Klimatizacija Iskucano Konačno

Предмет: Задатак број : 9
МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ
У БЕОГРАДУ Основе технике климатизације Лист број : 1
1 Прорачун топлотног оптерећења
1.1 Прорачун топлотног оптерећења за просторију малопродаје
Укупно топлотно оптерећење просторије рачунамо помоћу израза:

, где је
- топлотно оптерећење од унутрашњих извора топлоте (ове изворе
представљају људи, осветљење, суседне неклиматизоване просторије, електрични
уређаји, разни технолошки процеси): ,
- топлотно оптерећење од спољашњих извора топлоте (ове изворе
представљају зидови и прозори – трансмисија и сунчево зрачење): .
представља топлотно оптерећење од присуства људи и зависи од физичке

активности људи, њихове старости и здравственог стања, врсте одеће, као и од
услова који владају у том простору, тј. представља збир суве (повишава температуру
просторије путем конвекције и зрачења) и латентне топлоте (повишава влажност у
просторији путем знојења и дисања људи):
, где је:
- сува топлота, односно
- латентна топлота, а где су:
, - осетно и латентно одавање топлоте једног човека ,
- број људи у просторији.
Количина влаге која се у летњем периоду на овај начин (путем знојења и

дисања људи) преда ваздуху у просторији једнака је , где
представља количину одате водене паре једног човека .
На основу овога и података из задатка добијамо следеће вредности:

, где је број људи у просторији , а
(табела 1 у прилогу задатка за ),
, где је (табела 1 из прилога задатка за
),
).
Рег. број Презиме и име Група Шк. год. Датум Прегледао

1342/18 Симић Димитрије ТТА 2018/2019.
1112/18 Ранчић Алекса ТТА 2018/2019.
1044/18 Цветковић Маријана ТТА 2018/2019.
је топлотно оптерећење од осветљења које се одаје просторији

конвекцијом (конвективно пренета топлота је тренутно топлотно оптерећење које
истовремено неутралише климатизациони систем) и зрачењем (део топлоте који
подлеже апсорпцији и акумулацији у грађевинској маси). Тренутно топлотно
оптерећење од осветљења рачуна се према:
, где дати чиниоци представљају:
- укупну инсталисану снагу осветљења ,
- фактор једновремености укључења осветљења,
- фактор остатка топлоте код проветраваних светиљки,
- коефицијент акумулације топлоте од осветљења који зависи од начина
постављања светиљки, од времена укључености светла тј. периода који је протекао
по искључењу, и од масе зидова и пода просторије,
- специфичну инсталисану снагу осветљења ,
- грађевинску површину пода .
Према подацима датим у задатку добијамо:

, где је:
, , (усвојено за велику просторију са
прозорима на два зида), (табела 2 у прилогу задатка за проток ваздуха
делимично кроз светиљку од на сваких инсталисане снаге по
светиљки и делимично одсисавање кроз простор изнад таванице), па је
. Вредности за коефицијент акумулације топлоте од осветљења
узете су из табеле 3 дате у прилогу задатка за време укључености осветљења од
и рад климатизационог система од :
Време
6 7 8 9 10 11 12 13 14 15
0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,6 0,6 0,75 0,75
129 129 129 129 129 129 776 776 970 970
представља топлотно оптерећење од суседних неклиматизованих

просторија или од просторија које су климатизоване на неку другу температуру.
Топлотно оптерећење се рачуна помоћу израза за пролаз топлоте у стационарним
условима:
, где је:
- коефицијент пролаза топлоте ,
- површина преградног зида ,

- температура у суседној просторији , ,

- температура климатизоване просторије , .
, (усвојено за унутрашња врата из Т.5.V, стр. 93,

Пројектовање постројења за централно грејање),
, (усвојено за унутрашњи зид од опеке
дебљине из Т.5.VII, стр. 95, Пројектовање постројења за централно грејање):
Врата Унутр. зид

2,3 1,48
1,7 174
4 4
16 1029
Укупно топлотно оптерећење износи .
и јесу топлотна оптерећења од машина, односно од технолошких

