z S R E DA , 1 7 . j a n u a r 2 0 1 8 , b r o j 7 4 1 5 , g o d i n a X X I , c e n a 4 0 d i n , 3 0 d e n , 1 K M , 0 , 7 E U R (C G ) , 0 , 7 E U R ( S L O ) , 5 k u n a , 1 , 2 E U R ( G R ) www.danas.

rs

Opre~ne ocene vlasti i opozicije u Beogradu povodom ubistva Olivera Ivanovi}a u Kosovskoj Mitrovici

Politi~ko ubistvo ili teroristi~ki ~in

Ivanovi} je poslednjih meseci upozoravao na probleme bezbednosti u severnom delu Mitrovice, ali ga niko od
nadle`nih nije ozbiljno shvatio „ Vu~i}: Prona}i }emo ubicu ili ubice i to sam jutros obe}ao supruzi Olivera Ivanovi}a
„ Haradinaj: Ne blokirati pregovore „ [utanovac: Nadle`ni za bezbednost u Kosovskoj Mitrovici, Pri{tini, Beogradu
i Briselu moraju da nam odgovore ko je po~inilac „ Jankovi}: Ne smemo jedni drugima biti krvni neprijatelji
„ Mali}i: Srbija `eli da isprovocira krizu „ Vlasi: Nema sumnje u politi~ku motivisanost „ Tadi}: Pozivam na
uzdr`anost „ @ivkovi}: U~estvovao je na izborima na kojima je progla{en za izdajnika „ Vi{e od hiljadu gra|ana
sino} u Hramu Svetog Save odalo po~ast pod Ivanovi}evim sloganom „Nas je ipak vi{e“
Oliver Ivanovi}

Beograd - Istaknuti kosovski politi~ar nom i rekao da }e istragu pokrenuti

Oliver Ivanovi} ubijen je ju~e u 8.15
~asova ujutru sa pet hitaca iz vatrenog
oru`ja ispred sedi{ta svoje stranke
SDP - Gra|anska inicijativa u sever-
nom delu Kosovske Mitrovice. Ovaj
tragi~ni doga|aj izazvao je ogromnu
pa`nju javnosti, kao i opre~ne politi~-
ke procene. Delegacija Srbije koja je
ju~e ujutru trebalo da posle 13 meseci
nastavi tehni~ke pregovore u Briselu,
prvi put sa pregovara~em koga je ime-
novao Ramu{ Haradinaj, napustila je
sastanak i vratila se u Beograd.
Predsednik Srbije Aleksandar Vu-
Tu`ila{tvo za organizovani kriminal
u Beogradu, kao i da }e Srbija tra`iti
da u~estvuje u istrazi.
Predstavnici opozicije u Beogradu,
ali i deo albanske javnosti, ocenili su
da je re~ o politi~kom ubistvu, isti~u}i
da je Ivanovi} bio protivnik srpskih
politi~kih snaga na Kosovu koje podr-
`ava Beograd. Evropski zvani~nici po-
zvali su na uzdr`anost i saradnju gra-
|ana u istrazi, dok je kosovska polici-
ja, prema navodima medija, ponudila
nov~anu nagradu od 10.000 evra za
informaciju o po~iniocu. Sino} je u

Foto: Miroslav Dragojevi}

~i} sazvao je sednicu Saveta za nacio- Beogradu, Ni{u, Novom Sadu, Ni{u i
nalnu bezbednost, nakon koje se drugim gradovima paljenjem sve}a i
obratio novinarima i javnosti u di- polaganjem cve}a odata po{ta Oliveru Sve}e za Ivanovi}a: Sino}
rektnom televizijskom prenosu. On Ivanovi}u. Ekipa Danasa u Hramu Svetog Save
je ubistvo nazvao teroristi~kim ~i- Strane 2,3, 4, 5 i 9

U Be~u otvorena godi{nja Konferencija o finansijama

i investicijama u centralnoj i isto~noj Evropi - Juromani

Vujovi}: Novac od Aerodroma

za investicije i vra}anje dugova Strane 10-11
Foto: Stanislav Milojkovi}

Izve{taj ameri~ke NVO Fridom haus

o slobodi i kr{enju ljudskih prava

U kancelariji javnog izvr{itelja odr`ana Brisel

toleri{e
licitacija sa samo jednim u~esnikom

Hotel Slavija luks

prodat Matijevi}u Vu~i}ev Latinka Perovi}, Zagorka Golubovi} i Borka Pavi}evi} kandidatkinje za SANU

„ Kupac ima rok od 15 dana za uplatu, Za nove ~lanove akademije autoritarni

ali hotel ne}e mo}i da preuzme dok
sud ne utvrdi da li }e se sa~ekati
potvrda o postojanju duga
predlo`eno 16 imena re`im
Strana 11
Strana 7
Strana 6
2 doga|aj dana sreda, 17. januar 2018.
politikaŸdanas.rs

PITANJE UBISTVO OLIVERA IVANOVI]A ISPRED PROSTORIJA STRANKE U MITROVICI

ODGOVOR
Kako komentari{ete Odlazak najumerenijeg srpskog politi~ara sa Kosova i Metohije „ U javnost i

Ubistvo ~oveka dijaloga

izjavu Putina da je
komunizam sli~an
hri{}anstvu, a
Lenjinovo telo sveta
relikvija?
Dragomir An|elkovi}
politi~ki analiti~ar
Putin polazi od ~injenice da je
neokomunisti~ka nostalgija
rasprostranjena u Rusiji, odnosno
nostalgija prema starom sistemu kada se
bezbri`no `ivelo, u trenutku kada zemlju
potresa ekonomska kriza. On u izbornoj
godini mnogim Rusima {alje poruku
kakvu `ele da ~uju, a to je da se bezbri`no
`ivi, a manje radi. To je u suprotnosti sa
onim {to je ranije govorio da su bolj{evici
po~inili zlo~in, ru{e}i rusku imperiju i
relativno progresivno dru{tvo. Ali politika,
naro~ito pred izbore, trpi sve.
Dimitrije Kalezi}
prof. Bogoslovskog fakulteta u penziji
To nije nikakva novost, takve tvrdnje su se
davno mogle ~uti - ako ne pre deset ili
politiku u{ao 1999.
zahvaljuju}i znanju
stranih jezika -
Kosovska Mitrovica, Beograd - Pred- albanskog, engleskog
sednik Gra|anske inicijative „Srbija, de-
mokratija, pravda“ Oliver Ivanovi}, pre- i italijanskog,
ma re~ima njegovih najbli`ih saradni- kao glasnogovornik
ka, i ju~e ujutru „po{ao je na posao na-
smejan, s fasciklom, ali u kancelariju "~uvara s mosta"
SDP nije stigao da u|e. Ostao je izre{e- na Ibru
tan ispred sedi{ta Inicijative u severnom
delu Kosovske Mitrovice. Slu~aj je preu- ju za selidbu. Poslednjih nekoliko godi-
zela zvani~na Pri{tina, gde je njegovo te- na u Mitrovici smo imali preko pedeset
lo bilo preba~eno na obdukciju, a da se slu~ajeva paljenja automobila, bacanja
iz Euleksa niko nije ni pojavio na mestu ru~nih bombi i dva nerazja{njena ubi-
ubistva“, ka`u u SDP. stva. Sve se to de{ava na teritoriji od dva
Oliver Ivanovi} ubijen je na isti na- i po kvadratna kilometra, koja je potpu-
~in, istog datuma (16. januara) kao i no pokrivena sigurnosnim kamerama.
njegov kum, prijatelj i nekada{nji voza~ O~igledno je da se policija boji da se ne
Dimitrije Jani}ijevi}, koji je pre ~etiri go- zameri po~iniocima, ili su po~inioci
dine usmr}en hicima iz vatrenog oru`- uvezani sa bezbednosnim strukturama
ja ispred svoje ku}e u severnom delu - rekao je Ivanovi} u jednom od posled-
Kosovske Mitrovice. Jani}ijevi}evo ubi- njih intervjua u beogradskom Vreme-
stvo jo{ nije razja{njeno, ali se u pojedi- nu, koji je dao „u nadi da }e dr`ava po-
nim politi~kim krugovima na KiM tada ~eti da tretira Kosovo kao strate{ko, a ne
tvrdilo da je to zapravo bila „opomena“ partijsko pitanje“.
Ivanovi}u, koji je posle desetak dana za- Ivanovi} je u javnost i politiku u{ao
vr{io u kosovskom zatvoru. Bio je optu- 1999. zahvaljuju}i znanju stranih jezika
`en da je po~inio ratne zlo~ine nad ko- - albanskog, engleskog i italijanskog,
sovskim Albancima, na osnovu, navod- kao glasnogovornik „~uvara s mosta“
no, novih dokaza. na Ibru koji su odbranili severni deo
Ivanovi} je od po~etka tvrdio da je Kosovske Mitrovice posle ulaska Kfora
re~ o „montiranom procesu“. U zatvoru na KiM. Iako je ozbiljno shvatao rad s
je proveo gotovo tri godine, nekoliko medijima - uve`bavao je da govori krat-
meseci u ku}nom pritvoru, a sredinom ko, koncizno i sadr`ajno, pre nekoliko

dvadeset godina, onda pre pedeset.
Me|utim, hri{}anstvo bez Boga i
metafizike je sociolo{ko, politikolo{ko,
dakle deo sociologije i politike.
Komunizam je dvojak - ti~e se hri{}anstva
bez Boga, tu postoji eti~ki sistem, ali tu
ima i agresije koja je protivna svakom
redu. [to se ti~e Putinove tvrdnje da je
Lenjinovo telo sveta relikvija, u
hri{}anstvu imamo svete mo{ti, a re~
"mo{ti" poti~e od re~i "mokti", {to zna~i
mo}. Dakle, tu su Bo`je mo}i koje se
manifestuju preko o~uvanja fizi~kih
ostataka ~oveka koji je bio u punoj
saradnji s Bogom.
2017. pu{ten je na slobodu nakon {to je
kosovski Apelacioni sud nalo`io ponov-
no su|enje. Zanimljivo je da su iz me-
|unarodnih izvora vi{e puta stizali sig-
nali da je on „bezbedniji u zatvoru nego
na slobodi“. Ivanovi}, koji je put do be-
ogradskih medija znao da prona|e i iz
kosovskog zatvora, nikada nije komen-
Potpredsednica SDP i najbli`a
Ivanovi}eva saradnica za Danas
Oliver Ivanovi}:
Arhivska fotografija
tarisao ko ga je tamo „smestio“ u tre-
nutku kad je bio kandidat za gradona-
~elnika severne Mitrovice u okviru ko-
sovskog sistema lokalne samouprave,
Foto: FoNet AP
slede}i dr`avnu politiku proiza{lu iz Pr-
vog briselskog sporazuma. Istovreme-
no, Ivanovi}evi prijatelji, ali i politi~ki
neistomi{ljenici, sumnji~ili su zvani~ni
Beograd, ~iji su najvi{i funkcioneri tvr-
dili da svaki susret u Briselu koriste da
iznesu Ivanovi}ev slu~aj.
Pritvor nije prekinuo Ivanovi}evu
politi~ku karijeru, mada SDP nije i{la na
meseci, prvi put u poslednjih 18 godina,
postao je nepo`eljan u re`imskim me-
dijima i u Beogradu i Pri{tini. On je pre-
{ao dug politi~ki put od SKJ, SPS, neki
tvrde ~ak i JUL-a, {to on nikada nije po-
tvrdio, do ^ovi}eve Demokratske alter-
native, mesta dr`avnog sekretara u DS
vladi i kona~no vlastite Gra|anske ini-
cijative SDP. Sa Miloradom Pupovcem
kumovao je stvaranju Samostalne libe-
ralne stanke, nudio predloge i re{enja za
KiM, zagovaraju}i „kiparski model“ po
kome bi Srbija sa ju`nom pokrajinom

Jo{ka Broz
Ksenija Bo`ovi}: pro{logodi{nje kosovske parlamentar-
ne izbore da ne bi dodatno delila tanko
u{la u EU, gde bi se problem dalje re{a-
vao. Bio je ~ovek razgovora, koji nije is-

Komunisti~ka partija
Normalno je da Putin tako ne{to izjavi jer
se on nikada nije odrekao svog porekla,
po{to su njegovi preci bili komunisti.
Na`alost, svi koji se komunizma odri~u,
na`alost se pozivaju na njega kada im je to
u interesu.
@ivadin Jovanovi}
biv{i ministar spoljnih poslova SRJ
Mislim da je Vladimir Putin okrenut
tradiciji i kulturi ruskog naroda i da kao
ozbiljan dr`avnik po{tuje istorijsko
nasle|e Rusije.
UGAO
Sahrana u Beogradu
srpsko bira~ko telo na KiM, za {ta je op- klju~ivao ni politi~ke protivnike - umeo
tu`ila Beograd. Na poslednjim lokalnim je da diskutuje i o razlikama svake vrste.
izborima 22. oktobra 2017. zbog zastra- To je verovatno jedan od razloga {to je
Mitrovica - Gra|anska inicijativa „Srbija, demokratija, pravda“, kao i svi gra|ani severnog de- {ivanja na severu KiM, ~etvoro kandi- imao dobre veze i sa me|unarodnom
la Kosovske Mitrovice tra`e da se pod hitno re{i pitanje ubistva Olivera Ivanovi}a, jer u gradu ra- data sa liste SDP se povuklo, a samom zajednicom i sa kosovskim Albancima.
ste napetost - ljudi su zabrinuti i najavljuju iseljavanje - izjavila je za Danas Ksenija Bo`ovi}, Ivanovi}u, kome su ambasadori SAD, Kome treba Ivanovi}evo ubistvo? To
potpredsednica SDP i najbli`a saradnica Olivera Ivanovi}a, i najavila da }e Ivanovi} biti sahra- Nema~ke, Velike Britanije u Pri{tini li~- treba da odgovori istraga. Ono {to ne
njen u Beogradu u sredu ili ~etvrtak. no garantovali regularnost glasanja, za- treba gubiti iz vida jeste ~injenica da je
Ona isti~e da je Ivanovi} poslednjih meseci upozoravao na probleme bezbednosti u severnom paljen je automobil ~im je najavio kan- KiM pod protektoratom UN postalo
delu Mitrovice, ali da ga niko od nadle`nih nije ozbiljno shvatio.
- Ako se pitanje ubistva Olivera Ivanovi}a ne re{i pod hitno, {ta treba da o~ekuju obi~ni gra|a-
didaturu za gradona~elnika Mitrovice. mesto na kome je lako likvidirati bilo
ni. Za sve {to su mu ranije do ubistva radili po~inioci nisu prona|eni. Ovo je stra{no - da ~ovek - Tragi~no je da posle osamnaest go- koga, a da za to postoji „de`urni krivac“
koji je pre`iveo kosovski zatvor i vratio se svojoj porodici i saradnicima bude ovako ubijen. Da dina `ivota u strahu od ekstremnih Al- i da se severno od Rudara i Merdara ne
usred bela dana bude izre{etan, a da to niko ne vidi, iako je tu pored policija. Policajac koji je bio banaca, Srbi sada strahuju od ekstrem- zna gotovo ni{ta o stvarnom `ivotu sta-
na 10 metara od sedi{ta SDP tvrdi da ni{ta nije ni ~uo ni video. Oliver za `ivota nije hteo da na- nih Srba i iseljavaju se zbog toga. Do te novnika ni ispod ni iznad reke Ibar, po-
pusti kosovske prostore, a sad }e oti}i u kov~egu - neute{na je Ksenija Bo`ovi}. J. T. promene je do{lo dok sam bio u zatvo- gotovo posle potpisivanja briselskih
ru: ljudi su prepla{eni i }ute ili se paku- sporazuma. Jelena Tasi}
REAGOVANJA IZ PRI[TINE, EVROPSKE UNIJE I SAD
skih vlasti koje su zadu`ene za vladavinu prava da ohrabri osvetu i nasilje, {to bi moglo da ugro- liti~ke svrhe, ~ak i za blokiranje procesa koji ima-
da ne {tede truda kako bi nai{li i izveli po~inio- zi bezbednost i stabilnost - pravi odgovor su di- ju za cilj normalizaciju odnosa Beograda i Pri{ti-
ce pred lice pravde bez odlaganja“. jalog, razgovor i vladavina prava“. ne, protivi se logici i duhu saradnje“, ka`e on.

EULEKS: PRU@I]EMO TA^I: GRA\ANI DA SAD: IZBEGAVATI

PODR[KU VLASTIMA SARA\UJU S POLICIJOM OPASNU RETORIKU
Pozivamo relevantne institucije vladavine prava Kosovski predsednik Ha{im Ta~i pozvao je sna- „Pozivam sve kosovske pravosudne instituci-
na Kosovu da ulo`e sve napore kako bi se po~i- ge bezbednosti da „{to pre rasvetle okolnosti je posebno sada kada su policija, tu`ila{tvo, i
nioci ovog zlo~ina {to pre prona{li i izveli pred smrti kako bi po~inioci bili privedeni pravdi“. On sudovi integrisani da brzo i profesionalno is-
lice pravde. Euleks }e pru`iti potrebnu podr{ku je apelovao na stanovnike severa Kosova da sa- tra`e ovaj incident i dovedu po~inioce pred li-
Ministar Rasim Ljaji} vlastima u okviru svog mandata, rekli su za Da- ra|uju s policijom. ce pravde. Pozivamo sve strane da izbegava-
kroz suze u studiju nas u kancelariji Euleksa u Pri{tini. ju opasnu retoriku i ostanu mirni u ovom ose-
RTS o Oliveru KOCIJAN^I]: SVI DA HARADINAJ: NE BLOKIRATI tljivom vremenu, i da se ponovo posvete na-
POKA@U UZDR@ANOST [OLTES: TAMNA PREGOVORE stavku rada ka normalizaciji odnosa i pobolj-
Ivanovi}u: "Koliko puta SENKA NA DIJALOG Kosovski premijer Ramu{ Haradinaj je ukazao {anju `ivota gra|ana Kosova i Srbije“, navodi
Maja Kocijan~i}, portparolka visoke predstavni-
sam mu rekao da ide ce EU za spoljnu politiku i bezbednost Federike Igor [oltes, izvestilac Evropskog parlamenta za da ubistvo ne treba da blokira briselski dijalog. se u pisanoj izjavi ambasadora SAD na Koso-
iz Mitrovice." Mogerini, saop{tila je da „o~ekujemo od kosov- Kosovo, istakao je da „ovaj u`asni ~in ne treba „Zloupotreba ovog tragi~nog dela u dnevnopo- vu Grega Delavija.
sreda, 17. januar 2018. doga|aj dana 3
politikaŸdanas.rs

UBISTVO OLIVERA IVANOVI]A ISPRED PROSTORIJA STRANKE U MITROVICI

Predsednik Srbije obratio se novinarima nakon Ivanovi}ev advokat i bliski prijatelj za Danas
sednice Saveta za nacionalnu bezbednost Vlaji}: Zajedni~ka
Vu~i}: Teroristi~ki akt istraga izvodljiva u teoriji
o kome istragu pokre}e
Beograd - Saradnja izme|u srpskih i na Srbe u prethodnih nekoliko godina
kosovskih istra`nih organa je teorijski nije razre{en - ka`e Vlaji}.
izvodljiva, ali je neophodno da joj Jedan od slu~ajeva koji je, prema

na{e tu`ila{tvo
Beograd - Ubistvo Olivera Ivanovi}a za
dr`avu Srbiju ovo je teroristi~ki akt i u
skladu sa tim prema tom aktu }emo se
i odnositi. Prona}i }emo ubicu ili ubice
i to sam jutros obe}ao supruzi Olivera
Ivanovi}a, rekao je Aleksandar Vu~i},
predsednik Srbije, na vanrednoj konfe-
renciji za novinare, dodaju}i da }e tu`i-
Ana Brnabi} i Aleksandar Vu~i}
ju~e pred novinarima
Video se sa Ivanovi}em
Na pitanje da li je ta~no da mu je Ivanovi}
slao poruke o pretnjama koje dobija, Vu~i}
Euleksa i Unmika sa zahtevom da orga-
ni Srbije u~estvuju u istrazi ubistva. Na-
je rekao da se dopisivao sa Ivanovi}em oko
podr{ke na pro{logodi{njim lokalnim izbori-
veo je da je uveren da bi u~e{}e dr`av- ma na KiM, kao i da su se videli i razgovara-
nih organa Srbije zna~ilo otkrivanje isti- li u vezi sa zapaljenim automobilom. Rekao
ne o ubistvu Olivera Ivanovi}a. sam mu tada da }u sve da u~inim da se ot-
Predsednik Srbije naveo je da nema krije ko je to uradio, naveo je Vu~i}.
ovla{}enja da govori o saznanjima, ko-
jima raspola`u slu`be u vezi s ubistvom }e po~inioce. Zlo~in se, kako je rekao,
nije dogodio na teritoriji koju efektivno
kontroli{e dr`ava Srbija, pa se mora ~e-
kati reakcija drugih organa, ali da o~e-
kuje da oni to urade profesionalno, kao
i da je to tra`io i od Federike Mogerini
(u telefonskom razgovoru) i predstav-
nika me|unarodne zajednice da brzo
reaguju. „Gotovo sam siguran da je ovo
toliko krupno, da mo`e da pro|e neis-
tra`eno i bez pronala`enja jasnog kriv-
ca“, poru~io je Vu~i}. Na pitanje novi-
Foto: EPA-EFE ANDREJ CUKIC
prethodi politi~ki sporazum - ka`e za
Danas Neboj{a Vlaji}, advokat i bliski
prijatelj ubijenog lidera Gra|anske
inicijative SDP Olivera Ivanovi}a, ko-
mentari{u}i predlog predsednika
Aleksandra Vu~i}a da i srpska polici-
ja u~estvuje u istrazi ubistva.
- Ukoliko ne bude politi~ke volje sa
obe strane, onda od saradnje nema ni-
{ta - navodi Vlaji}.
On nije optimista po pitanju brzog
re{avanja ubistva, isti~u}i da nastoji
da realno sagleda efikasnost kosovske
policije.
- Kosovska policija se u pro{losti
pokazala nesposobnom i nezaintere-
sovanom kada su u pitanju napadi na
Srbe na severu Kosova. Nijedan napad
SAGOVORNICI IZ ALBANSKE JAVNOSTI ZA DANAS
MALI]I: SRBIJA @ELI DA ISPROVOCIRA KRIZU
[keljzen Mali}i (publicista): Atentat na Olive-
ra Ivanovi}a je za svaku osudu, zlo~in kojim
njegovim re~ima, ostao bez pravnog
epiloga jeste i paljenje automobila Oli-
veru Ivanovi}u. Bez obzira {to je od
tog incidenta pro{lo vi{e od pet mese-
„ Neophodan
politi~ki sporazum
ci, kako dodaje Vlaji}, policija nije ni-
{ta uradila kako bi prona{la po~inioce.
- Ne mogu da isklju~im mogu}-
nost da je taj slu~aj povezan sa ubi-
stvom. Ukoliko i ovo ubistvo ostane
nere{eno, onda je to definitivan
znak da ne{to ozbiljno mora da se
menja - isti~e Vlaji}.

nara da li ubistvo ima me|unacionalni
karakter ili ga je po~inio neko sa srp-
skim imenom, rekao je da je jasno ko-
me bi na Kosovu odgovaralo, kome u
me|unarodnoj zajednici, kome na Ko-
sovu ne bi, a kome bi odgovaralo ili ne
bi u Beogradu. Dodao je da ni{ta vi{e
Tu`ila{tvo tra`i obave{tenja od policije i BIA ne}e o tome re}i, ali da je „svakome ko
je zavr{io prvi razred osnovne {kole
Tu`ila{tvo za organizovani kriminal saop{tilo je ju~e da je pokrenulo predistra`ni postupak u pravcu krivi~- sve jasno i svi su sve razumeli“. Upozo-
nog dela terorizam iz ~lana 391 KZ povodom ubistva Olivera Ivanovi}a u Kosovskoj Mitrovici i podnelo zah- rio je i da neki ne poku{aju da to kori-
tev za prikupljanje potrebnih obave{tenja MUP Srbije i Bezbednosno-informativnoj agenciji. Istovremeno ste za uvo|enje kosovskih bezbedno-
je u toku danaTu`ila{tvo odr`alo sastanak sa predstavnicima ovih organa, navodi se u kratkom saop{tenju.
snih snaga (vojske Kosova) ni na sever,
niti na Kosovo uop{te. On je kazao da
la{tvo za organizovani kriminal koliko Olivera Ivanovi}a, da ne `eli da speku- je za to potrebno prona}i „po njihovim
odmah pokrenuti predistra`ni postu- li{e, ali je i dodao da ima mnogo intere- standardima“ vi{e od 250 Srba koji `e-
pak, a ve} je upu}eno pismo organima santnih detalja koji ukazuju na mogu- le da u~estvuju u njima, ali ih nemaju
toliko, jer se na konkursu prijavilo 30-
ak ljudi. Naveo je da je delegacija Srbi-
je u Briselu ju~e prekinula tehni~ke
razgovore u okviru dijaloga, jer je be-
smisleno razgovarati uz svakodnevne
pretnje, i poru~io predsedniku Skup-
{tine Kosova Kadriju Veseljiju, „pra-
vom gospodaru na Kosovu“, da ne}e
sti}i do Ni{a, kako je zapretio.
„I Ni{ }e ostati lep grad koji mogu
da posete kao turisti. A to da dolaze sa
Foto: EPA-EFE
se ne `eli dobro nikome i najavljuje novo za-
o{travanje oko pitanja severa Kosova, ako ne
i {iru destabilizaciju regiona. Reakcija zvani~-
nog Beograda vi{e je nego indikativna: pre
nego {to su rasvetljene elementarne okolno-
sti atentata, kada ne postoje indicije ko je i
za{to organizovao atentat, Srbija hitno po-
vla~i delegaciju iz Brisela, gde je trebalo da
se nastavi kosovski dijalog, a Vu~i} saziva
sednicu Nacionalnog saveta bezbednosti.
O~igledno je da Srbija svim sredstvima `eli
„preusmeriti“ dijalog, ili isprovocirati „krizu“
da bi se tra`ila druga~ija, za Srbiju povoljnija
verzija re{enja srpskog pitanja na Kosovu,
kako bi se verovatno ponudila opcija podele.
Naravno, ne mo`e se prejudicirati ko je ubio Ivanovi}a, mogla je to u~initi kako je sam najavljivao i
„mafija“, ali je neprihvatljiva ova trenutna politizacija umesto izra`avanja spremnost za saradnju
Beograda, (koji politi~ki kontroli{e sever) da sa kosovskom policijom rasvetli zlo~in. Pred po~etak
rada Specijalnog suda za ratne i posleratne zlo~ine na Kosovu, i delu kosovske elite verovatno odgo-
vara povratak napetosti i konflikta da bi, ako im se bude sudilo, osigurali masovniju populisti~ku
podr{ku me|u Albancima.
BAJRAMI: UBISTVO ]E DUBOKO UTICATI NA POLITI^KU SITUACIJU
Agron Bajrami (glavni i odgovorni Koha ditore): Ubistvo Ivanovi}a je jedan stra{an zlo~in, koji }e du-
boko uticati ne samo na situaciju me|u kosovskim Srbima i na Severu, ve} na celom Kosovu. Posle-
dice ve} vidimo u Briselskom dijalogu, iz kojeg se srpska delegacija povukla. Ve} se stvara situacija
politi~kih i sigurnosnih tenzija, na severu Kosova i uop{te. Sigurno, te{ko je govoriti ko stoji iza ovo-
ga zlo~ina, ali nije te{ko razumeti kome ovakav zlo~in ide naruku, a kome ne. Za mene, ko god da je
odgovoran za ovo ubistvo je protivnik Kosova i stabilnosti u regiji, protivnik normalizacije odnosa,
ali i protivnik demokratizacije me|u kosovskim Srbima. Jer, ne zaboravimo, Ivanovi} je bio jedan od
malobrojnih srpskih politi~ara Kosova koji su se glasno i odlu~no borili protiv Vu~i}eve dominacije

vojskom, to neka zaborave“, istakao je
Kosovska policija na uvi|aju Vu~i}. On se vi{e puta tokom obra}a-
nja novinarima koje je direktno pre-
nosio RTS osvrtao i na kritike opozi-
cije, posebno pominju}i Jankovi}a, Je-
POSLEDNJE VESTI IZ PRI[TINE remi}a i \ilasa.
„Da se okliznu, oni bi rekli Vu~i} je
Haradinaj: Ako treba i FBI
kriv. Svaki dan govore da sam ja izdaj-
nik, je l to nije meta na ~elu ili petostru-
Pri{tina - Policija ima infor- ki ar{ini. Onima koji u Srbiji rade protiv
maciju o pravom vlasniku z Istragu vode isklju~ivo
interesa zemlje mogu da ka`em samo
automobila koji je kori{}en kosovske slu`be z Policija ima „bednici jedni, jadnici jedni“, kazao je
za atentat na Ivanovi}a. „To Vu~i}. On je istakao da je razgovarao sa
vozilo bilo je bez tablica ali podatke o vozilu napada~a gradona~elnikom severne Kosovske
mi smo uspeli da prikupimo Mitrovice Goranom Raki}em. Na pita-
dovoljno dokaza o kolima i pravom vlasniku . Ne mogu da dam vi{e detalja ali informacije koje ima-
nje novinarke portala KoSSev za{to je
mo su dovoljan trag ka vlasniku automobila“, izjavio je generalni direktor kosovske policije [pend
Mad`uni. On je to rekao, kako pi{e portal Gazetaexpres, na zajedni~koj konferenciji za medije sa pre-
Raki} o{tro govorio o Ivanovi}u tokom
mijerom Ramu{om Haradinajem. Premijer Kosova je osudio poku{aje da se politi~ki iskoristi slu~aj lokalne kampanje, Vu~i} je odgovorio
ubistva Olivera Ivanovi}a te da je taj je zlo~in rezultat nezakonitog uticaja koji se na severu imaju da to ne pokazuje ni{ta.
strani ~inioci i naglasio da ako bude potrebno, bi}e pozvan u pomo} ameri~ki Federalni biro za is- „Neko je sve ovo dugo osmi{ljavao“,
tra`ivanje (FBI) da pomogne u istrazi. Ministar pravde Kosova Abeljad Tahiri odbio je predlog Srbije rekao je Vu~i}, ne navode}i detalje. On
nad kosovskim Srbima. Isto tako, mislim da je zna~ajno da je Ivanovi} bio jedan od najglasnijih pro-
tivnika ideje podele Kosova, koja se, na`alost, od strane nekih politi~ara jo{ uvek vidi kao mogu}e re-
{enje za Kosovo, iako je to, u stvari, najsigurniji put u produbljavanje etni~kog konflikta.
VLASI: NEMA SUMNJE U POLITI^KU MOTIVISANOST
Azem Vlasi (advokat i biv{i jugoslovenski politi~ar koji je ranjen iz vatrenog oru`ja marta 2017. a po-
~inilac je priveden istog dana): Nema sumnje da je ubistvo Olivera Ivanovi}a politi~ki motivisano.
Na mogu}e po~inioce i naru~ioce ubistva upu}uju same izjave Ivanovi}a u vreme kada su se odvija-
li lokalni izbori na Kosovu, kada je govorio o tome da se zao{travaju odnosi izme|u Srba na severu
Kosova. On je vodio listu koja nije bila po-
dr`ana iz Beograda i bio neprestano meta
napada zvani~ne srpske politike i lokalnih
predstavnika. Dakle, same izjave Olivera
Ivanovi}a su vrlo indikativne i mogle bi da
pomognu da se ovo ubistvo rasvetli a po~i-
nioci privedu pravdi. Svi organi na Kosovu
rade na rasvetljavanju ubistva i trebalo bi
taj posao okon~ati brzo i efikasno kako bi
se saznalo kome ide u prilog to ubistvo, ko
profitira od ovog ubistva. Nadam se da ovo
ne}e dovesti do zao{travanja odnosa Srbi-
je i Kosova, a povla~enje srpske delegacije
iz Brisela tuma~im kao odgovor na atmos-
Foto: FoNet Milos Lukic

da se njeni organi uklju~e u istragu i rekao da }e je voditi jedino institucije Kosova ali da su dobrodo- je rekao i da planira da uskoro poseti feru koja nije ba{ odgovaraju}a za razgo-
{le sve informacije koje mogu da pomognu u rasvetljavanju ubistva. Kosovski mediji objavili su i in- Kosovo, kao i dodao da postoje ideje vor. Marko \uri} je bio jedan od najja~ih
zastupnika Srpske liste na Kosovu koji je
formaciju da, kako je rekao glavni tu`ilac Osnovnog tu`ila{tva u Kosovskoj Mitrovici [ikri Sila, ubistvo jedne zemlje unutar KFOR-a da preki- sve ostale liste progla{avao onima koji rade
„istra`uje tim sastavljen od dva na{a tu`ioca - Nijazi Red`e i Jove Radovi}a“. FoNet - N. D. ne kontrolu administrativne linije sa protiv interesa Srbije.
Vojskom Srbije.
4 doga|aj dana sreda, 17. januar 2018.
politikaŸdanas.rs

UBISTVO OLIVERA IVANOVI]A ISPRED PROSTORIJA STRANKE U MITROVICI

Vi{e od hiljadu gra|ana sino} u Hramu Svetog Save odalo
po~ast pod Ivanovi}evim sloganom „Nas je ipak vi{e“ Nije bio dobar ni Srbima ni Albancima
Sve}e i suze za Olivera
[API]: UBIJEN JE MOJ PRIJATELJ pravda {to pre biti ispunjena i da }e zlo~inci {to pre biti ot-
Aleksandar [api}, predsednik kriveni. Sa~ekao bih kraj istrage da vidimo da li }e se bilo {ta
op{tine Novi Beograd: Ubijen je ustanoviti. @ivimo u zemlji prepunoj op{te nesigurnosti stra-
moj, pre svega prijatelj, i to na ha i nasilja i nadam se da }e i Zapad, a i na{i organi na Koso-

Foto: FoNet / Aleksandar Levajkovi}

ku}nom pragu u svom gradu i vu pokazati koliki doma{aj imaju, to je sada na njima.
jako mi je te{ko. Ne `elim ni{ta
vi{e od ovoga da ka`em, jer vi- DJB: O^EKUJEMO BRZU REAKCIJU NADLE@NIH
dim da je krenulo sa svih strana Dosta je bilo: Od nadle`nih organa o~ekujemo brzo i efika-
kori{}enje njegovog ubistva u sno privo|enje pravdi ubica i nalogodavaca. Na vlasti u Be-
politi~ke svrhe. Ja to raditi ne}u, ogradu i u Kosovskoj Mitrovici je SNS. Na vlasti u Pri{tini je
jer se to kosi sa mojim `ivotnim Haradinaj uz podr{ku SNS. Oliver Ivanovi} je bio jedini opo-
na~elima. On mi je bio prijatelj, zicioni politi~ar u Kosovskoj Mitrovici.
a ne politi~ki saradnik, iako sam jedini oti{ao u septembru kod
njega na Kosovo da ga li~no podr`im kad je imao izbore za gra- DSS: BRUTALNA OPOMENA
dona~elnika. I do`iveo dole, zajedno sa njim, razne neprijat- Demokratska stranka Srbije: DSS je {okirana ve{}u o ubistvu
nosti. To je sve {to mogu da ka`em. i ocenjuje da je to brutalna opomena o stanju bezbednosti
srpskog naroda na KiM.
JOVANOVI]: DIJALOG SE MORA NASTAVITI
^edomir Jovanovi}, lider Liberalno-demokratske partije: Ubi- TADI]: POZIVAM NA UZDR@ANOST
stvo Ivanovi}a je tragi~an ~in i li~ni gubitak pre svega za njego-
Boris Tadi}, biv{i predsed-

