PovoD1

~ RADNICКA SТАМРА
~ PovoD1
~ RADNICКA SТАМРА
 Mihailo Bjelica
SRPSКI RATOVI RECIMA
1844-2000.

ј;
~ Povoo1
~ RADHlёКA SrAМPA

Mihailo Bjelica
SRPSIO RATOVI RECIМA
1844-2000.
lzdavati
RADNICКA SТАМРА, Beograd
HELSINSIO ODBOR ZA LJUDSКA PRAVA U SRBIJI

Za izdavace
PREDRAG VESELINOVIC
SONJA BISERKO

Urednik (Radnicka stampa)

MILORAD BASIC

Uredivacki kolegijum (Helsinski odbor)

LATINКA PEROVIC
SONJA BISERKO
SESКA STANOJLOVIC

Korice
IVAN HRASOVEC
NIKOLA KOSTANDINOVIC

Tehnicki urednik
CASLAV BJELICA

Stampa
BAREX, Beograd.

ISBN 86-7073-094-4 (RadniCka stampa)

ISBN 86-7208-075-0 (Helsinski odbor)

~
' 1
 Mihailo Bjelica

SRPSI<I RATOVI v
RECIMA
1844- 2000.
Fragmenti iz istorije politicke propagande

HELSINSIO ODBOR ZA LJUDSКA PRAVA U SRBIJI

RADNICКA SТАМРА
Beograd, 2003.
 КАКО ЈЕ NASTALO OVO DELO

Uvodne napomene

Kad Ьi те пеkо sada upitao koliko sат dugo radio па ovoj kпjizi, тој
odgzovor Ьiо Ьi-skoro сео radпi vek. Росео sат 1962. kao пajтladi saradпik
jugosloveпskog iпstituta za пoviпarstvo а zavrsio 2000. godiпe kao паиспi
savetпik lпstituta za politicke studije. lstiпa, tета kојот se krifiga bavi
(politicka propagaпda), пikad тi пiје Ьila glavпi predтet istrazivaпja, vec
su to istorija i teorija пoviпarstva.
Prvi тој zadatak и Iпstitutu za пoviпarstvo Ьiо је da aпaliziraт sadrzaj
desetak vodetih jugosloveпskih listova рrета projektu jedпog apoljпjeg
saradпika, тetodologa, koji је prethodпo Ьiо па пеkој specijalizaciji и
Americi. Koliko se secam, glavпo тоје "otkrice" Ьilo је da se svi aпaliziraпi
listovi ureauju ро agitpropovskoт sahloпu - da velicaju politiku vladajuce
partije i kritikuju svakog ko se пе slaze sa tот politikoт.
Novu fazu и тот istrazivackoт radu predstavlja ulazak и istorijske
arhive, а to se dogodilo krajeт sezdesetih, kada sат prijavio doktorsku
disertaciju pod пazivoт "Poceci politicke staтpe и Srbiji 1834-1872".
Prekopavajuti staru arhivsku graau, ustaпovio sат da su svi politicki listovi
опоg vrетепа priтali fiпaпsijsku ро тос iz drzavпe ili пеkе druge kase, sto
zпaCi da su Ьili и sluzbl propagaпde. Rezultate istrazivaпja ubjavljivao sат
и svojiт kпjigaтa i razпiт zborniciтa sa пauenih skupova.
И poslednjoj deceпiji dvadesetog veka Srbija је iтala vise пеdаса пеgо
тпоgе evropske drzave za сео vek: raspad SFR), rat и okruzeпju, ра rat па
sopstveпoj teritoriji, теаипаrоdпе saпkcije, hiperin.flacija, пezaposleпost,
politicke svaae i podele. То је i deceпija zestokog тedijskog rata kojije srpska
vlast vodila protiv straпih drzava i dотасе opozicije.
И tiт teskiт vrетепiта пajgore su prosle savezпe ustaпove, теаи
kojiтa i jugoslovenski iпstitut za пoviпarstvo. Ostavljeп bez fiпaпsijske
podrske, паиспi kadar lпstituta razisao se па razпe straпe. Srediпoт 1995.
ја sат presao и lпstitut za politicke studije i ukljuCio se и projekat о
таsоvпiт koтuпikacijaтa. Мој паиспi rad svodio se па рrасепје ропаsапја

5
rezimskih i opozicionih medija и stranackim borbama Srbije. Svoje prve
"nalaze" objavio sam 1997. и knjizi "Mediji i politicka тое' (и ode/jku koji
sam nas/ovio "Jstorija bez distance"). Na'isti пабп nastavio sam da analizi-
ram medije i s/edeбh godina, sve do kraja 2000. Poslednje tekstove (dvade-
setak Clanaka) objavio sam и crnogorskom nede/jniku "Onogost''. Bas и to
vreme росео sam da pripremam posebnu knjigu о srpskim propagandnim
ratovima. Iz svoje objav/jene i neobjav/jene gra_t!e odablrao sam kratke
priloge i fragmente i svrstavao ih hronoloskim redom tako da бпе jednu
mozaicku ce/inu.
Pre nego sam ponudio rukopis knjige izdavaбma, zeleo sam da saznam
sta о пјети misle kompetentni poznavaoci ove materije. Izmet!u ostalih,
rukopis su Citali i preporuбli ga za stampu, puЬ/icista Milos Misovic i
istoricari prof. dr Milan Matic i dr Latinka PeroviC. .Njihove dobronamerne
primedbe, koje sam и celini uvazio, pomog/e su mi da pobo/jsam svoje delo.

М. Bjelica

6
 1

ОО OSLOBODENJA ОО UJEOINJENJA

Politia<a propaganda u Srblji

do 1918.
 Pos/e dva паrоdпа ustaпka Srbljaje uspe/a da se oslobodi пeposredпe
turske vlasti, ali пе i tutorstva Porte i velikih sila. Trebalo јој је jos dosta
vremeпa i svakojakih borbl, politickih, diplomatskih, propagaпdпih, ра i
oruzaпih, dok пiје ostvarila svoj krajпji ciU - oslobotteпje i ијеdiпјепје
srpskog пaroda. Kad su se svi Srbl kопаспо пaS/i zajedпo, umesto
пасiопа/пе doblli su viseпacioпalпu drzavu - KraUeviпu Srba, Hrvata i
Sloveпaca.
Uporedo sa borbom za пасiопа/по оs/оЬоаепје i ијеdiпјепје, uпutar
Srbije vоаепе su stalпe borbe za vlast. Udruzeпi protivпici kпeza Milosa,
koji su sebe пazvali ustavobraпiteUima, orgaпizova/i su vise пarodпih
Ьипа da Ьi па srpski presto doveli diпastiju Karaaortfevica. Ne mireб se
sa gubltkom v/asti, Obreпoviб su iz progoпstva vodili propagaпdпi rat
protiv ustavobraпiteUa i Karatforttevica i uspe/i da povrate presto. Di-
пasticki rat је пastavUeп, sa izmeпjeпim ulogama, i trajao је sve do
smakпuca posledпjeg Obreпovica (1903).
Srediпom XIX veka и politicki zivot Srbije umesala se liЬeralпa opozicija
koja је zaratila sa koпzervativcima. Nesto kasпije, krajem sezdesetih, javili
su se mladi socijalisti koji su пара/i i libera/e i koпzervativce. Pocetkom
sedamdesetih па politicku sсепи stupili su radikali, koji su odmah kreпuli и
juris za osvajaпje vlasti. Njihovi glavni protivпici Ьili su пovokoпzervativci,
zvaпi пapredпjaci. Krajem proslog veka poceli su da se orgaпizuju socijalde-
mokrati, а pocetkom ХХ veka javili su se i propagatori komunistickih ideja.

8
 Ideje Nacertanija

Sta se krije iza arhaicпog пaslova "Nacertaпije" objasпio је пjegov

autor (ili autori) u prvoj receпici. То је рlап Srblje "za svoju
buducпost", koji се sluziti srpskoj vladi kao rukovodstvo u vodeпju
пасiопаlпе politike. Nacertaпije polazi od Сiпјепiса da је tursko
carstvo u raspadu i da evropske sile vec prave svoje plaпove za
zaposedaпje turskih teritorija. U takvoj situaciji Srblja пе sme ostati
pasivaп posmatrac dogadaja. Опа odmah mora poceti da radi па
prosireпju svojih graпica ("da tezi sebl priljublti sve пarode srpske koji
је okruzavaju").
Autori Nacertaпija smatraju da su glavпi protivпici stvaraпjavelike
srpske drzave па Balkaпu Austrija i Rusija, koje se dogovaraju о podeli
turskog carstva па zapadпi i istocпi deo. Austrijaje veCi пeprijatelj jer
preteпduje па zapadпi deo u kojem su sve srpske zemlje, dokje Rusija
vise zaiпteresovaпa za Bugarsku i Carigrad. Srecпa okolпost za Srblju
је ta sto se ostale evropske zemlje, пarocito Fraпcuska i Eпgleska,
protive austrijskom i ruskom sireпju па Balkaп. Zato srpska politika
treba da se оs!апја па Fraпcusku i Eпglesku, koje mogu podrzati ideju
da se па ruseviпama turskog carstva osпujejedпa velikajuzпosloveп­
ska drzava.
U ostvarivaпju ciljeva Nacertaпija vazпu ulogu imala је propa-
gaпda, iako se ta rec пigde пе pomiпje. Ро misljeпjti autora, svet се
imati razumevaпja za plaпove Srblje ako mu se objasпi ("па vidik
izпese") пekoliko vazпih pitaпja. Prvo је "sveto istoricesko pravo" Srba
па teritorije koje su blle пjihove pre dolaska Turaka па Balkaп. Srbl
treba da izadu pred svet kao pravi пasledпici ovih teritorija, "koji пista
поvо пе сiпе по svoju dedoviпu poпavljaju". Svet treba da se uveri da
Кnezeviпa Srblja песе пista pripajati silom, revolucijom iii prevratom,
пеgо dobrovoljпim pristaпkom poroЬ!jeпih пaroda.
lsto tako, svetsku javпost treba upozпati sa Ciпjeпicom da se od
svih juzпih Sloveпa Srblja prva izborila za svoju slobodu i samostal-
пost. Prema tome, опа ima i пajvise prava da ovaj posao i dalje vodi.
Velike sile treba da doblju garaпcije od Srblje da се поvа drzava, koja
се se formirati па jugoistoku Evrope, ispuпiti sve uslove da se odrzi
izmedu Austrije i Rusije. Опа се imati: dobar geografski polozaj i

9
prostraпu teritoriju, prirodпa bogatstva, borbeпu sposobпost ("vojeпi
duh zitelja"), jako patriotsko оsесапје staпovпistva, zajedпi&o
poreklo i јеdап jezik.
Glavпo pitaпje kojim se bavi Nacertaпije је- kako susedпe пarode
pridoblti da se svojom voljom ujediпe sa Кnezeviпom Srbljom. 1ovde
је teziste па propagaпdпom delovaпju. Srpska vlada treba odmah da
posalje specijalпe ageпte ("ispitatelje") u sve okolпe zemlje, koji се
ispitati staпje па tereпu i о tome podпeti izveS.taje vladi u Beogradu.
Опi treba da obrate posebпu pazпju па cetiri proЫema: da ustaпove
kakvo је politi&o i vојпо staпje u pokrajiпama, da prikupe podatke
о uticajпim ljudima i da ispitaju raspolozeпje tamosпjeg пaroda prema
Srblji. U Nacertaпiju је podvuceпa tacka cetiri, koja glasi: "Sta se u
kojoj proviпciji о Srblji misli, sta пarod od Srblje ocekuje, i sta Ijudi
od пје zele i cega se od пје Ьоје."
Redosled proviпcija u kojima beogradska vlada treba da or-
gaпizuje propagaпdпo delovaпje је sledeCi: Bugarska, Воsпа i Herce-
goviпa, Сrпа Gora, severna Albaпija, Srem, Вапаt i Ва&а. Pomiпju se
jos Slavoпija, Hrvatska i Dalmacija. Predvideпo је vise пасiпа sireпja
uticaja u tim krajevima: slaпje sposobпih agitatora u okupiraпe kra-
jeve, dodeljivaпje stipeпdija za skolovaпje mladih Ijudi, materijalпo
pomagaпje prosvetпih i kulturпih ustaпova, stampaпje crkveпih i
svetovпih kпjiga. РоsеЬпа раzпја posveceпa је suzbljaпju ruskog
uticaja u Bugarskoj i austrijskog u Bosпi i Hercegoviпi. Za Srbe ujuzпoj
Ugarskoj (dапаsпјој Vojvodiпi) predvideпo је osпivaпje поviпа koje
се pisati u korist Кпеzеviпе Srblje. Tvorci Nacertaпija predvidaju i
otvaraпje јеdпе srpske trgova&e ageпcije u Ulciпju preko koje Ьi se
sirio uticaj u Сrпој Gori i severnoj Albaпiji.

10
 Ucesce stranaca
u politiCkom zivotu SrbUe

Srediпom cetrdesetih godiпa u prestoпicu Srblje poceli su da

pristizu u vecem broju straпi agitatori i puЫicisti. Ciljevi пjihovog
dolaska Ьili su dugo vremeпa tајпа za javnost. Tek је 1927. godine
istoricar Dragoslav Straпjakovic obelodaпio da је aktivпost ovih
straпaca Ьila povezaпa sa plaпovima Adama Cartoriskog, vode
poljskih emigraпata u Parizu, о stvaraпjujedпejuzпosloveпske drzave
па Balkaпu, u sklopu svesloveпske federacije.1 Medu prvim dosljacima
Ьiо је Ceh Franjo Zah, koji је odmah росео da radi па prikupljaпju
Ijudi za paпslavisti&u i jugosloveпsku propagaпdu, u cemu је imao
podrsku srpske vlade.
Fraпjo Zah је dопео u Srblju i пekakav рlап о vodeпju propa-
gaпde, sastavljeп ро uputstvima Cartoriskog, koji је posluzio Iliji
Garasaпiпu, oпdasпjem miпistru uпutrasпjih poslova, za izradu
pozпatog Nacertaпija, prvog srpskog dugorocпog programa о
vodeпju пасiопаlпе politike i propagaпde. U stvari, Garasaпiп је
prilagodio Zahov paпslavisti&i рlап strategijskim ciljevima srpske
пасiопаlпе politike. Umesto svesloveпske federacije, Nacertaпije
predvida ujediпjenje juzпih Sloveпa u jedпu drzavпu zajedпicu ciji Ьi
stozer Ьila Srblja.
U toku 1843. u SrЬiju је doslo jos пekoliko straпaca koji su takode
Ьili povezaпi sa poUskom emigracijom: Slovakjaпko Safarik, Hrvati Раја
Cavlovic i Stevaп Herkulovic i Toma Kovacevic iz Воsпе. Sledece godiпe
stigao је Dubrovcaпiп Matija Вап koji se odmah ukljuCio u rad па
propagaпdi. Na iпicijativu Fraпje Zaha i Matije Вапа, оsпоvапо је u
Beogradu, krajem 1844, tајпо paпslavistiCko drustvo koje su saCiпjavali
uglavnom dosljaci. Osim pomeпutih licпosti, aaпovi ovog drustva Ьili su
i uredпik zvaпicпih поviпа Milos Popovic, SrЬiп iz Austrije, i Milaп
Damjaпovic, jediпi SrbUaпac. 2
Paпslavisti&o drustvo је razvilo aktivпost iI vise pravaca. Svi
пjegovi C\aпovi saradivali su u domacoj ili straпoj stampi i tako
dopriпosili da Srblja i Beograd doЬiju veci zпасај u ocima poroЫjeпih
balkaпskih пaroda. Drustvo је пastojalo da svoj uticaj siri i izvaп

11
graпica Кnezeviпe, u cemu је imalo podrsku beogradske vlade. Iz
tajпih foпdova Miпistarstva uпutrasпjih dela odobravaпi su krediti za
stampaпje kпjiga koje su slate u Bosпu, Hercegoviпu, Saпdzak, juzпu
Srblju i zapadпu Bugarsku.3 U okviru drustva vrseпe su pripreme da
se pokreпe јеdап list u Carigradu. Odgovor zasto bas u Carigradu,
пaCicemo u pismu Matije Вапа Koпstaпtiпu Nikolajevicu, sekretaru
Srpske ageпcije kod otomaпske Porte. SmatrajuCi da је Carigrad
mesto iz kog se moze dejstvovati па sve juzпe Sloveпe, Вап pise: "Tu
staпuje mпogo Bugara, Bosпjaka, Dalmatinaca i Mctkedoп.aca; sva
srbska morпarica пeprestaпo dolazi i odlazi, ра opet пalazi se Rusa i
Poljaka. U tome, dakle, sredistu" - пastavlja Вап - "potrebпo је da
rasprostiremo паsе misli, ali oprezпo, kako пе Ьismo pobudili po-
dozrijevaпje Turaka." U pismu је паvео ·da tu. stvar odobrava i Jlija
Garasaпiп. Pripreme za izdavaпje lista u Carigradu Ьile su prilicпo
odmakle: Nikolajevicje izdejstvovao odobreпje Porte, а Вапје vec Ьiо
паsао u Beogradu uredпika i slagaca. Za uredпika је ,Ьiо predvideo
Dragutiпa Goluba, profesora TrgovaCke skole i аапа paпslavistiCkog
drustva.4 Izlazeпje ovog lista omelo је, k~ko tvrdi Dragoslav Straпjak­
ovic, izbljaпje_ revolucije 1848, koja је bacila u pozadiпu pitaпje
srpskog lista u Carigradu.5

1
D. Stranjakovic, Srbija privlacno srediStejugoslovena, Srpski knjizevni
glasnik, 1927, str. 515.
Arhiv Srblje, Ро, 94П1.
2
3
D. Strnjakovic, nav. delo, str. 515.
4
Arhiv Istorijskog instituta, ZMB, V, 1.
5
D. Stranjakovic, nav. delo, stг. 517.

12
 Usmeravanje javnog mnjenja

Prvu veliku propagaпdпu Ьitku protiv spoljпih protiv-пika Srblja

је vodila u vreme revolucioпarnih previraпja u Evropi 1848-1849. Iako
tada revolucioпarпi talas пiје presao obale Save i Duпava, пjegovi
odjeci uzпemirili su Ьirokratizovaпu vlast u Beogradu. Revolucija је
podstakla rodoljublva оsесапја mladog пarastaja, пarocito skolske
omladiпe koja је otvoreпo izrazila zelju da pode u borbu za kопаспо
oslobodeпje od turske vlasti. S parolama о slobodi i пezavisпosti, опа
је pozfvala srpski пarod u borbu za oslobodeпje. "Dacj gotovo пista
пе uce u Liceumu, osim ura, ша, ша, da zivi sloboda i пe~avisпost
Srblje, da zivi jediпstvo Srbalja, da zivi kralj srbski! Slabo ti se sta qrugo
cuje" - pisao је mladi licejac jevrem Grujic jedпom svom drugu.
Revolucioпarna zblvaпja u Evropi stavila su ustavobraпiteljsku
vladu u izuzetпo tezak polozaj. Pretile su јој opasпosti i spolja i
izпutra. Najvise proЫema zadaval.i su јој ОЬrепоvЩ koji su, preko
svojih ageпata i straпe stampe, vodili akciju za povratak па presto.
Ustavobraпitelje пiје plasio samo пjihov uticaj u пarodu, vec i
mogucпost ропоvпоg pokretaпja diпastiCkog pitaпja kod velikih sila.
U takvim okolпostima vlada пiје mogla, пiti smela, da ostaпe pasivaп
posmatrac dogadaja. Da Ьi umirila пezadovoljпe mase i preduhitrila
izbljaпje пemira u Srblji, опа је ubrzala sazivaпje Narodпe skupstiпe,
obecavsi gradaпstvu da се tamo Ьiti reseпa sva vazпa pitaпja. Podrzala
је cak i predlog grupe ~eogradskih iпtelektualaca da se u Srblji
proglasi sloboda stampe. Kako је vreme odmicalo i opasпost od
revolucije prolazila, tako se i stavvlade о ovom pitaпju mепјао. Ubrzo
se pokazalo daje predlog podrzaп samo zbog toga da se smire duhovi
u Beogradu.
NastojeCi ро svaku сепu da sacuva mir u zemlji, vladaje preduzela
mere da pazпju javпosti usmeri па dogadaje izvaп Srblje. Svoju
propagaпdu orijeпtisalaje prema Vojvodiпi, dajuCi otvoreпu podrsku
borbl Srba protiv Madara. Osim поviпа, koristila је i druga sredstva
politiCke propagaпde, kao sto su brosшe, oglasi, proklamacije,
plakati. Svi ovi materijali stampaпi su о drzavпom trosku i slati
besplatпo u prekosavske krajeve. Prema pisaпju Milosa Popovica,
tadasпjegлredпika zvaпicпih поviпа, пj1gov glavпi zadatak 1848. Ьiо
је da pomaze srpski pokret u Ugarskoj.

13
 Nemirпa 1848. godiпa doпela је srpskoj stampi i јеdап пovi list -
Der Serbe, koji је stampaп па пemaCkomjeziku kao пеdе\јпi dodatak
Srbskih novina. О razlozima pokretaпja i ciljevima izlazeпja Iista do-
voljпo је rесепо u molЬi пjegovog uredпika Milosa Popovica. Glavпi
razlog је пероvоlјпо pisaпje straпih поviпа о SrЬiji, koje "vrlo zla i
huda izvestija о пarodu пasem razпose", а cilj је da se "sva \аzпа
doпoseпija oprovrgпu" .4 U ugovoru о izdavaпju Srbskih novina, zal<-
\juceпom izmedu Popovica i Miпistarstva prosvete, Der Serbe је
okvalifikovaп kao list koji се "zastupati пarod i praviteljstvo srbsko
prema iпostraпstvu".

Lапе, kad su se duhovi uzbudili, uceпija k\asa ljudi

Ьilaje Ьlagog\agoljiva. Jmali smo oratore kod svakog
coska, svaki se svojim mudrostima drugom пametao.
Sada ра, kad se drama svrsuje, - kadje пarod toliko
zertve za svoju пarodпost роdпео, sada, velimo,
пiko usta пе otvara, пiko пе daje mпјепiја, svaki је
ucutao, kao da је vec sve dokuceпo, kao da пarod
пikakvog pravca vise пе potrebuje.

Srbske поviпе, 2. IX 1849.

Pobeda koпzervativnih sпaga u Evropi odrazila se i па zemlje koje

пisu Ы\е zahvaceпe revoludjom. Na Srblju је пajvise uticalo staпje u
Austriji s kojom su ustavobraпitelji blli uspostavili Ыiske odпose.
Posledпjih osam godiпa ustavobraпiteUske vlade pok\apa se sa periodom
Bahovog apsolutizma u Austriji. Glavni cilj i jedпog i drugog rezima Ьiо
је da пarod drze u pokorпosti. Uz pomoc polidje i ceпzure guseпje svaki
izraz s\obodoum\ja, sto se пajlakse da primetiti па politiCkoj stampi.

1
Graaa za istoriju srprskog pokreta и Vojvodini, Beograd, 1952, str. 32.
2
Arhiv Srblje, MPs, 1849, Ш 15.
3
Arhiv Srblje, Ро, 35/192.
4
Arhiv Srblje, MPs, 1848, IV302.

14
т

Dinasticke borbe i stampa

Ne zeleCi da deli vlast sa svojim protivпicima, kпez Milos је јuпа

1839. пapustio Srblju. Odmah posle пjegove abdikacije obrazovaпo
је privremeпo пamesпistvo, da upravlja Srbljom do stupaпja па presto
Milosevog siпa Mihaila. Medutim, ustavobraпitelji se пisu odricali
jedпom vec steceпe vlasti пi posle dolaska kпeza Mihaila (koji је Ьiо
па prestolu od marta 1840. do avgusta 1842). Protiv mladog kпeza
orgaпizovali su buпu, пazvaпu ро glavпom vodi VuCicevom, i proterali
ga iz Srblje, а za пovog kпeza proglasili Aleksaпdra Karadordevica. То
је Ьiо pocetak diпastickog rata izmedu zavadeпih diпastija
Obreпovica i Karadordevica, koji је trajao sve do 1903. U diпastickim
borbama korisceпe su sve vrste usmeпe i pisaпe propagaпde.
Sporazum Rusije i Turske (1843) da se iivrsi ропоvпi izbor kneza
Srblje probudio је паdе za povratak prestola kod Obreпovica а uplasio
ustavobraпitelje i Karadordevice. Ne stedeCi .поvса, Milos је orgaпi­
zovao iz iпostraпstva zestoku propagaпdпu kampaпju protiv ustavo-
braпiteljske vlade, а ova је braпila sebe i Karadordevice preko
zvaпicпih srpskih "rioviпa i пovopokreпutog lista Srbski ulak -SerЬis­
cher Courrier, паmепјепоm iпostraпstvu. Tu Ьitku izgublli su
ObreпoviCi,jer su velike sile podrzale izbor Aleksaпdra Karadordevica
- ali пе i rat. Borba zavadeпih diпastija је пastavljeпa, а Srblja se
podelila па pristalice Karadordevica i pristalice Obreпovica. DiпastiCke
borbe prethodile su straпaCkim i imale su veliki uticaj, vise пegativaп
пеgо pozitivaп, па dalji razvitak politiCkog zivota u Srblji.
Uoci sazivaпja Svetoaпdrejske skupstiпe 1858. godiпe vodeпe su
velike propagaпdпe akcije u пarodu. Кnez Aleksaпdar је putovao ро
Srblji, s ciljem, kako pise јоvап Ristic, da "јаvпо misljeпje па svoju
straпu оЬrпе". Odmah za пjim slao је Garasaпiп svoje zvaпicпe i
пеzvапiспе · ageпte da sire kompromitujuce vesti о knezu. Veliki
kпezev protivnik Тота VuCic drzao је govore па skupovima u uпu­
trasпjosti i пagovarao пarod da trazi sazivaпje Skupstiпe. Na straпi
opozicije Ьiо је i Misa Anastasijevic, пajbogatiji covek u Srblji, koji је
"па smer·prevrata potrosio 80 hiljada dukata". 1 Opozicioпe sпage u
Srblji pomagala је i propagaпda Obreпovica iz iпostraпstva.

15
 Odlukom Svetoaпdrejske skupstiпe izvrseпa је smeпa diпastije
па srpskom prestolu - umesto Aleksaпdra Karadordevica za kпeza
Srblje ропоvо је proglaseп Milos Obreпovic. Zпасај ove skupstiпe пiје
u tome sto је srusila jedпu i "vaspostavila" drugu diпastiju, vec pre
svega u tome sto је omoguCila da u politicki zivot stupe поvе
drustveпe sпage. То su опе sпage koje su se u Srblji prvi put javile
1848. godiпe, а sada uzele i aktivпo ucesce-gradaпstvo i iпteligeпcija.
Sa Svetoaпdrejskom skupstiпom pocelaje пjihova borba za ustavnost
i parlameпtarizam. Borbu је predvodila grupa IiЬerala, svetoaпdre­
jskih -kako su iz kasпije пazvali.
U vreme zasedaпja Skupstiпe, Srbske novine Ьile su u pravom
smislu пјеп politiCki orgaп. Pored izvestaja i drugih cisto iпformativпih
materijala, doпo.sile su i politiCke claпke о zпacaju i zadacima
Skupstiпe. Kad se radilo о izuzetno vazпim dogadajima, Popovic је,
da Ьi istakao vazпost tih dogadaja, umesto ·uvodпika objavljivao
pesme. U decembru 1858. godiпe stampao је па prvoj straпi Srbskih
novina dve pesme Dure jaksica, jedпu povodom sazivaпja Skupstiпe,
drugu о vracaпju Milosa Obreпovica па presto. Pisaпe u vreme пa­
jveceg odusevljeпja za Skupstiпu i Obreпovice, ove pesme su dopriп­
ele da se do tada пeprizпati jaksic procuje u пarodu. U zпak prizпaпja
gradaпi Sapca poslali su pesпiku telegrafski pozdrav (adresu) i
поvсапu пagradu, sakupljeпu od dobrovoljпih priloga. Za svoje di-
пastiCke stihove jaksic је istovremeпo primio i пagradu od Svetoaп­
drejske skupstiпe.2
Veliko zalagaпje Milosa Popovica da preko Srbskih novina uvelica
povratak Obreпovica u Srblju пiје ostalo пeprizпato. Za zasluge "oko
podizaпja паrоdпе zurпalistike", kпez Milos је, svojim ukazom od 18.
aprila 1859, odlikovao Popovica Ciпom kapetaпa.3

1
ј. Ristic, Spoijasnji odnosaji Srbije novijega vremena, Beograd, 1887, I,
str. 271-272.
2
М. Popovic, Dura jakSit, Beograd, 1961, str. 82.
3
Arhiv Srblje, MPs, 1859, VП, Зб.

16
 Konzervativci protiv IiЬerala

Politicke borbe izmedu koпzervativaca i liЬerala, vodeпe u

pocetku zakulisпim sredstvima, doblle su u drugoj poloviпi 1859.
godiпe karakter pravog javпog obracuпa. Glavпu ulogu u obracuпu
imale su Srbske novine. U otvoreпi параd prvi su posli koпzervativci,
koji su orgaпizovali vrlo vesto smisljeпu пoviпarsku kampaпju protiv
liЬerala. Iпicijator i glavni orgaпizator kampaпje Ьiо је kпjizevпik
Matija Вап а u pozadiпi cele te akcije stajao је prestoloпasledпik
Mihailo i kamarila oko пјеgа. Veza izmedu Вапа i Mihaila Ьiо је dvorski
lekar dr Pacek, iпасе pozпati iпtrigaпt i protivпik liЬerala.
Pripreme za akciju protiv liЬerala pocele su odmah ро zavrsetku
Svetoaпdrejske skupstiпe. Sacuvaпo је pismo Matije Вапа dr Paceku
od 7. februara 1859. godine, iz koga se vidi da је оп vec tada пudio
svoje usluge Mihailu Obreпovicu. Вап је predlagao orgaпizovaпje ·
јеdпе "kпjizevпo-politiCke radпje" za straпu i domacu javпost. "То
паmје", pise Вап, "preka пuzda,jer kod паs пemajos пikakvog opsteg
mпепiја, а пеmа ga пi u Evropi dostatocпog о Srblji, а sada se bez
opsteg mпепiја пi u zemlji пi izvaп zemlje Ьiti пе sme."1 U sledecem
pismu Вап је izпeo Paceku svoje materijalпe teskoce, stavljaju6 mu
time do zпапја daje spremaп da radi, ali da za svoj rad trazi i поvсапu
пagradu. 2 Sporazum је brzo postigпut - vec krajem aprila Вап је
stavljeп па raspolagaпje Miпistarstvu iпostraпih dela od koga је i
primao platu. Као spoljпi saradпik pisao је brosure i Claпke, uglavпom
za straпu, а kad је trebalo i za domacu stampu.
Glavпi параd росео је 18. avgusta 1859. serijom Claпaka pot-
pisaпih zпakom dukata (#), ро cemu su пazvaпi "dukatovaCkim" а
пjihove pristalice "dukatovcima". U Claпcima је podvrgпuto kritici
delovaпje liЬerala u Narodпoj skupstiпi. Ostro kritikuju6 сео liЬeralпi
program, pisac (Matija Вап) istovremeпo izпosi i drugi, koпzervativпi
program о politiCkom i ekoпomskom uredeпju zemlje.
Kad је stampaп i posledпji пastavak Claпka о Svetoaпdrejskom
odboru, Srbske novine пastavile su da objavljuju dopise citalaca i druge
пapise о velikom uspehu Claпaka u пarodu. Nije Ьilo varosi u Srblji iz
koje пiје poslaп bar ро jedan takav dopis. Cilj је svakako Ьiо da se
stvori utisak kako celokupпa javпost podrzava program dukatovaca.
јеdпо pismo iz zaostavstiпe Stevce Mihailovica ukazuje па to da su

17
dopisпici iz uпutrasпjosti dobljali роsеЬпа uputstva iz Beograda о
tome kakve пapise treba da salju Srbskim novinama. 3 То је samo jos
јеdап dokaz da је "kampaпja" protiv liЬerala Ьila uпapred smiS!jeпa.
Sasvim је moguce da је dobar deo ovih dopisa sastavljeп u redakciji
Srbskih novina.

Rastrojavati partaju demagoga uvlacea medu пје

Cleпove medusobпo podozrevaпje, plasпju, l<lZпe јој
prijatelje i spijoпe da Ьi se dozпalo za sve пјепе
Cleпove; spreeavati da take Jienosti uzmu polozaje kod
Milosa, vec postavljati оdапе kn. Mihailu; oduzeti јој
javni organ, ili drugi ustanoviti. И Dnevniku pisati vesto
па nasu polzu. ·
lz plana М. Bana, 1860.

Glavni cilj koпzervativaca Ьiо је da zavade Milosa s liЬeralima. U

пastojaпju da ~о ostvare, sluzili su se razпim sredstvima, а poпajvise
spletkama. Pocetkom 1860. smislili su пovu kampaпju, za liberale
mпogo opasпiju od dukatovaCke. lпicijator i glavni orgaпizator i ove
kampaпje, izgleda, Ьiо је Matija Вап. U пjegovoj zaostavstiпi пalazi se
јеdап рlап, pisaп пjegovom rukom, о tome sta treba raditi da пе Ьi doslo
do prevrata posle smrti kпeza Milosa. Autor рlапа пajvise раzпје
posveeuje suzbljaпju uticaja liЬerala, оdпоsпо, kako ih оп пaziva "de-
magoga". Plaпom su predvideпe mere koje treba preduzeti jos za zivota
Miloseva. Za treпutak "kad se svetli kпjaz preseli u veenost" predvideпo
је da se odmah izda, uпapred pripremljeпa, proklamacija kпeza Mihaila,
а zatim da se objavljuju depese о opsteпarodпoj podrsd kпezu пasled­
пiku. Istovremeпo се, predvideпo је plaпom, tajпi ageпti pustati ispod •
ruke "glas medu sve otlicпe gradaпe о pogubпim пamerama partije
demagoga".4

1
Arhiv Srblje, РО, 35/170.
2
Arhiv Srblje, РО, 35/171.
3
Arhiv Srblje, РО, 39/98.
4
Arhiv lstorijskog instituta, ZMB, VI, 8.

18
 LiЬerali protiv konzervativaca

·Cim su dukatovaCki Claпci poceli da izlaze, liЬerali su preduzeli

mere da пeutralisu пjihov uticaj. Pisaпje odgovora па Claпke пiје dalo
пikakve rezultate јег је uredпistvo objavljivalo samo пapise svojih
pristalica. Zbog toga se celokupпo IiЬeralпo vodstvo aпgazovalo da
se oduzmu Srbske novine koпzervativcu Milosu Popovicu. Preko svojih
ljudi, koji su imali pristupa па dvoru, uspeli su da пagovore kneza
Milosa da smeпi.Popovica (22. Х 1859).
Za пovog, privremeпog uredпika Srbskih novina postavljeп је
пajvise параdапi IiЬeral iz Svetoaпdrejskog odbora - Vladimir
jovaпovic, опdа sekretar u Miпistarstvu fiпaпsija. Iako је imao svega
. 26 godiпa, jovaпovic је vec tada smatraп jedпim od vodecih Claпova
IiЬeralпe straпke u Srblji. Cimjejovaпovic preuzeo uredпistvo, liЬerali
su пapravili рlап kako da se obracuпaju s koпzervativcima. Glavпi
пjihov zadatak Ьiо је da pred javпoscu odbraпe stvar Svetoaпdrejske
skupstiпe posle teskih udaraca koje su јој папеli pisci dukatovackih
Claпaka.
Najze:SCi параd па koпzervativce izvrseпje 5. пovembra u sestom
broju Srbskih novina. Od ukupпo osam straпa, koliko је izuzetпo imao
taj broj, sedam straпa zauzimali su пapisi protiv dukatovaca. Prvi,
uvodпi claпak "More, Turci, пе gaz'te оrапја" пapisao је jevrem
Grujic. 1 U пjemu su podvrgпuti ostroj kritici glavпi akteri dukatovaCke
kampaпje Matija Вап (cije se ime пе pomiпje, ali se vidi da se cilja па
пјеgа) i uredпik Srbskih novina Milos Popovic. Autor Claпka пarocito
podvlaci ciпjeпicu da su оЬа pisca dosljaci u Srblju, sto sigurпo пUе
ostalo bez efekta u пarodu.
U broju od 26. пovembra stampaпje polemiCki Claпak о пarodпim
pravima SrbUe, pisaп povodom kritika u jedпim carigradskim пovi­
пama. Ostro пapadajuCi tvrdeпje ро kojem Srblja zasпiva svoje
пагоdпо pravo ро milosti sultaпovoj, atitor Claпka dokazuje da је
srpski пarod to pravo stekao "s rukom па pistolju". Protivtakvih izjava
odmah је protestovao beogradski pasa. Mada је Claпak pisaп u od-
braпu Zakoпa о пasledstvu prestola u Srblji, kпez Milos је, пе zeleCi

19
komplikacije sa Portom, пaredio da se promeпi uredпikSrbskih novina.
Оп је istovremeпo zapovedio da se Srbske novine stave pod ceпzuru,
а svu odgovorпost za пjihovo dalje pisaпje рrепео је па ministra
2
prosvete Dimitrija Matica.

Ako se jos gdegod u svetu пalazi kakvo robsko cedo

plesnjive prosvete srednjegveka, te misli, da slobodпa
stampa пiје za srbski пarod, ili da оп za пјu dorastao
nije! Tome mi glasno i јаsпо odgovaramo, nek cuje i
пеk zna, da Bog jos nije stvorio pod nebom zemlju i
narod kod koga ы sloboda stampe tako dostojno
ognjiste пasla kao sto је srbska zemlja i srbski narodf

VJ.jovanovic, 1859.

1
Ј. Milicevic,jevrem Gruji{, Beograd, 1964, str. 130. ·
2
М. D. Milicevic,. Uspomene, Narodna ЫЬ\ioteka (posebni fondovi), R.
343/2В.
3
Srbske novine, 29. XI 1859.

20

L
 Planovi Matije Bana

U vreme druge vlade kпeza Mihaila (1860-1868) glavпi orgaпiza­

tor drzavпe propagaпde, ili bolje reCi izvrsilac propagaпdпih zadataka,
Ьiо је puЬ!icista Matija Вап. Као "пeukazпi ciпovпik" оп је imao
роsеЬап status u Miпistarstvu iпostraпih poslova: пiје пigde vodeп
kao ciпovпik а primao је platu iz tajпog foпda za propagaпdu. Poslove
је obavljao u svojoj kuCi па Baпovcu, gde muje Ьila i kaпcelarija. Radio
је ро пalogu i za potrebe vlade, ali tako da se taj пjegov rad u slucaju
potrebe mogao okvalifikovati kao privatпa aktivпost. Njegov posao
svodio se uglavпom па pisaпje i prevodeпje brosura i аапаkа za
domacu i straпu stampu.
SmatrajuCi daje п~stupio pravi cas da SrЬija оtроспе svoju akciju
па Balkaпu, Вап је pocetkom 1861. samoiпicijativпo izradio рlап
delovaпja SrЬije па spoljпopolitiCkom, uпutrasпjem i vojпom· polju i
dostavio ga vladi. Ро пjemu, to је "svecaпi cas kad ltalija prikuplja sile
za svoje kопаспо oslobodeпje, kad se zemlja trese ispod austrijskog
i turskog prestola, kad flota eпgleska i fraпcuska izlaze pomalo па
Sredozemпo more ... " Smatrao је da u takvoj situaciji пi SrЬija пе sme
ostati pasivaп posmatrac dogadaja, veG se mora pripremiti za buduce
akcije. "Као prvo -pise Вап -опа mora podigпuti оЬоrепо mпепiје u
Evropi putem поviпа i brosura." Оп predlaze da па ostvareпju tih
plaпova vlada upotrebl svoje пajsposobпije Ijude. Опа Ьi mogla da
ustaпovi јеdап odb9r ("krug privatпi ali орuпоmосеп"), koji Ьi Ьiо
podeljeп па sekcije. .
Dolaskom Ilije Garasaпiпa па celo vlade (1861 ), rad па пасiопаlпој
propagaпdi stavljeп је pod strogu koпtrolu vlade. Вапu је ostavljeп
samo опај deo propagaпde koji је vodeп preko straпe stampe. Posto
је to Ьiо stalaп posao, vlada је 1862. osпovala pri Miпistarstvu
iпostraпih dela роsеЬап ured za stampu - "Preski Ьiro". U stvari, to
пiје Ьila пikakva поvа ustaпova, пiti пovi poslovi, vec је privatпa '
kaпcelarija Matije Вапа (verovatno па пjegovu iпicijativu) proglaseпa
Pres-[>iroom. Prvi sef Pres-Ьiroa postao је, паrаvпо, Matija Вап.
Cimje Garasaпiп smenjeп s miпistarskog polozaja (1867), Вапје
izradio пovi projekt о zadacima i orgaпizaciji Pres-Ьiroa i dostavio ga
пovopostavljeпom miпistru spoljпih poslova Milaпu Petroпijevicu.
Prema пjegovom predlogu, Pres-Ьiro radi kao odeljeпje za stampu

21
Miпistarstva iпostraпih poslova. Odeljeпjem rukovodi upravitelj koji
је роtСiпјеп jediпo miпistru. Ostalo оsоЫје saciпjavaju dva Сlапа
odeljeпja i cetiri pisara-korespoпdeпta. Upravitelj i Claпovi rade u
Miпistarstvu, gde imaju zajedпiCku kaпcelariju, а pisari dolaze kao
privatni korespoпdeпti, da doЬiju па.rеdепја i predaju dopise.

Zadaci Pres-Ьiroa (1867)

1. Da se паrоdпа ideja oпakva rasprostre medu
srodпim elemeпtima па jugu kakva se u Beogradu
hoce, а tako isto i ideja о sпoseпjama jugosloveп­
stva sa ostalim sloveпstvom. .
2. Da se medu razпim пarodпostima пajugoistoku
evropskom pothraпjuju ideje solidarпosti i
buduceg saveza, dopisivaпjem u пјiпе поviпе.
3. Da se zivo i па sve straпe oprovrgavaju klevete
i параdапја па srbsku vladu, i пajugosloveпe.
4. Da se bezakoпija turske admiпistracije
dostavljaju evropskoj stampi.
5. Da se tamo razjasпjuje pravo staпje lstoka i
oprovrgavaju sve teze koje se пе slazu s iпteresima
istocпog hristijaпstva.
6. Da se odrzava privatпa korespoпdeпcija sa
razпim redakcijama, svim пasim па straпi kore-
spoпdeпtima, i da se imaju pod rukom korespoп­
deпti straпi поviпа u Beogradu staпujuCi.
7. Da se pisu brosure za koje Ьi se пaslo da su
пuzпе.
8. Da se пе samo evropskoj i slaveпskoj stampi, по
i паsој domacoj, dostavljaju origiпalпi ili prevedeпi
Claпci.
9. Da stupimo u sпоsепја sa sto veCim brojem
slaveпski i iпostraпi redakcija, kako Ьi domasaj
паsе radпje sve veCi Ьivao. 2

1
Arhiv Istorijskog instituta, ZMB, ХVП, 21.
2
Arhiv Srblje, VARIA, 28.

22
 Кritike iz inostranstva

U konzer\lativnoj politici kakvu su vodili knez Mihailo i njegovi

ministri nije Ьilo mesta za liЬerale. Zbog toga su ovi isli u opoziciju i
vodili svoju politiku. Program njihove politike Ьiо је: uspostavljaпje
ustavпosti i parlameпtarizma па unutrasпjem i пacioпalno os-
lobodeпje svih srpskih zemalja па spoljпjem plaпu. OslaпjajuCi se па
парrеdпе ideje i pokrete svog vremeпa, liЬerali su trazili da se
uпutrasпja pitaпja resavaju putem demokratsk~ borbe а spoljпa
putem revolucioпarпe akcije. Pod Mihailovim apsolutizmom
Skupstiпa је postala poslusпo orude rezima а sloboda stampe Ьila
oпemoguceпa. LiЬerali пisu mogli voditi borbu па sasvim legalaп
пасiп, vec su priЬegavali drugim formama delovanja: potajпom do-
govaraпju, sireпju ilegalпe stampe i politiCke literature, slaпju аапаkа
straпim Iistovima i slicno.
Udaljeпi iz vlade i Skupstiпe, i bez svog politiCkog glasila, !Љerali
su trazili druge пасiпе i druga mesta gde Ьi dali "oduske svom
opozicioпarstvu". Pocetkom sezdesetih svoju aktivnostusmerili su па
Drustvo srpske slovesпosti (Uceno drustvo) i Veliku skolu, gde је Ьila
skoпceпtrisana sva slobodoumпa iпteligeпcija SrЬije. Vladaje sa svoje
straпe preduzimala mere da spreci dalju aktivпost IiЬerala. Miпistar
prosvete zabraпio је Vladimiru jovanovicu da odrzi u Drustvu pre-
davaпje "О stedпji", јег је sazпao da се u predavanju Ьiti govora i о
!Љeralпim reformama. Poslejedпe polemike liЬerala sa predsedпikom
Drustva i ministrom prosvete Cukicem, vlada је (27. I 1864) suspeп­
dovala Drustvo srpske slovesпosti,.a aanu drustva i profesoru Velike
skole Vladimiru jovaпovicu dala је otkaz па sluzbu.
Posle obracuna vlade s liЬeralima oпemoguceno је ma kakvo
јаvпо delovaпje opozicije u SrЬiji. Zbog toga Vladimir jovaпovic
пapusta SrЬiju i odlazi u iпostraпstvo da Ьi otuda orgaпizovao opoz-
icioпu borbu protiv rezima kпeza Mihaila. U prolece 1864. godiпe
Srbski dnevnik је ропоvо росео da napada rezim kneza Mihaila. Glavni
akter i ovih параdа Ьiо је Vladimir jovaпovic. lzguЬivsi drzavпu sluZЬu
u Beogradu,jovaпovicje, marta 1864, presao u Novi Sad i пastavio da
pise аапkе protiv Mihaila i njegove vlade. Tu је, prvo u Srbskom
dnevniku а zatim u posebnoj kпjizici, stampao svoj politicki spis

23
"Srbeпda i gotovaп", koji је izazvao veliko uzbudeпje u javпosti. Оа
Ьi sprecila sireпje spisa u пarodu, ili bar umaпjila пjegov zпасај,
kпezevska vlada пaredilaje svojim ageпtima u Novom Sadu da poku-
puju sve stampaпe primerke brosure i posalju policiji u Beograd. Dura
1
Daпicic doblo је роsеЬпо zaduzeпje od kпeza da пapise odgovor па
jovaпovicevu brosuru. DaпiCicev odgovor stampaп је о drzavпom
trosku (pod пazivom "Srblп Srbeпdi") i poslat Daпilu Medakovicu u
Novi Sad. Medakovic ga је slao Citaocima kao dodatak uz svoj list
Napredak. 2 · ·
Vladimir jovaпovic se пiје dugo.zadrzao u Novom Sadu. U aprilu
је vec Ьiо u Zeпevi. Tamo је, krajemjula 1864. godiпe, росео da izdaje
пedeljпi politiCki list па srpskom i francuskom jeziku pod пazivom
Sloboda -Јд liЬerte. ОЬјаsпјепје о tome zasto list izlazi bas u Zeпevi
dao је sam uredпikjovaпovic. Prema пjegovom pisaпju, Sloboda пiје
mogla izlaziti u zemljama gde zive пasi пarodi iz ovih razloga: u Srblji
zbog turske ceпzure, u Austriji zbog _пјепе vlasti "koja је пajveci
пeprijatelj пarodпosti srbske'', а u Сrпој Gori zbog stalпih borbl protiv
Turaka.3 jos od prvog broja Sloboda se odпosila prema rezimu u Srblji
kao opozicioпi list-osudivalaje vladalaCki apsolutizam kпeza Mihaila
i kritikovala пjegove miпistre lliju Garasaпiпa i Nikolu Hristica. Zbog
toga је odmah Ьila zаЬrапјепа u Srblji.4

1
Autoblografija Vl. jovanoviea, lstorijski arhiv Beograda, ZPO, ХVШ,
19.
2
N. Krstic,javni iivot (dnevnik), ASANU, 7198.
3
S/oboda, (Zeneva), 1. VШ 1864.
4
Sloboda, 22. VШ 1864.

24
 Sirenje novih ideja

Sa liЬeгalima i liЬeгalizmom pivi је "zapodeпuo kavgu" герuЫi­

kапас Dгagisa Staпojevic_. Posle studija u HajdelЬeгgu, Beгliпu. i Вопu,
gde је doktoгiгao, i jedпogodisпjeg boгavka u Paгizu, Staпojevic se
vгatio u SгЬiju 1867. godiпe i postao пajmladi zastupпik ргоfеsога па
Velikoj skoli. Pocetkom 1868. stampao је jedпu brosuru u kojoj је
izпeo i пеkе svoje, za SгЬiju sasvim поvе poglede о drustveпom i
politiCkom uredeпju. KгitikujuCi liЬeгale i пjihov listSrbiju, Staпojevic
је оtvогепо izjavio da оп ро ubedeпju pгipada гadikalпoj partiji "koja
iz temelja гusi staro da поvо p~digпe". Staпojevicu је odgovoгio
Stojaп Boskovic Claпkom ~Srbiji, posle cegaje usledila поvа, mпogo
veca brosura Staпojevica, а zatim пovi Claпak Boskovica u 16 пas­
tavaka. Tako se zapodela ostгa polemika u kojoj је јеdпа stгапа,
Staпojevic, dokazivala vгedпost пovih ideja, а dгuga ih, Boskovic,
ospoгavala. Omladiпa se opгedeljivala za поvо i гevolucioпaгпije, u
ovom slucaju za Staпojevica. Gгupa od 112 slusalaca Velike skole
poslalaje,jos dokje polemika tгajala, izjavu uredпikuSrbije i ogгadila
se od параdа па пjihovog profesoгa.4 Ovo је moгalo рогаzпо delovati
па liЬeгale, јег se pokazalo da su izguЬili uticaj tamo gde su do juce
imali пajvise pгistalica.
Staпojevic пiје dugo delovao u SгЬiji, јег је odmah posle uЬistva
kпeza Mihaila zatvoгeп а zatim ргоgпап iz zemlje. lz SгЬiје ј~ otisao
u Paгiz, gde је stampao jedпu bгosuru о гepuЬlici, а zatim u Zeпevu,
gde је izdao dгugu - о komuпizmu. lzdavsi ove svoje spise, vгatio se
u Zemuп, па gгaпicu SгЬiје, i пastavio ЬогЬu pгotiv пamesпickog
гezima i liЬегаlпе stгaпke. Staпojevic пiје imao vгеmепа da роkгесе
svoj politicki list, kako је гапiје паmегаvао, vec је odmah росео da
vodi polemike u Pancevcu i zemuпskom Narodnom prijatelju. Vazпije
Claпke objavljivao је u posebпim bгosurama, koje је ilegalпo slao u
SгЬiju. Godine 1870. stampao је bгosuru "f)acima cetvrte godiпe
Ргаvпоg fakulteta beogгadskog", u kojoj је izпeo svoje poglede о
politiCkom i dгzavпom uredeпju SгЬiје. Zalagao se za dгzavu bez
diпastije (гepuЬliku) i pozivao па stvaгaпje поvе "partije гadikalne
demokгatije". Od iпteгesa је zabelezjti i to da је Staпojevic Ьiо Сlап
гepuЫikaпske Lige miгa i slobode u Svajcaгskoj.

25
 Bas u vreme kad је Stanojevic odlazio za Pariz, u politi&i zivot
stupao је jedan drugi, isto tako mladi covek. javio se sa drugog kraja
Evrope, iz Petrograda. Bio је to Svetozar Markovic, dvadesetdvo-
godisnji student tehnike. Paznju sire javnosti privukao је napisima
protiv liЬerala, objavljenim u novosadskoj Zastavi krajem 1868.
godine. Markovic је vec tada Ыо odluCio da povede borbu protiv
celokupnog drustvenog i politi&og sistema u Srblji.

Ро mom misljenju treba da se organizuje radikalna

partija i tada da se otpocne borba protiv svega sto
је prestarilo -- borba mladog kolena protiv starog

Svetozar Markovic, 1868.

Pocetkom 1869. godiпe Markovicje пapustio Petrograd i otisao

u Cirih, gde је nastavio studije. U поvој sredini otpoceo је sa iп­
teпzivnim proucavanjem socijalisti&e literature. Istovremeпo је radio
па orgaпizovaпju јеdпе grupe koja се predstavljati osnov buduce
radikalпe straпke, i ciji Ы program Ыо: "Razrusiti sve sto postoji u
Srblji staro i rasCistiti zemljiste za novu gradeviпu." U јеsеп 1869.
godine Markovic ponovo saraduje u Zastavii Svetozara Miletca Claп­
cima protiv "umereпih liЬerala" i rezima u Srblji. U oktobru te godiпe
objavio је Claпak "Nase оЬmапе", u komeje ostro kritikovao celokupпi
sistem Srblje. AnalizirajuCi novi Ustav, Markovic је izrekao mпoge
optuzbe па racun Namesпistva i njihove kompromisne politike sa
liЬeralima. Zbog toga Claпka izgublo је stipendiju Sl)Jske vlade (pocet-
kom 1870), раје morao da пapusti dalje studije u Svajcarskoj. Oduz-
imanje stipeпdije nije mu tesko palo, јег је vec Ыо odlucio da se
potpuпo posveti politici i javпom radu u Srblji.

1
D. Stanojevic, Staje govoreno па Sv. Savu и Velikojskoli, Begorad; 1868.
2
Srbija, 1868, br. 9-11.
3
Srbija, 1868, br. 17-41.
4
Srbija, 1868, br. ЗО.

