M. JAIC, T.

PALIJA

UTICAJ VRSTE DRVETA I SISTEMA POVRINSKE OBRADE NA

MILAN JAIC, TANJA PALIJA

Originalni nauni rad UDC:667.636.4

Uticaj vrste drveta i sistema povrinske obrade na adheziju premaza

U radu je ispitivan uticaj drvne vrste i formulacije premaza u zavrnom sloju na vrednosti adhezije ovrsnulog filma premaza. Uzorci smre i hrasta lakirani su 2K poliuretanskim premazom u osnovnim sloju, dok su u zavrnom sloju koriene tri vrste premaza: 2K poliuretanski, 2K akril-izocijanatni i 2K alkid-uretanski premaz. Merenje adhezije je vreno metodom reetke i metodom peatnika. Lakirani uzorci hrasta pokazali su od 27,41 do 38,98 % vie vrednosti adhezije mereno metodom peatnika, u odnosu na lakirane uzorke smre. U poreenju razliitih vrsta premaza u zavrnom sloju najvie vrednosti adhezije, mereno metodom peatnika, pokazali su 2K akril-izocijanatni (3,72 MPa za uzorke smre i 5,45 MPa za uzorke hrasta) i 2K alkid-uretanski premaz (3,76 MPa za uzorke smre i 5,49 MPa za uzorke hrasta). Odreena odstupanja u oceni adhezije metodom reetke u odnosu na vrednosti adhezije dobijene metodom peatnika pokazala su neophodnost primene vie metoda u vrednovanju adhezije ovrsnulog filma premaza na povrini drveta. Kljune rei: drvo, premaz, adhezija, zavrni sloj

1. UVOD Zadatak povrinske obrade drveta jeste zatita povrine drveta od negativnih faktora okoline uz ouvanje i/ili poboljanje estetskih svojstava podloge [1]. Faktori okoline kojima proizvodi od drveta mogu biti izloeni tokom upotrebe su razliiti, pa je cilj ostvariti to vie vrednosti mehanikih svojstava lakirane povrine, kako bi se produio ivotni vek samog proizvoda. Iako visoke vrednosti mehanikih svojstava lakirane povrine garantuju visoku otpornost povrine prema dejstvu brojnih mehanikih optereenja, one nisu garancija zatite drveta ukoliko nije ostvarena kvalitetna veza izmeu premaza i podloge [2]. Smatra se da je adhezija fundamentalno svojstvo koje utie na trajnost i otpornost lakirane povrine [3]. Terminom adhezija obuhvaeni su sloeni mehaniki i hemijski mehanizmi vezivanja koji se odvijaju izmeu premaza i podloge. Istraivanja su pokazala da vrednosti adhezije zavise, pre svega, od materijala koji su u neposrednom kontaktu: drveta i premaza u osnovnom sloju. U cilju rasvetljavanja uticaja drveta, sa stavnovita anatomske grae, na vrednosti adhezije, u radu su korieni uzorci dve drvne vrste, predstavnika liara - hrast i predstavnika etinara smra. Prethodna ispitivanja su pokazala da varijacija vrste premaza u zavrnom sloju utie na vrednosti mehanikih svojstva lakirane povrine [4], izmeu ostalih i na otpornost na grebanje. Budui da neki
Adresa autora: Univerzitet u Beogradu, umarski fakultet, Kneza Vieslava 1 Rad primljen: 20. 08. 2012.

