Kontaktna Korozija

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ
Методи и уређаји за детекцију короне на надземним водовима

Мастер рад
Ментор: Кандидат:
Проф. др Златан Стојковић, Жељко Крстонијевић 3137/14
редовни професор
Београд, Септембар 2016.

Садржај
Методи и уређаји за детекцију короне на надземним водовима ......................................... 3
1. Увод ................................................................................................................................... 3
2. Опште и основне чињенице о корони............................................................................. 7
3. Ефекти короне ................................................................................................................... 9
3.1 Радио шум .................................................................................................................... 9
3.2 Чујна бука .................................................................................................................. 10
3.3 Губици услед короне ................................................................................................ 11
3.4 RIV (напон радио сметњи) захтеви и напон при гашењу короне ........................ 11
4. Механизам пражњења у ваздуху ................................................................................... 12
4.1 Опште ......................................................................................................................... 12
4.2 Пражњење у неравномерном пољу ......................................................................... 15
4.3 Пример развоја короне ............................................................................................. 16
4.4 Утицај атмосферских услова на развој короне ...................................................... 18
5. Прорачуни, анализе и испитивања короне ................................................................... 20
5.1 Губици услед короне ................................................................................................ 20
5.2 Феномен короне са аспекта пратећих ефеката и њиховог утицаја на окружење 24
5.3 Провера да ли је пресек проводника одговарајући са аспекта короне и радио
сметњи .............................................................................................................................. 33
5.4 Утицај пројектовања далековода на појаве које зависе од напона и струје ........ 35
5.5 Испитивања напона короне и радио сметњи .......................................................... 37
6. Уређаји за детекцију короне .......................................................................................... 41
6.1 МK-720 ....................................................................................................................... 41
6.2 OFIL DayCor Superb UV камера .............................................................................. 42
6.3 DAYCOR UVollé ....................................................................................................... 50
6.4 Корона камера (UV) у поређењу са IR (Infrared, инфрацрвеним) камерама ....... 51
6.5 Коришћење летелица при снимању короне............................................................ 52
7. Примери ........................................................................................................................... 54
8. Закључак .......................................................................................................................... 64
9. Литература....................................................................................................................... 65
Методи и уређаји за детекцију короне на надземним водовима Жељко Крстонијевић
Методи и уређаји за детекцију короне на надземним водовима
1. Увод
Електроенергетски систем (ЕЕС) једне земље се састоји из четири целене:

производње, преноса, дистрибуције и потрошње. Пренос електричне енергије од
производње (електрана) до потрошње (дистрибуције и потрошача) се углавном врши
надземним водовима (далеководима), али у одређеним ситуацијама, када је то
економски исплативо, користе се и подземни енергетски каблови (код нас то су 110 kV
каблови) углавном у градским срединама. Помоћу далековода се електрична енергија
преноси на велика растојања, код нас у Србији на напонским нивоима 110, 220 и 400
kV. Повезујући чворишта (трансформаторске станице/разводна постројења) далеководи
формирају сложену мрежу ЕЕС-а, којој се намеће један од основних савремено
захтеваних принципа – принцип сигурности. Међусобним повезивањем ЕЕС-а више
земаља интерконективним далеководима формира се јака и стабилна мрежа, где
испадом одређених чворишта систем не осећа значајнији стрес по питању кључних
показатеља квалитета електричне енергије (напон и фреквенција). Због економских
разлога није могуће створити савршено сигуран систем, па се углавном мрежа
конструише тако да је задовољен такозвани N-1 критеријум сигутности, или негде чак
N-2 (у врло значајним и битним центрима). Проблематичне су радијално напајане
тачке, где испад напојног далековода значи обуставу напајања из те трансформаторске
станице. Далеководи који радијално напајају трансфрматорске станице морају имати
високу поузданост, па се одржавање таквих далековода мора вршити са посебном
пажњом. У савременом свету, где је широко распрострањена индустрија, банкарство,
развијен ИТ сектор и многа пословања зависе од интернета и транфера (било да се ради
о трансферима података или новца), сваки секунд без електричне енергије представља
огроман губитак, па поузданост представља један од најбитнијих захтева који се намећу
ЕЕС-у. Да би систем био поуздан потребно је редовно одржавање.
Још један важан фактор на који је потребно обратити пажњу је фактор

сигурности и безбедности људи који се налазе у близини или испод далековода, као и
утицај далековода на животну средину уопште. Иако постоји тенденција да се у густо
насељеним местима пренос врши кабловима (110kV), некада то није оствариво, пре
свега из економских разлога. Подграђеност је присутна и у Београду и врло је битно да
се посебна пажња обрати на одржавање далековода у насељеном делу, што због
безбедности људи (прекид проводника, лом изолатора, спојне опреме, конструкције,
итд.), што због смањења негативних утицаја на животну средину (ефекти који су
последица напона и струје далековода, директно или индиректно).
3
Слика 1.1 – Далеководи у насељеном месту
Основни принципи традиционалног одржавања се базирају на праћењу стања

елемената ЕЕС-а, визуелним прегледима и констатовањем стања, као и разматрањем
других фактора (старост, оптерећеност елемента током животног века, рад у отежаним
климатским условима, итд.). На основу свеукупне процене доноси се одлука да ли тај
елемент треба санирати или можда заменити. У случају када се благовремено не
детектује потенцијално проблематично место и дође до квара, то се може значајно
одразити на поузданост и сигурност ЕЕС-а, као и на безбедност људи који се нађу у
близини електроенергетског објекта. Други проблем превентивног одржавања је што се
може десити да се неки елемент замени прерано, иако је могао без проблема да ради
још читаву деценију и испитивања докажу то.
Кварови у ЕЕС-у су неизбежни, свакако увек постоје, али се може радити на

њиховој минимизацији, као и на минимизацији последица кварова. Систем се може
димензионисати тако да буде отпорнији на одређене потенцијалне кварове, али такође
се може вршити и одржавање постојећих система (елемената) на начин који гарантује
поузан рад целокупног ЕЕС-а. Кварови могу бити спољашњи (на њих се не може
утицати и то су кварови случајне природе – атмосферска пражњења, климатске
непогоде, и сл.) и унутрашњи (настају приликом лошег одржавања система или лошег
начина манипулације и управљања системом).
Основни методи одржавања са аспекта захтевања искључења и рада у

безнапонском стању су:
4
 Off line метод – подразумева одржавање у безнапонском стању

 On line метод – подразумева одржавање када су елементи под напоном
On line метод је знатно економичнији, јер није потребна обустава напајања и када је у
питању одржавање значајних елемената ЕЕС-а свакако подразумева метод који је
оправданији. Проблем је што on line методи углавном нису баш прецизни, па је након
проналаска критичне тачке потребно и додатно испитивање. За разлику од on line
метода, off line методи су знатно прецизнији али подразумевају искључење елемената и
обуставу напајања. То може представљати значајан проблем када се ради о
интерконективним 400 kV далеководима чија се искључења врше само једном годишње
или чак једном у пар година.
Решење се може тражити у предиктивном одржавању, које подразумева

мониторинг и дијагностику стања елемената ЕЕС-а, при чему се развијеним
механизмима и методима доносе знатно ефикасније процене стања елемената.
Елементе који показују спремност даљег поузданог рада нема потребе мењати, све док
не покажу евентуалну рањивост. Тако и елементи за које се очекује да у наредном
дужем временском периоду функционишу без икаквих проблема, али предиктивни
мониторинг и дијагностика покажу да постоји потенцијални проблем, једноставно и на
време могу бити замењени пре настанка квара (који некада може изазвати озбиљне
последице). Једно од могућих предиктивних одржавања се односи на детекцију короне
и овом раду биће детаљно разматрани Методи и уређаји за детекцију короне на
надземним водовима.
Надземни водови под напоном емитују електромагнетна зрачења на радио

фреквенцијама, која се најчешће називају РФ корона (радио-фреквентна корона). На
неоштећеним надземним водовима у току снимања погодном опремом, на екрану се
могу регистровати правилни, неиспрекидани облици короне око појединих елемената
опреме, као и одређене вредности пражњења. Промене стандардног облика короне и
повећање вредности пражњења указују на присуство аномалија, односно могућих
кварова. Корона спада у групу тињавих пражњења и представља специјалну врсту
пражњења у нехомогеном електричном пољу, која се јавља у ваздуху и другим
гасовима у близини електрода (жица, проводника) које се налазе на високом
потенцијалу у односу на околину. Детаљнија разрада следи у наставку овог рада. Са
друге стране, појава короне такође настаје услед атмосферских пражњења у
проводнике надземних водова. При атмосферским пражњењима у проводнике
надземних водова настају високонапонски путујући таласи који изазивају ефекат
локалне јонизације ваздуха на површини проводника. Долази до промене ефективне
подужне капацитивности проводника на том месту због привидног повећања пречника
проводника. Област јонизованог ваздуха простире се заједно са таласом. При напонима
на воду који су нижи од критичног напона за настанак короне долази до промене
подужне количине наелектрисања услед појаве тзв. динамичке капацитивности вода.
Ова капацитивност је већа од подужне капацитивности вода пре настанка короне. При
појави короне индуктивност вода се не мења али се мења брзина простирања таласа као
последица нове, динамичке капацитивности вода. Као додатна последица настанка
5
короне може се уочити да се поједини делови таласа, чије су тренутне вредности

напона различите, простиру различитим брзинама што доводи до кашњења таласа.
У овом раду детаљније ће се разрадити део који се односи на корону која настаје
као последица деловања радног напона, док корона која настаје услед атмосферских
пражњења у проводнике надземних водова неће бити детаљно обрађена и остаје се на
нивоу информативног нивоа упознавања са основним ефектима и процесом развијања,
као и утицаја на пареметре вода.
Слика 1.2 – Корона која се јавља на шиљцима
6
2. Опште и основне чињенице о корони
Корона је појава која је везана за све преносне надземне водове, која се

манифестује, између осталог, и као звучни феномен (пуцкетање). Под одређеним
условима, локално електрично поље у близини компоненти (елемената) под напоном
може проузроковати тињаво електрично корона пражњење, којег узрокује јонизација
околних молекула ваздуха, или га проузрокују мале локалне промене наелектрисања.
Оператори преносног система се труде да смање ниво короне, јер поред нивоа буке која
се емитује под дејством короне, корона проузрокује и губитке снаге, а у екстремним
случајевима може проузроковати и оштећење компоненти система.
Слика 2.1 – Корона на делу спојне опреме
Корона се јавља на свим далеководима, као што је већ поменуто, али постаје
израженија на вишим напонским нивоима (код нас на 400 kV далеководима) и у том
случају може представљати значајан проблем, пре свега због утицаја на животну
средину. У свету постоји пракса да се корони на напонским нивоима изнад 365 kV
придаје велики значај, где се испољава посебна важност овог феномена. При сувом и
стабилном времену, бука која је последица короне је скоро нечујна и неприметна, док
при временским условима појачане влажности ваздуха корона добија на интезитету и
звучни ефекти су значајно присутнији.
Корона, као што је већ поменуто доводи и до губитака снаге, што је већ дужи
низ година тема многих радова на ову тему. Губици услед короне нису занемарљиви,
утичу на преносну ефикасност и као последица тога и на цену електричне енергије.
Једна од главних брига електропреносних предузећа је смањење губитака и кораци који
се могу преузети како би се корона губици минимизирали подразумевају:
7
1) Изградњу далековода са проводницима у снопу, са два проводника по фази, што

представља повећање ефективног попречног пресека проводника. То
проузрокује смањење отпора, а самим тим и смањење губитака.
2) Избегавање оштрих места на компонентама далековода, јер електрична
пражњења су најдоминантнија на оштрим ивицама, шиљцима, итд.
3) Инсталирање корона прстенова, који имају глатке, округле површине,
дизајнирани тако да врше равномерну расподелу потенцијала преко веће
површине, чиме се смањује електрично поље и настало корона пражњење.
Електрично поље у близини високонапонских проводника може изазвати

јонизационо зрачење које доводи до генерисања озона и азотних оксида, могуће радио
и ТВ сметње, чујну буку и фотохемијске реакције. Корона се дешава и на местима где
се поље повећава услед честица, као што су инсекти, ситне чврсте честице или капљице
воде. За време лепог времена број ових честица је мали и ефекат короне је мали. Често
корона указује на тенденцију квара. Ефекти короне су:
• Бука у чујном опсегу – Овај звук се најчешће осликава као пуцкетање и

шуштање. Бука се најчешће може регистровати при лошим временским
условима. Бука услед короне, испод и у близини надземних водова, се најчешће
губи у буци околине, али некада је доминантна. Корона ефекат на наизменичним
водовима 400 kV достиже ниво до 50-60 dB(A) испод трасе далековода.
• Радио и ТВ сметње – Ефекат короне врши сметњу првенствено радио таласима
са амплитудном модулацијом (АМ) на опсегу 535 до 1605 kHz), фрекфентно
модулисани пренос је далеко мање интерферентан.
• Видљива светлост – корона може произвести светлосни ефекат, као плавичасто
бљештавило или плавичасто светлуцање. У нормалним условима ово се може
уочити само при условима потпуне таме.
• Фотохемијске реакције – При коронарном пражњењу ваздух око проводника се
јонизује и одигравају се многе хемијске реакције које производе мање количине
озона (О3) и азотних оксида (NO и NO2).
8
3. Ефекти короне
3.1 Радио шум

Опште – Радио шум до кога долази на надземним електроводовима високог напона
може настати у широком опсегу фреквенција услед:
 пражњења короне у ваздух са површине проводника и причврсница;
 пражњења и варничења на деловима изолатора који су под високим електричним
набојем;
 варничења на недовољно затегнутим или оштећеним контактима.
Постоје две основне методе за предвиђање радио шума на високонапонским водовима:

компаративна и аналитичка.
НАПОМЕНА: Ове методе су описане и упоређене у CISPR/TR 18-3 и документу CIGRE
Радне групе 36.01 (1974) „Интерференције проузроковане ефектима короне електричних
система“ (Interferences produced by corona effect of electrical systems).
Утицај прорачуна – Најважнији утицај на нивое радио шума који настаје на било
ком воду високог напона услед ефекта короне, у смислу прорачуна, је електрично поље
које се налази веома близу проводника. Ово поље зависи од напона, броја фазних
проводника у снопу, величине проводника, раздаљине између фаза, и у мањој мери,
конфигурације вода, распореда фаза вода, висине вода и удаљености вода од других
водова или жица. На ниво радио шума такође утиче проводљивост локалног земљишта и
релативна глаткоћа површине проводника и опреме.
Уопштено говорећи, нивои радио шума насталог услед ефекта короне јесте озбиљан
проблем у смислу прорачуна само за водове који раде под напоном од 230 kV или више. За
овакве високе напоне, методе предвиђања нивоа шума подразумевају да је опрема вода
пројектована или заштићена тако да само ефекат короне на проводницима узрокује
детектоване нивое радио шума и да се приликом инсталације проводника водило рачуна да
не дође до оштећења њихове површине. Током првих неколико месеци рада, површина
проводника још увек није измењена утицајем временских прилика, па ниво радио шума
може бити који децибел виши од очекиваних горњих граница.
Практичан пример прорачуна надземних водова и њихове опреме који одржава различите
типове радио шума на прихватљивом нивоу описан је у CISPR/TR 18-3.
Граничне вредности шума – Степен сметњи које проузрокује радио шум одређује
се такозваним „односом сигнал- шум " на пријемној инсталацији. Када се одређују
ограничења за емисију радио шума, морају се одредити јачине радио и телевизијског
сигнала које треба заштити.
9
Максималан дозвољени ниво радио шума могу одредити државни или локални органи и
могу се укључити у NNA (Национални Нормативни Аспекти) или пројектну
спецификацију.
Методе извођења граничних вредности радио шума који потиче од надземних електричних
водова и високонапонске опреме како би се заштитио радио и телевизијски пријем дати су
у CISPR/TR 18-2.
3.2 Чујна бука

Опште – Корона на електоводовима високог напона може, у одређеним
околностима, производити чујну буку. Таква бука се чешће јавља када су временске
прилике лоше и када је магловито; при добрим временским приликама углавном се јавља
тамо где су водови изложени посебним врстама загађења.
Основни извор акустичне буке услед лошег времена су водене капљице. Било да виси са
мокрог вода, пада на вод у виду кишних капи, или се слива са вода, вода може изазвати
различите врсте пражњења. Иње на проводницима такође може изазвати буку.
Постоји компаративна и аналитичка метода за предвиђање А-тежинских нивоа чујне буке
за предложене водове високог напона.
Тренутно доступне методе описане су и упоређене у једном од извештаја подкомитета

организације IEEE „Поређење метода за израчунавање чујне буке високонапонских
далековода“ (A comparison of methods for calculating audible noise of high voltage
transmission lines) (1982) и у документу CIGRE Радне групе 36.01 „Интерференције
проузроковане ефектима короне електричних система“ (Interferences produced by corona
effect of electrical systems) (1974).
Утицај прорачуна – Најважнији утицај на нивое чујне буке која настаје на било
ком воду високог напона услед ефекта короне, у смислу прорачуна је електрично поље
које се налази веома близу проводника (електрични градијент површине). Ово поље зависи
од напона, броја фазних проводника у снопу, величине проводника, раздаљине између
фаза, и у мањој мери, конфигурације вода, распореда фаза вода, висине вода и удаљености
вода од других водова или жица. На ниво чујне буке такође утиче релативна глаткоћа
површине проводника и опреме и контаминација настала због хидрофобних материјала.
Уопштено говорећи, нивои чујне буке су озбиљан проблем у смислу прорачуна само за
водове који раде под напоном од 400kV или више. За овакве високе напоне, методе
предвиђања нивоа буке подразумевају да је опрема вода пројектована или заштићена тако
да само ефекат короне на проводницима узрокује детектоване нивое чујне буке приликом
влажних временских услова и да се приликом инсталације проводника водило рачуна да не
дође до оштећења њихове површине. Као и у случају радио шума, ниво чујне буке може
бити мало виши од очекиваних горњих граница током почетног периода излагања
временским условима.
10
Граничне вредности буке – Максималан дозвољени ниво чујне буке могу

одредити државни или локални органи и могу се укључити у NNA (Национални
Нормативни Аспекти) или пројектну спецификацију, по могућности као измерени ниво
буке у dB који превазилази ниво буке околине на одређеној удаљености од вода.
3.3 Губици услед короне

Губитак услед короне је губитак енергије услед емисије короне. На надземним
водовима, губитак услед короне се изражава у ватима по метру (W/m) или киоловатима по
километру (kW/km).
Губитак енергије услед короне је обично мањи од неколико киловата по километру при
добрим временским условима, али може изнети и до десетина киловата по километру
током јаке кише и до сто киловата по километру током мраза.
Магнитуда губитка услед короне током добрих временских услова је занемарљива у

поређењу са губицима током лоших временских услова (максимални губитак услед
короне). Међутим, губици током добрих временских услова јављају се током великог
процента времена и утичу на укупни енергију коју потроши вод (годишњи просечни
губитак услед короне). У неким земљама, губитак услед короне може бити већи зими.
Максималне дозвољене вредности губитка услед короне могу бити дефинисане у NNA
(Национални Нормативни Аспекти) или пројектној спецификацији као гибици у
kW/km/годишње приликом добрих и лоших временских услова.
3.4 RIV (напон радио сметњи) захтеви и напон при гашењу короне
Причврснице, укључујући одстојнике и пригушиваче вибрација за надземне
далеководе, морају се пројектовати тако да, у експерименталним условима, нивои
радио сметњи буду у складу са укупним нивоом који је одређен за инсталацију. Видљив
напон при гашењу короне мора, када је примењиво, бити наведен у спецификацији
пројекта. Додатне информације о ефекту короне, укључујући и радио сметње, дате су у
наредном делу, а метод испитивања наведен је у ЕN 61284.
11
4. Механизам пражњења у ваздуху
4.1 Опште
Ваздух је смеша гасова који код високонапонских објеката представља основно
изолационо средство и као диелектрик треба да испуни следеће захтеве:
- Мала проводност
- Мали диелектрични губици
- Велика диелектрична чврстоћа
При нормалним притисцима и температурама гасови су добри диелектрици. Међутим,

у ваздуху се ипак може наћи одређени број слободних електрона и позитивних јона.
При нормалним атмосферским условима (температура 20˚C и атмосферском притиску
од 1013 милибара, који влада на нивоу морске површине при лепом времену) у 1 cm3
налази се око 650 слободних електрона и око 750 позитивних јона. Појава јонизованих
честица у гасу се објашњава утицајем јонизујућег зрачења као што су космички зраци и
зрачење радиоактивних елемената из земље или околине.
Процеси пражњења у ваздуху могу имати различите облике и помоћу кола које је
приказено на слици 4.1, биће изведен један замишљени експеримент којим се прати
понашање ваздуха у приликом протицања струје у широком опсегу.
Слика 4.1 – Шематски приказ кола које се користи за експеримент понашања вазхуха
Шема се састоји од извора једносмерног напона (E) који може да се мења у широким
границама, отпорника (R) којим се може регулисати струја (I) у широком опсегу и две
електроде између којих се налази ваздух. Струја у колу се мери помоћу амперметра
(А), а напон помоћу волтметра (V).
Када се прикључи једносмерни напон, већ при вредностима напона једног волта запажа
се протицање веома мале струје кроз коло, реда 10-16 А, дијаграм је приказан на слици
4.2 која се налази испод. Ако се напон повећава долази до благог пораста струје, до
тачке B.
12
Слика 4.2 – Дијаграм промене напона у зависности од струје
Ова појава настаје због чињенице да у спољашњој атмосфери постоје слободни

електрони и позитивна наелектрисања који настају у ваздуху услед дејства космичких
зрака, радиоактивног зрачења из земље, ултраљубичастог зрачења или других узрока
који изазивају јонизацију ваздуха. Када сви електрони допутују са једне електроде на
другу, долази до појаве струје засићења, тачка B на дијаграму. Уколико се напон и даље
повећава, струја ће и даље остати на константној вредности, јер нема више слободних
електрона који би својим кретањем омогућили протицање струје, све до тачке C када је
напон довољно висок да може да изазове ударну јонизацију у међуелектродном
простору. Затим настаје нагло повећање струје услед ударне јонизације, које се мора
ограничити отпорником R. Постепеним смањивањем отпора у колу струја расте до
тачке D, када долази до наглог пада напона на међуелектродном размаку због преласка
из процеса несамосталног пражњења, за које је потребан иницијални електрон који ће
започети ударну јонизацију, у процес самосталног пражњења. Код самосталног
пражњења почињу да се јављају светлосни ефекти, тачка Е. На катоди се јавља
површина са које се емитују електрони (катодна мрља) која емитује светлост плаве
боје. Са повећањем струје површина катодне мрље се повећава, а густина струје у
катодној мрљи остаје константна. Када цела катода постане покривена катодном
мрљом даље повећање струје изазива повећање густине струје у катодној мрљи, па
почиње да се јавља повећање напона на међуелектродном размаку, тачка F. Са даљим
повећањем струје напон између електрода расте све до тачке G, када ваздух у простору
у коме се пражњење развија постане толико загрејан, да процес термичке јонизације
постаје доминантан за одржавање процеса јонизације. Област пражњења од тачке G до
тачке H се назива електричним луком.
13
Област између тачака Е и F предтавља област коронарног пражњења и при одређеним

условима може прерасти до прескока и електричног лука. Уколико би се приликом
предиктивног одржавања детектовала критична места на опреми на којима се јавља
појава короне, могла би се спречити ситуација да дође до прескока и последица које
настају горењем електричног лука.
Када електрон добије довољну кинетичку енергију, он може у судару са неутралним

молекулом да изазове ударну јонизацију, приказану на слици 4.3. Након јонизације
настају два слободна електрона која се убрзавају. Уколико постигну довољну
кинетичку енергију они могу јонизују још два неутрална молекула и тиме настају
укупно 4 слободна електрона, чиме се процес јонизације наставља, као на слици 4.4.
Слика 4.3 – Ударна јонизација
Тако узастопним сударањем новонасталих електрона са неутралним молекулима, при

чему се број јонизованих честица стално повећава, настаје процес који се назива
лавина. Уколико је електрично поље довољно јако, лавина се шири од електроде на
којој је настала до друге електроде.
Слика 4.4 – Формирање лавине
Уколико лавина достигне другу електроду, тада ту појаву називамо разорним

пражњењем, односно прескоком у ваздуху. При прескоку се између електрода јавља
нагло смањење отпорности међуелектродног простора. Уколико је укупан отпор кола
14
велики, кроз канал разорног пражњења се затвара мала струја и тада појаву називамо
искром, која има плавичасту боју. Ако је напон који је изазвао искру наизменичан, тада
ће се искра палити и гасити у свакој полупериоди напона. Свако паљење искре праћено
је карактеристичним пуцкетањем. Уколико је укупна отпорност кола мала, кроз канал
пражњења се затвара велика струја, која загрева простор до високе температуре и ту
појаву називамо електричним луком. Електрични лук има наранџасту боју и
равномерније гори при деловању наизменичног напона, тако да не долази у свакој
полупериоди до паљења и гашења лука.
4.2 Пражњење у неравномерном пољу

Нехомогена поља се јављају када се површине електрода разликују. У случају
сложених електродних облика као што су на пример оштри шиљци, могу се појавити
врло неравномерна поља са израженим локалним појачањем. У овом случају ради се о
електричним пражњењима у нехомогеном пољу. Случај електродног система негативан
шиљак – позитивна плоча приказан је на слици 4.5.
Слика 4.5 – Електродни систем негативан шиљак – позитивна плоча
Између негативног шиљка и позитивне плоче влада висок напон, који није довољан да
проузрокује прескок, али може да изазове локалну јонизацију у околини шиљка. У
простору између електрода јавља се неравномерно електрично поље, са орјентациом од
катоде ка аноди. Уколико је поље у близини катоде испод критичног поља за ваздух,
оно постепено слаби од катоде ка аноди и назива се неизобличеним пољем. Услед
образовања лавине, стварају се просторна наелектрисања између електрода. Позитивни
јони настали ударном јонизацијом који су због велике масе инертни, нагомилавају се у
близини катоде у тежњи да падну на катоду и неутралишу се. Електрони одлазе у
простор између електрода ка аноди до границе, док је поље јаче од критичног за
јонизацију и задржавају се на граници тог простора, образујући електронски облак.
Електрично поље је изузетно нехомогено, због чега је само на једном делу
међуелектродног размака јаче од критичног. У том простору се јављају лавине, у
15
облику светлећих канала које називамо стримерима. Појава светлуцања око засићене
електроде назива се короном. Корона представља локалну јонизацију ваздуха око
засићене електроде због јаког електричног поља. Када је шиљак негативан, корона се
лакше развија, јер она појачава електрично поље уз шиљак због суперпозиције поља
просторних наелектрисања са неизобличеним пољем.
На слици 4.6 је приказан случај електродног система позитиван шиљак – негативна

плоча. У овом случају такође влада висок напон који није довољан да проузрокује
прескок, али може да изазове локалну јонизациу у околини шиљка. Око позитивног
шиљка се формира јонизовани облак услед развоја лавина. Међутим, електрони, који су
веома лаки и покретни, убрзавају се ка позитивном шиљку и неутралишу, а у
јонизованом простору остају само позитивни јони који се померају ка негативној плочи
до границе јонизованог простора, као на слици 4.6. Због облака позитивног
наелектрисања у међуелектродном простору, поред неизобличеног поља појављује се
поље услед облака позитивних јона.
Слика 4.6 – Случај електродног система позитиван шиљак – негативна плоча
Упоређујући случајеве негативног и позитивног шиљка се може закључити да

негативан шиљак олакшава појаву короне, па до ње долази при нижем напону, али
отежава развој пражњења у простору. У случају позитивног шиљка корона настаје при
вишем напону, али се поље у комплетном простору, како јонизованог тако и
нејонизованог дела размака повећава олакшавајући прескок.
4.3 Пример развоја короне

У наставку биће приказан један пример корона пражњења које може да се
генерише, ако ставите жицу унутар металног цилиндра са великим радијусом, слика
4.7. Треба напоменути да не мора да буде спољни цилиндар – може такође бити
замењен од стране других околних уземљених елемената, како је иначе у пракси. Ближе
жици линије електричне силе постају гушће, па је јачина поља у близини жице највећа.
Када достигне одговарајућу вредност настаје пражњење између жице и цилиндра и кроз
коло потекне струја. Истовремено се појави одређени сјај који окружује жицу и та
16
појава се назива корона пражњењем. Повећањем напона, повећава се и струја кроз

коло, а самим тим и дебљина светлуцавог слоја око жице. Ово корона пражњење се
може постићи без обзира на то да ли се негативан потенцијал постави на жицу, а
позитиван на цилиндар – када се јавља негативна корона, или када се позитиван
потенцијал повеже на жицу, а негативан на цилиндар – позитивна корона.
Слика 4.7 – Жица унутар цилиндра, прикључени електродама на извор
Такође појава корона пражњења се јавља и ако би се на прикључке жице и

цилиндра прикључио наизменични напон. Процес короне се може сумирати у следеће:
Ако је жица негативно наелектрисана, када се постигне напон прага короне, долази до
формирања короне на површини жице, тако да се електрони крећу од жице ка
цилиндру. Лавина се зауставља на рубу короне. Удаљеност пређеног пута лавине
представља величину короне. Тако се формира ивица короне која се манифестује
светлећим ефектом. То је све праћено "тамном" зоном, где је формирање иницирано
или негативно наелектрисаним јонима, или електронима. Пуњење у "тамној" зони није
самоодрживо. Негативно наелектрисање у "тамној" зони ограничава струју пражњења.
Тако приликом корона пражњења електрон лавине не пролази кроз цео слој гаса – тако
је распад међупростора испуњеног гасом непотпун.
У случају позитивне короне, електронске лавине се генеришу на спољашњој површини
короне и крећу се ка жици. Корона пражњење настаје не само поред жице, него и на
било којим другим малим површинама проводника.
17
Корона се може појавити у природи под утицајем атмосферског електричног поља.