26
 Drzavni izdaci za propagandu

·U vreme пamesпiCke vlade Blazпavac-Ristic (1868-1872) izdaci za

fiпaпsiraпje drzavпe propagaпde su zпаtпо povecaпi. Propagaпdom
је rukovodio пamesпik i miпistar spoljпih poslova јоvап Ristic. Iz
foпda za "dostojnije zastupaпje drzavпih iпteresa", koji se i dalje
пalazio pri Miпistarstvu iпostraпih poslova, isplaCivaпa Је subveпcija
poluzvaпicпom listujedinstvo, fiпaпsiraп је Pres-Ьiro, davaпa pomoc
pojediпim srpskim listovima izvaп Srblje, рlасапе usluge straпih
ageпata i dopisпika i podmirivaпi razпi drugi troskovi propagaпde.
Najvise sredstava davaпo је Pres-Ьirou. Prema tvrdeпju lista Pancevac,
beogradska vlada utrosila је 1869. па Pres-Ьiro 148.000 grosa
poreskih. U spiskovima redovпih izdataka za 1871. godiпu vodeпi
1

su, osimjedinstva i Pres-Ьiroa, i Iistovi Cukunft iz Веса, Corre$}юdence

Slave iz Praga i пoviпarski ured Korrespodenz-Bйro iz Веса.
NamesпiCka vlada pomagala је povremeпo vise listova izvaп
Srblje. U februaru 1870. poslalaje 1ОО dukata uredпiku Narodnog lista
u Zadru. Istu svotu dala је 1871. Ljubeпu Karavelovu za izdavaпje
bugarskog lista Svoboda u Bukurestu. Vlada iz Beograda pomagala је
i osпivaпje lista Prizren (koji је izlazio u Prizreпu 1871-1872. па
turskom i srpskom jeziku). lma dokaza da је vlada slala поvсе u Vrsac
uredпiku lstoka Akseпtiju Mijatovicu, i u Novi Sad, uredпiku Srpskog
naroda. 3 Osim listova, пamesпiCka vlada fiпaпsirala је i stampaпje
politiCkih brosura u iпostraпstvu. о пјепоm trosku stampaпe su 1871.
dve brosure о Srblji:jedпa u Parizu (autor А. UЬiccini), i druga u Zeпevi
i Loпdoпu, autora Vladimirajovaпovica.
lz istog foпda рlасапе su i usluge tajпih povereпika i ageпata za
propagaпdu. Glavпi vladiпi povereпici u Srblji Ьili su arhimaпdrit
NiCifor Ducic i puЬlicista Mihailo Rozeп. Prvi је Ьiо pogodaп zbog
svojih veza sa jugosloveпskim politickim i kulturпim radпicima, а
drugi zbog veza sa straпim diplomatima i пoviпarima. Za rad па
propagaпdi Ducic је primao od vlade redovпu mesecпu platu. Preko
DuCica vlada је slala поvсе uredпiku Narodnog lista u Zadru i kore-
spodeпt:jma u Bosпi. U prolece 1870. Rozeп је putovao u Вес ро
пekakvom zadatku "u iпteresu поviпа". Krajem 1872. primio је iz
tajпog foпda 100 dukata "za zurпalistiCke poslove izvaп zemlje".4

27
 јоvап Ristic imao је specijalпe ageпte koji su mu slali izvestaje о
raspolozeпju javпog mпјепја u Srblji. Оп је prvi srpski drzavпik koji
se u vodeпju propagaпde oslaпjao i па јаvпо mпјепје u svojoj zemlji.
Pocetkom februara 1869. Ristic је doblo izvestaj sledece sadrziпe:
"Опi аапсi u Srbiji о madarskoj politici gotovo svakome su ро volji
zasta паsа politika ima роsеЬпо пepoverenje prema Austriji, i zato Ьi
Ьiо tezak polozaj svakoj vladi u Srblji, koja Ьi ozblljпo trazila sojuz sa
Austrijom." Povodom objavljivanja jedпog dopisa iz Carigrada о
pravima Srblje па Bosпu i Hercegoviпu, isti ageпtjavlja: "Vidovdan od
29. ovog meseca s njegovim ratoborпim aaпkom uCiпi cudo u varosi.
Svaki se grabl da ga cita, i Citaju ga sa пajveCim zadovoljstvom."5 Ugled
poluzvanicпogjedinstva, orgaпa Risticeve politike, росео је da raste
od doba kad su se u пjemu pojavile prve kritike па racuп Madarske.
U Srblji је uvek rado citaпa opozicioпa stampa. Posto vlada пiје
trpela OJ?OZiciju u zemlji, glavпa opoziciona glasila пalazila su se па
strani. "Stogod је vecma pritisпut izraz slobodпoga mпјепја u Srblji,
sve је ostrije оп trazio oduske svoje u Iistovima izvaп kпezeviпske
graпice", pisao је Milaп Kujuпdzic 1871. godiпe.6 Као primer паvео
је Srbski dnevnik koji је jos od 1857. godiпe zastupao "cas jedпu cas
drugu potistenu straпu". Od svih Iistova sa strane пajveCi uticaj па
јаvпо mпјепје u Srblji imala је svakako Zastava Svetozara Miletica.
Iako cesto zabraпjivaпa, опа је nalazila veze i kaпale da dode do svojih
Citalaca i sa druge straпe Save i Dunava.

1
Pancevac, 24. VПI 1869.
2
Arhiv SSIP, 187, XIV.
3
Arhiv lstorijskog instituta, ZJR, Ш, 19.
4
Arhiv SSIP, Ыаg. arhiva,f. ХШ.
5
Arhiv Istorijskog instituta, ZJR, АП, ZJR, Ш, 19.
6
Mlada Srbadija, br. 23 i 24, 1871.

28
 Propaganda Prve internacionale

-Izbljaпje pive socijalistiCke revolucije 1871. godiпe - Pariske

komuпe - Ьilo је od velikog, а mozda i presudпog zпасаја za pokret
Svetozara Markovica. Komuпa је pokazala da se ideje Iпternacioпale
mogu sprovoditi i u praksi. То је podstaklo Markovica da sajos veCim
zarom пastavi zapocetu borbu. Ustao је odmah u odbraпu Komuпe,
propagirajuCi пјепе ideje i ciljeve. Simpatije za Komuпu izrazava\e su
пе samo пjegove pristalice iz redova skolske omladiпe i iпteligeпcije
vec i dobar deo gradaпstva, ра i јеdап deo \Љега\пе burzoazije. Uz
Komuпu su Ьili i mпogi пezadovoljпici, kojima su паuспе teorije Ьi\е
sasvim daleke i пerazumljive, sto zпaci daje пjihovo opredeljeпje Ьilo
vise па emotivпoj пеgо ideoloskoj osпovi. Оа Ьi priЫizio ideje
komuпe srpskoj omladiпi, Markovic је pokreпuo u Beogradu list
Radenik.
U politiCki i javпi zivot socijalistiCki list Radenik (1871-1872)
stupio је vrlo ЬогЬепо - odmah је росео da kritikuje rezim u Srblji i
hvali Parisku komuпu. Upornim popularisaпjem Komuпe izazvao је
celo јаvпо mпјепје protiv sebe. Napadaп је пе samo u rezimskoj
stampi vec i u Skupstiпi. Njegovo pisanje Ьilo је zapazeпo i od straпih
diplomata u Beogradu. Fraпcuski geпeralпi koпzul Anzelar izvestio је
svoje miпistarstvo о tome kako Radenik Ьгапi Komuпu. Оп је smatrao
da to пisu "u pravom smislu srpske pojave", vec da se radi о propa-
gaпdi koju vode ageпture same Iпterпacioпale, pos\ate spo\ja u Srblju.
Anzelar је о tome razgovarao i sa пamesпikom Risticem, koji mu је
оЬесао da се obratiti posebпu pazпju па list, а ako bude trebalo
primeпice i represivпe mere protiv ovog огgапа Iпternacioпale.1 Ruski
pos\aпik Siskiп javio је u jedпom izvestaju da se Radenik пе zado-
vo\java samo pisaпjem о Komuпi, vec se "i trudi da u srpskom narodu
siri socijal-demokratske teorije Meduпarodne asocijacije radпika".
Siskin је pisao da izdavac lista Dura Ljocic i пjegovih dvadesetak
mladih saradnika пе skrivaju pripadnost ovoj orgaпizaciji (lnterna-
cioпali).2 Ita\ijanski predstavnik u Beogradu smatrao је takode da se
radi о propagandi koju sprovode agenture Internacioпale.3 Koliko је
poznato, пamesпicka vlada nije sprecavala objavljivaпje Clanaka о
Pariskoj komuni i Iпternacioпali. Smatralaje da njihove ideje "nemaju

29
zemljista u SrЬiji". То је izjavio predstavпik vlade па Narodпoj
skupstiпi u Kragujevcu 1871. godiпe4 , а slicпo misljeпje izпeo је i
јоvап Ristic u razgovoru sa fraпcuskim koпzulom.5
Sudeci ро пekim izvestajima iz пasih arhiva, veza sa Iпterпacioп­
alom isla је preko Ljube Neпadovica, lekara iz Рапсеvа. Beogradska
vlada slala је vise puta svoje ageпte u Рапсеvо sa zadatkom da ispitaju
veze Neпadovica sa grupom socijalista u Beogradu. Na osпovu dostava
svojih ageпata, miпistar uпutrasпjih dela Radivoje Milojkovic pisao је
пamesпiku Risticu, 17. jula 1871, da Neпadovic stoji "u tesпoj vezi"
sa Markovicem, Ljocicem i пjihovom druziпom u Beogradu.6 Postoje
iпdicije daje Neпadovic imao veze пе samo sa fiпaпsiraпjemRadenika
пеgо i sa izdavaпjem prvog srpskog prevoda "KomuпistiCkog maпi­
festa" i stampaпjem brosure "Nekoliko Claпaka Svetozara Markovica".
Sve tri puЫikacije pojavile su se priЫizпo u isto vreme i izdavaпe su
iz politiCkih, а пе komercijalпih pobuda, sto је takode dokaz da ih је
пеkо fiпaпsirao. Osim toga, Neпadovic је Ьiо i u poslovпim vezama
sa Stamparijomjovaпovica i Pavlovica u Paпcevu, kojaje izdala prevod
"KomuпistiCkog maпifesta" i brosuru Svetozara Markovica.

1
С. Popov,jedna strana diplomatska intervencija... , Zbomik MS za drustv.
nauke, 1964, str. 101-107.
2
V. Vuletic, Sv. Markovic i Prva internaciona/a, Prilozi za istorUu
socijalizma, 1965, br. 2, str. 163.
3
А. Lainovic, Neki diplomatski podaci..., Pregled (Sarajevo), 1971, br. 3,
str. 238-240.
4
Protokoli Narodne skupstine, 1871, str. 172-175.
5
С. Popov, nav. delo.
6
Arhiv Jstorijskog instituta, Z}P, Ш, 27.

зо

L
 Propagandna delatnost uoci Berlinskog kongresa

Posle llije Garasaпiпa, tvorca Nacertaпija, пајvесе zasluge za

uпapredeпje srpske пасiопаlпе propagaпde ima јоvап Ristic, koji је
tom delatпoscu rukovodio vise godiпa. Bez preterivanja se moze reCi
da је оп drzavпu propagaпdu Srblje digao па veCi, evropski пivo.
Veliki, mozda i пајvе6 uspeh u svojoj istoriji, srpska propagaпda
postigla је u vreme priprema Berliпskog koпgresa (prva poloviпa
1878), па kome је Kпezeviпa Srblja doblla status meduпarodпo
prizпate пezavisпe drzave i teritorijalпo prosireпje.
Kako se rasplet lstocпe krize Ыizio kraju, tako је postajalo јаsпо
da се se balkaпsko pitaпje resavati prema odпosu sпaga medu velikim
silama. Srblja, iako је vodila dva rata protiv Turske, пiје imala pristupa
tamo gde se resavalo ovo pitaпje. Оа Ьi bar posredпo uticala па
stavove velikih sila, srpska vlada ulagala је izuzetпe пароrе da za
proЫeme Srblje i srpskog пaroda zaiпteresuje evropsko јаvпо
mпјепје, koriste6 u tome сео svoj propagaпdпi aparat. Pridobljanje
javпog mпjenja Ьiо је i sastavпi deo srpske spoljпe politike i vazaп
zadatak пјепih diplomatskih predstavпika u iпostraпstvu.
Propagaпdпo-puЫicistiCki rad vlada је orgaпizovala u oпim zem-
Ijama koje su u odredeпom treпutku mogle пajvise da pomogпu Srblji.
Posle Saп-Stefaпskog ugovora, koji је potpuпo razocarao Srblju, broj
dopisa za Rusiju se пaglo smaпjuje, а u Pres-Ьiro је primljeп пovi
saradпik Dorde Popovic, kпjizevпik i puЬlicista, "licnost sposobna i
vesta nemaCkom jeziku"' kako stoji u resenju koje је potpisao јоvап
Ristic. Racunaju6 ро broju poslatih dopisa iz Pres-Ьiroa, vlada se u
1
to vreme zivo interesovala i za pisanje slovenske stampe u Austro-Ug-
arskoj, naroCito ceske i hrvatske, racuпaju6, svakako, da i опа moze
uticati па јаvпо mпјепје u Habsburskoj monarhiji.
Osim Pres-Ьiroa, vlada је koristila i druge mogucnosti za
obavestavanje strane javnosti. Nastavila је da placa usluge beCke
agencije Korespodenc-Ьiro (Koпespodenz Bi.ireau), s kojom је odra-
nije imala sporazum da evropskim agencijama otprema vesti koje
doblja iz Beograda. Medutim, posredstvom ove ageпcije, vlada је
mogla u inostranstvo da salje samo vesti, а пе i аапkе i komeпtare.

31
Тај zadatak, objavljivaпje claпaka u uticajпim listovima, poveravala је
svojim diplomatskim predstavпicima u straпim zemljama.
U vreme Istocпe krize, povereпik srpske vlade u Petrogradu Ьiо
је Milosav Protic, Сlап Kasacioпog suda, koji se, ро осепi Ristica,
pokazao kao "ageпt od takta i srecne ruke". Оп је imao пarocito
delikataп zadatak da pridoblje stampu slaveпofilske straпke, koja пiје
Ьila паklопјепа Srblji, а imalaje veliki uticaj u Rusiji. Pozпato је daje
geпeral lgпjatijev, potpisnik Saп-Stefaпskog ugovora, Ьiо Сlап te
straпke. Pocetkom marta 1878. Protic је poslao Risticu opsiraп
izvestaj о razgovorima koje је vodio sa politicarima i uredпicima
ruskih listova, u kome, izmedu ostalog, pise da је па njegovu mo!Ьu .
geпeral Cerпjajev пapisao Clanak u Ruskom miru а isto је ucinic i
"cuveni istorik i iskreпi prijatelj Srpstva" g. Majkov u Novom vremenu. 2
Filip Hristic, diplomatski predstavnik u Parizu, Ьiо је uspostavio
prisпe veze sa пekoliko пoviпara, dopisпika straпih listova. U svojim
pismima Risticu оп pomiпje dopisnike eпgleskih listova Tajmsa i Dejli
telegrafa i ageпcije Rojter, koji su izrazili zelju da mu se "stave па
raspolozeпje". 3 Narocito dobre odпose Ыо је uspostavio sa puЫicis­
tom Bruпsvikom, iпасе piscem brosura о Сrпој Gori i Srblji, za koje
је Ristic Ыо роsеЬпо zaiпteresovaп. 4 Za svoj dopriпos stvari Srblje,
Bruпsvik је doblo odlikovanje od srpske vlade. Kad је Ristic posao u
Berliп da se bori za iпterese Srblje, Hristic mu је javio da је i Brunsvik
posao tamo i da mu umпogome moze blti· od koristi. "Ti pozпajes
Brunsvika -pise Hristic - а zпas i паСiп kako se covek i u koliko njime
moze koristiti", а zatim пароmiпје daje Bruпsvik napustio Carigrad i
da је ruski prijatelj.5

1
Arhiv Srblje, Ыаg. arhiva MIDS, f. ХХШ.
2
Ј. Ristic, Diplomatska istorija Srbije, knj. П, Beograd, 1898.
3
Pisma F. Hristiea, Beograd, 1953.
4
Pismaj. Ristica, Beograd, 1931.
5
Pisma F. Hristica, Beograd, 1953.

32
 Kad opozicija postane vlast

Oktobгa 1880. IЉегаlпа vladajovaпa Ristica moгalaje da podпese

ostavku. U поvој vladi пajvazпija mesta zauzeli su pгedsedпik Milaп
Рiгосапас i miпistaг uпtitгasпjih poslova Milutiп Gагаsапiп. Obojica su
pгipadali opozicioпoj gгupi mladokoпzervativaca, okupljeпoj oko
lista Videlo, koja је zajedпo sa KaUevicevim liЬeгalima osпovala
Napгedпu ~tгaпku (јапuага 1881). Vlada је odmah dala izjavu da се
гaditi za slobodu stampe, zЬога i dogovoгa i "za siгu i vecu ustavпost".
Miпistaг Gагаsапiп роdпео је Nагоdпој skupstiпi vladin pгedlog
пovog Zakoпa о stampi 13. П 1881, koji је usvojeп istog dапа
aklamacijom. Sve sto је godiпama tгazila i pгedlagala sгpska opozcija
uпeto је u taj zakoп: ukiпuti su svi oЫici pгeveпtivпe ceпzure а о
stampaгskim kгivicama гesavao је samo гedovпi sud. Маkаг i ргivге­
mепо, пovi zakoп oslobodio је stampu policijskih okova, sto se odmah
odгazilo i па Ьгојu listova. U toku 1881. pokгeпuto је u Beogгadu
devet politiCkih listova, od kojihje veCiпa Ьila opozicioпo oгijeпtisaпa.
Dolaskom па vlast паргеdпјасi su poceli da vode dгugaciju poli-
tiku od опе za koju su se zalagali dok su Ьili u opoziciji. Njima su se
supгotstavili socijalisti, а zatim i гadikali, prvi ргеkо stampe, а dгugi
i ргеkо stampe i svojih poslaпika u Nагоdпој skupstiпi. Da Ьi spгecila
uticaj opozicije u пагоdu, vlada је pocela da ргоgопi stampu. Као i u
vгeme гaпijih vlada, Ьivsi Ьогсi za slobodu misli пasli su se u ulozi
pгogoпitelja slobode stampe.
NapгedпjaCkoj vladi Ьгzо је zasmetao Zakoп о stampi kojije sama
doпela, јег па osпovu пјеgа пiје imala ргаvо da vгsi ceпzuru i zаЬгап­
јuје гаstuгапје listova. Posto пiје odmah mogla da izmeпi zakoп,
pгeduzelaje dгuge mеге pгotiv opozicioпe stampe. Pocelaje s progo-
пima socijalista, јег опi пisu imali svojih pгedstavпika u Nагоdпој
skupstiпi пiti podгsku ostale opozicije, ра је za vladu пајmапје Ьilo
ораsпо da goпi пjih. Pocetkom 1882. polidjaje dva puta pleпila ВогЬu,
koju је роkгепuо sodjalista Mita Сепiс. PгotestujuCi pгotiv ovih zapleпa,
Borba је rozvala poslaпike da Ьгапе slobodu stampe u Narodпoj
skupstiпi. Zbog пepostovaпja Zakoпa о stam.pi, пapadalaje паргеd­
пјаСku Vl<!_dU i Gагаsапiпа, koji su vec "otpevali pogгebпicu slobodпoj
stampi u Sгblji". 2

33
 Оа Ьi progoпi doblli zakoпsku formu, пapredпjaCka vlada odlucila
је da izmeпi Zakoп о stampi. Pre пеgо sto је izпela svoj predlog па
resavaпje Narodпoj skupstiпi, sprovelaje пiz пezakoпitih mera (oduz-
imaпje poslaпickih maпdata, pritisak па opoziciju, agitacije) kako Ьi
osigurala glasove u Skupstiпi. Vladiп predlog izmeпa Zakoпa о stampi
podпet је Narodпoj skupstiпi 1О. јuпа 1882. godiпe, tri i ро meseca
posle proglaseпja Кraljeviпe Srblje. Ovaj predlog udeseп је tako da
izgleda da је upereп samo protiv socijalista а, u stvari, Ьiо је upereп
i protiv socijalista i radikala, mozda jos vise protiv ovih drugih, jer su
tada predstavljali vecu opasпost za пapredпjaCku vladu. Najreakcioп­
arпija izmeпa uпeta је kao dopuпa Claпu 1О, kojom је dato pravo
policiji da zapleпi svaki Iist koji "rasprostire пihilizam i komuпizam".
Predlozeпe su i druge izmeпe koje su ograпicavale slobodu stampe:
poostreпe su kazпe za pisce i uredпike, ропоvо је uvedeпa mogucпost
pritvora za optuzeпe, smапјеп је rok ~а zа!Ье.
VeCiпom glasova predlog је usvojeп 12. јuпа 1882. godiпe. Zak-
UucujuCi rad ove Skupstiпe, kralj Milaп pohvalio је пјепе poslaпike,
koji su, glasaпjem za izmeпe Zakoпa о stampi, pokazali "da u паsој
otadzblпi politiCke i ~radaпske slobode treba da se odrzavaju u skladu
s redom drzavпim". Slobodoumпa stampa је dozivela izglasavaпje
ovih izmeпa kao udar па syoja prava. Povodom izglasavaпja Zakoпa о
stampi, humoristiCki list Cosa objavio је па prvoj straпi karikaturu sa
пaslovom: "U ovom kovce,pu, koji se zove Zakoп о stampi, poCivaju
ostaci slobodпe stampe".

Borba, 28. П 1881.

2
Borba, 10. П 1882.
3
ј. Prodanovic, lstorija po/itiekih stranaka i struja, Beograd, 1947, str.
483.
4 ,
Cosa, 8. VI 1882.

34
 Kako zaustaviti novinarske svade

5гpsko пoviпaгsko udгuzeпje (оsпоvапо 1881) Ьilo је u velikoj

kгizi pocetkom dvadesetog veka. Zbog teskog politiCkog staпja u
zemlji i pгitiska гezima па stampu, aktivпost Udruzeпja Ьilaje bezmalo
sasvim zamгla. Da Ьi se oziveo пjegov гad,javljaju se ideje о sazivaпju
jedпog siгeg skupa па kome Ьi se гazmatгala aktuelпa pitaпja stampe
i пoviпaгstva. Na godisпjoj skupstiпi SNU, оdгzапој 10. fеЬгuага 1902,
doпetaje odluka da se sazove koпgгes sгpskih поviпага i kпjizevпika.
Novoizabгaпa upгava, sa pгedsedпikom Stevaпom Curacem па celu,
doЬila је zadatak da oгgaпizuje taj skup.
Prvi koпgгes sгpskih поviпага оdгzапје u Beogгadu od 13. do 15.
oktobгa 1902. godiпe. Ucestvovalo је oko 1ОО поviпага i kпjizevпika,
medu kojima i пekoliko zепа. Ovaj skup Ьiо је shvaceп kao jediпstveпa
пacioпalпo-kultuгпa maпifestacija, ра је sav gгad Beogгad Ьiо iskiceп
sгpskim zastavama, а za pгedstavпike sгpske stampe izvaп SгЬiје
pгiгedivaпe su гаzпе svecaпosti. Noviпaгi su se Ьili spoгazumeli da za
vгeme odгzavaпja Копgгеsа pгestaпu sve medusobпe polemike u
stampi.
Ucesпici su pгihvatali, uglavпom aklamacijom, sve pгedloge
izпete па Koпgгesu. Nesto vise diskusije Ьilo је samo о pitaпju
polemike u stampi. Neki od ucesпika zalagali su se da se licпa
polemika sasvim iskljuci iz stampe, а dгugi su smatгali da је to
пemoguce. Pгevagпulo је misljeпje da u javпim polemikama пе tгеЬа
diгati u porodicu i u kucu, ali da se "sve јаvпе licпosti mogu пapadati".
Dгagutiп Шс zastupao је misljeпje ро kome поviпаг ima ргаvо da
kгitikuje svaku licпost, а ako se пеkо oseca uvгedeпim ili oklevetaпim,
пеkа поviпага tuzi sudu, koji се tu stvaг гaspгaviti.
Mile Pavlovic пiје Ьiо pгotiv polemike, ali pod uslovom da se опа
vodi па jedпom visem пivou. "lma ljudi" - kaze Pavlovic - "koji se bave
регоm, ali veгujte da је пjima teze dгzati рега u гuci, пеgо budak ili
sekiгu." Zato је роtгеЬпо da se пoviпaгstvo digпe па visi пivo, "da se
опi гiteгi рега, koji hoce da vode javпu гее, koji hoce da daju diгektivu
javпim poslovima, podigпu па visi пivo, da se podigпu iz опе sveгe u
kojoj daпas zive, jedпom геа, da se vise obгazuju". Оп је dao i
kопkгеtап pгedlog: "da se obгazuje i stvoгi јеdпа skola za поviпаге,

35
u koju Ьi dolazili Ijudi sposobпi i izlazili iz nje sposobпi da vode javпu
гее u Srblji i па straпi".
Protiv Pavlovicevog predloga о osпivaпju пoviпarske skole odmah
је ustao Braпislav Nusic, koji је rekao da za пoviпare пiје dovo\jпo
samo fakultetska sprema, "vec је potrebпo imati kurazi, sпage,
hrabrosti, vo\je ..." Dodao је da su паsе пoviпarske skole "u Pozarevcu
i Vacu", isticuCi time primere Svetozara Markovica i Svetozara
Miletica, koji su, zbog svoje пoviпarske delatпosti, robljali u ovim
mestima.

- Potpuпo ubedeп, daje пajsira sloboda iskazivaпja

misli пajpouzdaпije i пајјасе jemstvo za prosvetni
i kulturпi i politiCki пapredak srpskoga пaroda, da
је slobodпa stampa пајјаСi zastitпik i braпilac
istiпe, Koпgres smatra, da u polemici izmedu
javпih radпika treba brizljivo izbegavati sve, sto se
odпosi i vreda cisto porodicпu cast i moral.

- Kongres ocekuje od srpskih novinara da ujavnoj

diskusiji uvek upotreЫjavaju ton ozbiljan i dostojan
obrazovanih ljudi.
lz Preporuka Prvog kongresa srpskih novinara

!пасе, сео Koпgres protekao је u svecarskoj atmosferi. Prvog dапа

orgaпizovaпje u "Graпd-hotelu" baпket u castgostiju, па komeje Ьilo
vise od 1ОО пoviпara, kпjizevпika i puЬlicista. Redale su se zdravice
јеdпа za drugom. Као sto i red пalaze, prvi је ustao predsedпik
Koпgresa Vladimir jovaпovic i пazdravio kralju Srblje Aleksaпdru 1.
Sledile su zdravice austrijskom caru i turskom sultaпu, "Ciji su ро- ,
daпici zastupljeпi па ovom skupu", ра zdravice braCi Srblma i Srpki-
пjama, zatim zdravice u cast domaCiпa itd. Posledпju zdravicu digao
је Braпislav Nusic koji је "Iakim i vedrim humorom svojim mпogo
dopriпeo te је opste raspolozeпje pocelo uzimati iпtimniji, srdacпiji
karakter" .1 . ·

1
Spomenica о Prvom kongresu srpskih novinara, Beograd, 1903.

36
 Sveslovenske manifestacije u Beogradu

Deseti koпgres sloveпskih пoviпara, koji је odrzaп јuпа 1911. u

Beogradu, пaisao је па veliki odjek kod sloveпske javпosti, ра i sire.
Prihvaceп је kao zпасајпа maпifestacija svesloveпske solidarnosti i
ргоргасеп razпim kulturпim i politiCkim maпifestacijama. Znacajпo је
i to da su па ovom Koпgresu prvi put srpski, hrvatski, sloveпa&i i
bugarski пoviпari istupili kao јеdпа celiпa, sto је pobudilo pazпju
пoviпara ostalih slovenskih zemalja. Povodom odrzavaпja Koпgresa,
Srpsko пoviпarsko udruzenje izdalo је kпjigujugos/ovenska stampa, sa
cetiri referata i ЬiЫiografijama srpske, hrvatske, bugarske i sloveпa&e
stampe.
Iz stampe sazпajemo da је Koпgresu pridavan veliki zпасај u
Srblji, sto potvrauju i pozdravпi govori. U ime v\ade Koпgres је
pozdravio miпistar ku\ture D. jovaпovic, u ime Srpske akademije
nauka i umetпosti akademikjovaп Zujovic, u ime Uпiverziteta Bogdaп
Gavrilovic, а u ime Beogradske opstiпe predsedпik Ljuba Davidovic.
U vreme odrzavanja Kongresa organizovaпa је izlozba sloveпske
stampe, koja је odrzaпa u Drugoj beogradskoj gimпaziji i koju је
otvorio presto\oпasledпik Aleksandar Karaaoraevic. Citaпi su
pozdravпi telegrami kra\ja Petra, kao i telegrami koji su stigli iz
Moskve i Petrovgrada, Crne Gore i dr.
Na Koпgresu је procitano vise referata. lvan Ivaпic, sef srpskog
Pres-Ьiroa, роdпео је izvestaj о pripremama za osпivaпje sloveпske
пoviпarske ageпcije u Beogradu. То pitaпje datira jos od Prvog koп­
gresa sloveпskih пoviпara, odrzaпog u Pragu 1898, kada је doпeta
rezo\ucija о potrebl osnivaпja јеdпе takve uste:щove. Prvi predlozi Ьili
su da se ageпcija osпuje u Pragu, ali austrijske vlasti пisu dale
odobreпje. Zbog toga је па Devetom sloveпskom koпgresu,
odrzaпom 1910. u Sofiji, Ьi\о predlozeпo da se ageпcija osпuje u
пekom mestu izvaп Austro-Ugarske. Ivaпic је predlozio da to bude
Boegrad. 1
Ivaпic је apelovao da se па Desetom koпgresu konacпo resi
pitaпje osпivaпja sloveпske пoviпarske ageпcije. "Ako istiпski zelimo
ageпciju'\ izjavio је Ivaпic, "treba da је stvorimo sad, odmah, jos
daпas, i to samo daпas mozemo, kad smo па okupu. Predstavпici svih

37
sloveпskih politiCkih i dгugih Iistova, tгеЬа da se odluce. ТгеЬа da sad
osпuju akcioпaгsko dгustvo i da upisu jos dok је koпgгes па okupu,
koliko hoce akcija ... Nju се samo moCi osпivati akcioпaгsko dгustvo
pod pгotektoгatom Saveza."

ја sam godiпama pгoucavao pitaпje о tome kojaje

taCka па Balkaпu пajzgodпija da posluzi kao glavпa
izlazпa taCka vesti sa i о Balkaпu za Evгopu i vasceli
svet, kao сепtаг u koji се se sa гazпih tacaka Bal-
kaпa pгiЬiгati i skoпceпtгisavati vesti о doga-
dajima ... То је ро svom geogгafskom i ро svom
sаоЬгасајпоm polozaju i sгedstvima Beogгad, пa­
jpogodпiji da i u iпfoгmativпoj sluzЬi bude vгata
Balkaпa, sto је iпасе vec ро svom geogгafskom
polozaju.

1. Ivaпic, па Х kongresu s\ovenskih novinara, 1911.

Na Х koпgгesu sloveпskih поviпага dogovoгeпo је da se sledeCi

koпgгes odгzi u Zagгebu. Medutim, te plaпove poгemetila је kгiza па
Balkaпu, koja је dovela i do гatova, tako da је koпgгes umesto u
Zagгebu оdгZап u Pгagu,juпa 1912. godiпe. Na ovom,jedaпaestom i
posledпjem koпgгesu sloveпskih поviпага, ucestvovali su pгedstavпici
Sгpskog пoviпaгskog udгuzeпja: Bгaпislav Nusic (koji је izаЬгап za
drugog potpгedsedпika Копgгеsа), Вога Popovic Pavle Maгiпkovic,
2
Dгag. jaпkovic, Рега Despotovic i Milaп Doгdevic.

1
1. lvanic, Referat па IX kongresu slovenskih iurna/ista, 22-24. VI 191 О.
2
К. Kovacic, Slovenski novinarski kongres и Beogradu, Novinar, br. 1, 1952.

38
 Srpski novinari u ratovima

U periodu 1912-1918. SrЬija је ucestvovala u tri rata - dva

balkaпska i jedпom svetskom. Shvaceпi kao oslobodilaCki, balkaпski
ratovi prihvaceпi su s velikim odusevljeпjem i odzivom u пarodu, cemu
је dosta dopriпela i stampa. Vise пoviпara otislo је dobrovoljпo па
froпt. Medu oпima koji пisu docekali kraj rata Ьiо је i ljubajovaпovic,
uredпik Pijemonta, koji је umro od kolere kao ratпi dobrovoljac u
Makedoпiji 1913, i Vladeta Kovacevic, sekretar Miпistarstva iпostraпih
dela i saradпik Nedeljnog preg/eda, koji је pogiпuo kao koпjiCki пared­
пik па Kumaпovu 1912.
Potpuno је_ d!].1ga situacija Ьila u Prvom svetskom ratu. Objava rata
Srblji od strane Austro-Ugarske dovela је do opste mobllizacije i
zavodenja vanrednog staпja. Mobllisani su svi vojni obvezпici, ukljueuju6
i novinare. Najve6 deo пoviпara otisao је па front, uglavnom kao rezervni
oficiri ili podoficiri.
Кrvavi rat росео је brzo da smanjuje novinarske redove. Medu
prvim zrtvama Ьili su braca Ribnikar, osпivaci Po/itike, koji su junaCki
poginuli kao rezervпi kapetani srpske vojske, Darko 1. avgusta а
Vladislav 1. septembra 1914. godiпe. Vladislav је Ьiо i predsedпik ·
Srpskog noviпarskog udruzenja. Na frontu је poginuo, 7. novembra
1914, i rezervni porucпik Dimitrije Tucovic, voda radniCkog pokreta
i urednik Borbe, teorijskog organa Srpske socijaldemokratske stranke.
"Najve6 protivnik rata i krvavog razracunavaпja рао је kao пајvе6
junak", napisao је novinar Dusaп Mil. SijaCki u svom almanahu Vi-
dovdan, koji је pokreпuo u Zenevi 1918.
U almaпahu Dusaпa SijaCkog objavljen је Clanak "Zrtve srpske
knjige 1915-1918", u kome su navedena imena 27 novinara i
knjizevnika poginulih i umrlih od posledica rata od 1915. do 1918.
Medu prvima је ime Вала Nusica, sina Branislava Nusica, saradnika
skopljanskog Srpskogjuga, koji је poginuo kao rezervni potporucпik
па froпtu kod Pozarevca ЗО. septembra 1915, u 19-ој godiпi. Naspisku
је i rezervni porucпik Gojko Daja, sinjovanov, suplent i saradnik De/a,
rezervni. porucnik i vitez Karadordeve zvezde s macevima, koji је
podlegao ratnim tegobama decembra 1915. kod Valoпe.

39
 Svoje zivote dali su u Pivom svetskom ratu i profesioпalпi пovi­
пari, claпovi uprave Srpskog пoviпarskog udruzenja, Milaп MiCic,
glavпi uredпik Vecernjih novosti i potpredsedпik SNU, Radoje Rado-
jlovic i јоvап Maпdil, Claпovi raпijih uprava. U pome1:шtom almaпahu
zabelezeпo је daje MiCic Ьiо "јеdап od пajskolovanijih пasih пoviпara,
koji је svoj poziv visoko сепiо". Umro је u zaroЫjeпi&om logoru u
Nezideru 16. таја 1918. kao rezeivпi koпjiCki kapetaп.jovaп Maпdil,
advokat i пoviпar, umro је 1916. u Volosu, а Radoje Radojlovic,
uredпik Vide/a, podlegao је raпama 1917. u Soluпu.
Od prezivelih пoviпara s пajveCim prizпaпjima izasao је јоvап
Taпovic, saradпik Politike i тezeivпi pesadijski kapetaп 1 klase, i
posleratпi uredпik i akcioпar Politike. Оп је doЬitnik Karadordeve
zvezde i Orla sa macevima. Njegove grudi "ukrasene su svim odlik-
ovaпjima, od najmaпjeg do пajveceg", zabelezeпo је ispod Taпoviceve
fotografije objavljeпe u almaпahu Vidovdan. Zajedno sa srpskom vo-
jskom, preko Albaпije za Кrf, isao је i Milaп Savcic, direktor Novosti i
potpredsedпik Srpskog пoviпarskog drustva (posle rata pivi predsed-
nik). Posledпje dve godiпe rata (1916-1918) glavni srpski пoviпarski
ceпtar nalazio se и Soluпu. U ovom gradu izlazila su cak cetiri dпevnika
(Ve/ika Srbija, Narod, Pravda, Srpski g/as.nik). Od saradпika koji su radili
и ovim Iistovima, zпamo samo опе koji su potpisivali list, direktore i
odgovorne uredпike. Medu пjimaje i Manojlo Sokic, vlasпik i uredпik
Pravde i јеdап od aktivпih Claпova tlprave Srpskog пoviпarskog
udruzeпja.
Srpski intelektualci koji su se za vreme rata пalazili и Fraпcuskoj
i Svajcarskoj izdavali su tamo listove, пastojeci da skreпu pazпju
svetskejavпosti па golgotu SrЬije. Naum Dimitrijevic, vlasпik i uredпik
TriЬune, izdavao је и Parizu Novu Srbiju. U Parizu је izlazio i list па
fraпcuskom jeziku La Patrie Serbe, Ciji је diтektor Ьiо dr Dragomir
Ikoпic. Medu saradпicima ovog list~javljaju se i dva poznata srpska
pesпika Milaп Rakic ijovan Ducic. U Zeпevi su izlazili listovi La Serble,
koji је uredivao Lazar Markovic, poznati politicar i puЫicista i Сlап
Srpskog novinarskog udruzeпja, i Srpski /ist - Le journal Serbe, koji је
izlazio pod uredпistvom Borislava Miпica.

40
----w;--

II

ОО UJEOINJENJA ОО RAZORUZENJA

Informativni sistem i propaganda u jugoslaviji

1918-1990.
 jugos/ovenska driava sastavljena је 1918. godine iz vise delova
-od dve samostalne driave i nekoliko austrougarskih pokrajina -koji
su imali razlitite sisteme informisanja. Vaian zadatak nove driavne
vlasti Ыо је da te sisteme objedini ujedan,jugoslovenski sistem i osnuje
institucije koje nedostaju. Konstituisanje jugos/ovenskog informa-
tivnog sistema pratili su mnogi proЫemi, od kojih su k/jucna dva, оЬа
politicke prirode, а to su: рrоЬ/ет organizacije (centra/izacija Ш
federalizacija) i рrоЬ/ет s/obode stampe. Prvi рrоЫет је resavan
politickim pritiscima i davanjem privilegija centra/nim ustanovama,
а drugi represivnim merama i strogim zakonima.
И toku Narodnooslobodilacke borbe Komunisticka partija }u-
goslavije stvorila је novi sistem informisanja, ро uzoru па bo/jsevicki
agitpropovski sistem. И tom sistemu stampa је Ы/а sredstvo politicke
propagande а novinari politicki radnici. Rukovodecu ulogu ima/a је
Partija, kojuje ostvarivala preko ode/jenja za agitaciju i propagandu
(agitpropa).
Agitpropovski model informisanja nastavio је da iivi и socijal-
istickoj}ugoslaviji, kao partijski i kao driavni sistem. Da Ы mogao da
jUnkcionise и mirnodopskim uslovima, trebalo је ukinuti politicku
opoziciju, zabraniti privatnu stampu i nacionalizovati stamparije i
radio-stanice, sto је i utinjeno odmah posle osloboaenja.
И vreme samoupravnog socijalizma stvoren је sistem infor-
misanja koji је ро mnogo сети Ыо jedinstven и svetu. Sve konce је i
da/je driala vladajuta partija. Razlikaje и tome stoje to ranije radila
direktno, а и samouprav/janju indirektno, preko Socijalistickog
saveza. Nace/no је Ы/о sve slobodno, а и praksi kako odluCi partijska
vlast. Raspadom Saveza komunista }ugoslavije, pocetkom devede-
setih, raspao se i samoupravni sistem informisanja, kao i zajednicka
driava SFR}ugos/avija. ·

42
 Юasni rat

Posleratпe пekoпsolidovaпe prilike i borba oko drzavпog

uredeпja podstakle su osпivaпje пiza пovih straпaka, а stare straпke
пastojale su da se reorgaпizuju i prosire svoju delatпost па celu
zemlju. Na izbore za Koпstituaпtu (1920) izaslo је cetrdeset razпih
straпaka i grupacija, od kojih је sesпaest dobllo maпdate u Skupstiпi.
Sve ove straпke koristile su stampu kao vazпo sredstvo politi&e
propagaпde.
jugosloveпsko politi&o bojiste izmedu dva rata delilo se па dva
froпta. Na јеdпој straпi blle su gradaпske (burzoaske) а па drugoj
radпi&e i k:omuпisti&e straпke. Na isti паСiп delila se i stampa.
Ovakvu podelu uveli su komuпisti koji su vodili ideoloski rat protiv
burzoaske klase. Rezolucija Prvog koпgresa КРЈ о stampi (1919)
роСiпје receпicom: "Zadatak partijske stampe је da bude sredstvo
radпi&e klase u пјепој oslobodila&oj borbl па politi&om i ekoпom­
skom polju."
Uspeh Komuпisticke partije па izborima za Ustavotvorпu
skupstiпu, u јеsеп 1920, dao је povoda vladajucoj burzoaziji da prede
u opsti параd па celokupпi revolucioпarпi radпi&i pokret. Као i uvek,
prva se пasla па udaru stampa. Vlasti su zabraпjivale komuпisti&e
zborove, pleпile Ietke i Iistove i hapsile komuпisti&e agitatore i
govorпike. Nocu izmedu 29. i ЗО. decembra 1920. godiпe vlada је,
pod izgovorom da Komuпisti&a partija priprema prevrat, objavila
пezakoпitu uredbu, takozvaпu ОЬzпапu, kojom је zаЬrапјепа sva
komuпisti&a propagaпda, obustavUeп rad komuпisti&ih orgaпi­
zacija i zаЬrапјепа пjihova stampa. Sto је пајvеса iroпija, ova mera
pravdaпa је razlozima zastite slobode јаvпе reci. "Zabraпice se sve
stampaпe stvari kojima se umaпjuje zпасај ovih mera пaredeпih za
odrzavaпje slobode, reda i svojiпe. Ро sebl se razume da ostaje
пetakпuta sloboda javne reci i pisaпja, ako se пjima пе vreda drzava i
пе izaziva javna demoralizacija" - glasi drugi аап ОЬzпапе.
U avgustu 1921. Skupstiпaje doпela Zakoп о zastiti drzave, kojim
su predvideпe surove kazпe za svaku komuпistiCku aktivпost. Opsta
ofaпziva burzoazije, zapoceta ОЬzпапоm, prerasla је doпoseпjem
Zakoпa о zastiti drzave u orgaпizovaпo пasilje паd· rev'olucioпarnim
radпi&im pokretom i пjegovom stampom. Nastala је prava hajka па

43
komuniste i njihovu stampu. Pohapseno је mnogo partijskih radnika
i uguseпi su svi partijski Iistovi. Zbog togaje KomuпistiCka partija Ьila
priпudeпa da prede u ilegalпost.

KomuпistiCke поviпе moraju se briпuti pre svega

о iпteresima ugпjeteпih radпika u klasпoj borЬi.
Опе treba da budu паs пajbolji propagator i agita-
tor, rukovodeCi propagaпdist proleterske revolu-
cije.
lz smernica Kominterne о stampi, 1921.

U поСi izmedu 5. i 6.jaпuara 1929. kralj Alekaпdar Karadordevic

ј1; izvrsio drzavпi udar, ukiпuo Ustav, raspustio Narodпu skupstiпu i
zabraпio sve politiCke, siпdikalпe i пасiопаlпе orgaпizacije.jedaп od
prvih пovih zakoпa diktature Ьiо је izmeпjeпi i dopuпjeпi zakoп о
stampi, kojim su zabraпjeпi svi straпaCki i mпogi drugi Iistovi. Ovaj
zakoп, koji је роСiпјао odredbom "Stampa u Кraljeviпi jugoslaviji је
slobodпa", sadrzao је odredbu о zabraпi vredaпja vladara i аапоvа
kraljevskog doma.
Da пе Ьi medu пoviпarima Ьilo пedoumice koga пе smeju vredati,
zakoпodavac је dodao ovu primedbu: "Kraljevski dom sastavlja:
Кraljica-supruga, zivi preci Кraljevi u prvoj liпiji"a iz iste diпastije sa
svojim suprugama; zivi potomci Кraljevi i пjihovi potomci sa svojim
suprugama; sestre Кralja vladaoca i svi zeпski potomci do udaje; stric
Кralja Aleksaпdra I Кпеz Arseп; Кпеz Pavle sa suprugom i potomcima
i to zeпskim potomcima do udaje." Posebпim аапоm predvideпo је
da za "krivicпa dela uсiпјепа stampom" odgovaraju zajedno: pisac,
uredпik, izdavac, stampar i rasturac. Za uvredu kralja ili аапа •
kraljevskog doma Zakoп је predvideo kazпu do deset godiпa zatvora
i 200.000 diпara.

44
т

Uloga Centralnog pres-Ьiroa

Kriza burzoaskog parlamentarizma u Кraljevini SHS zavrsila se

zavodenjem diktature dvora i krupne burzoazije. Pocetkom januara
1929. godine kralj Aleksandar Karadordevic izvrsio је drzavni udar,
ukinuo Ustav, raspustio Narodnu skupstinu i zabranio sve politiCke,
sindikalne i nacionalne organizacije i straпke. Na sпagu је stupio пovi
Zakoп о kraljevskoj vlasti i drzavnoj upravi prema komeje kralj postao
"пosilac sve vlasti u zemlji". Drzavaje паzvапа Кraljeviпajugoslavija
i podeljeпa па поvа upravпa podrucja - Ьапоviпе. Ova podela morala
је da se primeпjuje i u orgaпizaciji jugosloveпskih пoviпara.
lzmenjeпim Zakoпom о stampi zabraпjeпi su svi straпaCki Iistovi.
Diktatura је oпemogucila legalпu opozicionu stampu, а iпformativпu
је podvrgla preventivпoj ceпzuri. Domacoj stampi је паrеdепо da пе
doпosi пikakve komeпtare о promenama u zemlji, а stranim listovima
koji пisu pisali povoljпo о пovom rezimu Ьilo је oпemoguceпo ras-
turaпje u jugoslaviji. Pri Predsedпistvu vlade osпovan је Ceпtralni
pres-Ьiro koji је diktirao пoviпarima kako treba da pisu о politici.
Pres-Ьiro је isao toliko daleko daje cak propisivao Iistovima па kojem
mestu moraju stampati pozdravпe Сlапке i kakve fotografije mogu
objavljivati.
Iako preveпtivпa ceпzura nije Ьila uvedeпa zakoпom, опа је u
praksi postojata. cak пi sestojanuarski rezim пiје zavodio preventivпu
ceпzuru, znajuCi koliko је ta mera пepopularпa u narodu. Umesto ove
iпstitucije, stvoreп је Ceпtralпi pres-Ьiro ciji је zadatak Ьiо da prati
pisaпje stampe i izvestava vladu о svemu sto nije u skladu sa kraljevom
politikom. U takvoj situaciji (u stalпoj opasnosti od zabraпa i zapleпa
tiraza) izdavaCima је cak vise odgovarala ceпzura. Noviпar Vuk
Dragovic napisao је u svojoj knjizi о srpskoj stampi da su tri glavпa
beogradska dnevna Iista - Politika, Vreme i Pravda - zajedпiCki molili
kraljevsku vladu da pre slaпja materijala u stampariju Ceпtralпi pres-
Ьiro pregleda sve njihove rukopise. Obecali su da се u svojim listovima
objavljivati samo опо sto vlasti prilikom Citaпja rukopisa odobre,
"eveпtual11_0 skraceпo, preiпaceno, dорuпјепо". Ovo је zпacilo
"prosto i јаsпо" - pise Dragovic - "tra.leпje da se uvede preveпtivпa

45
ceпzura, razlozi su takode prosti i jasпi: vlasпici su zeleli da izbegпu
guЬitke od eveпtualпih zabraпa svojih listova". 1 . ·
Malo-pomalo, ceпzura se prosirila па svu stampu, i пе samo па
stampu пеgо i па mпoge druge delatпosti: priredbe, predavaпja,
pozorisпe predstave koje su mogle da imaju пеkе veze sa politikom.
Naravпo, Ceпtralпi pres-Ьiro пiје mogao obavljati sve ceпzorske pos-
love, to је Ьiо zadatak policijskih sluzЬi, а uloga Pres~Ьiroa svodila se
па ргасепје stampe i davaпje direktiva о tome sta treba pisati u
koпkretпim situacijama. Dragovic пavodi јеdпо uputstvo Uprave
grada Beograda (datiraпo sa ЗО. IX 1940), u kome su redakcijama
beogradskih listova date direktive: da пе glorifikuju пiјеdап sistem
uprave koji se razlikuje od пaseg, da пе objavljuju "пista sto rusi
religiju'', da пе raspiruju klasпu mrznju, da пе daju "пikakve sugestije
bez odobreпja", da пе objavljuju пista uпapred о ekoпomskim
merama koje се Ьiti preduzete, da пе beleze kretaпje politicara i
пjihove izjave, sto "vazi i za аапоvе Vlade", da пе objavljuju пista
pozitivno о Sovjetskom Savezu, da пе vredaju katoliCku crkvu, da пе
hvale aпtikatoliCke pisce i пе glorifikuju "spaUivanje mrtvih" itd.

1
V. Dragovic, Srpska stampa izmeau dva rata, Beograd, 1956.

46
 Stampa u sukobu ideologija

Pobeda boljsevika и Oktobarskoj revoluciji 1917. ohrabrila је

komuniste sirom sveta da povedu energicniju borbu za osvajanje
vlasti. U tome im је najvecu pomoc pruzala Kominterna (Гrеса inter-
nacionala), Cijije zadatak Ьiо "organizovanje zajedniCkih akcija prolet-
era raznih zemalja koje .teze jednom cilju - obaranju kapitalizma,
uspostavljanju diktature proletarijata i medunarodne sovjetske repub-
like radi potpunog ukidanja klasa i ostvarenja socijalizma - prvog
stadija komunistiCkog drustva" (Statut Kominterne).
Na osnivaCkom kongresu Kominterne (1919) ucestvovali su pred-
stavnici komunistiCkih partija iz ЗО zemalja, а па trecem kongresu,
odrzanom dve godine kasnije, Ьilo је prisutno бОЗ delegata и ime 1ОЗ
organizacije iz 48 zemalja. Ako se ovim podacima dodaju i cinjenice
da su sve komunistiCke partije uClanjene и Kominternu izdavale svoje
legalne ili ilegalne listove i dobljale direktive, а mnoge i pomoc iz
Moskve, onda nUe tesko doneti zakljucak о znacaju ove medunarodne
komunistiCke organizacije и sirenju ideja Oktobarske revolucije.
Poznato је da је KomunistiCka partija jugoslavije od svog osni-
vanja Ьila Clanica Kominterne. Podrazumeva se da је i organizacUa
njene stampe Ьila и skladu sa preporukama Kominterne. Na Kongresu
ujedinjenja (1919) usvojena је rezolucija "Organizacija partijske
stampe", koja је vazila za sve vreme legalnog delovanja КРЈ, а kasnije
је Ьila osnova gotovo za sva dokumenta о komunistiCkoj i revolucion-
arnoj stampi. Ovom rezolucijom Kongres је odredio ciljeve i zadatake
stampe, naCin pokretanja listova i casopisa, izdavanja knjiga i rad
foruma nadleznih za izdavaCku delatnost.
Nasuprot komunistiCkom pokretu,javlja se pokret ciju ideologiju
prihvataju najreakcionarnije snage burzoazije i monopolskog kapitala
-to је zloglasni fasizam. Као sto је poznato, fasizam se zaceo и ltaliji,
njegov ideolog је Benito Musolini, nekad socijalista i urednik lista
Avanti. Deviza. italijanskih fasista Ьila је "Sve .za drzavu, nista protiv
drzave,nista mimo drzave". Na celu drzave stajao је "duce", otac
nacije, cija је volja najvisi zakon. Naravno da и takvoj drzavnoj
organizaciji niko nije ni postavljao pitanj~ slobode stampe.

47
 Fasizamje doziveo kulmiпaciju u NemaCkoj posle dolaska Hitlera
па vlast 1933. godiпe. Hitler i пacisti su uspostavili fasistiCku diktaturu
prvo u svojoj zemlji, а zatim su poceli da је sire i izvaп пemaCkih
graпica. U skladu sa svojom agresivnom politikom, опi su razvili i
odgovarajuce metode propagaпde. Teorijsku osпovu za поvе metode
imali su vec u Hitlerovom delu "Моја borba" (Мein Kampf), u kojem,
izmedu ostalog, pise i ovo: "Stampa пета vise za zadatak da trazi
objektivпu istiпu ako опа ide па ruku drugima; пiје zadatak stampe
da otkriva tu istiпu masama pod vidom пekakve ravпopravпosti svih
doktriпa, vec stampa treba da sledi samo опо sto пата ide па ruku."
Orgaпizator fasistiCke propagaпde u NemaCkoj Ьiо је jozef Ge-
bels, Hitlerov miпistar za propagaпdu. Оп је tvorac tzv. "totalпe
propagaпde" kojaje пametalajavпosti misljeпja i stavove пе argumeп­
tima vec vesto iskoпstruisaпim parolama koje su ропаvlјапе u razпim
oЫicima tako dugo i uporпo sve dok ih пarod пiје prihvatio kao istiпu.
Na celo. aпtifasistiCkog pokreta u jugoslaviji stavila se Komu-
пisticka partija sa celom svojom stampom i drugom literaturom.
Putem legalпe i ilegalпe stampe, izdavaпjem mпostva letaka, kao i
vodeпjem usmeпe propagaпde, КРЈ је pomagala stvaraпje aп­
tifasistiCkog raspolozeпja kod sirokih пarodпih masa. Da Ьi u borbl
protiv fasizma okupila sve progresivne sпage, Partijaje 1935. stvorila
Narodпi froпt, kao opstu пarodпu i aпtifasistiCku orgaпizaciju.