процеса у просторији. Топлотно оптерећење од машина рачунамо као укупну
електричну снагу потребну за покретање тих машина , тј. , док
топлотно оптерећење од технолошких процеса нећемо разматрати.
представља топлотно оптерећење кроз зидове, чија се вредност рачуна

обухватајући истовремено утицај сунчевог зрачења и спољног ваздуха, где се ова
два утицаја обухватају сунчано-ваздушном температуром. Образац има облик:
:
- коефицијент пролаза топлоте за зид ,
- површина зида/крова ,
- еквивалентна температурска разлика која је функција физичких
својстава зидова, последица особина зидова при нестационарном провођењу
топлоте, спољашњих извора топлоте, као и унутрашње температуре :
, где је:
- таблична вредност еквивалентне температурске разлике
(табела 6 у прилогу задатка за зид од армираног бетона, )
vreme
[h] 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

JZ ∆tekv,tab 0,96 0,4 0,07 -0,01 -0,17 0,64 1,45 2,65 4,22 6,05
SZ ∆tekv,tab 0,67 0,06 -0,26 -0,24 0,09 0,64 1,3 2,01 2,83 3,8
SI ∆tekv,tab 0,15 0,23 0,75 1,6 2,59 3,5 4,23 4,75 5,17 5,57
- средња спољна температура (за Београд износи ),

- корекција услед замућености атмосфере (за ванградску атмосферу
, за градску атмосферу , за индустријску атмосферу ).
За услове индустријске атмосфере за Београд и за унутрашњу температуру

, што је дато задатком, , па се на основу површине
зидова:
,
и
добија следеће:
света
Време
Стр.
6 7 8 9 10 11 12 13 14 15
- - - - - - 1,1 2,7 4,5

-1,1
ЈЗ 1,28 5,945 0,54 1,43 1,51 1,67 0,86 0,05 5 2 5
-4 -8 -11 -11 -13 -7 0 9 21 35
- - - - - - 0,5 1,3
-0,2 2,3
СЗ 1,28 23,420 0,83 1,44 1,76 1,74 1,41 0,86 1 3
-25 -43 -53 -52 -42 -26 -6 15 40 69
- - - 3,2 3,6 4,0
С 0,1 1,09 2 2,73
1,28 17,893 1,35 1,27 0,75 5 7 7
И
-31 -29 -17 2 25 46 63 74 84 93
-60 -81 -81 -61 -30 13 56 98 145 197
је топлотно оптерећење услед трансмисије кроз прозоре и рачуна се на

основу израза:
, где поједини чланови представљају:
- коефицијент пролаза топлоте кроз прозор ,
усвајамо (за једноструко застакљен спољни прозор из Т.5.V, стр. 93,
Пројектовање постројења за централно грејање )

- површину прозора ,
- тренутну спољну температуру ваздуха .

Из задатка је позната површина свих прозора и стаклених врата:

,
а из табеле 4 у прилогу задатка очитамо вредности за , па је вредност
по сатима дата табеларно:
Време
6 7 8 9 10 11 12 13 14 15
26 26 26 26 26 26 26 26 26 26
24,2 25 26,2 27,9 29,6 30,8 31,9 32,6 32,9 33
5,2 33,638
-1,8 -1 0,2 1,9 3,6 4,8 5,9 6,6 6,9 7
-315 -175 35 332 630 840 1032 1154 1207 1224
je топлотно оптерећење од сунчевог зрачења кроз прозор и рачуна се као:

, где је:
- површина осунчаног дела прозора ,
- максимална вредност укупног сунчевог зрачења пропуштеног кроз
једноструко обично прозорско стакло на СГШ за јули месец ,
- кеофицијент замућености атмосфере (за ванградску атмосферу ,
за градску атмосферу , за индустријску атмосферу ),
- површина дела прозора који је у сенци , а је укупна
површина прозора , где се површина стакла добија множењем ових површина
фактором рама , за који се усваја вредност за све прозоре,
- максимална вредност дифузног сунчевог зрачења пропуштеног кроз
једноструко обично прозорско стакло ,
- кеофицијент пропустљивости прозора и застора за сунчево зрачење који
зависи од врсте стакла на прозору и врсте застора,
- коефицијент акумулације услед сунчевог зрачења који зависи од
орјентације прозора, врсте градње, врсте застора и месеца у години.
За израчунавање топлотног оптерећења од сунчевог зрачења кроз прозор

