TERMIČKA SANACIJA POSTOJEĆIH OBJEKTA

U postojećim objektima leži najveći potencijal uštede energije

50% postojećih stambenih objekata je izgrañeno u periodu od

1960-1980 godine
 Zahtevi domaćih standarda

Toplotna zaštita objekata se prvi put u našoj zemlji ureñuje

Pravilnikom iz 1967 godine.
1980 - Pravilnik o jugoslovenskim standardima za toplotnu
tehniku u grañevinarstvu
1987 - Pravilnik o jugoslovenskim standardima za toplotnu
tehniku u grañevinarstvu (JUS U.J5.510)
1997 - Pravilnik o jugoslovenskim standardima za toplotnu
tehniku u grañevinarstvu (JUS U.J5.520 i JUS U.J5.530)
1998 - Pravilnik o jugoslovenskim standardima za toplotnu
tehniku u grañevinarstvu (JUS U.J5.600)
 2001.godine Vlada Republike Srbije osnovala je i
„Nacionalni program energetske efikasnosti”
u okviru Ministarstva nauke i zaštite životne sredine.

U Republici Srbiji je osnovano 5 regionalnih centara za

energetsku efikasnost, lociranih u 5 univerzitetskih centara
(Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Kraljevu).

Regionalni centri treba da obezbeñuju sprovoñenje

regionalnih programa energetske efikasnosti i primene
obnovljivih izvora energije samostalno ili u saradnji sa drugim
regionalnim institucijama
 Zahtevi domaćih standarda

Direktiva (2002/91/EC)
Evropskog parlamenta i Sаvetа zа enеrgеtsku efikasnost zgrada
Direktiva propisuje zahteve koji se odnose na:

(a) generalni okvir za metodologiju integrisanog proračuna energetske

efikasnosti zgrada;

(b) primenu minimalnih zahteva u pogledu energetske efikasnosti novih

zgrada;

(c) primenu minimalnih zahteva u pogledu energetske efikasnosti

velikih postojećih zgrada koje se podvrgavaju značajnom renoviranju;

(d) energetsku sertifikaciju zgrada, i

(e) redovnu inspekciju kotlova i sistema za klimatizaciju u zgradama i

dodatnu ocenu instalacija grejanja u kojima su kotlovi stariji od 15 godina.
 Energetski sertifikat mora imati:
svaka nova zgrada,
postojeća zgrada koja se prodaje, iznajmljuje ili daje na leasing,osim
zgrada izuzetih od obaveza energetske sertifikacije.

Energetski sertifikat zgrade je dokumenat koji :

utvrdjuje energetska svojstva zgrade,

ima propisani sadržaj i izgled,

izdaje ga ovlašćeno lice,

odražava energetska svojstva zgrade i potrošnju energije
izračunatu na osnovu pretpostavljenog režima korišćenja zgrade
 Gubitak toplote prosečne stare zgrade zavisi od

klimatskih i topografskih klimatsko područje, konfiguracija terena i

izloženost vetru, smeštaj i orjentacija , mikroklima
faktora

oblik grañevine i faktor oblika, tip grañevine,

orjentacija, konstrukcija spoljašnjeg zida, boja, udeo
graditeljskih faktora prozorskih površina, orijentacija i vrsta prozora,
oblik krova, materijali i konstrukcije unutrašnjih
zidova, podova i tavanica

vrsta grejanja, način i stepen delovanja, izvoñenje

energetsko-tehničkih faktora
i održavanje grejanja, vrsta energije za grejanje

navike grejanja i regulacija temperature, potrošnja

ponašanja i navika korisnika tople vode, navike provetravanja, zaštita od gubitka
toplote noću roletnama i sl.
– Maksimalne vrednosti koeficijenta k pri revitalizaciji starih zgrada

koeficijent Vrednosti koeficijenta "k",

Tip pregrade prolaza toplote preuzete su iz nemačkih normi
"k" WSVO1995
Spoljašnji zidovi - uopšte kw ≤ 0.50 w/m²K
Ove vrednosti se uzimaju u obzir kada se
Spoljašnji zidovi – kod kojih se ugrañuju izolacione kw ≤ 0.40 w/m²K
ploče obnovom zgrade zahvata najmanje 20%
ukupne površine spoljnih zidova, prozora i
Tavanice ispod negrejanog tavana kd ≤ 0.30 w/m²K balkonskih vrata
koje se graniče sa spoljašnjim vazduhom
–