48
 Medijska okupacija SrЬije

.:Јеdап od · prvih zadataka nemaCkih okupacionih vlasti u Srblji

1941. Ыо је da uspostave svoj sistem propagande. Pri Stabu Vojnog
zapovednika, kao vrhovnoj vlasti u Srblji, formirano је Propagandno
odeljenje "S", koje је bllo nadredeno svim ostalim informativnim
ustanovama i vrsilo cenzuru stampe. U nemaCku propagandu prvi је
ukljucen Radio-Beograd pod nazivoin Р.Р. Sender Belgrad. А zatim i
Agencija "Avala" promenivsi naziv u "Rudnik". U prostorije "Avale"
smesteпa је filijala berlinske ageпcije D.N.B. (Deutsches Nachrichten
Biiro) tako da је "Rudпik" Ыо u stvari srpska filijala nemaCke filijale
D.N.B. Ovim ustaпovama rukovodili su пemaCki oficiri iz propagaпd­
пog odeljenja "S", а пekoliko srpskih noviпara obavljalo је duznost
prevodioca.
Od srpskih listova u okupiraпom Beogradu prve su оЬпоvlјепе
Opstinske novine, 24. aprila 1941, i to kao dпеvпо glasilo Pog\avarstva
grada Beograda (nesto kasnije Opstine grada Beograda). Zadatak im
је Ыо da iпformisu citaoce о pobedama пеmа&е armije i objavljuju
razпe naredbe i obavesteпja. Uredivali su ih i pripremali profesionalni
noviпari iz пekoliko obustavljenih beogradskih listova.
Fuzijom пajvecih beogradskih пovinskih preduzeca Politike, Vre-
mena i Pravde stvoreпo је поvо preduzece - "Srpsko izdavaCko pre-
duzece" - koje је izdavalo glavne srpske listove za vreme okupacije:
dnevnike Novo vreme i Obnovu i пеdеlјпе listove Dom i svet, Ко/о i Srpsko
selo. Osim pomeпutih politiCkih listova, koje је izdavalo "Srpsko
izdavaCko preduzece", izlazila su jos i dva nedeljna politiCka Iista:
Ljoticeva Nasa borba i Nedicev Srpski narod.
Glavпa srpska propagandпa ustaпova za vreme okupacije bllo је
Odeljenje drzavne propagaпde pri Predsedпistvu v\ade, koje је,
takode, Ьilo pod nadzorom пemaCkih vlasti. NemaCke okupacioпe
vlasti formirale su u Beogradu i dva поvа preduzeca: "jugoistok-film",
koji је radio kao generalno zastupnistvo пemaCke filmske industrije
u Srblji, i preduzece "Presa", koje se bavilo distriЬucijom stampe. U
Beogradцje izlazio dnevnikDonauzeitung, glavпi ekonomski пemaCki
list za jugoistocnu Evropu.

49
 Izdavaпje listova i casopisa za vreme пemaCke okupacije reguli-
saпo је Uredbom о stampi koju је izdao Vojпi zapovedпik u Srblji, 20.
maja 1941. Sustiпa ove uredbe Ьila је u tome da se u Srblji пista пе
moze izdavati bez odobreпja пemaCkih vojпih vlasti i da пiko пе moze
raditi u stampi bez пjihove saglasпosti. Sve sto је stampaпo podlegalo
је ceпzuri koju је vrsilo Propagaпdпo odeljeпje "S" Vojпog zapoved-
пika u Srblji. -
Prema ovoj Uredbl, za sadrzaj stampe su Ьili odgovorni uredпici,
za koje su propisaпi posebпi uslovi, izmedu ostalog, da пisu Cigaпi ili
Jevreji i da пisu оzепјепi Cigaпkom ili jevrejkom. Da Ьi пеkо postao
uredпik, morao је prethodпo Ьiti uvedeп u listu uredпika, koju је
odobravao upravljac (komesar} Udruzeпja, а ovogaje postavljao Vojпi
zapovedпik Srblje.
Desetog таја 1941, пaredbom sefa Staba Vojпog zapovedпika u
Srblji, postavljeп је komesar (u пareqbl se kaze "komesarski
upravljac"} паd jugosloveпskim пoviпarskim udruzeпjem i паd svim
prikljucпim orgaпizacijama, ukljuCivsi i izdavaCko preduzece "Sedmu
silu". Na osпovu ovog пагеdепја, пemaCki oficir dr Valter Gruber
preuzeo је Upravu паd Beogradskom sekcijom i пјепim preduzeCima.
Doпoseпjem Uredbe о stampi i formalпo је prestala da postoji Beo-
gradska sekcijaJNU. Umesto Sekcije, predvideпo је osпivaпje Srpskog
пoviпarskog udruzeпja, а uprava је doblla пalog da ''Sto је moguce
pre" podпese Vojпom zapovedпiku projekt pravila Udruzeпja.
Na osпovu Uredbe о stampi izradeпa su поvа Pravila Srpskog
пoviпarskog udruzeпja. Na pocetku pravila istakпuto је da се
Udruzeпje raditi pod пadzorom Propagaпdпog odeljeпja "S", da се
mu sediste Ьiti u Beogradu, da се obuhvatiti teritoriju Vojпog
zapovedпika u Srblji i da се imati autoпomпu sekciju пoviпara
пemaCke паrоdпоsпе grupe Cija се se pravila роsеЬпо propisati.
Predsedпika udruzeпja imeпuje Vojпi zapovedпik па predlog Propa- •
gaпdпog odeljeпja "S".
Svi zaposleпi пoviпari Ьili su u obavezi da se uС!апе u Srpsko
пoviпarsko udruzeпje. U stvari, Claпstvo је Ьilo uslov za zaposleпje, а
опо se sticalo upisom u stalesku listu koja se vodila pod пadzorom
Propagaпdпo~ odeljeпja "S".

''

50_
 UstaniCka propaganda

Napad fasistickih sпaga пajugoslaviju росео је bombardovaпjem

Beograda 6. aprila 1941. godiпe, а zavrsio se deset dапа kasпije
kapitulacijomjugoslavije. Vec u prvim daпima aprilskog rata prestao
је da izlazi пajveCi broj jugosloveпskih listova i casopisa, а cetiri
radio-staпice, od ukupпo pet, uпistila је пeprijateljska avijacija. Pre-
stala је da radi i пoviпarska ageпcija "Avala". Pod okupacioпim
rezimom пastavio је da izlazi samo maпji broj profasistiCkih listova i
casopisa. Okupatorske vlasti pokreпule su i izvestaп broj пovih listova.
Kad su se, u julu 1941. godiпe, jugosloveпski пarodi digli па
ustaпak, па sve straпe pocela је da пiсе stampa пarodпooslo­
bodilaCkog pokreta. Svoje listove i Ьilteпe izdavali su partizaпski
odredi, cete, bataljoпi, brigade, divizije, partijske orgaпizacije, пarod­
пooslobodilaCki odbori, NarodпooslobodilaCki froпt, AntifasistiCki
froпt zепа, omladiпa, pioпiri. Listovi su stampaпi, kad god је to Ьilo
moguce, u stamparijama, ali kad пiје Ьilo takvih uslova umпozavaпi
su i drugim tehпickim sredstvima - па gestetпerima, pisaCim
masiпama, ра cak i pisaпi rukom. Prema podacima Vojпo-istorijskog
iпstituta, u toku NarodпooslobodilaCke borbe izlazilo је 3.648 peri-
odicпih puЫikacija (listova, casopisa, Ьilteпa) i 5.468 razпih drugih
izdaпja (kпjiga, brosura, uputstava itd). Za stampaпje i umпozavaпje
svih tih puЫikacija korisceпo је 660 tehпika i 154 stamparije.1
Za obavestavaпje пaroda i vojske sluzile su, pored listova, i
radio-staпice. Moпtiraпe krajпje oskudпim sredstvima i pod vrlo
teskim okolпostima, опе su пајрrе poпikle u okupiraпim gradovima
а zatim па oslobodeпim teritorijama. Za vreme пarodпooslobodilacke
borbe оsпоvапа је i јеdпа пoviпarska ageпcija, Taпjug, 1943, koja је
odigrala zпасајпu ulogu u obavestavaпju svetskejavпosti о zblvaпjima
u jugoslaviji. ·
Iпteпzivaп rad па izdavaпju stampe i druge literature razvio se
tek па oslobodeпoj teritoriji. Glavпi ustaпiCki ceпtar u јеsеп 1941.
godiпe Ьilo је Uzice, gde se tada пalazilo sediste Ceпtralпog komiteta
i Vrhovпog staba. U oslobodeпom Uzicu, posle prekida od skoro
triпaest g9diпa, ропоvо је pocela da izlazi Borba, orgaп Ceпtralпog
komiteta KomuпistiCke partijejugoslavije. Pokreпutaje kao пastavak

51
Borbe koja је izlazila u Zagrebu od 1922. do 1929. godiпe. Glavпi
uredпik оЬпоvlјепе Borbe Ьiо је Edvard Kardelj, а redakciju su saCiп­
javali Vladimir Dedijer, Marijaп Stiliпovic, Mitra Mitrovic i dr Dusaп
Nedeljkovic. U Uzicu је izaslo devetпaest brojeva Borbe u prosecпom
tirazu od 1О.ООО primeraka. Neprijateljska ofaпziva oпemoguCila је
izlazak iz stampe vec spremljeпog dvadesetog broja lista. Tada пastaje
desetomesecпi prekid u izlazeпju Borbe.
Neposredпo posle savetovaпja rukovodstva пarodпooslo­
bodilaCkog pokreta u Stolicama, krajem septembra 1941. godiпe,
proradila је u istom mestu partizaпska radio-staпica, prva па os-
lobodeпoj teritoriji. Staпica је Ьila пapravljeпa od јеdпе pokretne
vојпе radio-staпice koju su od Nemaca zapleпili borci Valjevskog
partizaпskog odreda. Pocela је da emituje svoj program citaпjem
Proglasa Ceпtralпog komiteta KomuпistiCke partije jugoslavije. Posle
пekoliko emisija datih iz Stolica, radio-staпica se, zajedпo sa
Vrhovпim stabom, preselila u selo Tolisavac, пedaleko od Кruрпја. Tu
је doblla i svoj пaziv: Prva пarodпooslobodilaCka partizaпska radio-
staпica. U пovembru preselila se u oslobodeпo Uzice gde је mesec
dапа emitovala redovni program. Za postojaпje partizaпske radio-
staпice brzo se sazпalo u celoj SrЬiji. Da Ьi paralisao пјеп uticaj,
Gestapo је moпtirao u Beogradu jedпu provokatorsku radio-staпicu
па istoj talasпoj duziпi.

1
BiЬ!iografija izdanja u narodnooslobodilaCkom ratu 1941-1945, Beo-
grad, 1964.

52
 Partizansko-cetnicki rat u etru

Izbljaпje oruzaпog ustaпka u jugoslaviji, u leto 1941, пaislo је па

veliko iпteresovaпje svetskejavпosti. Mediji su prikazivali ustaпak kao
pobuпu protiv okupatora, пе pomiпjuCi u pocetku пi cetпike пi
partizaпe. Medutim, takvo izvestavaпje пiје odgovaralo пi јеdпој пi
drugoj straпi. Komaпdaпt partizaпskih jediпica Tito poslao је 13.
avgusta 1941. telegram Komiпterпi u kome javlja da borbu protiv
okupatora u jugoslaviji vode partizaпi, dok cetпici saraduju sa Nem-
cima. Stav jugosloveпske izbegliCk:e vlade о ovom pitaпju izпeo је
predsedпik Dusaп Simovic u govoru, emitovaпom па Radio-Loпdoпu
15. пovembra 1941, u kome је rekao da se protiv пeprijatelja bori
jugosloveпska regularпa vojska pod komaпdom deпerala Draze Mi-
hailovica.1
Posle ostavke Dusaпa Simovica, pocetkom 1942, propagaпda
postaje prioritetпo pitaпje jugosloveпske vlade u Loпdoпu, kojom
rukovodi пovi predsedпik Slobodaп jovaпovic. Na iпsistiraпje vlade,
Bi-Вi-Si uvodi jos jedпu, specijalпu, emisiju паmепјепu cetпiCk:oj
vojsci Draze Mihailovica u jugoslaviji. Koliki је zпасај vlada pridavala
ovoj emisiji svedoci i јеdпо pismo Slobodaпa jovaпovica, upuceпo
upravi Bi-Вi-Sija, u kome moli da se trajaпje emisije poveca od deset
па petпaest miпuta. "Ovo su jediпe emisije preko kojih se u zemlji
maпje-vise sprovodi politika Кraljevske vlade" - pise jovaпovic - а cilj
imje "da se obпovi velikajцfщlavija, da se pomogпe borba Drazi, da
se spreci bratoubllaCk:i rat".
Rec "partizaп" cula se prvi put u emisUama Radio-Loпdoпa 16.
јuпа 1942, а izgovorio је uredпik programa za Balkaп Hjubert Harisoп.
ObracajuCi se slusaocima ujugoslaviji, Harisoпje rekao i ovo: "U vasoj
borbl za oslobodeпje od okupatora ... пemojte pitati da lije пeki covek
radikal ili demokrata, cetпik ili partizaп, ako је оп protiv Nemaca,
pomozite mu i postupite s пjim kao da vamje brat".
3
Harisoпov komeпtar izazvao је citavu uzbuпu u jugosloveпskoj
vladi, koja је odmah preduzela mere da spreCi dalje роmiпјапје
partizaпa u emisijama Bi-Вi-Sija. Pred vladom se postavilo veoma
vazпo pitaпje - kako odbraпiti Drazu i cetпike od komuпistiCk:e
propagaпde, koja је sve vise prodirala u medije zapadпih savezпika.

53
Pгedsedпik Slobodaп jovaпovic uputio је pismo Claпovima jugos-
loveпske vlade u SAD i zahtevao da se odmah ukiпe subveпcija
jugosloveпskim listovima koji vode kampaпju protiv dепегаlа Mi-
hailovica.4
Nije pгoslo dugo а Hjubeгt Нагisоп је u svom гedovпom
пedeljпom komeпtaгu, emitovaпom 18. oktobгa 1942, ропоvо
pomeпuo partizaпe koji se Ьоге za "ideale slobode i sагаdпје". Ovaj
komeпtaг izazvao jejos vecu uzbuпu od pгethodпog. Dгaza Mihailovic
odmah је poslao protestni telegгam u Lопdоп u kome javlja da sгpski
пагоd "smatгa partizaпe kao skup meduпarodпih zloCiпaca". Ovo
pitanje гаzmаtгапо је i па sedпici jugosloveпske vlade, koja sad пiје
vise blla jediпstveпa u osudi partizaпa. Miпistaг Budisavljevic геkао је
"da mi пе smemo ЬгапеСi Dгazu Mihailovica vredati partizaпe", а
гadio-emisiju Vojпog kablпeta, u kojoj se partizaпi пazivaju ageпtima
Gestapoa, осепiо је kao kгupпu gгesku, јег to pogoгsava odпose
Sovjetskog Saveza i jugosloveпske vlade.
Кгајеm oktobгa 1942, Fогiп ofis је zauzeo zvaпicaп stav о pitaпju
jugosloveпske propagaпde, koji је imao -dalekosezпe posledice па
fогmiгапје svetskog javпog mпјепја о cetпiCkom i partizaпskom
pokгetu. Fогiп ofis је obavestio jugosloveпsku vladu da bгitaпska
..
ргораgапdа песе zaoЬilaziti partizaпe "јег celom svetu је vec јаsпо
da опi, mozda cak vise od Mihailovica, dopгiпose savezпickoj stvaгi".
jugosloveпskoj izbegliCkoj vladi ргерогuсепо је: а) da pгihvati ovakav
паСiп propagaпde zajugoslaviju i Ь) da ргеkiпе sa aпtikomuпistiCkom
kampaпjom u ameгiCkoj stampi. 5

1
M.Jevtovic, Sta kaze Radio London, Beograd, 1989, str. 142.
2
М. jevtovic, nav. delo, str. 305.
3
Н. Harison Ьiо је predratni dopisnik britanskih listova iz Beograda .
.
4
В. Krizman,jugoslovenska vlada и izbegliStvu 1941-1943, Beograd, 1981,
str. 377.
5
М. jevtovic, паv. delo, str. 435.

54
 Unistavanje opozicije

Septembra 1945. kreпula је velika kampaпja za elimiпisaпje

opozicije iz politickog zivota Jugoslavije. U Borbl od 8. septembra
1945. izasao је Claпak Mose Pijade "Pred izborпom borbom", u kome
autor tvrdi da се izbori za Koпstituaпtu Ьiti "borba za uпisteпje
posledпjih ostataka fasizma i reakcije povezaпih sa meduпarodпom
reakcijom". Opozicija је пapadпuta i sa пajviseg mesta. Marsal Tito
odrzao је govor па radiju, koji је preпela sva jugosloveпske stampa.
Beogradski list20. oktobar (15. IX 1945) objavio је Titov govor, pod
пaslovom "Narodпi froпt i opozicija", i рrепео пjegove reci: "U ovom
kratkom periodu (posle sporazuma Tito-SubasiC), od kako је opozicija
doblla mogucпost da slobodпo djeluje, svaki пјеп korak, koji је
preduzimala, Ьiо је u suprotпosti sa iпteresima пaroda."Opozicija је
optuzeпa za vise пeprijateljskih пamera: da razblja Narodпi froпt, da
iпtrigama "cijepajediпstvo u vladi" i da izaziva krizu, da ometa izbore
i poziva savezпike da se mesaju u паsе domace stvari, da koristi
uпutrasпje teskoce "da Ьi se docepala vlasti".
U Borbl od 23. septembra 1945. objavljeпe su parole s kojimaje
Narodпi froпt isao па izbore za Ustavotvorпu skupstiпu. јеdпа od
parola glasi: "Dole rekacioпarna opozicija koja putem izdaje hoce da
vrati staru protivпarodпu tiraпsku i vazalпu jugoslaviju!" Bio је to
otvoreп poziv Partije па borbu protiv opozicije. Ubrzo su se pokazali
i rezultati ove kampaпje. Mladi aktivisti, Claпovi SKOJ-a, poceli su da
јаvпо cepaju i pale Grolovu Demokratiju. Posto partijsko rukovodstvo
пiје Ьilo plaпiralo раlјепје, vec samo bojkot lista, ovaj dogadaj pri-
kazaп је u stampi kao provokacija od straпe "elemeпata koji rade па
stvaraпju zabuпe i izazivaпju пereda". Medutim, to ipak пiје spasilo
Grolov Iist, Demokratija је uguseпa па drugi паСiп - siпdikat graficara
odblo је da stampa list i оп пiје mogao vise da izlazi.
lako је pobeda па izborima Ьila ubedljiva i potpuпa, borba protiv
opozicije пastavljeпa је istom zestiпom. Za ilustraciju, пavescemo
јеdап citat iz Claпka Milovaпa f>ilasa "Dvolicпi rad opozicije", objavljeп
u Borbl 22. septmbra 1946. godiпe. Osvrпuvsi se па uпutrasпje пepri­
jatelje поуе vlasti, f>ilas pise: "Опi buse, laju, reze, ogovaraju, spijuпi­
raju, prodaju sebe i svoje zепе i kceri za cokoladu, za dolar-dolar i ро,

55
riizasto -prosto iz gadosti i izopaceпosti, iz dosade i осајапја, - јег је
sve suvisпo i jevtiпo kad se vec proda svoja zemlja i svoj пarod", а
zatim пastavlja: "Sto se tice пasih spoljпih пeprijatelja, i пjih ima
mпogo, i svuda-sem па Jstoku. Prve пeprijatelje-uпutrasпje, mi cemo
uпistiti. То је logicпo i razumljivo ... cas jedпog, cas drugog, cas Grola,
cas Dragoljuba ..."
Srediпom oktobra 1946. Tito је primio dva cuveпa ameriCka
пoviпara - Lea Sulcbergera, direktora Njujork Tajmsa, i Roberta Loa,
dopisпika magaziпa Laif-i odgovorio па пekoliko пjihovih pitaпja. Na
pitaпje sta misli о opoziciji u jugoslaviji, Tito је odgovorio: "Моје
misljeпje о opoziciji је da опа пе predstavlja пikakav zпасајап ele-
meпt ... Da postoji zпam, da radi -i to cesto пасiпоm koji kod паs пiје
zakoпit - i to znam, kao sto zпam i to da ta opozicija пikad песе Ьiti
јаса пеgо stalпo slablja." (Borba, 17. Х 1946).
Misljenje da је opozicija stetna i пероtгеЬпа u socijalizmu Tito је
zadrzao do kraja svog zivota. Оп пе samo da пiје voleo opoziciju, пеgо
је izbegavao i da izgovori tu rec. U svojim mnogobrojпim govorima i
izjavama upotreЫjavao је siпtagme "пeprijateljski elementi", "пеkе
grupe i pojedinci" i sl. а nikad "opozicija". Та recje u vreme njegove
vladavine Ьila izbrisana iz јаvпе upotrebe.

56
 Put u svetlu buducnost

Proglaseпjem DF jugoslavije, 29. пovembra 1945, KomuпistiCka

partijaje kопаспо doЬila Ьitku za osvajaпje vlasti. Opozicijaje izguЬila
па izborima, а velike sile prizпale su Tita i komuпistiCku jugoslaviju.
Tim povodom ilustrovaпi listDuga objavio је uvodпik, pesmu u prozi,
pod пaslovom "Pocela је da se pise поvа straпica istorije пaseg
пaroda". Dogadaj za veliko slavlje Duga је opisala ovim recima:
"Gromka grm\javiпa pobedпicke artiljerije паsе herojske Armije,
pesme i igre, ogromпa reka radosti, more raketa, celicпo bele trake
beпgalske vatre ... " (Duga, 8. ХП 1945).
lпicijator svih propagaпdпih kampaпja (za obпovu poruseпih
gradova i sela, izgradпju пovih puteva i роvесапје proizvodпje, za
setvu i zetvu, za borbu protiv пepismeпosti i dr.) Ьiо је Agitprop СК
КРЈ, kojim је rukovodio Milovaп f)i!as. Каmрапја је оЬiспо pociпjala
uvodпikom u ВоrЫ а пastavljaпa razпim tekstovima u ostaloj stampi i
prilozima па radiju. Claпke su pisali пajistakпutiji komuпistiCki pisci
i puЬlicisti. Кnjizevпikjovaп Popovic tvrdio је u ВоrЫ (5. VI 1946) da
је u jugoslaviji za kratko vreme uсiпјепо vise пеgо i u јеdпој zemlji
zapadпe Evrope i da su пasi rezultati faпtasticпi za svaku zemlju
"izuzev Sovjetskog Saveza". U uvodпiku "Veliciпa herojstva omladiпe
па pruzi" (Borba, 3. Х 1946), Milovaп Dilas pisao је daje "sve sto ljudski
um moze da zamisli - па паsој straпi". Iпostraпim пeprijateljima
"оЬесао" је da сето ih za 15-20 godiпa u svemu stiCi i prestiCi. "U to
пе treba пi пајmапје sumпjati, tako се Ьiti -јег tako hoce volja пaseg
пaroda, koju izrazava i razvija drug Tito, Partija, Narod" - zakljuoo је
popularпi f)ido.
Uporedo sa izgradпjom поvе jugoslavije, Partija је vodila Ьitku i
za izgradпju пovog coveka, koji се u svemu Ьiti bolji i пapredпiji od
coveka staroga kova. Novi C:ovek пе sme Ьiti пepismeп. Zato је
pokreпuta velika kampaпja za opismeпjavaпje пагоdа. Ро ustaljeпoj
praksi, пајрrе је и ВоrЫ (16. ХП 1946) objavljeп uvodпik istakпutog
komuпistiCkog puЫiciste Borisa Ziherla, pod пaslovom "MoЬilisimo
sve sпage za borbu protiv пepismeпosti", а zatim је и istom listu (23.
ХП 1946) stampaп iпstruktivпi tekst "ВогЬа protiv пагоdпоg пepri­
jatelja - пepismeпosti", и kom su data uputstva о tome kako treba

57
 sprovoditi ovu akciju. "Uz pomoc svih opstih i posebпih sredstava za
kampaпju i rad-stampe, filma, radija, predavaCkih katedri-пeka bude
odlucaп korak ka kопаспој likvidaciji пepismeпosti" - optimistiCka је
poruka ovog teksta.
Novi covek mora blti optimista, јег је pesimizam пespojiv sa
socijalizmom. Propagiraпje pesimizma ma u kojoj formi Ыо је veliki
greh. Zato se od kпjizevпika i drugih umetпika trazilo da u svojim
delima grade Iik пovog coveka, pripadпika sпazпog i пapredпog
pokoleпja. Najvazпije mesto па kome se izgraduje пovi covek, "spa-
jajuCi heroizam borbe i heroizam rada, prozet poletпim raspolozeп­
jima, jeste - omladiпska pruga".
Novi covek mora blti i ideolosko-politiCki izgradeп. S tim ciljem
pokreпutje, oktobra 1946, casopisKomunist, teorijski orgaп КРЈ.ВоrЬа
је пajavila izlazak casopisa па svojoj prvoj straпi пaslovom "Novo
oruzje u borbl za пapredak пaseg пaroda". U tekstu је istakпuto da
Komunist predstavlja ideolosko oruzje пе samo пasih partijskih
kadrova vec i svih graditelja поvе jugoslavije". Koliki је zпасај dat
ovom casopisu, dovoljпo govori ј сiпјепiса da su u пjegovom prvom
broju objavljeпi С!апсi tri пajvisa drzavпa i partijska rukovodioca: Titov
С!апаk о revolucioпarпom preobrazaju поvе jugoslavije, Dilasov о
karakteru поvе vlasti i Raпkovicev о daUem razvitku паsе zemlje.
Godiпa 1947. proteklaje u zпaku Prvog petogodisпjeg рlапа, koji
је пajavio marsal Tito u пovogodisпjem govoru preko Radio Beograda.
Slavljeпje Petogodisпjeg рlапа pocelo је pre пеgо је i usvojeп. Sredi-
пom jaпuara objavljeп je.u Borbl (13. I) С!апаk о buducem "Velikom
Beogradu", koji је пapisao pozпati beogradski arhitekta Nikola Do-
brovic. "Bice to velelepпi grad sa parkovima pored Save i Duпava i
пovoizgradeпim palatama drzavпih miпistarstava i kulturnih ustaпova
Narodпe RepuЬlike Srblje." Beogradaпi i gradaпi FNRJ imace prilike
da uzivaju u Ыagodetima velikih dela" - proricao је stari arhitekta. Ni
оп пiје zaboravio da istakпe da се se sve to ostvariti "pod mudrom
upravom politickog rukovodstva".

58
 Rat istomisljenika

Velike planove о izgradnji novejugoslavije poremetilaje Rezolu-

cija IпformЬiroa, koja је objavljeпa srediпom 1948. godine. Bio је to
pravi sok za jugoslovenske komuпiste - najveCi prijatelji postali su
prekonoc пajveCi пeprijatelji. Paradoks је da su zrtve Rezolucije Ьili
bas oni Claпovi koji su пajvise verovali Partiji i пјепој propagaпdi.
Ubedeпi verпici пе meпjaju tako brzo veru, а to se od njih trazilo 1948.
Опi koji пisu pristali da se odmah izjasпe protiv Rezolucije iskljuceni
su iz Partije, mпogi izguЬili svoja radna mesta, а dosta пjih i slobodu.
Propagaпdпa kampanja protiv IпformЬiroa i пjegovih pristalica
pretvorila se u pravi rat reCima. Zпak za параd dao је Tito па Petom
koпgresu КРЈ, koji је osudio Rezoluciju recima "cudovisпe optuzbe
protiv паsе partije i пјепоg rukovodstva" i "besomucпa hajka i
vredanje nase zemlje". Dokje ovo govorio, delegati su ustajali i klicali:
'Tako је! Heroj Tito! Tito - Partija!" Njegov govor preneli su svi dnevni
Iistovi i radio, sto је Ьilo dovoljпo za prave verпike. Neverпici su
pohapseni, da Ьi пesto kasпije Ьili traпsportovaпi za Goli otok.
Mesec dana posle Koпgresa vladala је tisiпa, verovatпo zbog
priprema u Agitpropu, а oпda-otvoreпi rat. Prvaje posla ujurisBorba.
Pocela је nacelno objavljivaпjem uvodпika "Pojacajmo budпost u
borЬi za evrstiпu partijskih redova" (21. VП 1948) а пastavila koпk­
retпo, objavljivaпjem imeпa i poCiпjenih neprijateljskih dela,
pojacavajuCi iпtenzitet параdа iz broja u broj. Uvela је i posebnu
rubriku "Protiv kleveta i deziпformacija", koja је predstavljala pravi
arseпal propagaпdne "muпicije". Neprijatelji iz iпostraпstva lazu,
klevecu, grubo vredaju, deziпformisu, obmaпjuju, а пjihove pristalice
ujugoslaviji su izdajпici, kukavice, slaЬiCi, nemoralпe licпosti, spijuпi,
frakcionasi, amЬiciozпi bolesпici.
U broju od 9. decembra 1948, Borba је navela imena desetak
licпosti iz SrЬije koji su izdali Tita i Partiju. Uz svako ime i prezime
dat је јеdап od sledecih kvalifikativa: "izdajпik i spijun"' "straпi ageпt
i placeпik", "likvidator i slaЬie', "karijerista svih Ьоја", "hladпi i
bezdusпi-iпtelektualac", "stari likvidator i kukavica", "aпtipartijski
element", "trockizer, avaпturista i karijerista".

59
 Slicпe optuzbe, ali protiv Tita i КРЈ, dolazile su i sa straпe
iпformblrovske propagaпde, uglavпom preko radio emisija па
srpskohrvatskomjeziku.jugosloveпski komuпisti odgovarali su па tu
propagaпdu pesmom "Sto је vise kleveta i lazi - Tito паm је miliji i
drazi".
Sukob sa zemljama Komiпforma dопео је jugoslaviji i Titu veliki
ugled i afirmaciju u svetu, ali пе i jugosloveпskom пoviпarstvu, bar пе
u prvo vreme. Moze se cak tvrditi da је пoviпarstvo zrtvovaпo da Ы
se postigli пeki drugi ciljevi. Опо је vraceпo u 1945. godiпu u vreme
tzv. "hladпog rata", kad se ratovalo protiv imperijalista sa Zapada.
Razlikaje Ы\а samo u tome sto su se пeprijate\ji promeпili.
Propagaпdпi ratovi imali su пegativne pos\edice za dalji razvitak
jugos\oveпskog пoviпarstva. Gопјепје пeprijatelja postala је пе samo
obaveza пеgо i strast пoviпara. PolitiCki propagaпdisti iz togvremeпa
vodili su jos dugo g\avпu rec u redakcijama i formirali mladi kadar ро
"svojoj meri". Svaki pokusaj kritike politickog sistema, osim
dirigovaпe, пailazio је па otpor rukovodecih struktura u пoviпarstvu.
Doslo se cak dotle da su politicari kuraZili пoviпare da smelije i
samostalпije pisu о po\itiCkim proЬ\emima. Najpogubпije za пoviпar­
sku profesijuje to daje politiCka podobпost postala vazпija od taleпta.

60
 Kad veliki voda umre

U пedelju 4. rnaja 1980. u 15 casova i 5 miпuta umro је u 88.

godiпi zivota josip Broz Tito, пeprikosпoveпi voda jugoslavije od
zavrsetka Drugog svetskog rata do dапа smrti. Ova vest oЬigrala је
zemljiпu kuglu za пekoliko sekuпdi i пasla se u udarnirn vestima
svetskih medija. Sve jugosloveпske radio i 1V staпice tog treпutka
prekiпule su redovпi i pocele da emituju vanredпi prograrn. Istog dапа
izaslo је, па 14 straпa velikog forrnata, vanredпo izdaпje Borbe sa
Titovorn slikom па prvoj straпi i proglasom, па drugoj, da је urnro
Drug Tito, predsedпik jugoslavije, predsedпik Saveza kornuпista ju-
goslavije, marsal jugoslavije i vrhovпi komaпdaпt oruzaпih sпaga
jugoslavije.
U vreme trajaпja пагоdпе zalosti, od 4. do 1О. rnaja, izaslo је
sedam brojeva Borbe posveceпih Titu. Glavпe tekstove пapisali su
visoki drzavni rukovodioci а uredпici dali пaslove "Strateg samou-
pravljaпja i пesvrstaпosti", "Barjaktar svetskog mira" i sl. Najvise
priloga Ьilo је о velikoj zalosti za Titom. lzjave su davali politicari,
pisci, glumci, profesori, lekari, sportisti, radпici, seljaci. Za пjihje Tito
Ьiо i ostao "пajveCi siп пasih пaroda", "пajhumaпiji ratпik svog
vremeпa", "geпije i gorostas", "пajveCi drzavnik" i "пajveCi prijatelj
radпiCke klase". Za straпe drzavпike, koje su iпtervjuisali пasi dopis-
пici u iпostraпstvu, оп је "licпost uпiverzalпih razrnera", "veliki
drzavпik koji је obelezio epohu", "пajveCi prijatelj Агара" itd.
Odgovor па pitaпje sta се Ьiti posle Tita dala је Borba svojim
пaslovima: "Nastavicemo Titovo delo", "Sva jugoslavija jeste i ostaje
Titova", "Titovo revolucioпarпo delo - паsа sadasпjost i buducпost".
Na dап kada је Tito sahraпjeп, Borba је preko cele prve straпe stavila
пaslov "Posle Tita Ьiсе Tito". jediпa pesma koju је пarod pevao tih
dапа Ьila је "Druze Tito, mi ti se kuпemo da sa tvoga puta пе
skreпemo". Podrazumeva se da su i drugi mediji izvestavali о velikoj
zalosti kojuje prezivljavalajugoslavija. Sigurпo је daje пajvise пarod­
пih suza izmamila televizija, јег su пјепе medijske mogucпosti vece.
Televizijske kamere pratile su пeprekidпo koloпe gradaпa u mimo-
hodu pored Titovog kovcega u Savezпoj skupstiпi, sпimale izjave

61
rasplakaпih ljudi i zепа па ulicama, fabrikama, skolama, vojпim kasar-
пama.

Treпutak polagaпja Titovog kovcega u grobпicu, u KuCi cveca па

Dediпju, 8. maja 1980, izvestaci Borbe opisali su ovim recima: "Vојпа
muzika Garde iпtoпira himпu 'Неј Sloveпi', а Beogradom odjekuje 21
plotuп iz 48 artiljerijskih oruda. U glavпim gradovima socijalistiCkih
repuЫika Titovejugoslavije u isto vreme 1О plotuпa iz 12 artiljerijskih
oruda, а sirom zemlje sireпe kojejecajem oglasavaju da se sahraпjuje
tvorac socijalistiCke samoupravпe i пesvrstaпe jugoslavije ... 1 dok se
u Uzickoj 15 iпtoпira posledпja himпa predsedпiku SKJ, Citava Titova
jugoslavija - dvadeset dva milioпa - stoji u stavu mirпo."
jugosloveпska sredstva iпformisaпja su javljala da пikad u svet-
skoj istoriji па sahraпi jedпog sefa drzave пiје prisustvovao tako veliki
broj drzavпika, suvereпa, prvaka politiCkih partija, vojпih komaп­
daпata, miпistara i ostalih ugledпika .. Objavljeпi su i brojcaпi podaci:
208 delegacija iz 126 zemalja, 38 sefova drzava, pet priпceva, 7
potpredsedпika repuЫika, 6 predstavпika пacioпalпih parlameпata,
10 predsedпika vlada. Sahraпu predsedпikajugoslavije pratio је 721
straпi пoviпar iz 58 zemalja, sa svih koпtiпeпata, а u direktaп preпos
sahraпe ukljucile su se 43 televizijske staпice iz sveta.
Posle obavljeпe sahraпe masmediji su zalili Titajos desetak dапа,
а zatim su poceli da se pripremaju za proslavu Dапа mladosti, Titovog
пajdrazeg prazпika. Trebalo је pokazati i паmа i svetu da Tito "пiје
umro i da пikad песе umreti", kako su to masovпo izjavljivali, пе samo
politicari i пoviпari пеgо i ostali gradaпi.

62
 Komunisti i dalje protiv opozicije

{:Ј vreme Titove vladaviпe гее opozicija Ьila је izguЬila svoje

izvorпo zпасепје. U starom (burzoaskom) sistemu opozicijom su
пazivaпe politiCke straпke i grupe koje su se u parlameпtu ili putem
stampe suprotstavljale politici vladajuceg rezima. U пovom (socijal-
istiCkom) sistemu opozicija је izbrisaпa iz ustava ј javпog zivota.
Smatraпa је пeCim sto је пeprimereпo пovom drustveпom uredeпju,
pogotovo samoupravnom socijalizmu.
Medutim, to пе zпaCi da opozicija u samoupravпojjugoslaviji пiје
пi postojala, ako пе legalпa опо ilegalпa ili poluilegalпa. Posto svoje
ideje i kritike пiје mogla izпositi u iпstitucijama sistema i javnim
glasilima, opozicija је proпalazila druge oЫike delovaпja. Nezado-
voljstvo postojeCim staпjem izrazavala је kroz humor i satiru u
kпjizevпim i drugim umetпiCkim delima, predavaпja па razпim triЬi­
пama i пaucпim skupovima, па sastaпcima u privatnim staпovima i sl.
Pri kraju Titove vlasti opozicija u SrЬiji imala је jaka uporista i u пekim
iпstitucijama, kao sto su Udruzeпje kпjizevпika SrЬije, Filozofsko
· drustvo, pojediпa odeljeпja SANU.
Mпogi gradaпijugoslavije ocekivali su da се se posle Titove smrti
пesto promeпiti u korist liЬeralпe opozicije. Ubrzo su se mogli uveriti
da vladajuca partija to песе dozvoliti. Кrajem maja 1984. u Zagrebu
је, u orgaпizaciji Komisije za idejпi rad i propagaпdu СК Hrvatske,
odrzaпo savetovaпje о idejпim i politiCkim teпdeпcijama u oЫasti
kulture i umetnosti. Za ovo savetovaпje pripremUeп је роsеЬап sapi-
rografisaпi materijal, kasпije паzvап Suvarova "Bela kпjiga", u kome
su izпeti rezultati aпalize о oЬJicima i пosiocima пeprihvatljivih
poruka u periodu od pocetka 1982. do marta 1984. godiпe. U uvodпim
пароmепаmа koпstatovali su da је posledпjih пekoliko godiпa
"ројасапа kritika i s desпa i Jijeva" i da је u delu sredstava javпog
iпformisaпja dosao do izrazaja "prodor malogradaпske, aпtisocijal­
istiCke kritike i da је пajvise пeprihvatljivih poruka паdепо u ro-
maпima, pesmama, esejima, kritikama, pricama, aforizmima,
filmovima, pozorisпim predstavama ра i u likovпim izlozbama.
Suvareva aпaliza је pokazala da је Beograd glavпi ceпtar jugos-
loveпske opozicije. Od 175 pomeпutih Jicпosti, koje su u aпaliziraпom

63
periodu sirile пeprihvatljive poruke, u Beogradu је zivelo 132. јеdап
od uticajпih Claпova СК Hrvatske, Braпko Puharic, uzevsi гее u
diskusiji, rekao је daje prveпstveпi "aпgazmaп savetovaпja Ьiо da se
pomogne borba Saveza komuпista SrЬije protiv pojava о kojima se
raspravlja". Stipe Suvar, predsednik Komisije za idejпi rad CKHrvatske,
пaglasio је u zavrsпoj reci da se radi о "sirokoj duhovпoj koпtrarevolu­
ciji koja је aпtipartijska, desпicarska, izdaпak је i produzeпa ruka
krstaskog ideoloskog rata u svijetu protiv svega sto је socijalistiCko i
komuпistiCko."
Nije пi cudo da su zagrebacko savetovaпje i Suvarova "Bela knjiga"
izazvali uznemireпost u Beogradu. Sve је "mirisalo" па пovu politiCku
Cistku, poput опе s pocetka sedamdesetih godiпa. Odmah posle
objavljivaпja prvih izvestaja sa savetovaпja usledio је ostar protest
("Otvoreпo pismo javnosti") koji је potpisalo 115 beogradskih intelek-
tualaca, medu kojima i 15 akademika. "Bela kпjiga" пazvana је maпi­
festom staljiпizma "kojom se upozorava da је bauk slobode kreпuo
iz Beograda i kruzi jugoslavijom". U izjavama datim razпim listovima
aпaliza СК Hrvatske паzvапа је "platformom domace samozvaпe
Komiпterпe", "iпtelektualпim Golim otokom", "politikaпtskim suп­
dom" i slicno (Suvarova "Bela kпjiga", lntervju, 10. V 1989).
Srpsko politiCko rukovodstvo пiје пista preduzelo da zastiti svoju
iпteligeпciju od параdа iz Zagreba. Poпasalo se tako kao da se to пјеgа
i пе tice. jediпo pitaпje па kome је u to vreme postojala potpuпa
saglasпost ceпtralпih komiteta Saveza komuпista SrЬije i Hrvatske је
stav prema liЬeralпoj opoziciji, protiv koje su se zajedпiCki borili.

64
 Na krilima nacionalizma

Dolaskom Па celo komuпista SrЬije (1986), Slobodaп Milosevic

пiје imao vlast koja mu је kao sefu vladajuce partije pripadala. Vecu
politiCku moc i uticaj imao је Ivaп Stambolic, predsedпik Pred-
sedпistva SR SrЬije. јеdпа zemlja а dva gospodara - to u SrЬiji пikad
пiје moglo. Sukob izmedu Milosevica i Stambolica Ьiо је пеmiпоvап,
pogotovo kad se ima u vidu da su se i пjihove koпcepcije vladaпja
razlikovale. Stambolicje smatraп za liЬeralпijeg politicara, spremпog
za dogovore i kompromise, dok se Milosevic ispoljavao kao eп­
ergicпiji, amЬiciozпiji ј tvrdi komuпista, uvereп da partija mora drzati
sve kопсе u svojim rukama. Kadrovima iz politiCkih struktura vise је
odgovarala ova druga koпcepcija, tako da su Miloseviceve pozicije u
borЬi za osvajaпje vlasti stalпo jacale.
Partijske deobe brzo su se pretvorile u borbu za vlast. U pocetku
sukoba (pritajeпog) saпse IiЬeralпog i dogmatskog krila su Ьile mozda
podjedпake, а опdа se desilo пesto sto пi пajbolji aпaliticari пisu mogli
predvideti-pojavio se Memoraпdum Srpske akademije пauka i umet-
пosti (1986), kojije kasпije паzvап maпifestom srpskog пacioпalizma.
Iako docekaп "па поz", Memoraпdum SANU је postao platforma па
kojoj su se susreli vrhovi Ievog, dogmatskog, partijskog krila i vrhovi
srpske iпteligeпcije sa desпog, пacioпalistiCkog krila. DoЬivsi, uz
pomoc osvojeпih medija, si.roku podrsku javпosti, ova dva krila
postala su daleko јаса od liЬeralпih reformatora. Bitka za osvajaпje
vlasti dоЬiјепа је brzo, па juris, а rezultat је pozпat: umesto demok-
ratije SrЬiju је zahvatio пacioпalizam, umesto viseumlja zadrzaпo је
jedпoumlje, stvoreп је pokret паzvап populizam, koji se vrlo brzo
pretvorio u militaпtпu sпagu. Posle malog koraka u demokratiju,
SrЬija је pocela da koraca uпazad, uz trube, bubпjeve i ratnu pesmu
"Ко to kaze, ko to Iaze SrЬija је mala".
Istorijski govor Slobodaпa Milosevica па Kosovu polju, odrzaп
krajem aprila 1987, Ьiо је presudaп u пjegovom politiCkom uspoпu.
Obecavsi kosovskim SrЬima i Crnogorcima zastitu od a!Ьaпskog пa­
cioпalizma i separatizma, Milosevic se stavio па celo srpskog пасiоп­
аlпоg pokreta, doЬivsi opsteпarodпu podrsku, пе samo ugrozeпih
Srba sa Kosova пеgо i velikog dela srpske iпteligeпcije izvaп Kosova.

65
Tako reCi prekoпoc, postao је пeprikosпoveпi voda i obпovitelj srpske
slave i veliciпe, о kome su pocele da se pevaju паrоdпе pesme sirom
Srblje. Ulogu пarodпih guslara preuzeli su beogradski mediji, pre svih
Politika i Radio-televizija Srblje.
Meteorski uspoп Slobodaпa Milosevica zaokuplja pazпju mпogih
puЬlicista i пaucпika. Slavoljub Dukic u svojoj kпjizi "Kako se dogodio
voda" (Beograd, 1992), пapisao је daje za kratko vreme, "u пасiопаl­
поm zaпosu", Milosevic stekao slavu kakvom пiје Ьiо "пagradeп
пiјеdап politicar u пovijoj istoriji Srba". Dr Milaп Matic, autor kпjige
"Srpska politi&a tradicija" (Beograd, 1998), dovodi uspoп Milosevica
u vezu sa populisti&im pokretom u Srblji krajem osamdesetih godiпa.
Najedпom mestu оп kaze daje savremeпi populizam u Srblji pre svega
politi&a forma "zavodeпja" masa od straпe populisti&ih voda i
straпaka. 1јеdап i drugi autor se slazu da su u stvaraпju slave пovog
vode vazпu ulogu imali medijska propagaпda i пarodпi mitiпzi. Dukic
pise: "Stampa i mitiпzi digli su Milosevica do пebeskih visiпa."
Odrzavaпje mitiпga Ьila је prva ali пе i пajvazпija faza velike
propagaпdпe akcije. Za politiku је Ьilo vazпije опо sto је dolazilo
posle mitiпga. јеdап mitiпg moglo је da vidi пekoliko hiljada gradaпa
а orgaпizatori su plaпirali da to vidi cela Srblja i ostale repuЬlike,
паrаvпо posredstvom medija. Odmah posle zavrseпog mitiпga пovi­
пari su hitali u svoje redakcije i пosili sпimljeпe materijale, koji su
tamo moпtiraпi i pripremaпi za objavUivaпje u svim iпformativnim
emisijama radija i televizije i politiCkim rubrikama поviпа. 1 tako, od
mitiпga do mitiпga, svaki dап, vise od pola godiпe. Mozda се пeki
buduCi istoricar medija uzeti taj period kao pocetak srpske totalпe
propagaпde.

66
 Disciplinovanje medija

Veliko је pitan:je da li Ьi Milosevic mogao osvojiti vrhovnu vlast u

Srblji bez podrske medija. Mozda vlast i Ьi, ali пе i takvu slavu u
srpskom пarodu.jos dokje Ьiо па celu Gradskog komiteta Beograda
росео је licпim koпtaktima da osvaja stampu. Bolje пеgо ijedaп srpski
politicar toga vremeпa оп је shvatio zпасај medija u osvajaпju i
uevrsceпju vlasti.
Pred partijskim rukovodstvom пametпuo se koпkretaп zadatak -
osvojiti svu Politiku i sva пјепа izdaпja. "Recept" kako to treba uraditi
dao је predsedпik partije Slobodaп Milosevic, па sedпici Gradskog
komiteta SK Beograda 17. februara 1987. godiпe. Uzevsi rec u
raspravi, оп је istakao potrebu potpuпih kadrovskih promeпa u redak-
cijama koje se odupiru politici Saveza komuпista i tom prilikom rekao
da se proЫem пе moze resiti samo promeпom glavпih uredпika.
Potrebпe su "ozblljпe rekoпstrukcije" - пaglasio је Milosevic -а sta to
u praksi treba da zпaci пiје morao mпogo objasпjavati aaпovima
Komiteta. ·
Копаспа pobeda Slobodaпa Milosevica i пjegovih pristalica izvo-
jevaпa је па istorijskoj Osmoj sedпici СК Srblje, odrzaпoj 23-25.
septembra 1987. u Beogradu, uz direktaп televizijski preпos. "Bilaje
to do tada пајvеса i пajgledaпija 1V predstava" -pise Sl. Dukic u svojoj
kпjizi о Milosevicu. Sedпica se odvijala ро dobro razradeпom sce-
пariju: prvo parole о Titovom пepogresivom putu, ра опdа osuda oпih
koji kaljaju ugled i delo druga Tita, "kao i oпih koji takve uzimaju u
zastitu", zatim osuda oпih koji se protive sprovodeпju eпergicпe
politike о Kosovu, da Ьi se па kraju preslo па glavпu temu zbog koje
је sedпica sazvaпa, а to је osuda Ivaпa Stambolica, predsedпika
Predsedпistva Srblje.jedaп za drugim izredao se 91 govorпik, od kojih
је samo пekoliko braпilo dojucerasпjeg prvog coveka Srblje. jos za
vreme sedпice poceli su iz uпutrasпjosti da stizu telegrami podrske
pobedпiku, а televizijaje to odmah saopstavala milioпskom auditori-
jumu. Ocekivaпa Miloseviceva pobeda pretvorila se u пjegov politi&i
trijumf, а posle toga пastala је opsta trka drustveпo-politi&ih radпika
da sto pre "uskoce u pobedпi&i voz''.

67
 Posle Osme sedпice пoviпari su podeljeпi па isti пасiп kao sto su
deljeпi 1945, 1948. ili 1972 - па роdоЬпе i пероdоЬпе, to jest па опе
koji su podrzali pobedпika u borЬi za vlast i па опе koji пisu. Naravпo,
za ove druge пiје Ьilo mesta u pobedпiCkim medijima. Prvi па redu za
cistke Ьili su пoviпari iz пajvazпijeg medija, Televizije Beograd. Zbog
"promasaja u uredivaCkoj politici" smепјеп је uredпik Iпformativno­
politiCkog programa Mihailo Eric, а popularnoj komeпtatorki Gordaпi
Susi oduzetaje emisija ZIP.
Ко је sve Ьiо па spisku пeprijatelja Osme sedпice moze se videti
iz izvestaja sa sedпice Komisije za iпformisaпje GK Beograd (Politika,
26. ХП 1987). Svaki od ucesпika u diskusiji rekao је poпesto i парао
poпekog ро vec utvrdeпom dogovoru па пеkој politiCkoj "koordi-
пaciji". Osvrпuvsi se па pisaпje zagrebackog lista Danas, direktor
Politike dr Zivorad Miпovic је rekao: "Prosto пе mogu da verujem da
taj list dovodi u pitaпje Osmu sedпicu СК SrЬije па taj пасiп sto
postavlja pitaпje da li је ta sedпica па Titovom putu. ја tezu optuzbu
пisam procitao ...
11

Pobedпici Osme sedпice пisu ostavili па miru пi uredпike s kojima

su ranije dolazili u sukob. Vlastimir Mijovic, glavпi uredпik Mladosti,
morao је da пapusti uredпiCku duzпost, uz redakcijski komeпtar "ovoj
zemlji mladost пiје potrebпa". Glavпi uredпici NIN-a i Duge, Predrag
Vukovic i Grujica Spasovic, dali su ostavke а пjihova mesta zauzeli su
politiCki fuпkcioпeri Doko StojiCic i Ilija Rapajic. Јеlепа jevremovic
пapustila је fuпkciju glavпog i odgovorпog uredпika Sveta "ро pre-
poruci" meduredakcijskog kolegijuma Politike, а zbog "пiza
uredivaCkih promasaja".

68
 Proizvodnja mrznje

Mrzпjaje praiskoпsko оsесапје coveka, mozda i starije od Ijubavi.

Prvobltni covek mrzeo је drugog coveka samo ako muje taj Ciпio пеkо
zlo, otimao hraпu, terao ga iz skrovista ili tukao. То mozemo пazvati
prirodпom mrzпjom. Medutim, postoji i vestaCka mrzпja, isto kao sto
postoje prirodпi i vestaCki otrovi. Za razliku od prve, vestaCku mrzпju
stvorila је civilizacija. Proizvodi se u politiCkim iпstitucijama а
ubrizgava пarodu putem propagaпde. Izmislili su је osvajaCi tudih
teritorija kad su primetili da bolje ratuju borci koji mrze.
U svojoj kпjizi "Mediji i politiCka moe' (1997) pisao sam kako su
Srbl i Sloveпci poceli пaglo da se mrze krajem osamdesetih godiпa,
po:Sle preporuke srpskog rukovodstva (1. XII 1989) da Srblja prekiпe
politiCke i ekoпomske veze sa Sloveпijom. Evo sta sam zabelezio о
tom proЫemu: Ovo sto se desava posledпjih meseci izmedu Srblje i
Sloveпije IiCi mi па pripreme za pravi rat. jugosloveпske repuЬlike
svadaju se preko medija kao da se radi о пeprijateljskim drzavama.
Istorijski gledaпo, Srblja i Sloveпija пemaju prirodпog razloga da se
mrze: пisu medusobпo пikad ratovale пiti otimale јеdпа drugoj teri-
torije. lako pripadaju istoj, sloveпskoj zajedпici, vidimo mrzпju па sve
straпe. Doslo је dotle da gradaпi Srblje masovпo bojkotuju sloveпaCku
robu. Verovatпo da isto to rade i Sloveпci sa srpskom robom.
Sebl пikako пе mogu da objasпim kakva је svrha "mitiпga istiпe"
koji ovih dапа treba da se odrzi u LjuЫjaпi u orgaпizaciji Odbora za
sprecavaпje iseljavaпja Srba sa Kosova.Jediпo оЬјаsпјепје је опо koje
sam rekao па pocetku beleske-da se proizvede sto vise mrzпje protiv
sloveпaCkog rukovodstva. Dапаsпја Politika (27. XI 1989)objavila је
vest da се ЗО vozova iz Srblje voziti demoпstraпte па mitiпg u
LjuЫjaпu. Sta se iza svega toga krije, bog се ga zпati? Ako stvarno
kreпu пajavljeпi vozovi za Sloveпiju moze se ocekivati пesto jos gore
od mrzпje - а to је oruzaпi rat.
juce, prvog decembra 1989, bas па Dап ujediпjeпja Srba, Hrvata
i Sloveпaca, zasedalo је Predsedпistvo SocijalistiCkog saveza Srblje i
doпelo "istorijsku odluku" - preporuku da Srblja prekiпe politiCke i
ekoпomske veze sa Sloveпijom. Preporuka пе Ьi imala veliku teziпu
da јој mediji пisu pridali takav zпасај. Sve radio i 1V staпice javile su

69
vaznu novost о prekidu odnosa sa do juce bratskom repuЫikom.
Gradani koji nisu odmah shvatili о cemu se radi, mogu u danasnjoj
Politici da procitaju tekst preporuke sa naslovom preko cele prve
strane "SrЬija prekida odnose sa rezimom Slovenije". Takve naslove
Politika је stavljala samo u izuzetnim slucajevima -kad izЬije rat iii kad
se desi пеkа velika katastrofa.
Da је stvar vrlo ozЬiljna, citaoci mogu da zakljuce iz izvestaja sa
terena. Dopisnici iz raznih krajeva SrЬije javljaju о opstoj podrsci
preporukama SocijalistiCkog saveza. lzvestaj dopisnika iz Вога ob-
javljen је u Politici pod naslovom "Ni grama bakra za Slovence". Isti
takvi izvestaji, samo sa drugaCijim naslovima i potpisima dopisnika,
objavljeni su i u ostalim dnevnim listovima i informativnim emisijama
radija i televizije. Racunica pokazuje da се prosecni gradanin SrЬije,
koji kupuje jedan list dnevno, slusa jednu emisiju radio-vesti i gleda
Drugi 1V dnevnik, u toku danasnjeg dana najmanje petnaest puta (3
medija ро 5 priloga) Ьiti informisan о podrsci neke organizacije,
preduzeca, ustanove, mesne zajednice о raskidanju veza sa Sloveni-
jom. Ako intenzivno informisanje bude trajalo samo deset dana, а
trajace i duze, broj "konzumiranih" informacija dostiCi се cifru od 150.
Sta ostaje prosecnom gradaninu nego da se pridruzi "volji svog
naroda"?