потребно је прорачунати површину дела прозора у сенци. Топлотни флукс директног
сунчевог зрачења кроз прозор умањују застори који се постављају испред или иза
прозора, али заштиту пружају и околни објекти или делови саме зграде који бацају
сенку на прозор, а ту продире само дифузни део зрачења. Величина сенке зависи од
димензија самог прозора, величине испуста или настрешнице, географске ширине
места, орјентације прозора и тренутног положаја сунца. За одређивање величине
сенке користимо следеће изразе:

, ,
, , где је:
, - дужина сенке у хоризонталном, односно вертикалном правцу гледано

од ивице испуста ,
, - дужина сенке у хоризонталном, односно вертикалном правцу гледано
од ивице прозора ,
- ширина испуста на прозору ,
, - дужина од ивице испуста до ивице прозора у хоризонталном, односно
вертикалном правцу ,
- азимут сунца , тј. угао између хоризонталне пројекције директног
сунчевог зрачења и правца севера,
- азимут површине , односно угао између нормале на посматрану
површину и правца севера,
- угаона висина сунца , тј. угао између директног сунчевог зрака и његове
пројекције на хоризонталну површину.
За прозор на северозападу из табеле 9 дате у прилогу задатка добија се да је

у , па на основу тога из табеле 10 се очитава и ,
а за страну света СЗ: . За прозор на североистоку из табеле 9 дате у прилогу
задатка добија се да је у , па на основу тога из табеле 10 очитава
се и , а за страну света СИ: . За прозор на југозападу из табеле
9 дате у прилогу задатка добија се да је у , па на основу тога из
табеле 10 очитава е и , а за страну света ЈЗ: . За све
прозоре усвојено је , као и , где је
(табела 12 за једноструко апсорпционо стакло) и (табела 12 кад на прозорима
нема жалузина). Кеофицијент замућености атмосфере за индустријску атмосферу је
, димензије дате у задатку су: , и
.
За површину дела у сенци прозора на северозападу добија се:
, као и ( ),
тако је осунчан део ;
, као и , тако је осунчан део
, па је:
и .
За површину дела у сенци прозора на североистоку добија се:

, као и ( ),
тако је осунчан део ;
, као и ( ), тако
је осунчан део , па је:

и .
За површину дела у сенци прозора на југозападу добија се:

;
, па је:
и .
Вредности за су узете из табеле 11 из прилога задатка за тип градње I.
Стр. Време
6 7 8 9 10 11 12 13 14 15
света
9,52 ) 0,12 0,15 0,18 0,22 0,24 0,26 0,25 0,25 0,24 0,36
СЗ
0,20 137 172 206 252 275 298 286 286 275 412
17,94 ) 0,38 0,54 0,60 0,49 0,36 0,33 0,32 0,31 0,29 0,27
СИ
0 1368 1944 2160 1764 1296 1188 1152 1116 1044 972
1,03 0,10 0,11 0,14 0,16 0,18 0,25 0,39 0,53 0,63 0,68
ЈЗ
1,72 38 41 53 60 68 94 147 199 237 256
1543 2157 2417 2076 1639 1580 1585 1601 1556 1640

Промена укупног оптерећења по сатима за дату просторију малопродаје дата је

табеларно:
Време 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15
1587 1587 1587 1587 1587 1587 1587 1587 1587 1587
129 129 129 129 129 129 129 129 129 129
1045 1045 1045 1045 1045 1045 1045 1045 1045 1045
400 400 400 400 400 400 400 400 400 400
-60 -81 -81 -61 -30 13 56 98 145 197
-315 -175 35 332 630 840 1032 1154 1027 1224
1543 2157 2419 2076 1639 1580 1585 1601 1556 1640
4330 5063 5534 5508 5399 5594 6481 6662 6909 7063
1127 1127 1127 1127 1127 1127 1127 1127 1127 1127

