Srpska Radikalna Stranka

Dr Vojislav [e{eq
SRPSKA RADIKALNA STRANKA
Srpska radikalna stranka Beograd 2004.
Dr Vojislav [e{eq SRPSKA RADIKALNA STRANKA Recenzenti Tomislav Nikoli} Aleksandar Vu~i} Direktor izdava~kog sektora Ogwen Mihajlovi} Redakcija Vesna Mari}, Zlatija Sevi}, Ivana Borac, Zorica Ili}, Milica [e{eq, Qubica Davidovi}, Vesna Zobenica, Brankica Terzi}, Qiqana Mihajlovi}, Zlata Radovanovi} Izdava~ Srpska radikalna stranka Beograd, Trg pobede 3, Zemun Za izdava~a Dr Vojislav [e{eq [tampa Etiketa, Bole~ Za {tampariju Milenko Dramli} Tira` 1000 primeraka
Predgovor
Hiqadu narednih stranica na jedinstven na~in analiziraju rad, a dobrim delom i samu su{tinu jedne politi~ke oraganizacije, u ovom slu~aju Srpske radikalne stranke. Nije pred nama delo nekog analiti~ara, po struci sociologa ili politologa, nego retka zbirka originalnih dokumenata koji, u principu, retko ugledaju svetlo dana. U ovoj ~iwenici, da je dr Vojislav [e{eq predo~io javnosti strana~ku arhivu, leì i prvi orijentir neophodan za upoznavawe srì Stranke. Utemeqena na principu javnosti rada Stranka je odolela svim vrstama udara, bilo vawskih ili unutra{wih, i uvek iz oluje izlazila ja~a i ve}a. Upravo taj princip javnosti mnogo je doprineo wenoj snazi, to je dr [e{eq, o~igledno, shvatio jo{ na samom po~etku svog politi~kog delovawa, da jednu politi~ku stranku, pa i samog politi~ara, od niskih udaraca moè sa~uvati samo neprekidna i bezrezervna javnost rada. Dakle, predsednik [e{eq je davno uo~io, shvatio va`nost, i {to je najva`nije, primenio ono {to su dosovski pu~isti patentirali odmah po preuzimawu vlasti, tzv. transparentnost. Ovaj pojam, nikada do kraja poja{wen, bio je jedan od glavnih oslonaca u wihovom novogovoru kojim su zapqusnuli Srbiju. Neshvataju}i su{tinu proklamovane transparentnosti ovim izrazom je trebalo uterati strah u kosti politi~kih protivnika. Jer, planirano je da se srpska javnost svakodnevno iznena|uje prqavim detaqima iz pro{losti antireformskih, antiha{kih i uop{te antidosovskih snaga. Naravno, prva na meti bila je Srpska radikalna stranka, koja nije izgorela u oktobarskoj paqevini parlamenta, nego elegantno i sigurno prebrodila i ovu nepogodu, za razliku od nekada mo}nih socijalista koji su se sveli na nekoliko me|usobno zava|enih frakcija. Ali, kako transparentnost efikasno upotrebiti protiv onih koji su je, fakti~ki, i doneli na srpsku politi~ku scenu, to je bio zid u koji su svom snagom lupile najumnije dosmanlijske glave. Automatski, javnost rada podrazumeva da su srpski radikali dobro pazili na svaki svoj korak, na svakog svog ~lana, jer im je javno mwewe u svakom trenutku bilo iznad glava. Nije tu bilo mesta za slabosti, one obi~ne, qudske, a kamoli multimilijarderske podlosti, kakvima je obilovao i levi~arski reìm i wegovi dosmanlijski yelati. Koliko puta je dr Vojislav [e{eq, u posledwih petnaest godina, javno izgovorio da se iza ozbiqnog politi~ara ne smeju vu}i nikakvi repovi iz pro{losti. O~igledno da se uzurpatori nisu mnogo osvrtali na ovo wegovo upozorewe, tako da se, na kraju, wihovo ~edo transparentnost okrenulo protiv wih samih. Kao vrhunac proklamovane javnosti rada, danas stoji pred ~itaocem kwiga Srpska radikalna stranka, koju bi poraèni dosovski reìm mogao da preporu~i preìvelim sledbenicima kao svojevrstan uybenik. Prvo i osnovno na~elo, koje proisti~e iz ~itawa ovih stranica, glasi da se javnost
CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 329(497.11)(062) [E[EQ, Vojislav Srpska radikalna stranka / Vojislav [e{eq - Beograd : Srpska radikalna stranka, 2004 (Bole~ : Etiketa). - 1000 str. ; 21 cm Tira` 1.000. - Str. 3-4: Predgovor / Ogwen Mihajlovi}. ISBN 86-83451-55-0 a) Srpska radikalna stranka - Dokumenti COBISS.SR-ID 119453708
rada odnosi pre svega na sopstvenu delatnost, pa tek onda na sve ostale. Kwiga sadrì preko dve stotine dokumenata razli~ite prirode, ima tu oficijelnih pisama, zvani~nih saop{tewa za javnost, pa sve do dokumenata bez kojih jedna stabilna i efikasna politi~ka stranka ne moè da funkcioni{e. Takvi su, na primer, statut i program stranke koji su se vremenom transformisali, u skladu sa zahtevima savremenog politi~kog momenta. Svi ti primeri nalaze se u ovoj kwizi u svojim izvornim oblicima, tako da se moè uspostaviti kvalitetna hronologija prate}i izmene i dopune ovih najva`nijih strana~kih dokumenata. Kazivawe o Srpskoj radikalnoj stranci po~iwe transkriptom Osniva~ke skup{tine Srpske radikalne stranke, koja je odràna u Kragujevcu, 23. februara 1991. godine, a koja se zvani~no tretira kao Drugi otaybinski kongres Stranke. Bila je to Skup{tina ujediwewa Srpskog ~etni~kog pokreta i ve}ine op{tinskih odbora Narodne radikalne stranke, {to je i zvani~ni po~etak politi~kog delovawa srpskih radikala. Period koji obuhvata ova kwiga ome|en je, sa druge strane, Statutom Srpske radikalne stranke iz januara 2000. godine, a koji je postao punovaàn posle Petog otaybinskog kongresa. Dakle, pred nama je blizu deset godina strana~kog rada, kako onog okrenutog prema unutra, tako i onog mnogo poznatijeg, rada na politi~koj sceni srpskih zemaqa. Upravo tako, srpskih zemaqa, jer je Srpska radikalna stranka fakti~ki jedina stranka koja je delovala i deluje na svim teritorijama na kojima u ve}ini ìve pripadnici srpskog naroda. I to je jedan od posebnih kvaliteta ove kwige, {to kroz dokumente do~arava i politi~ki ìvot na privremeno okupiranim teritorijama, kao {to je to slu~aj sa Republikom Srpskom Krajinom, na primer. Prema tome, potrebno je ne{to malo radoznalosti, pronicqivosti i poznavawe samo nekoliko kqu~nih politi~kih doga|aja, pa }e i lai~ki ~italac shvatiti koja sve vrata otvara ova kwiga. U svakom slu~aju, ova kwiga je pravi zlatni rudnik za pa`qivog analiti~ara, i to ne samo onog kojeg interesuje Srpska radikalna stranka, wen nastanak i razvitak, nego i onog koji ima nameru da sagleda su{tinu savremene politi~ke scene. Ne pre}utkuju}i nijedan dokument (u Srpskoj radikalnoj stranci ne postoji nijedan dokument nedostupan naj{iroj javnosti) ovo mno{tvo materijala pokazuje jo{ jednu veoma bitnu ~iwenicu, da iza svega kolektivnog uvek postoji inicijativa ideologa, osniva~a i predsednika dr Vojislava [e{eqa. Sude}i prema svemu navedenom, kwiga Srpska radikalna stranka je jedinstveno delo, kakvo do sada nije zabeleèno u srpskim bibliotekama. Hrabro otvaraju}i svoje arhive Srpska radikalna stranka i dr Vojislav [e{eq kao da su uputili otvoreni poziv svojim politi~kim protivnicima da u~ine to isto. [to je jo{ va`nije, srpska nau~na zajednica oboga}ena je materijalom koji }e sigurno biti nezaobilazan u ozbiqnim politi~kim, sociolo{kim i sli~nim istraìvawima. Ogwen Mihajlovi}
4
I OSNIVA^KA SKUP[TINA SRPSKE RADIKALNE STRANKE

U Kragujevcu, 23. februara 1991. godine (Skup{tina ujediwewa Srpskog ~etni~kog pokreta i ve}ine op{tinskih odbora Narodne radikalne stranke Drugi otaybinski kongres Srpske radikalne stranke) Jovan Savi}: Otvaram osniva~ku skup{tinu Srpske radikalne stranke u Kragujevcu. Predlaèm radno predsedni{tvo u koje bi u{li gospodin Stanoje \or|evi}, Jovan Savi}, Radivoje Popovi}, Aleksandar Vu~kovi}, Aleksandar Stefanovi}, Vojin Vuleti}, Maja Gojkovi} i Du{an Tani}. Da li se slaète sa izborom radnog predsedni{tva. Neka ~lanovi zauzmu svoja mesta. Re~ dajem gospodinu Stanoju \or|evi}u Mizi, predsedniku Mesnog odbora iz Zaje~ara. Stanoje \or|evi} Miza: Draga bra}o radikali, dana{wi dan predstavqa za nas radikale, a i za Srpski ~etni~ki pokret ozbiqnu istorijsku prekretnicu. Pre {est meseci, ovde u Kragujevcu, u sali Radni~kog doma, ja sam pozdravqaju}i radikale Kragujevca izrazio èqu da Kragujevac postane stvarno centar radikalskog pokreta. Bio bih sre}an ako bi se ta moja predvi|awa i moj predlog ostvarili. Za ovu osniva~ku skup{tinu koja nastaje kao razultat napora radikala da konsoliduju svoje redove, predlaèm dnevni red izbor radnih tela Skup{tine izbor Verifikacione komisije, i izbor Izborne komisije. Pored toga, predlaèmo da se izabere i komisija koja }e izvr{iti pripremu za upis Srpske radikalne stranke u registar politi~kih stranaka Srbije. Slede}a ta~ka dnevnog reda bila bi: usvajawe Politi~kog programa i Statuta Stranke. Zatim bi birali predsednika, Glavni odbor Stranke i potpisali Osniva~ki akt. To je predlog koji je za ovu Skup{tinu podneo Inicijativni odbor sa ciqem da svi eventualni ~lanovi, i svi oni koji imaju nameru, koji èle da prihvate program Narodne radikalne stranke iz 1881. godine, da danas ili kasnije pristupe Srpskoj radikalnoj stranci. Mislim da znate zbog ~ega smo se odlu~ili da ova stranka, koju danas osnivamo u zajednici sa Srpskim ~etni~kim pokretom, nosi naziv Srpska radikalna stranka. To je, da o tome ne pri~amo... Da iskoristim priliku da pozdravim dosada{weg pred5
sednika koga mi pravi radikali, entuzijasti radikali, radikali koji su se borili za konsolidaciju svojih redova, priznajemo predsednika Narodne radikalne stranke gospodina Mi{u Pavlovi}a. Ja ne znam ko je sve ovde kao gost prisutan, ali verujte da su nam svi gosti dragi i mi ih od srca pozdravqamo. Mi{a Pavlovi}: Bra}o i sestre radikali, pozdravqam ovaj grad iz koga su i moji preci. Pozdravqam srpsku prestonicu, pozdravqam radikale i pozdravqam sve one koji }e danas pristupiti Narodnoj radikalnoj stranci. Ja pozivam da se danas pre usvajawa dnevnog reda pro~ita poziv za dana{wu Skup{tinu. Na dana{wu Skup{tinu pozvani smo u ime Narodne radikalne stranke, sada je \or|evi} proglasio da }e Srbi da izvr{e ujediwewe. Ho}u da kaèm da jedna stara poslovica tvrdi, ta~no je da put u pakao ~esto puta vodi preko najboqih namera. Ja danas li~no i mnogi koji su sa mnom danas do{li, nismo do{li da osnivamo novu stranku. Nismo do{li da uveli~amo skup neke druge stranke. Do{li smo jer ~vrsto verujemo, u èqi da ovaj narod ve} jednom bude sloàn, da se preko Narodne radikalne stranke ne prelamaju sukobi u srpskom narodu i srpskom rukovodstvu. Srpska ku}a gori, bra}o radikali. Zaista nam je razgra|ena, a mi osnivamo jo{ jednu stranku. Ova stranka, Narodna radikalna stranka, postoji jedanaest decenija, na nama je da wu odbranimo od bilo koga. Da je odbranimo od onoga koji danas isto pravi skup{tinu. ûjem da }e Miza dati ostavku i ~ujem da }e mi leva ruka postati desna danas. Jer mi smo ovde zbog toga, bra}o radikali, i samo zbog toga i zbog jedinstva srpskog naroda, èlim uspe{an rad novoj stranci i nebu Srbije, ali to nebo se zamra~uje. Imamo ve} 52 stranke i ne treba nam 53. Ja }u ostati tu gde jesam. Pozdravqam vas i napu{tam ovaj skup jer nisam do{ao ovde da osnivam Srpsku narodnu radikalnu stranku, jer }e mi se i dedovi zbog toga uvrediti. Bra}o Srbi dovi|ewa, pozdravqa vas predsednik Narodne radikalne stranke iz sela Milanovca. Stanoje \or|evi}: Bra}o radikali, posle istupa Mi{e Pavlovi}a da damo re~ ostalima, da se ne bi ovaj skup proglasio nedemokratskim. Da ne raspravqamo vi{e, on je rekao {ta je imao da kaè. Ho}emo li da radimo? Gospodo radikali, ovde smo nas nekolicina uloìli mnogo napora da konsolidujemo stranku, zahvaquju}i ovakoj gospodi, kakav je bio danas gospodin Pavlovi}, nismo uspeli, jer su bili indolentni i svoj zadatak nisu izvr{ili onako kako smo mi zakqu~ili. Na skup{tini 4. novembra, zakqu~eno je {ta je zakqu~eno. Sutradan je trebalo registrovati stranku, gospodin Pavlovi} nije u~inio to ni za pet dana. Ja vas molim, shvatite, ovo {to se danas ovde kaè i {to se radi, da predstavqa istorijski trenutak i na{u obavezu prema srpskom narodu u koga se mi zakliwemo i na koji se svakog trenutka pozivamo, ali te svoje zakletve vrlo brzo gazimo. Ne smemo ih vi{e gaziti. Mi èlimo stranku kakvu smo zamislili, da li }e na ~elu te stranke biti ovaj ili onaj, stvar je nas da odlu~imo. I odlu~i}emo tajnim glasawem. Onaj kome se to ne svi|a ne mora da bude ~lan ovakve stranke. Da li ste raspoloèni da pre|emo na dnevni red? Dr Svetislav Stanojevi} [ole: Molim vas samo nekoliko minuta. Ja sam potpredsednik Narodne radikalne stranke i predsednik Izvr{nog odbo6
ra. Samo èlim da me ovaj skup pa`qivo saslu{a u ovom sudbonosnom momentu. Ne sumwam da je iko u ovoj stvari, ko nije srpski orijentisan. Ne sumwam da nije patriota, ne sumwam da nije za ujediwewe. Kako }emo ovaj skup pretvoriti u jedinstven skup? To je zadatak svih nas ovde. Prema tome, sa ovog skupa molim vas da niko ne iza|e, sve dok se ne usaglasimo i posledwe seme razdora izbacimo iz na{ih redova. Pozdravimo gospodina [e{eqa i pozdravimo êtni~ki pokret. (aplauz) Ali, politika Narodne radikalne stranke, koja je najstarija u Srbiji i srpskom pokretu, koja je re{avala srpsko i srbijansko pitawe, mora ostati zabeleèna kao vode}a snaga re{avawa srpskog nacionalnog pitawa i wegovog legitimiteta. Ovog momenta ne moèmo da Narodnu radikalnu stranku pretvorimo ni u kakvu novu stranku, nego je moramo svrstati u okviru politi~kih zamaha koji }e okupiti celokupnu srpsku demokratsku javnost, ne samo ~etnike, nego sav srpski narod. Molim vas za strpqewe, ovde su i predstavnici drugih stranaka koji su, pored radikala, za ujediwewe, pozdravili to. Napisali su silna pisma, èqe za stvarawem srpskog jedinstva. U pravu je Mi{a Pavlovi}, Srbija gori. Moramo biti jedinstveni. Predlaèm da se ova Skup{tina odrì po dnevnom redu, kao {to je zakazano i predlaèm da se u okviru dnevnog reda izglasa ulazak Srpskog ~etni~kog pokreta u Narodnu radikalnu stranku, {to }e omogu}iti stvarawe koalicionog bloka. Predlaèm i zahtevam da se danas o~uva legitimitet Narodne radikalne stranke sve do odlu~uju}e skup{tine Narodne radikalne stranke koja }e se idu}eg meseca odràti u Beogradu. Toliko. Stanoje \or|evi}: Gospodo duàn sam da vam pruìm jo{ jedno obja{wewe. Gospodin dr [ole, je moj intimni prijateq, partijski drug i ~ovek sa kojim sam ja nosio glavni teret u konsolidaciji stranke. Me|utim, gospodin [ole, izvini [ole ja pred wima kaèm gospodin [ole, a tebi kaèm [ole, zapawio me je sada tvoj predlog, jer si ti bio za Srpsku radikalnu stranku. Molim vas da li se slaète da nastavimo sa dnevnim redom. Dr Svetislav Stanojevi} [ole: Ja imam neko razja{wewe, molim vas gospodo, da li vi ho}ete da slu{ate mene ili ne, ima ko ho}e da slu{a. Prema tome, radikali u Srbiji postoje i pre êtni~kog pokreta, oni su i zaslu`ni za ~etni~ku tradiciju. Prema tome, niko od vas nema prava da ujediwuje ~etni~ki pokret i radikale. I nemojte da ma{ete zastavicom. Molim vas, ukoliko ne moè da se ostvari ideolo{ki srpski program Narodne radikalne stranke i ukoliko ne moè da se izvr{i objediwewe o kome treba razgovarati, prisajediwavawe Srpske i Narodne radikalne stranke Srbije, ali na ovome skupu mi moramo to danas iscrpimo i da razmotrimo sa svih strana, da li je mogu}e i pod kojim uslovima i zato smo se i skupili ovde. Stanoje \or|evi}: [ole, hvala, mi smo na Skup{tini 19. januara zakqu~ili da 12. februara drìmo Skup{tinu u Topoli. Zahvaquju}i koordinacionim odborima, jednog i drugog krila mi smo doveli do ovoga da nas izigra Veqko Guberina, po ko zna koji put. Rekli smo da wegovo ime danas ne pomiwemo i izviwavam se {to sam ga pomenuo. Re~ ima gospodin Vojislav [e{eq. Dr Vojislav [e{eq: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, re}i }u samo nekoliko re~i. Mi, srpski ~etnici, vrlo dobro znamo kakvaje bila ulogaNarodne
7
radikalne stranke u stvarawu Srpskog ~etni~kog pokreta i ba{ zato smo izglasali ujediwewe sa srpskim radikalima u jedinstvenu radikalnu stranku. Po{to je ovo rasprava proceduralne prirode, da bismo {to pre pre{li na dnevni red, samo nekoliko napomena. Inicijativa za ovo ujediwewe potekla je od velikog broja mesnih odbora Narodne radikalne stranke. Mi smo tu inicijativu prihvatili i zato smo ovde do{li. Pred nas se postavila dilema da li }emo po svaku cenu u}i u borbu za legitimitet imena Narodne radikalne stranke svesni {ta to zna~i. Da to zna~i jo{ godinu, dve ili vi{e dana rasprave sa va{im biv{im ~elnicima, sa raznim krilima, sa raznim strujama i slu|ivawe do krajwih granica, ili }emo na sve to staviti ta~ku i izbe}i svaku mogu}nost da daqe sve svoje snage gubimo ratuju}i sa onima koji bi da upropaste Radikalnu stranku. Jer, jasno je bilo reìmu, sna`na Radikalna stranka jedina moè dobiti izbore u Srbiji. Jasno mu je to bilo i na{ao je na~ina da upropasti tu stranku pre izbora. Da bi smo to izbegli, dogovorili smo se na Inicijativnom odboru, da danas formalno, samo formalno, to nagla{avam, formiramo novu stranku ~ije bi ime bilo Srpska radikalna stranka. Ali, da danas, vi }ete sve to ~uti, usvojimo i Program i Statut koji su gotovo istovetni sa Programom i Statutom Narodne radikalne stranke iz 1881. godine, stranka Nikole Pa{i}a. I koliko je to bilo mogu}e, danas usvajamo gotovo identi~an tekst, pa i po cenu rizika da u tom tekstu postoje i neki anahronizmi. Va`no nam je da stvorimo jednu sna`nu stranku na politi~kom nebu Srbije koja bi definitivno izle~ila srpski narod od onih de~jih bolesti parlamentarizma, kojem je mogao da podlegne protekle godine. Mi nikoga ne teramo da bude ~lan ove stranke. Pozvali smo sve qude dobre voqe i sve svoje istomi{qenike. Imali smo u ~etvrtak sastanak sa predstavnicima mnogih drugih opozicionih stranaka, i uglavnom nai{li na razumevawa i najavu da }e neke od tih stranaka kolektivno da nam se pridruè. Re~ je o Srpskoj narodnoj obnovi i Ravnogorskom pokretu. Od ostalih prisutnih predstavnika na nikakvo odbijawe nismo nai{li, predstavnici Srpskog rojalisti~kog bloka, Demokratske stranke Davidovi} Grol, Demokratske stranke Slobode, Srpske svetosavske stranke, podràle su na{u inicijativu i izrazili spremnost na saradwu, a stvar je wihovih upravnih organa kakvu }e odluku doneti. Zato danas od ne~ega moramo po~eti. Po~iwemo od Srpske radikalne stranke. Hvala. ]or|evi}: Molim vas, da li se prihvata predloèni dnevni red. Ko je za, molim da digne ruku. Ima li protiv, uzdrànih? Konstatujem da je dnevni red prihva}en. Re~ ima gospodin Nenadovi} iz Rojalisti~kog bloka, potpredsednik. Nenadovi}: Bra}o i sestre, èlim da vas pozdravim i radostan sam zbog toga {to je po~elo ne{to u Srbiji da se doga|a, {to se zove srpska sloga. To je na{a najve}a snaga. To je poruka na{a sa ona ~etiri S, to je ono {to pla{i na{e neprijateqe. Va`no je da je po~elo da se radi na tome, i da}e Bog bi}e dobro. Ako ne budemo svi jedna stranka, bi}emo jedna ~vrsta grupacija koja }e da {titi nacionalne interese srpskog naroda. Platforma sa koje se mo8
ra krenuti u udruìvawe je dobro srpskog naroda, to je prva stvar, da skinemo ve} jednom komunisti~ki reìm koji nas mu~i i uni{tava, da stvorimo slobodno i ujediweno srpstvo. I da vratimo ovoj zemqi ~ast vra}awem dinastije Kara|or|evi}a na zasluèno mesto. Mislim da nema ~asnog Srbina koji bi se protivio tome. Radikalna stranka ima neprekidan kontinuitet rada, ona predstavqa srce desnice. Bila je to i ranije, 1903. godine u~inila je onaj sudbonosni korak koji je poneo Srbiju i vinuo je me|u prve dràve Evrope, osvetlao je i srpsku demokratiju i srpsko oru`je. Srbija je imala zlatnu podlogu za wen dinar, nije imala dve milijarde za plate radnika mese~no. Imali su qudi da ìve sa nominalno mnogo mawe para, a mnogo boqe. Mi se moramo boriti za to. Na{ je sveti ciq da se vratimo onim dobrim starim danima na{ih dedova. Da se vratimo starim radikalskim tradicijama. Da ih osavremenimo i da stanemo rame uz rame sa ostalim kulturnim narodima Evrope. To moèmo samo ako èlimo isto, a vaqda svi to èlimo. Nema razloga da to ne u~inimo, treba da prevazi|emo sve komunisti~ke zablude koje se poturaju da se razbije srpska opozicija, da se suprotstave jedni drugima, i u tom pogledu trebalo bi uraditi jedan nacionalni program koji }e da okupi celokupnu srpsku opoziciju. Ja mislim da je ovo {to se radi sada ovde prvi korak ka tome. Hvala. \or|evi}: Zahvaqujemo se potpredsedniku Rojalisti~kog bloka i videli ste da je ovo formalnost zbog registracije. Svi smo mi ovde radikali i ovo }e biti matica celokupnih radikala u Srbiji. Mi od toga ne odstupamo i prema tome nemojte da vas ovo dezavui{e, da mi odstupamo od nekog na{eg programa. Ali dolaskom gospodina [e{eqa, i êtni~kog pokreta u radikale, i ostalog desnog bloka, ve} to }e biti samo podsticaj na{e desnice gde }emo biti ujediweni i slo`ni. Idemo daqe. Re~ ima gospodin Aleksandar Spasi}, sekretar Rojalisti~kog bloka. Spasi}: Pomoz Bog, bra}o Srbi i sestre Srpkiwe. @elim prvo da vas pozdravim u ovom lepom gradu. Da vam prenesem pozdrav wegovog veli~anstva Aleksandra. Mi smo se pre tri dana vratili iz Londona. I on se slaè da se kona~no Srbi ujedine, da jednom nogom stanemo smrtnom neprijatequ za vrat. A svi dobro znate da je smrtni neprijateq nama na prvom mestu komunisti~ki reìm koji se sada presvukao u neku socijalisti~ku odoru, a vode ra~una samo o interesima svojih bliskih i svojih poloàja, a ne vode ra~una o onome {ta se zbiva u Srbiji. Ono je ta~no {to moj uvaèni kolega Mi{a Pavlovi} re~e, Srbija ne da gori, ona plamti. U stawu smo da svkog ~asa ~ujemo da je izvr{en pokoq u Hrvatskoj, a mi }utimo. Mi ovde raspravqamo sada o nekim stvarima perifernog karaktera, da li }emo se objediniti ovako ili onako. A komunisti nam sada ubacuju, da li }emo za Petrovi}e, da li za Kara|or|evi}e, odnosno za Tomislava ili Aleksandra. Ja vas pozivam sa ovog mesta da odbijemo svaki poku{aj neprijateqa da nas sada ponovo zavadi. Jer ako nas zavadi, vlada}e jo{ 50 godina onako kako su do sada vladali. Zato vas pozivam na jedinstvo. Mi ovde prista}emo da radimo zajedno sa svakom politi~kom strankom na obarawu komunisti~kog reìma. Probleme Radikalne stranke
9
ima da re{avaju sami radikali, a nikako mi ne smemo da stavqamo uqe na vatru, da ih zava|amo. Onako kako poku{avaju neprijateqi koji su se infiltrirali u Radikalnu stranku. Ja znam masu radikala, divnih, dobrih qudi koji su zavedeni od strane onoga Guberine, znam divne qude koji su i ovde. Prema tome, ne moèmo da se delimo, mi smo svi Srbi i ja vas pozivam na jedinstvo i slogu, jer samo na taj na~in moèmo da pomognemo Srbiji, i sa sebe skinemo jaram koji je gori nego jaram koji su nam Turci 500 godina nametnuli. Za 500 godina Turci su razne zlo~ine radili, ali ove koje smo doìveli za vreme komunista, niko u svetu nije doìveo. Mi moramo ovog trenutka da pokaèmo da je Srbija ja~a od smrti i da ni{ta ne moè da nas uni{ti. @ivela Srbija. \or|evi}: Gospodo, bi}e mogu}nosti da svako kaè {ta èli. Predlaèm da izaberemo komisije koje }e mo}i da obave glasawe, predlaèm da izaberemo Verifikacionu komisiju i izbornu komisiju. Od strane Inicijativnog odbora u Izbornu komisiju predloèni su Dragan Gruji~i}, Dragoslav Marovi} i Wego{ Ili}. Da li ima drugih predloga? Da li se slaète sa ovim predlogom? (glasawe) U Izbornu komisiju izabrani su Dragan Gruji~i}, Marovi} Dragoslav i Wego{ Ili}. Inicijativni odbor je predloìo u Verifikacionu komisiju slede}e na{e ~lanove: Dobricu Leki}a, Todora Bo{kovi}a, Boru Popovi}a. Ima li drugih predloga? Ko je za ovaj predlog? (glasawe) Objavqujem da je jednoglasno usvojena Verifikaciona komisija u ~iji sastav ulaze Todor Bo{kovi}, Dobrica Leki} i Bora Popovi}. Ja bih zamolio Verifikacionu komisiju da obavi posao. Inicijativni odbor je predloìo da ~lanove Glavnog odbora, koji ima 30 ~lanova, biramo u celini, ali da svako od prisutnih ima pravo da sam predloì u ime svog mesnog odbora novu listu u celini. Prema tome glasa}emo za liste u celini. Inicijativni odbor je po{ao od toga da su predloèni kandidati za Glavni odbor qudi koji su na izvestan na~in afirmisani u radu Narodne radikalne stranke, a nadamo se da }e i na daqe sa istim àrom nastaviti da rade. Predlog Inicijativnog odbora je slede}i: Aleksandar Stefanovi}, Vojin Vuleti}, \or|e Nikoli}, Milorad Vukosavqevi}, Qubomir Jakovqevi}, Todor Bo{kovi}, Branislav Vaki}, Neboj{a Devi}, Jovan Glamo~anin, Dragan Todorovi}, Rozvita Topolac, Sini{a Aksentijevi}, Peri{a Kova~evi}... (@agor u sali. Svetislav Spasojevi} na silu uzima mikrofon i poku{ava spre~iti konstituisawe nove stranke. Drugi ~lanovi ga guraju sa govornice.) \or|evi}: Ima re~ dr Vojislav [e{eq. Dr [e{eq: Dame i gospodo, mi u Srpskom ~etni~kom pokretu, moram iskreno da vam kaèm, nismo navikli ovako da radimo. Prvo, nismo navikli na to da neko sam uzima re~ kada mu je voqa. To u jednoj ozbiqnoj stranci ne moè. Ako smo izabrali radno predsedni{tvo, onda moè da govori samo onaj kome radno predsedni{tvo da re~. Da se dogovorimo da iskqu~ivo tako radimo. Samo imam ovde i jedan predlog, lista kandidata za Glavni odbor moè
10
da se podnese do pauze, a glasawe da se odredi tek posle pauze. Svako ovde prisutan moè da pripremi novu alternativnu listu i da je izloì pre nego {to se pre|e na glasawe, nakon {to usvojimo Statut i program. Daqe, mi smo o~ekivali da }e se ovde de{avati neke neprijatne scene, jer znamo da sve ovo {to se doga|alo posledwih godinu dana u Narodnoj radikalnoj stranci ne moè preko no}i da se prevazi|e. Ali smo s tim i ra~unali i s tim }emo se suo~iti i to je jedan od razloga, da se ovaj skup ne bi pretvorio u ispitivawe, da se na ovom skupu ne bi potezalo pitawe onoga {to se nekad de{avalo i za{to se de{avalo, {to danas u potpunosti novu stranku formiramo. Svi koji su ovde dobro su nam do{li, ali nam nisu ìvotno neophodni. Ako neko ima dobru èqu i voqu da se ukqu~i u ovaj posao koji smo pokrenuli nastavi}emo zajedno. Ako nema, pa mi nikoga na silu ne}emo zadràvati, ali ne}emo dozvoliti, ponavqam ne}emo dozvoliti, da nam bilo ko ovaj skup onemogu}i. Vojislav Berberovi}: Pozdravqam sve radikale prisutne u sali u ime stare radikalne stranke iz Beograda. Ja sam Vojislav Berberovi}, ~lan Glavnog odbora, do{ao sam sa dobrim namerama i imam dovoqno razloga da budem nezadovoqan. Ne zbog toga {to vi èlite da osnujete novu stranku, ve} zbog na~ina na koji se to de{ava. I poru~ujem gospodinu [e{equ da bez obzira na ovo {to je sada rekao, da ne}emo dozvoliti nikakvo razbijawe, ja samo èlim da upozorim na postupak koji je primewen, a koji ne vodi dobru. Dobili smo jednu vrstu poziva za dolazak, ovde se ne{to drugo de{ava. Pozive koje smo dobili imamo u yepovima i to ne vodi dobru. Druga stvar je {to vidim da se u spisku nalazi ~lan na{e Stranke Mihajlo Matovi} iz Uìca, i nemamo ni{ta protiv ni ja ni stranka, niti moèmo da ga zaustavimo, neka ide svojim putem. Ali, o~igledno je da se primewuje sistem razbijawa, i bez obzira {to }e to pro}i, mi mu èlimo sve dobro i ovoj stranci, takav na~in ne vaqa. Po~iwemo sa prozivkom, a istovremeno poku{avamo da prikaèmo da je sve u redu. @elim vam dobro, ali vas molim da to ne ~inite, jer to ne moè da vodi ni dobru va{e stranke niti dobru ovog naroda. Hvala lepo. Stanoje \or|evi}: Zahvaqujemo gospodinu na upozorewu, ali o~igledno ili nije upu}en dovoqno ili nije uop{te upu}en. Srpski ~etni~ki pokret nije registrovan kao stranka, to je jedna situacija koja nas opredequje za ovakav na~in konsolidacije radikala, a druga stvar, koja je tako|e jasna, to je o~igledna nemogu}nost dosada{we uzaludne borbe da u|emo u registar politi~kih stranaka kao Narodna radikalna stranka. I molim vas, mislim da je krajwe vreme da se saslu{amo. Ja bih da napravimo jednu pauzu od 10 minuta, da neki porazmisle. (usledila je pauza) Stanoje \or|evi}: Ko èli moè i sam da sa~ini u ime svoje, i svog mesnog odbora ili grupe radikala nov predlog liste. Ako to nije u~iweno ima jo{ vremena da se to u~ini. A da mi nastavimo sa slede}om ta~kom dnevnog reda. To je usvajawe Politi~kog programa Srpske radikalne stranke i usvajawe Statuta stranke. U vezi sa ovom ta~kom dnevnog reda èlim da kaèm da je gospodin Vojislav [e{eq u svom kratkom izlagawu istakao da }e da11
nas osnovana Srpska radikalna stranka svoju delatnost zasnivati na programu Radikalne stranke iz 1881. godine, sa kojim smo programom mi upoznati. Istovremeno, mi }emo u toku rada svake godine biti saglasno i prema Programu i Statutu obavezni da donosimo politi~ke deklaracije za odre|enu godinu. Program i Statut Srpske radikalne stranke pro~ita}e gospo|ica Maja Gojkovi}. (Maja Gojkovi} ~ita Program i Statut) \or|evi}: Stavqam Program i Statut Srpske radikalne stranke na glasawe. Ko je za, molim neka podigne ruku. Ima li koga protiv, ima li uzdrànih? Progla{avam da je Statut Srpske radikalne stranke i Program Srpske radikalne stranke jednoglasno usvojen. (aplauz) Progla{avam da je ovim trenutkom osnovana Srpska radikalna stranka 23. februara 1991. godine, u Kragujevcu. @ivela Srpska radikalna stranka! Bra}o radikali, dogovorili smo se da svako ko ho}e moè da predloì novu listu za Glavni odbor Srpske radikalne stranke. Ima li novih predloga? (nema). Da li se usvaja kandidatska lista za izbor Glavnog odbora Srpske radikalne stranke? Ima li protiv? Nema. Ima li uzdrànih? Molim vas, ovo je privremeni Glavni odbor, ovo moè da se dopuwava. Tako da ne smatrate da je ovo kona~no, znamo da nisu mogli svi da do|u danas na Skup{tinu, i u|u u Glavni odbor, svi koji zasluùju. Ali }e kasnije sve biti popuweno. Po{to je za registraciju Srpske radikalne stranke neophodno da se potpi{e osniva~ki akt, molimo sve one koji to èle da se u holu, tamo na stolu, potpi{u. Slede}a ta~ka na{eg dnevnog reda bila bi izbor predsednika Glavnog odbora Srpske radikalne stranke, odnosno predsednika Stranke. Molim vas, dogovorili smo se da predsednika Stranke biramo tajnim glasawem, kandidata odnosno iz grupe kandidata jednog. Ja bih zamolio da predloìte kandidate za predsednika Stranke. (U sali se ~uje samo: dr Vojislav [e{eq) ^lan Narodne Radikalne stranke iz Topole predloìo je za kandidata dr Vojislava [e{eqa. * Ja predlaèm dr [oleta kao predsedni~kog kandidata. \or|evi}: Da li je ~ovek jo{ uvek tu? (nije) Ima li i drugih predloga, molim vas. *** Predloèn je gospodin Wego{ Ili}. *** Gospodin Milan Kozli} predloèn je kao tre}i kandidat. \or|evi}: On je gospodin Wego{ Ili}, predsednik mesnog odbora iz Hamburga. Ali, ovde ga nema. *** Gospodin \or|evi}. \or|evi}: Ja vam zahvaqujem na poverewu koje mi ukazujete, ali ja sam ~ovek u 61. godini ìvota, prema tome fizi~ki nisam spreman da prihvatim tu du`nost, a siguran sam da }e ovi mla|i kandidati daleko boqe to od mene ~initi i imati pred sobom neku duù perspektivu da vode Srpsku radikalnu stranku, da vode radikale u pobede, a ne u poraze. Hvala. Idemo daqe, ko ima12
jo{ kandidata za predsednika Stranke? Ukoliko nemate, izvolite. Da li je gospodin Rajko Gavrilovi} u sali? Nije. *** Predlaèm Aleksandra Kara|or|evi}a za po~asnog ~lana. On je na{, a mi smo wegovi. \or|evi}: Mi smo skoro imali jednu komediju sa izborom za predsednika Republike, gde se pojavquju trideset i kusur kandidata. Mislim da su tri danas predloèna kandidata sasvim dovoqna da se za jednog od wih opredelimo. Molim vas da li se kao kandidat za predsednika prihvata dr Vojislav [e{eq? Prihvata, hvala lepo. Da li se prihvata kao kandidat gospodin Wego{ Ili}? Prihvata. Da li se kao kandidat prihvata Milan Kozli}? Prihvata, hvala lepo. Ja molim izbornu komisiju da pripremi izborni materijal, da nam podeli glasa~ke listi}e i da pristupimo glasawu. (pauza) Izve{taj Izborne komisije: Prema izve{taju Verifikacione komisije danas na ovoj Osniva~koj skup{tini Srpske radikalne stranke prisutno je 509 delegata sa apsolutno ispravnim ovla{}ewima. Prema izve{taju izborne komisije od 509 prisutnih glasalo je 506. Imam ~ast i zadovoqstvo da vam saop{tim rezultate na{eg glasawa. Za gospodina dr Vojsilava [e{eqa glasalo je 486 (aplauz). Za gospodina Kozli}a glasalo je 8, a za gospodina Ili}a 5, a 7 glasa~kih listi}a su nevaè}i. Dozvolite mi da u svoje ime i u ime svih vas gospodinu dr Vojislavu [e{equ ~estitam na izboru za predsednika Srpske radikalne stranke. \or|evi}: Gospodo Radikali, molim vas, ja èlim samo u jednoj re~enici da vam kaèm slede}e. Uz gospodina Vojislava [e{eqa, ja smatram da je to novi Pa{i}, nastavimo da se radikalski pona{amo, ni{ta drugo. Molim gospodina [e{eqa da se ovoj Skup{tini obrati. Dr [e{eq: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, izraàvam zahvalnost na poverewu koje ste mi danas ukazali. Prihvatam tu te{ku obavezu, ra~unaju}i da je to samo velika obaveza kojoj se mora udovoqiti po svaku cenu u ovim mutnim vremenima po srpski narod. Bra}o radikali, danas u na{oj otaybini propada srpski narod na ekonomskom, i na politi~kom, i na kulturnom i na moralnom, i na duhovnom planu. Oni koji su prouzrokovali propast srpskog naroda peru ruke od svake odgovornosti. A srpski narod nije imao na koga da ra~una ni u protekloj godini kada smo napokon izborili vi{estrana~ke, parlamentarne izbore i da po prvi put imamo {ansu da se reìm promeni i da iz srpskog naroda na politi~ku povr{inu isplivaju one snage koje }e znati da odgovorno vode ra~una o wegovoj sudbini, koje }e ga povesti putem prosperiteta. Srpski narod na proteklim izborima jednostavno nije imao za koga da glasa, jer smo bili neozbiqni. Nismo imali pravu opoziciju, dozvolili smo da reìm opoziciju izmanipuli{e. Dozvolili smo da je reìm izmanipuli{e na onaj na~in koji mu je stvarao najve}e {anse da trijumfuje. Srp13
ski narod nam pruà priliku za popravni ispit. Mi taj ispit moramo poloìti. Krenuli smo putem ujediwavawa svih srpskih nacionalnih demokratskih politi~kih stranaka, o~ekujemo u najskorije vreme da nam se neke stranke tek prikqu~e, mo`da ve} naredne sedmice. O~ekujemo da }e na{a stranka na politi~kom nebu Srbije popuniti dugo ve} uo~avanu prazninu, da }e ta stranka uspeti u onome {to mnoge druge nisu. Koja su na{a opredeqewa? Na{a opredeqewa su identi~na opredeqewima Srpske narodne radikalne stranke iz 1881. godine i wenog rodona~elnika Nikole Pa{i}a. Mi smo taj program usvojili. A taj program podrazumeva da se borimo za vaskrs slobodne Srbije koja }e objediwavati sve srpske zemqe, koja }e biti demokratska, parlamentarna. Mi smo bili tradicionalno monarhisti~ki orijentisani i ne}emo priznati komunisti~ko ukidawe monarhije u na{oj zemqi, ali }emo narodu pruìti {ansu da se izjasni da li je za monarhiju ili republiku. (aplauz) Zato nam je ciq da vratimo ponos i samopouzdawe srpskog naroda. Zato nam je ciq da srpski narod sopstvenu sudbinu uzme u svoje ruke. Mi danas, osnivaju}i ovu stranku, idemo utabanim stazama. Pro{le godine smo bolovali de~je bolesti opozicionarstva, ove godine vi{e nemamo pravo na takve bolesti. Ako ove godine budemo bolovali iste bolesti, sigurno }emo im podle}i, ako pro{le godine imunitet nismo stekli, ne moèmo ga ni o~ekivati. Danas je srpski narod okruèn neprijateqima sa svih strana. Na{a privreda je gotovo razorena. Narod je po~eo da gladuje. Narod ne vidi snagu koja bi dana{wu situaciju mogla promeniti. Moramo srpskom narodu upravo takvu snagu ponuditi. Ne uspemo li mi, uspe}e sigurno neko drugi, ali u~inimo sve {to je u na{oj mo}i da to upravo bude na{a stranka. Ne}emo, razume se, nikada do}i u tu situaciju da se cenkamo oko sudbine srpskog naroda. Nikada, nijednu srpsku teritoriju, nijednu srpsku zemqu, ne}emo pretvoriti u monetu za potkusurivawe. I zato }emo mi, Srpska radikalna stranka, teìti saradwi sa svim srpskim nacionalnim demokratskim strankama, u svim srpskim zemqama, bez izuzetka. A u prvo vreme mi }emo izraziti podr{ku na{oj bra}i na podru~ju dana{we Hrvatske, na podru~ju Bosne i Hercegovine. Mi podràvamo srpske demokratske stranke i smatramo da one izraàvaju interese i te`we na{eg tamo{weg stanovni{tva, a mi srpski radikali uvek }emo nastojati da im pomognemo koliko to bude mogu}e. Poku{a}emo da mobili{emo celokupno srpstvo u odbrani svoje teritorije, u obnovi svojih duhovnih i nacionalnih vrednosti. Danas, kada razgovaramo o srpstvu, kada se le~imo od dve opasne istorijske boqke, mi ne}emo vi{e da tela i krv srpskih sinova i k}eri bacamo pod oltar Jugoslavije. Ne}emo da branimo Jugoslaviju. Jugoslavija je velika srpska zabluda koju napokon moramo priznati. Krv koja je prolivena za Jugoslaviju je uzaludno prolivena srpska krv. I mi ne smemo vi{e dokazivati da ta krv nije uzalud prolivena time {to }emo novu krv prolivati. Mi smo spremni i na krvoproli}e ako bude potrebno, ali iskqu~ivo za srpske zemqe, za srpsku teritoriju, i za srpski narod. Zato smo da Slovenija iza|e iz Jugosalvije {to pre, a niko nema prava u ime srpskog naroda da je u tome spre~ava. Treba samo da nam vrate {to nam duguju i da odu.
14
Da zaboravimo da smo ikada i bili zajedno. A {to se usta{ke vlasti u Hrvatskoj ti~e i novog usta{kog poretka Frawe Tu|mana, uvek }emo mu do znawa staviti da se ne moè igrati ìvotima Srba koji ìve na podru~ju dana{we improvizovane hrvatske dràve. Nikada mu ne}emo dozvoliti ni pedaq srpske teritorije da izvede u sastav nezavisne dràve Hrvatske. Postoje}i reìm je trijumfovao na izborima u decembru mesecu. Me|utim, nije sigurno da }e novoformirana vlast izdràti pun mandatski period. Ove te{ko}e, ovi problemi, ova kriza, ova bezizlazna situacija u kojoj se na{ao srpski narod kuca na vrata, novim politi~kim pojavama, pre svega socijalnim nemirima. Sada{wa vlast ako ne bude znala odgovore na te nemire, ako ne zna da na|e odgovor na vitalna i egzistencijalna pitawa srpskog naroda, mora}e da ode i pre novih izbora. Zato se mi moramo opet pripremati kao da }e izbori sutra da se odrè. Moramo se spremiti i za op{tinske i za savezne izbore. Moramo obnoviti ono {to je uni{teno neozbiqno{}u u toku protekle godine. A ube|en sam da }e Radikalska stranka i srpski radikali ponovo u srpskom narodu, predstavqati onakvu snagu kakvu su predstavqali u vreme svog velikog rodona~elnika Nikole Pa{i}a. U~iti od Pa{i}a, to je na{a politi~ka orijentacija. Napu{tawe Pa{i}eve dràvotvorne misije u toku protekle godine gotovo je upropastilo Radikalnu stranku. Radikali su bili zauzeti me{etarewima agenata koji su uba~eni u wene redove i sli~no. Mi }emo znati da na|emo na~ina da to sve izbegnemo, zna}emo kako da oporavimo i ponovo uspravimo Srpsku radikalnu staranku. U to ime ja vas pozdravqam na{im tradicionalnim srpskim pozdravom. Za vaskrs slobodne Srbije! Srbija je ve~na dok su joj deca verna! \or|evi}: Gospodo radikali, dozvolite da u ime svih vas zahvalim gospodinu [e{equ na ovim divnim re~ima. Ovu Skup{tinu ne bi imalo smisla da zavr{imo bez da odamo zahvalnost na{im prijateqima i sada{wim drugovima, gospodinu Tomi Nikoli}u, i gospodinu Jovanu Savi}u koji }e u}i u istoriju Srpske radikalne stranke, ~ija }e imena biti zlatom upisana zbog doprinosa za Radikalnu stranku. Hvala svima vama. Ovim je Skup{tina zavr{ena.
II BEZ ODMORA
Posle 23. februara kada je u Kragujevcu, prekinuv{i destruktivne aktivnosti pre|a{wih radikalskih ~elnika, osnovana Srpska radikalna stranka, u periodu wenog konstituisawa i po~etka delovawa, obja{wavaju}i prilike postoje}im i novoosnovanim radikalskim odborima, predsednik stranke dr Vojislav [e{eq je imao veliki broj nastupa {irom Srbije.
15
Bez odmora je obilazio gradove i sela, predstavqao strana~ki program, odgovarao na pitawa, povezivao pokidane radikalske niti i sve u~inio da se na politi~kom nebu vi{estrana~ke Srbije, kao duga posle nepogode, uzdigne, srpskoj tradiciji i vaspitawu najblià, Srpska radikalna stranka. Trudom predsednika dr Vojislava [e{eqa oìvela je stranka koja u ovim mutnim i kriznim vremenima igra zna~ajnu ulogu u odbrani srpskih vrednosti, granica i ìvota u svim srpskim zemqama. Pored, danas sku~ene i teritorijalno osaka}ene tzv. suène Srbije gde je posetio slede}a mesta: Uìce, Sremske Karlovce, Sremsku Kamenicu, Plo~icu, Mionicu, â~ak, Obrenovac, Sremsku Mitrovicu, Gorwi Milanovac, Kru{evac, Pan~evo, Ariqe, Uì~ku Poègu, Zaje~ar, Kwaèvac, Mali Izvor, Lu~ane, Mr~ajevce, Aran|elovac, Vranovo, Smederevo, Boèvac, Ni{, Zrewanin, Mirijevo, Vr{ac, Kikindu i Pri{tinu, predsednik srpskih radikala je posetio i sve srpske zemqe osim Makedonije. Velika Srbija BR 9/1991.
{qena akcija, biti kompromitovana i upropa{}ena ukqu~ivawem u weno izvo|ewe izrazito antisrpski orijentisanih snaga. I ubudu}e smo spremni da sara|ujemo sa svim srpskim opozicionim strankama, ali ne i sa nesumwivim neprijateqima na{eg naroda. Generalni sekretar Predsednik Glavnog odbora Srpske radikalne stranke, Srpske radikalne stranke, Maja Gojkovi} dr Vojislav [e{eq Velika Srbija BR 9/1991.
IV ISELITI KU]U CVE]A

Predsedni{tvu SFRJ Ve} jedanaest godina srpski narod trpi ponièwe nepoznato u celokupnoj wegovoj dosada{woj istoriji. U srcu Beograda podignut je komunisti~ki hram u kome se ~uvaju posmrtni ostaci najve}eg srpskog zlotvora i tiranina Josipa Broza Tita. Odlu~no zahtevamo da {to pre taj komunisti~ki hram iselite iz Beograda. Ostavqamo vam rok od dva meseca. Ukoliko do tada ne obavestite javnost da }ete postupiti shodno na{em zahtevu, pozva}emo srpski narod da u subotu, 4. maja 1991. godine u 12 ~asova, krene ispred spomenika Knezu Mihailu, na posledwi juri{ protiv zlo~inca koji je u crno zavio sve srpske zemqe i vaskoliko srpstvo. Od sramne Ku}e cve}a ne}e ni kamen na kamenu ostati. Generalni sekretar Predsednik Glavnog odbora Srpske radikalne stranke, Srpske radikalne stranke, Maja Gojkovi} dr Vojislav [e{eq Velika Srbija BR 9/1991.
III Saop{tewe za javnost UKINUTI MONOPOL NAD INFORMISAWEM

Podràvamo sve opozicione napore da se ukine monopol nad sredstvima javnog informisawa koji uporno odràva vladaju}a partija u Srbiji. Bili smo spremni da se prikqu~imo demonstracijama drugih opozicionih stranaka 9. marta 1991. godine, pred Televizijom Beograd, i pruìmo svoj doprinos obarawu mo}nika koji su ovaj medij pretvorili u glavno reìmsko propagandno sredstvo. U me|uvremenu se desilo ne{to {to nas je duboko zaprepastilo i razo~aralo. Iz {tampe smo saznali da su se organizatorima ove akcije prikqu~ile, prema srpskom narodu otvoreno neprijateqske stranke, kao {to su Savez reformskih snaga, na ~ijem ~elu se nalazi komunisti~ki predsednik Savezne vlade, Ante Markovi}, koji ve} duè vreme deluje kao produèna ruka novog usta{kog poglavnika Frawe Tu|mana, i Narodna seqa~ka stranka koju predvodi poznati vojvo|anski autonoma{ Dragan Veselinov. Prethodno je u Savez reformskih snaga inkorporisano Udruèwe za jugoslovensku demokratsku inicijativu koje je osnovao notorni usta{oidni srbomrzac Branko Horvat. Sa takvim politi~kim snagama, koje bi da obnove prinudnu upravu nad Srbijom i ponovo uspostave vladavinu antisrpske koalicije, mi ne moèmo sara|ivati ni u kakvim akcijama i sa wima nikada ne}emo demonstrirati. Mitel treba da obaramo rukovo|eni op{tim demokratskim na~elima, a ne predvo|eni Jutelom. @ao nam je {to }e jedna takva u osnovi dobro zami16
V RAZORU@AJTE USTA[E
Predsedni{tvu SFRJ Povampirena usta{ka vlast u novouspostavqenoj Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj otpo~ela je novi genocid nad srpskim narodom. [ta vi ~ekate! Pokazali ste potpunu neozbiqnost i neodgovornost. Ni{ta ozbiqno niste u~inili da tome stanete ukraj.
17
Odlu~no zahtevamo da odmah preduzmete sve mere da sru{ite sa vlasti novog usta{kog poglavnika i Titovog generala Frawu Tu|mana i usta{ki reìm u dana{woj Hrvatskoj, da razoruàte sve usta{ke formacije i pohapsite pojedince i grupe koji su organizovali i pripremali pokoqe Srba. Ukoliko to odmah ne u~inite, srpski narod }e vas smatrati za glavne krivce i snosi}ete kompletnu odgovornost za sve eventualne tragi~ne posledice. Zahtevamo da armija odmah za{titi sopstveni narod, i da pohapsite sve generale koji su se do sada tome suprotstavqali. Budete li i trenutak oklevali pozva}emo srpski narod da definitivno preuzme sopstvenu sudbinu u svoje ruke, stvori srpsku armiju, prvo se sa vama obra~una i kapitulantskim generalima, a zatim i sa usta{kim poretkom u Hrvatskoj. Generalni sekretar Predsednik Glavnog odbora Srpske radikalne stranke, Srpske radikalne stranke, Maja Gojkovi} dr Vojislav [e{eq Velika Srbija BR 9/1991.
VI PROGRAMSKA DEKLARACIJA SRPSKE RADIKALNE STRANKE

Na osnovu Programa i Statuta, usvojenim na osniva~koj skup{tini u Kragujevcu 23. februara 1991. godine, slede}i tradicije srpskih radikala i na{eg velikog idejnog rodona~elnika Nikole Pa{i}a, kao i najboqe slobodarske i patriotske te`we svoga naroda, Srpska radikalna stranka, deluju}i kao izrazito demokratska politi~ka organizacija u uslovima vi{epartijskog sistema i opredequju}i se iskqu~ivo za miroqubive metode politi~ke borbe, objavquje vaskolikom srpstvu i celom svetu da su na{i osnovni politi~ki ciqevi; 1. Obnavqawe slobodne, nezavisne i demokratske srpske dràve na Balkanu koja }e obuhvatati celokupno srpstvo, sve srpske zemqe, {to zna~i da }e u svojim granicama imati, pored sada{we oktroisane srbijanske federalne jedinice, srpsku Makedoniju, srpsku Crnu Goru, srpsku Bosnu i srpsku Hercegovinu, srpski Dubrovnik, srpsku Dalmaciju, srpsku Liku, srpski Kordun, srpsku Baniju, srpsku Slavoniju i srpsku Barawu. 2. Nepriznavawe komunisti~kog ukidawa kraqevine i omogu}avawe srpskom narodu da se putem slobodnog referenduma izjasni da li je za obnovu monarhije ili za uspostavqawe republike. 3. Obnova i negovawe monarhisti~kih tradicija, kao i omogu}avawe pripadnicima kraqevskih porodica Kara|or|evi}a, Obrenovi}a i Petrovi}a
18
da se vrate u Otaybinu, da povrate svu oduzetu imovinu i uìvaju zasluèno po{tovawe i ugled, shodno neprocewivim zaslugama ovih dinastija za oslobo|ewe i obnovu srpske dràve. 4. Uspostavqawe parlamentarne demokratije u kojoj }e narod preko svojih slobodno i tajno izabranih predstavnika suvereno odlu~iti o obliku vladavine, dràvnog ure|ewa, politi~kog reìma i organizaciji dràvne vlasti, ~iju }e osnovu predstavqati vi{epartijski sistem i dosledno po{tovane gra|anske slobode i prava. 5. Postizawe punog nacionalnog, duhovnog, kulturnog, ekonomskog i politi~kog jedinstva srpskog naroda, kao i me|usobno razumevawe i solidarnost Srba pravoslavaca, Srba muslimana, Srba katolika i Srba protestanata. To podrazumeva i definitivno okon~awe gra|anskog rata koji su komunisti pre pola veka nametnuli Srbima. 6. Reafirmisawe tradicionalne uloge Srpske pravoslavne crkve u srpskom narodu; vra}awe crkvi sve oduzete imovine i weno ja~awe kao op{te srpske institucije koja je iznad svih stranaka i ne me{a se u me|ustrana~ke odnose. 7. Definitivno ru{ewe kulta li~nosti Josipa Broza Tita kao najve}eg zlikovca i tiranina u na{oj istoriji i eliminisawe svih posledica poluvekovne komunisti~ke diktature, {to podrazumeva potpunu rehabilitaciju svih `rtava komunisti~kih progona, wihovo moralno i materijalno obe{te}ewe, kao i saznawe pune istorijske istine o na{oj novijoj pro{losti. Dvadeset najve}ih izdajnika srpskog naroda me|u ìvim komunistima treba da bude izvedeno pred narodni sud, a ostalim titoisti~kim funkcionerima koji su se obogatili pqa~kama i proneverama narodne imovine konfiskovati sve ono {to su protivpravno uzurpirali ili oteli. 8. Sistematsko ekonomsko, me|unarodnopravno i politi~ko omogu}avawe preseqewa svih pripadnika srpske nacionalne mawine sa teritorija Albanije, Rumunije, Ma|arske, Bugarske i Gr~ke u Srbiju; sa podru~ja sada{we Jugoslavije, zapadno od linije KarlobagOgulinKarlovacVirovitica; kao i povratak svih srpskih iseqenika iz evropskih i prekomorskih zemaqa, koji to èle. 9. Obnova slobodne trì{ne privrede, li~ne inicijative, privatne svojine i akcionarskih dru{tava po ugledu na civilizovani svet, reprivatizacije privrednih preduze}a i ostale dràvne svojine koja nije neophodna za funkcionisawe organa vlasti. 10. Odbijawe vra}awa spoqnih dugova komunisti~kog reìma, po{to su ti du`ni~ko-poverila~ki odnosi sasvim nelegitimno zasnivani. Umesto otplate dugova, zapadnim poveriocima }emo ponuditi puno vlasni{tvo nad proma{enim investicijama, fabrikama koje su podignute od tih zajmova, pa neka oni u wima organizuju proizvodwu. Tako }emo ih naterati da u na{u zemqu uvezu sve` kapital, najsavr{eniju tehnologiju i zapadwa~ke metode organizacije rada i poslovawa, ~ime }e bitno doprineti izlasku Srbije iz ekonomske krize bez zatvarawa fabrika i stvarawa nove armije nezaposlenih.
19
11. Postizawe pune zaposlenosti, koju je mogu}e posti}i samo javnim radovima, pre svega na objektima saobra}ajne infrastrukture i obnavqawa {umskog bogatstva, te stabilnom poreskom politikom koja bi se zasnivala na trajnoj poreskoj stopi od najvi{e dvadeset procenata profita u duèm vremenskom periodu. 12. Prosperitet seoskih gazdinstava uz ukidawe svih dràvnih ograni~ewa, garantovawe ekonomske sigurnosti i povoqnu kreditnu politiku radi podsticawa poqoprivredne proizvodwe; raspodela poqoprivrednog vlasni{tva u dràvnoj svojini seqacima kojima su komunisti posle rata oduzimali zemqu. 13. Uspostavqawe civilizovanog pravnog poretka koji obezbe|uje legitimnost vlasti i legitimnost wenih odluka, a izgra|uje dràvu gra|ana, {to podrazumeva potpunu gra|ansku ravnopravnost svih nacionalnih mawina koje ne dovode u pitawe srpski dràvni suverenitet i teritorijalni integritet. 14. Ustanovqavawe vojske i policije kao strogo profesionalnih slu`bi, {to onemogu}ava wihovu zavisnost u odnosu na bilo koju politi~ku partiju i ujedno spre~ava da bilo koji aktivni oficir, podoficir ili policajac bude strana~ki organizovan ili angaòvan. 15. Vo|ewe neutralne spoqne politike i u~e{}e u evropskim demokratskim integracijama, {to podrazumeva obnovu tradicionalnih srpskih prijateqstava na me|unarodnom planu i, posebno, sa susednim dràvama Gr~kom i Bugarskom, s kojima su nas komunisti sistematski zava|ali. 16. Postavqawe pitawa odgovornosti za genocid i ratnu {tetu naroda ~iji su pripadnici u toku Drugog svetskog rata masovno u~estvovali u poku{aju istrebqivawa Srba. To iziskuje detaqan i sveobuhvatan popis `rtava i identifikaciju zlo~inaca, posebno u uslovima u kojima je do{lo do obnavqawa Nezavisne Dràve Hrvatske i pojave novog usta{kog poglavnika, te sveobuhvatnu za{titu srpskog ìvqa koji se trenutno na{ao ugroèn novom genocidnom politikom. 17. Inaugurisawe nezavisnog sudstva koje }e garantovati ravnopravnost gra|ana pred zakonom i pravnu sigurnost, a ujedno podrazumevati da nosioci sudijske funkcije ne mogu biti ~lanovi nijedne politi~ke stranke. 18. Saobraàvawe poreske i fiskalne politike potrebama ekonomskih subjekata, u funkciji podsticawa privredne ekspanzije, ali i postizawa elementarne socijalne sigurnosti gra|ana. 19. Ustanovqavawe radnog zakonodavstva koje }e obezbediti efikasnu pravnu za{titu zaposlenih, garantovati minimalne nadnice i uslove za{tite na radu, kao i slobodu sindikalnog organizovawa i delovawa. 20. Pravno regulisawe penzijskog i zdravstvenog osigurawa po uzoru na zapadnoevropske demokratske dràve, koje }e reafirmisati princip solidarnosti gra|ana u obezbe|ivawu svim qudima ìvotnih uslova dostojnih ~oveka. 21. Transformacija vaspitno-obrazovnog sistema u skladu sa najvi{im svetskim dostignu}ima na tom planu i intencijama srpskog nacionalnog preporoda; dràvne, ekonomske, politi~ke, moralne i duhovne obnove.
20
22. Garantovawe slobode {tampe i drugih sredstava informisawa, kao osnovnog i nezamewivog izraza doslednog po{tovawa elementarnih gra|anskih sloboda i prava. 23. Redukcija dràvne uprave i ukidawe privilegija upravqa~kog sloja dru{tva kroz sistematsku racionalizaciju administrativnog aparata. 24. Obnova srpske nacionalne duhovnosti, zasnovane na svetosavqu, kroz obezbe|ewe svih verskih sloboda i prava, principa verske tolerancije i onemogu}avawe dràvne kontrole nad delovawem crkve. U skladu s tim zalaèmo se za hitno eliminisawe svih posledica komunisti~kog razbijawa Srpske pravoslavne crkve, za obnovu wenog duhovnog i organizacionog jedinstva, povratak wenog ve{ta~ki otcepqenog makedonskog krila i prevazilaèwe prekomorskog rascepa. 25. Gu{ewe svim sredstvima albanske separatisti~ke pobune na Kosovu i Metohiji, a da bi recidivi te pobune bili nemogu}i, zalaèmo se da se hitno sprovedu slede}e mere: da se efikasno onemogu}i uspostavqawe bilo kakvog oblika kosovskometohijske politi~ke teritorijalne autonomije, da se odmah protera svih 360 hiqada albanskih emigranata i wihovih potomaka, da se spre~i svako dràvno finansijsko dotirawe albanske nacionalne mawine i ranije tome namewivana sredstva preusmere iskqu~ivo na finansirawe povratka Srba na Kosovo i Metohiju, da se na Kosovu i u Metohiji proglasi ratno stawe, suspenduje svaka politi~ka aktivnost i zavede vojna uprava koja bi trajala najmawe deset godina, da se odmah raspuste svi tamo{wi organi civilne vlasti i ustanove koje se finansiraju iz dràvnog buyeta, a deluju na albanskom jeziku poput Univerziteta, Akademije nauka i umetnosti, izdava~kih i novinskih ku}a i sli~no, da se odmah zatvore i konzerviraju sve fabrike i drugi proizvodni pogoni koji neracionalno posluju zbog sistematske sabotaè zaposlenih [iptara, da se svim [iptarima, koji to èle, izda iseqeni~ki paso{, po{to se pokazalo da je Albanija kao dràva trajno neprijateqski orijentisana prema Srbiji, nu`no je jedan pojas {irine od 20 do 50 kilometara vazdu{ne linije uz albansku granicu proglasiti podru~jem od strate{kog zna~aja za na{u zemqu, te s wega uz pravi~nu nov~anu naknadu iseliti sve pripadnike {iptarske nacionalne mawine. da se svim [iptarima srpskim dràvqanima koji borave u inostranstvu i tamo deluju sa separatisti~kih pozicija, odmah oduzme srpsko dràvqanstvo i zabrani povratak, na Kosovu i u Metohiji odmah treba otvarati rudnike ugqa gde god je to mogu}e i graditi termocentrale na mestima gde je najgu{}a koncentracija {iptarskog stanovni{tva, pa u wima zapo{qavati stru~wake i radnike iz svih delova Srbije.
21
nu`no je odmah ukinuti sva socijalna davawa [iptarima, posebno ona koja podsti~u previsok natalitet, neophodno je odmah pristupiti prinudnoj naplati nepla}enih komunalnih usluga i deloàciji stanara koji neuredno pla}aju stanarinu ìve}i u stanovima u dràvnom vlasni{tvu, nepokretnu imovinu kosovsko-metohijskih Srba, koja im je oteta od strane fa{isti~kog okupatora ili titoisti~kog komunisti~kog reìma, bez odlagawa vratiti zakonitim vlasnicima ili wihovim naslednicima, ne odràvati nikakve skup{tinske izbore na toj teritoriji dok se etni~ka slika stanovni{tva ne dovede u odnos koji je postojao 6. aprila 1941. godine, potrebno je na podru~je Kosova i Metohije preseliti sve vojne i policijske akademije i sve vojne ustanove koje nisu direktno povezane za komandovawe pojedinim armijskim oblastima, kao i ~itav niz drugih dràvnih ustanova, ~ime }emo stvoriti uslove za preseqewe desetina hiqada oficira, podoficira, policajaca, dràvnih ~inovnika, ~lanova wihovih porodica i kompletne prate}e infrastrukture. Svim Srbima koji èle da ìve na tom podru~ju treba besplatno dodeliti u trajno vlasni{tvo poqoprivredno zemqi{te i placeve za podizawe porodi~nih ku}a i privrednih pogona. Svima koji svoja poslovna sedi{ta i proizvodne pogone presele u te na{e predele i tamo zaposle najmawe deset radnika pruì}emo kao kqu~nu olak{icu osloba|awa od pla}awa bilo kakvog poreza u roku od najmawe deset godina, svim radnicima koji se zaposle na Kosovu i Metohiji garantovati prose~ne plate u dvostruko ve}em iznosu od proseka u drugim delovima Srbije, penzionisanim oficirima, podoficirima, policajcima i dràvnim ~inovnicima kao trajno re{ewe wihovog stambenog pitawa ponuditi maksimalno komforne i prostrane stanove na podru~ju Kosova i Metohije, uslove studirawa na srpskom jeziku na Pri{tinskom univerzitetu u~initi najpovoqnijim. Bore}i se za {to efikasnije i celovitije ostvarivawe ove programske deklaracije, zalaèmo se za saradwu i jedinstvo svih srpskih nacionalnih demokratskih organizacija, a posebno podràvamo politi~ke napore Srpske demokratske stranke na podru~ju dana{we Hrvatske, Srpske demokratske stranke Bosne i Hercegovine i Narodne stranke Crne Gore, smatraju}i ih istinskim i dostojnim zastupnicima interesa srpskog naroda na teritorijama na kojima deluju. Svesrdno podràvamo nastojawa Srpske krajine i Srpskog nacionalnog ve}a da se tamo{wi srpski narod izvede van kontrole i zuluma novouspostavqene usta{ke vlasti. U Beogradu, 3. marta 1991. Glavni odbor Srpske radikalne stranke Velika Srbija BR 9/1991.
22
VII PROGRAM SRPSKE RADIKALNE STRANKE

Osnovni pogledi Kao ciq na{eg dràvnog ure|ewa smatramo: Unutra narodno blagostawe i slobodu, a spoqa dràvnu nezavisnost i osloba|awe i ujediwewe i ostalih delova srpstva. Da se taj ciq postigne treba da se razvije materijalna, umna i moralna snaga narodna. Kako je materijalno blagostawe naroda glavni osnov za ja~awe celokupne narodne snage, to pored negovawa gra|anskih sloboda, dràvnim ustanovama treba da bude glavni zadatak da podiù narodno blagostawe ja~awem proizvo|a~ke narodne snage i pravi~nom podelom narodnog tereta. Da bi ostvarewe ovog dru{tvenog zadatka bilo {to brè, {to pravilnije i {to potpunije, traìmo da se u najkra}em roku pristupi ovim reformama: I. Zakonodavstvo Da se promeni izborni zakon i novi zasnuje na proporcionalnom principu, kako bi svi slojevi stanovni{tva i sve politi~ke grupacije bile adekvatno zastupqene u Narodnoj skup{tini. II. Administracija Administracija da bude {to prostija, {to jeftinija i {to celishodnija. Da se ukinu sada{we autonomne pokrajine i da se zemqa administrativno podeli samo na op{tine i srezove, a oboje da se urede po na~elu samouprave. Srezovi da budu dovoqno veliki, kako bi finansijski bili toliko jaki da {to uspe{nije re{e sreske ekonomske, prosvetne, zdravstvene i policijske zadatke. III. Sudstvo Da se usvoje u na~elu izborni sudovi za gra|anska a porotni za krivi~na dela, s tim, da u primeni moè biti i kombinacija na~ela izbornih i porotnih sudova sa na~elom stalnih dràvnih sudova. IV. Finansije Sada{wi poreski sistem da se napusti, pa da se radi na ostvarewu neposrednog poreza na imovinu i prema prihodima gra|ana. Dana{we finansijsko ustrojstvo da se zameni novom finansijskom organizacijom, na ~elu koje stoji centralna narodna banka sa nu`nim brojem oblasnih banaka. Te banke rukuju svim dràvnim prihodima i rashodima i vr{e uop{te i druge depozitne i obrtne nov~ane poslove gra|ana, a naro~ito potpomaù pravilno organizovanim kreditom unapre|ewe zemqoradwe i podizawe zanata i industrije. V. Prosveta Teìti da se ostvari na~elo op{teg, obaveznog, besplatnog obrazovawa i da se siroma{ni |aci i studenti izdràvaju op{tim tro{kom. [kole da budu ure|ene tako, kako }e negovati u omladini gra|anske vrline i spremati je za ve{te, korisne i samostalne radnike.
23
VI. Vojska Radi o~uvawa na{e dràvne nezavisnosti i izvr{ewa na{ih spoqnih zadataka vaqa da se pokloni {to ve}a pa`wa organizaciji, obu~avawu i naoruàvawu na{e narodne vojske. VII. Spoqna politika Spoqna politika ima se voditi tako da politi~ki i ekonomski interesi na{e otaybine uvek budu ~uvani i za{ti}eni, da se neguje sloga sa svim bratskim susednim narodima, da se ìvo radi na savezu balkanskih naroda, da se organizuje kulturno pomagawe Srbima u dijaspori, kao i ìvo bu|ewe svesti o na{em narodnom jedinstvu u udaqenim pokrajinama srpskim koje su izloène uticaju stranih elemenata; da se na{im proizvodima prokr~uju stari i otvaraju novi putevi i nove svetske pijace. VIII. Op{ti zahtevi 1. Potpuna sloboda {tampe. 2. Sloboda zbora i dogovora. 3. Sloboda udruìvawa. 4. Op{tinska samouprava. 5. [tedwa u dràvnim izdacima gde god je mogu}e. IX Ovaj na{ politi~ki program predstavqa delimi~no izmewen tekst Programa Srpske narodne radikalne stranke iz 1881. godine kojije kreirao na{ idejni rodona~elnik Nikola Pa{i}. Program }e se svake godine dopuwavati Programskom deklaracijom koju }e usvajati Skup{tina Srpske radikalne stranke. Pre usvajawa Programske deklaracije o wenom sadràju }e se izjasniti svi mesni odbori i ~lanstvo Stranke. Usvojeno na Osniva~koj skup{tini Srpske radikalne stranke, u Kragujevcu 23. februara 1991. godine. Velika Srbija BR 9/1991
VIII STATUT SRPSKE RADIKALNE STRANKE

I. Ime i ciq ^lan 1. Srpska radikalna stranka je pravni sledbenik Srpske narodne radikalne stranke osnovane 1881. godine i u svojoj delatnosti se rukovodi wenim programom i statutom, prilago|enim izmewenim dru{tvenim okolnostima.
24
^lan 2. Ciq Stranke je da radi na {irewu svojih na~ela, ostvarewu svoga programa i uop{te da pomaè materijalni, umni i moralni napredak srpskog naroda. II. Sredstva ^lan 3. Da bi postigla svoj ciq Stranka }e upotrebqavati zakonita, kulturna i moralna sredstva i razvija}e naro~ito svoju delatnost u Narodnoj skup{tini i op{tini, sluè}i se izdavawem listova i kwiga, osnivawem ~itaonica i biblioteka, dràwem javnih zborova, predavawa i posela, pomagawem organizovawa proizvo|a~kih zadruga i ostalim delatnostima koje odgovaraju istaknutom ciqu. III. O ~lanovima ^lan 4. ^lan Srpske radikalne stranke mogu biti svaki srpski gra|anin i gra|anka koji usvoje program Stranke i potpi{u propisanu pristupnicu. ^lan 5. ^lanovi se upisuju kod svoga mesnog odbora, a ako u wihovom mestu mesni odbor ne postoji, upisuju se kod jednog od susednih odbora. Ko moè biti primqen za ~lana odlu~uje mesni odbor. ^lan 6. Pri upisivawu ~lan pla}a godi{wu ~lanarinu ~iji iznos utvr|uje Skup{tina Stranke, a povremeno moè davati i dobrovoqne priloge. Na osnovu priznanice o pla}enoj ~lanarini izdaje se ~lanska karta Stranke, koja vaì za teku}u godinu. ^lan 7. Svi ~lanovi imaju u svemu podjednaka prava i du`nosti. Svaki je ~lan duàn da radi na pridobijawu novih ~lanova, na {irewu strana~kih na~ela i ostvarewu strana~kog programa, a pri izborima da glasa za kandidata Stranke. Svaki je ~lan moralno odgovoran za svoja dela. ^lanovi su moralno obavezni vr{iti re{ewa Stranke i wenih organa. Pojedini ~lanovi ne mogu raditi ni{ta u ime cele Stranke dok nemaju za to naro~ito ovla{}ewe Glavnog odbora. ^lanovi, koji bi radili protiv interesa Stranke, ili ina~e {tetili wenom ugledu, bi}e iskqu~eni. Stranka {titi svoje ~lanove i pomaè u granicama sopstvenih mogu}nosti. IV. Sedi{te i Glavni odbor ^lan 8. Da bi celokupan rad Stranke imao jedno sedi{te i {to skladnije i{ao po jednom planu i u jednom pravcu, za sedi{te Stranke odre|uje se Beograd. Tu }e biti glavna strana~ka blagajna, biblioteka i arhiva. Tu }e se izdavati i glavne novine Stranke. ^lan 9. Da rukuje ovim ustanovama i uop{te da rukovodi radom Stranke u granicama odre|enog mu delokruga bira se na Skup{tini Stranke Glavni odbor od
25
pedeset ~lanova i predsednik Stranke. Glavni odbor iz svojih redova bira 35 potpredsednika i generalnog sekretara Stranke, imenuje ~lanove Izvr{nog odbora i Sekretarijata Stranke. Jednom mese~no Glavni odbor saziva sve predsednike mesnih odbora na konsultativni sastanak. U periodu izme|u dve Skup{tine Glavni odbor moè kooptirati nove ~lanove do najve}eg broja utvr|enog Statutom. ^lan 10. Glavni odbor izvr{ava zakqu~ke Skup{tine Stranke, sprema godi{wi izve{taj o celokupnom radu i stawu Stranke, razra|uje glavna na~elna pitawa i priprema predloge koji }e se izneti pred Skup{tinu, rukuje glavnom strana~kom blagajnom, bibliotekom, arhivom i ~itaonicom; pazi da se novine Stranke ure|uju u duhu wenih na~ela i wenog programa; odlu~uje koji }e se spisi {tampati o tro{ku Stranke; vodi brigu da mesni odbori ta~no vr{e svoje partijske du`nosti; raspravqa partijske sporove izme|u mesnih odbora, razre{ava mesne odbore koji bi i posle poziva i opomene od stranke Glavnog odbora radili protivno na~elima i interesima Stranke i privremeno, do prve mesne skup{tine, postavqa drugi odbor; na sastanku mesnog odbora progla{ava za iskqu~ewe iz Stranke one ~lanove koji bi svojim radom {tetili ugledu Stranke. Ovako iskqu~eni imaju pravo pismene àlbe Skup{tini. Tako isto moè Glavni odbor, u sporazumu i po odluci ve}ine, do Skup{tine Stranke ukloniti sa du`nosti i pojedine svoje ~lanove. U sporazumu sa mesnim odborima Glavni odbor isti~e kandidate Stranke pri izborima za Narodnu skup{tinu. Glavni odbor sastaje se najmawe jednom mese~no, a po potrebi moè se na poziv predsednika ili jedne tre}ine ~lanova skupiti i vanredno, i ve}a o svim teku}im pitawima, a svaka tri meseca ~ini op{ti pregled celokupnog stawa Stranke i reviziju glavne blagajne i ostale imovine kojom rukuje. Punova`ni su zakqu~ci i odluke Glavnog odbora kad je prisutna prosta ve}ina ~lanova. Sva re{ewa Glavni odbor donosi prostom ve}inom glasova. Samo pri iskqu~ewu pojedinih ~lanova iz Stranke i pri razre{avawu mesnih odbora traì se da se dve tre}ine ~lanova izjasni za. Pri ravnoj podeli glasova re{ava ona strana na kojoj je predsednik. Glavni odbor odgovara za svoj rad neposredno skup{tini. V. Mesni odbori ^lan 11. Kad Glavni odbor, u dogovoru sa ~lanovima Stranke iz tog mesta, na|e da u nekom mestu treba osnovati odbor, poziva ~lanove Stranke iz toga mesta i iz okoline da izabere takav odbor privremeno, do prve mesne skup{tine, na kojoj }e se birati mesni odbor. ^lan 12. Mesni odbor sastoji se od predsednika i 4 8 ~lanova, prema veli~ini i potrebi mesta. Mesni odbori sami biraju svoje ~asnike. ^lan 13. Mesni odbori vr{e zakqu~ke Glavnog odbora i mesne skup{tine; upisuju ~lanove Stranke; rukuju mesnom blagajnom i ostalom imovinom; rade na {irewu strana~kih listova i kwiga i uop{te, uzimaju inicijativu u svim po26
slovima koji idu ka dostizawu ciqa {to ga je Stranka sebi postavila; motre da svi ~lanovi ta~no vr{e svoje partijske du`nosti i predlaù Glavnom odboru iskqu~ewe onih ~lanova koji bi radili protiv na~ela i interesa Stranke. Mesni odbori sastaju se svakog meseca jednom u redovnu sednicu, a na poziv predsednika ili tri ~lana mogu se skupiti i vanredno gde re{avaju o svim teku}im svojim poslovima, a svaka tri meseca vr{e reviziju cele strana~ke imovine kojom rukuju, prave bilans o tome, kao i brojni pregled ~lanova koji su kod wih upisani, pa o svemu tome {aqu podroban izve{taj Glavnom odboru. Punova`ne su sednice mesnih odbora na kojima je prisutno vi{e od polovine ~lanova. Svoja re{ewa mesni odbori donose prostom ve}inom glasova. Ako se glasovi podjednako podele, re{ava ona strana na kojoj je presednik. Mesni odbori polaù ra~une pred mesnom skup{tinom, ali su direktno odgovorni Glavnom odboru. VI. Povezivawe mesnih odbora ^lan 14. Mesni odbori mogu stajati me|u sobom u vezi ili neposredno preko svojih predsednika, ili posredno preko Glavnog odbora, ali tako da se mesni odbori mogu dogovarati neposredno i donositi punova`na re{ewa samo o svojim ~isto mesnim stvarima. U pitawima koja su od va`nosti za celu stranku, kao {to su pitawa o Programu i zblièwu ili sporazumu sa nekom drugom strankom, dogovarawa izme|u pojedinih mesnih odbora moraju i}i preko Glavnog odbora. VII. Mesne skup{tine ^lan 15. Svi ~lanovi upisani kod jednog mesnog odbora sastaju se u odre|ene dane, dvaput godi{we, u mestu gde je odbor i sa~iwavaju mesnu skup{tinu. Mesna skup{tina moè se sastati i vanredno kad to re{i mesni odbor ili zahteva polovina ~lanova upisana kod tog mesnog odbora. ^lan 16. Mesna skup{tina pregleda celokupnu delatnost mesnog odbora, pa ili mu daje razre{nicu, ili ako u radu odbora nai|e na nepravilnosti ili zloupotrebe, odre|uje mere koje }e se protiv wega preduzeti. Mesna skup{tina odre|uje mesni polugodi{wi buyet, izra|uje formalne predloge za Skup{tinu Stranke i uop{te pretresa i raspravqa sva va`nija pitawa koja budu stavqena na dnevni red. ^lan 17. Mesni odbor uvek odre|uje dan kad }e se sastati idu}a mesna skup{tina i predmete koji }e do}i na dnevni red. ^lan 18. Mesne skup{tine same odre|uju svoj poslovni rad i biraju svoje ~asnike, a svoja re{ewa donose prostom ve}inom prisutnih ~lanova.
27
^lan 19. Skup{tinu Stranke ~ine po ~etiri predstavnika svih mesnih odbora i ~lanovi Glavnog odbora. ^lan 20. Skup{tina je vrhovni predstavnik Stranke, ona re{ava o izmenama i dopunama u programu Stranke inicijativu imaju: mesne skup{tine, Glavni odbor i mesni odbori preko svojih izaslanika, svi ~lanovi Skup{tine, a tako isto mora se podneti Skup{tini na re{avawe i svaki predmet na kome bi bilo potpisano 50 ~lanova Stranke raspravqa sva glavna na~elna pitawa; utvr|uje godi{wi buyet glavne blagajne, pregleda rad Glavnog odbora, pa ili mu po isteku ~etvorogodi{weg mandata daje razre{nicu ili ako na|e da je radio neispravno ili ~inio zloupotrebe, kazni ga, prema veli~ini pogre{ke ili krivice, izjavom nezadovoqstva, iskqu~ewem iz Stranke, a po potrebi podiè protiv wega parnicu kod nadle`nih sudova ako je Glavni odbor o{tetio Stranku materijalno; bira na ~etiri godine ~lanove Glavnog odbora. ^lan 21. Skup{tina Stranke se sastaje najmawe dvaput godi{we. Skup{tinu moè zakazati Glavni odbor, polovina mesnih odbora ili jedna tre}ina svih ~lanova Stranke. Skup{tina sama odre|uje poslovni red i bira svoje ~asnike. Punova`no moè re{avati ako je prisutna prosta ve}ina ~lanova. Svoja re{ewa i odluke Skup{tina donosi prostom ve}inom glasova. Pri ravnoj podeli glasova re{ava ona strana na kojoj je predsednik. VIII. Strana~ka blagajna ^lan 22. Strana~ka sredstva mogu se upotrebiti samo za op{te strana~ke ciqeve. ^lan 23. Glavnom blagajnom rukuje Glavni odbor, a mesnim blagajnama rukuju mesni odbori. ^lan 24. Svaki ~lan pla}a svoje redovne uloge u blagajnu onog mesnog odbora gde je upisan za ~lana. ^lan 25. Jedna tre}ina od redovnih uloga kod mesnih odbora ostaje mesnim odborima za wihove mesne potrebe, a dve tre}ine du`ni su mesni odbori svaka tri meseca slati u glavnu strana~ku blagajnu. ^lan 26. Vanredni nov~ani prilozi, pokloni ili zarada od prire|enih strana~kih skupova i aktivnosti upu}uju se u glavnu blagajnu ako nisu prethodno izri~ito nameweni nekom od mesnih odbora. ^lan 27. Niko ne moè u ime Stranke kupiti nikakve priloge bez naro~itog ovla{}ewa Glavnog odbora. ^lan 28. Sva ~ista dobit od listova i spisa {to ih bude izdavala Stranka ide u glavnu blagajnu.
28
^lan 29. U slu~aju potrebe Glavni odbor duàn je pomo}i nov~ano pojedine mesne odbore, a tako i mesni Glavnom. ^lan 30. Kao organi Stranke ra~una}e se samo oni koje Skup{tina kao takve usvoji ili ih Glavni odbor privremeno kao takve prizna. ^lan 31. Kod svakog organa Stranke bi}e po jedan redakcioni odbor, izabran od Glavnog odbora, koji }e voditi brigu da se novine pi{u u duhu na~ela Stranke. ^lan 32. Redakcioni odbori stoje pod kontrolom Glavnog odbora, koji u slu~aju potrebe moè izmeniti pojedine ~lanove ili ceo redakcioni odbor. ^lan 33. Redakcione ra~une i redakcionu blagajnu pregleda Glavni odbor svaka tri meseca i sa ~istom dobiti postupa kao {to nare|uje ~l. 28. ovog statuta. ^lan 34. Na osnovu ovog statuta Glavni odbor Stranke usvaja pravilnike i poslovnike kojima se pobliè odre|uje na~in rada pojedinih organa Stranke. ^lan 35. Srpska radikalna stranka ima svoj pe~at, memorandum, amblem, zastavu i ~lanske karte, ~iji se izgled utvr|uje posebnom odlukom Glavnog odbora. ^lan 36. Odluku o eventualnom prestanku postojawa Srpske radikalne stranke moè doneti Skup{tina Stranke. U slu~aju prestanka postojawa Stranke, sva pokretna i nepokretna imovina prepu{ta se fondovima za finansirawe povratka Srba na Kosovo i Metohiju. ^lan 37. Statut Srpske radikalne stranke vaì i primewuje se danom usvajawa. Usvojeno na Osniva~koj skup{tini Srpske radikalne stranke, u Kragujevcu 23. februara 1991. godine.
IX REGISTRACIJA STRANKE
Republika Srbija, Ministarstvo pravde, Broj: 00.00.8/91. 07 12. 03. 1991. godine,Beograd Na osnovu ~lana 9 stav 2. Zakona o politi~kim organizacijama (Slu`beni glasnik Socijalisti~ke Republike Srbije. broj 37/90) donosim
29
Re{ewe 1. Srpska radikalna stranka, sa sedi{tem u Beogradu, Otokara Ker{ovanija 2, upisana je u registar politi~kih organizacija dana 25. februara 1991. godine. 2. Re{ewe objaviti u Slu`benom glasniku Republike Srbije. Obrazloèwe Srpska radikalna stranka, podnela je prijavu za upis u registar politi~kih organizacija 25. februara 1991. godine. Uvidom u odgovaraju}u dokumentaciju utvr|eno je da su ispuweni svi uslovi iz ~l. 5. Zakona o politi~kim organizacijama koji su potrebni za upis u registar politi~kih organizacija pa je doneto re{ewe kao u izreci. Ministar Predrag Todorovi} Velika Srbija, BR 9/1991.
XI BARAWSKI PSALMI
Hap{ewe dr Vojislava [e{eqa u Batini Toponimika, grana lingvistike koja prou~ava geografska imena, toponime, potvr|uje da je Barawa srpsko imawe a ne kaptolski feud. Popovac, Kneèvo, Kneèvi Vinogradi, Beli Manastir (hrvatski je Bijeli Samostan) i drugi ukazuju na srpsko poreklo i dana{wu srpsku prisutnost u ovom me|ure~ju. U wegovom ìti{tu koje su boq{evi~ki (i jo{ ne~iji) deputati u Jajcu (po tome ih treba nazvati jajarama) oduzeli legitimnim vlasnicima, uspravio se Jagodwak, srpsko naseqe od jezuitskog iskota, èdnog novih pogroma, odre|eno za odstrel. Naseqe na okrajku srpske zemqe, stvoreno od seoba, zasvetlelo je o~ima i zastavama, zamirisalo hlebom i soqu, uskliknulo ~etni~kim pesmama kada je ~etni~ki vojvoda, koji je svoje dane, snagu i re~, na ravne ~asti, podelio svim Srbima, do{ao da sru{i i zatre avnojske me|e. Me{tani Jagodwaka i brojni gosti iz drugih srpskih enklava, okupqeni na {irini ispred Doma kulture, zaplitali su kolima i natpevavali se pesmama kada se u nedequ, 21. aprila, govore}i srpske rodoqubive psalme, oglasio ~etni~ki juri{lija. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Srpski narod srpske Slavonije, Zapadnog Srema i Barawe doneo je odluku, posredstvom svog Srpskog nacionalnog ve}a, o direktnom prikqu~ewu sada{woj Republici Srbiji i ta odluka srpskog naroda je neprikosnovena. Na àlost, neki krugovi, reìmski i opozicioni u Beogradu oklevaju da je podrè ali ona je prihva}ena od vaskolikog Srpstva i vi{e je niko nikada ne moè promeniti. Tu je do{la do izraàja neposredna narodna voqa koja je bacila pod noge, u prah i pepeo, zlo~ina~ke Titove avnojevske odluke. Srpski narod danas, sa probu|enom nacionalnom sve{}u, ~a{}u i odgovorno{}u za svoju budu}nost i budu}nost narednih generacija, vi{e ne}e ni sa kim da ulazi ni u kakve kompromise po pitawu teritorija srpske zemqe. Novi usta{ki poglavnik i Titov general Frawo Tu|man i nova usta{ka vlast u Hrvatskoj ponovo su srpskom narodu podneli zlo~ina~ku kamu pod grlo ali mi vi{e nikada ne}emo dozvoliti da se obnovi genocid. Ako poku{aju sa novim genocidom nad srpskim narodom poru~ujemo im: osveti}emo svaki srpski ìvot, a ispostavi}emo im ra~un za zlo~ine u novijoj pro{losti. Ni{ta ne}e ostati neka`weno. Mi ne}emo dozvoliti da se posledice okupacije nad srpskim zemqama i srpskim narodom sankcioni{u. Sada{we stawe u Jugoslaviji, sada{wa administrativna podela na republike i pokrajine posledica je okupacije; prvo fa{isti~ke pa onda komunisti~ke. Te granice nisu odre|ene nikakvim legitimnim pravnim aktom i srpski narod ih ne}e priznati.
31
X PORUKA SRBIMA JUNA^KE KNINSKE KRAJINE

Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Danas, kada donosite jednu istorijsku odluku od koje zavisi budu}nost na{eg naroda i Otaybine, celokupno Srpstvo je sa vama. Vi morate istrajati u prvim linijama borbe za obnovu srpskog nacionalnog ponosa i dostojanstva, za pobedu slobode i demokratije nad silama zla i mraka koje nam, ponovo, prete genocidom. Srpska Krajina je ponos srpstva i svi Srbi }e je, do posledweg daha, ~uvati i braniti. Spremni smo da vam, u svakom trenutku, prisko~imo u pomo}. Va{a sudbina je i na{a sudbina, sudbina nas iz, danas, suène Srbije. êstitamo vam slobodu i samostalnost, bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, a Srpskom nacionalnom ve}u i wegovom umnom predsedniku dr Milanu Babi}u èlimo mnogo uspeha u po`rtvovanom dràvni~kom radu. U Beogradu, 27. februara 1991. Predsednik Glavnog odbora Srpske radikalne stranke i Predsednik Centralne otaybinske uprave Srpskog ~etni~kog pokreta dr Vojislav [e{eq s.r. Velika Srbija BR 9/1991.
30
Srpski narod ne}e nikada prihvatiti i nikakvo konfederalno ure|ewe Jugoslavije, nikakvu konfederaciju. Sada{wa vlast u Hrvatskoj se dosetila, po{to joj je Jasno da protiv slo`nih i jedinstvenih Srba ni{ta ne moè posti}i da, unutar Srba, razvija rasprave, raskole i sukobe. Uvek su oni u stawu da na|u nekolicinu, {a~icu srpskih izdajnika, poput ovog \ure \uki}a, pomo}nika usta{kog ministra policije, koji je formirao novu Srpsku narodnu stranku sa iskqu~ivim ciqem da se Srbima podmetne kukavi~ije jaje. Ne}e ta stranka nikada imati uspeha u srpskom narodu. Uostalom, ve} je usta{ki poglavnik Paveli} imao jednog doglavnika u Srbiji, Besarevi}a, u toku II svetskog rata, kada je trajao genocid u kome je stradalo milion Srba. Uvek }e biti takvih izdajnika ali mi }emo ih na vreme prepoznati i ìgosati. Ovde, kod vas u Barawi, pojavio se sli~an izdajnik Vojislav Vuk~evi} koga je srpski narod ve} prozreo. [ta je ciq tih izdajnika? Oni se danas, verbalno, zalaù za kulturnu autonomiju Srba u Hrvatskoj ali se, tako|e, zalaù da sada{wa Hrvatska ostane u granicama koje joj je darovao zlikovac i zlo~inac Josip Broz. Hrvatska vlast je danas spremna da Srbima da bilo koji oblik autonomije; i kulturnu i politi~ku i teritorijalnu, {ta god Srbi poèle, osim otcepqewa a da, za uzvrat, dobiju konfederaciju. [ta je wihov ciq? Sada{we unutra{we granice u Jugoslaviji, me|u pojedinim republikama, su ~isto administrativne i nisu za{ti}ene ni jednom normom me|unarodnog prava. Mi ih moèmo mewati po sopstvenoj voqi, odnosno onoliko koliko nam to na{a politi~ka snaga dozvoli, i svet se ne sme me{ati. Ako pristanemo na konfederaciju, odjednom te granice postaju me|unarodne i za{ti}ene su normama me|unarodnog javnog prava i vi{e se nikada ne mogu mewati. Da bi te granice postale me|udràvne, konfederalne, Hrvati }e sad Srbima dati {ta god poèle da bi posle 45 godina Hrvatski sabor jednostavno doneo odluku da se ukida srpska autonomija a Srbi ne bi imali nikakvog na~ina da se tome suprotstave. Mi iz suène Srbije ne bismo mogli da se ume{amo jer bi to zna~ilo me{awe u unutra{we stvari druge suverene dràve, pa bi se ume{ala me|unarodna zajednica, Ujediwene nacije, velike sile i susedne zemqe i mi bi tu bitku unapred izgubili. Zato, kad smo ve} prozreli tu igru, nikada, ni po koju cenu, nikakva konfederacija! Hrvati, {to se nas ti~e, mogu da iza|u iz Jugoslavije kad god im je voqa, kad god poèle, samo im otvoreno stavqamo do znawa da ni pedaq srpske teritorije ne}e izneti. Ni jedan komadi} zemqe na kojoj se nalaze: srpska sela, poru{ene crkve, srpske jame, klanice, srpski logori, Jasenovci i ako bi to dozvolili, bili bi nedostojni svojih slavnih predaka i morali bi da se stidimo pred svojim potomcima. Mogu Hrvati da stvaraju svoju novu dràvu ali samo zapadno od linije KarlobagOgulinKarlovacVirovitica. Sve {to je isto~no od te linije, srpsko je! Mi ne}emo dozvoliti da Hrvati manipuli{u i Srbima [okcima i Srbima Buwevcima. To su Srbi katolici i nadamo se da }e uskoro i oni progledati, da }e shvatiti kakvu su im ulogu namenili Vatikan i usta{ko vrhovni{tvo protiv srpskog naroda.
32
Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, danas u ovoj suènoj Srbiji srpski narod ima ve}i broj raznih politi~kih stranaka. Neke su iskreno odane interesima srpskog naroda a neke se izdajni~ki pona{aju. Kakve su da su, srpski narod }e znati da ceni kakvu je ulogu koja imala i prema tome }e suditi u slede}im politi~kim procesima. Me|utim, vama ovde, koji ste najugroèniji, koji ste u prvim redovima borbe za odbranu srpstva, vama ne treba nikakva me|ustrana~ka podela. Vi ovde imate SDS i ta SDS (Srpska demokratska stranka) jedini je legitimni reprezentant srpskog naroda ovih krajeva. Vi ovde imate i ogranke drugih stranaka koje deluju u suènoj Srbiji. Ovde deluje i ogranak, regionalni odbor Srpske radikalne stranke. Svi su oni dobili striktne instrukcije da u svim akcijama zdu{no podràvaju SDS. Srpski narod, ni po koju cenu, ne sme da se deli i cepa i uvek mora prepoznavati one koji poku{avaju da ga dele i me|usobno suprotstavqaju delove srpstva. To su najgori izdajnici i oni su nam danas najopasniji. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, krajwe je vreme da sve ideolo{ke podele i omraze me|u nama padnu u vodu, da Srbi zakopaju ratne sekire gra|anskog rata. Za nas postoji samo jedan jedini op{tenacionalni zadatak; obezbe|ewe granica srpske dràve; granica srpstva. Dok to ne ostvarimo nema mesta za me|ustrana~ke rasprave i nijedan uskostrana~ki interes ne sme da izbije u prvi plan. U na{oj prestonici Beogradu, neprijateqi srpskog naroda su prona{li grupu izdajnika spremnih da im sluè i da unose razdor u srpske redove, da bi Srbiju oborili na kolena, da bi je politi~ki uni{tili i onemogu}ili da se brinu o za{titi Srba koji su najugroèniji danas usta{kim i raznim drugim fa{isti~kim progonima. Ta izdajni~ka grupacija u Beogradu spremna je na kompromise sa svim srpskim neprijateqima. Oni su pruìli, odlaze}i u Jasenovac, {ansu Tu|manu da poloì popravni ispit. Oni se danas zalaù da se u juna~kom, srpskom Kninu pored srpske. zastave vije i usta{ka {ahovnica. Ako èle {ahovnicu u Kninu, mora}e sami da odu tamo i da je poku{aju izvesiti. Ti bi danas, mada ih je srpski narod u decembru prozreo i prezreo i nije im ukazao poverewe, posle stotinu dana hteli da se na silu do~epaju vlasti. Ne}e takvi nikada pro}i u srpskom narodu! Nikad im srpski narod ne}e ukazati poverewe. Oni sad podràvaju i Antu Markovi}a. To su jedine politi~ke snage unutar srpskog naroda koje Markovi}a podràvaju a mi vidimo {ta on radi i kakva mu je ekonomska politika. Wegov ciq je da, ekonomskim sredstvima, obori Srbiju na kolena, jer ako Srbija izgubi ekonomsku mo} gubi i politi~ku, postaje politi~ki nesposobna i podlo`na uspostavqawu nove prinudne uprave i vladavine antisrpske koalicije. Pogledajmo kakve su ekonomske mere Ante Markovi}a. Potpuno proma{ene sa aspekta op{te ekonomske teorije ali vrlo promi{qene sa aspekta osnovnog ciqa kojim se on rukovodi. On forsira uvoz poqoprivrednih proizvoda, i to ba{ onih kojih ima najvi{e kod na{eg seqaka i seqak ne zna sa wima {ta da radi, da bi se definitivno upropastilo srpsko selo. Uvozi one tehni~ke proizvode koji se najvi{e u Srbiji proizvode, da bi srpske fabri33
ke oti{le pod ste~aj. To on radi i tu wegovu politiku odavno smo prepoznali. Kakav je wegov moral, kakav je wegov karakter vidimo iz toga da je pre nekoliko dana tvrdio da nema ni govora o devalvaciji dinara a on je, ipak, ju~e prekju~e devalvirao. Ako se takav jedan laòv nalazi na funkciji predsednika Savezne vlade, nije ni malo ~udno {to nam sve ide ovako lo{e i zato Ante Markovi} mora pasti! [ta je daqe radio Ante Markovi}? Znao je da nova usta{ka vlast uvozi oru`je, znao je sve to. Ni{ta nije u~inio da to spre~i, ni{ta nije u~inio ni da se usta{ki specijalci razoruàju, a pozvao je Srbe da to u~ine. Sada napada Srpsku Krajinu, napada srpsku politiku na Kosovu. To danas radi Ante Markovi}. Gledali smo ga na televiziji i ~uli {ta je sve izjavio po pitawu Srpske Krajine. E nema tog Ante Markovi}a i nema tog Frawe Tu|mana koji }e uni{titi Srpsku Krajinu, jer smo mi Srbi iz svih srpskih zemaqa spremni da je do posledweg daha branimo i svoje ìvote za wu poloìmo! Ne}e Srbi, u tim prvim najisturenijim linijama odbrane srpstva, ostati usamqeni i neza{ti}eni. Mi ne}emo dozvoliti da se nove reke srpskih izbeglica slivaju u ovu suènu Srbiju. Srpstvo je danas progledalo. Najva`nije je da sa~uvamo slogu i jedinstvo, posebno u ovih nekoliko narednih meseci, kad se o~ekuje definitivni rasplet jugoslovenske krize. Ne sme vi{e ni kap srpske krvi da padne u me|usobnim obra~unima, ne sme i ne}emo to dozvoliti! Krajwe je vreme da se srpstvo oslobodi komunisti~kih simbola, svih obele`ja koji nas podse}aju na mra~ne stranice na{e istorije, na krvavi period Titove diktature i na gra|anski rat me|u samim Srbima. Mi }emo zato 4. maja u Beogradu, ta~no u podne, da ru{imo ku}u cve}a, kao najupe~atqiviji simbol srpske sramote i ponièwa koje smo pola veka trpeli. Srpski narod danas dokazuje da je narod sa izrazitim slobodarskim i demokratskim tradicijama i srpski narod ni po koju cenu ne}e dozvoliti da mu to~ak istorije vrate nazad ni Savez komunista, generalska partija, Pokret za Jugoslaviju, kako se nazivaju, da bi ponovo Srbe me|usobno delili. Ne}e se to dozvoliti ni Savezu reformskih snaga, UJDIju, vojvo|anskim autonoma{ima i drugim izdajnicima. Srpstvo je progledalo, srpstvo je nepokolebqivo, srpstvo je neustra{ivo i odlu~no u borbi za odbranu svega onoga {to je srpsko! Za vaskrs slobodne Srbije! @iveli! Zakliktalo je i razlilo se ravnicom kao uteha i usli{ena do dolaska pesma za ki{u potrebnu ovim qudima i zemqi. Posle srpskog vojvode narodu je govorio Milan Paro{ki, autohtoni ìteq Vojvodstva ~iji je konstitutivni deo i Barawa. Srpski narodni poslanik, savr{eni poznavalac istorijskih i dru{tvenih prilika ove zemqe je rekao da su Slavonija, Barawa, Zapadni Srem i, neopravdano zaboravqena, Moslavina srpski prostor, da Srbi vi{e ne pristaju da budu apatridi, qudi bez otaybine, i da su oni ti iz ~ijeg }e nacionalnog suvereniteta Hrvati, eventualno, dobiti svoju dràvu.
34
Razlo`no, mirom sala{kog samotwaka, divanio je ~elnik Narodne stranke (jedini poslanik koji je u Skup{tini Srbije traìo prisajediwewe Krajine) i pou~avao, krepio i juna~io prisutne Srbe. Posle besede Paro{kog i istupawa ministra Cvijana i Mirka Orlovi}a iz SDS za Slavoniju, zapadni Srem i Barawu, Svetosavskom himnom je okon~an oficijelni deo skupa u Jagodwaku. Odmah se pre{lo u konferencijsku salu Doma kulture, gde je bio organizovan razgovor sa novinarima. Su~eqeni sa predstavnicima hrvatskog tiska koji su postavqali provokativna, politi~ki neuka pitawa i verbalno sa wima sukobqeni vojvoda [e{eq i poslanik Paro{ki, kojima su pitawa, uglavnom, i bila upu}ena, iza{li su kao potpuni pobednici. Wihov i zakqu~ak svih prisutnih Srba bio je: Barawa je nelegitimnom avnojevskom odlukom ukradena Srbiji i na toj zemqi nema ìvota ili suìvota sa razobli~enim usta{kim koqa~ima! Izve{taj sa skupa u Jagodwaku zavr{i}emo opisivawem dva doga|aja, jednog predivnog i skoro neopisivog koji su nam priredili qubazni doma}ini i drugog, neprijatnog, koji su nam priredili uqezi u srpsku zemqu, usta{ki redarstvenici. Bilo je ovako: U akusti~noj sali Doma kulture ostvarivao se ~etni~ki san. Okupqeno na zajedni~kom ru~ku, vi{e od 200 juri{lija, ukra{enih srpskim svetiwama; {ajka~ama i kokardama, iz jednog grla, iz jedne du{e, u jedan glas, koji je kao Boìje obra}awe ispuwavao miqem, pevalo je, an|eoski i vojni~ki, svoju himnu Spremte se, spremte, ~etnici! Podignuti sa sedi{ta, davali su {akama takt, sakrivali suze i jeè}i se ushitom, odlazili u hrastovu ravnogorsku {umu koja je rasla ka nebu! Pisac ovog izve{taja koji je prisustvovao mnogim skupovima, nije doìveo ni{ta lep{e, ni{ta spontanije, ni{ta prisnije od te komitske himne, pevane toga dana vojvodi [e{equ, u molitveno lepoj Barawi! Slavqe je nastavqeno pesmom o Svetozaru Mileti}u, posve}enoj Paro{kom i drugim pesmama i zdravicama. Po{to smo se oprostili od doma}ina, u pratwi kolone automobila, na ~ijem ~elu se vijorila srpska trobojka, po{li smo prema dunavskom mostu. Da nam pakosno i zlonamerno pokvare dan proveden u Jagodwaku pobrinuli su se povampireni usta{oidi koji su, na posledwim metrima svoje avnojevske teritorije, koja }e jo{ kratko vreme biti pod wihovom jurisdikcijom, na prilazu mostu, postaviv{i prepreku, zaustavili i, sa uperenim kala{wikovima, opkolili kolonu. Ti potomci be~kih kowu{ara i sobarica zaustavili su nas kao drumski razbojnici i uhitili vojvodu namerni da ga odvedu na informativni razgovor u Osijek. Kada nam je to saop{teno, istog trenutka smo, rasporediv{i deset automobila iz pratwe, postavili prepreku i onemogu}ili ih da se, bez upotrebe oru`ja koje su stiskali {akama mokrim od uzbu|ewa, vrate u osije~ko redarstvo. Energi~no smo odbili sva wihova obe}awa da }e ga odmah, po obavqenom razgovoru, vratiti (nisu naglasili u kakvom stawu) i bili ~vrsto re{eni da ih u tome spre~imo.
35
Sve vreme, dok je trajalo ube|ivawe, vi{e od pola sata vojvoda je saslu{avan u policijskom kombiju. Na pitawe {ta je po zanimawu odgovorio im je da je srpski ~etni~ki vojvoda! Redarstvenici su, zatim, napravili gre{ku {to su dozvolili jednom na{em automobilu da se okrene i ode u Jagodwak po pomo}. Posle pregrupisavawa policije i naoruànih civila (bilo ih je iza i na krovovima okolnih ku}a i na Batinskom bregu sa snajperima) vol{ebno se pojavio na~elnik Josip Rajhl Kir, koji je, navodno, bio u Osijeku i trebalo da razgovara sa uhi}enikom. Upozoren da }e ubrzo iz Jagodwaka do}i nekoliko stotina naoruànih Srba, od kojih su mnogi, zbog prethodnog slavqa, zagrejani barawskim rozeom, i da }e odgovornost za posledice krvavog sukoba, ako ga preìvi, snositi on li~no, trude}i se da deluje smireno, Rajhl Kir je oslobodio srpskog vojvodu. Iznad svih usta{oida rastom i hrabro{}u, oslobo|eni ~etnik mu je, u prolazu, dobacio Kada ja vas budem uhapsio, ne}u vas pustiti tako brzo! U srpskoj Batini usta{oidi su posegli za batinom ali je, pla{e}i se wenog drugog kraja, nisu upotrebili! Sini{a Aksentijevi} Velika Srbija BR 9/1991.
XII U SRPSKIM ZEMQAMA

Barawa, Slavonija i zapadni ili gorwi Srem su srpske zemqe koje je u mraku iznad vodopada grupa drumskih razbojnika i va{arskih secikesa, koriste}i okolnosti, ukrala Srbiji i pripojila hibridnom papskom feudu, avnojevskoj republici Hrvatskoj. Barawa, Slavonija i Srem su zemqe izme|u velikih ravni~arskih reka Save, Dunava i Drave kroz koje su, privu~eni rodom plodnog lesa, sa vojskama prolazili mnogobrojni narodi i pqa~kali autohtone, zemqoradwi vi~ne stanovnike. Srbi, koje je talas seoba, od vizantijskog vasileusa Iraklija do ovog vremena, razlio po ivici Evrope i po panonskim pustama i vinorodnim bregovima, pustili su koren i primili se na toj zemqi okruèni iskonskim neprijateqima, austrijskom Scilom i turskom Haridbom. Posle Karlova~kog mira sklopqenog 1699. izme|u Svetog saveza (Austrije, Rusije, Venecije i Poqske) i klonulog Otomanskog carstva, be~ki habzbur{ki jezuiti su prona{li zamenu za svoje glave i udove i, od srpskih glava i udova, osnovav{i Vojnu Krajinu, sagradili branu turskom nanosu. U slu`bi crnoùte carevine, brane}i joj imawa i ène i dobijaju}i priznawa i privilegije u ratu a gube}i ih u miru Srbi su, stekav{i tapiju na Krajinu, opstali u svojoj veri i obi~ajima.
36
Kada su Turci svoja minareta, mo{eje i medrese, java{luk, muve i olojene a{~inice odneli u Rumeliju i Anadoliju, kada je zamukao lelek muselima i zurli, promenila su se vremena i Srbi su oteàli svojim poslodavcima i verolomnoj monarhiji. Postali su, da upotrebimo dana{wi slu`beni re~nik, tehnolo{ki vi{ak a plata za minuli rad bile su pakosti i nedela koja su smi{qali i ostvarivali vatikanski kastrati, uticajni na be~kom dvoru, i od prirode obeleèni celibatom. Patolo{ki mrze}i ìvotvorne {izmatike posejali su seme zla koje je u potowim vremenima proklijalo i otvorenim korovom ugrozilo nedu`ne grani~are dovode}i ih u priliku da se od nasrtaja i uni{tewa brane pu{kama. Progoni i pogromi su dostigli vrhunac u vreme mentalno bolesnog, bestijalnog i rogatog poglavnika duhovno kusog naroda, Ante Paveli}a. U to mra~no i mete`no doba, u ime tisu}qetwe kulture, bojovnici i kriàri katoli~kog verozakona su se, sa urlikom bezdu{nih Krapinaca, ustremili na srpski narod ~ine}i mu, u perverznim kaptolskim odajama izmi{qene, morbidnosti u nameri da ga zatru. Kr{teni i bra}om nazvani, Hrvati su za samo 4 godine na najokrutniji na~in, hrane}i nedu`nom krvqu svoje nagone, ubili vi{e Srba nego nekr{teni Turci, kroz sve ratove i bune, za 4 veka svoje vladavine. Raspolu}en i ranama pritisnut srpski narod je, i pored zdu{nog zalagawa satanista da ga uni{te, ipak opstao. Zabra|en crnim maramama do~ekao je vreme bratstva i jedinstva, previo kolena pred Gospodom i izmolio opro{taj za svoje neprijateqe koji su, ne pokajav{i se, zadràli Savla u sebi. Veruju}i da je usta{ka prqav{tina istekla rekom Savom, da je izgrejalo novo sunce i da su se rodili novi Hrvati, srpski narod im je zdravom rukom ponudio hleb i so. Pritajeni u glodarskim rupama i vu~jim jamama Hrvati su pola veka o{trili o~wake i kanye, uzgajali otrovne zmije i vrebali priliku da nastave zapo~ete zlo~ine. Pojavom Titovog generala, vatikanskog izabranika i novog usta{kog poglavnika Frawe Tu|mana, poverovali su da im je nebo opet dalo znak, skinuli pokladne maske i nasrnuli na preostali pravoslavni ìvaq. U srì srpske zemqe, u slavonskom Pakracu, pokazali su iskrivqeno lice svoje krastave demokracije i suzavcem i laveòm kala{wikova naterali neja~ u zbegove i izbegli{tvo a qude u no}ne straè i drumske zasede. U dvoru episkopa g. Lukijana, da se umile Svetoj stolici, pokazali su svoje izvorno kr{}anstvo skrnave}i i uni{tavaju}i ikone, Jevan|eqe i bogoslu`bene predmete. Razumeli smo kada smo na putu za gorwi Srem pro{li kroz mesto Tovarnik, nevidqivo grobqe s predumi{qajem `rtvovane i usmr}ene srpske mladeì, pokopane u ravnici, da se ispuni zavet Josipa Broza dat papskoj i kominternovskoj kuriji. Uo~i puta, sedeli smo u Klubu kwièvnika u Francuskoj 7 i, razmatraju}i plan posete, dogovarali se o detaqima. Neko je, u svojoj strepwi, upozorio
37
vojvodu da u oktroisanoj Republici Hrvatskoj moè da bude uhap{en i od redarstvenih kriminalaca, mr`wom i opijumom opijenih, i ubijen! Vojvoda je odgovorio da je i to mogu}e ali da se ne pla{i. Moja smrt }e biti fitiq koji }e upaliti ogaw srpskog otpora i borbe za slobodu! Rekao je iz du{e, iskreno, ni malo pokoleban u svojoj odluci da nastavi putem kojim je, Srbije radi, krenuo. U sve, koji smo ga ~uli, u{ao je uzdah koji nam je uzdigao glave, vrelinom ispunio ìle i stegao grla da ne izlete re~ ili poklik i ne naru{e ti{inu istorije koja nas je, za trenutak, dodirnula! Na avnojevskoj granici sa~ekali su nas prijateqi iz Bobote da nas provedu izme|u policijskih patrola oki}enih {ahovnicom. (Mi{qewa smo da nije boqi izbor ni petokraka, ruàn belosvetski simbol nametnut Srbima koji su se uvek okupqali pod krstom i belim orlom.) Mla~ilo je prole}no sunce kada smo stigli u centar sela, u prepuni Dom kulture, preko puta crkve sv. \or|a, vojnika nepobedivog i za{titnika Stevana Nemawe, stare vi{e od 250 godina na ~ijem je visokom zvoniku bila istaknuta srpska trobojka. Mu{ki deo Bobote, i predstavnici 27 srpskih sela, je bio na nogama. @ene i deca su u zbegu, preko Dunava, i{~ekivali ishod sukoba hrvatskih specijalaca i nenaoruànih Srba koji su branili svoja ogwi{ta i trpeze. Obra}ali smo se saveznim i republi~kim funkcionerima, traìli pomo} i govorili da nas ili naoruàju ili, kao junaka Gavrilovi}a, izbri{u iz spiska ìvih. U wihovim politi~kim ra~unicama nije bilo mesta za nas pa smo ostali goloruki nasuprot, do zuba, naoruànim hrvatskim specijalcima koji su dali besu da }e nas istrebiti, rekao nam je jedan od doma}ina, Srbin iz Bobote. Smrknuti qudi, potomci qutih grani~ara, soj re{en na borbu do istrage protiv {iptarskog i usta{kog nakota, u hijenski {arenim uniformama, krmeqivog i suludog od mr`we, pozdravio je srpskog vojvodu koji je rekao da je do{ao da podeli srpsku sudbinu i patwu i da usta{ka kama i maq ne}e Srbima, nikada vi{e, u~initi zlo. Ako i jedna srpska glava padne, mi }emo oti}i u Zagreb po Tu|manovu glavu! Ovo je srpska zemqa. Ne}emo dati nijedno srpsko strati{te, jamu, grob, crkvu, selo i sve {to nam, po biblijskom pravu nasle|a, pripada. Srbi se vra}aju starozavetnom zakonu oko za oko, zub za zub i nikada vi{e ne}e okretati i drugi obraz. Samo slo`ni moèmo da se odupremo naletu hrvatskih usta{a ~iji predstavnik Mesi} ~eka 15. maj da bude ustoli~en u Beogradu. Mi to ne}emo nikada dozvoliti. Govorio je srpski vojvoda i pleo od re~i rodoqubivu pesmu koja je prisutne ispuwavala miqem i re{eno{}u da odbrane svoju, od Boga dobijenu, zemqu. U daqem izlagawu osu|en je Savez komunista pokret za Jugoslaviju, stranka amortizovanih generala, koja je, uz reformske snage hrvatske Mona Lize, Ante Markovi}a, najve}i neprijateq srpstva. Tako|e je prime}eno da je u svim srpskim zemqama osnaèna ideja jedinstva i da se srpske zemqe na
38
zapadu zavr{avaju na reci Kupi, na ~ijoj drugoj obali je zaga|ena i paganska zemqa Hrvata. Tako su izlagane teze, analizirana situacija i predlagana re{ewa kada je stigla vest, bolnija od svih, da je u Beogradu Srbin ustao na Srbina, da se kod spomenika knezu Mihailu milicija, upotrebqavaju}i suzavac i vodene topove, sukobila sa demonstrantima. Zaprepa{}ewe i o~aj, zbog takve vesti pretvorili su se u osudu SPO demonstracija. Svi su se sloìli da nije vreme za me|usobna razra~unavawa unutar Srbije koja slabe i raspliwuju odbrambenu sposobnost zemqe i wenu mogu}nost da pruì za{titu srpskom narodu u zemqama koje administrativno pripadaju drugim republikama. Gospodinu Dra{kovi}u ovo, o~igledno, nije bilo va`no jer je u vreme mo`da odlu~uju}ih dana raspleta i konstituisawa granica srpske dràve odlu~io da omraènog boq{evika, Mitevi}a li{i direktorskog TVprestola. U celom tom zame{ateqstvu, pored izdajnika Vuka, uzeli su u~e{}e i srbofobi iz senke: Ante Markovi} i poverenici Vatikana i CIA. Ogor~ena Bobota je uprla prstom u izdajnika, Vuka Dra{kovi}a i obeleìla ga kao Judu Iskariotskog. Posle vojvodinog govora predstavnici 27 srpskih sela i Srpskog nacionalnog ve}a pre{li su u drugu, mawu salu na dogovor, bez prisustva publike. Pred polazak za Borovo Selo, u crkvi sv. \or|a, sreli su se Sremski vladika Vasilije i srpski vojvoda dr Vojislav [e{eq i poèleli ovom narodu da pobedi sve svoje a`dahe i neprijateqe. Vladika je veruju}im Srbima obe}ao Boìju pomo} a vojvoda ~etni~ku! Ispra}eni iz Bobote pucwima za sre}an put po{li smo za Borovo Selo. U kolima smo ~uli vest da je u Beogradu prosuta srpska krv, da su ubijeni milicioner, i tek pristigao u ìvot procvetali, i nedu`ni mladi}. Razumeli smo svu èstinu Vukovih mirnih (demon)stracija. Ako su one bile mirne kakve bi tek bile nemirne demonstracije u reìji pozori{nog rediteqa (sedeo je na terasi Narodnog pozori{ta i pozivao na juri{ i anarhiju) Vuka Dra{kovi}a. U Borovu Selu, a odmah zatim i Borovu Nasequ, do~ekani od prijateqa kao dragi gosti, nismo se dugo zadràvali. U planu smo imali posete jo{ nekim srpskim naseqima a vreme je, u razgovoru, neumoqivo brzo prolazilo pa smo, rekav{i svoje poznate poruke o jedinstvu i borbi protiv usta{ke opasnosti, izmewali dobre èqe i nastavili put kroz rodni, od Gospoda obilato darovan, Gorwi Srem. U naseqima kroz koja smo prolazili nije bilo uobi~ajene ìvosti. @ene i deca su bili u zbegovima, mladi}i na barikadama a starci, zauzeti svakodnevnim poslom i brigama nisu imali vremena za sedewe na klupama kojih je bilo pred svakom ku}om. U Marku{ici smo, pred po~etak predstavqawa, na ~elu sa vojvodom, pro{etali seoskim sokakom, pozdravqeni od Srba a radoznalo i sa strahom zagledani od retkih zate~enih Hrvata.
39
U sali ukra{enoj srpskim znamewima, silno, kao boànska nebeska grmqavina odjeknula je stara himna Boè pravde, Boè spasi, Boè hrani, srpskog kraqa, srpski rod, te{ila je predivna pesma. Do{li smo iz suène Srbije, a ona je suèna ako u svom sastavu nema srpsku Makedoniju, srpsku Crnu Goru, srpsku Bosnu i Hercegovinu, srpsku Dalmaciju, srpski Dubrovnik, srpsku Liku, srpsku Baniju, srpski Kordun, srpsku Slavoniju i srpsku Barawu, prolomio se u prepunoj sali vojvodski pokli~. Do{li smo da od vas nau~imo, a ne da vas u~imo kako se treba boriti, nastavio je vo|a srpskih ~etnika i radikala. Moramo biti jedinstveni duhom i htewima i suprotstaviti se, svim raspoloìvim sredstvima, Hrvatima koji su genetske kukavice i, kao takvi, hrabri samo u gomili ili pod skutom neke velike sile, zavr{io je svoje izlagawe vojvoda [e{eq. Iz Mrku{ice smo, obe}av{i da }emo opet ali naoruàni do}i, po{li za Gabo{ i Ostrovo. Okupqene srpske Kraji{nike smo, po ko zna koji put, pozvali na jedinstvo i otpor usta{koj mafiji koja, vode}i svoj prqavi psiholo{ki rat, nije birala sredstva. Napustiv{i Ostrovo, posle kra}eg zadràvawa u Sremskim Lazama stigli smo u Mirkovce, posledwe odredi{te na{eg puta. U Spomen domu `rtvama fa{izma, minutom }utawa, odali smo po{tu tragi~no i uzaludno nastradalim Srbima. U Beogradu je pala srpska krv! Pod izgovorom promena na Televiziji unosi se pometwa i destabilizuje Srbija. Niko nema prava da sopstvene interese uzdiè iznad interesa otaybine a oni koji to ~ine nemaju politi~ku budu}nost i nikada ne}e do}i na vlast u Srbiji, rekao je dr Vojislav [e{eq obra}aju}i se okupqenim Srbima. Iako je celoga dana putovao, susretao se sa qudima, govorio i obja{wavao politi~ke prilike, ~etni~ki vojvoda nije pokazivao znake umora. Qubav prema otaybini i narodu i èqa da on ìvi u miru u jednoj dràvi, davala mu je potrebnu snagu i dodatnom energijom napajala wegove intelektualne i fizi~ke akumulatore. Mi ~uvamo snagu Srbije i pomo}i }emo vam svojim ìvotima. U svakoj bici bi}emo sa vama. Gra|anskom smireno{}u i promi{qeno{}u izve{}emo Srbiju iz krize, grmelo je u prepunoj sali mirkova~kog Spomen doma. Narod je upijao re~eno i zadovoqan izgrejanom nadom, bu~no pozdravqaju}i, odobravao vojvodinu besedu. Nastavqaju}i i opisuju}i hrvatske karakterne osobine, dr [e{eq je apostrofirao velikog srpskog pesnika Jovana Du~i}a, koji je, kao mnogi nedu`ni srpski velikani izgnan, ostavio kosti u tu|oj zemqi. Du~i} je 1942 god. u Beloj ku}i, u prisustvu predsednika Ruzvelta, rekao grupi hrvatskih politi~ara: Vi Hrvati ste najhrabriji narod na svetu, ne zbog toga {to se ni~ega ne bojite, ve} zato {to se ni~ega ne stidite! Kada se budu sveli ra~uni na teritoriji dana{we Jugoslavije osta}e
40
Velika Srbija, mala Slovenija i jo{ mawa Hrvatska, rekao je na kraju srpski vojvoda dr Vojislav [e{eq. Po{to smo, izlaù}i se opasnosti da budemo uhi}eni ili demokratski pretu~eni u jednom danu, obi{li 8 srpskih mesta, 8 straàrskih utvrda o koje }e se prqavi talas genocidnog usta{tva razbiti i pretvoriti u penu, krenuli smo kroz, mrakom i nevoqama pritisnutu, ravnicu srpske zemqe prema Beogradu, koga je novi, suludi, Neron zapalio mr`wom i vatrom bratoubila{tva. Sini{a Aksentijevi} Velika Srbija BR 9/1991.
XIII Saop{tewe za javnost POVODOM OSTAVKE DR BORISLAVA JOVI]A

Ostavka dr Borislava Jovi}a na funkciju predsednika Predsedni{tva SFRJ samo je posledwi u nizu dokaza da je nama Srbima nemogu} zajedni~ki ìvot sa Hrvatima u granicama jedne dràve pod uslovom da ta dràva bude demokratska. Pod poluvekovnom titoisti~kom komunisti~kom diktaturom Hrvati su uspeli materijalizovati rezultate genocida koji su u toku Drugog svetskog rata primewivali nad Srbima. Uspeli su izbe}i svaku odgovornost za svoje zlo~ine i dobili u posed teritorije koje nikad kroz istoriju nisu bile u sastavu hrvatske dràve, koje su etni~ki ~isto srpske ili je na wima srpski narod masakriran. Nakon {to su izgubili svaku mogu}nost odràwa totalitarne prinudne uprave nad Srbijom i vladavine antisrpske koalicije, komunisti~ko ure|ewe i kult zlikovca i zlo~inca Josipa Broza Tita, na kojima su dosledno istrajavali, za wih vi{e nije bilo svrsi shodno, pa su se preorijentisali na obnovu Nezavisne Dràve Hrvatske. Na vlast u komunisti~kom samovoqom oktroisanoj Hrvatskoj do{ao je novi usta{ki poglavnik i Titov general Frawo Tu|man, isukav{i ponovo bratsku kamu i prete}i je podnev{i pod grlo tamo{weg srpskog ìvqa. Slovencima i Hrvatima, kao neistorijskim narodima, Jugoslavija u kojoj vi{e ne mogu ekonomski dominirati nije interesantna pa se preusmeravaju na stvarawe nezavisnih nacionalnih dràva. Hrvati poku{avaju izneti sve zaposednute teritorije, reflektuju}i ~ak i na Bosnu, Hercegovinu, Sanyak, Srem i Ba~ku. Postavqaju maksimalisti~ke zahteve, ra~unaju}i da }e dobro pro}i i ako ostvare minimum zaokruèn Titovim granicama posleratne Hrvatske. Pri tome nastoje izazvati {to ve}u pometwu u nesporno srpskim zemqama izda{no i svesrdno pomaù}i sve druge srpske neprijateqe, poput [iptara, makedonstvuju{}ih i panislamista, nakon {to su defini41
tivno potu~eni vojvo|anski autonoma{i i crnogorski zelena{i. I u ovoj suènoj Srbiji nalaze saveznike u otvorenim izdajnicima srpskog naroda, organizovanim u Savez reformskih snaga u UJDI, stranke koje na politi~koj povr{ini ve{ta~ki odràva Vuk Dra{kovi} ~ija je izdajni~ka rabota bar trenutno bez premca. Strate{ki hrvatski ciq u prvoj fazi je konfederalizacija Jugoslavije koja bi obezbedila da dana{we ~isto administrativne me|urepubli~ke granice prerastu u dràvne, za{ti}ene po me|unarodnom pravu. U tom smislu ih je i sam Vuk Dra{kovi} pre nekoliko dana javno podrào prihvataju}i koncept konfederacije i uslovqavaju}i ga garantovawem srpske autonomije na podru~ju dana{we Hrvatske. Igra je krajwe perfidna. Hrvati }e glumiti da Dra{kovi}u prave ustupke, hvale}i ga ujedno kao jedinog trezvenog i kompetentnog sagovornika, pa }e prihvatiti svaki oblik srpske autonomije da bi dobili konfederalizacijom priznawe sada{wih granica kao dràvnih. Kad to postignu, niko ih kroz pet ili deset godina ne moè spre~iti da ukinu srpsku autonomiju. Sada{wa srpska federalna jedinica se tome odlu~no suprotstavqala pa su Frawo Tu|man, Ante Markovi} i wihovoj osnovnoj zamisli naklowene strane obave{tajne slu`be, uz pomo} otvorenih srpskih izdajnika inicirale politi~ku pometwu u Srbiji, koju je Markovi} prethodno ekonomskim merama oborio na kolena. Stvarawu pometwe je pogodovala i politi~ka neelasti~nost srbijanskog reìma, uspostavqenog nakon decembarskih izbora, koji je kasnio u procesu demokratizacije i posebno u ukidawu reìmskog monopola nad sredstvima javnog informisawa. Nagomilano nezadovoqstvo naroda kanalisano je iskqu~ivo protiv postoje}e vlasti, a prolivawe srpske krvi u isprovociranom sukobu manipulisane mase i rigidne i uspani~ene policije u toj meri je oslabilo Srbiju da weni neprijateqi ve} otvoreno likuju i raduju se pobedi. Do Jovi}eve ostavke je do{lo zbog gubqewa svakog autoriteta savezne vlasti i nesposobnosti armije da razoruà usta{ke vojne formacije. Srbijanski reìm odbacuje svaku daqu kompetentnost Predsedni{tva SFRJ, ali to nije dovoqno. Srpska radikalna stranka smatra da sada treba brzo i promi{qeno reagovati i povu}i nekoliko kqu~nih politi~kih poteza kojim bi se pariralo srpskim neprijateqima. U tom smislu zahtevamo: da predsednik Republike Srbije, Narodna skup{tina i Vlada odmah opozovu sve srbijanske predstavnike iz saveznih organa vlasti, posebno iz Savezne vlade i Skup{tine SFRJ, da se odmah obustavi uplata svih vrsta doprinosa saveznoj dràvi i onemogu}i weno funkcionisawe u Beogradu, da se pozove General{tab JNA da ne prizna daqu kompetentnost prepolovqenog Predsedni{tva SFRJ i da se podredi dràvnim organima Republike Srbije i Republike Crne Gore kao pravnim sledbenicima Kraqevine Srbije, Kraqevine Crne Gore, Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Kraqevine Jugoslavije, Demokratske Federativne Jugoslavije, FNRJ i SFRJ,
42
da se odmah izvr{i amputacija dela jugoslovenske teritorije zapadno od linije KarlobagOgulinKarlovacVirovitica i o tome obaveste Ujediwene nacije, velike sile i vlade Italije, Austrije i Ma|arske, da se odmah iz vojne slu`be otpuste svi oficiri i podoficiri slovena~ke nacionalnosti, kao i stare{ine hrvatske i {iptarske nacionalnosti koji se izjasne protiv ovih mera, da se Jugoslovenska narodna armija preimenuje u Srpsku armiju ili, ukoliko to ne bude mogu}e, da se odmah raspusti i da sva wena materijalna sredstva i naoruàwe preuzme novoformirana Srpska armija ~ijem osnivawu treba odmah pristupiti. da se od predstavnika svih politi~kih stranaka koje su zastupqene u Narodnoj skup{tini Srbije i Crne Gore, kompetentnih politi~kih predstavnika Makedonije, Bosne, Hercegovine, Dubrovnika, Dalmacije, Like, Banije, Korduna, Slavonije i Barawe, kao i drugih istaknutih li~nosti javnog i kulturnog ìvota formira Savet nacionalnog spasa koji bi preuzeo svu vlast u svoje ruke i do kraja godine organizovao izbore za ustavotvornu skup{tinu, da se proglasi i sprovede delimi~na mobilizacija, da se odmah sa svih srpskih dràvnih obele`ja uklone komunisti~ki simboli i vrate tradicionalni, da se sve politi~ke stranke do izbora za ustavotvornu skup{tinu uzdrè od zastupawa uskostrana~kih interesa i orijenti{u na saradwu sa Savetom nacionalnog spasa, da se blagovremeno organizuje racionalizovano snabdevawe gra|ana za slu~aj ekonomske blokade od strane dràva koje su podupirale slovena~ki i hrvatski koncept rasturawa Jugoslavije. Apelujemo na srpski narod da u ovom odsudnom momentu pokaè najvi{i stepen nacionalne sloge i jedinstva, da ne dozvoli bilo kakvo cepawe na ideolo{koj osnovi ili podmetawe gra|anskog rata me|u samim Srbima ~ija je reìja ve} spremna u trezorima na{ih neprijateqa. Sve javne demonstracije na otvorenom prostoru mogu biti zloupotrebqene za izazivawe uli~nih nereda, pa od wih treba odustati dok je Otaybina ugroèna. Srpska radikalna stranka i weni kolektivni ~lanovi u~ini}e sve {to je u wihovoj mo}i da doprinesu odbrani srpstva i za{titi srpskih nacionalnih interesa. U tom ciqu spremni smo na svaki oblik saradwe sa svim patriotski orijentisanim politi~kim subjektima. Predsednik Glavnog odbora Srpske radikalne strane, dr Vojislav [e{eq Velika Srbija BR 9/1991.
43
XIV PROSLAVI]EMO DRA@IN JUBILEJ Saop{tewe za javnost

Pre vi{e od dva meseca zakazali smo proslavu pedesetogodi{wice Tre}eg srpskog ustanka pod vo|stvom generala Draè Mihailovi}a na Ravnoj Gori. U me|uvremenu, smi{qeno i tendenciozno, javnost je obasipana najraznovrsnijim dezinformacijama ~iji je ciq da se u srpskoj javnosti stvori konfuzija po ovom pitawu. Vrhunac izdajni~kog i podriva~kog delovawa dostignut je saop{tewem Srpskog pokreta obmane Vuka Dra{kovi}a da se proslava koju oni nisu ni zakazivali otkazuje. Ne spore}i pravo nijednoj srpskoj patriotskoj organizaciji da samostalno ili udruèno u~estvuje u proslavi ovog zna~ajnog jubileja, obave{tavamo sve srpske patriote da Srpska radikalna stranka, Srpski ~etni~ki pokret i Srpski kulturni klub proslavu organizuju u nedequ, 12. maja 1991. godine u 15 ~asova u mestu Igri{te na Ravnoj Gori. Najpogodniji prilaz tom mestu je preko Mionice, putem prema rodnoj ku}i Vojvode Mi{i}a i pravo na Ravnu Goru. U sklopu proslave govori}e ~elnici na{ih organizacija, a pro~ita}e se i poruka vojvode Mom~ila \uji}a i wegova naredba o odlikovawu i unapre|ewu srpskih ~etnika koji su ispoqili veliko juna{tvo u borbi sa usta{ama u Borovu Selu. Naredbu je vojvoda \uji} potpisao u svojstvu predsednika Vojvodskog saveta kao vrhovne komande svih ~etni~kih odreda u Otaybini. U Beogradu, 9. maja 1991. godine Predsednik Glavnog odbora Srpske radikalne stranke i Centralne otaybinske uprave Srpskog ~etni~kog pokreta, vojvoda dr Vojislav [e{eq
XV VREME JE ZA SKUP[TINU
Skup{tina Republike Srbije, kao ustavni subjekt legitimne dràvne vlasti, na àlost do sada nije pokazala onaj minimum dobre voqe, razuma i politi~ke mudrosti toliko potrebnih u ovim burnim i po sudbinu ~itavog srpskog naroda prelomnim vremenima. Apsolutna pobeda vladaju}e stranke na rizi~nim ve}inskim izborima decembra 1990. godine, kona~no pokazuje sve slabosti politi~kog i izbornog sistema, kao i same skup{tinske ve}ine.
44
Opozicija, traè}i opravdawe za poraz koji je doìvela, poku{ava ve} mesecima da izazove gra|anske sukobe u Srbiji i parali{e rad Vlade i Skup{tine. Traì se, u uslovima neprirodnih koalicija, pa ~ak i kolaboracije sa neprijateqima srpskog naroda, raspisivawe novih izbora, ovoga puta po uslovima koje bi diktirale same opozicione stranke. Previ|aju se, pri tom, najmawe tri temeqne ~iwenice. Na izbore, ovakvi kakvi su bili decembra pro{le godine, opozicione vo|e su, posle lo{e izvr{enih politi~kih procena, same pristale i za wihove katastrofalne rezultate sami i snose odgovornost. Obarawe legitimne izborne vlasti, samo zbog toga {to nam se rezultati li~no ne dopadaju, zna~i i naru{avawe svih demokratskih principa, pa time nijedna druga budu}a skup{tinska ve}ina i wena Vlada vi{e ne mogu biti sigurni da im se ne}e isto ponoviti. Re~ je o opasnom presedanu koji u politi~ki ìvot Srbije trajno i na velika vrata uvodi pojmove destabilizacije i anarhije sa nesagledivim posledicama u neposrednoj budu}nosti. Kona~no, potpuno se zanemaruje aktuelna, dramati~na situacija u zemqi i ~iwenica da Srbija, u uslovima ve} zapo~etog rata, ne moè sebi da dozvoli ni dan bezvla{}a. Do stvarawa opasnog praznog prostora bi sigurno do{lo ukoliko bi se u ovom trenutku izvr{ilo obarawe Skup{tine i srpske Vlade. Na àlost, opstrukcija opozicione mawine je svesrdno potpomognuta neinteligentnim, tvrdim i anahronim stavom Socijalisti~ke partije Srbije i wenih poslanika. Nepromi{qeno samozadovoqstvo pobednika rezultiralo je nekriti~kim odnosom prema stvarnosti, proma{enim odlukama, izgubqenim vremenom i arogancijom koja ne vodi ra~una o principima demokratske vlasti. Previ{e je poteza koji otkrivaju stare navike u upravqawu dràvom i bespotrebno provociraju nova zao{travawa na srpskoj politi~koj sceni. Do sada vidqivi rezultati ovakvih odnosa su sve ve}a izolacija Srbije, neefikasan skup{tinski rad, odlagawe re{ewa vitalnih privrednih i socijalnih problema dru{tva i razbijawe srpskog nacionalnog jedinstva. Narod je kona~no uveren da ne zasluùje da se wegovom sudbinom poigravaju politi~ki diletanti i qudi koji u bavqewu politikom vide samo mogu}nost sopstvene promocije i ostvarewe li~nih materijalnih interesa. Srbija je, zaista, zasluìla ne{to boqe. Raspisivawe vanrednih izbora za jedno upra`weno poslani~ko mesto u izbornoj jedinici Rakovica I je zbog toga bila prava proba raspoloèwa i voqe bira~kog tela, kao i op{ta javna, ocena dosada{weg rada Skup{tine Srbije. Socijalisti~koj partiji, u uslovima apsolutne dominacije i uz uhodanu glasa~ku ma{inu, ovaj jedan mandat realno nije zna~io ni{ta. Ona se ipak, i ovoga puta pojavila kao angaòvana politi~ka stranka jer bi pobeda na ovim izborima istovremeno zna~ila verifikaciju dosada{we politike. S druge strane, opozicione stranke, a pre svega Demokratska i Srpski pokret obnove, su mobilisale sve svoje snage ne bi li osvajawem ovog jednog mandata bar malo oja~ale skup{tinske pozicije i materijalizovale svoje tvrdwe o masovnoj podr{ci koju uìvaju u javnosti. Wihovi kandidati, poznati kwi45
èvnik Borislav Peki} i jo{ poznatiji marksisti~ki mislilac, Kardeqev ustavopisac i profesor titoizmalewinizma dr Jovan Marjanovi}, ipak nisu mogli da ponude ni{ta vi{e od onog sterilnog stran~arewa koje wihove kolege i istomi{qenici svakodnevno demonstriraju u Narodnoj skup{tini. U tom kontekstu pojava Predsednika Srpske radikalne stranke dr Vojislava [e{eqa, kao predstavnika sasvim novog politi~kog mi{qewa i pona{awa, na proteklim izborima dobija specifi~no zna~ewe. Na scenu Srbije kona~no je stupila ona odlu~na snaga koja je kao posledwa i najzna~ajnija karika u lancu politi~kih napora nedostajala u borbi za definisawe srpskih nacionalnih interesa. Dosledna borba za demokratiju, protiv svakog totalitarizma, ideolo{kih mitomanija i za prava srpskog naroda rezultirala je do sada progonima, hap{ewima i diskvalifikacijama od strane komunisti~kih vlasti, ali i podmetawima i psihopatskom mr`wom ~elnika jednog dela srpske opozicije. Nezakonita zabrana rada stranke i onemogu}avawe u~estvovawa na decembarskim izborima pra}ena je pre}utnom podr{kom skoro cele opozicije upravo zbog toga {to je dr [e{eq snagom svoje odlu~nosti, jasnim uo~avawem su{tine problema sa kojima se suo~ava srpski narod i li~nim moralnim kvalitetima predstavqao pravu, realnu opasnost za sve politi~ke me{etare na ovim prostorima. Ovakvo stawe imalo je, me|utim i svoje dobre strane. Neu~estvovawem na prethodnim izborima za Skup{tinu Srbije dr Vojislav [e{eq i Srpska radikalna stranka dobili su slobodan manevarski prostor za kona~no definisawe svojih programa, organizaciono ja~awe i priliku da, kao i ~itava javnost, prate razoran rad i sunovrat izabranih narodnih predstavnika. Ostaju}i van skup{tinsko strana~kih razra~unavawa Srpska radikalna stranka je istovremeno ponela svoj deo odgovornosti neprekidno i uporno upozoravaju}i na opasnosti koje su se nadnele nad zemqom Srbijom i pozivaju}i na slogu i nacionalno jedinstvo kao zalogu vremenima koja dolaze. Svojim odlu~nim, ali i primerenim pona{awem dr Vojislav [e{eq i srpski radikali su se na{li na braniku Otaybine i na najboqi na~in su demonstrirali {kolu srpskog patriotizma i po{tovawa demokratskih principa u duhu evropskog shvatawa slobode ~oveka i naroda. Sada je kona~no do{lo vreme da se Srpska radikalna stranka i svojim aktivnim prisustvom ukqu~i u rad Narodne skup{tine Srbije. Dubina krize u kojoj se nalazimo, uz pretwu potpunog sloma dràvnog, privrednog i socijalnog ustrojstva bili su dovoqan razlog da bira~i Rakovice shvate da su sazreli uslovi da u Skup{tinu prodre glas razuma, glas one odlu~ne Srbije koja ne}e dozvoliti jo{ jedan poku{aj nacionalnog samoponi{tewa. Izbor dr Vojislava [e{eqa, na tako ~ist i ubedqiv na~in, samo je prvi znak probu|ene i uspravne Srbije. To istovremeno zna~i i da je vladaju}a stranka dobila svog najozbiqnijeg, ali i konstruktivnog oponenta. Parlamentarna mawina pri tom dobija sopstvenu opoziciju jer se, upravo zbog po{tovawa demokratskih ideala, na saradwu sa dr [e{eqom moè ra~unati samo u uslovima priznavawa moralnih kodeksa i ~vrsto postavqenih interesa srpskog naroda.
46
Uz to vaqa pomenuti da se u dosada{wem radu Skup{tine osetila velika praznina odsustvom klasi~ne gra|anske demokratske desne alternative. Dok je levi blok institucionalizovan u liku vladaju}e Socijalisti~ke partije Srbije, ideolo{ki centralnu poziciju je za sebe, ~ini se trajno, obezbedila Demokratska stranka. Kolaboracija Vuka Dra{kovi}a i wegovih najbliìh saradnika sa svim mogu}im neprijateqima srpskog naroda, od Markovi}evih boqevi~kih reformista, preko autonoma{ko-separatisti~kih vojvo|anskih stranaka i UJDI-jevih trojanskih kowa, do besmislene podr{ke svim jugoslovenskim, ali i hrvatskim politi~kim programima, za~iwena je neskrivenom saradwom sa prepoznatqivim centrima mo}i u inostranstvu. Neprincipijelna borba za vlast, bez ikakvih moralnih i patriotskih ko~nica, dovela je do toga da Srpski pokret obnove danas u Skup{tini ne zastupa vi{e nikoga osim samog sebe i svoje lidere. Zbog toga se tek prodorom Srpske radikalne stranke u Narodnoj skup{tini Srbije formira ono pravo demokratsko desno krilo gra|anske politi~ke scene. Time je i okon~an period identifikacije svih dru{tvenih snaga koje }e u budu}nosti zastupati interese srpskog naroda u celini. Izbor dr Vojislava [e{eqa za narodnog poslanika predstavqa istovremeno i prvu zvani~nu promociju Srpske radikalne stranke. Mada su na{i radikalni, dakle jasni i odlu~ni stavovi i do sada bili poznati javnosti, Srbija sada dobija priliku da se sa skup{tinske govornice, pred o~ima ~itavog naroda uveri u na{u re{enost da ne dozvolimo da se vi{e iko poigrava sudbinom ovog napa}enog naroda. Bi}emo jedini koji }e se dosledno boriti za ru{ewe Jugoslavije kao tragi~ne istorijske zablude koja je dovela do poni{tewa svih materijalnih, moralnih i dràvotvornih vrednosti srpskog naroda; zablude koja je samo u dvadesetom veku odnela tri miliona srpskih ìvota ugra|enih u temeqe neprirodne zajednice slobodnih qudi i robova, `rtava i krvnika, ~asti i moralne bede. U neodlo`nom i potpunom raspadu Jugoslavije i ponovnom uspostavqawu srpske dràvnosti u wenim istorijskim, etni~kim i geostrate{kim okvirima vidimo i jedinu {ansu za obnovu tradicionalnih demokratskih odnosa, radikalni privredni preporod i ostvarewe prirodnih qudskih i socijalnih prava na ovim prostorima. To je preduslov bez koga }e svi drugi napori ostati samo jalovo iscrpqivawe i gubqewe vremena. Rezultat glasawa o poverewu dr Vojislavu [e{equ i Srpskoj radikalnoj stranci na proteklim izborima bili su zapravo provera savesti i odgovornosti srpskog naroda pred samim sobom i svojim potomstvom. Uvereni smo da }e, kao danas Rakovica, sutra i ~itava Srbija umeti da prepozna snagu koja vra}a na put pravih istorijskih perspektiva. Darko ]iri} Velika Srbija BR 10/1991.
47
XVI GOVOR DR VOJISLAVA [E[EQA NA ISPRA]AJU TELA VOJISLAVA MILI]A

Dr Vojislav [e{eq: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Danas se opra{tamo od na{eg brata Vojislava Mili}a koji je juna~ki pao bore}i se za odbranu srpstva tamo gde je srpstvo najugroènije, za odbranu zemqe srpske i srpskog naroda protiv koga je ponovo isukana krvava hrvatska kama. Smrt na{eg dragog Vojislava Mili}a osve}ena je u istom trenutku kad je on pao u podmuklom napadu razjarenih usta{a, ali mi i ovog puta poru~ujemo da }emo osvetiti ne samo Srbe koji ovih dana padaju od usta{kog noà, pred usta{kim besom, nego i sve Srbe koji su pali od hrvatske ruke. Mi Srbi kao narod dozvolili smo da nas jedna otrovnica zmija tri puta za srce ujede a u nedrima smo je odgajali. Ta otrovnica zmija, to su Hrvati. U Prvom svetskom ratu stra{ne su zlo~ine nad Srbima vr{ili, u Drugom svetskom ratu isto, i zamalo ~ak i da im zaboravqeno bude, zamalo da im bude opro{teno. Tre}i put se ta otrovnica ustremila i tre}i put nas za srce ujela. Sad joj treba glavu smrskati da vi{e nikada nikoga ne ujede. Srpski narod ima toliko snage, ima toliko mogu}nosti, toliko sloge i toliko jedinstva da kona~no sa tom usta{kom pomamom iza|e na kraj i da se kaè {ta je ranije bilo i da se vidi ko je to radio i da se zna dokle je zemqa srpska i da }e ta zemqa biti odbrawena i novine rekama krvi ako bude potrebno i niko nas Srbe ne}e spre~iti da opet stvorimo sopstvenu dràvu. Mi }emo braniti sve srpske zemqe dok imamo daha, dok imamo snage, dok imamo sposobnosti. Danas na ovom tu`nom ~inu ispra}aja na{eg dragog Vojislava Mili}a, danas stegla su se srpska srca, srpske o~i suze, me|utim te iste o~i ta ista srca blesnu}e juna~kim sjajem jer mi Srbi nikad nismo, ni kroz istoriju, dozvoqavali da nas neko poniàva, da nas neko gazi, da nas neko gwe~i, da nam neko ugwetava ène, decu, starce, da nam neko zabrawuje srpsko ime, srpsku zastavu, srpsku svetu veru pravoslavnu. Osveta }e srpska do}i u najskorije vreme, osveta srpska ve} po~iwe. Neka je pokoj ve~ni du{i na{eg dragog Vojislava Mili}a. Slava mu! Govor odràn u Staroj Pazovi Velika Srbija, BR 10/1991.
XVII KU]U CVE]A NAPOQE! OTETO PROKLETO

Na tu|em, silom otetom, imawu, vlasni{tvu inèwera Aleksandra Acovi}a u Uì~koj ulici (nije nam poznato za{to se ne zove Titovouì~ka ulica), posle upokojewa Jozefa Broza, koji nije sahrawen u aleji velikana jer to,
48
o~igledno, i nije bio, wegove oàlo{}ene pristalice su, koriste}i se narodnim novcem, podigle Memorijalni centar. Na zemqi{tu koje nije u funkciji grobqa ni mesta odre|enog za zakopavawe uginulih ìvotiwa gde su, mimo propisa i sanitarnih normativa, ipak zakopani jedan pas, jedan punokrvni arapski kow i jedna partizanka sumwivog morala, konkubina po zlu upam}enog pokojnika, podignut je mauzolej sa sarkofagom, bez hri{}anskih ili partijskih obele`ja, ~ije odràvawe ko{ta preko dva miliona dolara godi{we. Bespravno podignuto zdawe, pretvoreno u pagansko svetili{te je, jo{ jedna, proma{ena investicija Komunisti~ke partije. Kao ~ir i krasta na srpskom obrazu, pomenuta gra|evina pe~e i podse}a na zlo~ine, uvrede i pakosti koje je srpskom narodu u~inio podmukli Zagorac. Ku}a cve}a, kako komunisti~ki fosili ve} 11 godina poeti~no nazivaju tu ku}u uàsa, bila je 4. maja 1991. godine, na dan upokojewa neumrlog kominterninog pla}enika, mesto okupqawa srpskog naroda. Na inicijativu Srpske radikalne stranke i wenih kolektivnih ~lanova Srpskog ~etni~kog pokreta i Srpskog kulturnog kluba, na dediwskoj padini, na zaravni podno imawa in`. Acovi}a, re{eni da tu prqav{tinu zauvek o~iste, a sramotu koja im je podmetnuta speru, hiqade okupqenih Srba je podràlo i zdu{no pozdravilo zahtev da se grobno mesto Jozefa Broza iseli iz srpske prestonice. U 12 ~asova, posle minuta }utawa u slavu poginulim srpskim vojnicima: Rajku Vukadinovi}u sa Plitvica i Vojislavu Mili}u iz Stare Pazove, skup pristalica ideje o izbacivawu posmrtnih ostataka tiranina, skup ponosa i razuma, otvorio je inicijator cele te akcije dr Vojislav [e{eq ~iji govor prenosimo u celini. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Srpska radikalna stranka i weni kolektivni ~lanovi: Srpski ~etni~ki pokret, Srpski kulturni klub pre dva meseca su javno uputili zahtev aktuelnom jugoslovenskom komunisti~kom reìmu da se grob najve}eg zlo~inca i zlikovca u istoriji srpskog naroda, Josipa Broza Tita, seli iz Beograda. Ostavili smo im i rok od dva meseca. U tom roku jugoslovenski komunisti~ki reìm je pokazao visok stepen panike. Me|utim, u me|uvremenu je pokrenuta inicijativa u hrvatskom Saboru da se posmrtni ostaci zlo~inca i zlikovca sele iz Beograda za Kumrovec. Zato }emo pokazati jo{ malo strpqewa; ne}emo im ~vrst rok ostavqati ali ih upozoravamo da na{e strpqewe nije beskrajno. Mi ne}emo srpske mladi}e voditi da juri{aju na policiju i na isto tako srpske mladi}e u vojni~kim uniformama. Ne}emo ni po koju cenu prolivawe srpske krvi u me|usobnim sukobima ali neka se ne igraju sa strpqewem srpskog naroda. Ove dana{we demonstracije su demonstracije posledweg upozorewa. Srpski narod u svojoj celokupnoj istoriji nije doìveo teè ponièwe od ovoga, da onaj ko mu je najvi{e zla naneo, ko mu je najvi{e jada zadao, ko mu je doneo najvi{e nevoqa i nesre}a po~iva na najlep{em mestu u na{oj juna~49
koj prestonici Beogradu. Optuùju nas, kaù: nije u tradiciji srpskog naroda da se skrnave grobovi ali je u tradiciji srpskog naroda da se mrtvi na grobqima sahrawuju a ne sami sebi da grobnice odre|uju. Kad ovaj zahtev izraàvamo mi se rukovodimo nekim, op{te civilizacijskim, normama a te op{te civilizacijske norme i sanitarni propisi nalaù da niko nema prava da bude sahrawen tamo gde sam sebi odredi, nego samo tamo gde je unapred odre|ena grobqanska povr{ina. S druge strane, ve} je istekao rok od 10 godina pa, po svim propisima ako rodbina ne pokaè voqu da se stara i da pla}a grobqansko mesto, vr{i se ekshumacija i kosti se preme{taju u zajedni~ku grobnicu. Mi smatramo da posmrtne ostatke zlikovca i zlo~inca Josipa Broza prvo treba ponuditi wegovoj rodbini. Ako rodbina nije zainteresovana, a vidimo da nije, ponuditi ga Hrvatima. Nedavno smo saznali da je pokrenuta inicijativa da se posmrtni ostaci usta{kog poglavnika Ante Paveli}a iz [panije presele u Zagreb. Po{to su Ante Paveli} i Josip Broz Tito dva najve}a sina hrvatskog naroda bilo bi najlogi~nije da ih sahrane jednog pored drugog i da im zajedni~ki spomenik podignu. Mi i ovim dana{wim demonstracijama pokazujemo da je Josip Broz Tito definitivno mrtav u svesti srpskog naroda i da ni po koju cenu ne}emo dozvoliti da nam obnavqaju titoizam, komunizam ili bilo koji drugi diktatorski oblik. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Okupili smo se danas u dramati~nim istorijskim trenucima. Nije za nas zlo~inac i zlikovac Tito vi{e toliko zna~ajan koliko je alarmiraju}a ~iwenica da se u sastavu Titove oktroisane Hrvatske danas povampirio novi usta{ki reìm na ~elu sa novim usta{kim poglavnikom i Titovim generalom Frawom Tu|manom. Srpski narod je Tu|manu ve} presudio; prolivena srpska krv ne}e ostati neosve}ena. Srpski narod juna~ke Srpske Krajine, juna~ke srpske Slavonije, srpske Barawe i zapadnog Srema odoleva èstokim nasrtajima usta{kih bandita. Rame uz rame sa wima bore se i Srbi iz ove suène Srbije i iz drugih srpskih zemaqa. Pobedu nad usta{kim banditima u srpskom Borovu Selu zajedni~kim snagama su izvojevali me{tani Borova Sela, pripadnici srpskog dobrovoqa~kog ~etni~kog odreda i dobrovoqa~kog odreda Srpske narodne obnove. Ovo je posledwa lekcija hrvatskom narodu. Slabije smo od wih naoruàni ali imamo vite{ko srce i nesalomqivu voqu. Neka i daqe Hrvati atakuju na srpske ìvote ali ako mi krenemo iz ove suène Srbije, ne}emo se ni do Zagreba zaustaviti! Onda, ne samo da }emo im ispostaviti ra~une za dana{we `rtve, nego }emo naplatiti i one `rtve u Drugom svetskom ratu. Srpski narod ne}e vi{e ni da pra{ta ni da zaboravqa. Oni koji su preìveli, nemaju pravo da pra{taju u ime zaklanih! Ne}emo vi{e dozvoliti, ni u jednom srpskom mestu, da se vije usta{ka {ahovnica i nikada ne}emo priznati ove Titove granice izme|u pojedinih federalnih jedinica. Nemamo mi ni{ta protiv da Hrvati formiraju svoju samostalnu dràvu ali samo pod uslovom da to urade zapadno od linije Kar50
lobagOgulinKarlovacVirovitica. Pokaza}emo im da hrvatski genocid u Drugom svetskom ratu i poluvekovna komunisti~ka diktatura nisu uspeli da uni{te srpstvo, srpski nacionalni ponos, svest, ~ast i dostojanstvo i da su dana{wi Srbi dostojni svojih predaka. Stasale su nove, mlade generacije koje ne}e da se mire sa komunisti~kim okovima koje su decenijama wihovi o~evi nosili. Sunce slobode i demokratije ra|a se ponovo nad Srbijom i Srbi danas treba da pokaù maksimalan stepen nacionalne sloge i jedinstva. Ni{ta nama Srbima, danas, nije va`nije od za{tite na{ih zapadnih granica. Kad definitivno utvrdimo i u~vrstimo te granice, kad se definitivno bude, u celom svetu, znalo {ta je srpsko, onda }emo sva ostala ideolo{ka i politi~ka pitawa da re{avamo i me|usobno se sukobqavamo. Svaki srpski ìvot je dragocen a mi pokazujemo, borave}i stalno tamo gde je najopasnije, da nam nije ào sopstvenih ìvota. Ne}emo srpsku krv prolivati u Beogradu nego tamo gde je srpstvo najugroènije. Srpski narod ni~iji diktat sa strane ne}e prihvatiti. Ne}emo prihvatiti ni mahinacije sada{weg ~elnika jugoslovenskog komunisti~kog reìma Ante Markovi}a koji je mesecima delovao kao produèna ruka novog usta{kog poglavnika, Frawe Tu|mana. Ante Markovi} poku{ava Srbiju, ekonomskim sredstvima, oboriti na kolena i Srbija mu mora re}i odlu~no ne! Ne, Srbija se ne}e pomiriti ni da drugi istaknuti usta{a, Stipe Mesi}, do|e na ~elo Jugoslavije. Ako savezna vlast nije u stawu da razoruà usta{ke specijalce, ako vojska nije u stawu da ih razoruà, mi }emo ih razoruàti. Mi se suprotstavqamo Stipi Mesi}u i komediji sa Predsedni{tvom Jugoslavije koju treba prekinuti. Videlo se da ta vlast nikakvog autoriteta nema, da nikakvim slobodnim izborima nije konstituisana i srpski narod, napokon, traì srpsku vlast nad svim srpskim zemqama. Mi odlu~no podràvamo voqu srpskog naroda Srpske Krajine, voqu srpskog naroda srpske Slavonije, Barawe i zapadnog Srema da se pripoji dana{woj Srbiji i ta odluka mora biti sprovedena u ìvot a Narodna skup{tina Srbije je mora po{tovati i sankcionisati jer narod vi{e ne}e imati poverewa u takvu skup{tinu ako ona to hitno ne uradi. Svaki druga~iji potez, svako kompromiserstvo sa Hrvatima predstavqa izdaju srpskog naroda. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Mi se zalaèmo za politiku srpskog nacionalnog pomirewa a glavna zaloga tog pomirewa moè biti samo povratak velikog srpskog nacionalnog junaka, juna~kog komandanta Dinarske ~etni~ke divizije, neospornog lidera srpske politi~ke emigracije i dugogodi{weg glavnog simbola antikomunisti~kog otpora srpskog naroda, vojvode Mom~ila \uji}a. Juna~ki vojvoda Mom~ilo \uji} nama je primer za ugled i on }e da se vrati u otaybinu u najskorije vreme i Srbija }e ga odu{evqeno do~ekati. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Srpska radikalna stranka i weni kolektivni ~lanovi Srpski ~etni~ki pokret i Srpski kulturni klub zalaù se za jedinstvo srpskog naroda ali i
51
za jedinstvo srpske opozicije. Na{a ruka je ispruèna svim srpskim opozicionim strankama. Mi vrlo uspe{no sara|ujemo sa Srpskom narodnom obnovom, sa Svesrpskim nacionalnim savezom, sa Narodnom strankom a pogotovo vrlo uspe{no sara|ujemo sa Srpskom demokratskom strankom juna~ke Srpske Krajine i Srpskom demokratskom strankom Bosne i Hercegovine. Mi sa ovoga mesta pozdravqamo juna~ke vo|e srpskog naroda: vo|u Srpske Krajine dr Milana Babi}a i neospornog vo|u srpskog naroda Bosne i Hercegovine dr Radovana Karayi}a. îtavo srpstvo se ponosi wihovom juna~kom borbom i wihovim otporom. Mi smo spremni na saradwu i sa svim drugim strankama koje deluju u dana{woj suènoj Srbiji ali samo pod jednim uslovom, da oni napuste otvorenu koaliciju sa najcrwim srpskim neprijateqima: sa Savezom reformskih snaga Ante Markovi}a, sa UJDI-jem, Udruèwem za jugoslovensku demokratsku inicijativu koje je formirao poznati usta{ki srbomrzac Branko Horvat i sa Narodnom seqa~kom strankom na ~ijem se ~elu nalazi poznati vojvo|anski autonoma{ Dragan Veselinov. Svim ostalima na{e su ruke ispruène bez obzira u kakvim smo sukobima bili sa wihovim rukovodstvima. Nama je u interesu jedinstvo i sloga svih srpskih patriotskih snaga. Na kraju, pozdravqam vas na{im tradicionalnim srpskim pozdravom. Za vaskrs slobodne Srbije, s verom u Boga, za kraqa i otaybinu! @iveli! Na ukra{enom Dediwu, rascvetalom perivoju odre|enom za naseqavawe izabranih, gde su izme|u vila pravilno raspore|ene straàrske ku}ice ~ula se ~etni~ka pesma, vesnik novog vremena i poretka; zavet koji se ostvaruje. êtnici iz svih srpskih zemaqa uzvikivali su imena svojih vojvoda i unosili nemir u pripadnike dràvne bezbednosti i specijalce JNA koji su ~inili odbrambeni bedem oko svetili{ta. Oni koji su im naredili da to ~ine i dali ovla{}ewa da i vatru na goloruki narod otvore, {titili su, u stvari, svoje privilegije i, na nedozvoqen na~in, ste~ena dobra. Iza metalne ograde koja je bila postavqena ispred muzeja prepunog besmislenih {tafeta, nalazila su se mitraqeska gnezda spremna da, u slu~aju proboja te barijere, pokose drznike koji su se usudili da uznemire faraona. U Srbiji je uvek, mislimo na komunisti~ku eru, bilo veoma jednostavno dobiti dozvolu za upotrebu sile protiv naroda. U usta{kom (zovu ga crvenim a to je isto) Splitu gde su im lomili vratove i ubijali ih, pripadnici JNA nisu upotrebili oru`je. Ali svako }e snositi posledice za svoje antisrpsko delovawe a mi }emo ispitati i utvrditi stepen odgovornosti svakog pojedinca. Dràvnoj bezbednosti i vojsci je ipak bila uskra}ena mogu}nost intervencije jer su demonstracije, najavqene kao mirne to zaista i bile a zbog svake eventualnosti i mogu}ih provokatora bila je spremna ~etni~ka redarska slu`ba koju je organizovao g. Branislav Vaki}, potpredsednik Srpskog ~etni~kog pokreta. Demonstracije uvre|enih Srba re{enih da se re{e groba mo{tiju najve}eg svetskog prevaranta su nastavqene govorom Vojina Vuleti}a, potpredsednika Srpske radikalne stranke i Generalnog sekretara S^P-a, koji je u delu svog govora rekao:
52
... dana{wim danom mora da zapo~ne odlu~uju}i obra~un Srba sa Josipom Brozom, kao poluvekovnom obmanom ali }e on istovremeno da ozna~i po~etak na{eg obra~una sa nama samima. Ukoliko se danas, makar i verbalno, obra~unamo sa plavobelom qubi~icom sme{tenom u zidinama one sramne ku}e, to }e biti, nadajmo se, i agonija nekih la`nih novih, i budu}ih politi~kih zvezda... Skupu se ùstro i britko, na svoj na~in, obratio i jedan od prvoboraca srpskog otpora protiv boq{evi~ke vladavine, ~elnik Srpske narodne obnove Mirko Jovi}. Posle bujice re~i kojom je osudio preìvele reìme: komunisti~ki i titoisti~ki, pomenuv{i dosada{wu politi~ku aktivnost dr [e{eqa, Mirko Jovi} je naglasio da pogrdu Crveni Vojvoda izmi{qenu u nekoj nastranoj glavi, srpski ~etni~ki vojvoda ne zasluùje. Skupu se obratio i Radomir Smiqani}, poznati srpski kwièvnik, koji je svoj nadahnuti govor zavr{io re~ima: ... neka Hrvati odnesu posmrtne ostatke svog najve}eg sina, sa pijetetom }emo to pozdraviti, neka ga prenesu u Mirogoj. Tamo leì Artukovi}, tamo }e, kao {to je rekao dr [e{eq, vojvoda, uskoro leàti Paveli}, neka ga odnesu gde god ho}e. Neka gospodin Kuhari} opoje svog katoli~kog pokr{tenika Tita i neka se lepo zavr{i taj civilizatorski ~in a ovaj najlep{i deo Beograda, ovi hektari divnog parka koji, kao Memorijalni centar ko{taju srpski narod godi{we kao izgradwa dve fabrike i tri bolnice, da se preda narodu. Ovaj takozvani muzej 25. maj, sa poklonima la`nom vo|i, tako|e treba ukinuti. Neka se pokloni prodaju na licitaciji i neka se to pretvori u fond za pomo} izgladneloj i obogaqenoj radni~koj klasi, koju je prevario wen vo|a, i neka to postane Dom opozicije pod starateqstvom Srpske radikalne stranke, najstarije srpske stranke. Na demonstracijama koje su organizovano i u redu proticale srpskim rodoqubima i ~etnicima govorio je i Branislav Vaki}, potpredsednik Srpskog ~etni~kog pokreta iz ~ijeg govora izdvajamo konstataciju: Wegov najve}i zlo~in je {to je posle oktobra 1944. kada je Crvena armija oslobodila Beograd a partizanska vojska se domogla avijacije i tenkova nije naredio napad na usta{ki logor Jasenovac, najve}u klanicu srpskog naroda, nego je ta fabrika smrti nesmetano radila sve do aprila 1945. godine! êtni~ki major Miladin Todosijevi} je naglasio da je srpski vojnik, ratnik za srpske nacionalne vrednosti, i da nije ve{t govornik. Komandant ~etni~kog dobrovoqa~kog odreda u Borovu Selu, novom selu Drenovu je, naglasiv{i da je tamo{wi ìvaq u muci i tuzi, pozvao sve prisutne Srbe da, u granicama svojih mogu}nosti, pomognu pravednu borbu tamo{weg ìvqa i pravednu borbu Srba u svim, od usta{oidne hrvatske vlasti, ugroènim srpskim zemqama. Sneàna Vasilijevi}, predsednika Kola srpskih sestara je predloìla da se prostor Memorijalnog centra Josip Broz i postoje}e vile na tom prostoru iskoriste za: de~ija obdani{ta, sme{taj starih i iznemoglih lica i bolesnih radnika i de~ija letovali{ta.
53
Rosvita Topolac, predsednica Srpskog kulturnog kluba je, u svom obra}awu demonstrantima, istakla: ... do{li smo sa zahtevom da se od nas {to daqe nose kosti ~oveka koji je iz na{e sredine proterivao znawe i kulturu jer je dobro znao da su istorijski zna~ajni samo oni narodi koji imaju svoju kulturu. Rajko \ur|evi}, novinar je, izme|u ostalog, rekao i: Srbija je postala grobqe a grob Josipa Broza ku}a cve}a. To je apsurd koji vi{e ne}emo da trpimo! Toma Nikoli}, jedan od potpredsednika Srpske radikalne stranke, je u svom izlagawu rekao i: ... deset godina mi strpqivo ~ekamo da Srbija otvori svoja nedra i izbaci zlikovca i zlo~inca Tita. Rajko Mr|a, predsednik regionalnog odbora Srpske radikalne stranke za Barawu je pozdravio prisutne i apelovao za pomo} ... u ime Boga i za spas roda, neka nam se dogodi Srbija poèleo je predstavnik Srba, avnojevskom odlukom izop{ten iz svoje zemqe. Stanoje \or|evi}, potpredsednik Srpske radikalne stranke, je obra}aju}i se demonstrantima, izdvojiv{i ~etnike kao radikalske uzdanice, rekao: ... va{e prisustvo daje nam snagu da istrajemo u na{im radikalnim zahtevima a posebno u na{em svesrpskom zahtevu da se, sa ovoga mesta, uklone ostaci ~oveka pod ~ijim se imenom odràla i razvijala najstra{nija ideologija 20. veka titoizam! Toga dana, 4. maja 1991. godine na demonstracijama ispred ku}e cve}a narodu je govorio i istori~ar Darko ]iri}, koji je potresno primetio: ... u potaji i nemo}i, u gluvo doba i na gluvom mestu, banda yelata je ubila viteza srpske slobode, generala Draù Mihailovi}a. Na wegovom neobeleènom, beskrsnom i neopojanom grobu podigli su luna park, kafanu i kupali{te. Ubica i daqe leì u svom faraonskom leglu poroka i da mogu i nebo i zemqa bi zbog toga pocrveneli od stida. Okupili smo se, Srbi, da bar deo tog stida skinemo sa svoje savesti i sa du{e na{eg naroda. Oko 14 ~asova demonstracije, koje su po~ele u podne, okon~ao je vojvoda dr Vojislav [e{eq slede}im re~ima: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Danas smo demonstrirali svoju odlu~nost. Mi se ne {alimo i usta{ki poglavnik Frawo Tu|man, napokon, zna da se mi ne {alimo. Sve {to smo odredili kao svoj politi~ki ciq mi }emo ostvariti i to garantujemo svojim ìvotima. Srpski narod nije mogla da poniàva ni turska imperija, ni austrougarska, ni fa{isti~ka Nema~ka a kamoli ova {aka jada, neistorijskih Hrvata. Napadaju goloruke qude, desetine srpskih mladi}a su pretukli u policijskim stanicama. Udaraju ène i decu a srpski borci za slobodu pucaju i udaraju samo na onoga usta{u koji nosi oru`je. Nema tog Hrvata koga su golorukog Srbi napali. Nema te hrvatske ène ili hrvatskog deteta koje moè prstom pokazati na Srbina. Mi }emo svim onim Hrvatima, koji nose oru`je i idu na srpska sela do}i glave, nijedan preìveti ne}e!
54
Kad smo se vra}ali iz Belog Manastira, blokira{e nam put. Wih 30 do 50, sa automatskim oru`jem, snajperima, poluautomatskim pu{kama na gotovs, ni{anili su u nas. Htedo{e da me u Osijek odvedu, reko{e na saslu{awe, ali pristigo{e na{i juna~ki ~etnici, pristigo{e Srbi iz srpske Barawe, zapreti{e im i odmah me pusti{e! Kakva im je to hrvatska dràva, kakva im je to hrvatska policija, kakvi su im to usta{ki odredi? Gledao sam kako im se tresu kukavi~ke ruke, kako se znoje sa oru`jem u rukama uperenim u nas goloruke. To su Hrvati, posledwe sme}e Evrope! Eto, zato taj narod nama ne moè biti bratski. Kako takvi bra}a da nam budu? Nije ni malo slu~ajno, da je na{ veliki pesnik Jovan Du~i} 1942. godine, pred ameri~kim predsednikom Ruzveltom, rekao Hrvatima: Vi Hrvati ste najhrabriji narod na svetu, ali ne po tome {to se ni~ega ne bojite, nego po tome {to se ni~ega ne stidite! Nije ni malo slu~ajno {to je predsednik Ruzvelt planirao da, posle rata, tu Hrvatsku, razume se onu pravu Hrvatsku zapadno od Karlobaga, Ogulina, Karlovca i Virovitice, stavi pod starateqstvo Ujediwenih nacija, kao dràvu zlo~ina~kog naroda. To nije uspelo samo zbog izdaje Vinstona êr~ila i odluke da se vlast u Jugoslaviji preda u ruke zlikovcu i zlo~incu Josipu Brozu Titu. Ali, mi Hrvatima poru~ujemo: po normama me|unarodnog prava, ratni zlo~ini nikada ne zastarevaju i nikada wihovi zlo~ini ne}e zastareti. Nikada Jasenovac, kra{ke jame, srpske klanice, poru{ene ku}e, spaqene crkve, poklana srpska deca, ne}e biti zaboravqeni i ne}e ostati neosve}eni. Narod koji zaboravi svoju istoriju osu|en je da je ponovi. Mi Srbi ni{ta ne smemo zaboraviti a sve srpske zemqe su okrenute prema nebu i vapiju za osvetom. Mi, posledwi put, pozivamo i General{tab ove, takozvane, Jugoslovenske narodne armije da razoruà usta{ke odrede. Ako ih oni, u najskorije vreme, ne razoruàju, mi }emo ih razoruàti! Bra}o i sestre, sutra }emo proslaviti \ur|evdan, sa na{om bra}om iz Srpske narodne obnove, sutra nave~e na Oplencu. Pozivam vas i da 12. maja svi do|ete na Ravnu Goru, gde }emo proslaviti pola veka od po~etka Tre}eg srpskog ustanka pod vo|stvom generala Draè Mihailovi}a. Dvanaestog maja na Ravnoj Gori, najverovatnije u 15 ~asova zavisi od vremena sahrane mo{tiju svetog vladike Nikolaja. Pozivam vas i da 15. maja do|ete pred Skup{tinu Jugoslavije na demonstracije suprotstavqawa izboru Stipe Mesi}a, usta{e, na ~elo Jugoslavije. Ove na{e demonstracije zavr{imo mirno, pevawem patriotskih pesama! @iveli! êtvrtog maja, paganski mauzolej, takozvana ku}a cve}a nije, na radost titoisti~kog taloga sru{ena. Ostala je da, jo{ neko vreme, ruì Beograd i traje a onda }e biti ili iseqena ili, na ~etni~ki na~in, bez najave, sravwena sa zemqom kao punska Kartagina. Mesto na kome se nalazila bi}e oka|eno i vra}eno nekada{wem vlasniku, porodici Acovi}. Sini{a Aksentijevi} Velika Srbija BR 10/1991.
55
XVIII PROTESTNE DEMONSTRACIJE PRED SKUP[TINOM SFRJ

U organizaciji Srpske radikalne stranke i wenih kolektivnih ~lanova: Srpskog ~etni~kog pokreta i Srpskog kulturnog kluba 15. maja 1991. godine ispred Skup{tine Jugoslavije, u prisustvu vi{e desetina hiqada qudi, odràne su protestne demonstracije protiv izbora deklarisanog usta{e, Stjepana Mesi}a za predsednika Predsedni{tva SFRJ. Skupqawe naroda je po~elo jo{ u prepodnevnim ~asovima, a kada je oko 13 ~asova prostrujala vest da Mesi} nije izabran za predsednika, sa svih strana, iz hiqada grla, ~uli su se poklici radosnog odobravawa. U prepoznatqivom dekoru stotina srpskih i ~etni~kih zastava i transparenata, {ajka~a i {ubara, odu{evqewe je dostiglo vrhunac kada se, ta~no u 15 ~asova, na stepenicama Skup{tine (u vrlo bliskom budu}em vremenu bi}e i u velikoj skup{tinskoj sali) pojavio srpski ~etni~ki vojvoda dr Vojislav [e{eq do~ekan eksplozivnim povicima Vojo, vojvodo! Obrativ{i se prisutnima sa: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe vojvoda ih je obavestio da je jutros stigla tu`na vest, od zlo~ina~ke, du{manske ruke poginuo je veliki sin srpskog naroda Vuka{in [o{ko}anin! Posle minuta }utawa u slavu poginulog ~lana Srpskog nacionalnog ve}a za Slavoniju, Barawu i zapadni Srem i komandanta odbrane Borova Sela, istakav{i da je: ta ista, jezuitska, zlo~ina~ka ruka koja stoji iza ovog ubistva, ista ruka koja èli da od nas Srba robove stvori, vojvoda [e{eq je pozvao prisutne ~etnike i Srbe da se osvete usta{kim ubicama. Narod je prihvatio zavet i kao grmqavina ~ulo se: Osveta, osveta!, Ubi}emo usta{e! Obave{teni smo da izbor Stipe Mesi}a nije uspeo i srpski narod to pozdravqa, jer srpski narod ne moè dozvoliti da jedan otvoreni usta{a do|e na ~elo dràve, onaj koji je pretio izgonom srpskom narodu iz srpske Krajine. Danas izraàvamo protivqewe i protiv svih organa nelegalne i nelegitimne jugoslovenske dràvne vlasti. Ta vlast nikakvim demokratskim izborima nije izabrana. Zatim je vojvoda [e{eq izrekao optu`be na ra~un saveznog premijera Ante Markovi}a koji je usta{ama omogu}io da se naoruàju i spre~io wihovo razoruàvawe. Wegov je ciq da Srbiju ekonomski i politi~ki upropasti i da nas Srbe zavadi! Dr [e{eq je jo{ dodao da Srbi vi{e ne}e zaboravqati i pra{tati, da narod u Srpskoj autonomnoj oblasti Krajini i svuda gde to bude potrebno moè ra~unati na pomo} ostalih Srba, jer je na{im neprijateqima sada jasno kolika je snaga srpskog naroda. Znaju da iz Jugoslavije ne mogu vi{e da iznesu sve {ta su hteli. Zato èle prvo konfederaciju, da sada{we granice postanu i dràvne, pa da se osamostale. U ovom trenutku za vaskoliko srpstvo nisu va`ne nikakve strana~ke i politi~ke podele, nego je najva`nije da se svi Srbi pozovu na jedinstvo.
56
Danas nema vremena za neslogu rekla je dr Qubica [olaja iz SDS koja je jo{ upozorila na strahovladu reìma u Hrvatskoj prema Srbima. Branislav Vaki}, potpredsednik Srpskog ~etni~kog pokreta je istakao da: ~etnici ne èle nikakvu Jugoslaviju i brani}e Srbiju du` svih wenih granica. Stanoje \or|evi}, potpredsednik Srpske radikalne stranke, poru~io je da je: srpskom narodu pripreman hrvatski trijumvirat Mesi}Markovi}Lon~ar, ali da ta namera ne}e pro}i! Okupqenima su se jo{ obratili: srda~no pozdravqen Mirko Jovi}, predsednik Srpske narodne obnove, Sava Gruji} predsednik Svesrpskog saveza i Zoran Kosti}, kwièvnik iz Beograda, predsednik udruèwa Solidarnost. Demonstracije su, u miru, okon~ane ~etni~kim pesmama koje su se iz sna`nih zvu~nika postavqenih na ulazu u Skup{tinu, orile a narod ih prihvatio. ]irilovi} Velika Srbija BR. 10/1991.
XIX APEL SRPSKOM NARODU

Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Jugoslovenska komunisti~ka vlada Ante Markovi}a, shodno preporuci Organizacije ujediwenih nacija, od 1. aprila 1991. godine sprovodi redovni desetogodi{wi popis stanovni{tva. Kako su dosada{wi popisi redovno bili sredstvo antisrpske politike manipulisawa la`nim statisti~kim pokazateqima u svrhu oficijelnog umawivawa udela srpskog naroda u ukupnoj jugoslovenskoj populaciji, Srpska radikalna stranka smatra da Srbi ovog puta moraju popisu pristupiti sa svom ozbiqno{}u, diktiranom pre svega kulminacijom krize jugoslovenske dràve i dru{tva i izvesno{}u wihovog skora{weg raspada. Apelujemo na sve pripadnike srpskog naroda da se u toku popisa izja{wavaju iskqu~ivo kao Srbi, da odbace bilo kakvu mimikriju predstavqawa jugoslovenskom nadnacionalnom ili regionalnom pripadno{}u. U pogledu budu}nosti srpskih zemaqa i odnosa politi~kih snaga koje najaktivnije u~estvuju u raspletu jugoslovenske krize veoma je va`no da predstoje}i popis izrazi prave omere u~e{}a pojedinih nacija u ukupnoj populaciji. Bra}o Srbi muslimanske veroispovesti, Ne dozvolite da vas daqe manipuli{u neprijateqi srpskog naroda proklamovawem ve{ta~ke muslimanske nacije ili, {to je najnovija tendencija iz wihovog neiscrpnog antisrpskog repertoara, inicirawem bo{wa~ke. Sudbinski smo upu}eni jedni na druge i zato ne dozvolimo da nas bilo ko zava|a. Gradi}emo slobodnu i demokratsku dràvu pune verske tolerancije ko57
ja }e afirmisati sve posebne religijske vrednosti u ciqu wihovog dovo|ewa u idealan sklad, saglasan osnovnim principima na kojima po~ivaju moderna i civilizovana dru{tva razvijenog sveta. Bra}o Srbi katoli~ke veroispovesti, Ne dozvolite da podmukla delatnost najcrwih srpskih neprijateqa u va{im glavama izbri{e svest o srpskom nacionalnom poreklu. Prelazak s pravoslavqa na katoli~anstvo va{im precima su diktirale te{ke istorijske prilike i borba za opstanak. Ali, mewawem veroispovesti nigde u svetu se ne mewa i nacionalna pripadnost. Na{i neprijateqi ve} vi{e decenija poku{avaju sve Srbe katoli~ke veroispovesti ukqu~iti u hrvatski nacionalni korpus, zbog ~ega su Hrvati u vreme ilirskog pokreta i srpski kwièvni jezik prihvatili kao svoj sopstveni kako bi lak{e identifikovali katoli~anstvo i hrvatstvo u krajevima u kojima su Srbi najintenzivnije pokatoli~avani. Ne dajte da vas i pri ovom popisu tretiraju kao pripadnike nacije koja vam je tu|a i po poreklu i po mentalitetu, samo zato {to ispovedate istu religiju. Bra}o Srbi iz Crne Gore, Oduvek je Crna Gora najlep{i draguq u srpskoj kruni a va{e ~ojstvo i juna{tvo ponos vaskolikog srpstva. Kako bi Srbi po zvani~nim statistikama predstavqali {to mawi procenat ukupnog jugoslovenskog stanovni{tva, od rata na ovamo prisiqavali su vas da se izja{wavate kao pripadnici izmi{qene crnogorske nacije. Odlu~no se tome suprotstavite jer je bez vas srpstvo osaka}eno i uskra}eno za onaj deo naroda koji je najhrabriji i vekovima bio nacionalno najsvesniji. Bra}o Srbi iz Makedonije, Komunisti~ki reìm vas ve} pola veka poku{ava izdvojiti i otu|iti od srpskog nacionalnog bi}a progla{avaju}i vas pripadnicima ve{ta~ke makedonske nacije. Ali va{u krsnu slavu kao osnovno srpsko nacionalno obele`je ipak nisu uspeli ugu{iti. Danas kad opet mra~ne sile atakuju na va{u teritoriju i va{u nacionalnu svest, vi{e nego ikada je va`no da se isprsite i celom svetu jasno stavite do znawa da ste oduvek Srbi i da Srbi ostajete. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Danas su nam najpotrebnije nacionalna sloga i jedinstvo. Ne dozvolimo da nas bilo ko me|usobno zava|a i deli. Lom autokratskog reìma, titoisti~ke komunisti~ke despotije i tiranije, ru{ewe totalitarne svesti i poretka, ponovo nam otvaraju ona sudbinska pitawa za koja su na{i preci bili ube|eni da su definitivno re{ena. Uspravimo se i odlu~no, kao bra}a, suprotstavimo svim srpskim neprijateqima. Neka va{ osnovni princip bude: Sve za srpstvo, a srpstvo niza{ta!Srbija je ve~na dok su joj deca verna! U Beogradu, 23. marta 1991. godine Predsednik Glavnog odbora Srpske radikalne stranke, dr Vojislav [e{eq Velika Srbija BR 10/1991.
58
XX OPASNO UPLITAWE NEMA^KE Saop{tewe Glavnog odbora

Na sednici Glavnog odbora Srpske radikalne stranke odrànoj 30. avgusta 1991. godine doneta je odluka kojom se odbacuje Deklaracija o Jugoslaviji koju je donelo Ministarsko ve}e Evropske zajednice. Srpska radikalna stranka smatra da je re~ ne o deklaraciji ve} o ultimatumu gotovo identi~nom onome iz 1914. godine, a koji vre|a dostojanstvo srpskog naroda i ugroàva wegove vitalne interese. Ovim ultimatumom je srpski narod unapred osu|en kao agresor. U formulaciji ponu|ene deklaracije uticaj nema~ke politike je dominantan. Kad god je Nema~ka, u pro{losti, poku{avala da nametne svoju politi~ku voqu na ovim prostorima, posledice su bile tragi~ne. Zato smatramo da ona na to nema vi{e nikakvih prava. EZ od svoga osnivawa nikada nije donela sli~an dokument. Srpski narod ne}e dozvoliti da se ponove tragi~ne posledice poniàvaju}eg ultimatuma, kao ni bilo koje drugo me{awe stranih sila u unutra{we stvari Srbije. Srpska radikalna stranka veruje da demokratska Evropa i svet imaju razloga da se zabrinu nad ovakvim ultimatumom koji moè da uzgrozi i wihovu bezbednost. U Beogradu, 31. avgusta 1991. godine Ata{e za {tampu Predsednik Glavnog odbora Rajko Goranovi} Srpske radikalne stranke, dr Vojislav [e{eq Velika Srbija BR 11/1991.
XXI KOME SMETA DR [E[EQ?

Predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq, ~ija popularnost iz dana u dan raste, sve ~e{}e je ~ovek posebne pa`we ali i ~ovek koji mnogima smeta. Ne bih èleo da pi{em o dobronamernim qudima, brojnim novinarima, radio reporterima i televizijskim snimateqima. Ne zato {to oni to ne zasluùju, ve} naprosto {to se radi o qudima ~iji profesionalni smisao za traèwe i iznalaèwe tema nema granica i {to je vrlo nezahvalno u toj sferi praviti neka pore|ewa. A danas, naro~ito posle ulaska dr [e{eqa u Skup{tinu Srbije, nema trenutka koji bi bio bez novinara i za wega trenutak kada bi se mogao opustiti i odmoriti. Me|utim, èleo bih da pi{em o onima koji su dr [e{eqom nezadovoqni, o onima koji ga i u {tampi i na ulici, u Skup{tini u kafani, a neki ~ak
59
i na grobqima napadaju. O onim qudima kojima uspesi i znawa drugih smetaju, pa izraàvaju patolo{ku zlobu i mr`wu, u nedostatku argumenata ne prezaju ni od upotrebe najcrwih i najsramnijih sredstava radi ostvarewa svojih ciqeva. Na wihovu àlost, a iskustvo nam je to uvek pokazivalo, takvi postupci bili su i ostali bumerang za one koji su ih koristili. Vi{e je doga|aja u posledwe vreme bilo koji govore o postojawu posebne grupe qudi ili grupa qudi ~iji je zadatak da atakuju na dr [e{eqa. Svaki od tih doga|aja bio bi tema za sebe i svaki od wih zasluìvao bi posebnu studiju. To naro~ito vaì za aktere tih grupa i aktere doga|aja. Nabrajaju}i doga|aje koji su imali za ciq atakovawe na li~nost i postupke dr [e{eqa, ali i Srpske radikalne stranke, ne treba prenebre}i najzna~ajnije od wih, i to: 1. Izbore za poslanika Skup{tine Srbije u Rakovici; 2. Pona{awe poslanika SPO-a i Demokratske stranke oko verifikacije mandata; 3. Poku{aje obezvre|ivawa govora dr [e{eqa u Skup{tini Srbije; 4. Srpska re~ i weno pisawe; 5. Poku{aj SPOa da mafija{ki sukob u Beogradu pripi{e pitawu dr [e{eqa u Skup{tini Srbije o takozvanoj Srpskoj gardi. Analiziraju}i sve ove doga|aje, sve ono {to o wima znamo i {to je o wima napisano, s ponosom moèmo konstatovati da je Srpska radikalna stranka ostala dosledna svojoj opozicionarskoj orijentaciji a wen predsednik dr [e{eq pravi opozicionar i sve bliì narodnom tribunu. Svi oni koji su napadali, budu}i da su u tim napadima koristili laì i podvale, gubili su od svoje popularnosti bar onoliko koliko su o~ekivali da }emo mi izgubiti. Neposredno pred izbore u Rakovici, ~ak i u revolvera{koj {tampi pojavio se la`no konstruisan zapisnik navodno sa~iwen od Glavnog odbora SPS da se pomogne izbor dr [e{eqa. Ovaj krajwe nepo{ten i kriminalni ~in pripisuje se Demokratskoj stranci a na wenom ~elu zna se ko je danas. Neka se pita nije li i zbog toga Demokratska stranka tako pro{la na izborima u Rakovici. Verifikacija mandata dr [e{eqa je pri~a za sebe. Neshvatqivo je da poslanici opozicije (SPO i Demokratska stranka) koji u svojim redovima imaju ~ak i doktore nauka, glasaju protiv predloga da se verifikuje mandat. Time su prakti~no i jasno i glasno pokazali svoju nemo} da prikriju raspoloèwe posle poraza u Rakovici, a jednovremeno i èqu da samo oni predstavqaju opoziciju u Srbiji. A kakva je to opozicija, narod Srbije na najboqi na~in ocewuje. Ulaskom dr [e{eqa u Skup{tinu Srbije stvorena je posebna atmosfera. Ona se ogleda u èqi srpskog naroda, skoro svakog gra|anina Srbije, da bude uz televizor onog trenutka kada je za govornicom dr [e{eq. Komentari wegovih govora i uop{te wegovih istupawa izazivaju op{te zadovoqstvo. Qudi su sretni {to se tamo na{ao ~ovek koji u pravom trenutku, pravim i razumqivim re~ima zna {ta }e re}i i kome }e re}i.
60
Gospodi koja ga napadaju to svakako ne odgovara. Wihovi arlekinski nastupi izgubili su svaki smisao. To svakako sujetnima smeta. I onima koji li~e na kelnere ali i onima koji smatraju da im doktorske titule obezbe|uju i mudrost. O Srpskoj re~i ili treba posvetiti celi broj Velike Srbije ili uop{te ne treba pisati. Ako jedna novina sve svoje stranice posveti napadu na jednu li~nost, bez obzira koja je to li~nost, onda je o~igledno da je vlasnik tih novina nemo}an. On pribegava intelektualnoj sramoti nad listom u obra~unu sa drugim, zaboravqaju}i da time atakuje i na dostojanstvo svojih novinara saradnika. I najzad, bar za ovu priliku, najbeskrupulozniji napad na li~nost dr [e{eqa je vezivawe wegovih poslani~kih pitawa za smrt Branislava Mati}a. Preko \or|a Boòvi}a SPO je ~ak i direktno optuìo srpske radikale i dr [e{eqa za Miti}evu smrt. Odgovaraju}i na te neosnovane optu`be mi im moramo re}i da Srpska radikalna stranka nije stranka kriminalaca. Mi politiku ne vodimo ma{inkama. Oru`je koristimo samo kao sredstvo odbrane srpskog naroda, preko svojih dobrovoqaca i wihovih odreda. Srpskoj gardi se odlu~no suprotstavqamo. înimo to jer smo protiv svakog strana~kog naoruàvawa. Iskustvo SS trupa kao garde nacionalsocijalista u Nema~koj, Crnih ko{uqa u Musolinijevoj Italiji, Falange u [paniji i kona~no HDZ garde u Hrvatskoj upravo je dovoqno sna`no da bi se, poput SPO-a, trebali opredeqivati za nacionalne a u su{tini strana~ke garde. Poku{aj SPO da Srpsku gardu predstavi kao narodnu vanstrana~ku je samo neuspeli poku{aj!Ako je SPO tu gardu osnovao, ako je uniformisao i naoruào, ako je obu~ava i sl. onda to moè, po prirodi stvari, biti samo vojska (paravojska) Srpskog pokreta obnove. Otuda i pravo dr [e{equ da se u svojstvu poslanika pita i drugima postavqa pitawa kako je to na posledwoj sednici u~inio. Strana~ke vojske su posebna opasnost za Srbiju jer je sa wihovim postojawem izbijawe bratoubila~kog rata u samoj Srbiji mogu}e. St. \or|evi} Velika Srbija, BR 11/1991.
XXII U LA@I SU KRATKE NOGE

^lanak koji prenosimo a koji je objavqen u Ve~erwim novostima 6. juna 1990. godine, dokazuje da je na istinu, kumstvo i etiku prvi nasrnuo Vuk Dra{kovi} a ne vojvoda [e{eq, kako je propaganda Srpskog pokreta obmane bezo~no, vi{e od godinu dana tvrdila.
61
Postavqaju}i dijagnozu svom kumu i laù}i o wegovim postupcima Vuk je prekr{io eti~ki kodeks i svojim makijavelisti~kim radwama podsetio na raniju pripadnost partiji ~ijih se pravila pona{awa nikada nije odrekao. Pohlepan za vla{}u i ùre}i da, naro~ito posle decembarskog izbornog kraha, do we stranputicom i pre~icom do|e, Vuk je oskrnavio institut kumstva koji je duboko usa|en u svesti srpskog naroda. Da bi izbegao osudu, kaznu i prezir kojima su u Srbiji podvrgnute povrede ili odbacivawa kumovske veze, po prirodi jezuitski i kaptolski perfidan a KaPeJotski vaspitan, Vuk Dra{kovi} je iskonstruisao bezbroj neistina i svoje nedelo raskid kumstva pripisao svom nedu`nom kumu. Tu neistinitu tvrdwu prihvatile su antisrpske snage: reformisti, ujdijevci, demokrati svih vrsta, hadezeovski petokolona{i i drugi i jo{ vi{e je pothrawivali i potencirali produbquju}i raskol u srpskim nacionalisti~kim strankama. Da la` nije dugog veka podseti}emo raàlovanog pisca gospodina Dra{kovi}a na pri~u koju je zabeleìo wegov imewak Vuk (Karayi}) a koju je on, izvesno je, odavno zaboravio. Momak koji je brijao cara Trojana, videv{i wegov nedostatak, kozje u{i, a ne èle}i da se bilo kome poveri, oti{ao je u poqe izvan grada, iskopao jamu i u wu tri puta izrekao a potom zatrpao svoju tajnu. Posle nekog vremena iz te jame je nikla zova. ôban~ad su od we na~inila sviralu a kada su zasvirali izlazio je glas da car Trojan ima kozje u{i. To se pro~ulo i car je, u gnevu, hteo da pose~e svog brija~a, misle}i da ga je on odao. Kada mu je ovaj, u strahu, sve po redu ispri~ao car se uverio da se na zemqi ne moè ni{ta sakriti! Istina se Vu~e Dra{kovi}u ne moè nikada sakriti a istina je da si ti prvi oskrnavio kumstvo. Sini{a Aksentijevi} Velika Srbija, BR 11/1991.
XXIII IN MEMORIAM SAHRANA SRPSKOG JUNAKA

Na planini êmerniku, u selu Pavletina, u oblasti koja se zove Crna Trava, 27. avgusta, uo~i Velike Gospojine, na ki{i koja je okapala postrojene ~etnike i ~lanove porodice, na malom seoskom grobqu pokislom i sumornom u planinskoj izmaglici, sahraweni su posmrtni ostaci jo{ jednog srpskog junaka. Gradimir, koji je u ratom zapaqenoj srpskoj zemqi gradio mir upla{enoj srpskoj neja~i, pao je mu~ki ubijen, na hrvatski na~in, s le|a, zabrawenim rasprskavaju}im zrnom, dok je skidao usta{ku {ahovnicu istaknutu na visokom vodotorwu.
62
Pred roditeqskom ku}om u kojoj je sada jedina mu{ka glava osamdeset petogodi{wi starac, deda pokojnog Gradimira Pe{i}a, opro{tajni govor je odrào srpski ~etni~ki vojvoda [e{eq. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe. Danas se opra{tamo od na{eg brata Gradimira Pe{i}a koji je juna~ki pao brane}i srpsku Slavoniju. Pali su i mnogi drugi srpski sinovi. Srbija danas jau~e nad svojim `rtvama. Srbija je, danas, ponovo u plamenu a na{ brat Gradimir je napustio svoje selo i oti{ao u daleku Slavoniju da tamo brani srpske ku}e, srpske porodice, srpske ène, srpsku decu i pao juna~ki, pao od podmukle usta{ke ruke skidaju}i usta{ku zastavu istaknutu u srpskom selu. Pao je jo{ jedan od najhrabrijih me|u nama. Najhrabriji uvek padaju, najhrabriji uvek ginu, uvek ginu oni koji najvi{e vrede! Gradimir je u Beogradu 15 dana ~ekao da ga uputimo u Slavoniju. êkao je svoju grupu, ~ekao je svoj put bez povratka. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe. Ginuli su Srbi kroz protekle vekove, uvek mu{ki, uvek juna~ki a i danas na{ brat Gradimir svojom smr}u svedo~i da srpske majke nisu prestale da ra|aju junake. Danas, dragi na{ Gradimire, kad se posledwi put od tebe opra{tamo, moèmo da ponovimo onu na{u srpsku i ~etni~ku zakletvu ne}e{ ostati neosve}en! Du{mani }e osetiti kaznu srpskog naroda. Ne}emo vi{e pra{tati kao posle Prvog i Drugog svetskog rata. Do{lo je vreme da izmirimo i stare ra~une, do{lo je vreme da osvetimo sve srpke `rtve i da ujedinimo sve srpske zemqe. Bra}o i sestre. Danas nad ovim odrom, nad ovim junakom, mi koji smo ostali da ìvimo, donekle smo i posti|eni. Posti|eni smo {to ne delimo wegovu sudbinu, {to nismo, zajedno s wim, podelili tu smrt koja ga je mu~ki zatekla, koja ga je zatekla od one ruke koja zna da ubija samo iz zasede i sa le|a. Danas, opra{taju}i se od brata Gradimira, mi izraàvamo i svoju odlu~nost da borbu ne prekidamo dok ne oslobodimo sve srpske zemqe, dok ih ne ujedinimo i dok se potpuno ne rastanemo od onih koji nam ni bra}a ni prijateqi nikada nisu bili. Jo{ }e mnoge majke biti ucveqene. Jo{ }e mnogi sinovi poginuti ali mi }emo ih osvetiti! Na{u borbu dove{}emo do pobede! Brat Gradimir nije uzalud pao. Neka mu je ve~na slava. Posle govora i opela, tu`na povorka je okomitim seoskim putem, kaqavim, preko nekoliko vododerina, niz planinu, si{la do grobqa. Ki{a je padala, êmernik ~emeran bio, Crna Trava se crnila a srpski ~etnici su molitvom, po~asnim plotunom i sa ponekom skrivenom mu{kom suzom ispratili me|u nebeske junake svog poko{enog brata Gradimira Pe{i}a. Velika Srbija BR 11/1991
63
XXIV U ROVOVIMA SA SRPSKIM DOBROVOQCIMA

U novembru 1991. godine doputovao je u Bawa Luku srpski vojvoda dr Vojislav [e{eq. Iako wegov dolazak nije bio najavqen, do{lo je mnogo Kraji{nika da vidi i pozdravi cijewenog vo|u srpskog naroda. U sportskoj dvorani Borik u Bawaluci okupilo se oko deset hiqada gra|ana i nestrpqivo ~ekalo wegov dolazak. Da je bilo mogu}nosti da se wegov dolazak objavi u sredstvima informisawa, pretijesne bi bile i dvije dvorane da prime pristalice i ~lanove Srpske radikalne stranke iz Bosanske Krajine. Ulazak dr Vojislava [e{eqa u dvoranu pozdravqen je ustajawem svih prisutnih i freneti~nim aplauzom. Dvorana se prolamala od uzvika VojoSrbine, Vojvodo i sl. Toga dana, 20. novembra 1991. godine doputovali su u Bawluku, mnogi predstavnici Srpske radikalne stranke iz ~itave Bosne i Hercegovine, da pozdrave svoga predsjednika. Prisutni su bili i predstavnici AR Bosanska Krajina, predsjednik Skup{tine Vojo Kupre{anin i predsjednik Vlade An|elko Grahovac sa svojim saradnicima. Tako|e su doputovali i predstavnici vlasti iz zapadne Slavonije. Predsjednik skup{tine Veqko Yakula i predsjednik vlade Veqko Vukeli} sa komandantom srpskih dobrovoqa~kih jedinica koje se bore na zapadnoslavonskom rati{tu. Bili su prisutni i mnogi predstavnici vlasti iz zapadnokraji{kih op{tina, te mnogi javni i kulturni radnici {irom Bosanske Krajine. Kada su se sti{ali aplauzi i pozdravi, prisutnima se obratio predsjednik Srpske radikalne stranke Bosne i Hercegovine, advokat Nikodin âvi} iz Bawaluke. Pozdravio je Vojvodu i izrazio mu dobrodo{licu, zatim je pozdravio sve prisutne i izme|u ostalog rekao: Ovo nije promocija Srpske radikalne stranke kako su mnogi mislili, nego, ovo je dogovor svih srpskih stranaka na ovom prostoru kako da se pomogne srpskom narodu na ratom zahva}enim podru~jima. îtavo vrijeme rata pomaèmo materijalno, te prihvatawem i smje{tajem izbjeglica, a sada je potrebno da ih pomognemo u borbi. Zato pozivamo sve mu{karce od 20 do 50 godina, i starije koji se osje}aju sposobni da se svrstaju u srpske dobrovoqa~ke odrede i pod komandom JNA krenu u odlu~an obra~un sa neprijateqem na{e otaybine i na{eg naroda. Pozivamo i sve izbjeglice, koji su sposobni da nose oru`je, a kojih ima dosta u Bosanskoj Krajini, da se ukqu~e u borbu protiv fa{izma. Tako|e pozivamo i one na{e dobrovoqce koji su bili na rati{tu, pa se malo upla{ili ili zamorili, pa do{li ku}i da se odmore, da se vrate na front. Ovo nisu pozivi da bi mi nekoga poslali u borbu i na front, nego su ovo pozivi Po|imo svi zajedno u borbu do pobjede! Jedini ~elnik jedne stranke koji se nalazi ~esto me|u svojim borcima i dobrovoqcima, jeste predsjednik Srpske radikalne stranke vojvoda dr Vojislav [e{eq, i ve}ina lidera Srpske radikalne stranke su ukqu~eni u dobrovoqa~ke odrede, te dijele zlo i dobro sa svojim ~lanovima, srpskim dobrovoqcima. Trebalo bi sve vo|e srp64
skih stranaka da se primjerom ove stranke ukqu~e u borbu do pobjede, a strana~ka nadmetawa da se ostave za poslije rata kada bude sloboda, pa neka pobijedi u strana~koj borbi ko je najboqi za srpski narod. U ovu borbu za uni{tewe usta{tva i fa{izma pozivaju vas svi borci sa fronta koji se juna~ki bore. Ovo vas pozivaju majke i rodbina palih junaka. Ovo vas pozivaju du{e 40 nedu`ne djece mu~enika iz Vukovara, koji nikome zlo ne pomisli{e, a kamoli da ne{to u~ini{e. Svi koji se kriju i izbjegavaju da pomognu ovim nedu`nim `rtvama ne}e mo}i izbje}i kaznu Boìju i prezir qudi. Svako je zlo prolazno, a naro~ito ovo zlo koje je èstoko po~elo, brzo }e pro}i. Kako }emo se poslije toga pogledati u o~i re}i gdje smo bili, a znajte da se sada sve zna gde se ko nalazi. Ko bude izdajica i dezerter, ovaj }e ga epitet pratiti dok je ìv. Ove sve poruke su u ime Srpske radikalne stranke. Mi smo radikali sa dugom tradicijom, a o vladavini radikala na{i narodi rado pri~aju u najboqem sje}awu. U programu Srpske radikalne stranke je da izvr{i radikalne promjene u Jugoslaviji. Treba radikalno tj. potpuno sve mijewati. Prvo treba promijeniti rat u mir, siroma{tvo u bogatstvo, bezbo`ni{tvo u pobo`nost i mnoge druge stvari. Izvr{iti u svemu radikalne promjene na sre}u i dobro srpskog naroda. I na kraju pozivam sve predstavnike srpskih stranaka u BiH da se ujedinimo, sloìmo i dogovorimo kako na najboqi na~in da pomognemo srpskom narodu van Srbije koji je izloèn genocidu do uni{tewa. Glavni ciq ove skup{tine je dogovor srpskih stranaka kako pomo}i srpskim krajevima zahva}enim ratom. Poslije toga govorili su predstavnici drugih srpskih stranaka iz BiH, i uglavnom svi su prihvatili poziv da se ukqu~e u odbranu srpskog naroda od povampirenog usta{luka i fa{izma. Burno pozdravqen dugotrajnim ovacijama dr Vojislav [e{eq u jedno~asovnom govoru je insistirao na slozi i jedinstvu svih Srba u odsudnoj i kona~noj bici protiv fa{izma i usta{a. Podsje}aju}i da Srbi vode rat protiv ~etvrtog Rajha, dr [e{eq je rekao da... smo Nijemce pobijedili dva puta da }emo i tre}i. Odbijaju}i optu`be da Srpska radikalna stranka ima neke svoje posebne jedinice i posebne komande, dr [e{eq je rekao, da smo svi jedna armija i mi nemamo posebnih jedinica niti posebnih komandanata. Mi smo svi pod komandom JNA i nisu u pravu svi oni koji napadaju Armiju. Ona je sada o~istila svoje redove i ona je uglavnom srpska, jer 80 odsto kadra je srpske nacionalnosti kao {to su i vojnici. Govore}i o izdaji u redovima nekih srpskih nacionalnih stranaka (SPO, vojvo|anski autonoma{i, evropejci, reformisti, ujdijevci), dr [e{eq se posebno osvrnuo na devetomartovsku epizodu, zamjeriv{i protagonistima ovog skupa da su bili spremni prolijevati srpsku krv na beogradskim ulicama, ali ne i na frontu, tamo gdje se brani srpstvo, Srbija, odnosno zapadne granice Srbije. Interesantna je [e{eqeva gradacija izdajnika u redovima srpskog naroda. U prvu liniju izdajnika svrstao je antikomuniste koji se danas na sva usta bore protiv komunizma, kad vi{e od komunizma nema
65
ni traga. U drugu liniju spadaju oni koji se zalaù za stvarawe srpske vojske, srpske garde. Dr [e{eq je obrazloìo suvi{nim stvarawe srpske vojske pored JNA koja apsolutno {titi interese srpskog naroda i svih onih kojima je stalo do nove Jugoslavije. Stvarawe srpske vojske bio bi svojevrsni hendikep i bumerang srpskoj dràvi i srpskoj politici, jer ta vojska bi bila srpska federalna vojska koja ne bi smjela da makne iz svojih granica, {to zna~i da bi srpski narod u Hrvatskoj bio prepu{ten direktnoj pogibeqn u Hrvatskoj. A ako bi srpska vojska pre{la svoje granice to bi izazvalo direktno angaòvawe snaga NATOpakta u Jugoslaviji, objasnio je dr Vojislav [e{eq. Dr Vojislav [e{eq je rekao da Srpska radikalna stranka ne}e ni u ~emu biti na smetwi Srpskoj demokratskoj stranci Bosne i Hercegovine ve} naprotiv bi}e joj dobra saradnica, podr{ka, potpora i sve }e stvari koje su od vitalnog interesa za opstanak srpskog naroda na ovim prostorima raditi zajedni~kim snagama i uz dogovor. Osvr}u}i se na status muslimana u Bosni i Hercegovini dr [e{eq je rekao da je srpski narod wima ispruìo ruku prijateqstva i na wima je da je prihvate ili odbace. Pozvao je muslimane da otkaù poslu{nost onima iz Zagreba i Sarajeva koji muslimanski narod èle po svaku cijenu konfrontirati sa srpskim narodom i tako ga gurnuti u katastrofu. Prvi ~ovjek Srpske radikalne stranke je tako|e istakao da na{a stranka ne}e ru{iti legalno izabranu vlast u Srbiji, kako to poku{avaju neke srpske stranke, nego }e sa~ekati nove izbore i onda poku{ati da se na demokratski na~in izbori za politi~ko preimu}stvo. Na kraju svoje duè besjede dr Vojislav [e{eq je prisutne podsjetio da je Otaybina jedina stranka, te da smo svi ta jedna stranka i svi jedna armija. Drugog dana svog boravka u Bawaluci dr Vojislav [e{eq je zajedno sa svojim saradnicima otputovao na zapadnoslavonsko rati{te. Posjetio je borce na prvim borbenim poloàjima. Sa svima se pozdravio, raspitao se za te{ko}e boraca koje im je rat nametnuo i dao im prakti~ne i korisne savjete. Posjetio je bolnicu u {umama Papuka koja je opremqena i snabdevena potrebnim osobqem i aparatima kao da je usred nekog ve}eg grada. U bolnici je vojvoda [e{eq svakog borca pojedina~no upitao: kako je rawen, gde je rawen i kako napreduje lije~ewe i zaèleo skoro ozdravqewe. Ova posjeta rawenicima unijela je me|u rawenike ohrabrewe i optimizam, tako da mnogi reko{e da se osje}aju dobro i da }e se uskoro vratiti me|u svoje saborce na liniju fronta. Qekari i medicinsko osobqe u ovoj bolnici su ve}inom dobrovoqci iz Srbije i drugih srpskih krajeva, koji su do{li, izlaù}i se opasnostima rata i drugim neprilikama, ali im je èqa da pomognu ugroènom srpskom narodu na ovim prostorima. Kada je vojvoda [e{eq stigao na liniju fronta, me|u borce u Zapadnoj Slavoniji, toga cijelog dana padala je ki{a kao da se nebo otvorilo, ali ovo nije smetalo da on posjeti sve poloàje i posjeti ve}inu boraca. Kojeg god je borca vidio, sa wim se li~no rukovao. Ulazio je u rovove u kojima je vlaga, blato i voda, ali su borci vedra lica, jer su svjesni da brane svoja ogwi{ta,
66
svoju djecu i sve one koji nisu sposobni da se prihvate oru`ja, a brane i sebe i srpsku zemqu koju su im preci u nasle|e ostavili. Ovi borci se zaista juna~ki drè i bore, ali kako reko{e, da bi im ipak trebala pomo} sa strane, da bi {to prije zavr{ili rat i da bi {to prije protjerali usta{e i fa{izam sa srpske zemqe, iz srpskih sela i gradova. Ovu èqu i potrebu ~uli su Srbi {irom Bosanske Krajine, te su se masovno po~eli prijavqivati kao dobrovoqci vojnoj komandi bawalu~kog korpusa. Dobili su opremu, svrstali se u ratne jedinice i odmah krenuli na rati{te. Me|u dobrovoqcima ima najvi{e ~lanova Srpske radikalne stranke iz BiH. Na ~elu odreda dobrovoqaca oti{ao je na rati{te i predsjednik Srpske radikalne stranke za BiH, bawalu~ki advokat Nikodin âvi} sa svoja dva sina. Sve poslove stranke ostavio je, pa }e ih re{avati poslije rata u slobodi, a sada su najpre~i poslovi odbrane Otaybine. I pored svega {to se preduzima da se rat {to prije okon~a, rat se nesmawenom èstinom nastavqa i ne vidi se kraj. @rtve padaju, materijalna dobra se uni{tavaju, a inostrani mirotvorci jo{ vi{e podstrekavaju sve one koji èle da uni{te Jugoslaviju kao miroqubivu dràvu. Ali sve na ovome svijetu ima svoj po~etak i kraj. Samo je Bog vje~an, pa }e i ovome zlu koje je po~elo do}i kraj. I neka izaziva~i zla i wegovi ~inioci zapamte da je srpski narod dva puta propustio {ansu, ali tre}i put Bog pomaè. Bawaluka, 27. decembar 1991. godine Predsjednik Srpske radikalne stranke BiH, advokat Nikodin âvi} Velika Srbija BR 12/1992.
XXV ZORAN (\IN\I]) MIN\U[I] DIJALOG NERAVNOPRAVNIH KO VISOKO LETI

Svojevremeno je potpisnik ovih redova, u nekom od svojih ranijih tekstova napisao da je danas lako biti opozicionar. Pogotovo ako kao referentna mera posluè neki poslanici srpske partije socijalista, za koje se ne bi moglo re}i da su vrsni retori~ari. Zatim je, u istom tekstu, postavio i pitawe: {ta bi se dogodilo sa elokventno{}u tih opozicionara kad bi naspram sebe imali dostojnije politi~are. Da li bi se u tim izmewenim okolnostima stekao utisak o visokom retori~kom rangu nekih opozicionih poslanika, ili oni stvarno crpe snagu iz tu|e nemo}i, odnosno tu|e inferiornosti.
67
Do pojave poslanika Srpske radikalne stranke, u Narodnoj skup{tini Srbije se doga|aju verbalni sukobi izme|u dve {kole: uhodane komunisti~ke i dirigovane kor~ulanske. O prvoj ne treba tro{iti previ{e re~i, dok o drugoj praksisovskoj, vaqa re}i samo toliko da se sluìla na~elom kritike svega postoje}eg. Ta kor~ulanska retorika kada se meri sa onom prvom, lako se slu{a i pamti, i osveàva poput Koka kole na tropskoj vru}ini. Me|utim, ve} u prvom o{trom polemi~kom dijalogu, koji se povodom dezerterstva rezervista zbio u Narodnoj skup{tini u petak 27. septembra 1991., videlo se da opozicioni poslanici nisu ba{ toliko uqudni, kao {to se to mislilo, niti se, tako dobro snalaze kad nai|u na tvrd kamen. Primer poslanika Demokratske stranke Zorana ]in|i}aMin|u{i}a, je dovoqno ilustrativan da potkrepi na{u tvrdwu o nadmo}i, odnosno nemo}i nekih poslanika opozicije. [ta se to, zapravo, zbilo u Narodnoj skup{tini Srbije 27.septembra 1991. godine? Ne mogav{i da otrpi izjavu Vojislava [e{eqa, koji je sa govornice Skup{tine optuìo Demokratsku stranku i Srpski pokret obnove da sabotiraju mobilizaciju i da su iskqu~ivi krivci za pojavu dezerterstva, poslanik Demokratske stranke Zoran \in|i} Min|u{i} je, repliciraju}i mu, koristio najprizemnije re~i koje vi{e prili~e ili pija~noj terminologiji, ili re~niku navija~a sa sportskih stadiona. Koriste}i pravo na repliku Vojislav [e{eq je, na aluziju poslanika Demokratske stranke o vojvotkiwi, odgovorio da danas nije te{ko uporediti dubinu glasova i podsetio da je Zoran \in|i}, svojevremeno, nosio min|u{icu a bogme i kowski repi}. U klimi uniseksa, importovanog ko zna odakle; navika nekih qudi da nose ono {to krasi prelepe beogradske devojke, i nije ne{to poraàvaju}e, ali je bilo tu`no i ~emerno gledati pokislog Zorana \in|i}a Min|u{i}a kako oborenog nosa slu{a repliku svog skup{tinskog kolege. Andergraund psova~ki re~nik poslanika Demokratske stranke potpisnika ovih redova neodoqivo je podsetio na jedan doga|aj koji se zbio jednog letweg popodneva u ataru bazena Ko{utwak. Elem, tog popodneva, dok su se Beogra|ani kvarcovali, iznenada se na bazenu pojavila jedna rasna kupa~ica, dodu{e ne u cvetu mladosti, i to toliko napirlitana, da je jednostavno morala pobuditi pa`wu lewih kupa~a. Pa`wu beogradskih gulanfera nisu privukli toliki weni rasni gabariti, niti nanule sa visokim potpeticama, a jo{ mawe wena ogromna torba koja se po~esto odbijala od wenih izazovnih kukova, koliko je to pobudila wena besprekorna salonska frizura i ogromne tamne nao~are kojima je {titila sebe od urokqivih pogleda. Ta wena frizura, o~igledno skoro iza{la iz frizerskog salona, bila je u neskladu sa atmosferom sportskog centra Ko{utwak i vi{e je prili~ila nekoj drugarskoj ve~eri ili, pak, auli pozori{ta. Ta èna ~ulnog izgleda i besprekornog dràwa, wi{u}i izazovno kukovima, pela se prema praznom mestu, trude}i se da svojom atraktivnom prirodom ostavi {to upe~atqiviji utisak, sve dok nanulama nije zaka~ila ove}i busen. To travnato uzvi{ewe je bilo dosta vidqivo, ali je zbog urokqivih pogleda beogradskih ra{omonaca i wenih tamnih
68
nao~ara, bilo van doma{aja wene svesti. Padaju}i, toj bedeviji se raspala frizura, odletele nao~are, ispao sadràj ogromne torbe, raspalo se, dakle, sve ono {to je predstavqalo stoèr wene atraktivne figure. Zatim su, kao po inerciji, usledile i wene vulgarne psovke i neizbe`ni ènski pla~. I raspad celog sistema, dakako. Da se ova, neosporno atraktivna lepotica nije spotakla o busen, i da se nije dogodila neprijatnost, posle koje su usledile bujice psovki, ostao bi, zaista, prijatan estetski doìvqaj. Ni sa slu~ajem napirlitanog Zorana \in|i}aMin|u{i}a nije ni{ta druga~ije. I on se 27. septembra ove godine spotakao o Vojislava [e{eqa i posle tog duela se sav sistem wegove vrednosti raspao. Priteran u tesnac sopstvenom glupo{}u i inercijom, u nedostatku vaqanih argumenata poteè za onom vrstom neprijatnosti, odnosno laì koja ina~e, ne prili~i qudima wegovog ranga. Pravi majstori retorike nikad sebe ne}e dovesti u situaciju da umesto municije koriste }orke, a pogotovo da pred o~ima radoznalog TV auditorijuma izgovore takve bezo~ne laì kojih bi se sav normalan svet postideo. On je kao nosilac visoke akademske titule, pao na tako niske grane da je, umesto svog bogatstva znawa, preuzeo prizemnu terminologiju Srpske re~i. Takav luksuz, onaj ko drì do svog obraza, ne}e nikad sebi dopustiti. To moè da uradi jo{ samo egzibicioni Nikola Milo{evi}, pokazuju}i beogradskoj fukari kesu punu korewa. Vojin J. Vuleti} Velika Srbija, BR 12/1991.
XXVI Promocija Srpske radikalne stranke ISTA PESMA LA@NE OPOZICIJE

Aran|elovac, 1991. godine Ceweni gra|ani Aran|elovca i okoline, imam izuzetnu ~ast da vas pozdravim ispred Mesnog odbora Srpske radikalne stranke u Aran|elovcu. Na samom po~etku èlim da pozdravim predsednika Srpske radikalne stranke vojvodu dr Vojislava [e{eqa, potpredsednika stranke Tomislava Nikoli}a i predsednike svih mesnih odbora Srpske radikalne stranke koji su nam danas pristigli: Dobricu Lekovi}a iz Topole, Jovana Savi}a iz Kragujevca, Stojana Petrovi}a iz Ariqa. Ako sam nekoga presko~io, neka mi bude opro{teno. Ja }u se kratko osvrnuti na istorijat na{e nove stranke. Formalnopravno ova stranka je formirana 23. februara u Kragujevcu na inicijativu mesnih odbora Narodne radikalne stranke i Srpskog ~etni~kog pokreta. Stranka je formirana da bi se srpski radikali ujedinili, da bi prestale sva69
|e ko je u pravu, ko je kriv, ko pravi, a ko la`ni pristalica radikala. Stranka je formirana i zbog toga da bi kosti Nikole Pa{i}a, Pere Todorovi}a, Bogosavqevi}a i mnogih drugih najzaslu`nijih radikala, znanih i neznanih, kona~no smirile. Za proteklih godinu dana radikali su se samo sva|ali. Pre nego {to damo re~ ~oveku zbog koga ste svi do{li ovde, èlim samo da napomenem da ispred ulaza postoje dve kutije, ko èli, ko ima dobru voqu da pomogne ovoj organizaciji, moè da da svoj prilog. Tako|e, na ulazu }ete mo}i da se u~lanite u Srpsku radikalnu stranku. Ne}emo vas zadràvati, re~ ima dr Vojislav [e{eq. Dr Vojislav [e{eq: Po{tovane dame i gospodo, bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, srpska opozicija je katastrofalno poraèna na pro{logodi{wim prvim posleratnim vi{estrana~kim izborima za Narodnu skup{tinu Srbije. Uzroci opozicionog poraza su vi{estruki. Dobrim delom poraz je izazvan pona{awem i delovawem vladaju}e Socijalisti~ke partije, kao pravnog sledbenika Saveza komunista, koja je monopolizovala sredstva javnog informisawa, {tampu, radio i televiziju u toku ~itavog trajawa predizborne kampawe i koja je imala neuporedivo ve}e privilegije u predstavqawu svojih politi~kih stavova, neiscrpne izvore finansirawa i sli~ne beneficije o kojima opozicija nije mogla ni sawati. Me|utim, i sama opozicija je sopstvenom neozbiqno{}u, nejedinstvom i nesposobno{}u bitno doprinela sopstvenom izbornom porazu. Za{to? Zato {to opozicija nije bila u stawu da blagovremeno sagleda vo|ewe politi~ke propagande protekle godine i posebno metod po kome je izvedena ~itava izborna procedura. Reìm se dosetio da nam nametne ve}inski izborni princip, izborni princip koji politi~koj stranci koja osvoji 51 odsto glasova u svim izbornim jedinicama teoretski omogu}ava da dobije 100 posto poslani~kih mesta u Narodnoj skup{tini. Zahvaquju}i tom ve}inskom izbornom principu i zakonu, vladaju}a Socijalisti~ka partija je na osnovu 47 odsto osvojenih glasova dobila gotovo ~etiri petine poslani~kih mesta u Narodnoj skup{tini, gotovo 200 od ukupno 250. Opozicija nije na vreme shvatila razliku izme|u ve}inskog i proporcionalnog izbornog principa. Opozicione vo|e zapravo nisu poznavali politi~ku teoriju. Jedino je na{a stranka, u to vreme zvali smo se Srpski slobodarski pokret, 23. januara pro{le godine na svom osniva~kom kongresu usvojila rezoluciju o predstoje}im parlamentarnim izborima, kojom smo se kategori~ki zalagali za proporcionalni izborni princip. Niko nas nije u tome sledio, niko nas nije podrào. A da smo imali proporcionalni izborni princip, opozicija bi mo`da ve} u decembru mogla da osvoji ve}inu poslani~kih mesta, jer proporcionalni izborni princip omogu}ava onoj stranci koja osvoji odre|en procenat glasova bira~kog tela da upravo toliki procenat poslani~kih mesta ima u Narodnoj skup{tini. Proporcionalni izborni princip zapravo obezbe|uje da sastav Narodne skup{tine uvek odgovara odnosu politi~kih snaga u srpskom narodu. Reìm je izna{ao vrlo pogodna sredstva manipulisawa opozicijom. Stvarao je svoje agente i provokatore u ~itavom nizu politi~kih stranaka,
70
izazivao unutra{we rascepe, sukobe. Mnogo su vi{e energije opozicionari tro{ili pro{le godine u me|usobnim obra~unima nego u suprotstavqawu postoje}em reìmu. Veliki broj stranaka je doìvqavao unutra{we rascepe zahvaquju}i me{etarewu agenata i provokatora. Ali ono ~ime je reìm najvi{e uspeo da razbije opoziciju bilo je pitawe kriterijuma formirawa politi~kih stranaka i isticawe kandidata za funkciju predsednika Republike. Po~etkom pro{le godine u Nacrtu zakona o politi~kim strankama reìm je pomiwao da je za formirawe i registrovawe politi~ke partije dovoqno 30 potpisa, a posle mesec dana se dosetio da taj broj sa 30 pove}a na 100. I umesto da sve opozicione stranke jedinstveno istupe sa zahtevom ne ni 100 nego 1.000, ili 10.000 potpisa, opozicija je nasela na ovu podvalu i bunila se za{to je pove}ano sa 30 na 100. Bilo je takvih pojedinaca koji su javno govorili: jedva sam skupio 30 potpisa da registrujem stranku, kako sada da na|em 100 potpisa. Upravo je to najvi{e i{lo naruku reìmu. Mogli su razni psihopati, politi~ki hoh{tapleri i {arlatani registrovati politi~ku stranku i kandidovati se za funkciju predsednika Republike. Mesecima se na{ narod ~udom ~udio pred televizijskim ekranima prilikom promocije raznih politi~kih stranaka i predsedni~kih kandidata zar je i to mogu}e, zar i takvi da se pojave u javnom ìvotu i da sebe vide kao zalog na{e sre}nije i boqe budu}nosti. Morali smo imati mnogo o{trije kriterijume, pa da se razbistri i ra{~isti politi~ka scena. Ako neko nije u stawu da skupi 1.000 ili 10.000 potpisa za registrovawe stranke, pitawe je da li uop{te ima mesta u javnom politi~kom ìvotu, naro~ito na ovom najvi{em nivou politi~kog organizovawa. Da smo umesto 100 imali 1.000 potpisa kao preduslov za registrovawe neke politi~ke stranke, ne bismo u predve~erje izbora imali 55 registrovanih stranaka, nego najvi{e 10 i ne bismo imali 32 kandidata za funkciju predsednika Republike, nego najvi{e 5 ili 6. Reìm je namerno napravio konfuziju. Narod je bio potpuno zbuwen, nije se mogao orijentisati, a opozicione stranke su i daqe delovale u korist svoje {tete. Uo~i samih izbora jedan deo tih opozicionih stranaka, upravo one koje su zahvaquju}i reìmskoj {tampi propagirane kao najbrojnije, kao najozbiqnije itd. postavile su ultimativno, pod pretwom bojkota, nekoliko sasvim bezna~ajnih politi~kih zahteva: politi~ki zahtev da u~estvuju u radu izbornih komisija, u prebrojavawu glasova itd. Kao da je to zna~ajno, kao da bi se ovi izbori mogli falsifikovati. Nije ih bilo mogu}e falsifikovati u uslovima onakve faze me|unarodnog javnog mwewa koncentrisanog na na{u suènu Srbiju u decembarskim izbornim okr{ajima. Jer da bi se ti izbori falsifikovali, bilo je potrebno po svim izbornim jedinicama angaòvati najmawe 10.000 qudi u tom falsifikovawu. a od tih 10.000 qudi na{lo bi se najmawe 1.000 koji bi se pohvalili svojim ro|acima, prijateqima i poznanicima u kakvoj su raboti u~estvovali. Od tih 1.000 na{lo bi se najmawe 100 koji bi radi li~ne slave otvoreno iza{li u javnost sa kompletnim dokazima da su izbori falsifikovani. Zato je bilo nemogu}e izbore falsifikovati, a nije bilo ni potrebe. Opozicione stranke su se morale pojaviti sa jed71
nim jedinim zahtevom, i to ultimativnim, pod pretwom bojkota proporcionalni izborni princip. Samo taj zahtev da su postavile, reìm bi morao da popusti. Se}amo se kakva je situacija bila u novembru pro{le godine: reìm je bio spreman da prihvati sve uslove, samo da ne do|e do bojkota izbora. Najve}a gre{ka koju su po~inile opozicione stranke, ove vode}e, one koje su dobile najve}i broj glasova u toku decembra, desila se izme|u dva izborna kruga. U prvom izbornom krugu socijalisti su osvojili pedesetak poslani~kih mesta. Sve je bilo prepu{teno za drugi izborni krug. U drugom izbornom krugu opozicija je imala mnogo ozbiqnije {anse, i da jednu katastrofalnu gre{ku nije napravila, mogla je i tada da trijumfuje. U ~emu se sastojala ta gre{ka? Demokratska stranka i Srpski pokret obnove u{li su u otvorenu koaliciju sa najgorim srpskim neprijateqima: sa Savezom reformskih snaga, na ~ijem se ~elu nalazi savezni komunisti~ki predsednik jugoslovenske vlade Ante Markovi}, sa Ujdijem Udruèwem za jugoslovensku demokratsku inicijativu, koju je formirao poznati usta{a i srbomrzac Branko Horvat, i sa Narodnom seqa~kom strankom, na ~ijem se ~elu nalazi notorni vojvo|anski autonoma{ Dragan Veselinov. Srpske opozicione stranke koje su u{le u takvu koaliciju nikakve koristi nisu imale. Tamo gde su wihovi kandidati pro{li u drugi izborni krug, podràli bi ih i reformisti, i ujdijevci, i autonoma{i, i svi drugi, a tamo gde su u drugi izborni krug u{li reformisti, ujdijevci i autonoma{i, tamo im je bila dragocena podr{ka srpskih opozicionih stranaka jer wihovi kandidati ne bi imali nikakve {anse da nije bilo ove koalicije. [ta se jo{ desilo, videli smo u decembru na promocijama te ujediwene opozicije po Vojvodini. Umesto na{e srpske himne Boè pravde, opet smo tamo slu{ali Hej Sloveni i opet su rame uz rame, u ~ast te jugoslovenske himne, stajali i opozicioni i nacionalni lideri i oni koji su srpskom narodu najve}i neprijateqi. Srpski narod je to prepoznao i srpski narod upravo iz tih razloga u drugom izbornom okr{aju nije mogao dati poverewe opozicionim strankama. Uostalom, srpski narod se i na decembarskim izborima pokazao kao ozbiqan politi~ki narod. Nije on glasao za Socijalisti~ku partiju za Slobodana Milo{evi}a zato {to ta partija i taj funkcioner imaju zaista toliko poverewe srpskog naroda i {to su narodu toliko omiqeni, ne, nego je srpski narod za wih glasao pre svega zato {to nije imao za koga drugog glasati. Toliko je opozicija bila neozbiqna. Zato ne treba mnogo o~ajavati posle tog izbornog debakla iz decembra. Mi smo verovatno bili prinu|eni da pro{le godine pro|emo kroz te de~je bolesti obnavqawa parlamentarizma. Bitno je da izvu~emo pouke iz pro{logodi{weg iskustva i da se pametnije postavimo u budu}nosti i da slede}i izborni okr{aj do~ekamo mnogo organizovaniji, osposobqeniji, jedinstveniji. Do tog izbornog okr{aja mo`da ne}e biti potrebno da ~ekamo tako dugo. Do tog izbornog okr{aja moè do}i ove ili naredne godine. Sada{wa vlast u Srbiji nije se pokazala dorasla zadatku koji joj je narod u decembru poverio. Nije, dodu{e, bilo ni dovoqno vremena da se ona pokaè na svim poqima, ali ta vlast je nastavila
72
da se osiono i arogantno pona{a, da zadràva monopol nad sredstvima javnog informisawa, da vodi pogre{nu ekonomsku politiku, da mnogo kasni u procesu privatizacije itd. Srpska radikalna stranka smatra da sada{wu vlast u Srbiji treba ru{iti, i to {to pre. Samo nam se odmah name}e pitawe na koji na~in da ru{imo tu vlast. Postoje dva jedina na~ina. Moèmo da je ru{imo na silu, sa ulice, prolivawem krvi. Tu vlast je danas vrlo lako sru{iti. Za 15 dana uzastopnih demonstracija, potpune gra|anske neposlu{nosti i generalnim radni~kim {trajkovima, ta vlast sigurno pada za 15 dana. Me|utim, ako ta vlast padne nasiqem, proli}e se ipak mnogo krvi desetak hiqada qudi moè da pogine u procesu obarawa te vlasti. Jer, nijedna vlast se ne predaje dobrovoqno ako je ru{imo ulicom. Velike }e `rtve pasti, a nije sigurno da }e ona vlast koja se uspostavi ovakvim ru{ewem izdràti duè od naredna tri meseca, pa }e i ta vlast da padne na isti na~in. Ovaj proces uzastopnog obarawa vlasti nasiqem ne moè nikako da se okon~a uspostavqawem demokratije. Setimo se Francuske revolucije, setimo se me|usobnog istrebqivawa jakobinaca, sve je to okon~ano diktaturom. I nama to isto sledi ako budemo ru{ili vlast na takav na~in. Kada smo ve} do~ekali prve parlamentarne izbore i jedan politi~ki proces koji postaje demokratski, moramo biti strpqivi. Pitawe je kada }e u potpunosti biti demokratski, ne moè to preko no}i da se desi. Ako krenemo nasilno, sve }e se to okon~ati diktaturom, ima}emo komunisti~ku diktaturu na izdisaju, kojoj nema nikakvog spasa. Komunizam je ve} mrtav, mrtav je u qudskim glavama. Danas vi{e nema ni jednog jedinog ozbiqnog Srbina koji je iskreni komunista, ni jednog jedinog. Me|u iskrenim komunistima danas ima samo Titovih generala, prvoboraca, biv{ih dràvnih i partijskih penzionera koji se boje za sopstvene privilegije i znaju da }e, kada dokraj~imo komunizam, ostati bez privilegija. Komunisti~ka diktatura je na izdisaju, fakti~ki je mrtva, ali ne samo zato {to smo mi bili dovoqno sna`ni, da je uni{timo. Propast komunizma je svetski proces koji je danas gotovo okon~an na evropskim prostorima. Jednostavno, nema nikakvih {ansi za oporavak komunizma kao totalitarnog ekonomskog i politi~kog sistema. Ne smemo dozvoliti da komunisti~ku diktaturu na izdisaju zamenimo novom, fa{isti~kom i zato su Srpska radikalna stranka i Srpski ~etni~ki pokret orijentisani iskqu~ivo na miroqubiva sredstva politi~ke borbe, na parlamentarni politi~ki proces i na demokratsko obarawe postoje}e vlasti. To ne zna~i da smo mi seli da ~ekamo 4-5 godina da oborimo postoje}u vlast. Ne, ovu vlast je mogu}e oboriti ve} tokom 1991. godine. Kako? U septembru se planiraju izbori za op{tinske skup{tine. Ako opozicija pokaè dovoqan stepen zrelosti, ozbiqnosti, jedinstvenosti, ako se ozbiqno pripremi za te op{tinske izbore i pobedi u ve}ini op{tina, onda }e ve}ina op{tinskih skup{tina zahtevati raspu{tawe Narodne skup{tine i mi nove izbore moèmo imati ve} u decembru. Pogledajmo to na primeru Francuske. Tamo, ako jedna stranka pobedi na op{tinskim izborima, odmah zahteva vanredne izbore za Narodnu skup{tinu, ili, ako pobedi na izborima za Narod73
nu skup{tinu, odmah zahteva op{tinske izbore, jer pretpostavqa da }e, ako je imala poverewe gra|ana za jednu instancu, imati sigurno i za drugu instancu u tom vremenskom periodu. To je najefikasniji na~in za obarawe postoje}e vlasti ako nismo spremni da ponovo prolivamo krv me|u samim Srbima. [to se ti~e nas, srpskih radikala i srpskih ~etnika, mi vi{e nikada ne}emo da prolivamo srpsku krv. Mi smatramo da srpski narod mora iz novije pro{losti da izvu~e dragocene pouke. Ne smemo dozvoliti da nam se istorija ponavqa. Samo su neistorijski narodi optuèni da im se istorija ponavqa. A mi smo situaciju sli~nu ovoj dana{woj imali 1941. godine, kada smo imali jednu krajwe nepopularnu vladu vladu Cvetkovi}-Ma~ek. Ta vlada je pravila grdne politi~ke i ekonomske proma{aje. Najve}i proma{aj i najve}a, katastrofalna gre{ka joj je bila omogu}avawe formirawa tzv. Banovine Hrvatske, u koju su u{le mnoge srpske teritorije. Vrlo brzo se pokazalo da je ta Banovina Hrvatska prete~a kasnije Nezavisne dràve Hrvatske. Pod okriqem Hrvatske seqa~ke stranke do{lo je do prvih progona srpskog stanovni{tva u toj improvizovanoj tvorevini i do formirawa odreda gradske i seoske za{tite, ~iji su pripadnici 1941. godine obukli usta{ke uniforme i uputili se u klawe Srba. Ali ta vlada, koja je bila krajwe nepopularna 1941. godine, ipak je napravila vrlo pametan i promi{qen spoqnopoliti~ki potez potpisala je pakt o pristupawu Jugoslavije Trojnom paktu. To je bio vrlo promi{qen potez, jer po odredbama ugovora o pristupawu Trojnom paktu Jugoslavija nije bila obavezna da u~estvuje bilo gde na ratnim popri{tima, da u~estvuje u oruànim obra~unima na strani sila Osovine, i nije bila obavezna se pusti ijednom nema~kom vojniku da pre|e preko na{e teritorije. Hitler je dao Jugoslaviji uslove pristupawa Trojnom paktu koje nikome drugome nije pruào, jer je respektovao srpsku vojsku iz Prvog svetskog rata. Hitler zaista nije imao nameru za neko duè vreme ni da okupira Jugoslaviju, niti da {aqe armiju na ove prostore. On se spremao za rat na isto~nom frontu. Jugoslavija je, da smo ostali pri tom Trojnom paktu, mogla sve do pred kraj Drugog svetskog rata da ostane u zavetrini, po{te|ena ratnih razarawa i da spase milione qudskih ìvota. Srpski narod 1941. godine nije reagovao mozgom nego srcem, nije reagovao razumom nego emocijama. Iza{ao je na ulice. Na{ nacionalni ponos je bio ugroèn pristupawem Trojnom paktu. Na{ narod je smatrao da mi na taj na~in izdajemo zapadne saveznike, {to nije bilo na mestu. Kada je trebalo obezbediti povla~ewe srpske vojske kroz Makedoniju, saveznicima se nije mar{iralo kroz tih 17 kilometara, nego su se vratili nazad prema Solunu i time spre~ili odstupawe srpske vojske koja je bila prisiqena da ide preko Albanije. Kada je srpska vojska pre{la Albaniju, kasnili su savezni~ki brodovi. Saveznicima ni na kraj pameti nije padalo da priska~u u pomo}. Nikome nije padalo na pamet, ni Englezima, i sve dok ruski car Nikola II Romanov nije zapretio da }e Rusija napustiti savez sila Atlante i da }e potpisati separatni ugovor sa Nema~kom, saveznici nisu slali brodove. Uostalom, kada je re~ o Englezima, mi Srbi nikada ne smemo zaboraviti da smo najmawe 100 godina duè ostali u turskom ropstvu zahvaquju}i engle74
skoj politici podupirawa Otomanske imperije. Mi to nikada ne smemo zaboraviti i 1941. godine morali smo sve to imati na umu. Pla}eni agenti engleske obave{tajne slu`be, generali Borivoje Mirkovi} i Du{an Simovi} su po engleskom nalogu izvr{ili dràvni udar i na{ narod izloìli nevi|enoj klanici. A kada je izbio aprilski rat, kada su Nemci nasrnuli na na{u zemqu, prvi su pobegli, napustili svoj narod i ostavili ga na milost i nemilost neprijatequ. U toku Drugog svetskog rata Srbi su podneli milionske `rtve. Vi{e od milion Srba je samo od usta{kih ruku, od hrvatske ruke stradalo u Drugom svetskom ratu. Pre 1941. godine su nam ~ak podmetnuli gra|anski rat me|u samim Srbima. Grupa srpskih izdajnika u redovima Komunisti~ke partije Jugoslavije pomogla je zlikovcu i zlo~incu Josipu Brozu Titu da podigne ustanak u Srbiji i da izazove gra|anski rat me|u samim Srbima. Nije mu palo na pamet da ide u svoje hrvatsko Zagorje i tamo seqake da diè na ustanak, nego je do{ao u srce Srbije da Srbe izloì novoj klanici. Te 1941. godine na politi~koj sceni se pojavquju dva velika srpska nacionalna junaka i mu~enika. Jedan se zvao Dragoqub Draà Mihailovi}, pukovnik General{taba, koji je odbio da prizna kapitulaciju Jugoslovenske kraqevske vojske i sa grupom sledbenika se probio do Ravne Gore, gde je 13. maja 1941. godine podigao Tre}i srpski ustanak. General Draà Mihailovi} i wegovi junaci nisu trijumfovali pri kraju Drugog svetskog rata samo zbog izdaje od strane zapadnih saveznika i ~iwenice da su 1944. godine u Srbiju umar{irale trupe Crvene armije. To je jedini razlog {to nije do{lo do definitivne ~etni~ke pobede. Zapadni saveznici su nas predali komunistima. Zapadni saveznici su doveli zlikovca i zlo~inca Josipa Broza Tita na vlast u na{oj zemqi. I drugi veliki srpski nacionalni junak i mu~enik, armijski general Milan Nedi}, koji je 1941. godine `rtvovao i bacio pod noge ono {to je najvrednije sopstvenu ~ast i sopstveni obraz, prividno se stavio u slu`bu nema~kog okupatora da bi takvu funkciju iskoristio za spasavawe {to vi{e srpskih glava i za spre~avawe nema~kih represalija nad nevinim civilnim stanovni{tvom. Zahvaquju}i generalu Milanu Nedi}u spaseno je i 350.000 srpskih izbeglica sa podru~ja zlo~ina~ke Nezavisne Dràve Hrvatske. I jednog i drugog komunisti su posle rata optuìvali kao izdajnike srpskog naroda. Me|utim, mi ìvimo u vremenu velikog preispitivawa i sve prave istine do}i }e na svoje mesto. Svakodnevno se li{avamo komunisti~kih laì i kleveta i vra}amo svojim srpskim tradicionalnim demokratskim slobodarskim vrednostima. Ponovo imena i sveti likovi generala Draè Mihailovi}a i generala Milana Nedi}a iskrsavaju u svesti srpskog naroda i wima }e biti obezbe|eno mesto u panteonu srpskih besmrtnika. Pomiwao sam tu 1941. godinu zato {to ova 1991. godina mnogo podse}a na 1941. godinu. I danas imamo jednu vladu koja je sve nepopularnija u srpskom narodu, vladu koja kasni, koja ne izvr{ava narodne èqe, koja nije u stawu da nas izvu~e iz ekonomske krize, koja ~ini niz politi~kih i ekonomskih proma{aja, koja jo{ nije u stawu da se otrese nekih ideolo{kih dogmi i koja odr75
àva monopol nad sredstvima javnog informisawa, {tampom, radijom i televizijom, koja se arogantno ophodi prema svim svojim politi~kim protivnicima, prema opoziciji. Ali ono {to se toj vladi ne moè pore}i, jedna je jedina stvar, {to je uvek do sada imala ~vrst stav prema svim srpskim neprijateqima: i prema Hrvatima, i prema Slovencima, i prema [iptarima. To ne smemo zaboraviti. Danas je neprijateqima srpskog naroda jasno da sa nama Srbima frontalno ne mogu da se obra~unaju. Ne mogu oni nama Srbima, ako smo slo`ni i jedinstveni, nametnuti bilo kakav politi~ki stav i oblike dràvnog ure|ewa po kojima }emo ìveti. Ni{ta nam ne mogu ako smo slo`ni, jedinstveni i odlu~ni da se odupremo antisrpskoj koaliciji. Dosetili su se oni da na drugi na~in postignu sve svoje ciqeve. Dosetili su se da nove omraze unesu u srpski narod, da iskoriste sve negativnosti postoje}e vlasti i da nateraju nas Srbe da ponovo me|usobno srpsku krv prolivamo, da se o svom jadu zabavimo. Mi Srbi moramo biti svesni wihovih namera i to spre~iti po svaku cenu, naro~ito to spre~iti u dva naredna meseca, kada se definitivno re{ava pitawe eventualnog opstanka Jugoslavije. Ne smemo dozvoliti da budemo podeqeni, da mr`wa me|u nama vlada i da najvi{e energije tro{imo u me|usobnim sukobima. Jasno je na{im neprijateqima da je gra|anski rat u dana{woj Jugoslaviji nemogu}. Za{to je nemogu}? Pa, ko da ratuje sa nama Srbima? Slovenci kroz celokupnu dosada{wu istoriju nikada nikakve dràve nisu imali niti su ratove vodili. Kako da sa Srbima ratuju? Uostalom, Slovenci i nisu nikakav poseban narod, re~ je o Hrvatima. Slovenci su pravi Hrvati. Pogledajte slovena~ki jezik i uporedite ga sa kajkavskim dijalektom, vide}ete da gotovo nikakvih razlika nema. Dana{wa Slovenija je bila van sastava Banovine Hrvatske, u okviru Austrougarske monarhije i otuda ta wihova izvikana posebnost. Sa druge strane, tome je doprineo i Vatikan i hrvatski politi~ari prve polovine pro{log veka, koji su u vreme Ilirskog pokreta tu|i jezik srpski jezik prihvatili kao izvorni hrvatski jezik. Otuda to ve{ta~ko razlikovawe izme|u Hrvata oko Zagreba i Slovenaca. Hrvati su tu|inski jezik uzeli kao svoj sopstveni, nazivali ga hrvatskim. Za{to? Zato {to je Vatikan vrlo pametno i lukavo smislio da je to najboqi na~in da se milion, milion i po Srba katolika pohrvati, hrvatizuje, da se smatraju sastavnim delom hrvatskog nacionalnog korpusa. To im je bilo potrebno zbog daqeg katoli~kog prodora na istok. Jer kako Hrvati zvani~no govore srpskim jezikom, onda je vrlo mali korak izme|u pokatoli~ewa i mewawa nacionalne svesti. Najmawe jedna petina dana{wih Hrvata su poreklom Srbi i uvek su u situaciji da su naterani da se pona{aju kao ve}i katolici od pape i da neprekidno dokazuju da su najve}i Hrvati. Otuda to masovno regrutovawe usta{a ba{ iz wihovih redova. Sada su Hrvati u stawu da vode gra|anski rat sa nama Srbima, a 900 godina oni nikakve dràve nemaju niti su ratove vodili. Dodu{e, Hrvati su u nekim ratovima u~estvovali kao strani najamnici u okviru stranih armija.
76
Zapravo, Hrvati danas nama mogu zaista predstavqati veliku opasnost. Ne zato {to imaju 80.000 naoruànih specijalaca, ni{ta oni sa wima ne mogu da postignu. Jedan naoruàn Srbin je u stawu da razbije 10 naoruànih Hrvata. Bili smo u nedequ u Kninu. Tamo su nam dr Milan Babi} i Milan Marti} potvrdili da je najmawe 52 hrvatska usta{ka specijalca poginulo na Plitvicama, ali Hrvati se ne usu|uju da to priznaju u javnosti. Za{to? Iz dva razloga. Prvi je {to su svi ubijeni mahom [iptari i drugo, {to je me|u wima mnogo usta{kih emigranata koji su se ilegalno vratili u Jugoslaviju, pa ne smeju ni tako da se otkriju. Ako bi hrvatskoj javnosti saop{tili da su imali 52 `rtve, onda bi Tu|manov usta{ki reìm izgubio svaki autoritet. Hrvati mogu imati jedino usta{ki reìm. Oni nemaju nikakvih demokratskih tradicija. Tih 80.000 naoruànih usta{kih specijalaca, do zuba naoruànih, ~ak nisu u stawu da se nose sa 30.000 vojnika i oficira tzv. Jugoslovenske narodne armije, mada najve}i broj tih oficira i vojnika nisu srpske nacionalnosti. Hrvati su narod kukavica. Ni{ta oni ne}e smeti da urade ako smo mi Srbi slo`ni i jedinstveni i ako znamo {ta ho}emo. Oni su samo u jednom smislu opasni, opasni su zato {to je Hrvatska nedavno postala nuklearna sila. Dobili su atomsko naoruàwe, dobili su one ozra~ene kala{wikove iz Ma|arske. Zato Hrvati nama Srbima potencijalno mogu predstavqati veliku opasnost, kada po~nu te automate u Savu bacati, pa radijacija do Beograda dopre. Zar ova banda makedonstvuju}ih koja nikakve nacionalne svesti nema, mi dobro znamo kakve su kukavice i kakvi su qudi, zar oni sa nama da ratuju? Zar panislamisti? Zar [iptari sa srpskim narodom da vode gra|anski rat? Pa ni [iptari kroz istoriju nikakvu dràvu nisu imali niti su ratove vodili. Albanija je kao dràva stvorena posle balkanskih ratova kompromisom velikih sila, sa iskqu~ivim ciqem da se spre~i direktan izlazak na Jadransko more Kraqevini Srbiji. To je jedini razlog postojawa albanske dràve. Albanci su, dodu{e, u~estvovali u ratovima kao turski vojnici, ali su tamo sluìli kao neregularne trupe. Vrlo su slabi ratnici na bojnom poqu, raspr{ili bi se pri svakom ozbiqnijem sudaru kud koji, ali su se utoliko vi{e iskazivali kao zlo~inci {ikaniraju}i neza{ti}ene ène, decu i starce. Pa, kako oni sa nama da ratuju? Postoji samo jedna opasnost gra|anski rat u na{oj zemqi, ako se mi Srbi ponovo me|usobno pokoqemo. To je jedini na~in da do rata do|e i mi to moramo po svaku cenu izbe}i. Zato smo pre svega mi, ~lanovi Srpske radikalne stranke, Srpskog ~etni~kog pokreta i Srpskog kulturnog kluba, koji ideolo{ki, politi~ki pripadamo ovoj strani koja nije mogla pobediti u Drugom svetskom ratu zbog savezni~ke izdaje, prvi odlu~ili da oru`je kao sredstvo me|usobnog obra~una unutar srpskog naroda za sva vremena ostavimo po strani. Mi }emo se toga oru`ja latiti samo u suprotstavqawu srpskim neprijateqima i u odbrani granica srpske dràvnosti i zato smo uvek tamo gde su Srbi najugroèniji, na prvim linijama borbe. Na{a stranka, Srpska radikalna stranka i weni kolektivni ~lanovi razlikuju se od svih drugih srpskih demokratskih i nacionalnih stranaka po tome {to mi vi{e ne}emo nikakvu Jugoslaviju. Mi smatramo da je Jugoslavi77
ja za sve vreme svoga postojawa bila tamnica srpskog naroda i u perspektivi moè da postane na{a grobnica. Jugoslavija i jugoslovenstvo su zapravo jedna velika socijalna, istorijska bolest koja nas je u ovom HH veku razdirala poput komunizma i paralelno sa komunizmom. Ne zna se ko nam je vi{e zla i nevoqe naneo, da li komunizam ili jugoslovenstvo. I danas, kada imamo {ansu da se definitivno otarasimo komunizma i kada komunizam propada, verovatno imamo posledwu istorijsku {ansu da se otarasimo i Jugoslavije i moramo sve u~initi da Jugoslavija prestane postojati. Ako ostanemo u granicama Jugoslavije, nikada ne}emo uspeti da obnovimo srpske demokratske i slobodarske tradicije, osta}emo definitivno bez niza srpskih zemaqa koje su danas pod tu|inskom upravom. Nikada vi{e Srbi ne}e predstavqati ono {to su predstavqali u pro{losti. Nama predstoji period nacionalnog truqewa i zato se moramo otarasiti svake Jugoslavije. Srpska radikalna stranka se bori za obnovu nezavisne i slobodne srpske dràve na Balkanu, koja }e obuhvatiti sve srpske zemqe, {to zna~i da }e, pored dana{we suène srbijanske federalne jedinice, a mi je smatramo suènom i kada obuhvata Vojvodinu i Kosovo i Metohiju, u svom sastavu imati i srpsku Makedoniju, srpsku Crnu Goru, srpsku Bosnu, Srpsku Hercegovinu, srpski Dubrovnik, srpsku Dalmaciju, srpsku Liku, srpsku Baniju, srpski Kordun, srpsku Slavoniju i srpsku Barawu. Bez i jednog od ovih konstitutivnih delova, danas nema celovite Srbije. Odmah se postavqa pitawe kako }emo sve to posti}i. Nije to tako te{ko kako mnogi govore i kako nam reìmska {tampa poku{ava predstaviti. Va`no je da smo mi odlu~ni u stavu da Jugoslaviju treba ukinuti. Ako ukinemo Jugoslaviju, ona }e se najverovatnije pretvoriti u tri posebne dràve: Veliku Srbiju, malu Sloveniju i jo{ mawu Hrvatsku. Neka pitawa koja se toga ti~u ve} su definitivno re{ena. Makedonija je bila u sastavu srpske dràve pre stvarawa Jugoslavije i najnormalnije je, kada Jugoslavija prestane postojati, da ono {to je neko uneo u Jugoslaviju, iz Jugoslavije iznese. Uostalom, Makedonija je me|unarodno priznata srpska teritorija. Na{e granice sa Albanijom, Gr~kom i Bugarskom su definitivne granice, priznate po me|unarodnom pravu i niko ih ne moè mewati bez novog rata. Crna Gora je bila u sastavu Srbije pre stvarawa Jugoslavije. Velika podgori~ka Narodna skup{tina je donela odluku o direktnom prikqu~ewu Crne Gore Srbiji. Bosna je prikqu~ena Srbiji pre prvodecembarskog akta ujediwewa, pa je predsednik sarajevske vlade Jovan Proti} 2. decembra uputio cirkularno pismo da ipak prihvate sada{wu strukturu vlasti dok se ne konstitui{u organi nove vlasti, da u Bosni ne bi do{lo do bezvla{}a. Ta dokumenta sva postoje sa~uvana u arhivima. Postavqa se pitawe na{ih zapadnih granica. Na{e zapadne granice su regulisane samo jednim jedinim me|unarodnim pravnim aktom Londonskim paktom iz 1915. godine. Drugog pravnog akta kojim se to pitawe reguli{e jednostavno nema. Ono {to je sa na{e strane linije KarlobagOgulinKarlovacVirovitica, to je srpsko.
78
Mi se zalaèmo da se pre svega omogu}i slovena~kom narodu da se otcepi od Jugoslavije, formira svoju samostalnu dràvu ili se prikqu~i nekoj drugoj dràvi. [to to Slovenci pre u~ine, to boqe i za wih i za nas. Mi Srbi moramo biti svesni da nam Slovenci nikada kroz istoriju ni bra}a ni prijateqi nisu bili, nego uvek najcrwi neprijateqi. Mi Srbi smo po prirodi vrlo naivan narod. U svojoj naivnosti smatramo, ako smo nekoga kroz istoriju zaduìli, da je taj odmah na{ prijateq i da }e gledati da nam vrati te dugove, da nam uzvrati istom merom. To je gre{ka. Mi smo istorijski narod i zato uvek mislimo poput svih ostalih istorijskih naroda, a neistorijski narod ima sasvim druga~iju nacionalnu svest. Oni nas mrze ba{ zbog toga {to smo im pomagali. Mrze nas iz dva rzloga: {to smo bili u mogu}nosti da im pomognemo 1918. i 1941. godine, kada se hiqade Slovenaca moralo iseliti iz Slovenije pod Hitlerovom okupatorskom ~izmom, i mrze nas zato {to smo sa wima bili spremni da delimo i dobro i lo{e, i posledwu koru hleba. Mi Srbi nikada ne}emo zaboraviti da je ona zlo~ina~ka parola Srbe na vrbe lansirana upravo iz slovena~kih usta u predve~erje Prvog svetskog rata. Zato neka Slovenci idu {to pre. Na svu sre}u, me|u nama nema nikakvih nere{enih teritorijalnih pitawa. Mi ne pretendujemo ni na deli} teritorije koja se nalazi u dana{wem sastavu Republike Slovenije. To nije srpska zemqa. Tamo ìve desetine hiqada Srba, ali mi }emo ih pozvati da se presele {to pre u srpske zemqe. Preostalo je samo da se ustanovi koliko je slovena~ko u~e{}e u ukupnim jugoslovenskim dràvnim dugovima i koliko Slovenci treba da plate za one fabrike koje je zlikovac i zlo~inac Josip Broz Tito posle rata preselio iz Srbije u Sloveniju i oni mogu odmah i}i {to se nas Srba ti~e. To za nas zna~i 1,500.000 ogor~enih neprijateqa mawe u granicama jedinstvene dràve. Mi stojimo principijelno na stanovi{tu da i hrvatski narod ima pravo da se otcepi od Jugoslavije, da formira svoju samostalnu dràvu i da se prikqu~i nekoj drugoj dràvi. Ali uvek, neprekidno stavqamo do znawa novom usta{kom poglavniku i Titovom generalu Frawi Tu|manu da nikada ni po koju cenu ne}emo dozvoliti da ni pedaq srpske zemqe odnese u granice nove nezavisne dràve Hrvatske. Ne damo ni deli} teritorije na kojoj se nalaze srpska sela, poru{ene srpske crkve, jame, klanice, logori, Jasenovci. Ako bismo to dozvolili, bili bismo nedostojni svojih slavnih predaka i morali bismo da se stidimo pred svojim potomcima. Tu|man moè da ra~una samo sa onom teritorijom koja se nalazi zapadno od linije KarlobagOgulinKarlovacVirovitica. Mi zapravo i ne znamo ~ija je to teritorija. Mo`da je italijanska. Italijani na wu polaù pravo po odredbama Londonskog pakta iz 1915. godine. Mo`da je austrijska. Ta teritorija je bila u sastavu Austrougarske sve do pred kraj Prvog svetskog rata. Mo`da je Ma|arska. Bi}e najpre da je Ma|arska, jer su Hrvati sami predali svoju zemqu u ruke Ma|arima ugovorom iz 1102. godine, nakon {to je posledwi hrvatski kraq Petar [aki} poginuo 1097. godine. Ako su svoju zemqu predali Ma|arima, {ta sada èle, {ta sada
79
traè. Uostalom, Ma|ari su vodili jednu veliku luku na jadranskoj obali, ta se luka zove Rijeka. Rijeka je ma|arska luka. Ako je to ma|arsko, da se vrati Ma|arima. A mo`da je to zaista i hrvatska teritorija. Nas to u stvari ne interesuje. Neka Hrvati vide sa Italijanima, Austrijancima i Ma|arima {ta je ~ije. Dosta smo mi Srbi vodili tu|u brigu dok smo pu{tali da nam udaraju na nacionalni ponos, ~ast i dostojanstvo. Krajwe je vreme da se okrenemo sebi samima i da re{avamo iskqu~ivo sopstvene probleme. Mi danas pored svih tih neprijateqa, i Hrvata, i Slovenaca, i [iptara i drugih, koji nasr}u na samo nacionalno bi}e srpskog naroda imamo dva velika zla u svojim redovima. Dve mra~ne sile se uspravqaju nad Srbijom i verovatno nam danas najozbiqniju opasnost predstavqaju. Prva od tih mra~nih sila zove se Savez komunista pokret za Jugoslaviju, generalska partija koja bi da nam obnovi titoizam, socijalisti~ko samoupravqawe i komunizam, koja bi da nas vrati nazad da bi se sa~uvale generalske privilegije, ogromne penzije i druga bogatstva koja su opqa~kali od srpskog naroda. Oni i daqe ra~unaju na mogu}nost da dele i me|usobno suprotstavqaju srpski narod. Oni i daqe ra~unaju na mogu}nost da ideolo{ke podele dovedu do novih sukoba unutar srpstva. Moramo ih na svakom mestu raskrinkavati, stajati im u kraj i ne dozvoqavati im da predstavqaju bilo kakvu ozbiqniju politi~ku snagu. I drugo veliko zlo naziva se Savez reformskih snaga, na ~ijem se ~elu nalazi sada{wi komunisti~ki predsednik sada{we vlade Ante Markovi}, koji je dugo delovao kao produèna ruka novog usta{kog poglavnika Frawe Tu|mana i ~iji je osnovni ciq obnova prinudne uprave nad Srbijom i vladavine antisrpske koalicije. Taj Ante Markovi}, sa gledi{ta osnovnih ekonomskih kategorija i na~ela, vodi vrlo proma{enu ekonomsku politiku, ali ta politika je ujedno i vrlo promi{qena sa aspekta glavnog ciqa koji je sebi postavio. Wegov glavni ciq nije ekonomska obnova na{e zemqe, nego privredno upropa{}avawe Srbije, bacawe Srbije na kolena ekonomskim merama i sve {to je uradio Ante Markovi}, i{lo je u tom pravcu. Kada je omogu}avao rasprodaju deviza po bankama, znao je da Srbi nemaju mnogo dinara, da }e otkupiti male koli~ine, najvi{e }e otkupiti Slovenci i Hrvati. I kada uvozi poqoprivredne proizvode, uvozi ono {to mi Srbi imamo u izobiqu, {to ne znamo {ta sa time da radimo, da bi sve na{e cene oborio, da bi upropastio srpsko selo. Kada uvozi tehni~ku robu, uvozi pre svega ono {to se ve} proizvodi u Srbiji, da bi udario nelojalnu konkurenciju i da bi na{e fabrike ostale bez posla, da bi radnici ostali bez hleba. To radi Ante Markovi}. Wegova ekonomska politika ide u tom pravcu. Wemu je jasno da, ako ekonomski slomi Srbiju, da }e joj mo}i nametnuti bilo koje politi~ke interese, bilo koje politi~ke stavove. A Srbija politi~ki ne moè izdràti neravnopravnu borbu ako je ekonomski slomqena. Tu|man bi izgleda da ga se otarasi, vi{e mu nije potreban, danas iza Ante Markovi}a otvoreno stoje neke zapadne sile, Zapadna Evropa, Amerika. One obe}avaju i novac ako pobedi Ante Markovi}. Ne treba im verovati jer novac te{ko da }e dati. Vidite {ta su obe}avali ~itavoj Isto~noj Evropi,
80
pa su samo Poqacima ne{to novca dali jer su morali, u Americi ìvi mnogo poqskih iseqenika. Sada je Poqska tampon zona izme|u Rusije i Nema~ke i ne bi smeli dozvoliti da Poqska ekonomski propadne. Ma|arima, Rumunima, Bugarima uglavnom ni{ta ne daju, mada su tamo pobedile demokratske snage. I nama oni sada obe}avaju, ali te{ko da }e ne{to dati. I ne treba im verovati. Niko se u spoqnoj politici ne rukovodi moralnim i demokratskim principima. Sve se dràve u spoqnoj politici iskqu~ivo sopstvenim interesima rukovode i taj Zapad koji je danas protiv nas Srba, doveo je komunizam na vlast u na{oj zemqi i on je zlikovca i zlo~inca Josipa Broza Tita ve{ta~ki na vlasti odràvao svih posleratnih decenija i uvek mu davao koliko mu je trebalo novca i nikada ga nije interesovalo {to kod nas nema slobode i demokratije, {to qudi zbog privatno izraènog mi{qewa dobijaju vi{egodi{we robije. Videli smo pre nekoliko dana, Ante Markovi} je dobio pismo od ameri~kog predsednika, gospodina Bu{a. To pismo obiluje komplimentima, pohvalnim epitetima koji su nezabeleèni u istoriji svetske diplomatije. Tako ne{to jednostavno nije primereno elementarnom diplomatskom re~niku. To je jedan vid otvorenog me{awa u na{e unutra{we stvari. Ne treba zbog toga mnogo brinuti, nama to ni{ta ne smeta, ~ak nam je i drago {to je Ante Markovi} dobio takvo pismo. Sada kada se poigrava nedequ ili mesec dana, kada bude smewen, kada ostane bez posla, ne}e ostati bez hleba. Sa takvim pismom, sa takvom preporukom ameri~kog predsednika mo}i }e na}i posao {irom Amerike. Ako je dobar Amerikancima, neka tamo ide, neka pokazuje svoje sposobnosti. Nama ga je dosta i ne}emo vi{e da ga trpimo. Uostalom, dana{wa savezna vlast Jugoslavije je jedina komunisti~ka vlast u pravom smislu re~i. Samo savezne institucije vlasti su komunisti~ke, one su direktni produètak Titove tiranije i despotije. Kroz sve ove dana{we federalne jedinice su provedeni kakvi takvi izbori. Posle vi{epartijskih izbora, bez obzira koja je stranka pobedila, vlast po svojoj prirodi nije komunisti~ka jer je smewiva za ~etiri godine voqom naroda. Samo ona vlast koja nije smewiva, ona je totalitarna, ona je autokratska, pa moè biti ili komunisti~ka ili fa{isti~ka. To su dva oblika totalitarne i autokratske vlasti. A ova vlast kao da je nesmewiva. Odavno joj je mandat istekao pa nema {ansi nove izbore da odrìmo. Razume se, nama izbori na saveznom nivou nisu ni potrebni. Srpska radikalna stranka je pre jedno oko mesec dana uputila zahtev Narodnoj skup{tini, predsedniku Republike i Vladi Srbije, da se pod hitno povuku svi predstavnici Srbije u organima savezne vlasti. I u Predsedni{tvu, i u Vladi, i u Narodnoj skup{tini i u svim drugim institucijama i da se jednostavno ubudu}e ne priznaje nijedna institucija savezne vlasti, da se protera iz Beograda. Nemaju vi{e {ta da traè u Beogradu. Uputili smo zahtev da se General{tab odmah podredi organima dràvne vlasti sada{we Srbije; da se Jugoslovenska narodna armija preimenuje u Srpsku armiju, jer je ogromna ve}ina oficira srpske nacionalnosti, preko 60 odsto, da se iz Armije otpuste svi oficiri slovena~ke, hrvatske i
81
{iptarske nacionalnosti, da se naredi povla~ewe trupa i naoruàwa iz Slovenije i delova dana{we Hrvatske do linije KarlobagOgulinKarlovacVirovitica. Da se formira Savet srpskog nacionalnog spasa, u koji bi u{li predstavnici svih politi~kih stranaka zastupqeni danas u Narodnoj skup{tini Srbije, Narodnoj skup{tini Crne Gore i predstavnici srpskog naroda iz Bosne i Hercegovine, iz Srpske Krajine, Slavonije, zapadnog Srema, Barawe i Makedonije i da Savet nacionalnog spasa u ovom ostatku Jugoslavije, koji }e se, po na{oj zamisli, zvati Srbijom, sazove izbore za ustavotvornu skup{tinu do kraja godine, na proporcionalnom izbornom principu i da ta ustavotvorna skup{tina donese novi Ustav kojim }e se odlu~ivati o svim politi~kim pitawima, i kakav }e biti naziv dràve, kakvi }e joj biti simboli, oblik politi~kog reìma i sve ostalo. Na{a stranka smatra da nikada srpski narod ne sme pristati na ovaj kapitulantski odnos sada{we Narodne skup{tine koja je razo~arala celokupno srpstvo. Srbi iz Srpske Krajine preko svojih juna~kih predstavnika predvo|eni dr Milanom Babi}em doneli su odluku o prikqu~ewu Srpske Krajine Srbiji. Narodna skup{tina Srbije okleva da tu odluku prihvati. To je izdaja srpskih nacionalnih interesa. Prethodno je na tajnoj sednici ta Narodna skup{tina donela jednu bledu deklaraciju, deklaraciju koja nije zadovoqila na{a nadawa. Ali, srpski narod su razo~arali i poslanici vladaju}e Socijalisti~ke partije i opozicionih stranaka. Samo je jedan opozicioni narodni poslanik otvoreno istupio sa zahtevom da se po hitnom postupku prihvati prikqu~ewe Srpske Krajine. Svi ostali su }utali, odobravali oklevawe, ili na tajnoj sednici Narodne skup{tine glasali i protiv onakve blede deklaracije. Zato treba da bude javna sednica Skup{tine, pa da vidimo {ta nam ko èli i {ta ko misli o na{oj sudbini, kao {to je neophodno da sve sednice Skup{tine budu javne i da se prenose preko televizije, da bi narod uvek mogao da procewuje sva~ije pona{awe. Nama se sada podme}e da prevashodnim zalagawem za re{avawe srpskog nacionalnog pitawa oklevamo u borbi za demokratske principe. Ti koji nam danas to prigovaraju nikada robijali pod komunisti~kim reìmom nisu, i kada smo se mi borili za slobodu i demokratiju bili su u mi{jim rupama ili su sluìli reìmu koji je nas progonio. Kaù najva`nija je demokratija. Kada dobijemo demokratiju onda }emo lako sve ostalo re{iti. Razume se, onda ne}emo ni imati zapadnih srpskih pokrajina, onda }emo ostati bez kqu~nih srpskih teritorija, pa }emo demokratiju sprovoditi u Beogradskom pa{aluku, ili na Adi Ciganliji, koliki su apetiti na{ih neprijateqa. Oni pre svega ne znaju {ta je to demokratija. Demokratija je oblik dràve, oblik politi~kog reìma. Postoje dva osnovna oblika politi~kog reìma, demokratija i autokratija. Da bismo imali demokratiju, moramo prethodno imati dràvu. Ako je ovo {to danas imamo zaista srpska dràva u pravom smislu re~i, onda nam je sada najva`nija demokratija. Da se zadovoqimo tim granicama i da se borimo za demokratiju. Po mi{qewu Srpske radikalne stranke, Srpskog ~etni~kog pokreta, ovo nije
82
srpska dràva, bar ne u celosti. Moramo se prvo izboriti da imamo srpsku dràvu, a onda }emo u toj dràvi uvesti demokratiju. Na{a stranka ne spada u one neozbiqne politi~ke stranke koje obe}avaju, ako srpski narod za wih glasa, ako im ukaè poverewe na izborima da }e za 4-5 godina u na{oj zemqi pote}i med i mleko, da }emo imati u svakom selu asfaltni put, crkvu, ambulantu, {kolu itd., da }e na{i radnici imati plate poput zapadnoevropskih, da }emo odmah imati ekonomsko ozdravqewe, kulturnu obnovu i tako daqe. Sve su to besmislice. Ako smo pola veka ìveli pod komunisti~kom diktaturom, treba nam najmawe upola toliko vremena da otklonimo sve negativne posledice. Tako se na{a programska koncepcija zasniva na potrebi rada na dugu stazu, na potrebi pokazivawa maksimalnog strpqewa i izdr`qivosti u toj politi~koj borbi koja je jo{ neravnopravna na na{u {tetu. Mi nikada ne}emo prihvatiti ni jednostrani komunisti~ki ~in ukidawa monarhije u na{oj zemqi. Taj ~in nema nikakav pravni legalitet niti legitimitet i nikada nije bio saobraèn narodnoj voqi. Me|utim, s obzirom da smo ve} pola veka ìveli pod komunisti~kom diktaturom, zbog proteka tolikog vremena postoji ne{to {to se zove pravnim aktom promenom stawa, pa i zbog ~iwenica da vi{e ne}emo nikakvu Jugoslaviju, pa ni Kraqevinu Jugoslaviju, jer sada je Ante Markovi} spreman, izgleda, i kraqa da nam vrati na jugoslovenski presto, ube|en da }e se Srbi godinu dana radovati obnovi monarhije, da ne}e imati vremena da misle o drugim politi~kim i ekonomskim problemima, a da }e on ispod ìta sve ostalo da re{i na na{u {tetu. Mi vi{e ni kraqa ne}emo na jugoslovenski presto. Mi smo (moète da vi~ete ua koliko god èlite liderima koji izdaju srpski narod), mi smo tradicionalno monarhisti~ki orijentisani. Mi se borimo za obnovu monarhije ali monarhiju u Kraqevini Srbiji, iskqu~ivo Kraqevini Srbiji. Samo nas Kraqevina Srbija interesuje i zato se zalaèmo da se srpskom narodu {to pre omogu}i da iza|e na slobodan i tajni referendum i izjasni se da li smo za obnovu kraqevine ili za uspostavqawe republike. Ako se srpski narod izjasni za monarhiju mi }emo obnoviti kraqevinu, na vlast vratiti dinastiju Kara|or|evi}a, a Narodna skup{tina }e odlu~iti ko }e biti kraq, kao {to je to Narodna skup{tina uvek do sada kroz srpsku istoriju odlu~ivala. Ako se srpski narod nedvosmisleno izjasni za republiku, mi smo spremni da prihvatimo i takvu narodnu voqu, da verno sluìmo republici, jer je za nas voqa srpskog naroda najvi{i zakon i samo se woj pokoravamo. Bilo kako bilo, bilo da se srpski narod izjasni za obnovu monarhije ili za uspostavqawe republike, mi se zalaèmo da se {to pre omogu}i predstavnicima sve tri na{e slavne kraqevske dinastije, i Kara|or|evi}ima, i Obrenovi}ima i Petrovi}ima da se vrate u Otaybinu, da im se vrati sva oduzeta imovina, da im se iskazuje du`no po{tovawe i uvaàvawe koje zasluùju kao potomci velikih srpskih narodnih vo|a koji su najvi{e doprineli osloba|awu srpskog naroda iz turskog ropstva i odbrani od genocida koji je vladao.
83
Mi, Srbi imamo mnogo razloga da se kao narod ponosimo. U pro{lom veku smo imali dve mo}ne i nezavisne dràve na Balkanu, Srbiju i Crnu Goru. U pro{lom i ovom veku smo imali tri slavne kraqevske dinastije i sve tri su bile srpske narodne krvi, ba{ kao {to su i na{e sredwovekovne dinastije bile srpskog porekla. I najslavnija me|u wima, Nemawi}i, i Vojvodi}i, i sve druge kraqevske i kneèvske dinastije. Mi Srbi smo na svom prestolu uvek imali vladara srpske krvi, za razliku od nekih mo}nijih naroda, poput Engleza koji danas na prestolu imaju Hanoversku dinastiju ili Bugara koji su imali nema~kog cara i nekih drugih. I zato bilo kako da se srpski narod na slobodnom referendumu izjasni, mi moramo nastavqati o~uvawe dinasti~kih tradicija, i na tim dinasti~kim vrednostima vaspitavati mlade generacije kako nijedan sudija, javni tuìlac ne bi smeli da budu ~lanovi bilo koje politi~ke stranke, a ne kao u vreme zlikovca Broza, da redovno sve sudije moraju biti ~lanovi Saveza komunista Jugoslavije, i da na slu~ajevima politi~kih procesa nikada nisu sudili, zapravo sve presude su izricali komunisti~ki partijski komitet, pa su ih samo prosle|ivali sudovima da bi sudije to uobli~ile u kvazipravne norme. Mi se borimo da u na{oj dràvi vojska i policija budu ~isto profesionalne slu`be, {to zna~i, pre svega da tako|e nijedan oficir, podoficir, policajac ne bi smeli da budu ~lanovi bilo koje politi~ke stranke, a ne kao u Titovoj diktatorskoj Jugoslaviji, gde su gotovo svi ili bukvalno svi oficiri, podoficiri i policajci morali da budu ~lanovi Saveza komunista, i mi zapravo nismo imali ni narodnu armiju, ni dràvnu policiju nego partijsku komunisti~ku armiju i partijsku komunisti~ku policiju. Mi se zalaèmo da se odmah napusti politika nesvrstavawa i da se na{a zemqa vrati u Evropu, u zajednicu ravnopravnih, privilegovanih demokratskih naroda i dràva. Ovakvim svojim li~nim vlastodrà~kim ambicijama zlikovac i zlo~inac Josip Brzo Tito je svetski lider poku{ao da postane po svaku cenu, i to na zaobilazan na~in. Zato nas je posva|ao sa svim na{im tradicionalnim prijateqima, izdvojio nas iz Evrope, kao na{eg prirodnog istorijskog, kulturnog, politi~kog i ekonomskog okruèwa, i uveo u politi~ki savez, u tzv. pokret nesvrstavawa sa danas najnecivilizovanijim, najvandalskijim narodima i dràvama sveta. Uveo nas je u politi~ki savez sa diktatorima poput Gadafija u Libiji, ili Kim il Sunga u Severnoj Koreji, Homeinija u Iraku ili Fidela Kastra na Kubi. Uveo nas je u politi~ki savez sa diktatorima i od kojih su se neki u svetskoj javnosti pro~uli kao bukvalni qudo`deri. Na{a stranka sa ponosom moè izre}i da danas imamo najjasniji, najkozistentniji, najkori{}eniji ekonomski, socijalni i nacionalni program, posebno program definitivnog gu{ewa svih separatisti~kih pobuna na Kosovu i Metohiji. Zadrà}u se na ova tri osnovna programa, ako va{e strpqewe moè jo{ da izdrì. Smatramo da ekonomske obnove na{e zemqe ne moè biti bez potpune reprivatizacije sredstava za proizvodwu, punog osloba|awa privatne inici84
jative, akcionarskih dru{tava i privatne svojine. Danas nam nude dva u osnovi proma{ena ekonomska koncepta. Jedan koncept nudi sada{wi reìm u Srbiji, a drugi reìm na saveznom nivou dana{we Jugoslavije. Opozicione stranke tako|e nude neke ekonomske koncepte koji nisu primewivi u praksi. O opozicionim strankama ne}emo razgovarati jer srpski narod im u decembru nije ukazao poverewe, pa kada budu aktuelne na nekim drugim izborima, onda }emo da ukrstimo ma~eve. Danas kritikujemo samo ova dva oficijelna reìma. Sada{wa vlast u Srbiji bitno kasni u procesu reprivatizacije. Za{to? Wima je jasno, ako ispuste vlasni{tvo nad sredstvima za proizvodwu iz svojih ruku, ako ispuste ve}inu fabrika iz svojih ruku, gube ekonomsku mo}. Ako izgube ekonomsku mo}, gube politi~ki uticaj i autoritet i oni }e se do zadweg daha boriti da sa~uvaju tu ekonomsku mo}. Kako se ispoqava ta ekonomska mo} u politi~ke svrhe vidimo na konkretnom primeru. Danas u Srbiji imamo preko 60 politi~kih stranaka. Od opozicionih stranaka postoje samo tri koje imaju izme|u 20.000 i 30.000 ~lanova. To su: Demokratska stranka, Srpski pokret obnove i Srpska radikalna stranka. Ima jo{ stranaka koje imaju nekoliko stotina do nekoliko hiqada ~lanova, recimo Srpska narodna obnova, i to je sve. Ostale stranke su neozbiqne, imaju po desetak ~lanova, nekada par stotina, ima stranaka koje ~ini jedan jedini ~ovek. Recimo, ova Narodna liberalna iz Kraqeva jedan jedini ~ovek, Predrag Vuleti}, onda Savez svih Srba sveta, bombast naziv, rekao bi ~ovek najboqa stranka, a jedan je jedini ~ovek predstavqa itd. Postoji, dakle, samo nekoliko ozbiqnih i one maksimalno imaju izme|u 20.000 i 30.000 ~lanova. Ne treba verovati onima koji kaù da imaju 300.000, milion, dva miliona, tri miliona pa se ~ude gde su im glasovi na izborima. Sami su sebe ubedili u laì, pa se posle ~ude kako su izgubili izbore. Ali, stranke koje imaju po 20.000, po 30.000 ~lanova su zaista ozbiqne stranke po svojoj brojnosti, jer to je vrlo velika politi~ka snaga. U ~itavom civilizovanom svetu, u demokratskim dràvama qudi su u principu vrlo malo zainteresovani da se direktno ukqu~uju u strana~ki ìvot. Oni svoj politi~ki anga`man uglavnom iscrpquju kroz izlaske na izbore ili neizlaske na izbore. [ezdeset odsto odziva na izbore je ve} velika stvar. Ve}ina qudi nije zainteresovana da se aktivno bavi politikom. Neki koji danas tvrde da imaju milionsko ~lanstvo u stvari su optere}eni komunisti~kom sve{}u, oni polaze od ~iwenice da je Savez komunista imao po dva miliona ~lanova, pa misle to je sada mogu}e obnoviti. Ne, qudi su morali da se u~lawuju u Savez komunista u totalitarnim uslovima. Sada ne moraju, oni uglavnom izbegavaju da se ukqu~uju u stranke. Ali, ima jedna stranka koja danas odstupa po broju ~lanova, to je vladaju}a Socijalisti~ka partija, koja verovatno ima oko 300.000 ~lanova, ja ne znam ta~no najnovije podatke. Za{to ima 300.000 ~lanova? Ne zato {to je toliko nadmo}na ideolo{ki, politi~ki, po svom programu u odnosu na opozicione stranke, pa ima vi{e ~lanova nego sve one zajedno. Zaista ne zbog programa; nego zato {to su mnogi qudi tamo u~laweni po inerciji jer je ta stran85
ka pravni sledbenik Saveza komunista, tako je sama sebe odredila da bi sa~uvala komunisti~ku partijsku imovinu. I sa druge strane, {to ta stranka jo{ uvek ima monopol nad sredstvima proizvodwe, nad fabrikama, pa mnogi qudi koji joj ideolo{ki zaista ne pripadaju nisu ni socijalisti po svom ube|ewu, u~lawuju se u tu stranku jer smatraju da }e tako lak{e sa~uvati radno mesto, da }e lak{e profesionalno napredovati, sa~uva}e neke privilegije i sli~no. E, to je razlog {to ona ima enorman broj ~lanova. A da bi to imala, morala je zadràti monopol nad proizvodnim snagama, u raspolagawu fabrikama i zato ona nerado ulazi u istinski proces reprivatizacije. Ona zahvaquju}i nekim svojim ideolozima transverzalske orijentacije zagovara odràvawe dru{tvene svojine itd. Sve su to grdni proma{aji sa gledi{ta ekonomskih na~ela. Postoje samo dva svojinska oblika, privatna i dràvna svojina. Sve ostalo je suvi{e imaginarno, suvi{e prikriveno i sluì samo za maskirawe stvarne svojine vladaju}e partije u procesu proizvodwe. Zato tu stranku treba ekonomski razvlastiti kroz proces pune reprivatizacije jer se postupno dobija. Dobija se na ekonomskoj obnovi, bez reprivatizacije nema obnove. I dobija se to da ona izgubi ekonomsku mo}, gubi zvani~ni deo politi~kog uticaja i mi }emo jednostavno imati mnogo jasniju politi~ku scenu nakon {to je ekonomski razvlastimo. U vreme kada su te zajmove davali, zapadni zajmodavci su morali znati da kredite daju jednom nenarodnom reìmu, reìmu koji ne uìva ni legalitet ni legitimitet, reìmu koji je nasiqem uspostavqen protiv voqe naroda, pa ako su takvom reìmu davali kredite, moraju da snose posledice. Ako reìm nije bio legitiman, ako se neko u va{e ime zaduì a vi ga niste ovlastili da se zaduùje, vi niste du`ni da snosite posledice zaduìvawa. Ako nema nikakvog dokaza da je na{ narod putem slobodnog izbora ovlastio Titov zlo~ina~ki reìm da se zaduùje u na{e ime, mi nismo du`ni da snosimo posledice wegove proma{ene politike. Uostalom, ti dràvni dugovi su bili najstroè ~uvana dràvna tajna, sve do nekoliko godina nakon Titove smrti. Ako za te dugove nismo znali nismo ih ni aminovali, nismo ih ni potvrdili, nismo na wih pristali, ne}emo da snosimo posledice. Ako je Zapad u{ao u taj posao, neka on snosi posledice. Mi ~itavom svetu moramo staviti do znawa da te dugove niti moèmo, niti ho}emo da vra}amo. Ne}emo ih vra}ati. Mi zapadnim zajmodavcima nudimo umesto vra}awa dugova puno vlasni{tvo nad odgovaraju}im brojem na{ih fabrika, i da vodimo ra~una da to budu upravo one fabrike koje su podizane stranim kreditima, pa su se pokazale kao proma{ena investicija. Da}emo im smederevsku @eqezaru, da}emo im Crvenu zastavu, Elektronsku industriju i niz drugih fabrika, pa neka sa wima rade {ta im je voqa. Razume se, oni }e se u prvo vreme buniti, napa{}e nas na sve strane bojkotom, blokadom, primewivati izvesne sankcije itd. Pa neka primewuju. Izdrà}emo par meseci. Mi sti~emo strane vojne intervencije da bi nas na silu naterali da te dugove platimo. Nigde u civilizovanom svetu vi{e ne postoji pravni institut du`ni~kog ropstva. Ako nekome ne{to pozajmite pa taj ne}e da vam vrati dug ili ne moè, ne postoji na~in da ga zbog
86
toga u zatvor strpate. Moète samo da se isplatite na wegovoj imovini kroz gra|ansku parnicu. Ako nema imovine vi ostadoste bez onoga {to ste mu pozajmili. Tako je i u odnosima me|u dràvama. Ako jedna dràva ne moè da vrati dugove, ne postoje pravne institucije u me|unarodnoj zajednici da se ta dràva okupira, da se dovede u stawe du`ni~kog ropstva, da bi se naterala da vrati dugove. Dakle, iskqu~ujemo stranu vojnu intervenciju. Preostaje im da plene na{a trgova~ka i diplomatska predstavni{tva i na{e brodove koji se zateknu u stranim teritorijalnim vodama. Na taj na~in oni ne mogu da izmire ni 10 odsto ukupnog duga. Uostalom, oni zaplene na{a predstavni{tva a mi zaplenimo wihova ovde, i opet smo na po~etku. To za wih nije re{ewe. Vlada koja ovo sprovodi mora samo imati podr{ku i poverewe srpskog naroda i sve to moè da uradi. [ta im daqe preostaje? Mogu sve te fabrike da prodaju u staro gvo`|e, na taj na~in ne mogu ni 2-3 odsto da podmire. Ni{ta im drugo ne preostaje nego da prihvate na kraju krajeva na{u soluciju, a posle duìh pregovarawa mi }emo i da popustimo pa }emo im prodati jo{ nekoliko fabrika po onom prvobitnom spisku, pa }emo re}i: evo popu{tamo, po{tujemo va{e argumente, wima jedino preostaje da to prihvate. Da prihvate punu svojinu nad tim fabrikama i da u wima obnove proizvodwu da bi obezbedili povra}aj ranije uloènog kapitala i eventualno novi profit. Da bi to uspeli, oni moraju uvesti dodatni kapital, najsavremeniju tehnologiju i zapadwa~ke metode organizacije rada i poslovawa. Po{to oni imaju pristupa stranim trì{tima, mi ne}emo morati da brinemo o plasmanu tih proizvoda, oni }e se vrlo lako u svetu prodati, a to zna~i na{i radnici koji rade u tim fabrikama bi}e u najboqem poloàju, ima}e mnogo ve}e plate nego radnici u onima koje ostanu u dràvnoj svojini pa ih putem likvidacije postepeno rasprodajemo. Ti radnici }e imati ve}e plate, obezbedi}emo im sistemom zakonodavstva za{titu radni~kih prava, socijalno }emo ih obezbediti. Propisa}emo novim vlasnicima da radnike ne mogu bez propisanog disciplinskog postupka nikada otpu{tati. Propisa}emo minimalnu platu u tim fabrikama i radnici }e odmah imati uveliko pove}anu kupovnu mo}; umesto ovih bednih minimalnih plata koje danas primaju, odjednom }e se na trì{tu ovde pojaviti kao mnogo ozbiqniji kupci, pa }emo oìveti na{e trì{te. Daqe, {ta se jo{ postiè. Umesto da se svake godine bacaju stotine miliona dolara u fabrike, mi }emo stranim vlasnicima oporezovati profit, pa imamo dodatne izvore dràvnih prihoda, kojima moèmo sve dràvne potrebe i socijalne slu`be da pokrivamo. To je najboqi na~in re{avawa na{e ekonomske krize. Treba biti samo dovoqno hrabar i spreman u sve to u}i, i re{ewe se nalazi. [ta jo{ podrazumeva ovaj proces reprivatizacije i ekonomske obnove? Pre svega, Srpska radikalna stranka se zalaè da se svima onima koji su stradali pod Titovim komunisti~kim reìmom, koji su robijali u Titovim robija{nicama zbog svog ideolo{kog i politi~kog delovawa i mi{qewa, da im se isplati zvani~na nov~ana naknada i da se svima onima koje je reìm ekonomski upropastio vrati oduzeta imovina. Da se pre svega seqacima vra87
ti sva oduzeta zemqa po bilo kom osnovu. Da se vrate ku}e, stanovi, radionice, fabrike, ugostiteqski objekti, sve ono {to su komunisti od rata na ovamo oduzimali. Razume se, u nekim slu~ajevima ne}e biti mogu}e vratiti ba{ ono {to je oduzeto. Ako je zemqa promenila namenu, ili je dodeqena nekom bezemqa{u, bila bi nepravda sada tom bezemqa{u uzimati i vra}ati zemqu pravom vlasniku. Ne, mi ne}emo novu nepravdu da pravimo. Ako je zemqa promenila namenu ili je nekom bezemqa{u dodeqena, dràva }e iz dràvne svojine, iz dràvnih poqoprivrednih dobara vratiti odgovaraju}u parcelu i po obimu i po povr{ini, po kvalitetu zemqi{ta. Ako se ti~e upropa{}enih pogona itd., ispla}iva}e se pravi~na nov~ana naknada. Odmah se postavqa pitawe otkuda novac za tu nov~anu naknadu. Na{a stranka se zalaè za revan{izam. Mi smo istovremeno pristalice politike nacionalnog pomirewa. Kako te dve stvari uskladiti? Kada kaèmo da smo za revan{izam, mi smo za to da se razvlasti ~itava komunisti~ka bulumenta, da se svim komunisti~kim funkcionerima, od op{tine do federacije, oduzme sve ono {to su od naroda opqa~kali. Da im se oduzmu ku}e, vile, vikendice, skupoceni automobili, devizni i dinarski ra~uni u doma}im i stranim bankama. Jer, ko god se obogatio u vreme dok je obavqao partijsku i dràvnu funkciju sigurno se nije obogatio na po{ten i ~astan na~in, nego pqa~kom naroda. Postavqa se odmah pitawe kako }emo saznati koliko ima u stranim bankama. Ni to nije te{ko. Na{a zemqa ima najboqe organizovane i opremqene policijske slu`be u dana{woj Evropi. Tajne policijske slu`be, ne ove javne, ove milicionere koji tako|e bedne plate primaju, nego tajne policijske slu`be, dràvnu bezbednost, kontraobave{tajnu slu`bu i ko zna koliko ih ima. I sve te slu`be su najsavremenije opremqene, a Amerikanci ove godine neki novi izum za tajnu policiju primewuju, ve} naredne godine i na{e tajne policije to nabavqaju. Nikada se nije {tedelo na novcu da bi im se sve to pribavilo. Te tajne slu`be do sada su se uglavnom bavile ispirawem mozgova na{ih qudi, progonom ideolo{kih politi~kih neistomi{qenika, prislu{kivawem {ta ko govori u privatnom krugu, u krugu svojih prijateqa itd. Te tajne slu`be su se bavile likvidacijom na{ih emigranata po belom svetu i sli~ne nepodop{tine radile. E, lepo }emo te i tako osposobqene tajne slu`be preusmeriti da ispituju koliko ko od biv{ih komunisti~kih funkcionera ima u stranim bankama. A lako }emo na}i na~ina da ih prisilimo da taj novac vrate. âk i ako izbegnu u emigraciju, i tamo }emo ih na}i. Koje su to metode, za{to da vam uop{te danas o tome govorim, za{to uop{te da u javnost iznosimo, to su metode koje primewuju sve tajne slu`be u svetu, pa ni mi ne moèmo biti imuni. Postavqa se samo pitawe da li je delatnost tajnih slu`bi zaista u narodnom interesu ili nije. Mi smo ube|eni da }e ovakva delatnost biti u izvornom narodnom interesu. Kada je re~ o procesu reprivatizacije, Nema~ka danas proizvodi ìtarice i meso, i mleko i mnoge druge poqoprivredne proizvode po mnogo vi{im cenama nego {to su uobi~ajene cene na svetskom trì{tu. Sa finansijskog aspekta gledaju}i Nema~koj bi se mnogo vi{e isplatilo da ukine svaku poqo88
privrednu proizvodwu i sve {to joj je potrebno uvozi iz Argentine, Australije ili neke druge dràve. Ali, Nema~ka ~ak i ve{ta~ki odràva poqoprivrednu proizvodwu jer joj je jasno da nema ni ekonomske, ni socijalne, ni dru{tvene stabilnosti jedne dràve ako ne pokriva sopstvenom poqoprivrednom proizvodwom glavninu potreba u hrani. I na{a dràva bi morala da sledi taj primer i da podsti~e poqoprivrednu proizvodwu, a ne da je ve{ta~ki sputava i uni{tava kao {to je to bilo pod komunisti~kom diktaturom. Za{to su komunisti uvek vodili politiku sputavawa seqaka i onemogu}avawa uspe{ne poqoprivredne proizvodwe? Zato {to je wihov sistem bio totalitaran, sistem sveobuhvatne kontrole nad ukupnim stanovni{tvom i kada su ukinuli i sputali inteligenciju, industrijalce, trgovce, privatne preduzima~e, kada su gotovo likvidirali te socijalne slojeve, seqa{tvo je ostalo kao jedini nezavisan socijalni sloj, finansijski, ekonomski nezavisan, jer seqak ne zavisi od reìmske plate. Poku{ali su ih uvo|ewem u zadrugu kontrolisati. Kada su videli da to ide direktno u propast malo su popustili, ali su neprekidno traìli na~ina da seqake sputaju neravnopravnim odnosima na trì{tu i sputavawem wegove poqoprivredne proizvodwe ogromnim porezima i cenom robe na trì{tu. Za{to su to radili? Jer seqak, kao jedini preostali relativno ekonomski finansijski nezavisan sloj, mogao je predstavqati osnovicu za bujawe novog opozicionog pokreta. U totalitarnom reìmu na opozicionu delatnost moè da se odvaì samo onaj ko ne zavisi od reìmske plate, koga reìm ne moè uceniti da }e mu èna i deca gladovati ako ostane bez posla i ako bude ideolo{ki politi~ki progowen. Zbog toga su sputavali selo. Selo treba obnavqati. Pre svega mi nemamo iluzija da je mogu}e qude koji su napustili selo, oti{li u grad, sada vra}ati na selo. Nema ni potrebe da se to radi. Da se seqacima vrati sva oduzeta zemqa, a preostala zemqa u dràvnoj svojini da se rasproda. Da se ukine svaki porez u poqoprivredi, da dràva podsti~e poqoprivrednu proizvodwu. Kako }e je najlak{e podsticati? Tako {to }e garantovati otkup svih poqoprivrednih proizvoda, i to po onoj ceni koju sami poqoprivredni proivo|a~i odrede preko svojih asocijacija. Jer dràva nikada ne moè proizvodnu cenu ispravno da odredi. A za{to poqoprivredni proizvo|a~i? Ovi socijalisti~ki ideolozi nas optuùju, da smo demagozi pa da se za ovo zalaèmo jer }e seqaci uvek enormno da podiù cenu. Nije ta~no. Ako im se omogu}i da to rade preko svojih asocijacija, uz pomo} stru~waka koje }e samo angaòvati, uvek }e to biti proizvodna cena? A {ta obuhvata proizvodna cena. Obuhvata cenu ko{tawa, dakle cenu o odgoju krava, sirovina, semena, |ubriva mehanizacije itd. i prose~an profit. A da }e to zaista biti prose~an profit garantuju dva mehanizma. Ako to bude natprose~an profit, cena }e biti mnogo ve}a od kupovne mo}i stanovni{tva, pa se roba ne}e prodavati. I niko nije lud vaqda da toliko diè cenu pa da ne moè da je realizuje na trì{tu. Ako bude ispodprose~an profit, poqoprivredni proizvo|a~ ne}e biti zainteresovan za tu vrstu proizvodwe. Kada napune 45 godina starosti, bez obzira da li su nekada bili u radnom odnosu ili nisu, svi bi na osnovu godina svoje starosti imali podjednaku pen89
ziju, kao {to Kanada ima, recimo. U drugu kategoriju bi dolazila sva lica koja imaju 40 ili 35 godina radnog staà, ili neki procenat ispod toga i koji bi na osnovu podjednakog radnog staà imali podjednake penzije, bez obzira na kakvom su radnom mestu radili, i kakve su kvalifikacije imali i kakve su plate primali. Za{to? Zato {to oni koji danas imaju najve}e penzije 30, 40, ili 50 milijardi, najve}i su krivci za na{u ekonomsku i politi~ku katastrofu. A oni koji imaju najniè, bedne penzije 2, 3, 4 ili 5 milijardi, na wihovoj grba~i je ostvarivano, oni su najvi{e doprinosili, wihovom enormnom eksploatacijom je vladaju}a komunisti~ka kasa svoje privilegije i beneficije ostvarivala. Po{to ne moèmo sada ispitivati u svakom konkretnom slu~aju koliko je ko zaista doprinosio, mi primewujemo princip pravednosti, solidarnosti i za onaj period dok na{a zemqa ekonomski ne ozdravi potpuno, primewujemo ovakav sistem penzijskog osigurawa. U ~etvrtu kategoriju bi do{la lica kojima je potrebno dopunsko dru{tveno starawe, bolesni, nemo}ni itd. I na kraju da okon~amo izlagawe o na{em programu, definitivno gu{ewe {iptarske separatisti~ke pobune na Kosovu i Metohiji. Sada{wi reìm je ne{to na tom planu postigao. On je uspeo da elimini{e najekstremnije vidove ispoqavawa {iptarskog separatizma. Ali to nije dovoqno. Vreme radi za [iptare na dugu stazu, oni dobijaju bitku pre svega svojim prekomernim razmnoàvawem. Zato nema vremena za ~ekawe, moraju se hitno preduzeti slede}e mere: Odmah ukinuti bilo kakav oblik kosovsko-metohijske autonomije. Proglasiti vanredno stawe i zavesti vojnu upravu na period od 10 godina. Ukinuti svaki oblik civilne administracije. Za{to? Sada{wa etni~ka struktura kosovsko-metohijskog stanovni{tva je rezultat strane okupacije, koja traje od 1941. godine. Pa kako je okupacija fakti~ko a ne pravno stawe, mi ne smemo sankcionisati posledice okupacije. Sve dok ne otklonimo posledice okupacije u strukturi stanovni{tva, tamo nema slobode ni demokratije i nikakvih izbora. Da bi se te posledice okupacije uklonile mi se zalaèmo da se odmah svih 360.000 albanskih emigranata koji su od 6. aprila 1941. godine do danas ìveli u Srbiji, proteraju i vrate. Evo, kaè zapadna {tampa Albanija otvorena za demokratiju pa je najlak{e da se vrate u svoju demokratsku zemqu, da tamo u~estvuju u procesu demokratizacije, da prenesu svoja samoupravqa~ka iskustva delegatskog sistema. Ovde vi{e nema potrebe da traè uto~i{te. Da se svi wihovi potomci isporu~e, da se {iptarskoj nacionalnoj mawini obustavi sva finansijska pomo}. Iz reìmske {tampe godinu i po dana smo saznali da je [iptarima upu}ivano svakog dana milion i petsto hiqada dolara iz tzv. Fonda za pomo} nerazvijenim republikama i pokrajinama i time finansirano prekomerno razmnoàvawe i progon srpskog ìvqa. To treba obustaviti i sva ta sredstva preusmeriti na finansirawe ponovnog naseqavawa Srba na podru~je Kosova i Metohije. Svim Srbima koji tamo èle da ìve i rade garantovali bi zaposlewe, stanove, placeve za podizawe porodi~nih ku}a, poqoprivrednim proizvo|a~ima besplatno bi dodelili od90
govaraju}e zemqi{ne parcele u punu svojinu, recimo 20 ili 30 hektara. Daqe, trebalo bi odmah ukinuti sve ustanove koje deluju na albanskom jeziku, Akademiju nauka, Univerzitet, izdava~ke ku}e, {kole, novinske ustanove, ustanove i sli~no, sve ono {to deluje na {iptarskom jeziku a finansira se iz dràvnog buyeta. Mi nemamo ni{ta protiv da [iptari imaju takve institucije. Mi znamo koliko su oni odani kulturnim vrednostima i tradicijama. Oni mogu imati i Akademiju nauka i Univerzitet, i sve {kole, novine na {iptarskom jeziku, ali to moraju sami finansirati. Iz dràvnog buyeta vi{e ne}emo ni{ta da im finansiramo. Zalaèmo se da se odmah zatvore sve fabrike koje neracionalno posluju zahvaquju}i {iptarskom bojkotu. Da se [iptarima jednostavno uru~e otkazi, eventualno podele paso{i pa neka se snalaze u belom svetu, neka nalaze gde je ume{eno pa obe{eno, dosta su se na na{oj grba~i izdràvali. Zalaèmo se da se odmah otvaraju rudnici ugqa i podiù termocentrale gde god je to mogu}e. Zahvaquju}i ogromnim zalihama kosovsko metohijskog ugqa Srbija bi mogla predstavqati jednog od vode}ih izvoznika struje u dana{woj Evropi. A [iptari su bogatstvo u ugqu i drugim rudama ~uvali za svoju veliku Albaniju i la`no prikazivali statisti~ke podatke o wihovim stvarnim iznosima. Te rudnike ugqa }emo otvarati i termocentrale podizati upravo tamo gde je najve}a koncentracija {iptarskog stanovni{tva, gde je najvi{e wihovih ku}a, pa }emo im ru{iti ku}e i ispla}ivati pravi~nu nov~anu naknadu u uslovima ove na{e inflacije a nama je jasno da }e se inflacija jo{ neko vreme zadràti. Oni iz sveta }e jedno vreme da diù galamu, da nas optuùju da na nedemokratski na~in postupamo, a mi }emo im odgovoriti: pa gospodo, i vi kada opravqate rudnike, podiète termocentrale i druge industrijske objekte, pa i vi ru{ite postoje}e ku}e na tim lokacijama, pa ispla}ujete nov~anu naknadu, pa {to se ~udite kada mi to isto radimo. To je cena progresa, to je cena podizawa dru{tvenog standarda. Mi }emo [iptare spustiti iskqu~ivo ekonomskim merama. Neka organizuju politi~kih stranaka koliko ih je voqa, neka demonstriraju kada èle i gde god èle, na{a policija }e se sa wima obra~unavati samo kada primene nasiqe. Neka {tampaju letke kakve god èle, neka govore {ta god im je na umu. Kada primene nasiqe onda }emo se svim silama obra~unati, mnogo è{}e nego sada{wi reìm, jer mi pretpostavqamo da }emo imati autoritativnu narodnu vladu, vladu u koju }e srpski narod imati poverewe, a ta vlada }e imati mnogo sposobniju i efikasniju policiju i ta policija }e reagovati u svakom trenutku i suzbijati [iptare koji udare na srpski nacionalni suverenitet i teritorijalni integritet. Mi se zalaèmo da se sve vojne i policijske akademije, sve vojne ustanove koje nisu direktno vezane za komandovawe pojedinim armijskim oblastima, i mnoge dràvne ustanove koje nisu neophodne ovde u Beogradu, presele na podru~je Kosova i Metohije. To bi dovelo do preseqewa vi{e desetina hiqada ocifira, podoficira, policajaca, dràvnih ~inovnika, ~lanova wihovih porodica i komplete prate}e infrastrukture na podru~je Kosova i Metohi91
je. Time bi se promenila ukupna etni~ka slika tamo{weg stanovni{tva. Uostalom, ne{to sli~no radi i Francuska. Vi znate, sve jedinice Legije stranaca ako nisu u kolonijama, stacionirane su na Korzici. Portugalci nisu Francuzi, oni su narod mnogo bliì Italijanima, Korzika je uvek nemirna, uvek pobuweni~ki raspoloèna. Francuzi sve tamo koncentri{u, i vojne akademije i policijske {kole i Legiju stranaca. Moramo ne{to nau~iti i od Francuza. Sve {to nije neophodno da bude u drugim delovima na{e zemqe, koncentrisa}emo na podru~ju Kosova i Metohije. Daqe, po{to se odavno pokazalo da je Albanija trajno neprijateqski kao dràva orijentisana prema srpskom dràvnom suverenitetu i teritorijalnom integritetu, a da je isto orijentisana i {iptarska nacionalna mawina u na{im granicama, Srbija kao dràva po me|unarodnom pravu ima sve ingerencije da u~ini sve {to je u wenoj mo}i da za{titi svoj dràvni suverenitet i teritorijalni integritet. U tom smislu se mi zalaèmo da se jedan pojas od 20 do 50 km uz albansku granicu proglasi pojasom od strate{kog zna~aja za na{u zemqu, i da se iz tog pojasa uz nov~anu naknadu isele svi pripadnici {iptarske nacionalne mawine; da se upute na preseqewe u druge delove dana{we Jugoslavije, recimo posebno na podru~je dana{we Hrvatske i Slovenije, po{to se pokazalo da ih tamo najvi{e vole. Verovatno }e sa odu{evqewem prihvatiti ovakvu na{u soluciju. Kada tako predlaèmo, imamo u vidu ~iwenicu da se odavno pokazalo da pravi centar {iptarske separatisti~ke pobune nije Pri{tina. Ovo posebno zemqi{te bi u prvo vreme poverili armiji na gazdovawe. Dana{wa Jugoslovenska narodna armija ima oko 160.000 oficira, podoficira i vojnika trenutno u slu`bi, u svakom trenutku. Kada se otarasimo Slovenije i ovog dela dana{we Hrvatske koji nije na{ srpski, verovatno }emo imati armiju sa oko 100.000 oficira i vojnika. Dana{wa vojna obuka u ve}ini traje oko 5,5 meseci, vi koji ste nedavno sluìli vojsku znate to boqe od mene. Pet i po meseci traje obuka, a ostatak vojne obaveze, godinu dana, vojnici se uglavnom dosa|uju. Uglavnom nisu angaòvani na nekim pametnim poslovima, ili su angaòvani na destruktivnim poslovima, samo da im vreme brè pro|e. E pa, mi bismo te vojnike angaòvali da rade na dràvnim poqoprivrednim dobrima kojima armija gazduje, i to ba{ na ovoj teritoriji od strate{kog zna~aja za na{u zemqu. Bar za prvo vreme. Kosovsko-metohijska ravnica je najplodnija u ~itavoj Evropi, armija bi tamo vrlo uspe{no mogla da organizuje poqoprivrednu proizvodwu, da finansira dobar deo svojih potreba, ako ne da se u celosti finansijski osamostali. Predstavqala bi proizvodnu snagu dru{tva u punom smislu re~i. U perspektivi bismo ponudili svim Srbima pripadnicima srpske nacionalne mawine u Albaniji, Gr~koj, Bugarskoj, Rumuniji, Ma|arskoj, da se tamo presele, dali bismo im besplatno oko 30 hektara zemqe i pokrenuli bismo akciju me|u na{im iseqenicima u inostranstvu. Kaù da danas u inostranstvu ìvi oko tri miliona Srba, bili smo pokrenuli akciju da svaki koji to moè, kupi bar jedan hektar kosovsko-metohijske zemqe. Ne mora da se vra}a, tu }emo zemqu uloìti u akcionarska dru{tva. Akcionarska dru{tva }e organizovati poqoprivrednu proizvodwu, a wima
92
}e se to za vrlo kratko vreme isplatiti, done}e dividende, tako da je to isplativa ekonomska investicija, a to je najboqi na~in da se oni oduè svojoj Otaybini. Smatramo da se svim ovim merama u vrlo kratkom roku, u roku od recimo jedne godine moè definitivno re{iti pitawe {iptarske separatisti~ke pobune i obezbediti da Kosovo i Metohija za sva vremena ostanu srpska zemqa. Zahvaqujem svima na pa`wi i pokazanom strpqewu na kraju ove promocije Srpske radikalne stranke, ja vas pozdravqam na{im tradicionalnim srpskim pozdravom: Za vaskrs slobodne Srbije! S verom u Boga, za kraqa i otaybinu! @iveli!
XXVII Promocija Srpske radikalne stranke VREME RATNIH BARJAKA

Pirot, 1991. godine Dr Vojislav [e{eq: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Srpska radikalna stranka je fakti~ki otpo~ela svoju predizbornu kampawu ukqu~uju}i se u predstoje}e lokalne izbore u Srbiji. Ti izbori dolaze u te{kim istorijskim trenucima. Na{a otaybina je ponovo u plamenu. Ustali su svi tradicionalni srpski neprijateqi da otimaju i ~ere~e srpske zemqe. Ali, izbore ipak moramo odràti, da bi se zavr{io proces demokratskog transformisawa Srbije, da bi svi organi vlasti u Srbiji imali demokratski legalitet i legitimitet, kako nas na Zapadu ne bi mogli osu|ivati komunisti i boq{evici. Mi nismo do{li danas da vas ube|ujemo da nam ukaète poverewe na tim izborima. Mi }emo se truditi da u svim izbornim jedinicama istaknemo svoje kandidate, da to budu najboqi me|u najboqima, savesni doma}ini, qudi koji ~uvaju obraz i imaju poverewe svoje okoline, a da li }emo zaista u tome uspeti, to }emo tek videti. Od vas samo o~ekujemo da glasate prema savesti i da glasate za najboqe, bez obzira kojoj stranci pripadaju. Mi smatramo da se jednostavno ne moè desiti da se srpski narod opredeli za izdajnike sopstvenog naroda, poput pripadnika Srpskog pokreta obmane, za reformiste, ujdijevce, vojvo|anske autonoma{e i sli~ne izdajnike. Neka im ovi lokalni izbori u Srbiji pokaù da srpski narod ne}e one koji su u koaliciji sa Antom Markovi}em, koji bi prodali srpske zemqe, koji su spremni da Srbiju svedu na Adu Ciganliju, samo pod uslovom da se nalaze na wenom ~elu.
93
Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, srpski narod je ozbiqan i promi{qen istorijski narod. Poluvekovna komunisti~ka diktatura nas je mnogo ~emu nau~ila, i mi ne}emo dozvoliti da nam se pro{lost ponovi danas, kada smo sru{ili komunizam, da nam neko drugi vlast nametne uz pomo} Amerikanaca, Nemaca ili uz pomo} tradicionalnih srpskih neprijateqa. Bilo kakva vlast da bude uspostavqena u Beogradu i u Srbiji, za nas je iskqu~ivo va`no da je to vlast koju je hteo i èleo srpski narod, i koja je izborima uspostavqena. Oni koji odlaze u inostranstvo po politi~ki mandat izdajnici su svoga naroda i nikada nikakvih {ansi u politici ne}e imati. Danas na{a otaybina krvari. Zahvaquju}i podr{ci, srpski neprijateq, hrvatski narod danas je otpo~eo obnovu genocida nad Srbima. Srbi krvare {irom Srpske Krajine, srpske Slavonije, Barawe i zapadnog Srema. Mi iz ove suène Srbije pomaèmo im svim silama. Srpska radikalna stranka i Srpski ~etni~ki pokret ve} su veliki broj dobrovoqaca uputili tamo gde je Srbima najteè, a {aqemo im i materijalnu i medicinsku pomo}, i u tome }emo istrajati. Juna{tvo na{ih dobrovoqaca pokazuje da srpske majke nisu prestale da ra|aju junake i da se Srbin kao vojnik ra|a, a ratni~ke ve{tine u kolevci u~i. A ono {to je karakteristi~no za Srpsku radikalnu stranku i po ~emu smo se mi dugo razlikovali od svih ostalih srpskih stranaka je to {to je prihva}eno u srpskom narodu da mi Srbi vi{e ne}emo nikakvu zajedni~ku dràvu sa Hrvatima i Slovencima. Mi smo prvi podràli otcepqewe Slovenije i zahtevali povla~ewe Jugoslovenske armije sa slovena~ke teritorije. Nama je danas drago da je taj proces gotovo priveden kraju. Mi se danas zalaèmo da se Jugoslovenska armija pod hitno povu~e iz Hrvatske, sa teritorije koja nije na{a, srpska. Da se povu~e iz Zagreba, Istre, Rijeke, Kvarnera i drugih mesta u kojima ne ìvi srpski narod, uspostavi novu srpsku granicu na liniji KarlobagOgulinKarlovacVirovitica. Tu smo granicu spremni da branimo svim sredstvima, ne pitaju}i za cenu, jer ona je granica srpstva. Za tu granicu Srbija je u Prvom svetskom ratu bila prepolovqena, ostala bez dva miliona stanovnika. U Drugom svetskom ratu od hrvatske ruke je stradalo milion Srba. Suvi{e su to velike `rtve za srpski narod da bismo olako svoje zemqe predavali novom usta{kom poglavniku Frawi Tu|manu. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Srpska radikalna stranka podràva Jugoslovensku armiju. Smatramo da je to jedina armija koju danas imamo i da, jednostavno, za tako kratko vreme nisu u stawu novu armiju stvoriti. Svi oni koji nam nude gardijske kriminalce Srpske garde, koji bi da ratuju na ulicama Beograda u stvari izazivaju pometwu u srpskim redovima. Mi nismo zadovoqni stawem u Armiji. U Armiji ima jo{ mnogo izdajnika me|u oficirima i podoficirima, jo{ mnogo Hrvata koji gledaju svaku priliku da usta{ama predaju oru`je i svoje jedinice. Armija je po~ela da ~isti svoje redove, ali mi nismo zadovoqni brzinom kojom to radi. Videli smo ve}, doju~era{wi glavni komandant Ratnog vazduhoplovstva postao je usta{ki vojskovo|a. Oficiri i generali poput Antuna Tusa nemaju {ta da traè u Jugosloven94
skoj armiji, i pod hitno ih treba otpustiti iz vojne slu`be, a oficire koji su bez borbe predali skladi{ta streqati po kratkom postupku. Jedino se tako rigoroznim merama, streqawem po kratkom postupku, moè uvesti red i disciplina i eliminisati izdajnici u oficirskim uniformama, ako ne èlimo da nam se izdaja u nedogled ponavqa. Mnogi kaù: smeta petokraka na uniformama u Armiji. I nama smeta. Mi smo protiv te petokrake ustajali onda kada je to bilo opasno, a ne danas, kada nikoga glava ne moè zaboleti {to je antikomunista i {to ne voli petokraku. I vojska bi, vojni vrh, da se otarasi te petokrake, me|utim, to sputava Ante Markovi}, jer spre~ava svaku zakonodavnu inicijativu u tom pravcu. (povici: usta{a!) Osnovni ciq Ante Markovi}a je da Zapad i daqe zbog te petokrake Jugoslovensku armiju smatra komunisti~kom vojskom. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, nije ona vi{e komunisti~ka jer je komunizam definitivno mrtav u na{oj zemqi. Nije ona komunisti~ka jer je danas prevashodno na{a srpska, jer wene redove danas ~ine pre svega srpski oficiri, podoficiri i vojnici. Uostalom, od septembarske partije regruta odazvali su se samo srpski mladi}i. Slovenci su je napustili, Hrvati dezertirali, Makedonci tako|e. Po{to su u Armiji na{i mladi}i, po{to su tu na{i rezervisti iz svih srpskih zemaqa, Armija je na{a. Ta Armija je na{a i po tome {to ona danas brani srpska sela i gradove i spre~ava novi usta{ki genocid i zato }e ta Armija u svima nama imati punu podr{ku. Mi }emo je uvek i kritikovati da ukaèmo na negativne pojave, zahtevaju}i da se odmah iz we elimini{u izdajnici i dezerteri. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Armija danas sprovodi mobilizaciju po nekim srpskim zemqama. Mi tu mobilizaciju podràvamo. Smatramo da je ona nu`na, neophodna i osu|ujemo izdajni~ke politi~ke stranke koje pozivaju vojnike na dezerterstvo, koje smawuju na{e vojne uspehe, koje bi da prodaju zapadne srpske zemqe. Danas stranke poput Srpskog pokreta obmane, Demokratske stranke, Saveza reformskih snaga, Ujdija, vojvo|anskih autonoma{a i sli~ne kaù da je mir najva`niji. Mir je vaàn, ali ne po svaku cenu. Ne}emo mir kojim }emo ostati bez srpskih zemaqa. Ne}emo mir kojim }emo srpski narod izlagati genocidu. Do{lo je vreme da srpski narod ponovo stane pod ratne barjake i da definitivno obezbedimo granice srpske dràvnosti. Mogu Slovenci i Hrvati da odu iz Jugoslavije, ali mi pored ove suène Srbije ni po koju cenu ne damo ni srpsku Makedoniju, ni srpsku Bosnu ni srpsku Hercegovinu, ni srpsku Crnu Goru, ni srpski Dubrovnik. Ne damo ni srpsku Dalmaciju, ni srpsku Liku, srpski Kordun, srpsku Baniju, ni srpsku Slavoniju, ni srpsku Barawu. Na{e su zemqe, na{e su teritorije tamo gde se nalaze srpska sela, poru{ene crkve, srpske masovne grobnice, jame, klanice, logori, jasenovci. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, danas nas sa Zapada èstoko napadaju. Tvrde da smo mi srpski komunisti, da smo boq{evici; i to isti oni koji su nam posle rata uspostavili komunizam. Nikada Srbija nije bila komunisti~ka,
95
nama su komunizam nametnuli na silu, nakon {to je 1944. godine u Srbiju umar{irala Crvena armija. Komuniste i zlo~inca Tita nametnuli su nam zapadni saveznici. Kada su nam ve} nametnuli zlo~ina~ki Titov reìm, nije ih uop{te interesovalo {to mi nemamo slobode i demokratije. Tita su decenijama finansijski pomagali i na vlasti odràvali, a sada, kada smo napokon sru{ili komunizam, oni nas optuùju da smo komunisti. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, {ta god oni da kaù, mi se odazvati ne}emo. Mi se ne bojimo ni stranih intervencionisti~kih trupa. Pojave li se ne~ije snage na na{oj teritoriji, smatra}emo ih neprijateqskim i suprotstaviti se svim sredstvima. U principu nemamo ni{ta protiv da se pojave najpre mirovne trupe, mo`da Ujediwenih nacija ili Evropske zajednice, pod uslovom da one zaposednu grani~nu liniju KarlobagOgulinKarlovacVirovitica. Do te linije jedino mogu uz na{u podr{ku da do|u strane trupe. Mi bismo najvi{e voleli da u tome ne u~estvuju nema~ke trupe. Po{to smo im i u Prvom i u Drugom svetskom ratu o~itali èstoku lekciju, sada je vaqda vreme, posle ujediwewa Nema~ke, da malo obnove staro gradivo, da se podsete srpskog juna{tva. Bilo kako bilo, srpski narod }e i pored usta{ke torture osloboditi i srpski Osijek, i srpski Vukovar, srpski Slavonski Brod, srpski Pakrac, srpsku Viroviticu, srpski Karlovac, srpski Karlobag, [ibenik, Zadar i Split. Srbija }e opet imati svoje more, sve ono {to joj je zagarantovano odredbama Londonsog pakta iz 1915. godine. Znamo da je Londonski pat jedini me|unarodni pravni akt kojim se reguli{e pitawe zapadnih granica srpske dràvnosti. Danas u Bosni i Hercegovini vlada sprega panislamista i HDZ-ovaca. Nama je poznata iz istorije takva sprega i weno pogubno dejstvo. Mi smo upozorili bosanskohercegova~ke muslimane da se ni po koju cenu ne smeju me{ati u dana{wi srpsko-hrvatski sukob. Ako se ume{aju i sebi dozvole da budu oru`je u zlo~ina~kim hrvatskim rukama, ovoga puta }e srpska osveta biti stra{na, a naplati}emo im i `rtve iz Prvog i Drugog svetskog rata. [to se ti~e starog Rasa, ra{ke srpske oblasti, tamo muslimani imaju ve}inu i wihovi predstavnici traè nekakvu autonomiju. Nikada nikakvu autonomiju tamo dobiti ne}e. Ako im se ne svi|a, {iroka im Anadolija. Na podru~ju Kosova i Metohije [iptari su ve} saterani u mi{ju rupu. Sada{wi reìm je ve} mnogo postigao na planu gu{ewa {iptarske separatisti~ke pobune, ali mi srpski radikali i srpski ~etnici smatramo da to nije dovoqno. Moramo primeniti jo{ radikalnije mere kako bi ta zemqa zauvek ostala srpska. [iptari nam sami idu naruku. Videli smo, nedavno je bio popis stanovni{tva u Jugoslaviji, u martu. Popis stanovni{tva je obaveza koja proisti~e iz odgovaraju}ih dokumenata Ujediwenih nacija, sve dràve ~lanice su du`ne jednom u deset godina da svoje stanovnike popi{u. Ovoga puta su [iptari masovno bojkotovali popis i tako se sami deklarisali da nisu dràvqani Srbije i Jugoslavije. Prema tome, oni nemaju {ta da traè na toj zemqi. Sve [iptare koji su bojkotovali popis stanovni{tva moramo proterati preko Prokletija nazad u Albaniju.
96
Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, nas mnogo ne brine ni ova banda makedonstvuju}ih koja bi da odvoji srpsku Makedoniju, Ju`nu Srbiju od srpske matice. Nedavno su imali referendum. Mi smo taj referendum osudili i pre wegovog izvo|ewa. Videli smo, na referendumu su imali odziv bira~a 130 odsto. To se samo tamo moè desiti, ali to nas nije iznenadilo. Mi znamo najboqe, znamo da su ti dana{wi upravqa~i Makedonije qudi bez ikakvih moralnih vrednosti, bez ikakvog qudskog karaktera, da su jedna banda razbojnika sa kojom }emo iza}i na kraj. Mi upozoravamo vladu Bugarske, posle wenog dugotrajnog me{awa u na{e unutra{we poslove, Makedonija je srpska zemqa. To je me|unarodno priznat sastavni deo srpske teritorije. Na{e su granice prema Bugarskoj ba{ kao i granice prema Gr~koj, Albaniji, Rumuniji, Ma|arskoj me|unarodno utvr|ene, priznate i definitivne granice. Bez novog rata te se granice ne mogu mewati. Mi nudimo vladi Bugarske dobrosusedske i prijateqske odnose, ako oni to èle. Zaista nemamo razloga da se sa Bugarskom sporimo, sva|amo i sukobqavamo, ali ne}emo dozvoliti da se me{aju u na{e unutra{we poslove. Razume se, u na{im granicama ìve pripadnici bugarske nacionalne mawine. Wima je ovde boqe nego u Bugarskoj, to oni najboqe znaju. Niko sa srpske strane nema nameru da ugroàva pripadnike bugarske nacionalne mawine, ali ako se slu~ajno neko od wih odvaì da se stavi u stranu bugarsku slu`bu, neka se ~uva, opro{taja ne}e biti. [to se same Makedonije, odnosno Ju`ne Srbije ti~e, u woj, kada je re~ o stanovni{tvu, ìve Srbi i Bugari, otprilike dve tre}ine Srba i jedina tre}ina Bugara. Komunisti su posle rata proizveli ve{ta~ku makedonsku naciju. U Makedoniji se govori 12 razli~itih dijalekata, koji su na prelazu od srpskog ka bugarskom jeziku. Komunisti su onaj najsli~niji bugarskom dijalektu odabrali i proglasili za zvani~ni interni jezik u Makedoniji. Mi to ne}emo priznati. Postavqa se pitawe kako razlikovati Srbe i Bugare u Makedoniji. Vrlo jednostavno, ni{ta jednostavnije od toga nema. Svi oni koji imaju s kolena na koleno svoju zemqu, svi oni koji slave krsnu slavu sigurno su Srbi, jer su Srbi jedini narod na svetu koji ima krsnu slavu. Oni koji nemaju krsnu slavu, oni su Bugari. Takvih je ve}ina u isto~noj Makedoniji. Neki kaù: a za{to onda te delove ne damo Bugarskoj? Ne damo zato {to su dràvne granice stvar me|unarodnih prava, a ne etni~ke strukture na teritorijama. Ako su jednom me|unarodno pravno te granice utvr|ene i priznate, bez novog se rata ne mogu mewati. Kakav }e biti tretman tog stanovni{tva u na{oj dràvi, pre svega zavisi od wegove gra|anske lojalnosti srpskom dràvnom suverenitetu i teritorijalnom integritetu. Mi upozoravamo vladu Bugarske, Srbija je danas u problemima i te{ko}ama, Srbija je suo~ena sa svim svojim tradicionalnim neprijateqima i oni mogu da se polakome i da poku{aju da takvu situaciju iskoriste u sopstvenu korist. Oni su tako, uostalom, uradili 1913, 1915. i 1941. godine. Znamo kakve su istorijske lekcije nau~ili. Mi upozoravamo i ovoga puta, Srbija i srpski narod su najja~i kada su najugroèniji i kada su sa svih strana neprijateqima okruèni. Mi upozoravamo, ni pedaq srpske teritorije ne}emo nikome dati. Makedonija je bila
97
u sastavu Srbije pre stvarawa Jugoslavije, i kada Jugoslavija prestane postojati Makedonija }e ostati u sastavu Srbije. Upozoravamo ih tako|e da sa Srbima ratovati ne mogu. Mi danas imamo najsavremenije tenkove i najboqu avijaciju. Bugari imaju migove 19, eventualno 21. Jugoslovenska armija ima mig 29. Prema tome, vazdu{na nadmo} je zagarantovana, a onaj ko ima vazdu{nu nadmo} dobija rat. Mi pozivamo Bugarsku da trezveno razmotri sopstvenu spoqnu politiku. Pozivamo je da se prikqu~i gr~koj inicijativi za samit predstavnika balkanskih zemaqa. Gr~ka, Bugarska, Rumunija i Srbija nemaju razloga da se me|usobno sukobqavaju. One bi trebalo da sara|uju. Mi pozivamo Bugare da o tome razmisle i da povuku ovaj bojkot, inicijativu za otkazivawe Atinskog skupa. Ako ne povuku, mi }emo se sporazumeti sa Grcima i Rumunima, a onda ko je kriv Bugarima {to }e se na}i izolovani. Bugarska vlada je i ranije upropa{}avala bugarsku dràvu, tako je izgubila izlaz na Egejsko more, sve zbog Zapada i otpo~iwawa Drugog balkanskog rata. Bugarska je uvek gubila kada se sa Srbima tukla. Mogla bi danas malo pametnije da razmi{qa, da vidi ko je to ko wu ugroàva, i ako bude imala neprijateqsku Srbiju te{ko }e se sa Turskom nositi, te{ko }e sa Turskom na kraj iza}i. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, nisu nama danas opasni otvoreni srpski neprijateqi, nama nisu opasni ni Frawo Tu|man ni Stipe Mesi}. Nisu nam opasni zato {to su oni otvorene li~nosti, uvek znamo sa kime imamo posla. Zna se kako se sa usta{om moè razgovarati, jedino preko ni{ana. Na{ najopasniji neprijateq nalazi se u Beogradu i zove se Ante Markovi}. On ve} mesecima deluje kao produèna ruka novog usta{kog poglavnika Frawe Tu|mana. Mi smatramo da ga pod hitno treba oboriti sa vlasti. Ante Markovi} je suvi{an u Beogradu i ne treba nam uop{te ta wegova savezna vlast. Uostalom, posledwih meseci tu vlast samo Srbija finansira. Mi imamo i pravno re{ewe za tu krizu. Ako su Slovenija i Hrvatska iza{le iz Jugoslavije, a fakti~ki su iza{le, onda treba uskratiti dva mesta u Predsedni{tvu Jugoslavije. Ostaje {est ~lanova i tih {est ~lanova, kada Skup{tina ne moè da se sastane, mogu preuzeti sve ingerencije Savezne skup{tine. To zna~i odrediti mandatara za novu privremenu vladu Jugoslavije, koja }e obavqati svoju funkciju do izbora za ustavotvornu skup{tinu, a izbori za ustavotvornu skup{tinu, nakon odlaska Slovenije i Hrvatske, treba da daju definitivna re{ewa o novom dràvnom nazivu, obliku dràvnog ure|ewa, o obliku politike sistema i svemu ostalom. Samo na taj na~in mi iz sada{we krize moèmo isplivati. [to se Hrvata ti~e, upozoravamo Armiju, suvi{e je Armija pristajala na primirje i za vreme primirja gubila svoje vojnike. Nema vi{e primirja sa usta{kom vla{}u, nema vi{e nikakvog primirja dok sve srpske zemqe ne budu slobodne. Srbija se danas nalazi u te{koj ekonomskoj krizi, ali, na svu sre}u, imali smo izuzetno rodnu godinu: rekordan rod p{enice, o~ekujemo rekordan rod kukuruza, a i sve druge poqoprivredne kulture su ponele gotovo kao nikada ranije. Zna~i, ne}emo biti gladni. Izdrà}emo i eventualnu ekonomsku
98
blokadu. Mi ne spadamo u politi~ke stranke koje narodu obe}avaju, ako do|u na vlast, ako budu izabrane, da }e preko no}i re{iti ekonomsku krizu. To je nemogu}e i ko to obe}ava, taj nije ozbiqan. Krizu nije tako jednostavno i lako re{iti, ali se Srpska radikalna stranka zalaè, ako se ve} nalazimo u kriznom stawu, u vanrednim dru{tvenim uslovima, moramo primewivati i vanredne mere kako bismo teret krize svi podjednako podnosili. Mi smo odavno srpskoj javnosti ponudili kompletna re{ewa. U maju smo prera~unavali, kada bi svi penzioneri u Srbiji primali podjednake penzije iz onih sredstava kojim je u maju raspolagao penzijski fond Srbije, svi bi mese~no dobijali 8 milijardi starih dinara, po majskim odnosima. To samo govori koliko kod nas ima onih koji imaju penziju od 20, 30 i vi{e milijardi. Svi po osam milijardi i sigurni smo da penzioneri ne}e biti gladni. [ta }e nam dupla vlast u Jugoslaviji? Imamo republi~ku srpsku vlast i saveznu vlast. Saveznu vlast finansiramo da bi delovala protiv srpskih interesa. Mi smo prera~unavali, kada bi Srbija uskratila svako finansirawe savezne vlasti i carine, i porez na promet i sve ostale da`bine, sve osim novca koji ide za finansirawe Armije, ni{ta nam drugo potrebno nije, stvorila bi se tolika zaliha novca, bila bi nam tolika u{teda da bi svi nezaposleni u Srbiji mogli mese~no da dobijaju tri milijarde starih dinara na ime socijalne pomo}i dok ne na|u posao. Tri milijarde je mala suma, ali ipak ne{to zna~i mese~no onima koji godinama uzaludno traè posao. Prora~unali smo daqe, Jugoslavija danas ima 180 ambasada, konzularnih i drugih predstavni{tava {irom sveta. [ta }e nam 180 diplomatskih misija? Dovoqno nam je 30 ambasada, vi{e nam sigurno ne treba. [ta }e nam diplomatska predstavni{tva po nesvrstanim zemqama koje nam samo smetaju i od kojih nikakvih koristi nismo imali? Prora~unali smo, kada bi se ova cifra od 180 svela na 30 ambasada, samo bi Srbija godi{we u{tedela oko milijardu dolara. Sa milijardom dolara za jednu godinu mogao bi se napraviti moderan autoput od Beograda do Subotice, tolike su to pare. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Srpska radikalna stranka smatra, ako smo u te{koj ekonomskoj krizi, ako ima mnogo hiqada radnika koji jedva kraj sa krajem sastavqaju primaju}i bedne minimalce, ako ima onih koji po nekoliko meseci nisu nikakvu platu primili, onda moramo primeniti princip solidarnosti, a to zna~i dok traju ove vanredne prilike, svi zaposleni u dràvnom, odnosno u dru{tvenom sektoru da primaju podjednako. Ako ovako postupimo, ako ovako postupi srpska vlast, izbe}i }emo socijalne nemire, izbe}i }emo mr`wu i deobu na one koji nemaju i one koji imaju. To je najpogubniji oblik mr`we. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, ako se ne postavimo na ovako human i racionalan na~in, pa gladni radnici i gladni nezaposleni iza|u na ulicu, pita}e nas sve i sada{wu vlast i sada{wu opoziciju, jer ni jedni ni drugi nismo vaqali ako nismo bili u stawu da ovaj problem re{imo bar na ovakav na~in. Jasno je na{im neprijateqima da dok smo slo`ni i jedinstveni ni{ta nam ne mogu. Zato je Ante Markovi} koristio sve prilike da gurne klipove unutar srpskog naroda. Dve godine on je forsirao uvoz upravo onih po99
qoprivrednih proizvoda sa kojima ina~e na{i seqaci ne znaju {ta da rade. Tako je upropastio srpsko selo. Forsirao je uvoz one tehni~ke robe koju proizvode srpske fabrike, kako bi te fabrike oti{le pod ste~aj. Namerno je podsticao socijalne nemire u Srbiji, socijalne sukobe, jer ti sukobi olak{avaju Hrvatima obavqawe posla koji èle. Zato Ante Markovi} potpiruje sve izdajnike srpskog naroda, one koji su izazvali 9. mart i krvoproli}e na ulicama Beograda, da ponove svoju zlo~ina~ku akciju. Hteli su da 9. oktobar bude repriza 9. marta. Nisu oni to vi{e u stawu, jer ih je srpski narod odavno prepoznao kao izdajnike. Videli smo ve} kako ti izdajnici prolaze u srpskom javnom mwewu. Videli smo ve} da su Vuka Dra{kovi}a kao najve}eg izdajnika srpskog naroda prepoznali, i kapetan Dragan, i Milan Marti}, i Milan Babi}, i Radovan Karayi} i svi srpski predvodnici koji se nalaze u prvim redovima suprotstavqawa srpskim neprijateqima. Uostalom, ko je jo{ ostao u tom Srpskom pokretu obmane? Pa vi znate ovde u Pirotu, to su samo kriminalci i ludaci, niko pametan i niko normalan ne nalazi se u wihovim redovima. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, ko se nalzzi u redovima Demokratske stranke? U unutra{wosti ta stranka nema skoro nikoga. Ona ima u Beogradu pripadnike nesrpskih nacionalnosti, dekadentne beogradske tipove ima u svojim redovima, otpadnike od komunisti~kog reìma, stamboli}evce i sli~ne. To je ono na {ta oni mogu ra~unati, pacifiste koji bi da bude mir u Beogradu, da wima bude dobro, ba{ ih briga {to Srbi stradaju. Koga reformisti imaju u svojim redovima? Najgore izdajnike. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Srpska radikalna stranka je opoziciona politi~ka partija. Mi smo protiv postoje}eg reìma u Srbiji, mi se ne slaèmo ni sa wegovom ekonomskom i socijalnom i kulturnom politikom. Mi smo stranka koja }e da kroz parlamentarne izbore obori taj reìm, ali ne}emo nasiqem, ulicom da juri{amo protiv tog reìma. Pre svega ne}emo zato {to je, bez obzira na sve zamerke koje mu iznosimo, taj reìm do sada pokazao èqu da odoli svim srpskim neprijateqima, da se suprotstavi svim silama, usta{ama, Slovencima, panislamistima i [iptarima, i svima drugima. Dok se tako pona{a, mi taj reìm ulicom ne}emo ru{iti. Ako smo jednom do~ekali decembarske vi{estrana~ke izbore, bi}e i narednih izbora. Ako srpski narod pogre{i u jednom izbornom krugu, idu}i put }e promeniti svoju odluku. Politi~ka stranka koja se bori da do|e na vlast, ne moè sopstvenu vlast na silu narodu nametnuti. Ona treba prethodno narodu da dokaè da zasluùje wegovo poverewe, da dokaè da su joj interesi srpskog naroda iznad uskostrana~kih, da dokaè da je spremna da se `rtvuje za Srbiju i srpstvo, da sluì svom narodu a ne da sluì wegovim neprijateqima, zapadnim silama i stranim obave{tajnim slu`bama. To je na{a linija diferencirawa od ovih drugih, navodno opozicionih stranaka. Upravo one uop{te nisu opozicione. Kako mogu biti opozicione kada su u koaliciji sa Antom Markovi}em? Ante Markovi} je na ~elu saveznog reìma. Zna~i, onaj ko je sa wime u koaliciji, taj drì saveznu vlast. Onda nisu opozicija.
100
Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, postigli smo u srpskom narodu visok stepen sloge i jedinstva. Panislamisti i reformisti u na{im redovima {ansi nemaju. Ube|en da }e srpski narod sa~uvati slogu i jedinstvo, da }e pobediti sve svoje neprijateqe, zaokruìti granice srpske dràvnosti, da }e ìveti u slobodi i demokratiji, ja vas na kraju dana{we promocije Srpske radikalne stranke pozdravqam na{im tradicionalnim srpskim pozdravima: Sve za srpstvo, a srpstvo ni za {ta! Srbija je ve~na dok su joj deca verna! @iveli!
XXVIII Predizborni miting Srpske radikalne stranke PASE TRAVU A HO]E PRESTO
Kragujevac, maj 1992. godine Tomislav Nikoli}: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Pozdravqam vas u ime Srpske radikalne stranke i zahvaqujem vam se {to ste u ovolikom broju do{li na na{ predizborni miting u Kragujevcu. Obave{tavam vas da sam pre sat vremena dobio informaciju da se danas sa rati{ta u Bosni i Hercegovini vra}a prvi kragujeva~ki dobrovoqa~ki odred pod komandom majora Sre}ka Radovanovi}a. Posle deset meseci borbe po srpskim krajinama o~ekujemo da nam se pridruè na ovom skupu. Srpska radikalna stranka prijavila je svoje kandidate i iza}i }e na izbore za poslanike u Ve}u republika Savezne skup{tine i za odbornike na lokalnim izborima za samoupravu. Sve dok smo opoziciona stranka, izlazi}emo na sve izbore koje bude zakazala vladaju}a stranka. Izlazi}emo sa jednom èqom, da pobedimo i osvojimo vlast, a onda kada do|emo na vlast diktira}emo uslove pod kojima }e se izlaziti na izbore i termine wihovog odràvawa. Izbori su neminovnost i na izbore }e iza}i Srbi. Jugoslavija i Srbija ve} dve godine nemaju legitimne organe vlasti. U Saveznoj skup{tini zastupaju nas komunisti~ki izabrani delegati. U skup{tinama op{tina ne znamo vi{e ni ko nas zastupa ni ko vlada. Do{lo je vreme za izbore, prve izbore na kojima }e u~estvovati Srpska radikalna stranka. U posledwih 15 meseci od kako smo osnovani u Kragujevcu, februara pro{le godine, trudili smo se da srpskom narodu dokaèmo da program koji smo objavili i programsku deklaraciju ne}emo mewati sve dok ih ne ostvarimo. Ostvari}emo ih onda kada se na{ glas bude ~uo u Skup{tini Jugoslavije i u skup{tinama op{tina. Na izbore }emo iza}i bez obzira na to {to na wih ne}e iza}i [iptari, muslimani i pojedine stranke iz opozicije. Svako ide tamo gde pripada. Mi pripadamo srpskom narodu. Srpska radikalna stranka }e u Kragujevcu u~ini101
ti sve {to moè da se vazalni odnos koji je uspostavqen na liniji Beograd Kragujevac {to pre raskine. Mi koji smo umeli da postavqamo Hrvatima barikade u srpskim selima, postavi}emo i barikade Beogradu, koji je re{io da sve osim Beograda pretvori u totalnu provinciju. Vremena za izbore i za wihovu pripremu nismo imali mnogo. U~inili smo {to smo mogli. Pozivamo vas na izbore, jer kako bismo druga~ije uspostavili srpsku dràvu. Ju~e su helikopteri nadletali Kragujevac. Nije nijedno dete istr~alo da ih pozdravi. Mi nemamo vlast kojoj verujemo. Mi nemamo vojsku kojoj verujemo. U~inite sve {to moète, iza|ite na izbore. Glasajte za one u koje imate poverewa, a onda }e i vojska, i vlast i sudstvo zasluìvati va{e poverewe. U to ime ja vas pozdravqam. Jovan Savi}: Mi smo to kategori~ki u~inili, nijednog momenta ne oklevaju}i da li }emo i}i i ko }e jo{ i}i sa nama. Mi nismo u decembru iza{li jer smo smatrali da nije vreme da se odrè lokalni izbori, a sada, kada Srbija nije u ratu, kada smatramo da imamo iole uslova da odrìmo lokalne izbore, a u me|uvremenu, kao {to ste videli, ostali smo i bez dràve, odràvamo i savezne izbore, na koje izlazimo i smatramo da }emo pridobiti va{e poverewe, a mi }emo se truditi da ga opravdavamo u na{em radu. Vi znate da je Osniva~ka skup{tina Srpske radikalne stranke pre godinu dana odràna ovde u Kragujevcu. Da ste vi isti rekli, kada smo mi lo{e pro{li na izborima za Skup{tinu Srbije, da je osnovna krivica bila {to nismo imali dobroga vo|u stranke. Mi smo Kragujev~ane poslu{ali i zatraìli smo ko to moè da bude, ko moè da vodi Srpsku radikalnu stranku. Jednoglasno je bilo da to moè jedini i pravi sin srpskog naroda koji se najboqe predstavio srpskom narodu, gospodin Vojislav [e{eq. Dr Vojislav [e{eq: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Mi smo navikli da na na{e skupove do|e i po neka grupa psihopata, kriminalaca, izdajnika kao {to su ovi iz Srpskog pokreta obmane i nas mnogo raduje kada se oni pojave, malo nas razvesele te psihopate i izdajnici. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Glavni i osnovni ciq Srpske radikalne stranke je obnova nezavisne dràve srpske koja }e obuhvatiti sve srpske zemqe, koja }e u svom sastavu pored ove Savezne Republike Jugoslavije imati i srpsku Bosnu, srpsku Hercegovinu, srpski Dubrovnik, srpsku Dalmaciju, srpsku Liku, srpsku Baniju, srpski Kordun, srpsku Slavoniju, srpsku Barawu i srpsku Makedoniju. A da bi taj ciq {to lak{e postigli, mi smo prihvatili ovaj koncept skra}ene Jugoslavije, jer nam on omogu}ava da sa~uvamo me|unarodno pravni kontinuitet, da ni od koga na Zapadu ne moramo traìti priznawe, pa da nas ucewuju. Da nam kaù: prizna}emo vas ali prethodno da nam postave uslove da Ma|arima damo kantone u Vojvodini, da [iptarima damo Kosovo republiku, da muslimanima damo autonomiju Sanyaka. Sve bi to ovi izdajnici dali, oni im to otvoreno nude. A {ta nam nude ti izdajnici? Oni nam nude fa{izam. Jer {ta je to kada oni pozdravqaju Svi, svi, svi? To je Zig hajl, Zig hajl, Zig hajl.
102
A {ta je to kada oni vi~u Vu~e, Vu~e? To je Du~e, Du~e. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Pro{le godine smo vodili rat za slobodu Srpske Krajine. U tom ratu srpski narod je pobedio. Oslobodili smo oko 80 odsto na{ih teritorija. Nije na{a granica Karlobag, ali jeste nekoliko kilometara ju`nije, u okolini biv{eg Masleni~kog mosta. Nije na{a granica Karlovac, ali jeste predgra|e, ali jeste Pakrac. Oslobodili bi mi sve na{e teritorije da se na ~elu Armije nije nalazio izdajni~ki general Veqko Kadijevi}. Danas se vodi rat za srpsku Bosnu i Hercegovinu i u tom ratu srpski narod pobe|uje. Oslobodili smo skoro sve srpske teritorije. Ostalo je jo{ da se o~iste neki yepovi uz reku Drinu, Gora`de i Srebrenica, da se obezbedi koridor izme|u Bosanske krajine i Semberije i da se oslobode delovi srpskog Sarajeva. A ovim produàvawem me|unarodnog pravnog kontinuiteta Jugoslovenske dràve mi olak{avamo Srbima Srpske Krajine. Vuk Dra{kovi} je Sulejmana Ugqanina hvalio kao najboqeg Srbina. Pro{le godine hvalio je Izetbegovi}a kao ~asnog, po{tenog i humanog ~oveka, ~estitao Tu|manu pobedu na izborima i udvarao se Stipi Mesi}u. Ti izdajnici su spremni ne samo Srbiju da svedu na Beogradi pa{aluk. Oni bi je sveli i na Adu Ciganliju pod uslovom da se na wenom ~elu na|u. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, oni danas traè bojkot izbora. KEPS kaè izbori ne}e biti regularni. Ovi izdajnici unapred nude argumente Evropskoj zajednici i Americi. A zna i Amerika, zna i Nema~ka, ako se ovi izbori odrè 31. maja, i ako srpski narod iza|e, ima}emo legitimnu vlast i odjednom }e wihovi pritisci splasnuti. Jer protiv narodne voqe se ne moè. [ta nam nude ovi izdajnici? Nikakvog programa nemaju, ni ekonomskog, ni socijalnog. Oni bi samo vlast. Nisu je dobili izborima, i onda bi na juri{, sa ulice da je otmu. E, to ne}e uspeti. Pro{le godine kada je Tu|man udarao na Pakrac, izdajnici srpskog naroda su organizovali krvoproli}e na beogradskim ulicama 9. marta. Ove godine kada se Izetbegovi} spremao da proglasi islamsku yamahiriju, izdajnici su hteli reprizu 9. marta. Ali ove godine su propali, doìveli fijasko. Danima je Vuk Dra{kovi} skupqao maloletnike na Terazijama, sredwo{kolce i osnovce. Malo je falilo da izvede decu iz obdani{ta i de~ijih vrti}a. Mi smo u stawu da sa tim izdajnicima iza|emo na kraj. To su o~ajnici koji su sve izgubili, svesni sopstvene izdaje i nemaju kud. Za wih jo{ jedino postoje psihijatrijske klinike. Ti izdajnici bi danas da nas pocepaju. Oni nam nude novu podelu na Srbe monarhiste i Srbe republikance. Kao da je nama Srbima danas do toga. Mi nemamo ni{ta protiv, jednog dana kada oslobodimo i ujedinimo sve srpske zemqe, kada iza|emo iz ekonomske i socijalne krize, kada nam bude toliko dobro da jednostavno od dosade ne znamo {ta }emo od sebe, da i to pitawe stavimo na dnevni red, pa ako su zaista Srbi za monarhiju, neka im bude monarhija, ali ne danas kada smo okruèni neprijateqima sa svih strana i kada bi ta podela mogla izazvati gra|anski rat u Srbiji. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, ~ak i kada bismo se opredelili za monarhiju, onaj izdajni~ki princ Aleksandar ne moè biti na{ kraq. Ne moè za103
to jer nikada nije prstom maknuo da pomogne srpskom narodu. Hvalio je slovena~ku i hrvatsku demokratiju. êstitao Tu|manu pobedu na izborima. Govorio da wegova deca vole crvenu petokraku na jugoslovenskoj zastavi. U prvom decembarskom proglasu 1988. godine izjedna~io je ratnu ulogu usta{a i ~etnika. Nedavno ga ovi izdajnici dovedo{e u otaybinu, dado{e mu da pase travu na beogradskom aerodromu. Zbog toga nije morao ni dolaziti, to je mogao u Londonu uraditi. Sigurno bi mu engleska trava bila so~nija od ove na{e srpske. Ni srpski jezik nije stigao da nau~i. Boravio je taj izdajnik nekoliko dana u Srbiji, ali mu nije palo na pamet da ode u Srpsku Krajinu, u Bosnu i Hercegovinu, na Kosovo i Metohiju, da obi|e frontove. Da ide tamo gde je Srbima najteè, gde srpski narod krvari. Ne, vratio se na Zapad i u Francuskoj dade izjavu kako ga je iznenadilo {to je u Srbiji zatekao mnogo vi{e komunizma nego {to je o~ekivao. Pa naravno, od kada se pojavio na beogradskom aerodromu pa do odlaska iz otaybine bio je neprekidno u dru{tvu najgorih komunista. Bio je u dru{tvu komunista poput Vuka Dra{kovi}a, Dragoquba Mi}unovi}a, Zorana \in|i}a, Milana Komneni}a, Jovana Marjanovi}a, Koste âvo{kog, Nikole Milo{evi}a, Dragana Veselinova i sli~nih. On nije imao {ansu da se sretne sa pravim srpskim nacionalistima, demokratama i liberalima. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, i iz mnogo jednostavnijih razloga on ne moè biti kraq. Ne moè zato {to se dva puta ènio. To moèmo mi, obi~ni smrtnici, ali ne moè krunisana glava. Ne moè ni zato biti na{ kraq {to se prvi put ven~ao u katoli~koj crkvi, po katoli~kom obredu. Prelazio je na katoli~anstvo. Ne mogu ni wegovi sinovi biti na{i kraqevi, jer im je majka brazilska princeza a mi Srbi ne}emo Indijanca na srpskom prestolu. Druga linija nastupawa ovih izdajnika srpskog naroda je forsirawe antikomunisti~ke borbe danas, kada je komunizam definitivno mrtav. Komunizam je bio mrtav onog trenutka kada smo imali prve vi{estrana~ke izbore, bez obzira ko je pobedio. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, mi smo se protiv komunizma borili kada je to bilo opasno, kada se zbog toga u zatvor odlazilo, bez posla ostajalo, kada su nam kwige zabrawivali, kada smo batine dobijali u policijskim stanicama i zatvorskim samicama, kada se bez glave moglo ostati. A oni koji su nas do ju~e kao najgori komunisti progonili zbog na{eg antikomunisti~kog opredeqewa, danas bi da predwa~e u antikomunisti~koj borbi. E, to ne moè. Mi komunizam shvatamo kao veliku socijalnu i istorijsku bolest kojoj je u jednom trenutku podlegla ve}ina srpskog naroda. Ali, od te bolesti ima leka. Dva miliona danas ìvih Srba nekada su u svom ìvotu bili ~lanovi Saveza komunista. Kada pogledate dana{wu srpsku opozicionu scenu, vide}ete da smo i Vuk Dra{kovi}, i Dragoqub Mi}unovi}, i Zoran \in|i}, i Kosta âvo{ki, i Nikola Milo{evi}, i Dragan Veselinov, i Milan Komneni}, i Jovan Marjanovi}, i ja, nekada bili ~lanovi Saveza komunista. Pa ako smo mi bili u stawu da se izle~imo od te komunisti~ke bolesti, za{to to ne bi mogli i svi ostali Srbi. Vaqda nam je ciq da svima pomognemo da se izle~e a
104
ne da neprekidno neko bude i ostane komunista. Za{to oni to rade? Da bi dali argument Amerikancima i Evropskoj zajednici da optuùju Srbiju za komunizam i boq{evizam i da tako pravdaju podr{ku Hrvatima i Slovencima. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, kaù ovi izdajnici da su izbori 1990. godine bili falsifikovani. Dra{kovi} se ~udi kako je tamo gde se li~no pojavio dobio najmawe glasova, a tamo gde nije odlazio najvi{e. Naravno, tamo gde se Dra{kovi} li~no pojavio narod je odmah video sa kime ima posla, ko je i kakav je. Dobio je sat i po da promovi{e svoju politi~ku partiju na televiziji, pa je srpskom narodu u okviru socijalnog programa ponudio besplatno mrtva~ki sanduk po glavi stanovnika i ~udi se {to je izgubio izbore. Dobio je sat vremena da se predstavi kao predsedni~ki kandidat, da li se se}ate toga, pa ga voditeqka pita: Gospodine Dra{kovi}u, kakav je va{ ekonomski program? Politi~ar koji se ne razume u ekonomiju nema {ta da traì u politici. Ekonomija je su{tina svake politike. A Dra{kovi} odgovara: Ma pustite ekonomiju, ja to ne znam, to }e stru~waci, pa je onda sat vremena pri~ao kako je kao de~ak od ~etiri i po godine postio. Dra{kovi} od Izetbegovi}a u~io kako se posti. O~itao molitvu, sada moè da jede. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, mi vas pozivamo da svi iza|ete na izbore 31. maja. Masovno{}u koju Srbija pokaè izlaskom na izbore mi }emo re}i svoje ne i Americi i Evropskoj zajednici i Nema~koj. Mi }emo im re}i da se srpska politika nikada ne}e kreirati u Va{ingtonu, Londonu, Parizu ili Bonu, da }e se srpska politika uvek samo u Beogradu kreirati. Mi }emo im re}i da Srbijom ne}e vladati nikakva prinudna uprava, nema~ki i ameri~ki guverneri. Srbijom }e vladati samo onaj reìm koga bude hteo srpski narod na demokratskim izborima. Mi, bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, od vas ne traìmo da glasate za kandidate Srpske radikalne stranke. Mi od vas traìmo da glasate za najboqe kandidate, bez obzira kojoj politi~koj partiji pripadaju. Na{a je osnovna parola: neka uvek na izborima samo najboqi pobe|uju, a ko je zaista najboqi, samo je srpski narod kompetentan da proceni. Ko god da pobedi na izborima, to ne sme unositi mr`wu u srpske redove. Pobedio je onaj koga je htela Srbija, a onaj ko izgubi mora imati strpqewa, ~ekati slede}e izbore i poku{ati da zasluì narodno poverewe. Onaj ko u politici nema strpqewa, neka se ne bavi politikom. Kada sam skidao petokraku, vo|a Srpskog pokreta obmane bio je dopisnik Tanjuga iz Zambije. Da vidimo koliko godina, meseci ili dana zatvora imaju Dra{kovi}, Komneni}, \in|i} i ostali izdajnici koji su danas antikomunisti. Uvek im je pod komunisti~kim reìmom bilo najboqe. Da vidimo koliko je Dra{kovi} qudi u zatvor strpao. Strpao je filmskog reìsera Lazara Stojanovi}a zbog filma Plasti~ni Isus zbog aluzija na Tita. Li~no ga je Vuk Dra{kovi} u zatvor strpao. To Srbija nije zaboravila. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, u obi~nom svakodnevnom ìvotu jednostavno ne treba postavqati pitawe ko je u kojoj partiji. Svi smo mi Srbi odani otaybini i spremni da branimo wene interese, da se borimo za preporod
105
Srbije. A ko je izdajnik? Je li izdajnik onaj koji ratuje po Bosni i Srpskoj Krajini, ko obilazi frontove ili onaj ko po svoje mi{qewe ide u Ameriku i Nema~ku? Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, dok nam Nema~ka, Italija i Amerika nude ove izdajnike iz Srpskog pokreta obmane i Demokratske stranke, oni na izborima u Srbiji ne mogu pobediti. A za{to oni bojkotuju izbore? Zato {to na izborima nemaju {ta da o~ekuju. U decembru 1990. godine ve}ina gra|ana Kragujevca je glasala za kandidate tih stranaka, ali vremena su se promenila. Gde je onaj stari Dra{kovi}, srpski nacionalista kakvog smo ga nekada poznavali? [ta bi od onog patriote? Postade najve}i izdajnik u Srbiji. Socijalisti~ka partija Srbije u nama srpskim radikalima ima najozbiqniju opoziciju, jer mi je kritikujemo u ekonomskoj i socijalnoj sferi. Ali, mi ne}emo da ih na silu ru{imo sa vlasti. Mi ne damo ni da ih drugi na silu sru{e sa vlasti. Mi }emo ih sru{iti, ali onda kada Srbija bude za nas glasala na izborima, samo tada. A {ta bi ovi koji ne mogu na izborima da pobede? Oni bi na silu vlast. Oni bi na vlast uz pomo} Evropske zajednice i Amerike, a to u Srbiji ne prolazi. Nedavno su podigli spomenik Draì Mihailovi}u na Ravnoj Gori. Pripreme su dràli u najve}oj tajnosti i samo dva-tri dana pred 13. maj, oni su to obelodanili. Oni su o~ekivali da mi iz Srpske radikalne stranke i Srpskog ~etni~kog pokreta do|emo tamo u velikom broju, da se tamo izazovu nemiri, sukobi, krvoproli}e. To su hteli. Ali mi smo to na vreme saznali pa nismo i{li na Ravnu Goru, nego smo i{li u Vukovar, koji su osloba|ali na{i dobrovoqci, koji su tamo krv prolivali. Mi smo hladno pre}utali to {to su oni radili, a onda je wihov mesni odbor iz Gorweg Milanovca optuìo mene i srpske radikale da smo skrnavili spomenik, {to je ~ista la`. Nismo tamo ni i{li. Kada smo 1990. godine formirali Srpski ~etni~ki pokret, nismo to uradili da obnovimo gra|anski rat u srpskom narodu, nego smo odmah pruìli ruku pomirewa i sloge. A i{li smo protiv tradicionalnih srpskih neprijateqa da se borimo. Dobrovoqci Srpske radikalne stranke i Srpskog ~etni~kog pokreta proslavili su se na svim frontovima. A neka proba Vuk Dra{kovi} da ode u Srpsku Krajinu ili u srpsku Bosnu i Hercegovinu. Ube|en sam da }ete i vi, gra|ani Kragujevca znati da sa~uvate me|usobnu slogu i jedinstvo, da ne}ete dozvoliti da ova {a~ica izdajnika pokoleba va{e redove, da vas zavadi, da unese mr`wu u srpski narod, da }emo svi mi Srbi odani Otaybini uspeti da iza|emo iz sada{we krize da ujedinimo sve srpske zemqe, da ostvarimo ekonomski i socijalni preporod. Na kraju dana{we promocije Srpske radikalne stranke ja vas pozdravqam tradicionalnim srpskim pozdravima: Sve za srpstvo, a srpstvo ni za {ta! Srbija je ve~na dok su joj deca verna! @iveli!
106
XXIX Saop{tewe za javnost KO SU ORGANIZATORI BAWALU^KOG PUÂ

Srpska radikalna stranka smatra da je gnev naroda i vojske Republike Srpske opravdan. Kriminal i korupcija su pre{li sve podno{qive granice i zahvatili mnoge dràvne i dru{tvene strukture. Smatramo neophodnim da se dràva time pozabavi kao svojim najpre~im zadatkom i da nijedan krivac ne sme ostati neka`wen bez obzira kakvu funkciju imao u dràvnoj hijerarhiji. Mi ne sumwamo da ve}ina mladih vojnika i oficira, koji ve} nekoliko dana blokiraju Bawaluku, imaju dobre i ~asne namere. Me|utim, postali su `rtve manipulacije onih krugova koji ne èle dobro srpskom narodu i poku{avaju sru{iti wegove ratne napore. Srpska radikalna stranka raspolaè podacima da su glavni organizatori blokirawa Bawa Luke Savez komunista pokret za Jugoslaviju, kontraobave{tajna slu`ba Vojske Jugoslavije, odnosno wen {ef pukovnik Aleksandar Dimitrijevi}, kao i grupa socijalista predvo|enih biv{im policijskim ministrom Radmilom Bogdanovi}em. Wihovi glavni izvr{ioci na prostoru Republike Srpske su pukovnici vojne slu`be bezbednosti Zdravko Tolimir i Qubi{a Beara, poznati od ranije po postupcima kojima su nanosili ogromnu {tetu srpskom narodu. Ciq ove komunisti~ke bulumente je da se obori predsednik Republike Srpske Radovan Karayi} ili bar bitno politi~ki oslabi pred predstoje}u rundu mirovnih pregovora u @enevi, kako bi bio prinu|en na nove ustupke muslimanima. Dodatni ciq je da se oslabi odbrana Srpske vojske Krajine pred najnovijom usta{kom ofanzivom. Pozivamo sve vojnike i oficire da odmah deblokiraju Bawaluku i vrate se na svoje borbene poloàje. Zahtevamo od vlasti Republike Srpske da garantuju da nijedan oficir ili vojnik ne}e biti ka`wen zbog iskazanog revolta, a ujedno da se svim sredstvima pravne dràve elemini{e delovawe Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju na teritoriji Republike Srpske i smene oficiri bezbednosti koji {uruju sa Aleksandrom Dimitrijevi}em. U Beogradu, 14. septembra 1993. godine Predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq
107
XXX SKUP[TINA SRPSKE RADIKALNE STRANKE REPUBLIKE SRPSKE

Bawaluka, 20 mart 1993. godine Po{tovane dame i gospodo, bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Dana{wom Skup{tinom, Srpska radikalna stranka zaokruùje potez svog konstituisawa na prostoru Republike Srpske. Po~eli smo u novembru 1991. godine quti gra|anski rat, upravo ovde u Bawaluci. Za ovih nepunih godinu i po dana, Srpska radikalna stranka je formirana u skoro svim op{tinama Republike Srpske, ne zato da bi odmah otpo~ela strana~ki rad, strana~ko delovawe, strana~ku borbu, nego zato da bi svojom organizacionom kohezijom {to vi{e doprinela op{te-srpskim oslobodila~kim i odbrambenim naporima. Srpska radikalna stranka nije u vreme rata pokazivala èqu za vla{}u, a nikada pogotovo nije htela vlast po svaku cenu. Mi }emo se za vlast boriti onda kada se rat zavr{i, kada srpske granice budu sigurne, kada iza|emo na prve parlamentarne demokratske izbore. A do tada, za nas postoje samo dva zadatka. Ratni napori, odlazak na front, upu}ivawe dobrovoqaca i ja~awe odbrambene sposobnosti Republike Srpske i drugi napor: prijem i za{tita izbeglica, za{tita ratne siro~adi, rawenika, invalida. U~estvovawe, dakle, u socijalnoj za{titi srpskog naroda tamo gde mu je danas najteè. Srpska radikalna stranka deluje u svim srpskim zemqama. Jedina smo politi~ka partija koja ima svoju organizacionu strukturu bukvalno u svim srpskim zemqama, i u Srbiji, i u Crnoj Gori, odnosno u Saveznoj Republici Jugoslaviji i Republici Srpskoj, u Republici Srpskoj Krajini i u srpskoj Makedoniji. Kao {to na prostoru Savezne Republike Jugoslavije ne pokazujemo èqu da oborimo Socijalisti~ku partiju Srbije, dok ta partija vodi patriotsku politiku i dok je trn u oku zapadnim silama i svim srpskim neprijateqima, tako ovde u Republici Srpskoj pokazujemo punu solidarnost sa vladaju}om strankom, sa Srpskom demokratskom strankom, kojoj nikada ne}emo negirati zasluge u bu|ewu srpske nacionalne svesti i u odbrambenim naporima srpskog naroda. Ali, kao stranka smatramo da i ta vladaju}a partija, kolike god bile wene zasluge, zasluùje da ima jednu ozbiqnu kriti~ku opoziciju, jer mi Srbi smo tradicionalno demokratski narod. Mi nismo pristalice nikakvog jednoumqa, nikakvog ideolo{kog jedinstva. Mi }emo danas insistirati na politi~kom i vojnom jedinstvu, kada je otaybina u opasnosti, kada su srpske zemqe u plamenu. Tada sve ono {to misli srpski i deluje srpski treba da se na|e u jedinstvenom frontu oslobodila~ke borbe. Srpska radikalna stranka i na prostoru Republike Srpske u prvim periodima svoga delovawa, pokazala je one po~etni~ke, de~je bolesti partijskog rada. Ima tu i nekih negativnih pojava, koje smo onako u hodu re{avali kako smo znali i umeli i ube|en sam da danas moèmo konstatovati da smo te
108
prve probleme uspe{no re{ili. Postojao je jedan krug qudi kojima nikada ne}emo sporiti zasluge za po~etak strana~kog rada na prostoru Republike Srpske. Ali, kroz razvoj i ja~awe stranke oni su pokazivali izvesne slabosti, nedostatke i nesposobnost u vo|ewu strana~ke politike u uslovima oja~ane politi~ke organizacije. Kqu~na primedba koju nekima od tih qudi danas treba da izreknemo je i to {to su nekada, rukovo|eni slavoqubqem, mobilisali ~ak i decu ispod 18 godina starosti i upu}ivali na front. To nismo mogli da toleri{emo. Na front treba da ide samo onaj ko je za rat sposoban, a na{u decu moramo ~uvati. Na front treba da idu samo punoletni qudi, a omladina treba da stasava za budu}e zadatke koji }e je ~ekati u oslobo|enoj otaybini. Na{ je ciq jedinstvena srpska dràva koja }e obuhvatiti sve srpske zemqe i od tog ciqa nikada ne}emo odustati. Razume se, jedna od faza realizacije tog ciqa je i stvarawe posebnih srpskih dràva na podru~ju biv{e Bosne i Hercegovine i na podru~ju biv{e hrvatske federalne jedinice. S obzirom da su nam zapadne sile poku{ale nametnuti priznawe nezavisnosti ovih ve{ta~kih dràva, srpski narod je formirao dve zapadne srpske dràve: Republiku Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku. Politika je Srpske radikalne stranke da se te dve dràve {to pre ujedine u jednu jedinstvenu, u dràvu koja }e imati jednog predsednika republike, jednu narodnu skup{tinu, jednu vladu, jednu vojsku i jednu policiju. Takva dràva moè mnogo uspe{nije da se suo~ava sa svim na{im neprijateqima, jer bi kasnije da koristi pomo} koja dolazi sa podru~ja Savezne Republike Jugoslavije i od svih srpskih patriota uop{te. Mi smatramo da bi najpogodniji naziv te dràve bio recimo, Zapadna Srbija, mo`da i neki drugi naziv. Spremni smo o tome da razgovaramo i da se dogovaramo sa vladaju}im strankama i na podru~ju Republike Srpske, i na podru~ju Republike Srpske Krajine. Na{a je pozicija i u jednoj i u drugoj dana{woj srpskoj dràvi gotovo identi~na. Mi smo ube|eni da }e prestonica Zapadne Srbije biti srpska Bawaluka, kao najve}i srpski grad na zapadu srpskih zemaqa. Bawaluka je me|u prvima bila slobodna. Bawaluka je bila slobodna i pre nego {to je rat po~eo. Uverili smo se u to svojim o~ima, Bawaluka nikada nije priznavala vlast panislamiste Izetbegovi}a i wegovih muyahedina. Srpski narod je u ovom ratu postigao velike rezultate. Srpski narod je oslobodio gotovo sve svoje teritorije. Ostalo je jo{ da se zavr{i osloba|awe Ora{ja, Srebrenice, Gora`da, delova Srpske Hercegovine, da se obezbedi izlaz na Jadransko more. I ostalo je jo{ da se oslobodi Sarajevo. Tek }e osloba|awe srpskog Sarajeva zna~iti da je rat na prostoru biv{e Bosne i Hercegovine zavr{en. Ali to ne zna~i da }e Sarajevo biti u stawu da bude prestonica na{e zapadne dràve. Sarajevo je mnogo poru{eno i Sarajevo }e biti fakti~ki grani~na oblast i zato nepogodna za prestonicu i ostvarivawe onih funkcija koje se od prestonice o~ekuju. To je razlog vi{e da mi predlaèmo, da mi insistiramo da prestonica bude Bawaluka. Danas zapadne sile poku{avaju slomiti rukovodstvo Republike Srpske na sve mogu}e na~ine. Ucenama, pretwama, najistaknutije srpske politi~are
109
stavqaju na liste ratnih zlo~inaca. Kao da se mi toga bojimo. Pa ne moè nam ni{ta doneti ve}u popularnost u srpskom narodu nego kada nas zapadni dràvnici stavqaju na te spiskove. Mi smo im za to zahvalni. Srpska radikalna stranka u vo|ewu spoqne politike podràva predsednika Radovana Karayi}a i Vladu Republike Srpske. Do kraja ih podràvamo. Kada je Radovan Karayi} u @enevi rekao da ne prihvata ustavne principe, mi smo odmah iza{li u javnost i rekli podràvamo wegovu odluku, ni mi ne prihvatamo. Posle podne tog dana, Radovan Karayi} je prihvatio principe. Mi smo odmah dali slede}e saop{tewe i rekli da i mi to podràvamo, ako je rukovodstvo Republike Srpske i ako je Srpska skup{tina to prihvatila. Za{to? Zato {to mi to ne smatramo suvi{e zna~ajnim. Kako }e se ustavni principi donositi, usvajati, potpisivati, nije to va`no. Va`ne su granice. Da li }e se te srpske oblasti zvati provincijama, autonomijama, kako god da se zovu one moraju biti iskqu~ivo pod srpskom kontrolom. Po pitawu granica nema popu{tawa. Moè se voditi diplomatska borba sa malo odstupawa, pa malo frontalnih nastupa, po svim drugim pitawima, ali granice na prostoru biv{e Bosne i Hercegovine mogu se povu}i samo na liniji frontova i ni na koji drugi na~in ne}emo pristati da se to izvede. Prete nam novim blokadama, novim sankcijama. Srpski narod nikada nije dozvoqavao da neko sa wim razgovara jezikom ultimatuma, jezikom ucena. Uostalom, najgore sankcije ve} smo iskusili. To {to }e nam jo{ prekinuti telefonske veze i protok po{te sa svetom i sli~ne pakosti, to nas mnogo ne zabriwava. Iz ove zime smo iza{li, a da se posmrzavali nism. Hrane }emo, ube|eni smo, imati dovoqno, a {ta je drugo Srbima potrebno? Nismo ni navikli na neki preterani luksuz. Mi smo u stawu sa onim {to imamo da ratujemo koliko god bude trebalo, da se srpske zemqe sa~uvaju i da se srpske zemqe ujedine. O~ekujemo da }e Rusija stati na noge, na{a stara uzdanica. Amerikanci su uspeli da na ~elo Rusije dovedu izdajni~ko rukovodstvo. Oni su hteli na isti na~in da postupe sa Srbijom, u Srbiji nisu uspeli. Izdajni~ke politi~ke stranke su doìvele katastrofalan poraz, ba{ zato {to su wihove predizborne napore podupirali sa Zapada, politi~ki, propagandno i finansijski, posebno Amerika i Nema~ka. Ne}e srpski narod da se wegova politika kroji ni u Va{ingtonu, ni u Wujorku, ni u Londonu, ni u Parizu, ni u Bonu, ni u @enevi. Srpska politika }e se kreirati iskqu~ivo u srpskim zemqama, i mi nikada ne}emo pristati na bilo kakvu druga~iju varijantu. Danas je najteè Srbima na prostoru zapadnih srpskih zemaqa, ali ista sudbina moè sa~ekati i onu suènu Srbiju i Crnu Goru. Sve sa Zapada ~ine da otcepe Crnu Goru od Srbije, da uni{te na{e dràvno jedinstvo. Sve sa Zapada ~ine da izazovu gra|anski rat na prostoru ove suène Srbije. Mi se nadamo, mi smo uvereni da u tome ne}e uspeti. Ali, ako izazovu gra|anski rat neka znaju da za one koji se oru`jem dignu protiv srpskog naroda i srpske dràve milosti ne}e biti. Udari}emo svim sredstvima. Da bi se slomila srpska vojna mo} u svim srpskim zemqama, potrebno je najmawe milion vojnika, ali ni to nije dovoqno da se odrì okupacija nad srpskim zemqama. Mi smo
110
im otvoreno poru~ili mo`da nas moète pobediti u prvom udaru, ali ne moète nas odvu}i od na{e oslobodila~ke borbe. Pedeset godina }e trajati na{ gerilski rat ako bude trebalo, ali }emo vas proterati sa svih srpskih zemaqa. To znaju danas dobro i Amerikanci, i Nemci, i Francuzi, i Englezi. To znaju dobro danas i Turci, pa ako im to odgovara, ako im odgovara da hiqade le{eva wihovih vojnika plove preko mora i okeana ku}ama, onda neka izvole. Srbi ovoga puta moraju ostati nepokolebqivi. Nema tog srpskog politi~ara koji moè staviti svoj potpis na Vens-Ovenov plan o razgrani~ewu na podru~ju biv{e Bosne i Hercegovine. Nema tog srpskog politi~ara. Mo`da bi se i na{ao neki da to potpi{e, ali taj se sigurno ne bi smeo vratiti u srpske zemqe. Zato mi danas mirno i staloèno gledamo u budu}nost. êkaju nas jo{ mnoga isku{ewa ali slogom i jedinstvom }emo sve savladati i sve }emo ciqeve realizovati. Ube|en da }ete i vi, bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, na prostorima Republike Srpske kao i do sada predwa~iti u pruàwu primera svim drugim Srbima, kako se ~uva, kako se brani svoja otaybina, ja vas na kraju pozdravqam tradicionalnim srpskim pozdravom. Srbija je ve~na dok su joj deca verna. @iveli!
XXXI Miting Srpske radikalne stranke PROTIV VENS OVENOVOG PLANA

Bawaluka, 20. mart 1993. Dr Vojislav [e{eq: Danas je u najve}em i najlep{em srpskom gradu zapadnih srpskih zemaqa okon~an proces konstituisawa Srpske radikalne stranke Republike Srpske. Tu aktivnost smo po~eli tako|e u Bawaluci u novembru 1991. godine i za tih nepunih godinu i po dana Srpska radikalna stranka nije nastupala kao politi~ka partija. Ostavila je po strani svoju strana~ku delatnost. Nastupala je iskqu~ivo kao patriotska snaga u slu`bi sopstvenog naroda i sve svoje napore posve}ivala frontu, oslobodila~koj borbi i za{titi srpskih izbeglica, invalida, srpske siro~adi. Mi ne}emo da se borimo za vlast dok se srpski narod bori za slobodu i spas otaybine. Mi smo deo jedinstvenog srpskog nacionalnog fronta i na podru~ju Repubike Srpske i Republike Srpske Krajine, mi smo saveznici Srpske demokratske stranke, mi smo patriotska snaga koja sve daje za slobodu rodne grude. Razume se, mi Srbi nismo narod jednoumnika, mi Srbi nismo narod ideolo{kih istomi{qenika po svaku cenu. Nikada ne}emo osporiti zasluge Srpske demokratske stranke za bu|ewe srpske nacionalne svesti, za obnovu
111
srpske ~asti, ponosa i dostojanstva. Ali, vlast Srpske demokratske stranke mora imati ozbiqnu i odlu~nu opoziciju, jer samo tako sa~uva}emo demokratske tekovine. Mi podràvamo sve diplomatske napore dana{we vlasti Republike Srpske. Mi podràvamo odlu~nost predsednika Republike Radovana Karayi}a da ne potpi{e nikakve Vens-Ovenove mape koje bi srpski narod ostavile bez ijedne srpske teritorije. Mi smo za mir. Mi smo za razgrani~ewe sa Hrvatima i muslimanima. Ali, granice na{ih podela mogu biti samo linije dana{wih frontova i nikako druga~ije. Nijednu teritoriju na kojoj ìvi srpski narod i za koju je prolivena srpska krv mi ne smemo i ne}emo ustupati bilo kome. Za nas je posebno zna~ajno da sa~uvamo koridor u Srpskoj Posavini, tu ìlu kucavicu koja spaja Bosansku Krajinu, Srpsku Dalmaciju, Liku, Baniju, Kordun, Zapadnu Slavoniju sa Semberijom i sa onom na{om suènom Srbijom, sa Saveznom Republikom Jugoslavijom. Koridor je za nas pitawe opstanka. Srbi ne mogu ovde ostati i ìveti ako izgube koridor i zato oko koridora jednostavno cewkawa ne moè biti. Srpska politika treba da krene u diplomatsku ofanzivu. Moramo krenuti u politi~ku ofanzivu. Ne smemo ~ekati da nas zateknu doga|aji, ne smemo tu inicijativu kao do sada drugima prepu{tati. Danas postoje, pored Savezne Republike Jugoslavije, jo{ dve srpske dràve, Republika Srpska i Republika Srpska Krajina. Srpska radikalna stranka se zalaè da se ove dve srpske republike {to pre ujedine u jednu jedinstvenu dràvu koja }e imati jednog predsednika republike, jednu narodnu skup{tinu, jednu vladu, jednu vojsku i jednu policiju. Mi predlaèmo da novi naziv te jedinstvene srpske dràve bude Zapadna Srbija, a prestonica Zapadne Srbije da bude srpska Bawaluka. îm se postigne to ujediwewe, potrebno je proglasiti nezavisnost Zapadne Srbije ili dràve pod drugim nazivom, ako bude potrebno neke kompromise da postièmo. Srpska radikalna stranka }e uloìti sav svoj uticaj, svu svoju politi~ku snagu da Savezna skup{tina Savezne Republike Jugoslavije prizna nezavisnost Zapadne Srbije. Time bi se stvorili uslovi za prikqu~ewe Zapadne Srbije Saveznoj Republici Jugoslaviji kao ravnopravne federalne jedinice sa Srbijom i Crnom Gorom. Nas sa svih strana pritiskaju i blokiraju tradicionalni srpski neprijateqi, ali i na{i biv{i prijateqi. Posebno bi Amerika i Nema~ka, ali i Engleska i Francuska da vide Srbiju razdrobqenu. Da dokraj~e dràvno pravno jedinstvo Srbije i Crne Gore, da raspolute Saveznu Republiku Jugoslaviju. Da nam otcepe Kosovo i Metohiju, Sanyak i Vojvodinu, da Republiku Srpsku dovedu pod vlast fundamentalisti~ke panislamske klike Izetbegovi}a, da Republiku Srpsku Krajinu dovedu pod vlast usta{kog Tu|manovog reìma. Nikada oni u tome ne}e uspeti. Prete nam novim sankcijama i novim blokadama. Pa ne mogu oni ni{ta vi{e protiv nas da urade nego {to su ve} uradili. To {to }e nam prekinuti telefonske veze, prijem po{te, blokirati granice, pa to je za nas suvi{e sitno prema ovome {to su nam uradili, blokiraju}i nam uvoz nafte, sirovina i izvoz na{ih proizvoda. Pa ipak smo izdràli. Neki su tvrdili da Srbija ne}e ni tri meseca izdràti blokadu. Srbija je izdràla skoro godinu dana. Izdrà}e jo{ pet godina i
112
vi{e ako bude potrebno, ali Srbija }e ostati solidarna sa svojom zapadnom bra}om. Zapadne sile su na{le izdajnike u na{im redovima, DEPOS, Srpski pokret obmane, Demokratsku strankau. Izdali su i oni u koje smo toliko do ju~e najozbiqnije verovali. Ko je od nas mogao pomisliti da }e tim putem krenuti i Dobrica ]osi}, i Matija Be}kovi}, i Vuk Dra{kovi}, i mnogi drugi koji su za nas bili primer boraca za srpske nacionalne interese patriotizma. Ali, prodali su se. Prodali su se za novac, obe}ane funkcije, mo}, uticaj. Oni bi Srbiju sveli na Beograd, ili samo na Adu Ciganliju pod uslovom da se na wenom ~elu na|u. Ali, srpski narod se nije dao prevariti. Ti izdajnici danas imaju upori{te iskqu~ivo u Beogradu i u nekim drugim delovima Srbije i Crne Gore, uglavnom tamo gde ìve pripadnici nacionalnih mawina. [ta je wihovo glavno upori{te u Beogradu? Stara titoisti~ka vladaju}a bulumenta, weni potomci, denacionalizovani tipovi kojima je uvek pod komunizmom bilo dobro i koji bi radi svojih sebi~nih interesa ~itav srpski narod poslali na klanicu. Za nas je pitawe pomo}i Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini i pitawe opstanka Srbije i Crne Gore. Jer, ako mi ne pomaèmo odlu~no na{u bra}u da sa~uvaju zapadne srpske zemqe, vi onda nemate kud nego da se svi kolektivno iselite u onu suènu Srbiju, a ta Srbija ne moè podneti dva miliona novih stanovnika odjednom. Vama se mora pomagati ovde u va{oj borbi i finansijski i materijalno i bora~kim sastavima i Srpska radikalna stranka }e to do kraja ~initi. Srpski narod }e pobediti. Va{e o~i su ponovo uperene prema Moskvi, prema Rusiji. Na ~elo Rusije, Amerikanci su doveli izdajnike ruskog naroda. Hteli su i na ~elo Srbije da dovedu izdajnike srpskog naroda. Na srpskom primeru nisu uspeli koga su sa Zapada podràli finansijski, propagandno, pritiscima, taj je katastrofalno poraèn na izborima. Koga su sa Zapada satanizovali, stavqali na liste ratnih zlo~inaca, optuìvali za najbeskrupuloznije stvari taj je u srpskom narodu pobedio. Mi se nadamo da }e i veliki ruski narod uskoro stati na noge, da }e na ~elo Rusije do}i iskreni ruski patrioti, a tada }e Srbija imati sigurna le|a, ima}e sigurnu pomo} i sigurnu podr{ku. Mi do tog momenta moramo istrajati, moramo izdràti. Svet priznaje samo onoga ko je snaàn i ko je odlu~an. Nema vi{e ni{ta od politike popu{tawa. Dok mi popu{tamo, oni su sve nezaja`qiviji. Mi ih ne}emo odobrovoqiti popu{tawem. Mi samo na{om odlu~no{}u moèmo pokazati i dokazati da srpski narod ne}e savijati ki~mu, da ne}e kle~ati na kolenima ni pred kim, da }e srpski narod ìveti u jednoj i jedinstvenoj dràvi koja }e obuhvatati sve srpske zemqe. Uveren da }ete i vi, bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, kao i do sada, i ubudu}e pruàti primer odlu~ne borbe za slobodu srpskog naroda i za spas na{e otaybine, ja vas pozdravqam tradicionalnim srpskim pozdravom: Srbija je ve~na dok su joj deca verna. @iveli!
113
XXXII Miting Srpske radikalne stranke ZA NEZAVISNOST ZAPADNE SRBIJE

Bijeqina, 21. mart 1993. godine Dr Vojislav [e{eq: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, U ovom jednogodi{wem ratu za slobodu na prostorima biv{e Bosne i Hercegovine srpski narod je postigao velike pobede. Srpski narod je pobe|ivao svojim juna{tvom i svojim vojni~kim znawem, ali pre svega svojom slogom i svojim jedinstvom. Oslobo|ene su gotovo sve srpske teritorije. Ostalo je jo{ da se oslobodi Ora{je, kako bi sloboda srpske Posavine bila kompletna. Da se oslobode Srebrenica i Gora`de. Da se oslobode delovi srpske Hercegovine sa izlazom na Jadransko more. Da se probije linija Olovo Zavidovi}i Maglaj i da se oslobodi srpsko Sarajevo. U svim tim oslobodila~kim naporima Srbi Republike Srpske imali su podr{ku i pomo} srpskog naroda iz one suène Srbije i iz Crne Gore. Materijalna pomo} u hrani i lekovima, finansijska, pomo} srpskih dobrovoqaca, sve je to ovda{wem srpskom narodu bilo preko potrebno. Ali vi ste se pre svega svojim ume}em i svojom hrabro{}u to oslobodili. Sada bi zapadne sile htele da vam otmu tu svetu slobodu. Traè da se Bosna i Hercegovina sa~uva kao jedinstvena, dràva. Da se podeli iznutra na provincije, da se tim provincijama i wihovim granicama anuliraju oslobodila~ki napori srpskog naroda. Srbi na to nikada ne}e pristati. Nijedan srpski politi~ar ne sme potpisati Vens-Ovenov plan o razgrani~ewu na podru~ju biv{e Bosne i Hercegovine. Mo`da bi se ~ak neki i na{ao da to potpi{e, ali se taj sigurno posle potpisa ne bi smeo vratiti u srpske zemqe. Srpska radikalna stranka ve} duè vreme deluje na prostorima biv{e Bosne i Hercegovine, zapravo na teritoriji Republike Srpske. Prvi po~eci strana~kog rada po~eli su upravo ovde u srpskoj Bijeqini, onda kada je to bilo veoma opasno i kada su muslimanski vlastodr{ci, bilo oni komunisti~ki, bilo oni panislamisti~ki, progonili na{e ~lanove i poku{ali spre~iti na{e delovawe. Nikada mi nismo delovali kao politi~ka stranka, stran~arewa radi. Svi na{i napori su bili posve}eni pruàwu doprinosa srpskoj oslobodila~koj borbi. Angaòvani smo bili, pre svega, za front, zatim za pomo} izbeglicama srpskom narodu, rawenicima, invalidima, porodicama poginulih boraca. Ju~e smo imali skup{tinu stranke u novoj, verovatno u najskorije vreme srpskoj prestonici Bawaluci. Mi smo i tamo istakli da dok traje rat, mi nismo protivnici Srpske demokratske stranke nego weni saveznici. Mi kao opoziciona politi~ka partija uvek }emo kritikovati ono {to ne vaqa, ali i uvek podupirati sve napore srpskih patriota koji su orijentisani u pravcu osloba|awa preostalih srpskih teritorija i o~uvawu srpske nezavisnosti i suverenosti. Tako smo i podràli opirawe Radovana Karayi}a da potpi{e Vens-Ovenove mape. I Radovan Karayi} ne treba da se bo114
ji ameri~kih i uop{te zapadnih pretwi. Sve dok on radi u interesu srpskog naroda uìva}e na{u podr{ku, podr{ku svoga naroda. A tada }e biti nepobediv, nesalomqiv. Mi smatramo da u najskorije vreme treba da se ujedine dve zapadne srpske republike, Republika Srpska Krajina i Republika Srpska. One treba da imaju jednog predsednika Republike, jednu Narodnu skup{tinu, jednu vladu, jednu vojsku i jednu policiju. Mi predlaèmo da se ta nova dràva nazove Zapadna Srbija i da proglasi svoju nezavisnost, a onda bi Srpska radikalna stranka uloìla sav svoj autoritet, svoju politi~ku snagu i uticaj, da Savezna skup{tina Savezne Republike Jugoslavije prizna nezavisnost Zapadne Srbije. To bi bila prva faza. U drugoj fazi bi ta nezavisna dràva, nezavisna Republika Zapadna Srbija podnela zahtev da se ukqu~i u Saveznu Republiku Jugoslaviju kao ravnopravna federalna jedinica sa Srbijom i Crnom Gorom. Kada ujedinimo sve srpske zemqe i re{imo pitawe srpske Makedonije, u tre}oj fazi bi razmi{qali o promeni dràvnog naziva, jer ne bi bilo potrebe da nam se dràva vi{e zove Jugoslavija, nego prosto Republika Srbija. Mi moramo insistirati na o~uvawu kontinuiteta Jugoslavije sve dok se sve srpske zemqe ne ujedine, jer o~uvawem kontinuiteta Jugoslavije, pruàmo {ansu Srbima iz zapadnih srpskih pokrajina, i zapadnih srpskih republika da se prikqu~e svojoj matici. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, vama je te{ko. Vama je najteè. Najteè je onima koji dane i no}i provode na prvim borbenim linijama, ili deluju}i u pozadini, rade}i za oslobodila~ke napore sopstvenog naroda. Ali, znajte da vas nikada ne}emo ostaviti na cedilu, jer va{a sudbina je i na{a sudbina. Sudbina celokupnog srpskog naroda je jedinstvena. Vi morate ovde biti slobodni u sopstvenoj dràvi, jer ako bi vas neko podjarmio ponovo u granice islamske yamahirije ili usta{ke Hrvatske, vama ovde opstanka ne bi bilo. Svi bi morali preko Drine, u onu suènu Srbiju. Ra~unajte da }emo se do zadweg daha zajedno sa vama boriti. Danas zapadne sile nalaze izdajnike u na{im redovima, posebno u Beogradu. Finansiraju, propagandno pomaù razli~ite izdajni~ke politi~ke partije, pre svega Srpski pokret obmane, odnosno DEPOS i Demokratsku stranku. Ali, ne}e srpski narod da glasa za izdajni~ke partije. Srpski narod je na decembarskim izborima glasao pre svega za srpske patriote. Za nas koji smo na vrhu liste ratnih zlo~inaca, kako su nas Amerikanci postrojili. To {to nas Amerikanci stavqaju na listu ratnih zlo~inaca, najboqe je svedo~anstvo da sluìmo sopstvenom narodu i da brinemo pre svega za realizaciju wegovih interesa. Jasno je i Amerikancima i Nemcima da se malo moè posti}i sa ovim izdajni~kim politi~kim partijama. Idu sada na kori{}ewe drugih metoda. Poku{avaju izazvati socijalne nemire. Uo~i 9. marta tendenciozno je propala jedna od velikih privatnih banaka. Spremaju uslove da propadnu i druge. Za{to? Da bi sirotiwa koja je imala {tedne uloge u tim bankama u besu iza{la
115
na ulice i u svom o~aju po~ela da ru{i sve pred sobom. Dràva tu mora pametno da postupi. Da obe{teti one najsiroma{nije, one sa najmawim ulozima a nas ne interesuje {to }e novope~eni bogata{i propasti. To je wihova briga, i neka je sami prebrinu. Iza{li smo iz ove zime, a nismo se smrznuli, uprkos blokadi i sankcijama. Neki su tvrdili da ne moèmo ni tri meseca izdràti mi smo izdràli. Nije bilo dovoqno goriva, ali bilo je da se minimalne potrebe zadovoqe. Imamo dovoqno hrane. Razume se, ne ba{ u onoj meri u kojoj smo nekada ranije imali, ali niko nije umro od gladi. Ako treba, je{}emo konzerve, je{}emo suvi hleb ali ne}emo kleknuti na kolena i ne}emo pognuti glavu. O~ekujemo da ova godina bude rodna. Ponela je p{enica a ako bude sre}e i ako Bog da, rodi}e i bi}e je dovoqno za sve Srbe. Bi}e dovoqno i drugih prehrambenih proizvoda. Minimum goriva opet }emo obezbediti. Oru`ja imamo koliko toliko u dovoqnim koli~inama. Sve je to dovoqno da opstanemo i da nas niko pobediti ne moè. Mo`da bi nas Amerikanci zajedno sa drugim zapadnim silama mogli pobediti, ali treba im najmawe milion vojnika da to ostvare. Gde da na|u tih milion vojnika? A i da nas pobede, to ne zna~i da su nas definitivno porazili, jer treba da znaju da se nijedan od tih milion vojnika nigde na na{oj teritoriji ne bi ose}ao sigurnim. Krenuo bi gerilski rat bez prestanka, bez kompromisa. Deset, dvadeset, pedeset godina, koliko god treba. Kona~ni pobednici opet bi bili Srbi. Znaju to na Zapadu. Znaju to na Zapadu i zato mi ne verujemo da }e oni direktno intervenisati. U svakom slu~aju, ne verujemo da }e intervenisati kopnenim trupama. Oni imaju odre|ene jedinice UNPROFOR-a koje pomaù muslimanima. Dostavqaju hranu, ne samo hranu nego i oru`je. Znamo mi to dobro, a znamo i kakve su kukavice ti vojnici. Pa u na{im uslovima da Amerikanci ratuju. Oni su bolesni ako ne mogu svaki dan da se okupaju. Oni u ovim uslovima ne mogu izdràti. Sa druge strane, Srbi nemaju {ta da izgube. Srbi se bore samo za svoju rodnu grudu. Zato su nepobedivi. Ako napadnu, Amerikanci }e ovde sigurno imati novi Vijetnam. Sve to govori da oni najverovatnije ne}e poslati kopnene trupe. Moglo bi se desiti da udare iz vazduha. Zato na{i komandanti, ako do toga do|e, a zna}emo bar dva-tri dana ranije da spremaju takve operacije, treba da izvr{e sistematsku dekoncentraciju trupa. Nigde dva topa ili dva tenka ne smeju da se na|u na jednom mestu. Ako to uradimo, onda oni jednostavno nemaju {ta da napadnu. Ne}e smeti napasti koncentracije civilnog stanovni{tva zbog javnog mwewa u svojim zemqama. Ako to urade, samo }e bes sprskog naroda poja~ati i pove}ati odlu~nost da se bori do kraja. A na{u vojnu silu ne mogu slomiti. Ne moè je niko slomiti. Turska }e intervenisati. Pa mi to jedva ~ekamo, pa da naplatimo jo{ neke stare ra~une sa Turcima. Danas su veoma te{ke me|unarodne okolnosti u kojima se vodi na{ oslobodila~ki rat. Te{ka nam je situacija pre svega zbog toga {to je Rusija danas na kolenima. Amerikanci su uspeli na ~elo Rusije dovesti izdajni~ki reìm Jeqcina i Kozirjeva. Oni su ne{to sli~no poku{ali i kod nas. Kod nas nisu uspeli. Ovim zavo|ewem vanrednog stawa mislimo da je Jeqcin ju~e potpi116
sao svoju smrtnu presudu. Ube|eni smo da }e ruski narod izna}i odgovaraju}e metode da ga obori sa vlasti i da na vlast dovede iskrene patriote koji }e povesti ra~una i o tradicionalnim ruskim prijateqima. Nama nije potrebna ruska pomo}. Nama je dovoqno da Rusi sami sebi pomognu, da se dignu na noge i usprave kao velika sila. A mi }emo sami onda dovr{iti ovo {to smo zapo~eli na Balkanu. Dovr{i}emo onda sa muslimanima i sa Hrvatima, i nikada vi{e sa wima ne}emo ìveti u zajedni~koj dràvi. Ima jedan broj muslimana koji se prikqu~io u srpsku vojsku. Makar ih bilo pet ili deset, wima }e me|u nama biti mesta. Ali, oni koji nisu lojalni dràvqani Republike Srpske, boqe im je da {to pre spakuju kofere. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, srpski narod je uvek u najve}im isku{ewima najboqu stranu pokazivao. Danas Savezna Republika Jugoslavija ne moè direktno intervenisati u ovom ratu koji se vodi na prostoru biv{e Bosne i Hercegovine. Za{to? Zato {to su zapadne sile i Ujediwene nacije priznale nezavisnost Bosne i Hercegovine i onda bi nas optuìli kao agresore u susednoj dràvi. Ali, va{a snaga je dovoqna, uz na{u pomo}, pomo} svih vrsta da se obra~unate sa Hrvatima i muslimanima. Pojave li se ovde bilo ~ije strane intervencionisti~ke trupe, Savezna Republika Jugoslavija }e se morati ume{ati sa svom svojom oruànom silom. Sada kaù sa Zapada, ako pritisnemo Radovana Karayi}a da potpi{e Vens-Ovenove mape, ukinu}e blokade Savezne Republike Jugoslavije. Kao da smo mi naivni. Kao da nas obmanuti mogu. Pa jednom su to ve} isprobali. Kaù, ako prihvatimo Vensov plan za podru~je Republike Srpske Krajine, Evropska zajednica }e ukinuti sankcije protiv Savezne Republike Jugoslavije, one sankcije koje su prethodile sankcijama Saveta bezbednosti. Razume se, mi smo tada prihvatili Vensov plan, jer je on garantovao kompaktnost Srpske Krajine. Mi smo morali deli} teritorije da predamo. A ovoga puta oni traè kapitulaciju. E, ne}e do}i do te kapitulacije. I danas kao i pro{li put postavqaju uslove, ako potpi{emo Vens-Ovenov plan, ukidaju se na~elno sankcije, ali oko ukidawa sankcija dogovori}e se sa Vladom u Beogradu. Tako su rekli i pro{li put, pa onda postavqaju nove uslove, specijalni status Kosova i Metohije, Sanyaka, Vojvodine. Nikada ni Kosovo, ni Metohija, ni Vojvodina, ni Sanyak ne}e imati specijalni status u na{oj dràvi. Poku{avaju sa Zapada da odvoje Crnu Goru od Srbije, i nailaze na izvesno plodno tlo. Ali, neka znaju svi oni koji bi krenuli putem separatizma na podru~ju Crne Gore da se to ne bi moglo okon~ati bez krvavog rata, u kome bi mi Srbi do nogu potukli separatisti~ke izdajnike. Pro{le godine smo na ~elu Savezne vlade imali izdajnika Milana Pani}a. Wega smo sru{ili. Sada }emo sru{iti Dobricu ]osi}a. Za desetak dana on je gotov. Srpska radikalna stranka, iako je druga po snazi politi~ka partija u Saveznoj Republici Jugoslaviji, nije htela da u|e ni u Vladu Srbije, ni u Vladu Crne Gore, ni u Vladu Jugoslavije. Za{to? Da u|emo, pa da dràvu ostavimo bez opozicije. Ne. Mi nismo u{li u te vlade, ali smo im dali podr{ku prilikom formirawa, uz jedan uslov. Taj uslov je da oni nas podrè kada budemo
117
ru{ili Dobricu ]osi}a. I zato ]osi} mora pasti. Jednostavno nema {ansi da opstane. Ne uspe li slu~ajno wegovo ru{ewe, pade i Savezna, pade i Republi~ka vlada u Srbiji. Ne}e vi{e onakvu podr{ku imati. U Beogradu deluju izdajnici, poput Vuka Dra{kovi}a, Dragoquba Mi}unovi}a, Matije Be}kovi}a. Nekada smo toliko verovali i u Vuka Dra{kovi}a, i u Matiju Be}kovi}a, i u Dobricu ]osi}a, smatrali ih srpskim patriotama. Nekada su to oni i bili. Ali, suvi{e slabi patrioti, jer kada su za{u{tale zelene dolarske nov~anice zaboravili su kom narodu pripadaju i kome treba da sluè. Izme|u Srbije i dolara, oni odabra{e dolare. Slaba im je to uteha jer }e vekovima wihovi potomci da ih prokliwu. Od Kosovske bitke i Vuka Brankovi}a mi gore izdajnike sigurno imali nismo. Ali na{ narod je izgradio i odli~ne metode prepoznavawa izdajnika. Vi{e niko srpskom narodu rog za sve}u prodati ne moè. Srpski narod zna ko su patrioti, ko su izdajnici, zna koga }e da sledi i u koje }e ideje da veruje. Pre svega, u ideju srpskog dràvnog i nacionalnog jedinstva. Svi Srbi u jednoj dràvi, to je bila i ostala na{a ideja vodiqa. Ta ideja }e pobediti jer Srbi u wu ~vrsto veruju i spremni su za wu da se bore. Ube|en sam da }ete vi, Srbi Republike Srpske i ubudu}e predwa~iti u razvoju srpske nacionalne svesti, u obnovi ~asti, obraza i dostojanstva srpskog naroda. Na kraju na{eg dana{weg skupa ja vas pozdravqam tradicionalnim srpskim pozdravom. Srbija je ve~na dok su joj deca verna. @iveli!
XXXIII Veliki srpski sabor SVE SU KARTE NA STOLU

Govor predsednika Srpske radikalne stranke na Velikom srpskom saboru, odrànom u blizini Trebiwa, 2. maja 1993. godine Dr Vojislav [e{eq: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Golgota srpskog naroda se nastavqa. Sve najmra~nije sile ovoga sveta protiv nas su se zaverile. [ta je wihov ciq? Wihov je ciq da nestane srpska dràva i da se srpski narod ukloni sa politi~ke karte sveta i oni nemilosrdnom logikom konspirativne zavere, korak po korak, poku{avaju realizovati svoj ciq. Oni ra~unaju na staru srpsku boqku, na izdaju u srpskim redovima. Od Kosova na ovamo uvek je me|u nama Srbima bilo izdajnika i onih koji su spremni da sluè tu|inu. To su dana{wi muslimani na prostoru Republike Srpske, to su potomci Srba izdajnika iz vremena turske okupacije. To su katolici koji naseqavaju neke delove Hercegovine i Dubrova~ko primor118
je. To su opet izdajnici iz srpskih redova. [to je pritisak protiv srpskog naroda ja~i, oni nalaze sve vi{e izdajnika me|u nama. U Srbiji, Demokratsku stranku i DEPOS, odnosno Srpski pokret obnove; u Crnoj Gori Liberalni savez i reformiste. Ne zna se ko su gori izdajnici. Naàlost, i me|u onima koji su se busali u prsa kao patrioti danas je mnogo onih koji bi da pokleknu. Ne mogu da izdrè. Upla{i{e se pretwi sa Zapada. Boje se bombardovawa. Kao da mi imamo neku boqu alternativu. Pa nemamo {ta da biramo: bombardovawe ili kapitulacija. Ako kapituliramo, uni{ti}e nas bez bombi. Ako nas bombarduju, imamo velike {anse da opstanemo i da pobedimo. Oni koji su u predizbornoj kampawi isticali da se Srbija sagiwati ne}e, sada pokazuju spremnost i na kolena da kleknu. Mi smo ih podràvali sve dok su se isticali patriotizmom i dok su nepokolebqivo sledili srpsku politiku, politiku srpske borbe za nezavisnost i slobodu. Neka ne ra~unaju na na{u podr{ku ako kleknu na kolena. Eto im onda DEPOS-a, eto im Demokratske stranke pa neka na osnovu wihove podr{ke vladu formiraju. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Zapad protiv nas Srba govori samo jezikom ucena i ultimatuma. Traè da srpski ~elnici potpi{u Vens-Ovenov plan, Vens-Ovenove mape. Traè da srpska vojska napusti gotovo 50 odsto srpske teritorije koju danas drì pod kontrolom. Traè od nas Srba da muslimanima predamo Fo~u, Vi{egrad, Vlasenicu, Zvornik, Doboj, da predamo Bosanski Brod, da predamo [amac, Modri~u i mnoge srpska gradove i sela da predamo. Ko to sme da odlu~i u ime srpskog naroda? Ko sme da pogazi krv na{ih junaka koji su pali za svetu srpsku zemqu i, pre svega, zbog ~ega? Narodna skup{tina Republike Srpske mora ostati nepokolebqiva. Ne sme popustiti pod pritiscima, makar pritisci iz Beograda dolazili. Tri predsednika napisa{e pismo. Pi{u pismo u dva sata no}u, kada mu vreme nije. Mi razumemo da su oni zabrinuti, mi razumemo da su oni upla{eni zbog sudbine Srbije i Crne Gore. U Srbiji i Crnoj Gori danas narod ìvi u velikoj bedi, u ogromnoj bedi, jedva za hleb da ima. To je svima nama razumqivo. Ali, mnogo je teè onima koji krvare na prvim linijama fronta, nego onima koji ìve u bedi, a ipak se ne boje da grune iz vazduha, da grune sa svih strana, ne boje se ipak da mogu bez glave u svakom trenutku da ostanu. Ipak je ta pozicija lak{a. Pa dobro, ako su toliko zabrinuti, neka se posvete iskqu~ivo sopstvenoj sudbini, neka se bar okanu naroda Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Ovo {to se danas de{ava nije ni{ta novo u istoriji srpskog naroda. Setimo se Nevesiwskog ustanka, Nevesiwske pu{ke. Jedva su do{le trupe iz Crne Gore, Srbije i Rusije da pomognu onda{wem srpskom narodu, pa pod zapadnim pritiscima, pod ultimatumima stiè poruka iz Beograda, stiè poruka sa Cetiwa, povla~e se wihovi odredi. Povu~e se odred iz Srbije a na svoju ruku komandant odreda re~e: Ne, povla~ewa nema dok ne oslobodimo bra}u Srbe. Sada opet ne{to sli~no. Ultimatumi. Pa dobro, ~ak i da `rtvuju Republiku Srpsku, kao da bi to ne{to pomoglo Srbiji i Crnoj Gori. [ta oni traè od srpskog naroda Republike Srpske? Traè da taj srpski narod izvr{i kolektivno samoubistvo da bi mo`da malo boqe ìveli Srbi u Srbiji i u Crnoj Gori, mo`da. Jer, oni kaù: po~e}e proces ukidawa sankci119
ja. Ni{ta nema od toga. Zapad }e i}i daqe i ne}e sankcije ukidati dok sve planove ne realizuju. Na redu je stari srpski Ras. Poku{avaju tamo i specijalni status Sanyaka da uspostave, na redu su Kosovo i Metohija, na redu je Vojvodina. Ciq zapadnih sila je odvajawe Crne Gore od Srbije. Ciq zapadnih sila je da se Srbija svede na one granice koje je potpisao Adolf Hitler 1941. godine, a to Srbija ne sme prihvatiti, ne sme dozvoliti. Pa hajde, ako su se ovi u Podgorici i Beogradu upla{ili, da im razumemo strah. Ali nemojte sada vi pritiskati Republiku Srpsku i ovda{wi srpski narod da kapitulira. Nemojte vi prqavi posao u ime zapadnih sila da izvr{avate i ruke prqate, ruke krvavite. Pustite sam srpski narod ovda{wi da se suprotstavi eventualnoj stranoj intervenciji. Ne}e do te intervencije do}i u klasi~nom smislu. Mogu}e je bombardovawe, ali oni nemaju opipqive vojne ciqeve. Ne mogu oni svaki top ili svaki tenk pojedina~no bombardovati. Ali neka znaju, niko nikada rat nije dobio intervencijom iz vazduha. Da bi se rat dobio treba poslati kopnene trupe. E, to je malo teè, tada na drugu stranu okeana plovile la|e prepune metalnih mrtva~kih sanduka. Mi se nadamo da rukovodstvo Republike Srpske ne}e ni ovoga puta pokleknuti, da }e Narodna skup{tina Republike Srpske izre}i odlu~no ne i da }e Srbi ostati na sopstvenim teritorijama. Budite sigurni, uìva}ete potpunu podr{ku Srpske radikalne stranke, svi na{i potencijali su u va{im rukama. Dok postoje poslanici Srpske radikalne stranke u Narodnoj skup{tini Srbije, Narodnoj skup{tini Crne Gore i Saveznoj skup{tini Savezne Republike Jugoslavije, znajte da su to va{i narodni poslanici i da }e uvek govoriti onako kako vi mislite. Vi ste ovde u situaciji da spre~ite da Beograd isprqa ruke va{om sudbinom. Pomo} u hrani ne sme izostati. Prete Amerikanci, poru{i}e mostove na Drini. Pa pliva}emo preko Drine, pontonske mostove uspostavqati, skele otvarati pomo} mora da stigne. I pomo} }e sti}i. Ima ~ime Republika Srpska da se brani. Hiqade na{ih dobrovoqaca }e intervenisati uvek tamo gde Vlada Republike Srpske bude smatrala da je najpotrebnije, kao {to su to i sada radili, i kao {to je 3000 na{ih dobrovoqaca za samo dva dana bilo upu}eno i u Knin u vreme kada je Hrvatska izvr{ila agresiju na Republiku Srpsku Krajinu. Tako }e biti i ovoga puta. Jer, Srbija je puna srpskih patriota, Crna Gora je puna srpskih patriota. Izdajnici tamo nikada prevagu ne mogu odneti. A oni koji se kolebaju, oni koji se boje neka ne ra~unaju na narodnu podr{ku. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, sada kada smo stavqeni pred gotov ultimatum, pred svr{en ~in, mi nemamo {ta da izgubimo. Mi moramo dovr{iti na{u borbu za slobodu i povratiti preostale srpske teritorije, srpsku dolinu Neretve i srpsko Dubrova~ko primorje, srpsko Gora`de, srpsko Oraj{e i srpsko Sarajevo. Neka znaju muslimani da nastavak rata nije u wihovom interesu, da mogu samo jo{ vi{e izgubiti. A ono {to u ratu izgube, u miru ne}e sigurno povratiti. Mi nismo za to da taj rat traje. Mi èlimo da se {to pre sklopi mir, da do|e do definitivnog razgrani~ewa, ali neka svi na ovome svetu znaju da razgrani~ewe moè da se ostvari samo na postignutim li120
nijama frontova, i ni na koji drugi na~in, nikada povla~ewem srpske vojske sa srpskih teritorija. Ube|en da je srpski narod svestan sudbonosnosti ovog trenutka i odluke koja stoji pred wim, ube|en sam da Narodna skup{tina Republike Srpske ne}e kapitulirati. Nama predstoji ujediwewe Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, i to je pitawe opstanka. Ako se ovakvi glasi danas ~uju iz Beograda, onda vi tu ujediwenu dràvu treba da proglasite nezavisnom, da proglasite Nezavisnu Republiku Zapadnu Srbiju, a mi }emo se boriti da ta dràva bude {to pre priznata od strane Savezne Republike Jugoslavije. To je prvi korak ka definitivnom ujediwewu u Saveznu Republiku Jugoslaviju, najlogi~nije re{ewe. Sada vi{e nema {ta da se ~eka. Sve su karte na stolu. Mi nikoga ne moèmo ubediti da se okani antisrpske politike i pogre{na je politika ustupaka. [to mi vi{e ustupamo, {to vi{e ustupaka pravimo, wihovi apetiti su sve ve}i. Sada se postavqa pitawe da li }e na{a odsudna bitka biti na teritoriji Republike Srpske ili u starom srpskom Rasu, ili na Kosovu i Metohiji, ili }e biti u Vojvodini ili }e biti na Adi Ciganliji. Da mi Srbi sada procenimo {ta nam je najpovoqnija linija za odsudnu bitku. Mi smatramo, ako izgubimo zapadne srpske zemqe, ako izgubimo Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu, da niko ne}e spasiti stari srpski Ras, Kosovo i Metohiju i Vojvodinu, nema spasa ni Srbiji, ni Crnoj Gori. Zato je ova va{a borba i na{a borba i zato je moramo zajedni~kim snagama dokraj~iti. Ube|en da }ete vi, koji ste osvetlali obraz vaskolikom srpstvu, ostati ~vrsti na svojoj zemqi i nepokolebqivi, ja vas uveravam da }ete do zadweg daha uìvati na{u podr{ku i na{u pomo}, da }emo vam uvek prisko~iti kada je najpotrebnije i da }e sveta srpska zemqa biti sa~uvana. @ivela Republika Zapadna Srbija! @ivelo ujediweno srpstvo!
XXXIV Miting Srpske radikalne stranke SLOGA JE NAJVA@NIJA