autori [5] svrstavaju otpornost na grebanje u jednu od metoda merenja adhezije premaza, cilj je bio utvrditi da li formulacija premaza u zavrnom sloju ima uticaja na vrednost adhezije, mereno konvencionalnim metodama. Svi uzorci su lakirani poliuretanskim osnovnim premazom u dva sloja, dok su za zavrno lakiranje koriene tri razliite vrste premaza: 2K poliuretanski premaz, 2K akril-izocijanatni premaz i 2K alkid-uretanski premaz. Za kvalitativnu i kvantitativnu ocenu adhezije koriene su dve najzastupljenije metode: metod reetke (cross-cut metod) i metod peatnika (pull-off method). 2. MATERIJAL I METODE U ispitivanju su korieni uzorci dve drvne vrste: smre (Picea abies Karst.) i hrasta (Quercus robur L.). Uzorci su dobijeni izrezivanjem iz dasaka iz tangencijalnog reza na dimenzije 200x100 mm. Vlanost uzorka smre iznosila je 7,76%, dok je vlanost uzorka hrasta iznosila 9,24%, mereno gravimetrijskom metodom. U cilju dobijanja ravne i glatke povrine uzoraka izvreno je bruenje uzoraka sa gornje strane na irokotranoj brusilici (proizvoaa CASOLIN) sa jednim agregatom sa pritisnom gredom. Brzina bruenja je iznosila 17 m/s, a brzina pomonog kretanja 20 m/min. Bruenje je izvreno u trostepenom sistemu korienjem sledeih numeracija brusne trake: N0 100, N0 150 i N0 200. Nakon bruenja uzorci su lakirani osnovnim 2K poliuretanskim premazom, proizvoaa Zorkacolor, Skoplje. Osnovni premaz nanet je u 2 sloja vazdunim prskanjem, uz primenu pritiska od 3 bara. Prenik mlaznice pitolja je iznosio 1,2 mm. Tokom 299

ZATITA MATERIJALA 53 (2012) broj 4

M. JAIC, T. PALIJA

UTICAJ VRSTE DRVETA I SISTEMA POVRINSKE OBRADE NA premaz, proizvoaa Zorkacolor, Skoplje. Svi premazi pripremljeni su meanjem komponeti A i B neposredno pre samog nanoenja. Odnos komponenti A i B, osnovna svojstva i koliine nanosa za pojedine vrste premaza prikazani su u tabeli 1. Sva tri zavrna premaza naneta su istim postupkom kao i osnovni premaz, pri emu su parametri obrade bili nepromenjeni.

prskanja odravano je konstantno rastojanje pitolja od predmeta od 250 mm. Prskanje je obavljeno u kontrolisanim uslovima radne sredine (t=200C, =60%). Nakon ovravanja osnovnog premaza uzorci su lakirani nanoenjem zavrnog premaza u jednom sloju. Kako bi se ispitao uticaj formulacije premaza u zavrnom sloju na adheziju sistema premaza, koriene su tri formulacije zavrnog premaza: 2K poliuretanski, 2K akril-izocijanatni i 2K alkid-uretanski

Tabela 1. Osnovna svojstva i parametri pripreme i nanoenja 2K poliuretanskog, 2K akril-izocijanatnog i 2K alkid-uretanskog premaza Tip premaza Osnovni premaz Zavrni premaz 2K akril-izocijanatni 2K poliuretanski 2K poliuretanski 2K alkid-uretanski Vrsta premaza premaz premaz premaz premaz Komponenta A B A B A B A B Sadraj suve 46-50 39-45 46-50 55-65 42-48 57-67 43-47 39-45 supstance (%) Gustina (g/cm3) 0,9-1,1 0,98-1,15 0,98-1,1 0,98-1,15 0,9-1,1 1,0-1,2 0,9-1,1 0,98-1,15 Odnos 2:1 1:1 5:1 2:1 komponenti Koliina nanosa 1805% 1805% 1505% 1705% (g/m2) 2.1. Odreivanje adhezije premaza metodom reetke Odreivnje ahezije premaza metodom reetke vreno je u skladu sa standardom EN ISO 2409. Princip odreivanja adhezije zasniva se na vrednovanju otpornosti filma premaza na zasecanje. Metod reetke podrazumeva zasecanje lakirane povrine, povlaenjem 6 paralelnih seiva pod uglom od 450 u odnosu na pravac drvnih vlakana. Uz pomo istih seiva vri se zasecanje prethodno formiranih rezova pod uglom od 900, ime se dobija reetka na lakiranoj povrini. Na osnovu izgleda dobijene reetke vri se ocena adhezije premaza. Najnia ocena (0) podrazumeva reetku sa glatkim i ravnim ivicama, dok najvia ocena (5) podrazumeva potpuno razruenu reetku. Za odreivanje adhezije metodom reetke korien je instrument Elcometer 121-4. Seiva su postavljena na rastojanju od 3 mm, to je u skladu sa izmerenom debljinom suvog filma premaza (od 218 do 319 m), primenom ultrazvunog meraa (PosiTector 200 Series, proizvoa DeFelsko. Da bi dobijeni rezultat bio validan, neophodno je da seiva prodiru do povrine podloge. Provera dubine prodiranja seiva kroz masu premaza utvrena je nanoenjem mastila (metilen indikatora) na povrinu reetke. Obojavanje drveta ispod linija reetke znak je prodiranja seiva do povrine podloge. Istovremeno na ovaj nain omogueno je preciznije ocenjivanje stanja reetke. Broj uzoraka na kojima je vreno odreivanje adhezije 300 metodom reetke je 18 (po 3 merenja za svaku grupu uzoraka). Zbog neusaglaenosti ocena adhezije u okviru jedne grupe uzoraka, navedene su ocene adhezije svih uzoraka, to je u skladu sa standardom EN ISO 2409. Na slici 1 prikazan je instrument za merenje adhezije metodom reetke.