Podrumske tavanice, zidovi i tavanice prema kg ≤ 0.50 w/m²K

vrednosti koeficijenta k W/m²K
negrejanom prostoru kao i zidovi i tavanice prema
tlu Zid Krov Pod
min max min max min max
Prozori, balkonska vrata, krovni prozori kf ≤ 1.80 w/m²K Грчка (Атина) 0.70 0.70 0.50 0.50 1.90 1.90

Шпанија (Мадрид) 0.66 0.66 0.38 0.38 0.66 0.66

Француска (Париз) 0.36 0.36 0.20 0.20 0.27 0.27

Немачка (Минхен) 0.30 0.30 0.20 0.20 0.40 0.40

Шведска (Стокхолм) 0.18 0.18 0.13 0.13 0.15 0.15

Словенија (Љубљана) 0.15 0.60 0.15 0.25 0.25 0.45

Србија (Београд) 0.90 0.90 0.65 0.65 0.75 0.75

Metode utvrñivanja nastajanja toplotnih gubitaka

Termografsko merenje (IC kamera)

•

Termografskim snimanjem se
može utvrditi:
• stanje toplotne izolacije,
• kvalitet grañevinskih radova i
ugrañenih materijala,
• postojanje toplotnih mostova,
• prisutnost vlage u zidovima, kao i
• stanje fasade.
 Metode revitalizovanja postojećih zgrada
u cilju poboljšanja energetske efikasnosti

• Primena pojačane termoizolacije kod svih pregrada prema

negrejanom prostoru
(fasadni zidovi,krov, odnosno meñuspratna
kоnstrukcija premа tavаnu,
tavаnice iznad podruma ili negrejanog prostora,
podоvi na tlu )
• Mere revitalizovanja objekata arhitektonskim preoblikovаnjеm
(proširenja gabarita aksijаlnom dogrаdnjom, povećanja
visine nadgrаdnjom zgrаde, povećanja gabarita zgrade
podzemnom gradnjom, kombinacije navedenih mera)
• Primena toplotno-tehničkih mera
(ventilacija zgrade sa optimalnim izmenama unutrašnjeg vаzduhа spoljаšnjim
svežim vаzduhom, veća upotreba obnovljivih izvora energije, savesno ponašanje
korisnika u zgradama, upotreba sistema za grejanje i regulaciju sa velikim
učinkom korisnog dejstva)
 Mere smanjenja toplotnih gubitaka kod postojećih zgrada

Mere smanjenja toplotnih gubitaka kod fasadnih zidova

1.Malterisanje spoljašnjih
zidova termomalterom
• termomalter ili perlit malter
(cement+kreč+perlit)

• nanosi slojevito u debljini od 5 do 7cm

• mane ove metode su: sporo izvoñenje,

slaba adhеzija maltеrа zа pоdlоgu, kао i
njegovo pucanje usled lošeg izvoñenjа.
 Mere smanjenja toplotnih gubitaka kod fasadnih zidova

2. Višeslojni termoizolacioni sistem

sa završnom obradom
• debljina sistema se kreće
od 6 do 20cm

• nedostatak ovog sistema

je mala otpornost na udarno
opterećenje

Oznaka Materijali u d k1 k2
zida sastavu zida cm W/m2K W/m2K
bez termoiz.