Foto: FoNet Zoran Mr|a

vu porodicu, prijatelje i sve one koji su po{tovali ono {to je on
radio. Radi se tako|e o gubitku za sve ljude koji su u dijalogu i nik Srbije, sada lider SDS:
smirivanju tenzija i u kosovskom i u srpskom dru{tvu videli od- Ubistvo Ivanovi}a jeste te-
govor na sve ono {to nam se de{ava decenijama. U ovom tre- roristi~ki akt, ali pozivam
nutku potrebna nam je uzdr`anost i politi~ka pamet, kako ova sve da se uzdr`e od izno-
tragedija ne bi bila iskori{}ena za udaljavanje Beograda i Pri- {enja navoda ko je kriv dok
{tine, jer je ovo udarac i za Albance i za Srbe koji `ele da mirno se ne zavr{i istraga. Vlasti
`ive u svojim dru{tvima i re{avaju svoje osnovne potrebe. Di- treba da se uzdr`e od {ire-
Foto: Miroslav Dragojevi}

Beograd - Na prostoru Bo`i}-
nog seoceta, oki}enog prazni~-
nom dekoracijom i svetiljkama,
sino} se za razlliku od prethod-
nih dana nije ~uo de~iji osmeh i
graja. Vi{e od hiljadu ljudi sa tu-
~ovek DS Dragan [utanovac.
Ne{to kasnije, u Hram su stigli
predsednik Nove stranke Zoran
@ivkovi}, lider SDS Boris Tadi}
i predsednik Levice Srbije Bor-
ko Stefanovi}.
jalog mora biti nastavljen, jer je to dug svim ljudima koji su nja agresije u srpskom jav-
svojim `ivotima platili cenu sopstvenog uverenja da mir, stabil- nom prostoru. Ivanovi} je
nost i budu}nost nemaju nikakvu alternativu i zbog toga ne bio moj politi~ki saborac i
smemo skrenuti u ekstremizam bilo koje vrste. jedan od najhrabrijih, naj-
obrazovanijih i najodlu~ni-
jih ljudi koje je srpska poli-
JANKOVI]: NE SMEMO
tika imala na KiM.
sovskoj Mitrovici, Pri{tini, Be- JEDNI DRUGIMA BITI
ogradu i Briselu moraju da KRVNI NEPRIJATELJI
BE[IRI: POVRATAK POLITI^KIH UBISTAVA
nam daju taj odgovor. Ukoliko Sa{a Jankovi}, lider Pokreta slo-
Naim Leo Be{iri, izvr{ni direktor Instituta za evropske studije:
to ne u~ine, krivi su oni i sma- bodnih gra|ana: Ko god da je
Mislili smo da su politi~ka ubistva relikt pro{losti, ali smo se iz-
tram da ovaj te`ak trenutak povukao okida~ je oru`je u ruka-
ma onih koji politi~kim protivni- gleda prevarili. U vremenu odsustva razvijenih i demokratskih
mo`e da bude preloman za lju- institucija postoji zabrinutost da ovo politi~ko ubistvo ne}e do-

Foto: FoNet TV FoNet

gom na licima i sve}ama u ruka- Jedan od malobrojnih koji su de koji `ive na Kosovu i u Srbi- cima crtaju mete na ~elo i pro-
gla{avaju ih za izdajnike. Podse- biti sudski epilog. Tome svedo~e izjave svih politi~ara u Srbiji
ma, ispunilo je plato ispred ula- bili raspolo`eni da daju izjave, ji - kazao je [utanovac. tio bih na izjavu direktora Kan- danas, gde izra`avaju sumnju da }e se ubistvo rasvetliti, a ne
za u Hram Svetog Save, kako bi prvi ~ovek demokrata Dragan Zoran @ivkovi}, predsednik celarije Vlade Srbije za KiM Mar- pokazuju odlu~nost da se ubice i nalogodavci otkriju i proce-
odali po~ast Oliveru Ivanovi}u. [utanovac, poru~io je da je pu- Nove stranke, koji je tako|e ka \uri}a da je glas za Ivanovi}a suiraju. Ovo je samo dokaz da Beograd i Pri{tina nisu spremni
Gra|ani su se ina~e odazvali canj u Ivanovi}a zapravo pucanj imao samo re~i hvale i po{tova- na izborima glas za razbijanje srpskog jedinstva na KiM. Poje- da postanu ~lanice EU bez temeljnih reformi slu`bi bezbedno-
na poziv za odavanje po~asti ko- u mir, toleranciju i miran su`i- nja za ubijenog Ivanovi}a, za- dini mediji vodili su kampanju kojom se stavljaju mete na ~e- sti koje bi garantovale bezbednost svim gra|anima. [tavi{e,
ovo je poslednji poziv obema stranama da direktno sara|uju
ji se pro{irio na dru{tvenim vot ljudi na Kosovu. On je ista- pazio je da pomenuti proveo lo ljudima i mi smo upozoravali i upozoravamo na to. Nikoga
u razbijanju kriminalnih aktivnosti i da kona~no spre~e krimi-
~etiri godine u pritvoru, slu~aj- ne optu`ujemo, ali mi ne smemo jedni drugima biti krvni ne-
„ [utanovac: Nadle`ni za prijatelji. Oliver Ivanovi} govorio je o 50 paljenja automobila nalce da koriste ~injenicu da dve strane ne komuniciraju.
no ili ne, ba{ od onda od kada
je Vu~i} preuzeo vlast. On je za nekoliko meseci na prostoru od 2,5 kvadratnih kilometara.
bezbednost u Kosovskoj Mitrovici, podsetio da je ubijeni lider Gra- Govorio je da postoje kriminalne strukture povezane sa politi- OMEROVI]: NIJE BIO DOBAR NI SRBIMA
NI ALBANCIMA
Pri{tini, Beogradu i Briselu moraju |anske inicijative SDP pre toga
kom u kojima vlada pani~ni strah. Govorio je i o podr{ci Vlade
Srbije jednoj politi~koj stranci i satanizaciji svih ostalih. Meho Omerovi}, predsednik skup{tinskog Odbora za ljud-
da nam odgovore ko je po~inilac nebrojeno puta bio u Pri{tini i
drugim gradovima na Kosovu
ska prava: Zatvor i la`ne optu`be nisu mogle uni{titi jednog
„ @ivkovi}: U~estvovao je na u kojima `ive samo Albanci, a
BOGDANOVI]: VERUJEM DA NE]E BITI
ESKALACIJE
od retkih normalnih politi~ara na Kosovu. Ceo svoj politi~ki
anga`man usmerio je na poku{aj iznala`enja re{enja za pro-
izborima na kojima je progla{en da ga niko nije hapsio. Goran Bogdanovi}, biv{i ministar za Kosovo: Ovo je veliki gu- bleme na Kosovu. Rade}i na pomirenju dva naroda nije bio
- Ivanovi} je u~estvovao na dobar ni Srbima ni Albancima. Smetali su svima njegova to-
za izdajnika izborima na kojima je progla{en
bitak za njegovu porodicu, prijatelje i sve Srbe na Kosovu.
Zajedno smo 15 godina radili na postizanju mira i bezbed- lerancija, napori za uspostavljanje dijaloga i normalizacija
za izdajnika, na njima je izgubio nosti. Na`alost do~ekao je da ga u njegovom gradu, na nje- odnosa.
mre`ama, pod he{tegom „Nas je kao da veruje da je Ivanovi} bio i po zdravoj logici on je u ovom govom Kosovu, ubiju oni kojima nije do mira i bezbednosti.
ipak vi{e“, {to je ina~e bio slogan ~astan i po{ten ~ovek, da se za- trenutku bio bezopasan po bilo Na severu Kosova se i najmanji eksces odra`ava na nemir i TEODOSIJE: ULIVAO NADU U OPSTANAK
pod kojim je Ivanovi}eva stran- lagao za gra|ansko dru{tvo, te koga - kako za politi~are, tako i strah kod ljudi, a kamoli ubistvo. Ho}u da verujem da ono Vladika Teodosije: Tuguju}i zbog gubitka iskrenog prijatelja
ka u~estvovala na oktobarskim da je ulagao veliku energiju da za kriminalce. Me|utim, o~i- ne}e dovesti do eskalacije sukoba i bilo ~ega. i jednog od najdarovitijih predstavnika srpskog naroda, ko-
lokalnim izborima na Kosovu. se Kosovska Mitrovica razvija gledno je da logika kriminala i ji je svojom istrajno{}u i re{eno{}u da ostane na KiM ulivao
DA^I]: KUKAVI^KI ^IN nadu u opstanak svim Srbima na ovim prostorima, molimo
Me|u prvima koji su stali u na na~in koji `eli sav pristojan logika nekih politi~ara nije zdra- se Vaskrslom Gospodu da ga upokoji. Sau~estvujemo u bo-
red za paljenje sve}a u Hramu, svet. Prema [utanov~evoj oceni, va logika. Va`no je da se {to pre Ivica Da~i}, {ef diplomatije: Na`alost, ovim kukavi~kim ~i-
nom zaustavljen je jedan sjajan i hrabar ~ovek, posve}en sa- lu porodice Ivanovi} i svih onih na koje je ovaj doga|aj osta-
bio je predsednik Narodne Ivanovi} je bio ~ovek mira. sazna ko je izvr{ilac, jer ovo ubi- radnji i toleranciji. Ja }u Olivera pamtiti kao ~oveka koji je bio vio gorak i te`ak utisak.
stranke Vuk Jeremi}, a sledili su - U ovom trenutku ne znam stvo mora da bude rasvetljeno, simbol borbe za prava Srba na KiM i koji je ostao tamo gde
ga kandidat za gradona~elnika niti `elim da pretpostavim ko je ina~e }e ostaviti dubok trag u drugi nisu smeli. RAMA: DUBOKO @ALJENJE
Beograda Dragan \ilas, pred- to u~inio, a sa druge strane svi odnosima na Kosovu - poru~io Premijer Albanije Edi Rama izrazio je duboko `aljenje zbog
sednik PSG Sa{a Jankovi} i prvi nadle`ni za bezbednost u Ko- je @ivkovi}. M. D. Miljkovi} KOSTRE[: UBISTVO DA NE POSTANE ubistva srpskog politi~ara Olivera Ivanovi}a rekav{i da je to
IZGOVOR ZA SPIRALU NASILJA ~in koji promovi{e mr`nju i tenzije, te da se ne smeju preki-
Otad`bina: Pink emitovao gnusne spotove Bojan Kostre{, Liga socijaldemokrata Vojvodine: Ubistvo Iva- nuti napori za mirnim dijalogom.
novi}a mora biti razre{eno {to pre da ovaj zlo~in ne bi po-
Pokret Otad`bina: Narodni pokret Otad`bina nije delio iste politi~ke stavove sa Oliverom stao povod, ali ni izgovor za spiralu nasilja. Ni na Kosovu, ali MIP RUSIJE: RECIDIV ME\UETNI^KOG
Ivanovi}em po pitanju lokalnih izbora u organizaciji Pri{tine. Otad`bina je te izbore bojkotova- ni na na{oj politi~koj sceni. SUKOBA
la, ali kao objektivan posmatra~ je sa strane bila svedok jedne nevi|eno brutalne kampanje pro- Rusija o{tro osu|uje gnusni ~in ubistva Ivanovi}a i o~ekuje
tiv Olivera Ivanovi}a kao u~esnika izbora u re`iji aktuelne vlasti iz Beograda. Kampanja je bila STEFANOVI]: PRAVDA DA BUDE ISPUNJENA detaljnu istragu, saop{tilo je MIP Rusije. „Svo|enje politi~-
toliko prljava da je nekada izgledala kao poziv na lin~. Gledaju}i danas krokodilske suze koje nad Borko Stefanovi}, Levica Srbije: Cela Srbija je izgubila ~ove- kih ra~una na ovaj na~in doprinosi rastu atmosfere terora i
Oliverom Ivanovi}em lije televizija Pink ~ovek ne mo`e da se ne seti gnusnih spotova protiv Oli- ka koji je simbol otpora, snage, izdr`ljivosti. Nadam se da }e recidiv je me|uetni~kog sukoba u regionu, saop{teno je.
vera Ivanovi}a koje je emitovala upravo navedena televizija.
Ekipa Danasa: Sne`ana ^ongradin, Mirjana R. Milenkovi},
Lidija Valtner, Marija Stojanovi}, Vuk Jeremi} i Milo{ Miljkovi}

Vi{e predstavnika opozicije obratilo se ju~e javnosti povodom ubistva Olivera Ivanovi}a sazivanjem vanrednih
pres-konferencija. To su u~inili Dragan [utanovac i Zoran @ivkovi}, zatim Sa{a Jankovi}, a potom i Boris Tadi}.
Ostale opozicione stranke, ali i drugi u~esnici politi~kog i javnog `ivota oglasili su se saop{tenjima i izjavama za medije.
sreda, 17. januar 2018. doga|aj dana/ politika 5
politikaŸdanas.rs

UBISTVO OLIVERA IVANOVI]A Mi{a Vaci}, Vladimir \ukanovi}, Bo{ko Obradovi} i Izabela
Kisi} za Danas o ciljevima novoformirane Srpske desnice
[est hitaca iz auta u pokretu Nije srpska, ve} Vu~i}a desnica
Beograd, Kosovska Mitrovica - NA[A PRI^A
Lider Gra|anske inicijative „Sr- Vu~i} ozna~io Veseljija
bija, demokratija, pravda“ Oliver Aleksandar Vu~i} ozna~io je tokom obra}anja javnosti predsednika parlamen- Beograd - Mi nismo Vu~i}eva
Ivanovi} podlegao je povredama ta Kosova Kadi Veseljija kao najmo}nijeg zvani~nika Pri{tine. Nisu ni Ha{im Ta- desnica, odgovorio je na pitanje
nakon {to je na njega pucano u ~i ni Ramu{ Haradinaj glavni na Kosovu, ve} je to gospodar Kosova Kadri Ve- Danasa Mi{a Vaci}, predsednik
Kosovskoj Mitrovici. Ivanovi} je selji, koji govori da }e Kosovo sti`i do Ni{a. Ne}e sti}i“, poru~io je Vu~i}. Prema Srpske desnice, o tome otkud na
pogo|en sa, kako je ustanovl- portalu Kossev Veselji je kongresu tog pokreta Milenko
jeno obdukcijom, {est metaka u prekju~e na sve~anoj Jovanov, potpredsednik Glavnog
grudi. Policija je blokirala deo akademiji povodom zlo- odbora Srpske napredne stran-
Kosovske Mitrovice u kojem je ~ina u Ra~ku pominjao ke. Vaci} je kategori~ki deman-
Ni{. „Srbija neka ne po-

Foto: Miroslav Dragojevic

Foto: FoNet / Zoran Mr|a

Ivanovi} ubijen. Prona|en je za-
paljen automobil „opel astra“
koji su navodno koristili napa-
da~i, javlja Radio TV Kosova. Na
Olivera Ivanovi}a, dok je ulazio
u prostorije svoje stranke, nepo-
znati napada~i ispalili su vi{e
metaka. Dovezen je u bolnicu u
besvesnom stanju, lekari su po-
ku{ali da ga reanimiraju, ali je
Ivanovi} podlegao povredama.
Detaljnijih informacija o toku is-
trage zasad nema.
Ivanovi}u je konstatovano
pet rana u gornjem delu grud-
nog ko{a koje su nanete vatre-
nim oru`jem, rekao je direktor
je na Ivanovi}a pucano iz auto-
mobila u pokretu.
Deo grada u kojem se na-
pad dogodio blokirale su jake
policijske snage. „Grozno sam,
grozno, ne znam {ta da ka`em,
ku{ava da se vrati, jer se
ne}emo zaustaviti do
Ni{a. Ova zemlja }e osta-
ti slobodna, samostalna
i suverena. Bilo kakvo
ugro`avanje dobi}e za-
slu`eni odgovor svih Al-
banaca gde god da `i-
ve“, rekao je Veselji.
znaju i da se to ne}e dobro za-
vr{iti. Ovo {to se desilo je stra-
{no. Zar posle svega {to nam se
do sada desilo? ^ega je to vre-
dan ljudski `ivot“, rekla je Mi-
lena Popovi} Ivanovi}.
Foto: FoNet AP
tovao navode o tome da se nala-
zi na ~elu desni~arske grupacije
koja radi za interese Aleksandra
^itava ta pri~a slu`i samo
Vu~i}a, predsednika Srbije i SNS. Nisam upu}en, za zamajavanje patriotskih
- To su nebuloze, a Milenko ka`e \ukanovi} bira~a, zaklju~uje Obradovi}
Jovanov je bio na na{em kongre-
su kao gost. Bio je tamo da bi tome da li SNS ima veze sa osni- nedavno za savetnika u Kancela-
nervirao vas liberale - rekao je vanjem ovog desni~arskog po- riji za Kosovo i Metohiju. Ubrzo
Vaci} za na{ list. Upitan {ta misli kreta rekao je da nije upu}en. On nakon {to je {ira javnost saznala
o politici Aleksandra Vu~i}a pre- je, me|utim, u izjavi za na{ list za novi posao Mi{e Vaci}a i u
ma Kosovu, odnosno kako ko- zamerio Mi{i Vaci}u jer ga nije najve}oj meri smatra to skanda-
mentari{e navode pojedinih de- pozvao da mu bude gost na kon- loznim, Marko \uri}, direktor
sni~arskih i nacionalisti~kih stra- gresu. Upitan {ta misli o Vaci}u i Kancelarije, uru~io mu je otkaz.
naka i pokreta, kao i pojedinih samom pokretu, \ukanovi} je - O~igledno je da je Srpska de-
verskih poglavara o tome da je rekao: „O Vaci}u mislim sve ok, snica bliska Srpskoj naprednoj
izdajnik jer ho}e da prizna Koso- ali o pokretu ne znam ni{ta.“ stranci, uostalom i predstavnik
vo, Vaci} ka`e da to nije istina. Bo{ko Obradovi}, predsednik SNS je prisustvovao skupu. Vo|a
- Svako ko ho}e da prizna Ko- Dveri, u izjavi za Danas ka`e da pokreta Mi{a Vaci} nedavno je
sovo za nas je izdajnik, ali Vu~i} je Srpska desnica zapravo Vu~i- tek pod pritiskom javnosti otpu-
ne}e da prizna Kosovo, tako da }eva desnica. {ten iz Kancelarije za Kosovo gde
on nije izdajnik - odgovorio je - To nije srpska, ve} Vu~i}eva je bio savetnik direktora Marka
Vaci} za Danas. desnica. Mi{a Vaci} je na Vu~i}e- \uri}a. Vaci} je tada govorio da
On je istakao da je grupacija vom platnom spisku - rekao je su njegovi stavovi u skladu sa
na ~ijem je ~elu potpuno nezavi- Obradovi} za Danas. zvani~nom politikom Vlade Srbi-
sna i da }e se boriti za pronalazak On je istakao da je cilj ove gru- je, a to je ponovljeno i na ovom
na~ina da se povrati suverenitet i pacije zamajavanje patriotskih skupu davanjem podr{ke inicija-
teritorijalni integritet Srbije na bira~a. tivi za dijalog o Kosovu kao i De-
Kosovu. - ^itava ta pri~a o laganoj de- klaraciji o statusu RS i odnosima
Krajem pro{le nedelje odr`an snici slu`i samo za zamajavanje RS i Srbije - ocenjuje za Danas
je Prvi kongres Srpske desnice, patriotskih bira~a. Ovo je jo{ je- Izabela Kisi}, izvr{na direktorka
na kome je izabrano rukovod- dan od na~ina da se zaustavi rast Helsin{kog odbora za ljudska
stvo, a doneta je i odluka o izla- rejtinga Dveri jer u nama vidi du- prava, koja je nedavno objavila

mitrova~ke bolnice Milan Iva-
novi} na konferenciji za novi-
nare. Istakao je da su lekari po-
ku{ali reanimaciju i da su pred-
uzete sve potrebne mere, ali od
8.30 do 9.15 ~asova nije do{lo
do uspostavljanja sr~ane funk-
cije i konstatovana je smrt.
Tu`ilac Osnovnog tu`ila{tva
u Mitrovici [i}iri Sila izjavio je
za pri{tinski portal Ekspres da
sku na izbore za Skup{tinu grada goro~no najozbiljniju opasnost studiju o srpskoj desnici.
Mesto ubistva: Kosovska Mitrovica Beograda. Me|u gostima na sve- po svoju vlast - zaklju~io je Bo{ko Opet se pokazalo, isti~e sago-
~anom delu Prvog kongresa Srp- Obradovi} u izjavi za na{ list. vornica Danasa, da su nacionali-
ske desnice, izme|u ostalih bili Mi{a Vaci} je tokom vlasti sti i ljudi bliski ratnim zlo~incima
Nagrada za informacije su Milenko Jovanov, potpred- SNS pre{ao put od osu|ivanog u nekoj vrsti dogovora sa vlada-
sednik Glavnog odbora SNS, ali i ekstremno desni~arskog lidera ju}om strankom.
Policija Kosova nudi nagradu od 10.000 evra za informacije koje mogu doprineti rasve- - Desnica - antievropska, naci-
tljavanju ubistva Olivera Ivanovi}a, saop{teno je iz KP-a. „Gra|ani koji poseduju infor- onalisti~ka koja okuplja ljude bli-
macije u vezi sa ovim slu~ajem mogu da ih dostave na brojeve telefona 080019999 ili ske ratnim zlo~incima, uvek je
192, ili na e-mail infoŸkosovopolice.com,“ navodi se u saop{tenju Kosovske policije.
opasna, posebno u kontekstu no-
vog {ovinisti~kog talasa i kad ne
o~ajna sam“, rekla je Ivanovi- Direktor Kancelarije za KiM znamo {ta je opredeljenje vlasti u
}eva supruga, preneli su medi- Marko \uri} odmah je saop- pogledu re{avanja statusa Koso-
ji. „Zna se ko je to uradio, ali {tio da je delegacija Beograda va ili odnosa sa susedima. Osni-
oni koji su to uradili moraju da napustila dijalog u Briselu i da vanje pokreta, s obzirom na po-
se vra}a u zemlju zbog ubistva ruke sa osniva~ke skup{tine, o~i-
Foto: FoNet Dragan Antonic

Olivera Ivanovi}a. „Ovo je zlo- gledno ima neke veze sa zapo~e-

Bez zastoja i tenzija na
Foto: Medija centar

~ina~ki i teroristi~ki ~in koji Mogu biti u funkciji razbijanja tim procesom re{avanja statusa
administrativnim prelazima sa KiM mora biti i bi}e ka`njen“, izja-
vio je u prvom reagovanju \u-
Milenko Jovanov, funkcioner
SNS, bio je na na{em kongresu
{irokog desni~arskog bloka
koji je prepreka re{avanju
Kosova, odnosima u regionu, a
time i evropskim integracijama.
Bujanovac, Pre{evo - Ju~era{nje ubistvo srpskog politi~ara Olivera Ivanovi}a ri} novinarima u Briselu. Pred- kao gost, ka`e Vaci} statusa Kosova, isti~e Kisi} Desni~arske grupe bliske vlasti
u Severnoj Mitrovici samo je u prepodnevnim satima usporilo putni~ki i teretni sednik Srbije Aleksandar Vu~i} koje su spremne da odustanu od
saobra}aj na administrativnim prelazima Kon~ulj i Dobrosin sa KiM na jugu Srbi- telefonom je odmah razgova- brojne kontroverzne li~nosti po- do dr`avnog slu`benika. Para- svojih zahteva u klju~nim mo-
je. Policijski izvori na jugu Srbije potvrdili su za Danas da je tokom popodneva rao sa visokom predstavnicom put Branislava Puhala, {efa obez- doksalno, tada{njeg portparola mentima mogu biti u funkciji
do{lo do „potpune normalizacije funkcionisanja saobra}aja u oba smera te da EU za spoljnu bezbednost Fe- be|enja generala Ratka Mladi}a, organizacije 1389, koji je u~e- razbijanja {irokog desni~arskog
nisu zabele`ene nikakve tenzije kao ni pove}ano prisustvo pripadnika srpske po- derikom Mogerini o ubistvu vojvode Branislava Gavrilovi}a stvovao na mitinzima podr{ke bloka koji je prepreka re{avanju
licije“. Prema nezvani~nim informacijama do kojih je novinar Danasa do{ao, iz
izvora bliskih Vojsci Srbije tokom ju~era{njeg dana nisu zabele`ene nikakve ten- Olivera Ivanovi}a. Tokom da- Brne, ratnog komandanta „Sara- ha{kim osu|enicima, kada su se statusa Kosova i evropskim inte-
zije. Isti izvor navodi da je bilo uo~eno prisustvo bespilotnih letelica KFOR sa ko- na ispred mesta ubistva gra|a- jevskog ~etni~kog korpusa - Sa- huligani sukobili sa policijom, gracijama. Naravno, sve zavisi od
sovske strane, ali da je to deo „svakodnevnog nadgledanja teritorije“. V. R. ni su palili sve}e i donosili cve- vo Derikonja“, Gorana Mladi}a, odnosno onima ~iji je ishod bio toga {ta }e biti stav Aleksandra
}e u Mitrovici. P. D. oficira i brata generala Mladi}a... paljenje stranih ambasada zbog Vu~i}a o Kosovu, a mart se pribli-
Vladimir \ukanovi}, funkci- progla{enja kosovske nezavisno- `ava - zaklju~uje Izabela Kisi} za
oner SNS, na pitanje Danasa o sti, Vu~i}eva vlast imenovala je na{ list. S. ^ongradin
KOJI JE VA[ SLEDE]I POTEZ?
U~estvujem na konferenciji Novi „Intervju na mre`i“ lista Danas
za {tampu sutra (~etvrtak)
u Pres-centru UNS u Borko Stefanovi} 19. januara odgovara na Fejsbuku
Beogradu. Govori}e i Borko Stefanovi}, predsednik Levice Srbije, odgovara}e direktno na pitanja gra|ana na Fejsbuk
predstavnici udru`enja stranici Danasa 19. januara od 12 do 13 ~asova u okviru rubrike „Intervju na mre`i“. Pitanja se mogu
sindikata penzionisanih postaviti na Fejsbuku ve} od srede, a Stefanovi} }e pisanim putem odgovarati sat vremena 19. janua-
vojnih lica o neustavnom ra 2018. Na pitanja li~ne prirode se ne}e odgovarati, na pitanja koja su ve} odgovorena ne}e se pono-
NOVICA ANTI]
zakonu kojim su penzije bez vo slati odgovor, a uvredljiva }e automatski biti brisana. Najzanimljiviji odgovori potom }e biti obja-
predsednik Vojnog sindikata Srbije saglasnosti penzionera smanjene za 20 odsto. vljeni u {tampanom i onlajn izdanju Danasa.
6 dru{tvo sreda, 17. januar 2018.
drustvoŸdanas.rs

Izve{taj Fridom hausa o slobodi i kr{enju ljudskih prava

EU toleri{e Vu~i}ev
autoritarni re`im
U FOKUSU
Beograd - Poslednji izve{taj
Fridom hausa, ameri~ke nevla-
dine organizacije koja prati sta-
nje sloboda i demokratije u
svetu, o situaciji na Balkanu,
ukazuje da u dr`avama regiona
nedostaje sloboda medija, cve-
ta korupcija, a poseban pro-
blem je konstantno slabljenje
„ Antonijevi}: Progla{avanje
nekih medija ameri~kim medijima,
impliciraju}i da su izdajnici,
predstavlja crtanje mete na ~elu
Srbije dalje suzbijanje kriti~ke rometar neistomi{ljenika i ne-
re~i opozicije i uru{avanje ono- prijatelja. Troje studenata saslu{ano pod optu`bom da su organizovali
ga {to je ostalo od nezavisnih - Stoga je logi~no da iz raz- „Proteste protiv diktature“ u Prekr{ajnom sudu
medija nakon njegovog izbora govora sa stru~njacima iz me-

Zastra{ivanje
institucija. U posebnom osvrtu za predsednika u aprilu pro{le dija, civilnog dru{tva i politike
na Srbiju isti~e se zabrinjavaju- godine. Pored poku{aja uru{a- dobijete ovakve stavove i da je
}i porast autoritarizma i gu{e- vanja kriti~ki nastrojenih me- to rezultat koji Fridom haus

nje slobodnih medija.
U godi{njem izve{taju Fri-
dom hausa o slobodi u svetu
BiH, Crna Gora, Kosovo, Ma-
dija, nagla{eno je i da Vu~i}
protiv neistomi{ljenika vodi
prljave kampanje preko provla-
dinih medija.
preraslo u u}utkivanje
svake godine izra|uje za sve dr-
`ave sveta - isti~e Antonijevi}.
On dodaje da ovaj rezultat tre-
ba shvatiti kao upozorenje, „ne

NA LICU MESTA kati. Zato je sada, pred beogradske zbog organizovanja demon-
izbore, najbitniji trenutak da na- stracija koje su bile reakcija na
Beograd - Prekr{ajne prijave stavimo da se borimo, da budemo rezultat predsedni~kih izbora.
studentima koji su u~estvovali glasni i govorimo vlasti ono {to Podr{ku studentima dali su i
u „Protestima protiv diktature“ mislimo. Ono {to se desilo na opozicioni politi~ari Zoran @iv-
je poku{aj zastra{ivanja i u}ut- predsedni~kim izborima ne sme kovi}, predsednik Nove stran-
kivanja pred beogradske izbo- da se ponovi, zato ponovo {aljemo ke, Borko Stefanovi}, lider Levi-
re, ali nedovoljan da bi se spre- zahteve koje smo isticali na izbori- ce Srbije, predstavnik Pokreta
~ila borba protiv aktuelne vla- ma, borba za fer i slobodne izbore slobodnih gra|ana, ali i ~lanovi
sti, saglasili su se okupljeni is- i dalje traje, naglasila je Hegi}. Policijskog sindikata Srbije.
pred Prekr{ajnog suda u Beo- Nakon saslu{anja u drugom Zoran @ivkovi} zaklju~io je
gradu gde su studenti ju~e po- postupku koji se protiv njega da su nove prijave studentima
novo saslu{avani. vodi Pavle Terzi}, opisuje ~itav „predizborni pritisak re`ima
O{tre ocene iz SAD: Samit Tokom saslu{anja studena- postupak kao sme{an i tu`an na gra|ane Beograda“ i podse-
lidera Zapadnog Balkana ta Pavla Terzi}a, Tijane Hegi} i jer dobija novu prijavu bez raz- tio da je u jednom od postupa-
koji je odr`an u Sloveniji \or|a Perovi}a, pod optu- re{enja prethodnog postupka. ka i ministar policije Neboj{a
Foto: EPA / Antonio Bat `bom da su organizovali april- - Umesto presude, dobijam Stefanovi} predlo`en kao sve-
ske „Proteste protiv diktature“, poziv na novo saslu{anje, to mi dok jer je izjavio da je opozicija
koje je odr`ano ju~e, ispred
kedonija i Albanija ozna~ene
su kao „delimi~no slobodne“,
Direktor Komiteta pravnika
za ljudska prava JUKOM Milan
kukati, omalova`avati Fridom
haus i ne jadikovati, ve} predu-
Prekr{ajnog suda su se, u znak
podr{ke, okupili i studenti i
Zahtevi GIK-u za fer izbore
dok se za neke zemlje, uklju~u- Antonijevi} ka`e za Danas da je zeti ne{to da se ovakva ocena gra|ani koji su u~estvovali u Studenti iz tima „Protiv diktature“ su Gradskoj izbornoj komisiji predali zahteve za
ju}i i Srbiju, ukazuje na trend o~igledno da u Srbiji postoji ve- ispravi“. protestima, sa parolom „orga- fer i slobodne izbore povodom predstoje}ih beogradskih izbora. Oni su ujedno po-
pada u oblasti slobode i ljud- liki pritisak na medije, da se ne- - Na celoj Vladi i na pred- nizator protesta je ose}aj za zvali sve opozicione stranke i grupe gra|ana da podr`e ove zahteve.
skih prava. U izve{taju se upo- istomi{ljenici blate ne samo u sedniku je da koriguju pona{a- pravo i pravdu protiv la`i“.
zorava da je tolerancija EU pre- medijima, ve} i na konferenci- nje, da se smanje obra~uni, a i Tijana Hegi}, iz tima „Protiv izgleda kao da nisu sigurni {ta organizovala proteste. Borko
ma autoritarizmu Aleksandra jama za novinare koje se pre~e- da shvate da posledice progla- diktature“, kojoj je ovo saslu{a- bi radili sa prvim pa odugovla- Stefanovi} ukazao je da su stu-
Vu~i}a omogu}ila predsedniku sto odr`avaju i daju dnevni ba- {avanje nekih medija ameri~- nje po tre}oj prekr{ajnoj prija- ~e. Sudija me je pitala da li denti `rtve progona jer im se
kim medijima, impliciraju}i da vi, istakla je da se procesi protiv znam za{to se ja izdvajam, za- pi{u besmislene prijave, koje
su izdajnici, predstavlja crtanje studenata umno`avaju i posta- {to ba{ ja dobijam prijave i {ta mogu prerasti u ne{to ozbiljni-
O’Tul: Me|unarodne organizacije mete na ~elu. Ko }e tu metu po- ju ozbiljne opomene i „crtanje dr`ava poku{ava time, ja sam je pa je zato potrebno da im svi
da pomognu novinarima na Balkanu goditi, drugo je pitanje. Pitanje meta na ~elo“ te da je „zastra{i- na to odgovorio da mi nije ja- gra|ani pru`e podr{ku.
mo`ete postaviti i u Severnoj vanje preraslo u u}utkivanje“ sno i mogu samo da teoreti- - Pla{im se da prekr{ajne pri-
Urednica Fridom hausa [enon O’Tul rekla je za BIRN da su nezavisni novinari
i NVO aktivisti na Balkanu uradili dragocen posao u istra`ivanju kriminala, ko- Mitrovici ko je pogodio metu ali da to nije dovoljno da da bi {em. Ovo jeste zastra{ivanje ali jave za ovu vlast mogu biti samo
rupcije i kr{enju ljudskih prava. „I to su radili znaju}i da mogu da budu suo- koja je jednom istinskom po- se odstupilo od zahteva za slo- bez efekta, ne mogu oni nas da prelazna faza ka krivi~nim prija-
~eni sa zastra{ivanjem, postati mete prljavih kampanja ili ~ak da budu `rtve {tovaocu tolerancije i ljudskih bodnim izborima. u}utkaju, istakao je Terzi}. vama a to ne smemo dozvoliti.
nasilja zbog svog posla. Me|unarodne organizacije imaju obavezu da im po- prava crtana godinama. S po- - Ne postoji na~in da me upla- Me|u okupljenima su bili i To zastra{ivanje i maltretiranje
mognu, u smislu da ih osna`e u radu na odbrani politi~kih i ljudskih prava i {tovanjem za Olivera Ivanovi}a {e, koliko god prijava da postoji Gavrilo Vu~eti}, Vladimir Peri} ne mo`e u}utkati rastu}e neza-
sloboda u regionu“, istakla je O’Tul. - zaklju~uje Antonijevi}. protiv bilo koga od nas koji smo i Jelena Anasonovi}, koji su ta- dovoljstvo, zaklju~uje Stefanovi}.
K. @ivanovi} {etali, to nas ne}e upla{iti ni u}ut- ko|e dobili prekr{ajne prijave A. Popovi}

Ni{ki policijski inspektor Neboj{a Blagoti} nije vra}en na posao uprkos poni{tenju odluke o njegovom penzionisanju

