Elaborat Vrtić-Primer

Elaborat zaštite od požara
LOKACIJA OBJEKTA
Dečji vrtić „Pivarac” se nalazi na uglu ulica Kneginje Milice i Prvomajske, na k. p. br.
3991/1 KO Jagodina. Prilazi objektu su predviđeni iz ulice Prvomajske. Objekat je
spratnosti P+2.
Postojeći objekat je spratnosti P+Pk, a planirana dogradnja je spratnosti P+2. Na
parceli sem vrtića postoje još dva objekta: kotlarnica i radionica. Oni su predviđeni za
uklanjanje. Kotlarnica se izmešta u dogradnju, a radionica ukida.
Parcela se nalazi na uglu ulica Kneginje Milice i Prvomajske. Prilazi objektu su
predviđani iz ulice Prvomajske. Planirana dogradnja ne utiče na postojeće prilaze koji se u
potpunosti zadržavaju i dodaje se još jedna pešačka staza prema novom objektu.
Parcela je ograđena, okružena je sa sve četiri strane ogradom koju čini parapetni betonski i
gornji transparentni žičani deo . Na istoj se, prema ul. Prvomajska, nalaze dve odvojene
kapije, i to jedna pešačka, a druga transportna dvokrilna, a uradiće se još jedna pešačka u
pravcu novogo objekta.
Novi objekat je pravilnog oblika spoljnih max dimenzija 13,82 m x 28,87m. Po

ortogonalnim pravcima postavljeni su glavni noseći elementi, širina nosača je 25 cm i 30 cm.
Osovinski rasponi nosećih elemenata su od 2,30 do 10,82 m.
Novi objekat je funkcionalno jedinstvena celina i namena mu je vrtić – čuvanje i odgoj
predškolske dece.
Čista spratna visina je različita po etažama: prizemlje 3,60m, I sprat 3,10 m, II sprat
min 2,80 m i tehnička etaža 4,75 m.
Spoljni izgled objekta je jednostavnih linija u funkciji objekta.
Teren na lokaciji je ravan. Sami trotoari na ulici su u ravni platoa parcele. U dvorištu
se nalaze travnate i betonirane površine, namenjene za igru i druge aktivnosti dece.
Objekat je postavljen paralelno sa postojećim objektom i sa istim se funkcionalno
povezuje u prizemlju i na 1. spratu.
Ukupna površina parcele/parcela: 2.193,00 m2 .
Bruto površina - Ukupna BRGP nadzemno iznosi 1.008,11m2-dogradnja.
Ukupnа NETO površina: 958,29m2-dogradnja
Površina prizemlja: 320,02 m2-dogradnja
377,00 m2-postojeći vrtić
697,02 m2
Kota sljemena na novom objektu je +16,05m. Čista visina prostorija je 2,80m, do
5,53 na 2 spratu objekta .
Pristupni put za vatrogasna vozila su gradske saobraćajnice.
Postojećim javnim saobraćajnicama je omogućen prilaz i intervencija vatrogasnih

vozila sa dve strane objekta.
Pristupne saobraćajnice, kojima se dolazi do objekata su asvaltirane saobraćajnice,

tako da poseduju karakteristike koje zadovoljavaju sve zahteve Pravilnika o tehničkim
9
normativima za pristupne puteve, okretnice, i uređene platoe za vatrogasna vozila u blizini
objekta povećanog rizika od požara (“Službeni list SRJ” br.8/95):
 nosivost kolovoza saobraćajnica od 10 tona osovinskog pritiska,

 najmanja širina saobraćajnica za jednosmerno kretanje vozila je min. 3,5 metara,
odnosno dvosmerno 6m;
 maksimalni uspon 6%,
 visinska prohodnost 4,5m – nije ograničena.
Vreme potrebno za dolazak vatrogasnih vozila na eventualnu intervenciju za jedinicu iz

Jagodine, koja je od lokacije udaljena oko 1 km, je cca 5 min, a u zavisnosti od vremenskih i
saobraćajnih uslova.
TEHNIČKI OPIS I NAMENA OBJEKTA

Arhitektura objekta
Objekat je klasifikovan u klasu V, klasifikaciona oznaka 126310 (Zgrade u kojima se
obavlja predškolsko obrazovanje), projektovan sa namenom: objekat za čuvanje i odgoj
predškolske dece, spratnosti P +2.
Namena i konstrukcija objekta

Namena objekta
Objekat se radi kao objekat za čuvanje i odgoj predškolske dece spratnosti P +2.
Površina objekta
Ukupna bruto površina: 1.008,11m2
Ukupna neto površina dogradnje je : 958,29m2
Zapremina objekta je : V= (320,02*3,6+303,10* 3,1 +312,92*6,79+ 22,25*4,30 = 4,312,08m3
Građevinski opis objekta

KONSTRUKCIJA OBJEKTA
Objekat se radi od tvrdog materijala, zidovi klima blok 25 cm, betonski blok temeljni
zid i međuspratna konstrukcija AB sitnorebrasta tavanica.
Temelji objekta su AB trakasti temelji obodno postavljeni duž celog objekta i popreko
ispod svih nosećih zidova. Donja kota temelja je na dubini od -1,00 m od nivoa kote terena.
Temeljne trake su međusobno povezane, u svim pravcima, a preko traka se rade betonski
temeljni zidovi širine 25 cm i 30 cm. Temeljne trake su širine 70 i visine 50 cm. Dimenzije
stubova samaca su 100/100 cm i visine 50 cm.
Ispod celog objekta i ispod temelja radi se po sloju šljunka debljine d=10cm.
Ispod podova, kao i svih zidova koji su na tlu radi se sloj hidroizolacije. Sloj
hidroizolacije se sastoji od jednog hladnog premaza, rastvora bitumena, dva sloja
bitumenske lepenke i tri vruća premaza bitumena.
10
Spoljni zidovi se rade od klima bloka, sa nosećim delom od klima bloka d = 25 cm i
oblogom od fasadnog maltera, između kojih je termoizolacija debljine 10 cm. Sloj za
ventilaciju nije predviđen. Krovni pokrivač je konstrukcija: trapezni lim 0,06 cm, PVC folija ,
tvrde ploče mineralne vune za kontaktne fasade 28,0 cm i PVC krovna traka, meka
Krovna konstrukcija je od čelična. Roštilj krovnih greda čine čelične i glavne krovne
rešetkaste grede.
Krov je rešen kao dvovodni sa nagibom krovnih ravni od 3%.
Svi prozori i spoljna vrata su od PVC profila u tonu po izboru investitora. Sva stolarija je
zastakljena dvoslojnim izolir staklom dimenzija 6+12+4 mm. Na svim spoljnim otvorima
predviđena je ugradnja trakastih ili venecijaner roletni. Unutrašnja vrata su sa
duplošperovanim krilom, furnirano hrastovim furnirom. Fiksni deo vrata na unutrašnjim
vratima radi se “šnir” staklom debljine 4 mm sa naglašenom kvadratnom podelom
Materijalizacija
Zidovi od opeke i plafoni kod AB sitnorebrastih i punih ploča malterišu se produžnim
malterom u dva sloja. Po zidovima WC-a i ostalih sanitarnih prostorija rade se keramičke
pločice prve klase, na cementnom malteru, sistemom "fuga na fugu", sa otvorenom fugom d
= 3 mm, dimenzija 3o x 2o cm, do visine 18o cm od poda. Na zidovima kuhinje, iza
kuhinjskih elemenata i ostalim zidovima, rade se pločice do visine 15o cm od poda. Ostale
površine se malterišu produžnim malterom razmere 1:3:9, gletuju i boje nekom od
disperzivnih boja u tonu po izboru investitora, a svi malterisani zidovi sa spoljne strane se
boje nekim disperzivnim fasadnim premazom. Ostale spoljne površine zidova se obrađuju
fasadnim malterom.
Svi podovi se rade po sistemu "plivajućih" podova, sa slojem stiropora ili presovane
mineralne vune odgovarajuće debljine preko lako armirane betonske ploče. U većini
prostorija podovi se rade od neklizajućih keramičkih pločica prve klase, dimenzija 2o x 2o
cm, koje se polažu po cementnom malteru sistemom "fuga na fugu" sa razmaknutim fugama
od 5 mm. U prostorijama za smeštaj dece predviđen je pod sa PVC oblogom, a u fiskulturnoj
sali parket.
Plafoni većine prostorija se malterišu produžnim malterom, gletuju i boje posnom
bojom.
Svi drveni delovi na objektu zaštićuju se biocidnim i fungicidnim premazom, ili nekim
lazurnim premazom. Sve metalne delove na objektu potrebno je zaštititi od korozije
antikorozivnim premazima i finalno bojiti emajl lakom u dva sloja.
konstrukcije
SPOLJNI ZID - NEVENTILISANI
Fasadni zid, U=0,295 W/m2K
1. PRODUŽNI KREČNI MALTER 1900 2,0000 cm

2. ŠUPLJI BLOKOVI I ŠUPLJA OPEKA 1400 25,0000 cm
3. TVRDE PLOČE MINERALNE VUNE ZA KONTAKTNE FASADE 10,0000 cm
4. BAVALIT 0,8000 cm
ZID NA DILATACIJI (IZMEĐU ZGRADA)

Dilatacioni zid, U=0,293 W/m2K
1. PRODUŽNI KREČNI MALTER 1900 2,0000 cm

2. ŠUPLJI BLOKOVI I ŠUPLJA OPEKA 1400 25,0000 cm
11
KOSI KROV IZNAD GREJANOG PROSTORA - NEVENTILISANI

Kosi krov, U=0,126 W/m2K
1. TRAPEZNI LIM 0,0600 cm

2. PVC FOLIJA 1200 0,0200 cm
4. PVC KROVNA TRAKA, MEKA 0,2000 cm
POD NA TLU
Pod na tlu, U=0,611 W/m2K
1. PVC, HOMOGENI 0,3000 cm

2. CEMENTNI ESTRIH 5,0000 cm
3. PVC FOLIJA 1200 0,0200 cm
5. HIDROIZOLACIJA 0,5000 cm
Odvodnjavanje
Odvodnjavanje atmosferskih padavina vrši se pomoću kružnih, limenih, olučnih
horizontala i vertikala, preko betonskog trotoara i rigola u kišnu kanalizaciju. Olučne
horizontala i viseći oluk su od lima d=o,55 mm, dimenzija prema crtežu i postavljaju se po
podužnim ivicama krovnih ravni. Olučne vertikale se rade četvrtastog preseka R=10 cm, od
lima d=o,55 mm.
KATEGORIZACIJA OBJEKTA
Predmetni objekti se na osnovu Zakona o zaštiti od požara ( sl. gl. RS br. 11/2009 i 20/15)
i Uredbe o razvrstavanju objekata, delatnosti i zemljišta u kategorije ugroženosti od požara
(„Sl.gl. RS,br. 76/2010), može svrstati, na osnovu člana 4. navedene Uredbe, u II.2
kategoriju ugroženosti od požara ( kao javni objekat u kome se mogu zateći od 200 do 500
lica). Objekat je spratnosti P+2 u kome se u delu 2. sprata nalazi tehnička etaža.
Dograđeni objekat vrtića se nadovezuje na postojeći objekat i sa istim u prizemlju

prema kuhinji ima toplu -funkcionalnu vezu. Visina poda najviše etaže - 2.sprata je u odnosu
na kotu trotoara – ulice + 8,30, a tehničke etaže ( kotlarnica) 11,50m i to je najveća visina
objekata na kojoj se nalaze ljudi odnosno visina poda u odnosu na okolni teren sa koga bi
mogla da se izvrši intervencija, odnosno prema kome bi se vršila evakuacija.
U skladu sa članom 1 Pravilnika o tehničkim normativima za zaštitu visokih objekata od
požara("Sl. list SFRJ", br. 7/84, 86/2011), objekat ne spada u visoke objekte, jer se pod
prostorija za boravak ljudi na najvišoj etaži u odnosu na najnižu kotu terena na kojoj je
moguć pristup i na kojoj je moguća intervencija uz korišćenje automehaničkih lestava
nalazi na visini nižoj od 30 metara.
Na parceli ovaj objekat je objekat u nizu – od postojećeg će biti odvojen konstrukcijama
potrebne vatrootpornosti. On spada u kategoriju objekata koji je javni pa kao javni
objekat u nizu spada u klasu NJ2 (za visinu od 8m do 15m) .
Maksimalan očekivani broj ljudi koji se u jednom trenutku mogu naći u objektima je sledeći:
Prostorije vrtića : - prizemlje ( 3 sobe za smeštaj dece x 20) = 60 dece

- 1. sprat ( 3 sobe za smeštaj dece x 20) = 60 dece
– vaspitni radnici, pomoćni radnici ............ 10 lica
- 2, sprat -sportska - fiskulturna sala : 150 lica
Ukupno ceo objekat: ................................... 280 lica
12
Stepen otpornosti konstruktivnih elemenata objekta određen je na osnovu parametara iz

SRPS TP 21.
Objekat spada u kategoriju izdvojenih javnih zgrada NJ2. Klasa P4 (broj osoba 101-300 i
površina požarnog sektora manja od 1600m2 ) - predmetni objekat je u nizu visine od
+11,50 m, površina najvećeg požarnog sektora (dograđeni objekat vrtića) oko 936,58m2,
broj ljudi u njemu oko 280.
Potreban stepen otpornosti konstruktivnih elemenata objekta, za NJ2 i P4 je SOP IV (VO)

veća otpornost.
Prema vrsti konstrukcije, i zahtevima iz odgovarajućih propisa, objekat ima IV stepen

otpornosti prema požaru, SOP IV (VO) veća otpornost, prema standardu SRPS U.J1.240.
Stepen otp. prema požaru

Metoda elemenata/konstrukcija zgrade (u satima)
VRSTA KONSTRUKCIJE
ispitiv. POLOŽAJ I II III IV V
JUS (NO) (MO) (SO) (VO) (WO)
neznatna mala srednja veća velika
Nosivi zid U.J1.090 ¼ ½ 1 1,5 2

