Istraživački rad u mašinstvu

Naučni rad

Radovan Bačanin 1 PARAMETRI REZANJA I KVALITET

POVRŠINA MATERIJALA PRILIKOM
SEČENJA ABRAZIVNIM VODENIM
MLAZOM

Rezime: U ovom radu razmatra se poboljšanje izrade

materijala sečenjem nekonvecijalnom tehnikom pomoću
vodenog mlaza. Prilikom korišćenja ove tehnike na kvalitet
reza utiču mnogi faktori. Pravilnim izborom parametara
možemo dovesti do uspešnije realizacije sečenja. Cilj ovog
rada je da korisnicima omogući pristup uticajnim
parametrima pri što boljem i kvalitetnijem iskorišćenju sečenja
vodenim mlazom.
Ključne reči: Abrazivni mlaz 1, Vodeni mlaz 2, Water jet 3,
Kvalitet povšina 4, Parametri rezanja 5

1. Uvod površina, čišćenje površina itd.

Savremeni tehnološki razvoj karakteriše
pronalazak velikog broja različitih
materijala koji se koriste u raznim
oblastima ljudske delatnosti. Obrada
mnogih materijala ne može se izvršiti
upotrebom konvencionalnih metoda, pa je
obradu određenih materijala moguće
izbršiti nekim nekonvencionalnim
postupkom obrade. Kod nekonvecionalnih
tehnologija obrada se izvodi bez prepreke
svojstva materijala, nema nekontrolisanog
loma alata. (Nedić i Lazić, 2007). Obrada
abrazivnim vodenim mlazom spada u
postupak nekonvencionalne obrade
materijala, koji spada u noviju tehniku koji
sve više primenljiv u različitim granama
industrije. Na početku kada je pronadjen
sedamdesetih godina prošlog veka, nalazio
je primenu u rudnicima u iskopavanju
zlata. Dodatkom abraziva u vodeni mlaz
proširio se spektar upotrebe ove
tehnologije, povećana je upotreba različitih
obradivosti materijala. Najčešće
proizvodne operacije koje se ovom vrstom
obrade mogu izvesti su sečenje, poliranje
Mehanizam obrade se zasniva na eroziji i
ova tehnika je pogodna za sečenje od
mekih do super tvrdih materijala.Od
početka upotrebe do danas izvršen je veliki
broj ostraživanja koja imaju za cilj da
objasne postupak obrade abrazivnim
vodenim mlazom. (Momber i Kovačević,
1998). Cilj ovog istraživanja je da se odredi
optimalne parametre pri podešavanju
rezanja različitih materijala prema
traženim karakteristikama obrade. Glavni
motiv istraživačkog rada predstavlja odabir
različitih parametara u cilju ekonomičnosti
primene obrade, izbor najboljeg odnosa pri
korišćenju različitih materijala i njihovog
kvaliteta površine obrade. Materijali koji
se ispituju su čelici X5CrNi 18-10, S 234
JRG2, C45 i aluminijumska legura EN
AW-7075.
2. Pregled literature
Postoji velika količina istraživanja i
testova sprovedenih na temu odabira
parametara za što bolji cilj upotrebe
vodenog mlaza kao sredstvo optimalnog

Student: Radovan Bačanin, broj indeksa: 419/2018, email: radovanbacanin@gmail.com