Direktor policije ne po{tuje odluku suda i Vlade Srbije

Ni{ - Direktor policije Vladimir
Rebi} doneo je re{enje kojim je
potvrdio prevremeno penzioni-
sanje nekada{njeg samostalnog
inspektora Policijske uprave Ni{
Neboj{e Blagoti}a, iako su i
Upravni sud i @albena komisija
Vlade Srbije nedavno poni{tile
odluku o njegovom penzionisa-
nje kao nezakonitu. Blagoti} je
ovih dana zbog re{enja direkto-
ra policije podneo novu `albu
@albenoj komisiji Vlade, a i za-
tra`io Rebi}evu smenu.
Upravni sud i @albena komi-
sija Vlade Srbije su krajem pro-
{le godine poni{tili re{enje o
Blagoti}evom prevremenom
penzionisanju, zbog kr{enja od-
redbi Zakona o policiji i Zakona
o penzijskom i invalidskom osi-
guranju, nakon ~ega bi on tre-
balo da bude vra}en na posao.
U Zakonu o penzijskom i inva-
lidskom osiguranju navodi se
da sam zaposleni odlu~uje da li
}e iskoristiti pravo na prevre-
menu penziju, a Blagoti} nije
zahtevao da bude penzionisan.
Sporno re{enje je pre vi{e od
dve godine doneo prethodni di-
rektor policije Milorad Veljovi}.
Aktuelni direktor policije je
u svojoj odluci ponovio navode
iz Veljovi}evog re{enja da mi-
nistar policije, odnosno „drugo
lice na koje je on preneo to
ovla{}enje“, ima pravo da do-
nese odluku o prevremenom
penzionisanju policajaca, ruko-
vode}i se „zakonskim uslovima
i potrebama slu`be“. U njoj se
ni na koji na~in ne pominju od-
luke Upravnog suda i @albene
komisije Vlade koje poni{tava-
ju re{enje o Blagoti}evom pen-
zionisanju, kao nezakonito.
- Vlada bi trebalo da smeni
Rebi}a koji ne po{tuje odluke
njene komisije, a ni suda, te na taj
na~in nanosi {tetu dr`avi Srbiji -
ka`e Blagoti} za na{ list.
On pretpostavlja da bi motiv
za Rebi}evu odluku mogla biti na-
mera da o njegovom slu~aju „ko-
na~no presudi“ @albena komisija
Vlade, kako bi se izbeglo dono{e-
nje druga~ije odluke MUP-a po-
vodom njegovog penzionisanja,
te izbegla eventualna odgovor-
nost nadle`nih u MUP-u.
Blagoti} je, po sopstvenoj
oceni, naprasno „sklonjen“ u
penziju u vreme dok je u Odse-
ku za privredni kriminal radio
na dva osetljiva slu~aja, kako bi
oni bili „upropa{}eni“, a osum-
nji~eni izbegli procesuiranje. U
jednom od tih slu~ajeva je, ka`e,
„proveravan direktor privred-
nog dru{tva blizak SNS-u, do
kojeg su, kako je nepobitno utvr-
|eno, preko BIA i te stranke, sve
vreme curili podaci iz policijske
provere“. Iako je na curenje in-
formacija, jo{ sredinom 2016.
godine, zvani~no upozorio mi-
nistra policije Neboj{u Stefano-
vi}u i Rebi}a, niko nije snosio
sankcije, ka`e Blagoti}.
Prema njegovim re~ima, di-
rektor tog privrednog dru{tva,
koji je tada proveravan zbog
sumnje da je u procesu privati-
zacije protivpravno prisvojio 23
miliona dinara na {tetu bud`eta
Srbije, ne samo da nije uhap{en,
ve} mu je „dopu{teno da upro-
pasti firmu“. U drugom slu~aju,
pak, u kojem su proveravani po-
jedini vlasnici agencija za tehni~-
ke preglede i osiguravaju}ih ku-
}a, koji su stekli korist od vi{e od
30 miliona dinara, krivi~ni po-
stupci su obustavljani, ka`e Bla-
goti}. Z. Miladinovi}
sreda, 17. januar 2018. dru{tvo 7
drustvoŸdanas.rs

TRAGOM: Institut za filozofiju i dru{tvenu teoriju predlo`io

16 nau~nika i nau~nica za Srpsku akademiju nauka i umetnosti SAFETA
Perovi}, Golubovi}, Bi{evac

Savi} i Pavi}evi}
RESETOVANJE

Trenerka ekspres
kandidatkinje za SANU
Po~etkom februara u Briselu se o~ekuje predstavljanje Strategije
EU za integraciju Zapadnog Balkana, koja treba da potvrdi
opredeljenje bloka ka pro{irenju. U saop{tenju izdatom nakon
prvog sastanka evropskih komesara u ovoj godini me|u
prioritetima za 2018. navedeno je pribli`avanje Zapadnog
Beograd - Institut za filozofiju i Balkana. Izgleda da u Briselu ne postoji jedinstven stav da li
dru{tvenu teoriju predlo`io je li- region treba primiti „u paketu“ ili kako koja zemlja ispuni uslove,
stu kandidata za ~lanstvo u SA- ali o~igledno je druga varijanta prakti~nija i izglednija. Crna Gora
NU od 16 zaslu`nih nau~nika, a i Srbija su odmakle kom{ijama u pregovorima sa EU, te se veruje
dve tre}ine tog sastava ~ine `e- da do 2025. mogu da postanu ~lanice. BiH zna~ajno zaostaje, a
ne. Na ovoj listi, kako u svom zaostatak }e pove}ati izbori koji se na jesen odr`avaju u ovoj
saop{tenju navodi Nau~no ve}e dr`avi. Ipak bi BiH status kandidata, ako ne do kraja ove mogla
Instituta, dominiraju imena na- da dobije u prvoj polovini 2019. O~ekuje se i „zamah u
{ih renomiranih nau~nica, koje pregovorima o ~lanstvu“ Albanije i Makedonije, ukoliko Tirana
su svojim akademskim i javnim sprovede tra`ene reforme, a Skoplje kona~no re{i problem
radom zadu`ile akademski `i- imena sa Gr~kom. U istom paketu je i „ju`na srpska pokrajna“,
vot u Srbiji. Ovakvim izborom koja je „najdalje“, ali zvani~nici u Briselu pominju da su vrata
kandidata, dalje se navodi, is- otvorena i Kosovu.
pred svega se upu}uje na „neo- Slu~ajno i zgodno, okretanje Balkanu podudarilo se sa prvim
phodnost prestanka rodno dis- predsedavanjem Bugarske EU, koja je za maj najavila samit EU-

Foto: FoNet / Bo`idar Petrovi}

kriminativne prakse u izboru Zapadni balkan. Na nedavnoj sve~anosti u Sofiji, povodom
~lanova Akademije“. preuzimanja predsedavanja, Donald Tusk, predsednik Evropskog
Me|u kandidatima za ~lan- saveta odr`ao je i prigodan govor, od koga je najupe~atljivije bilo
stvo u SANU, pored Latinke Pe- pore|enje Balkana i „Igre prestola“. „Pri~a na Balkanu je
rovi}, Zagorke Golubovi}, Bor- uzbudljivija i zanimljivija od scenarija ‘Igre prestola’, ~ak i ako
ke Pavi}evi}, nalazi se i Svenka nema zmajeva“, rekao je Tusk, dodaju}i da je `elja EU da
Savi}, profesorka emeritus na „sada{njost i buduc´nost Balkana manje li~i na dramski film“.
Univerzitetu u Novom Sadu, „Stabilnost i blagostanje, to je ono {to ljudi u ovom regionu
koja u ovom predlogu vidi dve zaslu`uju“, poru~io je Tusk. Ta~no. Zaslu`ujemo i `elimo
me|usobno povezane teme. stabilnost i blagostanje, ali ih
- Jedno je da ima malo `ena nema na vidiku. U dobru volju EU, Bele ~arape i
u okviru SANU, a drugo je da je Tuska, Mogerini, Junkera ne treba
u ogranku za humanistiku uop- sumnjati ve} u spremnost
sandale mogu, a
{te malo ~lanova. To zna~i da se doma}ih politi~ara. trenerke ne mogu?
humanisti~ke nauke u celini Zaslu`ena kandidatura: Latinka Perovi}, Zagorka Golubovi} i Svenka Savi} Evropski politi~ari na Balkan i
moraju vi{e uva`avati - ka`e dalje, me|utim, gledaju kao na predsoblje Evrope, a na balkanske
profesorka Savi}. Kako dodaje, broj knjiga o njima i njihovim ke od njih izuzetno rade u cen- ga je na{a lista duga i {iroka - zemlje kao na siroma{ne i neuke ro|ake. Stidite ih se, verovatno
situacija bi se mogla popraviti uspesima koji se sada mogu i trima van Beograda, kao {to su na njoj ima i zaslu`nih nau~ni- ih i prezirete, ali {ta }ete kad vam zakucaju na vrata. Na`alost,
ve} na slede}im izborima, jer je kvantitativno i kvalitativno me- Ni{, Kragujevac ili Novi Sad. ka, ali dominiraju `ene - isti~e rodbina ste. Ako ne uspete da pobegnete na vreme, vrata im
u me|uvremenu stasalo neko- riti. Ona podse}a da su mnoge - Otuda je ova inicijativa do- Zaharijevi} za Danas. otvarate i ostaje vam da se nadate da }e brzo da zavr{e te
liko generacija izrazitih nau~ni- na{e umetnice i nau~nice stekle bar povod da po~nemo da raz- Srpska akademija nauka i lekarske preglede i vrate se u svoju zabit. Takav pogled je
ca, umetnica, ali je narastao i slavu van na{ih granica, dok ne- mi{ljamo o konkretnim `ena- umetnosti ima u svom ~lanstvu razumljiv i o~ekivan iz mnogo razloga, ali ne treba ipak preterivati.
ma i njihovim do- samo deset posto Jeste Balkan manje razvijen deo Evrope, ali ~emu insistiranje na
prinosima razvoju Kandidati `ena. Ono {to ta- nekoj impresivnoj posebnosti? Drugi delovi Evrope, kao nisu
dru{tva u Srbiji i u Instituta ko|e zabrinjava ratovali? Ujedinjavali se, delili, mrzeli? Autokrata nema u
regionu, ne{to {to jeste neujedna-
Bojan Pajti} bi obogatilo taj po-
za SANU ~en broj u pojedi-
zemljama EU? Zar istorija Tuskove rodne Poljske nije balkanskija
od svih balkanskih zemalja? Bili su sila u 16. veku. Onda propali,
ŸPajticBojan jam znamenite `e- 1. Marija Bogdanovi} nim odeljenjima, susedi, Rusi i Nemci, osvajali ih i delili vi{e puta. Dr`ava nastajala i
2. Dragor Hiber
Pu{ka koja visi na zidu u prvom ~inu, ne - isti~e profesor- 3. Svenka Savi} jer od 134 ~lana nestajala. Ni danas ne „miri{u“ Nemce, a tek Ruse. Imaju vlast
ka Savi}. 4. Zagorka Golubovi} Srpske akademi- kojoj pojedine balkanske zemlje mogu da dr`e lekcije iz
opali}e u tre}em. Izdali ste poternicu za Adriana Zahari- 5. Latinka Perovi} je, dru{tvene na- tolerancije. D`abe Brisel i Tusk kritikuju vlasti u Var{avi i podse}aju
~ovekom, sad se zgra`avate {to je neko jevi}, nau~na sa- 6. Dragoljub Mi}unovi} uke pokriva svega na principe EU. Tvrdoglaviji su izgleda od nas Balkanaca.
po njoj postupio. 7. Kornelija I~in
radnica Instituta, 8. Mladen Lazi} 37 akademika i Kao da to nije dovoljno, EU po~inje da nam dr`i i lekcije iz
o~ekuje da se o 9. Svetlana Slap{ak akademkinja. mode. Trenerke su nam napali. Nema~ka televizija NDR u
Bojan \uri} ovoj va`noj temi 10. Nada Popovi} Peri{i} „Zabrinjavaju- Podgorici je nedavno snimila prilog o ljubavi Balkanaca prema
ŸBojanDjuric78 pokrene debata u 11. Dragan Mitrovi} }a malobrojnost no{enju trenerki. Ta~no je da na na{im prostorima trenerke
12. Milo{ Arsenijevi}
Zato ljudi nezadr`ivo odlaze, ne zbog javnosti. 13. Borka Pavi}evi} ~lanova, odsustvo imaju poseban zna~aj. Mnogi ih nose i kad treba i kad ne treba.
- Ovaj predlog 14. Jelena \or|evi} multiperspektiv- Ova udobna sportska ode}a nije za posao, ukoliko niste sportista
para. Zato {to je ovo „region“ Evrope u
treba da podigne 15. Milena Dragi~evi} [e{i} nosti i rodno dis- ili izlazak u grad, ali zar }e nam lekcije dr`ati Nemci? Bermude,
kome se jo{ gine. I ovako, i zbog svest o polo`aju `e- 16. Sofija Stefanovi} kriminatorska bele ~arape i sandale mogu, a trenerke ne mogu? Eto Srbije i
politike, nacionalne pripadnosti, vere... na u nauci, o ne- struktura ne mo- Crne Gore u EU 2025. sa sve trenerkama. Pli{anim za tu sve~anu
prepoznavanju njihovih zaslu- gu biti od koristi ni navedenim priliku. Ako nas i EU tada bude. Trenerki }e sigurno biti.
Boris Tadi} ga, kvaliteta, bilo teorijskih, is- odeljenjima, ni Akademiji nau-
ŸBorisTadic58 tra`iva~kih, bilo nau~no-poli- ka, a ponajmanje idu u prilog

MUP: Rekordni rezultati

Ubistvo Olivera Ivanovi}a je najo~itiji ti~kih. Broj `ena u SANU ne na{em dru{tvu koje ih finansi-
dokaz da se Srbija vratila u devedesete prikazuje realnost nau~nog `i- ra sredstvima svih gra|anki i