Графички приказ топлотних оптерећења за просторију малопродаје описан је

дијаграмом:

2 Прорачун губитака топлоте
2.1 Прорачун губитака топлоте за просторију малопродаје
Укупни губици топлоте просторије рачунају се помоћу израза:

, где је означено:
- губици топлоте услед трансмисије кроз грађевинске елементе у зимском
периоду,
- топлотно оптерећење од унутрашњих извора топлоте (ове изворе
представљају људи, осветљење, електрични уређаји, разни технолошки процеси):
.
Губитке топлоте услед трансмисије кроз грађевинске елементе у зимском

периоду рачунају се на следећи начин:
, где су , и коефицијент пролаза, површина и
разлика температура између преграда, респективно. Ови губици дати су табеларно:
Прорачун губитака
Прорачун површине Додаци
топлоте
Стр Шир./ За
Оз. Дуж. Повр. Бр. Одб. Губ.
. св. Вис. рачун
/
ЗС1 СИ 17,89 1 - 17,89 1,28 31 710
ПС1 СИ 19,94 3 - 19,94 5,2 31 3214
ЗС2 СЗ 23,42 1 - 23,42 1,28 31 929
ПС2 СЗ 3,60 1,50 5,40 2 - 10,80 5,2 31 1741
ЗС3 ЈЗ 3,05 2,90 8,85 1 2,90 5,95 1,28 31 236
ВС3 ЈЗ 1,45 2,00 2,90 1 - 2,90 5,2 31 467
ЗУ1 - 3,68 2,90 10,66 1 - 10,66 1,28 4 55
П - - - 115 1 - 115 1,34 13 2003
Т - - - 115 1 - 115 1,48 25 4255
Губици трансмисијом 13610 0,05 1,05
Укупни губици трансмисијом 14291
топлотно оптерећење од присуства људи:

На основу података из задатка добијају се следеће вредности:

, где је број људи у просторији , а
(табела 1 у прилогу задатка за ),
),
).
је топлотно оптерећење од осветљења:
Према подацима датим у задатку добијамо:

, где је:
, , (усвојено за велику просторију са
прозорима на два зида), (табела 2 у прилогу задатка за проток ваздуха
делимично кроз светиљку од на сваких инсталисане снаге по
светиљки и одсисавање кроз изоловане канале), па је . Вредности за
коефицијент акумулације топлоте од осветљења узете су из табеле 3 дате у
прилогу задатка за време укључености осветљења од и рад
климатизационог система од :
Време
6 7 8 9 10 11 12 13 14 15
0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,6 0,6 0,75 0,75
129 129 129 129 129 129 776 776 970 970
Укупни губици топлоте у просторији могу бити представљени и табеларно:
Време
6 7 8 9 10 11 12 13 14 15
2116 2116 2116 2116 2116 2116 2116 2116 2116 2116
129 129 129 129 129 129 776 776 970 970
14291 14291 14291 14291 14291 14291 14291 14291 14291 14291
11646 11646 11646 11646 11646 11646 10999 10999 10805 10805
За губитке топлоте у просторији малопродаје усваја се највећа вредност

часовних губитака: .

3 Одређивање количине ваздуха
Количина ваздуха одређуј се на основу три критеријума: за летњи режим рада,

за зимски режим рада и на основу потребне количине свежег ваздуха у систему.
3.1 Одређивање количине ваздуха за летњи режим рада
На основу овог критеријума количина ваздуха се одређује помоћу израза:
, где је
- топлотно оптерећење просторије ,

- специфични топлотни капацитет ваздуха ,
- густина ваздуха ,
- разлика температура између ваздуха у просторији и убацног ваздуха
.
Температура убацног ваздуха је .
Просторија
малопродаја 7063 1010 1,2 8 2662
Заокружује се на .
3.2 Одређивање количине ваздуха за зимски режим рада
Према овом критеријуму количина ваздуха се одређује помоћу израза:
, где је
- губици топлоте у просторији ,

- специфични топлотни капацитет ваздуха ,
- густина ваздуха ,
- разлика температура између убацног ваздуха и ваздуха у просторији
.
Температура убацног ваздуха је .