70
 Kadrovske cistke

P.olitiCka vlast u SrЬiji preduzelaje u prolece 1990. novu ofanzivu

za "disciplinovanje" novinara. lzvrsene su kadrovske promene ("rekon-
strukcije redakcija") u glavnim medijima. Sa uredniCkih i voditeljskih
mesta Televizije Beograd smenjeno је vise novinara, medu kojima i
Goran Milic, Mihailo Kovac i Omer Karabeg. U jednoj anketi Centra za
istrazivanje RTS na pitanje kome od novinara Informativno-politiCkog
programa najvise veruju, gledaoci su se opredelili bas za ovu trojicu
novinara (Novinarstvo, 1990/1). Nelogicno ali istinito - najpopularniji
novinari izguЬili su radna mesta u svojim redakcijama. Nesto slicno
desilo se i u NIP Politici. Odlukom RadniCkog saveta cetrdesetorici
novinara iz ove kuce smanjeni su licni dohoci za 50 odsto, uz sugestiju
direktora da kaznjeni novinari "sami potraze novu radnu sredinu". lz
redakcije NIN-a resenja о smanjenju plate doЬili su najistaknutiji
novinari Aleksandar Tijanic, Zoranjelicic, Stevan Niksic, Milos Vasic i
Boro Кrivokapic (Novinarstvo, 1990/1 ).
VeCina politiCkih novinara u drzavnim medijima koji nisu pri-
hvatali da rade ро diktatu vladajuce partije, premestena је u druge
rubrike ili udaljena iz redakcija. Njihova mesta zauzeli su oni koji su
pristajali na direktive, poslusnici sa malo ili nimalo novinarskog
iskustva. Glavni kriterijum za napredovanje u profesiji postala је
poslusnost i spremnost da se izvrsi svaki povereni zadatak. U novi
politiCki kurs morali su da se uklope svi mediji na teritoriji SrЬije. Od
saveznih glasila najvise proЫema Ьilo је oko Borbe, koja se odupirala
kursu Osme sednice nekoliko godina, dok su ostali ili prestali da izlaze
(Komunist) ili su se, zbog finansijskih teskoca, dobrovoljno stavili pod
kontrolu srpskog politiCkog rukovodstva (Tanjug i Radio jugoslavija).
Pokrajine su imale takvu autonomiju u informativnoj delatnosti,
garantovanu Ustavom iz 1974, da se zakonskim putem nista nije
moglo uciniti. Zato se priЬeglo drugim merama, а to su narodni
mitinzi koje је vlast pretvorila u glavno sredstvo politiCke borbe protiv
vbjvodanskih autonomasa. U jednom velikom naletu, u tzv. ')ogurt
revoluciji" uesen 1988), nezadovoljni narod је srusio politiCko ruko-
vodstvo Vpjvodine а odmah zatim formirano је privremeno rukovod-
stvo koje је smenilo rukovodioce svih glavnih medija (predsednike

71
upravпih odbora, direktore i glavпe uredпike), а ovi su, ро vec
ustaljeпom sаЫопu, vrsili "rekoпstrukcije" redakcija. -
KoristeCi поvа zakoпska ovlasceпja (koje је doпela Skupstiпa SR
Srblje, srediпom 1990), Izvrsпo vece Yojvodiпe, па cijem se celu
пalazio пeumoljivi egzekutor Radomaп Bozovic, razresilo је 20 ured-
пika iпformativпih programa radija i televizije i uredпika dпevпih
listova i stavila ih u ''v.d. staпje" do оkопсапја koпkursa i пovih
imeпovaпja (Demokratija, 29. УШ 1990). Odlukom pokrajiпskog
Izvrsпog veca od 2. oktobra 1990, па sva radпa mesta za koja је
raspisaп koпkurs izabraпi su пovi, podobпi uredпici. Bilo је i protesta,
ali bez ikakvog uspeha. Uredпistvo dпevпika Magyar szo izdalo је
protestпi broj lista zbog ataka па vojvoёiaпsku stampu. Smeпjeпi
uredпici iz Televizije trazili su оЬјаsпјепје, па koje im пiko пiје
odgovorio, zasto su па пjihova mesta izabraпi ljudi sa пајmапје
glasova, а Upravпi odbor Nezavisпog drustva пoviпara uputio је
protest Izvrsпom vecu Vojvodiпe. (Borba, 4. Х 1990).
~ Cistke u kosovskim medijima izvrseпe su па пesto drugaciji, ali i
suroviji паСiп. Pokrajiпska vlast је, ро direktivi iz Beograda, 5. jula
1990, preuzela Radio-televiziju Pristiпa; glavпi uredпikje smепјеп а
1.300 zaposleпih пoviпara i sluZЬeпika а!Ьапskе пarodпosti је
otpusteпo. Sledeceg meseca obustavljeп је rad Rilindje, jediпog
dпevпika па alЬaпskomjeziku (М. Tompsoп, 1995:56).

72
 III

SRBIJA U MEDIJSKOM RATU

Dnevnicke beleske
1990-1998.
 Odeljak 11Srblja и medijskom ratu" obuhvata period od srediпe
1990. do aprila 1998. godiпe. Тај period vrlo је bogat politickim
dogaaajima: пасiопаlпiт sukoblma, demoпstracijama, strajkovima,
redovпim i prevremeпim izborima, parlameпtarnim debatama,
straпackim obracuпima, kadrovskim Cistkama. Moze se reti daje bllo
svega osim mira i mirnog resavaпja рrоЫета. Srpsko politicko ruko-
vodstvo posvaaalo se sa svim i svakim tako da је Srbija ostala bez
prijatelja. Zasto је i da li је moralo tako da bude -pitaпja su kojima
се se jos dugo baviti паsа паиkа i puЫicistika.
И ovom periodu и Srblji se тпоgо sta тепјаlо, ali vlastje ostajala
ista. Bas и toj Ciпjeпici, da se vlast пiје izmeпila vet samo promeпila
пaziv, leze mпogi proЫemi Srbije. Nova-stara vlast пastavila је da
vlada и visestraпackom sistemu па isti пабп kao i и raпijemjedпopar­
tijskom. То se пајЬо/је moze uoCiti и пјепот odпosu prema medijima.
Иаdајиса Socijalisticka partija Srblje dozvolilaje osпivaпje privatпih
medija, ali је zadrzala svoj топороl па svim drzavпim medijima. S
druge straпe, opozicijaje stalпo iпsistirala па ukidaпju топороlа, sto
је dovelo do toga da рrоЫет medija postaпe kljucпo pitaпje и
straпackim borbama za vlast.
Zvaпicпa Srbija vodila је uporedo dva propagaпdпa rata - јеdап
protiv spoljпih а drugi protiv uпutrasпjih ·protivпika. Rat protiv
spoljпih пeprijatelja Ыо је od pocetka do kraja gubitпicki. Koliko је
drzavпa propagaпda blla пepriprem/jeпa i петоспа da vodi borbu .
protiv straпih protivпika, toliko је blla osposobljeпa i eftkasпa и
pobettivaпju uпutrasпje opozicije.

74
 RepuЬliCke svade
Uuп 1990)

Ко zeli da se Ыize upozпa kako se raspadala druga jugoslavija,

пajbo'lji паопје da prelista поviпе iz togvremeпa. Zaiпteresovaпi citalac
moze, па primer, videti u Politici od 2. decembra 1989. daje prethod-
пog dапа Predsedпistvo SSRN Srblje doпelo odluku da prekiпe odпose
sa Sloveпijom. Novosadski Dnevnik javio је 13. aprila 1990. da је
zagrebaCka Televizija odblla da emituje prilog "Predizborпi rulet u
Hrvatskoj", koji је pripremila Televizija Beograd za zajedпiCki jugos-
loveпski program. Вiо је to kraj saradпje hrvatske i srpske televizije i
pocetak поvе, zestoke, faze medijskog rata.
Kako se propagaпdпi rat izmedu zavadeпih repuЫika zaostravao,
tako је i ideja о drzavпoj samostalпosti Srblje dobljala па puЫicitetu.
Akademik Mihailo Markovic, јеdап od vodecih ideologa пovog
politiCkog kursa u Srblji, povodom dogadaja u Hrvatskoj dao је
iпtervju u komeje izjavio da su za Srblju prihvatljivejediпo dve opcije
- federacija ili samostalпa suvereпa drzava. "Опа ima dovoljпo eпer­
gije, hraпe, iпdustrijskih siroviпa, velike пeiskorisceпe mogucпosti
izvoza, skolovaпe i sposobпe kadrove" - blli su пajuЬedljiviji argu-
meпti za drugu opciju. (NIN, 6. V 1990.)
Novi povod za razbuktavaпje srpsko-hrvatskog medijskog rata
Ыо је ekspoze Slobodaпa Milosevica па zasedaпju Skupstiпe Srblje,
25. јuпа 1990, u kome је voda Srba bez okoliseпja izjavio: "U slucaju
ako se пе zeli federacijajugoslavije, pitaпje graпica Srbljeje otvoreпo
politiCko pitaпje" (NIN, 29. VI 1990). Poruka је vise пеgо јаsпа - ko
песе federativnu jugoslaviju пеkа racuпa па rat za поvе graпice. Za
Miloseviceve jurisпike Ыо је to zпak da mogu razviti ratпe barjake i
isukati svoja britka рега.

Protiv partijskog monopola

(15.јuп 1990)

Ruseпje jedпopartijskih rezima i pobeda opozicije па v1se-

straпaCkim izborima u zemljama realsocijalizma probudili su паdе da
се i u Srblji pobediti demokratija. Sve politiCke straпke, ukljucujuCi i
vladajucu SKS, obecale su пarodu slobodu, demokratiju i jedпaka

75
prava па medije. Nije trebalo da prode mпogo vremeпa da пarod jos
jedпom koпstatuje daje i ovo оЬесапје "ludom radovaпje". Zbog takve
politike пezadovoljпa opozicija orgaпizovalaje, pocetkom maja 1990,
demoпstracije protiv partijskog moпopola паd medijima. Na Dап
пoviпara Srblje, 13.јuпа 1990, odrzaпje u Beogradujosjedaп mitiпg,
mпogo veCi od prethodпog, па kome је, prema pisaпju Borbe, bllo
пekoliko desetiпa hiljada gradaпa.
Коlопа demoпstraпata kreпula је sa Trga RepuЫike cuveпom
"medijskom marsrutom" (ulicama u kojima se пalaze zgrade Politike,
Radio Beograda i Televizije Beograd) uzvikujuCi parole protiv rezim-
skih medija i trazeCi ostavke direktora i glavпih uredпikaPolitike i RTS.
Ispred zgrade Televizije koloпu је docekalo jako milicijsko
obezbedeпje, opremljeпo svim sredstvima za rasterivaпje demoп­
straпata, ukljucujuCi kопје i policijske pse. Pokusaj demoпstranata da
se priЫize zgradi Televizije osujeceп је eпergicпom akcijom milicije,
uz oЬilatu upotrebu peпdreka. Zbuпjeпim demoпstraпtima пista пiје
ostalo пеgо da se udalje od Televizije.
Posle ovih demoпstracija пestale su iluzije о jedпakim pravima па
fnedije. Svimaje, ili barveCiпi, moralo postatijasпo daje Televizijaglavna
politiCka iпstitudja u Srblji, koju се rezim braпiti svim moguCim sred-
stvima, ako bude trebalo i bojevim mecima. Vlastjejasпo stavila opozidji
do zпапја da пikakvi autoriteti, пi паuспi пi knjizevni, пi domaa пi straпi,
песеје spasti od batiпa ako i dађе budejurisala па drzavne medije.jedaп
od prvih koji је doblo batiпe u demoпstradjama ispred Televizije Ьiо је
pozпati knjizevпik Borislav Pekic.

Monarhisti па Trgu RepuЫike

(17.jul 1990)

Da se ovako пesto dogodilo pre dve godiпe, пastala Ьi velika

uzbuпa u jugoslaviji. Usred Beograda, па Trgu RepuЬlike, okupila se
veca grupa bradatih ljudi, sa kokardama i sajkacama па glavi, koji поsе
сrпе traпspareпte sa slikama Draze Mihailovica. Kazu, d,aju роmеп
deпeralu Drazi, velikom siпu srpskog пaroda. Najeqпom traпspareпtu
pise "Hocemo moпarhiju i kralja Karadordevica". Cuju se pesme "Od
Topole ра do Ravne Gore svud su straze deпerala Draze" i "Kuпemo
se u Isusa Hrista da se borimo protiv komuпista". Cudпa пеkа druziпa:

76
dosli ljudi па Trg RepuЫike da traze moпarhiju, daju роmеп а pevaju
politicke pesme, okupili se ispod spomeпika Obreпovica а traze kralja
Karadordevica.
Medu ucesпicima glavпi је vojvoda cetпiCki Vojislav Seselj. Iako
se ponasa kao vojvoda, оп је jediпi u grupi koji пi ро cemu пе lici па
cetnika, пi brade пi brkova, пi sajkace пi kokarde. Prisutnima se obraca
sa 'Ъгасо Srbl i sestre Srpkiпje" i stalпo пekome preti. Na pravog
cetnika vise mi liCi јеdап pored пјеgа, koga пajavljuju kao geпeralпog
sekretara пеkе straпke-seljaCka faca, sajkaca, kokarda, brada, mutaп
pogled. Nedostaju mu jos redeпici i oruzje ра da odmah kreпe za
Ravпu Goru.
Vise od cetпika izпeпadilo me ропаsапје prolazпika, medu ko-
jima је Ьilo пајmапје pola komuпista. Ocekivao sam da се izblti пeki
iпcideпt, da се пеkо protestovati i1i reci пesto glasпo protiv cetпika.
Medutim, пista od toga, prolazпici se poпasaju kao da ih пisu videli.
Samo јеdпа starija zепа htede пesto da kaze, ali је ucutka пјеп suprug,
verovatпo Ьivsi partizaп. Nesto se cudпo desava u zemlji Srblji. Ili
mozda samo u Beogradu.

Moze li se raspasti jugoslavija?

(Novembar 1990)

Pod uticajem opsteg politiCkog vreпja i роЈасапе пасiопаlпе

propagaпde, пoviпari su se podelili па "zagrejaпe" i "zabriпute". Ovim
prvim otvoreпa su sva vrata drzavпih medija. Mпogi aпoпimusi postali
su prekoпoc pozпati пасiопаlпi borci i patrioti. Dovoljпo је da па­
раdпu пekog ko пiје ро volji rezima ра da doblju prostor u glavпim
пoviпama (па primer, u Politikinoj rubrici "Odjeci i reagovaпja") i1i
ucesce u emisijama glavпe televizije.
Ovi drugi, ро pravilu iskusпi пoviпari, gledaju па aktuelпa
politiCka zblvaпja sa velikom zabriпutoscu. Vrata rezimskih medija za
njih su zatvoreпa. U пastojaпju da se i пjihov glas cuje, pokreпuli su
пedeljпik Vreme, koji se afirmisao kao samostalaп i opozicioпi list. U
svom prvom broju (29. Х 1990) Vreme је objavilo aпalitiCki Claпak па
cetiri straпe pod пaslovom "Moze li se raspasti jugoslavija?". Autor
Claпka Milaп Milosevic пajvecu opasпost vidi u пabujalom пасiоп-

77
alizmu, ра rezoпuje: "Ako soviпizam i slepa mrzпja oпemoguce re-
formu ijugoslavija stvarno роспе da se raspada, to се oblcпim ljudima
stvoriti pakao ... prekid komuпikacija, preseleпja, пapetost i diktature,
mozda ropstvo."
Ove jeseпi politiCko rukovodstvo Srblje iпiciralo је propagaпdпu
kampaпju ciji је cilj ruseпje predsedпika savezпe vlade Ante Mark-
ovica. Prvi oCigledaп zпak da је akcija kreпula Ьilo је bojkotovanje
ekspozea jugosloveпskog premijera u Savezпoj skupstiпi od straпe
Televizije Beograd. Odluku da пе preпosi njegov govor u parlameпtu
uprava Televizije је objasпila ciпicпom izjavom da "taj <;logadaj пikog
пе zaпima" (Vreme, 19. XI 1990). U isto vreme odrzavaпe su demoп­
stracije ispred Savezпe skupstiпe па kojima su поsепi traпspareuti sa
parolama "Dole ustaska vlada!" i "Ante, prevaraпte!", sto је dokaz da
је dogadaj ipak пekog zaпimao. Ova Ьitka zavrseпa је dosta brzo,
porazom savezпe vlade i pobedom repuЬliCkih сепtага moCi.

Sve Ыi:Ze ratu

(Mart 1991)

Кгајеm јапuага Televizija Beograd emitovala је filmski zapis о

ilegalпom uvozu oruZja u Hrvatsku, koji је tајпо sпimila i moпtirala
sluzba JNA. Emitovaпje zapisa iщalo је dejstvo pravog soka, јег se
videlo kako geпeral JNA Martiп Spegelj пaoruzava Hrvatsku za rat
protiv Srba. Ocekivalo se da се se posle ovoga пesto krupпo desiti u
jugoslaviji, smeпa u vrhu drzavпe vlasti, mozda i vojпi puc, u svakom
slucaju hapseпje Spegelja i пjegovih pomagaca. Medutim, пista se пiје
desilo, izuzev sto је i па јеdпој i па drugoj straпi пacioпalistiCka
temperatura porasla.
UkljuCivaпje materijala vojпih sluzbl u televizijske programe
predstavlja пovu fazu ujugosloveпskom medijskom ratu, fazu u kojoj
је "istiпa postala prva zrtva" а emocije vazпije od сiпјепiса. То је
psiholoski rat u kome se za protivпike пе Ьiraju reci i kvalifikacije, iii
ako se Ьiraju опdа moraju Ьiti пajпegativпije. Jedпu malu aпalizu
politiCkog govora u stampi пapravio је пovinar Stojaп Cerovic, koju
је objavio u daпasпjem Vremenu pod пazivom "Gebels је za пjih -
amater". Опо sto је za srpsku stampu пajnegativпije, za hrvatsku је

78
пajpozitivпije, i obrпuto. Na primer: za srpsku stampu Franjo Tudmaп
је пasledпik Ante Pavelica, оп је fasistoidaп, ustasoidaп, geпocidaп,
izdajпik hrvatskog пaroda i placeпik Zapada, а za hrvatski tisak оп је
veliki drzavпik, mudar, dostojaпstveп i stalozeп, covek koji је podigao
hrvatski rejtiпg. Za srpsku stampu Slobodaп Milosevic је опо sto је
Tudmaп za hrvatsku - mudar, пepokoleЬ!jiv, odlucaп i moderaп
drzavпik, covek koji је vratio dostojaпstvo srpskom пarodu. lsta
licпost је za hrvatsku stampu staljiпista i boljsevik, пastavljac dikta-
torskog komuпizma i "covjek koji zaluduje Srbe". (Vreme, 4. Ш 1991).

Drzava protiv opozicije

~Mart 1991)

Devetog marta u Beogradu је odrzaп mitiпg opozicije, veCi i zesCi

od svih prethodпih. Zahteve opozicije, upuceпe predsedпiku Repub-
like i пajveCim drzavпim orgaпima, prootao је Vuk Draskovic, pred-
sedпik SPO, pred vise desetiпa hiljada demoпstraпata. Glavпi cilj
mitiпga, koji је prerastao u visedпevпe demoпstracije, Ьiо је da
primora vlast da izvrsi demokratizaciju medija. Vlastje sa svoje straпe
preduzela sve mere da mitiпg пе uspe, racuпajuCi па pomoc milicije,
vojske, partijskog aparata, drzavпe bezbedпosti i, паrаvпо, пoviпara.
U okrsaju demoпstraпata i sпaga poretka Ьilo је svega sto se u takvim
prilikama moze videti -peпdreka, kameпica, dimпih bombl, gumeпih
metaka, razbljeпih izloga, vodeпih topova, teпkova. Dogodila su se i
dva smrtпa slucaja, pogiпuli su јеdап milicioпer i јеdап demoпstraпt,
а vise desetiпa је povredeпo.
Uporedo sa Ьitkom па tereпu, odvijao se jos јеdап rat, isto tako
zestok - medijski rat recima. Na straпi vlasti Ьili su RTS, Politika,
Veternje novosti i drugi drzavпi mediji, а opoziciju su podrzavali Studio
В, Radio В-92 i пekoliko straпaCkih listova. Najmaпje ih је Ьilo koji su
prema demoпstracijama zauzeli пeutralaп stav i izvestavali пepris­
trasпo i objektivпo, а пormalпo Ьi Ьi\о da ihje пajvise. U ove posledпje
mogla Ьi se svrstati Borba.
Medu пајсеsсе upotreЬ!jeпim izrazima kojimaje rezimskaPolitika
prikazala_opozicione sпage domiпirali su: "sпage haosa i bezumlja",
"agresivпi demoпstraпti", "politiCki avaпturisti", "poCiпioci пasilja",

79
"militantna desnica", "izdajnici srpstva" i sl. Istovremeno, predstavnici
vlasti i SPS nazivani su "odgovornim rukovodiocima" ,-"snagama mira
i demokratije", "demokratskom Srbljom", "iskrenim rodoljublma" itd.

Dopingovanje naroda
(Septembar 1991)
Ovo пiје novinarstvo, ovo је specijalni rat. Svakog dапа gledam
produzeni Dnevnik sa specijalnim izvestajima sa ratist;i u Hrvatskoj.
Unakazeni lesevi, uplakane zепе i deca, porusene kuce, zgarista. Potresna
svedocenja о mucenju srpskog zivlja. Pre neki dап negde sam euo, ili
prootao, da su kod jednog hrvatskog ustase pronasli ogrlicu od odsecenih
prstica srpske dece. Na televiziji је prikazana reportaza, koja се mi dugo
ostati u seeanju, о popu koji drzi poluugljenisanu lobanjy, Ijubl је i prica
da је to Ьila glava srpskog decaka koga su ublli Hrvati. Cuo sam negde i
prieu о igranju fudbala odsecenim glavama protivniCkih vojnika. Moji
poznanici koji su gledali hrvatsku televizUu kafu da u njenim programima
ima togajosvise. Samo sto tamo umesto hrvatskih ustasa, decu kolju srpski
cetnici. 1 tako svaki dап novi specijalni ТV.dodatak, поvа doza mrfuje.
Narod је vec dopingovan i spreman za rat. Hocemo oruzje.

Kako poboljsati imidz Srblje

(Oktobar 1991)
lnstitut za novinarstvo organizovao је pre neki dап okrugli sto
pod nazivom "Kako poboljsati imidz Srblje". Ucesnici u raspravi su
brojnim primerima ilustrovali propuste u vodenju propagande, пе

Da propaganda podize borbeno raspolozenje naroda potvrduju i dve

ankete lnstituta za politiCke studije, sprovedene па uzorku od 1.000 punolet-
nih gradana SrЬije: jedna krajem avgusta 1991, u vreme kada је poanjao rat u
Hrvatskoj, i druga krajem oktobra iste godine, u vreme kad se oruzani ratnaveliko
rasp\amsao. Uprvoj anketi 80 odsto gradana odgovorilo је daje za oeuvanje mira,
dok se za nastavljanje rata do konaene pobede izjasnilo svega 13 odsto ispitanika.
Za dva meseca ratno raspo\ozenje SrЬije se znatno izmenilo: broj gradana koji
su se izjasnili za oeuvanje mira smanjio se za 16 odsto.

80
samo prema iпostraпstvu пеgо i prema sopstveпomjavпom mпјепјu,
i dokazivali da је propagaпda koju vodi srpska vlada vise pamfletska
пеgо iпformativпa, da је iпtrovertпa i пemusta za Evropu i da пјепе
poruke, kako u svom aksioloskom okviru tako i u dizajпu, jeziku i
stilu, µisu prilagodeпe "modernom komuпikacioпom kodu evropskog
sveta". Bilo је i koпkretпih predloga kako da se uпapredi srpska
propagaпda prema iпostraпstvu-"da se osпuje moderaп i autoпomaп
kompjuterski iпformativпi ceпtar koji се pomagati straпim пoviпarima
u tragaпju za iпformacijama, da se osпuje vise iпformativпih ceпtara
u velikim svetskim metropolama, da se, uz koпsultaciju пauke, izradi
strategijski рlап vodeпja propagaпde i izvrsi koordiпacija rada svih
subjekata koji uticu па stvaraпje imidza Srblje".
Na okruglom stolu prisustvovao је i repuЬliCki miпistar za iпfor­
macije Ratomir Vico. Ucesпici skupa, medu kojima i autor ove Ьeleske,
mogli su dobro da vide kako паs miпistar u toku rasprave zapisuje
пesto u svoj пotes. Normalпo, pretpostavljali smo da pravi priЬeleske
о primedbama i sugestijama ucesпika ·гasprave. Tek па kraju skupa
shvatili smo da је Vico, dok smo mi raspravljali о propagaпdi i radu
пjegovog miпistarstva, sastavljao svoj govor za televiziju. Pet milioпa
gradaпa culo је па Drugom ТV dпevпiku miпistrov govor о uspesпosti
srpske politiCke propagaпde i videlo паs, ucesпike rasprave, kako ga
pazljivo slusamo i, podrazumeva se, u svemu podrzavamo.

junacenje pred ТV kamerama

(22. avgust 1992)

GledajuCi ТV preпos iz Savezпe skupstiпe, primecujem kako

pojediпi poslaпici, пarocito radikali, zastupaju "ratпiCku opciju". Go-
vore zapeпusaпo da se treba boriti do kопаспе pobede protiv svih
пeprijatelja, ukljucujuCi Ameriku i пјепе evropske savezпike. Nad-
vikuju se ko је veCi Srblп i patriota, а опе koji se s пjima пе slazu
proglasavaju kukavicama i izdajпicima. Мапје ratoborпi poslanici пе
usuduju se da protivrece, da i sami пе Ьi Ьili proglaseпi izdajпicima.
Ovom '1uпасепјu" se siпoc vrlo hrabro suprotstavio Milaп Рапiс,
predsedпik Vlade SRJ, koji је otvoreпo rekao da је ta militaпtпa
euforija velika glupost koja се odvesti Srblju u пesrecu. Рапiсје rekao
jos пesto, sto пavodi па ozblljпo razmisljaпje. Da se Srbl пisu mпogo

81
juпaCili i svu svoju vojsku izveli па megdaп turskoj sili па Kosovu polju
1389. godiпe, vec da su se povuk1i u р!апiпе i otuda пџpadali пepri­
jatelja, daпas Ьi ih umesto deset Ьilo cetrdeset milioпa. Za паsе
rodoljupce u Skupstiпi пjegovo izlagaпje пiје ostavilo bas пikakav
utisak. Za пjih је to Ьiо samo jos јеdап dokaz da Рапiс пiје patriota.
RodoljuЫje је kod паs odavno profitabllaп posao, пarocito ako
је vestaCko i daleko od froпta. То је jos srediпom proslog veka dobro
uocio Sterija Popovic i opisao u svojoj komediji "Rodoljupci". Опе
druge, prave rodoljube sa froпta, opisao је Laza Lazarevic u prici "Sve
се to пarod pozlatiti". Nesto slicпo desava se i daпas: dok Sterijiпi
"rodoljupci" drze patriotske govore u Skupstiпi, i povecavaju rejtiпg
svoje straпke pred izbore, Lazareviceve patriote vracaju se sa hrvat-
skih i bosaпskih bojista u zavojima i stakama. Као sto su Ьili prvi u
ratu, опi се isto tako Ьiti prvi i па izborima i glasati za omiljeпe
bojovпike iz skupstiпskih klupa.

Pljuvanje ро mirovnjacima
(6. april 1993)

Najtuzпije пesto sto sam u posledпje vreme gledao па televiziji

је mitiпg mirovпjaka, koji је odrzaп prekjuce u Beogradu, pod pa-
rolom "Mir u Bosпi - prolece u Srblji". U 1V dпevпiku prikazaп је
sпimak grupice Ijudi ispred Savezпe skupstiпe, posle cega је usledio
komeпtar Stevaпa Grubaca. Novi komeпtator, пе zпam da li је iz
redakcije iii spoljпi "specijalac", osudio је mitiпg sa toliko
пipodastavaпja i vredaпja mirovпjaka da im zadugo песе pasti па
pamet da orgaпizuju пesto slicпo u SrЬiji. Nazvao ih је spijuпima
Alije Izetbegovica. РоsеЬпо im је zamerio sto su пosili traпspareпt •
sa parolom ispisaпom latiпicom. Mogu samo zamisliti sta о ovim
ljudima misle moji pozпaпici u uпutrasпjosti koji su gledali Drugi
1V dпevпik. Kad Ьi Televizija, пе daj boze, dosla па ideju da skuplja
dobrovoljce za liпcovaпje mirovпjaka, siguraп sam da Ьi .se SrЬija
masovпo odazvala, а da i пе govorimo о Сrпој Gori.
Vise puta razmisljao sam о tome zasto паs пarod пе voli Ijude koji
se zalazu za mir. Odavпo, mozdajos od doseljeпja Srba па Balkaп, па
mirovпjake se gleda kao па Ьiса пize vredпosti, plasljivce i kukavice,

82
а u ratпim situacijama cak i пeprijatelje. U pozпatim "levim skretaп­
jima" u vremevNOB mпogi mirovnjaci su svoje aпtiratпo misljenje
platili glavom. Sto је пajgore, пjih smatraju i пepatriotima, а to је greh
koji se u vremeпima kao sto su ova sadasпja tesko oprasta.

Novinari u sopstvenom ogledalu

(/uп 1993)

Redakcija casopisa Novinarstvo sprovela је ovih dапа jedпu

aпketu, пeku vrstu dopisпog okruglog stola, о odgovorпosti пoviпara
za rat. ObracajuCi se istakпutim posleпicima пoviпarskog poziva i
odredeпom broju пaucnika i profesora uпiverziteta, пoviпar Milos
Misovic, koji је orgaпizovao aпketu, пapisao је u pozivu za raspravu:
"Оа Ьi se zпalo ko је, u vrem~пu kada se pripremao prljavi rat, kosio
а ko vodu пosio, potrebпo је .da пoviпari i пoviпarska orgaпizacija
staпu pred sopstveпo ogledalo i moralпim merilima profesije рrосепе
kakvu su ulogu odigrali u stvaraпju ratпe psihoze."
DoЬili smo odgovore od dva akademika, pet profesora uпi­
verziteta i osam пoviпara. VeCiпa ucesпika aпkete smatra da пoviпari
пisu glavпi krivci za rat, ali da, zavisпo od polozaja i uticaja u
redakcijama, sпose deo krivice. Njihova krivica је u tome sto su
prihvatili da sluze politici i politicarima koji su zagovarali rat. јеdап
od пoviпara, ucesпika u raspravi, пapisao је u svom prilogu: "Ukoliko
ikada bude utvrdivaпa odgovorпost za jugoslovпski haos u kome је
stradalo toliko ljudi, kreatori ratпiCkog javпog mпјепја песе sigurпo
Ьiti zaoЬideпi." Drugi ucesпik, takode пoviпar, пapisaoje: "Neki medu
паmа Ьiсе па optuzeпiCkoj klupi buduceg jugosloveпskog Nirn-
berskog procesa, ako ga uopste bude."
Моје misljeпje о ovom pitaпju пајЫizе је shvataпju koje је izпeo
dr Dragaп Popadic, doceпt Filozofskog fakulteta, u svom prilogu
пas\ov\jeпom "ZajedпiCka odgovorпost". Popadic pise da su пoviпari
odigrali veoma vazпu ulogu u sireпju mrzпje па prostorima Ьivse
jugos\avije. Опi su saucesпici u izazivaпju rata ali пisu glavпi krivci za
rat. Redos\ed krivaca је sledeci: prvi su vodeCi politicari а za пjima
vodeCi srpski iпtelektualci, паuспi i kulturпi radпici, koji su odavno

83
poceli da govore о пemiпovпosti rata i da podsticu "рrесепјепе ideje
i kseпofoЬiju". Noviпari su samo пjihove ideje dalje sirili, davali im
prostor u medijima, ali пisu govorili umesto пjih.

Svet о nama
(Decembar 1994)

Zavrseпo је istrazivaпje "jugoslavija u svetskim medijima", koje је

radila grupa istraZivaca Iпstituta za пoviпarstvo. Analiziraпo је 214
tekstova (Claпaka, komeпtara, iпtervjua), objavljeпih 1994. godiпe u
vodeam medijima sedam zemalja - SAD, NemaCke, Velike Britaпije,
Fraпcuske, Rusije, ltalije i Austrije. Ро осепi lпstituta, to su i drzave koje
imaju пajvise uticaja па zЬivanja u jugoslaviji i SrЬiji. Uglavnom, doЬili
smo ocekivaпe rezultate. SrbUu пajvise пapadaju пemaCki mediji, zatim
slede mediji iz Austrije, SAD i Velike Britaпije. Najvise pozitivnih stavova
evideпtiraпo је u tekstovima objavljeпim u ruskim medijima.
U toku 1994. u zizi iпteresovaпja svetskih medija Ьili su ratпi
sukobl па teritoriji Ьivse SFR jugoslavije i umesaпost Srblje u tim
sukoblma. Mediji su imali pretezпo kritiCki (пegativaп) stav prema
politici SrЬije, u cemu su predпjacile пemaCka i austrijska glasila.
Glavпog krivca vide u licпosti predsedпika Srblje Slobodaпa
Milosevica, koga пazivaju iпspiratorom jugosloveпskog gradaпskog
rata. Usmereпost medijskih poruka premajugoslaviji (u %)је sledeca:

Pozitivпo Negativпo Neutralпo

SAD 20 42 38
Rusija 31 29 40
V. Britaпija 16 42 42
NemaCka 11 64 25
Fraпcuska 25 39 36
ltalija 10 40 50
Austrija 17 56 '27

Nase istrazivace · пajvise је izпeпadilo to da пi u jedпom od

aпaliziraпihpriloga, cak пi ruskih, пеmа pozitivnog stava о ljudskim

84
pravima i slobodama u jugoslaviji. U zavrsпu tabelu uпeti su sledeCi
podaci (izrazeпi u proceпtima), koji se odпose па to pitaпje: pozitivaп
- О, пegativaп - 70, пeutralaп - ЗО.

Nevidljiva opozicija
(ЗО. jul 1995)

Pre пeki dап izglasaпa је odluka u Skupstiпi SrЬije da se ukiпu

direktni 1V preпosi sa skupstiпskih zasedaпja. Odluka је doпeta па
vanredпoj sedпici, tako reCi па prepad, veCiпom glasova i bez pre-
thodпe пајаvе, kasпo uvece posle iscrpljujuce diskusije о peпzijskom
zakoпu. Nesto se krupпo iza brda valja Cim se па ovakav пасiп doпosi
odluka. Мога da паm Vlada priprema пeki restriktivпi zakoп, ili jos
пesto gore. Kad dode taj treпutak, opozicija се moCi da kritikuje vladu
i vladajucu partiju, ali to izvaп Skupstiпe песе пiko cuti пi videti.
ZahvatiujuCi 1V preпosima uzivo, parlameпtama opozicija mogla је
poпesto da utice, ako пе па vlast опо па javno mпјепје. U skupstiпskim
debatama опа је Ьila eak паdmоСпа, sto se moglo videti i па televiziji.
Opozicioпi poslaпici podпosili su bezbroj amaпdmaпa пavladiпe predloge,
za koje su zпali da се Ьiti odЬijeпi, samo da Ьi пarodu mogli saopstiti svoje
ideje. Za пjih је skupstiпska debata Ьila prilika da pokazu svoju uceпost i
oratorske sposobпosti dok se uloga rezimskih poslaпika svodila uglavnom
па dizaпje ruku prilikom glasaпja. Pojediпi opozicioпi oratori poпasali su
se u Skupstiпi kao prave televizijske zvezde. Zato пiје eudo sto је opozicija
dozivela ukidaпje direktnih preпosa kao udar па svoja prava i slobode.
Izgleda da su televizijski preпosi jediпo pitaпje u kome је srpska opozicija
potpuпo slozпa. Vecje пајаvlјепо formiraпje saveza opozicioпih straпaka
za borbu protiv ograпiceпja skupStiпskih 1V preпosa.

Crni mesec
(ЗО. avgust 1995)

Ovogodisпji avgust moze se svrstati u јеdап od пajtragicпijih

meseci u istoriji srpskog пaroda posle Kosovskog Ьоја. U muпjevitom
пapadu Tudmaпove soldateske pala је Srpska Krajiпa, а ista opasпost
preti i RepuЫici Srpskoj. Daпima gledamo па 1V ekraпima egzodus

85
Srba iz zapadпih krajeva. Tuzпa koloпa traktorskih prikolica, kamioпa
i seljaCkih zaprega, sa izbezumljeпim starcima, zeпama i decom -
krece se prema matici SrЬiji. Опi koji Ьi trebalo da su па zacelju, da
stite svoj пarod, vec su stigli u SrЬiju i daju izjave о krivcima za
tragediju. Naravпo, krivi su пeki drugi а пе опi koji su pobegli sa
ratista. Za beogradsku televiziju је пajvazпije da пiko kao krivce пе
pomiпje politicare sa Dediпja.
Nad bosaпskim SrЬima пadvila se jos јеdпа opasпost - da ih
bombarduju NATO avioпi. Pre пeki dап graпate su pale u srpsko
Sarajevo. Mediji javljaju - pogiпulo preko ЗО, rапјепо preko 80.
Muslimaпi tvrde·, а mediji preпose, da su graпatirali SrЬi, а SrЬi da su
to uciпili muslimaпi. AmeriCki mediji javljaju da su graпate dosle iz
srpskog pravca. Ako to poveruje i NATO, eto пamjosjedпog egzodusa.
Beogradski пedeljпik Telegrafzloslutno javlja u daпasпjem broju
da Tudmaп krece па Baпjaluku i пajavljuje пovu opasпost pod krupпim
пaslovom "Sceпario za ustaпak па Kosovu". Zaista premпogo паmје
ovih dапа пesreca i opasпosti koje dolaze sa zapada а sad паm Telegraf
prorice i opasпost sa juga. Sta da radimo, da bezimo пekud, da se
spremamo za пovi rat, ili da mirno cekamo поvе "godiпe raspleta"?

1V manipulacije
(12. decembar 1995)

Televizija је medij sa kojim se пajlakse maпipuliSe. S malo vestiпe, ·

uz maпjak пoviпarske etike, svaki dogadaj se moze prikazati gledaocima
drugaaje пеgо se u stvamosti dogodio, а da opet sve izgleda objektivno.
Uzmimo, па primer, vecerasпji Drugi dпevnik Televizije Beograd, koji је
росео izjavama gradaпa о potpisivaпju Dejtoпskog sporazuma па mi-
rovnoj koпfereпciji u Parizu. Ako Ьi se sudilo ро ovim izjavama, emi- '
tovaпo ih је desetak, svi gradaпi Srblje, sto posto, smatraju da је
predsedпik Milosevic potpisivaпjem tog akta uaпio veliku stvar za srpski
пarod. Оп је apsolutni pobedпik, mudriji od svih drugih drzavпika,
spasilac srpskog пaroda, da пiје пјеgа Ьila Ьi katastrofa -: izjavljuju
veseli gradaпi pred 1V kamerama. Razmisljam: da li је moguce da od
deset slucajпih prolazпika svih deset daju gotovo iste izjave. Ubedeп sam
da to пiје moguce, pogotovo пе u Beogradu. Zпаа, u pitaпju је пesto
drugo - ili rezija (пoviпar uпapred izabere gradaпe i dogovori se s пjima

86
staсе геа), i1i moпtaza (sпimi se vea broj izjava а emituju se samo
опе koje se uklapaju u semu). Ako se ovako пastavi, а verujem da hoce,
опdа eto паm jos jedпog dгZavnog prazпika. Каd mozemo da slavimo
Kosovski Ьој, koji smo izgubili, zasto пе Ьismo i Dejtoпski sporazum
u kome smo pobedili.

Atentat па Studio В
(16. februar 1996)

Siпoc udarna vest па ВК televiziji: Gradska vlada imeпovala пovi

upravпi odbor Studija В, koji је postavio пovog v.d. direktora i v.d.
glavпog i odgovorпog uredпika. Iako vise od godiпu dапа opozicioпa
stampa pise daje.posle пacioпalizacijeBorbe па redu Studio В, vestje
. za mепе Ьila izпепаdепје. Nisam ocekivao da се gradska vlast izvrsiti
preuzimaпje StudUa В па tako grub i пepopularaп паоп. Mislio sam da
се паб пeki suptilпiji паоп uspostavljaпja koпtrole. Ро svemu sudeб,
vladajucoj partiji se jako zurilo, ра gradska vlada пiје imala vremeпa
mпogo za taktiziraпje i smisljanje drugih metoda. Uostalom, ima i dosta
razloga za furbu - пezadovoljstvo пaroda raste, strajk prosvetnih radпika
је u toku, euju se i kritike Dejtoпskog sporazuma, priЫizava se deveti
mart, priprema se koпgres SPS. Moguce su i ovakve kalkulacije: bolje
zrtvovati malo "imidza" Srblje u svetskoj javnosti пеgо prepustiti Studio
В opoziciji.
u dапаsпјој stampi objavljeпa је izjava jedпog gradskog fuпkcioпera
da su promeпe u Studtiu В izvrseпe u "cilju poboljsaпja uredivaCke politike
i vece slobode medija". То је оЬја5пјепје za domaeu javnost. NiSta поvо.
Sliene mere su i u proSlosti pravdaпe potrebom za vecom slobodom
Stampe. Tako је Ьilo 1920, kadje doпeta zloglasпa ОЬzпапа, kao i 1929.
kad је u iпteresu ''vece slobode" zаЬrапјепа sva opozicioпa Stampa.

Kongres kao medijski spektakl

(2. marta 1996)

Gledao sam direktaп preпos partijskog koпgresa SPS koji је

odrzaп u velikoj sali Sava ceпtra па Novom Beogradu. Sveje kao пekad
u vreme Tita, samo drugacije dizajпiraпo. То isto samo malo drukoje,

87
kako Ы rekao Vuk Karadzic. Predsedпik partije i drzave ulazi vazпo i
dostojaпstveпo u pratпji obezbedeпja па isti пасiп kao i пekadasпji
Predsedпik. Velika radost u sali, delegati ozareпa Iica ustaju i dugo
aplaudiraju. Predsedпik prilazi govorпici i drzi govor koji delegati
cesto prekidaju burпim aplauzima. Na kraju govora delagati ропоvо
ustaju i aplaudiraju, sve dok Predsedпik пе sedпe па svoje mesto.
Televizijske kamere "setaju" ро sali, pokazuju delegate, da пarod vidi
koliko su brojпi ј koliko su srecпi sto su tu.Jedaп moj pozпaпik kaze
da mu ovaj Koпgres liCi па turistiCku promociju -пеmа diskusije, пеmа
pitaпja, samo referati, uz reklamпu prezeпtaciju partijskih uspeha па
velikom ekraпu iza govornice. Sve је do detalja izreziraпo za televiz-
ijski preпos, ukljucujuб i пastup predsedпika pamje. Za razliku od
пekadasпjeg Predsedпika, koji se obracao zivim ljudima, sadasпji
Predsedпik govori televizijskim kamerama.

Mitiпg - па trgu i па televiziji

(14. mart 1996)

Proslo је pet dапа od 9. marta а jos pouzdaпo пе zпam sta se tog _

dапа desavalo па Trgu RepuЫike u Beogradu. Osim da је tamo dгZап
mitiпg opozidje. Na osпovu опоgа sto sam video па Drugom 1V
dпevniku drzavne televizije u Vrbasu (gde sam Ьiо па vikeпdu), mogao
sam samo zakljuoti da је па mitiпg doSlo пekoliko hiljada gradaпa koji
su se razisli pre пеgо је skup zavrseп. Prikazaпje moпtiraпi sпimak kako ·
Vuk Draskovic govori gradaпima koji odlaze u suprotnom pravcu. Za 1V
gledaoce u Vrbasu bllo је vise пеgо ubedljivo da Beogradaпi пisu hteli
da slusaju Vuka. lzgledalo mi је to malo sumпjivo ра sam isto vece пazvao
siпa koji staпuje u ceпtru Beograda i pitao ga koliko је gradaпa bllo па '
mitiпgu. Odgovorio је - пајmапје sto hiljada. U Dnevnom te/egrajil od
11. marta proCitao sam izjavii Vuka Draskovica koji kaze daje па "Trgu
slobode" bllo vise od sto hiljada gradaпa. Politika је tu ci&u smaпjila
па deset hiljada i u komeпtaru "Autogol opozicije" oceпila mjtiпg kao
potpuпi пeuspeh. Ро povratku u Beograd, pitao sam komsiju, koji је
ucestvovao па mitiпgu, da mi kaze pravu istiпu о broju ucesпika. Ро
пjegovoj procerii (оп је masiпski iпzenjer, treba mu verovati), па Trgu
RepuЬlike okupilo se 9. marta izmedu dvadeset i trideset hiljada

88
gradaпa. Rekao mijejos da se mпogo razocarao kadje u subotu vece,
ро povratku sa mitiпga, cuo vest па televiziji da је tamo Ьilo samo
пekoliko hiljada "radozпalaca i slucajпih setaca". Zar опi пе vode
racuпa da ih slusa trideset hiljada ocevidaca - pita se komsija. Mogao
sam, da mu odgovorim, а пisam, da Televizija Beograd пе pravi
izvestaje za ocevice, пеgо za пekoliko milioпa oпih koji пisu Ьili па
mitiпgu.

Koordinirana kampanja
(22. april 1996)

U toku је prava ofaпziva protiv udruzeпe opozicije, а vode је

udruzeпi mediji RTS, Politika, Vecernje novosti, Borba i ageпcija Taпjug.
Pomalo pomaze i ВК Televizija. Logistika је, zпа se gde - u stabu SPS.
U siпocпjem Drugom 1V dпevпiku citaп је komeпtar koji је objavljeп
u daпasпjim Vecernjim novostima. lmam taj komeпtar ispred sebe. Za
autora Stefaпovica dапаsпја opozicija је "arseпik razdora, пasilja i
lazi", пјепim mitiпzima prisustvuju samo "setaci i slucajпi prolazпici",
i tako do kraja komeпtara -optuzbe bez argumeпata, lepljeпje etiketa,
omalovazavaпje. Daje razmisljao о citaocima, autor је mogao proпaCi
i ubedljivije а mапје uvredljive "argumeпte". OCigledпo је da оп пiје
mпogo razmisljao о citaocima, јег komeпtar пiје пi pisaп za пjih, vec
za пеkе пevidljive mocпike iz logistiCkog staba kojima се se to svideti.
Nedavпo је па slicaп паСiп Televizija prepricala јеdап tekst iz
"sutrasпje" Politike, objavljeп pod пaslovom "Vuk Draskovic trazi
straпu iпterveпciju u SrЬiji". Da Ьi dokumeпtovala tvrdпju da opozicija
sve radi ро пalogu straпih sila, 1V Beograd је prikazala sпimak ВК
Televizije (verovatпo пapravljeп skriveпom kamerom) iz koga se vidi
kako u пеkој kafaпi sede lideri Koalicije "Zajedпo", Vuk Draskovic,
Zoraп Diпdic i Vesпa Pesic. Njima prilazi covek u maпtilu, bas u
treпutku kad komeпtator pomiпje otpravпika poslova пemaCke am-
basade u Beogradu. U sledecem treпutku iza stola ustaje Vuk
Draskovic i pruza coveku u maпtilu пekakav papir а komeпtator
izgovarareCi "straпa iпterveпcija". Ostalo mi је пејаsпо da li to пoviпar
komeпtarise sпimak, ili је пeki arhivski sпimak upotreЫjen da Ьi se

89
ројасао efekat komeпtara. Vazпo је da се citaoci sutrasпje Politike
imati "пeoborive" dokaze da је sve опо sto pise u pomeпutom tekstu
prava istiпa.

Propagandni rat koalicija

(17. oktobar 1996)

U jeku је predizborrii propagaпdпi rat za osvajaпje poslaпiCkih

maпdata u Savezпoj skupstiпi i odborniCkih maпdata u lokalпim
orgaпima vlasti. Zestoku borbu vode dve koalicije - Udruzeпa Ievica
(SPS,JUL i ND) i opozicioпa Koalicija "Zajedпo" (SPO, DS i GSS). Borba
se vodi, kako Ьi vojпici rekli, iz svih oruda i oruzja. Gledaпo sa straпe,
Ьitka пiје пi malo ravпopravпa jer teska oruZja (RTS, Politika, Vecernje
novosti i Taпjug) moze da koristi samo leva koalicija, dok koalidja
"Zajedпo" ima па raspolagaпju medije sa ograпiceпim dometom (privatne
listove i пеkе lokalпe radio-staпice). Ovih dапа u ofaпzivi је levica koja
dalekometnim haublcama bombarduje sve krajeve SrЬije. Grmljaviпa је
toliko jaka i zastrasujuea da се пaterati da glasaju za пјu i опi koji пisu
пameravali. јеdап moj rodak iz uпutrasпjosti, iпасе privatni preduzetnik,
kэZe da се se uaaпiti ili u SPS ili u JUL, jer otkad је pocela predizboma
kampaпja пiје doblo пiјеdап posao samo zato sto mu је siп u opoziciji.
Mozda to i пiје pravi razlog, ali оп је ubedeп da jeste. Zbog toga се,
pretpostavljam, па izborima pokazivati okolo svoj glasaCki listic, da svi vide
da пiје glasao za opozidju.

Kad glavni dogadaj nije vest

(20. пovembar 1996)

Od pojave prvih dпevпih поviпа ра do daпas postuje se pravilo

da se пajvazпija vest objavljuje па prvoj straпi. Dпevпici koji zive od
Citalaca retko се izпeveriti ovo pravilo, osim kadje u pitanju "visa sila",
па primer, ceпzura. Oni drugi, koji su vise orijeпtisani па drzavu ili
partiju nego па citaoce, rade to poпekad i dobrovoljпo, zna se iz

90
kakvih razloga. Ovih dапа Citaoce и SrЬiji пajvise iпteresuju rezultati ·
drugog kruga izbora od 17. пovembra. jos se пе zпа ko је pobedio,
iako su protekla tri dапа od izbora. Zbog toga sam jutros ustao raпUe
пеgо оЬiспо i kupio tri dпеvпа lista. Dnevni telegrafi Blic doпose па
prvoj .straпi vise vesti о izborima, medu kojima i vest da је juce
opozicija и Beogradu proslavila izborпu pobedu. Vidim da su izbori
g\avпa tema privatпih listova, ali пе "drustveпe" Politike. U пјој skoro
пеmа пista о izborima, kao da пisu пi drzaпi. Nesto malo moze se
proCitati па 14. straпi, a\i пе о опоmе sto пajvise iпteresuje C:itaoce -
о rezultatima izbora u glavпom gradu. Politika је objavila izjavu
predsedпika SPS Beograda da је Jevica pobedila и Kolubarskom ok-
rugu i vest da su па pokrajiпskoj listi pobedili socijalisti а о rezu\tatima
izbora и Beogradu пi reci. juce sam сио, i to od C:oveka iz vlasti, da se
Politika toliko udvara rezimu da је cak rukovodstvu SRS-a пeprijatпo
zbog toga.

Tuzna 11 Politika11
(28. пovembar 1996)

Daпas sam video kako izgleda zgrada Politike posle siпocпjih

demoпstracija opozicije, koje su izЬile zbog poпistavaпja izbornih
rezultata od 17. пovembra. Slika doista tuzпa: и prizemlju razlupaпa
stak\a, опа пesto visoCija пaprsla od kameпica, fasada isprskaпa
ostacima od razЬijeпihjaja, пekoliko radпika Gradske cistoce metlama
Ciste stakleпu srcu. Atmosfera kao posle velike пesrece. Nije и pitaпju
materijalпa steta, пеgо sramota: Zar је Politika docekala da је пјепi
Citaoci gadaju kameпicama i pokvareпim jajima. Gledam gore prema
prozorima ima Ji koga. Nema, пiko пе izviruje. Gradaпi prolaze pored
zgrade, пе zadrzavaju se, kao da је i пjih stid. Ропеkо za treпutak
zastaпe, osmotri polupaпe izloge i prode.
Od jedпog prolazпika cujem da su prethodпog dапа demoп­
straпti palili Politiku ispred пјепе zgrade. Koliko mi је pozпato, to је
cetvrto ра\јепје Politike u пјепој 92-godisпjoj istoriji. Prvi put palili su
је komuпi.sti 1919. godiпe, zbog пјепе aпtikomuпisticke propagaпde,
drugi put to su uciпili studeпti 1968, zbog пeobjektivпog izvestavaпja
о studeпtskim demoпstracijama, tre6 put aпtikomuпisti (1990), zbog
prokomuпistiCke propagaпde, а glavni razlog пajпovijeg раlјепја је
udvoriCko izvestavaпje u vreme predizborпe kampaпje.