policije u 2017. godini

godine, jer Srbijom i vladaju lideri iz
devedesetih.
Janko Veselinovi}
Ÿj_veselinovic
Neka se stide mediji i politi~ari koji su
crtali metu na ~elu Olivera Ivanovi}u.
Oni bi trebali i da odgovaraju za
inspirisanje potencijalnih po~inioca.
priredila: Bojana Ba~i} Ÿsperanca
vota u Srbiji, i ovo je na{ poku- gra|ana“, ka`e se u saop{tenju
{aj da na to uka`emo. Zbog to- Instituta. M. M. Stevanovi}
Izborna skup{tina 8. novembra
Izborna skup{tina SANU bi}e odr`ana 8. novembra ove godine, a poziv ovla{}enim
predlaga~ima kandidata ova ustanova je uputila krajem pro{le godine. Na Izbor-
noj skup{tini bira}e se redovni, dopisni i inostrani ~lanovi SANU. Prema Zakonu o
SANU, predloge za izbor redovnih i dopisnih ~lanova mogu davati ogranci, odelje-
nja i odbori Akademije, tri ~lana SANU, senati univerziteta, nastavno-nau~na od-
nosno nastavno-umetni~ka ve}a fakulteta odnosno umetni~kih akademija, na-
stavno-nau~na ve}a visokih vojnih {kola, nau~na ve}a instituta i najvi{i organi
upravljanja nau~nih dru{tava i udru`enja umetnika.
Beograd - Policajci u Srbiji su u 2017. godini napravili rekordne rezultate u vi-
{e oblasti, a nastavljen je trend smanjenja stope kriminaliteta, jer su po~inje-
na 91.283 krivi~na dela, {to je najmanje u poslednjih deset godina, saop{tilo
je Ministarstvo unutra{njih poslova. Zaplenjena je 4,1 tona narkotika, {to je
najbolji rezultat u poslednjih deset godina, a zbog prodaje i dr`anja droge
procesuirano je 1.668 osoba. U protekloj godini po~injeno je i najmanje ubi-
stava, dok je broj saobra}ajnih nezgoda smanjen za 17 odsto u odnosu na pro-
sek u poslednjih deset godina. Pripadnici MUP su u 2017. godini ugasili i spre-
~ili {irenje 31.328 po`ara, izdali vi{e od 2,4 miliona paso{a, li~nih karata, vo-
za~kih i saobra}ajnih dozvola, a na grani~nim prelazima obavljena je kontro-
la skoro 69 miliona putnika. D. D.
8 dijalog
Ulica po
Oliveru
Ivanovi}u
INICIJATIVE
Svoju li~nu reakciju o mu~kom ubi-
stvu Olivera Ivanovi} ne mogu zadr`a-
ti samo na objavljivanju njegove foto-
grafije na dru{tvenim mre`ama. Imao
sam ~ast da poznajem Olivera, bili
smo nekada zajedno u predsedni{tvu
SDP-a. Izuzetno sam cenio njegov op-
timizam, jasnu politi~ku ideju i odsu-
stvo nacionalizma. ^ovek koji `ivi u
sredini koja je optere}ena nacionali-
sti~kim diskursima, a koji ima snage
da se izdigne iznad svog nacionalnog
tora, jeste veliki ~ovek. Smatram da je
osobina iskrenih humanista sposob-
nost da sagledaju sebe i druge i da
imaju razumevanja za one koje ne pri-
padaju njihovoj etni~koj ili verskoj za-
jednici. Takav ~ovek je bio Oliver.
^ovek dijaloga, tolerancije, su`i-
vota i mira. Nikada nisam verovao u
optu`be koje su protiv njega podne-
te. Na`alost, njegova nasilna smrt je
spre~ila sudski epilog. Oliver je jedan
od ljudi koji je prerano oti{ao, otet
njegovoj porodici i svima nama. Mi-
slim da jedino {to moramo u~initi je-
ste da ne zaboravimo njegovo delo i
njegove misli i da on nastavi da `ivi
kroz na{a dela i na{e misli. U tom smi-
slu predla`em da zajedno u~inimo,
simboli~ki, najmanje {to mo`emo, a
to je da pokrenemo inicijativu da se
jedna ulica u Kosovskoj Mitrovici i
jedna u Beogradu nazovu imenom
ovog velikog ~oveka.
Vlatko Sekulovi}, advokat
Tamara
Kosti}
LI^NI STAV
Radni~ke borbe bile su ~este u
mnogim sektorima prethodnih
meseci, a nosile su razli~ite ishode i
obim. U krugovima prosvete, aktuelna
pri~a locirana je u specijalnoj O[ „Sveti
Sava“ u [apcu gde su zaposleni pre
vi{e od tri nedelje obustavili nastavu i i
dalje istrajavaju u tome. Na ovaj na~in
oni izra`avaju svoje nezadovoljstvo
zbog odluke ministra prosvete da se za
v. d. direktora postavi Aleksandra
Uro{evi}. Prema re~ima nastavnog
kadra koji se nimalo ne sla`e sa ovom
odlukom, {kola je preduzela zakonsku
proceduru i odabrala osobu koja bi
bila v. d. direktora, ali o~igledno je da
re~ radnog kolektiva nije vredna niti
relevantna za MPNTR. Kako navode
zaposleni/e u {koli, uz koje stoje i
roditelji, ~asova ne}e biti dok se odluka
ne povu~e.
Ovde je ponovo re~ o obrascu iz {ire
prakse postavljanja re`imskih
poslu{nika na {to ve}i broj odgovornih
pozicija. Zbog smene direktora {kole
Miroljuba Musurovi}a, roditelji i
nastavnici/e iz O[ „Svetozar Mileti}“ u
Zemunu stupili su od 1. septembra u
protestne aktivnosti koje su prerasle u
obustavu rada {kole do ispunjenja
zahteva. Razlog je sli~an razlogu iz
Ako je patrijarh Irinej
kidnapovan neka namigne
@eljko
Injac
MI[LJENJE
Re~enica iz naslova, koja je osvanula
na Tviteru, na jedan {aljiv na~in
izra`ava nevericu u ono {to je
patrijarh srpski Irinej izrekao u
besedi na liturgiji slu`enoj 9.
januara povodom obele`avanja
Dana Republike Srpske. Podsetimo,
patrijarh Irinej je rekao: „Ljudi
mogu da pri~aju ovo ili ono, ali mi
vidimo koliko se predsednik
Aleksandar Vu~i} bori da sa~uva
Kosovo i Metohiju“; „Blagodarimo
Gospodu {to nam je podario ~oveka
koji se lavovski bori za srpski narod,
a posebno za mu~eni~ko i stradalno
Kosovo i Metohiju.“
Ovim re~ima patrijarh Irinej je
zaista razvejao svaku sumnju da
celokupna crkva stoji iza stavova
koje je nekoliko dana ranije izneo
mitropolit Amfilohije u intervjuu za
hercegnovsku TV u kojima je
insinuirao da predsednik Srbije
Vu~i} kroz unutra{nji dijalog
poku{ava da skine odgovornost sa
sebe za budu}u „izdaju Kosova“.
Autoritet patrijarha je dovoljno
Pogubni trend srozavanja obrazovanja oli~en u pojavi da se nastavni kadar tretira kao roba
Vezane ruke, zapu{ena usta
{kole u [apcu. Na mesto direktora
postavljen je v. d. od strane najvi{ih
prosvetnih instanci. Pod pritiskom
javnosti, ali i jednog dela roditelja koji
je zahtevao da se otpo~ne sa nastavom,
u~esnici bojkota istrajali su 27 dana.
Ipak, ono {to ovu situaciju ~ini
druga~ijom od scenarija u [apcu je
vode}a uloga Saveta roditelja u
organizovanju i radikalizaciji protesta.
Pogubni trend srozavanja obrazovanja
oli~en je u pojavi da se nastavni kadar
tretira kao roba, kakav status ima i
samo znanje koje u Srbiji usvaja
stotine hiljada |aka, studenata/kinja, a
potom i u sve o~iglednijoj praksi da
prodaja, menad`ment i biznis ~ine
klju~ne ta~ke oslonca prosvete i
obrazovanja. Oni su istrajavali da
stanu na put tome.
U cilju da se do~ara hitnost
situacije u kojoj se zaposleni u
obrazovanju nalaze, nije lo{e osvrnuti
se na nedavno formulisane promene
u zakonskom okviru. Naime,
pre}utna normalizacija strana~kog
postavljanja u fotelju kona~no je i
formalno omogu}ena upravo
Zakonom o osnovama sistema
obrazovanja i vaspitanja (poznat kao
ZOSOV) koji je stupio na snagu
po~etkom oktobra 2017. U njemu se
eksplicitno navodi da ministar ima
nadle`nost u imenovanju, kako
direktora ustanove, tako i vr{ioca
du`nosti. [kolski odbor samo ima
pismaŸdanas.rs
velik da zaseni re~i mitropolita
Amfilohija, za koga se pretpostavlja
da ima odre|eni uticaj na
konzervativniji deo vernika SPC i
nacionaliste. Ipak, ovako dva
razli~ita stava o dr`avnom vrhu
Srbije, izre~ena od dva uticajna
episkopa SPC, izazivaju dosta
nedoumica.
Da li je SPC podeljena oko
pitanja Kosova i Metohije? Mo`e se
slobodno re}i da ve}ina episkopa
SPC ima prili~no ujedna~en stav po
Patrijarhova odbrana Vu~i}a je zaista bila
Ô iskrena i ne samo iskrena nego i namerna. Ovom
izjavom patrijarh je namerno stavio do znanja i
vernicima, ali pre svega mitropolitu Amfilohiju i
njegovoj crkvenoj struji, da „sinodska centrala“
ne pristaje na ucene iz Crne Gore
pitanju odnosa prema kosovskom
problemu. Za crkvu je Kosovo
srpski Jerusalim. To }e re}i i
patrijarh Irinej i mitropolit
Amfilohije i prakti~no svi ostali
episkopi SPC. Prosto, za SPC je
Kosovo neotu|ivi deo srpskog
nacionalnog i duhovnog identiteta,
koga niko nema pravo da se
odrekne ni pod kakvim izgovorom.
Ukoliko bi dr`avni vrh zaista
krenuo u pravcu priznanja ili
podele Kosova, glavnog i vrlo
ozbiljnog oponenta bi imao upravo
u crkvi.
savetodavnu ulogu u tome, ali ima
nadle`nost i o raspisivanju konkursa
za izbor direktora ustanove. Jasno je
da ministar postavlja na mesto
direktora ili v. d. osobu koja ne mora
da odgovara kriterijumima {kolskog
odbora, tj. ovo telo ne mora da se
saglasi sa njegovom odlukom da bi
ona bila usvojena. Sve u svemu,
Na obustavu rada se
Ô
odlu~uje vrlo mali
broj radnih kolektiva
iako se ona do sada pokazala
kao jedini na~in da se
obezbede merljivi pomaci u
borbi za zahteve
ministar u roku od 30 dana od dana
prijema vr{i izbor direktora ustanove
i donosi re{enje o njegovom
imenovanju. Pored toga, ministar
ima diskreciono pravo da poni{ti
izbor i ponovo raspi{e konkurs.
Ovim se po ko zna koji put
centralizuje vlast u obrazovnom
sistemu, {to je potpuno protivno
principima participacije zaposlenih.
Oni ne samo da donose sve manje
odluka u sopstvenim kabinetima, ve}
sramno bivaju isklju~eni i iz procesa
van njih. Uzgred, kao i ve}ina zakona
iz oblasti obrazovanja i socijalne
za{tite, i ZOSOV je donet u
Za{to je onda patrijarh
„kidnapovan“?
Opozicioni deo Srbije je ostao
iznena|en izjavom patrijarha.
Koliko im je s jedne strane bila
draga izjava mitropolita Amfilohija,
koji je u jednom momentu postao
omiljeni opozicionar, ~ak i onom
liberalnom delu, koji gotovo uvek
do~eka Amfilohijeve izjave na no`. S
druge strane ih je toliko zaprepastila
izjava patrijarha u kojoj on ne samo
da ne osu|uje politiku Vu~i}a, nego
je jo{ i hvali i moli se i zahvaljuje
Bogu za njega.
Da li je patrijarh zaista
kidnapovan ili je po sredi ipak ne{to
drugo?
U medijima i na dru{tvenim
mre`ama se moglo pro~itati dosta
negodovanja povodom patrijarhove
izjave, pa ~ak i takvih konstrukcija
da je patrijarh ucenjen od vlasti u
Srbiji, te da je morao da brani
Vu~i}a. Naprotiv, patrijarhova
odbrana Vu~i}a je zaista bila iskrena
i ne samo iskrena nego i namerna.
Ovom izjavom patrijarh je namerno
neprihvatljivim uslovima, bez
diskusija, na ubrzanoj sednici
skup{tine i u nepotpunom
poslani~kom sastavu.
Da su zaposleni u prosveti pod
pritiskom svedo~i ovaj put i sam
zakon. Jo{ su im manje mogu}nosti
da obustavom rada tome stanu na
put. Kada je taktika u pitanju, od
presudnog je zna~aja razumeti
pojedine ote`avaju}e faktore jer se
{trajkovi i/ili obustave rada u prosveti
druga~ije vide u odnosu na druge
sektore. Slika je specifi~na najpre zbog
mogu}e masovnosti (u ovom sektoru
rade 138.473 osobe, prema RZS,
2016). Kada zaposleni iz ovog sektora
zarad borbe za svoj polo`aj stupe u
{trajk, retko kada izostaju osude
javnosti pre svega jer su deca kod
ku}e, {to remeti svakodnevicu
ogromnog broja ljudi, te se iza
navodne nepravde nanete deci borba
prosvetara diskredituje. Potom, kada
je sindikalno organizovanje u pitanju,
ono {to je dostiglo vrhunac je
sindikalni jaz. On se odnosi na
ideolo{ka i strate{ka razila`enja, ali i
organizaciona. U jednoj {koli ~lanstvo
se ni ne obave{tava o stupanju u
{trajk, dok drugi deo kolektiva koji
pripada ~lanstvu drugog sindikata
(iste {kole!) {trajkuje uz minimum
procesa rada. Po{to ovakav kontekst i
te kako ote`ava borbu, to je i alarm za
osve{}ene sindikalce/ke da, umesto na
sreda, 17. januar 2018.
stavio do znanja i vernicima, ali pre
svega mitropolitu Amfilohiju i
njegovoj crkvenoj struji, da
„sinodska centrala“ ne pristaje na
ucene iz Crne Gore. To je bio
odgovor na vi{e nivoa. Jedan za
vernike i dr`avnike, a drugi za
crkvenu opoziciju predvo|enu
Amfilohijem. Tako je privremeno
zaustavljena Amfilohijeva medijska
ofanziva, barem do slede}eg
crkvenog sabora, koji je uvek prilika
i za nova medijska spinovanja, a
preko njih i za razra~unavanje
izme|u pojedinih crkvenih struja.
Za crkvu, kroz svu njenu istoriju,
uobi~ajene su ove podele na vi{e
struja. Nije to specifi~nost ovog
vremena, niti pak neka isklju~iva
odlika srpske crkve. Sasvim je
izvesno da Amfilohije i pre~anska
crkvena struja, nezadovoljni svojom
trenutnom pozicijom, ne}e stati u
medijskoj ofanzivi. Ipak, ne treba
o~ekivati neke ozbiljnije sukobe i
podele koji bi doveli do raskola. Zato
{to su izre~ene razlike na povr{ini
medijskog i politi~kog, a u dubini
postoji ako ne saglasje a ono sigurno
vrlo velika bliskost u vezi s
pogledom na kosovsko ~vori{te
srpske istorije. Isto tako bi i ve}ina
episkopa i vernika osudila onog ko
zarad politi~kih poena ili
kratkoro~ne koristi `rtvuje jedinstvo
crkve i njen opstanak u ovom
te{kom i smutnom vremenu.
Autor je verski analiti~ar
borbu za birokratske pozicije, fokus
stave na borbu za praksu sindikalnog
samoorganizovanja. Jo{ jedan va`an
faktor se odnosi na pomenutu
zakonski utvr|enu obavezu da {trajk
mo`e legalno otpo~eti samo ako se
obezbedi minimum procesa rada, a to
je nastava od 30 minuta (Zakon o
{trajku, 1996). Nastavnici/e treba da
odr`e skra}eni ~as, {to se u javnosti
naj~e{}e percipira kao neozbiljno. Iz
strate{kog ugla radni~kih borbi,
objektivno, to ne donosi pomak ka
krupnijem rezultatu.
Dakle, na obustavu rada se odlu~uje
vrlo mali broj radnih kolektiva iako se
ona do sada pokazala kao jedini na~in
da se obezbede merljivi pomaci u
borbi za zahteve (iako ni ona nije
garancija pobede {trajka ili dugoro~no
odr`anih ustupaka). Otpor je uvek,
sasvim o~ekivano po~injao na radnim
mestima posebno ako je
nezadovoljstvo vezano za probleme u
ustanovi. Mo`e se re}i da na neki
na~in svedo~imo pojavi druga~ijeg
tipa {trajka u prosveti. Borbe
zaposlenih u ove dve {kole govore o
tome da postoje na~ini da se jaz
prevazi|e i fokus stavi na ono {to sve
aktere mu~i, {to nam potencijalno daje
podstrek da razmislimo mo`emo li se
argumentovano, ~ak i vezanih ruku,
boriti.
Autorka je master
obrazovnih politika
sreda, 17. januar 2018.
Snovi i demokratija
Gordana
Su{a
ZAREZ
Podmuklo je ubijen Oliver Ivanovi},
jedan od retkih Srba na Kosovu koji
je te~no govorio albanski i mogao da
komunicira sa svima! Kao lider
Gra|anske inicijative SDP (sloboda,
demokratija, pravda) nije do~ekao ni
slobodu, ni demokratiju, ni pravdu.
Svojom umerenom, prvenstveno
mirotvora~kom politikom, zalagao se
za prevazila`enje problema i
saradnju na trusnom podru~ju
zamrznutog konflikta! Kao ~ovek
koji je verovao da se dobri ljudi
stvaraju dobrim delima, kukavi~ki, s
le|a, ubijen je dan uo~i zakazanog
ponovnog glasanja u Skup{tini
Kosova o Sudu za ratne zlo~ine.
Po{to se pokazalo da prvobitna
osuda kojom je Oliver Ivanovi}
progla{en krivim za ubistvo ~etiri
Albanca nema validne dokaze, posle
ponovljenog su|enja pu{ten je na
slobodu ~ekaju}i novu osloba|aju}u
presudu. Nije do~ekao ni osloba|anje
niti slobodu! Ubica mo`da zna a
mo`da i ne zna razloge svog gnusnog
~ina. Mo`da je li~ni a mo`da je
naru~en. Olivera su voleli obi~ni ljudi i
Albanci i Srbi, ali nisu ga obo`avale
vlasti ni na Kosovu ni u Srbiji. Bio je za
evropski put i po{tovanje evropskih
vrednosti. Pro{le godine kada mu je
spaljen automobil pred porodi~nom
ku}om, prema njegovim re~ima, bio
je to etni~ki motivisan ~in, a sada je
o~igledno bilo i upozorenje njemu,
koje su ignorisale i vlasti i Euleks i
Unmik i on sam. Nije hteo da bude
u{an~en u nacionalisti~kim,
klijentelisti~kim i koruptivnim
BUDI PAMETAN
Talenat nije ~in,
on je du`nost.
Henrik Ibzen (1828 - 1906), dramski pisac i pesnik,
kriti~ar licemerja gra|anskog dru{tva
politikama i nije, na`alost, do~ekao
mogu}nost da odsanja svoj san -
slobodu, demokratiju i pravdu.
Pitanje slobode, demokratije i
pravde ostaje i svima nama kao op{te
mesto nedosti`nosti i neka ve~na
tema u „rakovoj obratnici“ po jedan
korak napred, po dva nazad. To {to
Srbija, jedina u regionu, ima silazni
trend u demokratiji, prema „Fridom
hausu“, i nije neka novost, ko ho}e i
`eli da primeti, ima dovoljno
podataka i dokaza u zemlji.
„Verujte na{im o~ima“, bio je jedan
je od slogana emisije „Oko“, Prvi
program RTS, radnim danima, pola
sata pre „Slagalice“. Vremenom se ta
klju~na poruka izgubila iz upotrebe,
pogled, valjda, zamutio, ali zato bi novi
Olivera su voleli
Ô obi~ni ljudi i Albanci i
Srbi, ali nisu ga
obo`avale vlasti ni na Kosovu
ni u Srbiji. Bio je za evropski
put i po{tovanje evropskih
vrednosti
neverovatni i dosad nevi|eni, a istiniti
slogan, mogao da bude, lutaju}a i
puzaju}a emisija „Oko“ u re`iji i pod
uredni~kom palicom Aleksandra
Vu~i}a. Samo je jednom gostovao u
originalnom formatu ove emisije,
dakle, 25 minuta, i valjda shvatio da
mu je nedovoljan i zato je istu
prebacivao u druge, du`e termine, {to
se desilo i poslednji put kada se
emitovala u nedelju, u terminu
„Nemanji}a“, koji su, trenutno, na
remontu, ali je trajala i du`e od njih pa
~ak i mnogih filmova, sat i 40 minuta!
[ta se dobija ovakvim
pretumbacijama informativnog
programa ne~ega {to bi trebalo da
bude javni servis? Zar ne bi bilo
normalnije da u bilo kom vanrednom
terminu, pa i nedeljom u 21 sat pod
najjednostavnijim naslovom „Intervju
dijalog
gl.urednikŸdanas.rs
sa predsednikom Srbije“ a koji mo`e
da vodi i Gorislav Papi}, RTS ugosti
{efa dr`ave? I to bi bilo sasvim u redu
jer nijedan medij ne bi propustio
gostovanje tako visokog zvani~nika
pogotovo kada je ovaj najavio
odgovore na neka pitanja. Ovako, {ta
se dobilo preme{tanjem
prepoznatljive emisije u drugu formu,
sa jednog na drugo mesto, d`aranjem
po programskom sadr`aju? Dobio se
mo}niji i ja~i Vu~i} i sledstveno tome,
nemo}ni uredni~ki tim, da mu
predlo`e uobi~ajenu soluciju. A
Vu~i}u je, kao maskoti rijaliti
televizija, RTS i te kako potreban kao
najgledaniji, relevantan i ozbiljan
program. I zato su ti, naru~eni
intervjui, ozbiljniji, on odmereniji,
jasniji, {to je poslednji put u razgovoru
sa Papi}em uspe{no prezentovao.
Time je, ipak, poput koze koja la`e, a
zaboravi na rog, demonstrirao i svoju
uskogrudu autoritarnu {irinu, sve
sam paradoks, obja{njenjem spiska
nestrana~kih kandidata na
naprednja~koj listi za beogradske
izbore. Oni su se, posle koncesionara
Aerodroma „Nikole Tesle“, pokazali
kao drugi izborni adut u rukavu
Aleksandra Vu~i}a i neka mu slu`e na
~ast, naro~ito pri~om kako se ne bave
politikom ve} svojim poslom, a
pitanje je da li bi se bavili svojim
poslom da ih ne podupire Vu~i}eva
politika ili da oni ne pristaju nju. To je
legitimno. U svakom slu~aju neki od
njih su, kao prvi na listi, dobili
obe}anje da }e ostvariti svoj san kao
{to je izgradnja Tir{ove dva. Taj san je,
nema sumnje, blagotvoran za roditelje
i decu ne samo Beograda ve} i Srbije,
ali da li }e ga ostvariti? Isklju~ivo zavisi
od Vu~i}evog namesnika na mestu
gradona~elnika, naravno, pod
uslovom da lista koju predstavlja
pobedi na izborima. Toliko o
demokratiji i snovima, a ne treba
zaboraviti ni one, sve ih je, na`alost,
vi{e, koji snatre o `ivotu van granica
svoje zemlje.
AFOKRIZAM
Zbog straha od vlasti pre
su iz Srbije be`ali lopovi, a
sada samo po{teni ljudi...
Ninus Nestorovi}
Ubiti Olivera Ivanovi}a
KOMENTAR
[ta god govorio na{ predsednik Vu~i}
da umanji politi~ku {tetu, jedno je
jasno da jasnije ne mo`e biti - ubistvo
Olivera Ivanovi}a bez obzira na to {ta
}e ta~no pokazati istraga jeste
politi~ko. Po dva osnova to se ne mo`e
opovrgnuti. Prvi je biografija Ivanovi}a,
koji je prvo politi~ar pa tek onda sve
ostalo. Drugi je tajming. Zadr`imo se na
ovom drugom. Likvidacija Ivanovi}a -
brutalna, otvorena i u mafija{kom stilu -
dogodila se u ta~no odre|enom
momentu. Upravo u onaj ~as kada u
Briselu prvi put treba da sedne za sto
na tehni~kim pregovorima izaslanik
Ramu{a Haradinaja sa Markom
\uri}em. U onaj ~as u kome u
Beogradu Bogdan Mitrovi}, Srbin sa
Kosova, obja{njava na RTS-u, kako je
posle ~etiri meseca pu{ten iz pritvora u
Podujevu, sa prikrivenom porukom da
je re~ o gestu dobre volje Pri{tine.
Iz tog ugla Oliverovo ubistvo {teti i
vlasti u Pri{tini, koja je u raskoraku sa
zapadnim saveznicima po pitanju
kompenzacije za Specijalni sud, ali
najvi{e ruinira Vu~i}evu poziciju. On je
upravo u kampanji za beogradske
izbore, usred je predaje kandidatske
liste ni 12 sati od raspisivanja izbora, i
BO@O KOPRIVICA
^asno
i hrabro
LI^NOST
Poslednji istup kao predsednik Nino-
vog `irija iskoristio je Bo`o Koprivica
da hrabro i ~asno pozove na otpor ovoj
i ovakvoj vlasti. Rekav{i da, pre Nino-
vog `irija, nikada nije bio predsednik
bilo ~ega, ovaj ~ovek koji je svojim de-
lom zadu`io srpsku i jugoslovensku
kulturu, primetio je da predsednik
Aleksandar Vu~i} nikada nije radio ni-
{ta i da se to „svakosatno klepetalo“
„jedino dobro ose}a me|u svojim pa-
pagajima“ poput Malog i Vulina, te da
je „Beograd du`an da ukloni tu po{ast
otporom“. Izre~en na dan raspisivanja
beogradskih izbora, ovaj poziv dobio
je na jo{ ve}oj te`ini. I izazvao pa`nju
javnosti mo`da i ve}u nego sam novi
laureat Ninovog priznanja. Koprivi~i-
na o{trina, glasnost i beskompromi-
snost nisu, me|utim, nepoznati onom
upu}enijem delu kulturne javnosti.
Evo, na primer, kako je to izgledalo u
izjavi za Danas povodom ukidanja
Utiska nedelje. „Karijera Aleksandra
Vu~i}a do ju~e-prekju~e svela sa na
podstrekivanje na mr`nju, rat, na pre-
krajanje granica, mr`nju prema dru-
gim narodima, {ti}enje ratnih zlo~ina-
ca Mladi}a i Karad`i}a i inih. I kakve
on ima kvalifikacije za funkciju premi-
jera? On pred Angelom Merkel, Puti-
nom i bilo kim pezi, a u Srbiji re`i, me-
|utim, ja to shvatam kao kevtanje do-
pomo}nika prvog i drugog vojvode.
Ali, taj de~ko me vi{e stvarno ne zani-
ma, mo`da njegovi lirski pasa`i o sop-
stvenoj porodici. I, obra}anje samom
sebi u tre}em licu - to je prvi i najbolji
9
u svakom javnom nastupu hvali svoje
uspe{no pregovaranje sa Ta~ijem, ~iji
je ishod da niko od Srba na Kosovu
nije stradao od 2012. Njegovi tvrde da
}e ako Vu~i} izgubi beogradske
izbore, izbiti kriza na svim nivoima
vlasti. A ubistvo Ivanovi}a je
momenat, {to je jasno svakom ko zna
{ta zna~i politika, koji te izbore mo`e
da preokrene, otuda opozicija u Srbiji
toliko `ali Ivanovi}evu sudbinu.
Jer, Vu~i} slabi kod najbrojnijeg
glasa~kog tela - patriotskog. Stavljen
je u defanzivnu poziciju, ma koliko je
sve stoje}i sa Anom Brnabi} du`e od
sat vremena u direktnom TV prenosu
galamio da ubistvo nije politi~ko, da
to tvrde oni koji su politi~ki komesari
opozicionih Jankovi}a, Jeremi}a,
\ilasa i ostalih, a predstavljaju se kao
novinari, te da }e tu`ila{tvo u
Beogradu pokrenuti istragu, kao i da
uskoro pose}uje Kosovo...
Na Kosovu je uskoro, u februaru,
10-godi{njica progla{enja
nezavisnosti, a ubistvo Olivera
Ivanovi}a najbolje oslikava u ~emu je
balkanska politika i dalje zaglavljena.
Ne u evrointegraciji, nego u crnoj
hronici. I kako prili~i na~inu pisanja za
crnu hroniku, mora se pomenuti na
kraju i to da je Oliver Ivanovi}, uprkos
svemu, ~ak i u svom robijanju zbog
optu`bi za zlo~ine nad Albancima, bio
druga~iji. Nije se povinovao. Slava mu.
Foto: Stanislav Milojkovi}
znak diktature“, rekao je tada Bo`o
Koprivica.
I nije to tek obra~un jednog partiza-
novca sa jednim zvezda{em. Jer, u Ko-
privi~inoj biografiji se neizostavno i sa
sigurno{}u mo`e napisati to - Partiza-
novac i to ovako, velikim slovom. Pa,
nadalje, ljubitelj fudbala i poezije, i po-
znavalac istih sa podjednakom erudici-
jom i stra{}u. ^ovek pozori{ta i najve}i
fan glumaca, dramaturg po pozivu u
mnogim teatarskim i ponekom film-
skom poduhvatu. Povodom njegove
knjige o fudbalu i poeziji „Samo bogovi
mogu obe}ati“ Miljenko Jergovi} rekao
je da je Koprivica „amalgam velikog pe-
snika i fudbalskog navija~a stare {kole“.
I druge njegove knjige spajaju naizgled
nespojivo - „Ki{, Borhes, Maradona“,
„Volej i sluh“, „Dribling, 1001 no}“.
Ro|en u zimu, u decembru 1950. u
Nik{i}u. Diplomirao svetsku knji`ev-
nost kod profesora Vojislava \uri}a.
Poznavalac, ljubitelj i branitelj dela i
prijatelj Danila Ki{a i Mirka Kova~a,
me|u ostalima. Poziv na otpor svake
vrste neretko (nam) upu}uje onim ki-
{ovskim - „ne dajte se pasjim sinovi-
ma!“ ili - „smrt fa`izmu!“.
Ivana Matijevi}
10
Nakon {to je Ministarstvo trgovine pokrenulo postupak protiv
Elektroprivrede Srbije na osnovu kolektivne tu`be „kradljivaca struje“
EPS prinu|ena da „pusti“
potro{a~e da je kontroli{u
Direktor EPS-a formirao Savet za za{titu potro{a~a od sedam ~lanova,
on je na ~elu tog tela, a samo jedan ~lan je iz Centra za za{titu potro{a~a
NA[A PRI^A
Ni{, Beograd - Elektroprivreda
Srbije (EPS) odlu~ila da „pusti“
potro{a~e da je kontroli{u, nakon
{to je bezmalo dve godine ignori-
sala takvu obavezu propisanu Za-
konom o za{titi potro{a~a, potvr-
|eno je Danasu. Vr{ilac du`nosti
direktora EPS-a Milorad Gr~i}
odlu~io je ovih dana da unutar
ovog javnog preduze}a prvi put
bude formiran Savet za za{titu
potro{a~a - krajnjih kupaca elek-
tri~ne energije, kao i vi{e Komisi-
ja za re{avanje prigovora potro{a-
~a, a u kojima su, kako zakon na-
la`e, i predstavnici evidentiranih
potro{a~kih udru`enja.
Odluke su donete nakon {to
je Ministarstvo trgovine, turi-
zma i telekomunikacija pokre-
nulo postupak za za{titu kolek-
tivnog interesa potro{a~a, uva-
`avaju}i razloge u takozvanoj
kolektivnoj tu`bi Centra za za-
{titu potro{a~a Forum, podne-
toj u ime navodnih „kradljiva-
ca struje“ iz Ni{a i nekoliko
okolnih op{tina. Jedan od raz-
loga za podno{enje ove tu`be je
i nepostojanje Saveta i Komisi-
ja, u kojima mora da bude i
predstavnika potro{a~kih orga-
nizacija. Tu`ba je podneta pro-
tiv EPS Distribucije, kao javnog
preduze}a koje trguje strujom.
Prema podacima Foruma, u
Ni{u i okolini je najmanje 2.500
porodica od kraja 2015. godine do
danas ostalo bez struje zbog na-
vodne neovla{}ene potro{nje, od-
nosno „kra|e struje“. EPS Distri-
bucija je takvu potro{nju ~esto
konstatovala „bez prisustva potro-
{a~a i dokaza koje zakon zahteva“,
a potom je odbijala da ih priklju~i
na mre`u iako su ispunili sve za-
konske uslove, uslovljavaju}i pri-
klju~enje izmirenjem zastarelih
dugovanja, koja, zahvaljuju}i i
protivustavnim kamatama, dosti-
`u i 900.000 dinara po potro{a~u.
EPS Distribucija je po ovom osno-
vu isklju~ivala i doma}instva sa
bebama, bolesnima i starima, {to
Zakon o za{titi potro{a~a zabra-
njuje. Neke od tih doma}instava
bez struje provode ve} ~etvrtu ili
petu zimu, navode u Forumu.
- Najnovije odluke EPS-a su
posledica na{e kolektivne tu`be,
odnosno odgovor na nju. Ima-
mo, recimo, informaciju da je
nakon na{e tu`be, a po nalogu
Ministarstva trgovine, tr`i{ni
EPS ostvario plus od {est milijardi dinara
- U pro{loj godini ostvarili smo plus od {est milijardi dinara, i na taj na~in po drugi
put uzastopno poslovali pozitivno. Treba naglasiti i to da smo u 2017. godini pove-
}ali naplatu struje za oko pet odsto i proizvodnju uglja u Kolubari i Kostolcu za ne-
{to vi{e od ~etiri odsto - izjavio je ju~e Milorad Gr~i}, v. d. direktora Elektroprivrede
Srbije. On je dodao da je pro{le godine po~ela i izgradnja novog bloka B3 u Termo-
elektrani „Kostolac“ snage od 350 megavata kao i da je potpisan ugovor za izgrad-
nju vetroparka u Kostolcu.
inspektor kontrolisao ni{ku
Elektrodistribuciju i napisao
prijavu zbog nepostojanja Ko-
misije za re{avanje prigovora,
~ime se kr{i ~lan 83 Zakona o
za{titi potro{a~a. Sada je, me|u-
tim, va`no da formiranje Save-
ta, kao i Komisija, ne bude mr-
tvo slovo na papiru, {to bi mo-
glo da se dogodi, ve} da ta tela
zaista funkcioni{u. Zbog toga
Komisije kontroli{u i zaposlene u EPS-u
Komisije, kako se podse}a u odluci, „analiziraju i stru~no obra|uju“ prigovore kraj-
njih kupaca elektri~ne energije sa pravom na garantovano snabdevanje, kao i krajnjih
kupaca kojima je obustavljena elektri~na energija. One „predla`u mere prevencije u
cilju otklanjanja razloga za prigovore na ra~une za utro{enu struju“, te „mere pre-
vencije u cilju otklanjanja razloga za prigovore na obustavu isporuke struje“. Ono {to
je, mo`da, najva`nije, jeste da Komisije „kontroli{u rad zaposlenih koji su ovla{}eni
da postupaju po prigovorima krajnjih korisnika i daju smernice za postupanje“.
sam ovih dana predlo`io Mini-
starstvu trgovine da odr`i sasta-
nak svih ~lanova komisija koje
je imenovalo kako bi se ujedna-
~io postupak njihovog rada - ka-
`e za Danas Jovan Jovanovi},
predsednik Foruma i ~lan Save-
ta za za{titu potro{a~a EPS-a, po
odluci v. d. direktora EPS-a.
Gr~i} je, ina~e, odlukom o
obrazovanju Saveta za za{titu po-
tro{a~a - krajnjih kupaca elektri~-
ne energije, u koju je Danas imao
uvid, imenovao sedam ~lanova,
od kojih je samo Jovanovi} pred-
stavnik organizacija za za{titu po-
tro{a~a. U odluci koju je Gr~i} pot-
pisao navodi se da je on predsed-
nik Saveta, a jedan od ~lanova je i
ministar privrede Goran Kne`e-
vi}. Zadatak ovog stru~nog save-
todavnog tela EPS-a je da „analizi-
ra stanje i predla`e mere i aktivno-
sti na unapre|enju politike za{tite
G. V.
ekonomija
ekonomijaŸdanas.rs
prava kupaca elektri~ne energije,
predla`e aktivnosti na unapre|e-
nju ostvarivanja prava krajnjih ku-
paca na uredno i neprekidno
snabdevanje elektri~nom energi-
jom, kao i da analizira izve{taje o
prigovorima krajnjih kupaca i da-
je smernice za postupanje“.
Njegovom odlukom o obra-
zovanju komisija za re{avanje
prigovora fizi~kih lica - krajnjih
Na kupce prebacuju i obavezu
zamene brojila: [alter EPS-a
kupaca elektri~ne energije sa
pravom na garantovano snab-
devanje, u koje smo tako|e ima-
li uvid, formira se {est komisija
na teritoriji cele Srbije - u Beo-
gradu, Novom Sadu, Ni{u, Kra-
gujevcu, Kraljevu i EPS Snabde-
vanju. U Komisijama je po pet
~lanova, od kojih je samo po je-
dan iz potro{a~kih organizacija.
Forum, ina~e, u kolektivnoj
tu`bi kojom se zahteva privreme-
no priklju~enje navodnih kradlji-
vaca struje, navodi da je EPS Di-
stribucija zloupotrebila institut
neovla{}ene potro{nje sa ciljem
da naplati zastarela dugovanja, u
kojima se nalazi i kamata obra~u-
nata komformnom metodom
koju je Ustavni sud 2012. godine
proglasio neustavnom, a zbog
koje su ti dugovi uve}ani i za pre-
ko 60 odsto. Zakon o za{titi po-
tro{a~a zabranjuje da se uklju~e-
nje struje potro{a~u „uslovljava
pla}anjem zastarelih dugovanja“.
Po Zakonu o obligacionim odno-
sima, komunalni dugovi zastare-
vaju u roku od godinu dana, na-
kon ~ega ih javna preduze}a ne
mogu sudski naplatiti.
U tu`bi se tvrdi da je cilj ova-
kve zloupotrebe i namera EPS
Distribucije da na gra|ane pre-
baci sopstvenu obavezu zamene
brojila koja nisu ba`darena du-
`e od 12 godina, {to ih po Zako-
nu o metrologiji ~ini neisprav-
nim. Mada je to njena obaveza,
kupovina novog brojila i pla}a-
nje njegovog izme{tanja na no-
vo merno mesto, ko{tala je
„kradljivce struje“ do 150.000
dinara. Iako zakon zabranjuje
upotrebu takvih brojila, EPS Di-
stribucija preko njih obra~una-
va i kori{}enje struje i iznose na-
vodne neovla{}ene potro{nje.
EPS Distribucija, navodi Fo-
rum, nije po{tovala ni odredbu
Zakona o za{titi potro{a~a koje
zabranjuju da bez struje ostanu
doma}instva u kojima „`ivi ugro-
`eni potro{a~ zbog uzrasta, po-
sebnih potreba ili bolesti“. Ovo
Foto: FoNet
javno preduze}e je, tako|e, u svim
spornim slu~ajevima konstatova-
lo „neovla{}enu potro{nju“ isklju-
~ivo na osnovu o{te}ene dr`avne
ili distributivne plombe, a bez
provere da li su nakon o{te}enja
ra~uni za struju nakon toga uma-
njeni, odnosno da li je kra|e stru-
je uop{te bilo, iako, prema va`e-
}im propisima, ona postoji kada
su te plombe o{te}ene, „a pod
uslovom da se u kontroli mernog
ure|aja utvrdi nepravilnost regi-
strovanja utro{ene elektri~ne
energije“. Z. Miladinovi}
Kostolac }e nakon 13 godina ipak dobiti neophodnu saobra}ajnicu
Obilaznica do kraja ove godine
Kostolac - Gradnja obilaznice oko
Kostolca, duge {est kilometara, zapo-
~eta je jo{ pre 13 godina, ali do danas
nije zavr{ena uprkos brojnim obe}a-
njima republi~kih i lokalnih funkcio-
nera. Pri tom, za ovaj posao iz tada-
{njeg Nacionalnog investicionog pla-
na bilo je namenjeno 225, a iz bud`e-
ta Po`arevca - ~ija je Kostolac gradska
op{tina - 105 miliona dinara, od ko-
jih je deset ispla}eno na ime ekspro-
prijacije. Pre {est godina je nastavak
radova doveden u pitanje zbog hap-
{enja 15 osoba koje su se sumnji~ile
sreda, 17. januar 2018.
Otvorena godi{nja Konferencija o finansijama
Du{an Vujovi}:
za investicije
ne planiramo
ovog novca, Vujovi} ka`e da je
za ovu godinu planirano da
„bilo iz teku}ih vi{kova, bilo iz
ovih priliva otplatimo, odno-
sno ne refinansiramo najsku-
plje kredite koji dospevaju to-
Aleksandar kom ove godine“.
Milo{evi} - To su krediti sa stopama
od sedam, 7,5 odsto i osam od-
OD SPECIJALNOG IZVE[TA^A sto - ka`e ministar.
Vujovi} tvrdi da Vlada „nije
Be~ - Za {ta }e biti upotrebljeno eksplicitno planirala“ novac od
417 miliona evra, koliko }e dr-
`avi pripasti od jednokratne
koncesije u bud`etu za 2018. jer
nije mogla zasigurno da ra~una
naknade za koncesiju aerodro- na njih, pa }e ta sredstva sada
ma „Nikola Tesla“, pitanje je biti kori{}ena kao dopunska.
kojim se javnost bavi od mo- - Ako smo planirali da se za-
menta kada je francuski Vansi du`imo za neku investiciju, da
izabran za budu}eg upravnika se sada ne zadu`ujemo nego da
beogradske vazdu{ne luke. Su- tro{imo novac od (koncesio-
de}i po ju~era{njoj izjavi mini- nog) priliva, a s druge strane da
stra finansija Du{ana Vujovi}a iskoristimo deo tog priliva da
datoj Danasu, izvesno je samo otplatimo najskuplje kredite -
da sredstva ne}e oti}i u potro- dodaje Vujovi}, navode}i da }e
{nju, a o tome za {ta }e kon- o tome na kraju odlu~iti Upra-
kretno biti upotrebljena, Vlada va za javni dug, „na osnovu
jo{ nije odlu~ivala. strategije koju }emo usvojiti“.
- Jo{ nismo razmatrali ni ko- Vujovi} je ina~e na konfe-
ja }e biti dinamika priliva sred- renciji izneo vrlo optimisti~ke
Oprost duga re{enje za gubita{e
Prema Vujovi}evim re~ima, Srbija je do{la do kraja procesa u kojem re{ava pro-
blem preduze}a u restrukturiranju. „Ve} dve godine smo u fazi u kojoj ta preduze-
}a nastavljaju restrukturiranje, ne zato {to ih dr`ava {titi, ve} zato {to ih poverioci
i banke {tite, jer tra`e racionalno re{enje. Mi poku{avamo da na|emo formulu da
im ponudimo dovoljno nisku cenu energenata i osnovnih imputa, a da na|emo i
njihovo mesto na tr`i{tu. To se mo`e uraditi ili preko strate{kih partnera ili restruk-
turiranjem u kojem svi pristanu da im oproste deo dugova da bi preduze}e imalo
novi po~etak, kao {to je primer Galenike. O~ekujem da }emo ovaj proces privesti
kraju tokom 2018. godine“, ka`e Vujovi}.
stava ni kako }emo ih tro{iti, ali procene o smeru kretanja srp-
smo na po~etku trogodi{njeg ske ekonomije, ponoviv{i da
programa koji je podr`ao MMF o~ekuje rast od „tri, tri i po od-
rekli da }e prihodi od prodaje ili sto, a mo`da i vi{e“. Kako je re-
koncesija biti upotrebljeni za kao za srpske medije, „o~ekuje-
strate{ke ciljeve, raniju otplatu mo natprose~no o`ivljavanje
najskupljih dugova i produblja- proizvodnje u poljoprivredi i
vanje uloge dr`ave u finansira- oporavak proizvodnje uglja i
nju investicionih projekata, a ne energije“. To su, kako je ocenio,
za potro{nju - rekao je Vujovi} cikli~ni faktori „koji su pro{le
za na{ list, na marginama me- godine bili protiv nas, a ove }e
|unarodne Juromani konfe- doprineti rastu BDP-a“.
rencije koja se odr`ava u Be~u. - Na malo du`i rok, glavni
Odgovaraju}i o tome koji je faktor rasta }e biti na{a sposob-
njegov stav o najboljoj nameni nost da zavr{imo institucional-
da su za oko {est miliona evra o{teti- procenjuje se da }e zavr{etak posla
le bud`et Srbije i Po`arevca, te insti- ko{tati oko 60 miliona dinara jer, po-
tucije uklju~ene u gradnju obilaznice red oja~avanja postoje}eg asfalta na
i jo{ nekih puteva... Sada, gradona- trasi od pet i po kilometara, koja ima
~elnik Bane Spasovi} najavljuje ko- samo takozvani habaju}i sloj, valja
na~ni zavr{etak obilaznice, jer je lo- „pokriti“ i preostali, zemljani deo pu-
kalna samouprava zapo~ela prego- ta - obja{njava Spasovi}.
vore sa dr`avom. Kada obilaznica bude zavr{ena,
- Dosad smo re{ili sva sporna kamioni, autobusi i te{ka mehaniza-
imovinsko-pravna pitanja i lokalna cija koja saobra}a prema termoelek-
samouprava }e, ako bude neophod- tranama i kopovima }e, kona~no, bi-
no, zajedno sa dr`avom finansirati ti preusmerena izvan Kostolca, Kle-
preostale radove koji bi trebalo da novnika i ]irikovca, {to }e smanjiti za-
budu okon~ani ove godine. Ina~e, ga|enje u ovim naseljima. M. V.
 sreda, 17. januar 2018.
i investicijama u centralnoj i isto~noj Evropi - Juromani
Novac od koncesije
i vra}anje dugova,
da ode u potro{nju
„ Vlada jo{ nije razmatrala kako }e upotrebiti sredstva
dobijena za aerodrom „Nikola Tesla“
„ Srpski ministar finansija izneo optimisti~ne ocene o
kretanju ekonomije, prognozira rast od tri do 3,5 odsto
„ Vujovi} o~ekuje natprose~no o`ivljavanje proizvodnje
u poljoprivredi i oporavak proizvodnje uglja i energije
ne reforme, da privu~emo veli-
ke investitore i da zavr{imo ~i-
{}enje finansijskog sektora. Uz
to, mnoge zemlje se okre}u di-
gitalnoj ekonomiji, {to nudi
mnogo na~ina da se pove}a
produktivnost. Mi sada sma-
njujemo nezaposlenost, u na-
rednom periodu akcenat treba
da bude na pove}anju produk-
tivnosti - ocenio je ministar.
^injenicu da je Srbija u 2017.
imala rast od samo 1,9 odsto,
znatno ispod proseka regiona,
Vujovi} izme|u ostalog pripi-
suje i tome {to je Srbija reforme
po~ela kasnije i {to za razliku od
ostalih zemalja regiona ona i
dalje „re{ava probleme dis-
funkcionalnih preduze}a“.
- Kad se to zavr{imo, onda }e-
mo imati ~istu situaciju. Ali, va-
ekonomija
ekonomijaŸdanas.rs
Izvr{itelj odr`ao licitaciju sa samo jednim u~esnikom
„Slavija“ prodata Matijevi}u
AKTUELNO
Beograd - Jedan od tri hotela iz
kompleksa „Slavije“, Luks, pro-
dat je ju~e za 6,5 miliona evra
firmi Petra Matijevi}a, Mat
Real Estate. Novom vlasniku
dat je rok od 15 dana da uplati
izlicitirani iznos, ali on ipak ne-
}e mo}i da preuzme objekat
sve dok sud ne utvrdi da li }e se
sa~ekati potvrda verodostojno-
sti osporavanog duga od oko
dva miliona evra, na osnovu
kojega je hoteli prodat.
Matijevi}, koga je u ovom po-
slu predstavljao sin Zoran, bio je
jedini u~esnik na licitaciji koju je
zakazao javni izvr{itelj Marko
Vuki}evi}, realizuju}i odluku ar-
bitra`e izme|u firmi Slavija hote-
Srbija ima dobre li i Fil [ar, nastalu nakon spora iz
pretpostavke zajedni~kog posla organizovanja
za IT sektor: igara na sre}u, o ~emu je Danas u
Du{an Vujovi} vi{e navrata pisao. Naime, poslo-
Foto: FoNet vodstvo Slavija hotela osporava
da dug uop{te postoji, a arbitra`a
je bez ekonomskog ve{ta~enja i
dokumentacije prihvatila tvrdnju
Katarine [aranovi}, supruge ubi-
jenog vlasnika Fil [ara, da je on
upla}ivao novac za rad kockarni-
ce. Poslovodstvo je zatra`ilo da se
postupak prodaje odlo`i do odlu-
ke suda kome su podneli tu`bu
za poni{taj arbitra`e. Ukazali su i
da ako se jedan od tri hotela pro-
da, a sud kasnije utvrdi kako to
nije trebalo ~initi, ne}e biti na~ina
da se {teta ispravi. Izvr{itelj je ipak
zakazao licitaciju.
- Predstavnici Slavija hotela
su prisustvovali licitaciji, a ja
sam i ranije ukazala da je neo-
Izvr{ni direktor FCA iz Torina Ser|o Markione odbacio
mogu}nost da Kinezi kupe fabriku ili brendove
Ne prodaje se kragujeva~ki Fijat
Kragujevac - Izvr{ni direktor Fi-
jat Krajsler automobili (FCA)
Ser|o Markione izjavio je na Saj-
mu automobila u Detroitu da ta
kompanija nema nameru da
razdvaja svoje poslovanje ili da
pojedina~ne brendove prodaje
kineskim ili drugim kompanija-
ma. On je tako komentarisao in-
formaciju Rojtersa „da su se u
javnosti pojavile {pekulacije da
je kineska kompanija Guang-
d`ou automobili zainteresovana
Optimisti i u zemljama regiona za preuzimanje dela FCA“...
Ipak, ovom izjavom nije defi-
Uvodni panel ministara finansija regiona ostavio je utisak da nijednoj zemlji ne ide lo- nitivno stavljena ta~ka na tu vr-
{e, ve} da ~itav region grabi napred u punoj brzini. Pored Vujovi}evih pozitivnih oce- stu spekulacija koje se u doma}oj
na o sprovedenoj konsolidaciji, o~ekivanju rasta u 2018. i pobolj{anju kreditnog rej-
tinga Srbije, sli~ne opaske na ra~un svoje dr`ave izneo je i hrvatski ministar finansi-
javnosti namah dovode u vezu sa
ja Zdravko Mari}. On se pohvalio kako je i Hrvatskoj pre nekoliko dana agencija Fi~ kragujeva~kom filijalom FCA i
pove}ala kreditni rejting te kako je za dve godine javni dug smanjen za sedam odsto. njenom prodajom Kinezima i
- Ulazimo u mirniji period razvoja - ocenio je Mari}, koji je zasluge za to pripi- sve u~estalijim (dez)informacije
sao ja~anju industrijske proizvodnje, maloprodaji i oporavku gra|evinarstva. ^lan- o njihovom interesovanju za
stvo u EU, po njegovim re~ima, Hrvatskoj je donelo najve}u korist u pristupu jedin- FCA ili neke druge velikane iz
stvenom tr`i{tu. sveta automobilske industrije,
- Stimulisanje rasta, fiskalna konsolidacija kao racionalno kori{}enje resursa, a {to bi mogla da bude i besplatna
ne samo kao {tednja i poreska reforma koju smo prvu sproveli, bile su tri mere ko- reklama za relativno nepoznate
je su dovele do smanjenja javnog duga Hrvatske - rekao je Mari}. dalekoisto~ne kompanije.
Tako se i letos digla velika
`nije je da se okrenemo tome ka- visokovrednih industrija. Zemlje medijska pra{ina oko informa-
ko }e izgledati srpska privreda za koje najbr`e rastu, poput balti~kih cije da bi kineski proizvo|a~
pet, 10 ili 20 godina. U~e{}e viso- zemalja, to uglavnom zasnivaju automobila Grejt vol motors
kovrednih usluga kod nas je izu- na IT sektoru, a Srbija ima dobre (GWM) trebalo da kupi Grupa-
zetno potcenjeno. Treba nam pretpostavke za to - optimisti~no ciju FCA ili pojedine njene
modernizacija poljoprivrede i rast zaklju~uje Vujovi}. \ brendove. Pojedini doma}i
„ Kupac ima rok od 15 dana za uplatu
izlicitirane sume, ali hotel ne}e
mo}i da preuzme dok sud
ne potvrdi postojanje duga
phodno sa~ekati odluku suda.
Izvr{itelj to nije prihvatio, ali je
doneo zaklju~ak prema kome
napla}eni iznos ne}e mo}i da
se prosledi poveriocu, firmi Fil
[ar, sve dok sud ne odlu~i o
pravnim sredstvima koje smo
ulo`ili sudu na odluku izvr{ite-
lja o javnoj prodaji - izjavila je
za Danas predsednica Skup{ti-
ne Slavija hotela Maja Pej~i} i
dodala da bi bilo mnogo bolje
da je taj kompleks prodat u pri-
vatizaciji kao celina nego {to se
na ovakav na~in raspar~ava i to
za dug koji firma osporava.
mediji, posebno oni bliski ak-
tuelnoj vlasti, oti{li su toliko da-
leko da su proizvodnju jednog
od najzna~ajnijih Krajslerovih
brendova - „Jepp“ (D`ip), koji
slovi za svojevrsnu ikonu ame-
ri~ke tale industrije, ve} doseli-
li u kragujeva~ku fabriku.
Prema informaciji Rojtersa,
Kinezi su bili zainteresovani za
celokupnu Grupaciju FCA ili za
pojedine njegove delove, dok je
magazin Automative njuz, po-
zivaju}i se na izvore iz kineske
kompanije, pisao da je GWA
ipak najvi{e zainteresovana za
kupovinu brenda „Jeep“, po{to
ta kompanija navodno `eli da
postane vode}i svetski proizvo-
|a~ SUV-ova (luksuznih tere-
naca, ili luksuznih kombinaci-
ja gradskih I terenskih vozila),
te da bi joj preuzimanje Jeepa
omogu}ilo ispunjenje tog cilja.
Da u ovoj pri~i mnogo toga
nije {timalo, videlo se najpre po
tome, {to je, uprkos napisima i u
poznatim svetskim medijima,
KURS
Ò Ò
118,3742
ZVANI^NI SREDNJI KURS NARODNE BANKE SRBIJE ZA DANA[NJI DAN
11
Foto: Stanislav Milojkovi}
Prema zaklju~ku koje je na-
kon licitacije izdao izvr{itelj, Ma-
tijevi} je upoznat sa re{enjem o
prodaji, ali i sa prigovorima Sla-
vija hotela. Izjavio je „da je sve-
stan pravnih posledica ovih aka-
ta i da pristaje na sve pravne ri-
zike s tim u vezi“. Tako|e, navo-
di se u zaklju~ku, on se saglasio
da i pored izvr{ene uplate, izvr-
{itelj „zastane sa dono{enjem za-
klju~ka o predaji, sve dok nadle-
`ni sud pravosna`no ne odlu~i o
svim pravnim sredstvima (pri-
govorima) koje je izjavio izvr{ni
du`nik“. M. N. Stevanovi}
top menad`ment Grupacije na-
jave o mogu}oj prodaji }utao u
meri, koja je mogla da se okarak-
teri{e i kao - ignorisanje. ^uli su
se jedino kineska strana i „anali-
ti~ari“, koji su, ni~im izazvani,
tvrdili da je takvu odluku doneo
Markione, nakon neuspe{nih
poku{aja, da Grupaciju FCA
proda Folksvagenu, ili D`eneral
Motorsu. Kinezi su ipak potvrdi-
li da Grejt vol motors „nije uspo-
stavila kontakt sa izvr{nim di-
rektorom Fijat Krajslera, niti
potpisala ikakav dokument sa
tom italijansko ameri~kom gru-
pacijom“. Zato }e kragujeva~ke
automobild`ije morati da sa~e-
kaju proizvodnju nekog drugog,
skromnijeg modela. Ve} du`e
vreme se pominje manji SUV ili
zamena za „punto“, a ~uje se i da
}e ovogodi{nja proizvodnja da
bude prekinuta po~etkom juna,
da bi se u potonjoj tromese~noj
pauzi pripremile proizvodne li-
nije i monta`ne trake za novi
model. Z. Radovanovi}
96,9406
12 globus 13
sreda, 17. januar 2018. spoljnaŸdanas.rs sreda, 17. januar 2018.