Stub U.J1.100 ¼ ½ 1 1,5 2
Greda U.J1.114 Unutar - ¼ ½ 1 1,5
Međuspratna požarnog
U.J1.110 - ¼ ½ 1 1,5
konstrukcija sektora
Nenosivi zid U.J1.090 - ¼ ½ ½ 1
Krovna konstrukcija - ¼ ½ ½ 1
Zid U.J1.092 ¼ 1 1,5 2 3
Međuspratna U.J1.110 ¼ ½ 1 1,5 2
Na granici
konstrukcija
požarnog
Vrata i klapne U.J1.160 ¼ ¼ ½ 1 1,5
sektora
< 3.6m2
Vrata ˃ 3.6m2 U.J1.160 ¼ ½ 1 1,5 2
Konstrukcija negor.
½ ½ 1 1,5
evakuacionog puta mater.
Fasadni zid U.J1.092 Spoljna - ½ ½ 1 1
konstrukc
Krovni pokrivač U.J1.140 - ¼ ½ ¾ 1
.
Prema kategorizaciji tehnoloških procesa, (prema Pavilniku o tehničkim normativima za

instalacije hidrantske mreže za gašenje požara Službeni gl. RS br. 3/2018), javni objekat
spada u kategoriju K3 – u istom boravi od 200 do 500 lica, (zapremina celog objekta je
4,312,08m3) .
Objekat je kategorije BD1 („Mogućnost evakuacije u slučaju hitnosti").
Projektovana konstrukcija objekta u potpunosti zadovoljava traženu otpornost

konstruktivnih elemenata.
13
GRAĐEVINSKE MERE ZAŠTITE
U objektu su predviđene odgovarajuće mere zaštite koje sprečavaju nastanak požara i

širenje požara kroz objekat.
Prenos požara kroz objekat onemogućen je primenom negorivih materijala u obradi
konstrukcija puteva za evakuaciju i podelom objekta na požarne sektore .
Objekat je obzirom na arhitektonsko-građevinska rešenja , postojanje funkcionalne veze sa
postojećim objektom vrtića izdvojen u poseban PP segment i podeljen u 2 požarna sektora i
to:
1. PP Sektor – Prostor novog vrtića (P+2), ukupne neto površine 936,58m2.
2. PP Sektor – Prostor kotlarnice na prirodni gas, ukupne neto površine 21,44 m2
Prema usvojenom SOP-u IV otpornost konstruktivnih elemena je seledeća:
- Zid na granici požarnog sektora 120min ispitan prema SRPS U.J.092
- Krovna konstrukcija 30min. ispitana prema SRPS U.J1. 042 i SRPS U.J1. 043
- Stubovi 90min. ispitani prema SRPS U.J1. 100
- Međuspratna konstrukcija na granici PP sektora 90 min
- Međuspratna konstrukcija u okviru sektora-tavanica 60 min.
- Vrata na granici požarnog sektora 60min ispitani prema SRPS U.J1. 160
- Nosivi zidovi 90min, a nenosivi 30 min, ispitan prema SRPS U.J.092
- Fasadni zidovi 60min ispitani prema SRPS U.J1. 092
Spoljni zidovi se rade od klima bloka, sa nosećim delom od klima bloka d = 25 cm i oblogom
od fasadnog maltera, između kojih je termoizolacija od kamene vune debljine 10 cm. Sloj za
ventilaciju nije predviđen. Krovni pokrivač je trapezni lim 0,06 cm, PVC folija , tvrde ploče
mineralne vune za kontaktne fasade 28,0 cm I PVC krovna traka, meka.
Prema Pravilniku o tehničkim zahtevima bezbednosti od požara spoljnih zidova zgrada

(“Sl.gl.RS” br. 59/2016 i 36/2017), objekat je kategorije “V2” , sa sledećim karakteristikama
zidova :
- klasa reakcije na požar sistema A2s1d1
- klasa reakcije na požar komponenata:
- završni sloj Bs1d1
- izolacioni sloj A2s1d1
gde su za Klasifikaciju materijala po ponašanju u požaru po SRPS EN 13501-1:

- A2 - negorivi materijali
- B - teško gorivi materijali
- s1 - u požaru se oslobađa malo ili nimalo dima
- d1 - kapljice se formiraju u periodu od 10minuta, ali ne gore i otpadaju
više od 10 sekundi
Kod izbora materijala na evakuacionim putevima trebaju biti položene takve podne obloge
po kojima se požar ne širi, a prilikom njihovog gorenja se oslobađa malo ili nimalo dima.
Podne obloge se prema reakciji na požar klasifikuju, prema SRPS EN 13501-1, a dodatno se
ispituju i klasificiraju na stvaranje dima klase s1 i s2 prema SRPS EN ISO 9239-1.
14
Podne obloge za ovaj objekat mogu biti:

- negorive podne obloge A1fl i A2fl-s1
- teško gorive obloge Bfl-s1, Cfl-s1 i Dfl-s1
Završni sloj podnih obloga mora biti od materijala koji u pogledu reakcije na požar pripada
klasi A1fl ili A2fl - s2.
Sva vrata otporna na požar moraju posedovati atest o traženoj otpornosti na požar izdate od
ovlašćene institucije Republike Srbije i moraju biti snabdevena uređajem koji ih uvek vraća u
zatvoren položaj. Na dograđenom objektu su predviđena PP vrata na granici PP segmenta i
to :
- u prizemlju, topla veza između kuhinje postojećeg objekta i dograđenog objekat –
jednokrilna vrata vatrootpornosti 60 minuta ( u stalno otvorenom položaju – zatvara ih
komanda sa PP centrale);
- na tehničkoj etaži, vrata na kotlarniciu – jednokrilna vrata vatrootpornosti 60 minuta ( u
stalno zatvorenom položaju);
Zahtevana minimalna vatrootpornost konstrukcija evakuacionih puteva je 60 minuta. Za iste

su upotrebljeni materijali i konstrukcije sa karakteristikama koje zadovoljavaju postavljene
zahteve.
Čelična noseća krovna konstrukcija se premazuje PP premazom do dobijanja potrebne

vatrootpornosti (krovna konstrukcija 30 min). PP premaz mora da poseduje atest, a za
tehnički prijem objekta se obezbeđuje dokaz da je na konstrukciju izvršeno nanošenje sloja
potrebne debljine. Merenje debljine se vrši od strane ovlašćene ustanove – organizacije sa
odgovarajućim atestiranim instrumentom.
Širine puteva evakuacije ( hodnika, stepeništa i vrata ) su dovoljne za broj lica koja treba
istim da se evakuišu.
INSTALACIJE U OBJEKTU I MERE ZAŠTITE
Od instalacija u objektu su predviđene mašinske instalacije i to UGI i grejanja, električne

instalacije jake i slabe struje i zaštite od atmosferskog pražnjenja i instalacije vodovoda i
kanalizacije.
Mašinske instalacije
Grejanje
Instalacija radijatorskog grejanja-budući novi objekat
Grejna tela su panelni čelični radijatori tip 22. Dimenzionisanje radijatora je izvršeno
na osnovu proračuna gubitaka toplote.
Cevna mreža je od čeličnih šavnih cevi i vodi se od buduće nove gasne kotlarnice
,koja je smeštena na tehničkoj etaži.Cevna mreža se sastoji od 2 grane, za svaki objekat po
jedna grana NO50.
Na granama su predvidjeni regulacioni ventili sa kosim vretenom radi balansiranja
cevne mreže.
Odzračivanje cevne mreže se vrši preko odzračnih sudova NO100, L=200 m,u
gasnoj kotlarnici.Svaka grana ima svoje odzračne sudove.
15
Kompletna cevna mreža se čisti od korozije i boji osnovnom bojom u 2 sloja i lak
bojom u tonu po izboru investitora
Gasna kotlarnica-budući novi objekat
Predvidjena su 3 kotla svaki Q=65 KW. To su fasadni kondenzacioni kotlovi sa koaksijalnim

dimovodnim kanalom Ø80/125 koji omogućava uzimanje svežeg vazduha za sagorevanje i
odstranjivanje dimnih gasova.
Napajanje kotla gasom ide preko kuglaste slavine DN25 i fleksibilnog creva DN25.
Predvidjena automatika omogućuje kaskadno uključivanje kotlova u skladu sa
potrebama sistema, kao i regulaciju temperature vode na osnovu spoljašnje temperature i
temperature u prostorijama koje se greju.
Na vodenom delu instalacije predvidjena je hidraulična skretnica NO 150. Svaki kotao
u svom krugu ima po jednu cirkulacionu pumpu„GRUNDFOS UPS 32-60F“, G=2.750kg/h,
∆p=49kPa (DN32). Iza hidraulične skretnice predvidjeni su razdelnik i sabirnik
NO150,L=60mm sa 2 grane NO50,za svaki objekat po jedna grana.Svaka grana na potisu
ima po jednu cirkulaciona pumpu „GRUNDFOS UPS 32-60F“, G=4.292kg/h, ∆p=25kPa koja
napaja odvojene sisteme radijatorskog grejanja u starom i budućem novom objektu Sve cevi
su čelične šavne.
Za dilataciju vode u sistemu predvidjen je zatvoreni ekspanzioni sud V=200 l sa
predpritiskom gasa pp=0,5 bar.
Za osiguranje sistema od prekoračenja pritiska predvidjen je sigurnosni ventil sa
tegom DN32 podešen na pritisak otvaranja potv.=3 bar.
Za merenja temperature predvidjeni su termometri u mesinganoj čauri 0-130oC, a za
merenje pritiska manometar sa slavinom 0-6 bar.
Cevna mreža u kotlarnici se izoluje mineralnom vunom debljine 5 cm, u plaštu od
aluminijumskog lima debljine 0,5 mm.
Predviđen je cevovod od PVC cevi za odvod kondenzata.
Za ventilaciju kotlarnice predviđeni su otvori za dodod i odvod vazduha
Za dovodni otvor za vazduh predvidjena je rešetka 300 x 200 mm,smeštena na
jugozapadnom fasadnom zidu,na 30cm od poda kotlarnice. Odvodni otvor je dimenzija
300x200mm i nalazi se na severozapadnom zidu kotlarnice,na 240cm od poda.
Predviđeno je da se u gasnoj kotlarnici ugradi sistem za dojavu prisustva gasa, koji će
se sastojati od gasnih detektora – javljača, centrale i organa za alarmiranje-sirenu.
Unutrašnja gasna instalacija
Energent je prirodni (zemni) gas. Za napajanje kotlarnice prirodnim gasom predviđen je

merno regulacioni set G-16 kapaciteta Q=25m3/h. Unutrašnja gasna instalacija je od čeličnih
bešavnih cevi NO50 i napaja kotlove gasom.Vodi se vidno po fasadnim zidovima objekta od
merno-regulacionog seta G16 do gasne kotlarnice smeštene na zadnjoj tj.tehničkoj etaži
objekta.
U zavisnosti od primenjenih instalacija potrebno je predvideti određene mere
Gasna instalacija za napajanje potrošača izvodi se prema uslovima i internim
standardima PD „Srbijagas“ - vodi se od priključka na gradsku distributivnu mrežu PE cevima
potrebnog preseka postavljenim u podzemni kanal dubine 100 cm, do regulacionog seta (RS)
na jugoistočnom zidu podrumskog dela objekta investitora.
Na ulazu cevovoda u RS-u postavija se protiv požarni ventil kao i iza RS-a. RS se
isporučuje u metalnom kućištu, antikoroziono zaštićena osnovnom i završno ŽUTOM lak
bojom u dva premaza, sa RO kontrolom zavara u obimu 100% i ispitana u fabrici na probni
pritisak. Uz RS se isporučuje odgovarajuća tehnička dokumentadja (crtež sa specifikacijom
opreme, gore opisane, tehnološka šema sa uputsvom za rad, atesti ugrađenog materijala i
opreme, izveštaj o izvršenoj kontroli i izveštaj o ispitivanju).
16
Oprema RS se ugrađuje u metalni orman koji ima ventilacione otvore i mogućnost

zaključavanja, a postavlja se kao ugradni na zid na za to najpogodnije mesto (videti grafičku
dokumentaciju ). Izlazni pritisak iza regulacione stanice iznosi 22 ÷ 25mbar, a sami
potrošači mogu imati svoju regulaciju pritiska.
Razvod gasa cevovodom mora biti takav da gasna instalacija ne bude izložena riziku
od mehaničkog oštećenja, toplotnog naprezanja ili hemijskog uticaja. Cevi se ne smeju
postavljati ni delimično ni potpuno u podove, stubove, zidove, i sl. Unutrašnja gasna
instalacija će biti izvedena kroz tehničke vertikalne, ventilirane kanale, a kroz hodnike pod
plafon istih, odnosno po unutrašnjim zidovima hodnika kao i po spoljnjoj fasadi objekta.
Ventilacija - Predviđeno je da se ventilacija prostora i komunikacija vrši prirodnim putem

preko fasadnih otvora, odnosno preko vratiju i prozora koji se mogu otvarati.
Za ventilaciju sanitarnih prostorija, koje nisu locirane na spoljnim zidovima, postavljeni

su ventilatori, koji se ugrađuju na zid građevinskog kanala.
Svi prostori koji nisu u mogućnosti da se prirodno provetravaju, provetravaju se preko

ventilacionih kanala. U grejanim prostorijama ventilacioni kanal se obziđuje opekom d=7cm,
dok se iznad tavanice obezbeđuje opekom debljine 12cm i malteriše. Kapa kanala je
metalna ili betonska.
Zbog potreba eventualnog odimljavanja hodničkih i stepenišnih prostora u slučaju
požara koristiće se ulazna vrata u prizemlju za dovod svežeg vazduha, a na slobodnim
zidovima će biti prozori preko kojih će se odvoditi dim eventualnog požara.
Klimatizacija - U objektu nije predviđena ugradnja centralnog sistema za klimatizaciju, već

se vrši individualno za svaku celinu, posebnim klima jedinicama tzv.“split „klimatizacioni
sistem.
Ostale instalacije
Elektroinstalacije
ELEKTROENERGETSKE INSTALACIJE
Za stambeni objekat predviđene su sledeće elektroenergetske instalacije:

- napajanje objekta električnom energijom,
- instalaciju električnog osvetljenja,
- instalaciju monofaznih priključnica i priključaka,
- instalaciju za izjednačenje potencijala,
- gromobransku instalaciju,
- instalacija paničnog (nužnog) osvetljenja
- instalaciju automatske i ručne dojave požara
- instalacije telekomunikacija (PTT, RTV, internet)
Pre projektovanja unutrašnjih električnih instalacija (osvetljenje, razvod utičnica,

izjednačenje potencijala, gromobranska i druge el. instalacije) potrebno je analizirati i izvršiti
procenu spoljašnjih uticaja na osnovu standarda SRPS N.B2.730, SRPS N.B2.751, SRPS
N.B2.771 i SRPS N.A5.070. Na osnovu ovih uticaja odrediće se odgovarajući tipovi
17
električnih provodnika, opreme i uređaja, tako i način njihovog postavljanja i minimalno
potrebne zaštite.
OPŠTA NAPOMENA
Na mestima prodora kablovskog nosača sa kablovima (ili pojedinačnih kablova) kroz
protivpožarni zid predviđena je njegova ispuna atestiranom protivpožarnom
zaštitnom masom (koja ima istu vatrootpornost kao i zid na kome se vrši prodor)
prema detalju isporučioca protivpožarne mase za kitovanje prelaza električnih
kablova.
Napajanje el.energijom
Napajanje električnom energijom sa mreže se zadržava postojeće, a po potrebi će biti
prema uslovima EDJ.
Napajanje objekta električnom energijom vršiće se sa niskonaponske table transformatorske
stanice TS 10/0,4kV „Jagodina 19 “ (po uslovima nadležnog EPS-a) i to, preko zasebna 2
podzemna napojna voda tipa PP00-A 4x150mm2 do pozicija kablovske priključne kutije
(KPK). KPK orman, na fasadi predmetnog objekta .
Merenje
Evidentiranje utrošene električne energije sa NN mreže svih potrošača u predmetnom
objektu biće zadržano postojeće preko MRO.
Razvodni ormani
Merni uređaji iz MRO ormana se zadržavaju u skladu sa uslovima nadležne ED.
Razvodni ormani RO se rade od izolacionog samogasivog materijala. U Razvodne
table se ugrađuje oprema prema jednopolnim šemama datim na crtežima. Ormane ofarbati
efekt lakom. Vrata ormana snabdeti odgovarajućom bravicom sa tri ključa. U ormane ugraditi
automatske osigurače, glavne sklopke i opremu, a u svemu prema jednopolnoj šemi.
GLAVNI RAZVODNI ORMAN