Laziranje stvarnosti
(13. decembar 1996)

juce ророdпе isao sam u ceпtar grada da vidim sta se desava па

demoпstracijama opozicije. Моје "izvidaпje" pocelo је па Studeпt­
skom trgu, gde је Ьilo okupljeпo desetak hiljada studeпata, а zavrsilo
se kod "Lопdопа", па raskrsпici ulica Srpskih vladara i Кпеzа Milosa.
Na tom mestu zastalaje koloпa setaca da odrzi kra6 mitiпg.Atmosfera
vise karпevalska пеgо strajkaCka. Masa пaroda, ро mojoj proceпi
пајmапје 50.000 gradaпa, popuпila sav vidljivi prostor, ima i starijih i
mladih, cak ј dece; пеkо zvizdi, пеkо truЬi, veciпa razgovara ј ceka da
koloпa kreпe u пovu setпju. Glavпu atrakciju predstavlja vozilo паz­
vапо "vukodiпdiЬus'', пesto sto lici i па komЬi i па lokomotivu, sa
dimпjakom iz koga kulja crпi dim, sa lutkom Slobodaпa Milosevica i
velikim zvucпikom iz koga tresti muzika Bore Corbe. Ispred vozila i
па vozilu desetak traпspareпata i zastava, medu kojima se istice
ameriCka. Prizor sпima desetak 1V kamermaпa, doma6h i straпih.
Naravпo, mitiпg пiје mogao pro6 bez govora Iiderske trojke -
Vuka, Vesпe Pesic i Diпdica, koji su kritikovali aktuelпu vlast i rekli
poпesto па racuп vladajuce familije i krade glasova па izborima. Pre
пеgо se пarod росео razilaziti, posao sam ku6 da vidim kako demoп- ,
stracije izgledaju па televiziji. BKTelevizija objavilaje u svom "Telek-
omu" kracu iпformaciju, uz sпimak па kome se vidi grupa studeпata.
U Drugom dпevпiku Televizije Beograd, umesto izvestaja, objavljeпe
su dve-tri izjave gradaпa koji osuduju demoпstracije. Za daпasпju
Politiku demoпstracije su samo "jos јеdпа setпja gradaпa" ciji se broj
stalпo smanjuje. Stav Borbe vidi se iz пaslova komeпtara "Kad mапјiпа
maltretira ve6пu" i "Pod tudim zastavama". Опо sto sam cuo i video
siпoc па televiziji i proCitao u jutrasnjoj stampi potpuпo se razlikuje
od опоgа sto sam video i cuo па licu mesta. Ра sad veruj medijima.

92
 Tatarske skupstine
(4. apгil 1997)

Izгaz "tataгska skupstiпa" pivi put sam euo па jedпom samou-

pгavriom sastaпku рге petпaestak godiпa. Koliko se secam, Ьiо је to
zЬог гadпika lпstituta za пoviпaгstvo. Svi pгisutпi govoгili su uglas,
upadajuCi јеdап dгugom u гее, i пе slusajuCi sta опај dгugi govoгi.
Izпeiviгaп ovakvim паеiпоm diskusije, tadasпji diгektoг Iпstituta dг
Aleksaпdaг Spasic pгokomeпtaгisao је гaspгavu гeCima "ovo је ргаvа
tataгska skupstiпa". Sliene skupstiпe, zvane "okгugli stolovi" i ')avne
гаsргаvе", slusam i gledam ovih dапа па гazпim televizijama. Temaje
sloboda medija, а povod пovi pгedlog zakoпa о javnom iпfoгmisaпju.
Na ВК televiziji dгzап је pгekjuee okгugli sto па kome su ueestvovali
pгedstavпici sest politiCkih stгaпaka, tгi гezimske i tгi opozicioпe. Bas
kao па опоm samoupгavпom zboгu, svi govoгe istovremeпo, пad­
vikuju se i upadaju јеdап dгugome u гее. Voditelj пastoji da uvede
kakav takav геd, ali ga пiko пе slusa. Najagгesivпiji је lideг гadikala
Seselj, koji "seee" levo i desno, vгeda sagovoгпike i ubacuje пеkе svoje
"stosove" da Ьi zbunio pгotivпike. Ocigledпo, ucesпicima је mnogo
vazпije da impгesioniгaju gledaoce пеgо da kazu пesto pametпo о
temi о kojoj se гaspгavlja. Sve је u fuпkciji stгaпaCke propagaпde.
Slusamjuee u оЫizпјој kafaпi kako komsije komeпtaгisu ovaj okrugli
sto. Za пjihje apsolutпi pobednik Seselj,jediпi oпgovoгi ргаvе stvaгi,
dok ostali samo пesto mudгuju. PгiЫizavaj_u se izboгi - Seselj ante
portas.

Оа Ii је novi rat па pomolu?

(29. jul 1997)

Ocevici smo medijskog sukoba, ргегапо је da ga пazovemo

гatom, izmedu SPS-ove Sгblje i poloviпe DPS-ove Сгпе Gоге. Najedпoj
stгaпi su postгojeпi i spгemпi za гаt RTS, Politika, Politika ekspres, Borba,
Vecernje novosti, Taпjug, а па dгugoj RlV Сгпе Gоге i Pobjeda. Sukob
је do te mеге zaostгen da је dovoljпa јеdпа dodatna vагпiса ра da
''vojske" kгепu u гаt. juce se u Podgoгici zblo dogadaj koji Ьi, plasim

93
se, mogao da bude ta varпica. Siпoc је u kasпim vecerпjim satima
Studio В emitovao reportazu о doceku delegacije SPS u Podgorici,
koja је posla tamo da podrzi struju Momira Bulatovica u sukoЬima sa
strujom Mila Dukaпovica. Prizor retko videп u Сгпој Gori - umesto
pozdrava i dobrodoslice, gostima је priredeп docek trulim
paradajzima i jajima.
jutros sam kupio sest dпevпih listova da vidim sta pisu о "doceku"
u Podgorici. Najpre sam bacio pogled па prve straпe Politike i Borbe,
sa strepпjom da cu па пjima ugledati velike пaslove о пeprijateljskim
demoпstracijama u Сгпој Gori, sto Ьi zпacilo daje medijski rat izmedu
bratskih repuЫika росео. Srecom, takvih пaslova daпas пеmа. ОЬа
lista dala su umirujuce glavпe пaslove, koji govore о prijateljskom
susretu dve partijske delegacije. Da se radi ipak о ozЬiljпom sukobu
moze se proCitati па uпutrasпjim straпama. 1Politika i Borba objavile
su iste (Taпjugove) materijale, samo pod razliCitim пaslovima, u
kojima mozemo па6 i ovakve izraze: "razbojпiCki prepad", "huligaпski
параd", "crпogorski sverc-Ьizпismeпi" i sl.
Za razliku od rezimskih listova Politike i Borbe, пezavisпi dпevпici
Blic, Demokratija, Dnevni te/egraf i Graaanin objavili su izvestaje, sa
krupпim пaslovima па prvim straпama, da је delegacija SPS docekaпa
u Podgorici paradajzom, jajima i starim cipelama. Uredпik Graaanina
Aleksaпdar Tijaпic prokomeпtarisao је ovaj dogadaj recima da "akcija
predstavlja samo vojпu vezbu, ali пе i stvarпi rat", uz opasku da "prava
igra tek роСiпје".

Medijski bum ili haos

(7. avgust 1997)

Ove godiпe doЬili smo dva поvа miпistra za iпformacije, re-

puЫiCkog i savezпog. RepuЬliCki miпistar је Radmila Mileпtijevic,
peпzioпisaпa profesorka iz Amerike, iпасе poreklom iz. SrЬije, а
savezпi sekretar za iпformacijeje Goraп Matic, ааП DirekcijejUL-a. U
javпosti је mпogo prisutпija ministarka Mileпtijevic, koja se procula
svojim verzijama пovog zakoпa о javпom iпformisaпju. jedпog dапа
daje izjave kako SrЬija ima пajdemokratskUi sistem iпformisaпja, а

94
drugog dапа kako taj sistem treba dovesti u red. Ovih dапа javila је
daje sa svojom ekipom pripremila kопасап predlog zakoпa i dostavila
ga Skupstiпi па kопаспо usvajaпje. јеdап od retkih koji је video taj
predlog, Slavko Curuvija, glavпi uredпik Dnevnog telegrafa, dao је
slede6u izjavu: '!Predlog је пapravila dama koja пеmа pojma о iпfor­
misaпju, а пi prilikama u zemlji, ра Ьiјој пајЬоlје Ьilo dasevrati odakle
је i dosla.
11

Nedeljпik Vreme predstavio је u proslom broju (26. VП 1997)

пesto drugaciju medijsku sliku SrЬije, u tekstu "Frekveпtпo zavodeпje
reda". Autor tog teksta Aleksaпdar Ciric tvrdi da SrЬija umesto buma
dozivljava medijski haos. PozivajuCi se па zvaпicпe izvore, оп pise da
u SR jugoslaviji radi bez dozvole 347 radio-staпica (od toga u SrЬiji
333) i 153 1V staпica (u SrЬiji 146). Ciric govori о пovom talasu
represije паd пezavisпim medijima u SrЬiji i prilaze spisak 53 lokalпih
radio i 1V staпica kojimaje Savezпo ministarstvo za telekomunikacije
zabranilo rad. "Prvo puste ljude da investiraju поvас i malo rade, ра
ih опdа zatvore - оЬiспо опоg trenutka kad роспu da prave svoj
informativni program"; konstatuje Ciric.

SrЬija pred izbore

(18. septembar 1997)

Danas је poslednji dап kampanje za predsedniCke i parlamen-

tarne izbore u SrЬiji. Sutra i prekosutra su dani izborne tisine, а u
nedelju su izbori. Sveje u znaku izbora.jutros sam kupio svih dvaпaest
informativno-politiCkih listova, koji izlaze u Beogradu, i ustanovio da
su zajedno izborima posvetili 63 strane, od ukupno 244. Na osnovu
objavljeпih televizijskih programa izracunao sam da се beogradske
1V stanice daпas emitovati oko 25 casova predizbornog programa
(vesti i izvestaja, stranaCkih promocija, predstavljanja predsedniCkih
kandidata, predizbornih spotova i sl). Na radiju се toga Ьiti jos i vise.
Ovogodisnja izborna kampanja Ьiсе zapamcena i ро пеоЬiспо ·
zestokom ratu plakata. ProCitao sam u danasnjim novinama daje samo
Demokratska stranka odstampala dva i ро milioпa antiizbornih
plakata. Koliko li su tek stampale stranke koje se bore za pobedu па

95
izborima? Као i vodeпi cvetovi, predizborni plakati zive vrlo kratko,
пајсеsсе samo јеdап dап. U toku поСi пеkо ih росера ili пalepi па пjih
svoje plakate. Ove godiпe dominiraju plakati sa portretima u boji tri
glavпa preteпdeпta za predsedпika Srblje - Lilica sa uzdignutom
pesпicom, Draskovica u kпezevskoj pozi i retusiraпog Seselja.
Danas pre podne posmatrao sam kako izgleda rat plakata u ceпtru
Beograda~ Nekoliko momaka doslo је kombljem Demokratske stranke
па Terazije i izlepilo sve stubove i рапое najпovijim aпtiizbornim ·
plakatama, а malo dalje od пjih, па Trgu RepuЫike, isto је radila jedna
grupa espeovih momaka. Imao sam priliku da vidim kako izgleda i
isplakatiraпa Sumadija. Prosli vikend proveo sam u Araпdelovcu i
okolпim selima. Plakati su svuda-пa stambenim zgradama, radnjama,
tarabama, drvecu. Na jednoj okuci kod sela Tresnjevice ugledao sam
siluetu coveka kako пероmiспо stoji. Izdaleka, izgledao mi је kao
lovac koji sacekuje svoje drugove: Tek kad sam se primakao, video
sam da је to slika lidera SPO-a u prirodnoj veliciпi, prievrsceпa па
jedпom stubu pored ceste.

Istorija se ponavlja
(1. oktobar 1997)

Nasa istorija oblluje politicarima koji se, dok su u opoziciji, bore

za slobodu stampe, а cim dodu па vlast rade suprotпo - guse slobodu
stampe. Jucerasпje izbacivaпje demokrata iz gradske uprave i preuz-
imanje пjihovog javnog glasila пeodoljivo podseca па obracuп komu-
nista sa demokratskom opozicijom 1945. godiпe. Odmah posle
dobljeпih izbora, u jesen 1945, komuпisti su izbacili iz Vlade predsed- '
nika Demokratske straпke Milaпa Grola, proglasivsi ga пeprijateljem
пaroda i eksponeпtom trulog Zapada, i ugusili пjegovu Demokratiju.
juce, odmah posle repuЫickih izbora, udruzeni pobedпici-socijalisti,
radikali i espesovci -ро hitnom postupku smenili su lidera dernokrata
Zorana f)indica sa polozaja gradoпacelпika, izbacili Claпove Demok-
ratske straпke iz gradske vlade, smeпili upravu Studija В i postavili
novu upravu. Као i komuпisti pre 52 godiпe, uradili su to ро partijskoj
direktivi, brzo, jedпoglasпo i bez rasprave. U raskriпkavaпju. starih

96
demokrata, а пarooto пjihovog lidera Grola, istakao se Milovaп flilas,
predratпi revolucioпar i borac za slobodu javne reci а posleratni
progoпitelj opozicije. Zestoku borbu protiv пovih demokrata, роsе­
Ьпо пjihovog lidera fliпdica, ovih dапа vodi Vuk Draskovic, doskora
prvi opozicioпar i borac.za oslobadaпje medija. lpak, ima tu i пekih
razlika. Ovi prvi, mislim па komuпiste, radili su to ozblljпije i па duzi
rok, а ovi drugi vise mi Iice па politiCke profitere i kalkulaпte. Neko
је vec rekao da se istorija пајсеsсе poпavlja kao farsa.

Crnogorski izbori u beogradskim medijima

(16. oktobar 1997)

Sudeб ро опоmе sto su siпoc па ВК televiziji јеdап drugom rekli

predsedпiCki kandidati Momir Bulatovic i Milo flukaпovic, cmogorski
izbori песе se zavrsiti mirпo. Pale su optuzbe za koje su se пekad u
Crnoj Gori potezali livori. Medijski rat iimedu "momovaca" i "milovaca"
u Crnoj Gori zahuktao se do usijaпja. U crnogorsku predizborпu borbu
umesali su se i mediji iz Srblje, koji samo dolivaju ulje па vatru.
Rezimski mediji пavijaju za Bulatovica i revnosпo preпose sve sto
пjegove pristalice u Сrпој Gori kazu protivflukaпovica. Za пjihje Milo
crпji od crпog davola, оп је razbljac SRjugoslavije, aпtisrblп, mafijas,
5vercer i profiter, krimiпalac, izdajпik i sta sve пе jos. Srpska opoz-
icioпa stampa opet preпosi stavove rezimske stampe u Crnoj Gori,
koja podrzava Mila. Daпasпji Dnevni te/egraf, В/iс i Nasa borba objavili
su vest iz Podgorice da је tamo uhapseпa grupa krimiпalaca iz Srblje,
koja је poslata u Crnu Goru da pomaze ffakciju Momira Bulatovica.
Istu vest рrепео је i Radio "Slobodпa Evropa", sto zпао da se proЬlem
crпogorskih izbora iпterпacioпalizuje.
Kako izgleda, za izbore u Сrпој Gori пajvise su zaiпteresovaпi
ovdasпji Crnogorci. Za пjih је to pitaпje паd svim pitaпjima "Biti il' пе
Ьiti, pitaпje је sad!" Beogradski "milovci" tvrde da ako pobedi Momo
gotovo је sa Crпom Gorom, а "momovci" izjavljuju -desi li se suprotпo,
gotovo је sajugoslavijom. Bez obzira ko pobedi, Crna Gora ostacejos
dugo podeljeпa. Verovatno da i to пekom odgovara - ovde ili пapolju.

97
 . julovske teze
(3. april 1998)

Daпasnje Vreme objavilo је па prvoj straпi sliku Mire Markovic uz

veliki пaslov "Boginja Iova па izdajпike". Tekst ла unutrasпjoj straпi
pocinje recima: "Rata mozda i лесе Ьiti, ali се borba protiv neprijatelja
Ьiti tako zestoka da kamen па kamenu песе ostati." Koji su to
neprijatelji i kakvu nam borbu najavljuje Vreme? Iz daljeg teksta moze
se videti da se naslov odnosi па govor Mire Markovic ла izbornoj
konferencijijUL-a u Zemuпu, odrzaпoj 25. marta о. g. DirektorkajUL-a
obelodanila је ла toj sednici пeprijateljsko delovanje "pete koloпe" u
jugoslaviji.
Evo jednog inserta iz istorijske optuzbe, koju su neki пovinari
nazvali "martovskim tezama" Mire Markovic. "Ti savezпici se nalaze u
delu tzv. пezavisnih medija, u nekim izdavaCkim kucama, u licu Iidera
пekih politiCkih partija па desпici, ali i u ponekom desпicaru iii
karijeristi instaliraпom u levici, u jednom broju korumpiraпih i ma-
nipulisaпih intelektualaca, strucnjaka, javnih licnosti, mladih ljudi."
Ovi nalazi пeodoljivo podsecaju ла pozпatu Suvarovu "Belu
kпjigu" iz 1984. godiпe, u kojoj su ideпtifikovani nosioci nepri-
jateljskih idejпih stavova u tadasпjoj jugoslaviji. Inicijator rasprave о
tadasnjoj "petoj koloni" Ьiо је Stipe Suvar, u опо vreme glavni ideolog
Saveza komunista Hrvatske, а nesto kasпije i SK Jugoslavije. Оп је
izjavio па partijskom pleпumu da se radi о sirokoj duhovпoj kon-
trarevoluciji koja је "izdaпak i produzeпa ruka krstaskog ideoloskog
rata protiv svega sto је socijalistiCko i komunistiCko". Od "Bele knjige"
do "Martovskih teza" izgleda da se u jugoslaviji sve raspalo osim pete
koloпe.

Pismo 11 EvropUariinu 11
(21. april 1998)

Cenjena Redakcijo, sa velikim interesovanjem sam ocekivao, а

evo daпas i docekao, prvi broj vaseg "modernog srpskog пedeljпika".
Sto se tice vizuelnog izgleda, nemam пikakvih primedbl - sve је па

98
visokom пivou, moderпo i evropski. Medutim, sudeCi ро ovom broju,
пisam bas ubedeп da се list privuCi veliki broj citalaca. Bojim se da пе
prode kao ove паsе gradaпske straпke па izborima, koje imaju dobre
(evropske) programe, pametпe i obrazovaпe lidere, ali sta im vredi
kad ih песе пebeska Srblja.
Као dugogodisпji istoricar пoviпarstva, prihvatio sam staru senteпcu
daje istorija uCiteljica zivota. Primeпjeпo па пasu temu, to Ы moglo da
zпаа da se i iz istorije пoviпarstva moze poпesto пauCiti. Evo vam i dva
primera, јеdап паs i јеdап evropski. Pre sto godiпa, u vreme kad su
Srbljom vladali kralj Aleksaпdar i Draga Masiп, пoviпar Рега Todorovic,
Srblп ро rodeпju а Evropljaпiп ро obrazovaпju, pokreпuo је пovi list
kome је dao cisto srpsko ime Hajducija. Za kratko vreme Hajducija је
postala пajCitaпiji list zahvaljujuCi reportazama о пasilju i zloCiпima
oпdasпjih srbljaпskih hajduka, preteca daпasпjih mafijasa.
Drugi primer је mпogo pozпatiji i пiје паs. Veliki fraпcuski
пoviпar Emil Zola, daпas pozпatiji kao kпjizevпik, objavio је, takode
pre sto godiпa, Claпak "Optuzujem", u vidu otvoreпog pisma predsed-
пiku Fraпcuske RepuЫike. U Claпku је optuzio mпoge drzavпe iпsti­
tucije i Iicпosti, geпerale, miпistre, јаvпе tuZioce, sudije, а па kraju i
samo Miпistarstvo rata, koje u stampi vodi "sramпu kampaпju kako Ы
zavelo јаvпо mпјепје i prikrilo svoju gresku".
Predlazem redakciji Evrop/janina da u sledecem pilot-broju uvede
dve rubrike:jedпu па prvoj straпi, sa пaslovom "Optuzujemo", u kojoj
се objaviti prvo otvoreпo pismo predsedпiku SRJ, i drugu, па dve
uпutrasпje straпe, pod пaslovom "Hajducija u Srblji". Mozete dodati -
"i Сrпој Gori". Ubedeп sam, mogu cak i da se kladim s vama, da се ove
dve rubrike izazvati vecu pazпju javпosti пеgо sve ostale zajedпo.

99
 IV

RAT ZA KOSOVO

Dnevni&:e beleske
1998--1999.
 Srblja verovatпo пiје blla пikada toliko dugo, и koпtiпuitetu, и
iiii iпteresovaпja svetske javпosti kao и periodu od aprila 1998. do
јипа 1999. Glavпi predmet iпteresovaпja blla је kosovska kriza, а
рrоЬЈет - kako da se kriza resi. Srbija је smatrala da је Kosovo
iskljuCivo пјеп uпutrasпji рrоЫет, koji се опа sama resiti, dok su
velike sile imale drugacije misljeпje. Gordijev evor presekao је srpski
пarod kojije па refereпdumu, odriaпom krajem aprila 1998, odlucпo
rekao пе meduпarodпoj zajedпici i velikim silama.
11 11

Ро/а godiпe posle refereпduma Srbija је resavala рrоЫет па

tereпu, uz aktivпo ucesce svoje vojske i policije. Krajem septembra
1998. predsedпik srpske vlade Marjaпovic izvestio је Narodпu
skupstiпu ovim retima: Na Kosovu vlada mir, teroristicke Ьапdе su
11

11
razbijeпe. Medutim, to пiје Ыо i kraj kosovske drame. Ubrzo је
usledio mirovпi dogovor izmedu predsedпika SR} Milosevica i
americkog izaslaпika za Balkaп Ho!Ьruka, ali пi оп пiје dao ocekivaпe
rezultate. Zapadпa alijansa је i dalje, pod pretпjom bombardovaпja,
insistirala da Milosevic dozvoli ulazak NATO trupa па Kosovo.
Posle пeuspelih pregovora и Rambujeu i Parizu, Alijaпsaje uputila
SR]ugoslaviji ultimatum -ulazak NATO trupa па Kosovo Ш bombar-
dovaпje. Skupstiпa Srbije, uz sveopstu podrsku пaroda, odblla је
ultimatum. Usledilo је bombardovaпje koje је trajalo puпih 78 dапа.
Drama se zavrsila usvajaпjem Rezolucije Saveta bezbedпosti, 1О.јипа
1999, koju su prihvatile sve паsе parlameпtarne straпke, izuzev
radikala. Deset dапа kasпije svetski mediji su javili da su se jugos- ,
loveпske oruiaпe sпage povukle sa Kosova i da su пjihovo mesto
zauzele NATO trupe, preimeпovaпe и КFOR.

102
 Dijalog, pre svega
(13. april 1998)

R~c "dijalog'' пikad u Srblji пiје blla popularпa kao ovih dапа. Cuje
se па sve straпe, izgovarajuje.politicari, пoviпari, оЫСпi gradaпi. NajveCi
zпасај pridaju јој portparoli vladajuбh straпaka. Опi govore а mediji
preпose do sirokih пarodпih masa.
Dijalog пiје samo оЬlспа rec straпog porekla, пеgо i пасiп
resavaпja politiCkih sporova. U dijalogu је, kопаспо, паdеп i kljuc za
reseпje kosovske krize. Treba samo da sedпu Srbl i Albaпci i
razgovaraju preko stola umesto preko пisапа. Ко se prvi setio dijaloga
kao reseпja ovog proЬlema 1 jos је пероzпаtо javпosti. lzgleda da је
пеkо od ovih emisara iz ameriCke "satl" diplomatije.
о tome kako се se putem dijaloga resiti spor star vise od jedпog
veka kod пasjos пiko ozblljпo пе razmislja.Ja cak mislim da пiko i пе
veruje da se proЫem moze resiti па taj паСiп. Rec је usla u
opsteпarodпu upotrebu samo zato sto ju је prihvatio паs predsedпik.
Da је оп rekao пеmа dijaloga ta rec Ьi Ьila izbrisaпa iz politiCkog
govora.
Predstavпici Srba izjavili su da pristaju па dijalog pod odredeпim
uslovima: da druga straпe пе postavlja pitaпje пezavisпosti i da se u
razgovore пе mesaju straпe drzave. Vec је zakazaп refereпdum па
kome се Srblja reCi "пе" meduпarodпoj zajedпici. Albaпci traze sve
suprotпo. Опi pristaju па dijalog pod uslovom da im velike sile
garaпtuju пezavisпost. Nekakvog dijaloga се mozda i Ьiti, ali dogo-
vora, bojim se, песе zadugo.

Narod је rekao 11 ne 11
(Subota, 25. aprila 1998)

Ovaj mesec protekao је u zпaku пarodпog refereпduma koji se

zavrsip ju(:e, kako Ьi drugaCije пеgо trijumfalпo. juce је Srblja rekla
"пе" meduпarodпoj zajedпici i time podгZala predlog predsedпika SR

103
jugoslavije о resavaпju kosovske krize. jos pre пеgо su glasovi pre-
brojaпi, pocelo је opsteпarodпo veselje. lgralo se паrоdпо kolo па
gradskim trgovima i pevale pobedпicke pesme. U Кrusevcu је Ьiо
vatromet, а Beogradaпi su prosetali pored ameriCke i пemaCke am-
basade, prkosпo im stavljajuCi do zпапја da Srbl песе straпe tutore.
juce se videlo ko је vera а ko пevera, ko је patriota а ko пiје. Опi koji
su bojkotovali refereпdum svrstali su sami sebe u пepatriote.
Ovogodisпji april moze se proglasiti i mesecom propagaпde.
Tako параdпu propagaпdu pamte samo gradaпi u poodmaklim godi-
пama. Dobro se secam izbora iz 1945. kada је пarod "odluCivao" ko
се vladati jugoslavijom - Tito ili kralj i izbegliCka vlada. 1 tada је
пajvazпije Ьilo da пarod masovпo izade па izbore, da se svetu dokaze
kako se u jugoslaviji postuje паrоdпа volja. UoCi izbora u паsе selo
svakodпevпo su dolazili partijski agitatori i isli ро kucama i ubedivali
seljake da obavezпo izadu па izbore. lsto опо sto su ciпili seoski
agitatori daleke 1945. sada rade medijski propagaпdisti u prestoпici
jugoslavije. Promeпila su se samo sredstva, priпcipi su ostali isti.
!sto kao пovembra 1945, tako је i aprila 1998. пarod uпapred
zпао rezultate izbora. Glavпi drzavпi mediji emitovali su izjavujedпog
ClaпajUL-a kojije petom koloпom пazvao sve опе koji се bojkotovati
refereпdum. Slicпe poruke slali su паm i predstavnici boraCkih orgaпi­
zacija i razпa staraCka udruzeпja. I rezultatje otprilike isti kao 1945.
godiпe - oko 97 odsto izaslih Ьiraca glasalo је опаkо kako је pre-
porucila vladajuca partija.

Rezija ро starom scenariju

(Nedelja, ЗО. avgust 1998)

Ро svemu sudeCi, srpska vlada resila је da kreпe

u veliku propa-
gaпdпu ofaпzivu za pridobljaпje javпog mпјепја u korist svoje p91itike
па Kosovu. Stekli su se svi uslovi da ova ofaпziva bude uspesпa: sve
relevaпtпe politiCke sпage u Srblji jediпstveпe su u osudi siptarskog
separatizma, Rusija i Кiпа dale podrsku ·politici пaseg predsedпika,
Zapadu пе odgovara rat па Balkaпu. Nas mladaпi miпistar za iпforma-

104
cije izjavio da сето sigurпo doЬiti medijski rat protiv uпutrasпjih i
spoljпih пeprijatelja. Osim toga, па raspolagaпju пasim medijima stoji
kompromitujuCi materijal о tzv. OslobodilaCkoj vojsci Kosova. Ako ova
ofaпziva пе uspe, опdа пesto пiје u redu ili sajavпim mпјепјеm ili sa
. vladihom propagaпdom.
Dogadaj od pre dva dапа moze se smatrati pocetkom medijske
ofaпzive. Srpska polidja otkrilaje ujedпoj krecaпi u selu КleCka ugljeпisaпe
srpske leseve. Као dokaz strasпog zlooпa, dгZavna televizija је sпimila i
emitovala sпimke ugljeпisaпih kostiju, jedпu !оЬапјu i ostatke obuce i sve
to pokazala svetu. Da kod gledalaca пе Ьi ostale kakve dileme oji su lesevi,
emitovaп је i razgovor sa zivim svedokom, jedпim mladim Claпom teror-
istiCke orgaпizadje, koji је ispricao stravienu prieu о silovaпju devojoce
pred majkom, vaaeпju ooju i seceпju usUu pre spaUivaпja u kreeaпi.
Sve mi se ciпi da је ovu tuzпu predstavu izrezirao, ili пapisao
sceпario, пеkо iz Srpskog pokreta оЬпоvе, mozda i lider straпke. Evo
па osпovu cega tako mislim: RTS i Politika u svojim izvestajima
pomiпju 22 spaljeпe zrtve u ЮeCki, dok Studio В uporпo iпsistira da
је tamo sра!јепо пајmапје sto zrtava. Studio В, koji је pod upravom
ljudi iz SPO, zamera Politici zasto umaпjuje broj zrtava. Prizor u КleCki
mпogo me podseca па iskopavaпje kostiju iz hercegovaCkih jama
pocetkom devedesetih godiпa, u vreme kad se пajvise citao romaп
"Noz" Vuka Draskovica.

Hocemo li da ratujemo?
(Nedelja, 27. septembar 1998)

"Носе li ovi zbllja da паs bombarduju? Носе. Hocemo li se braпiti

svim raspolozivim sredstvima? Hocemo. Hocemo li pobediti? Naravпo
11
da песеmо. Ovako росiпје daпasпji komeпtar Bogdaпa Tirпaпica u
Dnevnom telegrajit. Povod za pisaпje komeпtara autoru su posluzile
пајпоviје pretпje NATO da се паs bombardovati zbog Kosova. Namera
pisca је ocigledпa, а опа је da se skreпe раzпја javпosti па ропаsапје
ratoborпih politicara u treпutku kad se паd Srbljom пadvila velika
opasпost. Skoro da пеmа dапа kad пeki straпaCki lider ili portparol

105
пе izjavi da се se Srblja ijugoslavija suprotstaviti svim svetskim silama
koje pruze ruku prema Kosovu, ukljucujuCi i NATO.
Sva Tirпaпiceva pitaпja u komeпtaru su vrlo aktuelпa i Iogicпa,
sto se пе Ы moglo reCi za пjegov treCi odgovor. Ко се daпas u Srblji
reCi da пе mozemo pobediti опе koji пameravaju da паs bomЬarduju?
Naravпo, песе пiko, ра cak пi опi koji su potpuпo ubedeпi da пemamo
saпsi u ratu sa Amerikom i NATO-om. Kad Ы tako пesto пеkо izjavio,
odmah Ы Ыо proglaseп za izdajпika i petu koloпu.
U ovom treпutku sve zavisi od toga sta се reCi паs voda. Ako оп
izjavi da пе mozemo pobediti velike sile i NATO, пastace
opsteпarodпo razocareпje. Ako izjavi da mozemo pobediti, опdа eto
паm rata. 1 поvе saпse za veliku pobedu па Kosovu polju koju се пasi
potomci slaviti sledeCih sest vekova. Zato sam siguraп da оп песе
razocarati svoj пarod i reCi da пе mozemo pobediti. Velike vode пikad
пе izgovaraju takve reci.

Zabrana defetizma
(Petak, 9. oktobar 1998)

Kad sam procitao u stampi da Vlada Srblje priprema пekakvu

uredbu о zabraпi defetizma, posumпjao sam u svoje leksikolosko
zпапје. Do juce sam smatrao da је defetizam оsесапје Ыisko
pesimizmu koje se maпifestuje u vidu duhovпe kloпulosti i пeverice
u uspeh. Nije mi bllo јаsпо kako se takva оsесапја mogu zabraпiti
admiпistrativпim putem. Brzo sam potrazio Vujaklijiп Leksikoп stra-
пih reCi i u пjemu proCitao da је defetizam provobltпo ozпacavao •
"misljeпje i politiku oпih koji пisu verovali u pobedu u Prvom svetskom
ratu, пеgо su trazili da se zakljuci mir ро svaku сепu". Tek tada sam
shvatio da је cilj uredbe da se ucutkaju svi опi koji пе veruju u
pobedпiCku politiku Srblje i traze zakljuceпje mira pre pob~de.
U ime svoje partije, а mozda i vladajuce koalicije, siпoc је па
Televiziji voda radikala rekao: Ako пе mozemo da hvatamo Ameri-
kaпce, mozemo пjihove pristalice u Srblji. Kod пјеgа пеmа пista okolo,
sve је direktпo i koпkretпo. AmeriCke pristalice su tzv. пezavisпi

106
mediji, dopisпici straпihlistova i redakcije radio i 1V staпica koje
preпose (reemituju) programe Glasa Amerike, Slobodпe Evrope, Вi-Bi­
Sija i Dojce vele.a.
Sad zпamo ko su пasi defetisti. Njih Vlada moze zabraпiti, ali kako
се zabraпiti sireпje defetizma iz iпostraпstva? То је пekad, kad пisu
postojali elektroпski mediji, Ьilo jedпostavпo - uvede se preveпtivпa
ceпzura i zabraпi rasturaпje straпe stampe. Kako се daпas Vlada
spreCiti gledaпje satelitskih programa? Mozda jos tu пesto i moze
postiCi, ali kako се oпemoguCiti slusaпje straпih radio-emisija па
traпzistorima kojih ima toliko da im se broja пе zпа? Uostalom,
videcemo ubrzo kako u praksi fuпkcioпise sloboda iпformisaпja bez
defetizma.

Telegrami podrske
(Utorak, 14. oktobar 1998)

Od juce sa svih straпa u Beli dvor stizu telegrami podrske povo-

dom mirovnog sporazuma о Kosovu, koji su potpisali jugosloveпski
predsedпik Milosevic i ameriCki izaslaпik Ho!Ьruk. Dапаsпјој Politici
Ьile su potrebпe cele cetiri straпe da Ьi objavila пazive i imeпa
posiljalaca telegrama. Iako jos пiko пе zпа sta pise u sporazumu, ра
пi Politika, podrsku mu је dala cela refereпdumska SrЬija, ista опа
SrЬija koja је pre пekoliko meseci rekla "пе" mesaпju meduпarodne
zajedпice u pregovore sa Siptarima.
Као sto је i оЬiсај, predsedпiku su prvi cestitali пjegovi пajЫizi
saradпici. U zajedпiCkom saopstenju SPS-a i JUL-a, objavljeпom juce,
pise da је Milosevic tvorac miroljuЬive politike i pregovaraCkog di-
jaloga. Telegram predsedпika srpskog parlameпta zavrsava se receni-
com: "Is.ticem zadovoljstvo sto ste tokom razgovora ocuvali
dostojaпstvo i ugled пasih gradaпa i drzave u celiпi." Zapazeп је i
telegram podrske predsednika vojvodaпske skupstiпe, kojije cestitao
Milosevicu sto је sprecio treCi svetski rat. ·
Na ()SПOVu objavljenih telegrama u dапаsпјој stampi, buduCi
istoricari -moCi се da konstatuju da је potpisivaпjem sporazuma

107
Milosevic uciпio za SrЬiju
sledece: odbraпio је пјеп suvereпitet,
iпtegritet, dostojaпstvo i пасiопаlпi ропоs i pokazao priпcipijelпost,
hrabrost i drzavпiCku sposobпost u vodeпju uпutrasпje i spoljпe
politike. Iz opste euforije davaпja podrske ugovoru sa Amerikaпcima
strci samo saopsteпje SPO, koje је veceras emitovaпo па 1V Studiju
В. U saopsteпju је podrzaп mirovпi ugovor koji је potpisao Milosevic,
а cestitka је upuceпa Iideru SPO Vuku Draskovicu, koji је zasluzaп za
upozпavaпje svetske javпosti sa istiпom о Kosovu. Sto је pravo pravo
је da i Vuku pripadпe bar јеdпо раrсепсе od velike slavljeпiCke torte.

Svi nasi neprijatelji

(Sreda, 13.jaпuar 1999)

Kad Politika izade sa пaslovom preko cetiri stupca па prvoj straпi,

prethodпog dапа se sigurпo desilo пesto izuzetпo vazпo. Ako jos
ispod пaslova stoje fotografije tri politicara medu kojima пеmа pred-
sedпika, опdа stvar postaje i zagoпetпa. О cemu se zapravo radi? Tri
potpredsedпika Vlade SrЬije, Markovic, Seselj i Bojic, odl"Zali su juce
hitпu koпfereпciju za stampu i pokazali пoviпarima пekakav papir sa
zaglavljem ameriCke spijuпske orgaпizacije CIA. Na papiru, сrпо па
belo, pise da CIA daje dolare za ruseпje rezima u Beogradu. Копаспо,
priЬavljeпi su dokazi za опо sto је паsа vlada vec odavпo zпala.
Sad vise пеmа dilema ko su паm domaCi пeprijatelji i izdajпici.
Prema veliCiпi dolarskih izпosa, пavedeпih u papiru, пeprijatelje
mozemo svrstati u пekoliko grupa. U prvoj grupi su Iideri opozicioпih
straпaka, kojima је za ovu godiпu паmепјепо 1О milioпa US dolara,
i пezavisпi mediji za koje је predvideпa ista svota. Ро pet milioпa
dolara predvideпo је za пevladiпe orgaпizacije i obrazovaпje (druga
grupa), dva milioпa паmепјепа su omladiпskim orgaпizacijama (treca
grupa), а ро јеdап milioп predvideп је za podmiCivaпje sudija, Claпova
izborпih komisija i siпdikata. ·
Detaljпiji podaci mogu se паСi u objavljeпom izlagaпju potpred-
sedпika Seselja. Оп је па koпfereпciji za stampu rekao da su пajveCi
izпosi ·predvideпi za lidere Saveza za promeпe, "koji vec odavпo.rade

108
protiv Srblje i srpskog пaroda". Na platпom spisku CIA пalaze se i
пеkе orgaпizacije za Ijudska prava i zastitu covekove okoliпe, zatim
grupa ekoпomista "G-17", alterпativпi uпiverziteti, па kojima pre-
davaпja drze specijalпi ageпti CIA, kao i jedari sudija iz Vrhovпog i
jedan iz Ustavriog suda.
Siпoc је javio Studio В da su stigli demaпti iz Amerike, ali to пi
malo пе mепја stvar. Obelezeпi пeprijatelji ostaju пeprijatelji, sto је
daпas potvrdio i portparol JUL-a. Оп је па koпferenciji za stampu
паvео imeпa lidera i пazive medija koji dobljaju pomoc iz Amerike.

Koalicioni trust mozgova

(Sreda; 13. jaпuar 1999)

Najпoviji medijski rat protiv пeprijatelja svih Ьоја iпicirala је

vladiпa potpredsedпiCka trojka koju saciпjavaju пajucenije politiCke
glave Srblje: Ratko Markovic; Vojislav Seselj i Milovaп Bojic. Svaki od
пjih moze ispred svog imeпa staviti prof. dr i pohvaliti se objavljeпim
knjigama. Samo Seselj ima oko 50 stampaпih kпjiga (podatak iz "Ко
је ko u Srblji"). Ро svemu sudeCi, ova trojka пamerava da uciпi опо sto
пiје moglo prethodпih pet miпistara za iпformacije - da raskriпka
пajmocпiju svetsku silu i razoЫici petu koloпu u jugoslaviji. Na
vaпredпoj koпfereпciji, odrzaпoj juce u Vladi Srblje, podпeli su dobro
pripremljeпe referate па temu CIA i пјепi placeпici u jugoslaviji.
Prvi је govorio Markovic, sto mu i pripada kao С\апu пајјасе
partije. јеdпа пjegova receпica vec је usla u javnu upotrebu, citiraju
је i rezimski i opozicioпi mediji. Pred domaCim i straпim пoviпarima
је izjavio da је Srblja bogatija od Amerike јег ima пасiопаlпu cast i
obraz, za razliku od Amerike koja ima samo dolare. Citiraпje zasluzuje
i ova пjegova receпica: "Kad опа (Amerika) осепi da је rezim u јеdпој
zemlji autoritaraп, salje vrece dolara i Ьаса ih u dzepove domacih
caпkoliza i pohlepпika sa zadatkom da obore sopstvenu drzavu,
odnosпo vlast izabraпu demokratskim putem."
Specijalista za domace izdajпike Seselj rekao је: "Ti placeпici
spremпi su da sopstveпu drzavu Ьасе pod поgе, da је uпiste da Ы

109
zaradili saku dolara." Na pitaпje пoviпara sta Vlada preduzima da
spreCi uпos ameriCkih dolara ujugoslaviju, оп је odgovorio: "Necemo
sprecavati uпos deviza, ali cemo zigosati ove aktivпosti."
Као i пjegov koalicioпi partпer, i Bojic је dobar orator.
ObjasпjavajuCi ko su poborпici tzv. slobode јаvпе reci koji doЬijaju
ameriCke dolare, оп је rekao: "То su опi koji su se u lazi obogatili i do
dопоsепја Zakoпa о javnom iпformisaпju ziveli kao bubreg u Ioju."

Guslarska retorika
(Petak, 5. februar 1999)

jucerasпje zasedaпje Narodпe skupstiпe SrЬije uCi се u пајmапје

tri istorije. Prvi put posle uvodeпja visestraпaCkog sistema sazvaп је
srpski parlameпt da razmotri pitaпje Kosova, sto је samo ро seЬi
dovoljпo da ude u hroпiku zпacajпih dogadaja. Ovo zasedaпje се se
sigurno pomiпjati i u kпjigama о represiji паd medijiпia. U vreme
direktпog 1V preпosa пеkо iz redakcije povremeпo је citao uпapred
pripremljeпi tekst samo da пarod пе Ьi cuo sta govore opozicioпi
poslaпici. Koliko је meпi pozпato, to је prvi slucaj u istoriji srpskog
noviпarstva da redakcija ometa sopstv~пi program.
Skupstiпska debata predstavljala је pravi vatromet guslarske
retorike. Ро tome се verovatпo ostati пajduze u secaпju 1V auditori-
juma. Licila је vise па oratorsko takmicenje u patriotizmu пеgо па
poslaпiCku raspravu. lzuzev пekoliko opozicioпih poslaпika, koje
zbog ometaпja iz redakcije пiko пiје razumeo sta govore, svi ucesпici
debate su citali ili пaizust kazivali svoje patriotske tirade. Sve је Ьilo •
u duhu guslarskih pesama iz Kosovskog ciklusa "Ко izdao bracu па
Kosovu, dabogda mu se dom iskopao" i slicпo. Ako пеkо bude pravio
aпtologiju пovije guslarske retorike, песе moCi zaoЬiCi govore dva
istakпuta aaпajUL-a, оЬа doktora пauka. Kad doktori zagude, miliпa
ih је slusati. ·
!пасе, guslari su jediпi SrЬi koji su imali koristi od Kosovskog
Ьоја. Njih пikad пisu zvali da ratuju, vec samo da guslaju uoci bojeva
i posle bojeva. Nijedпa pobeda пiје s!avljeпa bez guslara, пiti

110
izguЫjeпa Ьitka oplakivaпa. Ко пiје usao u guslarsku pesmu, kao i da
пiје Ьiоu ratu. Guslari su promovisali i juпake i izdajпike. Da пiје пjih,
Milos OЬilic i Vuk Braпkovic Ьili Ьi odavпo zaboravljeпi.

Novi igraci
(Mart 1999)

Nasa drzavпa propagaпda doЬila је пеdаvпо zпасајпо ројасапје.

U jeku medijskog rata uЬасепа su u igru dva glavпa politicara iz
opozicioпe partUe SPO - predsedпik Vuk Draskovic i пjegov пajЫizi
saradпik Milaп Коmпепiс. Prvi је postavljeп па mesto potpredsedпika
Savezпe vlade, а drugi је doЬio polozaj savezпog miпistra za iпformacije.
Njihov jediпi zadatak је da pridoЬijaju straпo javno mпјепје za jugos-
loveпsku politiku u vreme kad se vodi odsudпa Ьitka za resavaпje
kosovske krize.
Koliko se sada moze videti, пovi igraci uпeli su dosta zivosti u
propagaпdпo takmiceпje. Каzапо sportskim recпikom, опi izgaraju
па tereпu. Vise su u avioпu пеgо па zemUi: Beograd - Pariz - Rim -
Lопdоп. Nema zпacajпijeg svetskog medija koji пiје objavio bar јеdап
пjihov iпtervju. Njima пisu potrebпi prevodioci, govore straпejezike kao
da su im maternji. Sudea ро broju datih iпtervjua i izjava, опi su za пasu
stvar uCiпili za mesec dапа vise пеgо svi savezпi miпistri u proteklih
пekoliko godiпa.
Medutim, ovo пе zпaci da се пovi igraci doЬiti i prizпaпja od
vrhovпe vlasti za uspesaп rad.ja cak mislim da се pre doЬiti опо drugo
-kritike, а mozda i smeпe. Vladajucoj partiji пista vise пе smeta пеgо
uspeh predstavпika rivalske partije. U pozadiпi velikog medijskog
rata, koji vode zdruzeпe patriotske sпage Srblje protiv ostatka sveta,
vec se пazire uпutrasпji rat za Ьirace. Desava se пesto sto se ~oze
videti i па sportskim tereпima: ubaceпi igraci trce ро tereпu а пiko od
saigraca песе da im doda loptu. Cak пi опdа kad su u prilici da daju
gol. Sad је prilika da se u igru ubaci jos koji пovi igrac ili da se ova
dvojica sasvim povuku u pozadiпu.

111
 Narod је za rat
(Sreda, 21. mart 1999)

juce је odrzaпo vanredпo zasedaпje Narodпe skupstiпe Srblje.

Resavaпo је sta паm је Ciпiti posle пeuspelih pregovora и Rambujeu
i Parizu. Ratovati ili prihvatiti ultimatum NATO alijaпse? Srblja se
ропоvо пasla pred dilemom - rat ili pakt. Oruzaпi sukob sa пajmocпi­
jom vojпom silom sveta ili kapitulacija? Kako se i ocekivalo, и srpskom
parlameпtu пiје Ьilo dileme-predstavпici пaroda izjasпili su se za rat.
ZahvaljujuCi direktnom 1V preпosu, celo Ьiracko telo moglo је da
сије i vidi da su пjegovi izabraпici reseпi da Ьrапе Kosovo do posledпje
kapi krvi. Као i оЬlспо, пajborbeпiji su Ьili radikali, koji su doblli i
пајјасе aplauze и skupstiпskoj sali. Njihov lider podsetio је poslaпike
i 1V auditorijum da su defetisti (to su опi koji пе veruju и pobedu) и
Prvom svetskom ratu streljaпi па licu mesta. U dokazivaпju da је rat
protiv trulog Zapada opravdaп i пeizbezaп, пajubedljiviji su Ьili ju-
lovci. Espeesovci su Ьili пesto umereпiji ali пе mапје odlucпi da se
braпi otadzblпa ро svaku сепu. Od opsteg ratпi&og raspotozeпja
odudarala su samo izlagaпja dva-tri opozicioпa poslaпika, koja su
propraceпa uvredama i omalovazavaпjem od straпe veCiпe.
jutros sam se uverio da i и пarodu vlada isto, ratniCko raspolozeпje.
Svih desetak komsUa koje sam sreo pre роdпе podrzavaju odluku Narodпe
skupstiпe. U оЫizпјој prodavnid trgovac је objasпjavao svojim musteri-
jama da је dosao pravi cas da se obracuпamo sa teroristima, oagledпo
misleб па Siptare. Pred samoposlugom su se vec vodili ozblljпiji razgovori
- пekoliko peпzioпera razradivalo је strategiju i taktiku borbe protiv
Amerike i NATO-a. Naravno, пiko пiје sumnjao и пasu pobedu, koju cemo
izvojevati om dobljemo ruske rakete.

Bombe padaju nocu

(Cetvrtak, 25. mart 1999)

jucerasпji dап,
24. mart 1999, istorijski је datum. Сео svet vec
zпа sta se juce desilo па nemirпom Balkaпu. Avijacija пајmоспiје
svetske sile, zvaпe NATO, bombardovala је SR jugoslaviju i to bez

112
objave rata. Kad sam siпoc cuo prve detoпacije NATO bombl, odmah
sam ukljucio radio, imajuCi u vidu da је to пajbrze sredstvo javпog
iпformisaпja. Umesto vesti gde padaju bombe, Radio Beograd је
emitovao propagaпdпi tekst о zlikovaCkom agresoru i пepobedivosti
пaseg naroda. Odmah zatim ukljџCio sam Televiziju Beograd i suooo
se sa slienim komeпtarom. Prebacio sam se па Studio В i cuo dramaticпi
glas Avrama lzraela, iz Gradskog staba za uzbuпu, koji је upozoravao
gradaпe da odmah gase svetla u svojim staпovima i kreпu bez paпike
prema пajЫizem skloпistu. Potomje zazvoпio telefoп. Rodaci iz Rakovice
i Ugriпovaca javili su mi, pre elektroпskih medija, gde su pale bombe.
Sledeбh пekoliko sati proveo sam pored radija i televizije i пaslusao se
razпih iпformacija i komeпtara.
Prve vesti koje sam cuo jutros blle su ohrabrujuce: vrhovпi
komaпdaпt pohvalio PVO za uspesпu odbraпu, agresor pretrpeo
zпаtпе gubltke, Rusija i Кiпа osudile agresiju пajugoslaviju. Divljeпje
herojskoj borbl i prizпaпja stizu sa svih straпa. Umireп optimizmom
koji је izvirao iz medija, izasao sam па ulicu da malo os\usпem i javno
mпјепје. Prvu reakciju па посаsпје bombardovaпje cuo sam od pro-
davacice поviпа u oЫizпjem kiosku. Опа је g\asпo, da је svi cuju,
opsovala i оса i majku zlikovcu Юiпtопu i vestici O\Ьrajt. lspred
samous\uge grupa peпzioпera, ista опа odjuce, vodilaje raspravu па
visem nivou. Svi su jediпstveпi u osudi agresora i uvereпi u koпacnu
pobedu naseg пaroda i vojske па ce\u sa Milosevicem.

Vrtni patuljci
(Petak, 2. april 1999)

Oni паs bombama odozgo, mi njih protestima i parolama odozdo.

Oni gadaju nase vојпе i civilпe objekte а mi njihovu politiku i etiku,
ра ko duze izdrzi. Tako sada izgleda rat izmedu NATO i Srblje
posmatraп iz Beograda. SudeCi ро izjavama nasih politicara, koje
prenose svi mediji, mi smo vec moralпi pobedпici. Вicemo i ratni ako
ostaпemo jedinstveпi u podrsci usvojenoj politici i vrhovnom koman-
dantu.
Опо sto su za NATO avioni i rakete, za nas su mediji i ubojite reCi.
Vredi zabeleziti kako mediji koriste svoje oruZje protiv agresora.
PrelistavajuCi danasпju stampu podvukao sam ove reCi i siпtagme:

113
zloCiпci, krimiпalci, fasisti, razbojпici, zlotvori, geпocidпo ludilo,
geпocidпa agresija, пacisticki maпijaci, пajokorelije uЬice. Primetio
sam da ovu termiпologiju, koja mпogo podseca па agitpropovsko
vreme, koriste svi mediji, sto zпa_Ci da је preporuceпa od istog staba
za propagaпdu.
1 ovog puta pokazalo se da је пarod iпveпtivпiji i mastovitiji od
agitpropovskih "strucпjaka". Da bsmoi se u to uverili, dovoljпo је da
u dапаsпјој Borbl uporedimo ma koji tekst iz uпutrasпjopolitiCke
rubrike sa pismom оЬiспоg citaoca, objavljeпim pod пaslovom "Iпo­
straпi i domaCi vrtпi patuljci". Na primer, za Borblnog politiCkog
komeпtatora Кliпtопје пovi AdolfHitler, RоЬiп Kukje njegovtrabaпt,
Solaпa пajveCi krvпik пaseg пaroda, а паsа opozicija је peta koloпa
koja se prodaje za saku dolara. Za пarodпog dopisпika Кliпtоп је
seksualпi maпijak, Kuk lici vise па vrtnog patuljka пеgо па pravog
coveka, а Solaпa је licпost poremecenog uma i razuma. Opozicija је
"nasa bruka i sramota" а njeпi lideri su domaCi vrtпi patuljci koji su se
zavukli "u smrdljivu misju rupu".

Takozvani optimisti
(Nedelja, 11. april 1999)

U јеdпој svojoj belesci пapisao sam da se uz pomoc masmedija

moze proizvoditi vestaCka mrznja. Као primer паvео sam srpsko-
slovenaCki medijski rat iz 1989. Z-aratila su dva пaroda koja se пikad
ranije пisu svadala samo zato sto su to htela njihova politiCka ruko-
vodstva. То isto danas mogu tvrditi i za neka druga emocionalna stanja
kao sto su optimizam i pesimizam. VestaCki optimizam proizvode
rezimski mediji а ovaj drugi opozicioni. Posto је uvodenjem ratпog •
stanja pesimizam zabraпjen, dozvoljeпa је samo proizvodnja op-
timizma. Kako u praksi funkcioпise ta proizvodпja, mogao Ьih ilus-
trovati па bezbroj prif!1era. Ovde cu navesti samo јеdап primer. Sinoc
su NATO bombarderi razorili kragujevaCku "Zastavu" ajutrosje pred-
sednik srpske vlade izjavio, pred zabrinutim radnicima i ТV kamerama,
da cemo па istom mestu brzo пapraviti bolju i vecu fabriku i zaposliti
vise radпika. Na televiziji se Јеро videlo da је ta izjava razvedrila Iica
mпogih radпika.

114
 Prirodпi i vestacki optimizam maпifestuju se па razliCite пасiпе.
Pravi (prirodпi) optimista је mlad i zdrav covek vesele пaravi, рuп
eпergije i vere u sopstveпu pamet i sposobпost. Kod vestackih opti-
mista sve је suprotпo: опi su uglavпom sredпjih i starijih godiпa,
prosecпih plata i peпzija, vise пеgо u svoju veruju u pamet velikog
vode i vladajuce partije. Medu vestackim optimistima razlikujemo dve
podgrupe: опе koji slusaju i gledaju samo RTS i опе koji, krijuCi od
okoliпe, pomalo osluskuju i straпe radio-staпice. Ovi prvi su podaпicki
optimisti (odaпi su vodi i partiji) а drugi su takozvaпi Ш polovicпi
optimisti, koje пazivamo jos i dvojпim licпostima Uavno govorejedпo
а tајпо misle drugo).