1
sečenja materijala različitih karakteristika.
Iz dosadašnje literature i nalaza može se
zaključiti da većina istraživača pri sečenju
se oslanja na preporuke proizvođača
Slika 2.2
mašina, ali pored ovoga treba uzeti u obzir
i saznanja istraživača u ovom domenu. Materijal: Prohrom čelik (INOX)
(Brdarević i Jeleč, 2017) su u svom radu
sprovodili eksperimentalnu analizu koja
utvrđuje uticaj tvrdoće materijala obrade u
kombinaciji sa parametrom povećanja Slika 2.3
brzine posmaka kretanja alata (abrazivni Iz analize je utvrđeno da je prilikom
vodeni mlaz) na povećanje hrapavosti povećanja brzine mlaza nastala velika
obrađene površine. U cilju postizanja hrapavost pri obradi sečenje, naj
navedenog cilja eksperimentalna analiza je nepovoljniji uticaj ima inox.
podeljena na nekoliko delova a to su:
(Živković, Šotra, Žunjanin i Medenica,
 sečenje abrazivnim vodenim 2010) su u svom radu predstavili takodje
mlazom uz povećanje brzine ispitivanja kvaliteta površina uz parametre
kretanja alata. rezanja, ali su prikazali kako i radni
 merenje hrapavosti dobijenih pritisak utiče na dubinu reza, samim tim i
površina u svrsi definisanja na hrapavost odsečene konture. Pri
zavisnosti hrapavosti površina različitim radnim pritiscima smeše na slici
 merenje tvrdoće samog materijala 2.4 vidimo zavisnost dubine rezanja pri
u cilju definisanja zavisnosti različitim radnim pritiscima.
hrapavosti površine od tvrdoće
zadatog materijala
U svrhu utvrđivanja zavisnosti brzine
kretanja alata mlaza na hrapavost određene
površine, brzina rezne glave (alata) je
postepeno povećavana u skladu sa
opcijama mašine. Brzina je postepeno
povećavana od 20-100%. ( Brzina kretanja
rezne glave ili alata je data u procentima jer
brzina kojom abrazivni mlaz se kreće kroz
radni komad zavisi od debljine i tvrdoće
materijala).
Na slikama 2.1, 2.2 i 2.3 je dato poređenje
hrapavosti različitih ispitivanih materijala.

Materijal: Aliminijum (AlMg5)

Slika 2.4 Dijagram zavisnosti dubine reza
od brzine rezanja i radnog pritiska
Maksimalna dubina reza koja se može
Slika 2.1 postići zavisi od radnog pritiska (pretežno
od radne opreme proizvođača – pumpe),i
protoka smeše abrazivnih čestica tj.
Materijal: Ugljenični čelik (DIN 17100) dodatnog materijala. Zavisnost dubine reza

2 Radovan Bačanin
od protoka smeše dodatnog materijala data
je na slici 4.
Slika 2.5 Dijagram zavisnosti dubine reza
od protoka abraziva i radnog pritiska
Sa dijagrama vidimo da povećanjem
radnog pritiska i protoka abraziva
povećava se dubina rezanja materijala.
3. Sistem za rezanje vodenim
mlazom (Waterjet)
Proces rezanja vodenim mlazom se zasniva
na korišćenju kinetičke energije mlaza
dobijene usled izuzetno velike brzine
strujanja vode (do 1000 m/s). Proces
rezanja se može izvoditi:
 Bez dodataka abrazivnih čestica –
za rezanje se koristi isključivo
mlaz vode i sa njime se mogu seći
mekši materijali kao što su
stiropor i neke vrste papira i
hrana najčešće primenljivo u
industriji mesa.
 Sa dodatkom abrazivnih čestica
(dodatni materijal) – za rezanje se
koristi granitni pesak koga voda
pod visokim pritiskom gura ka
materijalu koji se obrađuje.
Materijali koji se seku sa
abrazivnim česticama su čelici,
aluminijum i ostali materijali.
Princip rada se zasniva na prolazu vode
kroz uski regulator protoka vode pod
ekstremno visokim pritiskom (2000 – 4000
bar). Zbog svoje velike brzine voda prolazi
kroz vodenu mlaznicu (safir), mora biti
čista pa prolazi kroz razne filtere da ne
dođe do oštećenja mlaznice. Pri izlaženju
mlaza formira se uzak mlaz vode velike
brzine, zatim se u reznoj glavi doprema
abraziv pa se ispod safira u reznoj dizni
meša sa mlazom i napada materijal. Na
slici 3.1 prikazana je šema mašine Water
jet. (Ӧjmertz, 2006)
Osnovni delovi sistema za rezanje
vodenim mlazom su:
1. Voda pod pritiskom usmerena iz
pumpe ka radnom alatu
2. Pumpa visokog pritiska
3. Rezna glava (alat)
4. Radni prostor
5. Rezervoar za skupljanje abraziva
nakon upotrebe
6. Sistem za upravljanje pomoću
računara
Slika 3.1 Water jet šematski prikaz
(Ӧjmertz, 2006)
Na slici 3.2 prikazana je mašina u
proizvodnom pogonu kompanije
“Sloboda” Čačak.
3