Може се јављати и око дрвећа и јарбола бродова. Могућност пражњења извора короне
увек треба узети у обзир код високонапонских елемената. Такође представља негативан
фактор код вискоконапонских далековода, јер изазива значајне губитке. У циљу
спречавања генерисања короне проводници треба да имају релативно већи пречник.
Корона пражњење се користи у постројењима за пречишћавање гаса дизајнираним тако
да врши чишћење гасова од прашине и других загађивача (електрофилтерског), у
дијагностици стања структура (помаже да се открију кварови), у фотокопир машинама
(ласерски штампачи) за пуњење, односно пренос праха од бубња на папир и уклањање
преосталог пуњења изван бубња.
4.4 Утицај атмосферских услова на развој короне

Атмосферски притисак зависи од надморске висине. Нормални атмосферски
притисак од 1013,25 mBar је средњи годишњи притисак на морском нивоу. На
одређеној надморској висини атмосферски притисак мења се са временом. Ове промене
наступају најпре услед различите влажности атмосферског ваздуха. У атмосфери има
увек више или мање водене паре, која има мању густину од ваздуха, зато и смеша
ваздуха и паре има мању густину. Услед тога је и атмосферски притисак мањи при
влажном времену. Постоји и погрешна тенденција неупућених да је атмосферски
притисак увек већи при влажном времену. Ово долази услед физиолошке појаве да при
повећаном проценту водене паре у ваздуху има мањи проценат кисеоника, па је дисање
отежано. Већи замор органа за дисање онда даје утисак већег притиска.
Корона израженија
Слика 4.8 – Утицај временских услова на развој короне
Атмосферски притисак зависи и од температуре и надморске висине, а не само

од влажности ваздуха. Као што је и наведено, атмосферски притисак је највећи на
морском нивоу а опада са висином. То нам објашњава зависност атмосферског
притиска од висине – притисак експоненцијално опада са порастом надморске висине.
18
То значи да при малим надморским висинама притисак опада најбрже, а затим све
спорије уколико се иде на веће висине.
Молекули ваздуха из предела високог ваздушног притиска увек прелазе у предео
ниског ваздушног притиска како би се ови притисци изједначили. Атмосферски
притисак потиче од тежине ваздуха и одређен је тежином вертикалног стуба ваздуха
над јединичном површином. Привлачна Земљина сила (гравитација) привлачи ваздух
ка својој површини, па је ваздух најгушћи при Земљиној површини. Притисак Земљине
атмосфере на сва тела на Земљи назива се атмосферски притисак. Хладан ваздух је
гушћи од топлог, па се он спуста наниже, ка тлу, формирајуци предео ниског
ваздушног притиска. Топао ваздух се подиже од тла и формира предео високог
ваздушног притиска. Када се влажан, топао ваздух подигне од тла, водена пара у њему
се кондензује на одређеној висини и формира облаке.
У делу који следи биће приказани прорачуни у којима одређене зависности

(формуле) показују како развој короне зависи од варијације различитих временских
параметара. Упознавање са зависностима временских параметара је важно због стицања
осећаја како се атмосферски услови одражавају на развој короне и као закључак би се
могло рећи да се корона дефинитивно брже развија при влажном времену.
19
5. Прорачуни, анализе и испитивања короне
5.1 Губици услед короне
Ефекти корона пражњења на високонапонским далеководима су једни од

разлога појаве губитака, који су непожељни и доводе до смањења економичности при
преносу електричне енергије. У наставку ће бити приказана анализа губитака услед
короне помоћу одређених формула у програмском пакету Matlab.
Уколико градијент напона (електрични градијент, напонски градијент) надмаши

критични напон у изолованом систему, молекули ваздуха који окружују проводник
високонапонског надземног вода постају јонизовани и тако долази до појаве
парцијалних пражњења. Губици услед короне се јављају када напон између две
електроде прекорачи напон прага короне. Област око проиводника није довољно
јонизована да би дошло до варничења или електричног прескока на неки околни
елемент. Корона се може јавити у шупљинама изолатора, на проводнику или на спојној
и овесној опреми. Грубе и оштре ивице на елементима далековода су знатно
подложније корони, јер неуједначене и неправилне површине смањују вредност
прескочног напона. Корона се може детектовати, јер при пражњењу емитује видљиву
светлост у љубичастом делу спектра, а микролукови стварају звук који је препознатљив
и подсећа на шуштање и пуцкетање. Током корона активности може се и осетити мирис
производње озона. Ефекти короне су кумулативни и перманентни, па могу довести до
квара без претходног упозорења. У изолованим системима, корона пражњење може
довести до транзијентних напона. Ефекти короне у вези са радом далековода високог
напона се манифестују кроз радио сметње, буку, емисију штетних гасова (озон и
оксиди азота) и ударне напоне (нагли пораст). Напон проводника, пречник и облик,
прашина, капи воде, и површинске неправилности, као што су огреботине, су фактори
који утичу на перформансе проводника и уопште могућност јављања короне. Губици
енергије услед короне се трансформишу у звук, радио буку, хемијске реакције ваздуха
и топлоту.
Корона смањује поузданост изолације и електроенергетског система уопште, на

тај начин што деградира изолацију и узрокује кварове система због диелектричног
пробоја. Неопходно је на ваљан начин истражити појаву феномена короне, због
присуства изразитих негативних ефеката који настају приликом корона пражњења на
надземним водовима. Приликом истраживања губитака снаге у нормалним временским
условима и приликом кишних или влажних дана и њиховом анализом користећи
програм Matlab добију се резултати који нам помажу да се одрећеним мерама смање
губици енергије у различитим временским условима.
На основу Пикове формуле (5.1), губици снаге услед короне при нормалним
временским условима се могу представити на следећи начин:
( ) √ . / , (5.1)
√
20
Слика 5.1 – Исечак из Matlab-a, код за израчунавање критичног напона појаве короне и губитака
услед короне
На слици 5.1 је приказан програм направљен у програмском пакету Matlab

помоћу кога се рачунају критични напон при коме се јавља корона (као и видљива
корона) и губици снаге услед короне при нормалним и влажним времнским условима
(по фази и укупно). Губици снаге при влажним временским условима су рачунати на
основу упрошћене формуле (5.2) која има следећи облик:
, (5.2)
( ( ) )
Губици услед короне су обрнуто пропорционални фактору корекције густине

ваздуха, што су вредности фактора δ веће то су губици услед короне мањи. При ниском
притиску и високим температурама вредности критичног напона су најмање, па су тада
ефекти короне најдоминантнији и губици услед короне најизраженији.
Напон при коме долази до визуелног опажања короне је виши од критичног

напона јављања короне. То је због тога што формирање короне укључује јонизацију и
побуђивање електрона. При побуђивању настаје светлост проузрокована пражњењем и
други електромагнетни таласи. На слици 5.2 су приказани критични напон и напон
визуелног опажања короне у зависности од различитих полупречника проводника.
Полупречник проводника је директно сразмеран са оба поменута напона.
21
Слика 5.2 – критични напон и напон визуелног опажања короне у зависности од различитих
полупречника проводника
Коришћењем наведеног програма долази се до закључка да су губици услед короне

инверзно пропорционални размаку између проводника. При довољно великим
удаљеностима корона практично не постоји. Такође, врло лако се може приметити да се
губици услед короне практично линеарно повећавају са порастом фреквенције. Губици
услед короне су већи на AC водовима, него на DC водовима, а познато је да ефекти
короне на AC водовима генеришу компоненту трећег хармоника при чему се додатно
повећавају губици услед короне. Губици услед короне знатно расту са порастом напона
мреже. Корона почиње да се развија када напон пређе границу критичног напона и све
што је већи напон већи су и губици услед короне.
Приликом влажних временских услова ваздух постаје проводнији, критични напон

опада, а самим тим се повећава ефекат короне. За исту вредност критичног напона
губици услед короне при влажном времену су знатно већи него губици услед короне
при нормалним временским условима. Може се закључити да исти губици и исти
ефекти услед короне се јављају при нижем критичном напону уколико је присутно
влажно време.
Слика 5.3 – Зависност губитака услед короне за различите полупречнике проводника
22
Оно што је врло занимљиво, зависност губитака усле короне услед повећања
полупречника проводника представља сложену функцију, при чему се за одређене
напонске нивое имају оптимални полупречници проводника. Даље повећање
полупречника проводника довело би до бесконачног повећања губитака, тако да се код
нас на напонским нивоима 400kV користе проводници са два ужета у снопу. На слици
5.3 је приказана крива зависности губитака услед короне од полупречника проводника,
где се види један од два основна разлога примене више проводника (парица) у снопу
проводника једне фазе. Поред првог разлога који је непосредно везан за смањење
електричног поља у околини проводника, други разлог је коришћење стандардизованих
врста ужади на различитим напонским нивоима. У следећој табели (5.4) су приказани
резултати примера добијени на основу програма, према горе наведеним формулама, као
и појашњење коришћених ознака које фигуришу у изразима.
Ознака Значење ознаке/назив константе Вредност у примеру

K Фиксна константа 243
Dga Ефективна (рачунска) вредност диелектричне чврстоће 21.2
ваздуха изражена у kV/cm
md Фактор неправилности критичног напона 0.85
mv Фактор неправилности напона при коме се визуелно 0.72
примећује почетак короне
t Температура амбијента у ˚C (у непосредној близини 45
проводника)
P Атмосферски притисак у торима (760 torr=1013mBar) 750
P Атмосферски притисак у mBar 999,67
δ Фактор корекције густине ваздуха 0.91
( )
R Полупречник проводника у центиметрима 0.54
d Растојање између проводника у центиметрима 300
f Фреквенција у Hz 50
Vl Напон мреже у kV (међуфазни, линијски) 132
Edcv Критични напон при коме се јавља корона у kV 55.9682
Edcv=Dga*δ*md*R*log(d/R), disruptive critical voltage
Evcv Критични напон при коме се видљиво јавља корона у kV 67.6964
Evcv=Dga*δ*mv*R*log(d/R)*(1+0.3./sqrt(δ*R)), visual
inception corona voltage
L Дужина проводника у km 100
Pufwc Губици снаге услед короне при нормалним временским 348.12
условима, Corona loss under fair weather conditions,
изражени у kW/фази
Puk1 Укупни губици снаге услед короне при нормалним 1044,36
временским условима у kW/фази
Puswc Губици снаге услед короне при влажним временским 832.2497
условима, Corona loss under stormy weather conditions,
изражени у kW/фази
Puk2 Укупни губици снаге услед короне при влажним 2496,7
временским условима у kW/фази
Табела 5.4 – Резултати примера
23
Мере које се предузимају ради смањења губитака услед короне:
 Коришћење проводника у снопу

 Повећање удаљености проводника
 С обзиром да облик површине проводника утиче на корону, а
цилиндрични проводници имају униформну расподелу поља,
дефинитивно ови проводници представљају најбољи избор
 Корона се може потиснути, ако се спојна и овесна опрема дизајнира са
глатким, округлим и заобљеним облицима и додатком корона прстенова
на изолаторе далековода високог напона
Према извештајима Министарства за енергетику Сједињених Америчких Држава

Калифорнија је имала губитке електричне енергије у износу од 19.7*109 kWh на
водовима преносног и дистрибутивног система у 2008. години. Овај износ губитака
електричне енергије представља 6.8% од укупне потрошене електричне енергије у овој
савезној држави, у току 2008. године у којој је просечна малопродајна цена електричне
енергије износила 0.1248 $/kWh. Уколико се то претвори у новчане губитке добије се
вредност од око 2.4 милијарде долара губитака на нивоу Калифорније, односно
годишњи губици електричне енергије САД од око 24 милијарде долара, што никако
није мали износ. У позадини ових губитака леже два квантитативно најдоминантнија
извора губитака електричне енергије на надземним водовима, а то су: резистивни
губици и губици услед короне. Резистивни губици настају као последица протицања
струје и ненулте отпорности проводника којим се преноси електричне енерија, а губици
услед короне који представљају јонизацију ваздуха у близини високонапонских
проводника се јављају када електрично поље у близини проводника надмаши
специфичну вредност. Многобројни радови на ову тему сведоче о томе да губици услед
короне некада могу да буду значајни, па чак и доминантнији од резистивних губитака.
Због тога се данас све више придаје значаја појави короне и потребно је посебно
обратити пажњу на подручја где већим делом године владају лоши временски услови,
какви погодују развоју короне. На оваквим подручјима, где оточни губици услед
короне већим делом године надмашују резистивне губитке, посебно се мора водити
рачуна при пројектовању високонапонских далековода, са аспекта појаве короне на
њима.
5.2 Феномен короне са аспекта пратећих ефеката и њиховог утицаја на окружење

Корона ефекат на проводницима настаје приликом поремећаја у ваздушној
изолацији око проводника, када електрично поље надмаши критичан површински
градијент. Критични градијент за глатки цилиндар полупречника 10 mm износи око 27
kVrms/cm (ефективна вредност по cm) и пада на 21 kVrms/cm за стандардне проводнике.
Пошто корона пражњење није стална појава већ се дешава у форми појаве искри око
проводника, електромагнетно зрачење се емитује са проводника тако узрокујући
различите врсте непожељних ефеката. Главне сметње, поред стварања корона губитака,
које се јављају на проводницима који имају превише висок површински градијент јесу
емисије радио интерференције (RIV) у АМ опсегу и стварање аудио шметњи (AN) у
24
близини далековода. У складу са тим, максимални површински градијент проводника