GRO je dvodelni i glavni ormani za ostale razvodne ormane. Iza mesta merenja se
ugrađuje oprema kao GRO.
U prizemlju objekta, montirati izolacioni glavni razvodni orman za uzidnu ugradnju iz koga će
se napajati razvodni ormani a čije su pozicije prikazane u grafičkoj dokumentaciji na crtežima.
Razvodni napojni vodovi
Napojni vodovi su tipa N2XH-J (za PP centralu koji je negorivi tipa

FE 180/E90), odgovarajućeg preseka. Napojne vodove postaviti u zid ispod maltera odnosno
na betonske grede .
Prekidače postaviti na 1,5m od poda a šuko priključnice na 0,4m. Sve priključnice
trebaju biti sa zaštitnim uloškom – mehaničkom zaštitom od pristupa. Priključnice za klima
uređaje se predviđaju ugrađene na 2.2m.
PP centrala u objektu se povezuje negorivim kablom NHXHX FE 180/E90 iz
GRO-1. PP centrala nema druge funkcije sem uzbunjivanja i zatvaranja PP vrata, koja
su inače u stalno otvorenom položaju.
18
Osvetljenje
Za rasvetu objekta predviđaju se svetiljke koje odgovaraju arhitektonskom rešenju
objekta kao i nameni prostorija, i prema fotometrijskim proračunima. Broj i jačina sijaličnih
mesta usvaja se na osnovu SRPS-a U.C9.100 kao i fotometriskog proračuna i prema
Pravilniku o normativima školskog prostora, opreme i nastavnih sredstava za osnovnu školu.
Sve svetiljke su sa LED izvorima svetla. Upotrebljene su svetiljke:
 SM060C LED32S/840 PSU W20L120 Philips 36W
 Philips WT060C LED36S/840 PSU L1200.
 Philips WL060V LED17S/840 PSU II WH
 Philips CoreLine Tempo Large BVP125 LED120-4S/740 S.
 Philips CoreLine SlimDownlight DN135C LED20S/840 PSU II WH.
INSTALACIJA PANIČNOG (NUŽNOG) OSVETLJENJA
Nužno-sigurnosno osvetljenje predviđeno je u objektu gde se očekuje i skuplja veći

broj ljudi, da u slučaju nestanka napona električne mreže omogući da prostorije i izlazi budu
osvetljeni tokom određenog vremena osvetljeni svetlošču od najmanje 1 lx mereno od poda.
Za nužno osvetljenje koristi se svetiljke koje koriste LED snage 8W. Ove svetiljke mogu da
se koriste i kao svetiljke za obaveštenje, sa nalepljenim simbolom za informaciju o smeru
izlaska.
Predviđene su PP svetiljke koje se napajaju sa sopstvenim akumulatorskim izvorom
za minimalno 2 časa samostalnog rada.
Panik svetiljka tipa GR-312/LS/A 180MIN 100LM IP40 Olympia Electronics
Zaštita od napona dodira
Za zaštitu od opasnog napona dodira je izabran sistem napajanja TN sistem zaštite – koji važi
za celi objekat sa dopunskim ZUDS -“FID” sklopkama. Kao dopunska mera se može izvesti dodatno
oblikovanje potencijala oko KPO.
Kao uzemljivač predviđa se postojeći temeljni uzemljivač objekta čija funkcionalnost mora biti
merenjem potvrđena.
Zaštita od atmosferskih prenapona

INSTALACIJA GROMOBRANA
Instalacija zaštite od atmosferskog pražnjenja izvedena je postavljanjem štapne hvataljke sa

ranim startovanjem. Štapne hvataljke su tako raspoređene da u međusobnom sadejstvu čine
kompletnu zaštitu čitavog objekta. Novim gromobranskim spustovima (dva) se povezuju na
temeljni uzemljivač. Uzemljivač prethodno mora biti proveren da zadovoljava vrednosti
prema standardu, a ukoliko ne zadovoljava preduzeti mere (izgradnjom novog cevnog
uzemljivača) za postizanje potrebnih vrednosti.
Proračunom vrednosti računske efikasnosti uslovljen je nivo zaštite I i udarno rastojanje
( rastojanje pražnjenja) R= 20m.
Predviđena je štapna hvataljka sa vremenom prednjačenja uzlaznog trasera od 40 µs
proizvođača SERELI tip SKYLANCE. Štapna hvataljka je tipa SL 25.
Prihvatni sistem predstavljaju štapne hvataljke sa uređajem za rano starovanje Skylance -
Francuska sa vremenom prednjačenja uzlaznog trasera kako je gore već opisano. Ove
hvataljke montiraju se na noseću cev 2" koja se pričvršćuje za krovnu odnosno metalnu
konstrukciju objekata na odgovarajući način. Vrh štapne hvataljke mora biti 2m višlji od
najviše tačke na objektu. Na noseću cev štapne hvataljke nastavlja se prohronska cev 1” na
19
koju se uz pomoć ukrsnog komada stežu odvodni provodnici gromobranske instalacije i vode
do merno rastavnih spojeva gde se sa zemljovodnom trakom vrši spajanje na temeljni
uzemljivač, kako je to prikazano u grafičkoj dokumentaciji. Upotrebljena traka je Fe/Zn
20x3mm za spusne vodove, a zemljovodni vodovi se izvode trakom Fe/Zn 25x4mm od
mesta merno rastavnog spoja (MRS ) sve do veze sa uzemljivačem. Potrebna su dva
spusna provodnika za štapnu hvataljku. U suštini funkcionalno je dovoljan i jedan, ali se
drugi postavlja kao sigurnosni – rezervni spusni vod ukoliko bi došlo do prekida prvog.
Sistem uzemljenja se sastoji od temeljnog prstenastog uzemljivača.
Nastanku munje predhodi narastanje inteziteta električnog polja na vrednost od preko
10kV/m. Ova prirodna energija biva direktno akumulirana od strane uređaja za rano
startovanje Skylance, koji automatski ulazi u stanje pripravnosti. Uređaj šalje u ugrožen
prostor uzlazne trasere, čime simultano sa približavanjem munje se priprema da atmosfersko
pražnjenje prihvati na sebe i sistemom spusnih provodnika ga bezbedno odvede u zemlju.
Skylance, koristi električno polje iz atmosfere za napajanje, totalno je autonoman i ne
zahteva druge izvore napajanja. Ovaj uređaj ima garantovani vek trajanja 25 godina, a
njegova funkcionalnost može u svakom momentu biti testirana uz pomoć specijalnog uređaja
za to namenjenog.
Ovaj uređaj je testiran i njegova funkcionalnost i pozitivne osobine potvrđene od sledećih
svetskih laboratorija, kao što su:
 LCOE - Central Official Elektrotechnics Laboratory
Ministry of Science and Tehnology ( Spain )
 Sediver - Bazet High Voltage Laboratory ( France )
 CESI - Centro Elettrotecnico Sperimentale Italiano S.p.A. ( Italy )
 BET - High Voltage Laboratory of Blitzschutz & EMV Tehnologiezentrum

( Germany )
PRODORI ELEKTRIČNOG RAZVODA KROZ GRAĐEVINSKE KONSTRUKCIJE

Do širenja požara unutar objekta može doći uostalom i zbog nezaštićenih otvora u zidovima i
međuspratnoj konstrukciji objekta nastalih usled prolaska razvoda za električne instalacije.
Zatvaranje otvora mora biti izvedeno tako da se spreči prodiranje vatre i dima u susedne
prostorije,na susedne etaže (ili na druge požarne sektore).
Za zatvaranje otvora se koristi vatrootporna smesa vatrootpornosti koja je ista (ili za jedan
stepen vatrootpornosti manja) kao i vatrootpornost građevinske konstrukcije u kojoj se
zatvara otvor.
U ovom slučaju vatrootpornost smese za zatvaranje otvora mora biti min 90 min,ispitivanje
se vrši prema SRPS EN 1363-1:2010 i SRPS IEC 834:1994
ISPITIVANJA
Po završetku cele instalacije predmetnog objekta, pre prvog puštanja u rad, neophodno je
nabaviti sledeće izveštaje o ispitivanju:
- otpornosti uzemljenja
- otpornosti izolacije
- gromobranske instalacije
- funkcionalnost primenjenog sistema zaštite od napona indirektnog dodira
- funkcionalnost sistema za dojavu požara
20
Vodovod i kanalizacija
VODOVOD
Snabdevanje objekata vodom proverenog kvaliteta za snabdevanje sanitarnih prostorija,

kao i za protivpožarnu zaštitu objekta predviđeno je preko gradske ulične vodovodne
mreže. Postojeći objekat je priljučen na postojeću PE Ø50 vodovodnu mrežu .
Objekat će biti priljučen na vodovodnu mrežu postojeće ulične mreže na DN 100 za

hidrantsku mrežu. uz izgradnju novog vodovodnog šahta uz tehničke uslove izdatih od JP
"Standard"-Jagodina,.
Vodovodnu mrežu objekta izvesti od polietilenskih cevi van objekta. U objektu: PVC za
cevi koje su u zidu, a čeličnih pocinkovanih cevi koje su vidne, sve prema dimenzijama
dobijenim na osnovu hidrauličkog proračuna (prečnika označenih u grafičkim prilozima sa
odgovarajućim fazonskim komadima-fitinzima).
Potreban minimalni pritisak za sanitarnu mrežu je 2,5 bara .
Svi vidni delovi vodovodne mreže ili ukopani manje od 1m,biće termički izolovani.
Vodovodna mreža je van objekta ukopana na cca 1.0 m od kote terena, a u objektu se
grana ispod poda prizemlja, a dalje u zidu na 40 cm od poda,unutrašnja hidrantska se
ispod poda prizemlja i postavlja se u hodniku po zidu do zidnih hidranata.
Za sigurno i ispravno fukcionisanje vodovodne mreže, ista je opremljena potrebnim

armaturama, fitinzima i ventilima a ispred svakog točećeg mesta dat je propusni ventil. Na
odvojcima za kupatila i WC-e dat je takođe propusni ventil.
Celokupnu mrežu izvesti sa minimalnim padom od 0.3% prema ispusnim ventilima za

svaku vertikalu. Radi isticanja vode iz mreže kod eventualnih intervencija razvodnu mrežu
fiksirati, da su rozetne ventila i baterija potpuno ravne sa finalnom površinom zida. Cevi
van zida (slobodnostojeće) koje su udaljene od zida 2-3 cm učvrstiti pomoćnim kukama ili
obujmicama na svakih 2.0 m. Horizontalnu mrežu ispod plafona učvrstiti visećim
obujmicama na max. rastojanju od 2.0 m.
Montirati ispred svakog izlivnog mesta, propusne ventile sa kapom i rozetnom. Na

potrebnim mestima usponskog voda kao i na drugim određenim mestima, montirati
propusne ventile sa ispustom.Celokupnu vodovodnu instalaciju, pre zatrpavanja rova i
zatvaranja žljebova (za razvode u zidu) izvršiti probu na hidraulički pritisak od 8 bara i
da se sačini zapisnik. Pri punjenju mreže vodom pažljivo ispustiti vazduh na najvišem
mestu. Mreža treba da stoji pod pritiskom najmanje 4 (četiri) sata. Ako pritisak nije opao, to
je znak da je mreža ispravna. O izvršenoj probi na pritisak napraviti zapisnik koji je pored
izvođača potpisuje i nadzorni organ.
Kompletna sanitarna mreža vodovoda u objektu (iznad kote poda) je predviđena da bude
od čelično pocinkovanih cevi. Ispod međuspratne konstrukcije predviđen je cevovod iznad
spuštenog plafona.
Na mreži je predviđen određen broj propusnih ventila sa odvajanjima za svaki sanitarni