Slika 3.2 Water jet (Autor)
3.2. Karakteristike obrade abrazivnim
vodenim mlazom
Prednosti su sledeće:
 Nema uticaja toplote na obradu
materijala kao kod ostalih
postupaka. Toplota se generiše u
zoni same obrade i odmah
neutrališe sa mlazom vode. Nema
promene u strukturi materijala.
 Mogućnost rezanja po zadatoj
konturi, jer su mašine CNC.
 Velika raznovsnost obradnih
materijala, brza priprema mašine i
programa .
Male sile rezanja, nije potrebno dodatno
pričvršćivanje izuzev tankih limova
Na slici 3.3 je prikazana prednost u
kvalitetu reza pri sečenju vodenim mlazom
i gasnim sečenjem.
Slika 3.3 Prednost sečenja vodenim
mlazom u odnosu na gasno sečenje
(Autor)
4 Radovan Bačanin
Nedostaci su sledeće:
 Promena u kvalitetu po dubini
rezanja, sa prodiranjem u materijal
 dolazi do gubitka energije i
skretanja mlaza.
3.1 Dodatni materijal
Postoji više vrsta koje možemo koristiti pri
sečenju pomoću vodenog mlaza, a garnet
(granitni pesak) se koristi u većini
slučajeva. Pored garneta se koriste olivin,
aluminijum oksid, kvarcni pesak itd.
Granulacija abrazivnog peska za water jet
rezanje se može podeliti na granulacije kao
što u “mesh” 60, 80, 120. Krupnija
granulacija kao što je “mesh” 60 daje brži rez
ali u odnosu kvaliteta obrade dok sitnija
granulacija “mesh” 120 daje finije ivice uz
sporiji rez. Mesh 80 je neka sredina tako da je
ova granulacija najbolji izbor u većini
slučajeva. Slika 3.4 prikazaju granitni pesak.
(Garnet, 2019).
Slika 3.4 Granitni pesak (Garnet, 2019)
4. Materijali korišćeni pri
ispitivanju
Aluminijumska legura AlZnMgCu1.5. (EN
AW-7075) je kompaktna u strukturi i otporna
na koroziju. Koristi se za izradu u avio i
brodskoj industriji. Legura ima dobru
mehaničku i anodnu reakciju. Cink je glavni
legirajući element, sa dodavanje
magnezijuma leguri koja sadrži 3%-7,5%
cinka može se formirati MgZn2 sa izuzetno
velikim efektom jačine. Sa povećanjem Zn i
Mg u leguri zatezna čvrstoća će biti dodatno
poboljšana, ali će se otpornost na koroziju
smanjiti. (T.S. Industrial, 2019).
Čelik Č.0361 je konstrukcijski čelik spada u
grupu ugljeničnih niskolegiranih čelika sa
utvrđenim mehaničkim osobinama.
Primenjuje se za izradu zavarinih
konstrukcija i cevovoda, hidrogradnji i
mašinogradnji ili za dalju preradu hladnim
presovanjem, vučenjem i vrućim kovanjem ili
valjanjem. Pripada grupi B i koristi se za
odgovorne zavarene konstrukcije kod kojih
ne postoji opasnost od krtog loma. Slika 4.1 Uticaj radnog pritiska na
hrapavost površine
Čelik Č.1530 je čelik za poboljšanje Slika 4.1 prikazuje da prilikom porasta
(Poboljšanje je termička obrada koja se radnog pritiska dolazi do smanjenja
sastoji od kaljenja i visokog otpuštanja. Posle hrapavosti obrađene površine. Sa porastom
nje se dobija optimalna kombinacija čvrstoće pritiska dolazi do porasta kinetičke
i žilavosti). Ovi čelici se upotrebljavaju za energije mlaza. Porastom dubine rezanja h
izradu delova do 100mm, imaju malu vidimo da dolazi do izražajnijeg uticaja
sklonost ka obrazovanju prslina, ali su radnog pritiska na hrapavost površine.Na
osetljivi na zareze. slici 4.2 imamo uticaj brzine alata u
odnosu na hrapavost radne povšine.
Čelik Č.4580 je nerđajući čelik sa visokom
otpornošću na koroziju. Ovi čelici su i
vatrostalni pa se koriste za rad na
temperaturama preko 550°C, umesto
niskolegiranih. Koriste se za izradu pribora za
jelo, elemenata oprema u kuhinjama, hiruških
istrumenata, dekorativnih delova karoserija
automobila u hemijskoj, petrohemijskoj i
termoenergetskoj industriji. (Gligorić, 2015).