SZ1.1 malter 1.5 29 1.741 0.445

1.lepak 2.termoizolacioni materijal 3.tipli za pričvršćenje giter blok 19
malter 1.5
4.sloj grañ. lepka 5.mrežica 6.podloga-malter 7.završni sloj „sivi“ EPS 6
armirani malt.
dekorativni m.
 Mere smanjenja toplotnih gubitaka kod fasadnih zidova

3. Višeslojni termoizolacioni zidovi

sa teškom i lakom oblogom
Teške obloge:
kamen, opeka, elementi od penobetona
Lake obloge:
eternit ploče i ploče od presovanog drveta-trespa

Oznaka Materijali u d k1 k2
zida sastavu zida cm W/m2K W/m2K
bez termoiz.

malter 1.5
giter blok 19
SZ2.1 38.5 1.440 0.415
„sivi“ EPS 6
teska
silikatna
opeka 12

malter 1.5
giter blok 19
SZ2.1 27.3 1.331 0.406
„sivi“ EPS 6
laka eternit
ploce 0.8
 Mere smanjenja toplotnih gubitaka kod fasadnih zidova
4. Izolovanje transparentnom izolacijom i
njeno oblaganje staklom ili transparentnim malterom

• izolacija za smanjenje toplotnih gubitaka

• sistem za pasivan zahvat solаrne energije

Tip A Tip B Tip C Tip D

Višestruko staklo, Saćasto-pločasta Zrnasta struktura- Homogena transparentna termoizilac.

postiže se efekat struktura upravna akrilna staklena pena u formi monolitnog aerogela
staklene bašte na apsorber
 Mere smanjenja toplotnih gubitaka kod fasadnih zidova
5. Izolovanje vakum
izolacionim panelima (VIP)
λjez λef
(W/mK) (W/mK)

Al folija 0.006 0.010

Folija od
nerñajućeg 0.006 0.0091
čelika
Troslojni
metalizirani 0.008 0.0087
film

VIP=jezgro+omotač
• jezgro je napravljeno od presovanog silicijum-dioksida
• višeslojna aluminijumska ili metalizirana uvlaka-omotač
 Mere smanjenja toplotnih gubitaka kod postojećih zgrada

Mere smanjenja toplotnih gubitaka kod fasadnih zidova

6. Ventilisane i neventilisane fasade

malter 1.5
giter blok 19
SZ3.1
„sivi“ EPS 6
ventilisana 31.3 1.93 0.448 18.3
ventilisani
me|uprost 4
paneli od
vlaknocementa
(eternit) 0.8

malter 1.5
giter blok 19
SZ3.1
„sivi“ EPS 6
neventilisa 31.3 1.44 0.414 26.6
neventilisani
na
me|uprost 4
paneli od
vlaknocementa
(eternit) 0.8
 Mere smanjenja toplotnih gubitaka kod krovnih konstrukcija

• Kosi krovovi
Mere smanjenja toplotnih gubitaka kod krovnih konstrukcija

• Ravni krovovi
• Meñuspratne konstrukcije prema tavanu

Mere smanjenja toplotnih gubitaka kod podrumskih konstrukcija

Сл. Њ. Термичка санација

Mere smanjenja toplotnih gubitaka kod prozora i balkonskih vrata

1.једноструко стакло 4мм

1. jednostruko staklo 4mm Tstakla = - 2.3ºC k= 5.9W/m²K

2. IZO staklo 4+12+4mm punjeno vazduhom Tstakla = 9.0ºC k= 3.0W/m²K
3. IZO staklo 4+12+4mm punjeno argonom Tstakla = 15.0ºC k= 1.1W/m²K

Argon je bezbojan, bez mirisa, nije zapaljiv, slabo provodan,sporo pokretan gas .
Gustina gasa je veća od gustine vаzduhа
 Energetska sanacija stambene zgrade u Austriji
2006 godine završena je energetska sanacija objekta iz 1966 godine
Pobjekta 700m²
Fasadni zidovi - 16cm
ekspan. polistirena
Ploča prema tavanu –
14cm min. vune
Hidroizolacija sa
drenаžоm
Zidovi prema terenu
su izolovani sa 16cm
ekstrudirang polistirena
Prozori i spoljašnja
vrata zamenjeni su
novom PVC stolarijom
Ugrañeni su ureñaji za provetravanje sa
rekuperacijom. Uvedeno je centralno
grejanje sa pogonom na biomasu.
Troškovi energetske sanacije bili su približno
309 €/m² i povratiće se kroz uštedu u grejanju
Sva stakla imаju trostruko zаstаkljenje za 21 godinu.