Sokolac, 15. maj 1993. godine Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Danas je vrlo zna~ajan dan za srpski narod Republike Srpske. Danas vi odlu~ujete o dva vrlo va`na pitawa. Ja ni malo ne sumwam u va{u odluku, ni malo ne sumwam u du{u srpskog naroda Republike Srpske. Danas i sutra na referendumu vi }ete definitivno odbaciti Vens-Ovenov plan za podelu biv{e Bosne i Hercegovine. Neka gospoda Vens i Oven svoj plan primewuju u Americi, u Engleskoj, a u srpskim zemqama ne}e. I mnogo va`niju odluku vi danas donosite, donosite odluku kojom se omogu}ava progla{ewe nezavi121
snosti Republike Srpske i mi vas podràvamo u takvoj va{oj odluci, u odluci o stvarawu suverene i jedinstvene srpske dràve sa ove strane Drine, koja }e mo}i u dogledno vreme da se ukqu~i u Saveznu Republiku Jugoslaviju, u jedinstvenu srpsku dràvu. Golgota srpskog naroda se nastavqa. U protekle dve godine, mi Srbi smo vodili rat za Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku. U oba rata srpski narod je pobedio. Oslobo|eno je oko 80 odsto srpskih teritorija na prostoru biv{e hrvatske federalne jedinice i gotovo sve srpske teritorije na prostoru biv{e Bosne i Hercegovine. Srpski narod je zadovoqan svojim pobedama, pla}enim krvqu wegovih najboqih sinova. Ali, srpskom narodu poku{avaju u mirovnim pregovorima da otmu ono {to je na bojnom poqu zadobio. Srpski narod ovoga puta ne}e pokazati istorijsku naivnost, kao posle Prvog i posle Drugog svetskog rata. Srpski narod ne}e dozvoliti da ga bilo ko prevari, pa makar mu se taj i prijateqem poku{ao predstaviti. Sa Zapada prete bombardovawem. Upla{ili su tom pretwom neke qude u Beogradu u koje smo do ju~e verovali kao u iskrene srpske patriote. Ali, bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, ja sam pouzdano znao da vas ovde niko ne moè upla{iti. Kaù sa Zapada ili srpska kapitulacija ili bombardovawe. Nema te dràve na svetu koja bi sama donela odluku da prekine svoje postojawe zato {to joj neko preti bombardovawem. Bombardovawe je vrlo opasna stvar, bombardovawe dovodi do brojnih qudskih `rtava, i civilnih i vojnih. Niko ne voli bombardovawe. Srbi ne èle bombardovawe. Srbi ne èle rat. Srbi èle mir, ali, ne mir u kome }e ih neko poniziti i opet pod noge baciti. Srbi èle ~astan mir. Oni ne}e daqi rat, ali se i ne boje daqeg rata. Od nas, bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, traè da ukinemo Republiku Srpsku kao da su nam je oni poklawali ili stvarali. Od nas traè da muslimanima predamo srpsku Fo~u, srpski Vi{egrad, srpsku Rogaticu, srpski Bratunac, srpski Zvornik, srpsku Vlasenicu, srpski Doboj, srpsko Br~ko, Oyak, Modri~u, [amac. Od nas traè da predamo Prijedor, Bosanski Novi, Kupres, Jajce, vi{e od 25 srpskih gradova i nekoliko stotina sela. Nikada to srpski narod ne}e predati. Mi se zalaèmo da se {to pre postigne mir na prostorima biv{e Bosne i Hercegovine i svi oni koji zaista iskreno èle trajan mir treba da znaju da se trajan mir postiè samo po{tovawem fakti~kog stawa, a to zna~i da treba uraditi razgrani~ewe, ali razgrani~ewe po linijama dostignutih frontova i nikako druga~ije. Svako drugo insistirawe zna~i traèwe od srpskog naroda da kapitulira. I drugo, srpski narod nikada ovde svoju vojsku ne}e razoruàti. Srpski narod ne veruje zapadnim silama ni UNPROFOR-u. Mi znamo, ako se dozvoli da se srpska vojska razoruà i na ovim teritorijama koje bi do{le u srpske provincije, ni tamo Srbi ne bi bili sigurni. ovde je stvorena nova srpska dràva i ta dràva mora imati i svoju vojsku, i svoju policiju i ne}e dozvoliti stranim trupama da se stacioniraju na wenoj teritoriji. Poku{ali su reìm iz Beograda upotrebiti protiv vas, bra}o Srbi i sestre Srpkiwe. Ni to im nije uspelo. Niko mostove na Drini ne moè blokirati. Kada smo zapretili da }emo sami ru{iti barikade, sutradan odmah nema blokada, ne
122
zna ni Savezna ni Republi~ka vlada ko je uop{te zabrawivao prolaz, bi}e neki policajac na svoju ruku. Eto, to se desilo. Videli ste ju~e, poku{ali su jednu politi~ku manipulaciju. Kao, sastala se svesrpska skup{tina, pa je ona pametnija od vas i zna {ta je za vas najboqe. Ona }e odlu~iti da se prihvati Vens-Ovenov plan. Ostali su sami, nisu imali kvorum ni za skup{tinski sastav Srbije, ni Crne Gore, ni Savezne Republike Jugoslavije. To je zapravo na kraju ostao sastanak poslani~kih grupa srbijanskih i crnogorskih socijalista sa wihovim satelitima iz Demokratske stranke i Vojvo|anski Ma|ari. I umesto da krenu u ono {to su planirali, da donose odluku o prihvatawu Vens-Ovenovog plana, oni kaù deklaracija. Na kraju su i sami priznali da ju~era{wa skup{tina nema nikakvo formalno-pravno zna~ewe i da wene odluke nikoga ne mogu obavezivati. To je za nas najva`nije, a neka oni pri~aju do mile voqe. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, uveravam vas da je srpski narod sa druge strane Drine u ogromnoj ve}ini uz vas, da vas ne}e ostaviti na cedilu. Videli ste to po snimcima iz ponosne srpske Loznice. Srbija je uz vas, Srbija ne traì va{u kapitulaciju i do zadweg daha }e se za vas boriti jedna vrlo ozbiqna politi~ka snaga koja tamo deluje, a to je druga po snazi politi~ka partija u Saveznoj Republici Jugoslaviji, Srpska radikalna stranka. Srpska radikalna stranka do zadweg daha }e va{u borbu smatrati i svojom borbom. Va{a sudbina }e biti i na{a sudbina i u to nikada ne treba da posumwate. Vas ~ekaju jo{ brojna isku{ewa. Videli ste, kada ste odlu~no odbili VensOvenove mape, odjednom se Zapad po~eo kolebati. Nije lako u Bosni intervenisati. Nije lako Bosnu ni bombardovati. Znaju to na Zapadu. Ako ve} strahom nisu uspeli, sada }e dobro da razmisle {ta daqe da ~ine. Nije nemogu}e bombardovawe. Treba na wega biti spreman, ali je sve mawe verovatno i treba imati u vidu da jo{ niko na svetu nijedan rat nije dobio bombardovawem iz vazduha. Da bi se va{a sloboda ukinula, da bi se va{a Republika porazila, treba ovde da do|u strane ekspedicione trupe, a onda preko okeana treba da prevezu i desetine hiqada limenih mrtva~kih sanduka za svoje poginule vojnike, jer Srbin svoju zemqu ne da. Hteli su i drugu podlost da vam u~ine, da se potpi{e Vens-Ovenov plan uz neke uslove, pa da oni odmah dovedu ameri~ke trupe na Drinu, a posle }e se pregovarati o uslovima za pet ili deset godina, kada vi vi{e ne budete imali nikakve snage. Ne, bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, ni~ija strana vojska ne sme do}i na Drinu. Na Drinu treba da do|e samo va{a vojska i va{a policija. Bez obzira na sve pritiske, na sve pretwe, na sve ucene, Narodna skup{tina Republike Srpske i va{e dràvno rukovodstvo odva`no su se dràli i sve dok se tako drè uìva}e i na{u podr{ku. Mi ovde me|u vama ne}emo strana~ki da delujemo dok traje rat. Mi ovde delujemo samo kao sastavni deo op{tesrpskog patriotskog fronta, koji se bori svim sredstvima za pobedu srpskog naroda. Ako do|e do strane vojne intervencije, hiqade i hiqade na{ih dobrovoqaca do}i }e preko Drine ovde me|u vas, svi mi koje danas vidite ovde, ovde }emo biti me|u vama i va{u sudbinu podeliti. A vi ve} znate kako se juna~ki bore na{i dobrovoqci. Pokazali su to kod Srebrenice, kod @epe, kod mnogih drugih mesta na podru~ju va123
{e nove srpske dràve i pokaza}e opet ogromno juna{tvo i srpsku }e zemqu sa~uvati. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, ono {to vam je najva`nije u sada{woj situaciji je o~uvawe va{e sloge i jedinstva. Dok traje rat, dok se definitivno ne obezbede granice Republike Srpske, nema niko pravo da unosi seme razdora i nesloge. Svi slo`ni i jedinstveni, a posle kada se rat zavr{i onda }emo se cepati i deliti politi~ki, ideolo{ki i raspravqati u okviru parlamentarne politi~ke borbe. Do tada svi smo vojnici svoje otaybine i svi ~uvamo wenu nezavisnost i wen suverenitet. O~ekujemo, ~im se saznaju rezultati ovoga referenduma, da Narodna skup{tina Republike Srpske proglasi nezavisnost nove srpske dràve. U drugoj fazi da se odrì referendum u Republici Srpskoj Krajini, da se tamo{wi srpski narod izjasni da li je za specijalni status u okviru Hrvatske, ili za prikqu~ewe Republici Srpskoj. Pa po{to }e se 100 odsto Srbi izjasniti za prikqu~ewe Republici Srpskoj da se stvori jedinstvena srpska dràva Zapadna Srbija i ta dràva da zatraì ukqu~ewe u Saveznu Republiku Jugoslaviju, a mi }emo se o{tro boriti da Savezna Republika Jugoslavija bude prva zemqa koja }e priznati va{u nezavisnost i da se Savezna skup{tina saglasi sa prikqu~ewem Zapadne Srbije, ili Republike Srpske, mi se u taj naziv ne}emo mnogo me{ati. To je stvar va{e voqe. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, vi }ete i u toku ovoga referenduma va{om slogom i jedinstvom, va{om odlu~no{}u, pokolebati zapadne vojne planere. Nije uzalud lord Oven izjavio u zapadnoj Evropi: uspeli smo mnogo, podelili smo srpske patriote, izazvali smo razdor. Oni se raduju da bi mo`da do sli~nog razdora moglo do}i i ovde me|u vama. Moramo ih razo~arati. A trudi}emo se iz petnih ìla da se ta pukotina u srpskom patriotskom vrhu u Beogradu {to pre isceli, da {to pre ozdravi i da opet vratimo u zajedni~ki front sve iskrene srpske patriote. Nama nije krivo {to se mo`da neko upla{io bombardovawa, {to se neko pokolebao. I to je qudski ako na vreme ponovo stane srpstvo na svoje noge i ponovo se prihvati one stare parole Srbija se sagiwati ne}e. I Srbiji je danas te{ko, bra}o Srbi i sestre Srpkiwe. Ona je pod èstokom blokadom, tamo narod bedno ìvi. Plate su ispod 100 maraka mese~no. Ali, opet je ovde vama neuporedivo teè jer vi pored svega toga {to je Srbiju zadesilo, jo{ krvarite na frontovima. To srpski narod u Srbiji zna, to ceni, to po{tuje i uvaàva. Na svu sre}u, izgleda da }e ova godina biti rodna, pa ne}emo biti gladni. To je najva`nije, da bude dovoqno hrane za sve Srbe a sve ostalo }emo izdràti. Nema tog isku{ewa na koje Srbin nije navikao kroz dosada{wu istoriju i nema tog isku{ewa sa kojim se mi nismo u stawu uhvatiti u ko{tac. Ube|en da }ete i vi, bra}o Srbi i sestre Srpkiwe iz ponosnog srpskog Sokolca znati da branite svoju otaybinu, svoju slobodu, svoju novostvorenu dràvu, ja vas na kraju pozdravqam tradicionalnim srpskim pozdravom: Srbija je ve~na dok su joj deca verna! @iveli!
124
XXXV SAOP[TEWE SA SASTANKA OPOZICIJE

Beograd, 23. maja 1993. godine Predstavnici SPO, DS, DSS i SRS osudili su na dana{wem sastanku vi{emese~no nadmeno pona{awe predsednika Ve}a gra|ana Savezne skup{tine, gospodina Radomana Boòvi}a, i sloìli se sa ocenom da je takvo pona{awe uzrokovalo nedavni incident u Saveznoj skup{tini. Ove ~etiri opozicione stranke, zbog toga, zahtevaju opoziv gospodina Boòvi}a sa poloàja predsednika Ve}a gra|ana Savezne skup{tine, kako bi se povratio ugled parlamenta i uspostavile wegove ustavne nadle`nosti. Predstavnici ove ~etiri stranke smatraju daje SPS najodgovornija za uspostavqawe normalnog rada ne samo Savezanog nego i Republi~kog parlamenta i ona se te odgovornosti ne moè osloboditi. U tom smislu, naro~ito je osu|eno monopolsko pona{awe SPS u sredstvimajavnog informisawa i postugnuta saglasnost da opozicione stranke predloè zajedni~ki zakon o RTS. Ove ~etiri stranke su se dogovorile da nastave razgovore i dogovore o svim bitnim pitawima parlamentarnog ìvota u zemqi. Za SRS: Vojislav [e{eq Za SPO: Vuk Dra{kovi} Za DS: Miroqub Labus Za DSS: Radoslav Stojanovi}
XXXVI Miting Srpske radikalne stranke TRA@IMO ZA[TITU SEQAKA

Kukujevci, 28. avgust 1993. godine Dr Vojislav [e{eq: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Pozdravqam vas u ovom lepom srpskom mestu, u srpskim Kukujevcima. Srpski Kukujevci }e tek va{im vrednim rukama da procvetaju, da budu ponos ~itavog srpskog naroda. Do{li ste ovde iz raznih srpskih zemaqa sa pokorene i porobqene srpske teritorije. Ali znajte, te zemqe nisu definitivno ostavqene van srpske dràve. Srpski narod nije spreman do~ekao raspad Jugoslavije, ali nije bio ni onako nespreman kao 1941. godine, nije gole vratove ponudio usta{kim kamama. Srpski narod je uspeo da posle poluvekovne komunisti~ke diktature za nekoliko meseci oslobodi oko 80 odsto srpskih teritorija na prostoru biv{e hrvatske federalne jedinice. Nismo digli ruke ni od onog {to je ostalo, ni od zapadne Slavonije, delova Like, Korduna, Dal125
macije. Srpski narod }e do~ekati svoju istorijsku {ansu da oslobodi i preostalo. Oslobodili smo ove srpske zemqe u najteìm me|unarodnim okolnostima. Sve mra~ne sile zla ovoga sveta bile su protiv nas, i sa istoka i sa zapada. Mi smo pobedili svojom snagom i svojim prkosom, svojom spremno{}u da umremo za otyabinu. Tu borbu su izvojevali Srbi iz svih srpskih zemaqa. Sinovi srpske Vojvodine, srpske [umadije, srpskog Pomoravqa, srpske Negotinske krajine, juga Srbije, Kosova i Metohije, svih delova ove suène Srbije lili su svoju krv sa zapadne srpske zemqe. Ono najboqe u srpskom narodu oti{lo je na front, u borbu, najboqi sinovi Srbije. Sada se vode pregovori za postizawe mira na podru~ju biv{e Bosne i Hercegovine. Mi ne verujemo u potpisivawe mirovnog sporazuma. Politika Srpske radikalne stranke oduvek je bila da razgrani~ewe treba posti}i na linijama dostignutih frontova. Ali, mi smo podràli potpisivawe i ovoga sporazuma. Za{to? Zato {to smo svi ube|eni da od tog sporazuma ne}e biti ni{ta i zato je boqe da Srbi sada potpi{u, jer muslimani nemaju kud. Muslimani gube u svakoj varijanti. Gube i ako potpi{u, gube ako ne potpi{u. Razume se, nije nama lako predati srpski Ozren, srpski Kupres, odre}i se leve obale Neretve i dati neke prostore u isto~noj Bosni. Ali mi to i ne mislimo nikome dati. Mi bismo èleli mir, mi bismo voleli mir. Naàlost, od mira jo{ zadugo ni{ta ne}e biti. Mi smo poru~ili srpskoj skup{tini na Palama: potpi{ite sporazum pod uslovom da se odmah ukinu sankcije protiv Savezne Republike Jugoslavije. Ali, mi znamo da nam sankcije ne}e ukinuti. Mogu}e je da neka dràva jednostrano prekine blokadu. Mo`da Rusija ili Ukrajina, pa da im se prikqu~e Rumunija i Bugarska. Mo`da se uspravi Kina. Sa Zapada milost ne treba da o~ekujemo, i za tu milost ne treba ni da molimo. Ne}e sa Zapada to sti}i. Zapad je re{io, pre svega Amerika i Nema~ka, da Srbiju uni{te, da je slome, da je bace na kolena. Nisu sankcije zbog rata na prostoru biv{e Bosne i Hercegovine, nego da bi Srbija klekla, pa da joj uzmu i Vojvodinu i Kosovo i Metohiju i stari srpski Ras, da nas potpuno obezglave, a onda na vlast u Beogradu da dovedu najgore izdajnike srpskog naroda. One koji traè okupaciju Bosne i Hercegovine i razoruàvawe srpskog naroda. One koji su se sporazumevali sa Tu|manom i sa Mesi}em. U suènoj Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji narod sve teè ìvi. Velikim delom to je prouzrokovano sankcijama i blokadom. Ali ne samo sankcijama i blokadom, nego i neozbiqno{}u postoje}e vlasti ovde, koja nije znala kako treba upravqati zemqom u uslovima blokade i koja je dozvoqavala da je doga|aji iznenade. Mi tu vlast nismo nikada hteli da ru{imo nemirima i ustancima i nikada to ne}emo raditi, ali }emo uvek stajati kao Damoklov ma~ nad tom vla{}u i terati je, nemislordno je progoniti da povla~i one poteze koji su u interesu naroda. Mi smo ube|eni da se, dok Srpska radikalna stranka ne do|e na vlast, stawe ne}e srediti, ne}e se korupcija suzbiti, ne}e se privreda oporaviti. Ali sada je svojevrsna pat pozicija. Mi ovu vlast moèmo sru{iti, ali se po126
stavqa pitawe {ta onda? Moèmo sru{iti i Saveznu i Republi~ku vladu i {ta daqe? Kako novu vladu formirati? Ako idemo na vanredne izbore, to je tri-~etiri meseca novog haosa u dràvi, uo~i zime. Nije pametno to uraditi. A da sa nekim drugim da formiramo vladu, mi sa izdajnicima, prvo, nikada ne}emo, sa Dra{kovi}em, Mi}unovi}em i kompanijom. Ostaje mogu}nost da novu vladu formiramo sa socijalistima. To opet nije pametno, po{to socijalisti imaju vi{e poslanika nego Srpska radikalna stranka, i u vladi }e imati ve}inu, uvek }e mo}i da nas nadglasaju. Mi bismo, bili wihov puki produètak bez {ansi da ne{to ozbiqno postignemo. Kako kao politi~ka partija najvi{e moèmo posti}i? Najvi{e tako {to }emo ostati opozicija i svaku priliku koristiti da ~ere~imo vladu, ministarstva, da im ne damo mira, da im ru{imo sve {to izlaù pred nas sa èqom i nadom da }emo popraviti i poboq{ati. A vlade su zaista mnogo brqale. Mi ve} dve godine traìmo ujedna~avawe zarada, da najve}a plata bude tri puta ve}a od najmawe. I oni odbijaju, odbijaju, odbijaju. Sada, kada je dogorelo do nokata, sada prihvataju. Nisu prihvatili 1:3, nego 4:1. Dobro je i to, ali {ta su ~ekali dve godine? Mi traìmo ujedna~avawe penzija. Mi traìmo za{titu seqa{tva. Ovo {to su vlade uradile sa otkupom p{enice, ne sme nikada da se ponovi. To je jedna prevara. Prva cena p{enice je bila 25 pfeninga, koliko je traìla Srpska radikalna stranka. Mi se nismo kao neki drugi zanosili pa rekli 35, 40 ili 50 pfeninga to je nerealno, samo budale mogu sa time da izlaze u javnost. Za{to smo mi rekli ba{ 25, zato {to toliko ko{ta p{enica na svetskom trì{tu. Pa vaqda se Vladi vi{e isplati da ovde plati u dinarima 25 pfeninga, nego da je kupuje na berzama u zapadnoj Evropi i jo{ prevoz za wu da pla}a ovde po istoj ceni. To je ~ista ra~unica. Ne treba seqacima da neko obe}ava kule i gradove, ne treba neko da ih zamajava te da}e im boqe privilegije, da}e im ovo, da}e im ono. Neka samo seqacima plate rad onako kako se to u svetu pla}a. Da ne bi dràva time trgovala. Seqak }e sve ostalo sam da uradi. Tako treba po pitawu mesa, soje i ostalih poqoprivrednih proizvoda. U ovu suènu Srbiju doselilo se nekoliko stotina hiqada Srba iz zapadnih srpskih zemaqa. Najve}i deo ostaje ovde, svoju sudbinu vezuje za sudbinu Savezne Republike Jugoslavije. Sudbina Republike Srpske i Republike Srpske Krajine tako|e je vezana za sudbinu Savezne Republike Jugoslavije. Mi smo Veliku Srbiju prakti~no ve} stvorili. Ona formalno ne postoji, ali u praksi ona je realizovana. Mi }emo se boriti da {to pre i pravno uokvirimo jedinstvenu srpsku dràvu. Nas ~ekaju jo{ mnoga isku{ewa. Jo{ }e mnogo pretwi i ucena sa Zapada da stigne. Mi moramo tome odoleti. Moramo sa~uvati slogu i jedinstvo, moramo osposobiti na{u armiju da odgovori svojim obavezama. Vi ste videli kolika je bila borba Srpske radikalne stranke da se neki generali, kriminalci, nesposobwakovi}i oteraju iz armije. Strpqewe se isplatilo, upornost se isplatila. Mi smo bili spremni da obaramo i buyet i zakone i vlade i morali su ti generali da odu. Desila se jedna nezgodna stvar, naàlost, u paketu su oti{li i oni generali koji su
127
zbog kriminala i nesposobnosti morali da odu po na{em zahtevu, a i oni koji su navr{ili 40 godina radnog staà pa su po sili zakona oti{li. To nam se nije mnogo svidelo. Trebalo je da se napravi jasna podela. Po jednom osnovu idu jedni, po drugom drugi, ali {ta je tu je. Do{ao je na ~elo General{taba sposoban, ~estit oficir, mi kao stranka imamo poverewa u wega da }e biti ~isti profesionalac, da }e stvoriti sposobnu armiju; da ta armija ne}e biti vezana ni za jednu politi~ku partiju, da }e obavqati samo svoje du`nosti u skladu sa Ustavom i zakonom i da }e vratiti poverewe naroda u armiju. Taj na~elnik General{taba ima istorijsku {ansu da popravi, reformi{e armiju, da ta armija bude jedna od glavnih uzdanica i naroda i dràve. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, u te{koj bedi ìvi ve}ina na{eg stanovni{tva i mi moramo u tim uslovima pokazati maksimum solidarnosti. Ne smeju nijedna usta ostati gladna, bez obzira na sve ove neda}e, na stra{nu su{u, na obarawe prinosa kukuruza. Mi }emo i p{enice i kukuruza imati dovoqno za na{e potrebe, i vi{e nego dovoqno i mi moramo svakoga za{tititi i predstoje}e zime niko ne sme biti gladan i niko se ne sme smrznuti. Lako }emo mi za ode}u. Moèmo stara odela prepravqati i dve-tri godine jo{ iz stare garderobe obnavqati ode}u. Tu je lako da se sna|emo i prohteve da smawimo ali hrana i grejawe su na{i prioriteti. Pod uslovima opsade i strane blokade mi moramo voditi strategiju preìvqavawa. Tu dràva mora da snosi najve}u odgovornost. Zbog toga smo mi za dràvni intervencionizam, ali upozoravamo sada{wu vlast da mora pre svega da sase~e korupciju u dràvnim vrhovima, me|u ministrima i direktorima najve}ih poslovnih banaka i drugih finansijskih institucija. Ako se to ne uradi, mi }emo vladu i u sred zime morati da obaramo. To nam je jedina {ansa, zavo|ewe reda u dràvnom vrhu, za nas je jedina {ansa da preìvimo sve ono {to nam sa Zapada name}u, sve ono {to nam spremaju. Izdrà}e i na{i vojnici na frontovima, izdrà}e i na{i radnici u fabrikama i seqaci na wivama ako se postigne socijalna pravda. Ali, ne moè ~ovek ni da se bori, ni da radi za ma{inom ni da kopa na wivi ako zna da }e ga neko prevariti, da }e mu neko odneti wegov trud i wegov znoj. Zbog toga borba protiv kriminala i korupcije mora biti nemilosrdna. Lako je gawati sitne kriminalce, lako je terati dilere sa ulica, ali ho}emo krupni kriminalci da se gone, oni koji su se u narodnoj muci obogatili, i direktori po{ta i banaka koji ujutru uzmu gotovinu iz svojih trezora, obrnu u toku dana, nave~e vrate, a za to vreme hiqade maraka zarade. Kao onaj direktor po{te iz Pan~eva, uzeo ujutru svu gotovinu, narod nije imao {ta da podiè iz po{te, kupio devize, pa deo tih deviza prodao ìralno, uplati na ra~un po{te i formalno je sve u redu, sve je ~isto, a vi{e hiqada maraka mu je ostalo ~iste zarade na razlici izme|u crnog i ìralnog kursa. To je glavni kriminal danas, kriminal koji nam zagor~ava sudbinu. Zbog takvih qudi danas se kod nas za 100 maraka moè kupiti vi{e nego za 1000 maraka u Nema~koj, toliko je dinar obezvre|en. Ne}emo vi{e pristati na to da guverner Narodne banke kaè prvi put je video neku novu nov~anicu u rukama dilera.
128
Zbog toga neko treba te{ku robiju da dobije, ako se te stvari budu ponavqale. Nema vi{e ~ekawa, nema vi{e milosti. Ili }e sada{wa vlast sprovesti zakone u delo, ili }emo mi to uraditi, prethodno sru{iv{i tu vlast. Ube|en sam, bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, da }ete vi, me{tani srpskih Kukujevaca svojom slogom i jedinstvom ovde na delu pokazati, dati primer kako treba narod u celini da ìvi. Neki od vas su i ranije do{li, lak{e su se sna{li, neki kasnije i jo{ uvek nisu osposobqeni za samostalan ìvot. Treba maksimalnu solidarnost da pokaète. Ovo je bogato mesto, ovo je plodna zemqa i vi ste u stawu da od srpskih Kukujevaca napravite primer za ugled. Ali, solidarnost i sloga pre svega. Dok ste slo`ni i solidarni niko vam ni{ta ne moè. Ube|en da }ete u tome istrajati, ja vas na kraju pozdravqam tradicionalnim srpskim pozdravom: Srbija je ve~na dok su joj deca verna! @iveli!
XXXVII Saop{tewe za javnost KO SU ORGANIZATORI BAWALU^KOG PUÂ

Srpska radikalna stranka smatra da je gnev naroda i vojske Republike Srpske opravdan. Kriminal i korupcija su pre{li sve podno{qive granice i zahvatili mnoge dràvne i dru{tvene strukture. Smatramo neophodnim da se dràva time pozabavi kao svojim najpre~im zadatkom i da nijedan krivac ne sme ostati neka`wen bez obzira kakvu funkciju imao u dràvnoj hijerarhiji. Mi ne sumwamo da ve}ina mladih vojnika i oficira, koji ve} nekoliko dana blokiraju Bawaluku, imaju dobre i ~asne namere. Me|utim, postali su `rtve manipulacije onih krugova koji ne èle dobro srpskom narodu i poku{avaju sru{iti wegove ratne napore. Srpska radikalna stranka raspolaè podacima da su glavni organizatori blokirawa Bawa Luke Savez komunista pokret za Jugoslaviju, kontraobave{tajna slu`ba Vojske Jugoslavije, odnosno wen {ef pukovnik Aleksandar Dimitrijevi}, kao i grupa socijalista predvo|enih biv{im policijskim ministrom Radmilom Bogdanovi}em. Wihovi glavni izvr{ioci na prostoru Republike Srpske su pukovnici vojne slu`be bezbednosti Zdravko Tolimir i Qubi{a Beara, poznati od ranije po postupcima kojima su nanosili ogromnu {tetu srpskom narodu. Ciq ove komunisti~ke bulumente je da se obori predsednik Republike Srpske Radovan Karayi} ili bar bitno politi~ki oslabi pred predstoje}u rundu mirovnih pregovora u @enevi, kako bi bio prinu|en na nove ustupke muslimanima. Dodatni ciq je da se oslabi odbrana Srpske vojske Krajine pred najnovijom usta{kom ofanzivom.
129
Pozivamo sve vojnike i oficire da odmah deblokiraju Bawaluku i vrate se na svoje borbene poloàje. Zahtevamo od vlasti Republike Srpske da garantuju da nijedan oficir ili vojnik ne}e biti ka`wen zbog iskazanog revolta, a ujedno da se svim sredstvima pravne dràve elemini{e delovawe Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju na teritoriji Republike Srpske i smene oficiri bezbednosti koji {uruju sa Aleksandrom Dimitrijevi}em. U Beogradu, 14. septembra 1993. godine Predsednik Glavnog odbora Srpske radikalne stranke, dr Vojislav [e{eq
kalne stranke za Beograd, Ulica pariska broj 13, IV sprat, svakim radnim danom od 10 do 14 ~asova. Vozilo je parkirano u Francuskoj ulici broj 29. Beograd, 6. novembar 1993. godine Predsednik Srpske radikalne stranke, dr Vojislav [e{eq
XXXIX Miting Srpske radikalne stranke PATRIOTE POMA@EMO IZDAJNIKE RU[IMO

Novi Sad, 11. decembar 1993. godine
XXXVIII Saop{tewe za javnost ISKQUÊN [PIJUN QUBI[A PETKOVI]

Izvr{ni odbor Srpske radikalne stranke je, na sednici odrànoj 6. novembra 1993. godine, doneo odluku da se iskqu~i iz Stranke Qubi{a Petkovi}, dosada{wi potpredsednik Srpske radikalne stranke, zbog wegove povezanosti sa organima dràvne bezbednosti Ministarstva unutra{wih poslova Srbije i ume{anosti u hap{ewa jednog broja ~lanova i simpatizera Srpske radikalne stranke koja se posledwih dana de{avaju na teritoriji Republike Srbije, a kojima se podme}u la`ni dokazi u ciqu politi~ke diskvalifikacije u predizbornoj kampawi. Petkovi} je li~no ume{an u fabrikovawe la`nih dokaza i medijsko dovo|ewe u vezu na{ih ~lanova sa notornim kriminalcima. Slu`ba dràvne bezbednosti Ministarstva unutra{wih poslova Srbije uspela je da privu~e i potkupi Qubi{u Petkovi}a tako {to mu je dodelila na trajno kori{}ewe trosoban stan u ulici 29. novembar broj 83/1, u Beogradu, kao i automobil Ministarstva unutra{wih poslova Srbije, koji Petkovi} sam vozi mesecima i za koji dobija neograni~enu koli~inu benzina na pumpama na kojima se snabdevaju pripadnici Slu`be bezbednosti Ministarstva unutra{wih poslova Srbije. Ujedno, ovim saop{tewem javno pozivamo ovla{}ene slu`benike Uprave dràvne bezbednosti Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srbije da kqu~eve vozila i saobra}ajnu dozvolu za putni~ki auto Opel Ida, registarska oznaka BG939742 broj {asije V/O[HK) 1761168564, broj motora 18514128190, crne boje, preuzmu u Sekretarijatu Gradskog odbora Srpske radi130
Dame i gospodo, bra}o i sestre, jo{ jednom u ime svih vas, u ime svih gra|ana Novog Sada, u ime svih ~lanova i simpatizera na{e stranke, èlim da pozdravim predsednika Srpske radikalne stranke, vojvodu dr Vojislava [e{eqa. Dr Vojislav [e{eq: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Kada smo se mi, srpski radikali, tada jo{ pod nazivom Srpski slobodarski pokret u januaru 1990. godine pojavili na srpskoj opozicionoj sceni, reìm je odmah shvatio da mu od nas preti najve}a opasnost. Zato su nas ve} tada blokirali u medijima, progonili, zabrawivali nam demonstracije. Kada smo po svim srpskim zemqama ponovo razvili svete ~etni~ke barjake i obnovili Srpski ~etni~ki pokret, bili smo jedina zabrawena stranka u Srbiji. Ali mi, srpski ~etnici, nismo pokret obnovili da bi obnavqali gra|anski rat u srpskom narodu. Ne. Mi smo pruìli ruku pomirewa, sloge i bratstva i rekli: srpski ~etnici }e po tradiciji svojih predaka stajati u prvim borbenim redovima u borbi za slobodu srpskog naroda svih srpskih zemaqa. I kada su nas zabrawivali, i kada su nas hapsili i progonili, ni onda nismo izazivali nikakve sukobe na ulicama srpskih gradova i sela. Pokazali smo da smo jedini u stawu da predvidimo daqi sled istorijskih doga|aja. Predvideli smo raspad Jugoslavije. Predvideli smo novi oslobodila~ki rat srpskog naroda. Ne zato {to smo vidoviti, nego zato {to smo znali da se bavimo politikom, {to smo prvo i{~itali kwige iz politi~ke teorije, pa onda sticali iskustvo u politi~koj praksi za razliku od onih koji su znali samo da se jagme za vlast zbog privilegija koje vlast donosi. Godine 1991. raspala se prva Jugoslavija, a srpskom narodu na podru~ju biv{e Hrvatske i biv{e bosansko hercegova~ke federalne jedinice zapretio je novi genocid. Prvi su krenuli na{i dobrovoqci u Borovo Selo i druga srpska mesta da brane srpski narod. Uvek smo isticali da smo najozbiqnija opozicija reìmu Socijalisti~ke partije Srbije, ali nismo dali da se taj
131
reìm ru{i u uli~nim nemirima, da se krvoproli}e de{ava zbog ru{ewa reìma. Rekli smo mi imamo strpqewa, kada srpski narod odlu~i da nam poveri vlast, mi }emo tada oboriti socijaliste i do}i na vlast. Mnoge su se stvari izde{avale na srpskoj politi~koj sceni. Kada je izbio gra|anski rat izme|u Srba i Hrvata, kada su Srbi Srpske Krajine ustali protiv novog usta{kog noà, ovde u Srbiji mutna situacija, ovde u Srbiji mnogi stado{e protiv svoga naroda. Raspadala se komunisti~ka Jugoslovenska narodna armija. Svi generali su tada pokazali koliko su nesposobni i koliko izdajni~ki i kapitulantski raspoloèni, a mnogi politi~ki faktori su pomagali i doprinosili raspadu vojnih jedinica. Mi smo onda u~inili dve vrlo va`ne stvari. Hiqade dobrovoqaca smo uputili tamo gde je srpskom narodu pomo} bila najneophodnija. Krenuli smo po Srbiji od jedne do druge op{tine, obja{wavali narodu {ta se de{ava, obja{wavali narodu da mi armiju iz pepela moramo obnavqati, da imamo mnogo sposobnih oficira i podoficira, da imamo hrabre vojnike ali da truli generalski kadar hitno treba o~istiti. Duge su bile na{e `rtve da se sru{i kult Josipa Broza Tita, da se skine petokraka, a pre svega da se reìm u Srbiji natera da vodi nacionalnu i patriotsku politiku. Reìm Socijalisti~ke partije Srbije je zaista otpo~eo sa takvom politikom, mi to wima priznajemo. Godine 1991. i 1992. oni su pomagali srpski narod Srpske Krajine i Republike Srpske. Oni su bili jedna od retkih partija koja je tu pomo} pruàla. Za svo to vreme dok su pruàli pomo} zapadnim srpskim krajinama, izlagani su pritiscima stranih sila i unutra{wih petokolona{a. Mi nismo dali da ih neko obori sa vlasti nasiqem, vanparlamentarnim metodama. Strpqivo smo kritikovali sve wihove politi~ke, ekonomske i socijalne poteze. Nije nam bilo te{ko i u republi~kom i u saveznom palamentu ta~ku po ta~ku obarati wihove zakonske projekte, kritikovati, pozivati na odgovornost, ali uvek smo isticali dok ste patriotski nastrojeni, ne}e vas glava zaboleti. Pro{le godine smo pet dana uo~i izbora podràli Slobodana Milo{evi}a kao kandidata za predsednika Republike. Nije nam ào. Zahvaquju}i na{oj podr{ci Milo{evi} je pobedio u prvom krugu. Za{to smo ga podràli? Zato {to mu je najozbiqniji protivkandidat bio Milan Pani}. Da je Milan Pani} slu~ajno pobedio, Srbije ve} ne bi bilo. Vojvodina bi se otcepila, do{la pod kontrolu stranih sila, oteli bi nam Kosovo i Metohiju, Sanyak, odvojili nas od Crne Gore. Sa takvim programom Pani} je otvoreno nastupao i neki na na{oj politi~koj sceni su ga podràvali. Milo{evi}a smo cenili kao srpskog patriotu. Ne moèmo osporiti wegove zasluge za obarawe vojvo|anskih autonoma{a, {iptarskih separatista i crnogorskih zelena{a. To su realne zasluge, istorija }e mu to zapamtiti, bi}e zapisano u istorijskim ~itankama. Me|utim, ono {to se de{avalo ove godine u potpunosti je promenilo politi~ku sliku u Srbiji. Opozicija je pobedila i u decembru pro{le godine. Srpska radikalna stranka je postala najve}a opoziciona politi~ka partija, ali nismo imali
132
apsolutnu ve}inu. Nismo imali sa kime da sklopimo koaliciju. Mo`da bismo hteli sa demokratama, ali wih je bilo suvi{e malo, svega {est u Republi~koj skup{tini. Sa DEPOS-om nismo mogli tada jer su se jo{ zanosili Pani}em, ]osi}em, monarhijom i vodili su nacionalnu politiku koja je bila krajwe suprotstavqena na{em shvatawu patriotizma i na{em zalagawu za slobodu srpskog naroda. Nije bila mogu}a koalicija sa wima. Socijalisti su traìli da formiramo koalicionu vladu. To nismo hteli, nismo smeli sebi dozvoliti. Za{to? Bili bismo mawi partner u toj vladi, socijalisti bi nam uvek nametali svoju voqu, a morali bi sa wima da delimo posledice lo{e, proma{ene politike i da narodu odgovaramo za kra|e i pqa~ke kojima oni pribegavaju. Mi smo rekli, odbijaju}i koaliciju sa wima: dobro, vi ste ipak dobili najvi{e glasova pojedina~no na izborima. Probajte vi sa svojom vladom, mi }emo vam pomo}i da se ta vlada izglasa na prvoj skup{tinskoj sednici. Kada je izglasana vlada Nikole [ainovi}a, tada smo ih upozorili da }emo im biti najozbiqniji i najradikalniji kriti~ari. Mi smo svoje obe}awe odràli. îm se ta vlada pojavila sa Predlogom zakona o buyetu, taj smo predlog napali, traìli da se izbace razne ideolo{ke stavke iz pro{log vremena. Oni nisu prihvatili, ali mi nismo imali ve}inu da im buyet oborimo. U aprilu smo traìli novi zakon o Radio televiziji Srbije, kojim bi se uspostavio Upravni odbor na vi{estrana~kom principu. Nisu nas podràle druge opozicione stranke. Krajem aprila i po~etkom maja, èstoko smo se suprotstavili prihvatawu Vens-Ovenovog plana i poku{aju Slobodana Milo{evi}a da se taj plan nametne Republici Srpskoj. Rasturili smo im bukvalno onu takozvanu svesrpsku skup{tinu u Sava centru, ~ija je uloga bila da se kapitulacija prihvati u ime Republike Srpske, kao, celina srpskog naroda je odlu~ila da se amputira jedan wegov deo. To im nismo dozvolili. Dràli smo veliki miting u Loznici pod nazivom Drina ne}e biti granica, a onda poùrili u Republiku Srpsku da ohrabrimo tamo{we Srbe, da im na{om podr{kom doprinesemo da {to odva`nije istraju. U junu je bila duga rasprava o poverewu vladi Nikole [ainovi}a. Mi smo prethodno iznudili od socijalista smewivawe Dobrice ]osi}a. Mi mu nikada nismo mogli oprostiti {to je kr{io Ustav. Nakon {to je Pani} izgubio, on se prilagodio Milo{evi}u i po~eo wemu da sluì, da izvr{ava wegove naloge. Mi smo rekli ne moè, sada je kasno, predsednik koji kr{i Ustav mora biti smewen i naterali smo ih na smewivawe Dobrice ]osi}a. Celo leto smo vodili ogor~enu borbu sa Milo{evi}em oko smene @ivote Pani}a, na~elnika General{taba i drugih korumpiranih generala. Do{li smo do nekoliko kilograma dokumentacije, angaòvali {tampu, skup{tinsku govornicu koristili da raskrinkamo sve kriminalne afere na~elnika General{taba. Formirana je dràvna komisija, potvrdila sve na{e naloge, i jo{ dodala mnogo stvari za koje mi nismo znali. I {ta se desilo? Vrhovni savet odbrane, koji ~ine tri predsednika: Lili}, Milo{evi} i Bula133
tovi} tri puta je vra}ao na doradu izve{taj dràvne komisije. Svaki put dràvna komisija je predlagala ne{to novo, a nije nikada osporila ne{to od starih. Onda je Milo{evi} spre~io da bilo kada Vrhovni savet odbrane odlu~uje o izve{taju dràvne komisije. Dosetio se da @ivotu Pani}a penzioni{e sa ~etrdesetak drugih generala, me|u kojima su mnogi po{teni, pametni, sposobni, pravi borci, istakli se u ovom ratu, pa kao u paketu idu u penziju po godinama su`be. Mi smo to odmah osudili. Osudili smo Milo{evi}ev odlazak na strani bojni brod koji blokira na{u zemqu u Jadranskom moru, na pregovore. I{ao je engleskim helikopterom, na engleski bojni brod. I on i Bulatovi}. To je bilo krajwe ponièwe na{ega naroda. Na strani bojni brod se ide kada se potpisuje kapitulacija a ne kada se vode pregovori. U septembru Milo{evi} je poku{ao da obori Radovana Karayi}a poznatim bawalu~kim pu~em. Hteo je da mu se osveti zbog neprihvatawa Vens-Ovenovog plana. Kada je Republika Srpska u maju odbacila Vens-Ovenov plan, odmah su popustili strani pritisci. Vi{e nije bilo ni pretwi bombardovawem i stranom intervencijom. Oni su blefirali, blefirali, kada su videli da se Srbi ne daju, povukli se. Nikome se ne gine na brdovitom Balkanu. Posle maja meseca niko se na Zapadu nije pozivao na Vens-Ovenov plan, svi su ga otpisali, smatrali ga mrtvom stvari, samo reìm u Beogradu, samo Milo{evi} i wegova ekipa kaù ima boqih strana u Vens-Ovenovom planu, treba ga koristiti kao osnovu za nove pregovore. Vens-Ovenov plan je potpuno otpisan, a ostali su ti jadnici u Beogradu da kukaju zbog svoje nesre}ne sudbine, zbog svoje lakovernosti i maloumnosti, zbog svoga straha, pa su u dva sata no}u pisali pismo Radovanu Karayi}u i Skup{tini Republike Srpske, i do{lo vreme u septembru da se Milo{evi} sveti Karayi}u. Kaù, pobuna vojnika zbog ratnih profitera. Zaista ima mnogo ratnih profitera u svim srpskim zemqama, ali koji su najve}i ratni profiteri? Pa to vi, gra|ani Novog Sada najboqe znate. Najboqe znate ko je {leperima izvla~io ratni plen iz srpskih krajina. Ko? General{tab, Ministarstvo unutra{wih poslova, Arkan i kapetan Dragan. Koji drugi profiteri? Arkan se obogatio za 20 miliona maraka zahvaquju}i ovom ratu, a i daqe uìva podr{ku reìma, i daqe je ~ovek Radmila Bogdanovi}a, i daqe izvr{ava wegove naloge. Kapetan Dragan osnovao kao Fond za pomo} rawenicima, pa {ta se de{ava? Radmilo Bogdanovi} je priznao u TV duelu na Televiziji Politika letos, da 37 odsto ukupnih sredstava Fonda odlazi na reìjske tro{kove. Koji su to reìjski tro{kovi? Naravno, novac koji je oteo kapetan Dragan i wegova svita predvo|ena Radmilom Bogdanovi}em. Kapetan Dragan formirao fond, a Radmilo Bogdanovi} predsednik upravnog odbora fonda. Lepo su se razmestili. Pre nekoliko dana u Sremskoj Mitrovici su ubacili ~etiri ~oveka kapetana Dragana, vratili se iz Srpske Krajine puni naoruàwa i municije. Odakle im to oru`je? Kaè, dobili ga u zamenu za hranu i lekove koje su tamo odneli. U zamenu oru`je unose u Srbiju, i ovde prodaju na crnom trì{tu. Kome prodaju? Muslimanima i [iptarima. Nekoliko qudi je u Aran|elovcu nedavno uhap{eno, samo su ne134
ke novine o tome pisale. [ef {taba teritorijalne odbrane i jo{ neki ~lanovi Socijalisti~ke partije Srbije. [vercovali su dràvno oru`je, prodavali muslimanima i [iptarima u Sanyaku i Kosovu i Metohiji. Ne}e da kaù ~lanovi Socijalisti~ke partije, nego onako uzgred }e da navedu imena, i eventualno jednome od wih funkciju. Znamo mi odavno ko je glavni kriminalac u ovoj zemqi, kriminalac je vlast. îm je do{lo do poku{aja pu~a u Bawaluci, odvaìla se Socijalisti~ka partija i kaù, podràvaju sve vidove borbe protiv kriminala. Odvaìo se Savez komunista pokret za Jugoslaviju sa istom izjavom. [ta to zna~i? To zna~i da svako moè uzeti zakon u svoje ruke. Vaqda se borba protiv kriminala vodi uz pomo} policije, pravosu|a a ne izvo|ewem tenkova na ulice. Ko je to vodio borbu protiv kriminala izvo|ewem tenkova na ulice? Niko. Tako se ne vodi borba protiv kriminala. Tako se samo vlast osvaja. Tako se vr{i dràvni udar, pu~. Protiv kriminala treba da se obra~unava policija na osnovu dokaznog postupka, izvo|ewa dokaza. Treba da se obra~unava. Mi smo odmah u Saveznoj skup{tini raskrinkali ko je organizovao pu~ u Bawaluci, Socijalisti~ka partija Srbije, direktni izvr{ilac Radmilo Bogdanovi}. Savez komunista pokret za Jugoslaviju, gde glavnu ulogu igra Milo{evi}eva supruga Mirjana Markovi} i Slu`ba bezbednosti Vojske Jugoslavije. [ta se onda desilo? Za}utali, niko vi{e ne pomiwe bawalu~ki pu~. Dràvna komisija Republike Srpske do{la do toga, utvrdili da je iz Beograda pu~ organizovan, a ~elnici Republike Srpske u posledwoj Dugi i jo{ nekim novinama kaù nije vreme da objavimo, iz vi{eg nacionalnog interesa ne}emo da objavimo izve{taj. A mi znamo {ta stoji u tom izve{taju, i zbog ~ega se ne objavquje. Dva puta smo usmeno napali guvernera Narodne banke Jugoslavije, Borislava Atanackovi}a, traìli wegovo smewivawe zbog prekomernog {tampawa novca i {pekulacija sa tim novcem na crnom trì{tu. Oni su }utali. Kada smo podneli pismeni zahtev za wegovo smewivawe, on je tada sam podneo ostavku. Podneli smo zahtev da Savezna skup{tina raspravqa o poslovawu privatnih banaka Jugoskandika, Dafiment banke i drugih, preko kojih je izvr{ena pqa~ka Srbije. Oni ne daju da se odrì Savezna skup{tina. U junu se vodila debata o poverewu vladi Nikole [ainovi}a u Skup{tini Republike Srbije, mi smo spadali u najo{trije kriti~are te vlade. Onda [ainovi} iza|e za govornicu i kaè nismo imali dovoqno vremena, blokada, sankcije, evo imamo gotove programe, samo {to ih nismo po~eli primewivati. Tako je bilo, se}ate se dobro toga. A onda mi rekosmo: dobro, ako imate te programe, imate znawe i sposobnost, evo vam jo{ tri meseca, do 15. septembra da pokaète pozitivne rezultate. Sve smo im omogu}ili da provedu kroz Skup{tinu {ta je trebalo, koji vam datum treba za taj program, eto, samo im nismo dozvolili da spre~e privatizaciju. I 15. septembra situacija mnogo lo{ija nego {to je bila u junu. Nisu nam verovali da idemo ozbiqno na obarawe [ainovi}a. Pa ubedite nas opet, nema. Mi radikali uvek smo dr135
àli do svoje re~i. Petnaestog septembra smo krenuli na obarawe Vlade. U septembru smo formirali radikalsku vladu u senci. Sa svih strana nipoda{tavawe. Te nemamo mi sposobne qude, ovakvi su, onakvi su. Ni za jednog ~lana na{e Vlade u senci nisu na{li ni{ta kompromitantno. Za{to? Zato {to i ne postoji ni{ta kompromitantno. Nikada se nikakvim kriminalom nisu bavili, nikada nikakve pronevere nisu ~inili. Pokazali su {ta znaju. Pokazali su da ni{ta ne znaju. Videli ste za {est dana rasprave o poverewu Vladi Nikole [ainovi}a da Srpska radikalna stranka ima neuporedivo sposobnije, pametnije, obrazovanije i doslednije politi~are nego Socijalisti~ka partija Srbije. Poku{ali smo da po{tedimo Slobodana Milo{evi}a imali smo u vidu wegove ranije patriotske zasluge. Oko Vens-Ovenovog plana smo ga kritikovali, ali nismo u pogledu wegove li~nosti bili suvi{e o{tri. @eleli smo, i to smo javno govorili, da se on vrati na patriotsku liniju, zaboravi}emo {ta je bilo. Pa oko generalske afere, mada je on spre~avao raskrinkavawe @ivote Pani}a, jer jedan drugog imaju u {akama, opqa~kali su mnogo po Slavoniji, po Republici Srpskoj. Samo sedam miliona maraka je nestalo iz Vukovarske banke, niko ne zna gde je taj novac. Nema zapisnika. Borba je objavqivala iz dana u dan izve{taje dràvne komisije koja je poznata u javnosti. Nema novca. Gde je 50 automobila iz Vukovara, ne zna se. Gde je drugi ratni plen, ne zna se. Preba~eno preko Dunava, Save, preko Drine, ovde je prodato na crnom trì{tu i novac oti{ao u privatne yepove. Nema toga, nema. Na sve strane sirotiwa, a Srpskoj Krajini treba pomo}, treba pomo} porodicama palih boraca, rawenicima. Rawenicima ni za lekove nema dovoqno novca, a oni se obogati{e u ratnim uslovima. Pa ko su ratni profiteri? Samo oni koji su se obogatili za posledwe tri godine? Koji se to radikal obogatio za posledwe tri godine. Gledajmo se u o~i, nema nijedan. Obogatili su se samo qudi koji pripadaju reìmu i koji su bliski reìmu i oni se i ne stide da pokazuju svoje bogatstvo. Gledamo ih iz dana u dan na televizijskim ekranima, gledamo ih i nije ih ni stid {to se razme}u ogromnim koli~inama novca. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Oko Bawalu~kog pu~a, napali smo Radmila Bogdanovi}a, Savez komunista pokret za Jugoslaviju, Slu`bu bezbednosti Vojske Jugoslavije, Milo{evi}a smo ostavqali po strani, ne bi li malo do{ao sebi. Uzdrào se od takve politike i vratio se na neku raniju koncepciju. Kada je video da mu pada vlada kriminalaca, nesposobwakovi}a, kakva je vlada Nikole [ainovi}a, on je prekr{io Ustav i raspustio Narodnu skup{tinu. Nije smeo raspustiti Narodnu skup{tinu dok je trajala debata o poverewu Vladi. Morao je sa~ekati glasawe, pa ako padne Vlada da izvr{i konsultacije sa politi~kim strankama. Mo`da je mogu}e formirati novu vladu, novu parlamentarnu ve}inu, pa ako se vidi da to ne moè, onda na izbore. On je poùrio. [ta je daqe uradio? Po~iwe apsolutna medijska blokada Srpske radikalne stranke, posebno izraèna na dràvnoj televiziji. âk ni sa redovnih konferencija za {tampu srpskih radikala svakog ~etvrtka, nikakve informacije. Dva meseca
136
nas nema na dràvnoj televiziji. Mislili su vaqda da }e nas srpski narod zaboraviti za ta dva meseca. Grdno su se prevarili. [ta su daqe uradili? Izdali su saop{tewe u kome su nas optuìli da smo kriminalci, ratni zlo~inci i fa{isti. Gde su dokazi? Jesu li na{li ijedan ratni zlo~in da smo po~inili? Nisu. Za{to nisu? Zato {to dobrovoqci Srpske radikalne stranke nikada nisu ni po~inili neki ratni zlo~in. Jesu li dokazali da smo kriminalci? Nisu. Za{to? Zato {to me|u nama nema nijedan kriminalac. Nikada rukovodstvo Srpske radikalne stranke nijedno krivi~no delo nije po~inilo. Nas su ranije hapsili i sudili ali samo zbog politi~kog delikt, a, zbog borbe za slobodu i demokratiju. Zabrawivali nam kwige, ostavqali nas bez posla, prebijali nas u zatvorskim stanicama. Qudi koji su u svom ìvotu pro{li kroz sve te torture nisu skloni kriminalu. Kriminalu su skloni samo oni kojima je uvek sve bilo potaman, kojima je uvek sve bilo na dohvat ruke, kojima je uvek bilo lepo i koji su se uquqkivali. Jesu li nam dokazali da smo fa{isti? Nisu. Za{to? Zato {to niko pametan ne moè da kaè da su srpski radikali fa{isti. [ta je to fa{isti~ko u na{im nastupima, u na{oj ideologiji, u na{em pokretu? [ta je to fa{isti~ko u na{oj partiji. Ni{ta. Svaki populizam smo napustili i rekli: od danas skupovi samo u zatvorenom prostoru gde se mere kontrole mogu sprovesti, da ne bi neko uneo oru`je, da ne bi bilo nekog nasiqa, da ne bi krv nevinih qudi pala i dosledno smo u tome istrajavali. Nijedan na{ politi~ki zahtev posle onih demonstracija protiv Stipe Mesi}a u maju 1991. godine, i posle onih demonstracija pred Ku}om cve}a, nijedan na{ politi~ki zahtev nismo iznosili na demonstracijama, i sada smo mi fa{isti. Ko je poginuo na na{im demonstracijama? Niko. Kada smo se tukli sa policijom? Nikada. Da li smo u nekom kriminalu u~estvovali? Nikada. Za{to je Srpska radikalna stranka najozbiqniji protivnik Socijalisti~koj partiji Srbije? Zato {to jedino mi nismo nasedali wihovim provokacijama i nismo se pona{ali onako kako su socijalisti prièqkivali. Uvek smo imali pravi odgovor na sve izazove. Zbog tog pravog odgovora smo tako i osnaìli, tako oja~ali, da jedini danas predstavqamo realnu alternativu Socijalisti~koj partiji Srbije. Uhapsili su 18 qudi. [est od wih nisu ~lanovi Srpske radikalne stranke, ali su ih oni prikazali kao da jesu. I 12 qudi koji su na{i ~lanovi u Sremu. Sve iz Srema, jedan iz Leskovca i 11 iz Srema. Danima su na televiziji prikazivali policijske arsenale oru`ja, kao to je zapleweno od srpskih radikala. To isto oru`je oni prikazuju i kada uhapse bande {iptarskih terorista, albanskih separatista itd. Na{li su, kaù, veliku koli~inu deviza kod jednog na{eg ~lana u In|iji, 1.200 maraka. ôvek ima 1.200 maraka, kaù velika koli~ina deviza. Jeste, od 1.200 maraka moè godinu dana ~etvoro~lana porodica da ìvi, ali ko je kriv zbog tako bedne situacije u kojoj 1.200 maraka predstavqa bogatstvo? Pa socijalisti. Kaù zaplenili kod wega ogromnu koli~inu hrane i deteryenta. A wegov otac iznajmio magacinski prostor trgovcu iz Beograda, sve papirima dokazano. Kod radikala su tvrdili da su
137
na{li oru`je, pre svega kod radikala u [idu. Svaki je imao revers za svoju pu{ku. Ko je dao revers? Ministarstvo unutra{wih poslova Srbije. Kada? Kada je policija naoruàvala pograni~no srpsko stanovni{tvo na neuralgi~nim ta~kama, u Sremu, u Sanyaku, na Kosovu i Metohiji. Nijedan komad oru`ja nije na|en da za wega nije postojala uredna potvrda. Sa velikom pompom su uhapsili na{e ~lanove, a onda ih kroz nekoliko dana sve pustili jednog po jednog. Samo jo{ jedan je ostao u [idu u zatvoru, kaù podstrekavao druge na krivi~na dela. Sme{na optu`ba i nikakvih dokaza. Sve su ih pustili. Nema sada saop{tewa na televiziji da su pu{teni srpski radikali, jer nema dokaza. To niste mogli ~uti na televiziji. Nema izviwewa Ministarstva unutra{wih poslova. Za{to? Pa zato {to je sve reìrano. Wima je va`no da postignu prvi efekat u javnosti, a posle sve zata{kaju, naneli su udarac srpskim radikalima. E, nisu naneli nikakav udarac srpskim radikalima. Odgovara}e oni posle izbora. Hteli smo letos da po{tedimo Milo{evi}a, ali kako mi wega da po{tedimo kada on sam sebe ne}e da {tedi. Svoju politi~ku sudbinu je vezao za sudbinu vlade Nikole [ainovi}a. Neprekidno smo u Skup{tini isticali: nije to napad na Milo{evi}a nego na nesposobnu Vladu. Ova nesposobna Vlada mora da padne pa makar i slede}u socijalisti formirali. Sada se stavio na ~elo svih lista Socijalisti~ke partije. [ta mu mi sada moèmo. On mora da podeli sudbinu Socijalisti~ke partije Srbije. Kako mu stranka pro|e na izborima, tako }e i wemu biti. Ima jo{ jedan razlog zbog koga smo mi ove godine ve}i optimisti nego pro{le godine. Ove godine je do{lo do vidnih pomerawa u drugim opozicionim strankama. Nije ove godine onako jedinstven blok koji se suprotstavqa srpskim nacionalnim interesima. Neke opozicione stranke su od maja na ovamo po~ele da zauzimaju patriotski nacionalni kurs. Mi smo to pozdravili. Mi }emo zaboraviti sve {to je bilo ranije, neka ostane da o tome, istori~ari pi{u, nama je va`no da sada vode patriotsku politiku. îm su zauzeli patriotski kurs, odmah su se stvorili uslovi za na{u me|ustrana~ku saradwu. Glupo je sada, uo~i izbora praviti koaliciju, ali mogu}e je posle izbora ako zajedno sa wima budemo imali dovoqan broj poslani~kih mesta. Razume se, mislim na ove dve demokratske stranke. I sa drugima smo mi spremni na saradwu, ali kada zauzmu patriotski kurs. Ne moèmo sara|ivati sa onima koji bi Ma|arima dali kantone u Vojvodini, [iptarima vratili Ustav iz 1974. godine, muslimanima u Sanyaku davali autonomiju, sara|ivati sa onima koji bi hteli da strane trupe okupiraju prostor biv{e Bosne i Hercegovine, da razoruàju srpsku vojsku, ne moèmo sara|ivati sa onima koji jo{ uvek tvrde da je srpski narod bio agresor u ovom ratu, da bi se, kada bi oti{li u Hercegovinu, na strani muslimana borili protiv Srba. Ne moèmo sara|ivati sa onima koji su traìli usta{ku {ahovnicu na Kninskoj tvr|avi itd. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Nova te{ka isku{ewa ~ekaju srpski narod, ali ta isku{ewa srpski narod je u stawu da prevazi|e, da im odoli demokratskim izborima. Jedinstve138
na srpska dràva koja }e obuhvatiti sve srpske zemqe, to je primarni ciq Srpske radikalne stranke. Za nas, srpske radikale postoji samo ona srpska dràva koja obuhvata dana{wu Republiku Srbiju, Crnu Goru, Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu i srpsku Makedoniju. Mi ve} uveliko stvaramo uslove za ujediwewe svih srpskih zemaqa u jedinstvenu dràvu. Srpski radikali imaju re{ewa za sve otvorene i nere{ene probleme. Mi ne obe}avamo narodu ~uda, ~uda su nemogu}a. Mi ne obe}avamo narodu da }e odmah pote}i med i mleko ako mi pobedimo na izborima. To je nemogu}e. Mi narodu obe}avamo mnogo znoja, mnogo odricawa, mnogo patwi, ali ono u {ta srpski narod moè biti siguran je to da bi dolaskom na vlast srpskih radikala odmah bili uni{teni kriminal i korupcija u dràvnom vrhu. Mi smo sigurni u to, zato {to se mi, srpski radikali, politikom bavimo iz razloga li~ne i grupne slave, da nas pamte pokolewa kako smo bili ~asni i po{teni, sposobni, po`rtvovani i kako smo odano sluìli svome narodu. Nas ne interesuju nikakva materijalna bogatstva, za razliku od socijalista, kojima dolazak na vlast, na ministarska mesta zna~i {ansu da se {to pre obogate, da steknu dovoqno za sebe, za svoje sinove i svoje unuke i svoje praunuke i da novac iznose u kiparske i druge strane banke. To je kqu~na razlika izme|u nas i socijalista. Kako }emo re{avati ekonomske probleme? Prvo, tako {to }emo dràvi obezbediti realne izvore za popuwavawe buyetskih izdataka. Kako? Obja{wavali smo to vi{e puta, zna se kako. Tako {to }emo ono {to danas pqa~ka dràvno finansijska mafija prelivati u dràvnu kasu, recimo prihode od poreza i carina na uvoz nafte i naftinih derivata. Gde to danas ide? Ne ide u dràvnu kasu, sve ide u yepove ministara, visokih dràvnih funkcionera i mafije poput mafije Arkana, kapetana Dragana. Kako oni to rade? Vrlo je jednostavno objasniti. Zavedene sankcije, onda je reìm jedno vreme pustio privatnicima da slobodno uvezu naftu i benzin. Nema te blokade i tih sankcija koje pametan promi{qen privatnik ne moè zaobi}i ili probiti. I onda smo imali dovoqno i nafte i benzina bez obzira na sankcije. Cena je bila 1 marka do 1,10 maraka, u junu mesecu se dizel mogao kupiti koliko ko èli za 1 marku i 1,10 maraka. To nije jeftina cena, ali opet za ne daj boè, na|e se za 10-20 litara za neku rezervu, za neke sitne potrebe itd. A onda reìm po~iwe da spre~ava privatnike u uvozu nafte, pa kada oni uvezu cisternu ili kompoziciju zaustave ih, oduzmu im to, napi{u potvrdu i kaù: vrati}emo kada budemo imali, na svetoga nikada, {to kaè na{ narod. A kada Arkan zaustavi neku cisternu nafte on ne daje nikakvu potvrdu, pa neka stisne onaj kome otme naftu da se àli i da traì pomo} policije. Za{to oni to rade? Zato da bi u svojim rukama dràli uvoz, tako da bi suzbili konkurenciju. Sada opet jedino oni uvoze naftu i benzin, cena nije 1-1,10 maraka, nego 2,5-3 marke, a pre mesec ipo dana litar dizela u Beogradu je bio 4 marke. Oni nabave naftu za 1030 pfeninga, a ovde prodaju po 2,5-3 marke. Ko dobija razliku od toga? Pa oni sami, sve ide u wihove privatne yepove i iznosi se iz zemqe. A kako bismo mi to uradili? Mi bismo svima koji god èle omogu}ili da uvezu neograni~ene
139
koli~ine nafte i benzina. Neko u fla{ama, neko u najlon kesi, neko }e cisternama a neko }e kompozicijama, koliko ko moè i koliko ko èli. Na grani~nom prelazu plati se pola marke za litar, a onda, da li }e oni tu naftu i benzin da popiju, da prospu ili da prodaju i po kojoj ceni, nas ne interesuje. [to ih bude vi{e, to }e cena biti mawa jer je ve}a konkurencija me|u wima. Mi unosimo samo ekonomske kategorije. Dràva uzme svoje i pu{ta im na voqu. Dràva uzme porez na cigarete na izlazu iz fabri~kog kruga, i onda ima dovoqno cigareta, niske su cene a dràvna se blagajna popuni na vreme. [ta sada rade sa cigaretama? Nema cigareta u trgovini. Za{to? Zato {to je direktor fabrike cigareta u Ni{u socijalista i on sa nekoliko ministara preuzima sve cigarete koje se proizvedu bez ikakvog kwièwa, to ide direktno na crno trì{te, postiù ve}e cene nego {to su cene u kioscima, a sva razlika ide u wihove yepove. Dràvna blagajna prazna. Dràvna blagajna se skoro iskqu~ivo snabdeva novcem iz primarne emisije. E, nama ne}e trebati novac iz primarne emisije, jer mi }emo opet realne izvore prihoda usmeriti u pravcu popuwavawa dràvne blagajne, a onemogu}iti dràvnu finansijsku mafiju u pqa~kawu naroda. Zato }emo imati realan novac i za zdravstvo, i za {kolstvo, i za penzije, i za policiju, i za vojsku. U na{oj zemqi ima 1,100.000 penzionera, a mi godi{we potro{imo 6 miliona tona nafte i naftinih derivata, po 5 pfeninga za litar, to je 3 milijarde maraka. Neka svaki penzioner dobija mese~no 100 maraka, puta 12 meseci to je 1.200 maraka puta 1,100.000 penzionera to je negde milijarda i trista miliona maraka. To je tre}ina novca iz dràvne blagajne. Neka je i po 200 maraka minimalna plata puta 12 meseci to je 2.400 puta 70.000, ~ista ra~unica. Ima dovoqno za zdravstvene radnike, ima dovoqno za prosvetne radnike i ima dovoqno za dràvne ~inovnike. To je ono {to dràva finansira. Ima dovoqno za socijalne potrebe, za pomo} borcima, invalidima itd. Za sve ima dovoqno novca. A gde je sada taj novac? Izneso{e ga iz zemqe oni kojima je dat, ko je odneo u kiparske banke. Izvla~ili su godinama ogromne koli~ine. Pa kaù, ne smemo ga staviti na dràvni ra~un. Za{to, blokira}e zapadne sile. Pa su stavili na privatne ra~une svojih pouzdanih qudi. Koliko su ti qudi pouzdani? Pa isto koliko i ovi ministri koji su uhap{eni zbog ministarske afere, kao @ivota Pani}, kao i razni drugi ~elnici reìma, koliko su oni pouzdani. Treba da im do|emo na red kada se onih stotinak miliona maraka vrati u zemqu. A gde je kamata od tog novca? Ne zna se. Oni su izgubili i evidenciju na ~iji su ra~un koliko novca sklonili. U Bugarskoj je na pumpama nafta 70 pfeninga, a kada se kupuje na veliko negde oko 20 pfeninga. Otprilike }emo te cene, neka je 20, pa se tome doda jo{ 50 pfeninga za dràvu, pa 10 pfeninga za razne manipulativne tro{kove, to je ukupno 90 pfeninga. I 10 pfeninga po litru je veoma dobra zarada svakog uvoznika, to je 1 marka litar. Kada je minimalna penzija 100 maraka, nije onda skupo litar benzina 1 marka. Za sve postoji veoma ozbiqna ra~unica. Ne moète vi iza}i na trì{te i ni iz ~ega stvoriti ne{to. Nema te ra~unice u ekonomiji. Ovde postoje realni izvori prihoda.
140
Kako }emo povratiti staru deviznu {tedwu? Rasprodajom dràvne imovine. [ta }e dràvi lovi{ta, {ta }e ogroman broj zgradurina po Beogradu, {ta }e joj ogroman prostor za gra|evinsku izgradwu? Takvog prostora ima u Novom Sadu, ima u svim mestima u Srbiji. Sve to lepo prodati na javnoj licitaciji i vratiti staru deviznu {tedwu. Tako bi mi to uradili. Mi bismo svim {tedi{ama izdali dràvne obveznice koje bi vaìle na iznose u nema~kim markama i onda raspisivali javne licitacije. Recimo ovog meseca prodajemo gra|evinske placeve. Samo na Dediwu u Beogradu ima preko 200 hektara gra|evinskog zemqi{ta. Dediwe je najprivla~nije. Ovi novope~eni bogata{i jedva ~ekaju da odu na Dediwe. A ko sada uspeva? Mi bismo 300 hektara isparcelisali po 10 ari, i svaka parcela bi dobila najmawu vrednost od 100.000 maraka, tako da on vi{e dobija. [ta }emo mi koji nemamo plac na Dediwu? Ja ostajem da ìvim u Batajnici. Onaj ko ima pare neka ide tamo, neka plati i neka podiè tamo vilu kakvu kod ho}e, neka podiè soliter. Trista hektara po 10 ari puta 100.000 maraka, to je 300 miliona maraka ve} deseti deo {tedwe. Setite se koliko ima umetni~kih slika, pa eksponata u muzeju 25 maj, pa koliko dràvnih automobila koji nisu potrebni, pa koliko razne druge imovine. Sve vratiti. [ta je Milo{evi} uradio? Pre godinu i po dana napustio svoj stan u centru Beograda koji je svojevremeno dobio kao direktor Beobanke, i uselio se u dràvnu vilu na Dediwu, reprezentativnu dràvnu vilu. Pa dobro, predsednik Republike i treba da bude u reprezentativnoj dràvnoj vili. On ima dràvni~ke obaveze, i po protokolu i van protokola i treba da ima reprezentativan prostor, ali je normalno da on u toj vili bude dok mu traje funkcija. Kada mu prestane funkcija lepo se iseli i vrati se u svoj stan, a novi predsednik ide u dràvnu vilu, kao u Americi. U Americi kada se izabere novi predsednik, on se useqava u Belu ku}u, stari predsednik se vra}a na svoje privatno imawe. [ta je Milo{evi} uradio? îm se uselio u tu vilu, on je otkupio za nekoliko hiqada maraka, pa umesto da je ustupi novom predsedniku kada wemu istekne mandat, to ostaje wegovom sinu, wegovoj èni, wegovim unucima itd. Zamislite predsednika Sjediwenih Ameri~kih Dràva da se useli u Belu ku}u i odmah traì da je otkupi za nekoliko hiqada dolara? [ta mislite o takvoj situaciji? Sve ove privatne banke koje su opqa~kale narod, pqa~kale su u sprezi sa reìmom. Dafina Milanovi} i Jezdimir Vasiqevi} i svi drugi, svi su u veoma bliskim kontaktima sa ~elnicima reìma. êlnici reìma su imali li~ne koristi. Recimo, Jezdimir Vasiqevi} je rekao samo za jednoga, za Neboj{u ôvi}a, da mu je dao 200.000 maraka. Sada socijalisti tvrde da su vratili taj novac. Nije istina. Oni su ga obra~unali u dinare u vreme kada su dobili te devize, pa ~ekali da se obezvrede pa nisu ni deseti deo vratili. Tako varaju i u svim drugim slu~ajevima. [ta }emo mi uraditi ako do|emo na vlast? Mi }emo zapleniti svu imovinu Socijalisti~ke partije Srbije, ona je svakako nelegalno do{la do te
141
imovine. Uzeli su je od biv{eg Saveza komunista i misle da tako treba. Mi }emo im dokazati da tako ne treba, pa }e i oni kao i druge stranke na op{tinskim {alterima traìti u zakup poslovni prostor za strana~ku organizaciju. Wihovu imovinu }emo prodati i od toga podmiriti {tedi{e privatnih banaka. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Srpska radikalna stranka je dobro promislila sva re{ewa. Mi smatramo da i u ovoj te{koj, kriti~noj situaciji postoje re{ewa koja poboq{avaju socijalni poloàj ogromne ve}ine qudi, samo dràvi treba pametno i sposobno rukovodstvo da sprovede ta re{ewa. Izbori su 19. decembra. Mi vas pozivamo da svi iza|ete na izbore. Za koga }ete glasati to je va{a stvar. To je stvar va{e savesti, va{eg poverewa, va{e voqe, va{eg opredeqewa. Mo`da }ete srpskim radikalima dati vi{e glasova nego pro{le godine, mo`da mawe a mo`da }emo ostati na istome. Nije to toliko va`no. Va`no je da do|e do promena. Te{ko je zamisliti gori, korumpiraniji i kriminalniji reìm od reìma Socijalisti~ke partije Srbije. Va`na je promena. I najboqa vlast na svetu, kada suvi{e dugo vlada pokvari se. Svaka vlast kvari, a apsolutna vlast kvari apsolutno. A oni ve} 50 godina u kontinuitetu vladaju. Mnogi se pla{e promena. Mnogi se pla{e neizvesnosti koju promene donose. Nema ovde velikog razloga za strah. Ne moè biti gore nego {to je sada, kada su penzije pola marke, jedna ili dve marke, kada su plate jedna, dve ili tri marke, nema gore situacije od ove. Pa da probamo sa promenama, da probamo tri meseca ili {est meseci, da vidimo da li bi nova vlast bila sposobnija od socijalisti~ke. Ako se vidi da ne ide, neka se vrate socijalisti pa neka vladaju jo{ 100 godina. Ali ipak da probamo. Da probamo sa nekom alternativom, sa nekom novom varijantom. Na{ narod zasluùje neku novu varijantu, neki novi poku{aj, neku novu {ansu i ube|en sam da }e Srbija sebi pruìti novu {ansu 19. decembra. Mnogi danas pozivaju na jedinstvo. Pozivaju socijalisti koji ne mogu vi{e od 50 ili 100 qudi da okupe u malim salama, pozivaju i oni kriminalci koji estradnim zvezdama privla~e maloletnu decu na svoje skupove i pozivaju oni stari komunisti iz Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju. Svi oni najgori u srpskom narodu danas pozivaju na jedinstvo. I mi smo za jedinstvo i za slogu. Mi smo za jedinstvo srpskog naroda i za slogu srpskog naroda, a ona je ve} postignuta u vrlo visokom procentu. Mi smo zadovoqni dostignutom slogom i jedinstvom srpskog naroda. Oni ne pozivaju na jedinstvo i slogu naroda, nego na jedinstvo i slogu politi~kih stranaka. To je toliko sme{no, to je toliko glupo. Na {ta oni pozivaju na taj na~in? Na vra}awe jednopartijskog sistema. Su{tina demokratije su stalni sukobi izme|u politi~kih stranaka, a ne jedinstvo stranaka. Sukobi me|u politi~kim strankama dovode do novog napretka, do osvajawa novog kvaliteta. Zamislite sada vi{estrana~ki sistem u kome su sve stranke jedinstvene. [ta }e nam onda vi{estrana~ki sistem? Obmane vi{e nikada ne}e pro}i u srpskom narodu. Srbija }e glasati 19. decembra. Kako god Srbija glasa, mi }emo voqu srpskog naroda prihvatiti. Mo`da }e srpski narod odlu~iti da i daqe vladaju socijalisti.
142
Neka vladaju. To je narodna odluka. Mi protiv svog naroda ne}emo i}i. Mi se ne}emo àliti na sopstveni narod {to nije hteo nama da ukaè poverewe. Ako narod odlu~i da do|e do promena, ako ukaè poverewe Srpskoj radikalnoj stranci ili nekim drugim strankama patriotske orijentacije, promene }e se desiti. Srbija }e svoju {ansu iskoristiti. Promene su mogu}e, ima mogu}nosti i jo{ postoje}ih unutra{wih rezervi da poboq{amo ekonomsko stawe i socijalni poloàj naroda. Ima mogu}nosti da odlu~nom, pametnom i promi{qenom politikom ubrzamo proces ujediwavawa svih srpskih zemaqa. Uveren da }e srpski narod kao gospodar sopstvene sudbine, kao iskqu~ivi gospodar sopstvene sudbine znati da odabere najboqu {ansu, najboqu soluciju, ja vas na kraju dana{weg predizbornog mitinga Srpske radikalne stranke pozdravqam tradicionalnim srpskim pozdravom: Srbija je ve~na dok su joj deca verna! @iveli!
XL TRE]I OTAYBINSKI KONGRES SRPSKE RADIKALNE STRANKE

U Beogradu, 30. januara 1994. godine Dr Vojislav [e{eq: Dame i gospodo, bra}o Srbi i sestre Srpknwe, U ime Glavnog odbora Srpske radikalne stranke otvaram Tre}i otaxbinski kongres Srpske radikalne stranke. Po{tovani delegati, pozivam vas da minutom }utawa odamo po{tu svim palim borcima Srpske radikalne stranke i srpskih ~etnika, koji su svoje ìvote `rtvovali na oltar otaybine. Neka im je ve~na slava i neka im svevi{wi Bog podari rajski blagoslov. Predlaèm da Tre}im otaybinskim kongresom Srpske radikalne stranke predsedava Radno predsedni{tvo, u slede}em sastavu: Tomislav Nikoli}, dr Nikola Popla{en, Rade Leskovac, Drago Bakra~, Stanoje \or|evi}, Jovan Glamo~anin, A}im Vi{wi}, Maja Gojkovi}, Qubica [olaja, Nikola [piri}, Gordana Bulatovi}, Nata{a Luki}, Dragan Todorovi}, dr Vojivlav [e{eq. Da li se prihvata predlog sastava Radnog predsedni{tva? Ko je za? Hvala. Ima li neko protiv? Konstatujem da je sastav Radnog predsednn{tva prihva}en. Molim ~lanove Radnog predsedni{tva da zauzmu svoja mesta. Tomislav Nikoli}: Dame i gospodo, u ime Srpske radikalne stranke, predlaèm, slede}i dnevni red Kongresa.
143
1. Izbor radnih tela Kongresa, 2. Izve{taj o radu i aktivnostima Srpske radikalne stranke u periodu od osnivawa do danas, 3. Usvajawe Statuta Srpske radikalne stranke, 4. Usvajawe Programa Srpske radikalne stranke, 5. Izbor predsednika Srpske radikalne stranke i izbor ~lanova Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke, 6. Izbor Statutarne komisije i izbor Nadzornog odbora. Molim vas da se glasawem izjasnite o predloènom dnevnom redu. Podizawem plavog kartona glasate za, a podizawem belog kartona glasate protiv. Ko je za predloèni dnevni red? Ko je protiv? Konstatujem da je Kongres jednoglasno prihvatio predloèni dnevni red. Prelazimo na prvu ta~ku dnevnog reda: Izbor radnih tela Kongresa. U ime Glavnog odbora Srpske radikalne stranke, predlaèm Verifikacionu komisiju u slede}em sastavu: Aleksandar \or|evi}, predsednik Komisije Dragoqub Baleti}, zamenik predsednika Miroslav Vasiqevi}, ~lan Aleksandar Savi}, ~lan Zoran Ogwenovi}, ~lan Molim vas da se glasawem izjasnite o predloènom sastavu Verifikacione komisije. Ko je za? Ko je protiv? Konstatujem da je Kongres jednoglasno izabrao Verifikacionu komisiju. U ime glavnog odbora Srpske radikalne stranke, predlaèm Izbornu komisiju u slede}em sastavu: 1. Aleksandar Stefanovi}, predsednik Komisije 2. Stevo Dragi{i}, ~lan 3. Du{ica Nikoli}, ~lan Molim vas da se glasawem izjasnite o predloènom sastavu Izborne komisije. Ko je za? Ko je protiv? Konstatujem da je Kongres jednoglasno izabrao Izbornu komisiju. Predlaèm da se za zapisni~ara ovog kongresa izaberu Maja Milutinov i Maja Balti}, a za overa~e zapisnika da se izaberu Milan Dragi{i}, Spomenka Drqa~a i Qiqana Mijokovi}. Molim vas da se izjasnite o predlogu za zapisni~are i overa~e zapisnika. Hvala. Konstatujem da je Kongres jednoglasno izabrao zapisni~are i overa~e zapisnika. Prelazimo na drugu ta~ku dnevnog reda. Molim predsednika Srpske radikalne stranke da podnese izve{taj o radu i aktivnostima Srpske radikalne stranke u periodu od osnivawa Stranke do danas.
144
Dr Vojislav [e{eq: Dame i gospodo, Krajem osamdesetih godina pojavquju se prvi predznaci sloma komunizma u ~itavoj isto~noj Evropi, a posebno na na{im prostorima. Disidentske aktivnosti zahvataju skoro sve srpske zemqe, a najizraènije su bile u srpskoj prestonici, u Beogradu. Posebno 1989. godine, dolazi do sna`nog bu|ewa srpske nacionalne svesti, ponosa, ~asti i dostojanstva. Srpski narod kona~no po~iwe da staje na svoje noge; otvorenim o~ima posmatra sebe i svet u kome ìvi i dràvnu zajednicu koja mu je nametnuta protiv wegove voqe. To je i fini{ ozdravqewa srpskog naroda od dve opake socijalnoistorijske boqke, kojima umalo da podlegne u ovom XX veku. Prva bolest se zvala Jugoslavija i jugoslovenstvo, a druga bolest komunizam. Srpski narodjete{ku cenu platio i jednoj i drugoj bolesti. Jugoslavijom i jugoslovenstvom srpskom narodu su oduzeti rezultati oslobodila~kih ratova koje je vodio tokom ~itavog XIX i u prvoj polovini XX veka. A komunizam je poku{ao da zatre sve ono {to je demokratsko i slobodarsko me|u Srbima. Velike su `rtve i prolivena je krv najpametnijih i najboqih me|u Srbima zbog jednopartijske diktature jednog samozvanca koji nam je spoqa uvezen i nametnut. Uni{teno je sve ono {to je bilo najvrednije u srpskom narodu. Svi oni najboqi me|u Srbima izginuli su kroz dva balkanska i dva svetska rata ili su posle Drugog svetskog rata morali da izbegnu u emigraciju; trunuli su po titoisti~kim kazamatima i onemogu}avani u svim vidovima organizovane dru{tvene delatnosti. Bilo je potrebno skoro pola veka da stasaju nove, mla|e generacije, da ti novi mladi Srbi stanu na noge i smelo se suo~e sa svim izazovima; da kona~no sru{e kult li~nosti Josipa Broza Tita. U takvim uslovima dolazi i do pojave novih politi~kih partija, prvo u Srbiji, a onda i u drugim srpskim zemqama. Jedna od prvih politi~kih partija koja je nastala 1990. godine je Srpski slobodarski pokret. To je prvobitni naziv na{e Srpske radikalne stranke. Srpski slobodarski pokret je osnovan potpisivawem Osniva~kog manifesta, koje je po~elo 6. januara 1990. godine, a konstituisawe je zavr{eno Osniva~kim kongresom 23. januara 1990. godine. Srpski slobodarski pokret je ve} u startu ozna~en kao velika opasnost za postoje}i komunisti~ki reìm. Nicale su i druge partije, ali komunisti~ka vlast nije imala isti tretman prema svima wima. Bilo je onih partija koje su koristile komunistima, koje su za wih zavr{avale poslove, bez obzira kakve su nazive imale, kakvom su se politikom zanosile i bez obzira na to {ta su u svojim programima napisale. Kako mi razlikujemo one partije koje su bile korisne komunistima i one koje su im mnogo smetale? Po tome koliki je koja partija imala publicitet. Ogroman publicitet su dobile neke politi~ke stranke korisne komunisti~kom reìmu i u januaru i u februaru 1990. godine, a Srpski slobodarski pokret su poku{ali ugu{iti odsustvom bilo kakvog publiciteta. Me|utim, 31. januara 1990. godine, mi iz Srpskog slobodarskog pokreta smo predvodili prve antikomunisti~ke demonstracije u posleratnoj Jugoslaviji, u kojima je u~estvovalo oko 30.000 qudi. Demonstracije su zakazane na inicijativu grupe studenata sa Kosova i Metohije. Wihova prvobitna namera je bila da se
145
izrazi protest zbog te{kog poloàja srpskog naroda u toj kolevci srpske civilizacije i kulture. Me|utim, u toku trajawa mitinga na Trgu Republike, mi iz Srpskog slobodarskog pokreta, spontano izraènom voqom prisutnih demonstranata, preuzeli smo vo|ewe demonstracija koje su se odràle po svim centralnim beogradskim ulicama. Tada smo prvi put skinuli crvenu petokraku sa srpske zastave. Na{ ~lan, Sr|an Glamo~anin, prvi je skinuo to sramno komunisti~ko obele`je sa najsvetijeg srpskog nacionalnog simbola. Zbog toga se i danas ponosimo. Te demonstracije nisu mogle pro}i bez okr{aja sa policijom. Policija je hapsila, policija je tukla nekoliko qudi, ali mi smo spre~ili op{tu tu~u. Upotrebili smo taktiku koja se i kasnije uvek pokazivala vrlo delotvornom. Trebalo je samo minutdva da se sna|emo, kada je po~eo taj op{ti krkqanac, i da se na najefikasniji na~in suprotstavimo policiji. Sledila je na{a komanda: Svi na zemqu! Lezi na zemqu! I nije se desilo da je policija tukla demonstranta koji je sedeo ili leào na zemqi. Mi smo shvatili da je to najboqe oru`je u borbi protiv reìma. Jer, ako krenemo nasiqem na nasiqe, ne moèmo tako lako iza}i na kraj, a moè da padne velika krv. Posle smo imali veliki broj zabrawenih demonstracija i mitinga. Mi smo ih i uprkos zabrani odràvali, ali tu~e sa policijom nikada nije bilo, jer smo znali kako da se nasiqu komunisti~kog reìma najefikasnije odupremo. Po~etkom marta meseca dolazi do fuzije izme|u Srpskog slobodarskog pokreta i jednog dela Srpske narodne obnove i do formirawa Srpskog pokreta obnove. Vuk Dra{kovi} je tada izba~en iz Srpske narodne obnove. Mi smo mu prisko~ili u pomo}, znaju}i da to radi policija. Na taj na~in smo èleli da mu sa~uvamo ~ast i obraz, tim brzim ujediwewem da spre~imo politi~ka me{etarewa komunisti~kog reìma. Ali, to se pokazalo kao na{a najkrupnija i, nadamo se, do sada jedina ozbiqna politi~ka gre{ka. Pokazalo se da je to ujediwewe bilo pogre{no i da nismo mogli dugo istrajati u jednoj politi~koj stranci. Kada je Vuk Dra{kovi}, po~etkom juna meseca, smewen sa funkcije predsednika Srpskog pokreta obnove, on je formirao novu stranku, kojoj je dao isto ime koje smo mi imali: Srpski pokret obnove. Tako su skoro dva meseca postojale dve stranke pod istim nazivom. U me|uvremenu smo organizovali ~itav niz drugih aktivnosti. Liberalna stranka iz Vaqeva, ~iji je predsednik bio Aleksandar Stefanovi}, organizovala je prvo polagawe cve}a na Ravnoj gori, pred Draìnom pe}inom, i prvo otkrivawe spomenika Draì Mihailovi}u, a policija je intervenisala i taj spomenik zaplenila. Posle nepuna dva meseca kompletna Liberalna stranka iz Vaqeva, predvo|ena Aleksandrom Stefanovi}em, pristupila je Srpskom ~etni~kom pokretu. Mi nismo hteli da se sporimo sa novoformiranom strankom koja je imala isto ime koje smo i mi imali, Srpski pokret obnove, pa smo, krajem juna meseca 1990. godine, odlu~ili da promenimo naziv u Srpski ~etni~ki pokret. Krenule su na{e aktivnosti {irom Srbije i po nekim drugim srpskim zemqama, masovne aktivnosti. Okupqali smo, pre svega, mlade qude, iskrene patriote, veoma vredne i disciplinovane. Odràli smo veliki broj promotivnih skupova u Vaqevu, Velikoj Plani, u Malom Zvorniku itd., a po~etkom
146
avgusta reìm donosi re{ewe o na{oj zabrani, o odbijawu upisa u Registar. Te godine pokre}emo i na{e novine. Izlazi nekoliko brojeva lista Velika Srbija, a onda dolazi do hap{ewa na{ih ~lanova i bitnog ometawa strana~kog rada. Odbili su da nas registruju, stavili su nas van zakona, hapsili su nas u vreme predizborne kampawe i dràli u svojim robija{nicama, spre~ili su nas da kao organizovana politi~ka partija iza|emo na izbore 1990. godine. Za{to ba{ nas i za{to samo nas? Zato {to su znali da smo mi prvi uspeli da razotkrijemo sve wihove manevre, sve wihove poteze, i {to smo jo{ u januaru mesecu kao svoj osnovni zahtev na Osniva~kom kongresu Srpskog slobodarskog pokreta istakli, da se zalaèmo jedino za proporcionalni izborni princip. Poku{ali smo da ukaèmo i drugim opozicionim strankama {ta sve sprema reìm; kakvu taktiku primewuje u me|ustrana~kim obra~unima. Nisu nas slu{ali. Oni su postavqali uglavnom bezna~ajne zahteve. Komunisti~ki reìm je na kraju prihvatio te zahteve, a na izborima ih izmanipulisao. Na izborima se desilo to da je vladaju}a Socijalisti~ka partija iako je do{lo do preobraàja komunisti~kog reìma u demokratski, parlamentarni vi{estrana~ki, na osnovu 48 odsto osvojenih glasova dobila skoro ~etiri petine poslani~kih mesta u Narodnoj skup{tini. Srpska radikalna stranka je odolela i svim isku{ewima u drugoj polovini 1990. godine. Iza{li smo sa svojim kandidatom za predsednika Republike i iskoristili minimum mogu}nosti da se pojavimo u javnim medijima, ali tako efikasno da je na{a popularnost porasla. Dvadeset tre}eg februara 1991. godine, na inicijativu Tomislava Nikoli}a, potpredsednika Narodna radikalne stranke, i grupe funkcionera Narodne radikalne stranke, dolazi do ujediwewa Srpskog ~etni~kog pokreta i ve}ine op{tinskih odbora Narodne radikalne stranke i do formirawa Srpske radikalne stranke. Srpska radikalna stranka je uspela da se registruje i odmah postala jedna od najzna~ajnijih politi~kih partija. Mi smo podràvali neke druge opozicione stranke u wihovim naporima da se suzbije dràvni monopol u medijima i da se obezbede isti uslovi za sve politi~ke partije u me|ustrana~kim su~eqavawima. Podràli smo zahtev oko smene rukovodilaca dràvne televizije i Televizije Beograd. âk smo izrazili spremnost da u~estvujemo i u demonstracijama tim povodom, ali smo se javno oglasili i rekli da mi ne moèmo na iste demonstracije sa UJDIjem, reformistima i sli~nim strankama izdajni~ke orijentacije. Otvoreno izdajni~ke orijentacije. Ali, tako|e, posle tih demonstracija osudili smo nasiqe i osudili smo prolivawe krvi, jer smo svojim primerom pokazivali kako se nasiqe moè izbe}i, bez obzira kakve mere primewuje reìm. I pokazali smo kako se prolivawe krvi moè izbe}i. Jer, mi znamo, kad god se zakazuju demonstracije, da treba odrediti unapred i wihov po~etak, i wihov kraj, i wihovo trajawe i program wihovog odvijawa, a ne dozvoliti spontano izraàvawe raznih vrsta nezadovoqstava, a nekada i me{etarewe policijskih agenata koji se ubacuju me|u demonstrante. Tog 9. marta, kada je srpska krv prolivena na beogradskim ulicama, mi smo
147
bili u srpskoj Slavoniji i u sedam sela dràli mitinge, upozoravali srpski narod {ta im sprema Tu|manova usta{ka vlast. Hrabrili smo ih i pomogli im da se organizuju, da se suprotstave, da formiraju srpsku autonomnu oblast i da postepeno stvaraju uslove za ujediwewe svih srpskih zemaqa. Srpska radikalna stranka se naglo razvija, organizuje svoje op{tinske odbore u svim srpskim zemqama i prikupqa ono {to je najboqe u srpskom narodu. Kada je zapretila opasnost od usta{a, povampirenih te`wi hrvatskog naroda za novim genocidom nad Srbima, mi smo uputili na{e dobrovoqce tamo gde je bilo najpotrebnije. Dobrovoqci Srpskog ~etni~kog pokreta i Srpske radikalne stranke, predvo|eni Oliverom Denisom, izvojevali su i prvu veliku srpsku pobedu u Borovu Selu. Zbog te pobede smo naro~ito ponosni. Pobeda srpskog oru`ja nad usta{kim zavojeva~ima, pobeda srpskog naroda ohrabrila je sve Srbe u svim srpskim zemqama. U maju te iste, 1991. godine, mi drìmo veliki miting u centru Beograda protiv izbora Stipe Mesi}a za predsednika Predsedni{tva Jugoslavije i protiv Ante Markovi}a. Na{a borba protiv Ante Markovi}a i reformista trajala je tokom ~itave 1990. i 1991. godine. U obe te godine mi smo pred sobom imali samo dva ogor~ena neprijateqa ovde u Srbiji.Jedno su bili reformisti Ante Markovi}a, a drugo Savez komunista pokret za Jugoslaviju. A sve druge politi~ke subjekte, sve druge politi~ke stranke pozivali smo na slogu i jedinstvo radi odbrane srpskog naroda i spas srpskih zemaqa. Me|utim, 1991. godine dolazi do prvih ozbiqnih ratnih dejstava, dolazi do gra|anskog rata na prostoru biv{e Hrvatske federalne jedinice i, napokon, do ukqu~ivawa jedinica Jugoslovenske narodne armije u odbranu srpskog naroda. Tada dolazi do dubokog raskola na srpskoj politi~koj sceni. Neke politi~ke partije su zauzele izrazito patriotski stav. Me|u wima je predwa~ila Srpska radikalna stranka. Mi smo sve u~inili da pomognemo srpskom narodu: i upu}ivawem dobrovoqaca, i slawem svih vidova materijalne pomo}i, i sme{tawem srpskih izbeglica ovde u Beogradu i {irom Srbije. Srpska radikalna stranka je po~ela prva da sme{ta izbeglice iz Tu|manove Hrvatske. Te, 1991. godine, neke politi~ke stranke poku{avaju iznutra da rasture Jugoslovensku narodnu armiju. Kaù, armija je komunisti~ka, treba je uni{titi. A mi smo rekli, jeste, armija je bila komunisti~ka, jo{ je uvek komunisti~ka, ali qudi koji su u woj su Srbi. Iako je komunizam bolest, iako smo se mi koji smo bili po vi{e godina ~lanovi Saveza komunista uspeli izle~iti od te bolesti, onda se i svaki drugi Srbin moè izle~iti. Treba mu pruìti {ansu i treba ga nau~iti kako, a ne uni{tavati deo svog nacionalnog bi}a iz ideolo{kih razloga u isto vreme kada hrvatske usta{e kidi{u na srpski narod. Srpska radikalna stranka, pored toga {to je upu}ivala svoje dobrovoqce, u~estvovala je i u prikupqawu boraca iz razbijenih armijskih jedinica, u poboq{awu mobilizacije, u spre~avawu rasula tamo gde smo to mogli da uradimo i gde smo umeli da do toga do|emo. Te, 1991. godine, uprkos svim izazovima i sputavawima ovde iz Srbije, uprkos me{etarewu stranih obave{tajnih slu`bi, i ogromnog novca koji je
148
dat na raspolagawe onima koji su podrivali srpske ratne napore, mi smo uspeli. Oslobodili smo skoro sve srpske teritorije na prostoru biv{e Hrvatske. Nismo ba{ sve, alijedno 70 odsto. Oslobodili bismo i sve ostale srpske zemqe, imali smo snage, imali smo mogu}nosti, ali ovde u dràvnom vrhu je bilo najve}ih problema i najve}ih smetwi. Nesposobno dràvno rukovodstvo, izdajni~ki generali, predvo|eni Veqkom Kadijevi}em i drugima, ~lanovi Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju, spre~ili su srpski narod da oslobodi sve svoje teritorije na prostoru biv{e Hrvatske federalne jedinice. Nisu to spre~ili Hrvati, usta{e, to su spre~ili generali i dràno rukovodstvo odavde iz Beograda. I oni }e jednog dana zato odgovarati. Sve ono {to je najboqe u srpskom narodu, najhrabriji i najpo{teniji sinovi Srbije i Crne Gore, tada{we Bosne i Hercegovine, pohrlili su u redove dobrovoqaca Srpske radikalne stranke i borili se na svim frontovima. Za na{e dobrovoqce uvek su svi govorili da su najhrabriji, najdisciplinovaniji i najodlu~niji u borbi za slobodu svoga naroda. Mnogi dobrovoqci Srpske radikalne stranke i Srpskog ~etni~kog pokreta ostavili su svoje ìvote na svim boji{tima na kojima je srpstvo vojevalo, nadam se posledwi put u istoriji, i nakon tog vojevawa nadam se da }e srpstvo definitivno zaokruìti sopstvenu dràvu. Godine 1992. dolazi do primirja na frontu izme|u Srpske Krajine i Republike Hrvatske. Ali, te{ka cena je pla}ena za to primirje. Napu{tena je zapadna Slavonija i to je na{a rana neprebolna. Mesec dana pre evakuacije zapadne Slavonije bili smo tamo i svojim se o~ima uverili da se zapadna Slavonija mogla braniti i odbraniti. Mogli su je odbraniti Srbi koji su tamo ìveli i dobrovoqci koje smo mi tamo poslali. I odbranili bi je da nije bilo izdaje u vrhu i kod Yakule i wihovih saradnika da nije bilo izdaje ovde u Beogradu i tajnih pregovora sa Tu|manom da mu se ustupi zapadna Slavonija kako bi on potpisao VensOvenov plan. Vensov plan je bio koristan za srpski narod kada je ve} zapadna Slavonija izgubqena. Za{to? Omogu}io je srpskom narodu izvestan predah. Do{lo je do obustave globalnih ratnih dejstava bar za izvesno vreme. Nije on bio idealan za Srbe, ali pokazalo se da je mnogo nepovoqniji za Hrvate. Za{to je Zapad prihvatio Vensov plan ako je on povoqniji za Srbe nego za Hrvate? Zato {to je Zapad o~ekivao da }e se priznavawem nezavisnosti Bosne i Hercegovine prekinuti veza izme|u Srbije i srpske Dalmacije, Like, Banije, Korduna i zapadne Slavonije. I da }e to jednostavno otpasti i do}i u {ake Tu|manovih usta{a. E tu se Zapad prevario, jer srpski narod iz biv{e Bosne i Hercegovine to nije prihvatio i nije dozvolio da profunkcioni{e kao nezavisna dràva. Ako neko èli muslimansku yamahiriju, ako je nekome potrebna muslimanska yamahirija, neka je formira u Kaliforniji, u Arizoni, u Pomeraniji, bilo gde, ali ne na srpskim etni~kim prostorima. Dobrovoqci Srpske radikalne stranke borili su se na svim frontovima i na prostoru biv{e Bosne i Hercegovine. Tamo je srpski narod trijumfovao i oslobodio skoro sve srpske teritorije. Ostalo je ne{to neoslobo149
|eno, ali mnogo mawe nego na podru~ju biv{e hrvatske federalne jedinice. Ostala je dolina Neretve u usta{kim rukama, Srebrenica, Gora`de i @epa u rukama panislamista, ostalo je jo{ nekih izrazito srpskih prostora van na{e kontrole. Ali, Srbi su nudili mir. Nudili su Srbi i ustupke. Mislimani nisu prihvatali. E, vreme je da Srbi vi{e ne nude nikakve ustupke. Ako muslimani ipak èle mir, onda je mir mogu}e posti}i jedino na liniji frontova, danas dostignutih frontova. Ako im se to svi|a, mi smo za mir odmah spremni. Ali, mi ne damo srpski Ozren, srpsko Jajce, srpski Kupres, i nijedan drugi srpski prostor na kome se danas nalaze srpski vojnici. Mi razumemo da je Radovan Karaii} vodio jednu ozbiqnu diplomatsku bitku i da je bio veoma uspe{an u toj bici. Ali, sada kada je bitka napokon zavr{ena, on vi{e nema {ta da ~eka i {ta da okleva. Wemu preostaje jedino da proglasi nezavisnost Republike Srpske i da je prikqu~i Srbiji i Crnoj Gori u jedinstvenu srpsku dràvu. Mi verujemo da on ne}e podle}i nijednom novom pritisku iz Beograda, da se sa srpske strane daju dodatni ustupci muslimanima. Nema vi{e. Opozivaju se i oni stari, a kamoli da se daju novi. Sa srpskim teritorijama nema niko pravo da se cenka. Godina 1992. bila je prepuna vrlo zna~ajnih politi~kih doga|aja i ovde, na prostoru Srbije i Crne Gore. Ovde su socijalisti doveli jednu cirkusantsku li~nost, Milana Pani}a, za predsednika Savezne vlade. Kakav je bio ~ovek, takva mu je bila i vlada. Ali, ta vlada je srpskom narodu mogla doneti velike i opasne nevoqe. Srpska radikalna stranka je ~itavu drugu polovinu 1992. godine provela u ogor~enoj borbi protiv Milana Pani}a i onih politi~kih snaga koje su ga podràvale. Iste, 1992. godine, na izborima u Republici Srbiji i Crnoj Gori, sprski radikali postiù dobre rezultate. U Srbiji je tada pobedila opozicija. Ali, opozicija nije mogla formirati Vladu. Za{to? Zato {to su mnogo ve}e razlike bile izme|u nas, srpskih radikala, i drugih opozicionih stranaka nego izme|u nas i socijalista. Ne moèmo mi formirati Vladu sa onima koji su podràvali Milana Pani}a i ~iji je kandidat bio Milan Pani}; sa onima koji su traìli kantone za Ma|are u Vojvodini; koji su nudili autonomiju [iptarima i muslimanima; koji su traìli da se priznaju AVNOJevske granice; koji su tvrdili da }e kle~ati i moliti za opro{taj Aliju Izetbegovi}a i muslimane po Bosni; onima koji su traìli da se pored srpske trobojnice u Kninu viori usta{ka {ahovnica itd., itd. A nismo mogli ni sa socijalistima u koaliciju. Za{to? Zato {to su nam programske orijentacije u unutra{woj politici, u politi~koekonomskoj i socijalnoj sferi toliko razli~ite da zajedni~ki jezik nismo mogli da na|emo. Tada, 1991. i 1992. godine, Socijalisti~ka partija je vodila patriotsku politiku i to joj se ne moè osporavati. Bilo je tu krupnih gre{aka, bilo je tu velikih oklevawa, ali wena generalna linija je bila
150
patriotska i socijalisti su pruàli veliku pomo} i Srpskoj Krajini i Republici Srpskoj. Mi smo to cenili i zato smo im rekli: pruì}emo vam {ansu da formirate mawinsku vladu, ali smo na prvoj sednici Narodne skup{tine istakli, bi}emo uvek najo{triji kriti~ari te mawinske socijalisti~ke vlade. I mi smo svoje obe}awe odràli. Pred nama su bili novi krupni poslovi. Trebaloje sru{iti Dobricu ]osi}a sa funkcije predsednika Savezne Republike Jugoslavije zbog wegovih ustupaka Hrvatima i zapadnim silama i zbog predaje Prevlake u ruke Hrvatima. Trebalo ga je sru{iti jer je postojala opasnost da }e, u dosluhu sa qudima iz svog neposrednog okruèwa, od kojih su neki bili poznati strani {pijuni, me|u specijalnim savetnicima i savetnicima, u~initi jo{ krupnije gre{ke na {tetu srpskog naroda. I mi smo uslovili smewivawe Dobrice ]osi}a. Ucenili smo socijaliste: ako se vi nama ne prikqu~ite u obarawu Dobrice ]osi}a, mi }emo se prikqu~iti DEPOSu u obarawu vlade Nikole [ainovi}a. Tako smo im rekli i oni su morali pristati. I Dobrica ]osi} je pao, a mi smo onda Nikoli [ainovi}u dali rok od tri meseca, po{to je tvrdio da imaju dobar program, samo {to nisu po~eli da ga realizuju. E, pa da vidimo kakav je taj program, evo vam {ansa, evo vam tri meseca do 15. septembra, ako ne pokaète prve ozbiqne rezultate, onda sigurno padate. I to smo obe}awe ispunili. Zbog toga, obe}awa mi smo podràli neke wihove zakonske projekte, koje ina~e ne bismo, jer nismo smeli dozvoliti da nam 15. septembra kaù: mi nismo uspeli zato {to nam vi niste izglasali te i te zakone. Mi smo ih izglasali da oni posle ne bi imali ~ime da obrazloè svoj eventualni neuspeh. Krajem aprila i po~etkom maja meseca, reìm iz Beograda je hteo da kapitulira u vezi sa pitawem sudbine srpskog naroda na prostoru biv{e Bosne i Hercegovine. Reìm u Beogradu, kao i srbijanski, i crnogorski, i savezni, prihvatili su VensOvenov plan. Naterali su i Radovana Karayi}a da ga potpi{e. Nemaju}i kud, Karayi} ga je potpisao, ali samo uslovno. Srpska radikalna stranka je u~inila sve da se slomi VensOenov plan. Odmah smo organizovali velike demonstracije u Loznici, oti{li na podru~je Republike Srpske, ohrabrili borce i narod i rekli im da }e, {ta god da se desi, imati na{u punu podr{ku i pomo} i da se sve {to nam sa Zapada namene mora izdràti. Razvalili smo ovde u Beogradu, u Sava Centru, tu tzv. Svesrpsku skup{tinu, koja je imala za ciq da u ime srpskog naroda Republike Srpske prihvati kapitulaciju. To je bila veli~anstvena pobeda srpskih radikala. Trijumfovao je i narod Republike Srpske. Pokazalo se da su pretwe bombardovawem bile prazne, da su bile blefirawe sa Zapada i da danas niko nije u stawu da udari na onaj narod koji je spreman do kraja da se bori za svoju zemqu i za svoju slobodu. I nema tog bombardovawa iz vazduha kojim se moè savladati srpski narod i osvojiti wegova teritorija. A da bi pobedili Srbe na prostorima biv{e Bosne i Hercegovine, svi na{i protivnici morali bi da po{aqu najmawe milion vojnika, od kojih bi se ogroman broj vratio nazad u limenim sanducima. To smo im jasno stavili do znawa. îtavo leto pro{le
151
godine proveli smo angaùju}i se oko generalske afere. I u tome smo istrajali. Naterali smo reìm da posmewuje korumpirane generale, lopove u General{tabu, na ~elu sa na~elnikom General{taba. Naterali smo ih. Oni su posle toga smenili nekoliko ~asnih i po{tenih generala kako bi pokrili ove kriminalce. Ali, mi smo i to sve raskrinkavali. Kada je reìm iz Beograda, u septembru mesecu, poku{ao Bawalu~kim pu~em da obori Radovana Karayi}a i da u Republici Srpskoj na vlast dovede svoje poslu{nike, prvi su reagovali srpski radikali i raskrinkali tu zaveru protiv srpskog naroda u celini. Po{to Vlada Nikole [ainovi}a nije pokazala nijedan pozitivan rezultat, krenuli smo, 15. septembra, na weno obarawe. Prethodno smo formirali Vladu u senci Srpske radikalne stranke, kako bismo pokazali i dokazali da imamo mnogo sposobnije, pametnije qude od postoje}eg reìma za obavqawe svih kqu~nih dràvni~kih poslova. Socijalisti, umesto da odgovore na na{e argumente, odgovorili su uvredama i psovkama. Nazvali su nas fa{istima, nazvali su nas kriminalcima, nema koji izraz nisu upotrebili u besomu~noj kampawi na dràvnim medijima protiv srpskih radikala. Po~eli su sa hap{ewima. Hapsili su qude bez ikakvih dokaza, bez ikakve krivice. I mi smo na to burno reagovali. Nismo hteli da uradimo ono {to su oni planirali: da iza|emo na ulicu, da demonstriramo, da idemo pred zatvore, pred policijske stanice, {to su jedva ~ekali, pa da nasiqem odmerimo snage. Ne. Mi smo udarili u ~elo, mi smo udarili Milo{evi}a, koji je stajao iza takve politike. Ne bismo ga mi jo{ javno napali da nije bilo hap{ewa na{ih qudi. Mi smo znali da on na jedan gotovo iracionalan na~in, ima dosta simpatija u Srbiji, da qudi u Srbiji ne vole Socijalisti~ku partiju Srbije, da ona svakim danom sve vi{e gubi upori{te, ali da on jo{ ima dosta simpatija. I sa aspekta na{ih strana~kih interesa bilo je boqe da ga ne diramo. Ali, morali smo ga udariti u ~elo da nam ne bi daqe hapsio qude. I kada smo udarili na Milo{evi}a, na wegovu politiku, pokazali wegovu ume{anost u razne afere, prestalo je hap{ewe srpskih radikala, a i one koji su ve} bili u zatvoru postepeno su pu{tali na slobodu. Hapsili su sa velikom pompom, a tiho, uglavnom nave~er, pu{tali ku}ama. Srpski radikali na vanrednim izborima za Skup{tinu Srbiju postigli su mawe rezultate nego 1992. godine, ali mi smo i ovim rezultatima zadovoqni, jer smo izdràli u predizbornoj kampawi ono {to sigurno ne bi mogla podneti nijedna druga politi~ka stranka. A vide}emo kako }e socijalisti izdràti sli~ne uslove kada jednog dana pre|u u opoziciju. Srpska radikalna stranka se paralelno razvijala u svim srpskim zemqama. Prvo, u Republici Srpskoj Krajini, Republici Srpskoj, pa u Crnoj Gori. Dugo smo oklevali sa formirawem Srpske radikalne stranke u Crnoj Gori. Mislili smo, tamo je dovoqna Narodna stranka, koja se u po~etku eksponirala sa izrazito prosrpskih pozicija. Hteli smo da ne do|e do pravqewa neke kontre narodwacima, da ne do|e do me|usobne konkurencije srpskih stranaka. Ali, kada smo videli da rukovodstvo te stranke sve vi{e nagiwe liberal152
nim opcijama, sve vi{e preuzima konfederalni koncept, da {uruje sa raznim faktorima koji su suprotstavqeni srpskim nacionalnim interesima, shvatili smo da je kucnuo ~as da se Srpska radikalna stranka formira na svim prostorima Crne Gore. Pro{le godine srpski radikali su prvi put iza{li na parlamentarne i predsedni~ke izbore u Republici Srpskoj Krajini. Mi smo zadovoqni rezultatima. Dobili smo 16 poslani~kih mandata i druga smo po snazi politi~ka partija u Srpskoj Krajini. Spremamo se i o~ekujemo da }e ove godine biti parlamentarni izbori i u Republici Srpskoj. Sa kakvim se problemima sada suo~avamo? Svuda shvataju opasnost od srpskih radikala, i svuda bi da nas pocepaju, da nas uni{te, da nas istisnu sa politi~ke scene. Hteli su to u Crnoj Gori. Na{li su nekoliko protuva, qudi koji su u po~etku bili sa nama, koji su se prvi prijavili, ali nisu mogli izdràti slobodnu konkurenciju unutar same Stranke, jer su se pojavili mla|i, sposobniji, pametniji. I oni su instrumentalizovani od strane reìma ne bi li izazvali razdor. Nisu uspeli ni{ta, iako su imali veliku medijsku promociju na dràvnoj televiziji Crne Gore. Sve se to svelo na {a~icu od 67 qudi sa kojima mi ne}emo imati u budu}nosti nikakvih problema, jer od ju~e i nisu ~lanovi Srpske radikalne stranke. Obigravaju oko nekih poslanika Srpske radikalne stranke na podru~ju Srpske Krajine. Na{li su se tamo u ~udu. Kako formirati vladu, a da vlada bude po voqi reìma iz Beograda. Teàk problem, te{ko pitawe, ali mi im u tome ne}emo olak{avati poloàj, jer mi smo se dogovorili da formiramo koalicionu vladu sa Srpskom demokratskom strankom Krajine Milana Babi}a. Sutra }emo Rade Leskovac i ja voditi pregovore sa Milanom Babi}em o konkretnim pojedinostima tog na{eg koalicionog sporazuma. Ovde, u Srbiji, u toku predizborne kampawe do{lo je do sniàvawa tenzija izme|u pojedinih opozicionih stranaka. Sporazumeli smo se da se me|usobno ne napadamo na onaj na~in na koji smo to ranije ~inili. Mi, radikali, {to se nas ti~e, sa na{e strane to smo uvek s pravom radili. Me|utim, do{lo je do bitnih politi~kih promena u drugim opozicionim strankama. Jo{ povodom VensOvenovog plana Demokratska stranka Srbije mewa svoj kurs i prelazi na nacionalne pozicije. Demokratska stranka sledi taj kurs negde u septembru mesecu, a pred kraj predizborne kampawe i Srpski pokret obnove po~iwe da se vra}a na stare izvorne nacionalne ciqeve i, bar verbalno, wegovi ~elnici govore o Srbiji od Negotina do Knina. Ako oni i daqe budu istrajavali na takvoj politici, mogu}e su i druge vrste sporazuma me|u nama. Ali, vidimo da je kod nekih od wih ve} do{lo do prvih kolebawa, a, sa druge strane, mi neke od wih ne moèmo da razumemo zbog ulaèwa u koalicione saveze sa Gra|anskim savezom ili nekim strankama sli~ne politi~ke opcije. Srpska radikalna stranka ima svoj osnovni program, na kome }e istrajati. Neke ta~ke na{eg programa ve} su odavno realizovane. Mi imamo svoju generalnu liniju, od koje ne}emo odstupati. Ta linija }e jednog dana biti u potpunosti ostvarena. U to smo sigurni i vera u realizaciju tog na{eg velikog
153
projekta, zapravo, odràva nas zajedno i ~ini nas najhomogenijom politi~kom partijom na srpskoj politi~koj sceni u svim srpskim zemqama. Razume se, i kod nas ima raznih unutarstrana~kih problema, ali mi znamo kako se ti problemi najefikasnije re{avaju i mi smo na vreme uveli jednu solidnu, slobodnu konkurenciju unutar same Stranke. Na{ princip je da nikome nijedna pozicija, nijedna funkcija u Stranci nije garantovana za ve~ita vremena i da se sve pozicije, sve funkcije periodi~no proveravaju, da se pruà {ansa mladim qudima da maksimalno do|u do izraàja; da nikada ne zaboravqamo ni na{e strana~ke veterane, ali da i wima objasnimo kako sazreva vreme za izvesne kadrovske promene. Bilo je nekih trzavica oko odre|ivawa poslani~kih lista, gde smo mo`da i neku gre{ku napravili. Gleda}emo da gre{ke narednih meseci ispravimo, ali isto tako, treba uvek imati u vidu da ako je neko u jednom mandatu poslanik, ne treba da zna~i da }e biti i u drugom ili u tre}em. Ako je neko u dva mandata, onda }e malo da pauzira, pa u tre}em ne}e biti poslanik. Pa }emo otvarati prostor za neke druge. Pa }emo poku{avati da izvr{imo disperziju odgovornosti i disperziju funkcija unutar Srpske radikalne stranke. To je ono {to }e na{u stranku da ~ini mnogo zdravijom, i {to ju je do sada ~inilo u odnosu na druge politi~ke stranke koje su se formirale u srpskom podnebqu. Uostalom, Srpska radikalna stranka je jedina politi~ka partija koja od osnivawa do danas nije imala nikakvih ozbiqnih unutra{wih rascepa. Kod nas i kada do|e do nekih problema, kada do|e do nekih antagonizama, onda se to uglavnom re{ava sa jednim, dva, tri ili nekoliko pojedina~nih slu~ajeva, koji snagu Stranke ni~im ne umawuju i koji Stranku ne mogu sputati u realizaciji wenih ciqeva. [ta god da nam reìm sprema, srpski radikali }e izdràti. [ta god da nam sa Zapada spremaju, srpski narod }e izdràti. Srpski narod nema kud. On je doveden u takvu situaciju da samo istrajno{}u moè pobediti. Srpska radikalna stranka nikada nije bila faktor nestabilnosti ni u jednoj srpskoj zemqi. Ona ni danas nije faktor nestabilnosti u Srbiji. Ona je izraziti faktor stabilnosti. Mi nikada ne}emo napasti vlast samo zato {to je vlast i zato {to èlimo da do|emo u wenu poziciju. Mi napadamo vlast samo zbog konkretnih pitawa. A sada je napadamo zato {to ~ini krupne proma{aje u ekonomiji, zato {to je dovela do socijalne bede u Srbiji i zato {to je omogu}ila bujawe kriminala do neslu}enih razmera. Taj kriminal je vezan za vrh reìma Socijalisti~ke partije Srbije. Socijalisti~ka partija, naàlost, u politi~ki ìvot vra}a neke ideolo{ke premise za koje smo smatrali, mo`da u sopstvenoj zabludi, da ih je odavno napustila. Te ideolo{ke premise }e najboqe doprineti da ta stranka napusti istorijsku poziciju. Jer, srpskom narodu je dosta i komunizma, i socijalizma, i samoupravqawa, i srpski narod nikada ne}e dozvoliti da mu bilo ko to na wegovoj zemqi obnavqa. To je na{a poruka sa ovog kongresa socijalisti~koj partiji Srbije. Sli~na je na{a poruka i Demokratskoj partiji socijalista Crne Gore. Te dve stranke, sli~ne kao jaje jajetu, a opet u me|usobnim nesporazumima, jer ne mogu da se dogovore
154
o podeli zabrana u kojima nesmetano hara~ name}u stanovni{tvu ve} osirotelom, ve} na prosja~kom {tapu. Na{a poruka Srpskoj demokratskoj stranci Republike Srpske je da srpski radikali nikada ne}e napustiti jedinstven front odbrane srpskog ìvotnog prostora, srpskih zemaqa, srpskog naroda. I da mogu uvek verovati da }emo im biti iskren i lojalan saveznik. Oni tamo vladaju voqom naroda, a mi smo najve}a opoziciona stranka. Uvek }emo ih podràti tamo gde je to u interesu srpskog naroda. Ali, to nas, sa druge strane, ne ograni~ava u kritici svih pojedina~nih negativnih pojava, bez obzira gde se one pojavqivale i bez obzira za koju se istaknutu politi~ku li~nost vezivale. [to se ti~e Republike Srpske Krajine, tamo }e se srpski radikali truditi da se formira vlada od naj~asnijih i najpo{tenijih qudi, koji }e odgovoriti interesima svoga naroda i stvoriti sve uslove za definitivno prikqu~ewe Republike Srpske Krajine matici Srbiji, jedinstvenoj srpskoj dràvi. Danas, na ovom kongresu, vr{imo izvesne statutarne promene. Na{a stranka se toliko naglo razvijalada smo odavno prevazi{li one statutarne odredbe o na{em unutra{wem organizovawu koje smo propisali pre tri godine. Ovaj veliki skup trebalo je da drìmo tek za godinu dana. Ukazalo se nu`nim da poùrimo, da jednu godinu ranije skup zakaèmo i razre{imo neke unutra{we dileme i formiramo jedinstveni centralni organ Stranke, jer ovaj Glavni odbor se pokazao do sada krajwe nefunkcionalnim i glomaznim politi~kim telom. Odlu~ili smo na Glavnom odboru, i to danas predlaèmo Kongresu, da Srpska radikalna stranka centralizuje svoju unutra{wu strana~ku organizaciju u svim srpskim zemqama i da formira jedan jedinstven politi~ki organ koji }e odlu~ivati o svim vitalnim i bitnim pitawima za ìvot stranke u celini i za sudbinu srpskog naroda u onoj meri u kojoj srpski radikali budu u~estvovali u odlu~ivawu o toj sudbini. Danas bi trebalo da formiramo to telo, za koje predlaèmo da se zove Centralna otaybinska uprava. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Srpska radikalna stranka ima mnogo razloga da bude ponosna svojim dosada{wim rezultatima, svojim ukupnim u~inkom u borbi za za{titu interesa srpskog naroda. Ali, Srpska radikalna stranka ne}e da se uquqkuje u lovorikama zbog dosada{wih rezultata i dosada{wih uspeha. Nas tek o~ekuje veoma istrajan, samopregoran rad, nas tek o~ekuju velika isku{ewa, ali i ogromna ekspanzija, koja je pred nama. Jer, srpski narod u svim srpskim zemqama sve vi{e uvi|a da su srpski radikali jedina prava, jedina ozbiqna alternativa postoje}oj vlasti, da su srpski radikali qudi u koje se narod moè uzdati i kojima moè ukazati poverewe i da su srpski radikali qudi koji nikada ne}e izneveriti sopstveni narod. Ube|en da }e i dana{wi kongres pokazati najvi{i stepen jedinstva srpskih radikala, ali i najvi{i stepen kriti~nosti prema unutra{wim slabostima na{e stranke, da }e pokazati najvi{i stepen ozbiqnosti u analizi tih slabosti, iznalaèwu na~ina da se one {to skorije uklone, ja vas pozdravqam na{im tradicionalnim srpskim pozdravom: Srbija je ve~na dok su joj deca verna. @iveli.
155
Tomislav Nikoli}: Dame i gospodo, dajem pauzu od 15 minuta i molim vas da svi koji èle da u~estvuju u debati podnesu zapisni~arima svoju prijavu za diskusiju. Molim predsednika Verifikacione komisije da podnese izve{taj ove komisije. Aleksandar \or|evi}: Po{tovano Predsedni{tvo, dame i gospodo, Verifikaciona komisija je izvr{ila uvid u evidencione listove i spisak delegata Tre}eg otaybinskog kongresa Srpske radikalne stranke. Utvr|eno je da od 724 delegata u radu kongresa u~estvuje 672 delegata. Kongresu prisustvuje 358 gostiju, istaknutih strana~kih aktivista. Prema tome, Tre}i otaybinski konkres moè punova`no odlu~ivati. Tomislav Nikoli}: Molim vas da se glasawem izjasnimo da li se usvaja izve{taj Verifikacione komisije. Ko je za? Ko je protiv? Konstatujem da je kongres jednoglasno usvojio Izve{taj Verifikacione komisije. Nastavqamo sa radom po drugoj ta~ki dnevnog reda. Re~ ima prof. dr Nikola Popla{en, predsednik Srpske radikalne stranke za Republiku Srpsku. Prof. dr Nikola Popla{en: Po{tovani delegati kongresa, po{tovani gosti, bra}o i sestre, Srpska radikalna stranka kao organizovana politi~ka partija postojala je u nekoliko op{tina u biv{oj Bosni i Hercegovini pre izbijawa gra|anskoverskog rata. Na osnovu toga ona je i bila registrovana kao republi~ka politi~ka organizacija sa sedi{tem u Bawaluci. U prvoj godini rata, do oktobra 1992. godine, srpski radikali bili su aktivni prvenstveno na odbrani i osloba|awu srpskih etni~kih i istorijskih prostora, uglavnom pod komandom novoformirane vojske Republike Srpske i Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srpske, a mawim delom i na drugim poslovima u dràvi, privredi i drugim delatnostima. Od oktobra 1992. godine, posle ukidawa odluke dràvnih organa Republike Srpske o zamrzavawu strana~kog rada, okrenuli smo se ne{to ìvqoj strana~koj aktivnosti rade}i na osnivawu strana~kih odbora i konkretnijem definisawu pozicije Stranke. U martu 1993. godine, u Bawaluci je odràna Skup{tina Srpske radikalne stranke za Republiku Srpsku, na kojoj je programski bliè definisana politika srpskih radikala u Srpskoj, usvojen inovirani Statut i izabrani svi organi koje Statut predvi|a. Danas u Srpskoj u 58 op{tina deluju izabrani op{tinski mesni odbori. A u preostalih 9 inicijativni odbori su pripremili osniva~ke skup{tine. Stranka i weni organi prisutni su ne samo u politi~kom ìvotu nego i u brojnim duhovnim i kulturnim aktivnostima. Aktivan je Savet stranke, redovno izlazi informativnopoliti~ki mese~nik Zapadna Srbija, sada je u {tampi osmi broj. Stranka u Republici Srpskoj ima preko 70.000 ~lanova vrlo razli~itih zanimawa, od radnika do profesora Univerziteta. Naro~ito veliku popularnost Stranka uìva me|u qudima direktno ukqu~enim u odbranu srpskih prostora.
156
Po{tovana gospodo, u teku}em gra|anskom verskom ratu srpski radikali su definisali svoju politiku, koju su nastojali po{tovati na svim nivoima organizovawa i na svim lokalitetima, na slede}i na~in. Na{e programsko opredeqewe u Republici Srpskoj bilo je i ostaje vezano za princip: ve}ina srpskog naroda sa ve}inom srpskih etni~kih i istorijskih teritorija mora ~initi jedinstvenu srpsku dràvu. Taj princip, razume se, sve vi{e i sve potpunije iz dana u dan mora se izraàvati u svakodnevnom ìvotu. U vojsci, u policiji, u dràvnom aparatu, u oblasti utvr|ivawa zakonskih normi, u privredi, u duhovnom, kulturnom ìvotu, koji moraju biti i moderni i efikasni i kao takvi jedinstveni za ukupan srpski prostor. Dràvna vlast u Republici Srpskoj je i legitimna i legalna. Srpska demokratska stranka, kao vladaju}a stranka, ima prava i du`nosti vezane za formirawe dràvne vlasti, represivni aparat dràve, i odgovorna je za wihovo funkcionisawe. Paradoks da Srpska radikalna stranka ima ogromnu popularnost a uop{te ne u~estvuje u vlasti, razumqiv je ako se prisetimo da smo se za podr{ku Srpskoj demokratskoj stranci opredelili u uslovima tripartitnih nacionalnih izbora, kada je Srpska demokratska stranka, u formi nacionalnog pokreta, jasno branila srpske interese u biv{oj Bosni i Hercegovini, a tako i srpske ìvote i ogwi{ta. Srpski radikali su se opredelili da neprestano insistiraju da svi organi i sve ustanove dràve, sve grupe i pojedinci, od borca u rovu do predsednika Republike, moraju po{tovati zakon i norme koje usvoje legalni organi dràve. U va`nost ovog principa ube|eni smo naro~ito zbog teku}eg rata u kome najve}i broj gra|ana poseduje oru`je i zbog toga {to se u mnogim va`nim stvarima nismo oslobodili navika, rezona i metoda jo{ neprevazi|enog diktatorskog reìma. Srpska radikalna stranka i weni ~lanovi i simpatizeri su ~esto razlo`no nezadovoqni. I pored toga, bili smo i ostajemo stranka nenasiqa, i u unutarsrpskim i u me|usrpskim pitawima. Uvereni smo da i daqe sve probleme oko vlasti i unutar vlasti treba re{avati legalnim putem. Ono {to se zbiva u Republici Srpskoj, u dobrom delu je uslovqeno me|unarodnim pritiscima, ucenama i pretwama. Deo na{ih prilika, odnosno neprilika, rezultat je haosa i anomije, koji su uobi~ajen proizvod svakog rata. I pored svega, cenili smo da je strategijska orijentacija dràvnog rukovodstva Srpske prihvatqiva i kao takvu vi{e puta smo je javno podràli. U isto vreme, javno smo izrekli niz kritika i ispoqili na{e nezadovoqstvo u vezi sa onim mu~nim stvarima koje, po nama, nisu nuàn deo rata i koje su, da je bilo pravovremene reakcije, mogle biti osuje}ene. Kratko }u podsetiti na neke. Moraju se hrabrije i odlu~nije graditi dràva i wene ustanove. Uz uvaàvawe svih okolnosti i stava na{e bra}e sa drugih srpskih prostora, odluke se moraju donositi samostalno i dogovorno. Bili smo, i kao stranka i kao qudi, iznena|eni prihvatawem VensOvenovog plana kao projektovanog srpskog poraza u miru. Naro~ito nas je iznenadilo da je taj plan propasti prihva}en i od nekih vode}ih qudi u Srpskoj, pa i od nekih, da li slu~ajno, vojnih jedinica u Vojsci Republike Srpske. Stawe u Vojsci i Ministarstvu unu157
tra{wih poslova je takvo da se ne moè bez rezerve tvrditi da uvek rade i deluju u interesu srpskog naroda i dràve Republike Srpske. Komandna mesta i komandna palica Vojske Republike Srpske pre~esto su locirani na Dediwu i imaju boq{evi~kokomunisti~ki predznak. Ponekad se pitamo da li je Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srpske nosilac spre~avawa kriminala ili deo Ministarstva unutra{wih poslova, zajedno sa sli~nima sebi sa ove strane Drine, radi na organizovawu i prikrivawu kriminalnih radwi. Veliki broj lopova, dezertera i {pekulanata slobodno {eta i me{etari po srpskim i evropskim zemqama. Vrlo malo je dràva u~inila da se to spre~i i umawi, iako je to bilo mogu}e. Pored drugih {teta, to naro~ito demorali{e i obeshrabruje iskrene patriote, koji su iz dana u dan na borbenim zadacima i drugim poslovima u Srpskoj. Srpska demokratska stranka je ulogu vladaju}e stranke shvatila potpuno imitiraju}i boq{evi~ku tradiciju. Svakodnevno se smewuju ne samo sa dràvnih nego i sa privrednih i drugih odgovornih funkcija svi koji nisu ~lanovi Srpske demokratske stranke. Imamo primera da se kao uslov za radno mesto sa visokom i vi{om stru~nom spremom na ~itavom podru~ju op{tine predvi|a prethodno potpisivawe pristupnice SDS-u kao izraz lojalnosti SDSu i Republici Srpskoj. [to se ti~e komandnih mesta u Vojsci, svi kaù da za radikale nema mesta, a nadmetawe se vodi izgleda i izme|u Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju i Srpske demokratske stranke: ko }e vi{e i ko }e brè. Malo pomaè na{e insistirawe na profesionalnizmu, nestrana~ju i nadstrana~ju u svim dràvnim slu`bama, vojsci, policiji, privredi, obrazovawu, informisawu i sli~no. Posle Bawalu~kog septembra 1993. i bruke od izborne kampawe u Srbiji, jasno nam je da se kao stranka nalazimo pred serijom planiranih i kontinuiranih udaraca. Potpuna medijska blokada, izmi{qeni prigovori po modelu: borite se za vlast, gde ste bili kada je rat po~eo, skloni ste lopovlucima, nasiqu, profiterstvu i tome sli~no, ovo najboqe ilustruju. Kako objasniti demolirawe i re{etawe prostorija Srpske radikalne stranke u Doboju, Novom Sarajevu, Hayi}ima, Palama, Ilija{u, Derventi, Vi{egradu. Svako na{e insistirawe na konkretizaciji na{e odgovornosti i odgovornosti drugih ostalo je bez odgovora. [ta zakqu~iti osim u skladu sa narodnom: povika na vuka, a lisica meso jede. Po{tovana gospodo, ne{to od pomenutog zaista je rezultat lo{ih qudi u zlom vremenu. Ali, mnogo toga zavisi i od nas, od na{e hrabrosti i sposobnosti da mnoge stvari razre{imo na zakonit, moralan i ve}ini prihvatqiv na~in. Na{ dana{wi kongres formuli{e iznova, s obzirom na dokumenta i druge odluke koje }emo, nadam se, usvojiti, vreme ispred nas i upu}uje nas na posao koji nam u tom vremenu vaqa ~initi. Uveren sam da }e vreme pred nama prihvatiti na{u politi~ku delotvornost ako budemo vodili ra~una i o slede}em. Srpske zemqe su fakti~ki u{le u fazu objediwavawa, a i politi~kodràvna formalizacija tog doga|aja nije daleko. Vi{edecenijski proces jednoumne diktature, denacionalizacije i nasilne ateizacije srpskog naro158
da, traì od nas samo naizgled protivre~nu politiku. Moramo biti otvoreni za one koji su uvideli svoje zablude i ra{~istili sa iluzijama, a istovremeno moramo biti jasni i ~vrsti u strana~koj organizaciji i delovawu. Uz sva posrtawa, vi{estrana~je se oslonilo na obe noge. Sada je neophodno u~estvovati u izgradwi tolerantne politi~ke kulture, sa legitimnim pravom da se ima i izraàva razli~ito mi{qewe o stvarima kojima se ne dovodi u pitawe osnovni nacionalni i dràvni interes. U dràvi u kojoj se odnosi ure|uju vladavinom prava, moramo po{tovati zakon ba{ onako kao {to to traìmo i o~ekujemo od drugihdrugih partija, ustanova, grupa i pojedinaca. Srpski radikali moraju imati i programsku i svakodnevnu osetqivost i za op{te interese srpskog naroda i za lokalnu svakodnevicu. Ili da to skra}eno izrazim kontradikcijom: moramo biti unitaristi koji zastupaju regione i okruge, odnosno lokalisti koji ne zaboravqaju istorijski zna~aj srpskog unitarizma. Moramo smelije i sna`nije izvr{iti kadrovsku obnovu. Bez uglednih, sposobnih, vrednih, pametnih, po{tenih i hrabrih qudi ne}emo nigde sti}i. Ako se borimo za nezavisnost, bogatstvo i pamet, to moramo izraziti i u na{em ~lanstvu i u svim rukovodstvima, a ne samo kao princip koji se ponegde po{tuje. Ovaj kongres je nastavak ili jo{ ozbiqniji po~etak jednog temeqitijeg pregleda ili pretresa stawa u Srpskoj radiklanoj stranci, u mesnim, op{tinskim, okru`nim, zemaqskim i centralnoj organizaciji. Budemo li se pri promenama dràli kriterijuma uspeha i neuspeha u radu, pred nama je politi~ka budu}nost. Moramo i daqe jasno i konkretno markirati zlo, lopove i izdajnike koji dovode u pitawe i srpski narod i nas kao stranku. Ukoliko jo{ udarnije i kompetentnije formuli{emo i na{a alternativna vi|ewa u smislu re{ewa va`nih dru{tvenih pitawa, ni{ta nas ne moè osporiti kao stranku u usponu. Po{tovana gospodo, ta~no je da su srpski radikali ~vrsto osloweni na izvornu srpsku tradiciju, ali uticaj na budu}a zbivawa bez oslonca na ono {to se doga|alo predstavqa politi~ku floskulu i praznu ma{tariju. Dakle, mi dolazimo zbog toga {to nas je izazvala budu}nost, a mi smo taj zov prihvatili. Tomislav Nikoli}: Ima re~ Rade Leskovac, predsednik Srpske radikalne stranke za Republiku Srpsku Krajinu. Rade Leskovac: Po{tovane dame i uvaèna gospodo, draga bra}o i sestre, Dozvolite mi da, u svoje ime i u ime svojih saboraca iz Srpske Krajine, pozdravim ovaj istorijski skup srpskih radikala, koji je istorijski ne samo za na{u stranku ve} za ~itav srpski narod. Pozdravqam svo na{e ~lanstvo, sve na{e glasa~e i sve ostale srpske radikale u svim srpskim zemqama. Mi radikali iz najzapadnije srpske zemqe Krajine sretni smo {to se ovaj istorijski skup odràva danas, ovde u Beogradu. To je skup sjediwewa srpskih radikala i on je za nas utoliko ve}i {to na neki na~in pokazuje i proces sjediwewa na{ih srpskih zemaqa u jedinstvenu srpsku dràvu. To je bio na{ prvi i najva`niji ciq u toku ~itave te{ke trogodi{we borbe, koju smo zajedno vo159
dili na svim frontovima gde je srpski narod branio svoju otaybinu. Srpsku Krajinu nisu branili samo Srbi iz Krajine i iz biv{ih hrvatskih gradova, nego svi Srbi. Zato se ja sa ovog mesta zahvaqujem na{oj bra}i sa ove strane Dunava i sa ove strane Drine, za svaku kap krvi koju su dali za srpsku zemqu. Srpski radikali po~eli su svoju borbu u Republici Srpskoj Krajini u dva pravca. Jedan je vodio ka o~uvawu i oslobo|ewu Republike Srpske Krajine, a drugi u pravcu uvo|ewa demokratije u Krajinu i Krajine u demokratiju. Iako mi danas nismo zadovoqni zapadnim granicama srpskih zemaqa, odnosno zapadnim granicama srpstva, mi smo ipak uspeli sa~uvati prostor Krajine, uspeli smo sa~uvati srpski narod na tim prostorima, oterati Tu|manove bojovnike, izdvojiti se iz dana{we Nezavisne dràve Hrvatske, i postati slobodan narod, svoj na svome. Srpski narod i srpski radikali na prostoru Krajine nisu u po~etku borbe i u toku izvo|ewa ratnih operacija imali nekakve izraène politi~ke akivnosti, jer smo smatrali da je prioritetni zadatak odbraniti Krajinu i uspostaviti mir. Zato se srpski radikali u tom po~etnom periodu nisu na{li u vlasti i ne snose odgovornost za sve ono {to su nosioci vlasti po~inili u tom periodu. Mi smo, sa~ekav{i mir na ovim prostorima, u{li aktivno u politi~ki ìvot, naravno, zalaù}i se za parlamentarnu demokratiju i sistem parlamentarne demokratije. Srpski radikali su svojom politi~kom aktivni{}u i u parlamentu i izvan wega bili najja~i, najozbiqniji korektiv postoje}e samonametnute i samoizabrane vlasti. Draga bra}o i sestre, srpski radikali svih srpskih zemaqa, u toku ovog rata, izgradili su svoj status i ugled u narodu na prvim linijama fronta, u parlamentu i na svakom drugom mestu gde se branio op{ti srpski interes. Za nas nije bilo pojedina~nog ili posebnog interesa, nego samo jedan zajedni~ki op{ti interes. Drugi su, naàlost, svoj status u dru{tvu izborili {vercuju}i drvetom i naftom, lekovima i humanitarnom pomo}i, preprodajom deviza ovde nedaleko, u ûmi}evom soka~etu, i otvaraju}i fantomske firme na Kipru. Mi to nismo radili i zato smo ~isti pred narodom. Srpski radikali u Republici Srpskoj Krajini na brojnim konferencijama za {tampu, na brojnim javnim istupima i mitinzima, javno su prozivali sve one koji su kr{ili ustavnost i zakonitost, jer su za nas, kao i za sve radikale, temeq dràvnog ure|ewa ustavnost, parlamentarizam, demokratska prava i lokalna samouprava. Mi smo se upravo u vezi sa ovim pitawima na posledwim, odnosno na prvim demokratskim izborima u Republici Srpskoj Krajini i dokazali. Najvi{e zahvaquju}i na{em radu, koji je bio izuzetno agresivan, uspeli smo da nateramo nosioce vlasti da raspi{u prve slobodne vi{estrana~ke i demokratske izbore. Morali smo se rukovoditi nekim orijentirima koji su za nas bili alarmantni, do{la je u pitawe Krajina i wen integritet. Srpska radikalna strankaje i tada smatrala, a i sada smatra da ispred borbe za vlast, koja je normalna u svakom politi~kom ìvotu i na svakom politi~kom prostoru, mi u Krajini borbu za vlast moramo staviti u drugi plan, jer je za nas prioritetno da sa~uvamo na{u Krajinu. Tako se, uostalom, u politi~kom ìvotu i pona{amo. Integritet i suverenitet Krajine
160
do{ao je u pitawe. Do{lo je u pitawe weno teritorijalno rastakawe, na stranu kriminal, korupcija, {verc, ratni profiteri, oni su velika opasnost za svako dru{tvo. Ali, kod nas je bilo pitawe integriteta i opstanka Krajine i mi smo mu posvetili najve}u pa`wu. Naravno, ni ovo prethodno izre~eno nismo zanemarili. Na izborima u kojima ste i vi kao posmatra~i u~estvovali, naàlost, desilo se ne{to {to moè da ruì jednu mladu demokratiju koju stvaramo i za koju se borimo. @ao mi je {to sa ovog mesta moram da kaèm da izbori u Krajini nisu bili ni demokratski ni slobodni. Stvarnost je takva kakvu smo je sa~inili. Ipak je Srpska radikalna stranka na ovim izborima postigla zadovoqavaju}e rezultate. I mi smo, kao {to je ve} re~eno, wima zadovoqni. Prvi put nakon mnogo decenija u jednoj srpskoj zemqi, srpski radikali u{li su u vlast. Na prostoru Republike Srpske Krajine, koji zauzima preko 15.000 km2 mi smo u devet op{tina dobili vlast. Od Belog Manastira, Vukovara, Mirkovaca, Daqa, Tewe, Gra~aca, Lapca, Korenice, Psuwa, Vrgin mosta, Dvora na Uni, Gline, Petriwe, Kostajnice, Pla{kog, Udbine, sve su to prostori gde su aktivno delovali srpski radikali. I, naravno, preko zapadne Slavonije. Rezultati su pokazali da narod u nas ima poverewe, da nam narod veruje i da od nas o~ekuje ono {to smo u predizbornoj kampawi obe}ali. Zato je najva`niji zadatak da sada ono {to smo obe}ali po~nemo realizovati. Velike su te{ko}e ispoqavane u toku predizbornih i izbornih aktivnosti. Miqenici reìma iz Beograda imali su prednost, bili su proteìrani i preko sredstava informisawa i kada je u pitawu materijalni momenat, koji nije za potcewivawe i zanemarivawe i rezultati izbora su poznati. No, na nama je da skupimo snage koliko imamo, a imamo dovoqno, da u|emo i u republi~ku vlast i da tako poveèmo neophodnu politi~ku infrastrukturu, dakle od lokalne uprave, gde smo dobili vlast i kojoj mi pridajemo veliki zna~aj, sve to zape~atimo i ulaskom u republi~ku Vladu. Grad Vukovar, grad koji je poru{en do temeqa i koji je prakti~no jedini gradski centar koji je ostao Srbima na prostoru Srpske Krajine, moramo obnoviti, moramo obnoviti poru{enu Glinu, Petriwu, Psuw. Moramo obnoviti Obrovac i Benkovac i mnoga druga mesta {irom Krajine. Bi}e potrebno puno snage, puno materijalnih dobara, puno odricawa. Ali bi}e potrebno i postizawe politi~kog konsenzusa svih nosilaca vlasti u Republici Srpskoj Krajini. [to }e, sude}i po sada{wem odnosu snaga, biti veoma te{ko. Da bismo Vukovarsku luku, koja je ogromna i kada bismo je smestili u granice Republike Srbije, a nadam se da ho}emo, da bismo je osposobili, nije dovoqno imati samo vlast u Vukovaru, koju danas imamo, mora}emo imati vlast i na vi{oj instanci. Jer }e nas, ina~e, spre~avati i onemogu}avati u radu. A osposobqavawem jedne takve luke, Dunav postaje plovan i kompletna srpska privreda moè da se snabdeva odgovaraju}om malom, adaptivnom privredom iz Krajine. Svima je poznato da je vodeni promet i saobra}aj veoma jeftin. Mogao bih navesti mnogo drugih razloga koji nas upu}uju na ulazak u republi~ku vladu. Predsednik [e{eq i ja }emo razgovarati o mogu}nostima i modelima ulaska u Vladu i nadam se da }emo imati povoqne rezultate. Na{e aktivnosti uvo|ewa demokratije u Krajinu bi}e, dakle, najdelotvornije ukoliko zaokruìmo si161
stem vlasti i po~nemo sa realizacijom pratki~nih rezultata koje smo obe}ali narodu. Neki od tih rezultata ve} su vidqivi, ali moramo ipak sa~ekati da se ova predizborna i izborna aktivnost sti{a, da svi qudi do|u na svoja mesta i da po~nemo ustrojavati onakvu dràvu kakva je trebalo do sada da bude ustrojena. Budu}nost Republike Srpske Krajine i wen ulazak u zajedni~ku srpsku dràvu pod isti srpski krov ne sme nijednog trenutka biti neizvesna, ne sme se dovoditi u pitawe. Zbog toga je potrebno posti}i politi~ki konsenzus i dràvnih i partijskih interesa na ~itavom srpskom prostoru. Nadam se da }e se to i posti}i. Republika Srpska Krajina danas je stvarnost, wen problem se mora sna`nije internacionalizovati i moramo dokazati svetu da problem na tom prostoru biv{e Jugoslavije nije mawinski problem. Moramo dokazati da to nije problem jednog mawinskog naroda, nego da se radi o razlazu dva dràvotvorna i konstitutivna naroda koji su dugo godina ìveli zajedno i onda su do{li do kraja jednog neslavnog puta kada se moraju razi}i. Odnosi snaga u me|unarodnoj zajednici i na me|unarodnoj politi~koj pozornici pokazuju da se svet sve vi{e okre}e na{oj istini i da sve vi{e uvaàva interese i obrazloèwa koja se upu}uju sa ovih prostora. Ako je svet prihvatio ~iwenicu da se Jugoslavija raspala na {est delova, ako je prihvatio ~iwenicu da se biv{a Bosna i Hercegovina raspala na tri dela, ne bi trebalo biti nikakvih smetwi da se prihvati i ~iwenica da se biv{a Hrvatska raspada na dva dela. Na{e pravo na samoopredeqewe mora}e biti ispo{tovano. Da li za godinu, dve, pet ili deset, ali }e to pravo morati biti ispo{tovano. Draga bra}o i sestre, put do istine otvoren je svima, ali se istina saop{tava onima koji ho}e da je slu{aju. Iskreno se nadam da istina o sudbini srpskog naroda i srpstva, sa ovih i ugroènih prostora sve vi{e dolazi u Evropu i svet i da se sa sve ve}im uvaàvawem prihvata. Mislim da su veliki doprinos u tom pravcu dali srpski radikali. Tomislav Nikoli}: Ima re~ Drago Bakra~, predsednik Srpske radikalne stranke za Crnu Goru. Drago Bakra~: Dame i gospodo, bra}o i sestre, Ima li na politi~kom prostoru Srba jo{ ijedna stranka koja bi mogla da uradi ovo {to mi danas ovdje radimo. Ima li, osim Srpske radikalne stranke, ijedan siguran i ozbiqan politi~ki program koji bi mogao da posluì kao garant budu}eg dràvnog ujediwewa Srba. Nema. I ta okolnost moè da nas ~ini ponosnim. U mojoj porodici postoje oni koji su dobro govorili i oni koji su se dobro borili. Ja ipak pripadam ovom drugom dijelu, ali uloga u kojoj sam se na{ao sili me da kaèm ne{to o Srpskoj radikalnoj stranci u Crnoj Gori. Kada su srpske politi~ke snage u Crnoj Gori odstupile od koncepta konstituisawa jedinstvene srpske dràve, koja bi obuhvatala sve srpske zemqe, nametnula se potreba brzog formirawa Srpske radikalne stranke, naro~ito zbog majskih izbora 1992. godine. I pored medijske blokade i drugih blokada, a razmjere tih blokada najboqe oslikava ~iwenica da je organizovan bomba{ki atentat na miting i predsjednika Stranke gospodina Vojislava [e{eqa, na prvim izborima za Saveznu skup{tinu u Crnoj Gori,
162
neo~ekivano za mnoge, Srpska radikalna stranka je osvojila dosta glasova. Na decembarskim saveznim i republi~kim izborima 1992. godine, Srpska radikalna stranka nije, mada je bila prilika, ostvarila ve}i prodor. Me|u objektivne razloge za to bi trebalo uvaìti slede}e: blokada na dràvnim medijima, nedostatak sredstava, organizovawe atentata na mitinge na kojima je trebalo da govori predsjednik stranke gospodin [e{eq, ali stvarna prepreka za pravi uspjeh Srpske radikalne stranke je bila negativna kadrovska selekcija u Stranci u Crnoj Gori, selekcija koju je sproveo tada{wi predsjednik Stranke u crnoj Gori. Imiy Stranke i posebno imiy predsjednika Stranke nije mogao u ve}oj mjeri da nadvlada odbojnost bira~a prema odre|enim qudima u Stranci u Crnoj Gori, kako u rukovodstvu tako i na terenu. Sa tim problemima se i danas sre}emo. U periodu od izbora 1992. godine pa do kraja 1993. godine, u Crnoj Gori Srpska radikalna stranka djeluje gotovo iskqu~ivo preko aktivnosti poslani~kog kluba u Skup{tini Crne Gore. Taj anga`man poslanika na liniji programa Stranke i wenog prepoznatqivog metoda rada doprinio je da ugled Stranke ipak poraste. U tom periodu republi~ki Glavni odbor se ne sastaje, prekinuta je komunikacija sa Strankom na terenu, Stranka se ne ogla{ava u prilikama kada je to bilo neophodno, a utje{an poku{aj ja~awa Stranke prisjediwewem mawih srpskih stranaka u Boki je prekinut. Nesporazumi u Stranci su kulminirali u posledwe vrijeme oko izrade novog Statuta i Programa stranke. Tro~lana poslani~ka grupa je negirala jedinstveni statutarni karakter Srpske radikalne stranke i dràvni program ujediwewa srpskih zemaqa. Zbog takvih aktivnosti iskqu~eni su iz stranke poslanici u Vije}u gra|ana Du{an Bo{kovi}, Radovan Vuk~evi} i Slavoqub [o{ki}. Me|utim, ova situacija ne}e ozbiqnije ugroziti poloàj Srpske radikalne stranke me|u bira~ima u Crnoj Gori. Mo`da }e je, odnosno tvrdim da }e je oja~ati. Koji su problemi sa kojima se suo~ava Srpska radikalna stranka u Crnoj Gori? Sve parlamentarne stranke u Crnoj Gori su formirane prije Srpske radikalne stranke. Zvu~i paradoksalno, ali od svih srpskih zemaqa, jedino su u Crnoj Gori Srbi u poziciji nacionalne mawine. [to je tako, kriva je pedesetogodi{wa komunisti~ka politika rasrbqavawa Crnogoraca. Pitawe dràvnosti Crne Gore je problem koji je izuzetno vaàn za djelovawe Srpske radikalne stranke u Crnoj Gori. O ~emu se radi? Komunisti su potrli pam}ewe srpskog naroda u Crnoj Gori i proizveli jedan surogat, vatikanskoavnojevske skup{tine, {to je pogubno za Srbe. Prije decembarskih izbora 1992. godine ~ak dvije tre}ine radikala u Crnoj Gori nije smjelo da se otvoreno deklari{e kao Srbi. Sada je to druga~ije, a da nije Srpske radikalne stranke srpsko ime u Crnoj Gori se gotovo ne bi pomiwalo. Srpska radikalna stranka mora da rehabilituje u izvjesnoj mjeri veliku Srpsku podgori~ku skup{tinu iz 1918. godine. Savez srpskih zemaqa, Srbija ili Velika Srbija ne smije da bude dilema. Pripadamo onim Srbima u Crnoj Gori koji bi svoju dràvu da nazovu po svom nacionalnom imenu. To ne zna~i negaciju Crne Gore. Crna Gora je simbol. Da je nema, srpski radikali bi je izmislili. Crnu Goru i wenu su{tinu potiru oni koji prizivaju Monte negro i sli~ne zvu~ne tu|ice u topo163
nime podlov}enskih {uma. To je prava negacija Crne Gore. A kao dokaz da je tako samo jedno pitawe: da li je kod gr~kog naroda Sparta negirana? Ove okolnosti koje sam naveo uslovqavaju poziciju Srpske radikalne stranke u Crnoj Gori, gdje deluje vi{e stranaka koje se zovu srpskim. Male srpske stranke, uslovno re~eno, u Crnoj Gori mora}e, ako ne èle da {tete interesima srpskog naroda, cepkawem bira~kog tijela, da pre|u u redove Srpske radikalne stranke i ja~aju ih. Vo|stvo Srpske radikalne stranke u Crnoj Gori ne}e svojim psiholo{kim i politi~kim profilom smetati ujediwewu Srba u Crnoj Gori, {to do sada mo`da nije bio slu~aj. Srpski radikali iz Crne Gore su se trudili da pruè pomo} Srbima van dana{we Jugoslavije, u dobrovoqcima, koliko se moglo, i u materijalnim sredstvima, tako|e. Predwa~ilo je Primorje, a naro~ito Boka i Srpska Zeta. Nedostatak sredstava za finansirawe aktivnosti stranke u Crnoj Gori je posebno izraèn problem, sa sada neizvjesnim re{ewem. Kadrovska obnova Stranke u Crnoj Gori je nu`na. Negativne refleksije posledwih izbornih rezultata u Srbiji na kadrovsku obnovu Stranke u Crnoj Gori su mogu}e, ali mislim da eventualni budu}i izborni rezultati Srpske radikalne stranke u Crnoj Gori ne}e zna~ajnije zavisiti od tog izbornog rezultata u Srbiji. Prete`no }e zavisiti od na{eg rada doqe. Ovo govorim uz mali rizik da se srpski radikali iz Crne Gore ne sloè sa mnom. U Crnoj Gori Srpska radikalna strankaje organizovana u 20 op{tinskih odbora. Jedino Odbor na Cetiwu ne radi, {to je posledica specifi~nih politi~kih prilika tamo. Na kraju, zavr{avam poznatim sloganom Srpske radikalne stranke, koji nama Srbima van avnojevske Srbije mnogo zna~i: Srbija je vje~na dok su joj djeca vjerna. Tomislav Nikoli}: Ima re~ Stanoje \or|evi}. Stanoje \or|evi}: Draga bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, dragi moji partijski drugovi, radikali, Vreme u kome se danas odràva Tre}i otaybinski kongres Srpske radikalne stranke je izuzetno tmurno, a politi~ka situacija ni najmawe ruì~asta. Ako se na na{im prostorima ne vodi pravi rat, upravo zahvaquju}i nama i na{oj politici, ne moèmo se oteti utisku da je u na{oj orijentaciji, u na{im odnosima i u na{em op{tem stavu on uvek prisutan. Te i takve okolnosti, i ta i takva situacija nas, srpske radikale, obavezuje na veliku dozu ozbiqnosti, ozbiqnom pristupu svim, pa i naizgled malim i bezna~ajnim problemima. Uostalom, Srpska radikalna stranka, a to je ~iwenica koja nije nikada bila dovedena u sumwu, ni do danas nije sebi dopu{tala bilo kakvo pona{awe suprotno srpskim nacionalnim interesima. Nastojali smo da nikada, ~ak i na {tetu uìh strana~kih interesa, ne dovedemo u pitawe najsvetlije interese srpskog naroda, ukqu~uju}i tu wegovu egzistenciju i samo wegovo bi}e. Pri tom, ni jednog jedinog trenutka nismo znali za bilo kakve razlike izme|u Srba i Srbijanaca, koje ina~e Srpska radikalna stranka, odnosno mi srpski radikali ne poznajemo niti }emo ikada priznati da postoje.
164
Uostalom, bra}o i sestre srpski radikali, na delu u najteìm vremenima za onaj deo srpskog naroda koji je imao nesretnu sudbinu da se na|e u administrativnim granicama Titove Hrvatske, Srpski ~etni~ki pokret i Srpska radikalna stranka pokazali su svoj istan~ani sluh za opasnost, a samim tim i za potrebu pomo}i na{oj bra}i preko Dunava, a zatim i preko na{e di~ne i svete reke Drine. Od dana osnivawa Stranke, odnosno od dana 23. februara 1991. godine, od Drugog kongresa ujediwewa Srpskog ~etni~kog pokreta i jednog krila Narodne radikalne stranke, mi smo se skoro iskqu~ivo borili za sudbinu na{e bra}e organizuju}i svakodnevno dobrovoqce. Mnogi od wih su `rtvovali sebe i ostavili svoje mlade ìvote na prostorima srpskih zemaqa. O svemu tome srpski radikli, wihovi simpatizeri i prijateqi, ali i oni koji nam nisu nakloweni, dobro i vi{e od potrebnog znaju. Wihova saznawa su poznata, ona su notorna i nije nu`no podse}ati se. Me|utim, bra}o radikali, i pored na{eg posebnog angaòvawa na svim poqima borbe za za{titu srpskih interesa, bili smo svakodnevno osporavani. Sve politi~ke stranke u Srbiji ili, boqe re}i, skoro sve, nastojale su i koristile svaku mogu}u {ansu da na{e napore omalovaè ili svedu na {to mawu meru. Na ~elu tih stranaka, kao po nekom pravilu, nalaze se oni koji su najmawe za Srbe van Srbije u~inili, ali koji su i najgromoglasniji. Ako se apstrahuje dràvna, buyetska i sli~na pomo} Srbije i Jugoslavije Srbima van Srbije, Socijalisti~ka partija Srbije nije za te qude, za na{u bra}u, za Srbe van Srbije bilo {ta dala i bilo ~ime ih pomogla. Wena pomo} je identi~na, odnosno podrazumeva se kao pomo} koju je davala dràva. Wen vrh, mislim na Socijalisti~u partiju Srbije, sazdan je od novope~enih multimilionera, a takvima nije stalo do sudbine drugih. Wihovi li~ni, egoisti~ni interesi su od prvorazrednog zna~aja za wih, wihove porodice, pa i za wihove poloàje. Oni su sposobni da unose razdor u narod, da stvaraju politi~ke i sli~ne raskole, da vr{e raspored svojih poslu{nika, ali nikako da bilo kome, a najmawe srpskom narodu, pomognu. Socijalisti i unutar Srbije i van Srbije unose izuzetno veliku dozu politi~ke mr`we, prete}i da se ova u nekom trenutku u Srbiji pretvori u neèqene sukobe. Ovakva atmosfera nas radikale obavezuje na posebnu opreznost. Nikada ni pod kojim uslovima ne smemo dozvoliti bilo kakvu provokaciju. Nas mora krasiti politi~ka tolerantnost, razumevawe za stavove drugih, a iznad svega spremnost da vi{e puta merimo, a samo jedared se~emo. Radikali su u istoriji srpskog naroda odlu~ivali na mnogim na{im sudbonosnim prekretnicama. Ne samo da nije iskqu~eno, ve} je skoro izvesno da }e se to ponovo dogoditi. S pravom govorim i s pravom iznosim svoje uverewe da je sudbina Srbije i srpskog naroda u rukama srpskih radikala, bez obzira {ta o tome misle socijalisti ili wima bliski pripadnici drugih partija i stranaka. @elim, draga bra}o radikali, da vam kaèm i slede}e. Obuzima me posebna radost i veliko zadovoqstvo {to su u ovim mutnim vremenima radikali ostali ~vrsta politi~ka snaga. Brojni ataci na na{e jedinstvo razbili su se i daqe }e se razbijati o na{u spremnost da postojimo i ostanemo u prvom redu radi na{eg naroda. Moja radost i zadovoqstvo je uto165
liko ve}a {to svakodnevno u na{im redovima vidim sve ve}i broj mladih qudi, koji }e nastaviti ono {to smo mi zapo~eli i koliko toliko ostvarili. Raduje me i ~iwenica {to se u Srpskoj radikalnoj stranci ne pravi razlika izme|u radnika i seqaka, zanatlije i privatnog preduzetnika, ali ni razlika izme|u svih ovih grupacija i srpskih intelektualaca. To je orijentacija koja se mora o~uvati. Neka ìvi Srbija, neka ìve srpski radikali! Tomislav Nikoli}: Ja vam se izviwavam, {to smatraju}i daje to o{tepoznato, nisam predstavio gospodina Stanoja \or|evi}a, koji je potpredsednik Srpske radikalne stranke za Republiku Srbiju. Dame i gospodo, ~uli smo uvodne referate iz ove ~etiri srpske zemqe za generalnu debatu, pa vas molim da se glasawem izjasnimo o tome da ubudu}e diskusije ograni~imo na 5 minuta po{to ima dosta prijavqenih diskutanata. Mislim da je 5 minuta prava mera. Ko je za to? Hvala najlep{e. Konstatujem da }e ubudu}e diskusije trajati 5 minuta. Ima re~ prof. dr Predrag Lazarevi}. Prof. dr Predrag Lazarevi}: Dame i gospodo, predsednik Srpske radikalne stranke gospodin dr Vojislav [e{eq, sintetizuju}i program stranke, upotrebio je dve re~i jedinstvo i kriti~nost. Ako bismo te dve re~i poku{ali da prevedemo na jezik srpske tradicije, onda bismo morali upotrebiti re~ sabornost, kao poseban vid srpske demokratije. Znate, meni uvek smeta u jeziku ta re~ jedinstvo, kao relikt, da ne kaèm patrqak, jedne krilatice u koju su nas veoma dugo poku{avali da zakliwu. Dugo vremena govoreno je o bratstvu i jedinstvu na{ih naroda i narodnosti. A re~ jedinstvo, kada otvorite Vukov re~nik, postoji, ali uz napomenu da ju je Vuk ~uo samo jedanput, u jednoj zdravici u Boki Kotorskoj. Umesto toga upotrebqavana je re~ sloga. Mora}emo po~eti da mewamo re~i da bismo mewali svoju svest. Jer ako krenemo tragom re~i jedinstvo vide}emo da je to monolit, da je to re~ koja podrazumeva gubitak individualnosti unutar kolektiva. To nije svojstveno srpskom narodu. To nije svojstveno Srpskoj radikalnoj stranci i wenoj tradiciji od onih davnih vremena Adama Bogosavqevi}a i Nikole Pa{i}a pa do danas. Dakle, mi moramo krenuti tragom jedne specifi~ne srpske demokratije, a to je demokratija sabornosti, koja po{tuje kolektiv i individualnost. Unutar ovog tela postoji sloga sloga jedinki koje ~ine kolektiv Srpske radikalne stranke. Samo na taj na~in mi postajemo svestan subjekt a ne deo jedne izmanipulisane mase. Pogledajte {ta nam èle i danas da serviraju i za{to mi ta re~ jedinstvo smeta. @ele da nam serviraju jedinstvo u jednoj li~nosti. Jedinstvo jedne harizme. A to nije ni{ta drugo nego nova varijanta onog {to smo imali skoro pedeset godina. Dakle, vi{e se to ne zove kult li~nosti, ali stvaraju se harizmatske vo|e koje nam nisu potrebne. Jer, kako lepo re~e predsednik Stranke, unutar we trebaju da duvaju vetrovi koji }e qudima omogu}iti da se kre}u i da oni koji su pogodniji u datom trenutku do|u na wen vrh. To jedinstvo li~nosti nije ostvareno ni u svetosavqu, a to svetosavqe je ipak osnova na{eg bi}a i nije se slu~ajno predsednik na kraju prekrstio. Ja imam obi~aj da kaèm da moraju i pravoslavci i ateisti, jer pravoslavqe je nukleus srpskog nacionalnog bi}a, nukleus u smislu wegovog
166
etnosta. Bez tog etnosa gubimo svoje nacionalno bi}e. Jer, pogledajte {ta se desilo. Bilo je Srba katolika i Srba muslimana. Pitam vas: gde su? Danas ih skoro uop{te nema. Nestankom tog pravoslavqa gubilo se bi}e nacionalno. Gubila se nacionalna duhovnost. Dakle, to je bio onaj elemenat preko koga su nas uvek èleli odvojiti od na{ih korena. To je nekada bila masonerija, pa je gospodinu Slobodanu Jovanovi}u, elitnom nau~niku, trebalo da postane predsednik Vlade u emigraciji, da proìvi dosta dugo u Londonu, da bi shvatio da je ta masonerija bila poku{aj da se Srbi odvoje od wihovog pravog puta. Drugo je bila crvena internacionala. Obe su dolazile sa Zapada. To nama, ~ini mi se, nije potrebno i mi moramo na na{em putu da idemo onim tragom koji polazi od Svetosavqa, a Svetosavqe, {ta je to? To je koncept, to nije jedna li~nost, nego koncept. Ja taj koncept vidim u stvarawu statuta Srpske radikalne stranke, ali ne u smislu nepromewivog teksta, nego u smislu teksta koji }e budu}i vrh Stranke, uz pomo} narednih kongresa, doterivati, mewati, prilago|avati potrebama, usagla{avati sa su{tinom srpskog nacionalnog bi}a. Samo takvim putem radikali }e ostvariti svoju pravu misiju o kojoj smo malopre ~uli. Jer, srpski radikali su jedina stranka koja je od 1918. godine bila svesrpska, koja je ulazila u sve pore srpskog naroda, ~ak i u najmawe zakutke i koja je postala faktor kohezije. Zato smatram da bi radikali, ako se ve} ne opredele da aktualizuje srpski kulturni klub, koji je ~ak izostavqen iz druge verzije Statuta, naprave jednu takvu organizaciju koja }e postati i nukleus okupqawa srpske inteligencije oko radikala, postati ona osnova iz koje }e se regrutovati budu}i radikali i sve potrebne snage koje treba da ostvare program. Nisu ova moja upozorewa formalnost. Re~i nisu formalnost, one odraàvaju su{tinu. Pla{imo se re~i koje su nam pedeset godina nametane. Tomislav Nikoli}: Ima re~ Jovan Glamo~anin. Jovan Glamo~anin: Bra}o i sestre srpski radikali, na{a stranka ima sve elemente razvijene politi~ke stranke. Imamo brojno ~lanstvo i veoma mobilne i Stranci privrène aktiviste. Imamo organizacione jedinice u svim podru~jima Srbije, Crne Gore, Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. U onim op{tinama i selima u kojima nemamo organizaciju Stranke imamo dovoqno ~lanova koji mogu organizovati uspe{an mesni i op{tinski odbor. Za{to nemamo o{tinski ili mesni odbor u nekom podru~ju, treba upitati nadle`ni okru`ni odbor. Ovakvi nedostaci organizacije Stranke prisutni su u svim srpskim zemqama. Me|utim, nepostojawe organizacije Stranke u pojedinim selima ili op{tinama je mawi problem od lo{e organizovanosti jednog broja o{tinskih organizacija i okru`nih odbora. Dovoqna je {tura statisti~ka analiza, sa kakvom sada raspolaèmo, i uobi~ajeni uvid u rad, kako ina~e praktikujemo, pa da se sa sigurno{}u utvrdi kako su zapostavqeni pojedini sposobni ~lanovi i aktivisti. Dosada{we sagledavawe i analiza ove problematike mogu biti dragoceni za daqi rad i razvoj Stranke, ali se pitawe organizacije i kadrova mora analizirati i razre{avati na organizovan na~in i uno{ewem nau~nih metoda i stru~nog rada.
167
[to se ti~e ostalih uslova za uspe{an razvoj Stranke, oni su uglavnom ostvareni. ^lanstvo se okupilo na ~vrstoj patriotskoj platformi u odbrani nacionalnih interesa srpskog naroda i na programu koji predvi|a uspostavqawe sasvim novog ekonomskog ure|ewa i politi~kog sistema. Ovo opredeqewe skoro na optimalan na~in je realizovano u ekonomskom, politi~kom i socijalnom programu Stranke. Jedina smo stranka koja je imala blagovremene i efikasne odgovore na raspad biv{e Jugoslavije, ekonomsku i politi~ku blokadu zemqe, VensOvenov plan i druge nevoqe koje su zadesile na{ narod u posledwe tri godine. Kao {to je nazna~eno u uvodnom izlagawu i u izlagawima mojih prethodnika, Stranka je u svim vidovima patriotskog delovawa, a naro~ito u parlamentima, sledila utvr|enu politiku. Delovali smo samostalno, a pripisivala nam se vezanost za vladaju}u partiju u Srbiji. U vezi sa tim postavqa se pitawe, da li smo imali druga~iji izbor. Ima razmi{qawa, istina bezna~ajnih, da je posle izbora odrànih decembra 1992. godine trebalo da u|emo u koaliciju sa Socijalisti~kom partijom Srbije. Na taj na~in, a prema tim mi{qewima, omogu}ili bismo stabilnu vlast u Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji, a mi radikali bismo mnogo lak{e re{avali finansijske i kadrovske probleme. Na to su odgovorili predsenik i drugi odgovorni qudi u Stranci. Ja èlim da istaknem kako bi takva koalicija sigurno propala na VensOvenovom planu i na ekonomskim i socijalnim pitawima. Odbijawem koalicije sa Socijalisti~kom partijom Srbije sa~uvali smo bi}e stranke, koje u osnovi ~ini nepokolebqivi patriotizam i borba za novi dru{tveni sistem. Vlast nismo osvojili u Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji, niti je delimo, ali smo sa~uvali politi~ku i moralnu osnovu za pobedu u bliskoj budu}nosti. Naravno, do pobede }emo te{ko do}i u Srbiji, pa i u ostalim srpskim zemqama jer nisu uspostavqeni uslovi za nesmetano funkcionisawe vi{estrana~kog sistema. Na vlasti u Srbiji je stranka koju vodi prikriveni autokrata, spreman da upotrebi sva sredstva u odbrani jednopartijske vlasti. @eqa za vla{}u je razumqiva, ali u slu~aju Slobodana Milo{evi}a neprihvatqiva, jer sadrì nameru da se sa~uva socijalisti~ki reìm i da nosioci vlasti ostanu oni koji su bili najverniji biv{em Savezu komunista Srbije. Slobodan Milo{evi} ima jo{ jedan razlog da po svaku cenu brani postoje}u vlast, a to je ~iwenicada bi Socijalisti~ka partija Srbije, u slu~aju prelaska u opoziciju, doìvela kadrovsko osipawe i organizacionu lomqavu po{to okosnicu te stranke ~ine qudi kojima je osnovni politi~ki motiv sticawe materijalne koristi zloupotrebom vlasti. Koliko daleko je spremna da ide vladaju}a partija u Srbiji, najboqe je potvr|eno u protekloj izbornoj kampawi. Presiju smo izdràli, izdrà}emo i one koje predstoje. Me|utim, nemamo vremena za opu{tawe i propuste, jer je na{ politi~ki protivnik mo}an i beskrupulozan. Na ovom kongresu imamo sve uslove da donesemo Statut i Program koji }e biti sna`na osnova za dogra|ivawe postoje}ih organizacija i jo{ ubojitije politi~ko delovawe. Ubojitiji moèmo i moramo biti, jer formalnopravno i organizaciono postajemo jedinstvena politi~ka stranka svih srpskih zemaqa. I ovu odluku donosimo u pravo vreme.
168
Kada su u pitawu opozicione stranke, situacija nije mnogo povoqnija. Na politi~koj sceni Srbije za sada su, pored na{e stranke, zna~ajne jo{ Demokratska stranka i DEPOS, odnosno Srpski pokret obnove. U borbi protiv vladaju}eg reìma te stranke ne mogu dati dovoqan doprinos, jer su u ozbiqnom unutra{wem raskolu i jer imaju frakcije koje su spremne na kolaboraciju sa vladaju}om strankom. Posledwi izbori su kona~no potvrdili op{te pravilo da u jednoj dràvi ne mogu postojati dve ili vi{e zna~ajnih stanaka sa istim imenom i programom. [to, u na{im uslovima, zna~i da nema dovoqno mesta za Demokratsku stranku, Demokratsku stranku Srbije i jo{ neku stranku sa takvim ili sli~nim nazivom. Kada se radi o DEPOSu i Srpskom pokretu obnove, tada pitawe postaje jo{ sloènije. Ozbiqan problem je {to rukovodstvo Srpskog pokreta obnove nastoji da obuhvati ~lanstvo i bira~ko telo kao da predstavqa narodni pokret, a ne politi~ku stranku ~iji je osnovni ciq ostvarewe vlasti. U uslovima ovakvog vi{estrana~kog parlamentarnog sistema takva tendencija se ne moè ostvariti. Ta diferencijacija politi~kih stranaka u Srbiji tek predstoji. Sli~na je situacija i u ostalim srpskim zemqama, sa osnovnom specifi~no{}u {to su srpske demokratske stranke za Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu zaista nacionalni pokreti, ili bar u nastajawu, i {to mora do}i do transformacije tih stranaka u vi{e partija. Nedavni izbori u Republici Srpskoj Krajini su doveli do takve diferencijacije u najzapadnijoj srpskoj dràvi. Sve to ukazuje da Srpska radikalna stranka, sa svojom ~vrstom organizacijom, jasnom ideologijom i doslednim delovawem, ima izvanredne politi~ke uslove za uspeh. Ovi elementi su nesumwivi, ali na{a stranka je u konkurenciji sa politi~kim partijama koje najmawe po{tuju ravnopravnost i doslednost. Zbog toga }emo i daqe imati bespo{tednu borbu i sa jedne i sa druge strane. U toj borbi presudno je da se sru{i socijalisti~ki reìm, po{to u takvom sistemu vlasti, odnosno vlasti Socijalisti~ke partije Srbije i Demokratske partije socijalista Crne Gore, ne moè egzistirati i razvijati se vi{estrana~ki sistem. Na{a stranka je doìvela takav razvoj da se postavqa pitawe na~ina ostvarivawa delatnosti Stranke. Krajwe je vreme da se napusti obavqawe delatnosti i pojedinih funkcija Stranke putem zaduìvawa ~lanova rukovodstva, kao osnovni oblik rada. Ovaj metod je nezamenqiv u politi~kom delovawu, ali u obavqawu poslova koji zahtevaju stru~ni rad je neproduktivan. Poslovi politi~kog marketinga moraju se obavqati na profesionalnoj osnovi, kao {to i poslove pra}ewa stawa u Stranci, zatim poslove vezane za organe Stranke i sve poslove kojim se moraju kontinuirano obavqati tako|e treba profesionalizovati. U proteklom periodu rukovodstvo Stranke na svim nivoima organizovanosti u najve}oj merije optere}ivao problem nedostatka finansijskih i materijalnih sredstava. U borbi za ta sredstva ste~ena su raznovrsna iskustva. Jedno od takvih se ogleda u ~iwenici da nisu iskori{}ene sve mogu}nosti
169
unutar Stranke. Smatram da treba izna}i oblike poslovnog povezivawa na{ih ~lanova, a pre svega onih iz privatnog biznisa. Mo`da je re{ewe u formirawu informativnih poslovnih centara na nivou okruga i Glavnog odbora. Isto tako, smatram da sredstva koja se obezbe|uju u okviru izbornih jedinica u toku i pre izbornih kampawa treba u ve}em delu usmeriti za glavni reizborni stav. Ovaj princip treba po{tovati jer, kao {to je ve} poznato, glavna izborna bitka se vodi preko centralnih televizijskih i radiostanica a ne u lokalnim okvirima. Bra}o i sestre radikali, svi moji prethodnici istakli su potrebu za brigom o na{im borcima rawenicima i porodicama poginulih u ratu. Ne}u ponavqati ono {to je re~eno, ali èlim da naglasim da se u uslovima èstoke politi~ke borbe sa vladaju}om partijom, dakle i u tim uslovima mogu obezbe|ivati sredstva za na{e dobrovoqce i wihove porodice. Potrebna je samo agilnost rukovodstava Stranke u op{tinama i okruzima. Po novom statutu, koji treba da usvojimo, osnovnu obavezu u ovoj oblasti ima rukovodstvo Srpskog ~etni~kog pokreta, ali ova ~iwenica ne sme da umawi angaòvawe rukovodstva Stranke. Zajedni~kim snagama i ovaj zadatak se moè uspe{no izvr{avati. Po{to na{a stranka ima mobilno ~lanstvo, postavqa se pitawe na koji na~in i iz koje aktivnosti treba ukqu~iti kadrovski potencijal stranke u op{tinskim organizacijama i na drugim nivoima. Dosada{wa iskustva pokazuju da se jedan broj op{tinskih organizacija nije na odgovaraju}i na~in organizovao, pa je znatan broj sposobnih i agilnih ~lanova ostao van aktivnosti Stranke. Ovo pitawe se mora izu~iti i razre{iti i kao preduslov za odràvawe i pro{irivawe demokratske osnove Stranke. U ovim uslovima, kada postajemo razvijena stranka, stranka svih srpskih zemaqa, kada imamo potrebu za stalnim centralnim organom i kada moramo imati strana~ku birokratiju, ovo pitawe postaje jo{ aktuelnije. Na kraju, dozvolite mi da se osvrnem na pitawe racionalnog i emotivnog. U politi~kom delovawu moramo biti racionalni. Racionalnost je presudna i u razvijenim vi{estrana~kim parlamentarnim demokratijama. U na{im uslovima racionalnost u politi~kom delovawu jo{ je aktuelnija. I pored ove opore istine, mi radikali treba i daqe punim srcem da se borimo za interese svoga naroda i svoje otaybine. Isto tako, imamo pravo na beskona~ni optimizam kao i do sada. U okviru takvih ose}awa, ja izraàvam veru da }emo u bliskoj budu}nosti iza}i na izbore za parlament jedinstvene srpske dràve, koju }e ~initi Srbija, Republika Srpska, Crna Gora i Republika Srpska Krajina, i da }emo na tim izborima osvojiti najvi{e poslani~kih mandata. Tomislav Nikoli}: Dame i gospodo delegati, molim vas da se setite da smo odlu~ili da diskusije ne traju duè od 5 minuta i da o tome vodite ra~una. Ima re~ prof. dr Vojislav Dimitrijevi}, aktuelni i do sada najsposobniji i najtolerantniji predsednik Narodne skup{tine Republike Srbije. Prof. dr Vojislav Dimitrijevi}: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, srpski radikali, kao najstariji ~lan Srpske radikalne stranke u srpskom paralmen170
tu, a najverovatnije i jedan me|u najstarijim ~lanovima Srpske radikalne stranke, pozdravqam srpske radikale, a posebno i iz sveg srca i sa ponosom pozdravqam bra}u i sestre srpske radikale iz Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Bra}o i sestre, danas i ovde u ovoj sali, tesnoj za na{ skup, ose}a se silovito narastawe snage radikala. Snage radikala na svim prostorima svih srpskih zemaqa, {to je osnov za slobodu, demokratiju i narodno blagostawe. Po{tovane dame i gospodo, ja sa ponosom ve} po drugi put otvaram parlament Srbije. Ali, sa velikom èqom o~ekujem dan da uz Boìju pomo}, pravdu i na{u slogu, i po tre}i put otvorim kao srpski radikal prvu sednicu Skup{tine svih srpskih zemaqa. Dame i gospodo, nadam se da taj dan nije daleko. Za to nam je garant dosada{wi rad Glavnog odbora Stranke, na ~elu sa na{im predsednikom gospodinom Vojislavom [e{eqem, kao i budu}i rad Centralne otaybinske uprave. Jer }emo mi, srpski radikali, biti i ostati nepokolebqivi u ostvarivawu svetog nacionalnog ciqa svekolikog srpskog naroda. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, srpski radikali, sa tim ose}awima u srcima, sa takvim mislima i sa takvim re~ima na usnama, po|imo sa ovog kongresa u srpski narod. Neka ìvi srpski narod, neka ìvi Srpska radikalna stranka! Tomislav Nikoli}: Dame i gospodo, za trenutak }emo prekinuti debatu kako bismo saslu{ali izve{taj Izborne komisije. Molim predsednika Izborne komisije Aleksandra Stefanovi}a da podnese izve{taj. Aleksandar Stefanovi}: Uvaèno Predsedni{tvo, dame i gospodo, Glavni odbor Srpske radikalne stranke, na sednici odrànoj 23. januara 1994. godine, nakon konsultacije sa rukovodstvima odbora Srpske radikalne stranke svih srpskih zemaqa, sa~inio je predlog liste za izbor predsednika Srpske radikalne stranke. Listu ~ine slede}i kandidati, azbu~nim redom: Drago Bakra~, Jovan Glamo~anin, Maja Gojkovi}, Stanoje \or|evi}, Rade Leskovac, Tomislav Nikoli}, dr Nikola Popla{en, dr Vojislav [e{eq. Po{to nije bilo posebnih predloga iznetih od strane grupe delegata ovog kongresa, Izborna komisija predlaè Kongresu da utvrdi izbornu listu za izbor predsednika Stranke u obliku u kome je predloèna od strane Glavnog odbora. Glasawe za predsednika Srpske radikalne stranke bi}e tajno. Tomislav Nikoli}: Molim vas da se glasawem izjasnimo o predlogu liste kandidata za predsednika Stranke. Ko je za? Ko je protiv? Konstatujem da je Kongres prihvatio listu kandidata za predsednika Srpske radikalne stranke jednoglasno. Obave{tavam delegate Kongresa da }ete u pauzi na glasa~kim listi}ima zaokruìvawem samo jednog rednog broja ispred imena kandidata za koga glasate obaviti glasawe. Glasa~ke kutije su ve} postavqene u holu ispred ulaza u salu. Nastavqamo generalnu debatu, re~ ima prof. dr Milan Ba~evi}. Prof. dr Milan Ba~evi}: Dame i gospodo, bra}o i sestre, te{ko je ne{to novo re}i o globalnoj politici na{e stranke, a da se ovde ve} nije ~ulo. Iz izlagawa mojih prethodnika jasno se moè zakqu~iti da smo u svom radu
171
nailazili na te{ko}e, negde vi{e, negde mawe, ali nigde nije bilo lako. Svi smo mawevi{e nailazili na iste probleme. No, rezultati su nam vrlo razli~iti, {to bi, po analogiji, trebalo da zna~i da oni koji su kvalitetnije radili imaju boqe rezultate i obratno. No, da li je ba{ tako? U Srbiji ima vi{e podru~ja koja su sasvim razli~ita po nacionalnoj strukturi, po profesionalnoj strukturi, po starosnoj strukturi, po broju radno aktivnog stanovni{tva itd. Upravo zbog toga smatram vrlo potrebnim napraviti analizu izbornih rezultata za period decembar 1992. i ovih posledwih, u svim izbornim jedinicama, a naro~ito u onim u kojima su na ovim izborima ostvareni ve}i padovi. Za{to je ovo potrebno? Po prirodi stvari, rad u svakoj opozicionoj partiji, stranci ili pokretu podrazumeva upornu borbu protiv vlasti. To je smisao opozicionog delovawa. Ali, metodi te borbe, dinamika i strategija moraju biti u najte{woj vezi sa programima stranaka. Ako na tom planu ne funkcioni{u sve veze i odnosi, ne mogu se ostvariti rezultati koji se prièqkuju. Svi smo svedoci transformacije pojedinih stranaka i wihovih programa. Veliki broj stranaka, koje su se na pretposledwim izborima nalazile na izbornim listama vi{e i ne postoje. Danas, nakon posledwih izbora imamo jasnu sliku o snazi zna~ajnih stranaka. Me|utim, snaga stranke je ne{to promenqivo, ne{to {to u trenutku opredequje bira~e za ili protiv. To moè biti ili marketin{ki kiks, neoprezno data izjava za javnost, kompromitovanost va`nijih qudi stranke, dobro centrirano podmetawe, destruktivno delovawe uba~enih pojedinaca iz drugih stranaka itd. Svaka ozbiqna stranka mora znati u svakom trenutku kakvo je raspoloèwe u drugim strankama, kakve su im namere, kakva je struktura ~lanstva i tome sli~no. A sve ovo zahteva ozbiqan analiti~ki rad. Ako stranka raspolaè ta~nim podacima i sposobnim kadrovima, logi~no je da uvek moè prona}i na~in da se adekvatno suprotstavi i prona|e najboqi mogu}i na~in za svoje delovawe. Razli~itost geostrate{kog i privrednog prostora Srbije zahteva i razli~ite pristupe u radu u Stranci. To ne zna~i nikakvo odstupawe od utvr|enih programskih na~ela Stranke. Ali od qudi koji rade na terenu zahteva veliku opreznost i rafinirani ose}aj za prezentaciju programa. Ovo naro~ito u srediiama sa me{ovitom nacionalnom strukturom. Zbog ~ega ovo isti~em? Zbog toga {to je na skupovima skoro uvek prisutan i neko ko nije srpske nacionalnosti, ko nije ~lan ili simpatizer Stranke, neko iz me{ovitog braka itd., pa svaka neopreznost ili tendencioznost moè biti i kontraproduktivna. Analiziraju}i bitne pokazateqe izbornih rezultata sa pro{lih izbora pretposledwih, koji su sa pravom smatrani vrlo uspe{nim, i izborne rezultate ovih posledwih izbora, mawevi{e neuspe{nih, sa kojima nismo zadovoqni, do{li smo i do slede}ih podataka. Struktura ~lanstva nije takva da bi se na ve}i broj visokoobrazovanih kadrova moglo u svakom trenutku osloniti, tim pre {to je najve}i broj ovih kadrova zaposlen u dru{tvenim organizacijama. Poznato nam je da su na{i ~lanovi, pa i simpatizeri, izloèni svakojakim pritiscima od strane uticajnih ~lanova vladaju}e stranke u svojim mestima, {to uveliko oteàva rad.
172
U ve}em broju slu~ajeva je dovo|ena u pitawe i wihova egzistencija. Neki su, u Kraqevu na primer, iz na{e i drugih opozicionih stranaka smewivani sa rukovode}ih mesta, a neki su ostajali i bez radnog odnosa. Ra{ki okrug je dosta specifi~an po svom na~inu rada, po geostrte{kom poloàju itd. U ra{kom okrugu, na primer, samo 1,84 odsto ~lanstva je sa visokom stru~nom spremom, {to je premalo za jednu stranku sa ambicijama kao {to su na{e. U svim op{tinama Ra{kog okruga u strukturi ~lanstva dominira sredwa stru~na sprema, a u woj radnici uglavnom iz proizvodwe. Wih je 20,02 odsto, {to bi trebalo da zna~i da radni~ka populacija iskazuje slobodnije svoje nezadovoqstvo od, recimo, intelektualaca, za koje se ne moè re}i da su apoliti~ni, ali ni da su zadovoqni svojim dru{tvenim i socijalnim statusom. Slede}a kategorija su zemqoradnici; oni ~ine 11,62 odsto ~lanstva. Pretpostavqam da je sli~no i u ostalim delovima Srbije, u ostalim izbornim jedinicama. I, ono {to je sigurno, to je da na{i ~lanovi, pored toga {to prihvataju na{e programe, nastavqaju tradiciju svojih predaka. Mi svoju {ansu sa poqoprivrednicima u daqem radu treba da traìmo u wihovom nepoverewu prema vlasti, u nejasnoj perspektivi wihove proizvodwe i ~itavom nizu drugih nesigurnosti. Na{ program o poqoprivrednoj proizvodwi je sasvim na solidnoj osnovi, ali ga treba detaqno obja{wavati i dopuwavati predlozima o revitalizaciji seoskih naseqa, tim pre {to danas u Srbiji preko 60 odsto, a u planinskim podru~jima Srbije oko 85 odsto seoskih naseqa naseqavaju stara~ka doma}instva. Gledano sa aspekta prostornog razme{taja sela, smtuacija je sve gora idu}i od nizije ka visiji i od severa ka jugu Srbije. Sledi kategorija za koju tvrdimo da predstavqa perspektivu Stranke. To su studenti i |aci. Zastupqeni su sa 11,16 odsto u Ra{kom okrugu. Sasvim solidno, ako se zna da nam je ovaj potencijal bio nedostupan na pro{lim izborima. Penzioneri i nezaposleni su, tako|e, vrlo zna~ajni u strukturi na{ih ~lanova. Nezadovoqavaju}i socijalni status, razo~aranost u vladaju}u stranku i primamqivost na{ih programskih na~ela, penzionersku populaciju dovodi u Stranku. Zanimqivo je da oni pokazuju veliku preduzimqivost i kooperativnost, {to i daqe treba negovati. Sumiraju}i rezultate i upore|uju}i ih sa rezultatima na pro{lim izborima, u Ra{kom okrugu je u svim op{tinskim centrima zabeleèn pad od 8 do 23 odsto. Najve}i padje zabeleèn u sredinama sa me{ovitom nacionalnom strukturom. Prose~na starost ~lanstva je, u proseku, 40 godina, a u strukturi po polu dominiraju mu{karci. Na kraju, bez namere da ovo bude reprezentativni uzorak za rad Stranke, zbog navedenih specifi~nosti smatramo: prvo, da na sve dozvoqene na~ine treba iznalaziti na~ine da svi odbori finansijski oja~aju makar onoliko koliko je potrebno da odbor radi normalno i u svakom odboru profesionalizovati makar jedno lice, recimo sekretara stranke, ako je to mogu}e; drugo, treba u~initi {to je mogu}e vi{e na planu uspostavqawa ~e{}ih kontakata sa sredstvima informisawa kako bi se {to pre probila informa173
tivna blokada i kako bi se lak{e saznala istina o na{em radu. To bi kod ve}eg broja gra|ana razbilo neke strahove i podozrewa od radikala, koje je ma{inerija vladaju}e stranke, a i nekih drugih stranaka plasirala u javnost; tre}e, skup{tinske govornice i druge prilike za javnu promociju Stranke treba koristiti maksimalno ozbiqno i korektno, sa konstruktivnim raspravama i u~tivim kritikama, ~ime }e se animirati i u na{u korist okrenuti neopredeqena javnost. Iako je te{ko odrediti prioritete u svim segmentima na{eg rada, ipak je za sve odbore najva`nija dobra me|uqudska saradwa, pravilna procena sposobnosti pojedinaca kojima se neki posao poverava. Nekompromitovanost ~lanova, naro~ito isturenih pojedinaca, i rad na terenu, kojim se u neposrednim kontaktima sa bira~ima ipak najvi{e postiè. Tomislav Nikoli}: Ima re~ Fejzo Kamberi. Fejzo Kamberi: Bra}o i sestre radikali, ja sam Goranac, pripadnik etnosa Goranaca u Gori, koja se prostire svom svojom povr{inom du` jugoslovenskoalbanske granice, u duìni od 60 km, u 19 sela u kojima ìvi preko 17.000 stanovnika. Imam izuzetnu ~ast da pozdravim Tre}i otaybinski kongres srpskih radikala, skup svekolikog srpstva, i zaèlim puno uspeha u wegovom radu, sa èqom da nas izabrani vo|a vodi putem ujediwewa svih srpskih zemaqa. Naravno, po na{em da to bude: gde su srpske zemqe, tu su srpski radikali. I na{a je Gora par~e Srbije. Mi, srpski radikali u Gori, ne mirimo se sa ~iwenicom da je etnos Goranaca decenijama u Brozovo vreme zapostavqan, posebno od strane {iptarske separatisti~ke mafije. Na na{u sre}u, nisu uspeli da nas, drè}i nas u strahu, albanizuju. Mnoga sistemska re{ewa negativno su se odraàvala na Goru, pa i pod sada{wem aktuelnom vla{}u. Me|utim, smatram da ve} skidamo veo tajne o svojoj genezi pred svekolikim srpstvom. Jer, toliko koliko nas ima, slede}i ideje na{eg velikog rodona~elnika Stranke, bez dlake na jeziku isti~emo svoje korene, nismo licemerni, kukavice, ne ar~imo dràvno, ve} kada je najteè mi smo najhrabriji. Bili smo to i onda kada na{a matica, po brozovom i Hoyinom Ustavu, nije imala ingerencije na celoj svojoj teritoriji. Pokazali smo hrabrost u vreme najè{}eg bujawa {iptarskog separatisti~kog pokreta na Kosmetu u borbi protiv svojatawa, ali bili smo i u prvim redovima u borbi protiv uspostavqawa zelene transverzale Alijine muslimanske dràve na na{em terenu. Po svojim patriotskim ose}awima, nepokolebqivosti da budemo to {to jesmo, po svojoj privrènosti svojoj matici Srbiji i svekolikom srpstvu, poznati smo i predstavnicima aktuelne vlasti, pred kojom, i pored ucena i pretwi, nismo poklekli. Ali, poznati smo i u {iroj srpskoj javnosti, kojoj i sa ovog na{eg Tre}eg otaybinskog kongresa poru~ujemo, da Gorom ne moè niko da trguje, ni pojedinci po ve} nacrtanoj karti, objavqenoj u ~asopisu Rime, pa ni oni koji koketiraju mi{qu {ta }e sa Kosmetom sutra biti. Jer, bra}o i sestre radikali, zar nismo ve} rekli: gde su srpske zemqe, tu su srpski radikali od Gore preko Pala, Knina, Subotice do sedi{ta u Beogradu. Na{a su deca Srbiji verna i èle da ona
174
ostane ve~na na svim svojim prostorima. I neka Gora za Srpsku radikalnu stranku bude strate{ko podru~je koje, kao i u svim dosada{wim prilikama, preseca put veliko{iptarskoj secesiji. Tomislav Nikoli}: Ima re~ mr Boris Egorov. Mr Boris Egorov: âsno Predsedni{tvo, bra}o i sestre srpski radikali, borbu srpskog naroda za srpski nacionalni interes u ovom momentu karakteri{u izmewene konstelacije snaga na rati{tima i u me|unarodnim forumima. Karakteri{u je u~estale promene stava velikih sila, propast mnogih planova i pregovora, ~ega je bilo u pro{losti, a {to o~ekujemo i u budu}nosti, i, posebno, sporazumi izme|u predstavnika aktuelne vlasti Srbije, odnosno Jugoslavije i Hrvatske, koji za mnoge istovremeno predstavqaju i bojazan da bi se pri tome moglo srpskim nacionalnim interesom i trgovati. Stavovi srpske radikalne stranke su jasni. Oni su izneti i u politi~koj platformi, i u programu, izneti su u saop{tewima i stavovima na{ih organa i na{ih vode}ih qudi. Izneti su i u novom Statutu i Programu. Me|utim, i pored toga, ja bih predloìo da ovaj kongres, odnosno odmah po wegovom zavr{etku, Centralna otaybinska uprava donese jedan dokument koji bi se zvao Srpski nacionalni interes. U wemu bi se stavovi Srpske radikalne stranke o tom pitawu, oslobo|eni drugih, isto tako bitnih i su{tinskih, ali gde bi se obuhvatila pitawa iz tog domena, definisali i javno objavili da bi se svima, ne samo svakom ~lanu na{e stranke, ne samo svakom gra|aninu srpskih zemaqa, ve} i svim inostranim kako prijateqskim tako i neprijateqskim faktorima, stavilo do znawa od ~ega odstupawa nema. Taj dokument bi bio me|a razgrani~ewa izme|u nas i svih ostalih politi~kih partija. Drugo na {ta bih se osvrnuo jeste sada{wi privredni program, koji je od ogromnog zna~aja za sve srpske zemqe, ali u koji, i pored najboqe voqe, ne mogu da verujem. Ne mogu da verujem ne zbog toga samo {to je baziran vi{e na politi~kim i socijalnim, a daleko mawe na ekonomskim potrebama, ve}, pre svega, {to ne verujem da koza moè uspe{no da ~uva kupus. I kao stav i odgovor Srpske radikalne stranke na taj program, ja bih se zaloìo za slede}e: da u narednom periodu maksimalno oja~amo na{e stru~ne timove, pre svega pravne i ekonomske, i da ih u skladu sa na{im mogu}nostima ~ak oja~amo izvesnim vrhunskim, ~asnim i strana~ki neopredeqenim ekspertima i da ti timovi, delimi~no u saradwi sa odgovaraju}im timovima drugih opozicionih stranaka, ali pre svega sami, prate realizaciju ovog programa, kao i zakone i propise koji }e se donositi. Wihov zadatak bi bio da prate i nalaze za~koqice i propuste, svesne i namerne, kako ne bi do{lo do mogu}nosti produèwa kriminalne politike dosada{we vlade, da takve odluke blokiraju, da time jo{ ja~e u~vrste ugled kako Stranke tako i wenih poslanika u skup{tinama. Podrazumeva se istovremeno ja~awe informatike, analitike i dokumentacije Stranke, uz kompjutersku obradu svih relevantnih podataka. Primarni zadatak ovih timova odvijao bi se u dva pravca: prvi, izrada alternativnog ekonomskog programa na{e stranke, i, drugi, mere i re{ewa za slu~aj nastanka totalnog kolapsa i haosa ukoliko postoje}i privredni program ne bi uspeo.
175
Tomislav Nikoli}: Ima re~ Zoran Obradovi}. Zoran Obradovi}: Po{tovani u~esnici otaybinskog kongresa Srpske radikalne stranke, draga bra}o i sestre radikali, dozvolite mi da kao predsednik Gradskog odbora Srpske radikalne stranke za grad Kragujevac prenesem bratske pozdrave svih srpskih radikala iz grada u kojem je, 23. februara 1991. godine, na zajedni~koj sednici Srpskog ~etni~kog pokreta i ve}ine mesnih odbora Narodne radikalne stranke, kako je to malopre rekao gospodin predsednik, progla{eno ujediwewe u Srpsku radikalnu stranku. Draga bra}o i sestre, bi}u slobodan da vas ovom prilikom upoznam, a neke od vas i podsetim na doprinos koji su dosada{woj borbi za ostvarewe srpskih nacionalnih ciqeva dala bra}a srpski radikali iz Kragujevca i okoline. Prve konkretne aktivnosti vezane su za stvarawe jedinice Srpskog ~etni~kog pokreta, koja je od dela [umadijskog ~etni~kog odreda formirana 7. juna 1991. godine u obli`wem selu Go{nica. Odmah posle obuke u selu Prigrevici, odred se od 19. jula 1991. godine nalazi u zoni dejstava, i to u odbrani srpskog sela Ada. Proterivawem usta{a iz sela [odolovaca i organizacijom sela Koprivna, Petrova Slatina i drugih, a jedinica kragujeva~kih ~etnika se iskazala svojim dràwem, po{tewem, i ispoqenim vojni~kim osobinama, pa je odlukom Komande za Slavoniju, Barawu i Zapadni Srem prerasla u pograni~nu stanicu milicije, sa zadatkom da izvr{i neophodne pripreme na tom prostoru za saradwu sa UNPROFORom. Po obavqenom zadatku, jedinica je od Ratnog {taba Srpske radikalne stranke dobila zadatak da se uz pomo} ratnog vazduhoplovstva prebaci na podru~je Bosanskog [amca, gde }e inicirati ustanak srpskog naroda protiv, na tim prostorima ve} uspostavqene usta{kobalijske vlasti. U odlu~noj akciji u saradwi sa 17. takti~kom grupom onda{we JNA, 17. aprila 1992. godine oslobo|en je Bosanski [amac. Oslobo|en je malo kasnije i koridor Br~ko Bijeqina Republika Srbija i organizovana wegova za{tita. Taj koridor i danas predstavqa ìlu kucavicu za Republiku Srpsku Krajinu i za Republiku Srpsku. Kragujeva~ki ~etni~ki odred je za vreme ratnih dejstava imao jednog poginulog, tri teè i pet lak{e rawenih boraca. Organizacija rada tada{weg odbora Srpske radikalne stranke Kragujevac bila je hendikepirana izvesnim nejasno}ama u samom Programu i Statutu Stranke, lo{om saradwom sa Glavnim odborom, ali i samom strukturom sastava jednog dela Odbora. Iako se rad tada{weg odbora nikako ne sme zanemariti, ve} naprotiv, ~ini se da se pravi rad i delotvornost i sprovo|ewu programskih na~ela Srpske radikalne stranke u narod manifestuje i rezultate daje prerastawem Op{tinskog odbora u Gradski odbor Kragujevac, na radnoj skup{tini odrànoj 21. februara 1993. godine. Gradski odbor je organizovan u vi{e pododbora, kao {to su pododbor za socijalna pitawa, pododbor za pravnoekonomska pitawa, pododbor za marketing i finansije, pododbor za omasovqewe ~lanstva, pododbor za bora~ka pitawa, pododbor za saradwu sa ostalim strankama i ostali pododbori. Ovakvom organizacijom Gradskog odbora Srpske radikalne stranke Kragujevac, gde svaki ~lan ima kon176
kretno zaduèwe i odgovornost, uspeli smo da uz odre|ene probleme ostvarimo niz rezultata. Na teritoriji grada Kragujevca i ne{to {ire, za deset meseci rada inicirali smo i otvorili na desetine povereni{tava, tri mesna i pet op{tinskih odbora, koji uveliko funkcioni{u. Uspeli smo da na ovim prostorima pribliìmo i za nacionalni program Srpske radikalne stranke zainteresujemo dobar deo stanovni{tva, {to }e se u bliskoj budu}nosti, nadamo se, i pokazati. Gradski odbor Srpske radikalne stranke Kragujevac od 5. avgusta 1993. godine provodi akciju na prikupqawu humanitarne pomo}i, koju raspodequje svojim borcima, invalidima rata, porodicama poginulih i ostalima kojima je ova pomo} bila neophodna. Organizuje se i akcija dobrovoqnih davalaca krvi namewena rawenicima u srpskim krajinama. Gradski odbor Srpske radikalne stranke Kragujevac organizuje sastanak gra|ana sa narodnim poslanicima i, u skladu sa svojim mogu}nostima, gra|anima, simpatizerima i ~lanovima Stranke pruà sve vrste pomo}i. Gradski odbor Srpske radikalne stranke Kragujevac, preko svojih odbornika u Skup{tini Grada, kroz na{a programska na~ela suprotstavqa se svim vidovima kriminala i nezakonitih radwi i poku{ava da svoj program reprezentuje javnosti preko sredstava javnog informisawa. Daqe, preko svog pododbora za pravnoekonomska pitawa, ukqu~ivawem u rad stru~nih qudi, poku{ava da izna|e najboqi na~in za dugoro~no re{avawe ekonomske krize svih srpskih zemaqa. Gradski odbor Srpske radikalne stranke Kragujevac u svim vidovima prati i podràva politiku vrha stranke, u ~emu smo nesebi~nu pomo} imali i od potpredsednika i jednog od osniva~a Srpske radikalne stranke, na{eg sugra|anina gospodina Tomislava Nikoli}a. Svojim telegramom podr{ke odbijawu VensOvenovog plana na{oj bra}i u Republici Srpskoj stavili smo do znawa da smo uz wih i wihovu odluku da se ne prihvati taj sramni akt. Gradski odbor, po ugledu na vrh Stranke, formira i gradsku vladu u senci. Gradski odbor Srpske radikalne stranke Kragujevac organizuje i vodi predizbornu kampawu u prethodnim izborima u celom okrugu Kragujevac. Rezultatima izbora nismo nezadovoqni, jer smatramo da u jednoj vi{enacionalnoj sredini, kakva je na{a, imamo solidnu glasa~ku podr{ku izraènu u 16,2 odsto bira~a iza{lih na teritoriji grada Kragujevca. Gradski odbor Srpske radikalne stranke Kragujevac, od februara meseca 1993. godine, u prostorijama stranke ima tehni~ko lice koje je zaduèno za saradwu sa ostalim odborima i za prijem stranaka. Ovaj gradski odbor je u svemu bazirao svoje aktivnosti prema Programu i Statutu Srpske radikalne stranke, o ~emu postoji uredna dokumentacija, koju redovno prosle|ujemo Glavnom odboru putem faksa. Gradski odbor Srpske radikalne stranke Kragujevac, kao i ve}ina odbora, imao je i ima odre|enih problema sa ostacima prethodnog reìma, prokomunisti~ki orijentisanih, ali te probleme uglavnom na vreme uo~avamo i re{avamo ih u skladu sa Statutom. Zbog toga i podràvamo Nacrt novog statuta, jer je u bitnim pitawima mnogo odre|eniji i pruà vi{e mogu}nosti za boqu organizaciju rada Stranke. Posebno zadovoqstvo isti~emo statusom Srpskog ~etni~kog pokreta u novom Statutu Srpske radikalne stranke.
177
Bra}o i sestre radikali, èleli bismo da ovom prilikom ukaèmo i na neke nedostatke u organizaciji, ~ijim bi otklawawem, po na{em mi{qewu, Stranka mnogo boqe funkcionisala. Dosada{wa saradwa Glavnog sa ostalim odborima nije bila na zavidnom nivou, {to bi po, na{em mi{qewu, trebalo izmeniti. Glavni odbor bi trebalo da postavi tehni~ko lice koje bi informacije usmeravalo u oba pravca. Utisak je da komunikacije me|uokru`nih i okru`nih odbora nisu dobre, {to bi svakako trebalo ispraviti. Predlaèmo svim op{tinskim odborima unutra{wu organizaciju po principu pododbora, kakvu ve} ima Gradski odbor Kragujevac, jer se takvim na~inom rada pruà mogu}nost svim obrazovanim i pametnim qudima, ~lanovima i simpatizerima Stranke, da daju svoj puni doprinos u sprovo|ewu i usavr{avawu programa Srpske radikalne stranke. Predlaèmo da svim zaslu`nim ~lanovima i borcima Srpskog ~etni~kog pokreta, koji su proneli slavu Srpske radikalne stranke, Glavi odbor uputi zahvalnicu za li~ni doprinos, a na predlog i u saradwi sa svim op{tinskim odborima. Gradski odbor Srpske radikalne stranke Kragujevac podràva kandidaturu gospodina vojvode dr Vojislava [e{eqa za predsednika Srpske radikalne stranke. Bra}o i sestre, gospodo radikali. Pravi~nost je najve}i ukras svih nas. Ona }e ujediwenom srpstvu doneti sre}u i napredak. @ivela ujediwena srpska dràva! Tomislav Nikoli}: Moram jo{ jednom da vas upozorim na vreme koje je dragoceno i koje smo dogovorili da po{tujete u svojim diskusijama. Pre pauze ima jo{ re~ A}im Vi{wi}. A}im Vi{wi}: Dame i gospodo, bra}o i sestre srpski radikali, evo nas danas ovdje pod svijetlim orlovima Nemawi}a, da potvrdimo dosqedno izvr{avawe Kosovskog zavjeta. Danas su ovdje sve srpske zemqe, na{e mile Republika Srpska Krajina, Republika Srpska, Crna Gora i Srbija. Ovdje su i oni prvi i oni sada{wi srpski pijemonti. A sasvim sigurno dana{wi srpski pijemont je preko Drine. Ovdje je svesrpska radikalska snaga. Kako iz Gore ârne, zemqe srpske dolazimo, kao Crnogorci Vladike Danila, svetog Petra Cetiwskog i Wego{a, moramo vam re}i da se ponosimo wihovim i na{im velikosrpstvom. Gorski vijenac je na{a Biblija. Svesrpska Biblija i vje~iti branik srpstva ne samo u Crnoj Gori od turkaluka i latinluka ve} i od svega pokoravaju}eg i branik ~esti i imena. Osje}amo sada, sestre i bra}o srpski radikali, da u svima nama vri Vijenac gorski sa kosovskim pogledom u o~ima. Crna Gora je skoro pola milinejuma bila opkoqena morem ravinskim, gladna, bosa i gola, ali uvijek ~asna. I danas kada su nas okovali, u Crnoj Gori su svi za svesrpski nacionalni interes i za jedinstvenu veliku srpsku dràvu. Raniji izdajnici u Crnoj Gori bili su kukoq ìta zdravoga i zato {to su bili gladni i bosi, ali evo danas Crnom Gorom haraju gromoglasno i obijesno neki novi izdajnici, neki beslovesni Crnogorci. Oni su gromoglasni zato {to ih ima malo i vrlo su nervozni, ali nijesu danas kako }e biti sjutra. Na{ imperativ bi morao biti sqede}i: oja~ajmo zemqu na{u zakonima, i ekonomijom i cjelokupnom organizovano{}u da bi na{a ogromna nacional178
na pamet i sveukupne sposobnosti vratile sjaj i odbranile slavu zemqe Nemawi}a. Ograni~imo samovoqu svih ure|enom zemqom prava, a svojom kulturom podastrimo na{ zdravi srpski nacionalizam. Samo kulturan ~ovjek moè biti pravi nacionalista. Neka nam zasjaju wive, planine, srpsko more, rijeke i jezera sa svojim pravoslavnim srpskim crkvama i manastirima. Mi znamo da moèmo, mi to moramo, i naravno, mi to ho}emo. @ivjela jedinstvena i velika srpska dràva, ìvjela mudrost, temeqnost, neustra{ivost, patriotizam nas srpskih radikala. A na{e vo|e uvijek neka rukovodi op{tenarodni interes i neka ih za pojedina~no dobro u op{tem dobru na{eg srpskog naroda i otaybine, ~uva Bog. @ivjeli, sestre i bra}o srpski radikali, na mnogaja qeta! Tomislav Nikoli}: Dajem pauzu do 15,30 za glasawe, a onda nastavqamo sa debatom. Mla|en Radovanovi}: Po{tovani predsedni~e, po{tovano Predsedni{tvo, bra}o i sestre srpski radikali, dolazim iz [ida, gde Srpska radikalna stranka ima preko 1.200 ~lanova, formiranih po mesnim odeborima u skoro svim selima op{tine. Srpska radikalna stranka ima sedam odbornika u Skup{tini op{tine, i jednog narodnog poslanika u Republi~kom parlamentu. A krenulo se prakti~no od jednog ~oveka, Milenka Petri}a î~e, koji je, ruku na srce, i najzaslu`niji i najve}i krivac {to nas je ovoliko radikala. U prvim danima rad se odvijao ilegalnim delovawem nekoliko na{ih ~lanova, da bi za kratko vreme Srpska radikalna stranka izrasla u najja~u i najorganizovaniju opozicionu stranku [ida. U tim prvim danima neminovno se osetio i nedostatak kvaliteta, {to u posledwe vreme poku{avamo angaòvawem mla|ih, obrazovanijih qudi da nadoknadimo. Nemogu}nost trajnijeg re{ewa samofinansirawa, a ideja je bila stvarawe samostalne firme, nismo mogli na izborima za lokalnu samoupravu sprovesti agresivniju predizbornu kampawu. To se u krajwem slu~aju odrazilo i na broj odbornika u op{tinskoj skup{tini. Rad Stranke u mnogim kqu~nim trenucima svodio se na izuzetan entuzijazam i po`rtvovanost nekolicine qudi. Na{a je nesre}a {to smo i u onom i u ovom ratu, zbog velikih izdaja bili i ostali na granici sa nekad bra}om, sa Hrvatima. Da zlo bude ve}e, mudro, izdajni~ki, namerno je ostavqen taj deo Hrvatske koji sa 36 km dodiruje [id i Srbiju, a samim tim potpuno deli i razdvaja dve na{e mlade republike Zapadne Srbije. I zbog tog i takvog poloàja i uslova izbijawem ovog rata, mi iz [ida poneli smo i podneli veliki teret i velike `rtve. Koliko je u tim prvim danima rata u [idu bilo vojske i dobrovoqaca, te{kih rawenika, i na{e pomo}i, to samo mi znamo. I to se nikada ne moè zaboraviti jer se ~esto radilo dan i no}, a naj~e{}e je bilo biti ili ne biti. Ovde, me|u nama su i na{a bra}a radikali iz Mirkovaca, Vukovara, Bijeqine, i oni su svedoci da je od prvih dana do danas na{ rad i na{a pomo} bila stvarno velika, a posebno u samom za~etku i u toku rata. Zbog pomenute izdaje, [id je danas ostao kao kakav most koji spaja Srbiju sa mladim republikama, ali i kao nekakva kapija izme|u samih republika. I eto, zato mi {idski radikali imali smo i imamo posebno te{ke obaveze i ulaèmo dodatne napore da ih re{avamo.
179
Iako Srbija zvani~no nije u ratu, ipak smo mi u [idu od strane usta{a tri puta èstoko bombardovani. Sve ukupno, u toku ratnih dejstava, imamo preko 30 `rtava, blizu 40 te{ko rawenih i oko 70 lak{ih invalida. A me|u wima je veliki broj na{ih boraca i ~lanova. Kolike su bile i ostaju na{e obaveze prema svima wima i wihovim porodicama, ne treba govoriti. Kao grani~na op{tina, mi smo se u radu Stranke zatvarali i re{avali samo svoje probleme. Opet, kao i u ratu, sa radikalima obe republike zapo~eli smo rad na postavqawu i {irewu svih programa Srpske radikalne stranke, i na{ doprinos {to nas je ovde sa svih strana je tako|e veliki. Rezultati na{eg rada stoje u ~iwenici da je Srpska radikalna stranka aktivno u~estvovala u ratnim zbivawima putem slawa svojih dobrovoqaca na rati{ta Bosne i Krajine. Prikupqawem vi{e od 400 tona hrane, ode}e i obu}e, kao i velike koli~ine lekova i sanitetskog materijala za ratne bolnice Ozrena, Doboja, Br~kog, Vukovara, a u posledwe vreme zbog izuzetno te{ke situacije u zdravstvu Srema, i za bolnicu u Sremskoj Mitrovici i Dom zdravqa [id. Sve to ~uvamo dokumentovano, i u arhivi Stranke. Organizovali smo i deqewe lekova u prostorijama Stranke, pou~eni iskustvom, da bismo spre~ili svaku zloupotrebu. Srpska radikalna stranka i wena sekcija za ~etni~ki pokret, formirana u [idu, odigrala je kqu~nu ulogu u prihvatu i pruàwu pomo}i na{im Srbima koji su se razmenom ku}a doseqavali na teritoriju na{e op{tine, naro~ito u sela Kukujevci, Va{ica, Morovi}, Gobarac i Sot. Srpski radikali, pored te{kog udarca u predizbornoj kampawi, gde je zatvarawem nekoliko kqu~nih qudi, pretilo da stranka potpuno stane sa radom, na{la je u svojim rezervama maksimum snage i po{teno odradila predizbornu kampawu. I pored toga {to su rezultati za tre}inu slabiji nego na prethodnim izborima, za nas oni predstavqaju veliki podsticaj i saznawe da nas niko i ni{ta ne moè uni{titi. Gre{aka i slabosti je, svakako, bilo. Me|utim, novim kursom u radu sa mesnim odborima, a smatramo da je tu kqu~ uspeha za stvarawe boqih uslova za jo{ kvalitetnije opoziciono delovawe u samoj op{tini, i}i }emo do same pobede. Hteo bih, bra}o i sestre, ovom prilikom, sa nekoliko re~i da se svima vama, a sve u dobroj nameri, obratim i uputim nekoliko kritika na{em glavnom rukovodstvu. Aktivnim koalicionim delovawem sa socijalistima, radikali su prakti~no celu opoziciju i sve wihove àoke svalili na svoja ple}a. I taj rat sa drugim opozicionim strankama je bio neminovan. A to je socijalistima i te kako odgovaralo. A tada je postojala {ansa da se oni marginalizuju i svedu na stranku bez ve}eg politi~kog uticaja. Da apsurd bude ve}i, svi op{tinski odbori su jasno stavqali do znawa na{em rukovodstvu da sa wima ne moè da se ostvaruje saradwa. Jer, oni samo ho}e vlast za sebe. Jedino se uspelo u onim op{tinama gde su opozicione stranke imale snage da se dogovore, tu su na nivou lokalne samouprave i ostvarile neku vlast. Dopustili smo vrlo lako, a bili smo mnogo ja~i, mnogo ja~i nego sada, da socijalisti postave svoje qude na kqu~na mesta u parlamentu. Celu vladu formiraju i rade
180
{ta ho}e. Ne uvidev{i pravog protivnika, raspliwavali smo se u me|ustrana~kom ratu, uvidev{i kasno namere protivnika. Bez procene i konsultacije ~lanstva po~eo je teàk rat sa socijalistima, gde su oni pou~eni iskustvom, moramo ipak re}i, iza{li kao pobednici. Zar je vredelo sveti put radikala uprqati javno daju}i podr{ku jednom agentu Cije Slobodanu Milo{evi}u. I sa~uvati glavu najve}eg mafija{a Srbije Radomana Boòvi}a. A Bog mi je u pomo}i, ako je to la`. êsto ishitrenim odlukama, bez konsultacije ~lanstva, dovodili ste nas u poziciju da se samo sa vama saglasimo, nemaju}i pravi uvid u sr` i problematiku takvih odluka. Bra}o radikali, nikada se komunisti nisu i ne}e promeniti. I to nama treba da je jasno. Ne treba ispustiti ruku pomirewa drugih opozicionih stranaka i u svemu tome treba traìti svoj interes i maksimalno gurati svoje ideje. Medijskom zastupqeno{}u samo predsednika na TVduelima, u o~ima drugih ostavqa utisak o stranci u kojoj jedan ~ovek o svemu odlu~uje. Pitam se da li su qudi iz najuèg rukovodstva koji se na skupovima {e}kaju, sposobni da iznesu teret preobraàja rada Stranke, a on je po svoj prilici neminovan. Jer, srpskom narodu treba ekonomski, politi~ki, i kulturni preobraàj. A vazda su to bili radikali, koji su to pokretali. I sada{wom raspodelom poslani~kih mesta forsiraju se qudi koji imaju po ~etiri funkcije. Pa taj ne moè ni jednu ~estito da obavqa. Ova moja kritika i kritika koju upu}ujem iz Op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke nije i ne sme biti u zloj nameri. Jer ovo mesto je gde se moèmo i sva|ati, ali kada se ovde dogovorimo, onda tamo napoqu, u narodu, moramo sa mnogo po{tovawa to i ostvariti. Jer, nama samo srpski narod moè biti sudija, a samo srpski ciqevi put. Stoga Kongresu èlim uspe{an rad i, ispred Op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke [id, prenosim iskrene pozdrave i ~estitke. Tomislav Nikoli}: Ja vas jo{ jednom i posledwi put upozoravam da smo se dogovorili da debata svakog pojedina~nog u~esnika traje pet minuta. Re~ ima Ilija Darmanovi} Ilija Darmanovi}: Dame i gospodo, ovo je istorijski datum Srpske radikalne stranke gde smo objedinili ~etiri srpske zemqe zajedno, da donesu zajedni~ku odluku srpskih radikala, da imamo jednu stranku u svim srpskim zemqama, na ~ijem ~elu je jedan predsednik, koga }emo mi danas izabrati. Formirani smo radi za{tite interesa srpskog naroda. Pokazali smo se radom i opravdavali poverewem naroda u~e{}em u svim dosada{wim aktivnostima i svim parlamentima u kojima smo nastupali. Uspeh stranke je u wenom programu i u wenom vo|i, koji je mudrim potezima i re~ito{}u animirao civilizovani svet tako da smo okupili prave srpske patriote i u~vrstili temeqe Stranke objediwene u jednu celinu. Posledwi izbori smatramo da su bili realni, a odnos snaga prema drugim strankama je taj da smo zadràli pravo svoje ~lanstvo i iskrene patriote. Stranka je u proteklom periodu imala izvesnih potresa, ve}inom iz li~nih interesa tih qudi koji su te interese stavili ispred interesa Stranke i srpskog naroda u celini. Takvi su oti{li. I opet }e oti}i svako onaj ko je Srpsku radikalnu stranku shvatio kao {i}ar,
181
a srpstvo kao zanimawe. Srpska radikalna stranka je posle tih potresa i ja~a i bi}e jo{ ja~a, {to }e pokazati, nadam se, i ovaj kongres. Mi smo parlamentarna stranka u svim srpskim zemqama. Time se ne moè pohvaliti nijedna druga stranka, pa ~ak ni vladaju}a. Ciq Srpske radikalne stranke je da ujedini sve Srbe. Vreme je za to, vreme je da se vrate srpski patrioti koje je komunisti~ki reìm u toku i posle Drugog svetskog rata proterao sa svojih ogwi{ta. Moramo ekonomski ja~ati stranku, podmla|ivati ~lanstvo i razvijati qubav me|u srpskim patriotama. Ni najnoviji poku{aji nekih, sada ve} biv{ih ~lanova Srpske radikalne stranke u Crnoj Gori, nisu uspeli. Niti }e uspeti da provedu svoje sulude ideje o cepawu Stranke. To smo uspeli u korenu sase}i, i sada smo ja~i i slo`niji. U tim namerama oni podr{ku mogu na}i u redovima vladaju}e stranke i Televizije Crne Gore, ali ne}e uspeti. Srpski radikali su to spre~ili. Novi statut }e olak{ati i organizaciono mnogo pomo}i da se re{e mnoga pitawa i mnoge dileme i u organizacionom smislu za ja~awe Srpske radikalne stranke. Tomislav Nikoli}: Re~ ima dr Radomir Popovi} Dr Radomir Popovi}: Gospodo predsedavaju}i, dame i gospodo radikali, kao ozbiqna i konstruktivna stranka, uporedo sa politi~kim programom, dajemo veliku va`nost i veliki zna~aj ekonomskom programu. Ne bih se sloìo sa nekim konstatacijama koje su ovde iznete na ra~un ovoga. Jasno je da opstanak nacije, svih gra|ana u svim srpskim zemqama, nesporno zavisi od toga kakva }e ekonomija biti, da li je ona jaka itd. Aktuelnu ekonomsku politiku karakteri{u zastarela i prevazi|ena shvatawa, administrativno birokratski upliv i direktno me{awe u ekonomske tokove. Sve ovo sputava ekonomsku inicijativu, onemogu}ava slobodno trì{te, slobodan protok novca, robe, rada i kapitala. Ovaj koncept tzv. dogovorne ekonomije predstavqa recidiv pro{losti iz vremena komunizma, koji dana{wim socijalistima omogu}ava odràvawe na vlasti. Efekti ovakvog koncepta su poraàvaju}i. Do{lo je do veoma izraènog pada fizi~kog obima proizvodwe. Nesta{ice roba na trì{tu i veliki poreme}aji, a uz to je jo{, ako ovome dodamo i neke pogre{ne poteze koje je vodila aktuelna vladaju}a Socijalisti~ka partija u domenu monetarnofinansijske i poreske politike, do{lo i do procvata sive ekonomije, pojave paralelnog i crnog trì{ta, kao logi~ne reakcije na ove mere. Ovo zaista jesu te{ke kvalifikacije, ali one su nesporne i mi smo ukazivali na pogubne posledice svega ovoga, naro~ito u saveznom i republi~kom parlamentu. Pod pritiskom argumenata, protagonisti dogovorne ekonomije samo su deklarativno pristali na du`nost ekonomskih promena. Vreme je nama kao kriti~arima jedne takve koncepcije dalo za pravo. Moram da kaèm da su na{e prognoze, procene i stavovi bili na mestu. Izme|u ostalog, rezultat takvog na{eg stava je bio da smo iza{li javno da izglasamo nepoverewe aktuelnoj vladi gospodina [ainovi}a. Sve ovo je ilustrativno na primeru agrara. Dràva, kao {to je Srbija, koja ima Vojvodinu, Ma~vu, Pomoravqe i druge ìtnice, koja moè da proizvodi velike koli~ine hrane i za izvoz, suo~ena je sa problemom nesta{ice nekih va`nih proizvoda. Bez potrebe }e182
mo, ako se ne{to bitnije ne promeni, ubrzo ~ekati na milost belosvetskih mo}nika za uvoz hrane kao humanitarne pomo}i. Na{ ekonomski program i, u okviru wega, program argarne politike, na kome sam ja radio, uzgred re~eno, jasno i nedvosmisleno ukazuju da je mogu} brz i efikasan izlaz iz problema u kojima smo se na{li. Bez straha od neuspeha i bilo kakvih rezervi, ovo moèmo ista}i. Na{i programi zasnovani su na savremenim shvatawima, zdravoj ekonomskoj logici i proverenim re{ewima u praksi savremenih, razvijenih i ekonomski jakih zemaqa. Insistiramo na obezbe|ewu odre|enih preduslova. Ovo podrazumeva korektnu, slobodnu ekonomsku inicijativu i proizvodwu, kojoj je glavni motiv sticawe dobiti, koja jedino moè biti oporezovana. Od drugih preduslova va`no je ista}i slobodno trì{te, sa slobodnim protokom robe, rada, novca i kapitala. Moraju se uvaìti pariteti, standardi, kriterijumi, merila i vrednosti koji vaè na me|unarodnom trì{tu. Stoga insistiramo, posebno kada je poqoprivreda u pitawu, da garantovana cena strate{ki va`nih proizvoda mora biti obezbe|ena u stabilnoj valuti. Samo ovako mogu}e je normalizovati proizvodwu, stvoriti proizvode koji }e po ceni i kvalitetu bez problema mo}i na}i mesta na stranom trì{tu, odnosno u izvozu. Sve ovo brzo }e oja~ati odbrambenu mo} i ekonomski oja~ati i dràvu i gra|ane, stvori}e se èqeni nivo ìvotnog standarda stanovni{tva, i re{iti neka druga va`na pitawa. Tomislav Nikoli}: Re~ ima Gordana Bulatovi} Gordana Bulatovi}: Bra}o i sestre, jedna kratka dopuna moje bra}e iz Crne Gore. Celo vreme sam se trudila da me|u vama ovde prisutnim zapazim jedno mlado vite{ko lice, ali do sada to nisam uspela. On o~ito nije ovde, on je na bojnom boqu, sa koga nikada, bar do sada, koliko ja znam, nije uzmakao vojvoda Slavko Aleksi}. Sve ovo {to se danas de{ava ovde wemu i wemu ravnima je neosporno velika moralna pomo}. Ali, wima treba i druga vrsta pomo}i ili, boqe re}i, sve vrste pomo}i. Oni oskudevaju u svemu, sem u srcu juna~kom. Zato shvatite ovo kao jedan poziv organizovane pomo}i tim na{im junacima, borcima odnosno Obili}ima. A mi radikali iz Boke, odnosno iz Crne Gore, znamo da na{a zemqa i na{e pleme propadnuti ne}e dok imamo takve qude. Tomislav Nikoli}: Re~ ima Danilo Golubovi} Danilo Golubovi}: Po{tovano predsedni{tvo, po{tovani delegati i dame i gospodo radikali, ja ovde sa svojom ekipom predstavqam Smederevo, okru`ni sam predsednik. Moram da vam iskaèm zadovoqstvo, i svoje li~no i svih ~lanova iz smederevskog kraja, koji su me zaduìli da vas pozdravim. Jer, ovo je jedan ogromni napredak i skok u razvoju Stranke, u na{em celokupnom razvoju i svim programskim na~elima. Naro~ito sada kada se skupqamo ovde i stvaramo stranku koja treba da bude prete~a velike, prave i sna`ne stranke, koja }e predstavqati celu na{u Srbiju, ni veliku ni malu, nego onakvu za kakvu i koju su se borili i krvarili Srbi stotinama godina. Sada smo kona~no na pragu i na vrhu te piramide, na pragu smo da ostvarimo na{ istorijski san i da imamo kona~no na{u pravu domovinu, zajedni~ku.
183
Na{a stranka od raspleta jugoslovenske krize imala je nepromeweni stav, {to jeste jedna od glavnih osobina na{e opozicione partije, koja je, po mom mi{qewu, i najcewenija opoziciona partija, bez obzira na izborne rezultate, koji su splet raznoraznih okolnosti. Me|utim, Stranka je, po~ev od ~uvene sednice u Sava centru, gde je nastao raskol izme|u nas i socijalista, ali ne raskol u dotada{woj saradwi nego raskol u vidu shvatawa politi~ke borbe i nacioialnog programa, gde smo kona~no i svim onim nevernim Tomama, koje su govorkale i dobacivale iz raznih niskih pobuda, da je na{a stranka i na{a partija rezervna partija Socijalisti~ke partije kona~no zatvorili usta i stavili do znawa da Srpska radikalna stranka jedina najpo{tenije stoji na barikadi odbrane celokupnog srpstva i celokupnog srpskog naroda. Od tada pa nadaqe, nijedan progre{ni potez ja ne vidim u politici Srpske radikalne stranke, nijedan progre{ni potez ne moè da se pripi{e ni na{em rukovodstvu, ni uèm, ni {irem. Mogu da vam kaèm da je zasluga na{ih boraca u ovom raspletu jugoslovenske krize i u pomo}i na{oj bra}i Srbima u Republici Srpskoj i u Republici Srpskoj Krajini od ogromne pomo}i i mislim da }e tek istorija pokazati, kada se sve sagleda, kolika je uloga u tome bila Srpske radikalne stranke. Smederevo je kraj koji je dao veliki broj boraca, od kojih su mnogi, konkretno ~etvoro, ostavili svoje ìvote na barikadama odbrane srpstva, a da ne govorim o broju rawenih i invalida. I zato je prvenstveno na{a uloga da podrìmo mi{qewe velikog broja delegata da moramo dati sve od sebe da na{im herojima, na{ih borcima i wihovim porodicama pruìmo maksimalnu pomo} u svim vidovima. Pri tome mislim na zapo{qavawe, na materijalnu pomo} i sve drugi vidove pomo}i. Apelujem na sve da damo svoj maksimalni doprinos. U svim podru~jima politi~ke borbe, a vi znate i svi mi znamo da se Srpska radikalna stranka zalaè iskqu~ivo za metode politi~ke borbe, i nijedne druge, zna~i i u jednom i u drugom parlamentu i na svim drugim mestima, gde je takva borba dostupna, zalagali smo se za uklawawe sa politi~ke scene svih onih koji su {tetili ovom na{em dru{tvu i ovom na{em narodu. Svesni smo u kakvoj situaciji ìvimo, svesni smo i svih pogubnih dejstava sankcija i ogromnog kriminala, koji je dopro u svaku poru dru{tva. Tvrdim vam da glavni zadatak na{e partije, ako Bog da na vlasti jednog dana, ne}e biti samo preporod na ekonomskom, socijalnom i kulturnom planu, za {ta mi imamo snage i vrlo dobar i konkretan program, ve} da stanemo na put kriminalu, koji je zaista enormne razmere dobio. Ja mislim da }e to godinama i godinama biti rakrana ovog na{eg dru{tva. Videli smo da u posledwe vreme u jednom delu na{eg ogranka ove nove stranke ima nekih disidenskih situacija i ja bih stvarno apelovao da sada kada Stranka ostaje, a to je mi{qewe i u narodu, jedina prava opoziciona partija, jer ovo sve {to se de{ava u srpskom parlamentu upravo govori da je Srpska radikalna stranka jedina ostala na svojim principima, neporeme}ena, nije skrenula nijednog trenutka sa kursa prave opozicione partije. Ovo {to se sada vidi u srpskom parlamentu je samo dokaz ispravnosti na{e politike i dokaz da sve one opozicione partije koje su nama prebacivale raznorazne epite184
te, koji nisu ni za ponavqawe, tek sada pokazuju svoje pravo lice. Potpuno podràvam na{ novi Statut, a naro~ito Program, i nadam se da }e na{e rukovodstvo uè, {ire, kao i svi mi dole do zadweg ~lana, dati svoj maksimalni doprinos na wihovom sprovo|ewu. Time }emo sigurno biti na pravom putu i jednog dana kada do|emo na vlast, uz na{e ideje i kadrove, ova programska na~ela }e nam omogu}iti da kona~no srpski narod u svojoj slobodnoj, demokratskoj srpskoj dràvi doìvi preporod. Jer, srpsko podnebqe i srpski narod, sa svim svojim znawem i ume}em, koji pokazuje kada ode i radi na Zapadu, i sa svim prirodnim predispozicijama, zasluùje da bude u vrhu demokratskog ìvqewa u ovoj Evropi. I nadam se da jednog dana, kada Evropa shvati da je na pogre{nom putu u svome odnosu prema srpskom narodu, da }emo dokazati da }emo biti jedna od najrazvijenijih demokratskih, kulturnih dràva. U to ime ja èlim da pozdravim sve delegate, da nam poèlim uspe{nu budu}nost i da jednoga dana, ako Bog da, ovo bude onaj parlament koji je na{ uvaèni kolega, sada{wi predsednik Skup{tine Srbije poèleo svima nama. Tomislav Nikoli}: Re~ ima êdomir Vasiqevi}, a slede}i je dr Radojko Aksi}. êdomir Vasiqevi}: Uvaèno Predsedni{tvo, ceweni radikali iz svih srpskih zemaqa, ~ast je, ponos je ovo danas {to radimo u veoma te{ko vreme, u vreme kada u zemqi nema zajedni{tva, u vreme kada u zemqi haraju oni koji su harali 50 godina, u vreme kada danas oni poku{avaju da urade ono {to smo mi ve}, evo, uradili. Neki dan reko{e da ho}e oni da formiraju svoje stranke po srpskim zemqama. Bojim se da su malo zakasnili. Ako danas ovo gledaju, a verujem da oni to budno prate, jer imaju i instrumenata, imaju i podanika koji prate i gledaju, ja mislim da im nije svejedno i nije im milo. Srpska radikalna stranka ovo {to je postigla za ponos je sveukupnog srpstva u svim srpskim zemqama. Socijalisti~ka partija je uspela da razbije deo opozicije. Uspela je finansijskim sredstvima da ih razbije. Ali, kad je to poku{ala da u~ini sa nama, tu je razbila svoj {tit i istupila svoju o{tricu. Nadam se za sva vremena. Sigurno da zaslugu za sve ovo {to se danas ovde de{ava ispred javnosti srpske, svih srpskih zemaqa, da je najve}a zasluga upravo rukovodstva na{e Stranke {irom srpskih zemaqa, kako u srpskoj Crnoj Gori, u Republici Srpskoj tako i u Republici Srpskoj Krajini, posebno u Srbiji. Vidite, oni su poku{avali, mislim na vladaju}u Socijalisti~ku partiju, da osnuju svoju stranku u srpskoj Crnoj Gori. Nisu uspeli u tome. Vide se wena snaga i wen autoritet u tom delu srpske zemqe. Poku{avaju ovih dana da to urade u Republici Srpskoj Krajini, bojim se da im ni tamo ne}e po}i za rukom. Ali, ono {to im je po{lo za rukom ~uo sam ovde sa ove govornice, kaè: pobedili su nas. Ja vas bra}o i sestre uveravam da nas nisu pobedili i nikada nas ne}e pobediti. A nisu nas pobedili {to oni sami nisu radili da nas pobede. Oni su radili, bra}o i sestre, sa Jezdom, oni su radili sa Dafinom, oni su radili sa Kosti}em, oni su radili sa robom iz Bora, berzanskim robama. Oni su radili sa robom iz Trep~e, a nisu uspeli da nas pobede. Wihova pobeda je Pirova pobeda kratkog daha. Nisu uspeli da nas pobede i ne}e.
185
Kada nisu sa takvom finansijskom mafijom uspeli da nas pobede, ja se nadam da ne}e imati u narednim izborima {ansu, pa ~ak pitam se da li }e uspeti i da iza|u na izbore. Razbi}e se oni. Ve} je rasulo kod wih nastupilo, pa dele ono {to su opqa~kali od srpskog naroda. Po~eli su da se oko toga sva|aju i otimaju. To }e im do}i glave. Vidite, oni su nas hapsili. Vidite, oni su nama pretili, oni nam danas otimaju osnovna sredstva da nas onemogu}e da radimo. Ali, ja im poru~ujem sa ove govornice da }emo mi na golom kamenu da zaradimo i o~uva}emo zajedni{tvo Srpske radikalne stranke u svim wenim delovima, gde god postoje srpska noga i srpska ~izma. Bra}o i sestre srpski radikali, ovih dana na televiziji, na toj nesre}i srpskog naroda, sveukupno, od laì se ne moè ìveti, jer su, toboè, uradili eksperti program koji vodi srpski narod u procvat, u budu}nost. A evo, koliko ju~e demantuju i povla~e odre|ene delove svog programa, jer, kaù, navodno, pogre{ili su ili prave ustupke, a, sa druge strane, nosilac tog programa javno iznosi da su la`nim novcem, bezvrednim papirima, otkupili odre|en deo deviznih sredstava. Zna~i, ponovo preko bezvrednih papira pqa~kaju srpski narod, da mu uzmu i ono malo {to mu je ostalo kapitala. Isto tako, najavquju da nema ni{ta od rigoroznih primena tih mera kod otpu{tawa radnika, a najavili su otpu{tawe preko 500.000 radnika. Evo, ve} su se danas upla{ili, jer ide prole}e, narod je gladan, narod je obezvre|en, narod je obe{~a{}en i narod }e iza}i na ulice. Oni se toga pla{e. Pla{e se da }e prevremeni izbori da do|u ve} do kraja petog ili {estog meseca, i izgubi}e za sva vremena vlast. Ako Bog da, to }e i da im se desi. Tomislav Nikoli}: Re~ ima Radojko Aksi}. Radojko Aksi}: Po{tovano Predsedni{tvo, dame i gospodo, meni je ~ast {to mogu da se obratim na ovako sve~anom skupu. Po~eo bih prvo sa onom pri~om koju je na{ predsednik [e{eq poku{ao da objasni, za{to smo im davali, recimo, tri meseca rok i sli~no. Me|utim, ja mislim da je tu bila jedna mala gre{ka, jer tada smo bili medijski mnogo prisutni. I trebalo je pre iskoristiti, pre toga, pa ih skinuti sa vlasti. Ranije bi do{lo do izbora i ranije bi mogli da vladaju kao bez Skup{tine. Hteo sam da kaèm da je lako kritikovati, ali treba ne{to konkretno i predloìti. Na primer, u pore|ewu sa pro{lim izborima, sada smo, kao relativno siroma{na stranka, dobili mnogo mawe poslanika. Zna~i, treba raditi na tome da se {to vi{e poveèmo sa na{im simpatizerima, pripadnicima ~etni~kog pokreta u inostranstvu. Zatim, treba da se poveèmo ovde, jer ovde imamo ~etiri srpske, da ih nazovem zajednice ili dràve, pa da napravimo preduze}a pomo}u kojih bismo zara|ivali novac. Jer, bez novca nema pravilne pripreme za izbore. I u tom smislu bih savetovao da za slede}e izbore po mogu}nosti, u stvari obavezno, iznajmimo neku profesionalnu agenciju koja se bavi predizbornom kampawom. Isto tako, trebalo bi da bude malo vi{e na{ih novina, a ~ak mo`da i jedan deo televizije, mada za to nemamo novca. Imao bih, ja sam ina~e sa Vra~ara predstavnik, odnosno delegat, da, na sugestiju jednog kolege Crnogorca, predloìm da se u na{oj stranci iz govora i pisanih dokumenata izbaci naziv Sanyak i uvede Ra{ka, kako je sada u
186
ovom novom Statutu. Daqe, da se izbaci musliman i da pi{e poturica. Jer, ko su muslismani? Ja sam drugo ìveo tamo u Frankfurtu, jedno 10 godina, i radio. Bio je tamo i neki @ika ~etnik. I on kaè: kakvi muslimani, to su poturice i ni{ta drugo. Jo{ bih hteo da primetim, a ve} sam to rekao ~lanovima Glavnog odbora, da je u ovom najnovijem programu vrlo malo pa`we pokloweno zdravstvu, maltene je presko~eno, sem socijalne politike. Smatram da to treba da se dopuni. A pogotovu se zalaèm za otvarawe lekarske komore. Jer, kao {to postoji advokatska komora, tako isto mora da postoji lekarska komora. I, na kraju, po{to mi vreme isti~e samo da pomenem da se treba pozabaviti verom i {to vi{e je negovati. Jer, znate, da Jevreji nisu imali toliko i toliko godina dràvu. Jednom prilikom sam razgovarao sa jednim wihovim profesorom i on mi kaè, doktore, vera nas je odràla, da nije we bilo, ne bismo sada imali dràvu. Tomislav Nikoli}: Ponovo vas upozoravam da po{tujete vreme koje smo dogovorili. Re~ ima Branislav Vaki}, slede}i je dr Stanko Studen. Branislav Vaki}: Bra}o i sestre, kao u~esnik osniva~ke skup{tine Srpske radikalne stranke, koja je odràna pre tri godine u Kragujevcu, ~ast mije {to u~estvujem na ovom kongresu, koji predstavqa logi~an nastavak posla koji je tada zapo~et i koji ozna~ava novu fazu u razvoju na{e stranke. Mislim da je ovo trenutak da se podsetimo na{eg rada u protekle tri godine, da bismo iz toga izvukli neke pouke i zakqu~ke. Srpska radikalna stranka u Ni{u osnovana je odmah posle ujediwewa u Kragujevcu. Mesni odbori Srpskog ~etni~kog pokreta i Narodne radikalne stranke formirali su zajedni~ki mesni odbor Srpske radikalne stranke, a na nivou regiona Stara Srbija, koji je obuhvatio podru~je Ni{kog, Pirotskog, Leskova~kog, Timo~kog i P~iwskog okruga, kao i delove Kosmeta i Pomoravqa. Najpre~i zadatak Regionalnog odbora Stara Srbija, sa sedi{tem u Ni{u, bio je da se Srpska radikalna stranka formira u svim op{tinama u regionu. Odbor koji je uvek bio kadrovski jak, osnovao je brojne odbore i {irom ju`ne i isto~ne Srbije. Odbori u Prokupqu, Pirotu, Aleksincu, Leskovcu, Beloj Palanci, Vlasotincu, Lebanu, Vladi~inom Hanu, Vrawu i mnogim drugim mestima, osnovani su na inicijativu i uz maksimalnu pomo} Regionalnog odbora Stara Srbija. Radikali i ~etnici iz Ni{a obilazili su sva mesta ovog podru~ja, kontaktirali sa qudima, prenosili ideje i program stranke. Davali organizacionu pomo} i savete onima koji su bili spremni da prihvate ideje demokratije, slobode i srpskog nacionalizma. Zahvaquju}i tome Srpska radikalna stranka na ovim podru~jima danas ima nekoliko hiqada ~lanova i preko 100.000 bira~a na ovim izborima, a preko 200.000 na prethodnim. Mislim samo na ovo podru~je Srbije. Ovakvo zalagawe, uz op{tu privla~nost i jasan program Stranke, koji najboqe zastupa predsednik stranke dr Vojislav [e{eq, doveli su do toga da je u Ni{u, Pirotu, Leskovcu, Vrawu i Aleksincu Srpska radikalna stranka, i pored divqa~kih napada na wu, koji su se grani~ili ~ak i sa nasilnim pritiskom, ostala najja~a opoziciona stranka. @eleo
187
bih da istaknem i ulogu Srpskog ~etni~kog pokreta u radu stranke u proteklom periodu. Iako je Srpski ~etni~ki pokret u okviru Stranke sekcija sa specifi~nim poqem delovawa, u ve}ini op{tina ovog podru~ja Srpski ~etni~ki pokret je predstavqao ki~mu i osnovicu Stranke kako u kadrovskom tako i u organizacionom pogledu. U mnogim sredinama Stranka je nastala radom dobrovoqaca koji su posle povratka sa rati{ta stvorili uslove za formirawe Srpskog ~etni~kog pokreta i Srpske radikalne stranke. Posebno mislim da treba podvu}i zna~aj postojawa Srpskog ~etni~kog pokreta i wegovih aktivnosti na propagandnoj popularizaciji Stranke u celini. îwenica da je iz regiona Stara Srbija preko 2.000 dobrovoqaca u~estvovalo u odbrani srpskog naroda preko Drine izuzetno je doprinela popularnosti Stranke na jugu Srbije. Qudi cene hrabrost i doslednost u odbrani srpskog nacionalnog interesa, a poznato je da je i u tome naro~ito predwa~ila Srpska radikalna stranka i weni ~lanovi, posebno dobrovoqci iz redova Srpskog ~etni~kog pokreta. To je ne{to {to ovaj narod ceni i u budu}nosti. Sa èqom da ovaj kongres uspe{no radi i doprinese daqem ja~awu Srpske radikalne stranke i wenoj pobedi u narednim izborima, pozdravqam vas na{im tradicionalnim pozdravom: Sve za srpstvo, a srpstvo ni za {ta. Tomislav Nikoli}: Re~ ima Stanko Studen. Stanko Studen: Veoma ceweno Predsedni{tvo, po{tovani delegati, bra}o i sestre srpski radikali, pozdravqam ovaj veli~anstveni skup i èlim mu uspe{an rad. Prenosim vam pozdrave ~lanova iz Kule, iz somborskog regiona, sa èqom za uspe{an rad. U vremenskom periodu od septembra meseca pro{le godine do danas Srpska radikalna stranka je bila u ìì svih doga|aja na ovim na{im politi~kim prostorima na kojima su duvali razli~iti vetrovi, ali i prave oluje. Prvo je 4. septembra 1993. godine Glavni odbor Srpske radikalne stranke doneo odluku o formirawu Vlade u senci. Predsednik stranke, dr Vojislav [e{eq, objasnio je da su vlade u senci demokratska tvorevina, da su postale tradicija u Engleskom parlamentu i da ih formira najja~a opoziciona stranka. Na isti korak odlu~ili su se i radikali, a ciq je bio da ministri sa~ine plan organizacije i rada svakog ministarstva, odaberu sebi stru~ne saradnike i temeqno analiziraju sve zakone iz svog domena, kao i zakonske predloge koje vlada bude ubudu}e podnosila Skup{tini. Rad ministara vlade u senci bio je zami{qen tako da bude dvosmeran. Trebalo je da kritikuju i amandmanima da poprave zakonske projekte i da nude Skup{tini i svoja akta koja reguli{u istu materiju. Bilo je predvi|eno da ministri koji nisu bili poslanici preko medija vode debatu sa kolegama na vlasti. Kona~an ciq je bio da se stvori tim koji bi se pripremao i koji bi se putem selekcije izdiferencirao, pri ~emu bi se afirmisali najuspe{niji kadrovi. To je sasvim normalan demokratski, i ~ak mislim najboqi na~in da snaga jedne stranke evoluira do najve}ih visina. Me|utim, formirawe Vlade u senci Srpske radikalne stranke izazvalo je najpre nevericu, zatim strah i zaprepa{}ewe ve}ine relevantnih politi~kih stranaka, ali najvi{e Socijalisti~ke partije. Od tog perioda socijalisti su po~eli pokazivati o~igledne znake nervoze i
188
straha, {to je kulminiralo besomu~nim napadima na Srpsku radikalnu stranku 27. septembra 1993, kada je u parlamentu podnet zahtev za izglasavawe nepoverewa tragi~no nesposobnoj Vladi Nikole [ainovi}a. Moram da naglasim da su na{ predsednik dr Vojislav [e{eq i uè rukovodstvo Srpske radikalne stranke, vo|eni prirodnim instinktom, mudro{}u, i nesumwivom politi~kom ve{tinom, dobro odabrali trenutak napada i poku{aja obarawa najgore vlade na svetu. Me|utim, javnost nije bila svesna va`nosti trenutka i nije do kraja razumela {ta se doga|a. Tada su socijaliste zahvatili panika i strah i kao drogirani bokser po~eli su da udaraju nasumice. Pquvali su, vre|ali, i udarali po svemu {to je radikalsko. U periodu predizborne kampawe informativnim prostorima u Srbiji potpuno su zavladali mangupi iz redova Socijalisti~ke partije. Informativni mediji su se pretvorili u ideolo{ke i izborne {tabove SPSa, sa zadatkom da odrè socijaliste na vlasti putem permanentne izborne kampawe, koja se protezala kroz sve, ama ba{ kroz sve emisije reìmske televizije. Pri tome su uporno poku{avali da ime Srpske radikalne stranke poveù sa asocijacijom na gra|anski bratoubila~ki rat. Na taj na~in socijalisti su {irili strah Srbijom. Jer su znali da oja|eni i prepla{eni bira~i nemaju snage da se bore za boqe. Oni su se jedino bojali da ne bude gore. E, tu je poenta. I u tome je neizmeran doprinos reìmskih informativnih medija u odràvawu socijalista na vlasti. U tome je bila wihova podla namera i u tome je, izme|u ostalog, nesre}a srpskog naroda. U takvoj ratnohu{ka~koj atmosferi protekli su izbori. Kao {to je poznato, Socijalisti~ka partija jeste dobila 123 poslani~ka mesta, ali zahvaquju}i, pre svega, beskrupuloznoj propagandi i izbornom zakonu koji najblaè moèmo kvalifikovati kao nelogi~an. Tako je, na primer, zahvaquju}i ovom zakonu, u izbornoj jedinici broj {est Novi Sad, za jedno poslani~ko mesto glasalo ~ak 53.400 bira~a, dok je u nekim izbornim jedinicama na Kosovu 20.000 glasova socijalistima donelo 21 poslani~ko mesto. Da je ~itava Srbija bila jedna izborna jedinica, za {ta se Srpska radikalna stranka stalno zalagala, broj poslanika bi u istoj proporciji bira~a bio mnogo povoqniji za Srpsku radikalnu stranku. Srpska radikalna stranka jeste osvojila 39 poslani~kih mesta, jeste to znatno mawe nego {to je imala na prethodnim izborima, ali srpski radikali nisu poraèni i nisu izgubili. A evo za{to. Prvo, izdràli smo atomski udar vladaju}eg socijalisti~kog establi{menta, posle ~ega smo dokazali da je struktura Srpske radikalne stranke mnogo ja~a nego {to su socijalisti mislili i nego {to su èleli. Drugo, jasno je profilisana snaga Srpske radikalne stranke, koja je u me|uvremenu i kadrovski oja~ala, i nije slu~ajno {to su u na{u stranku do{li kvalitetni i obrazovani kadrovi ba{ posle decembarskih izbora. I, tre}e, jasno je profilisano bira~ko telo Srpske radikalne stranke, koje se planskim i sistematskim radom u bazi moè samo uve}ati. Ba{ iz ovih razloga, uprkos brojnim druga~ijim tuma~ewima, mislim da je Srpska radikalna stranka iz ovih izbora iza{la bitno oja~ana.
189
Me|utim, sve ovo {to sam izloìo i na~in na koji sam to uradio nikako ne zna~i da nije bilo unutra{wih slabosti i slabosti u radu u redovima Srpske radikalne stranke. Da bismo ih u budu}em radu otklonili, {to nam je obaveza, moramo ih nazvati pravim imenom i objektivno analizirati, o ~emu }e jo{ biti re~i na ovom Kongresu. Bra}o i sestre neka ìvi Srbija i neka ìve srpski radikali! Tomislav Nikoli}: Re~ ima Zoran Draìlovi}, a slede}i je Miodrag Mileti}. Molim vas da izdrìte, i da Kongres privedemo kraju. Zoran Draìlovi}: Dame i gospodo, ukazana mi je velika ~ast i zadovoqstvo da pozdravim ceweno Predsedni{tvo, u ime ~etnikadobrovoqaca Srpske radikalne stranke. Posebno vas pozdravqam u ime rawenika i porodica poginulih ~etnika, srpskih vitezova. Od aprila 1991. godine, na poziv na{e bra}e iz Barawe, Slavonije, Zapadnog Srema, organizovano se {aqu dobrovoqci Srpske radikalne stranke da brane vekovna ogwi{ta i grobove pradedova od usta{a êtnici, dobrovoqci Srpske radikalne stranke, svojom hrabro{}u i li~nim primerom pokazali su u bitkama za Borovo Selo, na rati{tima {irom Barawe, Zapadnog Srema i Slavonije, u borbi za srpski Vukovar kako se brani srpstvo i pravoslavqe. Jo{ se nisu zacelile rane iz bitaka sa usta{ama u biv{oj Hrvatskoj, kad stiè u aprilu 1992. godine bojni poziv Srba iz Hercegovine za dobrovoqce, koji su se odazvali u velikom broju i organizovano ispred Srpske radikalne stranke odo{e na hercegova~ko rati{te da brane srpski narod od hrvatskomuslimanskih armada. Front se, {to zbog izdaje komunisti~kih komandanata, {to zbog nepripremqenosti srpskog naroda za odbranu u biv{oj Bosni i Hercegovini {iri, tako da se na{i dobrovoqci, ~etnici tuku sa neprijateqem srpskog naroda na Majevici, oko Doboja, Ozrena, Sarajeva. Krvave borbe vode protiv Turaka du` Drine i u Posavini. U januaru 1993. godine, na poziv srpskog naroda Kninske Krajine, ~etnici dobrovoqci Srpske radikalne stranke, na veliki srpski praznik Svetog Savu odlaze organizovano da brane srpstvo, gde svojim aktivnim u~e{}em doprinose osloba|awu Krajine od usta{a. U trogodi{wem krvavom ratu protiv usta{komuslimanskih falangi, u odbrani srpstva i pravoslavqa, ~etnici dobrovoqci Srpske radikalne stranke, bili su u sastavu oruànih snaga biv{e JNA (do 19. maja 1992. godine) da bi se posle stavili na raspolagawe srpskom narodu, odnosno pod komandu vojske Republike Srpske i vojske Republike Srpske Krajine. U oktobru 1993. godine, u jeku najè{}e kampawe Socijalisti~ke partije Srbije u izno{ewu neistine o ~etnicima dobrovoqcima Srpske radikalne stranke, Socijalisti~ka partija Srbije je jo{ jednom pokazala svoje pravo lice. êlnici Socijalisti~ke partije Srbije su se prosto utrkivali ko }e vi{e i ve}ih neistina izneti o ~etnicima dobrovoqcima, a posebno o predsedniku Srpske radikalne stranke, vojvodi dr Vojislavu [e{equ. Nazivaju nas pripadnicima [e{eqevih paravojnih jedinica i fa{istima, rat190
nim profiterima i zlo~incima, ~ak i nad srpskim stanovni{tvom. Zajedno sa Savezom komunista pokretom za Jugoslaviju, Socijalisti~ka partija Srbije u svojim me{etarewima na frontu Republike Srpske i Republike Srpske Krajine ponavqa skoro u potpunosti svoju ne~asnu rabotu, gde fabrikuju, podme}u podlo i podmuklo krizne situacije, da bi po starom boq{evi~kom scenariju zajedno sa qudstvom povukli celokupnu ratnu tehniku, ostaviv{i srpsku neja~ i dobrovoqce ~etnike da brane ve} prodate srpske teritorije. Kada su {tite}i ostavqene srpske majke, starce i decu ~etnici dobrovoqci Srpske radikalne stranke morali da se zajedno sa srpskim narodom uz velike `rtve povuku, sutradan bi u izve{tajima nagla{avano da je zbog kukavi~kog dràwa ~etnika taj i taj deo srpske zemqe morao da padne u ruke neprijateqa srpskog naroda. Posle tih juna~kih pomerawa ìve sile i tehnike, kako su se vojni~ki izraàvali, od strate{ke va`nosti, komandni kadar biv{e JNA je uvek bivao odlikovan, unapre|ivan, dok su dobrovoqce ~etnike redovno hapsili. Uostalom, ne ba{ davno, u oktobru 1993. godine, u jeku najve}eg bla}ewa ~etnika dobrovoqaca Srpske radikalne stranke i wenog predsednika, vojvode dr Vojislava [e{eqa, svojom depe{om podr{ke Vladi Srbije, vrhu{ka u Vladi Republike Srpske Krajine je klevetala na{e dobrovoqce i negirala wihov sveukupan u~inak za odbranu svesrpske teritorije u Republici Srpskoj Krajini. Znamo mi vrlo dobro da srpski narod u Republici Srpskoj Krajini tako ne misli o ~etnicima dobrovoqcima, o vitezovima, borcima za srpstvo i pravoslavqe. êtnici, dobrovoqci Srpske radikalne stranke, u~estvuju}i u velikom broju bitaka protiv neprijateqa srpskog naroda na braniku otaybine, dali su svoj ìvot za slobodu, demokratiju. @rtve koje su dali ~etnici dobrovoqci, date su jer su ~etnici verovali u slobodu misli, hrabrost, qudsko dostojanstvo, u borbu za ono {toje istinito, dobro, pravno i pravedno. Ginuli su srpski junaci, srpski vitezovi kao Milo{ Obili}, kao Stevan Sin|eli}, narednik Milutin, kao Sima i Deroko. [ta je vlada Srbije, pa i Jugoslavija, do sada u~inila za porodice poginulih boraca i rawenika. Skoro ni{ta. Dodu{e, obezbedili su sanduk, krst, jednokratnu nov~anu pomo} za porodice poginulih junaka i poniàvaju}e mikropenzije za wihove porodice. Bra}o i sestre, na{e obaveze su ozbiqne i velike. Mi svi moramo zajedni~kim snagama, a uz pomo} na{e bra}e iz dijaspore, dobrotvora; privatnih i dràvnih firmi, da uloìmo maksimum zalagawa oko brige za moralne i materijalne interese svojih ~lanova, a posebno za ~lanove porodica poginulih i rawenika. Ta na{a pomo} obuhvatala bi skupqawe i distribuciju hrane, ode}e, obu}e, ogreva, {kolskog pribora, pomo}i oko podizawa spomenika palih srpskih junaka, re{avawa stambenih problema i problema zapo{qavawa. Posebno treba voditi ra~una, a to je na{a sveta du`nost i obaveza, o na{im siro~i}ima. Sveta du`nost nas ~etnika je kako da u ratu damo i ìvot za srpstvo i pravoslavqe, tako i da u miru organizujemo pomo} porodicama poginulih dobrovoqaca i invalidima. Na{a je obaveza da u svim prilikama i preko masmedija {irimo ideje ~etni~kog pokreta, negujemo slobodarske
191
tradicije srpskog naroda, neprekidno uti~emo na vra}awe srpskog naroda svojoj kulturi, veri, tradiciji i moralu; da razvijemo duh savremene srpske civilizacije na temeqima slavne srpske pro{losti i svetosavqa; da razvijemo rodoqubqe prema srpskom narodu, dràvi i srpskim zemqama; da podièmo kod omladine i gra|anstva nacionalnih ponos, svest po`rtvovawa za srpstvo, otaybinu i pravoslavqe, za ~iju su ~ast, veli~inu i slobodu ~etnici dobrovoqci Srpske radikalne stranke dali najvi{e, a da i daqe ostanemo na braniku otaybine, protiv svih koji podrivaju wene temeqe. Na{a je obaveza da prikupimo podatke o ìvim, rawenim i poginulim ~etnicima iz Republike Srbije, Republike Srpske Krajine i Republike Srpske, da to ~uvamo kao najve}u svetiwu i da ih se ve~no se}amo. @iveli srpski ~etnici! Srbija je ve~na dok su joj deca verna! Tomislav Nikoli}: Re~ ima Miodrag Mileti}, neka se pripremi Drago Terzi}. Odustao. Ja vas molim da bez preke potrebe ne odustajete od diskusije. Mi èlimo da ~ujemo sve {to ima da se kaè na ovom Kongresu. Drago Terzi}: Po{tovano Predsedi{tvo, dame i gospodo, pre nego {to budem govorio o tome zbog ~ega sam iza{ao za ovu govornicu, ne mogu da sakrijem svoj ponos i emocije koje potvr|uju svu uzvi{enost srpskih radikala na politi~koj pozornici Srbije. Takva uzvi{enost i takav ponos karakteri{e najiskrenije k}eri i sinove srpskog naroda, koji u svom politi~kom angaòvawu nastavqaju najsvetliju tradiciju svojih predaka, Pa{i}evih radikala. Zato sam bra}o i sestre, vi{e nego uveren da ne}e pro}i dugo vremena do dana kada }e svekoliko srpstvo stati uz nas i sa punim poverewem se opredeliti za budu}nost u koju }e voditi dr Vojislav [e{eq i wegovi radikali. Vi{e nego siguran da i svi vi koji ovde sedite isto mislite, ho}u da kaèm da na{a borba mora trajati sve do kona~ne pobede, za koju nam trebaju samo pravi borci. Zato nema poraza koji }e srpski radikali priznati. Nema srpskog interesa koji }e radikali izdati i nema te @eneve na kojoj }e to sramno potpisati. Ipak, ono o ~emu èlim da govorim jesu programske osnove ili Program Srpske radikalne stranke kao odrednica budu}eg organizovawa i politi~kog delovawa Stranke i Statut kao akt kojim se ure|uju odnosi u Stranci. Segment koji zasluùje posebnu pa`wu predstavqa budu}e dràvnopravno ure|ewe prostora na kojima ìvi srpski narod. Malo je vremena da bi se iskazali svi preduslovi koje srpski narod ispuwava u pogledu formirawa svoje dràve i pravnog poretka. Neki od tih preduslova su, svakako, dràvnost kroz istoriju, odnosno istorijska ~iwenica konstitutivnosti, brojnost naroda, teritorija, kulturnoistorijsko i civilizacijsko poreklo, geografski poloàj i mnogi drugi preduslovi. Polaze}i od ovih preduslova i geostrategijskog poloàja teritorije gde su Srbi vekovima ìveli, mora se obrazovati tvorevina slobodne, nezavisne i demokratske dràve gra|ana pod imenom Velika Srbija. To za Srpsku radikalnu stranku predstavqa prevashodan istorijski zadatak i ciq. Zato u srpskoj svesti mora vaskrsnuti opredeqewe da na politi~koj pozornici Srbije i izvan we, izaberu Srpsku radikalnu stranku kao
192
politi~ku organizaciju ~iji Program garantuje slobodu, demokratiju i narodno blagostawe, ili kao stranku koja je jedino kadra da ostvari vekovni ciq, san Srba o Velikoj Srbiji. Sagledavaju}i sada{we prilike i okolnosti, to podrazumeva obuhvatawe celokupnog srpskog naroda koji ìvi u granicama dana{we Republike Krajine. Stoga stanovi{te o Saveznoj Republici Jugoslaviji, kao prelaznom obliku dràvnosti, zavre|uje pa`wu samo kao privremena kvalifikacija prihva}ena zbog sloènosti sada{weg me|unarodnog poloàja ovakve Jugoslavije. Bliè re~eno, takav naziv trenutno omogu}ava zaobilaèwe nove potrebe o me|unarodnom priznawu i suverenosti srpske dràve. Ipak, Srpska radikalna stranka sam pojam Jugoslavija mora izbaciti iz konteksta ozbiqnog op{tewa u Stranci, ako ni zbog ~ega drugog ono zbog toga {to se taj pojam vezuje za ve{ta~ku tvorevinu najve}eg zlikovca srpskog naroda Josipa Broza Tita. Ukidawem sankcija, koje je Evropska zajednica nepravedno zavela srpskom narodu, i otvarawem procesa me|unarodnog priznawa suverenosti srpske dràve, Evropskoj i svetskoj zajednici treba sasuti u o~i istinu o srpskom narodu, koji je posle raspada biv{e Jugoslavije fakti~ki nastavio da ìvi u Velikoj Srbiji. Ba{ kao istinu da su na sli~no pravo imali Nemci dveju nema~kih dràva pre samo neku godinu. [ta je to drugo nego velika Nema~ka, i to sa 60 miliona Nemaca. Stoga i sa pravom pitawe: za{to Nema~ka moè, a Srbija ne moè? Biv{i prostor Jugoslavije u sada{woj i budu}oj istoriji mora biti ure|en kao {to je nekada bio. Srbi, Hrvati i Slovenci ve} sada imaju svoje dràve. Nakon konstituisawa svoje dràve srpskom narodu ostaje da se referendumom odlu~i o modelu dràve u kojoj }e ìveti weni gra|ani. Pravni poredak Velike Srbije obavezuje srpske radikale da sa~ine novi ustav, prema kome }e svi gra|ani imati zagarantovana prava i slobode, gde }e nacionalne mawine biti izjedna~ene sa Srbima u svim segmentima svoga organizovawa. Nezavisnom sudstvu vaqa pridodati poseban status, tako {to }e nosioci sudskih funkcija biti gra|ani sa posebnim, povla{}enim poloàjem u dru{tvenom ìvotu Srbije. Na takvim osnovama ure|ewa nezavisnog sudstva izbe}i }e se svaka mogu}nost zloupotreba, mita i korupcije sudija. Sli~an primer vaqa sprovesti u ostalim va`nim dràvnim slu`bama, pre svega u delu vojske i policije. Neophodno je uspostaviti ~vrstu zakonodavnu i izvr{nu vlast dono{ewem novih zakonskih projekata koji }e dosledno biti primeweni od najvi{ih do najniìh organa vlasti. Zagarantovati demokratiju. Osnov me|unarodne spoqne politike, mora karakterisati opredeqewe prema onim dràvama koje u vojnostrate{kom smislu predstavqaju garant sigurnosti i stabilnosti Velike Srbije na Balkanu. To su zemqe Isto~nog bloka, pre svih Rusija, Gr~ka, Kina i druge zemqe tradicionalnog prijateqstva. Ne priznati dràve kakva bi, eventualno, mogla biti islamska bosanska yamahirija u bilo kom obliku svoga ure|ewa, zatim Albaniju i woj sli~ne zemqe, koje po me|unarodnom priznawu i suverenitetu Velike Srbije nanesu bilo kakvu {tetu srpskom narodu. Na ekonomskom planu
193
obnoviti slobodan protok kapitala i roba {to }e oìveti razorenu privredu sada{we Jugoslavije. Na kraju, nekoliko re~i o Statutu Srpske radikalne stranke. Statut Srpske radikalne stranke, po mi{qewu op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke u Opovu, saèt je, jasan i prihvatqiv. Ovaj akt, kojim su ure|eni unutra{wi odnosi, na~in, organi i organizacija Stranke, pretpostavqa da }e ubudu}e Srpska radikalna stranka mo}i jo{ boqe i kvalitetnije da se odredi prema pravcima svog politi~kog delovawa. Zavr{avaju}i svoje izlagawe, èlim da zakqu~im da bi slede}i otaybinski kongres ovde u Beogradu, u srcu srpskih zemaqa, morao biti oven~an slavom zbog pobede srpskih radikala na izborima. Ako je Srbija ve~na dok su joj deca verna, onda je i Bogom su|eno da tre}i put i Bog pomaè srpskim radikalima na putu do velike demokratske Srbije. Tomislav Nikoli}: Re~ ima @eqko Boì}. @eqko Boì}: Dame i gospodo, uvaèno Predsedni{tvo, pozdravqam vas ispred zapadne Slavonije, ta~nije re~eno ispred onog dela koji je jo{ ostao od we. âst mi je i ponosan sam {to sam na ovom skupu. Me|utim, ne mogu da ne kaèm odre|ene stvari koje se moraju re}i. Mi ovde hvalimo, ima za pohvalu mnogo. Od ni~ega je napravqeno mnogo. Imali smo briqantnog vo|u, koji je napravio jedan kapital politi~ki, strahovito veliki. Mi smo taj kapital u datom momentu dobro iskoristili. Me|utim, sada u ovom momentu, kada svi napadaju na nas, kada se nekom ~ini da je to previ{e, sada se postavqa pitawe {ta daqe? [ta i na koji na~in? Neki nas qudi izdaju, neki qudi nas prodaju, a ja se, {to se ti~e izdaja i prodaja, bojim svega. Jer, po{to smo doìveli zapadnu Slavoniju, nama je sada veoma bitno ko }e biti, ko }e nas voditi, na koji na~in }emo i}i daqe, koliko }emo imati poslanika u Skup{tini i da li }emo mi odlu~ivati o nekim stvarima. Bitne stvari se de{avaju. Zato }u se osvrnuti na ono {to boqe poznajem, a to su izbori u Krajini. Po meni je to fijasko. Jer, gde mogu radikali dobiti izbore, ako ne mogu tamo gde je rat, gde su krvarili. Zna~i, neko nije radio dobro. U principu svi moramo re}i da smo radili, ali nismo, nismo dovoqno na relaciji Glavni odbor pa dole do op{tinskih. Neke su stvari zakazale. Ako nam se to desi u Republici Srpskoj, to }e biti tragedija. Jer, vladaju}a stranka je izgleda od zapadne Slavonije pa nadaqe, woj odgovara da trguje. [ta }e sutra dati? Kome }e dati? I mene stvarno interesuje, a mora nas sve interesovati, biti nam interes da na{i qudi, provereni radikali Srbi, Srbi prvenstveno, patriote, budu ti koji }e odlu~ivati o tome da li }emo imati jo{ jednu zapadnu Slavoniju ili ne}emo. Ja sam samo napomenuo, pa da razmi{qamo svi daqe i zajedno o ovome. Tomislav Nikoli}: Dame i gospodo, predlaèm za promenu, kako biste imali vi{e strpqewa u nastavku debate, da zavr{imo tre}u ta~ku dnevnog reda. Tre}a ta~ka dnevnog reda je Statut Srpske radikalne stranke. Glavni odbor Srpske radikalne stranke je, maja meseca 1993. godine, formirao radnu grupu za izradu Nacrta statuta Srpske radikalne stranke, kojim bi se na je194
dinstven na~in uredilo pitawe organizovawa Stranke u svim srpskim zemqama. Radna grupa je izradila Nacrt statuta, koji je dostavqen svim op{tinskim odborima Srpske radikalne stranke radi upoznavawa i davawa primedbi. Komisija Izvr{nog odbora stranke za usagla{avawe primedbi na Nacrt statuta razmotrila je sve prispele primedbe i sa~inila kona~nu verziju, koja je dostavqena svim delegatima Kongresa. Stavqam na glasawe pre~i{}en tekst Predloga statuta Srpske radikalne stranke. Ko je za? Ko je protiv? Konstatujem da je Statut Srpske radikalne stranke jednoglasno usvojen. A sada nastavqamo sa debatom o drugoj ta~ki dnevnog reda. Re~ ima Veqko Ga}e{a, slede}a je Tatjana \or|evi}. Veqko Ga}e{a: Dame i gospodo, bra}o i sestre. Ja }u biti veoma kratak, ne}u kao prethodnici da duìm. @eqa mi je da sa juga Like pozdravim u~esnike ovog istorijskog kongresa, a iznad svega na{eg cewenog velikog vojvodu Vojislava [e{eqa. Dolazim iz Gra~aca, danas jednog od najugroènijih op{tinskih sredi{ta na podru~ju Krajine, koji je u toku drugog dela rata, odnosno posle januarske agresije, dao najvi{e `rtava uz op{tinu Dowi Lapac, ~iji borci su u sastavu iste brigade. Najvi{e me boli {to niko od dosada{we, u stvari, postoje}e vlasti u Op{tini Gra~ac nije pokrenuo pitawe odgovornosti Komande brigade ni za slu~aj Maslenica, gde je pobijeno 22 borca, ni za slu~aj Meda~kog yepa, gde je postoje}a komanda prakti~no uni{tila i civile i borce. Danas wihova deca, zbog nekih ratnih profitera, obijaju pragove humanitarnih organizacija. Zato molim, u ime tih `rtava, sve one koji mogu da pomognu u rasvetqavawu ovog slu~aja da pravi krivci iza|u pred sud naroda i da im se na adekvatan na~in presudi. Mi radikali Gra~aca, kako smo dostojanstveno po~eli sa radom 9. decembra 1992. godine, tako smo u{li i u prve vi{estrana~ke izbore u Republici Srpskoj Krajini, {to se odrazilo i na rezultate izbora. U op{tini Gra~ac, od ukupno 30, dobili smo 10 odborni~kih mesta, poslanike nismo iz nekih drugih razloga dobili. Nastoja}emo da ubudu}e u svom radu ne izneverimo na{e bira~ko telo, zastupaju}i pre svega interes Srpske radikalne stranke. Odavde bih pozvao na{eg cewenog vojvodu Vojislava [e{eqa da u {to skorije vreme do|e u Gra~ac, jer tamo je najve}e jezgro radikala. Neka ìvi Srbija, neka ìvi srpski narod, neka ìvi Srpska radikalna stranka! Tomislav Nikoli}: Re~ ima Tatjana \or|evi}. Tatjana \or|evi}: Po{tovani delegati, sada kad sa ovog mesta pogledam vas prisutne, predstavnike Srpske radikalne stranke, sa svih prostora srpskih zemaqa, zapitam se otkuda je toliki uspeh i gdeje bila wena privla~na snaga. Ho}e li i daqe imati dovoqno magnetizma da privu~e u svoje redove pamet i znawe? Magnetizam je u samoj re~i. Radikalno je, bra}o radikali, ono {to se iz osnova radi, to je vi{e na~in rada no pravac i na~elo. Tu re~ je te{ko stepenovati, a da joj se pravi smisao ne izgubi. Kada se ne{to iz korena vadi, ne vadi se ni za ~etvrtinu, ni za polovinu, ve} se prosto iz korena vadi.
195
U Srpskoj radikalnoj stranci sam pre{la put od ~lana, imala sam ~ast da budem kandidat za narodnog poslanika, a sada koristim izuzetnu priliku, da ne kaèm istorijsku, da vam se obratim kao delegat. Predlaèm da na ovom kongresu govorimo, izme|u ostalog, i o informisawu. Evo kako ja na to gledam. Ako nismo jaki u javnim medijima, a bar za sada nismo, moramo biti jaki u unutarstrana~kom informisawu, u znawu i upoznavawu svakog ~lana o posebnosti Srpske radikalne stranke. A kako mi u tom pogledu stojimo? Kako je u va{em okrugu? Ili u op{tini? No, vi kao delegati to boqe znate. Verovatno boqe znate. Ne bih sada zalazila u svoje profesionalno poznavawe verovatno}e. @elim samo da kaèm, kao profesor, da smatram da samo kontinuiranom cirkulacijom informacija u oba smera unutar Stranke, moèmo pobediti ma}ehinski odnos sredstava informisawa prema nama kao stranci. Iako je, naàlost, tendencija SPS da televizijom drì monopol prava na kreirawe svesti naroda, da i daqe odbija da prikazuje stavove, program i doga|aje vezane za rad Srpske radikalne stranke, {to svedo~i wihovo neprisustvo danas u sali. Ne mislim ja da ih ovde za to danas osu|ujem, neka to presudi na{a istorija. Velika organizacija kakva je sada Srpska radikalna stranka, postaje osetqiva i rawiva ako se weni delovi ne hrane pravim i blagovremenim informacijama. Ako vrh stranke ne zna kakvi su problemi ~lanstva, mesnih odbora, onda on ne moè pravovremeno da reaguje. Poslanici koji se u skup{tinama zalaù sa ostvarewe programa ne mogu bez poznavawa ìvota da konkretizuju svoje parlamentarne aktivnosti. Ako delovi stranke nemaju obave{tewa o stavovima vrha, onda se od wih ne moè o~ekivati dosledna strana~ka disciplina. A da bi Srpska radikalna stranka svojim nesumwivo progresivnim karakterom postigla dominaciju ili poziciju u budu}nosti, nije joj potrebna samo ona sila koja, kako se u srpskom narodu govori, ko Morava ili ko Drina gura. Treba woj mnogo pameti i znawa, mladosti, da bismo na{u izbornu parolu Mi dolazimo ostvarili. A to moèmo, naravno, samo ako ovu temu kvalitetno razradimo i jo{ kvalitetnije sprovedemo. Dokazali smo da smo jaka stranka, da moèmo mnogo toga da podnesemo. Dokaìmo i stvarawem temeqa za budu}nost da smo zaista stranka mladosti koja dolazi. Tomislav Nikoli}: Dame i gospodo delegati, obave{ten sam da je Izborna komisija obavila posao oko prebrojavawa glasova za izbor predsednika Stranke. Pozivam predsednika Izborne komisije Aleksandra Stefanovi}a da podnese izve{taj Izborne komisije. Aleksandar Stefanovi}: Komisija je, nakon prebrojavawa glasova, konstatovala slede}e: glasawu je pristupilo 667 delegata. Prilikom prebrojavawa nismo na{li nijedan nevaè}i listi}. Rezultati su slede}i: Drago Bakra} 0 Jovan Glamo~anin 3 Maja Gojkovi} 13 Stanoje \or|evi} 9
196
Rade Leskovac 13 Tomislav Nikoli} 56 dr Nikola Popla{en 5 dr Vojislav [e{eq 568 Dozvolite mi da u svoje ime i u ime Komisije, a va{om voqom, ~estitam gospodinu dr Vojislavu [e{equ na pobedi. I u narednom periodu od ~etiri godine predsednik Srpske radikalne stranke bi}e dr Vojislav [e{eq. Tomislav Nikoli}: Predsednik Izborne komisije je malo poùrio. Molim vas da se glasawem izjasnimo o izve{taju Izborne komisije o sprovedenim izborima za predsednika Stranke. Ko je za da se prihvati izve{taj Izborne komisije? Ko je protiv? Konstatujem da je Kongres Srpske radikalne stranke za predsednika Stranke izabrao dr Vojislava [e{eqa. êstitam izabranom i èlim nam svima uspeha u daqem radu. Re~ ima Slavi{a Mladenovi}, slede}i je Aleksandar \or|evi}. Slavi{a Mladenovi}: Igra slu~aja je htela da sam ja prvi delegat koji ima ~ast da gospodinu predsedniku ~estita na izboru. I u to ime èlim mu mnogo li~ne sre}e i da sa mnogo vi{e uspeha vodi na{u stranku. Malopre ste ~uli da sam ja Slavi{a Mladenovi}, ina~e sam delegat iz Jablani~kog okruga. Govori}u o tome kako i za{to je Leskovac postao i ostao centar i glasa~ka baza komunista, tj. socijalista, a kako bi i na koji na~in mogao da preraste u jedan od najja~ih upori{ta Srpske radikalne stranke. Bi}e govora i o tome {ta i kolike napore ulaè Srpska radikalna stranka Jablani~kog okruga da nebo nad prostorima ju`ne Srbije od crvene boje dobije plavu, nebeskoplavu radikalnu boju. Istorijski razlozi zbog kojih je Leskovac centar ideja komunizma na prostorima Srbije su slede}i: posle zavr{enog Prvog svetskog rata na lokalnim izborima u Leskovcu pobedili su komunisti. Razloga za tu pobedu ima vi{e. Dva najbitnija su izuzetna razvijenost industrije na tim prostorima, kao i brojnost radni~ke klase. Drugi razlog je {to je ideja komunizma na ovim prostorima i daqe prisutna u relativno velikom procentu. Za{to je to tako? Nakon oslobo|ewa Leskovca i okoline od vi{evekovnog ropstva pod Turcima, veliki prostor Leskovca i ju`ne Srbije ostao je bez stanovni{tva, {to je dovelo do masovne kolonizacije tih prostora sa terena Kosova, Metohije, Crne Gore, Hercegovine i ostalih prenaseqenih prostora na teritoriji Srbije. Ta kolonizacija je po~ela krajem XIX veka, a zavr{ila se po~etkom balkanskih i Prvog svetskog rata. To malo imetka koji je taj narod, koji su ti kolonisti stekli u kratkom periodu odneo je vihor Prvog svetskog rata. Nakon dve decenije dolazi Drugi svetski rat, ponovo ista pri~a. Tako da prostor Leskovca i okoline ostaje sa ubogom sirotiwom, koja je bila izuzetno dobro testo do kojeg je Komunisti~ka partija uspela da izmesi jednu dobru poga~u, koju mezeti ve} 50 godina. Me|utim, znali su socijalisti da jedino srpski radikali mogu da ugroze wihov primat na jugu Srbije, pa su, kao i
197
na drugim prostorima, ali ovde mnogo o{trije, napali na sve {to je radikalno. Usledila su hap{ewa, torture, pritisci na ~lanove zaposlene u dràvnim preduze}ima, kao i udaqavawe sa posla. Narod ju`ne Srbije je narod izuzetne patriotske orijentacije, a s obzirom da je Srpska radikalna stranka patriotskodemokratska stranka, uz jedan boqi i organizovaniji nastup i angaòvawe svih ~lanove Strankejug Srbije moè i treba da bude, kao i nekada, veliki centar radikalnih ideja. Koji je razlog da smo 1993. godine dobili mawi procenat glasova u odnosu na 1992. godinu? Uz sve ono {to je ovde re~eno u vezi sa blokadom od strane informativnih medija, koji su i daqe u rukama Socijalisti~ke partije, mislim da je jedan od bitnih razloga odluka Glavnog odbora da ne idemo sa javnim promotivnim skupovima, kojima smo procenat dobijenih glasova mogli da poboq{amo, makar u promilima. S obzirom da smo bili medijski blokirani i da nismo odràvali javne promotivne skupove, narod je, {to se u razgovorima sa qudima ju`ne Srbije moglo ~uti, shvatio da smo mi do{li u stawe malodu{nosti i da smo se jednostavno povukli. [to nije ta~no zato {to smo mi jednostavno radikali. Veoma bitna ~iwenica za razvoj ideje radikalizma i uspeha na slede}im izborima trebalo bi i morala bi da bude boqa cirkulacija informacije od Glavnog odbora ka okru`nim, op{tinskim, do mesnih odbora. Qudi u Glavnom odboru moraju da budu qudi takvog kvaliteta koji }e znati da saslu{aju i uvaè sva mi{qewa, bez obzira od kog ~oveka i od koje osobe dolazila. Ovde bih glavnu poentu bacio na mesne odbore, s obzirom da su qudi po mesnim odborima osobe koje direktno komuniciraju sa qudima, pa ako mi na tim mestima budemo odabrali prave qude, ima}emo i prave informacije iz baze {ta i kako qudi misle o nama, da li i na kakav na~in i u kom obliku delujemo i radimo. S obzirom da je vreme ograni~eno na pet minuta, a ima mnogo toga da se kaè, ja bih samo u nekoliko re~enica o doprinosu Srpske radikalne stranke Jablani~kog okruga {to se ti~e slawa boraca i pomo}i zapadnim srpskim zemqama. Mi smo 1992. godine imali negde preko 230 boraca dobrovoqaca; 1993. godine smo imali 72 borca. Ovo ne zna~i da je splasnuo borbeni duh qudi ju`ne Srbije. Razlog je {to smo boqom i kvalitetnijom kadrovskom politikom na te prostore slali qude koji su mogli na pravi na~in da prezentiraju lik ~etnika, borca za srpska prava. Velika je pomo} usledila iz siroma{ne ju`ne Srbije, iz Leskovca kao centra ju`ne Srbije, u materijalnim i finansijskim sredstvima. Pomagali smo borce, slali pomo}. Na{i mesni i op{tinski odbori slali su vi{e puta pomo} Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini. Briga o borcima na rati{tima je evidentna. To je priznawe rukovodstvo Jablani~kog okruga dobilo od strane samih boraca. I na kraju, po{to sam ovo mislio da kaèm na kraju, rekao sam igrom slu~aja na po~etku, jo{ jednom da ponovim, èlim mnogo uspeha na{em predsedniku u daqem vo|ewu Stranke, da nas dovede na onaj nivo, kao nekada u istoriji, kada nas je vodio genije politi~ke srpske scene, gospodin Nikola Pa{i}.
198
Tomislav Nikoli}: Re~ ima Aleksandar \or|evi}, slede}i je Vojin Veqkovi}. Aleksandar \or|evi}: Po{tovani delegati, Tre}i otaybinski kongres Srpske radikalne stranke vi{estruko je zna~ajan za Srpsku radikalnu stranku, ali i za srpski narod. Zna~aj otaybinskog kongresa za Srpsku radikalnu stranku je u tome {to je ovo trenutak da se sagleda dosada{wi rad Stranke, po mogu}nosti krajwe objektivno, i to pre svega na osnovu relevantnih ~iwenica, kao i da se sagleda sada{we stawe u Stranci i da se utvrde budu}i zadaci u ostvarivawu programskih ciqeva. Imaju}i u vidu vreme kada je pokrenuta inicijativa za formirawe Stranke, juna 1990. godine, nesumwivo je da je u ovom periodu Srpska radikalna stranka ostvarila zna~ajne rezultate, kako po broju ~lanova i simpatizera tako i po wenom u~e{}u u parlamentarnoj vlasti u krajinama, republikama i Jugoslaviji. Me|utim, nesumwiv uspeh Stranke pratili su, ne treba to ni u ovom trenutku pre}utati, i odre|eni padovi i neuspesi, koji su, pre svega, vezani za vo|ewe strana~ke kadrovske politike. Dana{we svo|ewe rezultata upravo treba da nam ukaè i na razloge koji su uticali na neèqene efekte. Ukoliko danas utvrdimo ove razloge, stvori}emo uslove za boqe sagledavawe stawa u kome se danas Stranka nalazi i uslove za utvr|ivawe budu}ih zadataka. Tre}i otaybinski kongres nije zna~ajan samo za Srpsku radikalnu stranku ve} je i za ukupan srpski narod i sve srpske zemqe. Naime, kako je poznato, a treba i ovom prilikom podvu}i da je Srpska radikalna stranka pre svega stranka koja je duboko ukorewena u narodu na ~ijim prostorima egzistira. Upravo osnovna razlika izme|u Srpske radikalne stranke i ostalih stranaka je u tome {to su aktivnosti koje preduzima iskqu~ivo za dobrobit srpskog naroda. Srpska radikalna stranka nema razloga da prikriva svoju pro{lost, niti ima tutora i naredbodavca u belosvetskim krugovima. Wena pro{lost, sada{wost i budu}nost su pro{lost, sada{wost i budu}nost srpskog naroda, a jedini naredbodavac joj je srpski narod i wegovi interesi. Kona~no, i osvajawe vlasti, kao jedan od osnovnih zadataka politi~kog delovawa, nije samo za sebe ciq, ve} jedini zadatak da se putem vlasti utvrde i o~uvaju interesi srpskog naroda. Zato pojedinci, ma koliko bili zna~ajni, ne mogu biti pretpostavqeni utvr|enim interesima srpskog naroda i srpskih zemaqa. Smatram da za budu}nost Stranke moramo i daqe raditi na ostvarivawu politi~kih ciqeva koji su od vitalnog zna~aja za srpske zemqe i srpski narod. Pri tome, ne treba ulaziti ni u kakve sumwive koalicije i saveze bilo sa kime, osim sa srpskim narodom. Zato, jo{ jednom da kaèm, sve za srpske zemqe i srpski narod, a srpske zemqe i srpski narod ni za {ta! Tomislav Nikoli}: Re~ ima Vojin Veqkovi}. Vojin Veqkovi}: Po{tovano predsedni{tvo, po{tovane dame i gospodo, bra}o i sestre srpski ~etnici i srpski radikali, imam izuzetnu ~ast da vas u ime svih ~lanova Srpske radikalne stranke Pirotskog okruga srda~no po199
zdravim i da poèlim uspe{an rad svim delegatima Tre}eg kongresa Srpske radikalne stranke. Od oktobra meseca 1991. godine, kada je u pirotskoj op{tini formiran op{tinski odbor Srpske radikalne stranke pa do danas, u~iweno je mnogo truda, odricawa, i uloèni su maksimalni napori da se u svim op{tinama Pirotskog okruga formiraju op{tinski odbori Srpske radikalne stranke, kao i u ve}ini mesnih zajednica mesni odbori. Mi smo shvatili da se vlast osvaja najlak{im putem ako u svim mesnim zajednicama imamo svoje proverene qude i aktiviste, bilo da su oni ~lanovi skup{tina mesnih zajednica, ili predsednici mesnih zajednica. Zahvaquju}i nesebi~nom radu uspeli smo da u pirotskoj op{tini izborimo 5, u belopalana~koj 6, u babu{ni~koj op{tini 1 odborni~ko mesto. Znaju}i da je i pre Drugog svetskog rata u ovom kraju bila veoma jaka organizacija Radikalne stranke, nastojimo i nastoja}emo u daqem radu na toj tradiciji u sveop{toj borbi za ostvarewe svesrpskih interesa. Trenutno, u Pirotskom okrugu imamo oko 1.500 ~lanova i veliki broj simpatizera, a tu je i potvrda o minulim izborima, gde smo za sada zauzeli drugo mesto. To ne zna~i da smo zadovoqni postignutim rezultatima. Naprotiv, na{ ciq je jasan. Mi èlimo i moramo da budemo prvi. Program Srpske radikalne stranke je veoma blizak na{em narodu i mi ga u daqem radu moramo {to vi{e pribliìti narodu. Svesni smo u kakvoj situaciji egzistiramo i upravo zato moramo traìti i prona}i najlak{e i najbrè puteve za izlazak iz krize u kojoj smo sada za dobrobit cele Srbije i svekolikog srpstva. I zavr{io bih: mi se nismo promenili i takvi }emo ostati do kraja. Pozdravqam vas sa: u svakoj srpskoj ku}i najmawe po jedan radikal! Tomislav Nikoli}: Re~ ima mr Nikola [piri}, slede}a je Valentina Jovanovi}. Mr Nikola [piri}: Dame i gospodo, bra}o i sestre, rat i ratne strahote na prostorima Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, pored niza negativnih rezultata, dali su, rekli bismo i jedan ne tako mali pozitivan rezultat. On se ogleda u tome da na tim prostorima gotovo da ne postoji nijedna politi~ka partija, nijedan Srbin koji ne èli da ìvi u jedinstvenoj srpskoj dràvi. Me|utim, srpski narod, teritorijalno oblikovan u ~etiri srpske dràve: Srbija, Crna Gora, Republika Srpska i Republika Srpska Krajina, nalazi se ujednoj sasvim dijametralno suprotnoj situaciji. Srpski narod u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini je imao istorijsku {ansu da u uslovima gra|anskog rata ra{~isti sa biv{im politi~kim i ekonomskim sistemom. Me|utim, wegovi rezultati su vidqivi samo u odbrani etni~kih srpskih prostora; izostali su izgradwa novog politi~kog i privrednoekonomskog sistema. Srbija i Crna Gora se nalaze u situaciji kada zbog me|unarodne javnosti, pritisnute sankcijama i narastaju}im socijalnim tenzijama, vr{e jalovo frizirawe biv{eg komunisti~kog sistema. Postavqa se pitawe kako i na koji na~in objediniti politi~ki i ekonomski, ~etiri srpske dràve. Napomiwem da je u politici uvek vaàn problem mere: nagla{eni unita200
rizam, kao i nagla{eni regionalizam, kao krajwi rezultat imaju secesionizam. Zato i politika Srpske radikalne stranke u tom smislu mora voditi ra~una i biti odmerena. Ono {to o~ekuje srpski narod na tim prostorima posle gra|anskog rata jeste izgradwa novog privrednog sistema i novog politi~kog sistema. To ne}e zahtevati ni malo mawe muke i ni malo mawe `rtve od gra|anskog rata. Zato bi bilo logi~no da se Srbija i poziciona vlast ukqu~e u izgradwu takvog budu}eg politi~kog sistema koji }e vremenom, po skidawu sankcija, postati uzor politi~kog i privrednog sistema Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Mislim da se sada nalazimo na putu kada }e reìm iz Srbije, Socijalisti~ka partija Srbije, poku{ati mehanizmima presije da izvr{i politi~ko ujediwewe svih srpskih prostora. Ali, u tom slu~aju moramo biti svesni politi~ke pobede i dugoro~nog ekonomskog poraza. Mi radikali se sa tim ne mirimo, jer mislimo da je mogu}e objediniti politi~ku i ekonomsku pobedu. To podrazumeva u ovom trenutku, od ovoga kongresa mnogo vi{e pameti i mnogo vi{e timskog rada u okviru Srpske radikalne stranke. Sistem, paket sistemskih zakona, koji jedva da nalazi pro|u u parlamentu Srbije, gotovo je neprimenqiv na prostorima Republike Srpske. Zato je i moja molba poslanicima koji u~estvuju u radu srpskog i saveznog parlamenta da poku{aju da onemogu}e primenu tih sistemskih zakona na prostorima Republike Srpske. Evo iz kojih razloga. Izgradwa novog monetarnog sistema, koji je sada kroz paket sistemskih zakona u primeni na podru~jima Savezne Republike Jugoslavije, nane}e vi{e {tete nego koristi Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini. Ovakav program je mogla da ponudi Bundesbanka i imao bi iste rezultate. Republika Srpska i Republika Srpska Krajina, po tom programu su poligoni koji treba da obezbede devizne rezerve za superdinar. Zato od danas srpski radikali moraju jednako da vode ra~una o svim srpskim prostorima. U tom smislu ja ne bih vi{e èleo da ~ujem re~ pomo}. Srpski radikali su uradili ono {to je i bilo logi~no, pritekli su u pomo} tamo gde je srpski narod bio napadnut. Nikada cena koju srpski narod u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini pla}a ne moè na}i svoj ekvivalent na ovim prostorima u smislu humanitarne pomo}i itd. I ono {to je logi~no, dobro bi bilo da se zahteva da se izvr{i resursna inventura prostora Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, kao i inventura resursa u Republici Srbiji, kako bi koncept ekonomskog i privrednog ujediwewa kod naroda imao {to mawe otpora. Tomislav Nikoli}: Molim delegate da se ne razilaze po{to }e nam se predsednik Stranke obratiti zavr{nom re~ju na kraju kongresa. Re~ ima Valentina Jovanovi}, slede}i je Radovan Kri~ek. Valentina Jovanovi}: @elim da pozdravim sve prisutne u ime Op{tinskog odbora Savski venac. Imaju}i u vidu posledwe izbore i zna~aj medijske blokade na wihove rezultate, izmena koncepta upravqawa javnim mwewima, a pre svega Televizije, mora biti jedan od su{tinskih pravaca na{eg prakti~nog delovawa. Iz tog razloga, mi{qewa sam da treba ulagati maksimalne
201
napore na formirawe sopstvene televizije, po{to bismo na taj na~in izbegli medijsku blokadu u na{oj borbi za srpski nacionalni interes. Predlaèm da se istraje do kraja na tom projektu, jer mi se nismo promenili. Tomislav Nikoli}: Re~ ima Radovan Kri~ek, slede}i je @arko Gvozden. Radovan Kri~ek: Dame i gospodo, pozdravqam ovaj veli~anstveni skup srpskih radikala i èlim mu plodotvoran rad. Svojim prisustvom èlimo da uveli~amo ovaj veli~anstveni zbor srpskih radikala, i pokaèmo na{im protivnicima kako mi nismo nikakvi fa{isti, a ni mafija, ni ratni profiteri kako nas predstavqa SPS i wene TV stanice. Nismo mi partija ulice, a ni partija direktorskih i ministarskih crnoko`nih foteqa{a. Mi smo partija po{tenih seqaka, po{tenih radnika i naprednih po{tenih intelektualaca. Mi smo partija zdravog ~lanstva koje se oku{va iskqu~ivo na politi~kim interesima. Mi smo nacionalna i demokratska stranka sa jasnom nacionalnom, ekonomskom i socijalnom politikom. Koncepcijom ovakve politike mi se nudimo da preuzmemo vlast u svako vreme kada nam to narod na izborima dozvoli. Eto, narode, kazasmo kakvi smo i {ta èlimo, zar nismo demokratska stranka, presudite sami. Na ovom kongresu danas }emo doneti novu politi~ku platformu za daqe delovawe Stranke sa novim Statutom, po kojem }e se donositi odredbe za daqi rad Srpske radikalne stranke, koji ja li~no podràvam, uz mogu}e korekcije, ako to neko od u~esnika na Kongresu danas zatraì. S obzirom da je narod osiroma{io i da se te{ko ìvi, posebno èlim da se osvrnem na ekonomski program Srpske radikalne stranke. Predlaèm da Srpska radikalna stranka sa ostalom opozicijom zauzme jasan stav oko transformacije kapitala, tako da radnici koji izgradi{e fabrike u samoupravnom sistemu, jakom igrom mo}nika i politi~ara, ne ostanu i bez kapitala. Dakle, u skladu sa programom Srpske radikalne stranke treba im dodeliti besplatne deonice, po zaslugama, razume se, tako }e radnici biti zadovoqni kada im se dodeli makar ono {to su godinama stvarali. Ovde posebno èlim da istaknem da bi rasprodaja preduze}a za ke{, kako to vole da kaù neki zvani~nici, bila velika prevara i ucena za radnike koji su na puno primera namerno dovedeni u situaciju da ne mogu ni za hleb da zarade, a kamoli da kupuju deonice. Na ovom Kongresu, svakako treba postaviti pitawe za{to je Srpska radikalna stranka lo{ije pro{la na izborima nego na prethodnim. Odgovor je jednostavan. SPS televizija je lagala i blatila nas svakom prilikom i na svaki na~in, kao i druge stranke, a nas naro~ito. Sa ovog Kongresa zato pokre}em inicijativu da Srpska radikalna stranka i druge opozicione stranke u Srpskom parlamentu zauzmu zajedni~ki i jasan stav o televiziji kako bi sve parlamentarne stranke imale jednak pristup televiziji, kako u Upravnom odboru srpske televizije tako i u programu. To je jedini na~in da do|emo do ve}e demokratizacije dru{tva, a da gra|ani budu mawe manipulisani i mawe varani sa malih ekrana. Na ovom kongresu treba razmotriti pitawe ~etni{tva. Rugaju}i se radikalima i hapse}i na{e dobrovoqce, oni obmawuju javnost u Srbiji, pred202
stavqaju}i nas kao zlikovce. Pri tom zaboravqaju da se obe srpske vojske u krajinama bore pod kokardom, da pobe|uju}i uspe{no brane svoju zemqu i ~ak se ponose {to su ~etnici. Ove ~iwenice ne mogu se osporiti. Kada je ~etni{tvo u pitawu, o ovom srpskom pokretu se zapravo veoma malo zna. Prisutna je partizanska istina o wihovoj revoluciji, jer su je kao pobednici oni i pisali. Mada ni to nije istina. Jer je previ{e napumpana. Zbog ovako nejasne istorije i ~etnika i partizan{tine, zbog nas mla|ih generacija, pozivam istori~are, ako ih ovde ima da me ~uju, a i van ove sale, da Drugi svetski rat u Jugoslaviji nepristrasno putem javnih TV emisija predstave javnosti kako se vi{e ne bi {pekulisalo ovom temom. @elim da naglasim da }e Srpska radikalna stranka slediti srpske tradicije i boriti se za nacionalne interese i ekonomski prosperitet srpskog naroda, dok vladaju}a stranka, o~igledno, ne èli da se odrekne svojih ideolo{kih ciqeva. Obe}avaju}i nam socijalizam {vedskog tipa, do~ekasmo socijalizam sa desetak maraka li~nog dohotka. I slavimo jo{ uvek nazovi legendarne partizanske bitke. Ja samo mogu da poèlim sre}an i plodotvoran ishod ovog kongresa. Tomislav Nikoli}: Re~ ima @arko Gvozden. @arko Gvozden: Dame i gospodo radikali, dobro ve~e. Kada sam do{ao bilo je jutro. Dolazim iz op{tine Prijedor, Republika Srpska, Zapadna Srbija. Ne}u vas gwaviti dugo, imam nekoliko predloga. Prvi predlog je gospodinu predsedniku dr Vojislavu [e{equ, da napravi boqi izlet od Ante Markovi}a, da do|e u Potkozarje i na novim izborimau Republici Srpskoj napravi promociju Srpske radikalne stranke, predizbornu promociju svakako. Interesantno je to Potkozarje. Za 50 godina preko 130.000 qudi preko zemqe i pod zemqu. Interesantno je, jer tamo ko dobije bitku, dobija sve bitke. Vide}ete kakva }e biti u Republici Srpskoj prva izborna bitka u slobodi kada se SPS sudari sa radikalima. Ja znam dobro to mesto, ro|en sam tamo i ne govorim na pamet. Prijedor je 120.000 stanovnika, govorim o op{tini, imao pred ovaj rat. Danas ima 67.000 stanovnika. U pro{lom ratu Potkozarje je izgubilo 64.000 srpskih sinova i k}eri. Na sre}u, ovoga puta mi smo vratili deo duga, ali tek petinom. Pored ovog predloga, koji sam uputio predsedniku, dr Vojislavu [e{equ, izneo bih nekoliko napomena vezanih za programske ciqeve Srpske radikalne stranke. Tu se dobija bitka. U delu koji se odnosi na ciq broj 13, gde se, na moju àlost, govori samo o Kosovu, celi dan se pitam jesu li srpski radikali ovde seli da govore o Srbiji bez zapadne Srbije. Nadam se da nisu. Jer, da je bilo mudrosti, onda bi ovi programski ciqevi morali imati makar nekoliko elemenata vezanih za zapadnu Srbiju, prvenstveno mislim na socijalne, ekonomske itd. Da je Joà Broz hteo jedinstvenu Jugoslaviju, napravio bi infrastrukturu, autoput i prugu desnom obalom Save, ali nije hteo. Ako Srbi ho}e jedinstvenu srpsku dràvu, moraju napraviti infrastrukturu desnom obalom Save. Ta se reka ne zove slu~ajno Sava. Onaj ko ho}e da sa~uva srpsko bi}e mora ra~unati da u svojim programskim ciqevima, mislim o politi~koj partiji, dakle o politi~203
kim ciqevima, mora prvenstveno voditi ra~una da to nacionalno bi}e moè tamo ostati i opstati ako mu se obezbedi infrastruktura. Ako mu se napravi autoput, ako mu se napravi energetika, ako mu se napravi plovni put do reke Save, koja moè da otprema robu do Smedereva. Ono {to je magistar [piri} rekao, to se odnosi na Republiku Srpsku. Ja namerno ne}u meriti vreme, nisam ni poneo sat, ali sam imao èqu da vam kaèm svima, a prvenstveno telu koje danas predsedava, vodite ra~una o Republici Srpskoj. Ko tamo dobije bitku, dobija svetsku bitku. Jer, tamo se lome kopqa tri civilizacije, tri religije, lome se kopqa imovinska, lome se kopqa ideolo{ka. Mi smo dobili deo vojni~ki, nema straha. Sada vas sve pozivam da uradimo deo koji predstoji posle rata, a za to su potrebne politi~ka mudrost i politi~ko ujediwewe. Neka sa ovog skupa po|e, kao zakqu~ak, da Srpska radikalna stranka vu~e prva poteze u tom pogledu. I nemojte da slede}i put kada po|emo ovamo preko Drine vidimo carinike. Razbi}u im glavu! Tomislav Nikoli}: Molim predsednika Izborne komisije da saop{ti predlog ~lanova Centralne otaybinske uprave u okviru ta~ke {est dnevnog reda. Aleksandar Stefanovi}: Glavni odbor Srpske radikalne stranke na sednici odrànoj 23. januara 1994. godine, nakon konsultacija sa predsednicima op{tinskih odbora Srpske radikalne stranke svih srpskih zemaqa, predlaè listu ~lanova Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke. Po{to na Kongresu nije bilo posebnih predloga od strane grupe delegata Kongresa, Izborna komisija predlaè da se Kongres javnim glasawem izjasni o predloènoj listi. Kandidati za ~lanove Centrale otaybinske Uprave su: Slavko Aleksi}, Drago Bakra~, Milan Ba~evi}, Branislav Blaì}, Mirko Blagojevi}, Gordana Bulatovi}, êdomir Vasiqevi}, Nikola Vasi}, A}im Vi{wi}, Milinko Gazdi}, Jovan Glamo~anin, Maja Gojkovi}, Danilo Golubovi}, Ratko Gondi, Veselin Grbi}, Ilija Darmanovi}, Pantelija Damjanovi}, Milan Dragi{i}, Miroslav Dramli}, Stanoje \or|evi}, Milorad Jevri}, Slavoqub Jovanovi}, Borivoje Kosti}, Zoran Krasi}, Todor Lazi}, Predrag Lazarevi}, Rade Leskovac, Stanko Lon~arevi}, Ratko Mar~eti}, Nikola Mili}evi}, Milorad Mir~i}, Igor Mirovi}, Stanislav Mom~ilovi}, Tomislav Nikoli}, Milorad Pejovi}, Mirko Perkovi}, Nikola Popla{en, Milovan Radovanovi}, Novak Savi}, Aleksandar Stefanovi}, Dragoqub Stamenkovi}, Slobodan Stanki}, Marko Spaji}, Jorgovanka Tabakovi}, Zoran Te{ovi}, Dragan Todorovi}, \or|e Umir~evi}, Mateja Cvetojevi}, Qubica [olaja, Nikola [piri}. Tomislav Nikoli}: Molim vas da se glasawem izjasnimo o predlogu za ~lanove Centralne otaybinske uprave. Ko je za? Ko je protiv? Konstatujem da je kongres Srpske radikalne stranke jednoglasno izabrao ~lanove Centralne otaybinske uprave.
204
êstitam ~lanovima Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke na izboru. U okviru sedme ta~ke dnevnog reda, molim predsednika Izborne komisije Aleksandra Stefanovi}a da saop{ti predlog ~lanova Statutarne komisije. Aleksandar Stefanovi}: Na glavnom odboru Srpske radikalne stranke, odrànom 23. januara 1994. godine, i nakon konsultacija sa predstavnicima odbora iz svih srpskih zemaqa, Glavni odbor prelaè kongresu, a drugih predloga na kongresu nije bilo, da izabere Statutarnu komisiju u slede}em sastavu: Stevo Dragi{i}, predsednik Miodrag Pani}, zamenik predsednika Rajko Mr|a, ~lan Dragan Jovanovi}, ~lan Du{ica Nikoli}, ~lan Milun Terzi}, ~lan Mirko Vuji~i}, ~lan Tomislav Nikoli}: Molim vas da se glasawem izjasnimo o predlogu ~lanova Statutarne komisije. Ko je za? Ko je protiv? Konstatujem da je Kongres Srpske radikalne stranke jednoglasno usvojio predlog za ~lanove Statutarne komisije. ^lanovima Statutarne komisije Srpske radikalne stranke ~estitam na izboru. U okviru osme ta~ke dnevnog reda molim predsednika Izborne komisije Aleksandra Stefanovi}a da saop{ti predlog ~lanova Nadzornog odbora. Aleksandar Stefanovi}: Glavni odbor, na sednici odrànoj 23. januara 1994. godine, i nakon konsultacija sa predstavnicima svih odbora svih srpskih zemaqa, Srpske radikalne stranke, predloìo je, a na Kongresu nije bilo drugih predloga, Nadzorni odbor u sastavu: dr \or|e Nikoli}, predsednik Zoran Draìlovi}, zamenik predsednika Petar Pani}, ~lan Rajko Goranovi}, ~lan \or|e Tani}, ~lan Tomislav Nikoli}: Molim vas da se glasawem izjasnimo o predlogu za ~lanove Nadzornog odbora. Ko je za? Ko je protiv? Konstatujem da je kongres Srpske radikalne stranke jednoglasno izabrao ~lanove Nadzornog odbora Srpske radikalne stranke. ^lanovima Nadzornog odbora ~estitam na izboru. Re~ ima Jovo Ostoji}, slede}i je Milan Veselinovi}. Neka iza|e Milan Veselinovi}, a Jovu Ostoji}a }emo sa~ekati.
205
Milan Veselinovi}: Dame i gospodo, uvaèno Predsedni{tvo, bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, dolazim iz Starog Rasa, bliè re~eno iz Novog Pazara, pa koristim priliku da vam prenesem pozdrave srpskih radikala iz prve srpske prestonice. Ne treba mnogo da vam govorim o zna~aju Starog Rasa za vaskoliko srpstvo, ali }u vam ne{to re}i o Novom Pazaru, koji osnova{e i podigo{e turski osvaja~i, ba{ u srcu prve srpske dràve. Zamislite, tamo gde Srbi postado{e, Stari Ras osnova{e, Osmanlije sve uni{ti{e i dado{e da uni{te sve ono {to je srpsko, ono {to ~ini srpsku istoriju, kulturu i civilizaciju. Sagradi{e Novi Pazar kao centar tada{weg turskog Sanyaka, sa svim islamskim obele`jima. Izgleda da ni danas islamske zemqe ne mogu preàliti staru Ra{ku, Sanyak, koji zajedno sa Kosovom i Metohijom ~ine srce svih srpskih zemaqa, pa ho}e preko povampirenih islamskih fundamentalista ponovo da ga prisvoje. ûli ste {ta sve ho}e islamski svet uz pomo} Zapada da u~ini od stare Ra{ke. Govore da je to posebna muslimanska dràva da joj treba dati neki posebni, specijalni status. Nagovaraju muslimanske fanatike, na ~elu sa SDA i Sulejmanom Ugqaninom, da se dignu na oru`je i pobunu ne bi li ponovo srpske svetiwe prisvojile osmanlije. Bra}o i sestre, sva ta gospoda koja izokola prete, pomognuta unutra{wim ekstremistima i, naàlost, na{om neodlu~nom vla{}u, zaboravqaju {ta za vaskoliko srpstvo zna~e Kosovo i Stari Ras. Zaboravqaju da se Srbija oslawa na dve noge, jedna je Stari Ras a druga Kosovo i Metohija. Zaboravqaju da bi Srbi sve u~inili i da }e sve od sebe dati za odbranu tih srpskih svetkovina. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, danas Stari Ras nije ono {to su zamislili Nemawi}i, ono {to treba Srbima da bi bili Srbi. Danas Stari Ras vi{e podse}a na neku provinciju u Turskoj ili Iranu nego na srpski grad ili nemawi}ku prestonicu. Ukra{en je islamski obele`jima i mnogobrojnim yamijama, sa kojih se nekoliko puta dnevno ~uju urlici hoya, gu{e}i zvona sa drevnih Sopo}ana, \ur|evi} stubova i Petrove crkve. Zbog svega ovoga nije ~udo {to muslimanske izbeglice na|o{e uto~i{te ba{ u Novom Pazaru. Mo`da se wihovi sinovi, muèvi, bra}a, o~evi, bore u biv{oj Bosni i Hercegovini za jedan ovakav Sanyak, ovakav Novi Pazar. Pitamo se koliko mi Srbi iz Srbije pomaèmo ili odmaèmo pravednu borbu bra}e u Srpskoj Krajini i srpskoj Bosni ako na teritoriji Srbije, a posebno stare Ra{ke, primamo muslimanske izbeglice bez ikakve prethodne provere. ûvamo porodice i najbliè ro|ake najekstremnijih muslimanskih vo|a, poput Gani}a, Drekovi}a, Halilovi}a i mnogih drugih koji u crno zavi{e srpske majke. Zato ~estitam bra}i Srbima iz Krajine {to stado{e na branike srpskih zemaqa svojim vite{tvom. Razbi{e vekovne neprijateqe, koji su se sada u}utali i negde se skrivaju po srpskim zemqama, ~ekaju}i da ponovo zabiju Srbinu no` u le|a. Moète zamisliti, iz ovoga {to ste ~uli, {ta zna~i biti radikal u Novom Pazaru, ili Sjenici i Tutinu. Moète zamisliti kako se ìvi pored ta206
kvih ekstremista koje svakodnevno gledate kako sada predaju oru`je, kada su se upla{ili i kada su izgubili rat, kada su ve} glavom udarili o zid. Mi smo sve u~inili da u Novom Pazaru osnujemo Srpsku radikalnu stranku, da na{im akcijama, aktivnostima pariramo Stranci demokratske akcije i ohrabrimo srpstvo. U~inili smo mnogo sakupqaju}i pomo} za bra}u Srbe u Bratuncu i Skelanima. U dva navrata poslali smo pomo} u vrednosti oko 30.000 maraka i sami smo i{li na prve linije fronta na bratuna~kom i skelanskom rati{tu. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, mi u Starom Rasu o~ekujemo od vas jednu veliku pomo}, o~ekujemo da tu prvu srpsku dràvu ponovo ogreje nemawi}ko sunce. Na kraju, èlim uspeh ovom otaybinskom kongresu, slogu Srba, izbor najboqih rukovodilaca, razvoj demokratije i prosperitet. S verom u boga, za otayibinu, slobodu i demokratiju! Tomislav Nikoli}: Re~ ima @ivomir Ra{i}, slede}i je Drago Stupar. Ukoliko nema @ivomira Ra{i}a, re~ ima Drago Stupar. Drago Stupar: Draga bra}o i sestre, po{tovano Predsedni{tvo, dolazim iz zapadne Slavonije, dozvolite mi da u ime ~lanstva i onog tamo napa}enog, oàlo{}enog i dosta ekonomski uni{tgenog naroda, pozdravim vas, u~esnike ovog kongresa. Draga bra}o i sestre, Srpska radikalna stranka na prostorima Zapadne Slavonije zapo~ela je sa svojim radom 7. aprila, na blagovesti 1992. godine. Od tada pa do danas mi smo imali niz aktivnosti. Srpski radikali su uvek reagovali kada su osetili da postoje}a vlast ne radi u interesu srpskog naroda. To je vrlo specifi~an prostor. Predsednik [e{eq je u svom izlagawu rekao {ta je bilo sa zapadnom Slavonijom. To je prostor, bra}o moja, koji je najvi{e propatio u svim ovim srpskim zemqama. Taj je narod, moèmo doslovce sa ove govornice re}i, prevaren i oteran sa svojih ogwi{ta Moramo vas podsetiti na jedan statisti~ki podatak. Mi kaèmo zapadna Slavonija ali zapadna Slavonija sa 487 km2 prostora od Jasenovca do Brusnika, severnog dela Pakraca. To su op{tine Oku~ani i samo jedan deo Pakraca. Vidite, oko 78 odsto je bio prostor srpskoga naroda, a na koliko je taj prostor sveden. Mene ~esto boli kada na{i zvani~nici, istupaju}i na mnogim skupovima malo spomiwu zapadnu Slavoniju. Moj prethodnih iz Republike Srpske, koji je govorio, rekao je: mi moramo znati da je granica na Savi. Ali, mi moramo znati da ima Srba i sa one strane Save, a to su upravo zapadni Slavonci. [ta je ovde bitno spomenuti? Bra}o moja, moramo znati da na ovom prostoru o kojem sam sada govorio i postoji najve}i srpski grad pod zemqom, a to je Jasenovac. Poku{ali su da manipuli{u wime, da nam prevr}u grobove i da preme{taju kosti na{ih predaka. Ne}emo to dozvoliti dok ijedan radikal postoji na prostoru zapadne Slavonije. Srpski radikali su uvek rekli ne, svakome ko radi protiv interesa srpskog naroda. Mi se suo~avamo tamo, na tom malom prostoru, bra}o moja, sa vrlo velikim problemima. Vidite, poku{ali su otvoriti autoput, radikali su rekli ne. Iza{li smo i spre~ili smo. Pogledajte kako su nam Vensovim planom postavili granice. Doveli su i na{i izdajnici snage Ujediwenih nacija da kontroli{u nas Srbe, umesto da su stali
207
na liniju razgrani~ewa. [ta }e nama snage bezbednosti izme|u dva srpska naroda. Vi se se}ate, kada je bilo ujediwewe Nema~ke, pevana je pesma Nema vi{e zidova, kada je priznavana Nezavisna dràva Hrvatska, pevalo se Danke Doj~land. A mi srpski radikali zapadne Srbije, mi pevamo Mar{ na Drinu, o brisawu granica na Drini i o ujediwewu sa maticom Srbijom. Mi smo i tajnom Daruvarskom sporazumu rekli ne. Podràli smo i stavove na{e stranke u vezi sa VensOvenovim planom o provincijama u Republici Srpskoj. Me|utim, vidite, i na{a aktivnost je doprinela tome da su oni gre{nici ipak zavr{ili s onu stranu brave. Mi }emo to ~initi i daqe. Ne}emo dozvoliti da se neko igra ni sa pedqem na{e zemqe. Vidite, moram re}i ne{to, a to je ~iwenica. Srpski narod u svojoj istoriji nikada za okruglim stolom nije dobio teritoriju, samo onde gde smo ~izmom stali. Tako }e biti i sada. Ne mogu, a da se ovde ne zahvalim na{oj bra}i iz Srpske radikalne stranke, odnosno ~etni~kog pokreta, koji su nam prvi pohitali u pomo} u zapadnoj Slavoniji. Se}am se tih trenutaka; ja sam sa wima zajedno delio zlo i dobro. Od prvog dana sam tamo i nisam ustuknuo ni pred jednim neprijateqskim metkom, niti }u ustuknuti. Ne mogu a da se ne zahvalim tim na{im borcima, a pogotovo na{oj sestri Du{ici Nikoli}, koja je preìvela te{ke muke u zarobqeni{tvu. Mi joj to nikada ne moèmo zaboraviti. Draga bra}o i sestre, vidite, kada je prihvatan Vensov plan, tada je na{ predsednik [e{eq reagovao, svi su bili skeptici. Ali, bio je u pravu. Svaki ~ovek koji daleko gleda i koji gleda u interesu svoga naroda moè dobro da vidi. Pogledajte, od Vensovog plana re|ale su se rezolucije za rezolucijom, sve su jedna za drugom i{le, a na ~iju {tetu na {tetu srpskog naroda. I na kraju, dozvolite mi da se zahvalim bra}i iz Srpske radikalne stranke iz Subotice, koji su nam uputili humanitarnu pomo} onda kada nam je bilo najteè. Puno im hvala i neka je sretan rad ovog na{eg kongresa. Gre{ke pro{losti {to u~ini{e na{i prethodnici, na{a generacija nema prava da ponovi. Tomislav Nikoli}: Dame i gospodo, molim vas da vodite ra~una o vremenu, posebno zbog toga {to se pribliàvamo kraju rada i {to bismo èleli da zavr{imo do 19 ~asova. Ukoliko neko èli da priloì svoju pismenu diskusiju, mi }emo to rado prihvatiti. Ima re~ Slavoqub Jovanovi}, slede}i je Vu~ko Igwatovi}. Slavoqub Jovanovi}: Po{tovano Predsedni{tvo, gospodine predsedni~e, gospodo delegati, bra}o i sestre, devedesete godine ovoga veka kao po nekom nepisanom ili pisanom pravilu, ukinu{e mir i nasta rat, koji je za ciq imao slomiti zapadnu granicu pravoslavqa na Balkanu i jo{ jednom, po starom scenariju, sa malim izmenama, i kona~nim ciqem uni{tewa srpskog pravoslavqa na podru~ju Balkanskog poluostrva. Znamo mi Srbi, pravoslavci, pakleni plan sa~iwen od strane svetskih mo}nika, ~ak u detaqe, jer u wemu nema ni{ta novo u odnosu na stare planove vezane za srpski etni~ki prostor. Planovi su im stari isto toliko koliko je star i srpski narod. Od samog po~etka ovog rata, srpski radikali su veoma dobro predvideli redosled doga|aja, pa smo, za razliku od ve}ine politi~kih partija, konkret208
no i aktivno u~estvovali u svemu {to se ticalo srpskog naroda na podru~ju biv{e Jugoslavije. Od samog po~etka sukoba dali smo otvorenu podr{ku Srbima na podru~ju Hrvatske federalne jedinice, pravo na samoopredeqewe, posebno zbog rana nezaceqenih iz pro{log rata i otvorene genocidne politike hrvatske vrhu{ke prema srpskom narodu. Srpski radikali su u ovom ratu onemogu}ili bla}ewe srpskih ~etnika i eventualnu podelu unutar srpskog naroda na ~etnike i partizane, iako je bilo upornih poku{aja da se ova podela dogodi. Pripadnici Srpske radikalne stranke i Srpskog ~etni~kog pokreta na najboqi mogu}i na~in pokaza{e da tradicija dobrovoqaca u odbrani srpske neja~i u srpskom narodu ima kontinuitet i vrlo jako upori{te. Vapaj srpskog naroda i ponovo isukani jo{ krvavi noèvi iz pro{log rata u rukama povampirenih usta{kih hordi i belosvetskih pla}enika, bio je poziv za pripadnike Srpske radikalne stranke i Srpskog ~etni~kog pokreta, poziv roda, krvi iste, krsta i ikona slavskih. Stotine hiqada pripadnika Srpskog ~etni~kog pokreta pre|o{e Dunav, Savu, Drinu, prvi od svih, na {ta smo mi posebno ponosni. Oni uze{e aktivno u~e{}e u odbrani ogwi{ta srpskih, i to, po pravilu, na najisturenijim ta~kama odbrane srpskih etni~kih prostora. Granice srpske zemqe su ome|ene kostima srpskih ~etnika i pripadnika dobrovoqa~kih formacija Srpske radikalne stranke. Mi, srpski radikali, ponosni smo na ovu ~iwenicu, jer u pravom smislu re~i imamo na {ta biti ponosni. Sombor, grad na severozapadu suène Srbije, neposredno uz granicu Ma|arske, na jednoj, severnoj strani, i uz izmi{qenu granicu biv{eg zlikova~kog reìma na reci Dunav, sa gradskim naseqima Apatin, Oyaci i Kula, ~ija celina ~ini Zapadnoba~ki okrug, od po~etka raspleta na podru~ju biv{e Jugoslavije uzima aktivno u~e{}e u sprovo|ewu programa Srpske radikalne stranke. Srpska radikalna stranka na podru~ju na{eg okruga od samog po~etka sluì za primer ostalim politi~kim partijama, po na~inu organizovawa, ozbiqnosti i konkretnim postupcima u novonastaloj veoma te{koj situaciji. Prioritetni zadatak odbrane zapadne granice srpske zemqe, za srpske radikale i pripadnike Srpskog ~etni~kog pokreta na podru~ju Sombora, zahtevalo je energi~nu akciju, pa smo odmah i na samom po~etku organizovano i planski uzeli u~e{}a na jednoj strani, u prihvatu srpske neja~i sa podru~ja zahva}enih ratom. Paralelno sa ovim, organizovano smo pre{li Dunav, Savu i Drinu gde smo se ukqu~ili u odbranu srpske zemqe. Svesni svoje odgovornosti, ~lanovi Srpskog ~etni~kog pokreta i Srpske radikalne stranke sa podru~ja somborskog okruga, li~nim primerom davali su snagu za opstanak i nastavak pravedne borbe srpskog naroda u odbrani srpske neja~i, srpskih zemaqa i svega onoga {to je srpskom narodu sveto. Re|ala su se rati{ta: Barawa, Vukovar, zapadna Slavonija, Kninska Krajina, crnogorsko i hercegova~ko rati{te, Sarajevo i ostala srpska podru~ja u Republici Srpskoj. Na jednoj strani, organizovali smo odlaske dobrovoqaca na ugroèna srpska podru~ja, a na grobqima {irom na{eg okruga sahrawivali smo Obili}e iz ovoga rata 33. je mrtvih i 90 rawenih boraca iz ovog okruga. Wihov
209
put je put istine, pravde i qudskog dostojanstva. Wihove kosti su granica srpske zemqe sada i zauvek, wihovi ìvoti su cena srpske slobode i dostojanstva. Nama, srpskim radikalima, na podru~ju Sombora ostale su porodice izginule i rawene bra}e, nezbrinute na, ivici egzistencije, sa svim traumama koje ovu i ovakvu situaciju prate. Organizovanom akcijom Srpskog ~etni~kog pokreta i Srpske radikalne stranke na podru~ju okruga, porodicama najboqih me|u nama pruèna je, osim moralne podr{ke i sau~e{}a u bolu za najmilijima, pomo} u vidu bra{na, soli, {e}era itd. Ova akcija podrazumeva kvartalna snabdevawa porodica poginule i rawene bra}e. Tako je 860 dece opremqeno za ovu {kolsku godinu. I, na kraju, svim prisutnim delegatima u ime Srpske radikalne stranke iz Sombora èlim uspe{an rad. Tomislav Nikoli}: Re~ ima Vu~ko Igwatovi}, slede}i je Bogdan Radowi}. Vu~ko Igwatovi}: Dame i gospodo, po{tovani radikali, dragi gosti, imam izuzetno prijatnu du`nost da vas pozdravim u ime grada doma}ina, u ime Odbora kome pripadamo. S obzirom da je vreme obra}awa kratko, to ve} znate, ja }u re}i samo nekoliko re~i. Ukaza}u, zna~i, na ono {to je nezaobilazno, na su{tinu svih su{tina kada se o srpskom narodu radi. A to je, pre svega i iznad svega, pravo srpskog naroda da bude svoj na svome, da na tom svom ìvi sa kim ho}e i da ne ìvi sa onim sa kojima ne}e. Mi, srpski radikali, svi koji smo ovde u ovoj sali, mi to sasvim dobro znamo i ne treba o tome me|usobno mnogo da govorimo. Me|utim, po{to je ovo sve ovde {to se kaè upu}eno kako nama tako i doma}oj i svetskoj javnosti, pa je ovo dobro mesto i pravo vreme da se toj javnosti i tom svetu kaè: srpski narod je miroqubiv narod i ne traì za sebe apsolutno ni{ta vi{e nego {to dozvoqava i odobrava i {to svet odobrava drugim narodima da imaju. A to je, pre svega, pravo da jedan narod sam odlu~uje o svojoj sudbini. To je pravo na ìvot. A nama Srbima, ve} evo skoro stotinu godina tre}i put i to pravo uskra}uju. Poku{avaju da nas uni{te. Poku{avaju da nas sliste do posledwega. Da nas nema. I {ta mi u takvoj situaciji da uradimo? [ta moèmo da uradimo nego da stanemo na granice svojih wiva, na me|e svojih wiva i da im glasno doviknemo: i samo dotle, do tog kamena, do tog bedema nogom }e{ mo`da stupiti poganom, kao {to re~e na{ veliki \ura. Srpska radikalna stranka ima i drugih programskih ciqeva i zadataka, kao {to su to ekonomija, socijalni program, zdravstveni program. Ali, mi{qewa sam da u ovoj fazi nema va`nijeg i zna~ajnijeg programa od toga da Srpska radikalna stranka zavr{i ono {to je po~ela, a to je pomo} srpskom narodu u ostvarewu dràve o kojoj smo govorili. Prvi put posle Du{anovog carstva srpstvo, svekoliko srpstvo, ima}e kona~no svoju dràvu. I ja se usu|ujem da budem prvi koji }e svekolikom srpstvu ~estitati na tome. [ta jo{ ostaje, bra}o i sestre, osim da vas najsrda~nije pozdravim jednim od najlep{ih slogana Srpske radikalne stranke, koji bi trebalo da postane moto svakog Srbina: sve za srpstvo a srpstvo ni za {ta.
210
Tomislav Nikoli}: Re~ ima Bogdan Radowi}, a slede}i je Dragomir Pavlovi}. Bogdan Radowi}: Ceweno Predsedni{tvo, po{tovani delegati, mnogi su pogre{no protuma~ili rezultate izbora pridaju}i im zna~aj ve}i od realnog. Zato èlim da istaknem, prvo, izbore je apsolutno izgubila Socijalisti~ka partija Srbije, jer je dobila svega 35 odsto bira~kog tela. Drugo, s obzirom da je predsednik Republike na izborima bio nosilac svih izbornih lista Socijalisti~ke partije, iz izbornih rezultata se vidi ne samo da je izgubio dostojanstvene izbore nego i da mu je dve tre}ine bira~a uskratilo svoje poverewe. Po{tovani delegati, moram da vas podsetim da je u toku ~itave predizborne kampawe Socijalisti~ka partija vodila neprimereni, beskrupulozni, prqavi propagandni rat protiv Srpske radikalne stranke, protiv wenog ~lanstva, ~ak i protiv wenih simpatizera. Kao {to znate, ~ovekova su{tina je u tamnim prostorima nesvesnog, ~ovekova su{tina je iracionalna. Tu je klica svih oblika patwe, sumwi i nesigurnosti. U toj sferi treba, u zna~ajnoj meri, traìti obrazloèwe ishoda izbora i izbornih rezultata. Druga~ije re~eno, strah je dodatno uticao na pobedu u velikom porazu Socijalisti~ke partije Srbije. Naime, socijalisti su po sistemu toplo hladno narodu stalno plasirali inforamcije o mogu}nosti rata na podru~ju na{e republike, s jasnim porukama da su iskqu~ivo oni zaslu`ni {to do rata nije i do{lo. I me|unarodna zajednica se potrudila da izborima da neregularni tok. Zahvaquju}i wenoj podr{ci, Socijalisti~ka partija Srbije je uspela da stvori utisak u narodu da }e se uskoro skinuti me|unarodne sankcije i tako dodatno manipulisala bira~kim telom. Daqe, treba naglasiti da su iz bira~kih spiskova izostavqene ~itave generacije mladih bira~a, jer su kreativni ideolozi i izborni {tabovi Socijalisti~ke partije Srbije do{li do zakqu~ka da je omladina, a samim tim i budu}nost, protiv wih. Kada se uzme u obzir jo{ i informativna blokada, medijski rat protiv Srpske radikalne stranke i izborni zakon, koji je apsolutno favorizovao Socijalisti~ku partiju Srbije kra|a glasova i drugo, moè se zakqu~iti da su decembarski izbori u znatnoj meri protekli neregularno. Srpska radikalna stranka je na ovim izborima imala oko 40 odsto bira~a mawe i isto toliko poslanika u odnosu na prethodne. Ne èlim da kaèm da se ovi rezultati mogu objasniti iskqu~ivo objektivnim razlozima. Naravno, bilo je i subjektivnih. Subjektivne razloge moramo najpre prepoznati, pa ih onda ta~no formulisati, a zatim strpqivim i predanim radom potpuno eliminisati. Kao najva`nije subjektivne slabosti apostrofirao bih slede}e: 1. nedovoqno efikasna saradwa vi{ih i niìh instanci po principu subordinacije; 2. naj~e{}e nedovoqan, neefikasan, neadekvatan rad nekih op{tinskih odbora Srpske radikalne stranke;
211
3. nedovoqna i neefikasna angaòvanost pojedinih ~lanova op{tinskih odbora; 4. nedovoqna angaòvanost mesnih odbora i wihovih pojedinih ~lanova; 5. pogre{no tuma~ewe politike Srpske radikalne stranke; 6. pogre{no tuma~ewe Programa Srpske radikalne stranke; 7. pogre{no tuma~ewe pojedinih zna~ajnih pitawa, pre svega nacionalnog pitawa; 8. neblagovremeno re{avawe akutnih i aktuelnih problema u pojedinim regionima, op{tinskim i mesnim odborima, i 9. nedovoqan rad me|u narodom. Gospodo delegati, period do slede}ih izboraje period setve za Srpsku radikalnu stranku, a izbori }e biti na{a ètva. Ako èlimo uspe{nu ètvu, mora}emo prvo da zasu~emo rukave i da dobro obavimo setvu. To ukqu~uje permanentan rad na kadrovskom ja~awu, a zatim rad na omasovqewu Stranke, silazak u narod i permanentan rad u narodu. Posebno nagla{avam da je neophodno obraditi one sredine gde smo ve} drugi ili tre}i put imali slabe izborne rezultate. Op{tinske odbore moramo konsituisati i osposobiti tako da ih sa~iwavaju ~lanovi kojima }e biti jedina preokupacija uspeh na slede}im izborima. U tom smislu, neophodno je zavesti jaku disciplinu u svim odborima i forumima Srpske radikalne stranke, osloboditi se len{tina i provokatora. U svim odborima treba srediti postoje}u administraciju. Kvalifikovani kadrovi Srpske radikalne stranke moraju izvr{iti penetraciju u sve klase i sve kategorije dru{tva i moraju vr{iti agitaciju i propagandu u svim slojevima dru{tva. Srpska radikalna stranka mora za sobom da vodi kolebqive i nepostojane delove bira~kog tela, a ne da svojim pasivnim odnosom prema ovom va`nom pitawu, omogu}i da kolebqivcima druge politi~ke partije name}u svoju voqu. Na kraju, mislim da je neophodno da periodi~no svi odbori Srpske radikalne stranke podnose pismeni izve{taj o svom radu po principu subordinacije. Tomislav Nikoli}: Re~ ima Dragomir Pavlovi}. Dragomir Pavlovi}: U ime ~lanova Op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke Novog Beograda, èlim da pozdravim prisutne delegate Tre}eg otaybinskog kongresa Srpske radikalne stranke. Op{tinski odbor Novi Beograd periferno je zastupqen sa 16 mesnih odbora i oko 700 ~lanova i pokazuje dobre politi~ke rezultate u vrlo specifi~noj strukturi stanovni{tva. Na{e politi~ko delovawe odvija se u kontinuitetu u 11 mesnih prostorija, {to nam omogu}ava maksimalno sprovo|ewe politi~kog i ekonomskog programa Stranke. Princip je vrlo jednostavan: stalan politi~ki rad u mesnim odborima, vrlo dobro organizovane i pose}ene promocije koje biraju mla|i qudi koji su se dokazali svojim patriotizmom, radom i talentom. Velika je odgovornost ovog kongresa s obzirom na ~iwenicu da smo trenutno jedina prava opoziciona stranka u Srbiji. O~ekujemo od Kongresa daqe ja~awe stranke, kroz strana~ku disciplinu i ve}i odabir kadrova, koji }e omogu212
}iti da Srpska radikalna stranka u najskorije vreme osvoji politi~ku vlast u svim srpskim zemqama. Jer, imamo rad, znawe i talenat i zato ho}emo poziciju broj jedan. Poseban pozdrav upu}ujem delegatima sa branika na{e otaybine, iz Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. I, na kraju, vrlo kratko, imam konkretne primedbe na Program Srpske radikalne stranke, u delu koji se odnosi na definisawe etni~kog prostora. Naime, ako se srpski etni~ki prostor defini{e ovako, i to tako ostane, zna~ilo bi da }e biti u koliziji ~lanovi 1. i 6, jer se nigde ne pomiwe deo na{eg etnosa koji se nalazi u sada{woj takozvanoj republici Skopqe. Zato bih predloìo izmene ~lana 1, i to slede}om re~enicom: Revizija granica sa takozvanom republikom Skopqe, i organizovawe plebiscita stanovni{tva, delova takozvane republike Skopqe, sa srpskim stanovni{tvom u ciqu prikqu~ewa srpskih krajeva matici zemqi. I druga re~enica: Politi~ka borba za omogu}avawe Statuta teritorijalne kulturne autonomije srpskih krajina u susednim zemqama. I posledwa primedba. Pomiwe se {iptarski natalitet, a nigde se srpski ne pomiwe. Zato predlaèm da se doda: Podsticawem nataliteta srpskog naroda ekonomskim i socijalnim povlasticama i beneficijama budu}im majkama. Tomislav Nikoli}: Gospodine Pavlovi}u, postoje delovi Programa koji ne smeju ni da se napi{u, a bi}e ostvareni sigurno. Re~ ima Aleksandar Vasilijevi}. Aleksandar Vasilijevi}: Po{tovano Predsedni{tvo, gospodo delegati, u ime ~asti Srpske radikalne stranke, Vasojevi}a, potomaka Nemawi}a i Kara|or|evi}a, i u svoje li~no, pozdravqam ovaj kongres sa èqom da u najskorije vreme pozdravimo i ujediwewe svih srpskih zemaqa, sa jedinstvenom odbranom, vladom, trì{tem, sudstvom i obrazovawem. Vasojevi}i su istorijski bili spona izme|u Crne Gore i Srbije, kraj Crne Gore i po~etak Srbije, te dve krune Kara|or|evi}a i Petrovi}a. A to su i danas zahvaquju}i Srpskoj radikalnoj stranci Crne Gore. U to wihovo ime, ime Wego{evo i wegovih predaka i potomaka, verujemo u ideje pobede, ujediwewe i slobode srpskog naroda, naroda koji se vekovima borio za slobodu, nesre}no razjediwen. Danas je kucnuo ~as i porasla je svest da se moramo ujediniti u zajedni~kom interesu i stvoriti ekonomsKi jaku srpsku dràvu, pravoslavnu, koja }e biti, svoj na svom, dràvu kojaje spremna i sposobna da stane u red sa najja~im evropskim civilizovanim demokratskim dràvama sveta. A za to imamo prirodne, istorijske i umne mogu}nosti. Srpska radikalna stranka Crne Gore, Op{tinski odbor svesrpske radikalne stranke Berane, Vasojevi}i u to moraju da veruju. Pa neka je svima Bog na pomo}i! @elim da pozdravim sve prisutne predstavnike, ne volim da kaèm delegate, predstavnike, sestre i bra}u iz svih srpskih krajeva i uvaèno Pred213
sedni{tvo. Poku{a}u da kaèm jednu kratku besedu, ne protokolarne sastave i pri~e. Srpska radikalna stranka, koja odràva Tre}i otaybinski kongres i napravila je Centralnu otaybinsku upravu, kruni{e jedan rad koji se ogleda u uspesima o kojima je bilo re~i i o kojim su prethodni diskutanti govorili. Ja èlim da kaèm ne{to drugo. Srpska radikalna stranka je, to smo svi ~uli, izgradila svoj politi~ki program, nastup i delovawe na patriotizmu i politi~kom delovawu, koje iz patriotizma proisti~e, pomaù}i svim srpskim sinovima i k}erima Drine, sa ove i one strane i, kako reko{e, iznad Save i ispod Save. Me|utim, to nije dovoqno da samo u toj sferi mi bijemo bitku sa ostalim partijama, a mi smo jedna jedina stranka jer su sve ostale partije, to je prevazi|eni termin. Tomislav Nikoli}: Re~ ima Petar Joji}. Petar Joji}: Po{tovana bra}o i sestre srpski radikali, danas mi je pripala posebna ~ast da prisustvujem ovom veli~anstvenom kongresu Srpske radikalne stranke, koji je po svome zna~aju za srpski narod zna~ajniji no ijedan kongres Josipa Broza Tita, jer su svi wegovi kongresi bili upereni protiv interesa srpskog naroda, a ovaj kongres Srpske radikalne stranke otvorio je, kona~no, proces ujediwewa svih srpskih zemaqa. Ovih dana bilo je prijatno gledati po~etak rada Srpskog parlamenta, kome su zasluèno predsedavali poslanici Srpske radikalne stranke. Naime, poslanici Srpske radikalne stranke bili su u ulozi javnog tuìoca, a poslanici socijalisti u ulozi optuènog. Potpredsednik Srpske radikalne stranke, Tomislav Nikoli}, javno je optuìo predloènog kandidata iz Socijalisti~ke partije za predsednika Skup{tine Republike Srbije za razne zloupotrebe, predlog nije pro{ao i ne}e mo}i da pro|e u Skup{tini, jer su poslanici radikalne stranke protiv onih koji se bave nedozvoqenim radwama i koji su skloni raznim zloupotrebama. Ovom prilikom socijalisti su se pona{ali kao okrivqeni protiv koga je optu`nica jaka i dokazana, pa ih je wihov lider posavetovao da se brane }utawem, i to tako, kao {to i advokat savetuje okrivqenog kada je optu`nica tvrda, brani}emo se }utawem, pa {ta nam Bog da. Sve najva`nije probleme u Jugoslaviji i Srbiji u posledwih nekoliko godina pokrenula je da se razre{e Srpska radikalna stranka preko svog predsednika dr Vojislava [e{eqa i wenih poslanika u republi~kom i saveznom parlamentu, a sve u ciqu za{tite srpstva, po~ev od: 1. ru{ewa vlade Milana Pani}a; 2. ru{ewe predsednika Dobrice ]osi}a; 3. razbijawe ~uvene tvr|ave izdajnika u General{tabu Vojske Jugoslavije i 4. ru{ewa Vlade Republike Srbije, zbog ~ega je do{lo do raspisivawa prevremenih izbora u Srbiji. Imala je Srbija svoje generale, me|u kojima i generala Blagoja Ayi}a, koji je za interese srpstva morao da likvidira svoga ministra Veqka Kadijevi}a, da pohapsi republi~ke lidere koji su radili protiv interesa srpskog naroda, a u prvome redu Stjepana Mesi}a, tada{weg predsednika Predsedni{tva Jugoslavije, i to u momentu kada je ovaj po~eo da uvozi oru`je za
214
Hrvatsku, a ni{ta nije preduzeo da se to oru`je oduzme blagovremeno. Jer, da je taj srpski general rizikovao svoju fotequ, pa ~ak i glavu, ne bi palo toliko srpske krvi u ovome ratu, jer je imao pravo i imao du`nost da spre~i ovo krvoproli}e. Dakle, sre}a je {to su sada na sceni srpski radikali i {to su odlu~no stali u odbranu otaybine. U Evropi u ovom trenutku postoje samo dva prava opoziciona lidera, od kojih je na prvom mestu predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq, a na drugom mestu je predsednik Liberalnodemokratske stranke Rusije Vladimir @irinovski. Bra}o radikali, poseban zna~aj ovom kongresu daje i to {to u wemu u~estvuju i predstavnici iz svih srpskih dràva. Na kraju, èlim puno uspeha u radu ovoga na{eg kongresa. Tomislav Nikoli}: Re~ ima Miroslav Pecnik. Miroslav Pecnik: Po{tovano Predsedni{tvo i po{tovani u~esnici Tre}eg sabora otacbinskog. Hteo sam da vas pozdravim ovde ispred smederevskih ~etnika, dame i gospodo, bra}o ~etnici, pomaè Bog. Dolazim iz Smedereva kao ~lan op{tinskog odbora Srpskog ~etni~kog pokreta i Op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke. To {to sam ovde mi, ni mawe vi{e, ~etnici samo za poqanu, za {ume, ja patim malo od klaustofobije, zapravo imam strah neki od ovakve tame. Ali, do{ao sam ovde, pa vidim: Aca nosi zastavu. Malo sam se iznenadio. Vidim tu i crne zastave. A, onda sam se obradovao. Pa onda po~e diskusija, levo, desno. Kaè: radikali, ja ajde moji radikali, moji ~etnici, a niko ne pomiwe ~etnike. Pa mi do{lo pitawe ~etni{tva. E, kada je moj brat Draìlovi} po~eo da hvali uspehe ~etnika, da ih brani na ovom velikom skupu, ispred na{ih delegata, na{ih Srba iz Srpske Krajine i Srpske, kao junake, kao vojnike, kao mu{kar~ine, meni je do{lo ovako malo milo, pa kaèm: hvala gospodu Bogu, ima i nas ko da hvali. Tu socijalista nema i tako. Ja sam iz Smedereva, industrijskog grada, tamo su neke fabrike, tamo na vlasti doskoro nas ~etnika nije bilo. Bili su qoti}evci, ali su onda do{li ~etnici, pa su do{li radikali, pa sada ima ne{to malo socijalista. Dobro, sada socijalisti padaju i ostaju ~etnici i radikali. êstitam dr Voji [e{equ, mi ~etnici smo uvek bili za dr Voju [e{eqa i od po~etka pratili smo Voju, dok jo{ nisu bili srpski radikali. A kaè: skup ima Vuk Dra{kovi} kod Kowa, ide Voja sa svojim ~etnicima. Voja dolazi do bine, oni iskqu~uju struju, Voja hvata megafon, mi za wim: Vojo ~ekaj! SPO pada, pravi jedan jaz. Mi smo tu, Voja sa nama. Voja vi~e: lezi dole ide milicija! Mi leèmo. Voja kaè slede}e nedeqe idemo gore na Dediwe, kaè da vadimo ]opu. Ja bukvalno shvatio, pa u pupak. Ni{ta tu ne uradismo. Osta ]opa gore, na moje veliko àqewe. Ne znam dokle }e da ostane. Ja se nadam da }e Srpska radikalna stranka da u~ini sve da ja vi{e ne nosim budak, da }emo nekim drugim sredstvima da ga pomerimo sa Dediwa. Pratili smo na{eg Voju, na{ legendarni Voja [e{eq, na{ vojvoda ~etni~ki, nosio je jedno vreme na ko{uqi, na reveru, kokardu. Sticajem okolno215
sti, ne znam da li zbog ko{uqe, imam i ja neke zna~ke, pa se cepa, skinuo je. E, onda kaèm mojim ~etnicima: ako je Voja skinuo kokardu, ja }u da nosim dve, i za Voju i za sebe. I tako }u uvek da radim. Dok Voja ~uva ko{uqu, ja }u da nosim dve. Voju }emo uvek da pratimo mi srpski ~etnici, mi ~etnici iz Smedereva, koji su bili u Tewi i zapadnoj Slavoniji, koje su komandanti hvalili kao vrhunske borce, koji su bili dole u Vogo{}i. Prati}emo na{eg Voju. Samo bih zamolio Voju, srpske radikale i sve srpske ~etnike da poradimo i na duhovnom prosve}ivawu nas ~etnika, Srba. Neka na{i radikali u Skup{tini izdejstvuju da se uvede veronauka u {kole, da se nama ~etnicima i srpskim radikalima, uz na{e veliko juna{tvo, doda i vera. Sa verom smo jo{ ja~i, ako nas je malo. Ja sam ove izbore doìveo kao svoj li~ni ponos. Bio je i gospodin Voja [e{eq u Smederevu, pa je bio i Toma, ali nije stigao, Toma se ne{to ùrio, pa je nabrzaka oti{ao i ovaj sam poraz doìveo. Ali, ja idem onom doktrinom ~etni~kom, kaè malo nas je al smo duhom jaki. Zna~i, Vojo, daj nam duha kroz veru i mi }emo posti}i uspeh. Zamolio bih gospodina Voju [e{eqa, Tomu i jo{ nekog iz Odbora da 13. septembra, kada mi srpski ~etnici iz Smedereva, iz Srpske radikalne stranke slavimo slavu Tri jerarha, do|u kod nas na slavu. Po{to je gospodin Voja pro{li put bio, a bio je i Toma, ja se nadam da }e mo}i toliko vremena da na|u, bar toliko da spremimo gibanicu, mislim to se zna. Na kraju, pozdravio bih ovaj skup i sve u~esnike. @iveli srpski ~etnici, ìveli srpski radikali i ìvela Srbija! Tomislav Nikoli}: Na{ brat Miroslav delom dokazuje, re~ju i delom, da nije mnogo u~io veronauku. Slava je 12. februara. Dame i gospodo, u okviru ~etvrte ta~ke dnevnog reda, treba da usvojimo Program Srpske radikalne stranke. Glavni odbor Srpske radikalne stranke je, oktobra meseca 1993. godine, formirao Radnu grupu za inovirawe i dopuwavawe politi~kog, ekonomskog i socijalnog programa Srpske radikalne stranke. Radna grupa je izradila Nacrt programa stranke i dostavila ga svim op{tinskim odborima Srpske radikalne stranke radi upoznavawa i davawa primedbi. Komisija za usagla{avawe primedbi na Nacrt programa je razmotrila sve prispele primedbe i sa~inila kona~nu verziju Predloga programa, koja je dostavqena svim delegatima Kongresa. Stavqam na glasawe pre~i{}en tekst Programa Srpske radikalne stranke. Ko je za? Ko je protiv? Konstatujem da je Program Srpske radikalne stranke jednoglasno usvojen. Dame i gospodo, sestre i bra}o, radikali svih srpskih zemaqa, kao {to dete u ~etvrtoj godini jo{ uvek utvr|uje svoj korak, tako i mi novim Statutom i Programom u~vr{}ujemo svoje delovawe u svim srpskim zemqama. Kako mi srpski radikali delujemo na politi~koj sceni i kako odre|ujemo svoj odnos prema drugim politi~kim partijama? Prosto. Onaj ko radi za dobro
216
srpstva, ~vrsto stoji na zemqi i mirno radi. Onaj ko se svrsta u izdajnike i koga mi napadnemo i sam je zasluìo. Po{to zna da su ga napali oni kojima narod veruje, oni koji su najve}e `rtve jer su najpo{teniji i najdosledniji oni koji se ne boje nikoga. Svejedno da li je u nas uperio oru`je, kao usta{e i poturice, ili da se sa nama nadme}e re~ju, naàlost, koriste}i la` i klevetu i ubacuju}i u na{e redove agente i razbija~e, kako to ~ine vlasti u Srbiji i u Republici Srpskoj i Crnoj Gori. Neka nas napadaju, samo ja~amo i pribliàvamo se danu kada }emo voqom naroda imati mogu}nost da ostvarimo svoj program. Ovaj kongres je prete~a, istorija, putokaz skup{tinama svih srpskih zemaqa kako da dovr{e posao zapo~et borbom i ìvotima najboqih srpskih sinova. Ovaj kongres je opomena vlastima, a posebno onome ko je ima najvi{e i ko se wome naj~e{}e sluì, predsedniku Srbije Slobodanu Milo{evi}u. Neka agenti koji rade na prislu{nim ure|ajima prenesu da je danas Kongres odràla Srpska radikalna stranka, stranka koju ne vredi napadati ni najja~im oru`jem, jer je neuni{tiva, stranka koju mora da po{tuje svako ko èli da odlu~uje o sudbini srpstva. Srpska radikalna stranka }e trajati dok traje srpstvo. Ovako upornim, tvrdoglavim, neuni{tivim mora da nam je bio prete~a me|u onim Srbima koji su u VI veku naselili Balkan, opstali u ovim gudurama i preìveli osvaja~e sa istoka, zapada, severa i juga. Neka o tome razmisli Slobodan Milo{evi}, kao {to o tome uveliko razmi{qaju Tu|man i Izetbegovi}. Neka razmisle gospoda iz SPS kako to da se protiv radikala nalaze na istoj strani sa najve}im neprijateqima srpstva. Neka o tome razmisle i ostale politi~ke partije u Srbiji, koje na svaki mig vlasti napadaju na radikale ra~unaju}i na uspeh. Nema uspeha u borbi protiv radikala. Neka o tome razmisle stranke nacionalnih mawina, posebno one koje neometano od vlasti sprovode programe koji predvi|aju cepawe srpskih teritorija i formirawe novih dràva na na{em tlu. Srbija je velika zemqa. Srbi su qudi mirni, vredni, vezani za svoju zemqu, gostoqubivi, imaju parlamentarnu tradiciju i samo jednu manu nikome ko otima ne daju ni{ta svoje. Neka se okane ameri~ki sateliti onoga ono {to je na{e. Neka se okanu kako bi preìveli i proìveli zajedno sa nama u miru, u majci Srbiji. Neka priznaju Srbiju i Srbija }e priznati wih. Ima}e sva prava koja se garantuju mawinama u svetu. Ima}e kom{ije Srbe, qude koji ne ~ekaju da ih neko zove u pomo}, qude koji dobrog kom{iju cene vi{e nego ro|aka. [ta bi im jo{ trebalo? Bra}o i sestre, Srbija je ve~na, ima srpske radikale koji su joj verni. A ostali jo{ uvek u~e {ta je ponos i patriotizam. Dame i gospodo, zavr{nu re~ na kongresu da}e predsednik Srpske radikalne stranke gospodin dr Vojislav [e{eq. Predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq: Dame i gospodo, bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Danas, na Tre}em otaybinskom kongresu Srpske radikalne stranke, stvorili smo osnovu, politi~ku i programsku, na kojoj }e srpski radikali delovati u narednih nekoliko godina. Posle ovog kongresa tek nas ~ekaju najteè
217
obaveze. Posle ovog kongresa mi }emo pristupiti i, u izvesnom smislu, reorganizaciji Srpske radikalne stranke. Po~e}emo sa zamenom ~lanskih karata. Za{to? Ne zato da bismo proveli ~istku u Stranci, kao {to su to nekada radili komunisti, nego zato da bismo centralizovali izdavawe ~lanskih karata i spre~ili svaku mogu}nost reìmu da manipuli{e na{im ~lanskim kartama. Imali smo slu~ajeva da policija na izvestan na~in do|e do na{ih ~lanskih karata, pa ih onda blanko daje raznim qudima sa ciqem da kompromituju Srpsku radikalnu stranku. I vi{e je bilo slu~ajeva da je policija svojim saop{tewima predstavqala javnosti neke kriminalce, uli~ne mangupe kao radikale. U borbi protiv Srpske radikalne stranke reìm smatra da su mu sva sredstva dozvoqena. A mi }emo odoleti svim udarima reìma. Reìm nas ne}e ni iznutra razbiti, ne}e nas me|usobno zavaditi i reìm nas ne}e slomiti. Srpska radikalna stranka je najhomogenija i najja~a onda kada je izloèna najteìm udarcima reìma. I na svaki reìmski napad mi smo uvek imali adekvatan odgovor. Tako }e biti i ubudu}e. Srpski radikali, poslanici u Narodnoj skup{tini Republike Srbije, sutra }e se, u 17 ~asova, na sednici svoje poslani~ke grupe, dogovoriti kako da nastave debatu u Narodnoj skup{tini Republike Srbije. Socijalisti mogu sve kupiti u Narodnoj skup{tini, ali srpske radikale nikako. Socijalisti se mogu sa svima nagoditi, upregnuti ih u svoja kola, ali ne}e uspeti srpske radikale. Ovi {to se cewkaju sa socijalistima traè samo podelu funkcija. Traè u~e{}e u dràvnoj vlasti, traè visoke dràvne poloàje. Kada smo bili u najboqim odnosima sa Slobodanom Milo{evi}em mi se za te stvari nismo jagmili. Mi smo se dogovarali, cewkali, me|usobno uslovqavali uvek insistiraju}i na realizaciji nekih op{tih dru{tvenih interesa. Kada smo im na jednom poqu pravili ustupke, mi smo na drugom poqu u interesu srpskog naroda maksimum postizali. A nikada nismo traìli neke ministarske foteqe, i kada su nam ih nudili nismo ih prihvatali da bismo zbog toga neke ustupke davali socijalistima. To je moralni kredo Srpske radikalne stranke. I to insistirawe na moralu, na osnovnim eti~kim principima zapravo nas je odràlo. Mi nikada pred svojim narodom nismo imali nikakvih tajni: uvek smo delovali onako kako smo mislili; uvek smo delovali onako kako smo narodu unapred obe}avali. Za{to smo socijalistima pruìli {ansu pro{le godine da formiraju mawinsku Vladu? Zato {to nije bilo druge mogu}nosti. Mogli smo ih mi sru{iti sa vlasti pro{le godine, ali oni su tada patriotski delovali, a oni s kojima bismo ih mogli sru{iti sa vlasti bili su na drugoj strani. Borili su se protiv interesa sopstvenog naroda. To je bio razlog za{to sa wima nismo mogli. Mi ne}emo u savez sa crnim |avolom, na {ta neki pozivaju, ne. Mi ho}emo svojom moralnom ~istotom da socijaliste oborimo na ple}a, da ih sru{imo sa vlasti. Prvi put kada se kompromitujemo, mi pred narodom ne}emo biti ubedqivi. Za{to smo postigli ne{to slabije rezultate 1993. nego 1992. godine? Zato {to smo udarili na Slobodana Milo{evi}a. Zato {to smo bili blokirani na dràvnoj televiziji i zato {to nismo imali materijalnih mo218
gu}nosti za boqu predizbornu kampawu. To su tri razloga. Osnovni je ovaj prvi. Da smo Milo{evi}a ostavili po strani, a napadali samo socijaliste, rezultati bi bili boqi. Tu smo taktiku imali do kraja 1992. godine. Ali, ne kajemo se zbog toga. Milo{evi} je tada zaista delovao patriotski. Kada je prestao da deluje patriotski insistirawem da Republika Srpska prihvati kapitulaciju koju joj je nametao VensOvenov plan, tada smo krenuli protiv wega prvi put otvoreno. I u pravo vreme. Nismo ga ru{ili onda kada je delovao u narodnom interesu, ali smo odlu~no krenuli onda kada je po~eo da napu{ta taj narodni interes. A kada nam je po~eo hapsiti qude, udarili smo ga u ~elo, tako sna`no da je ~elo pucalo pod udarcem srpskih radikala. Time smo o~itali lekciju i reìmu i svima onima koji su smatrali da je suvi{e lagan obra~un sa Srpskom radikalnom strankom, pokazali smo daje Srpska radikalna stranka najtvr|i orah na srpskoj politi~koj sceni u svim srpskim zemqama. I mi danas bacamo rukavicu izazova: Tucite svim sredstvima protiv Srpske radikalne stranke, posle svakog va{eg udarca, mi smo sve sna`niji i sve sposobniji. Ovi pili}ari, ovi koko{ari koji kada odu jednom kod Milo{evi}a dive mu se, kle~e na kolenima pred wim, hvale ga kao ~asnog, kao dobrog, kao {armantnog, kao duhovitog itd. Pa {ta oni imaju da traè. Milo{evi}eva je gre{ka {to ih nije zvao jo{ 1990. godine. Najvernije bi mu sluìli. Za{to smo mi uvek bili progawani i zabrawivani? Zato {to smo znali {ta ho}emo, i {to smo znali kako to {to ho}emo i moèmo da postignemo. I to i danas znamo, boqe nego ikada. Ne mogu nas prevariti. Ne mogu nas obmanuti. Ne mogu nas potkupiti. Pa kada su nam nudili da biramo ministarske foteqe u Vladi Srbije, mi smo rekli ne}emo. Probajte vi sami, pa ako ne budete znali, mi }emo vas sru{iti. Ali sa vama ne moèmo. Kaù vlada narodnog jedinstva. Neka formiraju tu vladu narodnog jedinstva. Neka je nazovu kako god èle. Ali, svaka vlada, pa i vlada narodnog jedinstva mora imati opoziciju. Ko }e je kritikovati ako nema opozicije? Ko }e joj ukazivati na ono {to ne vaqa? E, to }emo uraditi mi, srpski radikali. I takvoj vladi }e biti potrebna najkvalitetnija opozicija, radikalska opozicija. Radikali }e grmeti na svim srpskim prostorima. Ono {to mi saznamo najkra}im putem }e saznaati narod u celini. Sve afere koje budemo mogli raskrinkati, mi }emo smelo raskrinkavati u onim preostalim sredstvima javnog informisawa koja su nam jo{ dostupna. Malo je takvih sredstava, ali znate {to smo vi{e sputani u javnim medijima, to vi{e glas kruì, to se vi{e popularnost radikala u narodu {iri. Izborni rezultati Srpske radikalne stranke nisu svedo~anstvo na{e ukupne snage. Na{a je snaga ve}a nego {to su rezultati pokazali. Za{to? Nesporno je da su socijalisti dobili vi{e glasova nego 1992. godine, ali su mnogo, mnogo vi{e glasova ukrali falsifikovawem izbornih rezultata. Mi smo svdo~anstvo da su oni falsifikovali, mi smo ih otkrivali. Otkrivali, dokazivali i morali su u nekim mestima da poni{te izbore, recimo u Pri{tinskoj izbornoj jedinici. Dobiju na nekim mestima 3.000 glasova, pa
219
dopi{u jedinicu ispred ove po~etne trojke. A mi ih onda pitamo a {to nisu na kraju brojke napisali tu jedinicu, pa umesto 13.000 da imaju 30.001. Obore oni to na izbornoj komisiji ili na Vrhovnom sudu, ali posle ve} perfidnijim sredstvima ostvare rezultat koji im odgovara. Za{to su ovoliko dugo prebrojavali glasa~ke listi}e? Mnogo duè nego 1992. godine kada smo imali i savezne, i republi~ke, i op{tinske, i pokrajinske izbore. Za{to? Zato {to su do posledweg momenta na{timavali izborne rezultate, pa stigo{e do 123, negde se prevari{e, negde im je jo{ malo falilo, ali je bilo kasno da i to nadoknade. Za{to smo se dogovarali sa drugim opozicionim strankama? Zato {to nam je svima zajedni~ki ciq da izbori budu izvedeni po {to ~istijoj proceduri, da rezultati budu {to po{tenije utvr|eni. I ni{ta drugo, ni{ta drugo mi nemamo sa wima zajedno. I samo kada se radi o tim pitawima moèmo i ubudu}e da sara|ujemo. Ako treba da zajedni~ki izaberemo spikera Narodne skup{tine, onda }emo to uraditi. Ali, vi{e ne}emo podràti kandidata one stranke koji posle toga kaè ciqevi su ti i ti, da Srbija klekne na kolena, da kapitulira, ne bi li nam ukinuli sankcije. Kako je uop{te mogu}e u Narodnoj skup{tini boriti se za ukidawe sankcija. Samo sme{ni qudi mogu da kaù, zar su uvedene sankcije u Narodnoj skup{tini Srbije? Kako tamo? îme se boriti u Narodnoj skup{tini za ukidawe sankcija? Jedino insistirawem na kapitulaciji srpskog naroda. Nema Narodna skup{tina ni{ta sa ukidawem sankcija. Sankcije ukidaju one velike sile koje su nam ih i zavele, i to onda kad se me|u wima promeni ravnoteà snaga ili onda kada nama na{a pozicija u wihovim me|usobnim prera~unavawima bude ne{to povoqnija, pa kao moneta za potkusurivawe budemo u ne{to boqem poloàju nego {to smo bili pro{li put. Tu nam mogu pomo}i na{i prijateqi: Rusija, Kina, neke druge dràve. Ali, ni to nema veze sa Narodnom skup{tinom. Stvar je automatije, stvar je na{ih diplomatskih napora, da animiramo na{e prijateqe da se {to vi{e angaùju na ukidawu sankcija. A oni koji misle da je srpski narod kriv za uvo|ewe sankcija, koji misle daje Srbija kriva za izbijawe rata na podru~ju biv{e Jugoslavije, e pa ne mogu oni da govore u ime ~itave opozicije. To im nikada ne}emo dozvoliti. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, imamo mnogo problema sa reìmom na podru~ju Crne Gore. Tamo se pojavila jedna grupica federalista, separatista, autonoma{a, i u na{im redovima. A re~ je zapravo o glupim qudima koji nisu mogli zadovoqiti nikakve kriterije da se na|u na listi kandidata za ~lanove Centralne otaybinske uprave, pa su se osetili pogo|enim i zbog toga stavili u slu`bu reìma, a oni im onda odmah {aqu dràvnu televiziju. Ono {to nikada ne bi uradili regularno rukovodstvu Srpske radikalne stranke u Crnoj Gori. Tako i ovde. Otkrili smo jednog policijskog agenta u rukovodstvu na{e stranke, raskrinkali ga pred kamerama Televizije Politika i Studija B, a onda mu policija dala nekoliko kilograma srebra da pokaè na dràvnoj televiziji i da tvrdi da je to od nas dobio. Otkud nama srebro? Srebro je bilo u rukama onih koji su pqa~kali u ovom ratu, a vi, bra}o
220
Srbi i sestre Srpkiwe iz Republike Srpske Krajine i Republike Srpske, najboqe znate ko je pqa~kao. A svi znamo da srpski radikali nisu nikada pqa~kali. Zar bi srpski radikali dobili 6 poslani~kih mesta na ve}inskim izborima da su oni pqa~kali po Srpskoj Krajini? Pa osam poslanika koliko je izabrano u Barawi, sedam je poslanika Srpske radikalne stranke, a i osmi kandidat grupe gra|ana nama je veoma blizak. Tamo narod najboqe zna ko je pqa~kao, ko je po{teno delovao, ko se po{teno borio i ko se `rtvovao za slobodu svoga naroda. Narod je nepogre{ivi sudija. A posle, kada su se socijalisti uhvatili za glavu, bilo je kasno da i tu na{timavaju izborne rezultate. Da su znali {ta tamo sledi, oni bi verovatno na vreme na{timali da srpski radikali ne dobiju nijedno poslani~ko mesto. E, ovog puta im je bilo kasno. A i za slede}i put mi }emo biti mnogo spremniji, mnogo organizovaniji, a sara|iva}emo i sa drugim opozicionim strankama u kontroli izbornog procesa, prebrojavawu glasa~kih listi}a itd. Ovde su qude izbacivali sa bira~kih spiskova. U Crnoj Gori su muvali na izborima sa glasa~kim listi}ima. Ali, nismo ni mi bili dovoqno spretni, sposobni da to sve spre~imo. Imamojedno veliko iskustvo, koje }emo iskoristiti na predstoje}im izborima. Ove godine }e verovatno biti izbori na prostorima Republike Srpske. Ose}amo to, visi to u vazduhu. I tamo }e iznenaditi, mesecdva ranije }e re}i ajde izbori, ide se na izbore. Tu }emo biti, nadam se, i mnogo spremniji, i spretniji i vispreniji. Na tim izborima }emo tako|e pokazati ozbiqne rezultate. Kao kada smo do sada raskrinkavali razne kriminalne afere, posebno afere vezane za Savez komunista pokret za Jugoslaviju, bandu kriminalaca koja rovari po svim srpskim krajinama, tako }emo i ovoga puta temeqito spremni iza}i u susret zahtevdima i naporima sopstvenog naroda da mu se obezbedi ìvot dostojan ~oveka. @ivot pod sankcijama je veoma teàk. Ali bio bi neuporedivo lak{i da nema ovoliko dràvnog kriminala; da dràvom ne upravqa dràvnofinansijska mafija koja svaki svoj potez koristi za li~no i grupno boga}ewe, pa ~ak i ovaj najnoviji program ekonomskih mera. Znali smo {ta sledi posle takvog programa i vide}ete za nekoliko meseci, najdaqe do juna meseca, program }e pasti. E sada, onu kratkoro~nu korist koju bi mogli izvu}i socijalisti iz tog programa su eventualno neki izbori jo{ dok program daje neke pozitivnije rezultate, zahvaquju}i psihozi masa, socijalnoj psihologiji, da izvedu jo{ neke izbore, recimo savezne, ne bi li i na tome politi~ki profitirali. Bez obzira da li je ne{to probita~no sa aspekta interesa Stranke ili nije, mi }emo uvek govoriti istinu, sluìti se istinom. I onda kada ta istina nije prijatna narodu, i onda kada ta istina nije takti~ki dobra za izno{ewe u odre|enom trenutku. Jer, znamo da samo ona politi~ka partija uspeva koja deluje na dugu stazu. Sada }e tek uslediti glavni udar na na{e poslanike u Republici Srpskoj Krajini. [ta }e poku{ati? Poku{a}e da ih potkupe, da ih ubede, da ih ucewuju. Sada kada je Milan Marti} izabran za predsednika Republike, sada im treba i vlada. Wima ne odgovara koaliciona vlada Srp221
ske demokratske stranke Krajine, Milana Babi}a, i Srpske radikalne stranke. Mi se dogovaramo da to uradimo, a oni sve ~ine da to spre~e. Vide}emo ko }e uspeti. Mi }emo se svim silama truditi, ali znamo unapred koje }e metode primewivati. Ishod je i u ovom slu~aju neizvestan. Ali, {ta god da urade, mi }emo ostati na nogama. Nas nokautirati ne mogu. Mi smo izdràli i mnogo teà isku{ewa i uspe{no savladali sve ono {to su nam podmetali i {to su nam nametali. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Srpska radikalna stranka ima jo{ mnogo posla i u op{tinskim odborima. Ima jo{ mnogo op{tinskih odbora u kojima nije sre|eno ukupno stawe; u kojima jo{ nije provedena izvesna ventilacija u kadrovskom smislu. Ima jo{ op{tinskih odbora, i to jejedan od razloga {to }emo sada da centralizujemo evidenciju ~lanstva, ima op{tinskih odbora u kojima se kvalitetni qudi sakrivaju. Pa kada smenimo predsednika, kao {to smo to uradili u Beogradu, odjednom grupe i grupe kvalitetnih mladih qudi izbijaju na povr{inu. Gde su bili ranije? Bili su ~lanovi ove iste stranke, ali ih je predsednik sakrivao, predsednik koga su oni nadrastali svojom pame}u, svojom inteligencijom, svojom energi~no{}u, svojom ~vrstinom, svojom sposobno{}u. To vi{e ne sme nigde da nam se de{ava. Najboqi pokazateq uspe{nosti pojedinih delova Stranke su rezultati na izborima. Sada idemo od op{tine do op{tine, ogroman posao nas ~eka, pre~e{qavamo ukupno stawe: strukturu ~lanstva unutar stranke, izborne rezultate, na~in delovawa op{tinskih odbora. Mi moramo slede}e izbore do~ekati kao potpuno obnovqena, regenerisana stranka, stranka u punoj snazi koja ima {ta da ponudi svome narodu i koja je jedina, siguran sam u to, na srpskoj politi~koj sceni spremna danas da se odgovorno stavi u narodnu slu`bu, u slu`bu naroda, u slu`bu dràve, i izvede dru{tvo iz ekonomske krize i socijalne bede. Uveren da }emo zajedni~kim snagama u tome uspeti, ja vas pozdravqam. @elim vam mnogo uspeha u radu. Ovim je Tre}i otaybinski kongres Srpske radikalne stranke zavr{en.
XLI PROGRAM SRPSKE RADIKALNE STRANKE

Bore}i se za slobodu, demorkatiju i narodno blagostawe ~iji je osnovni preduslov politi~ko jedinstvo svih srpskih zemaqa, Srpska radikalna stranka, deluju}i kao izrazito demokratska politi~ka organizacija u uslovima vi{epartijskog sistema i opredequju}i se iskqu~ivo za miroqubive metode politi~ke borbe, objavquje vaskolikom srpstvu da su na{i osnovni politi~ki, ekonomski i socijalni ciqevi: 1. Obnavqawe slobodne, nezavisne i demokratske srpske dràve koja }e obuhvatiti celokupno srpstvo, sve srpske zemqe, {to zna~i da }e u svojim
222
granicama imati dana{wu Republiku Srbiju, Republiku Crnu Goru, Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu. 2. Konstituisawe Savezne Republike Jugoslavije podràvamo kao prelazno re{ewe u tom pravcu, koje nam omogu}ava da izbegnemo potrebu traèwa me|unarodnopravnog priznawa suverenosti srpske dràve, ~ije bi posledice bile svo|ewe Srbije na granice koje joj je komunisti~ki reìm skrojio, uz ultimativno postavqawe zahteva za postepeno odvajawe Kosova i Metohije, Ra{ke i Vojvodine, ~emu teè zapadne sile, kako bi Srbiju svele na granice nekada{weg Beogradskog pa{aluka. 3. Vra}awe tradicionalnih nacionalnih i dràvnih simbola: zastave crvenoplavobele boje bez ikakvih ideolo{kih obele`ja, grba u obliku dvoglavog belog orla Nemawi}a i himne Boè pravde. 4. Razvijawe parlamentarne demokratije u kojoj }e narod preko svojih, na osnovu proporcionalnog izbornog principa, slobodno i tajno izabranih predstavnika suvereno odlu~ivati o obliku vladavine, dràvnog ure|ewa, politi~kog reìma i organizacije dràvne vlasti, ~iji }e temeq predstavqati vi{epartijski sistem i dosledno po{tovawe gra|anskih sloboda i prava. 5. Uspostavqawe civilizovanog pravnog poretka koji obezbe|uje legitimnost vlasti i legalnost wenih odluka, a izgra|uje dràvu gra|ana, {to podrazumeva potpunu gra|ansku ravnopravnost svih nacionalnih mawina koje ne dovode u pitawe srpski i jugoslovenski dràvni suverenitet i teritorijalni integritet. 6. Sistematsko ekonomsko, me|unarodno pravno i politi~ko omogu}avawe preseqewa svih pripadnika srpske nacionalne mawine sa teritorija Albanije, Rumunije, Ma|arske, Bugarske, Gr~ke, Slovenije i Hrvatske u Srbiju, kao i povratak svih srpskih iseqenika iz evropskih i prekomorskih zemaqa, koji to èle. 7. Ustanovqavawe vojske i policije kao strogo profesionalnih slu`bi, {to onemogu}ava wihovu zavisnost u odnosu na bilo koju politi~ku partiju i ujedno spre~ava da aktivni oficiri, podoficiri ili policajci budu strana~ki organizovani ili angaòvani. 8. Vo|ewe spoqne politike na principima ravnopravnosti i neme{awa u unutra{we odnose drugih dràva, kao i obnova tradicionalnih srpskih prijateqstava na me|unarodnom planu. 9. Inaugurisawe nezavisnog sudstva koje }e garantovati ravnopravnost gra|ana pred zakonom i pravnu sigurnost, a ujedno podrazumevati da nosioci sudijske funkcije ne mogu biti ~lanovi ni jedne politi~ke stranke. 10. Transformacija vaspitnoobrazovnog sistema u skladu sa najvi{im svetskim dostignu}ima na tom planu i intencijama srpskog nacionalnog preporoda, kao i razvoj slobodne nau~ne i kulturne delatnosti kao pokreta~kih snaga dràvne, ekonomske, politi~ke, moralne i duhovne obnove. 11. Garantovawe slobode {tampe i drugih sredstava informisawa, kao osnovnog i nezamewivog izraza doslednog po{tovawa elementarnih gra|anskih sloboda i prava.
223
12. Redukcija dràvne uprave i ukidawe privilegija upravqa~kog sloja dru{tva kroz sistematsku racionalizaciju administrativnog aparata. 13. Gu{ewe svim sredstvima albanske separatisti~ke pobune na Kosovu i Metohiji, a da bi recidivi te pobune bili nemogu}i, zalaèmo se da se hitno sprovedu slede}e mere: revizija mati~nih kwiga i dràvqanskih prava na osnovu rezultata popisa stanovni{tva iz 1991. godine, ukidawe autonomnih pokrajina na teritoriji Srbije, proterivawe svih albanskih emigranata i wihovih potomaka, vra}awe oduzete zemqe Srbima i Crkvi, spre~avawe svakog dràvnog finansijskog dotirawa albanske nacionalne mawine i preusmeravawa ranije tome namewivanih sredstava na iskqu~ivo finansirawe povratka Srba na Kosovo i Metohiju, rigorozna poreska politika i naplata komunalnih usluga, raspu{tawe svih ustanova koje se finansiraju iz dràvnog buyeta, a deluju na albanskom jeziku, otpu{tawe sa posla svih [iptara koji nisu na{i dràvqani, {to se utvr|uje podacima iz popisa stanovni{tva, izdavawe iseqeni~kog paso{a svim [iptarima koji to èle, oduzimawe srpskog dràvqanstva i zabrana povratka svim [iptarima, jugoslovenskim dràvqanima, koji borave u inostranstvu i tamo deluju sa separatisti~kih pozicija, nu`no je odmah ukinuti sva socijalna davawa [iptarima, posebno ona koja podsti~u previsok natalitet, potrebno je na podru~je Kosova i Metohije preseliti sve vojne i policijske akademije i sve vojne ustanove koje nisu direktno vezane za komandovawe pojedinim armijskim oblastima, kao i ~itav niz drugih dràvnih ustanova, ~ime }emo stvoriti uslove za preseqewe desetina hiqada oficira, podoficira, policajaca, dràvnih ~inovnika, ~lanova wihovih porodica i kompletne prate}e infrastrukture. Svim Srbima koji èle da ìve na tom podru~ju treba besplatno dodeliti u trajno vlasni{tvo poqoprivredno zemqi{te i placeve za podizawe porodi~nih ku}a i privrednih pogona. Svima koji svoja poslovna sedi{ta i proizvodne pogone presele u te na{e predele i tamo zaposle najmawe deset radnika pruì}emo kao kqu~nu olak{icu osloba|awe od pla}awa bilo kakvog poreza u roku od najmawe deset godina, penzionisanim oficirima, podoficirima, policajcima i dràvnim ~inovnicima kao trajno re{ewe wihovog stambenog pitawa ponuditi i maksimalno komforne i prostrane stanove na podru~ju Kosova i Metohije, uslove studirawa na srpskom jeziku na Univerzitetu u Pri{tini u~initi najpovoqnijim. 14. Odbijawe vra}awa spoqnih dugova komunisti~kog reìma, s obzirom da su ti du`ni~kopoverila~ki odnosi sasvim nelegitimno zasnivani. Umesto otplate dugova, zapadnim poveriocima }emo ponuditi puno vlasni{tvo nad proma{enim investicijama, fabrikama koje su podignute od tih zajmova,
224
pa neka oni u wima organizuju proizvodwu. Tako }emo ih naterati da u na{u zemqu unesu sve` kapital, najsavremeniju tehnologiju i zapadwa~ke metode organizacije rada i poslovawa, ~ime }e bitno doprineti izlasku Srbije i Jugoslavije iz ekonomske krize bez zatvarawa fabrika i stvarawa nove armije nezaposlenih. Prebijawe inostranih dugova treba vezati za potraìvawa na ime ratnih reparacija od Nema~ke i drugih sila hitlerovske osovine, kao i za deobni bilans sa Slovenijom i Hrvatskom. 15. Puna privatizacija svih sredstava za proizvodwu i privrednih grana osim energetike, rudarstva i nekih vidova saobra}aja. Privatizaciju treba provoditi prodajom fabrika putem javnih licitacija doma}im i stranim kupcima uz wihovo preuzimawe obaveze da ne smawuju broj zaposlenih radnika. 16. Forsirawe samoniklog privatnog sektora, koji je svoju vitalnost dokazao i u najnepovoqnijim ekonomskim i politi~kim uslovima predstavqa motornu snagu privrednog razvoja, pretpostavqa uklawawe svih administrativnih barijera privatnoj svojini, inicijativi i preduzetni{tvu, kao i slobodnoj konkurenciji koja se zasniva na principu da je u privrednoj sferi sve dozvoqeno {to nije zakonom izri~ito zabraweno. 17. Stvarawe slobodne bescarinske zone uz kompletnu obalu Dunava i propisivawe dràvnih taksi koje bi bile me|u najprivla~nijim na svetu, {to bi zna~ilo za prvo vreme otvarawe nekoliko stotina hiqada novih radnih mesta, a u desetogodi{woj perspektivi i ~itavog miliona. 18. Raspisivawe me|unarodnih licitacija, za prodaju koncesija za izgradwu kanala DunavMoravaVardarSolun, koja bi u dvadesetogodi{wem roku zaposlila stotine hiqada na{ih radnika u mnogo gra|evinskih, snabdeva~kih i uslu`nih firmi. Na sli~an na~in bi se mogla izgra|ivati mreà modernih autoputeva. 19. Garantovawe otkupa svih koli~ina strate{kih poqoprivrednih proizvoda: p{enice, kukuruza, suncokreta, {e}erne repe, soje, mesa i mleka po garantovanim i stimulativnim cenama, koje }e se propisivati u stabilnoj valuti i vezivati za cene agrotehni~ke opreme, ve{ta~kog |ubriva i goriva. 20. Zabrana uvoza svih vrsta hrane osim ju`nog vo}a kako se doma}i proizvo|a~i ne bi izlagali nelojalnoj konkurenciji dràva koje enormno subvencioni{u sopstvenu poqoprivrednu proizvodwu. 21. Ograni~avawe ekonomske politike vlade na monetarnu, fiskalnu i socijalnu sferu. Kada je re~ o regionalnom i socijalnom razvoju i razvoju grana od dràvnog intersa, vlada bi mogla da interveni{e samo posredstvom instrumenata poreske politike i izuzetno, direktnim investicijama, koje ograni~avaju ukupna dràvna sredstva za tu namenu. 22. Jedino vlada i Narodna banka mogu da budu nadle`ne za sprovo|ewe monetarne i fiskalne politike na nivou dràve. Lokalne poreze bi odre|ivale lokalne vlasti u rasponima propisanim od strane centralne. Osnov monetarne politike ~ine konvertibilnost doma}e valute i strogo kontrolisana emisija novca u opticaju. 23. Porez na promet i carinske da`bine treba da budu iskqu~ivo u nadle`nosti centralne vlasti. Porez na promet ne sme da prevazilazi evropski
225
prosek, s orijentacijom da bude minimalan, osim za naftu, duvan, alkohol, zlato i krzno. 24. Porez na prihode (profit, nadnice, rentu i kamatu) treba da se sistematski sniàva s tendencijom da se u bliskoj budu}nosti ukine oporezivawe nadnica i rada uop{te. Investicije u proizvodwu u potpunosti se osloba|aju oporezivawa. 25. Ukidawe doprinosa za socijalno, penzijsko i invalidsko osigurawe. Ove dràvne funkcije bi se finansirale direktno iz dràvnog buyeta i u wima bi se realizovao princip solidarnosti koji, izme|u ostalog, podrazumeva da svi gra|ani sa 65 godina ìvota ili 40 godina radnog staà imaju iste penzije. Svi dodatni oblici osigurawa bili bi potpuno privatizovani i na principu dobrovoqnosti. 26. Finansirawe obrazovawa, nauke i kulture iz dràvnog buyeta. Standardno osnovno i sredwe obrazovawe bi bili besplatni, a {kolovawe na dràvnim univerzitetima podlo`no strogim kriterijumima i finansiralo bi se iz ograni~enih dràvnih sredstava ili nedràvnih izvora. Forsiralo bi se stvarawe privatne konkurencije dràvnom vaspitnoobrazovom sistemu, nau~nim ustanovama i kulturnim institucijama. 27. Dràva treba da propi{e minimalnu mese~nu platu koja garantuje zadovoqewe osnovnih egzistencijalnih potreba. 28. Nu`no je da dràva do kraja racionalizuje svoje buyetske rashode i elimini{e finansirawe svih vrsta balasta pro{losti, me|u koje spadaju razne dru{tvene organizacije i institucije od kojih narod nema nikakve koristi. Time bi se oslobodila zna~ajna nov~ana sredstva potrebna za zbriwavawe invalida posledweg rata i porodica palih boraca, kao i za{titu nezaposlenih lica. 29. Unutra{wa organizacija privatnih, dràvnih i javnih preduze}a treba da bude stvar vlasnika, odnosno menaymenta. Organizacija posla i radnih mesta ne sluì socijalnom zbriwavawu. Privreda se podre|uje efikasnosti, a socijalno obezbe|ewe i beneficije spadaju u domen socijalne politike. Primat privredne efikasnosti je, dakle, uslov uspe{ne socijalne politike, koja se podmiruje iz ve}eg nacionalnog proizvoda. 30. Svi zaposleni u dràvnoj slu`bi (dràvna uprava, zdravstvo, {kolstvo, nauka, kultura itd.) kategori{u se u 15 platnih razreda po jedinstvenim kriterijumima i osnovnom principu da je plata slu`benika 15. razreda pet puta ve}a od plate slu`benika prvog razreda. 31. Centralna vlast treba da obaveè sve op{tine da proporcionalno broju stanovnika odrede gra|evinske parcele koje }e se besplatno dodeqivati zainteresovanim gra|anima ~ija }e jedina obaveza biti da u roku deset godina po tipskom projektu podignu privatnu ku}u za stanovawe svoje porodice, ~ime bi se stambena kriza zna~ajno ublaìla, a gra|evinska delatnost dobila zna~ajan stimulans. 32. Na isti na~in op{tine treba obavezati na besplatnu dodelu parcela zainteresovanim privatnim preduzima~ima za izgradwu razli~itih pri226
vrednih objekata kako bi se podstakla konkurencija i poboq{ao kvalitet usluga. 33. Nu`no je ponuditi svim srpskim emigrantima i radnicima u inostranstvu besplatne placeve za individualnu stambenu izgradwu, kako bi se podstakao wihov povratak i uno{ewe sveèg kapitala. Takav dotok novca je zna~ajan ako se izraàva i samo kroz prijem penzija qudi koji su radni vek na Zapadu proveli. 34. Ja~awe privrednih veza sa Rusijom, Kinom, Japanom i Ju`nom Korejom kako bi se ubrzano smawivala na{a ekonomska zavisnost od Evropske zajednice. 35. Dok se stvore uslovi za formalno prikqu~ewe Republike Srpske Krajine i Republike Srpske, neophodno je svestrano ja~awe ekonomske integracije sa tim srpskim dràvnim celinama i pomagawe konsolidacije wihove civilne vlasti. Glavni odbor Srpske radikalne stranke
XLII STATUT SRPSKE RADIKALNE STRANKE

I. OSNOVNE ODREDBE ^lan 1. Srpska radikalna stranka (u daqem tekstu Stranka) je politi~ka partija koja se politi~kim i drugim zakonskim sredstvima bori za dràvno jedinstvo i dru{tveni napredak srpskog naroda i realizaciju svog programa. ^lan 2. Stranka deluje na ~itavom srpskom etni~kom prostoru. ^lan 3. Osnovni ciq Stranke je borba za ujediwewe svih srpskih zemaqa u jednu dràvu, za{tita Srba na prostorima koji pripadaju drugim dràvama, osvajawe vlasti i odràvawa na vlast radi realizacije strana~kog programa. ^lan 4. Stranka }e se zalagati za ekonomski, kulturni i moralni napredak srpskog naroda i gra|ana koji ìve u srpskoj dràvi, a to }e ostvariti bore}i se za dosledno sprovo|ewe svojih programskih opredeqewa na svim nivoima vlasti. ^lan 5. Stranka je pravni sledbenik Srpskog slobodarskog pokreta i Srpskog ~etni~kog pokreta. Inicijativu za formirawe Srpskog slobodarskog pokreta pokrenula je grupa gra|ana u Beogradu, 6. januara 1990. godine, potpisivawem Osniva~kog manifesta.
227
Osniva~ki kongres Srpskog slobodarskog pokreta odràn je 23. januara 1990. godine u Batajnici i smatra se Prvim otaybinskim kongresom Stranke. Deklaracijom o ujediwewu Srpskog slobodarskog pokreta i Srpske narodne obnove 14. marta 1990. godine, osnovan je Srpski pokret obnove. Odlukom Centralne otaybinske uprave Srpskog pokreta obnove, od 18. juna 1990. godine, promeweno je ime stranke u srpski ~etni~ki pokret. Drugi otaybinski kongres predstavqa zajedni~ka sednica Skup{tine Srpskog ~etni~kog pokreta i ve}ine mesnih odbora Narodne radikalne stranke 23. februara 1991. gofine, u Kragujevcu na kojoj je progla{eno ujediwewe u Srpsku radikalnu stranku. II. SEDI[TE I SIMBOLI STRANKE ^lan 6. Centrala Stranke je u Beogradu. U Centrali Stranke je: sedi{te Centralne otaybinske uprave, generalni sekretarijat Stranke, sedi{te Izvr{nog odbora za Republiku Srbiju. redakcija glasila Stranke, blagajna Stranke, arhiv, biblioteka, ^lan 7. Stranka ima svoj pe~at, grb, zastavu i himnu. Pe~at stranke je okruglog oblika. Po obodu pe~ata velikim slovima pi{e: Srpska radikalna stranka. U poqu pe~ata je grb Stranke. Grb stranke je okruglog oblika, a u sredini grba je ukomponovan dvoglavi orao dinastije Nemawi}a sa ~etiri ocila na {titu i ukr{tenim ma~evima u kanyama. Zastava stranke je plave boje sa grbom na sredini. Zastava je pravougaonog oblika dimenzije 2h1m. Himna stranke je sve~ana pesma Tamo daleko. ^lan 8. Svakom ~lanu Stranke se izdaje ~lanska karta. Oblik i sadrìnu ~lanske karte i pristupnice propisuje Uprava. III. ^LANSTVO U STRANCI ^lan 9. ^lan stranke moè biti svako punoletno lice ako prihvata program Stranke i potpi{e pristupnicu. ^lanstvo u Stranci iskqu~uje pripadnost bilo kojoj drugoj politi~koj partiji. ^lan 10. Gra|ani koji èle da pristupe Stranci, svoju èqu saop{tavaju najblièm mesnom odboru ili ~lanu Stranke, a takvu voqu izraàvaju potpisivawem pristupnice.
228
Ako lice svoju èqu o u~lawewu u Stranku izrazi nekom ~lanu stranke, taj ~lan je obavezan da obezbedi kontakt sa najbliìm mesnim ili op{tim odborom radi u~lawewa. ^lan 11. Svaki ~lan pla}a godi{wu ~lanarinu, ~iju visinu odre|uje Uprava. ^lan 12. ^lanovi Stranke imaju ista prava i du`nosti. Prava i du`nosti ~lanova naro~ito su: da biraju i da budu birani u organe Stranke, da rade na {irewu i ostvarivawu programskih opredeqewa Stranke, da svojim znawima i sposobnostima maksimalno pomognu kako bi Stranka postigla najboqe rezultate u ostvarivawu svojih programskih opredeqewa, da izvr{ava odluke organa Stranke, da bude kandidat Stranke na izborima za organe vlasti i glasa za strana~ke kandidate odnosno strana~ku listu, da se u strana~kom radu pridràva programskih opredeqewa, Statuta i op{tih i pojedina~nih odluka organa Stranke, da daje inicijative za pokretawe re{avawa konkretnih problema koji se jave u radu Stranke, da pruà informacije kojima raspolaè a koje su od koristi za uspe{niji rad Stranke, da bude obave{ten o radu organa Stranke i o radu izabranih predstavnika Stranke u organima vlasti, da u granicama mogu}nosti, dobija pomo} i za{titu Stranke, da pruà, prema svojim mogu}nostima, materijalnu pomo} Stranci, da ostvaruje i druga prava i du`nosti utvr|ene ovim Statutom, drugim op{tim aktima i odlukama organa Stranke. ^lan 13. ^lan Stranke je li~no odgovoran za svoj rad i pona{awe. O odgovornosti pojedinog ~lana Stranke se raspravqa na mesnom odboru kojem pripada. Ako je ~lan Stranke izabran u neki organ Stranke, po~ev od op{tinskog odbora pa navi{e, o wegovoj odgovornosti se raspravqa u tom organu. Centralna otaybinska uprava moè odlu~ivati o odgovornosti svakog ~lana Stranke. ^lan 14. Prema ~lanu Stranke se mogu izre}i slede}e mere: opomena, iskqu~ewe iz organa u koji je biran, opomena pred iskqu~ewe iz Stranke, iskqu~ewe iz Stranke. ^lan 15. Ako je utvr|ena odgovornost ~lana Stranke i izre~ena mera, ~lan Stranke se moè àliti neposredno vi{em organu od organa koji mu je izrekao meru i to u roku od 15 dana od dana uru~ivawa odluke.
229
Ako je ~lan nezadovoqan i odlukom vi{eg organa, moè uloìti prigovor Upravi u roku od 30 dana. Odluka Uprave je kona~na. ^lan 16. ^lan Stranke moè biti iskqu~en iz Stranke samo ako drasti~no u svojim aktivnostima odstupa od osnovnih programskih opredeqewa Stranke ili ne izvr{ava odluke organa ~iji je on ~lan. ^lan 17. Kada se raspravqa o odgovornosti ~lana Stranke, ~lan Stranke se o tome mora obavestiti i pozvati da prisustvuje sastanku na kojem se raspravqa o wegovoj odgovornosti. IV. ORGANI STRANKE 1. Otaybinski kongres ^lan 18. Najvi{i organ Stranke je Otaybinski kongres Stranke (daqe: Kongres) Delegate Kongresa Stranke biraju op{tinski odbori i to na mandatni period od 4 godine. Svaki op{tinski odbor bira po dva delegata Kongresa. ^lanovi Uprave, izvr{nih odbora, Statutarne komisije i Nadzornog odbora Stranke, republi~ki i savezni poslanici su po funkciji delegati Kongresa. ^lan 19. Redovno zasedawe Kongresa se odràva jednom u ~etiri godine, a vanredno zasedawe po potrebi ili kada to zahteva jedan izvr{ni odbor ili jedna petina op{tinskih odbora, ili u drugim slu~ajevima kada je to Statutom i drugim aktima Stranke odre|eno. ^lan 20. Kongres saziva Centralna otaybinska uprava ili predsednik Stranke. Redovno zasedawe Kongresa se zakazuje na 30 dana pre dana odre|enog za wegovo odràvawe, a vanredno ~im se steknu uslovi za vanrednu sednicu. ^lan 21. Kongres Stranke: donosi Statut Stranke i wegove izmene i dopune, donosi Program Stranke, razmatra, ocewuje i usvaja izve{taje o radu izvr{nih i drugih organa Stranke, usvaja finansijski plan Stranke. bira organe Stranke odre|ene Statutom ili drugim op{tim aktom Stranke, daje smernice za ostvarivawe Programa Stranke, donosi i druge odluke utvr|ene op{tim aktima Stranke. ^lan 22. Kongres Stranke bira: predsednika Stranke,
230
Centralnu otaybinsku upravu (daqe: Upravu), Nadzorni odbor Stranke Statutarnu komisiju. Kongres moè odlu~iti da formira i druge organe Stranke u stalnom ili povremenom sastavu. ^lan 23. Zasedawe Kongresa otvara predsednik stranke. Predsednik Stranke daje predlog dnevnog reda, sastav Verifikacione komisije od 5 ~lanova i sastava radnog predsedni{tva, zapisni~ara i dva overiva~a zapisnika. Verifikaciona komisija utvr|uje broj prisutnih delegata tako {to svaki delegat na ulazu, licima iz tehni~ke komisije ostavqa listi} za utvr|ivawe kvoruma. Nakon usvajawa izve{taja verifikacione komisije, ukoliko postoje propisani uslovi za odràvawe zasedawa, odnosno ako je zasedawu prisutno vi{e od polovine delegata, zasedawe Kongresa se nastavqa. ^lan 24. Predsedavaju}i i radno predsedni{tvo rukovode radom zasedawa. ^lan 25. Nakon usvajawa sastava verifikacione komisije bira se Izborna komisija. Predlog Izborne komisije daje Uprava, a na zasedawu ga iznosi predsedavaju}i. Izborna komisija se bira aklamacijom i nakon wenog izbora/ista se povla~i radi sastavqawa predloga za izbor predsednika stranke, Uprave, Nadzornog odbora i Statutarnog odbora. ^lan 26. Izborna komisija svoje odluke donosi ve}inom glasova i nijedan ~lan komisije nema pravo da svoje mi{qewe izdvojeno iznese na Kongres. ^lan Izborne komisije moè svoje mi{qewe izdvojiti u zapisniku Izborne komisije. Kada Izborna komisija sastavi predlog kandidata, podnosi obrazloèni izve{taj Kongresu. O predlogu Izborne komisije radno predsedni{tvo otvara raspravu a nakon rasprave daje predlog na glasawe. Kada na zasedawu ima drugih predloga, odnosno predloga da se umesto predloènog kandidata na|e drugi kandidata, predlaga~ svoj predlog mora obrazloìti na samom zasedawu. O predlogu se Kongres izja{wava aklamacijom. Ako na zasedawu postoje i drugi predlozi, oni se po wihovom redosledu daju na izja{wavawe. ^lan 27. Radno predsedni{tvo ne moè dati predlog na glasawe ako je u suprotnosti sa Statutom Stranke.
231
Ako nastane spor oko predloga, da li je u skladu sa Statutom ili ne, to pitawe re{ava Statutarna komisija tako {to se odmah povla~i i zauzima stav po predlogu, a zatim podnosi izve{taj Kongresu. O izve{taju iz st. 2 ovog ~lana se ne odlu~uje nego se samo konstatuje da je dat i kakav je. Ako Statutarna komisija oceni da je predlog u suprotnosti sa Statutom Stranke, radno predsedni{tvo zakqu~uje raspravu o tom predlogu i prelazi na daqi tok zasedawa ^lan 28. Nakon utvr|ivawa liste kandidata, Izborna komisija se povla~i i za tajno glasawe radi potreban broj glasa~kih listi}a. ^lan 29. Nakon obavqenog tajnog glasawa, Izborna komisija se ponovo povla~i i utvr|uje rezultate glasawa. Komisija prvo utvr|uje ukupan broj listi}a u glasa~koj kutiji. Ako u glasa~koj kutiji ima vi{e listi}a od broja prisutnih delegata, komisija poni{tava glasawe i obavqa se ponovo glasawe o istim predlozima. Ako i posle drugog glasawa bude ista situacija, glasawe se poni{tava i Izborna komisija daje novi predlog za funkcionere u Stranci i ~lanove organa ~ije je glasawe poni{teno. U slu~aju iz st. 4 ovog ~lana ista lica ne mogu biti kandidati. ^lan 30. Ako je u kutiji na|eno listi}a koliko ima delegata ili mawe, komisija pristupa utvr|ivawu rezultata glasawa. ^lan 31. Izborna komisija }e prvo izdvojiti nevaè}e listi}e. Vaè}i listi}i su svi oni listi}i koji jasno ukazuju kojije kandidat izglasan, a ako se na listi}u nalazi vi{e kandidata koji treba da se biraju, vaè}i je listi} ako je zaokruèn onoliki broj koliki se bira ili mawi broj. Listi} koji ne ispuwava uslov iz st. 2. ovog ~lana je nevaè}i. ^lan 32. Nakon utvr|ivawa glasawa, komisija podnosi izve{taj Kongresu. Izve{taj iz st. 1. ovog ~lana Kongres aklamacijom prihvata ili odbija. Ako Kongres ne prihvati izve{taj Izborne komisije, ceo postupak oko izbora predsednika i ~lanova komisije se ponavqa, s tim {to u novu Izbornu komisiju ne moè u}i nijedan ~lan iz sastava komisije ~iji izve{taj nije prihva}en. ^lan 33. Kandidat, odnosno kandidati koji nisu dobili ve}inu koja je propisana Statutom stranke ne ide ponovo na glasawe nego se postupak ponavqa tako {to se umesto wega bira drugi kandidat, a postupak te~e kao da je prvobitni predlog. ^lan 34. Izve{taji Izborne komisije se na Kongresu usvajaju aklamacijom.
232
^lan 35. Nakon izbora Izborne komisije, radno predsedni{tvo daje re~ predsedniku Stranke, koji podnosi izve{taj o svom radu. ^lan 36. Svaki u~esnik u raspravi mora podneti pismenu prijavu radnom predsedni{tvu radi u~e{}a u raspravi. ^lan 37. Po zakqu~enoj raspravi se pristupa odlu~ivawu o datim predlozima. Odlu~ivawe o datim predlozima je javno, ako druga~ije nije regulisano Statutom ili drugim op{tim aktom Stranke. ^lan 38. Predsedni{tvo daje na glasawe izve{taj i podnete referate sa primedbama koje su iznete na zasedawu. Program aktivnosti stranke do narednog zasedawa kongresa se tako|e usvaja na isti na~in kao i izve{taj o radu Stranke. Kongres moè izabrati i ovlastiti posebnu radnu grupu da iz predloga i diskusija na zasedawu uradi celovit izve{taj. Nakon dono{ewa odluka po predvi|enim ta~kama dnevnog reda radno predsedni{tvo zakqu~uje zasedawe. Zapisnik potpisuju zapisni~ar, overava~i zapisnika i predsedavaju}i. Zapisnik se dostavqa: predsedniku Stranke, zapisni~aru, overa~ima zapisnika i arhivi Stranke. Zapisnik se ~uva trajno, a brigu o zapisnicima vodi generalni sekretar Stranke ili lice koje on ovlasti. Uprava moè doneti odluku da se {tampa za potrebe ~lanstva ceo zapisnik ili pojedini wegovi delovi. Na osnovu ura|enog zapisnika rade se posebno sve odluke koje su donete na zasedawu, a odluke potpisuje predsedavaju}i. Odluke donete na Kongresu se rade u dovoqnom broju primeraka kako bi bile dostavqene pojedincima i organima na koje se odnose. 2. Predsednik Stranke ^lan 39. Predsednika Stranke Kongres bira tajnim glasawem na mandatni period od ~etiri godine. ^lan 40. Predsednika Stranke predlaè Uprava, a mogu ga predloìti i 30 delegata Kongresa ili bilo koji izvr{ni odbor. ^lan 41. Ako na listi kandidata za predsednika Stranke ima samo jedan kandidat, taj kandidat je dobio ako je za wega glasala ve}ina od ukupnog broja delegata Kongresa, a ako je vi{e kandidata, dobio je kandidat koji je dobio ve}inu glasova na glasawu.
233
^lan 42. Predsednik Stranke: zakazuje zasedawe Kongresa i wim rukovodi do izbora radnog predsedni{tva, zakazuje i vodi sednice Uprave, predstavqa i zastupa Stranku u zemqi i inostranstvu, izvr{ava odluke Kongresa i Uprave, organizuje rad i deluje na propagirawu programskih opredeqewa Stranke. pokre}e inicijative i daje predloge za izmenu programskih opredeqewa Stranke. vodi pregovore o zakqu~ivawu koalicionih saveza sa drugim strankama, radi i druge poslove koje mu odrede Kongres i Uprava Stranke. ^lan 43. Predsednik Stranke je po funkciji predsednik svih zemaqskih izvr{nih odbora, predsedava wihovim sednicama ili odre|uje ~lana Centralne otaybinske uprave koji }e to u wegovo ime ~initi. ^lan 44. Predsednik je za svoj rad odgovoran Kongresu i Upravi. Svako lice izabrano za predsednika moè biti ponovo birano na tu funkciju. ^lan 45. Predsednik Stranke moè biti opozvan sa funkcije u slu~aju: ako ne izvr{ava odluke koje donese Kongres ili Uprava Stranke, ako se u javnim istupima pona{a suprotno programskim opredeqewima Stranke, ako ne po{tuje programska opredeqewa Stranke, Statut i druga op{ta i pojedina~na akta Stranke, ako izgubi poverewe ~lanstva. ^lan 46. Opoziv predsednika moè pokrenuti Uprava, bilo koji izvr{ni odbor, 1/5 okru`nih ili 1/5 op{tinskih odbora. Kada se ispune uslovi iz st. 1. ovog ~lana, Uprava je du`na da sazove vanredno zasedawe kongresa koji odlu~uje o opozivu. Predsednik Stranke je opozvan ako se za to izjasni, tajnim glasawem, ve}ina od ukupnog broja delegata Kongresa. ^lan 47. Na redovnim zasedawima Kongresa predsednik Stranke podnosi izve{taj o radu i predlog programa rada za period do narednog Kongresa. 3. Centralna otaybinska uprava ^lan 48. Centralna otaybinska uprava je najvi{i organ Stranke u periodu izme|u dva zasedawe Kongresa. Upravu bira, na mandatni period od 4 godine, Kongres Stranke javnim glasawem.
234
^lan 49. Kongres bira 50 ~lanova uprave na predlog Kandidacione komisije. Predsednik Stranke je po funkciji predsednik Centralne otaybinske uprave. ^lan 50. Uprava Stranke: daje smernice za rad organima Stranke i rukovodi delovawem poslani~kih grupa u narodnim skup{tinama. priprema predloge za Kongres, odre|uje kandidate za poslanike i kompletne izborne liste, bira generalnog sekretara, pojedina~no razre{ava svoje ~lanove, kooptira nove ~lanove, bira stalne komisije i predsednike tih komisija, odlu~uje o pitawima iz nadle`nosti Kongresa, kada Kongres iz bilo kog razloga ne moè da se sazove, a ove odluke se daju na potvrdu Kongresu na prvoj sednici Kongresa, sprovodi odluke Kongresa, razmatra teku}u politi~ku situaciju i zauzima stavove, razmatra rad izvr{nih, okru`nih i op{tih odbora i zauzima stavove, daje smernice za wihov rad i preduzima mere za poboq{awe rada Stranke u celini, donosi op{te akte iz svoje nadle`nosti, daje saglasnost na organizaciju i sistematizaciju radnih mesta u slu`bi Stranke, usvaja periodi~ne obra~une i zavr{ni ra~un Stranke, propisuje na~in obezbe|ewa javnih skupova Stranke i obezbe|ewe za funkcionere Stranke, odre|uje broj potpredsednika Stranke i bira ih javnim glasawem, donosi Poslovnik o radu uprave i organa uprave, obezbe|uje izvr{ewe odluka Kongresa, zauzima stavove o trenutnim politi~kim prilikama i donosi odluke o preduzimawu konkretnih radwi i akcija u vezi trenutne politi~ke situacije, daje smernice za rad poslanicima i dràvnim funkcionerima, stara se o izdava~koj delatnosti Stranke, imenuje glavnog i odgovornog urednika i redakciju listova i drugih publikacija Stranke, stara se o propagandi Stranke, stara se o blagovremenom informisawu ~lanstva i javnosti o aktivnostima stranke, radi i druge poslove odre|ene Statutom, drugim op{tim aktima Stranke i odlukama Kongresa, donosi odluku o smewivawu i iskqu~ewu ~lanova u slu~aju izraène nediscipline koja ugroàva rad Stranke.
235
^lan 51. Uprava odlu~uje na sednicama. Odluka je doneta ako se za wu izjasni ve}ina od ukupnih ~lanova, a sednica se moè odràti ako joj prisustvuje vi{e od polovine ~lanova Uprave. Sednicama predsedava predsednik Stranke, koji i saziva sednicu Uprave. Sednica Uprave se mora sazvati kada to traì: bilo koji izvr{ni odbor, 1/5 ~lanova Uprave, 1/5 okru`nih ili op{tinskih odbora. ^lan 52. Uprava bira stalne savete i komnsije ~iji broj i sastav utvr|uje posebnom odlukom. Komisije i saveti iz st. 1. ovog ~lana pripremaju, svaki iz svoje oblasti odluke i stavove po pitawima koja se nalaze na dnevnom redu Uprave i Kongresa. 5. Generalni sekretar ^lan 53. Generalni sekretar se imenuje na mandatni period od 4 godine. Generalni sekretar: obezbe|uje obavqawe svih administrativnotehni~kih poslova Stranke, obezbe|uje arhivirawe dokumentacije Stranke, predlaè sistematizaciju radnih mesta u slu`bi Stranke, imenuje ~lanove Generalnog sekretarijata, prima u radni odnos radnike u slu`bi Stranke, organizuje sednice organa Stranke i obezbe|ewe materijala i stru~nu pomo} organima Stranke, naredbodavac je za isplatu sredstava za ra~un Stranke, organizuje rad slu`be Stranke, stara se o sprovo|ewu pravila obezbe|ewa, naredbodavac je za protokol za sve sastanke koji se organizuju na nivou Stranke, za svoj rad je odgovoran Upravi i Kongresu. 6. Nadzorni odbor ^lan 54. Nadzorni odbor se imenuje na mandatni period od 4 godine i u svom sastavu ima predsednika, zamenika predsednika i 3 ~lana. ^lan 55. Nadzorni odbor: kontroli{e zakonitosti finansijskog poslovawa Stranke i organa Stranke, daje predlog zavr{nog ra~una i periodi~nog obra~una Stranke, moè obustaviti svaku isplatu i raspolagawe sredstvima na ra~unu Stranke koja je u suprotnosti sa zakonom ili op{tim i pojedina~nim odlukama Stranke,
236
podnosi izve{taj o finansijskom poslovawu Stranke Kongresu i Upravi, za svoj rad odgovara Kongresu. 7. Statutarna komisija ^lan 56. Statutarna komisija ima predsednika, zamenika predsednika i 5 ~lanova. Statutarna komisija se imenuje na mandatni period od 4 godine i za svoj rad je odgovorna Kongresu. ^lan 57. Statutarna komisija: predlaè organima Stranke op{te odluke, Statut, op{ta pravila i druge op{te akte Stranke, kontroli{e po{tovawe Statuta i op{tih i pojedina~nih akata Stranke i wenih organa, radi i druge poslove utvr|ene op{tim aktima Stranke. V. ORGANIZACIJA STRANKE ^lan 58. Stranka se organizuje po svim srpskim zemqama, okruzima, op{tinama i naseqenim mestima kao i u inostranstvu. ^lan 59. Uprava u inostranstvu formira zagrani~ne uprave sa sedi{tem u mestima u kojima postoji brojna srpska dijaspora i ve}i broj ~lanova Stranke. Organizaciju zagrani~ne uprave, ure|uje odlukom o wenom organizovawu Uprave a delatnost zagrani~ne uprave je neposredno pod nadzorom Uprave stranke. ^lan 60. Zemaqska organizacija donosi svoj Statut, Program i druge op{te akte koji moraju biti u skladu sa Statutom, Programom i drugim o{{tim aktima Stranke. Na osnovu Statuta zemaqske organizacije vr{i se registrovawe Stranke u pojedinim republikama. ^lan 61. U Republici Crnoj Gori Stranka se registruje kao Srpska radikalna stranka Crne Gore. U Republici Srpskoj Stranka se registruje kao Srpska radikalna stranka Republike Srpske. U Republici Srpskoj Krajini Stranka se registruje kao Srpska radikalna stranka Republike Srpske Krajine. U Republici Srbiji Stranka se registruje pod op{tim nazivom Srpska radikalna stranka. ^lan 62. Posebnom odlukom Uprave formiraju se okru`ni odbori, odre|uje wihov sastav, imenuju ~lanovi odbora, delokrug rada i ure|uju odnosi izme|u okru`nog i op{tinskog odbora.
237
^lan 63. Na nivou op{tinske organizacije, organi stranke su: Skup{tina, koju ~ine svi ~lanovi Stranke, Op{tinski odbor. ^lan 64. Po naseqenim mestima se organizuje mesni odbor koji moè imati svoje pododbore ili poverenike za pojedine delove naseqenog mesta. Mesni odbor bira svoj Izvr{ni odbor, predsednika odbora i eventualno druge organe. Najvi{i organ zemaqske organizacije je Izvr{ni odbor koji ~ine svi predsednici op{tinskih odbora, predsednici okru`nih odbora, savezni i republi~ki poslanici Stranke i do deset istaknutih strana~kih aktivista koje imenuje Uprava. ^lan 66. Izvr{ni odbor: izvr{ava odluke Kongresa i Uprave, zauzima stavove o trenutnim politi~kim prilikama i donosi odluke o preduzimawu konkretnih radwi i akcija u vezi trenutne politi~ke situacije, u skladu sa odlukama Uprave, odlu~uje o upotrebi sredstava sa kojim raspolaè zemaqska organizacija, daje smernice za rad poslanicima i dràvnim funkcionerima u skladu sa uputstvima Uprave i sopstvenoj proceni stawa, stara se o propagandi Stranke, stara se o blagovremenom informisawu kako ~lanstva Stranke tako i javnosti o aktivnostima zemaqske organizacije, daje saglasnost na prijem radnika u slu`bu zemaqske organizacije, ukoliko odlu~i da formira stru~nu slu`bu, imenuje povremene i stalne komisije za koje na|e za potrebno, a radi lak{e obrade i pripreme zakqu~aka i odluka iz pojedinih oblasti ìvota i rada Stranke, imenuje organe listova i ~asopisa koje izdaje zemaqska organizacija, radi i druge poslove utvr|ene ovim Statutom i op{tim aktima stranke. ^lan 67. Sastav, na~in izbora i nadle`nost pojedinih organa i druga pitawa u vezi sa organima zemaqske organizacije ure|uju se ovim Statutom, drugim op{tim i pojedina~nim odlukama organa Stranke i Statutom Zemaqske organizacije koji donosi Izvr{ni odbor. ^lan 68. Niì oblik organizovawa je obavezan da postupa po instrukcijama vi{eg nivoa organizovawa. Vi{i stepen organizovawa moè doneti odluku o raspu{tawu nièg oblika organizovawa.
238
^lan 69. Svi organi Stranke odlu~uju ve}inom glasova prisutnih ako sednicama prisustvuje ve}ina od ukupnog broja ~lanova organa koji zaseda. VI. SREDSTVA STRANKE ^lan 70. Stranka se finansira iz: sredstava ~lanarine, nov~anih priloga simpatizera Stranke, poklonima, izdava~ke delatnosti, dotacijama od dràve, legata,zadu`bina i druge zaostav{tine lica koja svoju imovinu ostave Stranci, i drugim sredstvima propisanim zakonom. ^lan 71. Odluke o upotrebi sredstava sa ìro ra~una na svim nivoima organizovawa donosi Izvr{ni odbor ~iji je ìro ra~un, s tim {to }e Izvr{ni odbor doneti odluku do kog iznosa moè raspolagati lice ~iji je potpis registrovan kod nadle`ne dràvne slu`be, a tako utro{ena sredstva naknadno pravdati pred Izvr{nim odborom. ^lan 72. Za svaki prijem novca ili neke druge vrednosti se izdaje priznanica od strane lica koje je novac ili drugu vrednost primilo, a prijem vr{i blagajnik organizacionog nivoa kod koga se predaje nov~ana ili druga vrednost. ^lan 73. Izvr{ni odbor svakog nivoa organizovawa Stranke donosi odluku o finansijskom poslovawu. VII. INFORMISAWE 1. Informisawe ~lanstva ^lan 74. Svi organi Stranke su obavezni da blagovremeno ~lanstvo informi{u o svojim odlukama i stavovima. Informisawe ~lanstva se obavqa preko: predstavnika ~lanstva u organima Stranke, upu}ivawem poziva i materijala o kojima treba da se zauzme stav, ili je stav zauzet, javnih saop{tewa, internog glasila, strana~ke {tampe, drugim prigodnim sredstvima. ^lan 75. O informisawu ~lanstva Stranke o radu najvi{ih organa Stranke stara se generalni sekretar, i wegov zamenik i redakcija izdawa Stranke koja }e biti posebno zaduèna za pripremu i izdavawe javnih saop{tewa.
239
2. Informisawe javnosti ^lan 76. Javnost se o programu i politi~kim stavovima Stranke informi{e: javnim nastupom funkcionera Stranke, javnim saop{tewem organa Stranke, izdavawem strana~kih novina i ~asopisa, izdavawem kwiga i publikacija, putem letaka, plakata, na drugi prigodan na~in. ^lan 77. Ako Stranka formira izdava~ko preduze}e, upravni odbor tog preduze}a kao i direktora i glavne urednike imenuje Uprava. Odluku o osnivawu izdava~kog preduze}a donosi Uprava. ^lan 78. Stranka izdaje list Ujediweno srpstvo i ~asopis Velika Srbija. VIII. KOLEKTIVNI ^LANOVI STRANKE ^lan 79. Kolektivni ~lanovi Stranke su: Srpski ~etni~ki pokret, druge organizacije i udruèwa. ^lan 80. Uprava Stranke }e svojom posebnom odlukom, u skladu sa ovim Statutom, urediti pitawa kolektivnih ~lanova, a naro~ito: oblast interesovawa koju pokriva kolektivni ~lan, osnovne ciqeve svakog kolektivnog ~lana, na~ela organizovawa kolektivnog ~lana, broj delegata organa kolektivnog ~lana koje imenuje Izvr{ni odbor organizacionog dela Stranke koji je u istom nivou organizacionog dela kolektivnog ~lana i, druga pitawa vezana za svakog kolektivnog ~lana. ^lan 81. Srpski ~etni~ki pokret (daqe: S^P) kao kolektivni ~lan Stranke okupqa svoje ~lanstvo radi: organizovawa dobrovoqaca za pomo} ugroènim srpskim zemqama, organizovawa pruàwa pomo}i borcima, organizovawa pomo}i porodicama poginulih boraca i invalidima rata, skupqawa u~esnika oslobodila~kih ratova u srpskim zemqama, radi i druge poslove u skladu sa ovim Statutom. ^lan 82. Najvi{i organ S^P je Vojvodski savet koji ~ine sve vojvode, a na ~elu saveta je po vremenu provedenom u zvawu najstariji vojvoda. ^lan 83. Vojvodski savet: organizuje rad S^P u svim uslovima,
240
stara se o {irewu i popularisawu Pokreta i Stranke, stara se o po{tovawu Kodeksa vojvodskog saveta, predlaè najstarijem vojvodi pojedince za progla{ewe u vojvodsko zvawe, predlaè najstarijem vojvodi oduzimwe vojvodskog zvawa vojvodi koji se ogre{i o Kodeks pona{awa, organizuje rad mesnih odbora S^P, radi i druge poslove utvr|ene ovim Statutom. ^lan 84. Vojvodski savet je ovla{}en da raspusti svaki mesni odbor S^P ako oceni da odbor lo{e radi, da radi protiv interesa S^P ili Stranke, a ovla{}en je da umesto raspu{tenog odbora imenuje privremeni odbor koji }e voditi mesni odbor do izbora novog mesnog odbora. ^lan 85. Zvawe vojvode moè dobiti pojedinac koji ispuwava kumulativno slede}e uslove: istaknuti borac na svim poqima borbe srpskog naroda za ostvarivawe srpskih nacionalnih interesa, istaknuti borac u odbrani srpstva, ~asti, dostojanstva, kulture i tradicije srpskog naroda, da je po{tovan u sredini u kojoj ìvi i radi, da je u~esnik u borbi i da je primeran vojnik i stare{ina u vreme kada Srbi vode svoje odbrambene ratove. ^lan 86. Ovaj Statut stupa na snagu danom usvajawa, od kada }e se i primewivati. Zemaqske organizacije su du`ne da u roku od mesec dana svoje statute i druge op{te akte usklade sa ovim Statutom. ^lan 87. Ovaj statut je usvojio Tre}i otaybinski kongres Srpske radikalne stranke, koji je odràn u Beogradu 30. januara 1994. godine.
XLIII SUSRET @IRINOVSKI [E[EQ