5. Eksperimentalni deo Slika 4.2 Uticaj brzine alata na hrapavost

Ispitivanja su vršena za materijal
AlZnMgCu1.5. (EN AW-7075). Pri ovom
ispitivanju uticaj na parametar obrađene
hrapavosti R a imaju radni pritisak p, brzina
kretanja rezne glave Vc i protok abraziva
M.
Uticaj radnog pritiska na hrapavost
površine prikazan je na dijagramu slika
4.1.
povšine
Povećanje hrapavosti dolazi tek kada alat
dostigne preko 200 mm/min, sve ispod toga
ne utiče dodatno na površinu hrapavosti.
Eksperimentalno je prikazan i uticaj
odaljivanja radne glave (alata) od
materijala, što je pokazalo da je došlo do
rasta hrapavosti odrađene površine Rz.
Parametar Rz naglo raste kada se alat udalji
za više od 3mm. Nekada tu može postojati
problem, da obrađivani materijal nije
ravan, slučaj kod čelika koji sadrži zaostale
napone pa se obradak postepeno
zakrivljuje na radnom stolu i onda operater

5
mora da podigne alat kako ne bi došlo do
kontakta radnog alata i obradka. U tom
slučaju može nenamerno doći do
pogoršanja hrapavosti u cilju čuvanja alata.
Na slici 4.3 prikazan je alat (rezna glava)
pravilno odmaknuta od materijala Č.0361
koji se obrađuje.

Slika 4.5 Pomoćna brzina (brzina

Slika 4.3 Rezna glava odmaknuta od
materijala koji se obradjuje (Autor)
pomeranja radnog alata), mm/min
Na slici 4.6 možemo uočiti zastoj radnog
alata na sredini komada, a pritom i
zakrivljenost mlaza kod materijala veće
debljine. Uticaj pomoćne brzine u 2 ista
komada pri različitim parametrima brzine
rezanja vidimo na slici 4.7.