треба да се одржава испод сигурних граница како би се избегао непожељан утицај
електричног порекла. У пракси се препоручује да површински градијент на
проводницима високонапонских далековода треба да буде ограничен на 17 kVrms/cm.
Прорачун напонских градијената на појединачним проводницима – Више
метода за прорачун површинског градијента проводника је развијено и генерално имају
прилично велики степен прецизности. Метода теорије ликова сматра се да пружа
најпрецизније прорачуне површинског градијента проводника. По овом методу сваки
проводник или парица код проводника у снопу се посматра као цилиндар и утицај
његових наелектрисања на друге проводнике или парице се посматра кроз ликове и
обрнуто. У практичним захтевима при пројектовању проводника у виду снопа
разматрају се ликови док се не нађе редослед са одговарајућом комфигурацијом.
Матрица наелектрисања [Q] и матрица коефицијената потенцијала [P] се налазе у

корелацији и следећа формула дефинише њихов однос:
, - , - , -, (5.3)
где је [V] матрица напона наелектрисања, односно матрица потенцијала. Решење ове
формуле се може добити коришћењем различитих рачунарских програма. Градијент у
било којој тачки простора око проводника (парица код проводника у снопу) је
подложан рачунању.
Када је размак између проводника три фазе релативно велики може се направити
апроксимација, узимајући у обзир да је наелектрисање концентровано у средини
проводника. У том случају максимални градијент напона Ei на површини проводника ће
бити:
( ), (5.4)
где је еквивалентни полупречник проводника у снопу, а који се рачуна према

формули (5.10) и где је диелектрична константа. Наелектрисање може бити изражено
на следећи начин:
√ , (5.5)
где је капацитет, а највиши напон мреже. Варијација око парице проводника

далековода, тј у близини проводника се може добити на следећи начин:
, . / ( ) . / -, (5.6)
где је полупречник проводника у снопу, растојање између парица проводника у

снопу, број парица у снопу и угао на површини парице проводника у снопу.
Алтернативно, се може представити преко следеће формуле:
̅ , . / ( ) -, (5.7)
25
где представља полупречник обима проводника у снопу. Максимални напон је

замењен ознаком ̅ максималног градијента напона сва три проводника. Према
формули (5.13) се рачуна вредност ̅. Максимални градијент напона у околини парица
проводника се може добити подешавањем . Прорачун градијента напона
проводника помоћу овог метода захтева употребу рачунарских програма и алата да би
било могуће извршити све потребне матричне операције.
Прорачун напонских градијената коришћењем апроксимативних формула

– Максимални градијент напона проводника фазе и може се изразити преко (5.8):
0 . / ( ) . /1 , (5.8)
√
где су:
– позитиван низ подужних капацитета i-тог проводника;
– диелектрична константа ;
– број парица проводника у снопу;
– полупречник парице;
– растојање између парица;
– напон мреже;
Број парица проводника у 1 2 3 4 5 6 8

снопу,
1 1 1 1,12 1,27 1,43 1,76
( ) 1 2 3,48 4,24 4,70 5,00 6,07
( )
Табела 5.5 – коефицијенти за одређивање напонских градијената
Проводник 562- AL1/49-ST1A 389- AL1/34- 264- AL1/34-

ST1A ST1A
Број парица 2 3 4 3 4
проводника
Пречник парице 32,2 32,2 32,2 26,7 22,4
Укупни попречни 1222 1836 2445 1260 1191
пресек у mm2
Напонски 17,2 13,7 11,5 15,9 15,4
градијент у kV/cm
Табела 5.6 – Напонски градијенти за неке од могућих типова проводника
26
Подучна капацитивност је одређена геометријом одређеног далековода, односно

међусобним положајем проводника и заштитног ужета, односно у зависности где су
извршена качења. Прихватајући одређене апроксимације, значење подужних
капацитета може бити процењено. То важи за вод приказан на слици 5.7, који поседује
један систем (три фазе), без заштитног ужета.
Слика 5.7– Геометријски подаци за распоред проводника који се користе за одређивање напонског
градијента
Према томе, гледајући слику 5.7 и користећи ознаке са ње, подужна капацитивност се
израчунава на следећи начин:
, (5.9)
√ ( )
где је rB еквивалентни полупречник за проводнике у снопу и израчунава се на следећи

начин преко формуле (5.10):
( ) ( )( )
, (5.10)
при чему је за вредности потребно прочитати вредност која се налази у табели 5.5,
према одговарајућем броју парица проводника у снопу.
DM представља размак између проводника и израчунава се према слици 5.7 као средње
геометријско растојање:
( ) , (5.11)
док представља висину проводника изнад земље, што је такође приказано на слици
5.7 и израчунава се на следећи начин уколико се висине тачака вешања разликују:
27
( ) , (5.12)
а уколико је висина тачака вешања проводника једнака, има се тривијално решење.
Вредност r0 у (5.10) представља полупречник описаног круга око парице проводника у

снопу и може добити вредности од ( ) до s, што је заправо растојање
између парица проводника у снопу. За друге размештаје фазних проводника и
заштитног ужета, капацитети се могу рачунати као на слици 5.8:
Слика 5.8 – Прорачун капацитета
Према овим подацима, значење напонског градијента једног система високонапонског

далековода се може изразити као:
̅ . (5.13)
√
√ ( )
Коефицијенти k1 и k2 су представљени у табели 5.5. У (5.13) ( ) може бити

занемарено у већини случајева. За двосистемске водове такође може бити замењено
са . За за појединачан проводник се добија:
̅ . (5.14)
√
Пример:
Потребно је извршити прорачун напонског градијента за 400 kV вод чији је распоред

фаза приказан на слици 5.7. Подаци који су дати су:
Hm = .
28
Проводници су са двоструким парицама - 562- AL1/49-ST1A, а размак између парица

проводника у снопу је 400 mm.
r=32,2/2=16,1 mm=1,61 cm
( ) ,
( ) ,
HM = Hm = 15 m,
Када се све ове вредности уврсте у израз (5.13), добије се:
̅ , (5.15)
√
√ ( )
Као што је и приказано у табели 5.6 за једносистемски далековод, где су приказане и

неке варијације у зависности којим типичним проводником за 400 kV далеководе је
опремљен.
Радио сметње или радио интерференција – Радио сметње или радио

интерференција (RI) je поремећај у раду било ког преносног канала или уређаја, а који
је настао од стране непожељних електричних таласа (сигнала) у оквиру опсега радио
фреквенције. Овај феномен је најдоминантнији у опсегу фреквенција од 500 до 1500
kHz (AM опсег). Фреквенција од 1000 kHz (1 MHz) се најчешће користи као референца
за RI прорачуне.
Радио интерференција (RI) се смањује бочним удаљавањем од осе далековода.

Уобичајено је да се наводи у dB изнад 1 µV/m и максимална вредност RI је обично
утврђена границом првенства пролаза (у зависности од сигнала који се разматра, да не
дође до преклапања сигнала). Значајно је навести да зависи и од насељености подручја
и јачине сигнала разноврсних радио станица на одређеној територији. Обично, људи
који живе у близини високонапонских далековода су прилично свесни својих права и
захтевају стриктну опсервацију и примену стандардизованих граница за RI, од власника
далековода. У близини урбаних средина највиши интезитет радио сигнала је довољно
јак да неутрализује радио сметње настале од стране високонапонских далековода, али
када је сигнал слабији утицај далековода је значајнији.
Сама граница шума је недовољна да би се одредила озбиљност интерференције, али

када се комбинује са јачином сигнала да би се указало на однос сигнал – шум, тада
постаје много значајнија. Сагласно односу сигнал – шум, скала квалитета пријема је
прописана такозваном IEEE скалом, која показује резултате тестова субјективног
слушања. Тестови су покзали да се у узајамној вези (корелацији) налазе квалитет
29
пријема и однос сигнал – шум. IEEE скала је приказана у наредној табели, која је
означена са 5.9:
Класа пријема Однос сигнал – шум Квалитет пријема

A 32 Потпуно задовољавајуће
B 27-32 Веома добро, позадински шум не
омета
C 22-27 Прилично задовољавајуће, али
позадински шум јасно присутан
D 16-22 Позадински шум је веома
присутан, али је говор лако
разумљив
E 6-16 Говор разумљив само при
озбиљној концентрацији
F 7 Неразумљив говор
Табела 5.9 – квалитет пријема радио сигнала
Првенство пролаза по некад може бити дефинисано RI критеријумом, под

претпоставком да је специфициран минимум сигнала који треба да буде заштићен.
Генерално, сигнали AM фреквенцијског опсега између 65 и 75 dB би требало да су
заштићени, у складу са различитим државним регулативама. Тако да, на пример, ако је
класа пријемника C и неопходно је да радио сигнал који је потребно заштитити буде 66
dB, максимална вредност RI која је прихватљива да буде генерисана од стране
далековода на граници првенства пролаза је:
NPI= 66 – 22 = 44 dB. (5.16)
Прорачун нивоа радио интерференције – Више јавних предузећа су за своје

далеководе до сада усвојили грубе процене нивоа радио интерференције преко
употребе кривих које обезбеђују позитивне и негативне стране базичне конфигурације.
Експресни показатељи у ефектима варијација у размаку фаза, величини проводника,
висини на којој је проводник окачен, итд. могу бити добијени и придодати базичној RI.
Емпиријски метод прорачуна нивоа RI у нормалним временским условима је следећи:
Ниво RI мерен у dB изнад 1 µV/m може бити решен са:
NPIi = 3,5 Ei + 12 ri – 33log(DLi/20) – 30 [dB] , (5.17)
где је:
Ei – напонски градијент i-тог проводника у kV/cm
ri – полупречник проводника или парице полупроводника у cm
DLi – растојање од проводника до тачке у којој се мери, изражено у m.
На трофазном AC систему, какав је код далековода, где је ниво RI једне од три фазе
најмање за 3 dB већа од нивоа RI на друге две фазе, слабије две могу бити занемарене.
Иначе, резултујући ниво RI у мерној тачки се израчунава на следећи начин:
30
NPItotal = (NPI1 + NPI2)/2 + 1,5 dB [dB], (5.17)
где су NPI1 и NPI2 заправо две највеће вредности од све три фазе. За вишеструке
далеководе, сви нивои RI се одређују преко (5.17) и после тога се нивои RI
одговарајућих фаза суперпонирају. Резултујући ниво укупне RI се одређује преко
(5.17). Веза између нивоа RI у dB и интезитета поља EI у µV/m је:
NPI=20*log EI и EI=10(NPI/20) . (5.18)
Позадинске RI сметње су јако битне уколико су присутне чак и пре него што се
далековод конструише. У овом случају, постављање добро конструисаног далековода
неће уопште значајно утицати на ниво радио шума. Мерни инструменти који мере
амбијентални сигнал шума, пре свега интезитет AM сигнала, могу бити постављени
дуж трасе далековода пре њихове изградње. Резултати мерења у принципу могу
показати да у многим ненасељеним и забаченим подручјима АМ станице се не могу
подесити током дана, док у другим случајевима ниво сигнал – шум чак и без
далековода у близини је већ веома лош.
Чујне сметње – Чујне сметње (AN) генерисане услед короне на проводницима

далековода се појављују као разлог за забринутост и потребно је да постоје прописане
границе. При сувом времену и коректним временским условима, проводници углавном
раде испод нивоа који би представљао почетак развијања короне и врло мало корона
активности је присутно. Чујне сметње од стране далековода се јављају при лошим
временским условима (влажно време). Како год, генерално се може рећи да
електроенергетски преносни системи доприносе мало буке у поређењу са чујним
сметњама, односно буком, која потиче од других извора. У случају далековода који се
налазе у руралним подручјима, важност чујних сметњи је и даље ниска, уколико је
насељеност у близини далековода ниска.
Врло је комплексно дефинисати колика бука коју ствара корона на далеководима се

може толерисати. Међутим, како напонски ниво расте, чујне сметње постају један од
ограничавајућих фактора у пројектовању високонапонских далековода. Да би се
дефинисали прихватљиви нивои буке, најбољи видич је искуство са високонапонским
далеководима.
Генерално врло је тешко трајно бити у складу са 45 dB (A) потребним захтевом за

стамбено подручје. Жалбе на чујне сметње генерисане од стране далековода се
избегавају и одбацују уколико ниво буке не прелази 50 dB (А). Међутим, жалбе се могу
очекивати уколико је бука интезитета више од 55 dB (A) генерисана од стране
високонапонског далековода. Ово се може јавити у близини 400 kV далековода
изложеним високим напонским градијентима при лошим временским условима.
Уколико далековод не ствара забринутост при лошим временским условима, онда
сигурно може бити реализован и неће стварати буку при сувом времену и у нормалним
временским условима. Постоји уска повезаност између чујних сметњи мерених у dB
(A) и радио интерференције која се јавља на 1 MHz.
31
Прорачун чујних сметњи (AN) – Чујне сметње код надземних електроенергетских

водова, тј потенцијал шума сваког фазног проводника се може израчунати на следећи
начин:
NPAi = -164,6 + 120 log Ei + 55 log re,i, (5.19)
где је Ei напонски градијент изражен у kV/cm и re еквивалентни полупречник који се

рачуна на следећи начин:
re = r за n2 ≤ 2, (5.20)
re = 0.58 * n20,48 *r , (5.21)
при чему је n2 број парица проводника у снопу, а r полупречник парице у mm. Формула
(5.19) је добијена као резултат великог броја тестова процене.
Чујне сметње у било којој тачки у близини електроенергетског надземног вода се могу
израчунати преко следеће формуле:
*∑ , ( )-+ , (5.22)
где је n број фазних проводника и DLi растојање (у m) i-тог проводника и референтне

рачке (тачке у којој се врши мерење).
Пример:
Према табели 5.6 и формулама (5.17) и (5.22) нивои RI и AN у тачки удаљеној 40 m од

420 kV далековода се добијају на следећу начин:
Ниво RI за проводник са две парице у снопу, према (5.17) је:
NPIi = 3,5*17,2 + 12*1,61 – 33log2 – 30 = 39,6 dB, (5.23)
и ниво RI за проводник са четири парице у снопу:
NPIi = 3,5*11,5 + 12*1,61 – 33log2 – 30 = 19,6 dB . (5.24)
С обзиром на то да се предпоставља да су виши нивои RI исти за све три фазе, добија се