Slika 1. Merenje adhezije metodom reetke na uzorku hrasta 2.2. Odreivanje adhezije premaza metodom peatnika Odreivanje adhezije premaza metodom peatnika vreno je u skladu u sa standardom EN ISO 4624, pomou instrumenta PosiTest AT-A, proizvoaa DeFelsko. Metod peatnika jeste destruktivni nain odreivanja otpornosti na istezanje premaza sa povrine drveta. Otpornost na istezanje se dobija kao

ZATITA MATERIJALA 53 (2012) broj 4

M. JAIC, T. PALIJA

UTICAJ VRSTE DRVETA I SISTEMA POVRINSKE OBRADE NA Na slici 2 prikazan je postupak merenja adhezije metodom peatnika.

odnos sile na istezanje koja dovodi do odvajanja premaza sa povrine drveta i povrine peatnika koji je zalepljen na lakiranu povrinu i preko ega deluje sila na istezanje. Instrument se sastoji od kuita u kojem se nalazi hidraulina pumpa i glave meraa koja je pomou kabla povezana sa kuitem. Princip merenja podrazumeva ienje povrine peatnika kako bi se dobila ista i ravna povrina, tj. kako bi se otklonile neistoe sa povrine koje mogu imati uticaja na vrednost adhezije. Nakon ienja vreno je lepljenje aluminijumskih peatnika, prenika 20 mm, na lakiranu povrinu 2K epoksidnim lepkom (Araldite 2001, Huntsman). Merenje adhezije premaza vreno je nakon ovravanja lepka (24h). U cilju dobijanja preciznih podataka povrina ispod peatnika je odvojena od ostatka lakirane povrine ljebom, koji se formira pomou cilindrinog seiva sa nazubljenom reznom ivicom na obodu donje povrine. Na ovaj nain postignuto je ograniavanje dejstva sile na istezanje iskljuivo na premaz koji se nalazi ispod povrine peatnika. Ukupan broj merenja je iznosio 36 (po 6 merenja za svaku grupu uzoraka).

Slika 2. Merenje adhezije metodom peatnika na uzorcima hrasta i smre 3. REZULTATI I DISKUSIJA U tabeli 2 date su vrednosti adhezije izmerene metodom reetke i metodom peatnika za uzorke obe drvne vrste lakirane 2K poliuretanskim, 2K akrilizocijanatnim i 2K alkid-uretanskim premazom u zavrnom sloju.