Ruska agencija
ne sme da
objavljuje
predizborne
ankete
Moskva - Jedina ruska nezavi-
sna agencija za istra`ivanje
javnog mnjenja Centar Leva-
da saop{tila je da ne}e obja-
vljivati rezultate javnog mnje-
nja pred predstoje}e predsed-
ni~ke izbore u zemlji, usled
straha od pravnih posledica.
Levada Centar se od 2016. na-
lazi na spisku stranih agenata
„ Levada Centar
se od 2016.
nalazi na spisku
stranih agenata
prema novom zakonu koji
ima za cilj da obuzda navodni
strani uticaj na javni `ivot u
Rusiji. Vlasti insistiraju da za-
kon, me|utim, nije uperen
protiv kriti~ara Kremlja.
Direktor Centra Lev Gud-
kov kazao je za ruski dnevnik
Vedomosti da }e agencija
sprovoditi istra`ivanja, ali da
Rohin|e se vra}aju iz
Banglade{a u Mjanmar
Daka, Nejpjido - Banglade{ i
Mjanmar su postigli dogovor u
vezi sa vremenskim okvirom za
povratak stotina hiljada Rohin|a
koji su pobegli od nasilja mjan-
marske vojske. Mjanmar je pri-
stao da svake nedelje primi po
1.500 Rohin|a, saop{teno je iz
Banglade{a. Kako se dodaje, cilj
je da se svi vrate u Mjanmar za
dve godine. Vi{e od 740.000 Ro-
hin|a prebeglo je u susedni Ban-
glade{ od nasilja koje je zahvati-
lo dr`avu Rahin 2016. i 2017.
Humanitarne agencije su izra-
zile zabrinutost da je njihov povra-
tak u Mjanmar prisilan. Banglade{
je saop{tio da mu je cilj da u zemlju
vrati cele porodice, kao i siro~i}e i
„decu ro|enu zbog neopravdanih
„ Izbeglice u
strahu,
humanitarne
agencije sugeri{u
da je povratak
prisilan
incidenata“, odnosno decu koja su
za~eta silovanjem. Me|utim, pri-
padnici Rohin|a muslimana u
Banglade{u brinu zbog povratka u
Mjanmar. „Jo{ uvek nismo sigur-
ni u vezi s tim kakav je sporazum
potpisan“, rekao je Sirad`ul Mo-
stafa, lider zajednice Rohin|a u lo-
goru u gradu Koks Bazar. „Na{
glavni prioritet jeste da nam dode-
Istra`ivanja javnog mnjenja u Sjedinjenim Dr`avama
Ve}ina Amerikanaca misli
da Tramp radi protiv njih
le dr`avljanstvo kao Rohin|ama.
Drugo, moraju da nam vrate na{u
zemlju. Tre}e, mora da nam se za-
garantuje bezbednost na me|una-
rodnom nivou. U suprotnom, ovo
nije dobro za nas“, rekao je Mosta- Va{ington - Gotovo 41 odsto
fa, preneo je Bi-Bi-Si. Amerikanaca `estoko se protivi
Ministar spoljnih poslova Mjan- predsedniku Donaldu Trampu,
mara Ju Mint Tu je rekao da }e {to je za {est odsto vi{e nego pro-
„proces povratka (Rohin|a) po~eti {le godine, pokazuje najnovije is-
23. januara.“ On je dodao da je u to- tra`ivanje Si-Bi-Es Njuz. Bele`i se
ku proces izgradnje jo{ tri tranzitna pad u broju Trampovih „vernika“
logora i da postoje planovi da se „iz- tj. onih koji ga podr`avaju na 18
grade nova sela“. Portparol Visoke odsto, u odnosu na 22 odsto koli-
komisije UN za izbeglice apelovao ko je bilo pro{le godine u isto vre-
je na Mjanmar da se uhvati u ko- me. Gotovo 43 odsto gra|ana sla-
{tac s glavnim uzro~nicima krize. `e se da je stanje u zemlji sada
On je tako|e istakao da izbeglice znatno gore nego pre dolaska
treba da se vrate tek kada budu ose- Trampa na mesto predsednika,
}ale da je to bezbedno. M. K. dok se 44 odsto „stidi“ jer im je
Tramp predsednik. ^ak 67 odsto
Amerikanaca ose}aju se kao da
„Tramp radi protiv njih“.
Dok je ve}ina u anketi bila za-
brinuta za pravac kojim se kre}e
Hejgel: Predsednik ne}e da u~i
Va{ington - Predsednik Donald Tramp „namerno je podelio zemlju i svet“ tokom pr-
Novi ili gornji
Makedonac?
Novoro|en~etu je dvadeset
osam godina - podse}a gr~ki
ministar spoljnih poslova Nikos
Kocias, najavljuju}i pred
kamerom TV Antene najnoviji
zemlja, rasna pitanja su tako|e atinsko-skopski poku{aj re{enja
bila vrlo alarmantna. Gotovo 60 balkanske slagalice: zajedni~ko
odsto ispitanika veruje da su ra- „kr{tenje“ Makedonije jednim
sne podele znatno ve}e i vidljivi- imenom, koje }e posle skoro
je od kada je Tramp u Beloj ku}i. pune tri decenije biti prihvatljivo
Trideset devet ispitanika opisalo za oba suseda.
je sebe kao demokrate, dok se 33 Makedonski premijer je, u isto
odsto izjasnilo kao republikanci vreme, televiziji Alfa rekao kako
u istra`ivanju koje je obavljeno veruje da je „mogu}e da se na|e
od 10. do 12. januara, u trenutku re{enje do kraja prve polovine
kada je Tramp svojim vulgarnim 2018. godine“. Zoran Zaev stavlja
komentarom o pojedinim ze- na znanje da je njegovoj vladi
mljama odakle dolaze migranti u prioritet re{enje spora, koji je - po
SAD podigao veliku pra{inu. uverenju mnogih - ometao cilj
Tramp se, pokazalo je ovo istra`i- Makedonije da pristupi NATO-u i
vanje, suo~ava sa najmanjom sto- Evropskoj uniji. Skoplje
pom podr{ke u odnosu na bilo (delimi~no i Atina sa svojom
kog prethodnika u modernoj isto- politi~kom scenom pod mnogo
riji, ~ak i prema svom najbli`em ve}im nabojem) izra`ava
„konkurentu“ Ronaldu Reganu oprezan i pa`ljivo odmeren
optimizam da se sukob „mo`da
bli`i kraju“, jer nova vlada
namerava da kao prioritet
zakopa ratnu sekiru i da zauzvrat
rekao: „Dok se brijem pogledam
se u ogledalo i ka`em ‘ja sam
Makedonac’. Da li o~ekujete da
slede}eg jutra ka`em da sam
‘novi’ ili ‘gornji’ Makedonac?“
Odgovorio sam mu da je
zabrinutost razumljiva, ali da
treba ohrabriti ljude da „ovo {to
pregovaramo nije pitanje
nacionalnog identiteta, nego
formulisanje imena dr`ave za
diplomatske potrebe i `ivotno
dobro gra|ana“.
Daleko su ovih dana slo`enije
rasprave u Atini.
Sveti sinod Gr~ke crkve -
dvanaest mitropolita i
arhiepiskop Jeronimos -
jednoglasno je saop{tio da }e
odbaciti bilo kakvo re{enje, koje
za BJRM ubudu}e uklju~uje re~
Makedonija, navode}i politi~ke,
nacionalne i kanonske razloge, jer
Borivoj
Erdeljan
IZA SCENE
opoziciona partija je odmah
pozvala levi~arsku vladu da
prestane sa deobama Grka, ovog
puta oko imena suseda.
„Potpuno je nerazumno i
uvredljivo da Ministarstvo spoljnih
poslova izjedna~ava nacionalnu
osetljivost i patriotizam sa
ekstremnim nacionalizmom
Zlatne zore“, poru~uje Jorgos
Kumucakos, {ef diplomatije „
kabineta u senci“. Dora Bakojani,
dodaje kako je „zna~ajna slabost
gr~ke pozicije i nezamislivo {to u
vladi jedan ministar ne mo`e da
uveri drugog u pravac
pregovara~ke linije“.
Dnevnik Katimerini otkriva da
je ministar Kocias objasnio

Foto: EPA-EFE / JUSTIN LANE

ne}e objavljivati rezultate to- ve godine svog mandata, kazao je ju~e ^ak Hejgel, nekada{nji sekretar za odbranu i bude bli`a stolici u Atlantskom
kom kampanje jer se pla{e da biv{i republikanski senator iz Nebraske. „Predsednik nanosi veliku {tetu na{oj zemlji paktu.
bi to moglo biti vi|eno kao iz- na me|unarodnom nivou“, kazao je Hejgel za ameri~ke medije. „On je sramota“, dodao Dve dr`ave su - sportski
je Hejgel reaguju}i na nedavne komentare Trampa na ra~un Haitija, Salvadora i nekih

Foto: EPA-EFE / NYUNT WIN

borno me{anje. Rusi izlaze na re~eno - u klin~u od 1991, sa
afri~kih zemalja. Hejgel, koji je slu`io kao ministar odbrane u vreme Obame, tako|e je Protest zbog novih poreskih zakona:
birali{ta 18. marta a o~ekiva- Pred njujor{kom berzom, decembar 2017. predno{}u Gr~ke koja je mogla
nja su da }e aktuelni predsed- kritikovao na~in na koji se Tramp ophodi prema stranim saveznicima. Trampova odlu- (to je i ~inila) da blokira napore
ka da SAD iza|u iz Transpacifi~kog partnerstva, trgovinskog sporazuma, nanela je „zna-
nik Vladimir Putin osvojiti jo{ ~ajnu {tetu uticaju Amerike u Aziji“. Tramp ne zna kako se vlada i mora da „slu{a i u~i, Makedonije da se pridru`i
jedan mandat. I. [. M. a on radi upravo suprotno“, zaklju~io je Hejgel. za ~ak 14 odsto, pokazalo je istra- je za ove lo{e statistike dok je sekre- brojke biti znatno bolje kada ljudi velikim savezima.
Majka i dete kraj „skloni{ta“: Rahin, Mjanmar `ivanje Galupa s kraja 2017. tarka za {tampu Sara Sanders kaza- „osete pozitivne efekte ekonomije Nagove{taji o „zajedni~kom
Bela ku}a ~esto okrivljuje medi- la nedavno da je o~ekivala da }e koja je u procvatu“. I. [. M. imenitelju“ danas }e u Njujorku

Dvostruki udar na Bregzit

biti stavljeni na najnoviju probu.
Izme|u dvojice {efova
diplomatije sede}e, kako biva
godinama, kao posrednik Metju
London - Britanska premijerka
Tereza Mej suo~ena je sa dvo-
„ Junker i Tusk van bloka samo u slu~aju da to
„odobri“ Brisel.
Nimic, ameri~ki pravnik i
diplomata, u prvo vreme