Slika 4.4 Uticaj udaljenosti mlaznice od Slika 4.6 Primeri sečenja debljih
površine na hrapavost obrađivane povšine, materijala sporijim režimom (Autor)
t-dubina reza

Smanjenjem kretanja alata dobijamo bolji

kvalitet reza jer tad mlaz duže napada
zadati materijal,što nemožemo reći za
tanke materijale jer njih mlaz seče u istom
momentu. Na slici 10 prikazan je uticaj
pomoćne brzine na parametar hrapavosti
Rz, na različitim dubinama reza. Slika 4.7 Uticaj pomoćne brzine pri
rezanju materijala (Autor)

6 Radovan Bačanin
Ispitivanje je izvršeno i za materijale S 234
JRG2 (Č.0361) ,C45 (Č.1530) i nerđajući
čelik X5CrNi 18-10 (Č4580) na različitim
debljinama materijali u cilju dobijanja
parametara brzine kretanja rezne glave i
protoka abraziva. Uticajem protoka
abraziva možemo uticati na hrapavost
obrade površine jer pri obradi sa većim
protokom abraziva dolazi do smanjena
hrapavosti Ra ali samo do protoka od 350
g/min, pri daljem povećanju vrednosti
dolazi do povećanja parametra hrapavosti.
Na dijagramu, slika 4.8 i 4.9 vidimo
sledeće parametre za čelik X5CrNi 18-10
pri debljini materijala 30 mm.
Slika 4.8 Uticaj protoka abraziva na
hrapavost obradjene površine
Slika 4.9 Uticaj pomeranje rezne glave na
hrapavost materijala
Sa porastom brzine kretanja rezne glave
(alata) doći će do porasta hrapavosti
obradjivane površine. Prilikom zavšetka
eksperimenta uporedili smo sva tri čelika,
prikazanog na slici 4.10.
Slika 4.10 Hrapavost obrađenih površina
različitih vrsta čelika iste debljine
 Uslovi ispitivanja 1 ( p=413 MPa;
ma =400 g/min; V c=70 mm/min)
 Uslovi ispitivanja 2 ( p=320 MPa;
ma =300 g/min; V c=50 mm/min)
 Uslovi ispitivanja 3 ( p=270 MPa;
ma =200 g/min; V c=30 mm/min)
Sa dijagrama zaključujemo da je odnos
hrapavosti za različite materijale različit za
sve parametre ispitivanja, što nam
pokazuje da materijal itekako utiče na
odnos hrapavosti pri sečenju. Sa porastom
brzine rezne glave V c dolazi do porasta
parametra R a.
6. Zaključak
Detaljnom analizom materijala, parametara
obrade i israživanjem ponašanja različitih
materijala možemo doći do zaključka kako je
najadekvatije upotrebljavati vodeni mlaz pri
što boljim karakteristikama rezanja. Na
osnovu dobijenih parametara možemo dobiti
videti kada i kako je potrebno seći određeni
materijal a da pritom ne gubimo na kvalitetu
površina u odnosu na vreme rezanja.
Preporuka je da se svi mogući materijali
testiraju na sve parametre rezanja kako bi se
dobila baza koja može da posluži za
usavršavanje novih materijala sličnih
karakteristika.
7
Literatura:

D. Živković, V. Šotra, R. Žunjanin, M. Medenica, (2010), Quality of surfaces and technological

parameters of material cutting by water jet

S. Brdarević, A. Jeleč (2015), Surface roughness in abrasive water jet cutting

Momber, A.W., Kovačević, R., "Principles of abrasive water jet machining", Springer, London,
1998.

C Ӧjmertz.: A Guide to Waterjet Cutting,Water Jet Sweden AB, Mӧlnlycke, Sweden,2006.

Nedić, B.; Lazić, M.: Proizvodne tehnologije, Obrada metala rezanjem, Mašinski fakultet
Kragujevac, 2007.

R. Gligorić, (2015), Mašinski elementi, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu

Internet izvor: Garnet Srbija , preuzeto sa http:// www.abraziv.un.rs/ , (13.06.2019.)

Internet izvor: T.S. Industrial Srbija, preuzeto sa http://ba.domtubes.com/info/7075-aluminum-

alloy-plate-30403174.html , (13.06.2019.)

Radovan Bačanin
419/2018,
Gornji Milanovac,
Srbija
radovanbacanin@gmail.com

Radovan Bačanin