Tabela 2. Vrednosti adhezije lakiranih uzoraka hrasta i smre izmerene metodom reetke i metodom peatnika. Drvna vrsta Smra Hrast
Vrsta zavrnog premaza Metod merenja Adhezija metod reetke 1 2 3 2K poliuretanski premaz 1 1 1 3,35 2K akrilizocijanatni premaz 1 0 1 3,72 2K alkiduretanski premaz 1 0 0 3,76 2K poliuretanski premaz 1 1 1 5,18 2K akrilizocijanatni premaz 0 0 0 5,45 2K alkiduretanski premaz 0 0 0 5,49

Broj merenja

Adhezija metod peatnika (MPa)

Rezultati pokazuju da su vie vrednosti adhezije premaza (od 27,41 do 38,98 %) ostvarene na uzorcima hrasta, nezavisno od sistema povrinske obrade, tj. od izbora vrste premaza u zavrnom sloju, u odnosu na uzorke smre, izmereno metodom peatnika. Ovaj zakljuak se moe objasniti razlikama u makroskopskoj grai smre i hrasta. Hrast priprada grupi prstenasto-poroznih liara koje karakterie razlika u strukturi zone ranog i kasnog drveta. U zoni ranog drveta lumeni elija su iroki, a elijski zidovi tanku, to omoguava duboku penetraciju premaza u podlogu. U zoni kasnog drveta elijski zidovi su deblji, dok su lumeni uski, pa se generalno oekuje nia penetracija premaza. Vie vrednosti adhezije u zoni ranog drveta u odnosu na zonu kasnog drveta (do 50%) su objanjene dubljom penetracijom premaza u strukturu drveta [6, 7, 8]. Smra pripada etinarskim drvnim vrstama, koje odlikuje jednostavnija anatomska graa

u odnosu na liare. Prema procentualnom ueu u mikroskopskoj grai drveta (95,3% kod smre) osnovni anatomski element predstavljaju traheide. Razlika u funkciji traheida u zoni ranog i kasnog drveta vidljiva je i u njihovoj grai. Tako treheide ranog drveta, koje imaju preteno provodnu funkciju, imaju tanke zidove i iroke lumene, dok treheide kasnog drveta, koje imaju preteno mehaniku funkciju, imaju deblje zidove i ue lumene [9]. Ispitivanja su pokazala da postojanje zatvorenih jamica u strukturi drveta smre, koje se formiraju u procesu suenja, esto dovodi do nie permeabilnosti lumena [10], to moe rezultovati niom penetracijom premaza a time i niom adhezijom. Vie vrednosti adhezije premaza na uzorcima liara u odnosu na uzorke etinara u skladu su sa ranijim istraivanjima [11; 8]. Izmerena vrednost adhezije 2K poliuretanskog premaza na uzorcima smre je za 32,42 % nia od 301

ZATITA MATERIJALA 53 (2012) broj 4

M. JAIC, T. PALIJA

UTICAJ VRSTE DRVETA I SISTEMA POVRINSKE OBRADE NA grebanje lakirane povrine uzoraka hrasta i smre, u poreenju sa primenom 2K akril-izocijanatnog i 2K alkid-uretanskog premaza [4]. Otpornost na grebanje se prema nekim autorima svrstava se u direktne metode merenja adhezije [5]. Rezultat ovog istraivanja potvruje opravdanost takvog pristupa u oceni adhezije premaza na povrini drveta. Primena metode reetke u oceni adhezije premaza na povrini drveta pokazala se kao nedovoljno precizan metod u utvrivanju viih stepena adhezije, to je u skladu sa zakljucima drugih autora [13]. Za odreivanje adhezije neophodno je ukljuiti merenja razliitih svojstava lakirane povrine, jer se na taj nain moe dobiti celovita slika adhezije premaza na podlozi od drveta. 4. ZAKLJUAK Rezultati istraivanja su pokazali da drvna vrsta ima presudan uticaj na vrednost adhezije premaza na povrini drveta. Pretpostavka je da razlike u anatomskoj grai liara i etinara utiu na dubinu penetracije, a time i na vrednost adhezije. Najvia vrednost adhezije, nezavisno od vrste premaza u zavrnom sloju, izmerena je na uzorcima hrasta (od 27,41 do 38,98 % via vrednost u odnosu na vrednost adhezije na lakiranim uzorcima smre). Sa stanovita sistema povrinske obrade najvie vrednosti adhezije pokazali su uzorci lakirani 2K alkid-uretanskim premazom u zavrnom sloju (3,76 MPa za uzorke smre i 5,49 MPa za uzorke hrasta), mereno metodom peatnika. Najnie vrednosti adhezije pokazali su uzorci lakirani 2K poliuretanskim premazom u osnovnom i zavrnom sloju (3,35 MPa za uzorke smre i 5,18 MPa za uzorke hrasta). Na osnovu navedenog se moe zakljuiti da se modifikacijom vrste premaza u zavrnom sloju moe ostvariti vea adhezije sistema premaza i podloge od drveta. Visoke vrednosti adhezije uzoraka smre lakiranih poliuretanskim premazom u zavrnom sloju mereno metodom reetke, koje nisu u skadu sa niim vrednostima adhezije istog sistema mereno metodom peatnika, upuuju na neophodnost ukljuivanja drugih metoda merenja adhezije (direktnih i indirektnih) u sluaju primene metode reetke u cilju pouzdane ocene ponaanja premaza na povrini drveta sa stanovita adhezije. Napomena: Rad je finansiran sredstvima Minstarstva za prosvetu, nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije u okviru projekta: umski zasadi u funkciji poveanja poumljenosti Srbije, broj 31041.