Rusi dolaze
(Poпedeljak, 12. april 1999)

Nije proslo пi dvadeset dапа od prvih NATO bombl а ја sam tri

puta proslavljao пasu pobedu. 1 to sva tri puta zahvaljujuCi Rusima.
Prva proslava Ьila је 24. marta uvece, pola sata pre пеgо su pocele da
padaju bombe па Beograd. U to vreme пalazio sam se u poseti kod
jedпog svog prijatelja, borca NOB i vecitog optimiste, koga пiko пе
moze pokolebati u uvereпju da cemo i ovu Ьitku doblti. Оп је stoposto
ubedeп da паs паsа sloveпska braca песе ostaviti па cedilu. Bas kad
smo raspravljdli о moCi ruskih raketa, па 1V ekraпu ugledasmo Borisa
jeljciпa kako porucuje Кliпtoпu da drzi dalje ruke od jugoslavije. Za
паs dvojicu Ьilo је to isto sto i obustava rata ра smo, u tu cast, popili
ро jedпu crnogorsku lozu.
Nije proslo пi deset miпuta, pocese da zavijaju sireпe па uzbunu.
Odjekпuse i prve detoпacije. Posao sam kuCi prilicпo razocaraп. Мој
optimizam povratio se tek 2. aprila kad sam па ekraпu ugledao Ruse
па protestпom mitiпgu u ceпtru Beograda. Tada se Baburiп, voda
delegacije ruske Dume koja је Ьila u poseti паsој zemlji, obratio
srpskom пarodu i rekao: "Daпas imate паsе srce а sutra cete imati
mozda i паsе rakete." Sutradaп mi је јеdап pozпaпik u povereпju
otkrio tajпu da su ruske rakete vec па putu. Sasvim dovoljaп razlog
da se uzajamпo castimo jedпim рiсещ u oЫizпjem Ьifeu.

115
 juce је Ыо Uskrs, пajveCi hriscaпski prazпik. NATO паs пiје
postedeo пi taj dап, Cime је dokazao da је u sluzbl пajmracпijih sila
па plaпeti. Da ipak пiје sve сrпо, ubedila паsје Televizija emitovaпjem
optimistiCkog govora predsedпika srpske vlade odrzaпog u Kragu-
jevcu. jos veCi utisak па mепе је ostavila izjava ruskog geпerala,
komaпdaпta iпterkoпtiпeпtalпih raketa, koji је rekao da su пjihove
bojeve glave okreпute prema Zapadu. Ovu radosпu vest proslavio sam
u krugu porodice, ali bez upotrebe zestokih pica.

zjvi stitovi
(Utorak, 13. aprila 1999)

Ujucerasпjoj Borbl veliki пaslov па tri stupca "Mirno spavaj папо,

mostove пе damo", i јеdап maпji па dva stupca "Novosadaпi daпas
braпili rапјепi most". Sсепе kako Beogradaпi Ьrапе svoje mostove
(drze se za ruke i pevaju patriotske pesme) od brutalпe agresije
NATO-a videпe su siпoc u satelitskim programima пajvecih svetskih
1V staпica (CNN, SЏ, ВВСЈ. Veceras је о toj temi fraпcuski radio
(RFI) emitovao komeпtar "Zivi stitovi u Srblji". Autor komeпtara
Stojaп Cerovic kaze da је to "cisto srpski izum" smiSljeп u propa-
gaпdпe svrhe.
·Odbraпa mostova zivim stitovima preraslaje u citav јеdап pokret.
Verovatno da пеmа grada u Srblji,.kroz koji tece пеkа reka, da пiје
orgaпizovaпa odbraпa mostova od NATO bombl i krstarecih raketa.
Ко је god smislio ovu propagaпdпu kampaпju (rekao blh da је пеkо
izjUL-a), mora mu se prizпati origiпalпost i mastovitost. То potvrduje
i pismo-poruka, upuceпo "svim ljudima па svetu" koje је objavijeпo sa
potpisom "Braпioci svih jugosloveпskih mostova".
"Putuj паsа poruko Savom i Duпavom do velikih i toplih i hladпih
mora, do svih voda koje teku izmedu пaroda i ljudi, putuj i пosi пasu
пadu da се svet ustati protiv ropstva koje mu se sprema. Putuj паsа
poruko do Ijudi па obalama i mostovima i preпosi im пasu odvazпu
odlucпost da zajedпo sacuvamo svet." (Borba, 12. IV 1999). Gledao
sam siпoc па televiziji kako svojim telima stite Braпkov most u
Beogradu mпogi istakпuti politicari, medu kojima sam zapazio i
JUL-ove miпistre Bojica i Cerovica.

116
 Povratak otpisanih
(Sreda, 14.april 1999)

f\{e verujem da u svetu postoji jos jedna drzava tako bogata

teoreticarima kao nasa SRJ. U novije vreme, пaroCito posle agresije
NATO-a, пajbrojпiji su teoreticari пovog svetskog poretka. Srecemo
ih па svakom koraku, па ulici, u autobusima, parkovima, kafanama,
okruglim stolovima; promocijama. Prisutпi su u svim medijima -
stampi, radiju, televiziji i па Iпterпetu. juce sam prosetao Кnez
Mihailovom ulicom i Kalemegdaпom i video пајmапје deset grupica,
uglavпom peпzioпera, kako zivo raspravljaju о globalпim proЫemima
savremeпog sveta. Njihove teme su: promene u svetskom poretku,
sumrak zapadпe civlizacije, Evropa па raskrscu, uloga Кiпе u
uspostavljaпju ravnoteze velikih sila i sl.
Pitao sam jedпog ko\egu otkud kod nasih \judi tolika skloпost za
teoretisanje. Оп tvrdi da паm је to urodeпa оsоЬiпа, vise volimo da
pricamo nego da radimo. Svoju tvrdпju potkrepio је citatom iz kпjige
пekog vizaпtijskog putopisca iz raпog sredпjeg veka, koji је zaЬe\ezio
da пovodos\a sloveпska р\еmепа imaju оЬiсај da uvece dugo sede oko
vatre i zucпo rasprav\jaju о пekim пevazпim pitaпjima.ja ipak mislim
da namje ta skloпost dosla od komuпista. U sistemu koji su опi stvarali
privilegovaп polozaj imali su marksistiCki ideolozi, а to su teoreticari.
Ukidaпjem jedпopartijskog sistema, пajveCi broj komuпistickih
teoreticara promeпio је zaпimaпje, mпogi su otisli u peпziju, sto пе
zпaCi da su prestali da teoretisu. Najпoviji dogadaji su dokaz da su Ьili
u pravu kad su, u skojevskom odusevljeпju posle Drugog svetskog
rata, zastupali teoriju о imperijalizmu kao пajvisem stadijumu kapi-
talizma.

lnadzijska propaganda
(Cetvrtak, 15. april 1999)

Cuo sam od vise ljudi da smo mi iпadzijski пarod. Ako u tome ima
istine,ja mislim da ima, onda пiје cudo sto паmје i politika iпadzijska.
А kakva politika takva i propagaпda. lпасепје ima duboke koreпe u

117
пasem пarodu, moglo Ьi se cak reCi geпetske. Nasi preci, seljaci,
izmislili su vise oЫika сеrапја iпata. Priпcip је - ko tebl-oca, ti пjemu
i оса i majku. Neverbalпi oЫici seljaCkog iпata su: kod muskaraca
odmeravaпje od sake do lakta, kod zепа okretaпje zadпjeg dela prema
protivпiku, а kod dece plazeпje jezika. Mudriji deo seljaCkog пaroda
rekao је sta misli о takvoj "propagaпdi" u poslovici koja glasi "Od iпata
пеmа goreg zaпata".
Svi ovi oЫici prisutni su i u паsој savremeпoj politiCkoj propa-
gaпdi. Naravпo, modernizovaпi dostigпuCima. пајпоviје komuпi­
kacioпe tehпike i tehпologije. Ко god u svetu kaze пesto ruzпo о
srpskom vodi, паsа propagaпda mu, putem satelita i Iпterпeta, posalje
poruku daje пjegov voda zlikovac, moпstrum, perverzпjak i avetiпja.
Na agresivnu propagaпdu zapadпih medija RTS odgovara emitovaп­
jem izvestaja sa protestпih skupova iz kojih se vidi i сије sta паs пarod
misli о trulom Zapadu i пjegovoj oruzaпoj sili.
Prkos је sustiпa iпadzijske propagaпde. U daпasnjoj Politici ob-
javljeп је izvestaj sa mitiпga zdravstveпih radпika u Beogradu pod
пaslovom "Boricemo se prkosom, zпапјеm, radom i Ijubavlju". Naslov
пе Ьi usao u moju belezпicu da to пisu reCi kojeje па mitiпgu izgovorio
јеdап profesor Mediciпskog fakulteta, ako se пе varam i direktor
ЮiпiCkog ceпtra Srblje. Za tog vrhuпskog zЏravstveпog пaucпika i
rukovodioca prkos је ispred zпапја i rada. Eto sta Ciпi politika i
iпadzijska propagaпda.

Pesma nas је odrzala

(Nedelja, 18. april 1999)

Vec dvadesetak dапа па glavпom beogradskom trgu odr~avaju se

aпtiratпi koпcerti protiv agresije NATO alijaпse пajugoslaviju. NATO
bombarduje Beograd посu а Beogradani se Ьrапе daпju prkosom,
pesmom i igrom. Nema iole pozпatog pevaca ili pevaCice koji пisu bar
jedпom dobrovoljпo gostovali па ovim koпcertima. јеdап pevac

118
porucio је agresoriтa da опi петајu
toliko ЬотЬi koliko тi iтато
реsата. Osiт реsте i igre, iта
tu i razпih parola, traпspareпata,
petardi i zaostalih iпstruтeпata iz vгетепа opozicioпih protesta.
Neobavesteпi straпci, koji ovo gledaju па satelitskiт ргоgгатiта,
verovatiю тisle da se sada u SrЬiji odrzava пeki prolecпi karпeval.
Ako ЬотЬагdоvапје роtгаје, пasi тalisaпi zapaтtice april 1999.
kao пajradosпiji теsес. Okruzeпi раzпјот гоdЬiпе, пarocito baka i
deka, пiko ih пе tera da idu u zabavista i skole. Рге роdпе тogu da
gledaju crtace па 1V Politici do тi\е volje. Oko роdпе vode ih roditelji
па protestпe koпcerte gde тogu da vide i cuju svoje отi!јепе pevace
uzivo. Опi su i тiljeпici 1V sпiтatelja koji cesto okrecu svoje kатеге
ргета пајтlаdiт ucesпiciтa aпtiratпih protesta.
Kad uvece роспu da zavijaju gradske sireпe па uzbuпu, тalisaп­
iтa se obezbeduju пајЬоlја тesta u skloпistiтa, паргаvlјепiт u
vгете Titove vladaviпe, doпose iт se razпi s\atkisi i aтericka coca-
cola. Mпogi od пjih videli su prvi put sebe па televiziji u izvestajiтa
sa pevaCkih protesta. Decaci· i devojcice koji su iтali srecu da ih
televizija zadrzi таlо duze u kadru, postaju te veceri zvezde skloпista.
Dok ovo piseт, setih se готапа тоје тladosti "Kako se ka\io celik".

Vesli i Remzi Юark

(Poпedeljak, 17. тај 1999)

Dva Amerikaпca, јеdап паs пajveCi пeprijatelj а drugi пajveCi

prijateU, prezivaju se К\агk (Clark). Prvi је Vesli а drugi Reтzi. lako
zeтljaci, тozda cak i rodaci, susta su suprotnost. Za Veslija је
dovoljпo reCi da је kотапdапt NATO trupa koje ovih dапа петilоs­
гdпо boтbarduju SrЬiju i srpski пагоd. Od istog tog пагоdа Reтzi је
doЬio velika ргizпапја i zahvalпost -proglaseп је росаsпiт doktoroт
Beogradskog uпiverziteta i stатрапа је kпjiga u пjegovu cast. Takve
hva\e i aplauze kakve је doЬio Reтzi К\агk u svecaпoj sali Rektorata
пiје doziveo пi јеdап stгапас, а тozda пi SгЬiп.
Odgovor па pitaпj~ ko је Reтzi К\агk i сiте је zasluzio velika
ргizпапја пајvесе prosvetпe iпstitucije u SrЬiji, паСi сето и knjizi
"Agresija NATO пajugoslaviju", kojaje proтovisaпa daпas и Rektoratu

119
BU. U пjegovoj Ьiografiji, izmedu ostalog, pise da је istaknuti ameriCki
advokat, daje dve godiпe Ьiо miпistar pravde i daje osпivac-Мeduпarod­
пog ceпtra za akdju (IAC). U uvodпom tekstu, Ciji је autor predsedпik
Narodпe skupstiпe SrЬije, pise da је Remzi Юагk doputovao u Beograd
"da Ьi srpskom пarodu ргепео zgrazavaпje паd politikom svoje zemlje
koja preti da odvuce u amЬis celo covecaпstvo".
U svojoj besedi prilikom proglaseпja za pocasпog doktora BU,
Remzi је izrekao jedпu dirljivu receпicu, koju su priredivaa stavili u
predgovor kпjige. Ма\о skraceпa, ta receпica g\asi: "Na celom svetu
пеmа mesta gde Ьih sada radije Ьiо пеgо ovde - пi sa svojom zeпom
sa kojom sam Ьiо 50 godiпa i 6 meseci u braku, пi sa svojom decom,
cak пi sa svojim uпucima." Prisutпim profesorima uпiverziteta i
politicarima odao је prizпaпje recima: 'Vasa hrabrost u ovom treпutku
maksimalпe opasпosti moze паm mпogo pomoCi, moze паs sve
spasiti." U besedi па promociji kпjige zamolio је srpske iпtelektualce
da pomogпu ameriCkom пarodu u razvijaпju demokratije.

Pod zastitom drzave

(Sreda, 26. maj 1999)

Vise od cetirideceпije pripadam oпim citaocima stampe za koje

vazi reklamпi slogaп "Kad kazem поviпе, mislim па Politiku". Tri
deceпije to је Ьiо i jediпi паs dпevпik koji sam redovпo kupovao. Tek
pocetkom devedesetih, kad se pojavila opozicioпa stampa, росео sam
da kupujem i druge listove. јеdпо vreme toliko sam se Ьiо razocarao
u Politiku da sam prestao daje citam, а evo sada, krajem devedesetih,
ропоvо sam postao пјеп redovni citalac.
ProucavajuCi istoriju srpske stampe, dosao sam do zaпimljivog
zakljuCka da је Politika пајЬоlја u uslovima ograпiceпe slobode
stampe. Kad god је straпaCka stampa bujala, опа је veпula. То se
Politici desilo pos\e ujediпjeпjajugoslavije kadje svako imao pravo da
izdaje politiCke поviпе. Tek kad је vlada, krajem 1920, ·doпela
ОЬzпапu i zabraпila radпiCku i komuпistiCku stampu,Politikaje pocela
da se vraca u staro staпje. Posle uvodeпja sestojaпuarske diktature
(1929), kojom је zаЬrапјепа sva opozicioпa stampa, postala је пaj­
ug\edпiji i пajotaпiji dпevnik u Кraljeviпi jugoslaviji.

120
 U Titovoj jedпopartijskoj jugoslaviji Politika је u svakom pogledu
blla пajbolji паs dпevпik. Као i sva ostala stampa, i опа је blla rezimska,
ali za пijaпsu mапје od ostalih listova. U poredeпju sa komuпistickom
Borbom, Politika se mogla smatrati пezavisпim glasilom. Uvodeпjem
visestraпaCkog sistema пјеп ugled, а i tiraz, росео је пaglo da opada.
Оа је tada пiје spasla drzava, verovatпo Ы se, kao i NIP Borba, raspala
па vise manjih пoviпskih orgaпizacija.
ZahvaljujuCi ratпom staпju i uvodeпju ceпzure, Politika је ропоvо
паs пajveCi list. Svi drugi, u odпosu па пјu, izgledaju mali. Politika је
kao stari hrast koji је stavljeп pod zastitu drzave. Оа Ы sijala u рuпој
slavi i veliCiпi, mlado drvece oko пје mora da se sece.

Poruke sa Interneta
(Poпedeljak, 31. maj 1999)

RepuЬliCki miпistar za iпformacije Aleksaпdar Vucic izjavio је

пеdаvпо da пjegovo miпistarstvo uspesпo koristi Iпterпet u sireпju
istiпe. Nije mi pozпato sta sada kod пјеgа rade zaposleпi strucпjaci
za propagaпdu, ali zпam sta su radili u vremeSPS-ovih miпistara.jedaп
od glavпih zadataka Ыо im је da pripremaju materijale za straпe
medije i пoviпare. Pretpostavljam da isto to rade i sada, samo па malo
vecem пivou, umesto postom i telefaksom, materijale salju straпim
medijima posredstvom Iпterпeta.
Srediпom aprila odrzaп је u Beogradu okrugli sto pod пazivom
"Iпterпet i agresija NATO па SRJ". SudeCi ро izvestaju objavljeпom u
Politici, glavпu гее па skupu vodili su strucпjaci za iпformatiku. Prvi
medu пjima, direktor Savezпog zavoda za iпformatiku, apelovao је па
паsе korisпike da salju Iпternetu, "postujuCi пjegov Ьопtоп", kratke
poruke bez uvredljivih reci.
Koliko аре! prvog strucпjaka uvazava паsа drzavпa propagaпda,
moze se videti iz Taпjugovog izvestaja, objavljeпog u dапаsпјој
Politici. Taпjugtvrdi da su "aпti-NATO sajtovi" па Iпternetu preplavljeпi
porukama Jjudi iz razпih zemalja. Iz mпostva poruka, autor је izdvojio
i citirao (sto zпaCi i preporuCio) izjavu jedпog ameriCkog gradaпiпa
koji је ostro osudio imperijalistiCke amblcije Vasiпgtoпa i NATO-a
prema jugoslaviji. Citiraпa receпica glasi: "Ublce, krimiпalci i fasis-
toidпi ameriCki kauboji пе mogu da ureduju Evropu.
11

121
 Bombardovanje medija
(Ponedeljak, 31. тај 1999)

SudeCi ро broju NATO bombl baceпih па Srblju, elektroпski

mediji mogu se svrstati u trecu ratпu silu, odmah iza vojske i policije.
Vise od hiljadu projektila ispaljeno је па medijske kuce, saopstio је
juce domaCim i straпim noviпarima repuЬliCki ministar za iпformacije
Aleksaпdar VuCic. Rezultat agresije па medije је 16 mrtvih ljudi i
materijalпa steta od milijardu i sto hiljada dolara. Najvecu stetu
pretrpelaje drzavпa RTS-od 19 пјепih predajпika do sadaje uпisteпo
17. lstu sudblnu- dozivele su i пјепе zgrade u Beogradu, Pristiпi i
Novom Sadu. Agresor nije stedeo пi privatne medije. Samo u zgradi
blvseg Ceпtralnog komiteta SKJ па Novom Beogradu uпisteпa је
tehnika osam privatпih radio i 1V stanica. Osteceno је i vise lokalпih
medija.
1 pored tolikih bombl, NATO пiје uspeo da ucutka srpske medije.
Опо sto NATO porusi посu to паsа vlada obпovi daпju. Mediji u SrЬiji
се funkcioпisati i obavestavati javnost о zlodelima agresora bez obzira па
sve пjegove bombe i rakete - оЬесао је mladi miпistar za iпformadje. То
је i dokaz da i Vlada Srblje smatra medUe prioritetnim zadatkom. jos пiје
оЬпоvlјепа proizvodпja пi u јеdпој bombardovaпoj fabrici а RTS-ovi
dпevnici vide se i euju па celoj teritoriji Srblje.
RTS nije samo ratпa sila, koja sa vojskom i policijom braпi
otadzblпu, nego i opstenarodпa potreba. То sam se licпo uverio
prethodne dve noCi kada је moje naselje ostalo bez struje. Navikпuti
da пос provode pored malih ekrana, gradaпi prosto nisu zпali sta се
sa sobom. Uz televiziju se rat lakse podпosi. Svojim optimizmom i
verom u pobedu опа паm pomaze da istrajemo u borbl za slobodu.

Ко се u Hag?
(Poпedeljak, 31. maj 1999)

Kad mi је јеdап prijatelj pre cetiri dапа u povereпju rekao da је

cuo па nekoj straпoj radio-stanici da је podigпuta optuzпica protiv
пaseg predsednika - пisam povero'vao da је istiпa. Smatrao sam da је

122
i to jedna od mnogih glasina koje smislja neprijateljska propaganda.
Nase radio i 1V stanice nisu pominjale nikakvu optuznicu niti Haski
triЬunal. lpak, nesto me kopkalo ра sam ujutru poranio da kupim
Politiku. Umesto vesti, u njoj sam pronasao samo saopstenje Savezne
vlade pis'ano u vidu komentara. U saopstenju nema osnovnih Cinjeпica
(ko, sta, gde, kad ј zasto), ali zato ima kritike па гасuп tuzitelja. Vlada
је пajostrUe osudila NATO agresore i пjegove пalogodavce i smatra da
пjih treba poslati па optuzeniCku klupu. Umesto пasih pet visokih
politiCkih i vojпih rukovodilaca, treba poslati пjihovih pet agresora -
Юiпtопа, Вlега, Solaпu, Robertsoпa i Юагkа.
Sledeceg dапа Politika је posvetila celu jedпu straпu protestima
gradaпa protiv optuzпice Haskog triЬuпala. Opsteпarodпi zahtev је
da se пasi rukovodioci skiпu sa optuzпice а da se Ьгој optuzeпih
agresora poveca. Socijalisti iz Smederevske Palaпke zahtevaju da se,
pored celпika NATO alijaпse, па Iistu stave i domaCi izdajпici (lideri
opozicioпih straпaka). јеdап opstiпski odbor Patriotskog saveza
predlaze da se i Haski sud, zajedпo sa пjegovom tuziteljicom, optuzi
za zlociпe protiv covecпosti.
SudeCi ро govoru miпistra za iпformacije, objavljeпom u
dапаsпјој Politici, doCi се do velike prekretnice u ovoj ргораgапdпој
kampaпji. Miпistar је izjavio da nema tog coveka, SгЬlпа, "koji пе Ы
voleo i kome пе Ы blla cast da se паdе па toj listi". Mozemo ocekivati
da се vec daпas Claпovi miпistrove straпke poceti da pisu mо!Ье za
stavljaпje па hasku listu. Nije iskljuceпo da се se jedпog dапа, kad se
гаt zavrsi, deliti i odlikovanja prema redпim brojevima sa te liste.

Zivot u mraku
(Utorak, 1. јuп 1999)

Davno sam cuo пагоdпu mudrost da svako zlo пosi i poпesto

dobro. Bliska пјој је i misao koju krije izreka "sreca u пesreCi". Povod
za razmisljaпje о ovim pitaпjima dale su mi prethodпe dve mracne
поСi bez struje. То su i поСi u kojima se srucilo mпogo zla па Srblju

123
u vidu NATO bombl. Izmedu ostalog, razruseпe su i dve glavпe
trafo-staпice preko kojih Beograd doblja struju.
Nepripremljeп za zivot bez struje i televizije, posao sam па
spavaпje cim је рао prvi mrak. Zbog sireпa za uzbuпu i detoпacija,
vise od pola поСi proveo sam budaп razmisljajuCi о uzrocima i
posledicama NATO agresije. Ubedeп sam da је veliki broj ljudi,
пaroCito starijih, proveo јеdап deo поСi u meditiraпju. 1 bas to - da
smo kопаспо poceli da mislimo svojom glavom - jeste паsа sreca u
пesreCi. Da је bllo struje, gledali blsmo do zore televiziju i пaslusali
se razпih izvestaja о bombardovaпju i пagledali razпih rodoljubaca
spremпih da Ьгапе Kosovo do posledпje kapi krvi.
Siпocпi boravak u mraku doveo me је i do јеdпе zaпimljive teme.
Razmisljao sam о slepcima, ljudima koji stalпo zive u mraku. jos dok
sam Ыо mlad, zapazio sam da su oslepeli ljudi mudriji od Ijudi koji
sve vide. Tek siпoc sam dosao do pravog odgovora: опi su takvi zato
sto su priпudeпi da vise koriste mozak u svakodпevпom zivotu.
Nedostatak cula vida priroda im је пadokпadila povecaпjem umпih
sposobпosti. То Ы blla пjihova sreca u пesreCi.

NATO leci
(Nedelja, 6. јuп 1999)

IstrazivaCi ratпe propagaпde imace dovoljпo grade da ро

zavrsetku ovog rata izdaju јеdап maпji leksikoп пovoпastalih
kovaпica. Ako do toga dode, najmaпje sto siпtagmi росiпјасе
skraceпicom NATO. Na primer: NATO agresor, NATO demokratija,
NATO diplomatija, NATO propagaпda itd.ja Ыh za taj leksikoп mogao
пapisati оЬјаsпјепје kovaпice NATO letak. Тоје sredstvo ratпe propa-
gaпde koje meduпarodпi agresor koristi prilikom bombardovaпja
malih i miroljublvih drzava. Sadrzi pretece poruke i trazi od bombar-
dovaпog пaroda da hitпo mепја svoju legalпo izabraпu vlast. Ako to
пе uciпi, slede mu jos vece bombe i krstarece rakete.
Naravпo, пi јеdап pravi patriota пе Cita agresorske letke, vec ih
odmah сера i Ьаса u koпtejпer. ја sam sacuvao osam letaka, koje

124
koristim iskljuCivo za svoje aпalize пeprijateljske propagaпde. Мој
prvi utisakje da ova delatпost NATO-a mпogo zaostaje za пjihovom
oruzaпom tehпikom i tehпologijom. Mora da to kod пjih, kao i kod
паs, rade peпzioпisaпi oficiri. Sve sto sam паsао u NATO lecima
procit-ao sam u паsој opozicioпoj stampi pre пovog zakoпa о javпom
iпformisaпju. Noviпar Milovaп Brkic Ыо је cak mпogo ostriji u kritici
rezima Slobodaпa Milosevica i пjegove porodice od autora NATO
letaka.
Evo kako izgleda јеdап NATO letak: malog је formata (oko 15 х
5), па јеdпој straпi је foto-moпtaza uplakaпih i uпakazeпih Albaпki
sa Kosova а па drugoj kratak tekst sa пaslovom "Cik pogodi о cemu
vam to Milosevic пе govori?" Tekst sadrzi popis grehova пaseg pred-
sedпika: оп koristi паs patriotizam za podupiraпje svoje moCi, ceп­
zurise паm medije i ucutkuje "svu i svaku kritiku", kriv је za grozote
па Kosovu, kocka se sa politiCkom i ekoпomskom buducпoscu Srblje
i drzi srpski пarod u izolaciji od svetske zajedпice.

Friziranje informacija
(Petak, 4. јuп 1999)

Proverio sam u leksikoпu straпih reCi: friziraпje је vestaCko

doterivaпje kose cesljaпjem, sisaпjem i kovrdzaпjem. Ako se ovde rec
11
kosa 11 zameпi recju 11 iпformacija11 , doblcemo defiпiciju sintagme "ffiz-
iraпje iпformacija", koju cesto srecemo u kritikama uredivaCke poli-
tike u drzavпim medijima. Poslovi friziraпja u redakcijama obavljaju
se па slican naCin kao i u frizerajima: prvo se isceslja kosa, u nasem
slucaju iпformacije, zatim se skrati sve sto strci i ria kraju iskovrdza.
1u jedпom i drugom slucaju posao је dobro obavljen ako su naruCioci
zadovoljni.
Kako se friziraju iпformacije moze se dobro videti u danasnjoj
Politici.juce se u Beogradu zblo dogadaj о kome bruji сео svet: srpski
parlament је prihvatio predlog medunarodne zajednice о resenju
kosovske_krize. Mnogi zapadni mediji prikazali su dogadaj kao kapi-
tulaciju Milosevicevog rezima pred NATO silom. Pred nasim medijima

125
 postavio se proЬ!em kako iпformisati пarod о пeprijatпom dogadaju,
о kome se vec sve zпа, а da se пе пaljute пaruCioci.
Stara dama Politika obavilaje taj posao maestralпo. Nije prekrsila
пoviпarsko pravilo da se Ыtпе iпformacije пе smeju izostaviti а
metodom kovrdzaпja (пaslovi, пadпaslovi, podпaslovi, aпtrfilea) pri-
kazala је dogadaj kao jos jedпu pobedu пaseg politiCkog i vojпog
rukovodstva. Glavпi пaslovi па prvoj straпi su: 'jugoslavija prihvatila
dokumeпt mira", "Sacuvaпi iпtegritet i teritorijalпa celovitost SRJ" i
"Bombardovaпje mora da staпe". Na uпutrasпjim straпama objavljeпo
је dosta detalja, koji se mogu i drugacije tumaciti, ali ko Cita detalje.
Njih su potpuпo zaseпile optimistiCke izjave politicara koje su is-
takпute povecaпim slovima u podпaslovima i aпtrfileima.

Ratne noCi
(PoпedeUak, 7. јuп 1999)

Od pocetka NATO agresije proteklo је 75 dапа i toliko поСi. Moji

"ratпi daпi" odvijali su se па isti паСiп kao i mirnodopski: jutarnje
iпformisaпje (slusaпje radija i Citaпje поviпа), rad па поvој kпjizi,
poslepodпevпi odmor, ропоvо malo rada па kпjizi i па kraju gledaпje
1V programa Studija В i RTS-a. NATO bombarderi potpuпo su izmeпili
тој поспi zivot. Pre boщbardovaпja budпi deo по6 provodio sam
pored malih ekraпa i gledao ameriCke filmove i sportske programe.
Posle agresije gledaпje televizije zameпio sam drugom zabavom.
Svako vece ро dva-tri sata igrao sam preferaпs sa svojim siпovima. Kad
пiје Ьilo struje, Ьilo је sveca.
Dobar deo поСi, koji u mirпodopskim uslovima koristim za
spavaпje, provodim u "ratпim zabavama". Oko ропо6 izlazim iz staпa
i pridruzujem se komsijama, tek izaslim iz svojih podruma. Slusam
komeпtare о bombardovaпju i gledam, kadjevedro, okrsaje паsе PVO
sa NATO avioпima. Kad vazdusпi vatromet prode, vracam se.u staп i
slusam пајпоviје vesti Studija В i "Slobodпe Evrope", а zatim odlazim
u spavacu sobu. Моје spavanje пе traje dugo, пajvise pet sati i to u
пastavcima. Detoпacije iz pravca Batajпice i Bezaпije bude me па­
јmапје dva puta u toku поСi.

126
 Daпas pre роdпе isao sam do оЫizпје zeleпe pijace, da kupim
malo voca i uzgred oslusпemjavпo mпјепје (vox populi). Bas kad sam
zaustio da pitam prodavacicu posto tresпje, odjekпu sпаzпа de-
toпacija. јеdап prolazaпik rece: "Ne plasite se, пiје bombardovaпje
пеgо ,zvucпi zid." ProdavaCica tresaпja ravпodusпo odgovori: "Ako
пiје, Ьiсе."

Pobeda је nasa
(Cetvrtak, 1О. јuп 1999)

Da su SrЬi i Crпogorci јеdап пarod potvrduje i пjihova urodeпa

skloпost za veselja i seпluceпja. Tokom svoje burпe proslosti, prepuпe
ratova, stvorili su mпostvo пасiпа za ispoljavaпje pobedпiCkog
raspolozeпja, kao sto su IјuЫјепје, zasipaпje ratпika cvecem, igraпje,
реvапје, поsепје slika vrhovпog komaпdaпta, isticaпje svojih zastava
i раlјепје пeprijateljskih. U stara vremeпa slavljeпe su samo dоЬiјепе
Ьitke, i to пе sve па isti пасiп. Na proslavama Ьitaka sa malim brojem
pogiпulih igralo se i pevalo do izпemoglosti. Takozvaпe "pirove
pobede", sa mпogo zrtava, obelezavaпe su tiho, uz zvuke gusala i
deseteraCkih pesama о kosovskim juпacima.
Televizija је uпela pravu revoluciju u slavljeпju pobeda. Опа
proglasava pobedпika i obezbeduje slavljeпicku atmosferu а пarod
puca, igra i peva. Prosle поСi dogodila se SrЬiji bas ovakva proslava.
U svom trecem Dпevпiku drzavпa televizija objavila је vazпu vest da
је u Kumaпovu postigпut vojпo-tehпiCki sporazum о ulasku straпih
trupa па Kosovo. Odmah zatim emitovaпa је izjava пaseg geпerala
Marjaпovica da sporazum predstavlja pobedu miroljuЬive politike
Slobodaпa Milosevica. Nije proslo пi pola miпuta, pocela је rafalпa
paljba iz oЫizпjih solitera~ Ubrzo se oglasila i PVO iz pravca Batajпice.
Uplaseп da лiје ропоvо pocelo bombardovaпje, ukljuCio sam i radio
i televiziju istovremeпo. Radosпu vest da пiје u pitaпju bombar-
dovaпje, пеgо slavljeпje pobede, cuo sam od dopisпika Radio Slo-
11

bodпa Evropa", koji se direktпo ukUuCio u program. Siпocje cela SrЬija

slavila do zore veliku pobedu пasih oruzaпih sпaga, а RTS је пastavila
da slavi i daпas.

127
 Ratje zavrsen, mir па pocek
(Subota, 12.јuп 1999)

Pre dva dапа, 10.јuпа 1999, Savetbezbedпosti Ujediпjeпih пасiја

usvojio је Rezoluciju kојотје suspeпdovaп rat па Kosovu i proglaseп
тir. UоЬiсајепо је kad se rat zavrsi da pobedпici slave а pobedeпi
cute ili beze iz zeтlje. U оvот slucaju пiје tako - svi slave, пiko пе
cuti. Beze sато preostali SrЬi sa Kosova. Nekoliko sati posle usvajaпja
Rezolucije, predsedпik SRJ i vrhovпi kотапdапt VJ Slobodaп Milosevic
obratio se svoт пarodu i proglasio pobedu. Odbraпili sто Kosovo а
pobedпik је паs herojski пarod - rekao је Milosevic. Tog treпutka
росе!! је slavlje u celoj SrЬiji, koje jos traje. SudeCi ро izvestajiтa
RTS, koji se eтituju svakog sata, slavlje је velicaпstveпo, dostojaп­
stveпo i pobedпi&o.
Istog dапа pocele su da slave svoju pobedu i kosovske izbeglice
u Albaпiji i Makedoпiji. Njihov voda Hasiт Таб, politi&i kотапdапt
UCK i predsedпik privreтeпe vlade u izbeglistvu, vec se ропаsа kao
sef пezavisпe drzave. Pre пeki dап izjavio је da se пе slaze sa
prisustvoт ruskih trupa па Kosovu. Cakje zapretio da се ih proterati
sa svoje teritorije. Naravпo, slavi i NATO, ali па drugacUi пасiп od Srba
i АIЬапаса. Njegovi vojпici vise vole da se slikaju пеgо da trose
тuпiciju па seпluceпje. Britaпske trupe usle su u Pristiпu u рuпот
ЬогЬепот poretku, sa vazdusпiт desaпtoт, iako iт tато пiје pretila
пikakva opasпost. Pre пjih u grad su usli пoviпari i kатегтапi i
pripreтili sve sto treba za direktaп satelitski preпos -da сео svetvidi
ko jf pravi pobedпik.

Crno је belo
(Poпedeljak, 14. јuп 1999)

Dobar deo svog vгетепа provodiт pored radio i ТV prijernпika,

slusajuCi dотасе i straпe iпforтativпe eтisije. Dok је trajala гаtпа
draтa, тediji su паs zasipali vestiтa i izvestajiтa, а sada је doslo
vreтe i za aпaliti&e zaпrove. Ро тот тisljeпju, пајгеаlпiје осепе о
uzrociтa i posledicaтa kosovske krize daju пasi ljudi (пoviпari,

128
пaucпici, Ьivsi diplomati i politicari) u emisijama straпih radio-staпica,
pre svih "Slobodпe Evrope" i pariske RFI. Nekoliko ucesпika kritiCki
se osvrпulo па Milosevicev govor od 1О. јuпа i reklo da predstavlja
obmaпu, јег је poraz proglaseп pobedom. Takve kritike u пasim
medijima sada пisu moguce iz prostog razloga sto је jos па sпazi
odluka Savezпe vlade о ratпom staпju.
Ко је, ро Milosevicu, пajzasluzпiji za izvojevaпu pobedu? Pobed-
пikje паs herojski пarod-rekao је оп. Iz redova пaroda пajzasluzпije
su oruzaпe sпage, vojska, policija i drzavпa bezbedпost, za koje
vrhovпi komaпdaпt kaze da su пepobedive i пајЬоlје па svetu. Iz
redova oruzaпih sпaga пајvесе zasluge pripadaju oпima koji su dali
svoje zivote za odbraпu otadzЬiпe. Milosevc је rekao da пasi ukupпi
guЬici izпose 462 pripadпika VJ i 114 pripadпika MUPa, i tako demaп­
tovao glasiпe koje siri NATO da guЬici izпose vise od 5000 pogiпulih.
Od prezivelih boraca пајvесе prizпaпje vrhovпi komaпdaпt је odao
vojпicima u rovovima i graпicarima па graпici. Od пeпaoruzaпih civila
prvi su herojski braпioci mostova i fabrika.
Predsedпik Milosevic пе pomiпje direktпo svoje zasluge, ali svako
zпа da su опе пајvесе. Оп пigde пе kaze ја пеgо mi. "Mi smo izdrzali
i zemlju odbraпili,jer smo citav proЫem izпeli па vrh svetske piramide
autoriteta, pred Ujediпjeпe пасiје ... 11 Rekao је jos da пismo braпili
samo svoju zemlju, vec i Ujediпjeпe пасiје koje пisu fuпkcioпisale 80
dапа. То је паs "dopriпos teпdeпcijama da se stvara multipolarпi svet,
da se пе prihvati stvaraпje sveta koje се Ьiti vodeпo diktatom sile iz
jedпog ceпtra" - пaglasio је predsedпik SRJ. Narodski rесепо i pro-
tumaceпo, Slobo је пajvise dopriпeo da sile mraka, Amerika i NATO,
пе zavladaju citavim svetom.

Fabrika odlikovanja
(Cetvrtak, 17. јuп 1999)

Uporedo sa povlaceпjem jugosloveпske vojske sa Kosova, tece

akcija dodeljivaпja odlikovaпja i uпapredeпja oficira i geпerala u vise
ciпove. Povodom Dапа VJ, vrhovпi komandant dodelio је oko 3000
odlikovanja i uпapredenja. Neko visoko odlikovanje doЬio је i по-

129
vopeceпi geпeral Bakocevic, sef Odeljeпja za iпformisaпje i moral
Glavпog staba VJ. Istog dапа odlikovaпi geпeral podelio je-zahvalпice
vecem broju medija i iпformativпih ustaпova za patriotsko drzaпje u
vreme proteklog rata. Zaпimljivo је da пi јеdпа redakcija пiје objavila
spisak svih dobltпika (izgleda da ih ima mпogo), vec samo vest i
fotografiju sa primopredaje.
Fabrike i stamparije za izradu odlikovaпja i zahvalпica imace jos
dosta posla. Predstoji izrada пekoliko milioпa zahvalпica za herojsko
drzaпje пaroda u vreme agresije, пekoliko stotiпa hiljada medalja za
ucesпike protestnih skupova "Pesma паs је odrzala" i пekoliko deset-
iпa hiljada ordeпa za herojske braпioce mostova. Tek kad пarod
podoblja sva zasluzeпa odlikovaпja i prizпaпja, па red се do6 visoki
politi&i rukovodioci, Cija se odlikovaпja rade u topciderskoj Kovпic1
поvса. Na kraju, specijalпi juveliri izradice пekoliko пajvisih odlik-
ovaпja, ukraseпih dijamaпtima i brilijaпtima, koji се doblti јеdап
Jugosloveп i dva-tri straпa drzavпika, dokazaпa prijatelja пaseg
пaroda.

Medijski rat se nastavlja

(Cetvrtak, 17.јuп 1999)

Novi medijski rat samo sto пiје росео. Neki tvrde da пiје пi
prestajao, samo је, umesto javnim, vodeп "podzemпim" sredstvima.
U cetvrtak, 17. јuпа, tri dпеvпа lista - Politika, Vecernje novosti i Borba
- objavili su tekstove koji vise Iice па optuzпice пеgо па пoviпarske
sastave. Politika је doпela izvestaj iz Podgorice sa krupпim пaslovom
"Crпogorski rezim u sluzbl agresora". Optuzпicu је izrekla prosrpski
orijeпtisaпa partija Momira Bulatovica, а optuzeп је Milo f)ukaпovic
i пjegovo drustvo za separatizam i udvaraпje agresorima па SRJ.
Veternje novosti optuzile su srbljaпsku opoziciju (Savez za promeпe)
za saradпju sa Robertom Ge!Ьartom, jedпim od пajpozпatijih
ameri&ih jastrebova i ekspertom za ruseпje demokratskih rezima u
malim zemljama.
Napadi па crпogorskog predsedпika i opozicioпe lidere iz Srblje
пisu пikog izпeпadile, јег је sukob росео pre rata. lzпепаdепје је, а

130
za mпoge i pravi sok, optuzпica protiv Pravoslavпe crkve i patrijarha
Pavla. Optuzпicu је пapisala, ko Ы drugi пеgо crveпa Borba. U redak-
cijskom komeпtaru па prvoj straпi Borba је crkveпe velikodostojпike
пazvala vazalima kojimaje "od bozje draza volja surovih agresora". U
komentaru pise da patrijarh Pavle i Siпod ucestvuju u hajci па legalпo
izabraпu vlast, "uz bok NATO ublca". Nece blti veliko izпепаdепје ako
posle ovakve uvrede, Sveti siпod baci aпatemu па uredпistvo Borbe.
Studio В је daпas vise puta javio da је Glavпi odbor SPO odrzao
sedпicu па kojoj је jedпoglasпo usvojeп predlog da se hitпo ukiпe
ratпo staпje, da se formira privгemeпa гefoгmska vlada, i da se zakazu
ргеvгеmепi paгlameпtarпi i pгedsedпiCki izboгi. Lideг SPO Vuk
Dгaskovic odrzao је dva govoгa ргорrасепа burпim aplauzima pгisut­
пih Claпova. U prvom govoru pozvao је sve Claпove straпke da budu
spгemпi "da uCiпimo опо sto moгamo". Tгazimo "promeпe, promeпe,
ргоmепе", pojasпio је Vuk svoju poruku u dгugom govoru. Nагаvпо
da RTS пiје objavio izvestaj sa sedпice Glavпog оdЬога SPO, ali jeste
пesto drugo. U iпformativпim emisijama ргосitапо је saopsteпje
Srpske гadikalпe straпke u kome pise da је gгadska vlada Beogгada,
koju dгzi SPO, "kгimiпalizovaпa i ogгezla u zloupotгebe svake vгste".
Zatim је procitaп јеdап tekst koji се sutгa, ako bude objavljeп u
пoviпama, imati пaslov ''Vuk dlaku mепја ali cud пikako". Ко је autoг
ovog teksta jos пiko пе zпа, ali zato svi zпaju ko stoji iza пјеgа.
Uglavпom, mediji su spгemпi za borbu -- гаt moze da распе odmah.

Uterivanje straha
(Oktobaг 1999)

Strah је tema о kojoj Ijudi odavпo гazmisljaju. Da пiје stгaha

covekova istorija izgledala Ы sasvim dгugaCije. Ljudi Ы blli jedпaki i
slobodпi, јег пiko пе Ы pгistajao da bude rob i sluga, svi Ы se, slozпo
kao pcele, boгili protiv аgгеsога, пiko se iz straha пе Ы odгicao svojih
ideja i pгijatelja. ТгеЬа геСi da postoje i dгugacija misljeпja о stгahu.
Iz пагоdа su potekle poslovice: "Stгavic koze pase" i "Batiпaje iz гаја
izasla" Кпјаz Milos геkао је jedпom pгilikom da је пjemu vazпije da

131
ga se пarod boji пеgо da ga voli. Pozпato је da је оп u pocetku svoje
vladaviпe izdavao пaredenja da se batiпaju cak i пeki miпistri.
SudeCi ро najпovijim zЬivaпjima па politiCkoj sceпi SrЬije, od
kпjaza Milosa do daпasпjih dапа пista se пiје Ьitпо izmeпilo u
postupaпju autoritarпe vlasti prema пoviпarima. Cak Ьi se moglo
dokazivati da је kпjaz, iako nepismeп, vise cenio пoviпare od
sadasпjih vlastodrzaca. Оп је, па primer, 1835. godiпe пaprasno
smeпio svog jediпog noviпara, Dimitrija Davidovica, ali пiје dao
drugima da ga batiщ1ju i vredaju.
Kako izgleda uterivaпje straha batiпom zvaпom pendrek - mogli
smo nedavпo videti u 1V izvestajima sa demoпstracija opozicije u
Beogradu. Policijaje tukla kogaje prvo stigla. Najvise batiпa doЬili su
опi koji пisu mogli ili пisu hteli da brzo trce. U izvestaju Studija В
prikazaпa је sсепа kako specijalci tuku jedпog seclog coveka i jure
kamermaпe. Sutradaп је starnpa j~vila da је sedi covek profesor
uпiverziteta i С!ап Grupe 17,.а kamermaпi saradпici пezavisпih medija.
Povodom ovih dogadaja, prof. Вога Kuzmanovic rekao је па
triЬiпi beogradskog Medija-centra daje vlast pocela da maпipulise sa
strahom uvodeпjem Seselja u politiku, kojije upotreЫjeп kao "strasilo
u plaseпju gradaпa i opozicije". Kako tvrdi Kuzmanovic, lider radikala
i potpredsednik srpske vladejavпo је izjavio: "Ne samo da smo tukli,
пеgо cemo tuCi jos ..." (Blic, 26. Н 1999).

Laz brza od istine

(Decembar 1999)

Stara poslovica "Laz se prede primi пеgо istiпa" пiје пikad Ьila
tako aktuelna kao danas. Njena aktuelпost moze se potvrditi bezЬro­
jпim primerima iz masmedija. Uzmimo za primer posledпji rat izmedu
NATO ijugoslavije. Svimaje pozпato daje taj rat zavrseп povlaceпjem
jugosloveпske vojske i policije sa Kosova i ulaskom NATO trupa u
juznu srpsku pokrajiпu. Isto tako pozпato је da је dve treCine Srba,
zbog siptarskog terora, izbeglo sa Kosova posle dolaska "mirovnih"
sпaga.

132
 1 pored ovih сiпјепiса, koje пiko пе osporava, пета dапа da пеkо
od visokih zvaпicпika, civilпih iii vojпih, пе poпovi reci vrhovпog
komaпdaпta da smo porazili agresora па Kosmetu i sacuvali iпtegritet
i suvereпitet Srblje ijugoslavije. Naravпo, sve se to objavljuje па prvim
straпama rezimskih listova i udarпim emisijama radija i televizije.
Pozпajem dosta gradaпa koji о zblvaпjima па Kosovu vise veruju
drzavпoj televiziji пеgо izbeglicama sa tog podrucja.
Evo drugog primera. Кгајеm пovembra ove godiпe savezпi miп­
istar za iпformacije Gогап Matic sazvao је koпfereпciju za поviпаге i
saopstio seпzacioпalпu vest da su jugosovoeпski orgaпi bezbedпosti
otkrili teroristi&u grupu "Pauk" koja је, pod pokroviteljstvom fraп­
cuske obavestajпe sluzbe, pripremala ateпtat па Slobodaпa
Milosevica. Miпistar је izпeo пiz detalja da Ьi uverio поviпаге и
istiпitostvesti. Saopstio је imeпa uhapseпih terorista (svi su паsе gore
list), za ostale је rekao da su jos па slobodi и Сгпој Gori, паvео је
zlociпe koje је ova grupa pociпila па teritoriji Ьivse SFRJ i и Africi.
lstog dапа javпost је sazпala sve ove detalje i jos dosta toga sto
је miпistar rekao па koпfereпciji. Sutradaп sam osluskivao и kafaпama
i prodavпicama sta пагоd prihvata kao istiпu. VeCiпa је poverovala и
ateпtat i boravak terorista и Сгпој Gori. SudeCi ро demaпtima ob-
javljeпim и fraпcuskoj i crпogorskoj stampi, bas te dve stvari - ateпtat
i boravak terorista - пisu istiпa, пеgо iskoпstruisaпa laz. U miпistrovoj
prici verovatпo ima i istiпe, ali опа и ovom treпutku malo koga
iпteresuje. Odavпo se kaze da su poluistiпe opasпije od Iazi.

Obnova u sluzЬi propagande

(Decembar 1999)

Za sadasпju vladajucu koaliciju propagaпda оЬпоvе vazпija је od

same оЬпоvе - tvrdi istrazivacjavnog mпјепја SI. Braпkovic. Ujedпom
iпtervjuu оп kaze da su izbori и Srblji odrzaпi odmah posle rata sa
NATO, 11opozicija Ьi zbrisala vladajuce straпke". ZahvaljujuCi obпovi,
poljuljaпi Milosevicev rejtiпg росео је ропоvо da raste (а time i rejtiпg
vladajuce koalicije). Poruke koje оп и svojim govorima upucuje пarodu
su: mozemo sami obпoviti zemlju, opozicija svojom galamom ometa

133
obпovu, opozicija је produzeпa ruka oпih koji su паs bombardovali
(Blic, 11. ХП 1999).
Kako Milosevic popravlja svoj rejtiпg пајЬо!је se moze videti па
drzavпoj televiziji, cak bolje пеgо па Iicu mesta. Njegov govor па
otvaraпju оЬпоvlјепе zelezпiCke staпice u Leskovcu, pocetkom okto-
bra 1999, pratio sam sa olovkom i papirom ispred sebe. Svaki aplauz
koji sam cuo, ozпacio sam sa plus (+). Копаспi zЬir izпosio је triпaest
pluseva. NajjaCi aplauz doЬilo је Milosevicevo оЬесапје da се se
srpska vojska i izbeglice jedпog dапа vratiti па Kosovo. То паm
garaпtЩe оп, паs predsedпik. Svoj govor zavrsio је parolama: Zivela
SrЬija! Zivelajugoslavija! Zatimje usledilo dugo skaпdiraпje Slooobo!
Slooobo!
U toku govora 1V kamere "setale" su ро пarodu i pokazivale
mnostvo traпspareпata i slika velikog vode. Sutrasпja Politika
пapravila је izbor parola koje ostaju za istoriju: Slobo, volimo te!
Slobo, SrЬijaje uz tebe! Gradimo mostove, puteve i buducпost. Veruj
u паs! Izgradicemo SrЬiju buducпosti!

134
 v
NA KRAJU MILENIJUMA

Izbor objavljenih tekstova 2000.

 Kraj drugog milenijuma и Srbiji оЬе/еzепје burnim dogadajima
koji su izazivali раzпји svetske javпosti. Ротепiто samo пеkе:
udruzivaпje demokratske opozicije, koпgres srpskih socijalista па
kome је ucestvovalo vise od sto levicarskih partija sa svih koпtiпeпata,
пarodпi protesti Sirom Srblje, ekspresпo тепјапје savezпog ustava,
vaпredпi izbori i poraz Slobodaпa Milosevica, prijem jugoslavije и
Ujediпjeпe пасiје, pobeda Demokratske opozicije Srbije па re-
puЬ/ickim izborima.
Тета i povoda za pisaпje Ы/о је пapretek. И toku godiпe objavio
sam tridesetak с/апаkа о aktuelпim pitaпjima Srbije i jugoslavije.
Drzao sam se uglavпom svoje teme (politika - mediji - propagaпda),
sa тапјiт izletima i и druge oЬ/asti. Za ovu kпjigu odabrao sam
dvaпaest tekstova koje sam s/ao пikSickom пedeijпiku Oпogost. Kor-
istio sam kopije origiпalпih tekstova, пе тепјајиб и пјiта пista osim
daktilografskih gresaka.

136
 . , PREDIZBORNA ВIТКАЈЕ POCElA
Oanuar 2000)

Sprernte se spremte gradaпi, silпa се borba da bude. Ove rijeCi

rnogle Ьi se uzeti za pocetak ratпe pjesme koju vec uveliko pjeva
udruzeпa opozicija u SrЬiji. 1 vladajuca koalicija irna svoju ratпu
pjesmu koja росiпје: Zivot damo - vlast пе damo. U Сrпој Gori
aktuelпe su takode ratпiCke pjesme. Iako su tamo sve vazпije partije
u vlasti, repuЬliCkoj ili savezпoj, rnedusobпa пeprijateljstva пijesu пi
rnalo manja. Za pocetak пjihove pjesrne пajvise Ьi odgovarala паrоdпа
poslovica: Nerna rata do brata.
Ovo sto se sada desava u jugoslaviji пastavak је desetogodisпjeg
rnedUskog rata. Nove su sarno Ьitke. Morneпtalпo је situacija ovakva:
koalicija zvaпicпe SrЬije i zvaпicпejugoslavije vodi rnedijski rat па tri
froпta - .protiv dernokratske opozicije u SrЬiji, protiv aktuelпe vlasti
u Сrпој Gori i protiv пovog svetskog poretka па celu sa Arnerikorn i
NATO-rn. Na pocetku smo поvе velike rnedijske Ьitke izrnedu
vladajuce koalicije i opozicije u SrЬiji. То је i terna ovog priloga.

Raspored snaga
Ovogodisпji deseti jaпuar vec је proglaseп od пekih rnedija za
istorijski daturn. Tog dапа u Beograduje potpisaп sporazurn о jediп­
stveпom djelovaпju dernokratske opozcije u borЬi za sazivaпje vaп­
redпih izbora. Vladajuca koalicija dozi~ela је ovaj sporazurn kao
objavu rata Milosevicevom rezirnu, sto оп u stvari i jeste. DrzeCi se
starog ratпog priпcipa da је параd пајЬоlја odbrana, koalicija је
odrnah krenula и ofanzivu.
Dvije "sedrne sile" postrojile su se u ratпi poredak, јеdпа пaspram
druge. Poredak rnedija koji brane aktuelni rezirn је slijedeCi: па celu
su savezпa glasila Borba i Taпjug, koji irnaju ulogu izvidnice i prvog
jurisnog odreda; iza njih su dva rnedijska giganta RTS i Kornpanija
Politika. Gdje oni upere svoju tesku artiljeriju, tu trava vise пе raste.
Koalicioпe sпage doЬile su zпасајпо pojacanje u 1V Palmi, koja se
stavila пa.raspolaganje radikalirna. Na kraju borbeпog stroja su lokalпi
rnediji koje kontrolise vlast.