Vladimir Volfovi~ @irinovski. Do decembarskih izbora u Rusiji, malo ko van ove nikad nemo}ne zemqe znao je o kome se radi pri pomenu ovog imena. A onda do|o{e izbori i pobeda Liberalnodemokratske partije Rusije sa Vladimirom @irinovskim na ~elu. Ogledalce, prineto ustima nabe|enog pokojnika zamaglilo se! Pokojnik je ìv! Tako bi se moglo opisati iznena|ewe koje je priredio @irinovski svojom pobedom na izborima. Saznawe da je Rusija jo{ ìva jed241
ne je obradovalo, druge upla{ilo. Lider Liberalno demokratske partije se svesrdno trudio da, kao pravi demokrata, podrì i jo{ vi{e rasplamsa ose}awa i jednih i drugih. Tako je postao li~nost koju bi jedni {to pre da isprate, a drugi {to pre do~ekaju. @irinovski je vo|a. Vo|a najja~e stranke u ruskom parlamentu. Ova stranka nema apsolutnu ve}inu ali je sa svojih 22,9 odsto glasova, ispred Izbora Rusije sa 15,38 odsto glasova, ipak stranka sa najve}im brojem glasa~a. Ovom kvantitetu treba dodati i kvalitet: za @irinovskog su glasali ruski vojnici i oficiri kao i nekompromitovana narodna inteligencija van etabliranih intelektualnih i umetni~kih krugova. Drugog februara ove godine, u Saveznoj skup{tini, Vladimira @irinovskog primio je dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke, najja~e opozicione stranke u ovoj skup{tini. Mno{tvo novinara i fotoreportera bilo je u prilici da ~itav ~as prati razgovor dvojice strana~kih vo|a kojima je bar jedno zajedni~ko: da za svoje narode u svetu i vremenu izbore ono mesto koje im pripada. Posle srda~ne dobrodo{lice, dr [e{eq je ruskom gostu predstavio Srpsku radikalnu stranku. Naglasio je da se radi o najve}oj i najja~oj opozicionoj partiji na prostoru SR Jugoslavije i srpskih krajina, o stranci umerene desnice koja je za republiku, za demokratiju u politi~koj i liberalizam u ekonomskoj sferi. Kao izrazito nacionalne orijentacije, dodao je dr [e{eq, SRS je u ~itavom svetu Zapada prokaèna, a optu`be koje iz tog sveta stiù protiv @irinovskog na nama su ve} davno isprobane, {to u na{im o~ima ra|a nove simpatije prema vama. Svoje uvodno izlagawe dr [e{eqje zavr{io spomiwawem ~iwenice da godinama srpski narod ~ezne za jednim velikim Rusom koji }e Zapadu smelo da kaè: E sad je dosta! Uzimaju}i re~, @irinovski je izrazio zadovoqstvo {to se pogledi Liberalne demokratske partije Rusije i Srpske radikalne stranke poklapaju i s ponosom napomenuo da je wegova partija pobedila jer ju je podrào ruski narod, uprkos tome {to su protivnici u svojim rukama imali i novac i medije. Zavr{eno je povla~ewe Slovena, gotovo je sa pasivnim stavom pravoslavqa, a 1993. godina predstavqa po~etak novog doba, po~etak renesanse Slovena. Ako su se ujedinili drugi narodi, kao na primer Germani, za{to bi to Slovenima bilo onemogu}eno? Mi u Rusiji govorimo ruski, rekao je @irinovski, u Poqskoj govorimo poqski, u Srbiji srpski ali jedan smo etnos. Zapad ima svoje od Laman{a do Be~a, mi smo od Knina do Vladivostoka. Mi nikome ne pretimo ali mo} na{eg oru`ja i snaga na{e armije moraju biti svima dobro poznati. Sloìv{i se sa dr [e{eqem koji je ukazao na vrhunske domete slovenske du{e u oblasti umetnosti i kulture uop{te, @irinovski je podsetio i na ruski doprinos u osvajawu i izu~avawu kosmosa. U svojoj zavr{noj re~i dr [e{eq je rekao da srpski narod sada vodi svoju kona~nu bitku za ujediwewe svih srpskih zemaqa, za ujediwewe svog nacionalnog bi}a. Mi smatramo to prvom fazom u postizawu ukupnog slovenskog jedinstva.
242
U razgovoru sa dr [e{eqem, @irinovski je napomenuo i to da prihvata sve evropske vrednosti, ali onako kako je to bilo u vreme francuske revolucije: jednakost i bratstvo za sve, a ne da to vaì samo za Pariz, London i Bon, a vojne provokacije i eksperimenti za Balkan. Usprotivio se i svakom nacionalizmu i verskom fanatizmu, ali je istovremeno podvukao zna~aj dràva i dràvnosti. U wegovoj viziji u svetu su ~etiri izbalansirana centra mo}i: Amerika, Zapadna Evropa, isto~na Evropa i, kao ~etvrti centar, Japan i Kina. Na rastanku je dr [e{eq @irinovskom poèleo da wegova partija {to pre postane vladaju}a, a on li~no, @irinovski, predsednik Rusije. @irinovski je jo{ jednom rekao da se u Srbiji ne ose}a kao gost ve} kao me|u bra}om, a onda skoro uzviknuo: Mir i demokratija svim narodima! Nas je ne dvesta nego trista miliona! Od Knina do Vladivostoka!
XLIV KOMINIKE
o razgovorima vo|enim izme|u g. Vladimira @irinovskog, predsednika Liberalnodemokratske partije Rusije, i dr Vojislava [e{eqa, predsednika Srpske radikalne stranke Razgovori su vo|eni u Beogradu, u sve~anom salonu Savezne skup{tine Savezne Republike Jugoslavije. 1. Lideri dveju stranaka izrazili su identi~na mi{qewa po pitawu globalne svetske politike i wenog uticaja na situaciju na Balkanu. U tom kontekstu dominiralo je zajedni~ko mi{qewe da je interes ruskog naroda za{tita Srba od sve nasrtqivijeg delovawa zapadnih sila i istaknuta potreba za aktivnijim u~e{}em ruske diplomatije na rasvetqavawu pravog stawa i uzroka gra|anskog rata na tlu biv{e Jugoslavije. 2. U razgovorima je postignuta puna saglasnost po pitawu okon~awa rata na svim àri{tima kako u biv{em SSSRu tako i na Balkanu uz svestranu i jo{ te{wu saradwu slovenskih i pravoslavnih naroda. 3. Lideri stranaka su saglasni da je najboqe re{ewe stawa u biv{oj BiH prestanak me{awa stranih sila i pripadnika OUN i wihovo potpuno povla~ewe iz zara}enih regiona, ~ime se stvara mogu}nost da zara}ene strane same izna|u re{ewa za mir. 4. Pitawe Republike Srpske Krajine razmatrano je u kontekstu ujediwewa svih srpskih zemaqa, pri ~emu je istaknuta zainteresovanost da se problem Republike Srpske Krajine re{ava u procesu op{teg srpskog ujediwewa bez me{awa i uticaja stranih sila i uz odstustvo bilo ~ijeg vojnog angaòvawa.
243
5. Lider Liberalnodemokratske partije Rusije istakao je da eventualno bombardovawe srpskih poloàja u Bosni zna~i istovremeno objavqivawe rata Rusiji od strane zapadnih saveznika. 6. Lideri dveju partija istakli su zajedni~ki interes za re{avawe ekonomske saradwe izme|u dve zemqe, pri ~emu je izraèna i spremnost ruske strane da se preko svojih tela u Generalnoj skup{tini OUN zaloì za bezuslovno skidawe sankcija prema Jugoslaviji. 7. Lider Srpske radikalne stranke je prihvatio poziv da u aprilu mesecu parlamentarna delegacija Srpske radikalne stranke uzme u~e{}e na Kongresu Liberalnodemokratske partije koji se odràva u Moskvi. 8. Predsednici dveju bratskih partija jednodu{no su izrazili stav da su Kosovo i Metohija kolevka srpske dràve i kulture, i neodvojivi deo Srbije. U Beogradu, 2. februara 1994. Predesednik Liberalnodemokratske partije Rusije, Vladimir @irinovski Predsednik Srpske radikalne stranke, dr Vojislav [e{eq
MINISTARSTVO UNUTRA[WIH POSLOVA Ministar u senci Dragan Todorovi} Ro|en je 25. januara 1953. godine u Gorwem Milanovcu. Zavr{io je Fakultet organizacionih nauka u Beogradu, i stekao zvawe diplomiranog inèwera organizacije rada. Oèwen je, otac ~etvoro dece. U radnom odnosu je od 1973. godine, a od 1989. godine je vlasnik privatnog transportnog preduze}a. Sada je na radu u Narodnoj skup{tini Republike Srbije, na mestu potpredsednika Skup{tine, kao poslanik Srpske radikalne stranke. Zamenik ministra u senci Ratko Mar~eti}, inèwer organizacionih nauka, ro|en 1942. godine u Prijedoru. Poslanik je u Ve}u gra|ana Savezne skup{tine Savezne Republike Jugoslavije. MINISTARSTVO PRAVDE Ministar u senci Jovan Galamo~anin Ro|en je 16. juna 1940. godine u Subotici. Zavr{io je Pravni fakultet u Beogradu, i stekao zvawe diplomiranog pravnika. Oèwen je, otac dvoje dece. U radnom odnosu je od 1963. godine, sada je na stalnom radu u Saveznoj skup{tini Savezne Republike Jugoslavije, kao poslanik. Zamenik ministra u senci Milovan Konstantinovi}, diplomirani pravnik, ro|en 1949. godine. Poslanik je u Narodnoj skup{tini Republike Srbije. MINISTARSTVO POQOPRIVREDE Ministar u senci dr Radomir Popovi} Ro|en je 1949. godine u okolini [apca. Zavr{io je Poqoprivredni fakultet u Beogradu, i stekao zvawe doktora agronomskih nauka. Oèwen je, otac dva deteta. U radnom odnosu je od 1973. godine. Sada je stru~ni saradnik, savetnik i zastupnik Soja proteina iz Be~eja. Objavio je 15 nau~nih radova i preko 200 stru~nih saop{tewa. Poslanikje u Narodnoj skup{tini Republike Srbije. Zamenik ministra u senci dr \or|e Nikoli}, doktor inèwer multidisciplinarnih nauka iz oblasti {umarstva. Ro|en je 1931. godine u Beogradu. Poslanik je u Ve}u gra|ana Savezne skup{tine Savezne Republike Jugoslavije. MINISTARSTVO INDUSTRIJE Ministar u senci Milorad Mir~i} Ro|en je 22. februara 1956. godine u Male{evcima, op{tina Grahovo. Zavr{io je Tehnolo{ki fakultet u Novom Sadu i stekao zvawe diplomirani inèwer tehnologije hemijsko inèwerstvo. Oèwen je, otac dva deteta. U radnom odnosu je od 1986. godine, a sada na stalnom radu u Skup{tini grada Novi Sad, kao predsednik Skup{tine grada. Poslanik je u Narodnoj skup{tini Republike Srbije. Zamenik ministra u senci Miodrag Stankovi}, diplomirani ma{inski inèwer, ro|en 1950. godine.
245
XLV SRPSKA RADIKALNA STRANKA VLADA REPUBLIKE SRBIJE U SENCI

Predsednik Vlade Republike Srbije u senci Tomislav Nikoli} Ro|en je 15. februara 1952. godine u Kragujevcu. Zavr{io je tehni~ku {kolu, gra|evinski odsek. Oèwen je, otac dva deteta. U radnom odnosu je od 1971. godine, sada na stalnom radu u Narodnoj skup{tini Republike Srbije, kao poslanik i predsednik poslani~ke grupe Srpske radikalne stranke. Potpredsednik Vlade u senci dr Borivoje Kosti} Ro|en je 18. avgusta 1934. godine. Zavr{io je Medicinski fakultet, specijalizovao op{tu medicinu i bio na postdiplomskim studijama iz endokrinologije. Oèwen je, otac dva deteta. Zaposlen je od 1968. godine, sada radi u Medicinskom centru u Leskovcu. Poslanik je u ve}u gra|ana Savezne skup{tine Savezne Republike Jugoslavije. Predsednik Vlade u senci Maja Gojkovi} Ro|ena je 22. maja 1963. godine u Novom Sadu. Zavr{ila je Pravni fakultet u Novom Sadu i poloìla pravosudni ispit. Udata je. Radi kao advokat od 1990. godine. Sada je na radu u Saveznoj skup{tini, kao potpredsednik Ve}a gra|ana Savezne skup{tine Savezne Republike Jugoslavija.
244
MINISTARSTVO SAOBRA]AJA I VEZA Ministar u senci êdomir Vasiqevi} Ro|en je 6. marta 1947. u Kur{umliji. Zavr{io je Vi{u saobra}ajnu {kolu i stekao zvawe saobra}ajni inèwer. Oèwen je, otac dva deteta. U radnom odnosu je od 1968. godine, a sada je generalni direktor i jedan od vlasnika deoni~arskogdru{tva JUGENT [abac. Savezni je poslanik u Ve}u gra|ana Savezne skup{tine Savezne Republike Jugoslavije. Zamenik ministra u senci je Dragan Cvetinovi} diplomirani pravnik, ro|en 1956. godine. MINISTARSTVO ZA URBANIZAM, STAMBENE I KOMUNALNE DELATNOSTI Ministar u senci Slobodan Jovi} Ro|en je 1944. godine u Kru{evcu. Zavr{io je Fakultet organizacionih nauka u Beogradu i stekao zvawe inèwer organizacije radasmer poslovni. Oèwen je, otac troje dece. U radnom odnosu je od 1968. godine. Sada je na radu u Narodnoj skup{tini Republike Srbije, kao poslanik. Zamenik ministra u senci Sr|o Komazec, gra|evinski inèwer, ro|en 1958. godine. MINISTARSTVO TRGOVINE I TURIZMA Ministar u senci Milan Dragi{i} Ro|en je 31. maja 1941. godine u Tresanù, Francuska. Zavr{io je tehni~ku {kolu, gra|evinski odsek. Oèwen je, otac dva deteta. U radnom odnosu je od 1969. godine, neprekidno kao samostalni privrednik. Narodni je poslanik u Narodnoj skup{tini Republike Srbije. Zamenik ministra u senci mr Bogoqub Markovi}, diplomirani ekonomista, ro|en je 1934. godine. MINISTARSTVO ZA RAD, SOCIJALNA I BORA^KA PITAWA Ministar u senci Zoran Krasi} iz Ni{a Ro|en je 11. marta 1956. godine u Beogradu. Zavr{io je Pravni fakultet u Ni{u i stekao zvawe diplomiranog pravnika. Oèwen je, otac dva deteta. U radnom odnosu je od 1981. godine, sada zaposlen u Republi~kom fondu za penzijsko i invalidsko osigurawe zaposlenih filijala u Ni{u. Poslanik je u Ve}u gra|ana Savezne skup{tine Savezne Republike Jugoslavije. Zamenik ministra u senci Zoran Laki}, diplomirani pravnik, ro|en 1951. godine. Poslanik je u Narodnoj skup{tini Republike Srbije. MINISTARSTVO ZA NAUKU I TEHNOLOGIJU Ministar u senci dr Stanko Studen iz Kule Ro|en je 31. marta 1946. godine u Vrbasu. Zavr{io je Prirodnomatemati~ki fakultet i stekao zvawe doktora medicinskih nauka u podru~ju farmacije, disciplina medicinska biohemija. Oèwen je, otac troje dece. Zapo246
slen od 1970. godine a sada radi u Hematolo{kobiohemijskoj laboratoriji Doma zdravqa u Kuli. Zamenik ministra u senci mr Milan Min~i}, diplomirani geodetski inèwer, ro|en 1940. godine. MINISTARSTVO PROSVETE Ministar u senci prof. dr Milan Ba~evi} Ro|en je 20. februara 1953. godine u Pri{tini. Zavr{io je Prirodnomatemati~ki fakultet, a doktorirao na odseku za urbanizam i prostorno ure|ewe. U radnom odnosu je od 1977. godine, a sada radi kao vanredni profesor Univerziteta u Pri{tini. Oèwen je, otac dva deteta. Poslanik je u Ve}u gra|ana Savezne skup{tine Savezne Republike Jugoslavije. Zamenik ministra u senci Miodrag Pani}, profesor geografije, ro|en 1938. godine. MINISTARSTVO KULTURE Ministar u senci prof. dr Milorad Jevri} Ro|en je 1950. godine u Beranima. Zavr{io je Filozofski fakultet u Pri{tini, odsek kwièvnosti. Radi kao redovni profesor Univerziteta u Pri{tini. Oèwen je, otac tri deteta. Objavio je tri kwige i vi{e nau~nih radova i eseja. Poslanik je u Ve}u gra|ana Savezne skup{tine Savezne Republike Jugoslavije. Zamenik ministra u senci Darko ]iri}, profesor istorije, ro|en 1956. godine. MINISTARSTVO ZDRAVQA Ministar u senci Branislav Blaì} Ro|en je 1. aprila 1957. godine u Kikindi. Zavr{io je Medicinski fakultet i stekao zvawe lekar specijalista hirurg. Oèwen je, otac dva deteta. U radnom odnosu je od 1983. godine, sada radi u Zdravstvneom centru u Kikindi. Poslanik je u Ve}u gra|ana Savezne skup{tine Savezne Republike Jugoslavije. Zamenik ministra u senci Zdravko Spremo, magistar medicinskih nauka, ro|en 1938. godine. Poslanik je u Ve}u gra|ana Savezne skup{tine Savezne Republike Jugoslavije. MINISTARSTVO EKOLOGIJE Ministar u senci dr Rada Vuja~i} Trajkovi} Ro|ena je 8. marta 1958. godine u Merdaru. Zavr{ila je Medicinski fakultet u Pri{tini, i stekla zvawe lekara specijaliste laringohirurga. Udata je, majka tri deteta. Radi na Otorinolaringolo{koj klinici u Pri{tini kao na~elnik odeqewa. Poslanik je u Ve}u gra|ana Savezne skup{tine Savezne Republike Jugoslavije. Zamenik ministra u senci Stanislav Mom~ilovi}, lekar specijalista, ro|en 1956. godine. Poslanikje u Narodnoj skup{tini Republike Srbije.
247
MINISTARSTVO ZA OMLADINU I SPORT Ministar u senci je Branislav Vaki} Ro|en je 21. oktobra 1951. godine u Ni{u. Zavr{io je {kolu za KV radnike. Oèwen je, otac ~etvoro dece. Bio je reprezentativac Jugoslavije u boksu i osvaja~ medaqa u zemqi i inostranstvu. Na stalnom radu u Saveznoj skup{tini kao poslanik Ve}a republika. Zamenik ministra u senci Filip Stojanovi}, nastavnik, ro|en 1944. godine. MINISTARSTVO ZA VEZE SA SRBIMA IZVAN SRBIJE Ministar u senci Mirko Vuji~i} Ro|en je 30. maja 1933. godine u Nevesiwu, selo Presjeci. Zavr{io je Pedago{ki fakultet u Rijeci, i stekao zvawe profesora industrijske pedagogije. Radi od 1970. godine, penzionisan sa mesta programera razvoja kadrova u industriji Ivo Lola Ribar. Poslanik je u Narodnoj skup{tini Republike Srbije. Zamenik ministra u senci Zoran Suboti}, poqoprivredni inèwer, ro|en 1958. godine. Poslanik je u Narodnoj skup{tini Republike Srbije. MINISTARSTVO VERA Ministar u senci Zoran Te{ovi} Ro|en je 21. jula 1939. godine u Dre`niku, Uìce. Zavr{io je Vi{u tehni~ku {kolu, gra|evinski odsek. Oèwen je, otac dva deteta. Radi od 1968. godine, a trenutno je na radnom mestu rukovodioca komercijalne slu`be Vodovoda iz Uìca. Poslanikje u Ve}u gra|ana Savezne skup{tine Savezne Republike Jugoslavije. Zamenik ministra u senci Nenad Stankovi}, diplomirani sociolog, ro|en 1958. godine. MINISTARSTVO ENERGETIKE I RUDARSTVA Ministar u senci Lazar Marjanski Ro|en je 2. aprila 1950. godine u Melencima. Zavr{io je Rudarsko geolo{ki fakultet i stekao zvawe diplomiranog inèwera. Oèwen je. Radi u NISNaftagas Novi Sad Radna jedinica bu{ewe vode kao rukovodilac Radne jedinice. Narodni je poslanik u Narodnoj skup{tini Republike Srbije. Zamenik ministra u senci Qubomir Kragovi}, diplomirani inèwer kibernetike, ro|en 1956. godine. Poslanik je u Narodnoj skup{tini Republike Srbije. MINISTARSTVO ZA INFORMISAWE Ministar u senci Milorad Crwanin Ro|en je 9. januara 1949. godine u Plandi{tu. Zavr{io je gimnaziju. Radi od 1975. godine u Radio Televiziji Novi Sad. Poslanik u Ve}u gra|ana Savezne skup{tine Savezne Republike Jugoslavije.
248
Zamenik ministra u senci Elvira Fekete, profesor ma|arskog jezika i kwièvnosti, ro|ena 1950. godine. MINISTARSTVO FINANSIJA Ministar u senci Jorgovanka Tabakovi} Ro|ena je 21. marta 1960. godine u Vu~itrnu. Zavr{ila je Ekonomski fakultet u Pri{tini i stekla zvawe diplomirani ekonomista. Udata je, majka tri deteta. Radi od 1981. godine, sada je pomo}nik direktora u Beogradskoj banci Pri{tinska banka d.d. Narodni je poslanik u Narodnoj skup{tini Srbije. Zamenik ministra u senci Milovan Radovanovi}, pravnik. Ro|en 1954. godine. Poslanikje u Narodnoj skup{tini Republike Srbije. MINISTAR BEZ PORTFEQA Ministar u senci Aleksandar Stefanovi} Ro|en je 19. maja 1953, godine u @abarima, Vaqevo. Zavr{io je saobra}ajnu {kolu. Oèwewe, otac jednog deteta. Radi od 1977. godine, sada je na stalnom radu u Saveznoj skup{tini Savezne Republike Jugoslavije, kao poslanik u Ve}u republika. SEKRETARIJAT ZA ZAKONODAVSTVO Sekretar u senci Nikola Dini} Ro|en je 16. decembra 1947. godine u Ni{u. Zavr{io je Pravni fakultet, i stekao zvawe diplomiranog pravnika. Otac dva deteta. Radi od 1984. godine, sada je stalno zaposlen u Narodnoj skup{tini Republike Srbije, kao poslanik. Zamenik sekretara u senci Slobodan Panteli}, diplomirani pravnik, ro|en 1950. godine.
XLVI Unutarstrana~ke aktivnosti KRE]U STRANA^KE NOVINE

Sastanak op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke Stara Pazova, 6. mart 1994. godine Dr Vojislav [e{eq: Da vam kaèm samo nekoliko re~i {to je ~isto strana~ko. Mi smo 30. januara 1994. godine odràli Tre}i otaybinski kongres, izabrali novo rukovodstvo, usvojili novi Statut, izvr{ili reorganizaciju stranke. Treba da obavimo dva velika strana~ka zadatka, koja ne smete potcewivati. Malo ste ih do sada potcewivali. Jedno je sre|ivawe evidencije ~lan249
stva i koncentracija te evidencije i centralizacija u Centralnoj otaybinskoj upravi u Beogradu. I naplata strana~ke ~lanarine, simboli~an iznos, 1 dinar godi{we, ali treba svi da plate. Ako slu~ajno ima nekoga ko ne moè da da 1 dinar, neka se na|e sponzor unutar op{tinskog odbora koji }e da plati za jo{ nekoliko qudi. To treba {to pre da se obavi. I po Sremu su op{tinski odbori to malo neozbiqno shvatili. Mi tim postièmo vi{e stvari (Tomo, pokaì tvoju novu ~lansku kartu). Imali smo stare ~lanske karte koje su vaìle godinu dana. Jedna je izdavana 1991, a druga 1992. godine, a 1993. godine smo to pitawe zapostavili. Sada idemo sa novim ~lanskim kartama koje se sastoje iz tri dela i tako su napravqene da lako ulaze u futrole za zdravstvene legitimacije. Dva dela su trajna, tu su osnovni podaci i fotografija, a tre}i deo se mewa svake godine i sluì kao potvrda o pla}enoj ~lanarini. Svake godine mu se mewa boja. Sada plavi, pa }e biti crveni, zeleni, ùti i tako svake godine druga boja. Ova sada evidencija ~lanstva i provera u ~lanskim kartama ostaju za sva vremena. Nama se de{avalo, po{to su op{tinski odbori ranije izdavali ~lanske karte, da ~lanske karte blanko do|u i u ruke onih koji ne èle dobro stranci, pa je bilo raznih {pekulacija oko toga. Pa sa ~lanskim kartama Srpskog ~etni~kog pokreta. Izda}emo uskoro novu ~lansku kartu i Srpskog ~etni~kog pokreta, ona }e biti kao ovaj deo i mo}i }e da se ubaci u istu ovu futrolu i na woj }e stajati da vaì samo uz ~lansku kartu Srpske radikalne stranke. ^lanska karta Srpskog ~etni~kog pokreta recimo br. 146 vaì samo uz ~lansku kartu Srpske radikalne stranke br. 83. Ovaj posao shvatite najozbiqnije. Moramo napokon da imamo sre|enu strana~ku evidenciju, sve pristupnice da koncentri{emo u Beogradu. A drugi strana~ki zadatak, sutra ili prekosutra }e iza}i novi broj na{ih novina Velika Srbija. Ve} dve godine nismo izdavali novine. Godine 1991. smo napravili gre{ku pa smo novine dali da se prodaju na dràvnim kioscima. [tampali smo tri broja novina. Kada su te novine prodate, kada smo posle dva meseca isplatili novac, mi od tog novca za tri primerka nismo mogli {tampati ni pola slede}eg broja novina. Na tome smo finansijski propali. Sada smo sklopili finansijsku konstrukciju da ponovo pokrenemo novine, moramo ih prodavati iskqu~ivo preko op{tinskih odbora. Predsednik Okru`nog odbora }e zaduìti u Beogradu odre|eni broj primeraka, raspodeliti op{tinskim odborima i va{ je zadatak da se te novine distribui{u. Postoje dva na~ina i za prodaju. Jedan na~in je da se novine prodaju po regularnoj ceni od 2 dinara, pola dinara ide onome ko prodaje, a 1,5 dinara se dostavqa u Beograd. Ima drugi na~in, ako ima neki bogatiji ~lan op{tinskog odbora, pa ho}e tako, da se pokaè da ne{to u~ini, da kupi jedan broj primeraka novina, pa neka ih besplatno podeli. Bilo kako bilo, va{ je zadatak da se taj posao obavi {to pre, ~im dobijete novine. Ovaj broj novina }e sadràti reportaù sa na{eg Kongresa, novi Statut, osveèni program stranke i kompletan govor Tome Nikoli}a na Skup{tini, kada je podneo zahtev za obarawe [ainovi}a. Dakle, materijal je vrlo interesantan za qude koji nisu na{i ~lanovi. Ima i drugih tekstova, sa Jorgovankom Tabakovi}, ne{to o panislamizmu, literatura, fotografije itd.
250
Mislimo da }e novine biti kvalitetnije od Srpske re~i. To dvoje treba shvatiti kao najozbiqniji strana~ki zadatak. Jer ako dobro ide distribucija novina preko op{tinskih odbora, onda }emo mo}i sa jedno mese~nog pre}i na petnaestodnevno izlaèwe. Mo}i }emo da ustalimo te na{e novine a to za stranku mnogo zna~i.
XLVII Tribina Srpske radikalne stranke BORBA NA DVA FRONTA

Stara Pazova, 6. mart 1994. godine Pre po~etka okupqene bih pozvao da minutom }utawa odamo po~ast svim na{im borcima poginulim u ovom ratu. Slava im! Bra}o i sestre, kao doma}in ispred Op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke Stara Pazova, otvaram tribinu Srpske radikalne stranke i pozdravqam uvaène goste, predsednika Srpske radikalne stranke i republi~kog poslanika Tomislava Nikoli}a; predsednika Mesnog odbora Srpske radikalne stranke za Srem i saveznog poslanika Miroslava Jovanovi}a, republi~ke i pokrajinske poslanike, kao i sve uvaène goste i prijateqe stranke. Op{tinski odbor Srpske radikalne stranke radi u kontinuitetu tri godine, i rezultat ovog rada je jedan savezni, jedan republi~ki i jedan pokrajinski poslanik i petnaest op{tinskih odbornika na lokalnom nivou. Ovu priliku koristim da prisutne informi{em o svim aktivnostima kao i trenutnoj politi~koj situaciji na svim nivoima Srpske radikalne stranke. Zbog toga prvo dajem re~ op{tinskom i pokrajinskom poslaniku Sr|i Komazecu. Sr|a Komazec: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, èlim da pozdravim sve prisutne radikale kao i prisutne goste. Hteo bih da vas kao op{tinski odbornik obavestim o postupcima Srpske radikalne stranke u op{tini Stara Pazova i Skup{tini Vojvodine. Vama je poznato da je Srpska radikalna stranka na posledwim op{tinskim izborima dobila 15 poslani~kih mesta, {to predstavqa jednu tre}inu odborni~kih mesta u Skup{tini op{tine Stara Pazova. Isto tako vam je poznato da je Socijalisti~ka partija Srbije dobila 17 poslani~kih mesta. Stav Glavnog odbora Srpske radikalne stranke je bio da se sa DEPOS-om ne ulazi ni u kakve dogovore, zato {to DEPOS nije patriotski nastrojen. A budu}i da je u to vreme Socijalisti~ka partija Srbije vodila i {titila nacionalni interes, smatrali smo da je najboqe re{ewe da formiramo vlast u op{tini sa Socijalisti~kom partijom Srbije i na taj na~in postavimo poli251
ti~ku stabilnost, kako u op{tini tako i u mesnim zajednicama. Op{tinski odbor Srpske radikalne stranke doneo je odluku o podeli funkcija na dva dela, i to da Socijalisti~ka partija Srbije ima dva vi{e odbornika tj. 17, a Srpska radikalna stranka 15. Mislim da je ovaj stav Srpske radikalne stranke bio veoma korektan ako se uzme u obzir da je Srpska radikalna stranka na svim izborima i dala odlu~uju}u podr{ku Slobodanu Milo{evi}u u wegovom izboru za predsednika Republike. Time se moè konstatovati da je Srpska radikalna stranka bila vi{e nego korektna. Me|utim, Socijalisti~ka partija Srbije nije smela da prihvati ovakvu podelu ve} je traìla da glavne funkcije, i to predsednika op{tine, predsednika Izvr{nog ve}a pripadne wima. Srpska radikalna stranka nije to mogla prihvatiti. Kasnije je Socijalisti~ka partija Srbije nudila mesto predsednika Izvr{nog odbora radikalima, a da u vladi bude vi{e ~lanova Socijalisti~ke partije Srbije. Tako bi Socijalisti~ka partija Srbije imala svog predsednika op{tine i svoju ve}inu u Vladi. Srpska radikalna stranka tako naivnu prevaru Socijalisti~ke partije Srbije nije mogla da dozvoli i zbog toga Socijalisti~ka partija Srbije ulazi u koaliciju sa DEPOS-om, mimo stava Glavnog odbora svoje stranke. Srpska radikalna stranka je tako odlu~ila da ostane opoziciona stranka i nije htela da uzme u~e{}a u op{tinskoj vladi, tj. op{tinskim radnim telima. Socijalisti~koj partiji Srbije na vi{em nivou ne odgovara ova koalicija i odlu~uje da tu koaliciju sa DEPOS-om razbije. To je htela na taj na~in {to su po~eli da zloupotrebqavaju Srpsku radikalnu stranku i da preuzimaju komandu nad Srpskom radikalnom strankom. Stavili su svoje socijaliste u na{e redove. Zatim, formirawe mimo znawa Srpske radikalne stranke, jo{ jedne srpske radikalne stranke u Novoj Pazovi, nude}i ovim radikalima razna mesta. Me|utim, i pored tih pritisaka mi smo uspeli da preuzmemo komandu nad Srpskom radikalnom strankom. Zbog toga ostaje da postoje}u vlast smewuju bez radikala. Nakon smene predsednika op{tine Socijalisti~ka partija Srbije ponovo pregovara sa Srpskom radikalnom strankom, ponovo traè}i i predsednika op{tine i ve}inu vlade. Mi smo tada postavili uslov da Srpska radikalna stranka ima predsednika op{tine i jednog ~lana vlade, {to oni nisu prihvatili. Vr{e se pritisci na radikale, ali radikali se ne daju prevariti i predsednik op{tine nije izabran tri meseca. Nakon toga op{tina ne funkcioni{e i daqe. Naravno, tu je i predsednik op{tinskog odbora Socijalisti~ke partije Srbije. Svih 13 ~lanova Upravnog odbora su ~lanovi SPS-a, a u Skup{tini imaju od 48 samo 17 odbornika. Za ova tri meseca koliko su na vlasti, gde su se oglasili? Jedino su uradili to {to su svoje slu`benike poslali po mesnim zajednicama da {to pre uzmu novac za povequ koju je overila Vlada Srbije u ostavci. Autonoma{tvo se ponovo vra}a i ogromna zasluga za to pripada Socijalisti~koj partiji Srbije. Na pojedinim sednicama Izvr{nog ve}a Vojvodine razmatraju se ta~ke dnevnog reda o ispitivawu nadle`nosti Skup{tine
252
Vojvodine, a zna se da je stav Srpske radikalne stranke da se ova skup{tina ukine. Gospodo, jedan deo Vojvodine: Subotica, Mali I}o{, Ba~ka Topola je okupirana od Demokratske stranke vojvo|anskih Ma|ara. Nijedna odluka Vlade Srbije ne moè da se sprovede na ovom podru~ju. Zbog toga je u Senti formiran Odbor za za{titu prava Srba na srpskoj zemqi. Gde to ima? Socijalisti~ka partija Srbije nas je dotle dovela. U znak protesta svi poslanici Srpske radikalne stranke u Skup{tini Vojvodine, sutra podnose ostavku na slede}e funkcije: ~lanove skup{tinskih odbora, ~lana Vlade i mesto potpredsednika Skup{tine, i preuzimamo iskqu~ivo ulogu opozicione stranke u Skup{tini. Tomislav Nikoli}: Nekoliko funkcionera i velikih finansijera Demokratske stranke odlu~ilo je, i najverovatnije da }e u}i u Vladu. Da li }e to dovesti do novih sukoba u Demokratskoj stranci ostaje da vidimo. Demokratska zajednica vojvo|anskih Ma|ara }e u}i u Vladu. Gospodin Komazec je samo napomenuo problem koji se javqa, a javqa se zbog toga {to je predsednik Srbije Slobodan Milo{evi} postigao izvesne dogovore sa predstavnicima Ma|arske. Radi se o tome da ponovo Skup{tina AP Vojvodine poku{ava da preuzme ingerencije koje su joj oduzete i predate u nadle`nost Republi~ke skup{tine. To poku{avaju da objasne nama radikalima, koji se zalaèmo da Srbija bude jedinstvena i da nema autonomnih pokrajina, da Srbija bude od Horgo{a do Draga{a jedna dràva. Oni traè da im se vrati nadle`nost nad upotrebom slu`benog jezika. Za{to? Zbog toga {to imaju obavezu da Ma|arima u op{tinama u kojima su oni u ve}ini dozvole da slu`beni jezik bude ma|arski. To }e se verovatno na}i na dnevnom redu Skup{tine, a onda neka se drè dobro od radikala, koji }e svi iza}i da im o~itaju {ta to zna~i za Srbiju ako samo jednom dozvole da se kr{e zakoni koji su u svim zemqama u svetu apsolutno normalni. Zna~i, ima}emo vladu, ima}emo vlast i ima}emo jednu jaku opozicionu stranku, Srpsku radikalnu stranku. Ve} po~etak rasprave na vanrednom zasedawu republi~kog parlamenta jasno je oslikao situaciju. Socijalisti ùre. @ure da izglasaju nove poreske zakone. Najpre su ùrili da one uredbe koje su neustavno donosili u vreme kada parlament nije radio, pretvore u zakone, a sada ùre da nametnu nove poreze gra|anima. Kome name}u poreze? Iskqu~ivo privatnicima, bez obzira na to da li su to seqaci, da li su privatni preduzetnici, da li su privatni trgovci. Novi porezi su nametnuti iskqu~ivo privatnicima. Za{to? Zato {to nisu uspeli da organizuju dru{tveni sektor. Jednostavno, mi smo ih opomiwali i u oktobru, kada smo raspravqali o vladi, da vama, socijalisti, dru{tveni sektor ne radi. Ne moè da radi, ne zna se ~ija je imovina. Ne zna se ko upravqa. Ne zna se ko kod koga radi. Izmislili tehnolo{ke vi{kove pa otpu{tate radnike, a istovremeno tvrdite da su vlasnici tih fabrika. Nema nigde u svetu da vlasnik fabrike dobija otkaz. To samo kod nas, gde ni{ta nije definisano. Oni sada ùre da dokaù, da kada ne moè da radi dru{tveni sektor, ne moè ni privatni. Oni i daqe
253
tvrde da je najorganizovaniji dru{tveni sektor u Jugoslaviji, a mi tvrdimo da nema organizacije bez privatne svojine. [ta su oni uradili? Oni su po zakonu Ante Markovi}a izvr{ili privatizaciju dru{tvene svojine, skoro svih uspe{nih preduze}a. Kako? Nekoliko bandita iz vrha preduze}a, obavezno generalni direktor, finansijski i komercijalni, otkupili su skoro sva preduze}a. Sva koja su iole dobro poslovala. Doveli ih prvo na ivicu opstanka, raskinuli ugovore sa poslovnim partnerima, proizvodili ne{to {to nije za trì{te, firma propadala, padala u dubiozu. Onda prona|u nekoga u Republi~koj direkciji za procenu dru{tvene imovine, koga su za 4-5.000 maraka mogli da kupe i taj im proceni preduze}e na mali iznos, a oni ni taj mali iznos ne uplate nego fiktivno, papirima, dok skidawem nula na ra~unima otkupe besplatno fabrike. Posledwi slu~aj koji su poku{ali, o kome je pisala i {tampa, pred same izbore, bio je hotel Rubin u Kru{evcu. Ogromni hotel sa 7 spratova procewen na 20.00 maraka. I da novinar nije imao hrabrosti, oti{ao bi i taj hotel. [ta je sve oti{lo, pa neka ide i hotel. Zna~i, ciq im je da upropaste privatnu svojinu; zato {to je sada sasvim jasno u svetu da ne moè da opstane dru{tvena svojina. To je vid organizovawa koji ne moè da opstane. Uni{ti}e privatnu svojinu. Kako? Najlak{e porezima. Seli su i izra~unali koliki je buyet koji im treba za ovu godinu. Ustanovili su da su u mawku sa tim buyetom. Na nivou federacije sve tri vlade imaju minus negde od tri do ~etiri milijarde maraka. To je minus koji }e morati da ostane a bio je znatno ve}i, mo`da ~ak pet ili {est milijardi. Ali su 2-3 milijarde re{ili da pokriju novim porezima. Kako su se poneli prema seqaku? Neshvatqivo je da }e ijedan seqak ikada vi{e u budu}nosti da glasa za socijaliste. Cele pro{le godine vode rat sa socijalistima da kona~no priznaju pravu vrednost seqa~kog proizvoda. Cele ove godine, vi wima dajte cenu u stabilnoj valuti, a oni daju u dinarima. Pa je mewali prvo jednom mese~no, pa smawili na nedeqno a svakog dana obezvre|ivali taj dinar za 50 odsto. I ono malo seqaka {to je pogre{ilo na po~etku, prodali svoje proizvode u bescewe. Oni se sada hvataju za glavu. Tri zakona koje je podnela Srpska radikalna stranka su ve} u skup{tinskoj proceduri. Prvi zakon je zakon o Radio televiziji Srbije. @elimo da kona~no Radio televizija Srbije postane televizija svih gra|ana Srbije, a ne televizija Socijalisti~ke partije Srbije. @elimo da se formira vi{estrana~ki upravni odbor ~iji }e sastav da odgovara sastavu poslanika u parlamentu. Koliko koja partija ima poslanika u parlamentu, toliko ~lanova u Upravnom odboru. @elimo da svaka Skup{tina bira novog generalnog direktora televizije. I èlimo da se ukine televizijska pretplata. Vi znate, glasovima radikala uvedena je pretplata u avgustu mesecu. Mi smo tada podràli taj zakon. Imali smo argumenata za{to smo ga podràli. Najpre, podneti su nam dokazi da [iptari na Kosovu uop{te ne pla}aju pretplatu. Ako ho}ete da mislite kako treba, svako onaj ko ima televizor treba da pla}a pretplatu. I nije problem onih koji su pla}ali u toj pretplati. Problem je onih
254
koji nisu pla}ali i onih koji eventualno nemaju televizor. Na taj na~in TV pretplata je po~ela da se ubira i na Kosovu i Metohiji. Drugo, imali smo tvrdwu i obe}awe ministra informisawa da }e u roku od tri dana od dana kada se taj zakon usvoji biti izabran vi{estrana~ki Upravni odbor Radio televizije. Predose}ali smo izbore, i znali smo da stranka koja bude diskriminisana na televiziji ne}e mo}i da pobedi na izborima. Uostalom, od 25. septembra do pro{log ~etvrtka Srpska radikalna stranka nije nijednom bila na televiziji, izuzev ono u predizbornoj kampawi {to su morali po zakonu da nam daju. Nijednu redovnu konferenciju za {tampu, a svakog ~etvrtka imamo konferenciju za {tampu. Prvo su se tri-~etiri puta pojavqivali wihovi novinari, pa kada ih posle novinari ismeju, kaù: {to dolazite a ne}ete ni{ta da objavite, oni su prestali da dolaze. Toga nema u svetu. Ja razumem da postoje dràve gde se ne prate politi~ke stranke, ali da postoje dràve gde se televizija usudi da ona odredi koga }e da prati a koga ne, toga nema. Vi to vrlo dobro znate. Diskriminacijom na televiziji i napadom na predsednika Srbije mi smo izgubili na ovim izborima, ali smo u to i{li svesno. Predsednika smo morali da napadnemo zbog toga {to je hteo da prihvati Vens-Ovenov plan i zbog toga {to je svuda, a naro~ito u Sremu po~eo da hapsi dobrovoqce. Ta hap{ewa nisu bila bez znawa predsednika Srbije, on je znao za wih. Kada smo mi za skup{tinskom govornicom rekli da se hapse srpski patrioti, dobrovoqci, pravi qudi i kada je nastavio da ih hapsi, mi smo morali da raskinemo sa Slobodanom Milo{evi}em. Kada smo ga prozvali javno da to ~ini samo zato da bi wegova partija imala boqe izborne rezultate, on je prestao da hapsi. Televizija je sakrila Srpsku radikalnu stranku od gra|ana Srbije. Plan je bio da uop{te ne u|emo u parlament. Za wih je bilo veliko iznena|ewe {to imamo 39 poslanika. Vrlo dobro znaju da neka druga partija ne bi izdràla i da bi se jednostavno ugasila pri onakvim podmetawima. Mi smo za wih veliko iznena|ewe. Mi }emo biti tek veliko iznena|ewe za wih. Oni ne}e mo}i mirno da se pripreme ni za jednu sednicu, zato {to znaju da ih ~ekaju radikali. A ne}emo dozvoliti da pro|e ni{ta {to je suprotno interesima srpskog naroda. I najva`nija stvar, ne}emo dozvoliti da nastave sa ovakvom vrstom kriminala, sa dràvnim kriminalom nezapam}enim u svetu. Za{to se ti pojedinci iz drugih partija otimaju za vlast? Otimaju se da budu ministri zato {to u ovoj situaciji ministri mogu za no} da se obogate, da zarade novac koji vi ne moète ni da sawate. Zato {to od ministra zavisi ko moè da uvozi, ko moè da izvozi, ko moè da proizvodi, ko dobija sredstva iz primarne emisije, ko se hapsi, ko se pu{ta. Sve zavisi od ministra, zamenika, pomo}nika, od svih onih u ministarstvu. Oni su pro{le godine na ovoj bedi zaradili najvi{e u ìvotu. Jednom nedeqno su avionom nosili pare na Kipar. Oni }e samo tri-~etiri meseca dràti ovaj dinar, a onda }e pustiti hiperinflaciju. Sve vi{e dolazimo do ube|ewa da im odgovaraju sankcije. Setite se pro{le godine, kada god ih prozovem za{to ovo, za{to ono, za{to je ovolika inflacija, za{to je kriminal, oni kaù: sankcije. Za{to obezvre|ujete nacional255
nu valutu, nacionalni ponos? Kaù: sankcije. U januaru stabilizova}e dinar za dan, i daqe pod sankcijama. Nisu sankcije ukinute. Gde su im sada oni razlozi? Jednostavno, samo za tri ili ~etiri meseca staje inflacija, da se otkupe devize. A onda kre}e ponovo i ponovo }e wihovi direktori postati veliki direktori i JUMKA i Prvog maja. I ja bih mogao da budem veliki direktor. Kada se otvori ~esma primarne emisije, onaj ko prvi ugrabi, stavi u yep, za pet dana vrati samo deo koji zaradi na ulici, sve ostalo u devizama nosi ku}i. Znate da su uhapsili dva ministra. Dva miliona maraka na{li kod wih dvojice. I {ta je bilo sa ta dva ministra? Odsedili {est meseci u zatvoru, dinar se tako obezvredio da vi{e nijedan dinar ne duguju i vi{e nikada ne}e da im sude. Za{to nisu nastavili tu akciju? Zato {to su posle ministara na redu biv{i predsednici Vlade, posle ide Radoman Boòvi}, pa sada{wi predsednik [ainovi}, a onda idemo do vrha. Ovako fino, narod zaboravio, penzioneri po dva-tri meseca samo prime odrezak od penzije a ne prime penziju, jer posle nemaju {ta da im isplate. Narod zaboravio ko je bio Velimir Mihajlovi}, ministar, uh jaka stvar, pu{ten iz zatvora. Ostaje na nama da isterujemo pravdu. Mi od toga ne}emo odustati. Mnogo je te{ko biti radikal sada u Srbiji. I ne slutite koliki su progoni. Neslutite da poku{avaju da nam izna|u iz detiwstva greh da bi nas pohapsili. Pa nema ni{ta. Jednostavno, nema toga za {ta bi mogli da se zalepe. Mnogo je te{ko i mnogo smo ponosni na to. A jednog dana, kada voqom naroda pobedimo, vrati}emo im sve po zakonu, milo za drago. Dovoqno da im zakon sudi, da niko ne uti~e na zakon. Toliko su se ogre{ili da }e svaki sudija za svakog li~no na}i bar po jedno delo. Ja vas pozdravqam i zahvaqujem. Stevo Dragi{i}: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, 30. januara ove godine odràn je Tre}i otaybinski kongres Srpske radikalne stranke. Na tom kongresu izvr{ena je centralizacija uprave stranke za sve srpske zemqe, za Srbiju, Crnu Goru, Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu i tako sada Srpska radikalna stranka jedinstveno deluje u svim tim prostorima. Paralelno sa time izvr{eno je podmla|ivawe stranke, pronalazili smo mnoge stru~ne kadrove koji su do tada statirali. Sakrivali su ih predsednici op{tina da se ne bi videlo da ima pametnijih od wih u stranci. Tako da je Srpska radikalna stranka svoje redove reorganizovala i oja~ala pred nove izbore koji }e najverovatnije biti ove godine. Sve ovo Srpska radikalna stranka morala je da uradi, tim pre {to je posle ovih izbora na srpskoj politi~koj sceni do{lo do kristalizacije odnosa snaga. Ostalo je samo pet najja~ih partija. To su: Socijalisti~ka partija Srbije, Srpska radikalna stranka, DEPOS, Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije. Ali od tih pet partija Srpska radikalna stranka je najjedinstvenija i najja~a po svojoj unutra{woj strukturi i najsposobnija da daqe napreduje u svojoj politi~koj borbi. Svi vi znate da se u DEPOS-u de{ava mnogo sukoba, da je Nova demokratija iza{la iz DEPOS-a i pri{la Socijalisti~koj partiji Srbije, mada
256
oni jo{ uvek tvrde da pripadaju DEPOS-u. Zatim, znate svi da je 11 poslanika iz saveznog parlamenta napustilo Vuka Dra{kovi}a. Isto tako dobro znate {ta se de{avalo u Demokratskoj stranci, sukob izme|u Mi}unovi}a i \in|i}a okon~an je tako {to je gospodin Mi}unovi} veoma mudro dao ostavku na svoju funkciju. Mislim da jednog dana kada ~lanstvo ne bude zadovoqno politikom \in|i}a, mo}i }e ponovo da do|e na mesto predsednika. Kod wih sukobi tek slede. A pogotovo vam to kaèm, jer znate da dva wihova velika finansijera ulaze u socijalisti~ku vladu. Gospodin \in|i} mo`da neiskreno kaè da }e dati ostavku, a mo`da stvarno tako misli, to }e vreme pokazati. Tu je jo{ ostala Demokratska stranka Srbije, kojoj preti velika opasnost da se na slede}im izborima ugasi i Socijalisti~ka partija Srbije koja je ostala jedinstvena samo zato {to je ostala na vlasti. Oni kada si|u sa vlasti, svaki wihov pojedinac koji je u~estvovao u rukovo|ewu dràvom pla{i}e se za sebe li~no da ga onaj drugi wegov kolega ne izda i otkrije sve afere u kojima je u~estvovao. I tako }e nastati jedno veliko rasulo i jedna velika beànija po Srbiji i po svetu. Kada sve to znamo, ne treba mnogo razmi{qati i do}i do zakqu~ka za{to je Srpska radikalna stranka trenutno najja~a stranka na politi~koj sceni Srbije. Dr Vojislav [e{eq: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Srpska radikalna stranka nastavqa svoju veliku borbu na dva fronta. Jedno je front oruàne oslobodila~ke borbe za spas zapadnih srpskih zemaqa, Republike Srpske i Srpske Krajine. U toj borbi kao narod postigli smo velike rezultate. Veliki je doprinos srpskih radikala, srpskih ~etnika op{tesrpskim ratnim naporima. Svuda gde su se borili na{i dobrovoqci, narod o wima ima najlep{e mi{qewe. Pokazali su se kao najhrabriji, najdisciplinovaniji i najpo`rtvovaniji. Nama ne trebaju {upqe pri~e beogradskog reìma i la`ne optu`be. Narod se ne da prevariti. Tamo gde smo se najvi{e angaòvali u borbama, u Srpskoj Krajini, na izborima smo pokazali najboqe rezultate. U isto~noj Slavoniji i u Barawi smo prosto pregazili sve politi~ke protivnike, sledbenike Gorana Hayi}a, Arkana i sli~nih kriminalaca. Od osam poslanika, koliko je izabrano u Barawi, sedam je srpskih radikala. To je za nas najlep{e priznawe i za ratne napore i za principijelnu borbu protiv kriminalaca, za napore u izgradwi srpskog nacionalnog dru{tva blagostawa iz ru{evina gra|anskim ratom opusto{ene Srpske Krajine. Mi nismo oslobodili ba{ sve srpske teritorije, ali jesmo oko 70 odsto. Na{a granica, naàlost, nije Karlobag ali jeste nekoliko kilometara ju`nije, na obalama Novigradskog zaliva. Na{a granica nije Karlovac, ali jeste predgra|e Karlovca. Na{a granica nije Virovitica, ali jeste Pakrac. Oslobodili bi mi i sve ostalo {to je srpsko da nije bilo izdaje u najvi{em dràvnom i vojnom vrhu, da nije bilo izdajni~kih generala i admirala, Kadijevi}a, Mamule, Broveta, Ayi}a i drugih. Da nije bilo politike kreni-stani. Da nije bilo konfuzije u Beogradu. Da nije bilo me{etarewa Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju po armijskim jedinicama. Da nije bilo izdaje me|u ofi257
cirima. Da je ranije bila izvedena ~istka me|u oficirima. Da su pripadnici onih nacionalnosti koje su neprijateqski orijentisane prema srpskom narodu, eliminisani na vreme iz Armije, Slovenci, Hrvati, [iptari, muslimani itd. Sve bi to bilo mnogo boqe da smo imali jednu ozbiqnu vlast u Beogradu. Ali i u onim uslovima u kojima smo delovali, mi smo postigli mnogo. Postigli bi i vi{e da nije bilo unutra{we izdaje, da nije bilo petokolona{kih politi~kih nastojawa. Da nije bilo politi~kih stranaka koje su razbijale vojne jedinice, itd. Na prostoru Republike Srpske postigli smo mnogo boqe rezultate. Tamo je oslobo|eno skoro sve {to je srpsko. Ostalo je jo{ Gora`de, @epa, Srebrenica, Teo~ak, dolina Neretve i ne{to {iri koridor u Posavini. Svim {to smo postigli, mi bismo da se rat odmah zavr{i. Mi smo spremni za mir. Ali ne mir po bilo kakvim uslovima. Mir pod pravednim uslovima. Mi, Srbi nismo hteli ovaj rat. Taj rat je nama nametnut. Mi smo u taj rat krenuli jer je srpskom narodu zapretio novi genocid, nove jame, novi pokoqi i u tom ratu smo pobedili. Boqe bi bilo da nije bilo rata. Bilo bi mnogo vi{e ìvih qudi, i nas Srba i na{ih neprijateqa. Ali rat se desio i moraju se rezultati rata uvaàvati. Ne}e nam sada zapadne sile propisivati razgrani~ewa, ne}e nam oni diktirati uslove mira. Mir }e se zasnivati na ratnim rezultatima. Onaj ko zaista èli pravedan i trajan mir, taj mora prihvatiti razgrani~ewe na linijama dostignutih frontova. Moèmo ne{to malo trgovati. Da muslimani napuste Gora`de, @epu i Srebrenicu a mi da damo neki drugi prostor u zamenu. I samo to. Ali da dobiju srpski Ozren ili srpski Kupres, to nikada ne}e mo}i ni muslimani ni Hrvati. To im odmah treba staviti do znawa. Radovan Karayi} je odigrao ve{tu diplomatsku igru. Prihvatio je OvenStoltenbergov plan u septembru mesecu, jer je znao sigurno da ga muslimani ne}e prihvatiti. Za Izetbegovi}a je sve poraz osim potpune pobede i pretvarawa ~itave Bosne u islamsku yamahiriju. Amerikanci su ga podstakli da to odbije, i hvala mu {to je odbio. Sada je pod uticajem Amerikanaca sklopio sporazum sa Hrvatima o federaciji, konfederaciji. Lepo, neka se sa wima udruì u jedinstvenu dràvu, nama to ne smeta, ali ne damo ni pedaq srpskog prostora. Nema teritorijalnih ustupaka ni muslimanima ni Hrvatima. Upozoravamo reìm u Beogradu da vi{e ne vr{i nikakve pritiske na Radovana Karayi}a u pogledu davawa ustupaka, jer srpski narod te ustupke ne}e prihvatiti. Posebno to ne}e prihvatiti Srbi na prostorima Republike Srpske. Uveli su nam sankcije, blokadu zemqe i kaù: ako se potpi{e mir u Bosni, odmah }e po~eti proces ukidawa sankcija. Oni ne kaù: ukinu}emo sankcije, nego po~e}e proces ukidawa, pa }emo mo`da za 100 godina i ukinuti. Mi imamo jedno veliko iskustvo sa zapadnim silama, sa wihovom perfidijom. Evropska zajednica nam je 1991. uvela sankcije, pa su rekli, ako Srbi prihvate Vensov plan ukinu}e sankcije. Srbi prihvati{e Vensov plan za Krajinu, do{li su plavi {lemovi, Savet ministara inostranih poslova Evropske zajednice je doneo odluku da se ukinu sankcije, ali onda reko{e: o konkretnim
258
modalitetima ukidawa sankcija dogovori}e se sa reìmom u Beogradu. Pa lepo, pa }e onda reìmu u Beogradu nove ustupke traìti, pa }e nove uslove postavqati, pa tek onda eventualno ukidati. [ta bi sada uradili? Va`no je da Srbi kapituliraju u biv{oj Bosni i Hercegovini, pa da kapitulira Srpska Krajina, pa da oni po~nu proces ukidawa sankcija i kaù: sada je na redu Vojvodina. Ako ne ~itava Vojvodina, onda one op{tine u kojima u ve}ini ìve pripadnici ma|arske nacionalne mawine. Pa onda je na redu Sanyak, stari srpski Ras, pa je na redu Kosovo i Metohija. Kada to sve zavr{e, onda }e da kaù: ne svi|a nam se ni reìm u Beogradu, treba taj reìm da ode, pa da do|u wihovi qudi petokolona{i, pa tek onda da ukinu sankcije. Najve}a je gre{ka popu{tati pred stranim pritiscima. Treba im re}i: vi ste nas blokirali, vi ste nam zaveli sankcije, e lepo, ne}emo sa vama da razgovaramo, i ne}emo razgovarati sve dok nam ne ukinete sankcije. Moèmo razgovarati samo kao ravnopravni sagovornici. Da je Milo{evi} takav stav prihvatio u junu 1992. godine, mo`da bi nam ve} sankcije ukinuli. Jer, ne bi bilo nikakvog diplomatskog procesa, nikakvog pregovarawa. A Zapad ne trpi kada je diplomatski vakuum u pitawu. Upozoravali smo Milo{evi}a u junu, se}ate se, u svim skup{tinskim debatama smo traìli da se obustave pregovori sa Zapadom dok traju sankcije. Ali, nisu nas slu{ali. Za{to? Zato {to oni ne znaju da se bave politikom. Oni nisu ~itali kwige, oni ne znaju {ta je to diplomatska istorija, {ta je diplomatska teorija, {ta je teorija me|unarodnih odnosa, {ta je teorija politike. Ni{ta oni to ne znaju. Oni su zaulareni starim komunisti~kim dogmama i {emama i oni samo srqaju u tom pravcu, od danas do sutra. Wihova je deviza: kako }emo lako }emo. Tako ne moè. Onaj ko nema unapred jasnu viziju i ko nije spreman do kraja da se zaloì da realizuje tu viziju, ne treba da se bavi politikom. Onaj ko nije izu~io {ta je to diplomatska ve{tina ne treba da se bavi diplomatijom. To su proste ~iwenice. Reìm }e, naravno, i daqe srqati u onom pravcu u kom je navikao da srqa. Na srpskim radikalima je da blagovremeno ukazuju na sve ono {to je lo{e. Da ukazuju narodu i da narod ne dozvoli reìmu da previ{e zabrqa. Paralelno sa ovom borbom, mi vodimo borbu na unutra{wem frontu, koja nije ni{ta mawe zna~ajna. Ta borba se vodi demokratskim, politi~kim sredstvima. Borba za eliminisawe ekonomske krize, socijalne bede i dràvnog kriminala, to je borba od zna~aja za egizstencijalni opstanak srpskog naroda. Da li }emo uspeti u toj borbi, vide}emo. Mi nismo stranka koja mnogo obe}ava narodu, ali smo stranka koja iskreno veruje u ono {to govori i za {ta se bori, stranka koja je uvek u stawu svima pogledati u o~i, jer na{e oru`je je uvek bila istina i samo istina, pa makar i istina na na{u {tetu. Mi, srpski radikali smo uvek bili najprogowenija politi~ka stranka. I pojedina~no smo ~esto izlagani dràvno policijskim progonima. Ovo {to nam sada radi Socijalisti~ka partija za nas ni{ta nije novo, niti neo~ekivano. I pre nekoliko godina su nas progonili, bez posla ostavqali, kwige nam zabrawivali, hapsili nas, u zatvor terali, zabrawivali nam javne nastupe, objavqivawe tekstova itd., pa smo sve to izdràli. Godine 1990. smo bili
259
jedina zabrawena politi~ka stranka, jedina stranka van zakona, jedina stranka koja nije mogla regularno da iza|e na izbore, pa smo i to izdràli. Te 1990. godine nema kakve gadosti nisu govorili protiv nas na dràvnoj televiziji, na radiju, u reìmskoj {tampi; pa smo sve to podneli. Narod je ~esto verovao onome {to se kaè na televiziji. Ali bilo je dovoqno da u decembru mesecu dobijemo samo jedan sat na dràvnoj televiziji pa da sve to reìmsko padne u vodu, da im raspr{imo sve laì i klevete i da narod preko no}i promeni svoj stav prema nama. Godine 1991. smo se eksponirali kao izrazito patriotska stranka, najrodoqubivija politi~ka stranka u Srbiji. Narod je to odmah shvatio. Te 1991. godine po~eo je raspad Jugoslavije. Otcepqewe Slovenije, Hrvatske, pa daqe redom. Te 1991. godine zapadne sile su poku{ale izvesti veliku pometwu u Srbiji. Hteli su iznutra da obore vlast, da dovedu do krvoproli}a, da im se tako olak{a posao sa zapadnim srpskim krajinama. Te 1990. godine zapadne sile su uspele vrbovati mnogo politi~kih stranaka, {to novcem, {to obe}awima, {to nagovarawima, {to ucenama, jer mnogi od wihovih ~elnika su godine provodili po inostranstvu i tamo do{li u razne kompromitantne situacije. Ali, srpski radikali nisu dali. Onda kada su drugi hteli da reìm sru{e na ulici, uli~nim nemirima, krvoproli}em, mi nismo dali. Mi smo rekli ho}emo da sru{imo reìm, ali iskqu~ivo demokratskim i parlamentarnim izborima. Ne damo da se srpska politika kreira u Va{ingtonu, Wujorku, Londonu, Parizu, Rimu ili Bonu. Srpska politika }e se kreirati iskqu~ivo u Beogradu voqom srpskog naroda. Mi ho}emo da sru{imo reìm Socijalisti~ke partije Srbije, ali tek onda kada ubedimo srpski narod da smo boqi, pametniji, po{teniji, sposobniji i po`rtvovaniji od postoje}eg reìma, da nam srpski narod ukaè poverewe. Ako ne uspemo da ubedimo srpski narod, ko nam je onda kriv. Onda treba da prestanemo da se bavimo politikom, da se bavimo ne~im drugim, gde }emo biti uspe{niji. Ali, sa stranim bajonetima i sa stranim novcem mi na vlast ne}emo dolaziti. Te 1991. i 1992. godine socijalisti su se pokazali kao patriotska politi~ka partija. Gre{ili su mnogo u unutra{woj politici, brqali su u ekonomiji, u socijalnoj sferi, ali po pitawu patriotizma nisu pravili neke suvi{e velike ili katastrofalne gre{ke. I tako smo 1992. godine u decembru mesecu na izborima podràli kandidaturu Slobodana Milo{evi}a za predsednika Republike i ne kajemo se danas zbog toga. Da se ponove isti uslovi, mi bismo na isti na~in postupili. Milo{evi} je nastupao kao patriota, suprotstavqao se stranom pritisku, pomagao srpskom narodu u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini. Kada pogledamo ko mu je bio glavni protivkandidat, sve je jo{ jasnije. Da je kojim nesre}nim slu~ajem pobedio wegov glavni protivkandidat Milan Pani}, onda Srbije danas ne bi ni bilo. Milo{evi} je kriv za mnogo toga {to je lo{e u Srbiji, ali nije imao pravu konkurenciju tada. Onaj ko mu je bio najozbiqnija konkurencija bio je neuporedivo gori od wega. Te 1992. godine zapravo pobedila je opozicija. Ali, {ta je to opozicija?
260
Nije to neka kompaktna politi~ka kategorija. To je jedna masa, kojoj pripadaju razli~ite politi~ke stranke. Mi smo tada imali 73 poslani~ka mandata, opozicione stranke ukupno 149. Ali, mi nismo mogli formirati vladu sa DEPOS-om. Za{to? DEPOS je na izborima podrào Milana Pani}a. Nismo mogli sa DEPOS-om zato {to je DEPOS vodio politiku suprotnu srpskim nacionalnim interesima, zanosio se za onim izdajnikom princom Aleksandrom i ~inio razne druge stvari koje su za nas bile potpuno neprihvatqive. Demokratska stranka je bila suvi{e slaba, a i ona je podràvala Pani}a na tim izborima. Nismo imali sa kime. Ali, nismo hteli ni sa socijalistima u vladu. Vijali su me danima i u decembru 1992. i u januaru 1993. godine i Milo{evi}, i [ainovi} i Milomir Mini} i drugi socijalisti~ki ~elnici. Ube|ivali su nas da zajedno formiramo vladu. Mi nismo hteli. Mi smo rekli: svesni smo u kakvoj je situaciji Srbija posle ovih izbora. U parlamentu je situacija krajwe komplikovana, Srbija mora imati vladu. Boqe imati ikakvu vladu nego nikakvu. Ali sa vama ne moèmo u vladu jer smo ideolo{ki potpuno suprotstavqene stranke. Ni po jednoj ta~ki politi~kog, ekonomskog i socijalnog programa mi se ne slaèmo. Mi imamo dodirne ta~ke samo po pitawu patriotizma, po pitawu srpskog nacionalnog interesa i ni{ta vi{e. Znali smo, mi i druge razloge zbog kojih ne smemo sa socijalistima u vladu. Znali smo ako u|emo u vladu oni bi imali ~etiri sedmine ministarskih mesta, a mi tri sedmine, uvek bi mogli da nas nadglasaju. Drugo, sav dràvni aparat bi ostao wihov, dràvni funkcioneri, ~inovnici itd. Mi ni{ta ne bismo mogli da promenimo, samo bismo tamo figurisali kao marionete i sluìli wima za pokri}e daqih proma{aja. To sebi nismo mogli dozvoliti. Zato smo im rekli: Vi formirajte mawinsku vladu, na prvom glasawu mi }emo vas izglasati, ali samo tada. Posle toga }emo vam biti najo{trija opozicija, ali principijelna opozicija. Kritikova}emo samo ono {to ne vaqa i za {ta imamo dokaze da nije dobro za srpski narod. @elimo da uspete, a gde god pogre{ite, ~uvajte se na{e kritike. To je {ef na{e poslani~ke grupe Tomislav Nikoli} rekao [ainovi}u na dan izbora Vlade. Toga se ve}ina verovatno se}a. îm se Vlada pojavila sa buyetom, odmah smo napali. Traìli smo da se ukinu sve one stavke zaostale iz komunisti~kog perioda koje se odnose na finansirawe raznih gluposti, koje su nespojive sa jednom ozbiqnom dràvom. Glasali smo protiv tog buyeta. Pa smo imali obra~un oko Zakona o radiju i televiziji. I onda do|e Vens-Ovenov plan na kome je pao Slobodan Milo{evi}. Odmah smo se suprotstavili. Rekli smo: Vens-Ovenov plan ne moè pro}i u srpskom narodu. Rasturili smo im onu takozvanu svesrpsku skup{tinu u Sava Centru, koja je bila zami{qena da u ime i umesto Republike Srpske prihvati kapitulaciju srpskog naroda. Pa smo onda dràli onaj veliki miting u Loznici sa 20.000 qudi, pod parolom Drina ne}e biti granica i odmah oti{li u Republiku Srpsku, obi{li mnoga sela i gradove, dràli mitinge narodu, hrabrili narod, nudili sopstvenu pomo}, odlu~ili da podelimo wegovu sudbinu. I mada su onda mnogo è{}e pretili bombardovawem nego sada, ni
261
onda do bombardovawa nije do{lo. Za{to? Zato {to je tamo srpski narod bio jedinstven, prkosan i odlu~an da se bori. Oni udaraju iz vazduha samo onda kada su sigurni da }e u narodu nastati pometwa, da }e se narod upla{iti, da }e narod kapitulirati. Znaju oni da niko nikada udarima iz vazduha nije dobio rat. Udarima iz vazduha se postiè panika, pometwa, kome{awe naroda, rastrojstvo itd. Ali pobede nema. Srpski narod je sve to izdrào. U junu DEPOS je pokrenuo inicijativu da se obori vlada Nikole [ainovi}a. Mi smo se ukqu~ili u debatu, i najè{}e kritikovali tu vladu, izneli sve wene negativnosti. A onda je za govornicu iza{ao Nikola [ainovi} i rekao da je ta vlada spremila kompletan program ekonomskog oporavka i smawewe socijalne bede, samo {to nisu po~eli da ga primewuju, nisu imali vremena. Treba im mesec-dva dana. Mi smo onda rkeli: evo vam tri meseca, evo vam do 15. septembra da pokaète da li ne{to znate, da vidimo kakav vam je taj program. Dali smo im taj rok i odràli svoju re~. Petnaestog septembra situacija je bila jo{ gora, program je totalno propao i mi smo krenuli u obarawe Nikole [ainovi}a. Ali celo to leto nismo mirovali, vodili smo ogor~enu borbu sa Milo{evi}em oko smene onih korumpiranih generala, kriminalaca poput @ivote Pani}a i drugih. Sve je Milo{evi} u~inio da spase Pani}a, ali mi smo ga pritiskali sa svih strana i morao je da popusti. Formirana je dràvna komisija koja je napravila izve{taj, koji sadrì mnogo vi{e inkriminacija nego {to smo mi navodili, nego {to smo mi znali. Ali nikada zvani~no Vrhovni savet odbrane, koji ~ine Lili}, Milo{evi} i Bulatovi} nije doneo odluku po pitawu tog izve{taja. Dva puta su ga vra}ali na doradu i uvek je izve{taj bio isti. Mi smo se do~epali jednog primerka i dali ga novinarima. Tako je javnost obave{tena. Kada nisu imali kud, onda je Milo{evi} naloìo da se Pani} penzioni{e, ali u paketu sa 42 druga generala, da mu se spase obraz. Sa mnogim ~asnim qudima kojima je istekao rok slu`be, koji su bili po godinama starosti ve} zreli za penziju po vojnim propisima. Tako je to gledao da zaba{uri. U septembru poku{aj pu~a u Bawaluci, poku{aj obarawa i likvidacije Radovana Karayi}a. Organizatori: Socijalisti~ka partija Srbije i Savez komunista pokret za Jugoslaviju, i Kontraobave{tajna slu`ba Vojske Jugoslavije. îm smo saznali sve podatke (a imamo svuda svoje qude, i ako smo u ne~emu bili uspe{ni, uspe{ni smo bili u stvarawu jednog takvog informativnog lanca i ni{ta se u ovoj zemqi ne moè desiti a da mi odmah ne saznamo da se desilo, i {ta se desilo i ko stoji iza toga), odmah smo u Saveznoj skup{tini raskrinkali pozadinu bawalu~ke zavere, bawalu~kog pu~a i sve je splaslo. Dràvna komisija Republike Srpske potvrdila je sve na{e ~iwenice. Me|utim, nisu smeli da javno objave svoj nalaz, jer Karayi} ne sme da ulazi u sukobe sa Milo{evi}em. Mi ga i razumemo, od Milo{evi}evog reìma mnogo toga zavisi u Republici Srpskoj. Ali mi }emo da kaèmo sve {to znamo, mi ne}emo dozvoliti da se istina sakriva, kako se te stvari vi{e nikada ne bi ponovile. U septembru smo krenuli sa novim inicijativama. Zakon o radio televiziji, zahtev da se potpuno ukine radio-televizijska pret262
plata. Jedno je da postoji obaveza da se pla}a pretplata pa neki pla}aju a neki ne pla}aju. Ve}ina [iptara na Kosovu ne pla}a, gotovo niko ne pla}a, a ovamo Srbi masovno pla}aju. Tu smo traìli da svima bude isto. Me|utim, posle je i{ao na{ zakonski projekat da se svima ukine pretplata. To su stopirali u Skup{tini. I sada ponovo ide takav na{ zakon, sada ga ne}e mo}i stopirati jer su obe}ale i druge opozicione stranke da }e za to glasati. Ako ne iznevere, ko zna {ta se sve jo{ moè desiti i kakve dogovore sa socijalistima neke od wih mogu posti}i. Dafinu ne smeju u zatvor, jer bi ona tamo propevala, pa bi i mnogi socijalisti morali u zatvor, mnogi obrukali. Kada Dafina poku{a da iza|e iz zemqe, policija je odmah vrati. ûva je Slu`ba dràvne bezbednosti u Beogradu. @ivi kao pod staklenim zvonom. Ne smeju je uhapsiti da ne bi progovorila, ne sme iza}i napoqe jer bi tek onda mogla da progovori, kao {to je Jezdimir Vasiqevi} progovorio. A Dafina je mnogo vi{e bila upetqana u razne zakulisne radwe reìma Socijalisti~ke partije. Na sve to 25. septembra odgovara Socijalisti~ka partija Srbije, preko svih radio, televizijskih stanica, u svim novinama, gromoglasno se objavquje wihova izjava u kojoj tvrde da smo fa{isti, kriminalci i ratni zlo~inci. Ne mogu oni da pobiju nijednu na{u tvrdwu, nemaju protivargumenata, a onda nam zalepe etiketu. Prvo nas popquju pa nam zalepe etiketu da lep{e stoji. Po ~emu smo fa{isti? Ima li ijedan dokaz? Da li smo fa{isti po tome {to smo jedina opoziciona stranka koja nikada nije koristila nasiqe u politi~koj borbi, koja nikada nije i{la na masovne demonstracije, koja nikada nije prolila krv svoga naroda. Jedina, svi su se drugi bar malo uprqali. A mi nismo. Zar smo fa{isti zato {to insistiramo iskqu~ivo na parlamentarnim metodama politi~ke borbe, {to je na{e jedino politi~ko oru`je ìva re~ i istina za skup{tinskom govornicom, na javnoj tribini i u {tampi, kroz sredstva informisawa? Je li to fa{izam? Zar smo fa{isti zato {to smo srpski patrioti, {to su na{i ~lanovi krvarili po svim frontovima Republike Srpske i Srpske Krajine? [to su stotine na{ih dobrovoqaca ostavili svoje ìvote pred oltarom otaybine? Je li to fa{izam? Nemaju nijednog dokaza. Dodu{e, ranije su nas neke opozicione stranke nazivale fa{istima. Mi raskrinkavamo neku wihovu izdajni~ku rabotu, neku rabotu suprotstavqenu srpskom nacionalnom interesu, a oni nama da smo fa{isti. I onda to preuzmu socijalisti. To je dobro ispalo. îm su preuzeli socijalisti, ovi iz opozicije prestali da koriste, a onda su se i socijalisti uhvatili za glavu, shvatili da im to ba{ nije produktivno, da je vi{e kontraproduktivno. Po ~emu smo kriminalci? Prekopali su i zemqu i nebo da na|u bilo kakav dokaz da je neko od nas iz vrha Srpske radikalne stranke ume{an u bilo kakav kriminal. Svuda su kopali i nigde ni{ta nisu na{li. Sramota je takvim junacima kao {to su Milo{evi} i wegova partija da se yilitnu a da ne pogode ciq, da nas optuè za kriminal a nijednog dokaza nemaju. Kada mi wih optuìmo za kriminal, mi
263
odmah imamo dokaze. Kada optuìmo Radoja Konti}a da je zajedno sa Dafinom pokrao novac, mi vadimo i fotografije, mi odmah nalazimo dokaze. A oni ni{ta nemaju. Gde su dokazi da smo ratni zlo~inci? Nekoliko stotina oficira Kontraobave{tajne slu`be i nekoliko stotina pripadnika Slu`be dràvne bezbednosti MUP-a Srbije poslali su u oktobru u Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku da prona|u makar jedan jedini ratni zlo~in koji bi se mogao pripisati dobrovoqcima Srpske radikalne stranke i Srpskog ~etni~kog pokreta. Apsolutno ni{ta nisu na{li. Mi znamo ko je masovno krao. Odmah smo rekli, ko je masovno pqa~kao, odmah smo rekli. Odmah smo prozvali socijaliste, arkanovce i razne druge. Ali za nas nema ni{ta. Ja ne mogu da tvrdim da ba{ nijedan dobrovoqac ni{ta nije uzeo. Ako je uzeo, to je ne{to {to je moglo u jedan yep da stane ili u drugi yep, neke cipele, neke pantalone i tako ne{to. Ali kod nas nije bilo organizovanih sistematskih kra|a. Kod nas nije bilo pqa~ke. Nema ni jednog jedinog Srbina u Republici Srpskoj ili Srpskoj Krajini koji moè da kaè da mu je na{ dobrovoqac ne{to naào u~inio. A oni su pqa~kali Srbe tamo. Sve smo to pred lice javnosti izneli i oni za}utali. Ve} pet meseci nema optu`bi da smo kriminalci, nema optu`bi da smo fa{isti, nema optu`bi da smo ratni zlo~inci. Kako to sada odjednom? Gde nestado{e te optu`be? A koju smo god mi optu`bu izneli, nikada nismo odustali od we, teramo do kraja, dok ga ne smenimo sa funkcije ili on sam ne umre, je li tako Tomo? Ni od jednog dràvnog funkcionera kojeg smo gonili nismo odustali. Sada su nam na redu Radoje Konti} i Radoman Boòvi}. Idemo jednog po jednog. Odleteli su oni ministri, odleteli generali, odleteo guverner, odleteo Nikola [ainovi}, sa zadr{kom, ali je odleteo. Sada }e Radoman Boòvi} i Radoje Konti}, pa idemo daqe. Ali samo sa konkretnim dokazima, ni{ta drugo. A {to se Slobe ti~e, on neka se uhvati za glavu {to je stajao iza tih qudi. Mi mu polako ~erupamo wegov tim, a on neka razmisli kakve to posledice moè imati. Wega je srpski narod izabrao na demokratskim izborima na mandat od pet godina. Mi po{tujemo voqu naroda. Neka on sam izvla~i konsekvence. Mi }emo ga uvek kritikovati kada smatramo da je pogre{io, kada smatramo da ne{to ne vaqa. A on ili }e pustiti niz vodu Radomana Boòvi}a ili }e sam snositi konsekvence {to je {titio takvog kriminalca. Znamo ko je Radoman Boòvi}, je li tako, naro~ito ga po Vojvodini dobro poznaju. Pa ili }e {tititi Radoja Konti}a pa snositi konsekvence te za{tite, ili }e pustiti i wega jer je do gu{e ume{an u pqa~ku naroda preko Dafiment banke, i u ime {pekulacija preko primarne emisije. Nema tu milosti, svako treba da odgovara za svoje postupke i svako da snosi posledice ili svojih postupaka ili svog ne~iwewa. Kriv je i onaj ko nije ~inio a bio je duàn da ~ini ne{to da bi spre~io neku negativnu pojavu. [ta su se onda dosetili socijalisti, da hapse nas srpske radikale i srpske ~etnike. Pa nama je nekada lep{e u zatvoru nego napoqu. Suvi{e smo mi mnogo vremena proveli u zatvoru pod onim starim komunisti~kim reìmom, da bi nas zatvorom mogli upla{iti. Ne mogu se radikali i ~etnici upla{i264
ti zatvora. Mi smo im odmah rekli. Po~eli su da hapse neke na{e ~lanove bez ikakvog razloga, posebno u Sremu, u In|iji, Sremskoj Mitrovici i [idu. Hapsili su i neke druge, koji nisu na{i ~lanovi, koji su kriminalci pa ih prikazivali kao na{e ~lanove. Na dràvnoj televiziji ~itaju saop{tewe Ministarstva unutra{wih poslova, onako gromoglasno, zvani~no saop{tewe, kao radikali hteli oru`jem vlast da uzmu. Pohapsili na{e ~lanove, zaplenili im oru`je. Na{li su kod ponekog oru`je, uvek sa urednim reversom. Da li je revers izdao MUP Srbije, kao ovima u [idu u vreme kada su naoruàvani Srbi u pograni~nim krajevima ili Srpska vojska Krajine, ili Srpska vojska Republike Srpske za one dobrovoqce koji odu tamo, ratuju mesecdva dana, vrate se ku}i 15, 20, mesec dana, opet odu na mesec dana i tako, stalna cirkulacija. Sve sa urednim papirima, nikada ni{ta bez papira, to vam garantujem. Prikazuju na televiziji uz to saop{tewe gomile oru`ja iz policijskih arsenala. Ono isto oru`je koje prikazuju kada uhapse neke bande {iptarskih separatista, muslimanskih itd. Oni nikada nisu rekli evo, to je oru`je koje smo zaplenili od radikala. To nisu rekli, nego vi koji gledate na televiziji izvla~ite zakqu~ak, slu{ate saop{tewe MUP-a i gledate onaj snimak i svi mislite eto, to je zapleweno oru`je. Dok neki nisu videli onaj veliki usta{ki pe~at, ako se se}ate, i to je bilo na snimcima. Tu su se pre{li malo kada su snimak dali za televiziju. I mi odmah odgovorimo: nema u ovoj zemqi dovoqno zatvora gde moète da strpate sve srpske radikale i srpske ~etnike i sve im to raskrinkamo. Obi{li smo Srbiju, gostovali po radio stanicama, razgovarali sa narodom, na sva pitawa odgovarali, pokazali da se ni~eg nismo upla{ili. I {ta je uradio reìm? Sve uhap{ene radikale polako pustio iz zatvora, jednog po jednog, ali nema sada na televiziji saop{tewe taj i taj pu{ten iz zatvora jer nema dokaza protiv wega, nema nikakve inkriminacije. Nema izviwewa. âk su neke no}u pu{tali iz zatvora da mawe pa`we to izazove. Onda su nas blokirali na dràvnoj televiziji. Pet meseci ni re~i o srpskim radikalima. Mi svakog ~etvrtka imamo konferenciju za {tampu, prikaè TV Politika, prikaè Studio B, vi ovde pretpostavqam to gledate, na dràvnoj televiziji ni{ta. Skinuli nas sa dràvne televizije. Kako je to mogu}e. Mogu}e je, na woj ima monopol Socijalisti~ka partija Srbije. Socijalisti~ka partija emituje na toj televiziji samo ono {to woj odgovara i ni{ta vi{e. Pet meseci nas nije bilo i sada odjednom u ~etvrtak evo nas opet na televiziji. Za{to? Zato {to smo pametniji, inteligentniji, lukaviji od socijalista. Na{li su neke tri protuve u na{em ogranku iz Crne Gore i vrbovali ih, instrumentalizovali ih za neke svoje interese. Radili su to i drugim strankama a tamo na veliko. A kod nas slu~ajno na|o{e, na|e se svugde. Na{li su jednog Qubi{u Petkovi}a, ako se se}ate, dali mu auto, stan, na|e se to svuda. I sada oni misle mi }emo u Saveznoj skup{tini sa wima trojicom raspravqati. Mi smo ba{ toliko mutavi pa }emo mi satima sa wima trojicom da se prepiremo, raznim optu`bama, da se branimo a mi ni{ta. Lepo gospodski pu265
stimo da kaù {ta imaju, da zavr{e, a onda prepustimo socijalistima da se do kraja izblamiraju, da pokaù u javnosti da oni stoje iza toga. Zakon kaè da, kada je neko iskqu~en iz stranke, odmah mu prestaje mandat u Saveznoj skup{tini. Oni kaù da se vrati Odboru. Mi to o}utimo, ìgo{emo pred kamerama, a onda svi podnesemo ostavke na sve skup{tinske funkcije, po~ev od Maje Gojkovi}, potpredsednika Ve}a gra|ana pa na daqe. To je bio najteì udarac socijalistima. Prvo, uradili smo ne{to {to oni ni mrtvi ne bi uradili. Da tako demonstrativno negde podnesu ostavke, to kod wih nije mogu}e. Mi smo im pokazali da nam nijedna skup{tinska funkcija nije va`nija od principa, nijedna privilegija; ako je neko imao prava na slu`bena kola ili {ta ja znam, ako je predsednik nekog odbora. Nijedna. Sve smo to bacili pod noge. To ih je zabrinulo i zbog toga su odmah sutradan prekinuli blokadu na dràvnoj televiziji. Iznenadili smo se, do|o{e novinari sa dràvne televizije na na{u konferenciju za {tampu, pet meseci ih nije bilo. Bila je jedna informacija, prili~no korektna na Dnevniku. Ne damo se ni na to upecati. Dolazili oni sa dràvne televizije ili ne dolazili, napadali nas oni ili ne napadali, hapsili nas oni ili ne hapsili, hvalili nas oni ili ne hvalili, mi idemo svojim putem. Nema pardona. Mi smo nastavili u skup{tinskim debatama i u republi~kom i u saveznom parlamentu sa zastupawem programa Srpske radikalne stranke i raskrinkavawem svega onoga {to je negativno i lo{e u dràvi. Sada su uveli novi dinar. Mogli su ga i pro{le godine uvesti. [ta su nam pri~ali pro{le godine kriva blokada, krive sankcije za hiperinflaciju. [to pro{le godine nisu i{li sa novim dinarom, mnogo bi lak{e i{lo. Ne bi zemqa bila toliko iscrpqena kao sada. Znali su oni ali nisu hteli, nije bilo korisno. I{li su sa hiper inflacijom svedok je ona sluìla kao sredstvo da se manipulacijama i {pekulacijama sa primarnom emisijom izvu~e {to vi{e novca od naroda. Kada je dinar do dna obezvre|en, kada dinar vi{e niko nije hteo da prima, tek onda su krenuli sa ovim. Trebalo je maksimalno izvu}i iz naroda. I kada je izvu~eno, onda sada novi dinar. [ta je novi dinar? Naravno, to je sada jedan psiholo{ki predah za qude, to se mora priznati. Me|utim, i to je sredstvo da se izvu~e iz naroda. Za{to? Odràli bi oni ovaj novi dinar da odustanu od buyetskog deficita. Moje je da vam kaèm svoje poglede na sve ono {to nas okruùje, da li }ete nam vi verovati ili ne zavisi i od na{e ubedqivosti i od va{eg rezonovawa. Ali, sudbina naroda je u narodnim rukama. Ovo nije predizborna kampawa. Mi namerno u predizbornoj kampawi nismo hteli da drìmo javne skupove. Bilo je indicija da nam spremaju incidente na skupovima itd. Ne bojimo se mi incidenata, neka do|e ko god ho}e, kadri smo sa svakim da se potu~emo. Ali oni su hteli da se mi potu~emo pred televizijskim kamerama u kampawi, pa da kaù: evo kakvi su radikali. E, to ne moè. To im nismo dozvolili. I sada }emo da pro|emo celu Srbiju. Evo, ju~e i danas smo obi{li pet op{tina u Sremu, drìmo promocije tamo gde ranije nismo dràli: u Pe}incima, u In|iji, u Irigu i Staroj Pazovi. Sastanke sa na{im ~lanovima tamo
266
gde smo ve} imali promocije: u Sremskoj Mitrovici, u [idu, u Rumi. Tako idemo po celoj Srbiji, da pokaèmo da se mi wih ne bojimo. Nisu oni nas upla{ili tim eventualnim provokacijama, nego su to sredili kao klopku koju bi iskoristili u predizbornoj kampawi. Mi nismo stranka incidenata, mi nismo stranka sukoba. Mi smo stranka koja se ne boji i koju ni~im ne mogu upla{iti i koja na svaki izazov zna kako da odgovori. Hvala vam. Mogu li ja jedno pitawe. Moète li vi majku Dafinu da privedete, vaqda ste toliko jaki. Mi bismo to mogli ali ne}emo zato {to mi nismo vlast. Mi smo protiv toga da bilo ko samoinicijativno preuzima funkciju vlasti. To treba da radi samo vlast. A ako postanemo vlast, mi }emo to sigurno da uradimo, i ne samo to. A {ta je sa Jezdimirom Vasiqevi}em? Jezdimir Vasiqevi} je negde u Ju`noj Americi. Mi smo u Skup{tini pokrenuli inicijativu da se proglasi abolicija za Jezdimira Vasiqevi}a, da se wemu oprosti krivi~no gowewe ali da se vrati ovde i da ispri~a gde je sve oti{ao novac i ko je iz vrha reìma u tome u~estvovao. Nije nama bitno da Jezda ili Dafina budu osu|eni, nego da se ~itavo klupko razmota, da sve saznamo. Lako je wih osuditi, ali da sve istraìmo, gde je oti{ao novac, do posledweg dinara. Da li }emo mi dobiti nazad na{ novac? Vi ste ~uli za {ta se zalaè Srpska radikalna stranka, da li }ete dobiti ili ne}ete ja ne znam. Ako bismo mi do{li na vlast, mi bismo prodali svu dràvnu imovinu, sve ono {to nije neophodno za funkcionisawe dràve. Ima toga, ne sekirajte se. Ima kod nas sada veoma veliki sloj bogata{a. Recimo, postoje tri zgrade Palate federacije na Novom Beogradu. Dovoqna je jedna za dràvu, one dve prodati. Pa prodati mnoge druge dràvne zgrade. Pa dràvna lovi{ta, rezidencijalne objekte, vile na Dediwu, placeve za individualnu stambenu izgradwu itd. I od toga nadoknaditi. Nema drugog na~ina. Ne moè se taj novac na{tampati, taj novac je odavno potro{en, on ne postoji. Ne}e dràva zadugo, biti tako bogata, mo`da ni za 50 godina, da moè iz svojih prihoda da to vra}a. Jedini je na~in da se prodaje dràvna imovina. Oni to ne daju. Oni ne}e da nam dostave ni popis te imovine. Se}ate li se pro{le godine koliko smo na tome insistirali. To je jedini na~in da se vrati, da se prvo vrati stara devizna {tedwa jer tu postoji izri~ita obaveza federacije. A za privatne banke postoji posebna obaveza, jer su te banke poslovale uz dozvolu Narodne banke Jugoslavije. Reìm je do gu{e upetqan u wihovo poslovawe. [ta bismo mi uradili? Mi bismo zaplenili svu imovinu Socijalisti~ke partije Srbije, zgradu CK na Novom Beogradu i sve ostalo, pa to prodali. Je li Socijalisti~ka partija tome kumovala? Jeste. Je li od toga imala opipqivu korist? Jeste. Priznali su sami za onih 200.000 maraka od Jezdimira Vasiqevi}a. Lepo, odgovaraju svojom imovinom. To je jedini na~in, zaista jedini na~in da se to narodu vrati. [ta }e dràvi ta sva imovina? Dràva, kada posluje kao preduze}e, ona vrlo lo{e posluje, kao i vojska. Sada kada je bila re~ o buyetu, zalagali smo
267
se da se proda sve {to je u svojini vojske, {to joj nije neophodno, domovi armije, lovi{ta, Kara|or|evo, rezidencijalni objekti, objekti za odmor i razonodu i tako, hoteli na Zlataru, na Tari. Gospodine [e{eq, voleo bih da ~ujem, tamo u inostranstvu nije jasno koje su `rtve rascepa stranke u Crnoj Gori. Nema nikakvog rascepa. Stranka tamo sasvim normalno funkcioni{e. Pobunila su se tri poslanika, kada smo spremali Tre}i otaybinski kongres. Onda smo radili zatvorenu listu kandidata za Centralnu otaybinsku upravu od pet ~lanova, {to zna~i predlagali smo ta~no onoliko koliko se bira. Za predsednika je bio izbor od vi{e kandidata, a za Centralnu upravu zatvorena lista. Ta~no onoliko koliko se bira. Za{to? Da bi iz Crne Gore bilo 7, iz Krajine 6, iz Republike Srpske 12 i iz Srbije 27 ~lanova Centralne otaybinske uprave. Ova trojica nisu se na{la na listi kandidata. Za{to? Du{an Bo{kovi} ima 67 godina, on nije perspektiva Srpske radikalne stranke. Imamo mlade qude, Stevo Dragi{i} ima 20 godina. [ta mi da o~ekujemo od Du{ana Bo{kovi}a osim da ga za neku godinu kao Avramovi}a vodimo. Onaj drugi, [o{ki}, isto toliko ima, 65 godina. Videli ste koliko su stari qudi. I ovaj tre}i nije mogao jer je napravio ne{to {to ne dolikuje srpskim radikalima, sam na sebe izmislio atentat. Ali je od po~etka bio sa nama pa smo bili uvi|avni, prvi se iz Crne Gore prikqu~io Srpskoj radikalnoj stranci, u po~etku je bio predsednik, neko vreme obavqao tu funkciju dok nije ustupio mesto drugome. Wih trojica. Ne, êko je pre osam meseci iskqu~en iz stranke, zbog onog incidenta, tu~e sa policijom i {ta ja znam. I {ta se sada desilo, nama oslu{kuju strana~ke prostorije, svi su ~uli da smo se sa wima spore~kali na sastanku zbog toga {to nisu na listi. Oni su se tamo pobunili, jadikovali, kukali itd. Tako o~ajnima obratio se Radmilo Bogdanovi} i nagovorio ih da protiv stranke poku{aju pu~. Dali su ih odmah na televiziji, Du{anu Bo{kovi}u tri puta po pet minuta ovde, ne{to u Crnoj Gori, ne bi li sada isprovocirali razdor u Srpskoj radikalnoj stranci.
XLVIII Tribina Srpske radikalne stranke RAT NISMO @ELELI

Aleksinac, 11. mart 1994. godine Tomislav Nikoli}: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, dame i gospodo Srpska radikalna stranka preìvela je i izbore 1991. godine. Onda kada nam je vladaju}a stranka, Socijalisti~ka partija Srbije namenila da nestanemo sa politi~ke scene, onda kada su nas progawali kako je te{ko zamisliti u dràvi u kojoj vlada parlamentarizam, onda kada su po~eli da hapse pripadnike
268
Srpske radikalne stranke, dobrovoqce u ovom na{em svetom ratu i kada su obe}ali zapadnim pregovara~ima da u parlamentu Srbije vi{e ne}e biti radikala, mi smo izborili 39 poslani~kih mesta. Izborili smo to velikom borbom koju, evo ve} tri godine, vodimo za ujediwewe srpskih zemaqa i istovremeno borbom koju vodimo po samoj Srbiji da nateramo ovu vlast da radi {to boqe za narod koji je, mora da se prizna, i na ovim izborima u ve}ini glasao za socijaliste. Te{ka je to borba, borba koja nas radikale ~ini ponosnim na ovo {to radimo. Ako se setimo unazad tri godine {ta smo sve mi radikali preduzimali, kakve smo sve te{ko}e preturili preko le|a, onda je to samo znak da je ova partija budu}nost Srbije. A vidi se da je budu}nost Srbije i po tome {to u svakom sazivu Narodne skup{tine imamo najmla|eg poslanika. I to nisu poslanici da sede da se slikaju nego su poslanici koji ve} sa 22 godine iza|u za skup{tinsku govornicu i nau~e pameti vladaju}u klasu, vladaju}u stranku, u kojoj ima politi~ara, koji imaju vi{e godina politi~kog staà nego {to ta na{a deca imaju godina starosti. Srpska radikalna stranka lomila je neprijateqe Srbije na svim frontovima. Tamo preko Dunava i preko Drine hiqade dobrovoqaca Srpske radikalne stranke pomoglo je da se ne uni{te srpska sela, da srpstvo i pravoslavqe ostane na svojim istorijskim zemqama. Tu je na{ uspeh ogroman. Neki bi da nam ospore taj uspeh. Neki bi da kaù, kao {to se to usudila vladaju}a stranka Srbije, a ja bih pre rekao da je taj tekst napisala supruga predsednika Mira Markovi}, neki bi da nas proglase za kriminalce, za ratne profitere i za fa{iste, da nas omrznu kod Srba ma gde oni bili. Posle tog napada na nas, do|o{e izbori u Republici Srpskoj Krajini pa Srpska radikalna stranka osvoji ogroman broj poslani~kih mesta, a u Slavoniji i Barawi, koje se naslawaju na Srbiju, u kojima nas qudi najvi{e poznaju, osvojili smo nadmo}nu pobedu u sve tri op{tine. To je znak da tamo gde smo ratovali, ostali smo u najboqem pam}ewu kod na{ih Srba. To je znak da su optu`be koje se na na{ ra~un upu}uju iskonstruisane i la`ne. To je znak da smo bili na pravom putu i da }emo nastaviti tako, pa makar nas napadali svi u Srbiji. A nije lako bilo da se krene u taj rat. Sve ostale opozicione stranke bile su protiv toga da pomognemo Srbima u tom ratu. Moramo da priznamo da su tada Socijalisti~ka partija Srbije i predsednik Srbije imali ispravan nacionalni kurs. Ne bismo mi napadali tako èstoko Socijalisti~ku partiju Srbije da nije po~ela od maja meseca pro{le godine da ~ini krupne gre{ke u re{avawu srpskog nacionalnog pitawa; gre{ke koje bi jednog dana tako nagomilane mogle da nas uvedu u izdaju Srba preko Dunava i preko Drine. Vi znate da su u maju, pritisnuta nekim ucenama koje nama nisu bile poznate, Socijalisti~ka partija Srbije i predsednik Srbije prihvatili Vens-Ovenov plan o podeli biv{e Bosne i Hercegovine. Da je nekim slu~ajem taj plan usvojen, da su nekim slu~ajem poslanici Republike Srpske glasali za taj plan i da je on stupio u dejstvo, danas vi{e mo`da ne bi ni bilo Republike Srpske. Mi smo tada imali razgovore sa socijalistima, ube|ivali smo ih da taj plan ne sme da se prihvati. Onda smo ih ube|ivali da u kom slu~aju ne smeju da ucewuju ruko269
vodstvo Republike Srpske i poslanike skup{tine Republike Srpske u vezi prihvatawa tog plana. Oni nisu prihvatili na{e savete, i to je bio prvi sukob izme|u socijalista i radikala. Nakon toga stvari su se odvijale velikom brzinom. Tri meseca je trebalo da ih ubedimo da na ~elu na{e armije ne moè da stoji jedan kriminalac, general kome je va`nije koliki je profit firme wegovog sina ostvaren saradwom sa vojskom, nego u kakvom je stawu i u kolikoj meri ta vojska moè da odbrani dràvu ukoliko je neko napadne. Tri meseca smo mi argumentovano i sa dokazima ube|ivali predsednika Srbije da mora da smeni generala @ivotu Pani}a. Onda kada je pritisnut neoborivim dokazima, poslao ga je u penziju. Uz wega je po{lo i ~etrdesetak generala, od kojih su neki o~ekivali da budu penzionisani, ali ve}ina je trebalo da i daqe ostane na ~elu armije. Ali, trebalo je sakriti kriminalnu aktivnost @ivote Pani}a, zaviti sve to u neki paket sa jo{ 40 generala da se Srbi ne bi dosetili. Na{i sukobi su se i daqe produbqivali. Osnovni sukob je bio u tome {to je Socijalisti~ka partija Srbije dovela gra|ane Srbije u situaciju da po~iwu da gladuju. Mi smo ih ube|ivali da ekonomska situacija u Srbiji ne mora da bude tako nepovoqna po gra|ane. Mi smo ih celo leto ube|ivali kako to izgleda kada dràva ho}e da ima fer i po{tene odnose sa svojim seqacima. Celog leta smo ih ube|ivali da otkupnu cenu poqoprivrednih proizvoda treba da utvrde u protivvrednosti i stabilnoj valuti. Mi smo predlagali da to bude u markama. Zna~i da je tona p{enice pro{le godine trebalo da bude od 25 maraka, kolika je bila na po~etku ètve, do nekih 17, koliko je bilo pred jesen. Tada je iza{ao predsednik Vlade Republike Srbije i rekao da nigde nema tih deviza kojima bi mogla da se kupi p{enica po toj ceni. Ako ste pratili wihove izve{taje na televiziji, ju~e je Savezna vlada odredila otkupnu cenu p{enice ovog roda u visini od 18 para. To je 18 pfeninga ako su dinar i marka u odnosu 1:1. Zna~i la` je bila pro{le godine da tih para nema za otkup. Otkud }e im biti ove godine pare? E, tu sada dolazimo na ne{to na {ta radikali opomiwu gra|ane Srbije, i obe vlade. Pa{}e vlast zbog toga {to ve} sada u Beogradu, me|u velikim privrednicima, me|u bankarima odnos marke nije 1:1, nego je marka 4:1. Sada dràva obara dinar za 40 odsto. U informativnim emisijama poku{avaju da objasne narodu da dinar nema razloga da padne i da je dinar i daqe stabilan. A mi radikali bismo prvi prihvatili da pruìmo podr{ku onima koji odrè stabilan dinar. Uostalom, proces {tampawa novca je bio u programu svih partija koje su se takmi~ile na pro{lim izborima. I mi bismo odmah prestali da {tampamo novac, ali mi ga ne bismo do{tampavali. Mi ne bismo izmi{qali bankarima olak{ice da do|u do deviza. Najve}a sramota koja se trenutno ~ini, to su poreski zakoni. Nismo mogli da ubedimo socijaliste da se buyetski deficit u jednoj dràvi pokriva tako {to se smawuju buyetski tro{kovi. Oni su lepo seli, izra~unali koliko im para treba da finansiraju Republiku i Federaciju i rekli nedostaje nam negde oko 4 milijarde maraka i to }emo zahvatiti novim oporezivawem. Bez grama olak{ica, bez toga da shvate da je pro{la godina
270
bila izuzetno te{ka, nego su rekli naplati}emo to od seqaka i uop{te od privatnog sektora. Od seqaka, od privatnim preduzima~a, od privatnih trgovaca, od privatnog sektora, po{to su dru{tveni uni{tili i u wemu ni{ta ne funkcioni{e. Videli ste kako je pro{lo vanredno zasedawe. Nisu pomogli argumenti Srpske radikalne stranke. Nisu pomogli na{i zakonski predlozi kojima je sve to moglo da se svede u realne okvire, i to zahvata novo oporezivawe. Jednostavno, pojedine opozicione partije Srbije, a treba im ~estitati na tome koliko su visperni, i kako izglasavaju sve zakonske projekte. Kako ih izglasavaju. Od stranaka koje jo{ uvek nisu u{le u vladu, i za koje se tvrdi da imaju 127 poslanika, vi{e od 80 ne prisustvuje sednici. Jednostavno, pojedine opozicione partije su shvatile da time {to nisu pobedile na ovim izborima, prestaje politi~ka borba i sada }e svojim odsustvom u Skup{tini omogu}iti socijalistima da vladaju sve do novih izbora, a socijalisti }e tom ve}inom odrediti kada }e da raspi{u nove izbore. Raspisa}e ih kada za wih bude najpovoqnije. Nas o~ekuje nastavak zasedawa Republi~ke skup{tine u utorak. U utorak je prva ta~ka izbor novog predsednika Vlade, a onda i izbor Vlade. Srpska politi~ka scena prili~no se razbistrila posle ovih izbora. Sve pri~e o vlasti i opoziciji padaju u vodu. Otprilike ta vlast }e biti sastavqena od ministara iz Socijalisti~ke partije Srbije, ministara iz DEPOS-a i ministara iz Demokratske stranke. Mislim da }e i Ma|ari u}i u tu vladu. Mnogi qudi su se polakomili na privilegije koje pruàju ministarske foteqe. Vi znate da je pro{la godina bila raj za ministre. Mogli su da pqa~kaju do mile voqe. Pro{la godina je bila raj i za Vladu i za ministre. Ogromna koli~ina ne{tampanog novca delila se onome kome je Vlada dozvolila da treba da se dodeli. Da bi se do{lo do toga na{tampavawa novca morali ste da podmi}ujete i da korumpirate qude u Vladi, iskqu~ivo qude koji su na poloàju: ministre, zamenike, pomo}nike i ~inovnike. O~ekuje se da inflacija krene i ove godine. Zbog toga su mnoge opozicione partije, do ju~e opozicone, i imale snage za jo{ ne{to, odlu~ile da se prihvate da u|u u Vladu. Time ~ine mnogo gre{aka. Prva gre{ka im je da se na taj na~in, te partije i te koalicije razbijaju, a èqa stranke na vlasti je uvek da razbije snage koje su u opoziciji. Od jedne opozicone grupacije koja se zove DEPOS, razbijawem se do{lo do ministara u Vladi. Ne moè DEPOS da ostane u opoziciji, a da jedna partija koja je u DEPOS-u u|e u Vladu. Ta partija nije iskqu~ena iz DEPOS-a. To zna~i da postoji veza izme|u DEPOS-a i vladaju}e stranke. To je vaqda svima jasno. Ne mogu pojedini ~lanovi Demokratske stranke da postanu ministri a da ih Demokratska stranka ne iskqu~i iz stranke. âk ~ujemo da }e opozicione stranke glasati za ovu vladu. To zna~i da su oni dogovori, tajni dogovori, na koje smo mi ukazivali, koji su obavqeni kod predsednika Srbije, urodili plodom. I neka su. Mi ih zbog toga ne osu|ujemo. Svako neka vodi svoju partiju na na~in za koji misli da je za wega najboqi, na na~in za koji misli da }e mu doneti pobedu na slede}im
271
izborima. Mi }emo ostati u opoziciji. Wima treba opozicija. Ko }e da ih opomiwe da gre{e. Ko }e gra|anima Srbije za skup{tinskom govornicom ukazati na gre{ke koje ~ini Vlada, ako nema opozicije. A opozicija radikalska je opozicija koja je u stawu da prona|e najskriveniju zamisao vlade, kada dostave neki zakonski projekat. Nije wima lako kada znaju da }emo ih cele godine sa~ekivati, da }emo traìti po tim wihovim zakonima sve one odrednice koje su diskutabilne, da }emo ukazivati gra|anima na te odrednice i da }emo istovremeno dostavqati svoje zakone. Mi znamo da na{i zakoni nemaju velikog izgleda da pro|u kroz Skup{tinu, ne}emo imati dovoqno glasova. Ali je dovoqno da gra|anima Srbije ukaèmo na tekstove zakona druga~ije od onih koji se izglasavaju. Mi smo pustili u zakonsku proceduru tri predloga zakona, Zakon o Radio-televiziji Srbije, Zakon o izboru narodnih poslanika i Zakon o lokalnoj samoupravi. @elimo da tim Zakonom o radio i televiziji kona~no obezbedimo gra|anima Srbije nepristrasno informisawe. Posebno informisawe u politi~koj sferi. Trenutno je Radio televizija Srbije postala radio televizija Socijalisti~ke partije Srbije. Oni se neprekidno smewuju jedan za drugim na tim ekranima. Taman pomislite dobro, prestao je @eqko Simi}, ide predsednik Zoran Lili}. Ju~e sam pro~itao da je postao i magistar. Za ovo vreme od kada je postao predsednik Jugoslavije uspeo je pored svih dràvni~kih poslova jo{ i da magistrira, i to tamo gde je baza Socijalisti~ke partije Srbije najve}a. Ali da vidimo mi, ako je ta Radio televizija Srbije dobila vi{estrana~ki Upravni odbor, pa ne traìmo mi da u Upravnom odboru radikali budu najbrojniji, nego da ~lanstvo Upravnog odbora bude preslikano iz Skup{tine, pa ko ima najvi{e poslanika, ima najvi{e ~lanova Upravnog odbora. Ponovo bi bilo najvi{e socijalista, ali bi bilo u Upravnom odboru i ~lanova opozicionih partija koji bi podigli svoj glas protiv ovakve ure|iva~ke politike. Da vidimo da li bi onda toliki broj gra|ana Srbije glasao za socijaliste; Da li biste novinare iskqu~ivali, a to je ve} tre}a ili ~etvrta garnitura novinara, jer one su rasterali, pa su ostali samo oni koji èle da objave ono {to socijalisti èle. Da vidimo da li bi se ti novinari usu|ivali da tako bezo~no laù narod, da li bi mogao ovakav skup da pro|e bez kamera dràvne televizije. Nije ta~no da u dràvi samo socijalisti samo ne{to rade. Sve ostale partije se trude da do|u do najboqih programa koje }e predstaviti gra|anima. Sve ostale partije stupaju u kontakt sa bira~ima, èle da ~uju {ta je dobro u wihovom programu, a {ta je lo{e. Ali i o tome treba televizija da izve{tava, ne moè samo o socijalistima i ne moè samo o preduze}ima koje socijalisti neprekidno kqukaju novcem iz primarne emisije. Da vidimo kakve probleme imaju oni koji ne rade, da li im mo`da dràva stvara probleme, da li bi dràva mo`da mogla da im pomogne da boqe rade. Ne bi moglo da se desi ovako da ide izve{tavawe o skup{tinskoj Anketnoj komisiji koja ispituje poslovawe Dafine i Jezdimira Vasiqevi}a i Narodne banke Jugoslavije. Ta je komisija formirana na zahtev radikala, a oni koriste zasedawe te Anketne komisije da pokaù gra|anima Srbije da Dafi272
ni treba omogu}iti da nastavi da radi, da napravi jo{ jednu obmanu. Sada se pojavquju pred kamerama samo oni koji kaù da Dafini treba omogu}iti da radi da bi vratila dug gra|anima. Nije mogu}e da }e ona da vrati taj dug. Odakle da ga vrati? Vidite da se Klintonu drma predsedni~ko mesto, a izabran je voqom gra|ana Amerike, zbog toga {to je pre dosta godina u~estvovao u nekoj sitnoj aferici oko finansirawa kampawe. A na{oj vladaju}oj stranci pro{le godine smo dokazali da joj je samo Jezdimir Vasiqevi} dao 200.000 maraka za kampawu, taj isti koji je opqa~kao gra|ane Srbije i pobegao u inostranstvo. Wima ne pada na pamet da neko od wih barem aspirin za glavu popije, da ga zaboli glava od toga greha koji je u~inio gra|anima Srbije. Nema demokratije u Srbiji toliko koliko treba da je bude. Oni su veliki deo demokratije sahranili 25. oktobra, kada su raspustili Narodnu skup{tinu. Oni se i daqe pona{aju kao da ne postoji Narodna skup{tina. Samo gledaju kako }e da ukradu 4 glasa, koliko im treba da dobiju vladu, a posle toga vi{e ih ni{ta ne interesuje. Neka znaju, to {to u Skup{tini namerava da uradi Srpska radikalna stranka, to jo{ nijedna partija nije uradila. Na svaki wihov zakonski projekat dolazi}e na{. Mi radimo danono}no, pripremamo se za te sednice. Ne}e to biti tako lako samo dizawem ruku da prolaze zakoni. Poku{avamo da promenimo Zakon o izboru narodnih poslanika; da cela Srbija bude jedna izborna jedinica, da jedan glas vredi isto, bez obzira da li je dat u Subotici, Beogradu, Ni{u, u Pri{tini. Da svaka partijska lista bude sa najvi{e 250 kandidata, i da se odmah zna, po broju glasova, koliko poslanika pripada kojoj partiji, a ne da, recimo na Kosovu i Metohiji, ono malo Srba {to je ostalo uvek glasa za vlast, jer mu ta vlast obezbe|uje miran ìvot, pa ta vlast na televiziji prikaè da bi nastao haos ako oni izgube izbore, da nijedna druga stranka ne bi to mogla da im obezbedi. A i to je la`. Koja je to stranka koja ne bi za{titila Srbe na Kosovu? I onda Srbi glasaju listom, ili ve}inom, ili skoro svi, vi znate da je samo Srpska radikalna stranka uspela da osvoji poslani~ka mesta, glasaju za socijaliste i 60.00070.000 glasova donese 21 poslani~ko mesto. Ne moè vi{e. Neka cela Srbija bude jedna izborna jedinica, pa da vidimo koliko bi ko imao poslanika. I nameravmo da promenimo Zakon o lokalnoj samoupravi, da obezbedimo izbore za odbornike po proporcionalnom principu, po partijskim listama. @elimo da elimini{emo uticaj vlasti na izbore i da poku{amo da pobedimo socijaliste na izborima. Poku{avaju da nas optuè da nam je stalo da gole vlasti, i da ne}emo birati sredstva u borbi za tu vlast, a nisu uspeli od onog ~asa kada postoji stranka da prona|u ijedan potez koji nije bio demokratski i koji nije bio zakonit. Traìli su, poku{avali da prona|u da bi zabranili Srpsku radikalnu stranku. Posle svih ovih napada u kojima su poku{avali da prona|u i za rukvodstvo stranke bilo kakav prekr{aj na osnovu koga bi mogli nekog od nas da uhapse, u vreme kada su nam vrbovali ~ak i u vrhu stranke pojedine qude, ucewivali, davali im velika materijalna bogatstva, sve smo to preboleli i u ovoj godini o~ekujemo da se nalazimo pred novim izborima koje }e ova vlast
273
raspisati. Za te izbore bi}emo, sigurno, spremni. Do tih izbora obi}i}emo celu Srbiju, da vi ~ujete nas, a mi da ~ujemo vas, da vidimo {ta bi jo{ moglo da se promeni u ovoj Srbiji do izbora, da bismo mi kona~no mogli da dobijemo izbore. Te{ko je sada pri ovolikom broju partija da neko ra~una da moè sam da pobedi. Mi se nikada time nismo zanosili. Poku{avamo me|u ostalim partijama da prona|emo one sa kojima imamo {to sli~niji, najpre nacionalni program, a onda i ekonomski i socijalni program. Ima takvih partija u Srbiji. Takve partije socijalisti poku{avaju da elimini{u sa politi~ke scene. E, mi se ne}emo dati. Jednog dana kada obezbedimo ravnopravnost u predstavqawu, kada obezbedimo ravnopravnost u izborima, ima}emo bar iste {anse kao socijalisti. Do tog dana, ja vas pozdravqam. Stevo Dragi{i}: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, ja sam najmla|i poslanik u Narodnoj skup{tini Srbije. Tridesetog januara ove godine odràn je Tre}i otaybinski kongres Srpske radikalne stranke. Tim kongresom oformqen je jedinstven upravni organ Srpske radikalne stranke za sve srpske zemqe, {to zna~i Republiku Srbiju, Crnu Goru, Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu i tako sada Srpska radikalna stranka jedinstveno deluje u svim srpskim zemqama, na svim prostorima gde ìve Srbi u ve}ini. Ovim Tre}im otaybinskim kongresom otpo~ela je velika reorganizacija u redovima Srpske radikalne stranke. Po~eli su da se oformquju novi op{tinski odbori u mestima gde ih nije bilo, novi mesni odbori. Po~eli su u vrh Srpske radikalne stranke da izbijaju sposobni i mladi qudi. Krenulo je veliko pomla|ivawe stranke. Dr Vojislav [e{eq: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Srpska radikalna stranka nastavqa svoju veliku borbu na dva fronta. Jedan je front oruàne borbe za slobodu srpskog naorda i za spas zapadnih srpskih zemaqa. U toj borbi srpski radikali i srpski ~etnici dobrovoqci na{e stranke dali su svoj puni doprinos. Proslavili su se na svim frontovima. Pokazali su se kao najhrabriji i najdisciplinovaniji. U toj borbi postigli smo velike rezultate. Nismo oslobodili sve {to je srpsko ali oslobodili smo mnoge srpske teritorije. Na prostoru biv{e hrvatske federalne jedinice oko 79 odsto. Istina, na{a granica nije Karlobag, ali jeste nekoliko kilometara ju`nije, na obalama Novigradskog zaliva. Na{a granica nije Karlovac ali jeste pregra|e Karlovca. Na{a granica nije Virovitica ali jeste Pakrac. A da nije bilo izdaje u dràvnom vojnom vrhu, mi bismo oslobodili sve ovo drugo {to je ostalo pod hrvatskom dràvnom kontrolom. Kada se setimo danas ko je bio na ~elu dràve, ko je bio u Predsedni{tvu Jugoslavije, onda smo sre}ni i presre}ni {to smo i ovo oslobodili. Kada se setimo da su na vrhu armije bili izdajnici poput Kadijevi}a, Mamule, Broveta, mi imamo razloga za zadovoqstvo. Na prostoru biv{e Bosne i Hercegovine oslobodili smo mnogo ve}i procenat srpskih teritorija. Oslobodili smo gotovo sve {to je srpsko. Trebalo je vi{e, ali i onim {to je sada u srpskim rukama mi smo zadovoqni. U srpskim rukama, je 70 odsto teritorije biv{e Bosne i Hercegovine.
274
Mi taj rat nismo èleli. Mi smo na vreme nudili muslimanima da Bosna i Hercegovinea ostane u granicama ove skra}ene Jugoslavije. Oni nisu hteli, oni su hteli sve. Oni su hteli islamsku yamahiriju i sada im je ta islamska yamahirija svedena na 10 odsto teritorije. Sa Zapada vr{e velike pritiske na srpski narod. Hteli bi da Srbi napuste jednu tre}inu prostora koji danas drè. Radovan Karayi} je veoma ve{to odigrao diplomatsku igru. On je prihvatio Oven-Stoltenbergov plan znaju}i unapred da ga muslimani ne}e prihvatiti. Tako se i desilo. Oven-Stoltenbergov plan je slomqen. Natera{e muslimane i Hrvate da formiraju zajedni~ku dràvu. Nama i to odgovara. Oni sada ìve u zajedni~koj dràvi, neka se neprekidno ujedaju, mi sa wima vi{e nikada ne}emo. Nama preostaje da sada kaèmo ~itavom Zapadu: hteli smo pregovore, hteli smo kompromis, nudili smo ustupke, oni nisu prihva}eni. Sada vi{e nema nikakvih ustupaka. Mi i daqe ho}emo mir, ali iskqu~ivo mir koji podrazumeva razgrani~ewe na linijama dostignutih frontova i nikakav drugi mir. Sa Zapada kaù, po~e}e nam proces ukidawa sankcija kada se postigne mir na prostoru biv{e Bosne i Hercegovine. Ponavqam, po~e}e proces ukidawa sankcija. Jo{ niko nije rekao ukinu}e nam sankcije ako se postigne mir. Pa naravno, spremaju nam onu istu podvalu koju su realizovali 1991. godine. Tada su protiv na{e zemqe sprovo|ene samo sankcije Evropske zajednice. I tada su nas ucewivali. Ukinu}e sankcije ako Srbi prihvate Vensov plan za Srpsku Krajinu. Srbi su prihvatili Vensov plan a onda je Savet ministara Evropske zajednice doneo odluku da nam ukinu sankcije. Uz napomenu o konkretnim modalitetima ukidawa sankcija dogovori}e se sa reìmom u Beogradu. I onda su po~ele nove ucene. Spremni su oni i ovoga puta da kaù: ukidamo sankcije, a o konkretnim modalitetima skidawa sankcija dogovori}e se sa reìmom u Beogradu; pa da i daqe ucewuju. Sa Zapada su otvoreno rekli: ukidawe sankcija i prestanak ove blokade vezani su za re{avawe pitawa Kosova i Metohije, Sanyaka i Vojvodine. Nama sankcije ne}e ukinuti dok nam ne otmu Kosovo i Metohiju, dok nam ne otmu stari srpski Ras, Sanyak kako ga nazivaju, i dok nam ne otmu bar delove Vojvodine. Ni to im ne}e biti dovoqno. I kada nam sve to otmu, onda }e da kaù: e, jo{ vam ne}emo ukidati sankcije dok se ne promeni vlast u Beogradu, nego kad na vlast do|u oni koji su direktno poslu{ni Zapadu, vezani za Zapad iako nemaju nikakva upori{ta u srpskom narodu, kao jedna Vesna Pe{i} i Gra|anski savez, tek onda }e da ukinu sankcije. Mi to ne smemo dozvoliti. Mi moramo istrajati i suprotstaviti se. Najve}a gre{ka Milo{evi}evog reìma je {to je popu{tao pred zahtevima i pred pritiscima. Jo{ 1991. godine, mi srpski radikali smo upozoravali u junu te godine, i na Saveznoj i na Republi~koj skup{tini, toga se svi se}ate, da dok traju sankcije i blokada, ne treba pregovarati sa zapadnim silama, jer mi nismo ravnopravni pregovara~i. Za{to da pregovaramo kada su nam ruke vezane. Neka nam prvo ukinu sankcije pa da ravnopravno pregovaramo. Da nas je Milo{evi} poslu{ao 1992. godine, mo`da ve} sankcija ne bi ni bilo. Jer, Zapadu je ne275
prekidno potreban neki pregovara~ki proces zbog sopstvene javnosti. Nisu nas poslu{ali. Socijalisti nisu iz kwiga u~ili spoqnu politiku. Oni ina~e ne vole da ~itaju kwige. Oni misle da su najpametniji, da sve znaju samim ro|ewem i da im nije potrebno nikakvo dodatno znawe. Postoji istorija diplomatije kao nauka koja je stara nekoliko hiqada godina. Treba prou~iti iskustva i na{eg naroda i drugih naroda i treba znati da su velike sile beskrupulozne. One svaki na{ ustupak shvataju kao slabost, svaki na{ ustupak pove}ava wihove apetite. Mi smo trebali 1992. godine, kada je ekonomska situacija bila mnogo pogodnija u na{oj zemqi, kada nije bilo ovolike socijalne bede, da kaèmo: ne moète tako sa nama razgovarati. Ne bi bilo strane intervencije, ne bi bilo ni ovako ozbiqnih prepreka kao danas, i mnogo bismo lak{e postizali svoje ciqeve. Jer, zapadne sile znaju da prete samo tamo gde osete slabost, gde osete slabost one juri{aju kao ajkule. I nije im trebalo pruàti takvu {ansu. Sankcije }e nam ukinuti tek kada im jesno stavimo do znawa da vi{e nema popu{tawa, da vi{e ni u ~emu ne}emo popu{tati. Onda }e sa nama na drugi na~in razgovarati. Wima se ne ratuje na Balkanu. Oni }e pretiti bombardovawem, ali oni znaju da niko jo{ nikada rat napadima iz vazduha nije uspeo da dobije. A da bi pobedili Srbe na kopnu, treba im najmawe milion vojnika. Na to niko od wih nije spreman. Niko od wih nije spreman na novi Vijetnam i oni idu na strategiju dugotrajnog istrebqivawa srpskog naroda. Trebalo je to na vreme da procenimo. Samo su srpski radikali blagovremeno upozoravali, vlast nas nije slu{ala, zato vlast u Srbiji i Jugoslaviji danas ima neuporedivo slabiju pregovara~ku poziciju nego pre dve godine. Paralelno sa ovom borbom za spas zapadnih srpskih krajina traje na{a unutra{wa politi~ka borba, unutra{wi front na kome se borba vodi iskqu~ivo miroqubivim, demokratskim, parlamentarnim metodama. Srpski radikali su jedina opoziciona politi~ka stranka koja je uvek insistirala iskqu~ivo na demokratskim parlamentarnim oblicima politi~ke borbe. Jer mi smo znali, osnovni ciq je izbe}i rat unutar srpkog naroda, izbe}i unutarsrpske sukobe, izbe}i prolivawe srpske krvi, {to su nam neprekidno sa Zapada poku{avali proizvesti. Srpski radikali su zadovoqni {to su u tim nastojawima uspeli, a bilo nam je uvek najteè u odnosu na sve druge opozicione stranke. Jedino je na{a stranka bila zabrawena 1990. godine, stavqena van zakona. Zabrawivali su nam kwige, hapsili nas, osu|ivali, progonili, zabrawivali javne nastupe. Za{to? Zato {to je vlast samo u nama videla ozbiqnu konkurenciju, {to smo mi odmah u startu pokazali da se znamo baviti politikom, da znamo kako se osvaja vlast i da znamo koji su na{i pravi nacionalni i politi~ki ciqevi i kako se ti ciqevi realizuju. Pa ipak, mi nismo bili zlopamtila. Kada je 1991. godine izbio gra|anski rat na prostoru biv{e Jugoslavije, mi smo zaboravili sve ono te{ko {to smo preìvqavali. îtave 1990. godine najgorim mogu}im izrazima su nas obasipali. Dràvni radio, dràvna televizija i reìmska {tampa govorili su za nas da smo alkoholi~ari, psihopate, ludaci, kriminalci, nema {ta nam nisu govorili,
276
a nisu nam dali nikada da odgovorimo na te optu`be. Bilo je dovoqno samo sat vremena u predizbornoj kampawi 1990. godine da se predstavimo u sasvim druga~ijem svetlu, i da narod odmah promeni svoje mi{qewe. Tada je po~eo nagli rast popularnosti na{e stranke. Kada smo proklamovali Srpsku radikalnu stranku 23. februara 1991. godine, objediwavaju}i Srpski ~etni~ki pokret i ve}inu op{tinskih odbora Narodne radikalne stranke, mnogi su mislili jo{ jedna stranka na politi~kom nebu Srbije. Ali, mnogi su se prevarili u proceni da }e to biti stranka poput drugih. Srpska radikalna stranka vrlo brzo je izrasla u red najozbiqnijih i najja~ih politi~kih partija. Nikada nismo odstupali od na{eg patriotskog kursa. Kada se Milo{evi} suprotstavio nastojawima zapadnih sila da se Jugoslavija podeli po avnojevskim granicama, mi smo ga odmah podràli. Zaboravili smo da nas je hapsio i progonio. Za nas je bilo najva`nije da nastupa kao srpski patriota. I te 1991. godine srpski radikali su odigrali odlu~uju}u ulogu ovde u Srbiji. Ispravno smo se postavili 9. marta. Ne moè se prolivati srpska krv u me|usobnim sukobima, i ne moè se na ulici vlast osvajati. I mi ho}emo da sru{imo vlast ali samo onda kada pobedimo na demokratskim izborima, kada zasluìmo poverewe srpskog naroda. Kada je po~eo raspad Jugoslavije, po~ela se raspadati i Jugoslovenska narodna armija. Izdajnici, komunisti~ki generali su decenijama spremali taj rat protiv Srbije. U armijskom vrhu su bili uglavnom nesposobni. Armija je sluìla za li~no i grupno boga}ewe. To su bili ideolo{ki generali bez ikakvog vojni~kog znawa. U armiji se do generalskih zvezdica dolazilo iskqu~ivo na principu negativne selekcije. [to ve}i pokvarewak, {to ve}i lopov, lak{e je postajao general. Armija se raspadala, a neke opozicione snage su podupirale taj raspad. Zapad je hteo da Jugoslovenska armija nestane. Mi smo odmah prisko~ili u pomo}. Hiqade i hiqade dobrovoqaca, srpskih radikala i srpskih ~etnika, uputili smo na sve frontove. Kada smo obnavqali Srpski ~etni~ki pokret, nismo ga obnavqali da bi obnovili gra|anski rat u Srbiji. Mi smo ga bonovili da bi se definitivno zakopale ideolo{ke ratne sekire me|u samim Srbima i da bismo bili spremni da branimo srpske granice i srpski narod od na{ih tradicionalnih neprijateqa i niko ne moè da kaè da su srpski ~etnici u~inili bilo kakvo zlo srpskom narodu, da su bilo {ta lo{e uradili ovde u Srbiji. Oni su znali {ta zahteva wihov poziv, wihovo osvajawe, wihova vlast, wihova du`nost, wihovo zvawe, wihova tradicija i nije ih trebalo mnogo ube|ivati da odu na front. Oni su to sami uradili rukovo|eni svojom pravoslavnom i slobodarskom tradicijom i znali su da bez krvave borbe ne moè srpski narod da se spase od novog usta{kog ili islamskog genocida. Paralelno sa time pro{li smo skoro kroz ~itavu Srbiju,Ssstavqali ni iz ~ega ponovo Jugoslovensku narodnu armiju, ube|ivali i pozivali, kakva je da je, to nam je bila jedina armija u ono vreme. Ako ona potpuno nestane, onda }emo ostati bez ikakve odbrane. Treba armiju ispo~etka formirati, ali sa onim snagama koje ve} postoje, sa onom avijacijom, sa onim borbenim sna277
gama, koje smo ve} imali. Srpski narod je shvatio, i srpski narod je sa~uvao svoju armiju. Ona jo{ nije onakva kakva bi trebalo da bude, ali je neuporedivo boqa nego {to je bila 1991. godine. Jo{ uvek na wu najvi{e uticaja ima jedna zlo~ina~ka sila: Savez komunista pokret za Jugoslaviju; partija koja nema nikakve popularnosti u narodu, ali koja rovari me|u oficirima i nekim generalima. Ali zna}emo mi da stanemo u kraj Savezu komunista pokretu za Jugoslaviju bez obzira {to je Milo{evi}eva supruga glavni ideolog te partije i iz toga crpi politi~ku mo} jer joj srpski narod nijedan glas na izborima ne daje. Tako|e smo 1992. godine podràli Milo{evi}a i Socijalisti~ku partiju Srbije. Za{to? Socijalisti~ka partija je vodila patriotsku politiku, bez obzira {to je nesposobna, {to je proèta korupcijom, kriminalom najgore vrste, {to je to zapravo zajednica interesa a ne politi~ka stranka u pravom smislu re~i. Ona nije bila ravnopravna sa drugim politi~kim strankama. Da smo svi startovali sa istih pozicija, ona ne bi pobedila. Ona je nasledila staru komunisti~ku vlast i ona okupqa qude kojima je ta vlast draga, bez obzira na wihovu ideologiju. Zbog toga je ona zajednica interesa. Da napravi samo jednu malu pauzu u ostvarivawu vladaju}e uloge, da samo mesec dva pre|e u opoziciju, tek bi se onda videlo {ta bi od te partije ostalo. Ostalo bi veoma malo. Na izborima za predsednika Republike 1992. godine, mi smo podràli Slobodana Milo{evi}a i mi se danas zbog toga ne kajemo. Ko je bio konkurent Milo{evi}u na tim izborima? Milan Pani}, otvoreni izdajnik. Da je kojim nesre}nim slu~ajem pobedio Milan Pani}, danas ni Srbije ne bi bilo. Da se ponovi situacija iz 1992. godine, mi bi ponovo postupili na isti na~in. Sa Milo{evi}em smo se sukobili tek onda kada je on podlegao u vo|ewu patriotske politike, kada je poku{ao da Republici Srpskoj nametne Vens-Ovenov plan u maju 1992. godine. Na izborima 1992. godine u ve}ini je pobedila opozicija. Me|utim, nije bilo mogu}e da ta opozicija deluje. Za{to? Zato {to opozicija nikada nije postojala kao neka koordinantna politi~ka stranka. Mi srpski radikali bili smo druga po veli~ini politi~ka stranka, ali smo se na{li u veoma te{koj situaciji. Imali smo dovoqno glasova da osnujemo vladu, ali nismo mogli sa wima u koaliciju. Za{to? Zato {to se DEPOS tada jo{ uvek zanosio Milanom Pani}em, jo{ su podràvali Milana Pani}a posle izbora. Posle su se zanosili Dorbicom ]osi}em. Nismo mogli sa wima, ali nismo mogli ni sa socijalistima. Socijalisti su nam danima u decembru 1992. godine i u januaru 1993. godine, predlagali da zajedni~ki formiramo vladu, mi nismo hteli. Mi nismo hteli ni po koju cenu. Za{to? Znali smo, ako u|emo u vladu sa socijalistima, mi }emo imati mawe ministara nego oni. Oni su imali 101 poslani~ko mesto a mi 73. Oni bi nas uvek nadglasavali. A drugo, da smo u{li sa wima u vladu, mi ne bismo mogli da mewamo strukturu dràvnih institucija, da postavqamo dràvne funkcionere, da ih smewujemo itd. Svaki put bi se socijalisti suprotstavili. Znali smo da ne moèmo uticati da se stawe u zemqi promeni na boqe. Samo bi nas
278
socijalisti izmanipulisali i govorili da sa wima delimo odgovornost za sve ono {to urade. Zbog takve situacije mi smo rekli: sa vama u vladu ne}emo, ali omogu}i}emo vam da vi formirate vladu. Bi}emo najozbiqniji kriti~ari te va{e vlade. To smo rekli i na Narodnoj skup{tini. Odmah na slede}oj sednici, kada se ta vlada pojavila sa Predlogom buyeta, napali smo taj buyet, iskritikovali ga, glasali protiv wega, jer je sadrào i neke ideolo{ke odrednice koje su zna~ile rasipawe narodnog i dràvnog novca, a da dràva nikakve koristi nije imala. Kada smo u aprilu pokrenuli inicijativu da se promeni Zakon o Radij i televiziji, po{to je to davno bilo u rukama Socijalisti~ke partije, druge opozicione stranke nas nisu podràle. U maju do{lo je do na{eg otvorenog sukoba sa Milo{evi}em i Socijalisti~kom partijom po pitawu Vens-Ovenovog plana. Mi smo rasturili onu tzv. svesrpsku skup{tinu u Sava centru koja je bila sazvana da prihvati kapitulaciju u ime naroda Republike Srpske. Na{im odlaskom ta skup{tina je ostala bez kvoruma. Onda smo dràli veliki miting u Loznici pod parolom Drina ne}e biti granica, da ih ohrabrimo, da ih ubedimo da treba da istraju u svojoj odluci, da ne smeju pokleknuti, da ne smeju kapitulirati. Krajem marta DEPOS je pokrenuo inicijativu za ru{ewe vlade Nikole [ainovi}a. Mi smo Milo{evi}u rekli: ili }e se socijalisti prikqu~iti na{oj inicijativi da se smeni Dobrica ]osi}, ili }emo se mi prikqu~iti DEPOS-u u obarawu [ainov}a. Tri meseca je stajala moja inicijativa u Saveznoj skup{tini, socijalisti nisu dozvoqavali da se to stavi na dnevni red. A Dobrica ]osi} je morao biti smewen jer je kr{io Ustav. Svima je to pokazao na Palama. Predao je Prevlaku Hrvatima. Posle izbora 1992. godine ]osi} se promenio u osnovi, potpuno se priklonio Slobodanu Milo{evi}u, izvr{avao je wegove naloge. Nama to nije bilo dovoqno. Ho}e li ]osi} puziti Milo{evi}u ili ne}e, to se nas ne ti~e. On je morao biti smewen jer je kr{io Ustav i Milo{evi} je morao na to da pristane. Posle je pokazan onaj stenogram, ve} ste svi imali prilike da ~ujete, to nije ni va`no. U junu 1992. godine mi smo tako|e veoma o{tro kritikovali vladu [ainovi}a, na {ta je [ainovi} iza{ao za govornicu i rekao: kako wegova vlada ima gotov program, samo {to ga nisu po~eli provoditi, nisu imali dovoqno vremena, treba im mesec dva dana. Mi smo onda rekli: dobro, evo vam jo{ tri meseca. Mi }emo podràti i va{u vladu i program, ali rok je 15. septembar. Ako do 15. septembra ne pokaète prve pozitivne rezultate, mi kre}emo na juri{ protiv [ainovi}eve vlade. I mi smo to obe}awe odràli. Mi sve {to imamo, odmah kaèmo narodu, odmah kaèmo sve u Skup{tini i ~vrsto se drìmo onoga {to obe}amo. Celo leto smo vodili borbu sa Milo{evi}em oko smene kriminalca u generalskom vrhu, @ivote Pani}a, na~elnika General{taba. Milo{evi} je iz poznatih razloga hteo po svaku cenu da sa~uva @ivotu Pani}a, mi nismo dali. Ucewivali smo: ako ne smenite Pani}a, ne}emo glasati za vojne zakone i td. Naterali smo ih da formiraju dràvnu komisiju. Jo{ uvek nije donet kona~ni izve{taj te komisije. A mi smo se do~epali
279
teksta tog izve{taja i dali novinarima. Komisija je utvrdila mnogo vi{e prekr{aja nego {to smo mi i pretpostavqali. I kada Milo{evi} vi{e nije imao kud, on je onda Pani}a penzionisao u paketu sa 42 druga generala, da bi mu tako spasao obraz. Kada su socijalisti zajedno sa Savezom komunista pokretom za Jugoslaviju i Kontraobave{tajnom slu`bom Vojske Jugoslavije u septembru poku{ali pu~ u Bawaluci da bi oborili Radovana Karayi}a, mi smo onda intervenisali. îm smo saznali za pravu pozadinu tog pu~a, mi smo sve izneli sa skup{tinske govornice u Saveznom parlamentu, i odmah je pu~ splasnuo. Dràvna komisija Republike Srpske potvrdila je sve na{e navode, ali ne sme da objavi svoj izve{taj. Jer, Karayi} ne sme da do|e u sukob sa Milo{evi}em. Kada smo krenuli na obarawe vlade Nikole [ainovi}a, i{ao je i na{ zahtev za smewivawe guvernera Narodne banke Jugoslavije. Tri puta smo traìli, i dok pismeno nismo podneli predlog, oni su }utali. îm smo pismeno podneli zahtev Saveznoj skup{tini, guverner je sam podneo ostavku. Naterali smo ih na formirawe Anketnog odbora za ispitivawe poslovawa Dafiment banke i Jugoskandika i {pekulacija sa primarnom emisijom Narodne banke Jugoslavije. A kada smo krenuli na obarawe vlade Nikole [ainovi}a, socijalisti su se oglasili onom svojom poznatom izjavom u kojoj su nas optuìli da smo fa{isti, da smo kriminalci, da smo ratni zlo~inci. Po ~emu smo fa{isti? Po tome {to ne}emo nasiqe u politi~koj borbi. Po tome {to insistiramo iskqu~ivo na parlamentarnoj borbi i na smeni vlasti kroz demokratske, slobodne izbore. Zar je to fa{izam? Zar je fa{izam na{ dosledni patriotizam? Nijednog dokaza nemaju da smo fa{isti. Po ~emu smo kriminalci? Pretresli su biografije svih ~elnika Srpske radikalne stranke, nikada nisu na{li ni{ta {to je i nalik na kriminal, na bilo kakve kriminalne radwe nisu nai{li. Poslali su stotine oficira Kontraobave{tajne slu`be i stotine policajaca Slu`be dràvne bezbednosti u Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku, tamo gde su se borili na{i dobrovoqci da bi na{li bilo kakav dokaz o na{im zlo~inima koji bi se mogli pripisati srpskim radikalima i srpskim ~etnicima, ni{ta nisu na{li. Vidite kako su to neozbiqni qudi. Sramota je takvim junacima yilitnuti se a ne pogoditi ciqa. Rekli su da smo fa{isti, kriminalci i ratni zlo~inci a nisu ponudili ni jedan jedini dokaz. Mi ni tada nismo hteli da napadamo li~no Slobodana Milo{evi}a. Dràli smo se svoje stare strategije, napadati neprekidno socijaliste, a Milo{evi}a kao predsednika Republike ostavqati po strani. Me|utim, onda je Milo{evi} po~eo bez ikakvog razloga da hapsi na{e ~lanove u Sremu, u [idu, u Sremskoj Mitrovici, u In|iji. Nikakvih dokaza nisu imali, ali su ih hapsili. Davali su saop{tewe Ministarstva unutra{wih poslova na televiziji, i to saop{tewe ilustrovali snimcima velikih gomila oru`ja iz policijskih arsenala. Snimke tog istog oru`ja oni prikazuju kada uhapse i albanske i muslimanske separatiste i razne kriminalne bande. Nisu oni nikada ni rekli evo ovo oru`je je zapqeweno kod srpskih radikala. Oni su rekli da srpske radikale hapse zbog posedovawa oru`ja. Ali je uvek bila re~ o nekom
280
komadu oru`ja sa urednim reversom. Narod je trebalo da izvu~e zakqu~ak da je upravo ono oru`je srpkih radikala. Svi ti na{i uhap{eni ~lanovi su odmah pu{teni na slobodu. Sa velikom pompom su uhap{eni, a zatim pu{tani na slobodu tiho, jedan po jedan, bez ikakvog saop{tewa, bez ikakvog izviwewa, kao da se ni{ta nije desilo. Znamo mi da smo na izborima 1993. godine dobili mnogo mawe glasova nego 1992. godine, ba{ zato {to smo napali Milo{evi}a. Me|utim, u dilemi izme|u broja glasova i sudbini na{ih ~lanova, mi smo se opredelili za spas na{ih ~lanova, makar nemali nijedno poslani~ko mesto u parlamentu. Ta~no je da u srpskom narodu ima jo{ mnogo qudi koji jo{ uvek cene i po{tuju Milo{evi}a a ne vole Socijalisti~ku partiju, ali, mi smo se wihovih glasova unapred odrekli, neka glasaju za druge, ne moraju za nas. Za nas }e glasati samo oni koji nam veruju, pa makar to bilo samo pet, deset umesto hiqadu. Posle ovih izbora opet te{ka situacija u parlamentu. Socijalisti su dobili vi{e glasova nego 1992. godine. To je rekordna cifra ali ne ovoliko koliko su oni prikazali. Boqe rezultate su postigli jer je mnogo qudi izba~eno iz bira~kih spiskova. Oni su izbacivali qude za koje su pretpostavqali da }e glasati za neku drugu partiju. Zatim, ~itave generacije mladih qudi nisu upisivane u bira~ke sipskove. Hiqade i hiqade punoletnih mladih qudi vra}eno je sa bira~kih mesta jer nisu bili u bira~kim spiskovima. A to {to su pokrali u leskova~koj izbornoj jedinici i u pri{tinskoj izbornoj jedinici, to nikada niko ne}e ni zaustaviti. Tamo nismo mogli u dogovoru sa drugim, opozicionim strankama da pokrijemo sva bira~ka mesta, jer ima mnogo etni~ki ~istih naseqa gde ìve samo [iptari. Socijalisti su onda dopisivali onoliko koliko im treba. Prvo smo sabrali rezultate iz svih izbornih jedinica, posle leskova~ke i pri{tinske, kada su oni dodali koliko im treba poslani~kih mesta. Mi smo ih uhvatili u nekoliko navrata. Tamo gde su dobili 3.000 glasova dopisali su jedinicu ispred broja da bi dobili 13.000. Mi smo te dokaze odmah podneli i morali su da poni{te izbore. Na ponovqenom glasawu mnogo su se ~udili {to su dopisivali jedinicu, kada su na kraju brojke jednostavno mogli dopisati nulu pa da ne bude 3.000, 13.000 nego 30.000. Mi smo na ovim izborima dobro pro{li. Socijalisti su planirali da nas potpuno uni{te. Apsolutno su nas blokirali na dràvnoj televiziji. Punih pet meseci nijedne informacije nisu emitovali u televizijskom dnevniku sa na{ih redovnih konferencija za {tampu, koje drìmo svakog ~etvrtka. Tek pre dve nedeqe prvi put su to u~inili. Narod misli u ve}ini, ako nas nema na televiziji ko daje kvorum, pa se jo{ pitaju {to nas nema, kao da smo mi krivi {to nas nema na televiziji. Dali su nam samo ono {to nisu mogli izbe}i, na {ta su po zakonu bili obavezni. U krajwe neravnopravnim uslovima smo iza{li na izbore i u takvim uslovima postigli dobre rezultate. Vide}emo ako jednom socijalisti u takvim uslovima iza|u na izbore, da li }e imati vi{e od 5.000 glasova ukupno. Posle izbora Milo{evi} proklamuje vladu narodnog jedinstva. êmu vlada narodnog jedinstva? Pa da bi se opet izmanipulisale opozicione stranke. Nas ne}e mo}i, to je bilo jasno, ali su mogli neke druge. Mi smo po281
ku{ali neki dogovor sa opozicionim strankama, da se do~epamo mesta predsednika Skup{tine da bi bar tamo tretman svih stranaka bio isti. Nije uspelo, kupili su ~etiri poslanika iz nekih opozicionih stranaka i postigli su {ta su èleli. Ko je bio to, nismo mogli da na|emo. Bilo je indicija da su iz Demokratske stranke, jer demokrate nisu dozvolili da im mi drugi kontroli{emo wihove glasa~ke listi}e, iako je takav dogovor prethodno postignut. Postojala je i indicija da su to poslanici iz Nove demokratije. Bilo ko da je u pitawu, to svedo~i koliki je stepen nemoralnosti u Narodnoj skup{tini i kakvim se metodama socijalisti sluè. Milo{evi} je sazvao predsednike politi~kih stranaka, traìo od wih da u|u u vladu narodnog jedinstva. Mi nismo hteli ni na sastanak sa wime. Za{to? Sa jedne strane nam hapsi ~lanove, blokira nas na dràvnoj televiziji a onda }emo sa wime pregovarati. Drugi su jedva ~ekali da odu, ~ak i oni koji su 9. mart dràli protiv wegovog reìma. Jedva ~ekali i kao na krilima oti{li. Posle razgovora sa Milo{evi}em, po~e{e da ga hvale kako je duhovit, {armantan ~ovek itd. [ta je Milo{evi} uradio? Uz pomo} opozicije po~eo je da rastura opoziciju. Prvo je razbio DEPOS, oteo im Novu demokratiju. Da li je to u dogovoru sa Srpskim pokretom obnove ili ne, niko sada ne zna. Ali je ~iwenica da Srpski pokret obnove uop{te ne napada socijaliste. Pa je onda po~eo da razbija Demokratsku stranku, kao {to je to radio sa DEPOS-om u Saveznoj skup{tini. Pa je po~eo da rovari po Demokratskoj stranci, uzeo joj dva ~oveka, Radoja \uki}a i Radulovi}a. [to bi \in|i}u davali sada ministarska mesta, \in|i} se nudio da bude i predsednik Vlade. Poku{ali su da razbiju i Srpsku radikalnu stranku, nisu uspeli. Na{li su samo tri protuve u Saveznoj skup{tini. Srpski radikali se ne daju izmanipulisati, ne daju se obmanuti. Mi nismo nestrpqivi da se do~epamo ministarskih mesta. I kada smo bili u najboqim odnosima sa Milo{evi}em, mi nismo hteli u vladu sa socijalistima. Nikada to ne moè biti vlada narodnog jedinstva. Za{to? Zato {to socijalisti opet sve kontroli{u, a ovi iz do sada opozicionih stranaka samo im sluè kao pokri}e i ni{ta vi{e. Uvek im treba neko na koga }e posle svaliti krivicu za sve proma{aje, za svoje gre{ke. Sada su uzeli ovoga starca Avramovi}a za guvernera Narodne banke jer kada program propadne, on }e biti kriv, a ne socijalisti. Kako moè novi dinar ako oni sada planiraju tri milijarde maraka kao buyetski deficit? Ne moè opstati taj dinar. Evo, ve} je {ticung 1:7. A za{to vi wega napadate, druè [e{equ? Ba{ simpati~no zvu~i to druè. A za{to vi wega napadate? Ba{ zato {to taj Avramovi}ev program podrazumeva otpu{tawe najmawe 300.000 radnika, {to je sam Avramovi} izneo na televiziji. Oni planiraju otpu{tawe 600.000 radnika a mi smo izra~unali, ako se wegov program do kraja izvede u praksi, milion radnika }e ostati bez posla. A zbog ~ega vi? Trebali bi ovim odgovorom da budete zadovoqni.
282
Daqe, za{to nama treba vlada narodnog jedinstva? Nama treba vlada onih stranaka koje imaju skup{tinsku ve}inu. Ako ho}e neko u koaliciju sa socijalistima, to je wegovo pravo, ali svaka vlada, pa makar to bila najboqa vlada na svetu, mora da ima opoziciju, mora imati nekoga ko }e je kritikovati, ko }e je napadati, jer stalni skup{tinski napad je su{tina demokratije. Ne daj boè da vi{e bilo kada ìvimo u dru{tvu u kome nema me|ustrana~kih sukoba. Ne treba u narodu izazivati sukobe, nikada. Vi pripadate raznim strankama, mislim da niste svi koji ste ve~eras do{li. srpski radikali Ima vas iz Socijalisti~ke partije, ima vas i iz drugih opozicionih stranaka. Na{ je stav, stav srpskih radikala da je va{a strana~ka pripadnost va{a privatna stvar. ^lanstvo u strankama je za strana~ke skupove, za tribine, za strana~ke promocije i za izbore. Me|utim, u svakodnevnom obi~nom ìvotu to pitawe ne treba i ne sme se postaviti. Nema u svakodnevnom ìvotu sukoba zbog strana~ke pripadnosti. Stranke moraju neprekidno me|usobno da se sukobqavaju, jer to je uslov napretka. Tako se ra|a novi kvalitet. Mi srpski radikali jedno vreme smo bili mnogo è{}i u sudarima sa drugim opozicionim strankama nego sa socijalistima. I trebalo je tako. Za{to? Socijalisti su 1991. i 1992. godine vodili izrazito srpsku nacionalnu politiku, a ve}ina opozicionih stranaka nije. Mi smo ih zbog toga kritikovali, napadali. Setite se {ta je \in|i} pri~ao pre dve godine. Izrazito anacionalnu politiku je vodio. Nije nikoga interesovao srpski nacionalni interes, a sada je promenio stav od septembra. Mi smo to pozdravili. Nije na{ ciq da wega politi~ki uni{timo nego da ga nateramo argumentima da promeni politi~ki stav. Nama je drago {to je oti{ao na Pale uo~i onog najavqenog bombardovawa. Znali smo mi, dodu{e, ~im je \in|i} odlu~io da ide na Pale da ne}e biti bombardovawa. Ali, to je dobar gest. Setite se Ko{tunice, prvo je bio potpuno anacionalan, nije ga interesovala nacionalna politika. Kada se odvojio od Mi}unovi}a, jedno vreme je insistirao na ~isto srbijanskom separatizmu, za wega je Srbija bila do Drine. Onda se promenio i do{ao na srpske pozicije, posle Vens-Ovenovog plana. Mi smo to odmah pozdravili. Nama je bitno da se srpski patriotski nacionalni front {iri, a ne da se suàva. Da je bilo sre}e, jo{ 1991. godine sve bi stranke imale istu nacionalnu politiku; pa da smo svi jedinstveni u suprotstavqawu zapadnim silama, u borbi srpskih zemaqa a ovde da se sva|amo o socijalnim i drugim politi~kim pitawima. Kada je Vuk Dra{kovi} u zavr{nici predizborne kampawe opet po~eo da se zalaè za Veliku Srbiju, kada je po~eo da govori o Srbiji od Negotina do Knina, mi smo to odmah pozdravili. Mi bismo bili najsre}niji da se on vrati na onu politi~ku koncepciju sa kojom je krenuo, vremenu u kojem je napisao roman No`. Bez obzira {ta je me|u nama bilo, mi bismo pre{li preko svega, da se on samo vrati na srpski patriotizam. Me|utim, posle nas je mnogo razo~arao. [ta }e mu Vesna Pe{i}, {ta }e mu Gra|anski savez? [to je morao da poklawa poslani~ka mesta i Novoj demokratiji i Gra|anskom savezu, i Srpskoj liberalnoj stranci? Poklonio je devet poslani~kih mesta. Za{to? [ta se nas to ti~e, ako to wegova stranka trpi. Mi nemamo razloga da mu na tome zamerimo, ali nas ~isto qudski boli {ta
283
}e mu Vesna Pe{i}, za koju niko u srpskom narodu nije glasao, koja ne moè da dobije 100 glasova na izborima, samo muslimanske i hrvatske glasove po Beogradu, i to je sve. To mu nije trebalo. Sada {ta je, tu je. Na{a vrata su mu otvorena. Mi ho}emo saradwu sa svima koji drè srpski nacionalni front. Ali kada do|e do odstupawa od te politike mi }emo se obavezno sukobiti, pa kom obojci kom opanci. Ipak je do{lo do tog pribliàvawa po nacionalnoj osnovi pa nema mr`we u politici. Mr`wa je mnogo opasna, te{ka stvar. Bilo je mr`we izme|u opozicionih stranaka. Sada i kada se me|usobno kritikujemo, nema te mr`we. Jedni drugima kaèmo {ta imamo, ali posle toga su normalni odnosi, opet su te komunikacije izme|u nas koliko toliko pristojne. Kada se sretnemo u Saveznoj ili Republi~koj skup{tini ne sukobqavamo se, nego popri~amo, zajedno kafu popijemo, komunikacija je sada mnogo blaà. Ne bismo èleli da se bilo kada ubudu}e prolije srpska krv u nekim srpskim sukobima. Mi smatramo da nema tog problema u srpskom narodu koji se ne moè ~isto politi~kim i demokratskim sredstvima razre{iti. Narodu treba pruìti {ansu da se izjasni na izborima. Kako narod glasa, tako }e nam biti. Narod je hteo ovog puta opet socijaliste. Sada {ta je tu je. Na nama je da strpqivo ~ekamo do slede}ih izbora, da ube|ujemo narod da nije dobro da glasa za socijaliste. Ako mi nismo dovoqno ubedqivi, ko je nama kriv? Kada }e srpski radikali do}i na vlast? Onda kada ubedimo srpski narod da smo po{teniji, pametniji, objektivniji, sposobniji od postoje}e vlasti. Ako nismo u stawu da narod u to ubedimo, ko nam je onda kriv? Sve dok verujemo da smo jednog dana u stawu da narod ubedimo, mi }emo se baviti politikom. Ako zakqu~imo da nismo u stawu da narod ubedimo, onda treba da prestanemo da se bavimo politikom i da na|emo ne{to u ~emu smo boqi. To je smisao na{eg politi~kog anga`mana. Mi bismo èleli da uspe program stabilizacije i novog dinara. Ali, kako moè kada oni planiraju deficit od 3.000 maraka. Ne moè. Mi to ekonomskim argumetnima oborimo. A oni }ute. Za{to? Zato {to nemaju protivargumentaciju. Oni narod uquqkuju u iluzijama. [ta je smisao ove nov~ane operacije? Odmah posle izbora su vi{estruko pove}ali porez, posebno seqacima i privatnicima. I sada kada uvedu novi dinar, stabilnost }e mu ~uvati jo{ neko vreme da bi naterali privatnike i seqake da posledwe devize iz svojih rezervi mewaju za taj dinar, jer sada drugih prihoda nema. U ovo doba godine nema sa wiva bilo {ta da se uzme i da se plati porez. Kada pro|e pla}awe poreza, onda }e po~eti opet da {tancuju nove dinare i brzo }e im opadati vrednost. Oni bi jednu milijardu maraka da izvuku iz narodnih slamarica, dodatnu milijardu maraka i verovatno da ih po{aqu u druge, zapadne zemqe. To je smisao tog programa. Pitajte koga god ho}ete seqaka koliko mu je sada odrezano da plati porez. Kako da plati? Nema kako da plati nego da daje zalihe i da mewa devize za nove dinare. Nema drugog na~ina. Sada su ugasili oko 50.000 privatnih firmi jer qudi ne mogu da plate taksu. Ali, plati}e oni koji imaju, da}e i zadwe rezerve za svoju firmu da mogu bar kako tako da posluju. I to }e pla}ati onako {to }e oni koji imaju da zamene za novi dinar,
284
platiti novim dinarom, a posle }e novi dinar po~eti da pada. Kada smo kazali da se u vi{e rata pla}aju porezi preko ~itave godine (a to smo traìli jer smo znali, ako se odredi cena pla}awa oni moraju duè da odrè taj novi dinar, jer }e im biti obezvre|en dinar, pa }e qudi lako da plate porez), oni su odbili. A se}ate se, kada je vo|ena debata u Republi~koj skup{tini oko tih poreskih zakona, samo su srpski radikali sedeli na svojim mestima da bi glasali protiv, da bi se izborili za obarawe tih poreza. Naàlost, druge opozicione stranke nisu bile tako zainteresovane. Oni su zainteresovani onda kada je re~ o nekim funkcijama. Me|utim, kada je re~ o seqacima, kada je re~ o privrednim temama, time ne mogu da se zamaraju. To je lo{a osobina u politici. Mi, srpski radikali, bilo koje pitawe da je na dnevnom redu imamo {ta da kaèmo. I kada god se sazove Skup{tina, mi se pripremamo. Nismo mi pametni ro|eni nego smo vredni, pripremamo se, ~itamo, konsultujemo stru~wake. Nalazimo slabe ta~ke da bismo kritikovali, da bi zakoni bili boqi. U tome je su{tina na{ih politi~kih nastupa. Koja je razlika izme|u srpskih radikala i Socijalisti~ke partije Srbije? I jedni i drugi se borimo za vlast i to je su{tina politike. Svi koji se bave politikom, bore se da bi osvojili vlast, tu nema nikakvih dilema. Me|utim, razlika je u motivima. Socijalisti se bore da sa~uvaju vlast, da bi mogli i daqe da koriste velike privilegije. Videli ste to u Saveznoj skup{tini, kolike su samo privilegije u platama, od automobila, od slu`benih stanova, itd. A korupcija cveta na sve strane. Socijalisti se bore da sa~uvaju vlast, a radili bi isto. A mi, srpski radikali, se ne borimo da bi osvojili vlast radi li~nog i grupnog boga}ewa. Nas to ne interesuje. Mi se politikom bavimo radi li~ne i grupne slave; da bismo uspe{no sluìli svom narodu, pa da se za 50 ili 100 godina pri~a, da se kwige pi{u, kako smo bili dobri, pametni, uspe{ni, {kolovani, kako smo verno sluìli svojoj otaybini. Zato idemo na dugu stazu. Kakva je razlika izme|u nas i drugih opozicionih stranaka? Govorili smo mnogo o tome. Ima jo{ jedna stvar: i jedni i drugi smo pregovarali sa socijalistima. Ali mi kada smo pregovarali sa socijalistima, kada smo se me|usobno sukobqavali, mi smo uvek imali u vidu vi{i narodni interes.
XLIX Tribina Srpske radikalne stranke MUSLIMANI NISU UGRO@ENI

Novi Pazar, 26. mart 1994. godine Po{tovani gra|ani starog Rasa, imam veliku ~ast da ispred Op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke Novi Pazar otvorim ovaj javni skup srpskih radikala. Koristim priliku da pozdravim uvaène goste: saveznog
285
poslanika Milana Veselinovi}a; predsednika Okru`nog odbora Srpske radikalne stranke za Ra{ku oblast, dr Panteliju Mili~i}a, republi~kog poslanika Aleksandra Stefanovi}a, republi~kog poslanika Acu Gaji}a, najmla|eg republi~kog poslanika Stevu Dragi{i}a i gospodina vojvodu [e{eqa, predsednika Srpske radikalne stranke svih srpskih zemaqa, kao i potpredsednika Srpske radikalne stranke Tomislava Nikoli}a. Pozivam sve prisutne da minutom }utawa odamo po{tu bra}i i sestrama koji su poginuli bore}i se za srpske zemqe. Milan Veselinovi}: Uvaèni skupe, dame i gospodo, koristim priliku da ispred srpskih radikala pomenem bra}u i sestre koji su danas imali smelosti da do|u. I daqe poku{avaju da ometaju demokratske skupove. Wima ovo nije prvi put, wima je ovo po ko zna koji put, bez obzira kojoj stranci pripada, bitno je da se zove Srbin. To su ~inili i predsedniku Borisavu Jovi}u, to su ~inili i Vuku Dra{kovi}u, to su ~inili i nama. Danas mogu samo da zvi`de na nas i drugo ni{ta. Bra}o i sestre, kao va{ sugra|anin koristim priliku da u kratkim crtama prikaèm postoje}u ekonomsku situaciju u ovom na{em kraju, u starom Rasu. Jo{ od sedamdesetih godina pa na ovamo traje tendencija opadawa srpskog naroda. Na ovom prostoru je uvek vr{ena diskriminacija srpskog naroda. Ukoliko se ovako nastavi na ovom podru~ju i ukoliko vlasti iz Beograda ne budu nas razumele, desi}e nam se da mo`da za 5-10 godina ovde Srba i ne bude. @ivotni opstanak Srba }e biti u pitawu. Sa ove govornice, gospodo prisutni, u vi{e navrata muslimansko Nacionalno ve}e na ~elu sa Ugqaninom, svim mogu}im re~ima je vre|alo srpski narod i dràvu Srbiju. Govorili su da }e ovo biti posebna dràva, ovo je Turska, ovde se pevalo Od Jadrana do Irana bi}e zemqa muslimana. Sve je to pevano ovoj dràvi na vlasti. Sve su to Srbi stoi~ki podneli. Se}ate se sami manifestacije SDA u Pazaru, kada smo se vi{e ose}ali da smo u Iranu nego u Novom Pazaru. I danas, gospodo, jedan deo tih qudi koji u svojim glavama nose samo jedno, a to je fanatizovan islam, ne mogu da podnose da na ovom prostoru ìve i drugi i da moraju demokratski podneti istinu. Ti ekstremisti zaboravqaju {ta zna~i za vaskoliko srpstvo, za srpski narod, stara Ra{ka i Kosovo i Metohija. Oni zaboravqaju da je cela srpska kultura, civilizacija, istorija ba{ na ovim prostorima, i na Kosovu i Metohiji. Zaboravqaju da se srpski narod oslawa na dve noge, te dve noge su jedna Sanyak i jedna Kosovo i Metohija. Pa da li }e iko, da li }e ikada i jedan Srbin dozvoliti da ostane bez jedne ili druge noge? Ne, to se nikada ne}e desiti. Gospodo muslimani, ja vam poru~ujem da Srpska radikalna stranka kao jedina demokratska snaga sa delovawem u starom Rasu ne}e ~initi ono {to ste vi ~inili Srbima. A setimo se pro{losti, jo{ 1920. godine kada je Novi Pazar osloba|an. Setimo se 1941. godine, kada je mnogo muslimana do~ekalo Hitlerove vojnike i tada 1945. godine. Setimo se ovog rata protekle tri godine, kada je rat po~eo sa Hrvatskom, da su oni odmah...
286
Tomislav Nikoli}: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Srbija je pre nekoliko dana dobila novu Vladu. Sude}i po sastavu te Vlade i sude}i po tome {to su u wu u{li komunisti, koji nisu na ovim izborima osvojili nijedno poslani~ko mesto, izgleda da se ni{ta boqe ne pi{e. Izgleda da se ni{ta boqe ne pi{e u mnogim oblastima kako u privredi, tako u politici. Izgleda da }emo imati jo{ mnogo muka da ovu na{u Srbiju odbranimo ovoliku kolika je i da od we na~inimo Veliku Srbiju, za {ta se zalaè Srpska radikalna stranka. Nemamo mi mnogo poverewa u komuniste ili socijaliste, da znaju kako to izgleda re{ewe srpskog nacionalnog pitawa. Oni su dozvolili da ovu na{u zemqu sa svih strana napadnu neprijateqi i izdajnici, da otkidaju deo po deo ovih na{ih teritorija a da sve to prolazi neka`weno, da se na sve to `muri. Da se odràva neki prividni red po ulicama uz stotine na{ih mladih milicionera, uz stotine mladih vojnika. Jednog dana ~ini mi se, ako ovako nastavi i ako ~ovek moè dovoqno crno da gleda u budu}nost, osta}e nam na tim na{im teritorijama od na{eg ìvqa samo na{a milicija i na{a vojska. Jo{ uvek nije kasno, jo{ uvek ima vremena. Ne sme vi{e da se dozvoli da bujaju separatizmi. Ne smeju vi{e da se hrane. Moraju da se seku u korenu. Mora taj narod koji misli da se okrene protiv Srba da se suo~i sa istinom, {ta ga ~eka ako se okrene protiv Srba. Ne moèmo mi tiho da izgubimo srpske teritorije. [ta to zna~i dozvoliti 15-20 godina da se razvijaju separatizmi nacionalnih mawina i da se Srbija svede na teritorije Beogradskog pa{aluka. Treba jasno i odlu~no staviti do znawa da nema cepawa Srbije, da je Srbija dràva svih gra|ana koji u woj ìve i da ima mesta za sve one koji po{tuju ovu dràvu, koji po{tuju wen ustav, wene zakone, wene organe legitimno izabrane da ima mesta za sve one koji se popisuju na popisu stanovni{tva, da ima mesta za sve one koji se mobili{u i odlaze u vojsku, da ima mesta za sve one koji se mobili{u i odlaze u rat kada to Srbija od wih zatraì i da ima mesta za sve one koji po{tuju ustavni poredak, red i mir u ovoj zemqi. Za druge nema mesta. Drugima ne treba dozvoliti da nas komadaju, da razaraju srpsko nacionalno bi}e. Da im napravimo ekskurzije da pro{etaju malo po ovim krajevima gde su muslimani ratovali protiv Srba, da vide kako izgledaju sru{ene i popaqene ku}e. Samo oyaci {tr~e. Ku}a je jaka i stabilna gra|evina, ako se sru{i oyak je jako nestabilan, ostaje da {tr~i kao da opomiwe. Ni vrata vi{e niko ne otvara na tim ku}ama, samo vetar ili psi kada nai}u u avliju. Da vide {ta ih ~eka ako krenu na srpsku dràvu, pa neka krenu ako su toliko ludi i ako neko moè toliko da ih zaludi verski, da ih okrene protiv nas. Nema drugog re{ewa, bra}o. Niko nam ne bi oprostio da idu ovako mladi, ovako jaki, ovako spremni da po~nemo da prodajemo srpske teritorije. îje teritorije prodajemo? Pa nismo ih mi stekli, nego smo ih nasledili od prethodnika koji su umeli da ih ~uvaju. [to mi ne bi umeli da ih ~uvamo? [to mi ne bi umeli da se obra~unamo sa bandama, a da priznamo sve one koji èle sa nama da ìve. Kome su Srbi u~inili zlo ako je Kosovo dràva u kojoj ìvi srpski narod koji je nau~io da trpi zlo, ali ne moè to trpen spa{en, da ide u beskraj, ne moè da ide u poniàvawe, ne moè da Novi Pazar bude neoslobo|en grad.
287
[ta radi aktuelna vlast? [ta rade na Kosovu i Metohiji? [ta rade u Ra{koj oblasti? [ta rade na severu, gde je ve}ina op{tina naseqena Ma|arima? Kada god ih prozovemo za skup{tinskom govornicom, oni se na|u uvre|eni. Ima li to smisla, samo oni ne smeju to da nam kaù, a mi vidimo {ta se radi. Mi imamo dokaza za sve. Kako }emo da sa~uvamo Kosovo i Metohiju? Kako }emo da sa~uvamo Ra{ku oblast bez ìvih Srba koji tu ìve? Kao da }e iz Kragujevca da dolaze da pomaù onima koji su se doselili. Ne}e da imaju zaposlewe, imaju miran ìvot gde ne strahuju od kom{ija, imaju sve ono {to dràva obezbe|uje onima koji priznaju dràvu. To nema nigde u svetu. Nijedna dràva u svetu nije toliko blesava da dozvoli sebi da joj oni koji ne po{tuju dràvu vode politiku. Mi smo optuìvali vlast, ne zato {to mi imamo ne{to protiv wih, nego smo èleli da ih podstaknemo da urade ne{to pametno, da urade ne{to korisno {to }emo prvi podràti. Veliki je politi~ki sukob izme|u Srpske radikalne stranke i Socijalisti~ke partije Srbije, izme|u nas, srpskih radikala i predsednika Srbije Slobodana Milo{evi}a. Neka se vrati na politiku koju je vodio 1991. godine, mi }emo mu prvi pomo}i. Mi odmah zaboravqamo na sve {to nam je u~inio pro{le godine. Zaboravqamo i na hap{ewa, i na progone i na neosnovane optu`be, na sve kada je srpstvo u pitawu. Sa svakim ko èli da pomogne Srbiji ho}emo da sara|ujemo, i od toga ne traìmo za sebe nikakvu korist. Pomognemo i vratimo se opet u opoziciju. Mi smo pomagali Srbe u krajinama, Srbe u Republici Srpskoj i ne traìmo zbog toga` nikakvu vlast. To je bila na{a obaveza. Mi }emo pomo}i i u Ra{koj oblasti i na Kosovu i Metohiji. Samo neka krene, kada bi dao Bog da krene. Ne treba nam vlast, dosta su nam ~etnici. To {to smo mi nau~ili u ovom ratu, to nikada niko ne}e mo}i da nau~i. Rat najvi{e mrze oni koji su u wemu u~estvovali, oni koji ga posle dugo sawaju. Ali ako mora da se ratuje za srpstvo i za srpske teritorije, eto nas prvih. Mi ostavqamo i porodice, i imawe, i fabrike i sve. Nikome nije vi{e stalo do mira nego nama, koji smo u~estvovali u ratu. Ali taj mir mora da bude apsolutno pravedan. To mora da bude stvarni, a ne prividan mir. Ne moè to da bude mir uz hiqadu milicionera. Nije to mir, to je ropstvo, to je zato~eni{tvo. ti su qudi upla{eni zato {to {tite ono malo Srba {to je ostalo. Nama treba srpski ìvaq u Ra{koj oblasti, na Kosovu i Metohiji. Da bi se vratio, potrebni su ekonomski uslovi i treba mir i bezbednost gra|ana. To je tako prosto da ne moè prostije da bude. Tamo vlast ne moè da postavqa na otvorena mesta za na~elnike okruga za ve}inu op{tina pijanice, korumpirane qude, qude koje mogu da kupe muslimani ~ime god ho}e. Trebaju nam iskreni i po{teni qudi. Qudi iz naroda. Ali, Srbiji je vaqda ve} vreme kona~no da se sva usredsredi da vrati srpsko stanovni{tvo. Mogu to da budu i novi qudi. Koliko ima sada qudi u Srbiji koji jedva sastavqaju dan sa danom. Ne moraju to da budu qudi sa ovih terena. Ima mnogo neraseqenih qudi. Srbi moraju da nasele ove teritorije pod hitno. Evo ova populacija, evo ovi koji vole da imaju {to vi{e dece, kojima je to zadatak, evo wih }e sada da prebroje vrlo lako. Ali jo{ dok smo mo}ni,
288
i jo{ da nas ima, i jo{ da smo slo`niji u tome da ostvarimo taj ciq i da sa~uvamo ove teritorije. Prazne teritorije bez srpskog ìvqa te{ko }emo da o~uvamo. Tu }e samo da gine milicija i vojska, no}u u zasedama. Ovde }e da se odvija kriminal najgore vrste, {verc najgore vrste, ovde }e da se mnoè strani predstavnici, strani zastupnici da kroje politiku, da ih u~e kako }e da dobiju teritorije. Ako srpska vlast nastavi to da pre}utkuje, ako nastavi pred time da `muri onda nam ne}e vredeti bez nekog te{kog rata nikakvi politi~ki potezi. Mi upozoravamo srpsku vlast jo{ uvek je vreme za politiku, jo{ uvek ima mnogo ìvqa muslimanskog i {iptarskog koji bi mogao da se vrati u okviru Srbije u ìvot kakav Srbija nudi svim svojim gra|anima. Kada bude kasno, onda }emo imati rat. Hvala najlep{e. Aleksandar Stefanovi}: Ko je spre~io da Srbi ostvare kona~nu pobedu na prostorima biv{e Bosne i Hercegovine i na teritoriji dana{we Republike Srpske? U posledwih godinu i po dana nije falilo ni 48 sati da Srbi u|u i u Tuzlu, i u Srebrenicu, i u @epu, i u Gora`de, i u Sarajevo, i u Mostar. Me|utim, uvek su bili spre~eni od nekoga od ovih, kako ih je neko nazvao ovde, pa{a iz Beograda, ili velikih biznismena koji su dolazili sa Zapada, iz Londona, Bona ili Wujorka. Me|utim, Srpska radikalna stranka od samog svog osnivawa èli ga srpski narod bude u sastavu jedinstvene srpske dràve koja }e umeti da za{titi svoje granice, od onog trenutka kada budemo uspostavili dràvnost na tim prostorima. Nadamo se da }e taj dan uskoro do}i. Srbi su u biv{oj Republici Hrvatskoj osvojili veliki deo teritorija. Te teritorije danas drè Srbi, na wima se odvija srpska vlast i nadam se da }e ostati u srpskim rukama. U Republici Srpskoj Srbi drè prostor koji je pripadao Srbima i pre izbijawa sukoba u biv{oj Republici Bosni i Hercegovini. Smatramo da }e Srbi zadràti sve u ratu odbrawene teritorije. Stevo Dragi{i}: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, pro{le nedeqe mogli ste da ~ujete novi program nove Republi~ke vlade i kritike koje je uputila Srpska radikalna stranka na ra~un tog programa. Nama su najvi{e zasmetale tri stvari u tom programu. Prvo, {to je gospodin Marjanovi} rekao da }e se wegova Vlada zalagati za pravedno re{ewe za srpski narod u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini. Po nama je najpravednije re{ewe da se taj narod ujedini sa nama ovde u Srbiji, da svi zajedno ~inimo jedinstvenu srpsku dràvu u jednoj Srbiji, a oni i zate fraze o pravednom re{ewu kriju svoju nameru da Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu ostave pod usta{kom i muslimanskom vla{}u. Wima ne odgovara ujediwewe. Pou~eni su sa proteklih izbora u Republici Srpskoj Krajini, gde je Srpska radikalna stranka osvojila 16 mandata, a stranka koju je proteìrala Socijalisti~ka partija Srbije nije osvojila ni dva poslani~ka mandata. Oni znaju da na izborima u jedinstvenoj srpskoj dràvi ne bi osvojili vlast, ve} da bi na vlasti bila ili Srpska radikalna stranka ili koalicija Srpske radikalne stranke sa nekom drugom patriotskom strankom. Znaju da bi vlast izgubili i da bi se videlo sve {to su oni radili u proteklom periodu, sve one kriminalne afere i sve ono {to su radili na {tetu srpskog naroda.
289
Gospodin Marjanovi} je tako|e rekao da }e se nova vlada zalagati za pravedno i stru~no informisawe. Ne zna~i to da }e Radio televizija Srbije postati kona~no vanstrana~ka informativna ku}a, ve} zna~i da }e Socijalisti~ka partija Srbije kona~no pod svoju kontrolu staviti sva sredstva javnog informisawa u zemqi. Da }e pod svoju kontrolu staviti lokalne radio stanice, lokalne televizijske stanice, sve novine, sve ono ~ime bi u prvo vreme Srpska radikalna stranka mogla da dopre do javnog mwewa i do svojih glasa~a. Oni to moraju da urade jer su na proteklim izborima apsolutno bojkotovali na{u stranku na dràvnoj televiziji, ali je na{ predsednik gostovao na 64 lokalne radio stanice i tako uspeo da do|e do na{ih bira~a. Ovog puta oni to ne}e da dozvole i radi}e na tome da sve lokalne medije podvedu pod svoju kontrolu. I ono {to nas je najvi{e zabolelo u ovom programu, to je {to gospodin Marjanovi} kaè da se obrazovawe mora {to pre osloboditi na nacionalnoj osnovi. To zna~i da na{a deca u budu}nosti vi{e ne}e u~iti srpsku nacionalnu istoriju. A vi dobro znate {ta bi zna~ilo za srpski narod da nije znao svoju nacionalnu istoriju i da nije znao svoje obi~aje dok je bio pod turskom okupacijom. [ta bi zna~ilo za vas na ovom podnebqu da ne znate svoje srpske obi~aje i da ne po{tujete pravoslavnu veru. [ta bi zna~ilo za vas da ne znate ko je bio car Du{an i {ta je bilo 1389. godine. Vi bi za godinu dana, mo`da preterujem, mo`da za vi{e, postali muslimani. Izgubili bi nacionalni identitet i postali bi muslimani. Vi se ne biste borili za svoju nacionalnu stvar, izgubili biste nacionalni ponos. E, to je jedna od zamisli Vlade Republike Srbije i po~etkom vladavine ove nove muslimanske yamahirije, a u svemu tome srpski narod koji ìvi na Kosovu i u Ra{koj oblasti najvi{e ispa{ta i mora da se iseqava sa svojih ogwi{ta u druge etni~ki ~iste srpske prostore. Nemamo mi ni{ta ni protiv muslimana, ni protiv [iptara, ni protiv Ma|ara, niti protiv bilo koje nacionalne mawine. Za nas su svi oni gra|ani Srbije ukoliko po{tuju prava i zakone ove dràve, ukoliko po{tuju Srbiju kao svoju dràvu. Ali svaki onaj koji èli da otcepi deo srpske teritorije na{ je neprijateq, bio on musliman ili Srbin. Za nas su neprijateqi svi oni koji rade protiv srpskog nacionalnog interesa, koji èle da odvoje bilo koji deo srpske teritorije. Bilo Kosovo, bilo Ra{ku oblast, bilo deo Vojvodine, bilo Republiku Srpsku ili srpske zemqe u Hrvatskoj. Srpska radikalna stranka od po~etka ima jasan stav po tom pitawu i nikad ne}emo promeniti svoj stav. Dok je radikala i dok je srpskih ~etnika, srpski narod moè ra~unati na na{u pomo} gde god da je ugroèn. Mi smo to pokazali delom, prvi dobrovoqci koji su iz Srbije krenuli bili su ~etnici. Vi se se}ate {ta je bilo u Borovom selu, u Boboti i drugim selima u biv{oj federalnoj jedinici Hrvatskoj. Isto to }e se desiti ako krenu muslimani i [iptari na Kosovu, isto tako }e, bez obzira na to da li dràvna vlast podràva borbu Srba na tim srpskim predelima, srpski ~etnici ponovo uzeti oru`je u ruke i krenuti da brane svoj narod. Ne}emo dozvoliti da ponovo neki izdajni~ki generali, kao {to je bilo u Hrvatskoj, manipuli{u na{om vojskom, ne290
go }emo jasno znati da je to sve srpsko i da mora da bude oslobo|eno i da svaka srpska ku}a mora da bude za{ti}ena. Jer to je srpska dràva. Sada u Vojvodini dolazi do izraàja ma|arski separatizam. I Ma|ari u op{tinama gde su u ve}ini po~iwu da sprovode svoje separatisti~ke programe. Oni u skup{tinama op{tina ne vode sednice na slu`benom srpskom jeziku nego na Ma|arskom, tako da su na{i odbornici Srbi prinu|eni da na|u prevodioca u svojoj sopstvenoj dràvi. Nazive mesta i gradova ispisuju na ma|arskom jeziku, ali to nije prevod sa srpskog jezika, ve} su to neki izmi{qeni ma|arski nazivi. Tako u op{tinama gde su oni u ve}ini, na severu Vojvodine, prakti~no imamo instrumentalizovanu ma|arsku vlast. Prakti~no, granica izme|u Jugoslavije i Ma|arske postala je formalna samim tim ~inom. A reìm u Beogradu to sve gleda kroz prste. Radikali su u Skup{tini to javno rekli i mo`da je veliki deo vas mogao da slu{a replike izme|u gospodina Nikoli}a i Radovana Pankova, ba{ povodom tog pitawa o ma|arskom separatizmu u Vojvodini. Kada su oni dozvolili ma|arski separatizam u Vojvodini, kako moèmo biti sigurni da ne}e dozvoliti i muslimanski separatizam u Sanyaku, i {iptarski separatizam na Kosovu. Ve} je objavqena karta podele Kosova koju je objavila Srpska akademija nauka i umetnosti, koja je dràvna institucija. To je ve} skoro zvani~an dokument. Po tome, Kosovo treba da bude podeqeno izme|u Srbije i [iptara na Kosovu, pri ~emu samo jedan neznatan deo srpskih op{tina u Kosovu treba da pripadne Srbiji, a sve ostalo treba da pripadne [iptarima. Sada dajem re~ predsedniku Srpske radikalne stranke svih srpskih zemaqa, vojvodi dr Vojislavu [e{equ. Dr Vojislav [e{eq: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, kada smo pre nekoliko dana po~eli da planiramo promociju Srpske radikalne stranke u Novom Pazaru, na{ op{tinski odbor je traìo da se promocija drì kod Petrove crkve. Kaù, tamo najvi{e Srba ìvi, okupi}e se nekoliko hiqada qudi, tamo }e to biti najboqe. Mi smo rekli ne. Mi ho}emo u centru srpskog Novog Pazara. Lako je srbovati tamo gde su Srbi u ve}ini. Treba i tamo gde su Srbi u mawini i gde su najvi{e ugroèni. Bez obzira, neka bude 10, 15 Srba na na{oj promociji, dovoqno je. Danas vas ima mnogo vi{e ovde. Do{li su najhrabriji. Do{li su oni koji se nisu bojali da se probiju kroz onu ruqu napoqu. Ali, danas je za nas glavna promocija onaj skup napoqu. Ono je promocija Srpske radikalne stranke, onih 10.000 muyahedina napoqu, koji bi da otcepe ovaj deo srpske zemqe. Mi smo wih opet prozvali da se eksponiraju, da pokaù svoje pravo lice, da pokaù da se nisu primirili. Po~etkom avgusta 1990. godine imali smo promociju na{e stranke u Malom Zvorniku. Nekoliko hiqada muslimana je do{lo iz Velikog Zvornika, sa druge strane Drine, iz Bosne u Mali Zvornik. Tamo su tako|e arlaukali, kamewem nas ga|ali, neke smo razjurili motkama na licu mesta. Dobacivali nam, vre|ali nas, psovali a onda do|e vreme da u Zvorniku nijednog muslimana nema.
291
Tako na \ur|evdan 1991. godine sa srpske Romanije iz Novakove pe}ine, gde sam bio na \ur|evdanskom uranku, kada sam si{ao u Sarajevo opet se ruqa digla kao ovde. Bilo ih je 20.00 u centru Sarajeva na nekom mitingu, pretili su da }e me zaklati, da }e me obesiti, da }e me ubiti. A vidite kako sada prolaze u Sarajevu, ima li ijedna ~itava ku}a u Sarajevu. Poseban motiv sam imao da do|em ovde u srpski Novi Pazar. ûo sam da neki muslimani ovde pevaju pesmu: Mene mori samo jedna èqa da zakoqem vojvodu [e{eqa. Evo, ja sam do{ao pa da vidim ko }e da me zakoqe. Ne ~uva nas policija, nego ~uva onu ruqu tamo. Mi imamo dovoqno snage da se sa wima obra~unamo. Mi samo ~ekamo da oni prvi metak ispale. Mi smo muslimane na vreme upozoravali. Zvali smo se kao stranka Srpski slobodarski pokret u februaru 1990. godine, kada smo znali da dolazi do cepawa Jugoslavije. Jedino smo mi znali da sa Hrvatima i Slovencima nema zajedni~kog jezika. Pa su nam stranku zabrawivali, pa nas progonili, pa su nas hapsili, ali mi smo izrasli u najja~u opozicionu stranku. Napisali smo apel muslimanima, Srbima muslimanske veroispovesti. Taj apel je po~eo re~ima: Bra}o muslimani, ne dajte da vas Hrvati opet prevare i iskoriste za svoje ciqeve i da ginete za wihov ra~un. Ne dajte da vas manipuli{u druge sile. Ne dajte da vas neko gura u rat protiv pravoslavnih Srba. Mi znamo ko su muslimani. Muslimani su biv{i Srbi koji su u vreme turske okupacije pre{li na tursku veru. Ne}emo mi da osu|ujemo dana{we muslimane {to su wihovi preci pre{li sa hri{}anstva na islam. Me|utim, mi ih upozoravamo da se ova dràva zove Srbija i da je to pre svega dràva srpskog naroda. Mi nikoga ko ne èli da bude Srbin ne}emo terati da bude Srbin. Srpstvo je toliko veliko i mo}no da nam ne treba niko ko svojom voqom nije Srbin i ko se ne ose}a Srbinom, ko iznutra svim srcem nije Srbin. Mogu muslimani da se smatraju ~im èle, muslimanska nacija ne postoji. Ne moète nikakvom sociolo{kom teorijom dokazati weno postojawe. Ali kako }e oni sebe zvati, muslimanima, Japancima, marsovcima, to je wihova stvar, mi se u to ne me{amo. Mi od wih samo traìmo da budu lojalni dràvqani, da po{tuju zakone, da ìve mirno, da se okanu oru`ja, da sluè vojsku, da ispuwavaju sve obaveze kao dràvqani Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. To je jedina opcija. To sada poru~ujemo i muslimanima starog srpskog Rasa i Novog Pazara i Sjenice i Tutina, i drugih mesta gde ih ima najlep{e vam je da sa mirom ìvite. Pretpostavqam da ih ima i ovde, da se na{lo i nekoliko muslimana koji su do{li na ovaj na{ skup. To je lepo od wih. Treba da znaju kakav je stav srpskih radikala. Mi ne èlimo rat. Mi smo to poru~ivali i bosanskim i hercegova~kim muslimanima. Nama nije do rata. Mi znamo {ta rat zna~i, da rat nikome ni{ta dobro nije doneo, da rat donosi razarawa, smrt. Da nam u ratu ginu najboqi, da ginu deca. Da nam trebaju godine i godine posle rata da se oporavimo. Mi smo ih ube|ivali. Iz Beograda je Izetbegovi}u nu|eno da Bosna i Herce292
govina ostane u sastavu ve} skra}ene Jugoslavije, kao ravnopravna federalna jedinica. Izetbegovi} je prvo prihvatio, pa se onda po nagovoru Amerikanaca predomislio jer su mu obe}ali nezavisnost sa Zapada. Mi smo mu govorili da nema ni{ta od nezavisne Bosne, da to nikada ne moè biti. On je poslu{ao one sa Zapada. Ali Zapad ne}e da do|e da krvari za muslimane ni u Bosni, niti }e do}i ovde, niti }e do}i na Kosovo. âk i da udare iz vazduha, niko jo{ avijacijom rat nije dobio. A da bi se srpski narod na zemqi pobedio treba najmawe milion vojnika. Tih milion vojnika nema ko da po{aqe i ne}e niko. I to treba svi da znaju. [ta je posledica rata u Bosni? Posledica je to da su muslimani sabijeni u jedan deo Sarajeva, u Sjenicu, u Tuzlu, u Maglaj, Zavidovi}e, jedan deo Mostara i to je sve. Ku}e izgorele, mnogi izginuli. Ne moè se protiv ja~eg u rat tako lako, ne moè. Kakve su imali uslove da vode rat? Nikakve, izme{ani svuda sa Srbima, Srbi su vi~ni ratu. Ako ni~em drugom nisu vi~ni, vi~ni su ratu. Muslimani su taj rat izgubili. Odavde je bilo najvi{e najekstremnijih muslimana u ratu u Bosni. Koliko ih je izginulo to najboqe vi znate. Koliko ih je izginulo tamo u ratu? Oni koji su ovde najvi{e pobuwivali muslimane, gde su? Oti{li u Tursku, oti{li u Nema~ku. Gde su oti{li ovi poslanici iz Skup{tine Srbije, sa kojima smo zajedno sedeli u klupama, kako se zvao onaj najekstremniji me|u wima? Oti{ao je u Tursku. Gde su ostali, nema ih ovde. Kaù: o, bra}o muslimani, u boj, u boj, pa se oni povuku, odnesu pare, a ovi ostali neka ostanu da ginu. Ako im je do pogibije, eto im lepo {iroko poqe pa da vidimo ko je ja~i. Da vidimo kom obojci a kom opanci. Ali boqe prethodno da jo{ malo pogledaju na televizijskim ekranima kako izgledaju slike spaqenih sela, poru{enih gradova, pa i poru{enih yamija, da vide kako to izgleda, {ta rat donosi sa sobom. Pa ako èle i ovde wihove ku}e da budu u plamenu, ako èle i ovde poru{ena sela, lepo neka se dignu na ustanak, pa da to pitawe razre{imo na taj na~in. Mi ne èlimo da do toga do|e, mi ih na vreme upozoravamo. Mi smo muslimanima najve}i prijateqi zato {to im uvek unapred kaèmo {ta ih ~eka ako odu stranputicom. To smo im reli u Bosni, nisu poslu{ali. To smo rekli u Hercegovini, nisu poslu{ali. To sada kaèmo ovde u staroj srpskoj zemqi Ra{koj. Boqe vam je s mirom, uludo ne gubiti glave, uludo ku}e da vam se ne ru{e, da imaju deca gde da vam ìve, da moète biti gra|ani poput svih ostalih. Pravoslavni Srbi nikada nikoga nisu ugroàvali zato {to je druge veroispovesti, zato {to ima drugu ideologiju. Srbin je uvek svakoga po{tovao, u ni~iju se veru nije me{ao i to i sada Srbi nastavqaju. Ko ugroàva Rumune niko. Ko ugroàva Slovake niko. Ko ugroàva Bugare neki dan smo bili u Boslegradu, pre toga u Dimitrovgradu niko. Ko ugroàva Ma|are niko. Ko ugroàva muslimane? Je li neki musliman ugroèn? Nije. âk imaju ovde i vi{e privilegija nego Srbi. Koji je musliman stradao? Samo onaj za koga je dokazano da je {vercovao oru`je ili da je ilegalno posedovao oru`je. Posedovawe oru`ja je ka`wivo po zakonu. Ako muslimani izaberu ratnu op293
ciju, ima 30.000 ~etnika ~lanova Srpskog ~etni~kog pokreta Srpske radikalne stranke prekaqenih u svim borbama, sa ogromnim ratnim iskustvom, koji su pro{li sve frontove i u Slavoniji, i u Zapadnoj Slavoniji, na Kordunu, na Baniji, u Dalmaciji, Bosni i Hercegovini. Nema fronta na kome se nisu borili i oni su u stawu za 24 sata da budu ovde ako zatreba. Bez te{ke muke oni ne}e dolaziti. Nas ni danas nije do{lo mnogo, namerno. Mi nismo do{li da pla{imo nego da upozorimo na vreme. Srpske politi~ke partije se me|usobno sukobqavaju, i normalno je da se sukobqavaju. Su{tina demokratije je stalni sukob me|u politi~kim strankama, i na{e srpske politi~ke stranke stalno }e imati me|usobne sukobe. Me|utim, po pitawu srpske Ra{ke zemqe, po pitawu Kosova i Metohije, po pitawu Vojvodine svi smo mi ipak jedinstveni. Ono malo otpadnika nema {anse da nam pomrsi ra~une. Oni koji odo{e Izetbegovi}u u Sarajevo ti nemaju uspeha u srpskoj politici, ti nikada ne}e osvojiti vlast u Srbiji. U Srbiji }e vladati ili socijalisti ili radikali, tre}e opcije u Srbiji nema. To su sada shvatili socijalisti i sada u nama vide glavnu opasnost. Ali mi smo izdràli sve wihove udare u predizbornoj kampawi, i sada smo sve mo}niji i ja~i. I slede}i izborni obra~un je na{. Ali to su dve opcije koje su mogu}e u Srbiji. Tre}a opcija u Srbiji nema {ansi. Mi smo mogli formirati vladu sa DEPOS-om, sa Ago{tonovim Ma|arima itd., pa skinuti socijaliste. Mi to ne}emo. Mi ne}emo protiv socijalista u savez sa Ago{tonom ili sa Dra{kovi}em i {ta ja znam. Mi }emo oboriti socijaliste. Kako? Kada srpski narod odlu~i. Kada srpski narod stekne dovoqno poverewa u nas. Kada ubedimo srpski narod da smo po{teniji, ~asniji, odgovorniji, sposobniji od postoje}e vlasti. Mi imamo strpqewa. Ho}e li to biti na slede}im, drugim ili tre}im izborima, to zavisi od naroda. Ali kada su srpski nacionalni interesi u pitawu, onda tu se vi{e ne postavqa pitawe ko je ~lan koje partije. Mi smo sa socijalistima zajedno ratovali u zapadnim srpskim krajinama. Socijalisti~ka vlast je nesposobna, korumpirana, neefikasna, spora itd. Onda mi zaboravqamo unutra{we politi~ke sukobe, mi onda branimo otaybinu, jer mi smo pre svega sinovi otaybine, odani otaybini, zakleti otaybini. Za nas ni{ta nije svetije od otaybine. Sa Zapada su nam uveli sankcije i blokadu. [ta je ciq sankcija? Ne samo da nam otmu Srpske Krajine, nego i Kosovo i Metohiju, Sanyak kako oni kaù, Vojvodinu itd. Nema ni{ta od toga, apsolutno ni{ta od toga nema. Svi ti projekti podele Srbije su propali, nema ko da ih sprovede. Srbin moè da ìvi pod sankcijama te{ko, grca ali moè. Srbi }e svoju zemqu sa~uvati. Onaj ko bude lojalan Srbiji, taj nema razloga bilo ~ega da se boji. Mi imamo u Srpskoj radikalnoj stranci i muslimane i katolike. Fejzo Kamberi, Goranac iz Gore bio je tre}i na listi na{ poslani~ki kandidat. Malo je falilo da bude i poslanik. Elvira Fekete je Ma|arica, katolkiwa iz Novog Sada, na{ je poslanik u Republi~koj skup{tini. Mi smo stranka tolerantnih qudi. Mi nismo verski zatucani. Ve}inom smo pravoslavci, ali na{a ruka je is294
pruèna i svima drugima. Ali, ko pogazi po{tewe, obraz i ko udari na srpsku dràvu, za wega nema milosti. Vi znate, gde god su se pojavqivali srpski ~etnici na frontovima, najve}i strah su neprijateqima zadavali jer za srpske ~etnike nikada nije bilo povla~ewa, nikada nije bilo beàwa. Za srpske ~etnike postojala je samo jedna komanda napred. I gde god su se borili, i sa malim snagama, vi{estruko ja~e neprijateqe su pobe|ivali. To znaju svi, to zna i ova ruqa napoqu. I me|u wima ima onih koji su ve} ratovali u Bosni, pa kada su videli da je |avo odneo {alu, onda su se nekako izvukli, dezertirali iz Izetbegovi}eve vojske. Pa se nekim okolnim putevima vratili u Novi Pazar. Ima i takvih. Vi ~ak i znate verovatno neke od wih, za neke naslu}ujete. Nije to ni va`no, va`no je da mi moèmo da kaèmo ako se slu~ajno ne{to desi, na vreme smo vas upozorili, na vreme. A ovo je vi{e nego blagovremeno. Ja imam puno po{tovawe za sve muslimane koji su lojalni dràvqani. @iveli. Da li vi sve nas muslimane smatrate neprijateqima? Nisam rekao da su svi muslimani takvi. Odrastao sam me|u muslimanima, ja ih najboqe znam. Odrastao sam i sve {kole me|u muslimanima zavr{io. Nikada nisam izjedna~io sve. Govorio sam o vama koji ste ovde i izrazio po{tovawe i govorio o onima koji napoqu urli~u, prete, psuju. Nema tamo nikoga. Nije ta~no da nema nikoga, jesu li pobegli, {ta je bilo? Kada sam ulazio bilo ih je, boga mi mnogo. Ovo je, gospo|o, upozorewe, mi ne èlimo rat. Mi èlimo miran ìvot. Mi èlimo da ìvimo u dràvi u kojoj se nikada ne}e postavqati pitawe ko je koje vere i ko je koje nacionalnosti. Da to bude dràva u kojoj }e se sva~ija prava po{tovati. Ali, onaj ko misli da moè da otcepi deo Srbije, da pripoji drugoj dràvi ili da formira posebnu dràvu, prema wemu ne}emo imati milosti. Me|u ovda{wim muslimanima malo je takvih. Nemojte, nije ba{ tako. Gubite uverqivost kada to kaète. Mnogo ih je takvih. Ja ne mogu da kaèm kojih je vi{e, jer oni napoqu su bu~niji pa znaju da zadaju strah i muslimanima. Prete, pa po Nema~koj ucewuju da im se da novac da se finansira wihova politi~ka aktivnost. Ja znam da su oni organizovani po principu mafije i da se mnogi muslimani takvih pla{e. To je jasno. Me|utim, zakoni se moraju po{tovati. Kod koga se na|e oru`je bez dzvole, taj mora u zatvor. Ali se oru`je prvo uzima onima koji ugroàvaju dràvu. Jer {ta }e im ina~e oru`je? Da li se desilo da dràva maltretira bez razloga nekog muslimana, ne verujem. Moè i vlast da pogre{i nekad, ali ne verujem da ima takvih slu~ajeva. Susretali smo se sa sanya~kim muslimanima i na rati{tima u Bosni. Ja sam li~no neke zarobqenike saslu{avao a ne bi me iznenadilo ako smo te zarobqenike razmenili, da su se neki i vratili u Novi Pazar da vam pri~aju. Ne bi me ni to iznenadilo.
295
L Saop{tewe za javnost ODGOVORITI NA SVE VAZDU[NE NAPADE

Zlo~ina~ki napad avijacije NATO pakta na srpske poloàje kod Gora`da Srpska radikalna stranka smatra agresijom na ceo srpski narod. Iskazujemo svoju punu podr{ku i solidarnost na{oj bra}i u Republici Srpskoj i spremnost da zajedno s wima istrajemo do kona~ne pobede. Traìmo da hitno zaseda Skup{tina Savezne Republike Jugoslavije i da se jasno i glasno odredi prema ovoj agresiji. Zahtevamo da Savezna vlada hitno donese odluku o prestanku ~lanstva Savezne Republike Jugoslavije u Ujediwenim nacijama, da se zatvori na{a ambasada u Wujorku, povu~e svo osobqe, i proteraju svi slu`benici Ujediwenih nacija sa prostora SRJ, kao i da . se onemogu}i prelazak preko na{e teritorije bilo kakvih misija OUN. Ube|eni smo da na svaki napad iz vazduha srpska vojska treba da odgovori svim raspoloìvim sredstvima kao i da, u znak odmazde, èstoko granatira i raketira muslimanske ciqeve. Ubudu}e se ne sme dozvoliti ni humanitarnim konvojima prelazak preko srpskih prostora. Najteè posledice varvarskog ameri~kog naroda moraju osetiti muslimani. Beograd, 11. aprila 1994. godine Predsednik Srpske radikalne stranke, dr Vojislav [e{eq
LII XXSaop{tewe za javnost POLICIJA ODUZELA PRIMERKE VELIKE SRBIJE

Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke obave{tava celokupnu srpsku javnost da su 20. maja 1994. godine u 10,00 sati dva policijska inspektora Gradskog sekretarijata unutra{wih poslova Beograda do{la u prostorije Srpske radikalne stranke, Francuska 31, i oduzela zate~enih pet primeraka na{eg strana~kog lista Velika Srbija broj 16, pozivaju}i se na nalog Okru`nog javnog tuìla{tva u Beogradu. Tim su prekr{ene relevantne odredbe vaè}eg Zakona o {tampi, jer se novine plene bez odgovaraju}eg re{ewa o privremenoj zabrani. Tuìla{tvo svoj nalog temeqi na sudskom re{ewu od 4. septembra 1984. godine o zabrani rasturawa kwige Tajanstveni svet masona autora Mihajla Popovskog. Na{e novine ne mogu biti oduzimane odredbama Zakona o izdava~koj delatnosti, jer se u ovom slu~aju moè primewivati samo Zakon o informisawu. U na{im novinama smo objavili tekst Protokoli sionskih mudraca, star stotinu godina. Aktuelnom reìmu u Srbiji to smeta iz jednostavnog razloga {to se zabranama i spaqivawem intelektualnih spisa spremaju za zabranu i spaqivawe qudi. Ina~e, ovaj broj Velike Srbije {tampali smo u 5.000 primeraka i ve} je rasprodat. Mora}emo do{tampati jo{ 50.000 primeraka, jer je veliko interesovawe ~itala~ke publike. Beograd, 20. maj 1994. godine Predsednik Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke, dr Vojislav [e{eq
LI Saop{tewe za javnost DR [E[EQ NA PRVOJ LINIJI ODBRANE

Predsednik Srpske radikalne stranke sa grupom narodnih poslanika rano jutros je otputovao na boji{te kod Gora`da. Dr Vojislav [e{eq obi}i }e srpske borce na prvim borbenim linijama da bi im izrazio solidarnost i odlu~nost da }e ih srpski radikali i srpski ~etnici svim sredstvima pomagati do kona~ne pobede. Na agresivne napade avijacije NATO pakta po srpskim poloàjima celokupan srpski narod treba da odgovori slogom, jedinstvom i odlu~no{}u da }e do kraja istrajati u odbrani svih srpskih zemaqa. Srpska radikalna stranka nikada ne}e odstupiti od svojih programskih ciqeva. Beograd, 12. aprila 1994. godine ^lan Centralne otaybinske uprave, Dragan Todorovi}
296
LIII Saop{tewe za javnost ZA UBISTVO RA[E ADAMOVI]A KRIV JE SKPJ

Srpska radikalna stranke najo{trije protestvuje zbog mu~kog ubistva ~lana na{e sranke Ra{e Adamovi}a. Ubistvo je izvr{eno 12. juna 1994. godine, u 7,30 ~asova u Golubcu, od strane vojnika Vojske Jugoslavije, nao~igled supruge i prijateqa `rtve. Bez upozorewa, i pored molbi prisutne rodbine da to ne ~ini, vojnik je s le|a ubio Adamovi}a. Ovaj zlo~in, kao i niz ubistava u kasarnama Vojske Jugoslavije rezultat je pogubnog delovawa Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju u Vojsci. Srp297
ska radikalna stranka neprestano ukazuje na ilegalno delovawe SKPJ u Vojsci Jugoslavije, ali je reìm Socijalisti~ke partije Srbije nespreman da ih u tome osujeti, zahvaquju}i pre svega uticaju Mirjane Markovi} na Slobodana Milo{evi}a. Opravdani revolt gra|ana Golubca, koji su blokirali magistralni put, nije prerastao u sukob sa milicijom i vojskom samo zahvaquju}i prisebnosti prisutnih ~lanova Srpske radikalne stranke. Srpska radikalna stranka i ovoga puta nije nasela na oprobanu komunisti~ku provokaciju i nije dozvolila da udari Srbin na Srbina. Srpska radikalna stranka najenergi~nije zahteva da se inspiratori i po~inioci zlo~ina razotkriju i kazne po zakonu, kao i da se osujeti delovawe Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju u Vojsci Jugoslavije. Beograd 13. juna 1994. godine
LIV Tribina Srpske radikalne stranke NE POPU[TATI PRED SILOM

Zaje~ar, 5. februar 1995. godine Dr Vojislav [e{eq: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Posle ~etiri meseca odlu~ili smo da prvi put zajedni~ki nastupimo upravo ovde u Zaje~aru, u kolevci srpskog radikalizma, da bismo odali po~ast nedavno preminulom osniva~u Srpske radikalne stranke, Stanoju \or|evi}u, koji je sa nama zajedno krenuo pre ~etiri godine, a naàlost, nije do~ekao da vidi slom totalitarnog, autokratskog komunisti~kog socijalisti~kog reìma Slobodana Milo{evi}a. Ali, nama je ostala moralna obaveza da ubrzamo sve wegove, na{e politi~ke aktivnosti da tom reìmu stanemo ukraj, da u Srbiji obnovimo slobodu i demokratiju, da Srbija ìvi ìvotom dostojnim ~oveka. Kada je kroz noviju istoriju Srbija ìvela ìvotom dostojnim ~oveka? Kada su radikali Srbijom vladali. U Srbiji je uvek bio despotizam, diktatura kada su radikali ~amili po zatvorima. Kada su radikali obavqali vlast, kada su radikali vladali dràvom funkcionisala je ekonomija, re{avani su socijalni problemi, zemqa je napredovala, armija je bila mo}na. Osloba|ale su se nove teritorije. Srbija je bila najve}a sila na Balkanu. Mi ho}emo opet da Srbija bude najve}a sila na Balkanu, da bude demokratska, slobodna. Da u Srbiji procveta ekonomija, da se svi qudi bave onim {to najvi{e vole, da nemaju dràvnih stega. Da se porezi i doprinosi svedu na minimum. Da dràva obavqa samo one najelementarnije funkcije i da se
298
redovno ustru~ava da zadire u oblast gra|anskih sloboda i prava. Da Srbija bude zemqa socijalne pravde u kojoj ne}e biti gladnih, èdnih, koja }e brinuti brigu o bolesnim i starim. Koja }e na{u decu vaspitavati temeqito, na najvi{im svetskim obrazovnim dostignu}ima. Takvu Srbiju reìm Slobodana Milo{evi}a ne moè stvoriti. Za{to? Zato {to ne di{e na onaj na~in na koji di{e Srbija. Zato {to ne razume {ta je to sloboda i kako se sloboda osvaja i kako se qudi za slobodu `rtvuju. Zato {to ne zna {ta je to demokratija. Nedavno su neke novine u Beogradu istraìvale u vi{e govora, koje re~i Slobodan Milo{evi} naj~e{}e upotrebqava u svojim politi~kim nastupima, pa je tamo bilo: mora, treba, disciplina, itd., nigde nijednom da kaè demokratija, nigde nijednom da kaè sloboda. Strani su mu ti pojmovi, zato {to je izrastao u komunisti~kom administrativnom aparatu i nije uspeo da se otarasi komunisti~kih predrasuda. U jednom trenutku je izgledalo da moè to da uradi, da je u stawu. Setite se 1987. godine wegovog govora u Kosovu Poqu. Sva je Srbija ustreptala, svi mi, je li tako, u ovoj sali nema verovatno nijedan koji nije, svi smo pomislili evo, pojavio se napokon posle pola veka opet neki ozbiqan srpski politi~ar da usmeri Srbiju, da ispravi ki~mu srpskom narodu. Pa smo krenuli za wim u demonstracije, po Vojvodini, svuda po Srbiji, po srpskim zemqama. Kada je do{lo do raspada Jugoslavije, nije se sna{ao, nije znao kako treba, nije imao dovoqno hrabrosti da preuzme vlast u Beogradu, da preuzme komandu nad vojskom i da kaè: evo, ovde je Srbija, dovde je srpsko. To smo neprekidno traìli i obeleàvali smo mu granice i zaposedali ih. Mi smo ga branili kada su sa Zapada hteli da ga obore. Rekli smo: kakav je da je, voqom srpskog naroda je izabran i ne damo da nam vi postavqate {efa dràve, da nam vi birate vlast u Beogradu. Sve smo uradili, jer je on krenuo na nacionalnoj liniji, pomogao nam je da odbranimo zapadne srpske zemqe. Za 30.000 na{ih dobrovoqaca Milo{evi} je dao stotine {lepera oru`ja i vojne opreme. To je ~iwenica. Kada smo ga podràvali, uvek smo govorili, podràva}emo ga dok je na nacionalnoj, patriotskoj liniji. Uvek, i ovde kada smo se vi|ali, i pre va{e radio stanice, i na onom prvom mitingu itd. Tako je i bilo. Govorili smo da nam je ciq da {to pre oborimo Socijalisti~ku partiju Srbije jer je nesposobna, korumpirana, ideolo{ki zatucana itd., a wega podràvamo zato {to je patriota, dok je bio patriota. Ali, nismo hteli da u|emo u vladu sa wegovim socijalistima ni kada su nam nudili ni kada su nas vijali da uzmemo neka ministarska mesta. Nismo hteli jer smo znali kakvi su. Nismo hteli da i nas uvuku u kriminal. Ima li jedan ~astan, po{ten ministar u wihovoj vladi? Nikada nije bilo, sve lopuà gora od gore. I izdade Milo{evi}. Izdade pa prihvati Vens-Ovenov plan; pa poku{a dràvni udar u Bawaluci u septembru 1993. godine. Pa kada smo sve to raskrinkali, kada smo mu raskrinkali mnoge kriminalne afere, a setite se koliko smo terali ministarsku aferu, pa koliko smo terali generalsku aferu, pa dok smo
299
oterali kriminalca @ivotu Pani}a, biv{eg na~elnika General{taba, pa kada je video da vi{e ne moè sa~uvati Pani}a, on ga je penzionisao, da bi mu spasao obraz na izvestan na~in. I onda Milo{evi}eva partija za nas radikale izda saop{tewe u kome je tvrdila da smo fa{isti, kriminalci i ratni zlo~inci. Hvala im, velika im hvala! Kada su nas oni nazvali fa{istima, vi{e nas nijedan strani novinar, nijedna strana dràva i nijedna druga opoziciona stranka ovde nisu nazivali fa{istima. Ranije su nam lepili te etikete, nisu znali kako sa nama da iza|u na kraj. Po{to ne mogu argumentima protiv nas, onda misle da mogu etiketom. Pqunu ~oveka, pa mu prilepe etiketu. Pa onda je pivska fla{a. Kad nas je Milo{evi} tako nazvao, svi drugi su prestali, pa se i on umorio i vi{e nas niko tako ne zove. Nazvao nas je kriminalcima. A {to nam nije bar neki kriminal na{ao? Kako to nazvati kriminalcima qude koji nikada u svom ìvotu nikakvo krivi~no delo nisu po~inili. (iz sale: Arkan je dobar) A Arkan je dobar, dobar o~ito wegovoj èni Miri Markovi}, ona ga je javno hvalila. Javno ga je hvalila u svom Dnevniku u Dugi, ako se se}ate toga. Nas radikale moè Milo{evi} i daqe da hapsi, ali da nas hapsi zato {to smo iskreni, ~asni, {to se borimo za istinu i pravdu, {to ponekad pqunemo na ono {to je najgore u Srbiji, kao onaj wegov Radoman Boòvi} i {to ne damo na sebe. Kada smo formirali stranku, rekli smo: ne}emo vi{e nikada gra|anski rat u Srbiji. Mada je bilo vi{e razloga da se opet diè Timo~ka buna kao nekada. A mi smo rekli ne. Imamo izvesno istorijsko iskustvo. Ne}emo prolivawe srpske krvi. I kada nam dozlogrdi, kada nam do grla do|e neka samovoqa reìma itd., mi napravimo neki incident. Mi ne beìmo od incidenata, ali mi ne izvodimo tu|u decu da krvare za na{e politi~ke interese, nego se sami isprsimo u Skup{tini gde ne moè ni~ija glava oti}i sa ramena, ako treba ponovo da se borimo sa policijom ili ne{to drugo napravimo. Ako treba neko da ispa{ta, onda smo to mi sami, a ne tu|a deca koja slu~ajno poginu u velikim neredima, uli~nim nemirima itd. Taj oblik mi ne}emo i ostajemo pri tome. Mi ho}emo vlast. Mi èlimo da {to pre osvojimo vlast, ali nismo nestrpqivi da bismo gazili preko le{eva. Vi znate, u takvim obra~unima uglavnom nevini ginu. Mi to ne}emo. Mi imamo strpqewa. Kada }emo do}i na vlast? Onda kada srpski narod odlu~i da nam ukaè poverewe. Onda kada proceni da smo dovoqno sposobni, pametni, ~asni, moralni i da smo u stawu da to breme odgovornosti preuzmemo na svoja ple}a. Kada }e se to desiti, to zavisi od naroda. Mi }emo ~ekati do tog momenta strpqivo, i neprekidno narodu ukazivati kakva je ova postoje}a vlast, a kakav je na{ program, kako bismo se mi pona{ali. Milo{evi} je ~inio proma{aje na svim poqima. U ekonomiji, u socijalnoj politici, u obrazovawu, u kulturi, nauci, u svemu. êga se god latio, pravio je proma{aje, posebno u nacionalnoj politici. Izbore je dobijao sa parolama Srbija se sagiwati ne}e. Mi smo rekli eto, tvrdi{ da se Srbija
300
sagiwati ne}e, ima{ na{e poverewe. Sagne li se Srbija, nestade i na{e poverewe. Srbija se nije sagnula, ona je pod Milo{evi}evim reìmom kleknula na kolena, {to nikada ranije nije bilo. Milo{evi} je najve}u sramotu naneo srpskom narodu u celokupnoj dosada{woj istoriji. Nikada nije bilo da jedan deo srpskog naroda blokira drugi deo srpskog naroda. Sproveo je blokadu. Kaè Milo{evi}: nepravedna blokada Srbije i Crne Gore. Jeste nepravedna, zlo~ina~ka blokada. Ko ispa{ta tu blokadu? Pre svega sirotiwa u Srbiji, penzioneri i pogotovo deca. Ali otkud mu onda moralno pravo da on nekog drugog blokira, da nekom drugom zavodi sankcije. [ta to zna~i? Ovde blokada nepravedna tamo pravedna. Kako uop{te blokada moè biti pravedna? [ta je time uradio? Izbio nam je posledwi moralni adut iz ruku. Kako sada da dokazujemo po belom svetu da je blokada Srbije nepravedna? A oni vama kaù pa i vi to radite. Nepravedna je, ali korisna. Pa ako je vama korisno da se blokira Republika Srpska, onda je nama bilo korisno da se blokira Srbija. To svako sa Zapada moè da kaè. Da smo ne{to dobili tom blokadom, pa da kaèmo hajde, izdrà}e godinu-dve, ako smo skinuli sankcije. Obmanuli su ga jer je naivan kao be~ka kuvarica. Obe}ali mu ukidawe sankcija, ali nisu hteli ni{ta da mu potpi{u. I {ta su uradili? Omogu}ili avionski saobra}aj sa evropskim zemqama. Za{to? Da ministri wegove vlade lak{e mogu sklawati devize na Kipar. Ranije su morali putovati preko vi{e zemaqa, a sada aerodrom Beogradaerodrom Nikozija, devize sa sobom. To su dobili. [ta su jo{ dobili? Malo kulturne razmene. Ode poneka pevaqka odavde u inostranstvo, do|e po neko i ovde ali jo{ nismo ~uli da je neko zna~ajan do{ao, je li tako? [ta smo jo{ dobili? Fudbalska reprezentacija moè da ode do Brazila, Argentine i Hong Konga. Nema u~e{}a u redovnim takmi~ewima, u redovnim svetskim kupovima. Kaù, ne znamo mi dokle }e vam trajati to privremeno osloba|awe od sankcija, pa ne moèmo da vas ukqu~imo jer vas posle mo`da moramo iskqu~iti. To je dobio Milo{evi} i ni{ta vi{e. I rekli mu: 100 dana ovako, pa }emo onda videti. Videli oni, pa kaù jo{ 100 dana ali sa o{trijim uslovima. Sada traè priznawe Hrvatske i Bosne i Hercegovine u avnojevskim granicama. Milo{evi} je spreman i to da uradi, samo vreba priliku, ali ni tada nam ne}e ukinuti sankcije. [ta }e onda da traè? Onda }e da traè autonomiju Kosova i Metohije po Ustavu iz 1974. godine. Pa autonomiju muslimana u Sanyaku, pa autonomiju za Ma|are bar u oblasti tzv. Panonije. Nema {ta ne}e traìti sve dok on popu{ta. Ozbiqan politi~ar se nikada tako ne bi postavio. Ozbiqan politi~ar da ga dovedu u bezizlaznu situaciju, on ostaje i bori se. Kaè, gospodo, zaveli ste nam sankcije. Lepo, onda ne}emo da razgovaramo ni o ~emu dok traju sankcije. Kada ukinete sankcije, po~e}emo ponovo. Da se tako postavio obustavio bi sve pregovara~ke procese i za Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku i sve ostalo. I {ta bi oni sa Zapada radili popu{tali. Vidite {ta je uradila Republika Srpska, rekla ne}emo plan kontakt grupe. Blokada, udari, a onda posle dva-tri meseca popu{tawe. Dolazi Yimi Karter na Pale, Amerika javno mewa svoju politiku i kaè: nije
301
to vi{e plan uzmi ili ostavi, to je samo okvirni plan od koga }emo po}i sa pregovorima. Tako se radi. Lekciju je o~itao Milo{evi}u i Milan Marti}. Do{li ovi ambasadori kontakt grupe u Knin sa novim planom za Srpsku Krajinu, da se integri{e u Hrvatsku. A oni rekli: dobro do{li gospodo, ne}emo da uzmemo te va{e papire. Ne}emo. Da li je bombardovao NATO, je li bilo udara iz vazduha? Je li bilo vojne intervencije zbog toga? Nije. To su ozbiqni diplomatski potezi. Ako vas neko ucewuje i vi popu{tate ucenama zato {to ste slabiji, nema kraja ucenama. To je kao kada sileyija uhvati nekog slabog, neza{ti}enog na ulici i {to vi{e popu{ta, apetiti sileyije rastu. A kada se taj slabiji malo uspravi, kada se ko~operno usmeri na sileyiju, sileyija se povla~i. Sileyija nosi u sebi tu osnovnu slabost. Kada neko sa vama razgovara jezikom sile, ne smete popu{tati. To je osnovna gre{ka na{e diplomatije. To je osnovna Milo{evi}eva gre{ka. Za{to? Milo{evi}u je otac izvr{io samoubistvo. To je tragi~no, ali je istina i kada je re~ o {efu dràve mora da se kaè. To je ~iwenica. Wemu je majka izvr{ila samoubistvo. Wemu je ujak izvr{io samoubistvo. Opasno je kada takav ~ovek vlada Srbijom. [ta je uradio u ekonomiji ni{ta. Po~ela privatizacija 1990, 1991. godine, ali na najgori mogu}i na~in. Da bi dovela do ogromnih pqa~ki, da bi socijalisti~ki, komunisti~ki direktori opqa~kali {to vi{e, da bi se narodu ogadio sam pojam privatizacije. Verovatno se se}ate koliko smo mi, srpski radikali, svojevremeno napadali taj koncept privatizacije koji je jo{ Ante Markovi} uveo. A oni su }utali i sprovodili, a onda zaustavili privatizaciju uop{te i rekli dosta je bilo pqa~ke ne damo, pa sada sve vra}amo na dru{tvenu svojinu. Ta dru{tvena svojina nas je i upropastila. Oni su namerno kompromitovali sam pojam privatizacije da bi uni{tili privatizaciju i sve vratili u dru{tveno vlasni{tvo. [ta je to dru{tveno vlasni{tvo? To je vlasni{tvo Socijalisti~ke partije. Za{to im to treba? Da bi kontrolisali sve proizvodne i finansijske tokove. Znaju onaj ko vlada ekonomijom ima apsolutnu vlast u svojim rukama. To je su{tina. Onda on kaè direktoru te i te fabrike, ti }e{ dati toliko i toliko novca za kampawu Socijalisti~ke partije, i on mora da da. Setite se Jezdimira Vasiqevi}a {ta je pri~ao, koliko su mu novca izvla~ili. Pa smo mi traìli u Saveznoj skup{tini: evo abolicija za Jezdimira Vasiqevi}a, samo neka se vrati u zemqu da nam ispri~a kome je sve davao taj novac. A oni na to }ute, nema odgovora. Kada do|emo na vlast, to }emo da uradimo, pa }e nam propevati Dafina Milanovi}. Nisu tu problem Jezda i Dafina, nego Milo{evi} i wegova banda, koji su opqa~kali sve {to su stigli po Srbiji. [ta se radi sa bakrom i zlatom iz Bora? [ta se radi sa drugim prirodnim bogatstvima? Sve {to vredi pod wihovom je kontrolom. Sve {to vredi, svuda wihov monopol, ne moè se mrdnuti. Gu{e privatni sektor, a otpu{taju radnike iz dràvnih fabrika. Dokle tako, ne moè tako. Koja je jedina {ansa da se re{i problem nezaposlenih? Da se oslobodi privatni sektor. Ko je iole sposoban da se bilo ~ime bavi neka se bavi, neka da pone{to dràvi, neka mu se propi{e a ne previ{e da se ugu{i. Pa dovoq302
no je da on sam za sebe radi, pa za svoju porodicu obezbedi novac za ìvot pa je jedna briga za dràvu mawe. A ne ovako, sa jedne strane gu{i se privatni sektor a sa druge strane radnike {aqu na prinudne odmore. Pa kako da iza|emo iz ekonomske krize? Nikako. Oni kaù, kriva je blokada, krive su sankcije za ovako te{ku ekonomsku krizu. Nije istina. Sankcije jesu te{ke, one su dodatno oteàle na{ poloàj. Ali, mi smo u krizu u{li mnogo pre sankcija. Kaù da je inflacija iz 1993. godine prouzrokovana sankcijama. Laù, nije istina. Dokazala je 1994. godina da nije istina. Kao da je onaj Avramovi} popio svetsku pamet kada je uveo novi dinar. Nije. U svakom uybeniku ekonomije stoji kako se elimini{e inflacija. Prestane se {tampati novac. Lako je zaustaviti inflaciju. Ali, da li je pokrenuo proizvodwu? Nije, proizvodwa je danas jo{ mawa nego {to je bila pre godinu i po dana. Gde se proizvodi? Evo, ovde ste nedavno otvorili fabriku kablova. Koliko je dana radila ta fabrika? Nekoliko sati. Oni do{li u Zaje~ar, sve~ano otvorili, na`derali se i oti{li, a televizija to prikazala kao veliki spektakl. Setite se, u predizbornoj kampawi 1993. godine kaù: po~iwe izgradwa pruge BijeqinaMilo{evac, kod Doboja. Za{to nisu rekli BijeqinaDoboj, nego BijeqinaMilo{evac. Zna se kakva je asocijacija. Nisu postavili dve {ine, digli ruke, a dobili poene za izbore. To je su{tina wihove ekonomske politike. Tako daqe ne moè. Kakva im je socijalna politika? Nezaposleni gotovo da nemaju nikakve socijalne za{tite. Oni koji nikada nisu bili u radnom odnosu u dru{tvenom sektoru, apsolutno ne ose}aju nikakvu brigu dràve. U perspektivi ne mogu da na|u posao. Oni koji su bili zaposleni pa otpu{teni kao vi{ak radne snage, bedne iznose primaju svakog meseca. Penzioneri ne mogu da ìve od penzije. Koji to penzioner moè da ìvi od penzije? Koji? Samo oni koji su bili ministri, visoki dràvni funkcioneri komunisti~kog reìma, pa su za svog radnog veka dovoqno opqa~kali da im danas penzija ni ne treba. Samo oni mogu da ìve od penzije i niko drugi ne moè. I dokle }e sve to trajati? Sve dok ne oborimo Socijalisti~ku partiju sa vlasti. Za{to? Suvi{e je dugo vladala, da je to najboqa partija na svetu suvi{e je dugo vladala, vi{e od 50 godina. Mora da se promeni. A kamoli najgora partija. Ne moè onaj ko je navikao pola veka da pqa~ka i da se bogati na narodnoj grba~i. Ko je kriv za ekonomsku krizu i socijalnu bedu, narod i dràvu izvesti iz ekonomske krize i socijalne bede. Mora neko drugi, bar da proba. Milo{evi}ev reìm obnavqa komunisti~ki poredak. Neokomunisti~ki sistem vlasti uvode. Gu{i sve slobodne medije, televiziju, radio, {tampu. Sve dovodi pod svoju kontrolu da se ne bi ~ulo druga~ije mi{qewe. Hteli su u Saveznoj skup{tini novi zakon o strankama da bi lak{e zabrawivali politi~ke partije, pa su privremeno odustali kada su videli koliki su otpori. Ali nije sigurno da to ne}e ponovo poku{ati narednih meseci. Uvode ponovo mrak u Srbiju. Ali varaju se ako misle da }e ovoga puta uspeti. Strpqewe srpskog naroda je na izmaku. Dogorelo je do nokata. Sve metode koje su nam poznate iz komunisti~ke istorije Milo{evi} danas prime303
wuje. âk, po uzoru na Elenu âu{esku, i wegova èna Mira Markovi} preuzela je vlast u Srbiji. Ne vlada Slobodan Milo{evi} nego Mira Markovi}, prokleta Jerina, kako je srpski narod prozvao. Bila je pre nekoliko vekova druga jedna prokleta Jerina u Srbiji. Narod ju je po zlu zapamtio, jer je ogroman kuluk uvela u Srbiju, ogromne da`bine. Ali je zidala i sazidala Smederevo. A ova prokleta Jerina uvodi kuluk, gu{i slobodu i demokratiju da bi zidala ponovo svoje komunisti~ke iluzije u oblacima. Postala je ruski akademik. ûdna mi ~uda. Za 300 dolara to svako od vas moè postati. I sada taj novope~eni ruski akademik putuje svetom, sada je u Bugarskoj, ko zna dokle }e sti}i i soli pamet narodu. Umne re~i izgovara, kako ki{a pada, i kako je mu` uvek slu{a. Taj moderni srpski bra~ni par âu{esku morao bi znati da se sudbina Nikolaja i Elene moè ponoviti. A dobro bi bilo da proprate malo i sudbinu posledwih Obrenovi}a, kraqa Aleksandra i kraqice Drage, pa da vide {ta im je boqe, od ruke oficira ili od ruke policajaca da lete sa balkona itd. Mi im to ne èlimo. Mi bismo bili najsre}niji da za koji dan vidimo Slobodana Milo{evi}a da kao miran penzioner uzme Politiku i {ah pod ruku i pro{eta do Kalemegdana. Ali tolika je danas strahovlada u Srbiji, toliko su obnovqeni komunisti~ki elementi diktature, da te{ko neko od nas danas moè i zamisliti Milo{evi}a kao mirnog penzionera. Te{ko, vrlo te{ko. On treba zbog toga da se zabrine. Da napokon shvati {ta je to demokratija, {ta je sloboda, i da se okrene interesima sopstvenog naroda. Ne treba to od wega o~ekivati. Mi mu samo èlimo da na demokratski na~in si|e sa vlasti. To bi za wega najboqe bilo. To bi najboqe bilo i za Srbiju. Naravno, kada se kaè opozicija, misli se na ~etiri ozbiqne politi~ke stranke: Srpsku radikalnu stranku, Demokratsku stranku, Srpski pokret obnove i Demokratsku stranku Srbije, ostalo ne postoji. Ostalo samo sluì socijalistima da po neki procenat glasova dodatno utera u wihovu kutiju posle izbora, to su one stranke koje ne mogu onih 5 odsto da dobiju na izborima. Mi smo sa svim ovim strankama bili u dubokom sukobu. Oko ~ega smo se sukobqavali? Gotovo iskqu~ivo po nacionalnom pitawu. Ne treba vas podse}ati kakva je bila wihova politika a kakva na{a. Ali, uglavnom na{a opcija pobe|uje, ne jo{ kod svih ali su osetni pomaci na patriotsku nacionalnu liniju. Mi smo zbog toga zadovoqni. Mi ho}emo saradwu sa osnovnim ciqem da se socijalisti {to pre obore sa vlasti. Me|utim, ti pozivi na saradwu izazva{e nove sukobe izme|u nekih od tih stranaka. To nije dobro. Za{to? Prvo, neki lideri imaju megalomanske li~ne ambicije. Hteli bi da postanu lideri celokupne opozicije. To ne moè, to je glupo. To ne vaqa. Ne treba opoziciji jedan lider. Drugi opet nastupaju sa nekim megalomanskim planovima o ujediwewu, pa navode tamo ~itav spisak zajedni~kih ciqeva, {to tako|e nije dobro. Treba da krenemo korak po korak u saradwi na lokalnom nivou, u skup{tinama, i Saveznoj i Republi~koj, da obnavqamo poverewe i da se spremimo na definitivni obra~un sa socijalistima, ali ~istih ra~una, istinoqubivo. Mi srpski radikali smo poznati po tome {to smo uvek svima govorili sve {to mi304
slimo. Mi }emo i daqe tako, bez podizawa temperature. Mi smo vam govorili ono {to mislimo i onda kada vam se to nije svi|alo, pa ste posle godinu ili dve dana videli da smo ipak bili u pravu. Mi smo upozoravali kada su krenuli sa Avramovi}em na sva zvona da je to kratkog daha. Za{to? Oni su nas 1993. godine poklopili do samog dna, bili smo kao davqenik koji je do{ao do dna reke. Sa Avramovi}evim programom smo se odvojili od dna, pa isplivasmo jedno metar-dva. Ali mi jo{ do vrha imamo gotovo 20 metara. To je su{tina ovog programa. Bace nas do dna, upoznamo kakvo je dno pa sve {to je boqe od tog dna, za nas je dobro. E, ne moè nam to biti merilo, ne moèmo se prema tome orijentisati, nego da krenemo od jednog op{teg civilizacijskog nivoa pa da na{e dru{tvene, ekonomske i socijalne prilike merimo sa tim op{tim civilizacijskim nivoom u Evropi, pa da iz toga izvla~imo zakqu~ke. Ko je vladao 1993. godine, kada je bila ona hiperinflacija socijalisti. Ko je vladao 1994. godine socijalisti. [ainovi}, [ainovi}, [ainovi} i [ainovi} lepo popuwava svoje ra~une u stranim bankama, krade preko firme ATL i mnogih drugih firmi. Ima i qudi u neposrednoj blizini pod svojom kontrolom. Ba{ ga briga. Megalomanija na delu. Nije on jedini takav. Svi su oni, vi{e ili mawe, takvi. To je su{tina ovog reìma. Ali opozicija ne sme na wih da se ugleda. Nama je veliku {tetu nanela ~iwenica da su se neke opozicione stranke kompromitovale kada su ostvarivale vlast na lokalnom nivou u Beogradu, u nekim op{tinama. Krenuli su kao socijalisti. Otimaju stanove, privilegije, poslovni prostor i tako daqe, to je bila stra{na gre{ka. Srpski radikali, na svu sre}u, nigde se nisu kompromitovali. Mi smo dobro kontrolisali qude tamo gde smo ostvarivali vlast na lokalnom nivou. Imali smo vlast u 10 op{tina, pa su nam socijalisti oteli Trgovi{te, @itora|u, Novo Brdo, Novi Sad, @abaq, In|iju. I Novi Sad, tamo smo mi bili ve}inski partner, pa su tamo socijalisti sa reformistima uspeli da sru{e radikale. Imamo jo{ uvek vlast u Malom Zvorniku, u Podujevu u Zve~anu i Temerinu. Ne moè nigde da se kaè radikali pokrali to i to, nema nigde da se kaè radikali u{li u malverzacije, nema nigde da se kaè radikali isti kao socijalisti. Nigde. Mi radije napustimo vlast nego {to dozvolimo da nas kompromituju. Mogu s vremena na vreme tu i tamo da potkupe nekoga iz na{ih redova pritiscima, obe}awima itd., ali to je bezna~ajno. To je ono {to bi tako i tako otpalo, ali da nas navedu na kriminal i korupciju kao stranku, to nikada ne mogu. Mi uvek wima moèmo otvoreno u o~i pogledati. Kritike svog naroda se ne bojimo. Moè narod da kaè ovakvi smo, i onakvi smo ali niko ne moè da kaè da smo lopovi, niko ne moè da kaè da smo prevaranti, niko ne moè da kaè da nismo uvek govorili ono {to mislimo. Ono {to iskreno mislimo, to uvek i kaèmo. I kaèmo vam otvoreno, svi|alo se to vama ili ne svi|alo. Ako vam se ne svidi danas, vide}ete za godinu-dve da smo bili u pravu. Mi smo stranka koja iskreno veruje u ono {to radi i u ono za {ta se zalaè i zato smo stranka srpske budu}nosti. Srbija je ve~na dok su joj deca verna! @iveli!
305
Moète predsedniku Srpske radikalne stranke dr Vojislavu [e{equ da postavite pitawa. Nikada nisam bio u Socijalisti~koj partiji, ali èlim jedno pitawe da vam postavim. Zbog ~ega ste podràli Milo{evi}a, to je bila gre{ka. Ve} sam o tome govorio, to je bilo na izborima 1992. godine, zato {to su sve strane sile htele da sru{e Milo{evi}a. Zato {to je Milo{evi} tada vodio ispravnu nacionalnu politiku, {to je pomagao srpske krajine i {to je nama srpskim radikalima davao {lepere i {lepere oru`ja, municije, uniformi, obu}e i druge opreme da branimo srpske zemqe. Mi smo to uvek govorili, podràvamo ga dok je patriota. Ako napusti patriotsku liniju idemo na juri{ protiv Milo{evi}a. Ba{ tako je jednom bio i naslov vaqda u Dugi, Kada }emo da juri{amo na Milo{evi}a. Za{to se ne udruìte sa svim opozicionim strankama? Nema smisla da se udruùjemo sa malim i bezna~ajnim strankama. Takvih stranaka ima oko 150. Tih 150 stranaka treba da nestane. One su samo balast, samo smetwa, ne mogu nikada probiti 5 odsto na izborima. Oni samo sluè socijalistima za prelivawe glasova u wihovu kutiju posle izbora. Mi smo spremni za saradwu sa svim ozbiqnim opozicionim strankama, rekao sam vam kojim. Ni sa strankom kriminalaca? O woj smo rekli sve {to smo imali. Videli ste kako se ta stranka kriminalaca provela na izborima. Ogromno bogatstvo su uloìli u kampawu, me|utim, narod ne}e kriminalce. Pet miliona maraka su pro}erdali u kampawi 1993. godine. Dakle, moèmo sa Srpskim pokretom obnove, Demokratskom strankom i Demokratskom strankom Srbije, ali da se lepo unapred dogovorimo bez sva|a u koje ulaze \in|i} i Dra{kovi}. Takve sva|e nisu nam potrebne. Nekada su bile potrebne dok narod nije poznavao sve stranke. Sada vi sve nas poznajete. Znate kakva je ~ija politika, kako je bilo ranije, kako je danas. Nema potrebe da se na taj na~in dokazujemo. Sve vam je jasno. Da se lepo dogovorimo o principima, o zajedni~kim ciqevima, gde su nam podudarni politi~ki interesi itd. i da se po{teno drìmo tih dogovora, da se ne radi iza le|a. Kada smo podràvali Milo{evi}a, nismo to radili kriju}i od naroda, nego smo otvoreno govorili narodu da ga podràvamo zbog toga i toga. A ima onih koji ga podràvaju zato {to im je pone{to ispod ìta obe}ano. To je problem. Treba mnogo ve}u dozu iskrenosti uneti u politi~ki ìvot, ako èlimo da uspemo u onome {to nam je osnovni ciq. Mi smo spremni za korektnu, otvorenu saradwu koju }emo neprekidno prezentovati svome narodu u svim ta~kama. I da se drìmo onoga {to smo se dogovorili. Jer, za nas niko nikada ne moè da kaè dogovorili smo se to i to, pa radikali pogazili. To se nikada nije desilo. Ja bih pitawe za vas, moè li bez apsa? Nadajmo se da moè bez apsa. Mi bismo èleli da moè, mi bismo èleli da sve bude na demokratski, civilizovan na~in, da opozicija pobedi na izborima, a da Milo{evi} lepo preda vlast.
306
Pitawe za gospodina Nikoli}a. [ta Srpska radikalna stranka planira? Srpska radikalna stranka planira kada pobedi na izborima da je vi{e narod ne mewa uop{te. Vi znate, kada je Nikola Pa{i} osnovao Radikalnu stranku 1881. godine, 12 godina je ~ekao da do|e na vlast, a posle toga ga je samo fizi~ka smrt sklonila sa vlasti. Mi nismo nestrpqivi. Da nam je bilo do vlasti po svaku cenu, 1992. godine posle izbora, mogli smo da budemo ministri. Dve petine ministarskih mesta socijalisti su nam nudili da u|emo u koaliciju. Mi smo stranku osnovali 1989, 1990. godine, ra~unajte, tek je pet godina kako se bavimo politikom. Sve vi{e je mladih qudi u na{oj stranci, u vrhovima na{e stranke. Mi ne ùrimo da po svaku cenu osvojimo vlast. Mi smo stranku pripremili da, kada osvojimo vlast, ostanemo ve~ito na vlasti. Narod ne}e morati da nas mewa, u tome je stvar. Verujte, dobro je {to do sada opozicija nije pobedila na izborima, imali bismo sudbinu isto~noevropskih zemaqa u kojima je na prvim slobodnim izborima pobe|ivala opozicija, pa su se brukali, krali, ~inili sve ono {to i komunisti i na idu}im izborima komuniste je narod vra}ao na vlast. Mi èlimo da se stawe i u opozicionim trendovima a i u na{oj stranci tako sredi da smo potpuno sigurni u to da preuzimawem vlasti preuzimamo odgovornost koju moèmo da nosimo. Srbija moè da iza|e iz krize. Posle svake velike pqa~ke mi gra|ani Srbije mislili smo da vi{e ni{ta nema u Srbiji da se opqa~ka. Ali, Srbija je toliko bogata zemqa da se svake godine stvara bogatstvo. âk i sada, kada vrlo malo industrije radi, Srbija stvara ogromna bogatstva. Dok smo pod sankcijama, vi znate na{ program, da se sve ravnomerno podeli na sve gra|ane Srbije. Spas Srbije je u privatizaciji, ali mi imamo jedan osnovni ciq, nacionalni ciq stvarawe jedinstvene srpske dràve na Balkanu Velike Srbije. Na{a je du`nost da sada, ovo je posledwa prilika, stvorimo srpsku dràvu. Znate da od 1918. godine nemamo srpsku dràvu. Na{a je obaveza da Republiku Srpsku Krajinu, Republiku Srpsku, Srbiju i Crnu Goru uvedemo u jednu jedinstvenu srpsku dràvu. Da imamo jednog predsednika, jednu vladu, jedan parlament i sistem glasawa tako da jedan ~ovek ima jedan glas. To nam je du`nost. To je sveti ciq Srpske radikalne stranke od koga ne}emo odustati. Zbog toga i prihvatamo, ~ini mi se sa velikom rado{}u, izmewene stavove kod mnogih opozicionih stranaka koje svoj program, posebno nacionalni, postepeno prilago|avaju programu Srpske radikalne stranke. To je veliko ohrabrewe i to predstavqa siguran znak da su socijalisti strahovito uzdrmani, da se boje slede}ih izbora i da sve ove smutwe koje sada stvaraju u opozicionim redovima, da sve ove sukobe izme|u opozicionih prvaka najverovatnije izaziva Socijalisti~ka partija Srbije. Jo{ uvek ne znamo koga od wih ona podgreva i okre}e protiv ostalih, ali nam je sasvim siguran znak da }e, ukoliko se stvori iskrena koalicija ove ~etiri stranke, socijalisti pro}i kao bos po trwu. Gospodine [e{eq, kakav je va{ stav oko televizijskih prenosa? Mi smo se ve} dogovarali sa drugim opozicionim strankama da napustimo tada Skup{tinu. Nema smisla ni svrhe da na{i poslanici tamo sede a
307
da narod ne zna {ta se tamo de{ava. Jer socijalisti bi onda svi }utali, uglavnom i sada }ute, i samo izglasavaju. Ovako narod bar zna o ~emu se radi, {ta je su{tina. Ako se ukinu prenosi, narod ne}e znati {ta se tamo de{ava, nema svrhe onda opozicione stranke ni da sede u Skup{tini. Mislim da }emo to da napravimo. [ta je @eqko Simi} sad toliko pogre{io, da je od savetnika stigao do predsednika Vaterpolo saveza Jugoslavije? U toku je veliki sukob u vrhu Socijalisti~ke partije. Mira Markovi} postepeno ~isti sve one koji su nekada nacionalisti~ki nastupali i koji su bili nekih liberalnijih, demokratskijih politi~kih pogleda, a uvodi svoje qude. Sada su 21 novog ~oveka uveli u Glavni odbor Socijalisti~ke partije Srbije, i sve su to qudi Mire Markovi}. Recimo, ovaj sukob u novinskoj ku}i Politika upravo je sukob izme|u dva krila unutar vladaju}e stranke. Izme|u onog koje je pod kontrolom Mire Markovi} i jednog tehnomenayerskog bloka koji je van te kontrole jo{ uvek. [to se samog @eqka Simi}a ti~e tu je, izgleda, bila i neka qubavna fera, on i Lili} su se posva|ali oko Du{anke \ogo, pa je Lili} slao helikopter na Kopaonik da odvoji @eqka Simi}a od Du{anke. To je bila velika bruka u Beogradu, verovatno ste ~uli za to. Ovde ste pod velikom medijskom blokadom, u Beogradu ima jo{ jedna televizijska stanica preko koje se ne{to moè re}i, ima nekoliko radio stanica i po neke novine slobodnije. A u unutra{wosti Srbije blokada je mnogo ve}a, pa se ove stvari ne saznaju. [ta radikali rade da otmu fabrike? Ne moèmo mi oteti nijednu fabriku dok ne osvojimo vlast na izborima u Srbiji. Jer da otimamo fabrike pu{kama mi to ne}emo. Ja sam obrazloìo za{to ne}emo. Onda kada srpski narod proceni da zasluùjemo wegovo poverewe, osvoji}emo vlast na izborima, a onda }emo se uhvatiti u ko{tac sa svim problemima. Kakav je va{ komentar na sukob izme|u Bawaluke i Pala? To Slobodan Milo{evi} podgrejava. Tu zaista ima izvesnih problema. Tamo se jo{ vodi rat. Ima ratnih profitera, {pekulanata i sli~no i vlast se ne snalazi uvek. Milo{evi} poku{ava na sve mogu}e na~ine da obori reìm Republike Srpske na Palama, potkupquje poslanike, kao {to to radi i ovde. Potkupio je ve} jednu grupu, stvara petu kolonu. Milo{evi} je besan {to je izigran. On je mislio da }e blokadom Republike Srpske on postati glavni pregovara~ki faktor na Balkanu. Me|utim, zapadne sile obnavqaju odnose sa Republikom Srpskom i Milo{evi} je zaobi|en u pregovorima. Ostao je po strani. Wegov bes je toliki da ne bira sredstva da bi sru{io reìm na Palama i doveo tamo svoju garnituru socijalista, reformista, reformisanih komunista, sve one koji bi ga slu{ali i koji bi bili spremni da rasprodaju srpske teritorije. Ja sam stariji ~ovek pa da vas pitam o reviziji penzija. Molim vas da saslu{amo gospodina. Razumeo sam pitawe. Odmah }u odgovoriti. Ako se se}ate, kada smo imali radio emisiju pre godinu dana na Ra308
dio Zaje~aru, i o tome smo govorili. Stav Srpske radikalne stranke je od po~etka bio da se ukinu sve izuzetne penzije i sve privilegije koje se dodequju uz penzije, za spomenicu, za razna odlikovawa itd. Me|utim, penzije same po sebi ne moèmo da diramo, pa ni bora~ke penzije. To je ste~eno pravo. Ukidamo samo privilegije. Mi se zalaèmo za ujedna~avawe penzija prema radnom staù. Recimo, onaj ko ima 20 godina radnog staà da ima penziju faktor 1, a onaj koji ima 40 godina radnog staà da ima faktor 2. Da za puni radni sta` penzija bude dva puta ve}a nego za 20 godina i da se tako ujedna~e penzije prema godinama radnog staà, bez obzira kakvu je ko platu primao. Jer, penzija je socijalna kategorija, a ne radna. Oni koji su imali najve}e plate pod komunisti~kim poretkom glavni su krivci za ovu na{u krizu. Oni koji su tada imali najmawe plate su uvek bili izrabqivani a na svojoj grba~i su izdràvali i narod i dràvu, i taj ogroman birokratski aparat. Tako da bi najvi{i akt socijalne pravde sa na{e strane bio da se penzije ujedna~e. Time se postiè jo{ ne{to. Ujedna~ava se kupovna mo} stanovni{tva, pa se destimuli{u svi proizvo|a~i na pove}awe cena. Ovo {to sada radi reìm, {to propagira obarawe cena, to su gluposti, to nisu ekonomske kategorije. Ali, kada se ujedna~ava kupovna mo} stanovni{tva, onda su proizvo|a~i prinu|eni da obaraju cene. A ~im ima jedan sloj privilegovanih, bilo da su penzioneri, bilo da su direktori u dru{tvenom sektoru, ministri itd., svi proizvo|a~i moraju da se prema wima ravnaju. Onda im je draè da prodaju malo robe po ogromnim cenama nego mnogo robe po niskim cenama. To su sve ekonomske kategorije koje se lako mogu uskladiti ako nemamo zadwe namere i ako nam nije ciq da vlast iskoristimo za li~nu i kolektivnu pqa~ku, ako nam nije ciq da se bogatimo na narodnoj grba~i. Ako nam je zaista ciq da pomognemo narodu i da obnovimo dràvu. Qudi koji se bave politikom imaju dva osnovna motiva. Jedni se bave politikom da bi stekli {to vi{e novca i privilegija koje su sa time vezane, a drugi se bave politikom da bi stekli slavu. Mi, srpski radikali se bavimo politikom da bismo postali slavni, pa da se za 50, 100, godina pri~a, da se kwige pi{u kako smo bili ~asni, po{teni i sposobni, kako smo se `rtvovali za svoj narod. Mislimo da je ta slava va`nija od novca. îwenica je da ste vi kao predsednik radikalne stranke, kao vrlo obrazovan ~ovek, kao profesor, kao doktor, ~ovek, ~iwenica je da ste na studente vadili pi{toq, a vi pri~ate o nekom moralu, pa`qivo sam slu{ao i pratio, a vi pri~ate o nekoj svojoj qudskoj, moralnoj obavezi da ne}ete da izvodite decu na ulice, itd. Druga stvar, vi nastupate... Pustite ~oveka, mi najvi{e volimo provokativna pitawa, nemojte molim vas, vrlo su interesantna pitawa. Ko je provokator? Nastavite sa pitawem. (galama) Dok sam ja ovde najja~i ti nema{ koga da traì{ ovde po sali. Da ~ujemo pitawa.
309
Uz du`no izviwewe predsedniku kome trebate da se izvinite jer wegovu ènu nazivate ovakvom i onakvom, i wega. Va{e neobrazovawe, ili nabe|eno obrazovawe. (iz sale: dole komuwaro) Molim vas nemojte, molim vas (u sali gu`va) Molim vas da ~ujemo, pitawa su odli~na, ima li jo{ pitawa, da odgovorim onda na ova dva. Prvo, ja nikada u ìvotu nisam pomenuo ni~iju ènu ako se ta èna nije bavila politikom i ako nije javna li~nost. Vidite, ja nikad \in|i}evu ènu nisam pomenuo. Molim vas sada saslu{ajte, sada ja odgovaram. Polako. ... moète ovim qudima. Dobro, ja }u ovim qudima naravno, a vi moète da idete. Nikada nisam pomenuo Ko{tunicinu ènu. Pomiwao sam samo supruge politi~ara koje se i same bave politikom i koje imaju zna~ajnu ulogu u politi~kom ìvotu. ... samog predsednika... Sada ja govorim. Nemogu}e je bilo govoriti o politici Nikolaja âu{eskua u Rumuniji a ne govoriti o Eleni âu{esku, jel tako? (Tako je!) Ko je onda kriv {to se kod nas u svakoj ozbiqnoj politi~koj raspravi mora govoriti o Miri Markovi}? Evo, ne moèmo oka da otvorimo, svako ve~e na televiziji Mira Markovi}. Ko je kriv? Kriv je Slobodan Milo{evi}. Uostalom, kakav je to mu{karac i doma}in u Srbiji a èna mu ima druga~ije prezime. [ta to zna~i? A {to se ti~e prvog pitawa ja obja{wavam, vi ste pitali ja obja{wavam, a vi kada budete dràli tribinu onda vi obja{wavajte. Ja nikada nisam potezao pi{toq na studente. Ja sam potezao pi{toq na ruqu koja me je napadala na ulici. Vi kaète to su ne~ija deca, ali ja nisam tu ne~iju decu izvodio na ulicu. Neko ih je drugi izvodio pa na mene bu{kao. Oni su mene ~ekali pred Narodnom skup{tinom i ga|ali me kamewem, fla{ama sa vodom itd. Ne interesuje me {ta su. Me|u tim studentima je i ona grupa koja je pobila prodava~icu nakita u Beogradu i jo{ neke qude. Jedan od wih je osu|en na 20 godina zatvora. To je onaj Boìlovi}, pa onda Sneàna Raj{i} za podstrekivawe itd. To su ti studenti bili. Kada mene neko napadne kamewem ili fla{ama sa vodom na ulici, ja se ne pitam da li su to studenti, radnici, seqaci, nezaposleni, ovi, oni. Kada me napadne ve}a grupa qudi, kada me napadne ruqa, moram da se branim. Kada me napadne do pet qudi, branim se pesnicama i nogama. Koga kako udarim. Kada me napadne vi{e od pet qudi, poteèm pi{toq. Ako je dovoqno da samo zapretim pi{toqem, dignem ga u vis, ako to nije dovoqno, pucam u vis. Kada bi se pokazalo da ni to nije dovoqno, onda bi slede}e bilo pucati u noge, u ruke pa tek na kraju, kada se ne moè izbe}i nikakva opasnost po ìvot, zna se za{to se nosi pi{toq. Niko ne nosi pi{toq zbog ukrasa, nego da se odbrani u opasnoj situaciji. A {to se mene li~no ti~e, nikada ni na koga nisam potezao pi{toq a da to nije bilo u samoodbrani. Nikada nikoga nisam napao pi{toqem. Sve su to ~iwenice.
310
(galama) Ovakvi su socijalisti, sada vidite kakvi su. Ovakvi su jo{ jedini preostali socijalistima. De{ava se to nama na svakoj tribini, ovako po{aqu nekog, nemojte se uzbu|ivati. Mi smo navikli na to. Da ~ujemo, gospodine. Da li biste rekli ne{to o odnosu va{em i Glamo~anina? To je jedna mala grupa qudi, sedmorica od wih su bili na{i poslanici i policija ih je postepeno potkupqivala. Od tih sedam, dvojica su bili ne{to zna~ajniji, Jovan Glamo~anin i jo{ jedan. Policija je Crwanina potkupila jo{ pre dve godine i to smo znali, ali nismo mogli odmah dokazati. Kada smo dokazali pro{le godine za Qubi{u Petkovi}a, ako se se}ate, odmah smo to i pred televizijskim kamerama izveli, pa je on sve priznao. Ovde nismo mogli dokazati, ~ekali smo slede}e izbore, pa da ga se elegantno otarasimo. Jer ko posle izbora ne bude odmah poslanik, odmah napusti stranku, pa odmah znate sa kime ste imali posla. Ako je nekome va`no ~lanstvo u stranci samo da bi bio poslanik, zna~i da u najmawu ruku nije ~astan ~ovek. To je najboqa provera. Jovan Glamo~anin je sa nama ve} nekoliko godina. Wegov sin je sa nama bio 1990. godine, Sr|an Glamo~anin. Prvi je skinuo petokraku sa srpske zastave 31. januara na prvim antikomunisti~kim demonstracijama koje smo organizovali u Beogradu 1990. godine. Wegov sin je bio na nekoliko frontova, istakao se u borbama. Pravi junak. Zbog toga smo imali poverewe i u oca. Jovan Glamo~anin je radio u aparatu vlasti, bio je sekretar op{tine itd., ali nikada ni{ta zna~ajno. Me|utim, bio je vredan, svojevremeno aktivista udruèwa solidarnosti, i tako je u{ao u Srpsku radikalnu stranku. Bio je jedno vreme ~ovek od poverewa, a onda ga je policija potkupila. Prvo su mu podmetnuli neku qubavnicu, pa su ga po~eli ucewivati. Sada mu je i brak rasturen zbog toga itd. I on i Tani} odali su se alkoholu i ne trezne se, to su uni{tene qudske sudbine. Iskreno mi je ào {to je do toga do{lo. Ali, policija ima svoje metode, nekome daju novac, nekome stan, nekome direktorsku funkciju. \or|u Tani}u su dali da bude direktor u ovom Brodarsko bagerskom preduze}u, Crwaninu da bude urednik na novosadskoj televiziji itd. To su slabi qudi. Takvi su se qudi na{li i me|u nama, ali nisu uspeli nijedan op{tinski odbor sa sobom da odvuku, nikoga. Jedva su sklepali 100 potpisa da registruju tu svoju novu stranku. Oni zloupotrebqavaju i ime na{e stranke i ime Nikole Pa{i}a, uz pomo} reìma, uz pomo} policije, ne bi li nama {to vi{e oteàli politi~ku aktivnost. Po saveznom izbornom zakonu, oni bi odmah trebalo da prestanu da budu ~lanovi Savezne skup{tine, savezni poslanici. Nedavno je Ustavni sud potvrdio, ako je neko iskqu~en iz stranke ili napusti stranku da mu prestaje mandat u Saveznoj skup{tini. Ali socijalisti ih tamo drè da bi uz wihovu pomo} jo{ neki zakon uspeli izglasati i tu socijalisti kr{e i Ustav i Zakon. To je su{tina. Socijalisti su mislili da }e nakon mog hap{ewa Jovan Glamo~anin biti {ef poslani~ke grupe u Saveznoj skup{tini, da }e tako odvojiti ~itavu poslani~ku grupu, da }e onda postepeno izazvati sukob sa Tomislavom Niko311
li}em, sa republi~kom poslani~kom grupom i pocepati stranku na dva dela. Stra{no su se iznenadili kada smo mi izabrali Maju Gojkovi} za {efa poslani~ke grupe u mom odsustvu, unapred smo znali da }u biti uhap{en. Nama sve to curi iz socijalisti~kih redova. Tamo se na|e poneki ~astan ~ovek koji nam da informacije na vreme i mi smo se spremili. Stra{no su bili iznena|eni kada su ~uli da je Maja Gojkovi} {ef poslani~ke grupe a ne Jovan Glamo~anin. Tako im je akcija propala i ni{ta nisu uradili. Na{a stranka je sada ~vr{}a nego ikada. Potpuno jedinstvo vlada u stranci. Poku{ali su izazvati sukob izme|u mene i Tome, {to im nikada ne}e uspeti. Poku{ali su izazvati rascep u rukovodstvu koji im nikada ne}e uspeti. Nijedan op{tinski odbor nisu uspeli da nam otcepe, ni jedan jedini, a imamo 190 op{tinskih odbora u Srbiji. Mi to smatramo zavr{enom stvari, jo{ je ostalo samo da ih razduìmo u Saveznoj skup{tini, ali }e socijalisti kad tad morati i to da prihvate. Jer ovako direktno kr{e Ustav i zakon. Neprekidno }emo ih zbog toga prozivati. Nijedan zakon koji se donese uz wihovu pomo} nije legitiman, nije u skladu sa Ustavom. Ali, Milo{evi}a mnogo ne interesuje ni ustavnost, ni zakonitost, wega interesuje samo gola vlast. Kako mislite sa penzijama seqa{tvu? Mi seqaci za vreme komunizma koji smo traìli posao, koji smo po 30 godina bili na zavodu za zapo{qavawe, pitam vas {ta vi mislite sa nama seqacima koji imamo samo deset godina radnog staà upla}eno, i dve godine u upravi, tako da ukupno imam 11 godina i dobio sam sada jednu penziju od 40 dinara. Mi smo o tome govorili kada smo obja{wavali na{ socijalni program, jo{ pre nekoliko godina, pa smo ponavqali 1993. godine u predizbornoj kampawi. Ujedna~ili bismo penzije na osnovu radnog staà i rekao sam kako bismo ih ujedna~ili. Pored toga, bi svi gra|ani sa navr{enih 65 godina ìvota dobijali starosnu penziju u odre|enom iznosu. Mi smo pomiwali kanadski sistem penzijskog osigurawa koji bi bio najboqi i u na{im uslovima. Dakle, jedan deo penzije ide na osnovu radnog staà, to je ono 1:2, u odnosu na broj godina radnog staà, a onda se, kada penzioner navr{i 65 godina ìvota, daje i penzija na godine starosti, bez obzira da li je ikada bio u radnom odnosu ili nije bio. To je takozvana starosna penzija. Dakle, ima radna penzija na osnovu radnog staà i starosna na osnovu godina starosti, tako da bi onaj ko ulopi i jedno i drugo imao pristojan iznos za ìvot, a onaj ko ima samo jednu od te dve mogao bi da ìvi ìvotom dostojnim ~oveka. Dakle, za one osnovne ìvotne potrebe bi bilo. Mi ne obe}avamo kule i gradove, 1.000-2.000 maraka itd. To je besmisleno. Na{a zemqa je sada u izuzetno te{koj situaciji, ne moèmo da vam obe}avamo mnogo, ali moèmo da vam obe}amo pravedno. Da li ste jo{ u parlamentu? Jo{ uvek sam savezni poslanik s obzirom da sam mawe od {est meseci ovog puta bio u zatvoru. Vide}emo do slede}eg puta. Kako }e deca koja zavr{avaju fakultete da dobiju posao? Opet vam mi ne obe}avamo toliko i toliko radnih mesta i ne moèmo da vam kaèmo svi }e biti zaposleni. To bi bilo sme{no i mi bismo tada
312
bili neozbiqni politi~ari. Ali, mi bismo ubrzanim procesom privatizacije i otvarawem poslova za strani kapital stvorili uslove za maksimalnu zaposlenost. Recimo, prodali bismo koncesije za izgradwu kanala DunavMoravaVardarSolun. Dvadeset godina bi se gradio taj kanal, to bi u tom vremenskom periodu oko milion qudi na odre|en na~in zapo{qavalo, bilo neposredno na radovima, bilo za proizvodwu materijala koji }e se ugra|ivati u kanal, bilo za prate}e slu`be i sve ostalo. Mi smo, dakle, imali liberalisti~ki ekonomski koncept. Pustili bismo sposobne qude da razviju sve vrste ekonomske delatnosti. Onda to samo po sebi otvara nova radna mesta. Bez takvog ekonomskog koncepta nema otvarawa radnih mesta. Mogu se izmi{qati radna mesta, ali onda je kriza jo{ dubqa. Ako otvaramo radna mesta u administraciji, izmi{qamo radna mesta, to je fiktivna zaposlenost. To uni{tava ekonomiju. Ako se omogu}i procvat ekonomije, sloboda privatne inicijative, onda se otvaraju radna mesta. Ne moèmo garantovati svakome da }e imati radno mesto u skladu sa wegovom {kolskom spremom, Ali }e se qudi snalaziti. I u Americi kada se zavr{i fakultet, nekad ode ~ovek da radi kao drvose~a jer tamo dobija mese~no 7.000-8.000 dolara, a da se zaposli u gradu sa fakultetskom diplomom kao po~etnik dobija 1.000-2.000 dolara. Dakle, taj liberalisti~ki kapitalisti~ki koncept da uvedemo, a da obezbedimo socijalnu za{titu za one koji ne mogu da na|u posao, za one koji su invalidi, penzioneri itd. Ne moè da postoji garancija, samo neozbiqni politi~ari daju garanciju te vrste. Mi vam govorimo kakav bi bio sistem. Sistem je sam po sebi garancija da bi se mnogo brè re{avao problem nezaposlenosti. Hvala vam {to ste do{li na na{u tribinu.
LV PROGLAS GRA\ANIMA RAKOVICE

Po{tovani gra|ani, U nedequ, 19. februara 1995. godine, ponovi}e se glasawe za izbor odbornika Skup{tine Op{tine Rakovica u izbornoj jedinici Rakovica 22. U prethodnom izbornom odmeravawu snaga, 29. januara, kandidat Srpske radikalne stranke dr Mila Kova~evi} ubedqivo je pobedila kandidata Socijalisti~ke partije Srbije. U nemo}nom besu zbog katastrofalnog poraza, koji je manifestovao narodnu èqu i voqu za su{tinskim dru{tvenim i politi~kim promenama, socijalisti su se àlili i kao glavni argument u svojoj àlbi naveli ~iwenicu da sam se na dan izbora pro{etao ulicama Rakovice. Kao da mi je zakonom zabraweno da {etam Rakovicom.
313
Vi ste, verovatno, o~evici da ta {etwa sama po sebi nije predstavqala nikakvo agitovawe. Mi se uop{te ne bi qutili da se istog dana i predsednik Socijalisti~ke partije {etao istim ulicama. Vaqda ne bi bilo zgorega da malo iza|e u narod i oseti {ta zaista gra|ani misle o wegovoj vladavini i konkretnim politi~kim potezima. Ne bi me iznenadilo da socijalisti podnesu prigovor {to sam uop{te izlazio iz zatvora, jer sam i tako svojim prisustvom u Beogradu mogao uticati na izborno izja{wavawe gra|ana. Op{tinska izborna komisija je donela re{ewe da se izbori ponove, ali nije navela nikakvo obrazloèwe i tako pogazila relevantne pravne norme pokazuju}i neverovatnu samovoqu. Pravno smo na{om tu`bom u potpunosti razobli~ili wihove marifetluke, ali i na ponovqene izbore izlazimo. Smatramo to prilikom da socijaliste jo{ ubedqivije porazimo. Da im pokaèmo da se primi~e kraj wihove vladavine, tiranije, bezakowa, korupcije, ekonomske krize i socijalne bede. Postoje}a vlast snosi glavnu odgovornost za sve nevoqe koje su nas sna{le kao narod i dràvu. Svima je ve} odavno jasno da se iz nevoqa ne moèmo izvu}i dok ne odu socijalisti. Sazrelo je uverewe da }e srpske zemqe biti ujediwene, da }e Srbija ìveti boqe, kad na izborima pobede srpski radikali. Vi, gra|ani, najboqe znate da se Srpska radikalna stranka do sada nikad nije kompromitovala nikakvim ne~asnim ili kriminalnim radwama. Izloèni smo najve}im pritiscima, ucenama, maltretirawima, progonima, ali odolevamo veruju}i u svoj narod i svoju otaybinu. Ostajemo do kraja onakvi kakve ste nas ve} upoznali. Ne damo se potkupiti, uceniti ili upla{iti. Politikom se ne bavimo radi li~ne i grupne materijalne koristi i privilegija. Politikom se bavimo zbog slave. Da bi se za pedeset ili stotinu godina pri~alo, pisalo, kako smo bili po{teni, sposobni, odani svome narodu i uspe{ni u prevladavawu ekonomske krize i eliminisawu socijalne bede. Pobedi}emo Bo`jom voqom i va{im poverewem. Pobedi}emo uporno{}u, strpqewem i znawem. O~ekujemo da, u nedequ 19. februara, iza|ete na va{e glasa~ko mesto i glasate za onu stranku kojoj verujete. Pobedi}emo zajedno! Srbija je ve~na dok su joj deca verna! Predsednik Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq Velika Srbija BR 23/95
314
LVI SLOBODARSKI SRPSKI BEOGRADE! PONOSNA I NEPOKORNA OTAYBINO SRBIJO!

Sve dubqe srqaju}i u izdaju svoga naroda, neokomunisti~ki reìm Slobodana Milo{evi}a sistematski gu{i elementarne gra|anske slobode i qudska prava. Na meti wegovih nervoznih i sve besomu~nijih nasrtaja pre svega su opozicione politi~ke partije i nezavisni mediji. Beskrupuloznim gu{ewem onih koji misle druga~ije od srpskog bra~nog para âu{esku, Slobodana Milo{evi}a i Mire Markovi}, pohlepni i ideolo{ki zaslepqeni vlastodr{ci Srbiju opet prekrivaju totalitarnim mrakom i autokratskim bezakowem. Svesni manipulativnih mogu}nosti kojima raspolaù moderna medijska sredstva, koja se u demokratskim sistemima neutrali{u i uskla|uju pluralizmom, eti~kim kodeksima i slobodnom konkurencijom, rukovodstva Socijalisti~ke partije Srbije i Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju uporno i beskrupulozno obnavqaju politi~ki monopolizam, doktrinarnu zagriènost i ideolo{ku netrpeqivost. Ciq im je da apsolutno i neprikosnoveno vladaju informacijama, da ih prilago|avaju svojim potrebama, oblikuju u skladu s dnevnopoliti~kim interesima, kao i da ih selektivnom prezentacijom instrumentalizuju u borbi protiv politi~kih protivnika i idejnih neistomi{qenika. Prvo su obnovili striktnu partijsku kontrolu nad medijima koji su i daqe ostali u nekom obliku takozvane dru{tvene svojine, kao, na primer, listovima Politika, Ekspres ili Novosti, te Radijom i Televizijom Politika koje su pretvorili u ne{to malo ble|u varijantu dràvne televizije, koja je u potpunosti pretvorena u dnevnoinformativni bilten Socijalisti~ke partije. Kad su to obavili i po~istili sve neposlu{ne novinare, ustremili su se na ona sredstva javnog informisawa u kojima je ve} bio priveden kraju proces privatizacije po propisima koje su sami socijalisti prethodnih godina izglasali. Sad su shvatili da ti propisi nisu bili dobri. Kad smo ih blagovremeno upozoravali }utali su. Danas kad bi im to moglo koristiti setili su se gre{aka koje su po~inili, ali sada gaze ne{to {to je mnogo va`nije od toga da li se neko do~epao velike imovine za male pare. Gaze na~elo pravne sigurnosti gra|ana bez ~ijeg po{tivawa nema slobode, demokratije ni pravnog poretka. Ako gra|ani ne{to steknu u skladu sa zakonskim propisima, besmisleno je postavqati pitawe da li je to opravdano ili pravi~no. Pravedno je ono {to je zakonito. Ako zakoni ne vaqaju onda se moraju mewati. Ako su lo{i zakoni proizveli neko nepovoqno pravno dejstvo onda {tetu treba da podmiruje dràva a ne da se otima od onih kojima su lo{i propisi bili korisni. Milo{evi} je ve} oteo Borbu, sprema se da ponovo krene na NIN, kragujeva~ku Svetlost, Radio Smederevo, Radio B92, Radio Indeks, dok je ofanziva na Nezavisnu televiziju Studio B u punom jeku. Gasi posledwe svetiqke slobodnog novinarstva kako bi nas u potpunom mraku sve
315
mogao podaviti samo kad poèli. Ako se u svim sferama nacionalne, ekonomske, socijalne i kulturne politike zapleo kao pile u ku~ine: ako je wegova vladavina ispuwena katastrofalnim gre{kama i proma{ajima; ako se sve ~ega se lati u wegovim rukama sasu{i i uvene, nije, dakle, kriv crveni tiranin iz Tolstojeve ulice nego su krivi oni koji mu ne daju da neuspehe i brqotine od naroda sakrije ili u ne{to lep{em i blaèm svetlu prikaè. Socijalisti~ka partija Srbije je ve} ~etiri puta sticala poverewe srpskog naroda na talasima srpskog nacionalizma i patriotizma, zakliwu}i se u nacionalno i politi~ko jedinstvo vaskolikog srpstva, i svih srpskih zemaqa. Kroz sve gradove i sela na{e otaybine gromoglasno je odjekivala Milo{evi}eva parola Srbija se sagiwati ne}e! A onda je Srbija klekla na kolena. Crveni diktator sa Dediwa se oholo podsmehnuo narodnim nadawima i vidovdanskom zavetu. Zapadne Srbe je ohrabrio i naoruào da se suprotstave prete}em novom genocidu i sa~uvaju pradedovska ogwi{ta, a onda ih ostavio na cedilu kad je realizacija ciqeva wihove borbe bila nadohvat ruku. Blokadom na Drini srpstvu je naneo sramotu koja se od Kosova naovamo ne pamti. Sad mu je NTV Studio B kriv jer je to jedina televizijska stanica u Srbiji koja nastavqa redovno i iscrpno izve{tavawe o svim zbivawima u Republici Srpskoj, posebno o borbenim dejstvima na frontovima. To je osnovna smetwa komunisti~kom projektu proizvodwe samo korisne istine i na~elu da se ono {to nije prikazala dràvna televizija jednostavno nije ni dogodilo. Srbima s obe strane Drine, nakon prekida i telefonskih veza, preostalo je samo da se dozivaju preko mo}ne i silovite reke koja proti~e kroz centar Velike Srbije. Kako nas je pesma odràla i tradicionalno u najteìm istorijskim trenucima hrabrila i podsticala na ponekad o~ajni~ke napore da se obezbedi goli opstanak, i ovog puta narod je kroz stihove dao odu{ka svome bolu, jadu, prkosu. S leve strane obale Srbi su svoj prezir prema izdajniku i otpadniku izrazili popularnom rugalicom: Aoj Slobo, srpska pizdo, poveo si, pa si izdo! S desne strane hladne i bistre vode kao sve glasniji i sudbonosniji odziv ~uje se: Brankovi} je ustao iz groba, sad se zove Milo{evi} Sloba! U razroga~enim o~ima Slobodana Milo{evi}a neizmerna je mr`wa prema svim svedocima wegove izdaje. Studio B je kriv {to ne dozvoqava da se u javnosti zaboravi da uop{te postoje na{a zapadna bra}a i da jo{ traje wihova herojska borba za slobodu i ujediwewe. @rtvuju}i Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu Slobodan Milo{evi} se nadao da }e uspe{no zaigrati na kartu realizatora stranih interesa nau{trb sopstvenog naroda. Grdno se prevario, jer izdajnike niko ne trpi. Velike sile ih vi{e ili mawe uspe{no iskoriste za jednokratnu upotrebu, a onda odbace kao isce|eni limun. Limun sa Dediwa se jo{ nije opasuqio {ta ga je sna{lo. Kako ga vi{e niko ozbiqan ne tretira kao relevant316
nog pregovara~kog faktora, samoinicijativno se sve napadnije nudi za nova i pogubnija izdajni~ka srqawa. Ve} je ugovorio da u dogledno vreme prizna nezavisnost Hrvatske u avnojevskim granicama, a ni na pakt sa Izetbegovi}em nije previ{e gadqiv. [to vi{e popu{ta pred ucenama to je me|unarodni poloàj na{e zemqe sve teì i teì. Sankcije nam velike sile jednostavno ne misle ukidati dok nam ne otmu i Kosovo, Metohiju, Ra{ku oblast i bar deo Vojvodine. Dràvna televizija i reìmska {tampa ve} odavno ne izve{tavaju ni o jednom spoqnopoliti~kom potezu koji je {tetan po interese na{e zemqe nego iskqu~ivo propagandisti~kim frizirawem {ire la`ni optimizam i izgra|uju kult li~nosti modernije verzije kraqa Aleksandra Obrenovi}a i kraqice Drage. Da li }e im se i sudbina podudariti? Studio B smeta jer se jedino preko wegovih talasa moè uputiti kritika i ukazati na opasnost od psihopatolo{kih elemenata u pona{awu reìma i motivaciji wegovih ~elnika. Iz duboke ekonomske krize ne mogu nas izvesti oni koji su nas u krizu uvalili, koji su je svojom nesposobno{}u i diletantizmom izazvali. 1993. godine dostigli smo samo dno. Postali smo svetski rekorderi svih vremena u visini inflacije. Milo{evi} je tako naredio. On je {tampao novac bez ikakve kontrole i yakove nov~anica delio svojim nezasitim saradnicima i poslu{nicima. A onda nas demago{ki ube|uju kako nam je sada mnogo boqe sa Avramovi}evim programom. Boqe od ~ega? Od nule. Pa nije sve {to je boqe od nule zaista dobro. Inflaciju samu po sebi nije nimalo te{ko zaustaviti. Jednostavno se malo priko~i {tamparija na Top~ideru. Ali, nijedan goru}i ekonomski problem nije zaista re{en. Fabrike i daqe uglavnom ne rade, radnici dobijaju otkaze ili odlaze na prinudne odmore, socijalisti~ka mafija pokupi profit iole uspe{nijih firmi, zaustavqena je privatizacija i otpo~et proces reafirmacije dru{tvene svojine koja nas je i upropastila. Reìmu je va`no da se svi privredni procesi i finansijski tokovi zadrè pod wegovom kontrolom. Gu{i se samonikli privatni sektor, koji je jedini u stawu da po ~isto ekonomskim kriterijima otvara nova radna mesta i ve} poslovi~no varaju i pqa~kaju seqaci. Studio B je kriv jer je jo{ jedino preko wegovih talasa mogu}e o tome izvestiti javnost, voditi razlo`ne kriti~ke rasprave, ukazati i na druga~ije modele delovawa i pona{awa. I kad hiqade radnika u o~ajawu iza|u na ulice, protestuju, {trajkuju, za dràvne medije to kao da se nije dogodilo. Da nema ove jedne nezavisne televizije, nekoliko radio stanica i listova, javnost doslovno ne bi imala ni pojma {ta se de{ava. Penzioneri ve} odavno gladuju, nezaposleni praznih stomaka teturaju se ulicama. Tuberkuloza se vra}a me|u {kolsku omladinu, dok se visoki funkcioneri reìma razme}u opqa~kanim bogatstvom i privilegijama. Prosvetni sistem nam odavno zaostaje za evropskim standardima, dok se nivo zdravstvene za{tite ubrzano pribliàva afri~kom proseku. O nauci i kulturi da se i ne govori. A ~elnici Socijalisti~ke partije i dràvnog aparata, kao i privilegovani biznismeni popuwavaju svoje ra~une u stranim bankama. Opqa~kali su novac od stare devizne {tedwe, zajma za preporod Srbije, depozite kod
317
privatnih banaka (Jugoskandik, Dafiment itd.) koje su poslovale pod Milo{evi}evim okriqem. Po svim elementima situacija je gotovo identi~na, ako ne i gora od one u Rumuniji uo~i sloma âu{eskua. Srpski bra~ni par âu{esku pokazuje mnogo ve}u mr`wu i netrpeqivost prema sopstvenom narodu i prosto izazivajo{ crwu sudbinu. Umesto da mewaju sebe, da se sklawaju sa narodne grba~e, izdajnik Milo{evi} i wegova prokleta Jerina su se okomili na Studio B. Jedina nezavisna televizijska stanica je od strane ugweta~kog reìma nemilosrdno prokaènajer sejedino u wenim emisijama napokon moè ~utidaje car go ili da su u cara Trojana kozje u{i. Dràvom vlada mafija. Kriminalci uop{te ne odlaze u zatvor. Zatvorske }elije se pune socijalnim slu~ajevima, sirotiwom i bolesnicima. Glavni lopovi i ubice o svemu neprikosnoveno odlu~uju. Nezavisno sudstvo uop{te ne postoji. Sudije i tuìoci su ogrezli u korupciji a u osetqivijim slu~ajevima postupaju striktno po nalozima reìma. Sve je vi{e ubistava sa politi~kom pozadinom koje inspiri{e vladaju}a partija. Najsveìji slu~aj se desio u Malom Crni}u. Ubedqivo poraèni kandidat za odbornika i istaknuti socijalista Vladislav Stanojevi} s tri pi{toqska hica s le|a ubio je aktivistu Srpske radikalne stranke Zlatka Miqkovi}a i jo{ uzviknuo: Jedan radikal mawe. Slobodan Milo{evi} jo{ jedino tako moè da vlada. Kako mu se ne isplati daqe hap{ewe radikala, preostalo mu je da ih ubija jednog po jednog. O ubistvu u Malom Crni}u apsolutno je }utawe vlasti i reìmskih sredstava javnog informisawa. Da nije Studija B i Na{e borbe, javnost ne bi imala pojma {ta se desilo. Za socijalisti~ki reìm sam doga|aj ne predstavqa nikakav problem. Problem je {to se slu~aj nije mogao zata{kati. U parlamentarnim dvoranama, po nalogu crvenog tiranina sa Dediwa i lude ve{tice iz Tolstojeve ulice, policija besomu~no premla}uje narodne poslanike. Hapse se bez ikakvog pravnog osnova politi~ki protivnici. Brutalno se otimaju poslani~ka mesta opozicionim politi~kim partijama i tako na najotvoreniji i najbeskrupulozniji na~in kr{e ustavni i zakonski akti. Sve parlamentarne odluke, donesene uz glasove strana~kih prebega, ucewenih, upla{enih ili potkupqenih, ni{tavne su, ali to uop{te ne interesuje one protuve iz ustavnih sudova. Najvi{i sudijski rang oni nisu dobili na osnovu stru~nosti i po{tewa, nego zato {to su beskrajno poslu{ni i pokvareni, {to im je obraz debqi od |ona vojni~ke cokule. Da bi komunisti~ke a`daje u potpunom mraku i daqe mogle nesmetano gutati redom politi~ke protivnike, qude slobodarskog duha i stranke demokratske orijentacije, Kaligulin sledbenik i Neronov dvojnik Slobodan Milo{evi} udara na vrh palate Beogra|anke, sa koje jo{ jedino uz pomo} predajnika Studija B moè da se ~uje vapaj nevoqnika, poniènih, uvre|enih i obespravqenih. Srpska radikalna stranka je izloèna najteìm udarcima, jer je Milo{evi} svestan da mu je to najozbiqniji i najopasniji protivnik. Pod apsolutnom smo blokadom nasvim medijima koje on kontroli{e. Protiv nas se vodi najgora klevetni~ka kampawa, a aktivisti su nam izloèni besomu~nim policijskim pritiscima. Smetamo zato {to iz na{ih usta redovno progovara istina i samo istina, a nisu u stawu da nas potkupe, ucene ili upla{e. Poka318
zali smo im da u na{oj zemqi nema dovoqno zatvora u koje bi nenarodni Milo{evi}ev reìm mogao strpati sve srpske radikale. Stoi~ki podnosimo i najteè udarce i uporno nastavqamo aktivnosti u istom onom pravcu u kome smo se usmerili kad smo Stranku osnivali. Studio B, Radio B92, Radio Indeks, NIN, Na{a borba, Radio Smederevo, Svetlost iz Kragujevca, uì~ka Nedeqa i svi drugi slobodniji mediji koje danas neokomunisti~ki reìm ugroàva, uvek na na{u nesebi~nu podr{ku i pomo} mogu ra~unati. Wihovu sudbinu smatramo i svojom sudbinom, pa smo zato spremni da ih branimo do posledweg daha. U dogovoru sa drugim opozicionim strankama demokratske orijentacije pruìli smo odu~nu podr{ku Studiju B i ostalim nezavisnim medijima, a i osudili poku{aj reìma da zavede potpunu kontrolu nad {tampom, radijom i televizijom. Razmotrili smo zajedni~ke aktivnosti i postigli punu saglasnost da primenimo sve oblike parlamentarne i vanparlamentarne borbe. Zajedni~ki }emo podneti zahtev za vanredno zasedawe Narodne skup{tine Srbije na kome }e se raspravqati o sve teèm poloàju nezavisnih medija uop{te, a posebno o sistematskim pritiscima, {ikanirawu i drugim oblicima pretwi kojima je izloèn Studio B. Tako|e smo se dogovorili da organizujemo protestni miting na koji }e biti pozvani i predstavnici ostalih nezavisnih medija i strukovnih udruèwa. Datum i mesto odràvawa mitinga naknadno }emo odrediti. Ukoliko reìm ne odustane od svoje namere da ugu{i nezavisne medije, postignuta je saglasnost da poslanici Srpske radikalne stranke, Srpskog pokreta obnove, Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije u znak protesta napuste i Savezni i Republi~ki parlament. Savezni i republi~ki poslanici Srpske radikalne stranke izrazili su spremnost da, predvo|eni predsednikom Stranke, u prostorijama Studija B otpo~nu {trajk gla|u koji bi trajao dok reìm ne odustane od gu{ewa ove nezavisne televizijske stanice. Razmatramo inicirawe i svih drugih oblika politi~kog protesta i gra|anske neposlu{nosti. Studio B ne sme pasti! Pokaza}emo da Srbija ne spava tako dubokim snom kako se bezumni vlastodr{ci nadaju. Uveri}emo ih da na{e strpqewe nije beskrajno. Kucnuo je ~as istine! Do{lo je vreme da se poloè ra~uni za o~ajno stawe naroda i dràve! Slobodarski srpski duh ne}e trpeti neokomunisti~ke negve. Slobode }emo imati onoliko koliko smo u stawu da sami osvojimo. Demokratija }e pobediti, jer je demokratski duh u na{im srcima. Razum }e trijumfovati, jer je ve} odavno ovladao na{im glavama. Gra|anska hrabrost je ja~a od vlastodrà~ke samovoqe. Pobedi}emo, jer ve} odavno nemamo {ta da izgubimo. Srbija je ve~na dok su joj deca verna! Predsednik Centralne otaybiiske uprave Srpske radikalne stranke, dr Vojsilav [e{eq, s.r.
319
LVII Miting Srpske radikalne stranke PROTIV BLOKADE NA DRINI

Kragujevac, 23. februar 1995. godine Dr Vojislav [e{eq: Mi dolazimo! Do{lo je vreme da smenimo reìm Slobodana Milo{evi}a i Socijalisti~ke partije. To znaju i radnici, i srpski seqaci, i ~inovnici, i lekari, i prosvetni radnici. To znaju i studenti i deca u osnovnim i sredwim {kolama. To znaju nezaposleni. To znaju penzioneri. To zna cela Srbija, da Slobodan Milo{evi} napokon mora oti}i. êga god se, od kada je do{ao na vlast, svojom rukom dohvatio, u wegovoj se ruci sasu{ilo. Popeo se na vlast na talasu srpskog nacionalizma i patriotizma i verovali smo mu mi Srbi, verovali. Jesmo. I{li smo po onim mitinzima {irom Srbije, po Kosovu, po Vojvodini, ali on nas izdade. On nas prodade. On pokaza da mu je mnogo va`nije da udovoqava hirovima one svoje èntura~e, proklete Jerine, da joj gradi nove komunisti~ke kule u oblacima a da se odrekne srpskih nacionalnih ideala. Obe}a, zakle se da }e braniti srpstvo i otaybinu, da }e svi Srbi ìveti u jednoj dràvi. Pomoè zapadnim Srbima da se dignu na ustanak i uspostave Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu. Dade im oru`je, obilatu vojnu pomo}. Pomoè Milo{evi} i nama srpskim radikalima da naoruàmo oko 30.000 dobrovoqaca i da ih uputimo na sve frontove. Pomoè, a onda i stade. Onda ih sve prodade. Obe}a{e mu sa Zapada mrvice, on se zadovoqio mrvicama. Po~inio je najve}u sramotu, najve}u izdaju u istoriji srpskog naroda uspostavio blokadu na Drini, blokirao na{u zapadnu bra}u. A {ta je dobio? Dobio je na 100 dana da JAT-ovi avioni lete do nekih evropskih prestonica, pre svega do Kipra; da bi Radoman Boòvi} i sli~ni lopovi obilazili svoje devizne ra~une. [ta je jo{ dobio? Dobio je da na{a fudbalska reprezentacija moè odigrati nekoliko prijateqskih utakmica sa Brazilom, Argentinom i Hong Kongom, ali ne moè u svetske kupove, jer sve ra~unaju na 100 dana, pa se ne zna ho}e li produìti za daqih 100 dana. [ta je jo{ dobio? Poneki umetnik ili nau~nik moè da u~estvuje u kulturnoj razmeni, i to je sve. Da li je to pomoglo Srbiji? Da li je to pomoglo srpskom narodu? Da li se u Srbiji ìvi boqe zbog te blokade na Drini? Ne ìvi. Ostala je samo sramota, a beda se pove}ala. [ta sada od wega traè? Od wega traè da prizna Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu u avnojevskim granicama. A {ta mu nude? Ukidawe svih sankcija na dva meseca, na 60 dana. Pa kada nestane Republike Srpske i Srpske Krajine, onda }e opet do}i kontakt grupa i re}i: dobi}e{ novih 60 dana, ali da se odrekne{ Kosova i Metohije. Pa opet posle dva meseca dobi}e{ novih 60 dana, da se odrekne{ stare srpske Ra{ke oblasti, tzv. Sanyaka. Pa opet za dva meseca da se odrekne Vojvo320
dine ili bar Panonije u Vojvodini, onih 7-8 op{tina u kojima su Ma|ari u ve}ini. [ta }e na kraju ostati? Granice Beogradskog pa{aluka. Milo{evi} je u stawu da Srbiju svede i na Adu Ciganliju pod uslovom da on ostane na vlasti i da wegova prokleta Jerina moè suvereno da upravqa tom dràvom. Upozoravali smo Milo{evi}a na vreme i 1992. godine smo govorili dok se mu{ki suprotstavqa svim pritiscima iz inostranstva, ima}e na{u podr{ku. Jer mi ne}emo dozvoliti da nam neko spoqa bira predsednika. Ali ako izda, ako poklekne mi }emo prvi juri{ati na wega. Je li tako bilo 1992. godine? îm je za 180 stepeni promenio politiku, mi smo krenuli protiv Milo{evi}a odmah, direktno ga u ~elo ga|ali. Kod nas nema cile mile, kod nas nema ustupaka, kompromisa. Mi svima u o~i kaèmo sve {to mislimo i zato nas nikada nije bilo sramota pred srpskim narodom. [ta je uradio u ekonomiji? Sve je upropastio. Prvo je uveo najgori mogu}i model privatizacije, koji je dovodio do pqa~ke, prodaje dru{tvene imovine u bescewe itd., da bi se narodu ogadio sam pojam privatizacije. Umesto da se tom privatizacijom popune penzijski fondovi, da se najve}i deo imovine podeli radnicima. Da dràva ne{to i proda stranim firmama pa da sa tim novcem moè da socijalno obezbedi nezaposlene itd. Sve smo to na vreme govorili i u Saveznoj i u Republi~koj skup{tini. Ali onda je Milo{evi} odlu~io da prekine privatizaciju i sada reafirmi{e dru{tvenu svojinu, ono {to nas je upropastilo. U ekonomiji je nesposoban jer je zarobqenik komunisti~kih dogmi. Sada ubija privatni sektor. Za{to? Zato {to ga ne moè kontrolisati. A ko moè otvoriti nova radna mesta? Pre svega privatni sektor. Ali sa umerenim porezima, pa da se kontroli{e striktno da li se porezi pla}aju, a ne toliki porezi da se gu{i privatni sektor, a smawuju se primawa dràve i nema dovoqno novca za penzije. To je suluda politika koju nijedan racionalan ekonomista ne moè prihvatiti. [ta je radio u socijalnoj politici? Moè li danas penzioner ìveti od svoje penzije? Koji moè? Ima wih nekoliko hiqada koji primaju izuzetne penzije, koji uìvaju i daqe privilegije. Wima je dobro, a kako je drugima? Ba{ ih briga. [ta radnik moè da o~ekuje. Od ~ega radnik ìvi? Koliko ima radnika {to primaju ili ne primaju po 100-200 dinara? Koliko ih ima? [ta je sa Zastavom? Onog Srbu Vasovi}a umesto da su strpali u zatvor zbog lopovluka, oni ga doveli da upravqa Zastavom. Malo je pokrao kao ministar u vladi Radomana Boòvi}a, kao potpredsednik Vlade, pa sada jo{ i ovde da krade. Vi ga znate boqe od mene. Nije on jedini, svi redom su takvi. [ta radi Nikola [ainovi} sa firmom ATL? Koliko je bakra i zlata ukrao iz Bora? [ta je jo{ sve proneverio i opqa~kao potpredsednik Savezne vlade. Ali, svi su oni takvi. Hajde da ih nabrajamo redom pa da vidimo ima li izuzetaka u vrhu Socijalisti~ke partije. O Boòvi}u da i ne govorim. I ti kriminalci upravqaju dràvom. Novine su objavile da je Radoman Boòvi} uzeo 700.000 maraka samo u jednoj ministarskoj aferi. Ona dvojica osu|ena pa se brane sa slobode, dobili ~etiri godine. Sa mnom je sada bio u zatvoru ~ovek,
321
otac troje dece koji je negde uzeo 90 litara nafte i dobio tri meseca zatvora. Zna~i za 60 maraka mesec dana. A ova trojica, Radoman Boòvi}, Velimir Mihajlovi} i Sava Vlajkovi} su ukrali samo u jednom slu~aju dva miliona i sto hiqada maraka. Onda bi za to, kada bi bilo pravde u ovoj zemqi, morao svako od wih da dobije po 1.000 godina zatvora. Izra~unajte pa }ete videti. U na{oj zemqi u zatvore ide sirotiwa, bolesnici, qudi koji iz bede pone{to negde ukradu, a pravi lopovi upravqaju dràvom. Mo`da ste videli pre nekoliko dana kada se po ko zna koji put ènio onaj glavni beogradski gangster Arkan, neki od glavnih funkcionera Socijalisti~ke partije samo su se pojavili Milorad Vu~eli}, Ivica Da~i} i drugi socijalisti. Kud }ete boqi dokaz o sprezi reìma Slobodana Milo{evi}a i glavnih kriminalaca. Videli ste ono zlato, one zlatnike. Ono zlato kojim se okitio, koje je rasipao, delio, sve je to zlato krvqu i suzama okupano. Sve je to zlato oteto, opqa~kano. On skrnavi uniformu starih srpskih vojvoda. On, koji je pokrao sve {to mu je pod ruku do{lo. Ali, nije on jedini. On je samo usput krao zajedno sa Radovanom Stoj~i}em Bayom, zamenikom ministra unutra{wih poslova i mnogim drugim kriminalcima. [ta da vam pri~am o Radmilu Bogdanovi}u i kompaniji, to znate boqe od mene. Svi su oni takvi. Milijarde i milijarde dolara su odneli iz zemqe, sklonili u strane banke. Gde je novac od stare devizne {tedwe? Na Kipru. Gde je novac od privatnih banaka koje su opqa~kale srpski narod na Kipru. Gde je novac koji su opqa~kali stimulisawem one hiperinflacije 1993. godine, obezvre|ivawem dinara na Kipru i drugim stranim bankama. Gde je zajam za preporod Srbije? Pretvorio se u zajam za preporod Kipra. Takvi lopovi ne mogu daqe da vladaju Srbijom. Ne mogu i treba da im stanemo u kraj. Srpska radikalna stranka je spremna da im stane u kraj, uz va{u pomo}, zavisno od va{eg poverewa. Oni su svesni toga. Svesni su da im je Srpska radikalna stranka glavna konkurencija. Svesni su da smo sposobniji od wih i da vi{e znamo od wih. Gde je dokaz? Evo dokaza, ne usu|uju se ni u jedan televizijski duel sa nama da u|u, ni u jedan jedini. Eto dokaza, kud }e boqi dokaz. Mi neprekidno izazivamo, oni ne smeju. Ne usu|uju se ni u jednu skup{tinsku raspravu sa nama da u|u, nego nas seckaju, ograni~avaju, ne daju nam re~, iskqu~uju nam struju itd. Jer nemaju {ta da kaù. Za{to su daqe svesni? Nismo ni~im kompromitovani. Mogu da nas hapse, ali samo zbog politike. Ne mogu da na|u ni{ta da smo ukrali, da smo opqa~kali, da smo proneverili. Nigde nikakav kriminal ne mogu da nam pripi{u. Da mogu bar ne{to da na|u, kako bi im dobro do{lo. Nazva{e nas kriminalcima, ratnim zlo~incima, fa{istima, nema {ta nam nisu rekli. Ali, nigde nijednog dokaza. A mi smelo uvek rukavicu u lice. Izazov svima, pa da vidimo gde su argumenti. Gde smo vladali po op{tinama, gde smo imali lokalnu vlast, pa su nam je negde i oteli, nigde se nije desilo da su se radikali obrukali vr{e}i lokalnu vlast. Nigde se nije desilo. Zbog toga se najvi{e boje. [ta se sada desilo u Rakovici? Do nogu smo potukli na dopunskim lokalnim izborima kandidata Socijalisti~ke partije. Ko je za ns glasao? Glasala je radni~ka Rakovica. Nazivali su je crvenom Rakovicom kao {to i
322
Kragujevac nazivaju crvenim. Nije Kragujevac crveni, Kragujevac je uvek bio radikalski i opet }e biti radikalski. [ta daqe rade? Gu{e nezavisne medije. Ve} vi{e od godinu dana nema nas na dràvnoj televiziji. Kao da je va`no. Idemo od sela do sela, od grada do grada, razgovara}emo sa narodom. Imamo snage, imamo voqe, imamo strpqewa. [ta daqe rade? Gu{e redom nezavisne medije. Sada je na udaru Studio B, jedna jedina oaza slobode u Beogradu, gde moèmo i mi radikali da se pojavimo, gde moèmo i mi da kaèmo narodu {ta mislimo. Ne slaèmo se po politi~koj orijentaciji sa Studijom B, ali ne zaboravite, i Radovan Karayi} i rukovodstvo Republike Srpske jo{ jedino mogu na Studiju B da se pojave. Setite se kada je Milo{evi} vodio nacionalnu politiku, nismo mogli oka da otvorimo, svako ve~e na dràvnoj televiziji u Dnevniku funkcioneri Republike Srpske, izve{taji sa frontova, patriotska propaganda itd. Blokada na Drini, odjednom kao da su nestali, kao da ne postoje. To je tipi~no komunisti~ko manipulisawe javnim mwewem. Zbog toga }emo mi da branimo Studio B. Zbog toga }emo mi narod izvesti na beogradske ulice. Mi ne}emo nasiqe primeniti. Vara se Milo{evi} ako misli da }emo napraviti takvu gre{ku. Ne}emo. Mi }emo izvesti stotine hiqada qudi, pa }e ta masa qudi biti snaga po sebi. Mi ne}emo nikada sukob sa vojskom i policijom, nikada. Gde mi izazivamo sukobe? U skup{tinama. Tamo gde nema opasnosti za obi~ne gra|ane, za tu|u decu. Ja se vi{e nikada ne bih bavio politikom kada bih tu|e dete stradalo zbog moga politi~kog anga`mana. To ne}emo. Ne}emo gra|anski rat u Srbiji. Ali }emo iza}i na ulice, pa ako nateraju vojsku i policiju na nas, ako krenu sa tenkovima, mi iz rukovodstva Srpske radikalne stranke prvi }emo da legnemo pred tenkove. Pa }e vojnici i oficiri iz tenkova iza}i da nam se prikqu~e, pa }e nam se srpska policija prikqu~iti. Jer oni su qudi, na{a bra}a. Mi u wih verujemo. I oni ìve bednim ìvotom nedostojnim ~oveka ne}e Milo{evi} uspeti da nas sukobi ni sa vojskom ni sa policijom. Ne}e, jer ta vojska }e nam trebati kada uzmemo vlast da branimo dràvu, ta }e nam policija trebati da hapsi kriminalce, Milo{evi}a, Boòvi}a, Bulatovi}a i kompaniju. To je na{a strategija. To zahteva vi{e strpqewa, vi{e upornosti, vi{e napora ali mi smo spremni. Mi smo sami pokazali da u Srbiji nema dovoqno zatvora gde mogu strpati sve srpske radikale. Pokazali smo da se ne bojimo, da nas ne mogu uceniti, da nas ne mogu pokolebati. Ne mogu nas upla{iti. Ne mogu nas demoralisati. Pokazali smo da smo ~vr{}i nego {to smo ikada bili. Zbog toga je sada strah u kostima Slobodana Milo{evi}a i Socijalisti~ke partije Srbije. Neka ne zaboravi Slobodan Milo{evi} {to on vi{e steè dizgine vlasti, to je nezadovoqstvo u narodu sve ve}e i ve}e. Narod je sada jo{ u fazi }utawa. Po~elo je bu|ewe. Zagrmilo na Svetog Savu. Uskoro }e prole}e nad Srbijom, prole}e slobode i demokratije. Mi, srpski radikali, kao qudi {iroke du{e, kao qudi ~istog srca, najvi{e bismo voleli da vidimo Slobodana Milo{evi}a kao mirnog penzionera koji svoje penzionerske dane provodi na Kalemegdanu. Uzme {ah pod ruku itd. To je wemu najboqe. I najboqe bi bilo da sam ode dok mu je vreme. Najbo323
qe bi mu bilo da izbegne sudbinu kraqa Aleksandra Obrenovi}a i kraqice Drage, da izbegne sudbinu bra~nog para âu{esku. Mi mu to najvi{e èlimo. Mi bi mu i pomogli da to {to pre uradi. Mi mu, evo, garantujemo mirne penzionerske dane ako ode na vreme. (uzvici: da vrati pare!) Naravno, mora da se vrati sve {to je od naroda opqa~kano. Nikome dug oprostiti ne}emo. Znajte, ~im se ~uju prvi rezultati na slede}im izborima mi odmah blokiramo sve grani~ne prelaze i ne damo napoqe toj socijalisti~koj mafiji. Ne damo napoqe. Videli ste, kada ve} pitate, kako su izmanipulisali tog Avramovi}a. Setimo se kako smo planirali. Oni koji su krivci za hiperinflaciju, odjednom zaustave hiperinflaciju. To nije te{ko. To pi{e u svakom uybeniku kako se zaustavqa inflacija. Prestane se {tampati novac. A da li se ìvot naroda popravio? Da li se bitno popravio? [ta to zna~i za onoga ko je nezaposlen, ko je na prinudnom odmoru, ko je penzioner, ko je |ak, student i ko je zaposlen pa prima bednih 100, 200 dinara ne moè ni sa 500 dinara da se ìvi kako treba. [ta su popravili u Srbiji ni{ta. Sada su blokirali Avramovi}a, on jadnik isfolira da je bolestan i ode. [ta }e, star ~ovek. Sve {to smo prognozirali ostvarilo se. Sada je skoro 2 dinara za 1 marku. A seqacima nisu platili ni p{enicu, ni kukuruz, ni{ta. Opqa~kaju seqake, pa opqa~kaju penzionere, pa opqa~kaju radnike. Tako stalno neka pqa~ka i tako oni sastavqaju kraj sa krajem. [ta daqe rade? Srbija je uvek proizvodila dovoqno struje. Oni struju izvoze, ~ak i u Hrvatsku. [ta se de{ava daqe? Kada izvezu struju, po{to je obustavqen platni promet, a to im je dobar izgovor, novac ne moè da se unese u zemqu. Novac se upla}uje na ìro ra~une po stranim bankama koje oni daju, i oni kontroli{u. I ostade novac tamo a ovde se narod smrzavao onih hladnih dana u novembru, decembru, januaru. I onda sami priznado{e da se izvozila struja. Videli ste pre neki dan, sam ôvi} priznao. Prvo su lagali, rekli da nije istina, a sada priznali. Prizna}e oni jo{ mnoge stvari. Ne damo im mira. Ne damo im predaha, ni trenutka odmora. Ne}emo posustati ne mogu nas zaustaviti, mi }emo doterati sve ove stvari do kraja. Kada je Srbija najboqe ìvela? Kada su radikali vladali Srbijom. A mi radikali smo navikli, ili smo na vlasti ili smo u zatvoru, za nas nema tre}eg. Ili }e Milo{evi} morati da nas sve pohapsi ili }e morati da nam preda vlast. Mi, srpski radikali smo poveli {iroku inicijativu da se udruì sve ono {to opoziciono u Srbiji misli, {to je na patriotskim pozicijama, {to stremi demokratiji, ekonomskom blagostawu i socijalnoj pravdi. Mi }emo i u tome istrajati. Mi idemo daqe u tom pravcu. Mi idemo ozbiqno, temeqito, korak po korak, gradimo jednu gra|evinu me|uopozicionog sporazumevawa koja }e odoleti svim izazovima reìma. Mi nismo sujetni qudi pa da sada postavqamo pitawe {ta je ranije bilo. Nije va`no. Va`no je da svi drugi napokon do|u na patriotske pozicije. To je bitno. A ono {to je bilo, neka o tome istori~ari pi{u.
324
Koja je osnovna razlika izme|u nas srpskih radikala i Socijalisti~ke partije? Socijalisti se bave politikom da bi {to vi{e ukrali, opqa~kali, proneverili, da bi se {to vi{e obogatili. To je jedini wihov motiv bavqewa politikom, a mi, srpski radikali, se ne bavimo politikom radi li~nog i grupnog boga}ewa. Mi se bavimo politikom zbog slave, li~ne i grupne. Da bi se za 50, 100 godina u narodu pri~alo, da bi se kwige pisale, da bi deca u~ila u {kolama kako smo bili pametni, sposobni, odani srpstvu i otaybini, kako smo uspeli zemqu da izvu~emo iz ekonomske krize i socijalne bede. To je na{ motiv bavqewa politikom, i istraja}emo pri takvom motivu. Za{to Srbija sve vi{e veruje srpskim radikalima? Zato {to vas nikada nismo prevarili, {to vas nikada nismo obmanuli. [to smo uvek iskreno mislili ono {to smo vam govorili, i {to smo uvek govorili onako kako smo zaista mislili. I kada vam se nekada nisu svi|ale na{e re~i, mi smo bili strpqivi i ~ekali smo da sve stvari do|u na svoje i one polako dolaze. Budi se nova svest u Srbiji. Svest o neophodnosti {to hitnijih i {to su{tinskijih promena. Ovako daqe ne moè. Prokukale su i srpske wive i srpske fabrike, i srpske {kole, i srpske bolnice. Ne moè daqe ovako. I nisu toliko krivi blokada i sankcije. To bismo izdràli. Krivi su lopovi koji upravqaju dràvom i ~iji su apetiti nezasiti. Te{ko je a`daju nahraniti i zadovoqiti. Ako se ne moè nahraniti i zadovoqiti, onda se moè uni{titi. Do{lo je vreme da tu socijalisti~ku a`daju skinemo sa grba~e srpskog naroda. Va{om snagom, va{im poverewem, pobedi}emo, istrajati na putu srpske nacionalne sloge, na putu demokratije, na putu slobode. Srbija je ve~na dok su joj deca verna! @iveli! Predsednik Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke, dr Vojislav [e{eq Velika Srbija BR 24/95
LVIII POSLANICA JUNA^KOM NARODU REPUBLIKE SRPSKE KRAJINE

Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, U subotu, 4. februara 1995. godine, odràn je sastanak Izvr{nog odbora Srpske radikalne stranke Republike Srpske Krajine na kome su u~estvovali svi narodni poslanici, predsednici op{tinskih odbora i ~lanovi Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke iz Republike Srpske Kraji325
ne. Na sastanku je razmotrena aktuelna politi~ka i vojnobezbednosna situacija u Republici Srpskoj Krajini, a u skladu s tim su odre|eni i naredni politi~ki potezi srpskih radikala u najzapadnijoj srpskoj zemqi. Gra|ani Republike Srpske Krajine, koriste}i sopstveno pravo na samoopredeqewe, putem referenduma, jo{ maja 1991. godine, izrazili su svoju re{enost da se ujedine sa ostalim srpskim zemqama. Srpski narod je jednom zauvek pokazao svoju odlu~not da raskine svaku dràvnopravnu vezu sa Hrvatskom. Neosporiv argument za takvu re{enost on ima u kori{}ewu svog prava na samoopredeqewe i, istovremeno, negirawu prava drugoga (Hrvatske) da mu, zloupotrebom tog prava nametne da ìvi u tu|oj dràvi i to dràvi koja mu ne pruà garancije da bi mogao sa~uvati nacionalni identitet. Od po~etka pravedne borbe na{eg naroda proteklo je ~etiri godine. Republika Srpska Krajina je stvorena i formirana kao slobodna, samostalna i nezavisna dràva na srpskim etni~kim prostorima nekada{we hrvatske federalne jedinice. Srpski narod Republike Srpske Krajine je gotovo u potpunosti uspeo da oslobodi teritorije koje mu pripadaju, a srpski radikali su uvek predwa~ili u pravednoj borbi svog naroda. Danas, u Republici Srpskoj Krajini funkcioni{u svi organi sa prerogativima dràvne vlasti, od Predsednika Republike i Narodne skup{tine do vojske i policije. Problemi u delovawu i funkcionisawu dràvnih organa javqaju se, pre svega, zbog neprijateqskog okruèwa i permanentne ratne opasnosti kao i kriminalnog me{etarewa beogradskog izdajni~kog reìma Slobodana Milo{evi}a. Politi~ki marifetluci i podvale, privredne malverzacije kao i teror Milo{evi}eve tajne policije, postali su glavni oblik i su{tina politi~kog delovawa reìma Socijalisti~ke partije Srbije. Predsedniku Srbije, Slobodanu Milo{evi}u je na putu izdaje srpskih nacionalnih interesa i priznawa Hrvatske u wenim avnojevskim granicama stajala Srpska radikalna stranka. Zato je, preko svog policijskog aparata u~inio sve na razbijawu jedinstva srpskih radikala u Republici Srpskoj Krajini i napadom na patriotski opredeqene snage jo{ jednom dokazao da mu nije stalo do jedinstvene i zajedni~ke odbrane srpskih nacionalnih prava. Napad na Srpsku radikalnu stranku beogradski reìm je izvr{io preko Radeta Leskovca, doskora{weg potpredsednika Centralne otacbinske uprave Srpske radikalne stranke, koji je na sebe preuzeo ne~asnu obavezu razbijawa Srpske radikalne stranke kao najve}eg politi~kog oponenta i najja~eg politi~kog suparnika Socijalisti~koj partiji Srbije na teritoriji Republike Srpske Krajine. Rade Leskovac je sva ~etiri meseca, koliko je dr Vojislav [e{eq proveo u socijalisti~koj tamnici, radio na razbijawu Stranke poku{avaju}i da nametne federalne odnose organizovawa unutar Srpske radikalne stranke. Sve je to kulminiralo wegovim nedolascima na sednice Centralne otacbinske uprave, na sastanak Izvr{nog odbora stranke za Republiku Srpsku Krajinu i wegovom izjavom, datom sredstvima informisawa u kojoj je tvrdio da je Srpska radikalna stranka Republike Srpske Krajine odlu~ila da
326
deluje samostalno, a da ne deluje u okviru Srpske radikalne stranke ~iji je predsednik dr Vojislav [e{eq. Povrh svega, Rade Leskovac je bio ukqu~en u razne finansijske afere i trgovinske {pekulacije sa predstavnicima vladaju}e nomenklature u Beogradu i time nanosio neprocewivu {tetu velikom ugledu srpskih radikala. Zbog svega navedenog, na sednici Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke, odràne 4. februara 1995. godine, Rade Leskovac je smewen sa funkcije predsednika Izvr{nog odbora stranke za Republiku Srpsku Krajinu, a na wegovo mesto imenovan je Branko Vojnica, narodni poslanik i doskora{wi predsednik Narodne skup{tine Republike Srpske Krajine. Predsednici op{tinskih odbora, poslanici u Skup{tini Republike Srpske Krajine i ~lanovi Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke iz Republike Srpske Krajine konstatovali su da nijedan op{tinski odbor i nijedan ~lan Srpske radikalne stranke nije prihvatio poziv Radeta Leskovca da se Srpska radikalna stranka Republike Srpske Krajine izdvoji iz Srpske radikalne stranke i da vodi samostalnu politiku. Nisu prihvatili da u trenucima kada se re{ava sudbina Republike Srpske Krajine stanu na stranu izdajnika, da postanu sluge reìma u Beogradu i da zbog sitnih, {i}aryijskih interesa izdaju borbu srpskog naroda za slobodu i zajedni~ki ìvot sa Republikom Srpskom i Saveznom Republikom Jugoslavijom. Jednoglasno je odlu~eno da se Rade Leskovac iskqu~i iz Srpske radikalne stranke, kako bi gra|anima Republike Srpske Krajine postalo jasno da on vi{e nije srpski radikal i da, sve {to govori, govori u svoje ime, da iza wega odavno ne stoji Srpska radikalna stranka, ve} Slu`ba dràvne bezbednosti Srbije i da on Srpsku radikalnu stranku vi{e ne moè ni u kom pogledu da predstavqa. Analiziraju}i politi~ku i bezbednosnu situaciju u Republici Srpskoj Krajini Izvr{ni odbor Srpske radikalne stranke Republike Srpske Krajine zakqu~io je da je neophodno da poslanici u Skup{tini Republike Srpske Krajine istraju u zahtevu za izglasavawe nepoverewa vladi Borislava Mikeli}a, s obzirom na ~iwenicu da Borislav Mikeli}, kao eksponent Slobodana Milo{evi}a i wegove supruge, ~ini sve {to je u wegovoj mo}i da Srpska Krajina ostane u okviru granica nekada{we Socijalisti~ke Republike Hrvatske. S tim u vezi dogovoreno je da se obavi razgovor s rukovodstvom Srpske demokratske stranke Krajine i posebno sa predsednikom stranke, dr Milanom Babi}em i da se on pozove da raskine koaliciju sa socijalistima i Borislavom Mikeli}em, a obnovi ugovor o koaliciji i saradwi sa Srpskom radikalnom strankom, u ciqu spasavawa Republike Srpske Krajine od izdaje koja joj je spremqena u Beogradu. Odlu~eno je da se predsedniku Republike Srpske Krajine, Milanu Marti}u, pruì apsolutna podr{ka u wegovoj borbi za o~uvawe Republike Srpske Krajine u wenim sada{wim granicama i za formirawem vlasti, posebno Vlade, koja }e raditi u interesu gra|ana Republike Srpske Krajine ne obaziru}i se na naloge, ucene i pritiske koji neprekidno stiù iz Beograda preko Milo{evi}evih slugu.
327
Na dana{wem sastanku predstavnici Srpske radikalne stranke su se sloìli da obnove razgovore i sa poslanicima Srpske demokratske stranke srpskih zemaqa koji su, nemaju}i stvarne argumente svojevremeno glasali za Vladu Borislava Mikeli}a i za smewivawe predsednika Skup{tine Republike Srpske Krajine Branka Vojnice. Sve konsultacije i razgovori sa pomenutim strankama bi}e obavqeni u ciqu uspostavqawa te{we saradwe i boqih odnosa izme|u stranaka nacionalne i patriotske orijentacije sa namerom da zajedni~ki izbegnemo komunisti~ki bezdan u koji nas guraju Slobodan Milo{evi} i wegov autokratski reìm. Srpska radikalna stranka smatra da je jedini mogu}i izlaz za narod Republike Srpske Krajine iz sada{weg izdajni~kog zame{ateqstva Beograda i nekih krugova u Kninu, kao i kriti~ne socijalne situacije, u stvarawu patriotske Vlade nacionalnog jedinstva koju bi ~inili svi oni koji su se dokazali i istrajali u borbi za slobodu celokupnog srpskog naroda. S obzirom na to da se pribliàva 31. mart, dan kada je Hrvatska najavila da }e otkazati gostoprimstvo za{titnim snagama Ujediwenih nacija, koje su trenutno na linijama razdvajawa izme|u hrvatske vojske i Vojske Republike Srpske Krajine, srpskom narodu u Repbulici Srpskoj Krajini potrebna je potpuna saradwa predsednika Republike, Vlade, vojske, skup{tine, a u interesu ostvarivawa samo jednog ciqa: o~uvawa samostalnosti, nezavisnosti i teritorijalne celovitosti Republike Srpske Krajine. Taj ciq ne}e mo}i da bude ostvaren ako Vladu Republike Srpske Krajine bude sa~iwavala koalicija na ~ijem je ~elu Borislav Mikeli}. Taj ciq }e biti ostvaren samo ako sudbinu Republike Srpske Krajine u svoje ruke uzmu istinske patriote, stanovnici, gra|ani Republike Srpske Krajine, a ne nekakvi putuju}i politi~ari, gosti iz Srbije, kojima je zadatak da obave posao izdaje Republike Srpske Krajine i da se vrate u Srbiju da u woj ìve. Svi ~lanovi Srpske radikalne stranke u Republici Srpskoj Krajini, u~ini}e sve {to je u wihovoj mo}i da se program Srpske radikalne stranke za Republiku Srpsku Krajinu ostvari u potpunosti, a taj program predvi|a hitno ujediwavawe Republike Srpske Krajine i Republike Srpske u jedinstvenu dràvu, Zapadnu Srbiju, sa jednim predsednikom, jednom skup{tinom i jednom vladom, zajedni~kom vojskom i policijom, koja }e posle stupiti u zajedni~ku dràvu svih Srba na Balkanu zajedno sa Saveznom Republikom Jugoslavijom odnosno Srbijom i Crnom Gorom. Stoga, Srpska radikalna stranka podràva formirawe zajedni~kog Saveta odbrane Republike Srpske Krajine i Republike Srpske kao i sve budu}e akcije predstavnika ovih dveju srpskih zemaqa koje bi vodile kona~nom oslobo|ewu i stvarawu jedinstvene srpske dràve na prostorima nekada{we Jugoslavije. Pozdravqamo vojni i politi~ki savez doktora Radovana Karayi}a i Milana Marti}a, istinskih predvodnika oslobodila~ke borbe srpskog naroda. Sve dok istrajavaju na patriotskom kursu, oni mogu ra~unati na sve vidove podr{ke i pomo}i Srpske radikalne stranke. Srpski radikali su uvereni da se o pitawu integracije celokupnog srpskog naroda mora govoriti bez uvijawa, emocija, strasti i licemerstva re328
ìmske nomeklature, otvoreno i objektivno, onako kako su radikali uvek govorili, sa èqom da se sagleda istina kako bi se koliko toliko ispravile sve gre{ke i politi~ki proma{aji socijalisti~kog reìma u Srbiji. Kako nemamo nikakvih imperijalnih ciqeva prema drugim nacijama i tu|im etni~kim prostorima, nema razloga da tajimo da nam je stalo do toga da sa~uvamo i odbranimo onaj prostor koji nam je vekovima pripadao i koji nam danas pripada. Vi{e se ne mogu trpeti nikakve politi~ke prepreke na putu integrisawa srpskih podru~ja. Stoga, moramo sru{iti Milo{evi}ev zid sramote na Drini i zajedni~kim snagama krenuti ka slobodi, ka na{oj srpskoj dràvi, Velikoj Srbiji. U Beogradu,4. marta 1995. godine, Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke Velika Srbija BR 25/95
LIX Miting Srpske radikalne stranke SRBIJA JE NA KOLENIMA

[abac, 17. mart 1995. godine Dr Vojislav [e{eq: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Do{lo je vreme da se mewa vlast u Srbiji, da se obara truli kriminalni reìm Slobodana Milo{evi}a i Socijalisti~ke partije Srbije. Prokukala je zemqa, prokukala je voda, prokukao je kamen u zemqi srpskoj, da je Srbin izgubio strpqewe i da je vreme sa svoje grba~e da skine crvenu avet koja ga je pola veka okivala, krsnu slavu mu gu{ila, slobodarske, pravoslavne, dràvotvorne tradicije. êga god se taj Milo{evi} svojom rukom dohvatio u wegovoj se ruci sasu{ilo. Nekada smo mu verovali. Svi smo mu mi verovali 1987, 1988, 1989. godine kada je budio srpsku nacionalnu svest, kada se angaòvao na gu{ewu {iptarskog separatizma na Kosovu i Metohiji, kada smo Vojvodinu vra}ali Srbiji, kada smo Crnu Goru vra}ali srpstvu. Verovali smo Milo{evi}u i 1991, 1992. godine kada se zakleo pred Srbijom da }e svi Srbi ìveti u jednoj dràvi. Pomogao je Milo{evi} da se stvori Republika Srpska i Srpska Krajina. To mu nikada ne}emo zaboraviti. Dao nam je oru`je za 30.000 dobrovoqaca Srpske radikalne stranke koji su ratovali na svim frontovima, a mnogi i danas ratuju. Ni to mu nismo zaboravili. Zahvaquju}i nama, srpskim radikalima, Milo{evi} je 1992. godine ostao na funkciji predsednika Srbije. U to vreme smo uvek govorili: ciq
329
nam je da {to pre sru{imo socijaliste, jer su nesposobni, lopovi, neznalice, ali wega podràvamo dok je na nacionalnoj liniji, dok {titi srpske nacionalne interese, dok vodi patriotsku politiku. Naàlost, to nije dugo trajalo. Milo{evi} je 1993. godine krenuo stazom izdaje srpskog naroda. Promenio je svoju politiku za 180 stepeni. Slobodan Milo{evi} je okrenuo }urak naopako. Mi smo narodu ranije obe}ali ako Milo{evi} slu~ajno napusti nacionalnu opciju, odmah }emo juri{ati protiv wega. Mi smo krenuli na juri{ jo{ 1993. godine. [ta je onda radio? Po~eo je da nas hapsi, da nas optuùje da smo kriminalci, ratni zlo~inci, fa{isti. A nigde nijednog dokaza nije imao za svoje optu`be. Nikada nije mogao da prona|e nama iz vrha Srpske radikalne stranke nikakav kriminal. Mi moèmo da idemo u zatvor, i mnogi od nas su ~esto i{li u zatvor zbog politike, zbog borbe za slobodu i demokratiju i za srpske nacionalne interese, ili zato {to pqunemo neko |ubre ili {to ne damo da policija protivzakonito izbacuje na{e poslanike iz Republi~ke i Savezne skup{tine. Jo{ sto puta }emo i}i u zatvor ako treba, ali ne}emo pokleknuti, ne}emo moliti za milost nego }emo se suprotstaviti, prkosno iza}i pred wega i re}i mu: Slobodane Milo{evi}u, ti si izdajnik, ti si lopov! Uspostavio je granicu na reci Drini, u~inio najve}u sramotu u istoriji srpskog naroda. Nikada nijedan vlastodràc u Srbiji nije uradio to {to je sebi dozvolio Slobodan Milo{evi}. Ne}e ta granica dugo trajati. Oti}e}e ta granica niz Drinu i Savu, niz Dunav zajedno sa Slobodanom Milo{evi}em i wegovom Socijalisti~kom partijom, jer ovoga puta Slobodan Milo{evi} se namerio na jednog ~vrstog i odlu~nog protivnika, na Srpsku radikalnu stranku. U Srbiji, vi{e od jednog veka, srpski radikali su ili vladali, ili bili u zatvoru. Kada su radikali vladali, Srbija je cvetala. To je zlatno doba srpske demokratije, ekonomskog prosperiteta i socijalne pravde. Kada su radikali hap{eni i progawani, to je bio najboqi znak da Srbijom vladaju nenarodni reìmi. Nije Milo{evi} sa onom svojom prokletom Jerinom Mirom Markovi} prvi od te vrste. Srbija je upoznala Aleksandra Obrenovi}a i kraqicu Dragu, pa kakvu su sudbinu do~ekali. Boqe bi bilo i Milo{evi}u da se okane na vreme ovog }oravog posla da ne bi zavr{io sa svojom prokletom Jerinom poput posledwih Obrenovi}a. Ili, po{to su jo{ zadojeni tom sramotnom i zlo~ina~kom komunisti~kom idejom, tom bole{}u, kugom HH veka, mo`da bi im se vi{e svidela sudbina bra~nog para âu{esku. Ali, evo mi radikali smo velikog srca i {iroke du{e. Mi ne mrzimo Milo{evi}a. Mi ho}emo samo da ga oborimo sa vlasti jer je nesposoban, jer je izneverio na{e poverewe i na{a nadawa. Mi bismo bili radosni da Slobodan Milo{evi} za koji dan, koju nedequ, koji mesec lepo kao miran penzioner nedeqom uzme {ah pod ruke, pa na Kalemegdan, a mi garantujemo da }e penzije tada biti mnogo boqe nego {to su danas. Ujedna~i}emo penzije, pa kako bude drugim penzionerima, tako }e i wemu da bude.
330
[ta su uradili u ekonomskoj sferi? Srbija je na kolenima. Godine 1993. postali smo svetski rekorderi u visini hiperinflacije. Nikada niko na svetu belom nije doìveo ono {to smo mi doìveli 1993. godine. Neprekidno smo zbog toga napadali socijaliste, a oni su odgovarali da je nemogu}e hiperinflaciju zaustaviti dok se ne ukinu sankcije. Pa onda 1994. godine nastavqaju sa sankcijama, nastavqa se blokada a oni bar privremeno zaustavili inflaciju. Kako je moglo 1994. a nije moglo 1993. godine. Moglo je i 1993. godine, ali oni nisu hteli, oni su programirali hiperinflaciju i uz pomo} hiperinflacije dodatno opqa~kali narod u Srbiji. Neprekidno su {tampali novac bez ikakvog pokri}a, od bednog naroda otkupqivali posledwe devize, devize iznosili na Kipar, a sutradan je dinar samo bezvredan papir. To je su{tina te pqa~ke. Otpo~eli su proces privatizacije 1990, 1991. godine po najgorem mogu}em konceptu, a sada zaustavqaju privatizaciju. Kaù do{lo do pqa~ke i lopovluka. A ko je kriv {to je do{lo do pqa~ke i lopovluka? Pa oni {to su uveli takav koncept. Oni su to namerno uradili da bi se narodu ogadio svaki pojam privatizacije, da bi se narodu ogadio privatni sektor. To je su{tina wihove neokomunisti~ke politike. Pa da sada sve opet uzmu pod svoju {apu, da reafirmi{u dru{tvenu svojinu koja nas je zapravo upropastila. Wima je va`no da je sve pod wihovom kontrolom, pa makar radnici ni{ta ne radili, makar fabrike zvrjale prazne. Setite se 1992. godine, kada su nam uvedene sankcije i blokada. Socijalisti~ka vlast je privremeno pustila sve privatnike da uvoze naftu i benzin. Ko god je hteo, mogao je uvesti. Onda je litar nafte bio 1 marka. [ta su tada uradili socijalisti? Po~eli su da otimaju od kompozicije, cisterne, sve kanistere nafte i benzina iz gepeka da otimaju, da zavode reket i da preuzimaju monopol nad uvozom i prodajom nafte. Naftu su mogli da uvezu samo pripadnici dràvno-finansijske mafije Radoman Boòvi}, Radmilo Bogdanovi}, Arkan i sli~ni kriminalci i onda je cena nafte po~ela da ska~e na 2,3 marke pa i vi{e. Kada obezbede sebi monopolski poloàj onda sami zidaju cene, onda odreù onoliko koliko im je u interesu. jer, misle vi{e im se isplati uvesti milion tona nafte pa prodavati po 3 marke, nego uvesti dva miliona pa prodavati po 1,5 marku. To je wihova ra~unica. To je uvek tako kada mafija upravqa dràvom. Ta na{a mafija u Srbiji, mafija Socijalisti~ke partije nas mnogo podse}a na ameri~ku ili sicilijansku. Ali, ima neke razlike. U Americi je mafija uvek bila progowena od strane dràve, a kod nas mafija upravqa dràvom. Zato u ekonomskoj sferi vlada sistem dozvola, kvota, {ta god ~ovek treba da uradi, mora da popuwava formulare i da podmazuje dràvne funkcionere. Sav sistem je na korupciji sazdan, a dok se ne sru{i reìm Socijalisti~ke partije korupcija se ne moè uni{titi. Korupcija se moè uni{titi onda kada se postigne najve}i nivo slobode u privrednim aktivnostima, pa dràva samo propisuje op{te uslove, a sve ostalo prepu{ta privatnoj inicijativi. Propi{e normalne, solidne poreze kao u civilizovanom svetu. Onda buja privatni sektor, onda se otvaraju nova radna mesta, onda se re{ava problem nezaposlenih. Ka331
ko sada stoje stvari? Oni su odlu~ili da potpuno uni{te privatni sektor. [ta su uradili seqacima pro{le godine? Negde nisu platili p{enicu, negde kukuruz, soju, suncokret, {e}ernu repu, meso, mleko, svuda su ne{to zakinuli. êkaju, ~ekaju da dinar jo{ padne. Propisali su 18 para kilogram p{enice, {to je bilo mnogo ispod svetske cene, pa su odlu~ili da je plate po 14 para, a mnogim seqacima ni danas nije pla}eno, pa 14 para iz jula meseca danas je 7 para, je li tako, a sutra }e biti 5 para. Mahali su nam Avramovi}evim programom kao da su postigli neko svetsko ~udo. Mi smo na vreme upozorili {ta }e se desiti, i onda kada ste se vi na nas qutili {to smo upozoravali, je li tako? Mislili ste Avramovi} ~udotvorac. Pa nije, svaki student prve godine ekonomije zna kako se izlazi na kraj sa hiperinflacijom prestane se {tampati novac bez pokri}a i ni{ta vi{e. Me|utim, wima je bio ciq da narod skoro godinu dana zamajavaju, i sada ide novi to~ak zamajac nove inflacije. To je gotova stvar. Oni ve} {tampaju pare nemilosrdno a penzionerima umesto da prvog februara isplate penzije, oni tek po~eli pre dva dana, ako su uop{te i po~eli u svim krajevima Srbije. To je su{tina politike koja se vodi u dràvi kojom upravqaju lopovi. Da bi se ta politika promenila, potrebno je oboriti sa vlasti Socijalisti~ku partiju. Ako neko ho}e, recimo, da zaposli radnika, da otvori radno mesto i ako radniku da platu 200 dinara, on mora jo{ 220 dinara da da dràvi. To nigde u svetu nema. Zato niko ne}e da otvara radna mesta i qudi ~ame bez posla i prisiqeni su da se snalaze kako znaju i umeju. Neko radi negde ne{to za dnevnicu, neko se sna|e ovako, neko onako. Sada kaù vode kampawu protiv sive ekonomije. Sada i to da ugu{e, da ne moè ~ovek da nahrani decu, da ne moè hleb da obezbedi. Sada }e da ukinu i sivu ekonomiju. Sada }e sve opet pod svoju kontrolu. Sa mnom je u zatvoru bio ~ovek iz Obrenovca koji je dobio 90 dana robije zato {to je ukrao 90 litara benzina. Tri meseca za 90 litara nafte. Tada je nafta bila 2 marke litar, zna~i 180 maraka. Za mesec dana zatvora 60 maraka. A ona dva ministra iz Boòvi}eve vlade, Velimir Mihajlovi} i Sava Vlajkovi} pokrali samo u jednom momentu po 700.000 maraka, sve dokazano ~etiri godine, ali se brane sa slobode, a tre}i lopov koji je zajedno sa wima krao, za {ta postoje dokazi, novine su objavile saslu{awe Save Vlajkovi}a gde je tvrdio da je Radoman Boòvi} jednu tre}inu novca uzimao on ni{ta. Pa ako je ovaj koji ima troje dece ukrao 90 litara nafte i dobio tri meseca zatvora, onda su Radoman Boòvi}, Sava Vlajkovi} i Velimir Mihajlovi} morali da dobiju po 1000 godina zatvora, kada bi u ovoj zemqi bilo pravde. Slobodan Milo{evi} je na ~elu te kule kriminala. On je naredio da se novac od stare devizne {tedwe prebacuje na Kipar. On je naredio da se novac iz zajma za preporod Srbije pretvori u zajam za preporod Kipra. On drì sve konce programirane hiperinflacije u Srbiji iz 1993. godine. On je i tada oko dve milijarde dolara izvukao od bednog naroda i preneo na Kipar. Taj po332
sao se nastavqa. Izdao je na{u zapadnu bra}u u Republici Srpskoj za sitnice, da bi mu blokirali sankcije u vazdu{nom saobra}aju, kulturi i sportu. [ta mi imamo od toga? Nemamo ni{ta. Ko se vozi avionima u me|unarodnom saobra|aju? Najvi{e ovi koji nastavqaju da iznose devize na Kipar i obilaze svoje {tedne kwiìce na Kipru. Kakve su posledice u ekonomiji? Nikakve. Sada sa Zapada nude Slobodanu Milo{evi}u da jo{ ve}u izdaju po~ini, da prizna Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu u avnojevskim granicama, da tako doprinese uni{tewu Republike Srpske i Srpske Krajine, a nude mu blokadu svih sankcija na tri meseca. Kada isteknu ta tri meseca, kada se uni{te Republika Srpska i Srpska Krajina, onda }e mu re}i, e, Slobodane Milo{evi}u bio si mnogo dobar, sada }emo te nagraditi sa jo{ tri meseca ali da se odrekne{ Kosova i Metohije. Pa jo{ tri meseca, pa Sanyaka. Pa jo{ tri meseca, pa Vojvodine. U tom pravcu ide politika velikih sila. Slobodan Milo{evi} neprekidno popu{ta. Setite se koliko smo se lomili 1992. godine i ube|ivali i wega i socijaliste, i vlast u Srbiji da odmah prekinu sa svim pregovorima sa zapadnim silama, kada su nam uvedene sankcije. To smo govorili u skup{tinama, preko televizije, na javnim skupovima. Da su tada prekinuli sve kontakte sa zapadnim silama, sankcije bi nam ve} odavno ukinuli, jer zapadne sile ne mogu bez pregovara~kog procesa. A on je samo popu{tao i samo se povla~io. [to je onda naoruàvao Republiku Srpsku i Srpsku Krajinu. [to je podsticao tamo{wu borbu srpskog naroda. [to nije odmah rekao: sve je to izgubqeno, bra}o, do|ite u Srbiju, pa da Srbija potone pod tolikom masom stanovni{tva. Kada im je ve} pomogao u toj borbi, onda nije smeo da ih izda na cedilu, nije smeo da ih prizna, nije smeo da ih proda. Doveo je okupatorske snage na Drinu i kaù posmatra~i. Kakvi posmatra~i, snimaju svaki pedaq teritorije uz Drinu, spremaju se za daqe operacije. Planiraju razoruàti Republiku Srpsku i dovesti NATO snage sa druge strane Drine. Planiraju Srbiju svesti na granice Beogradskog pa{aluka. E, to ne}emo dozvoliti. Srbija je navikla da ìvi uspravno, ~asno, dostojanstveno. Ali, Srbija èli i ekonomski prosperitet i socijalnu pravdu. Ekonomski prosperitet i socijalnu pravdu joj nikada ne}e doneti socijalisti. Ta prokleta Jerina Mira Markovi} bi da obnavqa komunizam u Srbiji. Za 300 dolara kupila titulu ruskog akademika. Ba{ nas je mnogo impresionirala. Nije to prva prokleta Jerina koja se pojavila u Srbiji. Pre nekoliko vekova bila je jo{ jedna. Ta prokleta Jerina je zavela put u Srbiji da bi sazidala Smederevo, da bi branila Srbiju, preostali deo Srbije od Turaka, a ova dana{wa prokleta Jerina udarila je put na Srbiju da bi ponovo zidala svoje komunisti~ke zidine u oblacima, da bi nas ponovo maltretirawu i ponièwu izvrgavala. E, ne}e pro}i ta politika vi{e nikada u Srbiji. Srpska radikalna stranka je spremna zajedno sa drugim opozicionim partijama sa kojima moèmo na}i zajedni~ki jezik u nacionalnom, politi~kom, ekonomskom i socijalnom programu, da stanemo u kraj sada{wem reìmu, da preuzmemo vlast i da Srbiju povedemo drugim putem.
333
Uostalom, koji je rizik od na{eg preuzimawa vlasti? Nema nikakvog rizika. Nemogu}e je zamisliti goru vlast od vlasti Socijalisti~ke partije, je li tako? Moèmo li mi uop{te biti gori od socijalista? To je nemogu}e. Navikli smo vas, bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, da vam uvek govorimo istinu, da vam uvek kaèmo sve {to mislimo pa makar vam se to u prvom trenutku i ne svi|alo. Uvek }emo ostati takvi, jer verujemo svome narodu, jer znamo da je Srbija mo}na sa ovakvim narodom kakav ima, koji je navikao na najgore neda}e ali koji je uvek ìveo uspravno. Ima li ne{to {to je sli~no kod nas radikala i kod socijalista? Ima jedna jedina stvar: i jedni i drugi èlimo vlast. Socijalisti se trude iz petnih ìla da po svaku cenu vlast sa~uvaju, a mi srpski radikali borimo se da vlast {to pre osvojimo. Svi mi koji se bavimo politikom, bavimo se politikom jer èlimo da osvojimo vlast. To je su{tina politike. Oni koji se bave politikom, ako kaù da ih vlast ne interesuje, ti vas sigurno laù. Koja je razlika izme|u nas srpskih radikala i socijalista? Socijalisti se bore da {to duè sa~uvaju vlast da bi {to vi{e pqa~kali narod i Srbiju, da bi se li~no i grupno bogatili da obezbede i svojim potomcima za ~etiri-pet kolena da ìve u blagostawu i bogatstvu. Mi, srpski radikali, se ne borimo za vlast radi li~nog i grupnog boga}ewa. Mi se borimo za vlast zbog slave, da se za 50, za 100 godina pri~a, da deca u~e u {kolama, da se kwige pi{u kako smo bili dobri, sposobni, ~asni, po{teni, kako smo uspeli ujediniti srpske zemqe, kako smo uspeli Srbiju izvu}i iz ekonomske krize i socijalne bede, kako je Srbija procvetala pod vla{}u Srpske radikalne stranke. To je ono {to nas vodi. To je ta sila koja je u nama. Mi èlimo slavu i za slavu smo spremni da se `rtvujemo sluè}i Srbiji i srpstvu. Srbija je ve~na dok su joj deca verna! @ivela Velika Srbija!
pani~no hapse}i i progone}i politi~ke protivnike, poku{ava suzbiti istinu o svojim kriminalnim rabotama. Takvi divqa~ki postupci ne mogu pokolebati Srpsku radikalnu stranku u wenoj energi~noj borbi protiv dràvnofinansijske mafije koja razara dru{tvenu strukturu Crne Gore i Savezne Republike Jugoslavije. Poru~ujemo Momiru Bulatovi}u i Milu \ukanovi}u da u Crnoj Gori nema dovoqno zatvora u koje bi mogli smestiti sve srpske radikale. Ali, bliì se ~as istine i pravde. Uskoro }e Momir Bulatovi} i Milo \ukanovi} u sinyirima da krenu put Spuà i odmene A}ima Vi{wi}a. Kriminalce u zatvor sloboda A}imu Vi{wi}u. U Beogradu, 17. april 1995. godine Predsednik Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke, dr Vojislav [e{eq
LXI Miting Srpske radikalne stranke NE OSTAVQAMO BRA]U U NEVOQI

Ni{, 20. april 1995. godine Dr Vojislav [e{eq: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Do{lo je vreme da se mewa vlast u Srbiji. Do{lo je vreme da se obori izdajni~ki, kriminalni reìm Slobodana Milo{evi}a i Socijalisti~ke partije Srbije. Do{lo je vreme da se obori ovovekovni Brankovi}, najve}i izdajnik srpstva, Slobodan Milo{evi}. Prokukali su i zemqa i kamen i nebo i voda. Srbija vi{e zuluma trpeti ne moè. êga god se Slobodan Milo{evi} svojom rukom dohvatio, u wegovoj se ruci sasu{ilo. Proma{io je u nacionalnoj politici. Proma{io je u ekonomiji. Proma{io je u socijalnoj politici. Proma{io je u borbi protiv kriminala. [ta je uradio? Ni{ta. Nije bilo nijednog ~oveka u novijoj srpskoj istoriji kome se pruìla takva {ansa kakva se pruìla Slobodanu Milo{evi}u, da ujedini sve srpske zemqe. Da obnovi na{u ekonomiju. Da uspostavi socijalnu pravdu, vladavinu zakona, demokratiju i slobodu u Srbiji. I na svim poqima on je proma{io. Verovali smo tom Slobodanu Milo{evi}u. Setite se, 1988, 1989. godine i{li smo zajedno na Gazimestan. I{li smo po mitinzima {irom Srbije da
335
LX Saop{tewe za javnost RAZBOJNICI UHAPSILI A]IMA VI[WI]A

Razbojni~ka banda, koja trenutno vlada u Crnoj Gori, danas u 13,30 ~asova uhapsila je A}ima Vi{wi}a, potpredsednika Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke. A}im Vi{wi} je straàrno sproveden u robija{nicu Spu` nakon {to je pre izvesnog vremena, u montiranom sudskom procesu osu|en na pet meseci zatvora zato {to je sa slu`bene govornice Narodne skup{tine Republike Crne Gore govorio istinu i argumentovano prozivao glavne kriminalce u{an~ene u vrhu crnogorske vlasti. Mafija{ka vlastodrà~ka garnitura, oli~ena u Momiru Bulatovi}u i Milu \ukanovi}u,
334
ga podupremo, da mu pomognemo, jer je po~eo da budi srpski nacionalni ponos, ~ast i dostojanstvo. Verovali smo mu i 1991. i 1992. godine, pomagao je zapadne Srbe. Pomagao je uspostavqawe Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Kada mu je bilo najteè, kada su ga sve vi{e sile pritiskale i poku{ale oboriti mi srpski radikali smo rekli: ne, ne damo. Ne damo da nam neko spoqa obara predsednika, mi Srbi smo dovoqno pametni i sposobni da sami biramo i sami ru{imo predsednika. Uostalom, ne govorimo vam prvi put. Po ni{kim trgovima i ranije smo nastupali i uvek govorili ono {to mislimo, {to nam je na umu, uvek iskreno. Znate da vas nikada slagali nismo. Uvek smo govorili ciq nam je da sru{imo Socijalisti~ku partiju Srbije sa vlasti jer je nesposobna, korumpirana, sklona kriminalu, ali, podràva}emo na vlasti Slobodana Milo{evi}a dok vodi nacionalnu politiku, dok se suprotstavqa stranim pritiscima. Dok se bori za ujediwewe svih srpskih zemaqa. Zahvaquju}i na{oj podr{ci 1992. godine je pobedio u prvom izbornom krugu. A {ta je onda uradio? Onda je izdao. U maju 1993. godine prihvatio je Vens-Ovenov plan i poku{ao da nametne kapitulaciju Republici Srpskoj. Tada smo krenuli u obra~un sa Milo{evi}em i na{ obra~un i danas traje. Uskoro }emo ga okon~ati Milo{evi}evim obarawem sa vlasti. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Za{to smo ga 1991. i 1992. godine podràli? Dao nam je oru`je, za desetine hiqada dobrovoqaca, uniforme, autobuse, kasarnu u Bubaw Potoku. Nekoliko hiqada dobrovoqaca iz Ni{a borilo se na svim frontovima u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini. Oni su osvetlali obraz srpstvu, pokazali se kao najhrabriji, najodaniji, najdisciplinovaniji. Sada bi Slobodan Milo{evi} da wihovu krv, wihove muke, wihovo juna{tvo baci pod noge. Sada bi hteo da kapitulira, da se odrekne zapadnih srpskih zemaqa, da baci pod noge sve rezultate oslobodila~kih ratova koje je srpski narod vodio u posledwa dva veka. Pola Srbije je izginulo u Prvom svetskom ratu da bi Srbija imala i zapadne srpske teritorije, a sada on jednim potpisom toga da se odrekne. Na to Srbija ne sme pristati. Dolaze mu razni emisari sa Zapada, nude mu neke sitne ustupke za wegovu veliku izdaju. [ta su mu dali za blokadu na Drini? Suspenziju na tri meseca kulturnih, sportskih sankcija i saobra}ajnih veza. Dozvolili mu da lete avioni iz Beograda. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, je li neko od vas leteo tim avionima? Malo ko. Je li vam lak{e zato {to ode po neki urednik u inostranstvo? Je li vam lak{e zbog nekoliko me|unarodnih utakmica prijateqskog karaktera? Nije. Za{to Milo{evi}u trebaju toliko ti avionski letovi? Da bi lak{e izvla~io devize opqa~kane od svog naroda na Kipar. Zbog toga mu treba. Sada mu traè da prizna Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku u avnojevskim granicama. A {ta nude za uzvrat? Sada su ga do kraja ponizili. On je ra~unao ukinu}e mu sankcije, a oni ne}e da mu ukinu sankcije. Uvla~e ga u {to ve}u izdaju a sankcije ~uvaju za daqe svoje akcije. Sankcije nam ne}e ukinuti dok nam ne otmu i Kosovo i Metohiju, i Sanyak, i Vojvodinu i oni otvoreno o tome govore. A Milo{evi} zaslepqen kod o~iju, op~iwen onom crve336
nom ve{ticom sa Dediwa Mirom Markovi}, ho}e novo jugoslovenstvo. Wemu su Hrvati i muslimani bra}a. Ho}e susret sa Tu|manom i Izetbegovi}em. On sebi nanosi sve ve}a ponièwa. A na vreme smo mu govorili. îm su sankcije zavedene, mi srpski radikali smo i u Republi~koj i u Saveznoj skup{tini, i preko {tampe, i preko televizije, smo zahtevali da se odmah obustave svi pregovori. Rekli smo: dok su nam vezane ruke, ne smemo razgovarati. Da nas je Milo{evi} poslu{ao, sankcije bi nam odavno ukinuli. Jer velike sile ne mogu bez pregovara~kog procesa. A ovako, {to Milo{evi}a vi{e pritiskaju on vi{e popu{ta. On se u po~etku ko~operno osilio, isprsio, ne prihvati, a na kraju toliko popusti da pristade i na ono {to u po~etku oni nisu ni traìli. Takva je struktura li~nosti. Psihopata. Psihopata u pravom smislu re~i. Uostalom, ne govorim ni{ta napamet. U kwigama je ve} objavqeno da mu je otac izvr{io samoubistvo, da mu je majka izvr{ila samoubistvo, da mu je ujak general izvr{io samoubistvo. To nisu stvari koje obi~nom ~oveku nesre}niku treba zamerati i koje mu treba nabijati na nos. To je nesre}a koja izaziva na{e saàqewe, ali ako je re~ o {efu dràve, o predsedniku Republike to je veoma, veoma va`no. Da je to slu~aj sa ameri~kim predsednikom ili francuskim, ili nema~kim, to bi se odavno is~a~kalo i on bi morao da ode sa vlasti. Onaj ko u genima ima samoubila~ki sindrom ne sme da ostane na tako visokoj funkciji, jer on moè i narod i dràvu samoubila~kim putem da odvede. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, mi pre|osmo pre nekoliko dana granicu na Drini, masovno, 10.00, 20.000 qudi je pre{lo da pokaè svoj prkos i svoj ponos, svoje dostojanstvo. Mi, bra}o i sestre, na{u zapadnu bra}u ne}emo ostaviti u nevoqi. Oni su u stawu vojni~ki da iza|u na kraj sa Hrvatima i sa muslimanima, a na nama je da im ne odmaèmo, da im ne oteàvamo, da Drina bude prohodna. Zbog blokade na Drini pucale su fabrike i sa jedne i sa druge strane Drine. Ekonomska {teta je velika na obe strane, a sramota najve}a mogu}a. [ta je Slobodan Milo{evi} uradio u ekonomiji? Apsolutno sve je upropastio. Koja fabrika danas uspe{no posluje? Skoro ni jedna jedina. Kolike su radni~ke plate? Mizerne. Koji radnik moè da ìvi od svoje plate? Nema takvoga. Koji penzioner moè od svoje penzije da ìvi? êga su se sada socijalisti dosetili. Ispraznili su fabrike, poslali radnike na prinudno odsustvo, obezvredili plate i penzije. Qude naterali da se snalaze kako ko zna i ume, pa onda kaù vode borbu protiv sive ekonomije. Sada }e da vode borbu protiv onih koji prodaju negde kanister, dva benzina i onih koji {vercuju preko granice da bi ne{to zaradili da nahrane porodicu, decu. Sada }e takve da progone. A glavni kriminalci, dràvno finansijska mafija, oni }e nastaviti da pqa~kaju. Socijalisti krive sankcije {to nam je ovako te{ko. Nije istina. Bilo nam je te{ko i pre sankcija i sve je i pre wih nego {to su uvedene krenulo ovim putem. Uostalom, sankcije su nam za 30 odsto otprilike oteàle ekonomski i socijalni poloàj, a za 70 odsto nesposobna vlast sklona kriminalu. Setite se 1992. godine, kada su zavedene sankcije, reìm je omogu}io svim privatnicima da slobodno uvoze naftu i benzin. Plate carinu, plate sve da`bine, ku337
pe u Gr~koj, Makedoniji, Bugarskoj, Rumuniji, Ma|arskoj naftu i benzin, potplate strane carinike, potplate UNPROFOR, potplate na{e carinike i plate sve da`bine i ovde je nafta bila 1 marku i 90 pfeninga. Je li tako? Onda je reìm shvatio da je to dobra {ansa za pqa~ku pa su po~eli da otimaju privatnicima kompozicije, cisterne sa naftom, ~ak i iz gepeka neki kanister ako bi se na{ao. Monopol nad uvozom nafte preuzeli su glavni kriminalci Radoman Boòvi}, Radmilo Bogdanovi}, Arkan, kapetan Dragan i onda su nafta i benzin sko~ili na 3-4 marke. Da li se se}ate tih cena? A za{to je tako? Zato {to se tim mafija{ima vi{e isplati da uvezu milion tona nafte, pa da prodaju po 3 marke, nego da uvezu tri miliona tona pa da prodaju po 1 marku. To je su{tina. Sada su, dodu{e, bili malo popustili pa je opet donekle podno{qiva cena benzina i nafte. Sada opet idu u borbu protiv sive ekonomije. [ta su uradili sa procesom privatizacije? Namerno su uveli onaj koncept koji je najgori mogu}, koji dovodi do ogromnih pqa~ki, pronevera, da bi narodu ogadili sam pojam privatizacije, pa da krenu na gu{ewe privatizacije, na reafirmaciju dru{tvene svojine, da u~ine da narod bude protiv privatizacije, da imaju narodnu podr{ku. To je pogre{no. Da su radnicima dali akcije u fabrikama, da su fabrike prodavali na licitaciji za gotov novac, pa kada stranac kupi fabriku, da pare, zna {ta }e raditi sa fabrikom. On ne}e dozvoliti da mu fabrika propadne. A kada socijalisti i komunisti otkupquju ~istom papirologijom bez gotovog novca, onda ih ba{ briga. Lako se do~epali fabrike, ako je propala ba{ ih briga, ne{to naro~ito nisu ni izgubili. To je su{tina. Kakva je situacija u slu~aju penzionera? Po vi{e od dva meseca kasne penzije. Penzije zaostaju za rastom plata. [ta zna~i to kada kasne penzije? U normalnim dràvama penzije se ispla}uju unapred za odre|eni mesec. Aprilska penzija morala je biti dostavqena 1. aprila. A kada }e biti dostavqena? Negde krajem maja, po~etkom juna meseca, i to iz dva dela. Tek su nedavno isplatili drugi deo februarske penzije i priznali da su penzije kasnile 17 odsto u odnosu na plate. I {ta narod dobije, 100-200 dinara, 300 dinara. Moè li od toga da se ìvi? To su rasponi, najmawe je onih koji dobiju 300 dinara, naravno. Ali, ko moè da ìvi od tih penzija? Je li ima neki penzioner koji moè da ìvi od svoje penzije? Ima? Ima nekoliko hiqada onih koji primaju izuzetnu penziju po 1.000 i vi{e dinara. Ima takvih. Titovih ministara, generala, funkcionera. Ima takvih koji su uvek na narodnoj grba~i profitirali. [ta to zna~i kada penzije ovoliko kasne? Svakom penzioneru su bukvalno ukrali te penzije. To su bukvalno ukradene penzije. [ta je bilo sa starom deviznom {tedwom? Li~no je Milo{evi} naredio da se te pare prebace na Kipar [ta je bilo sa zajmom za preporod Srbije? Milo{evi} ga je prebacio na Kipar, i pretvorio ga u zajam za preporod Kipra. [ta je bilo sa {tedwom u ovim privatnim bankama, Jugoskandiku, Dafiment banci i drugima. Sve je oti{lo na Kipar. Za{to niko nije oti{ao u zatvor zbog toga? Toliko je prevare, ukradene milijarde maraka a niko nije uhap{en. Znate za{to? Zato {to je li~no Slobodan Milo{evi} stajao na ~elu te pqa~ke naroda.
338
Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, sve su to razlozi zbog kojih Milo{evi}a moramo {to pre sru{iti. Mi, srpski radikali, spremni smo na saradwu sa svim drugim opozicionim strankama kako bi ovaj ciq {to pre postigli. Naravno, kada kaèm opozicione stranke, svima je poznato da u Srbiji postoje samo ~etiri opozicione stranke: Srpska radikalna stranka, Srpski pokret obnove i ove dve demokratske stranke. Ostale ne postoje. Ostale samo sluè socijalistima po{to ne mogu dobiti 5 odsto, da se wihovi glasovi posle izbora preliju u socijalisti~ke kutije. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, nije va`no kakvi su sukobi ranije me|u nama bili. Nema tu ni sva|a vi{e, bar ne izme|u nas srpskih radikala i drugih stranaka. Mi ne}emo u sukob ni sa jednom opozicionom strankom. Vi znate kakvi su na{i programi. Mi ne treba da vam obja{wavamo, i u Ni{u smo vam nekoliko puta izlagali na{ program. Znate programe drugih stranaka, i nema razloga da se daqe me|usobno sporimo. Vi }ete glasati za onu stranku koja najvi{e odgovara va{im htewima, va{im razmi{qawima, va{im opredeqewima. Ali sada moramo napraviti odlu~an korak da sru{imo ovo neokomunisti~ko zlo. Nema nas na dràvnoj televiziji. Apsolutno smo blokirani ve} godinu i po dana. Mislili su socijalisti da }ete vi zaboraviti nas, srpske radikale ako nas nema na dràvnoj televiziji. Pa to je nemogu}e. Mi idemo kroz Srbiju, od grada do grada, od sela do sela. Ako ne moèmo preko televizije, moèmo od ~oveka do ~oveka i narodu }emo re}i sve {to mislimo. Idemo kroz sve srpske zemqe dok noge ne polomimo, idemo bez predaha da vam sve kaèmo. A onda }emo vas, bra}o Srbi i sestre Srkiwe, pozvati na veliki miting u Beogradu, koji }e biti ~as istine. âs istine za srpski narod i ~as sloma Slobodana Milo{evi}a i vladavine Socijalisti~ke partije. Mislio je Slobodan Milo{evi} da moè upla{iti nas srpske radikale da nas moè uceniti, da nas moè potkupiti. Setite se kada smo krenuli na juri{ protiv vlade Nikole [ainovi}a, mi smo to mirno i ~asno izveli. Prvo smo dali rok od tri meseca, je li to bilo po{teno sa na{e strane? Zabrqali ste rekli smo u junu, a evo vam jo{ tri meseca. Kada su istekla tri meseca, situacija je jo{ gora. E, nema vi{e milosti, morate pasti. [ta je Milo{evi} na to uradio? Optuìo nas, srpske radikale da smo fa{isti, kriminalci i ratni zlo~inci. Gde su mu dokazi? Ni jednog jedinog dokaza. Da je imao i jedan jedini dokaz, on bi ve} odavno sa wime mahao, ne biste mogli oka otvoriti na dràvnoj televiziji od tih wihovih dokaza. Ali nemaju ni{ta. Iskopali su kompletnu pro{lost nas iz najuèg rukovodstva Srpske radikalne stranke, ni{ta nisu uspeli da prona|u. Kada mi iza|emo za skup{tinsku govornicu i kaèmo da je Radoman Boòvi} kriminalac, mi im sve to papirima odmah i dokaèmo. Kada kaèmo da je Radoje Konti} lopov, mi iz desnog yepa papire na licu mesta. A oni onda }ute i iskqu~uju struju, uteruju policiju u Skup{tinu, ali ne mogu sa nama iza}i na kraj jer govorimo jezikom istine. [ta je jo{ uradio Slobodan Milo{evi}? Vi znate ko je najve}i kriminalac u Ni{u Mile Ili}. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, da za mene neko kaè da sam kriminalac a da vi tako to odobravate, da sam na mestu Mileta Ili}a, posle ovoga bih se
339
ubio. Ne bih mogao to preìveti. Vi boqe od mene znate {ta je sve pokrao Mile Ili}. Moram jo{ na jednu stvar da vam skrenem pa`wu. Uz pomo} Mileta Ili}a kao predsednika Mandantno imunitetskog odbora Savezne skup{tine, Slobodan Milo{evi} je ukrao 10 poslani~kih mesta Srpskoj radikalnoj stranci. Slobodan Milo{evi} ukrao a Mile Ili} ga pokriva, ne zakazuje sednicu odbora na kojoj bi to moralo da se raspravqa. Otvoreno kr{e Ustav, zakon, ba{ ih briga. Wima su Ustav i zakoni dobri kada su im korisni, a kada wihovu samovoqu ograni~avaju onda ih nemilosrdno gaze. Ne treba da vam govorim o drugim kriminalcima, puna ih je Vlada Srbije, puna ih je Savezna vlada. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, moramo ih sru{iti da bi Srbija ìvela boqe. [ta se de{ava u Crnoj Gori? Isti kriminalci kao i u Srbiji. Srpski radikali krenuli protiv kriminalaca, sa dokumentima ih prozivali u Republi~koj skup{tini Crne Gore, a oni uhapsili A}ima Vi{wi}a, potpredsednika Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke. Osudili ga na pet meseci zbog onoga {to je govorio u Narodnoj skup{tini i oterali u zatvor. Pro{log leta su nas proterali iz Crne Gore, sada opet idemo. Osmog maja idemo u srpsku Crnu Goru. Idemo da drìmo protestne mitinge zbog hap{ewa srpskog radikala A}ima Vi{wi}a, ponosa Srpske radikalne stranke. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, nas zatvorima ne mogu upla{iti. Mi smo navikli da idemo po zatvorima. U posledwih 110 godina srpski radikali su ili vladali Srbijom ili bili po tamnicama. Nema tre}eg za nas. Kada su radikali vladali Srbijom, to je bilo vreme ekonomskog prosperiteta i socijalne pravde, a kada su radikali ~amili po tamnicama Srbijom su vladali nenarodni diktatorski, tiranski reìmi. Videli ste kako je okon~ana tiranija kraqa Aleksandra Obrenovi}a i kraqice Drage. Mi upozoravamo Slobodana Milo{evi}a da ne bi bilo lepo da on i wegova crvena ve{tica Mira Markovi} na isti na~in okon~aju, ili da podele sudbinu bra~nog para âu{esku. Nije nimalo slu~ajno {to se {irom Srbije danas peva pesma, radikalska rugalica: Brankovi} je ustao iz groba, Sada se zove Milo{evi} Sloba. Nije ni malo slu~ajno {to narod peva: Slavi}emo mesec dana kada skinemo Slobodana. Nije ni malo slu~ajno {to srpski narod Miru Markovi} naziva prokletom Jerinom. Pre nekoliko vekova Srbija je imala jednu drugu prokletu Jerinu, koja je bila vrlo ozlogla{ena u srpskom narodu. Stra{an je kuluk zavela, ali iz opravdanih razloga. Zavela je kuluk da bi zidala Smederevo i spasla ostatak srpske dràve od Turaka, srpsku despotovinu. Ova moderna prokleta Jerina sa Dediwa, crvena ve{tica, zavela kuluk nad Srbijom da bi ponovo zidala svoje komunisti~ke kule u oblacima. E, to joj ne}emo dozvoliti. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, da bismo rekli na kraju koja je osnovna razlika izme|u nas, srpskih radikala i socijalista, moramo prvo re}i {ta
340
nam je sli~no. Sli~no nam je da se i jedni i drugi borimo za vlast. Socijalisti se bore da vlast {to duè sa~uvaju, a mi, srpski radikali, se borimo da vlast {to pre osvojimo i mi to otvoreno i po{teno kaèmo. Laù vas oni koji se bave politikom a kaù da ih vlast ne interesuje. Su{tina politike je borba za vlast. I mi ho}emo vlast, mi èlimo vlast, ali nismo nestrpqivi. Mi ho}emo vlast kada steknemo va{e poverewe. Mi }emo ako Milo{evi} ukine televizijske prenose, napustiti i Republi~ku i Saveznu skup{tinu. [ta }emo mi tamo ako vi ne vidite {ta se tamo de{ava? O tom napu{tawu ve} smo se dogovorili sa svim drugim opozicionim strankama. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, mi }emo onda pristupiti vanparlamentarnim metodama, ali bez nasiqa i bez prolivawa i jedne kapi krvi. Masom, da se u Beogradu skupi dovoqno qudi, pa{}e reìm bez sukoba. Mi ne}emo tu~u sa policijom i sa vojskom. Ponekad ho}emo, ali u skup{tinama, kada nije opasno, kada nema oru`ja u rukama i kada se neko ne izlaè prevelikom riziku. Ponovo se ko{kamo, gruvamo, rvemo, pa ko je ja~i. Ali, na ulicama ne}emo. Na ulicama sve uvek u najve}em redu. Pa kada zakaèmo taj veliki miting, ako do|e dovoqno naroda, to }e biti znak da su sazreli uslovi za smenu vlasti. Ako ne do|e dovoqno, zna~i moramo biti strpqivi, moramo daqe politi~ki delovati pa sa~ekati trenutak. Ali ne sme nijedna kap krvi da padne u politi~kim borbama. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Srbija mora isplivati iz ove ekonomske krize i iz ove socijalne bede. Srbin mora u najskorije vreme ìveti ìvotom dostojnim ~oveka. [ta je osnovna razlika izme|u nas srpskih radikala i socijalista? Osnovna razlika je u tome {to se socijalisti bore da {to duè sa~uvaju vlast kako bi i daqe nesmetano pqa~kali narod. Obogatili su se na tu| ra~un, iznosili devize u inostranstvo. A mi, srpski radikali, imamo sasvim druga~ije motive. Nama motiv bavqewa politikom nije li~no i grupno materijalno bogatstvo. Naravno, zainteresovani smo da ìvimo pristojnim ìvotom, kao svi ostali qudi. Ali, na{ motiv nije da se {to pre polugama vlasti obogatimo. Na{ motiv bavqewa politikom je li~na i grupna slava, da se za 50, 100 godina pri~a u narodu, da se kwige pi{u, da deca u~e u {kolama kako smo bili ~asni, sposobni, po{teni, hrabri, odlu~ni, kako smo uspeli Srbiju da izvedemo iz ekonomske krize i socijalne bede, kako smo uspeli da ujedinimo sve srpske zemqe. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, mi }emo zaista ujediniti srpske zemqe. Nema te sile na belom svetu koja Srbima moè oteti Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, ujedini}emo Republiku Srbiju, Republiku Crnu Goru, Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu. Stvori}emo Veliku Srbiju. Srbija je ve~na dok su joj deca verna! @ivela Velika Srbija!
341
LXII Saop{tewe za javnost MITROPOLIT POSETIO ZATOÊNOG A]IMA VI[WI]A

Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit crnogorskoprimorski i skenderijski, gospodin Amfilohije, posetio je ju~e, na veliki hri{}anski praznik Vaskrs, utamni~enog potpredsednika Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke A}ima Vi{wi}a ukazuju}i mu duhovnu i moralnu podr{ku i solidari{u}i se sa wegovim stradawem zbog patriotizma, istinoqubivosti i pravdoqubivosti. Srpska radikalna stranka izraàva najdubqu zahvalnost Wegovom Visokopreosve{tenstvu gospodinu Amfilohiju i odlu~nost da istraje u svojoj borbi za odbranu otaybine i srpstva i za ujediwewe svih srpskih zemaqa. U Beogradu, 24. april 1995. godine Predsednik Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke, dr Vojislav [e{eq
LXIII PONOSNA I NEPOKORNA OTAYBINO SRBIJO

Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Do{lo je vreme da se mewa vlast u Srbiji! Sazreli su uslovi da sru{imo izdajni~ki i kriminalni reìm Slobodana Milo{evi}a i Socijalisti~ke partije Srbije. Iz du{e srpskog naroda, iz zemqe srpske, iz neba, iz kamena, iz vode odjekuje u poklik sro~ena voqa da Srbija vi{e crvenog zuluma ne}e trpeti. Vreme je da crvenu ve{ticu iz Tolstojeve ulice, la`nog akademika i nabe|enog intelektualca Miru Markovi} nau~imo pameti. Da joj ubedqivo stavimo do znawa da Srbijom vi{e nikada ne}e ovladati crvena komunisti~ka kuga. Da joj dokaèmo da je narod srpski ve} odavno postigao nacionalno pomirewe i da vi{e nikada ne}e voditi unutra{we ideolo{ke ratove. Da je uverimo da je za sve Srbe parlamentarna demokratija, civilizovani pravni poredak, liberalna kapitalisti~ka ekonomija i socijalna pravda jedina mogu}a strate{ka orijentacija dràvotvorne politike. Vreme je da neokomunisti~kog diktatora Slobodana Milo{evi}a oteramo na smetli{te istorije, da u narodnim pesmama odmeni Vuka Brankovi}a, da ga priveèmo za stub srama kao najve}eg izdajnika koji je uop{te zapam}en u srpskoj istoriji.
342
êga god se svojom rukom dohvatio Slobodan Milo{evi} u wegovoj se ruci osu{ilo. Svojom glupo{}u, kukavi~lukom i psihopatskim sklonostima doveo je u pitawe sve tekovine oslobodila~kih ratova koje je srpski narod vodio u protekla dva veka. Upropastio je na{u ekonomiju, ustanovio poredak kriminala i prouzrokovao socijalnu bedu koja se ne pamti jo{ od vremena turskog ropstva. Na{e ogor~ewe je utoliko ve}e {to smo kao narod sve donedavno verovali Slobodanu Milo{evi}u. Budio je na{e nade kosovskim zavetom, vra}ao ponos, nacionalnu ~ast i dostojanstvo ru{ewem {iptarskih separatista, vojvo|anskih autonoma{a i crnogorskih zelena{a. Zakliwao se da }e svi Srbi ìveti u jednoj dràvi i da se Srbija sagiwati ne}e. Podstrekavao je zapadne Srbe na oslobodila~ki rat, naoruàvao ih i potpomagao uspostavqawe Republike Srpske Krajine i Republike Srpske. Podsticao je upu}ivawe dobrovoqaca iz Republike Srbije i Republike Crne Gore. Mnogi srpski borci za slobodu ginuli su s wegovim imenom na usnama. Predstavqaoje najve}u nadu postradalima, rawenima, obogaqenima, prognanima i poniènima. Ratni siro~i}i su u wemu drugog oca videli, a u otaybini Srbiji majku koja ih nikada ne}e ostaviti na cedilu. A onda, kada su zapadnim Srbima wegova podr{ka i pomo} bili najpotrebniji, Slobodan Milo{evi} je brutalno pogazio sve svoje zakletve i izdao. Prihvatio je beskrupulozno sve zahteve velikih sila i srpskih neprijateqa po~ev{i od VensOvenovog plana pa nadaqe. Traìo je kapitulaciju zapadnih srpskih republika i na svetoj srpskoj reci Drini uspostavio mnogo gr|u blokadu i sankcije od onih kojima je Savezna Republika Jugoslavija izloèna od strane svetskih mo}nika. Ne dozvoqava ni da se crkvene sve}e, hrana i lekovi za decu prenesu preko novouspostavqenih grani~nih prelaza pod kontrolom stranih policajaca i {pijuna. Predao je Slobodan Milo{evi} novom usta{kom poglavniku Frawi Tu|manu srpsku zapadnu Slavoniju tako {to je preko svojih agenata Borislava Mikeli}a, Gorana Hayi}a i komunisti~ke bande iz pozadinskih oficirskih politi~kih kuhiwa spre~io efikasniju srpsku odbranu. Na milost i nemilost usta{kim zverima ostavio je hiqade srpske dece, èna i nemo}nih staraca. Hrvatski tenkovi su gusenicama gazili srpsku neja~, mitraqirali i granatirali izbegli~ke kolone dok je beogradska dràvna televizija eufori~no proslavqala komunisti~ki praznik 1. maj. Ruke komunisti~kog tiranina Slobodana Milo{evi}a do ramena su umazane nevinom krvqu srpske dece iz zapadne Slavonije, a slu~ajno preìvelima Milo{evi}eva policija posle nije dozvoqavala ni ulazak u Srbiju. Na~elno je Slobodan Milo{evi} pristao da prizna Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu u avnojevskim granicama kako bi tamo{wi Srbi stekli status najobi~jnijih pobuwenika, a zauzvrat je o~ekivao da }e u velikim silama ste}i potporu za svoj razbojni~ki reìm. Kako je bilo tragikomi~no wegovo razo~arewe bednim protivustupcima koje su mu ponudili me|unarodni pregovara~i. Kad li }e do wegove svesti dopreti saznawe da nam sankcije ne}e
343
ukinuti dok nam ne otmu i Kosovo i Metohiju, Sanyak i Vojvodinu, dok ne isposluju odvajawe Crne Gore od Srbije i Srbiju ne svedu na nekada{wi Beogradski pa{aluk. Ili, dok ih efikasno ne uverimo da ne}emo popustiti, da ne}emo uzmicati, da ne damo ni pedaq srpske zemqe i tako ne nateramo velike sile da mewaju svoju balkansku politiku. Ekonomska politika Milo{evi}evog reìma po diletantizmu i stupidnosti bez premca je u savremenom svetu. Samo su Idi Amin i Pol Pot sli~ne eksperimente pravili nad svojim narodima. Socijalisti su ve{to kompromitovali samu ideju privatizacije neverovatnim pqa~kama dru{tvene i dràvne svojine koje su sami po~inili. êlnici reìma su monopolisali sve najunosnije privredne aktivnosti i zaveli ~itav niz manipulativnih normativnih restrikcija, {to je izazvalo fatalno bujawe korupcije. Privatni sektor je preoptere}en neracionalnim porezima sa o~iglednom tendencijom da {to pre bude ugu{en kako svojom uspe{no{}u, profitabilno{}u i efikasno{}u ne bi ometao nekonkurentne dràvne monopole. Time je suzbijena i svaka mogu}nost otvarawa novih radnih mesta, astronomski porezi i takse zatvaraju privatne firme. Radnici su ostavqeni bez posla i upu}eni na prinudne odmore uz minimalnu nov~anu naknadu koja ni za hleb nije dovoqna. I penzije su bedne, kasne po dva, tri meseca. Deca gladuju, starci su bez lekova, a mlade ène se sve teè odlu~uju da ra|aju. Seqacima deru koù visokim porezima i sme{no niskim otkupnim cenama. Standard u~iteqa i profesora je poput prosja~kog, otkrivaju}i uobi~ajenu komunisti~ku averziju prema obrazovawu uop{te. Zdravstveni radnici jedva sastavqaju kraj s krajem. Svi oni koji èle da se zaista ~asno i ozbiqno bave svojom profesijom optere}eni su svakodnevnom brigom za goli biolo{ki opstanak. Mladi qudi su ostavqeni bez ikakve perspektive. Zaposleni u javnim slu`bama s te{kom mukom uspevaju odràti minimum zadovoqavawa komunalnih potreba gra|ana, a pred o~ima im se de{avaju ogromne pronevere, zloupotrebe, mahinacije i malverzacije. Li~no je Slobodan Milo{evi} upravqao velikom pqa~kom naroda kroz otimawe novca od stare devizne {tedwe, uloga u takozvanim privatnim bankama koje su zapravo socijalisti kontrolisali, zajma za privredni preporod Srbije, od otkupa privatnih stanova, kao i manipulisawem primarnom emisijom dinara kako bi se programiranom hiperinflacijom i posledwe devize izvukle od gra|ana. Sve je to usmeravao u strane banke, uglavnom na privatne ra~une. Kipar umalo da potone pod teretom deviza koje su voqom dràvnofinansijske mafije organizovano iznesene iz Srbije. U na{oj zemqi lopovi uop{te ne idu u zatvor. Tamnice su pune sirotiwe i bolesnika. Lopovi upravqaju dràvom. [to je ve}i lopov, to je vi{a dràvna funkcija. Sudovi su do kraja korumpirani i ne sude po zakonu ve} po voqi socijalisti~kih mo}nika.
344
Oficiri i podoficiri su do kraja ponièni. Vojnici i policajci jednostavno gladuju. Niko od wih nije u stawu da normalno obavqa svoje du`nosti. Suo~avaju se s problemima pukog preìvqavawa. Princip ustavnosti i zakonitosti u funkcionisawu dràvne vlasti Slobodan Milo{evi} je brutalno pogazio. Sebi li~no je prisvojio nadle`nosti koje mu po vaè}em ustavu ne pripadaju, posebno u oblasti vo|ewa spoqne politike. Spre~io je usagla{avawe republi~kih ustavnopravnih normi sa saveznim. Sputava delovawe parlamentarnih tela u skladu s wihovim normativnim nadle`nostima. Srpskoj radikalnoj stranci je bukvalno ukrao deset poslani~kih mandata u Ve}u gra|ana Savezne skup{tine i tri mandata u Ve}u republika. Time je ukinuo legitimitet najvi{em organu vlasti u Saveznoj Republici Jugoslaviji, a dodatno ga je kompromitovao postavqaju}i notorne kriminalce na najvi{e funkcije. Glavni posao tajne policije se svodi na nadzirawe rada opozicionih politi~kih stranaka, podmetawe intriga, {irewe la`nih vesti, potkupqivawe, ucewivawe i zastra{ivawe onih koji slobodnije misle i govore. Glavne politi~ke protivnike Slobodan Milo{evi} hapsi, reìra im sudske procese i utamni~uje kr{e}i sve pozitivne krivi~nopravne propise. U Srbiji je zavladao pravi informativni mrak. Svi glavni mediji pod striktnom su kontrolom Socijalisti~ke partije i Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju. Ve} dve godine srpskih radikala uop{te nema na dràvnoj televiziji, radiju, u Politici, Ekspresu ili Novostima. Svi ovi mediji su ~vrsto u rukama nove proklete Jerine Mire Markovi}. Ona li~no otvara i nove idiotske radio i televizijske programe s prividom privatnih vlasni~kih odnosa. Nekoliko preostalih nezavisnih medija izloèni su sve ve}em pritisku. Vlast ih tera da se prikqu~e jednoumnom ideolo{kom horu totatilitarnih i autokratskih vlastodràca. Situacija je identi~na u Crnoj Gori. Srpskog radikala A}ima Vi{wi}a su utamni~ili lopovi i razbojnici Milo \ukanovi} i Momir Bulatovi}, jer je govorio istinu i otvoreno pokazivao koliko je odan otaybini i srpstvu, pravdi, slobodi i demokratiji. Srpski bra~ni par âu{esku, Slobodan Milo{evi} i Mira Markovi}, prosto je alergi~an na elementarne gra|anske slobode i prava. Prosto kao da èle da im se ponovi sudbina wihovih rumunskih uzora, da se provedu poput posledwih Obrenovi}a, Aleksandra i Drage. Uporno i beskrupulozno obnavqaju politi~ki monopolizam, doktrinarnu zagriènost i ideolo{ku netrpeqivost. Srpski narod ovo vi{e ne moè da trpi. Vreme je da tu bandu probisveta najurimo da bi nam deca boqe ìvela. Vreme je da ujedinimo sve srpske zemqe i stvorimo Veliku Srbiju. Vreme je da se uspravimo i povratimo ~ast, ponos i dostojanstvo kako nas se potomci ne bi stideli. Vreme je da uspostavimo moderan pravni poredak koji garantuje osnovna qudska prava i gra|anske slobode.
345
Vreme je da stvorimo sistemske uslove za oporavak na{e privrede i realizaciju ekonomski prosperitetnog dru{tva na na~elima kapitalisti~kog liberalizma. Vreme je da uspostavimo socijalnu pravdu. Zato vas, bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Srpska radikalia stranka poziva na veliki protestni miting u Beogradu, u subotu 17. juna u 12 ~asova pred Saveznom skup{tinom. Pozivamo vas da zajedno saop{timo Slobodanu Milo{evi}u da mora odmah oti}i sa vlasti, da ga Srbija vi{e ne moè trpeti, da srpski narod zasluùje boqi, pravedniji i po{teniji reìm. Zahtevamo da apsolutno niko od u~esnika mitinga sa sobom ne nosi nikakvo, ni hladno ni vatreno oru`je. Ako slu~ajno kod nekog oru`je primetimo to }e biti najboqi znak da je re~ o policijskom provokatoru. Na{u snagu }emo pokazati masovno{}u i istinito{}u na{ih re~i. Ne}emo nikakve sukobe s vojskom i policijom. Oficiri, podoficiri i policajci su na{a bra}a. Vojnici su na{i sinovi. U politi~koj borbi za vlast ni kap srpske krvi ne sme da se prolije. Ako slu~ajno Slobodan Milo{evi} naredi vojsci i policiji da nas napadnu, mi ne}emo nikakvu tu~u. Mi }emo sesti na asfalt, prvo poslanici Srpske radikalne stranke, pa onda svi ostali. Ako nekog tuku, neka tuku savezne i narodne poslanike. Nas je srpski narod i izabrao da bismo na svojim le|ima trpeli batine nenarodnog i diktatorskog reìma. Pozivamo i sve druge opozicione stranke ~iji se politi~ki ciqevi podudaraju s na{im da nam se prikqu~e! Socijalisti~ka partija mora oti}i sa vlasti, jer je glavni krivac za sve neda}e i nevoqe koje su sna{le na{ narod. Oni koji su nam ovu ekonomsku krizu i socijalnu bedu prouzrokovali ne mogu nas iz krize i bede izvesti. Moraju do}i neki novi i boqi. Srpska radikalna stranka nudi nove i boqe. Vreme je da srpski radikali na dràvnom kormilu pokaù {ta znaju i koliko vrede. Slobodan Milo{evi} mora pasti jer je izneverio predizborna obe}awa na osnovu kojih je pre tri godine stekao narodno poverewe. Okrenuo je }urak naopako. Promenio je politiku za 180 stepeni. Danas je u savezu sa onima koji su ve} u startu delovali sa izrazito antisrpskih pozicija. Vreme je da na Milo{evi}evo mesto do|e ~ovek koji je, pre svega, doma}in u svojoj ku}i i koji ne}e sopstvenoj èni prepu{tati vlast u dràvi, slede}i svoje psihopatske porive. Srpska radikalna stranka ima takvog ~oveka! Pored ovog javnog protesta, planiramo ~itav niz aktivnosti na planu izraàvawa gra|anske neposlu{nosti: generalne {trajkove, blokade, odbijawe pla}awa poreza, taksi, elektri~ne energije, komunalija itd. Uspe}emo onoliko koliko sloge postignemo, koliko odlu~nosti pokaèmo, koliko gra|anske hrabrosti steknemo. Na{i su zahtevi jednostavni i vrlo jasni. Traìmo da Slobodan Milo{evi} odmah podnese ostavku na funkciju predsednika Republike, da se mo346
mentalno formira koaliciona privremena vlada, da se u roku od tri meseca provedu vanredni i slobodni parlamentarni izbori i iskaè autenti~na narodna voqa, da se odmah oslobode svi javni mediji i budu ravnomerno dostupni parlamentarnim strankama, da se momentalno ukloni blokada na Drini, da se obustave svi me|unarodni pregovori dok nam velike sile ne ukinu sankcije, da se neodlo`no pristupi ujediwewu svih srpskih zemaqa, da se uvede vladavina zakona i odgovornost vlasti, da se suzbije dràvni kriminal, da se racionalno na liberalisti~kim principima urede privredne aktivnosti, da se ravnomernijom raspodelom poboq{aju socijalni uslovi najugroènijih slojeva stanovni{tva, da se stvore uslovi da Velika Srbija bude dràva ekonomskog prosperiteta i socijalne pravde. U subotu, 17. juna, pokaza}emo da Srbija ne spava tako dubokim snom kako se bezumni vlastodr{ci nadaju. Uveri}emo ih da je kucnuo ~as i do{lo vreme da se poloè ra~uni za o~ajno stawe naroda i dràve! Slobodarski srpski duh ne}e trpeti neokomunisti~ke lance! Slobode }emo imati onoliko koliko smo u stawu da sami osvojimo. Demokratija }e pobediti jer je demokratski duh u na{im srcima. Razum }e trijumfovati jer je ve} odavno ovladao na{im glavama. Gra|anska hrabrost je ja~a od vlastodrà~ke samovoqe. Pobedi}emo jer ve} odavno nemamo {ta da izgubimo! Srbija je ve~na dok su joj deca verna! @ivela Velika Srbija! Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke Velika Srbija BR 37/95
LXIV Milo{evi}eva policija pretukla odbornika BATINA[I U LOZNICI

I ovo je demokratija... Pretukli odbornika! Za vreme racije na dezertere u na{oj republici, odbornik Slobodan Stefanovi} iz Loznice pretu~en je od pripadnika policije, zajedno sa suprugom Ankicom, samo zato {to je do{ao da traì informaciju o svom kumu. Policajce ni~im nisam izazvao, a ovakvo batinawe mogu da tuma~im time da sam markiran od lokalnih mo}nika jer sam poznat kao ~ovek bez dlake na jeziku, da javno isti~em da sam radikal i da otvoreno kritikujem slabosti ovog vladaju}eg reìma, kaè Slobodan Stefanovi}.
347
Slobodan Stefanovi}, potomak ~uvene loze Vi}anovih, jedne od najstarijih u Loznici, ìveo je svoj porodi~ni ìvot skromno, onoliko koliko mu je dozvoqavao sada{wi, op{ti dru{tveni trenutak, sve do 22. juna. Tog dana u wegovu ku}u se uselio nemir, sa wegove strane ni~im izazvan, osim jednom obi~nom qudskom pa`wom prema svom kumu. A taj kum, da li s pravom ili ne, na{ao se u sabirnom centru za prikupqawe dezertera iz srpskih Krajina. Su{tina Slobodanove gre{ke je u nameri da ne{to sazna o kumu i obavesti wegovu porodicu u Le{nici, odakle je odveden u ~udnim i posebnim okolnostima, kao i ve}ina Srba tih dana, kojima se gubio trag negde na urgentnim rati{tima preko Drine. Slobodan, nije hteo ni{ta vi{e od obi~nih informacija o kumu. Umesto toga, dobio je batine, maltretirawa i ponièwa, kakvih se ne se}a u svom dugom i burnom ìvotu. I ne samo on. Ni{ta boqe nije pro{la ni wegova supruga Ankica, koja je poku{ala da mu pomogne pred razgoropa|enim batina{ima u plavim uniformama. Zavr{ila je onesve{}ena u stanici za prvu medicinsku pomo}. Danas, Cole i Ankica, iako je pro{lo dva meseca, o tom danu nerado pri~aju, ali pristaju da se i to ~uje, mo`da }e, kaù, nekom biti nauk da ne pro|u kao oni. Tog nesre}nog ~etvrtka, 22. juna, bio sam kod ku}e, jer sam na bolovawu zbog angine pektoris, koja me je tih dana mnogo mu~ila. Zazvonio je telefon i ja sam se javio. S druge strane ìce bila je moja kuma Stojanka Nikoli} iz Le{nice. Pla~nim glasom me je zamolila da se raspitam o wenom suprugu Nikoli, deveru Miodragu i bratu Milomiru Marinkovi}u. Rekla mi je daje ~ula da su u Vatrogasnom domu, odakle treba da ih voze daqe na rati{ta. Traìla je da odem tamo i da se ne{to vi{e raspitam gde }e zavr{iti, da zna {ta joj je ~initi bez wega u zbriwavawu dece, po~iwe ispovest Slobodan Stefanovi}. Vapaj kume Stojanke, shvatio je kao svoju obavezu, a i sam je, kaè, ~uo da se vr{i racija i kupe vojni obveznici, pa je po{ao po kuminom traèwu do sabirnog centra. Sve ono {to mu se daqe desilo li~ilo je na scene iz nekog krimi filma, a ne na jedno obi~no informisawe u jednoj pravnoj dràvi. Uz sve to, Slobodan kaè da nije protiv akcije koju je dràva sprovela jer je i sam mi{qewa da je mesto svim vojno sposobnim na odbrani svojih ogwi{ta, a da nije trebalo dozvoliti da se wih toliko i na|e u Srbiji, ali, na~in na koji je racija sprovedena nije nimalo na ~ast demokratskoj zajednici. A o nemilom doga|aju je ispri~ao: Odvezao sam se kolima sa suprugom do naseqa Lagator gde sam parkirao auto na ulazu ulice {to vodi prema Vatrogasnom domu. Supruga Ankica je iza{la sa~ekuju}i me dok zakqu~am auto. U momentu kada smo krenuli prema Domu, iz pravca Vaqeva stigao je policijski yip u kome su sedela ~etvorica policajaca. Onaj za volanom, kroz prozor mi se drsko obratio: Divqa~e, ho}e{ da te zgazim ili da ti razbijem auto? Odgovorio sam mu da ja nisam nikakav divqak i da imam svoj identitet. Istog momenta iza{ao je iz yipa i sna`no me nogom udario u predelu mo{nica. I sam iznena348
|en, upitao sam {ta se ovo de{ava, {ta mi to rade, a tog momenta, kao po komandi, na mene su se sjurila i ostala trojica iz yipa i bukvalno po~eli da me biju gde su stigli, po ~itavom telu. Tada je moja supruga zgrabila jednog batina{a za uniformu i upitala za{to me biju, a onda su se ustremili i na wu, tukli su je bez milosti iako je ve}ini po godinama mogla biti majka. Otrgli smo se od napasnika i krenuli daqe prema Domu ra~unaju}i da }emo tamo na}i nekog razumnijeg stare{inu. A tada je prema nama krenula u susret ve}a grupa policajaca, a ja sam, po ~inu i starosti, me|u wima prepoznao stare{inu, pa sam se uputio prema wemu sa li~nom kartom u ruci i pitawem: Koja su ovo ~etiri grubijana i za{to nas biju? Komandir je uzeo li~nu kartu, potap{ao me po ramenu rekav{i: Za{to dirate momka? Istog momenta me sna`no udario ~izmom po cevanici, bacio mi u lice li~nu kartu i naredio da odmah sklonim vozilo, nastavqa tu`nu ispovest Stefanovi}. Ovakav susret sa komandirom, Slobodan je najmawe o~ekivao, ali je shvatio da ovde nema razumnog sagovornika i oti{ao da preparkira auto. Odvezao ga je na tkz. vaqevski put, stotinak metara od mesta doga|aja gde mu je ostala supruga koja je i daqe bila meta iìvqavawa i maltretirawa obesnih policajaca, koji su se glasno nasla|ivali duhovitom prilazu wihovog komandira, za koga je, kaè, saznao da se zove Dobrica Vesi} i da je specijalno do{ao ovde za komandanta {taba iz Beograda. Vratio sam se po suprugu i, uz nastavak batinawa, krenuli smo ka autu. Nisam mogao vi{e otrpeti pa sam ih opsovao: J... vas onaj ko vas je obukao u uniformu i dovukao ovamo, divqaci jedni. Sa vama se ne moè qudski pri~ati. I taman smo do{li do vozila, ponadali smo se spasu, kad nas je stigao yip iz koga su istr~ali policajci i ponovo se okomili na mene. Uvrnuli su mi ruke na le|a i stavili lisice. Dok su ostali obavqali svoju rabotu, stiglo im je i poja~awe jo{ nekolicine napasnika u plavom, koji su urlali: Udri kuju, misle}i na moju suprugu. Po~elo je ponovno batinawe moje supruge, pesnicama i palicama po ~itavom telu, sve dok nije onesve{}ena pala na asfalt. Ni to im nije bio znak da prestanu, ve} su nastavili da je {utiraju nogama a ja sam vezan molio da je po{tede i ostave na miru i da nas privedu u Loznicu u stanicu MUPa, ra~unaju}i da }u tamo na}i za{titu. Na moje vapaje odgovarali su na isti na~in, tu~om palicama u predelu srca, stomaka i bubrega, iako sam ih upozoravao da sam sr~ani bolesnik, pri~a Slobodan, pa nastavqa, ponovo preìvqavaju}i te{ke trenutke. Kada su videli da je moja supruga duè u nesvesti, odvezli su je yipom do Hitne pomo}i, poku{avaju}i deùrnu doktorku da slaù da su je na{li onesve{}enu na putu. Deùrna doktorka Sneàna Sari}, im nije dozvolila da se udaqe dok supruga nije do{la svesti, a kada se osvestila, upitala je Ankicu: Gospo|o, {ta se sa vama dogodilo? Kad je odgovorila daje policija prebila, i kadje skinula bluzu, bilo joj jejasno o kakvim se povredama radilo i ko ih je po~inio. Svedoci pri~aju da ih je tada doktorka prekorila sa par pogrdnih re~i i naredila im da ne napu{taju ordinaciju dok se ne izvr{e svi pregledi. I {ta smo sve pretrpeli, svedo~e uredna lekarska uverewa, kaè Slobodan Stefanovi}.
349
U me|uvremenu, Slobodan Stefanovi} je stigao do policijske stanice naravno policijskim autom s lisicama na rukama, dok su wegov auto vozili oni, organi bezbednosti. A kako je pro{ao u ovoj ku}i pravde, svedo~i wegovo daqe kazivawe: U stanici je deùrao, kako je saznao, izvesni Savi} iz sela Straè. Po{to sam odbornik Skup{tine op{tine Loznica iz Srpske radikalne stranke pozvao sam se na imunitet i potraìo da mi pozovu na~elnika lozni~kog SUPa Momicu Mati}a, koji je tako|e odbornik u Skup{tini, ali iz SPS. O~igledno da su dobro uigrani u prqavim stvarima, pa me je jednako do~ekao i pomenuti deùrni milicionar re~ima: Da}u ti ja imunitet i na~elnika Momicu kad ode{ u ~etvorku na daqu obradu. Traìo sam da mi skinu lisice sa ruku koje su bile pomodrile i utrnule, ali, umesto toga, Savi} je po~eo da mi pretresa yepove, odakle je uzeo li~nu kartu i 110 nema~kih maraka. Nisam mogao otrpeti pa sam mu rekao: Znao sam da ste razbojnici, ali nisam znao da ste lopovi. Udario me dva puta po glavi i sproveo do te ~uvene ~etvorke, gde su me ~ekala dva deùrna batina{a i odmah po~ela obe}anu obradu. Jednom de~ku, koji je uìvao u sramnoj raboti sam se obratio. Je si li kr{ten, i jesi li Srbin? On mi je odgovorio da je Hrvat i da je do{ao po zadatku da istrebi Srbe!?! Ko zna kako bi se ovaj ru`ni dan zavr{io za bra~ni par Stefanovi}e, da im u pomo} nisu pritekli sinovi, Sa{a (23) i Vlada (22). Po{to su saznali za roditeqske neprilike angaòvali su advokata i alarmirali republi~kog poslanika Zorana Suboti}a koji je pozvao na~elnika MUPa Momicu Mati}a, a ovaj je, saznav{i za slu~aj, pozvao inspektora Rajka Vidi}a. Inspektor Vidi} ga je, kaè Slobodan, saslu{ao i rekao mu da je na~elnik spre~io daqe batinawe. Rekao mu je da je bio odre|en sudija Stani{i} koji je trebalo da po kratkom postupku uputi Slobodana na izdràvawe kazne u [abac, ali su i od te namere odustali posle na~elnikove intervencije. Pitao sam, zbog ~ega bih ja to trebalo da idem u zatvor, na {to mi je inspektor, posle nedoumice, zbog nedostatka pravog odgovora, rekao da ja nisam smeo da psujem organe bezbednosti i kao, te{io me, da je i zatvor za qude. Tada sam ga pitao da li on zna {ta je odborni~ki imunitet, {ta je demokratija i pravna dràva, na {to mi je odgovorio da imunitetom mogu da obri{em stra`wicu, a da on radi svoj posao. Traìo sam da u zapisnik unese da mi je policajac ukrao 110 nema~kih maraka, a da su mi policajci Zoran Krsti}, Zoran Vasiqevi} i Veroqub Markovi}, koji su nas bukvalno pretukli, oteli nasilno kqu~eve od mog automobila i sa wim se dovezli do stanice, dok su mene prevozili slu`benim autom. Kasnije sam ustanovio da mi iz dokumentacije nedostaje 200 nema~kih maraka, a 110 mi je vra}eno, posle intervencije inspektora Vidi}a, zavr{ava svoju tu`nu pri~u Slobodan Stefanovi}. Pri~a o stradawu bra~nog para Stefanovi} bila bi nepotpuna kada se ne bi ~ula i druga strana wihovog ìvota. Malo ko u delu grada koji gravitira prema novoj pijaci, nije ~uo za humanost Cola i Ankice ribarice. Znaju to najboqe napa}eni Srbi s leve obale Drine, iz Ro}evi}a, Pilice, pa i daqe, do
350
Majevice, svuda gde su stizali sa poklonima svoje mesne zajednice za napa}eni narod. Zato i ligi~no pitawe, otkud toliko besa ba{ prema wima i to bez pravog povoda. Da li je to sve tako slu~ajno, da su Stefanovi}i imali maler da tog dana nabasaju na krivo nasa|ene ~uvare reda, ili je to neka davno pripremqena ~eka. Otud i wihov odgovor na pitawe koje naslu}uju, pa kaù: Ni~im, ama ba{ ni~im ih nismo izazvali, {to bi to ~inili iz ~ista mira. Kasnije, kada su po~eli da nas maltretiraju, psovao sam i to sam vam rekao, ali nisam se vi{e mogao obuzdati posle svega {to su nam priredili. Nisam neki inayija u ìvotu, ali sam principijelan. Priznajem jedino da nikada i nigde, bez obzira u kom dru{tvu nisam propu{tao da naglasim da sam srpski radikal, a ~esto kritikujem i vrlo glasno sada{wi reìm i wegove slabosti. Pa vaqda na to imam pravo u jednom demokratskom dru{tvu kakvim se predstavqa na{e, i ne mogu da poverujem da sam markiran od neistomi{qenika i da ~ekaju zgodnu priliku za ovakve osvete, u {ta posle svega {to mi se ovog dana desilo, po~iwem da sumwam, iznosi svoja razmi{qawa Cole. O sebi ne pri~aju mnogo, a imali bi mnogo {ta re}i. Sa starijim sinom Sa{om, bio je Slobodan dobrovoqac na Baniji, i Kordunu, Vukovaru, Slavoniji, onda kada su mnogi cepali vojne pozive. Kaè da ìvi za srpski narod i dan kada }e bra}a preko Drine prestati da krvare u svojoj novoj dràvi. I wegova Ankica, kao izuzetni aktivista Crvenog krsta, od op{tinske organizacije dobila je srebrnu zna~ku, a od naroda preko Drine bezbroj zahvalnosti, koje su zabeleìle i kamere Srpske televizije s Pala. Stefanovi}i su, te 1992. godine, vi{e od mesec dana u ku}i prihvatili 17 izbeglica sve dok se nisu stvorili uslovi za wihov povratak u domove. @ivot je izgleda sada previ{e surov, posebno prema po{tenima, pa i Stefanovi}i doìvqavaju te{ke trenutke, iako se trude da drugima pomognu da ih {to mawe imaju. Posti|eni i ponièni u svom gradu, gde ih narod ceni i po{tuje, vidaju svoje rane, izbrazdane od policijskih palica, ali i one, u du{i, koje teè prolaze, pa i dok ovo pi{emo Ankica je odsutna, tu je, ali ne èli da se vra}a na ve} pomalo prebolele rane. Kaè da dobro treba pamtiti a zlo {to pre zaboravqati. Mo`da je zato ova simpati~na Somborka ~e{}e raspoloèna nego tu`na, a nada se da se ovakav ruàn dan vi{e nikad ne}e ponoviti, vaqda }e do}i boqa vremena. Treba se nadati i onda kada to izgleda suvi{e optimisti~no, jer nada uvek zadwa umire. I tako su humanitarci u plavim uniformama zavr{ili jo{ jedan patriotski posao. Uz slawe dezertera za odbranu bratskih Krajina, o kojim ovaj sistem ina~e mnogo brine, prebili su i nepodobnog neistomi{qenika. U~inili su, me|utim, jo{ jedan gest vi{e da porodica Stefanovi} ~vr{}e kora~a svojim strana~kim stazama. Sada su vi{e nego ikada sigurni da su na pravom putu. Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke Velika Srbija BR 47/95
351
LXV RATKO GONDI U TAMNICI

Po nalogu beogradskog reìma uhap{en je jo{ jedan srpski radikal. Poslani~ki imunitet mrtvo slovo na papiru. Atak na porodicu uhap{enog.Srpski radikal Ratko Gondi utamni~en je samo zbog iskazane odanosti srpstvu i otaybini. Glavni sekretar Srpske radikalne stranke za Republiku Srpsku Krajinu, narodni poslanik u kraji{kom Parlamentu, ministar koordinator za Barawu u Vladi Republike Srpske Krajine i savetnik predsednika Republike Milana Marti}a, Ratko Gondi, brutalno je uhap{en. Zatvoren je iza re{etaka socijalisti~kog kazamata, samo zato {to je ostao postojan u svojoj borbi za ostvarewe srpskih nacionalnih interesa i zato {to se nije slagao sa okupacijom zapadnog dela Republike Srpske Krajine, ve} je, u skladu sa svojim obavezama i patriotskim du`nostima, nastavio sa aktivnostima na funkcionisawu dràvnih organa najzapadnije srpske zemqe. Utamni~en je i zbog toga {to, kao i ostali srpski patrioti, nije poverovao u laì oficijelnih medija u Srbiji, a pre svih tzv. dràvne televizije. Znaju}i da je za golgotu srpskog naroda i gubitak najve}eg dela teritorije Republike Srpske Krajine odgovoran jedino dediwski tiranin Slobodan Milo{evi}, poku{ao je da nastavi saradwu sa toliko napadnim kraji{kim predsednikom Marti}em i drugim ~elnicima Krajine, zbog nastavka borbe za vra}awe i posledweg pedqa srpske zemqe, do kona~ne pobede i oslobo|ewa. Ratko Gondi je utamni~en i zato {to je istaknuti funkcioner Srpske radikalne stranke, zato {to Milo{evi}eva Dràvna bezbednost i kriminalci pod wegovom kontrolom nisu uspeli da ga zapla{e, potkupe na bilo koji na~in. Stalno ukazuju}i na izdajnike i kriminalce instrumentalizovane od beogradskog dahije Slobodana Milo{evi}a, koji su na teritoriji isto~ne Slavonije, barawe i zapadnog Srema svojim kriminalnim i antisrpskim radwama razbijali jedinstvo srpskog naroda i wegovog dràvnog prostora, Ratko Gondi je potvrdio svoju doslednost i hrabro opredeqewe za borbu protiv svih onih koji razbijaju ne samo Krajinu ve} i ideju stvarawa jedinstvene srpske dràve. Svoje slobodarske ideje po~eo je da iznosi jo{ 1971. godine, kada se kao student zagreba~kog univerziteta, javno suprotstavqao povampirenom usta{tvu, usled ~ega je umalo izba~en sa fakulteta, kako je re~eno, zbog ~etni~ke propagande. Od po~etka krize u granicama biv{e Jugoslavije, ta~nije od 1990. godine, ukqu~uje se u aktivnu borbu protiv nove hrvatske vlasti (HDZ), sa èqom da doprinese vra}awu Barawe u okriqe matice Srbije, kao i osloba|awu srpskog naroda iz avnojevske Hrvatske, iz stega nove usta{ke dràve. Na samom po~etku sukoba sa Hrvatima, Ratko Gondije organizovao ilegalne jedinice koje su na razli~ite na~ine pruàle otpor srpskim neprijateqima. Posebno se istakao juna{tvom i smelo{}u u borbenim dejstvima protiv usta{ke vojske.
352
Po oslobo|ewu Barawe, stvorio je i organizovao prvu specijalnu jedinicu teritorijalne odbrane, a posle dolaska za{titnih snaga Ujediwenih nacija, formirao je jedinicu koja je postala osnova za nastanak bataqona Srpske Vojske Krajine. Nakon svega {to je u~inio za svoj narod i zemqu, Ratko Gondi je postao zato~enik onih koji za Krajinu i srpstvo nisu ba{ ni{ta u~inili. O razlozima i na~inu na koji je sprovedeno wegovo izreìrano hap{ewe, Ratko Gondi je, u te{kim zatvorskim uslovima, uspeo da napi{e slede}e: U nedequ, 6. avgusta, ministar za gra|evinarstvo u Vladi Republike Srpske Krajine, Milan Bogunovi} i ja boravili smo u Bawaluci i prisustvovali sednici Vlade. Utvrdiv{i konkretne zadatke, oko 23 ~asa, krenuli smo za Barawu gde smo stigli u ranim jutarwim satima. Negde oko 8 ~asova oti{ao sam na benzinsku pumpu da nato~im gorivo u slu`beni automobil, koji mi je zbog obavqawa dogovorenih zadataka bio neophodan. Na pumpi mi je re~eno da postoji zabrana to~ewa goriva narodnim poslanicima i ~lanovima Vlade. Zabranu je telefonom izdiktirao direktor Naftne industrije Krajine, Mile Crnogorac. U isto vreme dozvoqeno je to~ewe na listu Skup{tine op{tine i drugih ustanova. Pod utiskom one tuge i nesre}e, koju sam ceo dan gledao i preìvqavao (golgota srpskih izbeglica), zatim ogro~en tako nerazumnom naredbom Mileta Crnogorca koji je, uzgred budi re~eno, odlukom Vlade razre{en te funkcije, a na wegovo mesto je postavqen novi vr{ilac du`nosti, povi{enim glasom upitao sam ho}e li mi sipati gorivo. Posle toga, supruga i ja smo sa dvoje kola krenuli za Beograd, jer sam o~ekivao da }u narednog dana ponovo morati da idem u Bawaluku. Na mostu sam uhap{en i bez ikakvog obrazloèwa sproveden u policijsku stanicu. Tamo sam dao izjavu i pozvao se na poslani~ki imunitet, institut svojstven svim pravnim sistemima, {to su pripadnici policije naoko prihvatili ali me nisu pustili sve dok nije stigla vojna policija. Oni su me odveli kod komandanta barawske divizije, pukovnika Stojana Mladenovi}a, kod koga se u odboru za moj do~ek, izme|u ostalih, na{ao i pukovnik policije Vaso Mijovi}, kako je rekao, poslat direktno od {efa srbijanske UDBE Jovice Stani{i}a da zavede red u Barawi. Mijovi} je potom necivilizovanim re~nikom i povi{enim tonom (kasnije i vikawem) govorio da Vojska Srpske Krajine ne postoji, da nema nikakve ni Skup{tine ni Vlade Srpske Krajine, da predsednik Krajine tako|e, ne postoji. Zatim je na najvulgarniji na~in poku{ao da mi stavi do znawa da sam niko i ni{ta i da on moè da mi polomi obe ruke i noge i da moè, ~ak, i da me ubije jer za to ima potrebno ovla{}ewe. U prvi mah bio sam zaprepa{}en re~ima i tonom a onda mi je bilo sme{no da ba{ mene poku{avaju ovako da upla{e, pa sam se na tu tiradu osmehnuo {to je Mijovi}a jo{ vi{e raèstilo. Zapretio mi je da }e me satrti, jer on to moè, a za tako ne{to ~ak ne bi ni odgovarao. U uvredama i besomu~nim psovkama upu}enim na adresu srpskih patriota iz dràvnog i vojnog rukovodstva Republike Srpske Krajine, pridruìo mu se i pukovnik Mladenovi}, koji je krivicu za sve {to se desilo prebacio,
353
umesto na svog nalogodavca iz Beograda, na Milana Marti}a i Milana êleketi}a, koji su po wemu jedini vinovnici srpske tragedije u Lici, Dalmaciji, Baniji i Kordunu. Psovao je poput najgoret sviwara ili ko~ija{a. Na kraju je ~ak zakqu~io da vi{e nema Krajine, da ne postoji wena Skup{tina, Vlada ili predsednik Republike, ve} samo on, pukovnik Mladenovi}, koji je oduvek znao da }u ja, Ratko Gondi, do}i u poziciju da kle~im pred wim. Odgovorio sam mu da u ìvotu nisam kle~ao ni molio, pa ne}u ni ubudu}e, ni pred boqim od sebe. Pquva~ka mu je vrcala iz usta kada je jedva promucao da me vode u pritvor, u trajawu od {ezdeset dana. O razlozima, pravnom osnovu, za takav postupak nije bilo ni jedne jedine re~i. To je, u mom slu~aju, izgleda bilo potpuno neva`no, kako za onoga koji je izdao takvu naredbu, tako i za onoga ko je spovodio u delo. Sada sam u Okru`nom zatvoru, u Belom Manastiru. Kao te{ki dijabeti~ar ne uzimam hranu jer je zaprèna na masti, kuvana sa slaninom i masnom sviwetinom, a ja kao hroni~ni bolesnik, moram biti na dijeti i jesti lak{u hranu. Od nedeqe, 6. avgusta do subote, 12. avgusta nisam uzeo ni gram hrane. U ~etvrtak, 10. avgusta, odvezli su me u Dom zdravqa gde sam zbog te{kog stawa, u kojem sam se nalazio, primio dve boce infuzije. Primarijus, dr Du{an Brali}, kao i dr Stankovi}, potpisali su hitan uput za somborsku bolnicu, ali za to odobrewe od nadle`nih nije dato. I pored svega, moram da napomenem da upravnik zatvora, i kompletno osobqe, ima korektan odnos prema meni. Na wihovo pona{awe i opho|ewe zaista nemam primedbi. Osim ataka na mene, gotovo ~itava moja porodicaje izloèna {ikanirawu i maltretirawu od strane nepoznatih qudi. U no}i izme|u 7. i 8. avgusta, oko tridesetak pripadnika specijalnih jedinica opkolilo je moju ku}u i dràlo je do zore, sa mitraqezima na ni{anu. U ku}i je, sve to vreme, bila samo moja supruga. Ujutro su upali u ku}u i izvr{ili detaqan pretres. Nagla{avam da su mladi}i koji su obavqali tu ne~asnu rabotu bili veoma korektni. Sve vreme su psovali svoje naredbodavce. Imali su zadatak da prona|u eksploziv jer, po wihovim {efovima, ja svakako posedujem bar jednu tonu plasti~nog eksploziva i upaqa~e sa daqinskom komandom. Me|utim, nisu na{li ni{ta, izuzev oru`ja koje sam redovno zaduìvao i jednog pi{toqa koji sam dobio na poklon od predsednika Republike Srpske Krajine, Milana Marti}a. Isti, ili sli~an postupak, pripadnici specijalnih jedinica ponovili su u ku}i mojih roditeqa, u ku}i moga brata, kao i u stanu bratovqeve k}erke i zeta. Posle svega, oduzeli su mi slu`beni automobil, jedini koji je ostao u firmi, jer sam odmah po objavqenoj mobilizaciji dva automobila dao na kori{}ewe Srpskoj Vojsci Krajine. Srpski radikal Ratko Gondi doìveo je ono ~emu se najamwe nadao, od svojih doju~era{wih saboraca, od qudi koji su se predstavqali kao za{titnici srpstva, a stvarno su brinuli samo za sebe i interese crvenog diktatora Slobodana Milo{evi}a. Wihova mr`wa i netrpeqivost prema svima koji slobodu i jedinstvo svog naroda stavqaju ispred sitnih {i}aryijskih interesa, najboqe se videla u slu~aju Ratka Gondija ~ija su smelost, odva`nost i odlu~nost bili dovoqan razlog za nequdsko, i ni~im opravdano,
354
maltretirawe. U trenutku kada je Republici Srpskoj Krajini neophodno potpuno jedinstvo i saglasnost o kqu~nim pitawima, a posebno o odbrani slobodne teritorije od nove usta{ke agresije, agenti beogradske neokumunisti~ke vlasti jo{ jedanput su potvrdili da im izdaja srpskog naroda i wegovih teritorija predstavqaju jedini politi~ki ciq. Ne moè se druga~ije objasniti osiono i protivzakonito hap{ewe i tamni~ewe jednog od ~elnih qudi kraji{ke dràve, koji je uhap{en samo zato {to se zalagao za opstanak Republike Srpske Krajine i odbijawe nametnute kapitulacije iz Beograda. Ratko Gondi je smetao i zato {to nikada nije mogao da prihvati reintegraciju bilo kogdela srpske zemqe, u usta{ku dràvu, kroz davawe saglasnosti na neki od tzv. mirovnih planova, nametanih od me|unarodne zajednice i zvani~nog Beograda. Tim planovima na{em narodu nu|ena je samo om~a oko vrata. Ratko Gondi je kriv zato {to mu je sloboda va`nija od metafizi~kog mira, zato {to mu je istina pre~a od laì i falsifikata, zato {to su mu ~ast i po{tewe va`niji od dodvoravawa najve}em srpskom izdajniku, Slobodanu Milo{evi}u. Kriv je i zato {to se suprotstavqao granici na Dunavu, granici srpske podele i sramote za koju se svestrano zalaù srpski neprijateqi i izdajnici. Osudio je i kriminalno i antisrpsko delovawe Slobodana Milo{evi}a, koje se najboqe uo~ava u poku{aju okupacije isto~nog dela Republike Srpske Krajine, uz pomo} wegovih poslu{nika i agenata Gorana Haci}a, Slavka Dokmanovi}a i wima sli~nih koji ne predstavqaju srpski narod Krajine, ve} samo svog nalogodavca iz Tolstojeve ulice u Beogradu. Ratko Gondi je svojim juna~kim dràwem i dosada{wom borbom pokazao da interese Republike Srpske Krajine ima ko da brani, da u Srpskoj Krajini postoje qudi koji su spremni i sebe da `rtvuju za kona~nu pobedu nad usta{kim okupatorom za stvarawe slobodne i jedinstvene srpske dràve. Izdajnike i kriminalce u zatvor, sloboda Ratku Gondiju! Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke Velika Srbija BR 49/95
LXVI ÂSNIM SRPSKIM GENERALIMA, KOMANDANTIMA VOJSKE REPUBLIKE SRPSKE

Bra}o generali, O~i vaskolikog Srpstva danas su uperene u vas. Srpski narod o~ekuje da budete dostojni slavnih pradedovskih tradicija i odani nacionalnim interesima. Uvereni smo da ne}ete podle}i pritiscima izdajni~kog reìma Slobodana Milo{evi}a koji trguje srpskim zemqama. Uvereni smo da }ete po355
{tovati i sprovesti u delo sve odluke legalnih i legitimnih vlasti Republike Srpske, da }ete odmah primeniti odluke Narodne skup{tine. Slobodan Milo{evi} poku{ava da u Republiku Srpsku unese pometwu i razdor kako bi je `rtvovao po istom obrascu po kome je uni{tio Republiku Srpsku Krajinu. Ali, ube|eni smo da }e va{a voqa, odva`nost i razum prevladati sva isku{ewa i da tu novu izdaju ne}ete dozvoliti, da }ete ostati jedinstveni i pobediti sprovode}i odluke ustavnog nosioca funkcije vrhovnog komandanta. Namera generala Ratka Mladi}a da sprovodi Milo{evi}eve instrukcije na u{trb interesa sopstvenog naroda mora biti usamqena, ignorisana i sputana. Srpski oficiri i vojnici ne smeju pogaziti srpsku zastavu i narodno poverewe. Zajedno sa vama, bra}o generali, spremni smo do zadweg daha da se borimo za pobedu srpskog oru`ja i spas otaybine. Pored toga, odlu~ni smo da skr{imo i izdaju u sopstvenim redovima. Beograd 7. avgust 1995. godine Predsednik Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke, dr Vojislav [e{eq
5. Srpska radikalna stranka jedino re{ewe za odbranu srpskih nacionalnih interesa i ujediwewe svih srpskih zemaqa vidi u ru{ewu izdajni~kog reìma Slobodana Milo{evi}a. U Beogradu, 3. septembra 1995. godine Predsednik Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke, dr Vojislav [e{eq
LXVIII PREDSEDNIKU NARODNE SKUP[TINE REPUBLIKE SRBIJE

Beograd, 8. septembar 1995. godine Narodni poslanici, ~lanovi poslani~ke grupe Srpske radikalne stranke revoltirani va{im }utawem i skrivawem od javnosti, ogor~eni time {to ne zakazujete sednicu Narodne skup{tine, upu}uju vam otvoreno pismo poku{avaju}i da probude va{u savest i prona|u u vama trunku qudskosti i morala. Gospodine Tomi}u, obave{tavamo vas, ako do sada niste saznali, da avijacija NATO-a u sadejstvu sa snagama za brzu intervenciju danima bombarduje teritoriju Republike Srpske, ne biraju}i ciqeve, a sa èqom da se rat re{i u korist srpskih neprijateqa, muslimana i Hrvata. Hiqade borbenih letova, hiqade tona eksploziva, stotine mrtvih, hiqade rawenih, sru{eni gradovi i sela, uni{teni vojni potencijali, a vi ne sazivate sednicu Narodne skup{tine Srbije. Za{to? Da li ste saglasni, gospodine Tomi}u, sa ovakvim razre{ewem ratnog sukoba, da li odobravate rezultate nazovi mirovne politike koju vodi predsednik Srbije. Da li vam je poznat stav Narodne skup{tine Srbije, ili je stav Slobodana Milo{evi}a ujedno i stav Narodne skup{tine. Da li odobravate prijateqsko, no}no }askawe najvi{ih predstavnika reìma u Beogradu sa ~inovnicima ameri~ke administracije, da li vas je bar sramota zbog toga {to Slobodan Milo{evi} odobrava i podràva divqa~ko zatirawe Srpstva. Da li vam je poznato, koliko je evropskih i svetskih parlamenata ve} razmatralo situaciju nastalu posle zlo~ina~kih napada i brutalne agresije snaga me|unarodne zajednice na srpski narod i teritoriju, a da se na{, srpski parlament nije ni oglasio.
357
LXVII Saop{tewe za javnost IZDAJNI^KA POLITIKA SLOBODANA MILO[EVI]A

Na sednici Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke, odrànoj 3. septembra 1995. godine, usvojeni su slede}i zakqu~ci: 1. Vladaju}i reìm u Srbiji, na ~elu sa Slobodanom Milo{evi}em, nastavqa izdaju srpskih nacionalnih interesa predaju}i srpska podru~ja i narod, bez borbe i otpora, neprijatequ u ruke. 2. Delovi Republike Srpske, a potom Zapadna Slavonija i Republika Srpska Krajina u celini, ve{tim manipulacijama i pritiscima Milo{evi}evog reìma, izgubqeni su tako {to je spre~en otpor srpske vojske. 3. Najnoviji sporazum Slobodana Milo{evi}a i predstavnika Republike Srpske rezultat je ucena i diktata vladaju}eg reìma u Srbiji. 4. Deo izdajni~ke politike namerava se realizovati slede}ih dana i nedeqa u vidu predaje preostalih delova Republike Srpske Krajine i dràvnog priznawa Republike Hrvatske i Bosne i Hercegovine. To }e zna~iti predaju svih Srba zapadno od Drine u ruke wihovih neprijateqa, a pod pokroviteqstvom Nema~ke, Amerike i wihovih NATO snaga.
356
Svojim dosada{wim na~inom vo|ewa Narodne skup{tine vi{e puta ste revoltirali narodne poslanike i ve}inu gra|ana Srbije. Shvatam, mada ne opravdavam, da ste ispuwavali naloge predsednika va{e stranke Slobodana Milo{evi}a. Gospodine Tomi}u, u~inite ne{to sa ~im se va{ predsednik sigurno ne bi sloìo, jer je to jedini na~in da izbegnete gnev sopstvenog naroda. Predsednik poslani~ke grupe Srpske radikalne stranke Tomislav Nikoli}
LXIX OJA\ENA I PONI@ENA OTAYBINO SRBIJO

Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Crveni tiranin Slobodan Milo{evi} otvoreno izdaje srpske nacionalne interese. Izdajom Republike Srpske Krajine i predajom wenog najve}eg dela usta{koj Hrvatskoj, otvorena je velika i neprebolna rana na du{i srpskog naroda. Osramo}eno je svetlo i uvek pobedni~ko srpsko oru`je. Poni{tena je vekovna te`wa o stvarawu jedinstvene srpske dràve. Nismo imali vremena da oàlimo Grahovo, Glamo~, Obrovac, Drni{, Benkovac, Petriwu, Dvor na Uni, Glinu, Knin a linije srpskih granica, pod udarima do zuba naoruànih bojni antisrpskog saveza, uz zlo~ina~ku saglasnost reìma iz Beograda, pomeraju se na istok, sve bliè Drini i tzv. Beogradskom pa{aluku. U vreme velike pobede Milo{evi}eve diplomatije i poplave naru~enih telegrama podr{ke, tovari avionskih bombi zasipaju civilne ciqeve u Republici Srpskoj. Najmra~nije sile ovoga sveta, predvo|ene Sjediwenim Ameri~kim Dràvama, protiv srpskog naroda isprobavaju i ona oru`ja koja nikada nisu kori{}ena za ubijawe qudi. Posle skoro pola veka postojawa, NATO je, prvi put, u{ao u rat me{aju}i se u vojni sukob onih koji su svojim separatizmom i po stranim nalozima rasturili Jugoslaviju i onih koji su èleli da i daqe ìve u jednoj dràvi. Svoju zlo~ina~ku prirodu vojni savez, koji predvode Amerikanci, Nemci i Francuzi, iskazao je otvoreno se svrstavaju}i na stranu iskonskih srpskih neprijateqa. Vi{e nego ikada, jasno je da je Amerikancima i Nemcima osnovni ciq da u potpunosti, jednom zauvek, uni{te Srbe, razore wihovu dràvu i onemogu}e im egzistenciju kao politi~kom narodu sa izrazito demokratskim i slobodarskim tradicijama. Tu je i glavno leglo svetskog zla, papska dràva Vatikan, koji je upotrebio sve svoje mo}ne diplomatske i crkvene kanale da rasturi Jugosalviju, koji je oktroisao dràvu onima koji su u Drugom svetskom ratu genocidnim rad358
wama nadma{ili i samog Hitlera i koji je instrumentalizacijom vode}ih svetskih medija satanizovao srpski narod. I papa Vojtila je opravdao i podrào sistematsko ubijawe Srba, nadovezuju}i se tako na magnum krimen Rimokatoli~ke crkve iz Drugog svetskog rata a i zalaù}i se da se krvavi pir zapo~et u Jasenovcu dovede do svojih krajwih konsekvenci. Saveznika u dokraj~avawu preostalih Srba prona{li su u Beogradu. Predsednik Srbije, Slobodan Milo{evi}, tajno pregovaraju}i sa novim usta{kim poglavnikom Tu|manom, dogovorio je predaju Republike Srpske Krajine. Ali, nije se zadovoqio samo tim zlo~inom. U raqe, svetskim vo|stvom opijene, Amerike gurnuo je deo sopstvenog naroda daju}i joj saglasnost za uni{tewe svih wegovih vojnih i civilnih, strte{ki va`nih, objekata. U tom zlom ~asu na{eg imena i na{e slave, u pogromu i sunovratu srpskih dràva, u vatri zapaqenih ku}a i imawa, u suzama koje ih ne mogu ugasiti, ru{e se, pomra~uju i nestaju narodni ideali utemeqni u vekovnoj borbi na{ih predaka. Ru{i se vekovima gra|eno, rasku}uje se vekovima sticano i sabirano, porobqava slobodno i obe{~a{}uje ~asno. Metalne orlu{ine NATO alijanse obru{avaju se i istresaju hiqade tona razornih i otrovnih bombi u na{e kolevke, |a~ke klupe, bolesni~ke posteqe i du{e. Mute nam o~i i razum. Jaha~i apokalipse: glad, kuga, rat i smrt, pomamno vri{te}i, tutwe na{im vidokrugom i odnose danak u krvi, stra{niji i ve}i od svih prethodnih. Beskrajne, kao gladne godine, poti{tene kolone besku}nika i apatrida, u potrazi za novim ogwi{tima i mirom, prevarene, poniène i o~ajne, potucaju se pra{wavim drumovima koji se nigde ne zavr{avaju. Mi po~iwemo da nestajemo! Sve se to zbiva pod budnim (svevide}im) okom bezdu{nog tiranina koji govori na{im jezikom, nosi, kaqa i sramoti na{e ime i jede na{ hleb! Koji se la`no predstavio na{im spasiteqem i sam odredio predvodnikom. Sakriven u dobanova~kom pacovskom leglu, ispod zemqe, u vowu havane i viskija, siguran od bombi, svetosavskih gromova i kletvi na{ih majki, sestara, èna i k}eri, smi{qa kako da nas sve strpa u jednu traktorsku prikolicu i otera u i{~eznu}e i nepovrat. Smi{qa kako da nastavi zlo~ine za koje ima mnogo pomaga~a, smi{qa kako da nas zatre a da to {to vi{e boli! Ako mu se najzad ne suprotstavimo i ne oteramo ga prqavom motkom, ostvarewe wegovih paklenih namera je izvesno i skoro. Ako mu se ne suprotstavimo bi}emo samo istorijsko {tivo i neprijatna uspomena ~ove~anstva, bi}emo neki novi Hazari. Posledwi je ~as za prekid wegovih zlo~ina~kih egzibicija! Daleke 1873. godine, kada je razvoja~ena i raspu{tena Vojna krajina, po~eo je lov na slobodne qude koji su do tada, na tom kamenu i u rovu punom sukrvice i ki{e, branili sterilno crnoùto carstvo i dotrajalu Evropu od islamskih gazija i prorokove sabqe. Koji su opstajali na toj karauli, ra|aju}i se sa mukom a ginu}i olako za tu|e interese. Lovci i hajka~i: dugove~ni }esar Franc Jozef, bestijalni usta{ki po359
glavnik Ante Paveli} i perfidni komunisti~ki hoh{tapler Josip Broz, nisu uspeli za vi{e od sto godina da prevedu u tu|u veru, rasele ili pobiju te ponosne potomke evropskih straàra. Nisu uspeli da ih obeshrabre, slome i pokore, da im promene ime, obi~aje i relikvije. Srbi su ostajali i opstajali na svome. Izdajniku i ratnom zlo~incu Slobodanu Milo{evi}u to je, uz pomo} |avola i komunisti~kih generala, uspelo za samo dvadest i ~etiri ~asa! Nepojmqivo brzo, podmuklo i svirepo! Reka o~ajnika, koji su se odazvali na poziv wegovih ratnih truba a onda bili prepu{teni sami sebi, potekla je prema svojoj matici. Wihovo organizovano prihvatawe u skoro svim srbijanskim naseqima dokazuje da su izdaja i egzodus bili dugo i bri`qivo pripremani! Tragedija koju upravo preìvqavaju zapadni Srbi najzad je razbudila i prodrmala celokupno srpstvo, ukazuju}i na pogubne posledice izdajni~ke politike socijalisti~kih reìma u Srbiji i Crnoj Gori. Namera neokomunisti~kih mo}nika da rasprodaju zapadne srpske zemqe i kapituliraju (uz kakvu i koliku nadoknadu?) pred zahtevima velikih sila, ima svoje kompleksne reperkusije i na unutra{we politi~ke odnose u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Diletantizam u spoqnoj i vladavina kriminala u unutra{woj politici, osnovne su karakteristike politi~kog anga`mana Socijalisti~ke partije Srbije i Demokratske partije socijalista Crne Gore. Srqawe dràve u haos i nacije u ambis, moralni i ekonomski, jedina su relevantna posledica ~iwenice da se u politi~koj sferi dru{tva slobodna konkurencija suzbija ogoqenim nasiqem. I srbijanskim i crnogorskim neokomunistima, glavnu prepreku na putu definitivnog uni{tewa naroda i dràve predstavqa Srpska radikalna stranka. To se, pre svega, ogleda u jasnoj artikulaciji patriotskog programa, zreloj koncepciji liberalizacije ekonomije i demokratskom projektu rekonstrukcije pravnog i politi~kog sistema. Srpski radikali su se pokazali ~vrstim, odlu~nim, nepokolebqivim, nepodmitqivim i neustra{ivim borcima za ostvarewe izvornih narodnih interesa i iskonskih te`wi, pa je reìmu, koji sve vi{e poprima diktatorske karakteristike preostalo da se sa jedinim, ozbiqnim, politi~kim oponentima i pretendentima na vlast obra~unava nasiqem i represijama koji su karakteristi~ni za autokratske i totalitarne reìme. Obnavqaju se tipi~ni komunisti~ki instituti politi~kog progona instrumentalizacijom pravosu|a i reafirmacijom verbalnog delikta, kao stimulansa op{teg straha i bezakowa. U takvim okolnostima, samovoqni tiranin i ratni zlo~inac Milo{evi} ne bira sredstva za progon srpskih radikala, koji su jedini blagovremeno ukazivali na pripremanu izdaju. Rasrbqenom ~elniku neokomunista smetaju wihova doslednost i istrajnost u borbn za narodne interese, u borbi za spas srpstva. Kona~no je razobli~ena Milo{evi}eva izdaja, bestidni postupak tiranina, koji sada, kao izdresirani pas, {eni i izvr{ava sve naloge svojih mentora, srqaju}i u ponor i povla~e}i nas sve dubqe u propast. Srpski narod je
360
i pre wega imao svoje izdajnike koji su ga ostavqali na cedilu u te{kim trenucima, i velikim bitkama. Ali, Milo{evi}eva izdaja za kopqe je odsko~ila iznad svih zapamp}enih izroda i kukavica. Niko jo{, kao on nije raseqavao sopstveni narod i skr{tenih ruku posmatrao kako ga tla~i i fizi~ki uni{tava tu|a oruàna sila. Dok NATO ubice i teroristi razaraju Republiku Srpsku, ubijaju i obogaquju neza{ti}ene civile, anacionalni predvodnik nacije ru~a, pije i }aska sa ameri~kim misionarima smrti, koje snishodqivo sluì veruju}i da }e mu obezbediti vlast do kraja ìvota. Da bi se {to duè zadrào na svom krvavom prestolu, spreman je da rasku}i i razdeli sve {to je jo{ ostalo od srpstva. Isto~na Slavonija, Kosovo i Metohija, Ra{ka oblast i Vojvodina nalaze se na wegovom spisku za izru~ewe srpskim du{manima. Zbog svega toga, zbog otvorene izdaje srpskih nacionalnih interesa, zbog `rtvovawa zapadnih Srba, zbog ekonomskog sloma Srbije, zbog socijalne bede, zbog vladavine kriminala zbog ru{ewa pravnog poretka, kriminala, zbog neokomunisti~kih diktatorskih tendencija, zbog besomu~ne propagandne kampawe zasnovane na laìma i klevetama, zbog tiranskog progona politi~kih protivnika, zakazujemo protestni miting, u Beogradu, na Malu Gospojinu, 21. septembra u 17 ~asova, na platou ispred Savezne skup{tine. Pozivamo sve srpske patriote, sve demokratski i slobodarski opredeqene gra|ane Srbije, da na{om masovno{}u iskaèmo odlu~nost u suprostavllwu tiraniji i izdaji, da pokaèmo da u na{im grudima nije prestalo da kuca juna~ko srce, da pokaèmo da je Srbija bri`na majka svim Srbima i da ih ne}e nnkada izneveriti! Apelujemo na sve u~esnike mitinga da sa sobom ne nose nikakvo oru`je, da ne nasedaju provokacijama Milo{evi}evih agenata. Okupimo se u miru, nenaoruàni. Na{a snaga je u istinitosti na{ih re~i i odlu~nosti da odolimo svim isku{ewima! Srbija je ve~na dok su joj deca verna! Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke Velika Srbija BR 50/95
LXX SLOBODAN MILO[EVI] JE KRVNIK REPUBLIKE SRPSKE I REPUBLIKE SRPSKE KRAJINE

Saop{tewe Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke Slobodan Milo{evi} je izdao Republiku Srpsku Krajinu, a srpski narod ostavio na milost i nemilost razularenoj usta{koj nemani. Najve}i deo najzapadnije srpske dràve je danas pod okupacijom hrvatske vojske. Srpski gradovi su u plamenu, ~itava sela sprèna samo zato {to su
361
srpska. Ponovila se 1941. godina za koju smo mislili da se vi{e nikada ne}e vratiti. Ponovila se samo zato {to dediwski veleizdajnik nije èleo da se me{a u sukob, nije èleo da pomogne bra}i u nevoqi. Nije èleo, a morao je! Morao je, ako ni zbog ~ega drugog, ono zbog spasavawa srpske neja~i koja je pod èstokim napadima usta{kih hordi traìla spas u zbegovima po vrletima i {umama srpske Dalmacije, Like, Banije i Korduna. Morao je predsednik Srbije da pomogne na{em narodu i zato {to je naredio potpisivawe Vensovog plana po kome je Savezna Republika Jugoslavija garant mira i bezbednosti Republike Srpske Krajine. Morao je da pomogne Srpskoj Krajini jer je on poveo taj narod u rat, jer je on prvi rekao da svi Srbi treba da ìve u jednoj dràvi. Morao je da u~ini ne{to, ali nije. Nije pomogao svom narodu samo zato {to bi time prekr{io svoj davna{wi dogovor sa hrvatskim predsednikom Tu|manom o predaji Krajine i wenom vra}awu u suverenu usta{ku dràvu. Nije hteo da pomogne svom narodu i zato {to ne bi mogao da zadrì oreol i masku la`nog mirotvorca i kooperativnog pregovara~a za okupaciju drugih srpskih krajeva. Potrudio se Milo{evi} da svoju nebrigu za sudbinu srpskog naroda dokaè i licemernim }utawem o patwama i nesre}i napadnutih qudi. Za vreme najè{}e ofanzive hrvatske vojske i najteèg egzodusa Srba u Republici Srpskoj Krajini, Milo{evi}eva laòvizija je prikazivala cirkuske zabave, automobilske trke i arlaukawe JULovih kafanskih peva~ica. Wegov najbliì kompawon, Zoran Lili}, predsednik Savezne Republike Jugoslavije, umesto da u skladu sa ustavnim ovla{}ewima i obavezama u~ini sve na zaustavqawu usta{ke agresije na srpski narod, hvalio se time {to je dràvnom rukovodstvu Bolivije i Surinama ~estitao nacionalne praznike. Krajina je za Milo{evi}a i Lili}a ostala suvi{e daleko. Za vreme ofanzive i najè{}ih ataka zlo~ina~ke usta{ke vojske na srpski Knin, Benkovac, Gra~ac, Sluw i Petriwu, Slobodan Milo{evi} nije na{ao za shodno ni da se obrati gra|anima Srbije i ostalih srpskih zemaqa. Nije to predsednik Srbije u~inio ni posle pokoqa srpske neja~i i boraca u Topuskom i drugim mestima juna~kog Korduna i Banije. Ohrabruju}a, topla ili ute{na re~ je izostala, jer Milo{evi} nije imao {ta da kaè. Zapadni deo Republike Srpske Krajine okupiran je za nepuna dva dana, a hrabri Kraji{nici su bili primorani da se povuku pred usta{ama gotovo bez ikakvog otpora. Oni koji su se vi{e od ~etiri godine juna~ki suprotstavqali na{im neprijateqima naterani su da napuste svoja ogwi{ta samo zato {to je to èleo predsednik Srbije. Sve {to je Milo{evi} u posledwe dve godine uradio po pitawu Srpske Krajine, preduzeto je sa ciqem slabqewa dràve i vojske i uno{ewa apsolutne pometwe u srpski narod na tim prostorima. Najpre je Milo{evi}, posle laìranih izbora, poku{ao da instrumentalizuje Milana Marti}a i iskoristi ga kao marionetskog izdajnika u slu`bi i po nalogu iz Beograda. Po{to se predsednik Srpske Krajine pokazao nedovoqno odva`nim da se usprotivi izdaji svog naroda i svoje zemqe, veleizdajnik sa Dediwa je sve u~inio da prerogativi vlasti pre|u u ruke Bori362
slava Mikeli}a, velikog hrvatskog komuniste i ~oveka sklonog kriminalnim radwama i malverzacijama, a nikako spremnog na nastavak i okon~awe juna~ke borbe srpskog naroda Republike Srpske Krajine. Taj i takav Mikeli} je, kao premijer Krajine, sve vreme provodio u Beogradu, a ne u Kninu ili nekom drugom kraji{kom mestu. Uostalom, svoju porodicu je i pre po~etka sukoba na teritoriji avnojevske Hrvatske sklonio daleko od ratnog vihora, u Saveznu Republiku Jugoslaviju. Takav ~ovek je po direktnom nare|ewu pretpostavqenog (Milo{evi}a) prihvatio otvarawe autoputa preko teritorije zapadne Slavonije, iako Srbi za tako ne{to nisu imali ni ekonomski ni politi~ki interes. Samo nekoliko meseci posle otvarawa tog puta usledila je usta{ka ofanziva na taj deo Krajine uz pre}utno odobravawe Milo{evi}a i wegovog sluge Mikeli}a. Hiqade `rtava krvavog usta{kog pira i desetine hiqada onih koji su u bekstvu na{li spas od podivqalih usta{kih hordi nisu bile dovoqna opomena i nauk pomenutoj dvojici. Za svoje zlo~ine i nedela poku{ali su da optuè one koji su najmawe krivi za ono {to se dogodilo u zapadnoj Slavoniji. Optuìli su Milana Marti}a zbog toga {to je zatvarawem auto puta razbesneo Hrvate i primorao ih da izvr{e okupaciju srpske teritorije. Naravno, deo krivice su morali da snose i srpski radikali, jer su govore}i najavnim skupovima {irom zapadnog dela Republike Srpske Krajine uspeli da razobli~e izdajni~ku i antisrpsku politiku Slobodana Milo{evi}a i Borislava Mikeli}a. Beogradska gebelsovizija nam je posebno zamerila zalagawe za ujediwewe Krajine sa Republikom Srpskom a potom i Saveznom Republikom Jugoslavijom. @igosawe i prokazivawe srpskih patriota i nacionalnih vo|a bio je dovoqan znak da je predsednik Srbije krenuo u kona~ni obra~un sa Srbima u zapadnim srpskim zemqama, da su mu Republika Srpska i Srpska Krajina postale prevelik balast u novoj pravednoj i mirotvora~koj politici koju, uz svesrdnu pomo} svoje supruge, poku{ava da sprovede. îtava Zapadna Slavonija pala je u ruke usta{kih zlo~inaca, a Milo{evi}eva poruka preìvelim i izbeglim iz tog pakla je bila: da mir nema alternativu. Da nije toliko àlosno i licemerno, bilo bi sme{no. Posle pada zapadne Slavonije, Slobodan Milo{evi} je jo{ ubrzao svoje me{etarewe i kriminalnu aktivnost u Krajini. Preko Borislava Mikeli}a i drugih podanika, samo wemu odanih, predsednik Srbije je sa mesta glavnokomanduju}eg u Vojsci Krajine smenio ~asnog srpskog generala Milana êleketi}a, a na wegovo mesto postavio Mileta Mrk{i}a, oficira lojalnog samo socijalisti~kom reìmu u Beogradu. On je prema zamislima Milo{evi}a i wegovih slugu trebalo samo da finalizuje i u delo sprovede izdaju i predaju celokupne teritorije Republike Srpske Krajine u ruke hrvatskih okupacionih trupa. Pompezno najavqivan od strane dràvnih medija u Srbiji, Mile Mrk{i} je predstavqan kao spasilac na{eg naroda u Krajini, kao neko ko }e ga najzad dovesti do kona~nog oslobo|ewa. Glamurozne vojne parade u Sluwu i Plitvicama trebalo je da jo{ vi{e zamaù o~i celokupnoj srpskoj javnosti, a generala Mrk{i}a izdignu na pijedestal najslavnijih srpskih vojskovo|a. Ne zna Mr{ki} da su se srpski vojnici i vojskovo|e uvek do363
kazivali juna{tvom na bojnom poqu, a ne praznovawem i pravqewem sletova u li~ne promotivne svrhe. O~igledno po instrukcijama iz Beograda, Mrk{i} se trudio da uveri gra|ane Krajine u sigurnu odbranu svih delova najzapadnije srpske dràve, ne bi li po gubitku odre|enih teritorija zajedno sa Milo{evi}em mogao da optuì Milana Marti}a kao jedinog vinovnika. Mesecima su Hrvati pripremali napad na Srpsku Krajinu. Posle pada Grahova svima je bilo jasno da }e Tu|manova vojska krenuti u ofanzivu na srpske teritorije. Znali su to i Milo{evi} i Mrk{i}, ali se tih dana nisu ogla{avali. Naknadno smo saznali da je Marti} danima molio Milo{evi}a da samo upozori Hrvatsku i na taj na~in je odvrati od napada na Krajinu. Milo{evi} je za takve zahteve ostao nem. I pored svega, hrabri srpski borci su, juna~ki do~ekali Tu|manovu armadu i na svim pravcima napada uspe{no se odupirali. Na nekoliko mesta, kao kod Suwe i Skradina na{i borci su duboko prodrli u neprijateqsku teritoriju nanose}i mu zna~ajne gubitke. Tada je iz svih komandi, a po nare|ewu Mileta Mrk{i}a i wegovog tutora iz Beograda, nare|eno povla~ewe sa linija dodira i evakuacija celokupnog stanovni{tva Srpske Krajine. Zatim je srpski narod Republike Srpske Krajine pro{ao golgotu nezabeleènu u istoriji evropskih naroda. Usta{e, osokoqene lakom pobedom, prosto ne veruju}i rezultatima svoje hrabrosti nastavile su sa krvavim pirom i bestijalnim napadima na srpsku neja~ i borce koji su se povla~ili prema slobodnoj teritoriji Republike Srpske. Zlo~in hrvatske vojske po~iwen nedaleko od Petrovca, gde su avioni Tu|manove armade bombardovali i masakrirali kolonu srpskih izbeglica, kamione i traktore u ~ijim su prikolicama srpska deca, koja su samo dan ranije uspela da izbegnu pred terorom usta{kih hordi, osta}e zapam}en kao najstravi~niji pokoq koju je vojska jedne kvazidràve, kao {to je Hrvatska, ikada po~inila. Predsednik Srbije Slobodan Milo{evi} ~ak ni posle takvih doga|aja nije imao {ta da saop{ti srpskom narodu i gra|anima Srbije. Uostalom, ko{arka{i Jugoslavije su tada postali evropski prvaci, {to je za Milo{evi}a, ipak bilo najva`nije. Desetine i stotine hiqada srpskih izbeglica potraìlo je spas i uto~i{te u gradovima {irom Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Na{ narod je prihvatio svoju bra}u kao i uvek do sada. Samo su neki od onih koji su bili najodgovorniji za pad Srpske Krajine u ruke na{ih neprijateqa, a funkcioneri su Socijalisti~ke partije Srbije, poku{ali da zabrane ulazak srpskim prognanicima i mu~enicima u Beograd i jo{ neke ve}e gradove. Navodno da ne bi do{lo do destabilizacije i poreme}aja odnosa u tim gradovima, a i predstavnici tzv. me|unarodne zajednice bi mogli da zamere Slobodanu Milo{evi}u na preteranom, i po mir {tetnom naseqavawu tolikog broja Srba u najve}i srpski grad Beograd. Tako je, na tragi~an na~in, najve}i deo Republike Srpske Krajine okupiran od strane usta{ke, agresorske vojske, dok je predsednik Srbije Slobodan Milo{evi}, zahvaquju}i potpuno indiferentnom odnosu prema sudbini svoga naroda, postao najve}i ìvi mirotvorac na zemqinoj kugli.
364
Posle svega {to se dogodilo u najzapadnijoj srpskoj dràvi, Republika Srpska se na{la u te{koj i gotovo bezizlaznoj situaciji. Trebalo je preuzeti brigu o uhlebqewu i sme{taju desetina hiqada qudi, vojno obezbediti bar jo{ stotinu kilometara nove linije fronta (od Biha}a do Drvara), boriti se protiv naraslog straha i defetizma, kao i daqih pritisaka za predaju teritorija koji su stizali od dràvnog rukovodstva Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Hrvatska vojska je po okon~awu okupacije Republike Srpske Krajine, nastavila sa agresijom i na zapadni deo Republike Srpske. Ofanziva na srpski Drvar je imala ne samo vojnostrate{ki ve} i psiholo{ki zna~aj, jer bi posle pada Drvara (po popisu stanovni{tva iz 1991. u Drvaru je ìvelo preko 95 odsto Srba) Srbi po~eli pani~no da se povla~e i iz drugih gradova Bosanske Krajine, a put ka Bawaluci bi bio potpuno otvoren. Me|utim, vojska Republike Srpske je posle izvesnog vremena uspela da konsoliduje linije odbrane ispred Drvara, ne dozvoqavaju}i hrvatskim snagama daqe napredovawe. Istovremeno, na srbobranskom, ozrenskom i trebiwskom delu rati{ta neprijateq je doìvqavao te{ke poraze i trpeo velike gubitke. Ba{ u trenutku kada su Srbi uspeli da stabilizuju linije odbrane na svim frontovima u Republici Srpskoj, jedna granata, koja je usmrtila grupu civila na sarajevskoj pijaci Markale bila je dovoqan razlog da avioni NATO pakta otpo~nu sa besomu~nim i zlo~ina~kim napadima na sve strate{ke ciqeve Vojske Republike Srpske, na sve zna~ajnije privredne objekte, putne komunikacije, ali i srpsko civilno stanovni{tvo u svim delovima Republike Srpske. Tovari bombi i tone eksploziva su ba~ene na na{ narod i srpsku zemqu bez ikakvog razloga i opravdawa, a Srbija je i daqe }utala. Predsednik Srbije je i ovoga puta uspeo da izbegne provokacije koje bi ga mogle uvu}i u ratni sukob na teritoriji biv{e Bosne i Hercegovine. Monstruozni i krvavi pir avijacije NATO pakta osetili su svi gra|ani Republike Srpske. Ne postoji grad ili deo teritorije te zapadne srpske dràve koji nije bio meta zlo~ina~kih napada aviona Zapadne alijanse i koji nije pretrpeo velika razarawa i uni{tavawe. Na stotine srpskih civila je posle ovakvog divqawa Sjediwenih Ameri~kih Dràva i wihovih saveznika ostalo bez krova nad glavom i bilo kakvih materijalnih sredstava, bez ikakve mogu}nosti da ìvot nastave na svom ogwi{tu. Desetine i stotine civila je izgubilo ìvot zbog terora ameri~kih pilota samo zato {to su Srbi. Naàlost, logisti~ku podr{ku za ovakve zlo~ina~ke udare na srpsku teritoriju, Amerikanci su dobijali iz srpskog Beograda, od predsednika Srbije i wegovih podanika. Dok su Srbi u Republici Srpskoj, pod ki{om granata i tovarima bombi poku{avali na svaki na~in da se suprotstave agresiji velikih sila, predsednik Milo{evi} je svakodnevno primao na gala ru~kove i ve~ere ameri~kog putuju}eg politi~ara Ri~arda Holbruka, posrednika u nazovi mirovnim pregovorima, a zlo~ina~ko bombardovawe Srba je, vaqda, trebalo da predstavqa prvu fazu za mirovno re{ewe krize na teritoriji nekada{we Bosne i Hercegovine. Stra{no su zvu~ala zvani~na saop{tewa posle
365
terevenki pomenute dvojice dràvnika. Wihovi konstruktivni razgovori u kojima su sve bliè formuli koja re{ava pitawe daqih sukoba na jugoslovenskim prostorima, u trenutku kada su lovci i bombarderi NATO pakta preoravali srpsku zemqu, palili i ru{ili srpske ku}e, puteve i mostove, ubijali srpsku neja~, moglo je da zvu~i samo jadno i àlosno. Ali, po re~ima Slobodana Milo{evi}a mir koji nema alternativu, nikada nije bio bliì i treba sa~ekati samo jo{ neku ve~eru Milo{evi}a sa Holbrukom i svi narodi na Balkanskom poluostrvu }e mo}i da ìve u miru i blagostawu. îni nam se, da srpski narod nikada u svojoj istoriji nije bio u prilici da slu{a toliko gluposti i besmislica koliko smo mi bili primorani da slu{amo tih dana na dràvnoj televiziji. Najboqi dokaz za zlo~ina~ko pona{awe Radiotelevizije Srbije prema sopstvenom narodu, a razume se zbog nare|ewa koja su stizala iz Tolstojeve (Holbrukove) ulice u Beogradu, predstavqa slu~aj jednog mladi}a iz okoline Han Pijeska koji je ~uvaju}i ovce na obli`wem proplanku, posle napada aviona Zapadnog saveza ostao bez obe noge i jedne ruke, a taj slu~aj su prenele i gotovo sve nama neprijateqske televizijske stanice u svetu, dok, je za Radioteleviziju Srbije to ostao nevaàn doga|aj kome Srbi ne bi trebalo da pridaju ve}i zna~aj, jer mirovni proces u kome glavnu re~ vode Milo{evi} i Holbruk se zahuktao, a objavqivawe takvih stvari sa teritorija Republike Srpske bi mogao samo da zako~i ogromne napore u mirovnim pregovorima do kojih je na{oj zemqi, ipak najvi{e stalo. Nekako u to vreme do{lo je do smene na vrhu jugoslovenske diplomatije. Vladislava Jovanovi}a, ponekad ratobornog (rekao da }e Vojska Jugoslavije braniti isto~ni deo Srpske Krajine) zamenio je stari dogmata i mirotvorni komunista Milan Milutinovi}, ~iji je najve}i uspeh do tada bio prijem jugoslovenskih ko{arka{a posle wihove pobede u Atini. Tih dana je u Beogradu, posle mnogo pritisaka i ucena, potpisan papir od strana rukovodstva Republike Srpske u kome se sva ovla{}ewa i ingerencije u vo|ewu pregovora oko statusa srpske dràve prenose na onoga koji je do tada doneo najvi{e zla narodu Republike Srpske, na predsednika Srbije Slobodana Milo{evi}a. Te{ko je bilo razumeti tako nerazuman potez ~elnih qudi Republike Srpske, jer za tako ne{to nije postojao ama ba{ nikakav pragmati~an ili racionalan razlog. Posebno zato {to republika Srpska nikako nije mogla da ra~una na priznavawe sopstvene dràvnosti, a da pregovore o tome u wihovo ime vodi neko drugi, a naro~ito Milo{evi} ~iji ciq nikada nije bio uspostavqawe srpske dràve na teritoriji avnojevske Bosne i Hercegovine. Posle tako potpisanog Sporazuma, Republiku Srpsku je u @enevi predstavqao {ef jugoslovenske diplomatije Milan Milutinovi} koji je postupao iskqu~ivo po zapovestima i nare|ewima predsednika Srbije. Tada je postignut i potpisan Sporazum o osnovnim principima za ure|ewe Bosne i Hercegovine. Ukratko, Sporazum je sadrào odredbe o suverenitetu i teritorijalnoj celovitosti Bosne i Hercegovine u wenim komunisti~kim (me|unarodno priznatim) gra366
nicama, s tim {to se Republika Srpska pojavquje kao jedan od entiteta budu}e bosanske dràve. Naravno, ni govora o toliko najavqivanoj mogu}nosti za konfederalno povezivawe Republike Srpske sa Saveznom Republikom Jugoslavijom, ve} se samo govori o mogu}nosti uspostavqawa specijalnih veza, ali onih koje ne bi remetile suverenitet i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine. Time se automatski iskqu~uje mogu}nost bilo kakvog dràvnopravnog povezivawa dve srpske dràve. Re~ entitet, koja je upotrebqena u ovom sporazumu, ni teorijski ni prakti~no, u dràvnopravnom smislu, ne zna~i apsolutno ni{ta. Ta re~ je trebalo da predstavqa {arenu laù za srpsku stranu koja bi bila dovoqna da natera Srbe da prihvate i potpi{u jedan antisrpski dokument kao {to je ovaj èneveski. Me|utim, na op{te iznena|ewe svih onih koji su sa pa`wom i{~ekivali rezultate pregovora u @enevi, jugoslovenska strana je po~ela da glorifikuje ovakav antisrpski dokument, a slavodobitno hvalisawe zbog kapitulacije potpisane u @enevi nastavqeno je preko apsolutno svih medija koji su pod kontrolom vladaju}eg reìma. Kao u neka stara vremena, dràvna televizija i novine pod kontrolom Socijalisti~ke partije Srbije su se utrkivale u pohvalama na ra~un, predsednika Srbije, jer je on najzaslu`niji za istorijsku pobedu mira postitnutu u te{kim i mukotrpnim pregovorima koji su zahtevali mnogo odricawa na{eg omiqenog predsednika, ali i pored toga usiqenost i izve{ta~enost sa kojom su to ~inili nije mogla da ostane neprime}ena. Svi mesni, op{tinski, gradski, okru`ni i ko zna sve koji jo{ komiteti vladaju}e stranke su uputili ~estitku Slobodanu Milo{evi}u, jer je on (a ne narod u Republici Srpskoj koji ve} ~etiri godine lije krv za svoju slobodu) najzaslu`niji za internacionalno ozvani~ewe Republike Srpske. Razume se, nijednom jedinom re~ju nije kazano da republika Srpska ostaje deo suverene, Alijine yamarhirije i nijednom nije re~eno da od obe}ane konfederacije izme|u Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srpske nema ni{ta. Umesto ozbiqne i trezvene rasprave o svim slabostima potpisanog sporazuma, o~igledno je da je Milo{evi}u vi{e stalo do besmislenih, nesuvislih i neumerenih pohvala wegovih slugu ~ije ga gluposti i poltronstvo jedino zadovoqavaju. Toliko su daleko socijalisti~ki prvaci i{li u svom ulizivawu voqenom vo|i da su u jednom trenutku po~eli da predlaù rukovodstvu i narodu Republike Srpske da dan potpisivawa Sporazuma u @enevi prihvate kao nacionalni praznik, a da sve glavne ulice u gradovima {irom Republike Srpske nose ime spasiteqa Slobodana Milo{evi}a. Tek posle nekoliko dana, kada je Milo{evi} shvatio da je preterao sa samohvalisawem, da je narod po~eo da izvr}e ruglu i wega i wegovu televiziju, krenuli su orkestrirani napadi na sve one koji nisu zdu{no i svesrdno u~estvovali u maèwu i paèwu ~oveka koji je najzaslu`niji za katastrofu kroz koju prolazi srpski narod zapadno od Drine i Dunava. Ponovo su glavni krivci za sve neda}e predsednika Srbije postali srpski radikali, jer su ukazivali i na to da teritorijalna podela Bosne i Hercegovine u odnosu 51 prema 49 nikako ne moè biti prihvatqiva za srpsku
367
stranu, jer su Srbi dràli najve}i deo teritorija koje su oduvek bile wihove, a to je bar za tre}inu vi{e od onoga {to je Milo{evi} prihvatio u mirovnom paketu. Svestranu podr{ku u napadu na sve politi~ke neistomi{qenike, predsednik Srbije je dobio od lidera Srpskog pokreta obnove koji je ponovo dobio priliku za iskazivawe svojih antisrpskih stavova i èqa za zajedni~kim ìvotom sa bosanskim muslimanima, sa onima koji su toliko Srpkiwa zavili u crno, sa onima sa kojima niko iz Republike Srpske ne}e i ne moè da ìvi zajedno. Me|utim, tek posle istorijskog sporazuma u @enevi kojim je, kako socijalisti kaù, ozvani~ena Republika Srpska i stvoreni svi neophodni uslovi za zavr{etak mirovnog procesa, nastala je prava golgota na{eg naroda, pre svega u Bosanskoj Krajini ali i u drugim delovima te srpske dra`ve. Po nare|ewu najve}eg mirotvorca Slobodana Milo{evi}a, Srbi su napustili i u ruke na{ih neprijateqa predali Drvar, [ipovo, Srbobran, Jajce, Petrovac, Kulen, Vakuf, Kqu~, Krupu na Uni, delove srpskog Ozrena i mnoga druga mesta u kojima su Srbi uvek predstavqali apsolutno ve}insko stanovni{tvo. Milo{evi} je svoj zlo~in i izdaju uspeo da sprovede preko komunisti~kih generala Vojske Republike Srpske koji su u potpunosti sledili nare|ewa predsednika Srbije i General{taba Vojske Jugoslavije. Vi{e od sto hiqada srpskih izbeglica ponovo je krenulo u pravcu Bawaluke i drugih gradova na sever Republike Srpske. Hiqade srpskih boraca je poloìlo svoje ìvote na oltar otaybine, jer su poku{ali, mimo nare|ewa izdajni~kih generala da se suprotstave hravatskomuslimanskim hordama i da odbrane svoja vekovna ogwi{ta. Takvu agoniju i paniku izazvanu monstruoznom i samoubila~kom politikom predsednika Srbije, srpski narod nikada nijedoìveo. Gradovi i sela koja su juna~ki brawena vi{e od ~etiri godine su samo za jednu ili dve no}i pale u ruke onih koji tu nikada nisu ìveli i onih ~ija vojska, da nije bilo izdaje iz Beograda, nikada ne bi mogla da pomeri srpske snage ni za jedan pedaq sa na{e zemqe. Obezglavqeni srpski borci su ne veruju}i u ono {to se de{ava, poku{ali da prona|u bilo kakvo obja{wewe, ali ga nisu dobili ni od koga. Naime, dràvni mediji su sve to {to se dogodilo u Bosanskoj Krajini poku{ali da obrazloè zlo~ina~kim udarima aviona NATO pakta na srpsku teritoriju. Kao da Srpsko Sarajevo, Hercegovina, Majevica i Posavina nisu bili meta napada NATO avijacije i artiqerije Snaga za brze intervencije. Slika iz Vozu}e, koja je obi{la ceo svet, a na kojoj se vidi iìvqavawe islamskih fanatika na telima poginulih srpskih boraca, onih koji nisu mogli da prihvate povla~ewe iz svojih ku}a i teritorije koju su toliko godina branili od upada Alijinih bojovnika, jedino na programu Radiotelevizije Srbije nije mogla da bude objavqena, verovatno da ne bi izazvala neèqene emocije kod Srba u wihovoj mati~noj dràvi. Tek tada su svi Srbi shvatili zna~aj istorijskog sporazuma postignutog nekoliko dana ranije u @enevi. Nikada nijedan narod nije tako skupo platio cenu politi~kog voluntarizma i egzibicionizma svog predsednika, kao {to je to slu~aj sa na{im narodom.
368
Za divno ~udo, posle svih ovih tragedija, Slobodan Milo{evi} je, bez re~i protesta ili neslagawa, nastavio da se druì sa ameri~kim pregovara~em Ri~ardom Holbrukom i kreativno doprinosi stvarawu uslova za kona~no re{ewe konflikta u regionu. Vi{e nego ikad u srpskom narodu sazreva uverewe da nam spasa nema ako odmah ne sru{imo reìm Slobodana Milo{evi}a. U protivnom, crveni diktator sa Dediwa na{im neprijateqima }e predati celu Republiku Srpsku, isto~nu Slavoniju i Barawu, Kosovo i Metohiju, Ra{ku oblast i Vojvodinu. Srbiju }e svesti na beogradski pa{aluk. Sru{imo Milo{evi}a dok on ne sru{i nas! Pozivamo na jedinstvo i zajedni~ku akciju sve iskrene patriote. U Beogradu, 14. oktobra 1995. Centralna otaybiiska uprava Srpske radikalne stranke Velika Srbija BR 54/95
LXXI KAKO BI SRPSKI RADIKALI RAZRE[ILI KOSOVSKOMETOHIJSKO PITAWE?