vrednosti adhezije na uzorcima belog bora pri vlanosti od 8% [11]. Rezultati istraivanja adhezije na uzorcima belog bora (Pinus silvestris) su uzeti za poreenje, budui da ova drvna vrsta pokazuje anatomske slinosti sa drvetom smre. Vrednost adhezije 2K poliuretanskog premaza na uzorcima hrasta pri vlanosti od 8% u navedenom ispitivanju je priblino ujednaena sa izmerenom vrednou u ovom ispitivanju (2,01% nia vrednost). U poreenju razliitih vrsta premaza u zavrnom sloju, najvie vrednosti adhezije su pokazali uzorci obe drvne vrste lakirani 2K alkid-uretanskim premazom. Iako za adheziju premaza na podlozi najvii uticaj ima interakcija premaza i podloge, rezultati su pokazali da se modifikacijom sistema povrinske obrade uvoenjem razliite vrste premaza u zavrnom sloju moe ostvariti poboljanje vrednosti adhezije sistema premaza na podlozi od drveta. Dok su vrednosti adhezije uzoraka smre lakiranih 2K akrilizocijanatnim i 2K alkid-uretanskim premazom priblino ujednaene, vrednosti adhezije 2K poliuretanskog premaza su za 9,95 i 10,9 % nie od vrednosti adhezije prethodnih premaza, respektivno. Priblino ujednaene vrednosti adhezije pokazuju 2K akrilizocijanatni i 2K alkid-uretanski premaz na uzorcima hrasta, dok je vrednost adhezije 2K poliuretanskog premaza za 4,95 i 5,65 % nie od izmerenih vrednosti adhezije prethodno navedenih premaza, respektivno. Navedeni rezultat protivrei zakljuku da zavrni premaz nema uticaja na vrednost adhezije [11]. Uticaj zavrnog sloja premaza na adheziju potvren je ocenom adhezije metodom reetke, gde je najnia vrednost adhezije utvrena na uzorcima lakiranim 2K poliuretanskim premazom, nezavisno od drvene vrste. Vrednost adhezije 2K akril-izocijanatnog premaza koji je nanet u osnovnom i zavrnom sloju na uzorke bukve, pripremeljene bruenjem u trostepenom sistemu (N0100,N0120, N0150), je za 30,26 % via od vrednosti adhezije uzoraka bukve lakiranih 2K poliuretanskim premazom nanetim u osnovnom i zavrnom sloju, sa istim sistemom pripreme povrine [12]. Na osnovu navedenih rezultata moe se zakljuiti da 2K akril-izocijanatni premaz daje, generalno, vie vrednosti adhezije u odnosu na 2K poliuretanski premaz, to moe biti objanjenje vie vrednosti adhezije uzoraka lakiranih 2K akril-izocijanatnim i 2K alkid-uretanskim premazom u zavrnom sloju, u odnosu na uzorke lakirane 2K poliuretanskim premazom u ovom ispitivanju. Prethodna ispitivanja su pokazali da primena 2K alkid-uretanskog premaza u zavrnom sloju dovodi do poboljanja otpornosti na abraziju i otpornosti na 302