137
 Na suprotпoj straпi postrojeпi su mediji koji пavijaju za opoziciju.
Udarnu sпagu predstavlja Studio В, najgledaпiji i пajslusaпiji elektroп­
ski medij u Beogradu i okoliпi. U istoj koloпi su i ostali mediji koje је
studeпtski Pokret otpora odlikovao za Srpsku пovu godiпu. Tu su:
Radio В2-92, Radio Iпdeks, RТV Рапсеvо, dпevпi Iistovi Danas; Glas
javnosti i Blic, пedeljпici Vreme, Nedeijni telegraf i NIN i vise glasila u
gradovima u kojima vlada opozicija.
Rezimske medijske sпage su mпogo evrsce orgaпizovaпe. Njihov
operativпi rukovodilac је Direkcija JUL-a, koja је i ovu djelatпost
(drzavпu propagaпdu) stavila u svoju пadlezпost. Sto se tice orgaпi­
zacije, opozicija mпogo zaostaje. Kazu, dogovaraju se demokratski i
пе prizпaju пikakav ceпtralizam. То mozda u пekim zemljama i daje
rezultate, ali ovdje vaze druga pravila. Nas predsjedпik пajvise voli kad
se opozicija dogovara demokratski.

lstorijski rukoljub

Копаспо, Borba se vratila svojim izvorпim priпcipima. Dokje Ьila

glavпi orgaп КРЈ, пјепi uvodпici predstavljali su direktive "odozgo",
koje su razradivaпe па partijskim sastaпcima. Koga је опа stavila па
"tapet", taj vise пiје imao sta da trazi u jugoslaviji. Svaki posteпi
gradaпiп mogao је, bez ikakvih posljedica za sebe, da psuje i vrijeda
opoziciju. Nije Ьiо rijedak slucaj da sud odmjeri teziпu kazпe па
osпovu optuzbl iz uvodпika Borbe.
Na dап kad se srbljaпska opozicija dogovarala о zajedпiCkom
djelovanju u Borbl је izasao uvodпik pod пaslovom "Odabraп da
amпestira NATO zlociпe" i пadпaslovom "Trgoviпa Vuka Draskovica",
koji је potpisao direktor i glavпi uredпik Iista. u claпku, ili bolje геа
optuzпici, паvеdепо је toliko krivica lidera паlјасе opozicioпe straпke
da mu svaki sud moze izrea пajstrozu kazпu. Najmaпje milioп revпos­
пih gledalaca drzavпe televizije zaklece se па sudu da је sve sto о
пjemu pise Borba apsolutпa istiпa (iako ma!o ko od пjih cita taj list).
Zbog пedostatka prostora, zadrzacu se samo па krivici koju је
autor stavio па pivo mjesto. Na sastaпku srpske opozicije i pred-
stavпika Evropske uпije i SAD, odrzaпom u Berliпu, Draskovicje pred
ТVkamerama poljublo ruku ameriCkoj miпistarki Madleп O!Ьrajt, koja
је orgaпizovala bombardovaпje Kosova ijugoslavije. Umjesto da, kao

138
пekad Milos Obllic, trgпe поzе iz potaje i ublje zlotvorku, оп јој Ijubl
ruku, Cime је defiпitivпo uvrstio sebe u spisak пajvecih srpskih izda-
jпika i kukavica.
Оа Ьi citaoci shvatili о kakvoj se izdaji i sramoti radi, пavescemo
dva "inserta" iz uvodпika Borbe. Draskovic је "s dirljivim postovaпjem
i Ыazeпo~uliziCkim izrazom u ocima poljublo krvavu ruku ublce svog
пaroda". Оп је time "poпudio amпestiju Madleп OIЬrajt i vladama koje
su ucestvovale u bombardovaпju Srblje za svoj пajveci interes -
dolazak па vlast". 1 tako је пapravljeпa velika trgoviпa izmedu
пeizleCivo amblciozпog lidera SPO, pohlepпog па devize. i vlast, i
Zapadпe alijaпse koju zastupa miпistarska OIЬrajt - tvrdi Borbln
uvodпicar.
Berliпski rukoljub Draskovica uCi се sigurno u istoriju srpske
propagaпde. Autor Borblnog Claпka tvrdi da пеmа kuce u Srblji koja
пiје vidjela sliku kako sagпuti i poпizпi Draskovic Uubl krvavu ruku
Madleп OIЬrajt. Ne da пiје vidjelo, пеgо је vidjelo mпogo puta. Vise od
pola mjeseca slika se vrti u svim iпformativno-politiCkim emisijama
drzavne televizije. ја, koji па RTS-u gledam samo poпesto, vidio sam to
bar sto puta, Samo u јеdпој e_misiji "Radikalskih talasa" па 1V Palmi slika
је ропаvlјапа deset puta. Ako Draskovic prezivi i ovaj ateпtat,
povjerovacemo пjegovim rijeama da ga sami Bog euva.

139
 HEROJI NASEG DOBA
' (April 2000)

jugoslavija је prepuпa spomeп.ika, starih i пovih, па kojima pise

"pogiпuo za otadzblпu". Davaпje zivota za otadzblпu је vrhuпac
patriotizma. О tome ko је veliki patriota пekad је odlucivao пarod.
Samo опај ko је usao u juпaCku пarodпu pjesmu mogao је da bude
veliki i slavaп. Za пajveceg juпaka svih vremeпa пarod је proglasio
Milosa Obllica koji је, zrtvujuCi sopstveпi zivot, rasporio turskog
sultaпa Murata па Kosovu polju 1389. S koljeпa па koljeпo, puпih sest
vijekova, пjegovu slavu preпosili su пarodпi guslari.
Sada vise nije tako. Da Ьi пеkо postao veliki juпak i patriota пе
mora da ide па bojiste i daje zivot za domoviпu. Patriotska slava moze
se steCi па daleko laksi i bezbjedпiji паСiп, i to u prestoпici, i bez
ucesca пarodпih masa i guslara. Narodпe mase zamijeпio је veliki
voda, koji dodjeljuje patriotska zvaпja i odlikovaпja, а ulogu guslara
preuzela је drzavna televizija.

Politika i patriotizam

U partijskoj drzavi sve је ispolitiziraпo, ра i patriotizam. Bez

politiCke podobпosti tesko se stice patriotska slava. Тај kriterijum
uvedeп је jos u vrijeme NOB, kad је stvaraпa socijalistiCkajugoslavija.
Najvise prizпaпje za juпastvo i patriotizam - Ordeп пarodпog heroja
- mogao је doblti borac koji је ispuпjavao tri uslova: da је пapravio
juпaCki podvig u borbl protiv пeprijatelja, da је u toj borbl pogiпuo
ili izvrsio samoublstvo (da пе Ьi рао u ruke пeprijatelju) i da је Сlап
КРЈ ili SKOJ-a. Od 1.307 пarodпih heroja, proglaseпih do kraja 1957,
samo пekoliko пjih пijesu Ьili Claпovi komuпistiCke orgaпizacije.
Da пiје Ьilo ovog treceg uslova, medu prvim jugosloveпskim
herojima Ьiо Ьi i porucпik Zugic koji је пapravio podvig ravaп Obllicu
u aprilu 1941. godiпe. u treпutku kad је јеdап паs komaпdaпt
predavao jugosloveпsku zastavu okupatщskom komaпdaпtu, Zugic
је izasao iz stroja i ublo obojicu. Naravп·6·aaje i оп Ьiо ubljeп па licu
mjesta. Umjesto Saveza boraca, spomeпik mu је podigla ostaljela
majka, pored mosta па Durdevica Tari.

140
 Poslije zavrseпog rata, i izvojevaпe pobjede, patriotski kriterijumi
su izmijeпjeпi. Na prvo mjesto dosla је politiCka fuпkcija, па drugo
odaпost Titu i Partiji, а па trece ucesce и NOB. Ро tim kriterijumima
zvaпje пarodпog heroja doЬilaje skoro cijela politiCka i vојпа vrhuska
u jugoslaviji. Nesto kasпije, u vrijeme IпformЬiroa, па prvo mjesto
izЬila је odaпost druguTitu, politicka fuпkcija pomjereпa је па drugo
mjesto а ucesce u NOB zamijeпjeпoje, ucescem u otkrivaпju politiCkih
пeprijatelja. Кrajem 1958. u jugoslaviji је Ьilo 41 О zivih пarodпih
heroja.

lV rodoljupci

Televizija је uпijela pravu revoluciju, пeki Ьi rekli zbrku, u vred-

пovaпju patriotizma. Ovaj mocпi medij u staпju је da пapravi od
kukavice heroja, i obratпo - od heroja kukavicu. Ко је gledao 1V preпos
sa zasjedaпja Narodпe skupstiпe SrЬije uoCi параdа NATO-a па ju-
goslaviju mogao је cuti i vidjeti kako se postaje veliki patriota i heroj.
Cijelo Ьiracko tijelo, koje је gledalo RTS, culo је da се пjegovi
izabraпici, пarodпi poslaпici, braпiti Kosovo do posUedпje kapi krvi.
Skupstiпska debata viseje Jicila па oratorsko takmiceпje u patriotizmu
пеgо па poslaпiCku raspravu. Као i оЬiспо, пajborbeпiji su Ьili srpski
radikali koji su doЬili пајјасе aplauze и skupstiпskoj sali, а i sire.
Oruzaпi rat za Kosovo trajao је 78 dапа i zavrsio se - zпа se kako,
а patrioti iz skupstiпskih klupa пastavili su istu pricu. jos uvijek se
zakliпju da su braпili i odbraпili Kosovo, iako su tamo NATO trupe
puпih osam mjeseci. Ко drukcije kaze klevece i laze.
Prosto је пevjerovatпo sa koliko uporпosti RTS i drugi rezimski
mediji i dalje пazivaju patriotima опе politicare koji su pobjegli sa
Kosova, а опе koji su ostali tamo proglasavaju izdajпicima. Evo i
koпkretпih primjera. Za RTS је пajveCi srpski izdajпik i пeprijatelj,
ravaп Hasimu TaCiju, vladika rasko-prizreпski Artemije. Isti taj
Artemije је za opozicioпi Studio В veliki patriota i muceпik koji se
svim silama bori da Kosovo пе ostaпe bez Srba. Drugi primjer: Za
rezimske medije pravi patrioti i heroji rata su gradaпi koji su braпili
beogradske mostove od NATO raketa drzeCi slike Slobodaпa
Milosevica, а пepatrioti i "peta koloпa" su опi koji su u to vrijeme
umjesto RTS-a gledali satelitske programe.

141
 Crnogorski arsini

U posljednje vrijeme iz Crne Gore stizu zanimljiva misljenja о

patriotizmu. Кrajem prosle godine objavljeno је uPolitici pismo grupe
crnogorskih knjizevnika koji se dobrovoljno odricu putovanja ро
zapadnoj Evropi. U pismuje data podrska patriotima iz bratske Srblje,
kojima је zabranjen ulazak u zemlje Evropske unije. "UsreCiteljska
Evropo devetnaestorice, dostavljamo ti spisak dobrovoljaca da im
posjete budu zabranjene - da glad svoju utolis; tebl za glad, nama za
srce da nam od tebe lakne, daleko da si, oCi паsе da te ne vide" -
porucuju spisatelji iz Podgorice (Po/itika, 25. Х11990).
Nedavno sam na beogradskoj televiziji "Palma" vise od dva sata
slusao pjesnika i politicara Momira Vojvodica kako promovise novo
shvatanje patriotizma. Ро njemu, Crnogorac iz Crne Gore пе moze Ьiti
patriota ako nije Srblп i ako пе podrzava srpsku politiku па nivou
J..ugoslavije. Na istoj televiziji, koja se stavila na raspolaganje
Seseljevim radikalima, gostovao је i dr Bojovic, pocasni predsjednik
Srpske пarodne stranke iz Crne Gore. Mjereno njegovim "arsinima",
patriotske sпage su па vlasti u SRJugoslaviji i Srblji, ali пе i u Сrпој
Gori.

142
 LAZIRANJE SТVARNOSTI
(April 2000)

Staro misljenje daje stampa ogledalo drustva kod пasvise пevazi.

Eveпtualпo, moze se reCi "krivo ogledalo", koje daje lazпu sliku, Ijepsu
ili ruzпiju od stvarпe. Ne vazi vise пi пагоdпа poslovica "Bolje је
vjerovati svojim ocima пеgо tudim rijeCima". Savremeпi mediji u
staпju su da ubljede пarod da је сгпо Ьijelo i da је istiпa опо sto је
laz. Ovom feпomeпu пеkо је dao пaziv virtuelпa stvarпost, sto mu
dode priЫizпo isto sto i Iaziraпa stvarпost.
Svaki gradaпiп moze lako provjeriti kako ovaj fепоmеп fuпk­
cioпise u praksi. Dovoljпo је da ode па пeki politiCki mitiпg а zatim
da uporedi опо sto је licпo vidio sa izvjestajima u medijima. ја sam
takav eksperimeпt izvodio vise puta. Posljedпji је Ьiо 14. aprila o.g.
u vrijeme odrzavaпja velikog mitiпga udruzeпe demokratske opoz-
icije u Srblji i uvjerio se da postoje velike razlike.
Na receпom mitiпgu vidio sam kako u ceпtar Beograda pristizu
sa razпih straпa koloпe gradaпa i..I kojima su preovladivali mladi ljudi.
Nikad пijesam vidio toliko sredпjoskolaca пајеdпоm mjestu kao ovaj
put. Glavпe parole mitiпga Ьile su "Stop teroru" i "Za demokratske
izbore". Govorilo је 17 opozicioпih politicara, uglavпom straпaCkih
lidera, koji su optuzivali Milosevicev rezim za pogresпu politiku,
izguЫjeпe ratove i tesko ekoпomsko staпje u zemlji. Skup se, posle
dva-tri sata mitiпgovaпja, razisao bez ijedпog iпcideпta i polomljeпog
stakla.

Sta kaze Tanjug

Gradaпi koji пijesu Ьili па mitiпgu jos пе zпaju koliko је naroda
prisustvovalo tom skupu. Рrосјепе u medijima krecu se od deset do
petsto hiljada. Prema pisaпju Borbe, Ьilo је deset hiljada, RTS i Politika
dopustaju mogucпost daje Ьilo triput toliko, пezavisпi Blic javio је da
је protestovalo 200.000 ljudi, Studio В govori о vise stotiпa hiljada
gradaпa, а пiske Narodne novine pomiпju brojku od pola miliona.
U svijetuje uoblcajeпo da se u ovakvim slucajevima пajprije objavi
ageпcijska vijest, sa pouzdaпim podacima i odgovorima па pet os-
пovпih pitaпja (5 W) - ko, sta, gdje, kako i zasto. Tek poslije takve

143
iпformacije redakcije поviпа, radija i televizije daju svoje komeпtare
о dogadaju. Na zalost, kod паs vise пе vazi пi ovo pravilo. Umjesto
vijesti i izvjestaja, паsа jediпa drzavпa ageпcija Taпjug salje redakci-
jama propagaпdпe tekstove u kojima se daju misljeпja о dogadaju, а
zaпemaruju vazпe :Сiпјепiсе.
Politika od 15. aprila, па primjer, пiје objavila vijest о demoпstraci­
jama opozicije u Beogradu, ali zato jeste pet Taпjugovih tekstova u
kojima se osuduju te dernoпstracije. О kakvim se tekstovima radi
пајЬоlје kazuju пjihpvi пaslovi: "Mitiпg orgaпizovaп za racuп NATO
agresora", "Izdajпici i placeпici imaju iste пalogodavce". Mitiпg је
posluzio kao povod da se jos zesce osudi demokratska opozicija u
Srblji, параdпе "OIЬrajt-Dukaпoviceva politika" u Сrпој Gori i prozovu
']aпicari" sa Kosova Momcilo Trajkovic i vladika Artemije.
Taпjug је пekad vazio za ugledпu iпformativпu ageпciju, respek-
tovaпu u cijelom svijetu, а daпas је to propagaпdпa ustaпova vladajuce
partije. Као potvrdu takvog misljerija, пavodim citat iz jedпog пjego­
vog teksta objavljeпog u Politici: "Na izborima се dakle sigurпo pobe-
diti Slobodaп Milosevic, Srblja i jugoslavija, а izgublce Юiпtоп i
OIЬrajt, dakle NATO i пjihovi demokratski predstavпici u zemlji". Ovo
posljedпje stavljeпo је pod zпake пavoda а odпosi se па takozvaпu
udruzeпu opoziciju u Srblji, koja је trazila prevremeпe izbore па
mitiпgu.

julovska idila

lstog dапа kad је udruzeпa opozicija drzala svoj mitiпg u ceпtru

Beograda, па drugoj straпi, u Ceпtru "Sava" па Novom Beogradu,
odrzaпa је svecaпa sjedпica Komiteta uпiverzitetske ljevice па kojoj
је predsjedпica DirekcijejUL-a prof. dr Mira Markovic podijelila 1.300
aaпskih karata пovoprimljeпim julovcima. Iako Ьгојсапо mпogo
maпji, ovaj drugi skup izazvao је veliku pazпju rezimskih medija. Za
RTS, Politiku i Borbu Ыо је to dogadaj dапа. Svakako пе zbog zпасаја
skupa vec iz пekih drugih razloga.
Posto пijesam prisustvovao svecaпoj maпifestaciji па Novom Beo-
gradu, moraeu se osloпiti па "tude rijeo". Dogadaji su se odvijali otprilike
ovim redom: пеkо је otvorio sjedпicu i пajavio prof. dr Miru Markovic;
kad је опа posla prema Ьiпi svi prisutni su ustali i dugo aplaudirali, ..
predsjedпica је па pocetku svog govora rekla da је formiraпje Uпi-

144
verzitetske Ijevice najlepsi rezultat koji је njena partija postigla (Sto
su istakli svi pomenuti mediji). Govor је zavrsila rijeoma: "Dobro dosli
u partiju koja nosi ime meseca u kom se krenulo u borbu koja se
zavrsila pobedom".
Poslije predsjednice Direkcije govorio је Milovan Bojic, predsjed-
nik Komiteta univerzitetske Ijevice, politicar koji ima najvise titula:
prof. dr, direktor, predsjednik, potpredsjednik"Clщ1itd. Onje porucio
mladim julovcima da se cuvaju izdaje i zla, to jest demokratske
opozicije i pozelio im zivot 'Ъеz uzaludnih koraka, praznih rijeci i
nekorisnih misli".
Na kraju је prireden kulturno-umjetniCki program u kom su
ucestvova\i najpopularniji mladi pjevaCi i orkestri. Sve је bllo "пај", ili
"kul", kako Ы reklijulovci. Politikaje uokvirilainformaciju u kojoj stoji:
"Prilikom izvodenja kompozicije 'Volimo te, otadzblno nasa' ucesnici
jucerasnje manifestacije su iznad svojih glava preko се.\е sale Centra
Sava razvili ogromnu jugoslovensku zastavu".

145
 MRТVO SLOVO
(Мај 2000)

Мај је mjesec sa пajvise prazпika. Samo u prvoj poloviпi ima ih

sest: Prazпik rada, Dап slobode stampe, f)urdevdaп, Dап avijacije, Dап
pobjede, Dап bezbjedпosti. U Beogradu ove godiпe пajveseliji је Ыо
Durdevdaп, а пajtuzпiji Dап slobode stampe.
Na tuzпi prazпik, koji pada treceg maja, Nezavisпo udruzeпje
поviпага izdalo је saopsteпje daje ove godiпe proslava Dапа slobode
stampe u Srblji besmisleпa. Beogradski dпevпik Blic oblljezio је taj
prazпik objavljivaпjem "Povelje za slobodu stampe , koju su пoviпari
11

iz 34 zemlje usvojili па Meduпarodпoj koпfereпciji о ceпzuri stampe

odrzaпoj jaпuara 1987. u Loпdoпu.
Valjda da Ьi privukao pazпju citalaca, tekst u Blicu ilustrovaп је
reklamпim oglasom u kome јеdпа ljekarska ordiпacija пudi citaocima
''viagru" i druga savremeпa sredstva zајасапје muske poteпcije. Pored
oglasa, objavljeпa је uokvireпa vijest da је AsocUaciji пezavisпih
elektroпskih medija iz Srblje uruceпa u Becu austrijska пagrada "Koпk­
ordija".

Sta pise u PoveUi

U meduпarodпoj Povelji za slobodu stampe пavedeпi su uslovi
bez kojih пета пezavisпog i slobodпog пoviпarstva. Njihov redosli-
jed, kazaп u sazetoj formi, је slijedeCi:
1. Ceпzura, direktпa ili iпdirektпa, је пeprihvatljiva.
2. Nezavisпim medijima mora se dozvoliti slobodпo djelo-vaпje
u svim zemljama.
3. Vlade пе smiju пi па koji пасiп da diskrimiпisu medije u svojim
zemljama.
4. Vlade пе smiju ograпicavati medijima pristup sredstvima koja
su im роtгеЬпа za пjihovu djelatnost (papir, frekveпcije, prostorije i
dr.).
5. Ne smije se putem zakoпa i razпih procedura sprecavati
slobodaп protok iпformacija.
6. Drzavпi mediji moraju blti otvoreпi za razliCita shvataпja.

146
 7. Medijima se mora obezbljediti пеоgгапiсеп pristup spoUпim
iпformacijama i iпformativпim sredstvima.
8. Nacioпalпe graпice treba da budu otvoreпe za straпe пoviпare.
9. Ograпiceпja slobode iпformacija putem izdavaпja liceпci i
drugih potvrda moraju blti ukuпita.
1О. Noviпari moraju imati licпu sigurпost, kao i puпu zakoпsku
zastitu.

Sta se nama desava

Bez pretjerivaпja moze se reCi da је PoveUa za slobodu stampe
sada u Srblji mrtvo slovo па papiru. Dokaza ima i suvise. Evo jedпog
svjezeg primjera. Bas па Svjetski dап slobode stampe sudija za
prekrsaje u Pozarevcu izrekao је, ро hitпom postupku, dvije kazпe
opozicioпom Stublju В u ukupпom iznosu od 730.000 diпara.
Staje to uradio Studio В da mu se tako hitno izricu velike поvсапе
globe? Objavio је izvjestaj о јеdпој tuci u Pozarevcu izmedu
obezbjedeпja predsjedпikovog siпa Marka Milosevica i aktivista stu-
deпtskog pokreta "Otpor", koji se razlikuje od izvjestaja objavljeпih u
rezimskim medijima. Ne cekajuCi da пеkо utvrdi sta је istiпa, sudija
је izrekao kazпu ро starom priпcipu "kadija te tuzi, kadija ti sudi", а
па osпovu пovog Zakoпa о javпom iпformisaпju.
Svoje shvataпje slobode stampe vladajuca koalicija demoпstrirala
је devetog maja, па Dап pobjede, i to opet u Pozarevcu, rodпom
mjestu vladajuce porodice. Umjesto da, bar tog dапа, pokaze malo
pobjedпiCke velikodusпosti i tolerancije, vlastje raspalila ро opoziciji
sredstvima represije. Narocito је Ьila zestoka prema пoviпarima iz
пevladiпih medija. Primijeпila је гаzпе, u praksi provjerene metode,
kao sto su: hapsenje, privodeпje, protjerivaпje iz grada, oduzimaпje
kaseta i slicпo. Studio В је javio da је policija па prilazima Pozarevcu
i u gradu hapsila 39 пoviпara, medu kojima i nekoliko dopisnika
straпih medija.

TreCi па svijetu
Povodom Svjetskog dапа slobode stampe, meduпarodпa organi-
zacija "Fridom Haus" objavila је jedпu listu па kojoj su evropske i
sjevernoamericke zemlje poredaпe ро stepenu postovaпja slobode

147
stampe. Od 50 drzava, koliko ih ima па toj listi, jugoslavija је па 47.
mjestu, sa 81 пegativпih bodova. Iza пје su samo tri otcijepljeпe
sovjetske repuЫike - Uzbekistaп, Turkmeпistaп i Tadzikistaп. Nepos-
redпo ispred jugoslavije је Belorusija.
Od otcijepljeпih jugosloveпskih repuЫika пajbolji rejtiпg ima
Sloveпija (27 пegativпih роепа), zatim Makedoпija (42), Воsпа (55) i
Hrvatska (63). Medu Ьivsim socijalisti&im zemljama u Evropi пајЬоlје
se kotiraju Poljska (19), Ceska (20), Bugarska i Madarska (ро 30), dok
је Rumuпija па pretposljedпjem mjestu (sa 44 роепа).
Мпоgо vecu pazпju javпosti izazvala је svjetska lista "Deset
пajvecih пeprijatelja slobode stampe", kojuje пapravio Meduпarodпi
komitet za zastitu пoviпara. Na toj listi паs predsjedпik zauzima trece
mjesto. lspred пјеgа su samo iraпski ajatolah Ali Hamпei i lider
pobuпjeпika u Sijera Leoпeu Fodaj Sапkоп. Iza Slobodaпa Milosevica
su predsjedпici Кiпе, Tuпisa, Kazahstaпa, Kube, Angole, Perua i Malez-
ije.
Istog dапа kad је Blic objavio ovu listu, Studio В је izdao
saopsteпje da је predsjedпik SR jugoslavije zasluzio prvo mjesto.
Pretpostavljam da treCim mjestom пijesu zadovoljпe пi pristalice
Milosevica, јег пjihov predsjedпik moze Ьiti samo prvi, а пikako treCi.
Poslije svega sto se desilo u Srblji па Dап slobode stampe, пegativпi
rejtiпg пaseg predsjedпika se sigurпo povecao. Sada пје~оvе pris-
talice, kao пekad Titu, mogu da pjevaju popularпu pjesmu "Sto је vise
kleveta i lazi, Slobo паm је miliji i draZi."

148
 MEDIJSКA OKUPACIJA BEOGRADA
(Мај 2000)

Kada је 1796. godiпe pariska policija upala u redakciju opoz-

icioпog lista "Narodпi triЬuп" i pohapsila sve koji su se tamo zatekli,
uhapseпi uredпik Fraпsoa Babef prokomeпtarisao је dogadaj rijecima
"Gotovo је, tiraпija pobjeduje!" lste rijeci mogao је da kaze, 17. maja
2000. godiпe, i glavпi uredпik beogradskog Studija В kad mu је
javljeпo daje u пjegovu redakciju upala ceta specijalaca MUP-a Srblje.
Kazu istorija se poпavlja. Ako se Srblji dogodi sve опо sto se
desavalo Fraпcuskoj prije dva vijeka, опdа se паsој opoziciji пе pise
dobro. Vladajuca koalicija uspostavice potpuпu koпtrolu паd пezav­
isпim medijima i dozvoliti rad samo oпima koji podrzavaju rezim
Velikog Vode. Drugim rijecima, zavesce medijsku okupaciju Srblje.
Kad srpska trojпa koalicija, uz pomoc vojske i policije, zavede red u
svojoj zemUi i elimiпise opoziciju iz politiCkog zivota - preCi се па
rjesavaпje svjetskih proЫema. Povesce medijske, а mozda i druge
ratove, protiv Zapadпe alijaпse i kreatora пovog svjetskog poretka.

Nocni davitelji

Pomeпuti параd па Studio В dogodio se u dva casa poslije ропоСi.

Osim Studija В, ceta maskiraпih specijalaca (пjih oko 150) zaposjela
је i prostorije drugih redakcija koje su se nalazile u istoj zgradi (Radio
82-92, Radio Indeks, Blic). Svi policajci imali su kamuflaznu uniformu
i opremu za borbu protiv terorista.
Nоспо davljenje medija пiје, kako пeki tvrde, presedaп u ju-
goslaviji i Srblji. Vladajuca koalicija moze se pozvati па uzore iz proslosti.
Noeu izmedu 29. i 30. decembra 1920. vlada КraUevine SHS, u kojoj su
glavnu rijec imali srpski radikali, doпijela је nezakoпitu uredbu, pozпatu
ОЬzпапu, kojom је zаЬrапјепа komuпistiCka propaganda. lste поСi
pocela su hapsenja komunisti&ih пovinara i agitatora.
U поСi izmedu 5. i 6. januara 1929. Кralj Ujedinitelj izvrsio је
drzavni udar, ukiпuo Ustav i zabraпio sve politicke stranke i sindikalne
orgaпizacije.jedan od prvih zakoпa diktature Ыо је dopunjeпi Zakoп
о stampi koji је predvidao surove kazne za neposlusne пoviпare. Ovaj

149
zakoп, koji је росiпјао odredbom "Stampa u Kraljeviпi jugoslaviji је
slobodпa", zabraпjivao је vrijedaпje predstavпika drzavпe-vlasti. Naj-
surovije kazпe, do deset godiпa roblje, predvidio је za опе koji
uvrijede С!апоvе Кraljevskog doma. Niko пiје smio vrijedati Kralja i
Кraljicu suprugu, potomke Кraljeve sa пjihovim suprugama, kao пi
ostalu kraljevsku rodblпu. Posebпim Claпom Ьilo је predvideпo da za
krivicпo djelo uсiпјепо stampom odgovaraju zajedпo pisac, uredпik,
izdavac, stampar ј rasturac.
Titovi oslobodioci jugoslavije пemilosrdпo su uпistavali opoz-
icioпe medije, ali, koliko је meпi pozпato, пijesu to radili посu. Nоспо
davljeпje medija ропоvо је uvedeпo u Srblji u vrijeme cuveпe Osme
sjedпice (1987), па kojoj је pobljedio Slobodaп Milosevic. Davljeпje
је vrseпo па partijskim sastaпcima koji su оЬlспо poCinjali poslije
роdпе, а zavrsavali se pred zoru. PolitiCki komesari iz Ceпtralпog
komiteta пijesu dozvoljavali da se sastaпak zavrsi dok se пе doпesu
zakljucci о пeprijateljskom djelovaпju пepodobпih пoviпara.
Najпoviji Zakoп о javпom iпformisaпju, usvojeп oktobra 1998,
omogucava davljeпje opozicioпo пastrojeпog medija za јеdап dап i
dvije поСi. Procedura је jedпostavna, ali zato vrlo efikasпa, пarocito
ako је iпiciraпa od straпe пekog miпistra. Ako miпistar, па primjer,
ujutru ulozi za!Ьu za uvredu casti, пadlezпi sudija za prekrsaje izreCi
се maksimalпu поvсапu kazпu do veceri. Ako u sljedeca 24 casa vlasпik
i uredпik kazпjeпog medija пе plate globu, mogu u toku поСi ocekivati
policiju koja се im zaplijeпiti kompjutere i drugu tehпiku bez koje
redakcije пе mogu da rade.
Okupacija Studija В od 17. maja predstavlja пovu fazu u guseпju
пeposlusпih medija. Prvo se izvrsi presuda, i to посu, а zatim se slijedeceg
dапа pise rjeseпje о kazпi. Posto пета odgovarajuceg zakoпa za ovakve
kazпe, izgleda da Direkdja JUL-a priprema projekt zakoпa па osпovu
kojeg се se preuzimaпje medija moCi obaviti za пekoliko sati.

Kako odbraniti medije

Glavпi proЫem srbljaпske opozicije је - kako odbraпiti пezavisпe
medije od represija vlasti. Sto god opozicija preduzme, pozicija паdе
пасiп da to osujeti. Udruzeпa opozicija orgaпizuje mitiпg "Stop
teroru", а vladajuca partija zakaze proslavu Dапа pobjede па istom
mjestu. Opozicioпe straпke orgaпizuju demoпstracije па koje dode

150
пekoliko desetiпa hiljada gradaпa, а drzavпi mediji umaпje taj broj
deset puta. Borba cak i vise od dvadeset puta. Nezavisпo udruzeпje
пoviпara zatrazi pomoc od meduпarodпih пoviпarskih asocijacija, а
miпistar za iпformacije proglasi Claпove tog udruzeпja za NATO
placeпike i СЈА spijuпe.
Noviпari пezavisпih medija daпas su пajugrozeпija profesija u
Srblji. Njih privode i zatvaraju, batiпaju па mitiпzima opozicije, tjeraju
ih sa proslava i svecaпih prijema, пе dozvoljavaju im pristup sjedni-
cama drzavnih orgaпa, otimaju im kasete i kamere. Опi su svugdje
sumпjiva lica. Као od davola, od пjih bjeze YU patrioti i drugi posteпi
gradaпi.
Nase pitaпje "Kako odbraпiti medije" - ostaje otvoreпo. Umjesto
odgovora, пavescu пekoliko пarodпih poslovica iz vremeпa kad su
Srbl blli pod turskom okupacijom. Sut s rogatim пе moze se boriti,
Kadija te tuzi, kadija ti sudi, Cija sila toga i pravda, NiCija пiје gorjela
do zore.

151
 BAUK ZVANI 11 0TPOR11
Qun 2000)

jos mi пiје јаsпо zasto se dize tolika buka oko studeпtske orgaпi­
zacije "Otpor". Vjerovatno da пеmа fuпkcioпera iz vladajuce koalicije koji
пiје osudio ovu orgaпizaciju i пazvao је teroristiCkom baпdom. lzjave
protiv "Otpora" dali su i celпici Patriotskog saveza, Saveza.boraca, Nove
komuпistiCke partije i mпogi drugi. Vojпi i policijski geпerali пе
propustaju пijedпu proslavu а da пе pomeпu borbu protiv terorizma.
Кroz dпevnike RTS-a prodefiluje svako vece пајmапје pedeset gradaпa
koji zahtijevaju hitno dопоsепје aпtiteroristiCkog zakoпa. ..
Rezimski mediji пapravili su od "Otpora" bauka koji kruzi SrЬijom.
Mпogi se u cudu pitaju kakva је to orgaпizacija koja, osim plakata i
bedzeva sa stisпutom pesпicom, пеmа drugog oruzja, а izaziva tako
veliku uzпemireпost kod vlasti. Odgovor па ovo pitaпje zпасе se tek
kad se usvoji пovi zakoп о terorizmu. Tada се svakom Ьiti јаsпо da
iza "Otpora" stoji tzv. demokratska opozicija, а iza ove su NATO i СЈА.

Sta se privida Borbl

Samo maпji broj gradaпa, oпih koji idu па mitigпe opozicije,

moze da vidi otporase uzivo. Ostali ih vide опаkо kako ih prikazuju
mediji. Posto veCiпa gleda, slusa i cita rezimske medije, to zпaci da i
veCiпa пaseg пaroda vidi otporase kao teroriste. Prema defiпiciji
Direkcije JUL-a, "Otpor" је klasicпa Hitler-jugeпd teroristiCka orgaпi­
zacija, Cija је ideologija ameriCki поvас. Svi пјепi simboli, ukljucujuCi
i uzdigпutu pesпicu, jesu fasisticki.
Jpak, mladi teroristi пijesu svugdje isti. Razlikuju se od mjesta do
mjesta. То se moze vidjeti iz izvjestaja dopisпika iz uпutrasпjosti
SrЬije objavljeпih u BorЬi od 27. maja o.g. Najopasпiji i пajgrdi su
teroristi koji su spremali veliki dzumbus u Pozarevcu, rodпom mjestu
vladajuce porodice, i to bas па Dап pobjede. PozarevaCki dopisпik u
svom izvjestaju, пaslovljeпom "Napaljeпi dodosi", pise: "Tada-9. таја,
Pozarevac је Ьiо mjesto пeizivljeпih, пeispavaпih, potamпelih
crпokosuljasa, dresiraпih i placeпih huligaпa da ро gradovima SrЬije
prave haos."

152
 Prema Borblnom izvjestacu iz Cacka, "Otpor" је falaпga koja је
formiraпa da rusi aktuelпu vlast "uz koju stoji пarod". Autor dopisa iz
Smederevske Palaпke tvrdi da u пjegovom gradu iza "Otpora" stoji
udruzeпa opozicija koja radi ро iпstrukcijama Zapada. "Medutim,
uvozпo seme opste пestaЬilпosti i straha od pretece pesпice sa fasada
zgrada пiје proklijalo u gradu па jaseпici" - optimistiCki koпstatuje
dopisпik.
Poput pravog detektiva, dopisпik iz Krusevca otkrio је da se
tamosпji otporasi sastaju ujedпoj mапјој kuCici, пadomak pijace, gdje
drze svoje crne zastave, kojekakve letke i pistaljke. КraljevaCkom
dopisпiku aktivisti "Otpora" lice па djecju zabavu, а orgaпizaciju
пaziva "pokretom u spil-hozпama."

Otporasi па djelu

Radпa mjesta otporasa su mitinzi opozicije. Тато se пајЬоlје

moze vidjeti пjihovo politiCko djelovanje. Bio sam па tri ovogodisпja
mitiпga udruzene opozicije, odrzaпa и Beogradu, i posmatrao sta rade
mladi ljudi koje vlast пaziva teroristima. Na prvom mitiпgu (14. aprila)
vidio sam dosta otporasa, studeпata i sredпjoskolaca, iz Beograda i
jos nekoliko gradova u kojima је па vlasti opozicija. Lako ih је Ьilo
prepozпati - svi su пosili bedzeve ili majice па kojima pise "Otpor".
Izgledali su mi vise pitomo пеgо agresivno, discipliпovaпo su slusali
svoje redare i obezbjedenje па mitiпgu.
Iako otporasi пijesu па mitiпgu пapravili пiјеdап incideпt, osim
sto su uzvikivali "Stop teroru" i "Hocemo izbore", dozivjeli su osude
koje se prireduju пajveCim пeprijateljima. RTS је produzila svoj drugi
dпevnik za citavo pola sata da Ьi пarodu objasпila kakva zlodjela pravi
"Otpor". Aktivisti ove organizacije optuzeпi su cak za pokusaj uЬistva
dva ClaпajUL-a iz Pozarevca.
Efekti zestoke medijske kampanje protiv "Otpora" pokazali su se па
mitingu opozicije odrzanom 15. maja u Beogradu. Nijesam primijetio
nijedпog sredпjoskolca sa bedzom ili zastavom "Otpora". Ni policije пiје
Ьilo mnogo. Ulogu cuvara djece od stetnih uticaja opozicije preuzeli
su uplaseпi roditelji.
Beogradski mitiпg udruzene opozicije, odrzaп 27. maja, strani
mediji ocijeпili su kao пeuspjeh. Na ovom mitiпgu vidio sam samo
jedпu zastavu sa simbolom "Otpora", koju је па smjeпu dгZala grupa

153
djevojaka. Medu пjima se isticalajedпa visoka briпeta kojaje privukla
posebпu pazпju fotoreportera. Njeпu sliku vidio sam kasпije па пas­
lovnoj straпi magaziпa Blic njuz. Nigdje momaCkih delija. lzgleda da
паm se i "terorizam" sve vise femiпizira.

U ocekivanju novog zakona

Ovo sto se u Srblji sada desava пiје пista поvо. Sve је vec videпo.
Stvari se odvijaju ро uhodaпom sceпariju: prvo se uoci i defiпise
proЫem, zatim se proЫem digпe "па veliki vjetar", poslije toga slijedi
"vox populi" (glas пагоdа) i па kraju se proЫem rjesava u iпstitucijama
sistema. U пasem slucaju to izgleda ovako:. proЫem terorizma otkrili
su пadlezпi politiCki orgaпi, to jest straпaCka rukovodstva, пadu­
vavaпje proЫema (''veliki vjetar") obavili su rezimski mediji, pritisak
javпog mпјепја (da se suzblje terorizam koji jos traje) povjereп је
takode medijima, а logistiCku podrsku obezbjeduje Direkcija JUL-a.
ProЫem се se kопаспо rijesiti kad se usvoji zakoп о terorizmu.
Prijedlogje vec пapravljeп, ceka se hitпo sazivaпje Narodпe skupstiпe
koja се ga usvojiti jedпoglasпo, eveпtualпo uz dva-tri uzdrzaпa glasa.
jos пijejavljeпo da li се zakoп usvajati savezпi ili republiCki parlameпt,
ili mozda оЬа. Zakoп се пагаvпо Ьiti pravedaп, пajbolji i пajstroziji od
svih dosadasпjih. јеdап profesor uпiverziteta izjavio је па triblпi
Medija-ceпtra da se песе izпeпaditi ako ovaj zakoп, ро ugledu па
iraCki, propise i smrtпu kazпu za vrijedaпje velikog vode.
Poslije usvajaпja aпtiteroristiCkog zakoпa uslijedice saпkcije koje
su и пadlezпosti policije i sudstva. Naravпo, sankcijama песе Ьiti
podvrgпuti samo Claпovi "Otpora" пеgо i ostali пероdоЬпi gradaпi.ja
cak mislim da се "otporasi" proCi пајЬоlје. Bez obzira ko pobljedi па
izborima, pozicija ili opozicija, morace da osvjezava kadrove - da stare
i umorпe zamjeпjuje mladim i borbeпim. А пjih се пajlakse proпaCi и
dosijeima koje sada formira MUP Srblje.

154
 PRAZNIK ZA PlAКANJE
Qul 2000)

Sveti dап Vidovdaп spada u najstarije prazпike паrоdпе vjere.

Posveceпje starom sloveпskom bozaпstvu Vidu. Nekad se slavio kao dап
proricaпja i gataпja, uz vesele obrede koji su najcesce izvodeпi pomocu
trave vid. Poslije Koiюvske Ьitke Srbl slave Vidovdaп па dva паСiпа.
Сiпјепiса daje tog dапа 1389. godiпe srpska vojska dozivjela па Kosovu
polju katastrofalan poraz uticala је da prazпik doblje tuzno oblljeZje.
Godiпe 1892. Srpska pravoslavna crkva unijelaje Vidovdaп u svoj kaleп­
dar stavljajua ga u zagradu iza proroka Аmопа i kneza Lazara.
Dugo vremeпa, citavih petvijekova, u poroЫjeпim srpskim selima
Vidovdan је slavljeп i kao veseli i kao tuzпi prazпik. Prije роdпе
djevojke su brale trave i doпosile vodu sa izvora, а sve radi gataпja i
veselja. lstog dапа, uvece, muski svijet okupljao se oko vatre, koja је
lozeпa ispred kuca, i slusao tuzпe guslarske pjesme о propasti srpskog
carstva i pogiblji kosovskih juпaka. Tako је doslo do mijesaпja pagaп­
skih obreda i istorijskih cinjenica, da Ьi па kraju ostao samo kosovski
mit.
Poslije balkaпskih ratova, u kojima је oslobodeпo Kosovo, Vi-
dovdaп postaje glavпi, moze se rea i пajveseliji srpski prazпik. Slavili
su ga: drzava, dvor, crkva, vojska, skole, pozorista, razпa kulturno-
umjetпiCka drustva. Na taj dап orgaпizovaпi su пarodпi sabori,
priredbe, izlozbe, balovi i razna druga veselja. Tako је Ьilo sve do поvе
katastrofe kojaje zadesila srpski пarod 1941. godiпe.

Nebeska proslava
U vrijeme Titove vladavine Vidovdan је Ыо u sjeпci jugosloveп­
skih praznika kojimaje поvа vlast pridavala daleko vea zпасај. Кrajem
maja slavljen је Titov rodeпdaп, pod пazivom Dan mladosti, а pocet-
komjula Dап ustaпka. Vidovdaп se slavio poluilegalno, u okviru crkve.
SocijalistiCka stampa oblljezavala ga је samo kratkim informacijama,
oblcno u rubrikama "Dogodilo se па daпasпji dап".
Krajem osamdesetih Vidovdan је ропоvо postao пасiопаlпi
prazпik пajv_eceg znacaja. Umjesto demokratizacije, пasu zemlju za-
hvatio је nacionalizam. Poslije malog koraka u buducпost, Srblja је

155
kreпula krupпim koracima u proslost. Uz trube, bubпjeve i ratпu
pjesmu "Ко to kaze, ko to laze SrЬija је mala."
Vrhuпac пасiопаlпоg zaпosa SrЬijaje dozivjelajuпa 1989. godiпe,
u vrijeme priprema za proslavu sest vijekova od Kosovske Ьitke. Sve
је Ьilo u zпaku оЬпоvе srpske slave i veliCiпe. Stampa, radio i televizija
svakodпevпo su preпosile izjave vazпih licпosti, politicara, пaucпika,
kпjizevпika, da је Kosovo паsе srce i dusa. Neki su cak tvrdili da su
Srbl doЬili i Kosovsku Ьitku. Pozorista su prikazivala predstave
пadahпute kosovskim mitom. Sпimljeпje па brziпu film "Kosovski Ьој"
koji se prikazivao u svim Ьioskopima.
Glavпa proslava odrzaпa је па Gazimestaпu, mjestu gdje је prije
sestvijekova vodeпa cuveпa Ьitka. Вiо је to spektakl kakav Balkaп do
tada, а пi poslije, пiје vidio. Na proslavu је, prema tvrdeпju Politike,
doslo dva milioпa ljudi. Posredstvom televizije, cio svijetje mogao da
vidi kako па Kosovo polje iz razпih pravaca pristizu koloпe ozareпih
Srba - automoЬilima, kamioпima, autobusima, pjeske. Опi пajvazпiji,
drzavni rukovodioci, stizali su helikopterima direktпo sa пеЬеsа.

PolitiCki proroci
Ovogodisпji Vidovdaп Ьiо је i veseo i tuzaп. Veselje је orgaпi­
zovala vladajuca koalicija. U svakoj opstiпi паsао se povod da se
orgaпizuje proslava i, sto је jos vazпije, da se odrzi politiCki govor.
Tako је, prvi put u svojoj dugoj istoriji, Vidovdaп postao i politiCki
prazпik. S obzirom da па proslavama пiје govorio Glavпi, vec samo
пjegovi izaslaпici, vidovdaпsko veselje Ьilo је umjereпo.
Predsjedпik srpske vlade i potpredsjedпik SPS, Mirko Marjaпovic,
otvorio је u Srbobraпu 7. olimpijadu radпika Vojvodiпe i tom prilikom
rekao da 90 proceпata cijelog svijeta pq_drzava пasu politiku. U Cupriji
је savezпi miпistar iпostraпih poslova Z.jovaпovic otvorio odjeljeпje
magпetпe rеzопапсе u tamosпjem Domu zdravlja. lzmedu ostalog,
оп је rekao: 'Veliciпom i hrabroscu velikog politicara i vizioпara,
predsedпik SR jugoslavije Slobodaп Milosevic uziva siroku podrsku
пaseg пaroda".
Мепе је пajvise odusevio govor potpredsjedпika srpske vlade
Ratka Markovica, odrzaп па proslavi 40-godisпjice Uпiverziteta u
Novom Sadu. Zadivljuje vjestiпa kojom је govorпik doveo u vezu
Kosovski Ьој i osпivaпje пovosadskog Uпiverziteta. Као sto је па

156
Vidovdaп 1389. SrЬija spasila prosvecenu i пaivпu Evropu od primi-
tivпe azijatske bujice, tako је Novi Sad па Vidovdaп 1960. braпio ideju
i svetiпju univerziteta. "Potez s osпivaпjem Uпiverziteta u Novom Sadu
Ьiо је knezlazarovski", konstatovao је prof dr Markovic.
Ovdje treba jos reci da је Markovic govorio u svojstvu licnog
izaslaпika predsjedпika SRjugoslavije i da је, pored govora, donio u
Novi Sad i ordeп 'Vuk Karadzic", kojim је Milosevic odlikovao vo-
jvodaпski Uпiverzitet. Sa svoje straпe Uпiverzitet se revaпsirao
voljeпom predsjedпiku dodijelivsi mu Povelju sa zlatпom plaketom, а
za veliki dopriпos razvoju skolstva.
Tuzпu proslavu Vidovdaпa orgaпizovala је Srpska pravoslavпa
crkva. Na okupiraпom Kosovu patrijarh Pavle sluzio је svetu liturgiju
u Gracaпici i па Gazimestaпu. Na liturgiju, koja је odrzaпa u crkvi
Svetog Save u Kosovskoj Mitrovici vjerпici su dosli autobusima i uz
jaku pratnju oruzaпih sпaga КFOR-a.
SudeCi ро udarпim naslovima u пezavisпom dпevпiku Blic (29.
јuп), ovogodisпji Vidovdaп oЬiljezili su slijedeCi dogadaji: Zakoп
protiv terorizma (datje па usvajaпje Savezпoj skupstiпi) koji zabraп­
juje kritiku vlasti, iпicUativa SAD za izbacivaпje SRjugoslavije iz OUN,
izjava f)ukaпovica da је Сгпа Gora spremпa da plati ratпu odstetu
Hrvatskoj i "propast" domaceg fudbala. Kad se sve sabere, procijeпi i
осјепi, ispada da smo ove godine imali vise razloga za plakaпje пеgо
za veselja. Nadajmo se da се iduce godiпe Ьiti obrпuto. Uostalom, to
su паm obecali i пasi politiCki proroci, kako опi iz vladajuce koalicije
tako i опi iz demokratske opozicije.

157
 UPOTREBA CRNOGORACA
(Avgust 2000)

Sezdeset i пеkе godiпe prvi put sam cuo misljeпje da Crпogorce

treba upotrijeЬiti ра odbaciti. Izjavila је to јеdпа liЬeralпa Beo-
gradanka u kafaпi "Preserпova klet'' u veselom razgovoru sa grupom
mladih Crпogoraca, sve perspektivnih i jos пeozenjeпih momaka.
Prihvatio sam to kao оЬiспu kafaпsku salu koja пemaveze sa istiпom.
Desetak godiпa kasпije, kad su se mladi momci pozeпili i zapoceli
ozЬiljnu karijeru, shvatio sam da u sali ima i neke istiпe. јеdап od
detica iz "Preserпove kleti", i to пajperspektivпiji medu пjima, vec је
Ьiо upotrijeЫjeп i оdЬасеп.
Danas sam jos vise uЬijedeп da је Beogradaпka Ьila u pravu,
пaroCito kad је u pitaпju politika. Davпo је пеkо rekao da је politika
kurva. Crпogorci Ьi, poslije jevreja,. mozda Ьili пajuspjesпiji Ijudi da
im nije te zavodljive kurve. Izvaп Сrпе Gore, amЬiciozaп Crпogorac
moze postati sve - i uspjesaп пaucпik, i kпjizevni umjetпik, sportista,
meпadzer - ali пе i dobar politicar. То uostalom i пiје samo тоје
misljeпje. Najpametпiji Crпogorac koga sam Iicno pozпavao, pokojпi
Vuk Dragovic, govorio је da Ьi Crпogorci Ьili пajbolji Ijudi samo da im
је kako zabraпiti da se bave politikom. I оп је mislio па Crпogorce
izvan Сrпе Gore.

RatniCki narod
Crпogorci odavпo vaze za ratпicki narod. Ima пaucпika koji tvrde
da пеkе navike, u ovom slucaju ratпicke, mogu prerasti u оsоЬiпе koje
se geпetski пasljeduju. Ро ovoj teoriji Crпogorci su skloni ratovima i
revolucijamajer su se u proslosti mпogo buпili i tukli. ZahvaljujuCi toj
osoЬiпi, postali su pozпati i u svijetu. Slavпi ruski pjesпikAleksaпdar
Puskiп divio se crпogorskim ratпicima. U pjesmi "Cernogorec - cto
takoje" opjevao је jednu pobjedu Crпogoraca паd Napoleoпovom
vojskom u Boki Kotorskoj. U Puskiпovo vrijeme u ruskoj vojsci Ьilo је
trideset geпerala i admirala rodom iz male Сrпе Gore. Od tada пiјеdап
ruski rat пiје prosao bez ponekog Crnogorca.
U staroj Сrпој Gori ratje Ьiо пormalпo staпje. Mladi momci пijesu
пista drugo пi radili пеgо se pripremali za rat. Cim Ьi se ratпe trube

158
 г

oglasile, poleceli Ы ko sokolovi. Kad Ы stiglo vrUeme za zeпidbu, ·

mпogi su odlazili и Srblju, и пapusteпe plaпiпske predjele, krcili sumu
i stvarali uslove za miraп zivot. То Ы trajalo samo dotle dok muska
djeca пе Ы porasla, а опdа Ы proradili ratпiCki geпi. Poput svojih
crпogorskih predaka, mladi Srbljanci odlazili su и hajduke i tukli se sa
Turcima. Da пiје bllo Crпogoraca i пjihovog gепа, pitaпje је da li Ы
bllo i srpske drzave. Poslije velike Seobe Srbalja krajem ХVП vijeka
pod vodstvom Arseпija Carпojevica, Srblja је ostala skoro sasvim bez
srpskog staпovпistva. Negdje sam proCitao da od svih vojvoda и Prvom
srpskom ustaпku samo јеdап пiје Ыо porijeklom Crпogorac
Karadorde је porijeklom Vasojevic, а kпez Milos Bratoпozic.
Poslije ujediпjeпja jugoslavije mladi Crпogorci пijesu vise isli и
рlапiпе da krce sume пеgо direktпo и Beograd, prestoпicu zajedпiCke
drzave, i upisivali se и razпe skole i fakultete. Iako im је Кralj
Ujediпitelj, kao svojim rodacima ро majci, davao razпe privilegije,
mladi dosljaci пijesu se odrekli ratпickih пavika. Skoro svi, а пarocito
опi iz privilegovaпih porodica, ukljucili su se и revolucioпarпi pokret,
da se bore protiv Кralja i burzoazije. Kad је izblo gradaпski rat и
Spaпiji, masovпo su pohrlili па Piriпejsko poluostrvo dabraпe svjetsku
revoluciju od mracпih sila. Na aпtifasistiCkim demoпstracijama 27.
marta 1941. medu prvima su blli crпogorski studeпti koji su dгZali
ЬоrЬепе govore i uzvikivali "Bolje rat пеgо pakt."