čvor kao i EK ventil za svaki sanitarni uređaj. Nakon ispitivanja potrebno je izvršena je
dezinfekcija mreže po propisima, a nakon dezinfekcije i ispiranja uzet je uzorak vode i dat
na bakteriološku analizu vode.
21
Svi horizontalni vodovi vodovoda imaju pad prema izvoru napajanja vodom. Pre zatvaranja
zidova i rovovatreba da je izvršeno je probno ispitivanje vodovoda hladnim pritiskom od 10
bari u trajanju od 8 sati.
Na glavnom dovodnom vodu, kao i ispred pojedinih točećih mesta montirani su propusni
ventili radi isključenja u slučaju potrebe.
HIDRANTSKA MREŽA
U skladu sa odredbama Pravilnika o tehničkim normativima za instalacije hidrantske mreže

za gašenje požara, predmetni objekat svrstan je u K3 – kategoriju tehnološkog procesa.
Spoljna hidrantska mreža DN 100 sa dva nadzemna hidranta sa ormarićima biće

prstenastog oblika. Unutrašnja hidrantska mreža imaće na svakoj etaži po jedan zidni
hidrant (4 kom.)
Prema nameni i veličini objekta ( a zbog nadovezivanja na postojeći objekat) predviđeno je
postavljanje hidrantske mreže kapaciteta 15 l/sec, minimalnog pritiska na poslednjem
hidrantskom priključku 2.5 bara.
Minimalni pritisak u spoljnoj vodovodnoj mreži je 4 bara dovoljan za snabdevanje
unutrašnjih hidranata.
Za unutrašnji hidrantski razvod su predviđene čelično pocinkovane cevi. Ø70 i Ø50 po
plafonu prizemlja, a od njega će da se diže na sprat.
Nakon montaže celokupne hidrantske mreže potrebno je izvršiti ispitivanje na probni
pritisak.
PROTIVPOŽARNA OPREMA
Prilikom određivanja sredstava za gašenje, tipa, kapaciteta i broja protivpožarnih hidranata

i aparata, uzeti su u obzir sledeći kriterijumi:
 procena ugroženosti od požara,
 namena objekta i pojedinih prostorija,
 korišćenje gorivih i opasnih materija, njihovo skladištenje, transport i
manipulacija,
 požarno opterećenje objekta i prostorija,
 moguće klase požara,
 ostali uslovi koji utiču na mogućnost pojave i širenja požara.
 lica koja mogu da se nađu u situaciji da upotrebe PP hidrant i PP aparat
MOGUĆE KLASE POŽARA I IZBOR SREDSTAVA ZA GAŠENJE
Na osnovu procene ugroženosti od požara i fizičko-hemijskih osobina materija koje se

koriste u objektu, može se konstatovati da su moguće klase požara „A“ i pojava požara na
nameštaju i ostaloj opremi enterijera u pomoćnim i tehničkim prostorijama, uređajima i
instalacijama pod električnim naponom (elektromotori, transformatori, frižideri, grejni i
rashladni uređaji, klase požara „B“ – na prisutnim manjim količinama zapaljivih i gorivih
tečnosti u kuhinji, kućne hemije za održavanje higijene prostora, klase požara „C“ – na
gasnim instalacijama i trošilima i klase požara „F“ – na prisutnim manjim količinama ulja,
masti i voska ( parafina) u kuhinji.
Klasifikacija mogućih vrsta požara izvršena je prema standardu “Klasifikacija požara

prema vrsti zapaljivih materija” SRPS EN 2: 2011 (koji je zamenio SRPS ISO 3941).
22
Prema zapaljivim materijama koje mogu biti zahvaćene požarom, požari se razvrstavaju u
pet klasa i to:
Klasa A
U klasu A se svrstavaju požari čvrstih materijala koji sagorevaju plamenom i žarom,
npr. drvo, papir i slični materijali. Požari klase A se najčešće gase vodom.
Klasa B
U klasu B se svrstavaju požari zapaljivih tečnosti, koje se ne mešaju sa vodom, npr.
derivati nafte, rastvarači, boje, lakovi, masti, itd. Za gašenje se koristi prah, CO2 ili pena.
Klasa C
U klasu C spadaju požari gorivih gasova, npr. metan, propan, butan, acetilen, itd. Za gašenje
se najčešće koristi prah.
Klasa D
U klasu D spadaju požari lakih metala, npr. aluminijum, magnezijum i njihove legure. Za
gašenje se koriste samo suva sredstva (prah, suvi kvarcni pesak ..).
Klasa F
U klasu F spadaju požari biljnih i životinjskih ulja i masnoća. Za gašenje požara se koristi
suvi prah i ugljendioksid.
Takođe, treba dodati da se za gašenje požara na uređajima i instalacijama pod električnim
naponom (elektromotori, transformatori, razvodna postrojenja i sl.) kao sredstvo za gašenje
koristi se ugljen-dioksid, halon i prah, a za elektronske uređaje ekološki gas.
Opšti principi - uslovi od uticaja na izbor opreme
Da bi uopšte moglo doći do procesa gašenja požara neophodno je sprečiti - eliminisati

jedan od tri uslova koji u skupini čine proces gorenje, tj.:
- ukloniti zapaljive materije,
- eliminisati-otkloniti kiseonik,
- sprečiti postizanje temperature paljenja, odnosno prisustvo toplotne energije
potrebne da se zapaljiv materijal zagreje do tačke paljenja, odnosno do tačke
kada počinje da gori.
Izborom potrebne mobilne opreme sa sredstvima za gašenje uglavnom se vrši eliminacija
kiseonika uz materiju koja gori, čime se postiže gašenje požara (prestaje proces oksidacije
-sagorevanja).
Zaštita rizičnih mesta u objektu postiže se upotrebom ručnih protivpožarnih aparata.
Ručni-prenosni aparati koriste se pri početnom požaru malog intenziteta, a koriste ih lica
koja se prva nađu na mestu događaja, kao bi se sprečilo širenje požara-vatre na ostale
delove objekta. I mali požar nanosi štetu ukoliko se ništa ne preduzme.
Sredstva za gašenje požara i PP oprema se biraju na osnovu tehnoloških procesa koji se

odvijaju u objektu, vrste materijala koji se koriste u objektu i slično.
Izbor sredstava i opreme za gašenje požara

U našem slučaju pošto se mogu očekivati požari klase „A“ najefikasnije je sredstvo voda
(predviđena unutrašnja i spoljašnja hidrantska mreža), a za gašenje eventualnih početnih
požara u objektu predviđeni su prah (prenosni PP aparati tipa ”S”), a za požare na elektro
ormanima ugljendioksid (aparati tipa ”CO2”). Za požare klase „B“, „C“ i „F“ mogu se
upotrebiti prah i ugljendioksid.
23
Za gašenje većih požara računa se na teritorijalnu profesionalnu vatrogasnu jedinicu
Sektora za vanredne situacije, koja se nalazi u Jagodini.
Hidrantska mreža za gašenje požara
 ANALIZA POTREBNE KOLIČINE VODE KAO SREDSTVA ZA GAŠENJE POŽARA

Potreba za vodom kao sredstvom za gašenje požara, sagledava se na bazi
podataka iz analize i procene osnovnih podata za mogućnost gašenja požara.
Analizom podataka o požarnom opterećenju objekta, nameni objekta, stepenu
vatrootpornosti i zapremini zgrade, usvaja se i potrebna količina vode za gašenje i
sprečavanje požara i ona iznosi za klasu K3 i zapreminu novog objeta od 4,248 m3 ,
za ovaj objekat 10 l/s. Projektant hidrauličnih instalacija je računajući i na objekat
postojećeg vrtića , računao sa potrebama za vodom za gašenje požara od 15 l/s ( pošto sa
tim objektom zapremina vrtića prelazi 5000m3 ).
Saznanjem da je voda potrebna za gašenje, na objektima se javlja potreba za
dovodom iste što je rešeno unutrašnjom i spoljašnjom hidrantskom mrežom.
Hidrantska mreža služi da, pored gašenja požara na delu objekta koji je istim
zahvaćen, štiti ostale nezahvaćene delove objekta, odnosno susedne objekte od toplotnog
dejstva i da se požar u izvesnim granicama drži pod kontrolom.
Imajući u vidu lokaciju i objekat na istoj, usvaja se mogućnost pojave jednog
požara na objektu čije osnovne karakteristike utiču na izbor potrebne količine vode.
Hidrantska mreža po propisima, za novi objekat, treba da obezbedi 10 l/s vode za gašenje
jednog požara.
Predviđeni su i ventili (EV zasuni) radi isključenja pojedinih deonica hidrantske mreže.
Unutrašnja hidrantska mreža je postavljena tako da ispunjava sve uslove Pravilnika o
tehničkim normama za instalacije hidrantske mreže za gašenje požara (Sl.gl RS 3/2018).
Razvod hidrantske mreže unutar objekta predviđen je od čeličnih pocinkovanih cevi sa

svim potrebnim fitinzima i zaštititi u svemu prema datom opisu u predmeru i predračunu
radova. Svi nosači cevovoda, konzole i pomoćni materijal koji služi kod izvođenja
instalacije vodovoda treba da su toplo pocinkovani.
Hidranti i hidrantska mreža se nalazi u objektu koji je grejan tako je zaštićena od

smrzavanja.
Cevovod u rovu treba da je postavljen na sloj peska debljine 10 cm i zatrpan peskom od
30 cm iznad temena cevi, a ostatak rova trebada je zatrpan probranom isitnjenom zemljom
iz iskopa. Pre zatrpavanja cevovoda izvršena je proba na pritisak u trajanju od 24 časa
pritiska 10 bari.
Prema nameni i veličini objekta (ranije obrazloženo da pošto objekat na koji se predmetni
nadovezuje nema adekvatnu zaštitu od požara, pa je za usvajanje potrebne količine vode
za gašenje požara računalo i sa zapreminom tog objekta) predviđeno je postavljanje
unutrašnje i spoljašnje hidrantske mreže kapaciteta 15 l/sec, što se postiže kombinacijom
hidranata unutrašnje i spoljašnje PP hidrantske mreže, upotrebom 2 spoljašnja PP
hidranta ( 2x5l =10 l/s) i dva unutrašnja ( 2x2,5l =5 l/s), ili kakvvom drugom kombinacijom,
računajući pri tom da spoljašnji PP hidrant sa mlaznicom usnika fi16mm pri pritisku od
2,5bar daje 5 l/s vode,a da unutrašnji - zidni PP hidrant, sa mlaznicom usnika fi12mm pri
istom pritisku daje 2,5 l/s vode.
24
Minimalni dozvoljeni pritisak vode na poslednjem- najugroženijem hidrantu ( najudaljeniji,
na najvišoj etaži - kotlarnica) hidrantskom priključku 2.5 bara. Unutrašnji hidranti su
raspoređeni po propisu, da mogu da pokriju celokupnu površinu unutrašnjosti objekta, i svi
drugi detalji van objekta po pravilniku. Ormarića unutrašnjih hidranata, kao i ormari
spoljašnjih hidranata imaju potrebnu – propisanu opremu.
Unutrašnji hidranti su raspoređeni na svim spratovima .
Spoljni hidranti raspoređeni su raspoređeni su prema grafičkom prilogu. Potreban

minimalni pritisak za hidrantsku mrežu se određuje preko hidrauličkog proračuna , sa
podatkom da je za gašenje požara na ovakvom objektu potrebno ostvariti količinu od 15 l/s
pri traženom minimalnom pritisku od 2,5 bara na najugroženijem mestu. Za unutrašnji
hidrantski razvod su predviđene čelično pocinkovane cevi. Nakon montaže celokupne
hidrantske mreže potrebno je izvršiti ispitivanje na probni pritisak.
Snabdevanje hidrantske mreže vodom vrši se iz gradske vodovodne mreže.

Potrebno je redovno kontrolisati kapacitet i pritisak vode u hidrantskoj mreži, a
najmanje jednom u 6 (šest) meseci, o čemu obavezno voditi evidenciju.
Uređaji, oprema i sredstva za gašenje požara moraju se održavati u ispravnom

stanju, namenski koristiti, biti posebno označeni i uvek dostupni za upotrebu.
Mobilna protivpožarna oprema
Mobilna oprema za gašenje požara predstavlja osnovnu standardizovanu

vatrogasnu opremu. Pod mobilnom protivpožarnom opremom se podrazumevaju ručni i
prevozni aparati za gašenje požara.
U cilju sprovođenja zaštite od požara, na osnovu odgovarajućih kriterijuma,

određena su sredstva za gašenje, tip, kapacitet i broj protivpožarnih aparata i planski
predstavljen njihov raspored u objektu.
Prilikom određivanja sredstava za gašenje, tipa, kapaciteta i broja protivpožarnih

aparata, uzeti su u obzir sledeći kriterijumi:
 procena ugroženosti od požara,
 namena objekta i pojedinih prostorija,
 korišćenje gorivih i opasnih materija, njihovo skladištenje, transport i
manipulacija,
 požarno opterećenje objekta i prostorija,
 moguće klase požara,
 ostali uslovi koji utiču na mogućnost pojave i širenja požara.
Izbor vatrogasnih aparata
Na osnovu procene o mogućim klasama požara i izbora odgovarajućih sredstava za

gašenje tih klasa požara, u objektu su postavnjeni ručni aparati za gašenje požara i to:
 aparati za gašenje suvim prahom, oznake "S",
 aparati za gašenje ugljendioksidom, oznake "CO2",
25
Izbor ručnih PPA vrši se iz grupacije opreme, standardizovane prema srpskim

(SRPS) standardima. Dozvoljeno je korišćenje i strane opreme, s tim što se za istu mora
posedovati atest izdat od strane neke za to ovlašćene ustanove.
Iz grupe aparata za gašenje suvim prahom, predviđeni su ručni aparati kapaciteta

S-6 i S-9 koji su usaglašeni sa standardom SRPS Z.C2.035 .
Iz grupe aparata za gašenje ugljendioksidom, predviđeni su ručni aparati kapaciteta
CO2-5 , koji su usaglašeni sa standardom SRPS Z.C2.040 .
Određivanje broja vatrogasnih aparata

Pri određivanju broja PP aparata poslužićemo se tabelom SPRS-a prema površini
požarnog sektora ( štićenog objekta) i veličini požarnog opterećenja. Za prostore u kojima
se očekuje da će raditi uglavnom žene, to će se postavljati PP aparat tipa S6, a ne S9.
Pored toga pri raspoređivanju poštovati princip o dostupnosti PPA i ne većem

međusobnom rastojanju od 20m.
Površina POŽARNO OPTEREĆENJE

Objekta/PP sektora NISKO SREDNJE VISOKO
(m2) do 1 od 1 do 2 Iznad 2
GJ/m2 GJ/m2 GJ/m2
50 2 2 2
100 2 2 3
150 2 3 3
200 3 3 4
300 3 3 5
400 3 4 6
500 3 4 7
750 4 6 9
1000 5 7 12
Kao jedinični, usvojeni su aparati S-9 i CO2-5,
Izbor tipa i broj aparata u objektu biće prema sledećoj tablici :

Deo objekta Broj aparata Ekvivalentno
tipa S-6 tipa CO2-5 broju jediničnih
aparata
Prizemlje 2 1 2,33
1.sprat 1 - 0,66
2.sprat 1 - 0,66
Tehnička etaža 2 1 2,33
ukupno 6 2 6
Za potrebe intervencije vatrogasaca TVJ Sektora za vanredne situacije Odeljenja u

Jagodini obezbeđen je pristup vatrogasnog vozila preko javnih saobraćanica koje
zadovoljavaju uslove u pogledu nosivosti od 10 t osovinskog pritiska, širine i radijusa krivine
za kretanje vatrogasnog vozila.
26
Do požara u objektu može doći usled:

- upotrebe otvorenog plamena (pušenje i sl.)
- neispravnosti, preopterećenja i neadekvatnog održavanja električnih uređaja i
instalacija
- upotrebe rešoa, grejalica i drugih grejnih tela sa užarenim ili prekomerno
zagrejanim površinama
- nepropisnog držanja i smeštaja materijala koji je sklon samozapaljenju
- podmetanja požara
Materije i materijali koji se koriste u objektu
U prostorijama objekata najčešće se koriste sledeće zapaljive materije:
Čvrste materije koje gore plamenom i žarom:

- papir,
- karton,
- tekstil,
- plastika
- drvo,
- elektro i mašinske instalacije
- uređaji pod naponom električne energije
Zapaljive tečnosti:
- ulja
- alkohol
Utečljive materije
- parafini
- masti
Analizom količine zapaljivih materijala u prostorijama objekta, najverovatniji požar kojeg
možemo očekivati je: požar klase A (gorenje čvrstih materija-papir, tekstil, prehrambeni
artikli i nameštaj - drvo), i požari na uređajima i instalacijama pod električnim naponom.
Fizičko-hamijske osobine materija koje se nalaze i upotrebljavaju u objektu
Stepen požarne ugroženosti objekta utvrđuje se i u zavisnosti od tačke zapaljivosti, tačke
samopaljenja i toplotne vrednosti materijala koji se proizvodi, koristi ili uskladištava, kao i od
njihove količine po jedinici površine.
Materijali koji se nalazi u objektu uglavnom spadaju u nezapaljive i teže zapaljive (metal,
metalne police, stalaže, nameštaj i sl.), od zapaljivih se nalaze papir, drvo, plastika, tekstil,
nameštaj, elektro i mašinske instalacije.
Karakteristike temperature paljenja, temperature izgaranja i potrebne količine vode za
gašenje su sledeće:
P a p i r ( Klasa opasnosti FxIIIC po SRPS Z.C0.005 )

Spada u grupu čvrstih materija koje mogu intenzivno goreti, međutim, tok sagorevanja
zapaljive hartije u velikoj meri zavisi od vrste hartije i od oblika u kome se ona nalazi. Ako se
radi o hartiji u složenim listovima, zbog nedostatka kisonika, požar ove zapaljive hartije u
većini slučajeva neće uzeti veće razmere. Ali, ako se radi o otpacima hartije, odnosno o
rastresitom stanju, onda se proces sagorevanja takve hartije intezivira.
Temperatura paljenja papira u oC

- novinski papir 185
- pisaći papir 360
- paus papir 370
- ozalid papir 380
29
Brzina sagorevanja rastresitog papira je, 0,48-0,53 kg/m2/min.
Najviša temperatura koju razvija rastresiti papir na gomili u količini od 25 kg/m2 iznosi od
380-420 oC.
Potreban intenzitet izbacivanja vode za uspešno gašenje požara rastresitog papira, iznosi
od 0,06 - 0,1 lit/sek/m2 tj 3,6 - 6,0 lit/min/m2.
D r v o ( Klasa opasnosti FxIVC po SRPS Z.CO.005 )

Stepen zapaljivosti drveta zavisi od mnogih faktora (vrsta drveta, obrađenost površine,
stepen vlažnosti i dr.).
Temperatura paljenja drveta u oC
- drvo smreka 200
- drvo bukva 295
- drvo hrast 340
Brzina sagorevanja drveta-nameštaja je, 0,65-0,70 kg/m2/min.
Temperatura požara za drvo-nameštaj u zatvorenoj prostoriji je, 880 - 1100 oC.

Potreban intenzitet izbacivanja vode za gašenje požara zapaljenog nameštaja, iznosi 0.06 -
0,1 lit/sec/m2 t.j. 3,6 - 6,0 lit/min/m2.
Plastične mase ( Klasa opasnosti FxIIIC Fu po SRPS Z.CO.005 )

Plastične mase su visokomolekularna organska jedinjenja. Osnovna karakteristika ovih
masa je da su zapaljive i prilikom sagorevanja razvijaju znatnu količinu toplote. Razlažu se
na relativno niskim temperaturama. Tom prilikom nastaju gasoviti, tečni i čvrsti produkti koji
su zapaljivi, a veći deo je otrovan. PVC-Polivinil hlorid
Pri zagrevanju PVC materija od 100o C počinju da se izdvajaju gasovi hlorovodonika a na
višim temperaturama i fozgen koji su veoma otrovni. U prisustvu drugih gorivih materija
drveta papira kartona i sl. sagorevaju daleko većim intezitetom.
Temperatura zapaljenja sloja prašine je 400oC a uskovitlane prašine 660oC izaziva se
plamenom i ne sagoreva eksplozivno.
Početni požari se uspešno gase sa CO2 i S ručnim aparatima za gašenje požara.

K a r t o n ( Klasa opasnosti FxIII-IVC po SRPS Z.CO.005 )
T e k s t i l ( Klasa opasnosti FxIIE po JUS Z.CO.005 )
Pamučna roba ( Klasa opasnosti FxIIIC po SRPS Z.CO.005 )
30
1.6.2. PRORAČUN POŽARNOG RIZIKA
Požarni rizik čini osnovu za izbor protivpožarnog sistema nekog objekta. Za odredivanje
požarnog rizika potrebno je poznavati-utvrditi sve faktore koji dovode do nastanka požara,
njegovog razvoja i moguće štete. Merama požarne preventive postiže se da verovatnoća
izbijanja požara bude što manja, a protivpožarnim sistemom se onemogućava širenje
požara. Time se i moguće štete svode na najmanju meru.
Postoji više metoda za sračunavanje požarnog rizika.
Metodama se, računskim putem, dobijaju požarni rizici, neke komponente se procenjuju dok
se neke dobijaju iz podataka.
Osnovni razlozi za projektovanje i instaliranje nekog od posebnih sistema su:
-potreba da se požar detektuje na vreme, da bi mogao da se ugasi u ranoj fazi
-potreba da se eksplozivna atmosfera detektuje na vreme, da bi se izbegla eksplozija
uključenjem ventilacije ili drugim merama, a u krajnjoj instanci da bi se evakuisali ljudi da
bi se izbegle ljudske žrtve
-potreba da se početni požar ugasi na samom početku, što podrazumeva automatsko
aktiviranje i detekciju
-potreba da se obezbedi aktiviranje gašenja i samo gašenje na daljinu
-potreba da se odvođenjem dima i toplote iz objekta smanji opasnost za lica koja se u
tom trenutku nalaze u objektu
1. Jedna metoda izračunavanja požarnog rizika se svodi na Proračun rizika faktorima

požarne opterećenosti i opasnosti (požarni rizik objekta i požarni rizik sadržaja objekta)
Razorno dejstvo požara odvija se u dva pravca; u unistenju objekta-zgrade i njegovog

sadržaja. Prvo unistenje se sastoji u razaranju konstrukcije zgrade, a drugo je unistenje
materijala, opreme, inventara i ugroženost ljudi u objektu. Oba ova rizika su medusobno
povezani, jer po pravilu, razaranje zgrade prouzrokuje i unistenje njenog sadržaja, a visoka
temperatura dobijena požarom sadržaja, ugroziće zgradu. Ipak, ova dva rizika mogu
egzistirati nezavisno, pa se tako nezavisno izračunavaju i tretiraju. Njihove veličine uticaće
na izbor protivpožarnog sistema, naime, uzeće se sistem prema riziku koji dominira.
Rizik objekta se izračunava prema obrascu:
( Po  C  Pk )  B  L  Š
Ro  
W  Ri
gde je :
Ro – požarni rizik za objekat
Po – koeficijent požarnog opterećenja sadržaja objekta
C – koeficijent sagorljivosti sadržaja u objektu
Pk - koeficijent požarnog opterećenja od materijala ugrađenih u konstrukciju objekta
B – koeficijent veličine i položaja požarnog sektora
L – koeficijent kašnjenja početka gašenja
Š – koeficijent širine požarnog sektora
W – koeficijent otpornosti na požar nosive konstrukcije objekta
Ri – koeficijent smanjenja rizika
31
Rizik sadržaja objekta
Proračun ovog rizika je daleko jednostavniji od rizika objekta i zavisi od sledećih pitanja;
- u kojoj meri postoji opasnost za ljude koji se zateknu u objektu pri izbijanju požara
- kolika opasnost preti imovini u objektu obzirom na njihovu vrednost
- kolika opasnost preti imovini u objektu obzirom na njihovu vrednost
- kolika i kakva opasnost može nastati usled pojave dima
Požarni rizik sadržaja objekta ( opasnost za ljude, opremu, nameštaj, uskladištenu robu i s.)
se izračunava na osnovu obrasca :
Rs = H x D x F
gde je:
H – koeficijent opasnosti po ljude
D – koeficijent rizika imovine
F – koeficijent delovanja dima
Kada se odrede Ro i Rs i vrednosti požarnog rizika za objekat i sadržaj objekta unesu u

dijagram Ro-Rs , posmatra se mesto dobijene tačke i analizom donose određeni zaključci .
Ako tačka sračunatih parametara padne u šrafirano područje ima opravdanja da se instalira
sistem za automatsko gašenje požara, a ako je ispod onda ne. Ako tačka padne kompletno
izvan dijagrama potrebno je preduzeti, zavisno od slučaja, neku od mera kao što su npr.
zamena osnovnih konstruktivnih elementa, smanjenje požarnog opterećenja u objektu,
formiranje vatrogasne jedinice ili sl.
Ro – Požarni rizik objekta
Izračunati požarni rizik se može smanjiti primenom preventivnih mera u objektu i

tehnologiji, jačanjem vatrogasne službe i službom signalizacije i alarmiranja. Pri tome mora
biti zastupljen i ekonomski kriterijum u požarnoj zaštiti.
Ova izložena metoda je ( prema parametrima u tabelama za određivanje koeficijenata)
podesnija za skladišne objekte, objekte veće spratne visine i sl.
Za određivanje Požarnog rizika konkretnog javnog objekta poslužili smo se drugom
metodom, a to je metoda proračuna požarnog rizika, koja počiva na dva osnovna
kriterijuma, verovatnoći izbijanja požara u objektu i požarnoj opasnosti - šteti koju bi požar
mogao izazvati.
32
Ova požarna opasnost definiše se kao efekat moguće štete, kako imovine, tako i mogućih
ljudskih žrtava.
Ovi kriterijumi se daju u pet nivoa i to:
A– verovatnoća izbijanja požara B – efekti štete
1 Veoma malo verovatno 1 Neznatan
2 Malo verovatno 2 Normalan
3 Verovatno 3 Visok
4 Često 4 Vrlo visok
5 Kontinuirana - stalna 5 Životna opasnost
Veličina rizika, sa dva data faktora, izračunava se formulom:
R=AxB
Dobijeni rezultati se kreću od 1 do 25, a visina rizika je klasificirana u pet nivoa – stepena.
Prema ovim nivoima date su i definicije rizika sa hitnošću preduzimanja mera.
Klasifikacija Definicija rizika Stepeni Hitnost mera

nivoa rizika po vremenu
16,20,25 Katastrofa 1 Hitni –trenutno
8,9,10,12,15 Veći rizik 2 Hitni–ograničeno vreme
4,5,6 Srednji rizik 3 Srednje vreme
2,3 Manji rizik 4 Duže vreme
1 Beznačajan rizik 5 Dugo vreme
Objekat sadržaj A B R Stepen

rizika
1. Dečji vrtić 2 2 4 3
Ovako izračunat požarni rizik 4 – srednji rizik, a iz toga proizilazi po hitnosti mera srednje
vreme.
Za ovaj objekat se planiraju sledeće mere i sistemi koje će biti sprovedene do tehničkog
prijema objekta :
- nužno – panično svetlo. Na svim pravcima evakuacije, osvetljeni i jednoznačno
obeleženi izlazi iz objekta
- obezbeđenje dovoljnog broja PP aparata za početno gašenje požara,
- obezbeđenje unutrašnje i spoljašnje hidrantske mreže za gašenje požara;
- obezbeđenje sistema za automatsku i ručnu dojavu požara,
- u kotlarnici na prirodan gas obezbediti dojavu prisustva gasa
- ostručenost korisnika objekta za upotrebu PP opreme;
- u prostoru objekta postavljanje na vidnim mestima planova za evakuaciju sa uputstvima
za postupanje u slučaju požara;
33
1.6.3. EVAKUACIJA
Evakuacija iz objekta je ostvarena na sledeći način:
- Iz javnog prostora se evakuacija ostvaruje preko horizontalnih komunikacija–

hodnika, vertikalnih komunikacija – jednokrakih i dvokrakih stepeništa i većeg broj izlaznih
vrata u prizemlju, preko kojih se izlazi u slobodan prostor. Vrata se otvaraju u smeru
evakuacije.
Dužina puteva za evakuaciju je u skladu sa tehničkim preporukama TP21.
Na putevima evakuacije postavljene su svetiljke protiv panične rasvete, koje se pale u

slučaju nestanka mrežnog napona.
Zidovi evakuacionih prolaza neće se oblagati zapaljivim materijalima, biće omalterisani i

krečeni, a podovi neobloženi zapaljivim – gorivim materijalima
Širina prolaza
Za predmetni objekat, sa projektovanim brojem osoba ( ukupno oko 280 lica iz objekta
dečjeg vrtića), kojima je na raspolaganju primarni pravac evakuacije (glavni ulazi u objekat
kao i jedan pomoćni izlaz kroz trpezariju starog objekta) .
Prema SRPS TP 21 preporučene dimenzije otvora vrata:

- minimalna širina vrata za prostoriju u koju ulazi samo jedna osoba iznosi 0,62 m (WC,
ostava i sl.)
- za prostorije za dve osobe, širina vrata je B>0,72 m
- za više od dve osobe ( sobe i sl.) B>0,82 m
- minimalna širina otvora vrata stanova, kancelarija i sl. u kojima boravi do 10 osoba je
0,92m
- minimalna širina otvora prostorija u kojima boravi više od 10 a manje od 50 osoba je
1,0m
- za prostorije u kojima boravi više od 50, a manje od 100 osoba primenjuju se dvokrilna
vrata, ili dvoja vrata dovoljno odvojena,
- za prostorije sa preko 100 osoba primenjuje se više dvokrilnih vrata i/ili jednokrilnih vrata
- širina hohodnika ne treba da je manja od od 1,2 m ,
- širina stepeništa je minimum 1m, odnosno 1,2m ako je za požarni segment to jedino
stepenište
Potrebna širina stepeništa zavisi od broja lica koja se evakuišu, kao i broja etaža koja
povezuju.
Vreme pripreme za evakuaciju

Vreme od trenutka kada lice zatečeno u opožarenom objektu, sazna za događaj – požar,
koji bi mogao da mu ugrozi život ukoliko se ne evakuiše, pa do trenutka napuštanja
prostorije boravka (vreme u kome lice ocenjuje opravdanost evakuacije, traži svoje
saradnike i sl,vredne stvari i ostalo što pri evakuaciji namerava da ponese).
U zavisnosti od vrste objekta , se prema preporukama, usvaja ovo vreme i ono iznosi:
- za stambene objekte - najmanje 10 minuta
- za poslovne objekte - najmanje 5 min.
- za javne objekte - najmanje 3 minuta.
34
Brzina neometanog kretanja:
Brzina kretanja lica na ravnom pri evakuaciji iznosi Vo= 1,50 m/sec . Brzina kretanja pri
evakuaciji se smanjuje usled grupisanja ljudi pred suženjem koridora (vrata i slično),
skretanjem koridora, na stepeništima i sl.
Brzina ometanog kretanja:
To je proizvod brzine neometanog kretanja i faktora usporenja: Va= Vo*u , gde je :