ZATITA MATERIJALA 53 (2012) broj 4

M. JAIC, T. PALIJA LITERATURA

UTICAJ VRSTE DRVETA I SISTEMA POVRINSKE OBRADE NA

[8] Ozdemir T., Hiziroglu S. (2007): Evaluation of surface quality and adhesion strength of treated solid wood, Journal of Materials Processing Technology 186, Elsevier, (311314) [9] oki B., Popovi Z. (2002): Svojstva drveta, umarski fakultet [10] Gindl M., Sinn G., Stanzl-Tschegg S.E. (2006): The effects of ultraviolet light exposure on the wetting properties of wood, J. Adhesion Sci. Technol. 20/8, (817828) [11] Snmez M., Budaki M., Bayram M. (2011): Effect of wood moisture content on adhesion of varnish coatings, Scientific Research and Essay 4, (14321437) [12] orevi B. (2002): Kvalitet povrinske obrade drveta u zavisnosti od naina pripreme podloge i primenjenog sistema zatite, Magistarski rad, Univerzitet u Beogradu, umarski fakultet [13] Wicks Z. W., Jones F.N., Pappas S. P., Wicks D. A. (2007): Organic Coatings Science and Technology, Third Edition, Wiley & Sons, Inc., New Jersey, (121-137)

[1] Jai M., ivanovi-Trbojevi R. (2000): Povrinska obrada drveta, Autorsko izdanje, Beograd [2] Rizzo ., Bruno G. (2009): Surface Coatings, Nova Science Publishers Inc., New York [3] Bulian F. Graystone J.A. (2009): Industrial wood coatings, Theory and Practice, Elsevier B.V, (177181) [4] Maneva A. (2012): Uticaj primenjenog sistema povrinske obrade na kvalitet obraene povrine, magistarski rad, Univerzitet u Beogradu, umarski fakultet [5] Awaja F., Gilbert M., Kelly G., Fox B, Pigram P. (2009): Adhesion of polymers, Progress in Polymer Science 34, ELSEVIER, 948968 [6] de Meijer M., Militz H. (2000): Wet adhesion of low-VOC coatings on wood A quantitative analysis, Progress in Organic Coatings 38, (223240) [7] Wiedenhoeft A.C. (2007): The central role of wood biology in understanding the durability of wood coating interactions, Proceedings of the Coatings Wood and Wood Composites:Designing for Durability, Seattle, (1-24)

ABSTRACT NASLOV NA ENGLESKOM

This paper investigates the impact of wood species and formulation of coating in the top layer to the adhesion of cured coating. The samples of spruce and oak wood were coated with 2K polyurethane coating in the basic layer, while three types of coatings were used in the top layer: 2K polyurethane, 2K acrylic-isocyanate and 2K alkyd-urethane coating. Measurement of adhesion was performed by the cross-cut and pull-off method. The samples of oak wood showed for 27.41 to 38.98% higher values of adhesion measured by pull-off test, compared to the samples of spruce wood. In comparison of different types of coatings in the top layer the highest values of adhesion, measured by pull-off test, showed 2K acrylic-isocyanate coating (3.72 MPa for samples of spruce and 5.45 MPa for samples of oak) and 2K alkyd-urethane coating (3.76 MPa for samples of spruce and 5.49 MPa for samples of oak). Certain disagreement in the assessment of adhesion by cross-cut method compared to the values obtained by pull-off method showed the necessity of applying more than one method for evaluating the adhesion of the cured coating to the wood surface. Key words: wood, coating, adhesion, topcoat Paper received: 20.08.2012. Scientific papers

ZATITA MATERIJALA 53 (2012) broj 4

303