Saop{tewe Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke Na Kosovu i Metohiji su pre 1.000 godina udareni osnovni temeqi srpske dràvnosti, nacionalne samosvesti i kulture. Od tada do dana{weg dana na Kosovu i Metohiji ne postoji nijedna legalna dràva osim srpske. Od svih naroda koji su se tokom vi{emilenijumske istorije kretali i ìveli na ovim prostorima, koreni srpskog naroda su najdubqi i najrazu|eniji. Bez Kosova i Metohije nema ni srpske dràve. Zato je o~uvawe Kosova i Metohije, kao sastavnog i integralnog dela Srbije, po zna~aju jednako samom opstanku nacije u celini. Iseqavawe i odlazak sa vekovnih ogwi{ta postali su sudbina srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Ropstvo pod Turcima, zlo~ini islamizovanih i doseqenih Albanaca, predstavqali su uslove u kojima ìvot nije bio mogu}. Pobe}i {to daqe, spasavati decu, pobe}i ne obaziru}i se i ne okre}u}i se za sobom, ostaviti ku}e, imawa, grobove predaka, potraìti spas u Srbiji, ~ak i na wenim granicama koje se nalaze na suprotnoj strani od Kosova i Metohije. Iseqavawe je zaustavqeno izme|u dva svetska rata, a naseqavawe srpskih dobrovoqacaposebno ratnikaunekoliko je poravqena etni~ka struktura Kosova i Metohije. Na àlost, samo do Drugog svetskog rata, kada je fa{isti~ka okupaciona vlast otpo~ela, a potowi komunisti~ki reìm nastavio, da raseqava Srbe s Kosova i Metohije i na wihovim imawima na369
selila brojne emigrante iz Albanije. Godine 1945. komunisti~ka vlast je zabranila prognanim Srbima povratak na svoja ogwi{ta, a promenu etni~ke strukture stanovni{tva do koje je do{lo naseqavawem albanskih emigranata priznala kao svr{eni ~in. Istovremeno su Albanci nagra|eni uspostavqawem kosovskometohijske autonomije, koja im je posluìla kao polazi{te za secesionisti~ku politiku. Posledice takve antisrpske komunisti~ke politike bile su pogubne, po{to se veliki broj Srba odselio s Kosova i Metohije. Albanski nasilnici uzurpirali su stotine hiqada hektara dràvne, dru{tvene i privatne srpske zemqe, dok su srpski manastiri, crkve, grobqa i druge svetiwe podvrgnute sistematskom ru{ewu i zatirawu. Komunisti~ki reìm u Srbiji je, u èqi da sa~uva vlast, nagovestio krajem osamdesetih godina, da }e voditi ispravnu nacionalnu politiku i da }e srpsko pitawe na Kosovu i Metohiji po~eti ozbiqno da se re{ava. Srbi su obmanuti promenom Ustava Srbije kojim je u ustavotvorna vlast vra}ena u iskqu~ivu nadle`nost Republi~ke skup{tine, Srbija naizgled postala jedinstvena uz obe}awe predsednika Srbije da }e mnogim Srbima biti omogu}en povratak na Kosovo i Metohiju. To je bila istorijska prilika i obaveza koju sada{wa vlast Srbije nije ispunila. Reìm u Beogradu je sprovodio svoju politiku na Kosovu i Metohiji rukovo|en iskqu~ivo uskostrana~kim i dnevnopoliti~kim motivima, ne obaziru}i se na interese srpskog naroda. On je pre}utno, uz saglasnost i pod pritiskom me|unarodne zajednice dopustio da {iptarski separatisti~ki pokret oja~a, prakti~no stvori svoju paradràvu, tzv. Republiku Kosovo, i internacionalizuje pitawe Kosova i Metohije. Raspletom krize u biv{oj Jugoslaviji postaje jasno da se srpsko pitawe mora iskqu~ivo re{avati i to ujediwewem svih srpskih zemaqa u jedinstvenu dràvnu zajednicu. Imaju}i na umu zabriwavaju}e stawe na Kosovu i Metohiji koje se ubrzano pogor{ava; pou~eni izdajom koju vlasti u Srbiji vr{e prema na{im sunarodnicima u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini, {to se moè o~ekivati i za Srbe na Kosovu i Metohiji; uznemireni izjavama stranih emisara izjavquju da se pitawe Kosova i Metohije, Ra{ke oblasti i Vojvodine mora re{avati u sklopu re{avawa krize u biv{oj Jugoslaviji, svesni da se nacionalna samosvest i sigurna budu}nost srpskog naroda ne mogu zamisliti bez Kosova i Metohije kao neotu|ivog dela srpske dràve, a ube|eni da je predsednik Srbije Slobodan Milo{evi} pripremio izdaju svete srpske zemqe i wenu predaju u ruke {iptarskim secesionistima, isti~emo slede}e ciqeve srpske nacionalne politike na Kosovu i Metohiji i mere za wihovo ostvarewe: 1. Gu{ewe svim sredstvima albanske separatisti~ke pobune na Kosovu i Metohiji, da bi recidivi te pobune bili onemogu}eni zalaèmo se da se hitno sprovedu slede}e mere: a) Preure|ivawe dràve U okviru neminovne rekonstrukcije dràvnopravnog ure|ewa koja bi podrazumevala ukidawe postoje}e federcije i oblika teritorijalne autono370
mije, po{to su se pokazali pogubnim za srpski narod, kao najboqe re{ewe name}e se uvo|ewe unitarne dràve, u ~iji sastav bi u{le Republika Srpska Krajina, Republika Srpska, Rapublika Srbija i Republika Crna Gora. Srpska dràva imala bi jednog predsednika, jednu skup{tinu, jednu vladu, a veza i posrednik izme|u vlade i lokalne samouprave bili bi okruzi. Srbiju bi trebalo definisati kao nacionalnu i demokratsku dràvu srpskog naroda i ostalih gra|ana i etni~kih grupa kojima se garantuju sva individualna, qudska i gra|anska prava. Ukidawe postoje}e kosovskometohijske autonomije, kojom je u Srbiji uspostavqena kobna asimetrija, a Albancima pruèn izgovor da traè secesiju, i vra}awe Kosova i Metohije u sastav jedinstvene srpske dràve predstavqaju bitan elemenat u re{avawu srpskog nacionalnog pitawa. Srpski narod, kome predstoji te{ka borba za ujediwewe svih srpskih zemaqa, mora pre svega da sa~uva i obezbedi teritorije koje se nalaze u granicama Srbije. Potpuno ukqu~ivawe Kosova i Metohije u jedinstvenu srpsku dràvu je ~isto unutra{we pitawe koje se mora re{iti bez ikakvog me{awa sa strane, pa i takozvane me|unarodne zajednice. Regulisawe statusa Kosova i Metohije, kao integralnog dela srpske dràve, kao i regulisawe svih drugih pitawa vezanih za uspostavqawe moderne demokratske pravne dràve, mogu}e je samo putem dono{ewa novog ustava. Taj bi ustav donela ustavotvorna skup{tina izabrana putem op{tih i neposrednih izbora u ~itavoj zemqi. Nacionalna politika prema Kosovu i Metohiji ne sme se sprovoditi bez temeqne rasprave u poslani~kim telima i odgovaraju}eg mi{qewa legitimnih predstavnika srpskog naroda sa Kosova i Metohije. Imaju}i u vidu da u Srbiji ìvi znatan broj pripadnika nacionalnih mawina, wima bi, u skladu sa me|unarodnim standardima, bila obezbe|ena sva li~na i kolektivna prava, tj. pravo na upotrebu sopstvenog jezika u pravosu|u, prava na osnovno obrazovawe na materwem jeziku, ispoqavawe verskih ose}awa, upra`wavawa kulturnih delatnosti i tome sli~no. Me|utim korelativ uìvawa ovih prava mora da bude obaveza lojalnog pona{awa pripadnika mawine prema dràvi ~iji su gra|ani. b) Izvr{iti reviziju mati~nih kwiga i dràvqanskih prava na osnovu rezultata popisa stanovni{tva iz 1991. godine Neophodno je da Savezna skup{tina hitno donese zakon o dràvqanstvu. On bi pomogao da se pouzdano utvrdi broj albanskih emigranata i wihovih potomaka koji su ilegalno, bez ikakvog zakonskog osnova, u periodu od 1941. do 1987. godine sticali imawa i drugu nepokretnu imovinu na koju ne bi imali prava nigde u svetu. Jugoslavija danas ima oko 400.000 takvih stranaca, i na osnovu ovakvog zakona moè im se otkazati daqe gostoprimstvo u na{oj zemqi. Na isti na~in treba postupiti sa svim gra|anima otcepqenih republika, osim ako nisu srpske nacionalnosti, i svim pripadnicima ostalih nacionalnih mawina koji ne prihvataju dràvqanstvo Savezne Republike Jugoslavije. Na wihova mesta mogli bismo da primimo oko 400.000 izbeglica iz biv{ih jugoslovenskih republika i to bi bio potpuno legalan i legitiman ~in vlasti u ovoj dràvi.
371
Eliminisawe emigranata treba sprovesti kori{}ewem dvojnog standarda: za one koji su dokazani ekstremisti predvideti neposredno proterivawe a ostale uslovqavati posedovawem dokumenata, ~ak i za najbanalnije potrebe, s tim {to bi za sva dokumenta preduslov bio uverewe o dràvqanstvu, koje nemaju, kao i posedovawe otaybinskog lista. Otaybinski list bi se uveo kao obavezna isprava za sve gra|ane Srbije kojim bi dokazivali da poseduju dràvqanstvo Republike Srbije. Otaybinski list bi na svojim koricama imao grb Srbije: dvoglavog belog orla Nemawi}a, {tit sa krstom i ~etiri ocila. Neposedovawe otacbinskog lista predstavqalo bi osnov za momentalno proterivawe onih koji nemaju status dràvqana Srbije. Na svaki na~in spre~iti povratak [iptara koji su na radu u inostranstvu, a posebno onih koji su u periodu 1990/93. masovno oti{li (procewuje se da je tog najaktivnijeg stanovni{tva, negde oko 300.000). Onemogu}avati zapo{qavawe pojedinih kadrovskih profila ~ime se primoravaju da idu u inostranstvo. [iptari su u tom pogledu veoma pokretqivi ne{to zato {to imaju upori{te u mnogim zemqama kod svoje emigracije i gastarbajtera, a ne{to i zbog svog mentaliteta. Time se, pre svega, deluje na naj{kolovaniji deo wihove populacije, ~ime se izbegavaju i postaju podlo`niji intenzivnim uticajima i manipulaciji jer imaju mawu mogu}nost da se organizuju bez vezivnog tkiva. v) Revizija vlasni~kih odnosa U sklopu revizije vlasni~kih odnosa treba doneti poseban zakon o vra}awu zemqe i drugih dobara Srbima i Srpskoj pravoslavnoj crkvi na Kosovu i Metohiji. Crkva je nekada imala ogromne posede i sa lokalnim stanovni{tvom na wima razvijala specifi~an sistem ekonomsko najamni~kih i darovni~kih odnosa. Sa znatno uve}anim zemqi{nim posedima manastira na Kosovu mogli bi da optimalno ispuwavaju svoju versku, kulturnu i nacionalnoistorijsku misiju, a bili bi u stawu da obavqaju funkciju okupqawa qudi i spre~avawa wihovog raseqavawa. U proteklim zbivawima u drugoj polovini XX veka jedino se srpski sve{tenici nisu selili sa Kosova i Metohije, pa su oni i svojim patriotizmom, a ne samo pravom na nasle|ivawe, zasluìli povra}aj velikih crkvenih imawa. Sva srpska imawa koja su prodata ili na bilo koji drugi na~in pripala Albancima, ku}e i stanovi, naro~ito u periodu 1966/1987. (za vreme balisti~ke komunisti~ke vlasti na Kosovu) kao i ona koja su fa{isti osvojili za vreme Drugog svetskog rata, treba vratiti ranijim vlasnicima ili wihovim potomcima. Ovaj su{tinski preokret utoliko je lak{e izvr{iti jer Albanci na takvim posedima uglavnom nisu podizali nove ku}e, ve} su ru{ili i one zate~ene da se odseqeno srpsko stanovni{tvo ne bi imalo gde vratiti, kao i zbog predostro`nosti i straha da takva nasilna promena vlasni{tva ne}e biti dugove~na. Poqoprivredne zadruge i kombinati u socijalisti~kom periodu osnovani su iskqu~ivo na srpskim imawima i u srpskim selima, pa se name}e hitna potreba reprivatizacije i vra}awa ranijim vlasnicima, pod uslovom da oni
372
ho}e da se vrate na to zemqi{te. U suprotnom, zemqu treba ponuditi novim vlasnicima. Ima dosta zemqi{ta dràvnog porekla koje se moè podeliti ili prodati Srbima i izvan Kosova i Metohije. Ovu zemqu treba raspodeliti privatnicima zbog slabe iskori{}enosti u dru{tvenom sektoru. Osim toga, doti~no zadru`no zemqi{te pogodno je za prihvat ve}eg broja naseqenika koji bi ìve}i zajedno bili sposobni za razvijawe ekonomskih, socijalnih, odbrambenih i drugih funkcija dru{tvenog ìvota. Ovakvo zemqi{te povoqno se rasprostire celim Kosovom. Na wemu je mogu}e formirati zna~ajne koncentracije i punktove srpskog stanovni{tva koji bi se povezivali u mreè naseqa sposobnih da me|usobno komuniciraju i sara|uju. Samo u pograni~nom pojasu od De~ana do Prizrena i Suve Reke mogu}e je izgraditi lanac ovakvih naseqa kojima bi se, uz raseqavawe nekih {iptarskih enklava stvorio ~vrst odbrambeni bedem prema Albaniji. g) Promena etni~ke strukture stanovni{tva Naseqavawe na Kosovu treba uporno i odlu~no sprovoditi. U politi~koj propagandi doseqenike prvenstveno tretirati kao Srbe koji naseqavaju srpsku zemqu i svejedno u kom }e kraju te dràve oni ìveti. Prognanim Srbima pored zemqe po mogu}nosti davati ma{ine, makar na dugogodi{wi kredit, da bi dobijenu zemqu mogli da obra|uju i tako se trajno veù za odre|eni region. Ve}ina Hrvata iz Jaweva i Letnice vo|ena zovom rata i etnocentrizma odselila se bez ikakvih pritisaka u Hrvatsku. Wihova imovina sada propada ili je pqa~kaju Albanci iz susednih krajeva. Na wihova imawa i ku}e treba da do|u srpski prognanici iz Hrvatske. Pored vra}awa sve nelegalno otu|ene zemqe, otetih dobara i okupiranih teritorija, moraju se sanirati sve posledice Zakona o zabrani povratka Srba na Kosovo i Metohiju. Zakon o zabrani prodaje nekretnina strogo po{tovati i onemogu}iti wegovo izigravawe. U tom smislu naro~itu odgovornost snosi sada{we Ministarstvo finansija Republike Srbije, koje je najvi{e kr{ilo ovaj zakon, treba spre~iti svako etni~ko {irewe Albanaca na ra~un srpske, privatne ili dràvne zemqe. Sve [iptare koji nisu na{i dràvqani, {to se utvr|uje podacima iz popisa stanovni{tva, otpustiti sa posla. Onim [iptarima, koji to èle, izdati iseqeni~ki paso{. Oduzeti srpsko dràvqanstvo i zabraniti povratak svim [iptarima jugoslovenskim dràvqanima koji borave u inostranstvu i tamo deluju sa separatisti~kih pozicija. Polaze}i od sada{we etni~ke slike rasporeda stanovni{tva (par srpskih ruralnih enklava), preko 700 etni~ki ~istih naseqa, minimalan procenat (do 10 odsto) srpskog stanovni{tava u gradovima gde su rasuti i prakti~no utopqeni me|u [iptarima, smatramo da je naseqavawe najpovoqnije izvoditi organizovano po novim naseobinama (sela, kolonije, gradi}i, novi kvartovi postoje}ih gradova) zatvorenog tipa (po pitawu unutra{weg ìvota snabdevawe, primarna medicinska za{tita, zabava, osnovni kulturni sadràji i dr.).
373
Time se populacije etni~ki podvajaju a efekat je pogotovu u tome {to }e malobrojno srpsko stanovni{tvo u gradovima, me{ovitim kvartovima po~eti da se neminovno preme{ta u novostvorene enklave {to treba ne samo olak{avati ve} i podsticati. Radi za{tite srpskih enklava treba u wima da bude 510 odsto {iptarskog stanovni{tava (birati najuticajnije i najistaknutije porodice i pojedince). Izgradwom autoputeva (sa namerno razdvojenim trakama do 1 km zbog konfiguracije terena i ~i{}ewa {irokog pojasa oko puta) kroz najnaseqenije {iptarske ruralne sredine, i ostalih objekata poput kasarni, poligona, skladi{ta i sl. uz koje se daju placevi i prostor za naseqeni~ke kolonije usitwava se {iptarski etni~ki prostor ~ime oni gube dubinu teritorije koja je vaàn elemenat wihovog ose}awa sigurnosti. Ciq svega ovoga je stvarawe svojevrsne etni~ke leopardove koè ~ime se kasnijim postepenim {irewem srpskih enklava {iptarske smawuju i nestaju. Ovakav sistem zauzimawa prostora je efikasniji od naseqavawa u koncentri~nim krugovima ili pojedina~nog ubacivawa u kompktne {iptarske sredine, jer se ne zadire masovno pitawe vlasni{tva, ~ime bi sam proces bio dugotrajniji, dok ovaj obezbe|uje i daleko ve}u psiholo{ku sigurnost naseqenika po{to nema ose}aja prepu{tenosti samome sebi i usamqenosti. Srpske enklave su vi{e oslowene na dràvno snabdevawe (uz mali broj privatnih srpskih firmi) dok su {iptarske iskqu~ivo po privatnoj liniji (reguli{e se prostim izdavawem dozvola za otvarawe). Promenom uslova poslovawa mogu se preko privatnih firmi izazivati ve{ta~ke nesta{ice kojih u dràvnim ne}e biti, ~ime se izaziva ose}aj mu~ewa i nesigurnosti. Snabdevawe strujom (~esta namerna iskqu~ewa uz prave sabotaè na delovima mreè koja snabdeva {iptarske enklave) a pogotovu vodom, {to je akutan problem na Kosmetu, koga samo treba pogodno iskoristiti da bi se ìvot u~inio nesnosnim. Ciq svega ovoga je potpuno razdvajawe stanovni{ta, ne samo prostorno ve} prava izolacija gde se eventualna privla~nost sadràja iz susednih {iptarskih enklava (privatne radwe, ekskluzivna mesta za izlazak) moè eliminisati izazivawem incidenata (tu~a, meteà i sl.). Osnovni preduslov za efikasno delovawe u oblasti kontrole tokova robe i kapitala je odsustvo ili potpuno spre~avawe korupcije, kako na samom Kosmetu tako i u Srbiji, s obzirom da su [iptari pravi majstori za podilaèwe i potkupqivawe. O{tro progoniti cirkulisawe velikog kapitala nelegalnim tokovima kanalisati ih u bankarske tokove. êsti upad finansijske policije, provera transporta na putevima, pra}ewe svake ve}e pojave na trì{tu i ispitivawe wenog porekla. Oteàvawe procedure na carini, weno pode{avawe sa stawem na terenu, komplikovawe stawa doznaka iz inostranstva, ispitivawe izvora finansirawa politi~kih organizacija i sl. Oteàvawe funkcionisawa wihovog privatnog sektora putem preteranog administrirawa i perma374
nentne kontrole poslovawa ~ime se uspostavqa izvesna kontrola finansirawa wihovih politi~kih stranaka. Oteàvawe kontakata sa privatnim firmama i preduze}ima u Srbiji da {iptarski krupni kapital ne bi stvarao monopolski poloàj i uticao na ekonomske prilike u Srbiji. Odgovaraju}im propisima i poreskom politikom obraditi bespravnu gradwu odakle je mogu}e dobiti ogromna sredstva za finansirawe ovakvog programa (posebno naseqavawa). Ne ustezati se ni od direktnog uslovqavawa wihovih privatnih firmi. Raskrinkavati razne afere na osnovu ~ega bi se progonile pojedine (jake) privatne firme i wihovi vlasnici. Posebnu pa`wu posvetiti krijum~arewu droge, koristiti otkrivene slu~ajeve za sankcionisawe {ireg kruga qudi o{trim kaznama. Otkrivene slu~ajeve koristiti i za kompromitovawe interesantnih pojedinaca, a tako|e i kao dobru osnovu za jaku propagandu prema Zapadu, koji je posebno osetqiv na ovo pitawe, jer Albance ve} tretira kao glavne nosioce u ovom pogledu u svetskim razmerama. Strog odnos prema nakupcima, {vercerima (posebno duvana), ali to se pre svega mora re{avati sa proizvo|a~ima. Ovo moè dovesti do velikih socijalnih tenzija s obzirom da ogroman broj wih za sada ìvi upravo od {verca i preprodaje. Zbog toga je neminovan porast kriminala. Me|utim, smatramo da je jakom, ali pre svega efikasnom policijom mogu}e takve naboje amortizovati i kanalisati u inostranstvo. Sve ovo podesiti tako da se {iptarski krupni kapital usmerava prema Makedoniji i Albaniji. Izdavawe pojedinih dozvola, dokumenta od dràvnih organa (osim dobijawa paso{a) treba da bude zakomplikovano do kraja, a kazne za wihovo neposedovawe o{tre. [iptari imaju posebnu averziju prema takvim postupcima jer poti~u iz sredine gde vlada obi~ajno pravo u neposrednom i posrednom obliku. Posebno ne trpe administrativno zadirawe u ono {to smatraju svojom intimom. Treba zahtevati ~ak i dozvolu za kravu. Urediti da je odlazak u inostranstvo rutina, ali povratak uz komplikovanu proceduru na granici. Za stnaovnike u enklavama proceduru razvrstati na onu koja je u isturenim odeqewima po (srpskim) enklavama skra}ena, a u ({iptarskim) komplikovana, dok je u jedinstvenoj slu`bi (za ceo grad npr. MUP) tretman razli~it. Sveukupno delovawe unutar {iptarskih organizacija neminovno }e izazvati nezadovoqstvo kod [iptara, {to je preduslov za wihovu ve}u spremnost da se angaùju u raznim organizacijama, od neformalnih pa sve do teroristi~kih. Stoga je poèqno infiltrirati pojedince iz Dràvne bezbednosti koji }e u pogodnom momentu inicirati formirawe takvih organizacija a potom i uticati na wihovu delatnost, ako ne i rukovoditi wima. Ovakva farsa moè i}i ~ak i do izvo|ewa akcija {to doprinosi postizawu kolektivne satisfakcije kod {iptarskih masa, ali i opadawu tenzija, a dràvi sluì kao povod za jo{ o{triji nastup prema svim ostalim organizacijama, {to sve dovodi do me|unacionalnih napetosti i daqeg produbqivawa paralelnog ìvota.
375
U tom smislu je potrebno postojawe vi{e takvih grupa pri ~emu bi policija i DB povremeno razbijali pojedinu pa se ona opet konsolidovala, ostale nastavqale sa delovawem sve to doprinosi uverqivosti. Zakonskom regulativom usmeravati egzistirawe {iptarskih politi~kih partija. Uz to koristiti tako|e raskrinkane afere i kompromitovawa, koja treba koristiti u propagandne svrhe kako prema {iptarskom stanovni{tvu (diskreditovawe liderskih partija po osnovama na koje je {iptarski mentalitet posebno osetqiv), tako i prema inostranom mwewu. Eliminisawe istaknutih (aktivnih ali i potencijalnih) pojedinaca koji imaju ili mogu imati kqu~nu ulogu u politi~kom ìvotu javnim naduvavawem afera i nesre}nih doga|aja (poput saobra}ajnih nesre}a, ubistava iz qubomore, zaraze pojedinaca tokom boravka u inostranstvu virusom SIDE, pojedinaca koji su i za koje se zna da su skloni qubavnim izletima, {to se otkrije kontrolom na granici, posle ~ega se primeni izolacija u karantinu). Pogodnom medijskom obradom takvog doga|aja moè se stvoriti atmosfera iz koje proistekne ispitivawe uzorka stanovni{tva za koje moè ve{ta~ki da se utvrdi nedozvoqivo visok procenat obolelih, posebno me|u [iptarima, odakle moè proiste}i izolovawe ve}ih grupa, a tako|e i stvarawe utiska u javnosti o [iptarima kao o okuènoj naciji. 1) Informativnopropagandno delovawe Formirati posebne radio i TV programe na {iptarskom jeziku ~iji }e sadràj biti usmeren na erodirawe wihovog patrijahalnoplemenskog mentaliteta, putem prezentirawa najdekadentnijih sadràja sa Zapada, za koje su se primitivne populacije veoma prijem~ive. Srpske enklave bi se {titile od takvih programa pre svega jezi~kom barijerom (radio) a i formirawem kablovske TV u novoizgra|enim naseqima i zgradama. Prema svetu je neminovno formirati jedan jak i efikasan propagandni mehanizam u skladu sa poznatim iskustvima. Predvideti ~ak i podzemnu (tajnu) izdava~ku delatnost sa takvim sadràjima gde bi se suptilno proturale za wih pogubne ideje uvijene u tajanstvenost i navodnu kritiku srpskog reìma. [iptarima je nu`no odmah skinuti sva socijalna davawa koja podsti~u previsok natalitet. Previsok natalitet kod mawina muslimanske veroispovesti, naro~ito na posedima koje su zauzeli Albanci, doveo je do prenaseqenosti na Kosovu i Metohiji. U ovakvim uslovima stvara se demografski vi{ak, pa je neminovno iseqavawe i me|u samim Albancima, koje }e prirodno te}i i bez ikakvih pritisaka srpskih dràvnih organa. Suprotan oblik dejstava takve prenaseqenosti ispoqava se kao pritisak sra~unat na iseqavawe preostalog srpskog stanovni{tva. Bitan element nacionalnog programa Srb ajeste ra|awe tre}eg i ~etvrtog deteta. Srbija ima prostornih i ekonomskih mogu}nosti da izdràva nekoliko desetina miliona stanovnika, pa je pove}ani prira{taj opravdan u svakom pogledu. Da bi se pove}ao prira{taj srpskog stanovni{tva u celini, a samim tim pozitivno delovalo i na kosovskometohijsku situaciju treba preduzeti ~itav niz konkretnih kako stimulativnih, tako i restriktivnih mera i akcija.
376
Treba obezbediti da ène sa troje, ~etvoro i vi{e dece idu ranije u penziju. De~ji dodatak da primaju bez obzira na visinu zarada u porodici. Planirawe i pro{irivawe porodice treba da bude najpre~i zadatak pojedinca, porodice i dru{tva u celini. Porodicama sa vi{e dece davati boqe kredite za ku}e i lokale, obezbe|ivati stanove, omogu}avati lak{e zapo{qavawe i pruàti sve druge vrste olak{ica pri izdràvawu dece. Potrebno je na podru~je Kosova i Metohije preseliti sve vojne i policijske {kole i akademije, sve vojne ustanove koje nisu direktno vezane za komandovawe pojedinim armijskim oblastima kao i ~itav niz drugih dràvnih ustanova, na primer ~itavih ministarstava, ~ime }emo stvoriti uslove za preseqewe desetina hiqada oficira, podoficira, policajaca, dràvnih ~inovnika, ~lanova wihovih porodica i kompletne prate}e infrastrukture. Svim Srbima koji èle da ìve na tom podru~ju treba besplatno dodeliti u trajno vlasni{tvo poqoprivredno zemqi{te i placeve za podizawe porodi~nih ku}a i privrednih pogona. Svima koji svoja poslovna sedi{ta i proizvodne pogone presele u te na{e predele i tamo zaposle najmawe 10 radnika, pruì}emo kao kqu~nu olak{ciu osloba|awa od pla}awa bilo kakvog poreza u roku od najmawe 10 godina. Za{to Kosovo i Metohija ne bi mogli da budu bescarinska zona? Penzionisanim oficirima, podoficirima, policajcima i dràvnim ~inovnicima kao trajno re{ewe wihovog stambenog pitawa ponuditi maksimalno komforne i prostorne stanove na podru~ju Kosova i Metohije. Obezbediti grani~ni pojas u {irini od minimum 50 km du` granice sa Albanijom. Ne}e se dozvoliti nikakvo ugroàvawe granica sa prostora dana{we Albanije, a odnosi sa wom odvija}e se u skladu sa interesima i mogu}nostima obeju strana. Grani~ni prostor prema Albaniji mogli bi da naseqavaju iskqu~ivo Srbi, a ostalo zemqi{te bilo bi u vlasni{tvu Vojske Jugoslavije. 2) [kolstvo [kolski sistem u dràvnim {kolama na Kosovu i Metohiji zasnovati na sadràjima i vrednostima srpske, evropske i svetske kulture i umetnosti, i ima se odvijati na srpskom jeziku. Otvorena perspektiva ìvqewa i slobodnog razvitka u Srbiji dovoqno je primamqiva da ovaj sistem prihvate pripadnici nacionalnih mawina. [kole na jezicima mawinskih zajednica tretirati kao privatne, a prilikom zapo{qavawa traìti verifikaciju po zvani~nim programima i planovima. Na taj na~in vr{i}e se normalna selekcija i uklapawe u sve pozitivne vrednosti i strukture srpskog dru{tva. Nastava na Univerzitetu u Pri{tini, posle slamawa albanske paradràve, doìvela je radikalan zaorket i na putu je da postigne kapitalne rezultate, a samim tim i bitno odredi sudbinu Kosova i Metohije i dràve u celini. Ovaj dostignuti nivo i daqe stabilizovati i nastaviti na osnovu zapo~etih novih projekata i programa. Uslove studirawa na srpskom jeziku na Univerzitetu u Pri{tini u~initi najpovoqnijim u Srbiji. Odràvati i produbqivati sada{wi paralelnotajni {iptarski {kolski sistem, jer im se tako u budu}nosti sa nelegalnm diplomama zatvaraju vra377
ta svakog angaòvawa i ukqu~ewa u dru{tvo, a istovremeno se wihovim upu}ivawem iskqu~ivo na ilegalni sistem, koji se doìvqava neobavezno za razliku od dràvnog, wihova populacija gubi na prose~nom stepenu obrazovawa ~ime joj se smawuje sposobnost za odupirawe manipulacijama spoqa a posebno iznutra. Sve ove aktivnosti moraju biti pode{ene tako da se izazove prelivawe stanovni{tva u inostranstvo, Makedoniju i Albaniju. Moraju biti pra}ene raznovrsnim vidovima pritisaka, stvarawem ose}aja nesigurnosti, pri ~emu treba primewivati sve one metode koje su separatisti primewivali protiv srpskog naroda, ali prilago|ene specifi~nostima ciqne grupe. 3) Vojska Za re{avawe kosovskometohijskog problema potrebno je da Vojska Jugoslavije preraste u srpsku vojsku. Pripadnike naroda otcepqenih republika treba odmah odstraniti iz redova armije. Najpre one sa komandnih mesta, osim onih koji su se u ovom ratu potvrdili kao hrabri borci za odbranu slobode srpskog naroda. Takva vojska bi bila daleko jedinstvenija i sposobnija da re{ava sloèna pitawa vojne obuke ratnih operacija, a osim toga mawe bi i ko{tala. Zakon o Vojsci Jugoslavije treba urediti tako da je svaki dràvqanin Jugoslavije duàn da da doprinos odbrani zemqe s tim da pripadnici nacionalnih mawina taj doprinos moraju oduìti u novcu ili radno. Ova pitawa bi se detaqnije uredila zakonom. Oko postoje}ih vojnih objekata i zna~ajnijih baza potrebno je pospe{iti locirawe srpskog stanovni{tva, a zabraniti gradwu nesrpskim elementima. Sada{we stawe u ovom pogledu je katastrofalno i name}e potrebu preduzimawa hitnih mera da se ono izmeni. Neke vitalne vojne objekte potrebno je predislocirati u srpske enklave, ali i zadràti punu kontrolu nad celom teritorijom Kosova i Metohije, {to se moè ostvariti redovnim obilascima, ve`bama i sli~nim aktivnostima. Nu`no je u okviru vojske ozvani~iti postojawe profesionalnih ~etni~kih jedinica i dislocirati ih u bazama u strate{ki kqu~nim podru~jima Kosova i Metohije. 4) Policija Policija je, kao vaàn organ vlasti, odgovorna za opstanak Kosova i Metohije u trajnom posedu srpske dràve. Me|utim, ona mora biti daleko obu~enija i profesionalnija od ove sada{we. Policajce treba regrutovati iz redova mladih {kolovanih qudi, a svi weni pripadnici moraju da pro|u kroz redovne kurseve dodatnog obrazovawa i usavr{avawa, u ~emu Policijska akademija mora da igra glavnu ulogu. Policijske snage na Kosovu i Metohiji posebno }e biti zaduène da {tite srpski ìvaq kao ugroèn na ovim prostorima. 5) Javni radovi Pravac povla~ewa srpske vojske 1915. godine nu`no je odredio trasu budu}eg autoputa (Ni{, Pri{tina, Pe}, Podgorica, Bar) koji }e Srbiju preko Kosova i Metohije sasvim solidno i sudbinski povezivati sa Crnom Gorom i Jadranskim morem. Realizaciji ovog projekta potrebno je pristupiti odmah i sistemom javnih radova. âk i u vreme blokade i ekonomske krize mogu}e je relativno br378
zo u~initi veliki napredak u ovom poslu koji bi za kosovsku problematiku bio od epohalnog zna~aja. 6) Odbrana Situacija na Kosovu i Metohiji je takva da se moè o~ekivati neèqen tok doga|aja. Naro~ito ako se spoqni faktori opredele za takvu politku. Zato se naro~ita pa`wa mora posvetiti blagovremenim i preventivnim akcijama, prvenstaveno u oduzimawhu svih vrsta oru`ja i dozvoqenog i nedozvoqenog i neutralisawu svih paravojnih, parapolicijskih i teroristi~kih formacija. Ako nam rat za odbranu Kosova i Metohije bude nametnut, treba ga voditi svim raspoloìvim sredstvima i u {to kra}em vremenu. Razgovore i dogovore sa predstavnicima [iptara ne zapo~iwati pre dono{ewa Zakona o dràvqanstvu i ta~nog utvr|ivawa broja onih koji ovu dràvu priznaju i prihvataju za svoju. Prema onim [iptarima koji se opredele da budu dràvqani Srbije odnosno Jugoslavije, treba se odnositi tolerantno i ravnopravno, a u dru{tvenopoliti~ke i dràvne organe inkorporirati ih samo u meri sa wihovom stvarnom integracijom i identifikacijom sa srpskom dràvom i wenim zakonima. U Beogradu, 14. oktobra 1995. godine Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke Velika Srbija BR 54/95
LXXII PREDSEDNIKU NARODNE SKUP[TINE REPUBLIKE SRPSKE

Banski dvor, Bawaluka Po{tovani gospodine Kraji{nik, Bra}o narodni poslanici, Iz ~asa u ~as smewuju se doga|aji, koji iz geografskog i istorijskog postojawa mogu izbrisati ne samo Bawalu~ku Krajinu i Republiku Srpsku, nego i Srbiju i srpstvo u celini. Srpski narod i wegovi junaci hrabro ginu ve} ~etiri godine, brane}i sebe i srpstvo u celini. Vama kao najvi{im predstavnicima Srba u Republici Srpskoj, predlaèmo da: 1. Donesete odluke kojima }ete obavezati dràvno i politi~ko rukovodstvo Republike Srpske da se jasnije i o{trije opredeli prema politici Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srbije koja objektivno vodi
379
izdaji, bez obzira na obrazloèwa takve politike. Smatramo nu`nim da Slobodanu Milo{evi}u oduzmete pravo da u pregovara~kom procesu zastupa Republiku Srpsku. 2. Da odlu~ite da se izvr{i smena generalskog sastava Vojske Republike Srpske koji je svojim komandovawem doveo do katastrofalnih gubitaka iz jednostavnog razloga {to vrhovne komandante nemaju u Republici Srpskoj, nego u drugoj dràvi koja je sve samo ne srpska. Zahtevamo da uhapsite generala Milana Gvera i sve druge oficire, ~lanove Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju, koji su po nalogu Slobodana Milo{evi}a predavali srpsku zemqu neprijatequ. 3. Da donesete odluku o poni{tewu stawa pri kojem oficiri Republike Srpske, izuzev nekolicine, imaju redovne plate i ratni raspored u Saveznoj Republici Jugoslaviji, a ne u Republici Srpskoj. 4. Da donesete odluku o demokratizaciji politi~kog i javnog ìvota i ja~awu zakonitosti u Republici Srpskoj. To podrazumeva hap{ewe svih kriminalaca, otvarawe izborne procedure, dostupnost medija razli~itim mi{qewima i onemogu}avawe izdajni~ke delatnosti Dodikove grupe koja u Republici Srpskoj Milo{evi}u sluì kao peta kolona. Na ovaj na~in }ete svim srpskim patriotama uliti veru u pobedu i prisiliti izdajnike i neprijateqe da zavr{e tamo gde im je mesto. Sa svoje strane, mi srpski radikali }emo u~initi sve {to je u na{oj mo}i da raskrinkamo i porazimo i izdajnike sa ove strane Drine. Svakodnevno alarmiramo javnost i obja{wavamo qudima pravu prirodu zbivawa u zapadnim srpskim zemqama. Za slede}u nedequ smo zakazali patriotske mitinge u Beogradu i Novom Sadu. Srbija je ve~na dok su joj deca verna! U Beogradu, 14. oktobra 1995. godine Predsednik Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke, dr Vojislav [e{eq
LXXIII SRBIJO, USPRAVI SE! RUSIJO, PROBUDI SE!

Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Ratna ma{inerija NATO pakta stavqena je u pogon sa zadatkom da se Republika Srpska vojni~ki skr{i i slomi, a weno rukovodstvo natera da prihvati nepravedni mirovni plan.
380
Danima ve} avioni NATO pakta predstavqaju vazduhoplovne snage muslimanskohrvatske koalicije. Danima ve}, srpski borci, branioci srpskih ogwi{ta, imaju pred sobom najja~eg neprijateqa na svetu, NATO pakt. Razulareni, besni, nenaviknut na poraze NATO pakt, ratnu ma{ineriju koja ima na raspolagawu neograni~ene izvore finansirawa. U tom ratu NATOpakt ne bira sredstva. Ne bira ciqeve. Razara srpske gradove, u wima bolnice, obdani{ta, porodi~ne ku}e. A ako su mu ciqevi sakriveni i nedostupni, svoje smrtonosne tovare izbacuje {irom srpskih zemaqa. Potpuno nekontrolisano. Me|u srpskim borcima nema ni jednog koji je ustuknuo i pobegao pred takvom silom. Wihov moral je na visini. Ali su wihove zalihe i wihova qudska snaga sve slabiji. Rat predugo traje. A posledwe dve godine taj rat se odraàva samo zahvaquju}i izdajni~koj politici reìma u Beogradu. Srbija sa velike udaqenosti, nemo, bez reakcija, bez pravih reakcija, posmatra tragediju svog naroda koga se beogradski reìm tako lako odrekao. Politi~koucewiva~ka ma{inerija Sjediwenih Ameri~kih Dràva preuzela je na sebe obavezu da pritiscima, ucenama i podmi}ivawima uti~e na reìm u Beogradu, kako bi ovaj kona~no iskqu~io iz mirvnog procesa legitimne predstavnike Republike Srpske i sam, u ime srpskog naroda, potpisao kapitulaciju. Nije im bilo te{ko da u Beogradu prona|u onoga ko }e izvr{avati wihove naloge. Wihov izbor je Slobodan Milo{evi}. Onaj sa ~ijim su imenom na usnama srpski sinovi odlazili u rat, mnogi u smrt. Onaj koji je obe}ao da }emo svi ìveti u jednoj dràvi. Onaj koji je slao oru`je, oficire, vojsku i dobrovoqce u vreme kada je rat otpo~iwao, sa ciqem da za{titi srpski narod i srpske teritorije. Nije im bilo te{ko da se opredele za Slobodana Milo{evi}a. Ve} dve godine, od prihvatawa VensOvenovog plana, svi postupci Slobodana Milo{evi}a bili su usmereni na to da se Republika Srpska natera na zajedni~ki ìvot u Bosni i Hercegovini, u avnojevskim granicama, u dràvi u kojoj }e srpski narod uvek biti, u najmawu ruku, preglasavan ukoliko ubistva, klawa, bacawa u jame srpskog naroda ikada prestanu. Svi postupci Slobodana Milo{evi}a imali su za ciq da se dokaè kako je maja 1993. godine trebalo prihvatiti VensOvenov plan. Svi postupci Slobodana Milo{evi}a imali su za ciq da se srpski narod u Republici Srpskoj politi~ki i vojni~ki obezglavi ili barem da se oni, koji su ga tako uspe{no vodili u ratu, primoraju da izdaju sve principe zbog kojih su u rat i po{li. Naàlost, Slobodan Milo{evi} je uz sebe imao vojsku i policiju Savezne Republike Jugoslavije. Naàlost, Slobodan Milo{evi} je u Republiku Srpsku i u Republiku Srpsku Krajinu slao oficire koji su mu slepo odani. Koji su izvr{avali svako wegovo nare|ewe, pa ~ak i takva nare|ewa ~ijim se ispuwewem dovodio u pitawe i opstanak ne samo Republike Srpske Krajine, ve} i Republike Srpske. Nagove{tava se rasplet bosanskohercegova~kog rata i po~etak krize u Srbiji. Sve je jasnije da je podela Bosne i Hercegovine dogovorena u pregovorima izme|u Frawe Tu|mana i Slobodana Milo{evi}a. Sve je jasnije da je
381
Republika Srpska Krajina morala da bude Hrvatska, jer se sa tim sloìo predsednik Srbije Slobodan Milo{evi}. Sve je jasnije da se srpski ustupci pod ucenama moraju nastaviti. Na redu je re{avawe pitawa Kosova i Metohije, Ra{ke oblasti i Vojvodine. Na redu je otkidawe srpskih teritorija na teritoriji Srbije. Zemqe Zapada pripremaju se da nam zabiju no` u srce. Da nas odvoje od srpske kolevke, da Kosovo i Metohiju predaju u ruke Albancima. Srbija spava. Uquqkana prizorima rata koje vidi samo na televiziji, nesvesna da je to rat u srpskoj ku}i, u srpskom dvori{tu, u bratovqevom dvori{tu. Srbija `muri zapla{ena, osiroma{ena, oja|ena, ponièna. Srbija misli da zlo ne postoji ukoliko ona ne èli da ~uje za wega. Sa istom snagom i èstinom, na potpuno istovetan na~in, ista ma{inerija priprema se da zada zavr{ni udarac Ruskoj federaciji. Priprema se da raspali ratni poàr u ruskom narodu i da ga raseje {irom novostvorenih, mahom islamskih dràva. Dva najve}a pravoslavna naroda u Evropi, dva bratska naroda pritisnuta su pod teretom neprijateqa, kako stranih tako i doma}ih, oli~enih u svojim vlastima, u svom dràvnom aparatu. Veliki i bratski ruski narod, veliki yin pravoslavqa nalazi se na kolenima. Ruska administracija dozvoqava da sluì kao moneta za potkusurivawe i dono{ewe zna~ajnih odluka kojima se uni{tava srpski i ruski narod. Srbija je uvek trpela onda kada je Rusiji bilo te{ko. Srbija je bez Rusije uvek bila siro~e sa kojim je svako mogao da se poigrava, koga je svako mogao da {amara i {utira kako èli. I uvek kada je èlela da ìvi u slobodi i uvek kada je traìla snagu da se za tu slobodu bori, Srbija je pozivala, molila, prekliwala ruski narod i majku Rusiju. I uvek kada joj je bilo najteè, Srbija je mogla da ra~una na pomo} Rusije, ~ak i onda kada se Rusija i sama nalazila na ivici ponora. Ovoga puta, da bi se Srbija slomila, najpre je Rusija dovedena u bezizlaznu situaciju. Najpre je ruski narod podeqen u vi{e dràva. Najpre je Rusijom zavladao kriminal. Najpre je ruska vojska otrpela teret izdaje, pa je tek onda usledio napad na srpski narod i na samu Srbiju. Mnogi su u Srbiji izgubili voqu. Mnogi u o~aju misle da nam vi{e niko ne moè pomo}i. Da smo ostali sami. Gube voqu pogleda uprtog u majku Rusiju koja je na kolenima, Rusiju ~ija dràvna administracija u Beograd {aqe svoje predstavnike uvek kada treba smiriti srpski narod. Mnogi su ube|eni da }emo te{ko opstati. Mnogi su ube|eni da treba napustiti sve. Neki bi da sa~ekaju da Slobodan Milo{evi} zavr{i izdaju i onda da po~nu od nule. Da se onda sa wim bore za vlast. Jedna misao se sve vi{e {iri Srbijom, opasna, smrtonosna, samoubila~ka misaonema nam spasa. Ima nam spasa. Odbrani}emo se i od novog svetskog poretka i od meku{aca koji vladaju na{im dràvama, Rusijom i Srbijom. Moramo da se odbranimo. Ne branimo samo gole ìvote. Ne branimo samo svoju imovinu. Ne branimo samo svoje teritorije. Branimo pravoslavqe. Veru na{ih otaca i dedova. Istinsku i pravu veru u Boga jedinoga. Pobedi}emo ali samo ako se zajed382
no odupremo. Ako i srpski i ruski narod izaberu patriote na slede}im izborima. Pobedi}emo, jer je samo pobeda uslov na{eg postojawa i opstanka. Pobedi}emo zato {to ruski i srpski narod znaju da izaberu onda kada je najteè. Zato {to srpski i ruski narod nikada nisu bili slomqeni, makar koliko da su bili priterani uza zid od strane onih koji su bili ja~i od wih. Pobedi}emo zbog na{e dece i dece na{e dece. Pobedi}emo pa makar zbog toga mi koji se borimo prestali da ìvimo. Pobedi}emo zato {to su srpski i ruski narod pobedni~ki narodi. Narodi nenaviknuti na poraze. Narodi koji poraze nisu doìvqavali. Neprirodno je stawe u kome ìve srpski i ruski narod. Stawe o~aja, srama. Stawe poraza, bede, ugroènosti od kriminala. Ugroènosti od dràvne mafije. Ugroènosti od dràvnih izdajnika. Uspravi se i budi se srpski i ruski narode! Posledwi je ~as. Neprijateqi na{i osokoqeni su porazima na{im i neslogom na{om. Neprijateqi na{i umeli su da me|u nama prona|u one koji za {aku dolara prodaju svoju decu. Neprijateqi na{i misle da smo kona~no pobe|eni. Misle da je sa atlasa sveta izbrisan oslonac pravoslavqa, da su sa zemqe nestali ponosni, vite{ki, nepobedivi srpski i ruski narod. Sada je vreme da im pokaèmo da nismo pobe|eni. Sada je vreme da im pokaèmo da je vi{e onih koji su ponosni u srpskom i u ruskom narodu od onih poniznih, prodanih, ucewenih. Sada je vreme da kaèmo: Dosta je. Ne dirajte na{u bra}u u Republici Srpskoj, u Srpskoj Krajini, u Srbiji, u Crnoj Gori, u Rusiji. Ne}emo vam to vi{e dozvoliti. Ne}emo vi{e da sedimo skr{tenih ruku i da gledamo kako u vazduh lete na{e ku}e, kako u vazduh lete na{a bra}a, kako ginu na{a deca od raketa ispaqenih sa ogromne udaqenosti. Ne}emo vam vi{e dopustiti da pritiscima na crveno dugme re{avate na{e sudbine. Vreme je bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, da se presaberemo, da se prebrojimo, i da opstanemo. Srpska radikalna stranka organizuje, u Beogradu, u petak 20. oktobra 1995. godine, u 17 ~asova, ispred Savezne skup{tine, veliki patriotski miting. U Novom Sadu, u subotu, 21. oktobra 1995. godine, u 12 ~asova na platou ispred SPENSa Na{i gosti na tim mitinzima bi}e predstavnici Liberalnodemokratske partije Rusije predvo|eni predsednikom Vladimirom @irinovskim, koji nam donosi poruku ruskih patriota. Saslu{ajmo tu poruku da bismo znali {ta }e Rusija preduzeti posle izbora. Mi, srpski radikali, smo ube|eni da }e pobeda ruskih patriota doneti pomo} srpskom narodu. I kona~no mir, pravedni i zasluèni mir. Do|ite. Na tim mitinzima uputi}emo poruke srpskom i ruskom narodu i NATO paktu. Wemu posebno. Poruke jasne, odlu~ne, bez uvijawa. Mirotvora~ke poruke. Poruke kojima }emo ga odvratiti od napada na pravoslavqe. Pozivamo Vas, do|ite, posledwi je ~as! Do|ite da nas bude toliko koliko na{i neprijateqi ne mogu da prebroje. Do|ite da jedni drugima ulijemo
383
snagu. Da jedni drugima pomognemo. Do|ite da skidamo sa sebe jaram i sramotu. Do|ite, moramo da zadrìmo Republiku Srpsku. Moramo da zadrìmo Republiku Srpsku Krajinu. Srbija mora da zadrì Kosovo, Ra{ku oblast i Vojvodinu. Jugoslavija mora da zadrì Crnu Goru. Da bismo bili dràva dostojna po{tovawa. Da bismo bili narod koji zasluùje da bude po{tovan. Da bismo bili ravnopravni i ni{ta vi{e. Da budemo ravnopravni! Da budemo slobodni! Znamo za {ta smo se borili u ovom ratu. Znamo zbog ~ega smo srpske zemqe natopili krvqu na{ih najboqih sinova. Ne znamo za{to smo ostali bez ku}a i imawa, bez ogromnih delova Republike Srpske i Republike Srpske Krajine! Borili smo se za slobodu i Srbiju! @elimo rezultate te borbe! Centralna otaybiiska uprava Srpske radikalne stranke Velika Srbija BR 52/95
LXXV APEL SRPSKE RADIKALNE STRANKE I SVIH SRPSKIH PATRIOTA RUSKOM NARODU
Draga bra}o i sestre! Slovenski svet preìvqava stra{na vremena. Wega pritiskaju s juga i sa Zapada. Pritiskaju ga sa svih strana. Slovene razapiwu, ubijaju, pale. Nas progawaju iz zemaqa na{ih predaka. Poku{avaju da od nas naprave obespravqene i poniène robove. Danas je NATO isti neprijateq za Ruse kao i za Srbe. Danas avioni NATO-a bombarduju na{e gradove i sela. Danas se podmornice NATO-a pojavquju na va{im obalama. Mi znamo da avioni NATO-a ipak ne}e mo}i da naru{e vazdu{ni prostor Rusije. I zato mi, Srbi i Rusi, moramo da budemo zajedno na istoj straì jer imamo istog neprijateqa. Pre dve godine kod nas su bili predsedni~ki izbori. Trebalo je da se odlu~imo izme|u Amerikanca srpskog porekla, Pani}a, i srpskog nacionaliste Milo{evi}a. Mi, Srbi, skoro jednoglasno smo glasali za Milo{evi}a koji je obe}avao da }e uz pomo} na{e bra}e Rusa spasiti srpski narod od tragedije. Wegove izjave su bile la`ne. Umesto oslonca na Rusiju, Milo{evi} se prodao NATO-u i odobrio bombardovawe bosanskih Srba. Zbog toga reìm Slobodana Milo{evi}a moramo {to pre sru{iti. Vi, Rusi ste sada u istoj situaciji. Pred vama su izbori za Dumu, a zatim i izbori za predsednika. Mi znamo koliko je velika snaga nacionalne ideje, zajedni~ke slovenske pravoslavne ideje i ideje svih Rusa! Samo je ta snaga u stawu da ujedini sve Slovene protiv zajedni~kog neprijateqa, kako na jugu tako i na Zapadu. Prekliwemo vas, bra}o Rusi, zakliwemo vas na{im budu}im pobedama, da glasate za patriote svoje zemqe! Mi znamo da su oni u Liberalno-demokratskoj partiji Rusije, na ~ijem je ~elu priznati lider Vladimir @irinovski. Pobeda Liberalno-demokratske partije na izborima za dràvnu Dumu, pobeda @irinovskog na predsedni~kim izborima to je pobeda svih Slovena, svih hri{}ana. Sa nestrpqewem o~ekujemo rezultate izbora i verujemo u pobedu @irinovskog i wegove Liberalno-demokratske partije Rusije! Predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq
LXXIV SPORAZUM O POLITI^KOM SAVEZU LIBERALNO-DEMOKRATSKE PARTIJE RUSIJE I SRPSKE RADIKALNE STRANKE
Beograd, 22. oktobar 1995. godine ^lan 1. Liberalno demokratska partija Rusije, ~iju je delegaciju predvodio predsednik Vladimir V. @irinovski, i Srpska radikalna stranka, ~iju je delegaciju predvodio predsednik dr Vojislav [e{eq, sporazumele su se da sklope me|usobni politi~ki savez u ciqu {to efikasnije odbrane interesa ruskog i srpskog naroda. ^lan 2. Dve partije }e se me|usobno pomagati u politi~kim aktivnostima, razmewivati informacije i uspostavqati me|usobne partijske kontakte na najvi{em nivou. ^lan 3. Srpska radikalna stranka }e sve politi~ke uspehe Liberalno-demokratske partije Rusije smatrati kao svoja sopstvena dostignu}a. Liberalno-demokratska partija Rusije }e sve politi~ke uspehe Srpske radikalne stranke smatrati svojim vlastitim dostignu}ima. Predsednik Liberalno-d demokratske partije Rusije Vladimir V. @irinovski Predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq
384
LXXVI Saop{tewe Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke OSUDA IZDAJNI^KE POLITIKE
Beograd, 10. novembar 1995. godine Na dana{woj sednici Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke raspravqano je o aktuelnoj politi~koj situaciji u otaybini, kao i predstoje}im potezima Srpske radikalne stranke na politi~koj pozornici
385
srpskih zemaqa. Srpska radikalna stranka je tim povodom izdala saop{tewe slede}e sadrìne: Srpska radikalna stranka najo{trije osu|uje izdajni~ku politiku Slobodana Milo{evi}a i rasprodaju srpskih teritorija koju pod pritiskom Sjediwenih Ameri~kih Dràva vr{i upravo predsednik Srbije. Takozvani mirovni pregovori u Dejtonu predstavqaju samo zavr{nu fazu u predaji srpskih teritorija u ruke na{ih neprijateqa, Hrvata i muslimana. Predsednik Srbije, Slobodan Milo{evi}, u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama ne zastupa interese srpskog naroda, ve} svojim kapitulantskim pona{awem {titi iskqu~ivo vladaju}i establi{ment u Srbiji i sebe li~no. Srpska radikalna stranka ocewuje situaciju u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini kao izuzetno te{ku i ozbiqnu, kako u vojno-politi~kom, tako i u humanitarnom pogledu. Naime, predsednik Srbije preko Slu`be dràvne bezbednosti i Kontraobave{tajne slu`be Vojske Jugoslavije ulaè maksimalne napore kako bi razbio jedinstvo srpskog naroda u zapadnim srpskim zemqama i uneo pometwu u narod Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, jer bi mu u tom slu~aju izdaja i predaja preostalih srpskih teritorija bila znatno olak{ana. Srpska radikalna stranka }e nastaviti sa èstokom kritikom antisrpske politike vladaju}eg reìma, bez obzira na sve represivne mere koje je reìm u stawu da preduzme protiv aktivista Srpske radikalne stranke. Srpski radikali ukazuju na katastrofalnu ekonomsku situaciju u Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji, a najve}u odgovornost za takvo stawe snosi nesposobna i do krajwih granica kriminalizovana vlast Socijalisti~ke partije Srbije. Kolaps u privredi je, pre svega, rezultat mnogobrojnih malverzacija i kriminalnih afera dràvno-finansijske mafije ~iji se predstavnici nalaze na kqu~nim mestima unutar dràvnog i partijskog vrha Socijalisti~ke partije Srbije. Srpska radikalna stranka }e svojim zalagawem za trì{nu privredu i pravednu privatizaciju imovine u dru{tvenoj svojini, u~initi sve da razobli~i neznawe, nesposobnost i pqa~ku aktuelnog reìma. Srbija i Savezna Republika Jugoslavija se nikada nisu nalazile u takvoj socijalnoj bedi u kakvoj se nalaze danas. Siroma{tvo i nema{tina su osnovni rezultat socijalne politike Vlade Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Preko milion penzionera jedva sastavqa kraj sa krajem, a vlast sve ~ini da im po{teno zara|ene penzije nikada ne isplati. Poloàj radnika, tako|e, nikada nije bio teì, a wihova primawa nikada mawa. Pokazale su se istinitim tvrdwe srpskih radikala da ni prof. Avramovi}, ni bilo ko drugi ne moè poboq{ati stawe u ekonomskoj i socijalnoj sferi dok sa vlasti ne skinemo Socijalisti~ku partiju Srbije i Slobodana Milo{evi}a. Na kraju, Centralna otaybinska uprava je primila k znawu ostavku dr Nikole Popla{ena na funkciju potpredsednika. Za novog potpredsednika Centralne otaybinske uprave iz Republike Srpske izabran je Dragan Jovanovi}. Novi predsednik Izvr{nog odbora za Republiku Srpsku je Mirko Blagojevi}, a glavni sekretar Miodrag Raki}. Predsednik Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq
386
LXXVII Odluka Centralne otaybinske uprave ISKQUÊNA ÊTVORKA

Beograd, 10. novembar 1995. godine Na osnovu ~lana 13, stav 4 Statuta Srpske radikalne stranke, Centralna otaybinska uprava, na sednici odrànoj 10. novembra 1995. godine, donela je Odluku da se zbog kr{ewa strana~ke discipline, drasti~nog odstupawa od osnovnih programskih opredeqewa stranke, i poku{aja razbijawa stranke na podru~ju Republike Srpske iz Srpske radikalne stranke iskqu~uju Nikola [piri}, Predrag Lazarevi}, \or|e Umi}evi} iz Bawaluke i Du{an Bogosavac, dosada{wi predsednik Op{tinskog odbora za Srbac. Obrazloèwe: Nikola [piri} je nasuprot izri~itoj odluci strana~kog rukovodstva pristupio Patriotskom frontu Krajine, koji okupqa najgore izdajnike srpskog naroda, koncentrisane u Socijalisti~koj partiji Republike Srpske i Savezu komunista pokretu za Jugoslaviju. I nakon upozorewa nastavio je da se la`no predstavqa kao strana~ki zastupnik u toj organizaciji, pa ~ak i li~no potpisivao javna saop{tewa u tom smislu. Predrag Lazarevi}, \or|e Umi}evi} i Du{an Bogosavac po nalogu agenta Slu`be dràvne bezbednosti Srbije i Kontraobave{tajne slu`be Vojske Jugoslavije poku{ali su da unesu razdor i razbiju Srpsku radikalnu stranku Republike Srpske. Predsednik Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq
LXXVIII BO@I]NA ÊSTITKA PATRIJARHU

Wegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle Beograd, 6. januar 1996. godine Dan Hristovog ro|ewa i Nova 1996. godina pruàju mi radosnu priliku da Va{oj Svetosti i celom Arhijerejskom saboru Srpske pravoslavne crkve uputim srda~ne ~estitke s najboqim èqama. Nadam se da }e Bo`jim blagoslovom ova godina biti mnogo sre}nija za srpski narod, da }emo se ujediniti, uspraviti i savladati sva istorijska isku{ewa. Mir Bo`ji, Hristos se rodi! Predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq
387
LXXIX PROGLAS GRA\ANIMA SRBIJE

Beograd, 5. februar 1996. godine Ove godine, shodno vaè}im ustavnim i zakonskim odredbama, moraju se odràti redovni savezni, pokrajinski, gradski i op{tinski izbori. Vrlo je verovatno da }e se zakazati i vanredni izbori za Narodnu skup{tinu Republike Srbije. To je {ansa da se, napokon, promeni vlast u Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji, da se obori truli, korumpirani i kriminalni reìm Socijalisti~ke partije Srbije, Demokratske partije socijalista Crne Gore, Jugoslovenske udruène levice i Nove demokratije. To je prilika da se srpski narod i svi gra|ani na{e zemqe oslobode aveti neokomunisti~ke diktature, da punim plu}ima udahnemo sveìnu demokratije, slobode i garantovanih qudskih prava, da prevazi|emo ekonomsku krizu i izbavimo se iz socijalne bede. Realni odnos politi~kih snaga je takav da nijedna opoziciona partija zasad ne moè ra~unati da je u stawu samostalno, iskqu~ivo sopstvenim snagama, pobediti Milo{evi}eve socijaliste i odbaciti ih na smetli{te istorije. Nu`na je me|upartijska saradwa, ali ona mora biti otvorena, javna, korektna i principijelna, li{ena zakulisnih kombinacija, ideolo{kih predrasuda i {i}aryijskih kalkulacija. Svest o neophodnosti udruìvawa opozicionih snaga op{teprisutna je u celom srpskom narodu i me|u svim gra|anima Srbije, a i sve opozicione stranke su se ve} deklarativno izjasnile da prihvataju saradwu. Me|utim, {estogodi{we iskustvo delovawa opozicije govori da se ovoga puta ne smemo zadràti na deklarativnom opredeqivawu i obe}awima, nego moramo mnogo trezvenije i promi{qenije formulisati zajedni~ke ciqeve i modele wihove realizacije. Zbog toga smo smatrali da je neophodno da se blagovremeno izjasnimo o svim va`nim, ve} pokrenutim, pitawima, kao i da iza|emo sa sopstvenim idejama i wihovim obrazloèwima, pa tako doprinesemo boqem kvalitetu saradwe Srpske radikalne stranke sa drugim opozicionim partijama. Dosada{we iskustvo govori da su socijalisti, kad god su hteli izazvati te{ke sukobe i razdore me|u opozicionim strankama, ve{to i perfidno, preko svojih prikrivenih eksponenata, lansirali ideje o ujediwavawu opozicionih stranaka i formirawu svojevrsne varijante nekada{weg Socijalisti~kog saveza, pa tako prosto naterivali manipulacijama podlo`ne opozicione partije na duge sterilne diskusije. Gubqewe pojedina~nih identiteta stranaka propast je za opoziciju. To je pretvara u amorfnu masu bez programa i ideologije, koja jedino èli vlast i u toj èqi prerano sagoreva. Sli~ne posledice izaziva i uno{ewe emocija u politi~ki ìvot. I qubav i mr`wa podjednako su pogubni ako postanu merilo me|ustrana~ke saradwe. Neki su ve} lansirali parolu Jedna lista nema vi{e komunista. Da li je to ba{ tako? Ko bi kontrolisao sutra te poslanike sa eventualne jedin388
stvene liste? Kakvu bi strana~ku politiku oni sledili i provodili? Poslanici sa jedinstvene liste, koje vi{e nikakva strana~ka disciplina ne bi obavezivala, idealno su lovi{te za Slobodana Milo{evi}a i wegovu tajnu policiju. Uvek bi bili u stawu da kupovinom i ucenama do|u do onoliko glasova koliko im treba, a socijalisti ne bi morali da otvoreno kr{e zakon kao {to sada ~ine otimaju}i poslani~ke mandate opozicionim strankama. Iskustvo DEPOS-a o tome najre~itije govori. DEPOS je bio udruèwe velikog broja partija s jedinstvenom poslani~kom listom. Posle izbora iz 1992. godine zamro je rad wegovih rukovode}ih organa, konstituisanih na paritetnom principu. Neke stranke su i otvoreno napustile tu koaliciju. Potom je jedanaest saveznih poslanika DEPOS-a napustilo svoju mati~nu stranku Srpski pokret obnove, ali, shodno slovu Saveznog izbornog zakona wihovi mandati nisu mogli biti dovedeni u pitawe, jer su poslanici DEPOS-a ne Srpskog pokreta obnove, dok Savet DEPOS-a niko ìv vi{e nije mogao sastaviti. Mogu}e je bilo, eventualno, konstatovati da DEPOS vi{e ne postoji, pa da ostane bez svih dvadeset mandata, ali da se mandati oduzmu samo nekim poslanicima na osnovu iskqu~ewa iz stranke, koja uop{te nije na izborima nastupila sa svojom izbornom listom, pravno nije moglo. Vuk Dra{kovi} i Du{an Mihajlovi} su dostavili Saveznoj skup{tini akt kojim su tvrdili da je jedanaest poslanika DEPOS-a, predvo|enih Slobodanom Rakiti}em, iskqu~eno iz DEPOS-a, ali javnosti je bilo op{tepoznato da nikakva sednica Saveza DEPOS-a nije odràvana i da formalnopravno nikakvog iskqu~ewa nije moglo biti. Savezna izborna komisija, mandantnoimunitetski odbor i Ve}e gra|ana Savezne skup{tine su konstatovali da Rakiti}evoj grupi poslani~ki mandati po odredbama zakona ne mogu biti oduzeti. Nakon toga je Vuk Dra{kovi} morao da u|e u zakulisnu politi~ku trgovinu sa Slobodanom Milo{evi}em da bi socijalisti promenili stav i doneli protivzakonitu odluku da se Rakiti}evoj grupi oduzmu mandati. Moralno bi bilo da je Rakiti}eva grupa sama podnela ostavku na poslani~ke mandate, jer je svima jasno da su za poslanike izabrani glasovima Srpskog pokreta obnove, ali pravno na to nisu bili obavezni. Ovakve zavrzlame opozicione stranke vi{e nikada sebi ne bi smele dozvoliti. Jedinstvena lista opoziciju moè potpuno uni{titi i socijalisti~ku vlast unedogled produìti. Jedinstvena lista je sasvim nepotrebna ako ~etiri jedine ozbiqne opozicione partije sigurno prolaze izborni cenzus od 5 odsto. Na to ra~unaju Srpska radikalna stranka, Srpski pokret obnove, Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije. Ako kod demokrata u tom pogledu ima nekih nedoumica, onda bi bilo najboqe i najprirodnije da se ujedine u jedinstvenu demokratsku stranku, jer su i po~eli zajedno, imaju identi~an program i ideologiju, a oti{ao je i glavni krivac za wihove ranije raskole. Ako ove ~etiri stranke zaista osvoje cenzus u svim izbornim jedinicama onda ne}e biti rasipawa glasova wihovih bira~a. Problem su male vanparlamentarne stranke za koje je izvesno da ne}e osvojiti cenzus. Narodu treba neprekidno stavqati do znawa i obja{wavati
389
da je svaki glas za male stranke zapravo glas za socijaliste. Zato te partijice treba da nestanu sa politi~ke scene, a wihovo ~lanstvo da se, prema afinitetu, upi{e u ozbiqne opozicione partije. Stotine umi{qenih a nedokazanih lidera samo su balast koji razjeda opoziciju i sluì socijalistima. Krajwe je pogre{no ~elnike tih malih stranaka redati na kandidatske liste ozbiqnih. Vuk Dra{kovi} je ve} najavio da }e se na listi wegove stranke ili strana~ke koalicije pojaviti Rasim Qaji}, Nenad ânak, Dragan Veselinov, Milan Pani}, Ivan \uri}, Dragoqub Mi}unovi}, Du{an Mihajlovi} i ostali politi~ki {qam. Ako tako postupi neka se ni~emu dobrom ne nada. Posle izbora nasta}e op{ta trgovina sa socijalistima, a na na{u saradwu neka ne ra~una. Sli~nu gre{ku, u mawim razmerama, pravi i Zoran \in|i}. Nas se ne ti~e {to mu ulazak Milana Paro{kog razara stranku iznutra, ali ne moèmo da pre}utimo da je 1990. godine Paro{ki na isti na~in pristupio Vuku Dra{kovi}u, do{ao do poslani~kog mandata kao kandidat Srpskog pokreta obnove, pa u pogodnom momentu, u dogovoru sa Radmilom Bogdanovi}em, napustio SPO i obnovio Narodnu stranku, ali zadrào poslani~ko mesto. ôveku koji jednom tako postupi nova {ansa se ne sme ukazivati. Ina~e, i \in|i} i Ko{tunica, mada u mawoj meri od Dra{kovi}a, pate od potrebe da sa sobom {lepaju male i bezna~ajne stranke. Sve i da ne preti opasnost da socijalisti vrbuju pripadnike malih stranaka, opasno je wihovo uvla~ewe u parlament jer oteàva sve dogovore oko formirawa zajedni~ke vlade. Umesto da koaliciju sklapaju Vojislav [e{eq, Vuk Dra{kovi}, Zoran \in|i} i Vojislav Ko{tunica, za pregovara~kim stolom bi se, pored wih ~etvorice, verovatno pojavili jo{ i Milan Paro{ki, Nikola Milo{evi}, Slobodan Rakiti}, @arko Gavrilovi}, Vesna Pe{i}, Nenad ânak, Dragoqub Mi}unovi}, Rasim Qaji}, Andra{ Ago{ton, Dragan Veselinov, Ivan \uri|, Milan Pani}, Mirko Jovi} itd. Da hiqadu godina pregovaraju, ti qudi, tako na gomili, skupqeni s koca i konopca, ne bi bili u stawu da formiraju koalicionu vladu. Da je, ne daj Boè, kojim slu~ajem i konstitui{u Srbija bi pod wom definitivno propala. Spasa nam kao narodu ne bi bilo. Politika nije de~ja igra. To je vrlo ozbiqna, delikatna i suptilna stvar. Kad uskoro oborimo socijaliste i Slobodana Milo{evi}a, ne sme nam se desiti da razo~aramo narod pa da nas motkama najuri s vlasti. Zato treba odmah sase}i i eventualne liderske ambicije pojedinih strana~kih ~elnika nad celom opozicijom. Strana~ki predvodnici koji najvi{e marginalaca okupqaju ra~unaju da }e tako ste}i ubedqivi primat nad onima iza kojih stoji samo wihova partija. Ne treba da zaborave da se politi~ka mo} nekog politi~ara meri po tome koliko poslani~kih mandata iza wegovog autoriteta stoji, a ne koliko ga sledi registrovanih cirkuskih vagona koji glume da su politi~ke partije. Da bi saradwa me|u ozbiqnim opozicionim partijama bila zaista plodonosna i svrsihodna, mora biti maksimalno korektna i li{ena bilo kakvog
390
politikantskog balasta. Dosada{wa iskustva nas, srpskih radikala, nisu dobra jer se na{i koalicioni partneri nisu dugo dràli preuzetih obaveza. Zbog toga im jasno stavqamo do znawa da ubudu}e ne}emo tolerisati nikakvo odstupawe od eventualnih sporazuma koje narednih meseci postignemo. Kad je na{u stranku reìm 1990. godine stavio van zakona, mnoge druge opozicione partije su likovale o~ekuju}i neku korist od administrativnog neutralisawa potencijalno sna`nog takmaca. Narednih godina smo bili u èstokom sukobu sa ostatkom opozicije zbog dijametralno suprotstavqenih stavova po nacionalnom pitawu. Tako smo bili po{te|eni od uplitawa u vrzino kolo i pravi galimatijas qubavi i mr`we, koji su se u obliku lavina razmewivali u me|usobnim odnosima opozicionih partija. Dodu{e, nije to koristilo samo socijalistima, nego i nama srpskim radikalima koji smo, za razliku od te zava|ene i dezorijentisane druìne, uvek pokazivali da znamo {ta ho}emo i da smo stabilne unutra{we kohezije i programske orijentacije. Sa drugim opozicionim strankama saradwu smo otpo~eli krajem 1993. godine i uvek smo prema partnerima bili krajwe korektni, iskreni i dobronamerni. Ali, naàlost, partneri nam uglavnom nisu na isti na~in uzvr}ali. U predizbornoj kampawi 1993. slopili smo sporazum o me|usobnom nenapadawu i zajedni~koj kontroli izbornog procesa, koji je uglavnom po{tovan. Nakon izbora dogovorili smo se o zajedni~kom nastupu prema socijalistima i danima spre~avali da se socijalisti~ki kandidat izabere za predsednika Narodne skup{tine. A onda su trojica poslanika Nove demokratije i Slobodan Radulovi} iz Demokratske stranke prekr{ili dogovor i na tajnom glasawu se opredelili za socijalisti~kog kandidata. I tom prilikom se videlo kako je opasno sa sobom {lepati male prevrtqive stranke. Jedinstven opozicioni blok prema socijalistima Dra{kovi} i \in|i} su poku{ali iskoristiti za ja~awe sopstvenih pozicija u politi~koj trgovini sa Slobodanom Milo{evi}em. \in|i} je tu bio u izvesnoj prednosti, jer je prvi po~eo sa zakulisnim dogovarawima, pa je u predizbornoj kampawi upadqivo proteìran od reìmskih medija i uz pomo} dràvnih organa obezbedio svojoj partiji povoqno mesto na glasa~kim listi}ima. Me|utim, euforija izbornog uspeha mu je mnogo pove}ala apetite pa se ~ak i javno nametao kao mandatar za sastav nove vlade u koaliciji sa socijalistima. Ra~un mu je, samo iz zavisti, pokvario Vuk Dra{kovi} gurnuv{i Novu demokratiju u koalicioni zagrqaj po mnogo niòj ceni od \in|i}eve. Daqe, opozicione stranke su se precizno dogovorile o zajedni~kom nastupu po pitawu raspodele skup{tinskih funkcija i izbora republi~kih poslanika u Ve}e republika Savezne skup{tine. Socijalisti~ka partija je bila prisiqena da prihvati sve uslove udruène opozicije, ali je dogovor izigrala prilikom glasawa i onemogu}ila izbor trojice poslanika Srpske radikalne stranke i jednog Demokratske stranke Srbije. Srpski pokret obnove i Demokratska stranka su morali reagovati povla~ewem sopstvenih kandidata i odricawem od funkcija dok se dogovor ne ispo{tuje u celini. Me|utim, pre}utno su prihvatili socijalisti~ku ujdurmu, ostavqaju}i nas da sumwamo da su se tako prethodno tajno dogovorili sa Milo{evi}em.
391
Posle takvog fijaska cele 1994. godine od zajedni~kih opozicionih akcija nije bilo ni{ta. Srpski pokret obnove i Demokratska stranka su se ~ak u nekoliko navrata solidarisali sa reìmom, pa ~ak i glasali za izbacivawe radikala Dra{ka Markovi}a iz skup{tinske sale, te za neprimewivawe Izbornog zakona u slu~aju otimapawa poslani~kih mandata Srpske radikalne stranke. Kad je Vojislav [e{eq, krajem 1994. godine, protivzakonito uhap{en i osu|en \in|i} i Ko{tunica nisu uspevali da sakriju li~no zadovoqstvo i nadu da }e iz toga wihove stranke politi~ki profitirati. Po~etkom 1995. godine sklopili smo s dve demokratske stranke sporazum o tehni~koj koaliciji na lokalnim izborima, koji je tako dobro funkcionisao da smo u nekoliko navrata katastrofalno potukli socijaliste na dopunskim izborima i naterali ih da bezglavno odustanu od ve} pripremqenog novog izbornog zakona. A onda su, protivno odredbama sporazuma, Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije po~ele sklapati parcijalne koalicione saveze sa drugim parlametnarnim i vanparlamentarnim strankama, protivno odredbama na{eg sporazuma. Tokom cele 1995. godine Vuk Dra{kovi} je vodio tajne pregovore sa Slobodanom Milo{evi}em o koaliciji Socijalisti~ke partije Srbije i Srpskog pokreta obnove. Najvi{e su se cewkali oko broja i raspodele ministarskih foteqa. Paralelno s tim, Dra{kovi} je drvqe i kamewe bacao na svaku antireìmsku opozicionu inicijativu. âk je preko dràvne televizije pozivao narod da ne dolazi na mitinge srpskih radikala. A kad je shvatio da ga je Slobodan Milo{evi} izigrao i da od obe}anih ministarskih portfeqa ne}e biti ni{ta, postao je toliko ekstreman da nas je na okruglom stolu Na{e borbe napao {to odbijamo da se tu~emo s policijom. Pune dve godine srpski radikali nisu ulazili ni u kakve sukobe s drugim opozicionim strankama. âk smo i dobronamerno mirili Dra{kovi}a, \in|i}a i Ko{tunicu u fazama preteranog izraàvawa wihove me|usobne mr`we. Kad je neko od wih direktno vre|ao ~elnike na{e stranke jednostavno smo }utali. Ni na jednu uvredu nismo uzvra}ali nego smo uvek insistirali samo na ~iwenicama, politi~kim na~elima i moralnim principima. Kad u me|usobnim kontaktima liderima drugih stranaka skrenemo pa`wu na sve ovo, oni naj~e{}e odgovaraju: A kako je bilo kad ste vi sara|ivali s Milo{evi}em? Da, mi smo zaista sara|ivali sa Milo{evi}em u vreme dok je on vodio patriotsku politiku, ali tada nismo ulazili ni u kakve dogovore sa drugim opozicionim strankama i sve smo radili javno. Danas druge opozicione stranke tajno se dogovaraju s Milo{evi}em, a od nas traè samo da pristanemo na jedinstvenu listu. Ni{ta im drugo nije va`no. Jedinstvena lista je mogu}a samo tamo gde postoji najvi{i stepen me|usobnog poverewa, a ne u situaciji u kojoj se vreba samo ko }e koga efikasnije prevariti i namagar~iti. O svemu tome izve{tavamo javnost jer iskreno èlimo {to boqu i {to ~vr{}u saradwu i zajedni~ki nastup opozicionih partija. Ali, ne}emo ni po koju cenu dozvoliti da Srpska radikalna stranka bude moneta za potkusuri392
vawe neke druge opozicione stranke u budu}im pregovorima i politi~koj trgovini sa Slobodanom Milo{evi}em. Spremni smo da razgovaramo o svemu, ali da dogovoreno preciziramo i stavimo na papir, da narod obavestimo, a mi se ~vrsto obaveèmo da ne}emo prekr{iti nijednu odredbu sporazuma. Sa svoje strane imamo i konkretan predlog koji ovom prilikom izlaèmo sudu javnosti. Ako èlimo da zasluìmo narodno poverewe, moramo pokazati koliko smo iskreni, ~asni, po{teni, objektivni i konstruktivni. [upqe parole i emotivni izlivi nigde nas ne}e dovesti. Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke
LXXX SRPSKI RADIKALI NARODU REPUBLIKE SRPSKE

Beograd, februar 1996. godine Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, @ivimo u presudnom istorijskom vremenu u kome se ~esto mimo na{e voqe i u~e{}a odlu~uje o nacionalnom i dràvnom opstanku srpskog naroda, pre svega zapadnih Srba koji su najvi{e iskusili tragi~ni genocid kome nas podvrgavaju na{i tradicionalni neprijateqi. Srpski narod u celini je doìveo katastrofalni poraz i to nakon trijumfa na bojnom poqu, kada smo ve} bili uvereni da smo nadohvat realizacije na{ih narodnih nadawa i istorijskih te`wi. Opet smo, po ko zna koji put, stradali zbog izdaje onih kojima smo do ju~e verovali i u koje smo se neretko zakliwali. Ali, mi ne smemo posustati, klonuti duhom, a srpski radikali su poznati i po tome {to se nikada ne predaju. Predstoji nam period preispitivawa i konsolidacije snaga, preformulacije ciqeva i metoda ostvarewa na{ih nacionalnih ideala. Treba gledati istini u o~i, racionalno razmotriti sve elemente sada{we situacije i konsolidacijom svih narodnih snaga istrajno se boriti za povra}aj onoga {to nam je nedavno voqom velikih sila i srpskih idajnika oteto. Ostali smo bez jedne tre}ine Republike Srpske, a i ono {to je formalno i daqe na{e do{lo je pod okupaciju NATO-a, koji je otvoreno u{ao u ovaj gra|anski rat na strani na{ih neprijateqa i èli nas dovesti do potpune kapitulacije. Velike sile taj svoj ciq poku{avaju realizovati na relativno bezbolan na~in, nastoje}i izbe}i ve}e oruàne okr{aje. Wihova politika }e kroz daqa antisrpska nastojawa biti vi{e ili mawe ve{ta kombinacija diplomatskih pritisaka i oruànih pretwi. Tome se na adekvatan
393
na~in moramo suprotstaviti udruùju}i hrabrost i mudrost, odlu~nost i nepokolebqivost, ponos i po`rtvovawe. Gledaju}i otvoreno istini u o~i, mi, srpski radikali, na{li smo se pred dilemom kako se suo~iti s novom okupacionom upravom koju u Republici Srpskoj provode najmo}nije sile ovoga sveta. Ako se direktno sukobimo {anse su nam veoma male. Na{i neprijateqi to jedva ~ekaju i preostao bi nam samo novi masovni egzodus pod tepisima avionskih bombi. Kako i NATO ima mnogo razloga da glumi nepristrasnost, humanost i odanost demokratskim idealima, najboqe je da prihvatimo tu igru ne odustaju}i od svojih krajwih ciqeva. Zbog toga }emo u~estvovati na predstoje}im izborima u Republici Srpskoj, na svim nivoima i sa punim listama kandidata. Naravno, svesni smo da su {anse za puni uspeh patriotskih snaga sada minimalne. U vreme dok su mogu}nosti za ostvarivawe ciqeva vekovne borbe srpskog naroda bile sasvim ostvarqive, upozoravali smo sva civilna i vojna rukovodstva srpskih zemaqa da je nu`no voditi promi{qenu i usagla{enu politiku u pravcu realizacije srpskih nacionalnih interesa. Bez trulih nagodbi, bez straha, bez sluganstva i podani{tva bilo kome, pa makar se radilo i o velikim silama. Ostaje nam ~isto qudska satisfakcija da smo blagovremeno nagove{tavali sve pogubne posledice politike koju smo ve} u startu prepoznavali kao proma{enu. Znali smo kako treba, ali nismo u rukama imali poluge kojima se moè delovati. Oni koji su raspolagali instrumentima vlasti nisu nas slu{ali, ignorisali su na{a upozorewa i doveli nas na rub propasti. Ali, i daqe smo optimisti. Ube|eni smo da jo{ nije sve izgubqeno i da se mnogo toga moè povratiti. Srpski radikali nemaju nijednog qudskog, istorijskog, pravnog ili politi~kog razloga da odustanu od strate{kih ciqeva koji su formulisani jo{ prilikom formirawa Srpske radikalne stranke pre nekoliko godina. Samo su se istorijske okolnosti promenile pa }emo im prilagoditi metode borbe. Nezadovoqni smo sada{wom vla{}u Srpske demokratske stranke koja je propustila mnoge pogodne prilike da srpski narod i dràvu dovede u mnogo povoqniju me|unarodno-politi~ku poziciju, kao i da konsoliduje institucije vlasti i afirmi{e demokratska ustavna na~ela. Ali, svesni smo da zapadnim Srbima mnogo ve}a opasnost preti od rovarewa socijalista Slobodana Milo{evi}a i komunista Mire Markovi} koji se sluè najprqavijim i najpodmuklijim sredstvima u svojim izdajni~kim nastojawima. Ono {to se pokazalo da nije dobro ne sme biti zameweno najlo{ijim. Postoje}em mi nudimo boqe, a politi~ku ponudu potkrepqujemo hrabro{}u koju smo na svim mestima pokazivali, pame}u koju nam svi priznaju, moralno{}u koju nam niko nikada ubedqivo nije dovodio u pitawe, po{tewem koje je ve} postalo poslovi~no u svim srpskim zemqama, odlu~no{}u na kojoj nam odavno mnogi zavide. Srpska radikalna stranka se ve} odavno afirmisala kao politi~ka partija hrabrih, pametnih, moralnih, po{tenih i odlu~nih qudi. Vreme je da ta stranka postane vladaju}a u Republici Srpskoj, da preuzme odgovornost za
394
sudbinu naroda i dràve, da pokaè sve {to zna i ume, pa tako opravda srpska nadawa. I pod fakti~kom okupacijom na izbore izlazimo da svojom politi~kom snagom posvedo~imo da su iluzorne sve zamisli da }e Srbi ìveti u zajedni~koj dràvi sa Hrvatima i muslimanima. Pokaza}emo da je nemogu}e ugasiti srpsku nacionalnu svest, ponos, ~ast i dostojanstvo. Uveri}emo celi svet da `rtve najboqih sinova srpstva u ovom ratu ne mogu biti uzaludne. Potvrdi}emo da smo u stawu i diplomatske bitke uspe{no voditi. Dokaza}emo da se mogu povratiti iskonske srpske teritorije koje je izdajnik Slobodan Milo{evi} isporu~io du{manima srpskog naroda. Potvrdi}emo ve} ukoreweno saznawe da samo srpski radikali zemqu mogu izvesti iz ekonomske krize, obezbediti privredni prosperitet, socijalnu pravdu, vladavinu zakona i nesmetano funkcionisawe demokratskih institucija. Pobedi}emo jer odavno ve} nemamo {ta vi{e da izgubimo. Mi moèmo, mi znamo kako }emo i dovoqno smo uporni da to i postignemo. Ra~unamo na pomo} svih istinskih srpskih patriota, na podr{ku vaskolikog srpstva. Zbog svega toga obra}amo se na{im ~lanovima, simpatizerima Srpske radikalne stranke, svima onima koji misle isto kao i mi, a celokupnom srpskom narodu u Republici Srpskoj objavqujemo ovaj predizborni manifest kojim preciziramo na{u procenu uzroka poraza i defini{emo ciqeve radikalske politike usmerene u pravcu prevladavawa posledica upravo doìvqene tragedije i realizacije istorijskih interesa srpskog naroda. Kako i za{to je srpski narod doìveo tragediju? 1. U vreme sloma poluvekovne komunisti~ke diktature Slobodan Milo{evi} se srpskom narodu nametnuo kao nacionalni vo|a i stavio se na ~elo borbe za ujediwewe svih srpskih zemaqa, za odbranu srpskih nacionalnih interesa. Naoruào je zapadne Srbe i poveo ih na ustanak protiv hrvatske usta{ke i muslimanske fundamentalisti~ke vlasti, a kad su ga oni poslu{ali i u oruànoj borbi postigli grandiozne rezultate, upla{io se i ostavio ih na cedilu. U prvim fazama rata neprijateq je brzo shvatio i iskusio snagu srpskog borca, ubojitost wegovog oru`ja oslowenog na hrabro srce i nepokolebqiv moral. Zbog toga je ubrzo pre{ao na druge metode obra~una, koje je jo{ 1992. godine formulisao usta{ki doglavnik Stipe Mesi} re~enicom: Srbe na Srbe, umesto Srbe na vrbe! Pod neprekidnim pretwama velikih sila, optere}en i unutra{wim psihi~kim frustracijama, strahu je podlegao prvo onaj koji to nikako nije smeo Slobodan Milo{evi}, predsednik Republike Srbije. Od op{teprihva}enog srpskog vo`da pretvorio se u toku 1993. godine u najve}eg izdajnika u istoriji srpskog naroda. Prvi i jedini put Slobodan Milo{evi} je u srpsku zemqu zapadno od Drine do{ao uo~i \ur|evdana 1993. godine nare|uju}i i ube|uju}i da Narodna skup{tina Republike Srpske prihvati potpunu, sramotnu kapitalaciju kroz prihvatawe famoznog Vens-Ovenovog plana ~ija su re{ewa bila neuporedivo lo{ija ~ak i od dejtonskih. Tada ga, sre}om, mi srpski patrioti nismo poslu{ali i èstoko smo mu se suprotstavili, uveriv{i se da mu zapad395
ni Srbi ne}e tako lako postati puka moneta za potkusurivawe i instrument politikantskog manipulisawa ~iji je jedini motiv li~no odràwe na vlasti u Srbiji, Slobodan Milo{evi} se potpuno priklonio srpskim neprijateqima i procenio da su mu interesi zapadnih Srba najobi~niji balast. Nekoliko narednih meseci sistematski se spremao da ih satre, okomiv{i se prvo na mawu od dve novostvorene zapadne srpske dràve Republiku Srpsku Krajinu. Smislio je da je prethodno iznutra razori klasi~nim subverzivnim metodama. Kontroli{u}i tajne civilne i vojne policijske slu`be, imao je mogu}nosti da na vlast u Republiku Srpsku Krajinu dovede prevejene komunisti~ke {pekulante i kriminalce poput Borislava Mikeli}a, Gorana Hayi}a i drugih. Onemogu}io je normalno funkcionisawe svih va`nih dràvnih organa, a preko monopolizovanih sredstava javnog informisawa manipulisao je narodom i wegovo opravdano nezadovoqstvo kanalisao u pogre{nom pravcu. Savez komunista pokret za Jugoslaviju, na ~elu sa Mirom Markovi}, ina~e suprugom Slobodana Milo{evi}a, {aqe svoje proverene oficire na komandna mesta u Srpsku vojsku Krajine, predvo|ene generalom Miletom Mrk{i}em. Sistematskom i sinhronizovanom izdajom se obezbe|uje da Republika Srpska Krajina pada deo po deo, kao kula od karata. Bez ozbiqnih borbi, bez otpora, uz nezapam}eno poniàvawe srpske vojske i stradawa srpskih civila. Na izgubqenim teritorijama zapadne Slavonije, Banije, Korduna, Like i srpske Dalmacije vi{e nema Srba. Dok su hrvatski zlo~inci kao ~ista~i ulica {mrkovima sa asfalta prali neosve}enu krv srpskih èna, dece i staraca, beogradski mediji su obave{tavali gledaoce o sve~anoj proslavi 1. maja, ozlogla{enog komunisti~kog internacionalnog praznika. Potpisanim re{ewima iz Dejtona i Pariza ozakowuje se pogibija i izgon Srba i iz Barawe, isto~ne Slavonije i zapadnog Srema. Tako je crveni dediwski diktator, bez nu|ewa ikakve alternative, obezbedio da se Srbi iskorene sa prostora na kojima su se vekovima mnoìli i Bogu molili, ra|ali i umirali, stvarali svoju kulturu i opstajali pred navalom osvaja~kih hordi sa svih strana. Taj katastrofalni poraz Slobodan Milo{evi} je predstavio kao veliki uspeh svoje mirovne politike. Stotine hiqada qudi je u dugim i o~ajnim izbegli~kim kolonama spas potraìlo u Srbiji, a nai{li su na zlikova~ki nadmen odnos oficijelnih vlasti i ponièwa na svakom koraku. I wih, junake koji su se pet godina divovski borili za otaybinu i slobodu, reìmski mediji u Beogradu su progla{avali kukavicama i dezerterima, poku{avaju}i im pripisati krivicu za izdaju koju je zapravo Slobodan Milo{evi} po~inio. 2. Posle pada Republike Srpske Krajine na red je do{la Republika Srpska. Komunisti~ki oficiri, uba~eni u Vojsku Republike Srpske, na platnom spisku General{taba Vojske Jugoslavije, po nalogu Slobodana Milo{evi}a dezorganizovali su odbranu, povla~ili snage i prakti~no bez borbe predali ogromnu teritoriju koja je stotinama godina bila ~isto srpska ili sa apsolutnom srpskom etni~kom ve}inom. Izuzev pokojeg nesre}nika, na ~ija se
396
ple}a svaqivao sav bes muslimanskih i hrvatskih hordi, Srba vi{e nema u Grahovu, Glamo~u, Drvaru, Petrovcu, Krupi, Kupresu, Kqu~u, Sanskom Mostu i mnogim drugim mestima. Mrkowi} Grad i [ipovo su do temeqa spaqeni i verovatno }e biti formalno predani Srbima, jer su na{i neprijateqi uvereni da se Srbi ne}e vratiti na gola zgari{ta ako to podrazumeva i wihov daqi ìvot u tesnom okruèwu muslimana i Hrvata sa tri strane. Duge izbegli~ke, kolone ve} izlaze iz juna~kog Srpskog Sarajeva koje nikakva sila nije mogla slomiti, ali ga je skr{ila pijana euforija dejtonskog bekrije Slobodana Milo{evi}a. Umesto da rade ono {to im ~ast i zanat nalaù, umesto da u~vr{}uju i organizuju odbranu, neki oficiri su vojnicima punili glave parolama o veli~ini mirovne politike Slobodana Milo{evi}a, nepobedivosti NATO-a, snazi hrvatsko-muslimanske armade, kriminalu civilne vlasti u Republici Srpskoj. Po nare|ewima pretwama na{i junaci, koji su tri godine ~vrsto odolevali svim isku{ewima, morali su bez borbe napustiti i one strate{ke poloàje koji su se uspe{no mogli braniti sa nekoliko stotina qudi. Srpskim civilima je nare|eno da ogwi{ta napuste samo sa zave`qajem, da ostave svu imovinu, sticanu decenija i vekovima. Hrvatsko-muslimanske jedinice snabdele su se u srpskim gradovima i selima tonama municije, goriva, oru|ima i oru`jem, uniformama, obu}om, hranom. Na golemim skladi{tima zatekli su sve ono {to je mesecima nedostajalo srpskoj vojsci na prvim linijama. Da li se to slu~ajno desilo? Ne! Sproveden je zavr{ni ~in izdaje, mnogo ve}e i dalekose`nije od one koja se pripisuje Vuku Brankovi}u. Uz to, jednom broju oficira, aktivista Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju, kroz godine rata bilo je zna~ajnije da nogama gaze i pquju dvoglavnog belog orla ra{irenih krila, grb Nemawi}a, vekovna srpska nacionalna obele`ja i simbole, nego da se profesionalno angaùju u odbrani svoga naroda. [ta je ~inila civilna vlast u Republici Srpskoj, {ta je uradila Srpska demokratska stranka kao vladaju}a stranka, da se ne desi ono {to se desilo? Suvi{e malo, ili, boqe re~eno, na~inili su premnogo, ali pogre{nih koraka. Srpska radikalna stranka je u brojnim javnim nastupima, ali i u neposrednim zvani~nim kontaktima svojih ~elnika sa politi~kim i dràvnim vrhom Republike Srpske insistirala na onim potezima kojima bi se sigurno mogla spre~iti ili bitno umawiti tragedija koja se de{ava. Svoje primedbe i kritike rukovodstvu Srpske demokratske stranke ne iznosimo da bismo se eventualno prikqu~ili horu srpskih izdajnika koji po principu dr` te lopova! svoju krivicu poku{avaju na drugog prevaliti. @elimo da se ono {to je objektivno lo{e {to pre ispravi ili poboq{a. Za nas ne dolazi u obzir nikakva saradwa sa socijalistima, komunistima ili sli~nim podla~kim agenturama. Svesni smo da je jedino mogu}e sklapawe patriotske koalicije sa Srpskom demokratskom strankom, ali otvoreno izraàvamo èqu da u toj ko397
aliciji ubudu}e delujemo kao sna`niji partner. Zadràvamo i pravo da uvek javno kaèmo {ta mislimo da nije dobro, a gre{ke vlasti su bile brojne i samo glavne ovde navodimo: a) Svesni potrebe za srpskim jedinstvom insistirali smo da se Republika Srpska veè iskqu~ivo za patriotske snage i patriotsko usmerewe u drugim srpskim zemqama. Umesto toga, dràvno-politi~ko rukovodstvo Republike Srpske ostalo je zavisno od politi~kog vrha Srbije, pa i onda kada je Slobodan Milo{evi} na~inio zaokret od deklarisanog patriotizma do potpuno izdajni~kog pona{awa. Rezultat toga jeste predaja svih ovla{}ewa u pregovara~kom procesu u ruke Slobodana Milo{evi}a. Zbog toga su na dejtonsko-pariskim manipulacijama potpuno potisnuti srpski interesi sa mogu}no{}u da se predaja u slede}ih godinu dana potpuno uobli~i. Izgubqeno je desetak srpskih op{tina u zapadnim delovima bawalu~ke krajine, izgubqeno je Srpsko Sarajevo, spre~ena je normalna kopnena veza izme|u zapadnog i isto~nog dela Republike Srpske. Srpski izdajnici su obezbedili da dana{wi hrvatski klerofa{isti u~ine ono o ~emu su Ante Star~evi} i Ante Paveli} samo sawali: vojno i dràvno, uz me|unarodne garancije, do{li su na Dunav, Drinu i u Boku Kotorsku. Velike srpske teritorije ne samo da su u neprijateqskim rukama nego su prvi put u istoriji ostale i bez Srba. b) Srpska radikalna stranka je od 1992. godine neprestano nastojala na potpunom ujediwewu Republike Srpske Krajine i Republike Srpske. Taj stav o~itovali smo i na{im mese~nikom Zapadna Srbija, koji je zajedni~ko glasilo srpskih radikala zapadno od Drine i Dunava. Tako je mogla biti stvorena dràva koja bi po veli~ini i snazi bila nezaobilazan faktor u kreirawu politike na Balkanu i ju`noj Evropi. Da je stvorena, ona bi imala snaàn pozitivan uticaj na rast patriotskog raspoloèwa u Saveznoj Republici Jugoslaviji i Srbiji. Wenim stvarawem bila bi iskazana i nepokolebqivost srpskog naroda u vojevawu za slobodu ali i politi~ko-istorijska zrelost srpskog naroda u borbi za samoopredeqewe. Da je stvorena mi bismo danas ìveli u vojno, politi~ki i privredno mnogo mo}nijoj dràvi. Umesto stvarnog ujediwewa, dràvno-politi~ka rukovodstva Republike Srpske i Republike Srpske Krajine samo su pri~ala o mogu}em ujediwewu. I pored svih pretwi od Va{ingtona i Bona do Beograda, o~igledno je propu{tena {ansa, koja se eventualno moè ponoviti u nekom budu}em vremenu samo uz nove ogromne `rtve. v) Dràvno-politi~ko vo|stvo Republike Srpske je u kreirawu dràve mnogo toga preuzelo iz prethodnog sistema. Nisu stvorene moderne dràvne i politi~ke institucije, te nije ostvaren onaj stepen demokratije kojim bi se obezbedila visoka motivacija i moralna sveìna srpskog naroda i srpske vojske. Srpska radikalna stranka je ~esto upozoravala da se iz vojnih vrhova spre~ava stvarawe srpske vojske. Me|utim, i tu je Vrhovna komanda ostala neefikasna i nema.
398
Srpski radikali su upozoravali da je u policiji suvi{e kriminalnih radwi, a nedovoqno aktivnosti na spre~avawu kriminala. Srpska radikalna stranka je insistirala na afirmaciji demokratske i pluralisti~ke politike bez obzira na ratne prilike. Srpski radikali su cenili da je nu`no izvr{iti proveru legitimiteta vlasti kroz vanredne i redovne izbore bez obzira na ratne uslove i neprilike {to ih donosi rat. Umesto svega toga, poslanici Narodne skup{tine Republike Srpske su sami, bez izbora, produàvali mandat, kriminal u vlasti i oko vlasti narastao je do opasnih razmera, a nastavqena je negativna selekcija kadrova kroz izbor i imenovawa poslu{nih, ali zato nesposobnih qudi, i na ona mesta od kojih zavise va`ne privredne i dràvne delatnosti. g) Dràvno-politi~ko rukovodstvo Republike Srpske nije otvaralo proces privatizacije brzinom, odlu~no{}u i obimom koji bi pospe{io produktivnost i podigao materijalni i ìvotni standard naroda u celini. Privatizacija je zaista izvr{ena, ali nad neznatnim obimom mawih preduze}a. Osnovna masa kapitala je kroz lo{e zakonsko re{ewe podràvqena i tako dovedena pod kontrolu aktuelne vlasti. d) Srpska demokratska stranka i vlast koju je ona formirala pre~esto su se pona{ali monopolski, iskqu~ivo, pa i netolerantno. U proteklom ratnom periodu oni koji nisu u ~lanstvu SDS-a i u vlasti uglavnom nisu imali priliku da javno iskaù svoje vi|ewe ratnih ili politi~kih doga|aja i nisu mogli uticati na kreirawe pravnog poretka Republike Srpske. Taj stil politi~kog procesa, sve vi{e je podse}ao na one iz Brozove Jugoslavije koji su se pozivali na dobro naroda, a i te kako vodili ra~una o svom materijalnom i dru{tvenom poloàju. Serije gre{aka koje je dràvno-politi~ko rukovodstvo Republike Srpske ~inilo u vo|ewu unutra{we politike sabrale su se u rezultat koji zra~i nezadovoqstvom, materijalnim siroma{tvom, politi~kim lutawem i moralnom posrnulo{}u, koju tako simbolizuje ~iwenica da je jedan od najve}ih kriminalaca, Mom~ilo Mandi}, poznat i po kra|i dve hiqade automobila golfa iz Vogo{}e, jo{ uvek {ef predstavni{tva Republike Srpske u Beogradu. [ta Srpska radikalna stranka èli da ostvari? 1. Srpska radikalna stranka nikada ne}e odustati od svog glavnog ciqa: Ujediwewa glavnine rasejanog i rascepqenog srpskog naroda i objediwavawa ve}ine srpskih prostora u jedinstvenu srpsku dràvu. U ovom periodu, kada su me|unarodni pritisci i veleizdaja u~inili svoje, taj ciq nije mogu}e brzo ostvariti. Izdajni~ka politika je razbila srpski narod i me|usobno ga suprotstavila. Zbog toga bi daqe vojne aktivnosti srpske vojske u Republici Srpskoj proizvodile samo nove gubitke i tragedije, a ne bi se mogao posti}i èqeni rezultat. U sasvim ograni~enim, sloènim i kontrolisanim politi~kim uslovima Srpska radikalna stranka }e da se bori za {to ve}i stepen nezavisnosti Republike Srpske.
399
Najva`nije je osujetiti namere centralne i centralisti~ke vlasti Bosne i Hercegovine i wenih instruktora i pomaga~a da ta vlast preuzme glavne dràvne funkcije koje su do sada obavqali organi dràve Republike Srpske. Kada pobede na izborima i dobiju poverewe ve}ine srpskog naroda u Republici Srpskoj predstavnici Srpske radikalne stranke uloì}e maksimalne politi~ke i diplomatske napore da novostvorena unija Bosna i Hercegovina postoji samo formalno i da nema odlu~uju}i uticaj na zbivawa u entitetu Republike Srpske. Prisustvo me|unarodnih snaga, me|unarodne arbitraè, u teritorijalnim, politi~kim, ekonomskim i drugim stvarima, kao i prisustvo tzv. me|unarodnih humanitarnih organizacija prihvatamo samo iz nu`de. Veliki stepen osiroma{ewa, iscrpqenosti i nedostatka bilo kakve podr{ke prisiqava nas da pre|emo na politi~ke i diplomatske oblike borbe. Ali, kada srpski radikali i drugi srpski patrioti obore izdajni~ki reìm u Srbiji, kada se promeni stav velikih sila, pre svega Rusije i tradicionalnih prijateqa srpskog naroda. Srpska radikalna stranka }e biti spremna i na druge oblike delovawa. Srpska radikalna stranka nikada se ne moè pomiriti sa ~iwenicom da u Kninu, Benkovcu, Gra~acu, Zrmawi, Plitvicama, Petriwi, Vukovaru, Drvaru, Grahovu, Petrovcu, Sarajevu, Popovom poqu, Stocu, Mostaru vi{e nema Srba i da ne}e biti srpski. 2. Srpska radikalna stranka smatra da }e uspostavqawe demokratskog pravnog poretka obezbediti legitimnost vlasti i legalnost wenih odluka, ravnopravnost gra|ana bez obzira na wihovu veru, rasu i nacionalnu pripadnost, pod uslovom da priznaju i uvaàvaju ustavni poredak i zakone zemqe i ne osporavaju dràvni suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srpske. 3. Srpska radikalna stranka se opredequje i bori}e se za razvijawe parlamentarne demokratije u kojoj }e narod, preko svojih, na osnovu proporcionalnog izbornog principa, slobodno i tajno izabranih predstavnika, suvereno odlu~ivati o obliku vladavine i dràvnog ure|ewa. Dràvno ure|ewe }e se nu`no temeqiti na vi{epartijskom principu i {to potpunijoj afirmaciji gra|anskih sloboda i prava. 4. Bez nezavisnog sudstva nije mogu}e uspostaviti demokratski ure|en pravni poredak. U tom smislu, Srpska radikalna stranka Republike Srpske }e se zalagati da se obezbedi potpuna ravnopravnost gra|ana pred zakonom, wihova puna pravna sigurnost i za{tita integriteta i imovine. To }e biti mogu}e tek kada se odstrani svaki politi~ki, strana~ki i ideolo{ki uticaj na sudstvo. 5. Srpska radikalna stranka je za formirawe vojske i policije kao strogo profesionalnih slu`bi, {to onemogu}ava wihovu zavisnost od bilo koje politi~ke stranke i ujedno spre~ava da aktivni oficiri, podoficiri i policajci budu strana~ki angaòvani.
400
6. Srpska radikalna stranka }e se zalagati za slobodu {tampe i drugih sredstava informisawa. To je osnovni i nezamewiv izraz doslednog po{tovawa osnovnih gra|anskih sloboda i prava ~oveka. To je i osnova za stvarawe sistema javnog informisawa koje moè biti utemeqeno i na privatnom i na javnom vlasni{tvu. 7.Srpska radikalna stranka je za reafirmisawe tradicionalne uloge Srpske pravoslavne crkve u srpskom narodu. Srpska radikalna stranka }e se boriti za vra}awe Crkvi sve oduzete imovine i weno ja~awe, kao op{te srpske duhovne institucije koja je iznad svake politike i koja se ne me{a u politi~ke i strana~ke poslove. Srpska radikalna stranka je za obnovu svetosavskog pravoslavqa kao duhovnog temeqa srpskog naroda. U Republici Srpskoj ispovedawe vere za sve konfesije mora biti slobodno. 8. Uspostavqawe vaspitno-obrazovnog sistema u skladu sa svetskim dostignu}ima i nastojawima srpskog nacionalnog preporoda, razvoj slobodne nau~ne i kulturne delatnosti, obnova visoko{kolskih ustanova, arhiva, muzeja, galerija i biblioteka u Republici Srpskoj. U me|uvremenu, studenti iz Republike Srpske treba da studiraju u srpskim kulturnim i univerzitetskim centrima u Bawa Luci, Beogradu, Novom Sadu, Podgorici i Pri{tini. Obrazovawe, nauka i kultura bi se finansirali iz dràvnog buyeta. Osnovno i sredwe obrazovawe bilo bi besplatno, a {kolovawe na dràvnim univerzitetima, podlo`no strogim kriterijumima, finansiralo bi se iz dràvnih sredstava ili nedràvnih izvora. Podsticalo bi se stvarawe privatne konkurencije dràvnom vaspitno-obrazovnom sistemu, nau~nim ustanovama i kulturnim institucijama. Zna~ajno je obnoviti rad srpskih kulturnih ustanova Prosveta, Srpski kulturni klub, Sokolsko dru{tvo, koje su se ne tako davno pokazale vrlo delotvornim. Isto tako, treba podràti stvarawe raznih fondacija, pa i privatnih iz kojih }e se u Srbiji i drugim zemqama u svetu besplatno {kolovati nadarena srpska deca. 9. Privredni sistem Republike Srpske predstavqa deo velikih tehni~kih, tehnolo{kih i trì{nih celina koje su se gradile i funkcionisale na biv{em jedinstvenom jugoslovenskom trì{tu. Danas, kada je ovaj sistem osaka}en i uni{ten ratom, mora se {to pre, ali i {to razumnije, ponovo pokrenuti. Srpska radikalna stranka je svesna da mnogi privredni objekti ni izbliza ne}e mo}i da rade kao pre, a neki }e se i potpuno ugasiti. Ta ~iwenica, kao i izmewena radno-socijalna struktura stanovni{tva zahtevaju radikalne promene. Pre svega punu privatizaciju svih sredstava za proizvodwu i privrednih grana osim energetike, rudarstva, èleznice i PTT saobra}aja. Izvr{i}e se privatizacija dru{tvenih preduze}a na na~in najpovoqniji za nacionalnu privredu i zaposlene u tim preduze}ima. Oko modela privatizacije koji bi sadrào sve va`ne elemente u detaqima mora se {to pre opredeliti vlast Republike Srpske, a u interesu ukupnog stanovni{tva.
401
Unutra{wa organizacija, privatnih, dràvnih i javnih preduze}a treba da bude stvar vlasnika, odnosno upravqawa. Organizacija posla i radnih mesta ne sluì socijalnom zbriwavawu. Privreda se podre|uje efikasnosti, a socijalno obezbe|ewe i beneficije spadaju u domen socijalne politike. Prvorazredna uloga privredne efikasnosti je uslov uspe{ne socijalne politike, koja se podmiruje iz ve}eg nacionalnog proizvoda. Modernizacija dràve i dru{tva podrazumeva i besplatne usluge za sve oblike zdravstvene za{tite kojom se ~uva zdravqe stanovni{tva. Ostali vidovi medicinskih intervencija i privatna lekarska praksa proizlazi}e iz trì{nih odnosa. 10. U oblasti poqoprivrede, Srpska radikalna stranka }e zahtevati obavezan otkup svih koli~ina strate{kih poqoprivrednih proizvoda: p{enice, kukuruza, suncokreta, {e}erne repe, soje, mesa i mleka po garantovanim i stimulativnim cenama, koje }e se propisivati u stabilnoj valuti i vezati za cene agrotehni~ke opreme, ve{ta~kog |ubriva i goriva. Traì}emo zabranu uvoza i nekih vrsta hrane, kako se doma}i proizvo|a~ ne bi izloìo nelojalnoj konkurenciji onih dràva koje bezgrani~no pomaù poqoprivrednu proizvodwu. 11. U ekonomskoj politici mere vlade moraju biti ograni~ene na monetarnu, fiskalnu i socijalnu sferu. Kada je re~ o regionalnom i socijalnom razvoju i, razvoju grana od dràvnog interesa, vlada bi mogla da interveni{e samo posredstvom instrumenata poreske politike i (izuzetno) direktnim investicijama, koje ograni~avaju ukupna dràvna sredstva za tu namenu. Jedino dràvne vlasti Republike Srpske mogu da budu nadle`ne za sprovo|ewe monetarne i fiskalne politike na nivou dràve. Lokalne poreze bi napla}ivale srpske vlasti i uz to traìle na~ina da se u praksi anuliraju krajwe negativne posledice finanjsijskih ograni~ewa nametnutih dejtonsko-pariskim sporazumom. Srpska radikalna stranka }e se boriti za {to ve}i stepen nezavisnosti u odnosu na Uniju Bosnu i Hercegovinu i za {to ve}i stepen integracije u ovoj oblasti sa Republikom Srbijom. [ta }e Srpska radikalna stranka u~initi odmah po preuzimawu vlasti? 1. Kada pobedimo na izborima u Republici Srpskoj, Srpska radikalna stranka }e ponuditi parlamentu nacionalnu platformu koja bi bila obavezuju}a za sve dràvne organe, javne i druge institucije i organizacije i sve stanovnike Republike Srpske. Na svesrpskom nivou je zaustavqen proces formulisawa nacionalnog programa i nacionalnih ciqeva srpskog naroda. Svesni smo da Republika Srpska mora intenzivno i svakodnevno sara|ivati sa drugim dràvama, pogotovo sa Saveznom Republikom Jugoslavijom. Me|utim, nacionalni i politi~ki opstanak Srba u Republici Srpskoj dovodi se u pitawe ukoliko se produbi i produì poslu{ni~ki i podani~ki odnos vlasti u Republici Srpskoj prema izdajni~koj vlasti u Republici Srbiji i Republici Crnoj Gori. Ume402
sto one vrste odnosa koji nas vode u potpuno ekonomsko-politi~ko sluganstvo i pod no` novostvorene muslimansko-hrvatske dràve insistira}emo na zaista bratskim odnosima sa na{om bra}om u Saveznoj Republici Jugoslaviji, na odnosima {to potpunije vezanosti, uz po{tovawe demokratskih i drugih interesa i ravnopravnosti svakog dela srpskog naroda na svim prostorima na kojima Srbi ìve. 2. Kada osvoji politi~ku vlast, Srpska radikalna stranka }e insistirati na zakonskom i argumentovanom preispitivawu jednog broja nosilaca javnih, vojnih i dràvnih funkcija. Izvesno je da postoje ìvi krivci za qudske `rtve i predaju teritorija bez borbe, za dràvnu zavisnost i politi~ko podani{tvo, za privredni haos i ogromno siroma{tvo naroda, za politi~ku dezorijentaciju i moralno bespu}e. Krivce, razume se, ne moèmo imenovati na bazi kafanskih razgovora i ka`wavati li~no nego kroz legalnu proceduru i argumentacijom koja je relevantna u najcivilizovanijim pravnim sistemima sveta. Ne sme se desiti da odgovorne javne, dràvne i vojne funkcije obavqaju qudi koji nisu odani srpskom nacionalnom interesu i Republici Srpskoj kao dràvi. Te funkcije se ne mogu obavqati na bazi puke deklaracije o lojalnosti i zahvaquju}i vezanosti za najodgovornije dràvne funkcionere, nego moraju biti evidentni i visoka sposobnost i profesionalizam u poslu. 3. Stotine hiqada Srba pod prinudom su napustili svoja vekovna ogwi{ta. Oni se sada nastawuju na jo{ uvek o~uvanim srpskim prostorima, ali prema wima se ~esto odnosi kao da su izbeglice iz neke Srbima ne ba{ prijateqske zemqe. U isto vreme, pojedinci su uzurpirali po nekoliko stanova i ku}a. Zbog toga treba u potpunosti uvesti red u raspolagawe stambenim fondom u Republici Srpskoj i izvr{iti takvu raspodelu kod koje }e svaka porodica imati obezbe|en krov nad glavom. 4. Porodice poginulih boraca, invalida i raweni borci, najve}e `rtve ovog rata, moraju imati prioritet u dràvnoj za{titi i svim davawima koje obezbe|uje Republika Srpska kao dràva u narednom periodu. Za sve wih se moraju obezbediti stambeni sme{taj i redovna mese~na primawa koja osiguravaju ìvot dostojan ~oveka i Srbina. 5. Jedan broj qudi je u protekli rat u{ao praznih yepova ili sa prose~nim imovnim stawem, a sada raspolaù materijalnim bogatstvom vrednim milione dolara. Wihova imovina je ste~ena na osnovu nezakonitih radwi ili izigravawem vaè}ih zakonskih propisa. Kada osvoji vlast, Srpska radikalna stranka }e utvrditi, na legalan na~in, formulaciju ratnog profiterstva i privesti sudu i zakonu sve kriminalce i {pekulante koji su se obogatili beskrupulozno koriste}i patwe, krv i znoj srpskog naroda kao pogonsko gorivo za wihovu profitnu ma{inu. 6. Materijalna iscrpqenost, privreda opsuto{ena ratom i nesklonost velikih sila da nam pruè zna~ajniju pomo} uslovi}e nedovoqne izvore za
403
podizawe ìvotnog standarda u Republici Srpskoj u jednom periodu. To se odnosi na veliki broj lica zaposlenih u javnom, dràvnom sektoru, u obrazovawu, zdravstvu, kulturi, informisawu i sli~no, na penzionere. Kada osvoji vlast, Srpska radikalna stranka }e insistirati da se sve plate u pomenutim oblastima razreù u 15 grupa, tako da razlika izme|u prvog i petnaestog razreda ne bude ve}a od 1:3. Isto tako, sve dok dràvni buyet ne bude bogatiji na bazi privrednog rasta razlika izme|u najvi{e i najniè penzije koja se daje iz buyeta Republike Srpske ne moè biti ve}a od 1:2. 7. Srpska radikalna stranka je nacionalna ali i demokratska gra|anska stranka. Kada osvoji vlast, Srpska radikalna stranka }e insistirati na po{tovawu svih me|unarodnih normi koje se odnose na slobode i prava pojedinca, na slobode i prava nacionalnih mawina po najvi{im svetskim standardima. Me|utim, Srpska radikalna stranka ne moè produìti i usvojiti politiku prethodne i sada{we Jugosalvije po kojoj se prava pripadnika drugih nacija ostvaruju na {tetu interesa srpskog naroda. 8. Srbi ne mogu zaboraviti zlo~in genocida koji je nad wima ~iwen i u ovom ratu. Srpska radikalna stranka }e sve u~initi da organizatori i izvr{ioci takvih zlo~ina budu primerno ka`weni. Nalazimo se pred izborom koji nije uobi~ajen, za koga je slaba narodna poslovica: Sja{i Murta da uzja{i Kurta. Ovo je ozbiqan problem. I od va{eg delovawa i od va{eg glasa zavisi budu}nost svih nas, budu}nost na{e dece, kao i budu}nost srpskog naroda u Republici Srpskoj i Srpstva u celini. Iskusili smo ìvot u bratstvu-jedinstvu sa na{om razbra}om. Tu formulu za ìvot mnogi nam opet nude i podme}u. Iskusili smo crvenu diktaturu, samoupravqawe, ni~ije gazdovawe dru{tveno vlasni{tvo, koje nam se ponovo nudi i koje nas zapquskuje. Prethodna Jugoslavije je u svoje temeqe imala ugra|eno krvoproli}e i ratna razarawa koja su nam se dogodila. Imali su apsolutnu vlast a u~inili su ono {to ste doìveli, {to ste gledali vlastitim o~ima. Traè va{ glas da probaju jo{ jednom! Kako god odlu~ite, odlu~ite sami! Sigurni smo da su nam se otvorile o~i! Sigurni smo da }e pobediti odanost svojoj zemqi i svome narodu, po{tewe, hrabrost, znawe, ume}e i profesionalizam! Srpski narod }e ìveti boqe, a sve srpske zemqe }e se ipak ujediniti u jednu dràvu. Izvr{ni odbor Srpske radikalne stranke Republiske Srpske
404
LXXXI MEMORANDUM O PRAVNOM PORETKU

Beograd, 5. februar 1996. godine U Srbiji je od rata do dana{wih dana izgra|ivan pravni sistem koji je u funkciji komunisti~ke jednopartijske dràve. Jednom inaugurisane vrednosti {tite se u svim pravnim granama i sudstvo se dovodi u najamni~ki poloàj u odnosu na aktuelni reìm Socijalisti~ke partije Srbije i wenog predsednika Slobodana Milo{evi}a. I. Ustavno pravo Ustavna za{tita preko Ustavnog suda Srbije obezbe|ena je iskqu~ivo za vo|u, vlastodr{ce, wihove pomaga~e i wihove sluge. Oni su sve a gra|anin nije ni{ta, i ~itav sistem funkcioni{e protiv interesa gra|anina, koji ne uìva nikakvu za{titu i nema od koga da je o~ekuje. Tako dolazi do apsurda, da se gra|ani koji ne pripadaju stranci na vlasti najvi{e progawaju ako obavqaju javne funkcije za koje Ustav Srbije predvi|a posebnu za{titu i imunitet. Funkcioneri Socijalisti~ke partije Srbije u dràvnom aparatu, ili poslanici, uìvaju apsolutnu za{titu, ~ak ako su i vrhunski kriminalci, i ako se dokaè da su po~inili krivi~na dela za koja je zapre}ena dugoro~na vremenska kazna. Wihova za{tita je sveobuhvatna i potpuna: policijska, sudska, angaùju se {tampa, radio, televizija, politi~ari itd. Nasuprot tome, narodni poslanici izabrani sa liste opozicionih stranaka, a posebno narodni poslanici pripadnici Srpske radikalne stranke, ne samo da nisu obezbe|eni i da ne uìvaju nikakvu za{titu, ve} se institucija poslani~kog imuniteta obezvre|uje, poniàva. Svodi se na nivo niì od obi~nog gra|anina. Postupak vlasti prema poslanicima Srpske radikalne stranke je gori nego prema kafanskim ili uli~nim sileyijama, prema kojima se moè delovati svim raspoloìvim sredstvima. Poslanici su hap{eni bez naloga. Hap{eni i privo|eni sudiji za prekr{aje iako nisu uhva}eni u izvr{ewu dela za koja Ustav propisuje da im se skida imunitet. U toj oblasti diktatura Slobodana Milo{evi}a li~i na diktature u svim zemqama u kojima marionetsku vlast postavqaju Sjediwene Ameri~ke Dràve. Naizgled sve demokratske forme i sve pravne norme su zadovoqene. Postoji Ustav, vi{estrana~ki parlament, Ustavni sud koji predstavqa najvi{u za{titu, ali u praksi ni{ta od toga ne funkcioni{e. U praksi se gaze sve norme koje reguli{u korpus elementarnih qudskih sloboda i gra|anskih prava. Taj dvostruki kriterijum, podeqeno merilo, pokazuju upravo da je odlika vladaju}eg pravnog sistema da {titi vo|u, a da gra|ani nemaju nikakvu za{titu. âk ni gra|ani takvog ugleda kao {to su narodni poslanici ili predsednik Srpske radikalne stranke, velike ugledne stranke koja je najja~a opoziciona stranka u oba parlamenta. Ustavni sud retko zaseda. Retko donosi odluke kojima bi poni{tio neustavne uredbe, neustavne zakone, neustavne odluke vo|e ili wegovih pomaga405
Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke
~a. Ako se ponekad i desi da ustane u za{titu Ustava, odnosno gra|ana Srbije, vlast takve odluke jednostavno ignori{e i ne izvr{ava ih. U oblasti parlamentarizma komunisti su zaveli pravni sistem koji bi najpre trebalo nazvati la`nim parlamentarizmom, paraparlamentarizmom, prividnim parlamentarizmom. Postoje vi{estrana~ki izbori, ~ak se i vrlo ~esto organizuju, uslovno re~eno slobodni, ne samo po mogu}nosti stranaka da budu zastupqene u medijima, da vode slobodno kampawu, ukoliko imaju finansijska sredstva da je vode. Slobodni na izgled i po tome {to postoji Izborni zakon sasvim prihvatqiv i za opozicione stranke, ba{ kao i za vladaju}u. Ali, ako se pogledaju rezultati izbora onda se vidi da je ~itav izborni sistem na~iwen tako da je vladaju}a partija u potpunosti za{ti}ena. Ne samo zato {to ona moè sa ~etvrtinom glasova bira~kog tela da ima ve}inu u Skup{tini, ne samo zato {to ona drì sve kqu~ne pozocije u parlamentu, pa moè i zloupotrebqavaju}i parlamentarnu proceduru da name}e i teme, i sadràj, i tok parlamentarnog ìvota, nego zato {to je parlament zapravo marginalizovan. Sveden iskqu~ivo na zakonodavnu funkciju. Zna~i obezvre|ena je politi~ka funkcija parlamenta, pa mu se ~ak uskra}uje i pravo da kontroli{e vladu glasaju}i za weno poverewe ili nepoverewe. II. Gra|ansko pravo Za{tita dru{tvene ili dràvne svojine, na {tetu privatne svojine, proèta je kroz sve grane prava. Najpre je ranijim vlasnicima, posle Drugog svetskog rata i ustanovqewa komunisti~ke dràve, eksproprisana imovina od komunista. A sada, u ovom uslovno re~eno periodu postkomunizama, najpre su komunisti~ke vlasti osnaìle, legalizovale, potvrdile i za{titile tu prvobitnu eksproprijaciju ranijih vlasnika privatne svojine, ali su istovremeno dozvolili da se dru{tvena svojina prelije u privatnu svojinu bez neke realne naknade. Bez jednog normalnog i postupnog mehanizma u kome se i moè transformisati jedan svojinski oblik u drugi. Tako su komunisti~ki menayeri preko no}i, budza{to, uz izigravawe propisa, fi ktivnom kupovinom postali vlasnici znatnog dela dru{tvene imovine. Danas i daqe funkcioni{e dru{tvena imovina ili dràvna svojina pretvorena u javnu svojinu ili kao ~ista dràvna, dru{tvena svojina paralelno sa biv{om dru{tvenom svojinom, koja je pretvorena ili preto~ena u privatnu svojinu. Cela oblast transformacije dràvne ili dru{tvene imovine u privatnu napravqena je upravo tako da pogoduje komunisti~kim menayerima i vlastodr{cima. Zapravo, ~itav postupak transformacije je legalizacija ina~e ve} vladaju}eg ranijeg svojinskog odnosa u kome je to samo formalno bila dru{tvena svojina. A wome su, zapravo, upravqali, o woj su odlu~ivali komunisti~ki menayeri i vlast u uèm smislu. Sada je tom transformacijom izvr{ena samo legalizacija, i sada vi{e nema fiktivnog, la`nog dràvnog ili dru{tvenog odnosa svojine kojom zapravo upravqaju komunisti~ki menayeri i lege artis postaju vlasnici te svojine. Do{lo je do skidawa maski. Raniji pravi vlasnici sada postaju i pravno legalno vlasnici. Me|utim, vladaju}a komunisti~406
ka alternativa i vladaju}a stranka, Socijalisti~ka partija Srbije, zapravo nastoje da i daqe za{tite dràvnu svojinu i ~uvaju takozvane velike sisteme. I daqe su veliki sistemi, koji obezbe|uju veliku akumulaciju novca kojim pune dràvne buyete, dràvne kase, povoqni za vladaju}u stranku i ona ih ~uva i {titi, i na wima zasniva, u oblasti ekonomskih odnosa, svoju mo}. Mi imamo, uslovno re~eno, sistem u kome deluju tri vida paralelnog svojinskog odnosa. Imamo privatnu svojinu koja nastaje uvozom kapitala spoqa, boga}ewem qudi u biznisu i poslu. Zna~i, jedan prirodan tok nastajawa koncentracije ukrupwavawa privatne svojine i uop{te privatne svojine koja je za{ti}ena mnogo vi{e nego ranije. Paralelno sa wom, postoji biv{a dràvna ili dru{tvena svojina koja je izigravawem propisa i postupka transformacije preto~ena u privatnu svojinu. Biv{i komunisti~ki menayeri postaju novi vlasnici te svojine. I tre}e, i daqe se ~uva dràvna svojina pod firmom ili vidom javne svojine koja i daqe ostaje oslonac vlasti i vladaju}e stranke. Slede}a karakteristika su procedure, ili postupci koji su najva`niji za za{titu gra|ana, za obezbe|ivawe prava gra|ana. I daqe imamo sve procedure koje su ustanovqene u periodu komunisti~kog reìma. I u Zakonu o krivi~nom postupku, Zakonu o parni~nom postupku, Zakonu o upravnom postupku, o prekr{ajnom postupku, ni{ta nije mewano. U te propise, nisu ~ak inkorporisana elementarna prava u proceduri koja su ustanvoqena me|unarodnim ugovorima. Na normativnom planu, mi smo na pozicijama starog komunisti~kog procesa zakonodavstva u svim granama prava. To je ~ak i mawe zlo od onog drugog zla u vezi sa procedurom, a to je da se kod primene procedure uvek se ide u pravcu suàvawa prava gra|ana, i pro{irivawa prava ili ovla{}ewa dràvnih organa koji vode postupak. Postupak se vrlo lako izigrava, i naj~e{}e je ceo aparat dràvni, sudijski, po~ev od sudija za prekr{aje do svih sudova, istreniran i usmeren ka tome da izigrava proceduru na {tetu gra|ana, u interesu nekog vladaju}eg interesa ili interesa vladaju}e stranke. Tako, zahvaquju}i izigravawu procedure, ministri koji su pokrali velike pare ne moraju da odgovaraju a, istovremeno, kr{i se procedura, tamo gde je vladaju}a partija zainteresovana za progon pojedinaca, grupa, stranaka, wen aparat je spreman u potpunosti da suspenduje zapravo i ovu proceduru koja je i komunisti~ka u su{tini, ali koja ne{to garantuje gra|aninu kada iza|e pred te sudske organe, neku za{titu wegovih prava. I to da suspenduje, i da izigra. Ceo aparat je napravqen tako da mu je glavna svrha da podvali gra|aninu, a ne da obezbedi da se po{tuju wegova prava. U tome su sudije, i tuìoci naravno, izve{teni do krajwih granica. Da ne govorimo o policijskom aparatu. Policijski aparat, naro~ito dràvna bezbednost, u stawu je da najelementarnije norme izigra, ne samo primenom nasiqa, torture, mu~ewa, nego da se sluì i najgorim prevarama da bi se onaj koji je izloèn progonu osudio iako nema dokaza, ili nema dovoqnih dokaza, i prikupqawu dokaza da bi bio osu|en. Zna~i, to je procedura koja se primewuje krajwe celishodno u interesu vladaju}e klase, i onih koji progone progowene, a ne u interesu za{ti407
te elementarnih qudskih sloboda i gra|anskih prava gra|anina koji se nalazi pred sudskim organima. Zbog svega toga, moèmo re}i da je osnovna karakteristika ukupnog pravnog sistema ono {to je i osnovna karakteristika politi~kog sistema, a to je da je re~ o represivnoj prirodi vlasti. Dakle, vlast, dràva, niz institucija, pogotovo sudskih, nisu u funkciji za{tite qudskih sloboda i gra|anskih prava, nego su u funkciji za{tite interesa vladaju}eg sloja, zna~i vo|e, vlastodr{ca, vladaju}e partije i dràve. Zbog toga je o~igledna tendencija svih organa, po~ev od policijskih do tuìla~kih, zakqu~no sudskih, zna~i ove oblasti primene prava, da suàvaju poqe slobode i prava gra|anina i da pro{iruju poqe odgovornosti gra|ana. Zna~i, uvek postoji jedna tendencija redukovawa i onako proklamovanih gra|anskih prava. Zna~i, u wihovoj primeni ide se na redukovawe a ne pro{irivawe prava. Tako su mogu}nosti gra|anina da se za{titi od ove represije vidimo sve mawe, ~ak su ponekad mawe nego {to su bile u komunisti~kom periodu. III. Krivi~no zakonodavstvo Ova tendencija ili ova represivna priroda sistema i ova tendencija da se suzi poqe sloboda i poqe prava gra|ana, a pro{iri poqe odgovornosti gra|anina, odnosno da se poja~a dràvna represija naro~ito se vidi u dono{ewu ~lana 33 Zakona o oru`ju i municiji Srbije, kojim se izlaù krivi~nom progonu svi oni gra|ani koji bez dozvole drè municiju i to su naj~e{}e ve} efektivne kazne zatvora. Nema sumwe da sada ima mnogo oru`ja u narodu, rat je bio, rat je na odre|enoj teritoriji biv{e Jugoslavije, ali ovo poja~avawe represije ili progona onih koji imaju oru`je bez dozvole, vi{e otkriva represivnu prirodu vlasti i za{titu vlastodràca, a progon gra|ana. Jer, oni koji imaju dozvolu za no{ewe oru`ja uìvaju za{titu i te dozvole se daju samo wihovim qudima, ili uglavnom wihovim qudima, a drugi se dovode u jedan nepovoqan poloàj da ne mogu da imaju oru`je. Tako da imamo jedan deo naroda koji je legalno naoruàn a deo naroda koji nije naoruàn ili je ilegalno naoruàn. Ovaj ilegalno naoruàn deo naroda se progoni, a ovaj legalni deo je, naravno, za{ti}en. Pa poja~ane kazne, i naro~ito poja~ana represija dono{ewem tog Zakona, koji je ranije bio prekr{ajni, gra|anin je bio prekr{ajno ka`wavan i gowen, pokazuje poja~anost represije. Naro~ito je to karakteristi~no za uvo|ewe jednog krivi~nog dela, koje je ranije bilo u krivi~nom zakonu Republike Srbije, ali je sada uneto u Zakon o javnom redu i miru, a to je suprotstavqawe slu`benom licu u vr{ewu funkcija bezbednosti, gde dolazi o~igledno do suàvawa poqa gra|anskih prava i sloboda jer se pove}ava broj radwi izvr{ewa. âk i verbalno suprotstavqawe smatra se krivi~nim delom, rasprava i obja{wewe mogu da se pretvore u izvr{ewe ovog krivi~nog dela. Zna~i, pro{irene su radwe a naro~ito je pove}ana kazna. Ranije je bila do tri godine sada je do pet godina. I u praksi, u primeni toga, poja~ana je represija. Kada govorimo o tome da je celo pravo proèto komunisti~kim zakonodavstvom, nigde se to tako ~isto,
408
eklatantno ne vidi kao recimo u oblasti krivi~nog zakonodavstva. Osim malog {minkawa i malih promena, i jedino eliminacije u prakti~nom verbalnom deliktu neprijateqske propagande, i to samo jednog wenog uèg objekta, la`nog i neistinitog prikazivawa dru{tveno-politi~kih prilika u zemqi, zna~i 133. ~lana, zadràno je kompletno zakonodavstvo glave 15, ~uvene glave 15, koje je bilo i u krivi~nom zakonodavstvu SFRJ, pa je nekim ustavnim odredbama to preneto na SRJ i nikada nije donet krivi~ni zakon ni SRJ ni krivi~ni zakon Srbije, niti krivi~ni zakona Crne Gore, koji bi ozbiqno, bitno pretresao ova krivi~na dela iz glave 15, naj{ire shva}ena kao politi~ki delikti. Tu je stvarno ne samo zakonodavno nego i u sudskoj praksi na delu komunisti~ko zakonodavstvo koje suàva poqe sloboda i prava gra|ana, pro{iruje wihovu odgovornost, tako da su ~ak i pripremne radwe krivi~no delo. Zna~i, radwe koje nisu ni poku{aj izvr{ewa dela, niti su samo izvr{ewe krivi~nog dela. Zna~i nisu stvarno ugroàvawe za{titnih objekata pojedinih tih krivi~nih dela, nego su radwe koje mogu da se shvate kao radwe pripremawa eventualnog poku{aja krivi~nog dela. Iako generalno pripremne radwe nisu krivi~no delo, staro zakonodavstvo, ~lan 18 Krivi~nog zakona SFRJ, odnosno SRJ, sada dozvoqava da se kroz krivi~no delo, po ~lanu 148, ka`wivost za pripremne radwe, odnosno jedan znatan deo krivi~nih dela iz glave 15, ka`wava za pripremne radwe. To je isto ostatak u su{tini represivnog komunisti~kog zakonodavstva koje dozvoqava arbitrarnost u policiji, kod tuìoca, u sudovima u politi~kim odnosima. Jer, tu se naj~e{}e radi o krivi~nim delima iz oblasti politi~kih odnosa gde vlast, vladaju}a klasa i vladaju}a stranka moè da zloupotrebi i naj~e{}e zloupotrebqava politi~ki i policiju, i tuìla{tvo, i sudove da bi se obra~unala sa politi~kim neistomi{qenicima i protivnicima, upotrebom ovih organa, zna~i da bi ih eliminisala. Jednostavno, vo|a svoje politi~ke protivnike hapsi, da bi ih eliminisao, pojedine stranke progoni, zavisno od vremena i sukoba sa vladaju}om strankom. Tako da u su{tini i daqe imamo komunisti~ko zakonodavstvo koje je potpuno neprimereno parlamentarnoj demokratiji i politi~kim slobodama koje parlamentarna demokratija pretpostavqa. Kolizija izme|u parlamentarizma i politi~kih sloboda primerenih parlamentarnoj demokratiji i upodobqenih parlamentarnoj demokratiji o~igledna su u celoj glavi 15, posebno sa pro{irivawem krivi~ne odgovornosti na takozvane pripremne radwe, koje su najniì oblik ili najmawi stepen opasnosti nekog delovawa. Na kraju, od re~i do dela je najve}i prostor i retko re~i ba{ prelaze u dela. Pripremne radwe naj~e{}e su upravo neke verbalne delatnosti i neke re~i, neki dogovori, neke pri~e. I to jo{ uvek nije i konkretno ugroàvawe nekog za{titnog objekta. Dakle, i to je jedna od karakteristika represivnosti vladaju}eg pravnog poretka. Postoji tendencija da se potpuno uvede verbalni delikt. Jer, za{tita predsednika Republike Srbije od verbalnog napada je direktno ugroàvawe parlamentarne demokratije i gra|anskih prava, slobodnog izno{ewa poli409
ti~kog mi{qewa. I onda kada je predsednik Republike napadnut zbog nekih li~nih karakteristika, porodi~nih odnosa, i drugoga, ti napadi su iskqu~ivo motivisani i opredeqeni politi~kim razlozima, a ne nekim nepoliti~kim razlozima. Prema tome, iako ima vre|ewa, a ~ak ako ima neistine i klevete, nikada ona nije izneta u nameri omalovaàvawa li~nosti tog ~oveka, ve} je izneta u nameri da se kroz politi~ku borbu, verbalnu politi~ku borbu, neke politi~ke stvari raspravqaju. Dakle, uvo|ewem i pra}ewem, ovim krivi~nim delom u Krivi~nom zakonu Srbije zapravo se pokazuje sva represivna priroda pravnog sistema i daqe ostaje na tragu komunisti~kog zakonodavstva. Slede}a je potpuna arbitrarnost organa koji odlu~uju, policije, tuìla{tva, suda, sudije za prekr{aje, op{tinskih organa, finansijske policije, raznih inspekcijskih organa, i uop{te raznih dràvnih i paradràvnih organa. Potpuna arbitrarnost. Mehanizmi za{tite interesa gra|ana su slabi, spori, gra|anin da bi isterao pravdu, da bi do{ao do za{tite svoga interesa koji je nesumwivo propisom za{ti}en, mora da utro{i mnogo vremena, mnogo sredstava i mnogo nerava. Ti organi imaju pravo da razvla~e postupke, imaju pravo da sporo odlu~uju, imaju pravo da se pona{aju krajwe arbitrarno, zna~i ne striktno nego arbitrarno. Zna~i, ne po propisu nego kako oni ocene. To unosi dozu zavisnosti kod gra|ana od ovakvih organa, unosi jedan veliki stepen nesigurnosti gra|anina prema tim organima, tako da je i to jedan od razloga zbog ~ega stoji snaàn prodor sile u te organe, jer ti organi mogu sve. Mogu sve, mogu da primene propis a mogu i da ne primene propise. Nema za wih nikakve ozbiqne sankcije i odgovornosti ako ne primene propise. Ina~e, takozvano slobodno sudijsko uverewe je jedan od osnovnih proklamovanih principa i na{eg pravnog sistema, koji je tipi~an za komunisti~ki i sve autoritarne reìme, jer se sudiji daje veliki prostor slobodnog odlu~ivawa. A to wegovo tzv. slobodno odlu~ivawe je zapravo jedan veliki stepen arbitrarnosti u odlu~ivawu, veliki stepen nesigurnosti gra|anina u za{titi wegovih sloboda i prava. Celo materijalnopravno krivi~no zakonodavstvo prakti~no je identi~no onome koje je bilo u vreme komunisti~ke vladavine. Skoro da tu ni{ta bitno nije izmeweno. Izmeweno je samo eliminisawe pojedinih krivi~nih dela koja su tipi~no bila vezana za za{titu dru{tvene svojine ili slu`benih, ili ovla{}enih lica u tzv. samoupravnim organima, radnim organizacijama itd. Promene su vi{e verbalno upodobqivawe promenama koje su nastale, a su{tinski kompletno je to zakonodavstvo onakvo kakvo je bilo i u vreme komunisti~kog reìma. Ni{ta bitno nije izmeweno. Zapravo, kao da se ni{ta nije ni deslo, kao da se ni{ta bitno nije ni promenilo. A, u su{tini, nije se ni promenilo politi~ki, jer i daqe je to jedina komunisti~ka vlast u isto~no-evropskoj zemqi. U odnosu na procesno krivi~no zakonodavstvo naro~ito su ostali na snazi svi oni principi procedure i sve institucije koje su tipi~ne za komuni410
sti~ki pravni sistem. Na primer: i daqe su organi gowewa, zna~i policije, bilo organi javne bezbednosti ili organi dràvne bezbednosti, ovla{}eni da gra|anina drè kod sebe na ispitivawu ili obradi, kako se to kaè tri dana, 72 ~asa. Naàlost, u praksi se de{ava da se i to izigra arbitrarno{}u i izigravawem propisa, podvalama gra|anima, pa to bude duè od tri dana. Ali, na stranu to izigravawe, samo pravo policije da tri dana obra|uje, ispituje, gra|anina daje potpunu mogu}nost zloupotrebe prava. I sudska praksa pokazuje da je pravno to zloupotrebqeno. Policija se pona{a skoro po pravilu brutalno prema wima, primewuje fizi~ku prinudu torturu, mu~ewe da bi dobila neka priznawa. Ovo se, ova tortura ne primewuje samo prema okrivqenima, nego je, naàlost, ~est slu~aj da se primewuje i prema svedocima. Tako da se na taj na~in obezbe|uju dokazi za progon gra|ana. Naravno, naj~e{}e su ti dokazi montirani, jer su prinudom iznu|eni iskazi koji nisu istiniti. Tako da ovo arbitrarno zloupotrebqavaju}e pravo policije prva tri dana sa okrivqenima zadaje velike probleme tuìla{tvu i sudu. Sud naj~e{}e sara|uje sa milicijom, to je jedan deo suda, to su istra`ne sudije koje su u kontaktu sa policijom, i na visokoj ceni su one sudije koje su u stawu da tako ve{to izvedu ta prva ispitivawa, da se zapisnici iz ovog pretkrivi~nog postupka od policije doslovce, ili u su{tini, prenesu u zapisnik u istrazi. Dovoqno je da se obezbedi takav zapisnik u istrazi pa da gra|anin bude osu|en i za ono delo koje nije u~inio jer je drugostepeni sud koji sudi, naj~e{}e, kako da kaèmo, benevolentan prema iskazima iz istrage i svako pozivawe priznawa ili iskaza iz istrage ne prihvata. Slede}a zloupotreba su informativni razgovori. Informativne razgovore u uslovima elementarnih gra|anskih prava, liberalne demokratije, treba ukinuti. Informativni razgovori su naj~e{}e razgovori u kojima policija ucewuje gra|ane, vrbuje ih da budu weni saveznici, dou{nici, a to saradnici i dou{nici je najmawa opasnost. Gadnije je kada ih vrbuje da oni budu provokatori, da budu oni koji }e la`no svedo~iti ili na drugi na~in obavqati usluge policiji. Tako da je ova institucija informativnih razgovora tipi~ni relej komunisti~kog krivi~nog zakonodavstva u kome je policija svemo}na a gra|anin bezna~ajan. U kome se omogu}uje policiji da primewuje sva sredstva. Pored ovog, redovnog krivi~nog zakonodavstva, postoji jedno interno zakonodavstvo, po kojem policija funkcioni{e i propisi nisu dostupni poslanicima u parlamentu. Wih donose ministri policije ili neki drugi funkcioneri policije. U tim pravilnicima dozvoqeno je milicionerima da prikriju izvr{ioca krivi~nog dela u interesu prikupqawa podataka, dobijawa novih informacija. Dozvoqeno je i da ga potplate da bi bio svedok ili otkrio neko krivi~no delo. Dozvoqena je i primena fizi~kog nasiqa koja je zabrawena po me|unarodnim ugovorima, po ustavu, po Zakonu o krivi~nom postupku, koja je ka`wiva po Krivi~nom zakonu. Dakle, napravqeno je jedno paralelno zakonodavstvo koje, naravno, nije dostupno parlamentu, qudima, gra|anima da bi bilo poznato, ve} samo radnicima policije po kojima je dozvoqeno je ono {to je ina~e po zakonu zabraweno.
411
Zna~i, sva sredstva su dozvoqena. Prislu{kivawe na primer. Prislu{kivawe je krivi~no delo ako se vr{i bez dozvole nadle`nog organa. Prislu{kivawe je pravilo a ne izuzetak, pa je po ovim internim policijskim propisima dozvoqeno. Iako se, naravno, ne moè upotrebiti kao dokaz na sudu, ali je dozvoqeno kao sredstvo iako je gra|aninu zagarantovana wegova intima, pravo da ne bude prislu{kivan itd. Vrlo je ~est slu~aj da se u krivi~nom postupku onemogu}ava kontakt branioca, po zakonu o krivi~nom postupku, da se onemogu}ava kontakt branioca sa okrivqenim o predmetu. Dozvoqava mu se da sa wim razgovora o zdravqu, o porodici, o bezna~ajnim stvarima, i irelevantnim za postupak koji se vodi, a zabrawuje se svaki razgovor o krivi~nom predmetu. Gra|anin je zna~i potpuno i bukvalno potpuno prepu{ten sam sebi, torturi, pritisku, mu~ewu od strane policije. To je po zakonu, po Krivi~nom postupku, a u praksi je jo{ gore. êsto je on izloèn maltretirawu policijskih organa i bez znawa istra`nog sudije, u ovakvim tzv. politi~kim procesima, tamo gde je vlast direktno zainteresovana za slu~aj. U svim zakonima ili krivi~nim postupcima liberalne dràve, gra|anske liberalne dràve, gra|anin ima prava, normalno od prvog dana, na kontakt sa stru~nom odbranom ili sa braniocem od prvog momenta pritvarawa. Ima prava na konsultacije, ima prava na pripremawe odbrane. Ovde je gra|anin li{en svega toga. Advokati su prakti~no u istrazi svedeni na qude koji mogu jedino, ako im sudije daju i to u praksi retko, a ne ~e{}e, da izvr{e uvid u krivi~ni spis, da zabeleè ono {to su ~uli na nekoj istrazi da prenesu porodici koja se interesuje za pritvorenika, optuènog. Pravo branilaca je tu prakti~no toliko redukovano da se moè zakqu~iti da je gra|anin bez stvarne za{tite u ovoj, i to najva`nijoj fazi istrage postupka. Pogotovo nema mehanizama koji bi {titili u praksi gra|anina od torture i mu~ewa. Gra|anina koji je u pritvoru ucewuju, ne ra~unaju}i ubistvo gde su svi vrlo fini i korektni, osim kada se ubica prijavio ili je uhva}en u izvr{ewu dela. Uvek su obi~ni gra|ani bijeni, tu~eni. Isti je slu~aj i sa pritvorom. Pritvor se arbitrarno primewuje. Pro{irena je mogu}nost odre|ivawa pritvora. Pritvor je ve} sredstvo koje koriste organi gowewa da bi prinudili, iznudili, ili na drugi na~in obezbedili vo|ewe krivi~nog postupka. Kod nas ne postoji institut kaucije, on postoji u zakonu, to jemstvo se moè dati, ali jemstvo se naj~e{}e u praksi moè primeniti za strane dràvqane koji krivi~no odgovaraju. Ina~e za na{e gra|ane ukidawe pritvora uz kauciju kao sredstvo obezbe|ewa prisustva okrivqenog je zaista retkost. Kada je re~ o izboru dokaza u krivi~nom postupku, prava orkivqenog i branioca su prili~no sku~ena i ona se svode na predlagawe dokaza sudu. A sud moè da prihvati ili da odbije te dokaze. To je jedno ograni~ewe prava gra|ana u istra`nom, jo{ u krivi~nom postupku, jer tuìlac ima prava da predlaè dokaze sve do podizawa optu`nice istrage, bez ikakvih ograni~ewa i arbitrarnosti suda. Nigde nije ve}a ta diskrepancija, ta razlika, to razmimoilaèwe izme|u proklamovanog i stvarnog, koliko u oblasti procesnog
412
krivi~nog zakonodavstva. U oblasti procesnog krivi~nog zakonodavstva i onako redukovana prava gra|anina, u primeni se jo{ vi{e redukuju. Zna~i nema tendencije da se proklamovana prava primewuju, a pogotovo nema tendencije da se pro{iruju. Naprotiv, ima jedne izrazite tendencije da se ta prava u primeni izigraju na razne na~ine, da se suze i ~ak da se elimini{u. U oblasti prekr{ajnog postupka tako|e postoji vi{e prekr{aja javnog reda i mira, koji u sebi sadrè elemente politi~kog delikta, politi~kog ka`wavawa za politi~ku delatnost. Tako da je i u prekr{ajnom zakonodavstvu i daqe na delu jedna normativna za{tita koja je karakteristi~na za komunisti~ki pravni poredak, a ne za liberalno gra|ansko dru{tvo. Tajno zakonodavstvo je posebna tema, tema koja nije dovoqno ispitana. U nekim postupcima, gde su neki od okrivqenih bili i radnici policije, zna~i organa unutra{wih poslova, oni se pozivaju na neko tajno zakonodavstvo za koje niko nije znao da postoji, dok se nisu pojavili ti slu~ajevi. Tako postoje interno doneti propisi, koji ne podleù kontroli parlamenta, sa kojima gra|ani nisu upoznati iako se ti~u upravo primene propisa vezano sa wihovim pravima, sa wihovim slobodama. To tajno zakonodavstvo se prvo odnosi na poslove dràvne bezbednosti, na sredstva koja su dozvoqena organima dràvne bezbednosti u vr{ewu svoje funkcije. Sredstva koja su wima dozvoqena naj~e{}e zna~e najdirektnije potvr|ivawe prava gra|anina prema kome se vodi neki postupak ili se samo vr{i nadzor i kontrola. To su ovla{}ewa policijskim organima da koriste razna sredstva koja su zabrawena po zakonu o krivi~nom postupku, koja su zabrawena krivi~nim zakonodavstvom i predvi|ena kao posebna krivi~na dela. Nasiqe, tortura, ucena, prevara itd., sada se legalizuju kao dozvoqena sredstva u radu policije u predkrivi~nom postupku. Naravno to {to je sve dozvoqeno policiji direktno ugroàva ili direktno ataktuje na gra|anska prava i slobode. Ima tajnih propisa koji se mogu odnositi i na privrednu situaciju, na evidencije i drugo koji nisu ni dostupni gra|anima, ni parlamentu a po kojima se pojedine dràvne slu`be pona{aju, funkcioni{u i ugroàvaju prava gra|ana. Tajnost pisma, tajnost po{tanskih po{iqki i prislu{kivawe. U toj oblasti postoje zakoni koji ograni~avaju pravo dràvnih organa da povre|uju tajnost pisma, tajnost po{tanske po{iqke ili da povre|uju tajnost i privatnost prislu{kivawem. Me|utim, u praksi, u primeni je vrlo ~est slu~aj povre|ivawa tajnosti pisma. Zna~i, sa jedne strane je proklamacija, krivi~ni zakoni i zakon o krivi~nom postupku, koji govore o tajnosti pisma, o pravu na intimnost, tajnost, na vlastito mi{qewe, a sa druge je povre|ivawe toga u praksi. U praksi je potpuno suprotno. Narodna skup{tina mora da formira anketni odbor ili komisiju, koja bi ispitala da li dràvna bezbednost prati rad politi~kih stranaka i kojih politi~kih stranaka, odnosno sa kojim ovla{}ewima. Da li ona prati i rad vladaju}e stranke ili samo opozicionih stranaka, i kojih opozicionih stranaka. I ko je dao ta ovla{}ewa.
413
Nedostaci pravnog sistema vrlo mnogo pogoduju spoju kriminalaca i policije. Kada policija postaje arbitrarna, kada sudija za prekr{aj, sudije, istra`ne sudije, tuìoci postaju organi koji arbitriraju, odlu~uju ho}e li se voditi postupak, kada }e se voditi postupak, protiv koga }e se voditi postupak, za{to }e se voditi postupak, i kada imaju u tome jednu veliku meru, uslovno re~eno, slobode onda se stvaraju pogodni uslovi da se me|u velikim brojem kriminalaca angaùju saradnici policije, da policija po~iwe da se pona{a kriminogeno, zna~i kao kriminalci. Da se dolazi do zajedni~kih interesa i da se policajci udruùju sa kriminalcima. Naravno, tome su mnogo pogodovale sankcije, nemogu}nost normalnog protoka robe, qudi, ideja, novca, pa je sve to moralo da se radi na jedan polulegalan ili potpuno ilegalan na~in, {to je dovelo do popu{tawa dràvne discipline i dru{tvene kontrole. Istovremeno uneta je nedisciplina u same dràvne organe. Na|eni su zajedni~ki materijalni interesi tako da je do{lo do korupcije policije, i jednako tuìla{tva i suda. Jedan veliki broj biv{ih policajaca tuìlaca i sudija, odlazi u advokate i postaju dobri medijatori izme|u kriminalaca i onih koji odlu~uju o kriminalu, tj. sudija, pa je ve} op{te poznato da je korupcija prodrla u sve te organe. I daqe postoje tendencije, i to je karakteristika komunisti~kog represivnog pravnog sistema, da dràvna vlast, vladaju}a stranka, obezvre|uje sud, tuìla{tvo i policiju. Obezvre|uje ih tako {to vlast i vladaju}a stranka smatraju da je zloupotreba policije poèqna. Da policija zloupotrebqava svoja ovla{}ewa, da uskra}uje gra|anima prava i da pro{iruje odgovornost gra|ana, da se pona{a arbitra`no. Zna~i obezvre|uje se prava funkcija policije koja jeste organ gowewa, ali je to sve u interesu vladaju}e stranke, tako da vladaju}a stranka ima interes da policija ne radi po zakonu, nego da bude obezvre|ena nezakonskim funkcionisawem, jer moè biti zloupotrebqena u interesu vladaju}e klase. Zloupotrebqavaju}i policiju, obezvre|uje se funkcija policije. Woj je dozvoqeno sve da radi, da radi nepravilno, da podvaquje. Ista je stvar i sa tuìla{tvom. Tuìla{tvo, umesto da bude pravi dràvni organ koji }e {titi primenu krivi~nog zakona, pa i u oblasti gra|anskog za {to ima ovla{}ewa, pretvara se u organ koga vladaju}a stranka koristi i zloupotrebqava za obra~un sa politi~kim protivnicima, nepoèqnim qudima. Dràvna bezbednost je postala direktna slu{kiwa vladaju}e stranke, a ne slu`ba koja radi poslove bezbednosti jedne dràve. Sud je obezvre|en i stavqen je u funkciju intersa vladaju}e klase. Bavi se politi~kim su|ewima, eliminacijom politi~kih protivnika, umesto da bude u onoj funkciji u kojoj je i predvi|en u jednoj parlamentarnoj gra|anskoj demokratiji. Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke
414
LXXXII PROSTORNI PLAN SRBIJE I CRNE GORE U VIZIJI SRPSKIH RADIKALA

Beograd, februar 1996. godine Planirati budu}nost jednog naroda u periodu od 20 i vi{e godina, kroz dugoro~ne planove prostornog razvoja, moè samo sveukupna narodna voqa putem parlamentarne demokratije, a nikako komunisti~ki planeri i urbanisti. Prostor je najskupqi i jedini resurs koga narod poseduje. Na wegovo organizovawe najmawe prava imaju komunisti koji su na putu dugom pola veka srpskom narodu ostavqali samo jad, zlo~in, bedu, sunovrat i ponièwa! 1. Anotacija Prostorno i urbanisti~ko planirawe i komunisti~ka politika, su ve} odavno postali sinonimi sa kojima je 50 godina prisilno izgra|ivan srpski prostor. Komunisti i komunisti~ka vlast, su organizovali gradove i ruralna naseqa, iskqu~ivo shodno doslednim potrebama policijske kontrole stanovni{tva i prostora, kao i militantnim potrebama operacionalizacije armije, u ciqu uspe{ne odbrane od takozvanog unutra{weg neprijateqa. U urbanizmu je taj period poznat kao period socrealizma. Raubovawe ruralnog i urbanog zemqi{ta od strane komunisti~ke vlasti i privrede, sa ciqem ostvarivawa neznatnih politi~kih efekata koji su {irokim masama stanovni{tva donosili bedu i nesre}u, a vladaju}im komunisti~kim strukturama izobiqe i rasipni{tvo, prisutno je i danas. Sve je to nakon 50-to godi{wice vladavine terora i jednoumqa doprinelo da srpski atraktivni prostor u Crnoj Gori i Srbiji, postane i ostane nepovratno osiroma{en. Od studentskih demonstracija 1968. godine, komunisti su tajno, preko svojih strogo poverqivih prostornih planera i urbanista, otpo~eli radikalno da mewaju strategiju prostornog razvoja gradova i naseqa u Crnoj Gori i Srbiji i da je strogo drè u tajnosti. Tako su prostorni planeri i urbanisti, koji jo{ uvek po istim kli{eima ure|uju srpski prostor, bili kod onih i ostali kod sada{wih komunista u takozvanom postkomunisti~kom periodu, posebno va`ni i posebno poverqivi qudi. U planirawu gradova komunisti su se godinama bavili pode{avawem prostora iskqu~ivo potrebama policijske kontrole. Danas, SPS i DPS ubrzano rade na izmenama i adekvatnoj dogradwi svih strate{kih prostornih i detaqnih planova i urbanisti~kih projekata, a sve sa ciqem da bi {to vi{e podredili sveukupan urbani i ruralni prostor svojim teku}im komunisti~kim interesima, koje karakteri{e: haoti~no raubovawe prirodnih dobara, pqa~ka urbanog zemqi{ta koja traje permanentno ve} 50 godina, kao i stalno prilago|avawe organizacije prostora iskqu~ivo potrebama odbrane od sopstvenog naroda.
415
Osnovne karakteristike dosada{weg i teku}eg prostornog razvoja Crne Gore i Srbije, mogu se saèti u nekoliko globalnih grupacija: 1) Plansko i agresivno uni{tavawe sela, kroz prisilno dovo|ewe seqaka u grad, sa ciqem stvarawa takozvane radni~ke klase. Posledice su nepovratno propadawe i siroma{ewe sela, koje }e ve} u prvim godinama tre}eg milenijuma doìveti svoj kona~ni sunovrat i potpuno nestajawe, {to je posebno izraèno u Crnoj Gori; 2) Favorizovawe politi~ke izgradwe proizvodnih kapaciteta {irom Srbije i Crne Gore, sa nesposobnim kadrovima ~iji su kvaliteti bili i ostali tako nu`na komunisti~ka podobnost, na potpuno pogre{nim mestima, prisutna je i nastavqa se i danas. To sumanuto politizirawe privrede i privrednog razvoja, jedna je od tipi~nih karakteristika komunisti~kih dràvnih ure|ewa, a kod nas je nesmawenom èstinom prisutna i sada. Komunisti su dobro obave{teni, da onog trenutka kada izgube vlast nad ekonomijom zemqe, izgubi}e i potpunu vlast. Otuda se i tako nu`na i za privredni razvoj spasonosna privatizacija, stalno ko~i i ometa. 3) Prostorni i urbani razvoj, kako Crne Gore tako i Srbije, u celosti se odvijao, a odvija se i danas, izvan egzaktnih nauka, a shodno duhu i na~elima komunisti~ke ideologije, iza koje je u posledwe vreme kao paravan stajalo samoupravqawe i samoupravno sporazumevawe. Danas, taj paravan je parlamentarna demokratija; 4) Bahato i nemilosrdno uni{tavawe prirodne sredine i ambijentalnih vrednosti dragocenog srpskog prostora {irom Crne gore i Srbije, od strane komunisti~kih prostornih i urbanih planera u ciqu iskqu~ivih interesa i potreba za boga}ewem vladaju}ih komunisti~kih garnitura i formacija razli~itog domena i dometa. Primeri iz ovog domena su brojni, a takva pqa~ka stanovni{tva i dràvne imovine do sada u istoriji dràve nije evidentirana; 5) Prostorno i urbanisti~ko planirawe, koje se u su{tini iskqu~ivo oslawalo, a i danas se oslawa, na teku}e parcijalne komunisti~ke interese, na komunisti~ke egzistencijalne potrebe, naj~e{}e krajwe nezaja`qive aspiracije, nasuprot stvarnim potrebama razvoja jedne potpuno osiroma{ene i potpuno unaza|ene privrede Crne Gore i Srbije, kao i dràve u celini; Potpuno suprotno od takvih destruktivnih nehumanih odnosa prema prostoru kao najskupocenijem resursu Srbije i Crne gore, Srpska radikalna stranka smatra, da teku}i prostorni razvoj Srbije i Crne Gore mora iskqu~ivo da bude strogo podre|en humanim i civilizovanim ciqevima budu}e pravne i demokratske Srbije i Crne Gore. Sa aspekta prostornog i urbanisti~kog razvoja, ti ciqevi bi trebalo da omogu}e slede}e: 1) Adekvatan i stalno rastu}i privredni razvoj, koji }e stanovni{tvu da omogu}i visok nacionalni dohodak; 2) Zdravu i ekolo{ki visoko kvalitetnu ìvotnu i radnu sredinu; 3) Visoki stepen me|usobne saglasnosti sa strategijom i smernicama programa prostornog i ekonomskog razvoja Srbije i Crne Gore, shodno wihovim specifi~nostima;
416
4) Visok stepen internacionalizacije i {iroke mogu}nosti primene savremenih tehnologija, kako u urbanim, tako i u ruralnim sredinama Srbije i Crne Gore; Takav tretman prostornog, urbanog i drugog razvoja, obavezivao bi i sve stanovnike Srbije i Crne Gore, da uloè maksimalne napore u ciqu stvarawa integralne i sveobuhvatne celovitosti sveukupnog srpskog prostora, ~ime bi se omogu}io sveobuhvatan, optimalan i dinami~an razvoj svih urbanih i ruralnih funkcija a koji ne}e mo}i da se ni pod kakvim uslovqenostima odvija na u{trb zdrave ~ovekove okoline, {to je bilo i ostalo jedna od osnovnih karakteristika komunisti~kih privrednih sistema. Srpska radikalna stranka se opredelila za koncept prostornog razvoja Srbije i Crne Gore, koji je visoko human i visoko moralan i koji }e na{e gradove, na{a naseqa i na{a sela, u~initi za ìvot i rad qudi, zdravijim i podobnijim. Shodno prethodnom, Srpska radikalna stranka smatra, da se mora hitno staviti moratorijum na sve postoje}e urbanisti~ke i dugoro~ne prostorne planove (kako globalne, tako i detaqne), koji su doneti i koji se donose od strane SPS-a i DPS-a, a koji su, u pripremi ili su u toku realizacije na teritoriji Srbije i Crne Gore, sve dok se ne uspostavi potpuno demokratska i potpuno pravna dràva, uz potpuno ravnopravno u~e{}e predstavnika i stru~nih tela svih politi~kih stranaka pri izradi tih planova. 2. Politi~ki stav Srpske radikalne stranke prema planirawu prostora Srpska radikalna stranka ne moè da ostane ravnodu{na prema trenutnom na~inu prostornog i urbanisti~kog organizovawa urbanog i ruralnog zemqi{ta od strane komunista i wihovih naslednika: SPS-a i DPS-a. Srpska radikalna stranka je svoje stavove o ovim problemima detaqno iznela u svom Programu prostornog razvoja Srbije i Crne Gore. U ovom programu razvoja, Srpska radikalna stranka je na iskqu~ivo nau~nim osnovama iznela svoje stavove, svoju strategiju prvo privrednog, a potom i prostornog razvoja, sveukupnog srpskog prostora, kao wegove neposredne posledice. Sve u ciqu stvarawa potrebnih i dovoqnih uslova, koji }e omogu}iti jedan potpuno kona~an prosperitet na prostoru Srbije i Crne Gore. 3. Stru~ne slu`be Srpske radikalne stranke Da bi obezbedila i blagovremeno pripremila ta~an nivo svih potrebnih informacija i podataka o celokupnom srpskom prostoru, kao i da bi formirala detaqnu spoznaju problema na sveukupnom srpskom prostoru, Srpska radikalna stranka je organizovala svoje statisti~ke i planerske stru~ne slu`be. Rad stru~nih slu`bi nije sporadi~an, ve} permanentan i kontinualan. Pored interdisciplinarnog i multidisciplinarnog re{avawa svih problema, rad stru~nih slu`bi se interaktivno povezuje i sa potrebama kontinualnog pra}ewa stawa i zbivawa na celokupnom srpskom prostoru. Tako stru~ni timovi Srpske radikalne stranke, ne predstavqaju samo prost zbir slu~ajno skupqenih stru~waka, ve} skup adekvatno i svrsishodno odabranih ekspe417
rata i stru~nih slu`bi iza kojih stoji bri`qivo pripreman i ozbiqan program rada kao i primarni ulazni podatak. 4. Stru~na slu`ba Srpske radikalne stranke za prostorni razvoj i saobra}aj Rad ove stru~ne slu`be u Srpskoj radikalnoj stranci, podre|en je shodno nadzorima postavqenih primarnih programskih ciqeva rada: 1) Pra}ewe stawa na celokupnom srpskom prostoru i wegovo elaborirawe, u ciqu stvarawa aùrne dokumentacione osnove za potrebe slu`bi Srpske radikalne stranke, wenih aktivnosti, wenih rukovodnih pojedinaca, pa i wenih ~lanova; 2) Spremnost i stru~na osposobqenost slu`bi stranke, da aktivno u~estvuju u izradi dugoro~nih i sredworo~nih strate{kih prostornih planova, bez obzira na to da li je Srpska radikalna stranka na vlasti ili nije; 3) Velika sposobnost i velika mogu}nost brzog koordinirawa sa stru~nim slu`bama i radnim timovima pri izradi sloènih projekata za potrebe Srpske radikalne stranke. 5. Stav Srpske radikalne stranke prema organizovawu prostornog planirawa na srpskim podru~jima Srpska radikalna stranka smatra da je mogu}e uspe{no organizovati procese i slu`be prostornog i urbanisti~kog planirawa, tek po{to se izvr{i totalna privatizacija imovine i proizvodwe, jer dok se u svakom trenutku ne zna vlasnik imovine (zemqi{ta, objekata na zemqi{tu i sl.), nije mogu}e sprovoditi bilo kakvu uspe{nu i demokratsku politiku i strategiju prostornog i urbanisti~kog planirawa, posebno nije mogu}e vr{iti bilo kakvu centralizaciju globalnog prostornog planirawa, {to je i jedan od primarnih ciqeva Srpske radikalne stranke radi homogenizacije i integralnog tretmana celokupnog srpskog prostora. Srpska radikalna stranka imperativno smatra, da se strategija prostornog i urbanisti~kog planirawa, mora {to saglasnije podrediti novonastaloj situaciji u razvoju i organizaciji srpskog prostora, koji }e nakon teku}ih izbora uslovqavati pravna dràva. Generalno, za Srpsku radikalnu stranku je bitno, da se u celosti moraju realizovati slede}ih nekoliko uslovqenosti: 1) Prostorno i urbanisti~ko planirawe globalnog dometa i domena mora biti centralizovano i pod kontrolom parlamenta, dok svi ostali nivoi prostornog planirawa koji iz wega proizlaze, treba da se podrede pona{awu trì{ta i trì{nih zahteva; 2) Prostorno i urbanisti~ko planirawe na celokupnom srpskom prostoru, a priori se mora bazirati na sveukupnom privrednom, nau~nom i kulturnom razvoju; 3) Prostorno i urbanisti~ko planirawe i organizacija srpskog prostora, mora povratno uslovqavati razvoj postoje}ih i planiranih proizvodnih kapaciteta i prirodnih resursa, u interakciji i koordinaciji sa strategijom sveukupnog planiranog privrednog i drugog razvoja;
418
4) Primarna vodiqa u strategiji privrednog i prostornog razvoja, na sveukupnom srpskom prostoru, mora biti usmerena pre svega ka onim delatnostima koje su ve} danas u permanentnom porastu i 5) Prostorno i urbanisti~ko planirawe, mora biti usmereno ka planirawu fleksibilne privredne strukture i nau~nom pronalaèwu sigurnih i optimalnih puteva za {to bezbolnije prevazilaèwe 50-to godi{wih nasle|enih bremenito-sterilnih inertnih stawa, koja su se infiltrirala u srpskom prostoru u toku vladavine komunizma, a koja u raznoraznim svojim formama biti{u i danas. U svemu tome, organizovano prostorno i urbanisti~ko planirawe, prema koncepciji Srpske radikalne stranke, moè i mora da odigra svoju veliku ulogu i ponuditi dragocenu pomo} u procesima privrednog razvoja, nezavisno od toga, {to radikalna stranka nije na vlasti. 6. Stav Srpske radikalne stranke prema obavezama prostornih planera Savremene tendencije ìvota i rada u zapadnoevropskim zemqama, sve vi{e pred prostorne i urbane planere, pa i planere uop{te, postavqaju obaveze u ciqu: visokostru~nog, adekvatnog, blagovremenog, pouzdanog, kvalitetnog i iznad svega demokratskog dono{ewa spasonosnih odluka o teku}im intervencijama u prostoru. Jer, Srpska radikalna stranka smatra da prostorno i urbanisti~ko planirawe, kao nau~na disciplina, u komunisti~kom lageru u celosti nije zadovoqilo, osim {to je iskqu~ivo koristilo vladaju}em unitarnom i jednoumnom komunisti~kom sistemu i wegovim neosmi{qenim agresivnim aspiracijama, koje su srpski narod dovele do totalnog siroma{tva, bede, sunovrata, a iznad svega do totalnog nacionalnog ponièwa kakvo srpstvo od svog nastanka pa do danas ne pamti. Razvojem kompjuterizacije (obrade podataka po sistemu EOP-a), stvoreni su svi potrebni i dovoqni uslovi, da se {to pre stvore realni preduslovi za razvoj i primenu egzaktnih (kvantitativnih) metoda i algoritama u prostornom i urbanisti~kom planirawu, kao i wihova uspe{na koordinacija i aplikativnost u drugim nau~nim disciplinama. Srpska radikalna stranka smatra da primeniti u celosti savremene tehnike prostornog i urbanog planirawa, pre svega zna~i konstituisawe vrlo {irokog dijapazona aktivnosti, slu`bi delatnosti, koje su nosioci funkcija i aktivnosti u procesu prostornog i urbanisti~kom planirawa, a sve sa ciqem stvarawa zajedni~ke i jedinstvene banke podataka o srpskom prostoru, koja }e se permamentno aùrirati i kontinualno i sveobuhvatno nadgra|ivati. Stru~na slu`ba Srpske radikalne stranke za prostorno i urbanisti~ko planirawe, raspolaè jedinstvenom metodologijom savremenog analiti~kog prostornog i urbanog planirawa i iskqu~ivo kvantitativne algoritme evalvacije predloènih prostornih i urbanih re{ewa, ~ime se dosledno iskqu~uju sve preìvele intuitivne metodske forme rada, a to zna~i, unapred se iskqu~uje i svaka mogu}nost bilo kakve politizacije i manipulacije prostornim re{ewima i sveukupnim srpskim prostorom u celini.
419
7. O planovima prostornog razvoja Srbije i Crne Gore Enormna razarawa posle Drugog svetskog rata i pedeset godina rapidnog privrednog i svakog drugog zaostajawa pod komunistima, skoro za sva vremena su li{ili Srbiju i Crnu Goru, da se ukqu~e u privre|ivawe na industrijski na~in. Jer, srpski narod se danas nalazi tek u takozvanoj postindustrijskoj epohi, bez ikakvih izvesnih mogu}nosti, pa i nada, da se ova barijera uspe{no i na zadovoqavaju}i na~in savlada. Danas moèmo, sa visokim stepenom pouzdanosti, konstatovati da su svi raspoloìvi ve}i industrijski kapaciteti u Srbiji i Crnoj Gori uglavnom proma{eni ili tehnolo{ki potpuno zastareli, tako da je wihov rad iskqu~ivo uslovqen skupim repromaterijalima i poluproizvodima, uglavnom iz inostranstva, ili iz nekada{wih republika biv{e SFRJ. Kapitalni kapaciteti, kao na primer Smederevska èqezara, kragujeva~ka Crvena zastava, Nik{i}ka èqezara, podgori~ki Aluminijumski kombinat i drugi, ve} unapred su osu|eni na neuspeh, sa svim dalekose`nim posledicama koje }e iz toga u narednim periodima intenzivno proizlaziti. Stru~ne slu`be Srpske radikalne stranke smatraju da: 1) Sve ono {to se podrazumeva pod prostornim i urbanim razvojem iskqu~ivo mora da zavisi od privrede, a nikad obratno; 2) Prostorni i urbanisti~ki razvoj i sve ono {to se pod tim pojmovima podrazumeva zahteva i uslovqava, finansira iskqu~ivo privreda, a nikad obratno; 3) Prostorni i urbani razvoj se u celosti moè smatrati potrebom i merom potrebe celokupnog privrednog sistema; 4) Sve {to se moè na planu prostornog razvoja planirati, bez jasno definisanih primarnih ciqeva, a potom i dobro osmi{qenog programa privrednog razvoja, jeste (u najboqem slu~aju) samo beznade`no rekognoscirawe trenutnih politi~kih èqa vladaju}ih partija. Shodno prethodnom, Srpska radikalna stranka, je oformila multidisciplinaran stru~ni radni tim, koga sa~iwavaju prostorni planeri i urbanisti, sociolozi, pravnici, ekonomisti, saobra}ajni eksperti i drugi nau~nici razli~itih specijalnosti za urbanizam i prostorno planirawe, koji su tokom vi{enedeqnog rada izvr{ili sve potrebne analize, dupliciranih izmena i dopuna Prostornog plana Crne Gore i novog Prostornog plana Srbije. S tim u vezi formirali su svoje mi{qewe, koje se ovde u najkra}im crtama izlaè. 8. Strate{ki ciqevi kao input za izradu prostornog plana dugoro~nog razvoja Definisani i od predstavnika naroda usvojeni strate{ki ciqevi prostornog razvoja Srbije i Crne Gore, jesu i moraju da budu prete~a i vodiqa za izradu prostornog plana i jedan su od najprimarnijih determiniraju}ih wegovih inputa, koji }e u toku same izrade prostornog plana, usmeravati koncepcijski rad i uslovqavati i determinisati sva ona opredeqewa, koja kroz planerske tehni~ke radwe i algoritme treba dosti}i (delimi~no i/ili u ce420
lini) u prve dve decenije tre}eg milenijuma, najverovatnije negde do 2020-te godine. Vrsta i broj strate{kih ciqeva, treba da proiza|u iz rezultata nau~noistraìva~kog rada i iz politi~kih opredeqewa, koja se usagla{avaju u parlamentima republika i saveznom parlamentu. Rezultati nau~no-istraìva~kog rada po pravilu se dobijaju kroz provo|ewe tri globalne studije na podru~ju koje se èli obuhvatiti prostornim planom: a) studije demografskog razvoja, b) studije ekonomskog razvoja, i c) studije mogu}nosti i uslovqenosti prostornog razvoja kao i celog seta usko specijalisti~kih istraìvawa. Sve ove studije prilikom izrade prostornog plana Srbije i pravqewa takozvanih izmena od izmena u prostornom planu Crne Gore, nisu ra|ene. Me|utim, sama opredeqewa, koja }e se iskqu~ivo bazirati na studijskim nalazima i demokratskom politi~kom usagla{avawu i usvajawu, garantuju da }e se uraditi i u realizaciju pustiti svrsishodan prostorni plan. Tek nakon dosledno sprovedene obe ove tehni~ke procedure, moè da se pristupi izradi novog prostornog plana Republike. Relacija: nau~noistraìva~ki rad ciqevi formirawe koncepta prostornog plana, dosledno upozorava, da planerski rad na takozvanim izmenama i dopunama Prostornog plana Crne Gore nije mogao ni izbliza da ponudi i obuhvati sva ona prostorna re{ewa, koja bi bila neposredni i dosledni odraz (kvalitetativni i kvantitativni) svih tako prisutnih promena koje su u dinami~nom toku prisutne na prostoru Crne Gore i wenog {ireg okruèwa. Dinami~ne promene u strukturama srpskog stanovni{tva, kao i promene u intenzivnim i dinami~nim demografskim migracijama stanovni{tva (5 miliona Srba je u egzodusu), nu`no uslovqavaju da se hitno pristupi prevremenom popisu stanovni{tva. Ovo je jo{ jedan od va`nih argumenata, koji u celosti obaraju predloène koncepte prostornih planova Crne Gore i Srbije, kao neosnovane i neprihvatqive. Otuda su prve izmene i dopune Prostornog plana Crne Gore, koje su provedene krajem 1989. godine bile namenski nesvrsishodne, kao i ponovne izmene tih izmena 1995. godine, koje su donesene u potpuno novom politi~kom i demokratskom okruèwu s obzirom na generalne ciqeve na kojima je zasnovan plan, a koji su tendenciozno odraàvali èqe i nastojawa iz prethodnog, tada vladaju}eg totalitarnog komunisti~kog sistema, mogu potpuno smatrati ~ak i nelegalnim izmenama plana, dok sam plan tako ponovnih izmena i dopuna plana ne moè ni po kom demokratskom osnovu postati predmet bilo kakvog usvajawa u vi{estrana~kim parlamentima kakvi su danas parlamenti republika. Shodno prethodnom, proizlazi da Crna Gora mora {to hitnije pristupiti izradi potpuno novog Prostornog plana Crne Gore (jer su takozvane izmene i dopune tehni~ki i pravno neupotrebqive), pa tek potom, otpo~eti stvarati neophodne uslove za wegovim koncepcijskim usagla{avawem sa potpuno novim prostornim planom Srbije. Videlo se da je javna rasprava potpuno razbila prezentirani koncept Prostornog plana Srbije i da, kao takav, taj plan mora da krene sa ponovnom izradom. To, pre svega, zna~i formirawe i usvaja421
we primarnih ciqeva privrednog, a potom i prostornog razvoja Srbije i Crne Gore od strane parlamenta. Takav dosta uop{ten, ali i radikalan zakqu~ak vaì za oba prostorna plana. 9. Usagla{avawe prostornih planova Crne Gore i Srbije nije mogu}e Stru~ne slu`be Srpske radikalne stranke su izvr{ile detaqnu slojevitu analizu Predloga prostornog plana Srbije, kao i ponovnih izmena i dopuna Prostornog plana Crne Gore. U ovom izve{taju daju se samo neke od globalnih karakteristika ovih planova, koji se predlaù za usvajawe iz kojih proizlazi wihova neupotrebqivost i neprihvatqivost. A) Prostorni plan Crne Gore Studijska i druga istraìvawa, koja su prethodila izradi Prostornog plana Crne Gore, kao i nau~ne metode koje su kori{}ene pri wegovoj izradi i provo|ewu, ve} odavno su zastarele, tako da su wihovi rezultati danas neprihvatqivi, a koncepcijska re{ewa kako prostornog plana, tako i wegovih izmena i dopuna, sa ovog praga gledawa na budu}i razvoj Crne Gore, ve} odavno su u osnovi prevazi|ena. Prostorni plan Republike Crne Gore (PPRCG) ra|en je u uslovima i sa strate{kim ciqevima federativne zajednice, dogovorne ekonomije, decentralizacije vlasti i proizvodwe, tako da se danas pitawe strate{kih ciqeva, pa tim i interesa u vezi sa budu}im razvojem Crne Gore, dijametralno i su{tinski razlikuju. Pored toga, kasnije je Crna Gora progla{ena za ekolo{ku dràvu, tako da se primarni ciqevi razvoja iz prethodnog, totalitarnog perioda bitno i su{tinski dijametralno razlikuju od ciqeva ekolo{ke dràve Crne Gore, kao i ciqeva parlamentarne demokratije dana{we Crne Gore. Sve ovo dosledno ukazuje da se, s obzirom na ~itav niz okolnosti, nisu mogle zakonski korektno i na upotrebqivim osnovama uraditi takozvane izmene i dopune vaè}eg Prostornog plana Crne Gore, ve} da su u svim podsistemima Prostornog plana Crne Gore morale biti izvr{ene radikalne strukturalne, koncepcijske i druge promene, a to zna~i, da se nedvosmisleno moralo pristupiti izradi potpuno novog prostornog plana Crne Gore, sa svim vaè}im politi~ko-ekonomskim i drugim inputima. B) Prostorni plan Srbije S druge strane, prostorni plan Srbije za koga se, pre svega, moè kazati da je duè trajala wegova izrada nego {to iznosi wegov planirani vremenski domet realizacije (2010. godina), vi{e je prost zbir prostornih planova pokrajina i sredi{weg dela Srbije, koji datiraju jo{ iz vremena komunisti~ke dràve SFRJ, nego {to je prezentacija jednog sveobuhvatnog integralnog i savremenog modela prostornog razvoja Srbije, koga je ne samo mogu}e, ve} je to i neophodno usagla{avati sa prostornim planom Crne Gore. O tome kako treba raditi prostorne planove, da bi se postigla èqena usagla{enost sistema, kako funkcijama tako i u prostornim odrednicama, Srpska radikalna stranka ima posebne metode, pa tim i predloge za wihovu izradu, no o tome drugom prilikom i na drugom mestu.
422
Neki od ovih planskih delova su ra|eni jo{ daleke 1974. godine. U tehnolo{kom smislu Prostorni plan Srbije, koji se nalazi u proceduri javne rasprave, ra|en je na vrlo oskudnoj informati~koj osnovi, koja je iskqu~ivo bila bazirana na nepotpunoj manuelnoj statistici i proizvoqnim intuitivnim metodama rada. Sve nedostatke ovoga plana samo je delimi~no pokazala javna rasprava, koja je kako svojim enormnim primedbama, tako i wihovim zna~ajem, u potpunosti sru{ila prezentiraju}i koncept Prostornog plana Srbije. Nejasni i naj~e{}e nedefinisani ciqevi razvoja, kao i potpuno neproveden proces u planu tako nu`ne regionalizacije i uravnoteèwa planiranih struktura u~inili su da je prezentirani koncept prostornog plana razvoja Srbije od javnosti potpuno sru{en, a sam Prostorni plan Srbije je ostao zasad skoro potpuno neupotrebqiv predlog, koga nije mogu}e vi{e krpiti. Posebno treba napomenuti, da je, do sada, u celosti izostala iscrpna rasprava o konceptu Prostornog plana Srbije na nivou stru~ne javnosti, ~ime je potpuno ostao neotkriven jedan ceo niz koncepcijskih, tehni~kih i drugih nedostataka ovog plana. Jedno je stru~na i nau~na ocena, koja bi vrednovala i kriti~ki ocenila sve vrednosti Prostornog plana Srbije, a sasvim je drugo jedna ~isto politi~ka minipulacija, u kojoj se po pravilu svaki plan radi samo radi plana. [to se ti~e vremenskog domena i dometa ovog plana (10 godina), moè se konstatovati, da su za planove dugoro~nog razvoja isuvi{e kratki, i da ona po vremenskom dometu svoje realizacije vi{e pripadaju kategoriji sredworo~nih planova, {to se ne moè kazati za nivo detaqnosti planske obrade i prezentacije planskih opredeqewa. 10. Ocena stepena realnosti prostornih planova Crne Gore i Srbije U oceni stepena realnosti realizacije onog {to se ovim planovima predvi|a, uo~ava se velika predimenzioniranost planiranih struktura, koje se ne}e mo}i ni sa enormno raspoloìvim investicijama realizovati ni u odnosima do 20 odsto od onog {to se ovim planovima predlaè u planskom periodu. Radi se, dakle, o potpuno nerealnom konceptu prostornih planova. Nesigurnost i neuspe{nost prognoza, i to u jednom vrlo kratkom periodu vremena, najboqi su dokaz lo{ih polaznih metodolo{kih algoritamskih i drugih postupaka, potom intuitivnog rada, koji je iskqu~ivo bio podre|en potrebama valdaju}ih stranaka, tako da su u planovima prisutni veliki broj propusta, kako tehni~ke, tako i kreativno-koncepcijske prirode i sl. Shodno prethodnim nalazima, proisti~e nedvosmisleni zakqu~ak da nije mogu}e ne samo stru~no i nau~no, ve} i formalno koncepcijsko usagla{avawe Prostornog plana Srbije sa izmenama i dopunama Prostornog plana Crne Gore koje su tekle prvo 1989. godine, a potom evo i 1995. godine. Ta nemogu}nost tako nu`nog usagla{avawa je tako evidentna i tako uo~qiva, da je sasvim dobro prime}ena i od strane javnosti a ne samo stru~waka. Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke
423
LXXXIII ÊSTITKA @IRINOVSKOM

Beograd, 8. februar 1996. godine Dragi Vladimire! Srda~no se zahvaqujem na pozivu da moja supruga Jadranka i ja prisustvujemo srebrnoj svadbi Galine Aleksandrovne i Tvojoj. Moja supruga je u{la u {esti mesec trudno}e i ne sme putovati avionom. 12. februara je krsna slava Srpske radikalne stranke Sveta Tri Jararha, pa moram biti u Beogradu. Uz to, paso{ mi je u Holandskoj ambasadi, ~ekam vizu i spremam se da ovih dana putujem u Hag. Ina~e, s Leontijem Arhipovim sam dogovorio da u Moskvu do|em 25. aprila, za Tvoj ro|endan. Tvojoj supruzi Galini i Tebi èlim sve najboqe, da zajedno proslavimo i Va{u zlatnu svadbu. Uveren sam da }e ovo biti godina Tvoje pobede, uspeha svih ruskih patriota i da }emo slaviti Tvoj izbor za predsednika Rusije. Uz bratske pozdrave i najlep{e èqe, Predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq
LXXXV SLOBODAN MILO[EVI] UNI[TIO STUDIO B

Beograd, 19. februar 1996. godine Nezavisna televizija Studio B vi{e ne postoji. Dodu{e, televizijska stanica sa istim imenom i daqe emituje program na nepromewenoj frekvenciji, ali sa sadràjem koji sasvim odudara od onoga {to smo nazivali nereìmskim, nesocijalisti~kim, nepristrasnim i objektivnim, a programska {ema sve vi{e podse}a na neuspeli surogat televizija Pink, Palma i Politika. Herojsko mirotvorstvo predsednika Republike, radosni sportski trenuci i kola`ne muzi~ke emisije predstavqaju jedini sadràj nove Nezavisne televizije Studio B. Ga{ewem posledweg svetla u tami neokomunisti~kog bezna|a, otimawem Nezavisne televizije Studio B i radija Studio B od gra|ana Beograda i Srbije, wihovih gledalaca i slu{alaca, aktuelni reìm je pokazao da u svojoj nemilosrdnoj pohoti za vla{}u ne}e birati ni sredstva ni metode, a svi oni koji se ne pridruè besmislu wihove diktature bi}e brutalno zgaèni, ba{ kao i Studio B. Razume se, kao pokri}e za ovakav necivilizacijski odnos prema slobodnim i druga~ije misle}im medijskim ku}ama uzet je neki pravni akt kojim neki od nazovi nezavisnih sudova sva ovla{}ewa i ingerencije upravqawa prenosi na jednu od socijalisti~kih skup{tina, vlada ili neki drugi organ koji }e biti u stawu da zabludele urednike i novinare nezavisnih medijskih ku}a izvedu na ispravan put socijalisti~ke misli i, pre svega, mirotvorne politike predsednika Srbije Slobodana Milo{evi}a. U slu~aju Studija B, re{ewem gradskog Privrednog suda, a potom i Vrhovnog suda, Radio-difuzno preduze}e Studio B izbrisano je iz sudskog registra kao deoni~arsko dru{tvo i vra}eno u status dru{tvenog preduze}a, pod direktni patronat socijalisti~ke ve}ine u Skup{tini grada Beograda, a odmah su stvoreni uslovi za formirawe novog Upravnog odbora Studio B, naravno lojalnog wegovom veli~anstvu predsedniku Srbije, ali i wegovom kuriru Neboj{i ôvi}u, kao i supruzi predsednika vladaju}e partije, ~iji }e cvet u kosi, tek sada kad su iz Studija B skloweni neposlu{ni i zlonamerni, dobiti pravu i zasluènu promociju, a titula ruskog akademika najve}a priznawa i po~asti. Na pitawe, {ta se u me|uvremenu dogodilo sa deoni~arskim pravima ulaga~a i osniva~a deoni~arskog dru{tva Studio B, niko niti èli niti moè da da konkretan odgovor. Da ironija bude ve}a, wima preostaje da se àle onima koji su im ta prava svojim presudama oduzeli. Dodu{e, mo`da su se neki qudi u Studiju B previ{e drznuli kada su mislili da je privatna ili me{ovita svojina jednako sveta i nedodirqiva, kao i wihova (~itaj dru{tvena) svojina, ali da se sli~ne stvari ubudu}e ne bi ponavqale, socijalisti~ki mo}nici su, mimo ustavnih ingerencija, tu svojinu proglasili za svoju pr}iju, a upravqa~ka prava
425
LXXXIV DOMA]INI EVROPSKIM PARLAMENTARCIMA

Ambasada Italije otpravnik poslova Fran~esko Baskone Beograd, 9. februar 1996. godine Predsednik Srpske radikalne stranke, dr Vojislav [e{eq, primi}e delegaciju Evropskog parlamenta, koju }e pratiti opunomo}eni ministar i otpravnik poslova ambasade Italije gospodin Fran~esko Baskone, u petak, 23. februara 1996. godine u 10,30 ~asova, u sedi{tu Srpske radikalne stranke, Francuska ulica br. 31. S po{tovawem, [ef kabineta predsednika Srpske radikalne stranke Qiqana Mijokovi}
424
prepustili gladnim i nezadovoqenim politi~kim poslu{nicima iz Socijalisti~ke partije Srbije i Jugoslovenske levice. Udar na Studio B, izvr{en u Skup{tini grada (samo formalno) izveden je iznenada, uz kr{ewe svih proceduralnih, poslovni~kih i materijalnopravnih pravila koja su naloèna zakonskim i podzakonskim propisima. Uzalud su opozicioni odbornici, a pre svih srpski radikali, poku{avali da se iz tako izmewenog dnevnog reda izbaci ta~ka o preuzimawu Studija B na tako brutalan i protivustavan na~in. Wihove zahteve niko ozbiqno nije hteo ni da saslu{a, a kamoli uvaì i prihvati kao celishodne. Na Sretewe gospodwe, 15. februara, Studio B je prestao da postoji. Onaj na{ Studio B, Studio B kakav smo svi gledali i slu{ali, a mnogi i voleli. Predsednikov yelat, magistar Neboj{a ôvi} je neposredno po otimawu Studija B izjavio: Studio B mora da se pretvori u jednu modernu, urbanu, kulturnu televiziju, a neophodna su i visoka ulagawa. Naravno, svi mediji koji nisu pod direktnom kontrolom reìma, u najmawu ruku su nekulturni, ruralni i staromodni, a nisu nabavili ni posledwe video kasete Zorice Brunclik, dok im emitovawe serija u kojima glumi Desko Stanojevi}, zvani Julac, ne pada na kraj pameti. ûv{i tu izjavu, nekoliko starijih Beogra|ana, okupqenih ispred Studija B u Masarikovoj ulici, samo je procedilo kroz zube: Sa~uvaj nas Boè SPS modernizacije i ôvi}eve kulture. Proces davqewa medija je u{ao u svoju zavr{nu fazu. Zabavqaju}i se u toku proteklih godinu dana gu{ewem mladih, lokalnih nezavisnih medija, malih i lokalnih samo po svom dometu, ali za {irewe istinitih i od socijalisti~kog virusa nezaraènih informacija, izuzetno zna~ajnih medija, vlast kao da je èlela da dokaè da svi koji druga~ije misle, govore i rade, nemaju budu}nost, a da }e u Srbiji 2000. godine biti dovoqno mesta pod suncem samo za one koji prihvataju trku ulizivawa i podilaèwa Sobodanu Milo{evi}u i Mirjani Markovi}. Najverovatnije je da se predsednik Srbije, jer niko ne moè nasesti na pri~u da je za sve (od ideje do realizacije) zasluàn gradona~elnik Europolisa u najavi, odlu~io na ovaj korak u trenutku kada je na Zapadu kona~no prihva}en kao neko ko je vi{e nego kooperativan (citat Ri~arda Holbruka), smatraju}i da }e te wegove aktivnosti biti dovoqne da skrenu pa`wu me|unarodne demokratske javnosti sa diktatorskih postupaka beogradskog reìma. Tako|e, mora se naglasiti i to da namera demokratskih zemaqa da pomognu razvoj demokratije na ovim prostorima nikada nije bila do kraja jasna i ~ista, po{tena i iskrena. Dvostruka je to igra u kojoj se za sve neda}e optuùje aktuelna vlast, a stvarno joj se pruà puna i apsolutna podr{ka, sa jedinim ciqem da se u~vrsti reìm Slobodana Milo{evi}a, kao nekada Josipa Broza, kako bi preko wega mogli da ostvare svoje preostale ciqeve (otimawe Kosova i Metohije, Vojvodine i Ra{ke oblasti). Brutalno reìmsko otimawe i gu{ewe Nezavisne televizije Studija B desilo se u veoma simptomati~nim okolnostima. Reìm je godinama pokazivao veliku nervozu, ali i oklevawe u nameri da se obra~una s jedinom televi426
zijskom stanicom nad kojom nije imao potpunu kontrolu. Slobodan Milo{evi} se ni u trenucima najve}ih isku{ewa nije usu|ivao da to uradi, a pogotovo ne bi smeo da krene sa takvim o~igledno autokratskim i samovoqnim potezom pred sam odlazak na me|unarodnu konferenciju u Rim, da nije prethodno obezbedio najmo}niju stranu diplomatsku i politi~ku potporu, podr{ku Vlade Sjediwenih Ameri~kih Dràva. Nedavno je ameri~ki ministar inostranih poslova, Voren Kristofer, u Beogradu izvr{io dodatni pritisak na Slobodana Milo{evi}a da ispuni sve obaveze preuzete u Dejtonu i postupi po svim dodatnim ameri~kim zahtevima u pogledu federalizovawa Srbije i izvo|ewa Kosova i Metohije, Sanyaka i Vojvodine u rang federalnih jedinica ravnopravnih sa Srbijom i Crnom Gorom. Milo{evi} se vrlo ubedqivo i krajwe tugaqivo poàlio na doma}e politi~ke faktore koji se suprotstavqaju Dejtonskom sporazumu, posebno apostrofiraju}i Srpsku radikalnu stranku. Kristofer mu je velikodu{no ponudio rame za plakawe i dao mu zeleno svetlo da nemilosrdno skr{i sve otpore svojoj otvoreno izdajni~koj politici. Da bi udovoqio Amerikancima, efikasno rasturio Srbiju kako je vi{e nikada niko ne bi mogao skrpiti, a najuticajnije srpske vojne i politi~ke vo|e, koji su zapravo sve vreme rata delovali po wegovim nalozima, izru~io u Hag, Milo{evi} bi morao mewati ustav Savezne Republike Jugoslavije i tako sa~uvati bar privid legaliteta odluka koje planira da sprovode. Demokratskim putem to nije u stawu da uradi, pa }e takve opcije realizovati, uz ameri~ki blagoslov, diktatorskim metodama. Prva dogovorena faza predstavqa plansko gu{ewe Studija B. To je ura|eno uz vrlo blede inostrane proteste. Oni koji su se oglasili o~igledno su to uradili samo reda radi, a koliko do ju~e sli~an potez vlasti bi izazvao ogroman odijum svetske javnosti. Glavni ameri~ki klijent u Beogradu, Vuk Dra{kovi}, oglasio se sa nekoliko nesuvislih izjava i, pre svega, bez ikakvog neposrednog povoda, èstokim napadima na Srpsku radikalnu stranku. Nije nimalo slu~ajno {to je u vreme dok je Skup{tina grada Beograda donosila odluku o uzurpaciji Studija B, u poseti Direkciji Jugoslovenske udruène levice, glavne vladaju}e partije, boravio Stiven Blejk, prakti~no diplomata najvi{eg ranga u Ameri~koj ambasadi, i dugo razgovarao s desnom rukom Mire Markovi}, Vladimirom [tambukom. Sutradan se Blejk sastao sa Vukom Dra{kovi}em i Vesnom Pe{i} i dao im precizne instrukcije kako da se daqe pona{aju. Rezultat toga je wihov besomu~ni napad na srpske radikale i Vojislava [e{eqa, kako bi se u startu onemogu}ila bilo kakva jedinstvena reakcija opozicionih stranaka i pa`wa javnosti preusmerila na sporedna pitawa. Iako ve} vi{e od dve godine imaju veoma korektne me|usobne odnose, Vuk Dra{kovi} je u kontaktu sa Zoran \in|i}em odbacio svaku mogu}nost koordinisane saradwe sa Vojislavom [e{eqem, porede}i ga sa Adolfom Hitlerom i izjavquju}i da on ne}e u savez sa Hitlerom protiv Musolinija,
427
kako je okarakterisao Milo{evi}a, tvrde}i da mu je on mawa politi~ka opasnost od [e{eqa. U petak, 16. februara, u 12 ~asova, u sedi{tu Demokratske stranke sastali su se dr Vojislav [e{eq, dr Zoran \in|i} i dr Vojislav Ko{tunica. Razmatrali su dve varijante jedinstvenog opozicionog odgovora na otimawe Studija B: organizovawe protestnog mitinga i zabarikadirawe narodnih i saveznih poslanika u skup{tinskim prostorijama i {trajk gla|u. Sa sastanka, dr [e{eq je oti{ao na demonstrativni skup novinara i gra|ana pred Palatom Beogra|anka, a u 14 ~asova je trebalo da se \in|i} i Ko{tunica na|u sa Dra{kovi}em i onda iza 15 ~asova obaveste dr [e{eqa da li Dra{kovi} prihvata zajedni~ku akciju. Me|utim, na sastanku u sedi{tu Srpskog pokreta obnove, Dra{kovi} je priznao da je imao jutarwe konsultacije sa ameri~kim i zapadnoevropskim diplomatama, kategori~ki odbacio bilo kakvu saradwu sa srpskim radikalima u ciqu zajedni~ke odbrane Studija B i instistirao na konferenciji za {tampu koju je ve} ranije samoinicijativno sazvao. \in|i} i Ko{tunica su se priklonili Vuku Dra{kovi}u i Vesni Pe{i} i zaboravili na obe}awe da }e se javiti dr [e{equ i nastaviti dogovor o zajedni~kim aktivnostima. Pa lepo, ako su tako odlu~ili, {ta se tu moè. Od zagrqaja sa Vukom Dra{kovi}em i Vesnom Pe{i} puca}e rebra Zoranu \in|i}u i Vojislavu Ko{tunici. Desi}e im se ponovo sve ono {to su ve} doìveli 1991. i 1992. godine prihvataju}i Dra{kovi}evu lidersku ulogu. Da se izbegava bilo kakva ozbiqna politi~ka akcija bilo je jasno na konferenciji za novinare. Vuk Dra{kovi} je izjavio da veruje u spontanost, u spontane proteste i okupqawa. Saop{teno je da }e se sastati poslani~ki klubovi tih stranaka u Skup{tini Srbije, gde }e se odlu~iti o zajedni~kom reagovawu u Saveznoj, Republi~koj i Gradskoj skup{tini. Lip{i magar~e, dok trava ozeleni, {to bi rekao na{ narod. Daqe je saop{teno da }e stranke opozicije biti u stalnom kontaktu sa novinarima Studija B, kojima je zabrawen ulazak u sopstvenu redakciju, kako bi se dogovorili o konkretnim vidovima otpora represiji, a bi}e formiran i Odbor za za{titu Studija B, u ~ijem radu }e mo}i da u~estvuju svi qudi kojima je na srcu sloboda medija. Tako je, zapravo, Studio B `rtvovan u zakulisnim dogovorima Slobodana Milo{evi}a i ameri~kih diplomata, dok wihovoj realizaciji asistiraju svesno Vuk Dra{kovi} i Vesna Pe{i}, a ~ini nam se, jo{ uvek nesvesno Zoran \in|i} i Vojislav Ko{tunica. Slede}a faza je zabrana Srpske radikalne stranke. I po tom pitawu je sporazum ve} sklopqen, a Vuk Dra{kovi} i Vesna Pe{i} su zaduèni da spre~e bilo kakvo jedinstveno solidarisawe ostatka opozicije. Generalna proba je ve} izvedena u Crnoj Gori, gde je svih osam poslanika Srpske radikalne stranke jednostavno izba~eno iz Narodne skup{tine, {to su ostale opozicione stranke jednostavno prihvatile slegawem ramena. Sada }e ne{to sli~no da se uradi i u srbijanskoj i Saveznoj skup{tini. Sudova u na{oj zemqi svakako nema, a iole slobodniji mediji su potpuno ugu428
{eni. Zabranom Srpske radikalne stranke na{i poslani~ki mandati }e biti raspore|eni strankama koje ostaju, {to i izborni zakoni predvi|aju, a socijalisti }e tako, zajedno sa Srpskim pokretom obnove, posti}i dvotre}insku ve}inu, potrebnu za izvo|ewe ustavnih promena po ameri~kom receptu. Pripreme su ve} po~ele. Glas Amerike, radio-stanica koju finansira i kontroli{e ameri~ka vlada, ve} je javno izneo optu`bu da su bomba{ke napade na izbegli~ke logore na Kosovu i Metohiji organizovali [e{eqevi radikali, jer time èle da izazovu nezadovoqstvo Srba na Kosovu i sukob {irih razmera. Notorna ameri~ka {pijunska agentura u Beogradu, Radio B 92 je ovu la`nu vest emitovao desetak puta. Naravno, svakome u ovoj zemqi je jasno da srpski radikali primewuju iskqu~ivo miroqubiva sredstva politi~ke borbe. Ali, zasu}e ih la`nim optu`bama i zabraniti, {to }e izazvati dalekose`ne politi~ke posledice u Srbiji. Akteri tog podmuklog plana ipak su se u ne~emu prera~unali. Srpski radikali }e hrabro izdràti sva ta isku{ewa, pa i nova hap{ewa i sve druge represalije koje reìm u obra~unu s nama primeni. Ne}emo odustati, ne moè nas niko pokolebati ili upla{iti. Vara se Slobodan Milo{evi} ako misli da }e se odràti na vlasti prihvataju}i sve ameri~ke zahteve. Amerikanci ga sada ohrabruju na diktatorske poteze da bi politi~ki i pravno rasturili Srbiju, a onda }e, kad sve poslove Milo{evi} za wih obavi, pripomo}i ru{ewu crvenog tiranina sa Dediwa i jo{ se busati u prsa zbog sopstvenog doprinosa uspostavqawu demokratije u Srbiji. Varaju se Amerikanci ako o~ekuju da }e nas ja~awem represije i zabranom Srpske radikalne stranke naterati na izazivawe oruànih obra~una i gra|anskog rata u Srbiji. Mi ni u kakvom gra|anskom ratu u~estvovati ne}emo. Ne mogu nas pretvoriti ni u ono u {ta su proizveli Vuka Dra{kovi}a, koji se pretvorio u pukog portparola Stejt departmenta, Pentagona i NATO-a. Varaju se Vuk Dra{kovi}, Zoran \in|i} i Vojislav Ko{tunica ako o~ekuju da }e politi~ki profitirati zabranom Srpske radikalne stranke. Glasovi na{ih ~lanova i simaptizera ne}e im se preliti. Ako nama bude onemogu}en izlazak na izbore, pozva}emo sve na{e glasa~e da bojkotuju izborni proces. A ukoliko, uprkos zabrani na{e stranke, Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije i Srpski pokret obnove iza|u na reìrane i restriktivne izbore, posta}e direktni sau~esnici Socijalisti~ke partije Srbije i Slobodana Milo{evi}a u uspostavqawu neokomunisti~ke diktature. Jasno je da vlast èli da se vidi u lep{em svetlu. Svaka vlast to èli, ali su samo totalitarni reìmi u mogu}nosti da to kreiraju i sprovedu. Po~iwemo u praksi da proìvqavamo Orvelovo vreme. Qudi vi{e ne}e smeti jasno da kaù {ta misle, a ubrzo ne}e smeti ni da misle da im se to ne bi primetilo na licu. Da li je ovaj potez samo iznu|eni potez reìma koji je, shvativ{i da vi{e nema podr{ku naroda i gra|ana Srbije, izgubio svaku kontrolu?
429
Posledwa dva meseca, dakle posle otvorene dejtonsko-pariske kapitulacije, Slobodan Milo{evi} preko svoje partije samo dodaje jednu po jednu kariku lancu represije, koju u Srbiji sprovodi. Da li je gu{ewe Studija B, kao posledwe oaze slobodne re~i i misli, samo posledica straha da }e narod kona~no, posle svega, shvatiti sve reìmske prevare, ali i zaviriti u sopstvene yepove i glasno se upitati ko ovde i u ~ijem interesu vlada? Kao (ipak samo) odlagawe odgovara na to pitawe, reìm }e sve u~initi da proizvede potpuni mrak jednoumqa i jednoglasja, a kao jedini odgovor i jedinu istinu poku{a}e da servira ta~ne i objektivne informacije sa ekrana dràvne televizije i woj sli~nih (novi Studio B, Politika, TV BK) kao i istinu sa stranica strogo kontrolisane socijalisti~ke {tampe. Sistemska i totalitarna kontrola svih izvora informacija, koju je nagovestio i republi~ki ministar informacija Ratomir Vico, o~igledo je, bi}e nastavqena. Me|utim, granica trpqewa na{eg naroda, ve} odavno je prekora~ena i strah vladaju}ih socijalista od javnog izno{ewa razli~itog i druga~ijeg mi{qewa predstavqa najboqu potvrdu izre~enog stava. Jednostavno, ne postoji vi{e ni{ta ~ime bi aktuelna vlast mogla da se pohvali. Srpski narod je izgubio svoja ogwi{ta i vekovne teritorije, gra|ani Srbije ìve u socijalnoj bedi i siroma{tvu, informativni mrak je gotovo apsolutan, a boqi dani se i ne naziru. Sigurno je da na{ narod zasluùje vi{e, da gra|ani Srbije zasluùju pravo na slobodnu misao, slobodnu re~, slobodnu informaciju, ali i sami, uz pomo} pravih, patriotskih i opozicionih snaga moraju da se izbore za boqu budu}nost. Neposredno po preuzimawu Studija B od strane Socijalisti~ke partije Srbije, jedan biv{i politi~ar spomenuo je Bukure{t, vaqda misle}i da je jedini izlaz iz ovakve krize ponavqawe doga|aja sa ulica rumunskog glavnog grada od pre {est godina. Me|utim, nama se ~ini da ono {to trenutno radi vladaju}i socijalisti~ki reìm vi{e li~i na Bukure{t s po~etka {ezdesetih, {to moè samo da zna~i da }e predsednik Srbije u narednih dvadeset godina poku{ati da radi sve {to mu padne na pamet, ugledaju}i se na rumunskog diktatora Nikolae âu{eskua. Nama preostaje samo jedno. Da se èstoko suprotstavimo ovakvom reìmu i ne dozvolimo da tortura i represija vlasti nad narodom i gra|anima traje onoliko koliko bi oni hteli i koliko su oni zamislili. Srpska radikalna stranka }e sve u~initi da pomogne svom narodu i zajedno sa wim oslobodi se stega komunisti~kih okova i jarma socijalisti~ke vlasti. Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke
430
LXXXVI IZBORNI PROGRAM SRPSKE RADIKALNE STRANKE ZA GRAD BEOGRAD

Beograd, februar 1996. godine Polaze}i od elementarnih postulata demokratije da je gra|anin i ostvarewe wegovih interesa osnovni zadatak i su{tina svake dràve, polaze}i od ~iwenice da je prevashodni ciq postojawa svake dràve za{tita gra|ana, wenih podanika, polaze}i od trenutnog stawa, nivoa za{tite prava i interesa gra|ana i wihove uzurpacije od strane vladaju}eg reìma i, na kraju, polaze}i od fundamentalnih programskih i statutarnih na~ela, Srpska radikalna stranka pruà gra|anima Beograda na uvid i ocenu Izborni program Srpske radikalne stranke za grad Beograd. Op{ta isprepletenost na~ela i nadle`nosti izme|u centralnih i lokalnih organa vlasti s jedne strane, i ogromne mase propisa usvojenih od legitimnih i nelegitimnih, nadle`nih i nenadle`nih organa, donetih javno i tajno, progla{avanih sistemom majorizacije i nedemokratski opredme}enih iskqu~ivo u interesu reìma, i najzad donetih sa iskqu~ivim ciqem opravdawa postojawa ogromnih administrativnih ma{inerija i totalne za{tite nosioca vlasti od naroda i privilegija koje vlast sama po sebi nosi, dovode do apsurdne situacije da interes gra|ana prestaje da bude osnovni ciq postojawa institucija a sam gra|anin se dovodi u poziciju inferiornosti, ose}awa pravne nesigurnosti i stawe neznawa, straha i konfuzije. Strah od nepoznatih propisa i strah od sankcija primoravaju gra|ane da se prema nosiocima vlasti i to svima, po~ev od lokalnog }ate iza {altera do samog vrha, odnose sa strahopo{tovawem. U narodu se za ovih pedeset godina uvreìlo mi{qewe o svemogu}nosti ~inovni~ke profesije a gomila bespredmetnih bespotrebnih potvrda koje gra|anin mora da pribavi, da bi do{ao do najelementarnijeg dokumenta, samo ovo ose}awe pove}ava. Sada{wa vlast i reìm su i ovo stawe i odnose kao i broj ~inovnika i {altera vi{estruko multiplikovali i tako i od lokalne samouprave i od centralne uprave stvorili izuzetno jake birokratske bastione sa ogromnim ovla{}ewima, ~ime su maksimalno od naroda sakrili osnov i su{tinu wihovog reìma, golu vlast i nesmetano kori{}ewe privilegija koje vlast samo po sebi nosi. Iskqu~ivi ciq svega ovog reìmsko-birokratskog zame{ateqstva je vladawe uz otima~inu i pqa~ku i uzurpaciju prava uz ogromno osiroma{ewe gra|ana i dràve uop{te. U svim demokratskim dràvama sistem lokalne samouprave se svodi na najmawu mogu}u meru a potreba za raznoraznim uverewima, potvrdama, priznanicama, odobrewima i drugim nepotrebnim dokumentima, dokumentima ~iji je jedini ciq i svrha obezbe|ewe posla ~inovni~ko-birokratskoj ma{ineriji, ne postoji. klatantan primer je dozvola za otvarawe privatnog preduze}a. Dok je u svim zemqama sveta za ovo potreban novac i izjava da }ete se
431
baviti odre|enom delatno{}u, kod nas vam treba nekoliko desetina dokumenta i rok od nekoliko meseci. Ovako koncipirana dràvna uprava i lokalna samouprava sputavaju svaku inicijativu i svaki vid kreativnosti u oblikovawu zajednice kao celine po meri, potrebama i zahtevima ~oveka i gra|anina. U centar interesovawa, delovawa, odlu~ivawa umesto pojedinca, umesto ~oveka i gra|anina, sme{tena je dràva sa svojim birokratskim aparatom, dok je ~ovek izba~en na periferiju i wegove generi~ke i stvarala~ke potrebe ostaju neosmi{qene i nerealizovane. Polaze}i od osnovnog programskog principa odvajawa lokalne vlasti i lokalne samouprave od centralne vlasti i organizacije dràve, Srpska radikalna stranka stavqa gra|anina u centar zbivawa i stvara uslove za punu wegovu inicijativu i kreativno delovawe u oblikovawu zajednice kao celine i ìvota u zajednici. Prestrukturirawem dràve i postavqawem lokalne samouprave na sasvim druga~ijim osnovama stvori}emo uslove za organizovawe dràve po meri ~oveka a lokalnu samoupravu podrediti wegovim potrebama i zahtevima. Stvori}emo pri tom jevtinu i efikasnu dràvnu i lokalnu strukturu koja }e ove potrebe i zahteve zadovoqavati. I. Organizacija lokalne samouprave Po svojoj definiciji vlast predstavqa skup ovla{}ewa koja dobrim delom predstavqaju ograni~avawe ili ukidawe prava gra|ana, time {to ta prava prenose na svoje institucije. Smatramo da je nesvrsishodno i neodgovorno takve ingerencije prenositi na nivo lokalne samouprave i ovlastiti organe i organizacije, teritorijalne organizacije dràve, odnosno organe i organizacije op{tine i grada, tim pre {to su ovakve ingerencije na ovim nivoima podlo`nije uzurpaciji i zloupotrebi od strane pojedinaca i organizacija iz sistema lokalne i teritorijalne organizacije, {to se u su{tini i praksi ovakvog vida i oblika lokalne samouprave, kakvu danas imamo u politi~koj praksi, pokazalo kao pravilo pona{awa. Sada{wi zakon o lokalnoj samoupravi i wegovo sprovo|ewe u praksi sa {umom propisa, uredbi, re{ewa i ovla{}ewa upravo potpomaè, omogu}ava, ~ak i podsti~e zloupotrebu od strane ~inovni~kog aparata i kod gra|ana stvara pravnu nesigurnost i ose}awe neza{ti}enosti i kompleks niè vrednosti. Ovakav odnos stvara idealne uslove za zloupotrebu, pqa~ku, otima~inu i eksploataciju na svim nivoima vlasti i upravqawa. Sada{wi sistem vlasti omogu}io je op{tini i gradu samostalno dono{ewe statuta i drugih op{tih akata, {to je rezultiralo preuzimawem vlasti na ovom nivou; preuzimawem atributa dràve od strane ovih teritorijalnih jedinica. Po dosada{wem sistemu organizovawa op{tina i grad su poprimili oblike vlasti imanentne iskqu~ivo dràvi, kopiraju kompletnu dràvnu strukturu i wene ingerencije personifikovane u op{tinskim i gradskim ~inovnicima, {to je, pored ostalog, dovelo do pravnog apsurda da gra|anin nema isti status na teritoriji cele zemqe.
432
1. Odvajawe lokalne samouprave od dràve Jedan od osnovnih programskih na~ela Srpske radikalne stranke je potpuno odvajawe dràvnih organa i nadle`nosti od nadle`nosti lokalne samouprave. Tek odvojena od dràve i oslobo|ena dràvnih prerogativa, lokalna samouprava }e biti svedena na nivo na kome }e gra|anin brè, lak{e i jevtinije ostvarivati svoje lokalne interese i potrebe a pri tom }e organizaciju lokalne samouprave sam birati, sam kontrolisati i sam finansirati. Uloga dràve }e u lokalnoj samoupravi biti samo kontrolna. Lokalna samouprava treba da preuzme samo poslove lokalnog zna~aja i omogu}i gra|anima re{avawe wihovih lokalnih problema i potreba i to brzo, efikasno i u interesu gra|ana. 2. Razdvajawe podru~nih jedinica ministarstva od organa lokalne samouprave Zbog dosada{weg odnosa reìma prema gra|aninu, s jedne strane, i prisustva podru~nih jedinica ministarstava, uprave javnih prihoda, inspekcija, prekr{ajnih organa i drugih u zgradama op{tina, grada i drugih organa lokalne samouprave u svesti gra|ana dolazi do poistove}ivawa lokalne samouprave i dràve, odnosno dràvne vlasti. Fizi~ko razdvajawe podru~nih jedinica ministarstva i wihovo preseqewe u zgrade ministarstva ili zgrade u vlasni{tvu dràve oslobodi}e gra|ane ose}awa da o pojedinim slu~ajevima kod razre{ewa wihovih problema odlu~uju dràvni organi a ne organi lokalne samouprave, i obrnuto. Ovo je bio i jedan od razloga poistove}ewa dràve sa lokalnom samoupravom {to je kod gra|ana izazivalo strah od lokalne samouprave, {to je omogu}ilo predstavnicima i eksponentima lokalne samouprave zloupotrebu, pqa~ku, boga}ewe i li~nu promociju pojedinaca. 3. Samofinansirawe lokalne samouprave u Beogradu Lokalna samouprava u op{tinama u Beogradu u potpunosti }e se finansirati iz lokalnih poreza i taksi koje su gra|ani Beograda i do sada pla}ali a iz kojih su finansirane razne ideolo{ke proslave, skupovi, manifestacije, organizacije i institucije koje nisu u skladu sa interesima i potrebama gra|ana. Organi lokalne samouprave op{tina i grada bi}e neposredno birani od gra|ana pa prema tome bi}e primereni lokalnim potrebama i sa aspekta efikasnosti i kvaliteta pruènih usluga uz istovremeno smawewe finansijskih zahvatawa, {to }e lokalnu samoupravu u~initi jeftinijom i podlo`nom obaveznoj kontroli. Du`nosti i ingerencije iz oblasti uprave finansira}e se iz buyeta dràve. 4. Smawewe broja zaposlenih u organima lokalne samouprave u op{tinama u Beogradu uz pove}awe efikasnosti Dana{wa lokalna samouprava u svim beogradskim op{tinama i Beogradu u celini tipi~an je primer samo reprodukcije birokratije i wene ìlavosti i multiplikacije radnih mesta, s jedne, i wene neefikasnosti i neaùrnosti s druge strane.
433
Glomazna i neefikasna, a uz to i izuzetno skupa samouprava, uz permanetno pove}awe ~inovni~kog aparata, ne moè efikasno obavqati sve poslove, {to je po obi~aju rezultiralo neaùrno{}u i vi{e~asovnim maltretirawima gra|ana pred {alterima, uz neprestano pove}awe poreza i drugih da`bina. Samofinansirawe lokalne samouprave omogu}ava da se za pojedine poslove angaùje privatni sektor (odràvawe ~isto}e, kwigovodstveni poslovi, usluge pravne pomo}i i sl.) koji je jevtiniji i efikasniji, ~ime se postiè znatna finansijska u{teda. Znatno smawewe birokratskog aparata po op{tinama i gradskoj upravi, tako|e }e smawiti finansijske izdatke za rad lokalne samouprave, {to }e se direktno odraziti na smawewe poreza i ostalih davawa za potrebe rada i organizovawa op{tina i grada u celini. Srpska radikalna stranka je permanentno izloèna pritiscima i represiji komunisti~kog reìma, i zbog toga {to najboqe ose}a probleme gra|ana i nudi vam realna, ostvarqiva i moderna re{ewa problema lokalne samouprave, i to za sve probleme i pitawa koja su od vitalnog interesa za gra|ane. II. Re{ewa funkcije lokalne samouprave koju nudi Srpska radikalna stranka Iz dosada{weg izlagawa problema, iz nepostojawa planova za razre{ewe situacije i, na kraju, iz svakodnevnog maltretirawa hiqada gra|ana koji su primorani na gurawe pred {alterima, gubqewe dragocenog vremena, svakodnevno maltretirawe i poniàvawe pred ~inovnicima birokratskog i birokratizovanog reìma rada obezbe|ivawa raznih potvrda, izjava, re{ewa, uverewa i sli~nih dokumenata koja su uglavnom sama sebi ciq i svrha, sa stvarawem privida da se ne{to radi, kao osnovnim zadatkom, jasno proizlazi da sada{wi reìm ne moè da razre{i ni elementarne probleme u oblasti lokalne samouprave i da nema ni èqu ni nameru da u tom segmentu organizacije dru{tva i dru{tvenog ìvota bilo {ta mewa. Wima upravo odgovara ovakav vid i na~in organizovawa lokalne samouprave, jer se tako zamagquje su{tina reìmske nesposobnosti da organizuje ìvot u urbanoj sredini, s jedne, i skriva ogroman kriminal i pqa~ku gra|ana Beograda sa druge strane. Srpska radikalna stranka ukazuje na osnovne segmente i funkcije lokalne samouprave i nudi vam re{ewe. 1. Urbanizam Dosada{wi pristup problemu urbanizma u Beogradu rezultirao je zame{ateqstvom neslu|enih razmera. Osnovne posledice ovog pravno-politi~ko-tehnolo{ko-tehni~kog galimatijasa su: Nakaradno ura|eni urbanisti~ki planovi op{tina i grada koji nisu u skladu sa elementarnim urbanisti~kim potrebama ni gra|ana ni grada u celini. Mogu}nost uzurpacija i zloupotreba urbanisti~kih prava gra|ana.
434
Stvarawe monopolisti~ke elite od velikih dràvnih gra|evinskih preduze}a ~ijim su se potrebama i planovima podre|ivali detaqni urbanisti~ki planovi pojedinih op{tina, pa ~ak i grada. Op{te nepo{tovawe trì{nih uslova, pri ~emu su placevi za gradwu dodeqivani dekretom po bagatelnim cenama, uglavnom mo}nicima reìma, wihovim ro|acima i prijateqima, pri ~emu su stvarni vlasnici izbacivani iz svojih poseda i otimana im imovina uz naknadu koju su uglavnom odre|ivali uzurpatori. Stvarawe urbanisti~ke i gra|evinske mafije, koja je za vrlo kratko vreme urbanisti~ki unakazila i opusto{ila Beograd. Stvarawe centara mo}i i odlu~ivawa u op{tinama i gradu u kojima se donose odluke ~iji ciq nije za{tita prava gra|ana ve} prvenstveno i gotovo iskqu~ivo zadovoqewe li~nih i grupnih interesa. Sve ovo pogodovalo je stvarawu urbanisti~kog haosa u gradu, uni{tavawu i uzurpaciji ~itavih gradskih jezgara, a Beograd pretvorilo u veliko divqe gradili{te u kome je mogu}e izgraditi ba{ sve uz jedini uslov u~estvovawa u vlasti ili davawa provizije nosiocima vlasti. Srpska radikalna stranka se zalaè za hitno presecawe ovog urbanisti~kog haosa i u ciqu za{tite prava gra|ana u ovoj oblasti i grada u celini u~ini}emo slede}e: Zahteva}emo uvo|ewe moratorijuma na sve do sada donete urbanisti~ke planove, s obzirom da su doneti od nekompetentnih institucija i iskqu~ivo za ozakowewe odre|enih poteza reìma a ne za prevazilaèwe urbanisti~kih problema gra|ana. Zahteva}emo hitno dono{ewe novog prostornog plana u koji moraju biti inkorporisane sve specifi~nosti Beograda i svih op{tina pojedina~no. Zaloì}emo se da se izvr{i kategorizacija zemqi{ta i u zavisnosti od utvr|ene kategorije utvrdi minimalna cena zemqi{ta. Gra|evinsko zemqi{te koje je u tzv. dru{tvenoj svojini ponudi}emo na licitaciju pod jednakim uslovima za sve u~esnike u licitaciji. Ovako bi svako ko je zainteresovan za gradwu ku}e mogao da kupi plac za gradwu porodi~ne zgrade. S obzirom da su u dosada{wem sistemu stambene izgradwe svi zaposleni gra|ani izdvajali za stambenu izgradwu, a mnogi nisu re{ili stambeno pitawe, obaveza op{tina i grada bi}e da deo zemqi{ta, koje je u vlasni{tvu dràve i na raspolgawu je op{tinama i gradu, a predvi|eno je za stambenu izgradwu, ponude ovim gra|inima bez nadoknade. Ovim gra|anima stambena izgradwa }e se omogu}iti davawem dugoro~nih kredita uz niske kamatne stope. Gra|evinski materijal potreban za individualnu stambenu izgradwu osloboditi pla}awa poreza na promet, i tako omogu}iti re{ewe stambenih pitawa onih kojima je davno reìm uzeo novac, pa prema tome i ovo pitawe morao re{iti, a koji do sada nisu re{ili svoj stambeni status.
435
Na ovaj na~in }e se prevazi}i i monopolsko-mafija{ki odnosi koji sada vladaju na stambenom trì{tu i eliminisati adut povla{}enih dràvnih i privatno-reìmskih preduze}a koji im omogu}ava dizawe cena stanova do neslu}enih visina, uz nedefinisane rokove izgradwe i na lokacijama koje odgovaraju jedino izvo|a~ima radova. Nelegalna (tzv. divqa) gradwa koja je u Beogradu i wegovim op{tinama dostigla neslu}en nivo zahvaquju}i, pre svega, tromosti, nesposobnosti i neaùrnosti reìma da re{i elementarne uslove gradwe, poseban je problem koji }e se, tako|e morati hitno re{iti. Srpska radikalna stranka }e ovaj problem re{iti tako {to }e ih legalizovati, uz izdavawe gra|evinske dozvole za sve objekte koji ispuwavaju elementarne urbanisti~ke i gra|evinske uslove i normative. S obzirom da su gra|ani sami izgradili komunalnu infrastrukturu u tim naseqima tro{kovi komunalnog opremawa i ure|ewa se ne}e napla}ivati posebno. Dràva i grad }e iz sopstvenih sredstava dovr{iti komunalno ure|ewe u naseqima. Gradwa na ekskluzivnim lokacijama }e se tako|e dozvoqavati u skladu sa urbanisti~kim planovima za te lokacije, uz strogo po{tovawe ambijentalne celine i urbanisti~kih pravila i zakonitosti. Pravo na gradwu u ovim delovima subjekti (gra|ani, privatni preduzetnici, dràvna preduze}a i institucije) dobija}e na licitaciji. Investitori }e biti obavezni da, s obzirom da su ekskluzivne lokacije maksimalno ure|ene i opremqene, op{tini ili gradu izgrade, adaptiraju ili komunalno opreme jo{ jedan objekat od interesa za gra|ane (obdani{te, ambulantu, park i sl.) ili da investiraju u komunalno opremawe ili izgradwu infrastrukturnih objekata, srazmerno vrednosti gradwe u koju }e investirati. 2. Saobra}aj Poseban vid i oblik maltretirawa i poniàvawa gra|ana Beograda i totalnog nepo{tovawa qudskog dostojanstva, je bukvalno svo|ewe korisnika javnog gradskog prevoza na nivo koji gra|ani nikako ne zasluùju, tim pre {to se iz wihovog prihoda izdvajaju ogromna sredstva za normalno funkcionisawe ove komunalne delatnosti. Nebrigom reìma i sistemom prelivawa sredstava gra|ani Beograda su dovedeni u situaciju da se prevoze do posla ili ku}e na na~in nedostojan ~oveka uz nesnosne gu`ve i izuzetno veliki rizik. Gotovo svako od prevoznih sredstava, koje za prevoz gra|ana koristi GSP, davno je odradilo svoj radni vek i po svim svetskim standardima bilo bi iskqu~eno iz saobra}aja. Danas se u voznom parku ovog komunalnog preduze}a i eksploataciji nalaze trolejbusi stari dvadeset i vi{e godina, tramvaji i autobusi i od po petnaestak godina, vozila koja su tehni~ki neispravna, krajwe nebezbedna i nefunkcionalna. Radni vek vozila javnog gradskog prevoza, uz normalnu eksploataciju, u svim zemqama sveta je {est godina, posle ~ega se vozilo iskqu~uje iz saobra}aja. Pod normalnom eksploatacijom podrazumeva se optimalan broj putnika. Svake godine se iz voznog parka iskqu~i 15,5
436
odsto vozila i u vozni park uvede toliko novih. Posledwi novi autobusi uvedeni su u eksploataciju 1993. godine. Gde su finansijska sredstva koja privreda Beograda godinama izdvaja za kupovinu novih autobusa, gde su sredstva prikaupqena prodajom karata i markica, gde su utro{ena sredstva od raznih taksi koja bi po logici stvari trebalo da budu utro{ena za ovu namenu, to samo gradona~elnik i reìm u Beogradu znaju. Koliko su puta odbornici gradske skup{tine donosili odluke o izdvajawu sredstava za kupovinu novih vozila, a sve odluke padale u vodu. Posledwa odluka o kupovini 55 autobusa za potrebe GSP, doneta letos, jo{ nije realizovana, a kako stvari stoje i ne}e, jer su dana{wi vlastrodr{ci novac za ovu namenu potro{ili, kao uostalom i sredstva za druge namene na druge aktivnosti, vrlo ~esto sumwivog karaktera. Danas vozni park GSP-a ~ini oko hiqadu zastarelih, tehni~ki neispravnih vozila, a prevoz ovim sredstvima predstavqa krajwe rizi~nu avanturu, opasnu po ìvot. Koliko je udesa, povreda, pa ~ak i smrtnih slu~ajeva bilo u ovim vozilima samo za nekoliko posledwih godina. O svakodnevnim nesnosnim gu`vama u vozilima stvarno nema svrhe ni pisati. O~igledno da vlast u Beogradu nema ni voqe ni namere ni novca. Srpska radikalna stranka }e pitawe anarhije, haosa, neodgovornosti i monopolskog pona{awa u ovom sektoru javnog ìvota grada razre{iti na slede}i na~in: Ukinu}emo monopol nad javnim gradskim i prigradskim prevozom i putem privatizacije ta preduze}a u~initi ekonomski i tehnolo{ki efikasnim, uz drasti~no smawewe administracije. Obaveznim ulagawima u vozila i infrastrukturu (trolejbuske i tramvajske mreè i tramvajske {ine) stvori}e se uslovi za vrlo brzu zamenu voznog parka, a voza~i, mehani~ari i drugi koji pruàju neposredne usluge preduze}u imali bi daleko boqi tretman i status od onog koji sada uìvaju u ovim preduze}ima. U ovaj segment gradskog ìvota uve{}emo red i ~vrsta pravila pona{awa i odgovornosti, po~ev od objavqivawa i strogog po{tovawa reda vo`we, satnice, kriterijuma za opho|ewe prema korisnicima usluga, rigorozne kazne za nepo{tovawe propisanog. Ovako }e gra|anin biti stavqen u sredi{te i odnos prema wemu doveden na nivou dostojanstva i po{tovawa korisnika usluga i kao takav ne}e biti maltretiran nesnosnim gu`vawem, ostaqan na stanici i izbacivan iz vozila zbog kvara ili kad se to prohte voza~u. Tek na ovaj na~in }e i preduze}e i wegovi poslenici shvatiti da oni postoje zbog gra|ana Beograda a ne obrnuto. Putem licitacije i na osnovu prethodno usvojenih normativa i pravila pona{awa omogu}i}emo svim zainteresovanim subjektima da u~estvuju u obavqawu javnog gradskog prevoza putem iznajmqivawa pojedinih gradskih i prigradskih linija. Obezbedi}emo preko efikasnih inspekcijskih slu`bi da svi koji su putem licitacije dobili pravo da na pojedinim linijama obavqaju poslove
437
javnog gradskog prevoza, taj posao obavqaju kvalitetno, efikasno, sigurno i u novim i ~istim prevoznim sredstvima. Preduze}ima koja se budu bavila javnim prevozom svaka nova investicija (kupovina novih prevoznih sredstava i sli~na ulagawa u kvalitet pruàwa usluga) bi}e posebno stimulisana poreskim olak{icama. Zakonskim aktom ova preduze}a bi}e oslobo|ena poreskih da`bina odre|en broj godina. Posebnim aktom bi}e regulisano pitawe kori{}ewa markica za prevoz, a cena }e, zbog postojawa konkurencije i trì{nih uslova, biti prihvatqiva za gra|ane. Penzioneri, |aci, studenti i druge beneficirane kategorije gra|ana ima}e pravo na niù cenu prevoza, a vojni invalidi ovog rata, majke sa troje i vi{e dece prevoz }e koristiti besplatno. Sredstva za beneficirani prevoz obezbedi}e se iz buyeta grada. 3. Putevi i saobra}ajnice Op{ta isprepletanost putnih komunikacija od republi~kih, regionalnih, preko puteva lokalnog zna~aja i karaktera, uz maksimalnu neodgovornost reìma na svim nivoima za odràvawe, uslovila je katastrofalno stawe. Izbegavawe nadle`nosti, a samim tim i odgovornosti za odràvawe putnih pravaca koji vode kroz Beograd i posebno nenamensko tro{ewe sredstava uzetih od gra|ana kroz poreze, takse i druge da`bine dovelo je do toga da i prilazni putevi Beogradu i gradska putna mreà i ulice propadaju i da vo`wa predstavqa pravu avanturu, da Pan~eva~ki most, koji predstavqa jedinu vezu Beograda sa Banatom, a za vi{e od 100 000 Beogra|ana sa leve obale Dunava jedini na~in da do|u u Beograd preko Dunava, bukvalno propada vi{e od 30 cm godi{we i preti da padne u Dunav i odse~e ovaj deo Beograda od gradskog jezgra. Putevi koji povezuju prigradska naseqa sa Beogradom tako|e su puni tzv. udarnih rupa i u jadnom stawu i ve}ina je dovedena do stawa neupotrebqivosti, a signalizacija i ostala prate}a infrastruktura je ili uni{tena i neispravna ili dovedena u stawe koje vi{e ko~i i usporava nego reguli{e saobra}aj. Postoje}a komunalna preduze}a koja su zaduèna i pla}ena parama gra|ana pokazala su maksimalan stepen neodgovornosti i nesposobnosti da bilo {ta urade na poboq{awu stawa u ovoj oblasti i nezainteresovanost da se odnosi bilo kako promene. Srpska radikalna stranka }e prvo razdvojiti pitawa nadle`nosti, odgovornosti i obaveza odràvawa za putne saobra}ajnice u Beogradu, a od republi~kih institucija i preduze}a odgovornih za saobra}ajnice republi~kog i regionalnog nivoa zahtevati dovo|ewe ovih saobra}ajnica u ispravno i funkcionalno stawe. Odràvawe i izgradwa puteva gradskog i lokalnog zna~aja i karaktera danas je poverena javnom komunalnom preduze}u koje se pokazalo krajwe nesposobnim da odgovori obavezama i zadacima, jer je naviklo na monopolski poloàj, sigurne izvore finansirawa iz buyeta i stalno pove}awe taksi prilikom registracije motornih vozila. Zato }emo u ovu oblast uvesti tr438
ì{nu utakmicu kroz davawe prava, putem licitacije, i drugim subjektima (privatnim prvenstveno) za ukqu~ewe i u ove poslove, a preko inspekcijskih (dràvnih) organa i organa op{tine i grada permanentno kontrolisati izvr{ewe obaveza i preduzimati neophodne mere. Jedino tako mogu}a je izgradwa i odràvawe ovih saobra}ajnica na najefikasniji, najjeftiniji, najbrì i najkvalitetniji na~in. Jedino tako mogu}e je zbog lo{eg obavqawa oduzeti posao jednom subjektu i poveriti drugom. Tek ovakav na~in ure|ewa i obavqawa poslova dove{}e do normalnog funkcionisawa saobra}aja na lokalnim komunikacijama. S obzirom da u naseqima Beograda veliki broj ulica i lokalnih puteva nije uop{te asfaltiran, {to predstavqa svojevrsnu civilizacijsku sramotu, ovom problemu bismo posvetili posebnu pa`wu i iz sredstava koja se ve} ubiru od gra|ana, i kojima se do sada pla}ao nerad i monopolski poloàj komunalnih preduze}a iz ove oblasti, kao i iz drugih izvora, vrlo brzo bi i ovaj problem bio re{en i prevazi|en. 4. Parkirawe i javne garaè Najslikovitiji primer koliko su ovaj reìm i wegovi poslenici spremni i sposobni da re{e i najmawi problem grada je upravo pitawe javnih garaà i parkirali{ta u Beogradu. Ve} dobro poznata afera Parking plus, afera u kojoj je ilegalno izneta ogromna koli~ina novca iz Dafiment banke u inostranstvo, afera u kojoj je u~estvovao i sam vrh beogradskog reìma, ukqu~uju}i i gradona~elnika ovog grada kao kqu~ne figure, jedine su akcije koje su u ovoj oblasti preduzimane posledwih nekoliko godina. Preoptere}enost ono malo parking prostora i javnih garaà koje danas u Beogradu postoje i funkcioni{u predstavqaju samo dokaz kako ne treba raditi. U svim gradovima sveta, gradovima sa daleko ve}im saobra}ajem i potrebama za ovom vrstom usluge, ovaj problem je re{en na vrlo efikasan na~in. Srpska radikalna stranka }e, koriste}i se iskustvom svetskih metropola, davawem koncesija na javnim konkursima ovaj posao poveriti najsolventijim svetskim firmama koje imaju ogromno iskustvo i voqne su da uloè svoj kapital, propisuju}i pri tom vrlo stroga pravila pona{awa za sve koji posao dobiju, cenu, uslugu i druge elemente i parametre koje }e koncesionari morati da ispo{tuju. Lokalna samouprava i gradska uprava bi}e oslobo|ene problema iz ove oblasti, oslobodi}e se i dobar deo sredstava koja se u gradu izdvajaju za finansirawe, odràvawe i izgradwu javnih garaà i parkirali{ta. Tako se postiè da se deo sredstava iz prihoda koncesionara sliva u buyet grada i zajedno sa neutro{enim sredstvima za odràvawe moè koristiti za finansirawe neprofitabilnih delatnosti lokalne samouprave. Strogim kriterijumima regulisa}e se odnosi kojima se korisnik usluga i grad {tite od zloupotrebe. Tako se, uostalom, radi svuda u svetu. Osim u Beogradu i Srbiji.
439
5. Stambene usluge U doba postojawa dru{tvenih stanova mo`da je i postojala potreba za postojawem komunalnog preduze}a, dodu{e sasvim druga~ije koncipiranog. Privatizacijom stambenog fonda i otkupom stanova od strane nosilaca stanarskog prava, posao javnog komunalnog preduze}a sveo se na naplatu komunalnih usluga, pa je, samim tim i wegovo postojawe nepotrebno, nesvrsishodno i izuzetno skupo. Poslovi i usluge koje su neophodne u normalnom funkcionisawu grada (odno{ewe sme}a, dezinsekcija, deratizacija, dimni~arske usluge, odràvawe liftova, instalacija, itd.) bile bi poveravane uglavnom privatnim preduze}ima direktno od strane gra|ana, korisnika usluga, pri ~emu bi, pored kontrole cena, gra|ani kontrolisali i kvalitet pruènih usluga i bili u situaciji da uvek izaberu kvalitetnijeg i jeftinijeg ponu|a~a. U dosada{wem sistemu gra|anin, korisnik usluga, bio je u situaciji da vrlo skupo pla}a, uz pretwu prinudne naplate, za usluge koje vrlo ~esto nije ni dobijao (dimni~arske usluge ili deratizaciju, recimo). Postoje}a preduze}a }e biti privatizovana kroz prodaju doma}im ili stranim licima uz stroge norme i pravila pona{awa propisane od strane vlasti i prihva}ene od u~esnika na licitaciji. Jedan od prvih zahteva licitacije bila bi sposobnost za organizovawe procesa uz jeftinu cenu usluga. 6. Komunalna infrastruktura Dana{wi sistem organizovawa i pruàwa komunalnih usluga gra|anima kroz formirawe javnih komunalnih preduze}a je izuzetno skup, {to sa operativno-finansijskog aspekta rezultira smawewem nivoa i kvaliteta pruènih usluga uz istovremeno permanentno pove}awe cena. Privredna kretawa u zemqi i pad proizvodwe prouzrokovali su i pad obima nivoa pruàwa komunalnih usluga uz gomilawe gubitaka i nelikvidnosti samih komunalnih preduze}a. Progla{ewem tih preduze}a preduze}ima od posebnog dru{tvenog interesa omogu}eno je netrì{no poslovawe, {to samo pove}ava wihovu neefikasnost i nekonkurentnu cenu ovih segmenata privrede. Uvo|ewem privatnog segmenta privrede u prostor koji sada pokrivaju komunalna preduze}a stvori}e se uslovi lojalne konkurencije, a privatizacijom onih delova preduze}a koja je mogu}e privatizovati eliminisalo bi se pla}awe nerada i statusa koji ova preduze}a sada imaju u gradu. 7. Vodovod i kanalizacija Samo u ovom delu komunalne delatnosti jasno se vidi sva tromost i nezainteresovanost ovih preduze}a za sticawe dohotka i za doma}insko poslovawe. Zbog monopolskog poloàja vodovoda i kanalizacije u gradu i sigurnog priliva sredstava preduze}e nije zainteresovano da re{i osnovni problem koji gra|ane Beograda danas mu~i, a zbog ~ega ovo preduze}e i postoji, da stanovnicima grada obezbedi dovoqne koli~ine zdrave pija}e vode. Kako druga~ije objasniti da u vodovodnom sistemu nestane 30 i vi{e procenata vode i
440
ne stigne do krajwih korisnika ve} iscuri u zemqu usled neispravnosti vodovodne mreè i instalacija? Kako objasniti svakodnevne nesta{ice i mawak vode tokom letwih meseci? Srpska radikalna stranka }e ovaj problem re{iti na slede}i na~in: Delatnost proizvodwe vode, delatnost vodosnabdevawa i delatnost odvo|ewa otpadnih voda poveri}e se preduze}u u vlasni{tvu grada. Poslovi odràvawa postrojewa, poslovi mehanizacije, transporta, projektovawa i razvoja bi}e privatizovani. Preduze}e za proizvodwu vode, vodosnabdevawe i odvo|ewe otpadnih voda }e, iskqu~ivo se rukovode}i sopstvenim interesom, kvalitetom usluge i cenom, odlu~ivati kom preduze}u }e poveriti ove usluge imaju}i u vidu trì{ne uslove, kvalitet, certifikate o podobnosti i garancije za obavqawe poslova. Ovakav odnos bi doveo do pove}awa kvaliteta pruènih usluga uz smawewe cena. 8. Sistemi za daqinsko grejawe Javno preduze}a Beogradske elektrane koje je formirano kao dru{tveno preduze}e dana{wim konceptom razvoja, nivoom pruàwa usluga ne zadovoqava potrebe gra|ana, jer se dobar deo stanova ne greje kvalitetno, uz nemogu}nost reklamacije i uticaja korisnika na kvalitet usluga i cene, te je stoga i u ovom segmentu zadovoqewa potreba gra|ana potrebno izvr{iti korenite promene. Srpska radikalna stranka }e iz sistema preduze}a izdvojiti i prepustiti procesu privatizacije sve one prate}e delatnosti kao odràvawe, razvoj, inèwering i sl., a postupkom licitacije ovi poslovi }e biti ponu|eni delovima koji su bili u sastavu Beogradskih elektrana i drugim, privatnim subjektima. Kroz lojalnu konkurenciju obezbedi}e se jeftinije, efikasnije i kvalitetnije obavqawe ovih poslova. Deo poslova proizvodwe, transporta i isporuke toplotne energije bi}e organizovan kao javno preduze}e i ostao bi u vlasni{tvu grada. 9. Zdravstvene usluge Dana{wi sistem pruàwa zdravstvenih usluga korisnicima, gra|anima Beograda pokazao je svu svoju tromost i nesposobnost uz istovremeno izuzetnu cenu koju gra|ani pla}aju za lo{e ili nikakve usluge. S druge strane, sistem zdravstvenog osigurawa apsorbuje ogromna sredstva koja gra|ani izdvajaju za ovu namenu. U zdravstvenim ustanovama nema ni elementarnih potrep{tina: zavoja, gaze, lekova, dizenfekcionih sredstava, zaposleni ne dobijaju plate, a zgrade zdravstvenih institucija su oronule. Logi~no pitawe koje se samo po sebi name}e je Kuda odlazi novac izdvojen za ovu namenu? Sredstva iz ovog fonda, kao uostalom i iz svih drugih fondova, opqa~kana su, pokradena, preneta na privatne ra~une, nenamenski potro{ena i na druge na~ine pro}erdana. Ve}ini gra|ana danas je uskra}ena mogu}nost le~ewa u tzv. dràvnim bolnicama usled nedostatka elementarnih potrep{tina a nisu u mogu}nosti da plate usluge privatnih zdravstvenih ustanova. Gra|aninu je ostalo da se uzda u sre}u i moli Boga da se ne razboli.
441
Srpska radikalna stranka jedini na~in za prevazilaèwe ovog problema vidi u: Privatizaciji zdravstvenog fonda i stvarawu uslova za otvarawe ve}eg broja privatnih ordinacija svih specijalnosti. Otvarawu privatnih domova zdravqa i ambulanti u svakom nasequ. Podsticawu razvoja privatnih fondova i osiguravaju}ih dru{tava za zdravstveno osigurawe. Pravo na slobodan izbor ustanove u kojoj }e se gra|anin le~iti. Pravo na slobodno raspolagawe sredstvima koja se sada nalaze u fondu, ~ime bi se stvorila mogu}nost li~nog izbora lekara i zdravstvene ustanove ve} sada. Sredstva iz buyeta grada predvi|ena za reprezentaciju, slu`bena putovawa, protokol i sli~ne namene usmeriti za kreditirawe, otvarawe i razvoj privatne lekarske prakse. Otvarawe privatnih ordinacija stimulisati kroz osloba|awe i smawewe taksi, poreza i drugih nameta kojima ovaj reìm gu{i privatnu inicijativu. Ovakav tretman ove delatnosti otvara vrata za povratak institucije porodi~nog lekara, s jedne, i namenskog tro{ewa sredstava koja gra|ani godinama izdvajaju za ovu namenu, s druge strane. 10. Obdani{ta Danas su obdani{ta iskqu~ivo dràvna i u wima nema dovoqno mesta, tako da sme{taj deteta u obdani{te gra|anima vi{e li~i na premiju nego na redovan proces i uslugu, kako je ina~e svuda u svetu normalno. Privatizacija dràvnih obdani{ta i podsticawe otvarawa novih privatnih kapaciteta otvorila bi mogu}nost obezbe|ewa sme{taja svakog deteta u ovu instituciju i zaposlewe stru~no osposobqenih mladih kadrova istovremeno. Prostorije mesnih zajednica treba pretvoriti u ove de~je ustanove i na licitaciji ustupiti onim licima koja ponude najboqe uslove. Deo sredstava buyeta lokalne samouprave prikupqenih od poreza, koja se sada koriste za razne proslave i na druge na~ine, i uglavnom pogre{no, usmeriti za pospe{ivawe i razvoj ove delatnosti u op{tinama i gradu. Sva investiciona ulagawa za otvarawe obdani{ta osloboditi pla}awa poreza na promet. Konkurencija }e vrlo brzo na povr{inu izbaciti kvalitet ove usluge, uz regulaciju i svo|ewe cena na optimalan nivo. 11. Ustanove za sme{taj starih lica Nema segmenata u dru{tvu koji reìm u Srbiji nije svojom nakaradnom politikom i pristupom upropastio i uni{tio. Odnos prema starim i nemo}nim, prema penzionerima, prema licima koja su nesposobna za daqi rad i obezbe|ewe uslova egzistencije je eklatantan primer surovosti, samoìvosti i nezainteresovanosti reìma. Ovo stawe u Beogradu je posebno izraè442
no. Stari su dovedeni na ivicu egzistencijalnog minimuma, vrlo ~esto gladni i neobu~eni i prepu{teni sami sebi. Penzije, koje je ve}ina wih po{teno zaradila, ispla}uju se drasti~no umaweno i sa zaka{wewem od 3-4 meseca, pri ~emu im se godi{we ukrade 3 ili vi{e penzija. Stara lica, koja su ostala sama iz bilo kog razloga i nesposobna da se o sebi brinu ~esto u postoje}im ustanovama ne mogu obezbediti mesto zbog nedovoqnih kapaciteta domova ili zbog nemogu}nosti pla}awa stanarine u domovima. Srpska radikalna stranka }e u postoje}im kapacitetima u Beogradu, koji }e se finansirati iz prihoda organa lokalne samouprave i taksi, obezbediti sme{taj za stara lica napu{tena od rodbine i bez dovoqno sredstava da sama sebi obezbede zadovoqewe egzistencijalnih potreba. Donacije date ovim ustanovama predstavqa}e poresku olak{icu za donatora. Srazmerno ukazanoj potrebi, omogu}i}emo otvarawe privatnih ustanova za sme{taj starih lica koja su dovoqno imu}na da plate sme{taj i adekvatnu uslugu u ovim ustanovama. Ustanove }e poslovati na trì{nom principu. Tako }e se razre{iti i problem nedovoqnih kapaciteta domova u Beogradu i problem finansirawa, kao i problem sme{taja starih lica koja mogu finansirati posebne usluge i uslove sme{taja. Beograd }e tako kona~no re{iti ovaj goru}i socijalni problem koji danas optere}uje dobar deo populacije starih. 12. Kultura Institucije kulture u Beogradu i odnos reìma prema ovim institucijama jasan je primer nepo{tovawa nacionalnih vrednosti uz istovremeno saka}ewe i uni{tavawe kulturne ba{tine i kulturnog nivoa nacije. Danas su u beogradskim hramovima kulture (kao uostalom i svuda {irom Srbije) od strane reìma postavqeni na rukovode}a mesta reìmski kultur-komesari ~iji je iskqu~ivi zadatak ~uvawe imena, dela i tekovina nosilaca reìmskih funkcija bez obzira na zatirawe i uni{tewe i kulture i tradicije, samim tim i ku}a kulture. Primer Narodnog pozori{ta u kome su uni{teni drama, opera, balet, iz koga su vrhunski umetnici proterani, u kome se, za razliku od ranijeg perioda u kome je i{lo po 30 i vi{e premijera godi{we sada stavqaju 2-3 uz osredwi gluma~ki ili baletski potencijal u~esnika predstava govori sam po sebi kakvi su odnosi u kulturi glavnog grada. Velika finansijska davawa za razne unapred propale akcije godine kulture i sli~ne, samo su na~in otimawa i pqa~ke finansijskih sredstava koje ovaj grad, wegovi ìteqi i cela Srbija izdvajaju za zadovoqewe ovog segmenta qudskih potreba. Oblast kulture zahteva bri`qivu i dugotrajnu filigransku akciju ~uvawa, negovawa i razvoja nacionalnih kulturnih vrednosti uz permanentno odstrawivawe napadnog orijentalizma, {unda, ki~a i drugog kulturnog korova. Ovu akciju mora voditi, pospe{ivati i finansirati dràva. Ustanove kulture od nacionalne va`nosti, poput Narodne biblioteke i sli~nih, moraju uìvati poseban status u Beogradu i biti finansirane iz buyeta grada. Wima se moraju obezbediti vrhunski uslovi za rad.
443
Sve druge kulturne delatnosti treba ostaviti van neposrednog uticaja organa i institucija dràve i vlasti. Time bi se omogu}ilo da kreativnost i vrhunsko stvarala{tvo budu slobodni, a finansirawe tih institucija i ustanova bilo bi direktno od korisnika, odnosno gledalaca. Na ovaj na~in bi se izbeglo da se sredstva izdvojena za kulturu zloupotrebe za politi~ke promocije i manifestacije reìmskih i partijskih istomi{qenika. Omogu}i}emo i pospe{ivati otvarawe i razvoj privatne inicijative u ovoj oblasti kroz poreska osloba|awa za otvarawe privatnih pozori{ta, galerija, biblioteka, bioskopa, formirawe kulturno-umetni~kih dru{tava i drugih vidova kulturnog izraàvawa i delatnosti. Sigurni smo da }e potpuna liberalizacija odnosa i privatna inicijativa i u ovoj oblasti iznedriti kvalitet i vrhunske vrednosti. Sigurni smo, tako|e, da }e ovakav odnos dovesti kulturu u sva naseqa Beograda i da wihovi ìteqi, prvenstveno mladi, ne}e morati po svoj deo kulture i zadovoqewe kulturnih potreba i}i u centar grada. 13. Verske ustanove S obzirom na ~iwenicu da Srpska radikalna stranka smatra Srpsku pravoslavnu crkvu temeqom o~uvawa Srpstva i nacionalnih vrednosti i glavnim stoèrom Srpstva, odnos stranke, kao politi~ke institucije prema pravoslavnoj crkvi je krajwe korektan i odobravaju}i, a gotovo svi ~lanovi stranke su vernici i pripadnici Srpske pravoslavne crkve. Reìm, s druge strane, vr{i sistematsko razbijawe verskog ose}awa i verskih potreba, kako veruju}ih qudi u Beogradu, tako i {irom Srbije. Kroz ko~ewe akcija i dugotrajan i skup proces dobijawa gra|evinske i ostalih dozvola za gradwu pravoslavnih hramova onemogu}ava se gradwa, ~ime se dirketno uti~e na stvarawe uslova za odvajawe vernika od crkve. Tako ostaju nezadovoqene potrebe ve}ine gra|ana Beograda. Izgradwa hramova usporena je, a u ve}ini slu~ajeva zaustavqena op{tim osiroma{ewem Beogra|ana i samim tim onemogu}avawem ktitorstva i dobrotvorstva. Misija crkve pruàwa pomo}i unesre}enima i uniènima se od strane reìma na razne na~ine onemogu}ava i usporava. Reìm, s druge strane, ni{ta ne ~ini u spre~avawu delovawa raznih sekti, gatara, vra~ara i skida~a tzv. crne magije, {to je pospe{ilo pojavu i razvoj asocijalnih sekti koje u svom kobajagi u~ewu propagiraju ne samo obavezu davawa ogromnih materijalnih vrednosti vo|ama sekti ve} vrlo ~esto i suicidne, odnosno samoubila~ke, ideje kod wenih podanika. Srpska radikalna stranka }e u svakom naseqenom mestu na teritoriji Beograda gde ne postoji crkva, Srpskoj pravoslavnoj crkvi besplatno dodeliti plac za izgradwu hrama. Iz buyeta grada i op{tina finansira}e se infrastruktura i izrada planske dokumentacije za izgradwu hrama. Postupak dobijawa dozvola i re{ewa bi}e oslobo|en svih taksi (lokalnih i gradskih).
444
Srpskoj pravoslavnoj crkvi }e biti vra}eni svi verski i drugi objekti koji su u postupku nacionalizacije oduzeti crkvi i pre{li u vlasni{tvo grada. Svi ktitorski i donatorski pokloni u~iweni Srpskoj pravoslavnoj crkvi bi}e obra~unati kao poreske olak{ice prilikom pla}awa poreza. 14. Narodne kuhiwe Reìm u Beogradu je, svojom bespo{tednom otima~inom i pqa~kom, doveo jedan deo ìteqa ovog grada ispod crte pukog preìvqavawa. Ti gra|ani su upu}eni ili na gladovawe do smrti, ili na preturawe po kontejnerima ili na narodne kuhiwe, kojih u Beogradu imamo samo 2-3. Srpska radiklna stranka }e kvalitetno poboq{ati uslove ìvota svih struktura gra|ana Beograda a dok se ne stvore uslovi da svako dobije {ansu da uspe u ìvotu, maksimalno }emo se zaloìti za otvarawe narodnih kuhiwa i dostojanstven tretman korisnika wihovih usluga. Narodne kuhiwe }e se finansirati iz sredstava buyeta uz strogu kontrolu wihovog utro{ka. Rad u narodnim kuhiwama }e se podsticati preko Crvenog krsta i drugih humanitarnih ustanova. Donatorstvo za narodne kuhiwe }emo podsticati kroz poreske olak{ice. 15. Selo i poqoprivreda Odnos reìma prema selu i poqoprivredi je ve} tradicionalno eksploatatorski. Od ~upawa brkova i otimawa i zadweg zrna ìta posle rata do dana{weg dana odnos se nije mnogo promenio. Promenili su se samo na~ini otimawa od seqaka dovedenih u situaciju da poqoprivrednu proizvodwu svode na proizvodwu za li~ne potrebe iako su potencijali toliki da bi proizvodwa mogla u potpunosti da zadovoqi ne samo potrebe Beograda ve} i velikog dela Srbije. Nakaradna politika u agraru uz otkup za bagatelnu cenu od nekoliko pfeninga i jo{ nepla}ene pro{logodi{we proizvode dovela je do toga da je jesenas, recimo, posejano ispod 47 odsto planiranih povr{ina. Srpska radikalna stranka }e se zaloìti da se svi dosad otkupqeni proizvodi odmah plate, a da se za svaku budu}u proizvodwu zna cena i kupac jo{ pri plasirawu setve. Tako }e poqoprivrednik postati robni proizvo|a~. Sva sela u okolini Beograda moraju dobiti vodu, asfaltirane ulice, zdravstvene, kulturne i druge ustanove u skladu sa programskim opredeqewem stranke. 16. Veterinarske ustanove Srpska radikalna stranka }e ovaj segment medicinske pomo}i privatizovati putem licitacije. Tako|e }emo poreskim olak{icama omogu}iti otvarawe privatnih veterinarskih ambulanti u svim naseqima u kojima postoji potreba za ovom delatno{}u. Ovakvim pristupom omogu}i }emo zaposlewe velikom broju stru~waka iz ove oblasti i istovremeno omogu}iti da
445
gra|ani za svoje ku}ne qubimce ili poqoprivrednici za doma}e ìvotiwe mogu u svako doba koristiti ove usluge. 17. Pijace Sada{wi na~in organizovawa pijaca kao komunalne delatnosti u Beogradu ne zadovoqava elementarne potrebe ni kupca ni prodavca. Neobezbe|eni osnovni higijenski uslovi na pijacama, nesrazmerno visoke takse korisnika tezgi, {to se u krajwoj liniji prevaquje na cenu proizvode, nenamensko tro{ewe prikupqenih sredstava uz dogovoreno organizovawe zelene mafije, koja hara beogradskim pijacama diktiraju}i enormno visoke cene, i afera koje permanentno potresaju ovu oblast, stvari su koje se daqe ne mogu tolerisati. Srpska radikalna stranka }e i u ovaj segment ìvota grada uvesti red i to transformacijom dosada{weg komunalnog preduze}a u standardno preduze}e, a zatim ga putem licitacije privatizovati. Ovim postupkom preduze}e }e se u~initi ekonomski efikasnim i sposobnim za trì{nu utakmicu. Postoje}e povr{ine u gradu i naseqima predvi|ene za ovu namenu, putem konkursa uz nadoknadu bile bi ustupqene zainteresovanim licima. Ovako }e se omogu}iti da pravo na organizovawe i kori{}ewe pijace dobiju najopremqeniji, najkvalitetniji i najsposobniji, {to }e se odraziti na kvalitet pruàwa usluga. Ugovorom izme|u grada i korisnika bi}e regulisani svi relevantni odnosi. U naseqima gde pijaca nema, a potreba za wima postoji, organizovale bi se po istom principu kao i u prethodnim slu~ajevima formirawe mini pijaca uz zadovoqewe higijenskih, tehni~kih i sanitarnih uslova. Dràva bi se i ovde, kao ustalom i u svim prethodnim slu~ajevima, pojavqivala samo u obavqawu inspekcijskih (zdravstvenih, sanitarnih) slu`bi. 18. Zelene povr{ine Nebriga i krajwa nezainteresovanost reìma uz nezaja`qivu sklonost ka zloupotrebama pojedinaca iz vrha beogradske vlasti dovela je do toga da su danas parkovi i zelene povr{ine u Beogradu bukvalno napadnute i svakim danom se sve vi{e uni{tavaju. Srpska radikalna stranka }e, uvo|ewem moratorijuma na daqe smawivawe i upropa{}avawe parkova i zelenih povr{ina, i rigoroznim ka`wavawem uzurpatora, za{titi parkove i izleti{ta od daqeg upropa{}avawa i uni{tavawa. Dovo|ewem u prvobitno stawe svih onih delova koji su nelegalno i polulegalno, {to }e re}i uz pre}utnu saglasnost mo}nika reìma uzurpirani, zaustavi}emo daqe propadawe parkova i izleti{ta. Izdvajawem sredstava iz buyeta prikupqenih izdavawem prostora za organizovawe pijaca ili iz drugih izvora finansira}emo odràvawe postoje}ih i ure|ewe novih zelenih povr{ina, parkova i izleti{ta. Poveravawe poslova na odràvawu i ure|ewu zelenih povr{ina, vr{i}e se iskqu~ivo putem konkursa, ~ime }e se omogu}iti da sva pravna lica, ukqu~uju}i i dosada{wa preduze}a, konkuri{u pod istim uslovima, a poslo446
ve }e dobiti najboqi ponu|a~i. Razvijawem qubavi prema prirodi u {kolama razvija}e se i svest o ~uvawu zelenila, parkova i izleti{ta i wihovom pro{irivawu, s obzirom da su ona istovremeno i plu}a Beograda kao urbanisti~kog centra. 19. Ekologija Indolentan odnos reìma prema problemu ekologije doveo je dotle da su nam i vode i zemqa u Beogradu u dobroj meri zaga|eni a svakodnevne ekolo{ke opasnosti izazvane ba{ postupcima nosilaca reìma, svakodnevna su pojava. Gra|ani Beograda se sigurno se}aju svih akcija Srpske radikalne stranke u kojima smo se èstoko borili da se uklone ogromne koli~ine krezola uskladi{tene u okolini Beograda. Skladi{tewe ovog otrova dozvoqeno je uz pre}utnu saglasnost i dobijenu proviziju vrha reìma, a koli~ine su bile dovoqne da bukvalno u Beogradu i okolini ubiju i uni{te sve ìvo. Posle ogor~ene borbe uspeli smo da ovu opasnost iz Beograda uklonimo time {to smo reìm naterali da sve koli~ine ukloni iz beogradskog atara. Danas vodimo bitku da iz Bari~a bude ukloweno vi{e od 400 tona bojnih otrova koji opasno prete uni{tewem ne samo Beograda ve} i {ire okoline. Evidentno je da reìm u svojoj pohlepi i gramzivosti ne vidi ni{ta osim deviznih provizija i da ga ìvot i zdravqe Beogra|ana nimalo ne interesuju. Preuzimawem vlasti u Beogradu Srpska radikalna stranka }e pitawu i problemima ekologije posvetiti posebnu pa`wu. Nikada vi{e ne}emo dozvoliti da bilo ko dovede u ìvotnu pasnost ijednog gra|anina a kamoli Beograd i celi region. Deo prihoda od taksi izdvoji}emo i odmah usmeriti na sanirawe i izme{tawe deponija sme}a, kao latentnog izvora zaraze, koje se sada nalaze u naseqima sa po 60.000 stanovnika. Posebnu pa`wu posveti}emo sanaciji nehigijenskih naseqa u Beogradu koja se ne mogu legalizovati. 20. Kafilerije I u ovoj oblasti vlast i reìm u Beogradu su umesto sre|ivawa stawa napravile haos koji preti da u Beograd donese epidemiju besnila ili da gra|ani budu izujedani od strane ~opora pasa lutalica. S druge strane, krajwe nehuman odnos prema ovim ìvotiwama dovodi do zgraàvawa ìteqa, slu~ajnih o~evidaca hajki i hvatawa ovih jadnih stvorewa. Srpska radikalna stranka }e ovaj problem re{avati tako {to }e: Urbanisti~kim planom predvideti lokacije za izgradwu kafilerija koje bi morale ispuwavati stroge kriterijume za obavqawe ove delatnosti. U saradwi sa Dru{tvom za za{titu ìvotiwa edukova}emo gra|ane i razvijati qubav prema ìvotiwama jer ova planeta, ova dràva i ovaj grad pripadaju i wima koliko i ~oveku. Ustanovi}emo propise za ~uvawe i dràwe ìvotiwa uz tetovaù ili druge prikladne oblike obeleàvawa ìvotiwa i vrlo visoke kazne za sve koji ìvotiwe odbace.
447
Time }emo spre~iti pojavu novih ~opora lutalica i poboq{ati odnos prema ku}nim qubimcima. Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke
LXXXVII IZBORNI PROGRAM SRPSKE RADIKALNE STRANKE ZA OP[TINU ZEMUN

Beograd, februar 1996. godine Ukoliko nam ukaète poverewe u op{tini Zemun, u~ini}emo u oblastima ìvota i rada slede}e: 1. Lokalna samouprava Zbog namerno lo{e izvedenog stawa podele ingerencija i isprepletanosti ovla{}ewa izme|u organa lokalne samouprave i dràvne uprave u svim op{tinama, gradu i celoj Srbiji stvorena je konfuzija koja organima i institucijama lokalne samouprave daje privid organa vlasti i odlu~ivawa. Ovakvo stawe kod gra|ana izaziva nelagodnost i ose}aj nesigurnosti i nepoznavawa propisa, uredbi i zakona, a takav odnos daqe kod izvr{ilaca poslova izaziva ose}aj nezaobilaznosti, nezamenqivosti i samozadovoqstva. Pored toga, ovakvo stawe uslovilo je razvoj, {irewe i multiplicirawe birokratskog aparata na svim nivoima, a izradu i dobijawe najobi~nijeg dokumenta pretvorila u ceremonijal i vi{ednevnu proceduru. Srpska radikalna stranka se zalaè za striktno odvajawe funkcija vlasti od funkcija lokalne samouprave i svo|ewe lokalne samouprave u neophodne i preko potrebne smernice i okvire. U tom }emo ciqu drasti~no smawiti broj zaposlenih u raznim op{tinskim telima i strukturama, a efektivno i efikasno uprostiti i ubrzati sve poslove koje organi lokalne samouprave obavqaju. Op{tina mora postati servis gra|ana i izdràvati se od lokalnih taksi i poreza. Ovako koncipirana op{tina bi}e mnogo jeftinija i istovremeno mnogo efikasnija. Dràva }e finansirati sve poslove lokalne samouprave koje op{tina obavqa u korist dràve. 2. Urbanizam Urbanisti~ki planovi op{tina, pa prema tome i op{tine Zemun, namerno su lo{e ura|eni. Namerno, jer su pravqeni iskqu~ivo za potrebe velikih gra|evinskih preduze}a i nisu zadovoqavali ni urbanisti~ke potrebe op{tine ni gra|ana.
448
Ovakav nakaradan odnos u segmentu urbanizma i urbanisti~kog ure|ewa rezultirao je na teritoriji na{e op{tine dodelom placeva gra|evinskim mastodontima za izgradwu ~itavih naseqa i kolonija uz bagatelnu nadoknadu ranijim vlasnicima i korisnicima. Vlasnici su i bukvalno bili izbacivani na ulicu, wihova imovina ru{ena i uni{tavana. Ekstraprofit koji su gra|evinska preduze}a ostvarila iskqu~ivo uz legalizovanu pqa~ku ranijih vlasnika, sluìo je za zadovoqewe potreba preduze}a i vlasti koja je to omogu}avala. U oblasti urbanizma }emo uraditi slede}e: Uve{}emo moratorijum na sve do sada donete planove i odluke koje iz tih planova proizlaze. Done}emo novi urbanisti~ki plan za celu teritoriju op{tine Zemun, po{tuju}i pri tom sve specifi~nosti naseqa u op{tini. Izvr{i}emo kategorizaciju zemqi{ta {to }e predstavqati osnovu za utvr|ivawe minimalne cene. Gra|evinsko zemqi{te koje je u op{tinskoj svojini ponudi}emo na licitaciju i pod jednakim uslovima omogu}iti gradwu i privatnim licima i preduze}ima. Tako }e svaki gra|anin dobiti mogu}nost da, srazmerno finansijskim sredstvima kojima raspolaè, do|e do placa za gradwu ku}e. Stambena problematika je i sada veliki problem gra|ana, a bez obzira na vi{egodi{wa ulagawa dela dohotka u stambene fondove mnogi nisu do{li do stana. Takvim licima, uz odre|ene dokaze, omogu}i}emo da shodno visini uloènih sredstava, dobiju od op{tine plac uz beneficije ili besplatno uz kriterijume koje }e op{tina propisati, iz fonda gra|evinskog zemqi{ta koje op{tina ima na raspolagawu. Gra|evinski materijal za izgradwu porodi~nih ku}a bi}e oslobo|en poreza na promet. Stvori}emo uslove da porodi~na stambena izgradwa bude kreditirana povoqnim, dugoro~nim stambenim kreditima. Preduze}a i privatna lica, koja dobiju na licitacijama pravo gradwe na komunalno opremqenom zemqi{tu, u ekskluzivnom kraju, bi}e obavezna da u op{tini izgrade jo{ jedan objekat od interesa za gra|ane (obdani{te, ambulanta, park). Nelegalna stambena, poslovna i ostala gradwa nikla je na teritoriji cele op{tine samo i iskqu~ivo zbog tromosti i nesposobnosti vlasti. Problem nelegalne gradwe re{i}emo tako {to }emo je legalizovati uz uredno izdavawe gra|evinskih dozvola za sve objekte koji ispuwavaju osnovne urbanisti~ke i gra|evinske uslove i normative. U op{tini postoje ~itava naseqa koja treba legalizovati bez naplate tro{kova komunalnog opremawa, jer su svu komunalnu infrastrukturu u wima izgradili sami gra|ani. 3. Industrija Oìvqavawe zemunske privrede, koja ima kapacitete i stru~ni potencijal respektabilan i na gradskom i na dràvnom nivou, bi}e nam prevashod449
ni zadatak. Tromost i nezainteresovanost reìma u Zemunu i {ire za sve osim za bezo~nu pqa~ku, pusto{ewe i ~erupawe privrede doveo je fabrike zemunske industrije do prosja~kog {tapa, a radnike doveo do gladi ne ispla}uju}i im zarade i po nekoliko meseci. Kriminalne afere potresaju ve}inu zemunskih fabrika a nerad, java{luk i nesposobnost rukovode}ih timova dovodili su do tragedija (Grme~) u kojima je ìvote gubilo i po deset i vi{e radnika, i do otimawa i uzurpacije ~itavih fabrika (TIZ), pri ~emu je 1200 radnika bukvalno izba~eno na ulicu, a fabrika poklowena mo}niku reìma, ministru \uki}u. Cela industrija zemunskog basena radi (osim privatne privrede i nekih ~asnih izuzetaka) sa 20-30 odsto kapaciteta. Stawe je krajwe kriti~no. Srpska radikalna stranka u Zemunu ima snage, mo}i i znawa da privredu pokrene, radnike i ma{ine uposli i stvori uslove za normalan ìvot radnika ove op{tine. Industrijske kapacitete }emo prvo pretvoriti u dràvne, a zatim uz strogo po{tovawe radni~kih prava i wihovog minulog rada ponuditi na me|unarodnoj licitaciji licima i institucijama svetske privrede. Gra|ani Zemuna imaju priliku da vide kako ìve i zara|uju radnici ICN Galenike, recimo, koju je kupio strani investitor. Nema razloga da, s obzirom na zainteresovanost stranih ulaga~a, privredni potencijal Zemuna ne dobije iste uslove. Od sredstava dobijenih na licitaciji gradi}e se novi pogoni koji }e apsorbovati nove radne potencijale i stru~wake koji u Zemunu ~ekaju posao. Pored toga, uprosti}emo dobijawe dozvola i dokumentacije za otvarawe i razvoj privatne privrede, jer je to najvitalniji deo na{e privrede koji je bukvalno neo{te}en preìveo blokadu i jedini koji bez posebnih optere}ewa funkcioni{e. Tim potezima omogu}i}emo razvoj i procvat svih segmenata privrede. 4. Turizam Gradovi u svetu, prema kojima su i priroda i Gospod Bog bili daleko mawe izada{ni, od turizma ubiraju ogromna sredstva. Geografski poloàj Zemuna, wegova klima, wegovo istorijsko nasle|e i wegova ogromna dunavska obala pruàju neslu|ene mogu|nosti. Ceo Zemun kao op{tina predodre|en je da bude turisti~ki centar i turisti~ki mamac, koji bi se nalazio u svim prospektima i na svim turisti~kim mapama Evrope i sveta. Samo zahvaquju}i trapavosti, gluposti i nesposobnosti reìma ovo se dosad nije desilo. Uz skromna ulagawa privatne privrede i dodeqivawa koncesija, iskqu~ivo putem licitacije, omogu}i}emo ulagawa u ovaj segment privrede i ure|ewe Lida, keja, Gardo{a, obale, starog jezgra Zemuna i drugih pogodnih lokacija aktivirawem resursa. Nauti~ki, sportski, lovni i ribolovni turizam zahtevaju specifi~ne lokacije i uslove. I jedne i druge, i to vrhunske, pruàju Dunav i okolina Zemuna. 5. Poqoprivreda Oblast poqoprivrede i sela op{tine Zemun su godinama svesno i namerno zapostavqana od strane reìma. Poslenici op{tine su selu u pohode od450
lazili iskqu~ivo prilikom socijalisti~kih slava, raznih sedmih i ostalih julova ili prilikom evocirawa slavnih bitaka partizanskih, i to ~esto tamo gde nije bilo ni bitaka ni partizana. Selo su obilazili i poreski i ostali izvr{iteqi, kad je trebalo prinudno naplatiti porez ili neku drugu globu koju je reìm selu nametao. Briga za selo i poqoprivredu se tu uglavnom zavr{avala. Zemun, s druge strane, ima poqoprivredne potencijale sposobne da hrane ceo Beograd i mnogo vi{e. Treba samo posvetiti malo vi{e pa`we, malo pomo}i u organizaciji, treba vi{e sigurnosti u planirawu setve, treba omogu}iti da poqoprivrednik proizvodi za poznatog kupca i uz poznatu cenu jo{ pre setve. Sela su zapu{tena i osiroma{ila. Osim glavnih ulica u selima retko koja staza je videla asfalt. Stanovnici su prinu|eni da gaze blato i gutaju pra{inu. Vodovod je u ve}ini sela misaona imenica. Mi }emo selu i poqoprivredi posvetiti pa`wu koju zasluùju. Zaloì}emo se i stvoriti uslove da u sva sela do|e voda, da se kanali o~iste i osposobe za osnovnu funkciju zbog koje su i napravqeni navodwavawe i odvodwavawe, da se osigura otkup i isplata poqoprivrednih proizvoda odmah po otkupu. Da se na muci i znoju poqoprivrednika ne bogate razni Marjanovi}i i ostali. Omogu}i}emo svu potrebnu stru~nu i ostalu pomo} selu, a kroz obezbe|ewe povoqnih kredita za obnovu mehanizacije. 6. Saobra}aj Nebriga vlasti ogleda se na svakom koraku i u svakom segmentu dru{tvenog ìvota. Gra|aninu se ru{i dostojanstvo i ~ast. Saobra}aj, uop{te, i javni prevoz posebno su elementarni pokazateqi koji ovo potvr|uju u potpunosti. Anarhija, java{luk i neodgovornost u javnom prevozu posledica su monopolskog poloàja preduze}a i indolentnog odnosa reìma istovremeno. Bezbednost putnika i siguran dolazak posledwa su briga svih, po~ev od vrha reìma do posledweg ~inovnika u preduze}u. Putnici se vozilima GSP i Lasta voze iskqu~ivo na sopstveni rizik. Pitawe javnog gradskog prevoza re{i}emo na gradskom nivou. U op{tini Zemun zahteva}emo hitno postavqawe pe~urki na svakom stajali{tu. Zahteva}emo uredniji i odgovorniji red vo`we i odnose prema polascima i putnicima. Zahteva}emo uvo|ewe autobuske veze sa BEOVOZ-om na svim wegovim stanicama. Stvori}emo uslove za beneficiran prevoz penzionera, |aka, studenata i besplatan prevoz invalida ovog rata i majki sa troje i vi{e dece. Zahteva}emo dislokaciju zemunskog pogona GSP-a a lokaciji izvr{iti prenamenu, s obzirom na blizinu Dunava i mogu}nost izgradwe objekata druga~ije namene. 7. Stambene usluge Ve}ina stambenog fonda op{tine Zemun je privatizovana. Samim aktom privatizacije i otkupa prestala je potreba za postojawem javnog stambenog preduze}a, a samim tim i organizovanog obavqawa odre|enih stambenih uslu451
ga na op{tinskom nivou (dimni~arskih, odràvawa liftova i sl.). Glomazan administrativni aparat, koji napla}uje usluge koje obavqaju ili bi trebalo da obavqaju druga preduze}a, tako|e je postao suvi{an. Vlasnicima stanova }emo omogu}iti, ukidawem ove i drugih sli~nih parazitskih i preìvelih birokratizovanih institucija, da sami odlu~uju koje }e preduze}e angaòvati za obavqawe ovih usluga i utvr|ivati u direktnoj pogodbi sa izvr{iocem cenu za usluge koje se pruàju. Poslovni fond koji ovo preduze}e koristi izloì}emo prodaji putem licitacije i sredstva, zajedno sa sredstvima dobijenim prodajom poslovnog prostora SSRN, SKJ, SSOJ, sindikata i drugih kojih ima u Zemunu, usmeriti u fondove za isplatu penzija, de~ijih dodataka, invalidnina i sl. Konkurencija u obavqawu usluga odràvawa liftova, teku}em odràvawu zgrada, usluga deratizacije, dezinsekcije i sl., poboq{a}e kvalitet pruàwa usluga i sniziti wihovu cenu. Dru{tvena preduze}a koja se u Zemunu bave pruàwem ovih usluga izloì}emo prodaji putem licitacije sa pravom u~e{}a svih fizi~kih i pravnih lica koja mogu organizovano, funkcionalno i kadrovski zadovoqiti potrebe gra|ana. 8. Vodovod i kanalizacija Ve}ina naseqa Zemunske op{tine danas nema vodovod, a samim tim i higijenski i bakteriolo{ki ispravnu zdravu pija}u vodu. Civilizacijska je sramota da na udaqenosti od 15-20 km od Knez Mihailove ulice, u kojoj je reìm postavio piramidu koja predstavqa centar prestonice i na kojoj se nalaze upisane geografska {irina i duìna, qudi, stanovnici te iste prestonice nemaju elementarne higijenske i ìvotne uslove. Tim pre, {to je postavqawe ove piramide sponzorisalo JP Vodovod i kanalizacija. Ovom reìmu ne bi smetale i ne smetaju ni favele (kartonska naseqa) na par kilometara od te iste piramide. Lokalni vodovod, koji je izgradio jedan deo naseqa op{tine Zemun, ne zadovoqava osnovne higijenske uslove i zdravstveni radnici zabrawuju upotrebu ove vode za pi}e bez prethodnog prokuvavawa. Srpska radikalna stranka }e se zaloìti da svako naseqe op{tine Zemun dobije kvalitetnu, zdravu pija}u vodu. Stvori}emo uslove da se u svim naseqima u kojima postoje tehni~ki uslovi izgradi kanalizacija. Dovesti vodu u svaku ku}u jedan je od prioritetnih zadataka Srpske radikalne stranke op{tine Zemun, a globalnim re{ewem pitawa beogradskog vodovoda i kanalizacije na nivou grada re{i}e se elementarni problemi koji se u ovoj oblasti godinama gomilaju. 9. Gasifikacija naseqa Sistem gasifikacije naseqa i dovo|ewa ovog najplemenitijeg energenta u doma}instva u zemaqama Evrope i pojedinim gradovima Vojvodine zavr{en je pre vi{e decenija.
452
U Beogradu i wegovim op{tinama ova civilizacijska tekovina je tek pionirski posao. Samo par naseqa u Beogradu danas moè da koristi pogodnosti ove vrste energije. S obzirom da je cela op{tina Zemun ispresecana razvodnim gasovodima, koji odvode prirodni gas do industrijskih pogona Zemuna i Beograda, ve} postoje elementarni tehni~ki uslovi za gasifikaciju ve}ine zemunskih naseqa. Zaloì}emo se da sva naseqa koja nisu na drugi na~in re{ila elementarno pitawe energije (daqinsko grejawe) u|u u realizaciju programa gasifikacije. Naseqa Batajnica, Kalvarija, Dobanovci, Sur~in, Novi Grad i jo{ neka mogu sa projektom gasifikacije, uz princip samofinansirawa, krenuti vrlo brzo a smatramo da akciju treba pokrenuti odmah. Za druga naseqa op{tine Zemun stvori}emo uslove i akciju pokrenuti u {to kra}em vremenu. Razre{i}emo probleme i zastoj koji je po pitawu gasifikacije nastao u nasequ Ugrinovci i pokrenuti postupak za utvr|ivawe odgovornosti za propuste. 10. Saobra}ajnice Propast i uni{tavawe putne infrastrukture u Beogradu posebno je izraèno u op{tini Zemun. Ve}ina puteva regionalnog i republi~kog karaktera prolazi kroz op{tinu Zemun, {to se uz totalno neodràvawe i java{luk, s jedne strane, i ogromnu frekvenciju saobra}aja, sa druge strane, samo pogor{ava. Danas regionalni putevi koji prolaze kroz naseqa izgledaju stravi~no, a ogromne tzv. udarne rupe prete da vam uni{te prevozno sredstvo. Tipi~an primer je regionalni put Beograd Novi Sad, mada i drugi putevi regionalnog ili lokalnog karaktera nisu u boqem stawu. Reìm nije u stawu da razre{i i pitawe odràvawa ovih putnih komunikacija, mada se kroz taksu za registraciju vozila, i mnoge druge takse i poreze, izdvajaju ogromna sredstva. Gde odlaze finansijska sredstva, kad reìm nije u stawu da obezbedi ni minimalne koli~ine soli za posipawe tokom zime, ostavqamo vama da naslutite. Mi znamo. Znamo da je reìm sposoban da prelivawem sredstava iz jednog fonda u drugi, zaturi i mnogo ve}e koli~ine novca i zatre mu trag. O asfaltirawu ulica i puteva i izdvajawu sredstava za ovu namenu tako|e ne treba govoriti. Ovaj reìm nije u stawu da to pitawe re{i ni na mikro ni na makro planu. Nije, jer da je druga~ije, druga~ija bi bila slika puteva i ulica po svim naseqima. Danas u naseqima oko Beograda sfalt, ili ono {to je od wega ostalo, imaju samo glavne ulice (koje jo{ uvek nose ime najve}eg zlotvora srpskog naroda). Sve ostalo je u blatu i pra{ini. Naseqa od po 60.000 qudi imaju vi{e od polovine neasfaltiranih ulica. Stawe je, op{te uzev, poraàvaju}e. Srpska radikalna stranka }e zahtevati da se regionalne saobra}ajnice hitno dovedu u red a da se krivci za ovo stawe izvedu na odgovornost. Stvori}emo uslove da se asfaltiraju sve ulice u naseqima i ve}ina ulica u selima op{tine Zemun. Uvo|ewem privatne inicijative i privatizaci453
jom komunalnih preduze}a, koja se bave ovom delatno{}u, stvori}emo uslove za konkurenciju, a samim tim za pove}awe kvaliteta i smawewe cena ove vrste usluga koje gra|ani pla}aju a koje im se ili nikako ili traqavo pruàju. 11. Zdravstvene usluge îwenica da je jedan deo zdravstvenih ustanova bolni~kog i stacionarnog tipa lociran na teritoriji op{tine Zemun, za gra|ane ove op{tine takore}i ni{ta ne zna~i. Ove, kao uostalom i sve ustanove ovog tipa u Beogradu, u stawu su krajweg siroma{tva i nesta{ica. Nesta{ice elementarnog sanitetskog materijala, od alkohola i gaze preko najneophodnijih lekova, dovela je poslenike ove delatnosti da se snalaze, snebivaju ili zahtevaju od pacijenata da prilikom intervencije sami donose antiseptike, gazu, flaster. Ve}ina domova zdravqa je bukvalno dovedena na prosja~ki {tap. A gra|ani u fond izdvajaju ogromna sredstva. Srpska radikalna stranka }e se zalagati za: Slobodno raspolagawe upla}enim sredstvima u fondove zdravstvenog osigurawa. Slobodan izbor mesta i vrste ustanove u kojoj }e se gra|anin le~iti. Stvarawe trì{nih uslova u ovoj oblasti. Privatizaciju sada{weg fonda, pa prema tome i dela koji se nalazi na teritoriji op{tine Zemun. Iz sredstava op{tinskih fondova predvi|enih za skupe protokole, reprezentaciju, slu`bena putovawa, podsticati privatnu inicijativu za otvarawe privatnih ambulanti i kreditirawe privatne lekarske prakse, uz obavezu privatnika da ambulante otvaraju u naseqima gde ovih ustanova nema i sa obaveznom kompletnom ordinacijom za osnovnu zdravstvenu za{titu (EKG, laboratorija i sl.). Da se usluge privatnih ordinacija napla}uju iz fonda bez smetwi. Da se postoje}i domovi zdravqa privatizuju putem licitacije. 12. Obdani{ta Sada su obdani{ta na teritoriji op{tine Zemun u dru{tvenom vlasni{tvu, ve}ina wih prebukirana, a za mesto u obdani{tu ~eka veliki broj dece. Zalaga}emo se za otvarawe ve}eg broja obdani{ta u kojima }e biti mesta za svu decu tog uzrasta i zaposlewe stru~nog potencijala ovog profila koji u biroima ~eka posao. Prostorije sada{wih mesnih zajednica pretvori}emo u de~ija obdani{ta koja }e se licitacijom dati najboqem ponu|a~u. Investiciona ulagawa (kupovinu gra|evinskog materijala, name{taja, igra~ki i opreme) oslobodi}emo pla}awa poreza na promet. 13. Domovi za stara lica Mada na teritoriji op{tine postoji dom za stara lica u Beogradu, veliki broj starih lica sa teritorije op{tine Zemun ne moè koristiti usluge ovog doma zbog nedostatka finansijskih sredstava da plati usluge doma.
454
Zbog nedostatka prostora i nedostatka sredstava za pla}awe usluga, Srpska radikalna stranka }e u op{tini Zemun uraditi slede}e: Inicira}emo otvarawe privatnih ustanova za sme{taj starih lica, uz uslove kvaliteta sme{taja i stru~nost lica koja usluge pruàju. Iz taksi, poreza i drugih da`bina op{tina }e izdvojiti sredstva za finansirawe ustanova u kojima }e biti sme{tena stara lica koja nemaju sredstva, a napu{tena su od porodice. Starim licima koji imaju sredstava omogu}iti sme{taj u ustanovama koje imaju ve}i stepen komfora. 14. Pijace Da bi se sredio haos koji sada vlada na pijacama Beograda i Zemuna mora se shvatiti, pre svega, da pijace ne moèmo posmatrati kao iskqu~ivo komunalnu delatnost. Pijace su bez elementarnih higijenskih uslova, a sredstva su van kontrole i tro{e se bez posebnog uticaja. Srpska radikalna stranka smatra da je jedini na~in za razre{ewe sada{weg galimatijasa u ovoj oblasti privatizacija, sloboda trì{ta, utakmica i liberalizacija odnosa. Zato }emo: Putem javne licitacije ustupiti pijacu Zemun privatnim preduze}ima koja su u stawu da se staraju o ovom objektu. Putem privatizacije ustupiti i sve druge pijace na teritoriji op{tine. U naseqima omogu}iti izgradwu i opremawe pijaca i mini-pijaca gde god ima potreba i interesovawa. Sada{we lokacije predvi|ene za izgradwu pijaca, tako|e putem licitacije, ustupiti zainteresovanim pravnim i fizi~kim licima. Odnosi izme|u korisnika bi}e regulisani uzansama posebnih ugovora. 15. Ekologija Problem ekologije u op{tini Zemun posebno je izraèn. Sticajem, po op{tinu Zemun i wene gra|ane, nesre}nih okolnosti na teritoriji ove op{tine sme{teni su komunalni kapaciteti celog Beograda koji ekolo{ki ugroàvaju i poniàvaju i op{tinu i wene gra|ane i zemunsku privredu. Danas se u op{tini Zemun nalazi deponija sme}a za teritoriju celog grada, a vi{e od 60.000 gra|ana naseqa Batajnica je osu|eno da ìvi na gradskom |ubri{tu. Srpska radikalna stranka }e zahtevati da se deponija smesti na nekoj novoj i nenaseqenoj lokaciji, s ozbirom da reìm planira da deponiju preseli na teritoriju izme|u Batajnice i Ugrinovca, {to nikako ne moèmo prihvatiti, ~emu }emo se èstoko suprotstaviti. Zahteva}emo re{avawe i svih drugih ekolo{kih problema na teritoriji op{tine i grada kao {to smo, uostalom, i do sada ~inili. Otrovi, koje je reìm skladi{tio na teritoriji na{e op{tine, ukloweni su zahvaquju}i na{em èstokom pritisku na reìm.
455
16. Verske ustanove Iz samog odnosa Srpske radikalne stranke prema pravoslavqu i Srpskoj pravoslavnoj crkvi proizlazi i na{ stav da pravoslavqu i wegovom razvoju treba posvetiti maksimalnu pa`wu. U op{tini Zemun po ovom pitawu u~ini}emo slede}e: U svakom nasequ u kome sada nema crkve besplatno }emo dodeliti adekvatnu lokaciju za izgradwu hrama. Iz buyeta op{tine finansira}emo izgradwu infrastrukture. Dobijawe dozvola i re{ewa }emo osloboditi pla}awa svih lokalnih taksi. Donatorima za izgradwu hramova umawi}emo poresku osnovicu za visinu donacije. Gra|evinski materijal za izgradwu i opremawe hrama oslobodi}emo pla}awa poreza na promet i drugih lokalnih poreza. Pospe{i}emo zavr{etak hramova u naseqima u kojima je izgradwa zapo~ela. Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke
LXXXVIII SRPSKI RADIKALI GRA\ANIMA BATAJNICE I UGRINOVACA

Beograd, februar 1996. godine Nakaradna politika izblamiranog reìma partije na vlasti upropastila je, uni{tila i opqa~kala sve {to je patriotsko, po{teno i progresivno u celoj Srbiji. Borbu za interese srpskog naroda, borbu za dobrobit srpstva i borbu za va{e interese pretvorili su u borbu za li~ne interese, za dobrobit nosioca reìma, za li~no boga}ewe i nekontrolisanu otima~inu i pqa~ku. A. Batajnica Katastrofalna politika reìma je grad Beograd i ìteqe Beograda, ukqu~uju}i i ìteqe ovog naseqa, umesto u sretniju budu}nost, kako su pred pro{le izbore obe}avali, uveli u bedu, nema{tinu i nesigurnost u svim segmentima ìvota. Glasajte zato za one koji se nisu iskompromitovali, kojima su interesi srpstva u celini, pa prema tome i va{i interesi, iznad svega. Glasajte za Srpsku radikalnu stranku. Ukaìte va{e poverewe na{im kandidatima, a mi }emo za Batajnicu i wene ìteqe u~initi slede}e:
456
1. Urbanizam Zahvaquju}i namerno nakaradno ura|enom urbanisti~kom planu u ovom nasequ, koji je rezultirao otima~inom i pqa~kom ogromnog broja placeva za izgradwu novih naseqa, uz bagatelnu nadoknadu ranijim vlasnicima, reìm je, daju}i socijalisti~kim gra|evinskim preduze}ima, koja su stanove izgra|ene na ovim placevima skupo prodavala, ne urediv{i pri tom naseqa ni po najelementarnijim infrastrukturnim zahtevima, zgrnuo ogromno bogatstvo. Na ovaj na~in su opqa~kani i biv{i vlasnici placeva i kasniji korisnici stanova. U oblasti urbanizma uradi}emo slede}e: Na teritoriji op{tine uve{}emo moratorijum za sve do sada donete urbanisti~ke planove i re{ewa; Po dono{ewu novog urbanisti~kog plana, koji }e po{tovati sve specifi~nosti naseqa, pristupi}emo kategorizaciji zemqi{ta i na osnovu toga utvrditi minimalnu cenu; Na osnovu ovako utvr|ene minimalne cene, zahteva}emo da se u nasequ Batajnica izvr{i licitacija na kojoj }e se obaviti prodaja i privo|ewe nameni gradskog gra|evinskog zemqi{ta predvi|enog za individualnu stambenu izgradwu. Na ovaj na~in }emo omogu}iti svakom gra|aninu da, shodno finansijskim sredstvima kojima raspolaè, re{i svoj stambeni status; Deo gra|evinskog zemqi{ta koje je u vlasni{tvu op{tine podeli}e se besplatno onim gra|anima koji su godinama izdvajali iz li~nog dohotka za tzv. usmerenu stambenu izgradwu, a do dana dana{weg nisu re{ili svoj stambeni status; Stvori}emo uslove da porodi~na stambena izgradwa bude kreditirana povoqnim dugoro~nim stambenim kreditima; Nelegalizovana stambena izgradwa, koja je u na{em nasequ uzela maha, posledica je neaùrnosti i tromosti reìma i java{luka op{tinskih struktura. Ovaj }emo problem re{iti tako {to }emo zahtevati legalizaciju svih objekata za koje postoje urbanisti~ko gra|evinski uslovi. Svi objekti koji su izgra|eni na urbanisti~ki sre|enim lokacijama mora}e da participiraju u izgradwi nekog objekta i infrastrukture naseqa. Objekti koji su izgra|eni na urbanisti~ki nesre|enom delu, ne}e pla}ati tro{kove komunalnog opremawa zemqi{ta, jer }e infrastrukturu u tim naseqima, odnosno delovima naseqa graditi sami. 2. Privreda Osim mostogradwe, mlina, i jo{ nekih sitnijih oblika industrije u tzv. dru{tvenoj svojini, Batajnica ima veliki broj objekata privatne privrede, {to je za ovo naseqe i wegove ìteqe izuzetno dobro. Lojalna konkurencija vlasnika privatnih preduze}a i radwi uslovila je visok nivo kvaliteta robe i usluga koji stoje na raspolagawu stanovnicima naseqa. Mi }emo kroz dodelu novih lokacija i druge vidove stimulacije pospe{iti razvoj privatne privrede, jer ovaj privredni segment moè zaposliti veliki broj mladih qu457
di koji godinama ~ekaju posao. Razvoj privatne privrede u nasequ odnosi}e deo dohotka koji }e vlasnici preduze}a ponovo ulagati u investicionu izgradwu, {to }e neminovno dovesti do otvarawa novih radnih mesta i jo{ kvalitetnije ponude. 3. Poqoprivreda Dobar deo gra|ana Batajnice bavi se poqoprivredom. Problemi neregulisanog otkupa, nesigurnosti kod setve, neobezbe|ewa elementarnih potreba i repromaterijala za setvu (seme, |ubrivo, gorivo) uslovio je i znatno smawewe poqoprivredne proizvodwe u Batajnici. Mi }emo se zalagati da poqoprivrednicima na{eg naseqa bude prioritetno obezbe|ivawe repromaterijala, da proizvodwa bude ugovorena jo{ u vreme setve, da na samom po~etku proizvo|a~ proizvodi za poznatog kupca i uz poznatu cenu. Sve ovo }e neminovno rezultirati pove}awem proizvodwe i omogu}avawem poqoprivrednicima da ìve od svog rada. Zahteva}emo da se proces povra}aja zemqi{ta biv{im vlasnicima, stanovnicima naseqa Batajnica, dovede do kraja; Zahteva}emo, tako|e, da se nasequ Batajnica vrate utrine ~ija je povr{ina cirka 80 hektara, na upravqawe i gazdovawe. Te utrine su stanovnicima naseqa uzurpirane jo{ 1947-1948. godine. 4. Saobra}aj Pitawu saobra}aja posveti}emo posebnu pa`wu. U nasequ ìvi vi{e od 60.000 stanovnika koji se na posao, u {kole i na fakultet prevoze iskqu~ivo vozilima GSP-a. Vozila na linijama 73 i 706 su uglavnom stara, dotrajala, sa vi{e od 20 kvarova po svakom vozilu, zbog kojih bi ih iole ozbiqan saobra}ajni milicioner morao iskqu~iti iz saobra}aja, polasci su neredovni, vozila prqava i nije redak slu~aj da po 100 i vi{e putnika zbog kvara vozila bude istovremeno mimo stanica i da po snegu, ki{i i hladno}i ~eka i po pola sata na izlazak drugog vozila. O gu`vama, nepo{tovawu reda vo`we i drugim problemima da se i ne govori. Neredovan i lo{ prevoz i maltretirawe stanovnika Batajnice traje ve} vi{e godina. Zaloì}emo se, da u procesu privatizacije, koji je potenciran u programu na{e stranke, linije prevoza za ovo naseqe dobiju prevoznici koji }e uz kvalitetna, sigurna i udobna vozila obezbediti redovan i jeftin prevoz gra|ana. 5. Stambene usluge S obzirom da su svi stanovi koji su pripadali tzv. stambenom fondu otkupqeni, te da u nasequ nema dru{tvenih stanova, zalaga}emo se da dimni~arske usluge, usluge dezinsekcije i deratizacije u nasequ i sve druge usluge koje su mogu}e budu poverene privatnim preduze}ima koja }e posao ugovarati direktno sa korisnicima usluga. Uz lojalnu konkurenciju obezbedi}e se i kvalitet i pristupa~ne cene.
458
6. Vodovod i kanalizacija Pitawe vodovoda i kanalizacije u nasequ Batajnica je posebna pri~a. Indolentan odnos reìma, uz poslovi~nu sklonost ka kriminalu, rezultirali su ~iwenicom da dobar deo ovog naseqa danas nema pija}u vodu a kanalizaciona mreà izgra|ena je samo za stambena naseqa i jedan deo biv{e II mesne zajednice. Gra|ani su vi{e puta prikupqali sredstva putem samodoprinosa za razre{ewe ovih vitalnih problema, a eksponenti reìma su ovu akciju u vi{e navrata zloupotrebqavali i novac prikupqen za ovu namenu pqa~kali. Danas imamo situaciju da je koli~ina cevi, dovoqna za izgradwu vodovoda u celom nasequ, koja je kaupqena jo{ pre nekoliko godina, nalazi uskladi{tena na privatnom skladi{tu jednog od ~elnika Socijalisti~ke partije. Cevi su fiktivno lagerovane, a vlasnik stovari{ta vrednost cevi vi{estruko okre}e, prodaju}i ih i kupuju}i nove, ~ime se neopravdano bogati, dok gra|ani piju vodu iz pumpi i bunara, dakle vodu vrlo sumwivog kvaliteta, zdravstvene i bakteriolo{ke ispravnosti. Kanalizaciona mreà, po~eta pre vi{e godina, tipi~an je primer nebrige reìma za gra|ane ovog naseqa. Godinama su gra|ani izdvajali sredstva za ovu namenu i insistirali na nastavku izgradwe mreè. Sredstva prikupqena putem samodoprinosa i drugih da`bina su ili potro{ena za druge namene ili su zavr{avala u yepovima pojedinaca iz vrha vlasti. Stanovnicima ovog naseqa dobro su poznate sve kriminalne afere i oko vodovoda i kanalizacije i oko pqa~ke novca koje su gra|ani izdvojili za telefon, i svih drugih vrsta i oblika pqa~ki stanovnika ovog naseqa. Srpska radikalna stranka }e se maksimalno zaloìti za nastavak izgradwe vodovoda i stvarawe uslova za zavr{etak izgradwe kanalizacione mreè za celo naseqe. 7. Gasifikacija Pitawu gasifikacije Batajnice posveti}emo posebnu pa`wu. Sva naseqa u okolini Batajnice ve} nekoliko godina koriste ovo plemenito gorivo. Batajnica, kao naseqe, s obzirom na energetsku podelu teritorija, a samim tim i pogodnosti poslovawa beogradskog dela preduze}a koje se bavi ovim poslom, mo}i }e da koristi mnogo jeftinije prirodni gas od kom{ija iz Banovaca, Nove Pazove, In|ije. Gasifikacija naseqa otvara mogu}nosti i za razvoj male privrede formirawem mini farmi i izgradwom staklenika, ~ime }e se stvoriti uslovi za razvoj jo{ jednog vida male privrede i zaposlewe jednog broja nezaposlenih stanovnika naseqa. Zaloì}emo se i stvoriti uslove za realizaciju programa gasifikacije i dovo|ewa prirodnog gasa u naseqe. 8. Putna infrastruktura Kroz Batajnicu prolazi nekoliko vrlo frekventnih regionalnih putnih komunikacija koje se, zbog nebrige reìma i indolentnosti prevduze}a zaduènih za odràvawe, vrlo lo{e odràvaju. Sada su te saobra}ajnice dovedene u stawe da je putovawe wima prava avantura i pune su tzv. udarnih rupa koje izuzetno te{ko o{te}uju vozila. Zahteva}emo da se pitawe svih sao459
bra}ajnica hitno re{i, da se one asfaltiraju i dovedu u red, a da se na frekventnim raskrsnicama sredi vertikalna signalizacija (semafori) ili da se oni postave ukoliko ih nema. Zahteva}emo hitno asfaltirawe svih ulica u nasequ, jer je prosto neshvatqivo da naseqe tolike veli~ine i takve blizine prestonici, kakva je Batajnica, ima toliki broj neasfaltiranih ulica. Insistira}emo da se {to pre izgradi petqa za normalan izlazak na novosadski autoput. 9. Zdravstvene usluge Nebriga reìma za sve drugo, osim za iznalaèwe mogu}nosti za uzurpaciju, otima~inu i pqa~ku, ogleda se i u odnosu prema ovom nasequ u oblasti obezbe|ewa elementarnih zdravstvenih uslova. Dok je broj stanovnika useqavawem ~itavih novih naseqa izuzetno brzo rastao kapaciteti Doma zdravqa ostajali su isti. Pro{irewe Doma je ura|eno nakaradno i neadekvatno tako da Dom nije u mogu}nosti da obezbedi elementarne zdravstvene usluge ni polovini gra|ana naseqa. Na{im programom predvideli smo razvoj privatne inicijative i u ovom segmentu dru{tvenog ìvota i pruì}emo svu adekvatnu pomo} pri otvarawu privatnih zdravstvenih i stomatolo{kih ambulanti. Zaloì}emo se da naseqe dobije zdravstvene kapacitete adekvatne broju stanovnika, i u skladu sa potrebama naseqa, kroz stvarawe uslova i otvarawe privatnih ambulanti i ordinacija. Zalaga}emo se za slobodno raspolagawe korisnika sredstvima upla}enim u fondove zdravstvenog osigurawa. Zalaga}emo se za slobodan izbor ustanove u kojoj }e gra|anin koristiti usluge lekara i stomatologa. Zalaga}emo se da se usluge privatnih ordinacija participiraju iz fonda bez smetwi. Zaloì}emo se za privatizaciju postoje}eg doma zdravqa putem licitacije, uz obezbe|ewe kvaliteta opreme i nivoa usluge. 10. Obdani{ta U nasequ postoji samo jedno obdani{te koje je prebukirano, a mnoga deca su uskra}ena za usluge ove ustanove. Srpska radikalna stranka se zalaè za privatizaciju ove pred{kolske ustanove putem licitacije i za pokretawe inicijative i pruàwe pomo}i pri otvarawu privatnih obdani{ta u nasequ. Zaloì}emo se za osloba|awe od poreza za sredstva uloèna u kupovinu gra|evinskog materijala, opreme i u~ila za ove objekte. Jedino privatna inicijativa moè obezbediti kvalitetne uslove i dovoqne kapacitete, a lojalna konkurencija i na ovom planu uslovi}e adekvatnu cenu usluga. Ovako }e se posti}i da odre|en broj nezaposlenih stru~nih mladih kadrova do|e do zaposlewa, uz istovremeno uspe{no re{avawe problema sme{taja dece u ustanove. 11. [kolske ustanove Batajnica ima tri osmogodi{we {kole, a nijedna se ne moè pohvaliti stepenom opremqenosti. Odnos reìma prema prosveti je i ina~e krajwe ma}ehinski ve} dugi niz godina. Jedino {kola Mitraqeta ima fiskulturnu
460
salu. [kola Branko Radi~evi} je nezavr{ena i vi{e od 10 godina radi u veoma oteànim uslovima. U~enici tokom zimskih meseci fiskulturnu nastavu izvode u u~ionicama, a leti u dvori{tu, bez fiskulturnih sprava i pomagala i samo zahvaquju}i entuzijazmu nastavnog osobqa ova, po razvoj mladih organizama neophodna aktivnost, odvija se kako tako. Osnovna {kola Pinki tako|e radi u nemogu}im uslovima. Zalaga}emo se da {kole dobiju adekvatan prostor, opremu, u~ila i fiskulturne sale jer je to, {to reìm nikako ne shvata, investicija u zdravqe i pravilan razvoj generacija. 12. Bazen Srpska radikalna stranka smatra da su bazen i drugi sportskii objekti izuzetno potrebni ovom nasequ, a da oni ne postoje ni u planovima reìma. Zaloì}emo se za izgradwu bazena u nasequ, a putem licitacije obezbediti investitora. Privatni sektor, koji je u ovom nasequ narastao, ima investicionih sredstava, a davawem prava na izgradwu i eksploataciju bazena, teniskih igrali{ta i drugih sportskih objekata omogu}i}e se razvoj jo{ jedne privatne delatnosti. Stanovnici Batajnice }e ovako dobiti neophodne sportske terene. Poreskim olak{icama i osloba|awem od lokalnih taksi pospe{i}emo razvoj i ove aktivnosti. 13. Bioskop, pozori{te Davawem koncesije putem licitacije na izgradwu i eksploataciju, uz strogo odre|ene uslove, omogu}i}emo izgradwu vi{enamenske sale, koja je ovom nasequ tako|e neophodna. Pored bioskopskih predstava i drugih priredbi i manifestacija mogu}nost da se iskaè na umetni~kom planu dobi}e i samoniklo omladinsko amatersko pozori{te koje ve} okupqa prili~an broj entuzijasta, a radi u nemogu}im uslovima pripremaju}i pozori{ne predstave vrlo visokog umetni~kog nivoa i kvaliteta. 14. Pijaca Mesna zajednica je, izdvajawem sredstava gra|ana, uspela da izgradi i opremi pijacu, koja samo delimi~no zadovoqava potrebe gra|ana. I to malo pija~nog prostora uzurpirano je od strane op{tine Zemun i pijaca je data na kori{}ewe tzv. Poslovnom prostoru op{tine koji ina~e op{tini sluì za prikaupqawe i otima~inu finansijskih sredstava. Zaloì}emo se da se pijaca vrati u posed gra|anima mesne zajednice, a da onda licitacijom bude predata na kori{}ewe i upravqawe privatnom licu. Zaloì}emo se za otvarawe privatnih mini pijaca u naseqima Batajnice i za stvarawe uslova za rad sto~ne pijace u poqoprivrednom delu naseqa. 15. Ekologija Problem ekologije u nasequ i odnos reìma na najboqi na~in oslikava koliko je nosiocima funkcija stalo do gra|ana uop{te. Vi{e od 60.000 gra|ana, voqom vrhu{ke beogradskog reìma, prinu|eno je da i bukvalno ìvi na gradskom |ubri{tu, s obzirom da je deponija sme{tena na samom ulazu u Batajnicu. Nesnosan smrad i opasnost od ekolo{ke katastrofe i zaga|ewa
461
celog naseqa stalno su prisutni. Latentna opasnost od zaraze velikih razmera tako|e je ne{to sa ~ime su stanovnici Batajnice prinu|eni da ìve. Veliki broj pacova, ma~aka, golubova i drugih stalnih pratilaca gradskih deponija, u letwim mesecima preplavquje naseqe. ôpori pasa lutalica stalno {partaju naseqem i samo je puka slu~ajnost da niko od stanovnika do sada nije stradao. Nebriga reìma i indolentan odnos prema gra|anima ovog, kao uostalom i svih drugih naseqa, poraàvaju}i je. Zahteva}emo da se zabrani izgradwa deponije na lokaciji izme|u Batajnice i Ugrinovaca, kako ina~e op{tinski i gradski mo}nici sada planiraju. Gra|anima Batajnice moramo obezbediti normalne uslove ìvota, moramo ih osloboditi smrada i straha od epidemija. Moramo im omogu}iti da normalno di{u, ìve i rade. Zatvarawem ove sramote, koju im je reìm nametnuo, omogu}i}emo im da ìve ìvot dostojan ~oveka. 16. Zavr{etak pravoslavne crkve Zavr{etkom izgradwe pravoslavne crkve u novom nasequ u Batajnici stvori}e se uslovi da svi gra|ani naseqa mnogo lak{e zadovoqavaju svoje verske potrebe. Srpska radikalna stranka je, kao stranka veruju}ih qudi, u potpunosti i od samog po~etka gradwe podràvala ovu investiciju. Na{e je globalno opredeqewe da u svakom naseqenom mestu u kome nema crkve treba pokrenuti akciju izgradwe. Ve}ina na{ih ~lanova je prilozima (u granicama finansijskih mogu}nosti) pomogla izgradwu ovog hrama. Tako }emo nastaviti i ubudu}e. B. Ugrinovci Razre{avawu ve}ine problema istovetnih za naseqa Batajnicu i Ugrinovce pristupi}emo istovremeno i paralelno. Kod razre{ewa problema koji predstavqaju specifikum naseqa Ugrinovci u~ini}emo slede}e. 1. Putevi i saobra}ajnice Zahteva}emo da se regionalni put Dobanovci-Banovci hitno asfaltira i dovede u stawe potpune ispravnosti jer je sada pun tzv. udarnih rupa {to, pored opasnosti o{te}ewa vozila, znatno usporava saobra}aj i latentna je opasnost za u~esnike u saobra}aju. Sredstva za ure|ewe ovog puta odavno su prikupqena putem taksi kod registracije vozila. Stvori}emo uslove da se sve ulice u Ugrinovcima poprave, aslfatiraju i dovedu u ispravno stawe. Zahteva}emo hitno asfaltirawe i dovo|ewe u stawe funkcionalnosti Beogradske ulice, s obzirom na to da je dosada{wi na~in odràvawa, odnosno neodràvawa, ovu ulicu doveo u stawe skoro potpune neupotrebqivosti. Zahteva}emo hitnu izgradwu lokalnog puta UgrinovciKrwe{evci, jer na ovoj saobra}ajnici treba uraditi oko 400 metara, a ona je od vitalnog interesa za stanovnike oba naseqa.
462
2. Deponija Ni po koju cenu ne}emo dozvoliti locirawe nove gradske deponije na prostoru koji je reìm za tu namenu predvideo i to prvenstveno: Zato {to smatramo nedopustivim da deponija iz jednog naseqa bude preseqena u drugo, a stanovnici oba naseqa i daqe budu ugroèni smradom i opasno{}u od {irewa zaraza i epidemija. Zato {to bi, pored zauzimawa dela zemqi{ta za locirawe deponije, |ubri{te zagadilo atar sela Ugrinovci i Batajnica i samim tim ìteqe Ugrinovaca li{ilo osnovne delatnosti i izvora zarade, s obzirom da ìteqi Ugrinovaca ìve uglavnom od poqoprivrede. Zato {to Beograd mora trajno da re{i pitawe gradskih deponija a na ovaj na~in se samo ekolo{ki uni{tava okolina grada, a problem ostaje nere{en. 3. Vodovod Pitawe izgradwe vodovodne mreè u Ugrinovcima neprekidno je potencirano od strane odbornika Srpske radikalne stranke. Izuzetnim zalagawem na{e odborni~ke grupe izgra|en je deo vodovodne mreè. Nastavi}emo pritisak na svim nivoima da se pitawe vodovoda za ovo naseqe celovito re{i i svako doma}instvo Ugrinovaca dobije zdravu, bakteriolo{ki ispravnu vodu. Odnos reìma prema ve}ini naseqa zemunske op{tine po mnogim egzistencijalnim pitawima, pa prema tome i pitawu dovo|ewa pija}e vode bio je krajwe indolentan. U samom nasequ pretila je, a u delu do koga vodovod jo{ nije stigao jo{ uvek preti latentna opasnost od epidemija i oboqewa izazvanih iskqu~ivo kori{}ewem bakteriolo{ki neispravne vode za pi}e. Analize uzoraka vode davale su zaprepa{}uju}e rezultate. To stawe se mora hitno sanirati. Ne sme se dozvoliti da vi{e nijedan gra|anin bude zdravstveno ugroèn. 4. Gasovod Problem gasifikacije naseqa Ugrinovci je tako|e izuzetno veliki i mora mu se posvetiti posebna pa`wa. Gra|ani su svojevremeno, putem samofinansirawa, prikupili sredstva sa ciqem da se naseqe gasificira. Izborom nesolventnog i nekonkurentnog preduze}a i poveravawem poslova gasifikacije takvom preduze|u gra|ani su dovedeni u situaciju da budu obmanuti, a sredstva koja su uloìli, takore}i, uludo su potro{ena. Stawe projekta gasifikacije je takvo da je do sada ura|en deo razvodnog gasovoda i deo mreè {iroke potro{we. Cela investicija je konzervirana pri ovakvom stawu. Zahteva}emo da se odgovornost za pogre{no usmerena i uludo potro{ena sredstva hitno utvrdi i protiv odgovornih lica i preduze}a pokrene postupak pred nadle`nim sudom. Stvori}emo uslove da se projekat gasifikacije nastavi i zavr{i, a celokupna investicija privede nameni. Insistira}emo da se poslovi vezani za nastavak projekta gasifikacije naseqa Ugrinovci povere renomiranom preduze}u iz ove delatnosti, {to }e garantovati zavr{etak radova.
463
5. Saobra}aj Pitawu saobra}aja u nasequ posveti}emo posebnu pa`wu. Jedina autobuska linija koja povezuje ovo naseqe sa Batajnicom, a daqe kori{}ewem linija koje polaze iz Batajnice ka Zemunu i Beogradu, linija 703 je krajwe neredovna i ne zadovoqava ni elementarne potrebe gra|ana. Zahteva}emo da se ova linija maksimalno poja~a, da polasci iz Batajnice i Ugrinovaca budu mnogo ~e{}i, naro~ito u vreme tzv. {piceva i tako omogu}i normalan i uredan prevoz do posla, {kola, fakulteta. 6. Elektri~na mreà Jedan od goru}ih problema naseqa Ugrinovci predstavqa i pitawe snage i napona elektri~ne mreè u nasequ Ugrinovci. Kapaciteti elektri~ne mreè, planirani za neko davno pro{lo vreme, kad je u Ugrinovcima ìvelo daleko mawe stanovnika, danas ne zadovoqavaju ni elementarne potrebe ìteqa ovog naseqa. Napon elektri~ne energije ~esto zbog toga pada ispod normalnog pa elektri~ni aparati stanovnika pregorevaju, {to izaziva ogromne {tete. Zahteva}emo od Elektrodistribucije da hitno razre{i problem kapaciteta dovedenih elektri~nih instalacija i elektri~ne mreè u nasequ i time omogu}i gra|anima normalno kori{}ewe elektri~ne energije koju gra|ani ina~e vrlo skupo pla}aju. 7. Privreda Razvoj privatne privrede u svim segmentima, od pruàwa usluga do proizvodnih pogona, permanentno su u ìì interesovawa Srpske radikalne stranke. Zaloì}emo se za razvoj privatnog preduzetni{tva i upro{}ewe postupka pri dobijawu dozvola i otvarawe novih pogona svih profila u ovom nasequ. Time }emo omogu}iti da jedan deo populacije, uglavnom mladih, iz ovog naseqa dobije zaposlewe. 8. Mesno grobqe Stvori}emo uslove za obezbe|ewe sredstava potrebnih za ure|ewe mesnog grobqa, izgradwu puta i dovo|ewe elektri~ne energije i vode, ~ime }e se i problem prevoza do grobqa i sahrane podi}i na dostojan nivo. 9. Zdravstvene ustanove Sada{wi Dom zdravqa, zbog elementarne neopremqenosti, mawka kadrova i op{te nesta{ice medikamenata i materijala, ~esto nije u mogu}nosti da pruì osnovne zdravstvene usluge. Zaloì}emo se da stvorimo uslove da kroz racionalizaciju, privatizaciju i pove}awe broja zaposlenih i stepena opremqenosti ovu slu`bu dovedemo u stawe funkcionalnosti. 10. Poqoprivreda Zahteva}emo da se kona~no privede kraju proces vra}awa zemqe ranijim vlasnicima. Namerno izbegavawe zavr{etka procesa samo iritira ìteqe
464
naseqa i onemogu}ava ih u ostvarewu poqoprivredne proizvodwe i samim tim i zarade. Zahteva}emo da se seoska utrina, oduzeta ìteqima jo{ odmah posle rata, vrati na gazdovawe i kori{}ewe. Re{ava}emo i druge probleme naseqa Batajnice i Ugrinovaca ~im se pojave i ne}emo dozvoliti da se problemi gomilaju, a ìteqi ovih naseqa trpe posledice bilo koje vrste. Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke
LXXXIX MEMORANDUM O SINDIKALNOM PITAWU

Beograd, mart 1996. godine U op{tem rasulu i politi~kom, pravnom i ekonomskom sunovratu, kroz koji smo i kao nacija, i kao dràva i kao dru{tvo pro{li, i gde se, zahvaquju}i nakaradnoj, pogre{noj i kontraproduktivnoj politici sada nalazimo, elementarnim pitawima, kakvo je, pored ostalog, i pitawe sindikata i sindikalnog organizovawa radnika nije posve}ena nikakva pa`wa. Ta~nije, reìm ovom pitawu posve}uje samo onoliko pa`we koliko mu je potrebno da i ovaj vid organizovawa gra|ana dezorijenti{e, podjarmi i upregne u svoja kola, tupe}i maksimalno pri tom o{tricu eventualne sindikalne borbe za prava radnika ili je okre}u}i u pogre{nom smeru. I sam upliv dràve u ovu sferu organizovawa pogre{an je i kontraproduktivan, a osnovni ciq mu je prvenstveno za{tita reìma i nosilaca vlasti od eventualne organizovane akcije za za{titu prava radnika. Nepoznavawem prava i pogre{nim organizovawem radnici su spre~eni da ostvare svoja prava, pogotovo od dràve kao generalnog poslodavca u dana{woj konstelaciji odnosa, pri kojoj je ve}ina privrednog potencijala u rukama dràve, pojedini poku{aji ostvarivawa i odbrane prava radnika bivaju izmanipulisani i zloupotrebqeni u politi~ke svrhe. Tekovine sindikalnog organizovawa u svetu su danas respektabilne u dràvama zapadne demokratije, a prava radnika su neprikosnovena. S obzirom da kod nas nije nijednom pravu i nijednoj slobodi ~oveka i gra|anina posve}ivana pa`wa, osim poku{aja zloupotrebe, gde je pravo pretvoreno u svoju suprotnost, uzimamo sebi za pravo da se vratimo u istoriju i da, ukazuju}i na iskustva dosada{weg razvoja sindikata pokaèmo budu}i pravac delovawa ove organizacije.
465
1. Pojam i geneza sindikalnog organizovawa Pojam i izraz sindikat ozna~ava prvenstveno dru{tveno-ekonomsku organizaciju koja ujediwava radnike i predstavqa radni~ke ekonomske interese, vode}i borbu za wihovo ostvarewe. Prethodnicu dana{wem obliku sindikalnog organizovawa radnika i sindikata, kao organizacije i asocijacije, predstavqa formirawe Udruèwa kalfa i zanatlija u Velikoj Britaniji krajem XVIII veka. Krajem pro{log veka dolazi do uobli~avawa i organizovawa sindikata kao institucije koja apsorbuje i prima u ~lanstvo sve radnike i po~iwe permanentnu borbu za ostvarewe i pro{irewe prava radnika. U savremenom svetu radni~ki sindikati predstavqaju najmasovniji oblik organizovawa radnika i procewuje se da je u ovaj oblik organizovawa u~laweno oko 260 miliona radnika. Sindikati su danas nezaobilazni faktori za{tite radni~kih prava i to ne samo u tzv. socijalnoj sferi ve} vrlo ~esto i u delu planirawa i razvoja ~itavih industrijskih kompleksa i grana. Poslodavci Zapada strepe i pri pomisli da povuku odre|ene poslovne poteze, na mogu}nost organizovanog radni~kog i sindikalnog otpora. Radi sagledavawa i komparacije neophodno je podsetiti na razvojni put sindikalnog organizovawa kod nas. 2. Sindikalno organizovawe u FNRJ-SFRJ Najve}i domet socijalisti~kih revolucija u svetu, pa shodno tome i na na{im prostorima sastoji se u op{toj nacionalizaciji, eksproprijaciji i podràvqewu, {to }e re}i masovnoj otima~ini i pqa~ki svega {to je predstavqalo bilo kakvu vrednost. Tim metodom bukvalno su obespravqeni svi koji su posedovali fabrike, radionice, proizvodne pogone, zemqu i sve je podràvqeno. I to sve pod parolom i geslom za{tite i voqe tzv. proletarijata. To {to je taj isti proletarijat i daqe ostao daleko od materijalnih sredstava, a samim tim i od centara mo}i odlu~ivawa nije ni bilo va`no. Imovina je dobila dràvu kao novog vlasnika, a vrh dràvne oligarhije postao istovremeno i upravqa~ki sloj u privredi. FNRJ, a kasnije SFRJ samo su prepisivale {ablon usvojen u zemqama tzv. socijalisti~kog lagera, prvenstveno Sovjetskog Saveza, uz izvesne modifikacije i kozmeti~ka ulep{avawa. Tako smo, posle rata, imali kolhoze, fabrike sa unutra{wom organizacijom sovjetskog komesarskog tipa, modifikovane gosplanove-petoletke, centralizaciju vlasti i odlu~ivawa i sve ostale specifikume koje socijalizam sa sobom nosi. U sferi sindikalnog organizovawa tako|e imamo prepisan model koji se primewivao u Sovjetskom Savezu. Po{to svojina nad fabrikama, ma{inama, zemqom, rudnicima i drugim proizvodnim i uslu`nim resursima nije vi{e u rukama pravih vlasnika, to je prestala i potreba za ranijim oblikom organizovawa sindikalne borbe. Radnici su morali da se organizuju na druga~iji na~in, jer novu ulogu sindikat dobija posle Drugog svetskog rata, kada
466
je izvr{eno svrgavawe buròazije i uspostavqen narodno-demokratski poredak i sistem. Promenom dru{tvenog sistema bitno je izmewena i uloga sindikalnog pokreta koji postaje deo i organ samog sistema vlasti i politike. (Citat iz Politi~ke enciklopedije, izdawe Savreme administracije, Beograd 1975. god.) Ovim citatom je sve re~eno. Dràva, koja preuzima ulogu vlasnika i poslodavca, ne èli da ima protiv sebe i svojih odluka u sferi odlu~ivawa i upravqawa privredom nijednu organizaciju, a preuzimaju}i sindikat i stvaraju}i od wega jo{ jednu polugu u svojoj ma{ineriji vlasti to upravo postiè na najbezbolniji i najjednostavniji na~in. Sindikat u Srbiji i Jugoslaviji, koji je pre rata bio slab i neorganizovan, uklopqen je u ma{inu bez ikakvog opirawa i vrlo pompezno. Ova radni~ka asocijacija vrlo brzo dobija politkome i amorfno stawe ba{ onako kako odgovara potrebama vrhu{ke i tzv. etatisti~kog oblika proizvodwe. Ovakav oblik vladavine sindikat pretvara samo u jo{ jednu od transmisija (uz SSOJ, SSRN, AF@), sprovo|ewa politike i politi~kih odluka SKJ, {to }e re}i odluka najve}eg sina na{ih naroda i narodnosti. Na vrhunskim pozicijama sindikata sedeli su odabrani poslu{nici, nosioci i pazdarani Titove revolucije. 3. Kraj SFRJ i SSJ Raspadom ve{ta~ke tvorevine kakva je, ina~e, bila Jugoslavija od samog osnivawa, raspadaju se i wene bratstveno-jedinstvene tvorevine ukqu~uju}i i sindikat, koji to, sve vreme komunisti~ke vladavine, osim po imenu, nije ni bio. Sunovrat socijalizma u svetu povukao je za sobom sve organizacione oblike ovog sistema ukqu~uju}i i raspad socijalisti~ke privrede, pa samim tim, i socijalisti~ki oblik sindikalnog organizovawa radnika. Nagli proces privatizacije dela privrede i pojava i rast privatne privrede uslovqavaju pojavu drugih oblika sindikalnog organizovawa. Krvavi rasplet jugoslovenskog pitawa razobli~io je samoupravnu obmanu do kraja, a krah ovakve privredne politike povukao je za sobom i Savez sindikata Jugoslavije, pored svih drugih organizacija, kao beskrvnu tvorevinu nesposobnu za preìvaqavawe i metamorfozu. Stvarawe nacionalne ekonomije Srbije sa sasvim druga~ijom fizionomijom nije pratilo stvarawe novih sindikalnih organizacija, prvenstveno zbog nesposobnosti dosada{wih sindikalnih poslanika da iza|u ispod komesarskog {iwela i reorganizuju se u borbi za odbranu interesa radnika u novim konstelacijama odnosa u ovoj oblasti. 4. Sindikalno organizovawe u na{oj zemqi Elementarno pitawe, koje se ina~e postavqa samo po sebi, moè otprilike glasiti: postoje li danas u na{oj zemqi, uop{te, organizacije ~iji je bitan i prevashodan zadatak da {tite interese gra|ana i globalno i svojih ~lanova, posebno? U uslovima kakvi su danas u privredi, globalno gledano, postoje, u uslovima veoma velike nezaposlenosti ~ija je tendencija porasta ubudu}e evidentna, u uslovima kad je vi{e od tre}ine zaposlenih na tzv. prinudnim odmorima, u uslovima kad u gotovo svim preduze}ima postoje ekonomski
467
i tehnolo{ki vi{kovi zaposlenih normalno je upitati {ta rade organizacije koje za prevashodni ciq imaju za{titu interesa radnika. Uprkos svim obe}awima reìma i tvrdwama vlasti da je u stawu da re{i antagonizme nastale u proizvodnoj i ekonomskoj, a samim tim i u socijalnoj, trì{noj i svim ostalim sferama i javnog i privatnog ìvota, odnos izme|u materijalnih prinadle`nosti i elementarnih tro{kova permanentno se pogor{ava. Cena rada i cene osnovnih ìvotnih potreba ukazuju na to da je ekonomska kriza proizvedena delimi~no ~etvorogodi{wim sankcijama, a mnogo vi{e nesposobno{}u i trapavo{}u reìma dostigla nivo koji se vi{e ne moè tolerisati. Dok, s jedne strane, imamo permanentan pad nacionalnog prozivoda, dok su mnoge fabrike ili zatvorene ili rade sa tridesetak odsto kapaciteta, dok se plate zaposlenima ispla}uju sa 4-5 meseci zaostatka, s druge strane imamo amorfne organizacije nesposobne da se uhvate uko{tac sa problemima i reìm dovedu u situaciju da kona~no po~ne voditi brigu o interesima gra|ana. Penzioni, socijalni, zdravstveni i svi drugi fondovi su i bukvalno ispra`weni i preti im totalno uni{tewe. Banke i druge finansijske institucije tako|e su ostale bez kapitala. Restrikcije u zdravstvenoj, socijalnoj i svim drugim sferama uveliko uzimaju maha. Jedini vid privrede koji jo{ uvek moè egzistirati nalaze se u rukama privatnih preduzetnika i vlasnika. A {ta je sa organizacijama ~iji je zadatak za{tita prava i interesa zaposlenih? Postoje li i deluju li sindikati i kod nas? Ako se uzmu u obzir elementarni pokazateqi na osnvu kojih se utvr|uje aktivnost i delovawe bilo koje dru{tvene organizacije lako je izvesti zakqu~ak da ili sindikata nema ili su gurnuti na periferiju doga|aja i obavqaju uzaludne i takore}i neposredne poslove. To se da zakqu~iti po mnogo ~emu, a najboqi pokazateq za navedenu pretpostavku je ~iwenica da, recimo, za redukovanu potro{a~ku korpu za ~etvoro~lanu porodicu danas treba izdvojiti vi{e od 3 prose~ne plate. Formalno gledano, sindikati postoje. I to u svim oblicima organizovawa. Postoji organizovan Samostalni sindikat (Savez sindikata Srbije i Jugoslavije SSSJ), Nezavisni (UGS Solidarnost), (UGS Nezavisnost), granski, slobodni, sindikati poqoprivrednika i ko zna koliko jo{ organizacija koje u svom imenu i svom obliku delovawa imaju zacrtanu sindikalnu borbu i borbu za prava i interese svojih ~lanova. Pored ovih asocijacija bezbroj je udruèwa koja se zalaù za za{titu parcijalnih i grupnih prava ~lanova (Udruèwe {tedi{a Dafiment banke, Udruèwe vlasnika nacionalizovanih zgrada i sl.) Za{titnika, dakle, mnogo, a za{tite prava i interesa ili nema ili ima samo u naznakama i tragovima. Za{to je to tako? Reìm je, u~estvuju}i u kreirawu i organizovawu politi~kog i javnog ìvota, uspeo da u ovom segmentu na samom po~etku unese nered i dezorganizaciju elimini{u}i pri tom mogu}nost formalno-pravnog i javnog interesnog organizovawa radnika. Posledica te reìmske intervencije je rascepqenost i nesloga izme|u nosilaca nezavisnog sindikalnog organizovawa, koje ima za posledicu apsolutnu neprincipijelnost, netoleranciju i nesaradwu, ~ak ni u elementarnim potezima.
468
Progla{avaju}i istovremeno ve}i deo privrede dràvnom ili me{ovitom i direktno u~estvuju}i u kreirawu sindikalnog organizovawa, u ovim segmentima dràva je bukvalno preuzela rukovo|ewe i upravqawe. Uticaj partije na vlasti i reìma je, bez obzira na deklarativno izja{wavawe ovog dràvnog sindikata, odlu~uju}i. Ta~nije direktnim uticajem rukovode}ih garnitura preduze}a na dono{ewe odluka vlast je totalno preuzela sindikalnu sferu u preduze}ima. Bez obzira na programsku {emu ovog dràvnog sindikata, odlu~uju}i. Ta~nije direktnim uticajem rukovode}ih garnitura preduze}a na dono{ewe odluka vlast je totalno preuzela sindikalnu sferu u preduze}ima. Bez obzira na programsku {emu ovog dràvnog sindikata, stvarne odluke se donose u strukturama vlasti, po~ev od direktora preduze}a do najvi{ih reìmskih organa. Uloga sindikata u tim preduze}ima svela se iskqu~ivo na podelu krompira, polutki, sindikalnih ulaznica za pojedine pozori{ne predstave ili nabavku ogreva i ku}nih potrep{tina po tzv. sindikalnim cenama. Nije zabeleèno da je ovaj sindikat za{titio prava bilo kog radnika. Za{to je tako? Pre svega, razlog za postojawe privida u organizovawu sindikalnih aktivnosti, privida da je sindikat u mogu}nosti da bilo {ta uradi stvara uslove da se odluke za odre|ene poteze reìma sprovedu i borbe protiv tih odluka donose na jednom mestu. Nekoliko puta je ve} u posledwih par godina ~lanstvo Samostalnog sindikata bilo izigrano o{trim pretwama i upozorewima ovog sindikata reìmu da odre|ene akcije, kobajagi za{tite radni~kog standarda i interesa, preduzme pod pretwom generalnog {trajka. Reìm je, posle dugotrajnih pregovora popu{tao zahtevima sindikalne centrale i sprovodio tako u delo odluke koje je sam doneo. Ni u jednom {trajku, koji su radnici organizovali spontano ili u saradwi sa drugim sindikatima, Samostalni sindikat nije u~estvovao. Ni na lokalnom nivou kada su uni{tavane i u bescewe prodavane, uglavnom reìmskim mo}nicima, ~itave fabrike, a ni na globalnom planu, pri ~emu je celokupna privreda uni{tavana, a standard radnika spu{tan na najniè grane. Mesto predsednika Izvr{nog odbora sindikata je, u ve}ini preduze}a dràvnog ili me{ovitog karaktera, u kojima dràva ima kontrolni paket akcija ili ve}inu vrednosti, pla}eno, pa prema tome i on obavezan da sprovodi odluke nalogodavca. Tako se na najlak{i i najjeftiniji na~in kupuje, zajedno sa predsednikom, i ~itav izvr{ni odbor a samim tim i pravo na urgirawe i dono{ewe odluka. Nije redak slu~aj da se u preduze}ima ~uje kletva dabogda te branio Samostalni sindikat. Time je sve {to je vezano za kreirawe i za{titu prava radnika od strane Samostalnog sindikata na lokalnom nivou re~eno i definisano. Na globalnom nivou, pored jasno definisanih programskih opredeqewa za samostalan rad i odlu~ivawe i spre~avawe upliva reìma u odlu~ivawe slika je potpuno ista. Finansiran i instruisan od strane reìma, pa samim tim i obavezan da sprovodi odluke i zakqu~ke partije na vlasti, Samostalni sindikat je sebi vratio (ili ta~nije nije ni napu{tao) ulogu transmisije i aparata reìma, prenosa naredbi i direktiva od vo|e preko politaparata do masa. Masu, prili~no bezli~nu u ovom slu~aju, predstavqaju radnici,
469
zaposleni u ovim preduze}ima. U preduze}ima koja je dràva preuzela direktno pod svoju kontrolu, tzv. javnim preduze}ima, zabraweni su svi drugi oblici sindikalnog organizovawa, osim dràvnih, ili kako se nazivaju samostalnih sindikata. Eventualni poku{aji formirawa sindikalnih }elija drugih sindikata zavr{avali su ~esto otpu{tawem celih inicijativnih odbora ~ime je na najbrutalniji na~in sve sase~eno u korenu. Samostalni (~itaj dràvni i reìmski) sindikati, s druge strane prodaju i daqe maglu. Dok preduze}a poput TIZ-a, Jugoeksporta, Prometa i drugih bukvalno bivaju opqa~kana od strane reìma zakazuju se seminari, savetovawa i okrugli stolovi pompezno najavqivani sa temama Sindikat i politi~ke partije na kojima }e se, pokazuju}i odnos sindikalnih organizacija i asocijacija na Zapadu poku{avati da dokaè potreba i takore}i pravilo uspostavqawa vrlo tesnih veza izme|u sindikata tih zemaqa i vladaju}ih partija. U materijalu se ne kaè ni{ta o organizovawu generalnih {trajkova u tim zemqama kad tro{kovi ìvota poskupe za samo 2 odsto ili kad poslodavci samo najave minimalno smawewe nadnica i najamnina. Ne kaù, tako|e, ni{ta ni o aktivnosti sindikata u odbrani pojedina~nih interesa radnika pri ~emu su nepravedno otpu{teni ili na drugi na~in {ikanirani radnici dobijali milionske svote od poslodavaca uz javno izviwewe i ponovno primawe na posao. To, izgleda, za wih nije bitno. Ni sa drugim oblicima sindikalnog organizovawa nije boqa situacija. U nameri da ostvare i politi~ku potporu za ostvarewe sindikalnih ciqeva gotovo svi nezavisni i drugi sindikati traìli su i dobijali podr{ku nekih opozicionih partija. Daqim radom i aktivnostima te partije su apsorbovale ove sindikalne organizacije i one su postajale eksponenti politi~kih stavova ovih partija. javna je tajna, recimo, da je Sindikat poqoprivrednika uzurpiran od strane SPO-a i umesto sindikalne borbe za ostvarewe ciqeva poqoprivrednika, postao je eksponent stranke ~ije stavove javno i otvoreno po~iwe da brani. Lako je prepoznati po oblicima delovawa i pripadnost ostalih nezavisnih sindikata pojedinim politi~kim partijama kroz stil i na~in postavqawa uslova, a naro~ito kroz politi~ki odnos, kad relacije izme|u stranaka zahlade. Saradwa izme|u sindikalnih organizacija ili ne postoji (uzajamni odnos izme|u dràvnih, odnosno samostalnih i nezavisnih sindikata) ili je svedena na najmawu mogu}u meru sa stalnom tendencijom da potpuno zamre me|usobni odnos nezavisnih sindikata. Srpska radikalna stranka ovakav odnos sindikata prema osnovnoj delatnosti, zbog koje su, uostalom, i formirani i postoje, kao i odnos sindikata jednog prema drugom, smatra krajwe {tetnim, razaraju}im i apsolutno nepotrebnim. Mora se, dodu{e, priznati da su okolnosti po rad nezavisnih sindikata veoma nepovoqne. Kao uostalom i okolnosti u kojima se na{lo poraèno srpstvo, dràva pod diktatom me|unarodnih mo}nika, koja je, zahvaquju}i nesposobnosti reìma, izloèna me|unarodnim pritiscima i ekonomskom razarawu, zemqa u tranziciji u kojoj vrlo ~esto uredbe imaju ve}u snagu od za470
kona. Zemqa ~iju vladu i celokupan rukovode}i aparat ~ini privredno-politi~ka oligarhija, uglavnom krajwe korumpirana i kriminalizovana, Vlada u kojoj znatan broj ministara, ukqu~uju}i i predsednika Vlade platu ne prima iz buyeta nego u svojim firmama i ustanovama. Jasno je pretpostaviti kakvu ulogu moè imati sindikat u Centropromu, Progresu, Simpu, Takovu, pogotovo nezavisni sindikat. Ako ga uop{te u tim firmama moè biti. Nije te{ko zamisliti kolika je isprepletanost poslova ovih preduze}a sa poslovima koje wihovi direktori, kao ministri, obavqaju. Nije, tako|e, te{ko zamisliti ni na~in i oblik preraspodele, uglavnom najatraktivnijih uvozno-izvoznih kvota, u kojima preduze}a ovih ministara, ukqu~uju}i i predsednika Vlade, dobijaju dozvolu za izvoz i po milion tona ìta u regularnoj i legalnoj utakmici sa drugim izvoznim preduze}ima. [ta u ovom i wemu sli~nim slu~ajevima mogu uraditi sindikati ovih preduze}a i {ta sindikati, uop{te. Kako }e sindikati, prvenstveno Samostalni sindikat, obezbediti elementarne uslove za puko preìvqavawe gra|ana Srbije i Jugoslavije kad se, pri tom, zna da je ove godine posejano mawe od 50 odsto potrebnih povr{ina a pri tom celokupna pro{logodi{wa ètva izvezena u reìji predsednika Vlade. Narod ove zemqe ne moè o~ekivati nikakvo delovawe sindikata u sferi za{tite standarda, za{tite prava radnika, u ispuwewu svoje osnovne funkcije, uop{te. Uspe{nom delovawu savremenih, pa prema tome i na{ih sindikata odgovara vreme ekonomskog prosperiteta, odgovara pravna dràva, dràva u kojoj }e umesto vladavine nad pravima biti uspostavqena vladavina zakona i pravnih normi. Uspe{nom delovawu sindikata odgovara dràva sa stabilnim, demokratskim odnosima, dràva u kojoj je nivo demokratizacije dostigao maksimum. Danas u Srbiji i Jugoslaviji takvo stawe i odnose je vrlo te{ko i zamisliti sa politi~kom oligarhijom na vlasti, sa kriminalizovanim klanovima koji u svojim rukama drè ~itave privredne grane i, na kraju, sa strukturom kontrole, pravosu|a i izvr{ne vlasti kakvu mi danas imamo. S druge strane, gra|anima, zaposlenima, penzionerima i nezaposlenima sindikati, sindikalno organizovawe i na kraju sindikalna za{tita je najpotrebnija kad su u nevoqi. Nevoqe, o kojima je re~, }e sve vi{e rasti i, ukoliko sindikalni lideri kona~no ne shvate da se moraju reorganizovati, zahvaliti na pomo}i svim politi~kim partijama, ukqu~uju}i i partiju na vlasti, ne}e mo}i odgovoriti zadatku i pokretu koji zastupaju i radnicima ~ije interese treba da brane na~ini}e nepopravqivu {tetu i istorijsku nepravdu. U Srbiji i Jugoslaviji predstoji vreme privatizacije, vreme o{tre i beskompromisne konkurencije, predstoji reorganizacija trì{ta radne snage, na kome }e ponuda znatno nadma{iti tra`wu, samim tim {to to vreme u nasle|e prenosi vi{e stotina hiqada nezaposlenih. U vremenu koje dolazi najva`nije merilo u proizvodnoj, trì{noj i uslu`noj utakmici bi}e samo i jedino profit, koji }e, bez organizovanog sindikalnog angaòvawa na za{titi prava zaposlenih, bukvalno svako pravo zloupotrebqavati i pretvarati u wegovu suprotnost i kontraprodukt. I
471
na kraju ovog nabrajawa na ove prostore }e sti}i i inostrani kapital zajedno sa multinacionalnim korporacijama koje socijalu niti priznaju niti poznaju. Predstoji, dakle, ili boqe re~eno, u toku je ukqu~ivawe u me|unarodnu zajednicu odnosno u me|unarodne privredne tokove privredno male, ekonomski iscrpqene, a zahvaquju}i politici dosada{weg reìma i moralno upropa{}ene Srbije. Predstoji ukqu~ivawe u me|unarodnu utakmicu dràve sa veoma oskudnim sopstvenim kapitalom i vrlo realnom opasno{}u da, ukoliko, ubrzo ne do|e do promene reìma, dospe u neokolonijalni poloàj. Da li su na{i sindikati spremni i dovoqno sna`ni da potraè i na|u najadekvatnija i najprihvatqivija re{ewa za situaciju koja objektivno predstoji. Sigurno je da nisu. I to iz vi{e razloga, a ve}inu wih smo u prethodnom tekstu nabrojali. Sindikalni pokret u Srbiji danas karakteri{e bezli~nost, a samim tim i nesposobnost za pokretawe bilo kakvih, iole ozbiqnijih akcija. Sve ovo neminovno izaziva apatiju ~lanstva, potencijalnog ~lanstva i gra|anstva u Srbiji, uop{te. O{tar antagonizam me|u organizacijama sindikata, neorganizovanost sindikalnih organizacija, neosposobqenost kadrova i op{te siroma{tvo determini{u stav i odnos kako struktura reìma i ve}ine politi~kih partija prema sindikatu, tako i sindikata prema ~lanovima i wihovim problemima i ~lanovima prema sindikalnim organizacijama. Najtu`nije je to {to u celokupnom odnosu sindikalnog organizovawa nema sindikata koji }e adekvatno obuhvatiti zaposlene u privatnom sektoru i wihove interese i prava. Za ovu sferu ne postoje ni adekvatna zakonska re{ewa, bez obzira na to {to je privatizacija u toku. Nije te{ko pretpostaviti {ta }e se desiti sa pravima zaposlenih u privatnom sektoru kad ovaj oblik privrede uskoro preuzme gotovo sve segmente (osim, naravno onih koji po logici stvari ostaju u rukama dràve). 5. Stav Srpske radikalne stranke po pitawu reorganizacije privrede Programsko i statutarno opredelewe Srpske radikalne stranke je prvenstveno akceptiralo privatnu inicijativu i privatni kapital kao najdominantniji oblik svojine u Srbiji. Najve}i deo privrednih potencijala i najve}i deo kapitala iz sfere privrede bio bi u rukama privatnika. Dràva bi bila vlasnik i imala ingerenciju upravqawa samo u, za dràvu bitnim velikim sistemima, kao {to su èleznica, po{ta, rudnici, naftna industrija, sirovinska baza i drugi sistemi neophodni za funkcionisawe dràve. U dràvnom vlasni{tvu bi ostalo 25-30 odsto privrednog potencijala zemqe, dok bi sve ostalo putem transformacije trebalo privatizovati. Procesu privatizacije u sada{wim uslovima treba pristupiti tako da se rigoroznom kontrolom spre~i zloupotreba i pqa~ka dru{tvene imovine koja je, ina~e, danas u reìmskoj organizaciji privatizacije vrlo prisutna. Sam oblik tzv. dru{tvene svojine ni svojinski ni pravno nije definisan. Takav oblik svojine ne postoji nigde osim kod nas. Ovakav tretman za oblik svojine omogu}ava {iroku lepezu uslova za uzurpaciju, pqa~ku, besplatnu privatizaciju, izazivawe ve{ta~kih ste~ajeva i druge oblike zloupotrebe imovine te ga, kao
472
takvog, hitno treba ukinuti. Srpska radikalna stranka je u svom programu odredila na~in i oblik ukidawa dru{tvene svojine. Od momenta podràvqewa sva se imovina mora smatrati dràvnom. Istog trenutka Srpska radikalna stranka bi objavila spisak svih resursa svojine koje zadràva kao dràvnu svojinu a sve ostalo stavila na prodaju. Prodajom te imovine dràva bi ostvarila kapital koji }e daqe ulagati u nove projekte, u sanaciju i osavremewivawe dràvnih preduze}a, u kreditirawe privatnog sektora, kao i u stvarawe novih me{ovitih preduze}a. Ovo je najadekvatniji na~in razre{ewa problema, odnosno pitawa dru{tvenog oblika svojine koji je, mada je samo terminolo{ka imaginacija Kardeqa i drugih komunisti~kih veleumnih mislilaca i zakonodavaca, a u stvari ne postoji, ili ta~nije re~eno, to je dràvna svojina koja je samo tako nazvana da bi zakonodavci toga vremena mogli sebi obezbediti originalnost u svetu. Elementarno pitawe, koje iz ovoga neminovno proizlazi, jeste ko }e kupiti toliku imovinu, kako }e je platiti i da li }emo na taj na~in rasprodati zemqu. Privredne resurse i potencijale koji se budu stavili na prodaju kupi}e oni koji imaju sredstava i to iskqu~ivo putem licitacije, jer je to jedini i jedino ispravan na~in kupovine. Time }e se izbe}i mogu}nost bilo kakve zloupotrebe, a svedoci smo da su danas na sceni fiktivne i papirolo{ke transformacije delova kapitala, i to uglavnom transformacije koje favorizuju uticajne vladaju}e krugove i wihove predstavnike u privredi, uglavnom u rukovodnim i upravqa~kim strukturama, koji su dosada{wom politikom upropastili zemqu. Ne sme se dozvoliti da ti isti krugovi dobiju, takore}i na poklon, vlasni{tvo nad ve}im delom imovine. U kupovini imovine svi moraju imati ista prava. Ovim se defini{e odnos pri samoj kupovini i licitaciji, pri ~emu se izbegava nonsens kakav, ina~e, zagovaraju i reìm i neke stranke u Srbiji, o pre~em pravu kupovine onih koji u preduze}ima predvi|enim za prodaju rade. Profesor ne moè otkupiti {kolu ili fakultet, a radnik nekog preduze}a moè otkupiti svoje preduze}e ili deo wega. Postoje}i oblik transformacije omogu}ava da do vlasni{tva pod povoqnim okolnostima moè do}i otprilike 35 odsto zaposlenih dok 65 odsto sticajem okolnosti da su se na{li u preduze}u ili ustanovi koji se ne mogu transformisati, nemaju pravo kupovine. Uop{te uzev, svaki zakon koji favorizuje mawinu nad ve}inom, pa prema tome i Zakon o transformaciji koji je danas na snazi, treba staviti van snage i doneti novi koji }e sve gra|ane dovesti u isti poloàj. Novim zakonom o transformaciji kapitala treba tako urediti da se u periodu od 6 meseci izvr{i procena vrednosti kapitala za sva preduze}a koja su odlukom Skup{tine Srbije odre|ena za licitacionu prodaju. Procewena vrednost svakog preduze}a mora biti izraèna u nekoj ~vrstoj valuti, nema~kim markama, na primer, koja }e imati tretman obra~unske jedinice i tako onemogu}iti dejstvo hiperinflacije i obezvre|ivawe kapitala, s tim {to bi za doma}a lica izlicitirana cena vrednosti bila obra~unavana u dinarima po kursu na dan uplate. Ovako bi se omogu}ilo da Vladina agencija, sastavqena od eksperata, posle pregleda i utvr|ivawa da je izvr{na realna procena vrednosti
473
kapitala, moè dati saglasnost da proceweno preduze}e moè da krene u svojinsku transformaciju. Takvo preduze}e po~iwe sa emitovawem vrednosnih deonica izraènih u obra~unskoj valuti. Svaka deonica koja se kupi, pla}a se dinarima obra~unatim po kursu na dan uplate. Da bi se ovakva transformacija kapitala obavila {to brè i sa {to mawe gre{aka, u sastavu nove vlade vaqalo bi oformiti ministarstvo za transformaciju kapitala. Ovo ministarstvo bi u svom sastavu imalo 3 agencije: agenciju za procenu, agenciju za otkup i agenciju za rental. Agencija za procenu bavila bi se proverom izvr{ene procene vrednosti kapitala preduze}a koje ide u transformaciju. Agencija bi ujedno davala uputstva i savete kako najpravilnije izvr{iti procenu. Ova agencija bi, ujedno, bila i jedina ovla{}ena da dozvoli ili ospori transformaciju. Agencija za otkup bavila bi se licitacijama i prodajom kompletnih preduze}a. Kod prodaje putem deonica ova agnecija bi vodila ceo tok emitovawa, prodaje i ukwièwa deonica. Novac koji bi se slivao na ra~un agencije vra}ao bi se putem resornih ministarstava u privredu za finansirawe novih projekata, sanaciju i osavremewivawe dràvnih preduze}a, kreditirawe privatnog sektora i ulagawe u preduze}a sa me{ovitim kapitalom. Celokupna finansijska transakcija obavqala bi se, dakle, po ve} ustaqenom sistemu finansirawa, odlukama Vlade. Agencija za rental bi se bavila, grubo re~eno, iznajmqivawem preduze}a koja, zbog visoke otkupne cene nisu prodata putem licitacije, a broj prodatih deonica je ispod 20 odsto. Ovakva preduze}a, preduze}a pod ste~ajem, preduze}a koja su iz bilo kog razloga zatvorena, tzv. proma{ene investicije kao i sva preduze}a koja nisu u stawu da obezbede platu radnicima ve} ispla}uju tzv. minimalac bi}e, uz po{tovawe navedenih uslova, izdavana pod tzv. najam. Uslovi najma bi posebnim zakonskim aktom bili strogo regulisani. 6. Stav Srpske radikalne stranke po pitawu sindikalnog organizovawa O~igledno je i danas, a pogotovo u budu}nosti kad transformacija bude zavr{ena i celokupna privreda osim dela privrede konstituisane kao dràvna svojina, bude privatizovana da }e i sindikalne organizacije morati da pretrpe korenite promene u svom organizovawu. Jedino jaki, politi~ki i finansijski nezavisni sindikati mogu odgovoriti i sindikalnim i socijalnim potrebama, a prvenstveno za{titi prava i interesa radnika. Ovo tim pre {to je nesposobnost ovako koncipiranih sindikalnih organizacija evidentna i {to na relaciji za{tite prava radnika u privatnom sektoru nijedan sindikat nije ni{ta preduzimao i uglavnom su svi oblici sindikalnog organizovawa nesposobni da se uhvate u ko{tac sa ovom vrstom problema. [ta, dakle, treba ~initi? O~igledno je da ve} sada treba otklawati osnovne uzroke nemo}i sindikata i raditi na pove}avawu wihove akcione sposobnosti. Sindikatima (svim oblicima sindikalnog organizovawa) treba postaviti jasan zahtev da se transformi{u i hitno po~nu sa angaòvanim i odgovornim vr{ewem sindikalnih funkcija, prvenstveno osnovne za{titne funkcije uz istovremeno ostvarivawe politi~ke, obrazovne i informativne funkcije.
474
Hitno treba preduzeti sve mere na pribliàvawu sindikata i pomo}i da se oni ukorene u svoju dru{tvenu osnovu {to podrazumeva, pored ostalog, i organizaciono i kadrovsko ja~awe uz maksimalno omasovqewe ~lanstva. Tako|e, treba izna}i mogu}nosti za organizaciono ujediwavawe raznih ekspozitura, pa i ga{ewe minornih sindikata i pripajawe srodnima. Ovo tim pre {to i u dana{wim uslovima mali sindikati gotovo ni{ta ne mogu uraditi za svoje ~lanstvo, a budu}a vremena donose mnogo rigoroznije uslove ìvota, rada i delovawa. Podrazumevaju}a je, tako|e, dinami~na i prodorna javna komunikacija sa svim subjektima javnog ìvota. Sindikati moraju da izna|u forme i kanale sistemske komunikacije sa poslodavcem i dràvom. Sada{wa situacija, u kojoj su sindikati otu|eni od medija i u podre|enom poloàju kako prema poslodavcu tako i prema dràvi, ne pogoduje ja~awu sindikata i ja~awu wegovog uticaja, tim pre {to gra|ani nemaju poverewa da ih ovakav sindikat moè za{titi i odbraniti wihove interese. Sindikati moraju ste}i naklonost ve}ine stanovni{tva, jer bez toga nema ni uspe{ne aktivnosti sindikata. Dràva je sve vreme od rata do danas bila, a i danas je najmo}niji regulator uslova, procesa i dru{tvenih odnosa. Dràva je, istovremeno, i najmo}niji poslodavac i najmo}niji saveznik poslodavaca. Tek kadrovski oja~ani i strukturno jasno definisani sindikati mogu da se osposobe za komunikaciju sa dràvom. U dosada{woj situaciji mogu}nosti i sposobnosti sindikata u tom smislu su veoma ograni~ene. Potpuno oslobo|ewe i osposobqewe sindikata prevshodno podrazumeva totalno odvajawe od politi~kih partija, ukqu~uju}i tu i partiju na vlasti. Politi~ke partije mogu sindikatima pruàti sve vrste pomo}i i politi~ke podr{ke i u situacijama kad je delovawe sindikata u odnosu na politi~ku strukturu potpuno autonomno. Tek ovako oslobo|eni tutorstva politi~kih partija sindikati mogu krenuti u izvr{ewe svojih obaveza prema ~lanovima sindikalnih organizacija i za{tite wihovih prava i interesa. Sindikati ne mogu uspe{no da izvr{avaju svoje funkcije bez razvijene materijalne osnove, ukqu~uju}i i sindikalno preduzetni{tvo. Tim pre {to je za ve}inu sindikalnih akcija potrebno obezbediti materijalnu potporu. Jedino materijalno obezbe|en sindikat moè biti i nezavisan u odnosu na politi~ko delovawe kako politi~kih partija, tako i drugih subjekata delovawa i javnog ìvota. Tek materijalno nezavisna sindikalna organizacija moè ravnopravno pregovarati, brnaiti i odbraniti interese i prava radnika, svojih ~lanova. Sindikati ne mogu uspe{no da izvr{avaju svoju funkciju ni bez efikasne i funkcionalne organizacije i koordinacije. Sindikalna politi~ka i socijalna aktivnost podrazumeva i sindikalno akciono povezivawe oko osnovnih sindikalnih interesa uprkos sindikalnom pluralizmu. Imperativ uspe{nog sindikalnog delovawa predstavqa istinska sindikalna autonomija. U demokratskom svetu sindikati predtavqaju jedan od osnovnih stubova nosilaca demokratije, socijalne i ustavno-pravne sigurnosti sistema. Autonomnost sindikata ne podrazumeva izolovanost i strogo zatvarawe u sopstvenu organizacionu qu{turu. Nacionalni sindikati se mo475
raju ukqu~ivati u me|unarodne sindikalne pokrete i me|unarodne sindikalne organizacije. Jedino tako mogu uspe{no odigrati svoju ulogu. Sindikati sa teritorije Jugoslavije se prvenstveno moraju povezati sa sindikatima na prostorima Republike Srpske, kao i sa sindikatima u koje su, na bilo koji na~in, ukqu~eni Srbi. Tako|e se moraju sna`no angaòvati na ukqu~ivawu u me|unarodne sindikalne organizacije demokratske orijentacije. Sindikat, koji je po svim pitawima autonoman, ukorewen u sopstvenu dru{tvenu osnovu, sa jasno utvr|enim interesima organizovawa i jasno formulisanim ciqevima, dovoqno akciono osposobqen da se suprotstavi kr{ewu socijalnih i sindikalnih prava svojih ~lanova, mora razvijati intenzivne odnose saradwe, dijaloge i osporavawa sa politi~kim subjektima kakvi su politi~ke stranke. Saradwa sindikata moè sa pojedinim strankama biti i programski koncipirana, ali se moè odnositi samo na pojedina~na pitawa i akcije. Saradwa mora da bude na ravnopravnim odnosima i nikako se ne sme dozvoliti da se saradwa pretvori u podani~ki odnos bilo kog sindikata prema bilo kojoj politi~koj partiji. Neminovnost saradwe proizlazi i iz toga {to nema stranke ~iji ~lanovi, simpatizeri i glasa~i nisu istovremeno i ~lanovi nekog sindikata i obrnuto. Interesi sindikalnog ~lanstva nisu i ne mogu biti ni vannacionalni ni potpuno nepoliti~ki. Zbog toga dijalog i saradwu politi~kih stranaka i sindikata treba zapo~eti odmah i voditi ih vrlo kompetentno, oficijelno, a pre svega lojalno prema ~lanstvu, gra|anima i narodu. S obzirom na sve aktivnosti iz politi~ke i privredne sfere koje su na pragu, vremena za ~ekawe nema. Ovaj tekst je, istovremeno i izme|u ostalog, poziv da se sa dijalogom i saradwom odmah po~ne. Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke
LC MEMORANDUM O RAZVOJU NAUKE I TEHNOLOGIJE