малопродаја 11646 1010 1,2 18 1992
3.3 Одређивање потребне количине свежег ваздуха у систему
Потребна количина ваздуха у систему израчунава се као:

, где је - број људи у просторији, а - тзв. оброк по човеку.
малопродаја 23 40 920
Заокружује се на .
Прорачунате количине ваздуха дате су табеларно:
[ /
]
малопродаја 2700 1992 1000 37
На основу упоређивања вредности у табели добија се:

.
Kоличина рециркулисаног ваздуха једнака:

.
С обзиром да систем током целе године ради са истом количином ваздуха и

како је максимална, а самим тим и меродавна количина ваздуха
, потребно је кориговати температуру у зимском режиму:
Тако је температура убацног ваздуха у зимском периоду:

Може се одредити и корекција температуре убацног ваздуха у летњем режиму,

с обзиром да смо заокружили вредност количине ваздуха:
Онда је температура убацног ваздуха:
Температуре рециркулисаног ваздуха за летњи и зимски период, с обзиром да

је иста температура рециркулисаног ваздуха као и у просторији и летњем и у
зимском периоду, једнаке су и .

4 Параметри ваздуха у пројектним условима
4.1 Зимски режим
Спољашњи ваздух је стања и , док је ваздух у просторији

стања и .
Масени проток ваздуха потребан за остваривање услова угодности је:

.
Масени проток ваздуха потребног за проветравање износи:

,
док је масени проток рециркулисаног ваздуха:

.
Температура мешавине једнака је:
Ваздух се влажи за количину испареле паре услед знојења и дисања људи за:
Табеларни преглед стања влажног ваздуха за зимски режим:

S – спољни ваздух,
R – рециркулисани ваздух,
M (S+R) – мешавина спољног и рециркулисаног ваздуха,
G – после грејача,
UB – убацни ваздух.
S -12 90 1,1 -9
R 19 50 6,9 37
M 8 73 4,8 20
G 31,8 16 4,8 44
UB 31,8 23 6,62 49

4.2 Летњи режим
Спољашњи ваздух је стања и , док је ваздух у просторијама

стања и .
Температура мешавине једнака је:
Ваздух се влажи за количину испареле паре услед знојења и дисања људи за:
Усваја се температура на површини хладњака јер је режим

хладњака .
Табеларни преглед стања влажног ваздуха за зимски режим:

S – спољни ваздух,
R – рециркулисани ваздух,
M (S+R) – мешавина спољног и рециркулисаног ваздуха,
UB – убацни ваздух,
UN’ – стање ваздуха како се реално добија.
S 33 33 10 58
R 26 50 10,5 52,5
M 28 44 10,4 54
UB 18,2 70 9,9 41
UN’ 26 48 10 52

5 Одређивање капацитета
5.1 Грејач:
Потребан капацитет грејача, да би се добила стања влажног ваздуха како је

пројектовано, износи:
, где је
- масени проток ваздуха ,
- енталпија ваздуха на излазу из грејача ,
- енталпија ваздуха на излазу из коморе за мешање .
Проток воде који остварује ову вредност капацитета грејача једнак је:
, где је
- специфични топлотни капацитет воде

- разлика температура улазне и излазне топле воде у грејач .
5.2 Парни овлаживач:
Минимални проток паре за влажење једнак је:

.
5.3 Хладњак:
Потребан капацитет хладњака, да би се добила стања влажног ваздуха како је

пројектовано, износи:
, где је
- масени проток ваздуха ,
- енталпија ваздуха на излазу из коморе за мешање ,
- енталпија убацног ваздуха .
Проток воде који остварује ову вредност капацитета хладњака једнак је:
, где је
- специфични топлотни капацитет воде

- разлика између температура улазне и излазне хладне воде у хладњак за
режим .