Foto: FoNet-AP
strukim udarom na Bregzit po- ka`u da vrata Gardijan pi{e da su se zvani~- (po~etkom devedesetih pro{log
{to je Evropska unija poo{trila nici iz Osla u vi{e navrata obra}a- veka) izaslanik predsednika SAD
zahteve za period tranzicije, a EU ostaju li predstavnicima EU zbog toga Klintona, a potom pomiritelj u
Norve{ka upozorila Brisel da bi, otvorena za {to se pla{e da }e preterano veli- ime generalnih sekretara UN. Poslao pokajni~ko pismo
ukoliko Velikoj Britaniji bude kodu{an dogovor sa Britanijom Nimic je ispri~ao kako se jednom ovi poslednji mogu da podupru arhiepiskopu Jeronimosu: Gr~ki
ponu|ena „specijalna“ pogodba Britaniju ukoliko doprineti tome da se od Norve- Ban Ki mun „sapelo“ i umesto zahteve iz Skoplja za premijer Aleksis Cipras
o trgovini, mogla da raskine svoj se predomisli u {ke zatra`i da ponovo pregovara privremeno kori{}enog imena autokefalnost Makedonske crkve.
dogovor sa blokom. Dokument o svojim odnosima sa blokom. Biv{a jugoslovenska republika Istog ~asa Ministarstvo spoljnih ~lanovima kabineta da je vlada
koji sadr`i zahteve za tranzicioni vezi s Bregzitom Intervencija Norve{ke predsta- Makedonija (BJRM) naglas rekao poslova Gr~ke je optu`ilo Crkvu probleme nasledila od
period koje je uputio glavni pre- vlja jo{ jednu prepreku za ostva- „biv{a jugoslovenska da „stupa u savez sa Zlatnom prethodne administracije i da je
govara~ EU za Bregzit Mi{el Bar- ziji onih koji se dosele u Britaniju rivanje cilja Tereze Mej da po- Jugoslavija“, a zatim mu tiho zorom, neonacisti~kom ova sada{nja ozbiljna, a pritom se
nije dospeo je do Gardijana, te je pre 31. decembra 2020. Osim to- stigne „specijalno partnerstvo“ dodao „vidite da morate da re{ite partijom“, da prekora~uje granice „prilika za re{enje otvara“.
otkriveno da EU planira da insi- ga, EU nagla{ava da }e Britanija sa EU. Norve{ka ima ve}i finan- taj problem, koji me izlu|uje“. i da se me{a u ozbiljna dr`avna i Mikis Teodorakis, guru muzike
stira na slobodnom kretanju lju- mo}i da u`iva u dobrobitima tr- sijski doprinos po glavi stanovni- Naga|a se da }e ponuda sa spoljnopoliti~ka pitanja. Premijer i politi~ke levice (kako ga opisuju
di tokom tog perioda i na inklu- govinskih dogovora sa zemljama ka nego Velika Britanija i prihva- vi{e izgleda za uspeh biti Nova Cipras je hitno potom mediji), `estoko se protivi da u se
ta slobodno kretanje ljudi kako bi u sporazum o imenu severnog
U DVE RE^I omogu}ila pristup jedinstvenom Mikis Teodorakis, guru muzike i politi~ke suseda „ukotvi“ re~ Makedonija.
tr`i{tu, ali ne u~estvuje u dono{e- levice (kako ga opisuju mediji), `estoko se „To bi bilo razorno za budu}nost
nju odluka u Briselu. protivi da se u sporazum o imenu severnog na{e zemlje“, njegovo je
Knjiga `alosti u ambasadi Irana U me|uvremenu, ve}ina lide- mi{ljenje i zato zahteva vernost
Beograd - Ambasada Islamske Republike Iran u Beogradu sa ra institucija EU su se slo`ili da
suseda „ukotvi“ re~ Makedonija zakletvi lidera helenske nacije jo{
velikom tugom obave{tava da }e povodom tragedije iranskog vrata EU ostaju otvorena za Bri- iz 1992, „kao odbrani od
tankera San~i, koji je od posledica sudara i po`ara na otvore- taniju ukoliko se predomisli u Makedonija. Odmereni Jeronimosu poslao pokajni~ki teritorijalnih pretenzija prema
nom moru 6. januara u ponedeljak potonuo, kao i smrti 32 vezi s Bregzitom. „Ako vlada Ve- posmatra~i veruju da Nimic ima pomirljivo pismo, uveravaju}i severu Gr~ke i prisvajanju
mornara, knjiga `alosti biti otvorena danas u prostorijama am- like Britanije ostane pri odluci da podjednako razumevanje i za arhiepiskopa da }e vlada u istorijskih i kulturnih simbola i
basade u Beogradu, Boti}eva 3, od 10 do 16 ~asova. S. D. napusti EU, Bregzit }e postati gr~ka i za makedonska shvatanja, pregovorima voditi ra~una o svim svetinja“. Svaka promena zna~i
stvarnost, sa svim svojim nega- na obe strane mnogo puta stavovima i zabrinutosti Sinoda. otvaranje Pandorime kutije,
U Jakutiji minus 67 stepeni tivnim posledicama, u martu na- optere}ena iracionalnim Oglasio se i partner u ube|en je Teodorakis.
Moskva - U nekim delovima ruske republike Jakutije tempe- redne godine. Osim ukoliko na{i uverenjima o sopstvenim koalicionoj vladi, ministar Istovremeno, u anketi lista
ratura se spustila na 67 stepeni ispod nule, {to je svega tri britanski prijatelji ne promene prednosima i isticanju pre~ih odbrane Panos Kamenos, lider Proto tema, na pitanje da li u
stepena manje od najni`e ikada zabele`ene temperature. Iz mi{ljenje“, rekao je ju~e predsed- prava. Sada je Nimic diskretni partije Nezavisni gra|ani (ANEL), imenu suseda mo`e da bude
kabineta gubernatora Jakutije saop{teno je da {kole ne}e ra- nik Evropskog saveta Donald optimista „jer je pogodan konzervativne, desne, pomenuta Makedonija, 68 odsto
diti dok temperatura ne poraste do minus 40 stepeni, {to je Tusk. I predsednik Evropske ko- trenutak zbog unutra{njih prilika populisti~ke stranke apelom da je odgovorilo - ne.
uobi~ajeno za taj deo Sibira. Centralno grejanje za sada nor- misije @an Kod Junker podr`ao na obe strane“ da ubedi ne mo`e biti govora o Metju Nimic (79) revnosno
malno radi i imaju ga sva doma}instva i poslovne prostorije, a je njegovu izjavu. „Tusk je rekao sagovornike, iako }e misija i dalje Makedoniji u imenu, ali da re~ obavlja svoju du`nost uz
u slu~aju bilo kakvog lokalnog kvara spremni su generatori. da }e na{a vrata ostati otvorena i biti veoma te{ka. „preko granice“ mo`e da pro|e u simboli~nu nadnicu Ujedinjenih
Najni`a ikad zabele`ena temperatura od 71 stepena ispod ja se nadam da }e oni u Londonu Letos se u intervjuu za Bi-Bi-Si slovenskom obliku, zna~i pisana nacija od jednog dolara godi{nje.
nule izmerena je u gradu Ojmjakonu 2013. godine. FoNet to jasno ~uti“, naglasio je Junker. Nimic setio razgovora sa jednim sa slovom „j“ (Makedonija). Uporno se nada da }e ipak ostati
D. J. stanovnikom Skoplja, koji mu je Nova demokratija, vode}a bez posla.
14
Stambeni
odgovor
[ta radim?
Evo sedim i gledam televiziju.
Posle }u oti}i u kuhinju da
napravim sendvi~.
Pa malo u kupatilo.
Pro}i }u kroz hodnik.
I ponovo }u sesti da gledam
televiziju.
A zatim }u le}i da spavam.
U istoj sobi.
Ne, ne mogu i}i na koncert.
@ao mi je.
U pozori{te ni slu~ajno.
I bioskop otpada.
Kafana ne dolazi u obzir.
Kafi} ni u snu.
A ne mogu ni u goste.
I tamo treba kupiti poklon.
Da, uzeo sam stambeni
kredit.
Istina je, kupio sam stan.
Ali nemam vi{e ni dinara.
[ta sam imao oti{lo na
u~e{}e.
Ostalo na rate.
Premijera filma „Patuljci sa naslovnih
strana“ Milorada Milinkovi}a sutra
u Sava centru i bioskopu Cineplexx U{}e
Satira o anomalijama
na{eg dru{tva
Beograd - Film „Patuljci sa naslovnih
strana“ reditelja i scenariste Milorada
Milinkovi}a bi}e premijerno prikazan
ve~eras u 20 sati u Sava centru i u
20.45 u bioskopu Cineplexx U[]E
Shopping Center.
Ova komedija prati Nikolu (Gor-
dan Ki~i}), vode}u zvezda reality pro-
grama koji se zove „Tri minuta slave“.
U praksi to izgleda tako {to on bezo-
brazno vre|a ljude koji se na taj {ou
prijave, i zbog toga je jako cenjen i od-
li~no pla}en. Njegove zlobne i otrovne
re~i magnetski privla~e gledali{te i rej-
tinge di`u do nebesa. Osim toga, on
smi{lja i razne druge reality formate,
kao i razne skrivene kamere. Re~ju,
njegov `ivot je reality program.
„Drago mi je da ponovo radim sa
Miloradom i bio mi je izazov da u|em
u tako kompleksan lik. Nije lako u}i
pod ko`u karakteru koji sam u filmu
o`iveo. Ako bismo razmi{ljali o njego-
voj moralnoj vertikali, ona nije ba{ na
Slobodan
Simi}
KLINI^KA
SLIKA
Karikatura: Nikola Ota{
I {ta sad radim?
Pa eto, stanujem...
mestu, ali ba{ zbog toga sam se dogo-
vorio sa rediteljem da ga ne osu|uje-
mo ve} da ga odbranimo i da mu da-
mo ljudsku stranu“, izjavio je Ki~i}.
On dodaje da je ekipa napravila film
koji ne osu|uje, ali pokazuje izvesne
anomalije u na{em dru{tvu. Napomi-
nje, me|utim, da inspiraciju nije pro-
nalazio gledanjem televizijskih forma-
ta koji danas dominiraju u Srbiji. „Ni-
ti znam ko pravi rijaliti programe niti
ih gledam. Gledao sam nekoliko talent
{ou formata i to je sve. Lik koji igram
sam izma{tao na osnovu vrlo preci-
znog scenarija koji mi je Milinkovi}
dao i to je sve“, istakao je Ki~i}.
U filmu igraju i: Boris Milivojevi},
Aleksandar Radoji~i}, Jelena \uki},
Tamara Krcunovi}, Olga Odanovi},
Radoslav Milenkovi}, Ljubomir Ban-
dovi}, Milena Radulovi}... Komedija
„Patuljci sa naslovnih strana“ je od su-
tra na redovnom repertoaru svih bio-
skopa. M. K.
kultura
kulturaŸdanas.rs
Otvoren 11. Me|unarodni filmski i muzi~ki festival Kustendorf
Otpor masovnom uticaju
anglosaksonske kulture
Mokra Gora - Me|unarodni filmski i
muzi~ki festival Kustendorf, svoje
11. izdanje, po~eo je sino}. Manife-
staciju su sve~ano otvorili ministar
kulture i informisanja Vladan Vuko-
savljevi} i osniva~ festivala, reditelj
Emir Kusturica.
Vladan Vukosavljevi} izjavio je da
je vrednost Kustendorfa nesumnjiva,
jer okuplja mlade ljude koji mogu da
se dru`e sa svojim uzorima i da ne-
{to nau~e i saznaju u direktnom kon-
taktu... „Ono najbolje {to mladi ljudi
mogu da dobiju, dobijaju ovde. Malo
je festivala koji, osim programa koji
prikazuju gde mladim ljudima daju
priliku da se afirmi{u svojim radovi-
ma i to u takmi~arskoj konkurenciji,
paralelno sa tim omogu}uju im da
mogu sa velikanima svetskog filma
“
Nema tog novca kojim bi neki
drugi festival u standardnom
odelu mogao da privu~e ljude
ovih intelektualnih i
umetni~kih gabarita
VLADAN VUKOSAVLJEVI}
da sede, razgovaraju... Ovo je velika
radionica filma i svetske kulture i
jedna od najva`nijih manifestacija u
Srbiji“, kazao je ministar. On je do-
dao da je jedna od osnovnih poruka
festivala da kvalitetna umetnost nije
umrla, te da inspiracija i duh nisu
pora`eni u velikoj navali industrije
banalnosti.
Na pitanje novinara kako obja-
{njava to {to Kustendorf dovodi va-
`nije goste od Festa, Vukosavljevi} je
odgovorio da je razlog za to velika
reputacija i umetni~ki ugled Emira
Kusturice. „Verujem da najve}i broj
tih uglednih gostiju dolazi uglavnom
zbog njega. Zato {to veruju u njegov
umetni~ki rad. Kusturica svojim po-
Dolores O’Riordan (1971 -2018)
IN MEMORIAM
London - Peva~ica popularne irske
grupe Krenberis, Dolores O’Riordan,
iznenada je preminula prekju~e u 47.
godini, objavila je njena publicistkinja.
Rok zvezda, koja je u poslednje vreme
nastupala sa grupom „D.A.R.K.“,
umrla je u Londonu. Njena publicist-
kinja Lindzi Holms nije iznela detalje
o uzroku smrti, osim da je iznenadna i
da je njena porodica u {oku, prenose
agencije.
„U Londonu je boravila zbog kra}e
sesije snimanja. ^lanove njene poro-
dice je {okirala vest i zamolili su za pri-
vatnost u ovom te{kom trenutku“, na-
vodi se u kratkom saop{tenju.
Dolores O’Riordan ro|ena je 6.
septembra 1971. godine u Limeriku.
Grupu Krenberis (The Cranberries)
osnovala je 1989. godine u kojoj su
pored nje bili i: gitarista Noel Hogan,
basista Majk Hogan i bubnjar Fergal
Loler. Svetsku slavu su stekli devede-
`rtvovanjem i velikim trudom koji
ula`e u organizaciju ovog festivala
privla~i sebi sli~ne - kvalitetne, ta-
lentovane, ubedljive, sna`ne u kultu-
ri i umetnosti. Nema tog novca ko-
jim bi neki drugi festival u standard-
Savremene tendencije
U selekciji Savremene tendencije na}i }e se i filmovi „Nikada nisi zaista bio ovde“ redi-
teljke Lin Remzi, koji }e na radionici predstaviti producentkinja Rosa Atab, zatim, filipin-
ski film „Rik{a“, dobitnik „Zlatnog pehara“ u [angaju, bugarski film „Pravci“, kineski film
„Sunce koje mo`e da pomera planine“, kao i francusko-belgijski film „Vernost“. Razgo-
vore sa studentima vodi}e reditelji ovih filmova: Paolo Viljaluna, Stefan Komandarev, ]i-
jan Von i Mikael Roskam.
nom odelu mogao da privu~e ljude
ovih intelektualnih i umetni~kih ga-
barita, {to je tako|e jedna od velikih
prednosti ovog festivala“, zaklju~io
je ministar kulture.
Prvog dana festivala na Me}avnik
su stigli i nagra|ivani reditelji Paolo
Sorentino i Ruben Estlund, a filmski
program po~eo je projekcijom
Estlundovog ostvarenja „Trg“, za
koje je dobio Zlatnu palmu u Kanu.
„Letim ceo dan. Lepo je biti ko-
na~no na zemlji. Bio je ovo jedin-
stven trenutak“, izjavio je {vedski re-
ditelj Ruben Eslund nakon vo`nje
helikopterom do Me}avnika. „Po~eo
sam kao reditelj skija{kih filmova.
Snimao sam u [vedskoj ali i na Alja-
sci. Pre nekoliko godina snimio sam
film ‘Turista’ u jednom skija{kom
centru. To je bilo jo{ 2014. Ali drago
mi je {to sam se sad vratio na jedno
takvo mesto“, istakao je reditelj. On
je novinarima opisao kako je dobio
poziv da do|e na Kustendorf.
„Bio sam na toliko festivala i on-
da mi se dogodilo da me zove Emir.
Obi~no neki asistent {alje mejl sa po-
zivom za dolazak a ovo je bio sam
Emir koji me zovem da do|em u
njegovo selo. On ima svoje selo?! Re-
kao mi je da }e me pokupiti njegov
privatni avion. Vauuuu. Takvu po-
nudi ne mo`ete da odbijete“, kazao
setih godina pro{log veka, zahvalju-
ju}i hitovima Linger, Dreams, Zom-
bie, Ode to My Family, Ridiculous
Thoughts, Salvation, Free to Decide i
Promises. Poslednji album su izdali
2017. godine, Something Else, i tre-
balo je da idu na turneju po Evropi i
sreda, 17. januar 2018.
je vidno raspolo`en Estlund. U raz-
govoru sa studentima i mladim au-
torima, poku{a}e da ih ubedi da bu-
du buntovni. „Da daju otpor tom
masovnom uticaju anglosaksonske
kulture. Da moramo da damo i dru-
ga~iju sliku sveta. Jako je va`no mla-
dim ljudima objasniti da treba da se
opuste jer se oni stalno pla{e da nji-
hov film ne}e niti dobar. Ne treba da
se pla{e“, objasnio je autor koji, ka-
ko ka`e, dobio inspiraciju za svoj
novi film dok je u Geterborgu ~ekao
let za Beograd koji je kasnio zbog
sne`ne oluje.
Otvaranje je pratio i nastup ame-
ri~kog gitariste Gerija Lukasa i neo-
bi~nog japanskog benda „Japalkan“
koji izvodi srpsku muziku.
“
Emir ima svoje selo?! Rekao
mi je da }e me pokupiti njegov
privatni avion. Vauuuu.
Takvu ponudi ne mo`ete da
odbijete
RUBEN ESTLUND
Takmi~arski program 11. Ku-
stendorf ~ini dvadeset i jedan filma
doma}ih i inostranih autora. Za fe-
stivalske nagrade - Zlatno, Srebrno i
Bronzano jaje, takmi~i}e se filmovi
mladih re`isera iz Holandije, Kine,
Libana, Rusije, Srbije, Crne Gore,
Poljske, Egipta, Izraela, Francuske,
Foto: Stanislav Milojkovic
Severnoj Americi, me|utim, turneja
je skra}ena jer je peva~ica imala pro-
blema sa le|ima. Prodali su vi{e od
40 miliona kopija albuma, prenosi
Rojters. Poslednji tvit Dolores je ob-
javila 4. januara, a u njemu najavljuje
polazak za Irsku. FoNet
sreda, 17. januar 2018.
SAD, Hrvatske, Meksika, Jordana i
sa Filipina. Me|unarodni `iri ~ine
Peca Popovi} i profesori Vlastimir
Sudar i Ser` Regur. Nagradu „Vilko
Fila~“ za najbolju fotografiju dodeli-
}e I{tvan Borba{.
Svake ve~eri, nakon projekcija i
radionica, usledi}e koncerti muzi~-
kih grupa. Gosti Kustendorfa me|u
prvima }e ~uti numere sa novog al-
Retrospektive velikana - Ber~ek i Sorentino
Retrospektiva velikana bi}e posve}ena istaknutim filmskim umetnicima, glumcu Aleksandru
Ber~eku i re`iseru Paolu Sorentinu, a u ovom programu bi}e prikazana i dva jugoslovenska
filma iz 1967. godine: film „Breza“ Ante Babaje i „Praznik“ \or|a Kadijevi}a. Festival Kusten-
dorf u okviru prate}eg programa predstavi}e publici dva nova filma mla|ih autora - „Pesma
jezera Svej“ Arija Golda i dokumentarac Tankreda Ramona „Nema bogova, nema gospodara:
istorija anarhizma“.
„Slu~aj rupa“ u Beogradskom
dramskom pozori{tu
Beograd - U Beogradskom dramskom
pozori{tu ve~eras }e, od 20.30, premi-
jerno biti izvedena predstava „Slu~aj:
rupa“ E. Joneska u re`iji Angel~a Iliev-
skog na Novoj sceni.
U pitanju je master projekat Jelisa-
vete Karad`i} i Stefana Radonji}a, di-
plomiranih glumaca na FDU u Beo-
gradu, u poslednjoj klasi prof. dr Vla-
dimira Jevtovi}a. Predstava je ra|ena
po motivima dva teksta E`ena Joneska
buma Emira Kusturice i No Smo-
king Orchestra na koncertu drugog
festivalskog dana, a nastupi}e i Vlat-
ko Stefanovski trio, francuski bend
Barbo i Bajaga i instruktori.
Kustendorf organizuje produkcij-
ska ku}a Rasta interne{enel pod po-
kroviteljstvom Ministarstva kulture
i informisanja Republike Srbije.
M. Krtini}
- „Ludilo u dvoje“ i „Rupa“. Na komi-
~an na~in, dvoje mladih glumaca kriti-
kuju i dovode u pitanje trenutni si-
stem vrednosti i me|uljudske odnose.
Banalnost svakodnevnog `ivota bra~-
nog para dovedena je do apsurda, te
uz smeh, predstava ostavlja gorki ukus
u ustima i budi zapitanost o svetu u
kom `ivimo, koji nas okru`uje.
Kostimografkinja je Darinka Mi-
hajlovi}. Predstava traje 75 minuta.
kultura
kulturaŸdanas.rs
Reditelj Stevan Filipovi} povodom serije RTS-a „Nemanji}i“
Dati {ansu novim, mla|im ljudima
Za po~etak bih istakao jednu stvar koju
smatram va`nijom od toga da li se sa ve-
}im delom sagovornikovih stavova sla-
`em ili ne sla`em - a to je ~injenica da go-
spodin Neboj{a Bradi} uop{te u~estvuje
u javnoj raspravi o doma}im serijama, sa
pozicije urednika na RTS-u. Iako to delu-
je kao „normalna“ stvar, zapravo }ete se
ozbiljno pomu~iti da se setite kad se po-
slednji put desilo da se zaista pokrene `i-
va rasprava na bilo koju temu iz kulture
(a da to nije banalizacija, tipa, goli ljudi na
Bitefu), i da se zaista ~uju obe strane. Kao
{to sam naveo u svom autorskom tekstu
na Pe{~aniku, smatram da je ovo jo{ je-
dan pokazatelj pozitivnih promena u
(delu) Javnog servisa. Negovanje kvali-
tetne javne debate, kako sa stru~nom
javno{}u, tako i sa publikom (koja sad
ima daleko bolje platforme za komuni-
kaciju nego pre, na primer, 10 godina) je-
dini je na~in da do|emo do ne~ega {to,
nadam se, svi posmatramo kao op{te
dobro i javni interes - pobolj{anja kvali-
teta televizijskog programa.
U tom smislu, mislim da je va`no ista-
}i da se ne sla`em sa gospodinom Bradi-
}em u izboru re~i „hajka“. Razmena mi-
{ljenja u javnoj sferi, u koju svakako
spadaju i dru{tvene mre`e, nije hajka,
ve} usluga Javnom servisu, naravno,
ako je sprovedena na civilizovan i
konstruktivan na~in. Tako|e, „hejter-
ski“ komentari publike, ismevanje i
sprdnja na Tviteru su normalna stvar
od kad postoji Tviter, mogu i ne mora-
ju da budu konstruktivni, ali svakako
govore ne{to, jer „obi~na“ publika ina-
~e nema {ansu da komunicira sa au-
torima ili urednicima. Valja ih oslu{nu-
ti. Va`no je i ista}i da ve} decenijama
na{e kolege u ve}em delu zapadnog
sveta rade pod pritiskom izuzetno kri-
ti~ki nastrojene javnosti, koja je agre-
sivnija, bu~nija i brojnija nego ikad pre
u istoriji, i da velika ve}ina njih razume
da to 2018. predstavlja uobi~ajen deo
ovog posla. Na RTS-u se emituju izu-
zetno kvalitetne strane serije, nije re-
alno o~ekivati da doma}a publika ima
ni`e kriterijume za doma}e proizvo-
de. Naprotiv. Tako|e, ideja da je „haj-
ka“ politi~ki naru~ena mo`e da bude le-
gitimna za izno{enje jedino ako se otvo-
reno ka`e na ~ije se izjave misli (po{to ih
je bilo dosta, sa razli~itih strana), kao i ko
bi bili eventualni naru~ioci, i koji bi bili
politi~ki ciljevi tih naru~ilaca. U suprot-
nom, to je pucanj u prazno, i bespotreb-
no etiketiranje sagovornika, kao i konsta-
tacija da je re~ o mazohizmu. Jedino bih
se slo`io sa izjavom direktora Javnog ser-
visa, Bujo{evi}a, u intervjuu Novostima,
da kod nekih sagovornika postoje li~ni
interesi. Ne znam za ostale, ali u mom
slu~aju oni nisu ni skriveni ni misteriozni
- nemam nikakvih nera{~i{}enih ra~una
sa RTS-om, a nije nikakva tajna da kao
scenarista i reditelj `elim da radim serije
za dr`avnu televiziju. Me|utim, kako sva-
ko mo`e da izvaga kvalitet argumenata
„ Nemam nikakvih nera{~i{}enih ra~una
sa RTS-om, a nije nikakva tajna da
kao scenarista i reditelj `elim da
radim serije za dr`avnu televiziju
„ Odli~na je ideja da se radi serija o
Nemanji}ima, ali - ne ovakva, i ne
na ovaj na~in. Gledaoci `ele seriju
o srpskom selu, ali neka bude
bli`a \ekni, a ne Selima koja gore
„ Ve} decenijama na{e kolege u ve}em
delu zapadnog sveta rade pod pritiskom
izuzetno kriti~ki nastrojene javnosti,
koja je agresivnija, bu~nija i brojnija
nego ikad pre u istoriji
„ Ideja da je "hajka" politi~ki naru~ena mo`e
da bude legitimna za izno{enje jedino ako
se otvoreno ka`e na ~ije se izjave misli
(po{to ih je bilo dosta, sa razli~itih strana),
kao i ko bi bili eventualni naru~ioci, i koji
bi bili politi~ki ciljevi tih naru~ilaca
koje nude obe strane, eventualno posto-
janje li~nih interesa nije a priori diskredi-
tacija bilo koje od njih u ovakvoj debati.
Ta~ka koja je tako|e sporna je da se u
stranim serijama ne obra|uju teme po-
put: kancera dojke (Parenthood, Grey’s
Anatomy, Seks i grad, Beverly Hills...), za-
visnosti od heroina (Oz, Skins, Breaking
Bad, True Blood, Nurse Jackie, Mad Men,
Ray Donovan...), postnatalne depresije
(Homeland, Girls, Nashville, Catastrope...),
prihvatanja seksualnosti (skoro svaka
zna~ajnija ameri~ka serija u poslednjih
petnaestak godina), demencije (Porodi-
ca Soprano, Urgentni centar, Red i za-
kon...), multipl skleroze (prakti~no sve se-
rije o bolnicama i lekarima), i tako dalje.
[to nas vodi do ta~ke u kojoj se zapra-
vo apsolutno sla`em sa gospodinom
Bradi}em - ovo jesu va`ne teme, i u inte-
resu pretplatnika Javnog servisa je da vi-
di kako zavisnost, MS, seksualno sazreva-
nje, Alchajmer, ali i ljubav, raskid, prelazak
iz sela u grad, policijski ili lekarski posao,
ili bilo {ta sa tog beskona~nog spiska iz-
gleda u srpskim, a ne u ameri~kim uslovi-
ma. Sla`em se da je potpuno suludo da
dr`avna televizija ula`e dr`avni/na{ no-
vac u ve}inski strani program ili nekakve
15
lo{e kopije zapadnih televizijskih serija i
filmova. Ili ~ak dobre kopije. Ali ja nisam
ni stekao utisak da je to bila ideja nekog
od u~esnika ove debate? Srpske i jugo-
slovenske teme su neiscrpni izvor pri~a
od kojih mogu da se rade serije u nared-
nih 200 godina. Problem je samo - kakve
serije? Ve}ini kolega i „obi~nih“ gledala-
ca sa kojima sam razgovarao je kvalitet
proizvoda koji su nam ponu|eni jedina
sporna stvar, a ne to da li je sadr`aj lo-
kalnog ili „univerzalnog“ karaktera.
Sjajno je {to je RTS radio film o Petru
Ko~i}u, ali pre svega {to je to dobar
scenario i veoma korektan televizijski
film, koga se ne bi postidele ni mno-
go ve}e televizije. Odli~na je i ideja da
se radi serija o Nemanji}ima, ali - ne
ovakva, i ne na ovaj na~in. Gledaoci
`ele seriju o srpskom selu, ali neka bu-
de bli`a \ekni, a ne Selima koja gore.
I tako dalje.
Tu dolazimo do dva zaklju~ka koji-
ma bih voleo da poentiram.
Prvi se ti~e forme. Kad pominjem
kvalitetne strane serije poput Porodi-
ce Soprano ili @ice, ja pre svega mislim
na njihovu superiornost u poznava-
nju i razumevanju scenaristi~ko-redi-
teljsko-gluma~kog zanata ~ije izu~a-
vanje bi nam pomoglo da pravimo
daleko bolje serije, naravno, na „do-
ma}e“ teme, u lokalnom duhu, sa au-
tenti~nim likovima sa ovog podne-
blja, koje bi publika onda (naravno) sto
puta radije gledala od mrtvih tela na
{vedskim mostovima. Savremen pristup
pisanju i produciranju serija, sa tekovina-
ma kao {to su writers’ room ili vo|a pro-
jekta/showrunner, samo bi doprineo for-
miranju sposobnog novog kadra, koji bi
zaista mogao da zablista, ~ak i sa skrom-
nijim bud`etima. Na{im autorima, ma-
kar onima koji imaju priliku da rade na
dr`avnoj televiziji, uglavnom nedostaje
znanja i obrazovanja da primene ove
principe, i to su, na`alost, sasvim dovolj-
no puta dokazali.
Drugi zaklju~ak je ujedno i odgovor
na pitanje kako popraviti situaciju. Iz mo-
je perspektive, dosta jednostavno - dati
{ansu novim, mla|im ljudima, fokusirati
se na pobolj{anje i modernizaciju proce-
sa pisanja, i u~initi proces selekcije kvali-
tetnijim i transparentnijim. Ovako serije
na RTS-u ~esto rade ljudi kojima je jedi-
na preporuka to da su radili serije na RTS-
u, {to je za~arani krug. Ko zna, mo`da bi-
smo tako ~ak do{li do nekog doma}eg
Mosta ili Ubistva koje bismo izvozili
strancima, umesto da ih uvozimo? Ako
su Nemci uspeli da naprave Dark, ~isto
sumnjam da ne mo`emo i mi. Pritom, ne
mislim da je ta serija zbog tog uspeha
i{ta manje „nema~ka“ - ba{ zato {to je
autenti~no nema~ka uspela je da komu-
nicira sa publikom {irom sveta. Nema
boljeg na~ina da se oja~a Javni servis.
16
Na osnovu ~lanova 17. i 19. Zakona o javnom informisawu i medijima („Slu`beni glasnik RS“ br. 83/14), ~lan 2. Odluke o
buxetu op{tine Ra{ka za 2018. godinu, i ~lana 4. i 8. Pravilnika o sufinasirawu projekata za ostvarivawe javnog
interesa u oblasti javnog informisawa („Slu`beni glasnik RS br. 16/16) Na~elnik op{tinske uprave Ra{ka,
dana 17. januara 2018. godine raspisuje
JAVNI POZIV
ZA SUFINANSIRAWE PROJEKATA IZ BUXETA OP[TINE RA[KA RADI OSTVARIVAWA
JAVNOG INTERESA U OBLASTI JAVNOG INFORMISAWA U MEDIJIMA ZA 2018. godinu
1. PREDMET KONKURSA
Predmet ovog javnog konkursa je sufinansirawe projekata iz
buxeta op{tine Ra{ka radi ostvarivawa javnog interesa u
oblasti javnog informisawa na teritoriji op{tine Ra{ka putem
medija o zbivawima na lokalnom nivou, odnosno radu organa
op{tine Ra{ka kao lokalne samouprave vezano za projektnu
tematiku, o aktuelnostima u obrazovawu, zdravstvu, kulturi,
sportu, turizmu, poqoprivredi, privredi, preduzetni{tvu, o
qudskim pravima, verskim pravima, za{titi `ivotne sredine,
za{titi dece i omladine i umetni~kom stvarala{tvu.
Konkurs za sufinasirawe projekata radi ostvarivawa javnog
interesa u oblasti javnog informisawa se raspisuje za projekte
proizvodwe medijskih sadr`aja.
Konkurs se raspisuje za sprovo|ewe projekata u periodu od 01.
januara do 30. juna 2018. godine.
Ukupan iznos sredstava namewen za sufinasirawe projekata radi
ostvarivawa javnog interesa u oblasti javnog informisawa u
medijima iznosi 10.000.000,00 dinara.
Najmawi iznos sredstava iz buxeta op{tine Ra{ka koji se mo`e
odobriti po jednom projektu je 50.000,00 dinara, a najve}i iznos
sredstava iz buxeta op{tine Ra{ka koji se mo`e odobriti po
jednom projektu je 6.000.000,00 dinara, uz uslov da maksimalni
iznos sredstava koji se mo`e dodeliti po jednom projektu
iznosi 80% od ukupne vrednosti projekta.
2. PRAVO U^E[]A NA KONKURSU
Pravo u~e{}a na konkursu ima:
1. Izdava~ medija ~iji je medij upisan u Registar medija, koji se
vodi u Agenciji za privredne registre.
2. Pravno lice, odnosno preduzetnik, koji se bavi proizvodwom
medijskih sadr`aja i koji ima dokaz da }e sufinansirani
medijski sadr`aj biti realizovan putem medija koji je upisan
u registar medija.
Pravo u~e{}a nemaju izdava~i medija koji se finansiraju iz
javnih prihoda.
Pravo u~e{}a na konkursu nemaju lica koja su u prethodnom
periodu dobila sredstva namewena projektnom sufinansirawu,
a nisu u ugovorom predvi|enom roku i propisanoj formi podnela
narativni i finansijski izve{taj i lica za koja se utvrdi da su
sredstva nenamenski tro{ila.
Ako je u~esnik konkursa izdava~ vi{e medija, mo`e na konkursu
u~estvovati sa jednim projektom za svaki medij.
3. KRITERIJUMI ZA OCENU PROJEKATA
Osnovni kriterijum za ocewivawe projekta:
z mera u kojoj je predlo`ena projektna aktivnost podobna da
ostvari javni interes u oblasti javnog informisawa
z mera pru`awa ve}e garancije privr`enosti profesionalnim
i eti~kim medijskim standardima
Posebni kriterijumi za ocewivawe projekta:
z zna~aj projekta sa stanovi{ta ostvarivawa javnog interesa u
oblasti javnog informisawa,ostvarivawe namene konkursa,
uskla|enost projekta sa realnim problemima, uskla|enost
projekta sa realnim problemima potrebama i prioritetima
ciqnih grupa
z uskla|enost planiranih aktivnosti sa ciqevima, o~ekivanim
rezultatima i potrebama ciqnih grupa
z stepen uticaja projekta na kvalitet informisawa ciqne
grupe
z merqivost indikatora koji omugu}avaju pra}ewe projekta
z razra|enost i izvodqivost plana realizacije projekta
z stepen organizacionih sposobnosti predlaga~a projekta i
neophodnih kadrovskih i tehni~kih preduslova za realizaciju
projekta
z preciznost i razra|enost buxeta projekta koji pokazuje
uskla|enost predvi|enih tro{kova sa projektnim aktivnostima
z ekonomska opravdanost predloga buxeta u odnosu na ciq i
projektne aktivnosti
Posebno se ocewuje:
z da li su u~esniku konkursa izre~ene od strane dr`avnih organa,
regulatornih tela ili samoregulacije u posledwih godinu dana
zbog kr{ewa profesionalnih i etni~kih standarda
z dokaz o tome da su posle izre~enih mera preduzete aktivnosti
koje garantuju da se sli~an slu~aj ne}e ponoviti
Bli`i kriterijumi za ocewivawe projekta:
z projekat, u smislu ovog konkursa, treba da podrazumeva
zaokru`enu programsku celinu, ili deo celine (`anrovska ili
vremenska) kojom se doprinosi ostvarivawu javnog interesa
z realizacija projekata na teritoriji op{tine Ra{ka i mogu}nost da
se realizacijom projekta doprinese da {anse svakog stanovnika
op{tine Ra{ka, na pravovremenu i ta~nu informaciju budu jednake
z usmeravawe madijskog stvarala{tva i ostvarivawe prava na
informisawe u svim oblastima javnog `ivota
z tradicija poslovawa podnosioca projekta, ve}a i lak{a
dostupnost auditorijumu, multimedijalnost, ekonomi~na
distribucija sadr`aja, lak{a ispravka i dopuna informacija
z br`a i boqa interakcija sa korisnicima
4. PRIJAVA NA KONKURS
Prijava na konkurs se podnosi na obrascu „Prijava za projektno
sufinansirawe iz oblasti javnog informisawa“ koji je objavqen
market
marketingŸdanas.rs
u Pravilniku o sufinansirawu projekata za ostvarivawe javnog
interesa u oblasti javnog informisawa („Slu`beni glasnik RS“
16/16)
Uz navedenu prijavu, podnosilac projekta du`an je da obavezno
prilo`i i
1. Predlog projekta (obrazac 1)
2. Tabelu za procenu ispuwenosti formalnih uslova
(od{tampati i odvojiti od prijave)
3. Tabelu buxet projekta 1
4. Dokaz o registraciji (fotokopija APR-a)
5. Re{ewe o preskom identifikacionom broju (fotokopija
PIB-a)
6. Dokaz o posedovaw frekvencije, dozvola za emitovawe
programa od regulatornog tela
7. Dokaz o upisu u registar medija (za izdav~a medija)
8. Izjavu o raspolagawu odgovarju}im tehni~kim i kadrovski
kapacitetima
9. Dokaz da }e sufinansirani medijski sadr`aj biti realizovan
putem medija koji je upisan u registar medija za pravno lice
odnosno preduzetnika koji se bavi proizvodwom medijskih
sadr`aja
10. Narativni izve{taj o realizovanim ugovorima sa op{tinom
Ra{ka u prethodnim godinima (ako je takvih ugovora bilo)
Javni poziv se objavquje na zvani~noj intrnet stranici op{tine
Ra{ka www.raska.gov.rs i u dnevnom listu „Danas“.
Javni poziv za dostavqawe projekata otvoren je od 17. januara
do 31. januara 2018. godine.
Prijava na konkurs se podnosi Komisiji za ocewivawe projekata u
oblasti javnog informisawa (u daqem tekstu: Komisija) neposredno
na pisarnici Op{tinske uprave Ra{ka ili putem po{te na adresu:
Op{tinska uprava Ra{ka, Predraga Vilimonovi}a broj 1, 36350
Ra{ka, u zatvorenoj koverti, naslovqeno sa „Prijava po Javnom
pozivu za sufinansirawe projekta radi ostvarivawa javnog
interesa u oblasti javnog informisawa u medijima za 2018. godinu“.
Neblagovremene prijave ne}e se razmatrati.
U~esnik konkursa koji je podneo nepotpunu odnosno nepreciznu
prijavu ili dokumentaciju, obave{tava se da nedostatak otkloni
u odre|enom roku.
U slu~aju nepo{tovawa naknadno odre|enog roka, prijava se
ne}e razmatrati.
5. ODLUKA O IZBORU PROJEKTA
U skladu sa ~lanom 25. Zakona o javnom informisawu i medijima
i ~lanom 24. Pravilnika o sufinansirawu projekata za
ostvarivawe javnog interesa u oblasti javnog informisawa,
odluku o izboru projekata u oblasti javnog informisawa koji se
sufinansiraju iz buxeta op{tine Ra{ka donosi na~elnik
Op{tinske uprave, a na osnovu obrazlo`enog predloga Komisije
i to najkasnije u roku od 90 dana od dana zakqu~ivawa konkursa.
Obrazlo`eni predlog Komisije potpisuju svi ~lanovi Komisije.
Odluka o izboru projekta bi}e objavqena na zvani~noj internet
stranici op{tine Ra{ka i dostavqena svakom u~esniku konkursa.
Navedena odluka se donosi u formi re{ewa sa obrazlo`ewem.
Re{ewe je kona~no i pritiv wega se mo`e pokrenuti upravni spor.
Nakon dono{ewa re{ewa op{tinska uprava zakqu~uje ugovor o
sufinansirawu projekata iz oblasti javnog informisawa.
6. KOMISIJA ZA OCEWIVAWE PROJEKATA U OBLASTI
JAVNOG INFORMISAWA
Ocenu projekta vr{i stru~na komisija koja }e biti sastavqena
od 3 (tri) ~lana.
^lanove Komisije imenije na~elnik Op{tinske uprave od kojih je
ve}ina iz reda nezavisnih stru~waka za medije i medijskih
radnika koji nisu u sukobu interesa i ne obavqaju javnu funkciju.
^lanovi Komisije mogu se imenovati na poziv novinarskih i
medijskih udru`ewa, ukoliko takav predlog postoji i ukoliko
predlo`ena lica ispuwavaju uslove u skladu sa Zakonom i
Pravilnikom.
Komisija na prvoj sednici bira predsednika Komisije.
O radu Komisije vodi se zapisnik
Sastav Komisije se objavquje na zvani~noj internet stranici
Op{tine Ra{ka www.raska.gov.rs.
Pozivamo novinarska i medijska udru`ewa, kao i medijske
stru~wake zainteresovane za rad u Komisiji da dostave
predlog za ~lanove komisije.
Rok za dostavqawe predloga za ~lanove Komisije, isti je kao i
rok za podno{ewe prijava na konkurs.
7. OBAVEZA IZVE[TAVAWA O REALIZACIJI PROGRAMA
U skladu sa odredbama potpisanog ugovora o sufinansirawu
projekata u oblasti javnog informisawa, u~esnik konkursa koji
je dobio buxetska sredstva u obavezi je da dostavi narativni i
finansijski izve{taj o utro{ku tih sredstava na Obrascu 2 sa
specifikacijom utro{enioh sredstava po ugovoru propisan
Pravilnikom o sufinansirawa projekata za ostvarivawe javnog
interesa u oblasti javnog informisawa. Uz narativni izve{taj
dostavqaju se i emitovani programi odnosno prilozi u
elektronskom obliku kao i da dostavi izve{taj emitovanim
prilozima, tekstovima na sajtu.
OP[TINSKA UPRAVA RA[KA
Broj: 345-114/18
Dana 16.01.2018. godine
RA[KA VD NA^ELNIK, Spasoje Andri}
sreda, 17. januar 2018.
Centar za kulturnu dekontaminaciju
Center for Cultural Decontamination
Bir~aninova 21, Beograd, Srbija
Tel/fax: (+381 11) 361-0270, 361-0954
infoŸczkd.org, www.czkd.org
^ETVRTAK, 18. januar 2018.
Ponovo pos(v)etimo svedo~enje
Centar za kulturnu dekontaminaciju i
Muzej savremene umetnosti iz Beograda pozivaju Vas
na Dan pos(v)ete svedo~enju.
13h - Vo|enje kroz izlo`bu „Svedo~anstvo – Istina ili politika”
u Galeriji-legatu Milice Zori} i Rodoljuba ^olakovi}a
(Rodoljuba ^olakovi}a 2)
Posle vo|enja je zajedni~ki ru~ak
18h - CZKD-u (Bir~aninova 21) film „Mu{karci ne pla~u”
i razgovor sa re`iserom Alenom Drljevi}em.
Zbog ograni~enog broja u~esnika u Vo|enju molimo vas da se
prijavite do 17. januara na e-mail: noa.treister@gmail.com
Videti vi{e na www.czkd.org
VI[I SUD U SUBOTICI
Su V-35 br. 11/18
Vi{i sud u Subotici, na osnovu odluke Predsednika Vi{eg
suda u Subotici, saglasno odredbi ~l. 55 Zakona o dr`avnim
slu`benicima („Sl. glasnik RS“, br. 79/05, 81/05, 83/05, 64/07,
67/07, 116/08, 104/09, 99/14 i 94/17) i odredbi ~l. 20 Uredbe o
sprovo|ewu internog i javnog konkursa za popuwavawe
radnih mesta u dr`avnim organima („Sl. glasnik RS“ br.
41/07 i 109/09), ogla{ava
JAVNI KONKURS
Radi popuwavawa upra`wenog izvr{ila~kog radnog mesta
na neodre|eno vreme:
Radno mesto za finansijsko poslovawe.
Uslovi: IV stepen sredwe stru~ne spreme ekonomskog ili
dru{tvenog smera; najmawe dve godine radnog iskustva u struci;
poznavawe rada na ra~unaru i polo`en dr`avni stru~ni ispit.
Zvawe: Referent
Broj izvr{ilaca: 1
U izbornom postupku Konkursna komisija }e ocewivati u
direktnom razgovoru i na osnovu zadataka slede}e stru~ne
osposobqenosti, znawa i ve{tine kandidata:
Poznavawe finansijsko ra~unovodstvene terminologije,
komunikativnost i osposobqenost za rad na ra~unaru.
Kandidati su du`ni uz prijavu sa biografijom prilo`iti
slede}e dokaze:
dokaz o stru~noj spremi, izvod iz mati~ne kwige ro|enih,
uverewe o dr`avqanstvu, uverewe o polo`enom dr`avnom
stru~nom ispitu, uverewe da se protiv kandidata ne vodi
krivi~ni postupak, niti je podignuta optu`nica koja je stala
na pravnu snagu, potvrda da kandidatu nije prestao radni
odnos u dr`avnim organima zbog te`e povrede du`nosti iz
radnog odnosa i da nije osu|ivan na kaznu zatvora od najmawe
{est meseci, uverewe o op{toj zdravstvenoj sposobnosti, u
originalu ili overenim kopijama. Nepotpune i neblagovremene
prijave ne}e se razmatrati.
Dr`avni slu`benik koji se prijavquje na javni konkurs,
umesto uverewa o dr`avqanststvu i izvoda iz mati~ne
kwige ro|enih podnosi re{ewe o raspore|ivawu na radno
mesto na kojem radi.
Provera osposobqenosti, znawa i ve{tina kandidata u
izbornom postupku vr{i}e se nakon {to Konkursna komisija
sastavi listu kandidata me|u kojima }e sprovesti izborni
postupak.
Za zaposlene koji prvi put zasnivaju radni odnos u dr`avnom
organu obavezan je probni rad.
Lice zadu`eno za davawe obave{tewa o javnom kinkursu je
Radica Milo{evi}, a obave{tewa se mogu dobiti svakog
radnog dana neposredno u prostorijama sekretarijata suda
ili putem telefona 024/555-206.
Ovaj oglas }e se objaviti u „Slu`benom glasniku RS“ Beograd,
u dnevnom listu „Danas“ Beograd, a prijave sa dokumentacijom
podnose se u roku od 8 dana od dana objave oglasa o javnom
konkursu u „Slu`benom glasniku RS“, na adresu VI[I SUD U
SUBOTICI, ul. Sen}anski put br. 1, 24000 Subotica.
Predsednik suda, Molnar Ferenc
sreda, 17. januar 2018.
U De~jem kulturnom centru
u petak u 11 ~asova
Oma` Ra{i Popovu
U znak se}anja na Ra{u Popova,
u petak u 11 ~asova u Maloj sali
De~jeg kulturnog centara Beo-
grad, bi}e odr`an program pod
nazivom „Oma` Ra{i Popovu“.
O njegovom stvarala{tvu i dopri-
nosu knji`evnosti za decu i odra-
sle govori}e njegovi najbli`i sa-
radnici, knji`evnici: Laza Lazi},
Slobodan Stani{i}, Gordana Ma-
leti}, Milutin Dedi} i Bo`idar Pe-
{ev, se}ati se dugogodi{nje sarad-
nje, dru`enja, zabavnih trenuta-
ka i pri~ati o delu velikog pisca.
Ra{a Popov bio je „~arob-
njak re~i“, humorista, pesnik,
knji`evnik, pronalaza~, pripo-
Bez vode potro{a~i
u Bosanskoj ulici
Zbog planiranih radova na vodo-
vodnoj mre`i na op{tini Zvezda-
ra, sutra od 9 do 13 sati bez vode
}e ostati potro{a~i u Bosanskoj
ulici. Za najnu`nije potrebe za pi-
ja}om vodom obezbe|ena je au-
tocisterna. Iz „Beogradskog vo-
dovoda“ mole potro{a~e da pri-
preme neophodnu zalihu vode
Bogojavljenska no} u Zemunu
U organizaciji Udru`enja gra-
|ana „Zemunska pri~a“ {estu
godinu zaredom odr`a}e se tra-
dicionalna manifestacija „Bo-
gojavljenska no} 2018“. Okupi-
}e se gra|ani kraj Letnje pozor-
nice, ispred restorana „Veneci-
ja“, koji }e u dobrom raspolo`e-
nju, uz kuvano vino i vru} ~aj,
muziku i stihove, do~ekati 19.
BROJ^ANIK
VA@NI TELEFONI
De`urna slu`ba SUP 192
Vatrogasna slu`ba 193
Hitna pomo} 194
Ta~no vreme 195
Telegrami 1961
AMSS 987
JKP Pogrebne usluge
2071-333, 2071-377
Udru`enje krematista „Oganj“
od 00 do 24 h 244-77-43
veda~, ~ovek koji je sejao do-
brotu, znanje, dugogodi{nji
urednik TV emisija „Va{arija“,
[e{ir bez dna“, „U snu san“ i
„Radost saznanja“. Pripoveda~
u serijalu „Fazoni i fore“ u sa-
radnji sa Ljubivojem R{umovi-
}em. Dobitnik je nagrade „Do-
sitej Obradovi}“ 2015. godine
za `ivotno delo, a nagradu
„Gordana Brajevi}“ za knji`ev-
no delo „Mokrinjski patuljci“.
Poznat po romanu „Bio sam
sre}ni konj“, „Sofijine ljubavi“,
pesme „@abac koji nije umeo
da }uti“, bajkama i pri~ama o
detinjstvu. G. R.
za pi}e i osnovne potrebe. Za sve
dodatne informacije potro{a~i se
mogu obratiti Kontakt centru
JKP „Beogradski vodovod i ka-
nalizacija“ na telefon 3 606 606, a
informacije o planiranim radovi-
ma i kvarovima na mre`i mogu
se potra`iti i na na{oj web adresi
www.bvk.rs. B. V. K.
januar, Bogojavljenje. „Zemun-
ska pri~a“ nastavlja da neguje
duh grada na Dunavu i da svim
svojim aktivnostima i manife-
stacijama `ivot ~ini lep{im i
sre}nijim. U programu u~e-
stvuju pesnici i pisci iz Zemuna
i Beograda, a svira}e [oni i Ca-
ki bend. Program vodi knji`ev-
nica Rada Lotina. G. R.
PUTOVANJA SERVIS
@elezni~ka stanica Informativni centar GSP3664-040
3602-899 Informativni centar EDB3405-555
Beogradska autobuska stanica polasci: Kvarovi na el. mre`i: 3957-799
2636-299 Beogradski vodovod i kanalizacija
ZDRAVSTVO Beokom servis 0800-110-011
Beogradske elektrane, otklanjanje
Urgentni centar kvarova i reklamacije na grejanje
3618-444
KCS 3618-444 , 3617-777 3180-209, 3180-256
beograd 17
gradskaŸdanas.rs
Ilegalni taksisti na nerazja{njen na~in dolaze do legalnih
taksi tablica koje izdaje Sekretarijat za saobra}aj
TX oznaka vi{e ne garantuje
da je taksi vozilo zakonito
Kako „divlji“ taksisti dobijaju ta-
blice sa oznakom TX, ali i za{to
se taksi automobil vodi na jed-
nog voza~a iako je za volanom
neko drugi, pitanja su koja
udru`enja taksista poku{avaju
da razjasne, dok prema njiho-
vim re~ima Sekretarijat za sao-
bra}aj i policija okre}u glave, a
gra|ani ostaju potpuno neza{ti-
}eni od ovakve vrste prevare.
Slobodan ]iri} iz Taksi
udru`enja ^ukarica navodi za
na{ list da i pored svih poku{aja
da se ilegalno taksiranje suzbije
i dalje ga ima mnogo, oko pra-
znika jo{ vi{e. ]iri} je izra`ava-
ju}i sumnju u rad dr`avnih in-
stitucija, naglasio da „Navodno
Foto: Aleksandar Veljkovi}
opet i ove godine nemaju do-
voljno komunalnih policajaca
koji bi o tome trebalo da brinu,
ali je bitno da brinu {ta se de{a-
valo oko koncerta na trgu.“
Nezadovoljnim voza~ima ko-
ji regularno ispunjavaju sve svo- Divlji taksisti nevidljivi za Sekretarijat za saobra}aj i policiju: Centar grada
je obaveze prema dr`avi ostaje ima sedam hiljada, dok je broj tablice nisu vezane za jednog vozila van taksi stajali{ta, ured-
{trajk, koji je prema ]iri}evim izdatih tablica preko 14 hiljada, voza~a, svi okre}u glavu, ni Se- nost i ~isto}a taksi vozila i dru-
re~ima neminovan, ukoliko se obja{njava ]iri}. kretarijat za saobra}aj i polici- go. U 2017. godini, sekretarijat
ne re{i problem ilegalnog dobi-
janja legalnih tablica.
- Neko u ovoj dr`avi misli da ja, ne znaju o ~emu se radi.
to tako treba, ja svaki put kad
je u oblasti kontrole auto-taksi
Sva ova pitanja i Danas je prevoza postupao 2.361 puta.
- To je sad krivi~no delo, to
vi{e nije prekr{aj, kad taksista
radi na divlje, on snosi odgo-
menjam vozilo odjavljujem i uputio Sekretarijatu za saobra- Inspektorima drumskog sao-
pla}am svima tablice ~etiri puta, }aj. Umesto toga dobili smo od- bra}aja Sekretarijata za inspek-
a sad se vi{e ne zna ni ko pije ni govor Sekretarijata za poslove cijske poslove, u akciji kontro-
vornost, ali ako ga neko pokri- ko pla}a, ko mo`e da ima TX ta- komunalne policije u kome nam le auto-taksi prevoza na terito-
va u celoj toj pri~i i prikriva, blice ko ne mo`e, one treba da obja{njavaju {ta su njihove nad- riji Beograda, ovaj sekretarijat
kao {to se de{ava, onda sve nas budu za{tita i za voza~e i za gra- le`nosti i koliko puta su reagova- pru`io je asistenciju 144 puta.
ostale prave budalama. Oni nas |ane, ali i za dr`avu, obja{njava li na pritu`be pro{le godine. Sa druge strane i Aleksan-
prave budalama zato {to im da- ]iri} postavljaju}i pitanje ~emu - Sekretarijat za poslove ko- dar Bjeli} iz udru`enja Pink
ju „TX“ tablice nezakonito, na- onda te tablice uop{te slu`e. munalne policije ostvaruje taksi, navodi da je zabrinjava-
Foto: Aleksandar Veljkovi}
gla{ava voza~ i dodaje da je On dodaje i da se trenutno nadzor, u skladu sa zakonom, ju}e na koji na~in se nabavlja-
{trajk neminovan ako se to i ne zna {ta se de{ava sa prethod- koji se odnosi na otkrivanje ne- ju zvani~ne taksi tablice i na-
dalje bude prikrivalo i ukoliko nim tablicama i da li su uni{te- legalnog taksi prevoza, kori{}e- gla{ava da dr`avne institucije
se ne re{i {to pre. ne, a kada iz udru`enja postave nje taksi stajali{ta u skladu sa treba da se pozabave time, isti-
- Imamo tablice koje dokazu- pitanje ko je izdao tablice, kako propisom i horizontalnom i ~u}i da se radi na suzbijanju ta-
ju da se vode na jednog voza~a, a je mogu}e da jedan voza~ dobi- vertikalnom signalizacijom, kvog vida registracije.
u auto sedi drugi voza~, kako na je vi{e razli~itih tablica i za{to spre~avanje parkiranja taksi - Postoji prevara gra|ana i
jednog mogu da idu tri TX tabli- prevara gostiju grada, to su kri-
ce, a ja ~ekam po mesec dana minalna dela. U ovom trenutku
kad ho}u da promenim auto, ne Nadle`ni obja{njavaju gra|anima gra|ani ne mogu nikako da se
mogu da radim zbog te barijere,
navodi ]iri} i predla`e da svaki
kako da ne budu prevareni za{tite. TX tablice su izmi{ljene
upravo da bi gra|ani mogli da
Prilikom odabira taksi vozila, osim na registracionu oznaku TX, gra|ani treba da
taksista ima svoje tablice, koje se obrate pa`nju i da li vozilo ima krovnu oznaku „TAXI“, da li vozilo ima taksimetar raspoznaju sigurne voza~e, me-
prebacuju kada se promeni vo- postavljen tako da iznos koji se otkucava na taksimetru bude vidljiv za sve put- |utim, probu{ili su sistem, za to
zilo. Sada je procedura takva da nike, da li u kabini vozila na vidljivom mestu postoji va`e}i cenovnik, da li je u vo- }e svakako biti ozbiljne sankci-
voza~i sa svakim novim autom zilu na vidnom mestu istaknuta taksi dozvola i na vozilu identifikacionu vetro- je, jer je to organizovani krimi-
menjaju tablice, a problem na-
staje kada registrovanih taksista
bransku nalepnicu, ukazali su iz Sekretarijata za poslove komunalne policije. nal, rekao je Bjeli}.
S. Milo{evi}
Avon uru~io donaciju u vrednosti od 4.489.000 dinara Klini~ko-bolni~kom centru „Dr Dragi{a Mi{ovi} - Dedinje“
Avon dame poma`u obolelima od raka dojke
Kompanija Avon uru~ila je u ponedeljak
donaciju u vrednosti od 4.489.000 dinara
Uru~ivanje donacije: KBC
„Dr Dragi{a Mi{ovi} - Dedinje“
Klini~ko-bolni~kom centru „Dr Dragi{a
Mi{ovi} - Dedinje“ za kupovinu najsavre-
menije opreme za biopsiju dojke. Nov~a-
na pomo} je pristigla u okviru Akcije za
borbu protiv raka dojke. Direktorka kom-
panije Avon za Srbiju, Crnu Goru, Bugar-
sku, Albaniju i Makedoniju Elizabet Ko-
rob~enko je nakon uru~enja donacije ista-
kla da u kompaniji nastavljaju ka novom
cilju ~ijim }e ostvarenjem biti korak bli`e
zdravijoj i bezbednijoj budu}nosti `ena.
3606-606 Donacijom kompanije Avon, pacijentkin-
jama bi}e omogu}eno da dobiju najbolje
uslove za pravilno, precizno i minimalno
2093-011,
invazivno izvo|enje biopsije koji predsta-
vlja klju~ni korak u dijagnozi . U. M.
18
Dr sci med. Marko Markovi}, neurohirurg, o kompletno-endoskopskoj hirurgiji ki~me
Potpuno osloba|anje od
bola i neurolo{kih smetnji
„ Poznati ste po izvo|enju
najsavremenije, minimalno
invazivne hirurgije ki~me, gde ste
usavr{avali svoja znanja i od kada ih
primenjujete u Srbiji?
Znanja iz oblasti minimalno invazivne
hirurgije ki~me sticao sam kroz dodatna
usavr{avanja koja su uklju~ivala i
boravak i rad u Nema~koj, na „St
Anna“ klinici, u gradu Herne, koja je
ujedno i referentni centar za kompletno
endoskopske operacije bolesti
ki~menog kanala i mesto gde se ova
metoda primenjuje jo{ od po~etka
2000-tih godina. Redovni sam i aktivni
u~esnik neurohirur{kih kongresa i
sekcija u zemlji i inostranstvu, i autor
vi{e radova objavljenih u
me|unarodnim i doma}im ~asopisima.
Zahvaljuju}i svemu ovome, u Srbiji
2011. godine prvi po~injem sa
primenom ove metode, i ona se od
tada primenjuje sa velikim uspehom,
standardno i rutinski, o ~emu svedo~i
preko 1000 ura|enih kompletno-
endoskopskih operacija na ki~mi
standardizovanom tehnikom sa veoma
dobrim rezultatima i malim brojem
komplikacija.
„ Na koji na~in se vr{i kompletno-
endoskopska hirurgija ki~me?
Minimalno invazivna hirurgija je
termin koji podrazumeva hiru{ko
le~enje sa minimalnom traumatizacijom
mekih tkiva i tkiva oko mesta lezije,
odnosno samog patolo{kog procesa.
Dodatno, kompletno-endoskopske
operacije diskus hernije i stenoze
zdravlje sreda, 17. januar 2018.
zdravljeŸdanas.rs
ki~menog kanala zahtevaju samo
ubodnu inciziju ko`e manje od 1 cm,
sve se radi kroz malu ubodnu ranu na
mestu gde je iza{ao diskus. U nju se
stavlja tubus, spoljnog pre~nika 7,9
milimetara, kroz koji ulazi endoskop.
Radni kanal endoskopa ima 4,2
milimetra, i kroz njega se uvode
instrumenti kojima se dolazi do
obolelog mesta. Vadi se oboleli deo
diskusa, i osloba|a pritisnuti nerv ili
pro{iruje su`eni ki~meni kanal. Ceo tok
operacije se radi pod kontrolom RTG
fluoroskopije - „C luka“ i sa odli~nom je
vizualizacijom na velikom monitoru koji
je kamerom povezan za endoskop, {to
doprinosi preciznosti same procedure.
Ove minimalno invazivne hirur{ke
tehnike daju odli~ne rezultate le~enja
sa potpunim uspehom u 80 do 90%
slu~ajeva (potpuno osloba|anje od
bolova i drugih neurolo{kih smetnji i
ispada).
„ Koje su prednosti kompletno-
endoskopske hirurgije ki~me za
pacijenta, kako u smislu same
procedure, tako i smislu oporavka?
Prednosti ove vrste hirurgije u
Dr sci med. Marko Markovi}
odnosu na standardnu otvorenu
hirurgiju su minimalno o{te}enje tkiva operativnog zahvata, a sam operativni me|unarodni instruktor za
{to podrazumeva prakti~no eliminisanje zahvat kra}e traje, ~ime se elimini{e kompletno-endoskopske operacije
bolova na mestu operativnog zahvata, potreba za postoperativnom ki~me, gde sve u svetu obu~avate
omogu}avaju}i potpunu mobilnost i stacionarnom rehabilitacijom. Ove kolege i da li je primena ove
aktivnost pacijenata. Nakon vrste operativnog zahvata spadaju u metoda rasprostranjena?
operativnog zahvata, pacijenti ustaju kategoriju bezbednih, visoko-efikasnih Obu~avanja se vr{e na Intenzivnim
istog dana posle operacije i otpu{taju se operacija sa malim rizikom. Kursevima „Cadaver Workshop“ u
ku}i 24h posle operacije. Dodatno, Nema~koj, posle toga boravak u
pacijenti minimalano gube krv tokom „ U svetu ste poznati kao bolnici u operacionoj sali u Medigroup
bolnici. Time Medigroup bolnica
postaje referentni centar za ovu vrstu
hirurgije. Me|unarodni instruktor za
polaznike iz celog sveta sam zvani~no
postao pro{le godine.
Ova metoda je dosta specifi~na i
visoko je standardna tako da je njena
rasprostranjenost ne tako velika.Tri
najve}a centra na svetu su u Evropi,
Severnoj Americi i Ju`noj Koreji.
„ Da li su za izvo|enje kompletno-
endoskopske hirurgije potrebni
posebni bolni~ki uslovi i oprema?
Za izvo|enje ovakvih hirur{kih
intervencija potrebna je sofisticirana
medicinska oprema, visoko specifi~na i
namenjena ovoj proceduri, {to
MediGroup poseduje i obezbe|uje, a
sve sa ciljem da na{im pacijentima
omogu}imo vrhunsku medicinsku
uslugu i negu.
sreda, 17. januar 2018. zdravlje / sport 19
zdravljeŸdanas.rs / portŸdanas.rs

