Dogodilo Se - Format PDF

Уредник
Зорица Хаџић
ISBN
Ова публикација у целини или у деловима не сме се умножавати,

прештампавати или преносити у било којој форми или било којим
средством без дозволе аутора или издавача нити може бити на
било који други начин или било којим другим средством
дистрибуирана или умножавана без одобрења издавача. Сва
права за објављивање ове књиге задржавају аутор и издавач по
одредбама Закона о ауторским правима.
ДОГОДИЛО СЕ
У НОВОМ САДУ...
Догађаји српске историје XIX века који су се одиграли
у Новом Саду у очима српске штампе у Хабзбуршкој
монархији
Приредио
Урош Станковић
Нови Сад
2019
Мојој мајци, за све што ми је пружила

ПРЕДГОВОР
Нови Сад је био средиште политичког и културног

живота Срба у јужној Угарској и као такав је био место зби-
вања бројних важних догађаја у животу српског народа на-
сељеног са ове стране Саве и Дунава. Такви догађаји су, као
што је и данас случај, заокупљали пажњу радозналих нови-
нара. Вести из Српске Атине пуниле су ступце како српске
штампе у Хабзбуршкој монархији, тако и оне из матице –
Кнежевине, односно Краљевине Србије.
Никада до сада се новински извештаји о најважни-
јим збивањима из историје српског народа који су се током
XIX века одиграли у Новом Саду нису нашли на једном ме-
сту. Ако је уважени читалац после претходне реченице оче-
кивао да је то најава да ће то сада бити учињено, мораћемо
да га разочарамо. Ни странице које долазе после овог пред-
говора неће обухватити све новинске чланке о новосадским
збивањима. Такав подухват би, нажалост, и теоријски био
немогућ, из једног простог разлога: није сачувана целокуп-
на српска штампа из XIX века. Приређивач овог дела се, ре-
цимо, током свог рада на њему суочио са жалосном чиње-
ницом да је сачувано свега 15 бројева конзервативног листа
„Србобран”1 за 18612, због чега смо остали ускраћени за ње-
гово писање о два значајна догађаја која су наслови поглавља
у овом делу. Уколико би неко желео да погледа како је „На-
предак”3 Данила Медаковића4 писао о пресељењу Матице
српске у Нови Сад, мораће да се задовољи чланцима о тој

1
Новине су излазиле у Новом Саду 1861–1867, са прекидима.
2
То су бројеви 24, 31, 37, 38, 42, 62, 66, 75–77 и 89–94, које има Народна
библиотека Србије у Београду.
3
Тај лист излазио је у Новом Саду 1848–1849. и 1863–1869.
4
Рођен у Зрмањи 1819, умро у Новом Саду 1891. Историчар, новинар,
секретар кнеза Милоша Обреновића.
8 Урош Станковић
теми из 1863, јер бројеве 16–52 за 1864. нема ниједна јавна
библиотека у Србији.5
Осим тога, дело које би у себи садржало све сачу-
ване новинске чланке о најважнијим догађајима захтевало
би публикацију вишеструко већег обима од ове која се на-
лази пред читаоцима, на којој би биле потребне године и
године рада. Стога смо били принуђени да обим свог дела
ограничимо, и то на више начина.
Читаоци ће у овој књизи имати прилике да виде са-
мо чланке српских дневних листова из Хабзбуршке монар-
хије, који су, разуме се, били најзаинтересованији за дога-
ђања у Новом Саду, и о њима оставили највише материјала.
Читаоцима нећемо представити текстове свих српских ли-
стова који су излазили у тренутку одигравања неког догађа-
ја, већ само по једног представника одређеног политичког
струјања из тога доба. Тако ћемо, на пример, у поглављу о
оснивачкој скупштини Уједињене омладине српске пред-
ставити чланке либералне „Заставе”6, умереног „Напретка”
и конзервативног „Србобрана”. Оснивање Либералне и Ра-
дикалне странке читалац ће моћи да види из углова ради-
калске „Заставе”, либералског „Браника”7, конзервативног
„Нaшег доба”8 и, напослетку, „Србобрана”9, органа Српске
самосталне странке у Хрватској. Уколико у неком поглављу
доносимо писање само једног листа, то значи да у тренутку
одигравања догађаја из тог поглавља или други листови
нису излазили, илијесу, али отоме нису писали или бројеви
у којима су то евентуално чинили нису сачувани.10

5
Види исписе погодака за „Напредак” у електронском систему Кобис.
6
Излазила је од 1866. до 1929, са прекидом за време Првог светског рата;
до 1867. у Пешти, а од тада у Новом Саду.
7
„Браник” је излазио 1885–1914. у Новом Саду.
8
Те новине излазиле су 1885–1908, такође у Новом Саду.
9
Место издавања листа био је Загреб, а излазио је од 1884. до 1914.
10
Тако, примера ради, новинске вести о оснивању Српског народног
позоришта потичу само из „Србског дневника”,листа српске либералне
интелигенције који је издаван у Новом Саду 1852–1864.
Догодило се у Новом Саду... 9
На приказивање чланака о истом догађају о нови-
нама различите политичке оријентације одлучили смо се из
два разлога. Први је да нашим читаоцима пружи илустраци-
ју новина као извора сазнања; читајући поједине чланке о
истом догађају из различитих новина, читаоци ће – вероват-
но по ко зна који пут у животу – помислити да оне говоре о
различитим збитијима! Тешко да ће се читалачка публика
са путовања кроз време на које је ова књига води вратити
без закључка да су новине одувек биле... новине!
Странице ове књиге попунили су новински текстови
о оним догађајима за које је аутор сматрао да су од нај-
већег значаја за политичку и културну историју српског
народа. Избор, с обзиром на велики број таквих догађаја
који су се одиграли у Новом Саду, није био нимало лак.
Определили смо се за оснивање Српске читаонице (1845),
оба избора Светозара Милетића за градоначелника Новог
Сада (1861. и 1867), оснивање Српског народног позоришта
(1861), пресељење Матице српске у Нови Сад (1864), осни-
вачку скупштину Уједињене омладине српске (1866) и
оснивање двеју српских странака у јужној Угарској – Либе-
ралне и Радикалне (1887). Свесни смо да овај избор, као
уосталом и сваки други, може трпети критике због тога што
се у њему нешто (није) нашло. Међутим, такође смо свесни
да су те критике неизбежне.
У поглављима о појединим догађајима нису се на-
шли сви чланци којисе односе на њих. У поглављу у пресе-
љењу Матице српске у Нови Сад налазе се само чланци
штампани од тренутка одобрења Матичине селидбе (1863)
до њеног доласка у Српску Атину. Сага о Матичиној сеоби
трајала је од 1851, због чега је новинских вести о њој било
толико да би се од њих могла направити посебна књижица11,
што би Матица као најстарија и једна од најеминентнијих
научно-културних установа у Срба несумњиво и заслужила.

11
Види нпр. „Србски дневник”, бр. 39, 22. мај 1853; бр. 57, 22. јул 1853;
бр. 61, 5. август 1853; бр. 62, 8. август 1853; бр. 63, 12. август 1853; бр.
64, 15. август 1853; бр. 65, 19. август 1853; бр. 70, 5. септембар 1853.
„Србски дневник” објављивао је спискове приложника за
Српско народно позориште; у нашој књизи налазе се само
спискови лица која су своје прилоге дала до оснивања те
установе. Одељак о оснивању Либералне и Радикалне
странке не садржи чланке који најављују оснивачке зборове
странака12, позиве на те зборове13, текстове у којима се из-
носе утисци о двема новонасталим партијама14 и телеграми
подршке15. Дакле, ограничили смо се само на текстове који
су извештавали о раду оснивачких зборова.
Пред читаоцима ће се у неким поглављима наћи го-
тово идентични текстови појединих одлука и предлога у
два или више листова. Пошто ова књига није критичко из-
дање историјских извора, већ приказ новинарског писања,
те одлуке и предлоге доносимо у целовитом облику из сва-
ког листа појединачно, а не само из једног, са напоменама
где се у осталим листовима текст разликује, као што бисмо
учинили да приређујемо хрестоматију историјских извора.
Циљ ове публикације и јесте то да наши читаоци виде како
различита новинарска пера неће без (барем минималних)
измена и разлика пренети ни сасвим утврђени текст, са јед-
ном једином верзијом.
Ова књига намењена је пре свега широј публици
жељној нових знања. Њоме се могу служити и научници,
који, разуме се, морају имати на уму да она приликом изра-
де научних радова никако не може да им замени коришће-
ње самих листова за које се у овом делу нашло места.
А сада, заузмимо места у времеплову и пођимо да
видимо шта се догодило у Новом Саду...

12
Вид. нпр. Ј. Т., „Шта ћемо радити на збору”, „Застава”, бр. 60, 22.
април/4. мај 1887.
13
Вид. нпр. „Позив на општи збор Српске народне слободоумне
странке”, „Застава”, бр. 57, 17/29. април 1887.
14
Види нпр. „Две српске слободоумне странке народна – и аугурска”,
„Наше доба”, бр. 48, 26. април/8. мај 1887.
15
Види нпр. „Заставу”, бр. 65, 1/13. мај 1887.

ДОГОДИЛО СЕ У НОВОМ САДУ...

ОСНИВАЊЕ СРПСКЕ ЧИТАОНИЦЕ (1845)
„СЕРБСКЕ НАРОДНЕ НОВИНЕ”

Бр. 75, 23. септембар 1845.
Нови Сад. Дај, о Боже, Да содржаније песме Ја сам
Србин србски син16у делања живост ступи, рекосмо прошле
године приликом даваног увесељенија од овдашње младе-
жи; пак заиста верно у Бога уповајуће нас надежда нимало
заварала није, јер дух новосадски[х] Срба правом љубвом
спрама своје народности, језика и литературе поджежен оз-
биљским кораком напредујући, зрелим одважењем могућим
силама ступио је на жертвеник струке књижевне. Благи је
избор био у призренију поткрепљенија изображенија лите-
ралног, сложило се увесељеније душевно за тежењем врлим
код потпори блага општег клонити се, и заглавни основ по-
ложити заведенију књижевном, неколико недеља младеж
српска ученог реда сва себична отношенија на страну мет-
нувша завела је зрилиште српско, при ког представљени-
јама разни[х] игра театрални[х], колико је похвала заслужна
њиова умешност, способност, и показана веселост нежни[х]
дуова, толико је уважена зрела цељ ко добру општем теже-
ћа. Истина да није лепо прећутати у опису овом ревносно и
изображено опхождење мили[х] дилетаната наши[х] у свим
струкама позоришна представљања; но обзанујући благо-
роднију струку одважења тог, лако ће се знати били оном
одушевљеностију зажарени внешност владања своји[х]
украшену зритељима представити. Непрекидни труд мла-
ди[х] Срба наши[х] у дилетантским представљенијама тамо
је тежио да би за читаоницу овде установити се имајућу
новчану потпору усвојити могао, као што је делом отуд та-
кова прилично и притекла. Исти конац позвао је младеж

16
Песму је написао Јован Суботић (1817–1886).
нашу и на даље деловање изображенија литературе, ком по-
зиву следејући 6. септемврија у дворани „Код фазана” бли-
стајући српски бал заказан нам буде, који се неописаном
радошћу с колом српским зачео, пак у милим чувствама
развијао се дух сваког Србина. На странама дворане у уве-
личаном трону били су обрасци благутробњејшег монарха
нашег и земаљског палатина, као у осветљеним обрасцима
три мецената Сава Текелија, Сава Вуковић17 и Марко Сер-
вицки18, а списатељи и прославитељиЛукијан Мушицки, Јо-
ван Рајић, Доситеј Обрадовић и Гундулића Османида19
представљајући лик његов на дику рода и славе своје од
свију уважени[х] блистали су велелепно. Сјајном овом ве-
черњем присуствовао је и Њег. високопр. госп. архиепи-
скоп Јосиф Рајачић до полноћног часа и множина родољу-
баца сваког реда и стања. Сва ова украшенија, сва преправ-
љања, како и високоприсуствија живи[х] особа и по смрти у
роду живећи[х] ликова изображенија – они делом ови ду-
ховма својима једносложно су тежили да ступе у дејатељно
живећи корак изображенија језика народности и литера-
туре, ког следством буде изложена листа потписника за оне
који би усрдствовали за установити се имајућу Читаоницу
српску потпоре прилагати; и није сујетно било ово покуше-
није, јер разлика од пол часа уверила нас о ревносном родо-
љубију овдашњи[х] Срба, будући је потписницима и знат-
ним прилозима испуњена била. Шта је, дакле, сад следова-
ти могло, кад давно тињајући жар љубови прама рода у жар
живости приобрео се, нежели радосним гласом Ја сам Ср-
бин, србски син отпевати, која је у дворани умилностију
доброгласећом од оба пола изведена била тако да певајући
нитко се свог руменила стидио није, јер цел давножелана

17
Рођен у Мостару 1737, 1740. или 1743, умро у Новом Саду 1810. или
1811. Трговац, народни добротвор чијим је новчаним прилогом по-
дигнута новосадска Српска гимназија.
18
Турскокањишки властелин, добротвор.
19
Други назив за еп Осман Ивана Гундулића.
овим благородним и увеселителним поступцима, тим оз-
биљским корацима родољубиви[х] Срба наши[х] постигла
се. Наша се Српска читаоница завела са новчаном потпором
од две хиљаде форинти бечке вредности20, а књижевном од
једне хиљаде комада разни[х] и важни[х] књига досад а све-
чано заведеније те држат ће се у идућу недељу на зачатије
Св. Јована21: благородне цељи лепа заведенија, совершено
дело добродушни[х] родољубаца!
Родољубац Србин

20
Обрачунска јединица уведена Патентом о банкроту (1811) ради суз-
бијања инфлације у Аустрији.
21
Зачеће Светог Јована Претече и Крститеља. Прославља се 23. сеп-
тембра по јулијанском календару.
ПРВИ ИЗБОР СВЕТОЗАРА МИЛЕТИЋА
ЗА ГРАДОНАЧЕЛНИКА (1861)
„СРБСКИ ДНЕВНИК”
Бр. 13, 12. фебруар 1861.
У Новом Саду, 10. фебр. Овде се 8. о. м. започела ва-
рошка рестаурација. Стекло се мноштво избиратеља, да из-
бере по свом уверењу магистрат и ново варошко представ-
ништво; но ни први ни други дан избора није што свршено,
већ је избор одложен опет на 15. фебр. Избиратеља је било
преко хиљаде, и то млоштво имало је бирати на једном ме-
сту, у варошкој кући, и та околност приуроковала је с једне
стране да се није могло набрзо[?] и без сметње к цели кора-
чати, као што би могло бити да се то на више места уједан-
пут удејствовало бити; с друге стране пак млого је запиња-
ло и ствар отешчавало и то што се закључило балотирање
које, у својој строгој следствености узето, морало би за све
избране струке више дана трајати. У закону изборном од
1848. нема ни спомена о балотирању, а ни по старом трак-
тату нема балотирању места онде гди је млоштво бирача,
него да има и други краћи начина томе. Изборне депутације
које поверења имају могу све то краће учинити и гласове
скупити. Нама се чини да је малобројна она депутација која
је опредељена да купи гласове.
С друге стране, млого се времена губило и млоге се
незгоде породиле због тога што се пре тога саветовало ка-
ква званија имају заузети Србљи, каква пак остали сународ-
ници, и то због тога да би се нека пропорција чиновника
начинила ради удовољства ови[х] последњи[х]. Ово савето-
вање није било излишно, само држимо за неупутан онај
начин којим се то произвести имало. Закључавало се од
рестаурационе комисије у томе која званија имају Србљи,
која друге вероисповести (јер у нашој вароши још нас лучи
вера!) заузети, а нарочито да буду од шест сенатора три
православна Србљина, три од остали[х], даље градоначел-
ник, капетан и велики нотар Србин, судац и велики фишкал
друге вере. Особито о овом последњем званију било је по-
доста међусобне распре, за коју не знамо да ли је још доко-
нана. Треба да се узме у презреније пропорција, треба да се
по правди удовоље и остале вероисповести и народности,
али питамо да ли је та горња пропорција правична, када
српски изборници стоје према свију али као 3:1. Даље, и то
приметити морамо, да када би се горепоменуто условије
практицирало у смислу уставном, могло би бити увреде у
појединим случајевима и за Србље и за оне друге. Узмимо,
на пример, када је изречено да мора Србљин бити градо-
начелник и у кандидацију да дођу све сами Србљи, није ли
увреда за друге народности и друге законе када су ограни-
чени са другом народношћу и верозаконом у свом избору?
И није ли такова увреда законита за Србље када су у избо-
ру, на пример, суца и фишкала, ограничени на другу народ-
ност и верозакон, када овамо у § 23. Изборног закона 1848.
томе ни спомена нема? Ми држимо да су у тој ствари меро-
дателни фактори: поверење изборника, које се у већини из-
ражава, поверење прама избирајеми чиновника и способ-
ност сам без разлике народности и верозакона. Нека се сад
избере по горњем начину у тако ограниченој кандидацији
градоначелник, нема ли сваки изборник који је у мањини
протестовати против таковог ограничења, и то иноплеме-
ник и иноверац као гођ и Србин? Један једини начин којим
се може све то предупредити, тај је да се строго набљудава
§ 23 Зак. 1848, који неправи разлике између закона и на-
родности, па да се у кандидацију метну људи способни од
свију народности, а већина изборника после нек решава.
Као што је речено, треба да се и друге народности у
призреније узму, и српска већина имаће толико такта, да то
својевољно и у неограниченој кандидацији учини, али твр-
до држимо да рестаурациона комисија по § 23 Зак. 1848.
нема право такове уговоре закључивати, који изборно пра-
во поједини[х] изборника ограничавају.
Први дан је већина са акламацијом хтела непопулар-
ног г. Милетића произвести за градоначелника, но искало
се вотизирање, које је после забуну и одлагање избора про-
узроковало. Други дан мало је изборника било и одложено
је. Ишчекујемо сад продужење. Надамо се да ће рестаура-
циона комисија све учинити да по смислу закона редовну
рестаурацију сврши.
Напослетку, и то приметити морамо, да ако се имају
бирати опредељеним начином Србљи чиновници, да се бар
то начело следствено удејствује и да онај Србин место
предложено заузме који је, осим личне честитости и спо-
собности, доиста и овејан Србин.
Прости су изборници доста заузети за избором, али
налази се Србаља, особито од више класе, који су равно-
душни и баш ни воље не показују на избор доћи. Надамо се
да ће и ови одсад веће учешће показати, јер који задављени
одавно право уставности ни сада не упражњава, тај показује
да није зрео за политичан, уставан живот.
-О-
Исти број
Чланак без наслова[]
У Новом Саду, 10 фебр. Јуче и прекјуче бише избори
мађистратски, али се не сврши ништа друго него да ће се
свршити до седам дана.
Толико се може казати да се народ, разумевши свој
задатак, није до краја како ваља владао, што му служи за
похвалу.
Бирача се скупило доста у уречено време, али нажа-
лост не би спремљено за ту прилику оно што је требало пре
неколико дана спремити. По свему се видило да није било
за време заједничког договора између одборима. Јер да је
тога било, зацело би се боља манипулација напред уредила
била. Пошто бирачи чекаше од 9 па готово до 11 сахати
изјутра, онда истом сиђе г. председник да јави где је за-
качка оклевању. Каза да се за то време договарао одбор
како да се чинови мађистратски поделе између Србаља и
други[х] народности овдашње општине, јер вели да је оби-
чај био пре 1848. год. да готово половина несрбаља буду
чиновници мађистратски, а истом се 1848. године „отвори-
ше врата”општини да може бирати своје чиновнике по сво-
јој вољи без разлике народности. Г. председник заврши да
није могао одбор у томе договорити, зато, дакле, пита на-
род, како он мисли да ли да се најпре договор учини колико
од које народности да буде чиновника или да се остави
општинској вољи, па да по закону од 1848. бира себи чи-
новнике не обзирући се на разлику народности.
Народ повиче да се бира по закону од 1848, јер је то
једини закони правац. Зашто да се чине тајни договори без
знања народа? Народ је опуномоћио одбор, а себи је задр-
жао право избора. Одбору је било слободно и договорити се
између себе, али тај договор никако није могао везати на-
род. Није ли г. председник у првој својој објави казао да ће
се избори чинити по закону од 1848? Зашто, дакле, да се без
невоље, а без знања и воље народне, мимоилази тај закон?
Али најпосле, кад без тог договора није могло проћи, нашто
се не свршише за толико недеља пре тога, него се остави
управо на онај дан кад ће народ да дâ глас свој. То је заиста
прво могло зачети сумњу, особито у простом народу који
не зна размишљати и разгађати као ми старији за зеленим
столом да не иде све својим редом и да му одборници не
одговарају своме задатку.
И то се прекорачи, те се објави народу да се почињу из-
бори. Објавише се кандидиране особе за градоначелништво.
Народ не би задовољан са кандидацијом, него готово
из једног грла и са одушевљењем повика да жели имати за
градоначелника г. Милетића.
После дугог оклевања најпосле изиђе г. председник
да се г. Милетић не може сместа узети за градоначелника,
него се мора по закону најпре кандидирати, па онда воти-
зирати. Народ пристане и на то.
Најпре се бирачима рече да се разделе на две поло-
вине, па да се види на чијој је страни већина. То буде, и
страна која би за Милетића тројином надвиси страну која
би за г. Кондороша22, такође овдашњег адвоката. Али се не
остаде на томе. Озго се даде налог да они који су за Миле-
тића попну горе, па дају свој глас. Народ се стаде на миру
пењати и кад га већина оде горе и кад га множина оде горе,
ето новог налога да ће дол гласати, па да се бирачи сиђу
доле. Они се и томе покоре, те стадоше давати глас. Али ту
страна захте да се данас не гласа. Утом се и у одбору заче
препирка, те се неки одборници (не Срби) удаљише. Али
одборника остаде још толико да су по законима могли на-
ставити гласање. Али се г. председнику не свиди тако. Наје-
данпут се бирачима, баш кад даваше глас, објави да се рази-
шао одбор, па тако дакле да ни њима друго не остаје него се
разићи и доћи сутра.
Г. председник дође пре тога још једном доле, те нам
јави да је први неред учињен што народ захте да се „неки
четврти” метне у кандидацију. Али ја мислим да то није не-
ред никакав, него да се г. председник заједно мора радовати
што дозна праву вољу народну. Шта је друго и било задатак
одбору него да изврши вољу народну.
Ја питај даље зашто се та проста манипулација гласа-
ња за толико дана које имадосмо пре тога не уради, него се
остави управо на онај дан у који ваља о главној ствари ра-
дити? Зар је народу тако лако губити дане као нама који од
сигурног прихода и плате своје живе? Зар се тако поступа с
народом који је дошао да у озбиљном послу учини своју

22
Рођен у Туркевеу (Мађарска) 1820, умро у Новом Саду 1891. Адвокат,
професор, посланик Новог Сада на угарском Сабору.
дужност? Зашто се, дакле, не доконча гласање него се неко-
лицини учини по вољи?
Други дан како дођосмо на први се поглед могосмо
уверити да нас није ни половина колико нас би јуче. Али се
бирачи како-тако склонише на гласање.
Пре гласања стадоше се читати имена оних који ће
гласати, како ће се дознати ко има право да гласа, па да ос-
тане унутра. Списак имена почео се читати око 10 сати и за
по сата тек ако се сврши половина прве четвртине варошке,
дакле би требало још 3½ сата да се прочитају сва имена. Та-
ман, дакле, да се на свршетку каже да ваља сутра опет доћи.
Али се, на срећу, господа досетише новом злу, те се опет
каза народу да дођеистом после осам дана.
Сад се истом, пошто се народ два дана промучи, дође
на ту мисао да се сваком вотанту да цедуља на коју ће се
пуштати унутра, па онда да му на уласку предаду и коцке за
давање гласа. Хајде, то је нешто практичније од свега доја-
кошњега, видећемо хоће ли се практично извршити (У за-
кону незнамо да стоји да се дају коцке. У.).
Ми из целога дводневног дана видимо да неиде као
што треба. Некој се страни без знања народног, а против за-
кона угађа. Ми ништа друго не желимо нити захтевамо, него
само да се на закон пази.
Ми молимо и захтевамо од одбора да се опре свакој
плетки која хоће да загуши вољу овдашње општине. То не-
ка им је света дужност.
Један бирач
ОСНИВАЊЕ СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА
(1861)
Бр. 95, 1. децембар 1860.
Србско позориште у Н. Саду
Ево нам, хвала Богу, и српскога позоришта у Н. Са-
ду! За чим жељни већ дванаест година заман изгледасмо,
што скоро за немогуће држасмо, то се све испуни! Благо-
словени Банат који Српству Доситија даде, створитеља но-
вије српске књижевности – Банат, где отац српске драма-
тургије, неумрли певац Ј. С. Поповић свет угледа, Банат нам
посла и прво српско позоришно друштво.
А знамо ли ми сви, јесмо ли кадгод запитали сами се-
бе, шта значи то имати народно позориште. Богме нисмо,
јер би га иначе одавна створили били!
Ми смо народ! То носи код нас у устима и велико и
мало. А шта је народ без народног живота, без народног по-
носа, без праве народне свести, без народног језика, без на-
родног ношива и народни[х] обичаја?
Све ово што нам треба, а што немамо, без чега нисмо
народ, нисмо Србљи, нити ћемо то икада бити и постати –
то што нас на достојанство самосвести узвисити, што нас
саме себи повратити, са прошлости измирити, једном речи,
што нас од моралне смрти сачувати може, то је народно по-
зориште.
Нисмо ли први који су са најсветлијим благом својим
тако опасно стајали. Иста је судба у прошлом веку претила
великом немачком народу, а у првим десетинама овог века
Мађарима. И један и други народ тражио је и нашао себи
лека у народном позоришту. Ево како је код Мађара гово-
рио Келчеи23 год. 1827, кад се о подизању народног театра у

23
Ференц Келчеи, рођен 1790. у Сауци (Румунија), умро 1838. у Сатмар-
чекеу. Мађарски песник и језички реформатор.
Пешти радило: „Све и да није позориште код свију изобра-
жени[х] народа Европе мерило изображења, кад позориште
осим језика не би стајало у вези ни са каквим другим инте-
ресима, и онда би требало да на ову једину точку обратимо
сву нашу пажњу, сво напрезање, сво пожртвовање. Отачас-
тво и језик у једном су достојанству код сваког народа који
неће да буде искључен из броја одлични[х] народа. Народан
живот не да се ни мислити без народног језика. Како су
друкчије мислили они изгнани Французи који су у прашу-
мама Америке најпре зидали француско позориште, па тек
онда стан за себе. Кад би Мађар цветао, онда би му позо-
риште било само предметом новога племенитог уживања,
али сад га морамо тако желити као брану пропадајућег јези-
ка, као паладију нестајућег характера, као полугу падајућег
духа нашег. Само саучешће народа може нам подићи на-
родно позориште, а ово не треба да се познаје само по
државном грбу који ће на мртвом каменитом зиду написан
бити, но по савести оној с којом ће сваки Мађар да ступи
преко прага његовог; по ономе одушевљењу које ће глумца
поставшег предметом општег уважења и испуњеног осећа-
њем своје вредности узвисити над кругом свакидашњег жи-
вота... Тако ће народ позоришту, а позориште њему узајмно
цену дизати. Ако ми будемо одушевљени, народни наш
характер заблистаће у новој светлости, ми ћемо црте овога
характера позајмити позоришту, урезаћемо их у душу ...24,
бодрићемо га да тражи себи ново, славе пуно позориште, да
на нову стазу доведе наше позориште, на којој оно неће
више бити мајмун туђега народа, не више распростиратељ
туђе покварености него тумач народног осећања и ранитељ
народне врлине. Овде ће бити безбедно уточиште гоњеном
народном језику; овде ће му бити домовина, где ће се после
садашњег изгнанства одморити; овде ће му бити огњиште
из којег ће у пуној снази планути да заузме оно место које
му по удивљења достојним својствима међу другим Европе
језицима припада.”

24
Текст нечитак.
Тако је говорио Келчеи пре 33 године. Говор овај ње-
гов правио је епоху у тадашњој Угарској. Речи његове нађоше
свуда одзива. Сваки је признао да му је из срца говорено.
Мађарско позоришно друштво из најдаровитији[х] чланова
састави се наскоро у Будиму, а оданде пређе 1837. у држав-
ним трошком подигнуто зданије у Пешти. Дан-данас броје
Мађари изван Пеште двадесет и четири позоришна друштва
по Угарској и Ердељу.
Келчеијеве пророчке речи се испуниле. Позориште
им је подигло и облагородило језик, подстакло народну свест
и понос, учврстило народни характер, развило народну књи-
жевност и у кобним околностима после најновијег покрета
било им је најпоузданији чувар народне свести, скоро је-
дино уточиште народног језика.
То је народно позориште. Има ли међу нама само је-
днога који га желио не би? Ако га сви желимо и постојано
желимо, онда га можемо и морамо имати. Како и на који
начин, то ћемо разложити првом приликом.
Бр. 98, 11. децембар 1860.