Klimatizacija Iskucano Konačno

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Klimatizacija Iskucano Konačno

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Предмет: Задатак број : 9

1 Прорачун топлотног оптерећења

1.1 Прорачун топлотног оптерећења за просторију малопродаје

Укупно топлотно оптерећење просторије рачунамо помоћу израза:

представља топлотно оптерећење од присуства људи и зависи од физичке

Количина влаге која се у летњем периоду на овај начин (путем знојења и

На основу овога и података из задатка добијамо следеће вредности:

Рег. број Презиме и име Група Шк. год. Датум Прегледао

је топлотно оптерећење од осветљења које се одаје просторији

Према подацима датим у задатку добијамо:

представља топлотно оптерећење од суседних неклиматизованих

Рег. број Презиме и име Група Шк. год. Датум Прегледао

- температура у суседној просторији , ,

, (усвојено за унутрашња врата из Т.5.V, стр. 93,

Врата Унутр. зид

Укупно топлотно оптерећење износи .

и јесу топлотна оптерећења од машина, односно од технолошких

представља топлотно оптерећење кроз зидове, чија се вредност рачуна

Рег. број Презиме и име Група Шк. год. Датум Прегледао

- средња спољна температура (за Београд износи ),

За услове индустријске атмосфере за Београд и за унутрашњу температуру

- - - - - - 1,1 2,7 4,5

је топлотно оптерећење услед трансмисије кроз прозоре и рачуна се на

усвајамо (за једноструко застакљен спољни прозор из Т.5.V, стр. 93,

Пројектовање постројења за централно грејање )

Рег. број Презиме и име Група Шк. год. Датум Прегледао

Из задатка је позната површина свих прозора и стаклених врата:

je топлотно оптерећење од сунчевог зрачења кроз прозор и рачуна се као:

За израчунавање топлотног оптерећења од сунчевог зрачења кроз прозор

Рег. број Презиме и име Група Шк. год. Датум Прегледао

, - дужина сенке у хоризонталном, односно вертикалном правцу гледано

За прозор на северозападу из табеле 9 дате у прилогу задатка добија се да је

, као и , тако је осунчан део

За површину дела у сенци прозора на североистоку добија се:

Рег. број Презиме и име Група Шк. год. Датум Прегледао

је осунчан део , па је:

За површину дела у сенци прозора на југозападу добија се:

, као и , тако је осунчан део

Вредности за су узете из табеле 11 из прилога задатка за тип градње I.

Рег. број Презиме и име Група Шк. год. Датум Прегледао

Промена укупног оптерећења по сатима за дату просторију малопродаје дата је

Рег. број Презиме и име Група Шк. год. Датум Прегледао

Графички приказ топлотних оптерећења за просторију малопродаје описан је

Рег. број Презиме и име Група Шк. год. Датум Прегледао

2 Прорачун губитака топлоте

2.1 Прорачун губитака топлоте за просторију малопродаје

Укупни губици топлоте просторије рачунају се помоћу израза:

Губитке топлоте услед трансмисије кроз грађевинске елементе у зимском

топлотно оптерећење од присуства људи:

Рег. број Презиме и име Група Шк. год. Датум Прегледао

На основу података из задатка добијају се следеће вредности:

је топлотно оптерећење од осветљења:

Према подацима датим у задатку добијамо:

Укупни губици топлоте у просторији могу бити представљени и табеларно:

За губитке топлоте у просторији малопродаје усваја се највећа вредност

Рег. број Презиме и име Група Шк. год. Датум Прегледао

3 Одређивање количине ваздуха

Количина ваздуха одређуј се на основу три критеријума: за летњи режим рада,

3.1 Одређивање количине ваздуха за летњи режим рада

На основу овог критеријума количина ваздуха се одређује помоћу израза:

- топлотно оптерећење просторије ,

малопродаја 7063 1010 1,2 8 2662

3.2 Одређивање количине ваздуха за зимски режим рада