да је:
За проводнике са две парице у снопу:
NPtotal = 39,6 + 1,5 = 41,1 dB , (5.25)
што одговара EI= 10(41,1/20) = 113,5 µV/m . (5.26)
За проводнике са четири парице у снопу:
NPtotal = 19,6 + 1,5 = 21,1 dB , (5.27)
32
што одговара EI= 10(21,1/20) = 11,4 µV/m . (5.28)
На сличан начин како се одређују нивои RI, тако се могу и одредити нивои чујних
сметњи, према следећим прорачунима:
NPAi = -164,6 + 120 log 17,2 + 55 log 32 = 66,6 dB , (5.29)
NPAi = -164,6 + 120 log 11,5 + 55 log 36,6 = 48,5 dB . (5.30)
Према формули (5.22) се добија:
NPA=10log{3*exp[0,23*(66,6 – 11,4log40 – 5,8)]} = 47,3 dB (A) , (5.31)
NPA=10log{3*exp[0,23*(48,5 – 11,4log40 – 5,8)]} = 29,2 dB (A) . (5.32)
Ниво чујних сметњи је смањен за приближно 18 dB коришћењем проводника са

четири парице у снопу, у односу на проводнике са две парице у снопу. Формула (5.19)
потврђује се преко мерења спроведених на терену и такође искуства на постојећим
далеководима су потврда њене тачности.
5.3 Провера да ли је пресек проводника одговарајући са аспекта короне и радио

сметњи
У електропреносним предузећима за проверу пресека проводника који се
усвајају са аспекта појаве короне користи се следећа формула за добијање критичног
напона:
√ . / , -, (5.33)
√ ( )
Потребно је да Ukr буде веће од Un, а ознаке коришћене у претходном изразу

имају следеће значење:
m1 - коефицијент метеоролошких услова;
m2 - коефицијент површине проводника;
r - полупречник проводника (cm);
Rs - полупречник снопа (cm);
k0 - диелектрична чврстоћа ваздуха;
Dsg - средње геометријско растојање између фаза;
33
√ , (5.34)
n- број проводника у снопу једне фазе;
re - еквивалентни полупречник проводника у снопу (cm);
√ , (5.35)
asr - средње геометријско растојање проводника у снопу (cm);
δ - коефицијент који узима у обзир барометарски притисак и температуру

ваздухa;
, (5.36)
где је:
p - барометарски притисак (mbar); p=999,9 mbar
Θ - температура ваздуха (°C); Θ=29,8 °C
Улазни подаци за проводник:
Уже Аl/Če 490/65 mm2
- Полупречник проводника r = 1,6 cm
- Растојање између фаза D12,23,13 = 4,4 m
- Средње геометријско растојање између фаза Dsg = 4,4 cm
- Коефицијент метеоролошких услова m1 = 1
- Коефицијент површине проводника m2 = 0,95
Ukr на основу израза (5.33) има вредност 346,93 kV, што је веће од Un=231,2 kV (
√ ), па се може закључити да проводник из овог примера одговарајући. Овде је наведен
израз за критични напон при димензионисању опреме укључујући појаву короне из
разлога што врло често долази до мешања значења овог факрора са другим факторима
попут Критичног напона при коме се јавља корона и Критичног напона при коме се
видљиво јавља корона и који се односе на сам почетак јављања короне, а Ukr се односи
и користи при исправном димензионисању опреме при чему се захтева да је Ukr > Un.
Појава тињавог пражњења поред повећања активних губитака преноса изазива и

радио сметње које је потребно ограничити на максимални градијент потенцијала на
површини проводника од 24kVmax/cm.
Градијент потенцијала се израчунава на основу израза:
34
( ( )) , ⁄ -, (5.37)
где су:
U - линијски напон (kV);
asr - средње геометријско растојање између проводника у снопу једне фазе (cm);
n - број проводника у снопу;
Dsg - средње геометријско растојање између фаза;
r - полупречник проводника (cm);
a Re се рачуна као: √ , (5.38)
Градијент потенцијала у примеру који се анализира има вредност 26,4 kVmax/cm,

што је изнад захтеване вредности од 24kVmax/cm, па овај је проводник задовољавајући
са аспекта провере радио сметњи услед короне.
5.4 Утицај пројектовања далековода на појаве које зависе од напона и струје

Везе између конфигурације далековода и појава које зависе од напона и струје и
утицај на животну средину попримају значај у пројектовању високонапонских водова.
Док је јачина електричног поља спознана од стране људи, на пример подизање косе на
глави или изазивање мањих електростатичких шокова, електромагнетно поље није баш
познаница од стране људи. Међутим, обе појаве наводе као штетне по здравље човека,
али и животиња. Конфигурација пројектованог далековода може у највећој могућој
мери да смањи појаву свих поменутих нежељених дејстава. Ово не може бити у
потпуности постигнуто пошто варијација неких параметара при пројектовању утиче на
неке друге у негативном смеру, па је изазов на пројектантима да нађу оптимално
решење. Суштински ефикасни параметри у смислу побољшања утицаја на животну
средину, на које се може утицати у фази пројектовања далековода су:
1. Размак између фазних проводника и њихов размештај у простору

2. Висина фазних проводника изнад земље
3. Број парица проводника у снопу
4. Размак између парица проводника у снопу
5. Попречни пресек проводника
Табела 5.10 приказује резултате варијације параметара. Пошто варијације више
параметара могу да утичу негативно, врло је битно да се сваки далековод пројектује за
себе у зависности који су приоритетни захтеви које је потребно постићи. У овој табели
се најбоље види да постоји повезаност између појава које настају као последица короне
(радио интерференција и чујне сметње). У скоро свим случајевима промена једног
параметра утиче индентично на ефекат RI и АN.
35
Параметар Електрично Електромагнетно Радио Чујне сметње

поље поље интерференција
Повећање ↑ ↑ ↓ ↓
растојања између
фазних
Повећање ↓ ↓ ↓ ↓
удаљености од
земље
Повећање броја ↑ → ↓ ↓
парица код
проводника у
снопу
Повећање → → ↓ ↓
попречног
пресека
Повећање → → → ↑
размака између
парица
проводника у
снопу
Обрнут редослед ↓* ↓* → →
фаза на
двосистемским
водовима који се
врши ради
постизања мање
импедансе
Легенда (коментари):
↑ - појачава дејство
↓ - смањује дејство
→ - нема значајнији утицај
* - знатно смањење ван првенства пролаза
Табела 5.10 – Утицај варијације одређених параметара далековода на појаве које су индиректна
последица напона и струје на далеководу
Повећање растојања између проводника у смањује радио интерференцију и чујне

сметње, али негативно утиче на повећање електричног и електромагнетног поља.
Повећање висине проводника у односу на земљу смањује негативно дејство свих
пратећих појава, међутим захтева значајно инвестиционо улагање. Већи број парица
код проводника у снопу утиче на смањење радио интерференције и чујних сметњи, чак
и при истим попречним пресецима, али утиче на повећање јачине електричног поља на
нивоу тла. Већи попречни пресек смањује радио интерференцију и чујне сметње, али
нема неки значајнији ефекат на интезитете електричног и електромагнетног поља.
Размак између парица проводника у снопу има мањи утицај једино код појаве чујних
сметњи, односно нивоа буке. Асиметрични распоред фазних проводника
двосистемских далековода битно доприноси смањењу јачине поља.
36
Слика 5.11 – Конфигурације фазних проводника двосистемских далековода које доприносе смањењу
електричног и електромагнетног поља
5.5 Испитивања напона короне и радио сметњи

У овом делу ће бити описане методе испитивања које се користе у одређивању
RIV (напона радио сметњи) и утицаја спојних елемената на појаву короне. То се не
односи на дозвољене кранице RI или специфициране напоне гашења короне или
градијент гашења короне, који су одеђени правилима или праксом. Испитивања короне
и RIV су типска испитивања.
Испитивање се врши ради одређивања нивоа RIV и/или вредности напона гашења
короне (корона може бити позитивна или негативна, зависно како је специфицирао
купац). Ако купац специфицира да ниво RIV треба да буде одређен, одређивање мора
да се изведе у складу са CISPR 16 и CISPR 18-2. Треба напоменути да је ниво RIV у
блиском узајамном односу са позитивном короном.
Две методе испитивања су описане у овом делу:
1) Напонска
Ова метода специфицира непроменљиви напон испитивања, при коме не сме да се јави
корона и симулира радне услове детаљно одређивањем близине уземљених равни.
2) Метода градијента напона

Ова метода специфицира непроменљиви градијент напона на површини испитаног
проводника при коме не сме да се појави корона и симулира радне услове коришћењем
погодних уземљених равни. Од испитног напона се захтева да се произведе овај
градијент зависно од близине уземљене равни и да не одступа од највећег напона фазе
према земљи у погону за више од ±30%.
37
Као наставак посматрања короне, RIV перформансе спојних елемената могу да буду
одређене коришћењем једног од поставњених испитивања.
Типска испитивања на појединачним спојним елементима морају да се изведу на три

узорка. Типска испитивања на комплетираном изолаторском ланцу морају да се изведу
на једном узорку склопа. Склоп са спојним елементима који се испитују мора да буде
постављен у условима што приближнијим радним условима.
Испитивања се морају извести у условима релативне влажности између 20% и 80%.
Геометријски распоред, конфигурација, као и највећи радни напон надземног вода за

које је испитни спојни елемент предвиђен, морају да буду познати. У овом испитивању,
једна фаза се користи да произведе специфицирани напон или градијент напона који се
односи на онај који се појављује на проводницима трофазног преносног вода.
Спојни елемент мора да се причврсти на дужини проводника или проводника снопа

величине и врсте оног на који ће спојни елементи бити коришћени. Глатке металне
шипке или цеви истог спољашњег пречника као проводник, могу се користити да
симулирају проводнике.
Проводник за испитивање мора да се постави паралелно са проводном референтном

уземљеном равни и да се завршава сфером за заштиту од короне или прстеновима.
Пречник сфере или прстенова мора да буде одговарајући.
Уземљену раван може да представља прикладна таваница, зид, под, или нека
конструкција изграђена специјално за те сврхе.
Проводник и предложена раван конструкције морају да буду тако постављени да

проводник буде приближно центриран у односу на површину. Уземљени објекти који
не чине део испитног распореда не смеју да буду ближи било којој тачки испитиваног
проводника од 1,4 пута размака између проводника и референтне уземљене равни.
Испитни склоп може бити подржан или постављен са прикладним непроводним

шипкама, које не стварају буку, ужадима или ланцима. Прикључак до испитног извора
мора да буде направљен на једном крају проводника. Испитни извор и проводник
морају да буду постављени тако да не утичу на градијент објекта испитивања.
Носећи склоп – Испитни проводник или сноп мора да буде постављен хоризонтално. У
средњој тачки носача мора да се постави узорак за испитивање носеће стезаљке у
комбинацији са носећим изолаторским ланцом.
Затезни склоп – Испитни склоп мора да буде склопљен као у погону укључујући и
завршну затезну спојницу или стезаљку, са прикључном стезаљком и проводником.
Испитни склоп мора да буде постављен са вертикалним или хоризонталним
изолаторима према томе како је договорено између купца и добављача.
38
Спојни елементи као што су одстојници, пригушивачи вибрација, наставне спојнице

итд. морају да буду постављени као у току рада. Проводник или сноп мора да буде
подупрт или хоризонтално затегнут било којим од горе поменутих начина.
Проводник мора да буде прикључен на један крај извора напајања испитног кола.
Напомена: Врста изолатора и услови могу да утичу на перформансе хардвер склопова у

погледу короне и RIV. Посебно код коришћења капастих изолатора релативна
влажност испод 40% може довести до озбиљног пораста RIV. Алтернативно, на
перформансе короне код хардвер склопова може да утиче на изолаторски ланац
причвршћен за њих. Важно је да различити склопови буду испитивани са истом врстом
и на исти начин произведеним изолаторима. Ови изолатори би требало да буду, ако је
то могуће, исти као они који су планирани да се користе на одређеном објекту. Такође,
ако је могуће изолатори који ће се користити за испитивање треба да буду договорени
између купца и добављача.
Испитно струјно коло и инструменти – Услови испитивања морају да се надгледају, а

фактори корекције се примењују у складу са другим станардом (IEC 60/1). RIV
поступак мора да се изведе у складу са CISPR 16.
Испитивање короне мора да се изведе у потпуно мрачној соби. Да се посматрачи

навикну на мрак, потребно је најмање 15 min. Препоручује се употреба двогледа или
појачавача слике. Фотографски снимак короне, уколико се захтева, мора да се направи
филмом и опремом која има дуго време експозиције. Додатне информације се могу
добити усмереним ултрасоничним пријемником или на неки други одговараући начин.
Поступци за испитивање короне и радио сметњи – Спојни елемент за испитивање

мора да се постави у склоп за испитивање. Напон мора да се примени и да се подиже до
120% специфицираног најнижег напона гашења короне. Напон мора да се држи
најмање 5 min. Напон мора тада да се снизи на 30% специфицираног најнижег напона
гашења короне и поново подиже на 120%. На крају мора да се постепено снизи до 30%.
У току последње периоде опадања, напон радио сметње и/или гашења короне, мора да
се забележи. Прихватљиво је да се направе одвојена испитивања за мерења гашења
короне и RIV. Напомена: У случајевима када се ефекат бљеска короне догоди испод
захтеване вредности гашења короне, дозвољено је да се површина спојних елемената
очисти чистом и сувом крпом.
Критеријум за прихватање –
а) Вредност напона гашења короне за спојне елементе добијена у току испитивања

мора да премаши специфицирани најнижи напон гашења короне. Избор некоригованих
и коригованих вредности мора да буде договор између купца и добављача.
б) RIV за спојне елементе забележен при специфицираном напону испитивања или

градијенту напона проводника не сме да премаши RIV.
39
в) Крива која показује RIV у односу на напон испитивања не сме да представља било
какву изненадну промену између специфицираног испитног напона или градијента
напона проводника и 110% од специфицираног испитног напона или градијента напона
проводника.
Извештај о испитивању мора да садржи следеће детаље: име произвођача и врсту

ознака, најнижи напон опреме, детаље о испитном редоследу укључујући димензије,
атмосферске услове који владају у току испитивања (температура, барометарски
притисак, влажност ваздуха и израчунати фактор корекције), врсту методе коришћену
за одређивање вредности напона гашења короне, кориговане и некориговане вредности
напона гашења короне са детаљима о тачки пражњења, вредност напона радио сметњи.
У извештају такође могу да се укључе предмети договора између произвођача и купца,
фотографије направљене на нивоу напона гашења.
40
6. Уређаји за детекцију короне
6.1 МK-720
МK-720 детектор корона пражњења (слика 6.1) је ручни, практични уређај са
аутономним напајањем (поседује своју батерију) који је намењен детекцији
електричног варничења и корона пражњења, без контакта. Корона се јавља када постоји
проблем на растављачима, прекидачима, изолаторима, спојној опреми, проводницима,
итд., при чему доводи до губитака и потенционално опасних ситуација. Овај уређај
користи посебан алгоритам при издвајању ултразвучних таласа који су последица
короне, одвајајући их од позадинских звучних таласа шума, при чему је потребно
напоменути да вод треба да је под напоном (online метод).
Слика 6.1 - МK-720 детектор корона пражњења
Овај алгоритам значајно смањује вероватноћу лажног откривања короне, која могу
бити карактеристична код других уређаја за детекцију короне који раде на овом
принципу. Велики LCD екран на задњем делу уређаја омогућава кориснику да визуелно
опажа аудио индикације. Слушалице се добијају у склопу стандардног пакета опреме и
могу бити од помоћи кориснику да чује звучни сигнал који упозорава на присуство
короне. Поседује и додатак у виду ултразвучног пријемника који пружа одличан опсег
заједно са фокусирањем са мерењем места ± 8 °, као и ласерски показивач који помаже
корисницима да видно индетификује извор короне у сваком тренутку. Широкопојасни
ултразвук се емитује као ефекат короне која је последица погоршања изолације у AC
енергетским системима. Пошто интезитет емитованог ултразвука периодично варира у
зависности од наизменичног напона, компоненте виших учесталости заузимају важно
41
место у фреквенцијској анализи након откривања збирног спектра ултразвучних таласа.