Народно позориште
У једном од прошли[х] бројева разложили смо од ка-
кве нам је велике нужде народно позориште. Уверени смо
да ће се тешко међу нама наћи ко ту нужду увиђао и желио
не би да што пре до овога народног блага дођемо.
Али, кад о народном позоришту говоримо, онда ми-
слимо пре свега на стално позориште, јер само се од њега с
правом исчекивати могу све благодатне последице за разви-
так народнога духа и језика, о којима смо у првом чланку
говорили.
Дилетантска друштва која се у овом или оном месту
на кратко време и понајвише из онакови[х] чланова саставе,
који у себи нити воље нит одважности осећају овоме се пози-
ву вечито посветити, слабо могу што у овом правцу учи-
нити.
Позоришна друштва која се из једног места у друго
селе имају, истина, то преимућство да у свом непрестаном
странствовању на више места могу бацити покоје благород-
није семе у народ. Овим се, дакле, путем више добија у
квантитету, али не уједно и у квалитету, јер овакова друш-
тва због честе сеобе нити имају довољно времена нити нов-
чани[х]средства да се за позив свој како треба изобразе и
усаврше. Њи[х]ов је начин живота од данас до сутра; данас
овде, сутра онде; због ограничене касе ограничена им је и
гардероба, и персонал, и репертоар. Непрестана борба с ос-
кудицама у најглавнијим струкама свакидашњег живота не
да им на главни задатак свој ни мислити, непрестана пот-
чињеност и зависност од свакога, с којим год у додир дођу,
убије у њима мало-помало сав понос, сву оданост и оду-
шевљење за позив – а где тога нема, ту о вишој цели позо-
ришта ни говора бити не може.
Код сталнога позоришта овакови[х] незгода или и
нема или се бар у много мањој мери појављују. Ослобођен
од тешки[х] брига ужитка, у стању је глумац сву вољу и
снагу своју посветити једино вештачком позиву своме. Ус-
песи на овоме пољу зада[х]ну га праведним поносом и час-
тољубљем, он буде осетљив према похвали и укору, жељ за
све већим савршенством овлада му срцем и душом и не да
му мировати док оне обрасце које је себи за углед поставио
не достигне и тим себи и роду своме образ осветли. Само
онда кад у глумцу оживи свест, да је и он један од најглав-
нији[х] фактора народне просвете,да се и он међу уважене
чланове народа бројати сме – онда и само онда има изгледа
да ће народни глумац оно бити што треба да буде и да ће
народно позориште у пуној мери одговорити потребама на-
рода. А то се све само сталним позориштем постићи даје.
Да видимо, дакле, има л' за ово изгледа.
Шта нам треба за стално позориште?
Требају нам ова четири фактора: новчана помоћ, добра
управа, позоришно друштво и згодна за представљање дела.
Откуда ћемо новце? Ево откуда:
Пре свега, не треба да заборавимо да позориште није
само такав институт који новце троши, него и такав који
новце и прави. Ако је управа добра, ако су чланови друштва
ваљани, ако се згодна дела представљају, сва је прилика да
се овакав институт сам собом одржати може. Пример мо-
жемо узети од овога позоришног друштва које се досад у
средини нашој бави и које ево већ осам представљања сваг-
да у пуној дворани даде. Осим тога, нема нигде примера да
је овим приликама и покрај мањег саучешћа публике изван-
редне какве помоћи требало, док се год театар задовољио
шаљивим играма и драмама и докле год није распикућу
оперу и балет у своје зидове примио, а ми би се умели тога
опаснога госта клонити.
Тако, дакле, први извор новчане помоћи био би ин-
ститут сам или, другим речима, она општина у којој би се
позориште установило. Али уколико то не би довољно би-
ло, почем су наше општине већином мале, то би нужно било
постарати се за какав спомоћни извор коме би се у случају
потребе прибећи могло.
Овај спомоћни извор морао би бити народ сам. Вре-
ме је да и код нас једанпут престане наш локални патрио-
тизам и да се радујемо ако шта добијемо, ма то и не било
одма пред нашим прагом. Нису ли Мађари из свију крајева
земље потпомагали своје народно позориште у Пешти? Кад
би ми стекли само једно стално позориште, било оно где му
драго, благодатне последице његове за кратко би се време
осетиле свуда где се год наша реч говори. Ово би било као
неко семениште за народну вештину, као нека општа кош-
ница, из које би сваки излетао покоји рој да прозуји кроз
све родне крајеве наше, а ако би се временом потреба осе-
тила да се храм народне Талије и на другом ком месту по-
дигне, овде би се већ нашло готова материјала с којим би се
сваком таковом предузећу у помоћ притећи могло. Што пре
подигнемо на једном месту сталан театар, тим више изгледа
имамо да ћемо га и по другим местима подићи моћи.
На ову цељ требало би да се састави друштво на ак-
ције. Сваки акционар да приложи нпр. 100 ф. у готовом
новцу или у обвезателству, па да од завештаног капитала
интересе плаћа. Две трећине ови[х] интереса могле би се
обраћати на потребе позоришта, а једна трећина да се до-
даје капиталу. Ради јевтиније манипулације могла би се уп-
рава с овим фондом поверити оној црквеној општини где би
позориште постојало, а доцније могао би народни конгрес,
који ће ионако све народне фондове под својом управом
имати, и ову најнароднију фундацију под своју заштиту
узети.
Ми смо уверени да би у овом општенародном делу с
новчаним жртвама притекли сви одлични чланови нашега
народа: наши архијереји, наше благородство, имућнији гра-
ђани, наше црквене општине, манастири, једном речи, сви.
Родољубиви бискуп ђаковачки, г. Јосип Јурај Штросмајер,
жртвовао је на југословенску академију сам собом 50 хиљ.
фор., а иза оваквог племенитог примера не смемо ни ми
нипошто заостати ако нећемо да нас туђ свет исмева, а по-
томство проклиње. И народно је позориште нека струка
академије, и народно је позориште неки университет, и то
за цео народ, јер га целог ономе учи што је по њега нај-
главније, а то је љубити своје!
Из ови[х] би се извора заиста могло одржати на-
родно позориште, а ако би се којом срећом више скупило
него колико би за подмиривање текући[х] потреба нужно
било, онда би се тек, и никако пре, могло приступити к зи-
дању зданија за театар. Тим треба да се посао крунише, а не
да се тим почне.
Сад долази управа. Управа би се морала поверити
неколицини људи који знају шта треба да буде народно по-
зориште и који у себи и воље и снаге осећају, да га к оној
вишој цели воде. Они би бирали и отпуштали чланове дру-
штва, опредељивали им плату и сву дисциплинарну власт
над њима имали; они би бирали комаде за представљање;
они би набављали све што за театар треба. За успех друш-
тва били би они пододговорни и подносили би јавне рачуне
о целом стању друштва. Овакав одбор лако би се саставио у
таковој вароши где има изображени[х] наши[х] људи који
су за народну ствар заузети. Чланови одбора служили би
без плате, али би се ипак бар једноме члану, који би као
прави управитељ између одбора и позоришног друштва не-
престани посредник био и по томе највише посла имао, мо-
рала одредити стална плата и нужни трошкови за канце-
ларију.
Позоришно друштво могло би се одма склопити, а
особито с изгледом на такав живот где је сваком члану
материјална супсистенција и грађански положај обезбеђен.
Даровити чланови друштва могли би се трошком института
на неко време и у Пешту и у Беч послати, да и тамо јошт
што виде и науче.
Позоришни[х] дела за представљање још досад слабо
имамо, али би се и ту нашло помоћи. Народна драматургија
добила би нов полет одма чим би се театар завео и за коју
годину добили би од наши[х] даровити[х] песника зацело
такови[х] дела да би смели с њима на видик изићи. Онда би
и Матичин позив много бржег одзива нашао. А док не би
стекли своји[х] бољи[х] дела, дотле би могли преводити и
прерађивати, а за то би се, особито међу нашом ваљаном
омладином, зацело нашло свесрдни[х] посленика.
А где да се установи то позориште? Ми држимо – овде
у средишту нашем, у Новоме Саду где је наша интелиген-
ција ионако највећма представљена. Усхте ли се и на више
места, тим боље; ми ћемо бар овде, помоћу Бога и народа,
покушати срећу и латити, у ком се надамо да ће нас сваки
родољуб (а ко то данас не би био?) својски потпомоћи.
Остаје још да начинимо кратки предрачун да се сва-
ки увери да овај план није никаква утопија.
У овом предрачуну ограничавамо се само на најнуж-
није потребе. Претпостављамо да би се свакога месеца по
20 представљања давало, дакле преко године 240.
Ево трошкови:
Два глумца с платом од 50 фор. на месец износи на годину
1200
Двојица по 45 фор. 1080
Тројица по 40 фор. 1440
Петорица по 35 фор. 2100
Једна глумица по 60 фор. 720
Две глумице по 50 фор. 1200
Три глумице по 40 фор. 1440
Управитељ (од одбора) по 50 ф. 600
Режисер по 60 фор. 720
Суфлер по 40 фор. 480
Касир по 25 фор. 300
Писар по 25 фор. 300
Два служитеља по 15 фор. 360
Два билетера по 10 фор. 240
Трошкови канцеларије по 15 фор. 180
Дворана сваки пут по 5 фор. 1200
Осветљење по 2 фор. 50 н. 600
Музика по 6 фор. 1440
Цедуље по 6 фор. 1440
Изванредни трошкови представљања по 1 ф. 240
Допуњење гардеробе и декорација 300
Свега 17.600
Ово је текући трошак. А кад би се нпр. овде код нас
изнова почињало, требало би одма у почетку на гардеробу
једно 600 фор., а на декорације око 300 ф., свега 900 фор.
Узмимо сад да буде у дворани 560 седишта прве кла-
се с месечном претплатом од 7 ф., то би донело на годину
4200 ф.
60 седишта друге класе са претплатом од 6 фор. 4320 ф.
60 места за стојање са претплатом од 5 фор. 3600 ф.
На каси да падне једно на друго по 20 фор. 4800 ф.
У корист института да буду шест представљања по 100 фор.
600 ф.
Свега 17.520 ф.
Дакле, скоро никакав дефицит. Али све да смо се где
и преварили у рачуну, то јамачно неће много односити, и ту
има још доста начина да нам биланца боље испадне. Тро-
шкови се могу још смањити, у корист института може се и
покоји бал дати и ко би све начине избројао којима се по-
моћи можемо, само кад се својски оће.
Бр. 99, 15. децембар 1860.

Отворено писмо уреднику Србског дневника
Поштовани господине!
Српски дневник у 98. броју изнесе један пуно важан
чланак гледећ народног казалишта, нећу се упуштати у по-
једине његове подробности, ја несам један од они[х] људи
који другоме радо тамјан пали, али рећи морам да је сваки
слог на своме месту, несам се подигао ни да га претресам
ни да га допуњавам, но једино по нагону моје унутарњости
да му се одзовем – да одговорим дужности којој се обвезан
налазим бити напрама највеће драгоцености – народности,
да осведочим да није још у нама осећање изумрло напрама
добром и лепоме, да и Србин знаде уважавати и ценити је-
дини најбржи пут водећи правом просвештенству – даклем,
ево мене накратко с једним малим подарком – незнатном
жртвом на олтар народног просвештенства. Ја се одлучи[х],
имајући на очима дужност напрама народности, предност
казалишта и неизмерне добити отуда на утемељењу истога,
1000 фор. аустр. вредности приложити. Незнајући куда, како
и коме за сада да се обратим, ево ме управо Вами, с тврдом
речију пред Богом и светом да од данаске до оног часа докле
та ствар не би заиста у живот, да – у сигуран живот ступи-
ла, обвезан се чиним на вишеречени иметак закониту лихву
исплаћивати, у другом случају, као што се у Бога и српску
честитост надам, тј. да ова ствар што пре у живот ступи, те
да се законити одбор гледећ тога устроји, потом таки било
сигурно обвезателства или готов новац у руке вручити.
Најпосле за рад, ослањајући се сасвиме на Вашу тамну раз-
боритост да оно чините што мислите да би најбоље и нај-
спасоносније било.
Приопћујући вам ово, тврдо се надам и уфам да мој
праведни глас неће остати „вапијушћи у пустињи”, да нећу
ја једини бити најбољи у нашем поносном народу, до да
наша позната народна честитост што пре и што више ода-
брани[х] родољуба послаће ми у сусретај – на бојиште на-
родног просвештења, де ћемо у лепој слози и послушању
који капом а који шаком, ако и не величанствени, а оно бар
доброполезни и спасоносни Пантеон оградети, којем ће се
потоње потомство ако не и дивети, а оно га бар с благодар-
ном сузом пресматрати, уједно и нас осећајући се, које ће за
наш временом распирени пепео највећа благодарност бити.
Напред, тако Бог, дужност и позив времена заповеда!
У Новом Саду, на Петозарни25 1860.
Емил Чакра26
Бр. 13, 12. фебруар 1863.

Народно позориште
На измаку прошле године почели смо у овим листо-
вима разлагати наше мисли о народном позоришту. Поли-
тични догађаји који су у живот народа много дубље засецали
прекинуше наша разлагања и принудише нас да причекамо
док се усколебани духови мало стишају. Хвала разборито-
сти нашега народа, нисмо морали дуго чекати! Политична
катастрофа27 нашла нас је доста спремне; она не само да ни-
је уздрмала, него је још подстакла успавану народну свест и
љубав према свему што је наше. А док је тога, дотле нема
за нас пропасти.

25
Свети мученици Евстратије, Аксентије, Евгеније, Мардарије и Орест.
По јулијанском календару прослављају се од 13. децембра до Божића.
26
Рођен у Новом Саду 1837, где је и умро 1884. Књижевник и новинар.
27
Вероватно се мисли на укидање Војводства Србије и Тамишког Баната
(крај 1860).
Да видимо, дакле, шта нам радити ваља, да што пре
до сталног народног позоришта дођемо.
Пре свега, ваља нам настојавати да ова идеја што пре
и што већма у народ продре и у њему целоме до уверења
сазре. Треба да га уверимо да нам је та ствар преко нужна,
да је општа и да се лако извршити даје.
О прекој нужди уверен је сваки родољубац који зна
шта је просвета за народ и шта је позориште за просвету, ту
даља доказивања на треба.
Да је ово ствар општа, ту ће се сваки уверити ко ра-
суди да је стално позориште, ма да и јесте само за једно ме-
сто везано, ипак углавноме за просвету целога народа ради
и њу и посредно и непосредно потпомаже. О томе се сум-
њати значило би толико колико се сумњати да ли је Сунце
опште свима планетама, глава целоме телу, владатељ целој
држави.
А даје ли се и лако извршити? Даје дакако. Шта се ту
иште? Ништа друго, до да га сви захтемо, да сви кажемо
Оћемо га!, па га одма и имамо. Али се иште новца. Иште
богме, и то довољно. Али шта је то за цео народ? И шта би
дошло за једну главу? Са годишњим прилогом од једног
новчића на сваку српску главуподмирили би се сви годишњи
трошкови, а с прилогом од десет новчића на главу могао би
се основати толики фонд да би се из сами[х] интереса ње-
гови[х], без икакви[х] доходака стално народно позориште
издржавати могло.
Ако, дакле, узрадимо да ове истине до народа дођу, и
то у свима крајевима где он живи, у свима класама од
највише до најниже, и ако ове истине пређу у уверење, по-
стану општом жељом народа, онда је учињен први и нај-
важнији корак, онда већ не треба нам много да се ова жеља
и оствари.
Ми смо покренули ову идеју, уздамо се да ће нам у
томе ревносно потпомагати цела наша журналистика, а сви
поједини родољуби нека се сад својски за њу заузму, нека
се сваки у своме ма како маленом и ограниченом кругу
потруди што више пријатеља и бранитеља за њу задобити,
да кад се буде рекло „дај, народе!”, са тисућу и тисућу стра-
на добијемо радостан одговор „ево!”
Изгледи су за ово већ и сад добри и повољни. Тек
што је неколико речи у овима листовима о народном позо-
ришту написано, и већ можемо казати да родољупци наши
на више страна стоје као запета пушка и чекају шта ће се
почети. Имамо доста и усмени[х] и писмени[х] опомена да
што пре прионемо на посао, имамо с више страна обећања
знаменити[х] прилога, штавише неки ватрени родољуби не
хтедоше већ ни чекати на позив, него нам почеше слати
прилоге. Ово је већ врло добар знак.
По многим нашим местима склопила [су] се добро-
вољна друштва из дилетаната. Тако у Панчеву, у Земуну, у
Иригу и Будиму. И то је добар знак. То сведочи да се свуда
почиње осећати потреба вишег, племенитијег уживања. Та-
кова покушавања треба својски потпомагати. Дилетантска
представљања обично за мало трају, али су ипак од користи;
једно што на публику колико-толико дејствују. Од толи-
ки[х] бачени[х] варница шат која и завати. Славни Шилер
био је дете од девет година кад је први пут био у позоришту
и овом првом упечатљиво има захвалити немачка књижев-
ност неколико најславнији[х] позоришни[х] дела којима ће
се довека поносити. Колико је најславнији[х]глумаца оним
поводом постало!
За ову цељ имамо јошт једног доброг савезника у на-
шем позоришном друштву, које је доскора у нашој средини
било, а сад се спрема да сва главна места наша обиђе. Су-
дећи по досадашњим успесима истога друштва, надамо се
да ће оно бити свуда топло и свесрдно дочекано, као што то
у пуној мери и заслужује. Требало би да се у свима местима
која желе исто друштво к себи позвати по неколико родо-
љуба нађе који ће се за најпрече потребе друштва (подвоз,
квартире, место за представљање итд.) постарати, да се тим
и трошак друштву по могућству олакша и труд и време
уштеди. Ваља да им покажемо да су свуда куд се год окре-
ну међу присну браћу и пријатеље дошли. Честити Румља-
ни ту су већ дали леп пример, а тако ће исто и Митровица
да чини, куда се сад ово друштво спрема. Ако ови примери
свуда одзива нађу, као што се сад већма но икад надамо,
онда ће се и путовање овога друштва преобразити у тријум-
фални спровод народног театра и побуђено на све стране
одушевљење и суревновање биће на један неоцењени фак-
тор за остварење сталног позоришта.
По местима где наша читалишта већ постоје, могу
нам читалишта у свему овоме од неисказане користи бити.
Читалишта су ионако средоточија за просвету, стецишта
целе интелигенције и одабрани[х] становника свакога мес-
та. За нејако детенце, какво је наша тек сад развијајућа се
позоришна вештина, где би се и могло тражити свесрдније
и нежније дадиље која би га на својим рукама одржати и
одранити могла? Једна рука другу пере, а образ обадве. Кад
један народни институт другоме наруку иде, оба се дижу и
успевају. И ово би био један узрок више да се потрудимо
свуда по свима градовима, варошима и селима читалишта
завести. Томе бар сад нико неби сметати могао.
Што је досад речено, то нас се тиче свију. Сад ћемо
да наведемо шта треба да чини Нови Сад као оно место у
којем треба да се подигне народно позориште.
Пре свега још две, три речи да се споразумемо. Ради
смо оправдати све што рекнемо; ради смо угушити и ону
сумњу која можда до јавног израза неће ни доћи, али се
ипак може овде и онде породити и послу нашем сметати.
Може ко запитати – а зашто баш у Новоме Саду да се диже
позориште?
Питање ово врло је природно. Ми имамо осим Ново-
га Сада још довољно одлични[х] наши[х] места, од који[х]
су гдекоја у овом или оном погледу претежнија од Новога
Сада. Зашто баш овде да буде, а не у којој другој већој, леп-
шој или богатијој вароши?
Ако ћемо на ово питање да одговоримо, онда треба
да се вратимо на оно што смо у првим чланцима говорили о
позиву народног позоришта. Кад би само о том била реч,
дај да скупимо нешто новаца да сазидамо позориште, да
набавимо нешто завеса и шарени[х] хаљина и да најмимо
неколико људи који ће нас свако вече забављати – кад би,
велим, само о томе била реч и кад неби од народног позо-
ришта ништа више тражили, онда признати морамо да би
најправедније било држати се тога начела нека се сваки ста-
ра за себе.
Али ствар сасвим друкчије стоји. Овде се не ради о
приватној забави једне вароши, о личним интересима неко-
лико људи. Овде је говор о вишим духовним интересима
народа, о народној свести, народном поносу и карактеру,
народном језику и литератури; једном речи о ономе што је
народу најмилије, најсветије. Народно позориште све ово
чува, брани, негује, облагорођава. Па добитак који отуда
имамо остаје ли само сопственост Новога Сада? Ако пово-
дом народног позоришта стечемо преко године 10–12 доб-
ри[х] драма, какови сад без позоришта ни за богзна какве
награде стећи не можемо – јербо је код свију народа тек
позориште створило драматичну литературу, па и код нас
оно мало позоришни[х] дела што их имамо, имамо их само
поводом позоришта – ако их стечемо, а морамо их онда сте-
ћи, није ли то општа корист за све нас? И ако ово народно
позориште под управом вешти[х], родољубиви[х], изобра-
жени[х] и пожртвовани[х] људи – а такових имамо, хвала
Богу – постане школом доброга вкуса, семеништем и вос-
питалиштем за народне глумце и обрасцем на који ће се
друга мања позоришта у свако доба угледати и отуда и
сваку и духовну и материјалну помоћ изгледати моћи, неће
ли то ићи у корист свему народу?
Позориште само у најтешњој свези са литературом
опстати и напредовати може. Литература даје позоришту
животни сок којим се оно рани; литература је магнет који
му правац показује да се спута не сврне; литература је која
му погрешке исправља који га од шкодљива уплива чува,
која га на оној висини држи, на којој као струка најплеме-
нитије вештине стојати мора, ако неће да се у глиб сваки-
дашње надничарске свакидашњости ували. Глумац и код
најизображенији[х] народа, много већма код нас, само у не-
престаном саобраштају са изображенијим од себе мужеви-
ма и под непрестаним њи[х]овим упливом и руководством
у стању се узвисити до оне точке са које ће свој задатак као
што треба сватити и извршити моћи.
Али исто тако је и позориште преко нужно за бржи
развитак и цветање литературе. То што су у материјалном
свету фабрикант и трговац, то су овде списатељ и трговац.
Отуда видимо да је сваки прави списатељ уједно и пријатељ
позоришта, а сваки прави глумац пријатељ литературе. Ши-
лер је провео свој век у друштву с глумцима који су га као
неко више створење гледали и поштовали, али тако је онда
и цветало код Немаца обоје. Где те симпатије нема, тамо не
тражи списатеља ни глумца, „тамо нема ни овце, ни руна!”
Ова свеза театра с литературом – једини је момент за
што треба да позориште овамо дође. Засад је овде средото-
чије целе наше књижевне радње у Аустрији; што се год у
књижевности код нас ради, овде се ради. То једно пресуђу-
је, друго је све узгредно. Због ове књижевне хегемоније и,
само због ње, треба да се установи позориште. Овде је нај-
боља земља за ову биљку.
Међутим, добро нам дошле и овакве рекламације по-
једини[х] наши[х]општина, али само ако им за извор буде
служила жеља да и оне што пре до позоришта дођу. Ако и
оне то исто желе, ватрено и искрено желе, онда ће им се же-
ља много пре и сигурније испунити ако нас сад при овоме
послу потпомогну, јер сви су изгледи да ћемо овде наскоро
стећи довољан број глумаца и као год што би се на стална
места и повољна условља непрестано јављали нови и нови
чланови, тако би опет овдашње позориште своје извештене
и спремне чланове другим општинама уступати могло. На
овај начин могли би из централне кошнице за неколико
ројеве излетети, да би се свака потреба задовољити могла.
Види се, дакле, да питање о месту[за] стално позори-
ште не вређу ниједну општину нашу, види се да би помоћу
коју би главно позориште с други[х] страна добивало само
на оне цељи обраћена била које би целому народу у корист
ишле; види се и ово да би се ова материјална помоћ са ду-
ховном, дакле претежном помоћу за кратко време и то с
интересом вратити могла. Сад се вратимо на нашу тему.
Шта да се, дакле, почне радити у Новоме Саду?
Како је овде већ установљено српско читалиште, нај-
приличније је да учини први корак у овоме послу. У нашем
читалишту ионако је заступљена овдашња интелигенција и
најимућније грађанство. Читалиште, дакле, да се посаветује
и о позоришту да састави друштво и одбор који ће с позо-
риштем управљати да изради статуте и да се постара да што
пре добијемо допуштење и за позориште и за купљење при-
лога. С овим треба да се пожуримо највећма. Да би се мол-
ба пре уважила, неопходно је нужно да је једна депутација
читалишта дотичној власти однесе и да се пре не враћа
док решење не добије.
Као пројект за статуте могле би служите следеће точке:
У Новоме Саду заводи се Српско народно позориш-
те. Донде док сабор народни не прими управу овога позо-
ришта, остаје оно под управом Друштва за српско народно
позориште у Новом Саду. Члан овога друштва може бити
сваки који на фонд Позоришта приложи 200 фор. или на
зидање зданија позоришног 50 фор. или на годишње потре-
бе Позоришта годишњи 50 фор. Примају се и мањи прилози
који ће се по народу за фонд, зданије и годишње потребе
Позоришта купити. Сви прилози одма се објављују у нови-
нама. Друштво држи сваке године своју главну скупштину,
на коју се сви чланови позивају, у којој се рачуни о свему
излажу и после у новинама објављују. У првој главној
скупштини, која се одма по добивеном одобрењу за позори-
ште и скупљање прилога заказати има, бира се управљајући
одбор Позоришта. Овај има два одсека: литерарни (артис-
тички) и економски. Чланови економског одбора могу бити
само они који су приложили онолико или више колико се за
члана друштва иште. Од члана литерарног одсека то се не
тражи. Наименовањем за члана литерарног одсека постаје
се почасним чланом друштва. Оба одсека заједно бирају
једног председатеља, а сваки за себе једног потпредседате-
ља. Председатељ сазива седнице у којима се оба одсека са-
ветовати имају, а сваки потпредседатељ сазива седницу
свога одбора и у њој председава. Један члан литерарног од-
сека уједно је и управитељ Друштва и прима за то плату.
Остали чланови обојих одбора служе за то бесплатно. Еко-
номски одсек управља с новцима, прима прилоге, издаје их
под интерес, исплаћује трошкове, намешта касира с платом,
намешта служитеље, води бригу о зданију. Оба одсека за-
једно опредељују цео буџет позоришта, изванредне трошко-
ве, одређују цене места. Литерарни одсек бира и отпушта
глумце, одређује репертоар, држи дисциплину над глумци-
ма, у границама одређеног буџета повишује им или смањује
плату, намешта режисере. Управитељ у договору с лите-
рарним одсеком дели роле, држи ред међу глумцима којима
је он непосредни старешина, под његовом је управом кан-
целарија, оркестар, гардероба, библиотека, декорације, слу-
житељски персонал. Он потписује све квите које се касиру
на исплату доносе.
Пријатељи Народнога позоришта нека проуче ове
точке и што нађу за изостављање, додавање и мењање, нека
нам што пре усмено или писмено саопште. Насје при овом
предлогу руководило начело да као што у човеку и душа и
тело треба да имају своје право ако ће целост да опстоји,
тако и у позоришту треба да и дух и материја, и уман и фи-
на[н]сијалан капитал да се у обзир узме и сваком своје право
обезбеди. Само тако може бити успеха. Литераран (арти-
стичан) одсек треба да се миче сасвим слободно, јер сав ус-
пех ионако од њега зависи и сва одговорност на њему лежи.
Новчана средства позоришта треба да су му једине границе
његове власти и његове дејатељности.
Остају још две ствари које споменути морамо. То су
зданије за позориште и новчани прилози.
Зданије позоришта само је спољашња аљина позори-
шта, а није позориште само. Као што се аљина удешава
према телу, тако се и зданије театра мора удесити према по-
требама позоришта. Избегавати ваља сваку крајност, тврдо-
ћу тако исто као луксус.
Сваки излишан новчић који се на зданије без нужде
изда отет је од позоришта самог, које ће имати далеко пре-
чи и важнији духовни[х] потреба. Паметан родитељ свагда
ће више издати на изображење него на одело свога детета.
Овде је исти случај.
Новчани прилози имали би се купити. 1) на зданије;
2) на потребе позоришта; 3) на фонд позоришта. С прилози-
ма на зданије имало би се подићи зданије позоришта и
унутри набавити све оно што је за публику нужно. С прило-
зима на потребе позоришта набавило би се све оно што за
позориште у строжијем смислу треба, као бина с целом ма-
шинеријом, завесе, декорације, гардероба. Будући ће трош-
кови прве године бити највећи, а приход од позоришта нај-
мањи – јербо ће доста времена требати док се потребан број
глумаца искупи, док се најнужнији репертоар удеси, док се
глумци извежбају, па и кад се позориште већ отвори, ис-
прва ће се ређе давати представљања, а тим и доходак мањи
бити – то се из свега види да прилози за потребе позоришта
требају да буду ако не већи, а оно бар прве године толики
колики и на само зданије. Кад већ све у ред уђе и кад се ус-
пех позоришта почне указивати, онда је тек време да се
фонд позоришта оснује. Онда ће се, по добивеном искуству,
моћи прорачунати колики је годишњи трошак за позориште
нужан и коликом се приходу на идућу годину надати можемо.
Тако ће се најпоузданије моћи определити и колики је фонд
за опстанак позоришта нужан. Кад се овај или још већи
фонд већ скупи или ма каквим начином обезбеди, онда ће
се потребе друштва моћи подмиривати из интереса овога
фонда, а годишњи прилози могли би и изостати.
Како се овде код нас у овој ствари радити почне, он-
да ћемо то читатељима нашим јавити.
Бр. 18, 2. март 1861.

Наша читаоница и позориште
У Н. Саду, 1. марта.
Сутра у 10 часова биће главна скупштина наше чи-
таонице. Предмети саветовања биће избор званичника чита-
онице и – позориште. Ми ћемо о овом последњем коју да
рекнемо.
Ако желимо позориште имати, треба да се врло, вр-
ло, журимо, јер је време кратко, а посао голем. Да видимо
како стојимо с временом и послом.
Данас пишемо први март, а до првог октобра (ако
смо ради да се онда отвори позориште) нема више од седам
месеци.
Посао нам је двојак: духован и материјалан. Оба иду
успоредо, оба треба да се одма почну. Да видимо најпре
шта је с материјалним послом.
Ако оћемо да се позориште отвори 1. октобра, онда
мора зданије театра бар месец дана пре тога рока готово би-
ти (бар што се зидарског и дунђерског посла тиче), да нам
бар месец дана на ситније послове око зданија заостане. Зи-
дање трајаће бар три месеца, треба, дакле, да се отпочне бар
1. јунија. А да то може бити, треба да се за ова три месеца
што иду све што је к томе нужно сврши, а то је: да се изра-
де и потврде статути, да се почну купити и да се скупе при-
лози, да се нађе место за зданије, да се зготови план, пред-
рачун итд.
Ово је материјалан посао. Сад да видимо духован.
Ако желимо да се позориште бар 1. окт. отвори и да
се после без даљег прекидања бар сваке недеље по три
представљања (толико у почетку, а после и више), и то све
нова представљања давати могу и да се ова бар пре три ме-
сеца никада (осим на општу жељу публике) не понављају:
онда је нужно да глумци у то доба најмање 20 комада већ
добро представљати знају. Да се 20 комада добро науче, ту
треба код најбољи[х] глумаца и код потпуног друштва (где
се и по два комада наједанпут учити могу) најмање три
месеца. Глумце би, дакле, требало ангажовати најдаље 1.
јулија. Ко зна како [х]удо стојимо с нашим народним репер-
тоаром, колико се још и наша најомиљенија позоришна дела
за бину дотеривати, колико се још и наши најбољи глумци
скоро од алфе почињући за српско позориште воспитавати
и скоро изнова стварати морају, тај ће признати да реперто-
ар од 20 прилични[х] позоришни[х] дела приправити, роле
исписати итд., опет иште најмање три месеца. Књижевни
одбор и с њиме директор друштва морали би, дакле, свој
посао почети од данас најдаље за месец дана.
Дакле се својски журити треба. Немамо ниједан дан
излишан.
Сутра би требало да се утврде статути и на потврђе-
ње поднесу, да се наименује одбор економски, који ће и до-
тле прилоге примати, да се установи одбор књижевни, који
ће се одма за репертоар и духовне потребе бринути и јед-
нога од своји[х] чланова за директора поставити.
Ако се ово сутра сврши, онда је свршено.
Бр. 22, 16. март 1861.

Чланак без наслова
У Новоме Саду, 14. марта – У прошлу недељу, 12. т.
м. била је седница овдашње читаонице. Најглавнији пред-
мет саветовања било је стално српско позориште које смо
наумили у овој вароши подићи. Као што је предлог овај од-
ма у почетку свуда у народу с одушевљењем примљен, тако
смо и овде с највећим нестрпљењем чекали да наступивша
у обновљењу магистрата криза28, па да се својски латимо
овога важног предмета од којег се за народну просвету и
напредак толиком добру надамо.
Прве смо кораке већ учинили. Одбор је састављен
који ће позиве на прилоге издати, статуте за позориште из-
радити и о сходном плану за зданије посаветовати се. За
председатеља одбора изабран је г. Стефан Брановачки29, за
чланове гг. Антоније Новаковић, Гаврило Поповић, Дими-
трије Сарачевић, Ђорђе Д. Кода, Ђорђе Поповић, Емил
Чакра, Илија Христић, Јован Ђорђевић30, Јован Јовановић
(перовође), Јован Суботић31, Марко Поповић, Новак Радо-
нић32, Сава Суботић, Светозар Милетић, Тодор Ђомпарић,
Јанко Славнић.
За примање прилога одређени су чланови одбора гг.
Ђорђе Д. Кода33 и Сава Суботић. Сви прилози имају се од-
ма путем „Срп. дневника” објавити. Да не би новци бес-
плодни лежали, одређено је да се прилози чим сума скуп-
љенога новца 500 ф. пређе у бечку штедионицу шиљу.
У име Божије, ми овде већ почесмо; сад је време да
по могућству настојимо да ова красна намера што скорије и
у дело пређе.