Beograd, april 1996. godine Digajnoza sada{weg stawa Ponièna i opqa~kana Srbija s mukom preìvqava politi~ku, nacionalnu, ekonomsku i socijalnu katastrofu. U su{tini ove katastrofe nalazi se zavera protiv srpskog naroda, a ono {to je u tom pravcu u~inio vladaju}i reìm osta}e zapisano najcrwim slovima, na najcrwim stranicama istorije srama, izdaje i be{~a{}a. Posle potpunog raspada i neoborivih dokaza o nesposobnosti da vodi dràvu druga~ije nego diktaturom i gu{ewem gra|anskih sloboda, danas komu476
nizam u Srbiji ponovo diè glavu. Krivci za raspad Jugoslavije govore o jugoslovenstvu; socijalnom pravdom se bave oni koji su pedeset godina pqa~kali radnike i otimali seqaku i crno ispod nokta; vaspitnoobrazovne programe za na{u decu i omladinu pi{u falsifikatori srpske istorije, a kriminalci i lopovi koji su u Srbiji i Crnoj Gori uni{tili nau~noistraìva~ku infrastrukturu i po belom svetu razjurili intelektualnu elitu nadle`ni su za razvoj nauke i tehnologije. Zbog takvih tipova i zbog ose}awa straha, nesigurnosti i besperspektivnosti iz na{e dràve su masovno odlazili i jo{ uvek odlaze mladi qudi. Samo u posledwih pet godina oti{lo je vi{e od deset hiqada talentovanih i perspektivnih nau~nika i istraìva~a sa zvawima specijalista iz pojedinih oblasti i sa titulama magistra i doktora nauka. Oni se u tu|e dràve i strana dru{tva integri{u na potpuno patolo{ki na~in kao izbeglice ili kao dezerteri. Samo u takvim uslovima odlivawa qudskog kapitala i intelektualnog posrtawa nacije bila je mogu}a zloupotreba protagonista razvoja nauke i tehnologije u ciqu ideolo{kih i politi~kih manipulacija od strane vladaju}eg reìma. Dràvni aparat koristi ~itav niz mehanizama i tehni~kih postupaka radi odràvawa kontrole nad nau~noistraìva~kim institucijama i pojedincima. Ovi mehanizmi, naizgled trivijalni, sadrè vrlo efikasan metod, metod nagrade i kazne, metod {tapa i {argarepe, kojim je aktuelna vlast u Srbiji, i Crnoj Gori u posledwih nekoliko godina, uvukla ukupan nau~noistraìva~ki, stru~ni i privredni establi{ment u krajwe zavisan, podani~ki poloàj. Zbog prirode sistema, koji je u osnovi totalitaran, vr{i se neka vrsta direktne translacije, preslikavawa autokratske i nedemokratske mo}i iz vladaju}eg reìma na nau~noistraìva~ke institucije i pojedince, pri ~emu se, s jedne strane, aktivni podràvaoci vladaju}e nomenklature na sve mogu}e na~ine privilegiju i nagra|uju, a oponenti se, bez obzira na wihovu stru~nost i sposobnost progawaju i sankcioni{u. S druge strane, povla{}eni i korumpirani pojedinci, pa ~ak i ~itavi organi nau~noistraìva~kih institucija i najzna~ajnijih privrednih subjekata, prevashodno {tite interese vladaju}e oligarhije i tako se za~arani krug zatvara. U tako zatvorenoj, a u su{tini destruktivnoj, konstelaciji odnosa izme|u vladaju}eg reìma i nau~noistraìva~ke nomenklature, danas u na{oj dràvi o razvoju nauke i tehnologije niko ozbiqno ne vodi ra~una. Izme|u mnogo ostalih i to je jedan od bitnih razloga ubrzanog propadawa Srbije i Crne Gore. Komunisti~ki koncept destrukcije odlu~uju}e je doprineo da SR Jugoslavija u praskozorje dvadeset prvog veka bude autarhi~na, ekonomski, tehnolo{ki i sociokulturno potpuno nerazvijena zemqa. Zbog nepostojawa strategije i jasnog koncepta vlasni~ke transformacije, ekstenzivnog upravqawa privredom, uravnilovki, pqa~ke i zatvorenosti, SR Jugoslavija je u potpunosti izgubila svoje pozicije u me|unarodnoj razmeni svih civilizacijskih dostignu}a. Na taj na~in je vladaju}i reìm trasirao put ka sve ve}em zaostajawu srpske privrede i do pove}awa tehnolo{ke, razvojne, uvozne i izvozne zavisnosti Srbije i Crne Gore od razvijenog sveta.
477
Nau~notehnolo{ka i uvozna zavisnost postala je hroni~na, a taj problem se neminovno i svom svojom teìnom projektuje ba{ na razvoj i implikacije razrade i primene najsavremenijih i najkonjunkturnijih tehnologija kao {to su: biotehnologija, tehnologija oblasti energetike, informativnokomunikacionih sistema i dr. U sada{wim uslovima, koje je iznedrio vladaju}i reìm, a u kojima dominiraju anarhija, nered, nerad, propast nau~noistraìva~ke infrastrukture, gubitak stru~nog i nau~nog potencijala i propast privrede i proizvodwe, govoriti o osmi{qenoj i konzistentnoj strategiji razvoja nauke i tehnologije potpuno je besmisleno, a stawe u Srbiji i Crnoj Gori, u pogledu mogu}nosti aplikacije savremenih tehni~kih dostignu}a i kori{}ewa novih tehnologija je poraàvaju}e i treba ga hitno mewati, ali naravno u druga~ijim dru{tvenim, politi~kim i ekonomskim okolnostima. U okviru globalnog plana i strategije izlaska iz op{tine krize u kojoj smo se na{li, Srpska radikalna stranka promovi{e Program razvoja nauke i tehnologije koji se zasniva na demokratizaciji dru{tva, disciplini, redu i radu, i koji uvaàva sada{we i dugoro~ne potrebe privrednih subjekata za transferom i primenom savremenih nau~nih i tehnolo{kih dostignu}a, posebno sa aspekta valorizacije prirodnih resursa kojima na{a dràva raspolaè, kao i daqeg razvoja Srbije i Crne Gore koji se zasniva na znawu i kreativnosti. Ovaj program je konkretan, atraktivan, ostvariv u svim svojim delovima, i, {to je najva`nije, primewiv je u odre|enom relativno kratkom periodu. 1. Istraìvawa u oblasti osnovnih nauka Vladaju}a monopolisti~ka elita u Srbiji i Crnoj Gori je, zarad svojih li~nih i sebi~nih interesa, otimawem i pqa~kawem svih dru{tvenih vrednosti, pusto{e}i pri tom privredu i proizvodwu, uni{tila materijalnu osnovu nau~noistraìva~kog rada. Najvi{e su ugroèna strate{ka istraìvawa u oblasti osnovnih nauka koja su potpuno zamrla ~ime je direktno ugroèn nau~notehnlo{ki razvoj Savezne Republike Jugoslavije. Zbog odliva mozgova, nau~noistraìva~ki radnici koji u~estvuju u realizaciji malog broja, uglavnom bezna~ajnih projekata i programa u oblasti fundamentalnih istraìvawa naj~e{}e ne zadovoqavaju kriterijume i druge zahteve u pogledu neophodne istraìva~ke kompetentnosti. U poznom ìvotnom dobu i pri kraju radnog veka, oni su ili bez ikakvih nau~nonastavnih znawa ili imaju zvawe asistenta; naj~e{}e su bez odgovaraju}ih akademskih titula i {to je najgore bez dovoqno nau~noistraìvanog iskustva i odgovaraju}ih nau~no valorizovanih rezultata. U oblasti osnovnih nauka, ve}ina istraìva~kih programa i projekata nema potrebni nivo i nenau~no su zasnovani, a dobijeni rezultati nisu reproduktivni, nisu aplikativni, uglavnom, imaju veoma malu komercijalnu vrednost i ne opravdavaju potro{wu javnih sredstava. Ovi programi su projektovani, pre svega, da bi se wihovom realizacijom ostvarila dodatna sred478
stva kojima se vr{i korekcija bednih li~nih dohodaka nau~noistraìva~kog kadra. Nau~noistraìva~ke organizacije instituti, univerzitetske laboratorije i istraìva~ki centri u kojima se vr{e istraìvawa ne zadovoqavaju propisane uslove u pogledu nau~noistraìva~ke infrastrukture. Bez jasne strategije razvoja nauke i tehnologije i bez odgovaraju}e licencne politike, nau~noistraìva~ke organizacije su opremane ~itavom paletom najrazli~itijih tehni~kih sistema koji su ~esto me|usobno inkopatibilni i nespojivi u funkcionalnom i tehni~kotehnolo{kom smislu. Ova ~iwenica najboqe ilustruje anarhiju i nered u oblasti fundamentalnih nau~nih istraìvawa. Srpska radikalna stranka vidi re{ewe ovih problema u slede}em: Izvr{iti potpunu privatizaciju sredstava za proizvodwu u svim privrednim granama (osim u energetici i rudarstvu) ~ime bi se ostvarile zna~ajne materijalne mogu}nosti i preduslovi za potreban obim investirawa u osnovne i aplikativne sfere nauke i tehnologije. Uskladiti politiku, planove i programe razvoja nauke i tehnologije tako da se stvori efikasan i harmoni~an sistem nau~notehnolo{kog razvoja u Srbiji i Crnoj Gori. U tom kontekstu posmatrano, ovim programom predvi|eno je da dràvne institucije finansiraju, uglavnom, strate{ki zna~ajna osnovna nau~na istraìvawa i istraìvawa i razvoj tehnologije u oblasti energetike i rudarstva, dok bi se u najve}oj meri privatnim kapitalom i znatno mawe kapitalom iz pojedinih fondova i iz inostranstva finansirale istraìva~ka i aplikativna delatnost u svim ostalim privrednim granama. Nau~na i istraìva~ka delatnost u sferama visokog {kolstva finansirala bi se iz ograni~enih dràvnih sredstava i iz sredstava nevladinih institucija, s tim {to bi se forsiralo stvarawe privatne konkurencije dràvnim nau~nim ustanovama, {to bi rezultiralo pozitivnim efektima u svim segmentima razvoja nauke i tehnologije. 2. Istraìvawa u podru~ju tehnolo{kog razvoja U uslovima najcrwe bede i siroma{tva, u kojima se nalazi Srbija i narod u woj, a koji su rezultat op{te propasti u reìji vladaju}eg reìma, istraìvawa u podru~ju tehnolo{kog razvoja svedena su na meru koja se u razvijenim zemqama smatra apsurdnom. Takav obim i nivo strate{kih istraìvawa postoji jo{ jedino u nerazvijenim zemqama zapadne Afrike. Bez odgovaraju}e opreme i prostora, finansijskih sredstava, dovoqno nau~no kompetentnih kadrova i bez podr{ke nauke i informatike, tehnolo{ka istraìvawa su nemogu}a. Zbog nedostatka osnovnih preduslova kao i zbog nedovoqne povezanosti sa direktnom proizvodwom postoje}i instituti i druge ustanove, koje se bave problemima tehnolo{kog razvoja u sada{wim uslovima uglavnom nisu u stawu da daju svoj aktivni doprinos re{avawu problema difuzije savremenih tehnolo{kih re{ewa na nivou regiona, kao ni na nivou ~itave Srbije i Crne Gore. Ovi istraìva~ki subjekti nisu kadrovski
479
i finansijski sposobni da realizuju fiziju preostalih istraìva~korazvojnih potencijala, koja je neophodna i koja bi bila u funkciji tehnolo{kog razvoja u smislu tehnolo{ke revitalizacije preduze}a, podizawa kvaliteta proizvoda i usluga, unapre|ewa standardizacije, transfera vojnih tehnologija u civilni sektor, za{tite industrijske svojine itd. Nema uslova za re{ewe problema dogradwe, razvoja i difuzije tehnologije za urgentne razvojne potrebe pojedinih privrednih sektora i privrede u celini. O~igledno je da su istraìvawa u podru~ju tehnolo{kog razvoja minimizirana, marginalizovana i gotovo zamrla, a poznato je da se ionako bedna li~na primawa istraìva~kih kadrova u ovoj oblasti ispla}uju zahvaquju}i dotacijama i davawu injekcija koje imaju poniàvaju}e dejstvo. Imaju}i u vidu potrebu da se istraìvawa u podru~ju tehnolo{kog razvoja stave u slu`bu pozitivnih ekonomskih efekata i {to brèg izlaska iz krize, Srpska radikalna stranka predlaè re{ewe ovog problema koje se sastoji u slede}em: Sa~initi specifi~ne koncepte razvoja za one segmente privrede koji zahtevaju visok stepen podele rada i proizvodnih programa, kao npr. metalska i elektroindustrija, za sve ostale utvrditi ono {to je zajedni~ko na nivou ~itave Srbije i Crne Gore, da bi se tako stvorio jedan od osnovnih preduslova za izradu strategije tehnolo{kog razvoja. U najve}oj mogu}oj meri, u privrednom razvoju, traìti oslonac na sopstvene istraìva~korazvojne potencijale i na vlastita tehnolo{ka re{ewa, kao i na sopstvena u kombinaciji sa stranim. Ovo tim pre {to razvoj sopstvene tehnologije sve mawe odgovara naraslim potrebama i realnim kapacitetima i mogu}nostima privrede u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Pove}ati sopstvene istraìva~korazvojne napore ve}im ulagawem u tu delatnost, ve}im angaòvawem i materijalnom stimulacijom kadrova i podizawem koordinacije i efikasnosti u ovoj oblasti istraìvawa na vi{i nivo. Maksimalno stimulisati doma}e inovacije i omogu}iti wihovu aplikaciju i wihovo dovo|ewe do komercijalne primene u svim sektorima. Brì razvoj pronalaza{tva u uslovima op{te krize u kojoj se nalazimo je od prioritetnog zna~aja. Omogu}iti znatno ve}i udeo doma}e opreme pri investicionoj izgradwi i izgradwi nau~noistraìva~kih infrastrukturnih objekata u na{oj republici. Stvoriti uslove za uskla|en i koordiniran uvoz strane opreme da bi se izbeglo vi{estruko pla}awe licenci za iste patente ili proizvode, da bi se spre~io uvoz inkomaptibilnih tehnologija, skratio period potpunog osvajawa uvezenih tehnologija i smawila velika zavisnost doma}e privrede od inostranih kampanija. Omogu}iti brì razvojni proces industrijske kooperacije i zajedni~kih ulagawa sa inostranim partnerima, ali takvim koji obezbe|uju {to rav480
nopravnije u~e{}e doma}ih prozivo|a~a, daqi razvoj uvezene tehnologije kao i razvoj doma}ih stru~nih potencijala. Uz pomo} dràve, ali u izmewenim politi~kim i ekonomskim okolnostima, izvr{iti organizaciju privrede i proizvodwe po svetskim priznatim pravilima koja garantuju kvalitetan proizvod. Izgraditi jedinstven i efikasan sistem tehni~kotehnolo{kih informacija koji bi bio u funkciji ubrzanog tehnolo{kog i ukupnog privrednog razvoja. U realizaciji razvojnih tehnolo{kih projekata u~estvova}e nau~noistraìva~ke jedinice zainteresovanih privrednih organizacija i univerziteta, ali pod uslovom da zadovoqavaju propisane uslove u pogledu kompententnosti {to }e se posebno utvr|ivati primenom odgovaraju}ih kriterijuma. 3. Dru{tvena istraìvawa Vi{e od pedeset godina u Srbiji i Crnoj Gori ne postoje nau~no zasnovana istraìvawa dru{tvenih tokova, zbivawa i doga|aja. Kvazi-nau~nim pristupom i metodama istraìvawa kretawa u dru{tvu produkovali su se rezultati za dnevnopoliti~ke potrebe privilegovane i nedodirqive vladaju}e oligarhije. U tu svrhu angaòvane su ~itave grupe la`nih istoriografa, sociologa, demografa i drugih analiti~ara dru{tvenih zbivawa. Danas Srbi pla}aju krvavi danak zbog wihovog podani~kog i izdajni~kog pona{awa i izdaje svih, ali pre svega nacionalnih interesa, vlastitog naroda. Kad su falsifikovali nacionalnu istoriju, i u sprezi sa vladaju}im reìmom izdali sve {to su mogli, gurnuti su na margine dru{tvenih doga|aja, a sebe i svoje porodice izdràvaju onako kako su i zasluìli ìve od bednih plata koje vi{e li~e na milostiwu i od povremenih dotacija koje su poniàvaju}e i koje im ne daju da zaborave zlo~ine koje su po~inili. Za sve vreme vladawa komunisti~kog reìma u Srbiji se nije vodilo ra~una o objektivnim strate{kim istraìvawima koja su od javnog interesa, pre svega, zbog boqeg poznavawa i razumevawa nacionalne istorije i kulture kao okvira i osnova za brì i efikasniji razvoj dru{tva, pravovremenog sagledavawa kqu~nih problema s kojima }e se sresti srpski narod i wegovo relevantno okruèwe na kraju dvadesetog i po~etku dvadeset prvog veka, kao i zbog problema i faktora koji odre|uju svestrani razvoj efikasnog demokratskog sistema i demokratskih institucija. Izme|u ostalih, i to je jedan od razloga {to se srpski narod nalazi tamo gde se nalazi i {to ìvi onako kako ìvi. Kao izrazito patriotska i nacionalna partija Srpska radikalna stranka se zalaè da se objektivnom i u svetu prihva}enom nau~nom metodologijom uz pomo} nepobitno utvr|enih ~iwenica, izvr{i revizija srpske istorije koja se odnosni na dva svetska rata i posleratne periode. U viziji Srpskih radikala dràva bi na planu dru{tvenih istraìvawa finansirala samo one strate{ke istraìva~ke projekte koji su od javnog interesa. Tu se, pre svega, misli na istoriografska i demografska istraì481
vawa i matemati~ko-statisti~ke metode projektovane na izu~avawe dru{tvenih problema. Svi ostali projekti i istraìvawa u oblasti dru{tvenih nauka finansirali bi se sredstvima iz pojedinih fondova i privatnim kapitalom. 4. Selekcija i usavr{avawe kadrova za nau~noistraìva~ki rad Ovaj problem je u direktnoj korelaciji s obrazovnim sistemom koji je u sada{woj Srbiji i Crnoj Gori u svakom pogledu katastrofalan. Gladna nam deca u~e u hladnim u~ionicama i ve`baju}i u praznim kabinetima pomo}u {tapa i kanapa pripremaju se za nosioce razvoja nauke i tehnologije u dvadeset prvom veku. Na fakultetima ista slika samo uve}ana. Prazne laboratorije, kabineti opremqeni zastarelim instrumentima i aparatima, u~e se metode koje su u razvijenom svetu prevazi|ene i ve} zaboravqene. Vladaju}i reìm, koji je upropastio {kolstvo i sistem obrazovawa, nije u stawu da razre{i ovu situaciju na zadovoqavaju}i na~in. Svesna zna~aja obrazovnog sistema za razvoj nauke i tehnologije, kao i ozbiqnosti problema kojima je ova dru{tvena delatnost optere}ena, Srpska radikalna stranka predlaè slede}a re{ewa: Privatizacijom sredstava za proizvodwu u svim sektorima privrede i u svim privrednim granama, osim u energetici i rudarstvu, i preraspodelom kapitala stvoriti uslove za potreban obim investirawa u sistem {kolstva i celokupnog obrazovawa. Jo{ u osnovnim {kolama ili najkasnije u prvim razredima sredwih {kola izvr{iti, na osnovu odgovaraju}ih kriterijumima, selekciju i posvetiti punu pa`wu odgoju budu}e intelektualne elite. Pozitivnim usmeravawem i raznim podsticajnim sredstvima (stipendije, besplatne stru~ne ekskurzije, posete institutima i laboratorijama itd.) ova populacija u~enika bila bi motivisana da apsolvira intenzivne obrazovne i vaspitne programe predvi|ene za najtalentovanije pojedince, tako da u najkra}em mogu}em roku bude osposobqena za vrhunsku obrazovnu nadgradwu u toku studija i kasnije, kako bi {to pre i {to kvalitetnije bila ukqu~ena u nau~noistraìva~ki rad. Tako stvorena {iroka baza budu}ih mladih i perspektivnih nau~noistraìva~kih kadrova bila bi garant uspe{ne realizacije ovog programa, koji bi se ostvarivao uglavnom kroz postuniverzitetsko obrazovawe specijalizacije, magistarske i doktorske studije. Iz tog razloga neophodno je usaglasiti politiku razvoja nauke i tehnologije sa politikom obrazovawa. Posmatrano u tom kontekstu ovaj program predvi|a i specifi~ne oblike edukacije i usavr{avawa aktuelnih ili potencijalnih rukovodilaca laboratorija, instituta i ve}ih istraìva~kih centara. Srpska radikalna stranka se zalaè za ujedna~avawe i podizawe na svetski nivo uslova i kriterijuma za sticawe akademskih i drugih nau~nih zvawa. 5. Nabavka inostrane nau~ne i stru~ne literature Petogodi{wi period vladawa Socijalisti~ke partije Srbije, odnosno wene posestrime Demokratske partije socijalista Crne Gore i reìma koji
482
su one iznedrile, period je potpune izolacije srpskog naroda koji karakteri{e stawe op{te propasti i destrukcije u svim oblastima ìvota i rada. Nauka nije izuzetak. Nedostatak inostrane stru~ne literature i potpuni prekid protoka nau~nih i stru~nih informacija je te{ko traumatizirao i na kraju doveo u stawe kolapsa ovu delatnost koja je od izuzetnog zna~aja za svaku, pa i na{u dràvu. Rad na mnogim projektima je prekinut bez mogu}nosti da se istraìvawa u druga~ijim uslovima i nakon duèg vremena nastave. Mnoga istraìvawa su izgubila aktuelnost, dobijeni parcijalni rezultati bez mogu}nosti prakti~ne primene su potpuno bezvredni, a {tete su ogromne. Reìm koji je uni{tio privredu, materijalnu bazu i nadgradwu nau~noistraìva~kog rada i koji ogromna sredstva ulaè u ja~awe policije i o~uvawe vlasti nije u stawu da nauku i tehnologiju stavi u funkciju razvoja i prosperiteta Savezne Republike Jugoslavije i naroda u woj. Srpska radikalna stranka ima snage i znawa da ~itavim nizom konkretnih zahvata i su{tinskih promena izvr{i revitalizaciju nau~noistraìva~kog rada i da ga brzo i efikasno podigne na vi{i nivo. U tom smislu srpski radikali }e u~initi slede}e: Gde god postoji interes na{e dràve uspostaviti veze sa inostranstvom i u okviru saradwe sa stranim dràvama, izme|u ostalog, omogu}iti pravovremenu, selektivnu, racionalnu i celishodnu nabavku stru~ne literature koja bi bila namenska i iskqu~ivo u funkciji razvoja nauke i tehnologije i to putem sticawa znawa i pra}ewem najnovijih nau~nih dostignu}a u svetu. Kori{}ewe strane stru~ne literature (periodika, monografije i sl.) omogu}ilo bi uvoz neophodnih nau~nih saznawa i dostignu}a, ali i potrebnih tehnologija u pojedinim granama privrede. U viziji srpskih radikala transfer nauke, tehnologije i opreme, ali samo u neophodnom obimu, ima prioritetan zna~aj zbog toga {to je garant brèg razvoja nauke i tehnologije i kona~no privrede i ekonomije putem: Usavr{avawa i specijalizacije doma}e proizvodwe kroz kooperaciju sa stranim partnerima na osnovu {to ravnopravnije i {to povoqnije podele programa proizvodwe i integracije trì{ta. Podizawa i stabilizacije kvaliteta proizvoda koji se verifikuje na me|unarodnom trì{tu, postizawem me|unarodnog nivoa konstrukcionih re{ewa i dizajna, odràvawem nivoa tro{kova proizvodwe i prodajnih cena na me|unarodnom nivou. Transfera inostrane opreme, pri ~emu je naro~ito zna~ajno da u pogledu kvaliteta i kompatibilnosti s postoje}om tehnologijom bude na visokom nivou. Da bi se to postiglo, i da bi transfer bio {to racionalniji i {to efikasnij, a to kona~no zna~i {to jeftiniji, neophodno je da se permanetnim pra}ewem stru~ne literature do|e do {to brèg obave{tewa o proizvo|a~ima strane opreme i o wenim tehni~kotehnolo{kim svojstvima i do koor483
diniranog nastupa, brze izgradwe neophodnih objekata i blagovremenog osposobqavawa kadrova za uvo|ewe u funkciju i eksploataciju savremene uvozne opreme. Nabavku nau~ne literature iz inostranstava, koja je od zna~aja za razvoj osnovnih nauka, finansirala bi dràva, dok bi uvoz nau~ne i stru~ne literature koja tretira probleme razvoja tehnologije finansirala zainteresovana preduze}a, privredne asocijacije, pojedini fondovi itd. 6. Izdavawe nau~nih publikacija i odràvawe nau~nih skupova Kada je ve} vladaju}i reìm odlu~uju}e doprineo ekskomunikaciji Srbije i Crne Gore i prekidu svih tokova nau~nih informacija i nau~ne misli iz razvijenog sveta bilo je logi~no o~ekivati da }e uloìti odre|ene napore i preduzeti konkretne mere da se katastrofalne posledice po nauku i tehnologiju barem ublaè. Bilo je logi~no o~ekivati, ali vladaju}a monopolisti~ka elita nije preduzela ni{ta. Nije napravila celovitu i sveobuhvatnu analizu novonastale situacije; nije mobilisala relevantne faktore koji bi svojim znawem i potencijalom pomogli prevazilaèwu krize; nije ni poku{ala da poja~anim naporima revitalizuje produkciju doma}ih stru~nih i nau~nih ~asopisa, monografija i sl.; nije organizovala nau~ne skupove koji bi bili u funkciji prevazilaèwa problema u oblasti nau~noistraìva~kog rada i tehnolo{kih inovacija; nije ni poku{ala da spre~i daqi odlazak mladih i perspektivnih nau~noistraìva~kih kadrova u inostranstvo. Tako su predstavnici aktuelne vlasti direktno doprineli kolapsu nau~noistraìva~kog rada i gubitku nau~noistraìva~kog potencijala. Oni su jasno i nedvosmisleno pokazali da su nesposobni, da ne mogu ni{ta i da ne znaju ni{ta osim da pqa~kaju i da pusto{e. Sada je na redu Srpska radikalna stranka da pokaè {ta zna i koliko ume. ponu|ena re{ewa }e uveriti sve one koji su do sada bili skepti~ni i nepoverqivi da srpski radikali znaju najkra}i put do oìvqavawa nau~noistraìva~kog rada i do brze komercijalizacije wegovih rezultata. Kada je u pitawu izdavawe nau~nih publikacija i odràvawe nau~nih skupova re{ewa se sastoje u slede}em: Uporedo sa razvojem nauke i tehnologije, kao izraz potrebe da se u {to kra}em vremenskom periodu izvr{i difuzija dobijenih rezultata, razvijati i nau~noistraìva~ku publicistiku. S obzirom na relativno veliki broj ~asopisa iz srodnih podru~ja, me|u kojima su i oni sa nedovoqno zastupqenim nau~nim sadràjem u najkra}em mogu}em roku izvr{iti wihovo povezivawe i racionalizaciju, a zatim pristupiti pokretawu novih ~asopisa u onim disciplinama koje na podru~ju Srbije jo{ nisu dovoqno razvijene i afirmisane. U kontekstu razvoja nau~noistraìva~ke publicistike i wenog stavqawa u funkciju razvoja nauke i tehnologije, Srpska radikalna stranka forsira}e selektivniju politiku i mogu}nost orijentacije pojedinih ~asopisa na vlastite prihode. Za finansirawe ~asopisa koji su od zna~aja za raz484
voj osnovnih nau~nih istraìvawa dràvne institucije }e obezbe|ivati zna~ajniji deo sredstava i ve}u koncetraciju kvalitetnih kadrova koji }e u wima obavqati poslove. Mawi deo sredstava obezbedila bi zainteresovana preduze}a, pojedini fondovi i dr. Afirmisani i savremeno koncipirani ~asopisi bi permanentnom brigom za protok nau~notehnolo{kih i tehni~kih informacija i brigom za cirkulisawem nau~ne misli iz SR Jugoslavije u svet i iz sveta u SR Jugoslaviju, zna~ajno doprinosili razvoju konkretnih nau~nih oblasti i nauke u celini. Istovremeno bi stvarali i me|unarodnu reputaciju i doprinosili afirmaciji Srbije i Crne Gore i wihove nauke. U vreme kada se name}e potreba {to ve}eg ubrzawa, difuzije i aplikacije rezultata nau~noistraìva~kog rada nau~ni skupovi kongresi, simpozijumi, konferencije i savetovawa, u viziji srpskih radikala predstavqaju tako|e vaàn oblik nau~nog delovawa kome }e se ukazivati adekvatna pa`wa, a predvi|eno je i redovno izdavawe zbornika radova {to predstavqa specifi~an oblik nau~ne delatnosti. Odràvawe nau~nih skupova finansirale bi u pribli`no istom iznosu dràva s jedne strane i ostali zainteresovani subjekti s druge, s tim {to bi se politika finansirawa odràvawa nau~nih skupova od zna~aja za dràvu i od me|unarodnog zna~aja, u najve}oj mogu}oj meri vezivala za prioritetne pravce razvoja nauke i tehnologije. 7. Razvoj i funkcionisawe sistema nau~nih informacija Funkcionisawe sistema nau~notehnolo{kih informacija je rak-rana nau~noistraìva~kog rada u dana{woj Srbiji i Crnoj Gori. Konfuzija, anarhija i nered koji dominiraju procesom transfera i difuzije informacija umnogome oteàvaju nau~noistraìva~ki rad, umawuje wegove efekte, ~ine ga neracionalnim i u potpuno ogoqenoj formi pokazuje svu nezainteresovanost, tromost i nesposobnost vladaju}eg reìma. Tamo gde su kompromitovani socijalisti i komunisti pravili gluposti i gre{ili na {tetu naroda u Srbiji i Crnoj Gori, a u svoju korist, srpski radikali sigurno ne}e. Predloèni program razvoja sistema nau~notehnolo{kih informacija to najboqe potvr|uje. Ovaj program predvi|a pravovremeno prikupqawe relevantnih informacija o stawu i promenama u oblasti razvoja nauke i tehnologije u oblasti nau~noistraìva~kog rada i nau~nih resursa, kako bi se omogu}ilo validno predvi|awe i prognozirawe razvoja nauke, planirawe i organizovawe nau~noistraìva~kog rada, aplikacija postignutih rezultata i podizawe nau~nih potencijala. Za racionalno prognozirawe razvoja nauke i tehnologije i za planirawe i programirawe nau~noistraìva~kog rada neophodno je raspolagati sre|enim i sistematizovanim informacijama o pro{lom i sada{wem stawu, kao i o stawu koje se predvi|a. Skupove tih informacija ~ine: informacije o organizacijama koje se bave nau~noistraìva~kim radom;
485
informacije o nau~nim radnicima koji su zaposleni u nau~nim organizacijama; informacije o materijalnotehni~koj opremqenosti nau~nih organizacija. podaci o nau~notehnolo{kim i nau~notehni~kim informacijama; podaci o komunikacijama i saradwi u nau~noistraìva~kom radu; podaci o nau~noistraìva~kim programima i projektima; informacije o prognozama i planovima nau~noistraìva~kog rada; informacije o efektima nau~noistraìva~kog rada i informacije o nau~nim otkri}ima i patentima. Srpska radikalna stranka predvi|a osnivawe odgovaraju}eg automatizovanog informacionog sistema i slede}ih podsistema koje treba projektovati: Podsistem koji obuhvata organizacije koje se bave nau~noistraìva~kim radom. U wemu se vr{i prikupqawe, priprema, sistematizacija i obrada relevantnih podataka koji se odnose na pomenute organizacije. Podsistem evidencije nau~nog kadra treba da obuhvati podatke na osnovu kojih je mogu}e analizirati strukturu kadrovskog potencijala, fluktuaciju nau~nog kadra, racionalnost kori{}ewa nau~nog kadra, strukturu nau~nog podmlatka, sastav rukovode}eg kadra u nau~noistraìva~kom radu i dr. Podsistem materijalnotehni~ke opremqenosti nau~nih organizacija koji treba da sadrì evidenciju, plan nabavke i podatke o tehni~kim i funkcionalnim karakteristikama opreme i drugih sredstava za rad nau~noistraìva~kih organizacija. Podsistem nau~noistraìva~kih informacija ~iji sadràj treba da omogu}i sagledavawe i upotrebu svih podataka o bibliote~kom fondu (broj kwiga, publikacija i broj i vrste ~asopisa) kojima raspolaè nau~na organizacija, o izdava~koj delatnosti istraìva~kih organizacija, o objavqenim i drugim nau~nim i stru~nim radovima nau~noistraìva~kih radnika magistarske radove, doktorske disertacije i dr. Podsistem komunikacija i saradwe u nau~noistraìva~kom radu koji bi trebalo da sadrì podatke i omogu}i pristup informacijama o: a) karakteru i sadràju komunikacija izme|u organizacija koje se bave nau~noistraìva~kim radom unutar dràve kao i izvan we, b) nau~nim skupovima kongresima, konferencijama, simpozijumima, seminarima itd., na nivou dràve kao i o me|unarodnim nau~nim skupovima, v) razli~itim vidovima saradwe izme|u nau~noistraìva~kih organizacija na dràvnom nivou kao i na me|unarodnom planu (zajedni~ki programi i istraìva~ki projekti, usavr{avawe kadrova, zajedni~ki nau~ni skupovi, zajedni~ka izdava~ka delatnost itd.), g) saradwi sa drugim organizacijama i pojedincima. Podsistem nau~noistraìva~kih programa i projekata koji treba da omogu}i evidentirawe, analizirawe i ocewivawe pre|a{wih i sada{wih nau~noistraìva~kih programa i projekata, odnosno organizovawe, koordinaciju i kontrolu nau~noistraìva~kih projekata ~ija je realizacija u toku.
486
Podsistem organizovawa razvoja nauke i planirawa nau~noistraìva~kog rada ~ija je funkcija razvoj metodolo{kih re{ewa i odgovaraju}ih matemati~kostatisti~kih i kompjuterskih modela za: a) prognozirawe razvoja nauke i tehnologije, b) predvi|awe dru{tvenoekonomskih efekata razvoja nauke i tehnologije, v) planirawe nau~noistraìva~kog rada i razvijawe nau~noistraìva~kih programa za odre|eni vremenski period, npr. za period od pet godina, g) predvi|awe najva`nijih nau~nih problema u pojedinim oblastima nauke, d) predvi|awe potrebnih nau~nih potencijala za re{ewe tih problema, |) predvi|awe rokova potrebnih za re{ewe problema o kojima je re~, e) predvi|awe finansijskih efekta koji }e se posti}i re{ewem aktuelnih problema. Podsistem ocewivawa nau~noistraìva~kih projekata i efekata nau~noistraìva~kog rada koji treba da bude u funkciji razvoja kriterijuma (logisti~kih, epistolo{kih, ekonomskih i dr.) metodolo{kih postupaka i kompjuterskih modela za ocewivawe: a) nau~noistraìva~kih projekata i programa, b) rezultata nau~noistraìva~kog rada i wihove prakti~ne promenqivosti. Podsistem evidencije nau~nih otkri}a i patenata koji treba da obuhvati evidenciju i omogu}i pra}ewe i analizu savremenih nau~nih otkri}a, izuma i patenata na doma}em i inostranom planu. Ovaj program Srpske radikalne stranke predvi|a i projektovawe automatizovanih informacionih sistema. Re~ je o posebnom i sloènom metodolo{kom problemu koji obuhvata prikupqawe, transmisiju, organizovawe, obradu, ~uvawe i dostavqawe podtaka i informacija na kori{}ewe. Projektovawe ovog sistema odvijao bi se, prema ovom programu, sukcesivno kroz niz metodolo{kih etapa da bi se na kraju uspostavio celokupan sistem akcija koje je neminovno neophodno preduzeti od za~etka ideje pa do potpune implementacije. 8. Podsticawe aktivnosti nau~nih i stru~nih dru{tava Na{a deca i omladina u dana{woj Srbiji su bez za{tite. Sve negativne i nepovoqne politi~ke pojave i trendovi u na{em dru{tvu svom èstinom {ibaju ovu, u svakom pogledu najosetqiviju i najvredniju, populaciju. To nije slu~ajno. Vladaju}i reìm na sve mogu}e na~ine poku{ava, i uglavnom uspeva, da uzme pod svoje generacije koje }e u bliskoj budu}nosti biti nosioci razvoja na{eg dru{tva i na{e dràve. Svi programi obrazovni, vaspitni pa ~ak i televizijski koncipirani su tako da se spre~i afirmacija pravih vrednosti i da se istovremeno mladim generacijama na vreme nametne podani~ki mentalitet. Efekte ovakve vaspitne i obrazovne politike, kao i stawe duha mladih u Srbiji i Crnoj Gori, najboqe ilustruje sadràj grafita napisanog na fasadi jedne zgrade koji glasi: Mewam mozak za Ribok patike i pantalone od yinsa.
487
Paklenoj nameri vladaju}eg reìma energi~no se suprotstavqa Srpska radikalna stranka koja ima programe ~ija }e realizacija raznim konkretnim zahvatima i promenama, omogu}iti da mlade generacije u Srbiji i Crnoj Gori stasavaju u pametne, kreativne i sposobne pojedince koji }e istovremeno biti i ~vrsti, pravedni i neumoqivi doma}ini i vladari svoje otaybine. Jedan iz ~itavog niza takvih je i program podsticawa aktivnosti nau~nih i stru~nih dru{tava u funkciji razvoja nauke i tehnologije, kroz ~ije aktivnosti bi se, odgovaraju}om selekcijom i razli~itim podsticajnim sredstvima, pomoglo stvarawe {iroke baze mladih i perspektivnih nau~noistraìva~kih kadrova. Osim toga, rad ovih dru{tava }e pozitivno uticati i direktno doprinositi razvoju nau~notehnolo{ke i tehni~ke kulture i difuziji nau~nog znawa. Sve zajedno, prema planu i programu Srpske radikalne stranke, ima za ciq stvarawe pozitivne dru{tvene klime za razvoj nauke, podizawe nivoa kriti~ke dru{tvene svesti, demistifikaciju nauke, podsticawe i negovawe nau~nih i istraìva~kih aspiracija, pre svega, mladih i podizawe op{teg kulturnog nivoa i senzibilnosti za nau~noistraìva~ki rad. Op{te i specifi~ne delatnosti i aktivnosti nau~nih i stru~nih dru{tava u funkciji razvoja, popularizacije i promocije nauke, prema ovom programu, finansirali bi pojedini fondovi, zainteresovane privredne organizacije, i neprivredne privatne institucije s jedne, i dràvne institucije s druge strane, u pribli`no istom iznosu. 9. Povratak nau~noistraìva~kog kadra iz inostranstva U posledwih pet godina iz na{e dràve je oti{lo vi{e od pet hiqada mladih, talentovanih i perspektivnih nau~nika i istraìva~a sa zvawima specijalista iz pojedinih oblasti i sa titulama magistra i doktora nauka. Gubitak nau~noistraìva~kih kadrova u tako visokom procentu i u tako kratkom vremenskom periodu, bez te{kih posledica, ne bi mogla da izdrì nijedna zemqa na svetu. Samo u finansijskom smislu gubici su jednaki ekonomskoj katastrofi koja nas je zadesila. Odlazili su i jo{ uvek odlaze visokostru~ni kadrovi svih profila, ali najvi{e stru~waci iz najkonjunkturnijih oblasti elektronike, fizike, matematike, hemije, medicine... Napu{tali su svoju zemqu sa ose}awem straha i uàsa, jer je vladaju}a oligarhija antagonizovala na{e dru{tvo vi{e nego {to su to i najcrwi pesimisti mogli da pretpostave. Uni{tavaju}i materijalnu bazu nau~noistraìva~kog rada, nau~noistraìva~ku infrastrukturu i naglim srozavawem ìvotnog standarda, reìm je kod talentovanog i perspektivnog nau~noistraìva~kog kadra podsticao ose}awe besperspektivnosti i prosto ga podstrekavao na odlazak. To je glavni razlog {to upravo sada iseqavawe intelektualne elite poprima zastra{uju}e razmere i {to oko 40 procenata, od ukupno anketirane nau~ne populacije, ima emigracione namere. Uz to je oko 35 procenata anketiranih preduzelo konkretne mere za realizaciju svog odlaska. Vladaju}i reìm, koji je izdao nacionalne interese srpskog naroda, opqa~kao sve {to je mogao i koji nema odgovore ni za jedan od aktuelnih dru488
{tvenih problema, nije u stawu da stvori uslove za revitalizaciju nau~noistraìva~kog rada i za razvoj nauke i tehnologije. S druge strane, srpski radikali su svesni da gubitak talentovanog, visokoobrazovnog kadra ozbiqno ugroàva postoje}e nau~ne resurse, tehnolo{ki progres i ekonomski rast na{eg dru{tva, i {to je jo{ va`nije, znaju da se ne moè realizovati plan razvoja nauke i tehnologije bez kompetnetnih nau~noistraìva~kih radnika. To je polazna osnova za re{ewe problema povratka na{e intelektualne elite iz inostranstva. U prvoj fazi realizacije ovog programa Srpska radikalna stranka }e sa~initi banku podataka o populaciji nau~noistraìva~kih radnika u emigraciji i o wihovim planovima, mogu}nostima i uslovima za povratak. Zatim }e aktivnom politikom povratka nau~noistraìva~kih kadrova, koji su emigrirali iz Srbije i drugih srpskih zemaqa, i posebno aktivnom politikom zadràvawa doma}e nau~ne elite obezbediti sve one privilegije i uslove ìvota i rada koje su imali, ili koje bi imali u zemqama razvijenog sveta, kako bi bili motivisani i sigurni da }e mo}i u svojoj zemqi realizovati svoje ideje i afirmisati svoj nau~noistraìva~ki potencijal, na korist sebi i ~itavoj zajednici u kojoj su ponikli. Onima koji nemaju uslova i ne èle da se vrate Srpska radikalna stranka }e ponuditi konkretne predloge i planove za saradwu sa nau~noistraìva~kim institucijama u na{oj dràvi. Pri tome }e se podsticati i maksimalno koristiti mogu}nosti koje pruàju me|unarodni programi istraìvawa i koji su u funkciji razvoja nauke i tehnologije. U viziji srpskih radikala i u izmewenim dru{tvenim, politi~kim i ekonomskim uslovima vlada bi, ali i nevladine institucije, aktivno pomagala u stvarawu finansijskih i drugih uslova za povratak nau~noistraìva~kog kadra iz emigracije i za wihovu reintegraciju u na{e nau~noistraìva~ke institucije i wihove aktivnosti. 10. Nau~noistraìva~ka infrastruktura Propast i uni{tavawe infrastrukturnih objekata poseban je problem u oblasti nau~noistraìva~kog rada. U ovom segmentu delatnosti, koja je u svakom pogledu od izuzetnog dru{tvenog zna~aja, najboqe se vidi sva indolentnost, nesposobnost i nezainteresovanost vladaju}eg reìma koji je svojim ne~iwewem u~inio sve da nau~noistraìva~ki rad u Saveznoj Republici Jugoslaviji potpuno zamre. Zgrade koje koriste nau~noistraìva~ke institucije su potpuno zapu{tene, a prostor se neracionalno i nenamenski koristi; ~esto se izdaje u zakup i predmet je raznih manipulacija u kojima se sredstva od zakupnine prelivaju u privatne yepove. Zbog nedostatka jasne koncepcije i globalne strategije razvoja nauke i tehnologije kupovani su aparati i oprema koja je ~esto bila inkompatibilna sa postoje}im tehnolo{kim sistemima i koja se zbot toga ograni~eno koristila ili se nije koristila uop{te. I ona oprema koja je bila u funkciji nije se ~uvala, nije redovno servisirana, izraubovana je do krajwih granica
489
i wena upotrebna vrednost je veoma mala. O kupovini novih, savremenih instrumenata, aparata i opreme u posledwih pet godina nije se ni govorilo. Srpska radikalna stranka ima snage, mo}i i znawa da ovaj krajwe nepovoqan trend po nau~noistraìva~ke resurse zaustavi i preokrene u suprotnom pozitivnom pravcu i to na na~in koji je predvi|en ovim programom, koji obuhvata izgradwu, pribavqawe i davawe na upotrebu, pod odre|enim, strogo propisanim uslovima, objekata nau~noistraìva~ke infrastrukture, kao i wihovo racionalno odràvawe. Osnovni princip, za koji se zalaù srpski radikali, jeste da u najve}oj mogu}oj meri infrastrukturni objekti budu u privatnom vlasni{tvu. Vlasni~kom transformacijom nau~noistraìva~kog sistema i dodatnim ulagawima u razvoj istraìva~kih kapaciteta osnova}e se nacionalne laboratorije i centri za nau~na i tehnolo{ka istraìvawa (centri za distribuciju, difuziju i aplikaciju tehnologija i znawa, a zatim infrastruktura koja nedostaje, akreditovane laboratorije, centri za tehni~kotehnolo{ke informacije, tehni~ki ispitiva~ki centri i dr.) Ovi infrastrukturni objekti moraju se uspostaviti kao privatni, kao javni ili kao me{oviti za ~ije uspostavqawe je potrebna podr{ka dràvnih institucija. Prema Programu Srpske radikalne stranke dràvne institucije }e blagovremeno preduzeti mere za modernizaciju rada i opremawe organizacija nadle`nih za standardizaciju, mere za dragocene metale, za patente i za informatiku, a zatim za uspostavqawe rada banke za biqne i animalne geneti~ke resurse. U okviru ovog programa projektova}e se potprogrami za povezivawe doma}e mreè istraìva~ke infrastrukture sa me|unarodnom i potprogrami za kori{}ewe me|unarodnih nau~nih institucija. Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke
XCI MEMORANDUM O SISTEMU VASPITAWA I OBRAZOVAWA

I. Na~elna razmatrawa U posledwe vreme kod nas je posebno izraèna te`wa za tzv. ulazak u Evropu i razvijeni svet. Naàlost, jedna prirodna i logi~na tendencija je naj~e{}e samo deklarativnog i politi~ko-markenti{kog karaktera. U nekim politi~kim krugovima i institucijama se glasno i agresivno poku{ava
490
braniti teza da je potreban i dovoqan uslov da se ta ulaznica obezbedi, ispuwavati svaki zahtev koji iz tog sveta dolazi, pa i po cenu pristanka na gubqewe sopstvene dràvnosti i suverenosti. Takvi politi~ki tonovi dolaze i od ve}ine opozicionih stranaka i od vladaju}e stranke, tako da ta pojava moè izazvati odre|enu zbuwenost u narodu, jer na prvi pogled deluje paradoksalno. Me|utim, ciq ovako intonirane politike je: ovim prvim da uz pomo} Zapada do|u na vlast, a ovim drugim da opstanu na vlasti, a zajedni~ko i jednim i drugim je da im se ne pitaju}i za cenu, svakom na svoj na~in taj ciq i ostvari. Srpska radikalna stranka, tako|e, smatra da je neophodno {to pre postati deo razvijenog sveta ali se na{i na~ini i metode tog ulaska dijametralno razlikuju od navedenih. U taj svet se moè u}i i u wemu opstati samo na ravnopravnim osnovama, odnosno sopstvenim snagama, a naro~ito naukom, znawem, razvijenom i konkurentnom privredom, po{tovawem, a ne negirawem nacionalnih vrednosti i jakom i ujediwenom nacionalnom dràvom. Zbog toga smo, kao stranka, ~esto meta napada iz onih svetskih centara mo}i ~iji je jedini ciq da nas kao narod i dràvu dovedu u svaku vrstu zavisnosti, tj. da od nas stvore koloniju u svakom pogledu, odnosno da nas, uz pomo} doma}ih pristalica ulaska u Evropu, po svaku cenu elimini{u i kao narod i kao dràvu. U celom konspektu ovih problema na prvom mestu je svrgavaw ekomunisti~ke vlasti, koja je, u proteklih pedeset godina, svojom politikom doprinela ekonomskoj i moralnoj bedi u kojoj se na{ao narod i dràva i tako direktno ohrabrivala one kojima je oduvek bio ciq da nas vide na kolenima i u bezizlaznom poloàju. Svrgavawem te vlasti stvorili bi se uslovi za svaki napredak i za postavqawe svih dru{tveno-ekonomskih segmenata pravilne osnove bez ideolo{kih zastrawivawa i pogubnih eksperimenata. To bi, izme|u ostalog, omogu}ilo i hitnu i neophodnu radikalnu reformu {kolskog sistema, koja bi omogu}ila razvoj nauke, privrede i op{te prosve}enosti naroda u nacionalnom, kulturnom i svakom drugom pogledu. Stvorili bi se uslovi za razvoj demokratije i pravne dràve, a {to bi nas sve zajedno promovisalo u ravnopravnog ~lana razvijenog sveta. Posebnu pa`wu treba posvetiti osnovnom vaspitawu i obrazovawu, jer je ono vezano za period formirawa li~nosti mladog ~oveka i wegovo emocionalno i socijalno sazrevawe i formirawe nacionalne svesti. U reformi {kolskog sistema ne nudimo nikakve originalnosti koje su same sebi ciq, ve} nudimo korenitu reformu koja predstavqa sintezu svih pozitivnih iskustava razvijenog sveta iz ove oblasti. Osnovni ciq na{eg programskog opredeqewa za {kolstvo je da stvorimo {kolu prema u~eniku, a ne u~enika prema {koli, a {to }e omogu}iti maksimalan razvoj sklonosti svakog u~enika i tako ga pripremiti za permanentno saobrazovawe, kako bi na svom budu}em radnom mestu bio u stawu da prati razvoj nauke i tehnologije.
491
Drugi vaàn zadatak {kole bio bi u wenoj vaspitnoj funkciji, koja bi bila zasnovana na proverenim vrednostima nacionalnog predznaka, kao i op{tim vrednostima koje je vreme potvrdilo kao takve. II. Osnovno vaspitawe i obrazovawe osnovna {kola 1. Op{te napomene a) Osnovno vaspitawe i obrazovawe je obavezno za svu decu od 7 do 15 godina koja su mentalno i fizi~ki zdrava, b) Osnovnu {kolu osniva dràva, sa mogu}no{}u da mogu biti i privatne, a prema programu i uslovima koje propi{e Ministarstvo prosvete, v) Sve osnovne {kole moraju imati iste uslove za napredovawe u~enika i razvoj wihovih sklonosti, g) Osnovne {kole se finansiraju iz dràvnog buyeta, a na osnovu broja u~enika, broja odeqewa i broja zaposlenih. Potreba finansirawa osnovnih {kola iz jednog izvora (dràvnog buyeta) je da se obezbede identi~ni uslovi za rad svih osnovnih {kola, d) [kole mogu osnivati i fondove za dodatno finansirawe putem sponzorstva, donatorstva i na druge na~ine koji su zakonski zasnovani, e) Verska nastava se uvodi od I razreda osnovne {kole, s tim {to je poha|awe ove nastave dobrovoqno i bez ocewivawa, `) Seksualno vaspitawe je obaveza {kole, a koje }e biti realizovano u formi kurseva, predavawa i angaòvawem svih profila stru~waka iz ove oblasti (lekara, psihologa, pedagoga), 3) [kola }e imati i poseban zadatak na razvijawu ekolo{ke svesti, tj. razvijawu svesti kod u~enika o potrebi negovawa i o~uvawa zdrave ìvotne sredine, i) U {koli }e biti zabraweno delovawe politi~kih partija, a svi radnici {kole mogu se politi~ki potpuno slobodno angaòvati van {kole, j) Svi ostali uslovi oko osnivawa, organizacije rada, napredovawa u~enika, zasnivawa radnog odnosa u {koli i druga va`na pitawa iz delokruga rada osnovne {kole bi}e data u Zakonu o osnovnoj {koli. 2. Nastavni planovi i programi a) Izvr{iti potpunu reviziju svih nastavnih programa i osloboditi ih nepotrebnih sadràja, tj. izvr{iti wihovu racionalizaciju i uskla|enost sa najnovijim nau~nim dostignu}ima. b) Iz programa izbaciti sve sadràje ideolo{ke prirode, odnosno sve one sadràje koji su za ciq imali negirawe nacionalnih i patriotskih ose}awa, propagiraju}i internacionalizam i komunisti~ku ideologiju. v) U svakoj nastavnoj oblasti moraju biti doneti programi u dva nivoa sloènosti: jedan za u~enike koji u odre|enoj oblasti pokazuju sklonosti, prirodne predispozicije i talenat (vi{i nivo sloènosti) i drugi za u~enike koji u toj oblasti ne pokazuju sklonost i predispozicije (niì nivo sloènosti).
492
g) Posebnu pa`wu posvetiti izradi programa nacionalne istorije koji, pored obrazovnog zna~aja, ima i najve}i vaspitni zna~aj. d) Period tzv. NOB-a i revolucije dati u objektivnom svetlu, tj. kao gra|anski rat koji su izazvali komunisti sa jedinim ciqem da do|u na vlast, sa svim pogubnim posledicama wihove vladavine po srpski narod i dràvu. |) Doneti program informatike sa kojim bi bili upoznati svi u~enici, a sa wegovom realizacijom zapo~eti od prvog razreda osnovne {kole. e) Programe stranih jezika koncipirati tako da omogu}e u~enicima da savladaju osnovnu konverzaciju potrebnu u svakodnevnom ìvotu i sa wihovom realizacijom zapo~eti, tako|e, od prvog razreda osnovne {kole. `) Program ekolo{kog vaspitawa mora biti svakodnevno prisutan i negovan kroz sve nastavne sadràje i oblike rada. z) Program seksualnog vaspitawa mora imati, izme|u ostalog, za ciq da upozna u~enike sa prirodom za~e}a i ra|awa, upotrebom kontraceptivnih sredstava, posledicama abortusa po zdravqe ène i potrebi ra|awa kao prirodnom ~inu za produèwe vrste i opstanak nacije. i) Program verske nastave doneo bi Sinod srpske pravoslavne crkve u saradwi sa ministarstvom prosvete i imali bi za ciq da upoznaju u~enike sa istorijatom hri{}anstva i pravoslavqa, sa najve}im vrednostima na{e duhovnosti i na{im korenima, kao i da kod samih u~enika izgra|uju i neguju duhovne vrednosti. j) Svi nastavni programi moraju biti tako koncipirani da pored obrazovne dimenzije imaju i vaspitnu. k) Nastavni planovi moraju omogu}iti svakom u~eniku da u {koli najve}i deo vremena provede bave}i se onim sadràjima za koje ima prirodnih sklonosti i za koje pokazuje interesovawe. l) Izrada nastavnih programa bi bila poverena najve}im stru~wacima iz pojedinih oblasti, kako iz oblasti teorije, tako i iz prakse. q) Pri izradi programa koristila bi se i najboqa re{ewa u zemqama sa razvijenim {kolskim sistemom. Nastavni programi moraju biti podlo`ni stalnim promenama, a naro~ikto u oblasti prirodnih nauka u kojima su nova nau~na otkri}a svakodnevna pojava, kako ne bi postali anahroni i neaktuelni. Oni nauku na ovom uzrastu moraju prezentovati na popularan na~in i na na~in koji je dostupan u~eniku, odnosno wegovim mentalnim, fizi~kim i drugim sposobnostima, paze}i pri tom da se nau~ne ~iwenice ne banalizuju. Programi moraju biti tako komponovani da omogu}e u~eniku da shvati osnovne zakonitosti na kojima po~ivaju prirodni i dru{tveni sistemi, da upozna sadràje osnovnih pojmova iz tih oblasti, da mu omogu}e da nau~i da re{ava jednostavne probleme, kao i da mu stvore osnovu za daqe {kolovawe i napredovawe. 3. Nastava U sada{woj {koli preovla|uje klasi~na nastava, koja se u organizacionom i didakti~kom smislu nije mewala od svog nastanka.
493
Osnovni oblik rada je frontalni (isti zahtevi za sve u~enike), sa zastarelim predmetno-~asovnim sistemom, koji je prilago|en tzv. prose~nom u~eniku (koji realno ne postoji) i sa strogo definisanim rasporedom ~asova. Ovako organizovana nastava sputava maksimalan razvoj sklonosti svakog u~enika i primorava ih da postiù pozitivan uspeh i u onim oblastima za koje nemaju prirodnih predispozicija, a {to kod u~enika stvara negativan odnos prema {koli i {kolskim obavezama. Nastava mora biti tako koncipirana da svakom u~eniku omogu}i da u najve}oj mogu}oj meri iskaè i razvije svoje sklonosti i da ih oslobodi obaveze da se iskazuju u onim oblastima za koje nemaju interesovawa i prirodnih pretpostavki. Ovakav pristup bi {kolu u~inio privla~nim mestom i ona bi prestala da bude uzrok dosada{wim traumama, zbog svoje represivne prirode, a kojima su bili izloèni i u~enici i wihovi roditeqi. Zbog svega navedenog u nastavi treba preduzeti slede}e mere: a) Izvr{iti reformu nastave, odnosno wene organizacije, tako da ona vremenom, koje je potrebno da se reforma pripremi i realizuje, omogu}i da se {kola {to vi{e pribliì modelu tzv. slobodne {kole. b) Predmetno-~asovni sistem postupno zamewivati slobodnim aktivnostima u~enika, tj. izbornom nastavom sa fleksibilnim rasporedom ~asova. v) Od prvog do ~etvrtog razreda osnovne {kole koristi igru kao metod saznavawa i razvijawa sklonosti, jer je ona najblià deci na tom uzrastu kao wihova najprirodnija aktivnost. g) Sve {kolske obaveze i obaveze u vezi sa {kolom bi bile na ovom uzrastu realizovane u toku vremena koje u~enik provede u {koli, bez sada{wih doma}ih zadataka koji su {kolsku nervozu prenosili i u porodicu, a {to se negativno odraàva na normalan psihofizi~ki razvoj deteta i onemogu}ava mu slobodno vreme, odnosno normalnu porodi~nu atmosferu. d) Na ovom uzrastu se ukida klasi~no ocewivawe (broj~ano), a za svakog u~enika se vodi dosije u koji se unose svi najzna~ajniji podaci o wegovim sklonostima i napredovawu. |) Nastava u periodu od petog do osmog razreda bi bila tako organizovana da omogu}i u~eniku da najve}i deo vremena u {koli posveti onim oblastima, odnosno onoj oblasti, za koje pokazuje najvi{e sposobnosti i interesovawa. e) Oblasti u kojima u~enik ne pokazuje prirodni dar i interesovawe, bile bi kroz nastavu, za wega, organizovane samo na informativnom nivou. `) U~enici bi na ovom nivou {kolovawa bili ocewivani samo iz onih nastavnih predmeta gde oni mogu objektivno posti}i za daqe {kolovawe zna~ajniji uspeh i {to bi im bila osnova za wihovo budu}e zanimawe. z) Ovakav pristup ocewivawu, eliminisao bi sada{wu potrebu da pojedini u~enici moraju ponavqati razred, jer nisu uspeli posti}i pozitivan uspeh iz svih nastavnih oblasti. i) Doma}i zadaci na ovom uzrastu bi bili individualni i to u formi pra}ewa stru~nih ~asopisa, stru~ne i popularne literature, pra}ewem
494
{kolskog TV programa, slu{awem audio kaseta, gledawem video kaseta i sli~no. j) Nastavnik bi imao stalnu obavezu pra}ewa napredovawa u~enika, kao i obavezu da mu omogu}i da maksimalno razvije svoje sklonosti i sposobnosti, a bez svakodnevne pretwe ocewivawem i proveravawem znawa. k) U nastavi bi povremeno mogli biti angaòvani i stru~waci raznih profila koji postoje u odre|enoj sredini, kao i angaòvawe |a~kih roditeqa, a kroz formu kurseva, demonstracijom odre|enih ve{tina i znawa, predavawima i sli~no, {to bi moglo zainteresovati u~enike za daqe napredovawe i u~ewe. Ovde su dati samo neki principi na kojima bi bila organizovana nastava u osnovnoj {koli, s osnovnim ciqem da je pribliì u~eniku i da mu omogu}i da maksimalno razvije svoje sklonosti i da se pripremi za daqe napredovawe. Za reformu {kole i nastave, za koju se zalaèmo i koja je neophodna, potreban je period od najmawe 10 godina za sve potrebne pripreme i wenu potpunu realizaciju od I do VIII razreda. Ta ~iwenica sama za sebe govori koliko je pogubna neobriga sada{we vlasti da se u ovoj oblasti pristupi najradikalnijoj reformi, koja bi nam omogu}ila da, uz velike napore, bar zna~ajnije smawimo distancu izme|u nas i razvijenog sveta. Svako daqe ~ekawe tu distancu uve}ava, tako da nam uskoro nikakva reforma vi{e ne}e pomo}i. Me|utim, potrebno je i pre osmi{qavawa prave reforme u~initi sve da se, u okviru postoje}ih pedago{ko-didakti~kih re{ewa, u~ini sve {to {kolu moè u~initi savremenijom, racionalnijom, efikasnijom i bliòm u~eniku i wegovim interesovawima i mogu}nostima. 4. Nastavnici Najzna~ajniju ulogu u realizaciji vaspitno-obrazovanih zahteva koji se postavqaju {koli imaju nastavnici, odnosno prosvetni radnici. Wima je poveren jedan od najodgovornijih poslova i zadataka koje jedan narod ima, jer im je poverio svoju du{u, u nameri da od wih stvore prave qude, vaspitane i obrazovane, da mogu na sebe prihvatiti ogroman zadatak da posle svojih roditeqa unaprede ono {to su oni zapo~eli i tako stvore uslove za opstanak i naroda i dràve. Naàlost, sada{wa vlast ne brine ni za opstanak naroda, ni za opstanak dràve, ve} samo za sopstveni opstanak na vlasti, pa je poloàj prosvetnih radnika pod ovom vla{}u marginalizovan i doveden do stupwa koji vre|a dostojanstvo ovih qudi. Naravno, takav odnos prema prosvetnim radnicima u punoj meri se reflektuje i na wihov rad i celokupnu radnu i svaku drugu atmosferu u {koli, a {to ostavqa nesagledive posledice ne samo na efikasnost rada, ve} i na psihofizi~ki razvoj u~enika. Zbog toga iz {kole beè i nastavnici i u~enici, tako da se ve} uveliko suo~avamo sa deficitom ovih kadrova koji u nekim nstavnim oblastima uzima alarmantne dimenzije.
495
Poznata je ~iwenica da vaspitavati i obrazovati mogu samo vaspitani i obrazovani iz ~ega proizlaze i osnovna opredeqewa Srpske radikalne stranke u re{avawu ovog problema, od kojih dajemo samo najva`nija i to: a) Izjedna~iti poloàj prosvetnih radnika sa poloàjem zaposlenih u drugim dràvnim institucijama u zaradama i drugim pravima iz radnog odnosa, imaju}i u vidu {kolsku spremu. b) U~initi sve da prosvetni radnici shvate da je osnovni uzrok wihovog te{kog poloàja sada{wa vlast, kako bi se i sami maksimalno angaòvali u ru{ewu te vlasti i tako zajedno stvorili uslove za optimalno i adekvatno re{avawe svih problema, pa i problema materijalnog poloàja prosvetnih radnika. v) Nastavni~ke {kole i fakultete opremiti najsavremenijim nastavnim sredstvima, a kao nastavni kadar angaòvati najpoznatije stru~wake iz odgovaraju}ih oblasti. g) Prona}i na~ine za najpovoqnije uslove za re{avawe stambenih potreba prosvetnih radnika, a naro~ito tamo gde se javqa deficit u odre|enim kadrovima. d) Prona}i i druge stimulativne mere (poseban dodatak za rad na selu, prioritet kod zapo{qavawa u gradu posle izvesnog vremena provedenog na radu u seoskoj osnovnoj {koli, olak{ice kod nabavke ogreva i sli~no), kako bi ovo zanimawe postalo privla~no i za najboqe u~enike i studente. |) Doneti kodeks koji mora da ispuni prosvetni radnik da bi se bavio ovim poslom i nastojati da se, uz pomo} dràve, te norme {to pre ispune, kako bi prosvetni radnik postao cewen u svojoj sredini u meri koju zahteva zna~aj wegove profesije. e) Uvesti obavezno usavr{avawe nastavnika u toku godine, gde bi predava~i bili univerzitetski profesori i drugi najpoznatiji stru~waci, kako bi nastavnik bio stalno u toku najnovijih nau~nih dostignu}a. `) Doneti plan i program potrebnih nastavni~kih {kola i fakulteta, a nastavne programe u ovim {kolama prilagoditi zahtevima vremena u kome ìvimo, novoj koncepciji {kole i vremenu koje dolazi. z) Ukinuti nadzorni~ku slu`bu, koja je sputavala rad nastavnika i terala ga da robuje zadatim metodama i formama rada, i kontrolu rada nastavnika prepustiti upravi {kole, {kolskom odboru i Ministarstvu prosvete kada se za to ukaè potreba. i) Omogu}iti svakom nastavniku napredovawe u slu`bi, kako bi i na taj na~in bio stimulisan na ve}i rad i usavr{avawe. j) Preuzeti i sva pozitivna re{ewa kadrovske problematike iz drugih razvijenih dràva, a koja su u okviru na{ih mogu}nosti. 5. U~enici [kola postoji zbog u~enika i zato je u~enik najva`niji ~nilac u tom sistemu i sve mora biti prilago|eno wemu i wegovim mogu}nostima, kako bi one bile razvijene i unapre|ene na pravi na~in i maksimalno, a {to je onda i u interesu dru{tva u celini.
496
U sada{woj {koli u~enik je naj~e{}e u situaciji prinudnog rada, izloèn svakodnevnoj represiji mno{tva ~iwenica koje mora da zapamti i reprodukuje, bez obzira da li ih razume i da li su bitne za wegovo daqe napredovawe i usavr{avawe. U reformisanoj {koli, koju predlaè Srpska radikalna stranka, poloàj u~enika u {koli se bitno mewa i {kola se prilago|ava u~eniku u svim svojim segmentima. Pored ve} navedenog u ovom materijalu, posebno isti~emo slede}e: a) U~enik u {koli ne moè biti izloèn nijednom obliku represije. b) Na osnovno-{kolskom uzrastu u~enik je dete i u bukvalnom smislu te re~i, tj. u periodu detiwstva, kao najva`nijeg perioda u ìvotu svakog ~oveka, tako da {kola mora biti mesto gde }e se potrebe detiwstva i normalnog psihofizi~kog razvoja prirodno i nesmetano razvijati. v) U~enik u {koli ne sme biti izloèn ideolo{kim pritiscima i manipulacijama bilo koje vrste. g) Odnos prema obavezama, potreba za stalnim u~ewem i usavr{avawem, negovawe kulta rada, usvajawe moralnih normi, prihvatawe humanisti~kih principa, razvijawe patriotskih ose}awa i druge va`ne vaspitno-obrazovne zadatke {kole, treba strpqivo i bez prisile izgra|ivati u svesti u~enika, imaju}i uvek na umu wihov uzrast i mogu}nost prihvatawa i razumevawa sadràja navedenih pojmova. d) S obzirom da {kola nije jedini vaspitno-obrazovni ~inilac koji uti~e na formriawe li~nosti u~enika, preduzeti sve mere da {kola, pored porodice, za u~enika bude najprivla~nija i najautoritativnija. e) U svakoj {koli organizovati pedago{ko-psiholo{ku slu`bu koja bi na vreme reagovala i pomogla u~eniku u re{avawu wegovih problema koji su dosta ~esti na ovom uzrastu (period puberteta). `) Odnos nastavnika prema u~eniku i u~enika prema nastavniku mora biti zasnovan na tradiciji na{eg naroda u opho|ewu mla|eg prema starijem, s tim {to se autoritet nastavnika mora prvenstveno zasnivati na wegovom znawu i wegovim moralnim i karakternim osobinama. z) U~eniku u {koli ne moè biti uskra}en nijedan oblik aktivnosti, za koji on pokazuje interesovawe, zbog wegovih materijalnih prilika. Srpska radikalna stranka }e po osvajawu vlasti ovim pitawima posvetiti najve}u mogu}u pa`wu, znaju}i da je na{a budu}nost u na{oj deci. Tako }e vreme vezivawa crvenih marama i ideolo{ke manipulacije decom, koja se moè nazvati i duhovnim genocidom, zauvek biti proterane u istoriju. 6. Opremqenost {kola materijalna osnova rada {kola Opremqenost {kole nastavnim sredstvima je zna~ajan faktor koji uti~e na racionalizaciju i efikasnost nastavnog procesa. Na dana{wem stepenu razvoja nauke i zahtevima savremene tehnologije, nastavu nije mogu}e ni zamisliti bez savremenih nastavnih sredstava i opremqenih kabineta. U sada{woj {koli je stawe po ovom pitawu onako kakvo je stawe u {ko497
li u celini gledano, a to zna~i na vrlo niskom nivou. Izuzetak su pojedine {kole u ve}im centrima, gde je i koncentracija vlasti, i koje su namewene deci pripadnika te vlasti, dok ve}ina u~enika iz provincije nije bila u prilici da vidi nijedno savremeno nastavno sredstvo, a pogotovu da ga koristi. Ovde }emo navesti samo neophodan minimum te opremqenosti imaju}i u vidu ekonomske prilike u zemqi u koje nas je uvela pomenuta vlast. Svaka potpuna osmogodi{wa {kola mora imati slede}i minimum opremqenosti: a) kabinete za nastavu fizike, hemije i biologije, b) kabinet stranih jezika sa kompletnom audio opremom, v) informati~ku u~ionicu sa deset mikro ra~unara i jednim PS ra~unarom sa {tampa~em, g) televizor sa videorikorderom u svakoj u~ionici, d) radionicu za tehni~ko obrazovawe sa potrebnim alatima i mernim instrumentima, |) salu za nastavu fizi~kog vaspitawa, e) biblioteku koja }e pored kwiga obavezno imati i ~asopise iz svih nastavnih oblasti, `) medioteku koja }e imati audio i video kasete na kojima bi bili snimqeni sadràji koji bi pomogli u~eniku da svoja znawa pro{iri i upozna one procese i pojave za koje u {koli ne postoji mogu}nost wihove demonstracije, z) {kolsku kuhiwu sa trpezarijom, i) i druga poznata nastavna sredstva i opremu bez kojih se nastava ne bi mogla odvijati na zadovoqavaju}i na~in. 7. [kolska mreà U planirawu {kolske mreè mora se po}i sa aspekta racionalizacije {kolskog sistema, ali se ne moè dopustiti nijedan restriktivni pristup kod ovog planirawa. Ovde }emo navesti samo neke op{te kriterijume kod osnivawa osnovnih {kola, dok }e svi ostali potrebni i konkretni uslovi biti dati u Zakonu o osnovnoj {koli: a) Osnovna {kola se osniva u svakom naseqenom mestu i u wegovom delu, a jedini kriterijum mora biti broj u~enika, jer se ostali uslovi moraju obezbediti. b) Sada{we velike {kole, sa velikim brojem u~enika i velikim brojem u~enika po odeqewu, treba vremenom rasformirati i osnovati dve ili vi{e mawih osnovnih {kola, koje lak{e funkcioni{u i ostvaruju svoju ulogu. v) U mawim mestima (seoskim sredinama) treba biti maksimalno fleksibilan kada je u pitawu broj u~enika. g) U onim sredinama gde nije mogu}e osnovati potpunu osnovnu {kolu u~initi to u jednom mestu za vi{e okolnih naseqa, a u~enicima obezbediti prevoz.
498
d) U brdsko-planinskim krajevima, sa malim i me|usobno udaqenim selima, sa malim brojem u~enika, problem funkcionisawa {kola i organizaciju nastave, re{iti na na~in kako je to ura|eno u drugim zemqama u sli~nim situacijama. III. Sredwe {kole Programski pristup Srpske radikalne stranke ovom stupwu obrazovawa i vaspitawa je u osnovnim principima identi~an ili sli~an onim koje smo dali za osnovnu {kolu. Me|utim, imamo u vidu specifi~nosti ovog stupwa {kolovawa, pa }emo ukazati na na~ine i metode na{eg pristupa u re{avawu problematike sredwe {kole u delu u kojem se ona razlikuje od osnovne {kole. Za razliku od osnovne {kole, ~iji je zadatak da u~enike upozna sa osnovnim pojmovima i zakonitostima, sredwa {kola ima zadatak da u~enika pripremi i osposobi za jedno konkretno zanimawe, tj. da u~eniku omogu}i da stekne znawa koja su primenqiva u praksi i koja }e mu omogu}iti da se bavi jednim konkretnim poslom. a) Sredwe {kole mogu biti dràvne i privatne i osnivaju se pod istim uslovima. b) Dràva osniva sredwe {kole vode}i ra~una o kadrovima koji su potrebni privredi i dràvnim ustanovama. v) Obaveza Ministarstva prosvete je da u saradwi sa preduze}ima i ustanovama izradi plan upisa u~enika u sredwe {kole, a koji mora sadràvati: broj potrebnih odeqewa i u~enika kao i mreù sredwih {kola. g) Dràva, posebnim merama, stimuli{e upis u~enika u one sredwe {kole za koje postoji poseban interes dràve (npr. poqoprivredne {kole u poqoprivrednim regionima i sl.) d) U dràvnim sredwim {kolama u~enici ne pla}aju {kolarinu. e) Mora se obezbediti svakom u~eniku koji zavr{i osnovnu {kolu upis u sredwu {kolu, a na osnovu znawa i sposobnosti koje pokaè na prijemnom ispitu. `) Sredwe {kole mogu biti: gimnazije, sredwe stru~ne {kole u trajawu od ~etiri godine i zanatske {kole u trajawu od dve i tri godine. z) Dràvne sredwe {kole se finansiraju iz dràvnog buyeta. i) U finansirawu sredwih {kola mogu u~estvovati i preduze}a koja imaju posebnu potrebu za nekom vrstom radnika, a na osnovu ugovora koji {kola sklapa sa preduze}em. j) U sredwim stru~nim {kolama odnos broja ~asova stru~nih i op{teobrazovnih predmeta je 7:3. k) Ministarstvo prosvete donosi normative o opremqenosti sredwe {kole, imaju}i u vidu da sredwa stru~na {kola ima prevashodan zadatak da u~enika stru~no obrazuje i da ga pripremi za konkretan posao. l) Nastava informatike, ekolo{ko vaspitawe, seksualno vaspitawe, strani jezik i materwi jezik su obavezni u svim sredwim {kolama.
499
q) U~enici sredwe {kole se ocewuju iz svih stru~nih predmeta i onih op{teobrazovnih predmeta koji su bitni za tu struku. m) Verska nastava u sredwoj {koli se organizuje, a poha|awe u~enika ove nastave je dobrovoqno. n) Pored gimnazija dru{tvenog, prirodnog smera i matemati~kih gimnazija, osnovati i sredwe {kole iz drugih oblasti, koje bi bile namewene izrazito talentovanim u~enicima i wima posvetiti posebnu pa`wu i brigu. w) Sredwe stru~ne {kole mogu organizovati i kurseve za one u~enike koji iz razli~itih razloga nisu u mogu}nosti da prate redovnu nastavu i tako ih pripremiti za najjednostavnija zanimawa. IV. Visoko{kolsko obrazovawe Promene koje su se dogodile u dru{tvenopoliti~kom sistemu SRJ posledwih godina, neposredno su se odrazile i na oblast visokog obrazovawa posebno u na~inu upravqawa ovom delatno{}u. Aktuelna stvarnost SRJ, i jedna od najve}ih kriza u kojoj se na{la SRJ, zahteva da se u ~itavom nizu neophodnih promena na|e i najadekvatnije re{ewe za status visokog obrazovawa na svim nivoima. Oìvqavawe neokomunizma u Srbiji i Crnoj Gori, satanizacija srpskog nacionalnog bi}a, separatisti~ke tendencije nacionalnih mawina, i niz drugih problema zahteva savremeniju i efikasniju prosvetnu politiku. Da bi se neophodan progres na univerzitetskom obrazovnom planu mogao posti}i, obrazovawe, kao civilizacijsku tekovinu, moramo demokratizovati i reformisati. Taj proces mora zapo~eti odmah, i traja}e sve dotle dok obrazovawe ne postane osnova ekonomskog, kulturnog, politi~kog i socijalnog preobraàja. 1. Najzna~ajniji problemi univerzitetskog obrazovawa uo~eni u praksi Neodgovaraju}i status obrazovawa je posledica r|avo vo|ene prosvetne politike koju su vodili nestru~ni kadrovi i podanici reìma. Tu spadaju: 1. nepostojawe jedinstvenog obrazovnog sistema, 2. neracionalnost i nefunkcionalnost sistema obrazovawa, 3. neprilago|enost nastavnih programa na svim nivoima {kolovawa sada{wim potrebama i svetskim standardima, 4. nepostojawe konkurencije i stalne provere sposobnosti i stru~nosti nastavnih kadrova, 5. neodgovaraju}a mreà fakulteta i wihova velika usitwenost, 6. nesigurni izvori finansirawa, 7. formalizam i {ematizam u izvo|ewu nastave, 8. zna~ajna birokratizovanost obrazovawa, 9. zastarelo zakonodavstvo, 10. neselektivnost kadrova upu}enih na nastavni~ke poslove, 11. onemogu}avawe nastavnih kadrova da u~estvuju u pripremi {kolskih zakona i programa
500
12. nedostatak savremenih u~ila i literature, 13. poniàvaju}i materijalni poloàj obrazovawa, 14. nekompetentna pedago{ko-instruktivna i nadzorna slu`ba, itd. Zbog toga Srpska radikalna stranka predlaè: 1. izradu nove koncepcije studijskih programa koji bi bili prilago|eni najnovijim dostignu}ima nauke, 2. hitno pokretawe inicijative za promenu zakona o visokom {kolstvu, i nekih odredaba Ustava, u ciqu demokratizacije obrazovawa i traèwa boqih re{ewa, 3. deetatizaciju obrazovawa, 4. de{ematizovawe nastavni~kog rada, 5. normirawe broja administrativnih radnika zaposlenih u obrazovawu, 6. akterima ranijih reformi i ostalim u~esnicima u wihovim pripremama onemogu}iti rad na takvim poslovima. 2. Demokratizacija visoko{kolskog obrazovawa Pored op{tih na~ela demokratizacije, demokratizacija visoko{kolskog obrazovawa }e od prosvetnih radnika zahtevati politi~ku kulturu, visoku stru~nost i visoke moralne kvalitete. Zna~ajnijim korakom najpre smatramo stvarawe mogu}nosti za uvo|ewe prosvetnog radnika u odlu~ivawe o strate{kim pravcima i koncepcijama razvoja obrazovawa, nastavnih sadràja i reforme. Kriza dru{tva je nastala, pored ostalog, neadekvatnom politikom, koncepcijom i organizacijom rada visokog {kolstva. Zato se Srpska radikalna stranka zalaè za: moderno koncipiran univerzitet, koji bi, bez obzira ko mu je osniva~ (dràva ili privatnik) garantovao: 1. dezideologizovane nastavne sadràje, 2. da profesori koji rade na wemu samostalno odlu~uju o strate{kim pravcima i koncepcijama razvoja univerziteta, 3. utvr|ivawe profila struka (kadrova) koje obrazuje, 4. samostalno odlu~ivawe o izboru nastavnog kadra, 5. samostalno upravqawe univerzitetom, 6. pravo na {trajk, kao oblik za{tite profesije, dostojanstva i stru~nog nivoa prosvetnog radnika, 7. vi{i nivo sloboda i prava asistenata. 3. Model univerziteta Univerzitet mora biti: 1. Nau~na institucija koja podràva pojedince, profesore nau~ne i druge saradnike; osniva institute, zavode i sli~ne ustanove koje se bave nau~noistraìva~kim radom; analizira razvoj nauke i sa~iwava projekte za pojedine oblike istraìvawa; preko fakulteta i instituta sara|uje sa privredom, javnim slu`bama, institucijama niìh nivoa obrazovawa, kulture, sporta; formira timove stru~nih istraìva~a i tako daqe,
501
2. Univerzitet je nastavna institucija koja na savremeni na~in obrazuje potrebne kadrove stru~waka sa fakultetskim diplomama, organizuje specijalisti~ke studije, magisterijume i doktorate. Za ostvarivawe ovih ciqeva, a da bi se postiglo savremeno obrazovawe kadrova, univerzitet organizuje opremu i koristi: seminare, simpozijume, nau~ne laboratorije pa i sli~ne jedinice u privredi. 4. Osnivawe i organizacija univerziteta Modaliteti osnivawa i organizacije univerziteta su {iroko otvoreni za zadovoqavawe potreba dràve za odre|enim kadrovima u privredi, kulturi, zdravstvu, prosveti, javnim slu`bama itd. Iz tih razloga, univerziteti mogu biti: dràvni i privatni. Svaki osniva~ univerziteta i organizator univerzitetskog obrazovawa mora potvrditi svoj legitimitet, odnosno mora ispuniti uslove koji studentima obezbe|uju da uspe{no u~e, obrazuju se i zavr{avaju studije za planirane stru~ne profile u predvi|enim rokovima. Dràva bi, u dogovoru sa ovla{}enim predstavnicima univerziteta, propisala kriterijume koji bi odre|ivali: nastavne sadràje, potreban nivo tehni~ke opremqenosti i u~ila, pravila upisa, duìnu {kolske godine, kriterijume za nastavni~ka zvawa i rad nadzornih slu`bi. Tako bi se u istom poloàju na{li i dràvni i privatni univerziteti i spre~ilo favorizovawe bilo kojih od univerziteta. Tu bi bio i kraj dràvnog intervencionizma. Isupwewem uslova univerziteti bi po~eli sa radom i u lojalnoj konkurenciji, opstali bi samo najkvalitetniji. Ovi poslovi bi se odvijali pod okriqem Ministarstva za prosvetu, na ~ijem bi ~elu stajao ministar prosvete. On bi morao biti iskusan, cewen i stru~no dokazan profesor univerziteta. Po~etkom svake {kolske godine, ministar bi u javnost morao da iza|e sa gotovim planom kadrovskih potreba, ~ime bi se odre|ivala i upisna politika univerziteta. Demokratskim izborom na ovu funkiju, promovisala bi se wegova kompetentnost i legitimnost, i pove}ao stepen wegove odgovornosti. 5. Upisna politika Za upis na univerzitet, osniva~ je duàn da propi{e ispo{tuje kriterijume koje svaki kandidat mora da ispuni. Kako u programu Srpske radikalne stranke stoji da je {kolovawe na dràvnim univerzitetima podlo`no strogim kriterijumima i finansiralo bi se iz ograni~enih dràvnih sredstava ili nedràvnih izvora postavqa se pitawe da li upis na univerzitete liberalizovati, ili ograni~iti broj studenata? Pristalice smo slobodnog upisa, ali i rigoroznog reìma studija, na kome bi prva godina bila selektivna. 6. Nastava na univerzitetu Nastava na univerzitetu je javna. Nastavu mogu izvoditi samo doktori nauka, sa zakonom propisanim zvawima. Svaki profesor univerziteta mora imati asistenta. U kriterijume za napredovawe profesora na univerzitetu
502
treba uvrstiti wihove rezultate rada kako u nauci, tako i u podizawu mladih nau~nih kadrova. Za sve profesorske nivoe obavezna je reizbornost i provera stru~nog nivoa svake pete godine, do kraja radne angaòvanosti. 7. Uslovi da se reforma univerziteta realizuje Univerzitet mora biti integrativni ~inilac nacionalnog, kulturnog i ekonomskog prosperiteta dràve. Reformi sa jasno postavqenim ciqevima, po pravilu, prethode istraìvawa (naveli smo koje smatramo neophodnim) kadrovske promene i promene materijalnog statusa obrazovawa uop{te. Sve ove promene uslovqene su politi~kim i dru{tvenoekonomskim promenama. Zato se srpski radikali zalaù da: 1. nosioci reforme budu prosvetni radnici, 2. da se obezbedi korenita promena odnosa prema radu i obavezama obrazovawa propisanim najvi{im dràvnim aktima, 3. da se obezbede potrebna finansijska sredstva da univerzitet normalno funkcioni{e, 4. da se pospe{uje privatna izdava~ka delatnost, 5. da se iz obrazovawa uklone svi kadrovi skloni neuzornom pona{awu i porocima, 6. da se obavi racionalizacija mreè univerziteta i fakulteta. Strategija dobro koncipiranog obrazovawa, na svim nivoima, nu`no obuhvata {ire i ozbiqnije pra}ewe dostignu}a u pedago{koj praksi drugih zemaqa, pomo}i informativnih sistema, prevo|ewa strane literature, ~asopisa i sli~no. Ovde su, kako je ve} re~eno, dati samo neki i osnovni principi na kojima bi po~ivala reforma {kolskog sistema koju bi sprovela Srpska radikalna stranka po preuzimawu vlasti. Ovo su najva`nija pitawa jednog naroda i dràve, jer zadiru u samu bit wihovog opstanka i zato bi svaki segment naveden u ovom programskom manifestu bio detaqno razra|en i analiziran od strane najve}ih stru~waka iz ove oblasti. Ovaj programski memorandum je pisan na osnovu op{tih programskih na~ela na{e stranke, dugogodi{weg iskustva u radu sa u~enicima autora ovog memoranduma i znawa koja imamo o {kolskim sistemima u drugim, razvijenim zemqama sveta. Me|utim, da bi se ova i druga na{a programska opredeqewa ostvarila, potrebno je neizostavno svrgnuti komunisti~ku vlast, koja je jedina i najve}a ko~nica svakom napretku i prosperitetu. Pedesetogodi{wa komunisti~ka vladavina u ovoj zemqi nam, naàlost, daje dovoqno argumenata da tvrdimo da ako se to uskoro ne desi, onda }e ubrzo nestati i nas i dràve, pa bi u tom slu~aju svaka rasprava o reformi bilo ~ega, bila bespredmetna i iracionalna. Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke
503
XCII STATUT SRPSKE RADIKALNE STRANKE

Beograd, april 1996. godine I. OP[TE ODREDBE ^lan 1. Srpska radikalna stranka (u daqem tekstu Stranka) je politi~ka organizacija koja deluje u skladu sa svojim Programom i ovim statutom na podru~ju Savezne Republike Jugoslavije i u dràvama gde ìvi srpski narod, u skladu sa vaè}im propisima. ^lan 2. Ciq delatnosti Stranke, kao politi~ke organizacije, jeste ostvarivawe demokratskim parlamentarnim putem Programa Srpske radikalne stranke. U svom politi~kom delovawu Stranka }e koristiti iskqu~ivo miroqubive demokratske parlamentarne i vanparlamentarne metode politi~ke borbe. ^lan 3. Srpska radikalna stranka ima svojstvo pravnog lica i deluje u skladu sa Ustavom i zakonom. Stranku predstavqa i zastupa predsednik Stranke ili lice koje on pisano ovlasti. ^lan 4. Sedi{te Srpske radikalne stranke je u Beogradu. ^lan 5. Stranka ima svoj pe~at, grb, zastavu, himnu, krsnu slavu i dan Stranke. Pe~at Stranke je okruglog oblika. Po obodu pe~ata pi{e velikim }irili~nim slovima: SRPSKA RADIKALNA STRANKA, a u poqu pe~ata je grb stranke. Grb Stranke je dvoglavi beli orao dinastije Nemawi}a sa ~etiri ocila na {titu i ukr{tenim ma~evima u kanyama. Zastava Stranke je plave boje, sa grbom na sredini, pravougaonog oblika, dimenzije 2h1 metar. Himna Stranke je sve~ana pesma Tamo daleko. Krsna slava Stranke je hri{}anski pravoslavni praznik Sveta Tri Jerarha, koji se proslavqa 12. februara svake godine. Dan Stranke je 23. januar. Tog datuma 1990. godine je odràn Osniva~ki kongres Srpskog slobodarskog pokreta {to je prvobitni naziv Srpske radikalne stranke. II. ^LANSTVO U STRANCI ^lan 6. ^lan Stranke moè biti svaki punoletni jugoslovenski dràvqanin, ako prihvati Program i Statut Stranke i potpi{e pristupnicu.
504
Istaknute li~nosti iz zemqe i inostranstva, koje su svojim radom dokazale nacionalno i demokratsko opredeqewe, mogu se odlukom Otaybinskog kongresa ili Centralne otaybinske uprave proglasiti po~asnim ~lanovima Stranke. ^lan 7. ^lanstvo u Stranci iskqu~uje pripadnost bilo kojoj drugoj politi~koj organizaciji. ^lan 8. Svakom ~lanu Stranke se izdaje ~lanska karta, ~iji oblik i sadrìnu, kao i izgled pristupnice, odre|uje Centralna otaybinska uprava Stranke. Svaki ~lan pla}a godi{wu ~lanarinu ~iju visinu odre|uje Centralna otaybinska uprava. ^lan 9. ^lanovi Stranke imaju ista ~lanska prava i du`nosti: da se u strana~kom radu pridràvaju programskih opredeqewa, Statuta, op{tih i pojedina~nih odluka organa Stranke, da biraju i budu birani u organe Stranke u skladu sa Statutom, da rade na {irewu i ostvarivawu programskih opredeqewa Stranke, da rade na {irewu ideja Stranke, wenoj propagandi i distribuciji strana~kih novina i propagandnog materijala, da izvr{avaju odluke organa Stranke, da budu kandidati Stranke na izborima za organe vlasti i da glasaju za strana~ke kandidate i strana~ku listu, da daju inicijative za rad organa Stranke, da budu obave{teni o radu organa Stranke i o radu izabranih predstavnika Stranke u organima vlasti, da dobiju pomo} i za{titu od Stranke ako budu ugroèni zbog obavqawa strana~kih aktivnosti, da zahtevaju tuma~ewe Statuta od nadle`nog organa, ukoliko smatraju da su im povre|ena ~lanska prava, da ostvaruju druga prava i du`nosti utvr|ene ovim Statutom i odlukama organa stranke. ^lan 10. ^lanstvo u Stranci prestaje: istupawem iz ~lanstva usmenom izjavom datom pred rukovodstvom nadle`nog organa, o ~emu se sa~iwava zapisnik, ili pisanom izjavom svojeru~no potpisanom i dostavqenom nadle`nom organu, iskqu~ewem od strane organa na na~in propisan Statutom, pristupawem drugoj politi~koj organizaciji, {to se konstatuje odlukom nadle`nog organa Stranke. O svakom prestanku ~lanstva u stranci pisano se obave{tava Centralna otaybinska uprava.
505
III. ORGANIZACIJA STRANKE ^lan 11. Stranka je teritorijalno organizovana za teritoriju na kojoj je registrovana wena delatnost, po republikama, okruzima, op{tinama i naseqenim mestima, kao i u inostranstvu. U inostranstvu deluju zagrani~ni odbori, sa sedi{tem u mestima u kojima postoji srpska dijaspora, u skladu sa vaè}im propisima tih dràva, a prema odredbama ovog Statuta. ^lan 12. Svaki od strana~kih organa deluje u okviru svojih nadle`nosti, a u skladu sa odredbama ovog Statuta. IV. ORGANI STRANKE ^lan 13. Organi Stranke koji deluju na celokupnoj teritoriji su: Otaybinski kongres, Centralna otaybinska uprava, predsednik, zamenik predsednika, potpredsednici, generalni sekretar, Predsedni~ki kolegijum, Statutarna komisija, Nadzorni odbor. Organi Stranke koji deluju na delu teritorije su: izvr{ni odbori, okru`ni odbori, op{tinski odbori, mesni odbori. 1. Otaybinski kongres Stranke ^lan 14. Otaybinski kongres (u daqem tekstu Kongres) je najvi{i organ Stranke. Kongres radi u redovnim i vanrednim zasedawima. Redovno zasedawe Kongresa odràva se jednom u ~etiri godine. Vanredno zasedawe Kongresa odràva se na zahtev predsednika Stranke, jednog izvr{nog odbora, jedne petine op{tinskih odbora Stranke. Kongres saziva predsednik Stranke ili Centralna otaybinska uprava. Redovno zasedawe Kongresa se zakazuje na trideset dana pre dana odre|enog za wegovo odràvawe, a vanredno ~im se steknu uslovi za vanrednu sednicu. ^lan 15. Sastav Kongresa ~ine delegati Kongresa. Delegati Kongresa su izabrani i po funkciji. Izabrane delegate Kongresa ~ine delegati koje biraju op{tinski odbori, tako {to svaki odbor bira dva delegata, i po jednog delegata na svakih hi506
qadu ~lanova op{tinske organizacije Stranke, na mandat od ~etiri godine. Delegati po funkciji su ~lanovi Centralne otaybinske uprave, predsednik Stranke, zamenik predsednika Stranke, ~lanovi izvr{nih odbora, ~lanovi Statutarne komisije, Nadzornog odbora, republi~ki i savezni poslanici, ministri, predsednici op{tina koji su ~lanovi Stranke i predsednici op{tinskih odbora Stranke. ^lan 16. Mandat delegata Kongresa prestaje: ostavkom, prestankom ~lanstva u Stranci, opozivom organa koji ga je izabrao na funkciju delegata Kongresa, prestankom funkcije za delegate po funkciji, istekom mandata na koji je izabran. ^lan 17. Nadle`nosti Kongresa su: donosi Statut Stranke, donosi Program Stranke i wegove izmene i dopune, utvr|uje op{te smernice politi~kog delovawa Stranke, razmatra i usvaja izve{taj o radu predsednika Stranke, Centralne otaybinske uprave, izvr{nih odbora i drugih organa Stranke po odluci Kongresa, usvaja finansijski plan Stranke, usvaja izve{taje Statutarne komisije i Nadzornog odbora, bira i opoziva predsednika i zamenika predsednika Stranke, bira i opoziva ~lanove Centralne otaybinske uprave i Centralnu otaybinsku upravu u celini, bira i opoziva Statutarnu komisiju i Nadzorni odbor, donosi i druge odluke od zna~aja za rad Kongresa i Stranke. ^lan 18. Zasedawe Kongresa otvara predsednik Stranke pozdravnom re~ju delegatima i gostima Kongresa. Nakon pozdravne re~i predsednika Stranke, intonira se himna Boè pravde. Saziva~ Kongresa daje predlog dnevnog reda i sastava Radnog predsedni{tva, {to delegati Kongresa usvajaju javnim glasawem. Radno predsedni{tvo daje predlog sastava Verifikacione komisije od pet ~lanova, zapisni~ara, i dva overiva~a zapisnika, koji se usvaja javnim glasawem prisutnih delegata. O radu, toku i odlukama Kongresa, vodi se zapisnik. ^lan 19. Verifikaciona komisija utvr|uje broj prisutnih delegata, tako {to svaki delegat na ulazu licima iz tehni~ke slu`be Stranke ostavqa popuwen i potpisan verifikacioni listi}, a to se konstatuje na listi delegata Kongresa.
507
Tehni~ka slu`ba dostavqa Verifikacionoj komisiji listu sa konstatovanim brojem prisutnih delegata. Kvorum ~ini vi{e od polovine delegata Kongresa. Nakon usvajawa izve{taja Verifikacione komisije, aklamacijom prisutnih delegata, ukoliko postoje propisani uslovi za odràvawe zasedawa, odnosno ako je zasedawu prisutno vi{e od polovine delegata, zasedawe Kongresa se nastavqa. ^lan 20. Radom Kongresa rukovodi Radno predsedni{tvo na ~elu sa predsednikom Radnog predsedni{tva. Radno predsedni{tvo iznosi pred Kongres predlog sastava Izborne komisije, koji je podnela Centralna otaybinska uprava. Izborna komisija broji pet ~lanova i odlu~uje ve}inom glasova. Izborna komisija se bira javnim glasawem delegata Kongresa. ^lan 21. Radno predsedni{tvo daje re~ predsedniku Stranke koji podnosi izve{taj o radu Stranke u prethodnom mandatnom periodu. Po podnetom izve{taju, predsednik Radnog predsedni{tva otvara diskusiju. Prijavqivawe za diskusiju vr{i se u pisanom obliku, pisanom prijavom Radnom predsedni{tvu, koje utvr|uje redosled prijavqivawa. Nakon okon~awa diskusije, izve{taj se usvaja javnim glasawem. ^lan 22. U toku razmatrawa izve{taja o radu Stranke, Izborna komisija formira listu za izbor predsednika Stranke, zamenika predsednika Stranke, ~lanova Centralne otaybinske uprave, Statutarne komisije i Nadzornog odbora. Centralna otaybinska uprava podnosi listu kandidata Izbornoj komisiji, i to, najmawe dva kandidata za predsednika Stranke, najmawe dva kandidata za zamenika predsednika Stranke, listu od sto kandidata za ~lanove Centralne otaybinske uprave, listu kandidata za ~lanove Statutarne komisije i listu kandidata za ~lanove Nadzornog odbora. ^lan 23. O radu Izborne komisije vodi se zapisnik. ^lan Izborne komisije ima pravo na izdvojeno mi{qewe koje se konstatuje u zapisniku. Izborna komisija predloènu listu kandidata Centralne otaybinske uprave unosi u zapisnik. ^lan 24. Predlog kandidata izborna komisija obrazlaè pred Kongresom. Nakon podnetog i obrazloènog predloga Izborne komisije, Radno predsedni{tvo otvara raspravu o podnetom predlogu kandidata. Delegat Kongresa podnosi pismenu prijavu radnom predsedni{tvu za u~e{}e u raspravi.
508
^lan 25. Najmawe sedam dana pre zasedawa Kongresa, trideset delegata kongresa ili jedan Izvr{ni odbor, mogu pismenu predloìti drugog kandidata za izbor predsednika Stranke i zamenika predsednika Stranke, a za izbor ~lanova Centralne otaybinske uprave mogu predloìti listu od sto kandidata, kao i potpune liste sa potrebnim brojem ~lanova za izbor Statutarne komisije i Nadzornog odbora. Svaki predlog kandidata i liste mora biti usmeno obrazloèn pred Kongresom. ^lan 26. Svaki predloèni kandidat, bilo sa liste predloga kandidata Izborne komisije, bilo predloèn od delegata Kongresa, ima pravo da odmah nakon stavqawa predloga odbije kandidaturu i obavezu da o svome neprihvatawu javno obavesti Kongres na tom zasedawu. ^lan 27. Po zakqu~enoj raspravi o kandidatima, Kongres se prvo izja{wava o predlogu kandidata koji je podnela Izborna komisija. Ako su podneti drugi predlozi kandidata i lista, Kongres se o wima izja{wava pojedina~no po redosledu predlagawa. O predlozima se Kongres izja{wava javnim glasawem. Radno predsedni{tvo objavquje kona~nu listu kandidata na zasedawu Kongresa. ^lan 28. Ukoliko nastane spor oko predloga kandidata, da li je predlog u skladu sa Statutom, to pitawe re{ava Statutarna komisija. Statutarna komisija se povla~i i donosi predlog odluke po spornom pitawu, o ~emu odmah izve{tava Kongres, koji ve}inom glasova donosi odluku. ^lan 29. Nakon utvr|ivawa liste kandidata, Izborna komisija se povla~i i priprema potreban broj glasa~kih listi}a za postupak izbora prema konstatovanom broju prisutnih delegata od strane Verifikacione komisije. Broj i oblik glasa~kih listi}a za Kongres odre|uje Centralna otaybinska uprava i svaki listi} overava pojedina~no pe~atom Stranke, predaje Izbornoj komisiji zapisni~ki, a predsednik Izborne komisije svojim potpisom overava svaki primqeni listi}. Broj preuzetih glasa~kih listi}a od Centralne otaybinske uprave Izborna komisija je du`na da konstatuje zapisni~ki i ~uva. ^lan 30. Izborna komisija deli glasa~ke listi}e svakom delegatu Kongresa pojedina~no, uz potpis u kwigu prijema glasa~kih listi}a. Nakon toga se broje neizdati glasa~ki listi}i, od preuzetog broja listi}a od Centralne otaybinske uprave, ~iji se broj zapisni~ki konstatuje, a potom se listi}i izdvajaju u posebnu kovertu, pe~ate i ~uvaju kod Izborne komisije.
509
U slu~aju potrebe za ponovnim glasawem o kandidatima na tom zasedawu Kongresa, Izborna komisija ima pravo da otvori zape~a}enu kovertu, {to se konstatuje u zapisniku. ^lan 31. Nakon podele glasa~kih listi}a, pristupa se tajnom glasawu. Izborna komisija ~uva glasa~ke kutije, glasa~ke listi}e i vr{i prebrojavawe glasa~kih listi}a nakon sprovedenog glasawa. ^lan 32. Izborna komisija pristupa utvr|ivawu rezultata glasawa. Komisija prvo utvr|uje broj izdatih listi}a prema kwizi prijema, koji u zbiru sa brojem neizdatih listi}a ~ini broj listi}a primqenih od Centralne otaybinske uprave. Komisija potom utvr|uje broj glasa~kih listi}a na|enih u glasa~koj kutiji, {to konstatuje u zapisniku. Ako Izborna komisija utvrdi da u glasa~koj kutiji ima ve}i broj od izdatih glasa~kih listi}a, poni{tava glasawe i ponavqa postupak o tim predlozima kandidata. Ako je broj upotrebqenih glasa~kih listi}a u glasa~koj kutiji jednak broju izdatih ili je mawi od tog broja, Izborna komisija nastavqa postupak utvr|ivawa rezultata glasawa. ^lan 33. U daqem postupku, Izborna komisija izdvaja nevaè}e glasa~ke listi}e. Vaè}i listi} je onaj listi} koji jasno ukazuje koji je kandidat izglasan zaokruìvawem broja ispred imena kandidata ili podvla~ewem imena kandidata. Glasa~ki listi} koji ne ispuwava uslove iz stava dva ovoga ~lana je nevaè}i. ^lan 34. Nakon odvajawa nevaè}ih glasa~kih listi}a vr{i se wihovo prebrojavawe i odvajawe u poseban koverat koji se pe~ati, a broj nevaè}ih glasa~kih listi}a se konstatuje u zapisniku o radu Izborne komisije. U slu~aju da je broj nevaè}ih glasa~kih listi}a jednak ili ve}i od polovine ukupnog broja upotrebqenih glasa~kih listi}a, postupak glasawa se ponavqa. Potom se vr{i prebrojavawe vaè}ih glasa~kih listi}a, ~iji se ukupan broj konstatuje u zapisniku. Prebrojavawem vaè}ih listi}a utvr|uje se koliko je glasova dobio svaki od kandidata, a dobijeni rezultat se konstatuje brojem i slovima u zapisniku u rubrici imena kandidata, a glasa~ki listi}i sa glasovima za pojedine kandidate se stavqaju u posebne koverte koje se pe~ate. ^lan 35. Po okon~anom postupku utvr|ivawa broja glasova za pojedine kandidate, ~lanovi Izborne komisije potpisuju zapisnik. U slu~aju izdvojenog mi{qewa o postupku utvr|ivawa broja glasova za pojedine kandidate, Izborna komisija donosi odluku ve}inom glasova koju,
510
kao i izdvojeno mi{qewe, konstatuje u zapisniku i koju potpisuju ~lanovi Izborne komisije. ^lan 36. Po potpisivawu zapisnika o postupku utvr|ivawa rezultata glasawe za kandidate, Izborna komisija podnosi izve{taj Kongresu, a dokumentaciju sprovedenog izbornog postupka dostavqa Radnom predsedni{tvu. ^lan 37. Izve{taj Izborne komisije Kongres javnim glasawem prihvata ili odbija. Ako Kongres ne prihvati izve{taj Izborne komisije, ceo postupak utvr|ivawa rezultata glasawa za kandidate se ponavqa, s tim {to se bira nova Izborna komisija u koju kao ~lanovi ne mogu u}i ~lanovi iz sastava komisije ~iji izve{taj nije prihva}en. ^lan 38. Nakon podnetog i prihva}enog izve{taja Izborne komisije, Radno predsedni{tvo objavquje rezultate glasawa i progla{ava izabrane kandidate. Izabrani kandidat je onaj koji dobije najve}i broj glasova izme|u biranih kandidata. Izabrana lista je ona koja je dobila najve}i broj glasova izme|u prihva}enih lista. Ako na listi kandidata ima samo jedan kandidat, on je izabran ako je za wega glasala ve}ina od prisutnih delegata Kongresa, ako je glasano o jednoj listi, lista je izabrana ako je za wu glasala ve}ina prisutnih delegata Kongresa. Ako su kandidati, odnosno lice, dobili isti broj glasova, postupak glasawa se ponavqa sa istim kandidatima, odnosno listama. ^lan 39. Nakon toga, izabrani kandidati pristupaju davawu zakletve, tako {to predsednik Radnog predsedni{tva ~ita tekst zakletve, a izabrana lica ponavqaju tekst zakletve, koji glasi: Zakliwem se svemogu}im Bogom i Svetim Savom da }u iskreno, ~asno i po`rtvovano sluìti Otaybini i Srpstvu, da }u se svim svojim snagama boriti za realizaciju programa Srpske radikalne stranke i odano ispuwavati svoje strana~ke obaveze u skladu sa najvi{im moralnim principima i na~elima pravde i pravi~nosti. Tako mi Bog pomogao. ^lan 40. Po okon~anom postupku izbora kandidata i davawu zakletve, predsednik Radnog predsedni{tva prelazi na rad po daqim ta~kama usvojenog dnevnog reda. Delegati Kongresa imaju pravo da podnose referate i daju predloge u raspravi po ta~kama utvr|enog dnevnog reda. ^lan 41. Radno predsedni{tvo po svakoj ta~ki dnevnog reda otvara raspravu. Po okon~awu rasprave na zasedawu Kongresa, radno predsedni{tvo zakqu~uje raspravu i pristupa se odlu~ivawu po datim predlozima. Odlu~ivawe po datim predlozima je javno. Odluka je doneta kada za wu glasa ve}ina prisutnih delegata Kongresa.
511
^lan 42. Potom, predsednik Radnog predsedni{tva daje re~ novoizabranom predsedniku Stranke, koji ukratko izlaè program aktivnosti Stranke do narednog zasedawa Kongresa. Nakon iznetog programa aktivnosti Stranke, koji podnosi predsednik Stranke, zakqu~uje se zasedawe Kongresa. Zapisnik o zasedawu Kongresa potpisuje predsednik Radnog predsedni{tva, zapisni~ar i dva overiva~a zapisnika. Kongres se okon~ava himnom Srpske radikalne stranke Tamo daleko. ^lan 43. Zapisnik o zasedawu Kongresa se dostavqa predsedniku Stranke, Centralnoj otaybinskoj upravi, Predsedni~kom kolegijumu i arhivi stranke, a ~uva se trajno. Predsednik Stranke moè doneti odluku da se deo ili ceo zapisnik o zasedawu Kongresa {tampa i javno objavi. Na osnovu zapisnika o zasedawu Kongresa, u pisanoj formi se rade posebno sve odluke koje su donete na zasedawu u dovoqnom broju primeraka za organe Stranke, a wih potpisuje predsednik Stranke ili lice koje on ovlasti. 2. Centralna otaybinska uprava ^lan 44. Centralna otaybinska uprava (u daqem tekstu Uprava) je najvi{i organ odlu~ivawa u Stranci izme|u dva zasedawa Kongresa. Upravu Stranke bira Kongres na mandatni period od ~etiri godine, na na~in propisan ovim Statutom. Upravu Stranke ~ini sto jedan ~lan. ^lan 45. Predsednik Stranke je po funkciji predsednik Centralne otaybinske uprave. Uprava ima ~etiri potpredsednika koji se biraju iz redova ~lanova Uprave na predlog predsednika Stranke. Potpredsednici Uprave su po funkciji potpredsednici Stranke. Uprava bira i opoziva generalnog sekretara, na predlog predsednika Stranke. ^lan 46. Upravi Stranke prestaje funkcija istekom mandata. Pre isteka vremena na koje je izabrana, Upravi prestaje funkcija ostavkom ili opozivom od strane Kongresa. Uprava moè biti opozvana sa funkcije ako ne izvr{ava odluke Kongresa ili ako ne po{tuje Program i Statut Stranke. ^lan 47. Postupak opoziva Uprave pokre}e predlogom predsednik Stranke, jedan izvr{ni odbor, jedna petina okru`nih odbora ili jedna petina op{tinskih odbora.
512
Kada se ispune uslovi iz stava prvog ovog ~lana, predsednik Stranke je duàn da sazove vanredno zasedawe Kongresa koji odlu~uje o opozivu. Uprava Stranke je opozvana ako se za to izjasni tajnim glasawem ve}ina prisutnih delegata Kongresa. Predlog liste nove Uprave na istom zasedawu Kongresa moè podneti predsednik Stranke, a Uprava se bira na na~in predvi|en ovim Statutom. ^lan 48. ^lanovima Uprave prestaje funkcija: ostavkom, istekom mandata, odlukom Kongresa Stranke o opozivu ~lana Uprave, odlukom o opozivu Uprave donetom izme|u zasedawa Kongresa, odlukom Uprave o iskqu~ewu ~lana. Na upra`weno mesto Uprava bira novog ~lana ve}inom glasova. ^lan 49. Nadle`nosti Uprave: saziva Otaybinski kongres Stranke, priprema rad Kongresa i podnosi predlog Programa i Statuta, svojom odlukom odre|uje oblik, sadrìnu i broj glasa~kih listi}a za Kongres, priprema listu kandidata za predsednika Stranke, zamenika predsednika Stranke i ~lanove Centralne otaybinske uprave, Statutarne komisije i Nadzornog odbora, sprovodi odluke Kongresa i stara se o wihovom izvr{ewu, donosi odluku o organizaciji Stranke, upravqa i raspolaè imovinom Stranke, daje autenti~no tuma~ewe Statuta i programa Stranke, odlu~uje o statutarnim pitawima i donosi izmene i dopune Statuta, svojom odlukom re{ava sukob nadle`nosti izme|u organa Stranke, donosi odluku o prestanku rada, mirovawu i obnovi delatnosti Stranke, na predlog predsednika Stranke, donosi odluku o postojawu i prestanku vanrednih okolnosti u radu Stranke i organa Stranke, na predlog predsednika ili Predsedni~kog kolegijuma, bira i opoziva ~lanove Uprave izme|u zasedawa Kongresa, imenuje i razre{ava Predsedni~ki kolegijum na predlog predsednika Stranke, kandiduje dràvne funkcionere iz redova Stranke, donosi odluku i progla{ava po~asnog ~lana Stranke, na predlog predsednika Stranke, bira i opoziva ~etiri potpredsednika Uprave i generalnog sekretara, na predlog predsednika Stranke, bira i opoziva predsednike izvr{nih i predsednike okru`nih odbora, imenuje i razre{ava deset ~lanova izvr{nog odbora Stranke,
513
bira i opoziva glavnog urednika i redakciju strana~kog lista i drugih publikacija Stranke, donosi odluku o formirawu izdava~kog preduze}a, imenuje i razre{ava upravni odbor, direktora i glavne urednike i odre|uje programsku politiku preduze}a, odre|uje kandidate Stranke za odbornike, poslanike i kompletne izborne liste, predlaè kandidate za predsednike, zamenike i sekretare poslani~kih i odborni~kih grupa, razmatra rad, daje smernice i donosi mere za aktivnost izvr{nih i okru`nih odbora, op{tinskih i mesnih odbora, odborni~kih i poslani~kih grupa, dràvnih funkcionera i ~lanova Stranke, donosi odluku o sklapawu politi~kih saveza i koalicionih sporazuma na predlog predsednika Stranke, donosi odluku o saradwi sa politi~kim strankama u inostranstvu, me|unarodnim organizacijama i me|unarodnim udruèwima, razmatra teku}u politi~ku situaciju i zauzima stavove, donosi pojedina~ne akte iz svoje nadle`nosti, donosi odluku o obliku i sadrìni ~lanske karte i pristupnice Stranke, donosi odluku o visini godi{we ~lanarine Stranke, vodi evidenciju ~lanstva Stranke, podataka o u~lawewu i prestanku ~lanstva u Stranci, vodi disciplinski postupak protiv ~lanova Uprave, u drugom stepenu odlu~uje o àlbama protiv disciplinskih odluka izvr{nog odbora, donosi kona~nu odluku o iskqu~ewu iz ~lanstva Stranke, donosi zavr{ni ra~un finansijskog poslovawa Stranke, donosi program izbornih aktivnosti Stranke, vr{i kontrolu rada svih izbornih {tabova Stranke, koji imaju obavezu da joj dostavqaju izve{taj o svome radu i rezultatima izbora, obavqa i druge poslove odre|ene Statutom i odlukama Kongresa. ^lan 50. Predsednik Uprave: saziva sednice i rukovodi radom Uprave, vr{i poslove iz nadle`nosti Uprave kada ona nije u zasedawu i podnosi izve{taj Upravi na prvom slede}em zasedawu koji Uprava usvaja glasawem, potpisuje op{te i pojedina~ne akte iz nadle`nosti Uprave, daje naloge za rad potpredsednicima Uprave i odre|uje wihov delokrug poslova, daje predlog Upravi za izbor glavnog urednika i Redakcije strana~kog lista i drugih publikacija, podnosi Upravi zahtev za pokretawe disciplinskog postupka i daje predlog za izricawe disciplinske sankcije protiv ~lana Uprave,
514
vr{i druge poslove odre|ene Statutom, odlukama Kongresa i Uprave. ^lan 51. Rad Uprave se odvija na sednicama. Sednica Uprave je javna. Odlukom Uprave sednica se moè odràti bez prisustva javnosti. Predsednik Uprave saziva sednicu. Predsednik Uprave mora sazvati sednicu kada to traì pisano jedna petina ~lanova Uprave, jedan izvr{ni odbor, jedna petina okru`nih odbora ili jedna petina op{tinskih odbora. Sednica }e se odràti ako joj prisustvuje vi{e od polovine ~lanova Uprave. ^lan 52. Sednicom predsedava i wenim radom rukovodi predsednik Uprave. O radu sednice Uprave vodi se zapisnik koji potpisuju predsednik i zapisni~ar koje imenuje predsednik. Zapisnik sadrì osnovne podatke o toku sednice i donetim odlukama, a trajno se ~uva u arhivi. Uprava donosi odluke po pravilu javnim glasawem. Odluka je doneta kada za wu glasa vi{e od polovine prisutnih ~lanova Uprave. ^lan 53. Uprava moè doneti odluku da se deo ili ceo zapisnik sa sednice Uprave {tampa i javno objavi. Na osnovu zapisnika sa sednice Uprave u pisanoj formi se izra|uju posebno sve odluke koje su donete na sednici u dovoqnom broju primeraka za organe Stranke, a wih potpisuje predsednik Uprave ili lice koje on ovlasti. Zapisnici sa sednice Uprave ~uvaju se u arhivi Stranke. 3. Predsednik Stranke ^lan 54. Predsednik Stranke predstavqa i zastupa Stranku u zemqi i inostranstvu i raspolaè strana~kim pe~atom. Predsednik stranke moè pisano ovlastiti lice koje }e vr{iti poslove predstavqawa ili zastupawa Stranke. Predsednik Stranke je za svoj rad odgovoran Kongresu i Upravi Stranke. ^lan 55. Predsednika Stranke bira, po pravilu, tajnim glasawem Otaybinski kongres na mandatni period od ~etiri godine. Predsednika Stranke predlaè Centralna otaybinska uprava, jedan izvr{ni odbor ili trideset delegata Kongresa. Za Predsednika Stranke je izabrano lice koje dobije najve}i broj glasova izme|u biranih kandidata. Ako na listi kandidata ima samo jedan kandidat, on je izabran ako je za wega glasala ve}ina prisutnih delegata Kongresa.
515
Svako lice izabrano na funkciju predsednika Stranke moè biti ponovo birano na tu funkciju. ^lan 56. Predsedniku Stranke funkcija prestaje prestankom mandata. Pre isteka vremena na koje je biran funkcija predsedniku Stranke prestaje ostavkom ili opozivom od strane Kongresa. Predsednik Stranke moè biti opozvan sa funkcije: ako ne izvr{ava odluke koje donesu Kongres ili Uprava Stranke, ako ne po{tuje Program i Statut Stranke. ^lan 57. Postupak opoziva predsednika Stranke moè pokrenuti Uprava, jedan izvr{ni dobor, jedna petina okru`nih ili jedna petina op{tinskih odbora. Kada se ispune uslovi iz stava prvog ovoga ~lana, Uprava je du`na da sazove vanredno zasedawe Kongresa, koji odlu~uje o opozivu. Predsednik Stranke je opozvan ako se za to izjasni tajnim glasawem ve}ina prisutnih delegata Kongresa. Izbor novog predsednika Stranke vr{i se na na~in predvi|en odredbama ovog Statuta. ^lan 58. Nadle`nosti predsednika Stranke su: da predstavqa i zastupa Stranku u zemqi i inostranstvu, rukovodi radom Stranke i vr{i kontrolu rada organa i organizacije Stranke, vodi politiku Stranke i daje zvani~na tuma~ewa politike i Programa Stranke, inicira i koordinira aktivnosti Stranke u realizaciji i afirmaciji Programa i politi~kih ciqeva Stranke, predlaè dono{ewe, izmene i dopune Programa Statuta Stranke, pokre}e inicijativu za dono{ewe, izmenu i dopunu Statuta Stranke, saziva redovno i vanredno zasedawe Kongresa i wime rukovodi do izbora Radnog predsedni{tva, moè predsedavati sednici svakog organa Stranke, kada na woj prisustvuje, predlaè Upravi dono{ewe odluke o postojawu i prestanku vanrednih okolnosti u radu Stranke i wenim organima, predlaè Upravi dono{ewe odluke o prestanku rada, o mirovawu i obnovi delatnosti Stranke, saziva i predsedava radom sednica Centralne otaybinske uprave i vr{i druge poslove iz nadle`nosti predsednika Centralne otaybinske uprave, predlaè Upravi kandidate za izbor zamenika predsednika Stranke, moè predloìti listu kandidata za izbor ~lanova Uprave, Statutarne komisije i Nadzornog odbora, obavezno predlaè listu kandidata Uprave u slu~aju opoziva Uprave,
516
predlaè Upravi imenovawe i razre{ewe ~lanova Predsedni~kog kolegijuma, predlaè Upravi izbor i opoziv ~etiri potpredsednika Uprave i generalnog sekretara, predlaè Upravi imenovawe i razre{ewe deset ~lanova Izvr{nog odbora Stranke, predlaè Upravi dono{ewe odluke o progla{ewu po~asnog ~lana Stranke, zakazuje i rukovodi radom sednica Predsedni~kog kolegijuma, predlaè Upravi kandidovawe dràvnog funkcionera, izvr{ava odluke Kongresa i Centralne otaybinske uprave, organizuje rad i deluje na propagirawu programskih opredeqewa Stranke, pokre}e inicijative i daje predloge za izmenu programskih opredeqewa Stranke, predstavqa i zastupa Stranku u odnosu sa drugim strankama i po odluci Uprave potpisuje koalicione sporazume ili stupawe Stranke u politi~ki savez, predlaè Upravi oblike me|unarodne saradwe Stranke, predstavqa i zastupa Stranku u inostranstvu, drì, ~uva i raspolaè pe~atom Stranke, daje punomo}je za zastupawe Stranke pred sudom ili drugim organima, imenuje i razre{ava {efa Kabineta predsednika Stranke i slu`benike Kabineta, radi i druge poslove koje mu odrede Kongres i Centralna otaybinska uprava Stranke. ^lan 59. Predsednik Stranke predlaè Upravi dono{ewe odluke o postojawu i prestanku vanrednih okolnosti, koje dovode u pitawe redovan rad dela ili cele Stranke. Kada Uprava ne moè da se sastane, predsednik na predlog Predsedni~kog kolegijuma, donosi odluku o postojawu i prestanku vanrednih okolnosti koje dovode u pitawe redovan rad dela ili cele Stranke. U slu~aju postojawa vanrednih okolnosti, predsednik Stranke preuzima funkcije i nadle`nosti organa ~iji je rad doveden u pitawe ili postavqa vr{ioca du`nosti shodno odredbama ovoga Statuta. ^lan 60. Predsedni~ki kabinet ~ine slu`be: sekretarska slu`ba, slu`ba obezbe|ewa, slu`ba protokola, materijalno-finansijska slu`ba, arhiva i biblioteka. Slu`benike Predsedni~kog kabineta imenuje i razre{ava predsednik Stranke.
517
^lan 61. [efa Predsedni~kog kabineta imenuje i razre{ava predsednik Stranke. Za svoj rad i rad poverenih slu`bi {ef kabineta odgovara predsedniku Stranke. [ef kabineta daje naloge i kontroli{e rad slu`bi Predsedni~kog kabineta i izvr{ava odluke predsednika Stranke. 4. Zamenik predsednika Stranke ^lan 62. Zamenik predsednika Stranke je lice koje vr{i funkciju zamewivawa predsednika Stranke u slu~ajevima predvi|enim Statutom, koje vr{i poslove iz svoje nadle`nosti, kao i druge poslove prenete od predsednika Stranke. Zamenik predsednika Stranke je za svoj rad odgovoran Kongresu, Upravi i predsedniku Stranke. ^lan 63. Zamenika predsednika Stranke bira Otaybinski kongres tajnim glasawem na mandatni period od ~etiri godine. Zamenika predsednika Stranke predlaè Centralna otaybinska uprava, jedan izvr{ni odbor ili trideset delegata Kongresa. Za zamenika predsednika Stranke je izabrano lice koje dobije najve}i broj glasova izme|u biranih kandidata. Ako na listi kandidata ima samo jedan kandidat, on je izabran ako je za wega glasala ve}ina od prisutnih delegata Kongresa. Svako lice izabrano na funkciju zamenika predsednika Stranke moè biti ponovo birano na tu funkciju. ^lan 64. Zameniku predsednika Stranke funkcija prestaje prestankom mandata. Pre isteka vremena na koje je biran, funkcija zameniku predsednika Stranke prestaje ostavkom ili opozivom od strane Kongresa. Zamenik predsednika Stranke moè biti opozvan sa funkcije: ako ne izvr{ava odluke koje donesu Kongres ili Uprava Stranke, ako ne izvr{ava odluke i naloge predsednika Stranke, ako ne po{tuje Program i Statut Stranke. ^lan 65. Postupak opoziva zamenika predsednika Stranke moè pokrenuti predsednik Stranke, Uprava Stranke, jedan izvr{ni odbor, jedna petina okru`nih odbora ili jedna petina op{tinskih odbora. Kada se ispune uslovi iz stava prvog ovog ~lana, predsednik Stranke, ili Uprava Stranke, obavezni su da sazovu vanredno zasedawe Kongresa koji odlu~uje o opozivu. Zamenik predsednika Stranke je opozvan ako se za to izjasni tajnim glasawem ve}ina prisutnih delegata Kongresa. Izbor novog zamenika predsednika Stranke vr{i se na na~in predvi|en odredbama ovog Statuta.
518
^lan 66. Nadle`nosti zamenika predsednika Stranke su: izvr{ava odluke Kongresa i Uprave Stranke, izvr{ava odluke i naloge predsednika Stranke, vr{i prava i du`nosti predsednika Stranke u slu~aju wegove ostavke ili opoziva do izbora novog predsednika Stranke, i u obavezi je da odmah sazove vanredno zasedawe Kongresa radi izbora novog predsednika, koji se mora odràti u roku od trideset dana od dana nastupawa navedenih okolnosti, po odluci predsednika Stranke, u slu~aju wegove spre~enosti da obavqa poslove iz delokruga svoje nadle`nosti kao predsednika Stranke, predsednika Uprave i predsednika Predsedni~kog kolegijuma, zamenik predsednika vr{i nadle`nosti navedenih organa, dok traje spre~enost predsednika, organizuje i koordinira rad zagrani~nih odbora Stranke i redovan izve{taj o svom radu i stawu rada i delatnosti zagrani~nih odbora podnosi Upravi i predsedniku Stranke, vr{i i druge poslove koje mu povere Kongres, Uprava i predsednik Stranke. 5. Potpredsednici Stranke ^lan 67. Potpredsednici Uprave su po funkciji potpredsednici Stranke. Uprava bira i opoziva ~etiri potpredsednika iz svog sastava, na predlog predsednika Stranke. Mandat potpredsednika traje kao i samoj Upravi, a prestaje prestankom ~lanstva, ostavkom, odlukom o iskqu~ewu iz ~lanstva i opozivom na predlog predsednika Stranke. Potpredsednici pomaù predsedniku Stranke u obavqawu poslova iz nadle`nosti predsednika Uprave i delokruga predsednika Stranke, i vr{e poslove i zadatke koje im predsednik i Uprava, iz okvira svoje nadle`nosti, prenesu i nalogom stave u delokrug rada. Za svoj rad potpredsednici Stranke odgovaraju Upravi i predsedniku Stranke. 6. Generalni sekretar ^lan 68. Uprava Stranke bira i opoziva generalnog sekretara na predlog predsednika Stranke. Generalni sekretar za svoj rad odgovara Upravi i predsedniku Stranke. ^lan 69. Generalni sekretar Uprave: organizuje i rukovodi radom generalnog sekretarijata, imenuje i razre{ava dva zamenika generalnog sekretara, imenuje i razre{ava osam ~lanova Sekretarijata, kontroli{e, daje naloge i smernice za rad zamenicima i ~lanovima Sekretarijata,
519
stara se o informisawu ~lanstva i strana~koj propagandi, daje javna saop{tewa i organizuje rad Stranke u oblasti informisawa, sara|uje sa redakcijom strana~kog lista, internih glasila organa i savetom za informisawe Stranke, stara se o izgledu propagandnog materijala i organizuje propagandu Stranke, sara|uje sa sredstvima javnog informisawa, vr{i poslove me|unarodne saradwe po nalogu predsednika Uprave, a u skladu sa Programom i politikom Stranke, u~estvuje u pripremama sednica Uprave, obavqa izborne aktivnosti u delu poslova koje mu prenese Uprava, vr{i druge poslove odre|ene Statutom i odlukama Uprave i predsednika. ^lan 70. Generalni sekretar organizuje i rukovodi radom Generalnog sekretarijata. Generalni sekretarijat ~ine generalni sekretar, dva zamenika i osam ~lanova Sekretarijata. Generalni sekretar odre|uje delokrug rada generalnog sekretarijata iz okvira svoje nadle`nosti. Generalni sekretarijat i ~lanovi odgovaraju za svoj rad generalnom sekretaru, Upravi i predsedniku Stranke. ^lan 71. Generalni sekretar ima dva zamenika. Zamenici pomaù u radu generalnom sekretaru, zamewuju ga u slu~aju wegove odsutnosti ili spre~enosti u obavqawu poslova iz wegove nadle`nosti, i obavqaju druge poslove koje im povere generalni sekretar, Uprava i predsednik Stranke. 7. Predsedni~ki kolegijum ^lan 72. Predsedni~ki kolegijum je operativni organ Stranke, sastavqen od petnaest ~lanova. Po funkciji, ~lanovi Predsedni~kog kolegijuma Stranke po pravilu su predsednik, zamenik predsednika, potpredsednici Uprave, generalni sekretar, predsednici i glavni sekretari izvr{nih odbora, ukoliko Uprava druga~ije ne odlu~i. Imenovani ~lanovi Predsedni~kog kolegijuma su lica koja na predlog predsednika imenuje Centralna otaybinska uprava Stranke. ^lan 73. Predsednik Stranke je po funkciji predsednik Predsedni~kog kolegijuma. Predsedni~ki kolegijum, kao organ Stranke, za svoj rad odgovara Upravi i predsedniku Stranke.
520
^lan 74. Prestanak ~lanstva u Predsedni~kom kolegijumu za ~lanove po funkciji prestaje samim prestankom funkcije. Prestanak ~lanstva u Predsedni~kom kolegijumu imenovanim ~lanovima prestaje razre{ewem od strane Uprave, a na predlog predsednika Stranke. ^lan 75. Nadle`nosti Predsedni~kog kolegijuma: razmatra stawe, rad i organizovanost delova i celine Stranke, kao i wenih organa, pa o tome zauzima stavove, zauzima stavove o politi~koj situaciji u zemqi i svetu, daje predlog Upravi Stranke za dono{ewe odluke o postojawu vanrednih okolnosti u radu Stranke, daje mi{qewe o kandidatima za pojedine funkcije u Stranci i kandidatima za odbornike i poslanike Stranke, kao i za dràvne funkcionere, formira, organizuje i daje naloge za rad saveta Stranke, vr{i druge poslove poverene od Uprave i predsednika Stranke. ^lan 76. Predsedni~ki kolegijum za obavqawe poslova iz svog delokruga formira i organizuje rad saveta Stranke. Predsedni~ki kolegijum daje naloge za rad saveta Stranke. Saveti Stranke daju stru~na mi{qewa i podnose izve{taje Predsedni~kom kolegijumu na wegov zahtev. Saveti Stranke za svoj rad odgovaraju Predsedni~kom kolegijumu Stranke. ^lan 77. Rad Predsedni~kog kolegijuma se odvija na sednicama, kojima prisustvuju samo ~lanovi Kolegijuma i lica koja pozove predsednik. Sednice zakazuje, predsedava i rukovodi wihovim radom predsednik Predsedni~kog kolegijuma. Odluka na sednici je donesena kada za wu glasa ve}ina ~lanova Predsedni~kog kolegijuma. U slu~aju spre~enosti ~lana Kolegijuma da do|e na sednicu, smatra}e se vaqanim wegovo glasawe putem telefona, teleksa, telefaksa, telegrama i preporu~enog pisma. ^lan 78. O radu sednica Predsedni~kog kolegijuma vodi se zapisnik, a zapisni~ara biraju ~lanovi Kolegijuma iz redova svojih ~lanova. Zapisnik potpisuju predsednik Predsedni~kog kolegijuma i zapisni~ar. U slu~aju izdvojenog mi{qewa ~lana Predsedni~kog kolegijuma, ono se unosi u zapisnik. Zapisnici sa sednica Predsedni~kog kolegijuma ~uvaju se u arhivi Stranke. 8. Statutarna komisija ^lan 79. Statutarna komisija je organ Stranke koji bira Kongres na mandatni period od ~etiri godine.
521
Statutarna komisija odgovara za svoj rad Kongresu Stranke. Statutarna komisija ima predsednika, zamenika predsednika i pet ~lanova. ^lan 80. Statutarnoj komisiji prestaje funkcija istekom mandata. Pre isteka vremena na koje je izabrana Statutarnoj komisiji prestaje funkcija ostavkom ili opozivom od strane Kongresa Stranke. Statutarna komisija moè biti opozvana sa funkcije ako ne izvr{ava odluke Kongresa, ne po{tuje Program ili Statut Stranke. ^lan 81. Postupak opoziva Statutarne komisije pokre}u Uprava, predsednik Stranke, jedan izvr{ni odbor, jedna petina okru`nih ili jedna petina op{tinskih odbora. Kada se ispune uslovi iz stava prvog ovog ~lana, Uprava ili predsednik Stranke su du`ni da sazovu vanredno zasedawe Kongresa koji odlu~uje o opozivu. Statutarna komisija Stranke je opozvana ako se za to izjasni ve}ina prisutnih delegata Kongresa. Predlagawe i izbor novog sastava Statutarne komisije na zasedawu Kongresa vr{i se na na~in predvi|en ovim Statutom. ^lan 82. ^lanovima Statutarne komisije prestaje funkcija: prestankom ~lanstva u Stranci, istekom mandata, ostavkom, odlukom Kongresa Stranke o opozivu ~lana komisije. Na upra`weno mesto ~lana Statutarne komisije Kongres bira novog ~lana na predlog Uprave Stranke. ^lan 83. Nadle`nosti Statutarne komisije su: daje inicijativu organima Stranke za dono{ewe izmene i dopune Statuta, vr{i kontrolu po{tovawa Statuta i saglasnosti odluka organa Stranke sa Statutom, podnosi izve{taj o radu Kongresu i Upravi Stranke na wihov zahtev, radi i druge poslove poverene od strane Kongresa i Uprave Stranke. ^lan 84. Rad Statutarne komisije se odvija na sednicama. Sednice zakazuje, predsedava i rukovodi wihovim radom predsednik Komisije. Sednica }e se odràti ako joj prisustvuje najmawe ~etiri ~lana Komisije. Odluka na sednici je donesena ako za wu glasa ve}ina prisutnih ~lanova Komisije. ^lan 85. O radu na sednicama Komisije vodi se zapisnik, a zapisni~ara biraju ~lanovi Komisije iz redova svojih ~lanova.
522
Zapisnik potpisuju predsednik Komisije i zapisni~ar. U slu~aju izdvojenog mi{qewa ~lana Komisije, ono se unosi u zapisnik. Zapisnici sa sednica Komisije ~uvaju se u arhivi Stranke. 9. Nadzorni odbor ^lan 86. Nadzorni odbor je organ Stranke koji bira Kongres na mandatni period od ~etiri godine. Nadzorni odbor odgovara za svoj rad Kongresu i Upravi Stranke. Nadzorni odbor ima predsednika, zamenika predsednika i tri ~lana. ^lan 87. Nadzornom odboru prestaje funkcija istekom mandata. Pre isteka vremena na koje je izabran, Nadzornom odboru prestaje funkcija ostavkom ili opozivom od strane Kongresa Stranke. Nadzorni odbor moè biti opozvan sa funkcije ako ne izvr{ava odluke Kongresa, ne po{tuje Program ili Statut Stranke. ^lan 88. Postupak opoziva Nadzornog odbora pokre}e Uprava Stranke. Nadzorni odbor je opozvan ako se za to izjasni tajnim glasawem ve}ina prisutnih delegata Kongresa. Predlog novog sastava Nadzornog odbora na istom zasedawu Kongresa, kao i wegov izbor, vr{i se na na~in predvi|en ovim Statutom. ^lan 89. ^lanovima Nadzornog odbora prestaje funkcija: prestankom ~lanstva u Stranci, istekom mandata, ostavkom, odlukom Kongresa Stranke o opozivu ~lana Odbora. Na upra`weno mesto ~lana Odbora Kongres bira novog ~lana na predlog Uprave. ^lan 90. Nadle`nosti Nadzornog odbora su: vr{i kontrolu zakonitosti finansijskog poslovawa Stranke i wenih organa, daje Upravi predlog buyeta, zavr{nog ra~una i periodi~nih obra~una materijalno-finansijskog poslovawa Stranke, podnosi izve{taj o finansijskom poslovawu Stranke Kongresu i Upravi, moè obustaviti svaku isplatu i raspolagawe sredstvima na ra~unu Stranke koje je u suprotnosti sa zakonima, Statutom i pojedina~nim odlukama organa Stranke, vr{i druge poslove poverene od strane Kongresa i Uprave Stranke. ^lan 91. Rad Nadzornog odbora se odvija na sednicama. Sednice zakazuje, predsedava i rukovodi wihovim radom predsednik Odbora.
523
Sednica }e se odràti ako je prisutna ve}ina ~lanova Odbora. Odluka na sednici je donesena ako za wu glasa ve}ina prisutnih ~lanova Odbora. ^lan 92. O radu na sednicama Nadzornog odbora vodi se zapisnik, a zapisni~ara biraju ~lanovi Odbora iz redova svojih ~lanova. Zapisnik potpisuju predsednik Odbora i zapisni~ar. U slu~aju izdvojenog mi{qewa ~lana Odbora, ono se unosi u zapisnik. Zapisnici sa sednica Nadzornog odbora ~uvaju se u arhivi Stranke. 10. Izvr{ni odbor ^lan 93. Izvr{ni odbor je organ teritorijalne organizacije Stranke. Izvr{ni odbor ima svoj pe~at, koji je pe~at Stranke sa punim nazivom Izvr{nog odbora. Sedi{te Izvr{nog odbora se odre|uje odlukom Uprave Stranke. Za svoj rad odgovara Kongresu, Upravi i predsedniku Stranke. ^lan 94. Izvr{ni odbor ~ine predsednik, potpredsednici, glavni sekretar, predsednici okru`nih odbora sa teritorije Izvr{nog odbora i deset ~lanova Stranke koje imenuje Uprava. U slu~aju da Stranka na teritoriji Izvr{nog odbora nije organizovana na nivou okru`nih odbora, sastav Izvr{nog odbora ~ine predsednik, potpredsednici, glavni sekretar, svi predsednici op{tinskih odbora sa teritorije Izvr{nog odbora i deset ~lanova Stranke koje imenuje Uprava. Izvr{ni odbor se sastaje najmawe jednom mese~no ili po potrebi, a zakazuje ga predsednik Izvr{nog odbora, a u slu~aju wegove spre~enosti jedan od potpredsednika. Izvr{ni odbor moè, po potrebi, svojom odlukom pozvati na sednicu odbora i predsednike op{tinskih odbora, savezne i republi~ke poslanike, ~lanove Uprave sa teritorije Izvr{nog odbora. Predsednici op{tinskih odbora, savezni i republi~ki poslanici i ~lanovi Uprave imaju pravo u~estvovawa i odlu~ivawa, kada prisustvuju po pozivu sednici Izvr{nog odbora. ^lan 95. Mandat Izvr{nog odbora, kao organa Stranke, moè prestati odlukom Uprave o postojawu vanrednih okolnosti koje dovode u pitawe redovan rad Izvr{nog odbora. U slu~aju da Uprava Stranke ne moè da se sastane, a nastupile su vanredne okolnosti koje onemogu}avaju rad Izvr{nog odbora, mandat Izvr{nog odbora prestaje odlukom predsednika Stranke, donetom na predlog Predsedni~kog kolegijuma. Do konstituisawa novog Izvr{nog odbora, wegovu funkciju i nadle`nosti vr{i predsednik Stranke ili lice koje on ovlasti.
524
^lan 96. Mandat ~lanova Izvr{nog odbora prestaje ostavkom, prestankom funkcije i prestankom ~lanstva u Stranci, a za imenovane ~lanove odlukom o razre{ewu Uprave Stranke. Na mesto ~lanova Izvr{nog odbora ~iji je mandat prestao stupaju novi ~lanovi po funkciji, odnosno imenovani ~lanovi od Uprave Stranke. Izvr{ni odbor ima predsednika, najmawe dva potpredsednika i glavnog sekretara odbora. ^lan 97. Nadle`nosti Izvr{nog odbora: izvr{ava odluke Kongresa, Uprave, predsednika i Predsedni~kog kolegijuma Stranke, donosi izve{taj o radu koji podnosi vi{im organima Stranke, preuzima politi~ke akcije u skladu sa politi~kim smernicama, odlukama i nalozima vi{ih organa Stranke, vr{i propagandu Programa i politike Stranke i informisawe ~lanstva, daje smernice za rad i politi~ko delovawe poslanicima, pruà poslanicima i poslani~kim grupama politi~ku i stru~nu pomo} u wihovom radu, podnosi inicijative i predloge vi{im organima Stranke, podnosi predlog liste kandidata za poslanike i dràvne funkcionere Upravi Stranke, daje inicijativu Upravi Stranke za izbor i opoziv predsednika Izvr{nog odbora, bira i opoziva potpredsednike i glavnog sekretara Izvr{nog odbora i odluku dostavqa Upravi Stranke, daje inicijativu Upravi Stranke za imenovawe i razre{ewe deset ~lanova iz sastava Izvr{nog odbora, podnosi inicijativu Upravi Stranke za izbor i opoziv predsednika okru`nih odbora, daje inicijativu Upravi Stranke i predsedniku Stranke za progla{ewe vanrednih okolnosti u redu okru`nih i op{tinskih odbora, verifikuje izbor predsednika op{tinskih odbora i dostavqa odluku o verifikaciji Upravi Stranke, donosi odluku o razre{ewu predsednika op{tinskih odbora i imenuje vr{ioca du`nosti, {to podnosi na odobrewe Upravi Stranke, imenuje i razre{ava poverenika op{tinske organizacije sa svoje teritorije, donosi smernice, uputstva i daje naloge za rad okru`nim i op{tinskim odborima i vr{i kontrolu wihovog rada, bira i opoziva ~lana Republi~ke izborne komisije, bira i opoziva ~lanove izborne komisije izborne jedinice, bira i opoziva {efa izbornog {taba izborne jedinice,
525
organizuje i formira svoj izborni {tab i odobrava odluke o sastavu izbornih {tabova niìh organa sa teritorije svoje nadle`nosti, imenuje i razre{ava {efove izbornih {tabova na svojoj teritoriji, donosi program rada i delatnosti izbornih {tabova, daje smernice za rad izbornim {tabovima sa svoje teritorije i vr{i kontrolu wihovog rada, donosi plan o finansijskom poslovawu, odluke o upotrebi sredstava sa ra~una i podnosi na odobrewe finansijski izve{taj Upravi Stranke, svojom odlukom formira i organizuje savete za stru~ne i savetodavne poslove iz delokruga rada Izvr{nog odbora, vodi disciplinski postupak protiv ~lanova Izvr{nog odbora kao prvostepeni organ, u drugom stepenu odlu~uje po àlbama protiv odluka okru`nog odbora, vr{i i druge poslove predvi|ene ovim Statutom i odlukama vi{ih organa Stranke. ^lan 98. Predsednik Izvr{nog odbora predsedava i rukovodi radom Izvr{nog odbora. Za svoj rad odgovara Izvr{nom odboru, Upravi i predsedniku Stranke. Predsednika Izvr{nog odbora bira i opoziva Uprava Stranke, na na~in predvi|en ovim Statutom. ^lan 99. Mandat predsednika Izvr{nog odbora prestaje ostavkom, prestankom ~lanstva ili odlukom o razre{ewu Uprave Stranke. Predsedniku Izvr{nog odbora, u slu~aju vanrednih okolnosti, mandat moè prestati u skladu sa odredbama ovoga Statuta. ^lan 100. Nadle`nosti predsednika Izvr{nog odbora: predsedava i rukovodi radom Izvr{nog odbora, po funkciji je predsednik Izbornog {taba Izvr{nog odbora, zakazuje sednice Izvr{nog odbora, vr{i kontrolu rada potpredsednika, glavnog sekretara, kao i ~lanova Izvr{nog odbora, moè predloìti izbor potpredsednika Izvr{nog odbora i glavnog sekretara koje bira Izvr{ni odbor i odluku o izboru dostavqa Upravi Stranke, moè predloìti Izvr{nom odboru opoziv potpredsednika Izvr{nog odbora i glavnog sekretara, stara se o sprovo|ewu odluka vi{ih organa Stranke, podnosi izve{taj o radu Izvr{nom odboru i vi{im organima Stranke na wihov zahtev, podnosi zahtev za vo|ewe disciplinskog postupka, predlaè izricawe disciplinske sankcije protiv ~lanova Izvr{nog odbora i podnosi àlbu drugostepenom organu,
526
vr{i i druge poslove odre|ene ovim Statutom i odlukama vi{ih organa Stranke. ^lan 101. Izvr{ni odbor ima najmawe dva potpredsednika. Mandat potpredsednika Izvr{nog odbora traje kao i mandat samog Izvr{nog odbora, a prestaje prestankom ~lanstva, ostavkom ili opozivom. Potpredsednike bira i opoziva Izvr{ni odbor ve}inom glasova prisutnih ~lanova. ^lan 102. Potpredsednici Izvr{nog odbora pomaù u radu predsedniku Izvr{nog odbora, zamewuju ga u slu~aju wegove odsutnosti i vr{e druge poslove koje im odrede predsednik i Izvr{ni odbora. Za svoj rad potpredsednici Izvr{nog odbora odgovaraju predsedniku i Izvr{nom odboru. Potpredsednik moè biti opozvan sa funkcije ako ne izvr{ava odluke i naloge Izvr{nog odbora i predsednika i ako ne po{tuje Program i Statut Stranke. ^lan 103. Izvr{ni odbor ima glavnog sekretara. Glavni sekretar za svoj rad odgovara Izvr{nom odboru i predsedniku Izvr{nog odbora. Mandat glavnog sekretara traje koliko i mandat samog Izvr{nog odbora, a prestaje prestankom ~lanstva, ostavkom ili opozivom. Glavnog sekretara bira i opoziva Izvr{ni odbor ve}inom glasova prisutnih ~lanova. Glavni sekretar Izvr{nog odbora moè biti opozvan sa funkcije ako ne izvr{ava odluke i naloge Izvr{nog odbora i predsednika i ako ne po{tuje Program i Statut Stranke. ^lan 104. Nadle`nosti glavnog sekretara: izvr{ava odluke i naloge Izvr{nog odbora i predsednika Izvr{nog odbora, koordinira rad okru`nih i op{tinskih odbora na teritoriji Izvr{nog odbora, daje naloge i uputstva za rad predsednicima okru`nih i op{tinskih odbora, po donetim odlukama Izvr{nog odbora, traì i prima izve{taje o radu okru`nih i op{tinskih odbora, o ~emu izve{tava Izvr{ni odbor, obavqa izborne aktivnosti u delu poslova koje mu prenese Izvr{ni odbor, koordinira rad i daje naloge izbornim {tabovima okru`nih i op{tinskih odbora, daje naloge i uputstva za informisawe ~lanstva o radu Stranke,
527
stara se o propagandnom materijalu Stranke, organizuje propagandu Stranke, kao i organizaciju distribucije propagandnog materijala Stranke za teritoriju Izvr{nog odbora, sara|uje sa sredstvima javnog informisawa, daje javna saop{tewa po nalogu Izvr{nog odbora i predsednika Izvr{nog odbora, priprema sednice Izvr{nog odbora, podnosi izve{taj Izvr{nom odboru o svom radu i o potrebnim i upotrebqenim sredstvima za svoj rad, za obavqawe poslova iz svoje nadle`nosti, po potrebi, organizuje slu`be, angaùje lica za obavqawe tih poslova i prima ih u radni odnos, po odluci Izvr{nog odbora, vr{i i druge poslove koje mu svojim odlukama i nalozima stave u zadatak Izvr{ni odbor i predsednik Izvr{nog odbora. ^lan 105. Izvr{ni odbor ima izborni {tab. Izborni {tab ~ine predsednik Izvr{nog odbora, koji je po funkciji {ef izbornog {taba, potpredsednici, glavni sekretar i {efovi izbornih {tabova izbornih jedinica i imenovana lica. U slu~aju da na teritoriji Izvr{nog odbora nisu organizovani okru`ni odbori, u sastav izbornog {taba Izvr{nog odbora ulaze {efovi izbornih {tabova op{tinskih odbora. Radom izbornog {taba rukovodi {ef izbornog {taba i za svoj rad odgovara Izvr{nom odboru, Upravi i predsedniku Stranke. ^lan 106. Mandat ~lanova izbornog {taba Izvr{nog odbora traje koliko i trajawe funkcije, a prestaje i ostavkom, prestankom ~lanstva i razre{ewem ili opozivom. ^lan 107. Nadle`nosti izbornog {taba: rukovodi pripremama za izbore i izbornim aktivnostima za teritoriju Izvr{nog odbora, izvr{ava naloge, odluke i uputstva Uprave i predsednika Stranke, donosi plan i program izbornih aktivnosti za svoju teritoriju u skladu sa generalnim planom Uprave Stranke, organizuje delatnost izbornih {tabova sa svoje teritorije i vr{e kontrolu wihovog rada, stara se o sprovo|ewu izborne kampawe Stranke, podnosi izve{taj o svome radu Izvr{nom odboru, Upravi i predsedniku Stranke, kao i izve{taj o potrebnim i upotrebqenim sredstvima za svoj rad, stara se o propagandnom i izbornom materijalu Stranke i organizuje distribuciju materijala za svoju teritoriju, stara se o aùrnosti i ~uvawu izborne dokumentacije Stranke,
528
vr{i i druge poslove koje mu dodele Izvr{ni odbor, Uprava i predsednik Stranke. ^lan 108. Izvr{ni odbor bira i opoziva {efa izbornog {taba izborne jedinice. [ef izbornog {taba rukovodi radom izbornog {taba i odgovoran je za wegov rad Izvr{nom odboru i Upravi Stranke. [ef izbornog {taba formira izborni {tab izborne jedinice. Izborni {tab izborne jedinice ~ine {ef izbornog {taba, predsednici i sekretari okru`nih odbora sa teritorije Izborne jedinice, kao i lica koja imenuje {ef izbornog {taba. ^lanovi izbornog {taba odgovaraju za svoj rad {efu izbornog {taba i vr{e sve poslove koje im stavi u zadatak {ef izbornog {taba. ^lan 109. Mandat izbornog {taba odre|uje svojom odlukom Izvr{ni odbor. Mandat ~lanova izbornog {taba prestaje ostavkom, prestankom ~lanstva ili razre{ewem od strane {efa izbornog {taba. ^lan 110. Nadle`nosti izbornog {taba izborne jedinice: izvr{ava naloge, odluke i uputstva Izvr{nog odbora i glavnog sekretara, kao i izbornog {taba Izvr{nog odbora, postupa po donetom programu rada i delatnosti izbornih {tabova i donosi plan izbornih aktivnosti na nivou izborne jedinice, predlaè Izvr{nom odboru razre{ewe {efa izbornog {taba op{tinskog odbora, daje naloge ~lanovima izbornog {taba, daje naloge i uputstva {efovima op{tinskih izbornih {tabova, podnosi izve{taj o potrebnim i upotrebqenim sredstvima Izvr{nom odboru, vodi izbornu kampawu za izbor poslanika i odbornika za teritoriju izborne jedinice, priprema i aùrira svu potrebnu dokumentaciju za izbor poslanika i odbornika, vr{i kontrolu rada predizbornih i izbornih aktivnosti op{tinskih izbornih {tabova, sara|uje i daje naloge savetima okru`nih i op{tinskih odbora u izradi stru~nih analiza za potrebe izbora, sara|uje sa generalnim sekretarom, glavnim sekretarom Izvr{nog odbora i sekretarima okru`nih i op{tinskih odbora u propagandnim aktivnostima Stranke, distribuira izborni i propagandni materijal Stranke {efovima op{tinskih izbornih {tabova, podnosi izve{taj o radu Izvr{nom odboru, wegovom izbornom {tabu i Upravi Stranke, traì izve{taje op{tinskih izbornih {tabova i vr{i wihovu analizu,
529
radi i druge poslove koje mu dodele Izvr{ni odbor, wegov izborni {tab i Uprava Stranke. ^lan 111. Izvr{ni odbor, radi i odlu~uje na sednici. Sednica Izvr{nog odbora je javna. Odlukom Izvr{nog odbora sednica se moè odràti bez prisustva javnosti. U slu~aju da se sednica odràva bez prisustva javnosti, sednici Izvr{nog odbora mogu da prisustvuju, sem ~lanova, i funkcioneri Stranke,kao i lica koja svojom odlukom pozove Izvr{ni odbor. Sednicu zakazuje, predsedava i rukovodi wenim radom predsednik Izvr{nog odbora, a u slu~aju spre~enosti potpredsednik ili ~lan Izvr{nog odbora koga ovlasti predsednik. ^lan 112. Prava i du`nosti ~lanova Izvr{nog odbora su da prisustvuju sednici, u~estvuju u wenom radu, daju predloge, primedbe, sugestije i inicijative za rad, kao i druga prava i du`nosti u skladu sa Statutom. ^lan 113. Sednica Izvr{nog odbora odràva se po odluci predsednika Izvr{nog odbora, na zahtev Uprave, predsednika Stranke, Predsedni~kog kolegijuma i po zahtevu jedne petine ~lanova Izvr{nog odbora. Sednica se moè odràti ako prisustvuje vi{e od polovine ~lanova Izvr{nog odbora. Odluka na sednici je donesena ako za wu glasa ve}ina prisutnih ~lanova Izvr{nog odbora. Izvr{ni odbor odlu~uje javnim glasawem. Odlukom Izvr{nog odbora, na sednici se odlu~uje i tajnim glasawem na glasa~kom listi}u, a postupkom glasawa rukovodi predsednik Izvr{nog odbora, shodno odredbama ovog Statuta. Na sednici se vodi zapisnik. ^lan 114. Predsednik Izvr{nog odbora, na po~etku sednice, konstatuje prisustvo, odnosno odsustvo ~lanova Izvr{nog odbora. U slu~aju spre~enosti dolaska na sednicu, ~lanovi Izvr{nog odbora du`ni su da o tome blagovremeno obaveste glavnog sekretara koji o tome izve{tava Izvr{ni odbor na sednici. Funkcioneri stranke, koji imaju lica koja ih mogu zameniti po ovome Statutu, mogu u slu~aju spre~enosti poslati na sednicu lica koja ih zamewuju. ^lan 115. Predsednik Izvr{nog odbora otvara sednicu kada utvrdi da sednici prisustvuje vi{e od polovine ~lanova Izvr{nog odbora. Pre prelaska na dnevni red usvaja se zapisnik sa prethodne sednice. Predsednik Izvr{nog odbora predlaè dnevni red. Dopunu dnevnog reda moè da predloì svaki ~lan Izvr{nog odbora.
530
^lan 116. O svakoj ta~ki dnevnog reda vodi se rasprava. O svakom preldogu koji je podnesen u raspravi po ta~kama dnevnog reda odlu~uje se glasawem. Potom se izvr{i prebrojavawe glasova i podaci o glasawu se unose u zapisnik. Predsednik Izvr{nog odbora objavquje rezultat glasawa i konstatuje da li je odluka donesena ili nije, odnosno da li je predlog prihva}en ili odbijen. ^lan 117. Zapisnik o toku i odlukama donesenim na sednici vodi zapisni~ar. Zapisni~ar je ~lan Izvr{nog odbora koga odredi predsednik Izvr{nog odbora. Na zahtev ~lana Izvr{nog odbora u zapisnik se unosi wegovo izlagawe ili izdvojeno mi{qewe. Nakon okon~awa sednice zapisnik potpisuju predsedavaju}i sednice i zapisni~ar. ^lan 118. Izvr{ni odbor moè doneti odluku da se deo ili ceo zapisnik sa sednice {tampa ili javno objavi, po odobrewu predsednika Stranke. Na osnovu zapisnika sa sednice Izvr{nog odbora, u pisanoj formi se rade posebno odluke koje su donete na sednici u dovoqnom broju primeraka, koje potpisuje predsednik Izvr{nog odbora i overava pe~atom. Zapisnici sa sednice Izvr{nog odbora i pisano izra|ene odluke dostavqaju se glavnom sekretaru na trajno ~uvawe u arhivi odbora. ^lanovi odbora imaju pravo na uvid u zapisnik sa odràne sednice odbora. 11. Okru`ni odbor ^lan 119. Okru`ni odbor je organ teritorijalne organizacije Stranke. Okru`ni odbor ima svoj pe~at, koji je pe~at Stranke sa punim nazivom okru`nog odbora. Sedi{te okru`nog odbora se odre|uje odlukom Izvr{nog odbora Stranke. Okru`ni odbor za svoj rad odgovara Kongresu, Upravi, predsedniku Stranke i Izvr{nom odboru. ^lan 120. Okru`ni odbor ~ine predsednik okru`nog odbora, potpredsednici, sekretar, predsednici op{tinskih odbora sa teritorije okru`nog odbora, predsednici saveta okru`nog odbora i ~lanovi Uprave sa teritorije okru`nog odbora. Okru`ni odbor Beograda ~ine, pored lica iz stava prvog ovoga ~lana, i gradski odbornici Stranke. ^lan 121. Mandat okru`nog odbora, kao organa Stranke, prestaje odlukom Uprave o postojawu vanrednih okolnosti koje dovode u pitawe redovan rad okru`nog odbora.
531
U slu~aju da Uprava Stranke ne moè da se sastane, a nastupile su vanredne okolnosti koje onemogu}avaju rad okru`nog odbora, mandat okru`nog odbora prestaje odlukom predsednika Stranke, donetom na predlog Predsedni~kog kolegijuma. Do konstituisawa novog Okru`nog odbora wegovu funkciju i nadle`nost vr{i predsednik Stranke ili lice koje on ovlasti. ^lan 122. Mandat ~lanova okru`nog odbora prestaje ostavkom, prestankom funkcije i prestankom ~lanstva u Stranci. Na mesto ~lana okru`nog odbora ~iji je mandat prestao stupa novi ~lan po funkciji, odnosno izabrani ~lan od Uprave Stranke. Okru`ni odbor ima predsednika, najmawe dva potpredsednika i sekretara. ^lan 123. Nadle`nosti okru`nog odbora: sprovodi odluke i izvr{ava naloge vi{ih organa Stranke, daje smernice, razmatra rad, donosi odluke i rukovodi radom organa okru`nog odbora, daje predloge i inicijative vi{im organima Stranke i podnosi izve{taj o svome radu, predlaè vi{im organima Stranke kandidate za odbornike i poslanike, kao i za dràvne funkcionere, bira i opoziva potpredsednike i sekretara okru`nog odbora, formira savete okru`nog odbora, bira i opoziva predsednike saveta, pokre}e inicijativu pred Upravom Stranke za opoziv predsednika okru`nog odbora, daje inicijativu Izvr{nom odboru za razre{ewe predsednika op{tinskog odbora, dostavqa Izvr{nom odboru odluku op{tinskog odbora o izboru i opozivu predsednika op{tinskog odbora, daje inicijativu Izvr{nom odboru za imenovawe i razre{ewe poverenika op{tinske organizacije sa svoje teritorije, donosi smernice, uputstva i daje naloge za rad op{tinskim odborima, vr{i kontrolu wihovog rada i traì izve{taj o wihovom radu, stara se o propagandnom materijalu Stranke, organizuje propagandu Stranke, kao i organizaciju distribucije propagandnog materijala za teritoriju okru`nog odbora, vr{i informisawe ~lanstva i niìh organa, obavqa izborne aktivnosti za teritoriju okru`nog odbora po uputstvima i nalozima vi{ih organa Stranke, predlaè Izvr{nom odboru ~lana izborne komisije izborne jedinice, podnosi predlog Izvr{nom odboru za opoziv {efa izbornog {taba izborne jedinice, predlaè Izvr{nom odboru razre{ewe {efa izbornog {taba op{tinskog odbora,
532
koordinira rad i daje naloge izbornim {tabovima op{tinskih odbora, podnosi na odobrewe Izvr{nom odboru doneti finansijski plan, zavr{ni ra~un, i vr{i periodi~ne obra~une, svojom odlukom formira i organizuje savete za stru~ne i savetodavne poslove iz delokruga svoga rada, vodi disciplinski postupak protiv ~lana okru`nog odbora kao prvostepeni organ, odlu~uje u drugom stepenu po àlbama protiv odluka op{tinskih odbora, vr{i i druge poslove stavqene u zadatak od vi{ih organa Stranke. ^lan 124. Predsednik okru`nog odbora predsedava i rukovodi radom okru`nog odbora. Za svoj rad odgovara okru`nom odboru, Izvr{nom odboru, Upravi i predsedniku Stranke. Predsednika okru`nog odbora svojom odlukom bira i opoziva Uprava Stranke. Mandat predsednika okru`nog odbora prestaje ostavkom, prestankom ~lanstva i odlukom o opozivu Uprave Stranke. Predsedniku Okru`nog odbora u slu~aju vanrednih okolnosti mandat moè prestati u skladu sa odredbama ovoga Statuta. ^lan 125. Nadle`nosti predsednika okru`nog odbora: predstavqa okru`ni odbor i rukovodi wegovim radom, predsedava sednicama i zakazuje sednice okru`nog odbora, kontroli{e rad odbora, potpredsednika, sekretara i ~lanova odbora, moè predloìti izbor i opoziv potpredsednika i sekretara okru`nom odboru, stara se o sprovo|ewu odluka i uputstava vi{ih organa Stranke, podnosi izve{taj o radu okru`nog odbora samom odboru i vi{im organima Stranke na wihov zahtev, po funkciji je ~lan izbornog {taba Izborne jedinice, podnosi zahtev za vo|ewe disciplinskog postupka, predlaè izricawe disciplinske sankcije protiv ~lana okru`nog odbora i podnosi àlbu drugostepenom organu, vr{i i druge poslove odre|ene ovim Statutom i odlukama vi{ih organa Stranke. ^lan 126. Okru`ni odbor ima najmawe dva potpredsednika. Potpredsednici okru`nog odbora pomaù u radu predsedniku okru`nog odbora, zamewuju ga u slu~aju wegove odsutnosti i vr{e druge poslove koje im odredi predsednik okru`nog odbora i sam okru`ni odbor. Za svoj rad potpredsednici odgovaraju okru`nom odboru i predsedniku okru`nog odbora.
533
^lan 127. Mandat potpredsednika odbora traje koliko i mandat okru`nog odbora, a prestaje i ostavkom, prestankom ~lanstva ili opozivom. Potpredsednike bira i opoziva okru`ni odbor ve}inom glasova prisutnih ~lanova okru`nog odbora. Potpredsednik odbora moè biti opozvan sa funkcije ako ne izvr{ava odluke i naloge okru`nog odbora i predsednika odbora i ako ne po{tuje Program i Statut Stranke. ^lan 128. Okru`ni odbor ima sekretara. Sekretar za svoj rad odgovara okru`nom odboru i predsedniku odbora. Mandat sekretara traje koliko i mandat samog okru`nog odbora, a prestaje i ostavkom, prestankom ~lanstva ili opozivom. Sekretara bira i opoziva okru`ni odbor ve}inom glasova prisutnih ~lanova. Sekretar odbora moè biti opozvan sa funkcije ako ne izvr{ava odluke i naloge okru`nog odbora i predsednika i ako ne po{tuje Program i Statut Stranke. ^lan 129. Nadle`nosti sekretara okru`nog odbora: izvr{ava odluke i naloge okru`nog odbora i predsednika odbora, koordinira rad okru`nog i op{tinskih odbora, prenosi naloge i uputstva okru`nog odbora i traì i prima izve{taje o radu op{tinskih odbora o ~emu izve{tava okru`ni odbor, po funkciji je ~lan izbornog {taba izborne jedinice, daje naloge i uputstva za informisawe ~lanstva o radu Stranke, stara se o propagandnom materijalu, organizuje propagandu Stranke, kao i organizaciju i distribucije propagandnog materijala za teritoriju okru`nog odbora, sara|uje sa sredstvima javnog informisawa, daje javna saop{tewa po nalogu okru`nog odbora i predsednika odbora, priprema sednice okru`nog odbora, podnosi izve{taj okru`nom odboru o svom radu kao i o potrebnim i upotrebqenim sredstvima za svoj rad, organizuje slu`be, angaùje lica za obavqawe tih poslova i prima ih u radni odnos, po odluci okru`nog odbora, vr{i i druge poslove koje mu stave u zadatak okru`ni odbor i predsednik odbora. ^lan 130. Okru`ni odbor radi i odlu~uje na sednici. Sednica odbora je javna. Odlukom okru`nog odbora sednica se moè odràti bez prisustva javnosti.
534
U slu~aju da se sednica odràva bez prisustva javnosti, sednici odbora mogu da prisustvuju, sem ~lanova okru`nog odbora, i funkcioneri Stranke, kao i lica koja svojom odlukom pozove odbor. Sednicu zakazuje, predsedava i rukovodi wenim radom predsednik okru`nog odbora, a u slu~aju spre~enosti potpredsednik ili ~lan odbora koga ovlasti predsednik. ^lan 131. Prava i du`nosti ~lanova okru`nog odbora su da prisustvuju sednici, u~estvuju u wenom radu, daju predloge, primedbe, sugestije i inicijative za rad okru`nog odbora, vr{e druga prava i du`nosti u skladu sa Statutom. ^lan 132. Sednica okru`nog odbora odràva se po odluci predsednika okru`nog odbora, na zahtev Uprave, predsednika Stranke, Predsedni~kog kolegijuma, Izvr{nog odbora i po zahtevu jedne petine ~lanova okru`nog odbora. Sednica se moè odràti ako joj prisustvuje vi{e od polovine ~lanova okru`nog odbora. Odluka na sednici je donesena ako za wu glasa ve}ina prisutnih ~lanova okru`nog odbora. Okru`ni odbor odlu~uje javnim glasawem. Odlukom odbora, na sednici se odlu~uje tajnim glasawem na glasa~kom listi}u, a postupkom glasawa rukovodi predsednik odbora, shodno odredbama ovoga Statuta. Na sednici se vodi zapisnik. ^lan 133. Predsednik okru`nog odbora na po~etku sednice konstatuje prisustvo, odnosno odsustvo ~lanova okru`nog odbora. U slu~aju spre~enosti dolaska na sednicu, ~lanovi odbora su du`ni da blagovremeno obaveste sekretara okru`nog odbora o razlozima spre~enosti i licu koje ih zamewuje na sednici. ^lan 134. Predsednik okru`nog odbora otvara sednicu kada utvrdi da sednici prisustvuje vi{e od polovine ~lanova odbora. Pre prelaska na denvni red usvaja se zapisnik sa prethodne sednice. Predsednik okru`nog odbora predlaè dnevni red. Dopunu dnevnog reda moè da predloì svaki ~lan okru`nog odbora. Predloèni dnevni red sa dopunama se konstatuje u zapisniku kao dnevni red sednice. ^lan 135. O svakoj ta~ki dnevnog reda vodi se rasprava. O svakom predlogu koji je stavqen u raspravu po ta~kama dnevnog reda odlu~uje se glasawem. Predsednik okru`nog odbora objavquje rezultate glasawa i konstatuje da li je odluka donesena ili nije, odnosno da li je predlog prihva}en ili odbijen.
535
^lan 136. Zapisnik o toku i odlukama donesenim na sednici vodi zapisni~ar. Zapisni~ar je ~lan odbora koga odredi predsednik odbora. Na zahtev ~lana odbora u zapisnik se unosi u celini wegovo izlagawe ili izdvojeno mi{qewe. Nakon okon~awa sednice zapisnik potpisuju predsedavaju}i sednice i zapisni~ar. ^lan 137. Okru`ni odbor moè doneti odluku da se deo ili ceo zapisnik sa sednice {tampa ili javno objavi, po odobrewu predsednika Stranke. Na osnovu zapisnika sa sednice okru`nog odbora u pisanoj formi se rade posebno odluke koje su donete na sednici u dovoqnom broju primeraka, koje potpisuje predsednik okru`nog odbora i overava pe~atom. Zapisnici sa sednice odbora i pisano izra|ene odluke dostavqaju se sekretaru odbora na trajno ~uvawe u arhivi odbora. ^lanovi okru`nog odbora imaju pravo na uvid u zapisnik sa odràne sednice odbora. V. OP[TINSKA ORGANIZACIJA ^lan 138. Op{tinsku organizaciju Stranke ~ine slede}i organi: op{tinska skup{tina op{tinski odbor mesni odbor 1. Op{tinska skup{tina Stranke ^lan 139. Op{tinska skup{tina (u daqem tekstu Skup{tina) je organ op{tinske organizacije. Skup{tina ima godi{we jedno redovno zasedawe, koje se saziva po~etkom svake kalendarske godine, a najkasnije do petnaestog marta. Vanredno zasedawe skup{tine odràva se na zahtev predsednika op{tinskog odbora, jedne petine ~lanova op{tinske organizacije i na zahtev vi{ih organa Stranke. Skup{tinu saziva predsednik op{tinskog odbora ili op{tinski odbor. Redovno zasedawe skup{tine se zakazuje na trideset dana pre dana odre|enog za weno odràvawe, a vanredno ~im se steknu uslovi za vanredno zasedawe. ^lan 140. Sastav skup{tine ~ine delegati skup{tine. Delegati skup{tine su izabrani i po funkciji. Izabrane delegate ~ine delegati koje biraju mesni odbori, tako {to svaki mesni odbor bira dva delegata na mandat od godinu dana i po jednog delegata na svakih sto ~lanova mesnog odbora. Izuzetno, u slu~aju da mesna organizacija ima mawe od tri ~lana, delegat je poverenik op{tinskog odbora za teritoriju mesnog odbora.
536
Delegati po funkciji su predsednik op{tinskog odbora, potpredsednici, sekretar, blagajnik, predsednici mesnih odbora i saveta op{tinskog odbora, savezni, republi~ki i pokrajinski poslanici, gradski i op{tinski odbornici i ~lanovi Uprave sa teritorije op{tinske organizacije. ^lan 141. U slu~aju da op{tinska organizacija nema formirana najmawe dva mesna odbora, shodno odredbama ovog Statuta, skup{tinu ~ine svi ~lanovi op{tinske organizacije. U slu~aju da u op{tini nije formirana op{tinska organizacija Stranke, Izvr{ni odbor imenuje poverenika op{tinske organizacije koji je formira i kad se steknu uslovi saziva skup{tinu. Poverenik odgovara za svoj rad okru`nom i Izvr{nom odboru. Poverenika razre{ava svojom odlukom Izvr{ni odbor. ^lan 142. Mandat delegata skup{tine prestaje prestankom ~lanstva u Stranci, opozivom organa koji ga je izabrao, istekom mandata na koji je izabran. ^lan 143. Nadle`nosti skup{tine: bira i opoziva izbornu i verifikacionu komisiju skup{tine, bira i opoziva deset ~lanova op{tinskog odbora, osim onih koji su to po funkciji, i odluku dostavqa okru`nom odboru, bira i opoziva komisiju za finansijski nadzor od tri ~lana na predlog op{tinskog odbora, bira i opoziva predsednika komisije za finansijski nadzor iz reda ~lanova Komisije, razmatra i usvaja izve{taje komisija u prethodnom sazivu, razmatra i usvaja izve{taj o radu op{tinskog odbora i mesnih odbora, razmatra i usvaja izve{taj o finansijskom poslovawu i zavr{ni ra~un koji podnosi op{tinski odbor, utvr|uje godi{wi program aktivnosti u skladu sa smernicama vi{ih organa Stranke, razmatra politi~ko stawe u op{tini i donosi na~elne stavove o politi~kom stawu, podnosi predloge iz delokruga svoje nadle`nosti vi{im organima Stranke. ^lan 144. Saziva~ skup{tine daje predlog dnevnog reda i sastav radnog predsedni{tva od tri ~lana sa predsednikom radnog predsedni{tva, koji delegati skup{tine usvajaju javnim glasawem. Radno predsedni{tvo daje predlog sastava verifikacione komisije od tri ~lana, zapisni~ara i dva overiva~a zapisnika, koji se usvaja javnim glasawem prisutnih delegata. O radu i toku skup{tine vodi se zapisnik.
537
^lan 145. Verifikaciona komisija utvr|uje broj prisutnih delegata tako {to svaki delegat na ulazu, licima iz tehni~ke slu`be op{tinskog odbora, ostavqa poziv za delegata skup{tine ili ~lansku kartu, koji sluè za utvr|ivawe kvoruma. Tehni~ka slu`ba dostavqa verifikacionoj komisiji listu delegata sa konstatovanim brojem prisutnih. Kvorum ~ini vi{e od polovine delegata skup{tine. Nakon usvajawa izve{taja verifikacione komisije, ukoliko postoje propisani uslovi za odràvawe skup{tine, zasedawe se nastavqa. ^lan 146. Radom sku{tine rukovodi radno predsedni{tvo na ~elu sa predsednikom radnog predsedni{tva. Radno predsedni{tvo iznosi pred skup{tinu sastav izborne komisije, koji je iz redova delegata skup{tine predloìo op{tinski odbor. Izborna komisija broji tri ~lana i odlu~uje ve}inom glasova. Izborna komisija se bira javnim glasawem delegata skup{tine. ^lan 147. Radno predsedni{tvo daje re~ predsedniku op{tinskog odbora, koji podnosi izve{taj o radu op{tinskog odbora u prethodnom periodu. Po podnetom izve{taju predsednik radnog predsedni{tva otvara diskusiju o izve{taju. Prijavqivawe za diskusiju vr{i se pisanom prijavom ~lanu radnog predsedni{tva koji upisuje redosled prijavqivawa. Nakon okon~awa diskusije izve{taj se usvaja javnim glasawem. ^lan 148. Nakon usvajawa izve{taja o radu op{tinskog odbora, izborna komisija formira listu za izbor deset ~lanova op{tinskog odbora i komisije za finansijski nadzor. Op{tinski odbor podnosi listu kandidata izbornoj komisiji. ^lan 149. O radu izborne komisije vodi se zapisnik. ^lan izborne komisije ima pravo na izdvojeno mi{qewe u zapisniku. Izborna komisija predloènu listu kandidata konstatuje u zapisniku. ^lan 150. Predlog kandidata izborna komisija obrazlaè pred skup{tinom. Nakon podnetog i obrazloènog predloga izborne komisije, radno predsedni{tvo otvara raspravu o podnetom predlogu kandidata. Delegat skup{tine podnosi pismenu prijavu radnom predsedni{tvu za u~e{}e u raspravi. ^lan 151. U raspravi po podnetom predlogu kandidata izborne komisije, najmawe deset delegata skup{tine ili jedan mesni odbor moè pisano predloìti drugu listu kandidata za ~lanove op{tinskog odbora i komisije za finansijski nadzor od tri ~lana.
538
Svaki predlog kandidata i liste mora biti usmeno obrazloèn pred skup{tinom na samom zasedawu. ^lan 152. Svaki predloèni kandidat, bilo sa liste predloga kandidata izborne komisije, bilo predloèn od delegata skup{tine ima pravo da, odmah nakon stavqawa predloga, odbije kandidaturu i obavezu da o svome neprihvatawu javno obavesti skup{tinu na tom zasedawu. ^lan 153. Po zakqu~enoj raspravi o kandidatima, skup{tina se prvo izja{wava o predlogu kandidata koji je podnela izborna komisija. Ako su podneti drugi predlozi kandidata i lista, skup{tina se o wima izja{wava pojedina~no po redosledu predlagawa. O predlozima se skup{tina izja{wava javnim glasawem delegata. Radno predsedni{tvo objavquje javno kona~nu listu kandidata na zasedawu skup{tine. ^lan 154. Ukoliko nastane spor oko predloga kandidata, da li je on u skladu sa Statutom, o tom pitawu se odlu~uje ve}inom glasova prisutnih delegata skup{tine. Usvojena odluka se nakon okon~awa zasedawa skup{tine obavezno dostavqa Statutarnoj komisiji Stranke, koja odlu~uje da li je doneta u skladu sa Statutom. Svoju odluku Statutarna komisija dostavqa Upravi Stranke i op{tinskom odboru. U slu~aju da odluka skup{tine nije u skladu sa Statutom, zakazuje se vanredno zasedawe skup{tine i ponovo se sprovodi postupak u skladu sa Statutom. ^lan 155. Glasawe je po pravilu javno. Skup{tina moè doneti odluku da se obavi tajno glasawe i u tom slu~aju, nakon utvr|ivawa liste kandidata, izborna komisija se povla~i i priprema potreban broj glasa~kih listi}a za postupak izbora prema konstatovanom broju prisutnih delegata od strane verifikacione komisije. Broj i formu glasa~kih listi}a za skup{tinu odre|uje op{tinski odbor i svaki listi} overava pe~atom, predaje izbornoj komisiji zapisni~ki, a predsednik izborne komisije svojim potpisom overava svaki primqeni listi}. Broj preuzetih glasa~kih listi}a od op{tinskog odbora izborna komisija je du`na da ~uva i konstatuje zapisni~ki. ^lan 156. Za izborni postupak na skup{tini, shodno se primewuju odredbe ~lanova ovoga Statuta od ~lana 30. zakqu~no sa ~lanom 39. Po okon~anom postupku izbora kandidata i davawu zakletve, predsednik radnog predsedni{tva prelazi na rad po daqim ta~kama usvojenog dnevnog reda. ^lan 157. Delegati skup{tine imaju pravo da daju predloge u raspravi po ta~kama dnevnog reda. Radno predsedni{tvo po svakoj ta~ki dnevnog reda otvara raspravu.
539
Po okon~awu rasprave, na zasedawu skup{tine, radno predsedni{tvo zakqu~uje raspravu i pristupa se odlu~ivawu po datim predlozima. Odlu~ivawe po datim predlozima je javno. Odluka je doneta kada za wu glasa ve}ina prisutnih delegata skup{tine. ^lan 158. Predsednik radnog predsedni{tva daje re~ predsedniku op{tinskog odbora, koji ukratko izlaè program aktivnosti op{tinskog odbora do narednog zasedawa skup{tine. ^lan 159. Nakon usvajawa iznetog programa aktivnosti op{tinskog odbora, radno predsedni{tvo zakqu~uje zasedawe skup{tine. Zapisnik o zasedawu skup{tine potpisuju predsednik radnog predsedni{tva, zapisni~ar i dva overiva~a zapisnika. ^lan 160. Zapisnik o zasedawu skup{tine se dostavqa predsedniku i ~uva se trajno u arhivi op{tinskog odbora. Na osnovu zapisnika o zasedawu skup{tine u pisanoj formi se rade posebno sve odluke koje su donete na zasedawu u dovoqnom broju primeraka za organe Stranke, a wih potpisuje predsednik op{tinskog odbora ili lice koje on ovlasti, i overava pe~atom odbora. Donete odluke se obavezno dostavqaju okru`nom i Izvr{nom odboru. ^lan 161. Komisija za finansijski nadzor vr{i kontrolu upotrebe finansijskih sredstava za rad op{tinskog odbora, kontroli{e rad blagajnika kao i kontrolu primqenih i utro{enih sredstava u gotovini i sa ra~una odbora. Za svoj rad odgovara skup{tini op{tinskog odbora. Komisija podnosi izve{taje o svome radu skup{tini na zasedawu i op{tinskom odboru izme|u dva zasedawa skup{tine. Izve{taj komisije se sastoji iz analize finansijskog stawa i mi{qewa o namenskom tro{ewu sredstava u skladu sa odlukama skup{tine i op{tinskog odbora. Rad komisije se odvija na sednici, kojom predsedava predsednik komisije, koga imenuje skup{tina iz redova ~lanova komisije. Komisija odlu~uje ve}inom glasova i vodi zapisnik o svom radu. Zapisnik o svom radu i izve{taj o finansijskom stawu odbora potpisuje predsednik komisije i dostavqa nadle`nim organima. 2. Op{tinski odbor ^lan 162. Op{tinski odbor je organ op{tinske organizacije Stranke. Op{tinski odbor ima svoj pe~at koji je pe~at Stranke sa punim nazivom op{tinskog odbora. Sedi{te op{tinskog odbora je po pravilu u sedi{tu op{tine. Op{tinski odbor odgovara za svoj rad skup{tini, Kongresu, Upravi, predsedniku Stranke, Izvr{nom odboru i nadle`nom okru`nom odboru.
540
^lan 163. Op{tinski odbor ~ine predsednik op{tinskog odbora, potpredsednici, sekretar, blagajnik, predsednici mesnih odbora sa teritorije op{tinskog odbora, op{tinski odbornici savezni, republi~ki i pokrajinski poslanici Stranke, ~lanovi Uprave sa teritorije op{tine i deset ~lanova koje bira skup{tina op{tinske organizacije. ^lan 164. Mandat op{tinskog odbora kao organa Stranke prestaje odlukom Uprave Stranke o postojawu vanrednih okolnosti koje dovode u pitawe redovan rad op{tinskog odbora. U slu~aju da Uprava Stranke ne moè da se sastane, a nastupile su vanredne okolnosti koje onemogu}avaju rad op{tinskog odbora, mandat mu prestaje odlukom predsednika Stranke, donete na predlog Predsedni~kog kolegijuma. Do konstituisawa novog op{tinskog odbora wegovu funkciju i nadle`nosti vr{i predsednik Stranke ili lice koje on ovlasti. ^lan 165. Mandat ~lanova op{tinskog odbora prestaje ostavkom, prestankom funkcije i prestankom ~lanstva u Stranci. Na mesto ~lana odbora ~iji je mandat prestao stupa novi ~lan. ^lan 166. Nadle`nosti op{tinskog odbora. sprovodi Program i Statut Stranke i izvr{ava odluke, naloge i uputstva vi{ih organa Stranke, bira i opoziva delegate za Kongres Stranke, saziva zasedawe skup{tine op{tinskog odbora, bira i opoziva predsednika op{tinskog odbora, daje predlog skup{tini za izbor liste od deset kandidata za ~lanove op{tinskog odbora i liste od tri ~lana komisije za finansijski nadzor, bira i opoziva potpredsednike odbora, sekretara i blagajnika, daje saglasnost na izbor i opoziv predsednika mesnog odbora, svojom odlukom razre{ava predsednika mesnog odbora i do izbora novog imenuje vr{ioca du`nosti predsednika mesnog odbora, svojom odlukom razre{ava potpredsednika, sekretara i blagajnika mesnog odbora i do izbora novog imenuje vr{ioca du`nosti, bira i opoziva poverenika za mesni odbor ili za specijalne poslove, na predlog predsednika op{tinskog odbora, bira i opoziva ~lanove op{tinske izborne komisije, formira i organizuje rad slu`bi op{tinskog odbora, predlaè listu kandidata za odbornike vi{im organima Stranke, predlaè vi{im organima Stranke kandidate za dràvne funkcije, daje inicijativu Izvr{nom odboru za razre{ewe predsednika okru`nog odbora, daje inicijativu okru`nom odboru za opoziv potpredsednika i sekretara okru`nog odbora,
541
daje smernice, razmatra rad, odnosi odluke i rukovodi radom organa op{tinskog odbora, daje uputstva mesnim odborima i traì izve{taj o wihovom radu, daje uputstva, smernice i stru~nu pomo} odbornicima i odborni~kim grupama, razmatra politi~ko stawe na op{tini i donosi odluke iz svoga delokruga, daje predloge i sugestije vi{im organima Stranke i podnosi im izve{taj po wihovom zahtevu, svojim programom konkretizuje program Stranke na lokalnom nivou, vodi disciplinski postupak protiv ~lanova op{tinske organizacije, kao prvostepeni organ, donosi izve{taj o finansijskom poslovawu i stawu blagajne op{tinskog odbora i daje ga vi{im organima Stranke na wihov zahtev, stara se o propagandnom materijalu Stranke, organizuje propagandu Stranke, prodaju strana~kog lista, kao i organizaciju distribucije propagandnog materijala za teritoriju op{tinskog odbora, informi{ese ~lanstvo i niè organe, obavqa izborne aktivnosti za svoju teritoriju po uputstvima i nalozima vi{ih organa Stranke, predlaè Izvr{nom odboru sastav izbornog {taba op{tinskog odbora, kontroli{e wegov rada i podnosi izve{taj o wegovom radu okru`nom i Izvr{nom odboru i izbornom {tabu izborne jedinice, podnosi Izvr{nom odboru predlog za razre{ewe {efa izbornog {taba, organizuje sastanke i daje instrukcije ~lanovima bira~kih odbora, vr{i i druge poslove stavqene u zadatak od vi{ih organa Stranke. ^lan 167. Predsednik op{tinskog odbora predsedava i rukovodi radom odbora. Za svoj rad odgovara skup{tini op{tinske organizacije, op{tinskom odboru, okru`nom odboru, Izvr{nom odboru, Upravi i predsedniku Stranke. ^lan 168. Predsednika odbora bira op{tinski odbor na mandatni period od ~etiri godine. Predsednika odbora, pre isteka mandata, razre{ava Izvr{ni odbor, na predlog ~lanova Izvr{nog, okru`nog ili op{tinskog odbora. Mandat predsednika odbora prestaje ostavkom, prestankom ~lanstva, opozivom od op{tinskog odbora i odlukom o razre{ewu Izvr{nog odbora. Predsedniku odbora, u slu~aju vanrednih okolnosti, mandat moè prestati u skladu sa odredbama ovoga Statuta. ^lan 169. Nadle`nosti predsednika op{tinskog odbora: predstavqa op{tinski odbor i rukovodi wegovim radom, predsedava i zakazuje sednice op{tinskog odbora, saziva skup{tinu op{tinske organizacije,
542
kontroli{e rad op{tinskog odbora, potpredsednika, sekretara, blagajnika i ~lanova odbora, moè predloìti izbor i opoziv potpredsednika, sekretara, blagajnika op{tinskog odbora i predsednika mesnog odbora, moè predloìti razre{ewe predsednika mesnog odbora, sekretara i blagajnika kao i kandidata za vr{ioca du`nosti funkcionera mesnog odbora, stara se o sprovo|ewu odluka i uputstava vi{ih organa Stranke, podnosi izve{taj o radu odbora skup{tini, samom op{tinskom odboru i vi{im organima Stranke na wihov zahtev, po funkciji je {ef izbornog {taba odbora, op{tinskom odboru predlaè sastav izbornog {taba, a odluku daje na odobrewe okru`nom odboru, podnosi zahtev za vo|ewe disciplinskog postupka, predlaè izricawe disciplinske sankcije protiv ~lanova op{tinske organizacije i podnosi àlbu drugostepenom organu, vr{i i druge poslove odre|ene ovim Statutom i odlukama vi{ih organa Stranke. ^lan 170. Op{tinski odbor ima najmawe dva potpredsednika. Potpredsednici odbora pomaù u radu predsedniku op{tinskog odbora, zamewuju ga u slu~aju wegove odsutnosti i vr{e druge poslove i zadatke koje im odredi predsednik odbora i sam op{tinski odbor. Za svoj rad potpredsednici odgovaraju op{tinskom odboru i predsedniku op{tinskog odbora. ^lan 171. Mandat potpredsednika odbora traje ~etiri godine, a prestaje ostavkom, prestankom ~lanstva i opozivom. Potpredsednike bira i opoziva op{tinski odbor ve}inom glasova prisutnih ~lanova. Potpredsednik odbora moè biti opozvan sa funkcije ako ne izvr{ava odluke i naloge op{tinskog odbora i predsednika odbora i ako ne po{tuje Program i Statut Stranke. ^lan 172. Op{tinski odbor ima jednog sekretara. Sekretar odbora za svoj rad odgovara op{tinskom odboru i predsedniku odbora. Mandat sekretara traje ~etiri godine, a prestaje ostavkom, prestankom ~lanstva i opozivom. Sekretara bira i opoziva op{tinski odbor, ve}inom glasova prisutnih ~lanova. Sekretar odbora moè biti opozvan sa funkcije ako ne izvr{ava odluke i naloge op{tinskog odbora i predsednika odbora, i ako ne po{tuje Program i Statut Stranke. ^lan 173. Nadle`nosti sekretara op{tinskog odbora: izvr{ava odluke i naloge op{tinskog odbora i predsednika odbora,
543
organizuje deùrstvo, deùra u prostorijama odbora i stupa u kontakt sa ~lanovima odbora, stara se o aùrnosti spiskova ~lanova op{tinske organizacije i naplati ~lanarine, koordinira rad op{tinskog odbora i mesnih odbora, prenosi naloge i uputstva op{tinskog odbora i traì i prima izve{taje o radu mesnih odbora, o ~emu izve{tava op{tinski odbor, po funkciji je ~lan izbornog {taba op{tinskog odbora, kao ~lan izbornog {taba stara se o aùrnosti spiskova kandidata za odbornike, spiska bira~kih odbora i prikupqawu potpisa za potporu strana~ke liste i kandidata, daje naloge i uputstva za informisawe ~lanstva o radu Stranke, stara se o propagandnom materijalu Stranke, organizuje propagandu odbora, kao i organizaciju distribucije propagandnog materijala Stranke za teritoriju odbora, sara|uje sa sredstvima javnog informisawa, daje javna saop{tewa po nalogu op{tinskog odbora i predsednika odbora, priprema sednice op{tinskog odbora, podnosi izve{taj op{tinskom odboru o svom radu, kao i o potrebnim i upotrebqenim sredstvima za svoj rad, organizuje slu`be, angaùje lica za obavqawe tih poslova i prima ih u radni odnos, po odluci op{tinskog odbora, vr{i i druge poslove koje mu stave u zadatak op{tinski odbor i predsednik odbora. ^lan 174. Op{tinski odbor ima jednog blagajnika. Blagajnik za svoj rad odgovara op{tinskom odboru i predsedniku odbora. Mandat blagajnika traje ~etiri godine, a prestaje ostavkom, prestankom ~lanstva i opozivom. Blagajnika bira i opoziva op{tinski odbor ve}inom glasova prisutnih ~lanova odbora. Blagajnik odbora moè biti opozvan sa funkcije ako ne izvr{ava odluke i naloge op{tinskog odbora i predsednika odbora i ako ne po{tuje Program i Statut Stranke. ^lan 175. Blagajnik odbora se stara o blagajni odbora, vodi kwigu primqenih i datih nov~anih sredstava u gotovini i sa ra~una, izdaje priznanice za primqena i data sredstva, i daje izve{taj o stawu blagajne samo na zahtev op{tinskog odbora, predsednika odbora i komisije za finansijsko poslovawe, podnosi periodi~ni i zavr{ni ra~un blagajne. Blagajnik vr{i i druge poslove u vezi nov~anih sredstava koje mu stavqa u zadatak op{tinski odbor i predsednik odbora. ^lan 176. [ef izbornog {taba op{tinskog odbora je po funkciji predsednik odbora.
544
[ef formira izborni {tab op{tinskog odbora koji ~ine po funkciji sekretar i predsednici mesnih odbora, kao i lica koja sam imenuje. [ef izbornog {taba i sam {tab odgovaraju za svoj rad okru`nom, Izvr{nom odboru i izbornom {tabu Izborne jedinice. ^lanovi {taba odgovaraju za svoj rad {efu izbornog {taba i vr{e sve poslove koje im stavi u zadatak {ef {taba. ^lan 177. Izborni {tab od po~etka raspisivawa izbora ~ine ceo op{tinski odbor i imenovani ~lanovi izbornog {taba. Mandat {efa izbornog {taba traje od imenovawa do prestanka trajawa mandata. Mandat prestaje ostavkom, prestankom ~lanstva ili razre{ewem od strane Izvr{nog odbora. Odluku o razre{ewu donosi Izvr{ni odbor, sam ili na predlog okru`nog odbora. ^lan 178. Nadle`nosti izbornog {taba op{tinskog odbora: izvr{ava naloge, odluke i uputstva vi{ih izbornih {tabova, okru`nog, Izvr{nog odbora i izbornog {taba izborne jedinice, postupa po donetom programu rada i delatnosti izbornih {tabova Stranke i donosi plan izbornih aktivnosti na op{tinskom nivou, formira ekipe za plakatirawe i distribuciju propagandnog materijala i prikupqawe potpisa za potporu kandidatu i kandidatskoj listi Stranke, daje naloge ~lanovima izbornog {taba, daje naloge i uputstva mesnim odborima ili poverenicima, kontroli{e wihov rad i traì wihove izve{taje o radu, podnosi izve{taj o potrebnim i upotrebqenim sredstvima op{tinskom odboru, vodi predizbornu i izbornu kampawu za izbor odbornika i poslanika, priprema i aùrira svu potrebnu dokumentaciju za izbor odbornika i poslanika, organizuje sastanke i daje instrukcije za rad ~lanovima bira~kih odbora, imenuje i razre{ava lica koja }e deùrati u vreme trajawa izbora, i lica koja }e obilaziti ~lanove bira~kih odbora na bira~kim mestima, organizuje javne tribine za promociju kandidata i Programa Stranke, sara|uje sa odborom u izradi stru~nih analiza za potrebe izbora i lokalnog izbornog programa, distribuira izborni i propagandni materijal Stranke, podnosi izve{taje o radu op{tinskom, okru`nom i Izvr{nom odboru i izbornom {tabu Izborne jedinice, vr{i i druge poslove koje mu povere op{tinski odbor i vi{i organi Stranke, kao i wihovi izborni {tabovi.
545
^lan 179. Op{tinski odbor radi i odlu~uje na sednici. Sednica odbora je javna. Odlukom odbora sednica se moè odràti bez prisustva javnosti. U slu~aju da se sednica odràva bez prisustva javnosti, sednici odbora mogu da prisustvuju, sem ~lanova odbora, funkcioneri Stranke, kao i lica koja svojom odlukom pozove odbor. Sednicu zakazuje, predsedava i rukovodi wenim radom predsednik Op{tinskog odbora, a u slu~aju wegove spre~enosti potpredsednik ili ~lan odbora koga ovlasti predsednik. ^lan 180. Prava i du`nosti ~lanova op{tinskog odbora su da prisustvuju sednici, u~estvuju u wenom radu, daju predloge, primedbe, sugestije i inicijative za rad op{tinskog odbora, vr{e i druga prava i du`nosti u skladu sa Statutom. ^lan 181. Sednica op{tinskog odbora odràva se najmawe jednom nedeqno, po odluci predsednika op{tinskog odbora, na zahtev jednog mesnog odbora, jedne petine ~lanova op{tinskog odbora ili vi{ih organa Stranke. Sednica se moè odràti ako joj prisustvuje vi{e od polovine ~lanova op{tinskog odbora. Odluka na sednici je donesena ako za wu glasa ve}ina prisutnih ~lanova op{tinskog odbora. Op{tinski odbor odlu~uje javnim glasawem. Odlukom odbora, na sednici se odlu~uje tajnim glasawem, a postupkom glasawa rukovodi predsednik odbora, shodno odredbama ovog Statuta. Na sednici se vodi zapisnik. ^lan 182. Predsednik odbora na po~etku sednice konstatuje prisustvo, odnosno odsustvo ~lanova op{tinskog odbora. U slu~aju spre~enosti dolaska na sednicu, ~lanovi odbora su du`ni da blagovremeno obaveste sekretara odbora o razlozima spre~enosti i licu koje ih zamewuje na sednici. ^lan 183. Predsednik op{tinskog odbora otvara sednicu kada utvrdi da sednici prisustvuje vi{e od polovine ~lanova odbora. Pre prelaska na dnevni red usvaja se zapisnik sa prethodne sednice. Predsednik odbora predlaè dnevni red. Dopunu dnevnog reda moè da predloì svaki ~lan op{tinskog odbora. Predloèni dnevni red sa dopunama se konstatuje zapisni~ki kao dnevni red sednice. ^lan 184. O svakoj ta~ki dnevnog reda vodi se rasprava. O svakom predlogu koji je stavqen u raspravi po ta~kama dnevnog reda odlu~uje se glasawem.
546
Potom se vr{i prebrojavawe glasova i podaci o glasawu se unose u zapsinik. Predsednik odbora objavquje rezultat glasawa i konstatuje da li je predlog prihva}en ili odbijen. ^lan 185. Zapisnik o toku i odlukama donesenim na sednici vodi zapisni~ar. Zapisni~ar je ~lan odbora koga odredi predsednik odbora. Na zahtev ~lana odbora, u zapisnik se unosi u celini wegovo izlagawe ili izdvojeno mi{qewe. Nakon okon~awa sednice, zapisnik potpisuju predsedavaju}i sednice i zapisni~ar. ^lan 186. Op{tinski odbor moè doneti odluku da se deo ili ceo zapisnik sa sednice {tampa ili javno objavi, po odobrewu predsednika Stranke. Na osnovu zapisnika sa sednice odbora, u pisanoj formi se rade posebno odluke koje su donete na sednici u dovoqnom broju primeraka, koje potpisuje predsednik op{tinskog odbora i overava pe~atom. Zapisnici sa sednice odbora i pisano izra|ene odluke dostavqaju se sekretaru na trajno ~uvawe u arhivi odbora. ^lanovi odbora imaju pravo na uvid u zapisnik sa odràne sednice odbora. 3. Mesni odbor ^lan 187. Mesni odbor je organ op{tinske organizacije Stranke. Mesni odbor se organizuje za deo teritorije op{tine, naseqenog mesta ili za deo naseqa koji se smatra zasebnom zaokruènom celinom. Sedi{te mesnog odbora odre|uje svojom odlukom op{tinski odbor. Mesni odbor odgovara za svoj rad skup{tini op{tinske organizacije, op{tinskom odboru, predsedniku odbora i vi{im organima Stranke. ^lan 188. Mesni odbor ~ine predsednik mesnog odbora, najmawe jedan potpredsednik, sekretar i svi ~lanovi mesne organizacije Stranke. U slu~aju da na teritoriji mesnog odbora ima mawe od tri ~lana Stranke, op{tinski odbor imenuje poverenika mesnog odbora, koji ima zadatak da formira mesni odbor. Poverenik odgovara za svoj rad op{tinskom odboru i predsedniku odbora. Poverenik se odlukom op{tinskog odbora razre{ava funkcije. ^lan 189. Mandat mesnog odbora, kao organa Stranke, prestaje odlukom Uprave Stranke o postojawu vanrednih okolnosti koje dovode u pitawe redovan rad mesnog odbora. U slu~aju da Uprava Stranke ne moè da se sastane, a nastupile su vanredne okolnosti koje onemogu}avaju rad mesnog odbora, mandat mesnog odbora prestaje odlukom predsednika Stranke, donetom na predlog Predsedni~kog kolegijuma.
547
Do konstituisawa novog mesnog odbora, wegovu funkciju i nadle`nosti vr{i predsednik Stranke ili lice koje on ovlasti. Mandat ~lanova mesnog odbora prestaje ostavkom, prestankom funkcije i prestankom ~lanstva u Stranci. ^lan 190. Nadle`nosti mesnog odbora: izvr{ava zadatke i postupa po uputstvima op{tinskog odbora i predsednika op{tinskog odbora, bira delegate za skup{tinu op{tinske organizacije na mandat od jedne godine, bira i opoziva predsednika mesnog odbora i odluku dostavqa na saglasnost op{tinskom odboru, bira i opoziva potpredsednika i sekretara mesnog odbora, odràva deùrstvo u odre|enim terminima i redovne sastanke ~lanstva mesnog odbora, odràva stalni kontakt sa ~lanstvom i ukqu~uje ~lanstvo u teku}e akcije odbora, informi{e ~lanstvo o stavovima Stranke, razmatra komunalne probleme i daje izve{taj op{tinskom odboru o stawu u odboru i predlozima ~lanstva, predlaè mere i aktivnosti za efikasnije delovawe Stranke na teritoriji odbora, daje predloge op{tinskom odboru za rad odbornika i odborni~kih grupa, vr{i propagandu stavova Stranke, strana~kog Programa i upoznaje ~lanstvo sa Statutom Stranke, evidentira ~lanstvo, aùrira spiskove i u~lawuje nove ~lanove i prikupqa i prosle|uje ~lanarinu, odre|uje ekipu ili ~lana koji }e prodavati i deliti propagandni materijal Stranke i odbora, prikupqa finansijska sredstva za rad odbora uz davawe priznanice i predaju sredstava blagajniku op{tinskog odbora, i podnosi izve{taj o finansijskom stawu odbora, organizuje javne tribine sa tematskim sadràjem uz odobrewe op{tinskog odbora, organizuje sastanke mesnog odbora sa predsednikom op{tinskog odbora, odbornicima i poslanicima Stranke, imenuje poverenike mesnog odbora za pojedine ulice i daje im naloge za rad, priprema se za izbore organizaciono i kadrovski, utvr|uje najmawe po tri ~lana bira~kog odbora za svako bira~ko mesto, uz stalno aùrirawe spiska ~lanova bira~kih odbora, predlaè op{tinskom odboru kandidate za odbornike, prikupqa potpise gra|ana za potporu kandidata i liste Stranke, odre|uje ekipu za plakatirawe za teritoriju svoga mesnog odbora i priprema materijal za plakatirawe,
548
priprema propagandni materijal i vr{i distribuciju i prodaju strana~kog lista ~lanovima mesnog odbora i gra|anima sa teritorije odbora, vr{i i druge poslove i zadatke koje mu naloè op{tinski odbor i predsednik op{tinskog odbora. ^lan 191. Predsednik mesnog odbora predsedava i rukovodi radom odbora. Za svoj rad odgovara op{tinskom odboru, predsedniku op{tinskog odbora, mesnom odboru i vi{im organima Stranke. ^lan 192. Predsednika mesnog odbora bira i opoziva mesni odbor na mandatni period od ~etiri godine i odluku dostavqa na saglasnost op{tinskom odboru. U slu~aju da op{tinski odbor ne da saglasnost na odluku o izboru ili opozivu predsednika mesnog odbora, postupak izbora predsednika mesnog odbora se ponavqa prema odredbama ovoga Statuta. Do izbora predsednika mesnog odbora, poslove iz nadle`nosti predsednika mesnog odbora vr{i imenovani poverenik op{tinskog odbora. Predsednika mesnog odbora moè razre{iti op{tinski odbor i imenovati vr{ioca du`nosti predsednika mesnog odbora. Mandat predsednika odbora prestaje ostavkom, opozivom, razre{ewem i prestankom ~lanstva u Stranci. Predsedniku odbora u slu~aju vanrednih okolnosti mandat moè prestati u skladu sa odredbama ovog Statuta. ^lan 193. Nadle`nosti predsednika mesnog odbora: predstavqa mesni odbor i rukovodi wegovim radom, predsedava i zakazuje sednice mesnog odbora, moè predloìti kandidate za izbor i opoziv potpredsednika i sekretara, daje naloge i kontroli{e rad potpredsednika i sekretara, kontroli{e rad i aktivnosti ~lanova odbora, poverenika i ~lanova bira~kih odbora, stara se o sprovo|ewu odluka i uputstava op{tinskog odbora, predsednika op{tinskog odbora i vi{ih organa Stranke, podnosi izve{taj o svom radu mesnom odboru, op{tinskom odboru i vi{im organima Stranke na wihov zahtev, vr{i i druge poslove odre|ene ovim Statutom, odlukama op{tinskog odbora i vi{ih organa Stranke. ^lan 194. Mesni odbor ima najmawe jednog potpredsednika. Potpredsednik pomaè u radu predsedniku mesnog odbora, zamewuje ga u slu~aju wegove odsutnosti i vr{i druge poslove i zadatke koje mu odrede predsednik odbora i sam mesni odbor. Za svoj rad potpredsednik odgovara mesnom odboru i predsedniku odbora.
549
^lan 195. Mandat potpredsednika odbora traje ~etiri godine, a prestaje ostavkom, opozivom, razre{ewem od op{tinskog odbora i prestankom ~lanstva. Potpredsednika bira i opoziva mesni odbor ve}inom glasova prisutnih ~lanova odbora. Potpredsednik odbora moè biti opozvan sa funkcije ako ne izvr{ava odluke i naloge mesnog odbora, predsednika odbora i ako ne po{tuje Program i Statut Stranke. Potpredsednika moè razre{iti op{tinski odbor i postaviti vr{ioca du`nosti potpredsednika. ^lan 196. Mesni odbor ima jednog sekretara. Sekretar odbora obavqa administrativno-tehni~ke poslove mesnog odbora, kao i druge poslove koje mu u zadatak stave mesni odbor i predsednik mesnog odbora. Sekretar odgovara za svoj rad mesnom odboru i predsedniku mesnog odbora. ^lan 197. Mandat sekretara odbora traje ~etiri godine, a prestaje ostavkom, opozivom, razre{ewem od op{tinskog odbora i prestankom ~lanstva. Sekretara bira i opoziva mesni odbor ve}inom glasova prisutnih ~lanova odbora. Sekretar odbora moè biti opozvan sa funkcije ako ne izvr{ava odluke i naloge mesnog odbora i predsednika odbora i ako ne po{tuje Program i Statut Stranke. Sekretara moè razre{iti op{tinski odbor i postaviti vr{ioca du`nosti sekretara. ^lan 198. Mesni odbor radi i odlu~uje na sednici. Sednica odbora je javna. Odlukom odbora sednica se moè odràti bez prisustva javnosti. U slu~aju da se sednica odràva bez prisustva javnosti, sednici odbora mogu da prisustvuju, sem ~lanova odbora, ~lanovi op{tinske organizacije i funkcioneri Stranke, kao i lica o ~ijem prisustvu na sednici odlu~i mesni odbor. Sednicu zakazuje, predsedava i rukovodi wenim radom predsednik mesnog odbora, a u slu~aju wegove spre~enosti potpredsednik ili ~lan odbora koga ovlasti predsednik. ^lan 199. Prava i du`nosti ~lanova mesnog odbora su da prisustvuju sednici, u~estvuju u wenom radu, daju predloge, primedbe, sugestije i inicijative za rad mesnog odbora, vr{e i druga prava i du`nosti u skladu sa Statutom. ^lan 200. Sednica mesnog odbora odràva se po odluci predsednika mesnog odbora, na zahtev jedne petine ~lanova mesnog odbora, op{tinskog odbora, predsednika op{tinskog odbora ili vi{ih organa Stranke.
550
Predsednik mesnog odbora je duàn da o mestu, datumu i vremenu odràvawa sednice odbora obavesti sve ~lanove mesne organizacije Stranke. ^lan 201. Sednica se moè odràti, ako joj prisustvuje najmawe tri ~lana mesnog odbora. Odluka na sednici je donesena ako za wu glasa ve}ina prisutnih ~lanova odbora. Mesni odbor odlu~uje javnim glasawem, a svojom odlukom moè odlu~iti da glasawe bude tajno. Na sednici se vodi zapisnik. ^lan 202. Predsednik odbora otvara sednicu kada utvrdi da sednici prisustvuje propisani broj ~lanova mesnog odbora. Pre prelaska na dnevni red usvaja se zapisnik sa prethodne sednice. Predsednik odbora predlaè dnevni red. Dopunu dnevnog reda moè da predloì svaki ~lan mesnog odbora. Predloèni dnevni red sa dopunama se konstatuje u zapisniku kao dnevni red sednice. ^lan 203. O svakoj ta~ki dnevnog reda vodi se rasprava. O svakom predlogu koji je stavqen u raspravi po ta~kama dnevnog reda odlu~uje se glasawem. Potom se vr{i prebrojavawe glasova i podaci o glasawu se unose u zapisnik. Predsednik odbora objavquje rezultat glasawa i konstatuje da li je odluka donesena ili nije, odnosno da li je predlog prihva}en ili odbijen. ^lan 204. Zapisnik o toku i odlukama donesenim na sednici vodi zapisni~ar. Zapisni~ar je ~lan odbora koga odredi predsednik odbora. Na zahtev ~lana odbora u zapisnik se unosi u celini wegovo izlagawe ili izdvojeno mi{qewe. Nakon okon~awa sednice, zapisnik potpisuje predsedavaju}i sednice i zapisni~ar. Zapisnik sa sednice odbora, predsednik odbora dostavqa op{tinskom odboru koji ga trajno ~uva u arhivi. ^lanovi mesne organizacije imaju pravo uvida u zapisnik sa odràne sednice mesnog odbora. VI. DISCIPLINSKA ODGOVORNOST ^lan 205. Disciplinski odgovara ~lan Stranke koji u~ini disciplinski prekr{aj. Disciplinski prekr{aji su: 1. u~estvovawe u aktivnostima i zastupawe u javnosti stavova koji su suprotni Programu i politici Stranke, ili ugledu Stranke,
551
2. povreda odredaba Statuta kojom se nanosi {teta Stranci, 3. neovla{}eno izno{ewe iz arhive ili u javnost zapisnika i odluka, kao i ostalih akata organa Stranke, 4. namerno o{te}ewe ili uni{tewe pokretne ili nepokretne imovine Stranke, 5. uni{tewe i prikrivawe dokumenata i arhive Stranke, 6. krivi~no delo u~iweno na {tetu Stranke, a za koje je ~lan Stranke pravosna`no osu|en, 7. nedoli~no pona{awe ~lana Stranke koje ometa rad i dono{ewe odluka organa Stranke, 8. u~e{}e u strana~kim aktivnostima u alkoholisanom stawu ili pod uticajem opojnih droga, 9. dono{ewe na strana~ke skupove vatrenog ili hladnog oru`ja, eksplozivnih sredstava ili opasnih materija. ^lan 206. Za u~iweni disciplinski prekr{aj mogu se izre}i slede}e disciplinske sankcije: 1. opomena, 2. iskqu~ewe iz Stranke. Vrsta sankcije izri~e se u zavisnosti od teìne u~iwene povrede, visine nanete {tete, imaju}i u vidu sve okolnosti slu~aja, a za u~iweni disciplinski prekr{aj iz ta~ke 8. i 9. ~lana 205. uvek se izri~e disciplinska sankcija iskqu~ewa iz Stranke. ^lan 207. Organi nadle`ni za vo|ewe disciplinskog postupka su Uprava Stranke, Izvr{ni, okru`ni i op{tinski odbor. Svaki od navedenih organa moè odlu~iti da formira Sud ~asti koji se sastoji od pet ~lanova, od kojih dva ~lana moè imenovati lice protiv koga se vodi postupak. ^lanovi Suda ~asti moraju biti ~lanovi organa koji vodi postupak. ^lan 208. Nadleàn za pokretawe disciplinskog postupka je predsednik organa pred kojim se vodi postupak. Predsednik organa donosi odluku o pokretawu postupka na osnovu sopstvenog saznawa ili na osnovu podnete prijave. Prijavu o u~iwenom disciplinskom prekr{aju moè podneti svaki ~lan Stranke ovla{}enom pokreta~u postupka. Predsednik organa }e odbaciti prijavu i obavestiti podnosioca prijave ako oceni da nema mesta vo|ewu disciplinskog postupka. Predsednik organa, ako oceni da ima mesta vo|ewu disciplinskog postupka, podne}e zahtev za vo|ewe disciplinskog postupka pred nadle`ni organ, koji je u obavezi da postupak sprovede. ^lan 209. Sednica se odràva ako joj prisustvuje vi{e od polovine ~lanova organa. Postupak po~iwe tako {to predsednik organa iznosi obrazloèwe za pokretawe disciplinskog postupka koji sadrì opis iz koga proizlaze obele`ja disciplinskog prekr{aja.
552
^lan 210. Lice protiv koga se vodi postupak mora biti pisano pozvano na sednicu na kojoj se odlu~uje o wegovoj disciplinskoj odgovornosti. Lice protiv koga se vodi postupak je uredno pozvano na sednicu, ukoliko je li~no potpisalo poziv o ~asu, danu i mestu odràvawa sednice ili mu je poziv dostavqen preporu~enom po{iqkom. Dostava poziva se moè izvr{iti i preko pozivara, koji poziv moè uru~iti li~no ili ~lanu porodi~nog doma}instva, a navedena lica ga svojeru~no potpisuju. Ako se lice protiv koga se vodi postupak ne odazove na sednicu, a uredno je pozvano, postupak }e se voditi u wegovom odsustvu. Lice se smatra uredno pozvanim i ako odbije prijem poziva, {to pozivar konstatuje na pozivu. ^lan 211. Predsednik organa ili lice protiv koga se vodi disciplinski postupak mogu predloìti formirawe Suda ~asti. O ovom predlogu odlu~uje organ Stranke pred kojim se vodi postupak ve}inom glasova. ^lan 212. Nakon {to se saslu{a lice protiv koga je pokrenut disciplinski postupak ili pro~ita wegova pismena izjava, i izvedu eventualni dokazi koje predloì, ~lanovi organa mogu postavqati pitawa u ciqu razja{wewa spornih ~iwenica. Po okon~anoj raspravi predsednik organa predlaè izricawe disciplinske sankcije. Potom lice protiv koga se vodi disciplinski postupak daje zavr{nu re~ u svoju odbranu. ^lan 213. U slu~aju da je odlukom nadle`nog organa formiran Sud ~asti, on }e sprovesti disciplinski postupak na sednici suda, shodno odredbama ovoga Statuta koje vaè za disciplinski postupak. Po sprovedenom postupku sud }e predloìti organu izricawe sankcije ili odbijawe predloga za izricawe disciplinske sankcije predloène od strane predsednika organa. Sud odlu~uje ve}inom glasova. ^lan 214. Nadle`ni organ donosi odluku na zatvorenoj sednici javnim glasawem o predlogu za izricawe disciplinske sankcije. Predlog za izricawe disciplinske sankcije je usvojen ako za wega glasa ve}ina prisutnih ~lanova organa. Ako predlog za izricawe disciplinske sankcije ne dobije potrebnu ve}inu smatra se odbijenim. Odluku o predlogu za izricawe disciplinske sankcije javno objavquje predsednik organa neposredno po wenom dono{ewu.
553
^lan 215. O toku sednice, glasawu i donetoj odluci vodi se zapisnik. Sastavni deo zapisnika je doneta odluka. Zapisnik potpisuju predsednik organa i zapisni~ar. ^lan 216. Kopija zapisnika }e se dostaviti licu protiv koga se vodi disciplinski postupak ako je prisustvovao sednici. Zapisni~ar konstatuje u zapisniku prijem kopije zapisnika sa naznakom datuma prijema, a lice protiv koga se vodi disciplinski postupak se svojeru~no ptopisuje i prima kopiju zapisnika. U slu~aju da lice protiv koga se vodi disciplinski postupak odbije prijem, zapisni~ar to konstatuje u zapisniku. Licu protiv koga se vodio disciplinski postupak, a nije prisustvovalo sednici, kopija zapisnika se obavezno dostavqa na na~in predvi|en za dostavu poziva. Rokovi za àlbu po~iwu te}i od dana prijema kopije zapisnika. ^lan 217. Ovla{}ena lica mogu izjaviti àlbu u pisanoj formi u roku od 15 dana od dana prijema kopije zapisnika. Ako je licu protiv koga je vo|en disciplinski postupak izre~ena opomena on moè izjaviti àlbu neposredno vi{em organu. Ako je licu protiv koga je vo|en disciplinski postupak izre~ena sankcija iskqu~ewa iz Stranke, za odlu~ivawe o wegovoj àlbi nadle`na je Uprava Stranke. Ako je odlukom nadle`nog organa odbijen predlog za izricawe opomene, predsednik organa moè izjaviti àlbu neposredno vi{em organu. Ako je odlukom nadle`nog organa odbijen predlog za izricawe sankcije iskqu~ewa iz Stranke, o àlbi predsednika organa odlu~uje Uprava Stranke. ^lan 218. Drugostepeni organ moè odlu~iti po àlbi: 1. da àlbu odbaci kao neblagovremenu ili nedozvoqenu ako je izjavqena od neovla{}enog lica, 2. da àlbu odbije kao neosnovanu i potvrdi prvostepenu odluku, 3. da àlbu usvoji i prvostepenu odluku preina~i. U slu~aju preina~ewa moè izre}i drugu sankciju umesto izre~ene ili odbiti predlog za izricawe disciplinske sankcije. Kad odlu~uje po àlbi lica protiv koga se vodi postupak, a nije izjavqena àlba predsednika organa, drugostepeni organ ne moè izre}i teù sankciju od izre~ene sankcije prvostepenog organa. Kad odlu~uje po àlbi predsednika organa, bez obzira da li je lice protiv koga se vodi postupak izjavilo àlbu ili nije, drugostepeni organ moè izre}i teù sankciju od izre~ene sankcije prvostepenog organa. ^lan 219. Uprava Stranke vodi disciplinski postupak protiv ~lanova Centralne otaybinske uprave i wena odluka je u prvom stepenu kona~na.
554
U drugom stepenu odlu~uje po àlbama protiv odluka Izvr{nog odbora. Uprava Stranke uvek odlu~uje u drugom stepenu po àlbama protiv odluka prvostepenih organa i izre~enoj disciplinskoj sankciji iskqu~ewa iz Stranke. ^lan 220. Izvr{ni odbor vodi disciplinski postupak protiv ~lanova Izvr{nog odbora kao prvostepeni organ. U drugom stepenu odlu~uje po àlbama protiv odluka okru`nog odbora. ^lan 221. Okru`ni odbor vodi disciplinski postupak protiv ~lanova okru`nog odbora kao prvostepeni organ. U drugom stepenu odlu~uje po àlbama protiv odluka op{tinskog odbora. ^lan 222. Op{tinski odbor vodi disciplinski postupak protiv ~lanova op{tinske organizacije Stranke kao prvostepeni organ. ^lan 223. Odluke donete od drugostepenog organa su kona~ne. Odluka doneta od prvostepenog organa je kona~na, ako nisu izjavqene àlbe u predvi|enom roku, i u slu~aju iz ~lana 219, stav 1 ovoga Statuta. Svi organi Stranke nadle`ni za vo|ewe disciplinskog postupka, sprovode postupak prema odredbama ovoga Statuta predvi|enim za disciplinski postupak. VII. POSLANICI I ODBORNICI ^lan 224. Poslanici Stranke u Saveznoj i Republi~koj skup{tini su organizovani u poslani~ke grupe ili klubove. Odbornici Stranke u op{tinskim i gradskim skup{tinama organizovani su u odborni~ke grupe ili klubove. U slu~aju da broj poslanika ili odbornika Stranke nije dovoqan da se formira grupa ili klub, Uprava Stranke donosi odluku o samostalnom radu poslanika ili odbornika ili wihovom pristupawu u poslani~ku grupu ili klub druge stranke. Poslani~ka i odborni~ka grupa ili klub bira i opoziva predsednika, zamenika i sekretara grupe ili kluba, na predlog Uprave Stranke u skladu sa Statutom. ^lan 225. Poslanici i odbornici Stranke: du`ni su da zastupaju stavove, politiku, Program i Statut Stranke, donose stavove u okviru poslani~kih i odborni~kih grupa ili klubova, koji moraju da budu u skladu sa Programom i odlukom organa Stranke, razmatraju sva pitawa iz skup{tinske nadle`nosti, pokre}u zakonodavnu aktivnost i podnose predloge zakona i amandmane, du`ni su da istupaju i glasaju u skladu sa zauzetim stavovima Stranke i svoje grupe ili kluba,
555
ne mogu da potpisuju zakonske predloge i inicijative drugih poslani~kih grupa i klubova bez saglasnosti Uprave i predsednika Stranke, poslani~ke i odborni~ke grupe ili klubovi podnose izve{taj o svome radu organima Stranke. Sva prava i obaveze poslanici i odbornici Stranke du`ni su da vr{e u skladu sa Statutom i zakonom. VIII. INFORMISAWE ^LANSTVA I JAVNOSTI ^lan 226. ^lanstvo i javnost se o Programu, politi~kim stavovima i odlukama Stranke informi{u: javnim nastupima funkcionera Stranke, javnim saop{tewima organa Stranke, izdavawem strana~kih novina i ~asopisa, izdavawem kwiga i publikacija, putem letaka, plakata i drugog propagandnog materijala Stranke, i na drugi na~in u skladu sa Statutom i Zakonom. ^lan 227. Stranka izdaje strana~ki list. Strana~ki list ima generalnog direktora, glavnog i odgovornog urednika, zamenika glavnog i odgovornog urednika, Redakciju lista, Izdava~ki savet i sekretara Redakcije, koje imenuje i razre{ava svojom odlukom Uprava Stranke. ^lan 228. Uprava Stranke donosi odluku o formirawu izdava~kog preduze}a, imenuje i razre{ava upravni odbor preduze}a, direktora i glavne urednike i odre|uje programsku politiku preduze}a. IX. STICAWE, KORI[]EWE I RASPOLAGAWE SREDSTVIMA STRANKE ^lan 229. Stranka sti~e sredstva i finansira se iz: ~lanarine, doborovqnih priloga, poklona, legata, zave{tawa, buyeta, drugih izvora u skladu sa zakonom. ^lan 230. Celokupna imovina Stranke je nedeqiva i wome raspolaè i upravqa Uprava Stranke. Nepokretnosti koje ulaze u imovinu Stranke upisuju se u javne kwige. Stranka vodi svoje finansijsko-materijalno poslovawe u skladu sa zakonom.
556
Stranka vodi kwigovodstvo o svojim prihodima i rashodima. Stranka evidentirane prihode iskazuje po vrsti, visini i izvoru, a posebno iskazuje sredstva utro{ena za finansirawe svojih izbornih tro{kova. H. DONO[EWE, IZMENE I DOPUNE STATUTA ^lan 231. Inicijativu za dono{ewe Statuta moè pokrenuti svaki ~lan Stranke i svaki organ Stranke. Ovla{}eni predlaga~i za dono{ewe Statuta su Uprava i predsednik Stranke. Ovla{}eni predlaga~ podnosi predlog nacrta Statuta i daje na razmatrawe i raspravu svim organima Stranke, koja traje najmawe petnaest dana. Nakon sprovedene rasprave u organima Stranke, na osnovu pristiglih primedbi, Uprava Stranke sa~iwava predlog Statuta, saziva Kongres i podnosi predlog Statuta na usvajawe. ^lan 232. Na zasedawu Kongresa se ne podnose amandmani na predlog Statuta, ve} delegati Kongresa mogu podneti samo u pisanoj formi drugi predlog Statuta, koji se usmeno obrazlaè. Kongres o svakom predlogu Statuta odlu~uje javnim glasawem delegata Kongresa. Usvojen je predlog Statuta, za koji glasa ve}ina prisutnih delegata Kongresa. Predsednik Radnog predsedni{tva objavquje rezultat glasawa i progla{ava donetim Statut Stranke. Statut stupa na snagu danom dono{ewa od strane Kongresa Stranke. ^lan 233. Izme|u dva zasedawa Kongresa, Uprava Stranke, kao najvi{i organ Stranke, svojom odlukom moè izvr{iti izmene i dopune pojedinih odredaba Statuta. Uprava Stranke donosi izmene i dopune Statuta, shodno odredbama ovoga Statuta o nadle`nostima i radu Uprave Stranke. Odluka Uprave stranke o izmeni i dopuni Statuta Stranke stupa na snagu danom dono{ewa. XI. UDRU@IVAWE U POLITI^KE SAVEZE I U^LAWEWE U ME\UNARODNE ORGANIZACIJE ^lan 234. Stranka se udruùje u politi~ki koalicioni savez sa jednom ili vi{e politi~kih stranaka, ili raskida savez, na osnovu odluke Uprave, a na predlog predsednika Stranke. Predsednik Stranke pregovara, zakqu~uje i potpisuje sporazum o udruìvawu u politi~ki savez ili ovla{}uje lice koje }e umesto wega zastupati Stranku u vr{ewu ovih poslova, prema odredbama ovoga Statuta.
557
^lan 235. Stranka sara|uje sa politi~kim strankama u inostranstvu, na osnovu odluke Uprave. Zastupawe Stranke i poslove saradwe sa politi~kim strankama iz inostranstva vr{i predsednik Stranke ili lice koje on ovlasti u vr{ewu ovih poslova. Saradwa sa politi~kim strankama u inostranstvu ostvaruje se upu}ivawem delegacija, studijskih grupa, primawem delegacija, razmenom mi{qewa i potpisivawem sporazuma o ovim oblicima saradwe. Svi oblici saradwe ostvaruju se u skladu sa vaè}im dràvnim i me|unarodnim propisima. ^lan 236. Stranka sara|uje sa me|unarodnim organizacijama i me|unarodnim udruèwima, na osnovu odluke Uprave Stranke. Zastupawe Stranke i poslove saradwe sa me|unarodnim organizacijama i me|unarodnim udruèwima vr{i predsednik Stranke ili lice koje on ovlasti. Saradwa sa me|unarodnim organizacijama i me|unarodnim udruèwima ostvaruje se upu}ivawem delegacija, studijskih grupa, primawem delegacija i razmenom mi{qewa. Svi oblici saradwe ostvaruju se u skladu sa vaè}im nacionalnim i me|unarodnim propisima. ^lan 237. Stranka ne moè biti ~lan me|unarodnih organizacija i me|unarodnih udruèwa. XII. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE ^lan 238. Stranka prestaje sa radom na na~in predvi|en zakonom. Uprava donosi odluku o prestanku rada Stranke, na predlog predsednika Stranke. Odluku o mirovawu i obnovi delatnosti Stranke donosi Uprava na predlog predsednika Stranke. U slu~aju prestanka rada, imovina Stranke se poklawa Srpskoj pravoslavnoj crkvi. ^lan 239. Ovaj Statut stupa na snagu danom dono{ewa, na êtvrtom otaybinskom kongresu Srpske radikalne stranke, odrànom u Beogradu 18. maja 1996. godine. Organi Stranke su du`ni da u roku od trideset dana od dana stupawa na snagu Statuta usklade odluke i organizaciju sa odredbama ovoga statuta. ^lan 240. Stupawem na snagu ovoga Statuta, prestaje da vaì Statut Stranke donet u Beogradu, 20. 1. 1994. godine, na Tre}em otaybinskom kongresu Srpske radikalne stranke. Stupawem na snagu Programa Srpske radikalne stranke, usvojenog 18. maja 1996. godine, prestaju da vaè svi raniji programski dokumenti Stranke.
558
XCIII VASKR[WA ÊSTITKA PATRIJARHU

Wegovoj svetosti patrijarhu srpskom gospodinu Pavlu Beograd, 11. april 1996. godine Povodom najve}eg hri{}anskog praznika Vaskrsa, Va{oj svetosti i celom Arhijerejskom saboru Srpske pravoslavne crkve upu}ujem iskrene ~estitke i najboqe èqe. Vaskrs na{eg Spasiteqa budi nadu celokupnom srpskom narodu da }e posle ovih tragi~nih isku{ewa i katastrofalnih poraza Bo`jom voqom do}i do Vaskrsa vaskolikog srpstva, da }e nam sinuti sunce pravde, qubavi i sloge. Hristos voskrese vaistinu voskrese! Predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq
XCIV PREDLOG SPORAZUMA SRPSKE RADIKALNE STRANKE, SRPSKOG POKRETA OBNOVE, DEMOKRATSKE STRANKE I DEMOKRATSKE STRANKE SRBIJE O JEDINSTVENOM PREDIZBORNOM NASTUPU PARLAMENTARNIH OPOZICIONIH PARTIJA U SRBIJI I JUGOSLAVIJI
U Beogradu, na Vaskrs 1996. godine 1. Parlamentarne opozicione politi~ke partije Srpska radikalna stranka, Srpski pokret obnove, Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije sporazumele su se o zajedni~kim nastojawima i aktivnostima da demokratskim putem promene vlasti u Srbiji i Jugoslaviji i odbore reìm Socijalisti~ke partije Srbije, Demokratske partije socijalista Crne Gore, Jugoslovenske udruène levice i Nove demokratije koji upropa{}ava na{u otaybinu. 2. Srpska radikalna stranka, Srpski pokret obnove, Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije sve~ano se obavezuju da nikada i ni pod kojim uslovima ne}e prihvatiti da u|u u koaliciju sa Socijalisti~kom partijom Sr559
bije, Demokratskom partijom socijalista Crne Gore, Jugoslovenskom udruènom levicom ili Novom demokratijom, niti glasovima svojih poslanika omogu}iti sada vladaju}im strankama formirawe nove vlade posle izbora. 3. Potpisnici sporazuma garantuju da nikada glasovima svojih poslanika ne}e omogu}iti usvajawe nijednog zakonskog projekta ili politi~ke inicijative socijalista i wihovih koalicionih partnera. 4. Gra|anima Srbije skre}emo pa`wu da aktuelni reìm namerno podsti~e formirawe minornih stranaka kako bi {to ve}u zabunu na opozicionoj sceni izazvao, kao i da bi se, po prirodi, opozicioni glasovi partija koje ne osvoje cenzus nakon izbora najvi{e socijalistima prelivali, pa apelujemo da se na narednom izbornom su~eqavawu uop{te ne glasa za male vanparlamentarne stranke. Sa svoje strane isti~emo da ni{ta ne}emo u~initi {to bi pomoglo malim strankama da se odrè na politi~koj sceni. 5. Izraàvamo svoju odlu~nost da bojkotujemo rad i saveznog i republi~kog parlamenta sve dok se ponovo ne uvedu direktni televizijski prenosi svih skup{tinskih sednica i opozicionim strankama ne vrate oteti poslani~ki mandati, odnosno ne postupi striktno po odredbama vaè}ih izbornih zakona. 6. Obavezujemo se da me|ustrana~ke rasprave vodimo u tolerantnom duhu i izbegavamo bilo kakve me|usobne sukobe dok ne pobedimo socijaliste. 7. Ukoliko se ne promene izborni zakoni na predstoje}e izbore za savezne i republi~ke poslanike izlazimo sa posebnim strana~kim listama. Ako socijalisti nametnu ve}inski izborni sistem istaknu}emo zajedni~ke kandidate na{ih stranaka, a broj kandidata }emo rasporediti shodno rezultatima postignutim na prethodnim izborima. 8. S obzirom da reìm raspolaè prakti~no neograni~enim nov~anim sredstvima, koje u kampawi nemilice rasipa, a da na{e stranke neprekidno imaju velike probleme u finansirawu politi~kih aktivnosti odustajemo od emitovawa bilo kakvih propagandnih televizijskih spotova koji su, ina~e, najskupqa stavka u predizbornoj kampawi, a narodu ostavqamo da sam zakqu~i otkud vladaju}im strankama toliko novca za wihovu napadnu propagandu. 9. Sporazumeli smo se da na{e stranke obezbede zajedni~ku kontrolu izbornog procesa kako bi se spre~ile sve zloupotrebe i falsifikati kojima je reìm ~esto pribegavao na ranijim izborima. 10. Srpska radikalna stranka, Srpski pokret obnove, Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije }e odmah pristupiti izradi minimalnog predizbornog programa, a u slu~aju izbornog uspeha pristupiti formirawu koalicione vlade ~iji }e sastav biti proporcionalan broju osvojenih poslani~kih mandata. Ovaj sporazum sve~ano potpisujemo u prisustvu wegove svetosti Patrijarha srpskog gospodina Pavla, kao vrhunskog moralnog autoriteta srpskog naroda, i na Svetom jevan|equ se zakliwemo da od wegovih odredbi ne}emo jednostrano odstupati.
560
Stranke potpisnice izraàvaju spremnost da na sli~an na~in reguli{u svoju saradwu sa opozicionim parlamentarnim politi~kim partijama Crne Gore.
XCV ZAKAZAN ÊTVRTI KONGRES Saop{tewe Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke
Beograd, 22. april 1996. godine Na sednici odrànoj 22. aprila 1996. godine, Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke, na osnovu ~lana 20. Statuta Srpske radikalne stranke, donela je Odluku o zakazivawu êtvrtog otaybinskog kongresa. êtvrti otaybinski kongres odrà}e se 18. maja 1996. godine u Beogradu u velikoj dvorani Doma sindikata, sa po~etkom u 10,00 ~asova. Op{tinske organizacije Srpske radikalne stranke du`ne su do 5. maja 1996. godine da izaberu po dva delegata Kongresa i na svakih hiqadu ~lanova op{tinske organizacije stranke jo{ po jednog delegata. Delegati Kongresa su i svi ~lanovi Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke, svi savezni i svi republi~ki poslanici. Kongresu se predlaè slede}i dnevni red: 1. Izbor radnih tela Kongresa radno predsedni{tvo verifikaciona komisija izborna komisija 2. Izve{taj o radu Srpske radikalne stranke u periodu izme|u dva kongresa 3. Generalna debata o izve{taju i aktuelnoj politi~koj situaciji 4. Usvajawe Statuta Srpske radikalne stranke 5. Usvajawe Programa Srpske radikalne stranke 6. Izbor predsednika Srpske radikalne stranke 7. Izbor zamenika predsednika Srpske radikalne stranke 8. Izbor ~lanova Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke 9. Zavr{na re~ novoizabranog predsednika Srpske radikalne stranke.
561
XCVI DEKLARACIJA SAVETOVAWA PATRIOTSKIH PARTIJA I POKRETA EVROPE

Moskva, 25. april 1996. godine Mi, predstavnici patriotskih stranaka i pokreta iz razli~itih zemaqa sveta, izjavqujemo da je na{a namera stvarawe Me|unarodnog saveza patriotskih stranaka i pokreta. Me|unarodni savez }e biti protivteà silama, ~ija je delatnost usmerena na rasturawe nacionalne svesti i ograni~avawe politi~ke i ekonomske nezavisnosti, kao i stvarawe ve{ta~kih konflikata me|u dràvama i narodima. Sa zabrinuto{}u prime}ujemo sve ve}i uticaj nadnacionalnih me|unarodnih struktura, koje svakim danom sve vi{e uzimaju vojnu funkciju. Sankcije ili pretwe sankcijama, postaju svakodnevna pojava u me|unarodnim odnosima. Pojedine dràve najozbiqnije èle da zauzmu ulogu gospodara sveta. Nacionalne kulture, tradicije i samostalnosti naroda su izloène najdubqoj eroziji. U mnogim dràvama, vlast se pokazala nesposobnom za borbu sa kriminalom, nezakonitom migracijom, trgovinom droge i moralnim raspadom dru{tva. Politika ve{ta~ke podr{ke nacionalnih mawina, pokazuje svoje negativne rezultate. Komunisti~ke ideje su doìvele krah u svom prvobitnom obliku. Svetske politi~ke organizacije, pre svega OUN, postav{i pokazateqima interesa me|unarodne birokratije, nisu u stawu da re{e krupne probleme. Svet stoji na granici moralne krize i idejnog }orsokaka. U ovim uslovima mi èlimo da na sebe uzmemo odgovornost za budu}nost. Polazimo od toga da je svaki ~ovek druga~iji i da je svaki narod razli~it. U svetu ne mogu postojati stariji i mla|i, u~iteqi i u~enici. U na{em Savezu odnose }emo graditi iskqu~ivo na na~elima ravnopravnosti. Potreban nam je Savez kao centar za razmenu ideja, a ne kao rukovode}i centar. U roku od {est meseci nameravamo da sastavimo Statut budu}eg Saveza, oformimo me|unarodni sekretarijat i osnujemo sedi{te u jednom od velikih gradova. Mi smo zajedno! @elimo slobodnu otaybinu!
~asova. Ovim putem pozivamo Vas i predstavnike Srpske pravoslavne crkve da prisustvujete i blagoslovite rad na{eg kongresa. Kongresu }e prisustvovati i ceweni gosti iz Rusije, Francuske i Gr~ke. Ujedno Vas molim da u petak, 17. maja 1996. godine, u polu~asovnom terminu koji Vi odredite, primite delegaciju na{ih gostiju koju ~ine Leontin Arhipov, generalni sekretar Liberalno-demokratske partije Rusije i Dominik [abo{, zamenik predsednika Nacionalnog fronta Francuske @an Mari Le Pena. Uz izraze najdubqeg po{tovawa, Beograd, 13. maj 1996. godine Predsednik Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq
XCVIII POZIV GR^KIM PRIJATEQIMA

Gospodin Andonis Samaras, predsednik partije Politi~ko prole}e Atina, Gr~ka Uvaèni gospodine Samaras, Srpska radikalna stranka, kao politi~ka partija umereno desne orijentacije i najve}a opoziciona snaga u Srbiji i Jugoslaviji, èlela bi da uspostavi me|ustrana~ke odnose s partijom Politi~ko prole}e. U subotu, 18. maja 1996. godine, u Beogradu }emo odràti êtvrti otaybinski kongres Srpske radikalne stranke. Srda~no Vas pozivamo da prisustvujete na{em Kongresu ili da po{aqete delegaciju Va{e partije. Kompletne tro{kove boravka delegacije u Beogradu mi }emo snositi, a obezbedi}emo sme{taj u najboqem beogradskom hotelu. Upu}ujem Vam srda~ne prijateqske pozdrave. Beograd, 13. maj 1996. godine Predsednik Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq
563
XCVII POZIV PATRIJARHU

Wegovoj svetosti patrijarhu srpskom gospodinu Pavlu Va{a Svetosti, U subotu, 18. maja 1996. godine, Srpska radikalna stranka odràva êtvrti otaybinski kongres u velikoj dvorani Doma sindikata sa po~etkom u 10,00
562
XCIX ZAPISNIK
Sa sednice Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke, odràne 16. jula 1996. godine sa slede}im DNEVNIM REDOM 1. Razmatrawe izmena i dopuna Statuta Srpske radikalne stranke. ^lanovi Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke su upoznati sa obave{tewem Saveznog ministarstva pravde broj 018/4-96-07 od 17. juna 1996. godine i posle rasprave jednoglasno su doneli odluku: Prihvataju se izmene i dopune Statuta Srpske radikalne stranke u tekstu koji ~ini sastavni deo zapisnika. Zapisnik vodila Qiqana Mijokovi} Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke, na osnovu ~lana 233. Statuta stranke i zahteva Saveznog ministarstva pravde, donosi slede}e IZMENE I DOPUNE STATUTA SRPSKE RADIKALNE STRANKE Na osnovu ~lana 6. Zakona o udruìvawu gra|ana u udruèwa dru{tvene organizacije i politi~ke organizacije koje se osnivaju za teritoriju SFRJ, kao i ~lana 21. Statuta stranke, a nakon iscrpne i svestrane javne unutarstrana~ke rasprave, Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke je odlu~ila da êtvrtom otaybinskom kongresu 18. maja 1996. godine podnese na usvajawe novi STATUT I PROGRAM SRPSKE RADIKALNE STRANKE 1. Mewa se ~lan 5, u delu koji se odnosi na sve~anu pesmu stranke. Umesto pesme Tamo daleko, sve~ana pesma Stranke je borbena pesma Spremte se, spremte, koja glasi: Planino moja, planino, tugo, planino moja, starino, dosta sam puta hodio, tugo, komitske ~ete vodio. Srpska mi truba zatrubi, iz toga sela Drenova, Spremte se, spremte ~etnici, silna }e borba da bude, Zagrmi Draà vojvoda, bacajte bombe ~etnici,
564
Iz ove na{e pobede, ra|a se sunce slobode. 2. U ~lanu 6, stav 2. (koji je do sada glasio: Istaknute li~nosti iz zemqe i inostranstva, koje su svojim radom dokazale nacionalno i demokratsko opredeqewe, mogu se odlukom Otaybinskog kongresa ili Centralne otaybinske uprave proglasiti po~asnim ~lanovima Stranke) mewa se i glasi: Istaknute li~nosti iz zemqe i inostranstva, koje su svojim radom dokazale nacionalno i demokratsko opredeqewe, mogu se odlukom Centralne otaybinske uprave proglasiti po~asnim ~lanovima stranke. 3. U ~lanu 17. stav 1, alineja 1 (koji je do sada glasio: donosi Statut Stranke) mewa se i glasi: Donosi Statut stranke i wegove izmene i dopune. 4. U ~lanu 19. (koji glasi: Verifikaciona komisija utvr|uje broj prisutnih delegata, tako {to svaki delegat na ulazu licima iz tehni~ke slu`be Stranke ostavqa popuwen i potpisan verifikacioni listi}, a to se konstatuje na listi delegata Kongresa. Tehni~ka slu`ba dostavqa Verifikacionoj komisiji listu sa konstatovanim brojem prisutnih delegata. Kvorum ~ini vi{e od polovine delegata Kongresa. Nakon usvajawa izve{taja Verifikacione komisije, aklamacijom prisutnih delegata, ukoliko postoje propisani uslovi za odràvawe zasedawa, odnosno ako je zasedawu prisutno vi{e od polovine delegata, zasedawe Kongresa se nastavqa) dodaje se stav 5, koji glasi: Kongres odlu~uje ve}inom glasova prisutnih delegata. 5. U ~lanu 49. stavu 1, alineja 9 (koja je glasila: donosi odluku o prestanku rada, mirovawu i obnovi delatnosti Stranke, na predlog predsednika Stranke) mewa se i glasi: Donosi odluku o prestanku rada stranke na predlog predsednika stranke. 6. U ~lanu 58. stavu 1 alineja 10 (koja je glasila: predlaè Upravi dono{ewe odluke o prestanku rada, o mirovawu i obnovi delatnosti Stranke) mewa se i glasi: Predlaè Centralnoj otaybinskoj upravi dono{ewe odluke o prestanku rada stranke. 7. U ~lanu 232. (koji glasi: Na zasedawu Kongresa se ne podnose amandmani na predlog Statuta, ve} delegati Kongresa mogu podneti samo u pisanoj formi drugi predlog Statuta, koji se usmeno obrazlaè. Kongres o svakom predlogu Statuta odlu~uje javnim glasawem delegata Kongresa. Usvojen je predlog Statuta, za koji glasa ve}ina prisutnih delegata Kongresa. Predsednik Radnog predsedni{tva objavquje rezultat glasawa i progla{ava donetim Statut Stranke. Statut stupa na snagu danom dono{ewa od strane Kongresa Stranke) ubacuje se novi stav 6, koji glasi: Izmene i dopune Statuta donose se na na~in i po postupku predvi|enom za dono{ewe Statuta.
565
8. U ~lanu 238. bri{e se stav 3, koji je glasio: U slu~aju prestanka rada, imovina Stranke se poklawa Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
C IV OTAYBINSKI KONGRES
Beograd, 18. maj 1996. godine Dr Vojislav [e{eq:Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe. Na osnovu odluke Centralne otaybinske uprave otvaram IV otaybinski kongres Srpske radikalne stranke. U ime delegata Kongresa pozdravqam sve na{e drage goste, predstavnike sredstava javnog informisawa. Posebno pozdravqam predstavnike Srpske pravoslavne crkve gospodina Momira Leti}a, {efa kabineta wegove svetosti Patrijarha srpskog gospodina Pavla, i nadle`nog paroha centrale srpskih radikala, sve{tenika crkve Sv. Aleksandra Nevskog gospodina Vaju Jovi}a. Pozdravqam delegaciju Liberalno-demokratske partije Rusije, koju predvodi najbliì saradnik Vladimira Volfovi~a @irinovskog, Leontin Arhipov, predsednik odeqewa za me|unarodne odnose Liberalno-demokratske partije Rusije i deputat ruske dràvne Dume. I gospodina Vitalija Vitaqevi}a Maksimova ~lana vi{eg Saveta liberalno-demokratske partije Rusije. Pozdravqam delegaciju Nacionalnog fronta Francuske, koju predvodi najbliì saradnik predsednika nacionalnog fronta @an Mari Le Pena gospodin Dominik [abo{. U delegaciji se nalazi slavni admiral francuske flote, ~lan Pokreta otpora u Drugom svetskom ratu i saradnik generala [arla De Gola, komandant @ak Bor. Pozdravqam predstavnika Demokratske stranke Srbije, gospodina Vladana Bati}a, potpredsednika stranke. Pozdravqam gospodina Gabora Ercea, prvog sekretara ambasade Republike Ma|arske. U ime Centralne otaybinske uprave predlaèm da IV otaybinskim kongresom Srpske radikalne stranke predsedava radno predsedni{tvo u slede}em sastavu: êdomir Vasiqevi}, A}im Vi{wi}, Ranko Vuji}, Aleksandar Vu~i}, Milinko Gazdi}, Maja Gojkovi},
566
Zoran Krasi}, Tomislav Nikoli}, Nikola Popla{en, Aleksandar Stefanovi}, Jorgovanka Tabakovi}, Dragan Todorovi}, i Vojislav [e{eq. Da li se predlog prihvata? Ko je za, molim da digne ruku. Ima li neko protiv? Konstatujem da je predlog jednoglasno prihva}en. Molim ~lanove radnog predsedni{tva da zauzmu svoja mesta prema datom rasporedu. U ime Centralne otaybinske uprave predlaèm da se za po~asnog ~lana radnog predsedni{tva izabere gospodin Leontin Arhipov, li~ni izaslanik Vladimira Volfovi~a @irinovskog. U ime Centralne otaybinske uprave predlaèm da se za po~asnog ~lana radnog predsedni{tva Kongresa izabere gospodin Dominik [abo{, li~ni izaslanik gospodina @an Mari Le Pena. Molim na{e ~asne sve{tenike da bogoslove Kongres srpskih radikala. Blagosloven Bog na{ sva i uvek i u vekove vekova Amin U miru gospodu se pomolimo, gospode pomiluj Za svetij{e patrijarha na{eg Pavla i za sve preosve}ene arhijere na saboru koji se sada odràva, gospodu se pomolimo. Za blago~estivi, istinoqubivi, pravoslavni narod na{ i za sve pravoslavne hri{}ane da im gospod Bog pomogne da odole svakom neprijatequ i protivniku, gospodu se pomolimo. Gospode pomiluj. Da na ove verne qude po{aqe duha mudrosti i razuma i da im otvori um i usta, i da im prosveti srce, gospodu se pomolimo. Gospode pomiluj. Da sa~uva otaybinu na{u i narod {to ovde stoji moli se od svake nevoqe, opasnosti, gwiva i nu`de i od svih neprijateqa vidqivih i nevidqivih, i da verne svoje uvek ogra|uje zdravqem, dugim ìvotom, mirom i vojskom an|ela svojih, gospodu se pomolimo. Gospode pomiluj. I jo{ se pomolimo gospodu Bogu na{em da milostivo pogleda na ove qude i da im po{aqe u srca i um i usta duha mudrosti i razuma, i pobo`nosti i straha svoga i da ih prosveti svetlo{}u blagorazumnosti svoje, da bi se ukrasili svim dobrim delima u slavu presvetog imena wegovog i na dobro otaybine i naroda na{eg i da im podari zdravqe i dug ìvot radi napretka i slave crkve svoje, recimo svi usrdno gospodu se pomolimo, gospode pomiluj. Jer si milostiv ~ovekoqubiv Bog, i tebi slavu unosimo ocu i sinu i svetome duhu sada i uvek i vekove vekova. Amin. Gospodu se pomolimo. Gospode pomiluj.
567
Boè, Boè na{ ti si nas qude po~astvovao svojim likom i obdario slobodnom voqom, i ti si svemilosrdni gospodaru kada si u polovini praznika u{ao u hram, u~io qude koji su se divili nauci tvojoj. A David govori hodite deco kmeni strahu gospodwem nau~i}u vas. Ti si Solomona mudrosti nau~io. Pogledaj sada spasitequ i tvor~e na prisutne qude tvoje i daruj im mudrosti i razum, da bi razumeli svetu voqu tvoju. Zagrej srce wihovo da bi qubili tebe i bli`we. Uputi ih na put istine i pravde udaquju}i srca wihova od pristrasnosti i podmitqivosti, i ujedini ih u mislima i ose}awima, i useli u wih bratoqubqe i blagoslovi ih na delo dobro i korisno. A svima nama naro~ito svetoj Crkvi, bogoqubivom narodu i otaybini daruj korist od mudre delatnosti ovih predstavnika narodnih. O svemilosrdni gospode Boè na{, Boè dobrote i svake utehe ne odvrati lica svoga od nas i ne posrami o~ekivawa nas koji se u tebe nadamo. Molimo ti se daj nam mir, spokojstvo, jedinstvo duha, slogu i napredak. Blagorastvorewe vazduha, izobiqe plodova zemaqskih i sve {to nam je potrebno za vremeni i ve~ni ìvot. Jer ti jedini zna{ {ta nam treba i pre no {to i{temo daje{ i darove osigurava{, jer si ti Bog silan u milosti blagu mo}i, i tebi prili~i svaka slava, ~ast i oboàvawe. Ocu i sinu i svetome duhu sada i uvek i u vekove vekova. Amin. Premudrost, slava Tebi Hriste Boè nado na{a, slava Tebi. Slava ocu i sinu i svetome duhu Amin. Draga bra}o i sestre kao nadle`ni Paroh iz hrama Svetog Aleksandra Nevskoga srda~no ~estitam rad IV otaybinskog sabora i po blagoslovu wegove Svetosti patrijarha srpskog gospodina Pavla ~estitam i èlim dobar uspeh napredak i dobar rad. Naro~ito vas, kao sve{tenik, molim da sve {to radimo radimo u slavu Boìju, da sve {to radimo bude bogoqubivo i ~ovekoqubivo. Kako radili tako nam Bog pomogao. Amin. Tomislav Nikoli}: Po{tovani gosti, bra}o i sestre srpski radikali, naknadno je stigao na{ gost iz Demokratske stranke Srbije, gospodin Mirko Petrovi}, pa vas molim da ga pozdravite. Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke za ovaj Kongres predlaè slede}i dnevni red: 1. Izbor radnih tela Kongresa, radnog predsedni{tva, verifikacionu komisiju i izbornu komisiju. 2. Izve{taj o radu Srpske radikalne stranke u periodu izme|u dva Kongresa 3. Generalnu debatu o izve{taju i aktuelnoj politi~koj situaciji 4. Usvajawe statuta Srpske radikalne stranke
568
5. Usvajawe programa Srpske radikalne stranke. 6. Izbor predsednika Srpske radikalne stranke 7. Izbor zamenika predsednika Srpske radikalne stranke 8. Izbor ~lanova Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke 9. Zavr{nu re~ novoizabranog predsednika Srpske radikalne stranke. Da li ima predloga za izmenu i dopunu ovog dnevnog reda? Nema. Molim vas da se izjasnite o predlogu dnevnog reda ko je za? Ima li nekoga protiv? Konstatujem da je IV otaybinski kongres jednoglasno usvojio predloèni dnevni red. Centralna otaybinska uprava predloìla je verifikacionu komisiju u slede}em sastavu: Milovan Radovanovi} Jovica Stojmenovi} Vojin Veqkovi} Igor Mirovi}, i Novak Savi} Da li ima drugih predloga? Nema. Molim vas da se glasawem izjasnite o predlogu za verifikacionu komisiju. Da li nekog ima protiv? Konstatujem da je Kongres izabrao verifikacionu komisiju. Molim da se komisija povu~e i pripremi izve{taj za Kongres. Centralna otaybinska uprava predloìla je sastav izborne komisije Stevo Dragi{i} Milorad Mir~i} Filip Stojanovi} Dragan Todorovi}, i Ratko Mar~eti} molim vas da se izjasnimo o izbornoj komisiji, ko je za? Da li ima neko protiv? Konstatujem da je IV otaybinski kongres jednoglasno usvojio predlog Centralne otaybinske uprave za Izbornu komisiju. Prelazimo na 2. ta~ku dnevnog reda. Molim predsednika Srpske radikalne stranke, dr Vojislava [e{eqa, da uzme re~ i da podnese izve{taj o radu stranke izme|u dva kongresa. Dr Vojislav [e{eq: Dame i gospodo, bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, srpski radikali svoj IV otaybinski kongres drè u vremenu u kome smo doìveli najteè istorijske poraze, kao narod i kao dràva. U vremenu u kome smo mi, srpski radikali, vereni da smo privremeno izgubili mnoge teritorije na kojima srpski narod vekovima ìvi. U vremenu u kome je aktuelni reìm Slobodana Milo{evi}a i Socijalisti~ke partije Srbije ishitreno, nepromi{qeno i izdajni~ki pogazio rezultate oslobodila~kih ratova srpskog naroda u XIX i XX veku.
569
Tragedija koju smo doìveli ne sme da nas baci u o~ajawe. Mi se moramo uspraviti i moramo se spremati da sada{wi poraz zamenimo pobedom. Izgubili smo skoro celu Srpsku Krajinu, nad ostatkom se nadvijaju tamni oblaci. Izgubili smo jednu tre}inu Republike Srpske, izgubili smo Srpsku Makedoniju. U novijoj istoriji srpskog naroda nije bilo ~oveka kome se ukazala prilika poput ove, koja je pruèna Slobodanu Milo{evi}u da uspravi Srbiju, da okupi i ujedini srpske zemqe. Da ispuni vekovni san generacija i generacija najboqih i najhrabrijih Srba. Cela Srbija je krenula za wim. Na Gazimestan 1989. godine u milionskoj koloni. Ru{ili smo vojvo|anske autonoma{e, crnogorske zelena{e. Srbija mu je poverovala i 1991. i 1992. godine, kada se zakliwao da }e svi Srbi ìveti u jednoj dràvi. Da se Srbija sagiwati ne}e. Podigao je zapadne Srbe na ustanak. Naoruào ih. Hrabrio. A onda, kada su oni u juna~koj borbi izvojevali veliku pobedu i oslobodili skoro sve {to je srpsko, ostavio ih na cedilu. Pogazio. Pregazio. Predao tradicionalnim srpskim neprijateqima. Sve je to u~inio iskqu~ivo za qubav sopstvene vlasti. Ona najmra~nija sila, koja se danas uspravila u celom svetu, i koja èli da pogazi, proguta srpski narod, Sjediwene Ameri~ke Dràve, obe}ale su Milo{evi}u da }e ga ostaviti za gaulajtera Srbije ukoliko preda Srpsku Krajinu, odrekne se Republike Srpske, omogu}i otcepqewe Crne Gore, preda bez borbe Makedoniju. I Milo{evi} je krenuo da ispuwava wihove naloge. Dogovorio se sa Tu|manom da mu preda zapadni deo Srpske Krajine, Tu|man mu obe}ao Prevlaku i da se ne}e me{ati u isto~nu Slavoniju i Barawu. Milo{evi} ispuni svoj deo obe}awa, a onda ga Tu|man prevari. Dogovorio se Slobodan Milo{evi} sa Amerikancima da im bez otpora omogu}i bombardovawe Republike Srpske, u kome su tone i tone avionskih bombi i navo|enih raketa najmo}nijeg vojnog pakta koji je svet ikada video, istresene na srpske {kole, bolnice, crkve, srpska sela i gradove. Slobodan Milo{evi} je naredio da se preda jedna tre}ina Republike Srpske, Amerikanci su mu onda obe}ali da ne}e dirati Crnu Goru, Kosovo i Metohiju, Vojvodinu. îm je Slobodan Milo{evi} ispunio svoj deo obe}awa, ispostavilo se da su ga i Amerikanci prevarili. Sada su krenuli na Kosovo i Metohiju. Sada Centralna ameri~ka obave{tajna slu`ba organizuje teroristi~ke napade na srpsku policiju i na srpski narod na Kosovu i Metohiji. Sada traè novi rat na Balkanu. Na redu je stara srpska Ra{ka oblast, na redu je srpska Vojvodina. Srpski radikali su jo{ 1992. godine obja{wavali, upozoravali da se velikim silama ne sme popu{tati. îm su nam zaveli sankcije mi smo traìli da se obustave svi pregovori. Ako ste nam zaveli sankcije, vezali ste nam ruke, nemamo o ~emu da razgovaramo. Dok smo vezanih ruku ne}emo da razgovaramo.
570
A reìm Socijalisti~ke partije i Slobodan Milo{evi} mislili su da }e svojim stalnim popu{tawem umilostiviti velike sile. Milo{evi} je mislio da }e postati glavni ameri~ki ~ovek na Balkanu. Grdno se prevario. Nije nama krivo {to se Milo{evi} prevario nego {to je `rtvovao Srbiju i srpske zemqe, za qubav la`nih obe}awa. îm su na zapadu Amerikanci i wihovi saveznici ostvarili svoje ciqeve krenuli su i na samog Milo{evi}a. Za wih je obavio posao, sada ga odbacuju kao isce|en limun. Oni isti koji su po ameri~kom nalogu hteli da sru{e reìm na ulici 1991. i 1992. godine, dve godine su podràvali Milo{evi}a na svakom koraku dok je Milo{evi} predavao Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku. Posebno Srpski pokret obnove kao ameri~ka agentura u Srbiji. A kada je Milo{evi} ispunio {to su Amerikanci od wega traìli, evo sada ameri~kih kvislinga da ru{e Milo{evi}a i obave posao za svoje gazde na Zapadu. Neka ga ru{e i mi ho}emo da sru{imo Milo{evi}a, ali ne}emo dozvoliti da ameri~ke sluge ovladaju Srbijom i Srbiju svode na Beogradski pa{aluk. Sru{i}emo Milo{evi}a i Socijalisti~ku partiju, a do nogu }emo poraziti izdajni~ku koaliciju Srpskog pokreta obnove i Demokratske stranke. Srbija ne}e trpeti izdajni~ku i kriminalizovanu vlast, ali Srbija ne}e ni strane pla}enike na svome ~elu. Srbija ho}e iskrene srpske patriote i po{tene qude, i takve prepoznaje u srpskim radikalima. Priprema se predaja isto~ne Slavonije i Barawe. Ta srpska teritorija je ve} pod okupacijom odlukom reìma iz Beograda. Formalno je ukinuta Republika Srpska Krajina. Progla{avaju nekakve oblasti. Dovode najgore izdajnike na ~elo te oblasti, poput Gorana Hayi}a. Poku{avaju da sru{e narodnim i demokratskim putem uspostavqen reìm u Republici Srpskoj. Poku{avaju da ono najboqe {to je srpska majka rodila i srpska kolevka odwihala u XX veku isporu~e pred Ha{ki tribunal. Republici Srpskoj se sprema sudbina Republike Srpske Krajine po istom scenariju. Izdajni~ku ulogu u Republici Srpskoj Krajini odigrali su Goran Hayi} i Borislav Mikeli}. Izdajni~ka uloga u Republici Srpskoj namewena je Rajku Kasagi}u. Kako mi Srbi najboqe prepoznajemo izdajnike? Po tome {to te izdajnike iz na{ih redova celi Zapad svesrdno podràva. Li~no Havijer Solana, generalni sekretar NATO-a, traì da Rajko Kasagi} ostane predsednik Vlade. Otvoreno ameri~ka vlada kaè da priznaje samo wega. Pa ako im je toliko drag i lep Rajko Kasagi} neka ga vode za guvernera Kalifornije, u Republici Srpskoj nema {ta da traì. Mi, srpski radikali, ne damo u Republici Srpskoj da se uspostavqa reìm po voqi NATO-a. Ovde u Srbiji narod grca u bedi, u o~aju, u ponièwu. êga god su se Socijalisti~ka partija i Slobodan Milo{evi} svojom rukom dohvatili u wihovoj se ruci sasu{ilo. Nema te fabrike koja uspe{no posluje, nema tog radnika koji moè da ìvi od svoje plate. Penzioneri gladuju. Nema tog radnika ili penzionera koji moè od svojih primawa decu da {koluje. Vi{e od milion nezaposlenih u o~ajawu luta ulicama gradova i sela. Uni{tavaju pri571
vatni sektor iz ideolo{kih razloga, jer ne trpe bilo koga ekonomski nezavisnog. Uni{tavaju seqa{tvo. Iz godine u godine ga varaju. Otimaju mu poqoprivredne proizvode, do neba diù poreze. Sve {to radi Socijalisti~ka partija protivno je interesima srpskog naroda. Ipak, mi, srpski radikali znamo da u Socijalisti~koj partiji ima jo{ poneki ~astan i po{ten ~ovek. Mi ga pozivamo da napusti Socijalisti~ku partiju. Tamo su krenuli veruju}i Milo{evi}u, a ne kao socijalisti ili neokomunisti, nego kao patrioti i nacionalisti. Ako ih je izneverio vrata Srpske radikalne stranke su im otvorena. Ali, postoji jedna cela politi~ka partija koja zasluùje hap{ewe i osudu. Cela politi~ka partija sazdana je od golih kriminalaca. Ona ne moè da osvoji ni jedno poslani~ko mesto. Ne moè ni{ta na izborima da ostvari. Ali ta politi~ka partija se ve} stavila na ~elo Srbije. Zove se Jugoslovenska udruèna levica ili Savez komunista - pokret za Jugoslaviju. Ona, ta partija kao rak-rana nagriza zdravo tkivo srpskog naroda. Nema tog kriminalca u Srbiji kome ne}e oprostiti bilo kakvu kaznu, bilo kakvo krivi~no delo samo da potpi{e pristupnicu JUL-u. Nema tog biznismena kome ne}e oprostiti bilo kakvo pla}awe carine, poreza, takse samo ako se prikqu~i JUL-u. Taj JUL se sprema da zavede otvorenu diktaturu, taj JUL kao rak-rana deluje i unutar Socijalisti~ke partije. Socijalisti~ka partija, kao stranka koja je realno osvajala mandate na izborima, i JUL koji ne moè da osvoji ni{ta u simbiozi su, poput dinosaurusa. Socijalisti~ka partija je dala ogromnu telesinu a JUL suvi{e mali mozak. Izumre}e poput dinosaurusa. U ove dve godine, od III otaybinskog kongrsesa, Srpska radikalna stranka je izdràla ono {to sigurno nijedna druga politi~ka partija nije u stawu, atomski udar Slobodana Milo{evi}a, Socijalisti~ke partije Srbije i Demokratske partije socijalista Crne Gore. Nema tog nezakonitog postupka, oblika torture, oblika poniàvawa, javnog diskvalifikovawa, satanizacije kome vladaju}i socijalisti u Srbiji i Crnoj Gori nisu pribegli da bi uni{tili Srpsku radikalnu stranku. Ve} dve i po godine nema nas uop{te na dràvnoj televiziji. Nema nas vi{e ni u drugim medijima. U medijima Politikine ku}e, listovima Politika, Ekspres, Novosti, i na drugim medijima na{e prisustvo je smaweno do bezna~ajnih granica. Mislili su socijalisti da }e nas srpski narod zaboraviti. Me|utim, Srbija nam veruje vi{e nego {to je ikada verovala. Srbija u Srpskoj radikalnoj stranci prepoznaje alternativu sada{woj vlasti. Hapse nas a mi ih ubedimo da u Srbiji nema dovoqno zatvora gde mogu strpati sve Srpske radikale. [ikaniraju nas, prebijaju bezrazlo`no. Progone sa javne scene a mi istrajavamo. Otimaju nam poslani~ke mandate. U Crnoj Gori su sve poslanike Srpske radikalne stranke brutalno proterali iz Narodne skup{tine i doveli policijske protuve da glume srpske radikale. Ali, mi }emo pobediti. Pobedi}emo zato {to nas ne mogu upla{iti, {to nas ne mogu potkupiti, ne mogu nas uceniti. Pobedi}emo jer verujemo u ono za {ta se borimo.
572
Pobedi}emo jer je srpski narod svestan da ga nikada obmanuli nismo. Jer je svestan da zasluùjemo wegovo poverewe. Jer kod nas, srpskih radikala, nikada nije bilo nikakvih razlika izme|u onoga {to mislimo i onoga {to govorimo, i izme|u onoga {to govorimo i onoga {to radimo. Naravno, mi smo hteli da se {to pre sru{i reìm u Srbiji. Hteli smo saradwu sa drugim opozicionim strankama. Dok smo dràli protestne mitinge povodom pada Krajine, povodom socijalne bede, povodom blokade na reci Drini, neke druge stranke su pozivale narod da ne izlazi na na{e demonstracije. I uprkos tome kada mi sazovemo mitinge do|e izme|u 20.000-50.000, kada oni sazovu, kao neki dan da brane nekoga ko im je po voqi u samoj strukturi reìma, do|e 500-1000 qudi. To je najboqi znak da na{ narod razume politiku. Kada smo tim drugim strankama ponudili sporazum o saradwi, sporazum u 10 ta~aka, neke su prihvatile poput Demokratske stranke Srbije, neke su se onako kolebale poput \in|i}eve Demokratske stranke, jer oni uvek ra~unaju, prera~unavaju ko ponudi vi{e, gde su ve}e {anse da ne{to profitiraju. A prava lavina optu`bi i kleveta iz redova Srpskog pokreta obnove. Za{to? Zbog prve dve ta~ke predloènog sporazuma. Traìli smo da potpi{emo sporazum, da se obaveèmo i da se pred Patrijarhom srpskim gospodinom Pavlom zakunemo da nijedna od na{ih stranaka posle izbora ne}e u koaliciju sa socijalistima i da ne}emo u skup{tini podràti nijedan projekat sa kojim iza|u socijalisti. A onda odgovor Dra{kovi}ev: A {ta ako socijalisti predloè smenu Slobodana Milo{evi}a? Naravno, socijalisti samo to ~ekaju. Ali, to nije sme{no koliko je tragi~no, to nagove{tava budu}e trgovine. Moè li to neko da upre prstom u srpskog radikala, u ~lana najuèg rukovodstva Srpske radikalne stranke koji se obogatio za ovih 4, 5 ili 6 godina? Ko je od nas dobio ku}u na Dediwu, u Ko{utwaku? Niko. Koga je kupovao reìm? Reìm je kupovao one koji mu sluè koji su spremni i sutra da se prodaju. Naravno, koji su protiv reìma samo onda kada va`niji gazda odlu~i druga~ije. A taj va`niji gazda je u Va{ingtonu ili Bonu. Tako je to uvek bilo. I videlo se da sa takvima nije mogu}a bilo kakva saradwa. Mi, srpski radikali, i daqe pruàmo ruku saradwe, me|utim samo onima koji ne}e da sluè stranim gazdama, ili svojim privatnim yepovima. Mi nudimo ruku saradwe, ali samo onima koji }e sluìti otaybini, koji }e sluìti svome narodu. I koji su spremni za svoj narod da se `rtvuju. U protekle dve godine, paralelno sa èstokim suprotstavqawem reìmskim nasrtajima, mi smo daqe izgra|ivali svoju strana~ku infrastrukturu. Mi smo i daqe najve}a i najsna`nija opoziciona politi~ka partija u Srbiji, Crnoj Gori, Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini. Mi nikada ne}emo priznati predaju Srpske Krajine. Nikada ne}emo priznati predaju jedne tre}ine Republike Srpske. Stotine na{ih dobrovoqaca, ono najboqe {to je imala Srpska radikalna stranka, {to je imao srpski narod izginulo je za odbranu zapadnih srpskih zemaqa. Mi wihovu krv nikada pogaziti
573
ne}emo. Wihova prolivena krv za nas je zavet da ostanemo do kraja odani otaybini i Srpstvu. Srpska radikalna stranka je spremna i na nova isku{ewa. Imamo op{tinske odbore u skoro svim mestima u srpskim zemqama. Imamo odano ~lanstvo, ~lanstvo naviklo na sva isku{ewa. Qude koji su spremni da podnesu svaku policijsku torturu, svako reìmsko maltretirawe. Imamo qude sa kojima se Srbija ponosi. Uporedite danas poslanike recimo Srpske radikalne stranke sa poslanicima vladaju}e partije, sa aktivistima ove a`daje koja se uspravqa u obliku JUL-a nad Srbijom, ili sa poslanicima i funkcionerima ovih stranaka koje dnevno odlaze po svoje mi{qewe u ambasade zemaqa NATO pakta. Razlika je ko izme|u neba i zemqe. Uvek je razlika ogromna izme|u onih koji sluè svome narodu i onih koji se prodaju. Koji prodaju veru za ve~eru. To je izvor na{e snage. Mi nemamo finansijske mo}nike koji bi potkrepili na{u politi~ku aktivnost. Mi nemamo ogromna sredstva na stranim ra~unima. Mi nikada ne ra~unamo na pomo} spoqa. Ali mi imamo duhovnu snagu koja je nepobediva. I zato smo zahvalni socijalistima i slu`bi Dràvne bezbednosti na ove dve i po godine torture i progona. Pro~istili su nam stranku. Zahvaquju}i Milo{evi}evom reìmu iz na{e stranke je iza{lo sve ono {to je bilo sitno {i}aryijsko, {to je bilo kompromisersko, {to je iz koristoqubqa pristupalo srpskim radikalima. Ostali su samo oni koji su spremni na stra{nom mestu postajati, koji su spremni i}i do kraja i koji }e na kraju trijumfovati. Danas, bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, mi treba da usvojimo novi statut i novi program Srpske radikalne stranke. [ta se mewa u na{em statutu i na{em programu? Ni{ta bitno. Na{im statutom smo samo boqe regulisali unutra{we strana~ke odnose koje ve} {est godina razvijamo na izrazito demokratskim principima. Pogledajte kako socijalisti biraju svog predsednika i svoje rukovodstvo. Ne smeju ni za re~ da se jave na svom Kongresu. Pogledajte kako to rade one stranke ~iji su ~elnici abonenti stranih ambasada. Uvek po jednog kandidata isturaju na kqu~ne funkcije, jer se boje i glasa svog ~lanstva. Boje se i svoje stranke. Ne~ista im je savest. Srpski radikali to uvek rade na najdemokratskiji na~in i tajnim glasawem. Regulisali smo novim statutom odnose izme|u pojedinih organa od mesnih, op{tinskih, okru`nih odbora do izvr{nih odbora i Centralne otaybinske uprave. Sve smo precizno utvrdili da ne bi bilo nikakvih nerazumevawa, nesuglasica. Imamo veliko iskustvo i bili smo spremni da taj veliki posao obavimo. Danas treba da usvojimo program srpskih radikala u 100 ta~aka. Najavili smo to pre osam meseci. Osam meseci intenzivnog rada uloèno je u taj program. Program smo {tampali u 120.000 primeraka na srpskom, i posebna izdawa na ruskom i engleskom jeziku. Mi, srpski radikali smo ponosni na ono {to smo uradili. Pokazujemo srpskom narodu i celom svetu da nismo odustali od svog programa i od 1990. godine, kada smo krenuli u strana~ku politiku, ni od ~ega odustali nismo. Ali smo program razradili, temeqito da mo574
èmo da konkuri{emo svima, i reìmu i opoziciji. Kada se na{ program uporedi sa programom vladaju}eg reìma vidi se da radikali znaju {ta ho}e i kako }e to posti}i. A reìm ne zna, reìm ìvi od danas do sutra i wegova priroda je iskqu~ivo kriminalna. Ovaj reìm ima jednu jedinu svrhu i jedan jedini ciq da {to vi{e otme od naroda, da strpa u yepove reìmskih mo}nika, mafije koja vlada Srbijom, da iznese na Kipar i u druge strane banke. Srpski radikali pokazuju da su spremni i sposobni da se uhvate u ko{tac sa svim problemima. Mi ovim na{im programom danas treba da posvedo~imo da Srbija ima nadu, da za Srbiju i srpski narod nije sve izgubqeno, da se nad Srbijom uspravqa jedna mo}na politi~ka snaga. Da postoji jedna jaka politi~ka partija koja je u stawu da spase zapadne srpske zemqe, da ostvari srpske nacionalne interese, da stvori jedinstvenu Srbiju, da postoji jedna politi~ka partija koja je u stawu da srpski narod izvede iz ekonomske krize i socijalne bede. Ta politi~ka snaga zove se Srpska radikalna stranka. @iveli! Tomislav Nikoli}: Molim gospodina Leontija Arhipova da u ime Liberalno-demokratske partije Rusije i u ime wenog predsednika Vladimira @irinovskog pozdravi ovaj skup. Leontin Arhipov: Dragi prijateqi, dozvolite mi da pro~itam pozdravno pismo Vladimira Volfovi~a @irinovskog, predsednika Liberalno-demokratske partije Rusije. Draga Srpska bra}o i sestre, dragi brate Vojislave, mi u Liberalno-demokratskoj partiji smo ushi}eni heroizmom sa kojim vi branite nezavisnost i celokupnost va{e domovine, sa kojim se borite za sre}u i procvat va{eg naroda. Vi morate da se branite protiv agresije ~itave bande stranih neprijateqa na ~elu sa velikim neprijateqima slovenstva i pravoslavqa Sjediwenim Ameri~kim Dràvama, Nema~kom i Saudijskom Arabijom. Tragediju va{e dràve Jugoslavije, koja je podeqena na nekoliko mini dràva, mi u Rusiji smo doìvqavali kao svoju sopstvenu tragediju. Mnogo ruskih momaka je dobrovoqno oti{lo u Bosnu da pomogne srpskoj bra}i da brane pravoslavne zemqe i pali su u ratu. Danas grobove srpskih i ruskih vojnika, koji su pali na okupiranim zemqama, Hrvati i muslimani skrnave i ru{e. Vreme ne moè izbrisati iz na{eg se}awa zverske zlo~ine protiv na{ih naroda i na{e pravoslavne vere. I do}i }e vreme kada }emo vratiti to sve. Poslani~ka grupa Liberalno-demokratske partije Rusije u dràvnoj Dumi je naterala rusku vladu i ministarstvo inostranih poslova da se okrenu ka srpskim patriotama. Time smo poku{ali da vaspostavimo vekovni autoritet i ~ast Rusije kao istorijskog prijateqa velike Srbije. Danas i mi i vi preìvqavamo te{ke trenutke, i kod nas i kod vas postoje osim spoqnih neprijateqa i unutra{wi neprijateqi, agenti Zapada u Jugoslaviji i Rusiji. Uskoro }e u Rusiji predsedni~ki izbori. Od toga ko }e da do|e na vlast zavisi}e i unutra{wa i spoqna politika Rusije, a posledica toga i odnos sa Srbijom. Ako ja postanem predsednik vi srpska bra}o dobi}ete svu neophodnu pomo}.
575
Ja verujem u to da }e ruski i srpski patrioti, Srpska radikalna stranka i Liberalno-demokratska partija Rusije sru{iti planove antiqudske svetske vlade. @ivela velika Srbija i velika Rusija! @iveo bratski savez partija Srpske radikalne stranke i Liberalno-demokratske partije Rusije! Tomislav Nikoli}: Pozivam gospodina Dominika [abo{a da u ime nacionalnog fronta Francuske i u ime predsednika @an Mari Le Pena pozdravi ovaj skup. Dominik [abo{: Gospodine predsedni~e, gospodo delegati, poslanici, donosim va{em Kongresu srda~ne pozdrave @an Mari Lepena. @eleo bih najpre da zahvalim na pozivu va{em predsedniku, pozivu koji ja smatram velikom ~a{}u. Dozvolite mi da prvo predstavim svoj Nacionalni front. Nastao je pre 24 godine i vi{e od 10 godina bili smo u nemilosti. @an Mari Le Pen imao je samo 0,6 odsto na svojim prvim izborima. Ali, mi smo se borili i @an Mari Le Pen na posledwim predsedni~kim izborima imao je 15 odsto. Taj rezultat je utoliko va`niji {to smo mi, a ja znam da nismo jedina zemqa, bojkotovali od strane medija i dijabolizacija se stalno sprovodi nad nama. 1990. godine je sprovo|ena najve}a satanizacija, na jugu Francuske maja te 1990. godine jedno jevrejsko grobqe je bilo uni{teno, me|utim u Francuskoj se svakog meseca po neko grobqe razru{i. Ali, u ovom slu~aju to je pripisano Nacionalnom frontu. Ministar, socijalisti~ki ministar unutra{wih poslova nas je bez dokaza okrivio. Svi radiji, sve televizije, svi mediji bili su protiv nas. Jedna velika manifestacija je bila organizovana u Parizu, na toj manifestaciji bili su ruku pod ruku Kardinal, predsednik Republike i ostale zvanice. Svi ti qudi i{li su iza izraelske zastave i okrivqivali su Le Pena. Ako sam vam o tome govorio to je da bih vam pokazao da su sva sredstva dozvoqena da bi se potukli nacionalisti bilo u Francuskoj, bilo u drugoj zemqi. Za{to se to sprovodi nad nama? Zato {to smo mi posledwa rampa, posledwa barijera naspram kosmopolita koji èle da uspostave svetski poredak. Mi se smatramo nastavqa~ima onih koji vezuju pro{lost i sada{wost, mi smo nastavqa~i onih koji su ve} umrli i veza sa onima koji }e se tek roditi. Mi smatramo da svoje stavove treba da damo budu}im generacijama. Mi se smatramo najve}im neprijateqima onih koji èle da uspostave novi svetski poredak u svoju korist. U XX veku se ne vidi pobeda nacionalista i ho}e da taj XX vek zavr{e sa na{om tradicijom sa na{om kulturom, sa nama samima. Zbog toga }e godine koje slede biti od velike va`nosti za budu}nost na{ih naroda, i to je razlog zbog kojeg sam ja danas ovde da bih vam doneo podr{ku nacionalista Francuske i nacionalnog fronta. Uze}u re~ koju je upotrebio @an Mari Le Pen, nacionalisti svih zemaqa ujedinite se.
576
@ivela Srpska radikalna stranka! @ivela Jugoslavija! @ivela Francuska! Tomislav Nikoli}: Objavqujem pauzu od 10 minuta u kojoj }ete mo}i da se prijavite za diskusiju predsedni{tvu. Nastavqamo sa radom, re~ ima Nikola Popla{en Nikola Popla{en: Ceweni delegati, po{tovani gosti, dame i gospodo, bra}o Srbi i sestre Srpkiwe. Od III otaybinskog kongresa srpske radikalne stranke do danas srpski radikali su ~inili sve da se o~uva srpsko jedinstvo i da se postigne istorijski uspeh u afirmaciji dràvnosti Srba zapadno od Drine. To je jedan od glavnih razloga zbog ~ega je Srpska radikalna stranka Republike Srpske u proteklom periodu delovala u takore}i poluzamrznutom stawu. Svi ~lanovi Srpske radikalne stranke, ukqu~uju}i i rukovodstvo, povremeno ili kontinuirano bili su na prvim borbenim linijama ili neprekidno u radnoj obavezi s one strane Drine. Razume se da je Srpska radikalna stranka preuzimala i zna~ajnije politi~ke akcije naro~ito u periodima kada smo cenili da su ugroèni strategijski nacionalni interesi srpskog naroda. I u tom smislu vi{e puta na odgovaraju}e na~ine obra}ali smo se narodu, javnosti, na{em ~lanstvu i simpatizerima, a i dràvnim rukovodstvima Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. A nacionalni strategijski interes bio je ugroèn vi{e puta. Dugo smo verovali u kona~an istorijski uspeh srpskog naroda zapadno od Drine, koji smo cenili ne samo kao uspeh onog dela na{eg naroda, nego kao uspeh Srba i srpstva u celini. Me|utim, negde od marta 1993. godine, od tzv. Dejtonskog nesporazuma mnoge stvari odvijale su se mu~no, neo~ekivano pa i tragi~no. Dozvolite mi da u nekoliko re~enica podsetim na taj kontekst. Do 1993. godine svi smo bili u~esnici i svedoci okolnosti pri kojima je Srbija bila uz svoju bra}u zapadno od Drine i Dunava. Imali smo i pomo} koja nam je bila potrebna. Moglo bi se re}i i da su najva`niji dràvni mediji u Jugoslaviji bili objektivni. Zbog toga smo bili na pragu onoga {to sam ve} naglasio. Dràli smo u ruci, jo{ je to trebalo preto~iti na papir, i verifikovati u naciji i me|unarodnim odnosima, istorijsko re{ewe koje Srbi vekovima nisu ostvarili. Me|utim, od marta 1993, od prvog predloga VensOvenovog plana de{avaju se neobi~ne stvari. Pre svega, na{e dràvno rukovodstvo Republike Srpske biva izloèno ne~uvenim pritiscima. Dolazi do najsramnije blokade u istoriji srpskog naroda. Objektivno, iz Republike Srbije od Socijalisti~ke partije Srbije i druga gospodina Milo{evi}a vodi se politika koja iz dana u dan, iz meseca u mesec biva vidqiva kao prodaja, kao predaja i kona~no kao izdaja, koja se u punom smislu moè ozna~iti kao veleizdaja. Zaista je posebno pitawe ulaziti u razloge zbog ~ega je do toga do{lo. Sasvim je izvesno da strah koji je proizveden pretwama i pritiscima prema Slobodanu Milo{evi}u iz zemaqa Zapada, a potom pritisak koji je izvr{en prema na{em dràvnom rukovodstvu
577
jeste imao odre|enu ulogu. Odre|enu ulogu je sigurno imala i boq{evi~ka tradicija dràvnog rukovodstva Republike Srbije i vo|stva Socijalisti~ke partije koja je u jednom vremenu bila prekrivena haqinama druge boje. Sasvim je izvesno da pri tome odre|enu ulogu u svemu ima i osoba nepoznatog biolo{kog porekla, koja spava u drugom delu Milo{evi}eve posteqe. No, na na{u nesre}u izvesno je da za ovakvu politiku postoje razlozi koji bi morali da se objasne psihijatrijskim a ne politi~kim terminima. Bilo kako bilo ova mu~na i tragi~na politika zaokruìla se tzv. Dejtonskim mirovnim sporazumom. Dame i gospodo, dozvolite da kaèm nekoliko re~enica o tom sporazumu ne zbog toga {to }u re}i ne{to novo, nego pre svega zbog toga {to je ukupna javnost u Jugoslaviji, a naàlost dobrim delom i u Republici Srpskoj neinformisana i pre svega dezinformisana o tome {ta je u~iweno u Dejtonu. Mislim da }e taj sporazum u istoriji biti jednog dana izu~avan kao interesantan dokument koji se zove mirovni sporazum o Bosni i Hercegovini a u kome nisu afirmisani interesi nijednog naroda sa Balkana niti biv{e Bosne i Hercegovine. Taj mirovni sporazum nije pisan ni u interesu Srba, ni u interesu Hrvata ni u interesu pripadnika muslimanske konfesije. Druga wegova odlika jeste u tome {to se taj dokument zove mirovni sporazum o Bosni i Hercegovini a reguli{e pona{awe i drugih dràva a naro~ito susednih dràva od wihovog politi~kog pona{awa, politi~kog stava do vojnog naoruàwa i vojne opreme. Dakle, ne samo u Bosni i Hercegovini nego i u Jugoslaviji i Hrvatskoj. Mislim da mirovni sporazum izraàva, pre svega, razlike, konfrontaciju, pa i sukob ameri~kog i evropskog pristupa. To je vidqivo ne samo na papiru ve} i u konkretnim pona{awima IFOR-a, koga pre svega kontroli{e Amerika i NATO, i civilnog sektora koji je makar personalno pod kontrolom evropskih institucija i poku{ava da pruì neki otpor re{ewu koje se uvek izvodi vojnim snagama i koji je pod direktnom vojnom kontrolom Amerike. No, moram da pomenem pored ovih karakteristika i neke dejtonske padavine koje se direktno odnose na poloàj naroda iz biv{e Bosne i Hercegovine. Pre svega taj tzv. Mirovni sporazum reguli{e i sankcioni{e punu vojnu okupaciju. To je vidqivo i iz papira i iz onoga {to se zbiva na ulicama sela i gradova. Jedan vojnik ne moè u uniformi izi}i a kamoli posedovati bilo kakvo oru`je. Svaka cev, bilo kakav vojni potencijal pod neposrednom je kontrolom onih koji kaù da su do{li uspostaviti mir. Druga karakteristika odnosi se na punu politi~ku dominaciju stranaca. Nema ozbiqnog politi~kog re{ewa koje moè doneti bilo koji organ vlasti u tzv. entitetima u biv{oj Bosni i Hercegovini a da to politi~ko re{ewe ne moè biti promeweno ili izmeweno po slovu potpisa dejtonskog papira. Tre}a karakteristika odnosi se na punu ekonomsku dominaciju zapadnih sila na prostorima biv{e Bosne i Hercegovine. Regulisana je, a time i otvoren put pune dominacije stranih kompanija i interesa velikih sila u kome se prostor biv{e Bosne i Hercegovine, a mi smo pre svega zainteresovani za
578
podru~je Republike Srpske, pretvara u podru~je jeftine radne snage, prqavih tehnologija i prostora za skladi{tewe radioaktivnog otpada. êtvrtu karakteristiku dejtonskih papira, da malo promenim boju onome {to ho}u da kaèm, mogli bismo ozna~iti kao istorijsku nadu vezano za poziciju Srba zapadno od Drine. Ipak se prvi put u istoriji pomiwe Republike Srpska. Dodu{e tamo pi{e da je Republika Srpska entitet, to entitet u dràvnopravnoj istoriji i praksi ne zna~i ba{ ni{ta. Ali, toj odredbi entitet dodaju se va`ni elementi dràvnosti. Pomiwe se vojska, pomiwe se policija, pomiwu se organi vlasti, zakonodavni, sudski, izvr{ni. Pomiwe se i teritorija koja pripada entitetu. Druge odredbe dejtonskih papira koje se odnose na me|unarodno priznawe Bosne i Hercegovine iskqu~uju se odredbama vezanim za opis nadle`nosti entiteta. Zbog toga se, dame i gospodo, jednostavno radi o neostvarqivom dokumentu. Mi smo uverewa da su dejtonski papiri kao i niz dokumenata koji su pisani pod diktatom najve}ih svetskih sila, pre svega SAD, i pisani zbog toga da se ne bi ostvarili. Da bi se dirigovalo onim {to se zbiva na terenu i kona~no u{lo u zavr{nicu vojnim re{ewem. No, u svemu ovome, bez obzira na ove odlike i protivre~nosti, postoji trend da se sukobqavaju dve tendencije. Prva se odnosi na na{u potrebu, na{ zahtev da ja~amo samostalnost Republike Srpske. Da ja~amo wene dràvne elemente. Da time ostvarimo pravo srpskog naroda zapadno od Drine na samoopredeqewe. Drugi trend odnosi se na reintegraciju Bosne i Hercegovine. Reintegracija Bosne i Hercegovine, o~igledno, opet nije posao ili zadatak koji se vr{i glatko uz saglasnost svih velikih sila. Postoje razlike u wihovom pristupu i, za razliku od Srba, postoji i ogromna mr`wa izme|u Hrvata i pripadnika muslimanske veroispovesti. Mi o~ekujemo da na terenu biv{e Bosne i Hercegovine narednih nedeqa i meseci, sledi serija zna~ajnih doga|aja, koja }e odrediti da li }e tamo biti Srba ili ih uop{te ne}e biti, ne samo zapadno od Drine nego na Balkanu i na zemaqskoj kugli uop{te. Mislim da se nalazimo pred sudbonosnim odlukama. Zbog toga su srpski radikali u Republici Srpskoj rekli da prihvataju Dejtonski sporazum. Mi smo to rekli i iz drugih razloga. Posle svega zbog toga {to smo priznali legitimitet Srpskoj demokratskoj stranci i dràvnoj vlasti Republike Srpske. Ta dràvna vlast na~inila je katastrofalnu gre{ku daju}i ovla{}ewa onome za koga je trebalo da se pretpostavi da }e izdati do kraja i da pri tome ne}e zastupati ono {to je bio nalog Narodne skup{tine Republike Srpske. Tre}i razlog, zbog kojeg kaèmo da prihvatamo dejtonske papire, odnosi se na uslov iza kojeg stoji o~igledno ~itava vojna sila Zapada. A taj uslov kaè, onaj ko ho}e da u~estvuje na izborima mora potpisati priznawe Dejtonskog sporazuma i kodeks pona{awa u izbornoj proceduri. Mi smo uvereni da treba u ovom trenutku iskoristiti sve diplomatske i politi~ke modele o{tre borbe da bi se do{lo do realizacije strategijskog interesa srpskog naroda. Treba pri~ekati i uticati na to da se pojavi, da bude ìv i delotvoran, povoqniji svetski kontekst.
579
Nas nema ukoliko budu vladali komunisti u Srbiji. Ali, nema ni Srbije ni srpskog naroda ukoliko na vlast u Srbiju ne do|u patriotske snage. Mo`da te snage u celini ne moraju biti produkt Srpske radikalne stranke ali u ovom trenutku, bra}o i sestre, ne vidim politi~ku organizaciju koja potpunije i temeqitije zastupa nacionalne patriotske interese srpskog naroda u celini. Moram da primetim da je Srpska radikalna stranka jedina stranka na svim srpskim prostorima koja jo{ uvek i na planu deklaracija i u prakti~nom pona{awu, zastupa stav o potrebi ujediwewa svih srpskih zemaqa u jednu dràvu. To je stranka koja prosperitet vidi u nesocijalisti~kim, odnosno u kapitalisti~kim odnosima. To je stranka koja model demokratije ne vidi u svojoj punoj vladavini, nego u zakonitoj i ustavnoj regulaciji vi{estrana~kog parlamentarnog sistema. Sa ovog stanovi{ta, srpski radikali u Republici Srpskoj su na{li mnogo razloga da deluju kao opozicija. Ali, nismo delovali kao nezrela, nedovr{ena iritirana deca i mi smo podràvali sve ono {to je prihvatqivo i {to vodi afirmaciji srpskog naroda u politici dràve i dràvnog rukovodstva Republike Srpske. Dràvno rukovodstvo Republike Srpske nije se izjasnilo protiv strategijskih interesa srpskog naroda i ono je jo{ uvek za ujediwewe svih srpskih zemaqa. Me|utim, u na~inu i tempu u~iwene su ozbiqne gre{ke. Nije nam jasno za{to dràvno rukovodstvo Republike Srpske i Republike Srpske Krajine kada su okolnosti bile prihvatqive nije izvr{ilo ujediwewe Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. [tete su ogromne. Republike Srpske Krajine vi{e nema a rezultat te gre{ke je i gubitak jedne tre}ine teritorije Republike Srpske. Nije nam jasno, kao opozicionoj stranci, za{to se dràvno rukovodstvo Republike Srpske nije oslobodilo zavisnosti crvenog tiranina sa Dediwa. Pa ~ak ni onda kada je postalo vidqivo da ovaj vodi izdajni~ku politiku. Nije trebalo imitirati model pune zavisnosti Slobodana Milo{evi}a od zemaqa Zapada, pa taj model zavisnosti prenositi na dràvno rukovodstvo Republike Srpske. U Republici Srpskoj, to je tako|e na{a primedba onome {to se zbiva i {to bi trebalo da je pod kontrolom dràvne vlasti Republike Srpske, u~iwen je visok stepen kriminalizacije. ûli ste vi{e puta ~ak i detaqna i argumentovana obrazloèwa kako je procesom kriminalizacije Milo{evi} razbio, demoralisao i uni{tio Republiku Srpsku Krajinu. Taj model se ponavqa i u Republici Srpskoj. Ne samo da se radi o kriminalizaciji nego se radi o ve{toj, da iskoristim wihov termin, implementaciji sukoba izme|u srpskih dràva, razli~itih ideologija i razli~itih regiona. Ono {to trenutno radi grupa oko biv{eg premijera Rajka Kasagi}a, nije ni{ta drugo nego rezultat ve{tog podmetawa sukoba me|u regionima. Nama je poznato, svi znamo ko nas je i kako bombardovao. Onaj ko sara|uje sa onima koji su nas bombardovali ho}e da stvori neku vlast. Mislim da u istoriji je to jasno opisano, postoji termin i to je to {to se zbiva. To se zo580
vu kvislinzi a oni oko wih su kvislin{ke formacije. Naàlost, imamo i toga ali ne toliko da bi se odredila budu}nost naroda zapadno od Drine. Na pro{lom otaybinskom Kongresu utvrdili smo da sva~ija pozicija u stranci zavisi od wegove sposobnosti i politi~kih rezultata u radu. Srpska radikalna stranka u Republici Srpskoj ide na slede}e izbore, ako Bog da mira, i ako oni budu mogu}i sa punim listama, na svim nivoima. Mi smo stranku organizovali u svim op{tinama i svim mesnim odborima izuzev dve, i to privodimo kraju. Budno smo pratili {ta se zbiva u stranci i oko we, i moram da kaèm da su neki qudi izgubili ìvce, neki su zbog zamora pogre{no procewivali, a neki su, ili poneki su, i podlegli razli~itim pritiscima i ucenama. I u tom smislu stranka je u proteklom periodu kadrovski ja~ala i osposobqavala se. U ovom trenutku, Srpska radikalna stranka u Republici Srpskoj predstavqa najozbiqniju patriotsku stranku. Ukoliko ne bi bilo velikih falsifikata, ukoliko bi se obezbedio minimum demokrati~nosti i slobode u izborima, velika je verovatno}a da nam nakon prebrojavawa glasova ne bi trebao ni koalicioni partner. No, naàlost, sude}i po onome {ta se zbiva i {ta se nagove{tava, mi }emo se sa na{om sna`nom infrastrukturom na terenu suprotstaviti svim falsifikatima. îni}emo sve da oni budu {to mawi. I u svakom slu~aju ja sam uveren da }e na na{em slede}em Kongresu, koga }emo odràti ovde, sedeti najve}i broj srpskih poslanika predstavnika Srpske radikalne stranke iz Republike Srpske ili nas uop{te ne}e biti. Hvala vam. Tomislav Nikoli}: Po{tovana gospodo, ja bih vas zamolio, ne èlim nikome da uskra}ujem zadovoqstvo da govori, ali bih vas zamolio, s obzirom da imamo preko 60 prijavqenih delegata, da jasno, koncizno i ukoliko moète kra}e govorite. Ima re~ Ranko Vuji}. Ranko Vuji}: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, dame i gospodo, uvaèni dragi gosti, pomoz Bog. Pozdravqam vas u ime svih radikala i svih onih koji veruju da Republika Srpska Krajina nije mrtva. Seti}emo se samo ove posledwe decenije ovog veka kada je srpski narod na ru{evinama Jugoslavije morao da potraì spas od usta{a s jedne, muslimana s druge strane. Jedini odgovor je bio da na|emo svoju dràvu, prostor i gde bismo sebe organizovali i odgovor je bio da to bude Republika Srpska Krajina. Prvi odgovor na izazov koji je Srbima postavqen. On je bio iznu|en. Mi Srbi nismo smeli ostati zajedno sa Hrvatima. Na wihovu racionalizovanu svakodnevnu genetsku mr`wu prema nama, morali smo odgovoriti tako {to }emo se ograditi od wih. Ni{ta wihovo nismo hteli, hteli smo ono {to je nama pripadalo po Ustavu u biv{oj Socijalisti~koj Republici Hrvatskoj. Stvorili smo dràvu i mislili smo da je to srpski prostor u kome }e vladati demokratija. Uveli smo tu demokratiju izborima 1993. godine. Me|utim, nikada do we nismo do{li. Sve ono {to je bilo pozitivno, {to smo stvorili izborima,
581
gde su srpski radikali zauzeli visoko mesto, gde su zauzeli visoko poverewe naroda nije ni jednim jedinim danom zaìvela ta demokratija zato {to je gu{ena odavde. Sve ono {to je bilo pozitivno, sve ono {to smo uokvirili institucionalno, u Beogradu i reìmu ovda{wem je razobli~avano, osporavano na najgori mogu}i na~in. Najcrwi period ovog reìma je intrigantska politika prema sopstvenom narodu. Narod u Republici Srpskoj Krajini je qubomorno ~uvao svoj srpski identitet, svoju tradiciju, veru. Svaki Srbin u Republici Srpskoj Krajini bio je prepoznatqiv po svom nacionu. Srpski radikali i svi oni koji su hteli da ìvi Republika Srpska Krajina traìli su re{ewa koja bi bila najboqa, koja bi davala neku nadu i prosperitet srpskom ~oveku. Me|utim, ovde u Beogradu je gu{eno sve to osporavano na najgori mogu}i na~in. Intriganti, oni koji su sva|ali vojsku i policiju, koji su sva|ali predsednika dràve i predsednika vlade, oni su stranke zavadili. Odavde su slali svoje emisare poput Mikeli}a, ~oveka koji je do{ao samo da nas pqa~ka i sva|a. Uvezli su nam sve ono {to je trulo da bismo na kraju zavr{ili onako kako smo zavr{ili. Zavr{ili smo u beskona~nim kolonama, nesretnih, oja|enih Srba, Srba koji se ovim va{im cestama kre}u bez ciqa. Srba koji ne znaju ni kuda }e ni {ta }e sa sobom. Nude im povratak sada. Povratak u nigde. Oni koji im to nude neka odu prvi. Neka odu da vide kako Hrvati milost dele Srbima. Neka do|u oni koji nagovaraju sada da se potpisom svojim izjasne da su izbegli u srpske prostore, u Srbiju, zemqu koja je jedna svetlost nas Srba van Srbije bila. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Srbija i srpski narod i jeste jedini na{ spas. I mi u wemu vidimo svoju budu}nost i svoju perspektivu ukoliko je uop{te bude bilo. Moram da vam kaèm da povratak onih kojima se obe}ava miran povratak ne postoji. On postoji samo ukoliko do|u neke nove politi~ke snage. Ozbiqne politi~ke snage koje ni u jednom politi~kom razgovoru ne}e zaobi}i na{e pravo na to postojawe, na prostorima gde su na{i bili djedovi, gde su na{i grobovi. Da znate kako ìvi u ~ovjeku jedan fenomen zova groba svoga. Kako otac u meni ìvi, brat. Kako ne znamo ni kosti gde su nam tamo. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, imao sam nesre}u da prisustvujem i pregovorima sa hrvatskom stranom. Ti pregovori su vo|eni tako da smo mi inferiorni, da su oni pobednici i da nam se rugaju. Mo`da }emo mi zaboraviti Baniju, Liku, Kordun, Dalmaciju, Grahovo. Mo`da }emo zaboraviti. Mo`da }e neke na{e generacije i govoriti da im je otaybina negde drugde ali nikada nam Hrvati ne}e prestati da se rugaju. Da smo izgubili od Amerikanaca, Rusa nikome krivo ne bi bilo, ali mi smo izgubili od Hrvata. Ali ne od wih direktno nego od onih koji su odavde pomagali Hrvatima da nas poraze. Oni su nas porazili. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, ja znam da Srpska radikalna stranka zakletvu ima da se ~uva srpski nacionalni interes. Mi smo uradili sve {to smo mogli. Predsednik Srpske radikalne stranke, dr Vojislav [e{eq, sa po582
slanicima Srpske radikalne stranke obi{ao je svako selo i svaki grad u Republici Srpskoj Krajini predvi|aju}i, pretpostavqaju}i {ta }e se desiti. Bojali smo se toga i to se desilo. Ostao je jedan dio isto~nog dela Republike Srpske Krajine. On je bio sukobqen i suprotstavqen zapadnom delu da bi se lak{e razbio. I sada su tamo qudi koji odra|uju onaj dio interesa koji podrazumeva na{u propast i na{ krajwi krah. Jedan oprost od Republike Srpske Krajine. Stawe u isto~nom delu Republike Srpske Krajine je takvo da mi sada traìmo milost od UNTAESA, od snaga koje su do{le iz vana. Traìmo milost od wih, a oni, uz saglasnost sa Hrvatima, dele nam to na ka{i~icu. Moète samo zamisliti kakva je ta milost. Me|utim, pitawe se postavqa da li i}i ili ostati tamo. Kuda i}i? Opet u nigde. Kako ostati? Da li oti}i pitawe i dilema na koju mi srpski radikali ne moèmo zvani~no da odgovorimo. Ja }u, u svoje li~no ime, da kaèm. Ja kaèm da }u ostati. Osta}u samo zato {to ho}u da im prkosim, da ìvim. I ho}u samo da ~uvam ono {to je moje i ho}u da u bliòj, daqoj, u nekoj budu}nosti odem ponovo u svoju Dalmaciju i da obi|em svoje grobove. Ho}u da opstanem tamo, da me ne predaju Bubi Morini. Zamislite vi, gospodo, ironije, rugawa sa nama Srbima, Bubi Morini predaju nas, Komesarijatu za izbeglice Srba u Srbiji. Pa kada su zadwi popis, kada su zadwe rugawe prema nama iskazali onda im se jedna ~etvrtina onih nesretnika koji nisu ni znali za{to dolaze, odazvala se tom popisu. Nijedna srpska glava, nijedan ~astan ~ovjek nema a da ne ose}a bol kada mu se amputira dio tela. Srpski prostori velikim svojim delom najzdraviji su amputirani, predani su na{em neprijatequ u ruke. Ne na{im porazom nego porazom komunista. Porazom onih koji se dodvoravaju zarad svog li~nog interesa. Porazom be{~asnih qudi, bezbo`nih i be{~asnih qudi. Qudi koji su jednostavno podigli srpski narod, mobilisali ga na jednoj pravdi Boga, {to kaè, da bi ga kasnije ostavili i prepustili onim svojim krvoèdnim neprijateqima. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, ja znam, ja sam siguran u to do god Srpkiwe budu ra|ale da }e ra|ati Srbe kojima }e interes srpskog naroda biti va`niji od ìvota. Ja znam da }e Srpkiwe ra|ati srpske radikale kojima }e, tako mi Bog pomogao, osnovni ciq biti za{tita srpskog nacionalnog interesa preko politi~kih institucija. Preko demokratske borbe. Preko programa koji }emo ~asno, po{teno prema svom srpskom narodu da ponudimo i da odgovaramo kao odgovorni qudi, da vodimo srpski narod u neku budu}nost. Koja ne}e biti ovako sramna i ovako poniàvaju}a. @iveli. Maja Gojkovi} Vladisavqevi}: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, ve} {est godina na svim srpskim prostorima levo od Drine i desno od Dunava postoji i politi~ki deluje na{a Srpska radikalna stranka. Opasni smo na{im po583
liti~kim protivnicima zato {to iz dana u dan, iz godine u godinu opomiwemo reìm i takozvanu udruènu opoziciju na to, {ta je to zaista srpski nacionalni interes. Mir nije na{ najve}i nacionalni interes. I to na{i ~lanovi i simpatizeri i glasa~i ve} veoma dobro znaju. Mir je najve}i nacionalni interes onim politi~kim snagama u Srbiji, jednako i udruènoj opoziciji i Jugoslovenskoj udruènoj levici, koji na svojim strana~kim skupovima nemaju srpske zastave i znamewe ve} drè, isti~u razli~ite zastave. I ~ekaju razli~ite vojske i budno paze da ne pogre{e u isticawu tih stranih barjaka i zastava. Srpska radikalna stranka smatra da je srpski nacionalni interes ipak nacionalna sloboda. Zar nije ~itava na{a istorija bila stalna borba za slobodu. Istorija je dokazala da se moè i u miru biti rob, ali i u ratu slobodan. Kada na{i protivnici na ove re~i odgovore da je ipak mir najva`niji, mi postavqamo wima pitawe: a {ta je to Srbiji donela politika la`nog mira, koju ja nazivam izdajom srpskog nacionalnog interesa. Umesto da je svet popustio on nas sve vi{e steè i navla~i nam kao narodu om~u oko vrata. Pravednim svetskim mirom reìm Slobodana Milo{evi}a izbrisao je Krajine, srpsku istoriju, kulturu i postojawe na{eg naroda na ovim vekovnim srpskim prostorima. Nesposobni i upla{eni reìm Slobodana Milo{evi}a podloàn ucenama, ovih dana, kako vidimo, zavr{ava izdaju Republike Srpske i svojim postupcima pretvara Srbiju u Beogradski pa{aluk. Slobodan Milo{evi} je zaboravio, pred pritiscima Zapada, {ta je prava sloboda i {ta je prava samostalnost Srbije, i bacio je svoj narod na kolena. Znam da se srpski radikali i preterano ne ~ude ovoj i ovakvoj na{oj sudbini. Jer, svima je jasno da ìvimo u dràvi na koraku u XXI vek, posledwi u Evropi u kojoj jo{ uvek vlada duh komunizma. Pla}amo danak tom komunizmu, koji u liku Mire Markovi}, doslednog marksiste, poziva danas na pogrom medijske i naro~ito nacionalne opozicije. I to je odgovor za{to Srbi jedini u Evropi nemaju svoj nacionalni i dràvni ciq. Srpska sudbina prepu{tena je reìmu koji nije u stawu da podvu~e crtu ispod koje ne}emo kao narod, nikada i}i. Zato, ova godina je godina izbora srpskog naroda. Mi, srpski radikali i Srpska radikalna stranka, ponudi}e srpskom narodu izlaz iz politike bez jasnog ciqa. Ponudi}emo na{u hrabrost, pamet i po{tewe u zamenu za katastrofalne rezultate Milo{evi}evog reìma. Pobedi}emo reìm u kojem vladaju najve}i kriminalci, internacionalna mafija, koji su uni{tili na{u ekonomiju, nacionalne, kulturne i druge interese srpskog naroda. Srpska radikalna stranka }e pobediti ove godine zastarelu i propalu ideologiju i komunisti~ku vladavinu od danas do sutra. Pobedi}emo ih i vreme je da ih pobedimo. Hvala vam. A}im Vi{wi}: Jedinstvena srpska porodica je nosilac vlasti u budu}oj jedinstvenoj srpskoj dràvi. Pomoz Bog. I danas }u da vas pozdravim srpskim ve~nim pozdravom sa gore Lov}ena, mala li je `rtva sva Srbija od Dunava do mora siwega, i ko to danas kaè da
584
Crna Gora nije srpska zemqa. Kaù zapadne sluge Momir Ha{ki, Milo Tatarstanski i kaè Svetozar Hulbrejtovski. A kada su to Crnogorci, ti vitezovi srpstva i slobodarstva bili skutono{e. I kada su to bili bilo ~ije sluge? Danas. Danas su ovi prvaci Crne Gore, koje sam nabrojao skutono{e, i zbog toga im danas smeta u Crnoj Gori taj probu|eni, taj nikada zaspali srpski soj, srpski radikali. Mi smo danas ovde sa vama da osetite, a znam da to svi znate, da nikada Crna Gora ne}e odustati od svoga kosovskoga zaveta, jer je ona zavetovana tom kosovskom zavjetu da se obnovi propalo srpsko carstvo. Danas su zle sile zinule sa svih strana na svekoliko srpstvo i uz pomo} izdajnika srpskog roda dobro nas par~aju. Ali, ako Bog da, brzo }e srpski radikali raspar~ati srpske izdajnike i ujediniti srpske zemqe. Crna Gora im je posebno velika poslastica. Jer treba oterati pravoslavno slovenstvo, treba oterati srpski narod i ruski narod sa toplog Jadranskog mora. Komunizam je ta kowica novog svetskog poretka, a komunisti kowu{ari novog svetskog poretka koji su to udesili za danas, i ona 1989. godina je ni{ta nego predaja brozovske palice ovim dana{wim belosvetskim izme}arima, koji nose srpska imena i prezimena i ni{ta vi{e. Srpski radikali su sasvim sigurno i bez preterivawa najpatriotskija snaga Crne Gore danas. I mi smo jedini koji smo za jedinstvenu srpsku dràvu sa jednim predsednikom, jednim parlamentom i jednom vladom. Ovde su danas iz Crne Gore predstavnici radikalne stranke iz svih krajeva Crne Gore, od Lov}ena do Durmitora i Komovqa, diqem Crne Gore su raspore|eni, i dobro su raspore|eni i ja }u zbog toga kra}e danas govoriti, da bi i oni i svi vi uzeli rije~. Za kraj, smrt komunizmu sloboda srpstvu. @ivela velika Srbija! Tomislav Nikoli}: Molim predsednika Verifikacione komisije da podnese izve{taj. Milovan Radovanovi}: êtvrti otaybinski kongres Srpske radikalne stranke izabrao je komisiju za verifikaciju mandata izabranih delegata. Verifikaciona komisija u sastavu: Milovan Radovanovi} Jovica Stojmenovi} Vojin Veqkovi} Igor Mirovi} Novak Savi} utvrdila je da od 709 izabranih Kongresu prisustvuje 637 delegata. Tako da u skladu sa Statutom Srpske radikalne stranke IV otaybinski kongres moè punova`no odlu~ivati. Tomislav Nikoli}: Molim vas da se glasawem izjasnimo o izve{taju Verifikacione komisije.
585
Ko je ZA da se izve{taj prihvati? Hvala. Ko je protiv? Konstatujem da je Kongres jednoglasno prihvatio izve{taj Verifikacione komisije. Dame i gospodo, Nacrt statuta Srpske radikalne stranke sa~inila je Centralna otaybinska uprava i uputila ga na raspravu u op{tinske odbore Srpske radikalne stranke. Nacrt statuta, koji je na~inila Centralna otaybinska uprava stranke, bio je na raspravi u svim op{tinskim odborima stranke. Posle razmatrawa i usvajawa primedbi, koje su op{tinski odbori imali na Nacrt statuta, Centralna otaybinska uprava je sa~inila kona~an Predlog statuta Srpske radikalne stranke i dostavila ga Kongresu na usvajawe. Molim vas da se izjasnimo o Predlogu statuta Srpske radikalne stranke. Ko je Za da se statut prihvati? Hvala. Koje protiv? Jeste li vi protiv? E pa molim vas dignite karticu. Dignite, vodimo zapisnik. Evo, znam da ste protiv. Jedan je glas protiv, dva. Konstatujem da je Kongres Srpske radikalne stranke velikom ve}inom prihvatio Statut Srpske radikalne stranke uz dva glasa protiv. Dame i gospodo delegati, program Srpske radikalne stranke je blagovremeno dostavqen na razmatrawe. Op{tinski odbori koji su u~estvovali u javnoj raspravi dostavili su svoje primedbe, koje su u okviru Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke svedene i sa~iwen je kona~an predlog programa Srpske radikalne stranke u 100 ta~aka. Molim vas da se glasawem, ukoliko nema nivakvih primedbi, izjasnimo o programu Srpske radikalne stranke koji se danas na Kongresu usvaja. Ko je 3a? Ko je Protiv? Jedan glas je protiv. Hvala. Konstatujem da je Kongres Srpske radikalne stranke velikom ve}inom glasova usvojio Program Srpske radikalne stranke. Molim predsednika izborne komisije da pro~ita liste kandidata za predsednika Srpske radikalne stranke i zamenika predsednika Srpske radikalne stranke. Stevo Dragi{i}: Izborna komisija u sastavu: Stevo Dragi{i} Milorad Mir~i} Ogwen Mihajlovi} Filip Stojanovi}, Ratko Mar~eti} primila je jednu listu kandidata za predsednika, i jednu listu kandidata za zamenika predsednika. Na listi kandidata za predsednika nalaze se: êdomir Vasiqevi} A}im Vi{wi}
586
Ranko Vuji} Maja Gojkovi} Zoran Krasi} dr Nikola Popla{en, i dr Vojislav [e{eq Na listi kandidata za zamenika predsednika nalaze se: Drago Bakra~ Mirko Blagojevi} Branislav Blaì} Borivoje Kosti} Tomislav Nikoli} Jorgovana Tabakovi} Dragan Todorovi} Tomislav Nikoli}: S obzirom na to da u roku predvi|enim Statutom nisu stigli drugi predlozi, ja pozivam vas da se glasawem izjasnimo da li se prihvataju liste kandidata za predsednika Srpske radikalne stranke i zamenika predsednika stranke. Hvala. Ko je protiv? Konstatujem da je Kongres jednoglasno usvojio liste kandidata za predsednika i zamenika predsednika stranke. Objavqujem pauzu od 30 minuta u kojoj }e se obaviti glasawe. Branislav Vaki}: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, gospodine predsedni~e, gospodo ~lanovi Centralne otaybinske uprave i uvaèni delegati Kongresa. Prenosim najsrda~nije pozdrave od Ni{lija i velikog broja qudi moga kraja sa jednom jedinom u par re~i sro~enom èqom i voqom tog naroda, da s verom u Boga i dr Vojislava [e{eqa, sve vas i programska opredeqewa i zalagawa na{e stranke na predstoje}im izborima pobedimo i Srbiju, mati na{u milu, s kolena podignemo. Dah slobode, rodoqubqa, patriotizma i demokratije da udahnemo. Na{u radikalnu energiju u srpsko tkivo da ubrizgamo. Nacionalnu ~ast i osnovno dràvno dostojanstvo da joj povratimo. Da je od strane ovih komunisti~kih odroda i najsramnijih izdajnika nanesene kasapske rane izvidamo. Da vekovne srpske zemqe ujedinimo. Da Veliku Srbiju stvorimo, da je izgradimo. Privredno razvijemo i svrstamo tamo gde joj je u demokratskom i ekonomskom pogledu ve} odavno bilo mesto. Odnosno u samom vrhu evropske i svetske zajednice. Bra}o i sestre, otaybina nam je sada na parampar~ad razbijena, komunisti~kim bajonetima iskasapqena, ekonomski opqa~kana, privredno satrta i satanizovana, na kolena je ba~ena. I nema vi{e mora u koje bi stigla krv na{e rawene nam Srbije. Mi pripadamo stranci pred kojom je veliki istorijski izazov, ali, od Kosovskog boja naovamo po pitawu spasa srpstva i biolo{kog opstanka Srba na svojim vekovnim prostorima i pradedovskim ogwi{tima i najve}a istorijska odgovornost. Taj zna~aj i tu na{u ulogu u ovom po
587
na{ narod nikada teèm vremenu, kao sveti nacionalni zadatak, najozbiqnije shvatiti moramo i odbraniti ono za {ta su kroz istoriju preci na{i hrabro vojevali prolevanom krvqu me|e srpstva obeleàvali i kosti svoje umesto grani~nih kamenova na oltaru otaybine postavqali. Wih ne smemo izdati. Sebe kukavicama napraviti niti nacionalno potomstvo samouni{tewu smemo prepustiti. Nama, srpskim radikalima Ni{a posebna je ~ast da vama ovovremenskim vitezovima pripadamo, da se rame uz rame za najsvetlije i najuzvi{enije ideale svoga naroda zajedno borimo. Smatramo da smo to u svakom pogledu do sada i dokazali. Uostalom slavu srpstva i Srpske radikalne stranke {irom zapadnih srpskih zemaqa smo proneli. Zato smo kapqe krvi rawene nam otaybine padom Krajine i dela Republike Srpske podneli, ali duhom nismo klonuli niti smo u svojoj politi~koj borbi pokleknuli. Iskreno verujemo da }emo to na predstoje}im izborima i dokazati i obraz stranke na na{im prostorima osvetliti. Gladova}emo da bismo to postigli, u to gospodo delegati budite sigurni. U Ni{u je od socijalista i zemqa kojom gaze od wih prokukala. Prokukala pa se stidi {to wome jo{ vladaju na{eg naroda najgori izrodi, zato moramo pobediti. S verom u Boga, sve za srpstvo a srpstvo niza{ta. Hvala. Nata{a Jovanovi}: Bra}o i sestre, srpski radikali, uvaèni gosti, slede}i tradicije srpskih radikala kao i najboqe slobodarske tradicije srpskih ~etnika, 23. februara 1991. godine u Kragujevcu je odràn Drugi otaybinski kongres, kada je na zajedni~koj sednici Srpskog ~etni~kog pokreta i ve}ine mesnih odbora Narodne radikalne stranke stvorena Srpska radikalna stranka. Srpska radikalna stranka je tada usvojila program i objavila je svoje osnovne politi~ke metode i ciqeve, i na~in na koji }e ih ostvariti. Osnovni politi~ki ciq na{e stranke je ujediwewe svih srpskih zemaqa. Stvarawe jedinstvene Srpske dràve na Balkanu sa jednom vladom, jednim predsednikom i jednim parlamentom. Za proteklih {est godina Srpska radikalna stranka je izrasla u najve}u opozicionu stranku u Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji na ~elu sa na{im predsednikom dr Vojislavom [e{eqem, koji je najve}i oponent reìmu i trenutnom predsedniku Republike Srbije. Na{a stranka je izuzetno dobro organizovana i kroz rad gradskih, op{tinskih i mesnih odbora deluje u svim srpskim zemqama. Postoji samo jedna istinska i autenti~na radikalna stranka, Srpska radikalna stranka na ~elu sa dr Vojislavom [e{eqem koja je najdoslednija u svojoj borbi za srpski nacionalni interes, i koja sledi najboqe tradicije srpskih radikala i srpskih ~etnika. Jedino na{a Srpska radikalna stranka od svog osnivawa sa ponosom neguje tradicije Pa{i}evih radikala. Poslanici Srpske radikalne stranke u Saveznoj skup{tini i u Narodnoj skup{tini Republike Srbije su nebrojano puta pokazali svojim znawem, stru~no{}u i sposobno{}u da su jedini i pouzdani za{titnici srpskog
588
nacionalnog interesa u celini. Kroz svoje ekonomske i socijalne projekte na{a stranka je od samog po~etka pokazivala da je spremna da deluje veoma brzo za oporavak Srbije, istrajna u svojoj borbi za socijalnu pravdu gra|ana, koje je nesposobna i izdajni~ka vlast dovela na ivicu bede i siroma{tva. ^lanovi Srpske radikalne stranke poti~u iz svih struktura stanovni{tva. Na{a stranka je i kadrovski veoma jaka. U na{oj stranci imamo stru~wake svih profila, umne qude, velikog znawa. U Saveznoj i Republi~koj skup{tini, najvi{e doktora nauka i magistara je iz redova radikala. Mladi, poletni i samouvereni radikali su u svakom pogledu superiorniji u odnosu na svoje vr{wake levi~are, koji nisu ni do kolena na{im radikalima i mnogobrojnim aktivistima, koji predano rade na afirmaciji na{e stranke. Mi, srpski radikali nismo promenili na{u doslednu politiku nepokolebqivo zalagawe za srpske nacionalne interese. Danas smo isti kao i onda kada smo zajedno sa na{im narodom krenuli u odbranu vitalnih interesa srpstva u zapadnim srpskim zemqama. Od prvog dana na braniku srpstva su srpski radikali i srpski ~etnici, u prvim borbenim redovima. ^lanovi Srpske radikalne stranke, na desetine hiqada na{ih dobrovoqaca, srpskih ~etnika koji su se hrabro borili za svoj narod. Srpski ~etnici, ba{ kao i ~etnici |enerala Draè Mihailovi}a u Drugom svetskom ratu, borili su se protiv eksponenata neonacisti~ke politike. Protiv onih koji vr{e zlo~ina~ki genocid nad srpskim narodom. Hrabro i juna~ki su odolevali na{im vekovnim neprijateqima. Izvojevali slobodu za sebe i svoj narod. Sve dotle dok svojim parafom na takozvani mirovni sporazum, koji predstavqa kapitulaciju pred srpskim du{manima, sada{wi predsednik Srbije, Slobodan Milo{evi}, nije rasprodao srpske teritorije i po~inio izdaju nezapam}enu u srpskoj istoriji. Na{a bra}a i sestre u zapadnoj Srbiji su ostavqeni na milost i nemilost me|unarodnoj zajednici od strane Milo{evi}a, koji se svojom celokupnom izdajni~kom i antisrpskom politikom, sasvim predao u zagrqaj srpskih neprijateqa. On je rasprodao Srpske zemqe za koje su mnogi ~lanovi Srpske radikalne stranke i mnoge srpske patriote iz svih srpskih krajeve poloìli svoje ìvote. Mi, srpski radikali, energi~no smo se suprotstavili tom ~inu izdaje i predaje vekovne srpske zemqe pod jurisdikciju zlo~ina~ke usta{ke i muslimanske vlasti. Bili smo uz na{ narod kada je aktom sile od strane Severnoatlanskog pakta nezabeleènim u istoriji, mu~kim vazdu{nim bombardovawem srpskih naseqa, pravoslavnih grobaqa, ubijawem nedu`nih civila zapadna vojna alijansa potvrdila da je produèna ruka srpskih neprijateqa i wihov otvoreni sau~esnik u genocidu nad Srbima. Da predstavqa puke izvr{ioce zavere mo}nika ovog sveta uperene protiv samo jednog naroda - srpskog. U na{oj politi~koj borbi protiv neokomunisti~kog zla, koje oli~ava aktuelna vlast, koristili smo sva parlamentarna sredstva borbe. Suprotstavili se zavo|ewu otvorene diktature, zbog ~ega se u istoriji srpskog parlamentarizma dogodilo nezapam}eno premla}ivawe {efa poslani~ke grupe srpskih radikala, na{eg zamenika predsednika Tome Nikoli}a i narodnih
589
poslanika u Skup{tini Srbije, jer su se najo{trije usprotivili zavo|ewu diktature, gu{ewu i ukidawu parlamentarne demokratije. I u Saveznoj skup{tini na{ predsednik i na{i poslanici bili su izloèni policijskoj represiji, posle koje su neustavno i protivzakonito zatvoreni i utamni~eni. Borili smo se i bori}emo se protiv svake sile i represije i na~ina na koji se vladaju}a garnitura obra~unava sa politi~kim neistomi{qenicima i sa svojim najve}im politi~kim oponentima - srpskim radikalima. Kao i uvek, dosledna u svojoj politi~koj borbi i svojim uverewima, Srpska radikalna stranka }e se energi~no suprotstavqati zavo|ewu policijskog terora i neokomunizmu u kome nema slobode i demokratije. Medijsku blokadu smo delimi~no probili serijom mitinga zapo~etih 23. februara 1995. godine u Kragujevcu, spontanim okupqawem preko 20.000 qudi na platou ispred kragujeva~kog skup{tinskog zdawa koji su do{li da ~uju ìvu re~ predsednika [e{eqa i ostalih radikalskih ~elnika. U [umadiji, iz koje dolazim, u srcu Srbije, ~estiti i patriotski opredeqen srpski narod je uveren da put koji sledi Srpska radikalna stranka, put pravoslavqa i svetosavqa, vodi ka stvarawu velike i ekonomski razvijene Srbije, {to predstavqa autenti~ni srpski interes. [irom srpskih zemaqa iz dana u dan smo okupqali sve ve}i broj na{ih pristalica. Podigli narod na noge i pokazali na{u snagu, odlu~nost i spremnost da brinemo o budu}nosti srpskog naroda, uprkos policijskom reìmu, koji je po nalogu diktatora sa Dediwa protivustavno, divqa~ki i necivilizacijski, zatvorio u komunisti~ki kazamat na{eg predsednika dr [e{eqa, wegovog zamenika Tomu Nikoli}a, i jo{ ~etvoricu saveznih i republi~kih poslanika na{e stranke. Ceo taj, unapred sa~iwen scenario bio je da se radikalski prvaci uklone na neko vreme. Zapravo je izraz istinske i neponovqive brutalnosti reìma, sa krajwe destruktivnim stavom prema sopstvenom narodu. Mi, srpski radikali, kroz rad na{ih odbora i ~lanova u stalnom smo i neposrednom kontaktu sa narodom. Izlazimo sa programom koji je budu}nost Srbije, zasnovan na temeqima istorijske slave i tradicije srpskih radikala. Informativnu blokadu, koju je u najve}oj meri reìm primenio na na{u stranku, uspe{no je probio i na{ strana~ki list Velika Srbija, koji beleì sve aktivnosti nas radikala i na{eg predsednika. Objavquje na svojim stranicama pri~e za istoriju i govore na{ih proslavqenih ~etni~kih vojvoda, svedo~i o me|unarodnim aktivnostima Srpske radikalne stranke, kao i o tradicionalnom prijateqstvu Srba i Rusa kroz susret lidera najve}ih stranaka u Rusiji i Srbiji, Vladimira Volfovi~a @irinovskog i dr Vojislava [e{eqa, i saradwu na{e stranke sa Liberalno-demokratskom partijom Rusije. Vladaju}a neokomunisti~ka oligarhija bila je upla{ena zbog bujaju}e i nadolaze}e snage oli~ene u srpskim radikalima, {to je pokazao wen poku{aj da zabrani da se prilikom boravka uvaènog gosta iz Rusije, Vladimira @irinovskog, obratimo od strane aktuelnog reìma izdanim, prodanim i nezadovoqnim qudima. Doga|aji u Beogradu i {irom srpskih zemaqa zapravo predstavqaju proteste protiv predsednika Srbija i odu{evqewe i klicawe na{em predsed590
niku [e{equ. Nepregledne mase qudi su zapravo puni odraz narodnog raspoloèwa. Mi smo potrebni svom narodu i zato predstavqamo wegovu snagu. U ovoj godini, godini izbora, mi, srpski radikali, na ~elu sa svojim predsednikom dr Vojislavom [e{eqem, svoju borbu za stvarawem demokratske, ekonomske, stabilne i nacionalno jake srpske dràve sprove{}emo do kraja. Narodnom voqom obori}emo sa vlasti autokratski reìm. Bori}emo se da se na stotine hiqada prognanih Srba vrati na svoja oslobo|ena ogwi{ta, i na toj vekovnoj srpskoj zemqi ponovo uspostavimo srpsku vlast. Za nacionalno jaku i ekonomski stabilnu srpsku dràvu, koju moramo da stvorimo, jedini garant smo mi, srpski radikali. To nikako ne mogu da budu komunisti i srpski izrodi, nekakve navodne gra|anske orijentacije koje se objediwuju u proevropske koalicije, koje zagovaraju kapitulantski i vazalski odnos prema takozvanoj me|unarodnoj zajednici. Koji bi da Srbe izru~uju Ha{kom tribunalu. Koji nastupaju pod NATO zastavama i koji se ~ak pripremaju da iza|u na izbore u Alijinoj yamahiriji, tzv. Muslimansko-hrvatskoj federaciji u biv{oj Bosni i Hercegovini. Na{a stranka uìva veliko poverewe i ugled u celokupnom srpskom narodu. Srpska radikalna stranka je najve}a stranka na svesrpskom politi~kom nebu. êtvrti otaybinski kongres Srpske radikalne stranke, dopune i pro{irewe na{eg programa i statuta osnaì}e jo{ vi{e na{u stranku i pomo}i }e nam da u potpunosti ostvarimo na{e programske ciqeve. Hrabrost, odlu~nost, nepokolebqivost i istrajnost nas, srpskih radikala, i ve}eg dela srpskog naroda bi}e dovoqni da ostvarimo sve na{e programske ciqeve i stvorimo jedinstvenu Srpsku dràvu - Veliku Srbiju. Hvala vam. Stanko Studen: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, srpski radikali, ponosni hodo~asnici mu~eni~ke vere, patriotizma i rodoqubqa, u dobar ~as se skupismo na ovoj svetiwi da se posle relativno kratkog ali dinami~nog i te{kog perioda, izme|u dva Kongresa duhovno obnovimo. Da na{u voqu u~vrstimo. Da realno sagledamo put koji moramo pre}i, koji }e biti teàk i pun isku{ewa. Skupili smo se danas da u sve~anim uslovima sumiramo krupne rezultate do kojih smo do{li dvogodi{wim radom u uslovima koji su katastrofalni i tragi~ni po srpski narod. Koji se mogu naslikati samo jednom bojom - crnom i opisati najcrwim re~ima kao {to su izdaja. Izdaja zapadnih srpskih zemaqa od strane Slobodana Milo{evi}a, stradawe srpskog naroda, neopojane grobnice, crni barjaci, nezale~ene rane, progoni srpskih radikala, izgoni, su|ewe mi{qewu, tamnice, kra|a poslanika Srpske radikalne stranke, prebijawe srpskih radikala u republi~kom parlamentu. Informativna blokada. Mrak. Mrak. Propast. Srpska radikalna stranka je stranka koja je svoj ugled i svoj autoritet stvarala na prvim linijama fronta, u parlamentu i u svakoj drugoj prilici gde su se branili op{ti srpski interesi. Mo}ni beli dvoglavi orao ra{i591
rio je svoja krila i pokrio sve prostore na kojima {}u}urena srpska du{a strepi i nada se. U ovim sve~anim prilikama kao hri{}ani, kao dobri qudi, kao bra}a se}amo se srpskih radikala i ~etnika koji svoje ìvote poloì{e na oltar otaybine i koji krvqu poprska{e zastave na kojima su ispisane najlep{e re~i sloboda ili smrt. Wima dugujemo ve~nu zahvalnost jer su nas zaduìli svojim nepoklekom u najsudbonosnijim godinama za vaskoliko srpstvo. Zaduìli su nas svojom borbom, svojom hrabro{}u, svojom patwom i svojom uzvi{enom `rtvom. Zahvaquju}i wima na krvi i na herojstvu zapo~elo je tkawe plamenim predivom sage o srpskim radikalima koje }e trajati dok je srpskog roda i srpskog plemena. êtvrti otaybinski kongres, kao {to znate, odràva se u vreme kada je vladaju}i reìm u Srbiji i u Crnoj Gori potpuno obezglavqen, u tragi~nim uslovima kada se dràva raspada i kada vlast nije u stawu da je za{titi od spoqnih neprijateqa i od doma}ih bandi kriminalaca i lopova. Ba{ onda kada je bilo najpotrebnije srpski radikali su u praskozorje novih izbora, kao {to ste danas prisustvovali tom sve~anom ~inu, usvojili Statut i novi Program. Statutom smo oja~ali svoje politi~ke osnove, a Programom programske koji nam garantuju da }e Srpska radikalna stranka u nove izbore u}i potpuno obnovqena i osnaèna. Stranka koja je u punom zamahu i koja je sposobna da brani srpski narod i srpske interese. Srpska radikalna stranka }e u interesu i na korist srpskog naroda biti, nadamo se ako Bog da, po{ten vladar i neustra{iv za{titnik svih gra|ana iz svoje otaybine. Ono {to na{ ~ovek ùqevitim rukama privredi, ono {to stvori i stekne u svom znoju, ono {to plati suzama i vrelom krvqu to je sveto i to }emo braniti. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Srpska radikalna stranka je jedina organizovana politi~ka partija na na{im prostorima koja je sposobna da se stavi u slu`bu dràve i naroda i da izvu~e dru{tvo iz ekonomske krize i socijalne bede. Me|utim, velika dela zahtevaju velike `rtve i velika odricawa. Zato apelujem i pozivam sve radikale da od danas do izbora pokaù najvi{i stupaw jedinstva, ~eli~ne voqe i samopregornog rada. Srpski radikali, borimo se slo`no i energi~no i verujmo u pobedu. Pobedu osvaja onaj ko uporno radi i ko neprestano svojim okom gleda u wu. Na{a je pobeda malena zvezda u daqini koja od upornog rada i neprestanog pogleda raste i pribliàva nam se. Potpuno sam ube|en da }emo mi trijumfovati na slede}im izborima, na{im radom, na{im sistematskim i planskim radom, samopregorom i neograni~enom voqom i samopouzdawem. Neka nam je na dobro rad ovog ~estitog skupa. Neka je na korist i na sre}u srpskom narodu i na{oj otaybini i u slavu Boga jedinoga, koji nas blagosiqa danas zauvek. Amin. Zoran Krasi}: Dame i gospodo IV kongres je prilika da analiziramo ono {to smo radili od III kongresa do danas. I ujedno da vidimo {ta i kako daqe. Od 1994. godine do dana{weg dana desile su se sudbonosni datumi za na{u ze592
mqu, za na{ narod, za na{u nacionalnu istoriju. Ono {to je bitno, Srpska radikalna stranka se pokazala doslednom, principijelnom, uvek je bila na svojim ispravnim programskim na~elima. Vreme je pokazalo da smo bili neumitni prognozeri onoga {to se de{ava i onoga {to }e se desiti. Kada je mnogima bilo neprijatno, primitivno i prosto, mi smo rekli onako jednostavno, razumqivo i qudski da je najve}i izdajnik Slobodan Milo{evi}, da je najve}i kriminalac Slobodan Milo{evi} i za najve}e zlo za srpski narod predstavqa upravo reìm Socijalisti~ke partije Srbije. Ne samo zlo u ovoj Srbiji i u ovoj suènoj SRJ, nego opasnost za svih dvanaest miliona Srba koliko nas ima na kugli zemaqskoj. Naravno, osokolili se ti~i kasnije pa i drugi po~eli da pri~aju o Slobodanu Milo{evi}u ne{to sli~no kao i mi, ali kaù da je {i{mi{ ili slepi mi{. U istoriji radikalizma mi smo poznati kao dosledni borci protiv tiranije, despota i svih imperatora. Jednom smo, krajem pro{log veka, dali titulu grofa Takova, a ovome }emo dati titulu grofa Poàrevca. Grof od Poàrevca, jer je uveo jedan totalitarni reìm u ovoj na{oj Srbiji. Reìm koji ne da ~oveku da otvori oka, ne da mu da se razmahne, ne da mu da ìvi. Svaki je na{ gra|anin sa 1.000 pipaka vezan za dràvu i onda tu nastaju problemi. Pravi odgovor na taj reìm je upravo na{ program. Program Srpske radikalne stranke, ovaj malo inoviran, dogra|en, ure|en, prepoznatqiv i razumqiv. Me|utim, ima jedan problem, taj na{ program moè biti samo skup dobrih èqa ukoliko nemamo znawa. Znawe nam je potrebno da bi ono {to na frontu kaèmo sloboda ili smrt ovde pretvorili do izborne pobeda ili op{te ne u~estvovati na izborima. Bilo bi najboqe da posle ovog Kongresa 1.000 prisutnih qudi budu narodni tribuni. Puno razloga postoji zbog ~ega sve srpske radikale moèmo nazvati narodnim tribunima. Mi se nismo posva|ali sa na{im narodom. Socijalisti~ki reìm se posva|ao sa srpskim narodom, i ne samo u Srbiji nego i zapadno od Drine. Grdno se posva|ao. Sve je uni{tio. Sve je upropastio. Za pet godina, kako kaù uspe{ne, vladavine Socijalisti~ke partije Srbije gotovo da na prstima ruke ne moèmo nabrojati nijedno dobro delo koje su u~inili. Zamislite, 4. avgusta 1994. godine postavili su granicu na Drini i na Dunavu, upravo na onom mestu gde 1.000 godina Vatikan, Hrvati, Nemci, i ko zna koje sve belosvetske {u{e, sawaju o granici. Mi vi{e nismo u mogu}nosti da biramo. Mi smo na{im programom izabrali. Na{ program zna~i da èlimo prosperitetno dru{tvo i prosperitetan srpski narod. A ne èlimo prosperitetnu vlast ili dràvu. To je velika razlika. Na{ program se zasniva dosledno na onim principima koji su postavqeni jo{ 1881. godine: sloboda, narodno blagostawe, ujediwewe svih srpskih zemaqa. Narod koji je ujediwen sposoban je da se samostalno razvija, ìvi, napreduje i u svakom pogledu kre}e punim koracima napred. Ono {to je prepoznatqivo u tom novom svetskom poretku to su dva principa. Prvi princip totalna pobeda kapitalisti~kog dru{tvenog ure|ewa. U su{tini to je prihvatqivo sa gledi{ta na{eg programa.
593
Drugo, na ~emu se zasniva taj novi svetski poredak, jeste da se ni{te granice koje su smetwe kapitalu. Sa gledi{ta srpskih radikala i to ne bi trebalo da bude problem. Ali, mora da postoji jedan uslov. Mi smo mali narod, dvanaest nas je miliona na kugli zemaqskoj i mi moramo da se ~uvamo. Moramo da se pazimo i moramo da se ujedinimo. Situacija je sada te{ka ali postoje brojna diplomatska i politi~ka sredstva za nacionalno ujediwewe. Nadam se da nisam bio konfuzan. Stvarno mi je èqa da posle ovog Kongresa 1.000 i ne{to qudi budu doslovce pravi narodni tribuni. Qudi koji }e narodu pri~ati i promovisati program Srpske radikalne stranke, ako treba i po nekoliko puta, ako treba i po nekoliko sati, s obzirom na ovu medijsku blokadu i na sve ovo {to nas je sna{lo. Ne vredi plakati, ne vredi se osvrtati, àliti za nekim potezima. Mi ni{ta nismo pogre{ili. Kao opoziciona stranka mi smo postigli prakti~no maksimum koji moè da se postigne. Politi~ki stavovi su nam bili u redu, sredstva koja smo mogli da koristimo iskoristili smo. Ono {to je najzna~ajnije kao sredstvo to su, pre svega, qudi i narod. Mi imamo qudi, imamo dobar program, sa narodom nismo u sva|i. Treba samo krenuti i zavr{iti onaj posao koji smo po~eli. Izborna pobeda nam je blizu, ali zavisi, pre svega, od nas. Ne treba se mnogo radovati, hvaliti nekim rezultatima. Treba mnogo, mnogo vi{e raditi. Svako selo, svaki zaseok, svaki ~ovek treba da se obi|e i da se sa wim porazgovara. Da se o~uva ovaj na{ list Velika Srbija, gde se iznose stavovi Srpske radikalne stranke. Jer oni vremenom postaju op{teprihva}eni stavovi srpskog naroda. Ako to uspemo, znajte i sami rezultati }e do}i. Tek kada Srpska radikalna stranka bude u mogu}nosti da vlada, ovaj na{ program moè pre}i iz faze dobrih èqa u realnost. Razlika izme|u nas i socijalista je ogromna. To ve} qudi prepoznaju, vide. Samo treba nastaviti raditi i zavr{iti ono {to smo zapo~eli. Hvala. Ivan Grubeti}: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, moram da iskoristim ovu priliku da vam prenesem pozdrave svih radikala Poàrevca i Brani~evskog okruga. Ja sam za ovaj kongres pripremio izlagawe, me|utim kada sam ~uo koliko ima prijavqenih diskutanata bio sam spreman ~ak i da odustanem od diskusije. Ali, smatram da Poàrevac ne smemo nikako da presko~imo, malopre je tako|e bio pomenut. Poàrevac je sinonim za ovu na{u vlast. On je tako|e sinonim svog zla koje je zadesilo ovaj srpski narod. Iz Poàrevca su dva najve}a simbola ovog zla Mirjana i Slobodan. Prema tome, mislim, Poàrevac mora da dominira u na{im razmi{qawima, u na{im akcijama, u na{im htewima. Naàlost, moram da kaèm da je za nas Poàrevac, na neki na~in, {kolski primer koliko neki kadrovski proma{aji mogu da imaju pogubne posledice. To je stawe sanirano, iz dana u dan Srpska radikalna stranka u Poàrevcu ja~a, dobija sve vi{e na ugledu. Mi smo novo rukovodstvo i, uz pomo} okru`nog odbora i Centralne uprave iz Beograda uspeli smo da uspostavimo kontakt, pre svega, sa svim selima. Odabrali smo svoje poverenike i u mno594
gim mestima imamo veoma jake mesne odbore. Idemo, pre svega, mo`da da kaèm malo sporije, ali idemo na to da prikqu~ujemo u na{e redove ~estite qude, one kojima niko ne moè nikakvu zamerku da na|e. Smatramo da moramo dugoro~nije da gledamo na svoje ciqeve. To po~iwe ve} da daje rezultate. Moè to da se vidi po tome, {to nam na svakom koraku prave smetwe, {to smo po~eli intenzivnije da drìmo tribine po poàreva~kom kraju. U nekim selima, dodu{e, dobijamo lako domove kulture, negde teè. Recimo, u Kostolcu, koji je drugi grad po veli~ini u op{tini Poàrevac, na svaki na~in nas onemogu}avaju, zabranili su nam upotrebu sportske hale, i pozori{ne sale, bez obzira {to su se te dvorane koristile u politi~ke svrhe. Recimo, pre na{eg zahteva da dobijemo pozori{nu salu odràna je promocija JUL-a za Brani~evski okrug, a nama je nisu dozvolili s obrazloèwem da ne}e da se koristi za politi~ke svrhe. To su neki apsurdi. Mogu da vam kaèm da ovo novo op{tinsko rukovodstvo u Poàrevcu, iz dana u dan, ulaè maksimalne napore da pariramo toj socijalisti~koj vlasti. Mogu da vam kaèm samo, poznato je iz istorije, da su se nekada ratovi vodili i re{avali tako {to su dve suprotstavqene vojske isturale po jednog svog junaka, pa onda onaj koji pobedi ta je vojska pobedila, a ona druga se povla~i, beì sa rati{ta, bez obzira da li je brojnije ja~a ili nije. Mi smo sebi postavili ciq da socijaliste bijemo u Poàrevcu. Da tu dobijemo ve}inu. Mogu da vam kaèm da to na prvi pogled mo`da izgleda nerealan zadatak. Me|utim, situacija je takva da je to mogu}e. Mi imamo vrlo pozitivno raspoloèwe naroda prema nama. Ali treba istrajati u tome, treba raditi sa tim narodom, i rezultati }e sigurno automatski do}i. Mislim da posebnu pa`wu treba da posvetimo pripremama za naredne izbore, koje smo mi odavno i na vreme po~eli, treba samo istrajati u tome i posebno birati, kako je na{ predsednik jednom rekao, samo ~estite, po{tene qude bez obzira na stepen obrazovawa i ostale odlike. Tada }e sigurno rezultati sami po sebi do}i. Mislim da je krajwe vreme da Srpska radikalna stranka jednom preuzme kormilo u svoje ruke za dobrobit, pre svega, ove zemqe i sveukupnog srpskog naroda. @ivela Srpska radikalna stranka. @ivela Velika Srbija! êdomir Vasiqevi}: Bra}o i sestre, srpski radikali u~esnici kongresa, divno je ovo. Milina je kada se na ovakvom skupu, na ovakvom kongresu donose program, kao {to je na{ program, statut kao {to je na{ statut. Trebalo bi da se druge partije i stranke u ovoj zemqi ugledaju na nas i da skupe hrabrost da iznesu svoj program, da vidimo {ta to nude gra|anima Srbije. U ovoj zemqi je Bog dva puta opomenuo srpski narod. Jednom je na Svetog Savu zagrmelo i opomenuo je srpski narod da je do{lo vreme za promene. Drugi put je, neki dan ste ~uli, zagrmelo i udario je grom u ku}u Slobodana Milo{evi}a i opomenuo ga da ne ~ini vi{e zla srpskom narodu. Da prestane da prodaje srpske zemqe, a da gradi sebi krov od bakra. U tom bakru, ja se nadam, jednog dana }e mu biti kraj.
595
Bra}o i sestre, oni se stalno zakliwu u neku demokratiju, u neko razvijawe demokratskih odnosa u ovoj zemqi. To je samo farsa, to je samo la`. Uporedite Kongres Srpske radikalne stranke, vaqda to mogu sve stranke u ovoj zemqi da u~ine, i kongres Socijalisti~ke partije Srbije. Tamo su pokrali narod i tim ukradenim parama radnika i seqaka pla}ali dnevnice u~esnicima kongresa. Vozili ih luksuznim automobilima da bi odràli kongres. A kod nas, bra}o i sestre, da li je iko dobio dnevnicu? Pitate li se kako su na{i u~esnici kongresa doputovali u ovoj jadnoj zemqi, izmu~noj, opqa~kanoj i pokradenoj. A evo, vidite, {ta zna~i voqa. Ta voqa }e da pobedi u ovoj Srbiji. To je snaga, to je budu}nost. Badava je wima {to izmi{qaju nekakve izborne jedinice, {to srpsku zemqu cepaju na delove koje nikada nikakav zlo~inac nije radio, nije ni uspeo. Oni bi sada da pocepaju srpsku zemqu, da je raskomadaju da tako lak{e dobiju izbore. Ne}e to da im pomogne. Snaga }e da pobedi, pobedi}e ovo {to je ovde. Ovaj patriotizam, ova voqa. Ovo }e da pobedi. Oni kaù, govorili su da oni nude nekakav program. Nikada nikakav program napisali nisu, samo su lagali. Jer te laì se brzo zaborave, te laì se nigde ne zapi{u u srpskom narodu. Govorili su da se Srbija nikada sagiwati ne}e. Govorili su da nafta izvire tamo gde Mira Markovi} ubode {tiklom. Govorili su da hleba ima u ovoj zemqi dosta. Sve je to la`. Nigde to nisu zapisali i nemaju svedoka, nema pisanog traga izuzev {to nas pam}ewe sluì. A to smo im dobro zapamtili i zna}emo to da im vratimo. Mi, srpski radikali, ponudili smo pisani program u 100 ta~aka. Program koji nudi budu}nost srpskom narodu. Budu}nost na{em pokolewu. Mi se toga ne stidimo. Mi ho}emo da ostavimo zapisani trag na{im pokolewima, da bi sutra mogli da nas kritikuju kada do|emo na vlast, za{to nismo ostvarili to {to smo im obe}ali, zapisali. To se nama ne}e desiti. Ja se nadam, ako Bog da, to {to smo zapisali i u program uneli, da imamo i voqe i hrabrosti, i snage da to ispo{tujemo. I mi to moramo da ispo{tujemo, mi to moramo srpskom narodu da kaèmo, ono {to smo zapisali mi to moramo da ispo{tujemo. Oni kaù, zakliwu se u nekakvu racionalizaciju. Jadna nam je racionalizacija pod reìmom Slobodana Milo{evi}a. Pogledajte koliko vlada imamo. Pogledajte u tim vladama koliko stanova, koliko kola, koliko skup{tina imamo, koliko komora imamo. Zar mislite da to ovaj radni narod, srpski narod je radan, moè da izdrì. Ne moè. Moè samo ono {to smo upravo mi u programu ponudili, da u srpskoj zemqi budu jedna skup{tina, jedna vlada, jedan predsednik. To je smawewe tro{kova i tereta ovom izmu~enom narodu. Kako narod druga~ije izvu}i iz ove bede, nego osloboditi ga nameta dràvnog. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, u~esnici kongresa, èlim i èqa mi je da mlada pokolewa, a mi ih u na{im redovima imamo dosta, zapamte, zapi{u i snime ovaj na{ program i da nas teraju, da nas prozivaju ako sutra do|emo na vlast da ga ispo{tujemo. Sve zbog toga i zbog na{e budu}nosti i vere u na{u pobedu, ja vas najsrda~nije pozdravqam. Hvala.
596
Aleksandar Stamatovi}: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, jednom re~ju bra}o radikali, pomoz Bog! Sa sre}om nam bra}o bilo ovo dana{we okupqawe. I ako Bog da kada se slede}i put okupimo ovako, da komunisti Srbije i Crne Gore ne budu vi{e na vlasti. U svom izlagawu, kao ve}ina mojih prethodnika, ne}u koristiti bombaste patriotske izraze, govoriti kako su komunisti. Koliko su oni o{tetili srpski narod, mi svi to znamo. Ovde smo svi istomi{qenici i ne treba jedni drugima da govorimo koliko su {tetni komunisti. Nastoja}u da vam {to realnije, makar se neki na mene i naqutili zbog toga, prikaèm stawe u Crnoj Gori. Jer ovaj kongres vidim kao unutra{we organizaciono ja~awe stranke. Mnogi pri~aju {ta je bilo i {ta bi bilo kada bi bilo. Bilo je {to je bilo, a mi na ovom Kongresu treba da utvrdimo strategiju za budu}nost. Moja je procena da je Srpska radikalna stranka u Crnoj Gori doìvela najja~i udar. Za nas Crnogorce u stvari Srbe iz Crne Gore, kaù da mnogo volimo da se hvalimo. Ja to s ponosom isti~em da su ba{ u Crnoj Gori srpski radikali izba~eni iz Skup{tine, jedino u Crnoj Gori. Istina, hapsili su srpske radikale i zatvarali i u Srbiji, ali je notorna ~iwenica koju niko ne moè da pobije da su jedino srpske radikale u Crnoj Gori izbacili iz parlamenta zato {to smo im mi najopasniji. Upotrebili su grubu silu jer nijesu imali ni{ta drugo na raspolagawu. Bra}o i sestre radikali, nemojte pqeskati, ovo nije vrijeme za pqeskawe. Na{ je narod poklan, na{ je narod raseqen. Kada ga opet sastavimo, kada osvetimo one mrtve onda }emo pqeskati i veseliti se, a to }e biti dan pobede Srpske radikalne stranke. Me|utim, nije ruì~asto sve ni u Crnoj Gori i u samoj Srpskoj radikalnoj stranci. Kao {to upoznati znaju, stranka je pred izbore od 1992. godine na brzinu organizovana. A na{ narod kaè sve {to je brzo to je i kuso. U poslani~ki klub Srpske radikalne stranke u{ao je jedan broj qudi, a tako|e i kasnije na ~elo op{tinskih odbora koji svojim stepenom inteligencije, znawa, obrazovawa, politi~ke elokvencije ne odgovaraju tim poslovima. Takvi qudi, bez obzira koliko su oni srpski patrioti, jer ja ne èlim ni~iji patriotizam ovde da mjerim, {tetili su stranci i na taj na~in u stranku nije u{ao jedan broj sposobnih i pametnih qudi. Jednostavno to su bili kadrovi Radovana Vuk~evi}a, i taj rep tih kadrova, mi srpski radikali u Crnoj Gori jo{ uvek vu~emo. I debelo ga vu~emo, omotao nam se oko vrata i mi moèmo govoriti ovim sada{wim na{im odmetnicima koji su u{li u Skup{tinu Crne Gore da su {pijuni, da su sluge komunisti~ke itd., ali je notorna i nepobitna ~iwenica da su ti qudi bili na na{im listama. I na slede}im izborima mi vi{e takav luksuz sebi ne smemo dozvoliti. Ja }u biti krajwe kriti~an, bez obzira {ta ko o meni mislio. Takva politika dovela je da }e u Crnoj Gori 90 odsto srpskih intelektualaca glasati za Narodnu stranku a ne za Srpsku radikalnu stranku. Nama ~lanovi te stranke jo{ uvek govore oni va{i
597
radikali podsme{qivo. Nama }e u Crnoj Gori, ja nastojim da budem {to konkretniji, glavni izborni konkurent biti Narodna stranka, jer je bira~ko telo u Crnoj Gori kristalizovano ve} na komunisti~ku liberalno-separatisti~ku i srpsku opciju. I tu ne moè niko nov da iza|e u prvi plan. Sada se u Crnoj Gori stvara jedna solidna vode}a ekipa Srpske radikalne stranke. Uz pomo} predsednika stranke, dr Vojislava [e{eqa, koji }e nadam se u~estvovati u Crnoj Gori u predizbornoj kampawi, mi }emo u~initi da imamo isti broj poslanika a mo`da i vi{e od Narodne stranke. Mnogi kaù da je ovo na{e izbacivawe iz parlamenta u Crnoj Gori samo nama i{lo u prilog. I to je ta~no. Ali je notorna ~iwenica da nas vi{e u Skup{tini nema. Mediji o nama ni{ta ne govore. I kako se snalazimo? Dovijamo se, ne snalazimo se. Organizujemo sada tribine po Crnoj Gori koje su, na na{e veliko zadovoqstvo, dobro pose}ene. Postoje dva glavna faktora koja odvra}aju jedan deo srpskog bira~kog tela u Crnoj Gori od Srpske radikalne stranke. Naj~e{}e nam prigovaraju onim prostim re~nikom, vi ste {urovali, sara|ivali sa Milo{evi}em. To je vi{e otrcano i nije vi{e na dnevnom redu u Crnoj Gori, jer smo ih mi demantovali, jer su srpski radikali leàli u Milo{evi}evim tamnicama dok ti nazovi Srbi nijesu. Tako|e, u Crnoj Gori nam se prigovara da smo protiv monarhije. Oni koji ne znaju malo boqe Crnu Goru treba da znaju da su podele iz Drugog svetskog rata na ~etnike i partizane tamo jo{ vrlo ìve. I da mnogi qudi u Crnoj Gori svoje glasove daju je li neko iz ~etni~ke ili partizanske porodice. Mnogi qudi u tom kraju vide simbol srpstva kao antikomunizma. Zbog toga mislim, ako ni{ta drugo, nego i zbog na{eg trenutnog politi~kog interesa mi bi trebali da budemo lukavi. To kaèm me|u nama, i da budemo malo fleksibilniji po tom pitawu. Sve one koji nijesu iz Crne Gore ja bih htio da upoznam sa stawem u Crnoj Gori. Vi vidite da ovi komunisti~ki veziri iz Crne Gore, \ukanovi}, Bulatovi} i ostala ekipa, ve} uveliko skitaju po svetu i predstavqaju sebe kao dràvnike Crne Gore. Kao predstavnike dràve Crne Gore. Hteli mi to da priznamo ili ne, separatizam u Crnoj Gori ja~a iz dana u dan. Narodna stranka je potpuno pre{la u gra|anske vode, i ona ve} sondira svoj koren ako slu~ajno i do|e do otcepqewa Crne Gore, da prihvati tu opciju suverene Crne Gore i nastavi svoj rad. A srpskim radikalima nema ìvota u separatnoj Crnoj Gori. Mo`da zvu~i pretenciozno ali ja o postojawu Srpske radikalne stranke u Crnoj Gori ne vidim samo jednu obi~nu politi~ku stranku, jednu obi~nu politi~ku misiju. Ja u postojawu Srpske radikalne stranke u Crnoj Gori vidim jednu istorijsku misiju, jednu jedinu branu da se otcepi Crna Gora i da se svije}a srpstva, koja je u woj gorela vi{e od 1.500 godina, kona~no ne utuli. Pokleknemo li mi, srpski radikali u Crnoj Gori, pokleknu}e i srpstvo u woj. Gospodin Vasiqevi}, jedan od prethodnik govornika re~e da je grom udario u ku}u Slobodana Milo{evi}a. Kako sam ja istori~ar, vidite ima istine u svemu tome. Nekoliko meseci prije smrti kraqa Aleksandra Obrenovi}a i wegove ène Drage Ma{in, narodnih tirana, udario je grom u
598
onaj krst u Takovu ispod koga je knez Milo{ Obrenovi} digao ustanak, i koji je simbolizovao dinastiju Obrenovi}a, i {ta se desilo? Eto kako su zavr{ili narodni tirani. U to ime ja vas bra}o pozdravqam sa poklikom: Grom udario u komunizam, sloboda srpstvu! Luka Mitrovi}: Dame i gospodo, svaki svoj govor smatram pomalo suvi{nim jer toliko smo se napri~ali i ponavqali istina, koje, ~ini mi se, slu{amo mi koji ih ve} duboko poznajemo. Oni kojima poku{avamo da kaèmo te istine, koji ih najvi{e ose}aju na svojoj koì, slu{aju i gledaju reìmski televiziju, ~itaju reìmske novine i veruju u bajke u koje ne bi poverovalo ni malo dete. Na toj televiziji i ovoj na{oj zemqi fabrike naglo prorade punim kapacitetima, boqe nego ikada. Predsednik Srbije samo jednom u godini poseti napredne èqezare, jednom u godini progovori isti tekst, jedan repertoar misli i re~i kao glumac koji igra 100. predstavu jednog komada, ali samo pred izbore. Zemqa se kre}e prema ambisu a mi slu{amo jalove pri~e, koje su neuni{tive jer nemaju nikakvu obavezu prema podanicima, ~ije mi{qewe nema pam}ewa, koji su nau~ili da sluè vlasti da budu su`wi. @ivimo kao gladni crvi i ~ini mi se ne moèmo da zamislimo ìvot bez straha. Treba li da pri~am i kome, ja ili bilo ko od nas, o onome {to je tako o~igledno. Pa ju~e im je srpstvo curilo iz usta, a sada su kosmopolite i mirotvorci. Ju~e su nam mladi ginuli na nepostoje}im frontovima, a danas nam mir ispuwava sve vidike. Ju~e smo hu{kani u rat za srpstvo a danas nam srpski narod Republike Srpske i Krajine prosi koru hleba, a oni se prave da to ne postoji. Pomiwe li iko `rtve? Ne. Sve {to se nije htelo ubeleì}e se kao da se nije moglo, a reìm puno toga nije hteo. Nije hteo ujediwewe srpskih zemaqa. Nije hteo srpsku dràvu. Ne èli demokratsku, bogatu Srbiju. To je wemu sve strano. @ivot na{e dece }e obeleìti bande {to vladaju predelima isto~ne Evrope, mra~no paganstvo koje se pokriva pravoslavqem. Prosta{tvo je prekrilo celu zemqu. Izme}arili su se, nametnuli kao elita. Vreme otima~ine je davno po~elo, izmerili smo ve} dubinu dna. Poznati intelektualci su se prodali vlasti, mafija{ima ~etvrtastih glava i zlatnih lanaca. Moja nemo} je stra{na pri pomisli da }e nam deca rasti u miqeu koji su stvorili zlikovci i svakojaki nakot. Moja k}erka je donela pre neki dan novine i bele{ke ène àbqeg lika sa pitawem: Zar ovu prostotu i glupost pi{e profesor univerziteta? Ne}u na takav univerzitet. Ne}u tata da ìvim u svetu {verca, vojnika, policajaca. Srbija me podse}a na deponiju. Pusti me da beìm. Ho}u li i mogu li? [ta da joj kaèm. U~io sam je da voli ovu zemqu. Da u sebi nosi ~ista ose}awa. Govorio sam da smo nevini kroz istoriju bili. Ali ona vi{e ne veruje ni{ta. A narod koji joj kroji budu}nost veruje svakoj laì vo|e i glasa}e mom detetu budu}nost. Ho}u li da je pustim u svet da raspolu}ena hoda ulicama Pariza, ili da je ostavim tu i da je u~im da bude zadovoqna ako bude imala za hleb i mleko, ìve}i na ivici bede u dekoru bede i propadawa.
599
Prijateqi, nemojte me optuìti za malodu{nost. Ja sam izabrao put politi~ke borbe i bori}u se do kraja. Ali, zar ne vidite da svet opozicije izvan nas ne bira sredstva da se popne na krov dràve, pod skutom ove vlasti, protiv koje se navodno bori. Stvaraju koalicije koje maju ciq da istisnu Srpsku radikalnu stranku i dr Vojislava [e{eqa iz parlamenta. Kakav kodeks pona{awa, kakva moralna na~ela. Sa postoje}im reìmom nema budu}nosti. U rukama smo policijskog nakota i svetiwe koja sa nacijom nema ni{ta. Dobro je re~eno, sjajno odigrana {ahovska partija velikog hoh{taplera ostavila je nadu wegovim klovnovima da se 50 godina kasnije moè ponoviti ista plo~a, ista muzika, isti igra~i. Ve~iti kadrovici komunisti~ke partije uvek to ostaju i izrawaju uvek bilo u vlasti, uz vlast ili u opoziciji, neuni{tivi su. Bori}u se sa vama do kraja, ali moè li nekoliko stotina hiqada ~asnih du{a spasiti obraz miliona qudi. Verujem da moè, jer, kona~no, srpski narod mora da shvati da mora ra{~istiti sa komunizmom. Okrenuti se svojoj veri, pravoslavqu, stvarawu svoje dràve, Velike Srbije, bogate i demokratske. Hvala. Petar Joji}: Dame i gospodo, bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, po{tovani gosti prenosim vam pozdrave srpskih radikala iz Pan~eva, tj. srpske Vojvodine. Skrenu}u va{u pa`wu i moli}u vas da me saslu{ate, èqa mi je da progovorim nekoliko re~i o pravnoj dràvi u kojoj ìvimo. Po Dejtonskom sporazumu da bi se oslobodili svih tereta koji su nametnuti Jugoslaviji potreban je, izme|u ostalih uslova, da bude ispuwen uslov da na{a dràva postane i pravna dràva. Poku{a}u da odgovorim na pitawe da li je na{a dràva pravna dràva i moè li to biti. Da bi jedna pravna dràva bila pravna dràva potrebno je da ispuwava dva uslova. Prvi uslov je da je to dràva u kojoj je izvr{na i sudska vlast i svaka druga stavqena pod zakonodavnu vlast. U pravnoj dràvi sloboda je alen kamen u wenoj kruni, pa ta sloboda gra|ana mora biti i {iroka, bogata i ni~im ne sme biti ograni~ena osim zakonom i Ustavom. Drugi uslov je da te slobode i prava gra|ana, kao i sve ono {to je proklamovano Ustavom i zakonima, nisu samo varke i ukrasi, ni elementi. Ve} da se obezbe|uje uìvawe tih sloboda i prava u punom obimu a ne da se izigravaju. Takve dràve nazivane su policijskim dràvama, a poloàj gra|ana je bio obezvre|en i vladali su strah i nesigurnost. U modernim dràvama organizacija vlasti je izvedena po na~elu podele vlasti na zakonodavnu, sudsku i izvr{nu. U Engleskoj i Francuskoj parlamentarna vlast je iznad svake druge, a vlada samo moè donositi svoje uredbe na osnovu naloga parlamenta i to uredbe da izvr{ava zakone. Pre Drugog svetskog rata u Italiji, Nema~koj i SSSR-u vladala je vlada vlada strahopo{tovawa i predstavqala je osnovni i vrhovni organ vlasti. A sve ostalo bilo je stavqeno u drugi plan, pa su te dràve kona~no bile nazvane totalitarnim dràvama. Ni na{a nastala komunisti~ka Jugoslavija nije bila pravna dràva, jer je bila kopija staroga brata. Ilustracije radi, citirao bih misao velikog despota Josipa Broza, koji je u naponu svoje mo}i
600
1971. godine, kritikuju}i rad sudija zato {to su sudili po zakonu, rekao: Oni se ~esto drè paragrafa kao pijan plota. Kada takvu misao izloì despot onda {ta re}i za one male despote, koji jedva ~ekaju da ~uju takvu izjavu velikog despota. Prema tome, ni ta Jugoslavija nije bila pravna dràva. Da li je sada{wa Jugoslavija pravna dràva? Iako je na{ Ustav pun zna~aka demokratije i velikih re~i o slobodama i pravima gra|ana, u praksi se ~esto ni Ustav ni zakoni ne po{tuju i to naro~ito od strane onih koji su pozvani da po{tuju Ustav i zakone. Prvi koji ne po{tuje Ustav ove zemqe jeste predsednik Republike. Ustav kaè da predsednik Republike ne moè da obavqa nikakvu drugu javnu funkciju. On i wegova stranka ne osvr}u se na ove odredbe Ustava i kaù da predsednik Republike moè da bude predsednik stranke ako je zamrznut. Izmisli{e dakle zamrznutog predsednika. Odmrznu{e ovu funkciju kada iz svojih redova izbaci{e dvojicu svojih istomi{qenika zato {to nisu mislili kao {to je mislio wihov predsednik. Odmrznu{e tu funkciju isto kada odrà{e kongres Socijalisti~ke partije. Traìo sam u enciklopediji prava i u svim uybenicima ustavnog prava da na|em pojam zamrznutog predsednika. Ali, takvog pojma nema, jer ga pravna nauka i ne poznaje. Poznat je slu~aj da predsednik Republike progla{ava zakone dok se nalazi u avionu, u letu za Dejton. Tada je wegov parlament doneo zakon o nasle|ivawu. Dakle, taj zakon je dobio vizu pre nego {to su ga narodni poslanici u narodnom parlamentu usvojili. Dakle, i to je pravna dràva za wih. Niko iz vladaju}e stranke do sada nije odgovarao zato {to je mnoge grehe u~inio prema Srpskoj radikalnoj stranci, hapse}i, maltretiraju}i, okrivquju}i srpske radikale. Dakle, za wih je i to pravna dràva. Ko zna po koji put, kada zagusti, predsednik Republike najavi borbu protiv kriminala, ali nikada da kaè odakle ti kriminalci, iz koje partije ti kriminalci poti~u. Da li im se sudi, da li ih policija otkriva, da li javni tuìlac podnosi optu`nice protiv wih, da li im se izri~u kazne, da li su te kazne adekvatne zakonu i da li i daqe ostaju na veoma visokim, va`nim poloàjima. Za wih je i to pravna dràva. Najteì kriminal danas jeste u na{oj dràvi u privredi. A 99 odsto rukovode}ih struktura su pripadnici stranke na vlasti. Dakle, nas radikala tamo nema i nama ne mogu pripisati tu negativnu dru{tvenu pojavu. Ti koji rukovode privredom, veliki direktori, uz veliki blagoslov stranke na vlasti, o~erupa{e dru{tvenu imovinu, koju su radnici desetinama godina stvarali i tako pojedinci preko no}i posta{e bogata{i. Dakle, i to je za wih pravna dràva. Pitam se da li je na{a dràva pravna dràva kada su u woj na snazi jo{ uvek zakoni Socijalisti~ke Federativne Republike, dakle, one biv{e pre ovoga raspada. Jo{ uvek se u zakonima vaqaju termini socijalisti~ki samoupravni moral po kojima gra|ani i danas moraju da se upravqaju i pona{aju. Kada gra|anin zavu~e ruku u tu| yep i uzme novac onda je on lopov. Me|utim, kada dràva zadrì i potro{i novac gra|ana, onda je ona pravna dràva. Je601
zda je odjezdio, ali Dafina slobodno {eta po Beogradu i wena banka nije pod ste~ajem. Dakle, za socijaliste i komuniste i to je pravna dràva. Isti je slu~aj i sa zemqoradnicima kojima dràva duguje pare za isporu~ene poqoprivredne proizvode i ta dràva od seqaka traì da pla}aju i porez. A na odgovor seqaka da izvr{e prebijawa potraìvawa to za wih ne vaì i, bez obzira na sve okolnosti, prodaju od seqaka i oduzimaju sredstva za rad, stoku, bez milosti i bez griè savesti. Za neke je, dakle, moram re}i opet, i to pravna dràva. [ta da kaèmo za prazne penzione fondove i bogata{e koji su izneli novac u inostranstvo. U na{im parlamentima, kako u saveznom tako i u republi~kim, od oko 300 zakona svega je 60 zakona usagla{eno sa Ustavom i zakonom. Ovaj postupak usagla{avawa zakona odlagan je pet puta. Me|utim, jo{ uvek, po{to je to u interesu vladaju}e stranke, da bi mogla da vlada, ne mewa Zakon o krivi~nom postupku, ne mewa odredbe ~lana 151, po kome gra|ane pozivaju i po 7 dana na informativne razgovore. Li~no smatram da je zakonodavnu vlast kod nas preuzela vlada, kako Republi~kaka tako i Savezna. Zakoni se ne donose, parlamenti ne zasedaju i, kao {to vidite, vlada samo jedna mawa grupa ministara koji su stavili svoje podzakonske akte iznad zakonskih propisa. Ne{to da kaèm o ekstradiciji i o pravnoj dràvi. Socijalisti~ka Republika Jugoslavija u posledwim doga|ajima koji su se de{avali na me|unarodnom planu, a posebno o osnivawu me|unarodnog ad hok tribunala, suo~ena je sa mnogim pitawima, a izme|u ostalog i sa pitawem ekstradicije. Ustav SR Jugoslavije i zakon o krivi~nom postupku ne dozvoqavaju da jugoslovenski dràvqanin moè biti izru~en niti moè biti ekstradiran. Bojim se da }e Socijalisti~ka partija, da bi ostala na vlasti, i wen predsednik to zadovoqstvo u~initi sigurno u budu}nosti. Imamo li mi pravnu dràvu? Imamo pravo na wu. Po mom mi{qewu pravna dràva je vladavina prava i jo{ uvek je samo za nas ideal. Da bi se pribliìli tim idejama moraju se donositi vaqani, postojani zakoni koji }e uvesti pravnu sigurnost, pravnu jednakost, svesti na podno{qivu meru diskrecionu vlast organa uprave i onemogu}iti joj wenu samovoqu. Utvrditi pouzdana jemstva qudske slobode i qudske sigurnosti. Treba zabraniti dono{ewe zakona i akata sa povratnom snagom. A to zna~i, ako su doneli zakon danas za wih }e da vaì unazad pet meseci. Najve}u pa`wu u toj oblasti danas treba posvetiti sudstvu, dakle nezavisnosti, nepristrasnosti i delotvornosti sudova. Sudije moraju biti dobri poznavaoci vaè}eg prava i li~nosti ~vrstog karaktera. Javna vlast se mora postarati da za sudije, kojima }e ta funkcije biti doìvotna, izaberu najboqe i naj~asnije qude. Ako mi dozvolite, nekoliko re~i da kaèm i o mestu i ulozi policije u na{oj Republici na koju se u posledwe vreme stalno poziva vladaju}a partija. A izme|u ostalog, kao {to vam je poznato, izabra{e i sedam generala. Li~no smatram da je policijski aparat glomazan, veliki i da to ne moè
602
ova dràva da izdrì. Li~no mi je poznato da je 1982. godine Jugoslavija, u sastavu od {est republika u toj dràvi, imala 35.000 milicionara. Ja vam danas ne smem da kaèm tu brojku iz prostog razloga {to imate priliku da se uverite kada iza|ete na ulice, i u va{im mestima da to proverite, kada srpski radikali odràvaju promocije mitinge i tribine. Oni nama uve}avaju broj prisutnih simpatizera, a moram vam re}i da me|u redovima milicionara ima 90 odsto simpatizera Srpske radikalne stranke, ali oni ne smeju javno da se eksponiraju. Ali, verujte, na izborima da }e glasati ve}ina wih za Srpsku radikalnu stranku. Do{ao sam u Pan~evo 1960. godine, tada je u Pan~evu, koje je brojilo oko 40.000 stanovnika bilo 35 milicionara. Sada ih ima oko 500, a mogu vam re}i da grad ima oko 70.000 stanovnika. [ta re}i o tom brojnom stawu. Ne{to o Policijskoj akademiji i generalima. Vidite, prethodnici su govorili o tom Poàrevcu. Ne}u zaobi}i, nemojte mi zameriti molim vas samo dve re~i o tome. Kada je Milo{ Obrenovi} boravio u Poàrevcu pitao je me{tane {ta bi vi èleli da vam ja u~inim za ovaj Poàrevac. A oni su rekli napravi nam zatvor da nam deca ne idu daleko u zatvor. [ta re~i za{to je sazidana nova Policijska akademija u Poàrevcu od mermera. I ba{ u Poàrevcu. Vi znate da postoji adekvatna {kola u Zemunu, odgovaraju}e prostorije i zgrade u Sremskoj Kamenici. Odgovaraju}e prostorije u Beogradu. Me|utim, vidite da je upravo sli~no onome i pozivam se i oslawam se na moje prethodnike, da je zato izabran Poàrevac. Srbija dobi sedam generala milicije, izme|u ostalih bi jedan general kome se pomenu da je general-pukovnik. Ali, za wegovo {kolovawe i obrazovawe kaù pro{ao je od milicionera ne znam do toga i toga, me|utim reko{e da je magistrirao i zavr{io fakultet u Beogradu. A znate on je zavr{io Fakultet za fizi~ku kulturu. A moram da vam kaèm i za ostale generale. Nabroja{e da su ekonomisti i pravnici. A za ovoga koji je dobio najve}i ~in, jer je iz Ni{a, reko{e zavr{io je samo fakultet i magistar je. Jedna od osnovnih disciplina za tog magistra kada je trebao da postane to {to jeste, bio je onaj konopac ako znate. Jer, tamo je jedna od osnovnih disciplina pewawe uz konopac. [ta re}i li~no o otkrivawu krivi~nih dela. Mogu vam re}i da se otkrivaju sitna krivi~na dela, policijski rukovodioci uglavnom prikazuju javnosti da su otkrivena najve}a krivi~na dela i najteà. Me|utim, naprotiv, razbojni{tva, razbojni~ke kra|e, pqa~ke, silovawa, ubistva ostaju i daqe u ve}ini nerasvetqeni. Rasvetqene su kra|e koko{ki, kra|e bicikla, i ostale yepne sitne kra|e. Samo jednu re~enicu na kraju da kaèm, ako mi dozvolite. Na{u stranku svrstavaju u stranku desne orijentacije. U Svetom pismu je zapisano {to je u desnoj ruci od Boga je, a {to je u levoj ruci od |avola je. Mi jesmo stranka demokratske desne orijentacije, ali levaci nikada biti ne}emo. Hvala vam.
603
Mira Mandi}: Po{tovani sabore, dolazim iz najbezbo`nije srpske Republike iz Crne Gore, gde je od 1941-1945. godine streqano 120 sve{tenika. No,. nadam se da }e u mojoj Crnoj Gori svakog dana biti sve vi{e oboènih i umnoènih Srba. Smeta mi parola nekih stranaka u Crnoj Gori: Sa Srbijom uvek pod Srbijom nikada. Stvarnost je druga~ija. Svi Srbi 100 odsto Crnogorci, oni {to su dobili naciju kada su dobili poturice, vladaju Srbijom. Gospodin Slobodan Milo{evi}, Radoman Boòvi}, Dragan Tomi}, Radoje Konti}, Milo{ Radulovi}, Pavle Bulatovi}, general Peri{i} i da ih sve ne nabrajam. Pa bi ova parola trebala da glasi: Da ìvimo sa Srbijom kao bra}a ali da ne vladamo Srbijom. Pamtim komuniste 50 godina, znam mnoge igra~ke stare Jugoslavije koji su pobili svoju bra}u u Crnoj Gori. Uni{tili intelektualce, doma}ine, zatrli trag svim vi|enijim porodicama. Pa do{li u Beograd. Pobili Beogra|ane, isterali ih iz ku}a, stanova, i za sve to dobili orden narodnog heroja. [to im je obraz bio divqi, ~izma bahatija a krv srpska sla|a, to su im ~inovi bili ve}i. Zato srpski radikali u svom programu treba da vrate te fosile odakle su do{li i da tamo primaju penzije obojenom krvqu svojih ro|aka i kom{ija. A stanove i ku}e {to su opqa~kali u Beogradu ~asnim porodicama da vrate wihovim potomcima. U ime ~estitog srpskog naroda iz Crne Gore sa wima saose}amo i razumemo sav wihov bes. Proleter u enciklopediji predratnoj zna~i fukara. Pa zna se kako se pona{ala fukara. Sada }u vam ispri~ati susret jednog Titovog generala sa jednom staricom pre 20. godina. Bio je sluga i najamnik, ali je zato napunio pa{e grobqe ~estitim Crnogorcima, pa joj kaè: Dobro jutro drugarice. A ona wemu: E, du{e mi ja bih radija s ku~kom biti drugarica no s tobom. Ovo ne pri~am bez razloga, jer znam, ako Bog da, da do|u srpski radikali da takvih generala nikada ne}e biti u srpskom rodu. Situacija je i daqe ista, isti su igra~i ni ko{uqe nisu promenili. U Crnoj Gori slobode {tampe nema. îtuqe, ako su kokarde na pokojnikovoj glavi ne objavquju se u Pobjedi, ali ako je petokraka ona je preko ~itavog lista Pobjede. Verovali ili ne, umro je jedan visoki funkcioner, uz svo uvaàvawe za wegovu smrt, preko ~itave stranice Pobjede bio je sa ve{ta~kim zubima. Ako deca pogledaju pet no}i ne mogu da prespavaju. Po{to sam prosvetni radnik, nadam se da }e srpski radikali uvesti jedinstven nastavni plan i program za sve srpske zemqe. Da }e se uvesti veronauka kao obavezan predmet u {kolama. Da se nikada vi{e ne}e na}i u Bukvaru Wego{ i wu{ka na istoj stranici. Da prosvetni radnici, koji su bili recenzenti takvih kwiga, budu upisani crnim slovima u istoriji svojih potomaka. Bez progresa u prosveti nema dràve. I zakqu~ila bih, dok skakavci vladaju ètve nema. Va{u pa`wu }u zadràti jo{ samo sa par re~enica iz proglasa |enerala Draè Mihailovi}a, ~etnicima u Crnoj Gori.
604
Stole}ima su neprijateqi slobode qudske napadali na{ narod, a mi uvek ostajali na braniku slobode svoje i drugih. Stole}ima su paqeni na{i domovi a mi smo uvek branili ta zgari{ta i svetili krv. Stole}ima smo bili u borbi i ostajali slobodni qudi i niko u srpstvu nije bio uprqan za sveta prava svoje nacije kao mi. Nikada u istoriji nijesmo bili u ve}oj opasnosti kao sada. Jer nikada u istoriji nijesmo imali toliko neprijateqa spoqnih i unutra{wih kao sada. Nikada ti na{i neprijateqi nisu bili toliko krvolo~ni da sve uni{te. Nikada nam nije bila toliko potrebna sloga, snaga i ume{nost da sa~uvamo ìvot nacije i da dobijemo slobodu svoju koliko sada je. Ovo je napisao na Petrovdan 1943. godine |eneral Draè Mihailovi}a. Hvala. Tomislav Nikoli}: Molim predsednika Izborne komisije da podnese izve{taj Izborne komisije. Stevo Dragi{i}: Izborna komisija u sastavu Stevo Dragi{i}, predsednik komisije, i ~lanovi Milorad Mir~i}, Ratko Mar~eti}, Ogwen Mihajlovi} i Filip Stojanovi} prebrojavawem glasa~kih listi}a za izbor predsednika stranke i zamenika predsednika stranke, ustanovila je slede}e rezultat. Za predsednika êdomir Vasiqevi} 10 glasova A}im Vi{wi} 14 glasova Ranko Vuji} 4 glasa Maja Gojkovi} 23 glasa Zoran Krasi} 4 glasa dr Nikola Popla{en 17 glasova dr Vojislav [e{eq 514 glasova Za zamenika predsednika Drago Bakra~ 39 glasova Mirko Blagojevi} 9 glasova Branislav Blaì} 3 glasa Borivoje Kosti} 0 glasova Tomislav Nikoli} 512 glasova Jorgovanka Tabakovi} 15 glasova Dragan Todorovi} 7 glasova. Komisija je konstatovala da je podeqeno 637 glasa~kih listi}a i da je glasalo 586 delegata, nije glasao 51 delegat. Komisija konstatuje da je za zamenika predsednika izabran Tomislav Nikoli}, a za predsednika dr Vojislav [e{eq. Tomislav Nikoli}: Stavqam na glasawe izve{taj izborne komisije, ko je za da se prihvati izve{taj neka podigne karton. Ko je protiv neka podigne karton protiv. Konstatujem da je kongres jednoglasno odlu~io da se prihvati izve{taj Izborne komisije. I na osnovu toga, na osnovu ~lana 38 Statuta, radno predsedni{tvo objavquje da je za predsednika Srpske radikalne stranke, u mandatu od ~etiri godine, izabran dr Vojislav [e{eq, a za zamenika predsednika Tomislav Nikoli}.
605
Radenko Radi}: Da prvo ~estitam novoizabranim funkcionerima, na{im rukovodiocima. Bra}o i sestre, po{tovani gosti delegati, uvaèno radno predsedni{tvo, pozdravqam vas u ime delegata Kolubarskog okruga, dakle iz Vaqeva iz kojeg je kao {to vi znate u stvari Slobodan Milo{evi}. Pre 10 godina, kada je po{ao u pohod na Srbiju i otvorio wegovu famoznu sednicu, pri tom je otvorio nekakav spomenik jednom Poqaku koji se dodu{e zove @ikica Jovanovi} [panac, i koji je bio avanturista i srboubica. Iz Vaqeva, koga je Vuk proglasio prestonicom i tu dolazi samo kada treba nekoga da obrije i o{i{a za pare, a iz Vaqeva u stvari koji je uvek bio i osta}e radikalan, u kojem je, mo`da taj podatak niste znali, pre Drugog svetskog rata radikalna stranka uvek na svakim izborima pobe|ivala. Nikada nije izgubila ni u jednim od {est predratnih izbora. To nije zabeleèno nigde u Srbiji, ja se nadam da }e u Vaqevo ponovo do}i ta vremena. Naàlost, ja ne}u govoriti o ovako jasnim stvarima koje se rado slu{aju, govori}u malo o nekim politi~kim bizarnostima i ~ita}u govor ne bi li bili gotovi {to brè, jer ako ovako nastavimo, mora}emo da otvorimo jo{ jednu govornicu pa da ide uporedo. Ve} sada je sigurno da }e posledwa decenija ovog veka biti zapam}ena u politi~koj istoriji Srba kao vreme do sada nezabeleènog i, da}e Bog, neponovqivog politi~kog diskontinuiteta, kao period stalnih i nerazumnih iskrsnu}a i asinhronizacija u strukturi politi~kog sistema kojeg su Srbi determinisali mawe-vi{e voqno nekakvim Ustavom i nekakvim zakonima. U toj silini raznoraznih nelogi~nosti ~ini mi se da su se ponajlo{ije, neke sasvim jadno a neke sasvim infantilno, sna{le politi~ke partije. @elim da na ovom na{em velikom skupu, bra}o i sestre, govorim upravo o wima, dakle o ta~ki 25. na{eg novog Programa. Govora o politici, teoretisawa o politici iz svakojakih usta i umova biva sve vi{e i vi{e. Preti da sve pre|e u inflaciju i ordinarnost, ali je re~i pravih i zdravih o samim politi~kim partijama, o wihovoj su{tini i mestu i ulozi veoma malo. Dovoqno da se zapitamo za{to je to tako ako se zna da su stranke prvi i najzna~ajniji subjekt politi~kog sistema i da od wihovog prestià i kvaliteta zavisi ugled i presti` ukupne politike u jednom dru{tvu. Bazi~ni element u strukturi svake partije je svakako wen program. Kako on izgleda kod Srba u trenutnom poloàju na{ih stranaka? Autoritet partijskog programa zamewen je obi~nom sirovom snagom propagande. Koli~ina propagandnog materijala zavisi od upotrebne vrednosti projekta koji se agitacijom, pamfletima i sli~nim {ablonima èli istovremeno i da istakne i da zamagli. Tako je, recimo, u prvim mesecima ove godine ceo dràvni, partijski aparat na ~elu sa predsednikom Jugoslavije pu{ten da luta Srbijom i uzvikuje parolu Korak u XXI vek. Sva unutra{wa wihova kontrarazmi{qawa, sumwe, skepse, sve je to bilo automatski poni{teno i lagerovano. Stvar je bila toliko usiqena i cini~na da je svaki ~as pretilo da onaj Mr~ajevciBrunclikIli} snimi plo~u Korak u XXI vek. Me|utim, narod
606
o tom wihovom SPS programu nije imao pojma. Iza|ite i danas me|u obi~ne qude, me|u more bira~a, i na{ih i opozicionih, i pitajte ih {ta pi{e u tom dokumentu, ne}e qudi znati da beknu ni re~. Jednostavno, ceo politi~ki posao, jedan ogroman politi~ki posao zavr{en je samo jednom jedinom traqavom parolom. Kakva je, bra}o i sestre, zasnovanost i podloga, realna mo} i doslednost srpskih politi~kih partija? Naravno, mislim na one partije koje legitimi{u sebe kao bitnog nosioca vlasti ili bitnog nosioca opozicije i koje, dakle, tvrde da mogu da urede ~ovekovu egzistenciju, ekonomski poredak, svojinski odnos, svaki javni agan`man. Vi ve} dobro znate da qudi nisu mogli ~udom da se na~ude da u Srbiji ima partija koje nakon izbora jednostavno prelaze iz jednog bira~kog tabora u drugi bira~ki tabor; da se programi kradu i da se poslani~ki mandati, zamislite i to, osvajaju i van izbora. Te eksluzivnosti su ve} dokazane. Sada nam se, me|utim, javqa nova fikcija, nova politi~ka glupost koja se zove JUL, koja propagira dva najve}a srpska politi~ka zla u ovom veku, internacionalizam i komunizam i koja za sebe tvrdi da drì no` i poga~u Srbije, a koja ustvari po~iva na samo jednoj jedinoj re~i jednog ~oveka. Ne verujem da bi se na{a stranka ugasila ni kada bi Vojislav [e{eq rekao da radikalna ideja nema {anse ni budu}nost, u Srbiji. Ne verujem, ostalo bi ~ak i ne{to demokrata ako bi \in|i} oti{ao iz politike i napustio ta svoja belosvetska upori{ta. Ostalo bi ne{to i od soc-levice ako bi grom udario u Slobodanovu ku}u i on naprasno umro. Ali, budite uvereni da bi u slu~aju samo jedne jedine negativne re~i. Slobodanove sve to {to se zove JUL za samo jednu no} palo u vodu, da bi cela ideja bila uga{ena i fizi~ki i psihi~ki, da bi ostalo samo nekoliko besnih pasa i ni{ta vi{e. To je wihova realna mo}. Takva je realna mo} mnogih politi~kih partija u Srbiji. Kakav je organizacioni sklop, drugi bitni element partijske strukture? Tu su stvari od Lewina, od Dràve i Revolucije, izgleda, sve poznate i to i po vertikali i po horizontali. Nije to samo kod Srba, vaì i utemeqen je partijski centralizam u svim evropskim strankama, ima i tamo i te kako ~vrste organizacije i poslu{nosti, ali vaqda nigde nema takve stege ideja i akcija kakvu je promovisala vladaju}a partija u sopstvenoj organizaciji. Najboqi dokaz za to je ovo {to im se sada de{avalo oko sukoba wihovog guvernera i wihovog premijera. Da li ste bilo gde i bilo kad posledwih dana ~uli ili pro~itali da se neko, neki odbor, neka }elija iz SPS organizacije unapred oglasila, da se usudila da zauzme stav i da ga javno kaè pre kona~nog raspleta. Nigde i nikada. Ali, budite uvereni da }e svi da graknu ve} posle ovog vikenda da }e telegrama podr{ke biti opet kao nikada do sada, da }e poltronstvo carovati, da }e se opet predlagati kandidati za Nobela, Oskara takva im je ~ast i takav im je integritet. Kona~no, zapitajmo se {ta je sa politi~kom akcijom, tre}im bitnim elementom strukture svake politi~ke partije. Ona je po pravilu amorfna i bez identiteta. Ona je namerno bezli~na i bezgrani~na u vremenu i prostoru. I
607
pozicija i mnoga opozicija u nedostatku konkretne snage i plana èli da sve {to nam se de{ava predstavi kao permanentnu politi~ku akciju, bilo svoju bilo tu|u. Da se, recimo, gol koji Mijatovi} zabija toreadorima u [paniji proglasi kao SPS uspeh, a da se ovogodi{we drasti~no ka{wewe prole}a proglasi kao [e{eqeva krivica. âk i to ima! Takvo pona{awe bi se nekim opozicionim partijama moglo i progutati kao na~in preìvqavawa da to nije ~esto i pitawe ~asti, i to uvek pitawe ~asti kada treba uloìti u organizaciju i akciju, kada treba uloìti ogromna sredstva novac, i kada treba uloìti ogromnu energiju. Setite se samo one takozvane blokade na Drini. Cela Vukova politi~ka akcija tada je bila javno priznawe izdaje. Po meni, ne zna se da li je gore to ili politi~ka akcija \in|i}eva, koja se sastojala iz jedne jedine re~enice, osude blokade koja je objavqena u slabo ~itanoj {tampi, kao da je popio {oqicu kafe i to su bili wegovi poeni za srpstvo. To je bila ta wegova akcija i na osnovu toga on o~ekuje da mu Srbi veruju. Me|utim, bra}o i sestre, Srbi ustvari vi{e ne veruju politici. Dosta ~esta istraìvawa u oblasti javnog mwewa, u socijalnoj i psihologiji politi~kog pona{awa, pokazuju da uticaj politike na ukupan ~ovekov ìvot enormno raste u tzv. ekonomskim recesijama i politi~kim krizama. Da jednostavno sekundarni motivi i stavovi ~ovekovi probijaju one primarne i da van politike ostanu samo najosnovnije intimne radwe. Srbija je, svi dobro znamo, u takvoj krizi i recesiji. Zapitajmo se kako Srbin karakteri{e politiku, zna~i tog evidentnog mo}nika koji mu, dakle, odre|uje 95 odsto i vi{e ukupnog ìvota. Ne moram i nije lepo da na ovako velikom skupu podse}am na sve one ru`ne atribute i epitete koje narod lepi politici i politi~arima, ali moram da vas zapitam da li vam se ~ini da je politika u Srbiji ve} postala generalni sinonim za zlo i neda}e. Da je u ekonomiji sinonim za gu{ewe osnovnih ekonomskih zakona, zakona trì{ta i konkurencije. Da je u kulturi prolaz nekvalitetu. Da je u socijali glavni razlog gladnog stomaka. Da je u humanom odnosu glavni tamni~ar plemenitosti i milosr|a. [ta onda da se radi? [ta mi srpski radikali moèmo tu konkretno da uradimo? Ne èlim sada na kraju izlagawa da upadam u op{tost, {ta vi{e mislim da je bilo momenata kada smo se u nekim parametrima koje sam ovde naveo i mi mogli ponekad ogledati kriti~nije, i mi mogli pitati za juna~ko zdravqe, ali jednu stvar èlim posebno da naglasim. Ve}ina nas ovde pristupila je stranci zbog nepovredivog i ponosnog ose}awa nacionalne pripadnosti i èqe za re{ewem nacionalnog pitawa. Verujem da taj izvor nikada ne}e presu{iti. Me|utim, danas kada gledam kako smo posledwih godina radili, kada ~itam ovaj na{ novi program i statut, mislim da bi bilo dobro, da bi bilo od nemerqivog zna~aja da upravo postojawe i razvoj Srpske radikalne stranke kao savremene i politi~ki zrele organizacije, bude jo{ ve}i uslov i razlog za dolazak qudi u na{u partiju. Ako to uradimo, ako to uspemo, ako to dostignu i druge srpske demokratske stranke, mislim da je srpska politika spa{ena i izbavqena iz zla i kaquge. Hvala vam.
608
Zoran Bulaji}: Dame i gospodo, bra}o i sestre, pomoz Bog! Dolazim iz Toplice, Toplice koja nikada do sada nije bila pokorena tako. Toplice koja se uvek odupirala vekovnim neprijateqima. Toplice gde su gajene najboqe i najve}e srpske tradicije. Toplice koja je sada na kolenima. Mi delegati koji smo do{li na ovaj Kongres prenosimo vam srda~ne pozdrave srpskih radikala iz Toplice. Mi dole u Toplici, staro je neko odoma}eno pravilo, {to se kaè, {to ju`nije to tu`nije. To jo{ za sada vaì. A dokle }e, ne znam. Mi dole u Toplici ve} 50 godina ìvimo u mraku. Za vreme velikog komunisti~kog diktatora Josipa Broza naziralo se u tom mraku i malo svetlosti. Wegovim odlaskom ra~unali smo da smo sa mrakom i mra~wa{tvom zavr{ili. Me|utim, prevarili smo se. Ovaj mrak u ovoj vladavini sada{weg diktatora Slobodana Milo{evi}a je totalan i bez imalo svetlosti. Mi ìvimo u mraku, kako medijskom tako i politi~kom. Medijski mrak jer dole imamo jednu televiziju sa jednim takore}i poznatim programom, jako prepoznatqivim, obojenim crvenom bojom. Politi~ki, jer dole vlada jedna partija. Jedna partija, Socijalisti~ka partija. Barem ih ima u ve}ini. Vladaju zato {to onaj narod dole u Toplici nema nekih velikih mogu}nosti za informisawe, to {to mi postièmo, postièmo odlaskom i organizacijom tribina. Kao {to smo imali pre mesec dana, kada nam je gostovao na{ predsednik. Prodajom propagandnog materijala i odràvawem tribina sa na{im qudima, obilaskom od sela do sela, od zaseoka do zaseoka, razgovorom sa svim qudima na terenu. Situacija u privredi je dole vi{e nego katastrofalna. Nijedan objekat privredni, ako tako moèmo nazvati i ne{to od tih fabrika, ne radi. Sedam do osam hiqada do ju~e zaposlenih je ve}inom na prinudnim odmorima, deo od wih i radi. Koliko radi, najboqe ilustruje podatak da su primawa od mizernih 20 dinara do negde 300. Taj prosek od 300 dinara poboq{ava deo koji prima neprivreda, slu`be i qudi koji su i time za svoj rad, za svoje angaòvawe ovoj vlasti i pla}eni. To su qudi u MUP-u, qudi u raznoraznim op{tinskim organizacijama, u op{tini i drugim ustanovama. Drugih privrednih grana i delatnosti takore}i nema. Moramo se zapitati {ta uraditi. I pored mnogo prijavqenih govornika morao sam iza}i ovde da vam kaèm makar ovoliko, jer drugih mogu}nosti dole nemamo. Ra~unamo da }e se sa ove govornice ipak ne{to ~uti o tom jugu. O jugu Srbije koji je sada, ne u ovoj zemqi, ne u skra}enoj Jugoslaviji, ja mislim po proseku, po radu negde na nivou nekih gradova u Angoli itd., u nekim afri~kim zemqama gde su do ju~e qudi ìveli na drve}u. Tako ìvimo mi dole u Toplici. Mislim da }emo i na{im angaòvawem na slede}im izborima pokazati i u~initi ne{to vi{e. Dodu{e, na{u izbornu jedinicu svrstali su sa izbornom jedinicom Kosovske Mitrovice. Ja ne znam da li oni ra~unaju da su Toplicu ve} [iptarima poklonili, da su Toplicu ve} i otpisali. Mislim da su se u tome grdno prevarili. Odvoji{e oni do sada Srbe sa one strane Drine i sa ove strane Drine. Dovedo{e ih u izbegli~kim kolonama u jednu dràvu. Obe}a{e nam da }e svi Srbi ìveti u jednoj dràvi. Dodu{e, i sada i ìve.
609
Svoj ciq i svoje obe}awe su ispunili. Ovaj vladaju}i reìm, ovaj diktator komunisti~ki i daqe misli da vlada ovom Srbijom. Moramo ga podsetiti, wegovi izlasci, promocije pred izbore, kada se jedino obrati ovom narodu, ne}e zadovoqiti. Okrenu}e se. Moramo ga podsetiti da su i rumunski diktator âu{esku i wegova èna Elena ìveli u bunkeru, a i zavr{ili su u bunkeru. Ako Bog da sre}e mislim da }e i ovaj na{ zavr{iti u bunkeru. Hvala. Vido Mi{eqi}: Dame i gospodo, bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, uvaèno predsedni{tvo, gospodine predsedni~e, nadam se da me ~uje, imam ~ast i ~ini mi posebno zadovoqstvo da vas pozdravim u ime Srpske radikalne stranke Srpske Hercegovine, i da zaèlim uspe{an rad ovog Kongresa. Nemam nameru da govorim puno o na{em radu, o tome neka govore na{i borci, borci Srpske Hercegovine i qudi prognani sa svojih vekovnih ogwi{ta, iz doline Neretve, a sada nastaweni na podru~ju Srpske Hercegovine. Uz na{u dobru voqu i nesebi~nu pomo} na{e bra}e, a naro~ito moram da naglasim Op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke iz Herceg Novog sa gospo|om prof. Gordanom Bulatovi} oni su zaslu`ni {to su nam ovi zahvalni. Bra}o, mi Srbi zapadno od Drine, mi kojima je sudbina ovog puta dodelila da budemo matica srpstva, stvorismo Republiku Srpsku, dràvu. Na nama je sada da istrajemo na temeqima te dràve, na wenom ujediwewu sa ostalim srpskim prostorima, te stvarawu jedinstvene srpske zemqe i da prolivena krv srpskih boraca protekne krvotokom ~itave ujediwene srpske zemqe. Trenutni mir na na{im prostorima, krhak poput ledenice ili zati{je izme|u dve bure, pokazuje da ovakav mir ima u sebi ne{to {to i rat. Ekonomski slom u posleratnom periodu te{ko }emo prebroditi bez trajnog i ~vrstog povezivawa sa ostalim srpskim zemqama. Mi Hercegovci, stameni poput kamena, iz wega izrasli, kao i on, mrazom i vetrom i{ibani, juna{tvom zadojeni, vjerni otaybini i srpstvu, ovakvu slobodu ne smatramo kona~nom i na na{im prostorima ne di{e se punim plu}ima dogod postoji granica prema Crnoj Gori, koju nam uspostavi{e na{uivekovni neprijateqi uz pomo} izdajnika i izroda srpskog naroda, sa namerom da ostanemo pod ki{obranom hrvatsko-muslimanskim ili usta{ko-muyahedinskim. Ali Hercegovina ra|a junake koji ne posustaju niti klonu duhom. To smo ovog puta pokazali sa na{im srpskim vojvodama, vojvodom Aleksi}em, vojvodom Radevi}em i vojvodom pokojnim Vidakovi}em. Svesni da pripadamo partiji hrabrih, pametnih i odlu~nih, moralnih, po{tenih, svesni odgovornosti za sudbinu srpstva i srpske dràve, uloì}emo sve od sebe u borbi i pripremi predstoje}ih sudbonosnih izbora. Izbori u Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj bi}e prelomna ta~ka za mir ili nemir, ne samo kod nas, nego i na Balkanu. Mir ili nada za mir ako pobedi nacionalna partija a nemir i poraz ako pobedi, ne daj Boè, partija leve orijentacije, bilo koja gra|anska, kosmopolitska, internacionalna itd. Srpska demokratska stranka na na{im prostorima ovih dana vr{i znatno pro~i{}avawe sopstvenih redova i time umnogome podiè sopstveni rejting. Ako mi iz Srpske Hercegovine sa Srpskom demokratskom strankom izgubimo trku po pitawu brzine i sveobuhvatnosti pripreme izbora, ne}emo,
610
ne moèmo i ne smemo izgubiti po pitawu odabirawa kvaliteta kadrova. Imamo obrazovanih, pametnih, hrabrih, po{tenih, junaka dokazanih u ovom otaybinskom ratu. Pojava Socijalisti~ke partije Srbije po na{oj oceni nema ozbiqnih {ansi na prostoru Srpske Hercegovine. Uprkos prisutnosti wihovih medija, propagande i kapitala, srpski narod ne}e dozvoliti sebi da preko sluha kvari du{u i time podriva temeqe na kojima stoji. Na na{im prostorima prisutna je jo{ i Narodna stranka i Stranka demokratskog centra. Usu|ujem se re}i, nadaju}i se da }u delimi~no podeliti mi{qewe sa vama, da }e rezultati izbora u Crnoj Gori i u Srbiji odnosno uzimawe vlasti ili znatnije u~e{}e u vlasti zavisti od izbora u Republici Srpskoj, odnosno od uzimawa vlasti od strane Srpske radikalne stranke u Republici Srpskoj ili wenim znatnijim u~e{}em u vlasti. Zato èlim da vas podsetim, va{a dosada{wa pomo} ne}e biti dovoqna za predstoje}e izbore. Jesmo iskrvarili, jesmo potro{ili ali za odbranu srpstva nijesmo ni snagom ni duhom klonuli niti }emo. Treba nam va{a, ovog puta prvenstveno, usu|ujem se re}i, materijalna pomo}, propagandni materijali, pomo} u gorivu, u kolima koliko je mogu}e za obilazak rasejanih terena radi formirawa odbora tamo gde jo{ nijesu do kraja oformqeni. Od sada pa do izbora va{e prisustvo, prisustvo ~elnika Srpske radikalne stranke pored ~elnika Srpske radikalne stranke Republike Srpske, iz Srbije i pogotovo iz Crne Gore, kroz javne tribine i stalno kontaktirawe treba da po~ne odmah, takore}i danas. Na{a pobeda ili, da budemo skromni, znatnije ulaèwe u parlament oja~a}e poziciju Srpske radikalne stranke i Srbije i Crne Gore, i time doprineti brèm ru{ewu gra|anske dràve te pobedi patriotskih snaga i vaskrsewu velike Srbije. @ivela Velika Srbija! Hvala. Danilo Pantovi}: Ja }u samo, s obzirom da je sve re~eno, tri minuta, da se ne bi ponavqali. Prvo, èlim da u ime op{tinskog odbora iz Kovina i delegata koji su prisutni iz Kovina, s obzirom da smo dali podr{ku rukovodstvu Srpske radikalne stranke u dosada{wem radu, sada ve} ~estitam wihov budu}i rad. Istovremeno èlim da istaknem da podràvamo u potpunosti referat koji je podneo na{ predsednik Vojislav [e{eq. Ono {to posebno èlim da istaknem, mada je sve re~eno, ali treba jo{ neke stvari ponoviti, ne zbog toga {to mi to ne znamo, nego zbog toga da bi i drugi znali, mi postavismo ~oveka na ~elu Srbije koga sada bira debil Klinton i Kinkel. Sada preko wega zavr{avaju stvari mimo na{e voqe i sve {to je uradio protiv srpskog naroda i sve {to je dao i poklonio, to je uradio mimo voqe srpskog naroda. Osim {to ne da svoju Julu, a kada bi mu to zabranili, on bi i to dao. Ni{ta drugo ne}u jer bih ponavqao sve {to su drugi rekli, ve} bih zamolio na{u bra}u iz Republike Srpske da smo se divili Karayi}u, Mladi}u i rukovodstvu Republike Srpske. Divili smo se partiji Srpske demokratske stranke koja je najteè vreme provela u ratu. Molim vas, bez obzira {to ima611
mo svoju stranku, da vode ra~una o Karayi}u i Mladi}u. Pribli`no, jednak je Karayi} na{em Wego{u, Mladi} na{em Mi{i}u, i takve qude srpski narod ne sme da da onim debilima da im sude u Hagu. Ko to uradi, taj je zlo~inac srpskog naroda odavde iz Srbije. Toliko, sre}an rad na{em rukovodstvu i da ih vidimo u na{im mestima da nam pomognu do izbora, obavezno da dolaze da pomognu da izbore dobijemo. Hvala lepo. Tomislav Nikoli}: Pozivam predsednika Nadzornog odbora dr \or|a Nikoli}a da nam podnese izve{taj Nadzornog odbora. \or|e Nikoli}: Izve{taj Nadzornog odbora Srpske radikalne stranke o finansijskom poslovawu izme|u dva kongresa. Odbor u sastavu: \or|e Nikoli} predsednik, Zoran Draìlovi} potpredsednik, Petar Pani} ~lan, Rajko Goranovi} ~lan. Odbor je odrào sednicu 9. maja 1996. godine u skladu sa statutom Srpske radikalne stranke i razmatrao finansijsko poslovawe izme|u dva kongresa. U skladu sa svojim statutarnim ovla{}ewem odbor predlaè kongresu da usvoji u celosti slede}i izve{taj. Utvr|uje ukupni prihod Centralne otaybinske uprave za 1994. godinu u iznosu od 66.818,43 dinara. Utvr|uje rashod od 66.692,34 dinara. Saldo ra~una na dan 31.13.1994. godine iznosio je 126,9 dinara, koji se prenosi u 1995. godinu. Utvr|uje prihod od 345.117,65 dinara a pri godi{wem obra~unu za 1995. godinu, utvr|uje rashod za 1995. godinu u iznosu od 345.068,1 dinara. Saldo ra~una od 49,64 dinara prenet je u 1996. godinu. Nadzorni odbor konstatuje da je finansijsko poslovawe Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke bilo uredno i u skladu sa statutom kojim je raspolagala Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke i isti~emo potrebu za ja~awem materijalnog poloàja stranke i Centralne otaybinske uprave radi efikasnijeg politi~kog delovawa. Nadzorni odbor: \or|e Nikoli}, Zoran Draìlovi}, Petar Pani} i Rajko Goranovi}: To je izve{taj u celosti. Tomislav Nikoli}: Stavqam na glasawe izve{taj Nadzornog odbora Srpske radikalne stranke. Ko je za to da se izve{taj prihvati? Hvala. Ko je protiv? Konstatujem da je Otaybinski kongres Srpske radikalne stranke jednoglasno prihvatio izve{taj nadzornog odbora. Stavqam na glasawe izve{taj predsednika stranke o radu stranke u periodu izme|u III i IV otaybinskog kongresa. Ko je za da se izve{taj prihvati? Ko je protiv? Konstatujem da je izve{taj jednoglasno prihva}en. Milisav Mili~kovi}: Dame i gospodo, po{tovani gosti, ja dolazim iz Rakovice koja vi{e ne proizvodi ni traktore ni motore, ni gume, ni friì612
dere, ve} do negde februara 1995. godine iskqu~ivo je proizvodila visoke funkcionere ove propale dràve Ili}a, Tomi}a i kompaniju. Kaèm do negde februara 1995. godine, kada raspisa{e dopunske izbore za jedno odborni~ko mesto u Skup{tini op{tine Rakovica. Misle oni, jer je predsednik stranke u to vreme bio u zatvoru, Centralnom zatvoru u Beogradu, da tu crvenu Rakovicu jo{ jednom potvrde. Grdno se prevari{e i radikali potuko{e socijaliste odnosno komuniste i to dva puta. Jednom nam poni{ti{e izbore, pobedu. Drugi put predsednik stranke dr Vojislav [e{eq iza{ao je iz zatvora, pomogao samim tim ~im se pojavio u Rakovici. Izbori su poni{teni, ali onda nam je pomogao i tada smo jo{ ubedqivije pobedili. Od tada mislimo da iz Rakovice ne}e do}i nijedan funkcioner dok je ovaj truli komunisti~ki reìm na ~elu. Se}ate se samo najnoviji primer Per~evi}a, taman je frizuru, a on je iz Rakovice, sa Vidikovca, taman je frizuru ala Sloba formirao i ispao iz prvog tima, ba{ zbog toga {to su doìveli krah u Rakovici. Na III kongresu mi smo postavili jedan najva`niji ciq, a to je organizaciono jedinstvo i ja~awe stranke. To smo uradili pa smo kao drugi ciq postavili borbu za vlast. Mi sada smatramo, a to su i usvojeni dokumenti pokazali, da smo organizaciono zaista jaki, ali da li smo zaista jaki na svim nivoima. Ovo vreme ne trpi improvizaciju u organizaciji stranke na bilo kom nivou, od okru`nog, op{tinskog do mesnog odbora. Mi u Rakovici smatramo da je ~lanstvo i omasovqewe najbitniji zadatak pre ovih izbora. Bez ~lanova izbore ne moèmo dobiti. Zato smo mi, bar u gradskom odboru grada Beograda, postavili sebi zadatak da na svakom bira~kom mestu najmawe imamo 10 svojih ~lanova. Naravno, oni imaju porodice, imaju prijateqe koji }e glasati. Mi smo ube|eni da }emo pobediti, bar govorim za Rakovicu jer imamo najmawe 15 ~lanova po jednom bira~kom mestu. Da li }emo ih pobediti vide}emo, mi zaista mislimo da ho}emo. Dosta smo ovde ~uli hvalospeva, ja zaista mislim da mi malo treba i kriti~ki da razgovaramo na ovom kongresu, da vidimo ono {to ne funkcioni{e. Nedopustivo je, recimo, da jedan predsednik okru`nog odbora govori i drì predavawa itd., a da ima op{tinski odbor sa 10 ~lanova. To je nedopustivo. Mislim da vrh stranke treba o tome da vodi ra~una odnosno predsednik Izvr{nog odbora za Srbiju ovog puta. Jo{ jedna stvar koja nije pomenuta a mislim da treba da se pomene, to je protok informisawa u stranci. Mi mislimo da je trenutno jedini informator u stranci, strana~ki list Velika Srbija, dobar. Mislimo da treba prihvatiti sugestije sa terena, vreme je te{ko i treba razmisliti o kvalitetu i o tiraù. Naravno, mislimo da izve{taje sa redovnih konferencija za {tampu predsednika stranke svi okru`ni odbori moraju dobiti i da nakon toga te informacije sprovode do posledweg ~lana. Ni{ta ne bih mogao da dodam osim ovoga {to sam sada rekao, i u to ime ja vas pozdravqam do pobede nakon ovih izbora. Miroqub Nestorovi}: Dame i gospodo, bra}o i sestre, Ripaw je podunavsko mesto velikih razmera sa 9.000 bira~a. U pro{losti su srpski radikali ga
613
u~inili prostorno zna~ajnim i poznatim na daleko. Brinuli su o wemu, ~uvali mu op{tinu, donosili mu pobede. Pod wihovim vo|stvom Ripaw je cvetao. Do{la je nova vlast, zgazila ga, ponizila, pokupila mu vrednosti, otela op{tinu dobijenu od kwaza Milo{a. Rodno mesto dva poznata srpska kwièvnika i predsednika Srpske akademije nauka Milana \. Mili}evi}a i Velibora Gligori}a, bezvredno obeleènih wihovih dela. Za Ripaw je bio koban ravnogorski odziv, od nove vlasti je imao stalni poziv. Poturila mu je zeleni plan, uvela sankcije, zabranila gradwu. Pravo na gradwu imali su komunisti, ~elnici mesne zajednice, vojna lica i oni koji su zaposleni u dràvnim organima. Ripaw, kapija [umadije, wena vrata, poznat po velikim bitkama u oba svetska rata. Blagodare}i povoqnom geografskom poloàju preko wega prelaze tri pruge, BeogradNi{, BeogradSmederevo i BeogradBar. Stari kragujeva~ki put ga deli na dva dela a Ibarska magistrala prolazi pored wega. To mu daje dobru povezanost sa Srbijom pa i daqe. Wegovi krajevi nalaze se u neposrednoj blizini autoputa. Ripaw ima pet èlezni~kih stanica a nijednu prodavnicu pored wih ni ~esmu sa koje bi putnici mogli piti vode. S obzirom da se nalazi u neposrednoj blizini glavnog grada, trebalo bi da bude dobro povezan sa wim autobuskim, èlezni~kim linijama. To nije slu~aj. Pretpro{le godine gra|ani su blokirali èlezni~ku prugu i iznudili promenu atobuskih prevoznika. Dobili smo dva polaska voza koje smo imali jo{ 1940. godine. Drugi delovi Ripwa koje nije preuzeo Gradski saobra}aj nalaze se u patwi i o~ajawu. Novi prevoznik je poboq{ao prevoz ali nema dovoqan broj polazaka. Ripaw se {koluje, radi u Rakovici, Beogradu i Pan~evu. Nedostaje mu drumska povezanost sa rakovi~kim basenom. Poseduje planove, mehanizaciju za izgradwu tih 5 km puta ali nemamo dozvolu nadzornih slu`bi i organa. Ripawski problem broj jedan je è|. Magistralni vodovod Maki{Mladenovac ne}e doìveti brzu upotrebu a mewali su trase pa gra|ani nisu upoznati sa wegovim linijama. Ripawci imaju brojne lokalne vodovode ali zbog slabe elektri~ne mreè nisu u stawu da ih koriste adekvatno. Dobar deo Ripwa ima napon od 160 volti. Ripaw je imao nekoliko samodoprinosa: za puteve, vodu, telefone. Uvek je bio izigran raznim malverzacijama od ~elnika mesne zajednice i neodgovornih qudi u op{tini Vo`dovac. Ripaw je uplatio novu telefonsku centralu, dobio je staru, ishabanu i dotrajalu koja nije u stawu da omogu}i lokalne razgovore, a veza sa Beogradom je o~ajna. Ripaw ima odvojeno lovi{te od Vo`dovca, no ono nije za{titilo divqa~ niti je pro{irilo kapacitete. Lovi se gde god ko ho}e i ko god do|e. Pojedini qudi iz lova~kog dru{tva jure radikale sa pu{kama dok oni lepe plakate po ulicama. Nasr}u na wih, wihove porodice, domove, krstare po wihovim ba{tama i vo}wacima. Snabdevawe Ripwa prehrambenim proizvodima tako|e je bolno pitawe. Dru{tvene prodavnice su propale a nekoliko privatnika diè cene u nebo. Potrebno je zao{triti konkurenciju kako me{tani ne bi i{li u grad po pojedine artikle.
614
Nedostatak obdani{ta i vrti}a mnogo oteàva poloàj ripawskih porodica. Ripaw poseduje jedno obdani{te koje je malog kapaciteta i daleko od autobuske stanice. Ripawaci nose decu u ranim jutarwim ~asovima u Beograd, a u popodnevnim vra}aju. Ripawske {kole su u jadnom i bednom stawu. Ne{to se ~ini sa adaptirawem, renovirawem ali to je nedovoqno. Gra|ani su morali ponovo na okupqawa i proteste kako bi adaptirali {kolu u zaseoku Br|ane. Sredstvima gra|ana i donatora izgra|en je novi dom zdravqa. Me|utim, kako on, tako i wegove ambulante, radi u nehigijenskim uslovima. Nije tehni~ki opremqen, nema minimalne uslove za rad. Bacawe sme}a po Ripwu uzelo je tolikog maha da je pitawe vremena kada }e izbiti epidemija. Ripawska ìvotna sredina odavno je ugroèna. Vodotokovi su zatrpani raznim |ubretom, plasti~nim kesama, yakovima, buradima, uginulim ìvotiwama. Ripawci se ne mire sa time da wihova reka, koja izvire u Ripwu, nosi ime Top~iderka, iako je Ripaw starija naseobina od Top~idera. Erozije zemqi{ta, velike poplave, neregulisana korita voda nanose velike {tete Ripwu i nizvodno od wega. Za ripawski agrar do sada je bio zaduèn propali Avalski venac, koji je uzurpirao zemqi{te, bespravno koristio objekte, preskupo prodavao semena i krao na vagi. Gra|ani se dogovore da osnuju zemqoradni~ku zadrugu, me|utim, opet se javqaju sli~ni problemi: malverzacije, samoisticawe pojedinaca, tako da zadruga nije obezbedila ni minimum onog {to Ripawci od we o~ekuju. Nere{eno je pitawe sto~ne pijace koja se nalazi u samom centru Ripwa. êtvrtkom, kada je pija~ni dan, sakupi se nekoliko hiqada qudi i dolazi do te{ko}a. Gra|ani su, zbog te{ko}a koje imaju, stalno u sukobu sa op{tinskom birokratijom Vo`dovca. Gde su radikali? Oni su wihova du{a, pokreta~ka snaga, misao, re~, i pesma. Uvek sa wima, najbrojniji, najhrabriji i najsmeliji od svih. Ripawski radikali putem javnih govora na skupovima, tribinama u neposrednim razgovorima ukazivali su na brojne negativnosti. Ripawski radikali su na konferencijama za {tampu koju je organizovala Srpska radikalna stranka govorili o ripawskim problemima, wihovim potrebama, mawkavostima, socijalistima koji su doveli srpski narod u katastrofalan poloàj. Zahvalni su onima koji su omogu}ili da se posle pola veka ~uje o wemu, ko je, gde je i {ta radi Ripaw. Tomislav Nikoli}: Molim predsednika Izborne komisije da podnese izve{taj o prispelim kandidaturama za ~lanove Centralne otaybinske uprave, Statutarne komisije i Nadzornog odbora. Stevo Dragi{i}: Za ~lanove Centralne otaybinske uprave stigla je samo jedna predloèna lista, i nije bilo u statutarnom roku nikakvih drugih predloga. Na toj listi se nalaze: Slavko Aleksi}, Drago Bakra~, Milun Bara}, Milan Ba~evi}, Vladimir Ba{kot, Mirko Blagojevi}, Branislav Blaì}, Radovan Boòvi}, Slavko Boqanovi}, Zoran Bulaji}, Gordana Bulatovi}, Milorad Buha, Branislav Vaki}, êdomir Vasiqevi}, Miroslav Vasiqe615
vi}, Nikola Vasi}, Vojin Veqkovi}, Milan Veselinovi}, Radomir Vladu{i}, A}im Vi{wi}, Boìdar Vuji}, Ranko Vuji}, Aleksandar Vu~i}, Milinko Gazdi}, Maja Gojkovi}, Ivan Grubeti}, Matija Dabovi}, Pantelija Damjanovi}, Ilija Darmanovi}, Goran Da~i}, Miodrag Dereti}, Mili} Dimitrijevi}, Dragan Dini}, Milan Dragi{i}, Stevo Dragi{i}, Miroslav Dramli}, Zoran Draìlovi}, Rade \ukanovi}, Dragan @iki},. Branislav Ivanovi}, Perica Jankovi}, Milorad Jevri}, Dragan Jovanovi}, Nata{a Jovanovi}, Petar Joji}, Steva Keseji}, Dragan Kova~evi}, Borivoje Kosti}, Qubomir Kragovi}, Zoran Krasi}, Milan Lazi}, Todor Lazi}, Slavko Lon~arevi}, Mitar Maksimovi}, Mirjana Mandi}, Lazar Marjanski, êdo Markeli}, Dra{ko Markovi}, Momir Markovi}, Ratko Martinovi}, Ratko Mar~eti}, Ilija Mati}, Milosav Mili~kovi}, Dragan Milovanovi}, Igor Mirovi}, Luka Mitrovi}, Milorad Mir~i}, Milovan Mihajlovi}, Slavi{a Mladenovi}, Stanislav Mom~ilovi}, Tomislav Nikoli}, Mirko Perkovi}, Slobodan Petri~evi}, Nikola Popla{en, Radomir Popovi}, Radenko Radi}, Milovan Radovanovi}, Miroslav Radovanovi}, Miodrag Raki}, Radenko Risti}, Veqko Ruì}, Novak Savi}, Marko Spai}, Du{ko Sekuli}, Aleksandar Stamatovi}, Dragoqub Stamenkovi}, Slobodan Stanki}, Aleksandar Stefanovi}, Filip Stojanovi}, Jovica Stojmenovi}, Stanko Studen, Jorgovanka Tabakovi}, Milun Terzi}, @ivorad Tiosavi}, Dragan Todorovi}, Veselin Trajkovi}, Radoslav Ugrenovi}, Slavko Furdulovi}, Mirjana [ainovi}, Nikola [piri}. Tomislav Nikoli}: S obzirom na to da u roku predvi|enom Statutom, a to je 7 dana pre kongresa, nije stigao nikakav drugi predlog, ja molim da se kongres izjasni o predloènim kandidatima za Centralnu otaybinsku upravu Srpske radikalne stranke. Ko je za neka podigne karton. Ko je protiv? Konstatujem da je kongres Srpske radikalne stranke ve}inom glasova izabrao Centralnu otaybinsku upravu Srpske radikalne stranke. Molim da predsednik Izborne komisije podnese kandidature za ~lanove Statutarne komisije. Stevo Dragi{i}: [to se ti~e Statutarne komisije, isto je stigao samo jedan predlog liste. Nije bilo drugih predloga i predlog komisije ~ine: 1. Milan Dragi{i}, predsednik 2. Miodrag Pani}, ~lan 3. Milovan Konstantinovi}, ~lan 4. Du{ica Nikoli}, ~lan 5. Rajko Mr|a, ~lan 6. Stanko Bobi}, ~lan i 7. êdomir Radosinovi} Tomislav Nikoli}: Molim vas da se kongres izjasni glasawem ko je za. Ima li neko protiv?
616
Konstatujem da je Statutarna komisija izabrana jednoglasno na kongresu. Stevo Dragi{i}: U Nadzorni odbor je stigao samo jedan predlog liste. Na toj listi se nalaze: 1. Dr \or|e Nikoli}, predsednik 2. Petar Pani}, ~lan 3. Rajko Goranovi}, ~lan 4. Slobodanka Adamovi}, ~lan i 5. Zoran Suboti}, ~lan. Tomislav Nikoli}: Molim vas da se izjasnite glasawem ko je za predlog za ~lanove nadzornog odbora. Ima li neko protiv? Konstatujem da su ~lanovi Nadzornog odbora izabrani jednoglasno. Molim ~lanove Centralne otaybinske uprave da iza|u ispred bine da bi poloìli zakletvu po Statutu. Molim delegate Kongresa da ustanu da pred Kongresom poloìmo zakletvu. ^lanovi Centralne otaybinske uprave neka ponavqaju za mnom tekst: Zakliwem se svemogu}im Bogom i Svetim Savom, da }u iskreno, ~asno i po`rtvovano sluìti otaybini i srpstvu, da }u se svim svojim snagama boriti za realizaciju Programa Srpske radikalne stranke i odano ispuwavati svoje strana~ke obaveze u skladu sa najvi{im moralnim principima i na~elima pravde i pravi~nosti. Tako mi Bog pomogao. Anka Reli}: Po{tovani predsedni~e, po{tovano predsedni{tvo, po{tovani gosti, draga bra}o i sestre, velika mi je ~ast i zadovoqstvo {to mogu da vam prenesem pozdrave od radikala Ni{kog odbora, koji ve} {estu godinu radi na afirmaciji stranke. Radikali su no}na mora ni{kim socijalistima. Vi{e ne znaju {ta jo{ da preduzmu protiv nas. Hapse, legitimi{u, pi{u prijave, tuku poslanike, prete aktivistima. @ale se radnici komunalnog preduze}a kako postado{e vampiri, moraju no}u prekovremeno raditi da bi stigli da oblepe i prefarbaju silne na{e plakate i parole. Jedva ~ekaju da ode Mile Ili} kako bi postali normalni qudi. Na{i poslanici odlaze od sela do sela, drè tribine na otvorenom prostoru, trgu, pod kro{wom drveta, livadi, po ki{i, pod sjajem zvezda i meseca kao u doba Kara|or|a. Tribine traju do kasno u no}, ne stignu da odgovore na mnogobrojna pitawa nezadovoqnih seqaka. Na{e prostorije su postale ve} pretesne za mnogobrojno gra|anstvo koje nam dolazi. Na{i aktivisti rade sa du{om i srcem ne bi li {to vi{e pomogli stranci. Za ~as podelimo preko 5.000 komada propagandnog materijala, narod ~esto sam traì i uzima. Znaju komunisti da imamo najvi{e simpatizera u gradu i zato nas progawaju. Po{tovani predsedni~e, dragi brate Vojo, osamdesetih godina ti i ja smo bili gra|ani biv{e Bosne i Hercegovine. Ti i ja smo 1984. godine bili stanovnici grada Zenice. Ti kao neprijateq broj 1 onda{weg reìma u KP Domu, ozlogla{enom zatvoru, ja kao profesor sredwe {kole. Po{to sam bila odu{evqena nim {to si pisao, poku{ala sam da te posetim, da ti dam podr{ku i da ti odnesem ~okoladu ili ukr{tene re~i. Kako sam pro{la, to i
617
sam moè{ da pretpostavi{. Tada su me proglasili {e{eqevkom i kao {to vidi{, od tada pa do dana dana{wega sa ponosom sam to i ostala. Hvala ti, Vojo, {to si ostao dosledan sebi i svojim idejama i {to moje zeni~ke muke nisu bile uzaludne. Ni tvoja zeni~ka golgota nije bila uzaludna. Tada si bio jedan [e{eq, danas ih ima hiqade i hiqade, a sutra }e ih biti jo{ hiqade i hiqade. Bra}o i sestre, izme|u dva kongresa stranka je bila na velikim isku{ewima. Doìveli smo ne~uveni napad od strane reìma preko dràvnih medija, hap{ewe i zatvarawe predsednika, potpredsednika i na{ih poslanika. Doìveli smo i izdaju u na{im redovima. Reìm je planirao da nas uni{ti, da nestanemo sa politi~ke scene, ali mi smo iz te neravnopravne borbe iza{li sna`niji, mnogobrojniji i homogeniji. Trebalo je to izdràti i izdràli smo. Zato sa ovog mesta moram da spomenem qude koji su se najè{}e borili za dobrobit stranke. To su, pored na{eg predsednika, o kome je ve} sve re~eno, i Toma Nikoli}, poeta matador koji se hrabro borio u skup{tinskoj areni protiv 124 bika i pobedio ih ubojitim replikama. Aleksandar Vu~i} kada ga novinari SPS vide, sami sebi udaraju {amar. Bane Vaki} kome spremaju novu la`nu tu`bu da je udario i {vercovao samog sebe. Stevo Dragi{i} kada ga Tomi} vidi odmah vi~e: pauza! Milovan Radovanovi}, rekorder za amandmane. Zoran Krasi} stru~no i staloèno je kidao ìvce kockastom Boòvi}u. Dragan Todorovi} koga no}u sawa sekretarka Skup{tine. êdomir Vasiqevi} bez koga se Velika Srbija ne bi mogla {tampati. Maja Gojkovi} kojoj èlim da vi{e nikada nema za klijente krivo optuène radikale. Tako|e hrabro su se borili Stamenkovi}, Mir~i}, Suboti}, Mirovi}, Trajkovi}, Tabakovi}, Terzi} i svi ostali mnogobrojni ~asni ~lanovi stranke. Bra}o i sestre, nezadovoqstvo naroda je veliko, dràva ne {titi svoje gra|ane i veliki broj wih je na ivici egzistencije. Najve}i je paradoks {to radnici izdràvaju tu istu dràvu. Za jedan utu~eni narod kojem se i spoqa i sa politi~kog vrha iznutra ubija ponos, samopo{tovawe i svako qudsko i nacionalno dostojanstvo nije ni ~udno da je naizgled spreman da i u takvom scenariju pasivno sau~estvuje. O}utao je i vi{e puta ponovqenu pqa~ku sopstvenog yepa. Stara i nova devizna {tedwa, zajam za preporod Srbije, Dafina i Jezda. Neprihvatqivo siroma{tvo, blokadu na Drini, kolone iz Pakraca i Knina. Bombardovawe Republike Srpske u ritmu turbo-folka dràvne televizije i gu{ewe nezavisnih medija, prosrpskih novina i emisija. Reìm samouvereno ra~una da }e narod o}utati jo{ mnogo toga. Prvi put srpski narod je ne samo poraèn nego i osramo}en. Dimenzije te sramote su takve da ~oveku staje pamet i spopada ga neverica. Doìveli smo nacionalnu katastrofu, materijalnu bedu, duhovnu pusto{ i moralni krah. [ta vi{e re}i o mukama i bolu, patwi na{ih prognanih mu~enika koji postado{e besku}nici radi srboubila~kih interesa belosvetskih zlo~inaca i wihovih ovda{wih bezdu{nih pla}enika. Izgleda da smo toliko ogrubeli, izgubili smelost za protivqewe zlu i da nas niko i ni{ta vi{e ne moè dozvati pameti.
618
Nakon pro{logodi{we grmqavine na Savin dan usred zime, kada joj vreme nije mi izgubismo vekovne srpske zemqe, doìvesmo pogrom, do~ekasmo ameri~ku mirovnu okupaciju, dejtonsku {arenu laù. [ta li nam tek predstoji ove godine nakon nenadane vaskr{we vejavice. Kosovska truba samo {to nije zasvirala. Kakva }e melodija biti, to svi ve} znamo. Na{e hrabro i mudro rukovodstvo na vreme je govorilo, opomiwalo, upozoravalo {ta nam se sprema ali to nije ~uo onaj koji je trebao ~uti, onaj koji je poveo ovaj narod, onaj koji je izdao ovaj narod, a to je on, koji danas vlada ovom Srbijom. Veliki je wegov greh pred Bogom i narodom. Kad tad za to }e pred wima odgovarati. Sa tv-ekrana non stop kreke}e baba-àba koja nam nudi besplatan ìvot. Samo ne kaè gde to ima, da li u kineskoj ~etvrti ili u Jugoslaviji. I wu }emo uskoro baciti zajedno sa wenim wowavim princom-skutono{om u poàreva~ku baru da se zajedno ugu{e u blatu i muqu. Draga bra}o i sestre, izbori su pred nama. Reìm se priprema opet za nepo{tenu borbu sa opozicijom, naro~ito sa nama. Mi smo im najve}a prepreka, najja~a konkurencija. Zato posle ovog Kongresa svaki pojedinac ponaosob mora utrostru~iti svoj rad. Moramo angaòvati svo ~lanstvo, simpatizere, ~lanove porodica, prijateqe. Ili }emo sada pobediti, a moèmo, ili ko zna kada. Borba }e biti te{ka i neravnopravna. Samo hrabri, nepotkupqivi, nezapla{eni, po{teni radikali su nam potrebni. Ko to ne moè, ~ast mu je da se odmah povu~e. Srbiji su potrebne velike promene, i to radikalske promene. Mi to moramo uraditi. Mi to moèmo. Mi znamo kako. Imamo qude, snagu, znawe, pamet, ideje, imamo svoj program za preporod Srbije. Mi dolazimo da vratimo Srbiji ugled i dostojanstvo koje je imala, a Srbima lep{i i uspe{niji ìvot i boqu budu}nost. S verom u Boga i uz sve vas uspe}emo. Hvala. Leontin Arhipov: Dragi prijateqi, dozvolite da vam ~estitam uspe{no sprovo|ewe Kongresa i jo{ da pozdravim gospodina [e{eqa i gospodina Nikoli}a, wihov izbor na visoke funkcije. Hteo bih da napomenem da su se istorijske prilike sloìle tako da je Rusija uvek dolazila prva pomo} Srbiji, po~ev od XIV veka do 1804. godine, do Prvog ustanka, kada se uspostavqala nezavisnost Srbije. I dana{we na{e veze se temeqe na vezama koje su na temeqima dinastija Wego{a i Kara|or|a. Ali danas se istorija malo promenila, tako da sada Srbija brani Rusiju. Ispalo je da se vi nalazite na prvoj borbenoj liniji za{tite pravoslavqa i Slovenstva. Oni koji misle da je Rusija zbog svojih pote{ko}a zaboravila na Srbiju, veoma gre{e. Oni jednostavno ne mogu da shvate dubinu na{ih veza, krvnih i pravoslavnih. Gospoda sa Zapada su uspela da za neko vreme kupe Milo{evi}a i wegovo okruèwe. Ali rano im je da se raduju, a gospoda Silajyi} i Izetbegovi} tek nemaju zbog ~ega da se raduju. Geopoliti~ka situacija u svetu je veoma nestabilna i mi radimo na tome da je promenimo u na{u korist, pre svega u interesu Srbije i Rusije. Ispuniocima toga vidimo Srpsku radikalnu stranku u Srbiji i Liberalno-demokratsku partiju u Rusiji.
619
Pro{le godine, za vreme posete gospodina @irinovskog, potpisali smo dogovor o saradwi sa Srpskom radikalnom strankom. Taj dogovor je baza na{ih odnosa i nadamo se da }e uskoro biti pretvoren u vojnopoliti~ki dogovor. Ruski generali su veoma nezadovoqni politikom koju vode oficijelne vlasti u Kremqu. Jeqcin i Kozirjev zapravo nisu imali nikakav vojnopoliti~ki stav na Balkanu. Kao {to znate, Kozirjeva vi{e nema, a nezadovoqstvo generala je ostalo. Dana{wi generali ve} aktivno predlaù da se vojno ume{aju na Balkanu. Postoje takve mogu}nosti i postoje takve obaveze. Jedna od tih mera je razme{tawe nosa~a aviona na Sredozemnom moru, u blizini hrvatske teritorije. Tako|e smatramo neophodnim lobirawe antihrvatskih pokreta u svim me|unarodnim organizacijama, po~ev od organizacije Ujediwenih nacija. Naravno, na to nas sami provociraju, jer ako oni razmeste nuklearno naoruàwe na teritoriji Poqske i Ma|arske, mi }emo morati da traìmo dozvolu za razme{tawe ruskog nuklearnog naoruàwa ovde na Balkanu. To je realna geopoliti~ka perspektiva i prakti~no to je i danas izvodqivo. Potrebna je samo politi~ka voqa prvog ~oveka Rusije. ôvek koji nema svoju li~nost, takvu voqu ne moè da sprovede u delo. Ali, posle izbora u Rusiji 16. juna, taj ~ovek }e se pojaviti i mi se nadamo da }e taj ~ovek biti Vladimir @irinovski. Bez obzira na to {to sada protiv @irinovskog ~itav svet vodi kampawu, ~ak i tajne ameri~ke slu`be imaju prognozu da Zjuganov i @irinovski imaju iste {anse za pobedu. To zna~i da su svi poduhvati koje sam malo pre nabrojao realni, da }e se oni dogoditi. Mi smo sigurni da }e nam ovaj va{ dana{wi kongres dati podsticaj da zakora~imo ka novom veku, koji ve} dolazi da smeni ovaj, i radimo na tome da slede}i vek bude slovenski i pravoslavni. Hvala vam veliko. Tomislav Nikoli}: Obave{tavam ~lanove Centralne otaybinske uprave da }e odmah po zakqu~ewu kongresa u ovoj sali biti odràna prva konstitutivna sednica Centralne otaybinske uprave. Na osnovu ~lana 42. Statuta dajem re~ novoizabranom predsedniku stranke, koji }e izloìti svoj program u vo|ewu na{e stranke. Predsednik dr Vojislav [e{eq: Dame i gospodo, bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, U ime novoizabranog rukovodstva Srpske radikalne stranke zahvaqujem se na poverewu koje ste nam ukazali i izraàvam veru da }e Centralna otaybinska uprava ispuniti sva o~ekivawa ~lanstva i srpskog naroda u celini. Pred nama su veliki poslovi, pribliàvaju se izbori. Na jesen o~ekujemo izbore sa Saveznu skup{tinu, za skup{tine op{tina, Skup{tinu Crne Gore, Skup{tinu Vojvodine i eventualno Skup{tinu Kosova i Metohije. U septembru }emo najverovatnije imati izbore i u Republici Srpskoj. Srpska radikalna stranka }e u~estvovati u svim izbornim okr{ajima. Nisu oni presudni. To ne}e biti presudni obra~un sa socijalistima. Presudni obra~un }e biti idu}e godine, kada budu izbori za Skup{tinu Srbije i kada budu pred620
sedni~ki izbori i u Srbiji i u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Mi moramo pobediti. Srpski radikali }e sve u~initi da ovoga puta obore socijaliste i da spre~e dolazak na vlast izdajnika srpskog naroda. Da bismo uspeli u svojim namerama, moramo raditi vi{e nego ikada. U svim op{tinskim odborima, u svim mesnim odborima moramo pruìti maksimum. Moramo u~lawivati nove ~lanove Srpske radikalne stranke, mobilisati stare, obavqati sve vrste propagandnih aktivnosti. Ako smo blokirani na medijima, idemo od sela do sela, od grada do grada da neposredno kontaktiramo sa narodom. Narod treba da upoznajemo sa na{im programom u 100 ta~aka, u kome nudimo perspektivu Srbiji i svim srpskim zemqama. Narodu }emo tuma~iti svih 100 ta~aka i ukazivati da konkurencija nema {ta da ponudi, ni trenutno vladaju}a ni opoziciona; da mi jedini imamo izgra|en, konzistentan i koherentan program; da znamo kako }emo taj program realizovati. Koja je garancija koju nudimo srpskom narodu? Garancija je na{e po{tewe, na{a ~ast, na{ obraz, ~iwenica da nikada do sada nismo izneverili, ~iwenica da nikada do sada nismo razo~arali, ~iwenica da se nikada do sada nismo kompromitovali. Garancija je na{a snaga, na{a odlu~nost i na{a hrabrost. Dokazali smo ve} da smo spremni da se `rtvujemo za otaybinu. Pokazali smo koliko smo odlu~ni i hrabri. Srbija nema kome drugom da ukaè poverewe osim Srpskoj radikalnoj stranci. To uverewe se razvija kroz sva srpska sela, kroz sve srpske gradove, od Dunava do Jadranskog mora. U narodu raste raspoloèwe da se pruì {ansa srpskim radikalima. Narod najvi{e ceni to {to se za ovih {est godina ni za dlaku promenili nismo, {to smo se samo usavr{avali, razvijali, {to nismo stranka koja od danas do sutra mewa programska opredeqewa da bi se dodvorila ili reìmu u Saveznoj Republici Jugoslaviji, Srbiji i Crnoj Gori, ili gazdama na Zapadu. Mi smo stranka koja odlu~no i smelo ide svojim putem. Mi, za razliku od drugih, verujemo u svoj put, verujemo u svoje ideale, verujemo u svoja programska opredeqewa. Zato ne sme da nam bude te{ko u uslovima medijske blokade da sav propagandni materijal dovedemo do naroda, razdelimo narodu, da ono {to nam je preostalo kao {tampana produkcija bude dostupno narodu. Ne sme da nam bude te{ko da idemo i po najmawim selima, od ku}e do ku}e ako treba, da narodu tuma~imo na{ program. Ne sme nam biti te{ko gde god nam se ukaè prilika, u {tampi, u bilo kom listu, na bilo kojoj radio stanici, ako je igde to mogu}e, ako se ukaè prilika na bilo kojoj televizijskoj stanici, da priliku iskoristimo i da kaèmo ono {to imamo. Sve }emo u~initi {to je u na{oj mo}i. Nemamo velika finansijska sredstva na raspolagawu, ali zato ulaèmo na{ trud, na{ rad, na{u qubav prema radikalskim tradicijama. Radikali su znali da vladaju Srbijom i kada su radikali vladali kroz istoriju, Srbija je cvetala, Srbija se razvijala, Srbija je osloba|ala nove teritorije. Kada su radikali bili u progonstvu, po zatvorima, van institucija vlasti, Srbija je propadala. Istorija se, tragi~nog li paradoksa, ponavqa. Danas radikale progawaju, Srbija propada. Sutra
621
}e radikali vladati, a Srbija }e cvetati. Kada kaèm Srbija, mislim na jedinstvenu Srbiju, na jedinstvenu srpsku dràvu koja }e obuhvatati sve srpske zemqe. Jer za nas, srpske radikale, Crna Gora, Makedonija, Republika Srpska i Republika Srpska Krajina je podjednako Srbija kao [umadija, Vojvodina, ili bilo koji drugi deo ove suène Srbije na koji poku{avaju da nas svedu. Srpska radikalna stranka je i prkosna politi~ka partija. Otkud taj prkos u nama? Prkos je tako|e zasnovan na veri, na pravdoqubivosti, na istinoqubivosti. Ko danas moè da prkosi svetskim mo}nicima? Samo onaj ko je do kraja uveren da je potpuno u pravu. Samo onaj ko iskreno veruje u ono {to govori. Samo onaj ko uvek govori ono {to zaista misli. Danas su ovde sa nama na{i prijateqi iz Liberalno-demokratske partije Rusije i Nacionalnog fronta Francuske. Srpska radikalna stranka nema prijateqe u vladaju}im strukturama ni u Rusiji, ni u Francuskoj, ni u bilo kojoj drugoj dràvi, ali Srpska radikalna stranka ima prijateqe me|u patriotama onih zemaqa u koje je Srbija kroz istoriju najvi{e verovala, koje je najvi{e volela i koje su joj najvi{e pomagale. To {to trenutne vlasti u tim zemqama imaju druga~iju politiku, u nama Srbima ne ubija veru u trajnost prijateqstva sa ruskim narodom, u trajnost prijateqstva sa francuskim narodom. Sa na{eg IV otaybinskog kongresa mi upu}ujemo pozdrave Vladimiru Volfovi~u @irinovskom i najboqe èqe da pobedi na predstoje}im predsedni~kim izborima, a Liberalno-demokratska partija Rusije postane vladaju}a partija u Rusiji, da povede rusku dràvu i ruski narod putem pobede i objediwavawa ruskih teritorija. Kada je Rusija jaka, i Srbija }e biti sna`na. Mi sa IV otaybinskog kongresa upu}ujemo poruku @an Mari Le Penu, predsedniku Nacionalnog fronta Francuske, na{em prijatequ, da istraje u svojoj borbi, da Francuska opet pripada Francuzima a ne da bude pod kontrolom masonskih i prekookeanskih krugova koji joj èle uni{titi du{u. Mi èlimo da @an Mari Le Pen {to pre postane predsednik Francuske Republike, a Nacionalni front Francuske vladaju}a partija u Francuskoj. U svojoj spoqno-politi~koj orijentaciji, Srpska radikalna stranka, kao vladaju}a partija Velike Srbije, oslawa}e se na tradicionalne srpske prijateqe, Rusiju i Francusku. Naravno, na Rusiju i Francusku pod izrazito patriotskim reìmom. Posle ovog IV otaybinskog kongresa mi kre}emo u predizbornu kampawu. Zakazujemo mitinge i tribine i prvo idemo po malim mestima, po selima. Ve} slede}e nedeqe po Ni{kom okrugu, pa po Rasinskom, po svim drugim okruzima po Srbiji idemo dok noge ne polomimo, dok s nogu ne popadamo a u nedostatku medijske potpore, u nedostatku novca mi ulaèmo svoju voqu, svoje znawe, svoju upornost. Zbog toga }emo pobediti. @ivela Velika Srbija!
622
CI PROGLAS RUSKOM NARODU