Уређај MK-720 може да открије корону без ефеката утицаја околине проценом
интезитета виших хармоника.
6.2 OFIL DayCor Superb UV камера

У овом делу биће детаљно описана OFIL DayCor Superb UV камера, уређај за
детекцију короне високих перформанси. На слици 6.2 је приказана ова камера.
Слика 6.2 - OFIL DayCor Superb UV камера
OFIL DayCor Superb UV камера је најосетљивија би-спектрална (UV+Visible) камера за

детекцију короне, високе резолуције, са апсолутном соларном заштитом. Ова камера у
себи интегрише најновије технологије и располаже са посебном, специјалном оптиком,
властитим UV филтерима, ексклузивном техником снимања и врло је лака за ношење.
Њен специјални дизајн омогућава вишечасовни рад на терену, без физичког напора и
напора за очи. Произведена је под строгим критеријумима контроле квалитета и
представља можда и најбољи и најкомплетнији уређај из ове области, када су у питању
уређаји за детекцију короне.
За почетак, наводи се пет основних савета за исправан преглед емисије короне

помоћу UV камере:
1. Пре поласка на пут потребно је проверити да ли је спремно све што је

потребно (микрофон, резервна батерија, мерачи температуре и влаге, додатна
сочива, да ли на SD картици има довољно места, итд.). У зависности од плана
и специфичности снимања потребно је прилагодити пратећи прибор.
2. Пре прегледа потребно је подесити контраст и сјајност LCD дисплеја у
складу са временским условима у датом тренутку. Корона се боље примећује
на тамном монитору, поготово када је сунчано време. Уколико постоји
могућност подешавања боје светлости корона пражњења препоручује се да
се изабере бела или црвена боја, које су се показале као оптималне.
42
Користити пратећи прибор попут појаса и каиша за корона камеру, а пре

поласка у преглед испробати и подесити прибор, тако да се осећа удобно и
лагодно.
3. За време прегледа треба обратити пажњу на временске услове који владају,
јер ефекат короне значајно се може разликовати у зависности од временских
услова. Препоручљиво је, уколико је то могуће, вршити поновне прегледе
при истим временским условима. Неки од савета:
1) Киша обично спира трагове загађености који су углавном
узрочници короне. У одсуству загађења тешко је открити оштећења
настала услед короне.
2) При влажном времену, високој температури и ниском притиску
може доћу до појачаног корона пражњења. Саветује се да се уз
снимак документују и постојећи временски услови који могу
послужити за неке будуће анализе и праћења.
3) Уколико се не примећује ефекат короне на елементима који су под
напоном потребно је појачати UV gain (повећати ниво осетљивости
уређаја) и користити UV zoom у циљу проналажења извора короне.
4) Пожељно је вршити снимање из више разноврсних углова. Да би се
детектовала корона потребно је да се има чист и директан поглед,
без стакла или неке друге препреке између камере и елемента који
се снима.
4. При проналажењу корона извора обавезно направити белешку или гласовни
снимак користећи микрофон, са следећим подацима: удаљеност од извора,
напонски ниво (број далековода, распон, стуб), локација, опис прегледом
пронађеног проблема (критичног места), у близини сумњивог места, итд.
Уколико постоји несигурност у вези извора короне, промена угла гледања
(снимања) може дати одговор на постављено питање. Приликом снимања
сваки пронађени извор потребно је снимати одвојено и дужина снимка видео
клипа би требало да буде до 30ак секунди. Вршити смањивање gain-a
гледајући у тачку где се јасно види корона извор, при малом gain-у сви
околни мање интезивни извори ће нестати и остаће само доминантни извор
који представља потенцијално место неправилности. Приликом снимања
зумирати ближе како би се видео сам узрочник проблема (неправилности).
Након тога поставити одговарајући прозорчић бројача (counter window) на
извор короне и сачекати негде око 5 секунди да се бројач стабилизује. На
основу помоћног графикона за одлучување могуће је извршити неку
прелиминарну анализу. Након повратка у канцеларију користећи софтвер за
извештаје формирати детаљан извештај прикупљених података (извора
корона пражњења) и складиштити га у бази података.
5. Постоји могућност појаве UV сметњи на LCD екрану, поготово у
индустријским срединама, местима где су присутни апарати за варење, близу
флуоросцентних лампи, у загађеним срединама, уколико је присутан пламен
или дим, итд. Манифестују се као интезивне мрље (шумови) на екрану које
се мешају са сигналима камере. Променом угла гледања може се
43
елиминисати извор сметње (тако да остане иза вас), а у случају обимних

сметњи смањивањем gain-a може се ослободити утицаја и истаћи доминантан
сигнал услед корона пражњења. Корона сигнал је периодичан и понавња се
на истом месту, за разлику од спорадичног сигнала сметњи који нема неки
образац понављања.
Оперативни савети
Статусна линија – Може да се подеси да буде искључена или укључена, а

позиционирана је на дну екрана и приказује тренутни статус режима приказа, режим
фокуса, UV gain (појачање, осетљивост), вредност бројача (count) и да ли је укључен
режим LI (long-integration). Ови подаци су драгоцени при процесуирању и анализи
прикупљених информација и приликом израде извештаја.
Режим приказа - DayCor Superb камера има три оперативна режима:
1) видљиви режим
2) UV режим
3) комбиновани режим
Када је камера у UV режиму на статусној линији је приказана само вредност UV gain-а.

Видљиви режим је практичан када постоји рефлексија на стакленим изолаторима која
може да завара при дијагностиковању короне. Камера улази у видљиви режим при
визуелном (видљивом) зумирању.
Фокусирање – Уобичајено је да је камера подешена на аутоматско фокусирање и на

статусној линији се може запазити ознака AF (auto focus). UV фокус је синхронизован
са видљивим фокусом и прати га, што се може приметити у виду звука мотора UV
камере приликом промене видљивог фокуса.
Ручни фокус се може укључити притиском на дугме Focus. Као резултат, на екрану се
појави вредност тренутног фокуса, између 16 и 80. Преко стрелица горе-доле може се
мењати 64 корака фокусирања. Постоји корелација између вредности фокуса и
удаљености камере од извора короне. Вредност 16 је за велике удаљености (до
бесконачности), а вредност 80 за удаљеност од 3 m.
Скала фокуса такође се користи када је потребно калибрисати камеру, а то је процедура

која врло лако може бити извршена од стране руковаоца камером, помоћу специјалног
упуства.
Ручно фокусирање се може користити:
- када је извор короне ван фокуса, док су позадински објекти у фокусу, што се
дешава у неким случајевима у постројењима. Камера се фокусира на
истакнуте објекте који нису близу извора короне тако да појава короне није
фокусирана
44
- услови слабе осветљености могу избледети и успорити или чак спречити

остваривање аутоматског фокусирања
- при извршавању прецизног бројања парцијалног пражњења може вршити
фокусирање и дефокусирање
UV Gain (појачање, промена осетљивости) – има ведности између 0 и 250, где вредност
250 представља максималну осетљивост. Препоручује се да се преглед започне са
већим gain-ом, рецимо вредности око 180 и смањити gain када се корона детектује.
Овакав поступак доводи до тачног одређивања места извора короне. Притиском на
дугме Gain приказује се тренутна вредност и промена се може вршити преко стрелица,
а поновним притиском враћа се на уобичајену вредност. Уобичајена вредност се може
подесити тако што се одабере одговарајућа вредност UV gain-а и садржи дугме Save
неких 5 секунди. Потврдна порука ће се појавити на екрану.
LI (long integration) – представља подршку у проналажењу веома слабих сигнала или

при прегледу области где су присутни обилни позадинских UV сигнали који не потичу
од појаве короне. Ова функција утиче на бољи преглед фреквентних парцијалних
пражњења у изабраном оквиру. На слици 6.3 је приказан један пример снимљен на
дистрибутивној мрежи у Костарики где један оближњи апарат за варење генерише UV
сигнале у позадини који наравно нису последица извора короне.
Слика 6.3 – Пример коришћења LI
Док је укључен LI сигнали шума су на нижој стопи понављања и сваки приказ садржи
акумулиране UV догађаје. Дакле, UV сигнали који се појављују на истом месту (нпр.
корона пражњења) формирају већи облик сигнала, док случајни сигнали скоро да не
повећавају величину облика сигнала. Редукцијом UV gain-а, случајни UV сигнали шума
могу бити елиминисани, док сигнал који се понавља (иако опада величина облика) и
даље остаје видљив на екрану.
Бројач парцијалних пражњења – даје назнаку о јачини короне. Камера приказује број
UV тачкица генерисаних корона пражњењем у минуту. Резултат бројача зависи од:
1) Удаљености и угла камере у односу на извор короне

2) Релативне влажности ваздуха. Што је већа влажност, интезивнија је појава
короне па и бројач показује веће вредности
45
3) Подешавања камере. Свака камера има свој одређен домет gain-a. Ова вредност
је документована у упуству за употребу које произвођач испоручује уз сваку
камеру. У склопу тог опсега gain-а зависност вредности бројача и UV gain-а је
минимална. Другим речима, унутар овог препорученог опсега вредности бројача
ће бити сличне за различите вредности gain-a.
Бројач се укључује притиском на дугме Counting, при чему се на екрану се појави

мали оквир. Притиском на стрелице горе-доле могуће је променити величину
оквира (3 различита оквира). Оквир је потребно позиционирати тако да извор
короне који смо запазили буде у центру оквира и онда тако сачекати док се
вредност бројача стабилизује из допуштање одређених мањих флуктуација.
Да би бројач што прецизније показивао, потребно је:
1) Подесити UV gain уобичајено на нижу вредност препоручену од стране

произвођача, која је представњена у испорученом упуству за употрбу
2) Проверити на статусној линији да ли камера ради у нормалном режиму – LI0 (no
long integration)
3) Подесити камеру на ручно фокусирање и дефокусирање. При дефокусирању
камера ће бројати UV тачкице које се преклапају при фокусирању и бројане су
као појединачне тачкице
4) Обратити пажњу на то да приказана вредност представља средњу вредност
последњих 4 снимљене вредности, па је дакле потребно сачекати 4 успешна
приказа, а то је негде око 25 секунди.
Вредности бројача могу да се користе као упоређивајућа алатка. При упоређивању

вредности бројача, врло је битно да се променљиви фактори који се одражавају на
бројач (попут удаљености, угла, исте камере, истих временских услова) буду
индентични.
Излагање – Уобичајено, камера је подешена на аутоматски режим изложености.

Приликом одређених осветљенијих услова неки детаљи (као што су нпр. приликом
снимања проводника) могу бити невидљиви, па ручна промена изложености може бити
од помоћи. Ефекти експозиције су приметни на снимљеним видео клиповима и то је
функција која се односи само на видљиви канал.
Да би се пребацило на ручну изложеност потребно је да се стисне дугме Exposure и као

резултат индикације изложености појавиће се одређена вредност. Користећи стрелице
горе-доле вредности изложености се могу мењати у опсегу 1/10000 до1/80 и даље до
режима поља 2,4,6 и 8 интегрисаних оквира.
Напомена: Циљајући у снажан извор светлости или у Сунце рецимо, никако не

прекорачити 1/125, јер ће то вероватно довести до оштећења камере.
Приказ статуса је уобичајено укључен и статусна линија је приказана. Статусна линија

обухвата информације у вези одабраних функција, као и време и датум. Препоручује се
да се задрже статусне информације приликом снимања. Ови подаци су корисни при
46
документовању, праћењу, обради итд. Уколико је потребно из неког разлога искључити

статусну линију потребно је притиснути дугме OSD.
LCD задње светло може бити прилагођено посебним дугметом на LCD екрану. Битно је
запамтити да се осветљеност не одражава на осветљеност на видео излазу.
Зумирање – Вредности видљивог зумирања које су доступне су х25 оптички и х12

дигитални зум. При коришћењу видљивог зумирања UV камера приказује само
видљиви (визуелни) канал. Комбиновани режим, видљиви+UV ће се поново појавити
након изласка из зумирања. Камера је такође опремљена и са механизмом убрзаног
видљивог зума, који подразумева промену од нормалног до максималног оптичког зума
и уназад за 1 секунду континуалним притиском на дугме или пуштањем. При употреби
дигиталног зума камера остаје у комбинованом режиму, видљиви+UV и корона је
транспарентна. Вредности зумирања су х2 или х4. Активирање функције дигиталног
зумирања доводи до х2 зума, а за пребацивање између х4 и х2 зума користе се горе-
доле стрелице.
Видео снимање – За хватање короне препоручљиво је да се снимају видео клипови.