28
Види поглавље о првом избору Светозара Милетића за градоначелника.
29
Рођен у Сенти 1804, умро у Новом Саду 1880. Правник и политичар,
први председник Друштва за Српско народно позориште и председник
Матице српске од 1872. до смрти.
30
Рођен у Сенти 1826, умро у Београду 1900. Књижевник, драматург, ау-
тор текста српске химне Боже правде.
31
Рођен у Добринцима 1817, умро 1886. Књижевник и политичар.
32
Рођен у Молу 1826, умро у Сремској Каменици 1890. Сликар и књи-
жевник.
33
Рођен у Новом Саду 1811, умро у истом месту 1891. Трговац, до-
бротвор, члан Управног одбора Матице српске.
Исти број
Позив
На прилоге за оснивање сталног српсконародног
позоришта у Новоме Саду.
Шта је народно позориште за народ, његово изобра-
жење и просвету, народност и језик, о томе нам није нужде
говорити. Сви просвештени народи Европе служе нам за
пример како овај најблагороднији институт ценити и него-
вати ваља.
Код нас је овај главни фактор народног изображенија
на велику нашу штету све досад занемарен био. Ако је и
било овде и онде поједини[х] покушаја да се тој великој
оскудици по могућству доскочи, сва напрезања ипак су
остала без успеха, јер су била усамљена. За велике цели
ишту се велика средства. Што целом народу у корист иде,
ту треба цео народ да се заузме.
Изјављена у нашим јавним листовима жеља да се ов-
де у Новоме Саду, у средини овострани[х] Срба, у стеци-
шту српске интелигенције, једно стално позориште оснује,
нашла је, Богу хвала, на много места топлог одзива. Родо-
љубива темишварска општина прва је дала красан пример
који ће и другу нашу браћу на исту ревност побудити. То
нам даје надежду да ћемо предузето дело с успехом оконча-
ти и давно неговану жељу родољуба српски[х] остварити
моћи. За ово имамо више но икад изгледа сад где се успава-
на народна свест на све стране будити почиње, где видимо
да се и мање и веће општине наше с посебном ревношћу за-
узимају за све што је наше, за све што нас просвети и на-
претку водити може.
Али ако смо се икад за што заузимали, ако смо икад
готови били за народно добро сваку жртву принети, сад је
време да то у највећој мери покажемо. По ономе како се сад
владали будемо, цениће нас цео остали свет, цениће нас по-
томство. Покажимо се вредни имена свог. Угледајмо се на
Мађаре, који за кратко време скупише на своју академију
више од милион форинти, што ће им на вечиту славу слу-
жити. Сви знамо колико принесе племенити родољуб г.
Штросмајер на оснивање југославенске академије. Смемо
ли ми иза оваки[х] примера заостати?
Огромна сума коју Мађари скупише није нарасла са-
мо од велики[х] прилога које су њиови духовни и мирски
великодостојници и поједини имућнији на олтар народне
просвете принели. Велики успех тај могу они захвалити по-
највише ревносном настојавању поједини[х] родољуба, који
су и позвани и из соpственог побуђења свуда, где је год који
допрети могао, прилоге купили. А то и код нас бити може.
Сваки, и најмањи прилог, примиће се благодарно.
Имена приложника објављиваће се у „Срп. дневнику”. При-
лози могу бити тројаки: у готовом новцу једанпут за свагда,
у облигацијама које је приложник на опредељене рокове
исплаћивао, а дотле од обвезане суме интересе давао, и у
годишњим прилозима на које би се приложник на пет годи-
на обвезао и ове сваке године или наједанпут или на рате
полагао. Прилози се шиљу у Нови Сад Одбору позоришног,
г. Ђорђа Дим. Коду и Саву Суботића.
Од скупљени[х] прилога намеравамо ми још ове го-
дине с могућом штедњом целисходно зданије позоришта
сазидати и позориште са свима потребама снабдети, а суви-
шак као фонд позоришта под интерес дати, с којима би се
интересима и годишњим прилозима сваке године позориш-
ту онолико у помоћ давало да оно првобитно цели својој
одговарати може.
Рачуни и известија о свему пословању даваће се на-
роду свагда верно и тачно и настојаваће се да први народни
конгрес који се из свега народа нашег скупио буде овај чисто
народни институт под своје окриље и своју управу прими.
У Новоме Саду, 15. марта 1861.
Јован Јовановић, с. р. Председатељ одбора:
актуар Стеван Брановачки
Сва пошт. уредништва наши[х] листова умољавају се
да овај позив обнародују.
Додатак броју 30, 13. април 1861.
Први списак прилога за Србско народно позори-
ште у Новом Саду.
(Код уредништва „Србског дневника”)
1. Димитрије Марковић, ц . и кр. срески актуар у Модошу,
родом из Илока, 5 ф;
2. Гђа Емилија Дајевића, супруга Јована Дајевића, трговца
у Чакову, 20 ф;
3. Димитрије Панић, кујунџија у Чакову, 2 ф;
4. Сима Тарански из Сомбора, 1 ф;
5. Стефан Јањатовић из Сомбора, 1 ф;
6. Новак Радонић, акад. молер из Н. Сада, 10 ф;
7. Јован Ђорђевић, уредник „Срб. дневника”, 100 ф;
8. Ђорђе Рус из В. Кикинде, 100 ф;
9. Коста Петровић из В. Кикинде, 5 ф;
10. Алекса Лаковић из В. Кикинде, 5 ф;
11. Коста Стефановић из В. Кикинде, два ц. дуката;
12. Стефан Стефановић из Вел. Кикинде, 3 ф;
13. Никола Јовановић из Вел. Кикинде, 1 ф. 50 нов;
14. Ђорђе Станковић из Вел. Кикинде, 5 ф. 50 н.
Свега: 179 фор. и два дуката.
Бр. 33, 23. април 1861.

Други списак прилога на Србско народно позориште
у Новом Саду (Види додатак бр. 30 „Срп. днев.”)
(код одб. чланова гг. Ђорђа Д. Коде и Саве Суботића)
15. Јован Стерговић из Н. Бечеја 20 ф.
16. Ђорђе Д. Кода из Н. Сада 100 ф.
17. Јован Форовић из Н. Сада 100 ф.
18. Дим. Ароновић из Земуна 20 ф.
19. Петар Крстић из Вел. Бечкерека 20 ф.
20. Александар Теофановић из В. Беч. 2 ф.
21. Петар Арсеновић из В. Бечк. 10 ф.
22. И. П. Јоановић из В. Бечк. 4 ф.
23. Максим Еугеновић из В. Бечк. 15 ф.
24. Мирослав Мај из В. Бечк. 5 ф.
25. Јевтимије Таназевић из В. Бечк. 2 ф.
26. Димитрије Рожа из В. Бечк. 1 ф.
27. Ник. Војновић, адв. из В. Бечк. 1 ф.
28. Јосиф Превендар из В. Бечк. 1 ф.
29. Стеван Савић, адв. из В. Бечк. 20 ф.
30. Исаија Поповић из В. Бечк. 2 ф.
31. Божидар Вујић из Чантавира 50 ф. на зидање, 5 ф. на
трошкове прве године, 5 ф. на фонд, свега 60 ф.
32. Приход од српског бала даваног у Темишвару у корист
Позоришта 1239 ф. 12 нов.
Свега 1622 ф. 12 нов.
Досадашња сума 179 ф. и 2 дук.
Свега 1801 ф. 12 нов. и 2 дуката.
Бр. 35, 4. мај 1861.

Трећи списак прилога на Србско народно позориште
у Новом Саду (Види бр. 33 „Срп. дневн.”)
(Код одборни[х] чланова гг. Ђорђа Д. Коде и Саве
Суботића)
33. Хранимир Купусаровић из Вел. Бечкерека 50 ф.
34. Ђорђе Јанковић из В. Бечк. 50 ф.
35. Алекс. Пеци Поповић из Вел. Бечкерека 50 ф.
36. Јован Конић из В. Бечк. 10 ф.
37. Владимир Стојковић из Вел. Бечкерека 2 ф.
38. Јован Ранковић из В. Бечк. 5 ф.
39. Јован Михајловић из Вел. Бечкерека 3 ф.
40. Константин Јанковић из В. Бечкерека 20 ф.
41. Теодор Анагности из Вел. Бечкерека 2 ф.
42. Никола Атанасковић из В. Б. 10 ф.
43. Симеон Стајић из В. Бечк. 50 ф.
44. Кирило Секулић из Вел. Бечкерека 5 ф.
45. Стефан Бранковић, књиговодитељ из В. Беч. 10 ф.
46. Данило и Анка Станишић из Вел. Бечкерека 5 ф.
47. Данило Томић из Вел. Бечк. 1 ф.
48. Ђорђе Михајловић из В. Бечк. 3 ф.
49. Марко Рашковић из В. Бечк. 20 ф.
50. Јован Полак из В. Бечк. 2 ф.
51. Алекс. Николић из В. Бечк. 2 ф.
52. Стефан Лончар из В. Бечк. 5 ф.
53. Конст. Татаровић из В. Бечк. 1 ф.
Свега 306 ф. а. вр.
Досадашња сума 1801 ф. 12 н. и два дуката
Свега 2107 ф. 12 н. а. вр. и 2 дук.
Бр. 36, 7. мај 1861.

Шта нам сад ваља чинити за наше позориште?
Прилози на Српско народно позориште већ почињу
долазити. Родољубиве општине темишварска и великобеч-
керечка већ су дале красан пример којему ће, не сумњамо,
за кратко време и друге наше општине по могућству свом
следовати. Питање се рађа: шта треба да чинимо да што пре
и што сигурније до наше цели дођемо?
Пре свега држим да је нужно да се устројимо. Сре-
доточни одбор у Новом Саду већ је устројен и скорим ће
отпочети радњу своју. Исто тако се устројио и одбор у Вел.
Бечкереку и, као што је јављено, ступио је у свезу са овда-
шњим одбором. На овај начин требало би да се устроје од-
бори у свима нашим већим општинама и да се ставе у непо-
средно споразумљење с нама, а у мањим местима, која су
даље од Новога Сада, могли би се такође устројити одбори.
Овакво устројење нужно ће бити, пре свега, ако смо
ради да сложно и на све стране једнако деламо и један дру-
гоме посао олакшамо.
Док би се ови одбори устројавали, дотле би требало
средоточни одбор да изврши ово:
1) Да изради код државне власти концесију за скуп-
љање прилога;
2) Да изради пројект статута за позориште и да га
вишем месту на потврђење поднесе.
Ово је најнужније, јер се пре свега иште да се на
законитомоснову као морална персона која своје дужности
и своја права има.
Међутим, док се о концесији и о потврђењу статута
радило буде, које по могућности треба да се ускори и овде
код нас и код надлежне земаљске власти, треба да се побри-
немо и за друге важне факторе овога предузећа.
Ја држим да би нам већ сад требало наћи човека коме
би се у своје доба дирекција позоришта предала. Ја имам
основане разлоге за овај предлог. Директор ће ионако бити
душа и срце целога посла, он ће ионако морати посветити
све своје силе напретку и цветању овога народног институ-
та. Ако имамо таковог човека (а имамо, хвала Богу) није ли
много нужније да нам буде у помоћи сад кад се све почиње,
кад се све изнова ствара, кад се на толико страна радити,
журити и настојавати мора, кад нам је бистра глава, вешто
перо, одушевљено срце од највеће потребе, а кад немамо
између нас ниједнога који би покрај ови[х] својства јошт и
в р е м е н а доста имао, да га само на неколико дана ис-
кључиво позоришту посвети.
Други фактор су новци. Ми смо уверени да је народ
наш толико свестан да ће на ову цељ радо жртвовати. То
показују већ и досадашњи прилози, међу којима се налазе и
повеће суме, а унапредак надамо се још и бољему. Али нека
ми допуштено буде само једно приметити. За позориште
треба нам доста новаца, а највише сад у почетку, кад још
ништа немамо. Нисам пријатељ ни луксуса ни тврдовања.
Али ако би[х]игде тврдовао, то би највећма тврдовао око
оне суме која би се на зданије позоришта обратити имала.
Зданије има само толико важности за позориште колико
корице за књигу. Све зебем да ћемо на корице много из-
дати, а да до књиге ни доћи нећемо; све се бојим да ћемо
сазидати театар – али не за српску Талију. Испрва кад сам о
позоришту писати почео, држао сам да нам се о зданију тек
после свега другог бринути ваља, јер је онда овде још било
места где се представљати могло. Сад, наравно, да нам се и
за зданије побринути ваља, али не треба мислити да смо с
тим свршили и да је то једино и најглавније.
Ја држим да је најглавнија потреба добра управа, јер
тек она ће – ако буде имала новчана средства – створити
оба друга најважнија фактора, а то су добро позоришно дру-
штво и добар репертоар. Тек после свега овога долазе спо-
љашње потребе позоришта:гардероба, декорације итд., а
нај и најпосле долази зданије.
Ако би нам за руком пошло на позориште бар 30.000
хиљада фор. скупити, ја од ове суме на зданије ни на који
начин не би више од 10.000 фор. потрошио, али би свакако
био за то да се и од ове суме открњи колико се више може.
Нека буде зданије само привремено, нека стоји само три,
четири године, ништа зато. Ако се за то време оснажи срп-
ско позориште, ако постане општом жељом и потребом на-
рода, онда ћемо после четири године лакше саградити од
камена него сад од дрвета; не буде ли ништа од свега, бар
нећемо себи пребацивати да смо толике новце страћили да
другоме театар зидамо. На гардеробу, декорације итд.
потрошио би[х] толико колико је преко нужно за оне кома-
де који се представљају. А највише би[х] потрошио на дру-
штво само, на његово образовање и усавршење и на подиза-
ње наше драматичне литературе, јер то је душа свега, то је
оно што позориште позориштем чини, што нам свима у ко-
рист иде и што ће се Панчевца, Темишварца, Бечкеречани-
на у истој мери тицати, као и Новосађанина. Само под овом
фирмом имамо права и од њи[х] помоћи тражити, али ника-
ко немамо право од други[х] искати да нам позориште зидају.
Али ако ми дотле ушчекамо, док се и овај минимум
од 30.000 фор. путем прилагања скупи, имаћемо, по свој
прилици, још доста чекати. Добра воља може много, то је
истина да свако одлагање и отезање убија добру вољу и ус-
пављује ревност, а особито онда кад у списцима приложни-
ка не наилазимо на имена онакови[х] лица која по положају
и имућству свом прва места заузимају. А нама сад шта год
треба, треба нам одма, нити смемо годинама чекати док се
све згрчене руке исправе, или док се од интереса на наше
новчиће у бечким штедионицама хиљаде створе.
Шта, дакле, да радимо? Један пријатељ Народног по-
зоришта предлаже један план који је практичан и којим се
сва друга друштва служе кад оће што пре до новца да дођу.
План је овај:
Да издамо срећке (лосове) за Нар. позориште. Деве-
десет серија, са 89 срећака, од који[х] би се свака у пет
пододељења поделила, изнело би 90 х 89 х 5 = 40.050 сре-
ћака, од који[х] би се свака по 1 ф. а. вр. продавала. Доби-
так би се могао овако определити. У извесни дан вуче се
мала лутрија, нпр. у Будиму, и извуку се пет нумера. Свака
срећка имала би на себи број серије, број срећке и пододе-
љења срећке. Сад, ако прва у Будиму извучена нумера по-
годи број серије, број срећке и број пододељења срећке,
онда та срећка добија 5000 ф., дакле свако њено пододеље-
ње 1000 ф. На овај начин увукао би се још један фактор ко-
ји би нам наруку ишао, а то је интерес, нити би се чрез то
родољубљу поједини[х] патриота сметало, јер би они своје
срећке, а тим и сав изгледани добитак Позоришту поклони-
ти могли. Други пут ћемо још о чему.
Јован Ђорђевић
Додатак бр. 37, 11. мај 1861.

Четврти списак прилога на Србско народно позори-
ште у Новом Саду (Види бр. 35 „Срп. дневн.”)
54. Светозар Милетић, градоначелник у Н. Саду (уступа
своју званичну плату за време док је конгрес трајао), 100 ф;
55. Милош Бикицки, економ у Ст. Сивцу, 2 ф.;
56. Урош Мајски, трг. у Ст. Сивцу, 1 ф. 50 н.;
57. Гаврило Теодоровић у Ст. Сивцу, 1 ф.;
58. Максим Рајић, капелан у Ст. Сивцу, 1 ф.;
59. Младен Јовановић у Ст. Сивцу, 1 ф.
Бр. 38, 14. мај 1861.
У Н о в о м С а д у, 11 маја – У прошлу недељу
била је седница овдашњег позоришног одбора. Закључено
је молбеницу послати овдашњој земаљској власти, да се мо-
же установити друштво које ће са свима правама и дужно-
стима једнога друштва моћи се заузети за купљење прилога
и за остале потребе Позоришта. Предлог Јована Ђорђевића
да се ради успешног купљења издаду срећке, примљен је и
закључено је молбено се обратити на дотичну власт да се, с
обзиром на племениту цел института, опросте проценти ко-
ји се при издавању срећака држави плаћати морају. Новча-
ни прилози који одбору стизали буду даваће се на хипотеку
под интерес. Исто тако је у начелу усвојен и други предлог
Јов. Ђорђевића да се око зданија позоришног с највећом
штедњом поступа и будући да овдашњи грађанин г. Жива-
новић намерава издати велику гостионицу на пијаци, то у
сајузу с овим предлогом закључено је с г. Живановићем у
споразумљење се ставити, а ако буде могуће склонити га да
исто зданије тако удеси како би оно и за позориште
служити могло.
Додатак истом броју

Пети списак прилога на Србско народно позориште
у Новом Саду (види бр. 37 „Срп. днев.”)
65. Петар Нинковић34, управ. пол. гимназ. у Н. Саду на ос-
нивање 5 ф.;
66. Павао плем. Михајловић, учитељ II српске норм. школе
новосадске и ученици његови 2 ф.;
67. Ђорђе Радовановић, 1 ф.;
68. Димитрије Јефтић, 1 ф.;
69. Светислав Араницки, 3 ф.;

34
Рођен у Буковцу 1820, умро у Београду 1887. Професор новосадске
Српске гимназије, уредник „Србобрана”.
70. Душан Јовановић, 1 ф.;
71. Лазар Миодраговић, 1 ф.;
72. Александар Мандић, 5 ф.;
73. Љубомир Јовановић, 1 ф.;
74. Милан Николић млађи, 1 ф.;
75. Александар Дабижић, 1 ф.;
76. Јован Миличић, 1 ф.;
77. Гаврил Печварац, 1 ф.;
78. Лука Јовановић 1 ф.;
79. Анторије Георгијевић 25 н.;
80. Ђорђе Георгијевић 25 н.;
Прилози под бр. 66–80 могу се употребити по увиђе-
њу позоришног одбора.
Сума 25 ф. н. а. вр.
Досадашња сума 2224 ф., 22 н. а. вр. и дуката;
Свега 2249 ф., 72. н. а. вр. и два дуката.
Додатак бр. 40, 21. мај 1861.

Шести списак прилога на Србско народно позориш-
те у Новом Саду (види бр. 38 „Срп. днев.”)
(код одборни[х] чланова Ђорђа Д. Коде и Саве Субо-
тића)
81. Приход од бала у Ст. Бечеју 26 фебр. т. г. држаног 178
ф, 80 н.
Из Вел. Бечкерека (послао г. Стеван Савић*)
82. Марија Штајнер, 2 ф.;
83. Ернест Менцер, 2 ф.;
84. Стеван Јанковић, 5 ф.;
85. А Шлезингер, 2 ф.;
86. Херм. Полак, 2 ф.;
87. А. Шејнбергер, 2 ф.;
88. Јов. Дујаковић, 2 ф.;
89. Стеван Вуков, адв, 2 ф.;
90. Дим. Хаџић, чиновник, 10 ф.;
91. Гавра Петровић, 2 ф.;
92. Леополд Менцер, 2 ф.;
93. Никола Буковала, трговац, 20 ф.;
94. Ант. Стојшић, чиновник, 20 ф.;
95. Ђорђе Стојковић, земљемер, на фонд , 50 ф.;
96. Владимир Михајловић, сенатор, 2 ф.;
(Код уредн. „Срп.дневника”)
97. Новак Радонић, акад. молер, у Н. Саду, по други пут, 10 ф.;
Из Баје (послао г. Лаза Атанацковић):
98. Др Павао Ивановић, 50 ф.;
99. Ђура Крстанић, 10 ф.;
100. Светозар Мраовић, 10 ф.;
101. Ђорђе Хаџић, 5 ф.;
102. Гавра Атанацковић и синови, 50 ф.;
103. Светозар Ковачевић, 2 ф.;
104. Сима Добри, 2 ф.;
105. Александар Богдановић, 2 ф., 50 н.;
106. Коста Михаиловић, 4 ф.;
107. Ђура Јоановић, поштар, 40 ф.;
108. Андрија Зарић, 1 ф.;
109. Коста Јовановић, 5 ф.;
110. Сима Параносић, 1 ф.;
111. Живко Пантелић, 1 ф.;
112. Васа Живковић, 1 ф.;
113. Ђура Петровић, - 50 н.
114. Б. З., 1 ф.;
115. Volarich Antal, 1 ф.;
116. Миша Радановић, 1 ф.;
117. Дим. Рожа, 1 ф.;
118. Урош Милинковић, 1 ф.;
119. Анта Ранисављевић, - 50 н.;
120. Пера Видаковић, - 50 н.;
121. Јоца Капетановић, 2 ф.;
122. Тоша Поповић, 5 ф.;
123. Анастас Димитријевић, 1 ф.;
124. Коста Давидовић, 3 ф.;
125. Андрија Лацковић, 1 ф.;
126. Сима Станковић, 1 ф.;
127. Јова Мраовић, два купона по 30 кр. ср.);
128. Christian Eckert, 1 ф.;
129. Пера Хаднађевић, - 50 н.;
130. Фрања Пејанић, 1 ф.;
131. Kaufmann Simon, 1 ф.;
132. Коста Хаџић, 5 ф.;
133. Тоша Нешић, 1 ф.;
134. Гавра Теодоровић, 1 ф.;
135. Ђорђе Вујић, 2 ф.;
136. Петар Хаџић, 1 ф.;
137. Дамјан Радуловић, 1 ф.
Бр. 44, 4. јуни 1861.

Седми списак прилога на Србско народно позориште
у Н. Саду (Види дод. к бр. 40 „Срп. дневника”)
(Код уредн. „Срп. дневника”)
Из Шида:
139. Божа Прњајић, трговац, 1 ф.;
140. Љубомир Момировић, трговац, 5 ф.;
141. Петар Цвејић, трговац, 1 ф.;
142. Петар Мауковић (Којички), трг., 2 ф.;
143. Ђока Михајловић, пивар, 2 ф.;
144. Јован Форишковић, сапунџија, 1 ф.,
145. Јован Мауковић, бел., - 50 н.
Бр. 45, 7. јун 1861.

Осми списак прилога на Србско народно позориште
у Н. Саду (Види бр. 44 „Срп. дневника”)
Скупљено у Земуну приликом српскога бала.
156. Гђа мајорица Петра пл. Јовановића, 10 ф.;
157. Љубомир Ненадовић, начелник из Београда, два дуката,
158. Један родољубац из Београда, један дукат;
159. Др Милош Радојчић, физикус, 10 ф.;
160. Димитрије Максимовић, 10 ф.;
161. Аркадије Маринковић из Београда, 10 ф.;
162. Вас. Василијевић, купац, 5 ф.;
163. Др Јаков Миланковић, 5 ф.;
164. Јован Поповић, адвокат из Београда, 5 ф.;
165. Тома Стојановић, кројач из Београда, 5 ф.;
166. Павсанија Деметријадес, спедитер, 5 ф.;
167. Ђорђе Јовановић, купац, 5 ф.;
168. Петар Панаотовић, купац, 5 ф.;
169. Тома М. Михалаћи, купац, 5 ф.,
170. Никола Савић, парох, 2 ф.;
171. Стеван Петровић, трговац, 2 ф.;
172. Марко Романчић, трговац, 2 ф.;
173. Ђорђе Солар, трг., 2 ф.;
174. Светозар пл. Ранков из Панчева, 2 ф.;
175. Коста Стојковић, 2 ф.;
176. Светозар Тарбук, пар. из Белегиша, 2 ф.;
177. Јевта Поповић, кројач, 1 ф.
Свега а. вр. 94 ф. и три дук.
(Код чл. одб. гг. Ђ. Коде и С. Суботића)
178. Јован Угљешић, учитељ, 2 ф.
И ученице његове: Десанка Политова, 2 фор.; Ана
Суботића, 1 фор.; Ангелина Суботића, 1 фор.; Милица Ре-
лића 40 новч.; Марија Монашевића, 40 н.; Анастасија Радо-
сављевића, 40 новч.; Катарина Влаовића, 30 новч.; Марија
Крстића, 30 н.; Ана Несторовића, 30 новч.; Даринка Саран-
да, 30 новч.; Софија Шевића, 30 новч.; Милица Галића, 20
новч.; Персида Јовановића, 20 новч.; Јулијана Печварац, 20
новч., Христина Мога 20 новч.; Катарина Бугарска 10 н.;
Ана Поповића, 10 новч.; Катарина Лучић, 10 новч.; Јелена
Стојшића, 10 новч.; Јулијана Малетића, 10 новч.; Јулијана
Лалошевића, 10 новч.; Јулијана Летића, 10 новч.; Марта Па-
наотовића, 10 новч.; Марија Димитријевића, 10 новч.; Да-
фина Лукића, 10 новч. Свега 10 фор., 90 новч. а. вр.
Обе суме – 104 фор., 90 н. а . вр. и три дуката.
Досадашња сума – 2820 ф., 22 н. а. вр. у банкама, 1
фор., 5 новч. а. вр. у купонима и два дуката.
Свега 2925 ф., 12 н. а. вр. у банкама, 1 фор., 5 новч. а.
вр. у купонима и пет дуката.
Бр. 52, 23. јун 1861.

Девети списак прилога на Србско народно позориш-
те (Види бр. 45 „Срп. днев.”)
(Код одб. члан. гг. Ђорђа Коде и С. Суботића)
Из Новога Сада: г. Коста Стефановић, учитељ I
норм. школе, 1 ф. Ученици исте школе: Дим. Радонић, 1 ф.;
Максим Славнић, 1 ф.; Ћира и Ђура Трифуновићи, 1 ф.; Га-
вра Савић, 20 н.; Дим. Кузманац, 1 ф.; Стеван Дада, 1 ф.;
Сава Печварац, 40 н.; Петар Нешић, 10 н.; Дим. Николић, 1
ф – свега 7 ф., 70 новч. а. вр.
Г. Павле Миросављевић, трговац, 5 ф. а. вр.
(Код уредништва „Срп. дневника”)
Из Падеја у Банату: гг. Аркадије Милетић, парох, 1
ф.; Ђорђе Паланачки, 5 ф.; Јова Попов, 1 ф.; Сима Бајин, 1
ф.; Језда Чекрџин, 2 ф.; Јеца Чекрџина, 50 н.; Милош
Попов, 20 н.; Миша Романов, 20 н.; Филип Клејин, 40 н.;
Филип Раданов, 40 новч – свега 11 ф., 70 новч. а. вр.
Сума нови[х] прилога – 24 ф., 40 н. а. вр.
Досадашња сума 2295 ф., 12 н. а. вр. у банкама, 1 ф.
и 5 н. а. вр. у купонима и 5 дуката.
Свега 2949 ф., 52 н. а. вр. у банк., 1 ф. и 5 н. а. вр. у
купонима и 5 дуката.
Бр. 58, 7. јул 1861.

Десети списак прилога на Србско народно позориш-
те у Новом Саду (в. број 52 С. д.)
(Код одб. члан. гг. Ђ. Коде и С. Суботића)
Из Бечкерека (четврта збирка, послао г. Стеван Са-
вић): гг. Дим. Димитријевић, 1 ф.; синови Јов. Стојића, 20
ф.; Јосиф Дајч (Израилћанин), 5 ф.; Јевта Крстоношић из
Кикинде, 2 ф.; Дим. Натошевић, 5 ф.; Јован Клее, парох, 2
ф.; Дим Закић, 2 ф.; К. Чокрљан, 5 ф – свега 43 ф. а. в.
Из Будима и Пеште (приход од првог представљања
добровољног позоришног друштва послао г. Ант. Хаџић):
гђа Катарина Којићева, 1дупловани талир; гг. Урош Девић,
2 фр.; Јуришић из Шида, 1 ф.; Евгеније Суботић, 1 цар. ду-
кат; Јован Трифуновић, 10 фр.; Јосиф Станковић, 10 ф.;
Петар плем. Дука, мајор, 10 ф.; Александар Суботић, 1 цар.
дукат; Алекса Јовановић, 1 фр.; Мита Форишковић, 1 ф.;
Васа Ердељановић, 1 ф.; Ј. Петровић, 1 ф.; Светозар Савко-
вић, 1 ф.; Тома Адамовић, 2 ф.; Стеван Јоксимовић, 5 ф.;
Лаза Ђуришић, 2 ф.; Ђорђе Дина, 5 ф.; Андрија Лацковић, 5
ф.; Дина, 1 ф.; Јефта Николић, 2 ф.; Петар Ћирић, 1 ф.; Васа
Пушибрк35, 1 ф.; Јоца Грујић, 1 ф.; Јован Туроман36, 1 ф.;
Стеван Манастерли, 5 ф.; Коста Трифковић, 1 ф.; Јоца Пер-
кић, 1 ф.; Јефта Ристић, 1 ф.; Јосим Поповић, 1 ф.; Ника
Максимовић, 1 ф.; Мита Бранковић, 1 ф.; Петар Црногорац,
1 ф.; Исидор Павловић, 1 ф.; Петар Думић, 2 ф.; браћа
Остојићи, 5 ф.; Лауш Гаснер, 2 ф.; госпођица Емилија Мар-
тиновићева, 5 ф.; г. др Никола Крстић37, 4 ф.; Коста Марин-
ковић, 1 ф.; један Новосађанин, 2 ф.; Јустин Коњевић, 5 ф.;
Бранко Миловановић, 1 ф.; Милош Парашки, 2 ф.; Петар
Бикар, 1 ф.; Паја Бикар, 1 ф.; Мирко Ђурковић, 1 ф.; Петар
Лалић, 1 ф.; Ђула Ковач, 2 ф.; Ђорђе Михаиловић, 5 ф.; гђа
Матејићка, 2 ф.; гђа Ана Кукина, 2 ф.; гђа Мара Атанац-
ковићева, 5 ф.; госпођица Марија Радићева, 2 ф.; гђа Софија

35
Рођен 1838. у Сомбору, умро 1917. у Новом Саду. Професор и дугого-
дишњи директор новосадске Српске гимназије.
36
Рођен 1840. у Уштици код Јасеновца, умро 1915. у Београду. Класични
филолог, професор новосадске Српске гимназије и Велике школе у Бео-
граду.
37
Рођен 1829. у Вацу, умро 1902. у Шапцу. Историчар и правник, про-
фесор београдског Лицеја.
Павловићева, 2 ф.; гђице Коншореве, 5 ф.; госђца Јелена
Фроман, 1 ф.; госпоја Катарина Михајловићева, 3 ф.; г. Кос-
та Руварац38, 2 ф.; Гига Гершић39, 2 ф.; гђе сестре Витко-
вићеве, 3 ф.; Гига Барић, 2 ф.; Данило Крагујевић, 1 ф.; Да-
вид Давидовић, 1 ф.; Ристо Кронић, 2 ф.; госпоја Ана Кос-
тићева, 2 ф.; г. др Јосим Мојсиловић, 5 ф.; Н. Н., 1 ф.; г.
Чавић, 50 новч.; С. М., 20 н.; Ђура Матејић, 50 н.; Васа Да-
видовић, 50 н.; Мита Петровић, 50 н.; Глиша Трпков, 40 н.;
Драгутин Бенко, 50 н.; Мита Јосифовић, 50 н.; Васа Бакић,
10 н.; гђе сестре Витковићеве, 3 ф.; г. Гига Гершић, 2 ф.
Свега 163 фор., 70 новч. а. вр., 2 дук. и 1 дупл. талир.
Сума нови[х] прилога 206 ф., 70 н. а. вр., 2 дук. и 1
дупл. талир.
Бр. 59, 9. јул 1861.