U = 0,8 - za kretanje niz stepenice
U= 0,6 – 0,05xd, za kretanje uz stepenice, gde je d – broj fiktivnih etaža od po 3m
U= 0,9 za kretanje niz rampu
Projektno vreme zadržavanja
- pri nailaski na suženje koridora ili vrata, otvora manjeg od 1,0m za 10-50 osoba, ili vrata,
otvora manjeg od 1,6m za 50 do 200 lica projektno vreme zadržavanja je 3 sec za svakih 10
lica.
- prilikom promene pravca – skretanja pod uglom od 30-60o, kao i prilikom nailaska na
stepenice je 2 sec na 10 lica
- prilikom promene pravca – skretanja pod uglom većim od 60o je 5 sec na 10 lica
Karakteristični parametri kod evakuacije
Parametri karakteristični za evakuaciju su :

- polazno mesto PM, na kome se zatiče osoba u trenutku saznanja da je došlo do
požara
- bezbedno mesto BM, je mesto van zgrade udaljeno preko 5m od izlaza
- prvi izlaz PI je izlaz iz prostorije ka hodniku ( izlaz iz terase i sl.)
- koridor evakuacije KE su prostori hodnika, stepeništa i sl.
- etažni izlaz EI, su vrata na izlazu iz hodnika
- krajnji izlaz KI, je izlaz iz objekta u spoljašnji prostor
- brzina evakuacije Ve, je projektovana brzina kojom se kreće osoba kroz koridor
evakuacije
- vreme evakuacije Te, je vreme od početka evakuacije i vreme kretanja od PM do BM
- put evakuacije je projektovana putanja koju prelazi osoba u toku evakuacije
- primarni koridor za evakuaciju PK je koridor koji se koristi za normalno kretanje ljudi
u zgradi
- alternativni koridor za evakuaciju AK je koridor koji ima iste ili slične uslove za
evakuaciju kao primarni
- rezervni koridor za evakuaciju RK je kratak koridor koji koriste najviše dva lica za
evakuaciju iz tehničkih prostorija ( kotlarnica, sala za klimatizaciju i sl.)
- direktan put prve etape evakuacije je duž od polaznog mesta do prvog izlaza
- alternativni putevi evakuacije su oni čiji pravci direktnog puta zatvaraju ugao veći od
45o
Etape evakuacije:
Proces spašavanja se deli na etape i to:
 prva etapa – etapa od PM do PI (za prostorije sa direktnim izlaskom je PI = KI)
 druga etapa – od PI do EI ( za prizemne zgrade je EI = KI )
 treća etapa – od EI do KI
 četvrta etapa - od KI do BM
35
Dozvoljena vremena i brzine pri evakuaciji su:

- kretanje osoba u I etapi – maksimalno 30 sec – T1
- kretanje osoba u II etapi – maksimalno 60 sec – T2
- kretanje osoba u III etapi – maksimalno 180 sec – T3
Vreme kretanja kroz IV etapu evakuacije se ne normira pošto se ona odnosi na kretanje van
objekta, i u ovoj fazi se smatra da ne postoji opasnost po živote ljudi.
Iz prethodnog sledi da bi maksimalno vreme evakuacije bilo:

Te = T1 + T2 + T3 = 30 +60 +180 = 270 sec = 4 min i 30 sec
dok je za PI =KI , Te = 30sec
Na ovo vreme se dodaje i vreme pripreme za evakuaciju.
Za proračun potrebnog broja evakuacionih izlaza i njihovih dimenzija važan faktor je

specifična propusna moć (SPM), koja pokazuje broj ljudi koji može da prođe kroz prolaz ili
izlaz određene širine u toku 1 minuta.
- Za širinu prolaza od 0,90m SPM iznosi 48-62 osobe/min
- Za širinu prolaza od 1,40m SPM iznosi 78-90 osoba/min
- Za širinu prolaza od 1,80m SPM iznosi 98-108 osoba/min
U zavisnosti od broja osoba u prostoriji, radi izbegavanja situacije zaprečavanja prvog

izlaza, predviđa se određeni broj alternativnih prvih izlaza:
- za više od 50 a manje od 300 osoba u prostoriji treba da postoje dva alternativna PI
- za više od 300 a manje od 600 osoba u prostoriji treba da postoje tri alternativna PI
- za više od 600 a manje od 2000 osoba u prostoriji treba da postoje 4 alternativna PI
Na osnovu prethodnog može se konstatovati da su za javni objekat, spratnosti P+2,

usvojeni građevinski elementi odgovarajućih karakteristika. Prolazi, hodnici i vrata su
dimenzija koje zadovoljavaju evakuaciju očekivanog broja lica koja mogu da se zateknu u
objektu.
Proračun vremena evakuacije:

Proračun je urađen za evakuaciju primarnim koridorom iz najudaljenijih mesta požarnog
sektora i mesta sa najvećim brojem očekivanih lica, odnosno najduži put evakuacije, koja se
evakuišu preko glavnog ulaza u objekat - za izlaz preko primarnog koridora PK, odnosno
koridora koji se koristi za normalno kretanje ljudi u zgradi.
Za 3 lica sa tehničke etaže ( iz kotlarnice), koja prelaze 37,5m i pri tome se kreću po
sledećim etapama :
PM do PI ( EI) ( vrata kotlarnice-početak stepeništa) – 3 m
Od EI do KI ( krajnji izlaz) : 26 m
- Stepenište : 16,5m
- po ravnom terenu : 7,5+ 2 = 9,5 m
KI do BM ( bezbednog mesta) 8,5 m
- po ravnom terenu : 2 + 5 = 7 m
- projektovana brzina kretanja čoveka po ravnom putu 1,5 m/s

- dužina puta po ravnom delu je 19,5 m
- dužina puta po stepeništu je 18 m
- faktor korekcije za kretanje niz stepenice je u=0,8
- broj nailaska na stepenište 6+1=7
36
- broj skretanja na putu evakuacije pod uglom većim od 60o je 12

- broj skretanja na putu evakuacije pod uglom manjim od 60o je 2
Vreme za koje će lice da izađe od PM – iz najudaljenijeg dela vrtića (kotlarnice) na 2. spratu

do BM – bezbednog mesta ( pri evakuaciji 3 lica ) je :
Ts = 19,5/1,5 + 18/1,5*0,8 + (6+2)*2 + 12*5 = 100 s = 1min i 40 sec.
Na ovako izračunata vremena se dodaje i vreme pripreme za evakuaciju koje za javne
objekte iznosi najmanje 3 minuta.
Za 150 lica sa 2.sprata iz fiskulturne sale, koja prelaze 46m i pri tome se kreću po sledećim
etapama :
PM do PI ( vrata sale) – 18 m
PI do EI ( etažni izlaz - početak stepeništa) – 2 m
Od EI do KI ( krajnji izlaz) : 17,5 m
- Stepenište : 11m
- po ravnom terenu : 4,5+2 =6,5m
KI do BM ( bezbednog mesta) 8,5.0m
- po ravnom terenu : 2 + 5 = 7 m
- projektovana brzina kretanja čoveka po ravnom putu 1,5 m/s

- dužina puta po ravnom delu je 37 m
- dužina puta po stepeništu je 9 m
- faktor korekcije za kretanje niz stepenice je u=0,8
- broj nailaska na stepenište 4+1=5
- broj skretanja na putu evakuacije pod uglom većim od 60o je 7
- broj skretanja na putu evakuacije pod uglom manjim od 60 o je 1
Vreme za koje će lice da izađe od PM – iz najudaljenijeg dela sale) na 2. spratu do KI –

krajnjeg izlaza ( pri evakuaciji 150 lica ) je :
Ts = 26,5/1,5 + 11/1,5*0,8 + (4+1)*2*15 + 7*5*15 = 701,83 s = 11min i 42 sec.
Vreme za koje će lice da izađe od KI do BM – bezbednog mesta, udaljeno 8,5 m od KI ( pri

evakuaciji 150 lica ) je :
T2 = 7/1,5 + 1,5/1,5*0,8 + 1*2*15 = 35,92 sec.
Ukupno vreme evakuacije je : 12min i 18 sec.

Na ovako izračunata vremena se dodaje i vreme pripreme za evakuaciju koje za javne
objekte iznosi najmanje 3 minuta.
37
1.6.4. INVESTICIONA VREDNOST – zaštita od požara
Oprema za gašenje požara
Protivpožarni aparat sa prahom tip S-6 6 kom
Protivpožarni aparat sa ugljendioksidom tip CO2-5 2 kom
Zidni hidrantski orman sa opremom 4 kom
Nadzemni PP hidrant 2 kom
Samostojeći ormar sa hidrantskom opremom 2 kom
Table uputstva za upotrebu PP aparata 8 kom
Table za označavanje PPA i PPH 12 kom
Investiciona vrednost - opreme za gašenje požara 170.000,00din.
Odgovorni projektant:
Milić Dragan dipl.maš.inž.
br. licence 330 I109 098
Licenca A ZOP: 07 br-152-57/13
38
1.7.1 GRAFIČKA DOKUMENTACIJA

Legenda simbola ................................................................................................... -
Situacioni plan ...................................................................................................... ZOP 1
Osnova prizemlja .................................................................................................. ZOP 2
Osnova prvog sprata ............................................................................................ ZOP 3
Osnova drugog sprata .......................................................................................... ZOP 4
Osnova tehničke etaže .................................................................................... ZOP 5
Osnova Krovnih ravni ........................................................................................... ZOP 6
Presek 2 ............................................................................................................... ZOP 7
Presek 1. ............................................................................................................... ZOP 8
Izgledi- preuzeto iz projekta A i G ......................................................................... 1- 4
Unutrašnja gasna instalacija i ventilacione rešetke na fasadi - preuzeto iz
mašinskog projekta ..............................................................................................
Gasna kotlarnica – hidraulična šema - preuzeto iz mašinskog projekta ..............
Gasna kotlarnica – dispozicija opreme - preuzeto iz mašinskog projekta ............
Aksonometrijska šema UGI - preuzeto iz mašinskog projekta .............................
Gromobran, zone zaštite - preuzeto iz projekta elektro instalacija..........................
Gromobran, osnova krovnih ravni - preuzeto iz projekta elektro instalacija.......................
40
LEGENDA ZOP
GRANICA PP SEKTORA
SPOLJNI VATROGASNI PUT
PRAVAC EVAKUACIJE
PP Aparat tipa S
PP Aparat tipa CO2
ZIDNI PP HIDRANT sa opremom
SPOLJAŠNJI NADZEMNI PP HIDRANT
H ORMARIĆ OPREME spoljašnjeg nadzemnog PP hidranta
RAZVODNI ELEKTRO ORMAR
ANTI PANIČNO SVETLO
n BROJ OSOBA U OBJEKTU - PROSTORIJI
PP Sirena
RUČNI JAVLJAČ POŽARA
Fxx OZNAKA VATROOTPORNOSTI VRATA
KONSTRUKCIJA VATROOTPORNOSTI 120 min

Legenda:
- novoplanirani objekat
S
- postojeći objekti koji se uklanjaju
- postojeći objekat koji se zadržava
19
40
- zelenilo
7
9.1
11
13.816
2.298
11.518
1
9.0
11
1
9.4
11
- izbetonirane površine
4.010
119,10º -1,00
2.000
7
8.0
4
8.9
11
H
11
2
9.3
11
- glavni ulaz u objekat
12.160
KPP 120,10º±0,00
0
9.3
8
8.8
11
11
9.0
11
P+2
- pešački prilaz
5
9.4
3
5
8.9
8.9
9.0
11
11
11
11
28.870
1 1.500
9.0
28.870
31.293
11
4
8.0
31.293
6.700
11
/2
2
9.0
- kolski prilaz
16
11
40
/1
4
9.0
91
4
9.1
119,10º -1,00
11
39
11
2.298
11.518
.10
P
1 19
10.010
8
9.4 1
9
4
9.0
8.8
5
9.3
8.9
11
11
6
11
11
8.8
0
8.9
11
11
11
4
5
8.9
9.4
9
ul. Prvomajska
8.8
11
11
11
1
9.5
2.423
8
1.488
9
9.2
8.9
11
2.423
0
7
9.4
11
8.9
11
0
7
6
9.0
9.4
11
8.9
9.2 11
11
11
11
2
0
9.0
11
buduća MRS-G16,qmax=25 m³/h

11
1.550
11.518
7
9.3
11
0
9.0
1
13.816
9.1
11
9.0
11
11
0
9.1
11
4
9.0
11
9
3
9.0
P+Pk
9.1
11 4
11
9.8
4
9.1
11
11
8
9.0
11
5
9.0
8
9.4
11
9.2
4
11
0.3
11
12
8
9.4
11
2
9.1
10
9
11
40
9.3
8
1
6
9.1
9.6
0
11
9.0
8.9
5
11
11
9.3
11
11
11
2
2
9.6
9.4
4
9.0
11
11
4
9.0
11
H
8
11
9.5
7
9.5
11
11
/2
9.5
91
11
8
9.5
5
39
9.5
11
9
11
9.4
3
9.4
11
11
1
9.3
1
9.5
9.5
11
0
11
9.4
11
7
9.3
11
4
9.3
11
11
9
9.3
11
ul. Knegiwe Milice Projektant : DM BIRO Jagodina,Inženjering, projektovanje , konsalting, Jagodina,ul. Jovana Skerlića 22
Ime objekta Deo projekta

DOGRADNJA VRTIĆA "PIVARAC" P+2
EZOP
Lokacija K.P. 3991/1 KO Jagodina, Broja lista:
Investitor GRAD JAGODINA
Datum izrade projekta Septembar 2018. godine ZOP 1.
Odgovorni projektant ZOP Dragan Milić dipl.maš. inž.
Razmera
Sadržaj lista SITUACIJA
R=1:500
13.816
2
1,50
1,50
2,70
2,70
par 1,00 par 1,00
-0,56
par 1,00
par 1,00
2,70 2,70
1,50 1,50
7,3%
7,3%
par 1,00
par 1,00
2,70 2,70
1,50 1,50
12.160
-1,00 -0,12
2.620 2.616
6 x 17 = 1,00
1.400
12.1
par 2,00
7,3%
11.1 90
par 2,00
70 70
1,00
2,10 2,10
2,10
2,10
2,10
2,10
70
70
70
70
par 2,00
±0,00 90
1,00
12.2 12.3 11.2 11.3

1,90
2,40
2.298 1.060 1.060

1,00
1,00
2,10
2,10
10.1 10.2
1.198
1.398
±0,00 70
2,10
70
2,10
1.450 1.800
1 1
28.870
23 x 17 = 3,91
90
2,70
2,10
2,10 08 09
par 2,00
30.358
80
2,10
6.600
2,10
90
1.450 1.450
PREGLED POVRŠINA
6 Br. Naziv prostorije Površina

par 2,00
90 01 Hodnik sa stepeništem 20,31 m²

1,00 02 Hol 41,27 m²
1,00
2,10
03 Hodnik-veza sa kuhinjom 9,96 m²

03a Hodnik-veza sa kuhinjom 7,68 m²
1.060 1.060 1.060 04 Ostava 0,56 m²
MRO
GRO
1,00 05 Lift - kuhinja 0,95 m²