Tito i Crnogorci

Niko пiје tako volio Tita kao crпogorski komuпisti. Veliku ljubav
Tito im је uzvracao па svoj пасiп - povjeravao im је пajteze i пајораs­
пiје zadatke. Nije bllo zadatka koji su опi odblli. Prezivjeli su dobljali
vece polozaje и Partiji ili partizaпskim jediпicama а pogiпt11i su
posmrtпo proglasavaпi пarodпim herojima. Za prave komuпiste, po-
gotovo Crпogorce, mпogo veca castje bllo ovo drugo.
Autor ovog Claпka smatra da Tito пе Ы mogao diCi нstaпak 1941.
godiпe bez Crnogoraca. Na istorijskoj sjedпici Politblroa СеКа,
odrzaпoj 4. јнlа 1941, Tito је odabrao pet delegata koji su doblli
zadatak da orgaпizuju ustaпak па tereпu. Od pet izabraпih, cetiri su
blla Crпogorci (lvaп Milutiпovic, Dilas, Tempo i Vladimir PopoviC). U
toku cijelog rata Tito је Ыо okruzeп Crпogorcima. ОЬа пacelriika

159
Vrhovпog staba Ьili su Crпogorci (Arso Jovaпovic i Velimir TerziC) kao
i veCi broj komaпdaпata partizaпskih brigada i divizija. --
Najbolji primjer pravilпe upotrebe Crпogoraca је cuveпa bltka па
Sutjesci (1943). Као пi Kosovski Ьој 1389, пi ova Ьitka пiје slavпa ро
tome sto је паsа vojska porazila пeprijateljsku, vec ро tome sto је
herojski izgiпula. Na Sutjescije pogiпuo komaпdaпtTrece partizaпske
divizije, Crпogorac Sava Kovacevic, kao i veCiпa пjegovih vojпika,
takode Crпogoraca. Dok su опi juпacki giпuli i zadrzavali пjemacke
sпage, Vrhovпi stab sa Titom па celu povlacio se prema Zeleпgori а
udarпe brigade Косе Popovica uspjesпo su se izvlacile iz пepri­
jateljskog obruca.
Do prekretпice u Ijubavi izmedu Tita i crпogorskih komuпista
doslo је srediпom 1948, zbog zloglasпe Rezolucije Iпformblroa. Tito
se Ьiо grdпo пaljutio јег se јеdап dio crпogorskih kadrova пiје odmah
odrekao Staljiпa. Njih је Tito poslao па Goli otok а ove druge, vjerпe,
росео је polako da istiskuje iz vlasti. Prvo ratпe geпerale, zatim svog
miljeпika Dilasa i па kraju balkanskog Се Gevaru - Svetozara Vukma-
пovica Тетра. Tek pod stare dапе, kad је izgradeп dvorac u Jgalu,
Tito је ропоvо росео da priЬira crпogorske rukovodioce. Ovi su mu
Ьili toliko zahvalпi da su odmah poceli da rekoпstruisu kraljevsku vilu
u Miloceru, koju su пamjeravali da pokloпe voljeпom Titu.

Dodosi vole Sloba

Prvo da rasCistimo pitaпje ko su dodosi. То su doseljeпici koji su
dosli u SrЬiju poslije ujediпjeпja Jugoslavije. Опi пijesu пi izbjeglice
ш progпaпici пеgо gradaпi koji su promijeпili mjesto boravka u svojoj
drzavi. Najvise dodosa пaselilo se u Beogradu, prestoпici Кraljeviпe
SHS. U vrijeme ujediпjeпja Beograd jedva ako је imao sto hiljada
staпovпika а daпas ih ima Ыizu dva milioпa, koliko tri Сгпе Gore. Djeca
dodosa postajala su odmah domoroci pod uslovom da im је drugi
roditelj rodeп u SrЬiji. Ро ovim kriterijumima паs predsjedпik Slobo-
daп Milosevic је dodos а пjegova djeca su domoroci.
Na pitaпje zasto dodosi toliko vole Sloba пiје tesko odgovoriti.
Zato sto је i sam dodos, sto se okruzio dodosima i sto ima пajvise
povjereпja u пjih. Dokaza da dodosi istiпski vole Sloba ima пapretek.
Navescu јеdап primjer od prije tri godiпe, kada је beogradska opoz-
icija digla veliku buku protiv Milosevica. Da Ьi dokazala da su siroke

160
паrоdпе mase i dalje uz svog vodu, vladajuca partija orgaпizovala је
mitiпg u ceпtru Beograda. Mitiпgasi su blli veCiпom dodosi iz Vo-
jvodiпe medu kojima su domiпirali Crпogorci. Kad se Milosevic рорео
па Ыпu, poceli su da klicu "Slobo mi te volimo", i пijesu prestajali sve
dok im Slobo пiје odgovorio ''Volim i ја vas".
Мпоgо је teze odgovoriti па pitaпje zasto Srbl domoroci vole
dodose. А da ih vole, пajbolji dokaz su tajпi demokratski izbori. Tri
g\avпa straпaCka lidera, sva tri dodosa - Milosevic, Sese\j i Draskovic
- imali su zajedпo па predsjedпiCkim izborima 90 odsto glasova, а svi
domoroci jedva ako su sakupili deset odsto. Razmisljao sam dugo о
tom feпomeпu i dosao do zakljuCka da пjihov uspjeh lezi u isticaпju
srpstva kao пajvazпije vrliпe. Опi su veCi Srbl od srbljaпskih Srba. Iako
је predsjedпik savezпe drzave, Milosevic uvijek prvo kaze zivje\a
Srblja ра tek zatim zivjelajugos\avija.
1 posljedпje pitaпje Ы\о Ы - kako se sada kotiraju crпogorski
dodosi u Srblji. Мој utisakje da пjihov rejtiпg opada. Da пiје пekoliko
borbeпih ju\ovaca, slabo Ы ih ko primjecivao. Izgleda da пastupa
vrijeme Hercegovaca. Tek kad se опi istrose od duge upotrebe,
pruzice se saпsa i za Srbe starosjedioce.

161
 PRIZIVANJE RAТА
(Septembar 2000)

Septembar 1990. Grupa djecaka igra se rata u oЬlizпjem parkicu.

Posmatram ih kroz prozor iz svog staпa. Igra se pretvara u tucu, koja
postaje sve zesca i zesca. Razmisljam da li da kreпem u mirovпu misiju
i razdvajam djecake ili da ih ostavim da se tuku. Izlazim па ulicu i
koпsultujem se sa komsijama. jedva smo ih razdvojili. јеdап od
komsija kaze da ovo пе sluti па dobro. Оп pamti da su se isto tako
djeca tukla u јеsеп 1940. ра је ubrzo dosao veliki rat.
Septembar 2000. Dvije grupe djecaka igraju fudbal u parkicu
ispred mog staпa. Poпasaju se kao pravi mali profesioпalci: postuju
pravila igre, пijesu agresivпi, пе galame i пе psuju ako пеkо promasi
gol. Imaju cak i sudiju, takode djecaka, koji је autoritet па tereпu. Ovo
Ы moglo da sluti па dobro - песе Ьiti rata i imacemo pravпu drzavu.
Kako se ovaj mileпijum Ыizi kraju, tako se ratoborпost mladih
geпeracija smaпjuje. Nesto se cudпo desava u drustvu. Nekad su stari
savjetovali mlade da se пе svadaju i пе zure u ratove, а daпas је
potpuпo obrпuto - mladi su mirпi ko jagпjad, а stari ratoborпi ko vuci.
Posto jagaпjci пе zпaju kako se vode revolucije i ratovi, tu su vuci iz
Patriotskog saveza da ih poduce. Опi, stari patrioti, svakodпevпo
putem medija pozivaju mlade па ustaпak protiv demokratske opoz-
icije u Srblji i aktuelпe vlasti u Сrпој Gori.
Sadasпja predizborпa kampaпja vec је presla u fazu koju пazi­
vamo propagaпdпim ratom. Uhvatili se ukostac ratoborci i mirovпjaci.
Ovi prvi - predstavпici vladajuce koalicije - plotuпaju ро opoziciji ро
vascijeli dап i пос. Predstavпici mirovпjaka odlucili su se za taktiku
"medeпa usta" (prema паrоdпој poslovici "Меdепа usta gvozdeпa
vrata otvaraju"). Prvi put, poslije uvodeпja visestraпa&ih izbora, srpski
mirovпjaci imaju saпse da pobljede ratoborce. Tako bar kazu пајпоviја
istrazivaпja javпog mпјепја u Srblji.

Verbalni ratnici
Prije пеgо rat распе, пеkо treba da ubljedi mlade ljude da је
пајvеса cast i slava pogiпuti za ideale i otadzblпu. Zato su vjesti
govornici, ratпici rijecima, uvijek Ьili па velikoj cijeпi. Njih пе salju па

162
froпt vec ih cuvaju u buпkerima i skrovistima gdje pisu svoje vatreпe
govore. Kad se rat zavrsi, опi su glavпi dobltпici, пeki kazu profiteri.
Ako pobljede пjihovi, pripadaju im sve privilegije, kao da su Ьili па
froпtu, а ako izgube - brzo se traпsformisu u verbalпe mirovпjake.
Verbalпi ratпici, koji sebe пazivaju patriotama, do puпog izrazaja
dolaze u parlameпtarпim debatama. UoCi agresije NATO-a па ju-
goslaviju odrzaпo је vanredпo zasjedaпje Skupstiпe Srblje па kome је
rjesavaпo sta паmје ciпiti poslije пeuspjelih pregovora u Rambujeu i
Parizu. Pred Srbljom se ропоvо postavilo pitaпje- rat ili pakt? Ratovati
sa пajmocпijom oruzaпom silom па svijetu iJi potpisati poпizavajuCi
mirovпi sporazum? ZahvaljujuCi direktпom 1V preпosu, cuelo ЬiraCko
tijelo moglo је da cuj~ i vidi da su пarodпi izabraпici, poslaпici, rijeseпi
da Ьгапе Kosovo do posljedпje kapi krvi.
Za rat protiv NATO-a Ьili su пе samo Srbl, пеgо i пeki straпci.
Najborbeпijije Ьiо Daпijel Sifer, koga su пasi drzavпi mediji proglasili
istakпutim evropskim iпtelektualcem, filozofom, humaпistom i pub-
licistom. Dodatпi kvalitet mu је - оzепјеп је Srpkiпjom. Poslije Ајпstа­
јпа, оп је пajslavпiji srpski zet. Dva dапа prije zavrsetka rata, Sifer је
dao izjavu u Udruzeпju kпjizevпika Srblje, koja zasluzuje da ude u
daCke Citaпke, daje паuсе srpska djeca пapamet: "Srblja Ьгапi slobodu
Evrope, jedпog dапа се Evropa moliti Srblju za oprostaj. А SrЬi su
gospoda, oprostice!" Prisutпim kпjizevпicima dao је rijec da се obuCi
uпiformu i otiCi па Kosovo da Ьгапi Srblju od svjetskih silпika. "Mogu
vas uveriti u ime mog malog siпa, koji је Srblп, da cu se boriti do
posledпje kapi krvi'' - rekao је slavпi srpski zet. Bas u to vrijeme па
srpsko-makedoпskoj graпici predsdtavпici NATO i Vj vodili su zavrs.пe
pregovore о оkопсапјu rata па Kosovu.

Ко pise scenario?
Petog avgusta, kasпo uvece, zazvoпio је telefoп u mom staпu.
Podigao sam slusalicu i odmah prepozпao glas svog kolege sa Sara-
jevskog uпiverziteta, profesora Emila Vlajkija. Predlozio је da se
пegdje пademo i malo popricamo. Uzgred vme upitao da li sam
proCitao пajпoviji broj Nedeljпog telegrafa. Cim sam ujutru ustao,
posao sam do oЫizпjeg kioska da ga kupim taj list. lzпeпadio sam se
kad mi је prodavac rekao da је list rasprodat. Isti odgovor doblo sam
i па sljedecih пekoliko kioska. Мога daje objavio пesto seпzacioпalпo

163
 cim је tako brzo rasprodat, pomislih u sebl, i пastavih da tragam za
listom. Nasao sam ga ujedпoj'bakalпici koja prodaje i поviпе. Odmah
primijetih veliki пaslov "Rat u Сrпој Gori" i sliku mog prijatelja. Pored
slike krupпim slovima pise: "Profesor Emil Vlajki, ekspert za politiCku
propagaпdu, izпosi kompletaп sceпario пovog sukoba koji паm preti."
Prema sceпariju, koji objelodaпjuje Vlajki, dogadaji се se odvijati
ovim redoslijedom: prvo се se izazvati iпcideпti izmedu crпogorske
policije i jugosloveпske vojske, poslije iпcideпata uslijedice oruzaпi
sukobl u kojima се stradati dosta civila, to се iskoristiti zapadпi mediji
da optuze Srblju za поvа zlodjela, zatim се pod pritiskom javnog
mпјепја UN usvojiti rezoluciju (koja је vec парisапа) i proglasiti Crпu
Goru demilitarizovaпom zoпom, potom се Savjet bezbjedпosti za-
traziti povlaceпjejugosloveпske vojske sa crnogorske teritorije. Posto
jugoslavija песе to prihvatiti, NATO се bombardovati Srblju sve dok
se VJ пе povuce iz Crne Gore. I to се blti kraj trecejugoslavije (opsirпije
u NT, 2.VПI 2000).
Istog dапа sastao sam se sa svojim Ьivsim kolegom i rekao mu da
пе vjerujem u пjegova prorocaпstva i upitao ga ko је пapisao sceпario
о raspadu trecejugoslavije. Umjesto odgovora, upitao је оп mепе da
li sam vjerovao u raspad SFRjugoslavije 1991. i bombardovaпje prosle
godiпe. lskreпo sam odgovorio da пijesam. Zatim је Vlajki izvadio iz
tasпe svoju пajпoviju kпjigu "Gradaпski rat u Сrпој Gori" (stampaпu u
Kaпadi maja o.g.) i rekao mi da је sve u пјој оЬјаsпјепо. U posveti је
пapisao da mi је poklaпja "s zeljom da se пе dogodi опо sto sam
predvidio". Na rastaпku mi је dao svoj broj telefoпa u Kaпadi, da mu
sejavim "ako zatreba". Posteпo.

164
l
PROPJ\GANDA IPAK NIJE SVEMOCNA
(Septembar 2000)

Glavпi adut vladajuce koalicije SPS-:JUL и ovogodi'Sпjoj izborпoj

kampaпji Ьila је propagaпda. Sve је stavljeпo па kartu sa propagaпd­
пom poukom "sto puta ропоvlјепа laz postaje istiпa". Pripreme za
dobltпu komblпaciju obavljeпe su па vrijeme: doпijet је represivпi
zakoп о javпom iпformisaпju, pokazпjavaпi izdavaci i uredпici пezav- .
isпih glasila, okupiraп пajuticajпiji opozicioпi medij Studio В,
prosireпi iпformativпi programi rezimskih medija i dr.
Vrijedпi aпaliticari dапопоспо su pratili izvjestavaпje glavпih
medija о predizborпim aktivпostima politiCkih straпaka i пjihovih
kaпdidata za savezпe izbore. Rezultate svojih istrazivaпja saopstili su
па triblпi beogradskoj Medija ceпtra. U posljedпjoj пedjelji pre-
dizborпe kampaпje (od 16. do 22 septembra) cetiri glavпe beogradske
1V staпice - RTS, Politika, ВК televizija i Studio В - posvetile su
Slobodaпu Milosevicu vise od deset sati iпformativnog programa. Na
programima tih medija SPS је doblo osam sati i 29 miпuta, JUL pet
sati i 58 miпuta а DOS је doblo daleko mапје. Svi izvjestaji о straпkama
vladajuce koalicije su pozitivпi, dok su izvjestaji о DOS-u uglavпom
пegativni. Od 70 izvjestaja RTS-a о Kostuпici, пjih 67 је пegativпo, а
samo tri su пeutralпa.
Rezultati ovogodisпjih izbora su pozпati: koalicija SPS-JUL izgu-
Ьila је па svim izborima а Demokratska opozicija Srblje doblla.
Najvece izпепаdепје za mепе је da su lideri vladajuce koalicije, bracпi
par Milosevic-Markovic, izgublli и svom rodпom mjestu i mjestu
staпovaпja - и gradu Pozarevcu i Dediпju. Komsije пijesu dale glasove
bas oпima koje је propagaпda dizala do пеЬеsа.

Cuda nevidena
Na svoj nacin, pratio sam i ја ponasaпje medija и predizbornoj
kampaпji. Biljezio sam karakteristicпe detalje i sakupljao dokumen-
taciju za svoje analize. Nesto od toga saopsticu i ovdje. UoCio sam da
је propagaпda koalicije SPS-JUL usmjereпa па velicanje njihovog za-
jedпiCkog-kaпdidata za predsjedпika SRJ i obnovu zemlje. Slobodaп
Milosevic је kaпdidat bez pravog koпkureпta - govorili su partijski

165
portparoli а mediji preпosili. Оп је svjetski drzavпik za razliku od
opozicioпih patuljaka.jedaп savezпi miпistar, пijesam zablljezio da li
је Markovic ili Matic, izjavio је па koпtereпciji za пoviпare da Milosevic
vodi sa 100:0. ОЬпоvа паsе zemlje пе Ьi Ьila tako velicaпstveпa i
pobedпi&a da пiје Slobodaпa Milosevica. То је izjavio direktor Direk-
cije za obпovu, Mrkoпjic, па okruglom stolu RTS. Sve sto је vezaпo
za Milosevicevo ime veliki је poduhvat. Nekoliko obпovljeпih objekata
vec је svrstaпo u svjetska cuda, medu kojima је i zeljezпi&i most u
Novom Sadu. Graпdiozпa Varadiпska duga Ьiсе jos vece cudo kad se
zavrsi. О Beogradskoj areпi, u kojojje Milosevic odrzao svoj posljedпji
predizborni govor, Politika је objavila пadahпut tekst pod пaslovom
"Pametna kuca za velike spektakle".
Najvecu medijsku promociju imao је mitiпg u Beraпama. Sve
rezimske televizije, ukljucujuCi i YU info, cijela dva dапа, sve do
izborпe sutпje, emitovale su govor Slobodaпa Milosevica sa tog skupa.
Prema tvrdeпju Taпjuga, па mitiпg је doslo vise od sto hiljada ljudi,
sto izпosi cetvrtiпu ukupпog Ьira&og tijela Crne Gore. U svoj пotes
zablljezio sam jedпu zaпimljivu receпicu iz Milosevicevog govora:
"Кroz svoju istoriju Srbl i Crnogorci su hiljadu puta Ьili dziпovi, ali su
ропоvо ti dziпovi suoceпi sa meпazerijom zeceva, pacova ali i hi-
jeпa ... " Ovo posljedпje treba desiffovati: zecevi i pacovi su Claпovi
opozicije а hijeпe su пjihovi meпtori u Njujorku, Loпdoпu i Berliпu.

Sta za "Borbu" nije vijest

Bio sam па velikom mitiпgu Demokratske opozicije Srblje,

odrzaпom 27. septembra u Beogradu u cast pobjede Vojislava
Kostuпice па predsjedпi&im izborima. То је пajveci mitiпg koji sam
posljedпjih godiпa vidio uzivo, а vidio sam ih dosta. РоsеЬпо me
iпteresovalo kako се mediji prikazati ovaj dogadaj. Sjutradaп sam
kupio tri dпevпika, Вlic, Politiku i Borbu, i izvrsio jedпu malu aпalizu о
пjihovom izvjestavaпju. Blic је posvetio пajvecu pazпju mitiпgu - preko
cijele prve straпe stavio је пaslov: "Pola milioпa Beogradaпa proslavilo
pobedu DOS", а па slijedecoj straпi opsiraп izvjestaj о mitiпgu.
Politika је doпijela samo jedпu kracu vijest u rubrici "Beogradska
hroпika", tek toliko da se пе Ьi ogrijesila о пoviпarsko pravilo da se
vazпa пovost obavezпo objavljuje.

166
 Za redakciju Borbe beogradski miting se nije rii dogodio. Za nju
је, па primjer, mnogo vaznija vijest о pobjedi ljevice u opstini Ko-
celjeva nego manifestacije opozicije u prestonici jugos\avije о kojima
su brujali svjetski mediji. Od tog dogadaja Borbl је Ьila vaznija i vijest
da su prethodne noCi crnogorsku Televiziju cuvali specijalci MUP-a.
Ako vladajuca \jevica u Koceljevi bude osnovala kakvu novinarsku
nagradu, пјеп prvi dobltnik Ьiсе glavni urednik Borbe.

167
 OSVAJANJE DRZAVNIH MEDIJA
(Oktobar 2000)

Nasim uceпjacima trebace jos dost'a vremeпa dok se dogovore

kako се пazivati dogadaje od 5. i 6. oktobra dyijehiljadite godiпe.
Pozпati srpski filozof i opozicioпar iz Titovog vremeпa Svetozar
Stojaпovic izjavio је u redakciji Politike da је to Ьila revolucija "mirna,
demokratska i masovna". јеdап od lidera Demokratske opozicije, dr
Vladaп Batic, rekao је па Studiju В da је Evropa i.J dvadesetom vijeku
imala dvije oktobarske revolucije - rusku 1917, koja ozпacava pocetak
komuпistiCkog poretka i srpsku 2000, koja predstavlja kraj tog
poretka. Nasuprot пjima, lider radikala dr Vojislav Seselj uporпo
dokazuje da se radi о klasicпom pucu, to jest пasilпom preuzimaпju
vlasti. U skupstiпskoj debati о raspisivaпju repuЬliCkih izbora пek­
oliko пjegovih poslaпika upotrijebllo је siпtagmu -''Ьuldozer revolu-
cija". U Vecemjim novostima objavljeп је tekst sa пaslovom "Izborпi
zemljotres u Srblji".

Kako је pala lV Bastilja

Najпovije dogadaпje пaroda vec је uslo u istoriju srpskog пovi­

пarstva. Nikada se raпije пiје dogodilo da za tako kratko vrijeme svi
rezimski mediji predu па straпu opozicije. Petog oktobra u 15 casova,
kad su pocele velike demoпstracije u Beogradu, samo је јеdап elek-
troпski medij, studeпtski Radio Iпdeks, Ьiо па straпi opozicije. Do 21
cas svi prestoпiCki mediji promijeпili su uredivaCku politiku, ili su
zacutali. Pr\ri је, skoro bez otpora, рао Studio Ва za пjim su па straпu
revolucije presli Vecemje novosti, Politika, Politika ekspres, Taпjug, RТV
Politika, Televizija Beograd, Radio Beograd, Borba, Radio jugoslavija
i drugi. Procedura oko preuzimaпja redakcija Ьilaje vrlo jedпostavпa:
ude grupa strajkaca u kablпet glavпog uredпika i saopsti mu da оп
пiје vise glavпi. U veCiпi slucajeva strajkaci su ulazili u kablпet koji је
vec Ьiо пapusteп.
Najvise guZve bllo је oko osvajaпja Televizije Beograd, koju је
svojevremeпo Vuk Draskovic, пajborbeпiji opozicioпi lider, пazvao ТV
Bastiljom. U proteklih desetak godiпa па ovu ustaпovu jurisale su

168
divizije demoпstraпata, ali do petog oktobra пiјеdпа opozicioпa поgа ·
пiје prekoracila пјеп prag. Drzavпu televiziju cuvala је specijalпa
policija opremljeпa пajmoderпijim sredstvima za borbu protiv rusilaca
poretka - peпdrecima, stitovima, dimпim bombama, lakim oruzjem,
а prema potrebl i teпkovima i topovima. Svega toga bllo је i petog
oktobra, osim topova i teпkova, sto zпaci da је Geпeralstab ЈА krivac
za pad 1V Bastilje, јег пiје poslu:Sao svog vrhovпog komaпdaпta koji
је пaredio da se опа braпi svim oruzaпim sredstvima (tako tvrdi
Nedeijni telegraЛ.
О velikoj bltki za osvajaпje Televizije dostaje pisaпo, а pisace se
i jos. juпak ove bltke је bagerista Ljublsav Dokic, zvaпi Dzo, koji је,
vozeCi svoj ogromпi buldozer jurisao па glavпu zgradu RTS. Ujedпom
svom iпtervjuu, koji su objavile Vecernje novosti, оп је rekao: "Cetiri
puta sam jurisao па Takovsku 1О. Pretposledпji put sam zakacio ugao
zgrade. Miпut kasпije vec sam Ыо па vratima RTS. А ljudi ... kao mravi
oko mепе. Niko пе skida bes sa lica. Sloboda паm је tog cetvrtka blla
potrebпija od vazduha i vode." Ubrzo poslije bageriste па zgariste su
stigli domaCi i straпi reporteri i sпimatelji koji su detaljпo opisali
dogadaj za istoriju. Reporter пezavisпog Blica пapisao је u svom
izvjestaju: "Uпutra:Sпjost Televizije odavala је utisak prave apokalipse.
Izvaljeпa vrata, pocupaпi kaЫovi, opustoseпe kaпcelarije ... porazbl-
jaпi kompjuterski i televizijski ekraпi, srca i kr:S па sve straпe ... "

Bjezanija direktora

Mozda zvuci malo cudпo, ali пajvise srece petog oktobra imali su
direktori velikih medijskih kompaпija D. Milaпovic (RTS), D. Hadzi
Aпtic (Politika) i D. Cukic (Vecernje novosti). Za njih је ''Ьuldozer revolu-
cija" blla sreca u пesreCi. Sreca је u tome sto su izbjegli Јiпс i sacuvali
zivu glavu, а nesreca :Sto su ostali bez visokih polozaja i raznih
privilegija. Najmocпijem od njih, Milanovicu, desilo se i malo linca, ali
to је пista prema опоmе sto је moglo da mu se dogodi. Prema tvrdeпju
Вlica, spasilo ga је obezbjedeпje DOS-a i kola hitne pomoCi.
Svojim oCima sam posmatrao sceпu kako demonstraпti
pokusavaju da uhvate direktora Hadzi Antica, u beogradskoj carslji
poznatijeg pod пadimkom "Struja". Oveca grupa mladih Jjudi, medu
kojimaje bllo i onih sa bejzbol palicama, raspravljalaje sa obezbjeden-

169
jem Politike, zahtijevajuCi da im se kaze gdjeje direktor. Kad su doblli
iпformaciju da је posao prema ulazu sa druge straпe zgrade, svi su
pojurili u tom pravcu. Ubrzo su se vratili, Ьijesпi sto im је Struja
umakao u policijskom komblju. U ljutiпi razblli su јеdпо staklo па
izlogu Politike i uputili se u pravcu Borbe.
Beogradska carsija пajvise se zabavljala slucajem Dusaпa Cukica.
Njemu пiје prijetila opasпost izvaп zgrade koliko u samoj zgradi. Uoci
demoпstracija Cukic је podUelio vise otkaza svojim radпicima, sto је
izazvalo veliko оgогсепје u kolektivu. Zbogtoga оп пiје smio da izade
iz svog kablпeta. Neko od пjegovih saradпika, а mozda i оп sam,
dosjetio se kako da izade, telefoпom је пazvao kliпiku "Anlave" koja
је odmah poslala kola hitпe pomoCi. U prostorije Vecernjih novosti usli
su bolnicari, umotali Cukica u Ьijeli carsav, stavili mu masku za disaпje
i iznijeli ga па nosilima iz zgrade. Poslije toga пiје se javljao поvој
redakciji. Ргопiо se glas da se skriva u maпastiru Milesevo kod vladike
Filareta. јеdап reporter Vecernjih novosti isao је da intervjuise Cukica
u Vladicanskom koпaku, ali пiје uspio da ga ргопаdе.

170
 11 11
VRACANJE NACERTANIJU
(Decembar 2000)

Pr\ri strategljski рlап о vodeпju srpske politiCke propagaпde,

pozпat kao Nacertaпije Ilije Garasaпiпa, парisапје 1844. u Beogradu,
u vrijeme kad је Srblja Ьila mala drzava ograпiceпog suvereпiteta. Рlап
sadrzi uputstva i preporuke kako da se susjedпi sloveпski пarodi
prikljuce Кnezeviпi Srblji poslije raspada Otomaпske imperije. Опо
sto је vazпo za пasu temu jeste to da u Nacertaпiju пijesu predvideпi
пasilпi metodi, ratovi i revolucije, za ujediпjavaпje juzпosloveпskih
пaroda, пеgо uticaj па politiCke ceпtre moci i јаvпо mпјепје. Zпaci,
пе vојпа sila i oruzje, пеgо diplomatija i propagaпda. Naglaseпo је da
svaki пarod treba da se svojom voljom "priljubl" Кnezeviпi Srblji.
Od Nacertaпija do ujediпjeпja jugoslavije, Srblja је vodila vise
ratova, veCiпu је doblla, ali glavпe pobjede izvojevala је diplomatija
uz pomoc propagaпde. Као primjer uspjesпog diplomatsko-propa-
gaпdпog djelovaпja mogu se uzeti Berliпski koпgres 1878, па kome
је SrЬija doblla meduпarodпo prizпaпje пezavisпe drzave, istog dапа
kad i Crna Gora, i Versajski ugovoriz 1919. kojim suvelike sile prizпale
Кraljeviпu SHS kao пovu drzavu па Balkaпu. U Prvom svjetskom ratu,
ili bolje reCi ро zavrsetku rata, ostvareпi su glavпi ciljevi iz Nacertaпija
- svi Srbl u јеdпој drzavi.

Srblja protiv svih

Poslije ujedinjeпja jugoslavije, vladajuCi srpski krugovi, dvor i
vojпi vrh, odustali su od starog Nacertaпija, а поvе strategijske
plaпove пijesu pravili. jediпa strategija postala је volja Кralja ujed-
iпitelja. Isto to moglo Ьi se reCi i za marsala Tita, tvorca druge
jugoslavije, koji је prihvatao samo komuпistiCku strategiju i taktiku.
Medutim, to пе zпaCi da su i ideje Nacertaпija izumrle. Ostale su da
zive u glavama mпogih Srba, ali па zalost prilicпo deformisaпe, mozda
i zbog toga sto izvorno Nacertaпije пiје пiko пi Citao, vec је пjegove
ideje primao iz druge ili ko zпа koje ruke. MirovпjaCke ideje traпsfor­
misale su se u ratпiCke, ili, kako је rekao јеdап akademik iz Beograda,
beпigпi пacioпalizam prerastao је postepeпo u maligпi.

171
 Kadje, krajem osamdesetih godiпa,jugoslavija pocela da se trese
iz temelja, пacioпalistiCki duh је "izasao iz Ьосе" i izazvao mrzпju
sirokih razmjera. PodrzavajuCi politiku srpskog rukovodstva, sa
vozdom Slobodaпom Milosevicem па celu, propagaпda је sirila za-
vodljive price о пebeskoj Srblji i пarodu koji doblja vise u ratu пеgо
u miru. Uporedo s tim, istiskivaпe su komuпistiCke parole о bratstvu
i jediпstvu kojima је Titova propagaпda pola vijeka puпila glave
jugosloveпskih пaroda i пarodпosti. Vladajuca partija proglasila је
пeprijateljima Srblje sve ostale repuЬlike koje пijesu podrzavale пјепu
politiku. Na udaru srpskih medija пasle su se mпoge politiCke iпsti­
tucije, repuЬliCka i pokrajiпska rukovodstva, zatim i druge iпstitucije
i па kraju i cijeli пarodi. jediпo su Crпogorci, promijeпivsi svoje
politiCko rukovodstvo, stali па straпu Miloseviceve Srblje. Medijski rat
se prosirio i па iпostraпstvo, opet ро priпcipu - ko пiје s пата taj је
паs пeprijatelj. Srblja protiv svih - Ьiо је slogaп kojim su se poпosili
povampireпi пacioпalisti.

Vlast nova, proЫemi stari

Poslije deset godiпa politiCke borbe, Demokratska opoz1c11a

Srblje (DOS) osvojila је vlast u svojoj repuЬlici. Od пје se ocekuje, јег
је to obecala u predizbornoj kampaпji, da се rijesiti vazпa drzavпa
pitaпja koja пiје uspio da rijesi prethodпi rezim. Na prvom mjestu је
kosovsko pitaпje, па kome su se spotakli mпogi srpski politicari,
ukljucujuCi i Slobodaпa Milosevica. Ako to пе rijesi, опdа пista od
izbornog slogaпa "Srblja u Evropi". Poslije Kosova dolazi jugosloveп­
sko pitaпje, koje је staro koliko i Nacertaпije. U stvari, Nacertaпije је
i парisапо da Ьi se stvorila јеdпа velika jugosloveпska drzava па
Balkaпu.
SudeCi ро govorima i izjavama pobjedпiCkih lidera, поvа vlast se
polako vraca izvorпim priпcipima Nacertaпija. Опi пastoje, i aktivno
rade па tome, da se drzavni proЬlemi rjesavaju mirnim putem, uz
maksimalпo ucesce diplomatije i iпformativпe djelatпosti. Takvu poli-
tiku podrzavaju i crkveпi velikodostojпici koji паs svakodпevпo
upucuju па ЬiЫijske zapovijesti da Ijublmo Ыizпје svoje i пе Ciпimo
drugima zlo. Sad је "u treпdu" dijalog, kompromis i objektivno iпfor-

172
misaпje, а пероzеlјпа је agresivпa propagaпda i medijske deziпfor­
macije i maпipulacije.
Ako поvа srpska vlast bude pravila kakve planove о vodeпju
пасiопаlпе politike u trecem mileпijumu, morala Ьi, ро mom
misljenju, da konsultuje staro Nacertanije. Sumпjam da је iko od
glavnih politicara iz prethodne vlasti i zavirio u tu knjizicu od tride-
setak straпa. Da је Milosevic паsао malo vremena da је temeljno
prouci, vjerujem da Ьijugoslavija danas Ьila veca bar zajedпu repub-
liku. Ne sumnjam u to da се поvа vlast voditi vise racuna о javnom
mпјепјu i raspolozeпju пaroda u zemljama koje okruzuju Srblju.
Uostalom, to је vec pokazala па djelu.
Na kraju, da vidimo sta autori Nacertaпija preporucuju, koпk­
retпo, da se radi па pridobljanju susjednih пaroda za ujediпjeпje.
Srpska vlada treba odmah da salje specijalne ageпte ("ispitatelje") u
sve okolпe zemlje, koji се ispitati stanje па terenu i о tome podпijeti
izvjestaje vladi u Beogradu. Опi treba da obrate posebnu pazпju па
politiCko stanje u pokrajiпama i da ispitaju raspolozeпje tamosnjeg
пaroda prema Srblji. U Nacertaniju је kao vazпo podvuceпo sljedece
pitanje: "Sta se u kojoj provinciji о Srblji misli, sta narod od Srblje
ocekuje, i sta ljudi od пје zele i cega se od пје Ьоје.
11

173
 SRBIJA IZMEDU RATA 1 MIRA

Zakljucna razmatranja

Kad god se паS/а и situaciji da blra izтeau rata ili тira, Srbija se
odluCivala za rat. Da ovakvo тiЩепје iта osпova, тogu пат posluziti
i tri priтera iz пovije istorije. OdbijajuCi austrougarski ultiтatuт 1914,
srpska vladaje prihvatila rat, kojije Srbe kostao vise od тilioп zivota. S
раrо/от "Во/је rat пеgо pakt! Во/је grob пеgо rоЫ" graaaпi Srbije izaS/i
su 27. тarta 1941. таsоvпо па ulice i zahtevali da se poпisti Trojпi pakt
sa silaтa Osoviпe. Nije pros/o пi deset dапа afaSisticke arтije пара/е su
jugoslaviju i ubrzo је potpuпo okupirale. Pocetkoт 1999. Srbija se
ропоvо паs/а pred sudbonosnoт odlukoт - rat ili pakt. Rat sa NATO
а/iјапsот ili pristaпak па тirni ulazak straпih trupa па Kosovo? Politicko
rukovodstvo, uz puпu podrsku naroda, odlucilo se za rat sa пајјасот
oruzaпoт siloт sveta. Rezultat је pozпat: pos/e dvoipoтesecпog boт­
bardovaпja Srbije straпe trupe su uтarsirale "тiто" па Kosovo.
Od donoseпja prvog drzavпog р/апа о voaeпju пасiопа/пе propa-
gande (Nacertaпije, 1844) ра do danas Srbija је ucestvovala и devet
oruzanih ratova protiv straпih drzava i пaroda. Мпоgо vise ratovabllo
је izтeau Srba i Srba, и koje ubrajaтo паrоdпе bune, diпasticke prevrate,
vојпе puceve i oruzaпe obracuпe izтeau politickih i drugih orgaпizacija.
То sато potvrauje staro тisljenje da su Srbl ratпicki пarod. Oruzaпe
ratove оЬlспо prati i propagaпda, sto zпaCi da је i опа ratпicka.
Zak/jucak daje и proS/osti srpska propagaпda Ы/а pretezпo ratпicka
trazi та/о оЬјаsпјепје. Na oviт prostoriтa пarod se vekoviтa delio па
vladajucu, tuaiпsku, тапјiпu i doтacu sirotiпju raju. Jsta podela ostala
је i posle odlaska tuttiпa, s tот razlikoт sto se "raja" izdifereпcirala па
пekoliko staleza. Prelazak iz пizeg staleza и privilegovaпu тапјiпu пiје
Ыо тoguc bez zestokih borbl, cesto krvavih. Иastје braпila svoje pozicije
sviт тоgџСiт sredstviтa, ukljucujuCi i propagandu. Сiт Ы пеkа
politicka orgaпizacija ispoljila aтblcije za preuziтaпje vlasti, odтah Ы

175
od straпe vladajutih krugova Ы/а proglaseпa za пeprijateUa, а пјепi
Claпovi izdajпicima i straпim p/aceпicima. То se desilo /Љеrа/пој opoziciji
srediпom XIX veka, kad је јаvпо istupila sa zahtevima za reformu
politickog sistema и Srbiji. Od tada ра evo do kraja ХХ veka пista se пiје
Ыtпо izmeпilo и odпosima izmeau vlasti i opozicije. Njihovi odпosi i daпas
su пeprijateUski а propagaпda ratпicka.
Na osпovu dugogodisпjih istraiivaпja.politicke stampe i пoviпarstva
dosao sam do zakUucka da је driavпa propagaпda Srbije Ы/а vise
ratпicka пеgо miroUublva, pored toga i пeejikasпa. Odmah treba reti da
ovo vaii za пoviju propagaпdu. Prvi srpski pisaпi program о vоаепји
driavпe politike i propagaпde (Nacertaпije, 1844) пiје zagovarao rat kao
sredstvo ostvarivaпja пасiопа/пih ciUeva. Svesпa svoje пevelike vојпе moti
i ograпiceпog suvereпiteta, Kпeieviпa Srbija se orijeпtisa/a па resavaпje
пасiопа/пih рrоЬ/ета putem diplomatije i propagaпde. Dolaskom Ilije
Garasaпiпa, tvorca Nacertaпija, па се/о vlade (1861) otpoce/a је ziva
aktivпost па stvaraпju tajпih saveza sa okolпim ba/kaпskim zетUата i
orgaпizovaпju razпih oЬ/ika propagaпdпog delovaпja, kao sto su: osпi­
vaпje poluzvaпicпog pres-blroa, jiпaпsiraпje srpskih listova izvaп
Kпezeviпe, izdavaпje brosura па straпim jezicima, aпgazovaпje straпih
пoviпara i puЬ/icista da pisu и korist Srbije i drugo.
"Nacertaпijevska" propagaпda dala је dobre rezultate и proslom
veku. Као primer dobro vоаепе propagaпdпe kатрапје moie se uzeti
diplomatsko-puЬ/icisticka aktivпost Srbije иоб Berliпskog koпgresa
1878. Pozпato је da su па ovom Koпgresu velike sile dопе/е odluke и
korist Srbije. Samo cetiri meseca raпije te iste sile su па mirovпom
dogovoru и Saп-Stefaпu Ы/е vise паk/опјепе Bugarskoj ра su im i odluke
Ы/е takve. Da se izvrsi revizija Saпstefaпskog ugovora dosta је dopriпela
i driavпa propagaпda Srbije, kojom је rukovodio miпistar iпostraпih
poslova јоvап Ristit, а operativпo vodio sef Pres-blroa Matija Бап. И
propagaпdпu kатрапји ukUucila se sva опdаsпја srpska dip/omatija kao
i veti broj puЬ/icista i istoricara. Strategijaje Ы/а da se пе параdајц velike
sile, potpisпice Sanstefanskog ugovora, vec_da se Сiпјепiсата dokazuje
da Srbija ima istorijsko pravo па povratak svojih davпo okupiraпih
teritorija. Ako Ы se ista mog/o паибti iz ove propagaпdпe bltke jeste to
da пе treba Uиtiti i izazivati опе koji odlucuju о sudblпi balkaпskih

176
пaroda. Na ialost, i па пasu stetu, taj pouk пiје prihvatila zvaпicпa Srbija
s kraja ХХ veka.
Ako se paiijivo prati pisaпje politicke stampe и drugoj poloviпiXIX
veka, moie se uoCiti da veliki deo srpskog graaanstva, пaroCito mlaaeg,
пiје Ыо zadovoljaп пасiопаlпот politikom svoje vlade. Umesto diplomat-
skog taktiziraпja i сеkапја povoljпih prilika, od vlade se traiilo da povede
brzu i eпergicпu akciju, ako treba i rat, za kопаспо osloboaeпje i
ujediпjeпje srpskog пaroda. Sezdesetih godiпa stvoreпa је orgaпizacija
Ujediпjeпa omladiпa srpska koja је, paralelпo sa zvaпicпom, povela
borbeпu пасiопаlпu politiku i propagaпdu. Srediпom sedamdesetih па
po/iticku sceпu stupili su radika/i koji su svojim borbeпim programima
pridobl/i ve/iki deo seoskog staпovпistva и Srbiji.
Posle diпastickog prevrata 1903, ciljevi Nacertaпija osta/i su i dalje
vaieti, a/i пе i sredstva za ostvarivaпje ciljeva. Predпost паd diplomatijom
imiroljublvom propagaпdom dobllaje vојпа sila i agresivпa propagaпda.
И vreme aпeksioпe krize (1908) meausobпi пapadi srpske i austrijske
stampe dostig/i su iestiпu koju daпas пazivamo medijskim ratom. Posle
balkaпskih ratova, и kojimaje Srbija vојпот silom prosirila svojegraпice,
mirovпjaci su elimiпisaпi iz po/itickog iivota. Aпtiratпo istupaпje pred-
stavпika Socijaldemokratske stranke Srbije proglaseпo је izdajstvom.
Uglavпom, Srbijaje 1914. docekala параd austrougarske vojske potpuпo
jediпstveпa i ота za borbu.
И Prvom svetskom ratu, ili bolje reti ро zavrsetku rata, ostvareпi su
svi ciljevi iz Nacertaпija. Cak i vise od toga. И sastav поvе driave,
Kraljeviпe SHS, usla је i Sloveпija koja se пе ротiпје и Garasaпiпovom
programu. lako su svetski rat doblle velike sile, Srbija је proglaseпa
ratпim juпakom, jer se hrabro borila i пajvise stradala. Uspeh и tri
uzastopпa rata, dva balkaпska i јеdпот svetskom, Ыо је i suvise veliki
da Ы ga јеdпа та/а zemlja mogla поrтаlпо podпeti. Prekomernim
ve/icaпjem ratпih uspeha srpska propagaпda usadila је и glave oblcпih
ljudi оsесапје vise vredпosti od koga sejos mпogi Srbl пisu otrezпili.jedпa
od пegativпih posledica tog kompleksaje tzv. velikosrpski hegemoпizam
od koga је srpski пarod imao samo stete.
Posle ujediпjeпja jugoslavije, vladajuti srpski krugovi, dvor i vojпi
vrh, odusta]i su od starog Nacertaпija, а поvе strategijske р/апоvе пisu
pravШ. jediпa strategija postala је volja Kralja Ujediпitelja. Sledeti

177
politiku aтblciozпog kralja Aleksaпdra, driavпa propagaпda objavila је
rat sviт пjegoviт пeprijateljiтa. Od doтacih пeprijatelja па prvoт
·тestu је blla hrvatska i koтuпisticka opozicija а od straпih Sovjetski
Savez i Koтiпterna. Pokazalo se da jugosloveпski kralj пiје Ыо bas
dalekovid - sve sto је stvorio uпistili su ти Hrvati i koтuпisti и Drugoт
svetskoт ratu. lstu sudblпu iтala је i пjegova propagaпda.
. Tvorac druge jugoslavije, Marsal Тito, Ыо је dalekovidiji i du-
govecпiji od Kralja prve jugoslavije. Оп је odтah, ро stupaпju па vlast,
raskrstio sa uпutrasпjiт пeprijateljiтa i eliтiпisao ih iz politickog iivota.
Protiv spoljпih пeprijatelja vodio је dva propagaпdпa rata velikih
razтera, prvi protiv Zapada uz podrsku lstoka, а drugi protiv Istoka uz
podrsku Zapada. И svoje vreтe procuo se kao veliki "igrac па iici", koji
se паgiпје i пајеdтiи i па drugu straпu, cas levo, cas desпo, ali uvek ostaje
па поgата.

Kad је usao и poodтakle godiпe, Tito је prestao da se svaaa sa

svetom, proglasivsi пesvrstaпost i тiroljublvu koegzisteпciju оsпоvпiт
priпcipiтajugosloveпske spoljпe politike. Тоје Ыо istorijski zaokret koji
је Тitu i jugoslaviji dопео veliki ugled и svetu. Meautim, to пе zпaCi da
је jugosloveпska propagaпda ostala bez posla. Spoljпa propagaпda
proтeпila је sато pravac, od ratпicke preorijeпtisala se па тiroljublvu.
Sto se tice uпutrasпje propagaпde, пјој је ostalo dovoljпo пeprijatelja -
liЬerala, dogтata, uпitarista, пacioпalista, ailasovaca, raпkovicevaca,
praksisovaca -tako da пiје тога/а da тепја пi pravac пi паСiп delovaпja.
Kad је druga jugoslavija росе/а da se trese iz teтelja, propagaпda
је, uтesto da sтiruje, jos vise pogorsavala теаипасiпаlпе odпose.
Ubeaivala је Srbe da јој ostali jugosloveпski пarodi пisu prijatelji пеgо
пeprijatelji. Иаdајиса partija proglasila је пeprijateljiтa Srbije sve
repuЬlike i pokrajiпe koje пisu podriavale пјепи politiku. Na udaru
srpskih тedija пasle su se тпоgе politicke institucije, sva repuЫicka i
pokrajiпska rukovodstva, zatiт i druge iпstitucije i па kraju celi narodi.
Prakticпo, Srbijaje usla и propagaпdпi rat sa sviтa.jediпo su Crnogorci,
proтeпivsi svoje politicko rukovodstvo, stali па stranu Miloseviceve
Srbije. Medijski rat se prosirio i па iпostraпstvo, и kоте su Srbl, ili bolje
reCi srpsko politicko rukovodstvo, zaratili protiv celog sveta. Srbija protiv
svih.

178
 Cim su se oglasile prve srpske puske и Hrvatskoj, pohr/Ш su dobro- ·
voljci iz Srbije а za пјiта, ieljпi slave, i ratoborni пoviпari. Beogradska
televizija prosirilaje svoje iпformativпo-polititke emisije, i uvela поvе, da
Ьi mogla objavljivati sve sto јој stiie sa bojista. Gledaoci su satima i
satima sedeli pored malih ekraпa i gledali izvestaje о svakojakim
zloCiпima паd Srblma i slusali kukпjavu iепа i dece. Posle reportera sa
tereпa, dolazili Ьi redakcijski пoviпari i spoljпi komeпtatori i objasnjavali
gledaocima kako su se i zasto sve тrаспе sile, domace i straпe, udruiile
protiv Srba. Na kraju Ы sve "zasolio" пeki pozпati паиспik ili kпjiievпik
оЬесапјет da се, i pored svega, pobediti istiпa, to jest Srbija. .
РоsеЬпи раiпји, се/о јеdпо poglavlje и ovoj kпjizi, posveceпo је
medijskom ratu izmeau Srbije i Zapadпe alijaпse oko resavaпja
kosovskog pitaпja. Za pocetak rata uzet је aprilski refereпdum iz 1998,
па kome је Srbija rekla "пе" теаипаrоdпој zajedпici, а za kraj Rezoluciju
Saveta bezbedпosti о resavaпju kosovske krize, uz posredovaпje Ujediп­
jeпih пасiја i NATO-a, kojuje srpski parlameпt overio sa "da". Kolikoje
pozпato, пi ијеdпот oruiaпom ratu mediji пisu imali tako vainu ulogu
kao и srpsko-пatovskom sukobu. И raпijim ratovima vојпе akcije pratila
је propagaпda а и ovom ratu Ьilo је obrnuto - veti zпасај pridavaп је
propagaпdi пеgо oruiju.
Zaraceпim straпama Ьilo је vaiпije јаvпо тпјепје od teritorije.
NATO је izruCio па jugoslaviju hiljade tопа eksploziva da Ьi svetskoj
javпosti dokazao da је пaffaCi. Cak је iпteпzitet svog bombardovaпja
podesavao prema rezultatima istraiivaпja javпog тпјепја и driavama
koje ga .fiпaпsiraju. jugosloveпske oruiaпe sпage uSle su и rat sa па­
јјасот oruiaпom silom sveta iako su zпale da taj rat пе mogu doblti. Da
је predsedпik SR] prihvatio sporazum iz Rambujea, koji је predvictao
ulazak NATO trupa па Kosovo, ostao Ьi и ратсепји svog пaroda kao
drugi Vuk Braпkovic. Као i car Lazar pre 61 О godiпa, оп se odluCio za
rat koji се vојпо izgublti а moralпo doblti.
И posledпjoj godiпi dvadesetog veka Srbija је Ьila pravo medijsko
· ratiste. Vodile su se iestoke Ьitke reCima izmeau partija v/adajuce
koalicije, sјеdпе straпe, i udruieпe demokratske opozicije, s druge straпe.
јеdпа straпa borila se da odrii vlast, а druga da је osvoji. Koristeti svoj
топороl паd driavпim medijima, koalicija SPSJUL orgaпizovala је
propagaпdпu kатрапји ciji је krajпji cilj Ыо elimiпisaпje opo7icije iz

179
 politickog zivota. Катрапјаје vodeпa ро sceпariju koji su osтislili Lепјiп
i пjegovi boijsevici а prihvatile sve koтuпisticke partije sveta: Uedaп od
voda ruske boijsevicke revolucije, Lav Trocki, pisao је 1919. godiпe: "Mi
uпistavaтo staтpu koпtrarevolucije isto tako kao sto uпistavaтo пјепе
utvrdeпe pozicije, пјепа skladista, koтuпikacije, obavestajпu sluihu".)
· Deтokratska opozicija Srbije (DOS) vodila.je svoju bltku takode ро
staroт sceпariju, isprobaпiт и deтokratskiт revolucijania. Sve sto se
krajeт osaтdesetih dogodilo и zетiјата realsocijalizтa и sredпjoj
Evropi ·(Cehos/ovackoj ·i Madarskoj, па priтer), videпo је и Srbiji и
dvehiijaditoj godiпi - deтoпstrdcije, strajkovi, peticije, a/arтiraпje svet-
skog javпog тпјепја, korisceпje a/ternativпih тedija i razпi ohlici иs­
тепе propagaпde. S obziroт па specijicпosti vladajuceg reziтa, и Srbiji
је deтokratskiт sredstviтa dodato па kraju i та/о prisile.
Pobedпika ove veliko politicke i тedijske bltke proglaso је пarod -
prvo па /оkа/пiт i savezпiт izboriтa 24: septeтbra, zatiт па deтoп­
stracijaтa 5. oktobra i kопаспо па repuhlickiт izboriтa 23. deceтbra.
Pobedila је Deтokratska opozicija па sviт пivoiтa. Istovreтeпo to se
тоzе sтatrati i роЬеdот тirovпjacke паd ratпickoт орсiјот. Рrотепа
opcija se пајЬоiје priтecuje и iпforтativпoj delatпosti. Tako reCi prek-
oпoc iz јаvпе upotrebe пestala је agresivпa agitpropovska propagaпda,
optereceпa тrzпјот i arogaпcijom, а пји је zатепi/а оЬlспа, тi­
rovпjacka retorika. Da li se stvarno radi о istorijskoj prekretпici kako
tvrde pobedпicki lideri, Ш је и pitaпju sато pobeda па izboriтa, kako
govore lideri porazeпih straпaka - pitaпje је па koje сето sazпati pravi
odgovor tek kad potrosiтo пekoliko godiпa sledeceg тi/епiјита.

Beograd, decembar 2000.

180
 Beleska о autoru

Mihailo Bjelica (rodeп 1933. u Vrblci, NiksiC) је profesor uпi­

verziteta i паuспi savetпik u peпziji. Zavrsio је jugosloveпsku
kпjizevпost па Filoloskom fakultetu а doktorirao па Filozofskom
fakultetu u Beogradu. Od 1962. do 1995. radio је ujugosloveпskom
iпstitutu za пoviпarstvo, u komejejedпo vreme Ьiо i direktor, i cetiri
godiпe u Iпstitutu za politiCke studije. Uporedo sa istrazivaCkim
radom, uredivao је casopis Novinarstvo i predavao istoriju пoviпarstva
па Fakultetu politiCkih пauka u Sarajevu, zatim па Filoloskom
fakultetu u Beogradu i Fakultetu politiCkih пauka u Beogradu. Iпicija­
tor је izdavaпja i uredпik kapitalпih dela Leksikona novinarstva i Dva
veka srpskog novinarstva. Objavljeпe kпjige: 200 godina jugos/ovenske
stampe, Politicka stampa и Srbiji 1834-1872, Stampa i drustvo, Velike Ьitke
za s/obodu stampe, Hronika srpskog novinarskog udruzenja, lst:orija novi-
narstva, Mediji i politicka тос.

181
 Sadrzaj

Kako је nastalo ovo delo

Uvodne napomene ............................................................................ 5

Od osloboaenja do ujedinjenja
Politi&a propaganda u Srblji do 1918 .............................................. 7

11
Od ujedinjenja do razdruzenja
lnformativni sistem i propaganda ujugoslaviji 1918-1990 ............ .41

ш
Srblja и medijskom ratu
Dnevni&e beleske 1990-1998 ........................................................ 73

IV
Rat za Kosovo
Dnevni&e beleske 1998-1999 ....................................................... 101

v
Na kraju milenijuma
lzbor objavljenih tekstova 2000 .................................................... 134

Srbija izmeau rata i mira

Zakljucna razmatranja ................................................................... 175

Beleska о autoru ............................................................................ 181

183
 CIP - Каталогизација у публикацијй
Народна библиотека Србије, Београд

32.019.5(497.11)"1844/2000"
323.232(497.11)"1844/2000"
659.3/.4:323(497.11 )(091)
БЈЕЛИЦА, Михаило
Srpski ratovi recima : 1844-2000. :
fragmenti iz istorije politicke propagande /
Mihailo Bjelica. - Beograd : Helsinski
odbor za ljudska prava и SrЬiji : Radnicka
stampa, 2003 (Вeograd: Barex). - 183
str.: tabele; 21 cm
Beleska о autoru: str. 181. - Napomene i
ЬiЫiografske reference uz tekst.

ISBN 86-7073-094-4 (Radnicka stampa)

ISBN 86-7208-075-0 (НelsinSki odbor za
ljudska prava и SrЬiji)
а) Политичка пропаганда - Србија -
1844-2000 Ь)
Србија - Политичке прилике -
Масовне комуникације
COBISS.SR-Ш 105454

Radnicka stampa duguje zahvalnost Novosadskoj

banci na pomoCi za objavljivanje ove Imjige