Списак родољубаца из Ст. Бечеја и околине који су
приложили на српски бал у корист позоришта новосадског,
26. фебр. т. г (види дод. бр. 40 „Срп. дневн”.)
Вис. гђа бароница Јефимија, удова Јовићева, 6 ф.; г.
Димитрије Севић, 4 фор.; г. Арон Јоцић, 4 ф.; г. Севастијан
Завишић, 3 фор.; Арсен Јоцић, 2 фор.; г. Алексије Јоксић,
капелан, 1 фор.; г. Јован Севић, 4 фор.; Јован Сомборски,
зидар, 3 ф.; г. Светозар Недељковић, 2 фор.; Сава Поповић,
2 фор.; Новак Кекић, 1 фор.; г. Никола Загорица, 4 фор.; г.
Арон Клајић, 2 ф.; г. Мих. Јелчић, кројач, 1 фор.; Дим.
Радановић, 6 фор.; Дим. Живковић, трг., 3 ф.; Сава Ђорђе-
вић, 13 фор.; Ђорђе Петковић, трг., 4 фор.; г. Лука Крестић,
10 фор.; Павле Симоновић, трг., 6 фор.; Сам. Бранковић,
пар., 3 ф.; г. Влаовићка, удова, 1 фор.; г. Сим. Пејић, 1 фор.;
г. Арса Поповић, 3 фор.; г. Ђорђе пл. Чокић, 7 фор.; г. Да-
нило Стајић, трг., 5 фор.; г. Алекс. Бастић, пар., 2 фор.;

38
Рођен у Старим Бановцима 1837, умро у Пешти 1864. Писац, брат Ила-
риона Руварца.
39
Рођен 1842. у Белој Цркви, умро 1918. Правник, политичар, професор
београдске Велике школе.
Живан Живков, земљеделац, 2 фор.; Ђорђе Живков, земље-
делац, 2 фор.; Ант. Живков, чизмар, 1 фор.; Арс. Дражић,
чизмар, 2 ф., 10 нов.; Јаша Велимировић, кројач, 3 фор.;
Арон Поповић, абаџија, 2 фор.; г. Јовановић, 3 фор.; Богдан
Стајић, земљеделац, 2 фор.; Стеван Свирчев, трг., 1 ф.; гђа
Емилија, удова Стојановића, 1 фор.; један родољуб из Н.
Бечеја, 4 фор.; г. пл. Младеновић, 2 фор.; г. Сим Ђорђевић,
10 фор.; Светозар пл. Риђички, 15 фор.; г. Паја Стакић, 7
фор.; Ђорђе Стојановић, 5 фор.; г. Вас. Стефановић, 3 ф.; г.
Ђорђе Мартиновић, трг., 5 фор.; Ђорђе Радић, 3 ф.; г. Сима
Стефановић, 2 фор.; г. Живојин Димитријевић, 4 ф.; г. Та-
дија Јелчић, 2 фор.; г. Сам. Стојановић, трговац, 1 фор.; г.
Павле Јелчић, трговац, 4 фор.; г. Авр. Куљанчић, кројач, 3
фор.; Н. Н. 1 ф.; г. Јосим Божић, 2 ф.; г. Исидор Стојановић,
трг., 1 ф.; г. Алекс. Натошевић, 2 ф.; Танасија Чиплић, зем-
љеделац, 2 ф.; г. Тома Михајловић, трг., 3 ф.; г. Стеван Бош-
ковић, инџ., 3 ф.; г. Младен Мађаревић, 1 ф.; г. Христина,
удова Кукић, 1 ф.; г. Ђорђе Аргировић, 3 ф.; г. Стеван Бај-
шански, трг., 1 ф.; др Богољуб Ђорђевић, 1 ф.; г. Ђорђе
Глибонски, учит., 1 ф.; г. Јован Стакић, земљеделац, 2 ф.; г.
Сим. Станишић – 2 ф.; г. Петар Жикић, 2 фор.; г. Мик Деа-
новић, учит., 1 фор.; г. Ђорђе Жикић, трг., 1 ф.; г. Лазар
Михајловић, бербер, 1 ф.; г. Светозар Михајловић, лецедер,
2 ф.; Григ. Сабовљев, чизмар, 2 ф.; г. Павле Гајиновић, 1 ф.;
г. Ђорђе Петровић, учит., 1 ф.; г. Игњат Чиплић, ковач, 3
ф.; гђа Марија Дражића, удова, 1 ф.; г. Ђорђе Рајковић, трг.,
2 ф.; Стеван Попадић, 3 ф.; гђа Софија пл. Јеремића, удова,
2 ф.; г. Сава Божић, сапунџија, 2, 30 н.; г. Стакић, кројач, 1
ф.; гђа Софија Поповића, удова, 2 ф.; г. Ђорђе Живковић,
ком., 1 ф.; г. Јустин Шимић, бел., 3 ф.; Павле Хорватски,
земљеделац, 4 ф.; Сим. Мајински, 1 ф.; Ђорђе Новаковић,
чизмар, 2 ф., 40 н.; г. Гедеон Пекаровић, 8 ф.; г. Лаза Тутун-
чић, 2 ф.; Јован Хрватски, земљеделац, 2 ф.; г. Петар Класа-
новић, Туринац, 14 ф.; г. Цвејић из Мола 1 ф.; гђа Софија
Вујића, 2 ф.; г. Ђорђе Јеремић, 1 ф.; г. Павле Петровић,
лецедер, 3 ф.; гђа Марија Поповића, 1 ф.; г. Северин Татић,
2 ф.; г. Јован Гајиновић, пар., 1 ф.; Танасија Антић, 3 ф.;
Мија Чиплић, 1 ф.; Хадлер Антал, кафеџија, 3 ф.; Урош Ву-
чанов, 1 ф., 30 н.; г. Дим Гајшић, 2 ф. Свега 337 ф., 10 н. а.
вр., одбивши трошак са 128 ф., 30 н. а. вр., остао је чист
приход од 178 ф., 10 н. а. вр.
Бр. 63, 19. јул 1861.
У Новоме Саду, 18. јулија. – Пријатељима Позориш-
та40 јављамо врло пријатан глас. У прошлу недељу, 16. т.м.
била је седница Позоришног одбора наше читаонице. Про-
читана је молбеница деветорице чланова Позоришног дру-
штва г. Кнежевића41, којим јављају, да из истог друштва ис-
тупају, и уједно моле, да их овај одбор под своју управу и
старање прими. Одбор је ову молбу уважио, и управу и ста-
рање поверио је посебном одбору, који ће се састојати из
литерарно-артистичног и економског одсека. За чланове пр-
вог одсека наименовани су Јован Ђорђевић, уредник „Срп.
дневника”, Ђорђе Поповић42, уредн. „Данице”, наш омиље-
ни песник Јован Јовановић, др Јован Андрејевић43 и Емил
Чакра, уредник „Словенке”; а за чланове другог одсека Ј.
Ђорђевић, др Ј. Андрејевић, Сава Суботић и Ђорђе Чавић.
Друштво ће се састојати из 12 мушки[х] и 4 женска члана.
Мање ствари решаваће овај ужи одбор, а главне ће се под-
носити целокупноме одбору на решавање.

* Ово је већ трећа збирка из В. Бечкерека коју нам г. Савић шаље. Ве-
лика хвала честитим Бечкеречаном и ревносном г. скупитељу. Дај Боже
да се на њи[х]све наше веће вароши угледају! У.
40
Између слова ш и а је белина.
41
Јован Кнежевић Цаца, рођен у Врањеву 1818, где је 1864. и умро. Глу-
мац и редитељ. Био на челу више путујућих позоришних дружина.
42
Познат под надимком Даничар, по листу који је уређивао. Рођен у Бу-
ковцу 1832, умро у Београду 1914. Новинар и књижевник, први пре-
водилац Дон Кихота на српски.
43
Познат под надимком Јолес. Рођен 1833. у Новом Саду, где се и упо-
којио 1864. Лекар, новинар, први муж Илке Бајић (касније Марковић),
атентаторке на краља Милана.
Са овим делом учинио је одбор велики корак к оства-
рењу народног позоришта. Тиме што се примио ове ствари,
и што ју је поверио људма који ће је и хтети и умети
руководити, много је добивено за успех који нећеизостати.
Чему се највише радујемо, и од чега се највећем успеху на-
дамо, то је што видимо спојену литературу с театром, ова
два природна савезника, који један на другог силно дејству-
ју и један другог неописано потпомажу.
Под новом управом започеће друштво у недељу сво-
ја представљања.
ПРЕСЕЉЕЊЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ У НОВИ САД
(1864)
Бр. 160, 20. јул 1863.
Дописи
Т. Х. у Пешти, 15. јул. Дакле, Матица долази у Н.
Сад! Што се већ готово за немогуће држало, ево се сада
испуњује за доказ да се млого и млого може само ако се
нађе добре воље у они[х]који су позвани да народу што
добро учине. Највишим решењем царским од 24. јунија
одобрава се Матица и за даље као друштвои допушта јој
се да се у Н. Сад сели. Тако исто одобрава се и нови устав,
али да му се још дода на који ће се начин размирице
чланова између себе изравнати и колико је чланова нужно
да може главна скупштина решавати. Осим тога, захтева
царско решење још и то да се друштвени печат опише и да
се још у смислу захтева допуњени устав44 на ново поднесе.
Све су ово ситнице према допуштеној сеоби Матичиној му
Н. Сад, што ће у целом српству тек веселога одзива наћи.
На Новосађанима је, дакле, сада ред да осветлају себи образ
и да свету покажу да за Матицу нема згоднијег места од
Новога Сада.
Бр. 168, 31. јул 1863.

Л. Из Срема. Глас да Матица српска јамачно у Нови
Сад долази нашао је јака одзива у срцу сваког Србина коме
напредак народни на срцу лежи, пунећи га уједно живом
надом да ће ова од сада ту, у средини нашег овостраног
Српства према опредељењу свом радњу своју развити, да ће

44
У питању је Матичин устав који је израдио Светозар Милетић; усвојен
је на Матичиној ванредној скупштини 1862.
се од сада истом права корист тога завода за народ
показати. Дао би Бог, те се то све, и то што скорије збило!
Сада се само ваља пре свега око тога заузети да се Матица
доиста и што пре у Нови Сад пресели. Томе ваљда неће
стајати на путу оно што дописник пештански рече за нека
допуњења у уставу и за печат. Може се то и после сеобе
учинити, зато би, држим, требало прву главну скупштину
(која се, реко би, обично у августу држи) за Нови Сад
заказати. Не оклевајмо. Угледајмо се у томе на браћу
Словаке шта они учинише за тако кратко време за своју
Матицу, те прионимо својски око тога народнога посла
имајући свагда на уму лоше стање нашега народа, ма било
у коме обзиру. Ја мислим да уз садашње околности не
можемо боље своју снагу употребити него ако се из свију
сила и сваком приликом поду[х]ватимо да и морално и
материјално народ наш оснажимо. А томе може Матица
много допринети; ако се овај до сада понајвише мртви
капитал којим она располаже целисходно и мудро упо-
треби, донеће без сумње за кратко време велику и живу
лихву з[а] народ, јер ће га поучити и научити, а наука ће му
срце оплеменити, па и материјално га подићи. Но у томе
ваља да смо на опрезу какве књиге треба Матица о своме
трошку да издаје. Пре свега да се гледа да дођемо до књига
од који[х] би што већи део народа корист имао. Ту наро-
чито мислим књиге које би на прост начин упознале наш
народ са резултатима до који[х] се у економској науци код
други[х] напреднији[х] народа дошло. Тиме не велим да не
треба потпомагати и оне који се на ову ил ону научну
струку одаду, особито ако ће им рад бити удешен за наше
школе, нпр. Гимназије – напротив, држим да би добро било
да се орган Матичин, „Летопис”, у који би чисто научни
предмети долазили, што чешће, барем четир пута преко
године уредно издаје, како би уједно по опредељењу своме
сваки појав у нашој књижевности за времена на ум узео и
оценио. Уз то, ваља још и ову анатему скинути са тога
часописа што се краснописа тиче. Та она је ионако чедо
предрасуда, а Матица треба да се већ једаред тога окане и
да се у новоме кованлуку преобрази: да не буде слушкиња
сујети овога ил' онога и огњиште за страсти поједини[х]
људи. У њој нек умукну вечитом муком све странке, ма и
политичне биле, пред величаством света науке. Наука нека
јој је главна цел. Наспори, Боже!
Бр. 92, 26. април 1863.

Чланак без наслова []
Чујемо да је Угарска дворска канцеларија одобрила
пресељење Матице српске из Пеште у Нови Сад. Ако се
ова вест обистини, мораће обрадовати сваког Србина који
искрено жели напредак овом једином књижевном заводу
нашем у Аустрији. Надамо се за који дан о овој ствари
добити поуздана известија из Пеште.
Бр. 99, 4. мај 1863.

Пресељење Матице србске у Нови Сад.
О пресељењу Матице српске у Нови Сад јавља нам
се из Пеште са најпоузданије стране ово:
„Угарска канцеларија одобрила је устав Матичин са
неким незнатним променама и 20. апр. т. г. поднела га је Њ.
вел. цару на највишу санкцију. Као што ствари у кабинету
дуго не леже, то се можемо надати да ће царска највиша
резолуција за кратко време изићи. Споменуте промене, као
што поуздано дознајем, тако су незнатне да ће их Матица
српска лако усвојити моћи. Најглавније је то што славна
Дворска канцеларија „допушта безусловно” пресељење Ма-
тице из Пеште у Нови Сад, а то је, мислим, за сада доста.
Ова вест држимо да ће обрадовати свакога Србина
коме искрено лежи на срцу просвета и духовно унапређење
народа нашег.
Ми доиста благодарни морамо бити славној Двор-
ској канцеларији угарској која се својски поду[х]ватила да
се овој општој жељи и потреби народа нашег што пре за
доста учини. Нама су познате силне препоне које су пре-
сељење Матице српске за прошли[х] петнаест година на
путу стојале; било је људи који су подметали овом књижев-
ном друштву сумњиве тежње, те стога је са пресељењем
Матице српске тако тешко ишло, да смо се доиста већ побо-
јали да ли ће овај развитку и подупирању народне просвете
намењени завод икада на своје право место доћи, где ће за-
датку свом и очекивању народном потпуно одговорити моћи.
Из горњег поузданог извора дознајемо да је краљев-
ско местозаступништво у Будиму, а тако исто и Угарска
дворска канцеларија „одобрила безусловно” пресељење Ма-
тице у Нови Сад; а тако исто, што је не мање важно, по-
тврдила са малим изменама и нов устав Матице српске који
је према задатку Матичином потпуно удешен од претпо-
следње седнице Матичине усвојен и вишој власти на потвр-
ду поднешен био.
Ми се поуздано надамо да ће Матица српска, полу-
чивши за пресељење највишу потврду, похитати да се овој
општој жељи народној што пре за доста учини и да се неће
више никакве сметње чинити које би могле одобрено пресе-
љење опет одложити.
Бр. 179, 25. август 1863.

Нови Сад, 24. августа. У позиву свом на главну скуп-
штину од 2. септембра о. г. у Пешти каже Матица српска да
ће се у тој скупштини прогласити нови устав Матичин, да
ће се саветовати о захтеваним допуњењима и о н а ч и н у
п р е с е љ е њ а Матице српске у Нови Сад.
По овом позиву судећи, слаби су изгледи да ће се
Матица тако скоро у Нови Сад преселити. Јер, по свој при-
лици, причекаће се да се по захтевању више власти допуњена
опредељења Матичиног устава потврде и тек онда гледаће
се да се, по начину који ће се у предстојећој главној скуп-
штини утаначити, Матица у Нови Сад пресели. По свему би
се могло узети да ће Матица тешко пре пролећа у Нови Сад
сићи.
Да би се ова ствар једанпут прекинула, мислимо да
се не би ништа покварило, а испуниле би се топле и дав-
нашње жеље народне кад би се одмах после главне скуп-
штине и Матица преселила у Нови Сад. Потврђење за
допуњења у уставу Матичином може се у Новом Саду
дочекати, исто тако као и у Пешти. А што се тиче самога
пресељења Матице у Нови Сад, због јединога начина не би
било вредно одлагати га. Ми под пресељењем Матице у
Нови Сад разумевамо то да јој председник, потпредседник,
секретар и остало чиновништво у Новом Саду буде, да се ту
седнице одборске и главне скупштине обдржавају, а што се
тиче библиотеке и осталога намештаја, с тим се лако може
и причекати, ако би се баш морало причекати. Стога би
желили да се Матица што пре одмах у Нови Сад пресели,
како би се установљавајућа скупштина још ове јесени у
Новом Саду држати могла и Матица своју радњу по Новом
уставу отпочети.
Бр. 187, 12. септембар 1863.

Матица србска.
7. одборна седница, 20. јулија 1863.
П р е д м е т и к њ и ж е в н и. 43. На молбу гим-
нази[ј]ске управе у Коломији у источној Галицији, шаљу јој
се све о Матичином трошку издане књиге које друштво у
већем броју на располагању има; 44. Секретар јавља да је на
расписану награду за економско дело приспео рукопис под
насловом „Како да радимо или садашње стање економије у
нашем народу и означење начина како би се исто по при-
меру других у овоме напреднијих народа поправити дало”,
с натписом „Не треба народ у његовом деловању само ку-
дити, него му треба упутке за боље дати” на двадесет таба-
ка. За судије овог и под бр. 42 припосланог дела умољавају
45
се Богослав Шулек и др Ђорђе Натошевић; 45. Новела ра-
ди натицања за награду под насловом „Капетан Радич Пет-
ровић и покрштеница Зорка. Истинита приповетка од г.
1806.”46, с натписом „Срећу сретај, не трчи за њоме, од умо-
ра горе да не страдаш” на 132. стр. За судије ће се умолити
Јован Суботић и др Ђорђе Поповић, уредник „Данице”; 46.
Александар Марковић Панић из Мирковаца шаље на разви-
ђење своје дело под насловом „Ајдук Мирко; историческа
повест из 17. столетија у стихове спевао Александер Па-
нић”; 47. Деловодитељ јавља да је о Матичином трошку пе-
чатано дело Јоксима Новића Оточанина „Душанија” у 1000
екс. испод штампе изашло; 48. Тома Гвоздановић жели на-
ново положити 1000 фр. од капитала којим дугује; 49. За
држање редовне годишње главне скупштине одређује се 19.
аугуста о. г., па ако од највише власти са неким незнатним
променама већ издано одобрење новог устава и сеобе Ма-
тичине у Нови Сад за који дан друштву достављено буде,
то ће се имати у огласу за главну скупштину као главни
предмет навести проглас новог устава и саветовање о за-
хтеваним допуњењима, као и о пресељењу Матице у Нови
Сад.
...
Бр. 200, 13. октобар 1863.

У Новом Саду, 12. октобра. С радошћу јављамо пуб-
лици нашој о новоме принеску штедрога народног добро-
твора на олтар напретка народног. Неколицина чланова
Матичиних што су овде у вароши договараше се о томе ка-
ко би се што пре и без оклевања Матица преселила овамо и
међу осталим бринуше се и за згодан стан за Матицу, да не
би са те стране сметње било; најпосле се сложише у томе да

45
Рођен у Соботишту (Словачка) 1816, умро у Загребу 1895. Хрватски
историчар и филолог.
46
Аутор дела је Јоксим Новић Оточанин и штампано је 1866.
вредни грађанин и члан Матице г. Марко Поповић са још
једним чланом замоли народног мецената високопреосвш.
г. владику Платона47 да им у тој ствари помогне и заиста
штедри владика одма с највећом готовости одреди у својој
кући простран и згодан стан, где ће Матица бесплатно
становати. Хвала му и слава!
Бр. 212, 10. новембар 1863.

Пешта, 5. нов.
...
Матица српска неће се ове јесени у Н. Сад селити,
почем се не само акта досадашње радње, него и књиге и
остале ствари тако у ред довести имају да се уредно при-
мити и предати могу.
Са првим пролећем то ће учињено бити, и г. Форо-
вић из Бечкерека и друштво понудили су се из родољубија
да све ствари Матице на свом пропелеру бесплатно у Н.
Сад преселе чим им се време назначи.
...
Бр. 30, 12. март 1864.

Пресељење Матице српске
Из Пеште пишу нам са надлежне стране од 7. марта:
Нов Матичин устав са поправкама заједно одобрен је
од кр. намесништва у Будиму. У ту сврху држала се једна
седница и одлучило се да се Матица српска 30. апр. у Нови
Сад пресели. Тога дана заказаће се главна скупштина у Но-
воме Саду и Матица ће се по своме новом уставу консти-
товати.

47
Платон (световно име Павле) Атанцковић, рођен у Сомбору 1788, умро
у Новом Саду 1867. Будимски и бачки епископ, добротвор.
Бр. 48, 26. април 1864.
Нови Сад, 25. априла. Имамо да јавимо радосну вест
да је толико већ жељено п р е с е љ е њ е М а т и ц е с р п -
с к е у Нови Сад већ готово и да је и председник г. Павле
Којић паробродом овамо доспео. До који дан доћи ће и се-
кретар Матице г. А. Хаџић и онда само јошт остаје да се
држи конститујућа скупштина 30. априла. За сада, дакле,
само јошт можемо желити да на овој главној скупштини бу-
де учешће онакво какво Матица по опредељењу и закљу-
чењу своме заслужује.
„НАПРЕДАК”
Бр. 93, 16. јул 1863.
Матица српска у Новоме Саду.
Јуче сам добио телеграм да је 6. јулија изишло најви-
ше одобрење Његовога велич. да се Матица у Нови Сад
пресели.
Дванаест пуних година има како се о томе ради, а је-
данаеста тече како је власт друштво Матичино позвала да
се о томе изјасни и како је оно у главној својој скупштини
решило да се у Нови Сад пресели.
И такав један невини институт – издавање књига –
толико је бриге задавао државницима који су око тога ради-
ли. Држало се то за богзна какву опасност за краљевину и
царевину ако се Матица из Пеште у Нови Сад премести.
Доказивало се, из државни[х] виши[х] обзира, да ће боље
бити њу у Пешти оставити или у Темишвар преместити, где
ће се на њу више и боље пазити моћи да држави нешкоди
или, боље рећи, да народу некористи.
Док се другим повлашћеним народима допуштало
различне установе такове подизати и док им се за неке и из
државне благајнице помоћ давала, нами се недаде пренети
у нашу средину наш једини тај тако невини и сиротни ин-
ститут народни.
Тако смо ми пролазили свакада до сада са нашим јав-
ним потребама. Навалице су нам стављане препреке на пут
од оне стране од које би нам се помагати имало.
Нек се теши како ко зна и воли, а ја опет кажем да
ћемо све тако рамати и натезати, баш ако и буде уставне
слободе, док год не будемо имали што наше народне авто-
номије.
Бог би дао да Матица у овоме месту и у средини на-
шега народа развије ону снагу која ће одговарати позиву
њеноме, а потреби нашега народа развије ону снагу која ће
одговарати позиву њеноме, а потреби нашега народа!
Још у августу моћиће се Матица овамо преместити.
Председник њен, г. Којић48, поред онога труда који је толи-
ке године око Матице имао, позваће скупштину овде у Но-
воме Саду и потрудиће и сам довде, те ће скупштину отва-
рати која ће даље старање о Матици примити.
Бр. 117, 10. септембар 1863.

Премештај Матице српске
Већ толико година ради се о томе премештају. Чла-
нови Матице који су у њој свакад до сада радили, сами су
ту жељу пре тринаест година изразили. Касније је то у
главној њеној скупштини закључено у којој је било чланова
више него икада.
Кроз цело то време радило се о томе премештају.
Напослетку је, као што је јављено већ у овом листу, одлука
та прелазила и савет државни и министарство државно и
одобрена је и потврђена од Њег. велич.
На основу овога највишега одобрења, ова скупштина
главна која је сад 2. тек. у Пешти држана, закључила је да о
премештају томе може даље одлуке и обична одборна скуп-
штина учинити.

48
Павле Којић, рођен у Старом Врбасу 1800, умро у Будиму 1879. Адво-
кат, председник Матице српске 1853–1864.
Под овом одлуком скупштина је разумела да пред-
седник Матице скупштину у Новоме Саду заказати и тај
премештај с тим извршити.
Међутим је било примедба да би архиву Матичину
пре тога премештаја требало у ред довести. Неки мисле да
би то уређивање требало више времена – можебити читаву
зиму. Каже се да и секретар посао тај ради други[х] послова
неби могао свршити и да би се друго лице ради тога узети
морало. И отуда се изводи да премештај пре пролећа неће
бити моћи.
Овде је било гласова много пре ове последње скуп-
штине да председник и секретар Матице намеравају преме-
штај тај до пролећа одложити.
Уколико је мени садашњи председник г. Којић по-
знат, и уколико сам слушао говорити o секретару г. Хаџи-
ћу49, да би то њи[х]ова жеља бити могла. У више прилика ја
сам глас тај порицао, навластито на основу речи самога г.
Којића, са којима је, бивши овде последњи пут, изразио се
да ће чим највише одобрење изађе, он собом овамо доћи,
овде скупштину сазвати, отворити и на тај начин премештај
тај извршити.
Мени није познато да је г. Којић икада дао повода
сумњати се икоме о његовим речима и о његовој најискре-
нијој вољи за тај премештај. Стекавши толико заслуге као
старешина онако јако омаљене дружине Матичине, он ће
без сваке сумње и овом приликом посведочити делом да
цени и општу жељу и одлуку друштва, те ће скоро још и
труд тај положити којим ће премештај тај извршити, а с тим
Матицу поставити у средину народа нашега, да се даље овај
о њој брине и стара.
Ако се акта каква у регистар увести или иначе што у
ред увести има, то се све и овде учинити може. Само

49
Антоније Тона Хаџић, рођен 1831. у Суботици, умро у Новом Саду
1916. Редитељ, секретар и председник Матице српске и дугогодишњи
уредник њеног Летописа.
незавршени рачуни могли би стојати на путу да се то пре-
сељење одма не изврши, али и ови су били под тако чести-
тим надзором да се о њи[х]овој потпуној уредности сумњати
ни најмање повода немамо.
Премештај, дакле, зависи само од г. Којића, Матичи-
нога председника од толико година. Њему неће бити лако
спустити се само тога ради овамо; може бити да му то одма
сад други његови послови неће ни допустити, али ће он по-
ложити тај труд и извршити тај посао што пре, колико због
тога да и ту покаже како цени општу корист и општу вољу,
толико опет због тога да ту бригу са себе скине која га је
доста узнемиравала.
Овако се доследно мислити и томе се надати морамо
све донде док се о противноме не би уверили.
У томе надању, усуђујем се у име више овдашњи[х]
сународника изјавити жељу да би приликом том заједно са
председником бар један од они[х]чланова дошао који је
толико година са најбољом вољом доста труда око Матице
имао. С тим би премештај био свечанији и ту би се могли
уверити у какве руке долази институт који је њима и
њи[х]овим друговима био толико времена на врату.
ОСНИВАЊЕ УЈЕДИЊЕНЕ ОМЛАДИНЕ СРПСКЕ
(1866)
„ЗАСТАВА”
Бр. 55, 17. август 1866.
Телеграм уредништву „Заставе”
„Нови Сад, 16. августа. Јуче је сједињена омладина
српска отворила своју скупштину. Печатан програм за пет
стручних одбора предложен је и разложен од Владана Ђор-
ђевића. Архимандрит са Цетиња, г. Дучић50, благословио је
српско предузеће српске омладине. Данас прва редовна сед-
ница. На скупштину врви омладина са свију крајева; досад
су већ преко 400 младих Срба у Нови Сад дошли.”
Од уредништва „Заставе” братски поздрав младим
представницима Српске Војводине, Србије, Црне Горе и
Херцеговине који се као синови једног истог народа саста-
ше у Н. Саду да би поставили темељ савезу свију умних
сила српских!
Бр. 56, 20. август 1866.