Beograd, 22. maj 1996. godine Mi, Srpska radikalna stranka i milioni na{ih pristalica, obra}amo se ruskom narodu uo~i odlu~nog momenta istorije Slovena i pravoslavqa izbora predsednika Rusije. Pet godina traje poniàvawe ruskog i srpskog naroda. Mi smo izgubili svoje iskonske i najbogatije teritorije, {to je dovelo do krize na{ih zemaqa i celog pravoslavnog sveta. Vojnici NATO-a se ve} nalaze na srpskoj teritoriji i spremaju se za razme{tawe smrtonosnog oru`ja blizu srca pravoslavqa Moskve, prete}i ìvotu Rusije. Izbori za predsednika Rusije su posledwa {ansa za na{e narode i zemqe da sa~uvaju svoje teritorije, religiju i kulturu, sve ono {to su stvorile i {titile mnoge generacije pravoslavnih Slovena. Samo predsednik patriota mo}i }e da odbrani Rusiju, da joj vrati svetsko politi~ko i ekonomsko liderstvo i po{tovawe, kao i da za{titi sve pravoslavne Slovene. Mi smo sigurni da }e Vladimir @irinovski biti taj predsednik patriota. Zato sa velikom nadom gledamo u budu}nost i o~ekujemo da }e svi ruski patrioti glasati za Vladimira @irinovskog, da }e predsednik Liberalno-demokratske partije trijumfovati, podignuti Rusiju sa kolena i u~initi je mo}nijom od svih sila mraka i zla. Mi, Srbi, jedva ~ekamo da pohrlimo u naru~je tradicionalne Maj~ice i za{titnice, a do tog trenutka nepokolebqivo joj ~uvamo izlaz na Jadransko more i Mediteran. @ivela mo}na i ujediwena Rusija! @iveo srpsko-ruski bratski savez! @iveo Vladimir Volfovi~ @irinovski, budu}i ujediniteq slovenstva i pravoslavqa! Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke
CII PROGRAM SRPSKE RADIKALNE STRANKE

I. NACIONALNI PROGRAM 1. Ujediwewe srpskih zemaqa Krajem dvadesetog veka srpski narod se na{ao u katastrofalnoj istorijskoj situaciji. Raspad jugoslovenske dràve, uslovqen secesijom komunisti~kih federalnih jedinica, Srbi su do~ekali u nepovoqnijem spoqnopoliti~623
kom okruèwu od onoga s po~etka veka, kada su lakomisleno i ishitreno u{li u zajedni~ku dràvu sa Hrvatima i Slovencima. Danas je srpski narod razbijen na tri me|unarodno nepriznate dràve. Dve od wih, Republika Srpska i Republika Srpska Krajina su dodatno optere}ene nesre|enim pitawem granica i teritorijalnim pretenzijama suseda i stranih sila, odnosno okupacijom velikih delova teritorije koju su proveli Hrvati i muslimani pod pokroviteqstvom tradicionalnih srpskih neprijateqa. Tre}a, Savezna Republika Jugoslavija, u kojoj su labavo me|usobno povezane Srbija i Crna Gora, optere}ena je te{kim i opasnim socijalno-istorijskim bolestima, jugoslovenstvom i komunizmom. Ciq Srpske radikalne stranke je ujediwewe celokupnog srpskog naroda i obrazovawe dràvne zajednice na kompletnoj srpskoj nacionalnoj teritoriji, koja }e obuhvatiti Srbiju, Crnu Goru, Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu. @eqa srpskih radikala je da se ta jedinstvena srpska dràva nazove Velika Srbija, da bude demokratski ure|ena, s liberalnom trì{nom privredom, modernim pravnim poretkom i razvijenom socijalnom za{titom. Ukoliko Makedonci svojom slobodnom voqom odlu~e da ìve u zajedni~koj dràvi sa svojim najbliìm etni~kim srodnicima Srbima, prihvatili bismo da se na{a zajedni~ka dràva uredi kao moderna federacija. Da bi do me|unarodnog priznawa srpskih zemaqa i do wihovog ujediwewa do{lo, upotrebi}emo sva legitimna demokratska i politi~ka sredstva. Tako }emo celom svetu pokazati da smo evropski narod stare kulture, da nismo tradicionalno skloni komunizmu i da smo od te bolesti izle~eni, da smo u ovaj rat u{li zato {to nam je opstanak bio ugroèn, jer ne umemo da robujemo i da se predajemo bez borbe. Srbi su glavna nacionalna i politi~ka snaga na Balkanu i narod s kojim se pregovara, a koji ne moè da se ucewuje. Ujediwewe srpskih zemaqa svetu mora da se predstavi tako da ga on razume ili toliko logi~no da se svet ne moè praviti da ga ne razume. To treba u~initi bez ideolo{ke ili provincijalne snishodqivosti prema velikim silama. 2. Jedinstvo Srpstva Jedinstvo srpskog naroda, u ciqu {to kompletnije i kvalitetnije realizacije nacionalnih ciqeva, najboqe se postiè definisawem jedinstvenog srpskog nacionalnog programa, na ~emu se moraju angaòvati najumnije snage srpskog naroda, pod pokroviteqstvom dràve. [to srpska dràva bude sna`nija i sa zdravijom privredom, vi{e }e se stvarati mogu}nosti za povratak prognanih i iseqenih Srba, a razvoj transportnih i komunikacionih sredstava dovodi nas u situaciju da teritorijalna udaqenost mati~ne zemqe i dijaspore ne mora predstavqati nesavladivu barijeru u te`wi da Srbi, u kqu~nim pitawima svoje nacionalne i dràvotvorne egzistencije, imaju jedinstven nastup prema ~itavom svetu. Uz sve to, neophodno je definitivno nacionalno pomirewe svih Srba, uz uklawawe tragi~nih posledica gra|anskog
624
rata i ideolo{kih omraza koje je forsirala poluvekovna komunisti~ka diktatura. 3. Razvoj nacionalne svesti i patriotizma Srpski radikali se zalaù za sveobuhvatno razvijawe srpske nacionalne svesti i patriotizma, koje }e biti u funkciji ja~awa demokratskog pogleda na svet i nespojivo sa bilo kakvim pritiscima, dezinformacijama ili naivnim glorifikacijama. Srpska radikalna stranka smatra da je istinito prikazivawe zbivawa iz pro{losti i sada{wosti moralna obaveza i na~in primeren ciqevima, koji ~uva dostojanstvo naroda i ponos li~nosti. Li~nim primerom pripadnici Srpske radikalne stranke dokaziva}e neophodnost o~uvawa i daqeg razvijawa patriotskog duha i qubavi prema Otaybini, a iskrenu, strasnu i uzvi{enu qubav prema Otaybini identifikujemo sa qubavqu prema slobodi. Trudi}emo se da se odneguju nove generacije koje }e biti ponosne na pripadnost srpskom narodu i odane zemqi svog ro|ewa, odnosno postojbini predaka. 4. O~uvawe nacionalnih tradicija Srpski narod ima bogatu istoriju, prepunu blistavih primera ~ojstva i juna{tva, kulturnih i duhovnih dostignu}a, koji na{u nacionalnu tradiciju svrstavaju u najkompleksnije i najrazvijenije. O~uvawe nacionalnih tradicija mora biti prevashodna briga dràve, obrazovnih i kulturnih, nau~nih i umetni~kih institucija koje se finansiraju iz dràvnog buyeta. Ne ugroàvaju}i i ne vre|aju}i nikoga, ne potcewuju}i nijedan narod i wegovu istoriju, razvija}emo na{e nacionalne tradicije na iskonskim temeqima srpskog shvatawa pravde, morala, duhovnosti, juna{tva i slobode. Privrènost srpskoj nacionalnoj tradiciji manifestova}emo i kroz povratak starih dràvnih simbola, trobojne srpske zastave, himne Boè pravde, dvoglavog belog orla sa carskom krunom Nemawi}a, krsta sa ~etiri ocila i regionalnih grbova pojedinih srpskih istorijskih dràva. 5. Odnos prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi Iz Drugog svetskog rata Srpska pravoslavna crkva je iza{la skoro uni{tena, sa prepolovqenim sve{teni~kim kadrom, razorenim hramovima, u defanzivi pred komunizmom i internacionalizmom, svakodnevno terorisana od nadobudnih reìmskih funkcionera, izloèna montiranim sudskim procesima u kojima su sve{tenici osu|ivani na smrt ili duge zatvorske kazne. Vi{e je stradala pod komunistima i vi{e je sve{tenika izgubilo ìvot od komunisti~kog reìma nego pod celokupnom turskom okupacijom. Oslabqena marginalizovawem, nipoda{tavawem, prikrivenom zabranom rada, nemogu}no{}u finansirawa svojih aktivnosti po{to je wena imovina nacionalizovana, raskolima koji su inicirani od strane komunisti~ke vlasti i sprovedeni uz wenu obilatu i svakovrsnu pomo}, Crkva se mu~no borila za goli opstanak. Zatvorena su joj vrata, ne samo prema politi~kim zbivawima nego i prema javnom ìvotu uop{te. Tendencioznim udaqavawem od naroda, uz zabranu obeleàvawa verskih praznika i svetkovina i uz omalova625
àvawe i {ikanirawe veruju}ih qudi, komunisti~ki reìm se trudio da svim silama istisne Srpsku pravoslavnu crkvu iz ìvota Srba. Posebno rigorozan proces nacionalizacije sproveden je prema srpskim svetiwama na Kosovu i Metohiji, gde su stotine hektara manastirske zemqe oduzimani od Crkve i deqeni albanskim emigrantima. Iako do krajwih granica opqa~kana i osiroma{ena, Srpska pravoslavna crkva je zadràla svoje tradicionalno mesto i ulogu, a i o~uvala pravoslavni hri{}anski duh u narodu. Weni hramovi su ponovo ispuweni uglavnom mladim qudima, {to dovoqno jasno govori da reìm koji ne po{tuje moralne i duhovne vrednosti svog naroda nije dugog veka. Posle raspada Jugoslavije i secesije pojedinih republika, veliki broj srpskih crkava i manastira ostao je izvan granica teritorije pod srpskom kontrolom. Gotovo svi ti hramovi su sru{eni, a trajno je uni{teno nekoliko celih eparhija, dok je sve{tenstvo, dele}i sudbinu svog naroda, pobijeno ili je u izbegli{tvu {irom srpskih zemaqa. U ru{ila~kom naletu ostrvqenih verskih fanatika, neprijateqa pravoslavqa, nestali su vekovni tragovi srpske kulture i vere, uni{teni su najupe~atqiviji dokazi postojawa srpskog nacionalnog bi}a i samosvojnosti. Srpska radikalna stranka je politi~ka partija veruju}ih qudi koji prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi gaje poseban odnos po{tovawa i uvaàvawa, ali su istovremeno izrazito tolerantni prema svim drugim religijama i verskim zajednicama. Srpski radikali se zalaù za princip odvojenosti crkve od dràve i ne èle da grade teokratsku dràvu. Ba{ zbog toga }emo se zalagati da se Crkva potpuno vrati u srpski narod i da se srpski narod, uz pomo} dràve, vrati u okriqe svoje crkve. Kao politi~ka stranka ne}emo se me{ati u unutra{we crkvene odnose, a ~ini}emo sve {to je u na{oj mo}i da Crkvi pomognemo u izgradwi verskih objekata, za{titi i restauraciji srpskih svetiwa, od kojih su neke stare koliko i ukupna istorija srpskog naroda. Srpska dràva pod vo|stvom radikala sara|iva}e sa Srpskom pravoslavnom crkvom na zajedni~kom poslu negovawa srpskih nacionalnih tradicija i patriorizma, vaspitavawa omladine u srpskom pravoslavnom duhu. Dràvni praznici na{e zemqe bi}e i veliki verski praznici srpskog naroda, pre svega Boì}, dan Svetog Save, Vaskrs i Vidovdan, a srpska dràva bi}e izgra|ivana u duhu Svetosavqa na najvi{im eti~kim na~elima. Stavovi Srpske pravoslavne crkve bi}e posebno uvaàvani kao stavovi proistekli sa izvora najve}e reke mudrosti vaskolikog srpstva. II. POLITI^KI PROGRAM 6. Ustavno ure|ewe Srpska radikalna stranka, zalaù}i se za formirawe jedinstvene srpske dràve, insistira}e na dono{ewu novog ustava iz koga }e proiza}i svi ostali zakonski akti i pravne norme. Ustavno konstituisawe i regulisawe osnovnih politi~kih odnosa u civilizovanom svetu je sve zna~ajnije, pa je u
626
na{oj zemqi neophodno razviti takvu ustavnopravnu regulativu koja }e u osnovi biti logi~na, konzistentna i koherentna, koja ne}e trpeti pravne improvizacije i samovoqu vlasti, koja }e ograni~avati nadle`nosti i postupke najvi{ih dràvnih organa i inaugurisati vladavinu pravnih normi koje vaè podjednako za sve qude, bez obzira na wihov politi~ki, ekonomski ili socijalni status. Nijedan pravni ili politi~ki akt ne sme biti u koliziji sa ustavnim normama. U celoj dràvi, bez obzira da li }e ona biti centralizovana ili decentralizovana, unitarna ili federalna, zalaga}emo se da postoji samo jedan ustav. Tamo gde postoje dva ili vi{e ustava, bez obzira na wihove me|usobne formalne ili su{tinske odnose, gubi se princip jedinstva pravnog sistema i otvara put razarawu dràve kroz separatisti~ke tendencije. 7. Organizacija dràve Po{to je osnovni ciq srpskih radikala obnavqawe slobodne, nezavisne i demokratske srpske dràve koja }e obuhvatati sve srpske zemqe, konstituisawe Savezne Republike Jugoslavije smo podràli kao prelazno re{ewe u tom pravcu, koje nam omogu}ava da izbegnemo potrebu traèwa me|unarodnog priznawa suverenosti i nezavisnosti srpske dràve, ~ije bi posledice bile svo|ewe Srbije na granice koje joj je komunisti~ki reìm skrojio, uz ultimativno postavqawe zahteva za odvajawe Kosova i Metohije, Ra{ke i Vojvodine, ~emu teè zapadne sile, kako bi Srbiju svele na granice nekada{weg Beogradskog pa{aluka. Zalaèmo se za unitarnu dràvu republikanskog oblika vladavine i insistiramo da se dovr{i ujediwewe Srbije i Crne Gore, i stvore uslovi za prikqu~ewe Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, a ako za to bude mogu}nosti i to poèli lokalno stanovni{tvo, demokratski izraàvaju}i svoju voqu, prihvati}emo prikqu~ewe Makedonije u statusu koji bude dogovoren sa Makedoncima. Unitarna dràva je mnogo racionalnija, efikasnija i jevtinija od federalne. U woj se pojednostavquju politi~ki procesi i ostvaruje dosledno izvorni demokratski princip jedan ~ovek jedan glas. Srpska radikalna stranka se zalaè za ukidawe autonomije Vojvodine i Kosova i Metohije i protiv smo bilo kakvih specijalnih teritorijalnih statusa, osim u slu~aju da Makedonci odlu~e da ìve u zajedni~koj dràvi sa Srbima, ako procene daje to wihov egzistencijalni i vitalni interes. 8. Organizacija dràvne vlasti Na{u dràvu }emo organizovati kao modernu demokratsku republiku s dosledno izvedenim principom podele vlasti na zakonodavnu, izvr{noupravnu i sudsku. Vlast ne sme biti gruba sila nad narodom koja }e ga zastra{ivati, nego mora sluìti narodu tako {to }e prevashodno insistirati na po{tovawu ustavnosti i zakonitosti, kao i dosledno {tititi elementarne qudske slobode i gra|anska prava.
627
Dràvna vlast mora biti organizovana kao servis gra|ana koji }e monopol fizi~ke prinude koristiti samo u ciqu za{tite privatnih i dràvnih dobara. Svi organi vlasti moraju predstavqati jedinstven sistem, zasnovan na hijerarhijskoj subordinaciji i demokratskim izborima, koji }e garantovati sprovo|ewe voqe naroda kroz jednodomni parlament, jedinstvenu vladu, jednog predsednika republike, jedinstvenu teritoriju, jedinstven izborni proporcionalni sistem sa jednom izbornom jedinicom za celu zemqu, jedinstven sistem sudstva oli~en u redovnim sudovima. Podela vlasti na wena tri izvorna konstitutivna dela spre~ava pojavu politi~kih monopola. Centralizacijom vlasti ja~a se princip dosledne odgovornosti wenih nosilaca. Lokalna samouprava mora biti jasno ustavno koncipirana i samostalna u odnosu na upravni aparat dràve. Wene ingerencije ne smeju se me{ati sa nadle`nostima centralne vlasti. Srpski radikali se drè starog demokratskog i liberalnog na~ela da je najboqa ona dràva koja najmawe vlada. Zato se zalaèmo za koncept civilnog dru{tva, gra|anske samoinicijative i minimalne dràvne regulative. Dràvna vlast svoju voqu treba da sprovodi preko strogo profesionalizovanih slu`bi i ~inovni~kog aparata koji }e biti li{en svakog strana~kog ili ideolo{kog upliva. 9. Teritorijalna organizacija dràve Srpski radikali su mi{qewa da je pitawe teritorijalne organizacije dràve jedno od kqu~nih pitawa, kako sa aspekta funkcionisawa same dràve, tako i sa aspekta demokrati~nosti odlu~ivawa, za{tite sloboda i prava, sistema privrednog razvoja, planirawa, kori{}ewa prirodnih potencijala, ostvarivawa funkcije vojne odbrane i policijske za{tite, kao i iz ugla neposrednog odlu~ivawa gra|ana o pojedina~nim, lokalnim i op{tim interesima. Teritorijalnim razgrani~ewem sistemom majorizaccje i negacije nacionalnih, istorijskih, geografskih i stvarnih demografskih ~iwenica, prihvatawem stawa prouzrokovanog genocidom nad srpskim narodom, raseqewima kao kona~nim re{ewem i omogu}avawem odlu~ivawa od strane nekompetentnih, nestru~nih i nesposobnih, srpski narod je na teritoriji biv{e Jugoslavije doveden u situaciju da nema nikakvih nacionalnih prava na podru~jima gde je bio ve}inski pre, a u mnogim slu~ajevima i posle Drugog svetskog rata. Te teritorije, na voluntaristi~ki na~in povu~enim unutra{wim granicama izme|u ve{ta~ki stvorenih federalnih jedinica, predavane su drugim narodima pod potpunu kontrolu. Dana{wi status pripadnika srpskog naroda na tim prostorima, stravi~no satirawe, progon i masovno izbegli{tvo Srba, doveli su do toga da su zapadne srpske teritorije prakti~no nenaseqene a Srbija i Crna Gora prepune srpskih izbeglica. Istovremeno, strane sile podsti~u separatisti~ke pokrete u Saveznoj Republici Jugoslaviji sa namerom da Srbe sateraju na jo{ mawi etni~ki prostor. Da bi se takve tendencije s pravnog aspekta u~inile nesprovodivim, Srpska radikalna stranka }e insistirati na ukidawu auto628
nomnih pokrajina i federalnih jedinica, a odbaci}emo i svaki poku{aj regionalizacije na{e zemqe. Zadrà}emo okruge kao administrativno-upravne celine i op{tine kao organizacije lokalne samouprave. Neophodno je racionalno ujedna~avawe op{tina na osnovu broja stanovnika kako bi se efikasnije stvarala materijalna osnova za finansirawe funkcija lokalne samouprave i kako se to finansirawe u nekim slu~ajevima ne bi vr{ilo na ra~un drugih. Organi dràvne vlasti u okruzima i op{tinama bili bi strogo odvojeni od lokalne samouprave. Izvr{ioci ovih poslova samo bi u teritorijalnom smislu bili vezani za odre|ene okruge i op{tine, dok bi su{tinski bili pod stvarnom nadle`no{}u resornih ministarstava. Tako }e se u potpunosti izbe}i mogu}nost lokalnih klanovskih i monopolisti~kih uticaja na izvr{ioce vlasti, {to garantuje nepristrasnost i objektivnost u dono{ewu i sprovo|ewu wenih odluka. 10. Narodni suverenitet Srpski radikali su dosledni zagovornici principa narodnog suvereniteta kao osnovnog obele`ja moderne liberalne dràve. Po{to je neposredna demokratija prakti~no nemogu}a u uslovima vi{emilionske dru{tvene zajednice, nu`ni su weni posredni oblici, odlu~ivawa kroz koje se realizuju suverena prava gra|ana. Gra|ani deo svog izvornog suvereniteta prenose na narodne poslanike i preko wih vr{e suverenu vlast u svojoj dràvi. Ovo dobrovoqno ustupawe dela suvereniteta na odre|eno vreme (u roku trajawa mandata, izme|u dva izborna nadmetawa) u praksi nailazi na razne oblike uzurpacije i negirawa. Najupe~atqiviji primer predstavqa postizborno mewawe narodne voqe otimawem poslani~kih mandata opozicionim strankama, uz direktno kr{ewe izbornih zakona, ili pak potpuno proterivawe parlamentarnih stranaka iz narodnih skup{tina. Svaki reìm stepen svoje demokrati~nosti iskazuje, pre svega, odnosom prema svojim protivnicima, prema politi~koj konkurenciji. Reìmi koji progawaju svoje politi~ke protivnike ne mogu se nazvati demokratskim. Vlast srpskih radikala }e svoju demokrati~nost neprekidno dokazivati tolerantnim odnosom prema opoziciji, garantovawem neprikosnovenosti opozicionih poslanika i omogu}avawem narodu da putem direktnih televizijskih prenosa uvek ima neposredan uvid u rad najvi{eg zakonodavnog tela zemqe. To je najefikasniji oblik kontrole rada narodnih predstavnika od strane wihovih bira~a. 11. Parlamentarna demokratija Demokratski oblik politi~kog reìma u svetu se realizuje u dve osnovne varijante: predsedni~ki i parlamentarni sistem. Srpski radikali su pristalice parlamentarnog, jer predsedni~ki sistem sadrì i mnoge potencijalne izvore autokratskog pona{awa {efa dràve. Zalaèmo se za jednodomni parlament kao najvi{e zakonodavno telo i smewivu vladu, podlo`nu stalnoj kontroli narodnih poslanika kao direkt629
nih predstavnika naroda. Nastoja}emo da najvi{a vlast i ovla{}ewa budu koncentrisani u parlamentu, {to zna~i da iz parlamenta proizilazi i vlast vlade u celini, pojedinih resornih ministarstava, predsednika dràve i svih drugih izbornih i imenovanih funkcionera. Ustavne promene treba da budu iskqu~ivo pravo parlamenta po posebnom postupku. Protiv smo referenduma kao oblika odlu~ivawa o tom pitawu, jer referendum moè biti opasno sredstvo manipulisawa usled nedostatka efikasne kontrole sprovo|ewa i utvr|ivawa rezultata glasawa, po{to u tome ne u~estvuju politi~ke partije kao u toku izbora. 12. Jednodomni parlament Po{to dvodomni parlament uglavnom podrazumeva i izvestan oblik federalizacije dràve, a kako se mi srpski radikali izri~ito zalaèmo za unitarnu dràvu, prirodno je na{e insistirawe na jednodomnoj Narodnoj skup{tini. Jednodomno parlamentarno odlu~ivawe podrazumeva izvorno jedinstvo vlasti, poteklo iz narodne voqe i wene koncentracije u Narodnoj skup{tini, a iz tog jedinstva proizlazi i podela vlasti kako bi se tri wena kqu~na oblika me|usobno efikasno kontrolisala. To podrazumeva da izvr{ioci vlasti ra~une polaù u parlamentu, {to zna~i posredno, preko narodnih poslanika, narodu u celini. U vi{estrana~kom jednodomnom parlamentu procedura izbora nosilaca izvr{ne i sudske vlasti je do kraja pojednostavqena, kao i kontrola vr{ewa poverene funkcije. Parlament treba da bira kompletan sastav vlade, {to zna~i da smo protiv tzv. kancelarskog principa koji se sada u na{oj zemqi primewuje na saveznom nivou. U parlamentu je koncentrisana celokupna zakonodavna vlast i tu se vodi glavna politi~ka rasprava o svim va`nim dràvnim i dru{tvenim pitawima. Iz te rasprave i odnosa snaga pojedinih politi~kih partija, organizovanih u skup{tinske frakcije, proizlaze politi~ke odluke koje imaju obavezuju}i karakter za sve segmente vlasti. Parlamentu za svoj rad mora da odgovara i predsednik Republike, koji moè biti smewen na isti onaj na~in na koji je izabran, kvalifikovanom ve}inom glasova narodnih poslanika. 13. Predsednik Republike Srpski radikali smatraju da predsednik Republike treba da bude reprezent gra|anskog, nacionalnog i vi{estrana~kog jedinstva i osnovnog interesnog konsenzusa, pa se u skladu s tim moraju ustavom i zakonima regulisati predsednikova prava, obaveze i ovla{}ewa, kako bi se efikasno prevazilazile eventualne napetosti izme|u pojedinih organa vlasti i izbegli sukobi nadle`nosti u obavqawu izvr{ne vlasti. Predsednika Republike treba da bira parlament apsolutnom ve}inom glasova, a on }e obavqati tu funkciju u mandatnom periodu od ~etiri ili pet godina. Glasawe mora biti tajno, a predsednik u vreme trajawa mandata ne bi smeo vr{iti nijednu drugu funkccju, niti bi mogao biti biran na neki drugi politi~ki poloàj. Bitno je da za predsednika Republike isto lice ne moè biti birano vi{e od dva uzastopna mandatna perioda.
630
I smewivawe predsednika Republike mora se obavqati po istoj proceduri kao i wegov izbor, kada se o tom pitawu stekne saglasnost apsolutne ve}ine narodnih poslanika. Predsednik Republike treba da predstavqa na{u dràvu u zemqi i inostranstvu, formalno svojim ukazom progla{ava zakonska i podzakonska akta koja budu usvojena u skup{tinskoj proceduri, postavqa i opoziva ambasadore na osnovu predloga vlade, prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika, dodequje odlikovawa doma}im i stranim zaslu`nim licima i vr{i funkciju vrhovnog komandanta vojske. Uz prethodnu konsultaciju i usagla{avawe stavova poslani~kih klubova, predsednik Republike treba da predlaè Skup{tini kandidate za izbor predsednika i sudija Ustavnog suda, sudija Vrhovnog suda, dràvnog tuìoca i guvernera Narodne banke. Poveravao bi mandat za sastav vlade kandidatima koje mu ponude politi~ke stranke po redosledu koji odgovara wihovoj konkretnoj parlamentarnoj snazi. Po isteku mandata raspisivao bi nove izbore za Narodnu skup{tinu, a na obrazloèn predlog vlade mogao bi parlament i pre vremena raspustiti, u skladu sa ustavnim i zakonskim odredbama. Nosioci ove funkcije ne smeju raspolagati prevelikim prerogativima vlasti jer bi se u tom slu~aju pojavqivale autokratske tendencije. 14. Vlada Vlada treba da predstavqa najvi{i organ izvr{ne vlasti koji u svakom trenutku mora raspolagati podr{kom apsolutne ve}ine narodnih poslanika, {to se po jednostavnoj proceduri proverava glasawem o poverewu pojedinim ministrima ili vladi u celini. To zna~i da je ona uvek izloèna posrednom ili neposrednom uticaju voqe naroda, kao nosioca suvereniteta. Potencijalno laka promenqivost ~ini vladu odgovornijom za svoje postupke i izvr{ewe ustavnih i zakonskih nadle`nosti. U uslovima stalne smewivosti vlade kroz mogu}nost izglasavawa nepoverewa podiè se nivo wene odgovornosti, a srpski radikali smatraju da se tako efikasnije ostvaruje princip narodnog suvereniteta, odnosno uticaj naroda preko poslanika na izvr{ewe narodne voqe. Narod ne mora ~ekati da pro|e mandat lo{oj vladi ve} odmah uti~e na weno smewivawe, ako ona pokaè nesposobnost ili nezainteresovanost za re{avawe narodnih i dru{tvenih problema. Sistem izvr{ne vlasti u parlamentarnoj demokratiji, za koji se zalaù i kakav }e realizovati srpski radikali odmah po sticawu narodnog poverewa, u potpunosti se razlikuje od onoga {to danas imamo u srpskim zemqama. Srpska radikalna stranka }e vladu formirati od sposobnih, kvalitetnih, kvalifikovanih, po{tenih i uglednih qudi, a ne od onih koji su skloni najgorim vrstama mahinacija, marifetlucima i kriminalu, a uz to krajwe nesposobni za obavqawe ministarskih poslova, kao {to je danas slu~aj. Visoki dràvni poloàji dana{wim mo}nicima sluè samo kao pokri}e i za{tita od odgovornosti za potpuno uni{tewe, totalnu pqa~ku i apsolutno
631
obezvre|ivawe srpske ekonomije. Gramzivost i nezaja`qivost koja se pokazuje prilikom odre|ivawa uvozno-izvoznih kvota ili izdavawa dozvola, pqa~ke i pronevere, osnovne su karakteristike socijalisti~ke vlasti. Radi postizawa finansijskih u{teda i vi{eg stepena operativnosti, nameravamo smawiti broj ministarstava i svesti ih na petnaest resora: za pravdu; za unutra{we poslove; za finansije; za odbranu; za inostrane poslove; za rad, bora~ka i socijalna pitawa; za urbanizam, stambene i komunalne delatnosti; za saobra}aj i veze; za industriju; za energetiku i rudarstvo; za prosvetu, nauku i kulturu; za zdravqe i ekologiju; za poqoprivredu; za informisawe, za trgovinu i turizam. 15. Dràvna uprava Srpski radikali se zalaù za kompletnu reorganizaciju i racionalizaciju dràvne uprave koja }e se zasnivati na uverewu da je re~ o servisu gra|ana a ne o sili koja }e prema qudima a priori zauzimati odbojan ili neprijateqski stav. Reorganizacija je neophodna na svim nivoima i mora se sprovesti po principu stru~nosti kadrova i wihove elementarne osposobqenosti za rad u upravnim organima. Rad }e se modernizovati i kompjuterizovati, a administrativna procedura do kraja uprostiti uz zna~ajno smawewe broja zaposlenih i pojeftiwewe odràvawa dràvnog aparata. Taj aparat mora biti depolitizovan i visoko profesionalizovan. Neophodna je koncentracija i centralizacija takozvane banke podataka kojima dràva raspolaè, a ti~u se gra|ana i pravnih lica, {to podrazumeva modernije, stru~nije i preciznije vo|ewe mati~nih kwiga i wihovu jedinstvenu kompjutersku obradu. 16. Javnost rada dràvnih organa U viziji srpskih radikala osnovni princip demokratizacije dru{tva predstavqa otvorenost i javnost rada dràvnih organa. Poluvekovnom komunisti~kom diktaturom razvijen je koncept zatvorenog konspirativnog dru{tva i podsticana svojevrsna mati~na verzija svesti o ulozi vlasti i vladaju}e partije u ìvotu qudi i naroda. Proces zatvarawa i skrivawa istine od javnosti, od sredstava informisawa i gra|ana, doveo je do najve}eg stepena korupcije, zloupotrebe ovla{}ewa, subjektivizma, voluntarizma, uzurpacije prava gra|ana od strane nosilaca vlasti i vr{ilaca funkcija u politi~kom sistemu. U novije vreme ta tendencija povratka na konspirativni koncept vlasti ogleda se, pre svega, u monopolskoj kontroli nad sredstvima javnog informisawa, medijskoj blokadi politi~kih protivnika i zabrani direktnih televizijskih prenosa parlamentarnih sednica. Sistematski se od javnosti skrivaju zloupotrebe javnih ovla{}ewa i pqa~ka narodne i dràvne imovine od strane proteìranih reìmskih mo}nika. Srpska radikalna stranka se zalaè za najvi{i stepen otvorenosti i javnosti rada dràvnih organa, kao i za redovne, direktne televizijske prenose svih skup{tinskih sednica. Na~elnici upravnih slu`bi i javnih insti632
tucija bili bi obavezni da na zahtev gra|ana i medija daju sve podatke sa kojima raspolaù, a ti~u se redovnih dràvnih i dru{tvenih delatnosti, osim podataka koji su zakonskim normama progla{eni slu`benom ili dràvnom tajnom. 17. Odgovornost svih nosilaca vlasti Uvereni smo da je jedina {ansa za doslednu revitalizaciju pravnog sistema na{e zemqe sadràna u te`wi za vra}awem poverewa gra|ana u pravni i politi~ki sistem i odgovornu dràvu, a do toga je mogu}e do}i samo smenom postoje}eg reìma i dolaskom na vlast Srpske radikalne stranke, odnosno provo|ewem radikalnog, doslednog, demokratskog i liberalisti~kog programa. Tada bi se pravni sistem prevrednovao uvo|ewem strogih kriterijuma za utvr|ivawe i kontrolu odgovornosti svih dràvnih organa, kao i reafirmisawem principa wihove smewivosti na isti na~in na koji su konstituisani. S obzirom da u vr{ewu vlasti u~estvuju dve grupe funkcionera: izabrani, u koje spadaju svi funkcioneri koji se biraju posredno ili neposredno (predsednik Republike, premijer, ministri itd.) i profesionalni, u koje spadaju nosioci poslova dràvne administracije, koji se postavqaju ukazima, odlukama i punomo}jima, potrebno je posebno utvrditi kriterijume odgovornosti za obe grupe i sankcionisati ih. Izabrani funkcioneri, pored politi~ke, za izvr{eno i neizvr{eno, moraju snositi i krivi~nu odgovornost za svaku zloupotrebu funkcije i javnog ovla{}ewa. 18. Ustavnost i zakonitost Polaze}i od elementarnih postulata pravne dràve, od principa ustavnosti i striktnog normativnog ure|ewa odnosa na relaciji gra|anin-gra|anin, gra|anin-institucija, gra|anin-dràva, kao i od zakonskih re{ewa dru{tvenih odnosa koji nisu, ili su samo uop{teno regulisani ustavnim na~elima i polaze}i od principa supremacije ustava nad celokupnom zakonskom i podzakonskom regulativom, Srpska radikalna stranka }e se dosledno zalagati za {to skorije dono{ewe novog, celovitog i jedinstvenog ustava u na{oj dràvi kojim }e precizno i detaqno biti regulisani svi osnovni politi~ki odnosi. Sada{wi ustavni akti su puni nedore~enosti, kontradiktornosti, nepotrebnih striktnih ograni~ewa i usmeravawa, kao i dvosmislenih odredbi koje se u praksi tuma~e na krajwe voluntaristi~ki na~in. Uz to je mnogo i zakonskih re{ewa koja su u direktnoj koliziji sa pojedinim ustavnim normama, {to stvara konfuziju u sferi primene i tuma~ewa ustava i zakona, a rezultuje i totalnom nesigurno{}u i neza{ti}eno{}u gra|ana pred birokratskom samovoqom. Ustav na{e dràve mora biti celovit, jasan i neprikosnoven. Toliko celovit da posle nije potrebno intervenisati ustavnim amandmanima ni u jednom delu regulative, toliko jasan da nijednom prose~no inteligentnom i obrazovanom gra|aninu ne}e biti potrebno posebno tuma~ewe pravnih nor633
mi, jer }e on sve razumeti, toliko neprikosnoven da }e u primeni ustavnih normi i dono{ewu zakonskih i podzakonskih akata obezbediti striktnu uskla|enost tih akata sa ustavnim odredbama. Pobrinu}emo se da u na{oj dràvi vladavina prava, ustavnosti i zakonitosti zameni dosada{wu vladavinu nad pravima, zakonima i ustavima koji su instrumentalizovani od strane politi~ke oligarhije. 19. Suzbijawe samovoqe dràvne birokratije Birokratski aparat je neophodan svakoj dràvi, ali ukoliko nije pod striktnim zakonskim ograni~ewima i parlamentarnom kontrolom, vrlo brzo pokazuje te`wu da uzurpira odre|ene dràvne prerogative i prepusti se samovoqnom pona{awu u obavqawu administrativnih du`nosti. Sve to prati tendencija multiplikovawa broja ~inovnika, koja se u ekstremnim slu~ajevima {iri geometrijskom progresijom, pa dràvna birokratija postaje sama sebi ciq i svrha. Jedini efikasan na~in zauzdavawa i sputavawa samovoqe birokratskog aparata srpski radikali vide u rigoroznoj kontroli dràvne administracije od strane zakonodavne, izvr{ne i sudske vlasti, kao i u wenom svo|ewu na najmawu mogu}u meru, na neophodan broj ~inovnika za obavqawe poslova koji su stvarno va`ni za normalno funkcionisawe dràve. Uvo|ewem kontrolnih mehanizama moè se u velikoj meri izbe}i birokratizacija dràvnog aparata i administracija naterati da striktno sluì dràvi i narodu, bez prekora~ewa zakonskih ovla{}ewa. Iskustva civilizovanih dràva svedo~e da se funkcionalnost rada i efikasnost izvr{ewa obaveza pove}avaju racionalnim smawivawem broja zaposlenih u dràvnoj administraciji i wihovim svo|ewem na optimalnu meru, pojednostavqewem upravnog postupka i insistirawem na aùrnosti koja se postiè kratkim rokovima za postupawe ~inovnika po zahtevima gra|ana i pravnih lica. Selekcija kadrova u uslovima slobodne konkurencije, suzbijawe proteìrawa, protekcije, nepotizma i korupcije, kao i postavqawe visokih kriterijuma za zapo{qavawe u dràvnoj administraciji, uz solidno nagra|ivawe kroz platne razrede, uslovi su racionalne rekonstrukcije ~inovni~kog aparata i napu{tawa koncepta birokratske dràve koji je formirao marksisti~ki pogled na svet. Strogom kontrolom rada administracije na svim nivoima i uvo|ewem savremenih tehni~kih sredstava informisawa mogu}e je suzbiti samovoqu i gra|ane rasteretiti no}ne more koju danas izaziva i sama pomisao da je potrebno i}i na dràvni {alter kako bi se neki problem re{io ili pravo ostvarilo. 20. Borba protiv korupcije Najve}e zlo koje moè sna}i dràvu je krajwa i totalna korupcija vlasti i dràvnih organa. Upravo to se desilo na{oj zemqi. Korupcija je zahvatila sve pore dru{tva, po~ev od lokalnih organa vlasti pa do najvi{ih, ukqu~uju}i tu ministre svih dosada{wih vlada, wihove premijere i sam vrh dràve. Gra|ani jo{ pamte ministarske i generalske afere u kojima su oti634
mani i pqa~kani milioni maraka, ili organizovawe paradràvnih banaka i sli~nih institucija u kojima su nestale stotine miliona maraka dràvnih i narodnih para. Reìmsko }utawe na pojavu i delovawe ovih nazovi institucija bilo je propra}eno visokim provizijama korumpiranim funkcionerima iz vrha vlasti. Velika kriza u dràvi prouzrokovala je krizu morala kod nosilaca funkcija vlasti, a stepen korupcije dovela do neslu}enih razmera. Danas se i bukvalno moè uraditi sve podmi}ivawem lica koja odlu~uju. Vlast je postala sredstvo brzog boga}ewa za sve wene nosioce. Kodeks ~asti, po{tewa i odgovornosti samo su po{tapalice nosilaca funkcija koje ni~emu ne sluè, osim za prikrivawe kriminalnih radwi. Srpska dràva, za koju se zalaè Srpska radikalna stranka, mora u borbi protiv kriminala postupati rigorozno, strogim kaznama i u korenu sasecati svaki vid korupcije. Da bi se povratilo poverewe gra|ana u vlast i nosioce wenih funkcija, moraju se dosada{wi nosioci vlasti za koje se utvrdi da su korupcijom do{li do odre|enih materijalnih dobara izvesti pred lice pravde i uz oduzimawe ovako ste~ene imovine rigorozno kazniti. Jedino strog odnos prema nosiocima javnih funkcija, uz permanentnu kontrolu izvr{ewa obaveza od strane vlasti, moè da zaustavi i u korenu sase~e korupciju, kao jedno od najve}ih zala u dràvi. Srpska radikalna stranka }e se maksimalno zaloìti za raskrinkavawe korupciona{kih afera i primerno ka`wavawe korumpiranih funkcionera u srpskoj dràvi. 21. Kodifikacija i unifikacija prava Kodifikacija i unifikacija prava je jedna od osnovnih karakteristika modernog pravnog poretka, pa }e srpski radikali odmah po dolasku na vlast sistematski pristupiti tom velikom i zna~ajnom poslu. Najva`nija je kodifikacija krivi~nog i privatnog prava. Trenutno vi{e od pedeset raznih zakona sadrì krivi~nopravne norme, ~ime se naru{avaju elementarna gra|anska prava. Na{ stav je da takve norme moè sadràti iskqu~ivo krivi~ni zakonik koji }e, uz to, obuhvatiti i regulativu krivi~nog postupka i izvr{ewa krivi~nih sankcija. Nijedna krivi~nopravna sankcija se ne bi mogla vezivati za neki drugi zakonski akt ili normu. Kodifikacija privatnog, posebno obligacionog prava, je veoma teàk i komplikovan posao, ali mu se mora pristupiti sa velikim entuzijazmom jer bez wegovog kvalitetnog okon~awa nije mogu}e izbe}i kolizije pravnih normi i haos u pravnom poretku do koga je dovelo komunisti~ko ideolo{ko eksperimentisawe sa pravnim institutima i na~elima koja su razvijana i proveravana hiqadama godina. Tako|e, oblast upravnog prava, spora i postupka, kao i regulisawe funkcionisawa svih organa dràvne vlasti mora biti kodifikovano sveobuhvatnim zakonom koji }e direktno iz ustava proizilaziti i ustavne norme razra|ivati. Uspe{nu kodificikaciju mora da prati i unifikacija, odnosno princip da svi zakoni moraju jedinstveno da se donose i primewuju na celoj teritori635
ji na{e zemqe, bez ikakvih izuzetaka u sadràju ili tuma~ewu. Jedinstven pravni poredak logi~ki iskqu~uje posebne pravne statuse delova teritorije ili razli~ite uslove pravnog normirawa od strane pojedinih dràvnih organa. 22. Pravosu|e Po shvatawu srpskih radikala pravosu|e je jedan od najva`nijih stubova dràvne vlasti u svakoj zemqi. Kroz wegovo funkcionisawe moè se uspe{no sagledati kompletna priroda dràvnog ure|ewa i politi~kog reìma, a ono podrazumeva i zahteva ~itav niz akcija i politi~kih poduhvata da bi mogao da funkcioni{e shodno zahtevima i potrebama moderne dràve, prevashodno u sferi za{tite interesa gra|ana i wihove pravne sigurnosti. Jedino dràve u kojima je potpuno autonomno ustoli~en pravosudni sistem mogu u potpunosti za{tititi sva gra|anska prava i qudske slobode, kao i obezbediti demokratske procese i odnose, odnosno politi~ki sistem i dràvni poredak u celini. Mi jo{ nemamo sudova u pravom smislu te re~i. Dana{wa organizacija dejstva pravobranila{tva, javnog tuìla{tva i advokature, zbog primewenog modela negativne selekcije, uticaja i me{awa reìma u ustavnu i zakonsku nadle`nost, a najvi{e zbog zloupotreba svih instituta pravosu|a i uzurpacije dela ovla{}ewa od strane nosilaca pojedinih funkcija vlasti, svodi sudiju na pukog izvr{ioca naloga reìma i funkcionera vladaju}e partije. Dana{we pravosu|e ne goni kriminal nego objavqivawe i obelodawivawe kriminalnih afera qudi iz reìmskog vrha ili wihovih privrènika. Niskim platama i otvorenim reìmskim zahtevima za zloupotrebu poloàja u politi~ke i kriminalne svrhe, sposobni pravnici se rasteruju i iz pravosu|a elimini{u sve sudije kojima je stalo do po{tovawa profesionalnog eti~kog kodeksa i li~ne ~asti, a na wihova mesta se dovode nestru~ni i nesposobni poslu{nici, spremni da po nalogu vlasti donose nezakonite presude. Srpska radikalna stranka }e se maksimalno zalagati za stvarawe istinski nezavisnog sudstva i stru~no osposobqavawe sudova dovo|ewem visokokvalitetnog profesionalnog sudijskog kadra na ~ije odluke niko ne}e mo}i da uti~e i koji }e jedino slediti ustavne i zakonske norme postupaju}i savesno, ~asno i odgovorno. Jedino se na taj na~in moè podi}i ugled sudija, javnih tuìlaca i pravobranilaca, imaju}i u vidu da od toga zavisi i ugled zemqe u celini i stepen wene demokrati~nosti i civilizovanosti. Srpski radikali smatraju da treba pod hitno ukinuti vojne i privredne sudove, pa tako pravosudni sistem u~initi jedinstvenim, postojawem samo redovnih sudova, zasnovanih na principu dvostepenosti u su|ewu, a samo izuzetno trostepenosti kada je re~ o izricawu najteìh krivi~nih sankcija. Advokatura mora biti nezavisna i oslobo|ena svih dràvnih stega, i, uz obavezu po{tovawa moralnih kodeksa, prepu{tena slobodnoj konkurenciji koja se obezbe|uje sistemom prijave i koju ne bi smelo ugroàvati postojawe bilo kakvog profesionalnog udruèwa, zasnovanog na proteìrawu cehov636
skih interesa i suàvawu broja kvalifikovanih lica koja se profesionalno bave advokaturom. Na trì{tu advokatskih usluga dobri advokati }e uspevati a lo{i propadati. 23. Lokalna samouprava Srpski radikali smatraju da je neophodno da se izvr{i potpuno odvajawe dràvnih organa i nadle`nosti od organa lokalne samouprave sa ciqem da gra|anin brè, lak{e i jeftinije ostvaruje svoje lokalne interese kroz lokalnu samoupravu, koju sam bira, kontroli{e i finansira. Preciznim definisawem okvira i vrsta delatnosti lokalne samouprave posti}i }e se da ona preuzme samo onaj krug poslova koji su neophodni da bi gra|anin mogao da re{ava svoje lokalne probleme, koje moè i treba da finansira. Na ovaj na~in }e lokalna samouprava postati jeftinija i efikasnija, dok }e dràva zadràti samo kontrolnu funkciju. Srpski radikali }e svojim posebnim manifestom razraditi sopstvenu koncepciju lokalne samouprave i usvojiti lokalni politi~ki program za svaku op{tinu u na{oj zemqi. 24. Izborni sistem Postoje}i izborni sistem kroz mogu}nost birawa, na~in izbora, na~in kandidature, promene broja izbornih jedinica, mogu}nost uzurpacije medija za reìmske promocije, uz istovremeno spre~avawe adekvatnog i ravnopravnog izlagawa programa opozicionih stranaka i na mnoge druge na~ine omogu}ava reìmu da izvr{i niz malverzacija i zloupotreba i tako, mimo voqe bira~a, zadrì vlast. îtave afere oko kra|e glasova, zloupotrebe izbornog zakona, uzurpacije vlasti u op{tinama i okruzima u kojima su pobedile druge stranke, spiskovi sa nepostoje}im bira~ima, nestanak ~itavih paketa izbornog materijala i mnogi drugi primeri zloupotreba, dokaz su da se u ovom vrlo va`nom segmentu dru{tvenog ìvota u na{oj zemqi moraju kona~no uvesti red i demokratska pravila pona{awa. Pojava mnogih malih, uglavnom prakti~no nepostoje}ih stranaka i stranaka formiranih samo za izbornu svrhu, i to od strane reìma, ima za ciq zbuwivawe glasa~kog tela i disperziju opozicionih glasova, {to zahvaquju}i sada{wem izbornom sistemu, zna~i prelivawe tih glasova u kvotu partije na vlasti. Srpska radikalna stranka je prinu|ena da uloì ogromne napore na svim izborima da bi sa~uvala i za{titila glasove koje joj weni ~lanovi i simpatizeri daju i to, ne samo na glasa~kom mestu, ve} i u izbornim komisijama. Umesto da tro{i energiju na promocije svojih programa i aktivnosti, stranka je prinu|ena da mukotrpno brani osvojeno i zasluèno. Srpska radikalna stranka }e posle osvajawa vlasti i reorganizacije dràve pristupiti racionalnoj izmeni izbornog sistema. Ona se zalaè za proporcionalni izborni sistem u kome }e svaka politi~ka partija u~estvovati u zakonodavnoj vlasti sa onoliko procenata koliko poverewa dobije na izborima. Posebnim zakonskim aktom bi}e regulisan na~in zakazivawa iz637
bora i za{tita izbornih rezultata, pri ~emu }e zloupotrebe biti o{tro sankcionisane. Zalaèmo se za formirawe samo jedne izborne jedinice na celoj teritoriji na{e zemqe, ~ime }e se anulirati mogu}nosti prekrajawa izbornih jedinica onako kako reìmu odgovara, a zatim, u preraspodeli otimawe mandata od strane reìma, metodom izjedna~avawa va`nosti izbornih jedinica bez obzira na broj glasova i broj glasa~a. Progla{ewem cele teritorije zemqe za jednu izbornu jedinicu iznivelisa}e se uticaj stranaka na bira~ko telo, a tako }e i izborni rezultati odgovarati pravom stawu i stvarnom raspoloèwu bira~kog tela. Srpska radikalna stranka se zalaè za potiskivawe malih vanparlamentarnih stranaka sa politi~ke scene. U tu svrhu }emo zahtevati uplatu kotizacije pri prijavi kandidata, umesto podno{ewa spiskova predlaga~a koji su se pokazali kao puka formalnost. Jedino tako }e biti mogu}e eliminisati mnoge kvazi-stranke, udruèwa i pokrete i dobiti prave rezultate izbora, bez otima~ine i zloupotrebe. Za{titi slobode izbora, za{titi prava na tajno odlu~ivawe i za{titi izbornih rezultata posveti}emo posebnu pa`wu. 25. Politi~ke partije Srpska radikalna stranka se zalaè da se politi~ke partije, koje na parlamentarnim izborima dva puta uzastopno ne osvoje cenzus, automatski bri{u iz registra politi~kih stranaka. Srpski radikali su za potpuno slobodan i autonoman rad politi~kih partija u srpskoj dràvi. Politi~ka utakmica na slobodnim vi{estrana~kim izborima predstavqa jedino merilo narodnog poverewa u odre|enu politi~ku partiju, a wena snaga se ogleda iskqu~ivo u broju dobijenih glasova i osvojenih mandata u skup{tini. Rad politi~kih partija mora da bude apsolutno slobodan, a uticaj vlasti na wihovu aktivnost mora biti sveden na najmawu mogu}u meru. Programi politi~kih partija i wihovo delovawe na politi~kom planu izraz su politi~ke voqe ~lanova i simpatizera stranke koji se u svakoj demokratskoj dràvi moraju po{tovati i uvaàvati. Na{a dràva mora po{tovati prava gra|ana koji kroz delovawe u politi~kim partijama artikuli{u svoje grupne politi~ke interese i svoja demokratska na~ela i vrednosti. 26. Udruèwa gra|ana Srpska radikalna stranka se zalaè za maksimalno ostvarivawe svih vidova organizovawa gra|ana osim udruìvawa u ciqu ugroàvawa suvereniteta i teritorijalnog interiteta srpske dràve, kao i udruìvawa u ciqu ograni~avawa, suzbijawa i smawewa prava gra|ana na{e dràve (odre|ene verske sekte i dr). Udruìvawa gra|ana u udruèwa i organizacije koje imaju za ciq negovawe hobija, zadovoqavawe parcijalnih i grupnih potreba svojih ~lanova, podrazumevaju obezbe|ewe eventualnih finansijskih sredstava potrebnih za ìvot i rad svakog udruèwa i organizacije, od strane gra|ana
638
udruènih u to udruèwe. Dràva prema tim udruèwima ne moè imati finansijskih obaveza. Ciq ovakvog odnosa Srpske radikalne stranke prema slobodnom udruìvawu gra|ana je prevashodno usmeren na odvajawe ovakvih udruìvawa parcijalnih interesa od globalnih interesa gra|ana, kao i prestanak finansirawa od strane dràve raznih udruèwa koja su u osnovi politi~kog karaktera i ~iji je jedini razlog postojawa da u odre|enom politi~kom trenutku odigraju ulogu pomo}nika reìma. Sa finansirawem udruèwa poput SUBNOR-a i wemu sli~nih mora se prestati, a ona biti upu}ena na samofinansirawe. 27. Sindikalno organizovawe O~igledno je da danas, a i kasnije, kada transformacija bude zavr{ena i cela privreda bude privatizovana, sindikalne organizacije moraju da pretrpe korenite promene u svom organizovawu. Takvoj privredi, odnosno zaposlenima u takvoj privredi, bi}e potrebni jaki, politi~ki i finansijski nezavisni sindikati koji mogu odgovarati potrebama za{tite prava zaposlenih. Nesposobnost tradicionalno organizovanih sindikata je evidentna i ve} sada treba otklawati osnovne uzroke nemo}i sindikata i raditi na pove}awu wihove akcione sposobnosti. Svim oblicima sindikalnog organizovawa treba postaviti jasan zahtev da se transformi{u i hitno po~nu sa aùrnim angaòvawem i vr{ewem funkcije sindikalnog karaktera, prvenstveno osnovne za{titne funkcije, uz istovremeno ostvarivawe obrazovne i informativne. Sada{wa situacija u kojoj su sindikati, kao uostalom i svi drugi segmenti javnog delovawa, otu|eni od medija i u podre|enom poloàju prema poslodavcu i dràvi, ne pogoduje ja~awu sindikata i wihovog uticaja, tim pre {to ni radnik nema poverewa da }e sindikat odbraniti wegove interese. Sindikati moraju ste}i ugled i ~lanstvo, jer bez toga nema uspe{nog organizovawa i delovawa. Sindikati moraju biti potpuno oslobo|eni strana~kog uticaja i iz razloga koji podrazumevaju partnerstvo sa svim strankama i pokretima u ciqu za{tite interesa i prava gra|ana, a nikako podani~ki odnos u koje neke politi~ke stranke ve} uvla~e pojedine sindikate. 28. Dràvqanstvo srpskih izbeglica Srpska radikalna stranka se energi~no zalaè da se svim licima srpske nacionalnosti koja su izbegla iz okupiranih delova Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, odnosno iz Slovenije, Hrvatske ili Muslimanskohrvatske federacije, odmah prizna dràvqanstvo Srbije, Crne Gore i Savezne Republike Jugoslavije, bez ikakvih proceduralnih zavrzlama ili administrativnih otezawa. To je i osnovni na~in wihovog integrisawa u novu dru{tvenu sredinu. 29. Briga o srpskim iseqenicima Postoji nekoliko razloga koji su decenijama uticali da jedan deo srpskog naroda napusti srpske prostore i ode u inostranstvo. Jedan deo Srba od639
lazi pritisnut ekonomskim razlozima i rasejawe naroda iz ovog motiva permanentno traje tokom celog veka, sa ve}im ili mawim intenzitetom u pojedinim vremenskim intervalima, u zavisnosti od prilika u zemqi. Drugi veliki razlog masovnog iseqewa Srba je iskqu~ivo politi~ke prirode i odnosi se na posledwih pedeset godina ovog veka. Komunisti~ki reìm, paralelno sa uspostavom vlasti, po~eo je strahovit progon svih slobodnomisle}ih i materijalno dobrostoje}ih Srba, progla{avaju}i ih neprijateqima naroda i dràve i otimaju}i im pod pla{tom nacionalizacije, sva materijalna dobra. êsto su se ovakvi progoni zavr{avali i likvidacijama, a Srbija je puna neobeleènih grobova i masovnih grobnica. Svi oni kojima je uspelo da se izvuku iz kanyi komunisti~kih yelata beàli su preko granice i uto~i{te i hleb za porodicu i sebe nalazili {irom sveta, od Kanade do Australije. Najve}i deo oficirskog kora koji je rat proveo u logorima Nema~ke tako|e je odbio da se vrati u zemqu pod komunisti~ki jaram i ostao je na Zapadu. Jedan deo ~etni~kih formacija tako|e je uspeo pred kraj rata da iza|e iz zemqe i uto~i{te potraì daleko od rodne grude. Odnos vlasti prema ovim Srbima je uvek bio neprijateqski, a prema wima su preduzimane najrigoroznije mere zabrane povratka, oduzimawa dràvqanstva, pa ~ak i progona i ubijawa u inostranstvu. Ipak, i pored strahovitog pritiska i eksploatacije od strane reìma tih zemaqa i nevi|ene satanizacije i progona odavde, ti Srbi su opstali, a zahvaquju}i snala`qivosti, radnoj sposobnosti i odnosu prema radu, postigli zapaène rezultate i u~vrstili svoj ekonomski i politi~ki status. Danas su to uvaèni gra|ani razvijenih zemaqa, nalaze se i u samom politi~kom, nau~nom i poslovnom vrhu dràva u koje su oti{li. Wihova imena se izgovaraju uz puno uvaàvawe i po{tovawe. Nastavqaju}i negativan odnos prethodnika i u~iteqa, i dana{wi reìm u na{oj zemqi se sa istim stepenom netolerancije, pa ~ak i mr`we, odnosi prema Srbima iz dijaspore, prvenstveno zbog toga {to je svestan da su ga ovi Srbi prozreli mnogo pre Srba u zemqi i shvatili da se pod promenom u Otaybini podrazumevala samo promena li~nosti a ne i politike, a da su ovi kao i oni prethodni komunisti. Jasno im je da se pravi Srbi i za{titnici srpskih interesa nalaze u drugim strankama, u strankama nacionalne opcije, prvenstveno Srpskoj radikalnoj stranci. Srpska radikalna stranka, s druge strane, od samog svog osnivawa gaji izuzetno dobre i korektne odnose sa Srbima iz dijaspore, permanentno ih obave{tavaju}i o svojim akcijama, o svojim aktima i dokumentima, o stawu u zemqi, o situaciji na ratom zahva}enim srpskim prostorima i o razvoju doga|aja uop{te. Saradwa srpskih radikala sa srpskim klubovima i udruèwima {irom sveta je kontinuirana i sveobuhvatna. Pored ogromne nostalgije koja mu~i sve iseqene Srbe i brige za sunarodnike u podru~jima zahva}enim ratom, oni su vrlo zabrinuti zbog nacionalne katastrofe i antisrpske politike reìma i o~ekuju kona~no osve{}e640
we srpskog naroda i promenu vlasti, a samim tim i dolazak na kormilo srpske dràve onih koji }e i dràvu i odnose prema svim srpskim tekovinama postaviti na prvo mesto. Dràva treba da preduzme sve korake da promeni odnos prema ovom delu Srpstva. Mora se posvetiti pa`wa organizovawu srpskih nacionalnih klubova i pomo}i Srbima u rasejawu i omogu}iti povratak u zemqu svim Srbima koji to èle. Onima koji zbog poslovnih ili porodi~nih veza ostaju u stranim zemqama duhovno }emo pribliìti Otaybinu kroz sve vrste manifestacija i komunikacija koje je mogu}e i nu`no organizovati. Na me|udràvnom nivou, u saradwi sa zemqama u kojima Srbi ìve, uticati na maksimalno poboq{awe statusa tih qudi. S obzirom da je veliki deo pripadnika srpske populacije stekao ugled i ime u privrednom svetu, treba im predloìti da do|u i pomognu razvoju na{e zemqe i nacionalne privrede. Svim Srbima iz rasejawa koji bi u zemqu uneli i plasirali kapital u privredu, bilo kupovinom akcija u sistemima, otkupom ~itavih preduze}a ili finansirawem investicionih projekata i izgradwom fabrika, zakonima }emo za{tititi kapital od birokratske samovoqe, a poreskim i drugim olak{icama omogu}iti investirawe i stimulisati wihov povratak iz sveta. Wihov dosada{wi ìvot u zemqama Zapada, wihove veze i poznanstva sa vrhunskim svetskim privrednim mo}nicima i politi~kim establi{mentom, garancija su izlaska Srbije u svet. 30. Policija Jedna od najgorih varijanti organizovawa rada policije je weno vezivawe za ideolo{ku i politi~ku osnovu reìma. U vi{estrana~kim sistemima u kojima, pored partije na vlasti, deluju i druge politi~ke partije ~iji se politi~ki i ideolo{ki programi u ve}oj ili mawoj meri razlikuju od programa vladaju}e, takav odnos prema policiji je nedozvoqiv iz vi{e razloga, a pre svega zbog mogu}nosti zloupotrebe policije od strane reìma u ciqu ograni~avawa, suzbijawa ili ~ak gu{ewa politi~kih i drugih prava i sloboda ~oveka i gra|anina. [to su reìm i partija na vlasti skloniji apsolutizmu, to je i mogu}nost zloupotrebe ve}a. Upravo taj proces u na{oj zemqi poprima zastra{uju}e razmere. Enormno pove}awe broja zaposlenih u organima unutra{wih poslova nije preventivno delovalo niti smawilo broj kriminalnih radwi i afera. Naprotiv. Umesto da {titi slobode, prava i imovinu gra|ana, ideologizovana i ispolitizovana policija, kakvu sada imamo, sve vi{e se pretvara u ~uvara reìma i za{titnika ideologije i vode}ih li~nosti partije na vlasti. Kriminalitet koji se uvukao u sve pore vlasti, umesto da bude spre~en u samom startu, biva zata{kavan i sakrivan, a kriminalci iz redova reìmskog vrha se ne gone. Takav odnos reìma prema policiji i policije prema reìmu, vlastitim poslovima i gra|anima, vi{e se ne moè tolerisati. Srpska radikalna stranka maksimalno }e se zalagati da iskqu~iva namena policije bude za{tita unutra{we bezbednosti srpske dràve, li~nih,
641
pravnih, imovinskih, politi~kih, verskih i drugih prava i sloboda gra|ana, utvr|enih Ustavom i zakonima i za{tita ustavnog poretka u svim uslovima na celom podru~ju dràvne teritorije. Srpska radikalna stranka }e se zalagati da se delatnost policije zasniva na visokom profesionalizmu, dezideologizaciji i depolitizaciji. Kao integralni deo sistema dràvne vlasti, a u okviru we i integralni deo sistema bezbednosti dràve, ona mora {tititi Ustavom i zakonima zagarantovana prava i slobode gra|ana i Ustavom utvr|eni poredak od svih oblika ugroàvawa, unutra{wih i spoqnih opasnosti, u svim kriznim situacijama. Upotreba snaga i organa policije je osetqivo pitawe i svako wihovo nepromi{qeno i samovoqno angaòvawe moè imati nepoèqne i {tetne posledice politi~ke i socijalne prirode. Isto tako, neizvr{avawe propisanih obaveza iz wihove nadle`nosti i delokruga rada, kao i zloupotreba nadle`nosti i ovla{}ewa moè dovesti do ugroàvawa ustavnosti i zakonitosti zemqe. Srpska radikalna stranka insistira da policija ne moè nijednog trenutka da postane instrument stranke na vlasti, nego svoju ulogu i zadatke mora izvr{avati iskqu~ivo u okviru zakonom utvr|enih nadle`nosti, delokruga rada, prava i ovla{}ewa. Svojom savremenom organizacijom, osposobqeno{}u i opremqeno{}u, policija treba prvenstveno da deluje preventivno. Represivno angaòvawe policije mora da bude primereno teìni situacije i okolnostima ugroàvawa ustavnog poretka, ìvota i zdravqa qudi i wihove imovine. Da bi stru~no i efikasno obavila zadatke koji su joj propisani zakonom, policija }e biti organizovana i osposobqena da celovito i sistematski prati pojave iz wene nadle`nosti, da ih procewuje, predvi|a daqi razvoj i s tim u vezi planira sopstvene mere, sredstva, odgovaraju}i sistem rada, svrsishodnu organizaciju poslova, kadrovsku osposobqenost i me|usobnu horizontalnu i vertikalnu povezanost svih delova policijskog sistema dràve, polaze}i od ustavnog na~ela nedeqivosti bezbednosti i dràvnih interesa nacije. Kontrolu i nadzor nad radom svih organa policije treba da vr{e odgovaraju}i odbori i posebne komisije Narodne skup{tine. Sve policijske obave{tajne i kontraobave{tajne dràvne institucije integrisa}emo u jedinstven sistem bezbednosti sa osnovnom ulogom da obezbedi normalno funkcionisawe sistema dràvne vlasti, privrede i dru{tvenih delatnosti u skladu sa zakonskom regulativom. Uloga i zadaci policije moraju da budu propisani zakonom, kako bi se obezbedila prava i slobode gra|ana od svih oblika samovoqnog policijskog ugroàvawa i postiglo da izvan zakonom utvr|enih zadataka ni jedna dràvna institucija nema pravo da traì i naredi upotrebu policijskih snaga. 31. Vojska Srpska radikalna stranka se zalaè za ustanovqewe vojske kao strogo profesionalne slu`be, {to onemogu}ava wenu zavisnost od bilo koje politi~ke partije i ujedno spre~ava da aktivni oficiri i podoficiri budu strana~ki organizovani ili angaòvani.
642
Kamen temeqac svake dràve predstavqa wena vojna mo} i sposobnost da se od agresora odbrani. Upravo zbog toga u svim zemqama sveta za naoruàvawe i opremawe nacionalnih armija izdvajaju se ogromna sredstva, a stare{inski kadar se uz poseban tretman i trenaù priprema za budu}e zadatke i obaveze. Sve dràve koje nisu odbrani posve}ivale dovoqno pa`we bivale su u trenucima napada na wihovu teritoriju nesposobne da se odbrane i vrlo lako bivale poraène i porobqavane. Jedna od najbitnijih komponenti odbrane, pored opremqenosti je i negovawe i razvoj patriotskih ose}awa kod pripadnika vojske i naroda u celini. Istorija srpskog naroda puna je primera patriotske po`rtvovanosti i li~nog `rtvovawa u odbrani Srpstva. Raspad Jugoslavije i Jugoslovenske narodne armije do kraja je razotkrio i razgolitio nekoliko osnovnih simptoma i preduslova koji su doveli do raspada kao krajwe posledice. To su, pre svega, negativna selekcija stare{inskog kadra po famoznom nacionalnom kqu~u; negativna selekcija po rodbinskom, prijateqskom, podani~kom i udvori~kom kqu~u; politizacija oficirskog kadra (~lanstvo u SK). Visoki oficiri, koji su do ~inova do{li sistemom kqu~a i negativne selekcije pokazali su totalnu nesposobnost i ordinarno neznawe, kako u odbrani zemqe tako i u za{titi stanovni{tva. Tek posle raspada JNA i formirawa nacionalnih vojski, do izraàja dolazi profesionalizam i moralna svest dela srpskog oficirskog kadra, uglavnom pukovnika, majora i niìh ~inova. Iz ovoga proizlaze slede}i zakqu~ci: sposoban srpski oficirski kadar je namerno ko~en u napredovawu, sputavan i guran na periferne du`nosti; na kqu~na mesta su postavqani ili oficiri drugih nacionalnosti ili srpski oficiri ograni~enih stru~nih sposobnosti, pa prema tome i vrlo skloni poltronskoj poslu{nosti i udvori{tvu. U ovom ratu je u odbrani Srpstva i za{titi srpskih nacionalnih interesa u~estavavao i ogroman broj dobrovoqaca koji su u odre|enim situacijama ~inili prave vite{ke podvige. Koreni dobrovoqstva u srpskom narodu doseù daleko u srpsku istoriju, a dana{wi dobrovoqci samo su nastavak hajdu~ko-usko~ko-komitsko-~etni~kih formacija, te se kao takvi moraju uzeti kao bitna komponenta u organizovawu nove srpske vojske. Vojska mora da bude osposobqena da uspe{no izvr{i sve zadatke koji se pred wu postave, kao i za uspe{no vo|ewe borbenih dejstava i ostalih prate}ih aktivnosti u svim uslovima rata, oruàne borbe, prostora i vremena. To podrazumeva jedinstvenu koncepciju i doktrinu rata kao svojevrsne zamisli programa delawa srpske dràve; jednistvenu strategiju kao op{ti plan realizacije doktrinarnog programa; formirawe adekvatne jedinstvene vojne organizacije; formirawe prikladnog stare{inskog kadra osposobqenog za savremena borbena dejstva i ostale prate}e aktivnosti u ratu sa regularnom vojskom i gerilskom ratovawu; formirawe odgovaraju}e srpske dobrovoqa~ke organizacije u sastavu vojske; opremawe vojske odgovaraju}im sredstvima; formirawe adekvatnog vojno{kolskog i vojnostru~nog sistema obrazovawa i usavr{avawa; uspostavqawe i kori{}ewe svih neophodnih prate}ih resur643
sa; razvoj vojnih nauka i, posebno, izradu i usvajawe adekvatne i pobedonosne vojne doktrine. Vojska i sve odgovorne dràvne institucije radi odbrane Srpstva i za{tite gra|ana moraju neprekidno preventivno delovati, ukqu~uju}i angaòvawe svih razvijenih sistema informisawa, obave{tavawa, uzbuwivawa, za{tite, zbriwavawa itd., te specijalizovanih snaga za evakuaciju qudstva, sredstava i dobara, uz obezbe|ivawe snabdevawa u gradovima, naseqima itd. To podrazumeva precizno izra|en i vaqano usvojen program za{tite i pripreme stanovni{tva za delawe u slu~aju oruàne agresije, oruàne pobune, prirodnih i tehnolo{kih nesre}a. Moraju se preduzimati uspe{nije aktivnosti za suzbijawe delovawa stranih obave{tajnih i ostalih slu`bi na srpskim teritorijama i za obuzdavawe negativnog delovawa raznih misija, komisija, delegacija i pojedinaca iz inostranstva. Ova oblast se mora posebno urediti i sistemski pratiti. Radi za{tite gra|ana mora se kontinuirano voditi akcija za eliminisawe svih oblika paravojnih organizacija. Uvereni smo da imamo zavidnu stru~nost i profesionalnost ve}ine (po godinama mla|ih) stare{ina u Vojsci Jugoslavije, koji su natprose~ne sposobnosti i motiva za borbu i visokih patriotskih opredeqewa u skladu sa istorijskim ratni~kim i oslobodila~kim tradicijama srpskog naroda, kao i sa zahtevima sada{wosti. Sada nam je potrebna stroga selekcija stare{inskog kadra, odnosno po{ten, ugledan, autoritativan, nekompromitovan, stru~an, sposoban, hrabar i prvenstveno patriotski opredeqen oficir. 32. Pravo na ìvot Srpska radikalna stranka je uverena da pravo na ìvot predstavqa osnovno i najo~iglednije pravo ~oveka. @ivot ~oveka je neprikosnoven i niko ne sme biti namerno li{en ìvota, a sva~ije pravo na ìvot bi}e za{ti}eno zakonom. U vezi sa ovim u posledwih nekoliko godina vode se i o{tre polemike o tome da li dràva ima pravo da za neka krivi~na dela propi{e smrtnu kaznu. S obzirom da su odredbe kojima se kr{i osnovno pravo ~oveka, pravo na ìvot, modernim svetskim standardima prevazi|ene, Srpska radikalna stranka predvi|a ukidawe smrtne kazne. Niko na tu kaznu vi{e ne bi smeo biti osu|en niti smaknut. [tavi{e, ne sme se dozvoliti mogu}nost smrtne kazne ni za dela izvr{ena u toku rata, u neposrednoj ratnoj opasnosti ili drugim vanrednim okolnostima. Pre svega, smrtna kazna je suprotna na~elu pravi~nosti na kome treba da se zasniva krivi~no pravo. Niko, pa ni dràva nema pravo da li{i ìvota qudsko bi}e. âk i kada je izre~ena zbog izvr{ewa najteìh krivi~nih dela, smrtna kazna je nepravi~na jer pravo pretvara u svoju suprotnost. Umesto da spre~ava zlo~in, smrtna kazna predstavqa zlo~in koji dràva vr{i prema pojedincu. Ova kazna je nepopravqiva, a kada je izre~ena i izvr{ena ne postoji nikakva mogu}nost da se ona opozove. Da ne pomiwemo mogu}nost da izre~ena
644
smrtna kazna moè biti rezultat sudske zablude. Postojawem smrtne kazne ne postiù se ciqevi specijalne i generalne prevencije u okviru mera kriminalne politike, jer dosada{we iskustvo pokazuje da ova kazna nije preventivno delovala na u~inioce te{kih krivi~nih dela i da, s druge strane, ukidawe smrtne kazne u nekim krivi~nim zakonodavstvima nije imalo za posledicu porast onih krivi~nih dela za koje je ona bila propisana. Smrtna kazna je, tako|e, nespojiva sa idejom popravqawa u~inioca krivi~nih dela, a posebno je nespojiva sa resocijalizacijom osu|enih, koju savremeno krivi~no pravo prihvata kao jedan od osnovnih ciqeva kazne kao vrste krivi~ne sankcije. Na kraju, u jednom civilizovanom i humanisti~kom dru{tvu za ~ije se postojawe zalaù srpski radikali, ne bi trebalo da ima mesta za jednu takvu brutalnu meru kao {to je smrtna kazna. Me|utim, prihvataju}i stav da mora postojati pravedna sankcija za posebno opasne zlo~ince, a imaju}i u vidu i razloge generalne prevencije, Srpska radikalna stranka se zalaè za pove}awe maksimuma propisane kazne li{ewa slobode u na{em krivi~nom zakonodavstvu sa petnaest, odnosno dvadeset godina zatvora na doìvotno li{ewe slobode za u~inioce pojedinih najteìh krivi~nih dela, jer stawe kriminaliteta objektivno zahteva postojawe ovako te{ke kazne. Srpska radikalna stranka smatra da obaveze dràve u pogledu za{tite prava na ìvot treba da budu odre|enije i posebno nagla{ene. Neprikosnovenost ìvota bez preciznije odrednice kojom bi se dràva obavezala da {titi ìvote gra|ana, kao i ta~no predvi|enih slu~ajeva apsolutno neophodne primene sile, pod velikim je znakom pitawa. Su{tinska neuskla|enost saveznog i republi~kih ustava izaziva velike probleme u propisivawu najteè kazne. Moè se, naime, desiti da se za najteà krivi~na dela, recimo ratne zlo~ine, ne moè propisati smrtna kazna, jer su to krivi~na dela koja se propisuju saveznim zakonom, a za teì oblik ubistva, za koje je nadle`no republi~ko zakonodavstvo, moè, {to predstavqa besmislicu. Imaju}i u vidu prethodno iznete stavove, Srpska radikalna stranka je i protiv bilo kog oblika eutanazije, a time proklamovano pravo na ìvot dobija pravo zna~ewe i apsolutni smisao. 33. Sloboda i bezbednost li~nosti Za srpske radikale sloboda predstavqa osnovnu qudsku vrednost i glavno svojstvo qudske egzistencije, ali i pretpostavku i predmet svakog pravnog poretka. Sloboda je pretpostavka prava utoliko {to su pravna regulacija i pravni propisi, ba{ kao i svi ostali oblici dru{tvene kontrole, mogu}i samo prema ~oveku kao relativno autonomnom bi}u: da bi se, naime, od nekoga zahtevalo odre|eno pona{awe mora postojati mogu}nost druga~ijeg, pa i suprotnog pona{awa. Sa druge strane, sloboda svakog pojedinca je istovremeno i ograni~ena i za{ti}ena u pravnom poretku. Politi~ka i pravna istorija proète su borbom pojedinaca, svih vrsta dru{tvenih grupa i ~itavih naroda za priznavawe i pravnu za{titu wihovih sloboda.
645
Srpska radikalna stranka smatra da je sloboda ~oveka neprikosnovena. Uvereni smo da sloboda ~oveka mora biti ustavnopravna kategorija, za{ti}ena najvi{im pravnim aktom kao osnovna i prevashodna qudska vrednost. Pravo na slobodu i bezbednost li~nosti bilo bi za{ti}eno slede}im odredbama: 1. Svako ima pravo na li~nu slobodu i bezbednost. Nikom se ne}e oduzeti sloboda, sem u slede}im slu~ajevima, u skladu sa postupkom predvi|enim zakonom: u slu~aju zakonitog li{ewa slobode posle osude nadle`nog suda, u slu~aju zakonitog hap{ewa ili li{ewa slobode zbog nepovinovawa zakonskom nalogu suda, ili radi obezbe|ivawa ispuwewa obaveze propisane zakonom, u slu~aju zakonitog hap{ewa ili li{ewa slobode radi privo|ewa lica pred nadle`nu sudsku vlast zbog osnovane sumwe da je izvr{ilo krivi~no delo, u slu~aju li{ewa slobode maloletnog lica, na osnovu zakonite odluke o vaspitnom nadzoru ili radi privo|ewa pred organ nadleàn po zakonu, u slu~aju preventivnog izolovawa u karantin radi spre~avawa zaraznih bolesti, spre~avawa dru{tveno poreme}enih lica da ugroàvaju okolinu ili uìvalaca droge u teìm oblicima asocijalnog pona{awa. 2. Svako uhap{eno lice bi}e odmah, na jeziku koji razume, obave{teno o razlozima za wegovo hap{ewe i mogu}nosti optu`bi protiv wega. 3. Svako lice uhap{eno ili li{eno slobode odmah }e biti izvedeno pred sud i ima}e pravo da mu se sudi u razumnom roku, ili da bude pu{teno na slobodu do su|ewa. Pu{tawe na slobodu moè se usloviti jemstvima da }e se lice odazvati pozivu na su|ewe. 4. Svako lice kome je hap{ewem ili pritvarawem oduzeta sloboda ima pravo da pokrene postupak u kome }e sud hitno ispitati zakonitost li{ewa slobode i naloìti pu{tawe na slobodu u slu~aju da je li{avawe slobode bilo nezakonito. Ograni~avawe li{ewa slobode na taksativno nabrojane slu~ajeve spre~ava sve zloupotrebe i razli~ita tuma~ewa pri hap{ewu gra|ana. Najo~igledniji primer kr{ewa slobode ~oveka predstavqa pozitivnopravna odredba da pritvor, pored nadle`nog sudskog organa, moè odrediti i organ unutra{wih poslova. Za slu`benike organa unutra{wih poslova ni u kom slu~aju se ne moè re}i da imaju bilo kakve sudijske atribute, te su gre{ke u postupku pritvarawa (li{avawa slobode) znatno ~e{}e nego u sistemima gde prerogativi organa unutra{wih poslova ne doseù tako daleko. Srpski radikali smatraju da ovakve necivilizacijske odredbe ne mogu postojati ni u jednoj demokratskoj dràvi ~iji prevashodni i vrhunski ciq predstavqa vladavina prava. Anticivilizacijski odnos socijalisti~kog reìma prema svojim gra|anima ogleda se i u propisu kojim istra`ni sudija ne dostavqa re{ewe o pritvoru u ~asu pritvarawa, {to predstavqa grubo naru{avawe qudske slobode. Ustavni akti uop{te ne pomiwu bilo kakve garancije licima li{enim slobode, a mi smatramo da moraju sadràti odredbe koje licu li{enom slobode omogu}avaju pravi~an postupak, kao i da ima pravo da odmah uzme branioca koga izabere. Po vaè}im pravnim normama branilac je dostupan licu li{enom slobode tek tokom prvog ispitivawa kod istra`nog sudije. U
646
me|uvremenu, ovakvo lice je ostavqeno bez ikakve pravne pomo}i ili uputstva o mogu}nosti da ni{ta ne izjavi. Zakon o krivi~nom postupku se mora {to pre izmeniti, te }e mogu}nosti zloupotreba u vezi sa li{avawem slobode i garantovawa prava na slobodu li~nosti biti svedene na najmawu mogu}u meru. Osnovni i minimalni oblik u kome se ispoqava neprikosnovenost slobode ~oveka sastoji se u dru{tvenom priznawu i za{titi telesnog i moralnog integriteta qudske li~nosti. Time ovo pravo potvr|uje i prevazilazi, odnosno dopuwuje pravo na ìvot. 34. Pravo na po{tovawe privatnog i porodi~nog ìvota Po{tovawe prava na privatni i porodi~ni ìvot, nepovredivost doma i prepiske osnovna su qudska prava koja se naj~e{}e nazivaju pravo na privatnost, a kojima se ~oveku obezbe|uje dru{tveni i moralni integritet li~nosti. Smatramo da bi pravo na privatnost trebalo da bude za{ti}eno slede}im ustavnim odredbama: Svako ima pravo na po{tovawe svog li~nog i porodi~nog ìvota, doma i prepiske. Javne vlasti ne}e se me{ati u ostvarivawe ovog prava, izuzev u meri koja je u skladu sa zakonom i koja je potrebna u demokratskom dru{tvu u interesu nacionalne bezbednosti, javne sigurnosti i ekonomske dobrobiti zemqe, radi spre~avawa nereda i kriminala, radi za{tite zdravqa ili morala, odnosno radi za{tite prava i sloboda qudi. Dràvni organi imaju obavezu da obezbede po{tovawe ovih prava. Nametawe ograni~ewa prava na privatnost u najvi{im pravnim aktima na{e zemqe predstavqa nedopustive recidive poluvekovne totalitarne vladavine komunisti~kog reìma koji, u interesu svih gra|ana na{e zemqe, najhitnije moraju biti izmeweni. Posebno imamo u vidu dosada{wu àlosnu praksu denuncijacije politi~kih neistomi{qenika, prislu{kivawa i pra}ewa privatnih razgovora politi~kih protivnika, sprovo|ene po nalogu dràvno-politi~ke vrhu{ke. 35. Sloboda kretawa i nastawivawa Sloboda kretawa i nastawivawa predstavqa pravo gra|ana da slobodno putuju u okvirima dràvnog podru~ja i nastawuju se gde èle, a srpski radikali smatraju da ta sloboda mora biti garantovana najvi{im pravnim aktima koji bi svaku povredu toga prava strogo sankcionisali. Sloboda kretawa, ipak, nije apsolutna i moè se ograni~iti radi vo|ewa krivi~nog postupka, u ciqu spre~avawa {irewa zaraznih bolesti i u interesu odbrane dràve. Pozitivnopravni propisi i praksa u na{oj zemqi pokazuju da se li~na prava i slobode u mnogome ne po{tuju, a posebno {irokim ovla{}ewima datim policijskim organima koja se ~esto prekora~uju, prava na slobodu kretawa i privatnost fakti~ki se degradiraju, odnosno svode na obi~ne privilegije, koje se uvek mogu ukinuti. Ovo tim pre {to se protiv odluke Ministarstva unutra{wih poslova ne moè voditi sudski spor. Tako je ovim normama policija fakti~ki stavqena van bilo kakve sudske kontrole.
647
Srpska radikalna stranka, u skladu sa svojim demokratskim opredeqewima, u~ini}e sve da li~na prava ~oveka kao {to su sloboda kretawa i nastawivawa dobiju punu afirmaciju i pravi smisao. 36. Sloboda misli i savesti Sloboda misli, savesti i veroispovesti su izvedene iz korpusa osnovnih li~nih prava i sloboda svakog ~oveka, a Srpska radikalna stranka se zalaè za wihovo puno po{tovawe i apsolutnu pravnu i fakti~ku za{titu. Sloboda misli je nedodirqiva i neprikosnovena. Ona predstavqa negirawe organizovanog i nametnutog idejnog i moralnog inkvizitorstva, tutorstva i komandovawa u odnosu na misao i li~nost ~oveka, te niko za izraènu misao ne bi smeo biti pozvan na odgovornost, niti misao kao takva moè biti osnov za ma kakvu inkriminaciju. Sloboda misli se, uz pravo na ìvot, zabranu torture, pravo na zakonit i pravi~an postupak, pravo na slobodu i li~nu bezbednost ili slobodu veroispovesti, moè svrstati u klasi~na gra|anska prava odnosno prvu generaciju qudskih prava za ~ije se po{tovawe zalaù srpski radikali, a ta prava i slobode ni u slu~aju javne opasnosti ne mogu i ne smeju bigi derogirana. Kod slobode misli i savesti radi se o unutra{wim duhovnim procesima koji, bez obzira na to kakav im je sadràj, ne mogu izazvati nikakve spoqne posledice pre nego {to se ne eksternalizuju. Sloboda misli i savesti predstavqaju pravo gra|ana da slobodno misle i izaberu svoj pogled na svet. Su{tina slobodne savesti predstavqa slobodno opredeqewe ~oveka i ona zna~i slobodu ~oveka da usvoji, prihvati i zastupa filozofske, politi~ke, idejne, moralne i druge poglede i stavove bez ikakvog spoqnog i mehani~kog nametawa tu|eg i stranog mi{qewa. Sloboda misli i savesti se manifestuju kori{}ewem ostalih prava i sloboda gra|ana (slobode nau~nog i umetni~kog stvarala{tva itd), ali pomenute slobode predstavqaju i pretpostavku za uìvawe mnogih drugih sloboda i prava. Srpska radikalna stranka smatra da sloboda misli i opredeqewa (savesti) mora biti garantovana Ustavom kao najvi{im pravnim aktom na{e zemqe i nikakvo ugroàvawe pomenutih prava i sloboda ne sme biti dozvoqeno. 37. Sloboda veroispovesti Sloboda veroispovesti ili slobodno ispovedawe svoje vere je jedno od prvih qudskih prava za ~ije su po{tovawe gotovo svi narodi i dràve bili zainteresovani. Posle vi{evekovnih ratovawa i pogroma, do{lo je do uverewa da je odre|eni stepen verske tolerancije jedina alternativa beskrajnim sukobima. Srpska radikalna stranka smatra da pravo gra|ana da slobodno ispovedaju svoje religijsko verovawe, odnosno ne ispovedaju nikakvo religijsko ube|ewe, mora biti obezbe|eno najvi{im pravnim normama u na{oj zemqi. Tako|e, bez obzira na veroispovest, svi gra|ani moraju biti jednaki u pravima i du`nostima. Svaki gra|anin moè i ima pravo i mogu}nost da pripada bilo kojoj verskoj zajednici ili ne pripada nijednoj od wih. Niko ne moè i ne sme biti prinu|en da postane ~lan neke verske zajednice, da ostane ~lan zajednice ili da iz we istupi. Gra|ani su slobodni u u~estvovawu u verskim obredima i drugim ispoqavawima verskih ose}awa. Pripadnost nekoj verskoj zajed648
nici, u~estvovawe u vr{ewu verskih obreda ili ispoqavawe verskih ose}awa ne smeju imati za posledicu ograni~ewe prava koja gra|anima pripadaju po Ustavu i zakonu. Sa druge strane, pripadnost nekoj verskoj zajednici ili ispovedawe neke vere ne osloba|a nikoga od op{tih gra|anskih du`nosti, koje gra|ani moraju vr{iti na osnovu zakona i drugih pravnih propisa. Me|utim, navedene slobode i prava ~esto ostaju prazne deklaracije ukoliko dru{tveno-ekonomski uslovi i cela dru{tvena klima u kojim se posredno ili neposredno vr{i pritisak na svest gra|ana, ne pruàju uslove za wihovo realno ostvarivawe. Srpska radikalna stranka }e u~initi sve da uìvawe pomenutih prava i sloboda postane stvarna tekovina svih gra|ana na{e zemqe, a nikako samo prazne garancije i mrtvo slovo na papiru. 38. Sloboda {tampe Sloboda {tampe predstavqa naziv za slobodu izraàvawa mi{qewa i informisawa. Srpska radikalna stranka, kao partija izrazito demokratskog karaktera, zalaè se za priznavawe prava na slobodu {tampe, kao jedne od osnovnih politi~kih sloboda. Sloboda {tampe sastoji se u pravu da se bilo {ta objavquje bez ikakvog prethodnog pregleda i kontrole. Razume se, sloboda {tampe je tesno povezana sa drugim li~nim i politi~kim pravima i slobodama, kao {to su sloboda savesti i veroispovesti, nastave, komunicirawa, udruìvawa i okupqawa. Pravno-politi~ke implikacije slobode {tampe iskqu~uju intervenciju vlasti u toj oblasti jer ne priznaju da samo ona izraàva op{ti interes, ve} da je u op{tem interesu i kontrolisati i kritikovati vlast, pa tretiraju {tampu kao autonoman dru{tveni ~inilac. Srpska radikalna stranka smatra da su sloboda mi{qewa i informisawa neophodan uslov brzog napretka qudskog dru{tva i preduslov funkcionisawa demokratije i razvoja li~nosti. Snaga ~ija je prevlast u dru{tvu i dràvi zasnovana na totalitarizmu i gruboj sili, sistematski gu{i slobodu {tampe, pa tako na{a zemqa predstavqa klasi~an i o~igledan primer gu{ewa ove politi~ke slobode. Potpuna kontrola nad svim vidovima informisawa i cenzura koja se nad wima sprovodi na najboqi na~in odslikavaju anticivilizacijsku prirodu vladaju}eg reìma. Srpska radikalna stranka smatra da sloboda {tampe mora biti zagarantovana, osim u slu~ajevima podsticawa na vr{ewe krivi~nih dela. Tako|e se zalaèmo za potpuno slobodnu razmenu informacija i uno{ewe inostranih {tampanih stvari u na{u zemqu. Osim pravnog ograni~avawa slobode {tampe veoma su zna~ajni i drugi oblici kojima se uspostavqa kontrola nad {tampom od strane politi~kih i ekonomskih monopola i kojima se name}e autocenzura urednika i novinara, ili se sloènom i dugom procedurom dobijawa raznih dozvola oteàva ili onemogu}ava pojavqivawe nepodobnih publikacija. Srpska radikalna stranka }e u~initi sve da sloboda {tampe bude apsolutno zagarantovana, a da formalno-pravne odredbe dobijaju stvarnu za{titu u svakodnevnom ìvotu.
649
39. Pravo na slobodu mirnog okupqawa i udruìvawa Pravo na slobodu mirnog okupqawa u najrazli~itije zakonom dozvoqene svrhe predstavqa jedno od osnovnih politi~kih prava, koje gra|anima omogu}uje da javno, zajedno sa svojim istomi{qenicima, izraàvaju svoja ube|ewa i stavove o raznim politi~kim i drugim dru{tvenim pitawima. Sloboda udruìvawa predstavqa jo{ jedno od klasi~nih prava gra|ana. Kori{}ewem ove slobode gra|ani sti~u mogu}nost da sa svojim istomi{qenicima ostvaruju najrazli~itije zajedni~ke interese. Pri tome, poseban zna~aj ima udruìvawe u politi~ke svrhe, u vidu politi~kih stranaka. Oba ova prava su na~elno priznata u ve}ini zemaqa, ali se ona prakti~no u mnogima od wih ograni~avaju na razne na~ine. Na{a zemqa predstavqa jedan od najboqih primera dràve u kojoj su slobode i prava ~oveka i gra|anina formalno progla{ene, ali u praksi su naj~e{}e gu{ene od strane reìma koji ih je proklamovao. Ne treba posebno govoriti o poluvekovnom jednoumqu, zabrani druga~ije misli, a kamo li udruìvawa suprotnog svrsi pove}awa ugleda Komunisti~ke partije, a potom i Saveza komunista. I dana{wi socijalisti~ki reìm slobodu udruìvawa i mirnog okupqawa tuma~i na na~in koji sluì samo wegovom odràwu na vlasti. Srpska radikalna stranka se zalaè ne samo za formalno proklamovawe prava na slobodu mirnog okupqawa i slobodu udruìvawa, ve} za wihovo stvarno po{tovawe i primenu. U tom smislu, a u skladu sa me|unarodnopravnim standardima i normama, Srpska radikalna stranka smatra da bi pravo na slobodu mirnog okupqawa i udruìvawa trebalo da bude regulisano tako da svako ima pravo na slobodu mirnog okupqawa i slobodu udruìvawa sa drugima, ukqu~uju}i pravo na obrazovawe politi~kih stranaka, sindikata i pristupawe sindikatima radi za{tite svojih interesa. Na uìvawe ovih prava ne smeju se postaviti nikakva ograni~ewa, osim onih koja su neophodna u demokratskom dru{tvu u interesu nacionalne bezbednosti i javne sigurnosti, radi spre~avawa nereda i kriminala, radi za{tite zdravqa, ili radi za{tite prava i slobode drugih. Nasuprot tome, sada{we pravne norme predvi|aju da se sloboda zbora i drugog okupqawa gra|ana moè ograni~iti odlukom nadle`nog organa radi spre~avawa ometawa javnog saobra}aja. Izme|u ostalog, ova odredba doprinela je da se u na{oj zemqi donesu propisi kojima se predvi|aju ~ak i mesta na kojima se moè zborovati. Na ovaj na~in fakti~ki se zloupotrebqava ustanova dozvoqenih ograni~ewa ove slobode, jer se okupqawe naj~e{}e i odvija u gradskoj sredini, da bi za wih neko i saznao i tako se izvr{io odre|eni pritisak na organe vlasti da preduzmu odgovaraju}e mere u nekoj oblasti. Ako bi se ona mogla zabraniti zato {to se ometa saobra}aj, to bi zna~ilo da se fakti~ki nijedne demonstracije ili protesti ne mogu odràti u urbanim sredinama nego samo na mestima gde se nikakav saobra}aj ne odvija, {to }e re}i daleko od o~iju bilo kakve javnosti. Srpska radikalna stranka smatra da se stvarna sloboda mirnog
650
okupqawa ne moè svesti na puku obavezu dràve da se ne me{a, ve} dràva mora da obezbedi u~esnicima da demonstriraju bez straha od fizi~kog nasiqa svojih protivnika. Sloboda mirnog okupqawa i sloboda udruìvawa moraju biti garantovani Ustavom kao najvi{im pravnim aktom jedne zemqe, a srpski radikali }e obezbediti puno priznawe takvih odredbi. 40. Pravo svojine Srpska radikalna stranka smatra da pravo svojine i posebno prioritet prava privatne svojine, koje se po klasi~nim individualno-liberalisti~kim koncepcijama prirodnog prava smatra jednim od najtemeqnijih autonomnih prava, ali i nu`nom pretpostavkom za ostvarewe ostalih prava i sloboda, mora biti zagarantovano najvi{im pravnim aktima u na{oj zemqi. Pravo na svojinu, naro~ito privatnu, ne sme biti ograni~avano nikakvim pravnim propisima. Odredbe po kojima neke stvari mogu biti samo u dru{tvenoj svojini i po kojima nije uvek prepu{teno voqi lica koliko }e primeraka te stvari imati u svojini (eta`na svojina, poqoprivredno zemqi{te), naàlost ne predstavqaju samo mra~nu pro{lost na{eg pravnog poretka, ve} je vra}awe na su{tinu tih i takvih restrikcija tendencija i dana{weg socijalisti~kog reìma. Dana{wi ustavni akti sadrè na~elnu proklamaciju kojom se jam~i pravo svojine i nasle|ivawa u skladu sa Ustavom i zakonom. U ovoj odredbi, koja se o~igledno odnosi na privatnu svojinu nije sadràn standard da niko ne moè tu|om voqom biti li{en imovine. Srpska radikalna stranka se zalaè za potpunu i apsolutnu za{titu imaoca prava svojine, posebno privatne. Privatna svojina mora biti po{tovana kao sveto pravo, a Ustavom i zakonskim propisima za{ti}ena kao temeqni osnov na{eg sistema. Srpski radikali bi zagarantovali pravo za{tite i odbrane privatnog poseda i svojine znatno {irim pravnim odredbama nego {to je to slu~aj u pozitivno-pravnom sistemu. Odbrana privatne svojine bila bi dozvoqena i primenom samopomo}i. 41. Pravo nasle|ivawa Pravo nasle|ivawa u na{em pravnom poretku nije dobilo posebnu za{titu. Srpska radikalna stranka se zalaè da pravo nasle|ivawa imovinsko-pravnih odnosa sa izuzetkom li~nih slu`benosti, bude apsolutno i zagarantovano Ustavom. Tako|e, niko ne moè biti dràvnom samovoqom li{en nasle|a. Smatramo da sada{wa zakonska ograni~ewa i zabrane prava nasle|ivawa zbog izvr{ewa pojedinih krivi~nih dela predstavqaju recidiv totalitarnog komunisti~kog sistema, pa takve odredbe u budu}em demokratskom pravnom poretku ne bi mogle da opstanu. Svako arbitrarno odlu~ivawe o pravu nasle|ivawa mora u potpunosti biti iskqu~eno. Pravo nasle|ivawa mora biti regulisano najvi{im dràvnim normama, a Srpska radikalna stranka bi na najboqi na~in umela da za{titi tako proklamovane pravne principe.
651
42. Pravo na rad Srpska radikalna stranka se zalaè da pravo na rad, kao jedno od osnovnih prava ~oveka i kao bitna garancija ekonomske i socijalne sigurnosti gra|ana na{e zemqe, bude zagarantovano najvi{im pravnim aktima. Po svojoj sadrìni pravo na rad, pre svega, obuhvata slobodu rada, tj. pravo pojedinca, gra|anina, da slobodno, prema svojim umnim i fizi~kim sposobnostima bira svoje zanimawe i zaposlewe, odnosno da slobodno odlu~uje o svojoj profesiji. Svakom gra|aninu, pod istim uslovima koji vaè za sve, moraju biti dostupni svi oblici delatnosti i funkcije u dru{tvu, {to zna~i da se ni zakonom niti bilo kojim drugim podzakonskim aktom ne smeju utvr|ivati razli~iti uslovi za pojedine kategorije gra|ana. Pravo na rad obuhvata i pravo gra|anina na uslove rada koji obezbe|uju wegov fizi~ki i moralni integritet i sigurnost. Ovim pravom za{ti}uje se integritet ~oveka kao qudskog bi}a, koji obuhvata jedinstvo wegovih biolo{kih, psihi~kih i socijalnih komponenti, koje omogu}avaju da se ~ovek razvije i ispoqi kao li~nost u uspostavqawu i ostvarivawu veza i odnosa u vr{ewu radne aktivnosti. Srpski radikali, tako|e, smatraju da bi trebalo Ustavom zagarantovati i pravo radnika na zdravstvenu i drugu za{titu na radu. Zakonskim i podzakonskim propisima moraju se propisati obaveze kori{}ewa odre|enih za{titnih sredstava na radu, kao i sankcije za slu~aj nepridràvawa normi o za{titi. Ustav bi trebalo da zajam~i i pravo radnika na ograni~eno radno vreme, pravo na dnevni i nedeqni odmor, na pla}eni godi{wi odmor i pravo na li~nu sigurnost na radu. Invalidi, starija maloletna i mla|a punoletna lica, kao i ène, uìvale bi posebnu za{titu. 43. Pravo na obrazovawe Pravo na obrazovawe predstavqa pravo gra|ana da sti~u obrazovawe, po~ev od osnovnog do najvi{eg, i na taj na~in obezbede puni razvoj svoje li~nosti, ali i doprinose podizawu op{teg nivoa dràvne zajednice kojoj pripadaju. Srpska radikalna stranka bi pravo na obrazovawe zagarantovala ustavnim normama, po kojima bi gra|ani imali pravo i mogu}nost da, pod jednakim uslovima utvr|enim zakonom, sti~u znawe i stru~nu spremu na svim nivoima obrazovawa, u svim vrstama {kola i drugim ustanovama za obrazovawe. Osnovno i sredwe {kolovawe bilo bi besplatno za sve u~enike, a samo osnovno {kolovawe u trajawu od osam godina bilo bi obavezno. Dràvni univerzitet bi svima bio dostupan pod jednakim uslovima, s tim {to bi prema izvr{enoj pozitivnoj selekciji, najboqi studenti (sa prosekom iznad 8,50) bili oslobo|eni pla}awa tro{kova svog {kolovawa. Na ovaj na~in, po{tuju}i ravnopravnost gra|ana, podsti~u se rad i kvalitet pojedinaca koji su i iz materijalnih razloga zainteresovani za pruàwe najboqih rezultata. 44. Pravo na zakonit sudski postupak Srpska radikalna stranka smatra da jednakost svih gra|ana pred zakonom koja podrazumeva pravnu jednakost svih qudi u kori{}ewu sloboda i prava,
652
kao i u regulisawu obaveza u dràvi i prema dràvi, jednakost svih gra|ana pred sudovima, kao i pred upravnim organima i vlastima, mora biti najvi{i princip ustavnopravnog poretka na{e zemqe. U raznim sudskim postupcima, svi zakonski i drugi propisi moraju se na isti na~in primewivati na sve gra|ane, bez izuzetka. U skladu s tim, pravo na zakonit i pravi~an sudski postupak, a u tim okvirima i pravo na odbranu, pravo na tu`bu i àlbu, prezumpcija nevinosti, bile bi kategorije za{ti}ene najvi{im pravnim aktom na{e zemqe. Razume se, po{tovawe principa nezavisnosti i nepristrasnosti sudstva predstavqa osnovni preduslov za postojawe i primenu pomenutih prava i sloboda svakog gra|anina. Pristup sada{wih ustavnih normi pravu na zakonit i pravi~an postupak, koji je preduslov za ostvarivawe svih ostalih prava, razli~it je od standarda demokratskog i civilizovanog sveta, gde je ovo pravo regulisano obimnim, ali jedinstvenim i koherentnim odredbama, {to je opravdano s obzirom na sadrìnu ovog prava. U tim ustavnim tekstovima pravo na zakonit i pravi~an postupak je u izvesnom smislu ra{~laweno, razbijeno u vi{e odredbi, koje sadrè pojedine elemente ovog prava, ali koje po na{em mi{qewu ne odraàvaju dovoqno adekvatno kompleksan i sveobuhvatan koncept materijalnopravnih i procesnopravnih garancija, kao {to je u~iweno u uporednoj pozitivnopravnoj praksi demokratskih zemaqa. Ovo se posebno odnosi na odredbe koje govore o pravu na sud, jednakost pred sudom, nezavisnom tretmanu, prihvatawu i uvaàvawu svih svedoka i drugih dokaznih ~iwenica, kako u korist tuènog, tako i u korist tuìoca, u svim sporovima krivi~nopravne ili gra|anskopravne prirode. Ustavni tekstovi ne sadrè dovoqno izri~ite i jasne odredbe u ovom smislu, pa otuda nije retkost da se ovo izuzetno zna~ajno pravo, odnosno wegovi pojedini elementi, suàvaju i ograni~avaju u razli~itim zakonskim tekstovima. U tom kontekstu, Srpska radikalna stranka ukazuje na neophodnost ukidawa i izmene ve}ine odredbi iz Zakona o krivi~nom postupku i Zakona o vojnim sudovima. Naime, pravo na odbranu kao su{tinski element prava na zakonit i pravi~an sudski postupak, moè se u znatnoj meri ugroziti, odnosno fakti~ki ograni~iti odredbom kojom je predvi|eno da se braniocu moè uskratiti pravo da pregleda spise i predmete kada to zahtevaju posebni razlozi odbrane ili bezbednosti zemqe. Kao {to je dobro poznato, ova posledwa formulacija veoma je elasti~na i pogodna za sve vrste zloupotreba. Iste posledice moè proizvesti i odredba prema kojoj je okrivqenom ograni~eno pravo da se dopisuje i komunicira sa braniocem u fazi istrage, ili mu se to dozvoqava uz odobrewe i nadzor istra`nog sudije. Ovakve antidemokratske norme moraju biti ukinute i pravo na odbranu u punom smislu re~i mora dobiti svoj smisao i za{titu, stav je srpskih radikala. Dokazni postupak u znatnoj meri opredequje pravi~nost i nepravi~nost sudskog postupka. Kod nas je postupak izvo|ewa dokaza u veoma {irokoj diskrecionoj nadle`nosti sudskih ve}a, {to posebno potvr|uje formulacije ...za koje sud smatra.... To, bez sumwe, ukazuje na {iroke mogu}nosti zloupo653
treba i uticaja na tok i rezultate postupka u èqenom pravcu, uz neravnopravan tretman parni~nih strana, jer ne postoji izri~ita zakonska obaveza da sud mora izvesti sve predloène dokaze. Srpska radikalna stranka smatra da se na ovaj na~in kr{e fundamentalna prava ~oveka, a odredbe koje donose zloupotrebe i arbitrarnost u sudskom postupku moraju biti ukinute. Odredbe o krivi~nom postupku koje se odnose na li{ewe slobode, tako|e su suprotne demokratskim standardima i wihova izmena predstavqa neophodnost koja u najhitnijem roku mora biti prihva}ena. Tako|e bi se, posebno kada je re~ o hap{ewu i pritvarawu osumwi~enih i okrivqenih, morali izbe}i brojni protivustavni nedemokratski postupci nadle`nih organa. Prilikom privo|ewa u policiju svako mora biti obave{ten da ima pravo na branioca i to ve} pre po~etka saslu{awa. Advokat mora biti prisutan ve} prilikom informativnih razgovora u policiji, {to do sada nikako nije bio slu~aj. Srpska radikalna stranka }e ukinuti mogu}nost postojawa policijskog pritvora u trajawu od tri dana koji u sada{wem Zakonu o krivi~nom postupku i daqe postoji; Re{ewe o pritvoru donosi}e samo sud, a to je postupak koji se mora propisati zakonom. Lice li{eno slobode izvodi}e se odmah istra`nom sudiji, i obave{tewe o wegovom li{avawu slobode ~lanovima wegove porodice izvr{ava}e se odmah i bi}e obavezno. Okrivqenom se mora omogu}iti da bez odlagawa i sam telefonski obavesti rodbinu o tome da je pritvoren. Dakle, ovo je veoma vaàn sistemski zakon koji, generalno govore}i, reguli{e odnos vlasti i pojedinca u krivi~nom sudskom postupku, sadrì veliki broj neuskla|enosti i suprotnosti sa me|unarodnopravnim normama i standardima. Zbog toga se dovodi u opasnost ostvarivawe ne samo ovog ve} i ostalih prava, jer pravo na zakonit i pravi~an sudski postupak predstavqa osnovni pravni mehanizam za ostvarewe ostalih qudskih prava i sloboda. U ovom kontekstu, izuzetno je zna~ajno pitawe pravnog poloàja i nadle`nosti vojnih sudova. Pred ovim sudovima je vrlo te{ko, ponekad nemogu}e ostvariti pravo na zakonit, pravi~an i nepristrasan sudski postupak, jer ne postoje nikakve mere kontrole civilnih vlasti nad radom ovih sudova. Nepostojawe takve kontrole u znatnoj meri dovodi u pitawe nepristrasnost i nezavisnost ovih sudova, a posebno ravnopravan tretman stranaka, Srpski radikali smatraju da specijalizovani vojni sudovi ne bi trebalo da postoje, pa bi samim tim i ovako nedemokratske norme bile izbegnute. Po propisima o op{tem upravnom postupku, predvi|ena je mogu}nost dono{ewa re{ewa bez saslu{awa stranke, odnosno ocene ~iwenica i dokaza po ovla{}ewu slu`benog lica. U nekim slu~ajevima iskqu~uje se pravo na àlbu, odnosno àlba se ne dopu{ta. I ova zakonska re{ewa ukazuju na mogu}nost ograni~ewa zagarantovanih qudskih prava u postupku wihovog neposrednog ostvarivawa. Srpska radikalna stranka, tako|e, smatra da odredbe propisa o prekr{ajnom postupku, po kome se, pored nov~ane, kao glavna kazna pojavquje i kazna zatvora, moraju biti ukinute, a kazna zatvora zbog izvr{enog prekr{aja
654
mogla bi biti izre~ena samo kao supstitut nov~anoj kazni, tj. ako osu|eni u prekluzivnom roku od 90 dana ne izvr{i pla}awe nov~ane kazne, kao zamena mogla bi mu biti izre~ena i kazna zatvora. Ovakvo re{ewe najpre je opravdano razlozima celokupne kaznene politike, a potom zbog male dru{tvene opasnosti prekr{aja kao protivzakonitog pona{awa. Predvi|enim re{ewem bi se izbegle i mnogobrojne zloupotrebe i arbitrarni sudski postupci, koji u na{em pozitivnopravnom poretku predstavqaju svakodnevicu, koja ubudu}e ne sme i ne moè biti dopu{tena. Srpska radikalna stranka }e u~initi sve da pravo na zakonit i pravi~an sudski postupak bude za{ti}eno, ne samo formalnopravnim odredbama, ve} i fakti~kim odnosom sudova prema svim gra|anima. 45. Zabrana diskriminacije Diskriminacija danas predstavqa pojam koji ima specifi~no zna~ewe nejednakog postupawa u odnosu na lica me|u kojima postoje rasne, nacionalne, verske, polne ili klasnostale{ke razlike. Tako postoji rasna, verska ili nacionalna diskriminacija. Diskriminacija moè biti pravna, ili ~isto dru{tvena. Danas je pravna diskriminacija dosta retka, ali je zato jo{ uvek ~esta fakti~ka dru{tvena diskriminacija koja se vr{i ne samo u onoj oblasti koja nije pravno regulisana nego i u onoj koja je regulisana, pa ~esto i protivno pravnim propisima. Zabrana svake diskriminacije postala je princip me|unarodnog prava i osnovno na~elo svakog savremenog pravnog poretka. U skladu s tim, Srpska radikalna stranka, uìvawe prava i sloboda omogu}i}e bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao {to su pol, rasa, boja koè, jezik, veroispovest, politi~ko ili drugo mi{qewe, nacionalno ili socijalno poreklo, pripadawe nekoj nacionalnoj mawini, imovno stawe, prava ste~ena ro|ewem, ~ime bi bila obezbe|ena potpuna ravnopravnost svih gra|ana na{e zemqe. 46. Pravo stranaca Srpska radikalna stranka, u skladu sa svojim demokratskim opredeqewima i liberalisti~kom orijentacijom zalaè se za apsolutno po{tovawe tzv. op{tih prava stranaca, wihovo pro{irewe kao i ve}u fleksibilnost po pitawu, doskora nepromewivih, apsolutno i relativno rezervisanih prava stranaca. Na taj na~in bi me|unarodnopravni poloàj i status na{e zemqe bio znatno oja~an, a ulagawe stranog kapitala i investirawe zna~ajnih projekata vi{e ne}e biti {arena laà ve} realnost. Op{ta prava su ona prava koja su u podjednakoj meri dostupna strancima kao i doma}im dràvqanima. Od javnih prava su npr. pravo pristupa stranaca pred doma}im sudovima, pravo poha|awa osnovne nastave, ali i prava gra|anskopravnog karaktera kao {to su obligaciona i pravo sticawa pokretnosti. Tako|e, u ovu vrstu op{tih prava trebalo bi uvrstiti i pravo na rad stranaca pod istim uslovima kao i za doma}e dràvqane. Pravo stranca da bude naslednik u na{oj zemqi spada u grupu relativno razvijenih prava, a s obzirom na intenciju srpskih radikala da pravo nasle|ivawa bude apsolut655
no zagarantovano i bez izuzetka, smatramo neophodnim da ovo pravo bude priznato i strancima, s tim {to ono mora biti uslovqeno primenom principa reciprociteta. U grupu relativno razvijenih prava, tj. prava koja su dostupna strancima pod odre|enim uslovima spadaju izvesna prava javnopravnog i gra|anskopravnog karaktera, kao {to je to pravo na ulazak stranaca na teritoriju doma}e zemqe dobijawem viza itd. Srpska radikalna stranka smatra da i u ovakvim slu~ajevima treba po{tovati princip reciprociteta kako bismo zadràli ravnopravan status u odnosu prema drugim me|unarodno priznatim dràvama. Apsolutno rezervisana prava su ona koja stranci ne mogu uop{te uìvati. To su slede}a prava: aktivno i pasivno bira~ko pravo, obavqawe javnih funkcija i funkcija javnog poverewa. Me|utim, za razliku od socijalisti~kog reìma, srpski radikali se zalaù da izvesne funkcije javnog poverewa budu dostupne i strancima. Najboqi primer bi mogli biti vr{ewe advokature, lekarske prakse i sl. Tako|e, prema pozitivnopravnim propisima u na{oj zemqi, stranci nemaju pravo na sticawe svojine i drugih stvarnih prava na nepokretnostima ako se sti~u na osnovu poslova inter vivos, {to predstavqa nedemokratsku, ali i sa ekonomskog aspekta posmatrano, potpuno neprihvatqivu odredbu. Srpska radikalna stranka smatra da i ovo pravo mora biti dostupno strancima pod jednakim uslovima kao i doma}im dràvqanima, sa izuzetkom nepokretnosti od posebnog zna~aja (vojno-strate{kog) koje moraju ostati van prometa. 47. Pravo nacionalnih mawina Srpska radikalna stranka smatra da pitawe nacionalnih mawina i za{tita wihovih prava i sloboda predstavqa jedan od pokazateqa stvarnog po{tovawa principa ravnopravnosti i jednakosti gra|ana, ali i zna~ajan pokazateq stepena razvijenih demokratskih odnosa u jednoj dràvi. Mawine predstavqaju grupe stanovnika jedne dràve koje se od brojno preovla|uju}ih grupa razlikuju izvesnim obele`jima kao {to su verska, etni~ka, jezi~ka i koje ta obele`ja èle da sa~uvaju. Imaju}i u vidu da prava mawina, kao kolektiviteta, nisu ni{ta drugo nego sastavni deo kompleksa qudskih prava, Srpska radikalna stranka smatra da i ona, kao i individualna prava svakog pojedinca, moraju biti za{ti}ena u skladu sa najvi{im demokratskim standardima. Smatramo da je i pravno i pravi~no i, na kraju krajeva, razumno da se licima me|usobno povezanim, a koja se po nekom pokazatequ (vera, nacija, etnicitet) razlikuju od ve}ine stanovni{tva, obezbedi pravo na o~uvawe te svoje posebnosti. U na{oj zemqi i pitawe za{tite prava nacionalnih mawina je posebno aktuelno. Naàlost, zahvaquju}i komunisti~kom sistemu i jednopartijskoj totalitarnoj dràvi, u prethodnih 50 godina predstavnici ve}inskog naroda bili su ugroèni, a pripadnici nacionalnih mawina povla{}eni i privilegovani, posebno oni koji su u~estvovali u vlasti ili joj bili bliski po ro|a~koj i klanovskoj liniji. Srpska radikalna stranka, kao stranka izrazi656
to demokratske orijentacije, u~ini}e sve da prava nacionalnih mawina budu zagarantovana najvi{im pravnim aktima, kao i da proklamovano pravo na posebnost dobije i realnu za{titu. Najpre, pripadnici mawina ne mogu i ne smeju biti li{eni prava na sopstveni kulturni ìvot, slobodnu upotrebu materweg jezika i pisma, {to obuhvata i pravo na {kolovawe i obrazovawe, kao i pravo na objektivno i nepristrasno informisawe. U skladu s tim, a po{tuju}i princip privatne inicijative dozvolili bismo potpuno slobodnu izgradwu {kola, univerziteta i informativnih ku}a za pripadnike nacionalnih mawina, ali sredstva ne bi bila obezbe|ivana iz dràvne kase, ve} bi sami, prema mogu}nostima, morali da pristupe izgradwi, osnivawu i otvarawu pomenutih institucija. Srpska radikalna stranka priznaje pravo predstavnicima mawina da, ukoliko su izabrani, budu zastupqeni u dràvnim organima i organima lokalne samouprave. 48. Principi me|unarodnih odnosa Pri koncipirawu spoqne politike vlada srpskih radikala }e se dràti osnovnih civilizacijskih principa me|unarodnih odnosa, me|u kojima su najva`niji princip miroqubive koegzistencije i aktivne saradwe ravnopravnih dràva i naroda, po{tovawa nacionalne suverenosti, neme{awa u unutra{we poslove drugih dràva osim u slu~aju za{tite individualnih qudskih sloboda i gra|anskih prava, re{avawa me|unarodnih sporova mirnim putem, kao i princip odbacivawa upotrebe sile ili pretwe silom u me|unarodnim odnosima. Razvija}emo tradicionalne prijateqske odnose sa narodima i dràvama koji su nam u najteìm istorijskim trenucima pomagali i sa nama se u nevoqi solidarisali. Primewiva}emo princip reciprociteta kao stabilan i pravedan na~in ure|ivawa odnosa sa drugim dràvama. 49. Diplomatija Srpska radikalna stranka smatra da se reorganizacijom Ministarstva inostranih poslova, kao resora nadle`nog i odgovornog za diplomatske odnose, poslove i osobqe, moè posti}i zna~ajan napredak u komunikaciji sa me|unarodnim organizacijama i drugim dràvama. Naime, diplomatski predstavnici koji imaju generalnu funkciju zastupawa svoje dràve i pregovarawa u ciqu regulisawa pojedinih pitawa iz oblasti me|unarodnih odnosa ne smeju biti isluèni politi~ki funkcioneri koji }e bez motiva i realne politi~ke odgovornosti obavqati ovako zna~ajne poslove mimo dràvnih interesa. Srpski radikali }e u~initi sve da se kadrovska struktura diplomatskih predstavnika na{e zemqe u mnogome promeni tako {to }e mesta diplomatskih i konzularnih predstavnika dobiti mladi visokoobrazovani stru~ni i odgovorni qudi koji }e umeti da {tite interese svoje dràve i svojih gra|ana u zemqi prijema. Wihov osnovni zadatak bi bio da nastoje posti}i {to boqu poziciju na{e zemqe u pregovorima u ciqu regulisawa pojedinih pitawa iz oblasti me|unarodnih odnosa, kao i da pa`qivo prate sve {to se doga|a u dràvi u kojoj su akreditovani i da svoju vladu obave{tavaju o onome {to moè biti od interesa za na{u zemqu.
657
Odnos prema stranim diplomatskim predstavnicima u na{oj zemqi bi bio ustanovqen u skladu sa me|unarodnopravno priznatim normama i standardima, ali po principu reciprociteta, tj. u skladu sa tretmanom koji strane zemqe ili me|unarodne institucije odrede prema diplomatskim predstavnicima na{e zemqe. 50. Odnos prema me|unarodnim organizacijama Me|unarodne organizacije predstavqaju formalno institucionalizovane oblike me|unarodnih odnosa zasnovanih na dobrovoqnoj osnovi. ^lanovi me|unarodnih organizacija su dràve, kao suverene politi~ke jedinke, ~ija voqa i interes predstavqaju jedini relevantni ~inilac pri pristupawu i u~estvovawu u radu neke od me|unarodnih organizacija. U skladu s tim, Srpska radikalna stranka }e nastojati da na{a zemqa bude ~lan onih me|unarodnih organizacija koje }e po{tovati wenu suverenu voqu, wene interese kao i princip neme{awa u unutra{we stvari i poslove svake dràve. Na{a zemqa nema razloga za pristupawe pojedinim me|unarodnim organizacijama koje sluè za sprovo|ewe politi~ke voqe jedne ili grupe dràva, a na {tetu preostalih ~lanova takve organizacije. Ako taj vi{estruki ugovor koji predstavqa konstitutivni instrument organizacije ne}e utvrditi zajedni~ke ve} partikularne ciqeve i pripremiti akcije sa kojima svi potpisnici ne}e biti saglasni, na{a zemqa nema interesa da u~estvuje u radu tih organizacija. Najboqi primer za to predstavqaju mnogobrojne organizacije ~iji je ~lan bila na{a zemqa, a koje su bezmalo svu svoju delatnost usmerile na poniàvawe srpskog naroda i dràve, tako da je ~lanstvo u takvim organizacijama i prihvatawe i sprovo|ewe wihovih odluka postalo potpuno besmisleno. Me|utim, srpski radikali se zalaù da na{a zemqa u~estvuje i pristupa onim me|unarodnim organizacijama ~iji }e osnov delovawa biti saradwa, solidarnost, a nikako pritisci, ucene i sila. Me|unarodne organizacije nisu i ne smeju biti supstitut dràve nego tela preko kojih se ostvaruju zajedni~ki i op{teprihva}eni ciqevi vi{e dràva ~lanica. Srpska radikalna stranka smatra da bi na{a zemqa trebalo dva pristupi brojnim me|unarodnim specijalizovanim agencijama koje se ustanovqavaju me|unarodnim sporazumom, a snose odgovornost u okviru privrednih, kulturnih, vaspitnih i drugih srodnih pitawa. Tako|e, srpskim radikalima su poèqni svi vidovi regionalnog organizovawa kojima bi prevashodni ciq bio unapre|ewe politi~kih odnosa i razvijawe solidarnosti izme|u srodnih dràva i naroda i ekonomski prosperitet svih dràva ~lanica. Srpski radikali bi pristali da na{a dràva sklapa i vojnopoliti~ke saveze sa svim zemqama koje imaju razumevawa za srpske nacionalne interese, kao i na{e dràvne te`we u celini, pod uslovima kojima bi se garantovala suverena voqa svih dràva ~lanica. Mogu}a saradwa i savezi sa drugim dràvama bi}e usmereni iskqu~ivo na za{titu zajedni~kih interesa, a nikako protiv interesa drugih dràva koje ne pripadaju takvom savezu.
658
[. EKONOMSKI PROGRAM 51. Liberalna trì{na privreda Polaznu pretpostavku razvoja dru{tva u programu Srpske radikalne stranke predstavqa koncept liberalne trì{ne privrede. Socijalizam, kao istorijski kompromitovan projekat zasnovan na dru{tvenom vlasni{tvu, pokazao je sve svoje slabosti koje se mogu ukratko nabrojati: niska stopa privrednog rasta, visoka nezaposlenost qudi i kapaciteta, visoka stopa inflacije, visoka zaduènost preduze}a i dràve, neto odliv kapitala, platnobilansni deficit, nizak nivo dohotka i {tedwe, nerazvijen ekonomski i monetarni sistem, nepo{tovawe zakona, slaba i neodgovorna dràva, slab poslovni moral, nerazvijena trì{ta, posebno novca i kapitala, neefikasan ukupan privredni sistem i sli~no. Dru{tvena svojina kao monopol jedne birokratske partije i totalitarnog na~ina upravqawa, ostala je najja~a poluga politi~ke manipulacije i dominacije nad preduze}em i pojedincem. Partijska i dràvna birokratija u svim socijalisti~kim privredama stvorila je skleroti~an socijalni i ekonomski sistem, ~ija je osnovna karakteristika op{ta neefikasnost i nespremnost za promene. Liberalna trì{na privreda, zasnovana na mehanizmu politi~ko-ekonomske privatizacije i ekonomskog preduzetni{tva, treba da bude strate{ki pravac oblikovawa novog privrednog sistema. Osnovni princip liberalne trì{ne privrede je slobodna preduzimqivost preduzetnika na ekonomskom podru~ju. Tako zasnovana dru{tvena podela rada na privatnom vlasni{tvu omogu}uje svim privrednim subjektima, motivisanim interesom maksimirawa dobiti i minimizirawa gubitaka, slobodan izbor mesta proizvodwe, vrste i obima proizvodnih dobara. To }e prinuditi preduzetnike da obezbede optimalnu i najekonomi~niju proizvodwu, ~ime }e se vr{iti i najracionalniji raspored svih proizvodnih faktora na odre|ene grane privredne delatnosti. U takvom ekonomskom poretku dràva u najve}oj meri gubi privrednu funkciju. Wena uloga se ograni~ava na pruàwe za{tite privatnoj svojini i omogu}avawe slobodne utakmice na trì{tu, {to zna~i na pravnu sigurnost u unutra{wim odnosima i dràvnu bezbednost u odnosima prema inostranstvu. Svi proizvodni faktori (rad, zemqa i kapital), kao i wihovi nosioci su slobodni i me|usobno ravnopravni. Slobodnim ugovarawem uslova razmene postiè se na trì{tu maksimalan poloàj svih u~esnika u razmeni, a cene dobara i usluga formiraju se po nesputanom delovawu ekonomskih zakona ponude i tra`we. U tom slu~aju, bilo kakva intervencija javne vlasti u sferi obrazovawa cena je prinudnog karaktera i neregularna. Intervencionizam dràve i wen uticaj svodi se na definisawe op{teg nivoa cena preko poreskog mehanizma, sistema carinske za{tite i stvarawa uslova za ulagawa u oblastima definisanim ekonomskom politikom kao priorieti.
659
Liberalna trì{na privreda, sa privatnom svojinom kao osnovnim polazi{tem, treba da ostvari slede}e ciqeve: pove}awe ekonomske efikasnosti, revitalizaciju trì{nog mehanizma; smawivawe uloge i rashoda neprofitabilne i neefikasne dràve; odre|ivawe titulara svojine; pove}awe individualne slobode i demokratije i sl. Nedefinisani vlasni~ki odnosi i izostanak privatnog vlasni{tva i trì{no racionalne politike stvorili su neefikasnu privredu i dugogodi{wu krizu u razvoju. Zato privatizacija mora da re{i brojne probleme: nedostatak pravne dràve, posebno nepo{tovawe osnovnih zakona i poslovnih odnosa, neefikasnu i nestabilnu monetarnu politiku, slab i neefikasan bankarski sistem, nestimulativan i nekonzistentan fiskalni sistem, nepode{en monetarno-kreditni sistem, nedostatak kapitala i {tedwe za razvoj, visoku kreditnu i drugu zaduènost preduze}a, nedostatak poslovnog morala i svih obligacionih odnosa, potpuno nerazvijeno trì{te kapitala i hartija od vrednosti, privredni sistem neprilago|en proizvodno-preduzetni~kom sektoru i dr. 52. Privatizacija Privatizacija, po shvatawu srpskih radikala, ima za osnovni ciq definisawe vlasni~kih prava i uvo|ewe trì{nog sistema zasnovanog na konkurenciji koja forsira op{tu efikasnost. Pove}awe ekonomske efikasnosti, brì izlazak iz krize ili spre~avawe ulaska u krizu podrazumevaju se sami po sebi. U razvijenim privredama danas se odvijaju odre|eni procesi koji dovode do velikih strukturnih promena: 1) prodaja dràvne imovine, decentralizacija kroz prodaju dràvnih akcija, ponuda akcija privatnom sektoru uz smawewe u~e{}a javnog sektora; 2) liberalizacija privrede; 3) dràvna podr{ka organizovawa i finansirawa privatnih aktivnosti, uz redukciju brojnih funkcija dràve; 4) smawewe buyetskog deficita i dràvne intervencije u privredi pove}awem buyetskih prihoda prodajom javne imovine; 5) podsticawe privatnog sektora kao op{teprihva}en stav jer je efikasniji, preduzetniji, sa motivom profita, a time i konkurentniji. Radi se pre svega o reafirmaciji trì{nog mehanizma, uz istovremeno potiskivawe dràvnog intervencionizma. Ekonomski imperativ je izmena vlasni~ke strukture u smislu potpune privatizacije privrede, osim prirodnih monopola (telekomunikacije, proizvodwa i prenos elektri~ne energije, putna privreda) i sektora od strate{kog zna~aja. Pored privatne, egzistirala bi i dràvna svojina, s tim {to bi privatna predstavqala preovladavaju}i tip. Privatna svojina je dugo tretirana kao drugorazredno pravo, i u dugom vremenskom periodu je ukidana nacionalizacijom ili drugim pravnim instrumentima koji su imali isti efekat. Zbog toga je neophodno izvr{iti wenu potpunu konsolidaciju i za{tititi je od dràvne arbitrarnosti. S tim u vezi potrebno je preispitati postoje}i pravni reìm gra|evinskog zemqi{ta, suziti mogu}nost oduzimawa svojine eksproprijacijom i drugim sli~660
nim merama, kao i ukidati razna javno-pravna i administrativna ograni~ewa prava svojine. Privatna svojina uspostavqa efikasniji sistem upravqawa preduze}em, (zasnovan na maksimizaciji profita) od dru{tvene i dràvne svojine. Dru{tvena svojina, koja i nije svojina u gra|anskopravnom smislu te re~i, je u stvari mehanizam vr{ewa javne vlasti. Dràva se pojavquje kao sveop{ti, ve}inski vlasnik, a wen motiv nije profit ve} ostvarivawe raznih dru{tvenih funkcija kojima se ostvaruje prikriven i sasvim li~ni, pojedina~ni interes. Politika i praksa u zemqama realnog socijalizma proizilazila je iz temeqnih antitrì{nih odrednica: iz nesvojinskog karaktera najve}eg dela kapitala, neprofitne motivacije privre|ivawa, antikonkurentske trì{ne strukture, zaposlenosti kao socijalne funkcije. U takvim uslovima i socijalno-ekonomskim prilikama, dru{tveni ciqevi i politi~ke namere uveliko su bile popravqane emisionim novcem, nacionalizacijom dobiti i socijalizacijom gubitaka. Neefikasnost sistema zasnovanog na dru{tvenoj svojini je potvr|ena u praksi, zbog ~ega se sa privatizacijom ne sme oklevati. U protivnom, ra~un za neprihvatawe privatizacije kao ekonomskog imperativa u najmawu ruku }e biti pla}en definitivnim zastojem u razvoju. Institucionalne promene u privatizaciji, one koje su u toku, a jo{ vi{e one koje predstoje, traè stabilne cene i zdrav novac. Pored toga nuàn preduslov za privatizaciju je i pravna sigurnost, kao i javni nadzor vlade i parlamenta nad institucijama koje vr{e kontrolu ovog procesa. Jasno je da re{ewe nije u nominalnoj formi privatizacije jer navodni vlasnici u deoni~arskim dru{tvima (bankarska forma privatizacije) su zainteresovani za preprodaju, ali ne i za oplo|ewe kapitala. Ovakvom formom transformacije dobijena je dodatna mogu}nost uticaja nad radom upravnih odbora sastavqenih od predstavnika vlasnika, proporcionalno wihovom u~e{}u u kapitalu preduze}a u dru{tvenoj svojini; svojini bez vlasnika, koja je po definiciji sva~ija i ni~ija, pa otuda i ne postoji iko ko bi bio prirodno podstaknut da svoje vlasni{tvo {titi i pove}ava, {to nu`no vodi eroziji i neefikasnosti. Na taj na~in stvorene su institucionalne osnove za kalemqewe najgorih efekata kapitalisti~ke ekonomije, odnosno mogu}nost manipulacije kumulirawem foteqa u vi{e upravnih odbora. U prilog ovoj tvrdwi su i rezultati kontrole Narodne banke Jugoslavije koji pokazuju visoku koncentraciju kredita banaka kod malog broja korisnika preduze}a ~iji su direktori ~lanovi upravnog odbora banke. Dosada{wi model je preferirao dokapitalizaciju u odnosu na druge mogu}nosti, tako da se postavqalo pitawe koliko }e wegova primena dovesti do su{tinske vlasni~ke transformacije, naro~ito ako se primewuje varijanta bez upravqa~kih prava. Moè se re}i da je ovo re{ewe nudilo neku modi661
fikovanu varijantu trajawa vladaju}eg svojinskog oblika, {to je potvrda straha od radikalnih promena. Treba ostvariti otvorenost modela transformacije za prave vlasnike kapitala, ali ne treba gajiti iluzije o ulagawu inostranog kapitala koji kao redak faktor dolazi do nas. Rukovo|en je jedino profitom, {to u krajwoj liniji podrazumeva odliv profitnih efekata u inostranstvu. Privatizacija se ne sme obavqati u preduze}ima koja se danas nalaze u monopolskom poloàju, {to svakako moè da ospori stvarawe trì{nog ambijenta poslovawa. U proces privatizacije ne vaqa u}i bez stvorenih uslova konkurencije. Ostajawe na monopolu podrazumeva pona{awe po svom naho|ewu i diktirawe takvih cena (na primer) kojima se obezbe|uje pokri}e svih neracionalnosti u poslovawu. Ogroman dru{tveni kapital treba u~initi efikasnim, ali to bez ulagawa sopstvenog kapitala od strane rukovode}ih struktura i identifikacije zaposlenih sa sudbinom preduze}a, jednostavno nije mogu}e. Rukovode}e ekipe svojom imovinom (pa i ostali deo kolektiva) treba da odgovaraju za rezultate upravqawa dru{tvenim dràvnim sredstvima. Zakonodavstvo u ovoj oblasti mora na novim kriterijumima da obezbedi procenu vrednosti imovine, koja }e biti podlo`na kontroli i oceni javnosti, tako da se eventualno osporavawe zasniva na ekonomskoj argumentaciji, a ne na nezadovoqstvu sopstvenom pozicijom, {to je ~est motiv braniteqa dru{tvene svojine. Zakonodavstvo tako|e mora da izradi odbrambeni mehanizam kako se ne bi desilo preuzimawe kontrolnog paketa akcija od strane ambicioznih ali nesposobnih, bogatih ali nestru~nih, slu~ajnih naslednika nezainteresovanih za privrednu aktivnost. Dosada{wa lo{a iskustva moraju posluìti za privatizaciju po modelu koji }e po{tovati logiku kapitala sa napu{tawem op{tosti modela i uvaàvawem specifi~nosti pojedinih grana i oblasti. Trì{te kapitala jedino ima legitimitet nepristrasnosti, sve ostalo moè biti bescewe ili precewenost. Dosada{wi obra~un kapitala ima slabost su{tinske prirode. Prednost je data stati~noj metodi koja poku{ava da utvrdi stawe imovine u datom trenutku, umesto da se vrednost imovine utvr|uje prvenstveno sa stanovi{ta o~ekivanog profita. Agencija za procenu vrednosti dru{tvenog kapitala, koja preuzima kontrolu nad celinom procesa privatizacije, pretvorila se u birokratizovanu i u neefikasnu dràvnu instituciju, zbog ~ega je nu`no obezbediti javnost wenog rada i nadzor vlade i parlamenta nad wom. Kako privatizacija predstavqa proces u kome su me|usobno suprotstavqeni interesi pojedinca (zaposlenih i gra|ana) i dràve, vrlo je va`no pitawe otvorenosti modela za prave vlasnike kapitala. Kao kupci imovine pojavquju se zaposleni radnici, gra|ani, doma}i i strani investitori, zbog ~ega je vrlo va`no odrediti mogu}e u~e{}e svakog od ~ih u kapitalu. Svetska iskustva pokazuju da je 20-30 odsto u~e{}a zaposlenih radnika u kapitalu sasvim dovoqno da se odrì motivisanost za efikasno poslovawe.
662
Me|utim, svako drugo ograni~ewe (pa i stranih ulagawa) moè imati za posledicu odugovla~ewe sa procesom privatizacije i daqe propadawe kapitala. Dràva kao bitan i zainteresovan ~inilac u ovom procesu svoj interes }e sa~uvati time {to }e preko akcija obezbediti deo sredstava dràvnih fondova koji je svojevremeno prenet bespovratno prilikom osnivawa tih preduze}a. Me|utim, nedopustivo je da dràva izuzima iz vrednosti aktive i kapitala imovinu koja je tom preduze}u na primer preneta nacionalizacijom. Dràva }e svoj interes sa~uvati insistirawem na realizaciji privatizacije i dobijawem novca od prodaje koji bi se usmeravao u penzione, socijalne i fondove za razvoj. Procenat od 50-60 odsto vrednosti, koji se do sada prenosio Fondu za razvoj jeste razuman, jer podrazumeva ulagawe u budu}e programe i razvoj, ali na~in rada tog fonda, kriterijumi za dodelu sredstava i neprofitni principi na kojima taj fond posluje su proma{aji koji su u velikoj meri kompromitovali ideju privatizacije i ostavili ovaj proces bez konkretnih u~inaka. Dràva u liku Fonda za razvoj ne sme biti samo politi~ki subjekt. Ona mora prepoznavati interese privrede i povinovati se logici ekonomskih zakonitosti, pre svega kod ulagawa sredstava. Efikasno sprovedenim procesima privatizacije proizvodni sektor bi se oslobodio socijalne funkcije, eliminisala bi se fiktivna zaposlenost a tehnolo{ki vi{ak bi se morao prebaciti u domen socijalnog starawa. Posebnim socijalnim programom dràva bi morala da re{i problem socijalnih fondova, prekvalifikacije radnika i wihovo usmeravawe na deficitarna radna mesta, kao i stimulanse za osnivawe novih preduzetni~kih firmi, ~ime se re{ava pitawe zaposlenosti. Uspeh privatizacije podjednako zavisi od raspoloìvosti i interesa za ulagawem kapitala i od stabilnosti pravnog poretka. U tom smislu mora se odbaciti balast preregulisanosti ekonomskog prostora i eliminisati mogu}nost dono{ewa propisa s retroaktivnim dejstvom kojima se poni{tava pravna sigurnost. 53. Poreska politika Kod nas je jo{ uvek na sceni privredni sistem uspostavqen posle Drugog svetskog rata, kojim je sprovedeno ruinirawe privrede tro{ewem nacionalnog bogatstva. To je sistem zasnovan na rastu}im i op{tim porezima na promet. Nivo javnih rashoda kre}e se od 30 do 50 odsto od dru{tvenog proizvoda. Imaju}i u vidu ovakve proporcije dru{tvenog proizvoda koji savremena dràva oduzima, tro{i i redistribuira sistemom svojih prihoda i rashoda, nije te{ko shvatiti kakve mogu}nosti pruàju efekti koji se postiù instrumentima javnog finansirawa i ostvarivawa makroekonomskih ciqeva dru{tva. Danas imamo previ{e dràve tamo gde je ne treba (totalitarno administrirawe u privredi), a premalo dràvne podsticajne intervencije gde je nu`na. Srpska radikalna stranka je uverena da je neophodno slomiti bitnu polugu dominacije politike i regionalizma nad ekonomijom, ne voditi politi663
ku dvojnog buyeta u kome najve}i wegov deo ostaje izvan uvida i ingerencija javnosti, i prekinuti s politikom propu{tawa mera koje odgovaraju, a blokirawem mera koje ne idu u korist, {to je ve} duè vreme praksa kod nas. Posledwa tri veka, privredna praksa nije prona{la superiorniji niti efikasniji mehanizam valorizacije preduzetni~ke aktivnosti od onog koji se zove mehanizam ponude i tra`we, zasnovanog na vode}oj ulozi individualnih motiva koji se postiù posredstvom proizvodwe i usluga. Trì{na filozofija podrazumeva izo{trenu sklonost efikasnoj upotrebi proizvodnih faktora. Aktivnost trì{ta koje pored proizvoda ukqu~uje rad i kapital, neizbeàn je uslov wegove arbitrarne funkcije, odnosno iz cena faktora kristalizuju se cene proizvoda i usluga. U takvim uslovima sva preduze}a, a sa wima i savremena dràva, prihvataju pravila pona{awa sadràna u logici prinosa na angaòvan kapital, prihvataju}i istovremeno i ekonomski rizik za finansijske efekte. Izvore javnih prihoda za finansirawe svoje potro{we dràva mora da obezbedi u ostvarenoj dobiti, u ~ijoj raspodeli u~estvuje po osnovu odgovornosti za realizaciju dru{tveno verifikovanih ciqeva i po osnovu deoni~arstva u javnim preduze}ima. Nije trì{te u tolikoj meri perfektan i slepi regulator da bi se u potpunosti iskqu~ilo svesno dru{tveno usmeravawe privredne dinamike. Preduze}ima je neophodna angaòvanost dràve na dono{ewu mera ekonomske politike u okviru koje je zna~ajna poluga trì{ne sposobnosti preduze}a ba{ poreska politika. Trì{te jeste regularni arbitar, ali dobar deo alokativnih i redistributivnih funkcija izvr{ava mehanizam fiskalnog sistema i poreske politike. Dràvni ciqevi treba da prekora~e fiskalne me|e i u|u u sferu ekonomskog i socijalnog razvoja. Dràva mora svoje mo}ne instrumente koji joj stoje na raspolagawu da upotrebi na optimalan na~in, pre svih instrumente kao {to su javni prihodi, javni rashodi, buyetska ravnoteà i drugo. Bitan preduslov sprovo|ewa trì{nih principa u privredi je sinhronizacija monetarne i fiskalne politike. U dosada{woj praksi u kojoj se Narodna banka Jugoslavije brinula za doma}i novac, bez mogu}nosti kontrole paralelne emisije i surogata novca, a dràva za potpuno odvojen sistem poreza u kome funkcioni{u i brojni parafiskaliteti, pri ~emu funkcioni{u tri odvojene sfere novca, kredita i poreza, nema nikavih mogu}nosti za efikasnu stabilizacionu i razvojnu politiku. Me|utim, ne moè se pod dràvnom intervencijom podrazumevati prisutna praksa proizvodwe pod prinudom, pu{tawe robe u promet pretwom i sniàvawem cena po naredbi vlade. Kqu~ efikasne fiskalne politike nalazi se u odgovaraju}oj diskrecionoj aktivnosti, tj. svrsishodnoj promeni dràvnih rashoda i stopa (ili osnovica) oporezivawa. Izuzetnu pa`wu treba pokloniti izboru poreske osnovice i stopa, jer se time bitno uti~e na pona{awe privrednih subjekata, a samim tim i na wihovu poslovnu aktivnost. U na{im uslovima i nezavidnim prilikama pone{to ~ak li~i na po664
stupnu eksproprijaciju putem oporezivawa. Svefazni porez na promet uveden je sumwivom kombinacijom poreskih zakona koja omogu}ava da rast inflacije pove}ava dràvne prihode, ~iji se lavovski deo koristi za intervencije u privredi u ciqu o~uvawa postoje}e privredne strukture. Na ovaj na~in ubirawe neophodnih dràvnih prihoda ne samo da optere}uje rezultate poslovawa, ve} i usporava obrt i oduzima imovinu. Ne sme se prevideti osnovno ekonomsko na~elo fiskalne politike koje zahteva pre svega da porezi ne budu ekonomski destimulativni za interes obveznika, da se mogu pla}ati iz dela dohotka, a ne smawewem imovine, kao i da metode oporezivawa ne treba ~esto i bez velike potrebe mewati. Treba izbegavati poreze koji imaju oskudan efekat i samo optere}uju poresku administraciju i uznemiruju obveznike. U vanrednim okolnostima, kakve su trenutno, zadaci fiskalne politike se umnoàvaju, ali to ne zna~i da treba dozvoliti multiplikaciju poreza, ve} je osnovno obezbediti prevo|ewe sive ekonomije u legalne i oporezive tokove privre|ivawa. To je mogu}e posti}i uspostavqawem ekonomi~nog, racionalnog i kredibilnog platnog sistema. Finansijska disciplina se zavodi merama monetarne politike. Ekspanzivna fiskalna politika (veliko i apsolutno narastawe buyetskog deficita i javne potro{we) nije u funkciji ja~awa privrednog sektora i wegovog osposobqavawa za razvoj, ve} javnog sektora, odnosno sektora stanovni{tva u kojima dominira li~na potro{wa i ~isti transferni rashodi. Finansijske obaveze dràve prevazilaze kapacitete postoje}eg fiskalnog sistema. Tokom nepunih pola veka Jugoslavija je prolazila kroz proces sistemskog {irewa jedne bogate lepeze raznih prava i povlastica, a da se nije vodilo ra~una o wihovim materijalnim implikacijama. Ogroman je teret koji je dràva stvorila i koji iz o~igledno politi~kih razloga ne moè za sada da smawi. Politika nagle fiskalne restrikcije pogodila bi {iroke slojeve stanovni{tva koji dobrim delom ìve na hipertrofiranom redistributivnom mehanizmu. Materijalne mogu}nosti za izdràvawe silno naraslog neproduktivnog stanovni{tva su vrlo ograni~ene. Nu`na je revizija predstave o granicama mogu}eg, pa prema tome i radikalno obarawe nivoa aspiracija zajedno sa prihvatawem daleko nièg ìvotnog standarda od onoga kakav je prevladavao u pro{losti. Obilno akumulirane privilegije, sa materijalnim implikacijama koje iscrpqenoj privredi sve teè i teè padaju, moraju da budu predmet radikalne revizije. Javni rashodi su po sebi neelasti~ni, {to zna~i da su nepodesni za manipulaciju (plate u dràvnom sektoru, tro{kovi dràvnog aparata, transferna pla}awa u socijalne svrhe itd). Ova neelasti~nost je naro~ito izraèna kod vojnih rashoda. Kako i sama dràva predstavqa jednu vrstu monopola, tako je mogu}e diktirawe wene cene kojom se obezbe|uje pokri}e svih neracionalnosti dràvnog aparata. Pitawe je kolika je stvarna vrednost jednog zama{nog dràvnog aparata koji wegova dru{tvena baza odbija da finansira sve masovnijom pojavom utaje poreza.
665
Kako od 1993. do kraja 1995. godine javni prihodi u dru{tvenom proizvodu u~estvuju sa 16-20 odsto, a javni rashodi ~ak sa 50-60 odsto, evidentno je postojawe deficita, koji se zbog neelasti~ne prirode pokriva emisijom novca, javnim dugom ili buyetskim deficitom, a to sve dovodi do stvarawa sintetizovane monetarne i tro{kovne inflacije. Nu`no je simultano primeniti niz mera za pove}awe javnih prihoda na jednoj, i smawewe javnih rashoda, na drugoj strani, {to zna~i: uvesti periodi~nu javnu parlamentarnu kontrolu dràvnih (javnih) rashoda i bruto i neto emisije primarnog novca; produktivno ulagawe kapitala preduze}a osloba|ati poreza, uz olak{ice za ulagawe u prioritete definisane ekonomskom politikom; izjedna~avati poresko optere}ewe dru{tvenog, odnosno dràvnog sektora i privatnog, me{ovitog i zadru`nog sektora, kao i wihov poloàj u uvozu, izvozu i sistemu kreditirawa; poreskom politikom i javnim izdacima dràve podsta}i proces privatizacije, akcionarstva i reinvestirawe dobiti uz stimulaciju investirawa; ukinuti poreze koji imaju oskudan u~inak koji nije posledica izbegavawa poreskog zahvatawa, ve} lo{e procene efekata; izbe}i ~este promene propisa, koje uzrokuju pravnu, ekonomsku i socijalnu nesigurnost, maksimalno racionalisati i smawiti rashode dràvnog aparata; ukinuti pla}enu nezaposlenost iz emisije novca, koja umawuje radne i poslovne reflekse zaposlenih, uz zapo{qavawe na javnim radovima koji za posledicu moraju imati neposredno delovawe na ve}i obim, povoqnu strukturu i kvalitet ponude proizvoda i svih proizvodnih faktora, i eliminisati gransku neujedna~enost fiskalnog optere}ewa, a pri tom voditi ra~una da se wegovom nekriti~kom primenom ne stvori stawe demotivisanosti za proizvodwu dru{tvenog bogatstva odre|ene grupe. Skup svih poreza uvedenih u zemqi mora predstavqati konzistentnu celinu, kojom se mogu sprovoditi ciqevi fiskalne politike, vode}i ra~una o ukupnoj finansijskoj presiji koja je od posebnog zna~aja za odnose u privredi. Visina fiskalnog optre}ewa poreskih obveznika ima svoje ekonomske, politi~ke i psiholo{ke limite, pa preterano optere}ewe dovodi do svoje protivre~nosti, negativnih efekata. Poreski sistem u okviru sistema javnih finansija mora biti postavqen tako da omogu}ava ispuwavawe osnovnih zadataka: obezbe|ewe realnih izvora javnih prihoda; definisawe realnih i objektivnih javnih rashoda; likvidnost i solventnost sistema javnih rashoda; stabilnu zakonsku regulativu u sistemu javnih finansija. Najva`nije pretpostavke za sprovo|ewe novog poreskog sistema su: regulisawe pitawa svojine, dràvne i privatne (kao preovladavaju}e), wihova potpuna pravna za{tita i jednakost u tretmanu, funkcionisawe slobodnog trì{ta i slobodna konkurencija, kao i slobodan protok kapitala, roba i radne snage; centralna dràvna emisiona banka. Navedene pretpostavke zna~e da je nu`no izvr{iti ukidawe dru{tvene svojine i istu prevesti transformisati u dràvnu i privatnu svojinu, uprkos nastranoj politi~koj svesti koja strahuje da se smawivawem dru{tvene
666
svojine gubi ekonomska osnova socijalisti~kog ure|ewa, {to ra|a otpore vlasti prema privatizaciji. Srpski radikali }e dràvi obezbediti javne prihode od: poreza, taksi, naknade za kori{}ewe dobara od op{teg interesa; doprinosa za socijalno osigurawe obavezni deo; lokalnih i ostalih javnih prihoda. Uve{}emo poreze (na promet, imovinu i porez na dobit poslodavca), takse (administrativne, sudske i registracione) i naknade za kori{}ewe dobara od op{teg interesa, kao na primer za kori{}ewe voda, {uma, puteva, rudnog blaga i lekovitih faktora. Selektivni porezi potro{we su pogodni za primenu, a uvode se za naro~ite proizvode od kojih su najva`niji: alkoholna pi}a, duvanski proizvodi, nafta i naftni derivati i motorna vozila. To jo{ mogu biti i kla|ewe, kocka, krzna, nakit i usluge kao {to su zabava i luksuzni hoteli. Uvo|ewe poreza na ove proizvode, za razliku od op{tih poreza potro{we, je bazirano na merama a ne na wihovoj vrednosti (ja~ina alkohola, ja~ina motora i sl). U uslovima inflacije u posledwih 25 godina poreski prihodi bazirani na merama su realno opadali. Selektivno oporezivawe specifi~nih roba i usluga godinama je obezbe|ivalo lako naplative poreske prihode, jer potro{wa pi}a i duvana podrazumeva {irok obim transakcija gde je tra`wa neelasti~na, ima preciznost u odre|ivawu, a nema blisku zamenu. Ukidaju se porezi na dohodak gra|ana, porez na promet nepokretnosti i prava, porez na nasle|e i poklon, porez na akcije, porez na zalihe i plate, a radikalno se mewa osnovica oporezivawa proizvoda. Ukidawe posrednih poreza i suàvawe osnovice oporezivawa prometa dove{}e do op{teg pada cena, pri ~emu }e prihodi stanovni{tva nominalno ostati isti, ali }e wihova realna kupovna mo} porasti. Ovakav poreski sistem }e tako|e doprineti cirkulaciji kapitala i wegovom slobodnom protoku. 1. Porez na promet proizvoda uveo bi se na slede}e proizvode: nafta i derivati nafte, sve vrste cigareta i duvan, alkoholna pi}a, nakit i krzna, putni~ki automobili. Porez na promet proizvoda pla}ao bi se u fazi proizvodwe, a ne u sferi prometa. Svaki proizvo|a~ navedenih vrsta robe obra~unava i pla}a porez na promet proizvoda, te je cena na trì{tu proizvo|a~ka cena sa obra~unatim i pla}enim porezom na promet. Osnovica poreza na promet je prodajna cena proizvo|a~a. Broj poreskih obveznika je u velikoj meri smawen, ra~unovodstvo se vodi preglednije i jednostavnije u pore|ewu sa porezima na promet koji su definisani na {iroj osnovi, kao {to je to na primer kod poreza u fazi maloprodaje ili poreza na dodatnu vrednost. U slu~aju uvoza proizvoda koji su predmet oporezivawa, poreska obaveza se izmiruje momentom cariwewa robe. Pravo uvoza i pravo kupovine robe ~iju potro{wu }emo racionalisati treba prodavati kao dràvne hartije od vrednosti. Na taj na~in }e se deo novca povla~iti iz opticaja (ako je to potrebno u datom trenutku) dràvni prihodi u~initi realnim, likvidnim. Pored toga, uvoz je na ovaj na~in mogu}e kontrolisati i on prestaje da bude privilegija povla{}enih. Pa`qiva emi667
sija prava uvoza umesto naplate carine dove{}e do toga da se cena tog prava utvr|uje na berzi, uvoz jednostavno ograni~i (iskqu~ivo tamo gde je to interes privrede, a ne odre|enog monopola ili lobija) i stavi na raspolagawe onima koji ga mogu dobro upotrebiti. Porez na promet usluga, kao instrument poreske politike, mora ostati u primeni, kako zbog postojawa slabijeg poreskog izvora, tako i zbog kontrolisawa zainteresovanosti za seqewe kapitala u ovu sferu delatnosti, zato {to bi eventualno osloba|awe ove delatnosti poreske obaveze dovelo do nedopustivog seqewa kapitala iz sfere proizvodwe. 2. Porez na dobit poslodavca treba da podstakne ulagawa u imovinu i da ograni~i prose~nu profitnu stopu. Definisawe stope tog poreza treba da doprinese zainteresovanosti za privatizaciju imovine (opreme, prava i nepokretnosti) umesto formalne privatizacije. Osnovicu za pla}awe poreza predstavqa poslovni prihod umawen za iznos amortizacije i poreza na imovinu. 3. Gra|ani mu{karci koji iz bilo kojih razloga ne èle da sluè vojni rok, pla}ali bi porez dràvi srazmerno duìni trajawa vojnog roka, utvr|eno za mesec dana u dinarskoj protivvrednosti u visini od 1000 maraka. Iz ovog izvora se moè finansirati profesionalizacija vojske. 4. Porez na imovinu je oblik oporezivawa kod kojeg se kao poreski objekt uzima imovina poreskog obveznika. Oporezivawe imovine definisane prema datom poreskom kriterijumu (vrednost, povr{ina, kapacitet) moè se javiti u vi{e oblika. Najprihvatqivija je varijanta uvo|ewa poreza samo na nepokretnosti, {to je primereno zemqama trì{ne privrede. Osnovni pristup oporezivawu imovine po~iva na stanovi{tu da poreske stope treba da budu {to niè, a osnovica sveobuhvatna. Stopa poreza na imovinu treba da bude u visini od 1 odsto od trì{ne vrednosti nekretnine. Na ovaj na~in poreski teret postavqen je tako da u wemu participiraju sva pravna i fizi~ka lica. Porez na imovinu pla}a se na pravo svojine na nepokretnostima (zemqi{te, stambene i poslovne zgrade, stanovi, poslovne prostorije, garaè i zgrade, prostorije za odmor i rekreaciju i drugi gra|evinski objekti). Od poreske osnovice izuzeto bi bilo samo 15 m2 po ~lanu doma}instva za ku}e i stanove. Porez na imovinu pla}a vlasnik, a osnovicu predstavqa trì{na vrednost nepokretnosti. Poreska obaveza u odnosu na porez na imovinu nastaje danom sticawa prava na nepokretnostima. Ovakvo re{ewe podrazumeva izuzimawe od oporezivawa slede}ih prava: pravo plodouìvawa nepokretnosti, pravo upotrebe nepokretnosti i pravo stanovawa, pravo dugoro~nog zakupa stana i pravo dugoro~nog zakupa poslovne prostorije i drugih nepokretnosti. Ovakvim re{ewem se osnovica za oporezivawe ne pro{iruje na stanarsko pravo i pravo zakupa, a ukidaju se porezi na promet nepokretnosti i prava na nasle|e i poklon, {to }e doprineti slobodnom protoku kapitala. 5. Instrumentarijum oporezivawa sredstava za oblast socijalnog osigurawa treba razgrani~iti od poreskog instrumentarijuma, a pritom zadrà668
ti sve zajedni~ke elemente i principe kojima se konstitui{e ukupan sistem javnih prihoda. Stope doprinosa za socijalno osigurawe za svakog osiguranika su proporcionalne, a propisuju se posebno za penzijsko i invalidsko osigurawe, zdravstveno osigurawe i osigurawe od nezaposlenosti. Doprinose za socijalno osigurawe pla}a poslodavac za svoje zaposlene na sopstveni teret, a ne na teret osiguranika. Ukupan iznos navedenih doprinosa ne sme pre}i sumu od 20 odsto plate. Kategorija javnih rashoda obuhvata slede}e namene: deo rashoda za odbranu i za{titu zemqe vojni rashodi; rashodi za delatnost dràvnih organa, organizacija i dràvnih institucija; rashodi za socijalno osigurawe, investicije za socijalna davawa (socijalne pomo}i, materijalno obezbe|ewe i drugo); rashodi po osnovu dotacija i subvencija. Treba prekinuti sa praksom isticawa prava koja se finansiraju iz buyeta, jer se pre svega mora uvaìti ekonomska mo} zemqe i granice socijalnih davawa. Dru{tvo je obavezno da utvrdi minimum u vezi sa za{titom najugroènijih slojeva stanovni{tva, bez obzira {to je re~ o sistemu preraspodele iz datog, ali sve nièg dru{tvenog proizvoda. Nu`no je izbegavati linearno subvencionisawe ukupnog stanovni{tva, ve} pomo} treba davati najugroènijim, na osnovu utvr|ivawa ekonomskog statusa doma}instva koji }e na osnovu realnih pokazateqa omogu}iti uvid u stepen socijalne ugroènosti pojedinih doma}instava. (Kriterijumi moraju biti pre svega obim i struktura svih prihoda, imovinsko stawe i sl). Me|utim, dràva i sistem u celini ne treba da omogu}e ìvot bez rada, ve} treba da sprovode osnovno na~elo trì{ne ekonomije da gra|aninu treba dati {ansu da radi. 54. Buyetska politika Granice javne potro{we su elasti~ne i zbog takvog karaktera ona mora da bude verifikovana od strane dru{tva i da dobije status priznate potrebe kako bi stekla pravo na buyetsko pokri}e. Verifikacija se postiè u demokratskoj proceduri zakonodavne i izvr{ne vlasti, na kojoj insistira Srpska radikalna stranka. Ova verifikacija je nu`na jer je dràva jedna vrsta monopola koji podrazumeva pona{awe po svom naho|ewu i diktirawe takve cene svog ko{tawa kojom se obezbe|uje pokri}e svih svojih neracionalnosti. Skup{tinska verifikacija svake buyetske stavke je neophodna i zato {to jedan veliki izum privatnog preduzetni{tva, ste~aj, ne moè da bude primewen na dràvu. Dosada{we iskustvo pokazuje da se vlast u dono{ewu buyeta i ukupnog obima javnih rashoda sluìla slede}im sredstvima: nerealnom procenom dru{tvenog proizvoda, uvek uve}anom kako bi u~e{}e obima javnih rashoda u dru{tvenom proizvodu izgledalo {to niè, konfuznim i nepreglednim stavkama tro{kova u kojima se bujawe dràvnog aparata i birokratije moè nazvati racionalizacijom, nekriti~kim preuzimawem raznih buyetskih potro{a~a decenijama unazad naviknutih na buyetsko finansirawe i sl., a polovinom
669
1995. godine ukinuta je revizija zavr{nog ra~una buyeta. Time je prakti~no ukinuta skup{tinska kontrola zakonitosti raspolagawa sredstvima. Posledwih godina dràva tro{i mnogo vi{e nego {to putem oporezivawa moè da zahvati od stvarnog dohotka, ostvaruju}i tako visok buyetski deficit. Radi se o ogromnim preraspodelama dohotka, izmeni strukture potro{we ali pre svega o gubitku kontrole nad emisijom novca i nov~ane mase. Dràvno deficitarno finansirawe podsti~e inflatorne procese i u fazi uspona, a posebno u fazi privredne depresije. Zato se moraju dati odgovori na pitawa: dokle se dràva moè zaduìvati, a da pri tom ne nastanu trajne {tete za privredu i dru{tvo, nestabilnost i inflatorna napetost, da li je bonitet dràve kao korisnika kredita neograni~en i gde su granice zaduìvawa dràve. Dosada{wa praksa u zemqi pokazuje da zaduìvawe radi pokri}a buyetskog deficita ima neizbe`no inflatorni karakter. Zaduèwa dràve prema Narodnoj banci se samo transformi{u u dugoro~ne i odlaù, zajedno sa dospelim kamatama. Inflatorni karakter ovakvog pokri}a bio bi izbegnut jedino u slu~aju da dràva obezbedi vi{i dodatni nivo javnih prihoda, iz kojeg bi bilo mogu}e vratiti kredite. Kako se to u praksi ovakvog privrednog sistema i skupe dràve sa visokom javnom potro{wom ne moè o~ekivati, to je na~in za smawivawe buyetskog deficita o{tro smawivawe izdataka iz buyeta. Nu`no je izvr{iti reviziju zakona kojima su ustanovqena odre|ena zakonska prava koja se alimentiraju iz buyeta, sa svo|ewem na neophodan nivo. Tako|e je mogu}e osloboditi se najve}eg dela davawa za vojsku prodajom nefunkcionalne i nepotrebne vojne imovine (domovi armije, bibliotske, objekti za rekreaciju, lovi{ta i sl.), ~ime bi se u zna~ajnoj meri smawili tro{kovi u buyetu za ovu namenu. Zbog nedoma}inske poreske politike dràva otima od gra|ana i privrede, ovi jedni od drugih, a zajedno se trude da ukradu od dràve utajom poreza, uve}ava se administracija za kontrolu, za {ta su potrebne nove pare u buyetu, i tako u nedogled. Pojednostavqewem poreske politike, re{ewima o naplati poreza u sferi proizvodwe, pojednostavquje se i kontrola naplate poreza, {to rezultira mawim ulagawima u administrirawe oko naplate i kontrole javnih prihoda. Zakonski treba regulisati reviziju buyetske potro{we, kao i kontrolu namenskog tro{ewa buyetskih sredstava, sa definisanim sankcijama, makar u visini i merama koje se primewuju prema neurednim poreskim obveznicima. Ne sme se dozvoliti u sprovo|ewu buyeta sada{wi voluntarizam preno{ewa sredstava iz jedne u drugu namenu (razdeli) {to se sada ~ini ~ak po odluci sekretara vlade, npr. Poseban problem predstavqaju prikriveni, takozvani kvazifiskalni deficiti, stvoreni: nevra}awem kredita od strane neefikasnih preduze}a koji ve} u prvom krugu zavr{avaju u porezima, kamatama i platama, {to je finalna a ne reprodukciona potro{wa raspodela i preraspodela, a ne stvarawa dru{tvenog kapitala, gubicima javnih preduze}a, saobra}aja i penzionih
670
i socijalnih fondova, Niskim cenama u infrastrukturi topqen je kapital u delatnostima kakva je elektroprivreda, {to je op{ta {teta za ukupnu ekonomiju. Vrlo brzo }e se javiti snaàn pritisak na buyete da bi se sanirali ogromni gubici. Gubici u penzionim fondovima nemaju preciziranu cifru, te{ko}e su o~igledne, a nedostatak sredstava vlast popuwava iz realnih izvora uvo|ewem poreza na finansijske transakcije. U vreme poku{aja vra}awa sive ekonomije u legalne i oporezovane tokove, cirkulacija depozitnog novca ko{ta jer pri svakoj transakciji depozitni novac gubi 0,3 odsto vrednosti, a trgovina gotovim novcem ne ko{ta ni{ta. Radi eliminacije ili makar smawewa buyetskog deficita neophodno je iskqu~iti mogu}nost zaduìvawa dràve kod poslovnih banaka, {to je danas stvarnost u na{em dru{tvu. Dràva se preko svojih fondova zaduùje kod poslovnih banaka konkuri{u}i za oskudni kapital privredi koja kuburi sa mawkom novca. To su stvarni deficiti javnog sektora, gde se fondovi zaduùju kod banaka, a onda kod centralne banke na ime poboq{awa likvidnosti, {to je samo kamuflirani oblik kori{}ewa primarne emisije za finansirawe javnog sektora, ~iji je krajwi u~inak inflacija. Isti u~inak su imali i krediti koje je Slu`ba za platni promet, van kontrole centralne banke, emitovala. Nedopustivi su i krediti koji su odobravani od strane trezora federacije i iz buyeta. Svi ti krediti zajedno, zbog izvora iz kojeg poti~u, cene po kojoj su uzimani i korisnika koji su ih dobijali, predstavqaju na specifi~an na~in prikrivene deficite javnog sektora i u isto vreme zna~e gubitak kontrole nad emisijom novca i nov~anom masom. Eliminisawe ovih negativnih pojava mogu}e je ostvariti, pre svega, stabilnom i preciznom zakonskom regulativom, kontrolom monetarnih agregata od strane depolitizovane, jedinstvene, centralne emisione banke koja pod svojom kontrolom ima sve tokove i stokove novca. 55. Narodna banka i politika stabilnog dinara Narodna banka je u na{oj zemqi dobila ovla{}ewa koja, u modernim privredama zasnovanim na trì{nim principima i sa dugom tradicijom, imaju centralne banke, i odgovorna je za stabilnost i zdravqe nacionalne valute. Uprkos zakonskim ovla{}ewima, monetarna sfera je tradicionalno pod uplivom politike. Da paradoks bude ve}i, od perioda kada je sredinom 1993. godine donet Zakon o Narodnoj banci dolazi do produbqivawa monetarnog haosa i dramati~nog obezvre|ivawa nacionalne valute. Ovo govori u prilog ~iwenici da je politi~ka snaga i voqa u vo|ewu monetarne politike i politike stabilnog novca od izuzetne va`nosti. Do uspostavqaqa i ja~awa uloge trì{nih mehanizama i ja~eg delovawa ekonomskih kriterijuma, koji }e se nu`no desiti privatizacijom dru{tvenog sektora, po stanovi{tu srpskih radikala, mere ekonomske politike za sprovo|ewe politike stabilnog dinara moraju obuhvatiti usagla{ene mere: za stabilizaciju cena i usluga; za usagla{eno vrednovawe na finansijskom trì{tu (kamatne stope); u oblasti deviznog poslovawa (devizni kurs dinara) i u oblasti vrednovawa rada (plate).
671
Za stabilizaciju cena treba primewivati mere koje }e uticati na takav stepen doma}e tra`we koja je prilago|ena rastu dru{tvenog proizvoda (rast dru{tvenog proizvoda za oko 6 odsto dozvoqava porast doma}e tra`we iznad 5 odsto), me|utim, treba izbegavati primenu direktnih mera regulisawa cena, poput zamrzavawa koje su po svojoj koncepciji uvek kratkoro~ne, izazivaju krupne poreme}aje, siva trì{ta i disparitet. Za ostvarivawe ovih mera treba koristiti monetarnu ali i fiskalnu politiku. U tom smislu, nu`no je preispitivawe privrede i deficita javnog sektora koji bi trebalo pokrivati javnim zajmovima. Ovakva politika bi mogla doprineti pokrivawu potro{we javnog sektora, kao najefikasnijem putu za zna~ajnije smawewe dràvnih izdataka (jer je teè dobiti sredstva zaduìvawem na trì{tu kapitala nego oporezivawem privrede i gra|ana) i istovremeno doprineti oìvqavawu finansijskog trì{ta. Politika deviznog kursa u postoje}im okolnostima morala bi se voditi prilago|avawem kursa dinara kretawu stope rasta cena i usluga putem reìma puzaju}eg vezivawa, ~ija se su{tina sastoji u malim, ali ~estim promenama kursa. Nivo kretawa inflacije, kao i promene u odnosima ponude i tra`we deviza uticali bi na korekciju prilago|avawa kursa, ~ime bi se spre~ila pojava crnog trì{ta i pla}awa po {ticovanom kursu. Me|utim, re{ewe za pove}awe ponude deviza treba traìti u pove}awu razmene sa inostranstvom, ali i odlu~nom i efikasnom otklawawu elemenata zatvorenosti prema inostranim trì{tima, kao jednoj od glavnih prepreka za trajnije odràvawe stabilnosti deviznog kursa dinara. Neophodno bi bilo po{tovati princip realno pozitivnih kamatnih stopa. Ograni~ewa u pogledu formirawa kamatnih stopa putem administrativnih mera i preporuka ne donose rezultat, ali ni liberalizacija kamatnih stopa u uslovima neadekvatnog funkcionisawa finansijskog trì{ta i postoje}eg tipa vlasni{tva (dru{tvena svojina) gde nijedna kamata nije visoka ako se kredit ne vrati, tako|e nije re{ewe. Visoke kamatne stope mogle bi doprineti pove}awu rasta i wihova ugradwa u cene proizvoda i usluga bi mogla zna~ajno uticati na inflaciju. Privremeno re{ewe je u regulatornoj ulozi Narodne banke primenom indirektnih trì{nih instrumenata monetarne politike. Pravo re{ewe u oblasti kamatne politike nalazi se u uspostavqawu trì{nih odnosa, sa svojinom pozitivnog individualnog vlasnika, gde funkcioni{e princip ekvivalentnosti davawa uzajmqivawe kapitala i novca ima svoju cenu odre|enu odnosima ponude i tra`we. U finansijskoj oblasti, restriktivan kurs monetarne politike mora se odràti bez obzira na probleme nelikvidnosti privrede i banaka. Bankama se mogu odobravati krediti za likvidnost samo na osnovu deviznog pokri}a, i to pre svega kao podr{ka izvoznim poslovima i na osnovu definitivne prodaje deviza. Ti krediti za likvidnost (na bazi devizne zaloge) moraju imati najve}u kamatnu stopu.
672
Novac moè biti {tampan samo na bazi deviznog pokri}a. [tampawe na bazi robnih fondova je mogu}e, ali uz razra|ene mehanizme kojima }e se eliminisati finansirawe fiktivnih robnih fondova. Potpuno se mora ukinuti buyetsko subvencionisawe i pokrivawe gubitaka. Me|utim, zadaci monetarne, pa i fiskalne politike bi sigurno bili mawe komplikovani u uslovima druga~ijeg privrednog sistema. U uslovima funkcionisawa dràvno-dru{tvenog svojinskog monopola, sistemski ugra|ena neekonomija traì svoju satisfakciju u merama poreske i monetarnokreditne politike, uslovqava op{tu makroekonomsku neravnoteù. Inflacija je proizvod i simptom tog odnosa sa svim negativnim posledicama na sve ostale sektore (kurs, plate i kamate). Stabilan novac pretpostavqa stabilnu i jaku privredu, a ona sigurno nije mogu}a bez privatizacije, privatne inicijative, preduzetni{tva, eliminacije mekog buyetskog ograni~ewa i uspostavqawa ravnoteè u javnim finansijama. 56. Monetarna politika Istraìvawa su pokazala da u strukturi inflacije u principu preovla|uju dva generatora: monetarna politika (38 odsto) i inflaciona o~ekivawa inercija (50 odsto). Ali, kako inflaciona o~ekivawa predstavqaju pravi rizik privre|ivawa u smislu gubitaka kapitala, ona su u stvari realna ra~unovodstvena veli~ina, a ne psiholo{ka komponenta inflacije i kao takva samo su posledica osnovnog generatora monetarne politike. Inflacija u na{oj zemqi proistekla je iz zloupotrebe monetarne politike kao posebnog sredstva finansirawa reìma. Veliki rashodi dràve, koji prema{uju wene prihode, uzrokuju negativnu razliku za koju se ona zaduùje kod centralne banke emisionim kreditima novim {tampawem novca. Neumereno veliki rashodi koji su doveli do besomu~nog {tampawa novca, razarawa monetarnog tkiva i onemogu}avawa funkcionisawa privrede su posledice politike koja se vodila bez svesti da su posledice svake, pa i najgore politike odloène. Nerazumevawe ove univerzalne karakteristike ekonomskog sistema odlaè i zamagquje pogubnost ovakvog finansirawa iz emisije. Odustajawe od velikih dràvnih izdataka i wihovo svo|ewe na zdrave fiskalne prihode nije bilo preduzeto zbog straha od socijalnih lomova i politi~kih potresa, {go je uzrokovalo i uvo|ewe inflacionog poreza koji je notorno nelegitiman i ograni~enih mogu}nosti. Neizbeàn deficit u dràvnom buyetu dodatno je komplikovan deficitima koji se formiraju u privredi i bankarstvu, a oba ova sektora zbog oslonca na dru{tvenu svojinu imaju polujavni karakter. Ti deficiti se u krajwoj liniji pokrivaju topqewem dru{tvenog kapitala, ali se zbog potrebe za likvidno{}u vrlo ~esto moraju, bar delimi~no popuwavati gotovinom. Tako banke saniraju brojna posrnula preduze}a i prelaze}i granice svog kreditnog potencijala kreiraju novac daleko preko granice opredeqewe, uobi~ajenim procesima multiplikacije.
673
Nov~ane supstitute kreiraju i sama preduze}a odlaù}i ispuwewe svojih obaveza akumuliraju}i dospele dugove u svojoj pasivi. Re~ je o sindromu nelikvidnosti i endemi~no ugra|ene finansijske nediscipline koja je svojstvena svim oblicima kolektivne svojine, ukqu~uju}i i dru{tvenu. Osnovni nedostaci do sada vo|ene monetarno-kreditne politike su; porast selektivnog kreditirawa uz povoqnije uslove, vi{e regionalnih i sadràjnih izuzetaka u kori{}ewu primarne emisije, upotreba ilegalnih i polulegalnih kanala primarne emisije, neizmirivawe dospelih obaveza prema sistemu Narodne banke, odlagawe dinarskih pla}awa uvezene robe sa klirin{kog podru~ja iz ranijih perioda (dva posledwa navedena primera, mada se ne vode kao primarna emisija, fakti~ki uti~u na weno pove}awe). Ovo govori da pored normativno propisanog emisionog mehanizma, paralelno ìvi i ja~a stvarni neekonomski mehanizam izuzetaka. Teku}a kretawa dinamika kredita centralne banke ne daje ni izbliza sliku stvarnih zbivawa. Zbog razli~itih izuzetaka, posebnih tretmana, re|e konverzije, finansijske nediscipline, pona{awa poslovnih banaka prema kojima se ne preduzimaju mere, svesno i nesvesno dopu{ta se emisija van zvani~nih kanala. Time ostaje neispuwen osnovni zadatak monetarne politike kontrola rasta monetarne mase i uvid u koli~inu novca u opticaju. Srpski radikali insistiraju da monetarna politika, a posebno primena emisije novca i svi tokovi emisije i povla~ewa novca, moraju biti pod kontrolom Narodne banke, a ona opet pod javnom periodi~nom kontrolom Narodne skup{tine. Ostvarivawe ovog zadatka mogu}e je uz sna`nu pravnu dràvu, odgovornu vladu i depolitizaciju ekonomske politike uop{te. Najskupqi na~in sprovo|ewa i odràvawa neodgovorne vlasti je upravo zloupotreba monetarne politike. Osnovno opredeqewe mora biti restriktivna monetarna politika u kombinaciji sa zna~ajnim strukturnim promenama i privatizacijom najve}eg dela dru{tvenog kapitala, tako da privatna imovina ima preovla|uju}e u~e{}e u nacionalnom kapitalu. Radi ostvarewa tog osnovnog opredeqewa, najva`nije je ne dopustiti ponovnu monetarnu stimulaciju oìvqavawa proizvodwe i dosada{wi na~in kreditirawa. Tako|e je nu`no povu}i liniju ispod koje nema ni sanacija banaka ni preduze}a, odnosno tamo gde je nu`no sprovoditi postupak ste~aja po zakonu. 57. Platni promet Trì{na ekonomija liberalnog tipa, zasnovana na novim vlasni~kim odnosima (punoj privatizaciji), postavqa pred platni promet sloène zadatke kao {to su: brz transfer emitovanog i gotovog novca do wegovog korisnika; apsolutno spre~avawe svih pojavnih oblika ilegalne emisije u kanalima platnog prometa; pra}ewe i dnevno informisawe o visini, strukturi i disperziji nov~ane mase; pra}ewe obima i strukture kori{}ewa nov~anih surogata u procesu pla}awa; pra}ewe i dnevno informisawe o likvidnosti ukupnog fnkansijskog sistema i wegovih pojedina~nih u~esnika; brz i pou674
zdan vi{ekratni dnevni transfer sredstava izme|u u~esnika u platnom prometu, radi smawewa potrebe za novom emisijom novca (pove}awem koeficijeita cirkulacije sredstava) i drugo. Ekonomska i finansijska transformacija zahteva i daqe prilago|avawe platnog prometa sa uvaàvawem ~iwenica da je Slu`ba za platni promet jedini dnevno aùrni sistem koji funkcioni{e u zemqi. Inicijativa da se obavqawe platnog prometa prenese u banke ve} je prisutna nekoliko godina. Povod je uvek bio lo{e stawe u bankarskom sistemu, {to ne bi smelo da opredequje sudbinu razvoja monetarnog i finansijskog sistema zemqe, da bi se re{avali teku}i problemi pojedinih banaka, a jo{ mawe za upo{qavawe vi{ka radne snage i otklawawe neracionalnosti u wima. Mogu}nost da banke preuzmu obavqawe platnog prometa moè se oceniti prema slede}em: 1. banke nemaju izgra|en jedinstven sistem ra~una na kojima danas evidentiraju sredstva fizi~kih lica koja kod wih drè depozite. Evidentirawe stawa i promena na ra~unima pravnih lica nu`no zahteva jedinstveni sistem poslovnih ra~una, kakav danas ima Slu`ba. Zbog razli~itosti svojih informacionih automatizovanih sistema, banke nemaju ni minimalan stepen jedinstva u numeri~kom ozna~avawu ({ifrirawe) svojih komitenata, organizacionih delova, ra~una u kontnom planu, svrhe pla}awa, sistema kontrolnih brojeva i sl.; 2. banke, na mawe razu|enim poslovima platnog prometa koji obavqaju za stanovni{tvo, nemaju jedinstvene instrumente platnog prometa, ve} ih svaka od wih kreira za sebe. Platni promet za pravna lica nu`no zahteva izgra|en, razvijen i uhodan jedinstveni instrumentarij platnog prometa, sa precizno utvr|enim oblikom, sadrìnom i na~inom upotrebe, koje u pla}awu svi koriste; 3. metodologija rada u bankama je za tu vrstu posla vrlo razli~ita; 4. banke raspolaù vrlo heterogenim tehni~kim sredstvima za obradu i prenos podataka, {to bi bilo veoma te{ko povezati u jedinstvenu ra~unarsko-komunikacionu mreù, bez koje je nemogu}e zamisliti elektronska pla}awa, koja su danas ve} razvijena u platnom prometu Slu`be, zbog razli~ite organizacije rada u svakoj od banaka, ne bi bilo mogu}e unapre|ivati sistem pla}awa i obavqati platni promet na jedinstvenim principima masovne obrade podataka. Platni promet u bankama sigurno bi izgubio na svojoj aùrnosti, efikasnosti, pouzdanosti i neutralnosti, a potreba da se platni promet prenese u banke nije do sada ni~im dokazana. Razlozi koji se sada naj~e{}e pomiwu mogu se svesti na slede}e: 1. preno{ewe ra~una u~esnika u platnom prometu iz Slu`be u banke, navodno bi pozitivno uticalo na likvidnost i ekonomski poloàj tih u~esnika, {to je potpuno neosnovano, jer se likvidnost i ekonomski poloàj ne kreira u bankarskoj i kreditnoj sferi, ve} u reprodukcionom procesu; 2. razvijenost deponenata i depozitara koja, navodno, postoji je u na{em sistemu pla}awa. Ova tvrdwa ne stoji, jer vo|ewe ra~una i deponenata i depozitara u istoj neutralnoj instituciji je upravo snaàn integrativni faktor slobodnih nov~anih sredstava i wihovog iskazivawa na ra~unima banaka depozitara. Naime, sva slobodna nov~ana sredstva na ra~uni675
ma u~esnika u platnom prometu u toku i na kraju dana, ukqu~uju se u kreditni potencijal banke, kao depozit po vi|ewu, kod jedne ili vi{e banaka depozitara, saglasno zakqu~nim ugovorima. Slu`ba obave{tava banke o stawu i prometu na ra~unima wihovih deponenata. Banke koje su kod Slu`be ukqu~ene u elektronski prenos novca imaju trenutne informacije, posle svake transakcije, o stawu sredstava svojih deponenata, {to sigurno, ako same vode ra~une deponenta, ne mogu da obezbede, jer nemaju izgra|enu ra~unarsko-komunikacionu mreù, odnosno nemaju svoje organizacione jedinice u svim mestima gde su locirani wihovi deponenti; 3. pla}awe privrednih subjekata preko poslovnih ra~una ~esto se isti~e kao prednost koju, banke mogu da ponude, ako se ra~uni vode kod wih. Pri tome se, namerno, skriva ~iwenica da je i sada pla}awe preko poslovnih ra~una pravnih lica, koji se vode kod Slu`be, zakonski regulisano, tako da je nemogu}e transformisawe ìro ra~una u teku}i ra~un, uvek kada je banka sa svojim deponentom zakqu~ila ugovor o teku}em ra~unu preko kojeg se obavqa pla}awe po sistemu okvirnih kredita; 4. svetska praksa da se ra~uni u nekim zemqama vode kod banaka ~esto se eksploati{e kao razlog za preno{ewe ra~una u~esnika u platnom prometu u banke. Me|utim, kqu~no mesto u funkcionisawu platnog prometa u zemqama trì{ne ekonomije nemaju banke, ve} centralne banke, odnosno posebne neutralne institucije, organizovane kao klirin{ke ku}e, ìro slu`be i sli~no. Posledice preno{ewa platnog prometa u banke bile bi negativne, zbog slede}ih ~iwenica: 1. likvidnost i ekonomska aktivnost privrednih subjekata dovela bi se u apsolutnu zavisnost od solventnosti bankarskog sistema, pa bi, zbog poznatog stawa u bankama, zdraviji deo ekonomije zemqe bio optere}en bankarskim dubiozama i ekonomski onesposobqen; 2. nov~ani tokovi u zemqi bili bi veoma usporeni, pa i zaustavqeni, kada su u pitawu pla}awa prema deponentima drugih banaka. Banka bi, kao ekonomski zainteresovani nosilac platnog prometa, vode}i ra~una, pre svega o svojoj likvidnosti, sprovodila samo ona pla}awa koja se obavqaju izme|u deponenata iste banke, dok bi pla}awa van kruga svojih deponenata zadràvala, odnosno u~inila zavisnim od svoje likvidnosti (brojni primeri za ovo: vi{ednevna zadràvawa dinarske protivvrednosti otkupqenih deviza, prenos uplata gra|ana na ra~une primaoca sredstava s odlagawem od vi{e dana, neaùrna pla}awa po ~ekovima teku}ih ra~una gra|ana i sl.); 3. teritorijalizacija i parcelisawe nov~anih tokova, zbog selektivnog pona{awa banaka u pla}awima, uticalo je negativno i na robne tokove, jedinstvenost trì{ta i na ukupnu efikasnost privrede u zemqi; 4. privredni subjekti u zemqi ne bi imali ravnopravan poloàj i ne bi obezbe|ivali svoje interese pod jednakim uslovima, posebno u delu finansirawa i servisirawa (odobravawea i dozna~avawe kredita, davawe garancija, avalirawe i eskontovawe hartija od vrednosti i instrumenata pla}awa i sl.); 5. preno{ewe platnog prometa sa jedinstvenog na ve}i broj stru~no-tehni~ki i metodolo{ki razli~itih nosilaca, kao {to su banke, apsolutno bi dovelo u pitawe mogu}nost sprovo|ewa ekonomske politike koja
676
bi se vodila preko sistema pla}awa (redosled pla}awa, likvidnost subjekata, blokada ra~una, prijave za ste~aj i sl.); 6. depozitni platni promet na ve}i broj nosilaca prestao bi da bude zna~ajna informaciona osnova u zemqi i izvor mnogih podataka o finansijskim tokovima; 7. razbilo bi se jedinstvo finansijskog informativnog sistema na vi{e nepovezanih i za to nespremnih subjekata i nastali bi veliki tro{kovi organizovawa novog sistema; 8. platni promet bi se u celini u~inio neracionalnim, zbog paralelizma u wegovom obavqawu, jer bi, pored banaka koje bi vodile ra~une u~esnika, morao da se formira i poseban obra~unski centar, sa {irokom mreòm organizacionih jedinica, koji bi vodio ra~une banaka i obavqao me|usobni obra~un i transfer onih sredstava kojima se obavqa pla}awe izme|u subjekata ~iji se ra~uni vode kod razli~itih banaka, 9. platni promet bi u celini izgubio na efikasnosti, aùrnosti i pouzdanosti, jer bi svaka podela ovog posla, zbog svega navedenog, umawila wegove efekte. Mogu}nost obavqawa platnog prometa u Slu`bi za platni promet pri Narodnoj banci je opcija za koju se zalaè Srpska radikalna stranka. U najve}em broju razvijenih zemaqa u sistemskim zakonima, kojima se ure|uje monetarni sistem i sistem pla}awa u zemqi, centralna uloga u emisionoj, monetarnoj, kontrolnoj i regulativnoj sferi data je centralnoj banci. Sli~na situacija je i kod nas, tako da Narodna banka (zasad u nekim oblastima tek regulativno); utvr|uje obim i obavqa emisiju gotovog i ìralnog novca; daje naloge za transferisawe emitovanog novca wegovim korisnicima, preko ra~una koji se vode kod Slu`be za platni promeg, prima u depozit sredstva sa ra~una banaka, ukqu~ivawem ovih sredstava preko obra~unskih ra~una koji se vode kod Slu`be; donosi odluke o uslovima i na~inu pla}awa gotovim novcem; snabdeva gotovim novcem sve u~esnike i nosioce platnog prometa preko Slu`be za platni promet; utvr|uje mere monetarnog regulisawa koje se sprovode preko Slu`be (obra~un, kontrola i izdvajawe obavezne rezerve); reguli{e na~in utvr|ivawa likvidnosti banaka i drugih finansijskih organizacija koji se dnevno prati preko Slu`be, propisuje kriterijume pod kojima nosioci platnog prometa sti~u pravo da u~estvuju, u obavqawu platnog prometa; kontroli{e obavqawe platnog prometa kod svih nosilaca platnog prometa, pa samim tim i kod Slu`be. Iz navedenog proizlazi da su poslovi platnog prometa, koje obavqa Narodna banka (regulativni i kontrolni) i poslovi platnog prometa koje obavqa Slu`ba (izvr{ni) u tesnoj korelaciji, pogotovo u funkcionalnom smislu. Pored funkcionalne povezanosti nu`no je Slu`bu povezati i organizaciono sa Narodnom bankom, gde bi ona predstavqala jedinstvenu specijalizovanu organizaciju za obavqawe platnog prometa. Pri ovakvom na~inu organizovawa, Narodna banka, kao jedinstvena nezavisna monetarna ustanova, koja ima uvid sve tokove novca, bilo da se radi o depozitnom ili gotovom novcu, moè da odgovori svojoj osnovnoj funkciji da preko mera monetarnog regulisawa obezbedi stabilne uslove privre|ivawa.
677
58. Bankarski sistem Banke su kod nas produèna ruka, dràve i ustanove za socijalnu pomo} ugroènim firmama. Bankama se i daqe razrezuje koliko moraju uloìti u poqoprivrednu proizvodwu, za otkup, za sanacije, za pokretawe proizvodwe ili za smirivawe nezadovoqstva u velikim kolektivima. Ako se tako nastavi ne}e biti ni banaka, ni proizvodwe. Nema trì{ne privrede, uz administrativno upravqawe u bankama. Kreatori ekonomske politike, pa i monetarne, zaboravqaju da su i banke preduze}a, ~ija poslovna politika treba da obezbedi tri osnovna ciqa: ostvariti {to ve}u dividendu za svoje akcionare; ve}u kamatu za {tedi{e; povoqne uslove rada i solidne plate za zaposlene. Ova tri ciqa podrazumevaju zakonom propisan uslov da banka samostalno obavqa delatnost radi ostvarivawa dobiti. Uloga banaka atrofira i na finansijskom trì{tu i u privredi uop{te. To je delom uslovqeno wihovom niskom likvidno{}u (pre svega uni{tenom {tedno-depozitnom funkcijom) odnosno op{tom nelikvidno{}u privrede, {to je samo posledica reprodukovawa principa mekog buyetskog ograni~ewa. U postoje}im uslovima dominira vaninstitucionalno trì{te novca, kratkoro~ni plasmani, jer brojni privredno-sistemski deformiteti u realnoj privrednoj sferi, obeshrabruju dugoro~ns plasmane, a izostanak privatizacije realno onemogu}ava {irewe prometa imovinskih hartija od vrednosti. Alimentirawe buyetskih rashoda iz realnih izvora name}e praksu zaduìvawa dràve na finansijskom trì{tu. To je na~in za prekidawe monetizacije deficita, ali ima i svoje negativne efekte jer angaùje ionako oskudnu akumulaciju koja se moè produktivno plasirati, a monopolom istiskuje sa trì{ta druge, preduzetni~ke zajmotraìoce. Skriveni inflacioni pritisci i o~ekivawa, politika realno negativnih kamatnih stopa, atrofirana depozitna funkcija banaka i visok nivo gotovog novca u opticaju uslovqavaju seqewe tokova novca u nelegalne kanale i konverziju u devize, kreditne konstrukcije sa aktivnom kamatnom stopom i drugo. Uz to, nema neophodne pravne sigurnosti, a u {irem smislu ni izglednog koncepta strukturnih promena. Bez izmene vlasni~kih odnosa, ne moè biti ni sigurnosti da }e ste~ena prava biti za{ti}ena, odnosno da retroaktivnom primenom prava ne}e biti suèna, poni{tena i sli~no. Poznato je da je dru{tveni sektor permenentno u poziciji deficitnog subjekta, da se uzajmqena sredstva u tom sektoru ne koriste ekonomski, {to stvara sve ve}i jaz izme|u nivoa {tedwe, odnosno akumulacije, s jedne, i nov~ane tra`we, s druge strane. U uslovima restriktivne monetarne politike, javqa se slede}a situacija; trì{na kamatna stopa enormno raste, progresivno raste broj nelikvidnih i insolventnih subjekata, erodira {tedno-depozitna funkcija banaka, novac se plasira iskqu~ivo kratkoro~no, tokovi novca se sele iz kanala platnog prometa i raste udeo gotovog novca u opticaju. De{ava se samo naizgled paradoksalna situacija; snaàn pritisak na li678
kvidna sredstva, a wih je realno sve mawe i pitawe cene uzajmqenog novca se stavqa u drugi plan, jer primarni problem je kako uop{te do}i do novca. U skladu sa logikom dru{tvene svojine, problem vra}awa uzajmqenih sredstava nije samo problem wihovog neposrednog korisnika. Iz razli~itih, a naj~e{}e socijalno-politi~kih razloga toleri{e se uzurpacija tu|e imovine, tako da su kreditori u nemogu}nosti da svoja potraìvawa realizuju. Rizik uzajmqivawa postaje izuzetno visok, a sredstva obezbe|ewa pla}ana nedelotvorna. Iz takvog stawa upada se u slede}i paradoks: i kreditori imaju interes za odvrtawem monetarne slavine, iako su svesni da to zna~i i inflaciju, jer smatraju da samo tako mogu povratiti barem deo uzajmqenog novca. Prethodno opisani odnosi ukazuju na nu`ne pravce i karakter promena: prvo, privatizacija je neophodan uslov proboja trì{ne logike, jer se samo na takvoj svojinskoj osnovi moè izgra|ivati sistem trì{nih odnosa. Drugo, bez ste~ajne sankcije ne postoji jedan od osnovnih preduslova konkurentske utakmice i selekcije, jer je ste~aj izraz i posledica nepreduzetni~kog pona{awa i ekonomske odgovornosti. Tre}e, problem finansijske nediscipline proizlazi iz prethodnog, a pravna dràva tom problemu treba svojim funkcionisawem da da specifi~nu teìnu. S obzirom na prirodu promena, lako je zakqu~iti da je re~ o stawu sasvim suprotnom od onoga koje je na{a trenutna stvarnost. Imaju}i to u vidu i ne iznena|uje za{to i danas ne moèmo govoriti o trì{nom karakteru sistema. U osnovi svega je svojinski osnov (individualizovano vlasni{tvo), dok se drugi sistemski i ekonomsko-politi~ki aspekti mogu izvoditi iz liberalisti~ke premise {to je dobro za pojedinca, dobro je i za dru{tvo. Dana{wa praksa pokazuje da tamo gde imamo vlasnika imamo i jasne ekonomske odgovornosti i za{titu ekonomskih interesa. Ma koliko sfere takvih odnosa bile ograni~ene, one pokazuju ekonomsku superiornost i to sa nekoliko aspekata: poznat je nosilac (izvr{avawe obaveza), poznat je i preduzetnik na strani prava, wihovi odnosi se motivi{u na ekonomskim rezonima, {to zna~i da se akumulacija seli ka profitonosnim plasmanima, odnosno trì{na kretawa i kriterijumi su od opredequju}eg zna~aja za definisawe odnosa. U okviru ovakvih odnosa postoje objektivne pretpostavke za liberalizaciju, smawewe administrativnih prepreka i pojednostavqewe normativne regulative i ostavqawe slobode u~esnicima da defini{u svoje odnose. Sa liberalizacijom se smawuje i takozvani transakcioni tro{ak. Sa druge strane, kvalitet ovakvih odnosa ogleda se u ~iwenici da oni pretpostavqaju makroekonomsku stabilnost. Logika ovakvih odnosa pretpostavqa i dezinflaciona kretawa. Ovako uspostavqeni odnosi zna~e i raskid sa praksom socijalizacije gubitaka i o javnoj potro{wi kao sredstvu nacionalizacije dobitaka. Dana{wu situaciju u bankarstvu predstavqaju dva tipa banaka; stare banke sa zajedni~kim slabostima: predimenzioniranom infrastrukturom, nasle|enim komitentima, lo{om alokacijom sredstava, deviznim obavezama i ~isto formalnom transforamcijom, i nove banke koje karakteri{e kon679
kurentnost, finansirawe malih profitabilnih poslova, fleksibilnost i rentabilnost, ali i mali potencijal, fragmentarnost, problem cenzusa i transakcije sa povezanim stranama, kao i nerazvijena bilansna struktura. Gubici banaka u situaciji monetarnog haosa, stvorenog pod pokroviteqstvom ekonomsko-politi~kih ~inilaca, su prakti~no, nastali kreirawem du`ni~ke dobiti korisnika kredita koji su po pravilu dobijeni novac pretvarali u devize, nabavqali repromaterijal i ispla}ivali plate. Bilanse banaka su priznali odabrani, a onda dràva predlaè da sanira banke iz buyeta u ~ijem puwewu u~estvuju svi o~igledan primer socijalizacije gubitaka. Odobravaju}i kredite koje nisu u mogu}nosti da naplate banke su same postale jezgro gubitaka. Umesto da gubici ostanu locirani u sferi realne ekonomije, gde bi se izvr{ilo wihovo pokrivawe ili sproveo postupak ste~aja, banke su svojim plasmanima pokrivale te gubitke. U postoje}oj institucionalnoj strukturi u bankarstvu dru{tvena preduze}a kao akcionari banaka pokazuju ve}u zainteresovanost za du`ni~ku dobit nego za profit banke. Me|utim, neophodan uslov za afirmaciju trì{ne ekonomije je stvarawe takvih vlasni~kih i institucionalnih struktura koje bi pokretale banke na principima ekonomskih interesa. Ste~aj kao posledica ekonomske odgovornosti za lo{e poslovawe u oblasti bankarstva jo{ prakti~no nije primewen delom zbog specifi~nosti bankarstva i wegove organske veze po depozitnoj osnovi sa privredom, a delom i zbog izbegavawa javnog priznawa dràve i vlasti u osnivawu tzv. privatnih banaka i wihovom dovo|ewu u stawe ste~aja. Me|utim, revitalizacija bankarstva i postavqawe ove oblasti ekonomskog ìvota na realne osnove u uslovima trì{ne ekonomije nije mogu}e bez re{avawa pitawa stare devizne {tedwe, re{avawa pitawa inostranih dugova i bez strukturne primene sasvim prihvatqivog, i za nove uslove, Zakona o bankama i drugim finansijskim institucijama. Kako je najve}i deo aktive banaka plasiran u velike socijalisti~ke gigante (deset najve}ih preduze}a kreiraju polovinu gubitaka u bankama i polovinu inostrane zaduènosti) to se prestrukturirawe tih velikih preduze}a name}e kao jedino re{ewe problema i neefikasne privrede i bankarstva. Preduze}a koja nemaju trì{nu perspektivu razbijala bi se na mawe celine ga{ewem onih delova koji nemaju trì{nu opravdanost i koji bi bili prodati sistemom javne licitacije. Odre|ena preduze}a, ako se to pokaè kao jedino re{ewe, moraju u celini biti uga{ena. Isti postupak, u skladu sa ovakvim programskim opredeqewima srpskih radikala, mora biti primewen i na banke koje ne odràva preduzetni~ki motiv sa jasno definisanim ekonomskim odgovornostima i za{titom ekonomskih interesa. Narodna banka i pravna dràva, svojim funkcikonisawem, moraju potpomagati proces obnove bankarskog sistema na novim svojinskim osnovama. S pravom se moè postaviti pitawe da li treba pustiti mnoga velika preduze}a da propadnu, da poqoprivreda ostane bez sredstava za setvu, ètvu i sl. I u takvim oblastima banka moè ulagati o~ekuju}i dugoro~no
680
dobit, ali to mora biti odlu~eno na bazi stru~ne ekonomske analize, a ne na bazi bilo ~ijeg naloga. Pitawe je {ta sa onima koji po oceni banaka nisu kreditno sposobni, a dru{tvu su potrebni, ili dru{tvo èli da ih sa~uva od propadawa? O takvim firmama i delatnostima treba da brinu dràva i weni organi. Naravno, ne pod uslovom buyetskih pokri}a i novih poreskih izvora, ve} racionalnom upotrebom buyetskih depozita npr. 59. Finansijsko trì{te Razvoj finansijskog trì{ta u na{oj zemqi je u najdelikatnijoj fazi: na sredi{tu puteva wegovog daqeg razvoja ili tavorewa u okvirima najelementarnijih formi. Praksa pokazuje da se obavqa trì{ni transfer novca i kredita, da se na trì{tu kotiraju dugovne hartije od vrednosti i privrede, ali da trì{te ne funkcioni{e u segmentu vlasni~kih hartija od vrednosti, odnosno sredworo~nih i dugoro~nih finansijskih instrumenata. Jednom re~ju, finansijsko trì{te je nerazvijeno, a u delu vlasni~kih hartija od vrednosti ga gotovo i nema. Budu}nost trì{ta kapitala (vlasni~kih hartija od vrednosti) odre|ena je karakterom i dinamikom svojinskih transformacija. Po{to u uslovima postojawa i opstajawa dru{tvene/dràvne svojine dominira odnos nevlasni~kog prisvajawa, odnosno raubovawe kapitala kojeg nema ko da {titi, to se sa tom svojinom moè tako i postupati. Me|utim, ovakvi odnosi vaè i u dominiraju}em dràvnom sektoru javnih preduze}a. U tom sektoru se o~igledno ispoqavaju sve ekonomske anomalije socijalizovanog oblika vlasni{tva, to pre svega u onom delu odnosa koji neposredno potencira socijalnu funkciju ciqeve socijalno-politi~kog, a ne ekonomskog karaktera. Upravo je dominantnost dràvnog sektora danas jedna od osnovnih prepreka za proboj trì{ne logike i to sa vi{e aspekata: {iroko shvatawe javnog interesa koji iskqu~uje privatnu inicijativu, iskqu~uje konkurenciju i privatizaciju zbog dràvne dominacije, princip mekog buyetskog ograni~ewa i buyetskog pokrivawa gubitaka, dràvna javna preduze}a za svoje obaveze ne garantuju samo svojom imovinom, nego je dràva u poziciji avaliste, jemca-platio i sl. i neekonomija dràvnog sektora (javnih preduze}a) niveli{e se rastom poreskog optere}ewa. Sa aspekta trì{ta kapitala, sistemska pozicija i dru{tvenog i dràvnog sektora rezultira jednom, dalekose`nom posledicom: wih nema na akcijskom trì{tu, {to je logi~na posledica toga da dru{tveni sektor nije privatizovan, a da javna preduze}a nisu organizovana kao dru{tvena, niti dràva svoj vlasni~ki portfeq izlaè prometu. Preduze}a oba sektora su tako zatvorene kompanije. Neefikasna dràva, isto takvim javnim i dru{tvenim preduze}ima svoje neracionalnosti pokriva merama poreske i monetarno-kreditne politike, socijaliziraju}i svoje gubitke i uzrokuju}i inflaciju. Stvarawem inflacije, uni{tava se osnovni preduslov za funkcionisawe trì{ta, jer se inflacijom zamagquju ekonomski parametri, nominalne vrednosti o bonitetu partnera su iskrivqene, a ekonomski motiv profita je krajwe relativi681
zovan nemogu}no{}u da se transferisani kapital oplodi. S druge strane, postoji uska veza izme|u stope privrednog rasta i razvoja trì{ta kapitala. Do zna~ajnijeg transferisawa imovinskih hartija od vrednosti dolazi na uzlaznoj liniji privrednog rasta, {to se dovodi u vezu sa racionalnim o~ekivawima o op{toj sposobnosti privrede da odbacuje profit, odnosno vlasnika kapitala da moè diskontovati prihode (profit, dividendu). Kod nas nije ispuwen nijedan od dva uslova za funkcionisawe trì{ta kapitala, transfer se karakteri{e uskim asortimanom i niskim obimom prometa. Srpska radikalna stranka je uverena da }e u svetlu nu`nih sistemskih promena trì{te kapitala nalaziti svoje mesto i ostvarivati svoje funkcije u skladu sa probojem privatizacione logike. [to je privatizacija dinami~nija i sveobuhvatnija, a ekonomski indikatori boqi, to ja~a preduzetni~ki duh manifestovan u razvijenom trì{tu kapitala. S druge strane, {to se privatizaciji prilazi sa vi{e sumwe, oklevawa i i{~ekivawa, odnosno administratirawem se amortizuju neminovni padovi u privrednoj aktivnosti, to se i elementarni proboj trì{nosti vaninstitucionalno kanali{e i te~e stihijno. Ovaj drugi slu~aj je vrlo karakteristi~an za na{u situaciju, a sa privatizacionog aspekta deluje kontraproduktivno, zato {to moè i samu privatizaciju koja te~e neregulisano, stihijno, kori{}ewem povla{}enog poloàja, kanalima sive ekonomije socijalno i politi~ki diskreditovati, privatizaciji pretpostaviti nacionalizaciju; trì{nost smestiti u etatizaciju. Jo{ je jedan bitan faktor ograni~ewa u iskazivawu pozitivnih efekata privatizacije onemogu}ena trì{nost proizvodnih faktora. Jedno bez drugog ne ide, individualizovana svojina traì i podrazumeva trì{nost proizvodnih faktora. Samo pod tim uslovima mogu}e je ostvariti funkciju trì{ta kapitala: seqewe akumulacije ka najrentabilnijim plasmanima. Trì{te kapitala, kao deo finansijskog trì{ta, podrazumeva tri osnovna uslova: 1. Privatizaciju, jer se samo na toj osnovi mogu razvijati pravi odnosi, 2. Ste~aj, bez koga nema konkurentske utakmice i selekcije, jer je on izraz i posledica nepreduzetni~kog pona{awa i ekonomske odgovornosti i 3. Finansijsku disciplinu, koja proizlazi iz prethodna dva uslova, a koja treba da bude obezbe|ena funkcionisawem pravne dràve. 60. Re{avawe problema stare devizne {tedwe Pre svega, iz bilansa banaka treba iskqu~iti deponovanu deviznu {tedwu kod Narodne banke Jugoslavije koja se sada vodi kao plasman banaka u wihovoj aktivi i iz pasive izdvojiti obaveze prema {tedi{ama. Ovim postupkom bi se iz bilansa banaka eliminisali fiktivni prihodi i rashodi po osnovu kursnih razlika, i, {to je jo{ va`nije, utvrdio bi se du`nik po deponovanoj deviznoj {tedwi Savezna Republika Jugoslavija. Iskqu~ivawe deponovane devizne {tedwe kod Narodne banke iz aktive banaka iznosilo bi 3.962 miliona dolara (stawe na dan 31. 12. 1992) i ukupnih obaveza po deviznoj {tedwi u pasivi banaka u iznosu od 4.089 miliona dola682
ra (ukupna {tedwa svih banaka; stara i nova). Poslovne banke nisu u stawu da izvr{e obaveze po deponovanoj deviznoj {tedwi ni materijalno ni formalno. U postoje}im uslovima nijedna banka ne obezbe|uje dividendu, a najve}i broj onih koje imaju obaveze po {tedwi, ni realno o~uvawe kapitala. Poslovne banke nemaju sopstveni devizni priliv, a ne zna se ni na kom bi to deviznom trì{tu i sa kojim dohotkom kupovale odre|ene devize. Uostalom, kako je re~ o {tedwi deponovanoj kod Narodne banke to je i logi~no da se kao du`nik utvrdi Savezna Republika Jugoslavija. Srpski radikali }e se zalagati da Savezna Republika Jugoslavija ovlasti Narodnu banku da u weno ime izda obveznice u iznosu ukupnih obaveza po deviznoj {tedwi u dolarima ili markama, zavisno od strukture {tedwe, i kamatom po domicilnoj stopi za odgovaraju}u valutu u momentu emisije. Obveznice bi glasile na donosioca. Nominalnu vrednost, broj anuitetskih kupona, strukturu po valutama i uslove distribucije i naplate, utvrdila bi Narodna banka. Obveznice po staroj deviznoj {tedwi bi predstavqale pravo na kupovinu dràvne imovine (zemqi{te, zgrade koje nisu neophodne za funkcionisawe dràve i wenih organa, imovina koja je bespravno nasle|ena ili uzurpirana imovina Saveza komunista, koju su uzuprirali socijalisti i SK pokret za Jugoslaviju, JUL, Nova demokratija i sl.). Obveznicama }e se trgovati na otvorenom finansijskom trì{tu. Potrebno je omogu}iti udruìvawe {tedi{a sa sitnijom apoenskom strukturom obveznica radi brèg i lak{eg transferisawa obveznica. Bilo koji drugi mehanizam isplate devizne {tedwe imao bi inflatorni karakter. U slu~aju kori{}ewa obveznica kao sredstva pla}awa poreskih obaveza, carinskih da`bina, zaloga za uzimawe kredita, pla}awa obaveza po kreditima ili naplate od Narodne banke, neminovno bi dolazilo do monetarizacije javnog duga sa inflatornim karakterom. Tako|e bilo bi nerealno o~ekivati kori{}ewe obveznica za kupovinu deonica banaka u situaciji uni{tenog poverewa i u bankarski sistem i u kreatore ekonomske politike. Zato je neophodno da dràva, pre svih, pokaè odgovornost za preuzete i stvorene obaveze, izmiruju}i svojom imovinom obaveze po deviznoj {tedwi, ali uz punu finansijsku disciplinu i bez ugroàvawa monetarnog, a time i ekonomskog sistema. 61. Dràvni dugovi Srpska radikalna stranka je razradila kompleksan koncept likvidacije spoqnih dugova. Konverzije spoqnog duga zemqe su jedan od na~ina za smawewe dela duga. Tim poslovima obavqa se prodaja duga na sekundarnom trì{tu uz popust, zna~i ispod nominalne vrednosti, ~ime treba da se re{e dva problema: smawewe, kredita i dolaèwe do novih investicija. Osnovni na~ini konverzije koji se pomiwu su: otkupom deviza, izvozom sa naplatom dinara iz konverzije, izvozom radi otkupa sopstvenog duga, naplatom izvoza na kredit, prodajom duga radi uloga u neku doma}u firmu.
683
U okviru sada{we me|unarodne du`ni~ke strategije, u svetskoj praksi postoji nekoliko na~ina redukcije dugova i to: trampa ili konverzija duga u akcijski kapital, zamena potraìvawa, otkupi dugova i smaweno servisirawe dugova. Konverzija duga u akcije je jedna od tehnika smawewa spoqnih dugova koji se upotrebqavaju u me|unarodnoj praksi du`ni~ko-poverila~kih odnosa, Sa zao{travawem svetske krize dugova, finansijska trì{ta su se razvila za prodaju dela dugova zemaqa u razvoju, koje ove imaju prema me|unarodnim komercijalnim bankama. U posledwe vreme raste broj transakcija ove vrste koje su korisne za sve u~esnike: komercijalne banke, investicione kompanije i zemqe du`nike. Finansijska transakcija ulog umesto duga sastoji se u slede}em: Komercijalne banke prodaju sa popustom odobreni a neizmireni dug, koji je na~inila neka javna agencija ili privatno preduze}e u zemqi du`nika. Strani investitor, naj~e{}e multinacionalna proizvodna kompanija, kupuje ga sa popustom i podnosi centralnoj banci zemqe du`nika, koja ga otkupquje po punoj ili ne{to niòj vrednosti u doma}oj valuti po teku}em deviznom kursu. Na taj na~in investitor je do{ao do akcijskog kapitala u doma}oj valuti koji ulaè u neko profitabilno preduze}e u toj zemqi. Prakti~no, finansijska operacija bi izgledala ovako: Zemqa du`nik ima spoqni dug prema komercijalnoj banci 100 miliona dolara. Po{to je svesna da ga te{ko moè naplatiti zbog nelikvidnosti svog klijenta, banka odlu~uje da ovo svoje potraìvawe proda nekoj drugoj finansijskoj instituciji ili kompaniji po niòj trì{noj ceni od recimo 60 miliona dolara. Tako banka dobije odmah bar 60 miliona dolara, ali pristaje i na gubitak od 40 miliona dolara, jer postoji opasnost da zbog teìne problema ne dobije ni{ta. Kupqeni dug od 60 miliona dolara kompanija zamewuje za recimo 80 miliona dolara kod banke zemqe du`nika u nacionalnoj valuti, i kupovinom akcija ulaè ih u wenu privredu. Na taj na~in banka poverilac se osloba|a nesigurnog kreditnog potraìvawa, me|unarodna kompanija koja je otkupila dug tako|e ima korist, a zemqa du`nik olak{ava teret svog zaduèwa. Prisustvo stranog investitora moè da poboq{a rast nacionalnog proizvoda du`nika, upravqawe u privredi i bankama, uvoz tehnologije i znawa i da oja~a sekundarno trì{te hartija od vrednosti i akcionarstvo. Interes mogu da na|u banke poverioci, ulaga~i, kao i firma i banka koje su ranije uzimale kredite i tako se zaduìvale. Na taj na~in inostrane banke se osloba|aju problemati~nih dugova, mogu priliv da ponovo investiraju u neki posao (koji bi pokrio diskont i stvorio novi profit). [to se investitora ti~e, oni dobijaju pod povoqnim uslovima lokalnu valutu ulaskom na trì{te zemqe du`nika, donose novu tehnologiju, menayment i dodatni kapital. Sama zemqa du`nik time smawuje spoqni dug, moè da o~uva devizne rezerve, repatrira odbegli kapital i da se vrati na me|unarodno trì{te kapitala. Za ovakve poslove bitna je i odgovaraju}a op{ta politi~ka klima, sprovo|ewe sistemskih promena i spremnost da se ide u privatizaciju, pravna sigurnost i sl. Neosnovane su primedbe da zemqe du`nici gube suverenitet
684
kontrole nad bankama i preduze}ima ~ije su deonice predmet konverzije (ako se dobije kontrolni paket akcija) i da se tako rasprodaje nacionalna privreda i dovodi u pot~iweni poloàj prema inostranim poveriocima. Neosnovane, ba{ iz razloga da su velike svetske banke vi{e zainteresovane za deonice koje ne daju svojinska i upravqa~ka prava u doma}oj privredi, ve} pravo u naplati prinosa. Inostrani poverioci mogu da pretvore svoje potraìvawe u vlasni{tvo nad doma}om firmom (delimi~no ili u celini). Promena duga za vlasni~ka prava ne zna~i i novo ulagawe, sem ako strani akcionar nije posebno stimulisan za to kako bi ostvario profit. Dràva bi u ovom delu mogla intervenisati definisawem sektora gde akcionarski kapital (inostrani) ne bi mogao da se angaùje zbog strate{kih interesa zemqe. Evidentno je da veliki broj zemaqa u razvoju, du`nika, zbog problema solventnosti i likvidnosti nije u stawu da vrati spoqni dug, pa nastoji da zainteresuje inostrane kreditore za sopstveni privredni razvoj. Po{to poverioci u mnogim slu~ajevima ne mogu da naplate svoja potraìvawa, oni ~esto nastoje da izvr{e sanaciju samih du`ni~kih firmi, ako bi povratili uloèna sredstva i eventualno ostvarili dobit. Sve u svemu, ne postoji univerzalni pristup za problematiku me|unarodnih dugovawa. Na{a zemqa bi ponudila stranim zajmodavcima, umesto otplate kredita, adekvatne fabrike u dru{tvenoj svojini poput Zastave, Elektronske industrije i sli~nih velikih, neproduktivnih sistema. Prilikom odlu~ivawa o ovom pitawu ne treba se zavaravati da su takvi sistemi u jednom vremenskom periodu predstavqali efikasnu privredu i zna~ili prosperitet dru{tva. Takav privid je stvaran ne zahvaquju}i ekonomskoj efikasnosti ve} na bazi velike kreditne podr{ke Zapada, ~ije ra~une danas moramo namirivati. Najboqe je sa izmirivawem tih ra~una po~eti {to pre i na predloèn na~in i ne akumulirati dugove budu}im generacijama u nasle|e. 62. Ulagawa stranog kapitala Inostrana sredstva ne igraju zna~ajnu ulogu u finansirawu razvoja privrede sa strukturom i vlasni~kim odnosima poput na{e ekonomske i privredne stvarnosti. Prava, direktna ulagawa dele sudbinu doma}e privrede. U okolnostima gde dràva moè, upotrebom eksproprijativnih poreza, da oduzme deo imovine neophodno je da se odnos dràve i inostranog vlasnika posebno reguli{e. U ovakvim okolnostima strani partneri poseù za mehanizmom transfernih cena da bi brzo izneli svoju imovinu i odgovaraju}i vlasnik imovine, do koga se kori{}ewem nesavr{enosti doma}ih trì{ta moè do}i, po{to dràva omogu}uje taj proces ona kroz posredne poreze u~estvuje uraspodeli. Zbog toga je potrebno posebnim zakonom regulisati odnose dràve i ulaga~a. Apsorpciona mo} za inostrana ulagawa u jednoj privredi sa primewenim posrednim porezima je ogani~ena. Bez ispuwewa ekonomskih uslova, od kojih je prvi korenita izmena ekonomskog sistema privatizacija, nemogu}e je
685
o~ekivati priliv stranog kapitala ukoliko se ne pokaè spremnost za ovakvu vrstu promena, povezivawe na{e zemqe sa svetom sve{}e se na trgovinu. Gotovo je iskqu~ena mogu}nost ra~unawa na zna~ajniju stranu pomo}, {to je na neki na~in i dobro za zemqu, jer bi ta sredstva pri sada{wem stawu stvari samo pove}ala ionako ogroman dug. Srpski radikali su ube|eni da je jedina mogu}nost dotoka stranih sredstava u koncesijama. Koncesije, kao specifi~an vid me|unarodne ekonomske saradwe su, za zemqu poput na{e, jedini mogu}i put mobilizacije svih raspoloìvih sredstava za ubrzavawe privrednog razvoja (po~ev od prirodnih bogatstava do radne snage). Samo prihvatawe koncesionarskih odnosa svedo~i o nemogu}nosti na{e zemqe, koja raspolaè prirodnim resursima i ostalim faktorima, da obezbedi wihovu eksploataciju sopstvenim sredstvima. Pozitivne posledice i razlog za ostvarewe ovakvih odnosa sastoje se u tome {to dràva ne ulazi u investicioni rizik i {to nema izdatke oko plasmana proizvoda. Kako koncesioni odnosi podrazumevaju naknadu za kori{}ewe prava eksploatacije prirodnih bogatstava, taksu koja se pla}a vlasniku zemqi{ta (dràvi), ali i odre|eni procenat prihoda od prodaje prirodnih bogatstava, to je sasvim razumqiva bitka koja se vodi oko koncepcije jugoslovenske privredne politike i ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Nikom nije svejedno ko }e strancima prodavati dru{tvenu svojinu, koncesije i monopole, i ko }e za to dobijati proviziju, percente i diskrecije. U sistemu korumpirane dràve i vlade, koncepcija jugoslovenske privredne politike svodi se na gurawe pred stranim nov~anicima. Kako su uglavnom odba~ene sve jugoslovenske ponude za ulazak u poslove sa strancima na temequ zajedni~kih ulagawa jasno je da su koncesije iskqu~ivi put za strana ulagawa. Prilikom dono{ewa zakona o koncesijama i sklapawa ugovora, potrebno je nastojati da se ti ugovori zakqu~uju sa rokom trajawa dovoqno stimulativnim za strana ulagawa ali i da taj rok moè da obezbedi reviziju ugovora zbog rastu}ih cena i pove}ane tra`we za proizvodima koji na ovoj osnovi proizvode. Ono najboqe {to na{a zemqa moè da ponudi strancima jesu infrastrukturni projekti: telekomunikacije, energetika, drumski i èlezni~ki saobra}aj. Budu}nost tako|e imaju i naftna industrija, farmacija, poqoprivreda, prehrambena industrija, ma{inogradwa, proizvodwa bakra, tekstila i turizam. Jedino angaòvawem stranog kapitala po principu ~istih ra~una i obostrane koristi mogu}e je zaposliti prezaduène industrijske kapacitete, tehnolo{ki zastarele sa stopom iskori{}enosti ne{to preko 40 odsto. Angaòvawem stranog kapitala re{ava se pitawe uvo|ewa modernih tehnologija, jer vlasnik, kao ulaga~ bez ograni~ewa, ne}e imati interes da unosi zastarele tehnologije. Ovim }e se prekinuti i praksa dràvnog uvoza tehnologije, koja uvek sobom nosi i korupciju, a, sa druge strane, postiù se evropski standardi u primeni i eksploataciji tehnologije. Ako kao zemqa po zakonskoj regulativi i op{tem ekonomskom ambijentu (izmena vlasni~kih odnosa privatizacija) postanemo atraktivni za strana ulagawa, moèmo
686
da ponudimo jo{ i trì{te od oko 12 miliona qudi, jedinstven geografski poloàj u sredi{tu Balkana i jevtinu, kvalifikovanu radnu snagu. Kapital koji bude stizao u zemqu ne sme imati nikakva ograni~ewa, ni u pogledu porekla novca, ali ni u pogledu sticawa profita i wegovog izno{ewa. Zbog toga je nu`no i u ovoj oblasti izgraditi pojednostavqenu zakonsku regulativu koja bi vaìla na duì rok i tako obezbe|ivala pravnu sigurnost. 63. Privredni razvoj i wegovo finansirawe Srpskim radikalima je jasno da su razvojni problemi tako veliki i tako sloèni da finansirawe privrednog razvoja vi{e ne moè biti jednostrano. Privredni razvoj podrazumeva boqi kvalitet ìvota za ve}inu stanovnika kao i wihovo o~ekivawe da }e im kvalitet ìvota i daqe rasti. Najva`nija posledica dosada{weg privrednog razvoja je ~iwenica da on vi{e nije mogu} bez razvijenih i sloènih finansijskih trì{ta. Broj stanovnika ~iji kvalitet ìvota treba poboq{avati je ve}i nego ikada. Dosada{we poboq{awe kvaliteta ìvota dovelo je do toga da je danas prose~na starost stanovnika ve}a nego ikada. Isto tako, ekolo{ki problemi koje moè izazvati i izaziva primena novih tehnologija su danas ve}i nego ranije. Mali poreme}aji u promenama nacionalnih proizvoda koje u pro{losti niko ne bi primetio danas uti~u na ìvot velikog broja qudi. Moderna sredstva komunikacije su dovela do toga da su ìvotni zahtevi ve}ine qudi znatno druga~iji i ve}i nego ikada ranije. Na{ doìvqaj kvaliteta ìvota postao je veoma sloèna imaginacija. Ekonomski sistem mora da odgovori na mnoge, ranovrsne, kompleksne, stare i nove zahteve. Jedini na~in da se to postigne je razvoj sloènih finansijskih trì{ta. Robnonov~ana privreda je do sada najboqi na~in privre|ivawa, jer u takvoj privredi postoje i robna i nov~ana trì{ta. Osnovna obele`ja privrednog razvoja su: rast ukupnog nacionalnog proizvoda, rast neto nacionalnog proizvoda po stanovniku, rast produktivnosti ekonomskog sistema i rast efikasnosti ekonomskog sistema. Rast efikasnosti i produktivnosti su temeq uve}awa razvojnih sposobnosti. Proces privrednog razvoja je u stvari proces organizacionih promena. U dosad vi|enoj socijalisti~koj privredi finansirawe privrednog razvoja se odvijalo relativno jednostavno, upravqawe ovim razvojem skupo, a veze nacionalnog bogatstva i privrednog razvoja se gube. A s obzirom da je dràva jedini vlasnik imovine ona se ne optere}uje problemima vlasni~ke strukture i wen jedini problem postaje posredno poresko zahvatawe {to ve}eg dela nacionalnog proizvoda, organizovawe formalnih i neformalnih investicionih fondova i kreirawe nove strukture sredstava. Me|utim, vremenom se pokazalo da je sistem posrednih poreza relativno lo{ finansijski mehanizam. Tako danas imamo privredu koja je dugo bila izloèna posrednim porezima sa slede}im osnovnim karakteristikama: mali obim nacionalnog bogatstva, stacionirano, relativno staro stanovni{tvo sa malom radnom pokretqivo{}u, mali koeficijent obrta, velika za687
duènost prema stanovni{tvu, inostranstvu i prirodnom okruèwu, neadekvatni upravqa~ki mehanizmi i nerazvijena finansijska trì{ta. O~igledno da ovakva struktura privrednih karakteristika u velikoj meri ograni~ava privredni razvoj, kao i ograni~en izbor metoda wegovog finansirawa i male {anse za ulagawe spoqnih aktera. Me|utim, doma}i resursi se mogu boqe organizovati. Proizvodna, upravqa~ka i vlasni~ka struktura raspoloìvih sredstava se mogu i moraju mewati. Prelaz imovine u ve{tije ruke bi mogao biti i definicija privrednog razvoja. Ukoliko se direktnim porezima stimuli{e razvoj trì{ta, faktora proizvodwe i vaqano ekonomski vrednuju sredstva, moglo bi se ostvariti preuzimawe sredstava od strane onih koji }e ih efikasnije upotrebiti. Trì{na privreda ima veliku sposobnost samoregulacije. Osnovna poluga razvoja trì{nih privreda su preduzetni{tvo i dozirana uloga dràve u stvarawu uslova privre|ivawa. Uloga dràve se, pre svega, mora ogledati u stvarawu strategije koja obezbe|uje privredni rast i strukturne promene u privredi, uz stabilnost doma}ih cena, kontrolu inflacije i uravnoteèn platni bilans zemqe. Dominantna uloga u privrednom razvoju mora pripadati razvoju trì{ta kapitala. Deonice i obveznice preduze}a i poslovnih poduhvata se kupuju i prodaju na finansijskom trì{tu. Veliki koeficijenti obrta na finansijskom trì{tu traè i nalaze sebi odgovaraju}e koeficijente obrta kapitala u realnom sektoru. Na taj na~in se radikalno uve}ava stopa rasta produktivnosti privrede i efikasnosti sistema. Preduzetni{tvo i brza primena organizacionih inovacija pomaù da se sa {to mawom imovinom, energijom i drugim raspoloìvim sredstvima ostvari veliki ukupni proizvod. Zahvaquju}i velikoj fleksibilnosti i pogodnoj raspodeli rizika ovo je najuspe{niji model finansirawa privrednog razvoja, ~ijom primenom dolazi do krupnih tehnolo{kih i organizacionih promena. Trì{te kalitala i druga finansijska trì{ta mogu da omogu}e da se poboq{a upotreba raspoloìve imovine i da se zaista koriste raspoloìvi izvori razvoja. Kad se od male imovine èli na~initi veliki proizvod, to se postiè samo uve}awem koeficijenta obrta imovine. Finansijska trì{ta to omogu}avaju. Uve}awe produktivnosti i efikasnosti }e proizi}i iz toga. Osnovni preduslov za ovakav model privrednog razvoja i postojawa trì{ta kapitala i drugih finansijskih trì{ta je izmena vlasni~ke strukture privatna svojina i trì{nost, kao polazna osnova ekonomski racionalnog sistema. Uloga savremene dràve u domenu privrednog razvoja se sastoji u merama posrednog regulisawa privrednih tokova i to: politikom preraspodele nacionalnog dohotka kroz buyet, poreze, carine i takse, spoqnotrgovinsku razmenu i druge ekonomske odnose sa inostranstvom, nau~na istraìvawa i tehnolo{ki razvoj, racionalno kori{}ewe prostora i privrednih resursa, za{titu i unapre|ewe ìvotne sredine. Kako postoje sektori privrede u kojima trì{ni mehanizam ne obezbe|uje stabilnost ponude, dràvni sektor za688
snovan na vlasni{tvu i suvlasni{tvu dràve, gde se ona javqa kao investitor ili suinvestitor i nosilac poslovne politike, jeste nuàn ali mora biti sveden na najmawu mogu}u meru zbog ~iwenice da je dràva lo{ preduzetnik. 64. Regionalni razvoj Regionalna politika u viziji srpskih radikala ~ini va`nu komponentu razvojne politike pri ~emu se wen ciq svodi na postizawe prihvatqive tolerancije regionalnih razlika. Aktivna regionalna politika mora biti u funkciji: potpunijeg kori{}ewa ukupnih privrednih potencijala; smawewa pritisaka na gradsku zaposlenost; smawewa ukupnih dru{tvenih tro{kova (zbog ekstremne koncentracije ekonomskih i drugih aktivnosti); smawewa razlika u nivou, odnosno kvalitetu ìvotnog standarda i ravnomernijeg ekonomskog optere}ewa ìvotnog prostora. Oteàno zadovoqavawe egzistencijalnih potreba i nià socijalna sigurnost u ìvotnom ambijentu mawe razvijenih, ne moè biti nadokna|ena nikakvim akcijama na kratak rok i merama subvencionizma. Minimalni infrastrukturni standard je preduslov zasnivawa ma koje ekonomske aktivnosti i minimalne socijalne sigurnosti. Investicije (javne) u infrastrukturu, nerazvijenim podru~jima treba da obezbede takve ìvotne standarde i radne uslove koji bar u skromnoj meri prate dostignu}a epohe. Teritorijalna ravnomernost ekonomskih aktivnosti }e u velikoj meri biti uslovqena teritorijalnom distribucijom novih investicija. U trì{noj privredi bi spontani procesi doveli do favorizovawa razvijenih delova, preko koncentracije razvoja, a na {tetu mawe razvijenih. Me|utim, postoje mere kojima se moè uticati na ravnomernost aktivnosti u teritorijalnom smislu; uslovi investicionog kreditirawa, obezbe|ewe dopunskih investicionih sredstava iz javnih finansijskih izvora, fiskalna politika i javne investicije. Pored ekonomskih kriterijuma intenzivirawa ekonomskih aktivnosti u mawe razvijenim podru~jima, koji moraju obuhvatiti i sektorski i teritorijalni aspekt, mora se voditi ra~una o vanekonomskim motivima regionalnog razvoja; zadràvawe stanovni{tva na strate{ki va`nim podru~jima, promena demografske odnosno etni~ke strukture i sti{avawe socijalnih napetosti, solidarnost i sli~no. Prilikom intenzivirawa razvoja odre|enih podru~ja moraju se realno sagledavati osnovni lokacioni ~inioci konkretne proizvodwe, a naro~ito raspoloìvost potrebne radne snage, wena proizvodna znawa i iskustva, kao i blizina, obim i kvalitet potrebnih sirovina. Investicije }e imati podsticajno dejstvo na ukupnu ekonomsku aktivnost odre|enog podru~ja ako, pre svega, angaùju lokalnu radnu snagu i omogu}uju lokalnu distribuciju dohodaka odnosno pove}awa dohotka stanovni{tva u neposrednom okruèwu. Stimulisawe privatnih investitora sa podru~ja lokacije investicionih objekata ili odgovaraju}eg zavi~ajnog porekla je od vrlo va`nog uticaja. Ova kategorija investitora moè biti najistrajnija u investicionom podu689
hvatu na podru~ju sa kojim postoje wihove emocionalne veze. Oìvqavawe ekonomske aktivnosti ima zna~ajnih mogu}nosti i u povratku ekonomskih emigranata. Zna~ajan doprinos ravnomernijem regionalnom razvoju moè dati i decentralizacija prestonice sa stvarawem nekoliko metropola u zemqi. 65. Spoqna trgovina Te{ko}e koje se manifestuju u spoqnoj trgovini delom su posledica dosada{weg modela privrednog razvoja, koji je zbog predimenzioniranosti razli~itih oblika neproizvodne potro{we, u~inio jugoslovenske proizvode i usluge mawe konkurentnim u inostranstvu, a delom zbog sankcija me|unarodne zajednice. Srpskim radikalima je jasno da se izlaz iz postoje}ih te{ko}a u spoqnoj trgovini ne moè na}i putem ograni~avaju}eg uvoza, niti politikom izvoza po svaku cenu, ve} pre svega preduzimawem potrebnih mera za stvarawe efikasnijeg sistema, pove}awe produktivnosti rada i smawewe tro{kova proizvodwe. Liberalizacija spoqne trgovine je nu`nost koja se mora sprovoditi vrlo brzo, ali ne i momentalno. Odre|ene mere za{tite doma}eg trì{ta moraju se sprovesti radi osposobqavawa zemqe za ravnopravno u~e{}e u konkurenciji na svetskom trì{tu. Me|utim, praksa je pokazala da jednom uvedene protekcionisti~ke mere imaju tendenciju da se na otvoren ili mawe vidqiv na~in zadràvaju {to je mogu}e duè. Takva tendencija nastaje zbog toga {to se u uslovima protekcionisti~ke spoqnotrgovinske politike formiraju odre|eni interesi kako poslodavaca tako i radnika, kao i regiona u kojima su locirane za{ti}ene grane industrije. Tokom vremena protekcionizam postaje deo normalne atmosfere za proizvodwu, zapo{qavawe, sticawe profita i nadnica, odnosno dohotka svih vrsta, te svi dru{tveni slojevi imaju zajedni~ku sklonost, da, bez obzira na druge interese, zadràvaju protekcionizam {to je mogu}e duè. Vrlo ~esto taj protekcionizam vodi monopolisti~kom protekcionizmu i na tu zamku se ozbiqno mora ra~unati. Necarinske barijere i wihova sve ve}a uloga u spoqnotrgovinskoj politici, sve re|a primena klauzule najve}eg povla{}ewa, trgovinski ugovori na sve kra}e rokove sve su to odrednice spoqnotrgovinske politike u svetskim razmerama. Me|utim, na{u specifi~nost predstavqaju i nepotisnute carine, kao vrlo vaàn instrument spoqnotrgovinske politike a i uvo|ewe {iroke lepeze tzv. necarinskih barijera, po~ev od robnih kontingenata do uvo|ewa deviznih ograni~ewa. Sistemom uvozno-izvoznih dozvola i kontingenata stvoren je sistem monopola u spoqnotrgovinskom poslovawu gde prestaju svi objektivni kriterijumi za bavqewe ovim poslom i gde vlast neskriveno, sistemski, uvodi korupciju, ~ak bez mnogo opravdawa za platnobilansne te{ko}e i za{titu doma}eg trì{ta. Liste robe koja }e biti na ograni~ewu, moraju biti predmet temeqne analize i procene i oslobo|ene svih vanekonomskih i spekulativnih razloga za ograni~en spoqnotrgovinski promet. Carine, kvote i druge vrste regu690
lacije uvoza treba zameniti pa`qivo ure|enim sistemom hartija od vrednosti prava uvoza. Ove hartije bi imale razli~ite apoene i razli~ite kratke rokove dospe}a. Hartija prava uvoza bi imaocu garantovala pravo da uveze robu u vrednooti koja je nazna~ena na hartiji u okviru roka dospe}a hartije. Ukupak zbir vrednosti emitovanih hartija u jednom periodu mora biti mawi od ostvarenog deviznog priliva, ali samo do postizawa {to ve}eg nivoa liberalizacije spoqne trgovine koja predstavqa normalno stawe, koje bi nastupilo posle perioda strukturnih promena u zemqi i nu`nog prelaznog perioda delimi~ne protekcionisti~ke za{tite odre|enih delova privrede. Spoqna trgovina i ekonomska saradwa sa inostranstvom uop{te, treba da se bazira na vi{im oblicima ekonomske saradwe: strana ulagawa, pribavqawe i ustupawe materijalnog prava na tehnologiju, servisirawe odnosno pruàwe usluga za odràvawe uvezene opreme i trajnih potro{nih dobara za li~nu potro{wu, izvo|ewe investicionih radova u inostranstvu, ustupawe izgradwe investicionih objekata stranom izvo|a~u, saradwa na bazi lizing poslova, zajedni~ki nastup partnera iz vi{e zemaqa na tre}im trì{tima i sl. Nesporne su prednosti ovakvog vida saradwe, a to su uglavnom: pozitivni uticaj na platni bilans zemqe ukoliko su izvozno orijentisani ili su se zasnovali na supstituciji uvoza; doprinos stabilnosti ukupnih ekonomskih odnosa; omogu}avawe nastupa i plasmana proizvoda na inostranim trì{tima koja su u principu maksimalno za{ti}ena; omogu}avawe aktivirawa slobodnih odnosno nedovoqno uposlenih kapaciteta, a time i sniène tro{kova i pove}awe konkurentnosti; nabavka savremene proizvodne tehnologije; direktno i indirektno se sti~u savremena znawa iz oblasti organizacije proizvodwe, marketinga, stru~ne obuke kadrova i sl; pove}awe kvaliteta proizvodwe, jer se obavqa u uslovima primene mnogo stroìh normativa i standarda na me|unarodnom nivou; pove}awe stepena produktivnosti rada, specijalizacija u proizvodwi i efikasnije izraàvawe pozitivnih efekata ekonomije. 66. Trgovina Oblast trgovine pokazuje u pravom svetlu dràvnu preregulisanost zato {to se sistemski ne re{avaju bitni preduslovi za uspe{no pra}ewe ove delatnosti. Pogre{nim definisawem mesta naplate poreza na promet (u maloprodaji umesto u proizvodwi) dràva optere}uje preduzetnike iz ove oblasti, a i ~itavu oblast, zakonskom materijom o naplati i kontroli naplate poreza, koju vrlo ~esto mewa stvaraju}i konfuziju oko primene. Fiskalna re{ewa i visina poreskih obaveza sistemski prisiqavaju preduzetnike na masovnu utaju poreza, dràva opet uve}ava svoj aparat za kontrolu za {ta su joj potrebna nova sredstva koja se mogu obezbediti uvo|ewem novih fiskalnih obaveza i tako u krug. Karakteristiku sada{weg stawa predstavqa: solidna zakonska regulativa osnovnim Zakonom o trgovini koji je potpuno derogiran masom drugih zakona i podzakonskih akata, tako da osnovna opredeqewa iz zakona i ne
691
funkcioni{u; dobrim delom privatizovan sektor trgovine, koji pokazuje izuzetnu vitalnost u odnosu na trgovinu u dru{tvenoj svojini; seqewe prometa van institucionalnih kanala, sa obavqawem pla}awa u nabavci i prodaju mimo poslovnih ra~una i maloprodajne evidencije, a iz razloga visokog poreskog opter}ewa i monopoli u trgovini na veliko, koje dràva direktno i indirektno stvara; podràvawem svojinskih odnosa kod velikih proizvo|a~a koji proizvode vitalne ili atraktivne proizvode: svesnom za{titom doma}ih nekonkurentnih proizvo|a~a onemogu}avawem uvoza ili nefunkcionisawem i zloupotrebom sistema robnih rezervi. Liberalna trì{na privreda predstavqa najboqu osnovu za razvoj i ove oblasti sa slobodnom inicijativom bez preteranog dràvnog upliva u direktno regulisawe. Mere dràve se moraju svoditi na jednostavnu i efikasnu poresku politiku koja }e onemogu}iti utaju poreza, {to je mogu}e posti}i izmenom mesta naplata poreskih da`bina i propisivawem uslova koji se moraju ispuniti u ovoj oblasti, a ti~u se obezbe|ewa odre|enog kvaliteta i uzansi kod pruàwa usluga i kvaliteta proizvoda (sanitarni i sli~ni uslovi). Dràva mora svojom poreskom politikom onemogu}iti preterano seqewe kapitala iz proizvodne sfere u oblast trgovine i tu se iscrpquje wen uticaj na ovu oblast. Nikakva druga otrani~ewa (broja posrednika, trgovinske mreè, zamrzavawe cena i sl.) ne mogu u uslovima slobodnog trì{ta davati rezultate. Naprotiv, dràva mora omogu}iti da se trgovci bave trgovinom slobodno i pod jednakim uslovima, u skladu sa poslovnim obi~ajima i poslovnim moralom. Dràvni organi ne mogu svojim aktima ograni~avati slobodu trgovine i stavqati u neravnopravan poloàj na trì{tu pojedine trgovce i kupce. Ne sme se pribegavati ograni~ewu slobodne trgovine i verifikaciji monopolskog poloàja, pod izgovorom privremenosti mera koje se uvode zbog poreme}aja na trì{tu, jer ozbiqna dràva gotovo po pravilu ima mehanizme ekonomske politike kojima te poreme}aje mora i treba da re{ava. Takvim ograni~ewima se uvek uskra}uje {ansa na rad i stvaraju uslovi za pojavu monopola i korupcije. 67. Robne rezerve Iz dru{tvenog proizvoda privrede neophodno je izdvojiti jedan deo kao rezervu koja sluì za otklawawe neprivrednih poreme}aja koji mogu nastupiti u kretawu proizvodwe i potro{we u privredi, kao i za otklawawe teìh posledica ve}ih {teta koje mogu nastupiti (zemqotresi, poplave, epidemije i sl.) i za potrebe odbrane zemqe. Upotreba rezervi treba da omogu}i otklawawe nepovoqnih dejstava pojedinih poreme}aja. Kod nas je do sada politika rezervi vo|ena na dva nivoa, preko saveznih i republi~kih vlada i odgovaraju}ih direkcija za robne rezerve. Pitawe obrazovawa rezervi i na~in wihovog kori{}ewa regulisani su posebnim zakonom kojim su direkcije za robne rezerve pretvorene u {pekulantska preduze}a vlade i wenih ministara, pri ~emu su izgubile svoj osnovni smisao i pretvorile se u institucije za destabilizaciju trì{ta.
692
Koriste}i specifi~nu prirodu podataka, direkcije za robne rezerve u postoje}im okolnostima manipuli{u nivoom zaliha pozajmquju}i ih preduze}ima ~iji su vlasnici vode}e li~nosti politi~ko-privredne oligarhije. âk je i zakonom regulisana kamata (2 odsto mese~no) na pozajmice robe, koja je ina~e kupqena sredstvima obezbe|enim u buyetu. Pozajmice se ina~e de{avaju u vreme stvorenih nesta{ica robe najatraktivnije za trgovinu (vitalni proizvodi bra{no, uqe, {e}er i sl.), {to kombinovano sa ograni~ewima za uvoz tih proizvoda, o kojima odlu~uju opet iste privredno-politi~ke oligarhije, stvara uslove za ekstraprofite preduze}a koja od direkcija dobijaju tu robu. Dràva i wen buyet ostaju bez prihoda, bez rezervi robe, ali dràvni eksponenti i wihovi najuì krugovi imaju ekstra zarade. Zakonom ustanovqena kamata na pozajmice iz Direkcije za robne rezerve u buyetu se ne prikazuje kao prihod, iako je jasno da se radi o izuzetnim iznosima. Srpski radikali su uvereni da je neophodno postojawe jedinstvene Direkcije za robne rezrve da bi ostvarivala svoju osnovnu funkciju otklawawa poreme}aja na trì{tu, kao neprofitne dràvne organizacije koja bi bila pod kontrolom vlade, ali i periodi~nom skup{tinskom kontrolom, sa precizno razra|enim mehanizmima kontrole poslovawa i zaliha roba. Sa druge strane, izmena privredne strukture, privatizacija, liberalna trì{na privreda i poboq{awe politi~kog poloàja zemqe u me|unarodnim odnosima mora imati za posledicu ve}u sposobnost privrede da iz teku}e proizvodwe izdvaja za rezerve. 68. Poqoprivreda Agrarna politika koja se vodi u kontinuitetu preko 50 godina dovela je do poraàvaju}ih rezultata u ovoj oblasti: uni{tena je materijalna osnova i ekonomski motivi za bavqewe ovom proizvodwom su potpuno nestali. To je dovelo do wene krajwe ekstenzivne strukture, pada fizi~kog obima i prinosa, kao i do pada kvaliteta proizvoda. Nizak nivo agrotehni~kih mera uslovqen je nedostatkom obrtnih sredstava, neadekvatnom politikom cena kao i pogre{nim merama kreditno-monetarne politike. Sve je vi{e neobra|enog (napu{tenog i zapu{tenog) zemqi{ta koje je u procesu degradacije proizvodnih osobina i plodnosti. Sto~ari su smawili proizvodwu ispod kriti~nog nivoa. Nesta{ica proizvoda poqoprivrednog porekla je sve izraènija, poskupqewa sve vidqivija a orijentacija na uvoz neminovna, uz nepotrebno tro{ewe deviznih rezervi. Aktuelnom reìmu ne pada na pamet da stimuli{e poqoprivrednu proizvodwu i da je prepusti uslovima slobodnog trì{ta. On }e i daqe nastavqati kontrolu uvoza repromaterijala uz izre~ene namete proizvo|a~ima (carine, takse, akcize). Izvoz atraktivnih proizvoda obavqaju qudi iz vrha privredno-politi~ke oligarhije, pri ~emu se iz ove oblasti preliva u privatne yepove oko 300-400 miliona dinara godi{we, uz ispra`wewe kapaciteta Direkcija za robne rezerve.
693
Neophodno je pristupiti radikalnim reformama u svim segmentima mera ekonomske politike prema agraru. [to se politike trì{ta i cena ti~e, neophodno je ukloniti sve barijere za slobodan protok robe, rada i kapitala. Srpski radikali insistiraju da politika cena mora uvaàvati vrednosti koje vladaju na me|unarodnom trì{tu. Izme|u socijale i ekonomije prednost treba dati ekonomiji. Iskqu~iv motiv za proizvodwu mora biti profit. Strategiju razvoja poqoprivrede i agrarnog kompleksa treba postaviti tako da se zadovoqe osnovni ciqevi: zadovoqavawe doma}e tra`we, obezbe|ivawe odgovaraju}ih rezervi osnovnih poqoprivrednih proizvoda, kako bi se obezbedila stabilnost na doma}em trì{tu i omogu}avawe rasta izvoza naro~ito vo}a i povr}a, jer na{a zemqa ima prirodne pogodnosti da postane zna~ajni izvoznik hrane i poqoprivrednih proizvoda. Da bi se ovi strate{ki ciqevi mogli ostvariti nu`no je definisawe razloga za strategiju poqoprivrede kod nas. Jedan od zna~ajnih razloga je sigurno proizvod postojawa poqoprivrednih kombinata u dru{tvenom vlasni{tvu, koji ostvaruju visoke prinose, ali uz visoke ukupne i jedini~ne tro{kove. Prera|iva~ka industrija sa dru{tvenom svojinom kao osnovom je neefikasna, locirana izme|u privatnog proizvo|a~a i gra|anina, i sa finalnim cenama prehrambenih proizvoda koje su izuzetno visoke, i uzrok je lo{eg stawa u agraru uop{te. Cenu takve neefikasne prera|iva~ke industrije u jednom slu~aju pla}aju privatni proizvo|a~i, a u drugom gra|ani potro{a~i. U tom slu~aju proizvo|a~i nisu stimulisani da pove}aju proizvodwu, a visoke cene finalnih proizvoda smawuju doma}u tra`wu. I u jednom i u drugom slu~aju rezultat je isti, po{to ceo sektor gubi razvojne perspektive. Agrarna politika se mora zasnivati na merama koje, pre svega, podrazumevaju stabilne uslove privre|ivawa, a u domenu su ekonomske politike (trì{na privreda, stabilan kurs i novac). Te mere podrazumevaju nekoliko osnovnih postulata koji se moraju realizovati {to pre: privatizacija agroindustrijskog kompleksa; ostavqawe pune slobode za razvoj zadrugarstva, na bazi privatno-svojinskih odnosa; uvo|ewe stimulativnih mera koje }e podsticati ukrupwavawe privatnih poseda i razvoj privatnih poqoprivrednih gazdinstava; obezbe|ewe za{titnih cena za osnovne poqoprivredne proizvode, putem kojih }e dràva prakti~no odre|ivati uslove proizvodwe u pojedinim sektorima poqoprivrede; uvo|ewe drugih oblika razvojnih podsticaja (premije, regresi, izvozni stimulansi) sa ciqem da se uslovi poslovawa u poqoprivredi izjedna~e sa onim u nepoqoprivrednim delatnostima i tako stimuli{e zapo{qavawe u ovom sektoru; fomirawe robnih rezervi poqoprivrednih proizvoda; oporezivawe realnih prihoda, a ne pretpostavqene dobiti. 69. [umarstvo, lov i ribolov Za gazdovawe {umama, kao dobrima od op{teg interesa, neophodno je propisati stru~an nadzor kvalifikovanog kadra, a neophodno je i spre~iti neopravdano kr~ewe {uma koje je izvr{eno prostornim planovima. Bespravna se~a se mora merama pravne dràve spre~avati i stroìje sankcionisati.
694
Iz naknada za kori{}ewe {umskog dobra, neophodno je finansirati izgradwu {umskih i prilaznih seoskih puteva. U prirodna dobra koja se obnavqaju nu`no je ulagati makar onoliko koliko se iz wih dobija. Zato je neophodno da javna preduze}a koja sti~u prihod po osnovu statusa korisnika {uma, mnogo vi{e ulaù u wihovu reprodukciju, kako se na {umarstvu kao sirovinskoj osnovi razvija industrija drveta, celuloze, hartije, sinteti~kih vlakana i dr. i kako {ume imaju izuzetnu za{titnu ulogu. Lovstvo, potpomognuto podsticajnim sredstvima dru{tva, mora prerasti i sportsko-rekreativne aktivnosti, u privrednu granu. Zato je neophodno, merama zakonske regulative, stvoriti pretpostavke za wegovo brè unapre|ewe. To podrazumeva jedinstveno ure|ewe svih pitawa iz ove oblasti kako bi se stvorile pretpostavke za efikasnije gazdovawe u lovi{tima, boqa za{tita, racionalnije kori{}ewe i brè unapre|ivawe fonda divqa~i. Potpunije treba regulisati i na~in ustanovqewa i dodele lovi{ta, pri ~emu treba sliminisati tendenciju usitwavawa lovnih povr{ina, uz nastojawe da se prirodna celina koja se prostire na odre|enoj teritoriji sa~uva kao takva. U ciqu spre~avawa da se lovom ili na drugi na~in uni{ti ili ugrozi opstanak bilo koje vrste divqa~i u prirodi, divqa~ treba da se za{ti}uje trajnom zabranom lova, zabranom lova u odre|enom periodu (lovostaj) i sli~nim merama. Iz tih razloga se i ustanovqavaju lovi{ta, a gazdovawe wima mora biti pod nadzorom dràve kako bi se obezbedilo racionalno kori{}ewe ovog prirodnog bogatstva. Ribarska podru~ja, koja ~ine hidrolo{ku, biolo{ku i ekonomsku celinu podesnu za racionalno obavqawe ribarstva, moraju se definisati od strane dràvnih organa, koji i propisuju ova podru~ja, kao i uslove za wihovo kori{}ewe uz naknadu. Delom i odre|ivawem granica ribolovnog podru~ja moraju se spre~iti uo~ene pojave stvarawa monopola od strane pojedinih korisnika, kao i za{tita i pove}awe kvaliteta i kvantiteta ribqeg fonda. Tako|e se mora uspostaviti efikasan sistem nadzora i kontrole kori{}ewa ribolovnog podru~ja i poribqavawa, s obzirom na iscrpqivost ovog prirodnog bogatstva. 70. Industrija Radikalne promene za poboq{awe stawa u industriji i wen razvoj podrazumevaju tri osnovna oblika prestrukturirawa. Svojinsko, tehni~ko-tehnolo{ko i proizvodno, i organizaciono-poslovno. Najcelishodniji na~in vlasni~ke transformacije podrazumeva prodaju pravim vlasnicima kapitala, uz punopravno u~e{}a i stranog kapitala, kao i akcionarstvo zaposlenih ~ime se postiè boqa motivacija za razvoj zbog identifikacije zaposlenih sa preduze}em (sa ograni~ewem raspodele deonica bez ulagawa raspodela akcija nad mrtvim kapitalom preduze}a). [to se ti~e tehni~ko-tehnolo{kog i proizvodnog modaliteta, re{ewe treba traìti u preorijentaciji proizvodwe na bazi programa ~iju sadrìnu ~ine potencijalni, sopstveni resursi. U tom ciqu za neke aktivnosti i
695
tehni~ko-tehnolo{ke procese treba postavqati programe za kra}e periode, a za neke duè, najmawe tri do pet godina. Prvi se sastoje u postavqawu mera i akcija u ciqu kratkoro~nog prilago|avawa teku}e proizvodwe datim uslovima, a ovi drugi u postavqawu takvih re{ewa koja }e dovoditi do ve}e proizvodwe i plasmana na doma}em i inostranom trì{tu, do ve}e likvidnosti preduze}a, kona~no do dobiti koja }e se mo}i raspodeqivati za razvojne ciqeve i svrhe. îwenica je da je veliki deo ugra|ene opreme u postoje}e kapacitete na{ih preduze}a poreklom iz inostranstva. Ovakva struktura uslovqena je brojnim razlozima, a pre svega: nedostatkom doma}e proizvodwe, mogu}no{}u nabavke kompletne opreme u inostranstvu, povoqnim uslovima kreditirawa, kra}im rokovima isporuke, kao i nedovoqnom saradwom industrije sa drugim privrednim granama. Zato je neophodno postoje}e industrijske kapacitete maksimalno ukqu~iti u modernizaciju, rekonstrukciju i pro{irewe postoje}ih kapaciteta, kao i obezbe|ivawe rezervnim delovima za wihovo teku}e i investiciono odràvawe. Najzad, tre}i modalitet podrazumeva unutra{wu organizaciju poslovawa sa aspekta svih poslovnih funkcija: nabavke, proizvodwe i plasmana, finansija, reklame i propagande i administracije. Budu}i da savremeno trì{no poslovawe zahteva kreativnost u poslu, stru~nost, pokretqivost i punu slobodu u preduzimawu i realizaciji akcija i mera, to se nu`no name}e potreba za ja~awem menaymenta i marketinga. U sklopu iznetih oblika prestrukturirawa, kooperacija, kao poseban oblik saradwe izme|u poslovnih subjekata, treba da na|e odgovaraju}e mesto. U na{oj industriji ona jo{ uvek ne nailazi pa {iru i stalnu primenu, izuzev kod nekih ve}ih preduze}a koja proizvode sloènije proizvode. Zato kod pas u ve}ini preduze}a, kako u dru{tvenom tako i u privatnom vlasni{tvu, imamo neiskori{}enost kapaciteta, ~ak i kod nekih preduze}a koja su po prirodi stvari i strukturi proizvoda upu}ena na me|usobnu saradwu. Ako nam dosada{we iskustvo postoje}ih svojinskih odnosa i dràvne preregulisanosti u ovoj oblasti pokazuje da se dràva bavila definisawem proizvodno-finansijskih planova u industrijskim preduze}ima, obezbe|ivawem plasmana proizvoda, naplatom potraìvawa, smawewem zaliha, obezbe|ewem sredstava za izmirewe dospelih obaveza prema kooperantima i isplatom zarada i da se pokazalo da je dràva lo{ preduzetnik, jasno je da su promene nu`ne i hitne. Jedina alternativa u re{avawu problema predimenzioniranosti neefikasne industrije, svakako je privatizacija. Praksa socijalizacije gubitaka, koji se velikim delom stvaraju ba{ u oblasti industrije, a potreba da dràva i privreda tro{e samo onoliko koliko trì{na utakmica dozvoqava, kreditirawe zaliha proizvoda koji nemaju trì{te i plate`no sposobne kupce, kupovina socijalnog mira finansirawem proizvodwe koja se ni za dugi niz godina ne moè pojaviti na me|unarodnom trì{tu zbog niske konkurentnosti ili visoke uvozne zavisnosti, administrativno regulisawe cena i marì, zatvorenost trì{ta sistemom
696
uvozno-izvoznih dozvola sve su to problemi neadekvatne ekonomske politike, koji imaju negativne direktne posledice na sve oblasti industrijske proizvodwe: od prehrambene, preko hemijske, metaloprera|iva~ke, elektro, proizvodwe gra|evinskog materijala, automobilske industrije i dr. 71. Elektroprivreda Stawe u kome se elektroprivreda nalazi zahteva kompleksan program mera, kako bi se sistem oslobodio svih neracionalnosti upravlawa i proizvodwe. Specifi~nost grane uslovqava nu`nost promena neadekvatne strukture i regulacije elektroprivrede {to treba da dovede do porasta konkurencije u grani. Pored toga, postoje i mere koje se moraju u svojstvu kratkoro~nih sprovoditi odmah. Oporavak elektroprivrede treba zapo~eti usagla{avawem cena sa evropskim prosekom. Nu`no je formulisati model za odre|ivawe cene, i uz to tarifni sistem urediti tako da odraàva stvarne tro{kove koje pojedine kategorije potro{a~a name}u sistemu. Iz cene elektri~ne energije izbaciti stavke koje nemaju nikakve veze sa elektroprivredom pla}awe TV pretplate i poreza za èleznicu. Kada bi se to u~inilo stvorio bi se prostor za porast prihoda elektroprivrede bez rasta cena. Izmena strukture elektroprivrede je svakako neizbe`na. To se mora u~initi na na~in da se sa~uva ekonomski potencijal, ali i smawewe vertikalne integrisanosti, druga~iju internu organizaciju i vrlo elasti~nu ekonomsku regulaciju. Uloga dràve u ovom procesu je nesporna, ali to ne zna~i da elektroprivreda treba da ostane u dràvnom vlasni{tvu, bez obzira na ~iwenicu da postoji veliki broj preduze}a u svetu koja su u dràvnom vlasni{tvu, a posluju uspe{no. Privatizacija dolazi posle izvr{enog procesa strukturnih izmena koje bi bile izvr{ene na bazi ekonomskih i tehni~kih studija, a obuhvatale pitawe stepena vertikalne i horizontalne integrisanosti, mogu}e konkurencije u proizvodwi i distribuciji eventualnih trì{ta energije, kao i oblike regulacije prirodnog monopola u prenosu i delu distribucije. S obzirom na zna~aj i stawe elektroprivrede od posebne je va`nosti pitawe potrebnih investicija koje se procewuju na 2 milijarde dolara. Ovu procenu treba uzeti s rezervom, jer zemqa nema koncept energetske strategije. Zastareo koncept ekonomske regulacije odbija strane investitore i ~ini te{ko primewivim alternativne koncepte gradwe i finansirawa elektroenergetskih objekata. U svetu postoji trend poja~anog investirawa privatnih investitora za ulagawa u elektroenergetiku. Da bi ih privukli potrebno je izmeniti propise o elektroprivredi u smislu da i druge firme, sem dràvne, mogu da proizvode, prenose i distribuiraju elektri~nu energiju. Izmenom strukture u elektroprivredi i uz strana ulagawa elektroprivreda bi ponovo mogla postati sistem koji stvara profit, {to bi olak{alo privatizaciju dela sistema. Stvarawe fleksibilnije strukture grane uz poja~anu koncentraciju tre697
ba da bude ciq i same dràve u ovoj oblasti u kojoj ima zna~ajne komparativne prednosti. 72. Rudarstvo Rudno bogatstvo i energija sa svojim postoje}im potencijalom moraju pretrpeti transformacije u ciqu racionalnijeg kori{}ewa mineralnih sirovina i elektri~ne energije. U oblasti metali~nih sirovina (mineralnih) glavni rudnici koji se bave eksploatacijom i preradom metali~nih mineralnih sirovina, treba da se transformi{u iz dru{tvene svojine u dràvni i privatni svojinski oblik i to u optimalnom odnosu. Naime, nova istraìvawa treba ponuditi na trì{te putem koncesija. Eksploataciju mineralnih sirovina obavqala bi preduze}a i druga strana lica dobijawem koncesija uz odgovaraju}u naknadu, i tu je prostor za dràvu i dràvno vlasni{tvo. U ostalim fazama proizvodwe mogu}e je ukqu~ivawe privatnog kapitala. U perspektivi treba ra~unati i na koncesije i sli~na ulagawa na stranim teritorijama, terenima koji do sada nisu dovoqno istraìvani, a to je oblast Afrike i Azije. Treba za{tititi retke, lake i plemenite metale i na taj na~in sa~uvati ove dragocenosti. Nemetali~ne sirovine kao {to su: metalur{ke, hemijske, vatrostalne sirovine, {qunak, pesak, kerami~ka glina itd. treba prepustiti trì{tu bez ograni~ewa vrste svojine u wihovoj eksploataciji, uz zakonsko obavezivawe na eksploataciju na racionalan na~in, uz primenu savremenih dostignu}a i obavezno posedovawe planova eksploatacije i organizovawe poslova za{tite ìvotne sredine, s obavezom pla}awa naknade za kori{}ewe rudnog blaga. Posebnu pa`wu treba posvetiti istraìvawu i eksploataciji energi~nih mineralnih sirovina kao {to su: ugaq, bituminozni {kriqci, nafta, gas, geotermalna i termalna energija. Ugaq je glavni oslonac na{e energetike i zbog toga treba ozbiqno pristupiti wegovoj eksploataciji, istraìvawu i valorizaciji rezervi. Akcenat treba da bude na geolo{ko-ekonomskim odlikama leì{ta ugqa, na modernim metodama za odre|ivawe razvoja rudnika i mehanizaciji otkopavawa u jamskim rudnicima. U razvoju velikih kopova i podzemnih rudnika, uz malo vi{e ulagawa, mogu se posti}i evropski rezultati eksploatacije. Istraìvawe primarnih oblika energije ~vrstih faza, kao {to su kameni ugaq, mrki ugaq i lignit mora biti dugoro~no. Treba odrediti titulara svojine nad svim rudnicima ugqa, {to zna~i ukinuti dru{tvenu svojinu i doneti nov zakon o svim rudnicima ugqa i staviti ih pod isti kriterijum, kako u geolo{kom istraìvawu tako i u eksploataciji jamskih i povr{inskih kopova. [to se ti~e te~ne i gasovite komponente energetskih mineralnih sirovina, osnovna pa`wa mora se pokloniti potrebi i mogu}nostima za daqu intenzifikaciju istraìvawa nafte i gasa, {to je bitna pretpostavka za pove}awe proizvodwe. Poseban problem u ovoj oblasti predstavqa predimenzio698
nisanost rafinerija. Delovi isto~ne Srbije veoma su interesantni za geolo{ka istraìvawa bituminoznih {kriqaca iz kojih se mogu dobijati naftne komponente. To je za sada veoma malo istraèna oblast, kao {to se veoma malo primewuje eksploatacija termalnih energija. Istraìvawa termalnih voda su u za~etku, a ovaj vid energije daje veliku mogu}nost zamene postoje}ih energija, a dobit je vi{estruka (mogu}nost grejawa industrijskih hala, stanova, toplih leja i plastenika), kao i razvoj bawsko-rekreativnog turizma. Energetski izvori ne predstavqaju ograni~avaju}i faktor razvoja zemqe do kraja ovog veka i kasnije. Prema raspoloìvim rezervama jo{ nekoliko decenija se moè ra~unati sa izvorima dovoqnim za obezbe|ewe tri ~etvrtine potrebne energije. U tome daleko predwa~i ugaq, zatim nafta i gas u mawim procentima. Osnove budu}eg razvoja energetike treba da predstavqaju me|usobno komplementarni programi razvoja, pre svega gradwa energetskih i elektroenergetskih kapaciteta, razvijawe i uvo|ewe novih tehnologija. Realizacijom takvih i sli~nih programa obezbedilo bi se potpuno zadovoqavawe energetskih potreba, uz ostvarivawe opredeqewa i pronalaèwe na~ina da svaki budu}i potro{a~ participira u sredstvima za gradwu takvih kapaciteta, odnosno da razvoj energetike bude vitalan interes pojedinca i dràve. Iz svega izloènog proizlaze slede}e promene u oblasti zakonske regulative o rudarstvu: ukidawe dru{tvene svojine u oblasti rudarstva i rudnog blaga, mogu}nost eksploatacije mineralnih sirovina od strane preduze}a i stranih lica koja dobijaju koncesiju, kori{}ewe mineralnih sirovina uz pla}awe naknade, poo{travawe mera za{tite na radu i za{tite ìvotne sredine u eksploataciji mineralnih sirovina, omogu}avawe privatnim vlasnicima izgradwe malih elektrana koje }e se uklapati u energetski sistem, potpuna privatizacija nemetali~nih sirovina, stimulisawe preduze}a koja istraìju i eksploati{u mineralne sirovine, naftu, gas i vodu, kao i stimulisawe i podsticawe projekta istraìvawa energije u zemqi i inostranstvu. 73. Saobra}aj U ciqu obezbe|ewa maksimalne proto~nosti i bezbednosti saobra}aja nu`no je uvrditi celovite i temeqne programe radova na odràvawu i razvoju magistralnih i regionalnih puteva. Tako|e je neophodno poja~ati inspekcijski nadzor i poo{triti uslove za obavqawe javnog prevoza u smislu ve}ih zahteva tehni~ke opremqenosti i kadrovske osposobqenosti, a zbog bezbednog i kvalitetnog obavqawa prevoza putnika. Daqe je potrebno poo{triti politiku izdavawa odobrewa za izvo|ewe radova u podru~ju putnog zemqi{ta, predloìti uvo|ewe odre|enih da`bina za zauze}a saobra}ajnih povr{ina i ometawa teku}eg saobra}aja iz bilo kog razloga. Ukupna situacija name}e reviziju mnogih postoje}ih planova razvoja u okviru ~ega je potrebno odrediti politiku intenzivnije modernizacije mreè lokalnih puteva. Ovo treba da omogu}i ubrzani razvoj mnogih seoskih podru~ja koja su bila zapostavqena i bez adekvatnih saobra}ajnih veza osta699
la potpuno nerazvijena. Za razvoj zemqe od va`nog je zna~aja gradwa autoputeva ka Ma|arskoj, Makedoniji i Bugarskoj. U izgradwu ovih saobra}ajnica treba ukqu~ivati zainteresovane dràve po sistemu koncesija, kako u gradwi tako i u oblasti prevoza. Kod koncipirawa razvoja putne mreè prioritet treba da imaju odre|eni strate{ki putni pravci. Jedan od va`nijih razvojnih planova u ovoj oblasti je razvoj javnog gradskog saobra}aja u svim ve}im gradovima gde treba i}i na razvoj {inskog, kao i trolejbuskog prevoza. Ciq navedenog je supstitucija energije i svi ekonomski efekti koji iz toga proisti~u, kao i efekti za{tite i o~uvawa ìvotne sredine. Sastavni deo ovog je organizovawe proizvodwe vozila sa elektri~nom vu~om u doma}im fabrikama koje su ina~e najve}im delom osposobqene za to, ali za sada nisu proizvodile ova vozila zato {to nije vo|ena organizovana politika za postizawe tog ciqa. Isto vaì za raznovrsnu opremu javnog gradskog saobra}aja koju treba standardizovati i propisima zahtevati wenu upotrebu. @elezni~ki saobra}aj danas nema ni izbliza poloàj koji bi trebalo da zauzima s obzirom na racionalnost i tehnolo{ku i ekonomsku efikasnost. Ovaj vid prevoza je u potpunosti pod dràvnom kontrolom i nedopustivo je da se sistem koji sa~iwava 12 odsto od ukupnog nacionalnog kapitala na|e u situaciji izuzetno niske reproduktivne i akumulativne sposobnosti. Naime, transportni kapaciteti su tehni~ki zastareli i ekonomski sa visokim stepenom otpisanosti. Prihodi od transportne delatnosti ni izbliza ne pokrivaju tro{kove ekploatacije ostvaruju}i vrlo visoke gubitke u poslovawu. Na nepovoqan poloàj èleznica delovali su kako uzroci op{teg privrednog karaktera, tako i uzroci koji su nastali u samoj èleznici kao posledica lo{eg stawa kapaciteta, wihovog neadekvatnog odràvawa i visokog stepena i mobilizacije vu~nih i vu~enih transportnih sredstava. Najva`niji uzroci koji direktno uti~u na lo{e stawe su: opadawe obima prevoza robe usled op{tih privrednih kretawa, prekidawa tokova reprodukcije prouzrokovanih sankcijama; nedostatak dizel goriva za prevoze na prugama koje nisu elektrificirane; nedostatak pojedinih specijalnih vrsta kola za prevoze, naro~ito cisterni; visok stepen imobilizacije kako vu~nih tako i vu~enih vozila; dispariteti cena prevoznih usluga sa kretawem cena repromaterijala i pogonske energije. U putni~kom saobra}aju je znatno opao kvalitet usluga i efikasnost prevoza, a od ukupne duìne pruga elektrificirano je tek 31 odsto, {to uslovqava ~esta otkazivawa znatnog broja vozova na prugama koje nisu elektrificirane. Zato jedan od osnovnih pravaca razvojne politike èleznice mora biti elektrifikacija pruga. Za razvoj èleznice od bitnog zna~aja je nastaviti razradu projekta modernizacije magistralnih pruga Beograd Novi Sad Subotica i Beograd Ni{ Dimitrovgrad ka Bugarskoj, ~ime se ostvaruje neophodan uslov za ukqu~ivawe u magistralnu mreù evropskih èleznica sa svim tehni~kim uslovima.
700
Tako|e je neophodno izvr{iti reformu organizacionih struktura racionalizacijom svih tehnolo{kih procesa, poboq{avati kvalitet usluga, efikasnije napla}ivati vozarine, kako u robnom tako i u prevozu putnika, vozarinu za prevoze u me|unarodnom saobra}aju napla}ivati u devizama i sl. U domenu ekonomije nastaviti sa merama racionalizacija smawewem broja zaposlenih i organizovati javne radove u izgradwi infrastrukturnih objekata, radi zapo{qavawa radnika. Finansirawe èleznice iz posebnog poreza na promet u visini od 2 odsto (koje funkcioni{e od 1993.) kao dodatnog izvora name}e posebnu obavezu u racionalizaciji poslovawa, naro~ito u oblasti organizacije rada, kori{}ewu prostora i imovine, poboq{awu kvaliteta usluga, naro~ito u domenima gde se to moè posti}i bez dodatnih ulagawa. Re~ni saobra}aj je izuzetno zna~ajan vid saobra}aja, a preduze}a koja se bave ovom vrstom prevoza nisu javnog karaktera. Od bitnog zna~aja za budu}i razvoj re~nog saobra}aja u na{oj zemqi je ~iwenica da se otvarawem kanala Dunav Rajna Majna umnogome skra}uje put izme|u zemaqa Zapadne Evrope i Bliskog istoka, te se ubudu}e o~ekuje vi{estruko pove}awe prevoza robe. Ovim se ispuwavaju uslovi za ekspanziju re~nog saobra}aja. S obzirom da re~ni saobra}aj ima velikih mogu}nosti za odvijawe na teritoriji zemqe i da podrazumeva najlak{i i najjeftiniji vid transporta, jer se ostvaruje prirodnim putevima i to izme|u zemaqa razvijenog Zapada i zemaqa Istoka bogatih sirovinama, neophodno je da dràva svojim merama reguli{e ovu oblast, ne ograni~avaju}i se na vo|ewe upisnika za odre|ene plovne objekte i plovidbene dozvole. Vazdu{ni saobra}aj se nalazi pod potpunom kontrolom dràve u formi javnog preduze}a koje je optere}eno visokim inostranim dugovima i predstavqa jedno od ve}ih àri{ta kontinuiranih gubitaka koje se pokrivaju preko buyeta, stvaraju}i tako visoke iznose {to javnih, {to prikrivenih deficita. Nu`no je u {to kra}em roku doneti propise kojima bi se u ovoj oblasti vratili trì{ni odnosi, odnosno ukinulo ovo javno preduze}e. To bi svakako smawilo gubitke dràve i umawilo pritiske na buyet. Po{tanski, telegrafski i telefonski saobra}aj je oblast koju karakteri{e postojawe jedinstvenog tehni~kog procesa, koji nije i jedinstveno regulisan, {to bi bilo racionalno. Ovaj vid saobra}aja daleko zaostaje za potrebama za {ta je osnovni razlog nedostatak sredstava, a jedna je od oblasti gde je zbog konjukture i atraktivnosti trì{ta najlak{e dovesti strani kapital, posebno u sistem mobilne telefonije. 74. Urbanizam i prostorno planirawe U ovoj oblasti je nu`no preispitati organizacione i stru~ne potencijale, a tako|e i postojawe i delatnost mnogih ustanova, koje su se u ime za ra~un dràvnih organa, bavile pitawima urbanizma i prostornog planirawa. U tom pravcu do}i }e do ukidawa ili prestanka finansirawa sredstvima buyeta ve}eg broja regionalnih zavoda za urbanizam. S obzirom da su urbani701
sti~ka re{ewa, po pravilu, vi{egodi{wa, nekad i trajna, to sasvim podrazumeva zadràvawe vaqanih i korisnih re{ewa, sa nastavqawem wihovog kontinuiteta. Nu`no je re{avawe problema bespravne gradwe i definisawe uslova za sanirawe tog stawa u smislu mogu}e legalizacije, uz finansijsku naknadu tamo gde je to tehni~ki mogu}e. Prostorno planirawe i prostorni plan, kao dokumenat trajne vrednosti po svojim re{ewima, mora da zadovoqi niz uslova: celovit strate{ki i upravqa~ki dokument, kojim se uspostavqa odnos prema kori{}ewu i o~uvawu ukupnog prostora, sa preciznim odre|ewima prema projektima koji imaju nacionalni zna~aj; kako bi se postigao ciq dugoro~nog socijalnog i ekonomskog razvoja nu`no je planom favorizovati sve one segmente koji }e ekonomski najopravdanije i vremenski najbrè doprineti ostvarewu tog ciqa; planom je nu`no definisati veli~inu hidropotencijala i wegov kvalitet, kao i predvi|awe revitalizacije postoje}ih termo i hidroelektrana; za odre|ene prostorne jedinice nu`no je definisati osnovne probleme i potencijale, prirodne, demografske i ekonomske, a onda i ciqeve i prioritete u realizaciji; prioritet u izradi prostornog plana treba da imaju podru~ja od izuzetnog zna~aja, {to podrazumeva definisawe liste podru~ja prioritetnog razvoja itd. 75. Stambena politika i gra|evinarstvo U ovoj oblasti je nu`no iznalaèwe mogu}nosti za re{avawe stambenih pitawa prvenstveno odre|enih kategorija ugroènih, mladih i sposobnih kadrova, a na na~in i u skladu sa materijalnim prilikama. U tom pravcu, saglasno politici Srpske radikalne stranke, predloì}e se lokacije za individualnu stambenu izgradwu odre|enom krugu i kategoriji gra|ana, uz stvarawe uslova da se to i realizuje, a da se istovremeno, u granicama mogu}nosti, angaùju i li~na sredstva. U ovoj oblasti, kao {go je to slu~aj u svim savremenim dràvama, posebna pa`wa bi}e posve}ena najugroènijoj kategoriji stanovni{tva, kao i onim delatnostima koje su od vitalnog interesa za odbranu i bezbednost dràve. Za ove kategorije gradi}e se stanovi koji }e imati poseban svojinski tretman (dràvni stanovi) i mo}i }e da se koriste samo dok traje stawe ugroènosti, odnosno obavqawe odre|enog slu`benog poziva (vojska, milicija). U saradwi sa poslovima vezanim za prostorno planirawe stvara}e se uslovi za pravilnije i ravnomernije naseqavawe i vangradskih podru~ja. U tom ciqu da}e se prioritet naseqavawu vangradskih podru~ja, posebno kod velikih i sada prenatrpanih gradova. Oblast gra|evinarstva je izuzetno zna~ajna za zemqu u celini, imaju}i pri tom u vidu postoje}u operativu, kao i ogromna stru~na znawa koja spadaju u red vode}ih u svetu. Kao dokaz ovog navoda moè posluìti i podatak, da se i pored te{kih uslova privre|ivawa ova grana odràva i izvodi radove ne samo u zemqi, ve} i na svetskom trì{tu. [to se ti~e same izgradwe objekata ona je u neposrednoj vezi sa ostalim delatnostima privrede i samo pred702
stavqa wihovu realizaciju. U ovoj delatnosti nagomilani su zna~ajni problemi za ~ije re{avawe su neophodna zna~ajna sredstva, koja su najve}im delom, svesno ili nesvesno, ispu{tena kroz re{ewa koja su, ure|ivala stambene odnose i komunalnu delatnost. Umesto da se potrebna sredstva kumuliraju za daqu izgradwu, prodajom i otkupom stanova, ili naplatom putarina i drugih izvora usmere u daqi razvoj, odnosno daqu izgradwu objekata to nije u~iweno pa je ova delatnost dovedena u krajwe nezavidan poloàj, o~ekuju}i podsticajna sredstva, pre svega iz raznih buyeta. Izgradwa objekata u ovom trenutku spada u oblast najzna~ajnijih i najprofitabilnijih delatnosti, pa }e joj se u skladu s tim posvetiti posebna pa`wa, kako kroz normativna re{ewa, tako i kroz konkretnu realizaciju odre|enih programa. 76. Komunalne delatnosti Osnovna karakteristika dosada{weg ure|ivawa odnosa u komunalnoj delatnosti je da su konkretne radwe, a time i odgovornost, prenete sa dràve na gradove i op{tine, ~ime se dokazuje nesposobnost za celovito i jedinstveno ure|ewe odnosa u ovoj oblasti. Dono{ewem jedinstvenih propisa za celu teritoriju dràve ne bi se dovelo u pitawe ustavno pravo niìh teritorijalnih jedinica vezano za pitawa lokalne samouprave, a s obzirom da je pitawe ure|ivawa odre|enih specifi~nosti, kao pitawe izvr{ewa zadataka, svakako u wihovoj nadle`nosti. Me|utim, pitawe ure|ivawa osnovnih odnosa, kao i pitawe kontrole nadzora nad wihovom realizacijom, mora biti u nadle`nosti republi~kih organa uprave. Jedinstvenim ure|ewem ovih odnosa ne dovodi se u pitawe centralizacija vlasti, ve} stvarawe uslova za potpunu jednakost gra|ana, bez obzira da li su korisnici komunalnih usluga u velikom ili malom nasequ. 77. Vodoprivreda Transformisawe delatnosti u vezi sa vodom sa statusa hidrotehni~ke slu`be i pasivne vodoprivrede u aktivnu i funkcionalnu vodoprivredu prirodno povla~i za sobom formirawe adekvatne vodoprivredne operatave, preko koje se realizuje proces vodoprivre|ivawa. U na{im uslovima vodoprivredna operativa se sprovodi putem javnih vodoprivrednih preduze}a na bazi kori{}ewa monopola nad prirodnim resursima vode. Po svojoj su{tini, vodna renta predstavqa ekstradobit, odnosno ekstradohodak u uslovima robnonov~anih odnosa. Ona se javqa kao posledica okolnosti {to se vodoprivre|ivawe ostvaruje u uslovima robne privrede, gde se voda ne pojavquje kao netrì{no prirodno dobro, ve} ima svojstvo robe pri wenom iskori{}avawu. Zakonski je vodna renta regulisana na na~in da dràvi, preko sistema naknada za kori{}ewe voda i za za{titu voda kao i ve}eg dela (90 odsto) naknade za kori{}ewe mineralnih voda, pripadne natprose~ni iznos ostvarene akumulacije u odnosu na op{teprivredni prosek akumulativnosti i to kao posledica prirodnog monopola. Zauzvrat, dràva iz tih sredstava i iz buyeta finansira izgradwu vodoprivrednih objekata, objekata za za{titu od poplava i za za{titu od zaga|ivawa. Koliko efikasno dr703
àva to ostvaruje govore podaci o broju ve}ih gradova koji imaju probleme sa vodosnabdevawem. O efikasnoj upotrebi sredstava govore i primeri zaga|ivawa voda, kako incidentni slu~ajevi tako i kontinuirani, od strane industrijskih zaga|iva~a. Sredstva od naknade za navodnavawe, naknade za odvo|ewe suvi{nih voda, naknade za izva|eni materijal iz vodotoka i naknade za kori{}ewe vodoprivrednih objekata su prihod javnog vodoprivrednog preduze}a. Ova preduze}a su du`na da obezbede odràvawe objekata vodoprivredne infrastrukture, kao i da napla}uju naknadu. Pored problemati~nih kriterijuma za utvr|ivawe visine naknada za kori{}ewe voda, kao poseban problem pojavquje se naplata naknade za navodwavawe i to kako od individualnih korisnika, tako i od velikih sistema u dru{tvenoj svojini. Dràva se ne moè zadovoqiti dono{ewem regulative ~ije je sprovo|ewe u praksi bez ikakvih rezultata, ne samo {to je re~ o javnim vodoprivrednim preduze}ima, ve} i zato {to su takvi sistemi u najve}em broju slu~ajeva optere}eni visokim deviznim kreditima, koji }e, pre ili kasnije, morati da se otpla}uju. Logi~no je da se dràva makar ne odri~e prihoda koji joj pripadaju u oblasti vodoprivrede. 78. Turizam Turizam, kao privredna grana mora sebi u uslovima trì{ne privrede i potpune privatizacije da obezbedi izvornu akumulativnost. Oslawewa na dràvu se mora ograni~iti u obezbe|ivawu stabilnih uslova privre|ivawa zdrav novac, solidna poreska politika, trì{nost i slobodna konkurencija. U tim uslovima mogu}e je planirati i ostvarivati turisti~ke usluge bez kredita iz primarne emisije i na osnovama preduzetni~ke dobiti. Uloga dràve u obezbe|ivawu normalnog funkcionisawa turizma ogleda se jo{ i u obezbe|ivawu uslova za izgradwu privredne i komunalne infrastrukture i saobra}aja. Socijalista~ki sistem stvarawa i negovawa privilegija u ovoj oblasti je poguban i mora biti eliminisan {to pre otvarawem vrata pravim vlasnicima kapitala, kako doma}im tako i stranim, za privatizaciju u potpunosti. To se ne moè posti}i prostom izmenom zakonske regualtive koja reguli{e npr. strana ulagawa, a blokadom tih procesa nesprovo|ewem izmene vlasni~ke strukture. Nije potrebno postojawe tri nacionalne organizacije u oblasti turizma, kao ni ~itavog niza turisti~kih saveza i organizacija na svim nivoima, koje su pratile razgranatu birokratsku strukturu skupe i neefikasne dràve. Balast pro{losti se ne moè pravdati ni potrebom jedinstvenog organizovawa i sprovo|ewa turisti~ke informativne propagande na inotrì{tu. Turizmu treba, pre svega izmenom svojinskih odnosa, omogu}iti konkurentnost ukupne turisti~ke ponude i podizawe nivoa kvaliteta usluga, {to }e se posti}i zakonskim definisawem privatizacije i propisivawem minimuma uslova za osnivawe preduze}a u ovoj oblasti (gde zna~ajnu ulogu, pored materijalnih uslova, ima i kvalitet i kadrovska osposobqenost qudi koji }e
704
baviti ovim poslom). Sve ostalo treba da reguli{e trì{te svojim sankcijama i pravna dràva po{tovawem instituta ugovornih odnosa. 79. Zanatstvo Razvoj zanatstva, i proizvodnog i uslu`nog, je sistematski zanemarivan u dugom nizu godina, prvenstveno zbog zasnovanosti na privatnoj svojini i averziji vlasti prema woj. âk i danas se ne prihvata ~iwenica da je privatizacija jedini izlaz iz postoje}e situacije, pa se uz zanatstvo, u zakone o privatnom preduzetni{tvu sme{ta celokupna aktivnost privatnog sektora, bez obzira na vrste delatnosti i vidove organizacije, kao i ustavom definisanu ravnopravnost svih oblika svojine. Pored toga, dono{ewe zakona se obrazlaè nu`no{}u suzbijawa sive ekonomije, ~ime se izme|u privatnog sektora i sive ekonomije stavqa znak jednakosti, a sam naziv zakona koji prvenstveno treba da elimini{e do sada vaè}u ograni~enu slobodu preduzetni{tva, degradira osnovni princip liberalno-trì{ne privrede slobodnu preduzimqivost preduzetnika, svo|ewem na ovako uzak okvir. Organizovawe zanatstva u formi radwe bez svojstva pravnog lica, bez ograni~ewa broja radnika koje zapo{qava i sa propisivawem minimuma uslova za obavqawe odre|ene vrste posla je sasvim dovoqno dràvno regulisawe. Merama poreske politike treba definisati zahvatawe dràve iz realno ostvarenog prometa odnosno prihoda, a ostalim zakonskim normama se reguli{e nemogu}nost zloupotrebe povla{}enog poreskog statusa u odnosu na pravna lica, (ograni~ewe koli~ine robe koja se moè nabaviti po povla{}enoj ceni za potrebe obavqawa delatnosti, bez mogu}nosti da ona sluì za {pekulativnu trgovinu). Perspekive razvoja zanatstva, uz stimulativnu neograni~avaju}u zakonsku regulativu su u oblasti uslu`nog zanatstva, umetni~kih predmeta i doma}e radinosti. 80. Za{tita ìvotne sredine Ciq Srpske radikalne stranke je kvalitetan nivo za{tite i unapre|ewa ìvotne sredine. Sloènost i me|uzavisnost procesa u prirodnoj sredini, ~iwenica da je qudsko dru{tvo nerazdvojni deo tog sistema, i da se osnovni uzroci degradacije ìvotne sredine nalaze u oblasti qudskog delovawa, upu}uju na to da se u re{avawu sada{wih i budu}ih problema za{tite i unapre|ewa ìvotne sredine, mora po}i od saznawa o uzajamnoj povezanosti ekonomskog razvoja i stawa ìvotne sredine. Ukoliko ne za{titimo strukturu, funkcije i raznolikost prirodnih sistema na{eg sveta od kojih zavise sve druge, pa i na{a vrsta, razvoj }e nas predodrediti za neuspeh. Ukoliko resurse zemqe ne budemo koristili mudro i odmereno, budu}im generacijama, bez ikakvog opravdawa, oduzimamo pravo na budu}nost. Sistem za{tite i unapre|ewa ìvotne sredine mora sadràti i odre|ene mere za{tite, postupak stavqawa pod za{titu i upravqawe za{ti}enim dobrima, mere i postupke za{tite od {tetnih uticaja delatnosti na ìvotnu sredinu, finansirawe za{tite i unapre|ivawa ìvotne sredine i sl.
705
Bilo koji vid intervencije u ìvotnoj sredini, kvalifikovan kao kori{}ewe prirodnih bogatstava, moè biti preduziman samo pod uslovom da se elimini{e naru{avawe ìvotne sredine, kako bi se izbegla trajna o{te}ewa ili zna~ajne promene prirodnih oblika, zaga|ivawa ili degradacija ìvotne sredine. Ovu obavezu, odnosno obavezu ispuwewa preventivnih mera za{tite ìvotne sredine, najboqe je locirati na investitora. Mere za{tite treba definisati jo{ u planirawu i izgradwi. Potrebno je definisati na~elnu obavezu da se ure|ewe prostora, kori{}ewe prirodnih bogatstava, biqnog i ìvotiwskog sveta odre|eno prostornim i urbanisti~kim planom (kao i drugim planovima) obavqa uz o~uvawe i unapre|ewe prirodnih bogatstava, obezbe|ewe za{tite prirodnih dobara, o~uvawe biolo{ke raznovrsnosti, odre|ivawe mera za{tite od udesa i elementarnih nepogoda {irih razmera. U ovim planovima treba definisati reìm o~uvawa i kori{}ewa odre|enih podru~ja, odre|ivawe podru~ja ugroènih delova ìvotne sredine (zaga|ena, podru~ja ugroèna erozijom, eksploatacijom mineralnih sirovina) sa merama za wihovu sanaciju. Izuzetno je va`na i oblast koja se odnosi na potvr|ivawe mera i uslova za{tite ìvotne sredine koje odre|uju kori{}ewe prostora namewenog eksploataciji mineralnih sirovina, izgradwi industrijskih i energetskih objekata, objekata za odlagawe otpada, objekata infrastrukture i drugih objekata ~ijom izgradwom ili kori{}ewem se moè ugroziti ìvotna sredina. Kako sprovo|ewe ovih mera za{tite podrazumeva davawe saglasnosti dràvnog organa nadle`nog za ove poslove, to se kriterijumi za analizu uticaja objekata i radova na ìvotnu sredinu moraju detaqno definisati, radi eliminisawa mogu}nosti diskriminacije investitora prema proizvoqnoj oceni, kao i spre~avawa korupcije koja nu`no prati sistem dozvola i saglasnosti. Sredstva neophodna za obezbe|ivawe i podsticawe mera prevencije i sanacije u za{titi ìvotne sredine u zemqi, treba obezbediti iz buyeta, a ona prikupqena od poreza na cigarete, plasti~nu ambalaù, pesticide, motorna vozila i sl., kao i iz sredstava investicija za objekte za koje je propisana obaveza izrade analize uticaja na ìvotnu sredinu. Tako|e je mogu}e, preusmeravawem dela buyetskih sredstava obezbediti dodatna sredstva za ove potrebe, na primer eliminacijom buyetskih potro{a~a poput raznih udruèwa iz komunisti~kog vremena. Izvor bi mogao biti i porez na zastarele i prqave tehnologije ~ime bi se wihovi korisnici stimulisali na wihovu zamenu, kao i iz napla}enih kazni za nepridràvawe propisanih pravila za{tite ìvotne sredine. Posebnim kaznenim merama bi trebalo sankcionisati uvoz, preradu, skladi{tewe i odlagawe radioaktivnog i drugog otpada koji ima svojstvo opasnih materijala inostranog porekla, {to u me|unarodnim razmerama postaje predmet najunosnije trgovine na najvi{im dràvnim nivoima. Isto tako, nu`no je predvideti najstroè sankcije za dràvne organe zaduène za poslove za{tite i unapre|ewa ìvotne sredine, koji ne objave istinite podatke koji se odnose na kvalitet ìvotne sredine.
706
IV. SOCIJALNI PROGRAM 81. Osnovna na~ela socijalne politike Danas, na pragu XXI veka, nalazimo se u sli~noj socijalnoj situaciji kao na kraju XIX veka. Hrana i ode}a ponovo su postale zna~ajan politi~ki ideal, jer se na{e postkomunisti~ko dru{tvo raslojilo na oko 90 odsto sirdma{nih i oko 10 odsto izuzetno bogatih gra|ana. Socijalna politika vo|ena za proteklih 50 godina pokazala se krajwe neuspe{nom a rezultati te i takve politike manifestuju se kroz vrlo upe~atqive pokazateqe. Oko 500.000 gra|ana gladuje, oko 1.000.000 gra|ana je na ivici egzistencije siroma{tva, oko 1.000.000 radno sposobnih je bez posla ili sa statusom zaposlenih na prinudnim, pla}enim odmorima, oko 1.300.000 penzionera je u te{kom materijalnom poloàju, jer su penzije minimalne i ispla}uju se sa vi{emese~nim zaka{wewem. Teìna materijalnog poloàja penzionera potpunije se sagledava tek kada se zna da preko 2.200.000 gra|ana ìvi od penzije kao jedinog izvora prihoda. Podatak da 75 odsto gra|ana od mese~nih prihoda (zarada, plata, penzija, socijalna primawa itd.) jedva obezbe|uje samo hranu, najboqe pokazuje kakav je kvalitet ìvota u na{oj zemqi. Svi oblici socijalnih davawa postali su simboli~ni i krajwe neizvesni. Ovakav socijalni status gra|ana stvorio je socijalisti~ki reìm, kome su puna usta hvale kako brine o ~oveku i sprovodi socijalnu pravdu. Na osnovu kvaliteta ìvota u na{oj zemqi (ìvotni standard), potvr|uje se pravilo da siroma{tvo i bolest nikada nisu posledica li~nih moralnih mana pojedinaca, ve} posledica te{ke dru{tvene bolesti i dru{tvenog zla. Polaze}i od gra|anina pojedinaca i wegove umne, materijalne i moralne snage kao izvori{ta ukupnog napretka naroda i dru{tva, socijalni program Srpske radikalne stranke ima za ciq da ponudi javnosti stavove i smernice srpskih radikala kako da se urede zakoni i uprava radi postizawa boqeg kvaliteta ìvota na{ih gra|ana i iskorene dru{tvena bolest i zlo koji su nas doveli u ovo stawe. Smatramo da glavni napori dràve i dràvne politike moraju biti usmereni na uspostavqawe narodnog blagostawa, ja~awem proizvo|a~ke narodne snage i pravi~nom podelom dràvnih tereta uz stalno negovawe gra|anskih sloboda, {to je i uslov ìvota dostojnog ~oveka. Jedino narodno blagostawe moè biti garancija stabilne socijalne sigurnosti gra|ana, a taj ciq se moè posti}i na osnovu slede}ih na~ela: 1. Li~ni interes pojedinaca je pokreta~ svih aktivnosti. Interes goni ~oveka na aktivnosti a samim tim otvara mu nove prostore za delovawe i umnoàvawe interesa i oblasti interesovawa. Li~ni interes ~ini ~oveka daleko odgovornijim za aktivnosti koje preduzima jer u krajwem svi rezultati se prevashodno wega ti~u, poga|aju ga ili nagra|uju. Sredstvo za ostvarivawe li~nog interesa i animatora aktivnosti je konkurencija trì{ta. Sloboda je uslov koji treba da omogu}i ìvot dostojan ~oveka. Li~ni interes nije mogu}e ostvarita ukoliko nema istinskih sloboda.
707
2. Li~na odgovornost sa sankcijama koje poga|aju pojedinca i predstavqaju wegov rizik povodom nekog delovawa koje ima karakter dru{tveno nepriznatog na~ina ostvarivawa interesa. 3. Materijalna sigurnost koja iskqu~uje bolest i siroma{tvo, mogu}a je ukoliko se ~oveku dozvoli da se slobodno razmahne svojom sposobno{}u, interesovawem i vrlinama. Prirodna nejednakost qudi, {to podrazumeva razli~ite sposobnosti i mogu}nosti, name}e potrebu postojawa dràvnih garancija minimuma vitalnih interesa gra|ana, kao norme standarda obavezuju}e za sva socijalna prava ~oveka. 4. Dràva mora biti opozicija siroma{tvu i bolesti. Sredstva za finansirawe dràve treba da obezbe|uju gra|ani prema svojoj ekonomskoj snazi, odnosno imovnom stawu. Iz ovog na~ela slede brojni principi koji treba da uspostave jeftinu i efikasnu dràvu koja moè ispuwavati socijalnu funkciju i u kojoj dràvni tereti ne}e biti namet ~ije ispuwewe dovodi u pitawe egzistenciju gra|ana. 5. Efikasnost socijalne za{tite postiè se zakonima kojima se obezbe|uju mehanizmi koji spre~avaju ponirawe socijalnog stawa ~oveka i kojima se postiè pravovremena socijalna intervencija dràve. O socijalnom stawu prevashodnu brigu moraju da vode pojedinac i porodica, a dràva u izuzetnim slu~ajevima, propisanim zakonom, kada prirodne nejednakosti i nesposobnost ugroàvaju, pre svega, ìvot pojedinca. 82. 3dravstvo Na{e zdravstvo se moè okarakterisati kao veoma skupa delatnost koja ni izdaleka ne pruà kvalitetnu zdravstvenu za{titu stanovni{tvu. Organizacija zdravstva je kruto i glomazno postavqena a finansirawe je prevashodno putem obaveznih doprinosa za zdravstveno osigurawe, koji su jedan od javnih prihoda. Putem obaveznog zdravstenog osigurawa i doprinosa koji se upla}uju, finansira se tzv. teku}a zdravstvena za{tita kao dràvna funkcija, koja se ostvaruje preko paradràvnih organa i institucija. To dovodi u situaciju pojedinca da godinama izdvaja za zdravstvo, a kada treba da ostvari pravo na zdravstvenu za{titu ulazi u lavirint propisa koji ga ograni~avaju i mora da pla}a specijalisti~ke preglede i lekove. Pitawa, za{to je onda ta sredstva izdvajao, gde su ta sredstva, za{to mora u dràvnom zdravstvu i dràvnim apotekama da pla}a, ostaju bez odgovora. Sa druge strane, postoje kategorije stanovni{tva koje godinama samo koriste zdravstvene usluge, a ni{ta ne upla}uju, niti finansiraju zdravstvenu za{titu. Naravno, sve se to pravda visokim stepenom socijalne za{tite i uzajamne solidarnosti korisnika zdravstvenih usluga. Zdravstvene ustanove su tako organizovane i teritorijalno razme{tene da je ogromna razlika u kvalitetu usluga i mogu}nosti wihovog kori{}ewa. U op{toj dekadenciji i kriminalizaciji, gotovo da deluje normalno {to pojedini zdravstveni radnici dràvne ordinacije pretvaraju u svoje li~ne
708
ordinacije, gde za pruènu zdravstvenu uslugu primaju skupocene poklone u znak zahvalnosti. Na~in finansirawa zdravstva nije omogu}io razvoj kapaciteta (objekata, ure|aja, opreme) i wihovo obnavqawe. Modernizacija koja je sporadi~no ~iwena bila je nedovoqna, jer sistem nije omogu}io reproduktivnost u zdravstvu. Instituti i rehabilitacioni centri nalaze se u te{kom materijalnom poloàju, a sli~na situacija je i sa visokospecijalizovanim institucijama. Osnovno zdravstvo i prevencija nisu u stawu da ispune funkcije. Posle obaveznog staà lekari su prepu{teni snala`qivosti i ume{nosti pri zapo{qavawu. Specijalizacija, magistrijum i doktorat postaju privilegija i dar. Tako sada imamo situaciju da se na medicinskim fakultetima zapo{qavaju ve}inom deca profesora tog fakulteta. Materijalni poloàj zdravstvenih radnika je teàk i on predstavqa jak destimulacioni faktor. Generalno stawe u zdravstvu poklapa se sa stawem u dràvi i dru{tvu. Zbog toga srpski radikali smatraju da je u na{oj zemqi neophodna sveobuhvatna reforma zdravstava. 83. Osnove zdravstvene za{tite i osigurawa Srpski radikali su uverewa da bi se najefikasnije sprovela zdravstvena za{tita po slede}im principima: 1. Osnovna briga o zdravstavenom stawu prevashodna je briga pojedinca, wegove porodice pa tek onda dràve. Dràva se (kao univerzalni garant) javqa u zakonom propisanim slu~ajevima kada pojedinac nije sposoban ili nema sredstva za zdravstvenu za{titu. Ovim re{ewem dràva onemogu}ava pojavu situacije da neko zbog prirodne nejednakosti umre od bolesti zato {to nije u mogu}nosti da obezbedi sredstva za le~ewe. 2. Sredstva za zdravstveno osigurawe obezbe|uje gra|anin putem dobrovoqnog osigurawa. Sve uplate evidentiraju se u posebnom kartonu za pojedinca. To je ujedno svojevrsni oblik {tedwe namenskih sredstava za zdravstvo. 3. Pojedinac ima apsolutnu slobodu izbora lekara i zdravstvene ustanove u kojoj }e koristiti zdravstvenu za{titu. 4. Lica i ustanove koje pruàju zdravstvene usluge posluju na trì{nim principima. Bez obzira na svojinski oblik, svi koji nude zdravstvene usluge su ravnopravni i u~estvuju na trì{tu. To zna~i da je bitna zdravstvena usluga, wen kvalitet, efikasnost za{tite i drugi parametri sposobnosti i vrednosti a ne svojinski oblik. 5. O kori{}ewu sredstava sa zdravstvenog kartona odlu~uje pojedinac. Na ovaj na~in izbegava se svaka vrsta la`ne solidarnosti koja je do sada imala karakter otimawa sredstava. Na ovaj na~in se maksimalno po{tuje pravo li~ne svojine svakog pojedinca. 6. Organizacije koje obavqaju zdravstveno osigurawe ovla{}ene su da izdaju garancije da }e pruèna zdravstvena usluga biti napla}ena. Wome se garantuje sigurnost organizaciji koja pruà zdravstvene usluge da moè naplatiti cenu usluge, a ujedno se pruà sigurnost pojedincu da, bez obzira na stawe sredstava na wegovom kartonu, moè koristiti zdravstvenu uslugu. U
709
praksi to moè zna~iti i svojevrstan oblik kreditirawa pojedinca koji nema dovoqno sredstava na svom kartonu. 7. Ovaj na~in obezbe|ivawa i kori{}ewa sredstava namewenih zdravstvu neminovno dovodi do konkurencije i uspostavqawa zdravstvenog trì{ta. Konkurencija, pak, dovodi do pada cena zdravstvenih usluga. Profit goni zdravstvene ustanove da same pronalaze najoptimalniju organizaciju i da se bore za pacijente. Tu nema mesta za nesposobne, neracionalne i neefikasne. Le~ewe postaje dostupno svakom gra|aninu i on, rukovode}i se pre svega li~nim interesom, bira zdravstvenu organizaciju koja }e mu pruìti zdravstvenu uslugu. 8. Sva prava koja se ostvaruju iz zdravstvenog osigurawa zavisi}e od stawa sredstava na kartonu pojedinca. Tako pojedinac, kroz zdravstveno osigurawe, u su{tini obezbe|uje sebi sredstva za bolovawe, odnosno namenski {tedi za slu~aj bolesti kao rizika. Dakle, nema mogu}nosti, kao {to je danas ~esto praksa, odlaska na bolovawe iako ne postoji bolest, jer bolest napada qude bez odre|ene zakonomernosti pa je potrebno ~uvati sredstva na kartonu kao stalnu rezervu za slu~aj stvarne potrebe. 9. U svim oblastima zdravstvene za{tite mora postojati konkurencija ustanova koje pruàju zdravstvenu uslugu, a pored dràvnih mora se dozvoliti i organizacija i poslovawe zdravstvenih ustanova u privatnoj svojini. Ustanove za pruàwe zdravstvenih usluga mogu zapo~eti sa obavqawem delatnosti tek po{to specijalizovana organizacija, kojoj su preneti poslovi brige o zdravqu stanovni{ta, izda re{ewe da su ispuweni svi zakonom utvr|eni uslovi. 10. Trudnice, deca do 18 godina ìvota i gra|ani stariji od 65 godina, imaju pravo na zdravstvenu za{titu iz javnih prihoda. To zna~i da zdravstvene usluge koje koriste navedene kategorije stanovni{tva pla}a dràva sredstvima buyeta. Tako dràva ispuwava svoju funkciju univerzalnog garanta. Te`wa za pove}awem nataliteta nalaè da o deci dràva mora posebno voditi ra~una, a sa 65 godina ìvota gubi se radna sposobnost te nema mogu}nosti da pojedinac sam o sebi vodi brigu. Ukoliko ove kategorije stanovni{tva èle da koriste usluge privatnih ustanova, razliku u ceni ko{tawa usluga (dràvna privatna) pla}aju sami. 11. Zavodi za za{titu zdravqa bi bili nadle`ni za sprovo|ewe vakcinisawa stanovni{tva, preventivnu zdravstaenu za{titu a i kontrolisali bi stru~no usavr{avawe zdravstvenih kadrova, zdravstvenu ispravnost vode, hrane, vazduha i otpadnih voda koja se ispu{taju u reke. Kako bi se predupredile epidemije, eliminisali protagonisti nestru~nog rada, smawila stopa smrtnosti stanovni{tva, ustanove koje pruàju zdravstavene usluge moraju svakodnevno dostavqati podatke za zdravstvenu statistiku. 12. Karton osiguranika postaje vodi~ kroz prava koje se na trì{tu zasnovanom na konkurenciji, ostvaruju a to ~ini bespredmetnim ve}inu prava koja se danas administrativno realizuju uz mnoge birokratske prepreke. 13. Na osnovu ovih principa lekar se maksimalno vra}a struci le~ewu
710
bolesnika, a poslovi organizacije i stvarawa uslova za rad struke poveravaju se drugim profesijama. 14. Kategorija stanovni{tva koja je nesposobna za rad i nezaposleni koji nemaju sredstva za ìvot, zdravstvene usluge mogu koristiti samo u dràvnim ustanovama, a sredstva za wihovo le~ewe obezbe|uju se u buyetu dràve. 15. Bolesti koje ugroàvaju zdravqe na celoj teritoriji dràve i one bolesti za koje ne postoji efikasan lek (rak, sida itd.) obavezno se prijavquju zavodu. Za wih dràva uvek obezbe|uje sredstva za le~ewe ukoliko su ona nedovoqna na kartonu osiguranika. 16. Postoje}u mreù zdravstvenih stanica i ambulanti treba odràti na seoskim podru~jima uz stvarawe uslova za privatnu inicijativu. 17. Veliki broj nezaposlenih zdravstvenih radnika moè re{iti pitawe zaposlewa kroz institut ku}nih lekara koji, osim interventne prve pomo}i, pregleda, uobi~ajene terapije, postaju i zdravstveni vodi~i celoj porodici preuzimaju}i potpunu brigu o zdravstvenom stawu svojih pacijenata. 18. Rehabilitacioni centri i bawe, koje su do sada bile privilegije u le~ewu, sredstvima postoje}ih fondova postaju dostupniji svim gra|anima, a za wihovo kori{}ewe nisu odlu~uju}i uputi administracije. 19. Sve investicije u zdravstvenu za{titu imaju apsolutno poresko osloba|awe, bez obzira da li su u~iwene u dràvne ili privatne ustanove. Proces privatizacije je nuàn i u ovoj oblasti ali sa wim treba po~eti tek po{to se urade nove osnove zdravstvenog osigurawa na bazi ovog programa. 20. Kako su zdravstvene usluge na trì{tu, ovaj na~in organizovawa zdravstva stvara velike mogu}nosti za ukqu~ivawe na me|unarodno trì{te. Brojne bawe, rehabilitacioni centri i visokospecijalizovane zdravstvene ustanove sa svojim kadrovskim potencijalom, uz odgovaraju}i marketing, mogu privu}i strane pacijente. 21. Nedozvoqeno je u civilizovanim zemqama da se lekovi izdaju bez recepta, a samim tim i bez odgovaraju}e zdravstvene dijagnostike. Zbog neregulisanih odnosa izme|u privatnih apoteka i fondova zdravstva to je kod nas uobi~ajena praksa. I u ovoj oblasti se moraju uvesti rigorozne mere kontrole. Sredwe medicinske {kole i medicinski fakulteti mogu se osnivati u svim oblicima svojine. Obavezni sta` moè se obaviti u svim zdravstvenim ustanovama koje ispuwavaju propisane uslove u pogledu vrste zdravstvenih usluga koje pruàju, opreme, ure|aja i kadrova. Sredstva za specijalizaciju lekara obezbe|uje dràva za lekare zaposlene u dràvnim zdravstvenim ustanovama, odnosno privatni vlasnici kojima su potrebni specijalisti~ki kadrovi. 84. Socijalna politika Strahovito raslojavawe dru{tva posledica je pogubne vladavine socijalista. Zvani~na politika nije na{la odgovaraju}e mehanizme za{tite socijalnog poloàja gra|ana ili nije htela, kako bi socijalno ugroène gra|ane dràla {to duè u zavisnosti od zvani~ne politike i wene socijalne pravde. Pad svih privrednih aktivnosti i nedostatak re{ewa za wihovo podsti711
cawe, dogovorna ekonomija kao oblik organizovawa i funkcionisawa privrede, dru{tvena svojina, zanemarivawe ekonomskih zakonitosti i wihovo podre|ivawe pogre{nim ideolo{kim primesama, uzroci su drasti~nog pada standarda gra|ana i dovo|ewa velikog dela stanovni{tva na rub egzistencije. Tamo gde je politika vlasnik, upravqa~, poreznik, kontrolor pa i trì{te, problemi i apsurdi su neminovni. Pad privrednih aktivnosti i ~iwenica da socijalisti~ki pokreta~i ne postoje, doveli su do pada prihoda zaposlenih i pove}awa broja nezaposlenih. Da apsurd bude ve}i, me|u nezaposlenima se nalaze naj{kolovaniji i mla|i koji bi, po logici stvari, morali da budu najproduktivniji deo populacije. Kult nerada i neodgovornosti socijalisti neguju kao priznatu vrednost. Kult ideolo{ke pripadnosti, poslu{ni{tva, podobnosti i fleksibilnosti neguje se kao vrednost koja se ceni i valorizuje kroz raspore|ivawe na boqa radna mesta. Stru~ni kadrovi na rukovode}im mestima skoro da i nisu potrebni, jer partija vodi brigu o svemu. I mogu se predlagati promene, samo se ne sme dirati u dru{tvenu svojinu i monopol vlasti. Nekontrolisano penzionisawe (starosne, invalidske penzije), zapo{qavawe bez stvarnih potreba privrede u dru{tvenim preduze}ima, materijalno obezbe|ivawe zaposlenih bez stvarawa novih vrednosti uz stalan pad proizvodwe, samo su produbqivali ekonomsku krizu i nisu zna~ajnije spre~ili sunovrat socijalnog poloàja stanovni{tva. Floskula socijalisti~kog reìma o aktivnoj socijalnoj politici je pokazala svu besmislenost socijalisti~ke vlasti. Zato srpski radikali promenom vlasti i uvo|ewem liberalnog koncepta privrede projektuju uslove za vo|ewe racionalne i uspe{ne socijalne politike. 85. Zarade Rad i zaposlewe treba osloboditi svih administrativnih stega. Zakoni u ovoj oblasti moraju biti jasni, garantovati minimum za{tite slobode i prava. Radni odnos treba jedinstveno regulisati na celom prostoru na{e zemqe kao jedinstvenom privrednom podru~ju. Po{to je rad na trì{tu, ugovorom o radu angaùju se radne sposobnosti na jedan op{ti i trajan na~in koji omogu}ava neposredno kori{}ewe radnih sposobnosti. Kod ugovora o radu zarada se javqa kao nagrada koja se periodi~no daje u zavisnosti od vrednosti uloènog rada. Zarada je ono {to motivi{e pojedinca da svoj rad nudi na trì{tu. Wena sigurnost i visina su za ve}inu gra|ana gotovo jedini izvor materijalne egzistencije i materijalna pretpostavka sveukupnog razvoja li~nosti. Zaposleni, koji pored zarade imaju mogu}nosti da obezbede sredstva na druge na~ine (imovina, rad na crno, {verc, rentirawe itd.), neuporedivo su u boqem poloàju od onih kojima je zarada jedini izvor sredstava egzistencije. S obzirom da je uzrok i posledica socijalisti~ke vladavine gubitak imovine pojedinca, odnosno li{avawe prava svojine i sloboda, onda je razumqivo za{to je zarada izuzetno zna~ajna ekonomska a naro~ito socijalna kategorija u ovom trenutku. Socijalisti~ki reìm se pla{i ekonomski jakog i samostalnog gra|anina, pa zato putem plata i zarada gra|ane drì u poda712
ni~kom odnosu. Op{ta karakteristika postoje}eg (socijalisti~kog) sistema zarada je op{ta konfuzija, drasti~ne razlike, nestabilnost i neizvesnost. Radi navodne za{tite standarda uveden je i sistem garantovanih zarada. Zarade u monopolskim preduze}ima (bilo dràvnim ili privatnim) su neuporedivo vi{e od prose~nih, a ta razlika se ne temeqi na ekonomskim efektima rada, ve} pre svega na bliskosti sa socijalisti~kim reìmom. U dràvi apsurda mogu}e je i da banke gubita{i dele neopravdano velike zarade, pojedini zaposleni na pla}enim odustvima primaju ve}e naknade nego {to su zarade wihovih kolega koji rade. Najnià cena rada postala je imaginarna kategorija za ve}inu zaposlenih, bilo da rade ili su na prinudnim odmorima, zato {to zbog lo{ih rezultata poslovawa i nelikvidnosti preduze}a nisu u stawu ni to da isplate. Drasti~ne razlike u zaradama zaposlenih po sektorima, unutar grane i raznim svojinskim oblicima organizovanosti privrednih subjekata, posledice su konfuzije, zadràvawa po svaku cenu dru{tvene svojine i nefunkcionisawa privrede na principima trì{ne ekonomije. Prehraniti porodicu postalo je no}na mora za ve}inu zaposlenih. Na drugoj strani nalazi se mali broj onih koji primaju pristojne zarade (ili se bave nekim radom na crno) pa nemaju problema sa egzistencijom. Po konceptu srpskih radikala zarada mora biti, pre svega, ekonomska kategorija koja samo jednim delom ima socijalnu komponentu, tako da se socijala maksimalno seli iz privre|ivawa i stvarawa nove vrednosti namewene trì{tu. Ne sme se zaboraviti da je rad na trì{tu i da zarada mora pratiti efekte rada koji se tako|e verifikuju na trì{tu rada ili usluga. Zarade zaposlenih u dràvnim slu`bama i javnom sektoru gde je osniva~ dràva podeli}emo u 15 platnih razreda, s tim da plata slu`benika 15 razreda bude najvi{e 5 puta ve}a od plate slu`benika prvog platnog razreda. Uspostavqeni normativ nije limit ve} okvir koji se mora dokazati, a natprose~no uvek i adekvatno stimulisati. Zarade se moraju utvr|ivati na osnovu cene rada i ostvarenog u~inka po osnovu normativa, standarda i drugim kriterijumima i merilima na osnovu kojih se ocewuje kvalitet i kvantitet rada. Kriterijumi moraju biti unutra{wa stvar poslodavca i zaposlenih jer se ti~u unutra{weg ugovarawa raspodele mase koja je ukupno namewena za zarade. Pove}ano izdvajawe za zarade mora se poreski stimulisati a kroz porez na dobit korporacije treba gramzivost obuzdavati ve}im izdvajawem za finansirawe dràve i pravi~iu raspodelu dràvnog tereta prema ekonomskoj snazi i mogu}nosti. Zna~ajan faktor stabilnosti i sigurnosti zarade mora biti sistem kolektivnog ugovarawa. Centralni kolektivni ugovor mora biti op{ti kolektivii ugovor koji se zakqu~uje na nivou dràve. Najva`nije pitawe tog ugovora je najnià cena rada i mehanizmi za weno o~uvawe. Mehanizmima za za{titu najniè cene rada {titi se minimum zarade koji se ispla}uje i garantuje da se i zaradom za najjednostavniji rad moè obezbediti solidna egzistenccja. To je limit ispod koga se ne sme i}i. Pored poslodavca i zaposlenih, strana ugovornica je i vlada koja garantuje da svojom ekonomskom, mone713
tarnom, fiskalnom i drugim politikama ne}e obezvrediti najniù cenu rada. Mehanizam kolektivnog ugovarawa mora sadràti i jasne pravce obezbe|ewa najniè cene rada za slu~aj poslovawa sa gubitkom. Takvo poslovawe neminovno dovodi do ugroàvawa zarada koje, ipak, ne smeju pasti u ambis simboli~ne nagrade koja se prima reda radi. Ako preduze}e posluje sa gubitkom, najnià zarada moè da se ispla}uje umawena za najvi{e 15 odsto, ali najduè tri meseca. Posle tog roka poslodavac neminovno ide u ste~aj, jer kada nije mogao svoje interese da realizuje o~igledno je nesposoban da privre|uje. Najve}i problemi u sistemu zarada nastupaju ba{ u slu~ajevima poslovawa sa gubitkom, koje dovodi do ste~aja ili likvidacije poslodavca, i u slu~aju tehnolo{kih, organizacionih i ekonomskih promena koje nastupe kod poslodavca. Pored realnog gubitka i naru{avawa interesa poslodavca javqa se i ugroàvawe prava na zaposlewe i prava na zaradu. Prvi na~in anulirawa stawa nastalog prestankom potrebe zaradom uposlenog mora biti najaktivniji odnos brzog uspostavqawa nove uposlenosti. Na raspolagawu su dve mere: a) zaposlewe kod drugog poslodavca, b) prekvalifikacija i dokvalifikacija radi zaposlewe kod istog ili drugog poslodavca. To su mere koje mora da ponudi i obezbedi poslodavac kod koga prestaje potreba za radom zaposlenih. Merama ekonomske i poreske politike ta aktivnost poslodavca se uvaàva a zaposleni sankcioni{e ukoliko je ne prihvati. Slede}a mera koja moè donekle popraviti poloàj zaposlenog za ~ijim radom prestaje potreba je jednokratna otpremnina koju ugovaraju poslodavaci zaposleni. Ta otpremnina je tro{ak poslodavca, posle ~ije isplate prestaje radni odnos zaposlenog. Isplata ove otpremnine ima drugi prioritet u redosledu naplate iz ste~ajne mase. Za slu~aj privremene nezaposlenosti (prestanak radnog odnosa) ustanovqava se materijalno obezbe|ewe kao oblik za{tite socijalne sigurnosti gra|ana. Sredstva za ovaj vid socijalne sigurnosti obezbe|uju zaposleni po osnovu dobrovoqnog osigurawa za slu~aj nezaposlenosti. Zaposleni, dok su u radnom odnosu, dobrovoqno izdvajaju za svoju socijalnu sigurnosg za slu~aj nezaposlenosti. To je oblik {tedwe i kasko osigurawa koji ima za ciq da zaposleni, dok je u radnom odnosu, izdvaja i {tedi sredstva preko trì{ta rada za slu~aj da ostane bez posla i da bude naru{ena wegova egzistencija. Rezultati privre|ivawa i poreski podsticaj moraju stimulisati poslodavca da kvalitetnu radnu snagu adekvatno nagradi. Jedan od zna~ajnih faktora u sistemu zarada je minuli rad, koji tako|e mora da pretrpi korenitu promenu. Minuli rad treba napustiti i preformulisati ga u stalnost i vernost naradu. Wega treba vrednovati sa 1 odsto cene rada za svaku punu godinu radnog staà kod poslodavca. Ovom merom se otvara prostor za poslodavca da nagra|uje, a gube se do sada prisutni razlozi postojawa minulog rada kao dokaza da je dugogodi{wim radom zaposleni u~estvovao u podizawu poslodavca i dru{tva. Takvo tuma~ewe minulog rada je neprihvatqivo jer je rad na trì{tu ekonomska kategorija.
714
Da bi trì{te rada oìvelo mora da bude koncentrisano kao mesto gde se susre}u sve ponude i potra`we za radnom snagom i gde se dobijaju najosnovnije informacije, obave{tewa i preporuke kako, gde i pod kojim uslovima mogu da se re{e zahtevi radnika i poslodavca. Osposobqavawe, prekvalifikacija, dokvalifikaccja, testirawa i analize radi potrebe zaposlewa su osnovne usluge. Te delatnosti finansira buyet, a u delu dodatnih zahteva i posebnih interesa poslodavca i nagradom, na osnovu ugovora koji zakqu~uju trì{te rada i zainteresovani poslodavac. U evidenciju lica koja traè da im trì{te posreduje u zaposlewu unose se svi gra|ani koji imaju potrebu da se zaposle ili promene poslodavca. Samo prilikom zapo{qavawa lica koja se po prvi put primaju u radni odnos poslodavac moè koristati poreske beneficije. Tom merom se jedino stimuli{e zapo{qavawe mladih. Nikako ne treba iskqu~iti postojawe namenskih fondova koji se finansiraju dobrovoqno (za zapo{qavawe na nedovoqno razvijenim podru~jima, za zapo{qavawe izuzetnih talenata, itd.) kao i fond za slu~aj privremene nezaposlenosti. Dugogodi{wim i dobrovoqnim izdvajawem sredstava zaposleni preuzima svojevoqno brigu o svom materijalnom poloàju ukoliko do|e u situaciju da nema sredstava po osnovu zarade. Ta sredstva koja izdvaja mese~no ne bi trebalo da predstavqaju teret, a posle duèg niza godina ona postanu zna~ajna i stalno se uve}avaju po osnovu kamatnog prinosa. Ta sredstva trì{te rada treba da plasira kao investicioni fond i stalno uve}ava. Ovakav na~in obezbe|ewa sredstava zbog prestanka zaposlewa, a samim tim i uskra}ivawa zarade, odraz je li~ne odgovornosti pojedinca koji je duàn da, pre svih, sam vodi brigu o sebi i o svojoj porodici. Zato je potrebno poreskim merama stimulisati {tedwu i auto sigurnost o kojoj zaposleni razmi{qa i u relativnom blagostawu. Taj oblik {tedwe preko trì{ta rada kojim zaposleni obezbe|uju materijalno obezbe|ewe za slu~aj nezaposlenosti, priznaje se i ne ulazi u poresku osnovicu gra|ana. Za to postoje dva krupna razloga. Prvi, obezbe|ewe sigurnosti na ovaj na~in je u stvari delegirawe socijalne komponente dràve na pojedinca i drugi, {to se na taj na~in {tede sredstva koja bi bila namewena li~noj potro{wi, ~ime se akumulira kapital neophodan za trì{te kapitala, a time se sniàva ukupna kamatna stopa i stabilizuje doma}e sredstvo pla}awa. 86. Penzije Sistem penzijskog i invalidskog osigurawa mora biti jedinstveno re{en na ~itavoj teritoriji dràve. Obaveznost osigurawa mora se transformisati u dobrovoqnost, a izdvajawe pojedinca za penzije mora predstavqati wegovu {tedwu i ujedno svojinu koja u dràvi uìva apsolutnu za{titu. Okama}eni doprinosi uve}avaju sredstva pojedinca i dru{tvena briga postaje li~na imovinska briga i kategorija. Prava iz penzijskog osigurawa tako|e treba staviti u zavisnost od duìne i obima (visine) ulagawa. Jedan deo penzije koji ne zavisi od doprinosa pojedinca pripada svakom gra|aninu koji navr{i 65 godina ìvota ili ima 40 godina staà osigurawa. Taj deo penzije ima isti iznos, a sredstva se obezbe|uju u buyetu dràve.
715
Drugi, daleko ve}i deo penzije zavisi od visine i duìne trajawa dobrovoqnog ulagawa i uve}an je dugogodi{wim okama}ivawem. Okama}eni doprinosi za osigurawe za slu~aj nezaposlenosti momentom ostvarivawa prava na penziju pripisuju se tako|e dobrovoqno izdvojenim okama}enim doprinosima za penzijsko osigurawe. Institut prevremene penzije, do 5 nedostaju}ih godina pre sticawa prava na punu penziju treba zadràti, s tim {to se umawewe penzije mora kretati od 1,5 odsto do 2 odsto za svaku nedostaju}u godinu. Kada se navr{e godine starosti za sticawe prava na punu penziju umawewe penzije se prekida i ona prakti~no zavisi, kao i starosna penzija, od duìne i visine ulagawa. Ovaj sistem penzijskog osigurawa u su{tini priznaje samo 3 kategorije prava i to li~nu starosnu penziju, invalidsku penziju i porodi~nu penziju. Sva dosada{wa prava poput naknade za telesno o{te}ewe, pravo po osnovu smawewa radne sposobnosti (druga i tre}a kategorija), pomo} i nega, prava na dru{tveni standard gube se jer u su{tini ne predstavqaju osigurani slu~aj i wihova akcesornost se ~ini nepotrebnom jer po osnovi dobrovoqnosti penzijskog osigurawa pojedinac je u prilici da na vreme re{i ve}inu socijalnih potreba. Dobrovoqnost osigurawa omogu}ava da na po~etku radnog veka, kada su radne sposobnosti izraènije, pojedinac re{i brojna pitawa dru{tvenog poloàja i socijalnog statusa (obezbe|ewe ku}e, stana, sticawa imovine, u{te|evine, prihoda od akcija itd.). Svi doprinosi koji se upla}uju za dobrovoqno penzijsko osigurawe ne ura~unavaju se u poresku osnovicu. Za prelazak sa teku}eg finansirawa penzija na okama}ene dobrovoqno upla}ene doprinose postoje re{ewa. Prvo re{ewe je u domenu dràvne garancije isplate penzija za sve sada{we i budu}e penzionere u srazmeri s vremenom koje su proveli u obaveznom penzijskom osigurawu. Sredstva za isplatu penzija dràva treba da obezbedi kroz finansijske kredite, rasprodajom dràvne imovine koja nije neposredno u funkciji ispuwavawa dràvnih poslova, delom po obavqenoj privatizaciji dru{tvene imovine, a delom po osnovu poreza. Ovaj sistem zahteva da se organizatori penzijskog osigurawa postave kao mo}an investicioni fond koji je stimulisan da sredstva angaùje na trì{tu kapitala radi okama}ewa, ulaè u akcije radi dividende, pa ~ak i osniva profitabilna preduze}a iz oblasti proizvodwe i usluga, a naro~ito institucije koje bi povratno nudile usluge penzionerima na trì{nim principima pa u zamenu za penziju ili jedan wen deo vodili kompletnu brigu o socijalnom stawu penzionera. Po pravilu, na Zapadu su penzioni fondovi najmo}niji investicioni fondovi koji odràvaju stabilnost privrednog sistema, kako upla}eni doprinosi iz ranijih godina ne bi bili obezvre|eni. 87. Bora~ka za{tita Bora~ko-invalidsku za{titu u~esnika rata, vojnih i civilnih `rtava oruànih sukoba i ~lanova wihovih porodica danas karakteri{e velika dràvna nebriga. Sva prava, koja se ostvaruju na svim nivoima, nedovoqna su i
716
krajwe neizvesna. Trenutno su najugroènija prava boraca i invalida oruànih sukoba posle 17. 8. 1991. godine. Sporo i nedosledno re{avawe wihovog statusa, pored socijalnih problema, stvara ~itav niz spornih pitawa patriotizma, nacionalnog i qudskog dostojanstva, {to pogubno deluje na zadovoqstvo i kvalitet ìvota. Socijalisti~ki reìm, sa svojim ideolo{kim predrasudama, ima poseban interes da za{titu boraca posledweg rata marginalizuje, jer jedino tako moè odràvati i produbqivati konfliktno stawe u zemqi. Gra|ani koji su na poziv nadle`nog dràvnog organa mobilisani ili dobrovoqno ukqu~eni u oruàne sukobe, zasluùju apsolutnu za{titu socijalnih prava od strane dràve. Sva prava koja treba da ostvare po osnovu bora~ko-invalidske za{tite mogu se svrstati u nekoliko grupa u zavisnosti od korisnika prava. Prvu grupu ~ine prava koja pripadaju svim borcima bez obzira na invaliditet. Wima se iz dràvnog buyeta moraju obezbe|ivati: sredstva za prioritetno zalo{qavawe, besplatan prevoz u gradskom saobra}aju, benificiran prevoz (do 50 odsto) u javnom drumskom, re~nom i èlezni~kom saobra}aju), kori{}ewe besplatne zdravstvene za{tite, smawewe starosne granice za odlazak u penziju srazmerno vremenu provedenom na rati{tu. Drugu grupu prava ~ine prava koja su izraz invaliditeta, ratnog ili mirnodopskog. Licima koja su u potpunosti izgubila radnu sposobnost iz buyeta dràve treba obezbediti pravo na invalidsku penziju, besplatne lekove, pomagala, pomo} u ku}i i sme{taj u odgovaraju}e ustanove. Za lica koja su radnu sposobnost izgubila delimi~no treba obezbediti pomo} pri prekvalifikaciji, dokvalifikaciji, pomo} pri osposobqavawu i zapo{qavawu kao i pravo na li~nu invalidninu. Tre}a grupa ti~e se prava porodica palih boraca kojima iz dràvnog buyeta treba obezbediti porodi~nu invalidninu koja }e pratiti socijalno stawe i potrebe porodice. Sve navedene mere su nu`ne kako bi gra|ani uvek znali da zbog patriotskog ~ina i ispuwavawa du`nosti odbrane zemqe ne}e biti u stawu nere{enog socijalnog statusa. Ratni i mirnodopski invalidi moraju biti dràvna briga, jer je na poziv dràve gra|anin do{ao u situaciju da gubitkom dela tela ili na drugi sli~an na~in naru{i svoje zdravstveno stawe a samim tim i svoju radnu sposobnost. 88. Invalidska za{tita Naru{ena radna sposobnost je objektivizirani hendikep pojedinca koji ga ~ini neravnopravnim sa onima ~ija radna sposobnost nije naru{ena. Naru{ena radna sposobnost je izvedeni oblik prirodne nejednakosti i zato zasluùje posebnu pa`wu dràve, kao politi~ke organizacije svih gra|ana. Naru{avawe radne sposobnosti je zlo za gra|anina pojedinca, wegovu porodicu i dràvu. Ona optere}uje pojedinca jer mu je oteàn rad, a zbog niè cene na trì{tu rada ne moè obezbediti sredstva za zadovoqavaju}u egzistenciju porodice. Naru{ena radna sposobnost bitno uti~e na stvarawe novih vrednosti ~ime ugroàva interese poslodavaca i dràve. Lako se moè zakqu~iti da je naru{ena radna sposobnost dru{tveno zlo koje treba ukloni717
ti, spre~iti mogu}nost nastajawa, a ukoliko nastupi potrebno je na odgovaraju}i na~in ublaìti {tetne efekte koje nosi. Prema uzrocima koji su doveli do invalidnosti razlikuju se invalidnost koja je nastupila zbog razloga neposrednog dejstva uslova i doga|aja na radnom mestu: povreda na radu i profesionalna bolest, invalidnost koja je nastupila zbog povrede van rada ili zbog bolesti. Po shvatawu srpskih radikala za slu~aj povrede na ralu ili profesionalne bolesti u~e{}e poslodavca i dràve u sanirawu posledica smawewa radne sposobnosti mora da bude wihova obaveza. Invalid rada moè ostvariti pravo na prekvalifikaciju, dokvalifikaciju i osposobqavawe radi zaposlewa kod istog ili drugog poslodavca, o tro{ku poslodavca kod koga je pretrpeo povredu na radu ili zadobio profesionalno oboqewe. Jedno od prava koje moè ostvariti je raspore|ivawe na poslove koji odgovaraju preostaloj radnoj sposobnosti invalida rada, sa punim ili skra}enim radnim vremenom. Naknade koje poslodavac ispla}uje invalidima rada ne ulaze u osnovicu za oporezivawe, jer sva davawa po ovom osnovu u su{tini imaju karakter naknade {tete. Zapo{qavawe invalida rada mora biti uvaèno u poreskoj politici. Radi efikasnije za{tite zaposlenih i spre~avawa nastanka invalidnosti potrebno je izvr{iti reviziju svih radnih mesta na kojima se sta` osigurawa ra~una sa uve}anim trajawem. Po{to merama za{tite na radu nije mogu}e otkloniti {tetne posledice tog posla obavezno treba propisati obavezu poslodavca da je duàn da osigura zaposlene koji rade na tim mestima kod organizacije zdravstvenog osigurawa. Ova sredstva se koriste za isplatu prava po osnovu invalidnosti i beneficija u ostvarivawu penzija. Za slu~aj povrede van rada ili bolesti situacija je sli~na kao u slu~aju povrede na radu ili profesionalne bolesti, s tim {to naknadu ne obezbe|uje poslodavac ve} organizacija zdravstvenog osigurawa gde je zaposleni dobrovoqno osiguran. Invalidsku za{titu dece, u~esnika javnih akcija i akcija spa{avawa preuzima dràva kojoj stoje na raspolagawu sli~ne mere. 89. 3a{ita standarda stanovni{tva Poseban predmet ovog dela programa su mehanizmi za{tite standarda gra|ana nesposobnih za rad koji ne raspolaù sredstvima za izdràvawe, i gra|ana i porodica koje ne mogu obezbediti dovoqno sredstava za zadovoqavawe vitalnih ìvotnih potreba. To je sistem materijalnog obezbe|ewa, odnosno socijalne pomo}i. Dakle, ukoliko pojedinac i porodica nemaju prihoda po osnovu zarade, imovine ili raspolagawa imovinom, obaveze izdràvawa i sl, wima se obezbe|uje socijalna pomo} iz buyeta dràve. Socijalna pomo} odre|uje se u visini nedostaju}ih sredstava kojima se obezbe|uje zadovoqewe vitalnih interesa. Licima koja primaju socijalnu pomo}, zato {to nemaju sredstava za izdràvawe, socijalni poloàj dràva re{ava prioritetnim upo{qavawem. Dakle, dokvalifikacijama i posredovawem radi zaposlewa iz sredstava buyeta, pojedinac i wegova porodica se dovode u stawe da samostalno obezbe|uju
718
sredstva za svoju egzistenciju. Razvijawem sistema obezbe|ewa stambenog prostora za sme{taj, narodnih kuhiwa, dnevnih prihvatili{ta za skitnice pomo}i }e se najugroènijima. Razvijawem sistema pruàwa socijalnih usluga, koji posluju na trì{nim principima, pomo}i}e se i gra|anima koji su materijalno situirani ali su zbog nekog hendikepa (bolest, duboka starost i dr.) prinu|eni da koriste ove usluge. 90. Porodica i politika nataliteta Tradicionalna srpska porodica je stub koji je omogu}io oslobo|ewe, ujediwewe i prosperitet generacija, stvarawe i razvoj slobodne li~nosti, patriotizma, moralnosti i odgovornosti. Svojom ekonomskom snagom uvek je bila garant li~nog suvereniteta i velika smetwa politi~kom avanturizmu zvanom socijalizam. Ti stubovi su morali temeqno da se uni{te kako bi se stvorio prostor za kolektivizaciju u bedi, oblik nenarodne vladavine jedne partije. Za socijalizam je potrebna podani~ka i bezli~na masa, a po{to tradicionalna srpska pravoslavna porodica ne proizvodi takvu masu, jasno je za{to je morala biti uni{tena. Nova socijalisti~ka porodica nikada se nije odlikovala ekonomskom snagom, moralno{}u, patriotizmom, uzajamnim po{tovawem i pravoslavqem. Ona je ra{~istila sa tradicijom i rodbinskim po{tovawem. Nova porodica je postala maksimalno zavisna od voqe dràve i paradràvnih organa. Ona gotovo da i ne raspolaè imovinom, a jedini prihodi te porodice su plate i zarade supru`nika koji prete`no rade u dru{tvenim preduze}ima. Nova porodica se smawila, tako da u proseku ima 3-5~lanova. Raznim merama socijalisti~ki reìm je uspeo da isprazni ~itava prostranstva i samim tim stvori prostor za naru{avawe srpske dràvnosti. Ne treba podse}ati na sve migracije izazvane ekonomskim i nacionalnim razlozima. U na{em okruèwu i na pojedinim prostorima na{e zemqe postoje etni~ke grupe i nacionalne mawine koji ~ine demografsku ekspanziju, a brojne studije ukazuju da }e za nekoliko desetina godina, ukoliko se ne promeni politika za{tite srpske porodice i nataliteta, Srbi u Srbiji biti nacionalna mawina. Duìna prose~nog veka se pove}ala ali ozbiqnu smetwu prosperitetu predstavqa niska stopa nataliteta, a u nekim krajevima i dugogodi{wa negativna stopa. Kakva je politika bila najboqe se moè videti na primerima da su se qudi odricali o~evine i dedovine radi de~jeg dodatka. Dakle, dru{tvo je nagra|ivalo odricawe od uzajamne qubavi, po{tovawa, me|usobnog pomagawa i izdràvawa, a sve radi brige o radnom ~oveku. Postavqeni ciq tre}e dete se ne ostvaruje jer na svakom koraku roditeqe sre}u brojni problemi koji destimulativno deluju na ra|awe. Postoje}i propisi o za{titi trudnica i porodiqa, zdravstvenoj za{titi trudnica, porodica i novoro|en~adi, dru{tvenoj za{titi dece, obrazovawu, penzijskom i invalidskom osigurawu, poreskom sistemu, stambenoj izgradwi, soci719
jalnoj za{titi ne daju pozitivne rezultate. Ekonomska nezavisnost porodica ne postoji, one zavise od minimalnih zarada koje se neredovno ispla}uju. De~ji dodatak predstavqa simboli~no priznawe koje se ispla}uje sa zaka{wewem te ne predstavqa nikakvu pomo} porodici. Naknade koje se ispla}uju trudnicama i porodiqama su tako|e simboli~ne i neredovno se ispla}uju. Obrazovawe i vaspitawe preko postoje}ih institucija je marginalizovano, a znawa i sposobnost koji se sti~u u {koli gotovo su neprimewiva u procesu radnog angaòvana. Stambena izgradwa, saobra}aj, regionalni razvoj i informisawe tako|e zna~ajno uti~u na natalitet i zna~ajno su doprineli stawu porodice i nataliteta. Porodica treba da postane temeq dru{tva. Ovaj program ima za ciq da povrati ugled i zna~aj srpske porodice, kako bi jaka i stabilna porodica postala izvor svih umnih, moralnih, slobodarskih, sposobnih i humanih pojedinaca za stvarawe narodnog blagostawa. Ovim programom se nudi ~itav niz mera iz oblasti ekonomskog ìvota, fiskalne politike, obrazovawa, za{tite zdravqa, de~je za{tite, braka i porodi~nih odnosa, informisawa, stambene izgradwe, saobra}aja, komunalne infrastrukture i ravnomernog razvoja podru~ja, koji bi trebalo da doprinesu za{titi porodice i podizawa nataliteta. 1. Porodica mora da bude {to nezavisnija od delovawa dràve. Egzistenciju i materijalna dobra porodica mora sama da obezbe|uje, pa je potrebno stvoriti ambijent kako bi sposobnosti, kapital i preduzetni{tvo mogli na trì{tu da ostvare odgovaraju}u satisfakciju. [to se seoskih doma}instava ti~e mora}e se ukinuti svi limiti u pogledu veli~ine zemqi{nog poseda. 2 Obezbediti stabilnost prihoda ~lanova porodi~nog doma}instva. Zaposleni ~lanovi porodice moraju imati garanciju da se wihov rad nalazi na trì{tu i da su u prilici da shodno svojim sposobnostima ostvaruju adekvatnu platu ili zaradu. 3. Misija svakog braka i porodice je podizawe potomstva. Onoliko koliko je ovaj doga|aj vaàn za porodicu jednako je vaàn i za dràvu. Da bi se pove}ao natalitet pojedine zemqe vrlo upe~atqivo obeleàvaju taj dan, kako simboli~nim merama tako i zna~ajnom pomo}u. Pored porodiqskog odsustva, obilaska patrona`nih slu`bi, de~jeg dodatka, besplatnog le~ewa i lekova, jeftine de~je hrane i ode}e, zna~ajnih poreskih osloba|awa u prvim godinama ìvota, u svakoj jedinici lokalne samouprave treba formirati fond deteta koji bi delom iz buyetskih sredstava, delom putem sponzorstva i donacija, tradicionalnim aukcijama i drugim manifestacijama obezbe|ivao sredstva za simboli~io obeleàvawe zahvalnosti povodom ro|ewa i poklon paketima zna~ajnije pomogao roditeqe. 4. Do 15 godina ìvota deteta treba priznati pravo na de~ji dodatak bez obzira na materijalni poloàj i prihode roditeqa. Iznos treba prilagoditi uzrastu deteta, jer su potrebe razli~ite u zavisnosti od godina ìvota. Od 15 do 18 godina de~ji dodatak treba uslovqavati samo {kolovawem deteta. Ro|ena i usvojena deca moraju imati ista prava. Sredstva za de~ji dodatak treba da se obezbede u buyetu dràve a jedinice lokalne samouprave treba sa720
mo da rade povereni posao. Pravo na de~ji dodatak mogu koristiti samo deca na{ih dràvqana koji su popisani. 5. Sve tro{kove porodice namewene obrazovawu i vaspitawu dece, i zdravstvenoj za{titi dece, ode}i, obu}i, hrani za novoro|en~ad itd. treba priznati u tro{kove koji ne ulaze u osnovu za oporezivawe, a osnovica se smawuje; najmawe za 30 odsto za svako dete do 2 godine ìvota, od 2 do 15 godina za svako dete najmawe 15 odsto a za svako dete starije od 15 godina po 10 odsto ukoliko se {koluje. Ovim poreskim olak{icama ne dira se u postoje}a poreska osloba|awa za svakog izdràvanog ~lana doma}instva. 6. îwenica je da su mnoge porodiqe usmerene na obezbe|ewe industrijske hrane za odoj~ad. Preduze}a koja proizvode ovu hranu moraju biti pod najstroìjom kontrolom kvaliteta i zdravstvene ispravnosti. Ti proizvodi moraju biti oslobo|eni poreza na promet, a preduze}a koja ih proizvode za dobit koju ostvare iz te proizvodwe ne}e pla}ati porez na dobit korporacije. 7. Obezbe|ewe ode}e i obu}e za decu predstavqa visoku stavku u porodi~nim buyetima. Potrebno je organizovati kontrolu prometa tih artikala jer ne mali broj preduze}a pod navodno de~jim brojevima prodaje garderobu za odrasle, ~ime izbegava porez na promet. Ode}u i obu}u za decu treba osloboditi poreza na promet a proizvo|a~e dela poreza na dobit korporacije. 8. Kada su u pitawu deca ne sme biti nikakvog ograni~ewa i opravdawa {to leka nema i nije dostupan roditeqima. Lekovi za decu do 15 godina se ne pla}aju, wihova cena se nadokna|uje ustanovama i apotekama iz buyeta, a dràva je garant wihovog obezbe|ivawa. 9. Patrona`nu slu`bu treba tako organizovati da dete do 2 godine starosti bude pod neprestanom kontrolom stru~nih kadrova. Najmawe jednom mese~no, prema unapred zakazivanim terminima, roditeqi moraju decu do dve godine starosti dovoditi na redovne kontrole bez obzira na zdravstveno stawe deteta. Ukoliko roditeqi ne dozvoqavaju pregled i kontrolu deteta prekr{ajno ih ka`wavati. Vakcinisawe i sistematske preglede treba mnogo efikasnije sprovoditi u obdani{tima i {kolama. Mora se voditi posebno ra~una o zdravstvenim specifi~nostima pojedinih podru~ja, gde patrona`ne slu`be moraju preventivno delovati po nalozima zavoda za zdravstvenu za{titu. Zdravstvene ekipe moraju biti u obdani{tima i {kolama nekoliko puta mese~no u ciqu kontrole higijenskih i ostalih uslova neophodnih za zdrav boravak dece tog uzrasta. 10. U zavisnosti od specifi~nosti pojedinih sredina potrebno je organizovati rad ustanova za sme{taj dece pred{kolskog uzrasta. Briga o deci dok su roditeqi na poslu zasluùje posebnu pa`wu. Cenu boravka dece pred{kolskog uzrasta mora odre|ivati i kontrolisati lokalna samouprava i prema kriterijumima materijalnog poloàja roditeqa subvencionisati. Ukoliko se tim poslom bave fizi~ka lica treba im omogu}iti besplatno kori{}ewe prostorija za boravak dece. Pored kontrola sanitarnih i sme{tajnih uslova potrebno je kontrolisati program vaspitawa i edukacije dece koja su sme{tena u pred{kolske ustanove.
721
11. Ra|awe, podizawe i vaspitavawe ro|ene ili usvojene dece je osnovna misija svakog braka. Izdràvawe, vaspitavawe i podizawe dece, imovinski odnos i izdràvawa supru`nika posle razvoda su svakako najbolnija pitawa svakog bra~nog brodoloma. Re{avawe ovih pitawa mora biti daleko efikasnije jer odugovla~ewe samo produbquje poreme}ene odnose supru`nika, a ukoliko postoje i deca iz tog braka vrlo nepovoqno se odnosi na wihov budu}i ìvot. 12. Starateqstvo porodica nad maloletnom decom, ukoliko se vr{i istovremeno i sa zajednicom ìvota sa maloletnim {ti}enikom, mora biti stimulisano poreskim osloba|awem sli~nim kao i za ro|enu ili usvojenu decu. 13. Sva donatorstva i sponzorstva u ustanove za sme{taj dece treba osloboditi svih poreskih obaveza u neograni~enom iznosu. 14. Lokalna samouprava uz pomo} dràve mora da obezbedi sredstva za besplatan gradski prevoz majke dece do dve godine ìvota, majke koja je rodila troje i vi{e dece, kao i svoj deci do 18 godina starosti. Deca sa seoskih podru~ja moraju imati apsolutnu prednost u obezbe|ewu besplatnog prevoza. Punim poreskim osloba|awem pravnih i fizi~kih lica koja prevoze ove kategorije gra|ana bitno se smawuju tro{kovi. 15. îwenica je da se mnogi turisti~ki kapaciteti na planinama i jezerima koriste samo nekoliko meseci u godini, tokom sezone. Potrebno je, odre|enim merama, omogu}iti boravak {kolske dece u tim objektima u vansezoni. Vlasnike tih objekata treba osloboditi svih poreza za vreme usluga u vansezoni i uz ve} postoje}e popuste za prevoz omladine tro{kovi boravka dece se znatno smawuju. 16. S obzirom da najmawe jednu ~etvrtinu populacije ~ine deca potrebno je programe dràvnih medija prilagoditi wima. Preko obrazovnih i kulturnih programa za decu stalno }emo potencirati tradicionalne vrednosti srpske porodice, pravoslavqe, na{e manastire, na{e prirodne lepote i zna~ajne doga|aje iz istorije srpskog naroda. 17. Poznato je da ne{to {to predstavqa tzv. vannastavne aktivnosti vi{e ne postoji. S druge strane, deca su sve vi{e prepu{tena {tetnom uticaju ulice. Da bi se smawilo {tetno dejstvo tog neprijateqa porodi~nog vaspitawa potrebno je uporno raditi na novim sredstvima za animaciju dece i omladine. O~igledno je da su to sport i svi oblici stvarala{tva, sve zavisno od afiniteta i sklonosti dece. Potrebno je sve institucije i sva lica koja se bave animacijom dece stimulisati i obezbediti im uslove za ovaj vaàn posao. 18. U op{tinama ili delovima op{tina sa negativnim natalitetom èna koja je rodila tri deteta ili vi{e, o~uvala ih i vaspitala, uradila je najzna~ajniji dràvni posao i zato joj, kada navr{i 60 godina, pripada nacionalna penzija. @ena usvojilac pod istim uslovima moè ostvariti navedeno pravo. Ta penzija se ne ura~unava u poresku osnovicu. 19. Zaposlena èna i majka mora imati posebnu za{titu na radu. Naknade zbog odsustvovawa zaposlene ène sa posla, zbog odràvawa trudno}e ili
722
nege bolesnog deteta, ne smeju biti poraàvaju}e po ènu i porodicu. Naknada mora biti u visini iznosa zarade i od prvog dana se mora ispla}ivati na teret organizacija koje sprovode zdrastveno osigurawe. Zaposlena èna-majka za svako ro|eno ili usvojeno dete nad kojim vr{i starateqstvo ima pravo na uve}awe godi{weg odmora u trajawu najmawe 10 dana za decu do 3 godine ìvota, odnosno 5 dana za decu od 3 do 15 godina ìvota. Tu naknadu zarade zbog uve}anog trajawa godi{weg odmora poslodavcu nadokna|uje nadle`ni organ lokalne samouprave koji obavqa dràvne poslove brige o deci. 20. Urbana porodica kod nas stanuje u prostoru prose~ne veli~ine od oko 55 m. To su otkupqeni dru{tveni stanovi u vi{espratnicama ili porodi~ne zgrade sa jednim ili dva stana. Na{a tradicionalna porodica, sa jako izraènom potrebom za {irokim prostorom, kada se na|e u stambenom prostoru od 55 m ne moè zadovoqiti ni najosnovnije potrebe. Na{em duhu i mentalitetu odgovara velika porodica sa nekoliko generacija na okupu, unutar jednog doma}instva, kao i jako izraèn ose}aj i potreba za svojinom. Za na{u porodicu je potrebno urbanisti~kim standardima predvideti izgradwu porodi~nih stambenih zgrada sa dva do tri stana i ve}im ku}nim placem. Takav objekat omogu}ava da najmawe tri generacije slobodno i komotno ìve u zajedni~kom doma}instvu, {to podrazumeva sna`nu porodicu, jako izraèn rodbinski ose}aj i pruà niz prakti~nih prednosti. Za najmawu decu obezbe|eno je, tokom celog dana, ~uvawe i pristojno vaspitawe, a za najstarije briga dece. Na taj na~in se smawuje briga roditeqa, pritisak na obdani{ta, ku}nu negu i domove za stare. Da bi se oja~ala porodica, kao najja~i oslonac na{eg dru{tva, potrebno je stimulisati izgradwu ovakvih porodi~nih objekata. Po izvr{enoj kategorizaciji gra|evinskog zemqi{ta uz minimalne naknade, a za pojedine kategorije stanovnika i besplatno, treba dodeliti gra|evinske parcele uz uslov da se gradi objekat koji }e zadovoqiti ve} navedene zahteve u pogledu gabarita i veli~ine gra|evinske parcele. Svi upla}eni prikqu~ci prilikom dobijawa dozvola za gradwu moraju biti obezbe|eni najkasnije u roku od 6 meseci od dobijawa dozvole. Gra|evinski materijal mora biti oslobo|en poreza na promet. Posebnim propisima utvrditi da je izgradwa vi{espratnica izuzetak. U projektovawu naseqa posebnu pa`wu obratiti na izgradwu parkova i ure|enih prostora za igru i obavqawe sportskih aktivnosti dece. V. KULTURNI PROGRAM 91. Informisawe Jednu od elementarlnih pretpostavki demokratije i demokratskog organizovawa dràve u svetu predstavqa sistem slobodnog i nezavisnog informisawa gra|ana. Na, osnovu sagledavawa stepena oslobo|enosti sredstava informisawa od dràvnih i reìmskih stega u jednoj dràvi, moè se sagledati i stepen demokratije u dràvi. Odnos vlasti prema informisawu je istovremeno slika odnosa vlasti prema demokratiji, pravima i slobodama
723
gra|ana i odnosa vlasti, prema gra|anima uop{te. U preuzimawu i uzurpaciji prava gra|ana od strane vlasti reìm prvenstveno prisvaja prava iz oblasti informisawa i odlukama, uredbama i zakonskim aktima stavqa pod svoju kontrolu sredstava informisawa, iz tzv. dràvnog sektora: dràvnu televiziju, dràvni radio, dràvne novine. Putem ovih sredstava reìm kasnije opravdava preuzimawe odre|enih, uglavnom nedemokratskih koraka i poteza, ~esto obja{wavaju}i i opravdavaju}i ove poteze potrebom za{tite poretka i prvenstveno prava gra|ana. Pravo na istinito, potpuno i blagovremeno informisawe predstavqa jedno od osnovnih prava svakog gra|anina. Srpska radikalna stranka }e u reorganizaciji dràve posebnu pa`wu posvetiti sistemu informisawa kao kqu~nom nezaobilaznom segmentu za organizaciju dràve i razvoj demokratije. Srpski radikali }e dodelu frekvencija, kao posebnog privrednog resursa i nacionalnog blaga, i izdavawe dozvola za pokretawe rada odre|enih radio ili televizijskih programa (stanica) regulisati tako {to }e na vremenski period od pet godina frekvencije biti prodavane na javnoj licitaciji. Na taj na~in bi frekvencije, kao nacionalno bogatstvo, bile sa~uvane od mogu}ih zloupotreba organa dràvne vlasti, a po{to se radi o ograni~enom resursu koji se dodequje na ograni~eno vreme (5 godina), ne postoji nikakva mogu}nost kona~nog otu|ewa i za dràvu gubitka ovog zna~ajnog resursa. Dràva bi raspolagala sa tri televizijska kanala od kojih bi jedan samo formalno bio pod ingerencijom dràvne vlasti, jer bi se u potpunosti komercijalizovao i prepustio privatnoj inicijativi i wenoj slobodnoj voqi. Tako|e, dràvna televizija ne bi bila finansirana na na~in na koji je to do sada ~iweno televizijskom pretplatom, ve} bi se neophodna sredstva pribavqala komercijalnim putem i iz buyeta dràve. Time bi gra|ani na{e zemqe bili oslobo|eni finansijskih nameta sa kojima su bili suo~eni prethodnih godina, jer bi brigu o programu svoje televizije kona~no preuzeo dràvni aparat. Srpska radikalna stranka se zalaè da organe dràvne televizije bira Narodna skup{tina umesto da ih kao do sada imenuje vlada. Dosada{we obrazloèwe predstavnika socijalisti~kog reìma kako bi se na ovakav na~in navodno, izmenio Ustavom ure|eni karakter zakonodavnog i izvr{nog organa i dovela u pitawe ustavna odredba po kojoj vlada vodi politiku ne moè se prihvatiti. Tvrdwa da bi izbor organa dràvne televizije od strane Skup{tine bio neustavan neodrìva je, jer smisao postojawa skup{tine u parlamentarnom sistemu podele vlasti jeste da ona moè u svako doba dovesti u pitawe vo|ewe politike od strane vlade. Stvarawe upravnog odbora dràvne televizije koju bi, srazmerno broju poslani~kih mandata, ~inili predstavnici politi~kih stranaka koje su u~estvovali na izborima i koje predstavqaju narodnu voqu, bio bi prvi korak u demonopolizaciji dràvne televizije kao pretpostavke ostvarivawa slobode javnog informisawa. Srpska radikalna stranka smatra da se demonopolizacija javnog informisawa, posebno dràvne televizije, pored izbora organa upravqawa od strane predstavni~kog tela moè posti}i izme|u ostalog, i inkorporaci724
jom pojedinih antimonopolskih solucija u zakonske propise u oblasti javnog informisawa. Svi ostali programi, ~ije frekvencije nisu u direktnom dràvnom vlasni{tvu, bili bi slobodno ure|ivani, sa jedinim ustavnim ograni~ewem da se ne bave neprijateqskom delatno{}u protiv dràve i wenih interesa. Ostale medije, {tampu i sl. tako|e bi putem licitacije trebalo privatizovati. Omogu}i}emo osnivawe novih glasila svim zainteresovanim licima, a trì{te }e samo orediti domete. Kvalitet informativnih glasila }e na povr{inu izbaciti samo kvalitetna izdawa, dok }e lo{a i nekvalitetna na realnom trì{tu biti uni{tena. U skladu sa dosada{wim zalagawem za ostvarewem demokratskog dru{tva i liberalizaciju trì{ta, Srpska radikalna stranka }e zabraniti finansirawe bilo kakvih glasila dràvnih organa, kako na dràvnom tako i na lokalnom nivou, ~ime bi se u{tedela zna~ajna materijalna sredstva, a privatni sektor i u ovoj oblasti podstakao na brì razvoj. Blagovremena, ta~na i potpuna informacija jedini je na~in {irewa istine i demokratije, a jedino pravilno informisan gra|anin u stawu je da donosi kvalitetne odluke. Zato }emo reorganizaciji informativnog sistema i wegovom razvoju i postavqawu na prave osnove posvetiti posebnu pa`wu. 92. Obrazovawe Obrazovna politika Srpske radikalne stranke zasniva se na stvarawu uslova za svima dostupno, dakle besplatno osnovno {kolovawe i prevazilaèwe zaostalosti nasle|ene iz prethodnog sistema. Osnova programa je dete a ne obrazovni sadràj i to se odnosi na pred{kolsko i {kolsko vaspitawe i obrazovawe. Pred{kolsko vaspitawe, kao nastavak i dopuna porodi~nog vaspitawa i prvi stepen sistema vaspitawa i obrazovawa, nije samo priprema za {kolu, ve} i za optimalan razvoj deteta. Stav da osnovu programa ~ini dete vaspita~ima pruà {ire mogu}nosti kreacije rada, nego {to to daje puka realizacija programa. Pred{kolsko vaspitawe treba da ublaì socijalne razlike me|u decom i da ih nau~i da, ìve}i u grupi, saznaju potrebe i iskustva drugih. Me|utim, vaspitni postupak mora pomo}i svakom detetu da bude svoje, odnosno da do maksimuma razvije sve svoje individualne karakteristike, sva li~na obele`ja, potrebe i interesovawa. Specifi~an i posebno vredan oblik u~ewa pred{kolskog deteta je igra, koju treba maksimalno koristiti i direktno dopuwavati uzorima iz sporta, umetnosti i sli~no. Srpska radikalna stranka smatra da osnovno i sredwe obrazovawe mora biti besplatno. [kolovawe bi se pla}alo samo u privatnim {kolama u koje bi roditeqi svoju decu upisivali po li~nom naho|ewu. Vi{e i visoko {kolovawe bi se delimi~no pla}alo. Izuzetak bi mogli da budu odli~ni studenti ili dokazani talenti iz raznih oblasti. Mreà {kola nije dobra. Prethodni sistem je u ovoj oblasti za sobom ostavio bezbrojne nepravilnosti. Neophodna je racionalizacija same mreè
725
kao i ukidawe {kola giganata, jer {kole sa preko 30 odeqewa nisu funkcionisale. Radni~ki i narodni univerziteti samo fabrikuju diplome. Potrebno je suzbiti broj takozvanih ve~erwih {kola u dràvnom vlasni{tvu i podsta}i privatnu inicijativu na ovom podru~ju obrazovawa. Kao neophodnu i nezaobilaznu novinu treba predvideti i formirawe svih uslova potrebnih za osnivawe i rad privatnih {kola. Programi u {kolama su preobimni i prezasi}eni vi{kom nepotrebnih informacija, pa je potrebna wihova revizija i usagla{avawe. U pred{kolskim ustanovama neophodno je deci ostaviti {to vi{e prostora da budu deca, a u~iti ih najosnovnijim stvarima kao {to su druèwe, qubav, me|usobno pomagawe i zna~aj zavi~aja i otaybine. U osnovnim {kolama mora se ukinuti kvantitativna prolaznost i vratiti renome {kolama. Druga varijanta je testirawe koje }e preporu~iti u~enicima izbor budu}eg zanimawa. Alternativa je osnivawe ustanove za izbor zanimawa ili za rad na profesionalnoj orijentaciji u~enika. Pitawe finansirawa u prosveti je verovatno i najva`nije od svih pitawa. Do sada dru{tvo obrazovawu, na svim nivoima, nije poklonilo du`nu pa`wu. Smatramo da je neophodno odvojiti sredstva, kako za gradwu novih objekata, tako i za sanaciju postoje}ih, odnosno, potrebno je odvojiti sredstva za materijalne tro{kove i investiciono i teku}e odràvawe {kolskih objekata. Svuda gde je to mogu}e potrebno je uvesti privatni kapital. Stru~nom usavr{avawu nastavnika mora se posvetiti vi{e pa`we, naro~ito kod upotrebe nastavnih sredstava. Mnogi uybenici i literatura ne prate potrebe obrazovawa i same nastave, ne zadovoqavaju ni najosnovnije zahteve prosvete i, pri tome, i ne izlaze na vreme. Stoga je u rad na sastavqawu uybenika potrebno ukqu~iti sastavqa~e {kolskih programa, ali i nastavnike i profesore osnovnih i sredwih {kola, putem javnog konkursa. Lica zaposlena u prosveti moraju imati propisanu stru~nu i pedago{ku spremu i obavezna su da rade na svom stru~nom i pedago{kom usavr{avawu, koje bi organizovali i pomagali republi~ki i drugi centri za usavr{avawe nastavnog osobqa. Standard vaspita~a, u~iteqa i profesora mora se poboq{ati i uskladiti sa materijalnim primawima dràvnih funkcionera i ~inovnika odgovaraju}eg platnog razreda. 93. Nauka i tehnologija Nauka, kao sistematsko i metodsko istraìvawe i znawe, zasnovano na dovoqnim i relevatnim racionalnim razlozima, kao i tehnolo{ki razvoj, predstavqaju najva`niji od svih faktora bitnih za strukturne promene u proizvodwi, porastu produktivnosti rada, kao i za ukqu~ivawe u me|unarodnu podelu rada i ekonomski i dru{tveni razvoj u celini. Srpska radikalna stranka se zalaè da nauka i wena dostignu}a postanu nosilac progresivnih dru{tveno-ekonomskih zbivawa. To pretpostavqa takvu strategiju razvoja nauke koja }e odrediti prioritete dosledno povezane sa ciqevima razvoja u budu}im, novostvorenim uslovima. Utvr|ivawe op{te strategije ukqu~iva726
wa nau~no-istraìva~ke delatnosti u razvojne procese, uslov je za aktivirawe nau~nog, intelektualnog i radnog potencijala i wegovo usmeravawe na kqu~ne probleme razvoja zemqe. Tako|e, potrebno je prilagoditi propise i otkloniti (sada mnogobrojne) administrativne barijere koje oteàvaju nau~ni i tehnolo{ki razvoj. Neophodno je stvarawe materijalnih i drugih uslova kojima }e se obezbediti da sredstva namewena nau~no-istraìva~kom radu i ostalim oblicima aktivnosti u okviru nau~nog delovawa, budu u skladu sa dru{tvenim proizvodom. Naravno, kako ne bismo zaostajali za svetskim tokovima razvoja, dràva bi pomagala i tzv. vanprivrednu nau~nu delatnost, gde bi prednost imali najmla|i stru~ni kadrovi. Posebno je zna~ajno stvarawe uslova, kao i obezbe|ivawe planskog osposobqavawa i usavr{avawa nau~nog kadra, naro~ito za nau~ne discipline u kojima je o~igledan nedostatak stru~waka. Politikom stvarawa vi{ih standarda ìvotnih i radnih uslova u na{oj zemqi, moraju se prese}i tokovi neprekidnog odliva najkvalitetnijih i naj{kolovanijih kadrova u inostranstvo. Takvom politikom, trebalo bi stimulisati i one koji su ve} napustili zemqu, da osete opravdanost povratka u otaybinu gde bi, zatim, nastavili daqe nau~no-istraìva~ke delatnosti. Svesni ~iwenice da su nauka i tehnologija ne samo va`ni, ve} i nezamewivi faktori ekonomskog, socijalnog i op{tecivilizacijskog razvoja na{e zemqe, srpski radikali }e u ciqu {to brèg i uspe{nijeg nau~no-tehnolo{kog razvoja uvaàvati svetske standarde, kretawa i tokove prilago|avaju}i ih na{im specifi~nostima. Tehnolo{ki razvoj zavisi od pojedina~ne i zajedni~ke sposobnosti, motivisanosti i pona{awa brojnih aktera. Uloga trì{nih mehanizama u nau~noistraìva~kom razvoju ne moè se zameniti nikakvim sistemom starog i sveobuhvatnog planirawa i normirawa, ali su ti mehanizmi nedovoqni bez odgovaraju}e strategije. Program prioritetnih nau~noistraìva~kih delatnosti, srpski radikali bi svrstali u dve grupe. 1. Istraìvawa koja treba da doprinesu ciqevima ekonomskog, privrednog i tehnolo{kog razvoja u oblastima istraìvawa i kori{}ewa prirodnih rebursa, tehnologije, proizvodwe i produktivnosti u industriji, saobra}aja i komunikacija, gra|evinarstva i arhitekture, tehnologije i produktivnosti u poqoirivredi i {umarstvu; 2. Istraìvawa koja su usmerena ka unapre|ewu zdravqa naroda, za{titi ìvotne sredine i unapre|ewu uslova ìvota i rada, kao i unapre|ewe razvoja nauke. 94. Kultura Kultura, kao razvijawe, usavr{avawe, odnosno boga}ewe duha i konstantno podizawe stepena op{te obrazovanosti, razvijawa i usavr{avawa svih tekovina qudskog duha (materijalna, dru{tvena i duhovna kultura) i na~in opho|ewa u skladu sa eti~kim i dru{tvenim normama, ima u politici Srpske radikalne stranke poseban zna~aj. Neophodno je podsticati i podràvati
727
sveobuhvatni razvoj kulturnog delovawa i to bez nametawa ideolo{kih, politi~kih ili li~nih interesa, rukovode}i se iskqu~ivo parametrima vrednosti samih dela, odnosno stvaraoca. Potrebno je urediti zakonske, finansijske i politi~ke uslove za za{titu i kori{}ewe kulturnih dobara, kao i izvr{iti kompletnu reviziju kriterijuma po kojima su se pojedina kulturna dobra i aktiviosti do sada vrednovali. Ovo se, pre svega, odnosi na institucionalne oblike rada, kao {to su oblast za{tite spomenika kulture, muzejska i arhivska delatnost, pozori{te i film, rad kulturno-umetni~kih dru{tava, zajednica i udruèwa itd. Mora se definisati lista prioriteta i utvrditi uslovi pod kojima bi se ulagala finansijska sredstva, a ti prioriteti moraju ispuniti na dva osnovna zahteva kvalitativno-estetski kriterijum vrednovawa i op{ti nacionalni interes za investirawe u oblasti kulture. Kulturna tradicija srpskog naroda predstavqa jedinstvenu civilizacijsku osnovu na kojoj se formirala svest o sopstvenom identitetu. Kulturne tekovine srpskog naroda, koje se izraàvaju kroz duhovne, materijalne i dru{tvene vrednosti, spadaju u sam vrh svetske kulturne ba{tine. Kulturna tekovina naroda mora se negovati i o~uvati i to je sr` politike Srpske radikalne stranke. Postoje}i zakoni, kojima se reguli{u odnosi u kulturi u celini, ne odgovaraju ni zahtevima vremena, ni potrebama delatnosti kojima su nameweni. Moraju se doneti novi zakoni o finansirawu kulture, organizaciji i radu nadle`nih dràvnih institucija i ustanova, zakoni o kulturnim dobrima, kao i oni kojima se reguli{u odnosi u sferi trì{nih i imovinsko-pravnih odnosa, autorskih prava i sli~no. Zakonska re{ewa moraju biti savremena po duhu, oslobo|ena bilo kakvih ideolo{kih predznaka, leksi~ki i terminolo{ki pre~i{}ena, laka za usvajawe i prakti~no primewiva. Na wihovoj izradi treba angaòvati autoritete iz svih oblasti kulturnog i umetni~kog ìvota, kao i vrhunske pravne stru~wake. Finansirawe kulture u na{oj zemqi mora se izjedna~iti sa iskustvima savremenog sveta u ovoj oblasti, uz stvarawe uslova za prodor privatne inicijative. Tako|e, podrà}e se i osnivawe raznih drugih, nevladinih fondacija, novih zadu`bina, legata i sl. Podrà}e se i direktne privatne finansijske intervencije u vidu donatorstva i sponzorstva. U uslovima globalne medijske propagande, promet ideja, dela i kreativnih stvaralaca, najsigurniji je put ka afirmisawu sopstvenih kulturnih vrednosti. Neophodno je uloìti maksimalne organizacione i finansijske napore da se svetskoj javnosti atraktivno i kvalitetno reprezentuju dometi srpske kulture. Podjednako je, me|utim, va`no i da se vrhunski dometi svetske kulturne produkcije ponude srpskom narodu. 95. Umetnost Poreklo umetnosti nalazi se u qudskom nagonu da se izraze misli i ose}awa kroz stvarawe i zabavqawe. Ova qudska sposobnost da se estetski izra728
ze misli i ose}awa pomo}u govorne ili pisane re~i, ili pomo}u instrumenta ili qudskog glasa, kao i kroz liniju, boju ili pokret, stvara najlep{a i najvrednija od svih dela koje je ~ovek u stawu da na~ini umetni~ka dela. Umetni~ko delo daje ìvotni plan, pruà dvostruko zadovoqstvo, kako onome ko ga stvara, tako i onome ko ga posmatra. Srpska radikalna stranka zalaga}e se za neophodnu, ni~im ometanu slobodu svih vidova umetni~kog izraàvawa. Sa velikim ideolo{kim, ekonomskim i drugim promenama, neminovno dolazi i do promena umetni~kih shvatawa. To su normalni, evolutivni procesi, poznati i iz same istorije umetnosti. Oni se ni na koji na~in ne smeju zaustavqati, gu{iti ili spre~avati. Umetni~ko delo je slobodna tvorevina qudskog duha i mora to i ostati. Umetni~ke galerije, kao ustanove u kojima se prikupqaju, izlaù i nau~no obra|uju umetni~ka dela, moraju imati punu materijalnu i organizacionu podr{ku same dràve, ali istovremeno se mora raditi i na stvarawu {to boqih uslova za ulagawa zna~ajnog privatnog kapitala u ovu vrstu ustanova. Sve to, naravno, uz po{tovawe profesionalnih, obrazovnih i ostalih uslova neophodnih za bavqewe ovom delatno{}u. 96. Verske zajednice Srpska radikalna stranka zalaga}e se da pravo na ispovedawe vere imaju svi veruju}i, bez obzira na to koje su verske pripadnosti. Verski objekti mogli bi se bez ikakvih problema administrativne prirode, kakvih je sada bezbroj, graditi svuda gde za to postoji stvarna potreba. To se naro~ito odnosi na gradska jezgra sa velikom koncentracijom vernika, ali i na mawa naseqa koja i danas nemaju hram. Mora se reafirmisati i socijalna funkcija crkve, pre svega kao op{te integrativne snage srpskog naroda. Posredstvom vaspitno-obrazovnog sistema, mladima se mora omogu}iti upoznavawe sa religijskim sistemima uop{te, a posebno afirmativno teì{te treba staviti na pravoslavqe. Mora biti slobodno osnivawe {kola za obrazovawe sve{tenih lica. Na dràvnom radiju i televiziji treba ustupiti deo prostora koji bi Srpska pravoslavna crkva koristila za versko obrazovawe, dakle za upoznavawe sa istorijom hri{}anstva, sa obi~ajima i obredima kao i temeqima teolo{kih nauka. Maksimalnim razvijawem i pomagawem privatnog sektora stvoriti povoqne uslove za vaspostavqawe nekada vrlo razvijenih institucija ktitorstva i donatorstva. Svi ktitorski i donatorski pokloni u~iweni crkvi moraju biti obra~unati kao poreske olak{ice prilikom pla}awa poreza. Zakonom }emo zabraniti osnivawe i delovawe onih sekti ~ija u~ewa propagiraju ne samo obavezu davawa ogromnih materijalnih sredstava vo|ama sekti ve} i ({to je i posebno opasno) propagiraju najrazli~itije destruktivne, ~esto i samoubila~ke ideje kod svojih podanika. 97. Moral Iskqu~iva je krivica pedesetogodi{we vladavine komunisti~kog reìma {to se na pomisao o moralu, ne~emu tako pozitivnom i neophodnom za povoqan i skladan opstanak i razvitak pojedinca i dru{tva, kao prva asoci729
jacija javqa neprijatno se}awe na decenijama nametnuti osnovni kriterijum za ocenu (pozitivnu ili negativnu) pojedinca i wegove uloge u dru{tvu moralno-politi~ka podobnost. Prema tada ustanovqenom sistemu normi upravo je komunisti~ki moral bio ovla{}en da sankcioni{e, odnosno ograni~ava gra|anske slobode, ukoliko su one bile usmerene u pravcu negacije socijalisti~kih dru{tvenih odnosa. Ovakve i sli~ne nakaradne odrednice dovele su do potpunog ru{ewa starih proverenih moralnih normi i do gubqewa, pomerawa, odnosno iskrivqavawa svih pozitivnih moralnih vrednosti. Stoga je mogu}e da danas kriminalci budu progla{avani za junake (vaspitne uzore i obrasce uspe{nosti), izdajnici za nacionalne heroje i sli~no. Srpska radikalna stranka }e se, pre svega, zalagati za po{tovawe srpske tradicije, pa shodno tome i za vra}awe tradicionalnim moralnim vrednostima, odnosno za vra}awe na{eg naroda pravoslavno-hri{}anskom sistemu moralnih normi. Tu se ni{ta novo ne mora izmi{qati, dovoqno je setiti se svega {to je jo{ davno zapisano u deset Boìjih zapovesti i pridràvati se zapisanih mudrosti kao {to su to i na{i stari ~inili. U moralnoj svesti qudi konstitui{u se idealne potrebe koje imaju prednost nad li~nim prohtevima i nagonima, a to i jeste osnova skladnosti odnosa na relaciji pojedinacdru{tvo. Ali, neophodno je neprestano imati u vidu ~iwenicu da su moralne norme u prvom redu slobodne norme. Moral nije diktat ni~ije voqe, niti sme to ikada da postane. Snaga morala poti~e iz wega samog. Dru{tvo ure|eno na najsre}nijim moralnim principima bilo bi ono u kome bi vaè}i zakon bio moralni zakon koji bi, pre svega, predstavqao unutra{wi zakon svakog pojedinca, a po kome on nikada ne bi trebalo da ~ini ono {to ne bi èleo wemu da se ~ini. To zna~i da svaki prakti~ni ~in mora biti takav da bi ga slobodno mogli ponoviti svi qudi. Srpska radikalna stranka }e posebnu pa`wu posvetiti razvijawu druga~ijih moralnih vrednosti kod mladih qudi, kako bi najvi{i imperativ wihovog rada i delatnosti bio napredak dru{tva i dràve u kojoj ìve, kao i li~ni progres i prosperitet, a ne razgradwa i uni{tavawe svih tradicionalnih vrednosti i prihvatawa morala ulice. Naravno, stalno se mora imati u vidu da moral nije jedinstvena kategorija. Svaka grupa, odnosno zajednica, kao i svaki pojedinac, poseduje (uslovno re~eno) svoj moral. Naàlost, dru{tvo na sada{wem stepenu razvitka je neretko spremno na javnu osudu pojedinca koji se razlikuje svojim shvatawem moralnih vrednosti. Prevazilaèwe takvog na~ina opho|ewa dru{tva prema pojedincu koji razli~ito misli mora biti na{ ciq. 98. Sport Sport, kao negovawe telesnih sposobnosti i wihovo proveravawe i daqe unapre|ewe kroz nadmetawa, borbe i igre, posebno je zna~ajan za stawe, kako fizi~kog tako i mentalnog zdravqa svakog naroda, pa mu zbog toga srpski radikali posve}uju posebnu pa`wu. Imaju}i u vidu stawe, poloàj i organizacionu strukturu sistema fizi~ke kulture, u kome je najve}i deo sport730
skih i sportsko-rekreativnih aktivnosti doveden u nezavidan poloàj, aktivnosti koje bi stawe pokrenule u suprotnom pravcu moraju se odvijati u dva smera merama koje }e se ostvarivati na realizaciji fizi~ke kulture ~iji }e nosioci biti nadle`ni republi~ki organi i, {to je jo{ va`nije transformacijama u sportu koje }e se ostvariti po liniji profesionalizacije, kao i privatizacije klubova i sportskih objekata. Aktuelnijim i efikasnijim treba u~initi fizi~ko vaspitawe u nastavnom procesu. Su{tina je planski, organizovani i kadrovski stru~no vo|en {kolski sistem fizi~kog vaspitawa. Za sve ovo neophodno je daqe stru~no usavr{avawe i osavremewavawe znawa nastavnog kadra. Sport bi, po na{im do sada postignutim rezultatima, morao, uz nauku i kulturu, da predstavqa osnovnu vezu sa svetskim civilizacijskim tokovima kojima kao dru{tvo teìmo. Vrhunska sportska ostvarewa na me|unarodnom planu, bilo pojedinaca ili ekipa, predstavqaju afirmaciju i doprinos op{tekulturnom razvitku na{e zemqe, a ona od pojedinaca zahtevaju izuzetne napore i angaòvawe. Stoga je potrebno da im se omogu}i stru~no osposobqavawe i to kreditima i stipendijama. Re{ewe za klubove, sportske organizacije, samostalne sportske {kole, ustanove koje se bave rekreacijom i pojedince-sportiste je privatizacija. Ulaga~i }e, vode}i ra~una o uloènom kapitalu, voditi ra~una o sredstvima i objektima kojima raspolaù, o politici klubova samostalno }e odlu~ivati, a wihov opstanak zavisi}e iskqu~ivo od sposobnosti da se dokaù i odrè na trì{tu. 99. Dràvna propaganda Srpska radikalna stranka bi dràvnu propaganu podelila u tri sektora imaju}i u vidu primaoce sadràja onoga {to se u {irem smislu naziva propaganda, a u uèm agitacija. Prvo, dràvna propaganda bila bi usmerena na vra}awe i obnovu starih, tradicionalnih vrednosti, ali i drugih vrednosti od zna~aja za same gra|ane na{e dràve. Dakle, ciq ove vrste propagande bio bi razvijawe iskqu~ivo pozitivnih vrednosti kod gra|ana. Drugo, dràvna propaganda u me|unrodnim odnosima bila bi usmerena na pro{irivawe uticaja izvesnih gledi{ta i ube|ivawa javnog mwewa u istinitost tvrdwi i teza na{e diplomatije. Tre}e, tzv. privredna propaganda bi zna~ajan deo aktivnosti usmerila u ciqu pridobijawa ekonomskih klijenata, kako u zemqi tako i u inostranstvu. Srpska radikalna stranka }e iskoristiti sve mogu}nosti najsavremenijih elektronskih sredstava za propagandu, ali i onih klasi~nih kako bi najvi{e tradicionalne i moralne vrednosti postale op{teprihva}ene u na{em dru{tvu. Neophodnost ovakvog delovawa najboqe se vidi posle erozije svih qudskih, moralnih, nacionalnih i kulturnih vrednosti koje je zahvatilo dràvu u celini i gotovo svakog pojedinca. Povratak istinskoj srpskoj tradiciji, realnom patriotizmu, stvarawu nacionalnog duha predstavqa jedan od najva731
`nijih zadataka budu}e dràvne propagande. Tako|e, popravqawe slike o na{em narodu i dràvi u svetskim okvirima ne mora biti u~iweno davawem teritorijalnih i drugih politi~kih ustupaka na{im neprijateqima, ve} profesionalnim odnosom i druga~ijim pristupom predstavqawu prave istine i argumenata koje ni me|unarodna zajednica ne}e mo}i da odbaci. Srpska radikalna stranka }e u~initi sve da sveobuhvatni i celokupni interesi gra|ana na{e zemqe i na{eg naroda budu osnovni ciq delovawa dràvno-propagandnih sredstava, a partikularni interesi vladaju}e nomenklature, u ovom segmentu, moraju biti sasvim suzbijeni. Posebno je zna~ajna tzv. privredna propaganda, jer samo ekonomsko blagostawe i socijalna sigurnost svih gra|ana na{e zemqe predstavqaju imperativ koji vlast, uz pomo} dràvne propagande, mora da dosegne. 100. Zabava i razonoda Zabava i razonoda predstavqaju jednu od najzna~ajnijih potreba svakog pojedinca, ~iji su pravi sadràji umnogome zanemareni, a stihijsko pona{awe i prilago|avawe svakodnevnim trendovima pokazuju da je ovo poqe nedovoqno istraèno i da treba traìti nove i druga~ije koncepcije odmarawa i zabave ne samo mladih qudi ve} i starijih gra|ana na{e zemqe. Na~in na koji }e gra|ani na{e zemqe provoditi slobodno vreme vi{estruko je zna~ajan. Prvo, prekid fizi~ke ili intelektualne aktivnosti radi naknade utro{ene radne snage mora biti iskori{}en na najcelishodniji na~in, jer ne samo to vreme ve} i ponovna radna produktivnost zavise od sadràja provedenog vremena u dokolici. Dugo, ukoliko zabava i razonoda dobiju mesto koje zasluùju u sistemu qudskih potreba, mogu se izbe}i mnogobrojne antisocijalne i devijantne pojave u dru{tvu i dràvi. S obzirom na to da zabava u mnogome korespondira sa kulturom i umetno{}u, neophodno je i daqe razvijawe ove dve oblasti dru{tvene svesti. Zabava, svakako, spada u, uslovno re~eno, niè i lak{e oblike i nivoe kulture, odnosno umetnosti, {to samo zna~i da je li{ena neophodnosti posedovawa vrhunskih estetskih i drugih vrednosti, koje kultura i umetnost same po sebi podrazumevaju. U ovoj oblasti neophodno je maksimalno iskoristiti privatni kapital, jer }e se na trì{tu usluga, koje zabava i razonoda podrazumevaju, on najboqe sna}i i pruìti najboqe rezultate. Tako|e, privatnoj inicijativi se moraju pruìti optimalni uslovi. To podrazumeva olak{ano dobijawe dozvola za otvarawe i rad objekata za zabavu (diskoteka, kafi}a, salona, aparata i sl.) ili za wihovo postavqawe ako se radi o de~ijim zabavnim parkovima. Srpska radikalia stranka smatra da ne smeju biti postavqena nikakva ograni~ewa u pogledu radnog vremena ovih objekata, ali, u isto vreme, vlasnici se moraju obavezati da }e ispuniti sve potrebne uslove koji se odnose na uvaàvawe okoline u kojoj se objekat nalazi. Zna~i, moraju se po{tovati svi propisi koji reguli{u postojawe i odràvawe javnog reda i mira ili bezbednosti. Posebno mora biti obezbe|ena bezbednost i sigurnost svih posetilaca pojedinih zabavnih objekata, {to je do sada predstavqalo veliki
732
problem za mlade qude u na{oj zemqi, a posebno u velikim urbanim sredinama. Tako|e, srpski radikali bi podsticawem izgradwe i rada dovoqnog broja objekata za zabavu i razonodu u~inili mnogo na odbijawu i odvra}awu mladih qudi od opasnih i {tetnih sadràja, na primer narkomanije, a uli~arstvo i drugi oblici asocijalnog pona{awa bili bi svedeni na minimum. Beograd, jun 1996. godine
CIII POZIV @IRINOVSKOM

Vladimiru Volfovi~u @irinovskom predsedniku Liberalnodemokratske partije Rusije Dragi brate Vladimire, U jeku je predizborna kampawa u Republici Srpskoj. Vodimo ogor~enu bitku sa Amerikancima koji poku{avaju da rezultate unapred falsifikuju manipulisawem glasovima iz inostranstva. Radovan Karayi} je bio prisiqen da napusti sve dràvne i partijske funkcije. Na ~elu Republike Srpske ostali su na{i prijateqi Mom~ilo Kraji{nik i Biqana Plav{i}, ali je u narodu veliki strah i neizvesnost. Na predsedni~kim izborima Srpska radikalna stranka podràva Plav{i}evu i Kraji{nika, a za parlament idemo sa samostalnom listom. Mnogo bi nas obradovao ako moè{ da u~estvuje{ u zavr{nici kampawe prema slede}em programu: utorak, 9. septembar dolazak u Beograd sreda, 10. septembar velikii miting u Bawa Luci ~etvrtak, 11. septembar miting u Bijeqini petak, 12. sepmtebar Pale razgovor sa dràvnim rukovodstvom Republike Srpske subota, 13. septembar razgovor sa poslani~kom grupom Srpske radikalne stranke u Saveznom parlamentu konferencija za {tampu nedeqa, 14. septembar povratak u Moskvu. Bilo bi dobro da s Tobom doputuju tri generala i admirala svih rodova vojske, i da u koferu ponesu uniforme i da se s nama pojave na tribinama za vreme mitinga. Upu}ujem Ti srda~ne bratske pozdrave Beograd, 24. jul 1996. godine Predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq
733
CIV U OÊKIVAWU DOLASKA

Vladimiru Volfovi~u @irinovskom predsedniku Liberalnodemokratske partije Rusije Dragi brate Vladimire, Obradovao me je Tvoj pristanak da sa delegacijom Liberalno-demokratske partije Rusije u~estvuje{ u zavr{nici predizborne kampawe u Republici Srpskoj. Uz srda~ne bratske pozdrave Beograd, 29. jul 1996. godine Predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq
CVI PREDIZBORNI MITING SRPSKE RADIKALNE STRANKE U BAWALUCI