Корона је трептујући феномен и не појављује се у сваком оквиру, па би сликањем само
једног тренутка могло доћи до изостављања појаве короне у зависности који је то
тренутак окидања. За снимање видео клипова користи се дугме Rec. Снимљени
клипови се чувају на SD картици и за преглед снимљених видео клипова користи се
дугме Play-Back. Након притиска на дугме Play-Back изабрати HVR. За избор фолдера
се користе стрелице горе-доле, а сам улазак у жељени фолдер на дугме F1. Фолдери се
аутоматски креирају на основу датума и времена. Излазак из фолдера се постиже
притиском на дугме F2. Да се напусти опција playback-a довољно је да се притисне
било које друго дугме. За хватање кадра (сликање) користи се дугме snapshot (иконица
камере). Снимљене слике се налазе на SD картици у фолдеру PICTURE. Сам процес
прегледа је сличан као и код прегледа видео снимака.
При првом коришћењу камере – препоручује се да се први тестови и снимања камером

врше ван места где је присутан велики број сигнала UV сметњи, као што су урбане
средине. UV gain подесити на вредност 180, екран камере само на UV режим и уперити
камеру мало даље од Сунца. Само ће се неколико случајних UV тачкица појавити на
екрану. Уколико се примети велика количина случајних тачкица и с времена на време
да екран постане чист на краће време, вероватно је у близини нека радионица где неко
ради са апаратом за варење. Ни под којим условима неслучајне UV тачкице не треба да
се јављају константно на истој позицији на екрану (зато што је камера потпуно
заштићена од Сунцем).
Треба знати и то да халогене лампе и живине лампе које нису добро оклопљене
(изоловане) могу емитовати велику количину UV радијације у опсегу UV сунчевог дела
спектра.
При тражењу короне подесити камеру на комбиновани режим, почети са gain-ом 180-
200 и онда смањивати gain колико је то год могуће како би се прецизно пронашло место
47
корона извора. Приликом смањивања gain-а постепено ће нестајати сви случајни

околни сигнали а задржаваће се они константни који су последица парцијалних
пражњења услед короне, све док случајни сигнали скроз не нестану и остану видљиве
само тачкице које су последица короне.
Савети при прегледу
Руковање са сигналима сметњи у позадини који не потичу од извора короне зна да буде
прилично незгодно. Такве UV тачкице које потичу од утицаја сметњи карктеристичне
су због њиховог случајног појављивања, док су корона UV тачкице карактеристичне
због њиховог поновног појављивања на местима где се налази константан извор
короне.
Извори UV тачкица које потичу од сметњи:
 Углавном у близини подстаница у индустријским зонама где је присутно

мноштво сигнала сметњи у позадини као последица апарата за варење у
фабрикама и на градилиштима, због ватре која се букти у рафинеријама, или у
другим хемијским индустријама. На неким локацијама лампе са веома јаком
емисијом UV светлости, или живине лампе са неадекватном UV заштитом.
Апарати за варење генеришу хиљадама пута више UV зрачења него корона
извори. Ово доприноси великом броју UV тачкица на екрану и неискусном
руковаоцу камером може пружати осећај као да је камера потпуно заслепљена
Сунцем. Иако ове случајне UV тачкице не шкоде камери, препоручује се да се
дуже време не држи директно уперена камера у апарате за варење.
 Јак UV извор, чак и јака корона, увек ће расејавати UV фотоне. Ово је природан
феномен који се јавља због мале таласне дужине UV зрачења и не представља
проблем камере.
 У подстаницама са више јаких корона извора, UV ефекат расејавања светлости
такође може да проузрокује у великој мери појављивање позадинских случаних
сигнала шума.
Како препознати корона изворе – Корона извори су лако уочљиви јер се корона
понавља на истом месту, док се сигнал позадинског шума случајан.
Уколико је потребно да се смањи ефекат позадинских UV тачкиица шума:
 Смањити UV gain на вредност од минимално 100-120

 Активирати опцију LI и мењати вредности док већина тачкица не нестане и само
корона остане видљива
 Даље смањивати UV gain док се не види само мала корона тачкица која се
понавља на једном месту и док екран не постане скоро чист од позадинских
случајних тачкица.
48
На слици 6.4 је приказан пример из OFIL-ове лабараторије, коришћењем корона извора.

Корона је приказана у жутом кругу и позадински шум је генерисан захваљујући
оближњим UV лампама.
Слика 6.4 – Пример елиминисања шума
Када се ради у LI режиму UV канал DayCor Superb камере се пребацује у режим

инструмента са спорим одзивом. Уколико се камера помера у односу на UV извор,
слика ће бити размазана. При снимању приликом прегледа у LI режиму камера би
требало, тј пожељно је, да буде на троножцу постављена или да руковаоц буде
способан или нађе начин да држи камеру непокретном. Када је у питању техника
елиминације шума околине, дефинитивно најлакши начин је коришћењем опције LI у
комбинацији са малим gain-om , јер LI задржава сигнале који се периодично понављају
(као што је корона), а низак gain елиминише недовољно јаке сигнале.
49
Решавање проблема
Провера поравнања UV и видљиве слике – UV слика (корона) и видљиви објекат на

којем се корона генерише могу се поређати један за другим на LCD екрану и њихове
релативне позиције могу бити задржане или у центру или ван (тј одвојено). Или на неки
други начин, а за савет се може консултовати произвђач.
Фокус – Уколико је потребно калибрисати камеру, потребно је обратити се

произвођачу за процедуру коју је потребно да изврши руковаоц камером.
За проверу поравнања UV и видљивог екрана користити свећу иза рама са рупицом.

Поставити камеру, подесити на аутофокус, на удаљеност од 12 m од екрана. UV и
видљива слика рупице би требало да се поклопе било да су њихове слике у центру или
скроз лево или десно.
6.3 DAYCOR UVollé

DAYCOR UVollé (Слика 6.5) је лагана, ручна камера, заштићена од сметњи
Сунцем предвиђена за руковање у затвореном простору али и на отвореном за
растојања до 30 m. Поседује велики LCD екран, лака је ра руковање, трајање батерије је
задовољавајуће и показало се да је тачност и поузданост на високом нивоу. Највећа
предност ове камере у односу на неке друге (рецимо у односу на OFIL DayCor Superb
UV камеру), осим мањих димензија и лакшег руковања, јесте доста нижа цена која је
апсолутно прихватљива.
Слика 6.5 - DAYCOR Uvollé
50
Поседује са довољно опција које су потребне да би се креирао извештај и погодна је за

снимање постројења, али није баш најбоља опција када је у питању снимање
далековода, поготово ако се снимање врши из хелихоптера. Свакако, када се узме у
обзир однос квалитет/цена, ова камера сасвим сигурно може да заслужи прелазну оцену
и да пробуди задовољство корисника.
6.4 Корона камера (UV) у поређењу са IR (Infrared, инфрацрвеним) камерама

Обе врсте камера, и UV камере за корону и IR камере за термовизију се могу
користити за детектовање потенцијалних места квара на далеководима и по начину
примене представљају on-line методе. За снимање корона камером потребно је да
далековод буде под напоном, али не мора да буде оптерећен (може да буде у празном
ходу или оптерећен малом струјом), јер је напон узрочник короне и пратећих појава.
Код термовизијских камера неопходно је да струја на далеководу има одређену
вредност како би снимање уопште могло бити извршено, јер је струја узрочних
загревања.
У поређењу са термовизијском камером, када је у питању детекција

проблематичних места, корона камера пружа много јаснију слику. На слици 6.6 је
приказан упоредни приказ са обе камере и видљиво је да је снимање корона камером
доста лакше и природније.
Слика 6.6 – Боља видљивост UV камере за корону у односу на IR камеру
Бржи и ефикаснији рад је могућ са корона камером, јер приликом снимања из рецимо
покретног возила или летелице, није потребно дуже задржавање на одређеном месту.
Када се примети одређено корона пражњење, онда се може зауставити на тренутак како
би се смањивањем GAIN-a и другим методама отклониле све сумње и направио снимак
за извештај, док би рецимо преглед сваког стуба далековода и распона (у којима
постоје наставци или не) термовизијском камером морао извршити детаљније и са више
фокусираности. Требало би само напоменути да корона камера не може детектовати све
критичне тачке које би могла термовизијска камера, јер неки проблеми (попут лоше
компресије проводника при настављању) не морају да утичу на промену расподеле
електричног поља, али зато утичу на повећано загревање и могу довести до квара.
51
6.5 Коришћење летелица при снимању короне

Некада је при снимању корона камером заиста тешко због неприступачности и
специфичног терена и немогуће наћи прави угао снимања и отклонити одређене
недоумице, па самим тим и донети квалитетан закључак у вези потенционалног места
на коме се јавља корона. У том случају се прибегава коришћењу малих летелица –
дронова, које се све више користе у разним сферама и за различите потребе. Једна од
таквих летелица је приказана на слици 6.7.
Слика 6.7 – Пример једне помоћне летелице, дрона за снимање короне
Огроман број различитих врста дронова се појавио на светском тржишту и због своје
широке примене и све масовнијег коришћења, достигнута је комерцијална примена, па
самим тим ни цена оваквих летелица није више висока и теже достижна као раније. У
електроенергетици, приликом мониторинга високонапонских водова или постројења
користе се дронови опремљени различитом опремом. Могу бити опремљени само
обичним камерама и тако се користити за редован преглед пред ремонтну сезону, при
чему се могу правити фотографије или видео снимци који се користе као прилог у
извештајима. Дронови могу поседовати термовизијске камере и тако правити
термовизијске снимке и бележити потенцијално критична места где је видљиво
појачано загревање. Неки од дронова поседују и корона камеру и свакако у неким
ситуацијама представљају неопходно решење при снимању корона ефекта. Неке од
летелица имају интегрисане камере у саму летелицу, а неке поседују монтажно-
демонтажну опрему и тако пружају могућност избора у зависности од тога која камера
је потребна за одређени преглед. Овде је потребно напоменути да се напајање оваквих
летелица врши преко сопствене батерије и да аутономија лета, односно трајање једног
лета изузетно зависи од збирне масе летелице и опреме која се на њој налази. Неки
52
дронови који су опремљени свим врстама камера, интегрисаним у саму летелицу, имају
аутономију лета око пола сата, са једном батеријом. То може бити довољно за преглед
једног, два, али не више од три стуба далековода. Уколико се врши типски преглед, или
мониторинг далековода, погодније су летелице које су мање масе и на које је могуће
поставити одређену камеру која је у тој врсти прегледа потребна. Тако се време
снимања може продужити на чак и неколико часова.
Добра ствар код оваквих летелица је што се доста једноставно могу управљати са
земље коришћењем џојстика и дисплеја, па чак постоји и могућност пуштања у
слободан лет задавањем координата трасе којом је потребно да летелица врши
снимање. Углавном поседују и сензоре који дају упозорење или чак блокирају летелицу
када се приближи на ризично растојање (које се такође подешава). Домети могућности
управљања су изузетни и једини ограничавајући фактор може представљати дужина
трајања батерије. За дуже летове и када се врши преглед короне дужином целе трасе
далековода потребно је користити веће летелице или чак хеликоптере. Један такав је
приказан на слици 6.8.
Слика 6.8 – Хеликоптер као превозно средство при предиктивном снимању далековода
Иако можда делује да коришћење хеликоптера за потребе прегледа далековода

представља значајан трошак, на просторима где терен изузетно неприступачан и где
путна инфраструктура није нарочито развијена, и те како могу се постићу уштеде на
времену и новцу. Одређени број примера који је приказан у делу који следи, је
снимљен управо из хеликоптера.
53
7. Примери
1) Добро је познато да се корона јавља на оштрим ивицама где је изражена

појава неравномерности потенцијала и да на таквим местима може значајно допринети
количини оточних губитака. У примеру који следи (слика 7.1) биће представљено како
то део спојне опреме може утицати на појачану активност корона пражњења.
Слика 7.1 – Корона на затезном ланцу фазе на којој је пукао један чланак изолатора
Приликом снимања затезног изолаторског ланца, у близини оштећеног (пуклог)

стакленог чланка, примећено је да се на једном месту значајно јавља корона и то
константно. Компаративном методом снимљени су и изолаторски ланци у преостале
две фазе и као што је приказано на слици 7.2 може се приметити да је на истим местима
присутно појачано корона пражњење, при чему пројач показује на сличан број
пражњења у минуту. Нешто је већи број пражњења у минуту присутан на првом
изолаторском ланцу, вероватно због тога што је један чланак оштећен и дужина пузне
стазе је тако смањена.
Након гашења корона (UV) режима и преласска на визуелни режим, као и визуелног
зумирања, може се приметити шта је заправо узрочник појачане корона активности.
Ради се о расцепки која служи за повезивање шекле и изолаторског ланца, а својим
обликом предтавља критично место погодно за појаву короне.
Осим што се оваквим начином качења постиже ефекат губитака услед короне дуж
целог далековода и на свим местима где је присутан овакав начин качења (а то може
бити значајан обим губитака), ефекат короне на овом месту може утицати и на
деградацију околних елемената, па се са тим у вези може довести у сумњу и пуцање
другог стакленог чланка у изолазторско ланцу.
54
Слика 7.2 – Корона на затезном ланцу друге фазе
Слика 7.3 – Тачно место на којем се јавља корона
2) На слици 7.4 је приказан снимак који је настао снимањем корона камером из

летелице које лети трасом надземног вода. Појављује се изразито корона пражњење на
једном месту, потенционално оштећење проводника средње фазе. Оваква оштећења би
могла бити опасна, јер могу довести до прекида проводника. Лице које је вршило
снимање запажа да се корона ''шета'' и закључује да се не налази на проводнику, па
према томе одлучује да промени угао снимања.
55
Слика 7.4 –Јављање короне привидно на проводнику средње фазе
Слика 7.5 – Корона на жици обмотаној око стуба
Снимајући из другог угла се примећује да се ради о формирању короне на врху жице

која је обмотана око стуба надземног вода (слика 7.5). Ово је добар пример како
неискусног руковаоца корона камером може заварати утицај позадинске појаве короне
на елементу који није део надземног вода. Иако ово не делује као предмет снимања,
губици су свакако присутни, а и приликом ове инспекције је пронађена жица којој није
место ту и коју би требало уклонити. Приликом снимања корона камером и у случају
недоумица потребно је извршити снимање из више углова. Тако ће се боље и са већом
сигурношћу дијагностиковати потенцијални проблем, а и бити сигуран да ли се ради о
неком шуму или пражњењу позадинског објекта или коронарном пражњењу присутног
на неком елементу надземног вода које може указати на потенцијални проблем.
56
3) Приликом снимања короне на локацијама где има доста сигнала шума, уме да
буде изузетан изазов увидети корона пражњење. Уколико се ради са великим
појачањем (а обично се крене са gain-ом 180) долази до појављивања великог броја
сигнала који могу да наведу на погрешан закључак или да доведу до превида нечега
што је заиста корона пражњење. На слици 7.6 је приказан један 33 kV вод са
порцеланским изолаторима.
Слика 7.6 – 33 kV вод са порцеланским изолаторима
Приликом снимања и поред огромне количине сигнала чума и јављања појаве