Скупштине србске омладине.
Испуни се жеља омладине српске да се на скупшти-
ну састане.
Скупштина омладине отворена је у Н. Саду лицем на
Госпојину; о томе смо у прошлом броју саопштили теле-
графски глас.
Више од четири стотине младих Срба, одушевљених
за најсветије право људско, право на напредак, приступају
освештавању тог права за цео српски народ од данас довека
– црногорски архимандрит меће свети крст на омладину и

50
Рођен у Лугу код Требиња 1832, умро у Београду 1900. Историчар, ар-
химандрит Цетињског манастира, добровољачки командант у српско-тур-
ским ратовима 1875–1878. и члан Српске краљевске академије.
благосиља дело вечитости српске: може ли бити сјајније
јаве, бајнијег чара за душу Србина који се човеком осећа!
Више од 400 година како је српска народност поли-
тично умрла и више од 400 младих Срба братиме се данас
да умно надвежу раскинуте жице народне једнине: као да
би сваки од њих по једну од изгубљених година покајати
имао! „Омладина врви на скупштину, врви са вију страна”,
вели новосадски телеграм, па кад још стигну и они који су
на путу, па кад пруже братску руку и други који не мо-
гоише у Н. Сад доћи, али се „у души и срцу” млади осећају:
онда – онда ће снага омладине бити јача, много јача од гу-
битака четири стотине и више година.
Сретни Нови Саде! Која варош српска да ти не поза-
види што ће у твојим недрима да се развије прва клица са-
веза од свију млађаних сила српских, што ће пред тобом
најпре да засија лице целокупне омладине?
Али изведен из народне свести, која се као аманет од
века навек кроз сву прошлост преносила, одгајиван науком
за све будуће нараштаје, савез омладине расти ће и јачаће
са годинама и данима: колико ће још већа радост бити ви-
дети га у цвету његовом! А та радост неће се укратити ни-
једном крају српском.
У очекивању те опште радости не заборављајмо да и
наука којом ће се савез омладине снажити има представ-
љати опште тежње и општа усиљавања српска. Делом са-
станка у Н. Саду омладина је осведочила да носи у себи
здраву клицу за цвет народне младости. Узвишена до све-
сти о себи и о позиву своме, има она сад да развитак те клице
осигура онаком основом на какој се дају сјединити искус-
тва и знања не само данашњих Срба, него и Срба који су
пре нас живили и Срба који ће после нас доћи. Само таквим
сједињавањем искуства и знања може се постићи она саглас-
ност између српских умова која би имала силе да ускрсне
народну једнину као природну свезу потреба и интереса
српских, свезу узајамности прекинуте на Косову, али
обновљене непрекидним саопштавањем духова и размењи-
вањем мисли.
Састанак у Н. Саду поглавито је опредељен да утвр-
ди основе за правилну и трајну свезу омладине: нека би се
ти основи поцрпели из саме природе људске!
Узимајући ту природу као уистини што је, наћи ћемо
да прво и прво треба да се свеза омладине освешта писме-
ним уставом као неким уговором између те омладине и на-
родног мишљења. Ми смо вазда противни „залудним фор-
малитетима”; али да омладина писменим уставом ујемча
заједину своју, то јој је онако исто нужно као што је нужна
књига за науку, штампа за вишу свест. Кудикамо би ми Ср-
би напреднији били да имамо писмени нацрт старинских
обичаја и установа народних? Неколико прикупљених од-
ломака Душановог законика51, па колико расветлише исто-
рију и живот српски! И камо тога међу нама који ће рећи да
је писање закона под Душаном била „гола формалност”?
Чудно је заиста остављати у неизвесности и неопредељено-
сти састав и правац друштва које има да служи развитку
опште свести; једна политична бура прекине свезе јавног
духовног саопштавања и општа свест губи се у пустињама
личне самоће и немоћи за неколико година, па се и сасвим
заборавља оно што се некад заједнички неговало. Настану
ли доцније прилике за оживотворење народне свезе, колико
се спорије и теже напред корача кад је заборавом и незна-
њем заривена стаза коју је некад општа свест крчила.
Па онда, у наше време личне и политичне страсти
тако су преплетене, противна мњења тако укрштена, само-
живље и општи живот у такој борби, да друштво које збиља
хоће да буде то што му име каже, не може имати прече по-
требе него да нацрта заједничке тежње и намере своје и да
углави начин и правац којим ће радити за остварење тих
тежња и намера.

51
До 1866. штампани су Текелијин, Раковачки и Ходошки препис Душа-
новог законика.
У телеграму који нам је донео глас да је отворена
скупштина омладине у Н. Саду, вели се да се пред том
скупштином већ налази „печатан програм” за радњу сједи-
њене омладине. Тим више можемо се надати да ће омлади-
на умети себи устав дати. Такав устав, израз опште воље,
зауздавао би личну самовољу и осигуравао владу разума
над страстима. Потписан од свију чланова скупштине која
би га донела, он би био задана реч за којом би долазило де-
ло целокупне омладине; био би морално обвезање те омла-
дине наспрам јавне свести, исповест патриотске вере, кажи-
пут усиљавања млађаних духова на пољу народног напретка,
свеза братства између сједињене омладине и оних младих
Срба које омладина на своју скупштину и у своју заједницу
позива, као и будућих нараштаја на које ће се аманет на-
родне свести преносити да би се са сваким следећим принав-
љао и повећавао.
Напомињу се „практичне” и „непрактичне организа-
ције”: нека је даље тај изговор од омладине, која има право
да бира данас један, а сутра други крај српски за развитак
заједничке радње своје. Ове године састала се омладина у
Н. Саду што је у Србији данас мање слободе него у Аустри-
ји; друге године, ако Бог да, моћи ће она слободно ширити
своја умна крила по сретнијој Србији: па зашто да не би
унапред намерила могућу просторију за покретање своје?
Свакојако, имамо основа надати се да ће омладина
испунити оно у чему је залога опстанка и части заједине
њене.
Уосталом, састанак омладине српске у Новом Саду
пун је значаја већ по томе што у њему видосмо да се на пр-
ви гласак мале дружине српске у Бечу, „Зоре”52, за неколи-
ко недеља скупише на стотине синови српски из разних
земаља, али у једној истој мисли. Омладина из Војводине,
омладина из Србије, омладине из Црне Горе и Херцеговине

52
Српско омладинско књижевно друштво основано у Бечу 1863.
– целокупна омладина српска представљена је данас скуп-
штином. Та скупштина, та војска напретка народног под
барјаком науке, сва гори од жудње за освојењима вечне ис-
тине. Дух братства лебди над густим редовима њеним, она
се спрема да сложним кораком напред ступи.
Достојна рука благословила је први скуп младих бо-
раца за народну свест и узвишеност; нека би сваки Србин
узео на савест благословену заједину! Тада би се сваким ко-
раком множили редови, увећавала целина омладинске вој-
ске. Растућа бројна снага удвајала би се и устостручавала
напредујућим знањима, војска би постала непобедива и
српска младост окитила би се венцама умне славе!
Омладина је на делу, делу напретка; у напретку је
све друштвено и људско достојанство и будућност: да се
сви – сви до једног, придружимо омладини у делу опште
части и дужности!
Исти број[]
Дописи.
У Новом Саду о Госпојини. У овоме веку – веку на-
предовања народног, у веку где се све живо отима те на оз-
биљан рад ступа, ево и омладина српска хоће да своју
мужанску снагу окуша на пољу народног напретка.
Знате да се данас целокупна омладина српска на са-
станак у Нови Сад стекла. Желите ли да знате како изгледа
сад Нови Сад? Једна воља и једно одушевљење које је уз-
даницу српског народа у средину овостраног српства дове-
ло разлива се по целом народу, те је и сваки други који је
само иоле могао похитао да види тај дивни збор кога јоште
ниједан век у повесници српској не забележи.
После божаствене службе нађосмо се у дворани Ве-
лике гимназије новосадске. У свачијим грудма задрхта
срце, кад угледа дупком напуњену дворану, у којој се цвет
омладине српске искупио. Ту си могао видети браћу са
Цетиња и Требиња, браћу Србијанце са свију крајева, а
понајвише аустријске Србе. Тако све српске земље, осим
Босне и Старе Србије, где још црна помрчина влада, пред-
стављене беху.
Пошто је новосадски градоначелник као краљевски
комисар јавио за дозволу од стране таверника53 угарског, др
Бранко Стефановић54 као председник одбора што је имао да
изради о начину уједињења омладинског, отвори скуп с бе-
седом у којој је разложио цел уједињења и напоменуо с
каквом озбиљношћу треба да прионемо да би могла свима
предрасудама слободно на пут стати.
За овим се приступи избору председника и два перо-
вође. Изабрани буду за председника др Бранко Стефановић,
а за перовође Владан Ђорђевић55, медик, и Илија Вучетић56,
правник.
Владан Ђорђевић прочита беседу у којој је предлог
одбора разложито предочен био, а одма затим Илија Вуче-
тић прочита и сам предлог кога су израдили др Бранко Сте-
фановић, Јован Бошковић57, Милан Кујунџић58, Владан
Ђорђевић и Исидор Павловић као на то изабрани одбор.
Ево овде ћу да вам саоштим сав:

53
Високи достојанственик у Краљевини Угарској задужен за надзор над
управом слободних краљевских градова.
54
Рођен у Темишвару 1843, где је и умро 1896. Лекар, председник „Зоре”.
55
Рођен 1844. у Београду, умро 1930. у Бадену. Био је лекар и политичар.
Један је од оснивача Црвеног крста у Србији, покретач листа Српски
архив за целокупно лекарство и председник Владе Краљевине Србије
1897– 1900.
56
Рођен 1844. у Новом Саду, умро 1904. у Будимпешти. Адвокат и поли-
тичар, активан у Милетићевој Српској народној слободоумној странци, а
након њеног расцепа у Либералној странци.
57
Рођен 1834. у Новом Саду, умро 1893. у Београду. Филолог, професор
београдске Велике школе.
58
Познат под надимком Абердар, рођен у Београду 1842, умро у истом
граду 1893. Филозоф и књижевник.
Предлог Одбора целокупне омладине за радњу Уједињене
омладине
I Српска омладина саставља се у целину.
II Задатак јој је да усавршава саму себе и да буди народни
живот у свима гранама његовим надокнађујући у томе рад-
њу цркве, школе и учени[х] друштва.
III Тај задатак гледаће да постигне омладина проучавањем
народа и ширењем науке и уметности у све редове народне.
IV Ради тога састајаће се омладина сваке године на скуп-
штину. Ту ће се јављати резултати поменутог поучавања, тј.
извештаји о стању књижевном, друштвеном и материјал-
ном нашега народа и договараће се о томе шта омладина
треба на то да ради према своме задатку. Скупштина се др-
жи сваке године у другом месту; кад и где, одређује сама
скупштина.
V Омладина штампаће своју скупштинску радњу у друш-
твеном гласнику који ће се звати „Омладинска заједница”.
VI Ширење науке и уметности гледаће омладина да по-
стигне подижући омладинске дружине на што ширем осно-
ву, издајући популарне књиге о разним питањима што засе-
цају у живот народни, јавним предавањима, држећи беседе
према задатку омладине, потпомажући позоришну умет-
ност и распростирући добре књиге.
VII Сваки члан омладине обећава да ће вршити задатак дру-
штвени у своме кругу и према својим силама.
VIII Скупштина бира по једно омладинско друштво које ће
јој бити заступник до прве скупштине. То друштво примаће
новчане прилоге свију родољуба који хоће да потпомогну
омладинско предузеће и предаваће их у штедионицу свога
места, а свака три месеца даваће у новинама рачун о томе.
Друштво то примаће и списе које писци буду слали на
штампање и слаће их по струкама оним књижевницима које
ће скупштина умолити да оцењују таке списе, па ако они
нађу да их ваља издати, друштво ће их дати у штампу.
IX Ко год приложи на издавање омладинских књига годи-
шње најмање два форинта, добиће све књиге које омладина
буде издала за годину дана.
У Новом Саду, 14. авг. 1866.
Др Бранко Стефановић с. р.
Јован Бошковић с. р .
Милан Кујунџић с. р.
Владан Ђорђевић с. р.
Исидор Павловић с. р.
Ову прву седницу скупа омладинског поздрави субо-
тичка певачка дружина и кикиндске Српкиње брзојавом.
Осим тога, усрећио је скупштину братским учешћем дични
борац за слободу српску, са Цетиња архимандрит Нићифор
Дучић. Омладина га је још пре тога у његовом стану посе-
тила, где ју је он као прави Србин предусрео. Један дан пре
тога ишао је г. Дучић и у скупштину Срп. нар. позоришта,
где је тако исто с великим одушевљењем примљен био као
и на омладинском скупу. Он ће се бавити овде до четвртка,
па онда одлази у Београд. Да му није време измерено, г. ар-
химандрит би радо и друга места овостраних и оностраних
Срба посетио.
Нови Сад, 16. авг (у оригиналу није курзив). Ја ћу вас
засад укратко известити о досадашњим седницама скуп-
штина у Новом Саду, задржавајући себи да вам опширнији
извештај о свему по свршетку пошљем... (после долази
текст који се не односи на омладину)
Омладина је јуче отпочела скупштину своју. Коми-
сар је био градоначелник, који је саопштио да је г. таверник
телеграфом допуштење дао да омладина скупштину држати
може у границама програма који је дала. Пре те седнице са-
стала се петорица од омладине који су предлог о организо-
вању целокупне омладине сачинили: др Бранко Стефано-
вић, председник „Зоре” у Бечу, Јов. Бошковић, проф. у Бео-
граду, Исидор Павловић из Карлова, Владан Ђорђевић из
Београда, тај сам вам предлог већ саопштио. Др Бранко
Стефановић отвори као председник Одбора скупштину и
поздрави састанак омладине добродошлицом, а г. Владан
Ђорђевић разложи у лепој беседи основе горњега предлога.
Потом је г. Бранко Стефановић за председника, медик Вла-
дан Ђорђевић из Београда и правник Вучетић из Новог
Сада за перовође изабрани, одложи се седница за сутрадан.
У тој седници био је и г. Дучић, архимандрит са Цетиња,
кога је омладина поздравила и коју је он отпоздравио и бла-
гословио је на путу овог предузећа свог. Данас је настав-
љена скупштина омладинска и прешло се 5 чланака предлога
за радњу омладине. Данас после подне наставља омладина
своју скупштину, и та ће се држати без присуства комисара.
Српкиње су новосадске дале омладини српској која
се у Новом Саду скупила велики леп новац са народним
тракама, на којој су златно везени натписи које ћу вам са-
општити.
Телеграми су с више страна са поздравом омладини
дошли, наиме и од Српкиња из Кикинде.
Омладине било је у данашњој седници 350–400.
Бр. 57, 24. август 1866.

У Новом Саду, 20. августа (у оригиналу није кур-
зив). Ево ћу сада да вам саопштим радњу другог састанка
Уједињене омладине који се 16. о. м. пре подне од 8 до 12, а
после подне од 2 и по до 7 држао:
Пошто се записник прошлог састанка прочита и одо-
бри, председник јави да је дошао телеграм од панчевачке
омладине којим поздрављају прву скупштину омладинску и
преда скупштини венац од свежа цвећа са народним трака-
ма, на којима су ови натписи: „Као што је овај венац свезан,
тако нек нас везује слога и љубав. Живила сложна омлади-
на! Новосаткиње Српкиње.” Све ово примљено је с вели-
ким одушевљењем и пропраћено је са громким „живео” и
„живеле”.
Тоша Недељковић59 предаје скупштини књигу Пре-
глед историје васпитања60, коју писац др Димитрије Ма-
тић61 шиље библиотеци сједињене омладине српске. Не-
дељковић честита што је омладинској библиотеци положен
темељ ваљаном књигом. Затим узе реч Милан Кујунџић да
саопшти писма и предлоге о устројству и раду омладине од
оних пријатеља омладинских који нису могли доћи лично
на скупштину. Прво прочита писмо г. Владимира Јованови-
ћа62, који углавноме жели да сви млади Срби, одсвуда где
их има, саставе сједињењем својих умних сила савез српске
омладине, да исти савез тежи одгајању свести о заједничкој
славној прошлости, утврђењу братске заједнице у љубави
општега добра, развитку човечанских врлина, осветлању
народног образа и свеколиком напретку Срба, све на основу
истине, а са помоћу науке. Потом прочита писмо професора
Алимпија Васиљевића63, који жели да на скупштини не бу-
де никаквих формалности, да се не установљавају никакви
статути, него само да се изнесу оне идеје које омладина има
да остварава, а те су, по његовоме мишљењу: идеја једин-
ства васцелога Српства, идеја истинског народњег образо-
вања и идеја јавног морала и да се посаветује само о начину
како да омладина те идеје остварава. Напослетку прочита и
писмо професора Стојана Бошковића64, који би желео да

59
Теодор Тоша Недељковић, рођен у Новом Саду 1843, умро у Земуну
1910. Адвокат, посланик хрватског сабора и српског народно-црквеног
сабора.
60
Реч је о првом делу Матићеве књиге Наука о васпитању, објављеном
1866.
61
Рођен је 1821. у Руми, а умро 1884. у Београду. Био је правник и поли-
тичар, у више наврата министар, и члан Друштва српске словесности.
62
Рођен је 1833. у Шапцу, умро 1922. у Београду. Отац Слободана Јова-
новића, економиста и политичар, идеолог Либералне странке у Краљеви-
ни Србији.
63
Рођен у Велишевцу код Љига 1831, умро у Београду 1911. Био је фило-
зоф и политичар (био је у Либералној странци).
64
Рођен у Свилајнцу 1833, умро у Београду 1908. Био је историчар и по-
литичар (либерал).
ово предузеће омладинско буде наставак „Дружине српске
младежи”65, која је 1848. постојала у Београду, као и
„Лицејци”66, и то стога што мисли да цео српски живот
треба да се усредсреди у Београду, и то све српске тежње да
се окрећу југоистоку. Том приликом разлаже Кујунџић и
своје мишљење о важности омладинског дружења и налази
је понајвише о томе што се тим најбоље образују честити
характери.
Сад позове председн. скупштину, пошто никаквих
посебних предлога више није било на дневни рад и перово-
ђа прочита прву точку Предлога Одбора целокупне омла-
дине за радњу Уједињене омладине.
Ст. В. Поповић67 захтева да се, ради оних многих
чланова који на првом заседњу нису били, прочита цео од-
борски предлог. Пошто се ово учини, узе реч Ђорђе Бугар-
ски68 говорећи о предлогу уопште, и вели да он не одговара
своме задатку, јер није чисто предлог за радњу скупштине
него за радњу омладине уопште, па предлаже да се други
предлог изради.
А. П. Радовановић побија предговорника и жали се
што овде одма у почетку оћемо да заподенемо неке фор-
малности и позива да се као браћа сваке излишне формал-
ности оканемо.
Ђ. Бугарски позива Радовановића на ствар, а пред-
седник опомиње да само он може позивати на ред.
Тоша Недељковић говори да ми нисмо никакво кон-
ститовано друштво, него да смо се искупили да определимо
шта и како треба да радимо.

65
Друштво српске омладине основано 1847, чији су циљеви били нацио-
нално ослобођење српског народа и унутрашње политичке слободе.
66
Алманах који је 1862–1864. издавала лицејска омладина.
67
Рођен 1845. у Старом Бечеју, умро 1918. у Загребу. Културни радник и
политичар, дугогодишњи управник Текелијанума.
68
Рођен 1841. у Парагама, умро 1892. у Загребу. Књижевник и правник.
С. В. Поповић. Није нужно нов предлог, јер по овом
се може потпуно определити радња и делокруг како ове
скупштине, тако и целокупне омладине.
Јован Бошковић. Задатак скупштине ће се тек само
онда видети кад народ добро проучимо. Овде разлаже у по-
дужој, лепој беседи, како морамо народ проучавати и поу-
чавати и како око тога живо прионути морамо, јер је у
нашем народу тек само једна десетина научењака, а девет
десетина осталих, тј. трговаца, занатлија и тежака, зато се
никако на школу ослонити не можемо, јер она нам тек по-
мало даје учених људи, него ми се морамо најпре к народу
спуштати, а међутим и непрестано науком бавити, да тако
кад се једном издигнемо и народ себи привучемо.
Миша Димитријевић69 жели да се прекине генерална
дебата и да се одма на специјалну пређе. То се усваја и чита
се прва точка предлога, која гласи: „С р п с к а о м л а д и-
н а с а с т а в љ а с е у ц е л и н у.”
Ђ. Б у г а р с к и жели да се најпре определи шта је
омладина и ко спада у њу и мисли да би се то овако могло
формуловати: у омладину спадају сви они Срби који су чла-
нови појединих омладинских друштава, а никако не одо-
брава дефиницију „Зоре”, која вели да сваки спада у омла-
дину у коме младо срце бије, јер је познато да је млађих
људи крв јача и врелија, а у старијих спорија и ладнија.
М и ш а Д и м и т р и ј е в и ћ вели да Бугарски врло
материјално схваћа дефиницију „Зоре”. „Ми нећемо да ме-
римо каква је у коме крв, него гледимо на начело, јер знамо
врло добро да има некојих који се, премда крви младе, ипак
из омладине изметнуше.”
А л. Д е а н о в и ћ: „По дефиницији Бугарског, ми
богослови не би спадали у омладину, пошто међу нама дру-
штво не постоји.”

69
Рођен 1846. у Новом Саду, убијен 1889. у истом месту. Политичар, ис-
такнути првак Либералне странке.
70
А л. С а н д и ћ наводи у подужем говору старе
Грке за пример који тако исто никакве разлике не правише,
него је сваки слободно долазио на олимпијске игре коме је
год жеља била да види брата и позна своје богове. Омлади-
ни се не могу границе постављати, јер омладина је вечита и
док је народа биће и омладине; рад јој је огледало у ком се
огледа развитак млађане душе, као кита цвета сакупљена у
перивоју народном.
Т. Н е д е љ к о в и ћ говори да није нужно толико
време трошити, јер овде је главно определити шта је за-
датак омладине, а не шта је омладина, јер ово је познато.
А. П. Р а д о в а н о в и ћ: „По речма Бугарсковим,
овај наш брат Црногорац, који је толико душманских глава
скинуо, и који је, ево, и међу браћу дошао, не би спадао у
омладину.”
А к с М а к с и м о в и ћ71 иште гласање, да се време
не троши.
Ђ. Б у г а р с к и одговара Деановићу да је он ми-
слио омладину у ширем смислу, зато моли да га зло не ра-
зуме.
Б о ж и д а р В у ј и ћ говори да не треба никаквих
формалитета ни дефиниције, у омладину спада сваки ко оће
да ради.
Закључује се да дефиниција није нужна и прва точка
се усваја онако као што је у одборском предлогу.
Ђ. Б у г а р с к и примећује да наслов у предлогу није
доста јасан, требало би рећи „Предлог за радњу омладин-
ских састанака” и захтева да се измени наслов.
И л и ј а В у ч е т и ћ му одговара да је наслов врло
јасан, јер то је предлог за радњу Уједињене омладине, дакле
уопште и за скупштинску и за целу омладинску радњу.

70
Рођен у Великом Бечкереку 1836, умро у Новом Саду 1891. Историчар,
професор новосадске Српске гимназије.
71
Рођен у Долову 1844, умро у Прагу 1873. Композитор и диригент.
Ст. В. П о п о в и ћ примећује да се опет у генерал-
ну дебату упуштамо.
Председник по захтевању скупштине прекида даљи
говор о томе и прелази се на другу точку предлога, која гла-
си: „З а д а т а к ј о ј ј е: д а у с а в р ш а в а с а м у с е-
б е и д а б у д и н а р о д н и ж и в о т у с в и м а с т р а-
н а м а њ е г о в и м, н а д о к н а ђ у ј у ћ и у т о м е р а д-
њ у ц р к в е, ш к о л е и у ч е н и х д р у ш т в а.”
Ст В. П о п о в и ћ жели да се II и III точка заједно
прочитају и претресају јер су сродне. Предлог се усваја и
чита се јошт и III точка предлога, која гласи: Т а ј з а д а-
т а к г л е д а ћ е д а п о с т и г н е о м л а д и н а п р о у-
ч а в а њ е м н а р о д а и ш и р е њ е м н а у к е и у м е т-
н о с т и у с в е р е д о в е н а р о д н е.
Ђ. Б у г а р с к и: „Овде се означава задатак омла-
дине, али се тај сад не може определити него по времену,
јер временом ће се видети шта ће бити задатак омладине.”
Ст. В. П о п о в и ћ: „Ово је конститутивна скуп-
штина, дошли смо да се договоримо шта ће да се ради уоп-
ште, а не шта да се ради на овој скупштини данас.”
М и ш а Д и м и т р и ј е в и ћ:„Од како је света и
века, увек је један и исти задатак омладине, а како нам црк-
ва и школа хрђаво стоје, а учених друштва скоро немамо, то
не може друго бити задатак омладине него као што је у II
точци наведено.”
Ј о в а н Б о ш к о в и ћ говори опет у подужем лепом
говору да је задатак омладине исти што је и задатак школе
и учени[х] друштва. Овде говори о пороти, за коју вели да
су ју Срби већ у оно доба развијену имали кад је код Ен-
глеза јошт у повоју била. Треба да будимо народни живот,
не дакле да пишемо научне расправе, него да обавешћујемо
народ, да пишемо популарно шта је народ, шта је порота,
државно право, парламентарна система. Тек кад свесну пу-
блику имали будемо, онда ће се и државник сваки на јавно
мишљење обзирати.
А. П. Р а д о в а н о в и ћ држи да је задатак ом-
ладине и то да распитује свуд по народу какво је стање, па
онда да обавештава народ и уз то статистичке податке при-
купља. Даље вели да омладина треба највећма и пре свега
да учи и то не другога ради него баш себе ради, јер ено нам
примера – на угарском сабору имамо 12 посланика, а тек на
2–3 знаду језика, па не могу да нас заступају. Омладина на-
ша под видом родољубља неће да учи мађарски, али то није
родољубље него је лењост – кад сам немачки учити морао,
зашто не би[х] и мађарски знао. После вели да учимо наш
свет да носи црногорско одело, па неће бити раскоша.
П е т а р Д е с п о т о в и ћ говори да треба да
одржимо смерно мнење о нама у очима старијих људи, па
зато предлаже да се место „надокнађујући” рече „потпома-
жући”. Не може се и не сме радња цркве надокнађивати јер
ова је света. Тако и радња школе.
В а ј к о М а ј и н с к и72 предлаже да се уместо
„задатак” каже „цел”, јер је то врло смело речено. Кад ко
узме себи шта као задатак, онда је обвезан да то и изврши.
А. С а н д и ћ: Чини се да Деспотовић није схватио у
правом смислу реч „надокнађујући” и тумачи исту са „по-
средујући”. Лепо је смеран младић, али још лепше је видети
младића који се поузда у своју снагу. Мајинском одговара
да је боље рећи „задатак” него „цел”, јер прво већма обаве-
зује.
Ст. В. П о п о в и ћ и Т о ш а Н е д е љ к о в и ћ
тумаче још и даље и доказују да треба да остане „задатак”.
И с и д о р П а в л о в и ћ баци поглед на досадању
књижевну радњу наших научењака и вели да се у нашу
књижевност нека мода увукла. Тако су испочетка сви фило-
лози хтели бити, после тога сви све сами песници, а сад
опет као да оће сви естетици да се одаду. Ми смо у свачему

72
Владимир Влајко Мајински, рођен 1845. у Новом Бечеју, умро 1885. у
Кикинди. Најпре присталица идеја Светозара Милетића, а касније се
прикључио Српској народној странци (нотабилитетима).
врло једнострани, а то је од велике штете кад се само
једном делу свесне радње одамо. Много и због тога рам-
љемо што почнемо науку без талента јер се за модом повед-
емо. Пре него што хоћемо да се којој струци одамо, треба
да се испитамо да ли смо за то и да се не предајемо ниједној
науци за коју талента немамо. Омладина ће се тако
усавршити ако се ода оној струци што је народу од највеће
користи. Доказује целисходност II и III точ.
Ал. С а н д и ћ објашњује такође II и III точку, го-
вори како немамо књига: „Та немамо ни ваљана буквара,
немамо науке која је најнужнија ономе што почиње учити и
мислити.” Препоручује да се проучава историја садањега
доба. У „Зори” је имао прилике видети слабо хајање за ис-
торијом која је почетница и преодница свакој науци.
Ђ. Б у г а р с к и: Сандић је то у суштини рекао што
је он хтео казати, али се није Павловићевог говора дотак-
нуо, зато он одговара Павловићу да не можемо знати за коју
смо струку способни, јер онда још не долазимо с науком
кад учити почињемо.
А. П. Р а д о в а н о в и ћ говори да треба морал у
народ уводити, а уједно му и у материјалном поправљању
наруку ићи, кад народ нема леба, треба му помоћи. Кален-
дар – то је књига која се у свакој кући налази, коју свако
чита, па такве књиге треба да издајемо са одабраним садр-
жајем, где ћемо га о свему што га тишти обавештавати,
говорити му важније из народне и пољске привреде итд.,
учити га да шиље дете у школу и убедити га да му само у
томе лежи спас. Узмимо само за пример кад дете молитву
научи неће га моћи поп за венчаницу оглобити; кад неће
свештенство да учи народ, ми га морамо учити, и то све у
народу. Узмимо само ко нам календаре издаје. Фукс – а заи-
ђите по Граници73, наћи ћете у свакој кући Raaber или Of-
ner. Кад нам тежак буде изображен, онда ћемо нашу тежњу
постићи.