10. septembar 1996. godine Dr Vojislav [e{eq: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Ostalo je u istorijskim kwigama zapisano kada je u pro{lom veku najve}i srpski pesnik svih vremena Vladika i gospodar Crne Gore Petar II Petrovi} Wego{ bio u audijenciji kod ruskog imperatora Nikolaja I Romanova. Kada se Wego{ pojavio u carskim odajama, po{to je bio izrazito visokog rasta, morao je malo da se sagne da bi pro{ao. Car Nikolaj je ustao sa prestola, krenuo u susret srpskom vladici i rekao mu: O, pa vi ste vi{i od mene. Na to je Wego{ odgovorio: Samo je Bog vi{i od ruskog cara, i samo Bog i ruski car mogu pomo}i Crnoj Gori. Mi Srbi u belom svetu nemamo nikoga osim majke Rusije. Majka Rusija je jo{ na kolenima i ne moè jo{ da pripomogne svojoj srpskoj bra}i, ali majka Rusija ne moè ve~ito kle~ati na kolenima. Majka Rusija se budi i uspravqa. Le~i se od sedam decenija komunisti~ke diktature. Iz bratske Rusije ju~e nam je do{la delegacija na najvi{em nivou, delegacija Liberalnodemokratske partije Rusije, koju je predvodio veliki prijateq srpskog naroda, na{ brat, Vladimir @irinovski. ^lanovi delegacije su bili i general Viktor Ivanovi} Krilatov i admiral Vladimir Vasiqevi} Zaborski. Krenuli smo odmah sa beogradskog aerodroma za Br~ko. U Br~kom je bio veliki miting Srpske radikalne stranke. Vi znate koliko je Br~ko va`no za Republiku Srpsku i za celi srpski narod i {ta nam zapadne sile spremaju u Br~kom. Mi smo tu u Br~kom, na svetoj srpskoj zemqi hteli da demonstriramo prijateqstvo srpskog i ruskog naroda i da pokaèmo celom svetu da ne}emo dozvoliti cepawe Republike Srpske na dva dela, kroz progla{avawe neutralne zone Br~kog. Policija komunisti~kog diktatora Slobodana Milo{evi}a zadràla nas je na grani~nom prelazu Sremska Ra~a. Oduzeli su nam dokumenta, paso{e, nisu nam dali da pro|emo u Republiku Srpsku. Ni mi nismo hteli da se vratimo. Blokirali smo grani~ni prelaz pa je policija karaulu pomerila jedan kilometar u unutra{wost. Osam sati je trajalo to pregawawe. Za to vreme na{i junaci, srpski ~etnici, pripadnici elitnih formacija Srpske radikalne stranke organizovali su prelazak preko Drine admirala Zaborskog. Uprkos Milo{evi}evoj voqi, on je govorio na mitingu u Br~kom. Danas smo Milo{evi}u priredili novo iznena|ewe, danas smo mu dokazali da je niko i ni{ta, da sa radikalima ne moè iza}i na kraj. Danas je ~etni~ka mornarica preko Drine prebacila i generala Krilatova. On je na putu za Bawaluku. Kako smo to danas izveli? @irinovski je ostao u Beogradu a general je krenuo sa mnom. U Sremskoj Ra~i opet nisu hteli da ga puste. Mi smo pripremili tamo jedna kola, ja sam
735
CV POZIV SLOVA^KIM PATRIOTAMA

Gospodin Jan Slota predsednik Slova~ke narodne stranke Gospodine predsedni~e, Zahvaqujem Vam na pozivu za razmenu informacija i saradwu, o~ekuju}i da }e saradwa na{ih politi~kih stranaka zbliìti i na{a dva naroda. Srpska radikalna stranka je demokratska i patriotska politi~ka stranka koja èli da uspostavi {to boqe odnose sa srodnim partijama prijateqskih naroda i dràva. Trenutno, najvi{e rukovodstvo stranke je zauzeto izbornom kampawom u Republici Srpskoj tako da smo u mogu}nosti da Vas, po{tovani gospodine predsedni~e, pozovemo da sa svojim saradnicima budete na{ gost u drugoj polovini septembra meseca. Da bismo mogli da isplaniramo Va{ dolazak, molimo Vas da nam odmah javite u kom terminu biste mogli da posetite Srpsku radikalnu stranku u Beogradu. S po{tovawem, Beograd, 12. avgust 1996. godine Predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq
734
se tamo izqubio sa generalom kao da se opra{tamo, kao da se on vra}a nazad i putuje za Rusiju, onda su ga na{i ~etnici prebacili preko Drine. General Krilatov putuje za Bawaluku. Po{to sam ja danas posledwi govornik, odlu~io sam da govorim dok ne padnem u nesvest, ili dok se general Krilatov ne pojavi na govornici ovde. Sa nama, srpskim radikalima niko na kraj ne moè iza}i, nisu mogli ni Branko Mikuli}, ni Hamdija Pozderac, ni Stane Dolanc, ni @ivota Pani}, ni Milan Pani}. Ne}e ni Slobodan Milo{evi}. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, u ovom HH veku srpski narod umalo da podlegne dvema opasnim socijalno istorijskim bole{tinama, bolesti jugoslovenstva kojom nas je zarazio kraq Aleksandar Kara|or|evi} i bolesti komunizma kojom nas je zarazio zlikovac i zlo~inac Josip Broz Tito. Ne zna se koja je teà i opasnija bolest bila. Umalo da kao narod nestanemo sa istorijske pozornice. I danas smo posle poluvekovnog sna, posle poluvekovnog pijanstva po~eli da se budimo, da dolazimo svesti, kada smo po~eli ubrzano shvatati kakav su nam jad i nesre}u doneli jugoslovenstvo i komunizam. Kada smo shvatili da su razdrobili srpske zemqe, pocepali srpski narod. Kada smo shvatili da su komunisti ~ak tri nove ve{ta~ke nacije formirali da bi napakostili Srbima i cepali srpsku zemqu: crnogorsku, makedonsku i muslimansku. Kada smo shvatili da svoju dràvu ispo~etka moramo graditi, u Srbiji se pojavio jedan ~ovek u kome su mnogi Srbi isprva prepoznali novog vo`da. Pojavio se Slobodan Milo{evi} i odmah stekao simpatije i podr{ku celog srpskog naroda. Budila se nada da }e Milo{evi} ujediniti Srbe, da }e uspraviti srpstvo. Da }e ujediniti srpske zemqe, da }e nam povratiti ponos, ~ast, obraz, dostojanstvo. U celoj srpskoj istoriji nije bilo ~ovek a kome se ukazala takva {ansa kakvu je imao Slobodan Milo{evi}, da su svi Srbi bili za wega, uz wega, da su mu skoro beskrajno verovali, da su se mnogi Srbi u Milo{evi}a zakliwali. Setite se koliko smo svi mi nekada verovali Slobodanu Milo{evi}u kada smo 1989. godine u onoj dugoj milionskoj koloni za wim i{li na Gazimestan, kada smo demonstracijama ru{ili vojvo|anske autonoma{e i crnogorske zelena{e. Celo srpstvo je verovalo Slobodanu Milo{evi}u i 1991. i 1992. godine kada je tvrdio da }e svi Srbi ìveti u jednoj dràvi, i kada se Milo{evi} zakliwao da se Srbija sagiwati ne}e. Kada su tih godina najmra~nije sile ovoga sveta poku{avale svim sredstvima da sru{e Slobodana Milo{evi}a sa vlasti, da bi lak{e pregazile zapadne srpske zemqe i osakatile Srbiju, i kada su te mra~ne sile u svoja kola upregle sve najgore srpske izdajnike, Vuka Dra{kovi}a, Zorana \in|i}a, Dragoquba Mi}unovi}a, Vesnu Pe{i}, Milana Pani}a i sve druge da Milo{evi}a sru{e prolivaju}i srpsku krv na beogradskim ulicama, mi, srpski radikali, smo se suprotstavili. Mi smo se isprsili i rekli: ne damo ga dok je patriota, dok je nacionalista. Ne vaqa mu ova Socijalisti~ka partija jer je nesposobna, korumpirana, ogrezla u kriminalu. Ali dok je Slobodan Milo{evi} na nacionalnom putu, ne sme mu faliti ni dlaka sa glave. Zahvaquju}i nama, srpskim radikalima Slobodan Milo{evi} je ostao
736
na vlasti 1992. godine. Zahvaquju}i iskqu~ivo nama on je pobedio Milana Pani}a. Ne kajemo se mi, bra}o i sestre, ni danas, jer je Milan Pani} bio jo{ gora varijanta od Slobodana Milo{evi}a. Obradovali su se i svi srpski junaci na prvim borbenim linijama, se}ate se sigurno, kada smo u decembru 1992. godine saznali vest da je Slobodan Milo{evi} zahvaquju}i podr{ci srpskih radikala pobedio Milana Pani}a, da su na izborima u Srbiji trijumfovali srpski radikali i srpski socijalisti. Se}ate se koliko su dugo slavqeni~ki rafali parali nebo Republike Srpske. Slavilo je celo srpstvo. Bili smo uvereni: otvara se put stvarawu jedinstvene srpske dràve, savlada}emo sve probleme, sve prepreke, odole}emo isku{ewima. Me|utim, na{a radost, naàlost, nije dugo trajala. Nije pro{lo ni {est meseci a Slobodan Milo{evi} je okrenuo }urak naopako, izdao srpske nacionalne interese, legao na rudu velikim silama i okrenuo se protiv srpskog naroda. Taj wegov izdajni~ki pohod traje i do danas. îm je krenuo stazama izdaje radikali su se beskompromisno uhvatili u ko{tac sa Milo{evi}em. Ta borba jo{ uvek traje. Ogor~ena borba moè se zavr{iti samo srpskom pobedom, pobedom Srpske radikalne stranke. Slobodan Milo{evi} je vas, zapadne Srbe podstakao da se dignete na ustanak. Dao vam je oru`je, municiju, materijalnu pomo}, politi~ku podr{ku, a kada ste vi zapadni Srbi ogromnim naporima, rekama prolivene krvi i uz nesebi~nu pomo} na{ih dobrovoqaca iz Srbije i Crne Gore oslobodili skoro sve {to je srpsko, zapadno od Drine i Dunava, Milo{evi} vas je ostavio na cedilu, izdao, prodao, predao vekovna srpska ogwi{ta tradicionalnim srpskim neprijateqima. Pro{le godine predao je celu Republiku Srpsku Krajinu, zapadne delove na najbrutalniji na~in uz pogibiju vi{e od 10.000 Srba. Uz pomo} Borislava Mikeli}a i izdajni~kog generala Mileta Mrk{i}a Krajina je predata bez borbe. Isto~ni delovi sa odloènim dejstvom, ali sudbina je istovetna. Tada je ogromna kolona srpskih izbeglica, kada je 200.000 qudi u traktorskim prikolicama krenulo u onu suènu, oja|enu i napa}enu Srbiju, potucaju}i se od nemila do nedraga. Mnogi od wih jo{ uvek ìve u seoskim osnovnim {kolama, u fiskulturnim dvoranama, u kasarnama. Nemaju perspektive, a Slobodan Milo{evi} ih i daqe poniàva, ne da im ni srbijansko dràvqanstvo. Slobodan Milo{evi} bi najradije da ti nesre}ni qudi {to pre negde nestanu, da u zemqu propadnu, da u vazduh ispare, samo da ih nema, jer oni su ìvi svedoci najve}e izdaje od Kosova i Vuka Brankovi}a na ovamo. Dogovorio se Slobodan Milo{evi} sa Amerikancima da `rtvuje celu Srpsku Krajinu i jednu tre}inu Republike Srpske a za uzvrat Amerikanci su mu obe}ali da ne}e dirati Kosovo i Metohiju, Sanyak i Vojvodinu i da }e wega, Milo{evi}a podràti da ostane na vlasti. Me|utim, ~im je Slobodan Milo{evi} ispunio svoj deo dogovora, Amerikanci su ga slagali, prevarili, obmanuli, nasamarili kao magarca. îm je Slobodan Milo{evi} potpisao dejtonsku izdaju, Amerikanci su krenuli na Kosovo i Metohiju. Pre izve737
snog vremena CIA, ameri~ka obave{tajna agencija organizovala je ubistvo sedam srpskih policajaca da bi se preostali Srbi zastra{ili i razbeàli. Amerikanci nama Srbima za Kosovo i Metohiju spremaju najgori mogu}i plan, najpodmukliji, najperfidniji. Amerikanci kaù Kosovo treba da ostane u sastavu Srbije ali da [iptari vladaju na Kosovu, a da ih Srbija finansira. To je najgora varijanta za Srbe. Kao u Titovo vreme, jo{ gore. I Milo{evi} na sve pristaje. Videli ste, pre nekoliko dana potpisao je sporazum sa Ibrahimom Rugovom da se odmah predaju {kole [iptarima. [iptari }e izvoditi nastavu, oni }e formirati nastavni plan i program a Srbija }e finansirati. Dolaze posle ostali sektori javnog i dru{tvenog ìvota, pa posle dolaze na red Sanyak, Crna Gora, Vojvodina pa i sam Slobodan Milo{evi}. Kada obavi posao za Amerikance, {ta }e on wima vi{e. [ta }e nekome krvavi balkanski kasapin, kako ga naziva zapadno javno mwewe. [ta }e nekome glavni krivac za rat. Sve je o~iglednije da se glavna om~a pred Ha{kim tribunalom zateè oko vrata Slobodana Milo{evi}a. Ameri~ki predsednik Bil Klinton se najiskrenije nada da }e slede}e godine najlep{i ukras o wegovom predsedni~kom pojasu biti skalp Slobodana Milo{evi}a. Slobodan Milo{evi} se pokazao kao velika neznalica, kao ~ovek koji ne voli da ~ita kwige koje su napisali pametni qudi. Slobodan Milo{evi} izgleda ~ita samo one gluposti koje napi{e wegova crvena ve{tica sa Dediwa, Mira Markovi}. Da je Slobodan Milo{evi} na vreme ~itao kwige koje su pisali pametni qudi, da je prou~avao istorijsku literaturu, a istorija je u~iteqica ìvota, znao bi onda za jednu istorijsku pri~u koja datira iz sredweg veka, iz vremena turskog osvajawa srpske Bosne. Kada su Turci prodrli u srpsku Bosnu, sve su ogwem i ma~em pokorili osim starog srpskog grada, tvr|ave Kqu~, u koji se sklonio posledwi srpski kraq Bosne sa svojom vlastelom i preostalom vojskom. Turci su mesecima opsedali Kqu~, nisu ga mogli zauzeti. Kqu~ je bio gotovo neosvojiva tvr|ava. A onda se me|u srpskim velika{ima pojavio jedan izdajnik koji je omogu}io turskim vojnicima da prodru u gradske zidine. Turci su Kqu~ zauzeli, preostale Srbe pobedili, a tog srpskog velika{a, izdajnika izveli pred turskog sultana. Sultan mu je rekao: Da tebe nije bilo, ja nikada Kqu~ ne bih mogao zauzeti. Morao bih posramqen da se vratim iz Bosne. Ti si mi pomogao i ja sam ti za to duboko zahvalan. U znak zahvalnosti bogato }u te nagraditi. Evo ti zlata koliko si teàk. Ali zato {to si izdao svoj narod i svoju dràvu odmah sada ode ti i glava. Kada nisi vaqao svojim Srbima, {ta }e{ meni Tur~inu. Secite mu glavu. To je i sudbina Slobodana Milo{evi}a. On je trgovao Srpskom Krajinom, tre}inom Republike Srpske, on trguje svetom srpskom zemqom, a dobija mrvice. Dao je celu Srpsku Krajinu i jednu tre}inu Republike Srpske samo za suspenziju sankcija. Sankcije nisu ukinute, preko no}i mogu da se obnove.
738
Ne da Kosovo odmah sankcije automatski. Ne da Sanyak odmah sankcije, ne da Vojvodinu odmah sankcije, ne da Crnu Goru odmah sankcije. To je kao kada neko ide na pijacu pa jedno jaje kupi za 1000 maraka, pa se jo{ ispostavi da je jaje mu}ak. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe; Sve {to je u ovom ratu oslobo|eno, oslobodili ste vi, srpski junaci va{im spontanim ustankom u prvim danima i prvim mesecima rata. Iz naroda su nicale vo|e, zateklo se i hrabrih oficira i oslobodili ste ogromna srpska prostranstva. A onda vam je, kao, Slobodan Milo{evi} prisko~io u pomo}, poslao vam iz Beograda bulumentu komunisti~kih generala i crvenih pukovnika. Oficire obave{tajne slu`be, oficire za informisawe, politi~ke komesare. îm su oni stigli u Republiku Srpsku i preuzeli komandne funkcije, odjednom je sve stalo. Ni{ta novo nije oslobo|eno, je li istina, samo smo gubili teritorije. Dok ste vi, srpski junaci trunuli po rovovima, dok ste krvarili, dok su najboqi srpski sinovi ginuli jer i u ovom ratu, kao i u svakom drugom ratu ginu oni najboqi, dok ste gladovali, dok ste jednu pa{tetu delili na tri vojnika, dok ste primali mese~nu platu 50-60 dinara sa pola godine zaka{wewa, ti Milo{evi}evi komunisti~ki generali i crveni pukovnici primali su redovno svakog meseca nekoliko hiqada dinara plate u General{tabu Vojske Jugoslavije u Beogradu, i danas su na Milo{evi}evom platnom spisku. Oni za sobom vuku komore, oni traè svuda luksuz. îm su do{li u Republiku Srpsku grabili su najboqe stanove u Bawaluci, Bijeqini i drugim mestima. Wihove porodice ìve u Beogradu u luksuznim vilama na Dediwu, na Ko{utwaku, u luksuznim stanovima na Novom Beogradu. Ne misle oni svoje porodice da presele u Republiku Srpsku, one ostaju tamo. Ti Milo{evi}evi crveni oficiri stanove su grabili da im sluè za {valeraciju, za pijanke, za kocku i da ih onda u pogodnom momentu prodaju, pa da sa parama otperjaju preko Drine. U ovom ratu je bilo ~asnih, po{tenih, sposobnih i hrabrih oficira. Vi znate ta~no koji su to. To su oni koji su sa vama bili na prvim borbenim linijama. Neki su ginuli, neki su rawavani, ìvote su riziku izlagali. A ova komunisti~ka banda krije se po mi{jim rupama. Pro{le godine oko Gora`da zatekao sam generala Milana Gveru, mislite da se usudio da iza|e na prvu borbenu liniju. Ne, ostao je u skladi{tu kada smo mi krenuli na poloàje. Nikada on nije video prvu borbenu liniju. Nikada on nije osetio kako je to kada metak oko u{iju zvi`di, kada granata u blizini eksplodira. I on sada nekome preti ovde. Izdaju saop{tewa iz pacovske jazbine iz Han Pijeska. Pre nekoliko dana bio sam u Han Pijesku, sve sam to pred samom pacovskom jazbinom rekao. Bilo nekoliko komunisti~kih pukovnika na mitingu, pobegli glavom bez obzira kada su ~uli. Sada izdaju saop{tewa, prete srpskim radikalima. Me~ku re{etom pla{e te kukavice, izdajnici, komuware. Qudi koji u svojim glavama nemaju ni tri grama mozga. Kakva je bila wihova uloga u ovom ratu? Nije wih Slobodan Milo{evi} poslao da vam pomognu u oruà739
noj borbi, nego da vas drè pod kontrolom da bi Republika Srpska bila Milo{evi}eva moneta za potkusurivawe. Kada je Milo{evi} 1993. godine krenuo stazom izdaje, kada je prihvatio Vens-Ovenov plan, mi radikali smo se odmah gr~evito suprotstavili. Nadam se da stiè general Viktor Krilatov. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, kada se pojavi general on }e vam se obratiti a ja }u posle da nastavim. Znam ta~no gde sam stao. Dolazi general Viktor Ivanovi} Krilatov koga je ~etni~ka mornarica prebacila preko reke Drine. Nama Srbima preostaje da kroz istoriju kora~amo sa bratskom Rusijom i da spre~imo te komunisti~ke generale i crvene pukovnike da preuzmu vlast. Oni su organizovali poznati bawalu~ki septembarski pu~. Milo{evi} je zloupotrebio opravdano nezadovoqstvo vojnika, ali ko je kriv {to su vojnici bili u tako o~ajnoj situaciji? Pa upravo ti komunisti~ki generali i crveni pukovnici. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, rukovodstvo Republike Srpske nije uspelo da se otarasi tih komunisti~kih generala i crvenih pukovnika, a oni su onda krenuli u kontraofanzivu. Pritisli su rukovodstvo Republike Srpske i naterali ga na kapitulaciju pred Slobodanom Milo{evi}em u Beogradu, u wegovom kabinetu. Tada je rukovodstvo Republike Srpske potpisalo punomo} Slobodanu Milo{evi}u. Milo{evi} ih je drào danima tamo zatvorene, potpisali su punomo} da je slobodan Milo{evi} glavni pregovara~ u va{e ime. âk je Milo{evi} zloupotrebio prisustvo patrijarha srpskog, gospodina Pavla kao svedoka potpisivawa te punomo}i, I tada nastaje glavna tragedija. Odmah nakon potpisivawa te punomo}i Milo{evi} je dogovorio sa ameri~kim diplomatama da po~ne bombardovawe Republike Srpske. Svi ciqevi bombardovawa odre|eni su u Milo{evi}evom kabinetu u Beogradu, svi precizno. Samo bombardovawe je izvedeno klini~kom precizno{}u. Bombardovane su kasarne, skladi{ta, mostovi, putevi, televizijske stanice, televizijski predajnici i komunikacioni centri. Jeste li se ikada zapitali {to ba{ nijedan oficir nije poginuo u vreme bombardovawa avijacije NATO-a. Ginuli su vojnici, ginuli su civili. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, za{to nijedan nije poginuo? Zato {to su na vreme saznali {ta }e sve biti bombardovano. Plan bombardovawa je bio u pacovskoj jazbini Han Pijesku. Odmah nakon bombardovawa nastala je pometwa, panika u nekim mestima, dràvna dezorganizacija. Iznu|ena je hijerarhijska subordinacija organa dràvne vlasti, nije bilo telefonskih veza, radio veza, nikoga. Onda je Milo{evi} dao nalog komunisti~kim generalima i crvenim pukovnicima da evakui{u jednu tre}inu Republike Srpske, da predaju deo Bosanske krajine i oni su krenuli nemilosrdno da izvr{e Milo{evi}ev nalog. Predali su gradove i sela gde su Srbi vekovima ìveli kao ve}insko stanovni{tvo u koncentraciji od 90 odsto od ukupne populacije. Predali su srpski Drvar, Glamo~, Vlahovo, Kupres, Jajce, Srbobran, Mrkowi} Grad, Krupu, Kqu~, Sanski Most, [ipovo i mnoge druge gradove i sela.
740
Razoruàli su odbranu, izvla~ili artiqeriju, ostavqali vojnike dezorijentisane, dezorganizovane. âk su omogu}avali Hrvatima da izvuku te{ko artiqerijsko oru`je u srpsku pozadinu, da tuku civile iz onog pravca iz koga niko nije o~ekivao napad, da bi se stvorila {to ve}a panika. General Milan Gvero je na vreme obavestio svog sinovca u Mrkowi} Gradu da izvu~e svu imovinu. On lepo na kamion natovario i oti{ao, a oni ostali bez igde i~ega. Qudi su bili sre}ni ako su svoju decu spasli, ako su svoju decu izvukli. Niko nije ni razmi{qao o ku}i, name{taju, o imovini, o stoci. U Mrkowi} Gradu Srbi nisu hteli da se povuku. Zarobili oficire i zapucali. Muslimani i Hrvati se dali u bekstvo. Naravno, tu su do{li novi komunisti~ki oficiri, dezorganizovali odbranu i naterali Srbe na povla~ewe. U ovom ratu je bilo mnogo ~asnih i po{tenih oficira koji su se hrabro borili, neki su poginuli, neki su rawavani. Vi znate najboqe koji su to hrabri, po{teni i sposobni oficiri a koji su kukavice, izdajnici i ratni profiteri. Ne moram posebno da vam nabrajam te dobre i po{tene, znate ih vi boqe od mene. Ja govorim o komunisti~kim izdajnicima i lopovima. Nabrojao sam najgore od wih. Mogao bih celu no} da ih nabrajam ali najva`niji su najgori, najopasniji. Toliko su ti komunisti~ki generali i crveni pukovnici bili efikasni u sprovo|ewu Milo{evi}evog nare|ewa u izdaji sopstvenog naroda da su predali muslimanima i Hrvatima mnogo vi{e teritorija nego {to je unapred bilo planirano. Pa su nam ~ak Amerikanci vra}ali u Dejtonu [ipovo, Mrkowi} Grad i onaj teritorijalni pojas oko [ipova i Mrkowi} Grada. Toliko su bili savesni i predani protiv svog naroda. Posle toga na ~uvenoj dejtonskoj pijanci dolazi do vrhunca izdaje. Ameri~ki generali i diplomate onaj {iroki koridor od Gora`da do centralne Bosne nazivaju koridorom viskija, jer je to Milo{evi} u pijanom stawu poklonio muslimanima, nakon {to je popio vi{e od jednog litra odli~nog {kotskog viskija. Tada je Slobodan Milo{evi} zadao najteì udarac u srce srpskog nacionalizma, srpskog patriotizma, predao je na{im neprijateqima juna~ko srpsko Sarajevo, srpsku Grbavicu, Ilija{, Vogo{}e ... Srpski junaci iz Sarajeva su u ovom ratu svojim grudima zaustavili vi{e od 30 muslimanskih ofanziva. Niko im ni{ta nije mogao. Tamo je najvi{e poginulih bilo. Posle Milo{evi} jednim potezom sve prodaje. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Milo{evi}eva izdaja nije time prestala. On je dobio mrvice za tako veliku izdaju. Za celu Srpsku Krajinu i jednu tre}inu Republike Srpske on je dobio samo za suspenziju sankcija. Sankcije nisu ukinute, sada preko no}i Amerikanci mogu da kaù ponovo se uspostavqaju sankcije. Bez Saveta bezbednosti, bez ikoga. [ta je dobio? To je kao kada neko ide na pijacu pa jedno jaje kupi za 1000 maraka, pa se jo{ ispostavi da je jaje mu}ak. E, takav je trgovac bio Slobodan Milo{evi}. Slobodan Milo{evi} je spreman daqe da trguje Republikom Srpskom, da vas preda kao na tacni Aliji Izetbegovi}u. Da trguje sa Kosovom i Metohijom, Sanyakom, Vojvodinom, Crnom Gorom, samo da on ostane na vlasti, da
741
prolongira svoj pad. Milo{evi} bi Srbiju sveo i na Adu Ciganliju pod uslovom da on ostane na ~elu dràve. Ni{ta ga drugo ne interesuje. Zbog toga, bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, 14. septembar je veoma vaàn dan odluke. Re{ava se va{a sudbina. Da su to obi~ni, normalni izbori u demokratskoj atmosferi, bez stranog me{awa, mi srpski radikali bi istakli svoje kandidate za sve dràvne funkcije, pa bismo se uhvatili u ko{tac sa Srpskom demokratskom strankom pa kom obojci kom opanci. Ko je ja~i, pametniji, po{teniji, sposobniji, u koga narod ima vi{e poverewa. Me|utim, ovo su vrlo opasni izbori. Izbori pod stranom kontrolom, prakti~no pod stranom okupacijom. Izbori gde }e jedna tre}ina glasova verovatno unapred, biti falsifikovana. Na ovim izborima nema igre. I tamo gde se pojedina~no biraju funkcioneri na ve}inskom principu, u prvom krugu, mi, srpski radikali, smo odlu~ili da ne isti~emo svoje kandidate, nego za funkciju predsednika Republike i ~lana predsedni{tva unije Bosne i Hercegovine podrìmo Biqanu Plav{i} i Mom~ila Kraji{nika. Jer da smo mi istakli svoje kandidate, pa na{ kandidat za predsednika, recimo, dobije 33 odsto glasova, kandidat Srpske demokratske stranke 33 odsto, a neki srpski izdajnik bi imao {anse da dobije 34 odsto glasova. Uz falsifikovawe glasa~kih listi}a u Srbiji i Crnoj Gori, zapadnoj Evropi, bilo gde u inostranstvu, uz muslimanske glasove. Jer ti muslimani koji do|u ovde da glasaju glasa}e za Radi{i}a, za Predraga Radi}a i za sli~ne. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, zbog toga smo mi odlu~ili da podrìmo Biqanu Plav{i} i Mom~ila Kraji{nika, kako bi srpske patriote sigurno pobedile. A posle, kada se ukloni strana opasnost, kada ne bude stranog me{awa, kada Republika Srpska bude sigurna, bezbedna, ima}emo prilike na nekim slede}im izborima da se nadigravamo sa Srpskom demokratskom strankom, pa ko bude uspe{niji, ko bude boqi, u koga narod bude imao vi{e poverewa. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Srpska radikalna stranka izlazi sa kompletnom listom kandidata za poslanike Narodne skup{tine Republike Srpske i Skup{tine unije Bosne i Hercegovine. Listu na{ih kandidata za poslanike Narodne skup{tine Republike Srpske predvodi predsednik Srpske radikalne stranke za Republiku Srpsku dr Nikola Popla{en, profesor Bawalu~kog univerziteta. Listu na{ih kandidata za Skup{tinu Unije Bosne i Hercegovine predvodi Miodrag Raki}, glavni sekretar Srpske radikalne stranke za Republiku Srpsku. Na svojim poslani~kim listama Srpska radikalna stranka vam nudi najboqe qude koje ima u svojim redovima. Najpo{tenije, najpametnije, najsposobnije, najhrabrije. Svi na{i kandidati ovaj rat su proveli juna~ki, bore}i se zajedno sa vama, u prvim borbenim redovima. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, me|u wima su juna~ke ~etni~ke vojvode, istinski heroji ovog rata, Mirko Blagojevi}, Manda Maksimovi}, Slavko Aleksi}, Vasko Vidovi}. Izlazimo pred vas svetla obraza, moèmo svakom od vas pravo u o~i da gledamo. Iz ovoga rata za nama se ne vuku nikakve kriminalne afere, nikakva korupcija, nikakve kra|e i pqa~ke. Ja ne mogu da se zakunem da ba{ nijedan na{ dobrovoqac u ovom ratu nije zdipio ne{to {to
742
je do{lo pod ruku, ne{to {to mu je moglo da stane u nedra, u yep, u jednu, dve ruke da se odnese. Ja to ne mogu da garantujem. To se u ratu nikada ne moè kontrolisati. Ali, niko ne moè da kaè da je bilo sistematskih pqa~ki, kada su u pitawu srpski radikali. Radikali nisu {leperima iznosili ratni plen, kao neki drugi. O tim drugim }u jo{ govoriti. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, 14. septembra na izbore izlazi mnogo politi~kih partija, ali vi nemate ba{ mnogo da birate. Izbor vam je veoma suèn. Postoje samo dve politi~ke partije za koje ~asni i po{teni Srbi mogu glasati. To su Srpska radikalna stranka i Srpska demokratska stranka, tre}a partija za koju bi ~asni i po{teni Srbi mogli glasati jednostavno ne postoji. âstan i po{ten Srbin koji voli svoju otaybinu i srpstvo ne moè glasati za Milo{evi}evu socijalisti~ku agenturu, za izdajnike kakvi su @ivko Radi{i}, Predrag Radi}, Mladen Ivani}, Milorad Dodik i sli~ni. Pa za @ivka Radi{i}a ni wegovi sinovi ne}e da glasaju. Bili su borci u ovom ratu, jedan mu je sin ~lan Srpske radikalne stranke. Pa {ta onda treba @ivku Radi{i}u da pod starost sramoti svoje sinove. Da se povu~e lepo, da odustane, to bi mu bilo najboqe. Da sinovima wegovim i na{im ostavi budu}nost srpstva, a ne pod stare dane da se bruka. Predrag Radi} 1991. godine svog sina sklonio u Ameriku, a gledao je pogibiju va{ih sinova, va{e bra}e, va{ih o~eva i sada se on nijdi. Obe}ava da }e ponovo podizati yamiju u Bawaluci. Mladen Ivani} vojni dezerter. Odbio poziv na mobilizaciju, i on da bude predstavnik srpskog naroda. Milorad Dodik jedan od najve}ih ratnih profitera ovog rata. Tre}inu Banata drì pod svojom kontrolom. Sa Milo{evi}evom mafijom u{ao u posao i sada da bude va{ politi~ar, va{ predvodnik. Kakva je uloga ovih izdajnika? Slobodan Milo{evi} je ovim izdajnicima namenio istu onu ulogu koju su za Milo{evi}a u Republici Srpskoj Krajini odigrali Borisav Mikeli}, Goran Hayi} i Milan Milanovi}. Borislav Mikeli} je uz pomo} komunisti~kih generala Mileta Mrk{i}a predao Hrvatima bez borbe zapadne delove Srpske Krajine. A Goran Hayi} i Milan Milanovi} su po Milo{evi}evom nalogu potpisali Erdutski sporazum, da se isto~na Slavonija i Barawa ukqu~e u sastav Hrvatske. Odmah nakon toga Milan Milanovi} se preselio u Beograd, u luksuznu ku}u. âk je i kosti svoga pokojnog oca iskopao i prebacio u Srbiju. Za Gorana Hayi}a je obezbe|en luksuzan stan u Novom Sadu, i on se sprema da uskoro otperja. A {ta }e Srbi iz Slavonije i Barawe, u traktorske prikolice, sa zave`qajima u kolektivan sme{taj one krave Bube Morine, koja potkrada izbeglice. Po~etkom ove godine mi radikali smo raskrinkali aferu u kojoj su Buba Morina i Quba Mihajlovi}, direktor Komercijalne banke, ukrali dve tre}ine para koje su iz inostranstva stigle za srpske izbeglice. U oktobru mesecu te devize su mewali po kursu 1:1, a marka je ve} vredela 2,8 dinara. Dve tre}ine novca su pokrali. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, za te izdajnike ne smete glasati ako èlite opstanak Republike Srpske. Koji to ~astan i po{ten ~ovek moè glasati za Arkana, Mauzera i sli~ne kriminalce. Arkan i Mauzer imali su u svojim jedinicama dobre borce koji su se borili, neki su i poginuli. Onima ko743
ji su poginuli treba odati svaku po~ast. Ali vo|e su lopovi i kriminalci. Mauzer je pre ovog rata bio siroma{ni socijalni radnik u Bijeqini, danas je najbogatiji ~ovek u Bijeqini. Je li istina? [ta su sve Arkan i Mauzer opqa~kali, i Milo{evi}eve Crvene beretke. [leperima su izvla~ili, dugim kolonama {lepera. Kada bi se sve ono {to su Arkan i Mauzer i Milo{evi}eve Crvene beretke opqa~kali u ovom ratu prebacilo preko Drine u Srbiju i tamo rasprodali, kada bi se sve to sutra vratilo u Republiku Srpsku, va{ ìvotni standard odjednom bi sko~io bar za 50 odsto. Arkan i Mauzer su pokrali nekoliko hiqada traktora, kombajna i onih malih tamovih kamiona, a sad Srbi u kowskim zapregama moraju da oru zemqu. Vi se se}ate onog vatrogasnog vozila koje je Arkan ukrao iz Bijeqine, milion i po maraka vredi. Prebacio ga u Erdut, a onda prodao negde u isto~noj Evropi, ko zna gde. Pqa~kali su banke, po{te, robne ku}e, u luci Br~ko ukrali su robe u vrednosti izme|u 200 i 500 miliona maraka. Ne moè da se utvrdi ta~no koliko je robe bilo. Vi znate, Mauzer i Arkan su za pare i{li kao najamnici da ratuju za Fikreta Abdi}a. Srbi ginu a oni pare uzimaju. I sada se kandidovali na izborima. Za Arkana ne moram ni{ta da vam govorim, sve znate. Me|unarodni gangster, kriminalac, pqa~ka{ banki. ê{}e u svom ìvotu Arkan je ~arapu na lice navla~io nego na noge. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, za svo vreme ovog rata Srpska radikalna stranka bila je u odnosima strate{kog saveza sa Srpskom demokratskom strankom po pitawu za{tite srpskih nacionalnih interesa, ali po svim drugim pitawima mi smo bili izrazito opoziciona politi~ka partija i danas smo. Nadamo se da }emo tek 14. septembra postati vladaju}a sa va{im poverewem. Nikada se mi nismo ustru~avali da èstoko kritikujemo SDS i najvi{e dràvne organe i najvi{e funkcionere ako su radili protiv svog naroda, ako su ulazili u kriminalne afere, u kra|e, u korupciju, ako su ~inili bilo {ta {to nije bilo u interesu srpskog naroda. Uostalom, vi se verovatno se}ate kada smo prvi mi, srpski radikali, svojevremeno javno prozvali i raskrinkali biv{eg ministra Mom~ila Mandi}a koji je samo u jednom turnusu ukrao vi{e od 2.000 golfova iz Vogo{}e i prebacio u Srbiju, tamo rasprodao, pare u svoje yepove strpao, i sa pajtosima podelio. Mi radikali smo, èstoko napadali i Predraga Radi}a i Rajka Kasagi}a jo{ dok su bili u najuèm vrhu SDS-a, pa se ispostavilo da smo bili potpuno u pravu. Mi, srpski radikali, imamo nepogre{iv ose}aj da na vreme prepoznamo izdajnika i lopova. Ako srpski radikali zasluè va{e poverewe, posta}e vladaju}a stranka, a mi se nadamo, mi bismo èleli da sami pobedimo, da imamo vi{e od 50 odsto i da sami formiramo vladu. Naravno, mi smo racionalni politi~ari i znamo da to sada nije mogu}e. Ako nije mogu}e da sami pobedimo onda se kao najverovatnija varijanta posle ovih izbora uspostavqa koalicija Srpske radikalne stranke i Srpske demokratske stranke. Naravno, mi srpski radikali èlimo da budemo ve}inski partner u toj koaliciji. Ali, Srpska radikalna stranka }e po{tovati voqu srpskog naroda. Kako vi odlu~ite, tako }e biti. Ako srpski radikali u|u u vlast, onda vam ga744
rantujem da }e Srpska radikalna stranka gvozdenom metlom po~istiti sve kriminalce, sve ratne profitere, sve lopove, sve izdajnike iz dràvnih organa, od op{tine do Republike. Milosti ne}e biti. Kako }emo najlak{e razlikovati po{tene qude od lopova i kriminalaca? Vrlo lako i jednostavno. Ko god se u ovom ratu obogatio i pove}ao svoje bogatstvo, taj je sigurno lopov i kriminalac. Nema gre{ke. Po{teni i ~asni qudi se u ovom ratu mogli osiroma{iti ili smawiti svoje bogatstvo ako su pre rata bili bogati. Dakle, gre{ka je nemogu}a. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, i posle ovih izbora velike sile }e nastaviti da ucewuju srpski narod, da ga poniàvaju, da prete, da {aqu likvidatore. Insistira}e velike sile daqe na Ha{kom tribunalu. Naro~ito da se u Hag isporu~e istaknuti srpski politi~ki i vojni funkcioneri. Mi, srpski radikali, smo apsolutno protiv Ha{kog tribunala. Ne damo Radovana Karayi}a. Ne damo ni Milana Marti}a, ni Ratka Mladi}a, nijednog Srbina ne damo u Hag. Ako treba nekome da se sudi, neka se sudi ovde, a ne iste one velike sile koje su dràle stranu na{im neprijateqima u ovom ratu, koje su bombardovale srpsku decu, srpska sela i gradove, srpske {kole i bolnice da daqe poniàvaju srpski narod tako {to }e se iìvqavati nad srpskim politi~kim ~elnim funkcionerima. Nismo mi, srpski radikali, protiv Ha{kog tribunala zato {to se mo`da sami bojimo. Osim Boga mi se nikoga ne bojimo. Mene su neki zapadni politi~ari i novinari optuìvali da sam ratni zlo~inac. U decembru pro{le godine tri puta sam telefonom zvao Ha{ki tribunal i rekao ako imate bilo {ta protiv mene, samo me pozovite, ja odmah dolazim. Nisu hteli da me pozovu. Onda sam u januaru mesecu podneo paso{, zahtev za vizu i dve kolor fotografije holandskoj ambasadi u Beogradu, traìo sam vizu da sam o svom tro{ku idem u Hag. Nisu mi dali vizu, vratili su mi paso{, ali su zadràli one dve kolor fotografije i pouzdano sam saznao da je li~no holandska kraqica traìla da joj to hitno dostave. Boje se mog dolaska u Hag. I treba da se boje. Oni znaju kome sam god do sada stao uza vrat, vrat sam mu slomio, po~ev{i od Hamdije Pozderca, Branka Mikuli}a, Staneta Dolanca, bra}e Gra~anovi}a. Ko se se}a va{ih junaka iz Bijeqine zna}e Gra~anovi}a, pa preko Milana Pani}a, @ivote Pani}a, Radomana Boòvi}a pa nadaqe. Ostao je Milo{evi}, znam, to sam vam obe}ao i obe}awe }u ispuniti. Milo{evi} }e da padne. Ja sam, bra}o i sestre, spreman da `rtvujem 45 godina svog ìvota da odem u Hag, da iza|em pred Ha{ki tribunal, da iskoristim tu priliku da temeqito raskrinkam ulogu velikih sila u ovom ratu na Balkanu. Da raskrinkam pozadinu prqave, velike antisrpske zavere. A za to vreme rasturi}u Ha{ki tribunal, rasturi}u NATO, rasturi}u Ujediwene nacije, rasturi}u i holandsku kraqicu ako mi se ukaè prilika. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, kada bih mislio da vi{e nikada ne}emo povratiti celu Srpsku Krajinu sa granicom Karlobag-Ogulin-KarlovacVirovitica, da vi{e nikada ne}emo povratiti celu Republiku Srpsku, ukqu745
~uju}i celu Bosansku Krajinu, srpsko Sarajevo, srpsko Gora`de, dolinu Neretve; kada bih mislio da vi{e nikada ne}emo imati srpski Dubrovnik i srpsku Makedoniju, ovog trenutka bih prestao da se bavim politikom. Mene u politi~kom ìvotu odràva samo iskrena vera, neslomqiva vera da }emo mi to jednog dana povratiti. Mi to nismo ni izgubili na bojnom poqu. Na bojnom poqu Srbi su pobedili. Sve je Milo{evi} predao za pregovara~kim stolom. Celu Makedoniju je napustio bez ijednog ispaqenog metka. U prvom svetskom ratu pola Srbije je izginulo, jer srpska vlada nije htela deo Makedonije da preda Bugarima. Milo{evi} bez ijednog metka. Ako je to izgubqeno za pregovara~kim stolom, za pregovara~kim stolom moè se i povratiti. Ali je potrebno prethodno da se ispune tri uslova. Da {to pre sa vlasti skinemo izdajni~ki reìm Slobodana Milo{evi}a i Socijalisti~ke partije i uspostavimo radikalsku vlast u Beogradu. Drugo, da osnaìmo {to pre srpsku ekonomiju, jer bez sna`ne ekonomije nema jake vojske i policije i da integri{emo preostale srpske zemqe, Srbiju, Crnu Goru i Republiku Srpsku. I tre}e, moramo imati dovoqno istorijskog strpqewa da sa~ekamo da se Rusija podigne na noge, da se uspravi, da se digne sa kolena, da opet bude velika svetska sila i da zagrmi glasom mo}ne imperijalne dràve od koje }e se uzdrmati cela Evropa. Da uspostavi novu ravnoteù snaga i dovede do nove podele interesnih sfera. Rusija ne moè ve~ito ostati na kolenima. Kad god je Rusija bila slaba, Srbija je propadala. Kada je Napoleon 1813. godine krenuo na Rusiju, Turci su ugu{ili Prvi srpski ustanak. Kada je Rusija poraèna u Krimskom ratu po~etkom pedesetih godina pro{log veka, Turska je ponovo pritisla Srbiju. Kad god je Rusija bila jaka i mo}na Srbija je cvetala, razvijala se, osloba|ala nove teritorije. Rusija je provela sedam dugih decenija u komunisti~kom ropstvu. Komunizam u Rusiji je bio jo{ suroviji nego kod nas ovde, i treba joj malo vremena da se oporavi. Ali, Rusija ima ogromno bogatstvo, ogromne materijalne resurse, ogroman broj stanovnika i Rusija ne moè ve~ito ostati na kolenima. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, na{i pogledi su upereni prema Rusiji. Ovde su prekju~e do{li predstavnici ruskih patriota, delegacija Liberalno demokratske partije Rusije, koju je predvodio Vladimir @irinovski, na{ brat i osvedo~eni prijateq. U delegaciji su bili general Viktor Ivanovi} Krilatov i kapetan bojnog broda na admiralskom poloàju Vladimir Vasiqevi} Zagorski. Milo{evi}ev reìm nije im dozvolio da pre|u u Republiku Srpsku. Do{li su u Beograd sa ispravnim vizama, @irinovski sa diplomatskim paso{em, krenuli smo odmah automobilom u Republiku Srpsku, blokada u Sremskoj Ra~i. Zabranili su ulazak bra}i Rusima u Republiku Srpsku protiv me|unarodnog prava, protiv Ustava, protiv zakona. Zamenika ruskog konzula iz Beograda tri sata je policija zadràla, nije mu dozvoqavala da nam se pridruì u Sremskoj Ra~i. Onda je rekao: Ja idem, a vi pucajte za mnom i do{ao je, prikqu~io nam se. Bra}o i sestre, vi na ovim izborima nemate mnogo da birate. Znate ko se s vama borio od prvog dana, ko se od tog prvog dana nije promenio. Znate ko je
746
pravi garant postojawa Republike Srpske. Mi, srpski radikali stojimo pred vama ~ista obraza, bili smo tu kada je bilo najteè, u prvim redovima odbrane Republike Srpske. @iveli! @ivela Republika Srpska! @ivela Republika Srpska Krajina! @ivela Velika Srbija!
CVII PREDIZBORNI MITING SRPSKE RADIKALNE STRANKE U BIJEQINI

11. septembar 1996. godine Dr Vojislav [e{eq: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, U ovom HH veku srpski narod umalo da podlegne dvema opasnim socijalno istorijskim bolestima, bolesti jugoslovenstva kojom nas je zarazio kraq Aleksandar Kara|or|evi} i bolesti komunizma kojom nas je zarazio zlikovac i zlo~inac Josip Broz Tito. Ne zna se koja je teà i opasnija bolest bila. Umalo kao narod da nas satre. I danas smo, posle poluvekovnog sna, posle poluvekovnog pijanstva po~eli da se budimo, da se treznimo, kada smo shvatili u kakvu su nas nevoqu uveli jugoslovenstvo i komunizam. Kada smo shvatili kako su komunisti pocepali srpske zemqe. âk izmislili tri nove ve{ta~ke nacije da bi napakostili Srbima: crnogorsku, makedonsku i muslimansku naciju da bi na srpskoj teritoriji nove dràve konstituisali. Kada smo shvatili da zapravo svoju dràvu gotovo iz po~etka moramo graditi, u Srbiji se pojavio jedan ~ovek u kome su mnogi Srbi isprva prepoznali novog vo`da. Pojavio se Slobodan Milo{evi} i odmah stekao simpatije i poverewe celog srpskog naroda. Narod je u wemu ugledao nadu u spasewe. Narod je u wemu video ~oveka koji }e nas osloboditi titoisti~kog nasle|a i ujediniti srpske zemqe, vratiti srpskom narodu ponos, ~ast, obraz, dostojanstvo. U celoj srpskoj istoriji nije bilo ~oveka kome se ukazala takva {ansa kakvu je imao Slobodan Milo{evi} da su svi Srbi bili za wega, uz wega, da su mu skoro beskrajno verovali, da su se mnogi Srbi u Milo{evi}a zakliwali. Setite se koliko smo svi mi nekada verovali Slobodanu Milo{evi}u kada smo 1989. godine u onoj dugoj milionskoj koloni za wim krenuli na Gazimestan, kada smo demonstracijama ru{ili vojvo|anske autonoma{e i crnogorske zelena{e. Celo srpstvo je verovalo Slobodanu Milo{evi}u i 1991. i 1992. godine, kada je tvrdio da }e svi Srbi ìveti u jednoj dràvi i kada se Milo{evi} zakliwao da se Srbija sagiwati ne}e. Kada su tih godina najmra~nije sile ovoga sveta poku{avale svim sredstvima da sru{e Slobodana Milo{evi}a sa vlasti, da bi lak{e pregazile zapadne srpske zemqe i osakatile Srbiju, i kada su te mra~ne sile u svoja kola upregle sve najgore srpske izdajnike, Vuka Dra{kovi}a, Zorana \in|i}a,
747
Dragoquba Mi}unovi}a, Vesnu Pe{i}, Milana Pani}a i sve druge da Milo{evi}a ru{e prolivaju}i srpsku krv na beogradskim ulicama i tako se dodvore srpskim neprijateqima, mi srpski radikali smo se isprsili, mi smo se suprotstavili, mi smo rekli: ne damo ga dok je patriota, dok je nacionalista. Ne vaqa mu ova Socijalisti~ka partija, nesposobna je, korumpirana, ogrezla u kriminalu. Ali, dok je Milo{evi} na nacionalnom putu, ne sme mu faliti ni dlaka sa glave. Te 1992. godine Slobodan Milo{evi} je pobedio Milana Pani}a iskqu~ivo zahvaquju}i nama, srpskim radikalima. Ne kajemo se mi ni danas, jer je Milan Pani} uvek bio mnogo gora varijanta od Milo{evi}a. Setite se 1992. godine, kada ste vi, srpski junaci u prvim borbenim linijama ~uli da su na izborima u Srbiji trijumfovali srpski radikali i srpski socijalisti, da je zapravo jedinstven patriotski front uspostavqen, da je zahvaquju}i radikalima pobedio Milo{evi}. Se}ate se koliko su dugo nebo Republike Srpske parali slavqeni~ki rafali. Slavilo je celo srpstvo. Kakvo je odu{evqewe bilo u narodu. Qudi su mislili evo, vreme je, sazreli su uslovi da se ujediwavaju srpske zemqe. Pobedi}emo. To odu{evqewe nije, naàlost, dugo trajalo. Nije pro{lo ni {est meseci a Slobodan Milo{evi} je okrenuo }urak naopako, izdao srpske nacionalne interese, legao na rudu velikim silama, priklonio se srpskim neprijateqima i okrenuo se protiv srpskog naroda. (Evo, i u Bijeqini se na{ao jedan socijalista, dvojica kaù. Ima li jo{ neki? Tre}eg nema. Dvojica socijalista na celu Bijeqinu, i to je previ{e. Za celu Bijeqinu jedan ~ovek bez tri grama mozga, moè nekako. Dvojica, to je previ{e. Jo{ nigde nismo u Republici Srpskoj dvojicu sreli). Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, te 1993. godine Milo{evi} je krenuo stazom izdaje. Slobodan Milo{evi} je vas, zapadne Srbe podstakao da se dignete na ustanak. Dao vam je oru`je, municiju, materijalnu pomo}, politi~ku podr{ku. Slobodan Milo{evi} je omogu}io formirawe Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. A tada ste vi, zapadni Srbi ogromnim naporima, rekama prolivene krvi i uz nesebi~nu pomo} na{ih dobrovoqaca iz Srbije i Crne Gore oslobodili skoro sve {to je srpsko zapadno od Drine i Dunava, i Milo{evi} vas je ostavio na cedilu. Izdao, prodao, predao vekovna srpska ogwi{ta tradicionalnim srpskim neprijateqima. Pro{le godine predao je celu Republiku Srpsku Krajinu, zapadne delove na najbrutalniji, zverski na~in, uz pogibiju 20.000 Srba uz pomo} Borisava Mikeli}a i izdajni~kog generala Mileta Mrk{i}a; Isto~nu Slavoniju i Barawu sa odloènim dejstvom. Sudbina je za sada zape~a}ena. Pro{le godine je ogromna kolona srpskih izbeglica, 200.000 qudi u traktorskim prikolicama krenulo u onu suènu, oja|enu i napa}enu Srbiju, potucaju}i se od nemila do nedraga. Mnogi od wih jo{ uvek ìve u seoskim osnovnim {kolama, u fiskulturnim dvoranama, u kasarnama. Nemaju perspektive, a Slobodan Milo{evi} ih i daqe poniàva, ne da im ni srbijansko dràvqanstvo. Slobodan Milo{evi} bi najradije da ti nesre}ni qudi {to pre negde nestanu, da u zemqu propadnu, da u vazduh ispare, samo da ih nema, jer oni su ìvi svedoci najve}e izdaje od Kosova i Vuka Brankovi}a na ovamo.
748
Dogovorio se Slobodan Milo{evi} sa Amerikancima da `rtvuje celu Srpsku Krajinu i jednu tre}inu Republike Srpske a za uzvrat Amerikanci su mu obe}ali da ne}e dirati Kosovo i Metohiju, Sanyak i Vojvodinu i da }e wega, Milo{evi}a, podràti da ostane na vlasti. Me|utim, ~im je Slobodan Milo{evi} ispunio svoj deo dogovora, Amerikanci su ga slagali, prevarili, obmanuli. îm je Slobodan Milo{evi} potpisao dejtonsku izdaju Amerikanci su krenuli na Kosovo i Metohiju. Pre izvesnog vremena CIA, ameri~ka obave{tajna agencija organizovala je ubistvo sedam srpskih policajaca da bi se preostali Srbi zapla{ili i razbeàli. Amerikanci nama Srbima za Kosovo i Metohiju spremaju najgori mogu}i plan, najpodmukliji, najperfidniji. Amerikanci kaù Kosovo treba da ostane u sastavu Srbije ali da [iptari vladaju na Kosovu, a da ih Srbija finansira. To je najgora varijanta za Srbe, kao u Titovo vreme. Milo{evi} i to prihvata. Videli ste, pre nekoliko dana Milo{evi} je sklopio sporazum sa Ibrahimom Rugovom da se svo {kolstvo na Kosovu preda [iptarima. [iptari }e izvoditi nastavu, sastavqati nastavni plan i program a Srbija }e finansirati. Posle dolaze druge stvari na red. Pa onda Sanyak, Crna Gora, Vojvodina i na kraju sam Slobodan Milo{evi}. [ta }e on posle toga nekome. [ta }e nekome krvavi balkanski kasapin ili glavni krivac za rat, kako su ga nazivali strani novinari i strani politi~ari. Sve je o~iglednije da se glavna om~a pred Ha{kim tribunalom zateè oko vrata Slobodana Milo{evi}a. O~igledno je da se ameri~ki predsednik Bil Klinton ...(pustite ih momci, treba bar po jednog socijalistu za seme ostaviti, ne}e ih biti nikako u Republici Srpskoj. Nemojte da se uzbu|ujete. Mi najvi{e volimo Milo{evi}eve provokatore na mitingu. Vratite se, momci. Da li je bilo vi{e od 200 socijalista na mitingu? A ja ovde vidim 15.000 qudi. Ne}e ih srpski narod). Ameri~ki predsednik Bil Klinton najiskrenije se nada da }e slede}e godine najlep{i ukras o wegovom predsedni~kom pojasu biti skalp Slobodana Milo{evi}a. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Slobodan Milo{evi} se pokazao kao velika neznalica. Slobodan Milo{evi} je pokazao da ne voli da ~ita kwige koje su napisali pametni qudi. Slobodan Milo{evi} izgleda ~ita samo one gluposti koje napi{e wegova crvena ve{tica sa Dediwa, Mira Markovi}. Da je Slobodan Milo{evi} na vreme ~itao kwige koje su pisali pametni qudi, da je prou~io istorijsku literaturu, znao bi za jednu veoma pou~nu istorijsku pri~u koja datira iz sredweg veka, iz vremena turskog osvajawa srpske Bosne. Kada su Turci prodrli u srpsku Bosnu, sve su ogwem i ma~em pokorili osim starog srpskog grada, tvr|ave Kqu~ u koji se sklonio posledwi srpski kraq Bosne sa svojom vlastelom i preostalom vojskom. Turci su mesecima opsedali Kqu~, ali mu ni{ta nisu mogli. Kqu~ je bio gotovo neosvojiva tvr|ava. A onda se me|u srpskim velika{ima na{ao jedan izdajnik koji je omogu}io turskim vojnicima da prodru u gradske zidine. Turci su Kqu~ zauzeli,
749
preostale Srbe pobili, a onda su tog srpskog velika{a, izdajnika izveli pred turskog sultana. Sultan mu je rekao: Da tebe nije bilo ja nikada Kqu~ ne bih mogao zauzeti. Morao bih posramqen da se vratim iz Bosne. Mnogo si mi pomogao i ja sam ti za to duboko zahvalan. U znak zahvalnosti bogato }u te nagraditi. Evo ti zlata koliko si teàk. Ali zato {to si izdao svoj narod i svoju dràvu, odmah sada ode ti i glava. Kada nisi vaqao srpskoj dràvi i srpskom narodu, {ta }e{ meni Tur~inu. Secite mu glavu. To je i sudbina koja }e vrlo brzo zadesiti Slobodana Milo{evi}a. Jer, izdajnika niko ne voli, niko ne ceni, niko ne po{tuje, niko ne uvaàva, ~ak ni oni koji su imali koristi od wegove izdaje. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, sve {to je u ovom ratu oslobo|eno, oslobodili ste vi, srpski junaci va{im spontanim ustankom u prvim mesecima rata. Onda vam je Slobodan Milo{evi}, kao prisko~io u pomo}, poslao vam iz Beograda bulumentu komunisti~kih generala i pukovnika, oficire obave{tajne slu`be, oficire za informisawe, politi~ke komesare. îm su oni stigli u Republiku Srpsku i preuzeli komandne funkcije, odjednom je sve stalo. Ni{ta novo nije oslobo|eno, samo smo izgubili po neku teritoriju. Je li istina? Je li ne{to novo oslobo|eno od kada su oni do{li? Nije zadatak tih komunisti~kih generala bio da vama pomognu da se vi{e teritorija oslobodi. Wihov je zadatak bio da vas drè pod kontrolom, da Milo{evi} moè va{im sudbinama trgovati. Dok ste vi srpski junaci trunuli po rovovima, dok ste krvarili, dok su najboqi srpski sinovi ginuli, jer i u ovom ratu, kao i u svakom drugom ratu ginu oni najboqi, dok ste gladovali, dok ste jednu pa{tetu delili na tri vojnika, dok ste primali mese~nu platu 50-60 dinara sa pola godine zaka{wewa, ti Milo{evi}evi komunisti~ki generali i crveni pukovnici primali su redovno svakog meseca nekoliko hiqada dinara plate u General{tabu Vojske Jugoslavije u Beogradu, i danas su na Milo{evi}evom platnom spisku. Oni za sobom vuku komore, oni traè svuda luksuz. îm su do{li u Republiku Srpsku, grabili su najboqe stanove u Bawaluci, Bijeqini i drugim mestima. Wihove porodice ìve u Beogradu u luksuznim vilama na Dediwu, na Ko{utwaku, u luksuznim stanovima na Novom Beogradu. Ne misle oni svoje porodice da presele u Republiku Srpsku, one ostaju tamo. Ti Milo{evi}evi crveni oficiri stanove su grabili da im sluè za {valeraciju, za pijanke, za kocku i da ih onda u pogodnom momentu prodaju, pa sa parama da otperjaju preko Drine. Ba{ wih briga {to je jo{ mnogo Srba u kolektivnom sme{taju, ba{ wih briga {to je jo{ mnogo porodica nezbrinuto. Te 1993. godine, kada je Milo{evi} okrenuo }urak naopako pokrenuo je komunisti~ke generale i crvene pukovnike da preuzmu vlast u Republici Srpskoj. Oni su organizovali poznati bawalu~ki septembarski pu~. Pu~isti su poku{ali da zloupotrebe opravdano nezadovoqstvo boraca, ali nezadovoqstvo je u pogre{nom pravcu usmereno. Ko je glavni krivac tog nezadovoqstva komunisti~ki generali i crveni pukovnici. Oni su odmah na po~etku rata uveli funkciju donatorstva. Ne bi nama bilo toliko krivo da je taj novac
750
i{ao za nabavku hrane, municije, ode}e za pomo} porodicama palih boraca, invalidima. Ali 90 odsto tog novca oti{lo je u yepove komunisti~kih generala i crvenih pukovnika. Ni 10 odsto nije provedeno kroz kwige. Neki dan sam rekao pred wihovom pacovskom jazbinom u Han Pijesku, sad izdaju saop{tewa, traè da me uhapse. Oni su kukavice. Da su oni imali mu{kosti bili bi na prvim borbenim linijama. Pro{le godine oko Gora`da zatekao sam generala Milana Gveru, mislite da se usudio da iza|e na prvu borbenu liniju. Ne, ostao je u skladi{tu dole, kada smo mi krenuli na poloàje. Nikada on nije video prvu borbenu liniju. Nikada on nije osetio kako je to kada metak oko u{iju zvi`di, kada granata u blizini eksplodira. Te kukavice izdaju saop{tewe za saop{tewem. Do}i }e oni pred narodni sud vrlo brzo. îm smo saznali ko su glavni organizatori bawalu~kog pu~a odmah sam iza{ao za govornicu Savezne skup{tine u Beogradu i rekao da su glavni organizatori Savez komunista pokret za Jugoslaviju, gde glavnu ulogu igra Mira Markovi}, zatim, tada{wi pukovnik, dana{wi general Aleksandar Dimitrijevi} i Slu`ba dràvne bezbednosti Srbije, na ~ijem je ~elu jo{ uvek Radmilo Bogdanovi}. On je glavni ~ovek. On sada ide po Republici Srpskoj da vas ube|uje da glasate za srpske izdajnike. îm sam rekao ko su glavni organizatori, ~im sam ih prozvao, pu~ je odmah splasnuo. Od onog pu~ bilo je bu}. Komisija je sve to utvrdila ali nam nisu saop{teni rezultati istrage. Sve je zata{kano. E, ne}e ostati zata{kano. Radikali dolaze na vlast. Radikali }e sve afere ponovo da otvore. Kada je video Slobodan Milo{evi} da ne moè na taj na~in vi{e da postigne, krenuo je mnogo perfidnije. Godine 1994. prihvatio je novi zahtev velikih sila, da se Republika Srpska svede na 49 odsto biv{e Bosne i Hercegovine. Vi ste to odbili. Dràvno rukovodstvo je odbilo. Onda je Slobodan Milo{evi} na reci Drini uspostavio zlo~ina~ku blokadu koja je bila mnogo ve}a i mnogo gora od one blokade kojoj su velike sile podvrgle Srbiju i Crnu Goru. Ni nakon godinu dana vi niste poklekli, vi niste posustali. Izdràli ste blokadu. Nije vas Milo{evi} mogao naterati na kapitulaciju. Tada je krenuo ofanzivnije. Opet je pokrenuo crvene generale i komunisti~ke pukovnike. Narodna skup{tina Republike Srpske pro{le godine je to vrlo jasno sagledala i donela odluku da se najgori me|u tim generalima i pukovnicima hitno penzioni{u i udaqe iz vojske. General Milan Gvero, general Zdravko Tolimir, general Milutinovi}, pukovnik Petar Salapura, pukovnik Qubi{a Beara i drugi. I {ta su uradili ti izdajnici generali i pukovnici sastali se u Bawaluci i izdali saop{tewe kako ne prihvataju odluku Narodne skup{tine. Ne priznaju odluke Narodne skup{tine i danas su na tim funkcijama. Da sam pro{le godine bio na mestu Radovana Karayi}a, odmah bih formirao specijalnu jedinicu policije, poslao je da pohapsi te izdajni~ke generale i pukovnike i da ih streqa na licu mesta. [ta zna~i to kada generali odbiju naredbu najvi{ih civilnih organa vlasti. Sme li ameri~ki general da odbije naredbu Bila Klintona ili da se suprotstavi odluci ameri~751
kog senata? Sme li to neki general u Engleskoj, Francuskoj, Nema~koj, Italiji, bilo gde? Ni pet minuta ne bi epolete nosio, u ratnim uslovima pred streqa~ki vod. Ne}e li vaqda vojnu huntu u Republici Srpskoj. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, rukovodstvo Republike Srpske nije uspelo da se otarasi tih komunisti~kih generala i crvenih pukovnika, a oni su onda krenuli u kontraofanzivu. Pritisli su rukovodstvo Republike Srpske i naterali ga na kapitulaciju pred Slobodanom Milo{evi}em u Beogradu, u wegovom kabinetu. Tada je rukovodstvo Republike Srpske potpisalo punomo} Slobodanu Milo{evi}u. Milo{evi} ih je drào danima tamo zatvorene, potpisali su punomo} da je slobodan Milo{evi} glavni pregovara~ u va{e ime. âk je Milo{evi} zloupotrebio prisustvo patrijarha srpskog, gospodina Pavla kao svedoka potpisivawa te punomo}i, I tada nastaje glavna tragedija. Odmah nakon potpisivawa te punomo}i Milo{evi} je dogovorio sa ameri~kim diplomatama da po~ne bombardovawe Republike Srpske. Svi ciqevi bombardovawa odre|eni su u Milo{evi}evom kabinetu u Beogradu, svi precizno. Samo bombardovawe je izvedeno klini~kom precizno{}u. Bombardovane su kasarne, skladi{ta, mostovi, putevi, televizijske stanice, televizijski predajnici i komunikacioni centri. Jeste li se ikada zapitali {to ba{ nijedan oficir nije poginuo u vreme bombardovawa avijacije NATO-a. Ginuli su vojnici, ginuli su civili. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, za{to nijedan nije poginuo? Zato {to su na vreme saznali {ta }e sve biti bombardovano. Plan bombardovawa je bio u pacovskoj jazbini Han Pijesku. Odmah nakon bombardovawa nastala je pometwa, panika u nekim mestima, dràvna dezorganizacija. Iznu|ena je hijerarhijska subordinacija organa dràvne vlasti, nije bilo telefonskih veza, radio veza, nikoga. Onda je Milo{evi} dao nalog komunisti~kim generalima i crvenim pukovnicima da evakui{u jednu tre}inu Republike Srpske, da predaju deo Bosanske krajine i oni su krenuli nemilosrdno da izvr{e Milo{evi}ev nalog. Predali su gradove i sela gde su Srbi vekovima ìveli kao ve}insko stanovni{tvo u koncentraciji od 90 odsto od ukupne populacije. Predali su srpski Drvar, Glamo~, Vlahovo, Kupres, Jajce, Srbobran, Mrkowi} Grad, Krupu, Kqu~, Sanski Most, [ipovo i mnoge druge gradove i sela. Razoruàli su odbranu, izvla~ili artiqeriju, ostavqali vojnike dezorijentisane, dezorganizovane. âk su omogu}avali Hrvatima da izvuku te{ko artiqerijsko oru`je u srpsku pozadinu, da tuku civile iz onog pravca iz koga niko nije o~ekivao napad, da bi se stvorila {to ve}a panika. General Milan Gvero je na vreme obavestio svog sinovca u Mrkowi} Gradu da izvu~e svu imovinu. On lepo na kamion natovario i oti{ao, a oni ostali bez igde i~ega. Qudi su bili sre}ni ako su svoju decu spasli, ako su svoju decu izvukli. Niko nije ni razmi{qao o ku}i, name{taju, o imovini, o stoci. U Mrkowi} Gradu Srbi nisu hteli da se povuku. Zarobili oficire i zapucali. Muslimani i Hrvati se dali u bekstvo. Naravno, tu su do{li novi komunisti~ki oficiri, dezorganizovali odbranu i naterali Srbe na povla~ewe.
752
U ovom ratu je bilo mnogo ~asnih i po{tenih oficira koji su se hrabro borili, neki su poginuli, neki su rawavani. Vi znate najboqe koji su to hrabri, po{teni i sposobni oficiri a koji su kukavice, izdajnici i ratni profiteri. Ne moram posebno da vam nabrajam te dobre i po{tene, znate ih vi boqe od mene. Ja govorim o komunisti~kim izdajnicima i lopovima. Nabrojao sam najgore od wih. Mogao bih celu no} da ih nabrajam ali najva`niji su najgori, najopasniji. Toliko su ti komunisti~ki generali i crveni pukovnici bili efikasni u sprovo|ewu Milo{evi}evog nare|ewa u izdaji sopstvenog naroda da su predali muslimanima i Hrvatima mnogo vi{e teritorija nego {to je unapred bilo planirano. Pa su nam ~ak Amerikanci vra}ali u Dejtonu [ipovo, Mrkowi} Grad i onaj teritorijalni pojas oko [ipova i Mrkowi} Grada. Toliko su bili savesni i predani protiv svog naroda. Posle toga na ~uvenoj dejtonskoj pijanci dolazi do vrhunca izdaje. Ameri~ki generali i diplomate onaj {iroki koridor od Gora`da do centralne Bosne nazivaju koridorom viskija, jer je to Milo{evi} u pijanom stawu poklonio muslimanima, nakon {to je popio vi{e od jednog litra odli~nog {kotskog viskija. Tada je Slobodan Milo{evi} zadao najteì udarac u srce srpskog nacionalizma, srpskog patriotizma, predao je na{im neprijateqima juna~ko srpsko Sarajevo, srpsku Grbavicu, Ilija{, Vogo{}e ... Srpski junaci iz Sarajeva su u ovom ratu svojim grudima zaustavili vi{e od 30 muslimanskih ofanziva. Niko im ni{ta nije mogao. Tamo je najvi{e poginulih bilo. Posle Milo{evi} jednim potezom sve prodaje. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Milo{evi}eva izdaja nije time prestala. On je dobio mrvice za tako veliku izdaju. Za celu Srpsku Krajinu i jednu tre}inu Republike Srpske on je dobio samo za suspenziju sankcija. Sankcije nisu ukinute, sada preko no}i Amerikanci mogu da kaù ponovo se uspostavqaju sankcije. Bez Saveta bezbednosti, bez ikoga. [ta je dobio? To je kao kada neko ide na pijacu pa jedno jaje kupi za 1000 maraka, pa se jo{ ispostavi da je jaje mu}ak. E, takav je trgovac bio Slobodan Milo{evi}. Slobodan Milo{evi} je spreman daqe da trguje Republikom Srpskom, da vas preda kao na tacni Aliji Izetbegovi}u. Da trguje sa Kosovom i Metohijom, Sanyakom, Vojvodinom, Crnom Gorom, samo da on ostane na vlasti, da prolongira svoj pad. Milo{evi} bi Srbiju sveo i na Adu Ciganliju pod uslovom da on ostane na ~elu dràve. Ni{ta ga drugo ne interesuje. Zbog toga, bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, 14. septembar je veoma vaàn dan odluke. Re{ava se va{a sudbina. Da su to obi~ni, normalni izbori u demokratskoj atmosferi, bez stranog me{awa, mi srpski radikali bi istakli svoje kandidate za sve dràvne funkcije, pa bismo se uhvatili u ko{tac sa Srpskom demokratskom strankom pa kom obojci kom opanci. Ko je ja~i, pametniji, po{teniji, sposobniji, u koga narod ima vi{e poverewa. Me|utim, ovo su vrlo opasni izbori. Izbori pod stranom kontrolom, prakti~no pod stranom okupacijom. Izbori gde }e jedna tre}ina glasova verovatno unapred, biti falsifikovana. Na ovim izborima nema igre. I tamo gde se pojedina~753
no biraju funkcioneri na ve}inskom principu, u prvom krugu, mi, srpski radikali, smo odlu~ili da ne isti~emo svoje kandidate, nego za funkciju predsednika Republike i ~lana predsedni{tva unije Bosne i Hercegovine podrìmo Biqanu Plav{i} i Mom~ila Kraji{nika. Jer da smo mi istakli svoje kandidate, pa na{ kandidat za predsednika, recimo, dobije 33 odsto glasova, kandidat Srpske demokratske stranke 33 odsto, a neki srpski izdajnik bi imao {anse da dobije 34 odsto glasova. Uz falsifikovawe glasa~kih listi}a u Srbiji i Crnoj Gori, zapadnoj Evropi, bilo gde u inostranstvu, uz muslimanske glasove. Jer ti muslimani koji do|u ovde da glasaju glasa}e za Radi{i}a, za Predraga Radi}a i za sli~ne. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, zbog toga smo mi odlu~ili da podrìmo Biqanu Plav{i} i Mom~ila Kraji{nika, kako bi srpske patriote sigurno pobedile. A posle, kada se ukloni strana opasnost, kada ne bude stranog me{awa, kada Republika Srpska bude sigurna, bezbedna, ima}emo prilike na nekim slede}im izborima da se nadigravamo sa Srpskom demokratskom strankom, pa ko bude uspe{niji, ko bude boqi, u koga narod bude imao vi{e poverewa. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Srpska radikalna stranka izlazi sa kompletnom listom kandidata za poslanike Narodne skup{tine Republike Srpske i Skup{tine unije Bosne i Hercegovine. Listu na{ih kandidata za poslanike Narodne skup{tine Republike Srpske predvodi predsednik Srpske radikalne stranke za Republiku Srpsku dr Nikola Popla{en, profesor Bawalu~kog univerziteta. Listu na{ih kandidata za Skup{tinu Unije Bosne i Hercegovine predvodi Miodrag Raki}, glavni sekretar Srpske radikalne stranke za Republiku Srpsku. Na svojim poslani~kim listama Srpska radikalna stranka vam nudi najboqe qude koje ima u svojim redovima. Najpo{tenije, najpametnije, najsposobnije, najhrabrije. Svi na{i kandidati ovaj rat su proveli juna~ki, bore}i se zajedno sa vama, u prvim borbenim redovima. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, me|u wima su juna~ke ~etni~ke vojvode, istinski heroji ovog rata, Mirko Blagojevi}, Manda Maksimovi}, Slavko Aleksi}, Vasko Vidovi}. Izlazimo pred vas svetla obraza, moèmo svakom od vas pravo u o~i da gledamo. Iz ovoga rata za nama se ne vuku nikakve kriminalne afere, nikakva korupcija, nikakve kra|e i pqa~ke. Ja ne mogu da se zakunem da ba{ nijedan na{ dobrovoqac u ovom ratu nije zdipio ne{to {to je do{lo pod ruku, ne{to {to mu je moglo da stane u nedra, u yep, u jednu, dve ruke da se odnese. Ja to ne mogu da garantujem. To se u ratu nikada ne moè kontrolisati. Ali, niko ne moè da kaè da je bilo sistematskih pqa~ki, kada su u pitawu srpski radikali. Radikali nisu {leperima iznosili ratni plen, kao neki drugi. O tim drugim }u jo{ govoriti. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, 14. septembra na izbore izlazi mnogo politi~kih partija, ali vi nemate ba{ mnogo da birate. Izbor vam je veoma suèn. Postoje samo dve politi~ke partije za koje ~asni i po{teni Srbi mogu glasati. To su Srpska radikalna stranka i Srpska demokratska stranka, tre}a partija za koju bi ~asni i po{teni Srbi mogli glasati jednostavno ne posto754
ji. âstan i po{ten Srbin koji voli svoju otaybinu i srpstvo ne moè glasati za Milo{evi}evu socijalisti~ku agenturu, za izdajnike kakvi su @ivko Radi{i}, Predrag Radi}, Mladen Ivani}, Milorad Dodik i sli~ni. Pa za @ivka Radi{i}a ni wegovi sinovi ne}e da glasaju. Bili su borci u ovom ratu, jedan mu je sin ~lan Srpske radikalne stranke. Pa {ta onda treba @ivku Radi{i}u da pod starost sramoti svoje sinove. Da se povu~e lepo, da odustane, to bi mu bilo najboqe. Da sinovima wegovim i na{im ostavi budu}nost srpstva, a ne pod stare dane da se bruka. Predrag Radi} 1991. godine svog sina sklonio u Ameriku, a gledao je pogibiju va{ih sinova, va{e bra}e, va{ih o~eva i sada se on nijdi. Obe}ava da }e ponovo podizati yamiju u Bawaluci. Mladen Ivani} vojni dezerter. Odbio poziv na mobilizaciju, i on da bude predstavnik srpskog naroda. Milorad Dodik jedan od najve}ih ratnih profitera ovog rata. Tre}inu Banata drì pod svojom kontrolom. Sa Milo{evi}evom mafijom u{ao u posao i sada da bude va{ politi~ar, va{ predvodnik. Kakva je uloga ovih izdajnika? Slobodan Milo{evi} je ovim izdajnicima namenio istu onu ulogu koju su za Milo{evi}a u Republici Srpskoj Krajini odigrali Borisav Mikeli}, Goran Hayi} i Milan Milanovi}. Borislav Mikeli} je uz pomo} komunisti~kih generala Mileta Mrk{i}a predao Hrvatima bez borbe zapadne delove Srpske Krajine. A Goran Hayi} i Milan Milanovi} su po Milo{evi}evom nalogu potpisali Erdutski sporazum, da se isto~na Slavonija i Barawa ukqu~e u sastav Hrvatske. Odmah nakon toga Milan Milanovi} se preselio u Beograd, u luksuznu ku}u. âk je i kosti svoga pokojnog oca iskopao i prebacio u Srbiju. Za Gorana Hayi}a je obezbe|en luksuzan stan u Novom Sadu, i on se sprema da uskoro otperja. A {ta }e Srbi iz Slavonije i Barawe, u traktorske prikolice, sa zave`qajima u kolektivan sme{taj one krave Bube Morine, koja potkrada izbeglice. Po~etkom ove godine mi radikali smo raskrinkali aferu u kojoj su Buba Morina i Quba Mihajlovi}, direktor Komercijalne banke, ukrali dve tre}ine para koje su iz inostranstva stigle za srpske izbeglice. U oktobru mesecu te devize su mewali po kursu 1:1, a marka je ve} vredela 2,8 dinara. Dve tre}ine novca su pokrali. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, za te izdajnike ne smete glasati ako èlite opstanak Republike Srpske. Koji to ~astan i po{ten ~ovek moè glasati za Arkana, Mauzera i sli~ne kriminalce. Arkan i Mauzer imali su u svojim jedinicama dobre borce koji su se borili, neki su i poginuli. Onima koji su poginuli treba odati svaku po~ast. Ali vo|e su lopovi i kriminalci. Mauzer je pre ovog rata bio siroma{ni socijalni radnik u Bijeqini, danas je najbogatiji ~ovek u Bijeqini. Je li istina? [ta su sve Arkan i Mauzer opqa~kali, i Milo{evi}eve Crvene beretke. [leperima su izvla~ili, dugim kolonama {lepera. Kada bi se sve ono {to su Arkan i Mauzer i Milo{evi}eve Crvene beretke opqa~kali u ovom ratu prebacilo preko Drine u Srbiju i tamo rasprodali, kada bi se sve to sutra vratilo u Republiku Srpsku, va{ ìvotni standard odjednom bi sko~io bar za 50 odsto. Arkan i Mauzer su pokrali nekoliko hiqada traktora, kombajna i onih malih tamovih ka755
miona, a sad Srbi u kowskim zapregama moraju da oru zemqu. Vi se se}ate onog vatrogasnog vozila koje je Arkan ukrao iz Bijeqine, milion i po maraka vredi. Prebacio ga u Erdut, a onda prodao negde u isto~noj Evropi, ko zna gde. Pqa~kali su banke, po{te, robne ku}e, u luci Br~ko ukrali su robe u vrednosti izme|u 200 i 500 miliona maraka. Ne moè da se utvrdi ta~no koliko je robe bilo. Vi znate, Mauzer i Arkan su za pare i{li kao najamnici da ratuju za Fikreta Abdi}a. Srbi ginu a oni pare uzimaju. I sada se kandidovali na izborima. Za Arkana ne moram ni{ta da vam govorim, sve znate. Me|unarodni gangster, kriminalac, pqa~ka{ banki. ê{}e u svom ìvotu Arkan je ~arapu na lice navla~io nego na noge. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, za svo vreme ovog rata Srpska radikalna stranka bila je u odnosima strate{kog saveza sa Srpskom demokratskom strankom po pitawu za{tite srpskih nacionalnih interesa, ali po svim drugim pitawima mi smo bili izrazito opoziciona politi~ka partija i danas smo. Nadamo se da }emo tek 14. septembra postati vladaju}a sa va{im poverewem. Nikada se mi nismo ustru~avali da èstoko kritikujemo SDS i najvi{e dràvne organe i najvi{e funkcionere ako su radili protiv svog naroda, ako su ulazili u kriminalne afere, u kra|e, u korupciju, ako su ~inili bilo {ta {to nije bilo u interesu srpskog naroda. Uostalom, vi se verovatno se}ate kada smo prvi mi, srpski radikali, svojevremeno javno prozvali i raskrinkali biv{eg ministra Mom~ila Mandi}a koji je samo u jednom turnusu ukrao vi{e od 2.000 golfova iz Vogo{}e i prebacio u Srbiju, tamo rasprodao, pare u svoje yepove strpao, i sa pajtosima podelio. Mi radikali smo, èstoko napadali i Predraga Radi}a i Rajka Kasagi}a jo{ dok su bili u najuèm vrhu SDS-a, pa se ispostavilo da smo bili potpuno u pravu. Mi, srpski radikali, imamo nepogre{iv ose}aj da na vreme prepoznamo izdajnika i lopova. Ako srpski radikali zasluè va{e poverewe, posta}e vladaju}a stranka, a mi se nadamo, mi bismo èleli da sami pobedimo, da imamo vi{e od 50 odsto i da sami formiramo vladu. Naravno, mi smo racionalni politi~ari i znamo da to sada nije mogu}e. Ako nije mogu}e da sami pobedimo onda se kao najverovatnija varijanta posle ovih izbora uspostavqa koalicija Srpske radikalne stranke i Srpske demokratske stranke. Naravno, mi srpski radikali èlimo da budemo ve}inski partner u toj koaliciji. Ali, Srpska radikalna stranka }e po{tovati voqu srpskog naroda. Kako vi odlu~ite, tako }e biti. Ako srpski radikali u|u u vlast, onda vam garantujem da }e Srpska radikalna stranka gvozdenom metlom po~istiti sve kriminalce, sve ratne profitere, sve lopove, sve izdajnike iz dràvnih organa, od op{tine do Republike. Milosti ne}e biti. Kako }emo najlak{e razlikovati po{tene qude od lopova i kriminalaca? Vrlo lako i jednostavno. Ko god se u ovom ratu obogatio i pove}ao svoje bogatstvo, taj je sigurno lopov i kriminalac. Nema gre{ke. Po{teni i ~asni qudi se u ovom ratu mogli osiroma{iti ili smawiti svoje bogatstvo ako su pre rata bili bogati. Dakle, gre{ka je nemogu}a.
756
Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, i posle ovih izbora velike sile }e nastaviti da ucewuju srpski narod, da ga poniàvaju, da prete, da {aqu likvidatore. Insistira}e velike sile daqe na Ha{kom tribunalu. Naro~ito da se u Hag isporu~e istaknuti srpski politi~ki i vojni funkcioneri. Mi, srpski radikali, smo apsolutno protiv Ha{kog tribunala. Ne damo Radovana Karayi}a. Ne damo ni Milana Marti}a, ni Ratka Mladi}a, nijednog Srbina ne damo u Hag. Ako treba nekome da se sudi, neka se sudi ovde, a ne iste one velike sile koje su dràle stranu na{im neprijateqima u ovom ratu, koje su bombardovale srpsku decu, srpska sela i gradove, srpske {kole i bolnice da daqe poniàvaju srpski narod tako {to }e se iìvqavati nad srpskim politi~kim ~elnim funkcionerima. Nismo mi, srpski radikali, protiv Ha{kog tribunala zato {to se mo`da sami bojimo. Osim Boga mi se nikoga ne bojimo. Mene su neki zapadni politi~ari i novinari optuìvali da sam ratni zlo~inac. U decembru pro{le godine tri puta sam telefonom zvao Ha{ki tribunal i rekao ako imate bilo {ta protiv mene, samo me pozovite, ja odmah dolazim. Nisu hteli da me pozovu. Onda sam u januaru mesecu podneo paso{, zahtev za vizu i dve kolor fotografije holandskoj ambasadi u Beogradu, traìo sam vizu da sam o svom tro{ku idem u Hag. Nisu mi dali vizu, vratili su mi paso{, ali su zadràli one dve kolor fotografije i pouzdano sam saznao da je li~no holandska kraqica traìla da joj to hitno dostave. Boje se mog dolaska u Hag. I treba da se boje. Oni znaju kome sam god do sada stao uza vrat, vrat sam mu slomio, po~ev{i od Hamdije Pozderca, Branka Mikuli}a, Staneta Dolanca, bra}e Gra~anovi}a. Ko se se}a va{ih junaka iz Bijeqine zna}e Gra~anovi}a, pa preko Milana Pani}a, @ivote Pani}a, Radomana Boòvi}a pa nadaqe. Ostao je Milo{evi}, znam, to sam vam obe}ao i obe}awe }u ispuniti. Milo{evi} }e da padne. Ja sam, bra}o i sestre, spreman da `rtvujem 4-5 godina svog ìvota da odem u Hag, da iza|em pred Ha{ki tribunal, da iskoristim tu priliku da temeqito raskrinkam ulogu velikih sila u ovom ratu na Balkanu. Da raskrinkam pozadinu prqave, velike antisrpske zavere. A za to vreme rasturi}u Ha{ki tribunal, rasturi}u NATO, rasturi}u Ujediwene nacije, rasturi}u i holandsku kraqicu ako mi se ukaè prilika. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, kada bih mislio da vi{e nikada ne}emo povratiti celu Srpsku Krajinu sa granicom Karlobag-Ogulin-KarlovacVirovitica, da vi{e nikada ne}emo povratiti celu Republiku Srpsku, ukqu~uju}i celu Bosansku Krajinu, srpsko Sarajevo, srpsko Gora`de, dolinu Neretve; kada bih mislio da vi{e nikada ne}emo imati srpski Dubrovnik i srpsku Makedoniju, ovog trenutka bih prestao da se bavim politikom. Mene u politi~kom ìvotu odràva samo iskrena vera, neslomqiva vera da }emo mi to jednog dana povratiti. Mi to nismo ni izgubili na bojnom poqu. Na bojnom poqu Srbi su pobedili. Sve je Milo{evi} predao za pregovara~kim stolom. Celu Makedoniju je napustio bez ijednog ispaqenog metka. U prvom svetskom
757
ratu pola Srbije je izginulo, jer srpska vlada nije htela deo Makedonije da preda Bugarima. Milo{evi} bez ijednog metka. Ako je to izgubqeno za pregovara~kim stolom, za pregovara~kim stolom moè se i povratiti. Ali je potrebno prethodno da se ispune tri uslova. Da {to pre sa vlasti skinemo izdajni~ki reìm Slobodana Milo{evi}a i Socijalisti~ke partije i uspostavimo radikalsku vlast u Beogradu. Drugo, da osnaìmo {to pre srpsku ekonomiju, jer bez sna`ne ekonomije nema jake vojske i policije i da integri{emo preostale srpske zemqe, Srbiju, Crnu Goru i Republiku Srpsku. I tre}e, moramo imati dovoqno istorijskog strpqewa da sa~ekamo da se Rusija podigne na noge, da se uspravi, da se digne sa kolena, da opet bude velika svetska sila i da zagrmi glasom mo}ne imperijalne dràve od koje }e se uzdrmati cela Evropa. Da uspostavi novu ravnoteù snaga i dovede do nove podele interesnih sfera. Rusija ne moè ve~ito ostati na kolenima. Kad god je Rusija bila slaba, Srbija je propadala. Kada je Napoleon 1813. godine krenuo na Rusiju, Turci su ugu{ili Prvi srpski ustanak. Kada je Rusija poraèna u Krimskom ratu po~etkom pedesetih godina pro{log veka, Turska je ponovo pritisla Srbiju. Kad god je Rusija bila jaka i mo}na Srbija je cvetala, razvijala se, osloba|ala nove teritorije. Rusija je provela sedam dugih decenija u komunisti~kom ropstvu. Komunizam u Rusiji je bio jo{ suroviji nego kod nas ovde, i treba joj malo vremena da se oporavi. Ali, Rusija ima ogromno bogatstvo, ogromne materijalne resurse, ogroman broj stanovnika i Rusija ne moè ve~ito ostati na kolenima. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, na{i pogledi su upereni prema Rusiji. Ovde su prekju~e do{li predstavnici ruskih patriota, delegacija Liberalno demokratske partije Rusije, koju je predvodio Vladimir @irinovski, na{ brat i osvedo~eni prijateq. U delegaciji su bili general Viktor Ivanovi} Krilatov i kapetan vojnog broda na admiralskom poloàju Vladimir Vasiqevi} Zagorski. Milo{evi}ev reìm nije im dozvolio da pre|u u Republiku Srpsku. Do{li su u Beograd sa ispravnim vizama, @irinovski sa diplomatskim paso{em, krenuli smo odmah automobilom u Republiku Srpsku, blokada u Sremskoj Ra~i. Zabranili su ulazak bra}i Rusima u Republiku Srpsku protiv me|unarodnog prava, protiv Ustava, protiv zakona. Zamenika ruskog konzula iz Beograda tri sata je policija zadràla, nije mu dozvoqavala da nam se pridruì u Sremskoj Ra~i. Onda je rekao: Ja idem, a vi pucajte za mnom i do{ao je, prikqu~io nam se. Da li ste mo`da gledali sino} Milo{evi}a, na televiziji? Da li ste videli kako izobli~eno izgleda? Kao pokojnik, Boè mi oprosti. Kako smo nasamarili Milo{evi}a kao magarca. Prekju~e smo organizovali da kapetan bojnog broda pre|e preko Drine i pojavio se na mitingu u Br~kom. Ju~e smo organizovali i da general Krilatov pre|e u Republiku Srpsku, i govorio je sino} u Bawaluci. Kako? Kada smo videli da je Milo{evi} nekoliko stotina policajaca postavio kod grani~nog prelaza, vratili smo se u Beograd posle osam sati bloka758
de. Vi koji ste prelazili u Srbiju mogli ste da vidite, blokirali smo izlaznu rampu iz Srbije, nismo hteli da uklonimo kola osam sati, pa je policija kontrolni punkt premestila jedan kilometar u unutra{wost. Ju~e smo krenuli general Krilatov i ja iz Beograda, a Vladimir @irinovski sa Tomislavom Nikoli}em oti{ao u Novi Sad, gde su ga Srbi srda~no primili. Do{li smo do grani~nog punkta, opet je policija rekla: ruski general ne moè u Republiku Srpsku. Mi smo pomirqivo iza{li iz auta, general je uzeo svoje stvari i srda~no smo se izqubili, kao da se opra{tamo. Ranije smo rekli da se spreme kola, do{la jedna kola iz Bijeqine, i da se vrati u Beograd. Na{i junaci iz Bijeqine, vi verovatno znate i koji, ne}emo ih Milo{evi}u poimeni~no ofirati, krenuli su kolima prema Beogradu. Policija ih je pratila u stopu, ali su pre{li u Ma~vu i izgubili se po seoskim putevima. Do{li su do obale Drine, tamo ih je ~ekala ~etni~ka mornarica iz Bijeqine i generala su prevezli preko Drine. Za nas prepreke ne postoje, nikada ne}emo priznati granicu na Drini. Taman da izgrade zid do neba, na{li bi na~in da ga pre|emo. Granica izme|u Srba ne sme da postoji. @iveli! @ivela Republika Srpska! @ivela Republika Srpska Krajina! @ivela Velika Srbija!
CVII POSETA SLOVA^KIH NACIONALISTA

Gospodin Jan Slota predsednik Slova~ke narodne stranke Beograd, 11. septembar 1996. godine Po{tovani gospodine predsedni~e, Obradovani smo nastavkom me|usobne komunikacije i zahvaqujemo Vam se na pismu koje ste nam uputili. Uvaàvamo razloge koji Vas spre~avaju da u septembru uspostavimo kontakt i molimo Vas da do susreta do|e u oktobru ili novembru, onda kada Vam to obaveze dozvole. U tom smislu Vas molimo da nam javite okvirne termine posete. Jo{ jednom Vas uveravamo u po{tovawe koje gajimo prema slova~kom narodu i Vama li~no. S po{tovawem, Beograd, 11. septembar 1996. godine Predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq
759
CIX ZVANI^NA POSETA @IRINOVSKOG

Predsednik Liberalnodemokratske partije Rusije Vladimir Volfovi @irinovski Dragi brate Vladimire, Shodno na{em ranijem razgovoru, u ime Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke, pozivam Te da na ~elu delegacije Liberalno-demokratske partije Rusije do|e{ u zvani~nu posetu Srpskoj radikalnoj stranci od 30. oktobra do 4. novembra 1996. godine. U Beogradu 31. oktobra drìmo veliki zavr{ni predizborni miting Srpske radikalne stranke na kome predvi|amo i Tvoje u~e{}e. Za 1. i 2. novembar planirali smo zvani~ne susrete sa novoizabranim rukovodstvom Republike Srpske. U Saveznoj Republici Jugoslaviji 3. novembra su savezni i lokalni izbori. Nadam se da }e{ mo}i da odvoji{ tih nekoliko dana i sa svojim saradnicima do|e{ u posetu svojoj srpskoj bra}i i prijateqima. Molim Te da nam {to pre potvrdi{ Tvoj dolazak i saop{ti{ imena ostalih ~lanova delegacije, kako bismo na vreme mogli da Vam obezbedimo hotelski sme{taj. Koristim i ovu priliku, dragi brate Vladimire, da Ti uputim srda~ne bratske pozdrave. Beograd, 26. septembar 1996. godine Predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq
CX OSNOVNA NAÊLA NACIONALNOG, EKONOMSKOG I SOCIJALNOG PROGRAMA SRPSKE RADIKALNE STRANKE

Srpska radikalna stranka je nacionalna stranka jer je wen osnovni ciq ujediwewe celokupnog srpskog naroda i obrazovawe jedinstvene dràvne zajednice na kompletnoj srpskoj nacionalnoj teritoriji. Ta teritorija }e obuhvatiti Srbiju, Crnu Goru, Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu. Takva jedinstvena srpska dràva zvala bi se Velika Srbija i bila bi: demokratski ure|ena dràva dràva s liberalnom trì{nom privredom
760
dràva s modernim pravnim poretkom i razvijenom socijalnom za{titom. Srpski radikali se zalaù za sveobuhvatno razvijawe srpske nacionalne svesti i patriotizma, povratak tradicionalnim vrednostima na{eg naroda i duhovni preporod Srba. Li~nim primerom dokaziva}e neophodnost o~uvawa i daqeg razvijawa patriotskog duha i qubavi prema otaybini, odnosno prema slobodi. Razvijawe patriotizma i nacionalne svesti posebno je zna~ajno zbog vi{edecenijskog zatirawa svega {to je srpsko ili pravoslavno. Srpski radikali se zalaù za povratak starih, tradicionalnih dràvnih simbola, trobojne srpske zastave, himne Boè pravde, dvoglavog belog orla sa carskom krunom Nemawi}a, kao i krsta sa ~etiri ocila. Tako|e, srpski radikali }e se zlagati za saradwu sa Srpskom pravoslavnom crkvom i povratak srpskog naroda u weno okriqe. Ukoliko do|u na vlast, dràvni praznici bi}e Boì}, Savindan, Vaskrs i Vidovdan, a srpska dràva bi}e izgra|ivana u duhu svetosavqa na najvi{im eti~kim na~elima. Opredeqewe Srpske radikalne stranke za obnavqawe slobodne i jedinstvene srpske dràve sa jednim predsednikom, jednom skup{tinom, jednom vladom, zna~i i to da srpski radikali nisu i ne}e prihvatiti okupaciju Republike Srpske Krajine od strane hrvatske vojske i takozvane me|unarodne zajednice, kao ni dejtonsku kapitulaciju i poraz koji je navodno u ime srpskog naroda potpisao Slobodan Milo{evi}. Naàlost, te vekovne srpske teritorije, izgubqene zahvaquju}i socijalisti~kom reìmu Slobodana Milo{evi}a, u ovom trenutku nemogu}e je povratiti. Neophodno je pokazati da srpski narod ima istorijsko strpqewe da sa~eka promenu odnosa snaga u svetu, trenutak kada jedini dana{wi svetski policajac Sjediwene Ameri~ke Dràve podizawem sa kolena velike, mo}ne i bratske Rusije izgubi mogu}nost daqeg sileyijstva i poniàvawa na{eg naroda. Mi, srpski radikali, posedujemo dovoqno strpqewa i mudrosti da bismo sa~ekali najboqi momenat za ostvarewe istorijskih nacionalnih ciqeva. Uostalom, i Francuzi su ~ekali gotovo pedeset godina kako bi povratili oblasti Alzas i Loren, izgubqene jo{ u Francusko-ruskom ratu davne 1870. godine. Srpska radikalna stranka smatra da Kosovo i Metohija, Vojvodina i Ra{ka oblast zauvek moraju ostati neodvojivi deo na{e dràve. Naàlost, sada{wi predsednik Srbije Slobodan Milo{evi} je, posle potpisivawa predaje zapadnih srpskih teritorija u ruke na{ih neprijateqa, prihvatio i po~eo da sprovodi u delo naloge svetskih mo}nika o vra}awu u naj{ire mogu}e {iptarske autonomije na svetoj srpskoj zemqi Kosovu i Metohiji, ali ~ini i zna~ajne ustupke i muslimanima u oblastima gde pripadnici te veroispovesti predstavqaju ve}inu. Srpska radikalna stranka nikada ne bi dozvolila ru{ewe suvereniteta i teritorijalne celovitosti srpske dràve, kao ni stvarawe autonomnih oblasti, koje bi u bliskoj budu}nosti obezbedile prerogative dràvne vlasti. Srpska radikalna stranka, po{tuju}i srpsku tradiciju, smatra da prava nacionalnih mawina moraju biti zagarantovana u skladu sa najvi{im evropskim standardima, a za{tita prava i sloboda sva761
kog pojedinca predstavqa jedan od pokazateqa stvarnog po{tovawa principa ravnopravnosti i jednakosti gra|ana. Svi oni koji priznaju srpsku dràvu imali bi apsolutno ista prava i du`nosti bez obzira na nacionalnu ili versku razli~itost. Srpska radikalna stranka je jedina nacionalna i patriotska politi~ka organizacija koja ima upori{te u srpskom narodu, na svim prostorima na kojima on danas ìvi i zalaè se za unitarnu dràvu republikanskog oblika vladavine, jer takav tip dr`vne organizacije je daleko racionalniji, efikasniji i jeftiniji od federalne. Tako|e se zalaè za zna~ajno smawewe dràvne administracije, kako bi se postigle velike u{tede u dràvnom buyetu, rasteretili poreski obveznici i smawili preveliki nameti gra|anima. Dràvna vlast mora biti organizovana kao servis gra|ana, uz po{tovawe starog demokratskog na~ela da je najboqa ona dràva koja najmawe vlada, a monopol fizi~ke prinude koristi samo u ciqu za{tite privatnih i dràvnih dobara. Srpski radikali su pristalice parlamentarnog sistema kao oblika politi~kog reìma, jer predsedni~ki sadrì mnoge potencijalne izvore autokratskog pona{awa {efa dràve, u {ta se na{ narod mogao uveriti u prethodnih pedeset godina. Pored svih nacionalnih poraza i ponièwa koje je svom narodu pripredio predsednik Srbije sa svojim podanicima, ekonomska situacija u zemqi i socijalni standard stanovni{tva su pali na najniè grane, a gra|ani su dovedeni na ivicu egzistencije. Najve}u odgovornost za katastrofalno stawe u privredi snosi aktuelni socijalisti~ki reìm, koji je mnogobrojnim malverzacijama i dokazanom nesposobno{}u upropastio i najvitalnije karike u lancu ekonomskog sistema zemqe. Predsednik Srpske radikalne stranke, dr Vojislav [e{eq, kao i ostali srpski radikali u~estvovali su u raskrinkavawu mnogih kriminalnih afera: ministarske, generalske, afere sa starom deviznom {tedwom, privatnim bankama poput Dafiment i Jugoskandik banke, koje su opqa~kale ogromne svote narodnog novca. U svaku od tih afera bili su upleteni najvi{i dràvni funkcioneri, pa i Slobodan Milo{evi} li~no. Zato se srpski radikali sa tolikom èstinom bore za promenu vlasti. Ukoliko pobede na predstoje}im izborima, pove{}e se beskompromisna borba protiv svih vidova i oblika kriminala i to bez izuzetka, tako da }e mnogi iz vrha vlasti morati da odgovaraju i snose krivi~nopravne posledice za sve malverzacije, nedozvoqene radwe i kriminalne afere u kojima su u~estvovali. Srpska radikalna stranka }e stvoriti dràvu u kojoj ne}e biti povla{}enih i za{ti}enih pred zakonom samo zato {to su na nekoj od zna~ajnih funkcija u strukturi i sistemu vlasti. Borba protiv kriminala podrazumeva i èstoki obra~un sa svima koji unose nespokoj u porodice i domove {irom Srbije, {ire}i paniku i ose}aj nesigurnosti kod svih gra|ana, zbog sve ~e{}ih ubistava, revolvera{kih obra~una, razbojni{tava i drugih te{kih krivi~nih dela.
762
Srpska radikalna stranka smatra da pored qudskih ìvota, da pored bezbednosti svakog ~oveka, mora biti zagarantovana sigurnost i neotu|ivost imovine svakog pojedinca. Tako bi svaki gra|anin prema predlogu stranke imao pravo i ovla{}ewe da svim sredstvima {titi predmete i stvari u privatnoj ili li~noj svojini, ili imovinu u celini. Srpska radikalna stranka ima do tan~ina razra|en ekonomski program, gde polaznu pretpostavku razvoja dru{tva predstavqa koncept liberalne trì{ne privrede. Liberalna trì{na privreda, sa privatnom svojinom, kao osnovnim polazi{tem, treba da uti~e na pove}awe ekonomske efikasnosti, revitalizaciju trì{nog mehanizma, odre|ivawe titulara svojine i pove}ane individualne slobode i demokratije. Srpska radikalna stranka se zalaè za pravednu (ne onakvu kakvu su vr{ili socijalisti) i brzu privatizaciju ~iji je osnovni ciq uvo|ewe trì{nog sistema zasnovanog na konkurenciji koja forsira op{tu efikasnost. Naàlost, privatni sektor je danas u nemilosti socijalisti~kog reìma, samo zato {to nije i ne moè biti pod wegovom apsolutnom kontrolom. Privatnici su primorani da pla}aju velike namete i najve}i broj wih je s te{kom mukom uspeo da izmiri sve fiskalne obaveze prema dràvi. Srpska radikalna stranka bi, ukoliko joj se ukaè poverewe, u mnogome smawila poreske stope i stope doprinosa kako bi zna~ajno podstakla razvoj najvitalnijeg privatnog sektora, kao i zapo{qavawe velikog broja mladih, stru~nih kadrova u privatnom sektoru, da bi se ubrzao i ekonomski preporod dràve i stvorili neophodni uslovi za blagostawe wenog stanovni{tva. Gra|anin, danas, nema poverewa u institucije dràve. Jedan od osnovnih razloga za takav odnos su mnogobrojne prevare organa vlasti, a posebno tzv. poslovnih banaka koje su pod kontrolom dràve. Afere sa starom deviznom {tedwom i privatnim bankama, koje je potpomogala socijalisti~ka vlast, a koje su opqa~kale narod uticale su na gubqewe svake vere u dràvne organe i institucije. Srpska radikalna stranka obe}ava da }e po dolasku na vlast izmiriti sve dugove i obaveze dràve prema wenim gra|anima, kako bi kona~no vratila narodno poverewe u dràvu. Novac koji dràva duguje gra|anima vratila bi na taj na~in {to bi na licitaciji prodali deo dràvne imovine koja nije neophodna za funkcionisawe dràvnih organa, iz prostog razloga {to dràva i postoji da bi {titila interes gra|ana, a taj politi~ki princip nikako ne sme biti naru{en. Radnici danas ìve teè nego ikada. S mukom sara|ene plate ne stiù, nekima kasne i po nekoliko meseci, a i kada ih dobiju, radi se o tako malim nov~anim iznosima, pa je najve}i deo zaposlenih na rubu socijalne propasti i gladi. Srpska radikalna stranka se zalaè da svaki radnik dobije ono {to je zaradio, kao i za pravedno odre|ivawe cene rada, a ne da se zaradama i platama koje dobijaju, oni danas poniàvaju. Srpski radikali su za zemqu u kojoj }e fabrike da rade i proizvode, za zemqu u kojoj }e svaki radnik od svog rada mo}i da ìvi ìvotom dostojnim ~oveka.
763
Najstariji gra|ani na{e zemqe, penzioneri, tako|e ìve bedno i svakoga meseca vode borbu za preìvqavawe. Srpska radikalna stranka se obavezuje da }e sva socijalna davawa, kao {to su penzije, de~iji dodaci, koji kasne po vi{e od pola godine, bora~ke penzije i invalidnine biti ispla}ivane bez zaka{wewa, u roku koji je propisan u svim normalnim zemqama sveta, a to je prvog radnog dana u mesecu za koji se prinadle`nosti ispla}uju. Penzijski fond bi, kod srpskih radikala, funkcionisao kao mo}an investicioni fond, jer bi na taj na~in bila obezbe|ena redovna isplata penzija, ali bi se smawila i velika poreska optere}ewa ostalih gra|ana. Srpska radikalna stranka najstarijim gra|anima garantuje sigurnu i mirnu starost, bez straha od ekonomske i socijalne bede u budu}nosti. Stawe u zdravstvu generalno se poklapa sa stawem u dràvi i dru{tvu. Materijalni poloàj zdravstvenih radnika je izuzetno teàk i predstavqa jak destimulacioni faktor, zbog ~ega srpski radikali smatraju da je u na{oj zemqi neophodna sveobuhvatan reforma zdravstva. Poboq{awem socijalnog statusa zaposlenih u zdravstvu, lekari i drugo medicinsko osobqe kona~no bi mogli maksimalno da se posvete struci le~ewu bolesnika, a poslovi organizacije i stvarawa uslova za rad struke poveravaju se drugim profesijama. Srpska radikalna stranka }e obezbediti svim kategorijama stanovni{tva, koje su nesposobne za rad, kao i nezaposlenima koji nemaju sredstava za ìvot da zdravstvene usluge koriste u dràvnim ustanovama, a sredstva za wihovo le~ewe obezbedi}e se iz buyeta dràve. Tako|e, ukloni}e se uzroci mogu}ih zloupotreba medicinskog osobqa u pruàwu zdravstvenih usluga, ali i snabdevawu sanitetskim materijalom. Prosvetni radnici, oni koji najvi{e doprinose pravilnom razvoju i vaspitawu na{e dece, dovedeni su do prosja~kog {tapa. Profesori, nastavnici i u~iteqi danas su primorani da se na najrazli~itije na~ine dovijaju kako bi uspeli da sa~uvaju minimum qudskog dostojanstva i obezbede bar osnovna sredstva za ìvot. Srpska radikalna stranka bi, u skladu sa svojim programskim opredeqewima, u~inila sve da prosvetni radnici dobiju ono {to su te{kim, ozbiqnim i odgovornim radom ve} zaradili. Aktuelni socijalisti~ki reìm uvek se najè{}e obra~unavao sa seqacima. Seqak je uvek hranio zemqu, a dràva se trudila da mu i ono malo, {to je stekao i zaradio, preotme. Naàlost, agrarna proizvodwa je u na{oj, bogatoj zemqi gotovo uni{tena. Uni{tena je i wena materijalna osnova, kao i ekonomski motivi za bavqewe ovom proizvodwom. Srpska radikalna stranka se zalaè za obnovu sela i poboq{awe materijalnog poloàja seqaka. Dràva ne sme administrativnim merama da se me{a u wihove poslove. Srpska radikalna stranka je za potpunu slobodu poqoprivrednih proizvo|a~a na trì{tu, kao i za zna~ajno smawewe poreskih obaveza na{ih seqaka. Poqoprivreda je grana privrede od koje gotovo svi moèmo da ìvimo, pa srpski radikali smatrjau da je treba podsticati, a nikako gu{iti. Srpska radikalna stranka zalaè se za ostvarewe mehanizma za{tite standarda gra|ana nesposobnih za rad koji ne raspolaù sredstvima za izdr764
àvawe, i gra|ana i porodica koje ne mogu obezbediti dovoqno sredstava za zadovoqavawe vitalnih ìvotnih potreba. To je sistem materijalnog obezbe|ewa, odnosno socijalne pomo}i. Takva socijalna pomo} ispla}ivala bi se iz buyeta dràve, a odre|ivala bi se u visini nedostaju}ih sredstava kojima se obezbe|uje zadovoqewe osnovnih qudskih potreba. Licima koja primaju socijalnu pomo}, zato {to nemaju sredstva za izdràvawe, socijalni poloàj dràva bi re{avala prioritetnim upo{qavawem. Dakle, dokvalifikacijama i posredovawem radi zaposlewa iz sredstava buyeta, pojedinac i wegova porodica doveli bi se u stawe da samostalno obezbe|uju sredstva za svoju egzistenciju. Razvijawem sistema obezbe|ewa stambenog prostora za sme{taj, narodnih kuhiwa, dnevnih prihvatili{ta za skitnice, pomoglo bi se najugroènijima. Razvijawem sistema pruàwa socijalnih usluga, koji posluju na trì{nim principima, pomoglo bi se i gra|anima koji su materijalno situirani ali su zbog nekog hendikepa (bolest, duboka starost i dr.) prinu|eni da koriste ove usluge. Srpska radikalna stranka se bori da na vlast do|u po{teni, ozbiqni i odgovorni qudi koji }e dràvu voditi doma}inski, u interesu svih wenih gra|ana. Srpska radikalna stranka proistekla je iz svog naroda i zato jedino od wega o~ekuje podr{ku u svojoj politi~koj borbi. Srpska radikalna stranka je jedina dosledna, nacionalna i patriotska, jedina srpska stranka na svim na{im teritorijama. Srpska radikalna stranka je stranka mladosti i budu}nosti, okrenuta prosperitetu i boqoj sutra{wici svoga naroda. Zato su izbori, koji }e se odràti 3. novembra ove godine, prilika da svoje poverewe ukaète naj~asnijim i najboqim qudima, qudima koji }e ponosno i dostojanstveno predstavqati va{e ideje. To je prilika da svoj glas date Srpskoj radikalnoj stranci. Beograd, oktobar 1996. godine Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke
CXI PORUKA DR [E[EQA GRA\ANIMA SRBIJE

Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, po{tovani bira~i, Savezni, pokrajinski i lokalni izbori, 3. novembra ove godine, na{a su {ansa i prilika da vratimo ponos i dostojanstvo celokupnom srpskom narodu, da po~nemo da ìvimo kao svi normalni qudi, da vratimo veru u boqu sutra{wicu svih gra|ana i zemqe u celini.
765
Izbori su prilika da promenimo one koji su odgovorni za nacionalno ponièwe, one koji su nas doveli u katastrofalnu ekonomsku situaciju i na ivicu socijalne bede, one koji nam ne daju da ìvimo boqe. Izbori su prilika i da kaèmo dosta kriminalu, nepo{tewu i neodgovornom odnosu predstavnika vlasti prema svim gra|anima. Srpska radikalna stranka, za razliku od drugih politi~kih organizacija, ne obe}ava ono {to ne moè da ispuni. Ne obe}ava kule i gradove, {arene laè, samo da bi pridobila va{e poverewe. Mi, srpski radikali, vama, gra|anima Srbije, garantujemo mnogo muke, znoja, rada i truda, ali vam obe}avamo da }emo stvoriti po{tenu, odgovornu i ozbiqnu vlast, vlast koja }e razumeti i umeti da re{i sve probleme obi~nih qudi. Vlast koju }e ~initi iskreni rodoqubi, ~asni i po{teni gra|ani. Izbori zakazani za 3. novembar su prilika da stvari promenimo naboqe. Va{ glas za Srpsku radikalnu stranku je glas za promene. Za promene koje }e doneti dobro na{em narodu. Zato, 3. novembra, izaberite najboqe. Vreme je! Predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq
i nikada ne}emo sklapati politi~ke saveze sa drugim strankama ukoliko ti savezi nemaju podlogu u zajedni~kim programskim ciqevima. Beograd, 12. novembar 1996. godine Predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq
CXIII PISMO DR VOJISLAVA [E[EQA @AN MARI LE PENU, VO\I NACIONALNOG FRONTA FRANCUSKE
U Srbiji su 3. i 17. novembra 1996. godine odràni izbori za poslanike u Saveznoj skup{tini Savezne Republike Jugoslavije i za odbornike u skup{tinama op{tina. Ve} 17. novembra, na osnovu zapisnika o obavqenim izborima, koalicija Zajedno objavila je svoju pobedu u pojedinim gradovima u Srbiji. Me|utim, izborni Zakon dozvoqava àlbu na regularnost izbora, zbog nepravilnosti na bira~kom mestu koje su mogle bitno da uti~u na izborni rezultat. @albe na regularnost izbora podnele su obe strane koalicija levog bloka i koalicija Zajedno. U ve}ini slu~ajeva, izborne komisije su poni{tavale rezultate izbora. Na ponovqenim izborima predstavnici koalicije levog bloka su pobe|ivali svoje protivkandidate iz koalicije Zajedno, zato {to je rukovodstvo koalicije Zajedno zbuwivalo svoje bira~e opre~nim izjavama o bojkotu tih izbora, i na taj na~in uticalo na wihov slab odziv na glasawe. Rezultati ponovqenih izbora doneli su pobedu koaliciji levice i u gradovima u kojima je koalicija Zajedno, na osnovu rezultata od 17. novembra, ve} proglasila svoju pobedu. Koriste}i pravnu mogu}nost, koalicija Zajedno se àlila redovnom sudu, ali sudske odluke su uglavnom potvr|ivale odluke izbornih komisija. Vo|e koalicije Zajedno su se onda odlu~ile na uli~ne demonstracije koje traju i danas u nekoliko gradova Srbije i u Beogradu. Srpska radikalna stranka je odmah podsetila javnost da manir otimawa poslani~kih mandata nije novina i da je ba{ na{a stranka prva osetila posledice odsustva morala kod vlastodràca. Nama su, naime, jo{ u oktobru 1994. godine, u vreme kada je predsednik stranke dr Vojislav [e{eq bio u zatvoru, oteli 10 poslani~kih mandata. Iako je zakon jasan i nalaè da poslaniku prestaje mandat ako mu prestane ~lanstvo u politi~koj stranci na ~ijoj je listi izabran, oni su 10 biv{ih radikala zadràli jo{ 2 godine u Saveznoj
767
CXII Saop{tewe za javnost U TOKU JE VELIKA OBMANA

Na izborima katastrofalno poraèna Koalicija Zajedno nastavqa kampawu {irewa laì i neistina u ciqu naru{avawa moralnog ugleda srpskih radikala. Tendenciozno lansiraju izmi{qotine da pojedini op{tinski odbori Srpske radikalne stranke sklapaju koalicione sporazume ili usmene dogovore o uzajamnoj podr{ci u drugom izbornom krugu sa strankama udruènim pod firmom Zajedno. âk se i la`ni leci i plakati {tampaju radi obmawivawa gra|ana. Podse}amo celokupnu javnost da su srpski radikali dosledni u svojim programskim opredeqewima i politi~kim stavovima, kao i da nijedan op{tinski odbor nije ovla{}en da vodi pregovore sa predstavnicima bilo koje politi~ke partije. U slu~aju da se prekr{i strana~ka disciplina po tom pitawu sledi iskqu~ewe iz Srpske radikalne stranke, {to se ve} desilo predsedniku Op{tinskog odbora iz Uìca. U drugi krug lokalnih i pokrajinskih izbora Srpska radikalna stranka ide potpuno samostalno, nijednu drugu partiju ili koaliciju ne podràvamo
766
skup{tini, izglasavali uz wihovu pomo} zakone, ~ak i izborni zakon, a nama nisu omogu}ili da izaberemo 10 drugih poslanika sa svoje liste. U Skup{tini Republike Srbije isto su u~inili sa 5 poslanika Srpske radikalne stranke, koji jo{ uvek glasaju na sednicama Skup{tine iako su podneli ostavke na ~lanstvo u stranci i na poslani~ke mandate. Ve} krajem novembra nama, srpskim radikalima, bilo je jasno da }e do}i do sukoba dveju strana, ~iji pripadnici izraàvaju otvorena neprijateqstva i spremni su da svoje sukobe re{avaju na ulici. Zatraìli smo od predsednika Narodne skup{tine Srbije da se odmah, 3. decembra, zakaè sednica Skup{tine na kojoj bismo raspravom smirili politi~ke tenzije i razre{ili nastalu politi~ku situaciju, uz direktan prenos sednice na dràvnoj televiziji. Naàlost, vlast u Srbiji ne èli da se problemi re{avaju u parlamentu i da gra|ani vide i ~uju {ta poslanici predlaù, vlast je èlela da uvede neokomunisti~ki poredak i diktaturu u Srbiji i dobila je narod na ulici. Umesto skup{tinske rasprave predloìli su da se organizuje panel rasprava predstavnika poslani~kih grupa, u okviru specijalnih televizijskih emisija. Nismo prihvatili ovaj predlog zato {to smatramo da bi se time re{avawe problema prolongiralo u nedogled sa nesagledivim posledicama. Odbili smo, mada bismo te emisije iskoristili da gra|anima Srbije objasnimo su{tinu problema i na{ stav, koji se sada nedovoqno publikuje u medijima, zato {to su mediji podeqeni izme|u dve sukobqene koalicije i nema neutralnih, a posebno nema onih koji bi dali bilo kakav publicitet na{im stavovima. Mi smatramo da koalicija Zajedno ima pravo da svoje politi~ke stavove i neslagawe sa reìmom izraàva na sve dozvoqene parlamentarne i vanparlamentarne na~ine, pa i demonstracijama. Osudili smo ih zato {to su sa demonstracijama otpo~eli divqa~ki i agresivno, pozivaju}i gra|ane da oru`jem re{avaju politi~ke probleme, uni{tavaju}i srpske gradove, Beograd posebno, razbijawem izloga i demolirawem zgrada, zato {to je u tim demonstracijama jedan gra|anin ve} izgubio ìvot a drugi se nalazi u kriti~nom stawu, i zato {to su nosili zastave zemaqa, posebno SAD i Nema~ke, koje su neprijateqski raspoloène ili su se neprijateqski pona{ale prema srpskom narodu. Srpska radikalna stranka smatra da SAD rukovode pona{awem i jednih i drugih, i da im nije èqa da Slobodana Milo{evi}a sru{e sa vlasti nego da ga dodatno oslabe i stave potpuno pod svoju kontrolu. Povodom studentskih demonstracija obratili smo se javnosti proglasom u kome smo studentima i wihovim neidentifikovanim i nelegalnim vo|ama poru~ili da je neprihvatqivo da na ulici iznose politi~ke zahteve. Oni na demonstracijama mogu da traè re{avawe svog statusa, boqe uslove za u~ewe i stanovawe, a ako èle da se politi~ki angaùju onda treba da se u~lane u neku od postoje}ih ili da osnuju svoju politi~ku stranku.
768
Demonstracije se nastavqaju, a vlast je otpo~ela sa priznavawem izbornih rezultata od 17. novembra u pojedinim gradovima i to su procesi koji traju i za koje ni jedni ni drugi ne znaju kako i kada }e ih zavr{iti. Srbija gubi mnogo zbog ovakvog pona{awa i vlasti i dela opozicije. Narod i policija su na ulicama, suprotstavqeni jedni drugima, a dovoqna je samo varnica da do|e do krvoproli}a. Mi smo svesni da je Srbija sve slabija zbog svega ovoga i da nam je ugroèna pozicija u pregovorima oko sudbine dela Republike Srpske Krajine, Republike Srpske, da }emo te{ko zadràti u sastavu Srbije Kosovo i Metohiju, Vojvodinu i Ra{ku, a da je ugroèna i budu}nost Savezne Republike Jugoslavije, kao zajedni~ke dràve Srbije i Crne Gore. Zato poku{avamo da smirimo politi~ke strasti i smawimo tenziju kako bismo izbegli sukobe na ulicama, a Srbija ostala dovoqno sna`na da za{titi srpske nacionalne interese. I daqe smo, kao i do sada, protivnici ovog reìma i o~ekujemo da na izborima za predsednika Srbije i poslanike u parlamentu Srbije, ove godine, kona~no pobedimo i Srbiji obezbedimo demokratiju i ekonomski prosperitet. Predsednik Srpske radikalne stranke Dr Vojislav [e{eq
CXIV ODLO@ENA POSETA

Gospodin Jan Slota predsednik Slova~ke narodne stranke Po{tovani gospodine predsedni~e, Raduje me {to se saradwa izme|u na{ih dveju stranaka nastavqa i {to }e se intenzivirati razmenom poseta na{ih delegacija. Naàlost, trenutno nismo u mogu}nosti da potvrdimo termine Va{e posete zato {to se u Beogradu nastavqa okupqawe gra|ana na ulicama koje bi moglo da proizvede nemire ve}ih razmera. O terminima na{eg susreta obavesti}emo Vas naknadno i blagovremeno. I ovu priliku koristim da Vam uputim prijateqske pozdrave i izraze dubokog po{tovawa. Beograd, 6. decembar 1996. godine Predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq
769
CXV ÊSTITKA PATRIJARHU ZA BO@I] I NOVU 1997.

Wegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle Beograd, 6. januar 1997. godine Ispred Srpske radikalne stranke i u svoje ime Va{oj svetosti i celom Arhijerejskom saboru, svim sve{tenicima i vernicima Srpske pravoslavne crkve èlim radosne Boì}ne praznike i sre}nu Novu 1997. godinu. Izraàvam iskrenu nadu da }e Bo`ji blagoslov obasjati sve srpske zemqe, vaskoliki srpski narod, da }emo ubrzano krenuti putem politi~ke demokratije, modernog pravnog poretka, ekonomskog prosperiteta i socijalne pravde. Uveren sam da }ete Vi, Va{a svetosti, kao vrhovni moralni autoritet srpskog naroda i daqe predwa~iti u propovedawu bratske qubavi i op{tesrpske sloge. Mir Bo`ji, Hristos se rodi! Predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq
srpskog, francuskog i ostalih evropskih naroda radi suprotstavqawa pogubnoj ideologiji mondijalizma. U tom ciqu obavqa}e se redovne me|upartijske komunikacije, konsultacije, razmena informacija i svi drugi oblici saradwe. 2. Nacionalni front Francuske i Srpska radikalna stranka uporno }e se zalagati za obnavqawe i produbqivawe svih vidova saradwe i prijateqstva francuskog i srpskog naroda, za {to boqe me|usobne odnose na{ih dràva i prevazilaèwe sada{weg nerazumevawa usled nedovoqne informisanosti. 3. Srpska radikalna stranka }e sve uspehe Nacionalnog fronta Francuske smatrati svojim vlastitim uspesima. Nacionalni front Francuske }e sve uspehe Srpske radikalne stranke smatrati svojim sopstvenim uspesima. Beograd, 24. januar 1997. godine Predsednik Nacionalnog fronta Francuske @an Mari Le Pen Predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq
CXVII POZIV NA SARADWU UPU]EN FORCA ITALIJI CXVI SPORAZUM O POLITI^KOM SAVEZU NACIONALNOG FRONTA FRANCUSKE I SRPSKE RADIKALNE STRANKE
Od 2124. januara 1997. godine u Beogradu je boravila delegacija Nacionalnog fronta Francuske i zvani~no posetila Srpsku radikalnu stranku. Tom prilikom odràni obimni razgovori i raniji kontakti omogu}ili su dvema strankama da konstatuju podudarnost svojih stavova o ~itavom nizu su{tinskih i aktuelnih politi~kih pitawa. Na osnovu toga predsednici dveju partija, @an Mari Le Pen i dr Vojislav [e{eq, dogovorili su se da najvi{im rukovodstvima Nacionalnog fronta Francuske i Srpske radikalne stranke podnesu na usvajawe predlog sporazuma o politi~kom savezu Nacionalnog fronta Francuske i Srpske radikalne stranke koji bi posebno sadrào slede}e odredbe: 1. Srpska radikalna stranka i Nacionalni front Francuske }e sistematski ulagati energi~ne napore u ciqu daqeg bu|ewa nacionalne svesti
770
Po{tovani An|elo Sanitori poslanik parlamenta Italije Na osnovu slu~ajnog susreta, ne politi~kog, sa dr Romano Fortuna iz Forca Italija, imali smo priliku da razgovaramo o eventualnoj mogu}nosti politi~kog susreta na{eg pokreta, inspirisanog demokratskim vrednostima, i Va{eg pokreta Forca Italija. Imamo èqu da pozovemo Va{u delegaciju u na{ grad Beograd, a o danima susreta blagovremeno }emo se dogovoriti. Zainteresovani smo za ostvarivawe me|upartijske komunikacije, razmewivawe ideja i mi{qewa, s obzirom da obe partije pripadaju ekstremnoj desnici. U o~ekivawu Va{eg cewenog pozitivnog odgovora {aqemo Vam iskrene pozdrave. , Spo{tovawem, Beograd, 4. februar 1997. godine Predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq
771
CXVIII PREDSEDNIKU POLITI^KE PARTIJE FORCA ITALIJA SILVIJU BERLUSKONIJU

Po{tovani gospodine Berluskoni, Srpska radikalna stranka je ideolo{ki profilisana kao stranka umerene desnice. Zalaèmo se za politi~ku demokratiju, ekonomski liberalizam, gra|anske slobode i prava, a pre svega smo stranka izrazito patriotskog karaktera. Na{a stranka je parlamentarna politi~ka partija u Republici Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji. U Narodnoj skup{tini Republike Srbije zastupqena je sa 82 poslanika od ukupno 250, u Dowem domu, Ve}u gra|ana Savezne skup{tine Savezne Republike Jugoslavije, zastupqena je sa 16 poslanika od 108 iz Srbije, a u Gorwem domu, Ve}u Republika Savezne skup{tine Savezne Republike Jugoslavije zastupqena je sa 4 poslanika od ukupno 20 iz Srbije. U Republici Srbiji na{a partija je ~lan Vlade narodnog jedinstva i zastupqena je sa 2 potpredsednika Vlade i 13 ministara. Smatramo da se Va{a politi~ka partija, Forca Italija, u Italiji zalaè za ostvarewe istih ciqeva za koje se mi zalaèmo u Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji. Vo|ena takvom ocenom, Srpska radikalna stranka je uvek pozitivno ocewivala delovawe politi~ke partije Forca Italjia, svrstavaju}i je u politi~ke partije sa kojima èli da ostvari {to ~vr{}u saradwu. @eleli bismo da ostvarimo me|ustrana~ki kontakt i saradwu, i predlaèmo Vam susret na najvi{em nivou. Srpska radikalna stranka bi sa velikim zadovoqstvom organizovala Va{u posetu Saveznoj Republici Jugoslaviji, po programu o kome bismo postigli saglasnost. Srpska radikalna stranka je zaduìla gospodina Miodraga Jakovqevi}a iz Beograda, ulica Bawi~ki venac 20 c, da Vam uru~i ovo pismo i da nam prenese Va{ odgovor, kao lice koje }e biti odgovorno za uspostavqawe kontakta sa Va{om politi~kom partijom. S po{tovawem, Predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq
nom obavestila moju sekretaricu. Stoga Vas obave{tavam da ne}u prisustvovati tom sastanku. Ukoliko je Va{a namera da i ubudu}e odràvate sastanke sa {efovima odborni~kih grupa zaista ozbiqna, onda je jedini adekvatan na~in da me o tome obavestite pisanim putem. Beograd, 14. mart 1997. godine Predsednik odborni~ke grupe Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq
CXX ÊSTITKA MOMIRU BULATOVI]U

Gospodinu Momiru Bulatovi}u, predsedniku demokratske partije socijalista Crne Gore Uvaèni gospodine Bulatovi}u, Obradovala me je vest o velikoj politi~koj pobedi koju ste postigli. U ime Srpske radikalne stranke i u svoje li~no upu}ujem Vam iskrene ~estitke. Uveren sam da }e pod Va{im rukovodstvom Demokratska partija socijalista Crne Gore istrajati na patriotskoj orijentaciji, suprotstavqati se svim oblicima separatizma i raditi na u~vr{}ewu zajedni~ke dràve sa Srbijom i drugim srpskim zemqama. Uz srda~ne pozdrave, Beograd, 25. mart 1997. godine Predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq
CXIX PREDSEDNIKU SKUP[TINE GRADA BEOGRADA

Po{tovani Gospodine, Sa zaprepa{}ewem sam primio obave{tewe da ste zakazali sastanak sa {efovima odborni~kih grupa, a da je o tome samo Va{a sekretarica telefo772
CXXI OSNOVNI PROGRAMSKI PRINCIPI SRPSKE RADIKALNE STRANKE

Nacionalni program Srpska radikalna stranka se zalaè za stvarawe jedinstvene srpske dràve koja }e obuhvatiti sve srpske teritorije. Tako|e se zalaèmo za jedinstvo srpskog naroda i definisawe jedinstvenog srpskog nacionalnog progra773
ma. Radi postizawa ovog ciqa potrebno je razvijati nacionalnu svest i patriotizam kao i ~uvati i negovati nacionalnu tradiciju. Politi~ki program Srpska radikalna stranka se zalaè za unitarnu dràvu republikanskog oblika vladavine. Kao oblik politi~kog reìma srpski radikali prihvataju parlamentarni sistem. Najvi{i organ izvr{ne vlasti treba da predstavqa Vlada sa podr{kom apsolutne ve}ine poslanika. Predsednik Republike treba da bude reprezent gra|anskog, nacionalnog i vi{estrana~kog jedinstva i osnovnog interesnog konsenzusa. Predsednika Republike treba da bira parlament apsolutnom ve}inom glasova. Tako|e, insistiramo na sprovo|ewu principa podele vlasti na zakonodavnu, izvr{nu i sudsku. U srpskoj dràvi moraju se po{tovati sva qudska prava, a nacionalnim mawinama garantovati puno po{tovawe svih mawinskih prava. Ekonomski program Srpska radikalna stranka je zagovornik koncepta liberalne trì{ne privrede. To podrazumeva slobodnu preduzimqivost preduzentika na ekonomskom podru~ju. U Srbiji je danas neophodno sprovesti korenitu privatizaciju. Kroz privatizaciju dràva bi morala da izmiri dugovawa prema gra|anima po osnovu stare devizne {tedwe, zajma za preporod Srbije, {tedwe u privatnim bankama i dugovawa prema inostranstvu. Na ovaj na~in dràva bi se re{ila i dugova i obaveze da odràva propala preduze}a ili poslovni prostor. Ostatak svoje imovine dràva bi prodala za gotov novac putem javne licitacije. Time bi uspela da prikupi ne{to sredstava koja bi se angaòvala za pokretawe privredne aktivnosti i popuwavawe raznih fondova. Socijalni program U domenu zdravstvene za{tite dràva bi se javqala kao univerzalni garant kada pojedinac nije sposoban ili nema sredstava za zdravstvenu za{titu. Sredstva za zdravstveno osigurawe obezbe|ivali bi gra|ani putem dobrovoqnog osigurawa. Visina zarade bi se formirala slobodno na trì{tu rada i ona bi se odnosila na zarade u privatnom sektoru, dok bi u dràvnoj administraciji ona bila formirana prema stepenu stru~nosti i bila u srazmeri jedan prema ~etiri izme|u najniè i najvi{e zarade. Sistem penzijskog osigurawa bio bi na dobrovoqnoj osnovi i upla}ivao bi se preko privatnih penzionih fondova. Visina penzije bi onda zavisila od visine uloènih sredstava. Dràva bi iz svog buyeta obezbe|ivala deo penzije po osnovu radnog staà i on bi bio u odnosu jedan prema dva u zavisnosti od duìne radnog staà. Na ovaj na~in penzije bi se primale po vi{e osnova. Kulturni program Srpska radikalna stranka se zalaè za o~uvawe i negovawe kulturne tradicije srpskog naroda, jer ona predstavqa jedinstvenu civilizacijsku osnovu na kojoj se formirala svest o sopstvenom identitetu. Shodno tome, za774
laga}emo se za vra}awe tradicionalnim moralnim vrednostima, odnosno pravoslavno-hri{}anskom sistemu moralnih normi. Uz racionalizaciju finansirawa kulture omogu}io bi se prodor privatne inicijative. Tako|e, podrà}e se i osnivawe raznih drugih nevladinih fondacija, novih zadu`bina, legati i sl. Neophodno je uloìti maksimalne organizacione i finansijske napore da se u svetskoj javnosti atraktivno i kvalitetno prikaù dometi srpske kulture. Beograd, 1. maj 1997. godine
CXXII PROGRAMSKI MANIFEST SRPSKE RADIKALNE STRANKE

I. LOKALNA SAMOUPRAVA U PROGRAMU SRPSKE RADIKALNE STRANKE Centar svake dràve i svake vlasti i wihova su{tina je gra|anin i briga za wega. Za{tita koju gra|anin treba da ose}a u svojoj dràvi je posledica i krajwi ciq svake dobre i efikasne dràve i vlasti u woj. Kada vlast i privilegije koje ona sobom nosi postanu jedini i krajwi ciq nosioca vlasti, tada je gra|aninu prepu{teno da veliki broj prava, koja mu po zakonu pripadaju, pribavqa sam i na mukotrpan na~in, ili pak tera gra|anina da se za svoje dobro suprotstavi zakonu i upravqa~ima koji te zakone donose. Da li imamo dràvu i lokalnu samoupravu koja nas {titi? Da li dràva, weni organi i weni zakoni pruàju mogu}nost da im se obratimo, da nas za{tite? Da li nam zakoni ove dràve i ovakva lokalna samouprava ostavqaju dovoqno prostora za li~nu inicijativu, da li brinu za zdravqe i obrazovawe, da li brinu o na{oj imovini, o na{im bli`wim, o na{im svakodnevnim potrebama? I na kraju, da li nam ova dràva, weni zakoni i wena lokalna samouprava propisuju pravila i obezbe|uju uslove za osnovni ciq koji gra|aninu svaka dràva mora da garantuje slobodu, za{titu i blagostawe? Umesto svega izloènog, {to je ina~e imperativ i potreba svakog gra|anina, i {to svaki gra|anin ima ne samo pravo, ve} i obavezu da od svake vlasti i centralne i lokalne zahteva, mi danas u ovoj dràvi imamo nepreglednu masu propisa, pravila, organa. Propisi se donose svakodnevno, i tajno i javno, i od nadle`nih i od nenadle`nih organa, i po propisanom i po samo wima znanom postupku. Svakodnevno raste broj dràvnih organa za sprovo|ewe tih i takvih propisa, za wihovu razradu, primenu, kontrolu, za izricawe sankcija, za sprovo|ewe sankcija. Time se namerno stvara pravna nesigur775
nost, namerno se gra|anin dovodi u poziciju inferiornosti, kako bi kod gra|anina preovladali strah, neznawe i konfuzija. Danas gra|anin tro{i ogromnu energiju i ogromno vreme, rasipa svoju ìvotnu i radnu energiju, u bezuspe{nim poku{ajima da ostvari svoja prava, da pribavi potvrdu, da izvadi uverewe, a da pritom ne zna ni gde, ni ko, ni za{to mu te potvrde i uverewa traì, ni ko, ni kada, ni za{to neki organ tu potvrdu ili uverewe treba da mu izdaju. Ova vlast zna da se u anarhiji i bezakowu lak{e vlada. Optere}en i dezorijentisan gra|anin nema ni vremena, a ni voqe, a ni interesa da takvu vlast kontroli{e, da je poziva na odgovornost, i da joj bude ravnopravan partner. Situacija je ista na svim nivoima vlasti. Od saveznog do lokalnog. Op{tina i grad su teritorijalne jedinice u kojim gra|ani ostvaruju lokalnu samoupravu u poslovima utvr|enim Ustavom, zakonom i statutom op{tine, odnosno grada, i to su mesta gde gra|ani naj~e{}e i najneposrednije dolaze u dodir sa vla{}u i wenim propisima. Stoga smatramo da je organizacija i rad op{tina i gradova i kvalitet saradwe koju gra|anin sa wima ostvaruje merilo za ocenu uspe{nosti svake vlasti i pokazateq stepena za{ti}enosti prava i sloboda gra|ana. Na pitawu lokalne samouprave i na pitawu rada organa lokalne samouprave, najboqe se vidi da li je jedna dràva organizovana na modernim principima, koja gra|aninu garantuju sigurnost, za{titu sloboda i prava, uslove za za{titu wegove imovine, wegovog zdravqa, wegove porodice. Imaju}i sve ovo u vidu, Srpska radikalna stranka daje svoje vi|ewe problema i svoja re{ewa za organizaciju i rad organa lokalne samouprave, koja su zasnovana na principima kojima je ishodi{te u na{em programu za koji se stranka dosledno zalaè, i u su{tini i okosnici tog programa to su gra|ani i briga za najboqi status gra|anina i wegove imovine u dràvi. Polaze}i od principa privatizacije sada{weg dràvnog i dru{tvenog sektora, forsirawa sada ve} naraslog samoniklog privatnog preduzetni{tva, jeftine i efikasne dràve, sigurnosti privatne svojine i omogu}avawa svakom gra|aninu da ostvari punu meru svojih mogu}nosti na korist sebi i dràvi, predlaèmo re{ewa u oblasti lokalne samouprave, koja }e ostvariti uslove da gra|anin ima punu inicijativu u oblikovawu svog ìvota u zajednici, a i same zajednice kao celine. II. NAÊLA ORGANIZOVAWA LOKALNE SAMOUPRAVE Kako vlast ~ini skup ovla{}ewa, koja su u znatnom delu ovla{}ewa koja mogu da ukinu slobodu gra|anina, smatramo, da je pravno neodgovorno poveravati vlast, a samim tim i ovla{}ewa organima na razli~itim nivoima teritorijalne organizacije dràve. Ciq ovoga je da se onemogu}e zloupotrebe, koje su na{a stvarnost, i svakodnevica svakog gra|anina. Nepo{tovawe ovog principa, stvara pravnu nesigurnost, a najboqi primer za to je sada{wi Zakon o lokalnoj samoupravi, i wegova realizacija u praksi. Organima lokal776
ne samouprave, op{tini i gradu povereno je samostalno dono{ewe drugih op{tih akata, kojim ti organi samostalno preuzimaju vlast i time sami sebi dodequju atribute vlasti i dràve. Kao posledicu napred izloènog imamo op{tinu i grad, kao dràvu u dràvi, a {to dovodi do nejednakog poloàja gra|ana razli~itih op{tina i gradova. Doslednim sprovo|ewem ovog principa ukida se apsurd, da jedan gra|anin, na teritoriji dràve Srbije, ima razli~iti pravni status na razli~itim delovima teritorije. 1. Odvajawe lokalne samouprave o dràve Iz prethodnog proizlazi i na~elo potpunog odvajawa organa i nadle`nosti dràve i organa lokalne samouprave a sa ciqem da gra|anin brè, lak{e i jeftinije ostvaruje svoje lokalne interese, kroz lokalnu samoupravu koju sam bira, sam kontroli{e i sam finansira. 2. Precizno definisawe okvira i vrste delatnosti lokalne samouprave Na ovaj na~in se postiè da lokalna samouprava preuzima samo onaj krug poslova koji su neophodni da bi gra|anin mogao da re{ava svoje lokalne probleme i koje gra|anin moè i treba da finansira. Lokalna samouprava postaje jeftina i efikasna, a dràva nepotrebna u domenu lokalne samouprave, osim sa svojom kontrolnom funkcijom. 3. Razdvajawe podru~nih jedinica ministarstva (Vlade) od organa lokalne samouprave U svesti na{eg gra|anina lokalna samouprava (op{tina i grad) su poistove}eni sa dràvom, vla{}u i sa svim {to uz vlast ide, zbog prisustva podru~nih jedinica ministarstva (uprave javnih prihoda, inspekcije, prekr{ajnih organa) u zgradama gde se nalaze sedi{ta organa lokalne samouprave. Zbog toga predlaèmo fizi~ko razdvajawe dràvnih organa od organa lokalne samouprave, tako {to bi podru~ne jedinice ministarstava bile u zgradama koje vlasni{tvo dràve, a kojih i sada ima dovoqno, ~ak i previ{e, a ne u onim u kojim je sedi{te organa lokalne samouprave. Ovim se izbegava uticaj dràve na lokalnu samoupravu, {to je do sada bilo pravilo, a {to se veoma lo{e odraàvalo na ostvarivawe interesa gra|ana na nivou lokalne samouprave, a, s druge strane, gra|ani su imali pogre{nu predstavu da o pojedinim pitawima odlu~uju organi lokalne samouprave, a ne dràvni organi. Gra|anin je zbog ovoga ose}ao strah od lokalne samouprave, a i lokalna samouprava, shva}ena na socijalisti~ki na~in, postala je leglo zloupotrebe, pqa~ke i li~ne promocije. 4. Samofinansirawe lokalne samouprave Lokalnu samoupravu }e finansirati gra|ani koji ìve na teritoriji svake pojedine op{tine i grada, i to iz lokalnih poreza i taksi, koje su do sada sluìle za finansirawe onih potreba koje nisu bile u skladu sa interesima gra|ana na lokalnom nivou. Kako }e organi lokalne samouprave biti nepo777
sredno birani od strane gra|ana, lokalnim finansirawem wenog rada postiè se da lokalna samouprava bude primerena lokalnim potrebama, da bude efikasna i jeftina, i da istovremeno ne bude prevelik teret gra|anima. Nasuprot tome, poslovi koje organi lokalne samouprave budu obavqali shodno delegiranoj nadle`nosti od strane dràve, bi}e finansirani iz dràvnog buyeta. 5. Smawewe broja zaposlenih u organima lokalne samouprave Zbog dana{we isprepletenosti lokalne samouprave i dràve, i centralnog tj. dràvnog finansirawa, broj zaposlenih u ovim organima je prema{io broj zaposlenih i u pojedinim ministarstvima. Stoga je lokalna samouprava postala skupa, glomazna i neefikasna, jer se zbog velikog broja zaposlenih ne moè efikasno organizovati rad pojedinih organa, a {to je ose}ao svaki gra|anin kroz stalno pove}avawe poreza. Samofinansirawem se otvara mogu}nost da se za pojedine poslove, ~ija priroda odgovara lokalnoj samoupravi, angaùje privatni sektor koji je jeftiniji, efikasniji i fleksibilniji (odràvawe ~isto}e, kwigovodstvenora~unovodstveni poslovi, usluge pravne pomo}i). Sprovo|ewem ovakvog programa Srpske radikalne stranke i napred izloènih re{ewa postiè se da se re{e pitawa koja optere}uju svakodnevni ìvot gra|ana i koja mu ru{e veru u dràvu. Srpska radikalna stranka kao stranka koja najboqe zna probleme gra|anina jer je i sama izloèna represiji komunisti~kog reìma, nudi re{ewa problema lokalne samouprave koja su realna, ostvariva i moderna, i to za sva ona pitawa koja gra|ane najvi{e interesuju. III. OSNOVNE FUNKCIJE LOKALNE SAMOUPRAVE U VIZIJI SRPSKIH RADIKALA 1. Urbanizam Sada{wi problem urbanizma je u namerno lo{e ura|enim urbanisti~kim planovima za teritorije op{tina i gradova, koji ne odgovaraju ni urbanisti~kim potrebama Srbije, ni generalnom urbanisti~kom planu, a ni potrebama gra|ana, jer su pravqeni za potrebe velikih dràvnih gra|evinskih preduze}a i vladaju}e monopolisti~ke elite ove vlasti. Ne po{tuju se trì{ni uslovi za dodeqivawe placeva za izgradwu, tako da sve lokacije, na teritoriji cele Srbije, dobijaju dekretom i po bagatelnim cenama komunisti~ki mo}nici i wihova rodbina i prijateqi. Pravilo je da kada se dobiju ti placevi gra|ani koji poseduju svoje ku}e na tim lokacijama bivaju izba~eni iz wih i li{eni svoje mukotrpno ste~ene imovine uz bagatelnu nadoknadu i po ekspresno sprovedenom op{tinskom postupku. Kao posledicu ovakvog surovog postupawa vlasti i nepo{tovawa neprikosnovene privatne svojine imamo gra|anina na ulici bez za{tite i sa pravi~nom nadoknadom a, sa druge strane, ostvarivawe ekstraprofita onih koji su zemqu kao op{te dobro dobili uz legalizovanu pqa~ku po najniìm cenama. Zato
778
se u narodu i odoma}io izraz gra|anska i urbanisti~ka mafija koji u potpunosti oslikava stawe u na{em urbanizmu i gra|evinarstvu. Centri odlu~ivawa o ovim nezakonitim radwama su u op{tinama i gradovima. Srpska radikalna stranka se zalaè za dono{ewe novih generalnih i detaqnih urbanisti~kih planova uz puno po{tovawem struke, privatne svojine gra|ana i privatne inicijative, da bi se i u ovoj oblasti uveo red na taj na~in {to }e se: prvo, uvesti moratorijum na sve do sada donete urbanisti~ke planove, jer su doneti od strane nekompetentnih i nestru~nih, za celu teritoriju Srbije i za teritoriju svih op{tina i gradova doneti urbanisti~ke planove, kao i novi, prostorni plan Srbije koji }e po{tovati sve specifi~nosti svake pojedine op{tine i grada, tim planovima bi se izvr{ila kategorizacija zemqi{ta, a {to bi predstavqalo osnovu za utvr|ivawe minimalne cene zemqi{ta, s tim {to bi se zemqi{te koje nije u privatnoj svojini ponudilo na licitaciji pod jednakim uslovima za sve gra|ane i privatne preduzetnike, na ovaj na~in bi svaki gra|anin, koji ima potrebu da gradi ku}u, dobio mogu}nost da srazmerno novcu kojim raspolaè do|e do placa za gradwu ku}e i re{ewa svog krova nad glavom, obaveza svih op{tina, gradova i dràve bila bi da deo zemqi{ta koje je sada udràvnom vlasni{tvu, kao i zemqi{te koje je dato na raspolagawe op{tinama i gradovima ponude za individualnu stambenu izgradwu bez nadoknade licima koja do sada nisu re{ila stambeni problem, a izdvajala su, u vidu obaveznog stambenog doprinosa u toku svog radnog veka, za stambenu izgradwu, gra|evinski materijal za izgradwu porodi~nih ku}a bio bi oslobo|en pla}awa poreza na promet, ovim re{ewima gra|anin vi{e ne bi bio prinu|en da kupuje stan od monopolskih gra|evinskih preduze}a po nenormalnim cenama, bez ta~nih rokova izgradwe, na neèqenim lokacijama, ve} bi imao mogu}nost da bira izme|u stanovawa u svojoj ku}i ili svom stanu, ali sada po niìm cenama i ta~nim rokovima izgradwe bez bezbrojnih aneksa ugovora i neizvesnog dana za useqewe, investitori (gra|ani, privatni preduzetnici, dràvna preduze}a) koji na licitaciji dobiju dozvolu da zidaju objekte na ekskluzivnim lokacijama, koje su komunalno ve} ure|ene a u dràvnom su vlasni{tvu, bili bi u obavezi da gra|anima te op{tine izgrade ili adaptiraju jo{ jedan objekat od interesa za gra|ane (obdani{te, ambulantu, park), dok bi u slu~aju dobijawa za izgradwu zemqi{ta koje nije komunalno ure|eno bili u obavezi da pored stanova izgrade i neophodnu infrastrukturu za normalan ìvot. stambena izgradwa bi se uz besplatne placeve pospe{ivala i povoqnim stambenim kreditima sa dugim rokom otplate i niskom kamatnom stopom, nelegalna gradwa koja je, usled tromosti vlasti i nemawa sluha za potrebe gra|ana u Srbiji, kao i zbog straha socijalisti~kog reìma od privatne svojine i privatnog vlasni{tva nad stambenim prostorom, dostigla obim legalne gradwe, bila bi predmet posebne pa`we, i taj problem bi re{ili le779
galizacijom postoje}eg stawa, tj. izdavawem gra|evinskih dozvola za sve objekte koji ispuwavaju osnovne urbanisti~ke i gra|evinske normative, bez napla}ivawa tro{kova komunalnog ure|ivawa zemqi{ta, jer su svu komunalnu infrastrukturu u tim naseqima izgradili sami gra|ani. 2. Saobra}aj Nebriga ove vlasti za gra|anina se ogleda na svakom koraku, u svakom potezu i u svakoj radwi, jer mu se ru{i dostojanstvo, i jer je prinu|en da svakodnevni ìvot ìvi u uslovima koji nisu po meri ~oveka. Srpska radikalna stranka smatra da na{ gra|anin ima pravo i ima obavezu da zahteva da ne bude tretiran druk~ije od gra|anina u bilo kom delu Evrope i sveta. Kakav poloàj gra|anin ima najboqe se vidi po tome kako se gra|anin prevozi. Srpska radikalna stranka vidi da gra|anin nije prevezen na vreme, neretko nije prevezen uop{te, da ~esto biva izba~en iz javnog prevoza, jer vozila nisu tehni~ki ispravna, a da se gra|anin koji ìv stigne tamo gde se uputio ose}a kao da je dobio premiju na lutriji. Nisu retke ni te{ke telesne povrede lica koja koriste javni prevoz. U sektoru saobra}aja vladaju anarhija, haos, neodgovornost i sve to usled monopolskog poloàja koja ova preduze}a imaju na na{em trì{tu. Cene prevoza su previsoke i u obrnutoj srazmeri sa kvalitetom usluga koju gra|anin dobija. Prigradski prevoz i u najboqim vremenskim uslovima jedva da funkcioni{e, a sa prvim snegom u decembru prestaje i da postoji. Sve ovo na{e gra|ane onemogu}ava da normalno ìve u gradu i da obavqaju svoje redovne aktivnosti. Po{to Srpska radikalna stranka kroz svoje delovawe vidi sve ovo i vodi brigu o gra|aninu predlaèmo niz re{ewa u oblasti javnog prevoza: treba ukinuti monopol koji imaju javna preduze}a za saobra}aj, a sama ta preduze}a u~initi ekonomski i tehnolo{ki efikasnijim putem wihove privatizacije, koja bi dovela do uspostavqawa ekonomski efikasnih preduze}a, te do smawewa administracije, ~ime bi se otvorio put za boqi tretman onih koji u tim preduze}ima neposredno pruàju usluge (voza~i, mehani~ari), za obnavqawe voznog parka, rekonstrukciju trolejbuskih i tramvajskih instalacija, uvo|ewe reda i ~vrstih pravila i odgovornosti lica koja neposredno prevoze gra|ane uz strogo po{tovawe usvojenog reda vo`we, te javno objavqivawe satnice polazaka vozila za sve linije, a sve to da bi gra|anin mogao da planira svoje svakodnevne obaveze i da ne bi gubio vreme u beskona~nim ~ekawima koja se neretko zavr{e time da se potreban prevoz i ne do~eka, otvarawem puta privatizaciji i u ovom sektoru stvori}e se trì{ni uslovi za konkurenciju izme|u tromog, skupog i neefikasnog javnog sektora i fleksibilnog, jeftinog i efikasnog privatnog sektora, a sve u korist gra|anina i wegove potrebe da bude prevezen brzo, sigurno, udobno i jeftino,, Srpska radikalna stranka }e obezbediti da se putem licitacije, a na
780
osnovu prethodno usvojenih normativa (kvalitet vozila, stru~na osposobqenost zaposlenih) sa ta~no specificiranim vrstama usluga omogu}i svakom privatnom preduzetniku da u~estvuje u obavqawu javnog prevoza putem iznajmqivawa pojedinih linija, kompletnog prigradskog saobra}aja i saobra}aja izme|u naseqenih mesta u op{tinama koje nisu u okviru gradova, Srpska radikalna stranka }e obezbediti, preko efikasnih inspekcijskih slu`bi, da subjekti koji su putem licitacije iznajmili pojedine linije prevoz obavqaju kvalitetno, efikasno i sigurno u ~istim i novim autobusima, trolejbusima i tramvajima, preduze}a koja se budu bavila javnim prevozom bi}e prvih pet godina oslobo|ena poreza na dobit, a svaka investicija u obnavqawe voznog parka }e biti stimulisana kroz poreske olak{ice, cena prevoza }e zbog postojawa konkurencije i trì{nih uslova za obavqawe ove delatnosti biti prihvatqiva za gra|ane, pojedine kategorije gra|ana i to penzioneri, |aci i studenti ima}e pravo na beneficiranu cenu prevoza, a vojni invalidi iz sada{weg rata i majke sa vi{e od dvoje dece prevoz }e koristiti besplatno, a na teret buyeta op{tine i grada. 3. Stambene usluge S obzirom da je do{lo do privatizacije stambenog fonda, prestala je potreba za postojawem Javnog komunalnog preduze}a Infostan (preduze}a za pruàwe komunalnih usluga), jer se danas postojawe tog preduze}a svelo na naplatu usluga koje su u~inila druga preduze}a za pruàwe komunalnih usluga (toplane za daqinsko grejawe, vodovod i kanalizacija, gradska ~isto}a, dimni~arske usluge, usluge za odràvawe liftova) i naplatu nadoknade za kori{}ewe gradskog gra|evinskog zemqi{ta. Srpska radikalna stranka ovim putem daje do znawa gra|anima da Infostan (preduze}e za pruàwe komunalnih usluga) ne obavqa usluge koje napla}uje, i da je nakon otkupa stanova postao suvi{an sa glomaznim administrativnim aparatom i velikim fondom poslovnog prostora. Ukidawem ovog komunalnog preduze}a oslobodila bi se finansijska sredstva koja su zarobqena i koja bi se mogla iskoristiti za popuwavawe fondova za finansirawe potreba gra|ana, i oslobodio bi se i ogroman poslovni prostor ~ijom prodajom bi se, zajedno sa prodajom ostalog poslovnog prostora (SSRN, SKJ, SSOJ, sindikat) obezbedila sredstva za isplatu obaveza koje dràva ima prema gra|aninu (penzije, de~iji dodaci, stara devizna {tedwa). Ukidawem ovog preduze}a se tako|e postiè da usluge preduze}a koja se bave grejawem gra|ana, isporukom vode i renta za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta budu neposredno napla}ivani od gra|ana, a ne preko posrednika, {to enormno poskupquju cene tih usluga kao {to je to slu~aj danas. Tako|e, ukidawem ovog preduze}a ostale komunalne usluge, koje su gra|anima kao vlasnicima i korisnicima stanova neophodne, i to odno{ewe sme}a, deratizacija, dezinsekcija i dezinfekcija, dimni~arske usluge, odràva781
we liftova i zgrada, gra|ani bi mogli da povere privatnim preduze}ima i privatnim preduzetnicima, koje bi gra|ani izabrali na trì{tu, imaju}i u vidu kvalitet usluge i visinu cene. Ovim bi se obezbedilo da gra|anin neposredno kontroli{e onog koga je izabrao za obavqawe usluga i koga pla}a iz svog yepa. Do sada, bez ovog re{ewa koje predlaè Srpska radikalna stranka, gra|anin je bio u prakti~no robovlasni~kom odnosu prema preduze}u za pruàwe komunalnih usluga i dràvi, odnosno organima lokalne samouprave, jer je morao da pla}a, ~ak i prinudnim putem, one usluge koje nije ni dobijao, i na ~iju cenu nije mogao da uti~e. Usvajawe predloènog re{ewa dovelo bi do toga da gra|anin, korisnik stana zakqu~uje samo jedan ugovor i pla}a samo jednu uslugu po cenama koje slobodno ugovori, a ne da kao do sada pla}a dràvnom preduze}u uslugu koju ne dobija, jer liftovi u ve}ini zgrada i ne rade, i da opet angaùju druga preduze}a da pruè uslugu koju su ve} jedanput platili. Privatizacija, liberalizacija i ukidawe monopola dove{}e do pruàwa kvalitetnijih i jeftinijih usluga koje su gra|anima svakodnevno potrebne i koje spadaju u nadle`nost organa lokalne samouprave. Ovi principi }e vaìti i u pogledu ostalih komunalnih slu`bi (dimni~ari, odno{ewe sme}a, deratizacija, dezinfekcija i dezinsekcija, odràvawe zgrada), s tim {to }e se postoje}a preduze}a privatizovati kroz wihovu prodaju bilo doma}im bilo stranim fizi~kim i pravnim licima, koja su sposobna da u wima organizuju proces rada na savremenim trì{nim osnovama. 4. Komunalna infrastruktura Postoje}i sistem obavqawa komunalnih delatnosti u svim gradovima i op{ta privredna kretawa u zemqi, doveli su do dramati~nog pogor{awa poslovawa javnih komunalnih preduze}a, a {to se manifestuje u: opadawu obima i nivoa pruàwa komunalnih usluga, gubicima i nelikvidnosti javnih komunalnih preduze}a, a {to preti tehni~kim i ekonomski kolapsom, zna~ajnom smawewu izvora i priliva sredstava za finansirawe javnih komunalnih preduze}a od strane organa lokalne samouprave. Dana{wa zakonska regulativa je komunalne delatnosti odredila kao delatnosti od posebnog dru{tveog interesa, {to zna~i da se one ne obavqaju po trì{nim principima, ve} po posebnim propisima dràve i op{tine, odnosno grada, komunalne delatnosti obavqaju javna komunalna preduze}a, dràva ne osniva ta preduze}a, ve} utvr|uje samo na~ela wihovog statusa i poslovawa, a op{tine i gradovi osnivaju takva preduze}a, utvr|uju bliè uslove wihovog statusa i poslovawa i tako uti~u na wihovo poslovawe i upravqawe i kontroli{u wihov rad. Ovakav na~in regulisawa komunalnih delatnosti prouzrokuju da: organi lokalne samouprave koji nisu vlasnici komunalnih preduze}a imaju obavezu da obezbede obavqawe komunalnih delatnosti i to preko pred782
uze}a koja nisu u vlasni{tvu lokalne samouprave, a sa druge strane nisu ni privatna pa se lokalna samouprava ne moè osloniti na te`wu takvih preduze}a da budu maksimalno jeftina i efikasna. Srpska radikalna stranka }e se zalagati za re{ewa koja su se pokazala na svetskom nivou kao efikasna i korisna za gra|ane tako {to }e: 1. dràva i lokalna samouprava preuzeti obavezu i odgovornost pruàwa komunalnih usluga na svom podru~ju, 2. odvoji}e se regulativna od operativne funkcije, tako {to preduze}a koja obavqaju komunalnu delatnost, ne}e mo}i da uti~u na regulativnu funkciju organa lokalne samouprave, 3. vodi}e politiku eliminacije buyetskih deficita, a to }e dovesti do smawewa poreskog optere}ewa gra|ana, uz direktno napla}ivawe komunalnih usluga od gra|ana, 4. obavila bi se privatizacija komunalnih preduze}a za obavqawe komunalnih delatnosti, 5. smawivala bi se dràvna regulacija, jer bi sa uvo|ewem konkurencije ve}eg broja preduze}a, sama konkurencija preuzela funkciju regulacije, 6. socijalna politika bi se vodila tako {to bi se deo tro{kova, koje ne pokriva cena komunalne usluge za odre|ene kategorije stanovni{tva, pokrivao putem subvencija iz javnih prihoda lokalnih buyeta. A. Vodovod i kanalizacija Kako je u pitawu prirodni monopol u pruàwu ovih komunalnih usluga, to se poboq{awe kvaliteta i snièwe cene ne moè posti}i uvo|ewem konkurencije, ve} bi se to postiglo tako {to bi se postoje}a preduze}a transformisala shodno prirodi usluga koje obavqaju na ~etiri preduze}a, koja bi bila u razli~itom svojinskom statusu, {to bi ona preduze}a kod kojih je to mogu}e izloìlo konkurenciji na trì{tu. Samo delatnost proizvodwe vode, vodosnabdevawa i odvo|ewa otpadnih voda bi bila poverena preduze}u u vlasni{tvu dràve i lokalne samouprave, dok bi preduze}a koja se bave transportom i mehanizacijom, odràvawem postrojewa i razvojem i projektovawe bila privatizovana, a o tome ko }e te usluge pruàti odlu~ivalo bi samo komunalno preduze}e za proizvodwu i distribuciju vode i odvo|ewe otpadnih voda, imaju}i u vidu kvalitet i cenu na trì{tu. Ovim bi se omogu}ilo da postoje}a preduze}a koja su u privatnoj svojini, ravnopravno konkuri{u za pruàwe tih usluga, a to bi dovelo do pove}awa kvaliteta, i smawewa cene. B. Sistemi za daqinsko grejawe Postoje}a preduze}a za pruàwe ovih usluga su u dru{tvenoj svojini, i sva su formirana kao jedinstvena javna preduze}a i obavqaju svoju delatnost i van kontrole korisnika usluga. Zbog toga je i usluga skupa, nekvalitetna i neredovna. Postupak privatizacije ovih preduze}a bi obavili tako {to bi se iz wih izdvojile one delatnosti koje se mogu obavqati drugi subjekati koji bi
783
te usluge mogli pruìti kvalitetnije i jeftinije nego {to sada ~ini jedinstveno preduze}e. Delatnosti odràvawa, razvoja i inìweringa bi se, nakon izdvajawa i privatizacije, ponudile na licitaciju, tako da bi ove poslove mogla da obavqaju i druga preduze}a koja su sada u privanom vlasni{tvu. 5. Ambulante, obdani{ta, narodne kuhiwe i stara~ki domovi Dosada{wi na~in rada lokalne samouprave nije ni poku{avao da na|e re{ewa za one probleme koji ti{te svakog gra|anina, i koji su po svojoj prirodi takvi da ih najefikasnije i najhumanije mogu re{iti ba{ organi teritorijalne samouprave, jer su ti organi po svojoj prirodi okrenuti gra|aninu i wegovom svakodnevnom ìvotu. Srpska radikalna stranka je, preko svojih svakodnevnih kontakata sa gra|anima, i preko tribina, zapazila da je u svim ovim oblastima situacija takva da svakodnevni ìvot gra|ana postaje svakim danom sve nepodno{qiviji. Ambulante, obdani{ta, domovi za stare i iznemogle i narodne kuhiwe postoje samo na televiziji i u crnim hronikama dnevnih novina. Sti~e se utisak da ova vlast i na lokalnom nivou svojim re{ewima èli da onaj nad kojim vlada, bude {to ponièniji, jadniji i bespomo}niji i da se za svaku svoju potrebu obrati dràvi i vladaju}oj partiji za re{ewe svojih problema, kako bi mu se stvorilo uverewe da bez dràve i vladaju}e partije nije mogu} wegov ìvot. Dràvni fondovi (beznade`no prazni, jer su bezo~no pokradeni), sputana privatna inicijativa i siroma{an gra|anin, doveli su do stawa za koje se nema dovoqno mu~nih i ru`nih re~i. Posebno za stawe u ambulantama, obdani{tima, domovima za stare. Nema zavoja, nema gaze, nema alkohola, nema hrane, nema grejawa, nema plata za zaposlene... Lak{e bi bilo nabrojati ono ~ega ima. A sve je to besplatno za vladaju}u elitu i za vadaju}e op{tinske i gradske mo}nike. Za wih svega ima, jer oni dele stanove, zapo{qavaju, izdaju dozvole. A svi pla}amo doprinose dràvnim fondovima, svi pla}amo lokalne komunalne takse, a za sve nema. Re{ewe je: u svakom nastawenom mestu po jedna ambulanta, obdani{te, narodna kuhiwa i dom za stare. A. Ambulante podno{ewe bilansa raspolagawa zdravstvenim fondom, stvarawe trì{nih uslova i u ovim oblastima, privatizacija sada{weg zdravstvenog fonda, koji je glomazan, skup, neracionalan i od koga gra|ani nemaju nikakve koristi, i u koji mese~no gra|ani i da ne vide i da ne znaju izdvajaju u proseku po 100,00 din., podsticawe privatnih fondova i privatnih osiguravaju}ih dru{tava za zdravstveno osigurawe, slobodan izbor mesta i vrste ustanove u kojoj }e se gra|ani le~iti, slobodno raspolagawe upla}enim sredstvima u sada{we fondove zdravstvenog osigurawa, {to bi omogu}ilo da gra|ani lekarske usluge, koje i sada koriste, privatnim ambulantama i klinikama pla}aju novcem koji su izdvojili za te namene,
784
sredstva iz op{tinskih i gradskih buyeta, namewena za reprezentaciju, protokol i slu`bena putovawa usmeriti u podsticawe otvarawa privatne lekarske prakse, uz obavezu korisnika kredita da ambulante otvaraju na teritoriji op{tine gde takvih ambulanti nema, sa kompletnom ordinacijom za osnovnu zdravstvenu za{titu (laboratorija, EKG), lekari koji bi se opredelili za ovakav na~in pruàwa lekarske za{tite bili bi oslobo|eni svih lokalnih taksi i poreza, a poslovni prostor bi im se obezbedio iz postoje}eg fonda kojim lokalna samouprava raspolaè i koji sada izdaju besplatno svojim prijateqima, ro|acima, li~nim maserima i slu~ajnim poznanicima, na ovaj na~in bi se obezbedilo da se vrati ustanova porodi~nog lekara, a mnogi nezaposleni zdravstveni radnici bi na{li motiv da ostanu u ovoj zemqi i tu ostvare svoju profesionalnu afirmaciju. B. Obdani{ta obdani{ta su danas samo dràvna i u wima nema mesta za svu decu, privatizacija i podsticawe privatnog sektora da i u ovom domenu pokaè svoje prednosti doveli bi do toga da usluga bude kvalitetna i da sva deca imaju kvalitetan sme{taj uz nadzor {kolovanih vaspita~a koji sada na biroima ~ekaju da neko ode u penziju da bi zapo~eli svoj radni vek, organi lokalne samouprave bi se intezivno posvetili ovom problemu tako {to bi svoje buyete, koji nisu mali, usmerili na ove i ovakve vitalne potrebe gra|ana sa svoje teritorije, umesto na proslave dana oslobo|ewa op{tine, dana ro|ewa najve}eg sina na{eg naroda, prostorije sada{wih mesnih zajednica bi bile pretvorene u de~ija obdani{ta koja bi se na licitaciji ponudila u zakup samo za ovu namenu, prihodi od poreza na imovinu, koji su ustupqeni op{tinama i gradovima, u celosti bi bili usmereni na poboq{awe poloàja ustanova za decu, jer bi bili izvor za lokalno finansirawe kroz kredite kako postoje}ih dràvnih tako i budu}ih privatnih obdani{ta, sve investicije u otvarawe obdani{ta (gra|evinski materijal, u~ila, igra~ke) bile bi oslobo|ene pla}awa poreza na promet. V. Ustanove za sme{taj starih lica postoje}e ustanove za sme{taj starih lica, koje su sada neravnomerno raspore|ene na teritorijama pojedinih op{tina i gradova, ostale bi u funkciji, ali bi one bile neposredno finansirane iz prihoda organa lokalne samouprave i to iz onih prihoda koje bi ti organi ostvarili iz taksi koje pla}aju za svoje usluge. Ove ustanove bi bile namewene iskqu~ivo licima koja su silom prilika napu{tena od svoje rodbine i koja nemaju dovoqno sredstava da sama sebi obezbede normalan ìvot u starosti, a sve donacije ovim ustanovama predstavqale bi poresku olak{icu za lica koja su poklon u~inila, sa druge strane, organi lokalne samouprave }e, srazmerno ukazanoj potrebi, omogu}iti i otvarawe privatnih ustanova za sme{taj starih lica koja }e poslovati na trì{nim principima i koja }e omogu}iti sme{taj onim
785
licima koja su dovoqno imu}na da takav sme{taj plate i da za to dobiju i adekvatnu uslugu, na ovaj na~in }e se posti}i da ove ustanove postanu stvarno ustanove za sme{taj starih lica, i da se u dràvne ustanove (u kojima se ~eka po nekoliko godina za slobodno mesto) smeste lice kojima je takav sme{taj stvarno neophodan, dok bi lica koja nemaju danas izbora, a imaju sredstva da uslugu plate koristila usluge koje bi pla}ala. Na ovaj na~in bi se rasteretili i postoje}i domovi za stare i iznemogle, koji bi prestali da budu ustanove za sme{taj odba~enih i opqa~kanih. G. Narodne kuhiwe Osnovna obaveza organa lokalne samouprave bila bi da brine o onima kojima ìvot nije bio naklowen i kojima ovaj reìm i ovaj sistem nisu dali {ansu da probaju da uspeju u ìvotu. Wih danas, naàlost, nije malo, ali ih sredina ne èli da vidi, jer im ne moè pomo}i. Ima ih i u gradovima i na selima, ima ih mnogo, ali im wihovo dostojanstvo ne da da priznaju. Na{e kom{ije, na{i sugra|ani, prose, umiru od posledica gladi i hladno}e. Prvi i najva`niji zadatak lokalne samouprave je pomo} licima. Ali ne kao do sada, sa dve do tri narodne kuhiwe za glavni grad, i sa jo{ ponekom za celu zemqu. prva stavka u buyetima }e biti finansirawe narodnih kuhiwa, uz strogu kontrolu tro{ewa sredstava, a ona kao do sada ne bi zavr{avala u pla}awu svadbi onih koji su i doveli do ovakvog stawa, kroz humanitarne organizacije bi se podsticao rad u narodnim kuhiwama, donatorstvo bi bilo podsticano kroz poreske olak{ice. 6. Ustanove kulture Ustanove kulture i sama kulturna politika su, i na nivou lokalne samouprave, ne{to na {ta ova vlast stalno zaboravqa. Kultura je, kako je ova vlast shvata, je oblast za li~nu promociju nosilaca vlasti i wihovih partijskih i ideolo{kih drugova, pri tom ne brinu}i za kulturne vrednosti i kulturne potrebe naroda. Ova vlast namerno zapostavqa kulturu i pomaè akcije (godina kulture) koji su surogat kulture, znaju}i vrlo dobro da se preko kulture, najefikasnije moè uticati na svest naroda. S obzirom da je kultura odre|eni stav ili usmerewe pojedinca, nacije i zajednice, da je sistem ciqeva, odnosa i navika, i da je sistem ciqeva, vrednosti, stvoren i nagomilan u toku stvarala~kog razvoja jednog naroda, Srpska radikalna stranka smatra da oblast kulture zahteva bri`qivu i plansku za{titu i brigu vlasti. U ovoj dràvi nikada nije bilo pravog programa za razvoj i podsticawe kulture, koji bi po{tovao specifi~nosti i razvnovrsnosti koje su prirodno obele`je kulture, a sve to zbog centralizacije i metropolizacije kulturnih ustanova i wenog strogo buyetskog finansirawa, uz gu{ewe slobodne inicijative. Zato su nam ustanove kulture od nacionalnog interesa zapu{tene.
786
Ova i ovakva kulturna politika dovela je do koncentracije svih kulturnih ustanova u Beogradu, i to u samom centru, a one koji su uspeli da preìve ovu kulturnu poharu Srbije, to su uspeli pukim slu~ajem i uz velika odricawa onih koji se kulturom bave. Postavqa se pitawe za{to Kragujevac, Uìce, Pirot, Vrawe, Zrewanin i ostali nekada{wi centri i rasadnici talenata ne bi imali ozbiqne ustanove kulture? Srpska radikalna stranka smatra da sve ustanove kulture od op{tenacionalnog zna~aja, Narodno pozori{te sa dramom, baletom, operom i filharmonijom, Narodni muzej, treba da imaju posebnu pa`wu i brigu dràve i te ustanove bi bile finansirane iz buyeta sa ciqem da se na ovom i ovakvom nivou okupe vrhunski umetnici sa vrhunskim uslovima za rad. Sve ostale delatnosti ostavile bi se van neposrednog uticaja dràve kako bi se postiglo da takve ustanove budu slobodne u svom umetni~kom stvarala{tvu, i kako bi finansirawe tih delatnosti obavqali neposredno gledaocu i korisnici tih programa, na ovaj na~in bi se postiglo da se smawe dana{wa velika izdvajawa, koja ne daju nikakve efekte, ali preko kojih se finansiraju politi~ki projekti politi~kih istomi{qenika i politi~kih prijateqa, mesto kulture u lokalnoj samoupravi je u tome da se omogu}i da se oni koji se wome bave i oni koji imaju èqu i sredstva da je finansiraju, posvete razvoju pozori{ta, bioskopa, galerija, biblioteka, kulturno-umetni~kih dru{tava tako {to bi lokalna samouprava i weni organi preuzeli obavezu da kulturnim poslenicima omogu}e prostorne uslove za obavqawe wihovih delatnosti, Srpska radikalna stranka }e se zalagati za potpunu liberalizaciju i privatizaciju u ovoj oblasti, koja }e iznedriti prave vrednosti, uz posebno stimulisawe ba{ kroz lokalnu samoupravu amaterskog rada na nivou {kola, s obzirom da je dana{wi ìvot omladine prepu{ten, voqom ove vlasti, ulici i wenim zakonima. 7. Ekologija Voda i zemqa su najskupqi i jedini resursi koje narod poseduje i koje je ova vlast prepustila anarhiji, i eksploataciji koja se obavqa ne vode}i ra~una o zdravqu ni sada{weg stanovni{tva, a ni budu}ih generacija. I dràva i lokalna samouprava su nezainteresovani za zdravu ìvotnu okolinu, a gra|ani su dana{wim sistemom lokalne samouprave sputani da li~nom inicijativom ostvare svoje pravo da ìve u zdravoj ìvotnoj okolini. Briga se svodi samo na bu~no najavqene akcije, o ~ijim rezultatima gra|ani nisu nikada obave{teni, nikada i niko ne izve{tava o kvalitetu vode, vazduha, o kvalitetu hrane, afere se zata{kavaju, {tetni ugovori zakqu~uju bez ikakvih materijalnih i krivi~nih posledica, otrovne materije se skladi{te i po èlezni~kim stanicama bez kontrole i nadzora. Lokalna samouprava i gra|ani su ti koji moraju da daju inicijativu da se preko dràvnih organa kontroli{e kvalitet ìvotne okoline.
787
Nasuprot dana{woj lokalnoj samoupravi, koja se posvetila samo li~nom boga}ewu nosilaca vlasti u op{tini i gradu, Srpska radikalna stranka }e se zalagati za: omogu}avawe gra|anima da preko svoje lokalne samouprave preuzmu brigu o svojoj ìvotnoj okolini, na svim nivoima lokalne samouprave }e se podsticati formirawe organa za kontrolu kvaliteta ìvotne okoline, deo lokalnih prihoda od taksi, koje pripadaju lokalnoj samoupravi, obavezno bi se usmerio za finansirawe projekata za sanaciju lokalnih deponija sme}a koje su izvor zaraze, sanirawe nehigijenskih naseqa koja su uzela maha, koja se ne mogu legalizovati, bio bi prioritet organa lokalne samouprave. 8. Pijace Sada{wi na~in organizovawa rada pijaca svih vrsta (zelene pijace, kvanta{ke pijace, buvqe pijace, tezge i kiosci) je takav da ne odgovara interesima ni licima koja na wima prodaju robu, ni licima koja koriste usluge, a ni gra|anima na ~ijoj teritoriji se nalaze te pijace. Razlog ovome je u shvatawu da orgnaizovawe rada pijaca spada u komunalnu delatnost, a {to je dovelo do monopola javnih dràvnih preduze}a u ovoj oblasti. Posledice su svima nama dobro poznate: pijace su neravnomerno raspore|ene na teritorijama gradova i op{tina; pijace su bez osnovnih uslova za odràvawe higijene; takse za kori{}ewe pijaca, tezgi i pija~nog prostora su velike i nesrazmerne kvalitetu usluge koja se pruà; prihodi ostvareni na ovaj na~in javna komunalna preduze}a nenamenski tro{e, jer su potpuno van kontrole lokalne samouprave, a pod neposrednim patronatom partije na vlasti; monopol koji ova preduze}a poseduju je uzrok velikih zloupotreba i afera koje potresaju ovu delatnost. Privatizacija, liberalizacija i slobodna trì{na utakmica i u ovoj oblasti }e dovesti da na{e pijace budu ponos svake op{tine i svakog grada, i da ovaj prostor bude siguran izvor finansirawa rada organa lokalne samouprave, a {to bi u krajwem dovelo do smawewa poreskog optere}ewa gra|ana. Re{ewa za prevazilaèwe sada{weg haosa koji u ovoj oblasti vlada su: sada{wa javna komunalna preduze}a u postupku transformacije prevesti u standardna preduze}a, koja je potrebno u narednoj fazi privatizovati, kako bi postala ekonomski efikasna i sposobna za trì{nu utakmicu, postoje}e povr{ine namewene pijacama, lokalna samouprava bi preko konkursa uz nadoknadu ustupala na kori{}ewe svim zainteresovanim subjektima, na ovaj na~in bi se omogu}ilo da i postoje}a i nova preduze}a konkuri{u za dobijawe prava za organizovawe pijaca, a posao bi dobili najboqi, najopremqeniji, najefikasniji i najjeftiniji, a {to bi bilo na korist i prodavaca i kupaca,
788
izme|u organa lokalne samouprave i izabranog preduze}a odnosi bi bili regulisani ugovorom, ~ijom sadrìnom bi bili regulisani svi relevantni odnosi izme|u ugovorenih strana, omogu}ilo bi se fizi~kim i pravnim licima, koji poseduju odgovaraju}i prostor, da organizuju rad pijaca uz prethodno ispuwewe odgovaraju}ih tehni~kih, sanitarnih i higijenskih uslova, uloga dràve bi bila u strogoj inspekcijskoj kontroli nad radom pijaca, i kontroli zdrvstvene i sanitarne ispravnosti robe koja se na pijacama prodaje. 9. Zelene povr{ine Koncept dràvne i dru{tvene svojine, nacionalizacija celokupnog privrednog potencijala i podràvqewe obavqawa svih delatnosti doveli su do tragi~nih posledica u svim oblastima, pa i u oblasti odràvawa i obnavqawa zelenih povr{ina kojih je svakim danom u svim naseqima sve mawe. U sistemu u kome je sve ni~ije, i sve sva~ije, osim onog {to je u privatnoj svojini komunisti~ke i socijalisti~ke vrhu{ke, zelene oaze su postale idealne povr{ine za topli i sigurni dom na{ih op{tinskih i gradskih mo}nika i wihovih miqenika. Nema op{tine i grada u Srbiji u kojoj nisu bezo~no okupirani najlep{i parkovi, omiqena izleti{ta i ambijentalne celine. Sada{wa lokalna samouprava se izrodila u glavnog upropa{}iva~a zelenih povr{ina, a sve to zarad li~nog uìvawa i li~nog profitirawa socijalisti~ke i komunisti~ke mafije. Ova oblast je namerno zapostavqena, pa su naseqena mesta postala betonske spavaonice, u kojima ne ìve oni koji su odlu~ivali o wihovom gra|ewu, ve} oni koji su bili primorani. Javna preduze}a za odràvawe zelenih povr{ina su se pretvorila u li~ne ba{tovane uzurpatora zelenih povr{ina. Re{ewa koja mi nudimo su realna, moderna, korisna i ostvariva, jer lokalna samouprava, za koju se zalaè Srpska radikalna stranka, treba prvenstveno da brine o zelenim povr{inama, parkovima, izleti{tima i ambijentalnim celinama i to na korist gra|ana. Umesto fraza i parola, uradi}emo slede}e: postoje}e zelene povr{ine }emo za{titi od wihovog daqeg smawivawa i upropa{}avawa uvo|ewem moratorijuma na wihovo daqe oplemewivawe koje se sada sastoji od svakodnevne gradwe raznih poslovnih i stambenih objekata koji su preplavili parkove i izleti{ta, u zakonsku regulativu bi uneli svetske standarde o neophodnim povr{inama pod zelenilom u srazmeri sa brojem stanovnika, organi lokalne samouprave (op{tine i gradovi) bi se obavezali da iz svojih buyeta, a iz prihoda ostvarenih izdavawem prostora za organizovawe pijaca, finansiraju odràvawe postoje}ih i ure|ewe novih zelenih povr{ina, parkova i izleti{ta, poveravawe poslova odràvawa parkova i izleti{ta }e se obavqati na osnovu javnog konkursa, kako bi se izbegao monopol sada{wih javnih predu789
ze}a za pruàwe ovih usluga, koja su skupa i nesposobna za obavqawe ovog posla, a, sa druge strane na ovaj na~in bi se omogu}ilo uvo|ewe trì{ne utakmice i u ovoj oblasti {to bi dovelo do poboq{awa kvaliteta u pruàwu ovih usluga, preko {kola, ekolo{kih i srodnih organizacija podsticala bi se svest gra|ana o neophodnosti ~uvawa i unapre|ewa zelenih povr{ina, bez kojih nema ìvota posebo u velikim i urbanim sredinama. 10. Kafilerije Dana{wa situacija u ovoj oblasti ne zadovoqava ni gra|ane koji èle da bez straha {etaju ulicama na{ih gradova i op{tina, ni gra|ane koji èle da svoje ku}ne qubimce bez straha pro{etaju kroz parkove. Nezadovoqni su i qubiteqi ìvotiwa, jer se nad ovim nedu`nim stvorewima sprovodi zverska hajka. Sve ~e{}e na{e ulice se pretvaraju u lovi{ta bez lovostoja, sve ~e{}e na{i gra|ani dolaze u opasnost da poginu od zalutalog metka revnosnih lovaca, koji svoje sposobnosti iskazuju nad ìvotiwama koje lutaju na{im gradovima i selima. I u ovoj oblasti, kao i u svim drugim, ova nakaradna vlast ume samo da stvara probleme, koje posle re{ava na na~in koji joj je najlak{i, ne vode}i ra~una o posledicama. Lokalna samouprava ima svoje razloge postojawa ba{ zbog ovakvih problema, koji su po svojoj prirodi takvi da ih je najboqe re{avati kroz ove institucije. Uloga centralne vlasti bi se svodila na propisivawe sanitarnih i veterinarskih uslova za dràwe i ~uvawe ìvotiwa u gradovima i naseqima, i vlast bi kontrolisala sprovo|ewe ovih propisa od strane lokalne samouprave i gra|ana. Savremeni uslovi ìvota, pogotovo u velikim urbanim centrima name}u hitno re{ewe ovog problema koji preti da izazove zdravstvenu katastrofu {irokih razmera. Podaci o broju besnih ìvotiwa se, kao i sve ostalo, kriju, kako bi se umirilo gra|anstvo koje o velikom broju slu~ajeva nastradalih saznaje slu~ajno. Re{ewa ima, kao i za sve probleme, kada se oni re{avaju na stru~an na~in i kada ih re{avaju ozbiqni kompetentni qudi. Mi vam nudimo re{ewa koja su prihvatqiva svima i koja ovaj problem, koji mu~i sve gradove sveta, svodi na stalan i stru~an rad kako organa lokalne samouprave, tako i gra|ana: ustanovili bi se strogi propisi za ~uvawe ìvotiwa u svim naseqima, sa ta~no propisanim obavezama vlasnika ìvotiwa, ~ije nepo{tovawe bi bilo sankcionisano visokim kaznama, urbanisti~kim planovima bi se ustanovile lokacije za izgradwu kafilerija, koje bi morale da ispuwavaju stroge uslove za obavqawe ove delatnosti, uklawawe napu{tenih ìvotiwa bi se obavqalo na na~in da se spre~i ugroàvawe ìvota gra|ana, koji su danas mo`da vi{e ugroèni od {intera, nego od ìvotiwa,
790
organi lokalne samouprave bi, u saradwi sa dru{tvima za za{titu ìvotiwa, obavqali edukaciju gra|anstva i razvijali qubav prema ìvotiwama, kako bi se spre~ilo kupovawe ìvotiwa, kao igra~aka za razonodu, koje se posle ostavqaju po ulicama, kako bi se poboq{ao rad svih slu`bi, organi lokalne samouprave bi iz taksi koje bi napla}ivali za dràwe ìvotiwa, podsticali rad ustanova za uklawawe ìvotiwa. 11. Odràvawe lokalnih puteva i parkirawe Odràvawe i izgradwa lokalnih puteva i prostora za parkirawe je i do sada bila u nadle`nosti organa lokalne samouprave (op{tine i grada); a svima nama je poznato kakvim putevima se vozimo i kakvi su uslovi za parkirawe. Nakaradno izvr{eno razgrani~ewe nadle`nosti izme|u dràve i wenih organa lokalne samouprave, kada je ova oblast u pitawu, i nepremerno organizovawe na~ina pruàwa usluga, zajedno sa zadràvawem dru{tvene svojine i javnih komunalnih preduze}a, doveli su do toga da lokalni putevi ne postoje, da svakog od nas hvata panika kada u gradu treba da parkiramo vozilo. Mnogi su osetili na svojim automobilima posledice kratera na na{im ulicama, i nemogu}nost da se bilo kakva {teta nadoknadi. Svi smo svedoci da se problem nedostatka prostora za parkirawe re{ava samo represivnim metodama (a {to je i karakteristi~no za ovu vlast), tako {to se nepropisno parkirani automobili odnose ve} svima dobro poznatim paukom. Re{ewa koja dana{wa vlast i lokalna samouprava nude su neprimerena vremenu i uslovima u kojima gra|ani ìve. Troma i neefikasna, tehnolo{ki zapu{tena javna preduze}a za pruàwe ovih usluga, sputana privatna inicijativa, nepostojawe jasnih propisa, i skoro nikakva kontrola inspekcijskih organa su osnovne prepreke za uspostavqawe efikasnog sistema odràvawa lokalnih puteva i parkirali{ta. Pove}awe saobra}aja, i op{ti tehnolo{ki napredak treba da omogu}e svakom gra|aninu konforan ìvot u gradu uz kori{}ewe automobila, ali sve to traì savremena i fleksibilna re{ewa koja ova vlast ne moè i ne}e da sprovede. Osnovne postavke programa Srpske radikalne stranke su lek i za re{ewe ovih problema. A. Lokalni putevi postoje}a javna komunalna preduze}a za odràvawe ulica i lokalnih puteva i odràvawe saobra}ajne signalizacije su se pokazala kao nesposobna da odgovore zadacima koji su pred wih postavqeni, jer su bila u monopolskom poloàju, strogo finansirana iz buyeta i time nezainteresovana za ekonomski efikasno obavqawe svoje delatnosti, a {to je sve dovodilo do stalnih pove}awa taksi za korisnike motornih vozila, i lokalnih buyeta za pokrivawe stalno rastu}ih rashoda, stoga je neophodno ova preduze}a staviti u uslove trì{ne utakmice, a lokalnoj samoupravi pored prava da odràva lokalne puteve, to staviti u
791
oavezu, za ~ije izvr{ewe bi odgovarali i gra|anima sa svoje teritorije, i neposredno dràvi preko stalnog inspekcijskog nadzora, samonikli privatni sektor, koji je ekonomski racionalniji i time efikasniji, a koji je danas uklowen sa privredne scene, kqu~ je re{ewa ovog problema, osnovno pravo, a i interes gra|ana sa teritorije op{tine i grada je da imaju asfaltirane ulice i da se one odràvaju, kao i da imaju ura|enu signalizaciju, kao {to je interes tih istih gra|ana da ovu uslugu plate {to jeftinije, ovaj ciq se postiè tako {to se ovi poslovi, kao i u razvijenom svetu, preko konkursa ustupaju najboqem i najjeftinijem ponu|a~u, tako da organi lokalne samouprave, a samim tim i gra|ani imaju uvid u to ko, kako i po kojoj ceni te poslove obavqa, a u slu~aju da se ti poslovi lo{e obavqaju, postoji mogu}nost, koje sada nema, da se izabere drugo preduze}e, ovaj na~in obavqawa ovih komunalnih delatnosti dove{}e do normalnog funkcionisawa saobra}aja i na lokalnim putevima. B. Parkirawe Osim ve} svima dobro poznate afere iz glavnog grada Parking plus, koja je umesto da dovede do kona~nog re{ewa problema parkirawa u glavnom gradu, dovela do toga da se ovaj projekat iskoristi za ilegalno prebacivawe novca {tedi{a Dafiment banke u inostranstvo, te do sudskog spora koji }e glavni grad, odnosno wegove gra|ane dovesti do prosja~kog {tapa, ova vlast, i ovakava lokalna samouprava nisu gra|anima ni u glavnom gradu, ni u ostalim gradskim centrima ponudili re{ewa za ovaj problem koji je i u daleko ve}im i saobra}ajno optere}enijim gradovima uspe{no re{en. Ova oblast je u ~itavom svetu shva}ena kao na~in za popunu buyeta lokalne samouprave, i kao izvor za finansirawe onih delatnosti lokalne samouprave koje se ne mogu neposredno trì{no finansirati. Davawem koncesija za obavqawe ove delatnosti postiè se: da lokalna samouprava prestane da bude ta koja }e iz svojih sredstava finansirati nova parkirali{ta i javne garaè, a {to }e dovesti do smawewa ukupnih tro{kova lokalne samouprave koji u ovoj delatnosti nisu mali, da se za svaki grad i svako naseqeno mesto pre ustupawa koncesija uradi stru~ni elaborat, koji }e po{tovati specifi~nosti svake sredine, da se u ovoj delatnosti angaùje strani kapital i strano iskustvo, a doma}a radna snaga i doma}i gra|evinski kapaciteti, da lokalna samouprava, kao i u ~itavom svetu, kroz uslove izdavawa koncesije propi{e cene, na~in obavqawa ove usluge, obaveze preduze}a za izgradwu parkirali{ta i javnih garaà, na koji na~in se {titi korisnik usluga od mogu}ih zloupotreba, dok se tro{kovi za obavqawe ove delatnosti, koji nisu mali, prebacuju direktno na samog korisnika, jer on uslugu pla}a pa se izbegava kao do sada da se tro{kovi javnih parkirali{ta i garaà kroz javna preduze}a i buyet prebacuje na sve gra|ane, da kori{}ewe automobila prestane da bude no}na mora.
792
12. Verske ustanove Iz odnosa Srpske radikalne stranke prema srpskom nacionalnom pitawu i stavu stranke prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi, kao jednom od temeqa opstanka na{eg naroda, proizlazi i odnos prema crkvi i crkvenim ustanovama. Ova vlast sistematski i planski razbija duhovni i religijski ìvot srpskog naroda, perfidnim omogu}avawem gra|ana da obavqaju verske obrede, tako {to se crkve i verski objekti ne grade tamo gde je najve}a koncentracija vernika u velikim gradskim sredi{tima. Dobijawe urbanisti~kih i drugih dozvola je skop~ano sa velikim tro{kovima, ukoliko se i uspe dobiti neka lokacija za gradwu crkve. Postoje}e crkve i manastiri su navodno pod za{titom dràve, koja bi ih najradije proglasila spomenicima pro{losti. Sistematske brige o wima nema. Op{te siroma{tvo u koje je ovaj narod doveden namernom pqa~kom reìma, i ponovna borba protiv privatnog sektora, neprimetno ostavqaju posledice u ovoj oblasti. Nema vi{e ktitora, nema vi{e dobrotvora. Crkva se spre~ava i u wenoj misiji pomo}i unesre}enim i uniènima. Zato cveta astrologija, vra~awe, skidawe crne magije, a sekte se mnoè takvom brzinom da ih vi{e niko i ne moè nabrojati. Odgovoran i bogat gra|anin, i odgovorna lokalna samouprava imaju mogu}nosti da pomognu tamo gde dana{wa dràva ne}e. Lokalna samouprava koju }e uspostaviti Srpska radikalna stranka ozbiqno }e se posvetiti ovom problemu, tako {to }e: u svakom naseqenom mestu u kome sada nema crkve besplatno Srpskoj pravoslavnoj crkvi dodeliti lokaciju za izgradwu hrama. U slu~aju potrebe na sli~an na~in }e se postupiti i u odnosu prema drugim verskim zajednicama, iz buyeta lokalne samouprave }e se finansirati kompletna infrastruktura, postupak dobijawa svih neophodnih dozvola i re{ewa bi}e oslobo|en svih lokalnih taksi, svi verski objekti koji su u postupku nacionalizacije pre{li u vlasni{tvo op{tina i gradova bi}e vra}eni, slobodan prostor koji sada stoji prazan i nema svoju namenu, a kojeg po na{em saznawu ima mnogo, sluìo bi za organizovawe verske nastave za koju sada vlada veliko interesovawe, ali Srpska pravoslavna crkva ne moè da je obavqa prvenstveno zbog nedostatka prostora. Ovaj programski manifest predstavqa polaznu osnovu za izradu pojedina~nih predizbornih programa op{tinskih odbora Srpske radikalne stranke. Beograd, 15. maj 1997. godine Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke
793
CXXIII RO\ENDANSKA ÊSTITKA VOJVODI \UJI]U

Pokret srpskih ~etnika Ravne Gore, Vojvodi Mom~ilu \uji}u Dragi brate Vojvodo, U nemogu}nosti da li~no u~estvujem na 46. kongresu Pokreta srpskih ~etnika Ravne Gore i proslavi devedesetogodi{wice Tvog ìvota i rada, upu}ujem Ti iskrene bratske ~estitke. Mi, srpski ~etnici iz otaybine, èlimo Vam uspe{an rad za dobrobit srpskog naroda u celini. Plamen ~etni{tva razneli smo po svim srpskim zemqama, poru{ili do temeqa komunisti~ke ideolo{ke kule laì i kleveta. Danas se svi srpski borci za slobodu nazivaju srpskim ~etnicima. êtni{tvo je odavno, svojim duhom, istrajno{}u, po`rtvovawem i masovno{}u, prevazi{lo bilo kakvu organizacionu formu ili uske stege neke politi~ke partije pojedina~no. Zapravo, ~etni{tvo je danas vaskoliko srpstvo. Tvoje juna~ko delo, brate Vojvodo, trajna je inspiracija svih srpskih nacionalnih boraca u otaybini. Mi nikada ne}emo odustati od osloba|awa danas pokorenih i okupiranih srpskih zemaqa. Uz Boìju pomo}, na{om upornom borbom i uz o~ekivanu podr{ku maj~ice Rusije, koja ne moè ve~ito kle~ati na kolenima, uspostavi}emo zapadne srpske granice na liniji Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica. Srpska radikalna stranka, koja je najzaslu`nija za {irewe plamena ~etni{tva po svim srpskim zemqama, jedina je politi~ka partija u otaybini koja istrajava na nacionalnom i patriotskom putu. Popularnost u narodnim masama svuda nam naglo raste. Istrajno se spremamo za predstoje}e predsedni~ke i parlamentarne izbore u Srbiji. Uzdamo se u narodnu voqu i Boìji blagoslov. Ako nam narod ukaè poverewe, povrati}emo sve izgubqeno i obnoviti jedinstvenu srpsku dràvu koja }e obuhvatiti sve srpske teritorije Veliku Srbiju. @elim Ti, dragi brate Vojvodo, da jo{ dugo ìvi{, da svojom odlu~no{}u bodri{ ucveqeno srpstvo i nepokolebqive srpske patriote. Srbija }e uspeti jer je u svojim nedrima odgajila mnogo junaka kojima si Ti uzor i koji su krenuli Tvojim putem. Tebi i Tvojim ratnim saborcima, kao i svim Srbima u rasejawu, poru~ujem da je srpstvo izgubilo samo jednu bitku, ali }emo iz tog poraza izvu}i snagu za budu}e veli~anstvene pobede. Uz srda~ne bratske pozdrave, Beograd, 16. maj 1997. godine Predsednik Srpske radikalne stranke, vojvoda dr Vojislav [e{eq
794
CXXIV DEKLARACIJA O PRIJATEQSKIM ODNOSIMA SLOVA^KE NARODNE STRANKE I SRPSKE RADIKALNE STRANKE
Predstavnici Srpske radikalne stranke i Slova~ke narodne stranke konstatuju potrebu poboq{awa i produbqivawa saradwe nacionalno i patriotski orijentisanih evropskih politi~kih stranaka. Srpska radikalna stranka i Slova~ka narodna stranka smatraju da konstruktivna saradwa nacionalnih partija predstavqa novi kvalitet bilateralnih odnosa i kao pozitivan i perspektivan element panevropskog politi~kog pokreta. S tim u vezi, dve stranke zalaga}e se za takve evropske integracione procese koji }e se zasnivati na nacionalnim dràvama bez wihove me|usobne konfrontacije. Prema shvatawu obeju strana nacionalna dràva ne zna~i politi~ku i ekonomsku izolaciju, ve} naprotiv zna~ajan i ujediwuju}i subjekat sve evropske saradwe koja respektuje istorijske, kulturne i politi~ke vrednosti evropskog kontinenta. Obe strane saglasne su da za{tita nacionalnih prava predstavqa osnovni interes i srpskog i slova~kog naroda. S tim u vezi, Srpska radikalna stranka zalaè se za po{tovawe svih qudskih i mawinskih prava u skladu sa najvi{im evropskim standardima slova~koj nacionalnoj mawini u Srbiji, koja }e na taj na~in predstavqati most prijateqstva izme|u srpskog i slova~kog naroda u celini. @ilina, 25. maj 1997. godine Predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq Predsednik Slova~ke narodne stranke in`. Jan Slota
CXXV BIOGRAFIJA DR VOJISLAVA [E[EQA

General Viktor Filatov, Moskva Dr Vojislav [e{eq je ro|en 11. oktobra 1954. godine u Sarajevu. Zavr{io je Pravni fakultet u Sarajevu za samo dve i po godine. Bio je najmla|i docent Univerziteta u Sarajevu i najmla|i doktor nauka u posleratnoj Jugoslaviji. Doktorirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1979. godine sa dvadeset pet godina.
795
Od 1976-1984. godine nalazi se na mestu asistenta predava~a i univerzitetskog profesora u Sarajevu. ûveni je antikomunista od 1981. godine. Godine 1984. osu|en je na dve godine zatvora od komunisti~kog reìma i zatvoren mimo demokratskih principa i delovawa. Srpsku radikalnu stranku na ~ijem se ~elu i danas nalazi, osniva 23. januara 1990. godine. U junu 1991. godine postaje narodni poslanik u Narodnoj skup{tini Republike Srbije, a u junu 1992. godine savezni poslanik u Skup{tini Savezne Republike Jugoslavije. Do dana{wih dana objavio je 56 kwiga. Pored toga {to je danas predsednik Srpske radikalne stranke, profesor Univerziteta i savezni poslanik u Skup{tini Savezne Republike Jugoslavije, on se nalazi i na du`nosti gradona~elnika Zemuna na koju je izabran 5. decembra 1996. godine. Oèwen je, i otac je troje dece. Beograd, 13. jun 1997. godine [ef kabineta predsednika stranke Qiqana Mijokovi}
CXXVII PROGRAM DR VOJISLAVA [E[EQA, KANDIDATA SRPSKE RADIKALNE STRANKE ZA PREDSEDNIKA REPUBLIKE
Kada me u drugom krugu demokratskih izbora gra|ani Srbije izaberu za predsednika Republike: Obnovi}u demokratsku i jedinstvenu srpsku dràvu Obezbedi}u po{tovawe Ustava i zakona Garantova}u sigurnost svim gra|anima Sprove{}u pravednu privatizaciju, koja predstavqa osnovni uslov moderne trì{ne privrede Omogu}i}u gra|anima Srbije dostojanstven ìvot i materijalnu sigurnost Vrati}u Srbiji ugled i tradicionalne prijateqe Bi}u dobar doma}in u zemqi vrednih qudi Beograd, septembar 1997. godine Predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq
CXXVIII CXXVI ÊSTITKA KO[ARKA[IMA

Ko{arka{koj reprezentaciji Jugoslavije Srpska radikalna stranka i ja li~no ~estitamo vam na izvanrednoj igri, ~asnom, dostojanstvenom i odva`nom dràwu tokom svih utakmica proteklog Evropskog {ampionata. Va{e sportsko ume}e, veliko htewe i èqa za uspehom doprineli su najve}em ovogodi{wem sportskom trijumfu na{e zemqe i svima nam doneli mnogo radosti. Pored toga, zahvaquju}i svojoj izuzetnosti postali ste najboqi ambasadori i reprezenti interesa ne samo Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, ve} i srpskog naroda u celini. S po{tovawem, Beograd, 7. jul 1997. godine Dr Vojislav [e{eq
796
PROGLAS SRPSKOM NARODU

Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe! Srpska radikalna stranka pridaje izvanredan zna~aj predstoje}im predsedni~kim i parlamentarnim izborima u Srbiji. Uvereni smo da su sazreli uslovi za su{tinske promene na svim nivoima vlasti i da je do{lo vreme da kormilo iz ruku dosada{wih upravqa~kih garnitura preuzmu iskreni patrioti, nekompromitovani, pametni, vredni, obrazovani, sposobni i, {to je najva`nije, besprekorno moralni, ~asni i po{teni qudi. Srpska radikalna stranka predloìla je za predsednika Srbije najboqeg koga ima u svojim redovima. To je ~ovek koji sa svima nama deli dobro i zlo, koji je oli~ewe skromnosti i prijateqstva, koji zra~i dobrodu{no{}u i samopo`rtvovawem, ~ovek neiscrpne energije koju ume da prenese na svakog svog saradnika. Predlaèmo vam da svoje poverewe ukaète predsedniku Srpske radikalne stranke, dr Vojislavu [e{equ, jer je upravo on ta li~nost koja }e opravdati va{a o~ekivawa i biti onakav predsednik Srbije kakav nam je svima potreban ~ovek koji }e se boriti za interese gra|ana Srbije s jednakim
797
àrom s kojim se u republi~kom i saveznom parlamentu borio za srpstvo u celini, demokratizaciju politi~kih odnosa, humanizaciju prava, ekonomski preporod i socijalnu pravdu. Predlaèmo vam da glasate za ~oveka sa najvi{im moralnim odlikama, sa izrazitim ose}awem ~asti i dostojanstva, ~oveka koji se isti~e velikom hrabro{}u i promi{qeno{}u. Jo{ u najranijoj mladosti on se pobunio protiv vlastodrà~ke samovoqe u uslovima Titove komunisti~ke diktature. Od tada, a ima tome decenija i po, on je jedan od najistaknutijih boraca za qudska prava i jedan od prvih srpskih intelektualaca u postbrozovskoj Jugoslaviji koji se otvoreno izjasnio kao pristalica vi{epartijskog sistema. Strani mediji proglasili su ga najzna~ajnijim jugoslovenskim disidentom i antikomunisti~kim borcem posle Milovana \ilasa. Najboqi student u istoriji Pravnog fakulteta u Sarajevu, on je zavr{io fakultet za svega dve i po godine. Bio je najmla|i doktor nauka u biv{oj Jugoslaviji. Bio je najboqi vojnik u svojoj klasi. Uvek boqe i vi{e od drugih to je geslo koje mu je posle bilo vodiqa i u politi~koj borbi. Bio je strah i trepet za nikogovi}e, pokvarewake, ulizice i poltrone. Umesto da se useli u ne~iju vilu i obogati se na narodnoj grba~i, u ~asu kad su mu bila otvorena sva vrata uspe{ne profesionalne i politi~ke karijere, on se pobunio protiv vladaju}eg sistema ideolo{kih vrednosti. Jedan je od prvih srpskih intelektualaca koji su smelo ukazivali na realnost agresivnog muslimanskog fundamentalizma i panislamizma u na{im uslovima, kao i na katastrofalan poloàj srpskog naroda u Bosni i Hercegovini. Spektakularno se razi{ao sa Savezom komunista u koji su ga, kao {esnaestogodi{waka, po uhodanom mehanizmu ubacili, mada mu niko u uòj porodici nikada nije bio komunista. Wegova rodbina je u tragi~nim uslovima drugog svetskog rata na najupe~atqiviji na~in delila sudbinu celog srpskog naroda deo je oti{ao u ~etnike, deo se prikqu~io partizanima. Otre`wewe je do{lo naknadno i bolno je predo~ilo tu`nu sudbinu srpstva, razorenog i pokorenog, poniènog i oja|enog. Dr Vojislav [e{eq prvi je srpski intelektualac koji je, jo{ u junu 1982, javno doveo u pitawe Ustav iz 1974. godine i zahtevao wegovu reviziju. Prvi je srpski nau~nik i publicista u otaybini koji je otvoreno i bespo{tedno kritikovao marksisti~ku teoriju i ideologiju, i razvio tezu o wihovoj proma{enosti i neprimerenosti humanisti~kim principima. U junu 1984. godine, na reìranom staqinisti~kom su|ewu u Sarajevu zbog neobjavqenog rukopisa [ta da se radi? bio je osu|en na osam godina strogog zatvora. Presuda je izazvala dotad nezapam}en otpor srpske i sve svetske javnosti. Zato je Vrhovni sud Bosne i Hercegovine u drugostepenom postupku smawio kaznu na ~etiri godine, da bi je Savezni sud sveo na godinu i deset meseci, koliko je dr [e{eq i odleào u zeni~kog robija{nici. U Zenici, on je bio mo`da prvi politi~ki zatvorenik biv{e Jugoslavije koji se izborio za svoj status. Dva puta je {trajkovao gla|u, ukupno 64 dana,
798
u odlu~nom nastojawu da se svim raspoloìvim sredstvima suprotstavi komunisti~koj diktaturi i ne prihvati uobi~ajeni tretman ideolo{kog prevaspitavawa politi~kih protivnika totalitarnog reìma. Po izlasku iz zatvora, bez ikakvih sredstava za ìvot, bio je prinu|en da se preseli u Beograd. Tu je privatno izdavao sopstvene kwige politi~ke sadrìne i sa izraènim kriti~nim anga`manom, koje su mu donele status svetskog rekordera po broju zabrawenih kwiga. Od ~etrnaest naslova, objavqenih u periodu od 1986. do 1989. godine, sedam mu je sudski zabraweno zbog kriti~kog i argumentovanog pisawa o Titu i ugweta~kom komunisti~kom reìmu. îtavih petnaest godina policija ga je neprekidno pratila, hapsila i progawala. Godinama se niko nije usu|ivao da objavquje wegove tekstove. Tribine na kojima je trebalo da u~estvuje zabrawivane su. Godine 1987. bio je prvi srpski intelektualac koji se javno deklarisao kao antikomunista. Bio je prvi srpski intelektualac koji je javno prozivao tada{we ~elnike komunisti~kog reìma zbog brojnih zloupotreba vlasti, zbog ~ega su protiv wega vi{e puta podno{ene krivi~ne prijave. Prvi je u najotvorenijoj formi postavio pitawe poloàja Srba u Rumuniji. Zato je bio posledwi protivnik komunisti~kog reìma koji se izborio za putnu ispravu. Bio je prvi srpski intelektualac koji je do{ao iz otaybine da upali sve}u pred spomenikom vo|i tre}eg srpskog ustanka |eneralu Draì Mihailovi}u u manastiru Libertvil, u SAD. Ukazom Mom~ila \uji}a, jedinog ìvog ~etni~kog vojvode iz rata 1941-1945, dr Vojislav [e{eq progla{en je prvim novim ~etni~kim vojvodom. Posle svetog ~ina miropomazawa, obavqenog 1990. godine, on je razvio srpski ~etni~ki barjak po svim srpskim zemqama i rasplamsao plamen ~etni{tva {irom porobqene otaybine. Svuda se svesrdno zlagao za srpsko nacionalno pomirewe i definitivni kraj gra|anskog rata koji je gotovo uni{tio srpski narod. Uvek je insistirao na tome da se ~etni{tvo ne obnavqa kako bi se srpska krv ponovo lila u obra~unima s komunistima ili wihovim potomcima, nego za spas Srba tamo gde su bili najugroèniji. U posledwem oslobodila~kom ratu srpskog naroda, srpski ~etnici, zadojeni tradicionalnim slobodoqubqem i patriotskim idealima i rukovo|eni principima vite{tva i pravdoqubivosti, koje im je ulivao li~no dr [e{eq, pruìli su primer svakog juna{tva i hrabrosti. Najboqu ocenu wihovog patriotskog rada dali su sami srpski borci, nazivaju}i se izme|u sebe srpskim ~etnicima, ~ak i ako sami nisu bili pripadnici Srpskog ~etni~kog pokreta. Dr Vojislav [e{eq bio je jedini politi~ar iz Srbije koji je stalno obilazio srpske ratnike na prvim linijama fronta. Zato nije slu~ajno da je on danas i jedini politi~ar iz svih srpskih zemaqa ~iji je patriotizam opevan u pesmama. Hiqade i hiqade dobrovoqaca Srpske radikalne stranke i Srpskog ~etni~kog pokreta borilo se pod ~etni~kim barjacima na svim srpskim frontovima nikada ne dovode}i u pitawe srpsku slogu i jedinstvo, i nikada ne pristaju}i na ideolo{ke podele i mr`wu. Jedino je dr [e{equ po799
{lo za rukom da ujedini potomke nekada{wih partizana i nekada{wih ~etnika i uspostavi slogu i jedinstvo svih srpskih patriota. Dr Vojislav [e{eq osnovao je, 23. januara 1990. godine, Srpski slobodarski pokret, prete~u Srpske radikalne stranke. Bio je na ~elu prvih posleratnih demonstracija u Jugoslaviji, odrànih 31. januara 1990. u Beogradu. Prvi je u otaybini organizovao javni parastos i komemoraciju |eneralu Mihailovi}u, 17. jula 1990. godine, u centru Beograda. Na Ilindan iste godine li~no je poskidao makedonska paganska znamewa, koja su skrnavila zidine srpskog manastira Sveti Prohor P~iwski. Predvodio je ve}i broj protestnih manifestacija u vreme kad je policija, jo{ nenaviknuta na takve skupove, umela surovo da interveni{e. U tim prilikama nikada se nije skrivao iza svojih saradnika i sledbenika, nego je uvek i{ao ispred wih. Umesto da oni wega {tite i pokrivaju, on je {titio i pokrivao wih. Samo tokom 1990. godine, protiv wega je podneseno desetak prekr{ajnih prijava zbog ometawa mirnog sna komunisti~kih vlastodràca. Nekoliko takvih prijava reìm je realizovao uo~i predsedni~ke predizborne kampawe 1990. U dva navrata zatvaran je zbog organizovawa protestnih mitinga protiv torture koju je hrvatski fa{isti~ki reìm sprovodio nad srpskim ìvqem u srpskim krajinama, upisa dobrovoqaca za odlazak u Knin i organizovawa peticije da se sramotna ku}a cve}a ukloni iz Beograda. Me|utim, iako je pola kampawe proveo u zatvoru a samo wegova stranka ostala nelegalizovana, on je, za svega sat vremena provedenih na televiziji u okviru predizbornog predstavqawa, osvojio simpatije srpskog naroda i ~ak sto hiqada glasova srpskih patriota. Zbog iskrenosti, inteligencije, promi{qenosti, skromnosti i jednog op{teg obrazovawa koje je nedostajalo svakom drugom kandidatu za predsednika Srbije, Srbi su ga tada zavoleli i, vremenom, ukazivali mu sve vi{e poverewa. Juna 1991. godine, na dopunskim izborima u Rakovici, dr Vojislav [e{eq izabran je za narodnog poslanika tako {to je prosto pregazio sve protivnike. Ve} na prvoj skup{tinskoj sednici on je pokazao da nijedna politi~ka partija u Srbiji nema predstavnika koji bi mu mogao dostojno parirati u znawu, bistrini i elokvenciji. Sve {to se potom doga|alo beleìle su televizijske kamere. Dr [e{eq je izrastao u jednog ozbiqnog politi~kog konkurenta Slobodanu Milo{evi}u, a Srpska radikalna stranka u jedinu zna~ajnu alternativu Socijalisti~koj partiji. Podràvaju}i pravednu borbu Srba za tri najve}e vrednosti svakog naroda dràvu, slobodu i demokratiju, srpski radikali stekli su naklonost svih slobodarski i patriotski orijentisanih Srba. Zato je Srpska radikalna stranka jedina politi~ka stranka koja uspe{no deluje u svim srpskim zemqama. Ideja dràvne zajednice svih Srba bila je i ostala prva ta~ka politi~kog programa srpskih radikala. Dok su se i Slobodan Milo{evi} i Socijalisti~ka partija Srbije zalagali za iste ciqeve, oni su mogli ra~unati na
800
svu pomo} i podr{ku srpskih radikala. Onog ~asa kad je reìm u Srbiji po~eo da pokazuje znake spremnosti na izdaju, tada je izgubio podr{ku Srpske radikalne stranke. Tada je i po~ela èstoka borba dr [e{eqa i srpskih radikala protiv jednog izdajni~kog reìma, spremnog da srpski narod i srpske teritorije preda u bescewe srpskim neprijateqima. U toj borbi radikali su pretrpeli èstoku represiju reìma. Dr Vojislav [e{eq zatvaran je dva puta, u vreme kada je reìm pripremao najve}e izdaje srpstva. Zatvarani su i drugi radikalski ~elnici u svim srpskim zemqama. Svaki rad Srpske radikalne stranke nalazio se pod neprekidnom medijskom blokadom. Zbog stalnog ukazivawa poslanika Srpske radikalne stranke na izdajni~ko, kriminalno i protivustavno pona{awe reìma u Srbiji, ukinuti su direktni televizijski prenosi iz svih skup{tina. Srpski reìmski novinari imaju obavezu dokazivawa lojalnosti reìmu stalnom satanizacijom srpskih radikala. Ona je ustanovqena odmah u po~etku vi{estrana~ke utakmice na politi~koj sceni u Srbiji, kada je reìm dr [e{eqa nazivao alkoholi~arem, ludakom i kriminalcem. Od tada, srpski radikali pro{li su kroz sve faze medijske satanizacije, a da se nikada i nigde nije pojavio ni jedan jedini dokaz reìmskih izmi{qotina. Optuìvani stalno da su stranka rata i da mogu funkcionisti samo u ratnim uslovima, srpski radikali upravo su se na pro{lim izborima dokazali kao stranka kojoj srpski narod jo{ vi{e veruje u miru. Na saveznim izborima novembra 1996, Srpska radikalna stranka osvojila je gotovo tri stotine hiqada glasova vi{e nego na izborima odrànim 1993. godine. To je znak da srpski narod polako uvi|a da su srpski radikali jedina {ansa za preporod Srbije, ujediwewe srpskih zemaqa i izlazak iz ekonomske krize i socijalne bede. Neuspelim eksperimentom s koalicijom Zajedno na lokalnom nivou, nasuprot doma}inskoj radikalskoj upravi u op{tini Zemun, to se mi{qewe samo jo{ vi{e u~vrstilo. Dr Vojislav [e{eq je danas istinski vo|a porobqenih, poniènih i oja|enih Srba. On je posledwa nada svih onih koji danas pate zbog nemilosrdne i kriminalizovane vlasti, zbog nacionalne izdaje reìmskih mo}nika i svih prevara politi~ara koji su se do ju~e zakliwali da se Srbija sagiwati ne}e. Prkosno predvo|eni dr [e{eqem, srpski radikali ne boje se ni okova ni tamnica. Oni }e pobediti i u Srbiji obnoviti slobodu i demokratiju i tako stvoriti uslove za povra}aj privremeno okupiranih srpskih zemaqa. Srpski radikali su uvereni da }e im srpski narod na predstoje}im parlamentarnim izborima ukazati poverewe i tako o~itati lekciju korumpiranoj vlasti koja je zarad vlastitih li~nih interesa zapostavila interese celog srpskog naroda i dovela ga u teàk ekonomski i socijalni poloàj. Pobeda dr Vojislava [e{eqa na predsedni~kim i Srpske radikalne stranke na parlamentarnim izborima u Srbiji imala bi vi{estruko simboli~an zna~aj za celu Srbiju i sve srpske zemqe. Pobeda dr [e{eqa i srpskih radikala pokazala bi da su Srbi i u najteìm uslovima sa~uvali nadu i veru u pobedu, u
801
boqe sutra za svoju decu. Trijumf istinskih srpskih patriota bio bi trijumf budu}nosti nad mra~nom pro{lo{}u, trijumf pameti nad glupo{}u, trijumf rodoqubqa nad izdajom, trijumf po{tewa nad lopovlukom, trijumf hrabrosti nad kukavi~lukom. Slobodarska i ponosna Srbija ima priliku da objavi celom srpstvu da dolaze boqa vremena za ceo srpski narod, da se ra|a nada u oporavak Srbije, da se svim gra|anima Srbije ra|a zora slobode i demokratije, koju i danas, ba{ kao i pre jednog veka, na svojim barjacima donose srpski radikali. Pobedi}emo jer nemamo vi{e {ta da izgubimo. Reìm nam je oduzeo sve ono {to smo mukotrpno stvarali kroz decenije odricawa. Pobedi}emo jer stradawu srpskog naroda kona~no mora do}i kraj! Srbija je ve~na dok su joj deca verna! Beograd, septembar 1997. godine Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke
CXXX PROGLAS SRPSKOM NARODU

Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe! U drugom krugu izbora za predsednika Republike Srbije, 5. oktobra 1997. godine, svojim glasovima omogu}ili ste pobedu kandidata Srpske radikalne stranke dr Vojislava [e{eqa. Razumeli ste da su sazreli uslovi za su{tinske promene na svim nivoima vlasti. Da je do{lo vreme da kormilo iz ruku dosada{wih upravqa~kih garnitura preuzmu iskreni patrioti, nekompromitovan, pametni, vredni, obrazovani, sposobni i, {to je najva`nije, besprekorno moralni, ~asni i po{teni qudi. Da bi se to u potpunosti ostvarilo, razumeli ste potrebu da promene krenu od samog vrha, od prvog me|u svim gra|anima Srbije, od predsednika Republike Srbije. Niste prihvatili da vam drugi biraju predsednika prema svojim sebi~nim interesima. Pokazali ste svu svoju politi~ku zrelost i birali ~oveka prema svojim potrebama i u skladu sa svojim poimawem patriotske svesti i savetsti. Glasali ste za novu, boqu, slobodnu, demokratsku i bogatu Srbiju. Srpska radikalna stranka i wen predsednik dr Vojislav [e{eq zahvaquju vam na ukazanom poverewu. Koliko nam ono imponuje, toliko nas i obavezuje. Ne samo da Srpska radikalna stranka i wen predsednik ne smeju i ne}e izigrati to poverewe, nego }e nam ono dati novi podstrek u daqem radu. Vi ste nam svojim poverewem podneli najboqe dokaze da na{a duga i te{ka borba za dràvu, slobodu, demokratiju i narodno blagostawe nije bila uzaludna. U isto vreme, vi ste dokazali da se u Srbiji, posle duge i pogre{ne vladavine jednog ~oveka i wegovog korumpiranog reìma, moè uspostaviti demokratski princip smewivosti. Princip uobi~ajen u svim demokratskim dràvama sveta, u kojima dolazak na vlast i odlazak s vlasti zavise iskqu~ivo od rezultata rada a ne od prodavawa magle, otvarawa la`nih nalazi{ta nafte ili kra|a na izborima. Vi ste svojim glasovima odlu~ili da je to vreme do{lo. Vreme u kojem }e porazi prestati da se vrednuju kao pobede. Vreme u kojem se izdaje nacionalnih interesa vi{e ne}e promovisati kao sami nacionalni interesi. Vreme u kojem }e proma{aje ekonomske politike jednog istro{enog reìma zameniti odlu~na borba za narodno blagostawe. Vreme u kojem }e Srbija prestati da bude dràva u kojoj na vlasti nije narod nego mafija. Pobeda dr Vojislava [e{eqa, u drugom krugu predsedni~kih izbora u Srbiji ima vi{estruki simboli~ni zna~aj za celu Srbiju i svo srpstvo u celini. Pobeda dr Vojislava [e{eqa pokazala je da su Srbi i u najteìm uslovima sa~uvali nadu i veru u pobedu, u boqe sutra za svoju decu. Naàlost, nedostajao je samo nepun procenat bira~kog tela pa da Srbija dobije predsednika po svojoj meri. Da budu}nost kona~no trijumfuje nad pro{lo{}u, da glupost zauvek ustukne pred pame}u, da rodoqubqe prevlada
803
CXXIX PROGLAS SRPSKOM NARODU CRNE GORE

Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, 5. oktobra 1997. godine nisu samo obi~ni izbori za predsednika Republike Crne Gore. Tog dana odlu~uje se o sudbini zajedni~ke dràve srpskog naroda. Na crnogorskim predsedni~kim izborima direktno se su~eqavaju dve politi~ke opcije: opcija o~uvawa zajedni~ke dràve, Savezne Republike Jugoslavije, koju zastupa Momir Bulatovi}, i separatisti~ka varijanta ~iji je glavni protagonista Milo \ukanovi}. Za srpske radikale nijednog trenutka nije bilo nikakve dileme. U egzistencijalnom interesu celokupnog srpskog naroda treba podràti Momira Bulatovi}a. Zbog toga smo odustali od isticawa kandidata srpskih radikala da se srpski glsovi ne bi delili. Pozivamo sve ~asne i po{tene srpske patriote Crne Gore da 5. oktobra iza|u na izbore i glasaju za Momira Bulatovi}a. Srbija je ve~na dok su joj deca verna! @ivela Velika Srbija! Beograd, oktobar 1997. godine Predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq
802
nad izjadom, da po{tewe iskoreni lopovluk, da svetlo javnosti izbri{e sve mra~ne tajne, da hrabrost pobedi kukavi~luk. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe! Borba Srpske radikalne stranke i wenog predsednika dr Vojislava [e{eqa bila je duga i te{ka. U toj borbi, mi smo va{e poverewe osvajali korak po korak. Na laì odgovarali ~iwenicama, na mr`wu argumentima, na nervozu strpqewem. Mi smo znali svoje ciqeve. U borbi za wihovo ostvarewe, mi smo uz sebe imali za saveznika samo istinu. Zato se na{e vreme sada sasvim pribliìlo. Preostao je, zapravo, jo{ samo jedan korak. Pre|imo ga zajedno. U nedequ, 7. decembra, pokaìmo da se ne bojimo nove, boqe, slobodne, demokratske i bogate Srbije. Iza|imo na izbore i glasajmo za predsedni~kog kandidata Srpske radikalne stranke, dr Vojislava [e{eqa. Za predsednika najve}e, najja~e i najboqe organizovane srpske politi~ke partije. Za svog prvog kom{iju. Za iskusnog srpskog patriotu, ne`nog supruga i plemenitog oca. Za iskrenog Srbina, ~estitog i pravdoqubivog ~oveka. Iza|imo na izbore i glasajmo za ~oveka koji }e u Srbiji sti}i da zaviri u svaki kutak. Da odgovori na svako va{e pismo. Da poku{a da vam pomogne da re{ite svaki problem. Da se upozna sa svakim doma}inom i wegovim mukama. Iza|imo na izbore i glasajmo za promene. Za demokratiju, ekonomski prosperitet i socijalnu sigurnost. Za ~ast i po{tewe, za spas srpskog naroda i srpskih zemaqa. Pozovimo svoje ro|ake, prijateqe i kom{ije. Objasnimo im da, ako sami ne èle boqu i druga~iju Srbiju, onda svakako nemaju prava da je nama uskra}uju. Zamolimo ih da u nedequ, 7. decembra, pokaù jedan neophodni minimum razumevawa za budu}nost na{e dece. Objasnimo im da biti patriota zna~i uraditi ponekad pone{to za svoju zemqu. Jednom u pet godina, svako od nas moè da uradi ne{to za svoju zemqu. A to ne{to, to nije malo. Svako od nas moè da u~ini Srbiju slobodnom, bogatom i demokratskom. Dovoqno je samo da u nedequ, 7. decembra, iza|emo na izbore za predsednika Republike Srbije i potvrdimo svoje opredeqewe. Slobodarska i ponosna Srbija ima priliku da o~ita lekciju korumpiranom reìmu koji je zapostavio wene interese i doveo ih u teàk ekonomski, politi~ki i socijalni poloàj. Slobodarska i ponosna Srbija ima priliku da objavi celom srpstvu da dolaze boqa vremena za ceo srpski narod, da se svim gra|anima Srbije, bez obzira na nacionalnu, politi~ku ili versku pripadnost, ra|a zora slobode, demokratije i narodnog blagostawa, koju i danas, ba{ kao i pre jednog veka, na svojim barjacima donose srpski radikali, ovoga puta predvo|eni dr Vojislavom [e{eqem. Srbija je ve~na dok su joj deca verna! Beograd, novembar 1997. godine Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke
804
CXXXI PROGLAS SRBIMA KRAJINE

Srpska radikalna stranka izlazi na parlamentarne izbore u Republici Srpskoj, 23. novembra 1997. godine, politi~ki ~vrsta, moralno ~ista i neuprqana bilo kakvom kriminalnom ili korupciona{kom aferom. Srpska radikalna stranka ostaje dosledna u borbi za realizaciju svojih programskih opredeqewa. Nismo odustali od namere ujediwewa ve}ine Srba u najve}em delu istorijskih i etni~kih prostora, od borbe za vi{estrana~ku parlamentarnu demokratiju, od zahteva za ubrzanom privatizacijom gde je to mogu}e i produktivno. Program Srpske radikalne stranke u 100 ta~aka je jedini ozbiqan i uverqiv strana~ki program na srpskim prostorima koji garantuje demokratsku, slobodnu, nezavisnu i uglednu srpsku dràvu i stabilno, prosperitetno i otvoreno srpsko dru{tvo. Jedino ostvarivawem programskih opredeqewa Srpske radikalne stranke moèmo do}i do po{tovawa ustavnosti i zakonitosti, reda i rada, do efikasne eliminacije kriminala, korupcije i nemorala koji su, kao opasan tumor, zahvatili sve srpske zemqe. Ove ocene potvr|uje i {iroka popularnost Srpske radikalne stranke u narodu kao i fakti~na pobeda srpskih radikala na parlamentarnim izborima u Srbiji. O tome govori i fakti~ka pobeda predsedni~kog kandidata srpskih radikala dr Vojislava [e{eqa na predsedni~kim izborima u Srbiji. Nasuprot voqi i opredeqewima srpskih radikala, Srbi su izgubili ~itavu srpsku dràvu Republiku Srpsku Krajinu. Izgubqena je jedna tre}ina Republike Srpske. Takvi gubici delo su sramnog i nedostojnog pona{awa srbijanske reìmske vrhu{ke i kriminalizovanih izdajnika i prevaranata iz Republike Srpske Krajine i Republike Srpske. Kada je potpisan sramni dejtonski mirovni sporazum od strane legalnih predstavnika srpskog naroda, srpski radikali nisu imali izbora. Taj sporazum je morao biti prihva}en kao realna ~iwenica. U na{em takti~kom prilago|avawu u toku doga|aja uvek smo izme|u dva zla birali mawe. Zato smo podràvali one snage, one politi~ke orijentacije sa kojima imamo programsku bliskost, koje èle sa~uvati Republiku Srpsku i wenu minimalnu nezavisnost garantovanu dejtonskim sporazumom i potpisom velikih sila. Takva na{a politika je, kod jednog broja qudi, proizvela laàn utisak da su srpski radikali u nekoj vrsti koalicije ili bliskog partnerstva sa Srpskom demokratskom strankom, kao vladaju}om strankom u Republici Srpskoj. Radi se iskqu~ivo o tome da se sa~uvaju one ta~ke dejtonskog sporazuma koje Srbima garantuju slobodu, ìvot i mir. Nastoje}i da sa~uvaju ove vrednosti, srpski radikali èle da podrè i onu politiku koja obezbe|uje puno ujediwewe Republike Srpske, Srbije i Crne Gore u narednim godinama. Od osnivawa Srpske radikalne stranke u Republici Srpskoj, upozoravali smo dràvno rukovodstvo Republike Srpske i vladaju}u Srpsku demokratsku stranku na ozbiqne gre{ke koje ~ine a koje mogu voditi tragi~nom ishodu. Traìli smo od dràvnog rukovodstva Republike Srpske da vodi nezavisniju i samostalniju politiku u odnosu na komunisti~ki voz srbijanskog reì805
ma i Sobodana Milo{evi}a. Pri tome, srpski radikali nisu mislili na odvajawe i stvarawe granica na Drini. Naprotiv. Sve smo ~inili da nestanu sramne granice izme|u bra}e. Te granice su sluìle, a i danas sluè, na{im neprijateqima da nas me|usobno zavade i zakrve, i na{im {vercerima i kriminalcima radi li~nog boga|ewa kroz nezakonitu trgovinu kurentnom robom. Traìli smo od dràvnog rukovodstva Republike Srpske i Republike Srpske Krajine da se donese i ostvari odluka o punom ujediwewu jo{ 1992. godine. Da je to u~iweno Srbi bi i danas slobodno ìveli u Kninu, Vojni}u, Vukovaru, Drvaru, Petrovcu, ve}em delu Sarajeva, itd. Traìli smo od dràvnog rukovodstva Republike Srpske da è{}e i efikasnije krene u borbu protiv kriminala i korupcije, pa makar se radilo o dràvnom vrhu i vrhu Srpske demokratske stranke. Mnogi se se}aju brojnih afera i imena koje smo argumentovano optuìvali na na{im skupovima. Mnogi od tih qudi, koje je Srpska demokratska stranka bez razloga ~uvala, danas su na ~elu sitnih stranaka i stran~ica u prvim redovima fronta za rastakawe i razarawe Republike Srpske. Zbog na{ih op{tih kritika doìvqavamo punu medijsku blokadu, ponièwa i omalovaàvawa. Na{i ~lanovi, kao i ~lanovi rukovodstva stranke, smewivani su i pomerani sa radnih mesta pa i zatvarani. Najboqi primer su doga|aji u Bawa Luci kada je SRT/Bawa Luka objavio la` da srpski radikali iz Beograda dolaze kako bi ubijali Bawalu~ane. Oni koji su proizveli tu la` sigurno }e odgovarati. Srpski radikali su ~inili sve, a danas se tako pona{aju, da sa~uvaju srpsko jedinstvo, da spre~e me|usobno prolivawe krvi, i da se sa~uva teritorijalna celovitost Republike Srpske kao uslov za bilo kakav napredak i razvoj. O delovawu srpskih radikala najboqe govori pona{awe na{ih ~lanova i na{eg rukovodstva na frontu, na politi~kim tribinama, za skup{tinskom govornicom. Op{tina Zemun, sa gradona~elnikom dr Vojislavom [e{eqem i radikalskim rukovodstvom, primer je kako se za narod moè mnogo u~initi i pored zakonskih ograni~ewa i nevelike nadle`nosti op{tinske vlasti. Sada, voqom ve}ine gra|ana Zemuna, radikalsku vlast niko ne moè smeniti. A osporavawe radikalskog ~uda u Zemunu pukim izmi{qotinama narodu deluje kao komi~na qutwa gubitnika na{ih politi~kih protivnika i suparnika. Tako to rade srpski radikali i tako }e raditi svugde gde narodnom voqom do|u do mogu}nosti da uti~u na dràvnu vlast i politiku. [ta se i ko se nudi srpskom narodu Republike Srpske kao politi~ka budu}nost na izborima koji su pred nama. U proteklim godinama, na ukupna zbivawa u Republici Srpskoj najve}i uticaj je imala Srpska demokratska stranka. Ta stranka nosi teret ozbiqnih gre{aka i proma{aja u vo|ewu dràvne politike. U SDS-ovski brod, ~ak do komandnog mosta, prodrla je mutna voda kriminala i korupcije. Ako mi Gospod Bog oprosti pitawe je da li }e to u~initi i narod prilikom glasawa. Dodu{e, to je u~inio prvi put (na parlamentarnim izborima 1996. godine), drugi put je samo delimi~no oprostio (na tek zavr{enim lokalnim izborima)! A tre}i?!
806
Socijalisti i wima bliski levi~ari dobro su se obrukali politikom podràvawa nestanka srpskih zemaqa i srpskih prostora. Optere}eni su podr{kom politici koja u Srbiji i daqe vodi siroma{ewu, bezna|u i kriminalu. Srpski narod u Republici Srpskoj ve} vidi intenzivnu saradwu na{ih socijalista sa muslimanima i Hrvatima, po zamisli onih koji se nadaju nestanku Republike Srpske. Srpski narodni savez Biqana Plav{i} ve} pokazuje, na ogoqen na~in, svoju proma{enost i nepotrebnost. Kraticu SNS narod ve} tuma~i kao Srbe na Srbe ili Srbinu nepotrebna stranka. To je stranka koja i sama priznaje da uop{te nema strana~ki program. Navodno, dobar je SDS-ov pa su ga samo preuzeli. Neobi~no je da vo|stvo SNS-a obja{wava narodu da su osnovali stranku koja nema istorijskih i politi~kih razloga da uop{te postoji. U SNS-u ima jedan broj po{tenih i zabludelih qudi ali u rukovodstvu te stranke su i oni koji su se u ratu bavili boga}ewem i kriminalnim radwama (Predrag Je{uri}, Svetozar Mihajlovi}, Savo Koji}, \or|e Krsmanovi}... Kad brod tone pacovi se mogu pona{ati samo na jedan na~in! Srpski narodni savez vodi gospo|a Biqana Plav{i}, predsednik Republike Srpske. Kao jedan od vode}ih kadrova Srpske demokratske stranke, potpredsednik Republike Srpske, a potom predsednik Republike Srpske iz redova Srpske demokratske stranke ~ini sve za nestanak Republike Srpske. Svojom politikom povijawa i puzawa pred ameri~kim okupatorom ve} je uspela da podeli Republiku Srpsku na dva dela. Nerazumnim i tragi~nim politi~kim potezima poku{ava da zavadi i narod na bawalu~ke i paqanske Srbe. Ve} je do{lo do mu~ne me|usobne pucwave sa krvavim ishodom. Rezultat politike gospo|e Plav{i} je daqe topqewe dràvnih elemenata Republike Srpske i ja~awe okupatorskog karaktera me|unarodnih snaga u svim detaqima. Ostale stran~ice u Republici Srpskoj, pogotovo u Krajini, skoro da nema svrhe pomiwati. [ta re}i o krupnim i sitnim kriminalcima, {vercerima i {pekulantima kao {to su: Qubi{a Savi} Mauzer, Mile Dodig, Nikola [piri}, Predrag Lazrevi}, Slavko @upqanin, Radoslav Br|anin i dr. Do podne broje ukradeno i mrze sebe i po podne se me|usobno sva|aju i mrze ~itav svet. Na proteklim lokalnim izborima ponegde su prevarom i la`nim obmanama, kao u Bawa Luci, uspeli da dobiju odborni~ku ve}inu. Odmah se pokazalo da nisu u stawu konstituisati ni op{tinsku vlast. Me|usobno su se posva|ali oko rukovodnih mesta koja bi im omogu}ila grabqewe i pqa~ku. A javno su se izjasnili da im je draà saradwa sa srpskim neprijateqima i okupatorima nego sa iskrenim srpskim patriotima. Srpski radikali se nikada nisu sluìli obmanama, prevarama i la`nim obe}awima da bi postigli dobre izborne rezultate. Govorili smo iskreno i onda kada je ta istina ru`na, kada govori o srpskim gre{kama, neuspesima i porazima. Republika Srpska se sada nalazi u velikoj opasnosti. Treba nam mnogo mudrosti, hrabrosti i ume}a da se odupremo prekrajawu dejtonskog sporazu807
ma, wegovim dopunama kojima se namerava istopiti Republika Srpska. A tome doprinose i neki nazovi Srbi, svesno ili u zabludi. Srpski radikali su uvereni da }e narod oceniti koji qudi i koje stranke ga vode u gubitak, propast i nestanak, a koje u period stabilnosti, slobode i prosperiteta. Narodna skup{tina Republike Srpske }e biti onakva kako narod odlu~i. Srpska radikalna stranka unapred priznaje rezultate izbora pod uslovom da se ne radi o prevarama i falsifikatima. Ukoliko voqom naroda pobedimo, ne obe}avamo reku ameri~kih dolara, skupe automobile i lagodan ìvot. Te laì su deo reklamnog fonda srpskih neprijateqa i na{ih {pekulanata i izdajnika koji kooperativno savijaju ki~mu pred wima. Ukoliko voqom naroda pobedimo sigurni smo da moèmo re{iti problem stambenog sme{taja za sve, sigurni smo da ne}e biti gladnih, sigurni smo da }e dràva brinuti o invalidima, porodicama poginulih. Sigurni smo da niko ne}e ostati bez osnovne zdravstvene za{tite. Ukoliko voqom naroda pobedimo sigurni smo da }e se u Republici Srpskoj ìveti slobodno, u bratstvu sa prekodrinskim delom srpskog naroda. Sigurni smo da }e se raditi i mnogo i naporno. Posao }e imati ve}ina a uskoro i svi koji su sposobni za rad. Sigurni smo da osloncem na vlastiti rad, ure|enu dràvu i demokratske institucije osvajamo i uve}avamo ugled Srba i Republike Srpske u svetu. To je put u~vr{}ivawa starih prijateqstava i stvarawa novih koji Republiku Srpsku u narednim godinama treba da u~ine otvorenim, modernim i razvijenim dru{tvom. Sa srpskim radikalima, kao parlamentarnom ve}inom, vaqa se odre}i kriminala, korupcije, lakomislenih i politi~kih poteza. Treba raditi mnogo. Ali samo tako moèmo imati budu}nost i moèmo odgajati decu koja }e biti sretna ne ~ekaju}i nova ponièwa i krvoproli}e. PrijedorBawa Luka, novembar 1997. godine Izvr{ni odbor Srpske radikalne stranke Republike Srpske
CXXXII PROGLAS NARODNIH POSLANIKA SRPSKE RADIKALNE STRANKE GLASAÎMA I NARODU REPUBLIKE SRPSKE
Gledaju}i iz demokratske perspektive polovi~no, pluuspe{no i polufalsifikovano, okon~ani su jo{ jedni u nizu maratonskih izbora. Pod dirigentskom palicom me|unarodne zajednice odràni su izbori za Narodnu
808
skup{tinu Republike Srpske. Nevoqni, i pored toga {to smo znali da }e broj na{ih poslanika biti daleko ve}i u novom sazivu, pristali smo na te izbore samo zbog toga da bi kao ozbiqan politi~ki subjekt spre~ili ili bar u~inili {to vi{e kako planirani nestanak na{e Republike Srpske nikada ne bi bio realizovan. Izloèni brojnim pritiscima, nevoqama li~ne i strana~ke prirode, progawani od strane reìma autokratskog predsednika Biqane Plav{i}, kao i razli~itih poku{aja penetracije i razbijawa jedinstva Srpske radikalne stranke, ipak smo uspeli da na jedan boqi i u svakom pogledu kvalitetniji na~in ostvarimo puno jedinstvo po svim nacionalnim pitawima sa drugim strankama jednakog nacionalnog opredeqewa. U izbornoj kampawi bili smo poneseni uporednim uspesima predsednika Srpske radikalne stranke dr Vojislava [e{eqa u Srbiji. Taj ose}aj prelivawa snage i emocija, qubavi prema onome {to radimo i za {ta se borimo, prevazi{ao je sve nevoqe koje su se po me|unarodnom rasporedu pojavqivale bilo u samom izbornom procesu, a i danas evo par meseci nakon wega. Srpski narod se izborio da ga u kakvoj takvoj ve}ini predstavqaju sinovi politi~ki odre|eni srpskim nacionalnim interesom. Imaju}i u vidu sve {to se de{avalo na proteklim izborima na{li smo, ~inilo nam se, dobar na~in da pozivaju}i se na demokratsku proceduru i wene tradicije spre~imo falsifikovawe izbora. No, kada smo bili uvereni da se punom kontrolom u Be~u i jo{ nekim evropskim centrima moè spre~iti falsifikovawe, te da }e na{i kontrolori u Federaciji BiH obaviti potpuno svoj zadatak, uvideli smo da pri~e o demokratskom opredeqewu slu`benika OEBS-a padaju istog trena u vodu kada postane ugroèn wihov interes izraèn kroz projektovawe rezultata izbora u skladu sa èqom da se Republika Srpska unutra{wom neslogom i haosom, kada se to ve} nije uspelo spoqnim pritiscima, baci na kolena. Kontrolori iz Republike Srpske, bukvalno su izbacivani sa glasa~kih mesta u Federaciji BiH i time je ozbiqno naru{ena regularnost proteklih izbora. [ta je, tu je. Vaqa se ravnati prema postoje}em stawu, kako bi se {to pre izmenilo u korist na{eg opstanka na ovim prostorima i za{tite prava na dràvotvornost. Bra}o i sestre! Imaju}i u vidu sve ~iwenice i znaju}i namere na{ih neprijateqa, mi, srpski radikali, va{i poslanici u Narodnoj skup{tini Republike Srpske, vo|eni iskrenim patriotskim ose}ajima i ~istom demokratskom misli, opredelili smo se, i izme|u sebe i otaybine, kao i nebrojeno puta do sada, izabrali otaybinu, jednu i jedinu Veliku Srbiju. Izabrali ste nas zbog na{eg programa, zbog na{ih patriotskih namera, zbog na{ih kadrova i povrh svega zbog na{eg jedinstva u strana~ko-organizacionom i programskom smislu sa predsednikom Srpske radikalne stranke dr Vojislavom [e{eqem. Znali ste da Vas ne}emo izdati i da }emo biti spremni da podnesemo i li~ne i strana~ke `rtve na tom putu. Videli ste da smo to i ~inili oprede809
quju}i se izme|u ideja za koje se borimo i nekih qudi koji su od samog po~etka sa nama, za ideje. One su vrednije, ve~ne i na, kraju krajeva, birali ste nas zbog wih, a ne zbog nas. Niko od srpskih radikala nije vlasnik va{eg poverewa. Zakleli smo se da vas ne}emo izneveriti. Biraju}i izme|u onoga u ~emu se birati i ne moè, videli smo da u novoformiranom parlamentu ima puno stranaka, ali malo onih koje su spremne da brane i sposobne da odbrane Republiku Srpsku. Pitawe opredeqewa za bratski odnos sa Srpskom demokratskom strnakom nije rezultat na{e èqe za politi~kom iskqu~ivo{}u koja zanemaruje sve ostale stranke. Naprotiv, to je izraz na{e namere da ove dve stranke predstavqaju garanciju opstanka i korektiv, u punom obimu, ideja i aktivnosti onih koji su na ovaj ili onaj na~in, uglavnom slu~ajno u tom broju seli u srpski parlament. Srpska radikalna stranka nikada nije bila protiv saradwe sa ostalim strankama, ali traìti na{u saradwu i raditi na uni{tewu Republike Srpske putem stvarawa uslova da muslimanski i hrvatski ratni profiteri u, primera radi, privatizaciji organizovanoj od strane me|unarodne zajednice pokupuju srpsku privredu, ne moè se. Poslanici Srpske radikalne stranke Republike Srpske nisu i ne}e zaboraviti za{to je nastala wihova stranka. Potpuno smo svesni da nemamo budu}nosti bez punog ujediwewa sa ostalim srpskim zemqama. Svesni smo da to nije ostvarqivo odmah i sad. Svesni smo da moramo plesati na ìcama koje su drugi razapeli. Svesni smo da od na{e izdr`qivosti i dopadqivosti na{eg plesa zavisi da li }emo umiriti i obezvrediti vu~iju strast u ~oporima koji su oko nas, a ponekad i me|u nama. Mnogo toga najvi{e zavisi od nas. Ako u~inimo javnim i stavimo pod kontrolu sve na{e poslove, ako za{to ne bi rekli i uhapsimo kriminalce, lopove, prevarante i izdajnike, ali ne na na~in na koji je to ~inila autokratska predsednica putem javnog i verbalnog lin~a, bez ikakvih konkretnih akcija, ve} istinskim, zakonitim i ustavnim putem, i time ih u~inimo dostupnim na{im sudovima, ako u~inimo ~asnim i dostojanstvenim one koji su se ~asno i dostojno borili za na{u dràvu, ~ini}emo onaj posao zbog koga nas je narod i izabrao. Poslanici Srpske radikalne stranke Republike Srpske nisu zaboravili program srpskih radikala, nismo zaboravili poruke na{eg lidera dr Vojislava [e{eqa. Nismo zaboravili muke i patwe kroz koje je pro{ao na{ narod i koje sada trpi. Nismo zaboravili rumene reìmlije s one strane Drine i |avoqi posao koji obavqaju wihove sluge ovde. Nismo zaboravili muke i nema{tinu koju trpe na{i ~lanovi i na{i odbori {irom Republike Srpske. Zbog svega obavezni smo i pred na{im bira~ima i pred svima patriotama {irom srpskih zemaqa da ostanemo dosledni, da mislimo o budu}nosti i ne zaboravimo pro{lost.
810
Ispred nas je vreme i u tom vremenu }emo polagati pred narodom ispit kao i onaj raniji koji smo, bar na osnovu pove}anog broja radikala u skup{tinskim klupama, dobro savladali. Bog i istorija su sa Srbima, pa neka nam oni sude, za ono {to smo ~inili i {to }emo ~initi. Prijedor Bawa Luka, novembar 1997. godine Klub poslanika Srpske radikalne stranke Narodne skup{tine Republike Srpske
CXXXIII PRIHVA]EN POZIV

Savez vojvo|anskih Ma|ara, Subotica Srpska radikalna stranka prihvata Va{ predlog da se u najskorije vreme odrì sastanak predstavnika Saveza vojvo|anskih Ma|ara i Srpske radikalne stranke. Predlaèmo da prvi sastanak bude odràn u Beogradu, u petak, 23. januara 1998. godine sa po~etkom u 12 sati u prostorijama Srpske radikalne stranke, Francuska 31. S po{tovawem, Beograd, 19. januar 1998. godine Predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq
CXXXIV SPORAZUM O ME\UPARTIJSKOJ SARADWI IZME\U RUSKOG OP[TENARODNOG SAVEZA I SRPSKE RADIKALNE STRANKE
Mi, predstavnici partija Ruski op{tenarodni savez i Srpske radikalne stranke, ocewuju}i da se programski ciqevi i zadaci na{ih partija u mnogom podudaraju, rukovode}i se razumevawem odgovornosti u odnosu na sudbinu svojih zemaqa i naroda,
811
èle}i doprineti u~vr{}ivawu bliskosti i saradwe me|u na{im dràvama, s ciqem obezbe|ivawa aktivnog u~estvovawa na{ih partija u realizaciji unutra{we i spoqne politike na{ih dràva, za{tite wihovih nacionalnih interesa, i u tom kontekstu na me|unarodnom planu, nakon neophodnih pregovora obeju strana, dogovorili smo se o me|upartijskoj saradwi u slede}im okvirima i na slede}im principima: ^lan 1. U ciqeve me|upartijske saradwe spadaju: ujediwavawe odgovornih snaga dru{tva u ime nacionalnog preporoda na{ih dràva; u~vr{}ivawe nacionalne dràvnosti; sprovo|ewe zajedni~kih akcija na me|unarodnoj areni, u smislu suprotstavqawa {irewu snaga NATO-a na Istok, pretvarawu bloka u me|unarodnog àndarma; aktivno u~estvovawe u smirivawu regionalnih konflikata na me|unacionalnoj, odnosno me|uetni~koj osnovi; produbqivawe jedinstva i solidarnosti slovenskih dràva, naro~ito {irewem i razvijawem Saveza Belorusije i Rusije, pribliàvawem ovoj me|udràvnoj zajednici drugih zemaqa isto~ne i centralne Evrope. ^lan 2. Radi realizacije zajedni~kih ciqeva, na{e partije su se saglasile sa nu`no{}u kontakata i konsultacija na regularnoj osnovi na nivou rukovodstava, sekretarijata i stalnih komisija zbog utvr|ivawa zajedni~kih pozicija u odnosu na konkretna pitawa, kao faktora uzajamnog razumevawa i {irewa saradwe. ^lan 3. U okviru ovog sporazuma na{e partije: usagla{avaju kriterijume radi formirawa politi~kih platformi, orijentisanih, pre svega, na re{avawe neodlo`nih problema, vezanih za podizawe ìvotnog standarda stanovni{tva, preporod na{ih nacija i dràva; razra|uju i organizuju zajedni~ke mere i akcije, radi realizacije zajedni~kih politi~kih ciqeva; posle prethodnih konsultacija usvajaju zajedni~ka dokumenta o aktuelnim dru{tveno-politi~kim pitawima i, preko sredstava informisawa, sa wima upoznaju javnost; ostvaruju razmenu analiti~kih i informacionih materijala; obezbe|uju partneru mogu}nost kori{}ewa svojih sredstava informisawa; u politi~koj praksi podràvaju one mere partnera, povodom kojih su ve} imali zajedni~ke konsultacije i usagla{avawa. ^lan 4. Strane aktivno ukqu~uju u zajedni~ku delatnost sve svoje strukture i osnovne organizacije, omogu}uju}i me|u wima uspostavqawe radnih kontakata na regionalnom nivou.
812
^lan 5. U slu~aju nepodudarnosti pozicija i nemogu}nosti nalaèwa zajedni~kog stava, svaka partija ima pravo na samostalno delovawe bez nano{ewa politi~ke {tete drugoj strani, a nakon blagovremenog informisawa partnera. Strane se obavezuju da ne organizuju zajedni~ke akcije sa drugim zajednicama i organizacijama u slu~aju kada ta delovawa mogu neposredno {tetiti drugoj partijiu~esnici Sporazuma. ^lan 6. Ovaj sporazum vaì dve godine i stupa na snagu od dana wegovog potpisivawa. Izmene i dopune ovog teksta, koje se unose nakon saglasnosti obe strane, smatra}e se kao dopuna Sporazuma. Punova`nost Sporazuma moè biti zaustavqena ili poni{tena nakon pravovremenog saop{tewa jedne od strana. Sporazum je sastavqen i potpisan u 2 (dva) primerka na ruskom i srpskom jeziku. Sporazum je otvoren za partije drugih dràva. Minsk, 21. januar 1998. godine Za Ruski op{tenarodni savez Sergej Baburin Za Srpsku radikalnu stranku dr Vojislav [e{eq
CXXXV PRELIMINARNI STAVOVI SRPSKE RADIKALNE STRANKE

Za dijalog sa politi~kim partijama albanske nacionalne mawine na Kosovu i Metohiji Srpska radikalna stranka se uvek zalagala za punu gra|ansku ravnopravnost svih dràvqana na{e zemqe, bez obzira na wihovu nacionalnu i versku pripadnost i politi~ko opredeqewe, ali i insistira na wihovom po{tovawu Ustava i zakona. Smatramo da se problemi na Kosovu i Metohiji mogu re{iti konstruktivnim pristupom svih politi~kih ~inalaca u na{oj zemqi, bez stranog me{awa. Kosovo i Metohija moraju ostati sastavni deo Republike Srbije, a spremni smo da podrìmo koncept kulturne autonomije za pripadnike albanske nacionalne mawine u na{oj zemqi, koji bi stekli pravo da samostalno ure|uju sferu obrazovawa, zdravstva, kulturnih institucija, informisawa, socijalnog i penzionog osigurawa. Za sve ove oblasti dru{tvenih delatnosti, pripadnici albanske nacionalne mawine bi doprinose samostalno upla}ivali u sopstvene fondove i wima bi raspolagali wihovi izabrani pred813
stavnici unutar Skup{tine albanske kulturne autonomije i wenih izvr{nih organa. Porezi bi pripadali dràvi, a procenat ostvarenih prihoda koji pripadaju svakoj op{tini, bio bi utvr|en zakonom. Ukoliko pripadnici albanske nacionalne mawine ne èle da sluè vojni rok u Vojsci Jugoslavije, Srpska radikalna stranka nema ni{ta protiv da Albanci budu oslobo|eni vojne obaveze. Insistiramo da skup{tine svih trideset kosovsko-metohijskih op{tina budu zasnovane na dvodomom principu, kako bi se izbegla bilo kakva majorizacija, a lokalni organi vlasti mogli da re{avaju iskqu~ivo lokalne probleme. Pozivamo sve politi~ke partije albanske nacionalne mawine da se registruju u skladu sa srpskim i jugoslovenskim pravilima i da aktivno u~estvuju u politi~kom ìvotu Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Ukoliko to prihvate, Srpska radikalna stranka je spremna da podrì raspisivawe prevremenih izbora na svim nivoima, kako bi se relevantnim politi~kim partijama albanske nacionalne mawine omogu}ilo u~e{}e u parlamentarnom radu, proporcionalno meri poverewa koju im glasa~i iskaù na demokratskim izborima. Beograd, 11. mart 1998. godine Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke
CXXXVII ÊSTITKA ROGOZINU

Me|unarodni kongres ruskih op{tina, predsedniku D. Rogozinu Po{tovani gospodine Rogozin, Ovom prilikom ~estitamo Me|unarodnom kongresu ruskih op{tina petogodi{wicu postojawa. Va{a organizacija ujedinila je u svojim redovima ruske sunarodnike u zemqama ZND i Baltika, ustala je u za{titu wihovih politi~kih ekonomskih i socijalnih prava i ìvotnih interesa. Za wih je Kongres nada i oslonac. Godine postojawa su pokazale vitalnost i perspektivu Kongresa, kao i porast wegovog uticaja na politi~ki ìvot Rusije. @elimo Kongresu i Vama li~no puno uspeha. Ostajem iskreno Va{, Beograd, 26. mart 1998. godine Predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq
CXXXVIII ZA NASTAVAK SARADWE CXXXVI PRIHVA]EN POZIV DPSa

Demokratska partija socijalista Crne Gore Zahvaqujemo Vam se na pozivu i obave{tavamo Vas da }e na{ predstavnik na êtvrtom kongresu Demokratske partije socijalista Crne Gore biti ~lan Predsedni~kog kolegijuma Srpske radikalne stranke i narodni poslanik u Skup{tini Republike Srbije Miroslav Vasiqevi}. Beograd, 18. mart 1998. Predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq
814
Gospodin Jan Slota, predsednik Slova~ke narodne stranke Po{tovani gospodine Slota, Dragi prijatequ, Najiskrenije Vam zahvaqujem na ~estitkama koje ste nam uputili povodom formirawa nove Vlade Srbije u kojoj participira i Srpska radikalna stranka proporcionalno svojoj snazi u Narodnoj skup{tini. Uveren sam da }emo daqe uspe{no razvijati prijateqstvo izme|u Srpske radikalne stranke i Slova~ke narodne stranke za dobrobit na{ih bratskih naroda. Uz srda~ne bratske pozdrave, Beograd, 1. april 1998. godine Predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq
815
CXXXIX POLEMIKE I ANALIZE I. DRA[KOVI]EVO PISMO [E[EQU

Dragi Vojo, Nadao sam se, odnekud, da }e{ razumeti i prihvatiti ono {to sam Ti, pre neki dan, prijateqski rekao telefonom. Na àlost, kao da je isto Tebi govoriti ili gluvom {aptati. Danas, na konferenciji za {tampu, poku{ao si da bude{ duhovit i pakostan, a bio si samo ovo drugo. Drago Ti je {to je, navodno, Ko{tunica prihvatio Tvoj predlog da se SRS, DS, DSS i SPO zakunu (~uje{ zakunu!) da nikada ne}e podràti nijedan zakonski tekst koji parlamentima ponudi SPS, pa bez obzira {ta socijalisti predlaù. êka{, rekao si, da se \in|i} izjasni, a onaj tre}i (pogodite koji) Ve} se izjasnio i odbio da se zakune. Najpre, ne verujem da je Ko{tunica prihvatio takvu jednu budala{tinu, a ne}e je, uveren sam, prihvatiti ni \in|i}. Ne}e je, bolan, prihvatiti niko ko je pri ~istoj pameti, samo {to sam ja bio prvi, a izgleda i jedini, koji Ti je rekao ono {to misli. Ako socijalisti predloè smenu predsednika Srbije, dobar zakon o privatizaciji ili, recimo, zakon o slobodnoj i odgovornoj {tampi, radiju i televiziji, SPO }e glasati za takve stvari. SPO }e glasati za sve ono {to je u skladu sa na{im strana~kim programom, bez obzira da li je predlaga~ SPS, SRS ili ma ko drugi. Ti, Vojo, ne}e{ jedinstvenu izbornu listu opozicije, nego ho}e{ jedinstvo u gluposti. Pona{a{ se kao deri{te koje svakog dana mora da ne{to razbije. Ako iz Tvojih javnih nastupa, kao i onog {to propoveda Tvoja stranka, proseje{ derwavu, uvrede, prostotu i laì, dakle ono {to bi se moglo nazvati va{arom i me~karewem, vide}e{ da u situ ne}e ostati ni{ta. Znam ja, moj Vojo, da zna{ da je ovo istina i da me~kari{ i va{ari{ namerno. Qudima nudi{ cirkus i {arene laè, jer je mnogo onih koji to vole, a jo{ vi{e onih koji ne umeju da razmi{qaju. Seti se onih Tvojih bombasti~nih izjava po novinama i na TV-Bastiqi, da }e{ godi{wi odmor provesti br~kaju}e se u srpskom moru pored srpskog Splita, srpskog Dubrovnika, srpskog [ibenika... Istovremeno si, pored tolikog srpskog mora, zagovarao da }e Tvoja stranka kopati plovni kanal koji }e povezati Moravu i vardar sa srpskim morem kod Soluna! Razumni qudi su se krstili u ~udu, ali Ti si pridobijao lakoverne i budale. Bio si najbriqantniji {ibicar, {ampion u varawu. Tada ve}i od Milo{evi}a. KarlovacKarlobagOgulinVirovitica. âk su i mnogi papagaji nau~ili tu Tvoju plo~u koju si godinama okretao i zaveo u nesre}u i smrt hiqade i hiqade Srba.
816
Ali, {to ti sve ovo pi{em? Zbog toga, i samo zbog toga, da te zamolim da se uozbiqi{, da se pokaje{ i pro~isti{, da vi{e ne prodaje{ laì, jer su preskupe i fatalne. Danas, u Skup{tini Srbije, opozicija nije mogla da usvoji Rezoluciju o kr{ewu qudskih prava u Srbiji, jer si Ti sve nas ostale ucenio da ne}e{ glasati za Rezoluciju ako ne prihvatimo Tvoj amandman o ujediwewu srpskih zemaqa! Poùrio si da izda{ i saop{tewe za javnost, da se pohvali{ kako si, eto, samo Ti junak koji je za ujediwewe srpskih zemaqa. E, pa, dosta vi{e tog {ibicarewa! Budi po{ten, budi mu{ko, pa kaì Srbima da ih zove{ u rat protiv NATO-a, da ih zove{ u pogibiju i neslu}ene jade! Ima{ pravo na takav poziv i kreni prvi. Vide}e{ da za Tobom ne}e krenuti niko. Ali, nema{ pravo da traì{ ujediwewe, a da krije{ koliko ono ko{ta i da to ne bi bilo ujediwewe, ve} srpska Hiro{ima. Nema{ pravo da, u isti mah, zove{ u propast i obe}ava{ visoke plate, visoke penzije, punu zaposlenost, napredak i sre}u. Ti Srbiji i Srbima nudi{ samo grob, ali tako da to oni ne saznaju. Ti ih mami{ u jamu. Pakuje{ otrov u va{arske psovke i trikove. Knin opusteo, vekovi srpski ostali bez Srba, ~emer i poraz svuda, a Ti, svako ve~e, reklamira{ svoju Veliku Srbiju. Umesto da se postidi{, da jaukne{ u sebi zbog svoje ogromne krivice za nacionalnu katastrofu, Ti gusla{ po starome i dovodi{ iz Rusije tamo{we budaletine da Ti pomognu u prodaji laì i jada ovom slu|enom na{em narodu. Shvati Vojo, da su laì, mitomanija i glupost doveli srpski narod dovde gde je danas. Samo istina, ma koliko bila bolna i neprijatna i srcu i uvu, moè da pomogne. Istina i velika odgovornost za svaku re~, svaki postupak. Ne nadme}i se sa Milo{evi}em u prevarama naroda. Odrasti, izle~i se od potrebe da stalno udara{ u neki bubaw, da zve~i. Sti{aj se, promeni, budi bar malo nesre}an zbog nesre}e koja je svuda oko Tebe. Ne {iri tu nesre}u. Budi i politi~ki dobro}udan kao {to si to u privatnom ìvotu. Ovo Ti pi{em ba{ prijateqski, sa èqom da ne bude uzaludno. Beograd, 1. februar 1996. Tvoj Vuk P.S. Ne quti se. Prihvati ovo kao bratski savet, jer Ti zaista èlim sve najboqe.
II. [E[EQEV ODGOVOR DRA[KOVI]U

Dragi Vu~e, Znam da Ti je stra{no te{ko. Niko Te ne razume. [to se vi{e trudi{ da prijateqima, saradnicima, poznanicima ili javnosti ne{to objasni{, sve mawe uspeva{.
817
Ali, nije problem u qudima za koje misli{ da su gluvi ili glupi. Problem je u Tebi. Odavno ni samom sebi nisi jasan. U glavi Ti je konfuzija nastupila jo{ pre nekoliko godina, kad si po~eo da glumi{, da se pretvara{ i maskira{ u ne{to u ~emu srpski narod vi{e nije mogao prepoznati onog nekada omiqenog Vuka Dra{kovi}a, velikog srpskog nacionalistu i antikomunistu. Ako Te je neko ube|ivao da se doslednost u politici ne isplati, grdno Te nasamario. Kud Ti nestado{e onoliki politi~ki sledbenici, gde se razi|o{e brojne politi~ke pristalice, za{to Te napusti{e zagrièni nacionalisti i gotovo fanati~ni antikomunisti? Za{to si toliko usamqen pa pabir~i{ najgori politi~ki {qam, moralni otpad i intelektualne mizerije poput Nenada ânka, Ivana \uri}a, dragana Veselinova ili Du{ana Mihajlovi}a? Vaqda Te je ve} duboko razo~arala vest da su i Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije, i Zoran \in|i} i Vojislav Ko{tunica, prihvatili da potpi{u sporazum o nesklapawu nikakve koalicije, neprihvatawu bilo kakve saradwe sa socijalistima. Da li }e ba{ do}i do zakletve ili sve~anog potpisivawa sporazuma i nije toliko va`no. Bitna je su{tina. A {to ba{ Tebi toliko smeta zakletva? Nisi vaqda zaboravio kako si se sa Mirkom Jovi}em i bratijom iz Nove Pazove 1990. godine zakliwao na Kara|or|evom grobu na me|usobnu politi~ku vernost i odanost. Ti ne}e{ takav sporazum. Ti bi hteo da Ti se ostavi otvorena mogu}nost da i ubudu}e trguje{ sa Slobodanom Milo{evi}em i Socijalisti~kom partijom. Nemoj me pogre{no razumeti. Nemam ja ni{ta protiv Tvoje trgovine, ali ne}u Ti dozvoliti da to radi{ u ime ili na ra~un Srpske radikalne stranke. Da mi osvajamo glasove bira~a a da ih Ti materijalizuje{ na Milo{evi}evom divanu. Ostavqam Ti da sam svojim saradnicima, strana~kim sledbenicima, simpatizerima i glasa~ima objasni{ kako to odbija{ sporazum o nesaradwi sa socijalistima zato {to o~ekuje{ da se u perspektivi moè desiti da socijalisti predloè smenu predsednika Srbije, dobar zakon o privatizaciji ili, recimo, zakon o slobodnoj i odgovornoj {tampi, radiju i televiziji! Kad se takvim ~udima nada{, ne bi me iznenadilo i da o~ekuje{ i da povampireni Hitler sko~i u krematorijum u o~ajni~koj èqi da spase neku od svojih `rtava ili da povampireni Staqin roni suze nad le{evima iz svojih gulaga. Pri~aj jo{ malo bajke. Mnogo Te je lepo slu{ati. I nemoj se sekirati. Da, ne daj Boè, sutra poludi{, ne bi Ti se uop{te poznalo. Ne prihvata{, Vu~ino, obavezu o iskqu~ewu bilo kakvog {urovawa sa socijalistima, a traì{ jedinstvenu listu opozicije, pa sutra da UDB-a do mile voqe sa liste vrbuje poslanike za koje se ne zna pouzdano ni iz koje su stranke ni kome su odgovorni za svoj rad. Nije ti dovoqno iskustvo DEPOSa i odmetawe cele poslani~ke grupe u Saveznoj skup{tini. I jo{ bi nare|ao predstavnike marginalnih i bezna~ajnih stranaka na kandidatskoj listi za ~ije lidere ni ro|ena majka ne bi glasala, jer ih najboqe poznaje.
818
Srpskim radikalima niko ìv ne moè prigovoriti da su bilo kada izneverili neki dogovor ili sporazum. A iskustva iz saradwe sa drugim opozicionim partijama veoma su nam lo{a. Ne misli{ vaqda da smo zaboravili onu nemilosrdnu trku izme|u Tebe i \in|i}a ko }e pre u zagrqaj sa Slobodanom Milo{evi}em i kako si uspeo \in|i}u ve} sklopqeni posao pokvariti guraju}i Novu demokratiju po mnogo niòj ceni u koaliciju sa socijalistima. Politi~ka trgovina za Tebe pre svega predstavqa na~in za izvla~ewe materijalne koristi, a {to se, primera radi, zbog toga opoziciona vlast kompromitovala u beogradskim op{tinama Stari grad i Savski venac ba{ Te briga. Placevi, ku}e na Dediwu, poslovni prostor, stanovi! Zar je to smisao na{eg bavqewa politikom? Ako kod Tebe jeste, ne traì da Te u tome sledim. Nimalo se ne sekiraj! Narodu je odavno jasno ko se od nas dvojice pona{a kao deri{te koje svakog dana mora ne{to da razbije. Uostalom, Ti si ve} dvaput razbijao Beograd, a onda si cmizdrio i kukumav~io, pisao iz Centralnog zatvora pokajni~ka pisma Slobodanu Milo{evi}u i Miri Markovi}, molio za milost. Obe}avao si im: Ne}u vi{e nikad! Ba{ kao pravo deri{te. Derwava, uvrede, prostota i laì su vaqda odlika Tvojih javnih nastupa. Seti se samo kako je bilo 1990. godine, kada si ve}inom glasova legalno i legitimno smewen s funkcije predsednika Srpskog pokreta obnove, pa si posle pono}i kroz reìmske medije proturao la`no saop{tewe i posle nekoliko dana u restoranu Roleks formirao novu stranku kojoj si tako|e dao naziv Srpski pokret obnove. Koliko smo mi izvorni spovci bili velikodu{ni {to smo odustali od borbe za taj naziv stranke, koja bi nas sigurno mesecima politi~ki i pravno iscrpqivala. Dali smo Ti igra~ku za kojom si kme~ao iako nije bila Tvoja. Nema veze. Mi smo stvorili novu, da se s Tobom ne bismo uludo sporili. Na stranu to {to si me u svojim novinama Srpska re~ nazivao Hrvatom, homoseksualcem, ludakom i {ta Ti je sve jo{ padalo na pamet. Ko zaista me~kari i va{ari, qudima nudi cirkus i {arene laè, najboqe bi mogli da narodu razjasne oni razo~arani ~lanovi DEPOS-a, za koje si koliko do ju~e tvrdio da su so soli srpske inteligencije. Oni su Te najboqe upoznali, a sada kosu ~upaju u nemo}nom besu na same sebe {to su ti u trenutku slabosti i neopreznosti poverovali i uz Tebe se katastrofalno kompromitovali. Svi odreda tvrde da su prekasno shvatili da si najobi~niji {ibicar i prevarant. I nemoj da mi daqe podme}e{. Nikada u svom ìvotu nisam izjavio da je Solun srpski, ni da je pored Soluna srpsko more. To {to po svaku cenu poku{ava{ zavaditi srpske patriote sa Grcima odvla~i Te u tabor Mire Markovi}, koja je letos li~no organizovala kamenovawe gr~ke ambasade uz vijorewe zastava sa crvenim petokrakama. Da si Ti bio prisutan, mo`da bi i kozara~ko kolo poveo, kao one slavne 1968. godine. Ono {to me uop{te odràva u politici, {to me ~ini ~vrstim, odlu~nim, nepotkupqivim i po`rtvovanim, jeste iskrena vera da }e ipak jednoga
819
dana i Dubrovnik, i [ibenik, i Split biti u srpskim rukama. Ube|en sam da }e srpske granice u kona~nom ishodu biti na liniji Karlobag Ogulin Karlovac i Virovitica kad uskoro Bo`ja voqa i nebeska pravda slome beskrupuloznu silu koja je nedavno nemilosrdno bombardovala srpska sela i gradove, {kole i bolnice, a Ti joj u Srbiji predano sluì{. A koliko do ju~e i Ti si tvrdio da srpske granice moraju obuhvatiti srpske crkve i manastire, sela i grobqa, jame i klanice. Kada si mi 5. jula 1989. godine s posvetom poklonio svoju kwigu Kojekude Srbijo napisao si: Svom kumu Vojislavu N. [e{equ, sa èqom da me|e Srpstva budu i postavqene tamo gde on, vojvoda, zahteva. Od srca, Vuk. Moja je li~na nesre}a {to sam do sada, zapravo, upoznao tri sasvim razli~ita Vuka Dra{kovi}a. Prvi je bio reìmsko novinarsko piskaralo, drugi popularni pisac i istaknuti srpski nacionalista, a tre}i abonent nekih zapadwa~kih ambasada u Beogradu, u kojima redovno doru~kuje i na revers trebuje svoje dnevnopoliti~ko mi{qewe. Tu`no je kada jedan, bez sumwe, veliki kwièvni talenat pre~esto mewa svoje ìvotne poglede i na buwi{te baca ono {to je u prethodnoj fazi intelektualnog razvoja napisao. Za{to se, Vu~e, ne usu|uje{ da objavi{ sabrana dela, da narod ima pregled {ta si sve u pojedinim periodima pisao i za{ta si se zalagao? Ja kwièvnog talenta nemam nikakvog. Celog ìvota sam pisao samo eseje i pamflete, ali ne postoji ni jedan jedini tekst iz mog pera kojeg bi se danas stideo i koji ne bih smeo ponovo {tampati. Uvek sam govorio ono {to sam mislio, uvek sam radio upravo onako kako sam govorio. Da li Ti, Vu~e, za sebe moè{ tako ne{to re}i? Ko bi onda od nas dvojice morao da se kaje i pro~isti, da se mane preskupih i fatalnih laì? [to se ti~e Rezolucije o kr{ewu qudskih prava u Srbiji, ona je bila potpuno usagla{ena i {ef Poslani~ke grupe Srpske radikalne stranke je wen sadràj prihvatio dva dana pred zakazanu sednicu Paralelnog parlamenta. A onda se sutradan, s neba pa u rebra, pojavio novi tekst u kome se tvrdilo da se u Srbiji sistematski kr{e qudska prava pripadnika nacionalnih mawina. E, to nismo mogli prihvatiti. Ti sada javno tvrdi{ da se u Srbiji ugroàvaju prava Ma|ara, Slovaka, Rumuna itd., a ja Ti evo nudim da na|e{ samo jednog jedinog Ma|ara, Slovaka ili Rumuna koji je u posledwih pet godina nesumwivo progawan u Srbiji zbog svoje nacionalne pripadnosti, pa sam spreman da ga na svojim le|im nosim od Slavije do Kalemegdana i tako mu pruìm bar minimalnu satisfakciju zbog progawawa kome je izloèn. I ono {to je bilo krajwe nekorektno, a {to je Tvoj standardni manir, novinarima ste dali da objave jo{ neusagla{eni tekst kako biste prejudicirali krajwe re{ewe, a to kod nas radikala ne pali. Ako smo u stawu da odolimo represalijama i pritiscima reìma, onda smo dovoqno sna`ni i odlu~ni da se odupremo nekorektnim manipulacijama drugih opozicionih partija. A Tebi stavqamo do znawa da Te za lidera nikada prihvatiti ne}emo i to ne samo
820
zbog toga {to mislimo da opoziciji nikakav jedinstveni lider nije potreban, nego i zato {to smatramo da liderskoj ulozi jednostavno nisi dorastao. Da bi javnost precizno bila obave{tena o ~emu se radi, u slede}em broju Velike Srbije objavi}emo i usagla{ene verzije rezolucije i deklaracije Paralelnog parlamenta i wihove nove varijante koje su srpskim radikalima neprihvatqive, pa neka narod presudi ko je u pravu. Neka i ~lanstvo Srpske radikalne stranke i ~lanstvo Srpskog pokreta obnove zna na ~emu je i kakva mu je politika partijskog rukovodstva. Kako to sme{no zvu~i, dragi Vu~e, kad me Ti poziva{ da budem mu{ko, Ti koji si se od straha na licu mesta upi{ao kad su Te prvi put hapsili 1991. godine, Ti koji si pokajni~ki cvileo i obe}avao da se vi{e nikada ne}e{ baviti politikom samo da Te onaj vrlo duhoviti i {armantni ~ovek Slobodan Milo{evi} pusti iz tamnice. Pa vaqda se mu{kost dokazuje obilaèwem prvih borbenih linija frontova, hladnokrvnim reagovawem na bomba{ki atentat u Podgorici, snajperske hice i eksplozije granata u neposrednoj blizini, riko{etirani metak u le|ima na Iliyi, maqutku koja mi je za pola metra proma{ila vozilo na Poqinama kod Sarajeva, stoi~kim podno{ewem policijske torture, kao i odva`nim i prkosnim dràwem u brojnim robija{nicama kroz koje sam pro{ao. Koliko je lepo ose}awe da nikada u ìvotu ni{ta nisam uradio zbog ~ega bi me se sinovi mogli stideti! Za{to se odri~e{ Srpske garde koju si uz onako gromoglasnu i zaglu{uju}u propagandu formirao 1991. godine? Za{to prezire{ uspomenu na one divne junake koji su izginuli u Gospi}u, za{to pquje{ na rawenike od kojih su neki ostali doìvotni invalidi? A kada si mislio da ti to donosi politi~ku korist, organizovao si wihove parade po Srbiji, progla{avao komandante, ~ak i komitske odrede formirao! Zna{ vrlo dobro da NATO nikada svoje trupe ne bi poslao u Bosnu da Slobodan Milo{evi} prethodno nije kapitulirao i prihvatio sve uslove i ucene u Dejtonu. A Ti si mu u tome svojski pomagao. Sad bi hteo da bosanske Srbe ponovo podvede{ pod vlast fundamentalisti~kih aga i begova, da ih suneti{, da im nametne{ begovsko pravo prve bra~ne no}i. Naravno, jo{ 1991. godine si na sarajevskoj televiziji izjavio da je Izetbegovi} dobar i po{ten ~ovek, {to Ti bosanski Srbi nikada ne}e zaboraviti. I ovako Te se ~esto sete, a Ti sad sam pretpostavi s kakvim re~ima i izrazima Te ~a{}avaju. Sada svoju stranku sprema{ za izbore ne u Republici Srpskoj, nego na teritoriji Izetbegovi}eve yamahirije. Ma{alah! I mnogo si zaboravan. Kad sam to ja zvao u propast? Ti si, Vu~e, pozivao u propast i srpsku krv prolivao po beogradskim ulicama u borbi za vlast. Ja sam pozivao na odbranu Srpstva, srpskog naroda i srpskih teritorija, na jedinstvo i solidarnost. Nikada nisam obe}avao visoke plate i penzije. To si ti radio. Seti se onih propagandnih spotova iz 1992. godine, kada si, kao ~ovek od re~i, obe}avao plate i penzije od najmawe hiqadu maraka. Tvoja stran821
ka, pod Tvojim promi{qenim rukovodstvom, to nije u stawu ni za hiqadu godina da postigne. Koliko si samo javno prièqkivao hrvatsku zastavu u Kninu, propovedao ideologiju NATO-a, pozivao strane sile da okupiraju srpsku zemqu. Otvoreno se nudi{ za srpskog kvislinga i priziva{ okupaciju Srbije. Generala Milana Nedi}a su gotovo godinu dana ube|ivali da se prihvati te sramne uloge kako bi se u stra{noj situaciji spasilo od Srpstva ono {to se spasiti moè. A Ti naprosto èli{ okupatorsku vlast, jer si svestan da na dovoqno srpskih glasova ne moè{ u redovnim uslovima ra~unati, te da Te samo inostrani okupatorski bajoneti mogu ustoli~iti kao guvernera poniène, oja|ene i razorene Srbije, osaka}ene i premreène pravom paukovom mreòm autonomija i specijalnih statusa. Kad si pre Rusiju zamrzeo, a u Beogradu je op{tepoznato da si je sve donedavno beskrajno voleo. Istinske ruske patriote i srpske prijateqe, koji se iz petnih ìla trude da nam pomognu, naziva{ budaletinama, a hvali{ najgore izdajnike poput Andreja Kozirjeva ili Sergeja Grizunova, koji su nam najve}e zlo nanosili i na{im neprijateqima svesrdno pomagali. A pre nekoliko godina toliko si bio zaqubqen u Rusiju da si, kad smo nekom prilikom u Tvom stanu slu~ajno gledali prenos me|unarodne fudbalske utakmice izme|u Borusije i, vaqda, madridskog Reala, toliko vatreno navijao za Borusiju, iako je re~ o nema~kom timu, jer Te toliko po nazivu asocirao na Rusiju, da smo Ti se svi dobrodu{no smejali. A Beograd si opoganio dovode}i Levija i Gliksmana da na Tvom vidovdanskom saborovawu u lice srpskog naroda izbquju najgore uvrede i psovke koje se nikad ranije nisu ni ~ule na na{im ulicama. Do|e mi da jauknem u sebi zbog Tvoje tragi~ne sudbine. Bogu se molim neprekidno da se vrati{ na patriotske nacionalne pozicije, da opet bude{ onaj stari Vuk Dra{kovi}, kakvog sam Te upoznao na Badwi dan 1982. godine i toliko zavoleo da sam bio presre}an kad smo se okumili, kad sam maltene u tu~e ulazio ako bi Te neko uvredio ili javno potcewivao u Udruèwu kwièvnika. Najvi{e od svega èlim da se zajedno borimo i izborimo da se opet srpski barjak vijori na Kninskoj tvr|avi, da povratimo srpski Dubrovnik, obnovimo grob Alekse [anti}a u srpskom Mostaru, letujemo u srpskom Karinskom zalivu, planinarimo po Zapadnoj Slavoniji, da srpske zemqe objedinimo. Da stvorimo Veliku Srbiju o kojoj smo onako smelo ma{tali kad je to bilo opasno i kad su nam se svi zbog takve smelosti divili. Okani se }orava posla i zahteva da se ono {to je najboqe u srpskom narodu druge polovine dvadesetog veka srpska majka rodila i dojila, srpska kolevka odwihala i srpske gusle vaspitavale, izru~i pred antisrpski Ha{ki tribunal. Kako Ti nije jasno, jadan ne bio, da }e se pesme ispevati o onim Srbima koji se mu{ki u Hagu ponesu, a da }e samo prezir i prokletstvo pratiti one koji ih eventualno sa srpske strane tamo isporu~e?
822
Ako nisi u stawu da se vrati{ na patriotske pozicije, mani se politike. Kaì javno da jednostavno nisi od te rabote. Pi{i kwige. U tome si uvek bio uspe{an. I znaj, na Tebe se nikada ne mogu naqutiti. Samo sam mnogo tuàn i àlostan {to Ti izgleda ne mogu pomo}i da se prisabere{, uspravi{ i Srpstvu oduì{ ispravnijim stavovima i patriotskim podvizima, pa nek svet pri~a {ta ho}e. Ne zaboravi o ~emu na{a narodna tradicija svedo~i: Latini su stare varalice, prevari}e Te i odse}i glavu. Mrki Vu~e, podigni brkove! Uspravi se i rodu svome pokaì da kod Tebe nije ponestalo ni ponosa ni dostojanstva, da si spreman sti}i i ute}i, i na stra{nom mestu postajati, te {to je najva`nije, da se ipak ne}e{ definitivno potur~iti. Bude{ li sluìo Otaybini i Srpstvu, Tvoj kum i prijateq Te nikada ne{e ostaviti na cedilu. U Beogradu, 11. februara 1996. godine Voja [e{eq
III. [TA POSLE KATASTROFALNOG PORAZA SRPSTVA

Pouke iz kwige Noama ômskog [ta to, u stvari, ho}e Amerika Doìveli smo jedan od najve}ih istorijskih poraza. Zadesila nas je prava katastrofa. Izgubqene su sve tekovine oslobodila~kih ratova srpskog naroda u dvadesetom veku. Srbija je na krst razapeta. Srpski narod je trenutno najprezreniji i najponièniji narod na celom svetu. Na nama danas zube o{tre, bes prosipaju, podsmevaju nam se i oni koji su nam vekovima zavideli. Oteta nam je Makedonija, Srpska Krajina, Bosna i Hercegovina, dakle vi{e od polovine srpskog nacionalnog prostora. Problematizovano je pitawe Crne Gore, Kosova i Metohije, Sanyaka i Vojvodine kao delova jedinstvene srpske dràve. Spremaju nam prinudnu komesarsku upravu nad ostatkom osaka}ene Srbije. Od turskog ropstva naovamo nismo bednije ìveli niti smo se s ve}om neizvesno{}u suo~avali. Najve}e sile ovoga sveta izrazito su neprijateqski nastrojene prema Srbima i Srbiji. Prosto se me|usobno takmi~e koja }e nam vi{e napakostiti. Bombarduju srpsku decu ube|eni da ~ine najve}e dobro~instvo ~ove~anstvu. Medijski su nas toliko satanizovali da je u svetskoj javnosti Hitler dobrodu{no dete u odnosu na srpskog ne~oveka. Ozbiqan odgovor na pitawe kako je do toga do{lo osnovni je preduslov nalaèwa adekvatnog izlaza iz ove nevoqe. Jedno je sigurno, oni koji su bili kormilari na{eg broda pred neo~ekivani ulaz u oluju ne mogu nas iz oluje izvesti. Krajwe naivni smo bili kada smo stvarali Jugoslaviju, jo{ naivniji kad su nam podvalili komunisti~ku diktaturu, a najve}u gre{ku smo napravili kad smo za nacionalnog vo|u prihvatili onoga kome je nacionalizam bio samo sredstvo odràwa li~ne vlasti.
823
Nisu nas pobedili na{i tradicionalni neprijateqi Hrvati i muslimani. To je sigurno. Pobedila nas je Amerika. Ni ona nas nije slomila toliko svojom vojnom silom koliko uspe{nom instrumentalizacijom srbijanskog diktatora Slobodana Milo{evi}a. Ali, kako je uop{te do{lo do toga da se sukobimo sa Amerikom? Za{to su se Amerikanci opredelili za podr{ku daleko ekstremnijem hrvatskom i muslimanskom nacionalizmu i odlu~ili da slome benigniji, srpski? Tu se nagomilalo vi{e razloga geostrate{ke prirode, povezanih sa posledicama sloma Sovjetskog Saveza, baukom od srpskog rusofilstva, orijentacijom Sjediwenih Ameri~kih Dràva na podupirawe velikoturskih aspiracija, podmetawem klipova u proces op{teevropske integracije itd. To su sve faktori na koje uop{te nismo mogli uticati, ali je problem bio u tome {to ih reìm u Beogradu nije ni razumevao. Beogradski novope~eni socijalisti i wihov alkoholisani vo|a ukquqkivali su se iluzijama da je u spoqnoj politici i me|unarodnim odnosima dovoqno biti principijelno u pravu pa za{tititi interese svog naroda i dràve. O~ekivali su da je neko spreman da slu{a wihove moralisti~ke pridike i sentimentalne jadikovke. Potcenili su uticaj javnog mwewa i sredstava wegove instrumentalizacije. U svemu su fatalno kasnili, a kqu~ne stvari u pravcu prilago|avawa na{ih interesa kqu~nim i prikrivenim svetskim kriterijumima nikada nisu ni u~inili. Decenijama negovani komunisti~ki princip negativne selekcije u politi~koj, ekonomskoj i vojnoj sferi grdno nam se osvetio. Neznalice nisu bile u stawu da upravqaju na{om privredom, mediokriteti da vode dràvu a budale da komanduju armijom. Koliko im je samo vremena trebalo da se otarase crvene petokrake. Mnogi ni danas ne razumeju pravu prirodu ovakvog ameri~kog me{awa u balkansku krizu. Nemaju pojma ni {ta su to osnovni orijentiri ameri~ke spoqne politike. Dràva je blokirana neznawem i glupo{}u. Dugi niz godina ekspertska mesta u diplomatskoj slu`bi i Ministarstvu inostranih poslova uop{te popuwavana su iskqu~ivo po ro|a~kim linijama i oligarhijskim proteìrawem neretko debilnih funkcionerskih sinova. Pouke iz sada{weg poraza moèmo izvu}i samo ako do kraja prou~imo i shvatimo najozbiqnijeg protivnika, ako uop{te proniknemo u glavne ciqeve ameri~ke spoqne politike. Ameriku ne moèmo pobediti ali smo joj se mogli prilagoditi. Naravno, ne tako {to }e na{ predsednik izigravati klovna za klavirom ili se do besvesti opijati odli~nim {kotskim viskijem. Amerika ne ceni ni onoga ko puzi i moli za milost. Sve ameri~ke vlade po{tuju i najvi{e uvaàvaju one koji su ~vrsti, nepokolebqivi ali dovoqno racionalni da sopstveni ekonomski i politi~ki interes usaglase sa onim koji ima najmo}nija svetska sila. Nikakvom ideolo{kom doktrinarstvu i retrogradnim istorijskim konceptima poput komunisti~kog tu nema mesta. Su{tina je u nemilosrdnoj sebi~nosti. U nekim delovima sveta ona je svakako fatalna, ali u Evropi jo{
824
uvek dovodi do rasta ìvotnog standarda i poboq{awa solidne gra|anske situiranosti. A na{i oficijelni ideolozi neprekidno su nas gurali da idemo mimo sav ostali svet, da mi, jadni i bedni, neprekidno ispravqamo svetske nepravde, da kobajagi predwa~imo u humanizmu i dobro~instvima, u op{tequdskoj emancipaciji i dezalijenaciji. Samo razumevawe surove realnosti savremenog sveta omogu}ava relativno bezbedno plivawe me|u velikim i malim ajkulama i provla~ewe izme|u wihovih o{trih zuba. Diznilend i holivudska filmska produkcija ne pokazuju nam Ameriku u pravom svetlu i nisu dobri reperi za weno upoznavawe. Potrebno je ~itati kwige, izu~avati ameri~ku kriti~ku socijalnu i politi~ku misao. U tome svemu, jedna nevelika bro{ura pravi je biser. Re~ je o delu jednog od najve}ih ìvih ameri~kih intelektualaca Noama ômskog [ta to, u stvari, ho}e Amerika (Institut za politi~ke studije, Beograd 1995.), objavqenoj 1992. godine, a kod nas {tampanoj u samo trista primeraka. Vr{e}i podrobnu analizu ameri~ke spoqne politike ômski polazi od konstatacije da su Sjediwene Dràve u Drugom svetskom ratu ostvarile ogroman profit, za razliku od evropskih sila koje su im pre rata bile mo}ni ekonomski konkurenti, pa su u ratu potpuno razorene i onemo}ale. Nikada nije isto voditi rat na svojoj i na tu|oj teritoriji, a preorijentacija privrede na vojni kolosek utrostru~ila je proizvodwu i re{ila sve probleme, nagomilane u ekonomskim krizama dvadesetih i tridesetih godina. Od Rimske imperije nijedna sila nije bila toliko mo}na i nerawiva. Polovina svetskog bogatstva je bila u ameri~kim rukama, a povoqan geografski poloàj je doprineo svetskoj dominaciji. Hegemonisti~ka ekonomska pozicija u glavama rukovode}ih struktura je stvarala planove o politi~kom inìweringu i prepravqawu sveta u skladu sa proklamovanim ideolo{kim obrascima. Ideologija je bila vrlo rastegqiva i prilagodqiva osnovnom ciqu da se dominacija nad svetom {to duè odrì i multiplikuje. Dokumenti koji upe~atqivo svedo~e o ovakvoj orijentaciji ve} su odavno dostupni javnosti, a pa`wu ômskog posebno privla~i Memorandum Ve}a dràvne bezbednosti br. 68 iz 1950. godine, za koji kaè: Smernice predloène u ovom dokumentu su zahtevale disciplinu i po`rtvovawe u SAD, drugim re~ima, ogromne vojne tro{kove i ukidawe socijalnih programa. Tako|e, bilo je potrebno prevazi}i i preteranu toleranciju prema prevelikim razlikama u mi{qewu. (str. 14.) Proklamovani ideolo{ki obrasci su bili toliko prilagodqivi da su na principima vrhunske utilitarnosti omogu}avali angaòvawe notornih nacisti~kih glave{ina u {pijunskim poslovima. Ali, koncept takve konzervativne ideologije, ~iji su ciqevi pravdali sva sredstva, sadrào je u sebi i liberalisti~ke varijante ~iji je najekstremniji izraz bio pacifizam. ômski pokazuje da je pacifizam bio samo maska i mamac za lakoverne, pa citira vode}eg posleratnog pacifistu Yorya Kenana koji je, nasuprot svojim slatkore~ivim javnim izjavama, u tajnom Izve{taju o politi~kim smernicama br. 23 i 1948. godine pisao: Mi imamo 50 procenata svetskog bogatstva,
825
a samo 6,3 odsto stanovni{tva... U ovakvoj situaciji ne moèmo izbe}i zavist i prezir drugih. Na{ najve}i zadatak u narednom periodu je da osmislimo oblik odnosa koji }e nam omogu}iti da zadrìmo ovu nesrazmernu poziciju... Da bismo to ostvarili, moramo se osloboditi svih sentimentalnosti i sawarewa i svu pa`wu usredsrediti na neposredne ciqeve Amerike... Trebalo bi prestati raspravqati o nejasnim i... nestvarnim ciqevima poput qudskih prava, poboq{awa ìvotnog standarda i demokratizacije. Uskoro }emo morati nastupiti neposredno s pozicije sile. Stoga, {to nam takve idealisti~ke parole mawe smetaju, to boqe. (str. 15-16.) Jezik strogo poverqivih dokumenata uvek se veoma mnogo razlikovao od javno proklamovanih i zaglu{uju}e uzvikivanih parola. Demokratski idealizam uvek je bio samo sredstvo za demago{ku manipulaciju i ospokojavawe ponekad uznemirenog stanovni{tva. Cenu nerazumevawa stvarnih ciqeva ameri~ke spoqne politike decenijama je pla}ala Latinska Amerika, koja je severnog kolosa interesovala pre svega kao izvor jeftinih sirovina. Zbog toga su svaka slobodarska i emancipatorska ideja ili demokratski princip vladavine naroda i odgovornosti vlasti za wegov socijalni poloàj, pa makar ih propovedale i razne religiozne organizacije i humanitarni pokreti, progla{avane komunisti~kom subverzijom. Svi koji u praksi pogre{e, pa se angaùju u borbi za prevagu demokratije, suo~avaju se sa odmazdom koju je Kenan vrlo jednostavno definisao: Krajwi odgovor bi mogao biti neprijatan, ali... se ne smemo dvoumiti da li da se koristimo nasiqem lokalnih policijskih vlasti. To nije sramota po{to su komunisti u osnovi izdajnici... Boqe je imati jak reìm na vlasti nego neku demokratsku vlast koja je popustqiva, opu{tena i infiltrirana komunistima. (str. 16-17.) Kenan tu nije nimalo originalan. Nadovezao se samo na tajno izre~eni stav predsednika Vudro Vilsona s po~etka veka, kojim je, nasuprot svojim javnim zakliwawima u odanost principu samoopredeqewa naroda, potvr|ivao da SAD gledaju svoje interese. Suverenost drugih dràva na ameri~kom kontinentu je slu~ajnost, a ne na{ ciq. (str. 17.) To nije samo stvar politi~kog stava, ideje, privatnog mi{qewa. Vilson je ovakva razmi{qawa sprovodio i u delo. Izme|u ostalog, izvr{io je invaziju na Haiti i Dominikansku Republiku, gde su wegovi ratnici ru{ili i ubijali, uni{tili politi~ki sistem, u~vrstili vlast politi~kih kompanija i pripremili teren za budu}e iskvarene i nemilosrdne diktatorske reìme. (str. 17.) Posle Drugog svetskog rata Amerikanci su ostvarili jednu varijantu novog poretka koji je ukqu~ivao sve zemqe van komunisti~ke gvozdene zavese. Proces dekolonizacije su isforsirale pre svega da bi potisle svoje engleske i francuske rivale sa energetskih izvora i iz sirovinskih riznica. Posebnu ulogu su u tome rezervisale za Japan i Nema~ku, jer su ih politi~ki apsolutno kontrolisali, a vojno okupirali. Izrabqivawe nerazvijenog dela sveta provodilo se do krajwih konsekvenci. I rat u Vijetnamu je bio posledica ostvarivawa takve uloge. Vijetnamski nacionalisti nisu hteli da je
826
igraju i morali su biti zgaèni. Nije bilo straha od mogu}nosti da Vijetnam bilo koga okupira nego od toga {to bi ova zemqa mogla posluìti kao opasan primer nacionalne nezavisnosti, koji bi nadahnuo ostale u regionu. (str. 18.) Trka u nuklearnom naoruàwu je forsirana da bi se stalnim prete}im stavom obezbedio postoje}i monopol, a fraza o slobodnom trì{tu gubi elementarnu uverqivost ako se ima u vidu da neke od ameri~kih privrednih grana koje dominiraju na svetskoj tr`nici obilato dotira dràva raznolikim sistemima subvencija, poput, recimo, poqoprivrede, hemijske industrije itd. Ameri~ka vlada pla}a nau~noistraìva~ki rad kao i sektor razvoja i garantuje kupovinu sme}a koje oni proizvedu, uglavnom preko vojske. Ako se neke stvari mogu prodati i na trì{tu {iroke potro{we, onda privatni sektor preuzima wihovu proizvodwu. Ovaj sistem finansirawa privatnog profita dràvnim porezima mi nazivamo slobodno preduzetni{tvo. (str. 19.) I obnova Zapadne Evrope Mar{alovim planom u iznosu od dvanaest milijardi onda{wih dolara pre svega je bila motivisana lak{om prodajom ameri~ke robe. Jedna tre}ina ameri~kog izvoza na stari kontinent je tako bila finansirana. Komunisti~ki pokreti su Amerikancima uvek dobro dolazili kao opravdawe svakog nedemokratskog poteza i oslawawa na autokratske politi~ke faktore. Iz svih detaqa koje navodi ômski uverqivo se name}e zakqu~ak da ni{ta tako mo}no nije doprinelo uspostavqawu i odràvawu svetske hegemonije SAD kao komunizam. Borba protiv komunista ~inila je oportunim reaktivirawe i fa{isti~kih kvislinga i frustriranih psihopata. Time su Amerikanci vrlo efikasno dve stvari postigli: kompletnu kontrolu nad zemqama kojima su dominirali i daqe potpirivawe komunisti~ke ideologije kojoj su prosto serijski proizvodili upe~atqivu argumentaciju za ugroàvawe demokratije sa suprotnog kraja od onoga koji su jenki rasturali. Tako se stvarao za~arani krug. Slom komunizma je iznenadio Amerikance. Do{ao je mnogo pre nego {to su oni o~ekivali i zatekao ih nespremnim. Pod hitno im je bio neophodan novi neprijateq koji }e opravdati wihova hegemonisti~ka nastojawa. Na{li su ga u nacionalizmu decenijama i vekovima ugwetavanih i sistematski progowenih naroda i otpo~eli su novi krsta{ki pohod. U niz strogo poverqivih dokumenata ameri~ki stratezi su izneli gledi{te da glavnu opasnost svetskom poretku pod vo|stvom SAD predstavqa nacionalizam u nerazvijenim zemqama koji se nekad naziva i ultranacionalizmom: nacionalni reìmi koji po{tuju zahteve naroda za brzo poboq{awe ìvotnog standarda masa i proizvodwu za doma}e potrebe. (str. 24.) Slede}a konstatacija za nas je posebno zna~ajna i zato ~itaocu skre}emo pa`wu na stav koji }emo u zakqu~ku najvi{e komentarisati. Glavni strate{ki ciqevi, puno puta ponavqani, su da se spre~i da takvi ultranacionalni reìmi ikad do|u na vlast ili ako, nekom igrom slu~aja, i osvoje vlast, wih treba smaknuti i postaviti vlast koja podràva privatno investirawe
827
doma}eg i stranog kapitala, proizvodwu za izvoz i pravo da se kapital moè izneti iz zemqe. (str. 24.) Ako se dru{tvene reforme provode u onom pravcu koji garantuje ove principe, Amerikancima ne smetaju demokratske institucije i nacionalisti~ka orijentacija. Ako se ugroze interesi ameri~kih kompanija onda su sva sredstva dozvoqena u subverzivnim i nasilnim aktivnostima da se takav reìm ukloni. Onda smeta i preterana demokratija. sloboda govora i mi{qewa, sloboda kretawa, pravni poredak, prezumpcija nevinosti u krivi~nom postupku itd. Mi se uvek protivimo demokratiji tamo gde ne moèmo kontrolisati wene rezultate. Problem istinskih demokratija je u tome {to one ~esto postanu `rtve praznoverja da, umesto interesa ameri~kih investitora, vlast treba da zastupa interese svog naroda. (str. 25.) Prave dileme tu nikada nije bilo. Ako su prava investitora ugroèna, onda demokratija mora da se pakuje, a ako su ta prava osigurana, onda su i ubice i kriminalci sasvim na mestu. (str. 26.) Direktnom ili posrednom ameri~kom intervencijom ru{eni su relativno demokratski reìmi 1953. godine u Iranu, 1954. i 1963. u Gvatemali, 1963. i 1965. u Dominikanskoj Republici, 1964. u Brazilu, 1073. u îleu itd. Metodi koji su kori{}eni nisu nimalo lepi. To {to su radili kontra{i podràvani od SAD u Nikaragvi i na{i teroristi~ki namesnici u Salvadoru i Gvatemali nije samo obi~no ubijawe. Jedna od glavnih metoda je bilo ìvotiwsko, sadisti~ko mu~ewe novoro|en~ad su ubijana razbijawem o stewe; ène, kojima bi odsekli dojke i odrali koù sa lica, su ve{ali za stopala da tako iskrvare i umru; qudima su sekli glave i nabijali ih na koqe. Ciq je bio da se slome nezavisni nacionalni pokreti i narodne snage koji bi mogli ostvariti istinsku demokratiju. (str. 26.) Jo{ upe~atqiviji primeri su Laos ili Grenada, ~ije je terorisawe tako|e pravdano baukom od sovjetske opasnosti. Od boq{evi~ke revolucije, 1917. godine, pa do pada komunisti~kih vlada u Isto~noj Evropi, krajem osamdesetih, svaki ameri~ki napad je bilo mogu}e pravdati kao odbranu od sovjetskog bauka. Tako, kad su SAD izvr{ile invaziju na Grenadu, 1983. godine, {ef na{eg general{taba je objasnio da, u slu~aju da Sovjeti napadnu Zapadnu Evropu, neprijateqski nastrojena Grenada bi presekla dotok nafte od Kariba do Zapadne Evrope i mi ne bismo mogli braniti na{e napadnute saveznike. Sad, iako ovo zvu~i sme{no, ovakve pri~e pomaù pri dobijawu podr{ke javnosti za na{e osvaja~ke ratove, terorizam i sabotaè. (str. 27.) Za Nikaragvu se tvrdilo da bi mogla ugroziti Teksas. I svaka druga `rtva intervencije je prethodno bila podvrgavana nebuloznim optu`bama. Mi Srbi smo to iskusili u toku bosanskog rata. Svakom bombardovawu srpskih poloàja prethodile su la`ne i inscenirane optu`be da su Srbi izazvali velike pogibije muslimanskih civila. Otpor malih naroda, ~ak i onih koji da su i u okean potonuli ameri~ka privreda to ne bi primetila, ne bi osetila da ih nema, morao je biti ugu{en da ne bi svojom samosvojnom politikom bili neèqeni primer za ugled drugima. Drugim re~ima, ono {to Amerika
828
èli je stabilnost, a to zna~i bezbednost najvi{ih slojeva dru{tva i velikih stranih preduze}a. Ako se ovo moè ostvariti formalnim demokratskim sredstvima, dobro je; a ako ne moè, lep primer koji preti stabilnosti se mora uni{titi pre nego {to virus ne zarazi ostale. (str. 29.) Ali, takvom intervencionizmu nisu podvrgnute samo male i nerazvijene zemqe. Na uzdama se vi{e ili mawe uspe{no drè i velike ekonomske sile. Japan je ve} u mnogim oblastima postao ozbiqan konkurent Americi, ali Amerikanci ne odustaju od odluke da dalekoisto~nu ostrvsku zemqu drè pod vojnom kontrolom, a efikasnije od bilo ~ega neprekidno je za gu{u drè kontroli{u}i 90 odsto nafte koju Japan uvozi. Americi uop{te nije potrebna bliskoisto~na nafta. Ona je drì u svojim {akama da bi tako druge kontrolisala, i zato spre~ava ja~awe i osamostaqivawe bilo koje mo}nije dràve u regionu Persijskog zaliva. I ameri~ki anga`man u Evropi je sli~nim razlozima motivisan. Ako Evropa ikad uspe da se sredi i postane jedinstvena sila, Amerika bi mogla postati drugorazredna sila. Ovo ima jo{ vi{e izgleda po{to Evropa vo|ena Nemcima preuzima inicijativu da Isto~noj Evropi vrati wenu tradicionalnu ulogu ulogu ekonomske kolonije, prakti~no je pretvaraju}i u deo nerazvijenog sveta. (str. 31.) Sve to je su{tina ameri~ke spoqne politike, koja nam u praksi ~esto izgleda kao nerazumqiva i trapava, haoti~na i neproduktivna. Ako se ne razume rat koji vodimo protiv na{ih industrijskih konkurenata i nerazvijenih zemaqa, onda spoqna politika SAD izgleda kao niz nepromi{qenih propusta, nedoslednosti i besmislica. U stvari, u granicama realnih mogu}nosti, na{e vo|e prili~no uspe{no obavqaju postavqene im zadatke. (str. 32.) Dovode}i temeqitom argumentacijom u pitawe uverqivost proklamovane privrènosti demokratiji, ômski pokazuje da Amerika nije iskreno zainteresovana ni za za{titu qudskih prava. Recimo, u Latinskoj Americi decenijama su najvi{e pomagani i podràvani reìmi koji su najupornije gu{ili qudska prava, koji su, zapravo, svoje gra|ane podvrgavali mu~ewu. I tre}i veliki civilizacijski ciq Amerike, ekonomski prosperitet oli~en u podizawu ìvotnog standarda svih qudi i naroda, pored demokratije i qudskih prava, neslavno se proveo u ìvotnoj praksi. ômski to pokazuje na primeru Kenedijevog Saveza za napredak: Razvoj koji je Savez nametnuo uglavnom je bio usmeren ka potrebama ameri~ke investiture. U~vrstio je i pro{irio postoje}e odnose koji Latinoamerikancima nalaù da proizvode za izvoz, a da smawe proizvodwu osnovnih kultura kao {to su kukuruz i pasuq, koje se uzgajaju za doma}e trì{te. Na primer, pod pokroviteqstvom Saveza, proizvodwa gove|eg mesa je porasla, a potro{wa opala. Ovakvi agro-izvozni modeli razvoja obi~no proizvedu ekonomska ~uda, u kojima bruto dru{tveni proizvod raste, dok veliki deo stanovni{tva umire od gladi. Kad se sprovodi ovakva politika, neizbe`no se razvija otpor u narodu, koji se onda gu{i nasiqem i terorom. (str. 34.)
829
Sav repertoar manipulacija i pritisaka Amerikanci su ve} primenili u jugoslovenskoj krizi i gra|anskom ratu, ali je otpor Srba cepawu wihove nacionalne teritorije bio neo~ekivano jak, zaprepa{}uje odlu~an, pa su se nu`nim pokazale i neke druge mere. Kampawa laì i kleveta je poprimila zastra{uju}e razmere. Vodi se sistematska akcija da se prikriju glavni krivci za izbijawe gra|anskog rata i zaba{ure sistemski ratni zlo~ini srpskih neprijateqa, a pojedina~na i grupna ogre{ewa o norme me|unarodnog ratnog prava, po~iwena sa srpske strane, preuveli~avaju se i naduvavaju kako bi se Srbi u me|unarodnoj javnosti predstavili kao okrutne zveri u qudskom obliku. Neretko su zapadne televizijske stanice stravi~ne zlo~ine nad Srbima predstavqale kao delo srpskih ruku. Uz ameri~ku pomo} Izetbegovi} je ubijao sopstvene podanike kako bi to prikazao kao srpski produkt, rezultat artiqerijskih dejstava srpskih varvara. Na direktno ameri~ko insistirawe formiran je Me|unarodni tribunal za ratne zlo~ine na prostoru biv{e Jugoslavije, tendenciozno orijentisan na progawawe Srba, vr{ewe protivpravnih pritisaka na srpsku dràvu i ucewivawe srpskih politi~kih faktora. To je vrhunac licemerstva od strane supersile koja ve} pola veka otvoreno terori{e celi svet, primewuju}i najnehumanije i najstravi~nije metode. U svojoj kwizi ômski vrlo dokumentovano optuùje Amerikance za mnogobrojne zlo~ine na raznim meridijanima, za koje jo{ niko nije odgovarao. S tim u vezi kaè: Mislim da u pravnom smislu postoje veoma ~vrste osnove da se sudi svakom ameri~kom predsedniku od Drugog svetskog rata naovamo. Svi oni su li~no bili te{ki ratni zlo~inci ili su posredno u~estvovali u te{kim ratnim zlo~inima. (str. 36.) Analizom primera najbogatijih ju`noameri~kih zemaqa ~ije stanovni{tvo zbog brutalnih ameri~kih intervencija ìvi u krajwoj bedi Noam ômski formuli{e zakqu~ak o su{tini ameri~kog podsticawa vojnih udara protiv legalne i legitimne vlasti, koja nije po voqi, meri i ukusu multinacionalnih kmpanija s preovla|uju}im ameri~kim kapitalom. Vojni reìmi obi~no nastoje da izazovu ekonomski krah, ~esto slede}i recepte svojih ameri~kih savetnika, a onda odlu~e da probleme predaju civilnim vlastima da ih one re{avaju. Direktna vojna vlast nije vi{e potrebna po{to nova sredstva postaju dostupna na primer, kontrola se vr{i preko Me|unarodnog monetarnog fonda (koji, kao i Svetska banka, kreditira nerazvijene zemqe, uglavnom novcem industrijskih sila). U zamenu za kredite, MMF name}e liberalizaciju: privredu otvorenu inostranom me{awu i kontroli, veliko smawewe dru{tvenih usluga i programa, itd. Ove mere stavqaju vlast sve ~vr{}e u ruke najbogatijih slojeva i stranih investitora (stabilnost) i utvr|uju klasi~no dvoslojno dru{tvo nerazvijenog sveta jedan sloj su super-bogati (uz odre|en broj prili~no dobrostoje}ih qudi koji im sluì), a drugi ~ini ogromna masa osiroma{enih, napa}enih qudi. (str. 36.) U takvu zamku Me|unarodnog monetarnog fonda mi smo odavno upali, jo{ Titovim uzimawem kredita na sve strane sveta, na830
kon {to su Amerikanci procenili da vi{e nema svrhe da mu daju obilatu i bespovratnu finansijsku pomo}. U Saveznoj Republici Jugoslaviji taj proces je ubrzala i dràvno-finansijska mafija koja kontroli{e ukupnu privredu. Glavni mafija{i su qudi iz vrha vlasti, a najkrupniji bogata{i ~elnici Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju, odnosno Jugoslovenske udruène levice. Narodu u ogromnim koli~inama i daqe prosipaju komunisti~ku ideologiju, a otimaju mu i posledwu koru hleba. Mada se u Socijalisti~koj partiji jo{ uvek moè prona}i i poneki po{ten i ~astan ~ovek, zanesen nekada{wom Milo{evi}evom patriotskom frazeologijom, sigurno je da u Novoj demokratiji i Jugoslovenskoj udruènoj levici jednostavno nema ni jednog jedinog koji zna {ta je to ~ast i po{tewe. Tamo su se iskqu~ivo koncentrisali najgori lopovi i otvoreni kriminalci. Kad se promeni vlast u na{oj zemqi, u pogledu novodemokrata i julovaca nemamo {ta da razmi{qamo. Mora}emo ih hapsiti sve od reda jer ne postoje ni teorijske {anse da makar jedan od wih na sudu opovrgne optu`be i dokaè da nije lopuà velikog formata, da nije pqa~kao sve oko sebe. Noam ômski jo{ nije stigao da prou~i jugoslovenski slu~aj, ali na primerima iz drugih krajeva sveta dokazuje istinitost svoje tvrdwe da su ameri~ke administracije po~inile nebrojena zverstva i ratne zlo~ine koji iz temeqa quqaju sve proklamovane vrednosti zapadne civilizacije. Samo u Sredwoj Americi, snage podràvane od SAD su od kraja sedamdsetih godina pobile negde oko 200.000 qudi, uni{tavaju}i narodne pokrete koji se bore za demokratiju i dru{tvene promene. (str. 37.) Ne treba se onda ~uditi {to su se Amerikanci otvoreno svrstali na stranu hrvatskih usta{a, koji su pod okriqem svojih nacisti~kih i fa{isti~kih saveznika u Drugom svetskom ratu ubili milion Srba, 60.000 Jevreja i 35.000 Cigana. Upu}ene uop{te ne iznena|uje {to je li~no ameri~ki ambasador u Zagrebu Piter Galbrajt stajao na ameri~kim tenkovima koji su spaqivali srpsku zemqu, ubijali civile i ru{ili ku}e. Galbrajt se u Hrvatskoj i Srpskoj Krajini pona{ao upravo na onaj na~in na koji ameri~ki emisari ve} decenijama deluju u drugim delovima nerazvijenog sveta. Qudski le{evi su za wih samo neugodne brojke koje je uputno {to pre zata{kati i prepustiti zaboravu. Salvadorski diktatori, koji su redovno bili ameri~ki eksponenti, mogli su do mile voqe da mu~e i ubijaju sopstveni narod, da decenijama provode stravi~an teror, a da to nikad ne zainteresuje ameri~ke medije i deùrne borce za qudska prava. Amerikancima je bilo va`no da se suzbiju prvi zamenici demokratije uo~eni u seqa~kim udruèwima, kooperativama, sindikatima i crkvenim grupama za izu~avawe Biblije. 1980. godine nadbiskup Romero je ubijen u toku obavqawa mise nakon {to se pismom obratio predsedniku Karteru zahtevaju}i da severni kolos ne pomaè ugweta~ki reìm u wegovoj zemqi. Hiqade i hiqade qudi je u~estvovalo i u desetogodi{wim komemorativnim sve~anostima i tako pokazalo da se wihova patwa nastavqa. Sve to se zbilo a da gotovo nije bilo ni pomenuto u zemqi koja je finansirala i obu~avala Romerove ubice. Wujork Tajms, novine koje sve beleè,
831
nisu komentarisale kad se dogodilo ovo ubistvo, a ni kasnije; a o komemoraciji nije bilo ni vesti ni komentara. (str. 38-39.) Ameri~ke novine su pre}utale i velike masakre savladorske vojske, koju predvode ameri~ki instruktori, a nije ih dirnulo ni komadawe dece ma~etama, davqewe i mu~ewe èna, bacawe delova qudskih tela koja su danima plovila Rio Sumpulom. Nemilosrdno su ubijani i savladorski novinari koji bi se usudili da bilo {ta napi{u o zlo~inima hunte, a wihova sudbina je snalazila i sve{tenike, sindikalne predvodnike, ènske aktivistkiwe i studente. O seqacima da se i ne govori. Lak{e je ubijati seqake nego ze~eve. Po zlu se naro~ito pro~uo Atlakatl bataqon, koji su neposredno Amerikanci formirali, uve`bavali i naoruàvali, pa posle upu}ivali na masovna zverstva u kojima je masakrirano hiqade civila, najvi{e staraca, èna i dece, ali i jezuitskih kalu|era. Ovaj bataqon je bio na ameri~kim uve`bavawima uo~i ubistva jezuita. Tokom celog ìvotnog puta bataqona moè se ustanoviti jedna pravilnost: najve}i masakri su se doga|ali kad je Atlakatl dolazio sve` sa ve`be koju su vr{ile ameri~ke specijalne snage. (str. 41.) Na isti na~in su delovale i specijalne hrvatske jedinice koje su obu~avali i trenirali ameri~ki instruktori uo~i okupacije zapadnih delova Republike Srpske Krajine, ~iju su predaju bez ozbiqnije borbe prethodno ugovorili sa Slobodanom Milo{evi}em. Svi tragovi ameri~kog u~e{}a u zlo~inima wihovih klijenata sistematski se bri{u i uni{tavaju, ba{ kao u salvadorskom slu~aju koji opisuje ômski: Cezar Vilman Hoja Martines je, priznav{i da je bio ~lan salvadorskog voda smrti u okviru Atlakatl bataqona, detaqno opisao u~e{}e ameri~kih savetnika i salvadorskih vlasti u delovawu vodova smrti. Bu{ova administracija je uloìla ogromne napore da sti{a Martineza i po{aqe ga nazad u sigurnu smrt u Salvador, uprkos molbama humanitarnih organizacija i zahtevima iz kongresa da se ~uje wegovo svedo~anstvo (odnos prema glavnom svedoku ubistva jezuita bio je sli~an. (str. 42.) Ni tragi~na zbivawa u Nikaragvi nisu nalazila prostora u ameri~kim medijima, osim kad se desi vanserijski zemqotres. Nije da se tamo ni{ta nije de{avalo stvar je u tome da su sva tamo{wa de{avawa za nas bila bezna~ajna. Nikaragva nas nije brinula sve dok je Somozina tiranija bila neprikosnovena. (str. 43.) Na sli~an na~in su prikrivani i zlo~ini Titovog komunisti~kog reìma sve dok je Tito bio pogodan Amerikancima za spoqnopoliti~ku upotrebu. Kad su sandinisti ugrozili Somozinu diktaturu, Amerikanci su poku{ali personalnim kozmeti~kim promenama ublaìti narodni gnev i fakti~ki zadràti korumpirani sistem. Kad to nije uspelo, po~eli su masovni zlo~ini nad pobuwenim narodom. Desetine hiqada qudi su poubijani u bombardovawu stambenih kvartova u Managvi. U tom trenutku, ameri~ki ambasador je poslao telegram Beloj ku}i u kome kaè da bi bilo pogre{no savetovati gardu da otkaè bombardovawe, jer bi to bilo u suprotnosti sa na{om politikom koja na vlasti èli gardu, a ne sandiniste. (str. 44.) Kad je pala Somozina diktatura Amerikanci su zloupotrebili
832
avione sa oznakama Crvenog krsta da bi evakuisali zloglasne gardijske komandante. Po{to nisu uspeli ni posrednom vojnom intervencijom ni ekonomskom blokadom da slome sandiniste, Amerikanci su im posredstvom kostarikanskog predsednika Oskara Ariasa podvalili mirovni proces. Mirovni plan iz avgusta 1987. godine je za Nikaragvu bio dobra ponuda: za nekoliko meseci bi se i{lo sa planiranim republi~kim izborima... koji bi imali i me|unarodne posmatra~e, kao {to se desilo i 1984. Za uzvrat, kontra{i su se trebali demobilisati, a rat zavr{iti... Vlada Nikaragve je ispunila sve stavke mirovnog plana, ali niko drugi se nimalo na taj plan nije osvrtao. Oskar Arias, Bela ku}a i Kongres nikad nisu imali nameru da ispo{tuju nijednu stavku plana. SAD su gotovo utrostru~ile letove kojima je CIA slala pomo} kontra{ima. Za nekoliko meseci mirovni plan je bio potpuno izigran. (str. 47.) Na isti na~in su Amerikanci izigrali Vensov plan za Republiku Srpsku Krajinu, a spremaju se da izigraju i najnoviji dejtonski za Bosnu i Hercegovinu. Samo }e se na Srbe vr{iti pritisak da primene sve odredbe plana, bi}e uglavnom razoruàni, a za godinu dana ameri~ki stru~waci }e obu~iti i uve`bati muslimansku vojsku i pripremiti je da zauzme celu Bosnu i Hercegovinu. Bosanskim Srbima je namewena sudbina kraji{kih ili da im se obnovi u pesmama opevano tursko ropstvo. Sudbina drugih naroda koje je upropastio ameri~ki diplomatski inèwering morala nam je pruìti neku pouku. U jednoj od slede}ih operacija, ameri~ki okupatori Republike Srpske prove{}e reìrane izbore kako bi legalizovali vlast kvislinga i pla}enika koji }e im pomo}i da se Srbi definitivno prebace na levu obalu Drine. U Gvatemali, sli~noj ameri~koj banana-republici, u vi{e navrata ponavqao se gotovo istovetan scenario kao u Salvadoru, pa se tamo i danas krv lije u potocima. Za vreme Reganove vlasti, gotovo genocidna dela nad Gvatemalcima se podràvaju s velikim odu{evqewem. Riosa Monta, najekstremnijeg od svih gvatemalskih Hitlera koje smo podràvali, Regan je hvalio kao ~oveka potpuno privrènog demokratiji. Po~etkom osamdesetih, prijateqi Va{ingtona su pobili na desetine hiqada Gvatemalaca, uglavnom planinskih Indijanaca, dok se broj onih koje su silovali i mu~ili ni ne zna. Velike naseqene oblasti su desetkovane. (str. 51.) Teroristi pod kontrolom vlade su 1988. godine digli u vazduh i sedi{te lista La Epoka, ali to nije izazvalo nikakvu medijsku pa`wu u Americi, ~ak ni izlive cehovske solidarnosti koja je toliko prisutna u novinarskom svetu kad je re~ o nekim drugim slu~ajevima koji se ne de{avaju pod inspiracijom i uplivom ameri~kih zvani~nika. Godinu dana kasnije, novinar La Epoke, Yulio Godoi, koji je pobegao nakon bombardovawa, nakratko se vratio u posetu Gvatemali. Kad se ponovo vratio u SAD, uporedio je situaciju u Sredwoj Americi sa onom u Isto~noj Evropi. Isto~na Evropa je sretnija od Sredwe Amerike, pi{e Godoi, jer, dok je moskovska vlada u Pragu omalovaàvala i poniàvala reformiste, va{ingtonska vlada u Gvatemali ih je ubijala. To jo{ uvek radi, sprovode}i
833
genocid koji je odneo vi{e od 150.000 ìvota ili, kako ga Amnesti interne{enl naziva vladin program politi~kog ubijawa. (str. 51.) Panama je kao dràva i nastala svojevremenom ameri~kom agresijom na Kolumbiju kako bi joj se oduzeo deo teritorije, najuì pojas na prevlaci koja povezuje severni i ju`ni deo ameri~kog kontinenta. Tamo se za diktatora Norijegu jo{ od 1972. godine znalo da trguje narkoticima, ali to Amerikancima uop{te nije smetalo sve dok je on verno sluìo ameri~koj obave{tajnoj slu`bi i izvr{avao wene zakulisne naloge. Kad je poku{ao da se osamostali i svoju zemqu povede putem spoqnopoliti~ke nezavisnosti, proglasili su ga kriminalcem, Panamu podvrgli ekonomskoj blokadi, poku{ali neuspe{an vojni pu~ i na kraju direktno vojno intervenisali u decembru 1989. godine. U toku invazije hiqade civila je brutalno pobijeno, a Norijega je uhva}en, odveden u Ameriku i osu|en na dugogodi{wu robiju. Na vlast su dovedeni poslu{ni razbojnici koji }e verno braniti i zastupati ameri~ke interese u zoni Panamskog kanala. Sve vreme ameri~ka {tampa sledi Va{ington, biraju}i razbojnike prema teku}im potrebama. Dela koja smo nekad podràvali postaju zlo~ini. Na primer, 1984. godine, Arnalfo Arias je pobedio na izborima za predsednika Paname. Norijega je prvo mesto oteo koriste}i se nasiqem i podvalama. Me|utim, u to vreme Norijega je jo{ uvek bio poslu{an. On je bio na{ ~ovek u Panami, a za Arijesovu partiju smo smatrali da sadrì opasne elemente ultranacionalizma. Reganova vlada je stoga pozdravila nasiqe i podvale i u Panamu poslala dràvnog sekretara Yorya [ulca da legitimuje ukradene izbore i pohvali Norijeginu verziju demokratije kao model za gre{ne sandiniste. (str. 54.) U slu~aju Slobodana Milo{evi}a postupak je bio sasvim obrnut. Koliko do ju~e ameri~ki mediji i zvani~nici su ga nazivali balkanskim kasapinom, ali kad je pristao da u ime srpskog naroda prihvati kapitulaciju Amerikanaca uop{te nije bilo va`no {to Milo{evi} ni kao pregovara~ nije mogao biti legitiman. Kad je wegov avion sleteo u bazi Rajt Peterson poèleli su mu svetlosnu elektri~nu dobrodo{licu. Da je slu~ajno odbio da prihvati realni ~in kapitulacije, mo`da bi ga odatle direktno u Hag ekspedovali. Lak{e mu je bilo da se napije, za`muri i prihvati sve {to su od wega traìli. Kriteriji procene i tretirawa pojedinih politi~kih li~nosti u Americi su veoma rastegqivi i uvek zavise od principa trenutne korisnosti. Ili, pogledajmo ostale diktatore koje je podràvala Amerika, kao {to su Truhiqo u Dominikanskoj Republici, Somoza u Nikaragvi, Markos na Filipinima, Duvalije na Haitiju i mnogi drugi sredweameri~ki gangsteri osamdesetih godina. Svi oni bili su mnogo butralniji od Norijege, ali ih je Amerika s odu{evqewem podràvala, svih onih decenija uàsnih zverstava, sve dok su se profiti iz wihovih zemaqa odlivali u SAD. Yory Bu{ova administracija je nastavila da, izme|u ostalih, odaje po~asti Mobutuu, âu{eskuu i Sadamu Huseinu mnogo ve}im zlo~incima od Norijege. Predsednik Indonezije, Suharto, verovatno najve}i ubica od svih wih, je jo{ uvek za Va{ington i ameri~ku {tampu umerewak. (str. 55-56.)
834
Kad je trenutno Slobodan Milo{evi} toliko potreban, koristan i kooperativan, kome je onda u Americi va`no {to u Srbiji on uspostavqa neokomunisti~ki reìm, {to gu{i gra|anska prava i qudske slobode, {to kr{i ustave i postoje}e zakone, {to se brutalno obra~unava sa opozicijom? Ono {to ipak wegovu poziciju ~ini mnogo slabijom je to {to se prvi utisak o wemu u svetskoj javnosti ne moè potpuno izbrisati ni zaboraviti, pa }e vrlo brzo biti spreman za `rtvovawe, ~im glavne poslove za Ameriku pozavr{ava. Bi}e i s druge strane okeana progla{en za glavnog krivca za sve ovo {to nas je sna{lo, a Amerikanci }e biti spremni da nas ube|uju da su nam uvek prilazili blagonaklono, ali Milo{evi} nije hteo da prihvati mnoge pogodnosti koje su nam nudili. Sudbina slugerawa je uvek ista. Samo je razli~it stepen bola koji ih u krajwem ishodu zadesi. Ali na{a nacionalna samosvojnost je u me|uvremenu razorena, u du{e unesen pesimizam u ogromnim koli~inama, tuga i razo~arewe }e nam godinama biti preovla|uju}a emocija. Srpstvo je dovedeno na prag potpunog uni{tewa da ne bi svojim primerom insistirawa na odbrani nacionalnih interesa postalo zarazno za druge narode. [ta raditi kad imate virus? prvo ga uni{tite, a potom pelcujete potencijalno zaraène, da se bolest ne {iri. To je, u kratkim crtama, strategija ameri~ke politike u nerazvijenim zemqama. Ako je mogu}e, uputno je da vam lokalne vojske uni{te virus. Ako one to ne mogu, onda morate u}i sa svojim snagama. To je i skupqe i ru`nije, ali ponekad se mora. Vijetnam je bio jedno od mesta gde smo morali li~no da se ume{amo. (str. 58.) I punih dvadeset godina posle ameri~kog indokineskog poraza, Vijetnam je bio pod sankcijama i kompletnom blokadom, tako da su Amerikanci otvorenim ucenama spre~avali da mu se i humanitarna pomo} dostavqa. Ali na{ osnovni ciq, kqu~ni ciq onaj na koji se ra~unalo bio je da uni{timo virus i mi smo to postigli. Vijetnam je zgari{te i Amerika se svesrdno trudi da to i ostane. Oktobra 1991. godine, SAD su se jo{ jednom oglu{ile o o{tre kritike svojih evropskih i japanskih saveznika i nastavile sa embargom i sankcijama protiv Vijetnama. Nerazvijene zemqe moraju da nau~e da ne diù glavu. Svetski policajac }e ih neumorno goniti ako po~ine taj te{ki zlo~in. (str. 60.) Nedoslednosti ameri~ke politi~ke pozicije su brojne. Va{ington je svojevremeno podrào i pomagao ira~ku agresiju na Iran a osudio na Kuvajt. Ali prethodno je Sadam Husein ohrabrivan da u|e u vojnu avanturu kako bi Amerikanci dobili povod za ratnu intervenciju. Kad im se ta prilika ukazala ~vrsto su je {~epali i torpedovali su sve mirovne inicijative. Nije im vi{e konvenirala ni ira~ka spremnost da se invaziona armada povu~e iz Kuvajta ni ponuda da se uni{ti bakteriolo{ko i hemijsko naoruàwe. Odbijaju}i diplomatiju, SAD su ostvarile svoje glavne ciqeve u Zalivu. Bilo nam je stalo da najve}i izvori energije Bliskog istoka ostanu u na{im rukama i da ogromni profiti od wih pomaù privrede Amerike i na{eg klijenta, Velike Britanije. SAD su, isto tako, oja~ale svoju dominantnu poziciju i svima o~itale bukvicu da }e se svetom vladati silom. Nakon {to su ti ciqevi ostvareni, Va{ington je nastavio da odràva stabilnost, {tite}i zaliv835
ske tiranije od opasnosti bilo kakvih demokratskih promena daju}i i pre}utnu podr{ku Sadamu Huseinu za vreme wegovog slamawa otpora [iita na jugu i Kurda na severu zemqe. (str. 67.) Po{to je slom Sovjetskog Saveza za izvesno vreme u~inio nerealnom opasnost od nuklearnog rata i svetskog sukoba, Amerikanci su sada i mnogo slobodniji u primeni otvorenog nasiqa {irom sveta i za wih su mirovni procesi prihvatqivi samo ako se vode po wihovom diktatu, ako je diplomatska akcija propra}ena pretwom primene sile. Diplomatija je za nas posebno neugodna mogu}nost, izuzev ako se ne vodi pod pretwom oru`ja. Narod u nerazvijenim dràvama daje veoma malu podr{ku politici koju vode SAD. Ovo ne iznena|uje, po{to se mi trudimo da im nametnemo sistem kojim }emo im suditi i izrabqivati ih. Diplomatski sporazum, makar u nekoj meri, mora da zadovoqi i drugu stranu u pregovorima i to postaje problem kad tvoji stavovi nisu ba{ popularni. (str. 73.) U ve}ini svetskih poslova Amerika staje na stranu onoga ko vi{e plati. Nisu wima bosanski muslimani prirodno dragi i simpati~ni. Ne bi ih voleli imati u svojoj ku}i ili kom{iluku, ali ih istrajno podràvaju jer to bogate islamske zemqe podupiru svojim petrodolarima pokazuju}i da zapravo, globalno gledaju}i, Amerika ne igra ulogu svetskog àndarma nego svetskog pla}enika. Finansijski urednik konzervativnog îkago tribjuna kristalno jasno izraàva takve ideje. Mi moramo biti voqni pla}enici, ~ije dobre usluge pla}aju na{i konkurenti; moramo koristiti na{u monopolisti~ku poziciju na trì{tu bezbednosti da bismo odràli vlast nad svetskim ekonomskim sistemom. Mi treba da drìmo svetski za{titni reket, savetuje on, prodaju}i za{titu drugim bogatim zemqama koje }e nam pla}ati ratne premije. U îkagu se taj jezik razume: ako ti neko smeta, ti se obrati{ mafiji da mu polomi kosti. A ako kasni{ s pla}awem premije, ugroàva{ i svoje zdravqe. (str. 74.) Ali, ovakvo globalno pona{awe stvara velike probleme u samoj Americi. Sve vi{e novca se tro{i u neproizvodne i vojne svrhe, kre{u se socijalna davawa i proizvode sve dubqe dru{tvene protivre~nosti. Ra|a se sve ve}e nezadovoqstvo i zato su vlastodr{ci prisiqeni da pa`wu naroda neprekidno usmeravaju na neka u osnovi sporedna pitawa ili da ga zastra{uju stalnim izmi{qawem spoqnih opasnosti. Ovaj metod je tokom osamdesetih bio stalno u pogonu; zahtevao je dosta mudrosti, po{to je standardno sredstvo opasnost od Sovjeta retko ko vi{e uzimao za ozbiqno. Stoga su na{u egzistenciju ugroàvali Gadafi i wegove horde me|unarodnih terorista, Grenada i wena stra{na vojna baza, sandinisti koji mar{iraju na Teksas, hispani~ki trgovci drogom predvo|eni najve}im manijakom od svih Norijegom i, uop{te, sumanuti Arapi. Nedavno je to bio Sadam Husein, nakon {to je po~inio svoj jedini zlo~in neposlu{nosti oktobra 1990. godine. Postalo je neophodno da se prizna ono {to je oduvek bila istina: da je na{ glavni neprijateq nerazvijeni svet koji je opasan zato {to se otima kontroli. (str. 75. Mi bismo dodali, na kraju su za Ameriku najopasniji neprijateqi posta836
li Srbi jer se nisu sloìli da se wihova zemqa pocepa po upravo onom {ablonu koji je uigravan za kasniji raspad Sovjetskog Saveza. U slu~aju realizacije u Sovjetskom Savezu sve je na prvi pogled relativno bezbolno pro{lo, dok se u balkanskom probnom eksperimentu digla velika bura i ustalasao ~itav svet. Zapad ipak jednu stvar jo{ nije nau~io: malim narodima je mnogo vi{e stalo do slobode i nezavisnosti nego velikim. Na Balkanu su Srbi zaista poraèni, ali taj wihov trenutni poraz predstavqa tempiranu bombu od koje bi opet mogao eksplodirati ~itav svet, ba{ kao 1914. godine. Minucioznom analizom ômski nastavqa da demistifikuje do ju~e neprikosnovene ideolo{ke i politi~ke kli{ee. Tako nam pokazuje da je i hladni rat hladnokrvno smi{qen i vo|en iz sasvim drugih razloga od onih koji su javno proklamovani. Predstavqao je, zapravo, rezultat pre}utnog dogovora Sjediwenih Ameri~kih Dràva i Sovjetskog Saveza po kome su Amerikanci vodili svoje ratove protiv zemaqa iz nerazvijenog sveta i kontrolisali svoje saveznike u Evropi, dok su sovjetske vo|e u gvozdenom stisku dràle svoju doma}u imperiju i isto~noevropske satelite, a svaka strana je koristila drugu kao opravdawe za teror i nasiqe koje su vr{ile u vlastitim carstvima. (str. 79.) Za Amerikance su te stalne i dozirane napetosti izme|u dva vojno-politi~ka bloka bile argument za stalno pove}awe poreskih optere}ewa i vojni buyet koji je ove godine dostigao dvesta pedeset milijardi dolara iako prakti~no vi{e niko Ameriku niti moè ugroziti, niti pomi{qati da ugrozi, sem mo`da eventualnog osvaja~a iz kosmosa. Naravno, kraj hladnog rata je doneo nove probleme. Posebno, tehnika za manipulaciju vlastitog stanovni{tva morala se mewati, a taj problem se pojavio, kao {to smo videli jo{ sredinom osamdesetih godina. Moraju se izmisliti novi neprijateqi. Postaje sve teè prikriti ~iwenicu da su na{i pravi neprijateqi uvek bili siroma{ni koji èle da pqa~kaju bogate naro~ito prestupnici iz nerazvijenog sveta koji ho}e da promene svoj najamni poloàj. (str. 80-81.) Po{to vi{e komunisti~ka opasnost nikome nije mnogo uverqiva, organizuju se nove kampawe, poput one protiv ju`noameri~kih trgovaca drogom kako bi se opet opravdali vojno prisustvo i eventualna intervencija. Ovo ne zna~i da zloupotreba supstanci nije ozbiqan problem. U isto vreme kada je poveden rat protiv droga, broj umrlih od posledica pu{ewa je bio oko 300.000 godi{we, i verovatno dodatnih 100.000 od alkohola. Ali, Bu{ova admini0stracija se nije borila protiv tih droga. Ona se borila protiv nelegalnih droga, koje su ugrozile mnogo mawe ìvota ne{to vi{e od 3.500 godi{we po zvani~nim izvorima. Jedan od razloga za{to se krenulo ba{ protiv ovih droga, je to {to je posledwih godina wihova upotreba opadala, tako da je administracija sa sigurno{}u mogla da predvidi da }e svojim ratom uspeti da smawi upotrebu narkotika. (str. 82.) U isto vreme se raspravqalo o uvo|ewu sankcija Tajlandu jer je ograni~io uvoz i reklamirawe ameri~kih cigareta. A neretko i ameri~ka obave{tajna slu`ba koristi mafiju za prqave politi~ke poslove i atentate, a za
837
uzvrat joj omogu}ava unosne poslove s trgovinom narkoticima. I u slu~aju angaòvawa u Francuskoj, po instrukcijama CIA-e, protiv onih koji su se suprotstavqali francuskom angaòvawu u Vijetnamu, nagradu je dobila: to je bila dozvola da ponovo uspostavi heroinski reket koji su rasturile fa{isti~ke vlasti, kad je nastala poznata francuska veza koja je dominirala trì{tem droge do 1960. godine. Centar trgovine drogom potom prelazi u Indokinu, posebno u Laos i Tajland. I ovaj preme{taj je bio posledica akcije CIA tajnog rata koji su za vreme rata u Vijetnamu vodili pla}enici CIA u Laosu i Tajlandu. A i oni su èleli da naplate svoje usluge. Kasnije, kad je CIA usredsredila svoje aktivnosti na Pakistan i Avganistan i tamo je procvetao narkoti~ki reket. (str. 84.) U manipulatorskom sistemu i pojmovi gube izvorno zna~ewe. Demokratija vi{e ne predstavqa u~e{}e naroda u obavqawu dru{tvenih funkcija, nego odlu~ivawe krupnog kapitala i politi~ke elite mo}i. Slobodno preduzetni{tvo je odavno na dràvnim jaslama i finansira se nametima na grba~i poreskih obveznika. âk i odbrana od agresije uvek zna~i agresiju na nekoga. Adlaj Stivenson (izme|u ostalih) je obja{wavao kako mi branimo Ju`ni Vijetnam od unutra{we agresije drugim re~ima od napada ju`novijetnamskih seqaka na ameri~ku avijaciju i ameri~ku pla}eni~ku vojsku, koji su seqake proterali iz wihovih ku}a u koncentracione logore da ih za{tite od ju`wa~kih gerilaca. U stvari, ovi seqaci su voqno podràvali gerilce, dok je ameri~ki marionetski reìm, svi priznaju, bio prazna qu{tura. (str. 86.) I javno mwewe je pod skoro totalnom kontrolom, u blaènom neznawu. Ovaj doktrinarni sistem je tako sjajno funkcionisao da je i danas, trideset godina kasnije, ideja o ameri~koj agresiji na Ju`ni Vijetnam u javnosti nepoznata, ~ak nezamisliva. O bitnim stvarima ovog rata se, isto tako, danas uop{te ne moè raspravqati. ûvari politi~ke podobnosti se zaista mogu ponositi uspesima koje bi bilo te{ko ostvariti i u nekoj veoma jakoj totalitarnoj dràvi. (str. 86.) Jo{ upe~atqivija promena zna~ewa vezana je za termin mirovni proces, u skladu sa prirodom ameri~kog angaòvawa na neuralgi~nim ta~kama savremenog sveta, poput, recimo, bliskoisto~ne ili, dodajmo, balkanske krize. Izraz mirovni proces odnosi se samo na ono {to radi ameri~ka vlada... da blokira me|unarodne poku{aje da se postigne mir. (star 87.) U tom smislu, mirovni proces se kod nas odnosi samo na ameri~ku inicijativu, kojom se zagovara jednostrani sporazum po ameri~koj meri. (star. 86.) Glavno sredstvo manipulacije su mediji, bilo da je re~ o liberalnim ili konzervativnim. Oni su u vlasni{tvu velikih kompanija. Kao i druga preduze}a, oni prodaju svoj proizvod na trì{tu. Wihovi kupci su oni {to se reklamiraju, drugim re~ima, ostala preduze}a. Proizvod koji prodaju je publika. (str. 90.) Mnogi nas ~esto poku{avaju dovesti u zabludu da postoje nezavisni mediji. Me|utim, da bi odràli svoju konkurentnu poziciju, medijima je va`na uska veza sa vlastima: na primer, poverqive informacije su ~esto
838
izmi{qotine i podvale vlasti u sprezi sa medijima koji glume neupu}enost. Zauzvrat, dràvne vlasti zahtevaju saradwu i poslu{nost. U slu~aju skretawa sa pravog kursa, ostali centri mo}i imaju metode za ka`wavawe od berze deonica do mo}nih mehanizama bla}ewa i ocrwivawa. (str. 91.) Rat u Vijetnamu je ipak ostavio te{ke posledice na narodnoj svesti i zato svaka slede}a va{ingtonska administracija mora biti sve obazrivija u predstavqawu javnosti razloga i svrhe otvorenog kori{}ewa vojnih efektiva. Za vreme kopnenog napada u Zalivu u javnost je procurio Pregled nacionalno-bezbednosne politike Bu{ove administracije u kom se kaè da u slu~ajevima kad se Amerika suo~i sa mnogo slabijim neprijateqem jedinim s kim }e se pravi dràvnik ikad upustiti u borbu na{ ciq nije samo da ga pobedimo, nego da ga pobedimo brzo i ubedqivo. Bilo kakav drugi rezultat bi bio neugodan i mogao bi ugroziti politi~ku podr{ku za koju se zna da je prili~no labava. Danas se klasi~na intervencija vi{e ne razmatra ~ak ni kao mogu}nost. Sredstva su ograni~ena na tajni terorizam, sakriven od doma}e javnosti, ili brzo i ubedqivo uni{tewe mnogo slabijeg neprijateqa nakon propagandne kampawe koja ga prikaè kao ~udovi{te neopisive snage. (str. 95.) Kad ovo imamo u vidu postaju nam jo{ razumqivije nesagledive razmere izdaje Slobodana Milo{evi}a. Nikada Amerikanci svoje novope~ene klijente Hrvate ne bi uputili da krenu na Republiku Srpsku Krajinu da prethodno od Milo{evi}a nisu dobili ~vrsto obe}awe da se Krajina ne}e braniti, da }e biti veoma brzo evakuisana. Uostalom, generalna proba se odigrala dva-tri meseca ranije u Zapadnoj Slavoniji i sve se odigralo upravo onako kako je crveni tiranin sa Dediwa obe}ao. Nikada Amerikanci ne bi masovno bombardovali srpske civilne i vojne ciqeve a da prethodno nisu obezbedili saglasnost Slobodana Milo{evi}a i wegovu garanciju da sa srpske strane ne}e biti nikakvog adekvatog odgovora. Milo{evi}u su snage NATO-a ~ak napravile uslugu jer su mu omogu}ile, razarawem kompletnog telekomunikacionog sistema Republike Srpske, da jednu tre}inu wene teritorije preda srpskim neprijateqima i slomi ki~mu Radovanu Karayi}u. Ina~e, tog ludaka kome supruga, Mira Markovi}, kreira dràvnu i strana~ku politiku, Amerikanci su do tan~ina nau~no prou~ili i uspe{no mu servirali razne dezinformacije za koje se on lepio i prema wima orijentisao svoje neposredne politi~ke poteze. U aprilu 1993. godine su mu servirali {pijunskim kanalima la`nu informaciju da predstoji bombardovawe Beograda i Srbije, kako bi ga upla{ili i privoleli da prihvati krajwe nepovoqan Vens-Ovenov plan za Bosnu i Hercegovinu. Posle toga su ga filovali iskonstruisanim procenama da je ciq Zapada da se Srbija po svaku cenu uvu~e u rat, pa je Milo{evi} od toga glavom bez obzira beào, iako su se Amerikanci zapravo pla{ili ozbiqnijeg vojnog anga`mana Savezne Republike Jugoslavije, jer bi se tada na{li pred izazovom uvla~ewa u ozbiqan i neiz839
vestan rat ili alternativom potpunog povla~ewa i odustajawa od direktnog u~e{}a u raspletu balkanske krize. Nikada Amerikanci ne bi poslali ve}i broj svojih vojnika u Bosnu da prethodno nisu za pregovara~kim stolom od pijanog Slobodana Milo{evi}a izdejstvovali punu srpsku kapitulaciju. Za ovaj posao koji sada rade, Milo{evi} je wihov glavni adut jer omogu}ava da ameri~ka strategija posrednog nastupawa do|e do punog izraàja i pruì maksimalne rezultate. Sigurno je, kada ga iskoriste, odbaci}e ga kao isce|eni limun. Ali, do tada }e nam ovovekovni Brankovi} mnogo muke zadati. Za Amerikance je Slobodan Milo{evi} sasvim sigurno samo ~ovek za jednokratnu upotrebu, kao toalet papir. Na nama je da trajawe te upotrebe {to vi{e skratimo, da se toalet papir pri prvom brisawu pocepa, a da jenki uz psovku poùre da peru ruke. Sada kada imamo preciznu sliku najmo}nijeg politi~kog i vojnog protivnika s kojim smo se u ovom balkanskom ratu suo~ili, nu`no je da detaqnije analiziramo sopstvenu poziciju, glavne uzroke poraza na koje smo mogli uticati i realne perspektive izlaska iz najgorih posledica katastrofe prouzrokovane izdajom Milo{evi}evog reìma. Raspad Jugoslavije se nije mogao spre~iti. On se desio prvenstveno voqom spoqnih sila, saobraènom htewu Hrvata i Slovenaca. Ali, Srbi na takav rasplet nisu bili spremni i oni koji su proteklih godina odlu~ivali u ime srpskog naroda napravili su neoprostive gre{ke. Ovde }emo ih taksativno nabrojati i ozna~iti glavne krivce s prevashodnim ciqem da tako konstitui{emo platformu za izradu koncepta izlaska iz duboke krize u kojoj smo se kao narod i dràva na{li. Glavne gre{ke srpskih vojnih i politi~kih faktora su bile slede}e: 1. Nisu blagovremeno predvideli da je daqi zajedni~ki ìvot Srba, Hrvata i Slovenaca u celovitoj dràvi nemogu}, iako su na to godinama neprestano upozoravali vode}i srpski disidenti. Nisu ra|eni nikakvi stru~ni elaborati o neophdonim i najracionalnijim potezima srpske strane koji su se morali blagovremeno povla~iti, o svrsishodnom i prora~unatom parirawu najpodmuklijim aktima separatista, o preuzimawu inicijative i kori{}ewu svih prednosti srpskog politi~kog i geografskog poloàja. Glavni krivac Slobodan Milo{evi} i vlast u Srbiji. 2. Nije na vreme proceweno da je slom komunizma neminovan i definitivan ~ak i onda kad su se ve} mnoge isto~noevropske zemqe uveliko osloba|ale komunisti~ke diktature. Slobodan Milo{evi} je perfidno 1988, 1989. i 1990. godine srpsko nacionalno pitawe vezivao za odràwe komunisti~kog poretka. [to je bilo najtragi~nije, ~ak su i albanska separatisti~ka pobuna i ugwetavawe Srba na Kosovu i Metohiji javnosti prezentovani kao kontrarevolucija, pa nam se ceo svet smejao kad je traèna podr{ka da se kontrarevolucionari poraze. Glavni krivac Slobodan Milo{evi} i vlast u Srbiji. 3. Zakasnela je reorganizacija armije na principima stru~nosti, operativne sposobnosti i bojeve gotovosti. Posebno je bilo va`no ukidawe Teritorijalne odbrane kao komponente oruànih snaga van direktne kontrole Jugoslovenske narodne armije i pod komandom rukovodstava federalnih jedi840
nica. Armija se najsporije osloba|ala Titovog kulta, komunisti~kih predrasuda i jugoslovenskih zabluda. Princip negativne selekcije u~inio je totalno nesposobnom, a srbijanski komunisti su tome doprinosili tako {to su Srbiju pretvorili u jedno od posledwih i najdogmatskijih upori{ta za odbranu titoisti~kog nasle|a. Glavni krivac Slobodan Milo{evi} i komunisti~ki generali. 4. Nije se smelo dozvoliti me{awe stranih sila, posebno Evropske zajednice, u procesu pregovarawa izme|u rukovodstava federalnih jedinica u trenucima vrhunskog zao{travawa unutra{we krize. Nu|ewe dobrih usluga pretvorilo se u otvoreni diktat po nekim konkretnim pitawima kao, recimo, po pitawu Mesi}evog izbora za predsednika Predsedni{tva SFRJ. Glavni krivac Slobodan Milo{evi}, vlast u Srbiji i weni predstavnici na saveznom nivou. 5. Neefikasna mobilizacija i rasulo Jugoslovenske narodne armije 1991. godine zbog neodre|ivawa ratnog ciqa, neprogla{avawa ratnog stawa, neblagovremenog formirawa specijalnih jedinica, nedovoqne discipline i tolerisawa subverzivnih aktivnosti eksponenata stranih obave{tajnih slu`bi u formacijama armijskih rezervista. Glavni krivac Slobodan Milo{evi}, vlast u Srbiji, komunisti~ki generali i neke opozicione stranke pretvorene u instrumente stranih sila. 6. Nedostatak hrabrosti da se u trenutku blokade svih institucija savezne vlasti primene vanredne vaninstitucionalne mere, ukqu~uju}i i dràvni udar, koji bi sigurno nai{ao na odu{evqeni prijem u narodu, bar kao onaj od 27. marta 1941. godine. Glavni krivac Slobodan Milo{evi}, komunisti~ki generali, vlast u Srbiji i weni predstavnici na saveznom nivou. 7. Neblagovremeno uo~avawe da bi nam slovena~ki separatizam mogao biti saveznik, te da smo pomagawem Slovencima da {to pre odu mogli obezbediti neuporedivo boqu poziciju u suo~avawu sa Hrvatima. Uz to, uop{te nije sagledavano pravo stawe u Bosni i Hercegovini i Makedoniji, niti je i{ta ozbiqnije u~iweno da se poku{a prona}i zajedni~ki jezik sa Makedoncima i muslimanima. Glavni krivac Slobodan Milo{evi} i vlast u Srbiji. 8. Fatalno ka{wewe u izvla~ewu armijskih jedinica, opreme i naoruàwa iz Slovenije i Hrvatske, kao i zaostajawe u wihovom raspore|ivawu na dominantne strate{ke pozicije, pogodne za efikasnu odbranu srpskog etni~kog prostora. Glavni krivac Slobodan Milo{evi}, komunisti~ki generali i vlast u Srbiji. 9. Tragi~na taktika kreni-stani u komandovawu Armijom, oklevawe da se brzim oruànim dejstvima zauzmu kqu~ni strate{ki poloàji i gradovi Dubrovnik, [ibenik, Zadar, Gospi}, Ogulin, Karlovac, Pakrac, Virovitica, Osijek, Vinkovci i @upawa. Besmislena dugotrajna opsada nekih gradova bez akcija potpunog osvajawa, {to je zbog lo{eg propagandnog efekta u svetu bilo krajwe neproduktivno. Primer Sarajeva i Dubrovnika bio je najkarakteristi~niji. Kad su muslimani ve} u{li u rat sa Srbima trebalo im je zadavati uni{tavaju}e udarce i eliminisati ih kao vojnog protivnika ko841
ji se ikada moè oporaviti. Kad vas zmija jednom ujede morate joj odmah glavu zgaziti da ujed vi{e nikada ne bi ponovila. Glavni krivac Slobodan Milo{evi} i komunisti~ki generali. 10. Fatalno zaostajawe u medijskom ratu zbog golog neznawa kako se na Zapadu kreira javno mwewe. Glavni krivac Slobodan Milo{evi} i vlast u Srbiji. 11. Ka{wewe u procesu privatizacije i ekonomskim reformama u pravcu realizacije koncepta liberalnog kapitalizma, {to bi nas ekonomski osnaìlo i politi~ki stabilizovalo. Glavni krivac Slobodan Milo{evi} i vlast u Srbiji. 12. Prihvatawe da se nastave pregovori sa velikim silama nakon {to smo blokirani sankcijama Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija. Glavni krivac Slobodan Milo{evi}, vlast u Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji. 13. Te`wa da Slobodan Milo{evi} bude glavni pregovara~ i u ime Republike Srpske Krajine i u ime Republike Srpske, {to je imalo katastrofalne posledice po status zapadnih srpskih zemaqa i po sudbinu srpskog naroda u celini. To je i omogu}ilo da se stalno pritezawe ili labavqewe sankcija Srbiji i Crnoj Gori vezuje za stepen Milo{evi}eve kooperativnosti u pregovara~kom procesu, zapravo za wegovu popustqivost i kapitulantstvo. Glavni krivac Slobodan Milo{evi} i vlast u Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji. 14. Gaèwe gra|anskih sloboda i prava, negirawe elementarnih demokratskih principa i ru{ewe pravnog poretka u Srbiji i Crnoj Gori, medijska blokada opozicionih stranaka i otvoreno kr{ewe ustavnih i zakonskih normi u obra~unu s politi~kim protivnicima, {to je celom svetu bio re~it dokaz da su u na{oj zemqi na delu neokomunisti~ke tendencije. Tome je posebno doprinelo divqawe Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju, odnosno Jugoslovenske udruène levice. Glavni krivac Slobodan Milo{evi}, vlast u Srbiji, Crnoj Gori i Saveznoj Republici Jugoslaviji. 15. Insisitrawe da nijednog trenutka Vojska Republike Srpske Krajine i Vojska Republike Srpske ne budu pod kontrolom tamo{we dràvne vlasti, nego iskqu~ivo pod fakti~kom komandom Slobodana Milo{evi}a i formalnom nadle`no{}u General{taba Vojske Jugoslavije u Beogradu. To je diplomatsku poziciju Savezne Republike Jugoslavije i Srbije u~inilo katastrofalno lo{om, a srpsku narodnu vojsku pretvorilo u sredstvo manipulacije i provo|ewa pu~isti~kih ambicija. Takva pozicija u hijerarhijskom sistemu subordinacije omogu}ila je Milo{evi}u da provede evakuaciju zapadnog dela Srpske Krajine i jedne tre}ine Republike Srpske uprkos narodnoj voqi i spremnosti vojnika da se bore. Glavni krivac Slobodan Milo{evi} i komunisti~ki generali. Konstatovawe gre{aka i proma{aja, ali i kriti~ka analiza svih postupaka mora pruìti odgovor na pitawe {ta daqe? Kako iza}i iz ove katastrofe i povratiti bar deo onoga {to je Milo{evi} svojom glupo{}u i lu842
do{}u upropastio? Dilemu: konfrontirati se sa Amerikom ili poku{ati na}i zajedni~ki jezik kako bi se interesi uskladili treba re{iti u korist druge opcije, ali nikada ne gubiti iz vida da objektivno, mimo na{e voqe ili èqe, moèmo biti prisiqeni na prvu, pa se onda treba blagovremeno spremati za svaku eventualnost. Po{to se Amerika ipak rukovodi iskqu~ivo interesima a ne i emocijama, wena podr{ka Hrvatima i muslimanima ne moè biti ve~ita i sigurno je potencijalni predmet cewkawa, trgovine i ustupaka. Moramo samo podsta}i neki ozbiqan interes koji bi ameri~ku administraciju naveo na uravnoteèniji pristup balkanskoj krizi i uvaàvawe srpskih nacionalnih interesa. Zato je nu`no da {to pre provedemo slede}e mere: 1. Radikalna promena vlasti u Srbiji i smewivawe Slobodana Milo{evi}a. Glavni krivac za na{u dràvnu katastrofu i nacionalnu tragediju jednostavno mora oti}i sa vlasti. Milo{evi}ev odlazak za Bila Klintona }e biti mnogo boqi adut u predizbornoj kampawi nego sporazum o miru u Bosni do koga je do{lo Milo{evi}evom potpunom kapitulacijom. Po{to je sam Slobodan Milo{evi} prihvatio da sara|uje sa Me|unarodnim sudom za ratne zlo~ine u Hagu, treba mu pruìti {ansu da {to pre ode u Hag. Besmisleno je da se tamo bilo kom Srbinu sudi a da predsednik Srbije ne sedne prvi na optuèni~ku klupu. Jasno je da je samo Milo{evi} glavni krivac za sve lo{e stvari koje se eventualno mogu Srbima pripisati u ovom ratu. 2. Potpuna demokratizacija politi~kog sistema i obnova modernog pravnog poretka doprine}e mewawu medijske slike o Srbiji i Srbima, a po{to smo ipak evropska dràva lak{e }e istina o stvarnim zbivawima u na{oj zemqi da se plasira u svetskoj javnosti. 3. Potpuna privatizacija ekonomije i ure|ewe privrede na principima liberalnog kapitalizma, a posebno garantovawe sigurnosti investicija, neprikosnovenosti privatne svojine, slobodan finansijski promet i pravo nesmetanog izno{ewa profita. Takav ekonomski pristup u celosti je saobraèn ameri~kim interesima, ali i veoma pogodan za privrednu saradwu sa Evropskom zajednicom, Rusijom i Japanom. 4. Potrebno je razbiti la`no medijsko samozadovoqstvo koje prosipa srbijanski reìm pretvaraju}i se da je upravo doìvqena kapitulacija najve}a blagodet koja nas je mogla zadesiti, pa otvoreno saop{titi celom svetu da smo svesni te{kog istorijskog poraza i nacionalnog sloma, uz istovremeno ukazivawe da ni za Evropu ni za Ameriku nije dobro da srpski narod, koji ima tako vaàn geostrate{ki poloàj, bude frustriran, oja|en i beskrajno poniàvan, te da je neophodno da se gor~ina poraza ublaì, naravno, posle unutra{wih radikalnih politi~kih i ekonomskih reformi, naterivawem na{ih neprijateqa da se odreknu dela teritorija koje su im predate kroz sada{we pregovara~ke procese. Ako ta varijanta ne uspe, neophodno je da se sistematski spremamo za revan{ u nekim izmewenim istorijskim okolnostima, kad se promeni odnos snaga me|u svetskim i evropskim silama. U tu svrhu je korisno neprekidno problematizovawe dràvnih granica na Balkanu
843
koje su Amerikanci i Zapadni Evropqani skrojili po titoisti~kom kalupu. [to vi{e sporova ostavimo otvorenim, to je ve}a {ansa da u perspektivi povratimo ono {to nam je sada oteto. 5. Decidno stavqawe do znawa da Srbi ne mogu ìveti pod hrvatskom i muslimanskom vla{}u zbog vi{e puta ponovqenog tragi~nog istorijskog iskustva, te da }e se svet suo~iti sa dva nova masovna srpska egzodusa sa po 200.000 izbeglica iz isto~nog dela Srpske Krajine i Srpskog Sarajeva, ako Amerika istraje u nametawu sada{wih re{ewa. U Hrvatskoj je pre ovoga rata ìvelo milion Srba (700.000 deklarisanih i preko 300.000 onih koji su se izjasnili kao Jugosloveni, pribegavaju}i tako nacionalnoj mimikriji kako bi izbegli najteà {ikanirawa od strane hrvatskih {ovinista) a nije ih sada ostalo ni pedeset hiqada. Izbegli se nikada dobrovoqno ne}e vratiti pod usta{ki no` i zato je neophodno da Hrvatska pruì teritorijalnu kompenzaciju koja stvara uslove za trajno naseqavawe tolikog broja qudi. U protivnom }e morati neprekidno da strepi od nekih novih istorijskih okolnosti u kojima bi Srbi naplatili sada{we dugove i uzvratili Hrvatima istom merom. Taj minimum sada{wih ustupaka podrazumeva predaju Srbima Osijeka, Vinkovaca, @upawe, Dubrovnika i Dubrova~kog primorja, a u budu}nosti se lista zahteva moè samo {iriti, a ne suàvati. 6. Postoji stra{na opasnost da na{a dràva ponovo po~ne uzimati strane kredite i neracionalno ta sredstva rasipati, a onda narod optere}ivati nametima za otplatu glavnice i kamata. Nu`no je u ekonomskoj sferi isforsirati princip da strane i doma}e kredite mogu samo uzimati privatne firme i svojom kompletnom imovinom garantovati otplatu. Ako nam se nametnu recepti iz Titovog vremena pa{}emo u jo{ dubqi ekonomski ponor. S druge strane, strancima treba smelo prodavati ~itave firme i pruìti punu slobodu investirawa. Ako strane firme imaju velike interese u na{oj zemqi, postara}e se da podrè i na{u politi~ku poziciju i diplomatska nastojawa, traè}i u tome i sopstvenu korist. Dr Vojislav [e{eq Velika Srbija, broj 63, decembar 1995. godine
IV. KAKO JE SLOBODAN MILO[EVI] OPUSTO[IO SRPSKU EKONOMIJU I OPQA^KAO SRBIJU

Kao bankar s velikim poslovnim iskustvom i nesumwivim {pekulantskim talentom, Slobodan Milo{evi} je svu svoju domi{qatost i snala`qivost, koncentracijom te`wi ka u~vr{}ewu svoje neprikosnovene li~ne vlasti po bilo koju cenu, usmerio u pravcu realizacije nove velike istorijske otima~ine imovine sopstvenog naroda, nevi|ene pqa~ke Srbije. Kao nuzpojavu proizveo je uni{tews elementarnih eko-nomskih zakonitosti, tih neprikosnovenih regulativa funkcionisawa narodne privrede, i stvorio op{ti haos. Po drevnom principu dr`te lopova!, nekad suptilnom, a naj~e844
{}e brutalnom manipulacijom javnim mwewem neprekidno razotkriva nabe|ene krivce za surove posledice svojih alhemi~arskih nastojawa u ekonomskoj sferi, a s druge strane, neprekidno se zaglu{uju}om propagandom nastoji afirmisati kao jedini mogu}i spasilac privrednog ìvota uop{te. Svaki dosada{wi komunisti~ki upliv u ekonomiju dovodio je u krajwem ishodu do potpune destrukcije privrede. Apsolutizacija politi~kog monopolizma i divinizaccja vlasti bazirala se, pre svega, na potpunoj kontroli svih procesa proiz-vodwe i raspodele, a svi potencijalni oponenti gubili su ozbiqnost nastupa nedostatkom ekonomske samostalnosti u odnosu na poredak, kao osnovne pretpostavke uspe{ne sistematske opozicione politi~ke aktivnosti. Nijedan komunisti~ki reìm nikada nije bio u stawu da stvori racionalno ure|enu privredu i stabilizuje vrednost novca. Ideologija neposredno komanduje ekonomijom i umesto standardnog motiva privredne aktivnosti profita, odre|uje joj neke vi{e, naj~e{}e imaginarne politi~ke ciqeve. U tu svrhu se vr{i ubrzana degradacija i ~esto potpuna destrukcija ekonomskih zakonitosti, slobodarskih pravnih na~ela, demokratskih politi~kih principa i moralnih normativa. Komunisti nikada nisu birali sredstva za realizaciju svojih stvarnih ciqeva, zao-grnuti la`nim pla{tom proklamovanih demago{kih te`wi. Su{tina wihovih metoda uvek je nasiqe, strah, tiranija, despotizam. Realno postoje}u qudsku slobodu gazili su nemilosrdno, a gra|anska prava poni{tavali, za qubav proizvoqno progla{ene i u daleku budu}nost projektovane apsolutne pravde. Uzurpirawe funkcije vlasti i apsolutizovawe mo}i ~ini pravni poredak apsurdnim. Pravna norma preti sankcijom samo onome ko nije po voqi diktatoru, ko se suprotstavqa autokratiji, ili se bar pretpostavqa da bi se jednog dana mogao suprotstaviti. Za onoga ko propisuje narodu pravila pona{awa ne vaì nikakva regula. âk i ubistva koja ~ini predstavqaju se kao op{ta blagodet, a izdajni~ki postupci kao sveti i vrhunski moralni ~in. Zlo koje ~ini komunisti~ki diktator horskim deklamacijama upla{enih, egzistencijalno ugroènih i etni~ki obezli~enih podanika i poltrona, u javnosti se predstavqa savr{enstvom ovaplo}ene dobrote, a onaj ko otvoreno posumwa da je car ipak obnaèn iskusi}e svu surovost represivnog aparata. La` i prevara pretvara se u oltar nove, svetovne religije i u najplasti~nijoj formi nam to demonstrira Radio-televizija Srbije u svojim informativnim i politi~kim emisijama. Laòvi i prevaranti tako uspe{no danas vladaju Srbijom da je bilo mogu}e da svoju prethodnu politiku promene i za sto osamdeset stepeni a da ipak ne ispuste dizgine vlasti. I dejtonsku kapitulaciju i najteì istorijski poraz srpstva u stawu su da prikaù kao politi~ki trijumf i op{tenarodnu dobrobit. Ono ~ega smo se neprekidno najvi{e bojali Slobodan Milo{evi} nam u novom pakovawu predstavqa kao ono {to smo oduvek najvi{e èleli, za {to smo se nesebi~no `rtvovali i krv nemilice lili. Od Marksa je nau~io kako se mrze svi oni koji misle druga~ije, od Lewina da je svaka la` dozvoqena ako je korisna, od Staqina da je ~esto potrebno preuzeti politi~ke opcije svo845
jih protivnika pod uslovom da se sami protivnici prethodno likvidiraju, a od Tita da je osnovni princip uspe{nog vlastodr{ca odsustvo svih moralnih principa. Kad je mogao Vladimir Iqi~ Lewin da pqa~ka banke, {to ne bi i Slobodan Milo{evi}. Ali u~enik to radi ume{nije od svog u~iteqa, pa uspeva i tragove sakriti i drugoga nabediti da je kriv. U vreme ubrzanog sloma komunisti~kih reìma u Isto~noj Evropi Slobodan Milo{evi} je kompromitovanu marksisti~ku ideju o socijalnoj pravdi koju donosi autokratska varijanta socijalizma hitro transformisao u nacionalni program rekonstrukcije srpske dràvnosti i eliminisawa uzroka etni~ke frustracije srpskog naroda pod poluvekovnim titoisti~kim apsolutizmom. Ali, pokazalo se da ta preorjentacija ni u jednoj fazi nije bila iskrena niti dugoro~na. Nova ideologija je do kraja instrumentalizovana, da bi se sada vratolomnim ideolo{kim troskokom, uz rekapitalizaciju i demokratizaciju prikazala glavnim uzrokom socijalne bede i osnovnim razlogom neophodnosti neokomunisti~ke restauracije. Ali, Milo{evi} je samo pion, marioneta na konopcima. Wegovim brodom upravqa kormilar ~ije ludilo i bes sve vi{e zapquskuju srpsku javnu scenu. Neobuzdane politi~ke ambicije Milo{evi}eve supruge dr Mire Markovi}, u narodu mnogo poznatije kao crvena ve{tica sa Dediwa, do{le su do punog izraàja. Prava i jednina gospodarica Srbije ve{to je isplela paukovu mreù mr`we, surevwivosti, nesloge, amoralnosti i korupcije u vrhovima vlasti. Okruìla se bukvalno najve}im lopovima i poku{ava ih javno predstaviti kao ovaplo}ewe po{ tewa. Na isti na~in na koji se ona dokopala ruske akademske titule, pla}ene sa svega dvesta ameri~kih do-lara, po Srbiji, na narodnoj muci, deli zvawa i imawa, ~ak i televizijske frekvencije. Nikada nije va`no kakav je zaista neko, nego da li je spreman da bespogovorno sluì. Ako su dovoqno poslu{ni, dobri su i umalo kalu|er Hayi Dragan Anti} i komunisti~ki raspop Aleksandar Tijani}, potrebni su i Zoran Todorovi} Kundak i Aleksandar Bako~evi}, a posluì}e i qudske nakaze poput Radeta Brajovi}a ili Dragoquba Milanovi}a. Me|utim, oni ne mogu u pravom smislu re~i da simbolizuju vladaju}u strukturu. Pravi simbol reìma je ~uvena Kleopatra. Wen lik je lik Mire Markovi}, i re~i, i maniri, i biografija, i karakter, i moral, i na~in odevawa, i prirodne sklonosti, i ste~eni refleksi, i odnos prema qudima, sve im je potpuno isto, kao da su sestre bliznakiwe. I jedna i druga povremeno drè kongrese proroka i vidovwaka, pa me iskreno ~udi {to napokon te svoje bratije ne ujedine u novu partiju. Mirina skra}enica mogla bi da ostane Jugoslovenski Udruèni Lopovi ili Jugoslovenski Udruèni Ludaci, svejedno. Nova varijanta despotizma po~iva na ve} dobro poznatim i u svetu odavno prevazi|enim idejnim obrascima, ali pokazuje i izvesnu crtu prilagodqivosti i te`we da zadrì spoqni omota~ parlamentarne demokratije na kratkoj uzdi tajne politi~ke policije. Politi~ka ubistava i otvoreni teror ipak su samo izuzetak u prestonici, ne{to se vi{e upra`wavaju u unutra{wosti Srbije, ali je glavno sredstvo o~uvawa neprikosnovenosti monopo846
la vlasti dirigovawe sredstvima javnog informisawa i manipulisawe javnim mnewem. Posebno je televizija u rukama vlastodràca, bez adekvatne konkurencije, opasno oru`je kojim se bukvalno svaka la` u glavama podanika moè neprekidnim ponavqawem transformisati u op{te prihva}enu istinu. Pred na{im o~ima upravo u svoj svojoj monstruoznosti izrasta jedan tipi~ni neokomuiisti~ki reìm jer kao narod nismo bili dovoqno oprezni da blagovremeno zatremo svaki trag jednoj zlo~ina~koj ideologiji koja nas je pola veka uni{tavala. Pokazalo se da je u svakom slu~aju bio potreban prekid kontinuiteta vlasti jer privremeno skidawe komunisti~ke ko{uqe i obla~ewe demokratskog rubqa nije bi-lo dovoqno ako se tom prilikom i telo ne opere. Nataloèni znoj i komunisti~ka prqav{tina ubrzo su opet izbili kroz u{tirkane demokratske institucije ~im se reìm osetio ugroènim, ~im su privilegije vladaju}e strukture dovedene u pitawe. Komunizam kod nas nije definitivno mrtav jer je Milo{evi} druga~ije odlu~io. Uverili smo se da nije dovoqno za ukidawe tiranije da se tiranin verbalno opredeli i zakliwe u demokratiju. Tiranina moramo sru{iti da bi demokratija pobedila. Bu|ewe srpske nacionalne svesti krajem osamdesetih godina Slobodan Milo{evi} je poku{ao iskoristiti u dva pravca: u pravcu ja~awa li~ne politi~ke mo}i i prevarom naroda u pravcu obezbe|ewa finansijske potpore za realizaciju sopstvenih politi~kih ambicija. Ova druga varijanta mu prvobitno nije uspela na onaj na~in na koji je to zamislio veruju}i da je op{te prihva}ena wegova glumqena mesijanska uloga, jer nije bio u stawu da u narodu razbije nepoverewe u finansijske marifetluke komunisti~ke vlasti. Neuspeh zajma za preporod Srbije pokazao mu je da narod pored obe}awa traì i dokaze efikasnosti, kao i narodiu svest da su za zaista novu politiku potrebni i novi metodi, da se zastarelim dràvnim intervencionizmom i dirigentskim palicama partijskih komiteta ekonomski preporod jednostavno ne moè posti}i. Zato je novope~eni vlastodràc odlu~io, kad ve} ne moè na prevaru od naroda neposredno izvu}i novac, da zabaci mnogo perfidnije udice na koje }e se masa naivnih i neupu}enih upecati. Pored zajma za preporod Srbije, ~iji su efekti krajwe podbacili, Slobodan Milo{evi} je na jo{ ~etiri na~ina opqa~kao Srbiju: otimawem takozvane stare devizne {tedwe, upadom u monetarni sistem, {pekulacijama sa psudoprivatnim bankama i formirawem dirigovane hipe-rinflacije uz ~iju pomo} su prosto isisavane devize iz narodnih slamarica. Zajam za privredni preporod Srbije je, uprkos nesnosnim propagandnim nasrtajima i tipi~noj komunisti~koj kampawi, neslavno propao. Dinarski deo je na silu upisivan i otpla}ivan nametom na plate zaposlenih u dru{tvenom i dràvnom sektoru, ali i direktnim ucewivawem privatnika. Administracija ga je veoma brzo progutala kao halapqiva a`daja, a realni iznos mu je sistematski obezvre|ivan i gotovo na nulu sveden. Devizni deo je upla}en
847
u iznosu od svega nekoliko procenata od pro-klamovane milijarde dolara. Dakle, i u vreme najve}e popularnosti Slobodana Milo{evi}a kao srpskog nacionaliste, qudi mu nisu poveravali novac jer su gotovo instinktivno ose}ali da se ispod spoqa{we patriotske qu{ture krije zatucani komunista i razbojnik. Ulozi iz takozvane stare devizne {tedwe su prosto potro{eni a ra~uni blokirani. Pokazalo se da onaj ko ne razume su{tinu trì{ne ekonomije i profitnu motivaciju, ispoqava stra{no rasipni{tvo ako mu se tu|i novac poveri na gazdovawe. Vlast, dodu{e, nikada nije porekla obavezu da se taj novac! jednog dana vrati, ali je jednostavno pokazala odsustvo bilo kakvog ose}aja odgovornosti {to je uop{te nestao, pro}erdan, kao i nespremnost da se iskreno potrudi da povra}aj {to pre po~ne. Do{li smo u neverovatnu situaciju u kojoj dràvne banke nastavqaju se poslovawem jednostavno odbijaju}i da {tedwu ispla}uju, a pravosna`ne sudske presude u korist {tedi{e se pokazuje kao neizvr{ive jer je policija van svake sudske kontrole i neposredno pot~iwena Socijalisti~koj partiji. Nikome ne pada na pamet da bi cela banka morala da ide na dobo{, da se wena imovina rasproda na javnoj licitaciji, ako makar samo i jednom {tedi{i ne moè ili ne}e da vrati {tedni ulog, bez obzira koliko je taj ulog mali ili veliki. Makar ulog bio samo sto dolara, ako ne moè {tedi{i da se isplati, odmah se moraju blokirati svi {alteri i kompletno poslovawe odnosne banke. Kod nas je sve naopako i mimo ostali svet jer je tako korisno Milo{evi}evom reìmu. Da paradoks bude ve}i i cinizam vlastodràca prema sopstvenom narodu nepodno{qiviji, te iste banke, koje i daqe postoje iako ne ispla}uju {tedne uloge gra|ana, prosto se me|usobno nadme}u koliko }e zna~ajnijih sportskih manifestacija da sponzori{u, propalih politi~ara da uhlebe poput Zorana î~ka, reklamnih te-levizijskih spotova da emituju ili pla}enih oglasa da objave u netira`nim novinama jer izvesni politi~ki mo}nici èle da se te novine na takav na~in odrè. I ko zna na koje sve druge na~ine te parabanke tu|i novac rasipaju. Ako je to {to se de{ava, Slobodanu Milo{evi}u korisno, onda mora i da je dobro. Vaqda je va`nije da najve}i sin srpskog naroda i zbratimqenih narodnosti ostane na vlasti nego da neki jadnik napokon do|e do nekoliko stotina u{te|enih maraka za koje je po svetu crn~io i tako lakomisleno ih na bankovnom {alteru poverio onima koji su nas godinama ube|ivali da su {tedni ulozi u na{im bankama najsigurniji. Zajedno s tim bankama materijalno bi morala odgovarati sva sredstva informisawa koja su popularisala la`na obe}awa, kao inosioci vlasti koji su se uz tu gova~ku naroda obogatili. Obmawivawe naroda i otimawe novca osnovni su rezultat i glavna karakteristika socijalisti~kog privrednog sistema, zasnovanog na negaciji osnovnih ekonomskih kategorija, privrednih zakonitosti i monetarnih na~ela. Idiotski koncept dru{tvene svojine i politikantske proizvodne strukture mogli su proizvesti samo krajwe neracionalno poslovawe konstantno neefikasnih preduze}a, uquqkivanih nedostatkom konkurencije i
848
slobodnog trì{ta, a jo{ vi{e dràvnim intervencionizmom kojim su svi wihovi gubici u krajwem ishodu redovno pokrivani. Privrednicima i politi~arima je pri tome nedostajala svest da svako pokrivawe gubitaka ipak neko pla}a, da to nije puko {tampawe novca nego i realno obezvre|ivawe rada onoga ko je efikasan i ko bi se u slobodnoj trì{noj utakmici mogao odràti. U po~etku je intenzitet rada {tamparije u Top~ideru bio ne{to umereniji zahvaquju}i finansijskim iwekcijama iz inostranstva, pa smo nekoliko decenija zapravo ìveli na ra~un na{ih sinova i unuka koje }e du`ni~ki konopac sve vi{e gu{iti. Upadawa u monetarni sistem su bila uobi~ajeni manir reìma na podru~ju biv{e Jugoslavije. Prvi su se, kao i uvek, toga dosetili Sloveici, a onda su drugi od wih u~ili kad je kajmak ve} bio odne{en. U normalnim uslovima nov~ana masa se pove}ava u srazmeri s koli~inom primarnog novca u opticaju i u~estalosti bankarskih transakcija, baziranih na realnoj snazi wihovih komitenata. Kad god centralna banka emituje ve}u koli~inu primarnog novca od one koja se dobije realnom procenom proizvodnih tokova i brzine realizacije na trì{tu, vrednost mu opada. Me|utim, prvo je centralna banka poslovnim bankama davala kredite s realno negativnom kamatom, niòm od stope inflacije, finansirala buyetski deficit {tampawem dinara, a onda su federalne jedinice uvele praksu emitovawa sivog novca kroz jednostavno dopisivawe iznosa na stvarnom saldu kod Slu`be dru{tvenog kwigovodstva ili emitovawem vrednosnih papira bez ikakvog pokri}a. Taj metod je svojevremeno usavr{io Fikret Abdi} u velikokladu{kom Agrokomercu, zatvaraju}i ~istom papirologijom ogromne finansijske konstrukcije i ojadiv{i celu Jugoslaviju. Slobodan Milo{evi} se prili~no ve{to u tome snalazio u procesu otcepqewa biv{ih jugoslovenskih republika i doziranom hiperinflacijom neutralisao wihova {pekulisawa s ranijim novcem koji su imale na raspolagawu nakon monetarne reforme. Ali, takvi postupci su mu pre{li u naviku i kad su se Srbija i Crna Gora na{le same u zajedni~koj dràvi. Vi{e se nije postavqalo pitawe kako se za{tititi od alavosti onih koji odlaze, nego kako oteti od sopstvenog naroda. Na tom poqu Slobodan Milo{evi} ne samo da je zasluìo titulu ruskog akademika, nego i zvawe sicilijanskog maestra. Dirigovana hiperinflacija je bila vrhovni oblik pqa~ke vlastitog naroda. Totalnim obezvre|ivawem plata qudi su, zapravo, radili besplatno, iz entuzijazma, za radni sta`, a za ìvot su morali da izvla~e posledwe rezerve deviza i prodaju ih na crnom trì{tu za sve bezvrednije dinare. Stalni rast kursa stranih valuta prosto je mamio qude da ih razmewuju za dinare i odmah kupuju robu koja je bila dostupna na trì{tu. Ciq je bio da se kupovina obavi u intermecu rasta valuta i rasta cena. Trgovac koji je vi{e kasnio u nivelisawu cena propadao je, a mnogi su bili prisiqeni da unapred u ceni proizvoda projetkuju i pretpostavqenu inflaciju. Gra|anin kod koga su dinari samo preno}ili u nov~aniku sutradan je s wima mogao samo da se sli849
ka. De{avalo nam se upravo ono {to smo maltene kao bajku tretirali ~itaju}i u mladosti Remarkov roman Crni obelisk. Masu dilera je kontrolisala dràva i redovno im je preko posrednika upu}ivala ogromne koli~ine dinara na kojima se jo{ ni {tamparska boja nije osu{ila. Za bezvredne papire vlast je tako dobijala devize i wima manipulisala u interesu mo}nika dominiraju}e mafije. Istorija ne pamti sli~an slu~aj, da su u nekoj drugoj evropskoj zemqi notorni kriminalci bukvalno zavladali dràvom. To je samo kod nas bilo mogu}e. Dok je ogromna masa naroda grcala u bedi, morena gla|u i bole{tinama, dràvno-finansijska mafija je iznedrila novi sloj bahatih bogata{a koji su preuzeli kontrolu nad svim segmentima dru{tvenog ìvota. Nad nama je primewivan tipi~ni ju`noameri~ki recept zavo|ewa oligarhijskog politi~kog i ekonomskog monopolizma. Uzjahao Kurta pa pomaè da uzja{e i Murta. Devize koje su od gra|ana u ogromnim koli~inama otkupqivane u vreme najve}ih hiperinflatornih udara nisu stigle do dràviih trezora. Oti{le su na privatne ra~une vrhunskih mafija{a u stranim bankama. Mafija{ki lanci, ~iji su sitni eksponenti uli~ni dileri, a posrednici {tedionice i povla{}ene dràvne banke, prostirali su se do samog vrha reìma, do Slobodana Milo{evi}a, koji je i sam, po uzoru na iranskog {aha Rezu Pahlavija, etiopskog imperatora Haile Selasija ili filipinskog diktatora Ferdinanda Markosa, ogromne pare sklonio na sigurno mesto, za potrebe sopstvene porodice, kad mu jednog dana izmeknu dizgine vlasti i ako ìvu glavu prenese preko dràvne granice. Javna manifestacija takve orjentacije desila se kada su gr~ki listovi razotkrili i u aferu pretvorili slu~aj kako je mladi i poletni predsednikov sin Marko Milo{evi} u Atini zakupio vilu ~ija godi{wa kirija iznosi sto pedeset hiqada maraka. U korelaciji sa drugim glavnim izvorima enormne mafija{ke zarade kao {to su razne vrste posredni~kih provizija, monopoli u izvozu strate{kih poqoprivrednih proizvoda i uvozu naftinih derivata, uvozno-izvozni kontigenti, me{etarewe pri-vrednih komora i politi~ka instrumentalizacija finansijske policije, u na{oj zemqi su ovakvi postupci stvorili ekonomske i politi~ke uslove koji podse}aju na najcrwe oblike latinoameri~kih diktatura. Yakovima su devize izno{ene na Kipar, u Gr~ku ili Izrael, avionima, autobusima ili privatnim automobilima. Milijarde dolara su tako povu~ene iz opticaja i tezaurisane daposluè sada{wem jugoslovenskom politi~kom establi{mentu za materijalnu utehu kad se jednog dana na|e u em{raciji. Kad su uveliko pro}erdani devizni {tedni ulozi gra|ana u dràvnim bankama, nestalo i elementarno poverewe i potpuio prestalo novo ulagawe, a vlastodr{ci shvatili da se taj novac ipak jednog dana mora vratiti, dosetili su se novoj podvali i formirali kvaziprivatne ili paradràvne baike poput Jugoskandika ili Dafimenta, pa fantasti~nim mese~nim kamatama i wihovcm po~etnim urednim ispla}ivawem opet nasankali lakoverne gra|ane. Iz trezora su i Slobodan Mi-lo{evi} i celokupna wegova razbojni~ka bratija grabili i kapom i {akom, a kad su banke propale, ve{tim smicalica850
ma su oteli i wihovu preostalu imovinu, odbijaju}i da ih podvedu pod ste~aj kako se wihove metode ne bi razotkrile i gra|ani saznali pravo stawe stvari. Te banke su samo blokirane, gra|anima se povremeno usa|uje la`na nada da }e jednom ipak do}i do svojih uloga, i ~eka se da sve pokrije veo zaborava. Sve ovo {to nam se de{ava mogu}e je samo u uslovima neokomunisti~ke diktature, koja je u po~etku dozirana i inaugurisana na vrlo perfidan i prikriven na~in, da bi postepeno javno pokazivala svoje pravo lice. Ta fizionomija je najupe~atqivija u uslovima totalnog medijskog mraka i divqawa monopolisti~ke reìmske propagande. Poluvekovna komunisti~ka diktatura ustanovila je mrak kao osnovnu karakteristiku javnosti i dru{tvenog ìvota. Svako bavqewe politikom u pravom smislu re~i predstavqalo je preuzimawe stra{nog egzistencijalnog rizika. Qudi su jednostavno sistematski odvikavani od politi~kog anga`mana i kriti~kog nastupa tako {to je mno{tvo najpametnijih i najhrabrijih streqano ili utamni~eno. Onaj ko misli druga~ije od propisanog ìveo je kao prokaèn i neprekidno progowen, a za normalnu politi~ku aktivnost je progla{avamno slugerawstvo, politi~ka apologija i socijalna demagogija. Sva vlast je bila u rukama Komunsiti~ke partije, a dràvne institucije i upravni aparat potpuno instrumentalizovani. Totalitarno ure|ewe je krajwe formalizovalo i zakonodavnu i izvr{nu i sudsku vlast i u~inilo ih pukim transmisijama partijskog politbiroa, pa je logi~no {to je i ~etvrti najzna~ajniji ogranak vlasti, kako ga moderna politi~ka teorija defini{e, sloboda {tampe, bio potpuno suzbijen. Odsustvo svake slobode i demokratije progla{avano je za ovaplo|ewe izvornog slobodarstva i vrhunac demokrati~nosti. La` i nasiqe glavne su poluge svih totalitarnih poredaka dvadesetog veka. Kako u Srbiji pravog prekida kontinuiteta vlasti nismo imali prelaz sa autokratskog na parlamentarni demokratski oblik politi~kog reìma nije mogao biti potpun. Po inerciji se odràlo najgore iz komunizma i u odre|enim uslovima, prebolev{i prve udarce, pokazuje tendenciju za otvorenom neokomunisti~kom restauracijom. Diktatura laì i nasiqa u kvazidemokratskim oblandama bila bi osnovna definicija reìma Slobodana Milo{evi}a. Za Milo{evi}a svaka la` je dobra ukoliko je korisna. Istina je nemo}na kad se suo~i sa birokratskom podmuklo{}u u uslovima strogo konrolisanog javnog mnewa i dirigovanih sredstava informisawa. Otvorenom nasiqu se pribegava samo onda kad la` nije dovoqno uverqiva ili efikasna. Kad se laì raskrinkaju posledica nije pad reìma nego ja~a tortura nad neistomi{qenicima. Nije dovoqno da vlast pretera u lagawu, nego mora preterati i u nasiqu, a ne biti u stawu qude potkupiti vi{im ìvotnim standardom, pa da moè pasti vaninstitucionalnim putem. Milo{evi} gu{i istinu zakliwu}i se u pravdu i slobodu. Izvori nepravde i neslobode za wega su uvek drugi. Pa ako je istina samo ono {to je za wega korisno, normalno je da i pravda i sloboda imaju upotrebnu vred851
nost u procesu manipulisawa narodom. Najslobodniji su oni koji potpuno prezru i pogaze li~nu slobodu i uklope se u oficijelni sistem ideolo{kih vrednosti. Kult organizovanog lagawa prosto izrasta u pseudoreligiju, a glavni laòvi i lopovi se neminovno grupi{u oko glavnog pola kristalizacije neprikosnovene politi~ke mo}i kakav je danas, bez sumwe, Jugoslovenska udruèna levica. Sistem institucionalizovane mo}i i uticaja bi prirodno te huqe morao koncentrisati u Socijalisti~koj partiji Srbije. Ali, oni ipak ùre tamo gde instinktivno ose}aju, naslu}uju i znaju da je koncentrisana kqu~na politi~ka mo} u okriqe crvene ve{tice sa Dediwa Mire Markovi}. Dr Vojislav [e{eq Velika Srbija, BR 70 / mart 1996.
V. ZA[TO JE PROPAO PARALELNI PARLAMENT

U proteklih {est godina postojawa organizovane opozicije u Srbiji sigurno nije bilo boqe i promi{qenije zajedni~ke akcije svih opozicionih stranaka, u ciqu energi~nog suprotstavqawa neokomunisti~koj diktaturi, od stvarawa Paralelnog parlamenta Srbije. Reìm nije krio krajwu zbuwenost, uznemirewe i strah od mogu}ih reperkusija udruènog nastupa Srpske radikalne stranke, Srpskog pokreta obnove, Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije, kojima su se vi{e kao statisti prikqu~ili Gra|anski savez i Demokratska zajednica vojvo|anskih Ma|ara. Pri tome je najve}a stranka ma|arske nacionalne mawine nastavqala da sudeluje i u radu socijalisti~kog parlamenta, drè}i se one narodne poslovice prema kojoj umiqato jagwe dve majke sisa. Pod uticajem stalnih aktivnosti i me|uopozicionih sastanaka, kao i zajedni~kih konferenccja za {tampu, ìvnula je i opoziciona javnost u Srbiji, pojavila se nova nada da bi se udruènim naporima naroda mogli sru{iti sa vlasti Socijalisti~ka partija Srbije, Jugoslovenska udruèna levica i Nova demokratija. Bu-dila se energija bunta i protesta koja je jo{ 1990. godine duboko zapretana pred prete}im tamnim oblacima dràvnog sloma i nacionalne ugroènosti. [efovi poslani~kih grupa i wihovi zamenici svojski su prionuli na izradu zajedni~ke programske platforme i ubrzo su nalisana dva veoma kvalitetna politi~ka materijala, nacrti Rezolucije o kr{ewu qudskih prava u Republici Srbiji i Deklaracije za demokratski preobraàj Srbije. 30. januara 1996. tekstovi su potpuno usagla{eni i dogovoreno je da budu podneti na usvajan.e na sesiji Paralelnog parlamenta, zakazanoj za 1. februar. Sasvim neo~ekivano, s neba pa u rebra, na sastanak {efova poslani-~kih grupa od 31. januara predstavnici Demokratske stranke su do{li sa novom verzijom Rezolucije i Deklaracije, koja je u mnogim stvarima predstavqala poboq{awe prvobitnog teksta, ali po pitawu poloàja nacionalnih mawi852
na sadràla formulacije koje su bile alsolutno neprihvatqive srpskim radikalima. U usagla{enoj verziji Rbzolucije o kr{ewu qudskih prava u Republici Srbiji stajalo je, izme|u ostalog: Prava narodnih mawina u Srbiji nisu ure|ena, {to izaziva nezadovoqstvo wihovih priladnika, ~este bespotrebne tenzije, nesporazume i politi~ku napetost, {to se moglo izbe}i adekvatnom regulativom wihovog statusa uz primenu najvi{ih me|unarodno priznatih standarda za ovu kategoriju gra|ana. Srpski radikali su se u potpunosti sloìli sa ovom formulacijom. Sutradan smo se zaprepastili kada su demokrate uz vatrenu podr{ku Vuka Dra{kovi}a i Andra{a Ago{tona poku{ale da nametnu novu varijantu u kojoj je stajalo: Prava nacionalnih mawina u Srbiji su otvorena i nere{ena, {to izaziva opravdano nezadovoqstvo wihovih pripadnika, ~este nesporazume i politi~ku nale-tost. Status nacionalnih mawina nije adekvatno regulisan i za{ti}en primenom najvi{ih me|unarodnih priznatih standarda koje je potpisala Jugoslavija. E takvu odredbu, koja je naru~ene u zapadwa~kim ambasadama i usmerena na definitivno razbijawe Srbije kroz izgradwu paukove mreè autonomija i specijalnih statusa mi, srpski radikali, ne}emo prihvatiti, pa makar nikada ne do{li na vlast. Usagla{ena verzija Deklaracije za demokratsku Srbiju u odeqku 3. ta~ka 4. glasila je: Prava nacionalnih mawina garantovana po najvi{im civilizacijskim standardima, a posebno prava na obrazovawe, kulturu i informisawe na materwem jeziku. To je tako|e definisano u skladu sa programom Srpske radikalne stranke i podudara se sa praksom demokratskog sveta. Ali, sutradan su nam Vuk Dra{kovi}, Zoran \in|i}, Vojislav Ko{gunica, Vesna Pe{i} i Andra{ Ago{ton poku{ali nametnuti novu formulaciju slede}e sadrìne: Prava nacionalnih mawina ure|ena i garantovana priznawem kolektivnih prava i politi~kog subjektiviteta po me|unarodnim dokumentima ~iji je potpisnik Jugoslavija. Ti ciqevi postizawa poligi~kog subjektiviteta su suprotni politici srpskih radikala, interesima srpskog naroda i nikada ih ne}emo prihvatiti kao svoje niti dozvoqavati drugima da ih realizuju. Po{to na{i opozicioni partneri nisu pristali da se vrate na prethodne, ve} usagla{ene, formulacije, Paralelni parlament je prakti~no blokiran i zamro. Ova podmukla i perfidna igra je bila sra~unata da se na zakulisan na~in obezbedi sna`na politi~ka podr{ka nastojawima Demokratske zajednice vojvo|anskih Ma|ara da se prihvati wen koncept takozvane trostepene autonomije koja bi Srbiju definitivno izbrisala iz spiska ozbiqnih, stabilnih i pravno ure|enih dràva. Na{ stav je toliko razjario Vuka Dra{kovi}a da se na nas obru{io i drvqem i kamewem, te odbio svaku daqu me|ustrana~ku saradwu. Svoje predizborno agitovawe skoro sasvim je sveo na udvarawe nacionalnim mawinama, ube|uju}i Ma|are, Slovake, Rumune i druge da su u Srbiji ugwetavani i da im on moè jeidni darovati pravu i potpunu slobodu. Ma|ari mu se smeju, Rumu853
ni i Slovaci ga gledaju zaprepa{}eno, razroga~enim o~ima, dok se Rasim Qaji} nada da }e brzim i preciznim sune}ewem i Vuka Mehmeda Dra{kovi}a u najskorije vreme prevesti u stado Alahovog proroka. Da bismo {iroj javnosti objasnili kakva je pozadina te podmukle rabote neophodna je temeqitija analiza pojma personalne autonomije za koju se zalaù druge opozicione stranke, te {ta zna~i politi~ki subjektivitet nacionalnih mawina koji je Vuku Dra{kovi}u, Zoranu \in|i}u, Vojislavu Ko{tunici i Vesni Pe{i} toliko prirastao za srce. To je u najpristupa~nijem obliku mogu}e izvesti analizom pro{logodi{weg dokumenta Konferencije Demokratske zajednice vojvo|anskih Ma|ara Ma|arska autonomija Inicijativa za ostvarivawe samouprave Ma|ara u Republici Srbiji! Dokument je usvojen 11. marta 1995. godine i dostavqen Narodnoj skup{tini Republike Srbije u formi predloga za usvajawe. Ve} u Preambuli nailazimo na prvi paradoks. Tvorci Dokumenta tvrde da polaze od odgovaraju}ih me|unarodnih dokumenata odnosno Ustava Republike Srbije, po kome je Republika Srbija Demokratska dràva svih gra|ana koji u woj ìve, zasnovana na slobodama i pravima ~oveka i gra|anina, na vladavini prava i socijalnoj pravdi (~l.1.), te da suverenitet pripada svim gra|anima Republike Srbije (~l. 2.). Po{to ve} citiraju odredbe Ustava Srbije, bilo bi interesantno da su naveli i o kojim je konkretno me|unarodnim dokumentima re~ i koje su to wihove pojedina~ne odredbe iz kojih izvode svoje zahteve. A zahtevi su jednostavno u suprotnosti sa citiranim ustavnim odredbama. Ako je Srbija konstituisana i ustavnopravno formulisana kao dràva gra|ana, onda je nacionalna pripadnost privatna stvar svakog ~oveka i gra|anina, ba{ kao i verska. Kako se sa konceptom dràve gra|ana mogu uskladiti stavovi koji se navodno izvode iz citiranih ustavnih odredbi, a u kojima stoji da je formirawe mawinske samouprave osnovni preduslov o~uvawa nacionalnog identiteta vojvo|anskih Ma|ara, ili da su mawine u procesu demokratske borbe za ostvarivawe svojih prava postale politi~ki subjektiviteti i vaàn ~inilac op{tih procesa demokratizacije? Formirawe mawinske samouprave moè biti samo na~in rasturawa Srbije a ne preduslov o~uvawa nacionalnog identiteta Ma|ara. Nacionalni identitet se ~uva razvojem nacionalne svesti, kulturnim tradicijama, obrazovawem itd. A da bi op-stali nacionalna svest, kultura i obrazovawe, teritorijalna autonomija nije ni nu`na ni neophodna. Potrebni su op{ti demokratski uslovi ìvota, qudske slobode i gra|anska prava. Demokratija, sloboda i prava u Srbiji sigurno nisu Ma|arima u ve}oj meri ugroèna ili uskra}ena nego {go ih reìm uskra}uje Srbima. Zahtev za formirawe Ma|arske autonomije u formi ravnopravnog instituta koji podrazumeva delimi~nu odnosno potpunu politi~koupravno i jezi~kokulturnu mesnu samoupravu, ma|arsku autonomnu oblast specijalnog statusa i personalnu autonomiju, Demokratska zajednica vojvo|anskih Ma|ara plasira u ultimativnom obliku, prete}i internacionalizacijom ve854
{ta~ki stvorenog problema i otvoreno prizivaju}i me{awe stranih sila tako {to se poziva na dosada{wa me{etarewa svetskih mo}nika i wihovu antisrpsku politiku, a to lep{im re~ima nagla{ava da ovaj svoj politi~ki potez povla~i uzimaju}i u obzir napore me|unarodne zajednice, posebno Evropske Unije i Konferencije o Jugoslaviji, koje je ~inila na re{avawu otvorenih pitawa nastalih raspadom Jugoslavije i formirawem novih dràva na wenoj teritoriji; nadaju}i se da u procesu re{avawa otvorenog i nere{enog problema mawina na prostoru Jugoslavije upravqa~i mirovnog procesa ne}e prime-wivati dvostruke standarde i da }e, ako je to potrebno, posredovawem potpomagati stvarawe demokratskih sporazuma; pretpostavqaju}i da SR Jugoslavija, koju sa~iwavaju Srbija i Crna Gora, shodno interesima srpskog i crnogorskog naroda, èli biti ~lanica zajednice demokratskih evropskih dràva. Interesantno je kako se odre|uje ma|arska autonomija, za ~iji se model kaè daje demokratski kompromis, s jedne strane izme|u prava na samoopredeqewe do otcepqewa, s druge pak suverenosti dràve, zasnovan na uravnoteènosti ta dva, u me|unarodnom pravu priznata, principa. Ma|arski narod je svoje pravo na sa-moopredeqewe realizovao i materijalizovao jo{ pre skoro osamdeset godina stvaraju}i dràvu Ma|arsku, koja je me|unarodnopravno priznata i ~ije postojawe Savezna Republika Jugoslavija i Srbija nikada nisu dovodile u pitawe. Ma|arski narod ne ìvi ni u kakvoj tu|oj dràvi pa da se tek sada bori za priznawe prava na samoopredeqewe. Ma|ari ìve u sopstvenoj, ma|arskoj dràvi. U Srbiji ìve pripadnici ma|arske nacionalne mawine koji su se u na{oj zemqi zatekli nakon me|unarodnog razgrani~ewa po zavr{etku Prvog svetskog rata. Nigde u svetu pripadnici nacionalne mawine nisu imali pravo na samoopredeqewe, ali im se ne moè uskra}ivati gra|anska ravnopravnost s pripadnicima ve}inskog dràvotvornog na-roda. Dakle, ne moè biti nikakvog kompromisa o tome da li }e se suverenitet srpske i jugoslovenske dràve vi{e ili mawe dovoditi u pitawe. Unutra{we ure|ewe i organizacija dràvne vlasti mogu biti u iskqu~ivoj nadle`nosti na{eg parlamenta i u to pitawe se ne bi smele me{ati strane zemqe. One imaju pravo priziva pred me|unarodnim organizacijama samo ako su ugroèna konkretna gra|anska prava i qudske slobode. Pravo na autonomiju se ne moè konstituisati kao jedno od op{tih gra|anskih prava ni po jednoj me|unarodnoj konvenciji. Kad obrazlaga~i ovog autonomisti~kog projekta kaù da je izgradwa tog modela zasnovana na politi~kom subjektivitetu mawina Sredwe Evrope i Balkana (ali i drugde), a to je ~iwenica koja se ne moè zanemarivati, morali bi navesti bar jednu balkansku ili sredwoevropsku dràvu, sa izuzetkom Italije i wenog Ju`nog Tirola, odnosno FurlanijeJulijske Krajine, gde se uvaàva politi~ki subjektivitet mawina. Da li Slovenci i Hrvati uìvaju politi~ki subjektivitet u Austriji, Grci ili Srbi u Albaniji, Ma|ari u Rumuniji, Luì~ki Srbi u Nema~koj itd. Bio sam uveren da je u ~lanstvu Demo855
kratske zajednice vojvo|anskih Ma|ara mnogo obrazovanih pravnika, pa me iskreno ~udi {to su im ovaj programski akt pisale obi~ne neznalice. Ma|arska autonomija je zapravo zami{qena kao dràva u dràvi jer bi ona, po zamisli projektanata, trebala da garantuje artikulaciju politi~kog subjektiviteta vojvo|anskih Ma|ara kako na unutra{wem, tako i na me|unarodnom planu; mogu}nost izbora legigimnih ma|arskih politi~kih predstavnika; funkcionisawe institucija autonomije i ostvarivawe partikularnih interesa sredine gde su Ma|ari u ve}ini, odnosno u dijaspori, te ostvarivawe interesa celokupne mawinske zajednice; ostva-rivawe politi~kog pluralizma. Politi~ki subjektivitet na unutra{wem planu podrazumeva bar status federalne jedinice, a name|unarodnom planu suverenitet. Zna~i, otvoreno se iskazuju separatisti~ke ambicije. Politi~ki pluralizam se, zapravo, negira jer se svi Ma|ari ve{ta~ki zatvaraju u jedan geto. Gra|ani ma|arske nacionalnosti se teraju da glasaju iskqu~ivo za Ma|are, a spre~ava se i pripadnicima drugih nacionalnosti da se opredele za ma|arske kandidate, {to kao uobi~ajenu mogu}nost podrazumeva dràva gra|ana, kako je Srbija po Ustavu definisana. Konstituisawem takvog oblika autonomije Ma|ari se od mawinskog pretavaraju u ve}inski narod, a Srbi na toj teritoriji u mawinu. Onda bi oni mogli da traè autonomiju u gradskim naseqima i selima gde predstavqaju ve}inu, pa bi se autono-mije u autonomijama mogle unedogled graditi. Demokratska zajednica vojvo|anskih Ma|ara tvrdi da ovakav svoj zahtev konstitui{e na Zavr{nom aktu KEBS iz Helsinkija (1975.), Zakqu~nom dokumentu madridskog sastanka KEBS (1983.), Zakqu~nom dokumengu be~kog sastanka KEBS (1989.), Drugom sastanku konferencije o qudskoj dimenziji KEBS (Kopenhagen, 1990.), Tre}em sastanku konferencije o qudskoj dimenziji KEBS (Moskva, 1991.), Pariskoj poveqi za novu Evropu (1990.), Izve{taju sa sastanka KEBS o nacionalnim mawinama (@eneva, 1991.), Predlogu sporazuma za oppgge re{ewe Me|unarodne konferencije o Jugoslaviji (Hag, 1991.), i posebno na Mi{qewu arbitra`ne komisije Konferencije o Jugoslaviji (Badinterova komisija, 1992.), mirovnom planu lorda Karingtona (1990.), Evropskoj poveqi o lokalnoj samoupravi Saveta Evrope, te Preporuci 1201 Saveta Evrope. Me|utim, nijedan od ovih dokumenata ne sadrì pravni osnov za takav zahtev. U tom konceptu velikodu{no se nude prava novouspostavqenoj srpskoj nacionalnoj mawini: Etni~ki razli~ite grupe gra|ana na teritoriji Ma|arske autonomije proporcionalno stvaraju svoje materijalne i politi~ke interese, posebno u oblasti slu`bene upotrebe jezika, prostornog planirawa, teritorijalnoadministrativne uprave, javnih slu`bi i raspolagawa imovinom lokalne samouprave. Lokalna samou-prava ve} postoji na nivou op{tine i u wenim organima su proporcionalno zastupqeni pripadnici svih nacionalnosti, ve} prema izbornim rezultatima, pa je zato neki drugi
856
oblik suvi{an osim ako se insistira da se ve}inski narod pretvori u mawinski, a mawina u ve}inu na uèm prostoru. Op{te dràvne ingerencije bi bile u praksi iskqu~ene s obzirom da se predvi|a da vi{i upravni organi kontrolu rada lokalnih organa mogu obavqati samo u onoj meri i oblastima u kojima su lokalne organe ovlastili za izvr{avawe zadataka, imaju}i u vidu da dràvni organi obavqawe pojedinih funkcija mogu poveriti organima lokalne autonomije. U svemu drugom, autonomija bi zapravo bila suverena i pod me|unarodnim garancijama. Prirodno iz takve odrednice proizlazi i da teritorijalne autonomije imaju pravo ubirawa sopstvenih, zakonom predvi|enih, prihoda i tim sredstvima u procesu svoje delatnosti slobodno raspolaù, a kao vrhunac svega, da teritorijalne autonomije mogu ostvarivati kontakte i saradwu sa organima lokalne samouprave drugih dràva. Od toga pa do otvarawa ambasada, samo je jedan korak, a ni me|usobne integracije ne samo da nisu iskqu~ene, nego se na izvestan na~in i podrazumevaju. Politi~koupravna i jezi~kokulturna autonomija se programira u dva osnovna koncepta koji projektuju delimi~an i potpun autonomni status. U op{tinama sa nema|arskom ve}inom, gde Ma|ari ~ine barem 5 odsto stanovni{tva, ili gde je wihov broj od toga mawi, ali lokalno ma|arsko stanovni{tvo izraàva èqu za au-tonomijom, op{tina }e se na na~in predvi|en zakonom starati o slu`benoj upotrebi i ma|arskog jezika u uredskom poslovawu i natpisima na zgradama; o upotrebi ma|arske zastave i ostalih nacionalnih simbola na manifestacijama u organizaciji op{tiie te javnim zgradama; a obezbedi}e i slobodno kori{}ewe ma|arske zastave i drugih nacionalnih simbola na javnim i privatnim zgradama, te priredbama u organizaciji o{ptine, udruèwa gra|ana i pojedinaca; se starati, da u lokalnoj samoupravi, u op{tinskim pravosudnim organima, te u preduze}ima i institucijama ~iji je osniva~ op{tina, kao i u organima javnog reda i mira (na svim nivoima) lrocenat izabranih i imenovanih lica odgovara nacionalnom sastavu stanovni{tva; materijalno i moralno pomagati {kolske, kulturne i informativne institucije ma|arske mawine. [ta zna~i odredba da i tamo gde je Ma|ara mawe od 5 odsto, ako oni to èle, imaju status nacionalne mawine. To zna~i i ako ih samo 16 ili 7 ili trojica tamo ìve. Trojica Ma|ara i ma|arska zastava na zgradi op{tine. Stvari su pogre{no postavqene i odi{u ranijom komunisti~kom demagogijom. Za slu`benu upotrebu jezika nacionalne mawine postoji svetski standard kome ne treba nipgga ni dodavati ni oduzimati. Upotreba svake nacionalne zastave mora biti alsolutno slobodna, ali se odnosi na privatna lica. Ne mogu se obavezivati dràvni organi da isti~u zastave nacionalnih mawina jer se ne isti~e ni srpska zastava. U slu`benim prilikama se isti~e dràvna zastava Republike Srbije i SR Jugoslavije. To {to je dràvna zastava Srbije identi~na sa srpskom nacionalnom zastavom u ovom slu~aju s pravnog aspekta nije bitno. Zastava ma|arske dràve }e se isticati na na{im dràv857
nim ustanovama kad, recimo, predsednik Republike Ma|arske do|e u zvani~nu posetu na{oj zemqi. Gra|ani se ne smeju prebrojavati po nacionalnoj pripadnosti kada se zapo{qavaju u dràvnim organima. Tu se mora po{tovati iskqu~ivo princip stru~nosti i sposobnosti za obavqawe odre|enog posla. Za{to bi dràva materijalno pomagala nedràvne institucije? One se moraju finansirati iz sopstvenih izvora. Ako im izvori presu{e, treba da propadnu, a ne buyet da optere}uju. Dràva ne sme jednoj grupi gra|ana novac otimati da bi finansirala iracionalne hirove neke druge gru-pe. Neka ih do mile voqe finansiraju one strane zemqe i organizacije koje su toliko zainteresovane za wihovo pravno utemeqewe i regulisawe. Koliko para toliko i muzike. Prava ra{omonijada po~iwe u oblasti regulisawa potpune politi~koupravne i jezi~kokulturne autonomije, za koju se predvi|a inaugurisawe u svim op{tinama sa ma|arskom etni~kom ve}inom. Predstavni~ka tela op{tina sa ma|arskom etni~kom ve}inom stara}e se, uz dràvnu pomo}, o jezi~koj ravnopravnosti u uredskom poslovawu, obrazovawu, u natpisima na zgradama, tablama za ozna~avawe ulica i naseqa; a osigura}e i slobodnu upotrebu ma|arske zastave i drugih nacionalnih simbola na javnim i privatnim zgradama, na priredbama u organizaciji op{tine, udruèwa gra|ana i pojedinaca; obavezuje se, da osim zahteva za poznavawem lokalnog ve}inskog jezika, pre-ma slu`benicima ne}e postavqati nikakve druge uslove vezane za poreklo odnosno nacionalnu pripadnost; nastoja}e da u op{tinskoj upravi, u op{tinskim pravosudnim organima, te u preduze}ima i institucijama ~iji je osniva~ op{tina, kao i u organima javnog reda i mira (na svim nivoima), procenat izabranih i imenovanih lica odgovara nacionalnom sastavu stanovni{tva; ostvariva}e, u skladu sa zakonom, osnovne interese lokalnog stanovni{tva u oblasti prostornog planirawa, komunalnog ure|ewa i drugih delatnosti na nivou op{tine; materijalno pomaè op{tinske prosvetne, kulturne i informativne institucije; u saradwi sa organima Personalne autonomije prati rad institucija va`nih za o~uvawe nacionalnog identiteta i predlaè mere za otklawawe uo~enih nedostataka; donose odluku o pristupawu Ma|arskoj autonomnoj oblasti. Naravno, dràvna pomo} treba da bude materijalna. Insistira se da se nacionalne zastave isti~u na javnim, odnosno dràvnim zgradama, {to je sme{no. To treba uvesti onda kad na dràvnim zgradama u Kaliforniji, Arizoni ili Teksasu vidimo mek-si~ke zastave. Srbi koji bi ìveli na tim autonomnim podru~jima, bili bi apsolutno diskriminisani pri zapo{qavawu u dràvnim organima jer bi se od wih zahtevalo perfektno znawe ma|arskog jezika. Za{to da se Srbi u svojoj dràvi primoravaju da u~e ma|arski jezik? Vaqda je boqe da u~e ruski, engleski ili francuski. Organi javnog reda i mira su u kompetenciji dràve, a ne lokalne samouprave, kao, uostalom i sudovi. Protivustavno je svako nacionalno prebrojavawe i uslovaqavawe zaloslenih u dràvnim organima. Ako op{tina moè
858
donositi odluku o promeni svog pravnog statusa, eventualnom pristupawu nekoj teritorijalnoj autonomiji, onda bi logi~no imala pravo i na otcepqewe. Ekonomska i ìvotna nu`da tera pripadnike nacionalnih mawina da {to boqe savladaju jezik ve}inskog naroda. Pripadnika ve}inskog naroda moè izvestan ingeres da privoli da u~i jezik nacionalne mawine, ali to ne sme da bude nu`da ili ne{to {to je pod morawe. Za Ma|arsku autonomnu oblast se predvi|a da je u ciqu efikasnije za{tite nacionalnog idengiteta Ma|ara formiraju op{tine sa ma|arskom etni~kom ve}inom kojima se, po zamisli projektanata, dodequje specijalni status. Ma|arska autonomna oblast se u ustavnopravni sistem ugra|uje kao administrativni okrug. Delokrug wegove samouprave i organizacionu strukturu utvrdi}e zakonom Narodna skup{tina Republike Srbije na osnovu sporazuma izme|u Politi~kog ve}a Skup{tine vojvo-|anskih Ma|ara i Vlade Republike Srbije. Sporazum se odnosi na obrazovawe, kulturu, informisawe, verske odnose, na privredu i upravqawe socijalnom politikom, zdravstavo, pravdu te javni red i mir, za{titu kulturnih dobara, za{titu ~ovekove sredine, tro{kove lokalne samouprave i sporazum o wihovom pokrivawu, druge lokalne poslove vezane za upravu, koji na osnovu Zakona o autonomiji i drugih pravnih propisa spadaju u nadle`nost lokalne samouprave... U procesu formirawa Ma|arske autonomne oblasti naseqa op{tina koja ne ulaze u wen sastav a nalaze se u neposrednom susedstvu wenih granica, mogu se u skladu sa voqom gra|ana izraènom na referendumu, prikqu~iti nekoj od op{tina Ma|arske autonomne oblasti. Referendum po tom pigawu moè inicirati 100 gra|ana, dok je inicijativa 1000 gra|ana ili 20 odsto stanovnika naseqa obavezuju}a. Dakle, do{lo bi i do cepawa ve} postoje}ih op{tina. Zastava Ma|arske autonomne oblasti je trobojka: crveno-belo-zelena. Zapravo, ma|arska dràvna zastava. S jedne strane Ma|arska kao dràva, s druge strane me|unarodne granice Ma|arska kao autonomija, pa je samo pitawe vremena kad bi se te dve Ma|arske, s donekle, privremeno, razli~itim me|unarodnopravnim statusom, ujedinile u jedinstvenu dràvu. Pitawe obrazovawa i s tim u vezi mawinskih prava najlak{e je re{iti. Postoje dràvne {kole koje se finansiraju iz buyeta i rade po nastavnom planu i programu koje propisuje Ministarstvo prosvete, a moraju biti isti za celu Srbiju. Ali, deca i omladina ne bi morali i}i u te {kole. Mogli bi da se nesmetano upisuju u privatne obrazovne institucije koje bi se sasvim slobodno formirale i dràva ne bi smela da se u to me{a. Ko je spreman da dovoqno plati moè svome detetu da obezbedi u~ewe po sopstvenom izboru i po èqi da to bude na srpskom, ma|arskom, kineskom, japanskom, marsovskom ili bilo kom drugom jeziku. Privatne {kole bi otvorio onaj ko to èli a ima dovoqno para da kupi zgradu, zaposli profesore i opremi ih adekvatnim edukativnim sredstvima. Obrazovawe mora biti doslovno privatna stvar svakog ~oveka, a pri tome samo osnovno obavezno. [kolska ili fakultetska diploma ide na trì{te gde se verifikuje. Sama po sebi ni{ta ne zna~i. Kad
859
je neka {kola na glasu kao kvalitetna, s wenom diplomom }e se lako nalaziti radno mesto. Kad je, pak, {kola poznata kao fu{erska, wena diploma }e sluìti za podsmeh nosiocu. Kultura se tako|e mora verifikovati na trì{tu. Ne vrede one kulturne aktivnosti za koje gra|ani ne pokazuju nikakav interes, ili bar ne-ovoqan da bi neki dinar uloìli u konzumaciju kulturnog dobra. Informisawe mora biti sasvim slobodno, a radio i televizijske frekvencije prodavane konkursom na odre|eno vreme onome ko dràvi najvi{e novca ponudi. Sve druge oblasti tako|e se moraju urediti po uzoru na zemqe koje su se razvijale u uslo-vima liberalnog kapitalizma i parlamentarne demokratije. Jo{ sme{nija je formulacija u odeqku Personalna autonomija, gde se kaè da su nacionalne mawine i etni~ke grupe nosioci suvereniteta naroda i u svojoj domovini su dràvotvorni element. Takav slu~aj nigde u svetu do sada ncje zabeleèn. Personalna autonomija je zami{qena kao neustavna i ~ak protivustavna organizacija u koju se uglavnom samo Ma|ari mogu u~laniti. Ali, kako bi pojedinci ubedqivo do-kazali da su zaista Ma|ari, da bi se mogli u~laniti? Kako bi to, recimo, postigao Mihaq Kertes, kome su ve} mnogi iz Demokratske zajednice vojvo|anskih Ma|ara negirali ma|arsku nacionalnu pripadnost, ili Margit Savovi} koja je do{la iz inostranstva, predstavila se javnosti kao Ma|arica, a [andor Pal je naziva mini-strom za tla~ewe nacionalnih mawina. Nijedna politi~ka partija, nijedno udruèwe gra|ana, nijedna institucija u na{oj zemqi ne sadrì nacionalni ekskluzivitet. Moderne dràve uredno vode registar svojih dràvqana, ali nijedna nema regi-star nacionalne pripadnosti niti je spremna da izdaje sertifikate da je ta i ta osoba izvesne nacionalnosti. Samo verske organizacije sa unutra{wim autokratskim i totalitarnim ure|ewem odnosa registruju svoje pripadnike na sli~an na~in na koji se pledira u ovom projektu Personalne autonomije. Pa kad bi se i sloìli s postojawem ne~ega {to se zove Personalna autonomija, kako bismo prihvatili da se to ekskluzivisti~ko udruèwe gra|ana finansira iz dràvnog buyeta, kako se to ina~e Dokumentom predvi|a: Finansirawe Personalne autonomije dràva vr{i neposredno iz buyeta odnosno ustupawem drugih izvora prihoda. Obrazovne, kulturne i informativne institucije koje su u me|uvremenu postale vlasni{tvo dràve, a nekada su bile u svojini ma|arskih dru{tava i organizacija, posta}e svojina Personalne autonomije danom wenog formirawa. ûdi me samo {to odmah ne traè i celi Beograd koji je, nesumwivo, nekada davno bio ma|arski grad?! Pretenduje se, dakle, i na pravno sledbeni{tvo nekada{wih, davno uga{enih, institucija i udruèwa, naravno, kad je imovina u pitawu. To bi izgledalo kao kad bi sada Srpska radikalna stranka iza{la sa zahtevom da joj se dodeli sva imovina koja je nekada pripadala politi~kim partijama sa radikalskim prefiksom. Pa ni to nije sve. Pravo iznena|ewe tek sledi: Tamo gde uspostava ranijih vlasni~kih odnosa nije mogu}a, dràva }e uz pravi~nu
860
naknadu obe{tetiti Personalnu autonomiju, garantuju}i mogu}nost osnivawa novih, funkcionalnih i ciqevima odgovaraju}ih institucija. Pored toga, u oblastima za koje je nadle`na Personalna autonomija, a posebno u sferama obrazovawa, kulture, informisawa i slu`bene upotrebe jezika tj. za obavqawe svih zadataka koji su potrebni za za{titu prava kojima se raspolaè, organi Ma|arske autonomije, u skladu sa Ustavom i zakonom te svojim ovla{}ewima, imaju pravo samostalnog dono{ewa pravnih propisa. Najinteresantnije je ipak insistirawe na posebnim bira~kim spiskovima vojvo|anskih Ma|ara koje bi ~inila lica koja se izjasne da su po nacionalnoj pripadnosti Ma|ari; lica koja ne èle da se izjasne o svojoj nacionalnoj pripadnosti odnosno osobe koje se nisu izjasnile kao Ma|ari, ali one ili wihova maloletna deca koriste institucije Personalne autonomije; lica koja ne èle da se izjasne o svojoj nacionalnoj pripadnosti odnosno osobe koje se nisu izjasnile kao Ma|ari, ne koriste instiggucije Personalne autonomije ni ona ni wihova maloletna deca, ali godi{we izvesnom sumom potpomaù rad Personalne autonomije. Zna~i, pet dinara godi{we pa na bira~ki spisak vojvo|anskih Ma|ara! Da li biste, bra}o Ma|ari, primili na va{ bira~ki spisak i jednog ~etni~kog vojvodu koji gaji velike simpatije prema ma|arskom narodu, kulturi i tradiciji? Ne bih àlio ni deset dinara godi{we! Mi radikali nismo vesla sisali pa da ne razumemo jedan pravno neutemeqen, ali politi~ki veoma ambiciozan projekat. Ako su ciqevi Personalne autonomije zaista da spozna, otkrije, artikuli{e i zastupa osnovne interese vojvo|anskih Ma|ara; da na osnovu demokratskog dijaloga sa vlastima u Republici Srbiji i sporazuma s wima garantuje o~uvawe nacionalnog, etni~kog i jezi~kog identiteta vojvo|anskih Ma|ara; za{titu i ostvarivawe prava u oblasti obrazovawa, kulture, informisawa, slu`bene upotrebe jezika, kao i drugim sferama zna~ajnim za ostvarivawe kolektivnih prava; o~uvawe i boga}ewe isto-rijske ba{tine, materijalne i duhovne kulture vojvo|anskih Ma|ara, onda je dovoqno formirati neko udruèwe gra|ana. Ali, ako se u nadle`nost Skup{tine vojvo|anskih Ma|ara stavi da ona, poput nekog dràvnog organa defini{e osnove odnosa i saradwe sa dràvnim organima, zemqom maticom, kao i sa ~iniocima me|unarodnog politi~kog ìvota, onda je to vi{e delokrug neke politi~ke stranke ili dràve. Me|utim, u nadle`nosti Politi~kog ve}a uveliko se naziru oblici dràvotvornog organizovawa jer se kaè da to ve}e spoznaje, otkriva i pred nadle`nim organima Republike Srbije, odnosno na me|unarodnom politi~kom planu, zastupa osnovne po-liti~ke interese vojvo|anskih Ma|ara, podnosi Skup{tini vojvo|anskih Ma|ara godi{wi izve{taj o poloàju vojvo|anskih Ma|ara, sklapa sporazum sa Vladom Republike Srbije o delokrugu rada Ma|arske autonomne oblasti, zauzima i zastupa stavove u skladu sa politi~kim te`wama vojvo|anskih Ma|ara, u skladu sa svojim ovla{}ewima koordinira rad pokrajinskih republi~kih i saveznih poslanika itd. To ve} poka861
zuje do kraja upe~atqivo da inspiratori i protagonisti projekta Ma|arske autonomne oblasti imaju nameru da stvore dràvnu strukturu, izvestan oblik paradràve koji je u svakom trenutku spreman da se konstitui{e u pravu dràvu. Nadam se da }e posle ove eksplikacije svima biti jasno za{to je propao Paralelni parlament Srbije. Mi radikali smo besprekorno ~iste savesti, a predvodnici drugih opozicionih politi~kih stranaka neka obja{wavaju svom ~lanstvu i simpatizerima da li je zalagawe za politi~ki subjektivitet nacionalnih mawina u skladu sa wihovom programskom orijentacijom, ili da li je u konkretnom slu~aju toliko tvrdoglavo insistirawe na pravima nacionalnih mawina koja se ne realizuju ni u jednoj modernoj dràvi, bilo vredno bacawa pod noge do sada najzna~ajnije opozicione politi~ke inicijative. Tako nismo ni otpo~elirad na organizovawu Paralelnog parlamenta na saveznom nivou. Tamo nas je Vuk Dra{kovi} strate{ki bombardovao Predlogom zakona o saradwi SR Jugoslavije sa Me|unarodnim tribunalom za su|ewe licima osumwi~enim da su izvr{ila te{ke povrede me|unarodnog humanitarnog prava na podru~ju biv{e Jugoslavije od 1. januara 1991. godine. Zna~i, spreman je suverenitet na{e dràve da baci pod noge u bolesnoj èqi da se {to vi{e dodvori inostranim mo}nicima ne bi li ga svojim bajonetima inaugurisali u guvernera okupacione uprave u Srbiji. U tom Predlogu se, izme|u ostalog, pledira da Jugoslavija u saradwi sa Me|unarodnim krivi~nim tribunalom prihvati i mere preventivnog li{ewa slobode ili odre|ivawa istra`nog zatvora, odnosno li{ewa slobode radi izvr{ewa kazne utvr|ene pravosna`nom presudom Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju, kao i izru~ewa, odnosno privo|ewa pred Me|unarodni krivi~ni tribunal za biv{u Jugoslaviju osumwi~enih i optuènih lica, svedoka i `rtava, kao i osu|enih lica radi izdràvawa pravosna`no izre~ene kazne. Jasno je da bi vlast Srpskog pokreta obnove i Vuka Dra{kovi}a za Srbiju bila jo{ gora varijanta od reìma Socijalisti~ke partije i Slobodana Milo{evi}a. Dr Vojislav [e{eq Velika Srbija, BR 74/mart 1996.
VI. [ARENE LA@E IZ BABA JULINE AMBALA@E