пражњења на врховима сва три порцеланска изолатора, дошло се до закључка да се
ипак на порцеланском изолатору леве фазе јавља најизраженије корона пражњење у
поређењу са вредностима које показује бројач пражњења на друга два изолатора. Оно
што је навело да се разматра број пражњења на врху изолатора леве фазе у односу на
друга два је то што је пражњење на левом изолатору било константно, а на друга два
јављало се спорадично. Некада је потребно велико искуство и ''оштро око'' да би се у
шуми сигнала увидео онај прави који потиче од коронарног пражњења. Конкретно, у
овом случају, ово корона пражњење указује на оштећење (делимични пробој) врха
порцеланског изолатора и захваљујући правовременом откривању овог проблема,
интервенцијом на замени изолатора се може спречити евентуални већи квар.
57
Слика 7.7 – Оштећење врха порцеланског изолатора леве фазе
4) На одређеним елементима, као што су рогови, уобичајено је да се јавља

корона и то се може видети на слици 7.8. Због тога је битно из ког угла се снима, јер
треба водити рачуна да се рогови не налазе у видном пољу (испред или иза) изолатора
и тако евентуално наведу на помисао да нешто није у реду са изолатором.
Слика 7.8 – Корона на роговима и деградираном делу композитног изолатора
На слици 7.9 је поред короне која се јавља на роговима видљива појава короне на самом
почетку композитног изолатора. Висока вредност коју показује бројач коронарних
пражњења и константно јављање на истом месту указују на одређени проблем. Након
визуелног зумирања може се приметити да је изолатор на том месту деградиран, што је
приказано на слици 7.10 и да га је потребно заменити.
58
Оваква оштећења на композитним изолаторима су тешко видљива и обично прођу

неопажено у редовним ремонтима, тако је ово добар пример ефикасне и корисне
употребе корона камере, без које вероватно не би дошло до правовременог уочавања
потенционалног проблема.
Слика 7.10 – Деградација композитног изолатора
Још један сличан проблем је приказан на једном другом примеру, који се налази на
слици 7.11, при чему је приметна деградација изолације.
Слика 7.11 – Још један пример деградације изолације
5) У примеру који је приказан на слици 7.12 се може видети корона која се јавља
дуж проводника. Оваква појава је недопустива и на датом примеру је видљива значајна
појаве короне и приликом врло ниског gain-a (80).
59
Слика 7.12 – Појава короне на једној парици проводника у снопу
Очигледно је проблем на само једној парици проводника у снопу, док на другој парици
нема појаве короне. Врло је вероватно да се ради о проводнику у врло лочем стању,
било да се ради о оштећењу последњег слоја, запрљању површине услед дејства
хемијских агенаса, или можда запрљању приликом монтаже услед блата. На слици 7.13
која је приказана испод се може видети сличан пример и визуелно зумиран.
Слика 7.13 – Појава короне на проводнику због запрљаности површине
60
Конкретно овде у овом примеру се може приметити да се ради о запрљању услед

дејства дима и стварања чађи на површини проводника. Овакве ситне честице стварају
неравнину на проводнику и ситне структуре неправилног облика, на којима се под
дејством високог електричног поља јавља корона. Услед дужег временског постојања
короне могу се јавити озбиљни оточни губици.
6) Некада долази до запрљања елемената електроенергетског система услед

гомилања разних материја на површини елемента. Специјалном технологијом врши се
спирање тих прљавштина и осим детекције саме појаве короне на елементу, камера се
може користити и приликом отклањања тих прљавштина, као што је приказано на
слици 7.14.
Слика 7.14 – Процес детекције короне и спирања материја које су узрочник ове појаве
Након отклоњености нечистоће на месту на којем је детектована, корона нестаје

и ту се процес испирања окончава. Са сигурношћу се може констатовати да је процес
спирања успешно извршен и да се може прећи на други елемент.
7) На слици 7.15 је приметна појава короне на једном 400 kV далеководу због

близине околног дрвета. Осим што се јавља корона, када је дрво довољно близу (а што
су лошији временски услови све је мање потребна близина) може доћи до прескока,
једном или више пута. Дешава се и искључења далековода, па је ово добар пример како
растиње у коридору далековода може утицати на поузданост далековода. Овај пример
није наведен као метод коришћења корона камере при детектовању корона пражњења
него више као показатељ где се то све може јавити корона. Дуже време може да се
јавља интезивна корона, а да то не доводи до појаве прескока, а да при том вод има
значајне губитке услед короне.
61
Слика 7.15 – Корона на 400 kV воду као последица близине растиња
8) На слици 7.16 је приказан један изолаторски ланац 110 kV далековода и као

што се може приметити, има два оштећена (делимично пукла) порцеланска чланка. За
очекивати је да се појави корона у близини оштећених чланака јер је електрично поље у
близини оштрих ивица оштећених чланака неравномерно и неправилно, али то се није
могло приметити у току овог прегледа.
Слика 7.16 – Изолаторски ланац са два оштећена порцеланска чланка
62
Корона је уочљива само на врховима жица које су повезане струјном стезаљком у

струјном мосту. На снимку се може приметити да је неискусни руковалац корона
камером за време снимања користио gain 100 што је можда недовољно за овакву
детекцију евидентног оштећења порцеланског чланка.
9) На слици 7.17 се може приметити појава короне на заштитној арматури као

последица шиљака у близини проводника под напоном.
Слика 7.17 – Корона на роговима
Једно време се овакав тип заштитне арматуре доминантно користио и уграђивао на

нове далеководе, јер се показао као добар због смањеног броја прескока код далековода
који је поседују, а такође и када дође до прескока овакав тип заштитне арматуре
удаљује електрични лук од изолатора и тако чува изолаторе и изолаторски ланац.
Поставља се питање шта би се установило након неке детаљније техно-економске
анализе, када се узму у обзир губици услед короне који се јављају дуж целог
далековода, на свим местима где постоји оваква заштитна арматура и при том да су
присутни у већем делу године (а некада и изразито).
63
8. Закључак
У првом, уводном делу, у којем се наводе основни принципи и постулати на

којима се темељи одрживост електроенергетског система, као и методи одржавања
елемената електроенергетског система, долази се до теме овог рада која се односи на
методе, али и уређаје који се користе при детекцији короне на надземним водовима.
Уводна прича, односно неке основне и опште чињенице о корони, где се јавља,
како се манифестује, које су пратеће појаве, итд. приказана је у другом делу који служи
да се читалац упозна са феноменом короне. Први и други део заједно чине једну
целину, скоро да и не постоји јасна граница између њих, а заједнички циљ је да се
читаоцу што ближе прикаже, представи и олакша читање самог рада. За оне који желе
да остану на томе и да не проучавају рад у потпуности, ова прва два наслова биће
сасвим довољна да буду упознати са основним чињеницама о самој појави короне.
Након тога следи део који говори о појавама које су последица короне, при чему
се наводе стандарди у којима су те појаве детаљно описане. Пре свега се мисли на
појаве радио шума, чујне сметње, губитке услед короне и RIV (напон радио сметњи).
Опис процеса на молекулском нивоу, механизми пражњења у ваздуху и развој

короне наведени су у четвртом делу, у којем се такође детаљно описује утицај
временских услова на развој короне.
Иза петог наслова се крију прорачуни, анализе и испитивања короне, сакупљени

из многобројне литературе. На једном месту се могу наћу прорачуни губитака услед
короне, прорачуни феномена короне са аспекта пратећих ефеката и њиховог утицаја на
окружење, провера да ли је пресек проводника одговарајући са аспекта короне и радио
сметњи, утицај пројектовања далековода на појаве које зависе од напона и струје и
испитивања напона короне и радио сметњи.
Након тога следи шести део у којем су приказани уређаји за детекцију короне
МK720, OFIL DayCor Superb UV камера, DAYCOR Uvollé, а затим део у којем се
пореде корона камера (UV) у поређењу са IR (Infrared, инфрацрвеним) камерама, као и
коришћење летелица при снимању короне. Акценат је био на OFIL DayCor Superb UV
камери која је детаљно описана кроз могућности које пружа и упуством за коришћење
и која као репрезентативни примерак уређаја из свог домена својим перформансама
пружа изузетне могућности при детекцији короне.
Завршни део рада је испуњен примерима који се односе на детекцију короне на

надземним водовима.
64
9. Литература
[1] F. Kiessling – Overhead power lines, Planning, design, construction
[2] З. Стојковић – ТВН, Механизам пражњења у гасовитим диелектрицима
[3] Е.А. Yahaya – Power loss due to corona on HV transmission lines
[4] Е.M. van Veldhuizen – Corona discharges: fundamental and diagnstics
[5] http://www.ofilsystems.com/news/methodology.html
[6] https://www.checkline.com/product/MK-720
[7] https://archive.org/stream/coronaradiointer00most#page/n21/mode/2up
[8] https://www.youtube.com/watch?v=jMt4RpFd-pw
[9] https://www.youtube.com/watch?v=MuxjyvwoxQg
[10] Patric C. Crane – Radio frequency interference from extra high voltage transmission
lines
[11] Curt Harting – AC Transmission Line Losses
[12] https://www.youtube.com/watch?v=KcpPlXGKIcs
[13] https://www.youtube.com/watch?v=rLrP9mck7eM
[14] R.L. Tanner – Radio interference from corona discharges
[15] Nasser Tleis – Power systems modelling end fault analysis, theory and practice
[16] electrical4u.com
[17] Dan Ninedorf – What Will Corona See That Infrared Will Not? (PP presentation)
[18] https://en.wikipedia.org/wiki/Corona_discharge
[19] T.A.J. Jaques – Corona Discharge Tube Stabilisation
[20] Упуство за употребу корона камере OFIL DayCor Superb UV
[21] З. Стојковић – Предавања са предмета на мастер студијама, мониторинг и

дијагностика високонапонских постројења
[22] http://www.ofilsystems.com/products/uvolle.html
[23] https://www.youtube.com/watch?v=4Qed8eTCyDg
[24] http://www.electrical4u.com/corona-effect-in-power-system/
65

Kontaktna Korozija

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Kontaktna Korozija

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

Методи и уређаји за детекцију короне на надземним водовима

Београд, Септембар 2016.

Методи и уређаји за детекцију короне на надземним водовима

Електроенергетски систем (ЕЕС) једне земље се састоји из четири целене:

Још један важан фактор на који је потребно обратити пажњу је фактор

Слика 1.1 – Далеководи у насељеном месту

Основни принципи традиционалног одржавања се базирају на праћењу стања

Кварови у ЕЕС-у су неизбежни, свакако увек постоје, али се може радити на

Основни методи одржавања са аспекта захтевања искључења и рада у

 Off line метод – подразумева одржавање у безнапонском стању

Решење се може тражити у предиктивном одржавању, које подразумева

Надземни водови под напоном емитују електромагнетна зрачења на радио

короне може се уочити да се поједини делови таласа, чије су тренутне вредности

Слика 1.2 – Корона која се јавља на шиљцима

2. Опште и основне чињенице о корони

Корона је појава која је везана за све преносне надземне водове, која се

Слика 2.1 – Корона на делу спојне опреме

1) Изградњу далековода са проводницима у снопу, са два проводника по фази, што

Електрично поље у близини високонапонских проводника може изазвати

• Бука у чујном опсегу – Овај звук се најчешће осликава као пуцкетање и

3.1 Радио шум

Постоје две основне методе за предвиђање радио шума на високонапонским водовима:

3.2 Чујна бука

Тренутно доступне методе описане су и упоређене у једном од извештаја подкомитета

Граничне вредности буке – Максималан дозвољени ниво чујне буке могу

3.3 Губици услед короне

Магнитуда губитка услед короне током добрих временских услова је занемарљива у

4. Механизам пражњења у ваздуху

При нормалним притисцима и температурама гасови су добри диелектрици. Међутим,

Слика 4.2 – Дијаграм промене напона у зависности од струје

Ова појава настаје због чињенице да у спољашњој атмосфери постоје слободни

Област између тачака Е и F предтавља област коронарног пражњења и при одређеним

Када електрон добије довољну кинетичку енергију, он може у судару са неутралним

Слика 4.3 – Ударна јонизација

Тако узастопним сударањем новонасталих електрона са неутралним молекулима, при

Слика 4.4 – Формирање лавине

Уколико лавина достигне другу електроду, тада ту појаву називамо разорним

4.2 Пражњење у неравномерном пољу

Слика 4.5 – Електродни систем негативан шиљак – позитивна плоча

На слици 4.6 је приказан случај електродног система позитиван шиљак – негативна

Слика 4.6 – Случај електродног система позитиван шиљак – негативна плоча

Упоређујући случајеве негативног и позитивног шиљка се може закључити да

4.3 Пример развоја короне

појава се назива корона пражњењем. Повећањем напона, повећава се и струја кроз

Слика 4.7 – Жица унутар цилиндра, прикључени електродама на извор

Такође појава корона пражњења се јавља и ако би се на прикључке жице и

Корона се може појавити у природи под утицајем атмосферског електричног поља.

4.4 Утицај атмосферских услова на развој короне

Слика 4.8 – Утицај временских услова на развој короне

Атмосферски притисак зависи и од температуре и надморске висине, а не само

У делу који следи биће приказани прорачуни у којима одређене зависности

5. Прорачуни, анализе и испитивања короне

5.1 Губици услед короне

Ефекти корона пражњења на високонапонским далеководима су једни од

Уколико градијент напона (електрични градијент, напонски градијент) надмаши

Корона смањује поузданост изолације и електроенергетског система уопште, на

На слици 5.1 је приказан програм направљен у програмском пакету Matlab

Губици услед короне су обрнуто пропорционални фактору корекције густине

Напон при коме долази до визуелног опажања короне је виши од критичног

Коришћењем наведеног програма долази се до закључка да су губици услед короне

Приликом влажних временских услова ваздух постаје проводнији, критични напон

Слика 5.3 – Зависност губитака услед короне за различите полупречнике проводника

NPIi = 3,517,2 + 121,61 – 33log2 – 30 = 39,6 dB, (5.23)

NPIi = 3,511,5 + 121,61 – 33log2 – 30 = 19,6 dB . (5.24)

NPA=10log{3exp[0,23(66,6 – 11,4log40 – 5,8)]} = 47,3 dB (A) , (5.31)