73
Војној граници.
Овај говор прекидан је на више места са одобра-
вањем.
Е м и л Ч а к р а говори да у другој тачки нема
спомена о побољшању материјалног стања нашег народа,
зато предлаже да се ова рачуница уметне: „и пружа сред-
ства за побољшање материјалног стања.”
Замфир жели да дебата што краћа буде јер време се
губи и ми не можемо дуго заједно остати.
Ст. В. П о п о в и ћ одговара предговорнику, вели да
не требамо никог да спречавамо у говору, треба дати сва-
ком слободу говора. Ова мнења што се овде исказују служе
нам као неко упутство за даљи рад, говори како треба проу-
чавати народ на основу народних песама, приповедака,
пословица итд. Код нас треба науку према потребама на-
родним обрађивати, а не систему филозофије у 10 књига
писати коју слабо ко разуме. Ја писца поменутог дела као
свог негдашњег професора врло уважавам, али ми смо с
материјалне стране јако пали, па држим да с те стране треба
народу помоћ пружати, јер кад сам гладан не могу ја фило-
зофију и астрономију штудирати. Болесника треба одма
лечити, а не место лека наручивати му пар хаљина (бурно
одобравање). Народ слабо иде у цркву, одговара „немам
крајцаре да дам у тас.” Треба се спустити у најниже слојеве
народа, па њих поучавати. Господа нису одржала народ. Од
доле треба почети, а не одгоре. Наш народ се боји многе де-
це, запиташ лепу, здраву, младу српску: „Колико имаш де-
це?” Одговори ти: „Једно”. А погледајмо на Чивуте – Чи-
вуткиња роди по дванаестеро. Треба се, дакле, старати да
многу децу одгајамо, па да их за раденике приправимо
(одобравање). Што се календара тиче, слаже се с Радовано-
вићем. „Шта имамо у „Ласти”74? Имамо упутство како се
игра српски кадрил. У гдекојим календарима има таквих
песама, од којих се сваки човек гнушати мора, некамоли да

74
Календар који је излазио од 1850. у Новом Саду.
се у поштеним кућама у породици читају. Омладина треба
да се постара за добре књиге које продире у доње редове
народа.”
Жали се што су наши књижевници толико времена
провели препирући се о јоти75 и дебелом јеру76. Жели да се
при издавању и популарисању књига поглавито узме у об-
зир характер нашег народа и његове данашње преке по-
требе.
Акс. М а к с и м о в и ћ говори како наука о музици
код нас врло хрђаво стоји. Имамо неке омладинске певачке
дружине, али с тим још ништа нисмо постигли, треба сада
музикалним изображавањем народа почети и одгоре са пре-
парандијама и одоле с основним школама, треба у најнижу
класу народа музику увести, јер народ наш има по природи
својој врло велике способности за музику. У сваком сеоцу
треба учитељ бар толико музичког знања да има, да може
наше народне мелодије које су тако дивне и лепе да их ни-
један вештак створити не може, побележити и од пропасти
сачувати, јер и тако су многе и многе већ пропале, а многих
за кратко време нестати може. Предлаже, дакле, да се у ом-
ладини једно друштво или одбор склопи који би се имао о
томе посаветовати и побринути како би се наука о музици у
нашем народу распрострла.
Предлог Деспотовићев и Мајинсков одбацује се и за-
држава се редакција. Предлог Радовановићев и Максимови-
ћев одлаже се до збора о IV точки јер тамо спадају, а пред-
лог Чакрин се усваја.
Чита се IV точка предлога, која гласи: Р а д и т о г а
састајаће се омладина сваке године на
с к у п ш т и н у. Т у ћ е с е ј а в љ а т и р е з у л т а т и

75
Слово ј, око чије се употребе у писаном српском језику водила поле-
мика између присталица језичке реформе Вука Караџића и њених про-
тивника.
76
Слово Ъ, у вези са чијим коришћењем се такође водила полемика из-
међу Вукових присталица и противника.
п о м е н у т о г п р о у ч а в а њ а, тј. и з в е ш т а ј и о
с т а њ у к њ и ж е в н о м, д р у ш т в е н о м и м а т е р и-
јалном нашега народа и договараће се о
томе шта омладина треба на то да ради
п р е м а с в о м е з а д а т к у. С к у п ш т и н а с е д р ж и
с в а к е г о д и н е у д р у г о м м е с т у; к а д и г д е,
о д р е ђ у ј е с а м а с к у п ш т и н а.”
Ђ. Б у г а р с к и предлаже да се на скупштини
читају и извештаји о целогодишњем раду појединих омла-
динских друштва.
Б. В у ј и ћ предлаже да се омладина одма сад
постара како би се једно економско друштво склопило.
Ст. В. П о п о в и ћ слаже се и поткрепљује предлог
Бугарсков.
М и л а н Д и м и т р и ј е в и ћ мисли да не треба
сада да се одреди место за другу скупштину, јер могу на-
ступити промене у држави, да се тамо где се сад напред од-
реди неће моћи обдржавати скупштина, зато предлаже да се
једно друштво опуномоћи које ће те све околности испита-
ти, па ако би влада била противна, оно ће известити омла-
дину о томе, те ће се после договорно друго место одредити.
Ђ. Б у г а р с к и говори за Димитријевићев предлог,
а Ч а к р а и Р а д о в а н о в и ћ за редакцију.
Ј. Б о ш к о в и ћ говори да би у таквом случају два-
три места изабрати могли, па ако се у првом месту не би др-
жати могло, онда би у другом, ако ли и ту не, онда у трећем.
А. С а н д и ћ предлаже да се последња алинеа IV
точке одвоји од ње и да се као посебна точка на крају стави.
Ђ. Б у г а р с к и предлаже да се последња реченица
у четвртој точки овако формулује: „Кад и где, о том се саве-
тује скупштина, а решава оно друштво или одбор који буде
изабран за годишњег заступника целокупне омладине.”
Предлог Бугарсков да се на скупштини читају и изве-
штаји о раду појединих друштва и предлог Сандићев усва-
јају се, Вујићев се одлаже до збора о VI точки јер тамо спада,
а остали су предлози одбачени и остаје се при редакцији од-
борској.
Чита се V точка предлога, која гласи: О м л а д и н а
штампаће своју скупштинску радњу у
д р у ш т в е н о м г л а с н и к у, к о ј и ћ е с е з в а т и
О м л а д и н с к а з а ј е д н и ц а”.
И л и ј а О г њ а н о в и ћ77 пита какав је то гласник,
мисли да би најпре требало рећи да ће се штампати глас-
ник, пак онда шта ће у њега доћи.
Ђ. Б у г а р с к и доказује да је овде Одбор сам со-
бом у противуречју био, а А. С а н д и ћ вели да је само у
стилизацији погрешено. Противно доказују Ј. Б о ш к о-
в и ћ и Ст. В. П о п о в и ћ.
И л и ј а В у ч е т и ћ предлаже да се у гласнику не
штампа скупштинска радња него саставци појединих чла-
нова омладине који су у ком омладинском друштву прочи-
тани и одобрени.
Др М и л е т и ћ потпомаже тај предлог и говори о
томе да би се радња скупштинска могла само укратко до-
дати гласнику, али њему да је главно да буде огледало чис-
то омладинског књижевног рада и тога ради предлаже да се
реч „скупштинску” изостави.
М и л а н Д и м и т р и ј е в и ћ предлаже да дођу
пред „Омладинску заједницу” свагда по 7, 8 листи кален-
дара.
М и ш а Д и м и т р и ј е в и ћ предлаже да само они
саставци могу доћи у „Омладинску заједницу” који су од
појединих друштва одобрени. Они пак чланови који нису
ни у једном омладинском друштву да могу своје саставке
ма коме друштву на пресуду поднети и, тек тако одобрени,
могли би имати места у „Омладинској заједници”.
Даљи разговор о петој точки одлаже се на после под-
не јер је већ подне превалило било, а међутим се усвоји

77
Познат под надимком Абуказем, рођен 1845. у Новом Саду, умро 1900.
у Пешти. Лекар, сатиричар, хроничар старог Новог Сада.
предлог др Милетића да се реч „скупштинску” изостави, а
предлог Милана Димитријевића одбацује се.
Исти број
Дописи.
Н. Сад, 19. авг. Беседа коју је Српска омладина у Н.
Саду 17. авг. дала била је врло сјајна. Добићете особити
опис беседе, засад вам само толико јављам да је света било
врло млого и са свију страна, из Бачке, Срема и Баната.
Дворана је била дупком пуна. На беседи је био и арх. Ду-
чић, кога је омладина почасним местом одликовала. При-
ход је од беседе на 1600 фор. а. вр., а по одбитку трошка из-
неће начисто 1300 фор. а. вр. на корист Српског народног
позоришта.
Омладина је јуче довршила своје скупштине. Пред-
лог одбора у обзиру организма омладинског примљен је,
који је углавном онаки као што сам вам пре тога у нацрту
саопштио. Омладина ће издавати часопис, под насловом
„Омладинска заједница”. Књижевну страну часописа руко-
ваће ове године друштво „Зоре” у Бечу, а економску певач-
ко друштво у Београду коме ће се прилози слати имати. За
састанак догодине опредељен је Београд. Постављен је еко-
номско-статични одбор, који ће податке о материјалном
стању народа нашег прикупљати и спремати предлоге скуп-
штини омладинској за економско-материјалне поправе.
Изабрани су стручни људи из средине старији, који ће поје-
дина дела пресуђивати која ће омладина издавати. О свему
ћу вам опширније писати док само од непрекидни[х] сед-
ница доспем.
Исти број
Подлистак „Заставин”
Пролог који је говорио Тоша Недељковић на бе-
седи целокупне омладине србске у Новом Саду.
Суђено је тако човеку, многопоштовани зборе, да
при најсвечанијим тренуцима нема речи којима би им се
одазвати могао. Ја видим преда мном многобројна и ода-
брана лица и осећам како ми усањују речи при самом по-
станку своме, те не могу да изречем оно што ми се у срцу
рађа, јер у њему и остаје. Поздравити вас хтео би[х], браћо
моја, али је слабачка сила говора мога да вам поздрав из-
рече; но за који тренутак само, па ће се у овој дворани за-
орити песме, уредиће се свирке и потећи ће складнији говор
са овога места – и то нек вам поздрав буде, браћо српска!
Јесте, мени се чини да ћемо у тима гласима зачути
Божију трубу која ће пробити најсакривеније кутове срца
нашег, да нас пробуди; да подстакне у нама понос српски и
споји нас душевном невидимом силом свести српске. Ал'
није ни то све; нисмо се искупили на ову свечаност да се за-
бавимо за овај тренутак само. Многе се ове груди, у којима
се потреса срце у овај ма[х], да ће вечне траге оставити у
себи, да ће остати највећа, најмилија и најтоплија успомена
која у младим грудима понићи може; ова беседа освећује
онај тренутак у којем се подмладак српски братински загр-
лио да свој живот Српству посвети.
И уз ту најсветију успомену отварамо ми сви и двери
ономе светилишту гдено нам живи понос и свест српска.
Тамо ћемо навек улазити моћи да у поносу и свести подра-
њујемо и облагорођавамо срце своје.
И на овоме месту са кога ће нам сада звуци из садаш-
њости разведрити срца наша, сто пута је на овом месту из-
летала пред нас и прошлост српска. Сто пута само на овом
месту заносила се у она дивна и тамна времена за која смо
већ мислили да смо их заборавили, која су за Србина тако
пуна чара и утеха, да му оживе душу која је малаксала под
теретом вековни[х]невоља.
Па ако то светилиште које позориштем називамо има
заслуга по народе и људство, то по онај народ којему пред-
стоје још многи неизвесни дани не може имати важније за-
слуге, него ако му не да оцепити се од славне прошлости
његове, ако га непрестано везује за она времена где му је
снага бујно цветала, ако преноси у њега онај полет и онај
живот који му је нужан да му и будућност светла буде.
То је главна потреба због које основасмо позориште,
то је најглавнији утисак под којим позориште треба да рас-
простире међу нама опште изображење, да нам облагорођу-
је срце, мишљење наше и осећање.
И пет година како га основасмо, па које користи сте-
космо са њиме?
Погледајмо, многопоштовани зборе, друштвени жи-
вот наш. Који би се потужио да је сада горе, не би имао
право; у њему се тару сада разне стихије из који[х] ће под
управом позоришта набоље изићи. Па ко може рећи да је
боље детету кад га занемаримо и запустимо него кад је у
школи, где се и само и силом учитеља мора да бори са
навадама својим; није му мила школа, али ће боље бити кад
из ње изиђе; па тако ће бољи бити и друштвени живот наш
и овај у њему знак да ће бољи бити како му се процес
сврши, како се отресе од они[х]тужби које подиже данас и
остарина и омладина на њега, а да се то пре и успешније
изврши приноси и приносиће највише народно позориште.
Ал' имамо и такови[х]успеха који су много очевиднији, који
радо немчасмо, надимасмо се и одметасмо се од својега
језика, нисмо ли се застидели гледајући овде комичности и
покондиреност такови[х]улога у толиким комадима које
није нужно да спомињем овде, и не отимамо ли се сада, не
поносимо ли се сада језиком својим рођеним?!
И уз то ширење језика корачала је сустопице и свест
српска. Не обиђе ли нам позориште готово све овостране
крајеве наше? И по Банату, где са Романима, и по Бачкој,
где нас нестаје уз Мађаре, и по Троједници78 где нам оду-
зимљу име; нисмо ли свуда оживели где год је ступило по-
зориште? Данас, браћо моја, где сваки час промене наилазе

78
Незваничан назив за Троједну Краљевину Хрватску, Славонију и Дал-
мацију. Мада обухваћена називом ове аутономне краљевине у оквиру
Угарске, Далмација није улазила у њен састав.
као ветрови, данас нас овако расејане и отуђењу изложене
само свест сачувати може. И свест нам од то доба јача,
узајамност се међу нама шири и добија већи полет. Па
укрепиће нам се и напуштена религиозност, процветаће нам
и књижевност и развиће нам се све силе духовног, вишег
живота; само озбиљно, непрекидно делајмо.
„Ко оће да се одликује, знојити се мора”, рекао је
један код стари[х] Грка. Ко нема постојанства, не само да
неће никад ништа постићи, него није ни заслужио да
постигне што. И пет је година како нам позориште постоји,
и који народ у нама сличном положају, за пет тако кобни[х]
година с одушевљењем се заузима за коју ствар, тај пока-
зује да се не само користи њоме, него да ће је заиста и
постићи. Кобне беху те године, многопоштовани зборе: по
њима се витлаху политичне и материјалне невоље, једне
морећи глађу, а друге претећи и страшећи моралном смрћу
и кроз те године пронео је народ српски и сачувао позо-
риште своје.
Да прионемо одсад, многопоштовани зборе, и да
обезбедимо ту потпору и сапутницу народног живота на-
шег; да утврдимо то хранилиште свести и поноса нашег. Не
напуштајмо, не прекидајмо ништа што имамо, јер би то зна-
чило довека почињати само. Доста нам беше невоље, време
је ваљда да се поуздамо одсад у сретније дане.
Па нека ова беседа знамење буде томе поновљеном
одушевљењу, нека буде и скромна благовесница која ће
разнети гласе по свима крајевима нашим да приносимо
олтар на жртву ономе светилишту, где живи понос и свест
наша, где чувамо прошлост и славу своју, где чувамо образ
и утеху будућности својој, па онда нека се заоре песме у
овој дворани, нека се удесе свирке и потече складнији го-
вор са овога места, онда нека се поведе коло ситно и дивно,
онда нам свима било с р е т н о и в е с е л о!
Бр. 59, 31. август 1866.
Радња сједињене омладине србске
Д р у г и с а с т а н а к, 16. а в г у с т а п о с л е
п о д н е.
У 2 ½ сата продужи други састанак и настави се де-
батовање о V точки одборског предлога.
И Вучетић и Миша Димитријевић
доносе писмен предлог како да се формулује V точка у сми-
слу онога што су јутрос предлагали: „Омладина ће издавати
своју радњу у друштвеном гласнику који ће се звати Омла-
динска заједница. У тај би имали долазити они саставци
које поједина омладинска друштва скупштини омладинској
поднесу. Поједини чланови омладине који нису чланови
ниједног омладинског друштва, ажелили би да и њихов ко-
ји саставак у гласник уђе, имају исти ма којој омладинској
дружини на пресуду поднети, а ако га ова усвоји, поднеће
га као и остале саставке својих чланова скупштини на одо-
брење.”
И. В у ч е т и ћ, поткрепљујући овај предлог, говори
да се зато с Димитријевићем потпуно слаже што су се они у
том предмету у „Преодници”79 подробније разговарали, па
то поднесе уједно и као мњење друштва „Преоднице”.
Ђ. Б у г а р с к и (упада): „Не спада на ствар.”
И с и д о р П а в л о в и ћ жели да у аламанах уђу и
предавања што се на скупштини држе, ако их ова одобри.
В л а ј к о М а ј и н с к и жели да се друга половина
предлога краће штилизује.
Ст. В. П о п о в и ћ говори да се треба најпре о
самом предлогу разговарати да ли га усвајамо или не, а кас-
није о штилизацији, јер је то узгредна ствар, а и он се пот-
пуно слаже с предлогом.
М и л а н К у ј у н џ и ћ обраћа пажњу скупштине
на VIII точку, где се такође говори о књигама што ће их

79
Српско ђачко друштво основано 1861. у Пешти.
омладина издавати, па жели да се најпре определи оће л' се
осим гласника још и друго што штампати.
Ст. В. П о п о в и ћ разјашњава то и вели да ће у
омладинском гласнику чисто омладински рад бити, тј. они
саставци који у омладинским дружинама досуђени буду; а
оне књиге што се у VIII точки спомињу, шиљаће се књи-
жевним судијама на пресуду и омладина ће само новац дати
да се издати и јевтино по народу растуривати могу.
И. В у ч е т и ћ говори да или да све књиге под
именом „Омладинска заједница” печатане буду или да уђу
у њу само чланци од појединих дружина, досуђем пак само
н и к а к о скупштински рад.
Ђ. Б у г а р с к и говори да се једна врста књига
издаје, дакле све или као поједине књижице или све у „Ом-
ладинској заједници”.
J. Б о ш к о в и ћ жели да се у предлог после речи
„издавати” уметну ове речи: о с и м п о п у л а р н и х
к њ и г а, чим би се означило да ће омладина јошт и другу
врсту књига издавати, о којој је ниже у VIII точки говор.
Говорећи даље о „Омладинској заједници”, слаже се с тим
да у њу дођу поједини саставци, али би се могао на крају
јошт и скупштински рад додати, који би највише 2-3 места
заузео.
Ст. В. П о п о в и ћ говори да све књиге што их ом-
ладина издавала буде имају натпис „из заједнице омладин-
ске”. У алманах би требао да дође извештај о скупштинској
радњи, даље чланци од појединих омладинских друштва
препоручени и предавања која су у скупштини држана и
одобрена.
М и ш а Д и м и т р и ј е в и ћ жели да се алманах за
себе издаје, па макар и у више свезака морао бити.
И с и д о р П а в л о в и ћ: „Нека популарне књиге
носе свака свој прави наслов, али доле да дође 'Издала ује-
дињена омладина'.”
Сад се отпоче говор о томе шта да уђе у „Омладин-
ску заједницу”.
Ђ. Б у г а р с к и предлаже да у њу дође извештај о
радњи скупштинској, даље извештаји о годишњем раду сва-
ког омладинског друштва посебице и предавања која су на
скупштини држана.
И. В у ч е т и ћ: „Ако ће већ доћи извештај о раду
омладине у алманах, то да дође извештај само о скупштин-
ском раду укратко, а не и извештаји о раду поједини[х] дру-
штава, јер би сувише места заузимало.”
И с и д о р П а в л о в и ћ жели да се у и з в о д у
саопшти како извештај о раду скупштинском, тако и изве-
штаји о раду свију омладинских друштва.
Ј о в а н Б о ш к о в и ћ слаже се с тим, јер само ће-
мо тако доћи до потпуне историје развитка омладинског,
никако пак кад би се рад, као што неки желе, у повременим
листовима саопштавао, пошто се листови губе.
Председник подноси ствар гласању и скупштина ре-
ши да се у гласнику штампају чланци од појединих омла-
динских друштва одобрени, предавања која су на скупшти-
ни држана и одобрена и у изводу извештај о раду скуп-
штинском и о раду свију омладинских дружина.
Сад се поведе реч о том ко да пресуђује чланке што
ће у алманах указати. Ту се врло разна мнења појавише.
Ст. В. П о п о в и ћ предлаже: кад се омладина на
скупштине искупи, да се онда изабере један одбор који ће
имати да претресе све саставке што се скупштини поднесу
да их у гласник прими.
Р а ј е в и ћ80 говори против тога, вели да је доста
кад само оно друштво у ком је који саставак прочитан пре-
суди. Тако би „Омлад. заједница” била огледало чисто ом-
ладинског рада уопште и појединих омладинских друштава
уопште.
У том истом смислу говоре и Т о ш а Н е д е љ к о-
в и ћ и М и ш а Д и м и т р и ј е в и ћ.

80
Драгомир Рајовић, рођен 1836. у Београду, умро 1911. у Цриквеници.
Правник и политичар. Судија Касационог суда у Краљевини Србији и
председник преког суда формираног поводом Тимочке буне (1883).
И л и ј а В у ч е т и ћ мисли да је бирање одбора из
саме скупштине врло непрактично, јер ми кад се скупимо
не можемо до само неколико дана бити заједно, а могло би
се толико саставака скупштини на пресуду поднети, да би
одбору требало читав месец дана, па можда и више
времена, да их све прегледа; толико време не можемо
заједно бити. И он би зато био да се од појединих дружина
саставци приме онаки као што су скупштини поднесени; но
ако немамо у свакој дружини довољно гаранције, најпосле
би и то предложио да се одаберу једно два друштва којима
би се сви саставци што би имали у заједницу ући, на
пресуду подносили; само никако није за одбор, јер се то не
да извести.
М и л а н Д и м и т р и ј е в и ћ говори против
последњег предлога Вучетићевог, јер тим би основали не-
какву књижевну аристокрацију, а аристокрација где год је
постојала, свугда је грдна зла починила. Он држи да би до-
бро било кад би сви саставци од једног друштва другом, па
тако кроз сва друштва редом циркуловали, па што већина
досуди, то би се за прави суд сматрати имало.
И с и д о р П а в л о в и ћ говори да има три врсте
аристокрације и оснивају се на племену, имању и науци.
Прва и друга врста сасвим су неприродне, трећа пак сасвим
је природна. Племенске аристокрације, која је у средњем
веку мах отела, и нема скоро више; имаовинска аристо-
крација почиње се све већма и већма губити; научна пак
аристокрација, зато што је на природи основана, учвршћује
се сваким даном све више и више и даје гаранције да ће
непрестано трајати. Стога је против Димитријевићевих
предлога и са своје стране предлаже да свако друштво оне
саставке својих чланова које би желело да уђу у „Заједни-
цу” шиље свагда за пресуду ма ком омладинском друштву
које себи оно за судију изабере.
В л а д а н Ђ о р ђ е в и ћ: „Што смо, браћо, сасвим
на страну отишли, или разне предлоге доносити почели, кад
ми овде имамо сасвим природан пут, а то је онај што је у
VIII точки одборског предлога назначен, да се саставци ша-
љу по струкама оним књижевницима на пресуду које ће
скупштина умолити да их оцењују. То, истина, важи за по-
једине популарне књиге, али то би се и овде сасвим упо-
требити могло.”
У овом предмету говорише јошт више беседника,
свагда у смислу једног од ових предлога. Најпосле форму-
лује председник за гласање овако: „Да ли ће омладинска
заједница носити на себи характер чисто омладинског рада
или не?”
Скупштина реши знатном већином гласова да „Ом-
ладинска заједница” характер чисто омладинског рада на
себи носи и по томе закључку предлог Владана Ђорђевића
сам по себи отпаде. Затим подноси председник остале поје-
дине предлоге на гласање и већина се изрази за предлог
Исидора Павловића да свако друштво оне саставке, за које
жели да у заједницу уђу, шиље свагда ту једну пресуду јед-
ном омладинском друштву које оно себи за судије изабере.
М и ш а Д и м и т р и ј е в и ћ пита оће ли моћи
поједина друштва особене алманахе издавати и, ако не, шта
ће се радити са материјалом ако би се овај нагомилао, те не
би могао сав у „Заједницу” ући? Не би ли добро било у овак-
вом случају више свезака „Заједницe” издавати?
Скупштина решава да се у таким приликама „Зајед-
ница” и више пута на годину издавати може.
Чита се VI точка предлога, који гласи: Ш и р е њ е
науке и уметности гледаће омладина да
постигне подижући омладинске дружине
н а ш т о ш и р е м о с н о в у; и з д а ј у ћ и п о п у л а р-
н е к њ и г е о р а з н и м п и т а њ и м а ш т о з а с е ц а-
ј у у ж и в о т н а р о д н и, ј а в н и м п р е д а в а њ и м а,
д р ж е ћ и п р е д а в а њ а п р е м а з а д а т к у о м л а-
д и н е, п о т п о м а ж у ћ и п о з о р и ш н у у м е т н о с т
и р а с п р о с т и р у ћ и д о б р е к њ и г е.
Д р а г и ш а С. М и л у т и н о в и ћ81 разлаже како
је пре свега нужно да народ што више научи читати, па кад
тако буде, онда неће бити нужно књиге по народу расту-
ривати, јер ће их народ и сам тражити; зато предлаже да се
оснивају и вечерње школе као у Америци, где ће народ мо-
ћи научити читати.
А л. С а н д и ћ жели да, кад се која тачка прочита,
председник увек запита да ли има ко што противно, па тек у
таквом случају да допусти дебатовање о њојзи.
Ј о в а н П а в л о в и ћ у подужем говору разлаже
како је пре свега нужно да омладина својим владањем и
понашањем стече себи моралног кредита у народу („Жи-
вио!”). Говори како омладина има доста непријатеља, како
ми треба да се миримо са свима слојевима народа, да кон-
центрујемо све силе народне. Разлаже важност борбе изме-
ђу либерализма и конзерватизма. Кад би с а м о либе-
рализам био, не би било ничега постојаног, јер у омладине
је одушевљење и теорија, у старијих искуство; она, истина,
напред корача, али све пред собом руши, те тако ништа
сталног за собом не оставља. Напротив, кад би конзерва-
тизам владао, не би било никаква напретка, него би се све
што се на једном месту затекло временом у трулеж претво-
рило. Либерализам и конзерватизам су једно другом регула-
тор, коректив, и из њиховог тарења излази право стално
напредовање, као стална ресултанта двеју под оштрим уг-
лом, а у противном правцу радећих сила. Предлаже, дакле,
да се миримо са старцима, имајући напредак пред очима.
Материјална страна једног народа основ је целом народном
животу. Ако је то основ народном животу, а тога нема, онда
не може бити напредовања. Материјално напредовање
потпомажу народна привреда и наука социјална (социоло-
гија). Социологија, као наука која испитује појаве реагирања

81
Крштено име Драгутин, рођен 1840. у Београду, умро 1900. у истом
граду. Син Симе Милутиновића Сарајлије. Инжењер и архитекта.
народне економије на поједине социјалне групе у народу,
тј. групу рада, капитала и интелигенције. Ми ни с једним не
стојимо добро. Прва је у незнању, други су већином зелена-
ши, а интелигенција је наша на кривом путу. Највећи део
интелигенције одаје се правничким наукама. Параграфи ни-
како свет не поправише. Жао му је што се врло мало њих из
омладине одају изучавању економије. И у Аустрији су до-
сад слабо обраћали пажњу на ту струку науке, али сад већ
на сва уста вичу да је треба неговати. Предлаже, дакле, да
се овде у Новом Саду или ма и у другом ком месту одреди
један сталан одбор који би се бавио са народном економи-
јом и унапређењем нашег социјалног живота који би испи-
тивао појаве у социјалном и економском животу нашег
народа.
Ст. В. П о п о в и ћ разуме под речима одборског
предлога „на што ширем основу” не само књижевне дружи-
не, него и то да се подижу дружине које би браниле народу
све оно што му је најнужније за живот, које би се, дакле,
бринуле и за материјално и за морално унапређење народа
– дружине за штедњу, умереност, материјалну сигурност,
гимнастику итд. Уколико сами чланови омладине не би
могли такве дружине оснивати, то да око тога приону да се
такве дружине подигну и стога предлаже да се реч „омла-
динске” изостави, па би се онда под тим речма „подижући
дружине на што ширем основу” све то разумело што је
беседник у свом говору навео.
Ђ о р ђ е С т о ј а н о в и ћ предлаже да се III точка
са VI споји, јер о једном истом предмету говоре.
Н. С т а н к о в и ћ слаже се с предлогом Стеве
Поповића. Познато је од коликог су уплива у Чешкој гим-
настичке и певачке дружине, зато предлаже да се и код нас
по том примеру такве дружине уводе.
М и т а Д о л г а предлаже да се омладина постара
како би се што већма дружеван живот у народ уводио и да
се тога ради један одбор за асоцијацију из омладине одреди.
Ал. С а н д и ћ моли да му се опрости што ће се
мало натраг на један предмет вратити. Један је од говор-
ника овде предложио мирење омладине са „остарином”. Он
се с тим предлогом не слаже. Времена и околности су
учиниле да је већи део наших старијих оставио народ чим је
дошао с трбувом за лебом и те мисли су им постале лажно
уверење. Омладина не сме с њима држати. Мушицки каже:
„Зла је новост без старине”, ал' је још гора старина без
новости. Свезе међ омладином и остарином нема, јер би та
била науштрб науке, пошто знамо да је све што је у стараца
све сама трулеж. У духу нашег века: напред! Напред! На-
пред! На млађима свет остаје! Разлаже да асоцијација при-
пада само грађанству, а не омладини.
И с и д о р П а в л о в и ћ одговара Долги да не
може Одбор одређивати где би се могла подизати друштва,
но то може учинити само месна омладина. Слаже се са Јо-
ваном Павловићем да омладина треба са „остарином” да се
мири, али не науштрб науке, него на основу науке. Што је
Јован Павловић о важности народне економије своје мисли
разлагао, потпуно се с њиме слаже. Од 1849. год. нас је
само у Угарској било 90.000 мање, а узроци су томе што
слабу важност полажемо на народну привреду. Позива ом-
ладину да што више учи ову науку ако жели народ свој од
пропасти спасти. У последње време изишле су две расправе
о моралном и материјалном пропадању нашега народа у
аустријским земљамакоје је Матица наградила. Ја сам обе
са пажњом прочитао и, нажалост, морам рећи да ниједна
нимало не одговара своме задатку. Позива сваког ко има
воље и позива да о тој ствари мисли и пише.
Ђ. Б у г а р с к и: „Удаљили смо се од предмета,
молим да се вратимо к ствари.”
Ст. В. П о п о в и ћ остаје први свом предлогу и
формулује га овако: да се уместо „подижући омладинске
дружине на што ширем основу” рекне „подижући омладин-
ске дружине и подстичући да се подижу разне дружине на
што ширем основу”.
Ј о в а н П а в л о в и ћ одговара Сандићу да није све
труло у стараца, а није ни све апсолутно добро у нас. Дуж-
ност нам је приближити се „остарини” на основу науке, јер
одушевљење је само онда најлепша ствар кад је зауздана
разумом. Зна се по сопственом искуству.
С а н д и ћ изјашњава своје речи, за које вели да га
Иса Павловић није разумео.
И с и д о р П а в л о в и ћ говори о беседама, налази
да у потоње време хоће у њима игра да преотме мах над
оним што би требало да је главно у беседама, а то је него-
вање народне уметности, развијање здраве друштвености и
поучавање женскиња, па предлаже да одсад чланови омла-
дине не буду прости удварачи код нашега женскиња, него
да му буду браћа и васпитачи. Наше женске треба да као
сестре сматрамо, па да их као такве волемо и изображава-
мо, јер су оне будуће сапутнице живота нашег и матере бу-
дуће деце наше („Живио!”).
Председник предлаже да се VI точка, на коју је врло
много нових предлога дошло, даде одбору да је у смислу
свију донешених предлога наново формулује и скупштини
поднесе.
Прима се.
Чита се VII точка предлога, која гласи: С в а к и
члан омладине обећава се да ће вршити
з а д а т а к д р у ш т в е н и у с в о м е к р у г у и п р е-
м а с в о ј и м а с и л а м а.
Ал. С а н д и ћ жели да се још и ово дода: д р ж е-
ћ и с е д о д р у г е с к у п ш т и н е п р о г р а м а, к о ј и
ј е о в д е н а ч и њ е н и п р и м љ е н.
Скупштина усваја седму точку као што је у одбор-
ском предлогу, само да се место „друштвени” рече „омла-
дински”.
Чита се VIII точка одборског предлога, која гласи:
Скупштина бира по једно омладинско
друштво које ће јој бити заступник до
п р в е с к у п ш т и н е. Т о д р у ш т в о ћ е п р и м а т и
н о в ч а н е п р и л о г е с в и ј у р о д о љ у б а к о ј и х о-
ће да потпомогне омладинско предузеће
и п р е д а в а ћ е и х у ш т е д и о н и ц у с в о г а м е с-
т а, а с в а к а т р и м е с е ц а д а в а ћ е у н о в и н а м а
р а ч у н о т о м е. Д р у ш т в о т о п р и м а ћ е и с п и-
се које писци буду слали на штампање и
с л а ћ е и х п о с т р у к а м а о н и м к њ и ж е в н и ц и-
м а к о ј е ћ е с к у п ш т и н а у м о л и т и д а о ц е њ у-
ј у т а к е с п и с е, п а а к о о н и н а ђ у д а и х в а љ а
и з д а т и, д р у ш т в о ћ е и х д а т и у ш т а м п у.”
Ђ. Б у г а р с к и жели већу гаранцију, јер омла-
динска су друштва већином приватна, па не би могла у не-
згодном случају власт у помоћ позвати.
А. С а н д и ћ говори да би то значило вређати
дотична друштва кад би се само и посумњало да ће какве
штете бити. Осим од власти признатих омладинских дру-
жина, има их и такових које су трпљене, као нпр. „Зора”, па
и те нам дају приличне гаранције за сигурност.
П р е д с е д н и к говори да се ту морају добро очи
отворити коме ће се новци поверити, јер у финансијалним
питањима неће ни своме брату да верује. Он држи да ту не
може бити без контроле, а највећа је контрола јавност. По-
зива, дакле, скупштину да добро промисле о тој ствари пре
него што се шта реши, јер је ствар врло важна.
З а м ф и р држи да се мора из средине тога друштва
које буде заступник омладински одбор изабрати, који би с
председником на челу благајника контролисао, и то што че-
шће, свакога месеца или сваке три недеље, да се увере сваг-
да да ли су новци у благајници, јер није доста само рачун
прегледати.
Још су млоги беседници о томе предмету говорили,
али ниједан није какав нов предлог донео за што већу га-
ранцију омладинске благајне.
82
К а м е н к о Ј о в а н о в и ћ предлаже да се цела
администрација подели на два друштва, једно које би науч-
ним стварима руковало, а друго финансијалним. Ту би се
могло за финансијског заступника омладине изабрати оно
друштво које има своја од власти потврђена правила, као
што су певачка друштва, те тим би било довољне гаранције
за омладинску благајну.
С т е в а В. П о п о в и ћ доказује целисходност тог
предлога и тиме што певачке дружине понајвише трговци
састављају, а они су већ по себи вичнији руковању с новцем.
Ј о в а н Б о ш к о в и ћ доказује такође практичност
овога предлога тиме што таке дружине већ и своју приличну
благајницу имају и што су им чланови већином људи који
имају свога капитала.
М и ш а Д и м и т р и ј е в и ћ говори да је предлог
Каменка Јовановића једини практичан, јер кад би се по
предлогу Замфировом у материјалним ђачким дружинама
одбор за контролу наредио, ко би контролисао благајника
преко вакације која три месеца траје. Морамо, дакле, бирати
друштво које непрекидно постоји, а то су певачке дружине.
Скупштина усваја предлог Каменка Јовановића.
Чита се IX точка одборског предлога, која гласи: Ко
год приложи на издавање омладинских књига годишње нај-
мање два форинта, добиће све књиге које омладина буде
штампала за годину дана.
Скупштина усваја целу точку, само да се онде где је
говор о монети дода још „или рубљу”.
С овим је дебата о одборском предлогу закључена,
изузимајући VI точку, коју ће одбор наново формуловати –
и прелази се на посебне предлоге одбора.
Одбор предлаже за омладинског заступника за ову го-
дину „Зору”, „Београдско певачко друштво”83 и „Преодницу”.