2,10
06.4 06 Smeštaj dece 1 86,61 m²
06.2 06.3
5
S
06.1 Lavabo 5,29 m²
70
70
70
2,10
2,10
2,10
06.2 Wc 1,59 m²
06.3 Wc 1,59 m²
71
04 70 06.4 Wc 1,59 m²
par 2,00
90
2,10 2,10
1,00 07 Soba za vaspitacice 9,12 m²
06.1 08 Hodnik 2,57 m²
3.780 09 Magacin 2,83 m²

05 10.1 Lavabo i tuš 2,82 m²
10.2 Wc 1,29 m²
1.300
11 Smeštaj dece 2 55,13 m²
11.1 Lavabo 3,66 m²
11.2 Wc 1,58 m²
11.3 Wc 1,58 m²
par 1,00
par 1,00
1,80 1,80 12 Smeštaj dece 3 55,10 m²

1,50 1,50
12.1 Lavabo 3,67 m²
12.2 Wc 1,59 m²
03 12.3 Wc 1,59 m²
11.598
UKUPNA NETO POVRŠINA 320,02 m²
UKUPNA BRUTO POVRŠINA 370,03 m²

2,10
1,00
F60 UKUPNA BRUTO POVRŠINA POSTOJEĆEG DELA 375,35m2

par 1,00
2,70
1,50
1,00
1.200
6 x 17 = 1,00
2,10
par 1,00 par 1,00 par 1,00
1,80
1,50
1,50
1,50
2,70
2,70
6
2
Projektant : DM BIRO Jagodina,Inženjering, projektovanje , konsalting, Jagodina,ul. Jovana Skerlića 22

1.650 11.418
13.816 DOGRADNJA VRTIĆA "PIVARAC" P+2
EZOP
Razmera
Sadržaj lista OSNOVA PRIZEMLJA
R=1:50
2
13.816
1,50
1,50
2,70
2,70
Pos G217par 1,00

2,70 2,70
1,50 1,50
Pos G215
12.160
Pos G215
Pos G217
2,70
1,50
3.450
10 09
70
1,00 2.620
Pos G215
10.1 70
2,10
2.951
2,10
2,10
70
70
70
1,00
10.2 10.3 70
2,10
09.1
1,00
1,00
2,10
2,10
01
2,10
2,10
09.3
70
70
1,00 2,10
+3,90
1,00 2,40
09.2
1 1
28.870
28.870
08.2
1.198
08.1
70
2,10
20 x 17 = 3,40
70
2,10
6.950
02 90
80
06
2.610
2,10 90
2,10
07
6 1,00
23x17=3,90
2,10
90
Pos G210
S
Pos G213
RT-1 PREGLED POVRŠINA

2,10
90
1.450
90
Br. Naziv prostorije Površina

1,00
1,00
2,10
HS(nivo podesta) HS (nivo p.) 05 01 Stepenište 20,31 m²
Pos G205
02 Hol 36,47 m²
03 Kuhinja 15,33 m²
03.1 Lift - kuhinja 0,95 m²
90
1,50
04.1 Lavabo 4,67 m²
04.2 Wc 1,59 m²
04.3 Wc 1,59 m²
04.4 Wc 1,59 m²
04.2 04.3 04.4
05 Soba za vaspitacice 9,69 m²
70
70
70
2,10
2,10
2,10
06 Hodnik 1,93 m²
07 Magacin 2,83 m²
60 08.1 Lavabo i tuš 2,78 m²

03.1 1,00 08.2 Wc 1,29 m²
04.1 09 Smeštaj dece 5 59,61 m²

09.1 Lavabo 4,32 m²
70
2,10
09.2 Wc 1,41 m²
09.3 Wc 1,58 m²
1,80 10.1 Lavabo 3,67 m²

9.760
1,50 10.2 Wc 1,59 m²

10.3 Wc 1,59 m²
04 UKUPNA NETO POVRŠINA 303,10 m²
2,70 2,70
1,50 1,50

1,50
1,50
1,50
2,70
2,70
2,70

EZOP
13.816 Lokacija K.P. 3991/1 KO Jagodina, Broja lista:
Razmera
Sadržaj lista OSNOVA PRVOG SPRATA
R=1:50
13.816
1,50
1,50
2,70
2,70
par 1,00
Pos G307 Pos G307 par 1,00
Pos G310 par 1,00
par 1,00
2,70 2,70
1,50 1,50
Pos G314
par 1,00Pos G310
G314
Pos1,00
2,70 2,70
1,50 1,50
par
par 1,00
2,70
1,50
90
1,50
par 1,00
01
+7,30
par 1,00
1,00 2,10
1,00 2,40
Pos G314
28.870
28.870
18 x 18 = 3,20
6
par 1,00
2,70
1,50 PREGLED POVRŠINA
Pos G314
3.250 Br. Naziv prostorije Površina
01
02
Stepenište
Sala za fiskulturu
20,31 m²
253,65 m² S
03 Kuhinja 9,99 m²
par 1,76 HS(nivo podesta) HS (nivo p.)
03.1 Lift - kuhinja 0,95 m²
Pos G304
Pos G304 04 Svlacionica 11,65 m²
04.1 Wc i lavabo 3,22 m²
par 1,00
1,50
90
90
04.2 Tuš 1,06 m²

1,50
05 Svlacionica 7,77 m²
05.1 Wc i lavabo 3,22 m²
par 1,00Pos G314
05.2 Tuš 1,06 m²
2,70
Pos G303 1,50 UKUPNA NETO POVRŠINA 312,92 m²

Pos G309
02
s3
Po
03.1
Pos G314
1,00
1,00
1,00
2,10
2,10
2,10
70
2,10
05.1
70
2,10
Pos G309
Pos G314
03 04.1
70
2,10
04
par 1,00
90
1,50 04.2 70
2,10
Pos G301 Pos G301 par
Pos 1,50
G301
1,00
2,70

13.816 DOGRADNJA VRTIĆA "PIVARAC" P+2
EZOP
Razmera
Sadržaj lista OSNOVA DRUGOG SPRATA
R=1:50
2
02
10,50
1 1
RO-K
5 6 6
17
F60
1,00
2,10
16
15
6 14
7 13
8 01 12
9 11
18 x 18 = 3,20 S
90
1,50
10
par 0,00
PREGLED POVRŠINA
Br. Naziv prostorije Površina
01 Stepenište 10,54 m²
02 Kotlarnica 10,90 m²
UKUPNA NETO POVRŠINA 22,25 m²

EZOP
2

Razmera
Sadržaj lista OSNOVA TEHNIČKE ETAŽE
R=1:50
2
13.816
2.298 11.518
+13,77
12.160
13.014
14.085
3%
Krovni pokrivač: krovna membrana
+14,13
1 1
28.870
28.870
+14,19
6.700
+14,07
15.856
3%
14.085
10.010
+13,77

EZOP
Lokacija K.P. 3991/1 KO Jagodina,, Broja lista:
2.298 11.518 Septembar 2018. godine
Datum izrade projekta ZOP 6.
13.816 Odgovorni projektant ZOP Dragan Milić dipl.maš. inž.
Razmera
2
Sadržaj lista OSNOVA KROVNIH RAVNI

R=1:50
Podovi Podovi
- PVC homogeni - ker.pl. i lepak 2 cm
A - ravnajući sloj 5 cm
D - hidroizolacija
- pvc folija - ravnajući sloj 5 cm
- kamena vuna 5 cm - pvc folija
+14,55 +14,55 - hidroizolacija - kamena vuna 3 cm
-ab ploča 15 cm - ab ploča 15 cm
- šljunak (0-31,5 MS60) 15 cm - produžni malter
Pos G508 Pos G505
- šljunak (0-63 MS50) 110 cm
- nabijeno podtlo - parket 2 cm
- ravnajući sloj 5 cm
- ker.pl. 1 cm E - pvc folija
B - ravnajući sloj 4 cm - kamena vuna 3 cm
- pvc folija - ab ploča 15 cm
- kamena vuna 5 cm - produžni malter
- hidroizolacija
-ab ploča 15 cm - ker.pl. 1 cm
- šljunak (0-31,5 MS60) 15 cm - ravnajući sloj 5 cm
Pos G412 Pos G411 Pos G410
G407
- šljunak (0-63 MS50) 110 cm
- nabijeno podtlo
F - pvc folija
- kamena vuna 3 cm
- ab ploča 15 cm
3.266
- PVC homogeni - produžni malter
C
2. PP SEKTOR
- ravnajući sloj 5 cm
- pvc folija - Krovna membrana
2.460
- kamena vuna 3 cm - mineralna vuna 28 cm
- ab ploča 15 cm
- produžni malter
G - pvc folija
- trapezni lim
F
1. PP SEKTOR TEHNIČKA ETAŽA +10,50
Pos G313 Pos G308

Pos G312 Pos 301
Pos G313
3.200
2.950
E F
II SPRAT +7,20
+7,30 LEGENDA:
- klima blok
15.547
15.547
15.547
15.547
Pos G221
Pos 201
Pos G217 +7,05 Pos 201
Pos G215
Pos 203 Pos 303
- pregradni blok
Pos 203
- armirani beton
3.400
3.150
- kamena vuna
3.200
- šljunak
- krovna membrana - mršavi beton

- mineralna vuna 28 cm D D F F
- pvc folija - zemlja
- ab ploča 15 cm
- produžni malter
+3,80 I SPRAT +3,80
+3,90
+3,45
+3,65 Pos G124
Pos 101
Pos G120 +3,65 Pos 101
Pos G117
Pos 104 Pos 202
+2,95
+2,80 Pos G63 Pos G58 Pos Z3
3.900
3.650
3.700
2.800
2.800
4.450
B B B B
±0,00
PRIZEMLJE -0,10
±0,00
-0,25
1.000
-1,00 -1,00 -1,00
1.100
1.800
-1,50 -1,50
1.050
1.050
-1,90 -1,90
-2,05 -2,05
5.529 5.534 2.303
3 2 1 0

EZOP
PRESEK 1 Razmera
Sadržaj lista
R=1:100
Podovi Podovi
- PVC homogeni - ker.pl. i lepak 2 cm
A - ravnajući sloj 5 cm
D - hidroizolacija
- pvc folija - ravnajući sloj 5 cm
- kamena vuna 5 cm - pvc folija
+14,55 +14,55 - hidroizolacija - kamena vuna 3 cm
-ab ploča 15 cm - ab ploča 15 cm
Pos G504 +14,22 Pos G501
- šljunak (0-31,5 MS60) 15 cm - produžni malter
- šljunak (0-63 MS50) 110 cm
- nabijeno podtlo - parket 2 cm
+13,80 +13,80 - ravnajući sloj 5 cm
- ker.pl. 1 cm E - pvc folija
B - ravnajući sloj 4 cm - kamena vuna 3 cm
- pvc folija - ab ploča 15 cm
- kamena vuna 5 cm - produžni malter
- hidroizolacija
-ab ploča 15 cm - ker.pl. 1 cm
G +12,56
- šljunak (0-31,5 MS60) 15 cm
- šljunak (0-63 MS50) 110 cm F - ravnajući sloj 5 cm
- pvc folija
- nabijeno podtlo - kamena vuna 3 cm
Pos G406 Pos G401 - ab ploča 15 cm
- PVC homogeni - produžni malter
C - ravnajući sloj 5 cm
- pvc folija - krovna membrana
- kamena vuna 3 cm - mineralna vuna 28 cm
- ab ploča 15 cm
- produžni malter
G - pvc folija
- trapezni lim
7.350
Pos G307
Pos G301
5.260
5.260
+10,10
E D
II SPRAT +7,30 +7,30
+7,20
+7,30 LEGENDA:
- klima blok
15.550
15.550
15.550
15.550
Pos G210
Pos 201
Pos G209
Pos 201
Pos G208
Pos 201
Pos G207
Pos 201
Pos G205 +7,05 Pos 201 Pos G203 Pos 201 Pos G202 Pos 201
Pos G201
+6,70 - pregradni blok
- armirani beton
3.400
- kamena vuna
3.250
3.250
2.800
- šljunak
- mršavi beton
C F C
- zemlja
I SPRAT +3,90 +3,90
+3,80
+3,90
Pos G111
Pos 101
Pos G110
Pos 101
Pos G109
Pos 101
Pos G108
Pos 101
Pos G106 +3,65 Pos 101 Pos G103 Pos 101 Pos G102 Pos 101
Pos G101
+3,30
Pos G50 Pos G49 Pos G47 Pos G41
3.900
3.750
3.750
3.300
2.800
2.800
2.600
A B A
PRIZEMLJE ±0,00
-0,10
±0,00
-0,25
1.250
-1,00 -1,00
1.100
-1,50 -1,50 -1,50
1.050
1.050
-1,90 -1,90 -1,90
-2,05 -2,05 -2,05
4.000 4.000 4.160 6.250 1.550 2.210 2.650 3.600 2.123
9 8 7 6 5 4 3 2 1 0

EZOP
PRESEK 2 Razmera
Sadržaj lista
R=1:100
+14,54 +14,54
10.042
15.542
15.542
±0,00 -12,16
Investitor :
GRAD JAGODINA
+4,50
DOMUS INŽENJERING DOO JAGODINA
ul. Svetozara Markovića br.21 Jagodina
-9,06
+3,75
Vrsta tehničke dokumentacije: PGD

Deo projekta: 1-Projekat arhitekture
Objekat :
3.750
Sadržaj :
±0,00
SEVEROISTOČNI IZGLED
1.000
-1,00 -1,00
Broj projekta:
013/18
Odgovorni projektant / Responsible Designer Projekat / Project: Datum / Date:
PGD septembar 2018.
Slobodan Mijatović d.i.a. Razmera: Oznaka lista:
licenca broj 300 8904 04 1:50 12

+14,54 +14,54
±0,00
14.542
15.542
15.542
-10,01
Investitor :
GRAD JAGODINA

-16,56
POSTOJEĆI OBJEKAT
Objekat :
Sadržaj :
±0,00
JUGOZAPADNI IZGLED
1.000
-1,00 -1,00
Broj projekta:
013/18
PGD septembar 2018.
licenca broj 300 8904 04 1:50 11

+14,54 +14,54
11.092
15.542
15.542
Investitor :
GRAD JAGODINA

+3,45

POSTOJEĆI OBJEKAT
Objekat :
4.450
Sadržaj :
JUGOISTOČNI IZGLED
-1,00 -1,00
Broj projekta:
013/18
PGD septembar 2018.
licenca broj 300 8904 04 1:50 13