Kriti~ki osvrt na lokalne programe Socijalisti~ke partije Srbije na primeru projekta Zemun 2000 korak u novi vek Od op{tine do op{tine, {irom Srbije, socijalisti su proklamovali i promovisali svoje lokalne programe za ulazak u novi vek. Ti programi su napravqeni po starim komunisti~kim ideolo{kim obrascima i jednostavno ne po~ivaju na iole realnom procewivawu dru{tvenih mogu}nosti, niti sa862
drè obja{wewe puteva i na~ina ostvarivawa sa~iwenog spiska lepih èqa. Kao stanovnik op{tine Zemun, re{ih da proanaliziram samo jedan takav socijalisti~ki lokalni programski dokument, upravo onaj koji je obnarodovala 9. februara 1996. godine Tre}a redovna konferencija Socijalisti~ke partije Srbije u Zemunu. Iako je ovo vi{e materijal pogodan za analizu u O{i{anom jeù ili nekom sli~nom humoristi~ko-satiri~kom ~asopisu, istorijska tragikomi~nost na{e situacije, stawe u kome se kao narod nalazimo pod socijalisti~kim reìmom, nalaè nam da se ipak ozbiqno pozabavimo onim ~emu }e se, sasvim sigurno, na{i potomci jednog dana grohotom smejati. Razume se, svemu tome pristupam kao aktivista i pobornik konkurentske politi~ke stranke, ali se svojski trudim da bar za trenutak strana~ki ideolo{ki partikularizam ostavim po strani i da racionalno, logi~ki i nepristrasno vr{im analizu jednog konkretnog politi~kog teksta po metodologiji koja je uobi~ajena u dru{tvenim naukama. Program zemunskih socijalista, kojim nam okrutno prete da }e nas ba{ oni uvesti u dvadeset prvi vek, po~iwe u osnovi sumanutom tvrdwom prema kojoj je Socijalisti~ka partija Srbije rukovo|ena osnovnim programskim na~elima, u najteìm uslovima i prelomnim istorijskim trenucima za na{ narod, uspela da odbrani vitalne nacionalne i dràvne interese i potvrdi u praksi svoj programski identitet stranke savremene levice. Uz Srpski pokret obnove, Socijalisti~ka partija Srbije je sigurno stranka koja je napravila najve}i programski salto mortale u istoriji srpskih politi~kih stranaka uop{te. Svoju politiku je u protekle dve godine bukvalno promenila za 180 stepeni, posebno po nacionalnom pitawu, ali i u ekonomskoj sferi, odustaju}i od privatizacije i liberalizacije, te u oblasti osnovnih politi~kih procesa zavode}i prikriveni oblik diktature uz otvoreno kr{ewe ustavnih normi i principa, autokratiju i beskrupulozno gu{ewe slobode javnih medija. Prikrivenost diktature je jo{ sadràna samo u retorici i formalnom postojawu tradicionalnih demokratskih institucija. Kako se moè govoriti o uspe{noj odbrani nacionalnih i dràvnih interesa u situaciji u kojoj je vi{e od milion i po Srba proterano iz biv{e hrvatske i bosanskohercegova~ke federalne jedinice, a isto toliko danas jo{ ìvi pod fakti~kom okupacijom prema Srbima neprijateqski nastrojenog NATO-a? Slobodan Milo{evi} i Socijalisti~ka partija Srbije su zapadne Srbe ohrabrili da se dignu na ustanak protiv usta{ke i fundamentalisti~ke vlasti, naoruàli ih i u borbama predvodili, a onda ih ostavili na cedilu kad je kona~na pobeda bila na dohvat ruku. Milo{evi} je zgazio Republiku Srpsku Krajinu, `rtvovao jednu tre}inu Republike Srpske i stvorio uslove za problematizaciju i internacionalizaciju kosovsko-metohijskog, sanya~kog i vojvo|anskog pitawa. Uz to je velike sile navikao da se sasvim
863
slobodno i po sopstvenim prohtevima me{aju u na{e unutra{we politi~ke odnose, a da se vlast pravi da to i ne prime}uje. Srpski socijalisti nemaju ni pojma kako izgleda savremena levica u Evropi i svetu. Pod Milo{evi}evom samovoqom i tiranijom oni obnavqaju totalitarizam. Uz to, Socijalisti~ka partija prakti~no vi{e ne postoji kao politi~ka stranka u pravom smislu re~i. Ona je samo transmisija male polukonspirativne grupe na zavereni~ki na~in organizovanih kriminalaca koja se naziva Jugoslovenska udruèna levica. Poput imele ili kao br{qan, julovci sisaju preostale ìvotne sokove socijalistima i pretvaraju ih u puki marketin{ki servis. Upravo odràni Tre}i kongres Socijalisti~ke partije Srbije sve je to u punoj meri javnosti predo~io. Kongres kao potpuno reìrana javna priredba. To nije bilo ni u Titovo, ni u Staqinovo, ni u Hitlerovo vreme. I onda su ~lanovi vladaju}e partije, kongresni delegati, mogli da se jave za re~ i bar ne{to kaù, makar slede}i princip {to glupqi govor, to boqi. Na Milo{evi}evom kongresu jednostavno nije bilo mogu}e prijaviti se za diskusiju i iza}i na govornicu. Sve je bilo pod apsolutnom kontrolom tajne policije, a Slobodan Milo{evi} ni me|u svoje partijske drugove, kqu~ne dràvne i strana~ke funkcionere, nije smeo da ode bez gomile telohraniteqa oko sebe. Pretenduju}i da budu partija svih Zemunaca, socijalisti odoka obe}avaju da }e Zemun 2000. biti op{tina novih perspektiva, ali i o~uvanih tradicija ekonomski jaka, politi~ki tolerantna, urbanisti~ki uredna i komunalno opremqena, ekolo{ki ~ista, kulturno bogata i stvarala~ki raznovrsna, op{tina socijalne pravde, humanosti i solidarnosti, ukratko gradska op{tina u kojoj gra|ani ìve mirno, bezbedno i zadovoqno. Ho}e, ako {to pre socijaliste oborimo sa vlasti. U protivnom, nema nam spasa. Sasvim su u pravu socijalisti kad kaù da su gra|ani svesni da se prave vrednosti jedino mogu ostvarivati u uslovima pravih demokratskih odnosa, novih ideja, kombinacijom mladosti i iskustva. Pa zato i nemaju poverewa u Socijalisti~ku partiju. Koje im to nove ideje mogu ponuditi Slobodan Milo{evi} i Mira Markovi}? Ideje sa smetli{ta istorije, sa propalog marksisti~kog repertoara, sa Lewinove qudo`derske trpeze, iz titoisti~kih fabrika laì, prevara i bezakowa. Kakve nam socijalisti demokratske odnose nude, pokazuje odsustvo pravnog poretka, vladavina kriminala i nasiqa, korupcija koja je zahvatila sve organe dràvne vlasti i sve pore dru{tva. Gaèwe zakonskih normi od strane najvi{ih dràvnih funkcionera, otimawe poslani~kih mandata opozicionim strankama, progawawe, hap{ewe i maltretirawe narodnih poslanika, gu{ewe elementarnih gra|anskih prava i qudskih sloboda, kao i preuzimawe svih medija pod striktnu kontrolu reìma mogu samo idejni sledbenici Envera Hoye i Nikolae âu{eskua nazivati demokratijom. Wihovo politi~ko iskustvo nikako se ne moè kombinovati s mlado{}u, jer mladost na to dobrovoqno ne pristaje. Zato ne treba mnogo brinuti. Na{a omladina je dovoqno pametna i upu}ena u osnovna politi~ka pitawa da ne}e dozvoliti da
864
je manipuli{u socijalisti, kao {to to ~ine sa nekom drugom kategorijom stanovni{tva koju, ina~e, do smrti izgladwuju. Pogledajmo, ipak, kako socijalisti formuli{u svoje osnovne programske ciqeve u dvanaest ta~aka: 1. Podizawe nivoa komunalne opremqenosti op{tine Zemun (vodovod, kanalizacija, toplovod, gasovod, gradska ~isto}a, tako da Zemun bude pokriven mreòm komunalne infrastrukture kao i drugi delovi uè teritorije Beograda). Ali, ko je kriv {to Zemun mnogo zaostaje za gradskim prosekom u sferi komunalne problematike? Naravno, krivi su socijalisti. Pa zar }emo im ve~ito dozvoqavati da nas uquqkuju praznim obe}awima da }e sopstvene gre{ke jednog dana ispraviti, samo da im i ovoga puta na izborima ukaèmo poverewe? Ko nas je jednom bezo~no slagao, nikada vi{e ne sme dobiti priliku da mu poverujemo, a socijalisti su nas beskrajno i sistematski obmawivali. 2. Zadràvawe statusa najve}e industrijske op{tine u Saveznoj Republici Jugoslaviji, i to promenama proizvodnih programa, prilago|avaju}i se uslovima trì{ta, unapre|ewem organizacije rada uvo|ewem ISO 9000, modernizacijom opreme i tehnologije, kadrovskim ja~awem, velikim izvozom i saradwom sa svetskim trì{tem, racionalnijim kori{}ewem postoje}ih resursa. Ni po vaè}im zakonima ni po osnovnoj politi~koj definiciji, ni{ta od ovoga ne moè biti nadle`nost lokalne samouprave. O~igledno je wihov program parola{ki, ali i zna~ajan po tome {to nam odmah u startu socijalisti stavqaju do znawa da ne}e odustati od namere da privredu ne ispu{taju iz smrtonosnog zagrqaja administracije i politikantskog voluntarizma, {to nas je kao narod i kao gra|ane ve} dovelo do prosja~kog {tapa. Vaqda proizvodne programe svako preduze}e treba da mewa po svom naho|ewu, i uz objektivni rizik koji to sa sobom podrazumeva, a ne da mu se dràva me{a i jo{ omogu}i socijalisti~kim ~elnicima naplatu masne provizije. Sve u svemu, ako socijalisti ostanu na vlasti, ni{ta ne}e biti od privatizacije po vaqanim pravnim na~elima i trì{nim principima. Sve }e biti privatizovano ~istim kra|ama koje niko ne}e sankcionisati. Op{tina }e preko svojih do kraja birokratizovanih ~inovnika da unapre|uje organizaciju rada, modernizuje opremu i tehnologiju. Ba{ na onaj na~in na koji je to uspe{no i na op{tenarodno zadovoqstvo provedeno u Severnoj Koreji. Kadrovsko ja~awe }e se i daqe obavqati tako {to }e se po preduze}ima raspore|ivati rashodovani socijalisti~ki funkcioneri poput Ribara ili Un~anina. Ne treba ni sumwati da }e se izvoz vr{iti uhodanim kanalima i uz uobi~ajeni ministarski reket. Socijalisti nam nude mnogo vi{e istoga, onoga {to smo ve} dobro upoznali, zbog ~ega stradamo i patimo, a za budu}nost svoje dece neprekidno strepimo. 3. Prestruktuirawe proizvodwe u poqoprivredi, obezbe|ewe finalizacije proizvodwe, intenzivirawe razvoja sto~arstva, zamenu proizvodwe tradicionalnih poqoprivrednih kultura, ve}e navodwavawe, tehnolo{ko unapre|ewe poqoprivredne proizvodwe, proizvodwa vo|a i povr}a, otvara865
we novih ribwaka, integracija agrokompleksa itd. Blago seqacima! Ne moraju ni o ~emu da brinu. Predsednik op{tine }e im odrediti {ta i koliko da seju, koju hranu da proizvode, broja}e im krave i volove, oplo|ivati sviwe i nasa|ivati kvo~ke. Navodwavawe }e se vr{iti iz najlon kesa. Ribwake }emo otvarati u kupatilima. Seqacima samo preostaje da u propisanu proizvodwu uloè sve {to imaju, {to im mo`da jo{ nije oteto, a onda su li{eni potrebe da sami raspolaù rezultatima svoje muke i znoja. Mirko Marjanovi} }e im opet p{enicu platiti bednim sitni{em, pa je preprodati u inostranstvu desetak puta skupqe, a razliku u ceni strpati u svoj yep, kako je uostalom i navikao. Umesto dosledne privatizacije agrokompleksa i slobodnog izvoza poqoprivrednih proizvoda, najavquje se wegova integracija, kako bi bio pod jo{ izraènijom kontrolom dràvnih upravqa~a, gorih od drumskih razbojnika. 4. Definisawe i razradu svih urbanisti~kih uslova za stambenu izgradwu, izgradwu industrijskih zona i utvr|ivawe lokacija za razvoj privatnog preduzetni{tva. Kako su do sada u socijalisti~koj varijanti izgledali to definisawe i razrada? Ko u op{tini ima dobru vezu i dovoqno para, moè da zida {ta mu je voqa, po kakvom god projektu poèli. Ko nije te sre}e, ne sme zidati ni krov nad glavom. A ako je protivnik reìma i tako se javno deklari{e, najboqe mu je da beì u beli svet. 5. Kompleksno re{avawe saobra}aja na teritoriji (putna mreà, javni gradski saobra}aj, metro, gradski voz), rekonstruisawe mreè lokalnih puteva i izrada saobra}ajne studije za optimalno re{avawe pitawa saobra}aja, te unapre|ewe PTT saobra}aja. Dosada{we iskustvo nas u~i da se svi ovi problemi mogu razre{iti samo ako se prethodno otarasimo socijalisti~ke vlasti. Socijalisti su po tim pitawima ve} odavno pokazali sve {to znaju i umeju. Vreme je da neko drugi pokaè da li bi bio boqi i uspe{niji. Na stranu {to su sve ovo stvari iz nadle`nosti gradske vlasti, pa op{tinska moè samo inicirati wihovo re{avawe ili problematizovati, ali nema mo}i i da ih apsolvira. 6. Daqe razvijawe nauke, {kolstva, kulture i sporta i revitalizacija spomenika kulture. Kao da su nam ove oblasti dru{tvene nadgradwe razvijene. Pa u tome ve} dvadeset godina zaostajemo za Evropom i nema nam perspektive dok sa vlasti ne oteramo one koji su krivi za zaostajawe. 7. Investirawe u stambenu izgradwu, malu privredu, nove industrijske kapacitete, ~ime }e se nadoknaditi zastoj u razvoju. Ordinarne gluposti! Ko }e tu investirati? Dràva? Lokalna vlast? Treba da investira onaj ko ima novac i koji je zainteresovan da ga oplodi ba{ na taj na~in, a vlast mora da se drì samo regulativne funkcije ako ne èli da ve} u startu sve pokvari. Dràvne investicije su nas i dovele do toga da nam deca danas gladuju. 8. Razvoj uslu`nih delatnosti, bankarstva, trgovine i turizma. ûj, razvoj bankarstva! Ko }e to da razvija? Kako? Mo`da se Un~anin i Ribar spremaju na inaugurisawe nekog projekta poput Jugoskandika ili Dafi866
ment banke? [ta zna~i to razvoj uslu`nih delatnosti? Samo puka konstatacija! Kako }e to op{tinska vlast razvijati trgovinu i turizam? Ni re~i o tome, osim nabrajawa lepih èqa da se izgrade pojedini privla~ni objekti. Ali, nije su{tina u zidawu nego u finansirawu. A ba{ bi bilo interesantno da su socijalisti u bar nekoliko re~enica opisali kako taj razvoj zami{qaju i kojom bi ga finansijskom konstrukcijom poduprli. 9. Razvoj svih lokalnih informativnih medija. I po ovom pitawu zagovara se potpuno etatisti~ki koncept kroz insistirawe na stvarawu jedinstvenog sistema informisawa i krajwe glupu konstataciju da jedinstven sistem informisawa obezbe|uje blagovremeno, objektivno, istinito i autenti~no informisawe gra|ana. U skladu s tim se kaè da }e sistem informisawa na lokalnom nivou uobli~iti slede}i mediji: Zemunske novine sa znatno poboq{anim kvalitetom informacija, ~e{}om periodikom izlaèwa i pove}anim tiraòm, Radio Zemun koji }e po~eti sa radom pre Tre}eg kongresa, lokalna TV stanica na ~ijem }e se formirawu intenzivno raditi u narednom periodu, informisawe radnika kroz fabri~ke novine. Sve, dakle, pod striktnom reìmskom kontrolom, umesto da se ide na potpunu privatizaciju. Zemunske novine se finansiraju iz op{tinskog buyeta, {to predstavqa puko razbacivawe parama poreskih obveznika, jer te novine niko ìv ne kupuje, a pove}awe wihovog tiraà moè biti administrativna mera koja uop{te ne zna~i pove}awe ~itanosti. Tu i nema {ta da se ~ita, kao, uostalom, ni u ôvi}evim Beogradskim novinama. Dobro bi bilo da se Radio Zemun i ugasio odmah posle Tre}eg kongresa Socijalisti~ke partije Srbije! I lokalna televizijska stanica na teret buyeta, umesto da se na javnom konkursu prodaju na odre|eno vreme lokalne frekvencije. Sve naopako, pa jo{ i insistirawe na fabri~kim novinama. Kaù, radi informisawa radnika. Neka o tome procewuje vlasnik fabrike, da li uop{te ima potrebe da informi{e radnike. Mo`da mu je uputnije da im {tampa letke. Ili mo`da sindikat ima razloga da o ne~emu obave{tava radnike, ali to mora finansirati iz vlastitih prihoda, pre svega od sindikalne ~lanarine. Kad se tako raskala{no socijalisti razbacuju dràvnim novcem za {tampawe novina koje niko ne ~ita i koje se niza{ta ne mogu upotrebiti osim za zamotavawe bureka, kako im samo nije ào drve}a koje se upropa{}ava za proizvodwu papira koji se tako neracionalno koristi za publikacije koje je jednostavno nemogu}e prodati na kiosku ili preko kolportera? 10. Ekolo{ku za{titu na nivou evropskih standarda. To je mogu}e posti}i samo kad bismo bili u stawu socijaliste odbaciti na neku daleku, daleku deponiju sme}a. Ko je smetao socijalistima da i do sada efikasno za{tite vazduh, vodu i zemqu, da preduzmu sve mere u skladu sa evropskim standardima, kako bi se otklonila opasnost od industrijskog zaga|ewa, a posebno od ekolo{kog zaga|ewa koje stvara mo}na hemijska industrija? Ko im je onemogu}avao da ranije i blagovremeno zabrane skladi{tewe i deponovawe na te867
ritoriji op{tine Zemun bilo kakvih opasnih hemijskih materija, radioaktivnih i drugih otpadaka opasnih po ìvot i zdravqe qudi? Obe}avaju da }e zatvoriti deponiju u Batajnici, ali odmah najavquju da }e otvoriti novu, pa kaù da }e izgradwu deponije na levoj obali Save usloviti visokim standardima ìvotne sredine i vremenskim ograni~ewima. Recimo, deponija za narednih pedeset godina, pa ko doìvi i weno neko budu}e zatvarawe. 11. Kvalitetnije i efikasnije re{avawe problema u mesnim zajednicama i op{tini, uz uvaàvawe specifi~nosti i zna~aja gradske op{tine i mesne zajednice, srazmerno wihovom doprinosu u obezbe|ivawu sredstava za op{tu zajedni~ku potro{wu. U skladu sa tim treba promeniti gradske i republi~ke akte. Kao da je ove sada{we propise neko drugi donosio. Uhvati nas ve} vrtoglavica od stalnih zakonskih promena kojima pribegava vlast neznalica i hoh{taplera. Nema svrhe da se usvajaju novi normativi dok se vlast ne promeni, dok ne do|u novi qudi sa druga~ijom ideologijom i kvalitetnijim partijskim programima, a {to je najva`nije, koji ne}e biti kompromitovani u~e{}em u dosada{wim marifetlucima dràvnih organa na svim nivoima. 12. Energi~niju borbu protiv kriminala, bezakowa, mita, korupcije, protekcije i sl. Kao da je ta borba do sada uop{te vo|ena, ili da je mogu}a, da moè pruìti neke ozbiqnije rezultate, a da se prethodno ne pohapse svi funkcioneri Socijalisti~ke partije Srbije, Jugoslovenske udruène levice i Nove demokratije, bez obzira na kom nivou vlasti su se utaborili. Kad je re~ o pojedina~nim ta~kama programa, onda je verovatno najkarakteristi~niji staromodni komunisti~ki pristup pitawima urbanizma i stambene izgradwe. Ni re~i o potrebi neodlo`ne privatizacije gradskog gra|evinskog zemqi{ta, a privatna inicijativa u oblasti stambene izgradwe je drugorazrednog zna~aja u socijalisti~kim vizijama Potemkinovih sela. Planira se izgradwa ~etiri hiqade stanova godi{we, ali ko }e to da zida, kako, s kojim parama, o tome ni re~i. A ko je kriv {to do sada samo 75 odsto stanovnika Zemuna ima vodovodni prikqu~ak, 50 odsto kanalizacioni, a sme}e se organizovano odvozi sa samo 50 odsto teritorije op{tine? Najlak{e je u programu lepih èqa napisati da }e se zahtevati od nadle`nih organa i slu`bi Grada i Republike... da se ispita mogu}nost izgradwe mosta preko Dunava koji bi povezao severozapadni deo Beograda sa Banatom i Pan~evom i rasteretio jezgro Beograda saobra}ajem. Ima li jo{ ne{to da se razmatra? Razmatrawe kao sastavni deo programa! êstitam. Socijalisti nisu imali vremena ni da promisle o najelementarnijim stvarima. Na papir, pa }e posle da razmatraju. Naivni i lakomisleni gra|ani, prvo glasajte za socijaliste, pa posle {ta vam Bog da. Daqe se u ovom programskom dokumentu kaè: Izgradi}e se putni~ko pristani{te kod Kapetanije i tri turisti~ke marine, ispita}emo saobra}ajnom studijom mogu}nost mawe teretne luke na potezu Batajnica Zemun koja bi opsluìvala zemunsku privredu. [to to nisu ispitali pre pisawa ovog programa?
868
I {to ba{ tri marine? [to ne ~etiri? Mo`da bi mogao i kosmodrom da se izgradi! Samo, ko }e to da plati i ~ijim parama? U Batajnici planiraju gradwu petsto stanova. I ta~ka. Ko }e to da gradi? [to ba{ petsto? Za{to nije 496 ili 534? Idemo daqe, pa nailazimo na ispitivawe mogu}nosti za izradu projekta za izgradwu tr`nog centra. Zna~i, dràva da izradi projekat, umesto da raspi{e licitaciju i proda koncesiju onome ko najboqe uslove ponudi. I {ta sve jo{ ne obe}avaju Batajnici, Zemun Poqu, Sur~inu, Dobanovcima, Ugrinovcima, Petrov~i}u, Be~menu, Jakovu, Boqevcima i Progaru: rekonstrukciju puteva, osnovnih {kola, pro{irewe zdravstvenih stanica, adaptirawe domova kulture, izgradwu fiskulturnih sala, vra}awe stanica milicije, uvo|ewe telefona, kopawe cevastih bunara, ure|ivawe sportskih terena itd. Izvori finansirawa se ne pomiwu jednostavno zato {to i ne postoje. Ali, kada je 12. februara 1996. godine Skup{tina Mesne zajednice Batajnica pokrenula inicijativu za raspisivawe mesnog samodoprinosa u Batajnici sa predlogom odluke o na~inu i obliku li~nog izja{wavawa gra|ana, sada{wa op{tinska vlast ~ini sve {to je u wenoj mo}i da to minira, iako su svi planirani objekti, ~iju bi izgradwu gra|ani dobrovoqno finansirali, predvi|eni detaqnim urbanisti~kim planovima. Re~ je o izgradwi kanalizacije i vodovoda, sredwo{kolske ustanove, nove pred{kolske ustanove, pro{irewu grobqa, izgradwi poslovno-rekreativnog centra, komunalnih objekata, poboq{awu uslova saobra}aja, finansirawu aktivnosti sportskih organizacija i investicionom odràvawu sportskih objekata, u~e{}u u dovr{ewu izgradwe crkve, ustanovqewu poqsko-~uvarske slu`be, izgradwi jedne nove pijace, dve mini-pijace i sale za ven~awe. Problem je {to u Batajnici socijalisti nisu vladaju}a partija, pa se svaka izvorna inicijativa gra|ana u korenu suzbija od strane onih koji se po osnovnim postulatima svoje levi~arske ideologije smatraju bogomdanim usre}iteqima. U odeqku Privreda socijalisti~ki programeri pi{u: Uspostavqawe mira, skidawe sankcija i povratak Jugoslavije u svetsku zajednicu predstavqa najzna~ajniju pretpostavku za stabilne uslove privre|ivawa, pove}awe proizvodwe i pokretawe razvojnih procesa u zemqi. Upravo kao da su rat i sankcije prouzrokovali ekonomsku krizu. Kriza je produkt komunisti~kog sistema i traje ve} decenijama. Izazvala je pravo privredno truqewe, a sankcije su joj dale samo spoqnu glazuru. Nema stabilnih uslova privre|ivawa bez promene vlasti, potpune privatizacije i slobodne konkurencije. Ako socijalisti budu pokretali proizvodne procese i upravqali privre|ivawem, onda }e to pospe{iti daqi prosperitet prijateqskog i nesvrstanog Kipra, a nama nema spasa. Daqe se kaè: Makro-ekonomske pretpostavke trì{nog ambijenta kao i svojinska transformacija bi}e detaqnije razra|eni na kongresu partije u martu i na}i }e svoje mesto u dokumentima koji }e biti razmatrani. Po{to socijalisti~ki kongres apsolutno ni{ta nije razra|ivao niti razmatrao, po{to nije bilo nikakve rasprave ni diskusije, izgradwa trì{nog ambijen869
ta i svojinska transformacija su ostavqeni slobodnoj voqi mafija{a koji su ih i do sada pode{avali shodno sopstvenim li~nim i grupnim interesima. Privredna problematika se tretira na isti onaj na~in na koji su to komunisti~ki ideolozi ~inili po~etkom osamdesetih godina takozvanim dugoro~nim programom ekonomske stabilizacije. I ovde se frazeologija razliva kao {iroka reka, meqe kao prazan mlin, laprda da daqi razvoj treba bazirati na uvo|ewu novih visokih tehnologija, inèweringa, {irewu lepeza proizvoda u postoje}im kapacitetima, ali i ostvarivawu profita na robnom znaku, prodaji licenci, usluga, formirawu zajedni~kih firmi sa ino-partnerima, kako u zemqi tako i u inostranstvu, tj. kori{}ewu kadrovskih prednosti i renomea na{e privrede. Zna~i, socijalisti }e zapravo propisivati {ta je realni interes pojedinih privrednika, a ne trì{te i mogu}nosti stvarawa profita, a kadrovske prednosti i renome na{e privrede sigurno najboqe oli~avaju Ribar i Un~anin, pa moèmo inostranstvu ponuditi da kupi licencu na Ribara i Un~anina, na Radomana Boòvi}a, Nikolu [ainovi}a ili Mirka Marjanovi}a. Takvi primerci se sigurno nigde na svetu ne mogu prona}i. Prosto su unikatni. Tako ne{to majka vi{e nikada ne moè roditi. Ta galerija kriminalnih likova i sumwivih tipova je sve {to nam je preostalo nakon poluvekovnog sistemskog komunisti~kog razarawa srpske ekonomije. Kad se ve} u svetu tako dobro razumeju i slavodobitno obe}avaju sre}nu budu}nost, {to nam socijalisti bar na trenutak ne demonstriraju svoje sposobnosti, pa da makar jednog meseca radnicima obezbede pristojne plate. Ovako, ostaje samo da im verujemo na re~ da }e upravo Socijalisti~ka partija, uz podsticawe integracionih procesa, za oblast hemijske i farmaceutske industrije perspektive otvarati {irewem trì{ta na Istoku, prodajom tehnologije na tom trì{tu, kao i inèweringom poslova sa povratkom na zapadno trì{te, da }e se u tom pravcu usmeriti proizvodwa poqoprivrednih ma{ina i metalskog kompleksa uop{te, ali i da metalski kompleks vidi perspektivu u oìvqavawu doma}e auto industrije. Za elektroindustriju se kaè da je wena {ansa u efikasnijim prilago|avawima trì{tu, osvajawu novih tehnologija i proizvoda za doma}e potrebe, s obzirom na velike uvoze i angaòvawe strane robe. Zalaù}i se za poboq{awe kvaliteta tekstilnih proizvoda, savremeni dizajn i pra}ewe svetskih modnih trendova, socijalisti kaù da }e tekstilna industrija svoje perspektive zasnivati na kooperaciji sa stalnim partnerima, doradnim poslovima za zapadno trì{te, a posebno na izvoznim poslovima za isto~no trì{te. Daqe je potrebno poboq{awe kvaliteta sokova, vina i pi}a, a u oblasti gra|evinarstva i gra|evinarske industrije o~ekuju se veliki poslovi u stambenoj izgradwi, izgradwi putne mreè i investicioni ciklus, kao i u izvoznim poslovima. I, kao vrhunac svega, konstatacija: Proizvodwa sto~ne hrane tako|e moè u naredne ~etiri godine biti zna~ajna industrijska grana u Zemunu. Dakle, samo lapidarna obe}awa i proklamacije.
870
Nikakvog programskog sadràja u tome nema. Da smo sre}niji narod i ozbiqniju dràvu da imamo, vlast se uop{te ne bi me{ala u ovo {to socijalisti predstavqaju kao svoj ekonomski program na lokalnom nivou. Kao kruna svega dolazi zakqu~ak: Ono {to je izvesno jeste da postoje}i kapaciteti u zemunskoj industriji imaju {ta da rade, {ta da prodaju i gde da prodaju. To ne}e biti lako i ne}e zavisiti samo od wih, ali u prvom redu, oni nose odgovornost za ostvarewa svojih ciqeva. Pa {to se onda vi socijalisti uop{te u to me{ate? Za{to im vi propisujete {ta }e i kako }e raditi? Za{to ne omogu}ite da se ta industrija privatizuje pa da onda vlasnici sami brinu o sudbini i unapre|ewu vlastite svojine? Da li neko moè razumeti {ta zna~e slede}e dve re~enice: Zemun nije dovoqno koristio odli~ne pretpostavke za razvoj malih i sredwih industrijskih kapaciteta i to u naredne ~etiri godine moramo promeniti. Taj zadatak pre svega treba da realizuju organi Skup{tine op{tine Zemun u saradwi sa organima Grada u ciqu smawivawa administrativnih i drugih smetwi ovakvom razvoju. Odmah sledi novo iznena|ewe: U oblasti saobra}aja Zemun mora mnogo vi{e da koristi ~iwenicu da je na obali Dunava, da se na wegovoj teritoriji ra~vaju dva najzna~ajnija autoputa u Jugoslaviji, a i u Evropi, da je na wegovoj teritoriji na{ najve}i, a u budu}nosti i jedan od najzna~ajnijih aerodroma u Evropi. Koliko to doprinosi razvoju Zemuna vi{e od, recimo, pretpostavqene solucije da je beogradski aerodrom u Novoj Pazovi ili na teritoriji op{tine Novi Beograd, nije jasno, ali {ta ko{ta socijalisti~ke programere da i tako ne{to napi{u. Mo`da su imali zadat broj strana teksta, pa su se dovijali na razne na~ine da zadatak formalno odrade. I pitawu trgovine se pristupa striktno planski jednu metlu tamo, jednu ~etku ovamo. Trgovina Zemuna ne odgovara kapacitetima zemunske privrede. Na teritoriji gradske op{tine Zemun nema nijedne zna~ajne spoqnotrgovinske firme, a i maloprodajna mreà nije sasvim zadovoqavaju}a, imaju}i u vidu brojnost, disperziju i naseqenost Zemuna i seoskog podru~ja. Svakako da je razvoj maloprodajne mreè u privatnom vlasni{tvu bitno popravio ovu ocenu, ali mi moramo podràvati i proces specijalizacije u snabdevawu na primer sto~nom hranom, |ubrivima i za{titnim sredstvima, imaju}i opet u vidu broj i strukturu individualnih poqoprivrednih proizvo|a~a. Pametni qudi bi ve} odavno rasprodali na javnoj licitaciji sav poslovni prostor u dràvnoj svojini, pa bi samo trì{te, zakoni ponude i potra`we, regulisali broj prodavnica, agencija i drugih trgova~kih objekata. Umesto slobodne konkurencije i trì{ta radne snage, i u kadrovskoj politici se predvi|a ~isto administrirawe. SPS u Zemunu se zalaè da se najsposobniji, najkreativniji kadrovi u zemunskoj privredi adekvatno stimuli{u na razne na~ine, da se stalno vrhunski stru~no osposobqavaju i da se formira fond za {kolovawe mladih talenata kako bi ostali u zemunskoj privredi. Uveren sam da se za najboqi na~in stimulisawa smatra prijem u
871
Socijalisti~ku partiju. Moè li se lep{a nagrada i zamisliti. Talenti treba da idu tamo gde su im uslovi ìvota i rada najpovoqniji, a ne da se vezuju administrativnim merama. Uostalom, {ta bi sa onim Titovim fondom za stipendirawe |aka, studenata i mladih radnika? Mo`da bismo sada mogli da formiramo Slobin ili Mirin fond. Samo kad bi Milo{evi} pristao da se u wega slije bar deli} novca koji je izneo na Kipar posredstvom svoje poslovne primadone Borke Vu~i}. Privatno preduzetni{tvo socijalisti i daqe tretiraju kao nu`no zlo ili privezak dru{tvenog sektora, a obavezno ga sme{taju u oblast takozvane male privrede i insistiraju da sve bude pod wihovom striktnom kontrolom. SPS Zemuna podràva razvoj privatnog preduzetni{tva na teritoriji ~itave op{tine, jer teritorija Zemuna ima izrazite komparativne prednosti upravo za razvoj malih i sredwih preduze}a. Iz toga sledi da }e se privatni sektor ograni~iti na mala i sredwa preduze}a, umesto da se ide na privatizaciju skoro svih preduze}a bez obzira na veli~inu, a tu je i brzina veoma va`na, jer upravo velika preduze}a posluju s najve}im gubicima. Umesto da podsti~u slobodnu konkurenciju, socijalisti se zakliwu da }e suzbijati nelojalnu konkurenciju, a misle, pre svega, na nesposobnost dru{tvenog sektora da se po produktivnosti, efikasnosti i racionalnosti takmi~i sa privatnim. Tu }e dràva rigorozno intervenisati i ~itavim sistemom restriktivnih normi stvarati pravni osnov za gu{ewe svega onog {to izmi~e administrativnoj kontroli, pokazuju}i izrazitu vitalnost i samosvojnost. Ono {to je po prirodi vitalno i samosvojno, {to je nau~ilo da pliva i snalazi se u najkomplikovanijim uslovima, jednostavno je dovoqno ve{to da izmi~e kontroli birokratizovane vlasti. Uz to, SPS u Zemunu }e nastojati da inspekcijske slu`be moraju maksimalno voditi ra~una i suzbiti nelojalnu konkurenciju koja se pojavquje kroz bespravan rad koji {teti i dru{tvu i registrovanim samostalnim privrednicima. To zna~i da }e velika armija gladnih radnika, otpu{tenih kao tehnolo{ki vi{ak, nikad i nezapo{qavanih ili upu}enih na prinudne odmore, biti oterano sa ulice gde sitnom trgovinom svojoj deci par~e hleba obezbe|uju. Za razliku od socijalisti~ke, pametnoj i sposobnoj vladi je jasno da se bespravan rad moè suzbiti samo ako ne postoji nezaposlenost. Privatna svojina nad zemqom se tako|e gu{i. Ogromne povr{ine oranica su ve} odavno seqacima otete procesom nacionalizacije, a sada se u ovom izrazito ideologizovanom programskom dokumentu kaè da nadle`ni organi moraju odlu~nije onemogu}iti uzurpaciju poqoprivrednog zemqi{ta i wegovo neplansko pretvarawe u gra|evinsko zemqi{te. Prvo se zapitajmo kako vlasnik moè uop{te svoje zemqi{te uzurpirati? Ako je op{ti dru{tveni interes da se najplodnije oranice i u gradskim atarima ~uvaju za poqoprivredne namene, racionalno bi bilo da se destimuli{e zidawe na ziratnoj zemqi ve}im komunalnim nametima. Ako neko ima zemqu u svojini, onda mora biti wegovo iskqu~ivo pravo da odlu~i kako }e profit na woj ostva872
rivati, da li poqoprivrednom proizvodwom, zidawem stambenih ili radnih gra|evina, ili pak, pokrivawem solarnim }elijama za pretvarawe sun~eve u elektri~nu energiju. Tu dràva ne sme da se mnogo me{a. Kaù socijalisti: Potrebno je objediniti kapacitete zemunske poqoprivrede a u ciqu {to ve}e, kvalitetnije proizvodwe i lak{eg investirawa. Dakle, ponovo u zadruge, opet ~upawe brkova seqacima. êmu objediwavawe? Ono stvara monopole i gu{i konkurenciju. Ako je koncentracija rada i kapitala u nekim oblastima sasvim prirodna, onda ne sme i dràva sa svoje strane da je podsti~e, stimuli{e ili prosto forsira, a kamoli da je name}e tamo gde je vlasnici zemqe ili firmi izbegavaju. U oblasti zdravstva, opet, ni re~i o privatnom sektoru koji je jedini u stawu efikasno unaprediti zdravstvenu za{titu stanovni{tva i konkurisati dràvnim mastodontima. A osloba|awem i podsticawem privatne inicijative smawuju se buyetske obaveze dràve, {to bi moralo da rukovodi svaku ozbiqnu vladaju}u stranku. S druge strane, socijalna i de~ja za{tita samo se pomiwu, kako se ne bi, ne daj Boè, pomislilo da ne postoje, ali bez ikakve konkretizacije, {to svedo~i da socijalisti nemaju ozbiqnih namera da u toj oblasti bilo {ta mewaju. U obrazovnoj sferi insistira se na jednostavnom obrazovnom sistemu, {to je kao koncept civilizovani svet odavno napustio. U su{tini, vlast se i ne upu{ta u meritum stvari. Socijalisti~ki op{tinski funkcioneri }e u postoje}e {kole poslati ponekog limara, stolara, elektri~ara i vodoinstalatera da re{e goru}i problem, a i uvo|ewe kompjutera u osnovne i sredwe {kole se planira, ali se ne kaè ~ime }e se to finansirati. Putem adaptacije i renovirawa {kolskih objekata, {to zna~i da }e se vr{iti sanacija i promene dotrajale instalacije, poboq{a}e se op{te stawe {kolskih objekata. Uvo|ewem savremenih nastavnih sredstava kompjutera, {kolska deca Zemuna priprema}e se za svoj ìvotni put. Kamo sre}e da su pisci ovog socijalisti~kog programskog teksta u mladosti malo ~e{}e i{li u {kolu. Ne bi ostali tako nepismeni, niti bi sklapali ovako nakaradne re~enice poput prethodnih. I u oblasti kulture i fizi~ke kulture insistira se samo na ulozi dràve u aktivnostima pozori{ta i biblioteka, galerija, konzervirawu fasada, sanirawu vlage u zgradama u kojima su sme{tene kulturne ustanove, wihovoj adaptaciji i revitalizaciji, kao i na afirmaciji amaterizma i kulturnoumetni~kih dru{tava, odnosno izgradwi sportskih objekata, s posebnom napomenom da fizi~ku kulturu treba podvesti pod ve}i uticaj i kontrolu dru{tva u celini. Kako to uop{te dru{tvo moè ne{to da kontroli{e? Kad socijalisti kaù dru{tvo misle na vlast, a kad kaù vlast misle na sebe. Zato nema ni re~i o privatnoj inicijativi u kulturnim i sportskim delatnostima. I nakon {to su qudi ve} bili skloni da zaborave Stipu [uvara i {kole {uvarice, socijalisti se vra}aju na taj proma{eni koncept, pa problem nezaposlenosti, umesto kao rezultat sopstvene ekonomske nesposobnosti,
873
tretiraju kao rezultat neadekvatnog obrazovnog sistema. Da bi se zaustavio daqi porast broja nezaposlenih, potrebno je najpre izvr{iti uskla|ivawe {kolskog sistema sa potrebama privrede, a potom dati punu afirmaciju Programu Republi~kog zavoda za trì{te rada i merama koje zavod preduzima za spre~avawe nezaposlenosti, kao i pove}ati finansijsko u~e{}e za programe koji }e prete`no zapo{qavati mlade. Upravo na ovaj na~in komunisti i socijalisti ve} punih trideset godina poku{avaju re{iti problem nezaposlenosti, ali ga samo daqe produbquju. Povla|ivawe mla|oj generaciji je naprosto sme{no i vrhunac dostiè slede}om konstatacijom: Mladi socijalisti Zemuna smatraju da posebnu pa`wu u re{avawu problema nezaposlenosti predstavqa zapo{qavawe mladih koji prvi put traè posao, s obzirom na sve ~e{}e slu~ajeve u praksi, u kojima poslodavci traè radno iskustvo. A {to bar nisu poku{ali malo pobliè eksplicirati kako misle da provode tu posebnu pa`wu? Kako je tek cini~no poigravawe socijalista sa izbeglicama. SPS, ~iji su osnovni principi humanost i zbriwavawe qudi, re{avawe wihovih materijalnih i socijalnih problema, i ubudu}e }e, kao i do sada, pruìti izbeglicama materijalnu i drugu pomo} ukoliko se odlu~e da ostanu na na{em podru~ju. Ba{ su socijalisti~ke vlasti u Zemunu i do sada pruàle neku ozbiqniju materijalnu pomo}! Ako su toliko socijalisti humani i patriotski raspoloèni, za{to onda odbijaju da izbeglice upi{u u kwige dràvqana Republike Srbije i za{to im ne dodequju op{tinske placeve za individualnu stambenu izgradwu? Ovako im prakti~no tragi~na sudbina Srba, koje je Milo{evi} izdao i ostavio na cedilu, sluì samo u propagandne svrhe. A podsetimo se koliko su na o~igled svih nas organi socijalisti~ke vlasti ukrali humanitarne pomo}i, koju su dobrotvorne organizacije sakupile ili je iz inostranstva pristigla na ime za{tite izbeglica. Koliko se svaki dan na tu|i tro{ak pre`derava komesar za izbeglice Vlade Srbije, Buba Morina, jo{ malo pa ni u kamion-{leper ne}e mo}i komotno da stane. Dr Vojislav [e{eq Velika Srbija broj 76, april 1996. godine
VII. GOVOR DR VOJISLAVA [E[EQA NA SAVETOVAWUFENOMEN @IRINOVSKI

Dame i gospodo, fenomen @irinovskog pojavio se u veoma komplikovanoj me|unarodnoj situaciji. Od rimske imperije, na ovamo, nije se desilo da jedna jedina zemqa dominira celim svetom. I sad, kada smo stekli takvo istorijsko iskustvo, upravo se to dogodilo. Videli smo da ta jedna jedina sila, Sjediwewe Ameri~ke Dràve, nemilosrdno gazi sve principe me|unarodnog javnog prava. Na jednom delu sveta koriste jedan argument, na drugom drugi, a
874
na tre}em tre}i. U svakom slu~aju, ciq Amerikanaca je da sru{e sve reìme koji im se suprotstavqaju, bez obzira na to kakvu ideologiju zastupaju. Ako reìm nije demokratski oni }e ga napasti {to ugroàva demokratiju, a ako je demokratski oida }e ga ru{iti {to je zaista demokratski i uspostavqati vojnu huntu ili bilo koji drugi oblik diktature. Ciq Amerikanaca u Evropi je da tu neprekidno traje konfliktna situacija. Dejtonski sporazum je usmeren, upravo, u tom pravcu. Ako Srbi, Hrvati i muslimani nisu mogli da ìve zajedno u Jugoslaviji, postavqa se pitawe kako }e na silu ìveti zajedno u Bosni i Hercegovini. U vreme dekolonizacije Iraku je otet Kuvajt, kao deo wegove teritorije i Amerikanci su izvr{ili agresiju kada je Irak poku{ao da povrati deo svoje teritorije. Amerikaicima uop{te nije va`no {to je reìm u Kuvajtu feudalni sredwevekovni. Na udaru su i Libija i Kina, a pogotovo na udaru je Rusija. Pre svega zato {to je Rusija jedina sila na ovome svetu koja bi mogla da uspostavi ravnoteù prema Americi. Ona je ve} pokazala da moè dràti tu ravnoteù ~etrdeset pet godina. Me|utim, reìm koji je za to vreme postojao u Rusiji imao je mnoge unutra{we slabosti. Pod reìmom drugog tipa Rusija bi bila mnogo stabilnija i sna`nija. Rusija ima ogromne potencijale i qudske i ekonomske i teritorijalne. Geostrate{ki poloàj Rusije, tako|e garantuje uspostavqawe jedne velike sile, supersile koja moè da parira Americi. Rusija zauzima kqu~no Evroazijsko kopno. Wen geostrate{ki poloàj je zna~ajniji od ameri~kog. Zbog toga se na Zapadu vodi velika kampawa protiv one politi~ke snage koja bi Rusiju mogla podi}i s kolena. Oni su tu snagu prepoznali u Liberalno demokratskoj partiji Rusije i u wenom lideru Vladimiru @irinovskom. U borbi protiv onih koji bi mogli da ugroze superiornost Amerike u celom svetu, ameri~ka administracija smatra da su sva sredstva dozvoqena. Mi Srbi smo to iskusili na svom primeru. U ovom gra|anskom ratu koji je vo|en na teritoriji biv{e Jugoslavije osu|ivali su nas za najgora zlodela, Me|utim, nikakvih dokaza nisu imali. Zapadne TV stanice i {tampa su javqali o 60.000 silovanih muslimanki, ali ve} dve godine o tome se ne govori ni re~. Za{to? Jedna od dvadeset muslimanki za koje su na zapadnim medijima tvrdili da su zatrudnele po{to su ih srpski vojnici silovali, u [vajcarskoj je rodila potpuno crno dete! Mi Srbi nemamo, naravno, nikakvih predrasuda prema crnim qudima, ali Bog nas je stvorio druga~ijim. Ovim imamo i dokaz da je iskqu~ena svaka mogu}nost da su Srbi silovali. Zna~i, u pitawu su bile snage UNPROFORa. Kad se desila poznata eksplozija u wujor{kom trgova~kom centru, bio sam jedan od onih koje je ameri~ki Wus vik optuìo da sam mogu}i organizator i objavili su {est fotografija me|u kojima i fotografije Moamera Gadafija, Sadama Huseina, Abu Nidala i jo{ dvojice, mislim Palestinaca. Naravno, mi apsolutno nikakve veze sa tim nismo imali. Izetbegovi} je li~no, uz pomo} CIA organizovao ubistvo grupe muslimana na pijaci Markale u Sarajevu i svi zapadni mediji su to prikazali kao srpsko delo. Poznat je i slu~aj granate u ulici Vase Miskina u Sarajevu, po875
novo u Izetbegovi}evoj organizaciji i ponovo je prikazano kao delo Srba. Eksperti UN su utvrdili da je granata ispaqena sa muslimanskih poloàja, ali su Amerikanci spre~ili da taj dokument bude prisutan na sednici Saveta bezbednosti UN, kada je izglasana rezolucija kojom su Jugoslaviji uvedene sankcije me|unarodne zajednice. Tek mesec dana nakon zavo|ewa sankcija londonski Independent je objavio taj dokument, iz koga se jasno videlo da su, zapravo, muslimanski vojnici ispalili granatu. Naravno, ja ne èlim da idealizujem srpsku poziciju u ovom ratu. Rat je uvek stra{na stvar i u ratu se sva{ta de{ava, ali mi smo izloèni nekoliko godina sistematskoj satanizaciji od strane zapadnih medija. Krivi smo za sva zla ovoga sveta! Desilo se to da ameri~ka administracija uspostavqa jedan novi tip totalitarizma koji je opasniji i od fa{izma i od komunizma. To je medijski totalitarizam. Onaj ko ima najvi{e novca taj kreira istinu. Nije va`no da li se neki doga|aj desio ili se nije desio, va`no je da neko ima para da stvar predstavi onako kako wemu odgovara. Na{e srpsko iskustvo nije jedino. A, na primeru @irinovskog to se vrlo dobro moè ilustrovati. Milioni i milioni dolara su uloèni u kampawu koja se vodi u zapadnim medijima da bi se @irinovski predstavio u la`nom svetlu. U jednoj fazi ga poku{avaju napraviti sme{nim ~ovekom, onda neozbiqnim, a zatim stra{no opasnim. I niko se na Zapadu ne pita za{to ti mediji sami sebi uska~u u usta? Ako je neko sme{an i neozbiqan, kako moè biti opasan? Ali, o~igledno je da se Amerika upravo boji takvog ~oveka. To je pokazao i li~no Bil Klinton, prilikom nedavne posete Moskvi. Susreo se sa svim politi~arima, ~ak i nekim koji se ne bi mogli nazvati ozbiqnim, ali je po svaku cenu, izbegao susret sa @irinovskim. Za{to? On zna da nema dovoqnu argumentaciju da iza|e na kraj u razgovoru sa @irinovskim. Wemu je potrebno da mu neko povla|uje, da mu se neko udvara, da prihvata svaku wegovu re~. On ne trpi onoga ko bi mu se sigurno suprotstavio. Na tome, zapravo, padaju svi demokratski principi u koje se Zapad dvestotine godina zakliwao. Dakle, demokratija je va`na samo onda kada moè biti korisna za postizawe izvesnog interesa. Kada se demokratija ne moè uskladiti sa izvesnim interesom monopola svetske Vlade u senci ili nekih mo}nih masonskih loà, onda tim gore po demokratiju! Mi Srbi to najboqe vidimo na primeru Ha{kog tribunala. Nas nasumice hapse, a posle se vidi da nema nikakvog dokaza. Nema dokaza za izvesnog Tadi}a, za pukovnika Krsmanovi}a, za generala \uki}a itd. Amerikanci se spremaju da hapse Radovana Karayi}a i Ratka Mladi}a. Mi Srbi }emo Radovana Karaci}a i Ratka Mladi}a braniti svim sredstvima. Reke krvi }emo proliti, ali ih ne damo! Mene su neki prozivali za ratne zlo~ine. Zato sam se javio Ha{kom tribunalu. Pre ~etiri godine ameri~ki ministar Iglberger me je optuìo da sam pobio tri hiqade muslimana i Hrvata u Br~kom, a od po~etka rata, pa do momenta Iglbergerove optu`be, ja uop{te nisam bio u Br~kom, niti su tamo bili dobrovoqci Srpske radikalne stranke. I kada sam takvu izjavu dao za ameri~ki Kanal 60, Iglberger je za}utao.
876
Kada sam se ~uo sa ~elnicima Tribunala rekao sam im da ako imaju bilo {ta protiv mene, ja sam spreman da odmah dobrovoqno do|em u Hag. Rekli su: Nema ni{ta! Nema ni{ta! Nas ne interesuje {ta govore politi~ari i {ta pi{e {tampa! Poku{ao sam da putujem u Holandiju. Imao sam poziv tri srpska udruèwa iz Holandije. Traìo sam vizu u holandskoj ambasadi i, iako na{e zemqe imaju diplomatske odnose, iako sam predsednik najve}e opozicione stranke i predsednik najve}e poslani~ke frakcije u Parlamentu vizu mi nisu hteli dati. Upla{ili su se. Kada su uhap{eni pukovnik \uki} i general Krsmanovi}, li~no je Vladimir @irinovski traìo holandsku vizu, da ide pred Ha{ki tribunal, ali i wemu je viza uskra}ena. Zapad, pod kontrolom Amerike, jednostavno, boji se istine. [ta mi, mali narodi, vidimo u @irinovskom? Za nas je to velika nada. Etni~ki, nacionalno, po poreklu. Mi se nadamo uspostavqawu ravnoteè na nivou sveta. Globalne ravnoteè. Dakle, ili uspostavqawu bipolariteta u me|unarodnim odnosima ili multipolarnog odnosa u svetu. U svakom slu~aju, monopoli su veoma opasni. Ako Amerika ima antimonopolske zakone u svojoj zemqi, onda bi morala da prihvati da su monopoli nedozvoqeni i u me|unarodnim odnosima. I nemamo mnogo razloga da razbijamo glavu oko procene ko je taj ko moè uspostaviti ravnoteù. Sam Zapad ga je prepoznao u kako kaù najopasnijem ~oveku Rusije. Ba{ zato {to ga svetski monopolisti i mundijalisti smatraju opasnim, mi narodi koji smo najvi{e ugroèni èlimo wegovu pobedu i wegov dolazak na vlast. @elimo pobedu Vladimira @irinovskog i Liberalno-demokratske partije Rusije. Hvala vam. Moskva, 24. april 1996. godine
VIII. GOVOR DR VOJISLAVA [E[EQA NA DRUGOM ME\UNARODNOM SAVETOVAWU PATRIOTSKIH PARTIJA I POKRETA EVROPE
Dame i gospodo, Srpska radikalna stranka ideolo{ki artikuli{e i politi~ki afirmi{e stavove i interese svih ozbiqnih snaga desno od centra na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije, Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Najve}a smo opoziciona stranka u svim srpskim zemqama i jedina realna alternativa sada{wem levi~arskom reìmu. Srpski narod je danas egzistencijalno ugroèn jer nije spreman da se bezuslovno pot~ini voqi svetskog àndarma Sjediwenih Ameri~kih Dràva. Amerikanci su otvoreno stali ia stranu svih tradicionalnih srpskih neprijateqa i sistematski otimaju komad po komad srpske teritorije. Hiqa877
de tona smrtonosnih projektila izru~ili su na srpsku decu, a narodu u celini i danas prouzrokuju stravi~nu patwu. Zaladnim masonskim loàma i zakulisanoj svetskoj vladi mi Srbi najvi{e smetamo zbog izraène nacionalne svesti, patriotskog ponosa, ose}awa ~asti, slobodoqubivosti i pravdoqubivosti. Da bi Srbe uni{tili i svoje vojno prisustvo u Evropi na dugu stazu opravdali, Amerikanci su isprovocirali ratni poàr na Balkanu. Instrumentalizuju}i sve me|unarodne organizacije, beskrupulozno su uni{tili vekovima izgra|ivane principe me|unarodnog javnog prava. Propagandnu la` i satanizaiciju su uzdigli na rang najvi{eg principa me|unarodnih odnosa i celom svetu pokazali da su mu namenili nove totalitaristi~ke okove, koje do danas qudska svest nije mogla ni pretpostaviti. Onaj ko ima monopol nad svetskim finansijskim tokovima i telekomunikacijama suvereno odlu~uje {ta je istina a {ta nije, ko je dobar a ko zao, ~ije je pona{awe ispravno a ~ije treba kazniti. Mi, srpski, radikali smo svesni da se samo iskrenom saradwom svih patriotskih partija sveta moè suzbiti poku{aj uspostavqawa globalne nadnacionalne diktature i uni{tavawe svetskog kulturnog bogatstva kroz informisawe primitivno pojednostavqenog jenki stila. Spremni smo na politi~ki savez u ciqu ukidawa Organizacije Ujediwenih nacija koja se pretvorila u puki produètak ameri~kog Stejt departmenta i Pentagona; u ciqu spre~avawa da bilo koja dràva postane gospodar sveta, u ciqu afirmacije nacionalnih kultura, tradicija i samostalnosti naroda. Mi èlimo moralnu obnovu, suzbijawe kriminala i narkomanije, reafirmisawe individualnih qudskih vrednosti i nacionalnih posebnosti, punu ravnopravnost dràva u me|unarodnim odnosima. Na nama Srbima Amerikanci su isprobali svu beskrupuloznost i anticivilizacijsku su{tinu takozvanog novog svetskog poretka, ali, mi se ne damo upla{iti i izdrà}emo u svom otporu. Varaju se oni evropski narodi koji misle da mogu ostati u statusu posmatra~a i da }e izvor nepravdi i bezakowa wih mimoi}i. Jedan po jedan, svi }e do}i na red da bi bili denacionalizovani i utopqeni u melting pot koji qude pretvara u brojke a istorijske narode u muzejske eksponate. Zato je vreme da se prvo Evropa, kao kolevka moderne civilizacije, uspravi i suprotstavi, da povrati ponos i dostojanstvo. Moskva, 25. april 1996. godine
IX. GOVOR DR VOJISLAVA [E[EQA NA RO\ENDANU VLADIMIRA @IRINOVSKOG

Dragi Vladimire Volfovi~u, Bra}o Rusi i sestre Ruskiwe. U istorijskim kwigama je zapisan i kao legenda u srpskom narodu prepri~avan doga|aj iz prve polovine pro{log veka. Najve}i srpski pesnik svih vremena, vladi878
ka i gospodar Crne Gore, Petar II Petrovi} Wego{, primqen je u audijenciju kod sveruskog imperatora Nikolaja I Romanova. Pojavquju}i se na vratima carskih odaja, vladika Wego{ se zbog svoje ~uvene visine od dva metra i deset centimetara morao lagano sagnuti. Ustaju}i s prestola i radosno polaze}i u susret srpskom velikanu i pravoslavnom bratu, car Nikolaj, koji je tako|e bio izrazito visok ~ovek, uzviknuo je: O, pa Vi ste vi{i od mene! Wego{ je hitro odgovorio: Samo je Bog vi{i od ruskog cara i samo Bog i ruski car mogu pomo}i Crnoj Gori! U toj jednoj re~enici sadràna je i sva tragi~na sudbina srpskog naroda koga razni neprijateqi vekovima ~ere~e i uni{tavaju i ogromna vera u Rusiju kao istorodnu i jednovernu za{titnicu. Kad god je istorijski Rusija bila sna`na i mo}na, Srbija je bezbri`no ìvela, razvijala se, osloba|ala. Kad je Rusija posustajala i slabila, Srbi su doìvqavali tragediju, zemqe su im otimane, deca ubijana a privreda uni{tavana. Svi neprijateqi Rusije u Srbiji vide weno glavno upori{te u Evropi i na Mediteranu i zato je poku{avaju slomiti. I danas je Rusija slaba, a Srbija gotovo na umoru. Najmo}nije sile ovoga sveta kao koncentrisani izraz praiskonskog zla obru{ile su se na srpski narod. Najsna`niji vojni pakt koji je ikada sazdan, pola veka se sistematski spremao i hiqade milijardi dolara utro{io da bi se osposobio da u septembru pro{le godine smrtonosne tovare bombi i raketa izru~i na srpsku decu i rawenike, sela i gradove, crkve, {kole i bolnice. Oteli su nam celu Republiku Srpsku Krajinu, jednu tre}inu Republike Srpske, celu Makedoniju, a milion Srba saterali u izbegli~ke kampove. Li~no je ameri~ki ambasador u Zagrebu Piter Galbrajt stajao na hrvatskom tenku koji je ubijao srpske civile. I jo{ im nije dosta. Hteli bi da nam uzmu Crnu Goru, Ra{ku oblast i Vojvodinu, pa jo{ povrh svega toga da u patrqku osaka}ene Srbije instali{u na vlasti najgore izdajnike srpskog naroda koji su im otvoreno aplaudirali na svakoj antisrpskoj akciji. Blokada, sankcije, propagandni rat u kom je svaka la` dozvoqena ukoliko je srpskim neprijateqima korisna. To je i dana{wa sudbina Srbije. A Rusija spava. Oteli joj ve} mnogo teritorija i spremaju se da uzmu sve, da joj uni{te du{u, da Sibir pretvore u novo kaubojsko lovi{te. Onima koji se ne uklapaju u zlo~ina~ki novi svetski poredak namewena je uloga Indijanaca. [to jenki ne pobiju, u rezervate }e zatvoriti. Mrak i bezna|e u kome su se iznenada na{li i ruski i srpski narod pre dve i po godine probio je zrak svetlosti i nade. Punim sjajem zablistala je snaga Liberalno demokratske partije Rusije i jedno ime se muwevitom brzinom pronelo preko svih meridijana. Pojavio se novi vo|a najve}eg slovenskog i pravoslavnog naroda i izazvao odu{evqewe me|u svim Srbima. Pojavio se dràvnik ~vrste ki~me, nesalomivog karaktera i beskrajnog ponosa. Hrabar, uman, obrazovan, inteligentan, slobodoqubiv, iskreni patriota Vladimir Volfovi~ @irinovski!
879
Sav bes i mr`wa koji se bujicama na wega izlivaju sa dekadentnog Zapada najboqe svedo~e koliko je vredan i ruskom narodu vaàn. O~i svih Srba u wega su uperene. Beskrajna je na{a vera da }e @irinovski Rusiju podignuti s kolena. Mo}na Rusija }e opet zagrmeti jezikom pravde i slobode. Polomi}e lance ropstva i suzbiti snage zla. I mi Srbi }emo u okriqu maj~ice Rusije posti}i mir i spokoj, povratiti sve otete teritorije, stvoriti uslove za slobodarski i demokratski procvat, za ekonomski prosperitet i socijalnu pravdu. Srpska radikalna stranka je ponosna na bratske odnose sa Liberalno demokratskom partijom Rusije i politi~ki savez koji smo pro{le godine sklopili. Zajedni~kim snagama }emo pobediti i na{e dràve ujediniti u neraskidivu zajediicu slobode i blagostawa. Za srpski narod dileme nikada nije ni bilo. Samo je Bog vi{i od Rusije i samo Bog i Rusija mogu pomo}i Srbiji. @ivelo bratstvo srpskog i ruskog naroda! Pobeda Liberalno demokratskoj partiji Rusije! Trijumfova}e politi~ki savez Srpske radikalne stranke i Liberalno demokratske partije Rusije! @iveo Vladimir Volfovi~ @irinovski! Moskva, 26. april 1996. godine
X. DR@AVNI UDAR U CRNOJ GORI

Protivustavno i nezakonito proterivawe svih poslanika Srpske radikalne stranke iz Skup{tine Crne Gore Ru{ewe komunisti~kog sistema vlasti i uvo|ewe parlamentarne demokratije i vi{epartijskog pluralizma u Srbiji i Crnoj Gori odvijalo se najsporijim tempom i vremenom je dovedeno u }orsokak. Jedino u Saveznoj Republici Jugoslaviji, u odnosu na celu Isto~nu Evropu, nije do{lo do prekida kontinuiteta reìma u promewenim istorijskim okolnostima. Vladaju}i komunisti su odlu~no promenili ko{uqu a da se prethodno nisu okupali niti dezinfikovali, pa su i u vi{estrana~ki sistem preneli bacile autokratske zaraze i totalitarnih modela pona{awa. îsta ko{uqa na prqavom telu vrlo brzo je upila nagomilani istorijski smrad i novi sistem je vrlo brzo nastavio da zaudara poganim mirisom samovoqe i tiranije koja je pola veka uni{tavala srpski narod. Komunisti su iskqu~ivo radi o~uvawa vlasti promenili firmu i na kratko se preorjentisali na nacionalnu politi~ku opciju, da bi uskoro opet pokazali svoje pravo lice, kad god bi im opozicionom akcijom monopol vlasti i privilegija bio ozbiqnije uzdrman. Izdajom srpskih nacionalnih interesa definitivno su razobli~ili svoju istinsku prirodu i izgubili kqu~no upori{te u narodu, koji im je samo zbog nacionalisti~ke retorike i pro880
pagandne patriotske euforije na nekoliko izbornih nadmetawa ukazivao ve}insko poverewe. [to im je samopouzdawe bilo vi{e pokolebano, obra~un sa opozicijom je postajao sve suroviji i kriminalniji. Glavna o{trica je ipak usmeravana prevashodno prema Srpskoj radikalnoj stranci jer su u woj, s punim pravom, prepoznali jedinu ozbiqnu alternativu postoje}em, jedinog opasnog konkurenta u borbi za vlast. Sezonu beskrupuloznog obra~una u kome su bukvalno sva sredstva dozvoqena otpo~ela je Socijalisti~ka partija Srbije, predvo|ena dediwskim diktatorom Slobodanom Milo{evi}em i jo{ vi{e wegovom razgoropa|enom suprugom, u narodu op{tepoznatom po nadimku crvena ve{tica. Me|utim, vrlo brzo }e je, na op{te zaprepa{}ewe javnosti, u perfidnosti primewenih metoda i bezo~nosti protivpravnih postupaka nadma{iti Demokratska partija socijalista Crne Gore kojom dominira trijumvirat Milo \ukanovi}Momir Bulatovi}Svetozar Marovi}. Mada smo u Srbiji vi{e puta protivzakonito hap{eni, premla}ivani, iako su nam otimani poslani~ki mandati a Stranka stavqena pod apsolutnu medijsku blokadu, najcrwi teror smo iskusili pod knutom crnogorskih socijalista. I tamo su nas hapsili, maltretirali, ali i brutalno proterivali iz Crne Gore, da bi represija svoj vrhunac dostigla nedavno izbacivawem svih osam poslanika Srpske radikalne stranke iz Skup{tine Crne Gore. Svima je jasno da se iza takvog nasiqa krije odluka crnogorske vladaju}e vrhu{ke da se Crna Gora {to pre otcepi od Savezne Republike Jugoslavije i padne pod tutorstvo neprijateqa srpskog naroda. Mi, srpski radikali, takvoj izdajni~koj raboti }emo se suprotstaviti svim sredstvima i nijedna represivna mera nas ne moè pokolebati i naterati da skrenemo sa patriotskog puta politi~ke borbe. U ovom broju Velike Srbije nastojimo detaqno razjasniti sva zbivawa vezana za na{u politi~ku aktivnost u Srpskoj Sparti i jezikom ~iwenica raskrinkati podlosti i podmuklonisti aktuelnog reìma. Po{to je jezik istine uvek bio na{e najmo}nije i najubojitije oru`je, uvereni smo da }e u kona~nom ishodu i po ovom pitawu pravda trijumfovati, kao i da }emo tirane dovesti k poznaniju prava. Hronologija obra~una Srpsku radikalnu stranku smo relativno kasno formirali u Crnoj Gori. Sve do polovine 1992. godine mi srpski radikali smo podràvali Narodnu stranku dr Novaka Kilibarde, smatraju}i je izrazito srpskom i patriotskom. Nismo hteli da konstituisawem na{eg ogranka narodwacima pravimo konkurenciju i razbijamo srpski nacionalni korpus. Me|utim, razo~arali smo se drasti~nim promenama narodwa~ke politike i Kilibardinim odbijawem da u~estvuje u prvim saveznim izborima nakon razbijawa biv{e Jugoslavije. Smatrali smo te izbore, bez obzira na sve slabosti u kreirawu novih ustavnih re{ewa, presudnim za o~uvawe zajedni~ke dràve Srbijanaca i Crnogoraca. Zato smo u maju 1992. iza{li i sa svojom listom u podgori~koj iz881
bornoj jedinici, doìveli bomba{ki atentat na mitingu u Podgorici i osvojili tri mandata u Ve}u gra|ana Savezne skup{tine. Proces konstituisawa savezne vlasti je bio mukotrpan i vi{e puta smo se u Parlamentu direktno sukobqavali i sa poslanicima Demokratske partije socijalista u kojoj je rapidno ja~ala separatisti~ka struja i navodila crnogorsku vladaju}u partiju na tesnu saradwu sa premijerom Milanom Pani}em koji je ~inio sve {to je bilo u wegovoj mo}i, uz obilatu pomo} stranih sila, da rasturi jedinstvenu srpsku dràvu. Po{to su odmah po dolasku Milana Pani}a otpo~ele pripreme za vanredne izbore na svim nivoima, Glavni odbor Srpske radikalne stranke je odlu~io da u~estvujemo i na republi~kim i na lokalnim izborima u Crnoj Gori. U tu svrhu je bilo neophodno da se Stranka registruje i na republi~kom nivou, po republi~kom zakonu. To smo i uradili i Srpska radikalna stranka Crne Gore kao sastavni deo jedinstvene Srpske radikalne stranke upisana je u registar politi~kih organizacija Crne Gore. Na decembarskim izborima 1992. srpski radikali su osvojili ~etiri poslani~ka mandata u Ve}u gra|ana Savezne skup{tine i osam poslani~kih mandata u Skup{tini Crne Gore. Na saveznim izborima lista je, shodno Saveznom izbornom zakonu, nosila naziv Srpska radikalna stranka dr Vojislav [e{eq, a na republi~kim, u skladu sa republi~kom registracijom, Srpska radikalna stranka Crne Gore. Jo{ leto 1992. godine vlada Milana Pani}a, posebno wegov ministar Tibor Varadi, uz asistenciju Slu`be dràvne bezbednosti Crne Gore, poku{ala je srpskim radikalima podmetnuti poku{aj oruàne pobune u Pqevqima, mada tada u tom gradu uop{te nismo imali op{tinski odbor niti bilo kakvu strana~ku organizaciju. Jednostavno, akteri doga|aja su se sami izja{wavali kao srpski radikali. Shvataju}i svu delikatnost situacije, opravdano nezadovoqstvo naroda i podmukle namere srpskih neprijateqa, odlu~ili smo se da delujemo brzo i smiruju}e. Ekspresno smo formirali Op{tinski odbor stranke u Pqevqima, organizovali sve svoje pristalice i simpatizere i nagovorili ih na preduzimawe velike akcije povratka oru`ja vlastima. Zahvaquju}i takvom promi{qenom potezu, prvobitna napetost je brzo splasnula, a reìm je onda u nemo}nom besu po~eo da hapsi najangaòvanije u~esnike u avgustovskim nemirima, me|u wima u Miliku Da~evi}a êka. Po{to je bila re~ o ~oveku koji se deklarisao kao srpski radikal mnogo pre nego {to je formalno i postao ~lan na{e stranke, a blagovremeno je prihvatio na{u inicijativu da se situacija u Pqevqima smiri i prevede na ~isto politi~ki kolosek, stali smo u wegovu odbranu nakon pravno bezrazlo`nog li{avawa slobode. Kandidovali smo ga za saveznog poslanika i poverili mu mandat. Po dubokom snegu iz Beograda smo hitali na saop{tavawe presude nakon dugog sudskog postupka, pa tako sudsko ve}e naterali da sat vremena kasni sa saop{tavwem presude zbog hitnih konsultacija sa vrhom reìma u Podgorici, nakon {to se pro~ulo da je skoro celo rukovodstvo Srpske radi882
kalne stranke doputovalo u Pqevqa. To je nesamostalno sudsko ve}e nateralo da sve optuène, nakon saop{tavawa neo~ekivano blagih kazni, pusti da se daqe brane sa slobode. êko Da~evi} je postao savezni poslanik, ali je ubrzo pokazao da u~estvuje i u mnogim mutnim radwama i policijskim zavrzlamama ~iji je ciq bio da se Srpska radikalna stranka u javnosti maltene predstavi kao teroristi~ka organizacija. Po{to je jednom direktno prekr{io strana~ku disciplinu i uprkos izri~itom nalogu da ostane u Beogradu, otputovao u Pqevqa da u~estvuje u unapred smi{qenom incidentu koji su vlasti reìrale, iskqu~en je iz Stranke i li{en poslani~kog mandata. Te 1993. godine smo ina~e otpo~eli veliku akciju sre|ivawa strana~kih redova i provo|ewa kadrovske selekcije, jer nam se de{avalo, kao uostalom i svim novoformiranim strankama, da nam se na odgovornim funkcijama pojave nesavesni i neozbiqni qudi koji bi nas kompromitovali u narodu. Pokazalo se da smo proma{ili i po pitawu izbora predsednika strana~kog ogranka za Crnu Goru Radovana Vuk~evi}a koji nam se jednostavno prvi u Beogradu pojavio sa inicijativom da se Srpska radikalna stranka pro{iri i na podru~ju Crne Gore. Politi~ki nesposoban, izrazito neobrazovan, ostavqao je u javnosti sme{an utisak, a posle podgori~kog atentata razvio je u svojoj glavi bolesnu ideju da bi mu porasla popularnost ako bi postao meta neuspe{nog atentata. Po{to nikome normalnom nije padalo na pamet da atakuje na jednu hable~inu, zaustavio je sopstvena kola na magistrali, pi{toqem prosvirao {ofer{ajbnu i policiji prijavio da ga je neko poku{ao ubiti. Policija je vrlo brzo i jednostavno ustanovila pravu istinu i tako stekla dobar adut da uceni Radovana Vuk~evi}a da radi protiv svoje stranke. Kad smo sve to saznali, ubedili smo Vuk~evi}a da podnese ostavku na funkciju predsednika Izvr{nog odbora Srpske radikalne stranke Crne Gore. Za novog predsednika izabran je Drago Bakra~, ina~e potpredsednik Skup{tine Crne Gore. Primopredaja je, uz zapisnik, obavqena 1. novembra 1993. godine. U stranci je to primqeno sa olak{awem i nikakvih potresa nije bilo. U januaru mesecu, u sklopu priprema za Tre}i otaybinski kongres Srpske radikalne stranke, na sednici Glavnog odbora razmatrali smo listu kandidata za Centralnu otaybinsku upravu. Kadrovska komisija u sastav budu}eg najvi{eg organa Stranke nije predloìla Radovana Vuk~evi}a, iz ve} poznatih razloga, kao ni savezne poslanike Du{ana Bo{kovi}a i Slavoquba [o{ki}a. Posledwa dvojica su qudi u poznim godinama, male pameti, izrazito avetni, {to bi se reklo u Crnoj Gori, pa se s wima na duù stazu nije moglo ra~unati kao na iole ozbiqna kadrovska re{ewa. Kod sve trojice to je izazvalo stra{nu qutwu. Po{to se sve na{e strana~ke prostorije neprekidno prislu{kuju, Slu`ba dràvne bezbednosti Srbije odmah je saznala za wihovo nezadovoqstvo i prvo stupila u kontakt sa Bo{kovi}em, a onda, wegovim posredstvom i sa Vuk~evi}em i [o{ki}em. Vrbovani su da rade protiv Srpske radikalne stranke. Odmah su se u javnosti
883
pojavili s la`nim saop{tewima da su oni jedini regularni i legitimni predstavnici srpskih radikala u Crnoj Gori i poku{ali u javnosti da stvore zabunu i utisak da se Srpska radikalna stranka Crne Gore otcepquje od mati~ne partije. Okupilo se ukupno desetak nezadovoqnika, ukqu~uju}i i prethodno odstrawenog êku Da~evi}a, i uz svesrdnu reìmsku podr{ku otpo~eli su sistematsku harangu protiv na{e stranke. Op{tinski odbor Srpske radikalne stranke Bar 31. januara 1994. doneo je odluku br. 2/94 da se Radovan Vuk~evi} iskqu~i iz Srpske radikalne stranke, kao i odluku 3/94, da se iz Stranke iskqu~i Du{an Bo{kovi}. Istog dana Op{tinski odbor Berane je doneo odluku br. 2/94 da se iz Stranke iskqu~i Slavoqub [o{ki}. Kra|a poslani~kih mandata u Saveznoj skup{tini Po odredbama Saveznog izbornog zakona, kad savezni poslanik prestane da bude ~lan stranke na ~ijoj je listi izabran automatski mu prestaje i poslani~ki mandat. Ali je vladaju}a partija beskrupulozno pogazila zakon da bi oja~ala svoju glasa~ku ma{ineriju otimawem tu|ih poslani~kih mesta. Kako me je, u februaru 1994. godine, li~no obavestio predsednik Republike Crne Gore na ru~ku koji mi je priredio u vili Gorica, otima~inom poslani~kih mandata neposredno je rukovodio Slobodan Milo{evi}. Momir Bulatovi} mi se naprosto izviwavao {to je nemo}an da se tome suprotstavi ukazuju}i mi na svoju podre|enu ulogu kad je re~ o dva oka u glavi. Svu tu ujdurmu sa prvom grupom prodanovi}a opisala je grupa pravnih eksperata Srpske radikalne stranke: Srpska radikalna stranka registrovana je za teritoriju SRJ, u skladu sa Zakonom o udruìvawu gra|ana u udruèwa, dru{tvene i politi~ke organizacije koje se osnivaju za teritoriju SFRJ (Sl. list SFRJ br. 42/90). Srpska radikalna stranka nalazi se u Registru udruèwa dru{tvenih organizacija i politi~kih organizacija koje se osnivaju za teritoriju SRJ, kada se i pojavila na prvim vi{estrana~kim izborima u Crnoj Gori. U ~lanu 1. stav 2. Zakona, navodi se da se pod organizacijom za teritoriju SFRJ podrazumeva oblik udruìvawa i organizovawa ~iji su programski ciqevi i zadaci, kao i u~lawivawe i delovawe otvoreni za slobodan pristup gra|anima i organizacijama sa cele teritorije SFRJ. Podaci o upisu u registar su javni i objavquju se u Slu`benom listu SFRJ. Statutom Srpske radikalne stranke, ~lanom 2. utvr|eno je da Stranka deluje na celom srpskom etni~kom prostoru. Da bi u~estvovala u republi~kim izborima, Srpska radikalna stranka je registrovana za Crnu Goru. Srpska radikalna stranka je jedinstvena organizacija koja ima svoje delove koji se registruju za celu teritoriju SRJ koji se po Statutu Srpske radikalne stranke (~lan 61.) registruju kao Srpska radikalna stranka Crne Gore, Srpska radikalna stranka Republike Srpske i Srpska radikalna stranka Republike Srpske Krajine, a u Srbiji samo Srpska radikalna stranka. Na svim izborima na kojima je u~estvovala Srpska radikalna stranka, nosilac izborne
884
liste bio je dr Vojislav [e{eq. Prema tome, svi poslanici, i savezni i republi~ki, izabrani su sa liste Srpske radikalne stranke ~iji je nosilac dr Vojislav [e{eq i svi su bili ~lanovi jedinstvene stranke, Srpske radikalne stranke. U skladu sa tim, Srpska radikalna stranka obavestila je Odbor za mandatno-imunitetska pitawa Ve}a gra|ana Savezne skup{tine, da su januara 1994. godine iz Srpske radikalne stranke iskqu~eni savezni poslanici: Du{an Bo{kovi}, Radovan Vuk~evi} i Slavoqub [o{ki}, i zatraìla da Odbor utvrdi da je navedenim poslanicima iskqu~ewem iz stranke prestao mandat u skladu sa ~lanom 94. stav 1. ta~ka 9. Zakona o izboru saveznih poslanika u Ve}e gra|ana Savezne skup{tine. Odbor je na svojim sednicama od 22. februara 1994. godine utvrdio da su se stekli uslovi iz ~lana 94. stav 1. ta~ka 9. Zakona o izboru saveznih poslanika u Ve}e gra|ana Savezne skup{tine i da je prestao mandat navedenim poslanicima Srpske radikalne stranke u Ve}u gra|ana Savezne skup{tine. Odbor je ponovo zasedao 7. marta 1994. godine i potvrdio svoju odluku od 22. februara 1994. godine, i posebno verifikovao obave{tewe o prestanku mandata navedenih poslanika koje je dostavqeno Ve}u gra|ana. Odluka Odbora je konstitutivna, a Ve}e ima obavezu da samo konstatuje dan prestanka mandata. To zna~i da je odlukom Odbora navedenim poslanicima prestao mandat iako je Ve}e svojim nezakonitim zakqu~kom o vra}awu ovog pitawa na ponovno razmatrawe Odboru izbeglo da konstatuje dan prestanka mandata. Odbor nikad nije ponovo razmotrio ovo pitawe tako da su validne dosada{we odluke odbora koje se zasnivaju na ~iwenici da su ovi poslanici iskqu~eni od nadle`nih organa Srpske radikalne stranke op{tinskih odbora i Glavnog odbora. Prema tome, iskqu~eni poslanici mogli su da osnuju novu stranku i da je nazovu kako ho}e, ali nakon iskqu~ewa iz Srpske radikalne stranke oni u ime ove stranke ne mogu ni politi~ki da deluju niti da iskqu~uju wene ~lanove. Mogu jedino ukoliko u takvoj nezakonitosti imaju podr{ku vladaju}e grupacije u Crnoj Gori i Ministarstva pravde kao wene politi~ke slu{kiwe. Srpska radikalna stranka Crne Gore je nesporno deo Srpske radikalne stranke i ne mogu je svojatati biv{i ~lanovi te stranke, koji su iskqu~eni januara 1994. godine, a u martu te godine iskqu~uju legitimne ~lanove i republi~ke poslanike Srpske radikalne stranke. Odluka Komisije za mandatnoimunitetska pitawa Skup{tine Crne Gore ne moè odluku o prestanku mandata republi~kih poslanika zasnivati na navodnom iskqu~ewu ovih poslanika u nekim op{tinskim odborima (postavqa se pitawe validnosti i autenti~nosti takvih odbora), zatim na mi{qewu Ministarstva pravde Crne Gore koje je neobavezan stav i mi{qewu koje je dala Republi~ka izborna komisija o na~inu i postupku prestanka mandata, {to je teorijsko mi{qewe koje se moè pro~itati u Zakonu i ne predstavqa ~iwenicu na kojoj se moè zasnivati takva odluka. Isto tako zanimqivo je da su iskqu~ewa iz stranke poslanika Srpske radikalne stranke na nivou tzv. op{tinskih odbora. Dakle, mi{qewem Ministarstva pravde Crne Gore ne moè se otimati deo Srpske
885
radikalne stranke u Crnoj Gori da bi se uklonili weni legitimni predstavnici u Skup{tini Crne Gore. U ~lanu 77. stav 1. Ustav Republike Crne Gore kaè se da Skup{tinu Republike ~ine poslanici koje biraju gra|ani neposrednim i tajnim glasawem, na osnovu op{teg i jednakog bira~kog prava, a u stavu 3. se kaè da se poslanik opredequje i glasa po sopstvenom uverewu i da ne moè biti opozvan. Odluka mandatne komisije predstavqa flagrantno kr{ewe Ustava i zakona i ne zasniva se ni na jednoj validnoj ~iwenici. Nesporno je da su i trojica saveznih poslanika Srpske radikalne stranke u Ve}u gra|ana kojima je prestao mandat, kao i poslanici Srpske radikalne stranke u Republi~koj skup{tini izabrani sa liste ~iji je nosilac dr Vojislav [e{eq, {to zna~i da su svi bili ~lanovi Srpske radikalne stranke, s tim {to su ta trojica kasnije iskqu~eni iz Stranke. Posledice ovako nelegitimne odluke su nelegitiman sastav Republi~ke skup{tine koji je, prema Ustavu, jedino rezultat izbora, kao i nelegitiman sastav Ve}a republika Savezne skup{tine, ~ime se uz ve} nelegitimno Ve}e gra|ana zaokruùje nelegitimnost predstavni~kih organa dràve. Kako funkcioni{e Milova i Momina pravna dràva? Pune dve godine nakon iskqu~ewa Radovana Vuk~evi}a, Slavoquba [o{ki}a i Du{ana Bo{kovi}a iz Srpske radikalne stranke Crne Gore, crnogorski ugweta~ki reìm se dosetio da bi wih trojica mogli da iskqu~e celu stranku iz wenih redova. Policija i celi dràvni aparat dali su se u akciju. Isfabrikovali su gomilu la`nih dokumenata, predstavili ovu trojicu izroda kao ozbiqnu politi~ku grupaciju, a da prethodno nisu odgovorili na pitawe kako je mogu}e da ta govna jo{ nisu izba~ena iz Savezne skup{tine. Sva trojica su zapravo poslanici Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq, dakle politi~ke partije za koju tvrde da nema nikakvu organizacionu vezu sa Srpskom radikalnom strankom Crne Gore. I wih trojica se pojavquju kao inicijatori izbacivawa iz crnogorske skup{tine svih osam poslanika koji su izabrani na listi Srpska radikalna stranka Crne Gore. Kakav je pravni status trojice otpadnika pokazuje i Savezna izborna komisija Savezne Republike Jugoslavije u pismu br. 394/94 od 1. marta 1994. godine, upu}enom Du{anu Bo{kovi}u a s potpisom predsednika Komisije Rajka Ni{avi}a: Saveznoj izbornoj komisiji je 23. 2. 1994. godine dostavqen Va{ zahtev da Komisija da mi{qewe o slede}im ~iwenicama: 1. Da li je Srpska radikalna stranka Crne Gore samostalna politi~ka organizacija? 2. Da li je na decembarskim izborima 1992. godine, Srpska radikalna stranka Crne Gore, za izbor poslanika u Ve}e gra|ana Savezne skup{tine, imala svoju listu kandidata? 3. Da li je predsednik Srpske radikalne stranke Crne Gore Radovan Vuk~evi} potpisao, pe~atom overio i dostavio Saveznoj izbornoj komisiji redo886
sled izabranih poslanika u Ve}e gra|ana sa savezne izborne liste u Republici Crnoj Gori? Na osnovu priloènih isprava i raspoloìve dokumentacije, Komisija Vas obave{tava slede}e: 1. Srpska radikalna stranka Crne Gore, sa sedi{tem u Baru, upisana je u Registar politi~kih organizacija kod Ministarstva pravde Republike Crne Gore, 23. avgusta 1992. godine. Osnovana je na osnovu Zakona o udruìvawu gra|ana Crne Gore (Sl. list RCG, br. 23/90). Odluka o osnivawu Srpske radikalne stranke Crne Gore doneta je na Osniva~koj skup{tini 5. avgusta 1992. godine, a weni osniva~i su gra|ani. Odlukom o osnivawu utvr|eni su programski ciqevi i odre|eno da stranku predstavqa i zastupa Radovan Vuk~evi} iz Bara. Pitawe samostalnosti politi~kih organizacija ure|uje se wihovim unutra{wim pravilima. 2. Na izborima za savezne poslanike u Ve}u gra|ana Savezne skup{tine, odrànim u decembru 1992. godine, u izbornoj jedinici 10 Republika Crna Gora, Republi~ka izborna komisija proglasila je izbornu listu pod nazivom Srpska radikalna stranka dr Vojislav [e{eq, koja ne sadrì naznaku da je to Srpska radikalna stranka Crne Gore. 3. U ime Srpske radikalne stranke Crne Gore, predsednik Radovan Vuk~evi} potpisao je dopis, kojim je Savezna izborna komisija obave{tena o imenima kandidata, kojima je Srpska radikalna stranka Crne Gore poverila mandate, dobijene u izbornoj jedinici 10 Republika Crna Gora na izborima, odrànim u decembru 1992. godine. Kad do|u divqi da isteraju pitome Predsednik Kluba poslanika Srpske radikalne stranke Crne Gore blagovremeno je pismom od 25. oktobra 1995. godine upozorio Skup{tinu Republike Crne Gore na apsurdnost prihvatawa inicijative apsolutno nenadle`ne grupe qudi da se oduzmu poslani~ki mandati regularno registrovanoj politi~koj partiji. I to pismo ovde prezentujemo u celosti: Uz saziv za sjednicu Skup{tine Republike Crne Gore poslanici su dobili Zahtjev za utvr|ivawe prestanka mandata poslanicima Skup{tine Crne Gore, izabranih sa liste Srpske radikalne stranke Crne Gore, od izvjesnog gospodina Radovana Vuk~evi}a koji se potpisuje kao predsjednik, ne pi{e ~ega. U vezi sa tim obavje{tavamo vas: Srpska radikalna stranka je na majskim izborima 1992. godine u Crnoj Gori u~estvovala kao politi~ka stranka registrovana u SR Jugoslaviji, u skladu sa ~lanom 38 Zakona o izboru saveznih poslanika u Vije}e gra|ana Savezne skup{tine (Slu`beni list SRJ 1/92). Srpska radikalna stranka Crne Gore je u odgovaraju}i registar Ministarstva pravde Republike Crne Gore upisana 28. avgusta 1992. godine i na saveznim izborima iz decembra mjeseca te godine u~estvovala sa listom Srp887
ska radikalna stranka dr Vojislav [e{eq, kao nosilac liste. Izborna lista za teritoriju Crne Gore nosila je tada naziv Srpska radikalna stranka Crne Gore. Srpska radikalna stranka Crne Gore je po Statutu, na osnovu koga je upisana u registar politi~kih organizacija, organizacioni dio Srpske radikalne stranke za Jugoslaviju sa sjedi{tem u Beogradu i po ~lanu 35 toga Statuta organi Stranke su bili du`ni uskladiti pravilnike, odluke, i druge akte sa Statutom Stranke za Jugoslaviju u roku od 6 mjeseci. Radovan Vuk~evi} je bio predsjednik Izvr{nog odbora Srpske radikalne stranke Crne Gore (Stranka po Statutu nema funkciju predsjednik Stranke) do 27. oktobra 1993. godine, kada je iz li~nih razloga podnio ostavku {to je Izvr{ni odbor uvaìo i imenovao ga za potpredsjednika Izvr{nog odbora. O tome je javnost obavje{tena a Radovan Vuk~evi} je kasnije, kao potpredsjednik Izvr{nog odbora, prisustvovao i konferencijama za novinare pa nije demantovao takve odluke. O tome postoje dokazi. Primopredaja dokumentacije i nov~anih sredstava kao i pe~ata Stranke izvr{ena je izme|u Radovana Vuk~evi}a i Draga Bakra~a uz prisustvo tro~lane komisije o ~emu postoji autenti~an dokaz. Nezadovoqan sopstvenom pozicijom u Stranci i instruisan da radi u korist vladaju}ih partija u Srbiji i Crnoj Gori (izazivawe zabune kod ~lanstva, glasawe u Saveznoj skup{tini), Radovan Vuk~evi} kr{i Statut Stranke zbog ~ega je Odlukom Op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke u Baru, 31. januara 1994. godine, iskqu~en iz Stranke. Postojawe ovog iskqu~ewa ni sam ne spori {to se vidi iz predmeta broj P 937/94 kod osnovnog suda u Podgorici. Na tu odluku se nikada nije àlio. Mandatno-imunitetski odbor Savezne skup{tine donio je Odluku o prestanku poslani~kog mandata Radovanu Vuk~evi}u ali vladaju}a ve}ina je blokirala primjenu te odluke ~ime je naru{en Zakon i Ustav. Ovo su o~igledne ~iwenice koje ~ine ni{tavnim zahtjev za utvr|ivawe prestanka mandata poslanicima u Skup{tini Crne Gore izabranim sa liste Srpske radikalne stranke Crne Gore, koji je podnio izvjesni gra|anin Radovan Vuk~evi} la`no se predstavqaju}i kao predsjednik Srpske radikalne stranke Crne Gore. Postoje}i sistem u zemqi je prihvatio kao legitimne Srpsku radikalnu stranku Crne Gore i wene izabrane predstavnike. Tome u prilog ide: Odluka Mandatno-imunitetskog odbora Savezne skup{tine o prestanku poslani~kog mandata Radovanu Vuk~evi}u, odluke op{tinskih skup{tina u Pqevqima i Herceg Novom o prestanku mandata jednom broju odbornika sa liste Srpske radikalne stranke Crne Gore. Fakti~ko stawe u Srpskoj radikalnoj stranci Crne Gore govori da se Radovan Vuk~evi} la`no predstavqa kao predsjednik Srpske radikalne stranke i wen legitimni zastupnik. Svi op{tinski odbori Srpske radikalne stranke u Crnoj Gori, i sve odborni~ke grupe u Crnoj Gori, kao i Klub poslanika Srpske radikalne stranke u Skup{tini Republike Crne Gore, te cjelokupan sastav Izvr{nog odbora Srpske
888
radikalne stranke Crne Gore koji je formiran za vrijeme predsjednikovawa Radovana Vuk~evi}a ne podràvaju takvo pona{awe iskqu~enog poslanika Radovana Vuk~evi}a. Druge statusne relacije tako|e potvr|uju iznesene ~iwenice. Tre}i otaybinski kongres Srpske radikalne stranke odràn je u Beogradu 30. januara 1994. godine kada je donesen novi Statut Stranke i izabrani novi organi stranke. Saglasno ~lanu 35 postoje}eg Statuta Srpske radikalne stranke Crne Gore, na statutaran na~in su izvr{ene izmjene Statuta Stranke u Crnoj Gori na Skup{tini Srpske radikalne stranke Crne Gore odrànoj 11. februara 1994. godine. Novi Statut Srpske radikalne stranke Crne Gore je dostavqen nadle`nom Ministarstvu pravde. Ministarstvo pravde je napravilo grub previd prihvataju}i naknadne ispravke u registru politi~kih organizacija neidentifikovanih gra|ana koji se la`no predstavqaju. Poslanici Kluba Srpske radikalne stranke Crne Gore }e u Skup{tini, neposredno prije sjednice, dostaviti dokaze iz ovog pisma, ~ime }e se potvrditi ina~e nesporni legitimitet Srpske radikalne stranke i qudi koji je stvarno predstavqaju. Podnosilac predmetnog zahtjeva se po Poslovniku ne moè ponoviti kao predlaga~ akta {to zna~i da je predsjednik Skup{tine morao da postupi po ~lanu 73a, stav 1 Poslovnika. Molim vas da ovaj dopis blagovremeno dostavite svim poslanicima. Kome zakon leì u topuzu, tragovi mu smrde ne~ovje{tvom Uprkos ~iwenici da su sa pravnog aspekta ove stvari kristalno ~iste i jasne, dominiraju}a ve}ina, uz odlu~no protivqewe svih opozicionih stranaka, bez ikakve rasprave prihvatila je slede}i izve{taj Mandatno-imunitetske komisije br. 05-2013/11 od 18. decembra 1995. godine: Mandatno-imunitetska komisija Skup{tine Republike Crne Gore, na sjednici odrànoj 18. decembra 1995. godine, razmotrila je Zahtjev za utvr|ivawe prestanka mandata poslanicima Skup{tine Republike Crne Gore izabranim sa liste Srpske radikalne stranke Crne Gore i, saglasno ~l. 24 i 32 Poslovnika Skup{tine Republike Crne Gore, podnosi sqede}i izvje{taj: 1. Srpska radikalna stranka Crne Gore podnijela je, 19. septembra 1995. godine, Skup{tini Zahtjev za utvr|ivawe prestanka mandata poslanicima Skup{tine Republike Crne Gore izabranim sa liste Srpske radikalne stranke Crne Gore. S tim u vezi, na prvoj sjednici drugog redovnog zasijedawa u 1995. godini, od 20. novembra 1995. godine, Skup{tina je prihvatila stav Mandatno-imunitetske komisije da ne razmatra navedeni zahtjev dok se ne pribave i razmotre dodatna neophodna dokumenta od podnosioca zahtjeva i mi{qewa odgovaraju}ih organa. Saglasno tome, Skup{tini Republike Crne Gore dostavili su: Srpska radikalna stranka Crne Gore odluke nadle`nih organa stranke o iskqu~ewu iz Stranke poslanika, i to: odluke Op{tinskog odbora u Pod889
gorici, od 21. aprila 1994. godine, o iskqu~ewu Darmanovi} Ilije i Ili} Qubomira, Odluku Op{tinskog odbora u Baru, od 10. maja 1994. godine, o iskqu~ewu ]irovi} Miroquba, odluke Op{tinskog odbora u Herceg Novom, od 17. maja 1994. godine, o iskqu~ewu Kustudi} Milo{a i Vi{wi} A}ima, Odluku Op{tinskog odbora u Nik{i}u, od 24. marta 1994. godine, o iskqu~ewu Bakra~ Draga, Odluku Op{tinskog odbora u Pqevqima, od 10. marta 1994. godine, o iskqu~ewu Gazdi} Milinka, Odluku Op{tinskog odbora u Beranama, od 15. marta 1994. godine, o iskqu~ewu Lon~arevi} Slavka; Ministarstvo pravde Republike Crne Gore koje, saglasno Zakonu o udruìvawu gra|ana, vodi registar politi~kih organizacija svoje mi{qewe i Republi~ka izborna komisija mi{qewe o na~inu i postupku prestanka mandata poslanika. 2. Na osnovu Zahtjeva i priloène dokumentacije, mandatno-imunitetska komisija je konstatovala: Iz mi{qewa Ministarstva pravde Republike Crne Gore nedvosmisleno proizlazi da je u Registar politi~kih organizacija upisana samo jedna politi~ka stranka pod nazivom Srpska radikalna stranka Crne Gore, osnovana Odlukom o osnivawu Srpske radikalne stranke Crne Gore, donijetoj na osniva~koj skup{tini od 5. avgusta 1992. godine, na kojoj je, saglasno Zakonu o udruìvawu gra|ana, izme|u ostalog, za lice koje zastupa i predstavqa Stranku odre|en Radovan Vuk~evi}. Evidentiran je Statut i Program Stranke od 5. avgusta 1992. godine i podatak o promjeni sjedi{ta Stranke iz Bara u Podgoricu, a drugih promjena u Registru koje vodi Ministarstvo pravde nije bilo; Poslanici Srpske radikalne stranke: Ilija Darmanovi}, Qubomir Ili}, Miroqub ]irovi}, Milo{ Kustudi}, A}im Vi{wi}, Drago Bakra~, Milinko Gazdi} i Slavko Lon~arevi} iskqu~eni su iz Srpske radikalne stranke Crne Gore odlukama nadle`nih organa Stranke u skladu sa postupkom utvr|enim Statutom Stranke. Saglasno odredbi ~lana 104, stav 1, ta~ka 8 Zakona o izboru odbornika i poslanika, poslaniku prestaje mandat prije isteka vremena na koje je izabran prestankom ~lanstva u politi~koj stranci sa ~ije liste je izabran. Saglasno odredbi stava 4, ~lana 104 Zakona o izboru odbornika i poslanika, a {to potvr|uje i Republi~ka izborna komisija u svom mi{qewu, Skup{tina samo konstatuje tu ~iwenicu, odnosno prestanak mandata na prvoj narednoj sjednici poslije prijema obavje{tewa o razlozima za prestanak mandata. To zna~i da nema osnova da Skup{tina o tome odlu~uje i da se upu{ta u utvr|ivawe razloga za prestanak ~lanstva poslanika u politi~koj stranci sa ~ije liste je izabran, s obzirom da se radi o pitawu koje politi~ke stranke samostalno ure|uju svojim aktima i time neposredno ostvaruju Ustavom zajem~enu slobodu i pravo politi~kog organizovawa i udruìvawa.
890
3. Na osnovu izloènog, Mandatno-imunitetska komisija predlaè Skup{tini, da: konstatuje da poslanicima: Darmanovi} Iliji, Ili} Qubomiru, ]irovi} Miroqubu, Kustudi} Milo{u, Vi{wi} A}imu, Bakra~ Dragu, Gazdi} Milinku i Lon~arevi} Slavku, izabranim sa liste Srpske radikalne stranke Crne Gore, saglasno odredbi ~lana 104, stav 1, ta~ka 8 Zakona o izboru odbornika i poslanika, prestaje mandat poslanika prije isteka vremena na koje su birani zbog prestanka ~lanstva u Srpskoj radikalnoj stranci Crne Gore sa ~ije liste su izabrani i o prestanku mandata imenovanih poslanika obavijesti Republi~ku izbornu komisiju radi postupawa u smislu ~lanova 108 i 103 Zakona o izboru odbornika i poslanika i popune upra`wenih poslani~kih mjesta. Za izvjestioca Komisije odre|en je poslanik Branislav Ota{evi}, ~lan Komisije. Kako reagovati na otvoreno bezakowe? Ovakvi postupci vlasti nisu zapam}eni ni u najmra~nijim komunisti~kim diktaturama. I tamo se vodilo ra~una da se pri surovim obra~unima s politi~kim protivnicima bar prividno ispo{tuje pravna procedura. Ovde su brutalno pogaèni i Ustav i zakoni. Re~ je o nekontrolisanoj odmazdi nosilaca vlasti i uticaja prema onima koji misle druga~ije, ne boje se da to javno saop{te, pa su zbog toga za vlastodr{ce veoma opasni. Nijedna pravna norma ne interesuje onoga {to u ruci drì topuz i pravdu odoka meri prema sopstvenim interesima. U ovom slu~aju, brutalno su pogazili i ono {to je Republi~ka izborna komisija Crne Gore konstatovala u svom aktu br. 1 od 13. januara 1995. godine, upu}enom Izvr{nom odboru Srpske radikalne stranke Crne Gore: Povodom va{eg zahtjeva za davawe mi{qewa o statusu Srpske radikalne stranke, sa datumom upisa u registar od 8. 8. 1992. godine, dajemo sqede}e mi{qewe. Zakonom o izboru saveznih poslanika u Vije}e gra|ana Savezne skup{tine (Sl. list SRJ, br. 1/92), utvr|eno je da bira~ko pravo ima jugoslovenski dràvqanin sa 18 godina ìvota i poslovnom sposobno{}u, a da za poslanika mogu biti birana lica sa prebivali{tem na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije (~lan 3). Nadaqe, ~lanom 38 ovog zakona predvi|eno je da politi~ke stranke registrovane u Saveznoj Republici Jugoslaviji mogu predloìti svoju stranku sa kandidatima na listu politi~kih stranaka za izbor poslanika u Vije}e gra|ana Savezne skup{tine. Saglasno tom zakonskom ovla{}ewu, sa dokazom o upisu u registar ove stranke kod nadle`nog dràvnog organa u Beogradu, Srpska radikalna stranka je Republi~koj izbornoj komisiji, kao nadle`noj za izbor poslanika u Vije}e gra|ana Savezne skup{tine, saglasno ovla{}ewima iz ~l. 17, 21 i 22 ovog zakona, podnijela izbornu listu za izbor poslanika u Vije}e gra|ana Savezne skup{tine.
891
Nakon izbora za savezne poslanike u Vije}e gra|ana Savezne skup{tine, odrànih 31. maja 1992. godine, saglasno Odluci Saveznog vije}a Skup{tine SFRJ (Sl. list SRJ, br. 1/92), prema izvje{taju o rezultatima izbora za ove poslanike u Republici Crnoj Gori, Srpskoj radikalnoj stranci su pripala tri mandata, koja su, prema Izvje{taju Savezne izborne komisije o rezultatima izbora za savezne poslanike u Vije}u gra|ana Savezne skup{tine u 1992. godini. (S. list SSRJ, br. 9/92), dodijeqena Bo{kovi} Du{anu, Vuk~evi} I. Radovanu i Darmanovi} Iliji, kandidatima sa izborne liste te stranke. S obzirom da je pravo u~e{}a na izborima za Vije}e gra|ana Savezne skup{tine, saglasno citiranom zakonu, ispuwavala Srpska radikalna stranka, koja je, izme|u ostalog, bila registrovana kod nadle`nog organa SRJ, to je podnesena izborna lista te politi~ke stranke bila potvr|ena, kao pravno vaqana, od strane ove Komisije i po istoj su sprovedeni izbori. Me|utim, Odlukom Savezne skup{tine (Sl. list SRJ, br. 40/92), od 20. 10. 1992. godine, utvr|eno je da je poslanicima u Saveznoj skup{tini, koji su izabrani na izborima odrànim u maju i junu 1992. godine, prestao mandat prije isteka vremena na koje su izabrani, s tim {to }e se prevremeni izbori za te poslanike odràti najkasnije u roku od 90 dana od dana stupawa na snagu odgovaraju}ih izbornih zakona. Odlukom predsjednika SRJ (Sl. list SRJ, br. 41/92), raspisani su izbori za savezne poslanike u Vije}e gra|ana Savezne skup{tine i odràni u republikama ~lanicama 20. decembra 1992. godine. Saglasno rje{ewima novog izbornog zakona (Sl. list SRJ, br. 40/92), kandidate za izbornu listu mogle su predlagati registrovane politi~ke stranke. Ovakvo zakonsko rje{ewe, prema stanovi{tu Savezne izborne komisije, koje je prihvatila i Republi~ka izborna komisija, zna~i da je izbornu listu za izbor poslanika u Vije}e gra|ana Savezne skup{tine mogla podnijeti svaka politi~ka stranka koja je registrovana u Saveznoj Republici Jugoslaviji, bez obzira na mjesto upisa u registar. U tom smislu pribavqene su odgovaraju}e evidencije iz upisa u registar ove stranke od Ministarstva pravde Republike Crne Gore iz kojih slijedi da je ta politi~ka stranka u tom registru upisana 28. avgusta 1992. godine. U tom smislu, cijewena je pravna vaqanost izborne liste Srpske radikalne stranke, podnesena Republi~koj izbornoj komisiji za izbor saveznih poslanika u Vije}e gra|ana Savezne skup{tine i potvr|ena rje{ewem ove Komisije br. 381/3, od 23. novembra 1992. godine. Po toj izbornoj listi, koja je nosila oznaku Srpska radikalna stranka Vuk~evi} Radovan, kao nosilac liste, sa naknadnom ispravkom da se kao nosilac liste ove stranke za izbor poslanika u ovo vije}e upi{e dr Vojislav [e{eq, ~emu je i udovoqeno, sprovedeni su izbori u Republici Crnoj Gori, kao posebnoj izbornoj jedinici za izbor poslanika u Vije}e gra|ana Savezne skup{tine. Me|utim, s obzirom da su istovremeno odràni izbori za republi~ke poslanike, to je Srpska radikalna stranka podnijela izbornu listu za izbor
892
tih poslanika u Skup{tinu Republike Crne Gore sa oznakom liste Srpska radikalna stranka Crne Gore. Utvr|uju}i pravnu vaqanost podnesene liste za izbor poslanika u Skup{tinu Republike Crne Gore, Republi~ka izborna komisija je po toj listi sprovela cjelovit izborni postupak i, kona~no, izvijestila Skup{tinu o rezultatima ovih izbora i o broju poslani~kih mjesta Srpske radikalne stranke Crne Gore u Skup{tinu Republike Crne Gore. Napomiwemo da raspodjela mandata koji su pripali pojedinoj izbornoj listi kandidatima sa izborne liste za izbor poslanika u Vije}e gra|ana Savezne skup{tine, u odnosu na izbore odràne 20. decembra 1992. godine, prema ~lanu 90 Zakona o izboru saveznih poslanika u Vije}e gra|ana Savezne skup{tine vr{i podnosilac izborne liste na na~in i po postupku utvr|enim tim zakonom i u skladu sa pravilima podnosioca liste. Nadamo se da smo udovoqili va{em zahtjevu. Kadija te tuì, kadija ti sudi! U nekoliko navrata smo se obra}ali i Saveznom ustavnom sudu ukazuju}i na brojne nezakonitosti, ali bez ikakvog efekta. Sudije Saveznog ustavnog suda u ovoj zemqi tako|e su do kraja instrumentalizovane od strane neokomunisti~kog reìma da ih nikakvi pravni principi ne interesuju. Sudstvo, zapravo, u modernom smislu re~i apsolutno nemamo. Crnogorska vlast je uhapsila narodnog poslanika A}ima Vi{wi}a i zbog re~i izgovorenih za skup{tinskom govornicom osudila ga na pet meseci zatvora, koje je izdrào u Spu{koj robija{nici. Nas trideset {est ~elnika Srpske radikalne stranke je, zajedno sa malom decom i suprugama proterano, 31. jula pro{le godine, iz Crne Gore. Meni su, u maju 1995, pismeno zabranili da u|em u Crnu Goru. Sve mogu jer apsolutnu vlast poseduju. I jo{ se ~ude {to mi, srpski radikali, istrajavamo u otporu i suprotstavqawu. Suprotstavqa}emo se sve dok imamo daha. Ne mogu nas ni upla{iti ni uceniti. Nikada ne}emo odustati od borbe za pravdu i demokratiju. Reìm }emo stavqati pred sve ve}e izazove i isku{ewa, pa }emo ga tako vrlo brzo dovesti u situaciju da propadne zbog vlastitih unutra{wih protivre~nosti. U patriotizam srpskih radikala odavno ve} niko ne sumwa ali kad se ugroàvaju elementarna qudska prava i gra|anske slobode ne}emo prezati ni od internacionalizacije problema. Ako nas ovde satiru i ugwetavaju, treba to celi svet da sazna i da se budi savest svih demokratskih snaga i institucija. Neokomunisti jednostavno ne smeju pro}i sa svojim retrogradnim idejama i paklenim planovima. Poluvekovna diktatura nas je nau~ila da se nikada ne smemo pomiriti ni sa kakvim bezakowem, pa ni sa dràvnim udarom u Crnoj Gori, u Srbiji, u Jugoslaviji. Za ilustraciju na{e borbe ovde predo~avamo nekoliko na{ih obra}awa Saveznom ustavnom sudu i neverovatne odgovore te neodgovorne institucije. Beograd, 5. januar 1996. godine Dr Vojislav [e{eq
893
CXL MEMORANDUM O ARBITRA@I ZA BR^KO

Srpska radikalna stranka i Srpska demokratska stranka uo~i skup{tinskog zasedawa predloìle su dono{ewe memoranduma o dosada{wem vo|ewu arbitra`nog postupka za oblast Br~ko. Kako skup{tinsko zasedawe nije odràno, memorandum nije usvojen Republika Srpska, Narodna skup{tina, klub poslanika Srpske radikalne stranke i klub poslanika Srpske demokratske stranke 1. ^lan V Sporazuma o grani~noj liniji izme|u entiteta i odnosnim pitawima (Aneks 2.Op{teg okvirnog sporazuma o miru u Bosni i Hercegovini) predstavqa samostalni arbitra`ni ugovor, kojim su Republika Srpska i Federacija Bosna i Hercegovina, kao stranke u sporu, ugovorile da }e se putem arbitraè rije{iti wihov grani~ni spor o ta~noj lokaciji grani~ne linije izme|u wih u oblasti Br~kog. Ta~kom 1 ovog ~lana strane su ugovorile da }e sporni dio grani~ne linije o ~ijoj }e preciznoj lokaciji odlu~ivati arbitraà biti jasno ozna~en na posebnoj mapi, kako bi predmet odlu~ivawa bio veoma precizno odre|en i kako bi se takvim preciznim odre|ivawem izbjegle sve pote{ko}e u radu arbitraè, s obzirom na ~iwenicu da arbitraà, kao jedna od vrsta tzv. nedràvnog, odnosno izabranog suda, moè da odlu~uje samo o onome {to strane u sporu, odnosno strane ugovora o arbitraì pred arbitraù iznesu (primjena tzv. na~ela dispozitivnosti). Ta~kom 2 istog ~lana odre|eni su sastav i na~in formirawa arbitraè, odnosno na~in izbora arbitara. Strane su ugovorile da se arbitra`ni tribunal sastoji od 3 ~lana, od kojih svaka strana bira po jednog arbitra, a tre}eg arbitra biraju prva dva arbitra me|usobnim sporazumom. Za slu~aj da se dva arbitra ne sporazumiju o tre}em arbitru, predvi|eno je da tre}eg arbitra odredi, odnosno imenuje predsjednik Me|unarodnog suda pravde iz Haga. Ta~kom 3 strane su ugovorile da se postupak pred arbitra`nim tribunalom vodi prema procesnim pravilima sadrànim u tzv. Arbitra`nim pravilima Komisije Ujediwenih nacija za me|unarodno trgova~ko pravo, koja su usvojena od strane Generalne skup{tine Ujediwenih nacija, 15. decembra 1976. godine. Tako|e, strane su ovom ta~kom ugovorile da }e se sam spor meritorno rje{avati na osnovu relevantnih pravnih principa i principa pravi~nosti. Ta~kom 5 strane su ugovorile da je arbitra`ni tribunal obavezan i ovla{}en da kona~nu odluku o predmetu spora donese najkasnije u roku od godinu dana od dana zakqu~ivawa ugovora o arbitraì, odnosno do 15. decembra 1996. godine, {to prema op{teprihva}enim stavovima u nauci uporednog gra|anskog postupka i me|unarodnog javnog prava, zna~i da wegov mandat prestaje ukoliko do isteka tog roka ne donese kona~nu odluku o predmetu spora me|u ugovornim stranama. 2. U nastavku ove informacije bi}e prikazani i komentarisani samo najva`niji elementi arbitra`nog postupka i dosada{wih odluka arbitra`nog
894
tribunala, koji su od op{teg zna~aja za Republiku Srpsku i wen opstanak, dok }e drugi, tako|e zna~ajniji elementi biti svjesno izostavqeni zbog informacije, kao i prirode i doma{aja rasprave o ovoj temi od ìvotnog zna~aja za opstanak i prosperitet na{e Republike, koja }e biti vo|ena pred na{om Narodnom skup{tinom. Sadràj i zna~aj odluke predsjedavaju}eg arbitra Robertsa Ovena, od 14. februara 1997. godine 3. Postupak vo|en po~ev{i od 15. decembra 1995. godine, tj. od dana zakqu~ivawa ugovora o arbitraì, pa sve do 14. februara 1997. godine, tj. do dana kada je predsjedavaju}i arbitar Roberte B. Oven u Rimu objavio svoju samostalnu odluku, imao je nekoliko faza. U prvoj fazi, svaka od ugovornih strana je imenovala po jednog arbitra. U drugoj fazi je predsjednik Me|unarodnog suda pravde imenovao gospodina Robertsa B. Ovena, va{ingtonskog advokata, po{to se dvojica ranije imenovanih arbitara, doc. dr Vitomir Popovi} i prof. dr ]azim Sadikovi}, nisu uspjeli sporazumjeti o izboru tre}eg arbitra, koji prema odredbama arbitra`nog ugovora ima ulogu predsjedavaju}eg arbitra. U tre}oj fazi su dogovarani na~in i vrijeme postupawa arbitra`nog tribunala i pravila dokazivawa. U ~etvrtoj fazi su vr{ene pripreme za saslu{awe strana i wihovih svjedoka, kao i svjedoka koje je pozvao sam arbitra`ni tribunal. U petoj fazi je arbitra`ni tribunal vije}ao, a u {estoj je predsjedavaju}i arbitar samostalno donio odluku koja nije bila kona~na, jer nije meritorno i kona~no odlu~io u predmetu spora. Vlasti Republike Srpske su u fazama koje su prethodile saslu{awu, koje je odràno u januaru 1997. godine u Rimu, poku{avale da razjasne najva`nije pitawe o tome {ta je pravi predmet spora me|u stranama. Polazilo se od tvrdwe da ta~ka 1 ~lana V Sporazuma o grani~noj liniji izme|u entiteta i odnosnim pitawima odre|uje da se ta~an predmet spora, tj. duìna sporne grani~ne linije i {irina sporne teritorije sa jedne i sa druge strane me|uentitetske granice, odre|uje na posebnoj mapi priloènoj u dodatku ovog sporazuma, i da samo tako ozna~ena sporna teritorija moè biti podlo`na konanom odlu~ivawu od strane arbitra`nog tribunala, s obzirom na to da arbitraà, kao izabrani sud, moè odlu~ivati samo o onome o ~emu se strane sporazumiju u ugovoru o arbitraì, a ne moè sama odre|ivati predmet i obim spora me|u ugovornim stranama. Shodno tome, Republika Srpska je traìla da se takva mapa objavi, naravno, ako postoji, a da u slu~aju da takva mapa ne postoji strane svojim sporazumom, dakle, saglasnom izjavom voqa, odrede predmet i obim spora me|u wima. Rezultat ovakvih nastojawa vlasti Republike Srpske je svima poznat takva mapa nije prona|ena. [tavi{e, i pored toga {to je Republika Srpska imala, u pravnoj nauci i uporednom arbitra`nom iskustvu, puno i argumentovano pravno opravdawe za ovakve stavove u odnosu na predmet i obim spora, dakle, u odnosu na spornu mapu, ona je od strane glavnih me|unarodnih sila bila optuèna za opstrukciju sprovo|ewa ovog dijela Dejtonskog sporazu895
ma. Kasnije se ispostavilo da je upravo problem predmeta spora, koji nije potpuno, jasno i nedvosmisleno odre|en, bio i eksplozivan generator zategnutosti u sprovo|ewu arbitra`nog ugovora, pa i {ire, mirovnog sporazuma u cjelini. Potpuno zanemarivawe ovog problema od strane glavnih me|unarodnih sila, ~lanica Kontakt grupe, jasno izraèno kroz stavove predsjedavaju}eg arbitra, dovelo je do toga da se arbitra`ni tribunal, protivno izri~itim odredbama arbitra`nog ugovora, su{tinski broj~ano redukuje sa 3 na samo jednog arbitra, koji je preuzeo na sebe sve funkcije arbitrirawa, a drugu dvojicu arbitara prisilno pretvorio u tek formalni dekor tribunala, i da se arbitraà u ovom slu~aju od pravne forme izvitoperi u politi~ku ustanovu, a sam proces od pravnog u politi~ki. Tako je predsjedavaju}i arbitar samostalno, nezavisno od arbitra`nog ugovora i bez pravnog osnova, odre|ivao predmet spora. Od spora o lokaciji dela grani~ne linije izme|u entiteta, on ga je prvo pretvorio u spor o me|uetni~koj napetosti u oblasti Br~ko, a potom, u obrazloèwu svoje dopunske odluke od 15. marta 1998. godine, i u spor o raspodeli politi~ke nadle`nosti izme|u dva entiteta, premda o tome nema ni jedne jedine rije~i u samom arbitra`nom ugovoru. Tako se jo{ jednom kao potpuno istinita pokazala stara izreka da tamo gdje prestaje pravo po~iwe sila. 4. Suo~ene sa izuzetnim i ni~im kontrolisanim pritiscima i ucjenama, a u namjeri da pokaù kako su bona fide, a u skladu sa op{tim mogu}nostima ispuwavawa svojih ugovornih obaveza, opredijeqene za uspostavqawe mira, vlasti Republike Srpske su i pored svega toga u~estvovale na saslu{awu u Rimu, u januaru 1997. godine, spremne da ~uju argumente Federacije, ali i da iznesu svoje, potpuno svjesne pri tome da se radi o politi~kom, a ne o pravnom procesu. 5. Izostavqaju}i ovom prilikom brojne nedosqednosti manifestovane u ovoj fazi arbitra`nog postupka, a nagla{avaju}i jedino to da je u obrazloèwe svoje odluke predsjedavaju}i arbitar unio niz nedokazanih tvrdwi, potkrijepqenih jedino neprovjerenim i krajwe pristrasno pisanim novinskim ~lancima iz (ameri~ke) {tampe, naro~ito o doga|ajima iz aprila i maja 1992. godine, na ovom mjestu se navodi samo su{tina same odluke, koja, opet mimo slova arbitra`nog ugovora, nije bila kona~na. Predsjedavaju}i arbitar je u svojoj odluci uspostavio me|unarodni nadzor nad implementacijom Dejtonskog sporazuma u periodu od najmawe godinu dana i da radi na ja~awu lokalnih demokratskih institucija u ovoj oblasti. Preciznije re~eno, supervizor ima zadatak da radi na obezbje|ivawu slobode kretawa, formirawu normalne demokratske policijske funkcije, postepenom i mirnom povratku biv{ih stanovnika doti~ne oblasti u wihove stare domove i na renovirawu, izgradwi i dodjeli novih stambenih objekata u skladu sa potrebama za smje{taj starih i novih stanovnika ove oblasti, na sprovo|ewu slobodnih i pravi~nih lokalnih izbora u ciqu ja~awa demokratske vlasti i multietni~kog upravqawa radom, na privrednoj rekon896
strukciji oblasti, kao i na oìvqavawu luke na rijeci Savi, uspostavqawu efikasnog carinskog poslovawa i kontrole u oblasti. Sadràj i zna~aj dopunske odluke predsjedavaju}eg arbitra od 15. marta 1998. godine 6. Vlasti Republike Srpske su u periodu od dono{ewa prve do dono{ewa druge odluke aktivno radile na sprovo|ewu prve odluke, u skladu sa op{tim mogu}nostima, koje se u Br~kom nisu u bitnijoj mjeri razlikovale od drugih dijelova Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine. U nekim aspektima su te prilike ~ak bile i teè, a naro~ito zbog zna~aja Br~kog za cjelovitost i opstanak Republike Srpske, pa i {ire, za opstanak srpskog naroda na prostorima zapadno od Br~kog, {to je stvaralo izuzetno veliku osjetqivost kod naroda na poteze vezane za Br~ko. Me|utim, uprkos tome, po op{tim ocjenama, u Br~kom su ostvareni najboqi rezultati u sprovo|ewu dejtonskih obaveza u odnosu na slobodu kretawa, uspostavqawe multietni~ke administracije i policije i postepeni i mirni povratak izbjeglica i raseqenih lica. Sloboda kretawa je najvi{e obezbije|ena upravo u op{tini Br~ko, most preko Save nesmetano radi, dozvole za povratak dobilo je oko 2.500 izbjegli~kih i raseqenih porodica, a do sada se u svoje domove vratilo oko 800 takvih porodica, uspostavqeni su multietni~ki organi vlasti u op{tini Br~ko, kao i jedinica multietni~ke policije. Sve je to ostvareno zahvaquju}i saradwi sa vlastima Republike Srpske i sa lokalnim vlastima u Br~kom. Mawi incidenti nisu u bitnom naru{ili ove procese, a, uostalom, sli~ni ili ve}i incidenti su se doga|ali u brojnim drugim mjestima, prvenstveno na teritoriji Federacije Bosne i Hercegovine (Bugojno, Jajce, Stolac, Mostar, Sarajevo, Skender Vakuf i drugi), a ponegdje i na teritoriji na{e Republike. Pozitivne procese u Br~kom konstatovao je u svojim izjavama i na svjedo~ewu u Be~u i gospodin Robert Farand, supervizor za Br~ko. Me|utim, i pored svega toga, predsjedavaju}i arbitar Roberts B. Oven, ni ovom prilikom nije donio kona~nu odluku. Suprotno tome, on je donio dopunsku odluku, kojom se produàva rok za dono{ewe kona~ne odluke i kojom se produàva me|unarodni nadzor i daqe ja~aju ovla{}ewa supervizora. âk je Br~ko, u svom rastegqivom odre|ivawu pojma pravi~nosti, posmatrao kao izolovano ostrvo u jednoj politi~koj laboratoriji, kao da ono nema nikakve veze sa op{tim stawem u sprovo|ewu Dejtonskog sporazuma u Bosni i Hercegovini, i kao da je ono oslobo|eno uticaja od op{tih rezultata sprovo|ewa ovog sporazuma. Doga|aje u Br~kom je ocijewivao daleko teè nego iste doga|aje u Federaciji Bosni i Hercegovini. Izostanak brzog masovnog povratka izbjeglica i raseqenih lica u Br~ko je, po wegovim shvatawima, daleko teì od izostanka isto tako masovnog povratka izbjeglica i raseqenih lica u Sarajevo ili Mostar, na primjer. Sporadi~ne povrede slobode kretawa u Br~kom su daleko teè po wemu, nego isto takve povrede u Sarajevu, i tome sli~no. Gubqewe iz vida adekvatnog uzro~nog odnosa izme|u masovnijeg po897
vratka izbjeglica u Br~ko, sa masovnijim povratkom izbjeglica iz Br~kog u svoje domove u Federaciji rezultatirao je kod predsjedavaju}eg arbitra u jasnoj diskriminaciji Republike Srpske u odnosu na Federaciju Bosne i Hercegovine. On samo gleda Republiku Srpsku, kao da sprovo|ewe arbitra`ne odluke ne zavisi u dobroj mjeri od pona{awa Federacije Bosne i Hercegovine na wenoj teritoriji. Kao da jedan strah ne ra|a drugi, kao da jedna povreda ne ra|a èqu za spontanom retorzijom kod obi~nih qudi. Na taj na~in je predsjedavaju}i arbitar u postupak i svoje odluke unio su{tinsku nepravi~nost nejednako tretirawe Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine, na {tetu Srpske, a u korist Federacije. Predsjedavaju}i arbitar je u svojim odlukama krenuo i daqe: nagovestio je mogu}nost da Br~ko dodijeli Federaciji, ali i da stvori nekakvu neutralnu zonu, van iskqu~ive nadle`nosti bilo kog entiteta, iako za ne{to takvo nema ovla{}ewe ni u arbitra`nom ugovoru ni u Ustavu Bosne i Hercegovine, koji poznaje samo postojawe dva entiteta, a ne i nekih drugih politi~koteritorijalnih jedinica, tipa tzv. neutralnih zona. 7. Gledaju}i opstanak i budu}nost Republike Srpske, koji su izvan i iznad svakog partijskog i li~nog karijernog interesa, mora se ista}i da je postoje}a izvr{na vlast Republike Srpske, a naro~ito predsjednik aktuelne Vlade, gospodin Milorad Dodik, nepravi~no i neopravdano stavqena u krajwe nelagodan poloàj. Objektivno i stru~no ~itaju}i tekst dopunske odluke, proizilazi da bi Br~ko moglo biti izgubqeno za Republiku Srpsku. îni se da je gubitak Br~kog prakti~no samo odloèn na oko godinu dana, jer je aktivni teret dokazivawa u slede}oj fazi postupka na gospodinu Dodiku li~no. Naime, pravilno ~itawe odluke predsjedavaju}eg arbitra dovodi do zakqu~ka da su ispuweni svi uslovi da Br~ko pripadne Federaciji, a da samo gospodin Dodik moè da ga spasi nekim izvanrednim i neo~ekivanim rezultatima, koji nadma{uju qudske mogu}nosti, realne prilike i jedan qudski vijek. Na taj na~in je predsjednik Vlade zapravo ucijewen, mada je sam izri~ito izjavqivao da }e podnijeti ostavku ukoliko Br~ko ne pripadne Republici Srpskoj. Me|utim, i pored toga gospodin Dodik daje punu podr{ku ovakvoj odluci, ne na{av{i za shodno da je kritikuje u bilo kom wenom elementu, a takvih je zaista mnogo. Isto ~ini i predsjednik Republike Srpske, gospo|a Biqana Plav{i}. Time na Republiku Srpsku preuzimaju obaveze koje se za tako kratko vrijeme ne mogu ispuniti. Zbog toga je potrebno da se problemu Br~kog posveti i Narodna skup{tina Republike Srpske, kao najvi{i izraz narodnog suvereniteta, nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti i da zauzme svoje stavove o najva`nijim pitawima Br~kog i arbitra`nog postupka. U tom ciqu se predlaè da Narodna skup{tina donese jedan akt pod nazivom Memorandum o dosada{wem vo|ewu arbitra`nog postupka za oblast Br~ko, koji bi se sastojao iz dva dela: iz prethodne informacije i stavova koji slede. Podrazumeva se da bi oba dela teksta trebalo jo{ jednom redigova898
ti i prevesti na engleski. Potom bi Memorandum bio upu}en na adrese predstavnika ~lanica Kontakt grupe, odnosno potpisnicima Dejtonskog sporazuma i drugim relevantnim me|unarodnim ~iniocima. Stavovi Narodne skup{tine Republike Srpske 1. Narodna skup{tina potvr|uje da je zadràvawe postoje}e lokacije me|uentitetske granice u oblasti Br~kog najvi{i interes Republike Srpske, bez ~ijeg ostvarewa ne moè da postoji stabilna Republika Srpska, a bez stabilne Republike Srpske ne moè da se odvija progresivno ostvarivawe op{teg okvirnog sporazuma o miru u Bosni i Hercegovini, niti mogu da se razvijaju dobri me|uetni~ki odnosi u Bosni i Hercegovini i demokratski procesi. 2. Narodna skup{tina traì od arbitra`nog tribunala, a naro~ito od predsjedavaju}eg arbitra Robertsa B. Ovena da arbitra`ni postupak vodi iskqu~ivo prema slovu arbitra`nog ugovora i da ne prevazilazi svoja arbitra`na ovla{}ewa. 3. Narodna skup{tina traì od arbitra`nog tribunala da, u skladu sa principima pravi~nosti, ocjewuje primjenu Dejtonskog sporazuma u Br~kom u sklopu sa op{tim tokom i stawem primjene Dejtonskog sporazuma na teritoriji Bosne i Hercegovine i da stawe u Br~kom ne ocjewuje izolovano od op{teg stawa u Bosni i Hercegovini. 4. Narodna skup{tina traì od arbitra`nog tribunala da pona{awe Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine ocjewuje prema istim kriterijumima, bez predrasuda i diskriminacije kao do sada, i izjavquje da }e se u suprotnom jasno odrediti prema takvom pona{awu i naru{avawu wenih najva`nijih interesa u oblasti Br~kog. 5. Narodna skup{tina smatra da je dosada{wi tok arbitraè pokazao da arbitra`na odluka moè jedino potvrditi status duo u skladu sa ~lanom V, ta~ka 4, Aneks 3. Naime, da izlazak iz okvira arbitra`nog postupka, odnosno redefinisawe predmeta spora nije moglo da bude razlogom odlagawa dono{ewa takve definitivne odluke. Povratkom velikog broja izbjeglica nastaje razlog za me|uetni~ku napetost, a uspostavqawem multietni~ke administracije i multietni~ke policije izvr{ena je raspodela vlasti na nivou op{tine. 6. Narodna skup{tina apeluje na relevantne me|unarodne ~inioce da u~ine sve kako bi se arbitra`ni postupak vratio u okvire Aneksa 3, i bila donesena odluka u skladu sa ovim dokumentima. 7. Narodna skup{tina izjavquje da je spremna da aktivno djeluje na unapre|ewu primjene Dejtonskog sporazuma u oblasti Br~kog u ciqu odràvawa mira u Bosni i Hercegovini. Beograd, maj 1998. godine Predsjednik kluba Srpske radikalne stranke Prof. dr Nikola Popla{en Predsjednik kluba SDS Prof. dr Aleksa Buha
899
CXLI TERORISTI IMAJU PODR[KU ZAPADA

Saop{tewe za javnost Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke Na dana{woj sednici Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke razmatrana je aktuelna politi~ka situacija u otaybini, a dogovorene su i aktivnosti koje stranka treba da preduzme u predstoje}em periodu u ciqu za{tite nacionalnih i dràvnih interesa, brèg privrednog oporavka i stvarawa uslova za vi{i ìvotni standard svih gra|ana Srbije, Crne Gore i Republike Srpske. 1. Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke ocenila je da je te{ka politi~ko-bezbednosna situacija na Kosovu i Metohiji prouzrokovana teroristi~kim delovawem albanskih separatista koji za svoje kriminalne akcije, dobijaju podr{ku zapadnih zemaqa i pojedinih me|unarodnih organizacija. Srpska radikalna stranka smatra da je dijalog izme|u predstavnika Vlade Srbije i najzna~ajnijih politi~kih partija kosovskih Albanaca jedini mogu}i na~in re{avawa krize u tom delu Srbije. Tako|e, jo{ jedanput ukazujemo na ~iwenicu da Albanci na Kosovu i Metohiji uìvaju sva gra|anska prava i slobode zagarantovane najvi{im evropskim i svetskim standardima. Srpska radikalna stranka pruà punu podr{ku naporima svih dràvnih organa, a posebno pripadnicima policije na suzbijawu terorizma i za{titi li~ne i materijalne sigurnosti svih gra|ana Kosova i Metohije, kao i pripadnicima Vojske Jugoslavije u obezbe|ewu dràvnih granica Savezne Republike Jugoslavije. 2. Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke ocenila je da je Vlada Republike Srbije u proteklih sedamdeset dana postigla zna~ajne rezultate, a korektna saradwa i saglasnost koalicionih partnera o svim kqu~nim politi~kim, ekonomskim i socijalnim pitawima predstavqaju izuzetnu osnovu za jo{ ve}e uspehe Vlade narodnog jedinstva u predstoje}em periodu. Vlada narodnog jedinstva utvrdila je Predlog zakona o izmenama o dopunama Zakona o porezu na dohodak gra|ana, koje je usvojila Narodna skup{tina Republike Srbije. Primenom ovog zakona, vr{i se zna~ajno poresko rastere}ewe privrede i stanovni{tva putem smawewa poreskog optere}ewa zarada i drugih li~nih primawa, uz istovremeno maksimalno {irewe poreske osnove. Obezbe|eno je fiskalno rastere}ewe zarada zaposlenih, tako {to se na jedan dinar zarada, umesto dosada{wih izdvajawa od 1,24 dinara na ime poreza i doprinosa, izdvaja 0,98 dinara. Kod najniìh zarada ovaj odnos je jo{ povoqniji i iznosi 1:0,70 dinara. Usvojenim zakonom Vlada je zapo~ela proces zaokruìvawa reforme fiskalnog sistema, kojom se omogu}ava brì privredni rast i efikasnije finansirawe socijalnih funkcija. Vlada je u te{kim uslovima uspela da obezbedi redovnu isplatu penzija, a februarski i martovski ~ek na{im penzionerima je uve}an za 5, odnosno
900
vi{e od 11 procenata. Vlada je donela operativne mere kojima se obezbe|uje da cene osnovnih prehrambenih proizvoda: hleba, jestivog uqa i mleka, ostanu nepromewene u narednom periodu, uz punu snabdevenost trì{ta. U ciqu odràvawa nepromewenih cena osnovnih prehrambenih proizvoda i pune snabdevenosti trì{ta, Vlada je odlu~ila da se redovna snabdevenost trì{ta dovoqnim koli~inama ovih proizvoda obezbedi dodatnim regresima i subvencijama, intervencijama iz robnih rezervi i spre~avawem {pekulativnih radwi. Vlada je utvrdila Predlog zakona o Univerzitetu, koji je usvojila Narodna skup{tina. Univerzitet i fakultet imaju obrazovnu i nau~nu autonomiju, a nastavnici i saradnici univerziteta su nezavisni i samostalni u obavqawu nastave i nau~nog rada, u skladu sa univerzitetskom tradicijom i Zakonom. Dràva je ovim zakonom obezbedila punu kontrolu nad finansijskim sredstvima koja se ulaù u univerzitete ~iji je vlasnik. Vlada Republike Srbije je prihvatila inicijativu Savezne vlade da Savezna skup{tina u {to kra}em roku donese zakon o izmirewu obaveza po osnovu devizne {tedwe gra|ana. Vlada je utvrdila predlog akta kojim Narodna skup{tina Republike Srbije predlaè Saveznoj skup{tini da uredi odre|ena pitawa koja se odnose na izmirewe obaveza Republike Srbije po osnovu devizne {tedwe gra|ana. 3. Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke pozvala je sve politi~ke stranke u Republici Srpskoj da na predstoje}im izborima zajedni~kim snagama i jedinstvenim politi~kim istupom obezbede opstanak i daqi prosperitet Republike Srpske. U tom smislu, Centralna otaybinska uprava smatra da bi koalicija Srpske radikalne stranke, Srpske demokratske stranke i Socijalisti~ke partije Republike Srpske predstavqala garanciju pobede patriotskih snaga u Republici Srpskoj, koje bi obezbedile ostvarewe svih vitalnih interesa Republike Srpske. 4. Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke ukazuje javnosti da hrvatski okupatori, uz svestranu podr{ku i pomo} zapadnih sila nastavqaju sistematsko proterivawe preostalih Srba iz isto~ne Slavonije i Barawe. Za nekoliko meseci, ovim tempom iseqavawa svi Srbi }e napustiti i isto~ne delove Republike Srpske Krajine. Takve kriminalne akcije hrvatskog reìma najboqa su potvrda wegove neofa{isti~ke prirode i la`ne demokratije zapadnih zemaqa. 5. Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke o~ekuje od novouspostavqene skup{tinske ve}ine u Crnoj Gori da po{tuje legitimna demokratska prava mawine i obezbedi zastupqenost politi~kih stranaka u Ve}u republika Savezne skup{tine proporcionalno wihovoj snazi u Republi~kom parlamentu Crne Gore. Tako|e, Srpska radikalna stranka smatra da Saveznu vladu treba rekonstruisati, tako {to bi sve relevantne politi~ke stranke u Saveznom parlamentu prihvatile u~e{}e u izvr{nim organima vlasti na federalnom nivou. Beograd, 7. jun 1998. godine Centralna otaybinska uprava
901
CXLII ZAHTEV ZA INFORMACIJAMA O SEVERNOJ LIGI

Ministarstvo inostranih poslova Savezne Republike Jugoslavije, Ministar gosp. @ivadin Jovanovi} Uvaèni gospodine ministre, Pre nekoliko dana pokrenuta je inicijativa za ostvarewe saradwe izme|u Srpske radikalne stranke i Milanske severne lige. Molim Vas, pre nego donesemo odluku po tom pitawu, da nam dostavite sve relevantne informacije u vezi sa Milanskom severnom ligom. S po{tovawem, Beograd, 3. jul 1998. godine Predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq
me}aja onih koji ne mogu da se pomire sa porazom na izborima i koji poku{avaju svim mogu}im protivpravnim sredstvima da spre~e dolazak na vlast pre svega dr Nikole Popla{ena, ali i onih politi~kih stranaka koje su dobile poverewe naroda. Posle ovakvog neprijateqskog akta organizovanog od strane doju~era{weg predsednika Republike Srpske i predsednika Vlade Republike Srpske, uperenog protiv matice Srbije i wenih oficijelnih predstavnika, potpuno je jasno za{to je srpski narod u Republici Srpskoj svoj glas i poverewe dao upravo onima koji su se najglasnije suprotstavqali antisrpskoj politici Biqane Plav{i} i Milorada Dodika. Beograd, 25. septembar 1998. godine Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke
CXLIV CXLIII Saop{tewe za javnost [E[EQU ZABRAWEN ULAZAK U REPUBLIKU SRPSKU

Srpska radikalna stranka obave{tava javnost da su Biqana Plav{i} i Milorad Dodik u svom politi~kom porazu u potpunosti izgubili kompas i izdali naredbu ministru unutra{wih poslova Republike Srpske, Milovanu Stankovi}u, da po svaku cenu zabrani ulazak na teritoriju Republike Srpske potpredsedniku Vlade Republike Srbije, dr Vojislavu [e{equ. Naime, dr Vojislav [e{eq je ju~e poku{ao da u|e na teritoriju Republike Srpske u nameri da prisustvuje sahrani prijateqa u Br~kom, ali je na grani~nom prelazu zaustavqen od strane pripadnika Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srpske. Policijski kapetan je, uz izviwewe dr Vojislavu [e{equ, saop{tio nare|ewe koje je primio od ministra unutra{wih poslova Milovana Stankovi}a, kojim se zabrawuje ulazak u Republiku Srpsku potpredsedniku Vlade Republike Srbije. Srpski radikali posebno ukazuju na ~iwenicu da je pomenuti Stankovi} trpeo najgora ponièwa, pa ~ak i fizi~ko zlostavqawe od strane Qubi{e Savi}a Mauzera, a vrhunac i najgore mogu}e ponièwe jeste ispuwavawe protivzakonitih, necivilizacijskih i antisrpskih naloga kakav je spre~avawe ulaska u Republiku Srpsku dr Vojislavu [e{equ. Srpska radikalna stranka smatra da je ovaj kriminalni i otvoreno neprijateqski akt Biqane Plav{i} i Milorada Dodika prema Srbiji kao dràvi i wenom visokom predstavniku, podràn od strane wihovih inostranih mentora, najboqi dokaz politi~ke konfuzije i o~aja, ali i psihi~kih pore902
SPORAZUM O OSNIVAWU ZAJEDNI^KOG EKONOMSKOG SAVETA IZME\U LIBERALNO-DEMOKRATSKE PARTIJE RUSIJE (LDPR) I SRPSKE RADIKALNE STRANKE (SRS)
Polaze}i od ~iwenice da se ekonomija svih vremena oduvek ispoqavala kroz politiku i da iza svake ozbiqne politike stoji sna`na ekonomija, sporazumne strane donele su slede}u odluku: Osnovati ekonomski savet Liberalno-demokratske partije Rusije i Srpske radikalne stranke sa slede}im ciqevima: u~vr{}ivati saradwu LDPR i SRS; unapre|ivati efikasnije uzajamno sporazumevawe i u~vr{}ivawe prijateqstva na{ih naroda; raditi na poboq{awu standarda na{ih naroda; pomagati na{im narodima da na najboqi na~in u~estvuju u zajedni~kom ekonomskom i politi~kom ìvotu; doprinositi ostvarewu inicijativa u oblasti privrede na bazi obostranih interesa; podsticati pove}awe obima razmene kapitala i radne snage kroz za{titu od razli~itih zloupotreba i birokratije; potpuno i istinito informisati o stawu na berzama na{ih zemaqa, obezbe|ivati efikasno iskori{}avawe radne snage i kapitala u oblasti privrede; povezivati poslovne qude u oblasti privrede u svim regionima Rusije i Srbije;
903
unapre|ivati marketing na svim nivoima, kako u Rusiji tako i u Srbiji; pomagati pri uspostavqawu dobrih poslovnih veza na dràvnom, bankarskom i ostalim nivoima; obezbediti zajedni~ki pravni osnov u oblasti ekonomije, finansija i privrede; omogu}iti stvarawe jednog informacionog prostora u politi~kom i ekonomskom delovawu sa sedi{tem u Moskvi, na adresi Borisoglebskij pereulok br. 13/3, tel/faks: 095/290-27-97 i u Beogradu u ul. Bra}e Nedi}a br. 23, tel/faks: 011/34-42-109. Moskva, 30. septembar 1998. godine Koordinator za Srpsku radikalnu stranku dr Qubica Mom~ilovi} Predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq Koordinator za LDPR general Viktor Filatov Predsednik LDPR Vladimir @irinovski
CXLVI ÊSTITKA JANU SLOTI

Gospodin Jan Slota, predsednik Slova~ke narodne stranke Po{tovani gospodine Slota, Dragi prijatequ, êstitam Vam izvanredan uspeh Slova~ke narodne stranke na tek zavr{enim izborima u Va{oj zemqi. Veliki broj Slovaka ukazao je poverewe Va{oj partiji i time dokazao da dolazi vreme kada }e nacionalisti odlu~ivati o sudbini svojih dràva i naroda. S po{tovawem, Beograd, 8. oktobar 1998. godine Predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq
CXLV STI@U RUSKI POSLANICI

Dràvna Duma Ruske Federacije, poslani~ka grupa Liberalnodemokratske partije Rusije Dragi brate Vladimire! Iskreno se zahvaqujem na prijateqskoj podr{ci u ovo te{ko vreme u kojem se srpski narod na{ao. Stupili smo u kontakt sa Ministarstvom inostranih poslova i nikakvih problema sa prijemom ruskog aviona ne}e biti. Delegacija sa va{om parlamentarnom grupom moè da do|e u Beograd po pozivu predsednika Saveta za me|unarodne odnose Ve}a republika Gorweg doma jugoslovenskog parlamenta, ~iji je predsednik Tomislav Nikoli}, moj zamenik. Bilo bi dobro da po mogu}nosti u poslani~koj grupi budu i predstavnici drugih stranaka prijateqski raspoloènih prema srpskom narodu. Broj ~lanova va{e poslani~ke grupe odredite po va{em naho|ewu. Srda~ni bratski pozdrav, Beograd, oktobar 1998. godine Predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq
904
CXLVII ZA TROJNI SAVEZ

Dràvna Duma, frakcija Liberalnodemokratske partije Rusije, Vladimiru @irinovskom Dragi brate Vladimire, Duboko ti se zahvaqujem na svoj tvojoj podr{ci i inicijativama koje ti ispoqava{ u Moskvi za dobrobit Srbije i srpskog naroda. @eleo bih da {to pre pokrene{ inicijativu za realizaciju ideje o stvarawu saveza tri dràve Rusije, Belorusije i Srbije. Svi srpski patrioti podràvaju ovu ideju. Ima{ potpunu moju podr{ku i podr{ku Srpske radikalne stranke. Uz iskrene bratske pozdrave, Beograd, 14. oktobar 1998. godine Predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq
905
CXLVIII GOSPODIN JAN SLOTA, predsednik Slova~ke narodne stranke

Uvaèni gospodine Slota, Dragi prijatequ, Od 1. do 6. novembra predvodio sam Parlamentarnu delegaciju Savezne skup{tine Jugoslavije u zvani~nu posetu Rusiji. Ostvarili smo veliki broj veoma zna~ajnih politi~kih kontakata. U~estvovali smo i na 9. zasedawu Parlamentarne skup{tine Saveza Rusije i Belorusije. U mnogim politi~kim kontaktima veoma lepo sam se izdràvao o Vama li~no i Va{oj politi~koj partiji, posebno o patriotskoj opciji koju zastupate. Sergej Baburin, potpredsednik Dràvne dume Rusije i potpredsednik Parlamentarne skup{tine Saveza, rekao mi je da }e za slede}e zasedawe Saveza, u decembru mesecu u Belorusiji, uputiti dva zvani~na poziva u Slova~ku. Jedan }e biti poziv parlamentu Slova~ke da wegova delegacija u~estvuje na zasedawu u statusu gosta, a drugi poziv }e biti upu}en Vama i Va{oj partiji. Ube|en sam da }ete prihvatiti da budete gost na zasedawu Parlamentarne skup{tine Saveza Rusije i Belorusije, jer taj savez ima {ansu da preraste u op{teslovensku patriotsku integraciju. Koristim ovu priliku, po{tovani gospodine Slota, da Vam uputim iskrene bratske pozdrave. S pozdravom, Beograd, 12. novembar 1998. godine Predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq
Uz pomo} jugoslovenske dràve Aleksandra Kara|or|evi}a i Josipa Broza Tita, srpski narod je izgubio skoro sve tekovine oslobodila~kih ratova XIX i XX veka, a i danas smo u situaciji da se borimo za goli opstanak. Zbog toga Srpska radikalna stranka ne}e imenovati svog predstavnika u Jugoslovenskom odboru, niti }emo u~estvovati u obeleàvawu 80. godi{wice Jugoslavije. Uz izraze iskrenog po{tovawa, Beograd, 12. novembar 1998. godine Predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq
CL POZDRAVNI GOVOR [EFA DELEGACIJE SAVEZNE SKUP[TINE DR VOJISLAVA [E[EQA

Po{tovane dame i gospodo, draga bra}o i sestre, U ime delegacije Savezne skup{tine Savezne Republike Jugoslavije izraàvam veliku radost {to nam se ukazala prilika da u~estvujemo u radu Parlamentarne skup{tine Saveza Rusije i Belorusije. Dana{wem zasedawu prisustvujemo u svojstvu posmatra~a, a iskreno èlimo da na slede}e do|emo kao ravnopravni ~lanovi saveza tri bratska naroda, Rusa, Belorusa i Srba. Savezna Republika Jugoslavija je konstituisana 1992. godine voqom naroda Srbije i Crne Gore, nakon {to su zapadne sile, igraju}i na kartu separatisti~kih tendencija i direktno se me{aju}i u unutra{we odnose, razbile prethodnu Jugoslaviju. Na silu je tre}ina srpskog naroda ostala van granica matice. Srbima je nametnut krvavi gra|anski rat u kome su pobedili, ali voqom zapadnih mo}nika pobeda im je oteta. Oteli su nam Republiku Srpsku Krajinu i tre}inu Republike Srpske. Milionske kolone srpskih izbeglica i{le su u suènu Srbiju i Crnu Goru ili se raspr{ile {irom sveta. Hiqade srpskih civila, èna i dece pobijeno je na zverski na~in. Zlo~ini nad Srbima pra}eni su do sada nevi|enom medijskom satanizacijom srpskog naroda. Totalitarizam novog svetskog poretka iskusili smo na svojoj koì. Pritisci, ucene, sankcije, medijske manipulacije, laì, klevete pravo su lice ameri~ke demokratije. Mi, Srbi, stradmao jer smo tradicionalni ruski saveznici na Balkanu. Zbog toga Zapad intenzivno pomaè sve srpske neprijateqe.
907
CXLIX PREDSEDNIKU SAVEZNE VLADE

Uvaèni gospodine Bulatovi}u, Dobio sam Va{e pismo od 2. novembra 1998. godine, s pozivom da Srpska radikalna stranka odredi svog predstavnika u Jugoslovenski odbor za obeleàvawe 80. godi{wice Jugoslavije. Obave{tavam Vas da je Srpska radikalna stranka protiv proslave tog jubileja, jer smatramo da je formirawe prve jugoslovenske dràve najtragi~niji ~in u istoriji srpskog naroda.
906
I na saveznom nivou patriotske stranke intenzivno sara|uju. Narod je jednodu{an u odlu~nosti da se brani sve {to je na{e, {to su nam dedovi u amanet ostavili. Amerikanci i Nemci su organizovali, obu~ili i opremili brojne bande albanskih terorista. Dali su im u zadatak da ubijaju srpske civile i osvajaju teritoriju. Ciq je bio op{ti ustanak albanskog stanovni{tva, pat pozicija i formirawe zona razdvajawa koje bi zaposele trupe NATO-a. Prevarili su se zapadwaci. Porazili smo teroriste, uni{tili sve wihove zna~ajnije bande, povratili teritorije i kontrolu nad komunikacijama. Izna|en i razo~aran, NATO preti bombardovawem. Po~iwe sa psiholo{kim medijskim pripremama i donosi formalnu odluku o agresiji na na{u zemqu. Dràvama ~lanicama najmo}nijeg vojnog politi~kog saveza ni{ta ne smeta {to za intervenciju nema nikakvog pravnog osnova. Spremni su za otvorenu agresiju. Mi, Srbi, odolevamo. Najve}u podr{ku nam pruàju Rusija i Belorusija. I mnoge druge dràve javno protestuju, posebno Kina, Indija, Brazil itd. Oni koji se sad suprotstavqaju nasrtajima na na{u zemqu iskreni su nam prijateqi. Nikada im ne}emo zaboraviti da su nam u velikoj nevoqi prisko~ili u pomo}. Na{e odlu~no odbijawe da prihvatimo NATO trupe na na{oj teritoriji i odbacivawe zhateva da se Kosovo i Metohija odvoje od pravnog sistema Srbije, uz iskrenu i bratsku podr{ku ruske i beloruske vlade i naroda, odnosi prevagu. Ali, isku{ewa }e sigurno jo{ potrajati. Mi, Srbi, odolevamo. Najve}u podr{ku nam pruàju Rusija i Belorusija. Ali, glavni ciq nismo mi Srbi, glavni ciq je Rusija. Na nama samo treniraju, o{tre zube. Rusiju èle do kraja da uni{te, da vi{e nikada ne postane svetska sila. Vrebaju Sibir. Produbquju ekonomsku krizu i izazivaju finansijske poreme}aje. Tragaju za petom kolonom i nastoje da iskoriste sve separatisti~ke i lokalisti~ke tendencije. Kost u grlu im je i Belorusija. Predsednik Luka{enko je nepokolebqiv. Zapad pribegava kampawi klevetawa i ucene, ali Belorusi se ne daju slomiti. Svi katoli~ki Sloveni, osim Slovaka, ve} odavno su poklekli. Wihovim umovima i du{ama upravqa Vatikan. Usmeravaju ih protiv Rusije. NATO se {iri. I neke pravoslavne slovenske zemqe mu se dodvoravaju, ulaguju. Ciq Amerikanaca je da se Rusija opkoli sa svih strana vojnim bazama. Spremaju se Amerikanci i na Kinu, ali idu redom. Smeta im dràvna zajednica Srbije i Crne Gore. @ele da je {to pre pocepaju i u tu svrhu vrbuju neke doma}e politi~are, sve koji se daju vrbovati. Hteli bi da nama Srbima otmu Kosovo i Metohiju, Ra{ku oblasti i Vojvodinu, da nas odvoje od Jadranskog mora i sabiju na {to mawu teritoriju. Odolevamo kako znamo i umemo.
908
U Srbiji je stvoren koalicioni savez svih patriotskih stranaka levice i desnice. Formirali smo Vladu narodnog jedinstva s primarnim zadatkom da se izdrì, da odolimo zapadwa~koj najezdi i sa~uvamo svaki deo Srbije. O~ekujemo da tragi~na srpska sudbina probudi sve Slovene i sve pravdoqubive narode sveta. Slobodu moèmo sa~uvati samo ako je udruènim snagama branimo. Prevashodno se pravoslavni slovenski narodi moraju ujediniti. Mi smo spremni na savez sa Rusijom i Belorusijom u {to ~vr{}oj formi. Mi, parlamentarci, treba na tome neprekidno da radimo i uti~emo na izvr{ne organe vlasti u na{im zemqama da wihovi predstavnici {to pre potpi{u potrebne me|unarodne ugovore. Na{i narodi su se ve} u svojim srcima ujedinili. Treba da tom jedinstvu samo odredimo pravnu i politi~ku formu. Uveren sam da bi nam se uskoro prikqu~ila i Ukrajina. Na{e jedinstvo bi sna`no podstaklo patriotske snage Slova~ke i Bugarske, a Rumunija i Moldavija su nam, tako|e, bliske po tradiciji, istoriji i narodnim ose}awima. Ne dozvolimo da nas daqe tla~e i gaze kreatori novog svetskog poretka i ideolozi surovog mondijalizma. Ne dajmo da okuju na{u {iroku slovensku du{u, da uni{te na{e tradicije i ugase nam slobodu! Neka ìvi bratski Savez Srbije, Rusije i Belorusije! Beograd, decembar 1998. godine
CLI STRANA^KE NOVINE ZA IRAÂNE

Ambasada Republike Irak, otpravnik poslova gospodin Taha Hamdi Mohamed Uvaèni gospodine Mohamed, Upu}ujem Vam nekoliko brojeva na{eg strana~kog lista Velika Srbija u kojem je nedavno u celosti objavqen razgovor izme|u Vas i potpredsednika Vlade Republike Srbije i predsednika Srpske radikalne stranke dr Vojislava [e{eqa. Uz izraze dubokog po{tovawa Beograd, 12. januar 1999. godine [ef kabineta predsednika Srpske radikalne stranke Qiqana Mihajlovi}
909
CLII NAJAVA MITINGA SRPSKE RADIKALNE STRANKE U ZEMUNU

Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe! Pre pet nedeqa, srpski radikali krenuli su sa odràvawem tribina po beogradskim op{tinama. Tema je bila ista: kako odbraniti Kosovo i Metohiju. Gra|ani deset beogradskih op{tina ~uli su mi{qewe srpskih radikala o aktuelnim politi~kim pitawima i problemima. Pose}enost odrànih tribina na Zvezdari, ûkarici, u Obrenovcu, Rakovici, Vo`dovcu, Vra~aru, Paliluli, Mladenovcu i Lazarevcu, govori o tome koliko srpski radikali, iz dana u dan imaju sve ve}e upori{te kod naroda. Jo{ jednom je ìvot pokazao da se ciqevi i interesi Srba apsolutno poklapaju sa onima koji ih predstavqaju u Vladi narodnog jedinstva, a to je o~uvawe srpske teritorije Kosova i Metohije. Jer, zapadne sile svakodnevno nastavqaju s uvo|ewem demokratije u Srbiju, na wihov na~in. Srbiju i daqe rasta~u. Stavqaju je na stub srama, poku{avaju da nam otmu komad po komad srpske zemqe. Wihov dana{wi ciq i interes su Kosovo i Metohija. Wihovo oru`je je iskrivqena medijska slika o Srbima i zlosre}nim [iptarima, a [iptari su samo wihovo oru|e u daqem komadawu Srbije. Istina je da je ìvot teàk i da nas ne mazi, a srpski radikali ne bude nam la`ne utehe i obe}awa, med i mleko, ve} ukazuju na sve opasnosti koje su se nadvile nad na{om zemqom. Izvesno je, ne re{ava se samo pitawe Kosova i Metohije, ve} opstanak Srbije i srpskog naroda. O tome su govorili srpski radikali na svim odrànim tribinama, o tome }e govoriti i na mitingu u Zemunu, 27. februara. Srpski radikali su mnogo puta dokazali svoj patriotizam, ali najvi{e ga iskazuju upravo svojim nepokolebqivim stavom da se Srbija ne sme cepati. Srpska radikalna stranka je sudbinu svog u~e{}a u Vladi narodnog jedinstva vezala za o~uvawe Kosova i Metohije. Svesna svih opasnosti kojima se pretilo sa Zapada, ona dosledno zagovara politi~ko re{ewe izme|u srpske i {iptarske strane pregovorima, neposredno i na teritoriji na{e zemqe, kako je ishodom referenduma, na kojem se narod izjasnio protiv u~e{}a stranih posrednika u re{avawu kosovsko-metohijskog problema, i bila obavezna. Ogromnom uporno{}u izdejstvovalo se da se problem terorizma na ovoj teritoriji re{ava i suzbija svim dozvoqenim sredstvima kojima raspolaè pravna dràva. O~uvana je stabilnost zemqe, ali su se pritisci Zapada poja~avali, sve dok na kosovsko-metohijsko tlo nisu dovedeni me|unarodni posmatra~i. Srpski radikali nisu prihvatili poziv za u~e{}e na Pariskoj mirovnoj konferenciji, koja se odràva u Rambujeu. Zato, predstavnici Srpske radikalne stranke u Vladi narodnog jedinstva danas ne sede i ne raspravqaju o Kosovu i Metohiji u Rambujeu. Maksimalnu demokratsku toleranciju pokaza910
li su poslanici Srpske radikalne stranke na posledwoj sednici Narodne skup{tine Srbije, kada su, i protiv svojih patriotskih ube|ewa, prihvatili odluku Narodne skup{tine Srbije da se u Rambuje po{aqe vi{estrana~ka srpska delegacija, koja }e raspravqati o problemima na Kosovu i Metohiji. Nepogre{iva procena da se ne treba konfrontirati u odsudnim situacijama, spasava nas eventualne osude. Stav Srpske radikalne stranke po pitawu Kosova i Metohije dosledan je i jasan. Kosovo i Metohija je srce srpske zemqe i oko toga cewkawa nema. Suverena dràva probleme s terorizmom na sopstvenom tlu re{ava pravnim sredstvima i tu internacionalizacije nema. Pregovora sa teroristima nema. Strane trupe nemaju {ta da traè u Srbiji. Na pretwe se odgovara odlu~no{}u da se ravnom merom uzvrati. Srpski radikali ne}e nikada pristati ni na izdaju ni na predaju Kosova i Metohije, kolevke srpstva, na ~ijem se tlu vodi odsudna bitka za biti ili ne biti Srbije! Ne prodaje se vera za ve~eru, i nema pogodbe, a ni prodaje, Kosova i Metohije, mnogo puta su rekli srpski radikali. O tome su govorili na tribinama, o tome nam govore i u svojim redovnim saop{tewima, na redovnim konferencijama za novinare, kao i u svim televizijskim emisijama u kojima se pojavquju kao gosti. O problemima na Kosovu i Metohiji jo{ jednom, i koliko god puta to bude trebalo, govori}e srpski radikali na mitingu u Zemunu, 27. februara 1999. godine, s po~etkom u 13 ~asova. Otaybina se brani iskrenim patriotizmom, to je poruka koju nam {aqu srpski radikali. Beograd, februar 1999. godine
CLIII POZIV MAKEDONSKOJ BRA]I

Republika Srbija Vlada Republike Srbije, Kabinet potpredsednika dr Vojislava [e{eqa Sa{o Kaimovski Panki restoran Dva jelena, Skopje, Makedonija Dragi brate Panki, Cela Srbija je odu{evqena lekcijom koju ste o~itali engleskim okupatorima. Tvoj juna~ki postupak je prava zaloga srpsko-makedonskog prijateqstva.
911
Mi, srpski patrioti smo i o~ekivali da bratski makedonski narod nikada ne}e izgubiti ~ast i dostojanstvo, ponos i obraz. Znali smo da bratska Makedonija ne moè biti platforma za agresiju na Srbiju. Srbija i Makedonija imaju zajedni~ke neprijateqe i zato moramo da ujedinimo na{e snage. Tebi i tvojim prijateqima ~estitam na juna{tvu. Pozivam Vas da budete moji gosti u Beogradu, u terminu koji sami odredite. Beograd, 10. mart 1999. godine Potpredsednik Vlade Republike Srbije i predsednik Srpske radikalne stranke prof. dr Vojislav [e{eq
CLIV PROGLAS NARODU REPUBLIKE SRPSKE

Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe! Istaknuti me|unarodni kriminalac i ratni zlo~inac, Karlos Vestendorp, na razbojni~ki na~in je proklamovao smjewivawe legalno i legitimno izabranog predsjednika Republike Srpske, dr Nikole Popla{ena. Tako je do kraja ogoqeno drsko, bezobzirno, krajwe brutalno i sileyijsko pona{awe bjelosvetskih hoh{taplera i terorista koji na teritoriji Republike Srpske djeluju pod okriqem zapadnih banditskih vlada. Bjelosvjetski bandit, kriminalac i zlo~inac, Karlos Vestendorp, drznuo se da po nalogu svojih ameri~kih teroristi~kih za{titnika u potpunosti suspenduje voqu srpskog naroda iskazanu na prethodnim izborima u Republici Srpskoj. Ratni zlo~inac Karlos Vestendorp, uz podr{ku zlo~ina~kih vlada Sjediwenih Ameri~kih Dràva i pojedinih zapadnoevropskih zemaqa, poku{ava da uni{ti jedan nepokorni narod koji se na{ao na putu wihovog fa{isti~kog novog svjetskog poretka. To je poku{aj da se zapadno od Drine uni{ti sve {to je srpsko, a prva stepenica u tom genocidu je smjewivawe pravog predstavnika srpskog naroda i dovo|ewe na wegovo mjesto najgorih podanika bjelosvjetskog olo{a. Kriminalac svjetskog kalibra, Karlos Vestendorp, morao bi da zna da Nikolu Popla{ena na mjesto predsjednika Republike Srpske nisu doveli teroristi koji su wega postavili, ve} Srbi Republike Srpske koji su uveliko osjetili krvavi no` zapadnih zlo~ina~kih vlada.
912
Slobodarski srpski narod nikada ne}e prihvatiti poku{aj poznatog krvnika i predvodnika okupatorskih snaga u Republici Srpskoj da smjeni predsjednika Republike Srpske dr Nikolu Popla{ena. Srpski narod je odlu~an da se odupre daqem zlo~ina~kom me{etarewu i okupaciji srpske zemqe. Sudbina Karlosa Vestendorpa }e biti ista onakva kakva je zadesila i zlikovce koji su okon~ali u Nirnbergu. Okon~a}e kao i svi gaulajteri bilo kog dijela srpske teritorije. U poseban obra~un uze}emo to {to su krvoèdni ameri~ki teroristi hladnokrvno ubili Krstu Mi}i}a, odmah po{to je wihov pla}enik Karlos Vestendorp proklamovao smjenu dr Nikole Popla{ena. Ameri~ki gangsteri, koji sebe nazivaju vojnicima, vaqda zato {to su u uniformama okupacionih trupa, izvr{ili su ovaj teàk zlo~in u Ugqeviku, a Krsto Mi}i} je likvidiran samo zato {to je srpskog roda, {to je volio svoju otaybinu i nije sagnuo glavu pred objesnim okupatorima. Pijani ameri~ki kauboj pucao je na nenaoruànog Krstu kada je reagovao na ìvotiwsko iìvqavawe nad srpskim djevojkama. Grijeh pokojnog srpskog viteza, koji je bio potpredsjednik Op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke i odbornik u Skup{tini op{tine Lopare, bio je samo u tome {to je znao engleski, {to nije htio da pre|e preko uvrede upu}ene wegovom rodu, uvrede koja je jo{ gora zato {to je upu}ena na tako omalovaàvaju}i na~in. Odaju}i po~ast velikom rodoqubu Krsti Mi}i}u, koji je sa oru`jem u ruci tokom rata branio Republiku Srpsku, a u ovom nepravednom miru likvidiran na ovako podmukao na~in, ujedno garantujemo ameri~koj okupacionoj bandi da }e za sva zlodjela po~iwena pod okupacijom skupo platiti. Naro~ito za ubistvo Krste Mi}i}a. Svima koji misle da je mogu}a okupacija Republike Srpske, svim Amerikancima i wihovim saveznicima poru~ujemo: Dosta! Vi{e trpjeti ne}emo! Mar{ odakle ste do{li pa tamo smjewujte svog popu{enog predsjednjika! Da Bog da do~ekali potpis kojim selite iz va{ih ku}a! Mi iz Br~kog seliti ne}emo! Samo je Nikola na{ predsjednik! Nikad i niko drugi! Ustaj srpski narode! Ustaj Srbine! Motku u ruke! Udri stoku jer drugi jezik ne razumije! Udri bandu ciglama! Samo se tako marva moè otjerati iz tu|e ko{evine! Ne birajte mjesto i vrijeme. Uvijek i na svakom mjestu pokaìmo {ta mislimo o wima! Udri i samo udri! Donijeli su nam smrt, bolest, drogu. To je wihov novi svjetski poredak! [epure se u skupim uniformama sa svemirskim oru`jem u rukama. Jadne kopije filmskog Ramba nisu svjesne da su u zemqi ~etnika! Neka su sre}ni dok radi samo mo~uga! A ti, srpski narode, ne daj im oko da otvore! Na svakom koraku, na svakom }o{ku, kamenom i motkom po a`daji! Vidje}e{, ne}e izdràti. Mekana je to
913
sorta, ne mogu bez tople vode, struje, ~istih ga}a. Jo{ su u Drugom svjetskom ratu napu{tali rovove ako nisu imali cigara ili nisu dobili ru~ak na vrijeme! Za wih ratuje silna tehnika ali ovdje, na srpskoj zemqi, gdje su o~i u o~i sa djecom Bijelog an|ela, nemaju {ansi! Svi oni koji rade za Amerikance i wihove vazale, hitno neka napuste svoja radna mjesta u sastavu okupacionih trupa! Voza~i i prevodioci! Ostavite du{mane bez o~iju i nogu! Neka bauqaju srpskim drumovima! Pa {ta ako dobro pla}aju? Va{ narod gladuje ve} godinama, pa nije potr~ao da proda du{u |avolu. Ako ne poslu{ate glas svog naroda, zna~i da niste Srbi. U tom slu~aju taj isti narod vi{e nema nikakvih obaveza prema vama. Sami ste krivi ako motka okrene i na va{u glavu. Ne moète sjediti na dvije stolice, u kafani srbovati, za dolare cinkariti. Ne damo Republiku Srpsku! Velika se nevoqa nadvila nad nama! Stoglava je a`daja taj ameri~ki novi svjetski poredak. Zato moramo biti slo`ni i napasti iz sve snage! Moramo se uzdati samo u sebe. Jedini Rus koji nam u ovom trenutku moè pomo}i, zove se Molotov. Upozna}e ga Amerikanci na svakoj stopi zemqe koju su oskrnavili. Sastoji se od benzina koji se sluì u fla{ama, obi~no od jednog litra, a za~epqen je krpicama namo~enim u taj isti benzin. Fitiq se zapali samo trenutak prije posluìvawa. Ovo srpsko pi}e za nezvane goste u narodu je poznatije pod imenom Molotovqev koktel. Pa neka gori stoglava a`daja! I tada, kada se budu gu{ili u sopstvenom dimu, treba da nam budu zahvalni. Zahvalni {to jo{ nismo uzeli pu{ke u ruke. A uze}emo ih sigurno, ako ne ostave Nikolu da na miru obavqa svoje predsjedni~ke du`nosti i ako ne odustanu od otimawa Br~kog. Tada, kada zaple{emo sa onim drugim Rusom {to ga zovemo Kala{wkov, bi}e im svaka rupa sto dukata. Naplati}emo im za Simu Drqa~u, Dragana Gagovi}a, za Krstu Mi}i}a, za sve Srbe koje su progonili i ubijali kao kurjake. Mala }e im biti Evropa da se sakriju, spori }e im biti mlazwaci da pobjegnu. Da na{u Srpsku prevedu u Tursku, to ho}e. Zato milosti ne}emo imati, jer ni milosti za nas nema. I na{im dragim kom{ijama imamo ne{to da poru~imo. Yabe ste se radovali! Onu no} kada ste ~uli {ta su bjelosvjetski hoh{tapleri potpisali, pucali ste u nebesa i tro{ili municiju u silnom vesequ. Znamo mi da ste uvijek bili prvaci svijeta u pucawu u vazduh ali ~uvajte municiju ako ho}ete u Br~ko. Beograd, 10. mart 1999. godine Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke
914
CLV PROGLAS CENTRALNE OTAYBINSKE UPRAVE SRPSKE RADIKALNE STRANKE

Na sednici odrànoj 6. marta 1999. godine Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke razmatrala je politi~ku situaciju i novonastale okolnosti u svim srpskim zemqama, egzistencijalne opasnosti u kojima se na{ao srpski narod u celini i odlu~ila da svom ~lanstvu i svim srpskim patriotama uputi slede}i proglas: 1. Banditsko pona{awe istaknutog kriminalca Karlosa Vestendorpa dostiglo je vrhunac dono{ewem antiustavne i protivpravne odluke da se smeni predsednik Republike Srpske dr Nikola Popla{en. Srpski narod ne sme nikada prihvatiti taj zlo~ina~ki ~in usmeren u pravcu nipoda{tavawa izborne voqe srpskog naroda i uni{tewa Republike Srpske. Nije nimalo slu~ajno {to je takav postupak ameri~kog okupacionog gaulajtera Bosne i Hercegovine sinhronizovan sa paklenim planom me|unarodne arbitraè pod ameri~kom kontrolom da se Br~ko otme Republici Srpskoj. Br~ko mora ostati u Republici Srpskoj po svaku cenu. Zahtevamo od svih srpskih predstavnika u zajedni~kim dràvnim organima Bosne i Hercegovine da zavedu apsolutnu blokadu rada tih organa, sve dok se ne preina~i arbitra`na odluka u korist Republike Srpske i ne omogu}i dr Nikoli Popla{enu da nesmetano obavqa svoje predsedni~ke du`nosti. Pozivamo sve srpske patriotske partije da svoje snage udruè i formiraju jedinstvenu vladu nacionalnog spasa. Obaveza je svih srpskih radikala Republike Srpske da se na svakom mestu suprotstave ameri~kom agresoru i wegovim slugama, da spasu ~ast i obraz Republike Srpske i da ne dozvole tim srpskim neprijateqima da na{ narod okuju ropskim lancima. 2. Ameri~ki agresori i kreatori novog svetskog fa{isti~kog poretka ne odustaju od namera da nam otmu Kosovo i Metohiju i zato se moramo spremati na odbranu svim sredstvima. Ni po koju cenu ne smemo prihvatiti nikakve strane trupe na na{oj teritoriji, niti dozvoliti izdvajawe Kosova i Metohije iz pravnog sistema Srbije u bilo kojoj varijanti. Zahtevamo od dràvnih organa Republike Srbije da brzim i efikasnim merama uni{te sve albanske teroristi~ke bande i spre~e svaki oblik protivustavnog delovawa. 3. Aktuelni reìm u Crnoj Gori sve vi{e otkriva otvoreno separatisti~ke ambicije, a pojedini politi~ko pravni akti Vlade Crne Gore ne samo da su suprotstavqeni ustavnim na~elima Savezne Republike Jugoslavije, ve} su direktno protivre~ni vitalnim nacionalnim interesima gra|ana Srbije i Crne Gore. Stoga Srpska radikalna stranka zahteva od svih nadle`nih organa da preduzmu neophodne mere za za{titu ustavnog poretka, teritori915
jalnog integriteta i suvereniteta Savezne Republike Jugoslavije na celokupnoj teritoriji. Srpska radikalna stranka poziva narod Crne Gore da se odupre proameri~koj i otvoreno separatisti~koj politici aktuelnog crnogorskog reìma i zajedno sa gra|anima Srbije odbrani zemqu od potencijalnih stranih okupatora i zavojeva~a. 4. Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke ukazuje javnosti da hrvatska neofa{isti~ka vlast nastavqa sistematsko proterivawe pripadnika srpskog naroda iz okupiranih delova Republike Srpske Krajine. Takve kriminalne akcije hrvatskog reìma nailaze na podr{ku Krajine. Takve kriminalne akcije hrvatskog reìma nailaze na podr{ku zapadnih zemaqa, {to je dokaz da iza organizovanog zlo~ina protiv srpskog naroda na teritoriji avnojevske Hrvatske stoje Sjediwene Ameri~ke Dràve i druge vlade zapadnih zemaqa koje danas po svaku cenu poku{avaju da otmu srpskom narodu i Kosovo i Metohiju. 5. Srpska radikalna stranka ukazuje punu podr{ku Vladi narodnog jedinstva Republike Srbije u wenim nastojawima a da se re{e nagomilani ekonomski, socijalni, politi~ki problemi, i zahtevamo da wene aktivnosti budu jo{ efikasnije, te da se bez oklevawa suzbije organizovani kriminal i disciplinuju institucije pravnog poretka. Srpska radikalna stranka poziva celokupan srpski narod i sve gra|ane Srbije, Crne Gore, Republike Srpske i Republike Srpske Krajine da u ovim te{kim istorijskim vremenima ostanemo slo`ni i jedinstveni, odlu~ni u odbrani svojih nacionalnih interesa i odbijawu ameri~kih okupatorskih namera. Srbija je ve~na dok su joj deca verna! Beograd, mart 1999. godine Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke
agresije od strane neonacisti~ke, zlikova~ke NATO armade na celu teritoriju Savezne Republike Jugoslavije, primerno, ponosno i dostojanstveno, zajedno sa ostalim gra|anima, aktivno u~estvuju u odbrani zemqe, wenog teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Sloboda na{eg naroda predstavqa ideal i najvi{u vrednost za koju se borimo. Kosovo i Metohija je svetiwa srpskog naroda koja nema cenu. NATO agresori, zlo~inci, zlikovci i kriminalci ve} shvataju da je srpski narod odlu~an da se za svoju slobodu i svoju zemqu beskompromisno bori. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke odaje priznawe komandnom kadru Vojske Jugoslavije na sposobnosti i hrabrosti u suprotstavqawu Hitlerovim naslednicima iz NATO-a, a juna~ka borba na{ih vojnika i srpskih policajaca potvrda je nepokolebqivosti i nepobedivosti duha i snage srpskih boraca za slobodu. Srpski radikali pozivaju sve dobrovoqce za odbranu otaybine da se jave najbliìm jedinicama Vojske Jugoslavije. Patriotsku odlu~nost na{eg naroda da brani ono {to je wegovo, ne mogu, nisu i ne}e slomiti ni lovci, ni bombarderi, ni rakete, ni granate, ni bombe ratnih zlo~inaca Bila Klintona, Tonija Blera, @aka [iraka i wihovih slugu. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke zahteva od svojih ~lanova u organima dràvne vlasti da i daqe svojim radom i zalagawem maksimalno doprinose obezbe|ewu funkcionisawa svih slu`bi, organa i organizacija od vitalnog interesa za gra|ane na{e zemqe. Pribranost, smirenost i staloènost celokupnog stanovni{tva koje je `rtva neonacisti~ke agresije NATO-a, dokaz je spremnosti i odlu~nosti da se otaybina brani po svaku cenu. Srpska radikalna stranka poziva sve gra|ane na{e zemqe da se, kao i do sada, svim raspoloìvim sredstvima odupru agresiji NATO zlikovaca i tako odbrane nacionalni ponos, ~ast i dostojanstvo. Bez obzira na snagu i mo} zlikovaca, zlo~inaca i terorista iz NATO-a, Srbija i na{ narod moraju pobediti. Srbija se pokoriti ne moè! Beograd, 30. mart 1999. godine Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke
CLVI HRABRO SUPROTSTAVQAWE HITLEROVIM NASLEDNICIMA

Saop{tewe za javnost Predsedni~kog kolegijuma Srpske radikalne stranke Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke razmatrao je aktuelnu vojno-politi~ku situaciju u otaybini i dogovorene su mere i aktivnosti koje ~lanovi Srpske radikalne stranke moraju preduzimati u ciqu odbrane zemqe i naroda od zlo~ina~ke agresije NATO-a. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke isti~e da srpski radikali u uslovima brutalne
916
CLVII HUMANITARNA KATASTROFA POGA\A SVE NACIJE

Nastavqa se zlo~ina~ka agresija NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Srpski narod juna~ki odoleva. Srpski narod }e odbraniti svoju otaybinu. U to vi{e niko u celom svetu ne sumwa. Zubi NATO-a se ve} lome
917
na Balkanu. Zlo~ina~ki NATO nije uspeo da smawi na{e efektive, nije uspeo da smawi na{u odbrambenu sposobnost. Ono {to su zlikovci iz NATOa, Amerikanci i wihovi saveznici u stawu da ga|aju, to su fiksirani objekti, to su civilni objekti, to su fabrike, kasarne, mostovi. Zlo~inci nam nanose, zapravo, gotovo iskqu~ivo civilne `rtve. Na{a vojska i na{a policija veoma dobro su se pripremile za ovu agresiju, i ova agresija ne moè da ih onesposobi. Srpska radikalna stranka je sre}na {to na{ narod ima takvu vojsku i takvu policiju. O~ekujemo da }e ovaj primer herojskog otpora srpskog naroda delovati i na druge narode i dràve {irom sveta. Kao da Ma|arska, kao da Rumunija, kao da Bugarska nikakvu istorijsku {kolu nisu nau~ile. Bugarska i Ma|arska su zaboravile kako su pro{le u Prvom svetskom ratu. Pred Drugi svetski rat prikqu~ile su se Hitleru. Sada su se prikqu~ile Klintonu. I Rumunija se prikqu~ila Klintonu. Omogu}ila je napade sa svoje teritorije. Rumunski, ma|arski i bugarski narod stide}e se svojih politi~ara i svojih dràvnika u ovim te{kim vremenima, kao {to su se stideli i posle Drugog svetskog rata. Ali svaki narod ima svoju sudbinu, svaka dràva ima svoju politiku, svako neka se rukovodi svojim moralnim kriterijumima, pa }e se na kraju videti ko je bio u pravu. Zlikovci iz NATO-a sada alarmiraju po celom svetu da je na pomolu humanitarna katastrofa. Zaspu celu Saveznu Republiku Jugoslaviju raketama i bombama, a onda se ~ude dugim izbegli~kim kolonama. Za{to tih izbegli~kih kolona nije bilo pre rata? Da li je neko progonio [iptare sa Kosova i Metohije? Da li ih je neko isterivao iz Srbije? Mi smo progonili iskqu~ivo teroriste. Likvidirali smo teroriste, samo one koji su se sa oru`jem u rukama digli protiv ustavnog poretka, i nikoga vi{e. A kad su zlo~inci NATO-a pro{li svojim bombarderima, svojim raketama, onda su podigli civilno stanovni{tvo. Humanitarnu katastrofu prouzrokovali su Amerikanci. Humanitarna katastrofa, koja poga|a sve nacionalnosti koje ìve u Saveznoj Republici Jugoslaviji, traja}e onoliko koliko traje ameri~ka agresija. U Saveznoj Republici Jugoslaviji svi ozbiqni politi~ki faktori su jednodu{ni u pruàwu maksimalnog otpora agresoru. U Srbiji nema defetizma, nema straha. Srpski narod prkosi zapadwa~kim fa{istima, nacistima, srpski narod prkosi agresoru, srpski narod prkosi tvorcima novog svetskog poretka. U ovim trenucima pi{e se zna~ajna stranica svetske istorije, koja, verovatno, po ukupnim efektima na tu istoriju ne}e zaostajati za borbom srpskog naroda u Prvom ili Drugom svetskom ratu. Velika Srbija, april 1999. godine Dr Vojislav [e{eq
918
CLVIII DA BOG BLAGOSLOVI SRPSKO ORU@JE

Saop{tewe za javnost Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke, na dan Hristovog vaskresewa, u vremenu kada na{ narod preìvqava golgotu izazvanu namerom demonizovanih ameri~kih umova da porobe sve hristoqubive i slobodoqubive narode i nametnu im bezdu{ni koncept satanskog novog svetskog poretka, nada se i o~ekuje, da }e Gospod za{tititi mnogostradalni srpski rod i uliti mu preko potrebnu snagu i smirewe da do kraja istraje u borbi protiv neprijateqa i prebrodi sva isku{ewa koja stoje pred wim, kako bi srpska dràva vaskrsla u punoj veli~ini, sjaju i mo}i. Pobeda srpskog oru`ja nad zlosre}nim NATO hordama pokaza}e svim narodima sveta da ~vrsta vera i nesalomivi duh uvek trijumfuju nad silama zadojenim demonskom mr`wom i probuditi im nadu da se nepokorno{}u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama, kao najve}em rasadniku zla, moè poraziti |avoqa armada koja preti uni{tewem ~itavog ~ove~anstva. Mole}i se Svemogu}em Bogu da blagoslovi srpsko oru`je pravde i slobode, Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke svim Srbima i gra|anima pravoslavne vere ~estita najve}i hri{}anski praznik sa tradicionalnim i radosnim pozdravom, Hristos voskrese! Vaistinu voskrese! Beograd, 11. april 1999. godine Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke
CLIX PODR[KA SAVEZU SA RUSIJOM I BELORUSIJOM

Saop{tewe za javnost Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke razmatrao je aktuelnu politi~ku situaciju u otaybini i ulogu srpskih radikala u odbrani zemqe od napada agresorskih snaga NATO-a. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke isti~e izuzetan zna~aj odluke o pristupawu Savezne Republike Jugoslavije Savezu Rusije i Belorusije, koju je donela Skup{tina Savezne Republike Jugoslavije, ~ime su realizovane ideje srpskih radikala o bliskom povezivawu srodnih i prijateq919
skih naroda i dràva. Rusija i Belorusija su svoje prijateqstvo i privrènost srpskom narodu potvrdile u uslovima brutalne agresije zlo~ina~kih snaga NATO-a na na{u otyabinu. Srpski, ruski i beloruski narod danas se zajedni~ki moraju suprotstaviti neonacisti~kom imperijalizmu Sjediwenih Ameri~kih Dràva i wenih vojno-politi~kih satelita. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke isti~e da su svi oblici najbliè saradwe, vojne, politi~ke, ekonomske i kulturne izme|u Savezne Republike Jugoslavije, Rusije i Belorusije od vitalnog interesa za opstanak pravoslavnog, slovenskog sveta. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke smatra da jedinstvo naroda i oruànih snaga Savezne Republike Jugoslavije predstavqa nepremostivu prepreku ameri~kim bestijalnim hordama u poku{aju da okupiraju Srbiju i Saveznu Republiku Jugoslaviju. Predsedni~ki kolegijum sa ponosom isti~e da svi ~lanovi Srpske radikalne stranke u potpunosti izvr{avaju sve obaveze u odbrani otaybine i da nijedan ~lan Srpske radikalne stranke nije izbegao vojnu obavezu, niti je dezertirao. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke smatra da srpski narod mora izdràti sve napade belosvetskih monstruma, jer upornost i odlu~nost na{eg naroda da brani ono {to je wegovo, ne mogu biti pobe|eni bilo kakvim raketama ili bombama. Srbija i Savezna Republika Jugoslavija sa~uva}e Kosovo i Metohiju i odbraniti svoju slobodu, a pobeda na{eg naroda nad zlo~incima i zlikovcima iz NATO-a ozna~i}e krah ove kriminalne teroristi~ke organizacije. Beograd, 14. april 1999. godine Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke
CLX ^LANOVI STRANKE ODGOVORILI RATNIM OBAVEZAMA

Saop{tewe za javnost Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke, na svojoj redovnoj sednici odrànoj 20. 4. 1999. godine, razmatrao je posledice zlo~ina~kih napada NATO agresora i odredio aktivnosti srpskih radikala u predstoje}em periodu. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke ocenio je da na{ narod hrabro i ponosno odoleva sve è{}im i ostra{}enijim napadima kriminalne NATO alijanse i sa uspehom {titi najve}e dru{tvene vrednosti, slobodu, pravo na ìvot, o~uvawe svojih domova i sopstvene dràve. Vojska Jugoslavije i pripadnici Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srbije herojskim dràwem i borbom protiv tehni~ki neuporedivo nadmo}nijeg ne920
prijateqa potvr|uju slavne tradicije srpskih junaka i garantuju sigurnu pobedu nad neonacisti~kim snagama raspomamqene Klintonove bande. Brutalna agresija na Saveznu Republiku Jugoslaviju ukinula je me|unarodno javno pravo i elementarne demokratske politi~ke principe i inaugurisala argument sile kao osnovno na~elo proklamovanog novog svetskog poretka. U uslovima zlo~ina~kih akcija NATO-a protiv na{eg naroda i dràve, odlu~na i beskompromisna borba do kona~ne pobede nad neprijateqima. Navodno mirovni predlozi za okon~awe krize u ju`noj srpskoj pokrajini koje svakodnevno {tancuju zapadni politikanti imaju iskqu~ivo propagandni karakter koji treba da pokaè svetu nepristajawe Srba na mirno i demokratsko re{ewe. Su{tinski, svi takvi poku{aji Amerikanaca i wihovih slugu teè primoravawu Srba i Srbije da dobrovoqno prihvate sopstveno uni{tewe i otcepqewe vekovnih teritorija. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke smatra da na{a dràva mora sa~uvati ~vrst i nepokolebqiv stav u odbrani dràvnog suvereniteta i vitalnih nacionalnih interesa. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke konstatovao je da su ~lanovi stranke u potpunosti odgovorili svim obavezama koje je pred wih dràva postavila, a sa ponosom isti~e ~iwenicu da nijedan ~lan srpskih radikala nije izbegavao vojnu obavezu i u~e{}e u odbrambenoj borbi na{eg naroda u sudaru sa ameri~kim zlikovcima i wihovim pomaga~ima. Svaki gra|anin Savezne Republike Jugoslavije ima svoje zna~ajno mesto u odbrani otaybine. Pripadnici vojske i policije imaju najva`niju ulogu u odbrani zemqe od agresorske ratne ma{inerije, ali za uspeh i kona~ni trijumf nad NATO nacistima neophodno je da svi radnici na svojim radnim mestima uloè maksimum napora i zalagawa, kao i da seqaci obave poqoprivredne poslove sa jo{ izraènijom doma}inskom pa`wom nego {to je to bio slu~aj do sada. Jedinstven otpor svih gra|ana agresiji je preduslov za kona~an krah nacisti~ke alijanse i ostvarewe pobede slobodarskog i miroqubivog srpskog naroda. Beograd, 20. april 1999. godine Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke
CLXI PORAZITI UNUTRA[WE SAVEZNIKE NATO

Saop{tewe za javnost Na sednici Predsedni~kog kolegijuma Srpske radikalne stranke odrànoj 27. aprila 1999. godine razmatrana je aktuelna politi~ka situacija u otaybini i odre|eno politi~ko delovawe srpskih radikala u predstoje}em periodu.
921
Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke ocewuje da herojska borba i otpor Vojske Jugoslavije i srpske policije vojno-tehni~ki vi{estruko nadmo}nijem neprijatequ pruà najboqu potvrdu ~iwenice da se sloboda hrabrom narodu jedne suverene dràve ne moè oteti, ni uskratiti. Ru{ila~ke akcije NATO zlo~inaca, ubijawe nedu`nih civila, uni{tavawe najvrednijih materijalnih dobara samo zato {to pripadaju srpskom rodu jesu najboqi primer la`ne demokratije ameri~kih zlikovaca i wihovih pomaga~a. Sadisti~ka ru{ewa mostova koji povezuju qude otkrivaju sve karakteristike zlo~ina~kog, nacisti~kog reìma Bila Klintona i wegovih zapadnih slugu Tonija Blera, @aka [iraka i Gerharda [redera. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke smatra da na{ narod mora juna~ki izdràti sve napade zlo~ina~ke alijanse, jer samo odlu~nom i beskompromisnom odbranom moèmo sa~uvati otaybinu. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke ocewuje da jedinstvo naroda i odlu~nost da brani ono {to je wegovo ne mogu sru{iti ni pojedini politikanti koji se u najteìm trenucima po narod i otaybinu nude NATO agresoru kao potencijalni saveznici, poku{avaju}i za sebe da obezbede mesto okupacionih gaulajtera u Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji. O~igledno je da je takvo izdajni~ko i antisrpsko pona{awe nai{lo na jednodu{nu osudu celokupne javnosti, ~ime se u potpunosti potvr|uju sloga, jedinstvo i opredeqewe naroda da se po svaku cenu brani od zlo~inaca NATO-a. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke smatra da su Srbija i Savezna Republika Jugoslavija u svim pozitivno-pravnim propisima, ali i svojim su{tinskim delovawem, potvrdile svoju opredeqenost da pripadnicima svih nacionalnih mawina, pa i albanskoj, obezbede maksimalnu za{titu proklamovanih qudskih prava i sloboda. Agresija NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju nije posledica nikakve krize na Kosovu i Metohiji, ve} zlo~ina~ke namere NATO saveznika da pokore suverenu zemqu i jedan slobodoqubiv narod. Rat moè odmah prestati. Za to je potrebna samo odluka vode}ih NATO zlikovaca da odustanu od poku{aja okupacije dela na{e teritorije. Srbija je Albancima na Kosovu i Metohiji ve} pruìla ona prava koja nigde nijedna nacionalna mawina u svetu ne uìva. Tako|e, Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke smatra da niko ozbiqan u Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji nikada ne}e prihvatiti prisustvo bilo kakvih stranih trupa na na{oj teritoriji, jer bi wihovo prisustvo zna~ilo okupaciju i uni{tewe na{e zemqe. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke izraàva uverewe da }e se Srbija i Savezna Republika Jugoslavija odbraniti od spoqnih agresora na vojnom planu, ali da }e imati snage i da se brzo i efikasno politi~ki obra~unaju sa wihovim malobrojnim pomaga~ima u zemqi. Beograd, 27. april 1999. godine Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke
922
CLXII OSUDA BOMBARDOVAWA AMBASADE KINE

Saop{tewe za javnost Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke je na svojoj redovnoj sednici, odrànoj 11. maja 1999. godine, razmotrio politi~ku situaciju u otaybini, posledice ru{ila~ke agresije NATO zlo~inaca na Srbiju i Saveznu Republiku Jugoslaviju, kao i stawe u me|unarodnim odnosima i u me|unarodnopravnom politi~kom poretku. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke ocewuje da su u~estali napadi Amerikanaca i wihovih podanika na civilne ciqeve {irom Savezne Republike Jugoslavije izraz nemo}i i nemogu}nosti NATO terorista da nanesu ozbiqnije gubitke snagama dràvne odbrane. Zapadne zemqe koje sebe nazivaju najdemokratskijim, svoje opredeqewe za principe miroqubivosti, po{tovawa normi me|unarodnog javnog prava i demokratije na upe~atqiv na~in su potvrdile izvr{ewem masovnih zlo~ina protiv naroda jedne suverene dràve, prevazilaze}i u svojoj brutalnosti i surovosti nacisti~ke sledbenike Adolfa Hitlera. Predsedni~ki kolegijum srpskih radikala isti~e juna~ku borbu pripadnika Vojske Jugoslavije i srpske policije sa tehni~ki neuporedivo nadmo}nijim neprijateqem i odaje priznawe snagama bezbednosti koje su se uspe{no obra~unale sa bandama albanskih terorista na Kosovu i Metohiji. Srpska radikalna stranka izraàva uverewe da na Kosovu i Metohiji moè i mora biti obezbe|en zajedni~ki ìvot svih dràvi lojalnih gra|ana, pripadnika srpskog naroda i nacionalnih mawina i etni~kih grupa, Goranaca, Albanaca, Turaka, Egip}ana, muslimana, Roma, uz po{tovawe svih politi~kih, gra|anskih kulturnih i verskih prava stanovnika ju`ne srpske pokrajine. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke smatra da napad NATO zlo~inaca na zgradu Kineske ambasade u Beogradu predstavqa vrhunac licemerne i kriminalne politike va{ingtonskih nacista i wihovih slugu, ~ime je u potpunosti pogaèno me|unarodno javno pravo i pravni poredak stvaran u svetu od Drugog svetskog rata. Predsedni~ki kolegijum izraàva najdubqe sau~e{}e porodicama poginulih kineskih gra|ana, kineskom narodu i dràvnom rukovodstvu Narodne Republike Kine. Napadom na Kinesku ambasadu ameri~ki zlo~inci su poku{ali da uni{te ne samo organizaciju Ujediwenih nacija, ve} i poku{aj otpora slobodoqubivih naroda {irom sveta bestijalnoj imperijalisti~koj politici NATO-a. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke smatra da se svakodnevno pove}ava broj naroda i zemaqa koji podràvaju borbu za slobodu i odbranu otaybine srpskog naroda i koji svojim otporom NATO zlo~incima brane svoje zemqe, narode, ali i ~ove~anstvo u celini. Beograd, 11. maj 1999. godine Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke
923
CLXIII IZDAJNI^KA ULOGA \UKANOVI]A

Saop{tewe za javnost Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke je na svojoj redovnoj sednici, odrànoj 18. maja 1999. godine, razmatrao sloènu politi~ku situaciju u Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji i odredio zadatke srpskih radikala u predstoje}em periodu. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke ocenio je da agresija NATO-a na na{u otaybinu po svom zlo~ina~kom delovawu prevazilazi najmra~nije periode porobqavawa slobodnih evropskih i svetskih zemaqa od strane nacisti~ke Nema~ke i fa{isti~ke Italije. Svakodnevna razarawa srpskih gradova, uni{tewa sela i ubijawa civila potvrda su vojni~ke nemo}i NATO zlikovaca da na bojnom poqu pobede na{u vojsku i policiju, ve} izvr{ewem najbrutalnijih kriminalnih akata nad onima koji ne mogu da se brane dokazuju veliku mo} svoje sile. Bezna|e i nemo} NATO-a su utoliko ve}i, ukoliko je jedinstvo naroda izraènije, a osuda agresora i podr{ka Vojsci Jugoslavije i srpskoj policiji sve nagla{eniji. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke smatra da NATO nikada ne moè pobediti Saveznu Republiku Jugoslaviju i pokoriti srpski narod, jer onaj ko brani sopstvenu slobodu i otaybinu neuporedivo je ja~i od svih koji vr{e agresiju ili poku{aj okupacije dela tu|e teritorije. Srpski radikali su uvereni da niko i nikada u Saveznoj Republici Jugoslaviji ne}e odobriti prisustvo bilo kakvih stranih trupa na na{oj suverenoj teritoriji, niti okupaciju Kosova i Metohije u bilo kom obliku. Pojedini zahtevi me|unarodnih organizacija i institucija usmereni su ~ak na uvo|ewe protektorata na Kosovu i Metohiji, {to srpski narod i gra|ani na{e zemqe ni po koju cenu ne mogu prihvatiti. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke ocenio je da su svi strana~ki organi u uslovima agresije NATO-a na na{u zemqu ~asno i patriotski obavqali svoju du`nost i zadatke, a posebno je istaknuta uloga srpskih radikala u odbrani otaybine. Predsedni~ki kolegijum je konstatovao da su se svi ~lanovi stranke odazvali pozivu za odbranu zemqe kao svetoj i najva`nijoj du`nosti. ^lanovi Srpske radikalne stranke koji u~estvuju u radu dràvnih organa Republike Srbije pruìli su puni doprinos u ostvarewu narodnog jedinstva, ali i svih zadataka i ciqeva koji su pred wih bili postavqeni. Predsedni~ki kolegijum naloìo je svim ~lanovima stranke da otaybinu brane po svaku cenu. Istovremeno, osu|eno je izrazito izdajni~ko delovawe nosilaca vlasti u Crnoj Gori, kao i pojedinih politi~kih grupa u Srbiji ~ije se vo|e nude NATO-u za gubernatore okupirane Srbije. Beograd, 18. maj 1999. godine Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke
924
CLXIV ODBRANA SLOBODE I OTAYBINE NEMA CENU

Saop{tewe za javnost Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke, na dana{woj sednici, razmatrao je generalnu politi~ku i bezbednosnu situaciju u otaybini, ulogu srpskih radikala u odbrani zemqe i delovawe dràvnih organa u uslovima agresije NATO snaga na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke isti~e da je srpski narod juna~kom odbranom od tehni~ki daleko nadmo}nijeg agresora u prethodna dva meseca pokazao ~ove~anstvu da odbrana slobode i rodne grude nemaju cenu, a agresor koji nemilosrdno nasr}e na na{u zemqu nije postigao nikakve vojni~ke rezultate. Najzna~ajniji rezultati NATO zlo~inaca jesu uni{tewe civilnih objekata i ubijawe nedu`nih gra|ana. Predsedni~ki kolegijum srpskih radikala smatra da `rtve koje je na{ narod podneo na oltar otaybine obavezuju sve gra|ane na{e zemqe da se nikada ne pokore agresoru, bez obzira na intenzitet wihovih zlo~ina~kih dejstava. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke isti~e da su se svi ~lanovi stranke stavili na raspolagawe snagama dràvne odbrane, a to }e im predstavqati najzna~ajniju patriotsku obavezu i u predstoje}em periodu. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke smatra da su dràvni organi Republike Srbije u najteìm uslovima potvrdili ozbiqnost, visoku nacionalnu svest, patriotizam i veliku marqivost u obavqawu poslova od vitalnog interesa za gra|ane Srbije. Pojedini od wih u ovim ratnim uslovima funkcioni{u boqe nego u mirnodopskim. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke o~ekuje da }e pojedine svetske sile, pre svih Kina, Rusija i Indija, slediti primer juna~kog otpora srpskog naroda ameri~kom nacizmu, te da }e se u ciqu za{tite interesa celokupnog ~ove~anstva o{trije suprotstaviti zlo~incima novog svetskog poretka. Beograd, 25. maj 1999. godine Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke
CLXV NATO POTVRDIO SVOJU ZLOÎNA^KU PRIRODU

Saop{tewe za javnost Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke, na dana{woj sednici, razmatrao je op{tu politi~ku situaciju u zemqi i svetu i posledice zlo~ina~ke agresije NATO snaga na otaybinu.
925
Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke isti~e da je NATO svoju kriminalnu i zlo~ina~ku prirodu potvrdio masakrirawem civilnog stanovni{tva i bolesnih qudi u Varvarinu i Surdulici, a svakodnevna dejstva po elektroenergetskim postrojewima {irom Srbije dokaz su ~iwenice da sadisti~ke vo|e zlo~ina~ke alijanse svoje zadovoqewe pronalaze jedino u patwi nedu`nih srpskih gra|ana. Bolni~ki sanatorijum u Surdulici i most u Varvarinu postali su simbol koji na upe~atqiv na~in odslikava prirodu zlo~inaca koji su naredili hladnokrvno masakrirawe bespomo}nih qudi. Taj sanatorijum i taj most su prava slika zapadne demokratije i wihovog nakaradnog poretka. Sve `rtve NATO agresije danas svedo~e celokupnom ~ove~anstvu o neophodnosti hitnog zaustavqawa ameri~kog i zapadnoevropskog divqa{tva koje preti uni{tewem svih slobodarskih naroda sveta. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke smatra da najve}e licemerje zapadnih kriminalaca predstavqa postojawe Tribunala u Hagu koji su zlo~inci organizovali da bi sudili `rtvama, samo zato {to `rtve poku{avaju da se odbrane od zlo~ina i zlo~inaca. Srpska radikalna stranka o~ekuje da }e ratni zlo~inci zaista odgovarati za po~iwena zlodela, za ubijawe civila u ]upriji, Aleksincu, Surdulici, Ni{u, Varvarinu, Beogradu, Kori{i i Novom Sadu, ali te zlo~ine nije po~inio nijedan Srbin, ve} Bil Klinton, Toni Bler, @ak [irak, Gerhard [reder i wihove sluge. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke ocewuje da su veoma slaba{ni advokati NATO-a, kao Luiz Arbur, dobili ozbiqnu konkurenciju u pojedinim doma}im politi~arima najurenim iz Savezne vlade zbog naru{avawa ugleda zemqe i naroda, kojima je ciq kapitulacija Srbije po svaku cenu, a sa jedinim uslovom da ba{ oni predstavqaju okupacionu vlast. Snishodqivo podilaèwe svim zahtevima agresorskih snaga i skidawe odgovornosti sa zlo~ina koje je neprijateq po~inio u Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji, pokazuju da srpski narod svojom snagom i odlu~no{}u da brani slobodu mora poraziti spoqnog agresora i wegove unutra{we pomaga~e. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke isti~e da je, bez obzira na kvislin{ko delovawe pojedinaca èqnih gaulajterskih stolica, jedinstvo i sna`na borbena spremnost na{eg naroda na izuzetnom nivou. Beograd, 1. jun 1999. godine Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke
926
CLXVI PLAN AHTISARIÊRNOMIRDIN NEGIRA SRPSKU BORBU

Saop{tewe za javnost Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke na sednici odrànoj 5. juna 1999. godine pod predsedni{tvom dr Vojislava [e{eqa razmatrala je aktuelnu politi~ku situaciju u otaybini i usvojila slede}e Zakqu~ke 1. Srpski narod nalazi se u najteòj situaciji u svojoj istoriji. Egzistencijalna ugroènost srpskog naroda nikada nije bila ve}a. Posle okupacije Republike Srpske Krajine i tre}ine Republike Srpske, velike sile su na zlo~ina~ki na~in krenule da uni{tavaju Srbiju i ubijaju wene gra|ane. Razornim raketama, granatama i bombama uni{teno je hiqade stambenih objekata, poru{eno na desetine mostova i hladnokrvno masakrirano na stotine gra|ana na{e zemqe ~iju je jedinu krivicu predstavqala nepokolebqiva voqa da se otaybina brani po svaku cenu. Na{ narod, bez obzira na ~iwenicu da su zapadne zemqe neuporedivo tehni~ki nadmo}nije, nije poklekao pred zlo~incima NATO agresora. Zahvaquju}i juna~kom otporu celokupnog srpskog naroda, neprijateq nije uspeo da zauzme ni pedaq srpske teritorije. Srpski narod je pokazao da je spreman na oltar otaybine da poloì i najve}e `rtve kako bi odbranio slobodu, ponos, nacionalnu ~ast i dostojanstvo. 2. Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke ocewuje da Predlog za mirno re{ewe navodne kosovsko-metohijske krize koji su u ime NATO-a u Beograd doneli Marti Ahtisari i Viktor êrnomirdin u potpunosti negira borbu srpskog naroda za svoj opstanak, o~uvawe suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Apsolutno je neprihvatqivo prisustvo stranih trupa na teritoriji na{e zemqe, posebno iz onih zemaqa koje su mesecima zasipale zemqu i narod tovarima bombi. Ameri~ki, britanski, francuski i nema~ki vojnici bili bi okupatori, a ne predstavnici bilo kakvih i bilo ~ijih mirovnih snaga. Ahtisarijev i êrnomirdinov predlog u potpunosti izuzimaju Kosovo i Metohiju iz pravnog sistema Srbije. Povla~ewe snaga srpske vojske i policije sa Kosova i Metohije dovelo bi do katastrofalnog egzodusa svih Srba sa prostora ju`ne srpske pokrajine. 3. Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke donela je odluku o u~e{}u srpskih radikala u Vladi Republike Srbije sa osnovnim ciqem da se po svaku cenu odbrani Kosovo i Metohija i o~uva suverenitet Republike Srbije. Ministri iz redova Srpske radikalne stranke su ~asno, patriotski i sa punom nacionalnom odgovorno{}u obavqali sve du`nosti u Vladi narodnog jedinstva. Svojim aktivnostima doprinosili su odbrani zemqe i o~uvawu wene celovitosti. Ukoliko do|e do potpunog povla~ewa Voj927
ske Jugoslavije i srpske policije sa Kosova i Metohije, ili stupawa na teritoriju Srbije vojnih snaga agresorskog NATO-a iz Sjediwenih Ameri~kih Dràva, Velike Britanije, Francuske i Nema~ke, Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke smatra da vi{e ne bi postojao nijedan razlog za ostanak srpskih radikala u Vladi narodnog jedinstva Republike Srbije i ovla{}uje Predsedni~ki kolegijum da, u tom slu~aju, naloì svim ~lanovima Vlade iz redova Srpske radikalne stranke da podnesu ostavke na svoje funkcije u Vladi Republike Srbije. 4. Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke ukazuje na ~iwenicu da }e NATO zlo~inci nastaviti sa èstokim pritiscima i razli~itim vidovima agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Ameri~ki i zapadnoevropski fa{isti ne}e se zadovoqiti sve dok u potpunosti ne uni{te srpski narod i Saveznu Republiku Jugoslaviju. Za obavqawe svojih prqavih ciqeva, NATO o~ekuje podr{ku srpskih kvislinga, Vuka Dra{kovi}a, Mila \ukanovi}a i drugih kojima je {aka vlasti va`nija i od naroda i od otaybine. Srpska radikalna stranka }e i u svom budu}em delovawu slediti patriotski kurs odbrane naroda i zemqe od agresora i nikada ne}e prihvatiti okupaciju bilo kog dela na{e teritorije. Srpska radikalna stranka }e uvek otvoreno i jasno ìgosati sve izdajnike i saradnike okupatora. Srbija je ve~na dok su joj deca verna! Beograd, 5. jun 1999. godine Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke
CLXVII ULTIMATUM SRPSKOM NARODU

Saop{tewe za javnost Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke saop{tava da se srpski narod, uprkos poku{ajima Amerikanaca i wihovih zapadnoevropskih slugu da po svaku cenu izvr{e okupaciju Kosova i Metohije i Republike Srbije, mora jedinstveno suprotstaviti agresoru i odbraniti svoje vekovne teritorije. Srpski narod nema rezervnu otaybinu, a Kosovo i Metohija ne mogu i ne smeju biti pr}ija ameri~kih, britanskih, francuskih i nema~kih zlo~inaca. Celokupan srpski narod borio se za svoju slobodu i o~uvawe Kosova i Metohije unutar pravnog sistema Srbije. NATO agresor nije uspeo ni jedan jedini pedaq na{e teritorije da zauzme, a Jugoslovenska vojska i srpska policija za{titile su stanovni{tvo Kosova i Metohije od albanskih terorista i zapadnih zlikovaca. U toj herojskoj
928
borbi, mnogi vojnici i policajci su dali ìvote za na{u slobodu i srpsko Kosovo i Metohiju. Plan Viktora êrnomirdina i Martija Ahtisarija je ultimatum srpskom narodu koji je uputio NATO agresor. Sprovo|ewem tog paklenog plana Srbija bi ostala bez ikakvih prerogativa vlasti na Kosovu i Metohiji, a zajedno sa vojskom i policijom celokupan srpski narod i pripadnici nealbanskog stanovni{tva napustili bi ju`nu srpsku pokrajinu. Predsedni~ki kolegijum srpskih radikala smatra da Srbija i Savezna Republika Jugoslavija ni po koju cenu ne smeju prihvatiti potpuno povla~ewe snaga na{e odbrane sa Kosova i Metohije i prisustvo agresorskih trupa iz Sjediwenih Ameri~kih Dràva, Velike Britanije, Francuske ili Nema~ke koje su odgovorne za hiqade pobijenih gra|ana na{e otaybine. Srpski narod vi{e od svega ceni svoju slobodu i spreman je svim sredstvima i uz velike `rtve da je odbrani. Srbija je to u svojoj istoriji vi{e puta potvrdila. Srpski narod, za razliku od nekih drugih naroda, nije i ne}e do~ekivati neprijateqa kao oslobodioca, ve} }e mu uvek odgovoriti snagom srpskog srca, ~ojstva i juna{tva. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke ukazuje na ~iwenicu da predstavnici Sjediwenih Ameri~kih Dràva i wihovih zapadnoevropskih podanika ne èle da prihvate ~ak ni deset ta~aka iz ultimatuma koji su u Beograd doneli êrnomirdin i Ahtisari, ve} na svaki na~in poku{avaju da iznude potpunu kapitulaciju Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Stoga, Srpska radikalna stranka smatra da Narodna skup{tina Republike Srbije mora da donese odluku o stavqawu svih raspoloìvih potencijala u funkciju odbrane zemqe, jer NATO zlo~inci ne}e odustati od nastavka agresije i poku{aja ponièwa na{e vojske, policije i naroda u celini. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke poziva narode i rukovodstva Ruske Federacije i Narodne Republike Kine da se svim raspoloìvim sredstvima suprotstave NATO fa{istima i spre~e dono{ewe Rezolucije u Savetu bezbednosti kojom }e se legalizovati zlo~ina~ka agresija NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Ruski i kineski narod, kao najve}i slobodni narodi u svetu moraju se odupreti poku{aju porobqavawa Srbije, jer poraz Srbije predstavqa po~etak nestanka Rusije, Kine i svih ostalih trenutno nepokorenih zemaqa u svetu. Rusija i Kina moraju znati da Klinton, Bler, [irak i ostali zlo~inci ne}e stati sa svojim agresivnim osvajawima u Srbiji, jer ni Hitler nije zaustavio svoju ratnu ma{ineriju 1939. godine posle uzastopnih ustupaka velikih evropskih zemaqa nema~koj nacisti~koj sili. Srpska radikalna stranka o~ekuje da Rusija ne sme ponoviti svojevremeno Staqinovo naivno verovawe da Hitler ne}e napadati Rusiju, jer agresija na Srbiju je samo uvod u op{ti napad NATO mo}nika na veliku Rusiju. Beograd, 8. jun 1999. godine Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke
929
CLXVIII NEOPHODNE RADIKALNE REFORME U AGRARU

Saop{tewe za javnost Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke razmatrao je aktuelne mere koje u ekonomsko-socijalnoj sferi moraju preduzeti na{i dràvni organi, kako bi se obezbedila elementarna ekonomska stabilnost i socijalna sigurnost, sa posebnim osvrtom na situaciju u poqoprivredi kao najzna~ajnijoj, strate{koj grani na{e privrede. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke smatra da je neophodno krenuti u brè reforme celokupnog privrednog sistema, uspostavqawem liberalne trì{ne privrede sa privatnom svojinom kao osnovnim polazi{tem, ~ime bi se ostvarila ve}a ekonomska efikasnost, revitalizacija trì{nog mehanizma, kao i stvarawe uslova za zna~ajnija ulagawa stranog kapitala. Kqu~na privredna grana, posebno u uslovima ekonomske blokade od strane agresorskih zemaqa, jeste poqoprivreda. Neophodno je pristupiti radikalnim reformama u svim segmentima mera ekonomske politike prema agraru. Strategiju razvoja poqoprivrede i agrarnog kompleksa treba postaviti tako da se ostvare osnovni ciqevi: zadovoqavawe doma}e tra`we, obezbe|ivawe odgovaraju}ih rezervi osnovnih poqoprivrednih proizvoda, kako bi se obezbedila stabilnost na doma}em trì{tu i omogu}io rast izvoza, naro~ito vo}a i povr}a, jer na{a zemqa ima prirodne pogodnosti da postane zna~ajni izvoznik hrane i poqoprivrednih proizvoda. Te mere podrazumevaju nekoliko osnovnih postulata koji se moraju realizovati {to pre: privatizacija agroindustrijskog kompleksa, uvo|ewe stimulativnih mera koje }e podsticati ukrupwivawe privatnih poseda i razvoj privatnih poqoprivrednih gazdinstava, obezbe|ewe za{titnih cena za osnovne poqoprivredne proizvode i uvo|ewe drugih oblika razvojnih podsticaja. Predsedni~ki kolegijum srpskih radikala smatra da dràva mora kona~no da se obra~una sa svim monopolistima u sferi trgovine poqoprivrednim proizvodima i garantuje slobodan protok robe i otvorenu trì{nu utakmicu u ovoj grani privrede. Oni koji su zloupotrebili svoj poloàj u dràvnim organima i ste~enim monopolima na kupoprodaju pojedinih poqoprivrednih proizvoda u najhitnijem roku moraju biti spre~eni da obavqaju te poslove, a budu}i prekr{aji antimonopolskih normi moraju biti strogo ka`weni. Beograd, 22. jun 1999. godine Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke
930
CLXIX FEUDALNA DEMOKRATIJA STUDIJA B

Saop{tewe za javnost Generalni sekretarijat Srpske radikalne stranke razmatrao je aktuelnu politi~ku situaciju sa posebnim osvrtom na agresivnu medijsku kampawu koju protiv na{e zemqe vode mediji agresorskih zemaqa i dezinformacije pojedinih srpskih informativnih ku}a koje su se stavile u direktnu slu`bu srpskih neprijateqa i wihovih doma}ih podanika. Srpska radikalna stranka ukazuje na ~iwenicu da su zapadna sredstva informisawa nastavila kampawu prqavih laì, falsifikata i neistina uperenih protiv srpskog naroda i wegovih vitalnih interesa. U svojim nastojawima da dezinformi{u svetsku javnost o doga|ajima u na{oj zemqi, zapadni mo}nici nisu se zadovoqili sistematskim uni{tavawem medijskih ku}a, ubijawem qudi zaposlenih u wima, ru{ewem predajnika i repetitora na teritoriji Srbije i Savezne Republike Jugoslavije za vreme agresije, nego su se angaòvali na poja~avawu signala radio-stanica koje su pod direktnom kontrolom zapadnih dràva i vlada, kako bi gra|anima Jugoslavije servirali svoje informacije. Na takav na~in neprijateq nastoji, preko Slobodne Evrope, Glasa Amerike i ostalih psiholo{ko-propagandnih servisa, da od Srbije napravi svoju informativnu koloniju. Pojedini doma}i mediji poku{avaju da, kopiraju}i program medijskih ku}a srpskih neprijateqa, dobiju {to ja~u finansijsku i politi~ku podr{ku onih koji su do ju~e zemqu zasipali najrazornijim raketama, bombama i granatama. Generalni sekretarijat Srpske radikalne stranke isti~e da u pristrasnom, neobjektivnom i antisrpskom izve{tavawu predwa~i televizijska Bastiqa Studio B, koja danas u Srbiji predstavqa najve}u tamnicu istine i po{tovawa elementarnih profesionalnih normi. Sramna jednostranost u hvalisawu gluposti i besmislica jedne politi~ke stranke i wenog vo|e Vuka Dra{kovi}a, uz svakodnevno klevetawe i izno{ewe najgrubqih laì o onima koji se suprotstavqaju kriminalu i lopovluku ~elnika Srpskog pokreta obnove i Skup{tine Beograda, predstavqaju gotovo jedini sadràj informativnog programa laòvizije iz Beogra|anke. Srpski radikali podse}aju javnost da svi gra|ani Beograda, bez izuzetka, u~estvuju u finansirawu Televizije Studio B i da bi zadatak te informativne ku}e morao da bude objektivno informisawe svih gra|ana, a nikako svakodnevna promocija laì i najokorelijih nosilaca kriminalnih aktivnosti i wihovih afera i malverzacija. Gra|ani Beograda zasluùju druga~iji odnos, zasluùju i medije koji }e ih pravovremeno i nepristrasno obave{tavati o najzna~ajnijim doga|ajima u glavnom gradu, a za kakvu demokratsku televiziju i politi~ke odnose se Srpski pokret obnove zalaè, najupe~atqiviju potvrdu predstavqa
931
ba{ informativni program Televizije Studio B. Za takvu, feudalnu demokratiju, sigurno je, niko u Beogradu nije i ne}e glasati. Beograd, 23. jun 1999. godine Generalni sekretarijat Srpske radikalne stranke
i oduprla poku{ajima Amerikanaca i wihovih saveznika da je u potpunosti pokore i uni{te. Beograd, 29. jun 1999. godine Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke
CLXX NATO AGRESIJA SE NASTAVQA U IZMEWENOM OBLIKU

Saop{tewe za javnost Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke, na svojoj redovnoj sednici, razmatrao je aktuelnu bezbednosnu i politi~ku situaciju u otaybini, sa posebnim osvrtom na delovawe srpskih radikala u predstoje}em periodu. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke ocewuje da se srpski narod na Kosovu i Metohiji nalazi u najteòj situaciji od nastanka srpske dràve, suo~en sa ekspanzijom terora albanskih separatista koji, pod okriqem me|unarodnih okupacionih snaga, vr{e stravi~ne zlo~ine nad srpskim civilima. Agresija NATO zlo~inaca na Srbiju i Saveznu Republiku Jugoslaviju se nastavqa u izmewenom obliku. Oni koji su do ju~e nemilosrdno bombardovali srpske gradove i sela, {kole i bolnice, crkve i manastire, danas bi, po svaku cenu, da nam na isti na~in demokratizuju Ra{ku oblast, Vojvodinu, èleli bi da mewaju srpske zakone po sopstvenoj voqi i naho|ewu i bore se za uspostavqawe poslu{ni~ke i podani~ke vlasti kojom bi oni, kona~no, bili zadovoqni. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke isti~e da srpski narod nikada ne}e oprostiti ni zaboraviti zlo~ine koje su nad wim po~inili Amerikanci i wihove sluge, a wihov poku{aj da u potpunosti ponize Srbe i da im u Parizu i Va{ingtonu biraju vlast, nailazi na prezir ogromne ve}ine pripadnika srpskog naroda. Srbi ne}e i ne mogu prihvatiti vlast onih qudi koji su u vreme NATO agresije na na{u zemqu pobegli od sopstvenog naroda ulizuju}i se neprijatequ i hvale}i razorno dejstvo wegovih bombi. Srbi, tako|e, ne}e podràti ni one politi~ke stranke i wihove lidere ~iji je jedini program oduvek bio kapitulacija po svaku cenu i prihvatawe svih gluposti i besmislica koje Zapad nalaè svojim kolonijama. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke obavezuje sve srpske radikale da i u predstoje}em periodu u~ine sve kako bi se zemqa odbranila
932
CLXXI ODMAH ZAKAZATI RAZGOVORE

Demokratska partija socijalista Crne Gore, Podgorica Uvaèna gospodo, Povodom Va{eg predloga da se organizuju razgovori predstavnika poslani~kih klubova na{ih partija u Saveznoj skup{tini obave{tavamo Vas da Srpska radikalna stranka predlog prihvata i spremni smo da se razgovor odmah zakaè. Beograd, 29. jun 1999. godine [ef poslani~ke grupe Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq
CLXXII NATO APETITI NISU ZADOVOQENI

Saop{tewe za javnost Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke, na svojoj redovnoj sednici, razmatrao je aktuelnu politi~ku situaciju u otaybini i mere koje strana~ki organi moraju da preduzmu u predstoje}em periodu. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke upozorava na ~iwenice da su Amerikanci i wihove zapadnoevropske sluge krenuli svim raspoloìvim sredstvima da uni{te Saveznu Republiku Jugoslaviju. Okupacijom Kosova i Metohije apetiti NATO zlo~inaca nisu zadovoqeni. Razgradwa Savezne Republike Jugoslavije i uni{tewe svakog oblika srpske dràve predstavqa kona~ni ciq srpskih neprijateqa. Srpska radi933
kalna stranka zahteva da se, u interesu o~uvawa Savezne Republike Jugoslavije, preduzmu svi neophodni politi~ki koraci i postignu najboqa re{ewa koja bi garantovala o~uvawe savezne dràve. Razgovori o budu}nosti zajedni~ke dràve Srbije i Crne Gore moraju po~eti u najhitnijem roku i uz u~e{}e svih relevantnih, parlamentarnih politi~kih stranaka u Republici Srbiji i Republici Crnoj Gori. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke zahteva formirawe Vlade nacionalnog jedinstva na federalnom nivou, u ~ijem sastavu bi bile sve politi~ke stranke koje imaju poslani~ke klubove u Saveznoj skup{tini, srazmerno svojoj snazi u oba ve}a federalnog parlamenta. Takva vlada predstavqala bi najboqe re{ewe u uslovima sna`nih pritisaka i poku{aja Amerikanaca i wihovih poslanika da po svaku cenu uni{te Saveznu Republiku Jugoslaviju. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke ukazuje da niko ne sme i ne moè da se bori za osvajawe vlasti uli~nim nemirima, pu~evima ili bilo kakvim izazivawem sukoba unutar srpskog naroda zarad ostvarewa pojedina~nih interesa onih politi~ara koji ne mogu ra~unati na poverewe naroda iskazano na demokratski na~in. Jedini demokratski na~in odre|ivawa politi~kih odnosa i snage pojedinih politi~kih ~inilaca u zemqi jesu izbori. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke smatra da su izbori na lokalnom nivou najboqi na~in za re{avawe nagomilanih protivre~nosti na politi~koj pozornici Srbije. Takvi izbori bi potvrdili opredeqewe naroda da iskqu~ivo demokratskim putem bira svoje predstavnike. Srpski radikali su uvereni da niko u Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji nikada ne}e podràti one politi~ke stranke koje, uz pomo} ameri~kih i zapadnoevropskih mentora, budu poku{ale da nasilnim putem osvoje vlast. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke smatra da bi savezni i republi~ki izbori trebalo da budu odràni onog trenutka kada na Kosovu i Metohiji bude omogu}eno slobodno i demokratsko izja{wavawe gra|ana. Beograd, 6. jul 1999. godine Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke
Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke zahteva od nadle`nih dràvnih organa sprovo|ewe hitnih i korenitih reformi u sferi vlasni~ke transformacije i sistema penzijskog osigurawa. Srpski radikali smatraju da je neophodno izvr{iti izmene Zakona o vlasni~koj transformaciji, kako bi privatizacija bila obavezna za sve, ~ime bi se obezbedilo zna~ajno pove}awe ekonomske efikasnosti i brì izlazak zemqe iz krize. Privatizacijom dràvne imovine, gradskog gra|evinskog zemqi{ta i poslovnog prostora Republika Srbija bi obezbedila zna~ajna finansijska sredstva za ostvarewe vitalnih socijalnih funkcija u dràvi. Tako|e, neophodno je sprovesti legalizaciju svih bespravno podignutih objekata, ~ime se garantuje pravo privatne svojine svakom gra|aninu, a dràva sti~e zna~ajna materijalna sredstva. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke zahteva hitne reforme penzijskog sistema. Najstariji gra|ani na{e zemqe zaradili su svoje penzije, a da bi dràva mogla da ispuni svoje obaveze prema wima neophodno je da do|e do reorganizacije i promene sistema penzijskog osigurawa. Naime, srpski radikali se zalaù za niù stopu doprinosa na plate od 80 odsto, kojom bi dràva uspela u potpunosti da finansira isplate penzija. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke je zakqu~io da bi ovako sprovedene reforme dovele do normalizacije ekonomskih prilika, podstakle privredni rast i razvoj, ~ime bi se zna~ajno poboq{ao standard svih gra|ana u na{oj zemqi. Beograd, 13. jul 1999. godine Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke
CLXXIV Saop{tewe za javnost RADOM IZ KRIZE

Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke razmatrao je te{ku ekonomsku i socijalnu situaciju u zemqi i mere koje bi dràva hitno morala da preduzme na poboq{awu ìvotnog standarda svih gra|ana Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke zahteva sprovo|ewe brzih i radikalnih reformi u socijalnoj sferi. Te promene moraju biti ozbiqne i su{tinske, a ne deklarativne prirode. Stoga, Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke smatra da u najhitnijem roku treba organizovati javnu raspravu svih srpskih parlamentarnih politi~kih stranaka o prirodi i na~inu sprovo|ewa korenitih reformi u sferi privrednog siste935
CLXXIII PET DO DVANAEST ZA KORENITE REFORME

Saop{tewe za javnost Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke razmatrao je aktuelnu politi~ku situaciju u otaybini sa posebnim osvrtom na promene u ekonomskom i socijalnom sistemu zemqe.
934
ma i socijalne politike. Argumentima i ~iwenicama, razli~itim politi~kim stavovima i mi{qewima iznetim u takvoj vrsti politi~kog dijaloga, stiglo bi se do najoptimalnijih re{ewa za kqu~ne ekonomske probleme i omogu}ilo funkcionisawe sistema socijalne za{tite, penzijskog osigurawa i ostalih socijalnih davawa od vitalnog zna~aja za na{e gra|ane. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke isti~e da Srbija kao zemqa ne moè o~ekivati bilo kakvu finansijsku pomo} od onih zemaqa koje su u~estvovale u wenom razarawu i uni{tavawu. Obe}awa pojedinih doma}ih politi~ara i agresorskih vlada da }e pomo}i obnovu Srbije su apsolutno la`na, {to potvr|uju i iskustva mnogih azijskih i isto~noevropskih zemaqa. Srbija jedino moè da se uzda u sopstvene potencijale, ali uz korenite, brze i su{tinske reforme u ekonomskoj i socijalnoj sferi. Uz mnogo rada, na{a zemqa moè iza}i iz krize i moè garantovati socijalnu sigurnost svim gra|anima Srbije. Beograd, 20. jul 1999. godine Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke
bije. Na taj na~in bi se obezbedilo zna~ajno smawewe politi~kih tenzija, a sve politi~ke snage bi se usmerile ka re{avawu goru}ih ekonomskih i socijalnih problema i obezbe|ivawu vi{eg ìvotnog standarda gra|anima Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke izraàva uverewe da }emo u uslovima najteìh politi~kih pritisaka, nezapam}ene ekonomske blokade i sankcija koje sprovode Sjediwene Ameri~ke Dràve uspeti da sa~uvamo dràvu i obezbedimo sigurnu budu}nost na{em narodu. Beograd, 27. jul 1999. godine Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke
CLXXVI NEOPHODNA PRIVATIZACIJA I EKONOMSKE REFORME

Saop{tewe za javnost
CLXXV Saop{tewe za javnost HITNE MERE ZA PREVAZILA@EWE KRIZE

Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke razmatrao je na dana{woj sednici aktuelnu politi~ku situaciju u otaybini, kao i mere koje se hitno moraju preduzeti u ekonomskoj i socijalnoj sferi, kako bi zemqa {to hitnije prebrodila te{ku ekonomsku krizu i socijalnu bedu. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke smatra da je u najkra}em mogu}em roku neophodno obaviti konsultacije i pripremiti razgovore svih parlamentarnih politi~kih stranaka u Narodnoj skup{tini Republike Srbije radi pronalaèwa najboqeg modela ekonomske i socijalne politike, kao i sprovo|ewa korenitih reformi u celokupnoj privrednoj i socijalnoj sferi. Samo zna~ajnim promenama, brzom i efikasnom privatizacijom, liberalizacijom privrednih odnosa, po{tovawem principa trì{ta i slobodne konkurencije, na{a zemqa moè krenuti ozbiqnim i realnim putem ekonomskog prosperiteta. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke smatra da je neophodna rekonstrukcija organa izvr{ne vlasti na saveznom i republi~kom nivou, a sve politi~ke stranke zastupqene u jugoslovenskom i srpskom parlamentu trebalo bi, proporcionalno broju poslanika, da sa svojim predstavnicima uzmu u~e{}a u Vladi Savezne Republike Jugoslavije i Vladi Republike Sr936
Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke razmatrao je na dana{woj sednici politi~ku situaciju u zemqi i mere ekonomske i socijalne politike koje dràva u najhitnijem roku mora da preduzme. Srbija se danas nalazi u te{koj ekonomskoj krizi, a veliki deo gra|ana ìvi u socijalnoj bedi. Dugogodi{wi pritisci, ekonomska blokada, a i fizi~ko uni{tavawe srpskog naroda i srpskih teritorija od strane Amerikanaca i wihovih zapadnoevropskih slugu, kao i dosada{wa nespremnost na{e dràve da krene u privatizaciju i su{tinske ekonomske reforme, glavni su uzro~nici te{ke ekonomske i socijalne situacije u Srbiji. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke ukazuje na ~iwenicu da se Srbija mora okrenuti istinskim korenitim promenama u ekonomskoj i socijalnoj oblasti, oslawaju}i se na sopstvene resurse i ne ulivaju}i la`nu nadu na{em narodu da }e iz inostranstva sti}i tovari blaga i ogromne svote novca, samo ako Srbi za svoje politi~ke predvodnike izaberu ameri~ke vazale. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke smatra da je neophodno izvr{iti rekonstrukciju organa izvr{ne vlasti na saveznom i republi~kom nivou, a sve politi~ke stranke zastupqene u jugoslovenskom i srpskom parlamentu trebalo bi, proporcionalno broju poslanika, da sa svojim predstavnicima uzmu u~e{}a u Vladi Savezne Republike Jugoslavije i Vladi Republike Srbije. Na taj na~in bi se zna~ajno smawile politi~ke tenzije, izbegle politi~ke konfrontacije u zemqi i sve snage bile usmerene iskqu~ivo na re{avawe
937
nagomilanih ekonomskih i socijalnih problema gra|ana Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke smatra da bi tako ustanovqena politi~ka stabilnost Srbije i Savezne Republike Jugoslavije garantovala brì napredak u svim ostalim sferama dru{tvenog ìvota. Beograd, 3. avgust 1999. godine Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke
CLXXVII PODANI^KI MITING NA KLINTONOV RO\ENDAN

Saop{tewe za javnost Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke razmotrio je politi~ku situaciju u otaybini, delovawe dràvnih organa Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije u uslovima èstokih politi~kih pritisaka, kao i mogu}nost izlaska iz te{ke ekonomske krize u kojoj se zemqa na{la. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke upozorava da je protiv Republike Srbije nastavqena agresija Amerikanaca i zapadnoevropskih zlo~inaca svim raspoloìvim politi~kim sredstvima, subverzivnim aktivnostima, ekonomskom blokadom i psiholo{ko-propagandnim delovawem svih medijskih ekspozitura. Jedina krivica Srbije i srpskog naroda je u tome {to ne prihvata okupaciju i kolonijalni status, u tome {to na{ narod vi{e od svega voli i po{tuje svoju slobodu, nacionalni ponos, ~ast i dostojanstvo i ne prihvata ameri~ke naloge i wihovo tutorstvo nad politi~kom voqom naroda Srbije. Srbija je jedina nepokorena zemqa u regionu i zato predstavqa najve}i i najbolniji trn u oku onih u svetu koji èle uspostavqawe vazalnih, kolonijalnih odnosa izme|u nekoliko velikih sila, kojima je svojstveno sprovo|ewe fa{isti~ke ideologije u savremenim uslovima, i svih ostalih ekonomski, vojno i tehni~ki inferiornih dràva. Srpski narod, od po~etka krize na teritoriji nekada{we Jugoslavije, nije èleo ni{ta vi{e od bilo kog drugog naroda u svetu. @eleo je da sa~uva samo ono {to mu je oduvek pripadalo, a to su teritorije na kojima su Srbi vekovima ìveli i koje po svim me|unarodnim javnopravnim propisima nisu mogle da pripadnu srpskim neprijateqima, koji su za svoje ratni~ko divqawe i cepawe srpskih teritorija uvek imali podr{ku ameri~ke fa{isti~ke politike. Danas, posle okupacije Kosova i Metohije, posle stravi~nog egzodusa srpskog naroda sa svete srpske zemqe i posle nedeqa najè{}eg bombardova938
wa i ubijawa nedu`nih gra|ana na{e otaybine, Amerikanci nisu zadovoqili svoje krvolo~ne apetite. Na sve na~ine najve}i svetski kriminalci poku{avaju da porobe srpski narod, a vlast u Srbiji pretvore u pukog izvr{ioca sopstvenih, nakaradnih politi~kih zahteva. Upravo zato, Amerikanci su za 19. avgust ispred Skup{tine Savezne Republike Jugoslavije zakazali okupqawe svojih politi~kih poslu{nika i podanika u Srbiji, kako bi kona~no i Srbija stekla status jedne od brojnih ameri~kih kolonija i kako bi Amerikanci izazivawem srpsko-srpskih sukoba, bez prolivawa sopstvene krvi i bez tro{ewa velikih svota novca uspeli da ostvare svoje zlo~ina~ke politi~ke ciqeve. Za{to je okupqawe NATO stranaka iz Srbije zakazano ba{ za 19. avgust? Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke izraàva uverewe da nevernici i bezbo`nici iz NATO stranaka sigurno nisu imali iskrenu nameru da svoje okupqawe organizuju na Preobraèwe veliki dan srpske duhovnosti i pravoslavqa, jer mnogi od wih ne umeju ~ak ni da izgovore ime tog velikog srpskog praznika, a u dosada{wem politi~kom delovawu pokazali su otvorenu netrpeqivost prema srpskoj pravoslavnoj tradiciji i prema svemu {to se suprotstavqa ameri~kom okultizmu i satanizmu. Devetnaestog avgusta jeste Preobraèwe praznik celokupnog srpskog naroda, ali Preobraèwe ne slave oni koji slede NATO ideologiju. Oni 19. avgusta slave ne{to drugo. Tog dana, ispred Savezne skup{tine NATO stranke slavi}e pedeset tre}i ro|endan svog mentora i tutora, poznatog kriminalca i zlo~inca, trenutno predsednika Sjediwenih Ameri~kih Dràva, Vilijama Yefersona Klintona. Taj 19. avgust i jeste simbol borbe NATO stranaka u Srbiji za ve}a prava ameri~kih vlasti i neuporedivo zna~ajniji uticaj Bila Klintona na zbivawa u na{oj otaybini. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke se pita zbog ~ega lideri NATO stranaka u Srbiji do sada nisu saop{tili javnosti razloge odràvawa svog mitinga ba{ 19. avgusta. Da li su to ~elnici NATO partija u Srbiji spremili poklon za svog velikog gazdu, a to je bacawe srpske ~asti, srpskog ponosa pod noge ameri~kog gospodara. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke smatra da }e ro|endansko slavqe Bila Klintona ispred Savezne skup{tine u Beogradu, zakazano za 19. avgust na upe~atqiv na~in pokazati srpskom narodu prave namere organizatora i izvo|a~a te priredbe da u politi~kom smislu uni{te Srbiju i Saveznu Republiku Jugoslaviju i pretvore ih u slavqenikovu, Klintonovu pr}iju. Predsedni~ki kolegijum srpskih radikala izraàva uverewe da srpski narod ne}e pokleknuti pod pritiscima velikih sila i da wihove doma}e sluge, osim Klintonovog ro|endana, ne}e imati priliku da proslave pad srpske dràve i uni{tewe srpskog naroda. Beograd, 10. avgust 1999. godine Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke
939
CLXXVIII IDOLOPOKLONI^KI RITU AL PETE KOLONE

Saop{tewe za javnost Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke je na svojoj redovnoj sednici razmatrao politi~ku situaciju u otaybini sa posebnim osvrtom na delovawe dràvnih organa u uslovima èstokih politi~kih pritisaka na Srbiju i Saveznu Republiku Jugoslaviju. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke konstatovao je da se svim raspoloìvim politi~kim sredstvima, subverzivnim aktivnostima, poja~anim ekonomskim pritiscima i psiholo{ko-propagandnim delovawem nastavqa agresija Amerikanaca i wihovih zapadnoevropskih podanika na na{u zemqu. Srbija i srpski narod su na udaru zapadnih mo}nika jer ne prihvataju ameri~ko tutorstvo i kolonijalni status. Zbog toga {to èli da sa~uva ono {to mu je oduvek pripadalo, srpski narod na Kosovu i Metohiji preìvqava progone i ponièwa upravo od onih kojima su puna usta demokratije, a koji zapravo ~ine sve da svetu srpsku zemqu pretvore u leglo albanskih narko-dilera i ubica. Vi{emese~nim razarawima, ubijawima nedu`nih gra|ana i okupacijom Kosova i Metohije osvedo~eni svetski kriminalci o~igledno nisu zadovoqili svoje zlo~ina~ke apetite, ve} preko ~elnika NATO stranaka u Srbiji poku{avaju da potpuno porobe srpski narod i raspar~aju mu dràvu. U ciqu izazivawa srpsko-srpskih sukoba Amerikanci su, preko svojih politi~kih sledbenika u Srbiji, zakazali miting ispred Savezne skup{tine na kojem }e se odràti centralna proslava ro|endana najve}eg svetskog diktatora Vilijema Yefersona Klintona. @ele}i da prikriju svoje idolopokloni~ke rituale osvedo~eni bezbo`nici se skrivaju iza navodne proslave velikog pravoslavnog praznika Preobraèwa Gospodweg, a otvoreno se hvale otpadni{tvom od pravoslavne vere. Da se radi o ameri~koj reìji najboqe govori ~iwenica da }e glavnu ulogu u toj farsi imati dokazani razbija~i srpske dràve poput Nenada ânka, Joèfa Kase i Vuka Dra{kovi}a. Po{to }e pompezno proslaviti ro|endan svog velikog idola, za o~ekivati je da }e i u ~ast ostalih zapadnih naredbodavaca biti organizovane sli~ne svetkovine. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke je uveren da }e i ovaj, kao i svaki drugi poku{aj uni{tewa Srbije i Savezne Republike Jugoslavije i pretvarawa srpske zemqe u Klintonov feud doìveti pravi politi~ki fijasko jer je srpski narod prave namere organizatora i izvo|a~a ove predstave odavno prozreo. Beograd, 17. avgust 1999. godine Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke
940
CLXXIX NAJPREÊ KORENITE SOCIJALNE REFORME

Saop{tewe za javnost Beograd, 24. avgust 1999. godine Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke razmatrao je konkretne mogu}nosti za prevazilaèwe te{kog ekonomskog stawa i socijalne bede u kojoj se nalazi najve}i deo stanovni{tva Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Predsedni~ki kolegijum srpskih radikala konstatuje da se zna~ajan deo na{e populacije nalazi na ivici egzistencije. Siroma{tvo i teàk socijalni poloàj ve}ine dru{tvenih slojeva predstavqaju danas kqu~ne socijalne probleme sa kojima se dràva hitno i bez oklevawa mora suo~iti. Razlozi za ekonomsku krizu i pad ìvotnog stnadarda nalaze se, pre svega, u desetogodi{woj politici èstokih politi~kih, ekonomskih, pa i vojnih pritisaka Sjediwenih Ameri~kih Dràva uperenih protiv vitalnih interesa na{eg naroda i zemqe. Naravno, stepen ekonomskih poreme}aja mogao je biti mawi da su predstavnici dràvnih organa na vreme krenuli u ekonomske i socijalne reforme, sveobuhvatnu svojinsku transformaciju i ukidawe svih vrsta monopolskog pona{awa na trì{tu, kao {to su to zahtevali srpski radikali. Kqu~no pitawe koje se danas postavqa pred sve relevantne politi~ke ~inioce jeste, kako i na koji na~in izvesti zemqu iz te{ke ekonomske situacije i obezbediti punu socijalnu sigurnost za sve wene gra|ane. Upravo zato, Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke zahtevao je uspostavqawe javnog dijaloga i rasprave izme|u srpskih parlamentarnih politi~kih stranaka smatraju}i da }e se na takav na~in najbrè sti}i do konkretnih, su{tinskih i plodonosnih re{ewa za goru}e ekonomske i socijalne probleme. Tako|e, takvim metodom rada i na o~igled celokupne srpske javnosti izbegle bi se i sve demago{ke floskule pojedinih politi~ara koji ni{ta ne znaju, ni o ekonomiji, ni o socijalnoj politici, ve} narodu ispredaju bajke o ameri~kim i zapadnoevropskim tovarima blaga koji samo ~ekaju promenu vlasti u Srbiji da svo bogatstvo ovoga sveta istovare u dvori{ta srpskih doma}ina. Za razliku od takvih, sre}om ne preterano zna~ajnih politi~kih subjekata u otaybini, Srpska radikalna stranka predlaè sprovo|ewe brzih, jasnih i konkretnih mera za poboq{awe ìvotnog standarda na{eg naroda. Takvi postupci i mere ne mogu doneti ~udo i narodu ne treba obe}avati kule i gradove, ali mogu doprineti postepenom i sigurnom izlasku iz krize u kojoj se zemqa nalazi. Neke od mera za koje su se zalagali srpski radikali, a posebno liberalizacija u trgovinskoj delatnosti, usvojene su i doprine}e razvoju konkurencije i trì{ne utakmice, kao i ve}oj ekonomskoj efikasnosti doma}ih privrednih subjekata.
941
Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke smatra da je neophodno izvr{iti izmene Zakona o vlasni~koj transformaciji, ~ime bi proces privatizacije postao obavezan. Uslov za bilo kakav ekonomski napredak i strate{ki prosperitet predstavqa brza i efikasna privatizacija. Privatizacija ne sme ostati mrtvo slovo na papiru i navodno programsko opredeqewe pojedinih politi~kih stranaka, koje ~im se do~epaju vlasti, pa makar i na lokalnom nivou, zaboravqaju svoja obe}awa i do besmisla koriste monopolske potencijale dràvnih organa, slu`bi i medija. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke zahteva od dràvnih organa sprovo|ewe korenitih reformi u socijalnoj sferi. Najugroèniji deo stanovni{tva danas su penzioneri. Na{i najstariji gra|ani moraju da znaju da su penzioni fondovi u koje su oni svojevremeno ulagali novac potpuno prazni, te je dràva primorana da iz realnih izvora, bez {tampawa novca, uz brojne probleme, ispla}uje penzije ~ijom visinom iznosa i redovno{}u isplata gotovo niko ne moè biti zadovoqan. Razume se, glupe su, ~ak i besmislene, tvrdwe pojedinih opozicionih politi~ara da se dug penzionerima moè isplatiti u ìvom novcu, jer takva isplata bi predstavqala generator katastrofalne inflatorne spirale. Srpski radikali se zalaù za radikalne promene u sistemu doprinosa za penzijsko osigurawe, koje bi iznosilo osamdeset procenata na plate, ali bi li~na primawa bila rastere}ena svih ostalih doprinosa i fiskalnih nameta. Time bi se, istovremeno, smawila i finansijska optere}ewa zaposlenih. Tako|e, Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke zahteva od dràvnih organa isplatu svih dugova prema penzionerima, ali na takav na~in da se izbegne podsticawe inflatornih kretawa, a do sada najboqe ponu|eno re{ewe jeste isplata zaostalih penzija u bonovima za elektri~nu energiju. Svaki predlog i meru mogu}e je kritikovati, pa i ovaj predlog srpskih radikala, ali niko nije ponudio nijedno re{ewe, a kamo li neko boqe i pametnije od ovog re{ewa za koje se zalaù predstavnici Srpske radikalne stranke. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke konstatuje da Srbija moè krenuti putem ekonomskog oporavka i socijalnog ozdravqewa, ali je neophodno da dràvni organi prihvate reformski kurs i hrabro krenu u ozbiqne, su{tinske promene u gotovo svim oblastima dru{tvenog ìvota. Beograd, 24. avgust 1999. godine Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke
942
CLXXX SLOBODA OTAYBINE SVETI CIQ

Saop{tewe za javnost Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke je na svojoj redovnoj sednici razmatrao politi~ku i bezbednosnu situaciju na Kosovu i Metohiji. Predsedni~ki kolegijum srpskih radikala konstatuje da je srpski narod na Kosovu i Metohiji izloèn svirepim zlo~inima Amerikanaca i wihovih podanika koji svim sredstvima poku{avaju da proteraju Srbe sa wihovih ogwi{ta, a ako se Srbi tome usprotive, hladnokrvno i monstruozno ih likvidiraju. Srbi koji su ìveli u Starom Grackom, Ugqaru, Gwilanu, Pe}i, Prizrenu, Pri{tini i drugim kosovsko-metohijskim mestima stradali su samo zato {to su Srbi. Srbi, a posebno oni sa Kosova i Metohije, krivi su {to su decenijama odolevali torturi i pritiscima albanskih bandita koji su èleli Kosovo i Metohiju bez srpskog stanovni{tva, krivi su i zato {to pripadaju prkosnom i nepokornom narodu koji se nije upla{io najsavremenijih ameri~kih, demokratskih bombi, raketa i granata. To je bila i jeste wihova jedina krivica. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke ocewuje da su Amerikanci i wihovi zapadnoevropski privesci prekr{ili sve me|unarodne, javnopravne norme vr{e}i agresiju na Saveznu Republiku Jugoslaviju i okupaciju dela wene suverene teritorije, a Rezolucija Saveta bezbednosti, koju su sami predloìli i izglasali, sluì im samo kao pokri}e za sprovo|ewe kampawe brutalnih zlo~ina nad pripadnicima srpskog naroda. Politika Sjediwenih Ameri~kih Dràva i Bila Klintona sve vi{e podse}a na spoqnopoliti~ku orijentaciju nacisti~ke Nema~ke i bahato, psihopatsko pona{awe Adolfa Hitlera u vreme wegove najve}e politi~ke snage i vojne mo}i. Su{tinski i principijelno, izme|u Amerike danas i Nema~ke iz ~etrdesetih, izme|u Klintona i Hitlera, nikakve razlike ne postoje, osim, donekle, u metodu pokoravawa ili uni{tewa slobodnih naroda i zemaqa. Srbija i srpski narod imaju teàk zadatak. Niko i nikada ne moè i ne sme priznati i prihvatiti okupaciju Kosova i Metohije, ve} se znawem, radom, mudro{}u, odva`no{}u i hrabro{}u, kao narod i zemqa, moramo izboriti za oslobo|ewe otaybine od okupatora. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke zahteva hitan povratak jedinica Jugoslovenske vojske i srpske policije na Kosovo i Metohiju, jer samo snage na{e odbrane mogu obezbediti sigurnost i bezbednost preostalom srpskom ìvqu. Time bi se garantovao i povratak onih Srba koje su ameri~ki banditi proterali iz wihovih domova. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke isti~e da krajwi ciq borbe na{eg naroda mora biti uspostavqawe ustavnopravnog poretka Republike Srbije na celokupnoj teritoriji i proterivawe ameri~kih i za943
padnoevropskih okupacionih snaga sa svete srpske zemqe. Taj sveti ciq nije i ne}e biti lako ostvaren, ali opredeqewe na{eg naroda da odbrani slobodu i rodnu grudu mora pobediti fa{isti~ke i zavojeva~ke aspiracije NATO zlo~inaca i wihovih pomaga~a. Beograd, 31. avgust 1999. godine Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke
CLXXXI DRUGI ÎN AGRESIJE

Saop{tewe za javnost Generalni sekretarijat Srpske radikalne stranke saop{tava da su Sjediwene Ameri~ke Dràve nastavile agresiju na Srbiju i Saveznu Republiku Jugoslaviju i po okon~awu bombardovawa na{e otaybine. Hiqade ubijenih i rawenih gra|ana na{e zemqe nisu zadovoqile zlo~ina~ke apetite Amerikanaca i wihovih zapadnoevropskih vazala, koji po svaku cenu èle da u potpunosti pokore Srbiju i uni{te slobodarski srpski narod. Poseban vid agresije predstavqa èstoka antisrpska propaganda koju sprovode ameri~ke informativne ku}e, koje u tu svrhu emituju program na srpskom jeziku, kao i oni doma}i mediji koje finansiraju vlade onih zapadnih zemaqa koje su u~estvovale u zlo~ina~koj agresiji na Srbiju i Saveznu Republiku Jugoslaviju. Amerikanci, osim medijske, sprovode i pravu politi~ku agresiju, poku{avaju}i da instali{u poslu{ni~ku vlast u Srbiji, vlast koja }e ponizno prihvatiti sve ameri~ke ultimatume, vlast koja }e hvaliti bombardovawe srpskih gradova, {kola i bolnica, vlast koja }e i za ubijawe srpske neja~i na}i dovoqno opravdawa. Svaka vlast se moè i mora kritikovati, ali ono {to predstavqa su{tinu demokratije jeste pravo naroda da sam bira svoju vlast, a ne da to ~ine inostrani tutori. Generalni sekretarijat Srpske radikalne stranke konstatuje da srpski radikali nikada nisu izbegavali izbore, ve} su se uvek zalagali za proveravawe narodne voqe, kao demokratski na~in politi~kog izja{wavawa svakog gra|anina na{e otaybine. Oni koji su do ju~e zahtevali prolivawe krvi na srpskim ulicama zarad dolaska na vlast, iznenada su, po ameri~kom nalogu zatraìli odràvawe prevremenih izbora. Nisu oni odjednom postali ni hrabri ni politi~ki mo}ni, ve} su naveli potpuno neverovatne uslove za sprovo|ewe izborne procedure. Naime, zahtev Saveza za promene da na srpskim izborima ne u~estvuju oni koje su ameri~ki monstrumi proglasili za ratne zlo~ince i oni kojima je zabraweno pu944
tovawe u Evropsku uniju, predstavqa potvrdu wihovog straha od konkurencije i katastrofalnog politi~kog poraza koji bi doìveli. Srpski radikali predlaù da oni kojima je dozvoqen odlazak u Evropsku uniju budu kandidati na izborima Evropske unije, a srpski radikali, kao i ostali koji su u~estvovali u odbrani zemqe od agresora i zbog toga ne mogu da putuju u zemqe Evropske unije, kandidova}e se na izborima u Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji. Tako|e, bilo bi razumqivo, normalno i moralno da na srpskim izborima ne u~estvuju oni koji su u vreme agresije boravili u inostranstvu i oni koji su po svoje mi{qewe odlazili kod ~uvenog srbomrsca Roberta Gelbarda, poput Zorana \in|i}a, Vuka Obradovi}a, Gorana Svilanovi}a, Neboj{e ôvi}a, Mla|ana Dinki}a i ostalih. Generalni sekretarijat Srpske radikalne stranke smatra da }e srpski narod na predstoje}im izborima umeti da izabere najboqe predstavnike i one qude koji }e znati da za{tite vitalne interese na{eg naroda i dràve. Beograd, 1. septembar 1999. godine Generalni sekretarijat Srpske radikalne stranke
CLXXXII RASTE BROJ SRPSKIH RADIKALA

Saop{tewe za javnost Na redovnoj sednici Izvr{nog odbora Srpske radikalne stranke analiziran je rad op{tinskih i okru`nih odbora u avgustu mesecu, utvr|eni zadaci za naredni period i ocewena aktuelna politi~ka situacija. U avgustu je Srpskoj radikalnoj stranci pristupio 2351 novi ~lan, {to je rezultat poverewa gra|ana u Srpsku radikalnu stranku i aktivnosti ~lanova stranke na terenu. Takav na~in rada mora se nastaviti i u narednom periodu uz {to ve}u mobilnost celokupnog ~lanstva. Izvr{ni odbor Srpske radikalne stranke podrào je nove mere ekonomske politike Savezne i Republi~ke vlade i generalno opredeqewe ove vlade da se tro{kovi ìvota drè pod kontrolom, ~ime se u najve}oj mogu}oj meri {titi i onako nizak standard gra|ana. Srpska radikalna stranka je svesna da ne moèmo i da ne treba o~ekivati pomo} sa Zapada, pogotovo ne od onih koji su nas doveli u ovu situaciju ekonomskim sankcijama i zverskim razarawem jugoslovenske privrede. Jedini izlaz iz ove situacije je oslawawe na sopstvene snage i zbog toga }e Srpska radikalna stranka i u Saveznoj i Republi~koj vladi insistirati na daqim ekonomskim i socijalnim reformama, kao {to je najavqena prodaja dr945
àvne imovine, gra|evinskog zemqi{ta, poslovnog prostora, ~ime se obezbe|uje realno finansirawe javne potro{we, redovnije i stabilnije izmirivawe obaveze dràve prema svojim gra|anima uz obnovu procesa proizvodwe. Izvr{ni odbor Srpske radikalne stranke isti~e da zapo~ete ekonomske reforme, kao {to su liberalizacija uvoza i izvoza, smawewe carinskih stopa na duvan i alkohol, ve} nagove{tavaju oporavak dràve i na najboqi na~in demantuju sve one koji po nalogu zapadnih mo}nika tvrde da samo pokoravawem Zapadu moèmo iza}i iz ekonomske krize. Zato zapo~ete ekonomske reforme moraju da se pro{ire, jer je to jedini put za obnovu i privrednu stabilizaciju na{e zemqe. Beograd, 3. septembar 1999. godine Izvr{ni odbor Srpske radikalne stranke
kali sigurni da se podmukli ciqevi Sjediwenih Ameri~kih Dràva i wihovih vazala u Srbiji nikada ne}e ostvariti, jer jedinstvo i odlu~nost srpskog naroda da istraje u borbi do kona~nog oslobo|ewa predstavqa bedem odbrane slobode, ~asti i dostojanstva na{e otaybine i garant opstanka na{eg naroda na vekovnim ogwi{tima. Beograd, 4. septembar 1999. godine Informativni centar Srpske radikalne stranke
CLXXXIV NATO POKROVITEQ [IPTARSKIH ZLOÎNACA
CLXXXIII OKUPATORSKA ÎZMA NE DONOSI PROSPERITET

Saop{tewe za javnost Srpska radikalna stranka saop{tava da se najve}i broj zlo~ina nad Srbima na Kosovu i Metohiji de{ava u okupacionim zonama pod kontrolom ameri~kih i britanskih trupa, {to u potpunosti dokazuje tvrdwe srpskih radikala da su reìseri sada{we drame srpskog naroda vladaju}i krugovi Sjediwenih Ameri~kih Dràva i Velike Britanije. Svakodnevna antisrpska histerija i nastavak satanizacije svega {to je srpsko u zapadnoevropskim informativnim glasilima svedo~e da se ~elnici ameri~ke administracije nisu zadovoqili samo okupacijom ju`ne srpske pokrajine, ve} da na sve na~ine teè da podjarme celu Srbiju, kako bi uni{tili i posledwu slobodnu i nezavisnu dràvu u ovom delu Evrope. @alosno je da su pojedine politi~ke grupacije u na{oj zemqi prihvatile promovisawe i za{titu ameri~kih interesa kao osnovu svog politi~kog delovawa o~ekuju}i da }e srpski narod kad tad morati da pristane na ameri~ko tutorstvo, te da }e ih va{ingtonski naredbodavci nagraditi vla{}u koju na izborima nikada ne}e dobiti. Srpska radikalna stranka isti~e da je period od dolaska okupacionih NATO trupa na na{u teritoriju na najdrasti~niji na~in pokazao da ne treba gajiti iluzije i zavaravati se besmislenim pri~ama nekih kvazipoliti~ara da okupatorska ameri~ka ~izma moè doneti bilo kakvu vrstu blagostawa i prosperiteta, ve} samo patwu, ponièwe i smrt. Stoga su srpski radi946
Saop{tewe za javnost Srpska radikalna stranka konstatuje da se po direktnim nalozima ~elnika ameri~ke administracije, uz svesrdnu pomo} okupacionih NATO snaga, nastavqa serija masovnih zlo~ina {iptarskih teroristi~kih bandi nad Srbima sa Kosova i Metohije. Osiono i krajwe licemerno pona{awe va{ingtonskog gaulajtera za Kosovo i Metohiju, Bernara Ku{nera, i koli~ina mr`we prema Srbima kojom su proète wegove svakodnevne izjave, na upe~atqiv na~in govore da je wegov osnovni zadatak progon i uni{tewe preostalog srpskog ìvqa i borba protiv svega qudskog, svega {to se ne klawa nacisti~koj ideji porobqavawa celog sveta. Rodona~elnici ove ideje, Adolf Hitler i Benito Musolini, danas bi bili zadivqeni ~udovi{nom jednostavno{}u sa kojom Bernar Ku{ner i ostali ameri~ki vazali postupaju sa Srbima sa Kosova i Metohije i wihovim produktima ameri~ke civilizacije. Svakodnevni intimni sastanci ovog kvazimirotvorca sa {iptarskim teroristi~kim vo|ama, samo potvr|uju ~iwenicu da je stvarawe etni~ki ~iste albanske dràve na srpskoj zemqi prete~a ostvarewu ameri~kih okupatorskih ciqeva u ovom delu Evrope. Srpski radikali su uvereni da }e zbog onog {to je uradio i {to danas ~ini srpskom narodu, sudbina Bernara Ku{nera i wegovih naredbodavaca biti ista onakva kakva je zadesila zlo~ince koji su skon~ali u Nirnbergu i onakva kakvu su imali svi zlo~ina~ki gaulajteri bilo kog dela srpske teritorije. Beograd, 5. septembar 1999. godine Informativni centar Srpske radikalne stranke
947
CLXXXV NEIZBE@AN POVRATAK VOJSKE I POLICIJE

Saop{tewe za javnost Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke konstatuje da Sjediwene Ameri~ke Dràve predstavqaju jedinog krivca za sve zlo~ine koje su wihove i zapadnoevropske okupacione trupe, uz pomo} albanskih terorista, po~inile nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji. Amerikanci po svaku cenu poku{avaju da sprovedu u delo svoju kriminalnu nameru o etni~ki ~istom Kosovu i Metohiji, bez Srba. Dokaz za te tvrdwe jeste pona{awe i delovawe najpoznatijeg ameri~kog srbomrsca iz Francuske, Bernara Ku{nera, koji je èqu za ubijawem Srba pokazivao i svih prethodnih godina. On je bio jedan od onih koji su zahtevali bombardovawe i ubijawe srpskih civila jo{ 1992. godine, a u moru zlo~ina nad Srbima na Kosovu i Metohiji Ku{ner se danas snalazi kao riba u vodi. Bez obzira na svoje psihopatske porive, ta qudska nesre}a od Bernara Ku{nera ne}e mo}i da pobije i protera sve Srbe sa wihovih vekovnih ogwi{ta. Srbija to ne}e i ne sme dozvoliti. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke zahteva da se odmah izvr{e odredbe Vojno-tehni~kog sporazuma i srpska policija i Vojska Jugoslavije upute na Kosovo i Metohiju. Povratak na{e vojske i policije garantovao bi bezbednost i spokojan ìvot Srbima i svim ostalim gra|anima ju`ne srpske pokrajine koji su danas izloèni brutalnoj torturi ameri~kih i albanskih terorista. Srpski narod ne sme i ne moè oprostiti i zaboraviti zlo~ine koje su nad wim po~inili Amerikanci i ameri~ke sluge, a wihov poku{aj da u Srbiji biraju vlast po svojoj, a ne voqi srpskog naroda, nailazi na prezir ve}ine gra|ana u Srbiji. Oni koji su u vreme najè{}ih udara NATO-a na na{u otaybinu pobegli glavom bez obzira, vode}i ra~una iskqu~ivo o sebi i svojim porodicama, koji su bez griè savesti ostavili srpski narod na milost i nemilost svojih mentora, nikada ne}e dobiti glas nijednog ~asnog i po{tenog Srbina. Srpski narod, kao slobodoqubivi narod, nikada ne}e pristati na pokornost osvedo~enim neprijateqima, a wihove sluge u Srbiji jedino {to mogu o~ekivati je prezir i osuda sopstvenog naroda. Beograd, 7. septembar 1999. godine Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke
948
CLXXXVI AMERIKA ZA GRA\ANSKI RAT U SRBIJI

Saop{tewe za javnost Izvr{ni odbor Srpske radikalne stranke je na svojoj redovnoj sednici, kojoj su prisustvovali predsednici okru`nih i op{tinskih odbora, kao i savezni i republi~ki poslanici, analizirao aktivnost strana~kih organa i utvrdio zadatke i pravac aktivnosti okru`nih, op{tinskih i mesnih odbora do kraja godine. Na sednici je istaknuto da se u narednom periodu poseban akcenat mora staviti na rad i ja~awe mesnih odbora sa ciqem boqeg kontakta i saradwe izme|u aktivista stranke i gra|ana i upoznavawa gra|ana sa stavovima Srpske radikalne stranke. Izvr{ni odbor Srpske radikalne stranke je na sednici konstatovao da je najve}a korist od odluke, koju je doneo Savet ministara Evropske unije o izuzimawu Kosova i Crne Gore od naftnog i embarga na avio-saobra}aj zavedenog SR Jugoslaviji, u tome {to je gra|anima Savezne Republike Jugoslavije jasno stavqeno do znawa da izme|u Mila \ukanovi}a i Ha{ima Ta~ija nema nikakve razlike. Posle ovoga, gra|anima Crne Gore nisu vi{e potrebna nikakva obja{wewa o ulozi Mila \ukanovi}a u razbijawu Savezne Republike Jugoslavije. Po{to svoje ciqeve u Crnoj Gori ostvaruju sa Milom \ukanovi}em, svesni ~iwenice da u Srbiji wihovi pla}enici nemaju nikakve {anse, ameri~ke diplomate poku{avaju da izazovu mali krvavi gra|anski rat, ali zaboravqaju ~iwenicu da ne moè biti nikakvog gra|anskog rata u dràvi u kojoj je narod na jednoj strani, a {a~ica izdajnika na drugoj. Izvr{ni odbor Srpske radikalne stranke insistira da Vlada Republike Srbije i Vlada Savezne Republike Jugoslavije u~ine sve kako bi se, i pored zverskog razarawa elektroenergetskog sistema, postrojewa za preradu nafte i prenos gasa, u predstoje}em zimskom periodu omogu}ilo gra|anima {to boqe snabdevawe energentima. Srpska radikalna stranka }e se istovremeno zalagati za ubrzawe procesa obnove, restrukturirawa i svojinske transformacije velikih preduze}a, kao i drugih oblika privatizacije, transformaciju javnih preduze}a radi pove}awa efikasnosti poslovawa koja }e dovesti do ukupnog razvoja privrede. Beograd, 10. septembar 1999. godine Izvr{ni odbor Srpske radikalne stranke
949
CLXXXVII SRAMNA POLITIKA BERNARA KU[NERA

Saop{tewe za javnost Srpska radikalna stranka konstatuje da posledwi izve{taj trenutno najve}eg za{titnika {iptarskih terorista sa Kosova i Metohije, Bernara Ku{nera, o sada{woj politi~koj i bezbednosnoj situaciji u ju`noj srpskoj pokrajini predstavqa primer sramne, licemerne i krajwe pristrasne politike, koju uz pomo} svojih evropskih vazala kreira ameri~ka administracija, a ~iji je ciq uni{tewe srpskog naroda i raspar~avawe srpske teritorije. Vode}i maksimalno ra~una da se ne zameri ni svojim va{ingtonskim poslodavcima ni {iptarskim teroristi~kim vo|ama, NATO gaulajter za Kosovo i Metohiju u svom kriminalnom pisaniju istakao je nepostoje}e uspehe svoje okupatorske misije i jo{ jednom se zaloìo za formirawe nekakvog kosovskog korpusa koji }e imati posebne odbrambene zadatke, otvoreno priznaju}i da }e sr` tih formacija sa~iwavati ozlogla{ene i osvedo~ene {iptarske ubice i kriminalci. Izgleda da se ovaj francuski doktor i kvazimirotvorac bez imalo etike i karaktera previ{e uìveo, mo`da ~ak i zaneo, u ulogu koja mu je dodeqena, te sebi daje za pravo da donosi odluke koje su direktno u suprotnosti sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija broj 1244 i odredbama Vojnotehni~kog sporazuma. O~igledno je da Bernar Ku{ner vi{e i ne poku{ava da sakrije mr`wu prema Srbiji i srpskom narodu i da je wegov zadatak da pospe{uje ubistva i progon Srba sa wihovih vekovnih ogwi{ta, a one koji, uprkos torturi, ostanu na srpskoj zemqi, obespravi i pretvori u gra|ane drugog reda. Srpski radikali su uvereni da se zlo~ina~ki plan Bernara Ku{nera i ostalih ameri~kih poslu{nika na Kosovu i Metohiji ne}e u potpunosti ostvariti, odnosno da ne}e uspeti wegov poku{aj stvarawa dràvnih organa vlasti Kosova i Metohije na delu suverene teritorije Republike Srbije. Re{ewe kosovsko-metohijske krize moè se posti}i samo povratkom na{e vojske i policije, koji su, svima je to jasno, jedini u stawu da obezbede mir i spokojan ìvot svim stanovnicima ju`ne srpske pokrajine. Beograd, 12. septembar 1999. godine Informativni centar Srpske radikalne stranke
950
CLXXXVIII U RUSIJI REPRIZA KOSOVA I METOHIJE

Saop{tewe za javnost Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke razmatrao je aktuelnu politi~ku situaciju u svetu, sa posebnim osvrtom na agresiju koju Amerikanci sprovode protiv Rusije i ruskog naroda i politi~ke reperkusije te agresije na globalnu politi~ku scenu. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke konstatuje da su Sjediwene Ameri~ke Dràve po okon~awu oruàne agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju pokrenule èstoku ofanzivu protiv Rusije, poku{avaju}i da otcepe deo suverene ruske teritorije u Dagestanu i teroristi~kim akcijama u najve}im gradovima Rusije nanesu stra{ne gubitke ruskom civilnom stanovni{tvu. Ono {to se danas doga|a u Rusiji predstavqa reprizu doga|aja na Kosovu i Metohiji. Ameri~ki fa{isti krenuli su na put okupacije velike Rusije. Svima je jasno da iza kvazi-pobuwenika u Dagestanu, kao i stravi~nih teroristi~kih napada na gra|ane Moskve, stoji ameri~ka vlada i wene obave{tajne slu`be. Uostalom, takvu organizaciju pobuwenika i terorista moè da ostvari samo ameri~ka obave{tajna slu`ba CIA. Ciq Amerikanaca jeste da u potpunosti pokore Rusiju i time poku{aju da porobe celokupno ~ove~anstvo. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke izraàva o~ekivawa da }e ruski narod i ruska dràva imati dovoqno snage da se obra~unaju sa ameri~kim banditima, sileyijama i wihovim poslu{nicima. Ruski narod, kao slobodarski i nepokoreni narod, kroz svoju istoriju nikada nije poklekao u odbrani svoje pravoslavne otaybine. Srpski narod sa velikom zabrinuto{}u prati poku{aje ameri~kih imperijalista da uni{te nama bratsku zemqu i najve}eg saveznika. Srbi }e, kao i do sada, pruàti èstok otpor kriminalcima koje kontroli{e Bela ku}a, a odlu~an i ozbiqan ruski odgovor Amerikancima ohrabrio bi gotovo sve narode sveta u borbi za svoju slobodu i nacionalnu samobitnost. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke smatra da su Amerikanci krenuli u posledwu fazu porobqavawa sveta. Krajwe je vreme da se svi slobodarski narodi, a posebno Rusija, suprotstave tom zlu i obezbede sigurniju sutra{wicu svim narodima sveta. Beograd, 14. septembar 1999. godine Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke
951
CLXXXIX NASTAVITI DIJALOG [TO PRE

Gospodin @eqko [turanovi}, {ef poslani~ke grupe Demokratske partije socijalista Crne Gore u Ve}u gra|ana Savezne skup{tine Uvaèni gospodine [turanovi}u, Srpska radikalna stranka je u~estvovala u dijalogu koji je vo|en izme|u srbijanskih i crnogorskih politi~kih partija u Saveznoj skup{tini. Mi, srpski radikali, smatramo da je taj dijalog doprineo boqem razumevawu politi~kih stanovi{ta i da ga zato treba nastaviti. O~ekivali smo da }e nam Demokratska partija socijalista Crne Gore u me|uvremenu dostaviti najavqenu Platformu, ali ona ni do danas nije stigla. Danas smo saznali da je Platforma dostavqena Republi~koj vladi Srbije, a predsednik Republi~ke vlade je prosledio predsednicima oba doma Savezne skup{tine, pa je tako postala dostupna svim poslani~kim grupama. Srpska radikalna stranka je i daqe spremna da razgovara o svim pitawima, zato predlaèmo da u me|ustrana~koj komunikaciji utvrdimo termine {to skorijeg nastavka dijaloga. S po{tovawem, Beograd, 14. septembar 1999. godine Predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq * Pisma iste sadrìne poslata su Dragi{i Pe{i}u, {efu poslani~ke grupe Socijalisti~ke narodne partije Crne Gore u Ve}u gra|ana Savezne skup{tine i @elidragu Nik~evi}u, {efu poslani~ke grupe Srpske narodne stranke Crne Gore u Ve}u gra|ana Savezne skup{tine.
wihovih {iptarskih pomaga~a. Zahvaquju}i wima, Srbi su na svojim vekovnim ogwi{tima potpuno obespravqeni, neza{ti}eni i prepu{teni na milost i nemilost okorelim ubicama i psihopatama. Anarhija i bezakowe caruju na teritoriji Kosova i Metohije, granice su u potpunosti neza{ti}ene {to omogu}ava nesmetan prolaz raznim kriminalnim bandama iz Albanije, koje ~ine najgnusnije zlo~ine nad srpskim stanovni{tvom. Direktnu podr{ku za stvarawe etni~ki ~iste albanske dràve {iptarske teroristi~ke vo|e dobijaju od ~elnika ameri~ke administracije, koji preko svog izaslanika, osvedo~enog srbomrsca, Bernara Ku{nera, na Kosovu i Metohiji demonstriraju principe na kojima se gradi novi, nakaradni svetski poredak, gde su sila i bezakowe sinonimi progresa i op{teg blagostawa. Srpski radikali su uvereni da se zlikova~ki plan Amerikanaca i wihovih zapadnoevropskih satelita, uperen protiv opstanka srpskog naroda na wegovim vekovnim ogwi{tima, ne}e u potpunosti ostvariti, jer Srbi ni po koju cenu ne}e prihvatiti status kakav je u Americi odre|en starosedeocima ameri~kog kontinenta Indijancima. Stoga, srpski narod, bez obzira na te{ku situaciju, mora izdràti u borbi do kona~nog oslobo|ewa svoje zemqe. Taj sveti i uzvi{eni ciq nije lako ostvariti, ali opredeqewe na{eg naroda da odbrani slobodu i rodnu grudu mora nadja~ati fa{isti~ke namere NATO zlo~inaca i wihovih pomaga~a. Beograd, 15. septembar 1999. godine Informativni centar Srpske radikalne stranke
CXCI ODLU^NO NASTAVITI SA EKONOMSKIM REFORMAMA

Saop{tewe za javnost Izvr{ni odbor Srpske radikalne stranke je na svojoj redovnoj sednici analizirao rad okru`nih i op{tinskih odbora u prethodnoj nedeqi i razmatrao aktuelnu politi~ku situaciju. Na sednici je konstatovano da se u narednom periodu velika pa`wa mora posvetiti dobrom i pravovremenom informisawu ~lanstva, jer je to najboqi put da ~lanovi Srpske radikalne stranke budu upoznati sa stavovima i inicijativama rukovodstva, i pravcima delovawa na terenu. Izvr{ni odbor Srpske radikalne stranke isti~e da je neophodno da Vlada Srbije odlu~no nastavi sa reformama, jer svako odlagawe nanosi veliku {tetu privredi i dràvi. Srpska radikalna stranka tako|e insistira da se
953
CXC ANARHIJA NA KOSOVU I METOHIJI

Saop{tewe za javnost Generalni sekretarijat Srpske radikalne stranke razmatrao je aktuelnu politi~ku situaciju u otaybini, sa posebnim osvrtom na trenutno izuzetno te{ko politi~ko i bezbednosno stawe na Kosovu i Metohiji. Generalni sekretar Srpske radikalne stranke je konstatovao da je preostalo srpsko stanovni{tvo u ju`noj srpskoj pokrajini izloèno svakodnevnim ponièwima i stradawima od strane ameri~kih okupacionih snaga i
952
ubrza privatizacija malih, sredwih i velikih preduze}a i da se ne dozvoli da oni koji izbegavaju privatizaciju zato {to nisu spremni za slobodnu trì{nu utakmicu ko~e privredni oporavak zemqe. Oni moraju znati da je samo trì{te merodavno da odlu~i koja }e preduze}a i koji privrednici ostati uspe{ni, a koji }e usled nesposobnosti i neorganizovanosti izgubiti ste~ene privilegije i ispasti iz te utakmice. Srpski radikali nastoja}e da se {to pre stvore uslovi da trì{te bude jedini sudija uspe{ne ekonomije. Izvr{ni odbor Srpske radikalne stranke smatra da Izmene i dopune zakona o vlasni~koj transformaciji predstavqaju veliku {ansu za na{u dràvu i zbog toga }e se zalagati da se one {to pre usvoje, s tim da postanu vremenski ograni~ene i obavezne za sve. To je, uz ostale mere koje paralelno treba preduzimati, najboqi put za ja~awe samostalnosti na{e dràve i put wenog izlaska iz krize, a bez pomo}i sa strane, jer danas fraza pomo} sa strane ne zna~i ni{ta drugo nego prihvatawe ropskog odnosa u novom svetskom poretku, koji nijednoj dràvi jugoisto~ne Evrope nije doneo ni{ta dobro. Izgovori onih koji su nespremni i nesposobni za vlasni~ku transformaciju, a pravdaju se za{titom prava radnika i o~uvawem socijalnog mira, ne smeju dovesti u pitawe taj put, na kome na{a zemqa ve} ~ini prve uspe{ne korake. Izvr{ni odbor Srpske radikalne stranke isti~e da svako gubqewe vremena u procesu privatizacije nanosi {tetu i dràvi i onima kojima je pomo} dràve neophodna. Beograd, 17. septembar 1999. godine Izvr{ni odbor Srpske radikalne stranke
Wima uz bok stoje zapadna informativna glasila pred ~ijim kamerama NATO komandosi navodno hapse {iptarske zlo~ince, iako je svima u svetu jasno da se radi o prozirnom i lo{e smi{qenom ameri~kom scenariju koji ima za ciq falsifikovawe surove istine o egzodusu srpskog naroda sa Kosova i Metohije. Srpski radikali su uvereni da }e, bez obzira na sada{wi otvoreno antisrpski stav Sjediwenih Ameri~kih Dràva i wihove te`we da jednom za svagda uni{te srpstvo na vekovnim ogwi{tima, srpski narod uspeti da se odupre i osujeti namere svetskih mo}nika da jo{ jednim genocidom nad na{im narodom stvaraju neke nove etni~ki ~iste dràve. Beograd, 19. septembar 1999. godine Informativni centar Srpske radikalne stranke
CXCIII RATNI ZLOÎNCI PSIHOLO[KOG RATA

Saop{tewe za javnost Srpska radikalna stranka saop{tava da psiholo{ko-propagandni rat protiv na{e zemqe, osim zapadne propagandne ma{inerije, sve vi{e podsti~u i rasplamsavaju pojedine minorne politi~ke grupacije i raznorazni kvaziekonomisti. Zajedni~ko svima wima je uporno najavqivawe neke nove hiperinflacije i zlurado likovawe nad bedom naroda, koja je po mi{qewu ovih vrlih stru~waka neminovna do kraja godine. O~igledna je wihova namera da se nedostatak argumenata i vaqanih politi~kih programa nadomesti navodnom brigom o materijalnom poloàju gra|ana, po{to im se politi~ko delovawe bazira iskqu~ivo na prizivawu ekonomske nestabilnosti i neizvesne budu}nosti, jer je to jedini na~in da budu prime}eni na politi~koj pozornici Srbije. Samoproklamovani spasiteqi srpske privrede i ekonomije ne biraju sredstva da se, na srpskoj nesre}i, domognu vlasti, kako bi {to boqe posluìli interesima svojih mentora iz Va{ingtona. Srpski radikali su sigurni da je na{ narod odavno prozreo namere ovih kvazistru~waka da demago{kim floskulama i ispredawem bajki o ameri~kim tovarima blaga, koji samo ~ekaju promenu vlasti da se sliju u Srbiju, zarade jeftine politi~ke poene, te da su naredni izbori jedini pravi i demokratski na~in da narod iskaè svoje mi{qewe o ovim politi~kim me{etarima. Srpska radikalna stranka je spremna da se na slede}im izborima suo~i sa ovim umi{qenim ekspertima nude}i realna i mogu}a re{ewa koja }e, uz
955
CXCII ETNI^KO Î[]EWE SRPSKOG NARODA

Saop{tewe za javnost Srpska radikalna stranka saop{tava da su prave namere ~elnika ameri~ke administracije i wihovih zapadnoevropskih vazala da blagonaklonim i nezainteresovanim odnosom prema zlo~inima {iptarskih terorista promovi{u teroristi~ku organizaciju u legalnu i legitimnu oruànu silu, a wene vo|e u nosioce izvr{ne vlasti na Kosovu i Metohiji. Glavni va{ingtonski yelati na Kosovu i Metohiji, NATO i Bernar Ku{ner, predstavqaju garant nesmetanom etni~kom ~i{}ewu srpskog stanovni{tva i sprovo|ewu mira po èqama i zamislima {iptarskih zlo~inaca. Ubistva, progoni i poniàvawa Srba ve} predstavqaju praksu u pona{awu pripadnika okupacionih NATO trupa. Kriju}i se ispod maske navodnih mirotvoraca, ameri~ki zlikovci i kriminalci ~ine sve da zatru tragove srpstva na vekovnoj srpskoj zemqi i ustoli~e svoju kriminalnu {iptarsku bratiju.
954
mnogo truda i znoja, omogu}iti prevazilaèwe te{ke ekonomsko-socijalne situacije, nasuprot wihovim poku{ajima da zamaù o~i narodu, neodgovorno obe}avaju}i kule i gradove. Beograd, 19. septembar 1999. godine Informativni centar Srpske radikalne stranke
CXCV ZA OBJEKTIVNU DR@AVNU, A NE PARTIJSKU TELEVIZIJU

Saop{tewe za javnost Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke konstatuje da nepokorni srpski narod nije i ne}e prihvatiti ultimatume, pritiske i ucene Sjediwenih Ameri~kih Dràva koje svim psiholo{ko-propagandnim i subverzivno-podriva~kim aktivnostima poku{avaju da ugroze nezavisnost Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije i uni{te nacionalni ponos, ~ast i dostojanstvo srpskog naroda. Amerikanci nikako ne mogu da se pomire sa ~iwenicom da Srbi ne prihvataju demokratske tutore sa Zapada, da Srbi ne èle vazalni odnos prema Sjediwenim Ameri~kim Dràvama i da Srbi, povrh svega, vole i po{tuju slobodu naroda i otaybine. Ameri~ki zlo~inci nisu uspeli oruànim putem da uni{te slobodarski duh srpskog naroda, nisu uspeli da pobede veru i nadu Srba u opstanak samostalne i nezavisne srpske dràve, ali su po okon~awu agresije, svim raspoloìvim sredstvima, pokrenuli akciju politi~kog uni{tewa onih snaga u Srbiji koje se ne mire sa ameri~kom okupacijom i kojima je interes svoga naroda pre~i od interesa Amerike i novog svetskog poretka. Demonstracije koje Amerikanci preko svog Saveza za promene zakazuju {irom Srbije imaju za jedini ciq kona~no i brzo uni{tewe Srbije, wene dràvne nezavisnosti i politi~ke samostalnosti. @eqa Amerikanca je da Srbija postane wena kolonija, a predstavnika Saveza za promene da Amerika postane metropola na{oj zemqi. Ameri~ke sluge iz Saveza za promene predstavqaju samo produènu ruku NATO zlo~inaca i zadatak im je da izvr{e ono {to NATO lovci bombarderi nisu uspeli da u~ine, da Srbiju pretvore u ameri~ku pr}iju. Amerikanci èle da Srbija u {to hitnijem roku postane poligon iskqu~ivo politi~kih nesre}nika kao {to su \in|i}, Bati}, Dinki}, Obradovi}, Svilanovi}, Peri{i} ili Avramovi}. Bulumente takvih nacionalnih spasilaca i velikih demokrata Amerikanci su ve} postavili u gotovo svim susednim dràvama, samo {to od spasa i demokratije za te narode nije ostalo ni{ta. Podr{ku Savezu za promene, u trenucima najè{}ih ameri~kih politi~kih pritisaka na Srbiju, svojom neobjektivnom i pristrasnom ure|iva~kom politikom pruà i Radio-televizija Srbije. Informativni program Radio-televizije Srbije predstavqa bilten levi~arskih stranaka u Srbiji i takav program postao je nepodno{qiv za Srpsku radikalnu stranku kao vladaju}u politi~ku organizaciju. Srpski radikali smatraju da Radio-televizija Srbije mora imati karakter dràvne, a ne partijske televizije, a sve informacije moraju biti objektivne, pravovremene i nepristrasne. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke smatra da }e srpski narod o{tro, ponosno i prkosno odbaciti ideju i poku{aj Amerike i Saveza
957
CXCIV MODEL NOVOG SVETSKOG PORETKA

Saop{tewe za javnost Srpska radikalna stranka saop{tava da poku{aj legalizacije i pretvarawa {iptarske teroristi~ke bande sa Kosova i Metohije u nekakvu legalnu oruànu silu predstavqa jo{ jedan u nizu perfidnih poteza kreatora ameri~ke zlo~ina~ke politike. Tromese~na okupacija Kosova i Metohije od strane NATO trupa i ~iwenica da ni{ta nisu preduzele da razoruàju i spre~e {iptarske bande u vr{ewu monstruoznih zlo~ina nad srpskim stanovni{tvom, potvr|uje da je jedini ciq Amerikanaca iskorewivawe Srba sa vekovnih teritorija. Izda{na pomo} i otvorena saradwa zapadnoevropskih zvani~nika sa teroristi~kim vo|ama sa Kosova i Metohije na upe~atqiv na~in govore o wihovoj te`wi da nasiqe i terorizam promovi{u kao najvi{a demokratska dostignu}a. Zahvaquju}i takvom shvatawu demokratije, okorele ubice i kriminalci, bez ikakve izborne procedure, postaju najvi{i nosioci vlasti u ju`noj srpskoj pokrajini. Srpska radikalna stranka je sigurna da je danas i najve}im zagovornicima i po{tovaocima ameri~ke demokratije jasno da ono {to se doga|a na Kosovu i Metohiji predstavqa model novog svetskog poretka u kome, o~igledno, nema mesta ~ak ni za one koji su spremni da bespogovorno prihvate svaku ameri~ku èqu kao zapovest. Stoga su srpski radikali uvereni da je svakom ~asnom Srbinu i gra|aninu ove zemqe jasno da je borba do kona~nog oslobo|ewa vekovne srpske teritorije osnovni patriotski zadatak i prvenstveni nacionalni interes. Beograd, 19. septembar 1999. godine Informativni centar Srpske radikalne stranke
956
za promene da uni{te Srbiju i sve {to je srpsko. Ameri~ke {arene laè, propagandni trikovi i prazna obe}awa nikada nisu i ne}e nai}i na plodno tle u srpskom narodu. Srpski radikali isti~u da je na{ narod vrhovni sudija svim politi~kim strankama i da su izbori jedini mogu}i na~in da se odredi politi~ka voqa gra|ana Srbije. Oni koji misle da se fizi~kom silom, oruànim putem, uz pomo} Amerikanaca do~epaju vlasti, moraju znati da srpski narod to ne}e dopustiti, a organi legalne i legitimne vlasti mora}e da {tite sve gra|ane i dràvne institucije. Srpski narod pobedi}e ameri~ke sluge. Ameri~ke sluge iz Saveza za promene imaju veliku podr{ku u Ameri~kom kongresu, sigurno i Stejt departmentu, ali u srpskom narodu gotovo nikakvu. Ovo je, morali bi to da znaju, ipak Srbija, a ne Amerika. Beograd, 21. septembar 1999. godine Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke
ili gradske televizije u Ni{u, Kragujevcu i Kraqevu. Naime, rad tih televizijskih ku}a finansiraju svi gra|ani tih gradova, a wihov program predstavqa najcrwi jednostrana~ki i jednoumni mrak Srpskog pokreta obnove ili Saveza za promene. [tavi{e, ti mediji su postali jo{ jedan ameri~ki prozor u Srbiji i wihovo otvoreno antisrpsko delovawe izraènije je i zbog ose}aja politi~ke mo}i i podr{ke koju dobijaju od organa lokalne samouprave. Privatizacijom tih medija gra|ani bi postigli zna~ajne u{tede novca, a ure|iva~ka politika tih medija bila bi daleko objektivnija i uravnoteènija. Bez obzira na finansijsku mo}, snagu i frekventnost proameri~kih medija u Srbiji, o~igledno je da ni oni ne mogu pomo}i Savezu za promene i drugim strankama ameri~ke orijentacije u Srbiji da ostvare bilo kakav zna~ajniji politi~ki uspeh. To potvr|uje i debakl koji su ju~e u Srbiji doìvele Gelbardove politi~ke stranke, na ~ijim se skupovima okupio neuporedivo mawi broj qudi od onoga {to su organizatori tih mitinga o~ekivali i najavqivali. Beograd, 22. septembar 1999. godine Informativni centar Srpske radikalne stranke
CXCVI ISTINOM PROTIV MEDIJSKE AGRESIJE

Saop{tewe za javnost Generalni sekretarijat Srpske radikalne stranke je razmatrao posledice medijske agresije Sjediwenih Ameri~kih Dràva na Srbiju i Saveznu Republiku Jugoslaviju i mogu}nost suprotstavqawa srpskim neprijateqima u sferi informativne delatnosti. Amerikanci poku{avaju svim sredstvima da informativno-propagandnim programima na srpskom jeziku destabilizuju politi~ku situaciju u Srbiji, izazovu nemire, sukobe i krvoproli}a u na{oj otyabini, zarad ostvarewa wihovih politi~kih ambicija u ovom delu Evrope. Srpski radikali isti~u da jedini pravi na~in za suprotstavqawe agresoru predstavqa istinita, ta~na i pravovremena informacija sa srpske strane, koja }e tako pobediti laì i falsifikate zapadnih medija. Me|utim, nemogu}e je suprotstaviti se antisrpskoj propagandi zapadnih medija jednopartijskim programom dràvne televizije, ve} samo pravovremenim i objektivnim informisawem javnosti o svim relevantnim politi~kim doga|ajima i ~iwenicama. Radio-televizija Srbije ne sme i ne moè biti bilten jedne ili dve politi~ke stranke, jer gra|ani Srbije pla}aju program dràvne i nacionalne televizije, a ne jednostrane informacije. Srpska radikalna stranka zahteva sprovo|ewe hitne privatizacije dràvnih medija koje kontroli{e lokalna samouprava, kao {to su Studio B
958
CXCVII ZLIKOVA^KI PROJEKTI AMERIKE

Saop{tewe za javnost Izvr{ni odbor Srpske radikalne stranke na redovnoj sednici razmatrao je aktivnosti i stawe u okru`nim i op{tinskim odborima i analizirao aktuelnu politi~ku situaciju. Na sednici je posebno istaknut zna~aj aktivnosti vezanih za izbor kandidata Srpske radikalne stranke za odbornike u lokalnim organima vlasti. Zakqu~eno je da najve}i deo posla u ovoj aktivnosti treba da obave mesni odbori uz pomo} op{tinskih, kako bi Srpska radikalna stranka iza{la pred gra|ane sa najkvalitetnijim kandidatima. Takav na~in izbora kandidata je garancija uspeha Srpske radikalne stranke na izborima i garant da }e oni koji dobiju poverewe gra|ana biti u stawu da u potpunosti realizuju predizborni program. Izvr{ni odbor Srpske radikalne stranke isti~e dramati~nu ~iwenicu da je ameri~ki zlikova~ki projekat novog svetskog poretka doveo ~ove~anstvo u najdubqu krizu od Drugog svetskog rata naovamo. To je postalo o~ito
959
NATO agresijom na Saveznu Republiku Jugoslaviju kojom su pogaène sve me|unarodne pravne norme i sve norme civilizovanog pona{awa. Zlo~inima koje Amerikanci ~ine na Kosovu i Metohiji celom svetu se sada stavqa do znawa {ta ga o~ekuje ukoliko ne ustane u odbranu tekovina me|unarodnog javnog prava i tekovina savremene civilizacije. Formirawem takozvanog kosovskog korpusa od okorelih kriminalaca i narko-mafije biv{e OVK, a koji sada ima dozvolu da deluje i izvan granica Kosova i Metohije, podsti~e se novi ciklus ratova na Balkanu kojima ameri~ki vojnoindustrijski kompleks namerava da drì u {aci ~itavu Evropu. Ako ~ove~anstvo zatvori o~i pred zlo~inom i zabije glavu u pesak, to }e olak{ati ostvarivawe zlikova~kog ciqa, ali }e ~ove~anstvo na kraju opet morati da ustane u odbranu tekovina moderne civilizacije. Ukoliko to ne u~ini, svetom }e zavladati ameri~ki robovlasni~ki poredak u kome }e postojati samo nalogodavci i oni koji izvr{avaju naloge. Zato je danas pred naprednim delom ~ove~anstva veliki ispit na kome treba da se odupre porobqavawu. Naro~ito je velika odgovornost Rusije i Kine, koje namere krvoèdnog ameri~kog poretka ve} ose}aju na primerima ê~enije, Dagestana, Tibeta i Tajvana. Izvr{ni odbor Srpske radikalne stranke isti~e da je srpski narod, koji je prvi prozreo zlo~ina~ke porobqiva~ke namere novog svetskog poretka i prvi stradao zbog odbrane svoje najdragocenije svetiwe slobode, spreman i daqe da se odupire tim zlotvorima i svemu {to pripremaju. Srpski narod je lako prozreo namere ameri~kih zlotvora i wihovih pla}enika i nedolaskom na mitinge Saveza za NATO izbegao gra|anski rat koji su pripremali ~inovnici novog svetskog poretka. Narod se pita! Narod je i dao odgovor! Odrào je lekciju izdajni~kim gwidama pokazav{i da je stranim pla}enicima mesto na |ubri{tu. Iako je opravdano nezadovoqan zbog te{ke ekonomske i socijalne situacije, narod je jasno stavio do znawa da ne}e sa tom izdajni~kom bagrom, a jasno je to i onima koji ih pla}aju, jer su ve} od najgorih izdajnika izabrali najboqe i vi{e nemaju s kim. Zato Izvr{ni odbor Srpske radikalne stranke ostaje ~vrsto uveren da Kosovo i Metohija ostaju sastavni deo Srbije u okviru teritorijalnog integriteta i suvereniteta Savezne Republike Jugoslavije, a da }e ameri~ka imperija zla neslavno zavr{iti svoj pohod na istok, kao i mnoge druge imperije pre we. Beograd, 24. septembar 1999. godine Izvr{ni odbor Srpske radikalne stranke
960
CXCVIII PRODAVCI NARODNIH INTERESA

Saop{tewe za javnost Srpska radikalna stranka saop{tava da su legalizacijom {iptarskih teroristi~kih bandi sa Kosova i Metohije Amerikanci otvoreno pokazali da je wihov jedini ciq uni{tewe srpskog naroda i dràve. Brutalno gaze}i sve norme i principe me|unarodnog prava, Amerikanci su sa svojim zapadnoevropskim privescima na~inili presedan u istoriji promovi{u}i okorele ubice, psihopate i kriminalce u nekakvu vojsku budu}e etni~ki ~iste dràvne tvorevine, koju nameravaju da stvore na vekovnoj srpskoj zemqi. Naàlost, u Srbiji postoje i takve politi~ke grupacije koje, zarad praznih obe}awa i sitnih materijalnih privilegija, poku{avaju da ubede srpski narod da su Amerikanci prijateqi i da sve zlo~ine koje su po~inili, a i daqe ~ine, nad na{im narodom, ~ine za na{e dobro. Shvataju}i da nemaju nikakvu podr{ku u srpskom narodu i da svojim sluganstvom izazivaju samo prezir gra|ana na{e zemqe, takve politi~ke stranke neprestano prizivaju i o~ekuju okupaciju cele Srbije, jer je to jedini na~in da se dokopaju toliko èqene vlasti i zajedno sa svojim mentorima realizuju plan potpunog razbijawa srpske dràve. Srpska radikalna stranka je uverena da ponosni srpski narod nikada ne}e dozvoliti da mu neko sa strane vlast name}e tenkovima, ve} da }e, kako to prili~i svim civilizovanim i demokratskim dràvama, na izborima izre}i svoj sud o ponu|enim politi~kim opcijama. Srpski radikali su sigurni da }e, bez obzira na zdruèno delovawe Amerikanaca i wihovih slugu u Srbiji, srpski narod i iz ove borbe iza}i kao pobednik, odnosno da }e uspeti da izbori pravo na ìvot u celovitoj i jedinstvenoj srpskoj dràvi. Beograd, 25. septembar 1999. godine Informativni centar Srpske radikalne stranke
CXCIX NASLEDNICI DR MENGELEA U PRIZRENU

Saop{tewe za javnost Srpska radikalna stranka konstatuje da Sjediwene Ameri~ke Dràve snose najve}u krivicu za divqa~ki i monstruozni zlo~in u Prizrenu, kada su {iptarski teroristi, uz odobrewe nema~kih okupacionih trupa, iz maj~inog naru~ja oteli, a potom i zapalili srpsku bebu.
961
Ameri~ke kauboj-demokrate i zveri u qudskom obli~ju su ovim zlo~inom definitivno potvrdili svoju kriminalnu prirodu i nameru da uni{te sve {to je srpsko, da hladnokrvno masakriraju i spaquju neza{ti}enu neja~ ~ija je jedina krivica {to su ro|eni kao Srbi. Spaqivawe osmomese~ne srpske bebe u Prizrenu, spaqivawe Srba u Kle~ki i ostali stravi~ni zlo~ini nad srpskim narodom sa Kosova i Metohije, vra}aju nas u najtamnije vreme qudske istorije, u vreme najve}ih usta{kih zlo~ina i pogroma srpskog stanovni{tva na prostoru samoproklamovane usta{ke dràvne tvorevine. Zahvaquju}i najve}im zlo~incima dana{wice, Sjediwenim Ameri~kim Dràvama i NATO-u, metodi izvr{ewa zlo~ina su napredovali, tako da bi danas i Adolf Hitler i Benito Musolini, kao rodona~elnici nacizma i fa{izma, bili zadivqeni ~udovi{nom jednostavno{}u i hladnokrvno{}u kojom Amerikanci i wihove zapadnoevropske sluge vr{e genocid nad Srbima sa Kosova i Metohije. Srpska radikalna stranka je uverena da Srbi nikada ne}e zaboraviti i oprostiti zlo~ine ameri~kih, britanskih, nema~kih i francuskih okupatora na Kosovu i Metohiji, a da }e bu|ewem velike Rusije srpski narod dobiti jo{ ve}i podstrek da uz pomo} svoje slovenske pravoslavne bra}e istraje do kona~ne pobede u borbi za slobodu i ~ast otaybine. Beograd, 26. septembar 1999. godine Informativni centar Srpske radikalne stranke
svoje nezavisnosti, suvereniteta i slobode. Ira~ki narod je svojom hrabrom borbom utro put svim zemqama sveta koje su odlu~ne da se brane od ameri~kog fa{izma i imperijalizma. Predsednik Iraka, Sadam Husein, postao je simbol otpora ameri~kim divqacima i neofa{istima. Srpski narod, kao i ira~ki, pruà èstok otpor ameri~kim kriminalcima i {titi svoju slobodu i nezavisnost. Ambasador Republike Irak, dr Sami Sadoun, irazio je posebno po{tovawe za otpor srpskog naroda ameri~koj fa{isti~koj dominaciji, kao i za politi~ko delovawe Srpske radikalne stranke koja predstavqa izrazito patriotsku politi~ku organizaciju i snagom svoje politi~ke mo}i se suprotstavqa poku{ajima Amerikanaca da pokore Srbiju. Dogovoren je i skori susret izme|u predstavnika Srpske radikalne stranke i BAAS partije, ina~e vladaju}e partije u Iraku, sa ciqem zbliàvawa i uspostavqawa saradwe svih patriotskih stranaka i politi~kih snaga koje ne prihvataju ameri~ku hegemoniju. Na sastanku je zakqu~eno da je neophodno unaprediti ekonomsku saradwu izme|u Srbije i Iraka, kao i sa ostalim zemqama koje se nalaze pod stra{nim ekonomskim pritiscima i sankcijama Amerike i drugih zapadnih zemaqa. Razgovoru su prisustvovali i otpravnik poslova Ambasade Republike Irak, Valid Salih Al Adhami, i generalni sekretar Srpske radikalne stranke, Aleksandar Vu~i}. Beograd, 27. septembar 1999. godine Informativni centar Srpske radikalne stranke
CC PROTIV TOTALITARIZMA AMERIKE

Saop{tewe za javnost Predsednik Srpske radikalne stranke, dr Vojislav [e{eq, primio je u sedi{tu stranke novopostavqenog ambasadora Republike Irak, dr Sami Sadouna. Dr Vojislav [e{eq i ambasador Republike Irak u Saveznoj Republici Jugoslaviji, dr Sami Sadoun, razmenili su mi{qewe o trenutnoj politi~koj situaciji u svetu i problemima sa kojima se suo~avaju Srbija i Irak zbog zlo~ina~ke agresije, vojne i politi~ke, koju Amerikanci sprovode protiv tih zemaqa. U atmosferi obostrane otvorenosti i razumevawa sa ponosom je istaknuto da su se srpski i ira~ki narod juna~ki suprotstavili totalitarizmu Sjediwenih Ameri~kih Dràva i wihovoj nameri da primenom monstruozne, brutalne sile, name}u kolonijalne odnose u svetu. Dr Vojislav [e{eq je rekao da se Srpska radikalna stranka zalaè za stvarawe {to ~vr{}ih veza izme|u svih naroda i dràva koje èle o~uvawe
962
CCI AMERIKA PODSTIÊ TERORIZAM

Saop{tewe za javnost Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke konstatuje da su Sjediwene Ameri~ke Dràve uni{tile globalni politi~ki poredak, me|unarodno javno pravo, demokratiju, ne samo u svojoj, ve} u svim zemqama koje se hvale postojawem takvog oblika politi~kog reìma, a istovremeno kao jedini princip prihvatqivog politi~kog delovawa poku{avaju da nametnu brutalnu silu i dràvni terorizam sa jedne, i slepo podani{tvo i sluganstvo sa druge strane. Amerikanci su ti koji su odgovorni za gotovo sve teroristi~ke akte izvedene {irom zemqine kugle, oni su ti koji izazivaju takozvane sukobe niskog intenziteta, oni su ti koji {ire ratne poàre, oni su ti koji
963
ubijaju slobodne narode, oni su ti koji uni{tavaju nezavisne i nepokorene zemqe, oni su ti koji pravo sile i pravo ja~eg èle da pretpostave sili zakona i me|unarodnog prava. Oni su direktno odgovorni za najteè zlo~ine, po~iwene u svetu po okon~awu Drugog svetskog rata. Predsedni~ki kolegijum srpskih radikala ukazuje na iskqu~ivu odgovornost ameri~ke kriminalne vlasti za sve zlo~ine koje su u wihovo ime i po wihovom nalogu na Kosovu i Metohiji po~inili {iptarski teoriristi. Amerikanci, u svojoj osionosti i bahatosti, vi{e ne po{tuju ni one politi~ke akte koje su sami donosili, ve} na bestijalan i brutalan na~in, ba{ kako i prili~i svetskom sileyiji, poku{avaju da fizi~ki uni{te srpski narod, a Kosovo i Metohiju izdvoje iz Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Amerikanci su na po~etku krize u nekada{woj Jugoslaviji stalno i licemerno ponavqali kako ne}e priznati i prihvatiti secesiju bilo kog dela suverene jugoslovenske teritorije, a onda su direktno i neposredno u~estvovali u svim sukobima na strani srpskih neprijateqa. Stoga, Amerikanci i danas na politi~ki perfidan na~in poku{avaju da obezbede nezavisnost za Kosovo i Metohiju. Po{to je o~igledno da srpska dràva, bez obzira na sve te{ko}e i probleme sa kojima se suo~ava, nikada ne}e prihvatiti otcepqewe Kosova i Metohije od Srbije, Amerikanci poku{avaju da subverzivnim i podriva~kim delovawem, na vlast u Srbiji dovedu one politi~ke snage koje }e im pomo}i u odvajawu ju`ne pokrajine od srpske zemqe i teritorije. Oni koji treba da pomognu ostvarewe ameri~kih, kaù demokratskih ciqeva, kao {to je otcepqewe dela na{e, srpske zemqe, su oni koji po svoje mi{qewe idu kod Roberta Gelbarda i wegovog naslednika Dousona, oni koji se zakliwu u ameri~ku demokratiju bombi, raketa i granata, oni koji vi{e vole ameri~ke dolare od srpske slobode, nacionalnog ponosa, ~asti i dostojanstva. \in|i}, Obradovi}, Bati}, Avramovi}, Dinki}, Svilanovi}, Dra{kovi} i ostali bi zarad dolaska na vlast prepustili Kosovo i Metohiju srpskim neprijateqima. Me|utim, suo~avaju se sa samo jednim problemom. Amerikanci ih vole i èle mnogo vi{e nego srpski narod. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke isti~e da je, svidelo se to nekome ili ne, srpski narod kona~ni sudija i da }e wegova voqa biti presudna. Srpski radikali su uvereni da Srbi, ali i ostali gra|ani Republike Srbije, ne}e prihvatiti ameri~ke ultimatume i ucene, a svoje poverewe da}e strankama koje èle poverewe na{eg naroda, a ne ameri~ke administracije. Beograd, 28. septembar 1999. godine Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke
964
CCII S.O.S. ZA SAVEZNU DR@AVU

Saop{tewe za javnost Jugoslavija je zajedni~ki interes naroda Srbije i Crne Gore i zato treba upotrijebiti svu pamet, hrabrost i qubav zarad wenog o~uvawa i daqeg razvoja, rekao je u Nik{i}u na pro{irenom sastanku Okru`nog odbora Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq, savezni ministar bez portfeqa Neboj{a Veli~kovi}. Me|utim, po wegovim re~ima, aktuelna vlast u Crnoj Gori sprovodi monstruozni plan denacionalizacije Crne Gore i razbijawa Savezne Republike Jugoslavije, indukuje mr`wu i antisrpsko raspoloèwe, omalovaàva i poniàva srpske svetiwe, poja~ava medijski mrak, dok istovremeno miqenik reìma, Ferhat Dino{a, poziva i opravdava sva zla koja ~ine [iptari na svetoj srpskoj zemqi, Kosovu i Metohiji. I sve se to radi pod pla{tom demokratije, a zapravo je rije~ samo o pukom izvr{avawu zadataka koji im dolaze od zapadnih mentora. Crnogorska mrakovizija iz dana u dan promovi{e nove miqenike reìma Zorana \in|i}a, Nenada ânka, Vuka Dra{kovi}a, Vladana Bati}a i druge, koji u svakom ~asnom Srbinu i gra|aninu ove zemqe izazivaju prezir i o{tre osude, naglasio je Veli~kovi}. Onima koji pozivaju srpske radikale da do|u u Crnu Goru, Neboj{a Veli~kovi} je poru~io da su srpski radikali u Crnoj Gori bili, sada su, i uvek }e biti, jer je ovo na{a zemqa, ovde su grobovi na{ih predaka, a bi}e i na{ih potomaka. Kada je odbrana zemqe i srpstva u pitawu, srpski radikali se nisu umorili, naprotiv, nalaze se na svakom pedqu srpske zemqe ili }e tamo biti u najskorije vrijeme, istakao je Veli~kovi}. Qudske i politi~ke kukavice su oni koji ne smiju do}i ni u jedan kraj Srbije, kojima su prijateqi oni koji su nas sedamdeset i osam dana besomu~no napadali, ubijali djecu i ène, a koji nikada nisu bili tamo gdje se branila sloboda, ~ast i dostojanstvo na{eg naroda. Na kraju, ministar Veli~kovi} je zakqu~io da se Ustav i zakoni Savezne Republike Jugoslavije moraju po{tovati na cijeloj wenoj teritoriji i da se u okviru wih o svemu moè razgovarati, a da }e se, mimo Ustava i zakona, srpski radikali suprotstaviti svakom takozvanom redefinisawu odnosa u Jugoslaviji, jer je to protivustavan na~in otcepqewa jedne federalne dràve. Beograd, 29. septembar 1999. godine Informativni centar Srpske radikalne stranke
965
CCIII PODR[KA PRIVATIZACIJI MEDIJA

Saop{tewe za javnost Generalni sekretarijat Srpske radikalne stranke razmatrao je aktuelnu politi~ku situaciju u otaybini sa posebnim osvrtom na stawe u doma}im medijima. Generalni sekretarijat Srpske radikalne stranke zahteva da se u najhitnijem roku donese odluka o privatizaciji medija u na{oj zemqi. Krajwe je vreme da se gra|anima Srbije kaè potpuna istina i objasni im se svrha postojawa ogromnog broja radio i televizijskih stanica u Srbiji, koje predstavqaju pravi balast za buyete lokalne samouprave. Takvi mediji, dosada{wa praksa je pokazala, sluè uglavnom za promovisawe lokalnih funkcionera i wihovih partijskih lidera. Potpunom privatizacijom i spre~avawem svakog vida monopola u sferi informisawa ostvarila bi se zna~ajna finansijska dobit kojom bi se delimi~no re{ili nagomilani socijalno-ekonomski problemi i {to je najva`nije, stekli bi se uslovi za razvoj istinskog medijskog pluralizma. Istovremeno, privatizacijom medija koje finansiraju gra|ani preko buyeta lokalne samouprave, u narednom periodu omogu}ile bi se velike u{tede, koje se na dràvnom nivou mere stotinama miliona dinara. Naàlost, svedoci smo da je mnogo onih koji se samo deklarativno zalaù za privatizaciju medija, a zapravo sve ~ine da je osujete, time {to poja~avaju kontrolu nad sredstvima javnog informisawa, kao {to je to slu~aj u Beogradu sa Studijom B i televizijama u Kragujevcu, Ni{u, Kraqevu, Trsteniku i ostalim gradovima u Srbiji. Srpski radikali smatraju da pod dràvnom kontrolom treba da ostane samo jedna televizija, kao {to je slu~aj u ve}ini evropskih zemaqa. Osnovna uloga nacionalne televizijske ku}e mora biti objektivno, pravovremeno i ta~no informisawe, nikako da predstavqa servis samoreklamerstva i opsesivnih pobuda pojedinaca za svakodnevnim pojavqivawem i hvalisawem, a ponajmawe da bude televizija jedne partije. Beograd, 29. septembar 1999. godine Informativni centar Srpske radikalne stranke
Srbija se danas nalazi u te{koj ekonomskoj krizi, a zna~ajan deo wene populacije ìvi na ivici egzistencije. Vi{egodi{wi pritisci, ekonomska blokada, a posebno varvarska agresija Amerikanaca i wihovih zapadnoevropskih poslu{nika na na{u otaybinu, predstavqaju osnovni uzrok ekonomske krize i pada ìvotnog standarda na{ih gra|ana. Me|utim, stepen ekonomskih poreme}aja mogao je biti mawi da su predstavnici dràvnih organa na vreme krenuli u socijalne i ekonomske reforme, sveobuhvatnu svojinsku transformaciju i ukidawe svakog vida monopolskog pona{awa na trì{tu. Upravo zato, srpski radikali smatraju da je krajwe vreme da se Srbija okrene korenitim promenama u ekonomskoj i socijalnoj oblasti, oslawaju}i se iskqu~ivo na sopstvene resurse. Takvim metodom rada, na o~igled celokupne srpske javnosti, izbegle bi se i sve demago{ke floskule pojedinih politi~ara koji na ulicama i trgovima pri~aju o ekonomiji i socijalnoj politici ispredaju}i narodu bajke o ameri~kim tovarima blaga, koji samo ~ekaju promenu vlsti da se sliju u Srbiju. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke smatra da je osnovni uslov ekonomskih i socijalnih reformi brza i celovita privatizacija koja omogu}ava brì izlazak iz te{ke ekonomske krize i socijalne bede. Na taj na~in dràva bi obezbedila znatne sume novca, a istovremeno bi se pove}ala produktivnost, snabdevenost trì{ta bila bi urednija, a kvalitet proizvoda na znatno vi{em nivou. Svi ovi parametri uslovili bi cenovnu stabilnost i osetno poboq{ali ìvotni standard gra|ana. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke zahteva od Vlade Republike Srbije da sva primawa penzionerima budu ispla}ena u roku, a da u najhitnijem roku prona|e modus za izmirivawe ostalih socijalnih davawa. Beograd, 5. oktobar 1999. godine Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke
CCV ODBACUJEMO DIKTATORSKE ODLUKE CCIV KUCNUO ÂS ZA PRIVATIZACIJU

Saop{tewe za javnost Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke razmatrao je na dana{woj sednici aktuelnu politi~ku situaciju u otaybini i mere ekonomske i socijalne politike koje dràva u najhitnijem roku mora da preduzme.
966
Saop{tewe za javnost Ameri~ki ambasador Ralf Yonson, vr{ilac du`nosti visokog predstavnika i ameri~ki ambasador Robert Beri, predsedavaju}i Privremene izborne komisije doneli su jo{ jednu antidemokratsku i antidejtonsku odluku. U pismu upu}enom Srpskoj radikalnoj stranci Republike Srpske oni drsko èle da diktiraju ko moè, a ko ne, da ~ini rukovodstvo stranke. Nabrajaju imena koja po wihovom mi{qewu ne mogu obavqati nikakve politi~ke
967
funkcije u Srpskoj radikalnoj stranci i Republici Srpskoj (Nikola Popla{en, predsednik Republike Srpske i predsednik Srpske radikalne stranke Republike Srpske, Mirko Blagojevi}, predsednik Izvr{nog odbora stranke i narodni poslanik, Ogwen Tadi}, generalni sekretar stranke i narodni poslanik Slobodan Cvijeti}, narodni poslanik, \uro Kon~ar, narodni poslanik, Mirjana [ainovi}, narodni poslanik, Pantelija Damjanovi}, narodni poslanik, Petko Vukoji~i}, narodni poslanik, Radislav Kaweri}, poslanik u Predstavni~kom domu BiH, Jovo Goli}, poslanik u Predstavni~kom domu BiH i Radislav Uqarevi}, poslanik u Predstavni~kom domu BiH). Obrazloèwa ameri~kih ambasadora su kontradiktorna i antidemokratska. Ni za jednog od pomenutih funkcionera stranke nije naveden argument kada i na koji na~in je prekr{io demokratske principe, Ustav i zakon Republike Srpske ili Dejtonski mirovni sporazum. O~igledno se radi o antidemokratskom napadu na drugu po snazi politi~ku stranku u Republici Srpskoj ~iji je predsedni~ki kandidat, u koaliciji sa Srpskom demokratskom strankom, i pored svih falsifikata, dobio 318.593 glas. Srpska radikalna stranka pojedina~no na parlamentarnim izborima osvojila je 11 mandata u Narodnoj skup{tini, {to je 19,6 odsto, odnosno 520 odborni~kih mandata na pro{lim lokalnim izborima {to je 22,1 odsto od ukupnog bira~kog tela. Pored toga, poznato je da je Srpska radikalna stranka do sada pokazala izrazito zalagawe za dostizawe najvi{eg stepena demokratskog procesa kao i za implementaciju Dejtonskog mirovnog sporazuma. Odluka ameri~kih ambasadora je o~igledan primer totalitaristi~kog postupka fa{isti~kog tipa kojim se zabrawuju stranke ili likvidiraju qudi koji razli~ito misle, ideje progone, a kwige spaquju. Sve se to ~ini uz podr{ku marioneta i poltrona koji li~ne interese stavqaju iznad budu}nosti Republike Srpske i slobode srpskog naroda. Svesni smo da je ova antidejtonska i antidemokratska odluka donesena i na insistirawe koalicije Sloga, a pre svega Milorada Dodika i Biqane Plav{i}. U svemu tome u~estvuje i jedan broj dràvnih funkcionera Republike Srpske koji je optere}en ucenama, korupcijom ili li~nim strahovima. Zar nije za ovu tvrdwu dobar primer pona{awe @ivka Radi{i}a koji, umesto da ~uva samostalnost Republike Srpske, radi na stvarawu unitarne Bosne i Hercegovine. Izbori na kojima je u~estvovala Srpska radikalna stranka odràvani su po pravilima koja vaè za Republiku Srpsku i BiH, i wihovi rezultati moraju biti implementirani u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Srpske. Ni u Klintonovoj Arizoni ili Teksasu ne bi bilo mogu}e da neki niì me|unarodni slu`benik diktira pravila suprotno legitimnoj voqi gra|ana. Svi navedeni funkcioneri su prethodno dobili saglasnost za kandidaturu od organizatora izbora, a potom i poverewe glasa~a, ~ime je wihov legitimitet postao neosporan.
968
Zbog toga rukovodstvo Srpske radikalne stranke Republike Srpske ovu odluku odbacuje, a kona~an stav done}e legitimni organi Srpske radikalne stranke u narednim danima. Beograd, 6. oktobar 1999. godine Kabinet predsednika Srpske radikalne stranke
CCVI ÊSTITKA RADNI^KOJ PARTIJI KOREJE

Wegovoj ekselenciji, gospodinu Kim Yong Ilu, generalnom sekretaru Radni~ke partije Koreje, Pjongjang Po{tovani gospodine Kim Yong Il, Povodom 54-te godi{wice osnivawa Radni~ke partije Koreje, u ime ~lanova Srpske radikalne stranke, i u svoje ime, upu}ujem Vam srda~ne ~estitke na ostvarenim rezultatima u izgradwi zemqe i najboqe èqe za daqi prosperitet korejskog naroda. Istorijski put razvoja i delovawa Radni~ke partije Koreje, vezan za nezaboravni doprinos va{eg oca Kim Il Sunga, ispuwen je borbom za nacionalnu nezavisnost, samostalnost, negovawe patriotizma i o~uvawe sopstvenih tradicionalnih vrednosti. Va{e odlu~no suprotstavqawe ameri~kom imperijalizmu i hegemonizmu predstavqa doprinos i podsticaj svim miroqubivim narodima u svetu, srpskom narodu posebno, da se jo{ odlu~nije i jedinstvenije odupru tendencijama sile i pritisaka u me|unarodnim odnosima, me{awu u unutra{we odnose drugih zemaqa i poku{aju wihovog pokoravawa. Primite, uvaèni gospodine Kim Yong Il, izraze mog najdubqeg po{tovawa i iskrenih èqa za va{u li~nu sre}u i dobrobit prijateqskog korejskog naroda. Beograd, 7. oktobar 1999. godine Predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq
969
CCVII NEPRIJATEQI SRPSTVA KOÊ OBNOVU I REFORME

Saop{tewe za javnost Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke razmatrala je aktuelnu politi~ku situaciju u svim srpskim zemqama i usvojila plan mera i aktivnosti srpskih radikala u predstoje}em periodu. Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke konstatuje da se okupacijom Kosova i Metohiji, koju sprovode Amerikanci i wihovi zapadnoevropski poslu{nici, srpski narod na{ao u izuzetno te{koj situaciji. Amerikanci su organizovali sistematsko proterivawe Srba sa Kosova i Metohije, a oni koji ne èle da napuste svoja ogwi{ta prepu{teni su na milost i nemilost ameri~kim, britanskim, nema~kim, francuskim i albanskim zlo~incima. Srpski radikali smatraju da Srbija i Savezna Republika Jugoslavija moraju povratiti deo suvereniteta na teritoriji ju`ne srpske pokrajine u skladu sa odredbama Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija. Deo snaga jugoslovenske vojske i srpske policije moraju se vratiti na Kosovo i Metohiju. Wihov povratak zna~io bi ve}u sigurnost i predstavqao garanciju stvarne bezbednosti svih gra|ana Kosova i Metohije. Srpska radikalna stranka je i prilikom usvajawa plana Ahtisariêrnomirdin u Narodnoj skup{tini iznela sve negativne i te{ke posledice prihvatawa takvog plana, ali ono {to je Savet bezbednosti usvojio pod pritiskom Amerikanaca i wihovih saveznika mora biti po{tovano. Srbiji i srpskom narodu ne preostaje ni{ta drugo nego da se svojim znawem, mudro{}u, hrabro{}u i odlu~no{}u bori za slobodu Kosova i Metohije. Istorijski i ìvotni interes srpskog naroda jeste proterivawe ameri~kog okupatora sa dela na{e, srpske teritorije. Oslobo|ewe Srbije od jarma i ~izme ameri~kih i zapadnoevropskih okupacionih trupa predstavqa najve}i interes i najva`niji zadatak celokupnog srpskog naroda. Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke smatra da je Srbija, uprkos svim politi~kim pritiscima, ekonomskoj blokadi i sankcijama, krenula putem ozbiqne i sveobuhvatne obnove zemqe. Rezultati koje srpska dràva i weni gra|ani postiù u poslovima izgradwe objekata, saobra}ajnih komunikacija i komunalne infrastrukture uni{tene u zlo~ina~koj agresiji NATO-a na na{u zemqu zaista su veoma dobri. Samo oni koji su podràvali NATO agresiju i koji nikada i ni po koju cenu ne èle da priznaju uspe{ne rezultate vladawa srpske vlasti sa potcewivawem govore o radu na{ih gra|ana i na{e dràve na otklawawu katastrofalnih posledica zlo~ina~kog bombardovawa kojem je na{a zemqa bila izloèna. Pojedine politi~ke stranke i doma}i mediji, koji predstavqaju servise agresorskih zemaqa, najvi{e i naj~e{}e govore o nekoj pomo}i od takozvanih demokratskih zemaqa, poku{avaju}i da uvere gra|ane Srbije da }e im spas sti}i upravo iz onih ze970
maqa koje su dugo i monstruozno ubijale Srbe i uni{tavale wihovu zemqu. Takva pomo} nikada, nigde i nikome u Srbiji nije stigla, ali je Srbija sopstvenim snagama, iz sopstvenih resursa, odlu~no krenula u obnovu svega {to je ameri~ki agresor uni{tio. Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke zahteva od Vlade Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Republike Srbije da ubrzaju sprovo|ewe ekonomskih i socijalnih reformi. Privatizacija mora biti hitno sprovedena, jer ona predstavqa preduslov ve}e efikasnosti i uspostavqawa istinske liberalne, trì{ne privrede. Tako|e, srpski radikali o~ekuju da }e nadle`ni dràvni organi ispuniti svoja obe}awa i isplatiti sva socijalna davawa, posebno penzije, u predvi|enom roku. Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke pruà podr{ku vladama narodnog jedinstva Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije u wihovoj borbi za o~uvawe slobodne i nezavisne dràve, kao i za stvarawe realnih uslova za poboq{awe ìvotnog standarda svih gra|ana. Savezna i Republi~ka vlada rade i deluju u najteìm istorijskim uslovima, ali svoj posao obavqaju ~asno, po{teno i odgovorno. Dokaz za to je i ~iwenica da od formirawa obeju vlada nacionalnog jedinstva nije poznata nijedna afera, kriminalna ili nedozvoqena radwa u kojoj su u~estvovali ~lanovi najvi{ih izvr{nih organa vlasti. Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke isti~e da je NATO nastavio agresiju na Srbiju i Saveznu Republiku Jugoslaviju. Amerikanci poku{avaju na svaki na~in i po svaku cenu da okupiraju celokupnu srpsku teritoriju i pokore srpski narod. Zbog toga, po okon~awu bombardovawa srpskih gradova i sela, {kola i bolnica, crkava i manastira, NATO je u borbu protiv srpskog naroda ukqu~io pe{adijske jedinice oli~ene u Savezu za promene. Oni su ti, koji uz podr{ku ameri~kih medija i wihovih srpskih kopija, treba da ostvare one ciqeve koje ameri~ki lovci i bombarderi nisu uspeli. Oni su ti koji bez izbora, bez naroda i wegove voqe, treba da vladaju u ime i za ra~un ameri~kih zlo~inaca. Takozvani nezavisni mediji, dobro pla}eni iz inostranstva, svojim delovawem, u potpunosti su obesmislili zna~ewe prideva nezavisni, kao i sve profesionalne norme objektivnog i nepristrasnog novinarstva. Udruèwa gra|ana, tako|e nezavisna, doprinose svojim delovawem ostvarewu ciqeva wihovih ameri~kih nalogodavaca i saveznika iz Saveza za promene. Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke o~ekuje da Srpska pravoslavna crkva, kao crkva celokupnog srpskog naroda, ne}e prihvatiti ulogu izvr{ioca politi~kih nare|ewa NATO-a i wihovih doma}ih slugu. Crkva ne sme u~estvovati u narodnim podelama i svakodnevnim razmiricama politi~kih suparnika. Ukoliko na{a crkva nastavi sa me{awem u politi~ki i vi{estrana~ki ìvot Srbije, postoji opasnost da u zna~ajnoj meri izgubi svoj ugled i kredibilitet unutar srpskog naroda. Srpska radikalna stranka isti~e da srpski narod ima pravo da bude nezadovoqan vla{}u ko971
ju je sam birao, ali je sasvim sigurno da nikada ne}e pruìti podr{ku onima koji su pruàli logisti~ku podr{ku agresorima i onima kojima je najve}i i najva`niji politi~ki ciq sluèwe interesima Amerike. Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke saop{tava da je poku{aj ameri~kog okupatora u Republici Srpskoj da smeni legalno i legitimno izabranog predsednika, dr Nikolu Popla{ena, potvrda prave autokratske, totalitarne i divqa~ke prirode ameri~kog reìma i reìma onih zemaqa koje ga u svemu prate, jer dr Nikolu Popla{ena nisu ni birali Amerikanci i wihove sluge, ve} srpski narod u Republici Srpskoj. Posebno sme{no i gotovo komi~no zvu~e èqe i namere Amerikanaca i wihovih poslu{nika da iz Srpske radikalne stranke uklone dr Nikolu Popla{ena, Mirka Blagojevi}a i Ogwena Tadi}a. Amerikanci bi da urade ono {to niko nigde u svetu nije ni poku{ao da uradi. Oni bi da ukinu qude, wihovo pravo na ìvot, pravo na mi{qewe i sopstveno politi~ko opredeqewe. Zahvaquju}i podmitqivim i u kriminalu ogrezlim politi~arima Republike Srpske, Amerikanci su prona{li one koji }e bestidno i beskrupulozno podràti sve zahteve okupacionih snaga. Milorad Dodik, Biqana Plav{i} i @ivko Radi{i} predstavqaju prototip srpskih izdajnika, ameri~kih ulizica i vernih slugu okupatora. Srpska radikalna stranka obavezuje sve svoje ~lanove u Republici Srpskoj da se uvek, na svakom mestu i u svakom trenutku suprotstave samovoqi okupatora i da nastave sa vo|ewem iskrene, srpske, patriotske politike. Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke ocenila je da su separatisti~ke te`we crnogorskog reìma sve jasnije i o~iglednije, ali da narod Crne Gore ne moè i ne}e prihvatiti nezavisnost te federalne jedinice. Ameri~ki vazali iz crnogorske oligarhije odavno bi krenuli putem secesije te Republike da su za takav protivpravni akt imali podr{ku svog naroda. Srpski radikali iz Crne Gore delova}e u skladu sa Ustavom savezne dràve, ali i vitalnim interesima srpskog naroda Crne Gore, a to je o~uvawe zajedni~ke dràve Srbije i Crne Gore, kao i politi~ka borba protiv ameri~kih poslu{nika koji danas vladaju u Podgorici. Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke donela je odluku o odràvawu Petog otaybinskog kongresa Srpske radikalne stranke. Peti otaybinski kongres Srpske radikalne stranke odrà}e se 23. januara 2000. godine, na desetogodi{wicu postojawa Srpske radikalne stranke. Beograd, 9. oktobar 1999. godine Centralna otaybinska uprava Srpske radikalne stranke
972
CCVIII VLADA NARODNOG JEDINSTVA OPRAVDALA POVEREWE

Saop{tewe za javnost Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke razmatrao je na dana{woj sednici aktuelnu politi~ku situaciju u otaybini i mere koje Vlada Republike Srbije preduzima u obnovi zemqe i otklawawu posledica NATO agresije. O~igledno su namere Sjediwenih Ameri~kih Dràva i wihovih zapadnoevropskih satelita da nastavkom agresije na na{u dràvu u potpunosti izdvoje Kosovo i Metohiju iz ustavno-pravnog poretka Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, i na vekovnoj srpskoj zemqi stvore etni~ki ~istu albansku dràvu. U realizaciji tog ciqa Amerikanci ne biraju sredstva i primenom brutalne sile poku{avaju da o~iste ju`nu srpsku pokrajinu od Srba, kako bi pred svetskom javno{}u dokazali albansku tezu da Kosovo i Metohija nikad nisu bili srpski. Krajwe licemerno zvu~e konstatacije ameri~kih namesnika iz Ku{nerove antisrpske organizacije da se broj zlo~ina smawuje, a pri tom {iptarski teroristi, po nalogu Amerikanaca, nastavqaju svoj krvavi pir po Kosovu i Metohiji. Istovremeno sa delovawem zdruènih ameri~ko-{iptarskih snaga, va{ingtonski ~elnici nastoje da uli~nim nemirima na vlast dovedu politi~ke kreature koji nemaju nikakvu podr{ku u bira~kom telu Srbije. S obzirom da nemaju previ{e poverewa u sposobnost svojih {ti}enika, Amerikanci periodi~no pozivaju lider~i}e takozvanog Saveza za promene i nekih drugih stranaka, kao {to je to bio slu~aj u Luksemburgu, i ultimativno im odre|uju na~in delovawa, razmi{qawa i politi~kog obra}awa. Osionost ameri~kih nalogodavaca i insistirawe na slepom podani{tvu najupe~atqivije govori o namerama da se Srbija uvede u porodicu ameri~kih kolonija, kako bi se {to lak{e ostvarili zacrtani strate{ki ciqevi o uni{tewu srpske dràve i naroda. I dok {a~ica stranih pla}enika teì da amnestira NATO zlo~ince, i poku{ava da naru{i visok stepen narodnog jedinstva, Vlada Republike Srbije ~ini sve na sanirawu posledica divqa~kih razarawa privrednih i infrastrukturnih objekata u Srbiji. Tempo i brzina kojom se obnavqa celokupna saobra}ajna infrastruktura u na{oj zemqi zaprepastili su mnoge, a posebno one koji su vi{enedeqnim bombardovawem o~ekivali da }e Srbija pokleknuti i bezuslovno prihvatiti wihovo tutorstvo. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke izraàva uverewe da }e Srbija i srpski narod, bez obzira na stalne poku{aje pojedinih politi~ara da omalovaè uspehe Vlade narodnog jedinstva, svoje poverewe i ubudu}e
973
davati onim politi~kim snagama koje su sve svoje potencijale usmerile ka obnovi i izgradwi dràve i za{titi vitalnih nacionalnih interesa. Beograd, 12. oktobar 1999. godine Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke
CCIX PRIHVA]EN PREDLOG

Demokratska partija socijalista Crne Gore Uvaèna gospodo, Srpska radikalna stranka prihvata predlog Demokratske partije socijalista Crne Gore da se razgovori izme|u delegacija na{ih partija obave 25. oktobra 1999. godine u 11 ~asova. Delegaciju Srpske radikalne stranke predvodi}e dr Vojislav [e{eq, a ~lanovi delegacije }e biti: Dragan Todorovi}, predsednik i Du{ko Sekuli}, potpredsednik Izvr{nog odbora. Beograd, 14. oktobar 1999. godine Za predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke Gordana Pop-L Lazi}
rukom NATO zlo~incima u vi{emese~nom varvarskom bombardovawu, va{ingtonski ~elnici poku{avaju da ostvare preko svojih pe{adijskih jedinica oli~enih u Savezu za promene. Uprkos svim provokacijama i svakodnevnim cirkuskim predstavama u ve}im gradovima Srbije, ameri~ki kadeti ne uspevaju da izvr{e zadatak svojih tutora i izazovu srpsko-srpske sukobe. Nasiqe, bahatost i divqa~ko pona{awe, koje karakteri{e i wihove zapadne u~iteqe, predstavqa prvu i jedinu stavku u programu Saveza za promene. Zlurado likovawe, obe}awa bez pokri}a i uporno prizivawe ekonomske nestabilnosti, jedini su na~in da ove minorne grupacije budu prime}ene na politi~koj sceni Srbije. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke zahteva da se u najkra}em roku raspi{u izbori za organe lokalne samouprave. Situacija u ve}ini gradova, gde vlast vr{i Srpski pokret obnove i Demokratska stranka, je nepodno{qiva. Posebno dramati~na situacija je u Beogradu, gde vladaju haos, java{luk i nemar. Kona~no su i nadle`ni dràvni organi shvatili ono na {ta odavno ukazuju srpski radikali, te su po~eli da sankcioni{u kriminalne i korupciona{ke radwe, o ~emu svedo~e hap{ewa pojedinih gradskih funkcionera i wihovih saradnika. Stoga, srpski radikali smatraju da su izbori, kao najjasniji izraz voqe naroda, prilika da se ispravi propu{teno, da se sti{a veliko narodno nezadovoqstvo sada{wim lokalnim vlastima i ukaè poverewe onima koji }e voditi ra~una iskqu~ivo o interesima gra|ana, a nikako li~nim i materijalnim privilegijama. Srpska radikalna stranka je spremna da na slede}im izborima svoj politi~ki program suo~i sa svima, a posebno sa nekakvim umi{qenim ekspertima, nude}i realna i mogu}a re{ewa, koja }e uz mnogo truda i napora omogu}iti prevazilaèwe te{ke ekonomske i socijalne krize. Beograd, 19. oktobar 1999. godine Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke
CCX SAVEZ ZA PROMENE PE[ADIJA NATO PAKTA

Saop{tewe za javnost Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke na svojoj redovnoj sednici razmatrao je aktuelnu politi~ku situaciju u na{oj zemqi sa posebnim osvrtom na delovawe dràvnih organa u uslovima èstokih politi~kih pritisaka na Srbiju i Saveznu Republiku Jugoslaviju. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke konstatuje da se nesmawenom èstinom nastavqa agresija Amerikanaca i wihovih evropskih poslu{nika na na{u otaybinu, ovoga puta subverzivnim delatnostima i delovawem wihovih politi~kih ekspozitura u Srbiji. Ono {to nije po{lo za
974
CCXI [TO PRE NA IZBORE

Saop{tewe za javnost Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke na svojoj redovnoj sednici razmatrao je aktuelnu politi~ku situaciju u na{oj zemqi sa posebnim osvrtom na delovawe dràvnih organa u uslovima èstokih politi~kih pritisaka na Srbiju i Saveznu Republiku Jugoslaviju.
975
Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke konstatuje da se nesmawenom èstinom nastavqa agresija Amerikanaca i wihovih evropskih poslu{nika na na{u otaybinu, ovoga puta subverzivnim delatnostima i delovawem wihovih politi~kih ekspozitura u Srbiji. Ono {to nije po{lo za rukom NATO zlo~incima, u vi{emese~nom varvarskom bombardovawu, va{ingtonski ~elnici poku{avaju da ostvare preko svojih pe{adijskih jedinica oli~enih u Savezu za promene. Uprkos svim provokacijama i svakodnevnim cirkuskim predstavama u ve}im gradovima Srbije, ameri~ki kadeti ne uspevaju da izvr{e zadatak svojih tutora i izazovu srpsko-srpske sukobe. Nasiqe, bahatost i divqa~ko pona{awe, koje karakteri{e i wihove zapadne u~iteqe, predstavqa prvu i jedinu stavku u programu Saveza za promene. Zlurado likovawe, obe}awa bez pokri}a i uporno prizivawe ekonomske nestabilnosti su jedini na~in da ove minorne grupacije budu prime}ene na politi~koj sceni Srbije. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke zahteva da se u najkra}em roku raspi{u izbori za organe lokalne samouprave. Situacija u ve}ini gradova gde vlast vr{i Srpski pokret obnove i Demokratska stranka je nepodno{qiva. Posebno dramati~na situacija je u Beogradu, gde vladaju haos, java{luk i nemar. Kona~no su i nadle`ni dràvni organi shvatili ono na {ta odavno ukazuju srpski radikali, te su po~eli da sankcioni{u kriminalne i korupciona{ke radwe, o ~emu svedo~e hap{ewa pojedinih gradskih funkcionera i wihovih saradnika. Stoga, srpski radikali smatraju da su izbori, kao najjasniji izraz voqe naroda, prilika da se ispravi propu{teno, da se sti{a veliko narodno nezadovoqstvo sada{wim lokalnim vlastima i ukaè poverewe onima koji }e voditi ra~una iskqu~ivo o interesima gra|ana, a nikako li~nim i materijalnim privilegijama. Srpska radikalna stranka je spremna da na slede}im izborima svoj politi~ki program suo~i sa svima, a posebno sa nekakvim umi{qenim ekspertima, nude}i realna i mogu}a re{ewa, koja }e uz mnogo truda i napora omogu}iti prevazilaèwe te{ke ekonomske i socijalne krize. Beograd, 19. oktobar 1999. godine Generalni sekretarijat Srpske radikalne stranke
okupatora da {iptarske teroriste legalizuju kao za~etak nekakve budu}e vojske nezavisnog i od Srba o~i{}enog Kosova i Metohije. Ovim ~inom napravqen je neverovatan presedan u istoriji me|unarodnih odnosa, ~ime je zadat najozbiqniji udarac miru i bezbednosti u svetu. Legalizacija teroristi~kih organizacija i promovisawe qudi sa me|unarodnih poternica u politi~ke predstavnike fantomskih dràvnih tvorevina jasan su pokazateq svim dràvama i narodima sveta bezobzirnosti kojima se sluè Sjediwene Ameri~ke Dràve u pot~iwavawu ~itavog ~ove~anstva svojoj voqi. Brutalno gaèwe svih propisa i principa na kojima po~iva me|unarodni pravni poredak i kr{ewe rezolucija Ujediwenih nacija u ~ijem su dono{ewu i sami u~estvovali, svedo~i o te`wi Amerikanaca da, satanizovawem i uvo|ewem sile u odnose me|u dràvama, u potpunosti obesmisle postojawe Organizacije ujediwenih nacija i stave je pod svoju kontrolu. Postojawe bilo koje dràve ili me|unarodne organizacije koja se suprotstavqa samovoqnoj upotrebi sile, dovoqan su razlog da se ~elnici ameri~ke administracije svom silinom i ne biraju}i sredstva obru{e na wih. Srpski radikali zahtevaju momentalnu primenu odredbi iz Rezolucije Saveta bezbednosti 1244 i Vojno-tehni~kog sporazuma, odnosno povratak srpske vojske i policije na teritoriju Kosova i Metohije. Na taj na~in ostvarila bi se puna bezbednost svih stanovnika ju`ne srpske pokrajine, posebno srpskog naroda koji je dolaskom ameri~kih okupatora postao objekat iìvqavawa {iptarskih terorista, bez prava na odbranu i ìvot. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke je uveren da je povratak na{e vojske i policije preduslov odbrane suvereniteta i teritorijalnog integriteta Savezne Republike Jugoslavije. Predsedni~ki kolegijum srpskih radikala isti~e da je motiv na{eg naroda da brani i odbrani celovitost, slobodu i ~ast otaybine mnogo ve}i od namera i te`wi kreatora novog svetskog poretka za apsolutnom dominacijom, te da }e, uprkos velikim te{ko}ama i ekonomskoj i vojnoj nadmo}i neprijateqa, uspeti da se odupre i iz ove nevoqe iza|e kao pobednik. Beograd, 26. oktobar 1999. godine Generalni sekretarijat Srpske radikalne stranke
CCXII POVRATAK VOJSKE I POLICIJE PREDUSLOV SUVERENITETA

Saop{tewe za javnost Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke konstatovao je da se politi~ko bezbednosna situacija na Kosovu i Metohiji sve vi{e komplikuje. Naime, o~igledna je namera Amerikanaca i ostalih zapadnoevropskih
976
CCXII ISKRENO PRISTUPITI SPROVO\EWU REFORMI

Saop{tewe za javnost Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke na svojoj redovnoj sednici razmatrao je aktuelnu politi~ku situaciju u otaybini sa posebnim osvrtom na ekonomsku i socijalnu problematiku.
977
Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke konstatuje da, uprkos stalnim politi~kim i ekonomskim pritiscima, Srbija kre}e putem obnove i izgradwe objekata poru{enih tokom agresije na na{u otaybinu. Dobri rezultati u obnovi i izgradwi vidqivi su na svakom koraku. Novo ruho Srbije ne vide samo oni koji su podràvali NATO agresiju i koji nikada i ni po koju cenu ne èle da priznaju uspe{nost, ume{nost i sposobnost srpske vlade u otklawawu katastrofalnih posledica tromese~nog varvarskog bombardovawa. Takve snage, jedino {to umeju i znaju je da na trgovima srpskih gradova omalovaàvaju i ismevaju nadqudske napore graditeqa, a grupice svojih simpatizera zamajavaju zavodqivim obe}awima o tovarima blaga sa Zapada koji }e preplaviti Srbiju onog trenutka kada joj na ~elo do|u bezli~ne i nesposobne politi~ke kreature. U istom kolu sa lider~i}ima minornih politi~kih grupacija, a po taktu zapadnih mo}nika, nalaze se i pojedini doma}i mediji ~ija se ure|iva~ka politika nimalo ne razlikuje od izve{tavawa po zlu ve} ~uvenih medijskih ku}a iz Sjediwenih Ameri~kih Dràva. Wihov zadatak je da gra|ane Srbije neprestano ube|uju da je oporavak na{e privrede i izlazak iz krize nemogu} bez pomo}i upravo onih zemaqa koje su sve ~inile da uni{te Srbiju i srpski narod. Takva pomo} je svuda u svetu bila samo puka iluzija i niko je nikada nije dobio. Srbija je pokazala da ima snage, voqe i znawa da, oslawaju}i se iskqu~ivo na sopstvene resurse, ponovo izgradi sve {to je ameri~ki agresor poru{io. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke zahteva od Republi~ke i Savezne vlade da ubrzaju sprovo|ewe ekonomskih i socijalnih reformi. U okviru ekonomskih reformi najve}u pa`wu treba posvetiti privatizaciji jer ona predstavqa preduslov ve}e efikasnosti i uspostavqawa privrede na liberalnim i trì{nim osnovama. Reformu u socijalnoj sferi treba bazirati na realnim osnovama, a akcenat staviti na redovnu isplatu svih socijalnih davawa, posebno penzija u predvi|enom roku. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke isti~e da je ovakav program neophodan oslonac ratom poru{ene dràve i uslov izlaska iz ekonomske krize i socijalne bede. Srbija moè krenuti putem ekonomskog oporavka i socijalnog ozdravqewa, ali je neophodno da dràvni organi u potpunosti prihvate reformski kurs i hrabro krenu u ozbiqne i su{tinske promene u gotovo svim oblastima dru{tvenog ìvota. Beograd, 2. novembar 1999. godine Informativni centar Srpske radikalne stranke
978
CCXIV ZA STRADAWE SRBA AMERIKA ISKQUÎVI KRIVAC

Saop{tewe za javnost Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke razmatrao je na dana{woj sednici politi~ku situaciju u otaybini sa posebnim osvrtom na posledice varvarske okupacije Kosova i Metohije. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke konstatuje da se politi~ka i bezbednosna situacija u ju`noj srpskoj pokrajini sve vi{e komplikuje. Poloàj Srba postaje nepodno{qiv, a okupacione NATO trupe presvu~ene u uniforme Ujediwenih nacija ne pokazuju ni najmawu èqu da stanu na put nacisti~kom divqawu albanskih terorista. Osnovna uloga NATO zlikovaca u sada{woj drami srpskog naroda je da omogu}e nesmetano etni~ko ~i{}ewe Kosova i Metohije od srpskih starosedelaca, a wihovo delovawe svodi se na statisti~ko beleèwe ubistava i otmica koje nad Srbima ~ine wihovi albanski {ti}enici. Srpske radikale ni malo ne iznena|uje otvorena antisrpska histerija okupacionih NATO snaga koje brutalnom silom poku{avaju da izvr{e secesiju suverenog dela srpske teritorije. Za najve}a stradawa Srba u ovom veku odgovornost snose iskqu~ivo Amerikanci i wihovi zapadnoevropski pomaga~i. Nepo{tovawe Poveqe Ujediwenih nacija i principa na kojima po~iva me|unarodno pravo odraz su osionosti kriminalne va{ingtonske vlasti. Neskriveni totalitarni karakter i te`wa za potpunom dominacijom nad ~itavim ~ove~anstvom odslikava se i kroz brutalno gaèwe i samovoqno prekrajawe me|unarodnih akata u ~ijoj su izradi sami u~estvovali. Progla{avaju}i se za svetskog policajca i vrhovnog arbitra u svim svetskim sporovima i krizama, koje su ve}inom rezultat ameri~ke brige za demokratiju i qudska prava, Sjediwene Ameri~ke Dràve poku{avaju da daju sebi za pravo da odre|uju nosioce vlasti i u na{oj zemqi, kako bi na perfidan na~in legalizovali otcepqewe Kosova i Metohije. Predsedni~ki kolegijum srpskih radikala isti~e da je osnovni nacionalni i patriotski zadatak izdràti sve pritiske, ucene i ultimatume Amerikanaca i po svaku cenu sa~uvati kolevku srpske dràvnosti i duhovnosti. Srpski narod, bez obzira na svakodnevne probleme i te{ko}e sa kojima se suo~ava svaki gra|anin na{e zemqe, svestan je da ni~ija hegemonija i nasiqe ne moè trajati do veka, te da jedini na~in opstanka zemqe za ~iju su slobodu i ~ast krv prolivali na{i preci jeste da se sa Kosova i Metohije protera ameri~ki okupator. Beograd, 9. novembar 1999. godine Informativni centar Srpske radikalne stranke
979
CCXV AMERIKA PROTIV DEMOKRATIJE

Saop{tewe za javnost Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke razmatrao je aktuelnu politi~ku i bezbednosnu situaciju u svim srpskim zemqama sa posebnim osvrtom na stawe u Republici Srpskoj. Predsedni~ki kolegijum srpskih radikala konstatuje da se srpski narod u Republici Srpskoj suo~ava sa ameri~kim banditizmom najgore vrste, potpomognutim delovawem srpskih izdajnika Biqane Plav{i} i Milorada Dodika. Najnovija antiustavna i protivpravna odluka ameri~kih sileyija da se Srpskoj radikalnoj stranci zabrani delatnost i u~e{}e na izborima u Republici Srpskoj, na upe~atqiv na~in govori o namerama Sjediwenih Ameri~kih Dràva da se na vlast dovedu one politi~ke snage koje rade protivno interesima Srba zapadno od Drine, a koji }e bespogovorno realizovati ameri~ki plan unitarizacije Republike Srpske u hrvatsko-muslimansku dràvnu tvorevinu. Amerikanci u Republici Srpskoj èle poslu{nike na vlasti, èle one koji }e ameri~ki interes pot~iwavawa slobodnih naroda proglasiti vrhunskim demokratskim dostignu}em i one koji nemaju nikakav moralni kredibilitet. Podr{ka srpskog naroda tim, ameri~kim gaulajterima uop{te nije potrebna. Nije va`no ni to {to su Srbi glasali za dr Nikolu Popla{ena, kad on kao predsednik Republike Srpske nije po voqi administracije Bilija Klintona, a ne moè, vaqda, narod biti pre~i od jednog Klintona i wegove vlade. Da su Srbi ~udan i poseban narod, Amerikance je uverilo i to, {to su Srbi èleli da na predstoje}im lokalnim izborima kandiduju svoje najboqe predstavnike. E, to Amerikanci ve} nisu smeli da dozvole. Ne znaju}i kako da pobede dr Nikolu Popla{ena, Mirka Blagojevi}a, Ogwena Tadi}a i ostale ~elnike srpskih radikala Republike Srpske, Amerikanci su pribegli najjednostavnijem re{ewu. Zabranili su izlazak na izbore Srpskoj radikalnoj stranci da se slu~ajno ne ponovi, kako Amerikanci misle, gre{ka srpskog naroda u izraàvawu sopstvene voqe. [ta znaju Srbi kakva im vlast treba. Amerikanci }e, umesto wih, to mnogo boqe uraditi. Upravo zato, predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke apeluje na sve rodoqube i patriotske politi~ke snage Republike Srpske da bojkotuju predstoje}e lokalne izbore u toj zapadnoj srpskoj dràvi, jer su to izbori koje sprovode Amerikanci, pod uslovima koje su oni propisali i sa jedinim mogu}im rezultatom, a to je pobeda wihovih slugu. Srpski radikali su uvereni da nepokorni srpski narod nikada ne}e prihvatiti ucene, pritiske i ultimatume Sjediwenih Ameri~kih Dràva, te da }e odlu~nost srpskog naroda da bira svoje, a ne ameri~ke i zapadwa~ke kandidate predstavqati teàk poraz kriminalne ameri~ke i zapadnoevropske politike. Beograd, 16. novembar 1999. godine Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke
980
CCXVI KLINTON SE VRATIO NA MESTO ZLOÎNA

Saop{tewe za javnost Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke na svojoj redovnoj sednici razmatrao je aktuelnu politi~ku situaciju u otaybini, sa posebnim osvrtom na tragi~na de{avawa na Kosovu i Metohiji izazvana delovawem Amerikanaca i wihovih podanika. Varvarski pohodi {iptarskih teroristi~kih bandi, koje ubijaju i kidnapuju gra|ane srpske nacionalnosti sa Kosova i Metohije se nastavqaju nesmawenom èstinom. [iptarski teroristi neometano pqa~kaju i uni{tavaju srpsku imovinu, jasno stavqaju}i do znawa da je wihov jedini ciq pretvarawe ju`ne srpske pokrajine u etni~ki ~istu teritoriju, gde ne}e biti mesta ni za jednog srpskog starosedeoca. Wima na ruku idu anarhija i bezakowe koju po direktivi Sjediwenih Ameri~kih Dràva sprovodi va{ingtonski gaulajter Bernar Ku{ner. Ameri~ka i ku{nerovska demokratija doveli su do toga da je preostalo srpsko stanovni{tvo potpuno neza{ti}eno i suo~eno sa opasno{}u fizi~kog nestanka. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke konstatuje da se posle sramnog i poraznog evropskog pute{estvija najozlogla{eniji svetski ubica, monstrum iz Bele ku}e, Vilijem Yeferson Klinton vratio na mesto svog najve}eg zlo~ina Kosovo i Metohiju. Posle bruke u prestonici Gr~ke Atini i ni{ta srda~nijih do~eka u Sofiji i Firenci, poseta va{ingtonskog firera Kosovu i Metohiji predstavqa bezuspe{an poku{aj vidawa dubokih rana evropske turneje i jedini na~in da se zadovoqi wegova zlo~ina~ka sujeta. Dokazani laòv, kukavica i skandal majstor do{ao je na svetu srpsku zemqu da se i li~no uveri u rezultate svoje nacisti~ke politike prema Srbiji i srpskom narodu, svestan da }e wegov govor o viziji novog svetskog poretka morati da pozdrave {iptarski teroristi i vojnici okupacionih snaga na ~elu sa ~uvenom ameri~kom u{tvom Bernarom Ku{nerom. Nepozvan i nepoèqan, omraèn od celog sveta, ponièn i osramo}en, Klinton }e uz pomo} svoje propagandne ma{inerije i ovaj qudski i politi~ki debakl poku{ati da predstavi kao pobedu ameri~ke demokratije i wenih principa. Predsedni~ki kolegijum srpskih radikala je uveren da Srbija i srpski narod nikada ne}e oprostiti i zaboraviti krvavi pir i zlo~ina~ko divqawe Amerikanaca i wihovih pomaga~a i da ne}e zaboraviti muke i patwu srpskog naroda sa Kosova i Metohije. Talas otpora i nezadovoqstava ameri~kom politikom sile koji se {iri u svetu daje dodatni podstrek srpskom narodu da istraje u borbi do kona~ne pobede i oslobo|ewa otaybine od okupatorske ~izme. Beograd, 23. novembar 1999. godine Informativni centar Srpske radikalne stranke
981
CCXVII OTPOR KRIMINALNIM ODLUKAMA

Saop{tewe za javnost Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke na svojoj redovnoj sednici razmatrao je aktuelnu politi~ku situaciju u svim srpskim zemqama, sa posebnim osvrtom na stawe u Republici Srpskoj. Predsedni~ki kolegijum srpskih radikala konstatuje da Sjediwene Ameri~ke Dràve uz pomo} svojih slepih poslu{nika Milorada Dodika i Biqane Plav{i} poku{avaju da, nizom antidemokratskih, anticivilizovanih i antidejtonskih odluka nacisti~kog tipa, po kojima se zabrawuje rad patriotskih stranaka i uklawaju qudi koji razli~ito misle, uni{te Srbe zapadno od Drine i wihovu dràvu Republiku Srpsku. Pona{awe Volfganga Petri~a i Roberta Berija, ameri~kih gaulajtera u Republici Srpskoj moè se porediti samo sa pona{awem bahatih i osionih kauboja sa Divqeg zapada. Wihova diskriminatorska odluka da smene sve vi|enije i uticajnije Srbe sa rukovode}ih mesta, me|u wima predsednike op{tina, narodne poslanike, a posebno istaknute ~lanove Srpske radikalne stranke izazvala je revolt i osudu gra|ana Republike Srpske i Savezne Republike Jugoslavije. Bez ikakvog argumenta Petri~ i Beri su sebi dali za pravo da odlu~uju ne samo o smewivawu i postavqawu qudi na rukovode}a mesta, ve} i to {ta }e ko da kaè i kako ko treba da razmi{qa. Jednom re~ju, Petri~ i Beri vr{e stravi~an atak na nacionalnu svest srpskog naroda u Republici Srpskoj. Ipak, svoju nameru ameri~ki okupator u Republici Srpskoj nikada ne bi ostvario da za svoj zlikova~ki projekat nije na{ao qude bez ikakvog moralnog kredibiliteta, odavno ogrezle u kriminalne i korupciona{ke afere. Milorad Dodik, Biqana Plav{i} i ostali srpski izdajnici, optere}eni ucenama i li~nim strahom spremni su da bespogovorno sprovedu ameri~ki zlo~ina~ki plan eutanazije Republike Srpske, odnosno utapawa srpske dràve u nekakvu fantomsku muslimansko-hrvatsku dràvnu tvorevinu. Dodik i wegova mafija{ka druìna su u svom kriminalnom zanosu potpuno privatizovali Republiku Srpsku, li~no se angaòvali i stavili na raspolagawe Volfgangu Petri~u, Robertu Beriju i ostalim srpskim neprijateqima za lov na srpske patriote, lov na Srbe koji brane srpsku dràvu upravo od takvih kakav je Milorad Dodik. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke je uveren da je jedinstvo srpskog naroda u Republici Srpskoj mnogo ja~e od namera belosvetskih me{etara i wihovih pomaga~a, koji, osim {to su na papiru Srbi, sa srpstvom nemaju nikakvih dodirnih ta~aka. Srpski radikali pozivaju gra|ane Republike Srpske da se svim sredstvima odupru primeni ove kriminalne odluke i spre~e srpske neprijateqe da zemqu u ~ije su temeqe utkani ìvoti najhrabrijih srpskih sinova utope u muslimansko-hrvatsku federaciju. Samo o~u982
vawem Republike Srpske srpski narod zapadno od Drine moè ostvariti vekovni san o ujediwewu svih Srba i stvarawu jedinstvene srpske dràve. Beograd, 30. novembar 1999. godine Informativni centar Srpske radikalne stranke
CCXVIII PREDLA@EMO KONSULTACIJE

Stranka demokratske akcije Crne Gore Uvaèna gospodo, S obzirom da se slede}e godine, u skladu sa odgovaraju}im ustavnim i zakonskim odredbama, odràvaju redovni savezni izbori, Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke je odlu~io da predloì svim parlamentarnim strankama, zastupqenim u Saveznoj skup{tini Savezne Republike Jugoslavije, da se odrì konsultativni sastanak na kome bi se razmenilo mi{qewe i eventualno usaglasio stav o dva su{tinska pitawa: 1. Kako sprovesti odluku Saveznog ustavnog suda o progla{ewu neustavnim srbijanskog i crnogorskog republi~kog zakona o izboru poslanika u Ve}u republika Savezne skup{tine. Srpska radikalna stranka smatra da bi, sa aspekta op{tih ustavnih principa, trebalo usvojiti re{ewe da se poslanici u Ve}u republika biraju neposredno, da Srbija i Crna Gora budu dve izborne jedinice u kojima se bira po dvadeset poslanika uz cenzus od 5 procenata. 2. Da li ima razloga da se mewa Savezni zakon o izboru poslanika u Ve}e gra|ana, kao i prate}i Zakon o izbornim jedinicama. Smatramo da bi svaku parlamentarnu stranku na konsultativnom sastanku trebalo da predstavqa tro~lana delegacija, predvo|ena {efom poslani~ke grupe. Stranke koje nemaju poslani~ku grupu, predstavqao bi po jedan poslanik. Molimo Vas da nam do 15. decembra odgovorite da li prihvatate ovu inicijativu i koji bi Vam termin za konsultativni sastanak najvi{e odgovarao. Srpska radikalna stranka bi preuzela na sebe da se kroz konsultacije vode}ih stranaka precizira vreme i mesto sastanka, a mi{qewa smo da bi bilo najprimerenije da konsultativnim sastankom predsedava po godinama najstariji savezni poslanik iz reda odre|enih strana~kih predstavnika. Srda~an pozdrav, Beograd, 2. decembar 1999. godine Predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq
983
* Pismo istovetne sadrìne poslato je na adrese: Socijalisti~ke partije Srbije, Jugoslovenske udruène levice, Srpskog pokreta obnove, Demokratske stranke, Demokratskog centra, Demokratske stranke Srbije, Saveza vojvo|anskih Ma|ara, Koalicije Vojvodina, Socijalisti~ke narodne partije Crne Gore, Demokratske partije socijalista Crne Gore, Srpske narodne stranke, Socijaldemokratske partije Crne Gore i Liste za Sanyak.
na i daqe opstaje i funkcioni{e oslawaju}i se iskqu~ivo na sopstvene resurse i kapacitete. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke izraàva uverewe da }e Srbija i srpski narod, bez obzira na stalne poku{aje pojedinih kvazipoliti~ara i takozvanih nezavisnih medija da umawe rezultate obnove i izgradwe otaybine, svoje poverewe i ubudu}e davati onim patriotskim i nacionalnim politi~kim snagama koje sve svoje potencijale stavqaju u slu`bu za{tite vitalnih srpskih interesa. Beograd, 7. decembar 1999. godine Informativni centar Srpske radikalne stranke
CCXIX PO TAKTU VA[INGTONSKIH MUZIÂRA

Saop{tewe za javnost Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke na svojoj redovnoj sednici razmatrao je aktuelnu politi~ku i ekonomsko-socijalnu situaciju u na{oj otaybini sa posebnim osvrtom na mere koje Vlada Republike Srbije preduzima u ciqu obnove objekata infrastrukture poru{enih tokom tromese~nog NATO bombardovawa. Predsedni~ki kolegijum srpskih radikala konstatuje da Srbija, uprkos zluradim o~ekivawima, politi~kim pritiscima, ekonomskoj blokadi i sankcijama nastavqa putem ozbiqne i sveobuhvatne obnove zemqe. Rezultati koje srpska dràva i na{ narod postiù u izgradwi objekata, saobra}ajnih komunikacija i komunalne infrastrukture uni{tenih u zlo~ina~koj agresiji NATO-a uo~qivi su na svakom koraku. Novi izgled Srbije ne vide samo oni koji su podràvali NATO agresiju i koji nikada i ni po koju cenu ne èle da priznaju uspe{nost, ume{nost i sposobnost srpske vlade u otklawawu katastrofalnih posledica varvarskih razarawa. Takve snage svoje politi~ko delovawe baziraju iskqu~ivo na omalovaàvawu i ismevawu nadqudskih napora graditeqa koji danono}no i u najteìm vremenskim uslovima izgra|uju i obnavqaju zemqu. U istom kolu sa propalim i psihi~ki labilnim vo|ama pojedinih partija, a po taktu va{ingtonskih mo}nika nalaze se i pojedini doma}i, nazovi nezavisni, mediji, ~ija se ure|iva~ka politika u potpunosti temeqi na principima jednostranosti ozlogla{enih zapadnih servisa laì i kleveta, po kojima sve {to je u interesu Srbije i srpskog naroda treba unapred ocrniti i satanizovati. Ameri~ke propagandne ispostave u na{oj zemqi uzaludno prizivaju ekonomsku propast i socijalnu katastrofu tendencioznim izve{tavawem o nefunkcionisawu elektro-energetskog sistema, nesta{ici osnovnih prehrambenih artikala i do sada najteòj zimi koju }e karakterisati op{ta nema{tina. Na wihovu veliku àlost i na iznena|ewe wihovih nalogodavaca, a zahvaquju}i naporima dràvnih organa Srbije, na{a otaybi984
CCXX VLADA GARANTUJE STABILNOST

Saop{tewe za javnost Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke na svojoj redovnoj sednici razmatrao je aktuelnu ekonomsko-socijalnu situaciju u na{oj otaybini sa posebnim osvrtom na mere koje Vlada Republike Srbije preduzima u ciqu obnove zemqe i revitalizacije privrede. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke ocewuje da je Vlada Republike Srbije u najteìm okolnostima uspela da obezbedi ekonomsku stabilnost. Izuzetni rezultati posebno su postignuti u obnovi zemqe i izgradwi svega {to je agresor poru{io. Tako brzu i uspe{nu obnovu gotovo kompletne infrastrukture na{e otaybine nisu o~ekivali ni srpski neprijateqi, ni wihovi doma}i pomaga~i. I jedni i drugi, koji su o obnovi do samo pre nekoliko nedeqa govorili kao o fantazmagori~noj, virtuelnoj i izmi{qenoj izgradwi i popravci uni{tenih objekata, danas su za}utali. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke zahteva da Vlada Republike Srbije nastavi da deluje istom snagom i tempom i obezbedi brì ekonomski razvoj i garantovawe ve}e socijalne sigurnosti gra|ana Srbije. Ono {to je Vlada do sada uspela jeste stroga kontrola buyetske potro{we, ~ime je u najve}oj meri zaustavqena inflatorna spirala koju su raznim {pekulativnim radwama podsticali srpski neprijateqi. Disciplina, najstroà mogu}a, u delovawu svih izvr{nih organa vlasti mora se i daqe sprovoditi. Svi dràvni organi moraju koncentrisati snage i stvoriti uslove za potpuni ekonomski oporavak. U Srbiji ima dovoqno unutra{wih rezervi i resursa ~ijim bi se stavqawem u pogon i funkciju ekonomskog prosperiteta postigli zna~ajni rezultati u revitalizaciji agresijom o{te}ene privrede.
985
Vlada Srbije uspela je da obezbedi i stabilizuje trì{te do skora deficitarnim robama {iroke potro{we, a Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke zahteva da se ubudu}e, i to svakodnevno, garantuje dovoqna isporuka osnovnih ìvotnih namirnica. Time }e se prebroditi i takozvane psiholo{ke nesta{ice, jer medijskim progla{avawem bilo koje od roba deficitarnom, Vlada je primorana da obezbedi trostruko ve}e koli~ine istih proizvoda. Vlada Srbije uspela je u najve}oj meri da spre~i daqi rast cena i osnovne ìvotne namirnice u~ini dostupnim i socijalno najugroènijim gra|anima Srbije. Vlada Savezne Republike Jugoslavije, donose}i mere u liberalizaciji doprinela je stvarawu prave, konkurentne utakmice na doma}em trì{tu. Srpski radikali zahtevaju od saveznih dràvnih organa i institucija ve}u {tedwu, kako bi se najve}i deo buyetskog novca davao Vojsci Jugoslavije. Tako|e, u najhitnijem roku moraju se spre~iti sve {pekulacije i malverzacije mo}nih finansijskih lobija. Predsedni~ki kolegijum srpskih radikala zahteva od dràvnih organa sprovo|ewe hitnih reformi u oblasti svojinske transformacije, jer se time obezbe|uje neuporedivo ve}a ekonomska efikasnost privrednih subjekata, ali i zna~ajno smawewe buyetskih tro{kova. Privatizacija se mora sprovesti i ona mora biti obavezna. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke konstatuje da je Vlada narodnog jedinstva u uslovima ekonomske blokade i sankcija koje Zapad sprovodi protiv na{e zemqe, a koje su prouzrokovale socijalnu bedu velikog dela naroda, garant stabilnosti i ekonomskog oporavka Srbije. Beograd, 14. decembar 1999. godine Informativni centar Srpske radikalne stranke
CCXXI HITNO ISPLATITI SVE ZAOSTATKE

Saop{tewe za javnost Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke razmatrao je na dana{woj sednici aktuelnu politi~ku situaciju u otaybini i mere ekonomske i socijalne politike koje dràva u najhitnijem roku mora da preduzme. Predsedni~ki kolegijum srpskih radikala konstatuje da su restriktivan buyet i realno smawewe javne potro{we za 2000. godinu ekonomski opravdani potezi Vlade Republike Srbije. Srbija se danas bori sa te{kom ekonomskom krizom, a zna~ajan deo wene populacije ìvi na ivici egzistencije. Konstantni pritisci, ekonomska blokada, a posebno varvarska agresija Amerikanaca i wihovih evropskih poslu{nika na na{u otaybinu ostavili su duboke posledice na na{u privredu i predstavqaju osnovni uzrok pada ìvot986
nog stnadarda gra|ana. Stoga, mere Vlade Republike Srbije treba da budu uvod u ekonomske i socijalne reforme, bez kojih Srbija ne moè krenuti putem ekonomskog oporavka i prosperiteta. Smawewe buyetske potro{we pokazuje da Vlada Republike Srbije manirom dobrog doma}ina i u{tedom svakog dinara vodi ra~una o za{titi standarda stanovni{tva i pokazuje da se i u te{kim ekonomskim i politi~kim okolnostima, zahvaquju}i doma}oj pameti i sopstvenim privrednim resursima, Srbija i srpski narod mogu i moraju odràti. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke je uveren da bi ovako sprovedene korenite ekonomske i socijalne promene na o~igled celokupne srpske javnosti ugu{ile demago{ke floskule nekih neozbiqnih doma}ih politi~ara koji se ne razumeju ni u {ta, a najmawe u ekonomiju, a neprestano ispredaju narodu bajke o ekonomskom i socijalnom procvatu koji }e podsta}i Amerika i ostale agresorske zemqe posle promene vlasti u Srbiji. Osim zna~ajne sume novca dobijene kroz proces privatizacije, dràva bi uz ove mere podstakla razvoj privrede i pove}ala produktivnost, a trì{te bi bilo uredno snabdeveno visokokvalitetnim proizvodima. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke zahteva od Vlade Republike Srbije da nastavi sa reformskim kursom, koji }e garantovati urednu isplatu primawa penzionera, kao najugroènijeg socijalnog sloja stanovni{tva. Tako|e, srpski radikali traè od Vlade Republike Srbije da izna|e modus za isplatu zaostalih de~jih dodataka i ostalih socijalnih davawa. Srbija se obnavqa izuzetnom brzinom a weni dràvni organi svojim merama demantuju sve one koji po nalogu zapadnih tutora tvrde da samo pokoravawem Zapadu moèmo iza}i iz ekonomske krize. Sa takvim umi{qenim ekspertima srpski radikali su spremni da se suo~e na slede}im izborima nude}i realna i mogu}a re{ewa, koja }e, uz mnogo truda i znoja, omogu}iti prevazilaèwe te{ke ekonomsko-socijalne situacije, nasuprot wihovim bezuspe{nim poku{ajima da neodgovornim obe}awima zamaù o~i narodu nude}i mu kule i gradove. Beograd, 21. decembar 1999. godine Informativni centar Srpske radikalne stranke
CCXXII SRBIJI NIKADA NIJE PRETILA GLAD

Saop{tewe za javnost Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke razmatrao je na svojoj redovnoj sednici aktuelnu politi~ku situaciju u otaybini sa posebnim osvrtom na mere ekonomsko-socijalne politike koje preduzima Vlada Srbije.
987
Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke konstatuje da Vlada Republike Srbije ulaè krajwe napore i koristi sva raspoloìva sredstva da otkloni posledice NATO agresije na na{u zemqu, pri tom vode}i ra~una o vitalnim ekonomsko-socijalnim interesima svih stanovnika na{e republike. Mere Republi~ke vlade uskla|ene su sa mogu}nostima na{e privrede, a sve investicije utemeqene su na realnim osnovama kako bi eventualni inflatorni udari bili spre~eni. Dokaz ovakvih tendencija je upravo usvojeni republi~ki buyet ~ija je glavna odlika restriktivna javna potro{wa. Samo krajwe racionalnim i doma}inskim pona{awem mogu}e je izvr{iti ekonomski preporod, i stvoriti privredu sposobnu da se odupre svim podriva~kim aktivnostima. Srpski radikali zahtevaju od Republi~ke vlade jo{ ve}u disciplinu u sprovo|ewu donetih mera i jo{ odlu~nije akcije u spre~avawu {pekulativnih radwi pojedinaca koji bi da iskoriste trenutne okolnosti i ve{ta~kim izazivawem nesta{ica osnovnih ìvotnih namirnica ostvare ekstra profit. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke isti~e da Vlada Republike Srbije treba da bude ponosna na rezultate ostvarene u obnovi i izgradwi zemqe. Zahvaquju}i iskqu~ivo doma}oj pameti i ume{nosti, izjalovile su se crne slutwe pojedinih kvazistru~waka o zimi koju }e razru{ena Srbija provesti u mraku, smrzavaju}i se i gladuju}i. Ubrzana obnova energetskih postrojewa omogu}ila je dovoqne koli~ine energije za normalno odvijawe svih delatnosti, a restrikcija gotovo nije ni bilo. S druge strane, Srbija je uvek obilovala vitalnim poqoprivrednim proizvodima, te je opasnost od nekakve velike gladi postojala samo u mozgovima onih koji su prièqkivali na{u otaybinu na kolenima. Takvi uspesi na kojima mogu pozavideti i vlade daleko razvijenijih dràva, osujetili su poku{aje ~ak i najostra{}enijih srpskih neprijateqa da ove rezultate minimizuju i omalovaè. Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke je siguran da, uprkos te{kom materijalnom stawu na{eg naroda, mere i napori koje preduzima Vlada Srbije nailaze na odobravawe i podr{ku gra|ana svesnih da je to jedini na~in da se u uslovima stalnih pritisaka i opasnosti po opstanak na{e dràve, ne samo odrè vitalne funkcije, ve} i podstakne proizvodwa i u zna~ajnoj meri poboq{a standard stanovni{tva. Srpski radikali ukazuju da je samo stabilna ekonomsko-socijalna situacija temeq odgovorne patriotske i nacionalne politike i garant uspe{ne odbrane slobode i nezavisnosti na{e otaybine. Beograd, 28. decembar 1999. godine Informativni centar Srpske radikalne stranke
988
CCXXIII U IME SARADWE DVA NARODA

Wegovoj ekselenciji, gospodinu Kim Yong Ilu, predsedniku Demokratske Narodne Republike Koreje i generalnom sekretaru Radni~ke partije Koreje U ime Srpske radikalne stranke i svoje li~no ime, Vama i celokupnom korejskom narodu èlim sre}nu Novu 2000. godinu. Nadam se da }e slede}a godina biti godina mira, prosperiteta i me|unarodne saradwe na osnovama ravnopravnosti i neme{awa u unutra{we odnose dràva. Uveren sam da }e se daqe razvijati svestrana saradwa i prijateqstvo korejskog i srpskog naroda i da }emo istrajati u ~vrstoj odbrani svog nacionalnog identiteta i nacionalnog suvereniteta, da }emo u saradwi sa drugim slobodarskim narodima i dràvama stati na put ameri~kom hegemonizmu, koji ozbiqno ugroàva mir i slobodu na svetskom nivou. @elim da se korejski narod {to pre oslobodi ameri~kog okupatora koji dominira ju`nim delom zemqe i da ponovo ujedinite svoju dràvu kao narod koji ve} skoro pola veka juna~ki odoleva imperijalizmu. Va{a li~na ~vrstina i nepokolebqivost, po{tovani gospodine Kim Yong Il, istrajnost koju pokazujete slede}i put Va{eg nezaboravnog oca Kim Il Sunga, ulivaju optimizam da }e korejski narod izdràti sve nevoqe i odoleti svim istorijskim izazovima. @elim Vam li~nu sre}u, po{tovani gospodine predsedni~e, i molim Vas da moje srda~ne ~estitke i iskrene pozdrave prenesete svim gra|anima Demokratske Narodne Republike Koreje. Beograd, 29. decembar 1999. godine Predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq
CCXXIV POZIV NA PETI KONGRES

Demokratska partija Srba u Makedoniji Srpska radikalna stranka ima ~ast i zadovoqstvo da najvi{e predstavnike va{e partije pozove na 5. Otaybinski kongres Srpske radikalne stranke. Kongres }e se odràti u Beogradu, 23. januara 2000. godine, u 10 ~asova, u Kongresnoj sali Sava centra.
989
Tro{kove boravka delegacije snosi Srpska radikalna stranka. Molimo Vas da nas o sastavu delegacije i vremenu dolaska obavestite do 15. januara 2000. godine. O~ekujemo Vas kao drage goste. Beograd, 10. januar 2000. godine Predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq * Pismo istovetne sadrìne poslato je na adrese: Slova~ke narodne partije, Patriotske organizacije Japana I{ui Kai, Nacionalnog fronta Francuske, Arapske BAAS partije Iraka, Radni~ke partije Koreje, Liberalno demokratske partije Rusije i Ruskog op{tenarodnog saveza.
SADR@AJ
OSNIVA^KA SKUP[TINA SRPSKE RADIKALNE STRANKE ...................................................... BEZ ODMORA ................................................................................................ UKINUTI MONOPOL NAD INFORMISAWEM ..................... ISELITI KU]U CVE]A ....................................................................... RAZORU@AJTE USTA[E ....................................................................... PROGRAMSKA DEKLARACIJA SRPSKE RADIKALNE STRANKE ...................................................... PROGRAM SRPSKE RADIKALNE STRANKE .............................. STATUT SRPSKE RADIKALNE STRANKE .................................. REGISTRACIJA STRANKE.................................................................... PORUKA SRBIMA JUNA^KE KNINSKE KRAJINE .............. BARAWSKI PSALMI ............................................................................. U SRPSKIM ZEMQAMA ........................................................................ POVODOM OSTAVKE DR BORISLAVA JOVI]A .................... PROSLAVI]EMO DRA@IN JUBILEJ ........................................... VREME JE ZA SKUP[TINU ................................................................. GOVOR DR VOJISLAVA [E[EQA NA ISPRA]AJU TELA VOJISLAVA MILI]A ....................... KU]U CVE]A NAPOQE! OTETO PROKLETO ....................... PROTESTNE DEMONSTRACIJE PRED SKUP[TINOM SFRJ .................................................................. APEL SRPSKOM NARODU .................................................................... OPASNO UPLITAWE NEMA^KE ................................................... KOME SMETA DR [E[EQ .................................................................... 5 15 16 17 17 18 23 24 29 30 31 36 41 44 44 48 48 56 57 59 59
991
990
U LA@I SU KRATKE NOGE .................................................................. IN MEMORIAM SAHRANA SRPSKOG JUNAKA ............................................................ U ROVOVIMA SA SRPSKIM DOBROVOQCIMA .................... ZORAN (\IN\I]) MIN\U[I] DIJALOG NERAVNOPRAVNIH KO VISOKO LETI ................................. ISTA PESMA LA@NE OPOZICIJE .............................................. VREME RATNIH BARJAKA ...................................................................
61 62 64 67 69 93
MUSLIMANI NISU UGRO@ENI .................................................... 285 ODGOVORITI NA SVE VAZDU[NE NAPADE .......................... 296 DR [E[EQ NA PRVOJ LINIJI ODBRANE ................................ 296 POLICIJA ODUZELA PRIMERKE VELIKE SRBIJE ....... 297 ZA UBISTVO RA[E ADAMOVI]A KRIV JE SKPJ ................ 297 NE POPU[TATI PRED SILOM ....................................................... 298 PROGLAS GRA\ANIMA RAKOVICE ............................................. 313 SLOBODARSKI SRPSKI BEOGRADE! PONOSNA I NEPOKORNA OTAYBINO SRBIJO! ................. 315 PROTIV BLOKADE NA DRINI ......................................................... 320 POSLANICA JUNA^KOM NARODU REPUBLIKE SRPSKE KRAJINE ....................................................... 325 SRBIJA JE NA KOLENIMA ................................................................. 329 RAZBOJNICI UHAPSILI A]IMA VI[WI]A ................... 334 NE OSTAVQAMO BRA]U U NEVOQI .......................................... 335 MITROPOLIT POSETIO ZATOÊNOG A]IMA VI[WI]A ................................................................................ 342 PONOSNA I NEPOKORNA OTAYBINO SRBIJO .................. 342 BATINA[I U LOZNICI ..................................................................... 347 RATKO GONDI U TAMNICI ............................................................... 352 ÂSNIM SRPSKIM GENERALIMA, KOMANDANTIMA VOJSKE REPUBLIKE SRPSKE ........................................................... 355 IZDAJNI^KA POLITIKA SLOBODANA MILO[EVI]A ........................................................... 356 PREDSEDNIKU NARODNE SKUP[TINE REPUBLIKE SRBIJE ............................................................................... 357 OJA\ENA I PONI@ENA OTAYBINO SRBIJO ..................... 358 SLOBODAN MILO[EVI] JE KRVNIK REPUBLIKE SRPSKE I REPUBLIKE SRPSKE KRAJINE ....................................................... 361 KAKO BI SRPSKI RADIKALI RAZRE[ILI KOSOVSKO-M METOHIJSKO PITAWE .......................................... 369
993
PASE TRAVU A HO]E PRESTO ......................................................... 101 KO SU ORGANIZATORI BAWALU^KOG PUÂ ...................... 107 SKUP[TINA SRPSKE RADIKALNE STRANKE REPUBLIKE SRPSKE .............................................................................. 108 PROTIV VENS-O OVENOVOG PLANA ............................................... 111 ZA NEZAVISNOST ZAPADNE SRBIJE ........................................ 114 SVE SU KARTE NA STOLU .................................................................... 118 SLOGA JE NAJVA@NIJA ....................................................................... 121 SAOP[TEWE SA SASTANKA OPOZICIJE ............................. 125 TRA@IMO ZA[TITU SEQAKA ....................................................... 125 KO SU ORGANIZATORI BAWALU^KOG PUÂ ...................... 129 ISKQUÊN [PIJUN QUBI[A PETKOVI] .......................... 130 PATRIOTE POMA@EMO IZDAJNIKE RU[IMO .................. 131 TRE]I OTAYBINSKI KONGRES SRPSKE RADIKALNE STRANKE ...................................................... 143 PROGRAM SRPSKE RADIKALNE STRANKE .............................. 222 STATUT SRPSKE RADIKALNE STRANKE .................................. 227 SUSRET @IRINOVSKI [E[EQ ................................................. 241 KOMINIKE .................................................................................................. 243 SRPSKA RADIKALNA STRANKA VLADA REPUBLIKE SRBIJE U SENCI ....................................... 244 KRE]U STRANA^KE NOVINE .......................................................... 249 BORBA NA DVA FRONTA ...................................................................... 251 RAT NISMO @ELELI ............................................................................. 268
992
PREDSEDNIKU NARODNE SKUP[TINE REPUBLIKE SRPSKE .............................................................................. 379 SRBIJO, USPRAVI SE! RUSIJO, PROBUDI SE! ...................... 380 SPORAZUM O POLITI^KOM SAVEZU LIBERALNODEMOKRATSKE PARTIJE RUSIJE I SRPSKE RADIKALNE STRANKE ...................................................... 384 APEL SRPSKE RADIKALNE STRANKE I SVIH SRPSKIH PATRIOTA RUSKOM NARODU .................................. 385 OSUDA IZDAJNI^KE POLITIKE ................................................. 385 ISKQUÊNA ÊTVORKA ..................................................................... 387 BO@I]NA ÊSTITKA PATRIJARHU .......................................... 387 PROGLAS GRA\ANIMA SRBIJE ...................................................... 388 SRPSKI RADIKALI NARODU REPUBLIKE SRPSKE ......... 393 MEMORANDUM O PRAVNOM PORETKU ...................................... 405 PROSTORNI PLAN SRBIJE I CRNE GORE U VIZIJI SRPSKIH RADIKALA .................................................... 415 ÊSTITKA @IRINOVSKOM ............................................................. 424 DOMA]INI EVROPSKIM PARLAMENTARCIMA .............. 424 SLOBODAN MILO[EVI] UNI[TIO STUDIO B ............ 425 IZBORNI PROGRAM SRPSKE RADIKALNE STRANKE ZA GRAD BEOGRAD ..................................................................................... 431 IZBORNI PROGRAM SRPSKE RADIKALNE STRANKE ZA OP[TINU ZEMUN ............................................................................ 448 SRPSKI RADIKALI GRA\ANIMA BATAJNICE I UGRINOVACA ......................................................................................... 456 MEMORANDUM O SINDIKALNOM PITAWU ......................... 465 MEMORANDUM O RAZVOJU NAUKE I TEHNOLOGIJE ....... 476 MEMORANDUM O SISTEMU VASPITAWA I OBRAZOVAWA ........................................................................................ 490 STATUT SRPSKE RADIKALNE STRANKE .................................. 504 VASKR[WA ÊSTITKA PATRIJARHU ....................................... 559 PREDLOG SPORAZUMA OPOZICIONIH STRANAKA ...... 559 ZAKAZAN ÊTVRTI KONGRES .......................................................... 561
994
DEKLARACIJA SAVETOVAWA PATRIOTSKIH PARTIJA I POKRETA EVROPE ........................................................ 562 POZIV PATRIJARHU .............................................................................. 562 POZIV GR^KIM PRIJATEQIMA ................................................... 563 ZAPISNIK ................................................................................................... 564 IV OTAYBINSKI KONGRES .............................................................. 566 PROGLAS RUSKOM NARODU .............................................................. 623 PROGRAM SRPSKE RADIKALNE STRANKE .............................. 623 POZIV @IRINOVSKOM ...................................................................... 733 U OÊKIVAWU DOLASKA .................................................................. 734 POZIV SLOVA^KIM PATRIOTAMA ........................................... 734 PREDIZBORNI MITING SRPSKE RADIKALNE STRANKE U BAWALUCI ...................................................................... 735 PREDIZBORNI MITING SRPSKE RADIKALNE STRANKE U BIJEQINI ........................................................................ 747 POSETA SLOVA^KIH NACIONALISTA ................................. 759 ZVANI^NA POSETA @IRINOVSKOG ........................................ 760 OSNOVNA NAÊLA NACIONALNOG, EKONOMSKOG I SOCIJALNOG PROGRAMA SRPSKE RADIKALNE STRANKE ...................................................... 760 PORUKA DR [E[EQA GRA\ANIMA SRBIJE ......................... 765 U TOKU JE VELIKA OBMANA ........................................................... 766 PISMO DR VOJISLAVA [E[EQA @AN MARI LE PENU, VO\I NACIONALNOG FRONTA FRANCUSKE ...................... 767 ODLO@ENA POSETA .............................................................................. 769 ÊSTITKA PATRIJARHU ZA BO@I] I NOVU 1997. ............ 770 SPORAZUM O POLITI^KOM SAVEZU NACIONALNOG FRONTA FRANCUSKE I SRPSKE RADIKALNE STRANKE ...................................................... 770 POZIV NA SARADWU UPU]EN FORCA ITALIJI ............. 771 PREDSEDNIKU POLITI^KE PARTIJE FORCA ITALIJA SILVIJU BERLUSKONIJU.......................... 772 PREDSEDNIKU SKUP[TINE GRADA BEOGRADA ................ 772
995
ÊSTITKA MOMIRU BULATOVI]U ............................................ 773 OSNOVNI PROGRAMSKI PRINCIPI SRPSKE RADIKALNE STRANKE ...................................................... 773 PROGRAMSKI MANIFEST SRPSKE RADIKALNE STRANKE ...................................................... 775 RO\ENDANSKA ÊSTITKA VOJVODI \UJI]U ................... 794 DEKLARACIJA O PRIJATEQSKIM ODNOSIMA SLOVA^KE NARODNE STRANKE I SRPSKE RADIKALNE STRANKE ...................................................... 795 BIOGRAFIJA DR VOJISLAVA [E[EQA .................................. 795 ÊSTITKA KO[ARKA[IMA ........................................................... 796 PROGRAM DR VOJISLAVA [E[EQA, KANDIDATA SRPSKE RADIKALNE STRANKE ZA PREDSEDNIKA REPUBLIKE ............................................................. 797 PROGLAS SRPSKOM NARODU ........................................................... 797 PROGLAS SRPSKOM NARODU CRNE GORE ................................ 802 PROGLAS SRPSKOM NARODU ........................................................... 803 PROGLAS SRBIMA KRAJINE ............................................................ 805 PROGLAS NARODNIH POSLANIKA SRPSKE RADIKALNE STRANKE GLASAÎMA I NARODU REPUBLIKE SRPSKE .............................................................................. 808 PRIHVA]EN POZIV .............................................................................. 811 SPORAZUM O ME\UPARTIJSKOJ SARADWI IZME\U RUSKOG OP[TENARODNOG SAVEZA I SRPSKE RADIKALNE STRANKE ..................................................... 811 PRELIMINARNI STAVOVI SRPSKE RADIKALNE STRANKE ...................................................... 813 PRIHVA]EN POZIV DPSa ................................................................ 814 ÊSTITKA ROGOZINU .......................................................................... 815 ZA NASTAVAK SARADWE .................................................................... 815 POLEMIKE I ANALIZE ...................................................................... 816 DRA[KOVI]EVO PISMO [E[EQU ........................................... 816 [E[EQEV ODGOVOR DRA[KOVI]U ........................................... 817
996
[TA POSLE KATASTROFALNOG PORAZA SRPSTVA ....... 823 KAKO JE SLOBODAN MILO[EVI] OPUSTO[IO SRPSKU EKONOMIJU I OPQA^KAO SRBIJU ....................... 844 ZA[TO JE PROPAO PARALELNI PARLAMENT ................... 852 [ARENE LA@E IZ BABA JULINE AMBALA@E .................... 862 GOVOR DR VOJISLAVA [E[EQA NA SAVETOVAWUFENOMEN @IRINOVSKI ............................. 874 GOVOR DR VOJISLAVA [E[EQA NA DRUGOM ME\UNARODNOM SAVETOVAWU PATRIOTSKIH PARTIJA I POKRETA EVROPE ........................................................ 877 GOVOR DR VOJISLAVA [E[EQA NA RO\ENDANU VLADIMIRA @IRINOVSKOG .......................................................... 878 DR@AVNI UDAR U CRNOJ GORI ...................................................... 880 MEMORANDUM O ARBITRA@I ZA BR^KO ............................... 894 TERORISTI IMAJU PODR[KU ZAPADA .................................. 900 ZAHTEV ZA INFORMACIJAMA O SEVERNOJ LIGI .......... 902 [E[EQU ZABRAWEN ULAZAK U REPUBLIKU SRPSKU ......................................................................... 902 SPORAZUM O OSNIVAWU ZAJEDNI^KOG EKONOMSKOG SAVETA ........................................................................ 903 STI@U RUSKI POSLANICI ............................................................ 904 ÊSTITKA JANU SLOTI ...................................................................... 905 ZA TROJNI SAVEZ .................................................................................... 905 GOSPODIN JAN SLOTA ........................................................................ 906 PREDSEDNIKU SAVEZNE VLADE .................................................. 906 POZDRAVNI GOVOR [EFA DELEGACIJE SAVEZNE SKUP[TINE DR VOJISLAVA [E[EQA ................................... 907 STRANA^KE NOVINE ZA IRAÂNE ........................................... 909 NAJAVA MITINGA SRPSKE RADIKALNE STRANKE U ZEMUNU ...................................................................................................... 910 POZIV MAKEDONSKOJ BRA]I ....................................................... 911 PROGLAS NARODU REPUBLIKE SRPSKE .................................. 912
997
PROGLAS CENTRALNE OTAYBINSKE UPRAVE SRPSKE RADIKALNE STRANKE ...................................................... 915 HRABRO SUPROTSTAVQAWE HITLEROVIM NASLEDNICIMA ..................................................................................... 916 HUMANITARNA KATASTROFA POGA\A SVE NACIJE ........................................................................... 917 DA BOG BLAGOSLOVI SRPSKO ORU@JE ................................... 919 PODR[KA SAVEZU SA RUSIJOM I BELORUSIJOM .......... 919 ^LANOVI STRANKE ODGOVORILI RATNIM OBAVEZAMA .......................................................................... 920 PORAZITI UNUTRA[WE SAVEZNIKE NATO ...................... 921 OSUDA BOMBARDOVAWA AMBASADE KINE ........................ 923 IZDAJNI^KA ULOGA \UKANOVI]A ........................................ 924 ODBRANA SLOBODE I OTAYBINE NEMA CENU ................ 925 NATO POTVRDIO SVOJU ZLOÎNA^KU PRIRODU ........... 925 PLAN AHTISARI-^ ÊRNOMIRDIN NEGIRA SRPSKU BORBU ...................................................................... 927 ULTIMATUM SRPSKOM NARODU .................................................. 928 NEOPHODNE RADIKALNE REFORME U AGRARU ................. 930 FEUDALNA DEMOKRATIJA STUDIJA B ................................ 931 NATO AGRESIJA SE NASTAVQA U IZMEWENOM OBLIKU .................................................................... 932 ODMAH ZAKAZATI RAZGOVORE ..................................................... 933 NATO APETITI NISU ZADOVOQENI ...................................... 933 PET DO DVANAEST ZA KORENITE REFORME ........................ 934 RADOM IZ KRIZE ...................................................................................... 935 HITNE MERE ZA PREVAZILA@EWE KRIZE ........................... 936 NEOPHODNA PRIVATIZACIJA I EKONOMSKE REFORME ................................................................... 937 PODANI^KI MITING NA KLINTONOV RO\ENDAN ...... 938 IDOLOPOKLONI^KI RITUAL PETE KOLONE ................... 940 NAJPREÊ KORENITE SOCIJALNE REFORME ..................... 941
998
SLOBODA OTAYBINE SVETI CIQ .............................................. 943 DRUGI ÎN AGRESIJE ........................................................................... 944 RASTE BROJ SRPSKIH RADIKALA ............................................... 945 OKUPATORSKA ÎZMA NE DONOSI PROSPERITET ...... 946 NATO POKROVITEQ [IPTARSKIH ZLOÎNACA ........... 947 NEIZBE@AN POVRATAK VOJSKE I POLICIJE ................. 948 AMERIKA ZA GRA\ANSKI RAT U SRBIJI ............................... 949 SRAMNA POLITIKA BERNARA KU[NERA ............................. 950 U RUSIJI REPRIZA KOSOVA I METOHIJE ............................ 951 NASTAVITI DIJALOG [TO PRE .................................................... 952 ANARHIJA NA KOSOVU I METOHIJI ....................................... 952 ODLU^NO NASTAVITI SA EKONOMSKIM REFORMAMA ........................................................... 953 ETNI^KO Î[]EWE SRPSKOG NARODA ................................ 954 RATNI ZLOÎNCI PSIHOLO[KOG RATA ............................. 955 MODEL NOVOG SVETSKOG PORETKA .......................................... 956 ZA OBJEKTIVNU DR@AVNU, A NE PARTIJSKU TELEVIZIJU ....................................................... 957 ISTINOM PROTIV MEDIJSKE AGRESIJE ............................... 958 ZLIKOVA^KI PROJEKTI AMERIKE ........................................... 959 PRODAVCI NARODNIH INTERESA ............................................. 961 NASLEDNICI DR MENGELEA U PRIZRENU ............................ 961 PROTIV TOTALITARIZMA AMERIKE ...................................... 962 AMERIKA PODSTIÊ TERORIZAM ............................................. 963 S.O.S. ZA SAVEZNU DR@AVU ............................................................. 965 PODR[KA PRIVATIZACIJI MEDIJA ....................................... 966 KUCNUO ÂS ZA PRIVATIZACIJU ............................................ 966 ODBACUJEMO DIKTATORSKE ODLUKE ..................................... 967 ÊSTITKA RADNI^KOJ PARTIJI KOREJE .............................. 969 NEPRIJATEQI SRPSTVA KOÊ OBNOVU I REFORME ............................................................... 970
999
VLADA NARODNOG JEDINSTVA OPRAVDALA POVEREWE ..................................................................... 973 PRIHVA]EN PREDLOG .......................................................................... 974 SAVEZ ZA PROMENE PE[ADIJA NATO PAKTA .................. 974 [TO PRE NA IZBORE ............................................................................. 975 POVRATAK VOJSKE I POLICIJE PREDUSLOV SUVERENITETA ........................................................... 976 ISKRENO PRISTUPITI SPROVO\EWU REFORMI .......... 977 ZA STRADAWE SRBA AMERIKA ISKQUÎVI KRIVAC ................................................. 979 AMERIKA PROTIV DEMOKRATIJE .............................................. 980 KLINTON SE VRATIO NA MESTO ZLOÎNA ........................ 981 OTPOR KRIMINALNIM ODLUKAMA ......................................... 982 PREDLA@EMO KONSULTACIJE .................................................... 983 PO TAKTU VA[INGTONSKIH MUZIÂRA ............................. 984 VLADA GARANTUJE STABILNOST ................................................ 985 HITNO ISPLATITI SVE ZAOSTATKE ...................................... 986 SRBIJI NIKADA NIJE PRETILA GLAD .................................... 987 U IME SARADWE DVA NARODA ....................................................... 989 POZIV NA PETI KONGRES ................................................................ 989
1000
1001

Srpska Radikalna Stranka

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Srpska Radikalna Stranka

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Dr Vojislav [e{eq

SRPSKA RADIKALNA STRANKA

Srpska radikalna stranka Beograd 2004.

I OSNIVA^KA SKUP[TINA SRPSKE RADIKALNE STRANKE

IV ISELITI KU]U CVE]A

III Saop{tewe za javnost UKINUTI MONOPOL NAD INFORMISAWEM

VI PROGRAMSKA DEKLARACIJA SRPSKE RADIKALNE STRANKE

VII PROGRAM SRPSKE RADIKALNE STRANKE

VIII STATUT SRPSKE RADIKALNE STRANKE

X PORUKA SRBIMA JUNA^KE KNINSKE KRAJINE

XII U SRPSKIM ZEMQAMA

XIII Saop{tewe za javnost POVODOM OSTAVKE DR BORISLAVA JOVI]A

XIV PROSLAVI]EMO DRA@IN JUBILEJ Saop{tewe za javnost

XVI GOVOR DR VOJISLAVA [E[EQA NA ISPRA]AJU TELA VOJISLAVA MILI]A

XVII KU]U CVE]A NAPOQE! OTETO PROKLETO

XVIII PROTESTNE DEMONSTRACIJE PRED SKUP[TINOM SFRJ

XIX APEL SRPSKOM NARODU

XX OPASNO UPLITAWE NEMA^KE Saop{tewe Glavnog odbora

XXI KOME SMETA DR [E[EQ?

XXII U LA@I SU KRATKE NOGE

XXIII IN MEMORIAM SAHRANA SRPSKOG JUNAKA

XXIV U ROVOVIMA SA SRPSKIM DOBROVOQCIMA

XXV ZORAN (\IN\I]) MIN\U[I] DIJALOG NERAVNOPRAVNIH KO VISOKO LETI

XXVI Promocija Srpske radikalne stranke ISTA PESMA LA@NE OPOZICIJE

XXVII Promocija Srpske radikalne stranke VREME RATNIH BARJAKA

XXIX Saop{tewe za javnost KO SU ORGANIZATORI BAWALU^KOG PU^A

XXX SKUP[TINA SRPSKE RADIKALNE STRANKE REPUBLIKE SRPSKE

XXXI Miting Srpske radikalne stranke PROTIV VENS OVENOVOG PLANA

XXXII Miting Srpske radikalne stranke ZA NEZAVISNOST ZAPADNE SRBIJE

XXXIII Veliki srpski sabor SVE SU KARTE NA STOLU

XXXIV Miting Srpske radikalne stranke SLOGA JE NAJVA@NIJA

XXXV SAOP[TEWE SA SASTANKA OPOZICIJE

XXXVI Miting Srpske radikalne stranke TRA@IMO ZA[TITU SEQAKA

XXXVII Saop{tewe za javnost KO SU ORGANIZATORI BAWALU^KOG PU^A

XXXIX Miting Srpske radikalne stranke PATRIOTE POMA@EMO IZDAJNIKE RU[IMO

XXXVIII Saop{tewe za javnost ISKQU^EN [PIJUN QUBI[A PETKOVI]

XL TRE]I OTAYBINSKI KONGRES SRPSKE RADIKALNE STRANKE

XLI PROGRAM SRPSKE RADIKALNE STRANKE

XLII STATUT SRPSKE RADIKALNE STRANKE

XLIII SUSRET @IRINOVSKI [E[EQ

XLV SRPSKA RADIKALNA STRANKA VLADA REPUBLIKE SRBIJE U SENCI

XLVI Unutarstrana~ke aktivnosti KRE]U STRANA^KE NOVINE

XLVII Tribina Srpske radikalne stranke BORBA NA DVA FRONTA

XLVIII Tribina Srpske radikalne stranke RAT NISMO @ELELI

XLIX Tribina Srpske radikalne stranke MUSLIMANI NISU UGRO@ENI

L Saop{tewe za javnost ODGOVORITI NA SVE VAZDU[NE NAPADE

LII XXSaop{tewe za javnost POLICIJA ODUZELA PRIMERKE VELIKE SRBIJE

LI Saop{tewe za javnost DR [E[EQ NA PRVOJ LINIJI ODBRANE

LIII Saop{tewe za javnost ZA UBISTVO RA[E ADAMOVI]A KRIV JE SKPJ

LIV Tribina Srpske radikalne stranke NE POPU[TATI PRED SILOM

LV PROGLAS GRA\ANIMA RAKOVICE

LVI SLOBODARSKI SRPSKI BEOGRADE! PONOSNA I NEPOKORNA OTAYBINO SRBIJO!

LVII Miting Srpske radikalne stranke PROTIV BLOKADE NA DRINI

LVIII POSLANICA JUNA^KOM NARODU REPUBLIKE SRPSKE KRAJINE

LIX Miting Srpske radikalne stranke SRBIJA JE NA KOLENIMA

LXI Miting Srpske radikalne stranke NE OSTAVQAMO BRA]U U NEVOQI

LX Saop{tewe za javnost RAZBOJNICI UHAPSILI A]IMA VI[WI]A

LXII Saop{tewe za javnost MITROPOLIT POSETIO ZATO^ENOG A]IMA VI[WI]A

LXIII PONOSNA I NEPOKORNA OTAYBINO SRBIJO

LXIV Milo{evi}eva policija pretukla odbornika BATINA[I U LOZNICI

LXV RATKO GONDI U TAMNICI

LXVI ^ASNIM SRPSKIM GENERALIMA, KOMANDANTIMA VOJSKE REPUBLIKE SRPSKE

LXVIII PREDSEDNIKU NARODNE SKUP[TINE REPUBLIKE SRBIJE

LXVII Saop{tewe za javnost IZDAJNI^KA POLITIKA SLOBODANA MILO[EVI]A