82
Крштено име Петар; рођен 1845. у Панчеву, где је 1916. и умро. Изда-
вач, добротвор, посланик српског народно-црквеног сабора.
83
Прво београдско певачко друштво, основано 1853.
Почем је предлог Каменка Јовановића усвојен да бу-
ду два заступника омладинска, те да одборски предлог пре-
иначава тако да се за заступника у књижевним стварима
предлаже „Зора” и „Преодница”, а за заступника у финан-
сијалним стварима б е о г р а д с к о и п а н ч е в а ч к о
певачко друштво.
Скупштина изабра једногласно за своје заступнике
„Зору” и „Б е о г р а д с к о п е в а ч к о д р у ш т в о”.
Одбор предлаже д а д р у г а с к у п ш т и н а б у д е
у Б е о г р а д у.
И с и д о р П а в л о в и ћ био би за то да се друга
скупштина држи тамо где би било најмање интелигенције,
да би се ова подупрла да свет ојача. Ово је мнење и у од-
бору заступао, али с обзиром на прву точку предлога, која
гласи: „Српска омладина саставља се у целину”, пристаје и
он да друга скупштина омладине буде у Београду.
Одбор предлаже за дан друге скупштине 23. јулија
1867. год.
Из узрока што се у Аустрији школски течај бого-
словије, препарандије и Карловачке гимназије тек концем
јулија свршује, а у осталим страним школама у којима су
српски ђаци по наукама предавања до 20. јулија трају: зак-
ључила је скупштина д а д р у г а с к у п ш т и н а б у д е
н а П р е о б р а ж е њ е, 6. августа 1867.
Одбор подноси даље свој посебни предлог, а то су
имена оних књижевника које би имала скупштина умолити
да се прими оцењивања оних списа који се буду омладини
подносили да их изда и по народу растури. Имена та ћете
дознати кад вам се саопшти записник ове омладинске скуп-
штине.
Овим се заврши у 7 часова увече овај други састанак
Омладине српске, који је више од пуних осам часова трајао,
али је и од свију других најзначајнији, јер су ту свршене
најважније ствари што их је омладина на овој првој скуп-
штини имала да реши.
И о раду на остала два састанка што их је омладина у
среду 17. и у четвртак 18. о. м. држала послаћемо вам што
пре извештаје.

Радња сједињене омладине србске у Новом Саду
Т р е ћ и с а с т а н а к, д р ж а н 17. а в г. 1 8 6 6.
Пре подне се није омладина састајала што је сваки
желео присуствовати у седници Књижевног оделења Мати-
це српске, која се тај дан пре подне отпочела.
Овај трећи састанак отпочео се после подне у 2 и по
часа и трајао је до 6 часова увече.
Прочита се записник другог састанка, на који се мло-
ги говорници као Александар Сандић, Милан Димитрије-
вић, Ђорђе Бугарски са још некоји са својим примедбама
подигоше да је записник непотпун, да неке њиове речи и
предлози нису сви уведени итд.
Пошто се та ствар сврши, буде прочитан телеграм г.
Влад. Јовановића из Пеште, у ком шаље Сједињеној омла-
дини братско поздравље и жељу да се свеза међу младим
Србима утврди на начелу слободе.
Затим је Владан Ђорђевић држао једно предавање о
важности јестаственице. То је предавање његово и печатано
у једној посебној књижици.
Овим се заврши трећи састанак омладине и за сутра
буде заказан и четврти и последњи састанак.
Ч е т в р т и с а с т а н а к, д р ж а н 18. а в г.
Овај дан пре подне беше главна скупштина Матице
српске, тога ради се омладина није пре подне састајала, већ
је свој четврти и последњи састанак држала после подне од
два до после седам часова.
Пошто се записник трећег састанка прочита, устане
А. П. Р а д о в а н о в и ћ и предложи да се у записницима
нигде не каже име онога ко је шта говорио или предлагао,
већ уместо тога свугде да се рече „један члан”; тако би се
избегло свако говорење и предлагање из сујете и не би било
више примедаба на записник, да су нпр. речи овога ономе
одметнуте, да то није предлог овога већ неког другог итд.,
те како би се у записнику омладинске скупштине чиста об-
јективност одржала.
Овај је предлог скупштина једногласно усвојила и
закључила је да се према томе и досадањи записници
преиначе.
Председник др Бранко Стевановић изјављује да се
управитељство Срп. нар. позоришта изјаснило да је намер-
но сутра у Позоришту једну представу приредити у част
омладини српској, која је делом толико пута посведочила
своју топлу љубав према овом нар. заводу и да ће том
приликом за омладину улазак у Позориште бити бесплатан.
Председник позива затим скупштину да се изјасни о тој
понуди управитељства Срб. нар. позоришта.
Скупштина је с радошћу примила понуду управи-
тељства позоришног да се даде представа једна у част омла-
дини и одредила је председника дра Бранка Стевановића,
оба перовође – Владана Ђорђевића и Илију Вучетића, и од-
борника Исидора Павловића, Јована Бошковића и Милана
Кујунџића да оду др Јовану Ђорђевићу, управитељу Позо-
ришта, и изјаве му захвалност омладине на пажњи коју јој
је томе указао.
Што се тиче друге понуде, да том приликом улазак у
Позориште за омладину буде бесплатан, ту се породи раз-
говор о томе да ли да се та понуда прими или не. Неки го-
вораху да не треба ту понуду примити; други опет мишља-
ху да би тим увредили управитељство ако не би примили,
већ да је примимо, али сваки нека даде на каси добровољан
прилог.
А. П. Р а д о в а н о в и ћ предложи да се понуда за
слободан улазак не прими, већ да се ти новци употребе на
то д а с е о с н у ј е ф о н д з а п о т п о м а г а њ е с и р о-
м а ш н и х с п и с а т е љ а с р п с к и х.
Овај предлог скупштина усвоји.
Сад се даље поведе реч коме ће се ти новци дати на
чување. Једни предлагаху Матицу српску, а други опет фи-
нансијског заступника омладине, а то је Београдско певачко
друштво.
Већина реши да се даде Београдском певачком дру-
штву.
Даље је решено: кад буде овај фонд толико нарастао
да се може из њега већ помоћ појединим сиромашним спи-
сатељима давати, онда ће свагда скупштина омладинска ре-
шавати коме та помоћ да се издаје.
Затим буде прочитан телеграм из Сегедина од Пере
Милића и Ђорђа Веселиновића и српски телеграм из Него-
тина од тамошње омладине.
На питање председника шта да се чини с венцем што
су га новосадске Српкиње омладини поклониле, решено бу-
де да се исти венац пошље као весник друге скупштине ом-
ладинске у Београд певачком друштву да га храни.
Чита се VI точка предлога онога као што ју је Одбор
у смислу донесених предлога преиначио: Ш и р е њ е н а-
у к е и у м е т н о с т и г л е д а ћ е о м л а д и н а д а п о-
стигне подижући омладинске дружине
н а ш т о ш и р е м о с н о в у, д а к л е д р у ж и н е з а
п о д и з а њ е в е ч е р њ и х ш к о л а, з а и к о н о м и ј у
и с о ц и ј а л н и ж и в о т, з а ш т е д њ у, г и м н а с т и-
к у и л и ч н у м а т е р и ј а л н у с и г у р н о с т, з а ј а в-
н и м о р а л, з а н е г о в а њ е т е о р е т и ч к е н а у к е
о п и т а њ и м а ш т о з а с е ц а ј у у ж и в о т н а р о д-
н и; и з д а ј у ћ и к а л е н д а р е с а п о у к а м а з а с в е
редове и за све потребе народне јавним
п р е д а в а њ и м а, д р ж е ћ и б е с е д е п р е м а з а-
д а т к у о м л а д и н е, п о т п о м а ж у ћ и п о з о р и ш н у
у м е т н о с т и р а с п р о с т и р у ћ и д о б р е к њ и г е.
Одбор предлаже још и овај додатак Јована Бошкови-
ћа: с т а р а ћ е с е з а ч и с т о т у и п р а в и л н о с т
с р п с к о г ј е з и к а, н а с т о ј а в а ј у ћ и н а р о ч и т о
да се у друштвима и на јавним местима у
с р п с к и г о в о р н е м е ш а ј у т у ђ е р е ч и и р е ч е-
н и ц е.
А. П. Р а д о в а н о в и ћ предлаже да се не каже
„вечерње школе”, па ће онда у сваком месту удешавати кад
им је згодније.
Ј о в а н Б о ш к о в и ћ потпомаже тај предлог и же-
ли да се ту код „вечерњих школа” спомену и јавна предава-
ња, те по томе би та реченица овако гласила: д р у ж и н е
за подизање празничних школа за народ
и д р ж е ћ и ј а в н а п р е д а в а њ а.
Д и м и ћ говори како су вечерње школе врло не-
практичне и да су се код нас већ више пута уводиле, али се
ни до каква резултата није долазило. Напослетку, може се
покушати, али већ унапред зна да нећемо ништа користити.
Предлог Јована Бошковића буде једногласно усвојен.
Чита се даље: з а и к о н о м и ј у и с о ц и ј а л н и
ж и в о т, итд.
Ј о в а н П а в л о в и ћ у подужем говору разлаже
своје мисли о томе како треба у нашем народу да будимо
икономски и социјални живот и предлаже да се овде у Но-
воме Саду постави одбор за испитивање појава у икономији
и социјалном животу, за купљење статистичких података о
материјалном и социјалном стању нашега народа. Томе
средсредном одбору могли би бити свештеници на руци,
они би му такове податке могли шиљати. Да би тај одбор с
успехом могао делати, нужно му је да има на располагању
новаца, па стога предлаже даље да се по народу купе доб-
ровољни прилози за оснивање капитала ради помоћи томе
одбору, и најпосле, да тај одбор издаје лист један за свеоп-
шту икономију, којој је круна народна икономија.
Т о ш а Н е д е љ к о в и ћ говори како ми треба на
овој скупштини само толико да закључујемо колико смо си-
гурни да ћемо за годину дана извршити моћи, јер ако млого
закључимо, а мало извршимо, стећемо неповерења у наро-
ду, казаће нам се опет што нам толико пребацују да омла-
дина само зна лармати, а не радити.
И с и д о р П а в л о в и ћ вели да скупштина не
треба да усвоји оно што се не би нигда извршити могло;
оно пак што се даје извести – ако не ове године, а оно дру-
ге, треће – треба закључити да се о томе ради. Он врло ува-
жава родољубиве тежње Јована Павловића, али вели да се
његов предлог никако извршити не да, него би он други не-
ки предлог учинио – тај би био да се умоле наши свештени-
ци да оне податке што их сваке године своме намесништву
шаљу омл. уступе, те да се на скупштини свагда прочитају.
Ст. В. П о п о в и ћ. У IV точки стоји да се већ и та-
ко извештаји о стању друштвеном, материјалном итд. на
скупштину доносити, зато не би нужно било да то наново у
закључке улази.
О овом предмету говорише још више говорника, а
затим поднесе председник ствар гласању и већина усвоји
предлог Јована Павловића да се постави одбор који ће
испитивати појаве у икономском и социјалном животу и
купити статистичке податке о материјалном и социјалном
стању нашег народа. Али пре свега буду изабрани Исидор и
Јован Павловић да скупштини поднесу предлог о томе ка-
кав би делокруг том одбору био и какви и који би људи
имали у тај одбор ући.
Чита се даље: „за неговање теоретичке науке о музи-
ци у нашем народу.”
А к с е н т и ј е М а к с и м о в и ћ понавља свој
пређашњи предлог и поткрепљује га доказима, наводећи да
би узалуд било писати књиге о музици, кад их нико неће
читати, зато, дакле, жели одбор који би се старао о ширењу
науке о музици међу нашим народом и о прикупљању и бе-
лежењу наших народних мелодија.
Потом још некоји говораше и притом разлагаше да
ми много пречих и важнијих ствари имадемо – остаје се
при редакцији и одлаже се за догодине да се о томе постара
како би се народне мелодије бележиле.
Ал. С а н д и ћ обраћа пажњу скупштине да се купе
по народу песме, приповетке, а особито правни обичаји, ко-
јих је важност подуже разлагао, а да би сваки што јаснија
појма о овима имао, упућује на чланак што га др Богишић84
у „Књижевнику” написао85.
Кад се при читању на точку о календарима дошло,
устане Д и м и ћ иразложи у подужем говору шта треба да
се пише у календар. Да се не пишу којекакве нове и при-
поветке него ствари које су за народ нужне, као чланци о
привреди, о школама итд.
Чита се даље „држећи беседе према задатку омладине”.
А. П. Р а д о в а н о в и ћ говори да посао првог
дела у беседи, тј. после концерта не треба да дође игранка
него да други део сачињавају предавања.
Ј о в а н Б о ш к о в и ћ говори да се игра никако не
може с а с в и м истиснути, али да треба да се старамо да ју
на најмању меру сведемо и да уместо туђих игара српске
уводимо.
Д р а г о м и р Р а ј е в и ћ говори такођер у истом
смислу, наводећи како је имао сад прилику видити да се
при чисто српским забавама поред туђинских игара српске
сасвим занемарују.
Кад се читало „п о т п о м а ж у ћ и п о з о р и ш н у
у м е т н о с т”, устане Л а з а Т е л е ч к и86 и разлаже у
подужем говору како Народно позориште треба омладини
на срцу да лежи и како ова треба да се брине највише за

84
Валтазар Богишић, рођен 1834. у Цавтату, умро 1908. у Ријеци. Врсни
правник, аутор Општег имовинског законика за Књажевину Црну Гору
(1888).
85
Ради се о чланку „O važnosti sakupljanja narodnih pravnih običaja”, об-
јављеном у трећој свесци „Književnikа”за 1866.
86
Рођен 1841. у Куманама, умро 1873. у Новом Саду. Глумац, редитељ,
истакнути првак Српског народног позоришта у Новом Саду.
реперторију позоришта. Опомиње како не треба свакојаке
комаде преводити и прерађивати, него само онаке које се
нашим обичајима применити дају. Зато предлаже да сва ом-
ладинска друштва која постоје одреде на годину известан
број позоришних дела што ће их њини чланови преводити и
прерађивати или да се наименује један одбор који ће се
старати о превођењу и прерађивању. Мора се ту енергично
започети, јер ако нам се реперторија за 4-5 година са 20–30
комада обогати то ништа не значи, а ако икоме, то треба
омладини да лежи на срцу опстанак и напредак овог нај-
млађег народњег завода.
Ј. Б о ш к о в и ћ говори да тај предлог није бар за-
сад практичан, јер некоме ће се допасти штогод, па ће одма
гледати да то и преведе, а тим се не добијају одабрани ко-
мади – него би најпре требало да се поједини подухвате да
израде преглед појединих драмски[х] књижевности и то да
критички пропрате, назначивши шта би за нас требало пре-
водити или прерађивати. Како се таки прегледи који би се
свагда на главним скупштинама читали саставе, онда ће
најлакше ићи са обогаћивањем реперторије, јер ће сваки
знати шта му је слободно радити, а шта не. Што пак Телеч-
ки вели да сад реперторија слабо расти, то не стоји, јер
Народно позориште стоји у свези са београдским и загре-
бачким, а ова имају свако своју лепу реперторију, па се
комади позајмљују – да се само толико научити може коли-
ко имаде нови[х] комада, добро би било!
За овим говораше јошт неколико говорника, а затим
се одобри предлог Бошковићев и остане се при редакцији.
У даљем читању прими се VI точка као што је у ре-
дакцији.
С овим се заврши дебата о предлогу одборовом и
дођоше на ред посебни предлози.
И л и ј а В у ч е т и ћ говори да код V точке није
ништа закључено у обзиру оних који нису чланови ниједне
омладинске дружине, коме да шиљу саставке што би их у
алманаху печатали?
Закључује се да код њих важи исто правило што и
код оних који су чланови дружина, тј. да пошљу саставак
једној ма којој дружини на пресуду и саставак ће се смат-
рати као да га је члан те дружине поднео, те ће се, пошто се
овде усвоји, другој ма којој дружини опет на пресуду по-
слати.
К а м е н к о Ј о в а н о в и ћ: Са свију се страна туже
на трговце да ови презиру српски језик, излажући немачке
фирме, водећи на немачком језику своје књиге и кореспон-
денцију. Ал' то не може друкчије ни бити, кад немамо тер-
мина за трговачке изразе. Ја, истина, водим књиге на срп-
ском језику, наравно онако како ја знам, други опет како он
зна, па ту ће напослетку за један појам стотину термина
изићи. Зато моли да се одреди одбор у коме ће бити и фи-
лолога и људи стручних, тј. трговаца, који би изградио
згодне термине за све појмове.
Пошто то спада у алинеју где се о чистоти језика го-
вори, то се ипак закључује да се на то пажња обрати у до-
датку са практичним људма.
Да би се што пре до сталне благајнице дошло, за-
кључује се да се прилози одма купити почну и да се одреди
рок до кога треба сви они који омладинску цел потпомоћи
желе да прилоге финансијском заступнику омладине пошљу.
Рок је одређен до краја октобра и закључује се да се
прилози одма, чим се нека свота накупи, у новинама обна-
родују.
Свима који нам брзојавима свечаност првог састанка
честиташе закључује се благодарност у записнику.
Да записнике одостовере, одређује се председник са
два перовође и са одбором.
Сва акта дружинска предају се „Зори” на чување.
И с и д о р П а в л о в и ћ позива у Кикинду на
беседу која ће се 15. септембра држати, а усуђује се такође
позвати и у име кикиндских госпојица, које нас тако лепо
поздравише („Живиле”).
А. П. Р а д о в а н о в и ћ: „Дедер, браћо, да се за-
хвали овом нашем старини, честитом г. кр. Комисару,87 који
је толико стрпљење показао слушајући непрестано како се
гложимо ('Живио г. комесар!').”
Ал. Са н д и ћ предлаже да се захвалимо Одбору
(„Живио Одбор!”).
А. П. Р а д о в а н о в и ћ: „Браћо! А заборависмо да
се захвалимо овом нашем вредном г . председнику, који је
толико вештине показао, те могаше одржати ред међу то-
ликим усијаним главама, као што наши страци веле. Ја би[х]
желео да нам он и догодине, а и касније свагда председава –
ако је он само с нама задовољан.”
П р е д с е д н и к моли да му се не меће захвалност
у записник, јер кад се свачије име изоставило, не треба ни
његово да дође („Живио!”).
Сад се п р е д с е д н и к захвали на поверењу, као и
на достојном понашању скупштине за цело време, и с овим
се заврши прва скупштина Уједињене омладине.
После скупштине дошао је још један брзојавни по-
здрав из Јагодине на српском језику, који је ипак при рас-
танку пред скупљеном браћом прочитан, но пошто није у
записник ушао, то га ја овде саопштавам:
„Српској омладини у Новом Саду. Задану[х]ти ду-
хом народности, уједињени цељу распрострањења знаности
и вештина у народу свом, српски синови Србије, Српске
Војводине, Црне Горе, Босне и Херцеговине искупише се у
Нови Сад на научно вијеће.
Одушевљени том благодарном и узвишеном цељи за
којом српска омладина тежи, и ми грађани јагодински по-
шиљемо јој братско поздравље и жељу да буде сложна и
постојана у предузећу.
Јовановић, прота. Мијаиловић, правник. Перуничић,
правник. Новаковић, телеграфиста. Милоисављевић, писар.

87
Комесар мађарске владе на основачкој скупштини омладине био је
Павле Стојановић, тадашњи градоначелник Новог Сада.
Перишић, практикант. Ивковић, практикант. Радојковић,
практикант. Јовановић, поручик. Петковић, трговац. Андри-
јевић, трговац. Н. Н. Н. Н. Братија, кнез (Р. Р., кнез) Ранђе-
ловић. Савић, учитељ. Петровић, писар.”
Бр. 69, 5. октобар 1866.

Поглед на прву скупштину србске омладине
Би прва скупштина и чусмо глас Омладине српске.
Чекали смо да на све стране буде знано шта је скуп-
љена омладина радила, па да у јавном проматрању њене
радње и ми своје учинимо; данас, кад се са толиких других
страна даје суд о скупштинским пословима омладине, мис-
лимо да је време и нашем погледу на те послове и ево ћемо
да изложимо шта нам на видело излази.
Ко беше на првој скупштини Омладине српске?

„З а п и с н и к” je омладине пред нама, а на челу
његовом читамо „силну радост, што с е и з с в и ј у с р п-
с к и х з е м а љ а искупила омладина”. Радост ту удвајају
цветни венци и неувеле жеље с л о г е од „младих сестара
по Душану и Милошу” и братински одзиви из мушких грла
српских са разних крајева, а у један глас. Тако на првој
скупштини Омладине српске сједињено је све што чини
„м л а д о с т – р а д о с т.”
Шта хоћеју синови Ц р н е Г о р е и Х е р ц е г о-
в и н е, С р б и ј е и С р п с к е В о ј в о д и н е што беху
на скупштини – шта хоћеју представници „омладине из
свију српских земаља?”
З а п и с н и к њихов каже да хоћеју да се с а с т а-
в е у ц е л и н у. Толике огромне пречаге постављене од
силе азијатске и од „европских с и л а” деле Србина од Ср-
бина и омладина напросто хоће да се с а с т а в и у ц е л и-
н у! Зна ли та омладина шта хоће кад хоће целину којој су
толике силе на путу? Ево доказа да зна: тежући својој цели-
ни, омладина српска узда се у силу над силама: она хоће
„да се уједини љубављу и пожртвовањем за н а п р е д а к”.
Напредак је покрет времена, а камо те силе од које време не
би јаче било? Време обара све што је његовом покрету про-
тивно; оно ће оборити и све што стоји на путу напретку
коме српска омладина својом целином тежи.
Кад се зна шта се хоће, долази питање како да се
постигне то што се хоће. У својим закључењима (одлукама)
Омладине српске нацртала је како мисли да оствари своју
тежњу.
За достојне целидостојна средства, па и омладина је
закључила да средством убеђења и свету на видику своју
цељ постизава. Редован састанак и договор, отворено кази-
вање мисли и искуства, опште проматрање истине, накрат-
ко: с к у п ш т и н а, ј а в н о с т и н а у к а: то су средства
што је омладина за постизавање напретка изабрала.
Та средства, ту узајмну размену мисли и убеђења, ми
смо унапред признали као неодољиво нужне за напредак.
Наши разлози томе казани су у 53. и 66. бр. „Заставе”. А по-
сле онога што се досад са разних страна чуло о радњи омла-
динске скупштине, не би било прерано да кажемо да углав-
номе сви свесни Срби одобравају избор омладине што се
тиче правца и средстава за напредак.
Реч и дело двоје су. Сагласност речи са делом зове се
озбиљност. Рекавши да хоће напредак и изабравши сред-
ства томе, скупштина омладине изјавила је и бригу да „жи-
вом радњом” потврди вољу и избор свој. Имајмо стрпљења
да се у „живој радњи” осведочи озбиљност омладине.
Међутим, да погледамо на приступ омладине својој
„живој радњи”.
Прави је благослов и права вредност напретка у
олакшавању и усавршавању друштвеног живота. Да се
олакше и што достојније живи, да се што јевтиније и пот-
пуније подмирују потребе људске у рани, оделу и обитали-
шту да лична и домаћа угодност све већа, да је све мање
потребитих и оскудних, да је све општије благостање: то су
знаци истинског напретка. Да смо ми далеко од таког
напретка, доказује се најјасније упоређењем нашег пређаш-
њег и данашњег друштвеног стања. Имамо данас сјајнијег
одела, ширих кујна, већих обиталишта, различнијих забава
него пре 20 год; али кад све то измеримо потребама нашим,
налазимо да та сјајност, та ширина, та већина, та разно-
стручност, не означавају лакши, јавнији и сретнији живот у
нас, него су понајвише знаци противнога или раскошне
спољашњости из које провирују дугови и голотиња. Први
корак напретку од таке спољашње раскоши и унутрашње
голотиње била би пробуђена општа свест о истинским по-
требама и средствима живота, свест која би осуђивала и
одбацивала све штетне наваде и обичаје спољашњег сијања,
а тежила би простоти жеља (укуса). Да се јавна свест тако
пробуди, нужно је узајмно обавештавање и јаван пример.
Скупштина омладинска задала је себи као особити
посао да проматра друштвено стање српско, па је одредила
из средине своје два стручна члана да спреме предлог шта
омладина има да чини у цели боље народне привреде. Ми
заиста не знамо да може бити природнијег почетка у послу
народног напретка него што је омладина на пољу народне
привреде измислила. Идући правце цели напретка, омлади-
на је дала беседама својим значај јавног примера и поуке за
одбацивање оног што је од штете и за узвишавање до про-
стоте жеље. У позиву на беседу коју је омладина у време
своје скупштине дала у Новом Саду, изречно се напоменула
п р о с т о т а о д е л а, и који су на тој беседи били не могу
да се нахвале како су достојанствено изгледале Српкиње
које су простије обучене биле. Кад се на све стране беседе
омладинско буде уздигло до јавног примера у ономе што је
достојно и од користи, кренуће народно мишљење од себе;
освештено мишљење донеће освештену жељу, освештен
укус: и онда неће више испод сјајног одела вирити тамна
лица и духовне наказе, него ће испод пристојног одела
светлити ведро лице, здрав и крепак дух; и онда ћемо моћи
рећи да је почетак народног напретка сретно отпочет.
Чистоћа јавних нарави извор је друштвених врлина;
у томе је и здрава клица српског народног развитка. Страни
писаоци који су проматрали основе наше народне величине
спомињу на првом месту наравствену чистоту српску, а ка-
моли се ми сами нећемо уздати у ту вредност и јемство
будућности наше. Уздање тако омладина је засведочила већ
оним управљањем беседе против разметања у оделу и
накиту, разметања које није потреба чисте душе. Али још
јасније је исказана свест омладине о значају чистих нарави
на уста оног члана њеног који на другом састанку предло-
жи „да одсад чланови омладине не буду голи у д в а р а ч и
код наших женскиња, него да му буду браћа и васпитачи.
Наше женске треба да као сестре сматрамо, па да их као
такве поштујемо; оне су будуће сапутнице нашег живота,
матере будућих Срба.” Тако говораше тај члан и омладина
сва у глас одобраваше речи његове. Који српски отац, син,
брат и муж да не види своје достојанство у достојанству
тако свесне омладине српске?
„Н а п р е д а к народа” означава омладина као праву
цељ својих сједињених тежња и усиљавања. Човек је цељ
друштва, развитак и усавршавање друштва, то је напредак
друштва; напредак друштва – то је напредак народа. И тако,
кад омладина српска хоће „напредак народа”, то значи да
хоће човечност међу људима и са људима; а може ли бити
узвишеније воље?
Ко збиља хоће „напредак н а р о д а”, тај мора бити
одушевљен за народну природу – народни дух; а таком оду-
шевљењу дала је омладина доказа изјавивши особиту бригу
о проучавању народа, буђењу народног живота у свима гра-
нама његовим, о писању и предавању науке народским го-
вором („популарно”), o чистоти српског језика уопште (в.
чл. II, III, V и VI одлука у записнику прве омл. скупшт.).
Још се чула у средини омладине и жеља да Србин Србина
свугде призива са нашким „ти”, а да се избегава туђинско
„ви”, које не одговара српскоме појму братске једнакости
међу синовима једне исте отаџбине. Тој жељи омладине
могу остати недоступни таконазв. „виши чиновнички кру-
гови”, који су и другом противност народнога духа, али
утолико ће топлије примити се она у свима непоквареним
круговима српским.
Одавање хвале првој скупштини српске омладине на
томе чиме она одговара општој свести не треба да уздржи
пријатеље истине од казивања свог суда и о ономе што не
би носило на себи печат свачијег уверења. Такова су, по на-
шем мишљењу, понека закључења споменуте скупштине, а
ми ћемо у идућем броју „Заставе” у чему се са том скуп-
штином сложити не можемо.
Бр. 44, 2. јун 1866.
Омладини српског народа.
Драга браћо!
Ми вас смерно молимо за допуштење да вас овде
упитамо за братски савет у ствари која је нама свима највећа
светиња. Да се не би много времена, тога најдрагоценијег
блага у наше године, изгубило пишући сваком друштву или
члану омладине напосе, пишемо вам ово неколико речи
јавно. Уосталом, и треба народ да чује о чему збори његова
омладина.
Браћо! Ми живимо у веку који ће бити најважнији у
историји људскога развијања, у веку који је поставио себи
ту мету да покида све ланце што се виде и не виде, које ско-
ва незнање и тама и под којима ево толико хиљада година
страда род људски, па да рашири слободу по целоме кругу
земном, па да збратими све народе у једну велику срећну
породицу. Народи који данас живе имаће да издрже тешку
борбу, јер је неизображење које су толико векова неговали
поједини грамзиоци за личним благовањем и господарењем
ухватило дубоко корена, па ће пасти доста крвава зноја докле
се растерају све те грдне тмуше предрасуда и празноверица
што не даду да сјајне човечанству сунце слободе. Али само
ако сви народи како ваља схвате тај узвишени задатак на-
шега века, можемо бити без бриге. Победиће свест. Ми ре-
космо сви народи, јер у тој последњој борби рода људског,
неће се питати колко који народ броји милиона, већ колико
је свестан. Наш народ, по својој урођеној разборитости, по
своме одушевљењу за слободу, по својој силној љубави за
све што је право и поштено, биће међу најзнатнијим јуна-
цима у поменутој борби, само ако похита да се спреми уза
њу.
Браћо! Наш је народ политично страшно раскомадан,
јер му је само најмањи део сасвим свој, а други су или роб-
ље или полуслободни; али први свем том нису наши непри-
јатељи ни јадни Турци, ни вредни Немци. Наш је највећи
непријатељ – незнање. Тај нас је непријатељ политички
поцепао. Тај непријатељ кује појединим деловима нашега
народа нова имена, да од њих начини особите „народе”, тај
непријатељ смета развијању наше радиности, тај неприја-
тељ подсеца крила нашој књижевности, он учини те се у
наше друштво накалами клица туђинске културе, које трује
све слојеве нашега грађанства, а највише женскиње, будуће
мајке српске, тај непријатељ сатире сваки напредни изданак
који поникне из наше земље што је од природе тако богата
да би се на њој рај створити могао. Противу тога неприја-
теља ваља да се накупи сва снага српска, па кад сатре све
што је он до сада међу нама починио, онда ће српски народ
потпуно оздравити, па ће са сјајним образом стати у ред
бораца за општу слободу.
Али ко ће да прикупи и усредсреди ту снагу? Ко ће
да јој буде оруђе? Нико други до омладина народна. Човек
док је млад, док још нема своје породице да се само за њу
брине, сматра цео народ као своју блиску родбину, па живи
и гине за њу. У нашим годинама бурно тече врела крвца по
жилама, и за самопоуздање с којим младић ради – све што
започне нема границе. Ма како да је огроман и тежак неки
посао, млада га се снага живо прихваћа, само ако увиди да
ће послужити лепим и узвишеним идејама које га у то доба
живота одушевљавају, у којима младић искључиво живи.
Али кажу људи, а жалосно искуство показује да је
истина то што људи кажу, да су те младићке идеје куле по
ваздуху, а оно што омладина говори само лепе речи које се
згодно могу употребити крај чаше вина, наздрављајући
овоме и ономе, али да од тих речи слабо буде дела.
Браћо! Дајте да учинимо да од сада не буде тако.
Дајте да те дивне жеље и речи постану дела. Ето, пробуђена
свест у омладини створи у многим нашим крајевима и варо-
шима дружине да потпомажу књижевност, вештине итд.
Дајте да међу тим дружинама учинимо такву свезу да цело-
купна омладина српског народа постане једно тело које ће
живети једном душом, душом заједничког рада за свестра-
но изображење народно.
Када то учинимо, онда нашој светињи неће бити
много штете: ако појединог занесе матица на животној
реци, па и он стане живети само за своју кућу, па и он стане
слегати раменима и одговарати „шта ми је стало”, где је
збор о народним победама, па и он стане уздисати „где ћу ја
сам исправљати криву Дрину” или, што је још грђе, живети
за ордене и талире, јер баш ако их неколицина и из нашег
кола оде тим утрвеним путем, кад „ступи у живот”, опет ће
остати један целокупан, органски загрљен нараштај који
неће морати наново почињати, већ само наставити оно што
смо ми започели.
Браћо! Ми смо убеђени да овде само оно исказасмо
што је већ и у вашим прсима давно сазрело и само то убе-
ђење извињава нас пред нама самим што не чекасмо да која
старија дружина започне ствар.
Ми, дакле, братски молимо српску омладину у
Београду („Лицејку” и певачко друштво), у Панчеву (пе-
вачко друштво), у Неготину (певач. друштво), у Шапцу (пе-
вачко друштво), у Земуну (певачко друштво), у Карловцима
88
(„Венац” ), у Нов. Саду (ђаке и дружину Српског народног
позоришта), у В. Кикинди (певачко друштво), у Осеку (ђач-
ко друштво), у Вршцу („Коло”), у Пожуну („Слободу”89), у
Пешти („Преодницу”), у Суботици (певачко друштво), у
Прагу („Србенду”90), српске ђаке у Хајделбергу, Берлину,
Фрајбергу, Цириху, Минхену, Паризу, Петрограду, Москви,
Кијеву, сва друштва за која ми досад не знамо и свакога
брата Србина у кога је срце и душа младо, да искажу своје
мисли о предлогу овоме и да кажу како мисле да би се
најбрже и најбоље могло остварити то јединство омладине.
Ако нам се допусти, ми би овом приликом и своје
мишљење казали, а то је: да би се најбрже до цели дошло,
кад би се бар поменута друштва или, ако то није могуће,
њихове депутације састале овогодишњег ђачког одмора, и
то у којој вароши која би подједнако далеко била већини,
нпр. у Новом Саду, па да се усмено посаветују и договоре о
свему што овај предлог у себе схвата.
„ЗОРА”
задруга српске омладине у Бечу
Бр. 63, 4. август 1866.