+14,54 +14,54
±0,00 +2,30 ±0,00
11.092
15.542
15.542
Investitor :
GRAD JAGODINA

+3,45
+3,45

+2,75
POSTOJEĆI OBJEKAT
Objekat :
4.450
Sadržaj :
+1,55
SEVEROZAPADNI IZGLED
-1,00 -1,00
Broj projekta:
013/18
PGD septembar 2018.
licenca broj 300 8904 04 1:50 10

±0,00
-10,01
UGI-NO50-čelik ±0,00 UGI-NO50-čelik
±0,00
POSTOJEĆI OBJEKAT
POSTOJEĆI OBJEKAT
PPV DN50
-1,00
MRS-G16
+7,00 -2,10 -2,10
SEVEROZAPADNI IZGLED JUGOZAPADNI IZGLED
Preuzeto iz mašinskog projekta

ОБЈЕКАТ И МЕСТО ГРАДЊЕ:
ДОГРАДЊА ВРТИЋА "ПИВАРАЦ"
Град Јагодина
ОДГОВОРНИ ПРОЈЕКТАНТ: ПОТПИС: ИНВЕСТИТОР:
Небојша Јовановић Град Јагодина
дипл.инж.маш. ФАЗА ПРОЈЕКТА:
САРАДНИЦИ: ПОТПИС:
П.Г.Д.-MAШИНСКЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ
ВЕЛИЧИНА ЛИСТА: БРОЈ ПРОЈЕКТА:
Ј.П. УРЕЂЕЊЕ И
САДРЖАЈ ЛИСТА: 013/18 ЈАВНО ОСВЕТЉЕЊЕ
УНУТРАШЊА ГАСНА ИНСТАЛАЦИЈА ДАТУМ: РАЗМЕРА: БРОЈ ЛИСТА:
Јагодина
НА ФАСАДИ септембар 2018. 1:100 08 ул.Б.Дирак 46, Јагодина
5
1 2 3
1
4
1
10,50
UGI-NO50-čelik
6
GASNI FASADNI KOTAO KONDEZACIONI "VAILLANT INT 656/4-5",

1 Q=65KW
2 HIDRAULUIČNA SKRETNICA Ø159 X 790 mm

3 SABIRNIK / RAZDELNIK Ø159 x 600 mm

4 EKSPANZIONA POSUDA V=200 l ОДГОВОРНИ ПРОЈЕКТАНТ:
Небојша Јовановић
ПОТПИС: ИНВЕСТИТОР:
DOVODNI VENTILACIONI OTVOR SA PROTIVKIŠNOM ŽALUZINOM
5
300x200mm,NA 300mm OD PODA ВЕЛИЧИНА ЛИСТА: БРОЈ ПРОЈЕКТА:
ODVODNI VENTILACIONI OTVOR SA PROTIVKIŠNOM ŽALUZINOM САДРЖАЈ ЛИСТА: 013/18 ЈАВНО ОСВЕТЉЕЊЕ
6 300x200mm,NA 3m OD PODA
ГАСНА КОТЛАРНИЦА
ДИСПОЗИЦИЈА ОПРЕМЕ
ДАТУМ:
септембар 2018.
РАЗМЕРА:
1:20
БРОЈ ЛИСТА:
11
Јагодина
ул.Б.Дирак 46, Јагодина
budući objekat Q=100KW
NO50
DN 15
DN 15
NO50
13
DN 15
DN 15
4 postojeći objekat Q=82KW
STS 2
TI TI TI TI
3
1 1 1
DN 50
DN 50
9 10
DN 50
DN 50
5 5 5 PI
DN25
DN25
DN25
DN10
PVC- Ø32
PVC- Ø32
PVC- Ø32
6
DN40
11 11
DN40
DN40
unutrašnji TI DN65
razvod gasa NO50 NO65
NO65
NO65
DN40
PVC- Ø40 DN40 DN40 DN40
kondenzat
8 8 8 7
PI
DN 15
DN40 DN40 DN40 NO65
NO65
IZ VODOVODA
TI
6
NO65
15
DN 65
DN15 12 PI
DN32
14
LEGENDA: OZNAKA CEVOVODA:

TOPLA VODA NO32
1 GASNI FASADNI KOTAO KONDEZACIONI "VAILLANT INT 656/4-5"
Q=65 kW,
POVRATNA VODA
IMPULS
2 REGULATOR TEMPERATURE TIP RVA 47 GASOVOD
3 SENZOR UNUTRAŠNJE ZEMPERATURE TIP QAA 50 KONDENZAT
DN32
4 SENZOR SPOLJAŠNJE TEMPERATURE TIP QAC 34 OZNAKA MERNE OPREME:
5 INTERFEJS ZA KOMUNIKACIJU TIP OCI 420
LOKALNO POKAZIVANJE
6 SENZOR TEMPERATURE VODE TIP QAD 21
T TEMPERATURA
7 HIDRAULUIČNA SKRETNICA Ø159 X 790 mm
P PRITISAK
8 CIRKULACIONA PUMPA "GRUNDFOS UPS 32-60F"
G=2.750 l/h,H=4,9m,U=400V,P=185W I POKAZIVANJE

G=2.750 l/h,H=4,9m,U=400V,P=185W
OZNAKA ARMATURE:
G=2.750 l/h,H=4,9m,U=400V,P=185W
REGULACIONI VENTIL
11 SABIRNIK / RAZDELNIK Ø159 x 600 mm ZAPORNI VENTIL
12 SIGURNOSNI VENTIL DN40, Potv=3 bar NEPOVRATNA KLAPNA
13 ODZRAČNI SUDOVI Ø114.3, L=200 mm HVATAČ NEČISTOĆE ДОГРАДЊА ВРТИЋА "ПИВАРАЦ"

14 EKSPANZIONA POSUDA V=200 l
ODMULJNI VENTIL
AUTOMATSKI DOPUNJAČ SISTEMA - SERIJA 533 Небојша Јовановић Град Јагодина
15 (PROIZVOĐAČ "KALEFI", ITALIJA) дипл.инж.маш. ФАЗА ПРОЈЕКТА:
VENTIL SIGURNOSTI SA OPRUGOM САРАДНИЦИ: ПОТПИС:
САДРЖАЈ ЛИСТА:
ГАСНА КОТЛАРНИЦА
013/18 ЈАВНО ОСВЕТЉЕЊЕ
ДАТУМ: РАЗМЕРА: БРОЈ ЛИСТА:
Јагодина
ХИДРАУЛИЧКА ШЕМА септембар 2018. 1:200 10 ул.Б.Дирак 46, Јагодина
GFKK
GFKK 0,9m
0,7m
GFKK
4,5 m
1,8 m
6,5 m
NO 50
10,0 m
NO 50-ukupno 32 m
NO 50-čelik
4,0m
3,4m
PPV
DN50
MRS-G16
qmax=25m³/h

Небојша Јовановић Град Јагодина
САДРЖАЈ ЛИСТА:
АКСОНОМЕТРИЈСКА
013/18 ЈАВНО ОСВЕТЉЕЊЕ
ДАТУМ: РАЗМЕРА: БРОЈ ЛИСТА:
Јагодина
ШЕМА-УГИ септембар 2018. 1:100 09 ул.Б.Дирак 46, Јагодина
Republika Srbija
KATASTARSKO TOPOGRAFSKI PLAN
k.p. 3991/1
Legenda:
Grad Jagodina
K.O. Jagodina
- novoplanirani objekat
4 4
870 870
010 010
- postojeći objekti koji se uklanjaju
- postojeći objekat koji se zadržava
- zelenilo
- izbetonirane površine
980 980
- glavni ulaz u novoplanirani objekat
- glavni ulaz u postojeći objekat
∫
10
9,
11
- kolski prilaz
2
P+
∫
10
9,
11
r` = 50m
7.Uređaj za rano
startovanje 40msec
Pk
P+
Investitor :
Legenda: GRAD JAGODINA
drvo
930 930
bandera-elektrika
semafor
slivnik
{ahta fekalna
Deo projekta: 04 ELEKTROENERGETSKE INST.
{ahta voda
Objekat :
hPGDant
fakti~ko stawe
stawe po karastru
Sadržaj :
zidana ograda
metalna ograda
SITUACIJA
`i~ana ograda
apsolutne visine GROMOBRAN, ZONA ZAŠTITE

Broj projekta:
4 4
869 869
900 900
013/18
740
521
7
760
810
860
910
930
521
7
_____________________________
Dragan Milenkovi} in`.geod.
RAZMERA 1:500 PGD avgust 2018.
Katastarsko topografski plan izradio:
Geodetski biro d.o.o.

Kraqa Petra Prvog 4/3
Jagodina
Željko Simović d.i.e. licenca broj 350 3934 03 Razmera: Oznaka lista:
642x297mm 1:500 01
stezaljka za oluk stezaljka za oluk
SPUST 1
stezaljka za oluk
3%
Krovni pokrivač: krovna membrana
SL25 40msec
stezaljka za oluk
3%
Investitor :
GRAD JAGODINA

Deo projekta: 04 Elektroenergetska instalacija
Objekat :
SPUST 2 Sadržaj :
OSNOVA KROVNIH RAVNI
ELEKTROENERGETSKE INSTALACIJE
GROMOBRAN
stezaljka za oluk Broj projekta:
stezaljka za oluk Odgovorni projektant / Responsible Designer Projekat / Project: Datum / Date:
PGD septembar 2018.
Željko Simović d.i.e. Oznaka lista:
Razmera:
licenca broj 350 3934 03 580X700mm
1:50 07

Elaborat Vrtić-Primer

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Elaborat Vrtić-Primer

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Elaborat zaštite od požara

Novi objekat je pravilnog oblika spoljnih max dimenzija 13,82 m x 28,87m. Po

Pristupni put za vatrogasna vozila su gradske saobraćajnice.

Postojećim javnim saobraćajnicama je omogućen prilaz i intervencija vatrogasnih

Pristupne saobraćajnice, kojima se dolazi do objekata su asvaltirane saobraćajnice,

 nosivost kolovoza saobraćajnica od 10 tona osovinskog pritiska,

Vreme potrebno za dolazak vatrogasnih vozila na eventualnu intervenciju za jedinicu iz

TEHNIČKI OPIS I NAMENA OBJEKTA

Namena i konstrukcija objekta

Zapremina objekta je : V= (320,02*3,6+303,10* 3,1 +312,92*6,79+ 22,25*4,30 = 4,312,08m3

Građevinski opis objekta

1. PRODUŽNI KREČNI MALTER 1900 2,0000 cm

ZID NA DILATACIJI (IZMEĐU ZGRADA)

1. PRODUŽNI KREČNI MALTER 1900 2,0000 cm

KOSI KROV IZNAD GREJANOG PROSTORA - NEVENTILISANI

1. TRAPEZNI LIM 0,0600 cm

1. PVC, HOMOGENI 0,3000 cm

Dograđeni objekat vrtića se nadovezuje na postojeći objekat i sa istim u prizemlju

Prostorije vrtića : - prizemlje ( 3 sobe za smeštaj dece x 20) = 60 dece

Stepen otpornosti konstruktivnih elemenata objekta određen je na osnovu parametara iz

Potreban stepen otpornosti konstruktivnih elemenata objekta, za NJ2 i P4 je SOP IV (VO)

Prema vrsti konstrukcije, i zahtevima iz odgovarajućih propisa, objekat ima IV stepen

Stepen otp. prema požaru

Nosivi zid U.J1.090 ¼ ½ 1 1,5 2

Prema kategorizaciji tehnoloških procesa, (prema Pavilniku o tehničkim normativima za

Objekat je kategorije BD1 („Mogućnost evakuacije u slučaju hitnosti").

Projektovana konstrukcija objekta u potpunosti zadovoljava traženu otpornost

GRAĐEVINSKE MERE ZAŠTITE

U objektu su predviđene odgovarajuće mere zaštite koje sprečavaju nastanak požara i

Prema Pravilniku o tehničkim zahtevima bezbednosti od požara spoljnih zidova zgrada

gde su za Klasifikaciju materijala po ponašanju u požaru po SRPS EN 13501-1:

Podne obloge za ovaj objekat mogu biti:

Zahtevana minimalna vatrootpornost konstrukcija evakuacionih puteva je 60 minuta. Za iste

Čelična noseća krovna konstrukcija se premazuje PP premazom do dobijanja potrebne

INSTALACIJE U OBJEKTU I MERE ZAŠTITE

Od instalacija u objektu su predviđene mašinske instalacije i to UGI i grejanja, električne

Gasna kotlarnica-budući novi objekat

Predvidjena su 3 kotla svaki Q=65 KW. To su fasadni kondenzacioni kotlovi sa koaksijalnim

Unutrašnja gasna instalacija

Energent je prirodni (zemni) gas. Za napajanje kotlarnice prirodnim gasom predviđen je

Oprema RS se ugrađuje u metalni orman koji ima ventilacione otvore i mogućnost

Ventilacija - Predviđeno je da se ventilacija prostora i komunikacija vrši prirodnim putem

Za ventilaciju sanitarnih prostorija, koje nisu locirane na spoljnim zidovima, postavljeni

Svi prostori koji nisu u mogućnosti da se prirodno provetravaju, provetravaju se preko

Klimatizacija - U objektu nije predviđena ugradnja centralnog sistema za klimatizaciju, već

Za stambeni objekat predviđene su sledeće elektroenergetske instalacije:

Pre projektovanja unutrašnjih električnih instalacija (osvetljenje, razvod utičnica,

GLAVNI RAZVODNI ORMAN

Razvodni napojni vodovi

Napojni vodovi su tipa N2XH-J (za PP centralu koji je negorivi tipa

INSTALACIJA PANIČNOG (NUŽNOG) OSVETLJENJA

Nužno-sigurnosno osvetljenje predviđeno je u objektu gde se očekuje i skuplja veći

Zaštita od napona dodira

Zaštita od atmosferskih prenapona

Instalacija zaštite od atmosferskog pražnjenja izvedena je postavljanjem štapne hvataljke sa

 CESI - Centro Elettrotecnico Sperimentale Italiano S.p.A. ( Italy )

 BET - High Voltage Laboratory of Blitzschutz & EMV Tehnologiezentrum

PRODORI ELEKTRIČNOG RAZVODA KROZ GRAĐEVINSKE KONSTRUKCIJE

Snabdevanje objekata vodom proverenog kvaliteta za snabdevanje sanitarnih prostorija,

Objekat će biti priljučen na vodovodnu mrežu postojeće ulične mreže na DN 100 za

Potreban minimalni pritisak za sanitarnu mrežu je 2,5 bara .

Za sigurno i ispravno fukcionisanje vodovodne mreže, ista je opremljena potrebnim

Celokupnu mrežu izvesti sa minimalnim padom od 0.3% prema ispusnim ventilima za

Zapremina objekta je : V= (320,023,6+303,10 3,1 +312,926,79+ 22,254,30 = 4,312,08m3