[ta je norovirus i kako se za{tititi od preno{enja Novak \okovi} odli~an protiv Donalda Janga na startu Australijen opena - 3:0

Bolest traje najdu`e tri dana

Norovirus je veoma zarazan
Kao u stara vremena
Ako se po jutru dan poznaje
virus (od 10 do 100 partikula onda }emo se jo{ nagledati vr-
virusa je dovoljno da se pre- hunskih partija Novaka \oko-
nese infekcija). Prenosi se vi}a. Donald Jang (63. igra~
kontaktom sa zara`enom sveta) nije najbolji reper za tre-
osobom ili kontaminiranim nutne mogu}nosti tenisera sa
povr{inama, konzumira- 68 titula i 223 nedelje provede-
njem kontaminirane vode ili ne na prvom mestu ATP liste,
hrane. Period inkubacije je ali njegova ju~era{nja apsolut-
kratak, 15 do 50 sati. na dominacija protiv Ameri-
Virus izaziva akutni ga- kanca u prvom kolu Otvorenog
stroenteritis. Mo`e ga dobiti prvenstva Australije - 3:0 (6:1,
svako, i to vi{e puta u toku `i- 6:2, 6:4) deluje vrlo upozorava-
vota jer postoji mnogo tipova ju}e za najve}e rivale osvaja~a
norovirusa i infekcija jednim {est grend slemova u Melbur-
tipom ne {titi vas od drugih nu, ~ije je {estomese~no le~enje
tipova virusa. povre|enog lakta i punjenje
Norovirus se mo`e na}i u motivacionih baterija istumba-
Kirjos izazov za Troickog
Protivnik Viktoru Troickom danas u drugom kolu je Nik Kirjos, koji je na premi-
jeri pred doma}om publikom izgubio samo sedam gemova od Brazilca Dutre
da Silve. „Kada igra dobro, definitivno je jedan od najboljih. Ima jedan od naj-
boljih servisa svih vremena. Ima tih dana kad mu se ne igra, onda pravi skan-
dale, ali kada ho}e onda je najbolji. Ne smem da mu dam vremena u igri, jer
kad ima vremena onda je jako nezgodan. Sigurno je `eljan pobede, ima samo-
pouzdanja. Bi}e te`ak me~ za mene, a i publika }e biti na njegovoj strani“, re-
kao je Troicki, trenutno 65. na ATP listi. I Nik Kirjos o~ekuje zanimljiv me~. „Igra-
li smo pro{le godine u Montrealu, kada sam pobedio. Znam {ta mogu da o~e-
kujem, Viktor je nezgodan protivnik, a pritom dobro igra na slemovima. Ima
odli~an servis, odli~an bekhend...“, izjavio je Australijanac.
dodirljiviji. S tri oduzeta gema nerima Andreu Agasiju i Rade-
na Jangov servis munjevito je ku [tepaneku.
poveo s nedosti`nih 5:0, da bi Olak{avaju}a okolnost za
posle toga do`iveo kra}u krizu \okovi}a u borbi za sedmi pe-

Foto: Stefana Savi}

povra}enoj masi i stolici, ~ak
i pre nego {to osoba dobije
simptome. Virus ostaje u
stolici dve nedelje, ~ak i du`e
nakon ozdravljenja. Tada su
obolele osobe i najzaraznije.
Virus se obi~no prenosi ka-
da stolica ili povra}ene mase
dospeju do usta zdravih ljudi.
Ovo se obi~no de{ava konzu-
miranjem virusom kontamini-
rane hrane ili te~nosti, dodiri-
vanjem kontaminiranih stvari,
a zatim stavljanjem ruku u usta
ili kontaktom sa inficiranim
osobama, na primer nega obo-
lelog ili deljenje obroka ili kori-
{}enje istog pribora za jelo.
Simptomi su uglavnom raz-
viju 12 do 48 sati nakon izlaga-
nja virusu, a bolest uglavnom
prolazi za jedan do tri dana.
Naj~e{}i simptomi norovi-
rusa su dijareja, povra}anje,
mu~nina, bolovi u stomaku,
groznica, glavobolja i bolovi u
telu. Ukoliko su povra}anje i
prolivi ja~e izra`eni, to mo`e
lo ili bez suza, pospanost ili raz-
dra`ljivost.
Norovirusi se brzo {ire u za-
tvorenim objektima poput {ko-
la, obdani{ta, stara~kih domo-
va, brodova (kruzeri), a najve}i
broj epidemija norovirusima se
de{ava izme|u novembra i
aprila.
Najbolja prevencija norovi-
rusa je praktikovati pravilno
pranje ruku i odr`avanje ~isto-
}e. Ruke prati pravilno, sapu-
nom i vodom, naro~ito nakon
upotrebe toaleta, menjanja pe-
lena, i uvek pre pripremanja i
serviranja hrane i obroka. Na-
kon pranja ruku mogu se kori-
stiti sredstva za dezinfekciju ru-
ku na bazi alkohola, ali ona ne
mogu zameniti pranje ruku.
- Pa`ljivo operite vo}e i po-
vr}e pre pripreme.
lo poredak. u igri, a, tek od tog trenutka har AO i 13. grend slem je to
\okovi} se odli~no kretao opu{teni, Amerikanac iskori- {to ne trpi dodatni pritisak od-
po velikoj vru}ini u „Margaret stio pad \okovi}evih parame- brane velikog broja poena u
Kort Areni“, sigurno i jako tu- tara. Ni poslednji deo me~a ni- Melburnu, jer je 2017. godine
kao po loptici, sa osnovne linije je doneo promenu odnosa sna- eliminisan ve} u drugoj rundi i
- Dr`ite bolesnu malu decu i na mre`ici, koriste}i sve vrste ga. Jeste Donald agresivno od- brani samo 45 poena, a na ru-
dalje od prostora u kom se hra- udaraca, istovremeno se dobro govarao na propu{tene {anse i ku mu ide i to {to mu je slede}a
na priprema i kuva. brane}i od napada kolege, ko- nekoliko atipi~nih gre{aka re- prepreka redovna „mu{terija“
- Kada ste bolesni, ne pri- jem je ovo tre}i poraz u isto to- kordera open ere najve}eg teni- Gael Monfis. Francuz je o~eki-
premajte hranu i ne u~estvujte liko me~eva sa dve godine sta- skog turnira u ovo doba godi- vano ubedljivo savladao kvali-
u nezi drugih obolelih, najma- rijim Noletom. ne, poveo s 1:0 i bio blizu poja- fikanta iz [panije Haumea Mu-
nje dva dana nakon nestajanja
va{ih simptoma. Ovo se tako|e
odnosi i na kuvare i osoblje ko-
je deli hranu i u~estvuje u is-
hrani u kolektivnim sme{taji-
ma (obdani{ta, bolnice, stara~-
ki domovi).
- Kontaminirane predmete i
povr{ine tretirati hlornim pre-
paratima (koncentracija 1000-
5000 ppm)
- Pri presvla~enju bolesnih i
promeni posteljine koristiti gu-
mene rukavice ili rukavice za
jednokratnu upotrebu.
- Zaprljane predmete, povr-
{ine i rublje tretirati pa`ljivo,

Foto: EPA-EFE / DEAN LEWINS

dovesti do dehidratacije, pogo-
tovo kod male dece i starijih
osoba. Simptomi dehidratacije
su smanjena koli~ina urina, su-
va usta, ose}aj vrtoglavice pri
ustajanju, kod dece pla~ sa ma-
- Budite svesni da su norovi- bez dodirivanja i oprati ih de-
rusi relativno otporni na tempe- terd`entom, a zatim ih oprati i
raturu. Mogu pre`iveti tempe- osu{iti u ma{ini.
raturu od 60 stepeni Celzijusa. (Tekst preuzet sa sajta
- Hranu koja bi mogla biti Instituta za javno
kontaminirana obavezno baciti. zdravlje Vojvodine) U`ivao: Novak \okovi}

ZDRAVE VESTI - Kada napravite pauzu od

{est meseci nikada ne znate ka-
sa za spasavanje na 4:5, ali to
mu je bilo dovoljno samo za ~a-
nara - 3:0 (6:3, 7:6, 6:4), a zajed-
ni~ka statistika 39. sa ATP liste
ZELENA SALATA ZA MIRAN SAN nim vlaknima, {to je ~ini savr{enom i nezamenjivom na- ko }ete po~eti, zbog psiholo{ke stan poraz, jer je 14. igra~ sveta i \okovi}a je potpuno na stra-
Poreklo zelene salate mirnicom kod mr{avljenja. blokade i ostalih stvari. Iza{ao i 14. nosilac AO odli~nim servi- ni srpskog tenisera. Sutra{nji
nije ta~no utvr|eno, sam na teren sa pravom emoci- sima rutinski fini{irao kambek. me~ bi}e im prvi na Australijen
ali prema nekim sa- RUKOLA - PRVA U ODBRANI ZDRAVLJA jom. Zahvalan sam {to imam - @eleo sam da po~nem pra- openu, a pro{lih 16 pripali su
znanjima dana{nja Rukola je aromati~na biljka koja salatama daje prepozna- priliku da budem ovde, jer pre vim intenzitetom i to sam ura- Noletu, koji je ju~e odgovarao i
salata je potomak sa- tljiv ukus, a blagotvorno deluje na zdravlje. Zahvaljuju}i mesec dana nisam znao da li }u dio, vodio sam 6:1, 5:0, igrao na sindikalna pitanja.
monikle vrste s pod- obilju antioksidansa, ovo povr}e poma`e u ja~anju funkci- do}i u Australiju, lakat nije bio savr{en tenis, kao da nisam ni - Mnoge ste stvari izvukli iz
ru~ja Sibira. Jo{ su ja mozga, pobolj{ava metabolizam i ja~a imunolo{ki si- spreman za ovaj nivo takmi~e- prestajao. U`ivao sam. Sjajno je konteksta i predstavili me kao
stari Grci i Rimljani stem. Bogata je vitaminom C, karotenom, vitaminima B- pohlepnog, ~oveka koji tra`i vi-
prepoznali njena dra- kompleksa, pektinom, kalcijumom, fosforom, gvo`|em,
gocena svojstva, pa magnezijumom, kalijumom i bakrom. Sastoji se uglavnom Lako za favorite osim Raoni}a {e novca i preti bojkotom. Po-
su svoj jelovnik redovno oboga}ivali ovim povr}em. Zele- od vode i ima mnogo ugljenih hidrata i belan~evina. {tujem va{u slobodu da radite
na salata je izvor mnogih nutrijenata va`nih za zdravlje. Ovi vitamini uti~u na pobolj{anje stanja kostiju, zuba, o~i- Svi najozbiljniji pretendenti na australijski teniski presto u mu{koj konkurenciji, {ta `elite, samo {to mnogo ono-
Bogata je vitaminima A, C, E, B1, B2, B3, B6, zatim minera- ju i plu}a. Tako|e je koji su do sada iza{li na teren, dobili su me~eve prvog kola, pa tako i branilac titu- ga {to ste napisali nije istina.
lima, fosforom, kalcijumom, magnezijumom, gvo`|em i prepuna vlakana, koja le Rod`er Federer, kojem je bilo potreban 101 minut da elimini{e Slovenca Alja`a Ono {to se desilo jeste da smo
bakrom. Kod zelene salate va`i pravilo da {to su liske tam- potpoma`u dobru pro- Bedenea - 3:0 (6:3, 6:4, 6:3) i zaka`e duel sa Janom Lenardom [trufom iz Nema~- mi, igra~i, `eleli da razgovara-
nije to je ve}a nutritivna vrednost. Ne treba odbacivati pr- bavu. Brzo izaziva ose- ke. I dok je pobeda iskusnog i trofejima oven~anog [vajcarca bila zicer, ba{ kao i mo o nekim temama. Ne mi-
ve listove jer se u njima nalazi dvostruko vi{e vitamina C }aj sitosti, te umanjuje prolaz Rafaela Nadala, Grigora Dimitrova, Aleksandra Zvereva, Dominika Tima, Ma- slim da postoji ni{ta nezdravo
nego u unutra{njim mla|im listovima. Ova biljka spada u `elju za masnom i slat- rina ^ili}a... dotle su iznena|enje ju~era{nje eliminacije 20. i 23. nosioca, Roberta povodom toga. Uradili smo to
grupu namirnica koje bi trebalo svakodnevno konzumira- kom hranom. Podsti~e Bautiste Aguta od Fernanda Verdaska (0:3) i Milo{a Raoni}a od Lukasa Lacka (1:3).
ti. Njen bogati nutritivni sastav potpoma`e procesu detok-
zajedno, vi{e od 100 igra~a se
sni`avanje nivoa lo{eg
sikacije. Uti~e na pove}anje energije, bolju probavu, miran holesterola i reguli{e sastane dva ili tri puta tokom
san i mladena~ki izgled ko`e. Zelena salata sadr`i laktijum nivo {e}era u krvi. Ru- nja - ovako je \okovi} po~eo vratiti se ovde, ponovo biti na godine... @eleli smo da iskori-
supstancu koja ima umiruju}a svojstva. Zbog toga je po- kola je u prednosti nad drugim zeljastim biljkama, jer sadr- komentar svog povratni~kog teniskom terenu. Ne postoji stimo tu priliku i da ~ujemo
ve}ana konzumacija preporu~ljiva u situacijama nervoze, `i nizak nivo oksalata, koji spre~avaju apsorpciju minerala takmi~arskog nastupa posle bolje mesto da zaigram posle sva~ije mi{ljenje. Niti jedna od-
napetosti, razdra`ljivosti i nesanice. Va`an sastojak je i fol- u organizmu. Stru~njaci isti~u da rukola ~uva srce, ali i da najdu`e pauze u karijeri, prvo- {estomese~ne pauze zbog po- luka nije donesena, nije bilo
na kiselina (vitamin B11), koja je klju~na za mnoge proce- je posebno zna~ajna u prevenciji raka dojke. Smatra se pri- bitno planiranog na turniru u vrede, nego ovde u Australiji - pri~e o bojkotu... - rekao je iz-
se u ljudskom organizmu, spre~ava razvoj pojedinih vrsta rodnim antibiotikom, reguli{e varenje, koristi se za le~enje Dohi, gde je zbog bolova u ruci poru~io je Nole posle 79 odsto me|u ostalog \okovi}, deman-
anemije, {titi od osteoporoze, a zajedno s vitaminom B12 ~ira, osteoporoze, hroni~nog zatvora, prehlade i ka{lja. odustao od odbrane titule. osvojenih poena na prvi tuju}i i da je bilo ko izba~en sa
neophodna je za razvoj novih krvnih zrnaca. Istra`ivanja Najjednostavnije re~eno, rukola je jedna od najboljih od- Posao u prvom setu zavr{io (30/38), odnosno 71 odsto na sastanka, da mu je prisustvo-
su potvrdila da je redoviti unos ovog vitamina izvrsna pre- brana za telo i organizam, jer znatno pobolj{ava snagu, iz-
vencija protiv raka. Sadr`i jako malo kalorija (100 grama dr`ljivost i funkcionisanje imunolo{kog sistema.
je za svega 23 minuta, napra- drugi servis (20/28), uz 33 vine- vao advokat i da se pri~alo o iz-
sadr`i samo 15 kalorija), ali je bogata hranjivim i dijetal- Priredila: U. Mileti} viv{i pritom dva brejka, da bi u ra u me~u od 112 minuta, uz jedna~avanju nagrada za mu-
drugom delu me~a bio jo{ ne- posebnu zahvalnost svojim tre- {karce i `ene. O. N.
20
Skandinavci Pirovu pobedu “orlova” protiv Islanda pretvorili u prolazak u drugu fazu EP, trijumfom nad Hrvatskom
[ve|ani sa~uvali Srbiju
Kakva no} za srpski rukomet u Splitu. Kada sre}a
odlu~i koga }e da pogodi onda se, kao sino} u
Spaladiju areni, dogodi matemati~ka ra~unica is-
klju~ivo po volji izabranika selektora Cvetkovi}a.
Nakon dve katastrofe protiv Hrvatske i [vedske;
lo{eg poluvremena u tre}em kolu grupne faze, ru-
kometa{i Srbije uspeli su da u jednih dobrih 30
minuta na Evropskom prvenstvu stave trijumf
nad Islandom i prolazak u narednu rundu
(29:26). Imao je Petar Nenadi} u poslednjem na-
padu i {ansu da trijumf podeblja na garantovana
~etiri gola razlike, ali su njegov proma{aj, umesto
simboli~nog opro{taja od {ampionata, [ve|ani
briljantnim nastupom protiv Hrvatske, odmah
posle na{eg me~a, pretvorili u nestvaran prolazak
u ~etvrtfinalnu grupu u Zagrebu (35:31).
Rezultati i tabela
GRUPA A
3. KOLO
SRBIJA - ISLAND 29:26
HRVATSKA - [VEDSKA 31:35
1. HRVATSKA 4 slavne dane; [e{um je napokon bio odlu~an i
2. [VEDSKA 4
3. SRBIJA 2
4. ISLAND 2 jedinog na{eg perspektivnog igra~a koji ima ta-
Mora}e @arko [e{um i saigra~i po{teno da se
odu`e kolegama iz [vedske, jer da njih nije bilo
salve zaslu`enih kritika na ra~un igara i atmosfe-
re u timu sa~ekali bi ih odmah po dolasku u Be-
ograd. Poslednjih 15 minuta me~a sa Islandom
podsetili su ljubitelje rukometa u Srbiji na neke
Crvena zvezda uprkos vo|stvu na poluvremenu do`ivela 11. poraz u Evroligi - 70:79
Centri „~astili” Himki
Iz patika u klupska odela, torbi spakovanih za pu-
tovanja na svaka dva dana, na~in je `ivljenja ko-
{arka{a Crvene zvezde, koji je posebno u dishar-
moniji sa rezultatima kad god je dupli evroliga{ki
program. I sino}nji me~, koji }e se nadovezati na
gostovanje crveno-belih u ~etvrtak Makabiju, bio
je pokazatelj da puleni trenera Alimpijevi}a ener-
getski ne mogu da isprate surovi januarski ritam
igranja na svaka dva do tri dana. Iako su do polu-
vremena kontrolisali na~in igre i egzekucije kole-
ga u dresu Himkija (37:31), ofanzivno se ponajvi-
{e uzdaju}i u {ut za tri poena, bez adekvatne po-
mo}i centarske linije i sposobnosti da se go{geter-
ski nekako obuzda Aleksej [ved, ko{arka{i Zvezde
izuzetno lo{om igrom u poslednjoj deonici napro-
sto su kapitulirali i 11. put u sezone gubitni~ki na-
pustili evroliga{ki teren (70:79).
Foto: STARSPORT
Poklon za \enku, zvi`duci Stefanu
^arls D`enkins, biv{i igra~ Zvezde, do~ekan je sino} aplau-
zima, dobiv{i od uprave crveno-belih pri`eljkivani dres iz
najnovije garniture, kao vid zahvalnosti za sve {to je ura-
dio u dva mandata. Posle kratke ceremonije, dogodio se i
ru`niji deo ve~eri, kada su se ~ule i uvrede na ra~un plej-
mejkera ruskog tima, Stefana Markovi}a. Sr~ani srpski ko-
{arka{, na{ao se na meti dela Zvezdine publike posle du-
ela sa Matijasom Lesorom i kratkog klin~a. Od tog trenut-
ka uzet je na „zub“ u hali “Aleksandar Nikoli}”, dozivan je
na klupi i nazivan pogrdnim re~ima.
sport
sportŸdanas.rs
Pogurao Srbiju do druge faze: @arko
[e{um, strelac pet golova protiv Islanda
konrektan u napadu; selektor je pru`io {ansu Ra-
divojevi}u na desnom krilu i adekvatnim saveti-
ma osokolio Javanovi}a na levom beku, zapravo
lenta da napravi vrhunsku karijeru. Upravo je
rukometa{ Vojvodine sa tri gola inicirao seriju za
rezultatski preokret, a kasnije i trijumf nad Islan-
dom. [e{um i Radivojevi} sa po pet golova bili su
najefikasniji u na{em timu, Zelenovi} je postigao
~etiri, a pomenuti Jovanovi}, kao i Ili} (dobio
{ansu na levom krilu po{to je selektor re{io da
promeni tandem), odnosno Nenadi} po tri.
Foto: STARSPORT
Odli~an u prvom, „nestao“ u drugom
poluvremenu: Nemanja Dangubi}
Podr{ka sa tribina hale “Aleksandar Nikoli}”, na-
lik onoj nedeljnoj protiv Cedevita motivisala je crve-
no-bele da “rafalnom paljbom” van linije 6,75 u 18.
minutu do|u do maksimalne prednosti 37:26. Naj-
boljom evroliga{kom partijom u karijeri, kada je u
pitanju prvih 20 minuta, Nemanja Dangubi} ras-
plamsao je ma{tu navija~a, koji su stvarali slike u gla-
vi kakav bi igra~ Danguba mogao da bude kada bi
mu kvalitet {uta nalikovao izvanrednoj atletskoj gra-
|i. Sa pet trojki u prvom poluvremenu, ukupno 18
datih poena, ro|eni Pan~evac uspeo je da prikrije
sreda, 17. januar 2018.
Bo{ko \oki}
SLOBODNO
BACANJE
Idoli
Pro{la kolumnica vratila mi se pozitivnim bume-
rangom: o Duciju Simonovi}u lepo su mi govo-
rili njegovi nekada{nji treneri, posebno saigra~i,
{to iz sujete nije ba{ ~esto. Dakle, problem za da-
na{nje de~ake koji basketuju ra|a se odmah:
nemaju idole blizu, u dvori{tu, pred ku}om, u
gradu. Drugo je NBA i Evroliga, to je u magli da-
leko, kao lepota [eron Stoun. Ranije su u Kralje-
vu musava deca gledala tog istog Ducija, Divca,
niz veoma kvalitetnih igra~a. U ^a~ku Radmila
Foto: Uro{ Ho~evar / FoNet
Mi{ovi}a, Dragana Ki}anovi}a, profesora Acu Ni-
koli}a na klupi, u Valjevu bra}u Kova~evi}, bilo
je ko{arka{kih idola u svakom manjem mestu
diljem Srbijice, trenera koji su nosili na sopstve-
nim le|ima lokalni basket: Luka Stan~i}, Prevo
Vu~i}evi}, Gagi} u Boru, [pile u Leskovcu, Plja-
Ni sam selektor Cvetkovi} posle me~a nije ka, Reba i tako dalje. Danas je situacija slede}a:
verovao u to da [ve|ani mogu napraviti ~udo, ko{arka se igra u Beogradu i na rubovima, budi
ali je ipak seo sa igra~ima i u`ivo se uverio u na- se usnuli ^a~ak, ostali uglavnom lelemudaju, ka-
~in na koji se doma}in {ampionata mo`e ube- sicu i sva basket prava dr`e poverenici Saveza,
dljivo pobediti. [ve|ani su sve vreme bili u ‘’mladi kadrovi’’, uspe{ni ljudi bez sportskih ka-
prednosti, koja je u odre|enim trenucima izno- rijera i dva validna svedoka da su dali ko{ u zva-
sila i pet razlike. Na kraju, Lagergren sa {est go- ni~nom me~u, na bilo kom nivou; va}aro{i op-
lova, Jepson i Nilsen sa po pet rukometa{i su {teg tipa, najmanje je ozbiljnih trenera, kao i
[vedske ~ija }e se prezimena sa du`nim po{to- uvek. Nedavno sam bio u Novoj Varo{i i video
vanjem spominjati u Srbiji koja }e se zajedno sa kakav napor pravi grupa entuzijasta da se pro-
njima i Hrvatskom preseliti u Zagreb gde }e se biju u Drugu ligu, valjalo bi za po~etak neko ‘’bi-
ukrstiti prva tri tima iz A i B grupe. tan’’ tamo da svrati, da ih pita kako su, treba li im
N. M. {ta, onako doma}inski. Nagradno pitanje, za
manju svotu novca: kako se zovu idoli mladih u
Rezultati i tabela Kraljevu, ^a~ku, Valjevu, Subotici, Vr{cu (i za{to
niko ne zna), na kraju - Partizanu, Crvenoj zve-
18. KOLO zdi... Ili, ko se to razigrao kroz ABA lige-
Crvena zvezda - Himki 70:79 {tul ove sezone: Ro~esti, Feldin,
Bamberg - @algiris 93:86
Sva Anti} i Bjelica, Gos, Miler i Ve-
Olimpijakos - Makabi 94:64 li~kovi}, Enis i Bitadze, ^ovi}
Valensija - Barselona 81:76 basket prava
CSKA - Efes 18.00 dr`e uspe{ni i Od`o...
Fenerbah~e - Panatinaikos 18.45 Ne verujete meni, {to
ljudi bez sportskih
Real Madrid - Baskonija 20.45 je i logi~no, mo`da }e
karijera i dva Svetislav Pe{i} biti ja-
Milano - Unikaha 20.45
validna svedoka da sniji u nedavnim izjava-
1. Olimpijakos 13-5
su dali ko{ u ma: ‘’nacionalne lige i
2. CSKA 13-4
3. Panatinaikos 12-5 zvani~nom me~u, reprezentacije u centru
4. Real 11-6 na bilo kom su interesa ko{arke, pa i
5. Fener 11-6 nivou sistema takmi~enja. Ako
6. @algiris 11-7 mene pitate voleo bih da se
7. Himki 11-8 postoje}i sistem takmi~enja sru-
8. Makabi 9-9 {i, i to bukvalno danas...’’ Ili - ‘’izme|u
9. Baskonija 8-9 dva vikenda mo`e se odigrati samo jedna utak-
10. Unikaha 7-10 mica. Mora se uva`iti nacionalni {ampionat, jer
11. Crvena zvezda 7-11 samo jaka liga stvara igra~e’’... Dakle, ovo je sve
12. Bamberg 7-11
13. Barselona 6-12 re~eno, ali moja du`nost u ovom mr~enju ‘artije
14. Valensija 6-12 i jeste da - ponavljam krucijalne stvari dok ne
15. Efes 5-12 po~nu da idu napred. Sa mnom se sla`e i Njofra
16. Milano 4-13 Paviljonski, koji se istakao prilikom nedavnog za-
jedni~kog putovanja - obudalio je {ofera da ~o-
vek nije mogao da vozi, pravio je pauzu svako
nedostatke u igri i vrlo slab doprinos centarske lini- malo; tro{io je ~etiri sendvi~a na sto kilometara,
je. Uprkos problemu sa ~lankom Pero Anti} je sino} tako da smo mu svi zajedno transparentno po-
`arko `eleo da pomogne saigra~ima; na`alost kako ru~ili - ‘’DOBRO NAM NE DO[AO UBUDU]E’’...
je vreme odmicalo centarska linija je defanzivno E sad, u bujici realnih vesti i obi~nog olajava-
imala velikih problema na “piku” u ~uvanju ni`ih, nja, redovnog na ovim prostorima, imam neko-
lak{ih i okretnijih Tomasa (11p) i Gila (3p), dok u liko nedoumica. Prvo, da li je prvi ~ovek CZB, pri-
napadu nije uspevala da materijalizuje snagu i visi- ~aju}i o pismima koja putuju tu i tamo, mislio na
nu. Istovremeno, Dangubi} je u nastavku o~ekiva- istok ili Iztok? Da li je izvesni Stevo S, obele`en
no popustio u napadu (20p), tako da se igra svela na od strane botova kao po{tar, isti onaj koga ja
improvizacije Ro~estija (27p, 7as) i Feldina (13p). znam? Da li se gospodin Ostoja te{io ili {alio ka-
Zbirno, ostali igra~i postigli su mizernih 10 poena. da je u sveobuhvatnom intervjuu (serijal Roki
Doprinos klupe bio je nedopustivo mali, uz o~ajnih Balboa 104) rekao da }e Partizan 2019. godine
38 odsto za dva poena i ~ak devet proma{enih pena- igrati Evroligu, kao i da od dana{njeg stanja ne
la, Himkiju je put do trijumfa bio trasiran u posled- mo`e biti gore? Da li se UPPR (za detalje pitati
njoj deonici koju su dobili 16:27. [ved se sa 29 poe- Tegija) - osim na uskom lokalnom prostoru, reci-
na naprosto poigravao sa ~uvarima, iako je za tri {ut- mo na relaciji @eleznik - Lima Kali{, mo`e pono-
nuo skoro kao ostatak ekipe zajedno (5/11), umno- viti na ve}em arealu, sa rekama, morima? Ja bih
gome je olak{ao posao Markovi}u (7p, 6as) i isku- voleo, bio bi to najve}i rijaliti Balkana...
snom Andresonu (14p). N. M.
sreda, 17. januar 2018. feljton / zabava 21
deskŸdanas.rs

7
Dr Dragomir Bond`i} Dr Dragomir Bond`i} je diplomirao, magistrirao i doktorirao na Katedri za istoriju Jugoslavije Filozofskog fakulteta

Izme|u
Univerziteta u Beogradu. Od 2000. radi u Institutu za savremenu istoriju, gde je 2014. stekao zvanje vi{i nau~ni
saradnik. Bavi se istorijom Srbije i Jugoslavije u 20. veku, posebno istorijom prosvete, visokog {kolstva, nauke i

ambicija i iluzija kulture, me|unarodnom nau~no-prosvetnom saradnjom, {kolovanjem stranih studenata u Jugoslaviji i
nuklearnom politikom Jugoslavije. Objavio tri monografije oko sto nau~nih radova u doma}im i stranim
Nuklearna politika Jugoslavije 1945 –1990. ~asopisima i zbornicima. U~estvovao je na pedeset nau~nih skupova u zemlji i inostranstvu. Oprema redakcijska.

Usavr{avanje u va`nim centrima

avi}, Valen i Dedijer su
od 1953. u francuskim nuklear-
Ô
Uspostavljanju
veza je doprinelo
studijsko
putovanje Savi}a,

S po~etkom 50-ih godina

odigrali va`nu ulogu u
otvaranju Instituta prema
svetu i upu}ivanju mladih
saradnika u eminentne svetske
nau~no-istra`iva~ke centre.
To je bilo vreme kada je su-
kob sa Informbiroom onemo-
gu}avao bilo kakav kontakt sa
Sovjetskim Savezom i zemljama
Isto~ne Evrope, dok je „gvozde-
na zavesa“ ote`avala bilo kakav
kontakt sa Zapadom. Zahvalju-
ju}i, me|utim, li~nim poznan-
stvima ostvareni su prvi prodo-
ri na Zapadu. Savi}eva i Valeno-
va poznanstva i veze otvarala su
istra`iva~ima vrata u Francu-
skoj, Holandiji i [vajcarskoj,
dok je Dedijer uspostavio kon-
takt sa Engleskom i skandinav-
skim zemljama (Norve{ka,
[vedska, Danska). Uspostavlja-
nju veza je doprinelo studijsko
putovanje Savi}a, Dedijera, Va-
lena, Supeka i Peterlina 1951.
tokom kojeg su obi{li nuklearne
centre i institute u Danskoj,
[vedskoj, Engleskoj i Norve{koj.
Od tada su mladi saradnici Vin-
~e sve ~e{}e boravili na usavr{a-
vanju u istaknutim evropskim
nuklearnim centrima (M. Mla-
|enovi} 1952–1954. u Nobelo-
vom institutu u Stokholmu; I.
Dragani} 1952. u engleskom
nuklearnom centru u Harvelu, a
nim centrima [atijon i Sakle i
radio na prvom reaktoru u
Evropi; S. Koi~ki 1952–1953. u
Dedijera, Valena, Supeka
i Peterlina 1951. tokom
kojeg su obi{li nuklearne
Francuskoj; D. Popovi} se od centre i institute u
1952. do 1954. na istra`iva~kom Danskoj, [vedskoj,
reaktoru u Kjeleru u Norve{koj Engleskoj i Norve{koj
bavio problemima reaktorske
fizike; u Kjeleru su bili N. Rai{i}
1954. i Z. Dizdar 1955; M. Risti} ve, ostvareni solidni materijal-
je u [vedskoj u~estvovao u iz- ni uslovi, formiran kvalitetan
gradnji istra`iva~kog reaktora; nau~ni kadar i postignuti prvi
D. Kanazir je bio u Francuskoj, rezultati u raznim oblastima
Belgiji i SAD, itd.), i povremeno nuklearnih istra`ivanja u mir-
odlazili na kongrese. Istovreme- nodopske svrhe, koji su mogli
no i stru~njaci iz inostranstva su Zgrade reaktora A i B u Institutu „Boris Kidri~“ u Vin~i da se uklope u svetska dostig-
boravili u jugoslovenskim nu- tokom prve polovine 50-ih go- nu}a i okvire, {to se pokazalo i
klearnim laboratorijama (u dina je brzo rastao: 1951. u ino- vljala je 1955. godina kada je vljali kontakte sa pojedincima i na Prvoj me|unarodnoj atom-
Vin~u su dolazili Indijci i Norve- stranstvu je bilo 14 stru~njaka, odr`ana Prva me|unarodna ustanovama, postavljali smer- skoj nau~noj konferenciji u
`ani, u poseti je 1952. bio direk- 1952. – 25, 1953. – 57, 1954. – atomska nau~na konferencija u nice za dalja istra`ivanja, od- @enevi 1955.
tor norve{ko-holandskog insti- 139; od toga je na studijskim pu- @enevi, posle koje je me|una- meravali sopstvena znanja i Jo{ od prvih posleratnih go-
tuta za nuklearna istra`ivanja tovanjima i skupovima 1951. bi- rodna saradnja u ovoj oblasti na dotada{nje rezultate postignu- dina na Filozofskom, odnosno
Gunar Randers, a 1953. pred- lo 6, 1952. – 12, 1953. – 32 i globalnom nivou zna~ajno in- te u zemlji. U tom periodu, me- Prirodno-matemati~kom fa-
sednik francuske komisije za 1954. – 92 stru~njaka, a na spe- tenzivirana, {to pokazuje i broj |utim, svi su se vra}ali u Insti- kultetu, a kasnije na Elektro-
nuklearnu energiju Bertran cijalizaciji 1951. – 8, 1952. – 13, od 235 jugoslovenskih stru~nja- tut u Vin~i u kojem su, po nji- tehni~kom i drugim tehni~kim
Gold{mit, itd.).38 Broj jugoslo- 1953. – 25 i 1954. – 47 stru~nja- ka koji su te godine boravili u hovim svedo~anstvima, posto- fakultetima, razvijane su razli-
venskih nuklearnih stru~njaka ka. Vrhunac i prekretnicu u me- inostranstvu i to 155 na studij- jali dobri uslovi za bavljenje na- ~ite nau~ne discipline koje su
koji su boravili u inostranstvu |unarodnoj saradnji predsta- skim boravcima i skupovima, a ukom i ~ija su se dostignu}a bile neophodne za izvr{avanje
80 na specijalizaciji. mogla meriti sa evropskom na- nau~nih zadataka i planova u
Knjiga mo`e da se cena Tokom boravka i specijali- ukom u tom trenutku. Na te- Institutu. Na katedri fizike izu-
naru~i i kupi li~no zacije u inostranstvu po~etkom melju velikih dr`avnih ulaga- ~avani su po nastavnom planu
kod suizdava~a: 1.500 50-ih godina jugoslovenski na- nja i o~ekivanja, stru~nog ruko- iz 1949. radioaktivnost i fizika
dinara
Institut za u~nici su sticali nova znanja i vo|enja osniva~a i rukovodila- jezgra, op{ti kurs fizi~ke hemi-
savremenu istoriju ve{tine, objavljivali radove, ne- ca i velikih napora, zalaganja i je i atomistika. Nastavnim pla-
Trg Nikole Pa{i}a 11, Beograd ki od njih i doktorirali u ino- entuzijazma prvih istra`iva~a nom iz 1956. uveden je obave-
tel. 011/3398-362 stranstvu (M. Mla|enovi} ponetih „zovom atoma i atom- zni predmet atomska fizika i
e-mail officeŸisi.co.rs 1954. u Stokholmu, D. Kanazir ske energije“,u Vin~i su do sre- opcioni fizika jezgra i fizi~ki
(izdava~i: Institut za savremenu istoriju, 1955. u Briselu, I. Dragani} dine 50-ih godina postavljeni principi nuklearne energije.
Dru{tvo istori~ara Srbije „Stojan Novakovi}“)
1958. u Parizu, itd.), usposta- temelji ozbiljne nau~ne ustano- Nastavlja se

UKR[TENE RE^I
Beta Andromeda ili Mirah zvezda je koja se nalazi u sazve`|u koje nosi na-
ziv po istoimenoj princezi, }erki kralja Efeja i kraljice Kasiopeje.
Nalazi se u blizini galaksije Andromeda (M31). Posmatra~i ~esto koriste
Mirah kako bi uo~ili M31. U blizini Bete Andromede nalazi se i galaksija
NGC 404, poznata kao Mirahov duh.
Prose~na prividna zvezdana magnituda Miraha iznosi 2,05. Njena mag-
TELESKOP nituda blafo varira od 2,01 do 2,10.
17. januar Beta Andromeda se prema spektralnoj klasifikaciji (klasifikovanje zve-
zda prema njihovim fizi~kim osobinama) svrstava u crvene d`inove.
Tradicionalno ime Mirah poti~e od re~i mizar, koja je preuzeta iz arap-

Mirah skog, a zna~i opasa~. Taj naziv dobila je zbog toga {to se nalazi na levom
boku princeze Andromede.

VODORAVNO: 1. Insekt koji daje med - Na-
grditi, 2. Planina u Republici Srpskoj - Doda-
tak proizvodu, 3. Odjek, jeka - Lakoumni lju-
di, vetropiri - Konji (pesn.), 4. Neznalice, {e-
prtlje - Delitelj u razlomku, 5. Oznaka za am-
per - Spletke - Uzvik odzivanja - Auto-ozna-
ka Ni{a, 6. Dejan odmila - Inicijali glumca Be-
kjareva - Komentatori, 7. Mesto kod Plandi-
{ta - Tetke, 8. Auto-oznaka Zrenjanina - Jedi-
nica elektri~nog otpora - Uprava fakulteta
- Oznaka za tonu, 9. Strelac u fudbalu -
Narodno `ensko ime, 10. Organ ~ula vida -
„Danas“ svakodnevno objavljuje male astronomske pri~e Maj~ina du{ica (bot.) - Grad na jugu Francu-
o objektima na nebu uz podr{ku Centra za promociju nauke. ske, 11. Duboko mesto u reci - Premazivati
lakom, 12. Vladi~anstvo - Ime glumca Rad-
milovi}a.
USPRAVNO: 1. Iznenadni napad - Do`ivljaji,
pustolovine, 2. Meka vunena tkanina -
Evropsko sportsko takmi~enje, 3. Ose}anja -
Uticajna grupa ljudi, 4. Nota solmizacije - Po-
znavalac vina - Inicijali pisca Simovi}a, 5. Pra-
`itelj Potisja - Posed, imovina, 6. Ilirija - Tiho-
mir odmila, 7. Ujak odmila - Na istom mestu
(lat.) - Simbol fosfora, 8. Pokret okom, mig -
Partizansko ratovanje, 9. Prvi vokal - Umet-
nuti deo - Na{ raniji avioprevoznik, 10. Me-
sto u Crnoj Gori - Konac kojim je ne{to ujam-
~eno, jemstvenik, 11. Benigni tumor `lezda-
stog tkiva - Niska, ogrlica, 12. Susedna slova
- Lekar (gr~.) - Gr~ko slovo, 13. Praotac Itali-
jana - Crnogori~no drvo, 14.Vrsta jakog eks-
ploziva - Resa, rojta, 15. Ivovi {umarci - Tan-
ka i retka pamu~na tkanina.
RE[ENJE IZ PRO[LOG BROJA
VODORAVNO: Prsti, antikvari, Rakovica,
glavar, edicija, klasa~a, vitica, uranijum, i, ala-
tu{a, a}, Ni, da~a, Azijac, la, ti, erotik, Mara, fa,
ad, Rakovac, |, amonijak, rakita, zametak,
Adrijen, anatom, prionuti, Nikaragva, {aman.
22
marketing@danas.rs
Poslednji pozdrav velikom ~oveku prijatelju i saradniku
OLIVER IVANOVI]
USLUGE
ADAPTACIJA stanova, poslovnih prostora,
gipsani radovi, laminat i moleraj
kvalitetno i povoljno.
Aleksandar Popov i
Oliverovi prijatelji
iz Centra za regioanlizam i
Igmanske Inicijative
Po~ivaj u miru dragi, dobri dru`e.
ZORAN JELI^I]
Pejovi}i
Najbolji drug, prijatelj, kum
ZORAN JELI^I]
Ljubav, bol, praznina. Zauvek.
~itulje / market sreda, 17. januar 2018.
marketingŸdanas.rs
PRIVREDNI SUD U LESKOVCU PRIVREDNI SUD U PAN^EVU
Posl. Br. St. 6. St.14/2017 Posl. Br. 5. St. 12/2017
OGLAS OGLAS
PRIVREDNI SUD U LESKOVCU, ste~ajni sudija Nade`da PRIVREDNI SUD U PAN^EVU, po ste~ajnom sudiji
Stojanovi} u postupku prethodnog ispitivawa ispuwenosti Svetlani Den~i} Bjelanovi}, odlu~uju}i o predlogu
uslova za otvarawe postupka ste~aja u skladu sa unapred predlaga~a ZEMQORADNI^KA ZADRUGA „PIGFARM“
pripremqenim planom reorganizacije nad ste~ajnim BANATSKA SUBOTICIA, ul. Svetosavska broj 9, MB
du`nikom HK PK „YUMCO“ AD Vrawe, ulica Radni~ka broj
20128593 PIB 100000303, za pokretawe postupka
5, dana 08.01.2018.godine, doneo je
ste~aja nad ZEMQORADNI^KA ZADRUGA „PIGFARM“
RE[EWE BANATSKA SUBOTICIA, ul. Svetosavska broj 9, MB
20128593 PIB 104251630, doneo je dana 11. januara 2018.
Pokre}e se prethodni postupak za ispitivawe ispuwenosti godine slede}e
uslova za otvarawe postupka ste~aja u skladu sa unapred
pripremqenim planom reorganizacije nad du`nikom HK RE[EWE
PK „YUMCO“ AD Vrawe, ulica Radni~ka broj 5, ~iji je MB
07105720 i PIB 100404127. I USVAJA SE predlog predlaga~a dru{tva sa
Ro~i{te za odlu~ivawe o predlogu i glasawe o planu zakazuje ograni~enom odgovorno{}u ZEMQORADNI^KA
se za 14.03.2018. godine, u 10,00 ~asova. u sudnici br. 3 zgrade ZADRUGA „PIGFARM“ BANATSKA SUBOTICIA, ul.
Privrednog suda u Leskovcu, Bulevar Oslobo|ewa br. 2, Svetosavska broj 9, MB 20128593 PIB 104251630 i
Pozivaju se poverioci da prisustvuju ro~i{tu. SOCIETE GENERALE BANKA SRBIJA AD BEOGRAD,
Poverioci mogu izvr{iti uvid u unapred pripremqeni ul. Bulevar Zorana \in|i}a broj 50/a/b MB
plan reorganizacije u prijemnoj kancelariji Privrednog
07552335, PIB 100000303, za pokretawe ste~ajnog
suda u Leskovcu, sve do dana odr`avawa ro~i{ta.
postupka.
Zainteresovana lica mogu dati primedbe na podneti plan,
kao i osporiti sadr`inu, osnov i visinu planom obuhva}enih II OTVARA SE STE^AJNI POSTUPAK nad ste~ajni
potra`ivawa u roku od 15 dana od dana objavqivawa oglasa du`nikom ZEMQORADNI^KA ZADRUGA „PIGFARM“
u „Slu`benom glasniku Republike Srbije“, a predlaga~ BANATSKA SUBOTICIA, ul. Svetosavska broj 9,
plana je u obavezi da odgovor na primedbe dostavi sudu u MB 20128593 PIB 104251630.
roku od 8 dana od dana prijema primedbe. III Za ste~ajnog upravnika imenuje se licencirani
ste~ajni upravnik Milorad ]uk iz Banatskog
STE^AJNI SUDIJA, Miroslav Ili} Karlovca, ul. Kwaza Milo{a broj 35.
IV Pozivaju se poverioci ste~ajnog du`nika da u roku
od 120 dana od dana objavqivawa oglasa o
otvarawu ste~ajnog postupka u Slu`benom glasniku
MALI OGLASI Republike Srbije, prijave svoja obezbe|ena i
neobezbe|ena potra`ivawa.
OBAVE[TENJA V Pozivaju se du`nici ste~ajnog du`nika da ispune
Izve{taj Komisije za ocenu doktorske svoje obaveze prema ste~ajnoj masi.
disertacije i doktorska disertacija VI ODRE\UJE SE prvo poverila~ko ro~i{te za
kandidata Milana Slavkovi}a pod 12.02.2018. godine u 09,00 ~asova u PRIVREDNOM
Tel: 065/8214-119 nazivom „Redefinisanje uloge SUDU U PAN^EVU, ulica Vojvode Radomira Putnika
ekonomske diplomatije u spoljnoj 13-15, sudnica broj 114/I.
ADAPTACIJA stanova, poslovnih politici Republike Srbije“ dati su na uvid VII ODRE\UJE SE ro~i{te za ispitivawe potra`ivawa
u roku od 30 dana u Biblioteci
prostora, gipsani radovi i moleraj za 14.06.2018. godine u 09,30 ~asova U PRIVREDNOM
Univerziteta Megatrend Novi
kvalitetno i povoljno.
Beograd,Bulevar mar{alaTolbuhina 8, SUDU U PAN^EVU, ulica Vojvode Radomira Putnika
Tel: 064/202-60-32 13-15, sudnica broj 114/I.
svakog radnog dana 9 do 15 sati.
VIII Skup{tina poverilaca se saziva za 12.02.2018.
godine u 09,00 ~asova, kada se odr`ava prvo
poverila~ko ro~i{te na kojoj sednici }e se
izvr{iti izbor predsednika skup{tine i ~lanova
odbora poverilaca.
IX Na sednici skup{tine se pozivaju svi ste~ajni
Zajedno sa onima ~iji je `ivot svojom dobrotom obele`io poverioci i razlu~ni poverioci do visine
potra`ivawa za koju u~ine verovatni da }e se
pojaviti kao ste~ajni poverioci.
Ovo re{ewe je objavqeno na oglasnoj tabli suda
11.01.2018. godine.
ZORAN JELI^I]
md MARKETING
011/344-11-86 - lok. 104, 105, 224
Tugujem zbog njegovog preranog odlaska
Se{ka
Javljamo rodbini i prijateljima da je umrla
BILJANA M. VUJOVI]
^uvamo se}anje na nju
Porodica Krea~i} Iva i Sini{a
sreda, 17. januar 2018. televizija 23
tvprogŸdanas.rs

P R VA O2.TV RTS 1 RTS 2 PINK N1 RTV1

10.05 Prakti~na `ena 23.00 Vesti 17.40 Beogradska hronika 22.25 SERIJA: D`ejmstaun 04.30 Svitanje 12.30 Movie top 10 22.40 FILM: Sumrak - Mlad ...

06.00 SERIJA: Kad li{}e pada 07.00 Crtani 06.05 Jutarnji program 05.45 Koncert za dobro jutro 04.30 Svitanje 07.00 Dan u`ivo 06.30 Dobro jutro, Vojvodino
07.00 Exploziv 11.45 SERIJA: Lud, zbunjen, 09.00 SERIJA: Diplomci 06.40 Slagalica 07.00 Dobro jutro 07.30 Sport klub info 09.05 SERIJA: Velvet
07.15 SERIJA: ^ista ljubav normalan 10.00 Tako stoje stvari 07.15 Svedoci vekova 11.00 Premijera 08.00 Novi dan 09.45 Art-erija
08.00 SERIJA: Brusko 12.45 SERIJA: Stiven Sigal - 12.00 Dnevnik 07.35 De~iji program 11.15 Zadruga 10.30 Tri ta~ke 10.10 Ne{a Travka
09.15 Exkluziv ^uvar zakona 12.15 Sportski dnevnik 10.30 [ta su sve tehnologije 13.00 Prvi nacionalni 11.05 Novi dan (r) 10.25 Majstor Brajan
10.05 Prakti~na `ena 13.45 SERIJA: Vesele 12.30 Kulturni dnevnik uradile za nas dnevnik 12.05 Net kontekst 10.45 Crtani
11.20 SERIJA: Kad li{}e pada sedamdesete 12.45 SERIJA: Mornari~ki 11.00 Dok. film: Kina 13.30 Zadruga 12.15 N1 produkcija 11.05 Otkop~ano
13.00 150 minuta 14.15 Top {op istra`itelji 11.50 25. me|unarodna tribina 16.00 Nacionalni 12.30 Movie top 10 12.10 Paleta
15.30 SERIJA: Istine i la`i 14.30 SERIJA: Dva i po 13.30 60 najlep{ih narodnih kompozitora dnevnik 13.05 Pressing 13.00 SERIJA: ^ast i po{tovanje
16.30 Prakti~na `ena mu{karca pesama 12.35 E-TV 16.25 Zadruga 14.30 Horizonti 14.05 Izlog budu}nosti
17.30 Exkluziv 15.30 Stolice 14.45 SERIJA: Pozori{te u ku}i 13.00 Trezor 17.40 Ekskluzivno 14.45 DW Shift 14.30 Dobar posao
18.00 Vesti 16.00 Vesti 15.20 Ovo je Srbija 14.00 Potera 18.00 011 15.15 Novi dan 15.00 Agrodnevnik
18.45 Exploziv 16.30 Dok. serija: Sulude vo`nje 16.05 SERIJA: Porodi~no blago 14.55 Kako se kalio ~ovek 18.30 Nacionalni 16.15 Sport klub info 15.20 Iza deset kultura
19.10 Prva tarifa 17.00 Galileo 17.00 Dnevnik RT Vojvodina 15.25 Indija, radost nije umrla dnevnik 16.30 Tri ta~ke 15.45 Sportski meridijani
19.20 SERIJA: ^ista ljubav 18.00 TV ^orba 17.20 [ta radite, bre 15.50 Narodni muzej 19.15 SERIJA: Elif 16.55 Dan u`ivo 16.10 SERIJA: Velvet
20.10 SERIJA: Sin|eli}i 18.30 Stolice 17.40 Beogradska hronika 16.00 SERIJA: Tvin Piks 20.05 SERIJA: ]erke 18.45 Net kontekst 16.50 Kom{ijske pri~e
21.10 SERIJA: Istine i la`i 19.00 SERIJA: Lud, zbunjen, 18.25 Oko 16.55 FILM: Tople godine 20.30 SERIJA: Zavet 19.00 Dnevnik 17.00 TV dnevnik
22.00 Prva tema: Ubistvo normalan 19.00 Slagalica 18.10 Zlatne 80-te 21.00 Paparazzo lov 19.35 Sport klub info 17.20 Pravi ugao
Olivera Ivanovi}a 20.00 SERIJA: Stiven Sigal - 19.20 Vreme 18.35 U svetu 22.00 DNK 19.45 Scena 17.50 Vojvodinom
23.00 FILM: Naglava~ke ^uvar zakona 19.30 Dnevnik 19.00 Socijalizam ili kapitalizam 23.00 Zadruga 20.00 Pressing 18.20 Novosadske razglednice
00.15 No}ni `urnal 21.00 FILM: Advokat na 20.05 SERIJA: Porodi~no blago 20.00 Kulturni centar 21.00 Net context 19.00 Crtani
00.30 Exkluziv to~kovima 21.05 FILM: Haos 20.55 Narodni muzej 21.15 Horizonti 19.15 Ne{a Travka
01.00 Exploziv 23.00 Vesti 22.55 Dnevnik 21.00 SERIJA: Tvin Piks 21.30 Global info CNN 19.30 TV dnevnik
23.15 FILM: ^udni dani 23.15 Kulturni dnevnik 21.55 Bunt 21.45 Scena 20.05 SERIJA: ^ast i po{tovanje
01.15 SERIJA: Dva i po 23.30 Sportski dnevnik 22.25 SERIJA: D`ejmstaun 22.00 Dnevnik 21.00 Su~eljavanje
mu{karca 23.40 SERIJA: Mornari~ki 23.15 Rukomet: [panija - 22.30 Tri ta~ke 22.00 Vojvo|anski dnevnik
02.15 FILM: Advokat na istra`itelji Danska 23.00 Pressing 22.30 Art-erija
to~kovima 00.35 Kulturni centar 00.40 Big bend RTS i Andrea 00.00 Sport klub info 22.40 FILM: Sumrak - Mlad
04.15 FILM: ^udni dani 01.30 60 najlep{ih narodnih Tofaneli 00.30 DW mesec
06.15 SERIJA: Vesele pesama 01.35 Tako stoje stvari TV ku}e zadr`avaju pravo 00.45 SERIJA: Pad
23.00 FILM: Naglava~ke sedamdesete 02.50 Oko 03.15 Trezor 22.00 DNK 01.45 Ritam no}i
izmene programa

PRAKTI^NA @ENA EXPLOZIV PRVA TARIFA

16:30 18:45 19:10
Ra{a i Sava iz publike prave pizza zalogaj~i}e u kalupu Otvoriv{i vrata Srpsko - ruskog humanitarnog centra u Ni{u Taksista je do`iveo susret od kog mu uop{te ne}e biti
Emisija Emisija Serija
za led. Za sve one koji su vegani imamo odli~an recept otvorili smo i pitanje da li su osnovane sumnje Zapada da svejedno, a ne}e ni vama. Dok se njen biv{i mu`
za veganski burger, a pokazujemo i kako se pravi ruska salata bez Moskva odatle pod maskom humanitarnosti, zapravo, nadgleda svaki preznojava u strahu za sopstveni `ivot, kod Frizerke ne dolazi u obzir
majoneza. ^istimo stari name{taj uz pomo} sastojaka koje svi korak vojnika u NATO bazama na Kosovu i Metohiji. „Exploziv“ je da se u~i za {kolu.
imamo kod ku}e, a ukoliko ni to ne pomogne - imamo re{enje! istra`ivao dalje. @eleli smo da saznamo
{ta se krije upravo u tim vojnim bazama
Zapada. Zato smo i krenuli put Uro{evca.
Nedaleko od ovog grada nalazi se
najve}a, po svemu sude}i i najzna~ajnija
od njih. Ekskluzivno vam predstavljamo
Bondstil, jedan od najsavremenijih
vojnih centara. Saznajte i koja je
dana{nja uloga Bondstila i za{to je ba{
ameri~ka baza mesto vode}ih
kontroverzi. Autor priloga: Ana Rajkovi}.

Novi dan
TV [ABAC
kompanija sa Bliskog istoka na tr`i{tu zapo{ljavanja u
06.30 Glas Amerike
Srbiji, ovaj posao je postao veoma atraktivan i tra`en.
07.00 Jutarnji program
Lider Gra|anske inicijative „Srbija, Na Fejsbuku postoji grupa „Budu}i stjuardi i stjuar-
09.00 Radio vesti (u 10:00, 11:00,
demokratija, pravda“ Oliver Ivano- dese“ koja okuplja skoro 12.000 ~lanova. Oni razme- 12:00, 13:00, 14:00)
vi} ubijen je ju~e ispred ulaza u svo- njuju informacije o tome kako najbr`e do ovog posla 09.15 Necenzurisano
ju kancelariju u Kosovskoj Mitrovi- i koje su to tajne uspeha onih koji su posao dobili. 10.05 Beli luk i papri~ica
ci. Na njega su nepoznati napada~i Maja Radovi}, biv{a stjuardesa, u Novom danu obja- 11.20 Style
ispalili nekoliko hitaca. Srpska dele- {njava {ta je potrebno od kvalifikacija i znanja za sve 13.00 Meridijanima
gacija u Briselu istog dana prekinula je ponovo zapo~ete prego- one koji `ele da se oprobaju u ovoj profesiji. Najstarije omladin- 14.00 Arena info
vore koji je trebalo da se nastave posle vi{e od godinu dana. Da sko pozori{te u Beogradu, Dadov, odr`a}e audiciju za prijem no- 15.00 Vesti
li ovo ubistvo mo`e da izazove nestabilnost na Kosovu, kakva je vih ~lanova 21. januara. Imena koja su prve pozori{ne korake 15.15 Beli luk i papri~ica
20.05 Oaza zdravlja
poruka upu}ena nakon ubistva Olivera Ivanovi}a, o tome u temi napravila na sceni Pozori{ta Dadov obele`ila su srpsku teatar- 15.45 Telenovela: Eva luna
jutra govori Du{an Janji}, predsednik Foruma za etni~ke odno- sku i kinematografsku scenu. Dadov je osnovan 1958. godine, a 17.00 [aba~ka hronika 21.15 Ku}ica u cve}u
se. Aktuelne teme o kojima pi{e dnevna {tampa komentarisa}e prva izvedena predstava bila je „Gradinar“ u kojoj je igrao Milo{ 18.00 Vesti „Al jazeera“ 22.00 Vesti
glumac Branislav Le~i}. Stjuardese su postale simbol za glamu- @uti}. Na{ gost je Vladan \urkovi}, reditelj pozori{ta Dadov. 19.00 Vesti 22.30 Glas Amerike
rozan `ivot, egzoti~na putovanja i zabavu. Od prve postave avio- Emisiju vodi Minja Mileti}. (N1, 08.00) 20.05 Oaza zdravlja 23.00 Telenovela: Eva luna
21.00 Prelistavanje 00.20 Meridijanima

Danas je korporativni Danas, dnevnik Izdava~: DAN GRAF d.o.o.

~lan Medijske organizacije
za Jugoisto~nu Evropu (SEEMO)
i Asocijacije listova
Project Syndicate
Pionir slobodnih medija 2002.
Redakcija: Alekse Nenadovi}a 19-23/V, Beograd, tel/fax: 344-11-86; e-mail: desk@danas.rs
Direktor DAN GRAFA: Du{an Mitrovi}
Glavni i odgovorni urednik: Dragoljub Petrovi}
Redakcijski kolegijum: Bo`idar Andreji} (no}ni urednik), Branislav Bo`i} (dopisno), Bojan Cveji} (internet izdanje), Zdravko Huber (zamenik glavnog urednika), Radomir Li~ina, Gordana Logar, List godine u
Jasmina Luka~ (politika), Ivana Matijevi} (kultura), Stanislav Milojkovi} (foto), Aleksandar Milo{evi} (ekonomija), Milo{ Mitrovi} (svet), Zoran Pavi} (sport), Aleksandar Rokni} (dru{tvo), svetu 2002.
Zoran Spahi} (prelom), Dragan Sto{i} (posebna izdanja), Milenko Vasovi} (desk), Zlatija Vukovi} (Beograd). po izboru
Marketing: Sne`ana Stojakov Prodaja: Zoran Lazi} pariskog
Teku}i ra~uni: „DAN GRAF“ d.o.o. Komercijalna banka A.D. 205-50135-33, Addiko Bank 165-1542-75 Le Guide
[tampa: GPK „[tamparija Borba“ A.D., Beograd, Kosovska 26 ISSN 1450-538X de la Presse
24 periskop sreda, 17. januar 2018.
deskŸdanas.rs

BASARA Famozno
Luda i bela ku}a
dok se Tomo iz rezidencije ne preseli, ako ne ba{ natrag na periferiju
Kragujevca ili u nelegalne vikendice na obali Save, a onu u stan u njegovom,
a ne dr`avnom vlasni{tvu.
Ovo je bilo samo podse}anje, drugo ne{to u vezi s Tomom je tema
Hajde sad, slobodarska srpska javnosti, turi prst na ~elo pa se zapitaj kakve li na{e dana{nje kolumne. Op{tepoznato je, naime, da svaki put kad ex
bi bile reakcije, uzmimo primer britanske i ameri~ke javnosti, u slu~aju da d`umhurba{kan progovori, to bude zvezdani trenutak svetskog
ameri~ki predsednik ili britanski premijer nakon {to se strmopizde sa vlasti lupetanja, sledstveno ~emu ni njegova najrecentnija
ili im istekne mandat blagoizraze `elju da do`ivotno ostanu na stanu i rani u govorancija na svesrpskoj proslavi Dana Republike
dr`avnim rezidencijama, Beloj ku}i, to jest Downing streetu 10. Srpske nije bila izuzetak. Tom je zgodom Tomo urbi et
Po{teno govore}i, zadatak nije lak. Te{ko je - orbi - a naro~ito Sarajevu - „poru~io“
nemogu}e {tavi{e - zamisliti reakcije tamo{njih OD LJUDI OPASNIH da pobratimu, Dodik Milu, od srca
javnosti jer je u pomenutim zemljama - i ne samo u `eli {to skorije sticanje nezavisnosti,
njima, nego prakti~no u svima na kugli Zemljinoj
NAMERA OPASNIJI malo je falilo da doda „uz pesmu
osim u Srbiji - apsolutno nezamislivo da se tako ne{to SU SAMO SEOSKI Ne mo`e nam niko ni{ta, ja~i smo
dogodi, ne zato {to se u tim zemljama ne bi na{ao AMATERI KOJI od sudbine“.
poprili~an broj divnih stvorenja koja bi, da su u prilici, GLUMATAJU Od ljudi opasnih namera
izrazili takvu `elju, nego zato {to ta dru{tva i te DA SU OPASNI opasniji su samo seoski amateri
javnosti imaju kulturne filtere i autoimune sisteme koji glumataju da su opasni,
koji takve i sli~ne tipove - a ima ih posvuda - dr`e odlu~ni i neprejebivi, jer su
podalje od politike i politi~ke mo}i, a u ekstremnim slu~ajevima ih umesto u samo amateri i tutumraci u stanju da
Bele, sme{taju u lude ku}e. planove koji su - ukoliko postoje - najstro`e
Srpska, me|utim, javnost i opozicija Tominu su konfiskaciju dr`avne ~uvana dr`avna tajna, telale u javnosti s
svojine prihvatili sa uzornim du{evnim mirom; ono nije ba{ da nije bilo jednim jedinim ciljem - da zasene u prostoru,
nikakvih zamjerki, tipa - ju, ju, ju to nije lepo, kakav je to na~in, gde to ima, a u sublesastoj nadi da }e im jednog lepog
sramota i pro~aja - ali sve su vrlo brzo prekrili ruzmarin, snegovi i {a{. dana - a da oni ne mrdnu repom - Rusi i
Nikome, recimo, od opozicionih persona dramatis nije palo na pamet da Kinezi vratiti Kosovo i Republici Srpskoj
organizuje proteste pred Tominom ludom ku}om i da proteste produ`i sve podariti nezavisnost. Pa vi sad vidite!

ARHIV
17. januar
2008 - Nekada{nji svetski prvak u {a-
Porodi~ne i druge uspomene VREME

Gradi} Pomorije, koji je bugar- lo prikupljanjem podataka i Nade`da Stojkova, arheolog

hu, Amerikanac Bobi Fi{er, koga su po-
pularno zvali „{ahovski Mocart“, pre-
minuo je u 65. godini.
2002 - Premi-
nuo je {panski
pisac Kamilio
Hose Sela, dobit-
nik Nobelove
nagrade za knji-
`evnost 1989.
godine. Autor je romana „Porodica Pa-
skvala Duartea“.
1997 - U Dablinu je sud proglasio prvi
razvod braka u istoriji Irske, na osnovu
zakona odobrenog na referendumu,
~emu se `estoko protivila Rimokatoli~-
ka crkva.
1964 - Preminuo
je slikar i grafi~ar
\or|e Andrejevi}
Kun, ~lan SANU,
poznat po monu-
mentalnim reali-
sti~nim kompozi-
cijama i grafi~kim mapama u kojima je
prikazao zlo~ine okupatora u vreme
Drugog svetskog rata i motive iz obno-
ve i izgradnje Jugoslavije
1945 - Sovjetske trupe i Poljske patri-
otske snage su u Drugom svetskom ra-
tu oslobodile Var{avu, vi{e od pet godi-
na nakon pada glavnog grada Poljske
u ruke nema~kih nacista.
1863 - Ro|en je ruski pozori{ni glu-
mac, teatrolog i reditelj Konstantin
Sergejevi~ Stanislavski. Osnivao je Hu-
do`estveni teatar u Moskvi 1898. i bio
umetni~ki rukovodilac i ideolog tog po-
zori{ta do kraja `ivota 1938. Kao veliki
pozori{ni inovator, imao je zna~ajan
uticaj na savremenike.
ski pesnik Nedjalko Jordanov
opevao u pesmi „Porodi~na
uspomena iz Pomorija“, uda-
ljen je 20 kilometara od crno-
morskog grada Burgasa. Goto-
vo da nema ~oveka koji je bio u
tom gradi}u a nije se vratio sle-
de}eg leta. Pomorije privla~i ti-
me {to na tom mestu mo`ete da
na|ete sve: lepe kejove, prostra-
ne pla`e i mnoge istorijske i
kulturne znamenitosti koje
}ete dugo nositi u se}anju.
Ne mo`emo da grupi{e-
mo znamenitosti u Pomori-
ju po njihovoj va`nosti, niti
mo`emo sve nabrojati, ali
su neke od najupe~atljivijih
Muzej soli, Anti~ka kupol-
na grobnica, Pomorijsko je-
zero i njegovi obitavaoci,
manastir Svetog Georgija
poznat po lekovitoj vodi i
Javorove stene koje su na-
dahnule bugarskog pesnika
Peja Javorova po kome su
kasnije nazvane. Svi ti
objekti imaju svoju pri~u i
zaslu`uju posebnu pa`nju, a nji-
hova ta~ka preseka je u Istorij-
skom muzeju Pomorija koji je
relativno mlada, ali zato veoma
aktivna i dinami~na ustanova.
Me|u predmetima izlo`enim u
muzeju nalaze se kosti i kljove
mastodonta, velikih `ivotinja
koje su nestale s kraja posled-
POMORIJE
DOPISNICA
njeg ledenog doba. Drugi, tako-
|e izuzetno stari predmeti su
kamena sidra koja su ljudi kori-
stili u bronzano doba. Ribolov,
pomorstvo, va|enje soli, vino-
gradarstvo i vinarstvo bili su
me|u glavnim zanatima kojim
su se bavili stanovnici Anhijala,
kako su zvali Pomorije do po-
~etka 20. stole}a. Tim zanatima
je posve}en veliki deo muzejske
zbirke. Najve}i deo predmeta je
nabavljen poklonom gra|ana
op{tine. Evo {ta je jo{ o tome re-
kao direktor Istorijskog muzeja.
Anton Karaba{ev: „Sve je po~e-
ÅITAM
predmeta iz najranijeg perioda
grada. Re~ je o arheolo{kim ot-
kri}ima - od praistorije do ka-
snog srednjeg veka, koji su izlo-
`eni u sali na prvom spratu. Na
drugom spratu muzeja predsta-
vljena je najnovija istorija i et-
nografija. Pre tri godine smo
pokrenuli kampanju pod naslo-
vom „Poklonite stare vredne
predmete - sa~uvajte pro{lost
svog grada“. „Tako smo priku-
pili preko 1.000 vrednih doku-
menata, crno-belih fotografija,
arheolo{kih i etnografskih
predmeta. U priprati crkve smo
prona{li srednjovekovni sarko-
fag koji su nekada koristili kao
porodi~nu grobnicu.“
i kustos muzeja, dodaje da su
najstariji predmeti u muzeju si-
dra koja datiraju iz praistorije.
„Pretpostavljam da su potonu-
la jo{ pre Trojanskog rata“, re- Subotica 6
kla je ona i dodala: Novi Sad 5
„Mislim da je grad Anhijalo
Beograd 6
utemeljen petog ili ~etvrtog sto-
Kragujevac 9
le}a pre na{e ere. Najvi{e pred-
meta je iz doba Rimskog carstva. Loznica 11
Prona|eni su ostaci stambe- U`ice 9
nih objekata, gra|evina koje Ni{ 11
su po svemu sude}i bile pro-
Negotin 2
davnice vina po{to su u nji-
ma otkriveni delovi amfora. Sjenica 5
Prona|ene su kovanice iz Vranje 10
svih delova sveta.“ Pri{tina 11
Zanimljivo je pomenuti „IZGLEDI VREMENA
da su poslednji vizantijski ZA NAREDNE DANE:
vladari iz dinastije Kanta- U ~etvrtak razvedravanje u
kuzina imali rezidenciju u svim krajevima. Ujutro i pre
Anhijalu. Kada je 1453. go- podne duva}e umeren i jak severozapad-
ni vetar, koji }e posle podne biti u slablje-
dine Mehmed II osvojio nju. U petak se na severu Srbije, a od su-
Konstantinopolj, svi vizan- bote i u zapadnim krajevima o~ekuje novo
tijski gradovi, uklju~uju}i i naobla~enje s ki{om.
Anhijalo, pali su pod
osmansku vlast. Tako su
poslednji vizantijski carevi DOSTA JE ZA
do svoje smrti ostali u Anhijalu.
Danas su nam poznata mesta
na kojima su bile njihove rezi-
dencije, ali, na`alost, od njih ni-
je ni{ta ostalo.
Tekst je objavljen na sajtu
www.bnr.bg, prevod s bugarskog
Ajtjan Delihjuseinova.
Gergana Man~eva

GLEDAM
SLUÃAM

Nakon Ninovog U poslednje vreme Trudim se uvek da

naju`eg izbora kome naj~e{}e muziku iz do Oskara
sam se posvetio s pozori{nih pogledam sve
1773 - Engleski moreplovac D`ejms pa`njom, vra}am se mjuzikala, posebno favorite. Svakako
Kuk je brodom „Rezolu{n“ prvi pre{ao omiljenom `anru - modernijih preporu~ujem
Antarkti~ki krug. krimi romanima. brodvejskih Skrivenu ljubav,
Prvi na listi je, produkcija. Bubamaru,
naravno, Ju Nesbe Neverovatno dobre Dou{nika, Tri
sa Pono}nim numere su bilborda ispred
suncem, slede osmi{ljene i Ebinga u Misuriju.
svakako Par iz izvedene u Pri~i iz Od serija broj jedan
susedstva i Sr` Bronksa ili Kralju ostaje Mindhunter.
zla. Naslovi ve} lavova, izme|u A sad zagrevanje za
DRAGAN JOVI]EVI]
dovoljno obe}avaju. ostalih. Atentat na \anija
pisac, urednik kulture
u nedeljniku Nin
Versa}ea.