Дописи.
– ß – Са Дунава (Преходница и Састанак омладин-
ски). Пре свега морамо изјавити да још ни дан-данас нисмо
потпуно начисто са правом цељи тог омладинског састанка,
као што га новине наговестише. У првом одушевљењу врло
апстрактно наглашена цељ тог омладинског састанка уне-
колико је поближе опредељена доцнијим изјавама поједи-
них, разних друштва, но зато је опет остала нејасна и не-
разговетна и по свему садржају, и по форми и по начину
како да се изведе.

88
Друштво ученика Карловачке гимназије основано 1863/64. ради обра-
зовања и усавршавања у српском језику.
89
Српско ђачко друштво основано 1866.
90
Српско омладинско друштво основано 1866.
Ми овде не налазимо ни за вредно ни за нужно све
поједине предлоге у том погледу у претрес узети, јер то би
нас далеко одвело, а и не би ни до каквог резултати дошли.
Но из целога се ипак даје извести да крајња и највиша цељ
таких омладинских састанака не може друго бити но
јединство целокупне омладине, и то је једина цељ која се
разлогом оправдати даје. Па колико је мисао омладинског
јединства по себи велика и лепа, опет зато није никаква
нова мисао, јер је она још пре две године дана у сегединској
„Слози”91 поникла, ту је „Преходница” таки од свег срца
пригрлила и већим делом и остварила. Та мисао нашла је
пре свега израза у статутима друштвеним, у основи корес-
пондујућих чланова. Таке је чланове друштво сваке године
из свију појединих омладинских друштава бирало, и ти су
чланови имали извешћа давати о целокупном раду и правцу
свога друштва. Тим се практичним начином до данас до-
лазило међу омладином до узајимности и јединства, но ти-
ме још велимо да тај начин сваки други могући искључује.
Даље се између прочег као цељ тог омладинског са-
станка предлаже да се том приликом издаје алманах цело-
купне омладине српске. И будући да ти општи састанци не
могу дуже трајати од неколико дана, то се саставци због
кратког времена не би могли на том општем састанку узети
на пресуду, него би се ту само изрекла као нека највиша
санкција да ли се прима оно што је од појединих друштава
предложено или не.
Незнам како ћемо овај предлог разумети. То не би
рекао да се може један алманах за „неколико дана” издати,
већ ако разумеду ту онај део омладине што је преко вака-
ције у Новоме Саду код куће, па да се на њега остави изда-
вање алманаха. Даље се вели да тај општи састанак не би
имао каде саставке оцењивати, него их само санкционирати.
Штогод санкционирати, а неоценити најпре? Но и иначе,

91
Српско гимназијско књижевно друштво основано 1861. Име „Слога”
носило је од 1863.
кад узмемо у обзир да нам наши научни забавни и повре-
мени листови нису особито гојазни, рекли би да издавање
алманаха и с тог гледишта није баш најцелисходније.
И „Преходница” је на свом овогодишњем главном
састанку држаном 29. јуна на свеучилишту*)92 узела питање
омладинског састанка као предмет особеног саветовања у
претрес и после узајамног договора дошло се до тог резул-
тата да на сваки начин ваља таке заједничке састанке
подрањивати који и без сваког обзира на предозначену цељ
могу имати благотворног дејства, нарочито што се тиче
међусобног упознавања и јединства омладине. Ту би уједно
поједина друштва имала давати извешћа о целокупном го-
дишњем раду своме. Друштво се није превентивно упуштало
у грађење каквог програма, нити је чинило какве предлоге
како да се ти омладински састанци организују, само је
уопште изрекло шта би прва и најглавнија задаћа тога омла-
динског састанка била, а то је: стално и целисходно, са из-
весном цели и на извесним законима организовати се.
Друштво је иначе свима члановима метнуло на срце да као
чланови целокупне омладине не изостану из омладинског
састанка, као што друкче није ни желити.
Бр. 64, 6. август 1864.

Чланак без наслова.
Нови Сад, 5. августа. Омладинска скупштина биће у
Новом Саду 15. о. м. За беседу омладинску, која ће бити 17.
о. м., већ је склопљен програм који обећава много занимљи-
вости.
Бр. 66, 14. август 1866.

За први састанак србске омладине.
Омладино, гласе мој!
На вршку ти ми чуј се,

92
Ти јабуку, познања плод,
Узнеси на врхунце!93
Нешто необично, до сада нечувено и невиђено, хоће
да се случи. Сваколика омладина српска имаће прекосутра
– 15. августа – први свој заједнички састанак. Прекосутра
ће имати омладина наша показати да ли је збиља схватила
свој прави позив и задатак, од овог састанка зависиће хоће
ли се она моћи рачунати у животу народном као моћан
чинитељ.
Омладина – младост и врела крв – жарко срце и живо
уображење – бујне мисли и ватрени нагони – узвишено оду-
шевљење и племенитост – огањ и цвет!
Омладина – наша дика и утеха – народна потпора и
снага – потомство и нови нараштај!
Који Србин да се не радује позорју које нам омлади-
на даје! Камо онога који неће топле жеље слати и небесима
да јој тежње и родољубиви труди уроде по несретни народ
наш благословеним плодом!
Пред светим жаром млађанскога одушевљења нека
умукне свако ниско потварање; нека сујета и завист уступе
место љубави и благонаклоњености – та омладина наша
будућност је наша, а који нас нежели да нам будућност што
сјајнија буде!
Приступимо и ми томе састанку... мало ближе! Не
устручавајмо се – та наша су деца то – отворена срца млада
која би радо цело српство, цео људски род пригрлила.
Не наметљиво, али искрено, штедећи млађани тако
племенити понос, рецимо коју омладини том приликом.
Саслушаће нам речи, јер зна да нам долазе из истога побу-
ђења, које је и њу на овај састанак довело, а са инстинктом
млада срца које је још близу благој природи, одабраће нам
између речи таман оне које ће бити по заједничку нам цељ
најспасоносније.

93
Стихови песме Лазе Костића Певачка имна.
Рецимо им једну, разборито и разговетно, без шупља
бомбаста и празних фраза која не оставе за собом боља
трага од сапунова шарена ме[х]ура: омладина се данас са-
стала не да казује или слуша празне речи, не да гради де-
монстрације и манифестације, већ да што учини, да што
створи што ће стално бити у народу и од користи му.
Кад је ђачко друштво у Бечу„Зора” предложило овај
састанак, главна јој је цељ била јединство и слога целе срп-
ске омладине, да би ова могла боље и са више успеха ради-
ти око напретка народнога.
Ову цељ треба непрестано на уму имати и за њу и
сходна средства наћи.
Јединство и слога омладине српске мислимо да је већ
готова: код свесрдна одзива позиву бечке „Зоре” неможе се
о томе ни посумњати. Овоме јединству и слави нека је из-
раз у састанцима омладине које би се сваке године имали
поновити (у доба ђачког одмора), и то свагда у другом и
другом крају српства, како би роса млађанога живота свуг-
да напојила српску земљу.
Да ли да се склопе и какви статути или правила? Да
ли да се образује какав сталан одбор са пододборима?
Ми велимо: не! Имајући пред очима оно што може
бити, помишљајући на практичност, велимо: не! Нека се са-
мо закључи оно што се може и извршити, па ма то и неиз-
гледало обичноме оку сјајно и много; бар ће успеха моћи
показати, а то је већ и корак унапред.
Кад да се саставе статути? Ко да их састави? Ко ће
их држати? Јер треба помишљати и на природу младу која
не мари ни за какве стеге, ма како оне лаке биле; старост
милује правила, закони су завршетак од рада, а не почетак
им. Оставите младежи што више слободе; небојте се, неће
је она на зло употребити; та младо срце тако је отворено
свакоме добру, нагони су му тако увек готови на племенито
и узвишено!
Негушите формалностима одушевљење!
Нетреба овде ни то заборавити да власт неће одоб-
рити формалну организацију целе српске омладине... То се
бар напред може знати.
Али ова није ни нужна!
Ни сталан одбор – подоборе ли – неможемо препору-
чити. Ко ће да буде у одбору и одборима? Где ће се са-
стављати и састајати? Ко ће их сазивати? Како ће се дого-
варати? На који ли начин закључења доносити? Ко ће им
закључења извршити?
Све питања на која практичност нема одговора.
Као извршујући орган омладине нека буде некоје ом-
ладинско друштво: једне године једно, друге године друго;
ове године „Преодница”, друге године „Зора”, на трећу го-
дину „Слога”, „Венац” итд. Тиме ће свако друштво доћи на
ред да покаже своју ревност у извршењу закључака доне-
шених на годишњим састанцима омладине; тиме ће се дати
прилика племенитоме надтицању међу појединим друштви-
ма; уједно пак упознаће се израна младеж са пословном
страном целога рада и добиваће вољу на рад за напредак
народни.
А шта би се могло на предстојећем састанку препо-
ручити омладини као задатак њен?
Ми ћемо овде некоје ствари предложити које може
сваки члан омладине извршивати без по муке, без друга
апарата до добре воље, ствари, истина, не на први поглед
својом сјајношћу заслепљавајуће, али тим корисније и бла-
годетније у својим последицама, ако их се омладина буде
само својски латила и увек их на уму имала.
Нека је младежи нашој увек на уму да ова има бити у
народу апостол за ширење сваке просветне мисли, сваког
напредног подузимања. У свакој прилици, на сваком месту
нека се она сети овога свога позива, па нека га и извршује; а
хвала Богу, данасе се апостоли онога што је добро и племе-
нито, свето и узвишено, немају мучења и гоњења бојати!
Побројаћемо овде некоје ствари које би омладина
могла у свој задатак узети. Ми нећемо хотимице у томе да
се држимо систематике какве, као што је и живот без систе-
матике, пак зато опет тако леп, јер складан.
Неби ли зар то био задатак достојан омладине, када
би се њени чланови заузели око купљења „народности”,
као: народних приповедака, пословица, узречица, загонета-
ка, прича, гатака, песама, напева? Када би описивали народ-
не обичаје, ношиво? То може сваки члан омладине у своме
кругу, а без по муке чинити!
Зар небисмо имали опште користи када би омладине
сваки поједини члан у своме селу, околини, латио се скуп-
љања статистичних података о покрету становништва срп-
ског и са српским измешаног, о стању економном појединога
села или вилајета? Кад будемо имали точно знање дотич-
них бројева, моћи ћемо тек за народ како треба и с успехом
радити.
Зар то неби била колико лепа и лака забава, толико
уједно и по цело српство користан посао када би чланови
омладине сакупљали етнографске, географиске и историске
црте и слике од својих села и околина, од појединих срп-
ских крајева и земаља. Када би описали поједине важније
српске мужеве и догађаје у народу? На тај начин познавали
би један другога све боље и боље, а од тога корист не треба
дугим речима доказивати. Па какав је узвишен задатак
свакога члана омладине будити народну свест где је успа-
вана или малаксала, а одржавати је онде где се већ весело
разбуктила!
А зар омладина не би у своме кругу могла заузимати
се за просвету народну, проповедајући корист школа и тру-
дећи се око установљавања библиотека за народ (сеоских,
школских или црквених). Зар би могла она себи племенити-
ја посла желити него што је ширење добрих (научних и за-
бавних) књига и часописа, препоручујући их и продавајући
их? Неби ли она могла тиме знаменито помоћи нашој
књижевности и књижевницима? Куд ће јој боља задовољ-
ства од тога?
И за художаство може омладина без икаква напора
само снагом и ревношћу својом чинити. Ми немамо певач-
ких друштва, ми немамо художника разноврсних, наше
народно позориште стоји још на несигурном темељу: куд ће
лепша и милија посла младеж наша него заузимањем за
вештину и вештаке и ширењем доброга укуса?
Пак још један важан задатак! Наш народ слабо кад
чује тумачење каковога закона који му често у живац
засеца. За најобичнији посао мора он да тражи адвоката,
мора да троши времена и новца. А кад би му се бар главне
стране закона протумачиле, кад би му се казало докле до-
пире право и закон, кад ли се за поступак јавнога чиновни-
ка може казати да је злоупотребљење – колико би се тиме
помогло народу нашем!
Исто тако могла би омладина наша ширити знање и
науку, просвету и укус јавним предавањима. Неморају ту
бити осветљене дворане и трибуне! У селу смо. Недеља је.
Баш се, ето, проносе гласови о колери. Народ изишао из
цркве, а млад један Србин читао у јавним листовима на који
начин може се та болест предупредити, пак моли своје
сажитеље, српске сељаке, да га послушају мало, јер ће за
њих добро нешто да каже. Он им препоручује умереност,
уредност, чистоту, као најбоље средство против ове боле-
сти; он им разуман савет даде да, ако их болест снађе, ле-
кара упитају. Куд ћете лепша јавна предавања? А народ ће
вам од срца рећи: хвала!
Зар се таква „предавања” не би могла казивати и о
економији и о другим стварима које се односе на народни
живот? Та родољубно око и чувство казаће већ где треба
помоћи!
Пак то свето званије, тај племенити сан – бити чувар
и апостол чистоте српскога језика! Ми сви заражени смо
туђинством – тим светија је дужност за своје заузимати се.
Као особито средство за све ово препоручујемо путо-
вање наше омладине по српским странама. Нека види и
последње село српско, и онај усамљени салашанин, сина
српскога, који свети свој позив свето испуњава.
Ту нам падоше на ум и гимнастичка друштва, која би
се настојавањем омладине у сваком већем месту нашем
могла основати.
Није ли све оно што овде наведосмо достојан задатак
за омладину српску?
А све то даје се постигнути без икаквих статута и
одбора! Дајте, браћо, један другоме српску реч и руку да
ћете то све чинити у народу, пак сте свој задатак сјајно и
светло испунили! А као што видите, за све то нетреба ни
каквих особитих средстава, нити особита труда.
Када вам ревност и труд виде родитељи и старешине,
прионуће и они делом и саветом, да тако сви сложним
силама радимо око зидања будућности народне.
Споменусмо горе да би ексекутива имала бити сваке
године код којега омладинскога друштва. Тај орган имао би
примати писмене саставке за алманах какав, кога би омла-
дина могла сваке године издавати; подносити у годишњем
састанку омладине извештај о свему итд. Он би имао води-
ти рачуна о новцима који би се добили од прилога (на пр.
годишње сваки члан омладине по 50 н. или 1 ф. или колико
може) или од протурених књига и књижица које би омлади-
на тежећи за просветом народном издавала. Сувишак од
новца могао би се давати сиромашним ђацима у потпору, а
нешто употребити за издавање даљих списа.
Браћо млада! Ево вам поља пространа да окушате
своју снагу, да покажете своју родољубну ревност!
Дајте један другоме реч, свету, побратимску, српску
реч да ћете бити апостоли народни у свему што се клони на
облагорођивање, просвету и напредак народни, пак вам
нетреба друга статута, нетреба вам никакве форме која ће
вас везивати. Куд ће вам лепше свезе од љубави према
народу, која вам свима срце греје!
Нека омладина српска предњачи у сваком добру на-
родноме, а народ остали поћи ће за својом децом и сјајном
звездом њи[х]овом, подупирући их на сусрећу излазећи им.
Нека омладина српска има на уму речи свога родољубнога
песника и члана:
Омладино, гласе мој!
На вршку ти ми чуј се,
Ти јабуку, познања плод,
Узнеси на врхунце!
Бр. 67, 18. август 1866.

Први састанак србске омладине.
У Новом смо Саду.94 Петнајсти је август. Дан је ди-
ван и красан, чисто се сва природа подмладила и улепшала.
После ветровити[х] и кишовити[х] дана зрак је свеж, пун је
и препун бајних мириса што му позајми дивна Врушка с
оне стране Дунава. Видокруг је свуд унаоколо плав плав-
цит, нигде ни од најтањег облачка да је спомена. Такав је
био дан што су га поздравила најранија звона са вити кула
храмова православни[х] која су уједно јављала хришћанима
да је то онај дан када је Мајка Божија, оставивши трошно
тело изложено људским потребама и патњама, када је,
отресавши се окова што јој свету, најчистију душу тишташе
и мучише, узнела се душевно на небо к своме сину, вечној
доброти, правди и истини. Данашњи је дан дан неизречене
радости: омладина српска, тај дивни цвет у врту српскоме,
та преодница српског напретка, усавршења и среће, тај
пророк српске лепше будућности – одредила да се сваколи-
ко стече у Нови Сад, упозна се међу собом и поразговори се
о манама и потребама свога народа, те да се отресе окова,
који народу и телесну и умну снагу тратише; да се отресе
неслоге која народ у мрак незнања и глупости врже и успе
се уједињена ка вечном извору доброте, правде и истине,

94
На почетку чланка је слика ваге.
успне се до науке и знања, те тим препорођена да предњачи
народу у свим врлинама. А да ли ће та омладина достићи ту
своју цел, да ли јој се тежња може остварити? Заиста може,
јер погледај како је тога дана сваколика сакупљена у Ус-
пенској цркви, како се надтиче у певању, како ли љуби црк-
ву своју, тај стуб около кога се народ у невољи скупљао, ту
утеху у црним часовима и бедама његовим, види је како се
после цркве сва у скупу слеже у дворану гимнази[ј]ске
зборнице, како по захвали др Бранка Стевановића, пред-
седника Одбора који је дан пре омладина изабрала у лицу
Јована Бошковића, Милана Кујунџића, Исидора Павловића
и Владана Ђорђевића да зготови програм за скупштину,
како га опет изабра једногласно за председника, а Владана
Ђорђевића и Илију Вучетића за перовође. То је све леп до-
каз да је омладина појмила свој положај, сватила велику
нужду народну и нашла средства како би му помогла.
Дође краљевски повереник г. П. Стојановић, градо-
начелник, и каза омладини да му је дошао из Будима теле-
грам, да му је товарник дао налога да допусти држање
омладинске скупштине у Новоме Саду.
Отворио је председник седницу, поздравио је оду-
шевљену омладину беседом, и изјавио своју највећу радост
према тако заступљеној омладини, препоручио јој је слогу,
озбиљан и одважан рад, препоручио је ладнокрвност и мир-
ноћу при дебатовању и позива Владана Ђорђевића да про-
чита извештај одборског рада. Овај чита у красну беседу
изложен и вели да се само енергичним успехом и поучава-
њем народа даје достићи сврха ради које се омладина скуп-
ља. Прекидало га је у беседи више пута „живио!” али ово,
што га изазва из дубине срца свију, што га сродни саосећај
поштовања и опште љубави изазва, прекидаше га на не-
колко тренућа; предмет те узрујаности, тога одушевљења,
достојан је пажње, достојан је нашег поштовања, па што га
неби у својој радости споменули и другима који овде небе-
ху да се и они с нама веселе – тај је предмет, та је личност
наш врли и честити архимандрит цетињски Н и ћ и ф о р
Д у ч и ћ.
Илија Вучетић чита одборске предлоге поднешене
скупштини као операт саветовања.
Да ли има важности какве ова омладинска скупшти-
на? Да ли јоште когод симпатизује шњоме? Где дела гово-
ре, нек речи умукну. Честита суботичка певачка дружина
телеграфом, пуним најживља саучешћа спрам рада омлади-
не, усрдне честитке своје шаље троструко: живила честита
дружина, био је најтоплији отпоздрав. „Ево јошједног
телеграма”, рече председник, и даде га Владану Ђорђевићу
да га прочита. Мир је, може с' чути мува, но у миру с' немир
кува. О, благословен је тај немир, свето је то тренуће!
Канда је свако нешто изванредно слушао. И заиста, непре-
варисмо се. Телеграм је од милих сестара наших, од дичних
Кикинђанки. Урнебеско, бескрајно „живиле!” било је одзив
срећом и радошћу преиспуњених груди омладинских, жи-
виле врле Кикинђанке! Дабогда да се и даље с вама дичили
и с вама поносили, као што се до данас с вама поносимо!
Дабогда се и друге наше сестре на вас угледале и вашим
стопама последовале! Камо среће да одвајкада овако наша
омладина започе и да ју овако Српкиње предусреташе и рад
јој одобраваше и потпомагаше! Али ни Српкиње наше Но-
восађанке не беху равнодушне и оне оплетоше диван и
велики венац са широким тробојним тракама на којима је
написано: „Као што је овај венац свезан, тако нек вас везује
слога и љубав. Живила сложна омладина! Новосадске Срп-
киње”. Тај венац застаде сутрадан (16. авг.) у дворани где
ће се седница држати. Живиле честите Српкиње које сте
увек у сваком народњем предузећу прве ил' међ првима
биле! Дабогда нигда неоладниле у истој ревности и поду-
зетљивости!
Још један поздрав од ваљане омладине панчевачке
прочитан је други дан (16. августа) и примљен радосним
клицањем.
Било је и други[х] поздрава и предлога врли[х] родо-
љуба српски[х], стални[х] и јаки[х] подупирача књижев-
ности народне, поборника благостања и среће његове.
То су поздрави и предлози: Алимпија Васиљевића,
учитеља на гимназији пожаревачкој, Стојана Бошковића,
професора на гимназији београдској, и Владимира Јовано-
вића, сауредника „Заставе”. Отпоздравље им би живо, дуго
и усрдно „живили!” Па и сама скупштина позоришна пола-
же толико на састанак омладински да је одложила своје
седнице док омладина дебатује о својим стварима.
То су све дивна дела која чврсто обележавају поло-
жај и важност омладине у своме народу. Само сложно и
напред, честита омладино, у том што си наумила, па се не
брини о красној будућности – она је твоја!
Предлог Одбора целокупне омладине за радњу

Уједињене омладине
II Задатак јој је да усавршава саму себе и да буди на-
родни живот у свима гранама његовим надокнађујући у томе
радњу цркве, школе и учени[х] друштва.
III Тај задатак гледаће да постигне омладина проуча-
вањем народа и ширењем науке и уметности у све редове
народне.
IV Ради тога састајаће се омладина сваке године на
скупштину. Ту ће се јављати резултати поменутог поучава-
ња, тј. извештаји о стању књижевном, друштвеном и мате-
ријалном нашега народа и договараће се о томе шта омла-
дина треба на то да ради према своме задатку. Скупштина
се држи сваке године у другом месту; кад и где, одређује
сама скупштина.
V Омладина штампаће своју скупштинску радњу у
друштвеном гласнику који ће се звати „Омладинска за-
једница”.
VI Ширење науке и уметности гледаће омладина да
постигне подижући омладинске дружине на што ширем
основу, издајући популарне књиге о разним питањима што
засецају у живот народни, јавним предавањима, држећи
беседе према задатку омладине, потпомажући позоришну
уметност и распростирући добре књиге.
VII Сваки члан омладине обећава се да ће вршити
задатак друштвени у своме кругу и према својим силама.
VIII Скупштина бира по једно омладинско друштво
које ће јој бити заступник до прве скупштине. То друштво
примаће новчане прилоге свију родољуба који хоће да
потпомогну омладинско предузеће и предаваће их у ште-
дионицу свога места, а свака три месеца даваће у новинама
рачун о томе. Друштво то примаће и списе које писци буду
слали на штампање и слаће их по струкама оним књижев-
ницима које ће скупштина умолити да оцењују таке списе,
па ако они нађу да их ваља издати, друштво ће их дати у
штампу.
IX Ко год приложи на издавање омладинских књига
годишње најмање два форинта, добиће све књиге које
омладина буде издала за годину дана.
У Новом Саду, 14. августа 1866, др Бранко Стевано-
вић, Јован Бошковић, Милан Кујунџић, Владан Ђорђевић,
Исидор Павловић.
Бр. 68, 21. август 1866.

Скупштина омладинска у Н. Саду.
Прва седница, 15. августа.
После службе искупи се сва омладина у дворани
зборнице учитељске и отпочне седницу.
Краљевски повереник јавља омладини да му је теле-
графом јављено од товарника да може држати своју скуп-
штину у Новом Саду, али да се по свом изјашњењу мора
држати само онога што засеца и књижевну и научну страну.
Председник „Зоре”, уједно и председник Одбора (ви-
ди 67 број „Напретка”) што га је омладина за уређење
програма за скупштину изабрала, отвори седницу беседом у
којој изјављује своју велику радост што види омладину са
свију страна србски[х] земаља тако заступљену, препоручу-
је јој за време седница слогу, достојанство и озбиљан рад с
једне стране, а с друге непристрасност, ладнокрвност и
мирноћу, потом захваљује се на поверењу у име своје и
остали[х] одборника и позива омладину да изабере сада
скупштинске часнике и као скупштина конститује се. Бесе-
да му је прекидана у више пута са „живио!”, а другим бур-
ним и одушевљеним „живио” изаберу г. др Бранка Стевано-
вића за председника, Владана Ђорђевића, Илију Вучетића
за перовође.
Владан Ђорђевић у беседи поздравља скупљену ом-
ладину и даје извештај о раду одборском и вели да се омла-
дина мора са свим срцем и душом одати учењу с једне стра-
не, а поучавању народа с друге. И ово друго није теже од
првога, само ако буде имала довољно енергије и одваж-
ности*)95
Вучетић, перовођа, чита одборске предлоге скупшти-
ни донешене.
Владан Ђорђевић чита телеграфични поздрав субо-
тичког певачког друштва (бурно „живио!”) и поздрав гђца
Великокикинђанки (одушевљено и бескрајно „живиле!”)
Председник позива омладину да определи рок скуп-
штини, уједно обраћајући скупштини омладине да је после
подне и скупштина позоришна. Сагласе се сви да буде су-
традан у 8 сати.
Владан Ђорђевић моли да се још мало претрпи омла-
дина и саслуша његов неки предлог, а то је, спомињући
присутност Нићифора Дучића, позове омладину да се том
честитом и поштеном Србину ода захвалност што је скуп-
штину посетио и поздрави га. Седница се распушта.
Друга седница скупштине омладинске под председ-
ничеством др Бр. Стевановића, а у присуству целе омлади-
не у најширем смислу и многи[х] гостију.

95
*) За време читања Владана Ђорђевића дође архимандрит Дучић, ког је
омладина врло усрдно примила.
Председник отвара седницу.
Вучетић чита записник прошле седнице.
Председник пита има ли когод чега на записник
приметити. Нико ништа непримећује.
Владан Ђорђевић чита телеграфом послани поздрав
панчевачке омладине (дуго „живио!”).
Председник обраћа пажњу омладини на венац вели-
ки и красан, на коме висе три дугачке и широке траке у
бојама народним.
На њима написано би:
„Као што је овај венац свезан, тако нека вас свезује
слога и љубав. Живила српска омладина! Новосадске Срп-
киње.” („Живиле!!!”)
Тоша Недељковић предаје књигу Д. Матића О васпи-
тању као прилог у књижницу целокупне омладине (дуго и
одушевљено „живио!”).
Мил. Кујунџић јавља о дописима или, боље, предло-
зима, анаиме гг. Владимира Јовановића, Алимпије Васиље-
вића и Стојана Бошковића, затим их и сам својим мишље-
њем какав треба да је рад омладине и зачим највише да
тежи пропрати; међу осталим рече да само омладина обра-
ти пажњу своју на оне људе који су за живота и слављени,
али уједно затим и накратко мало уважавани, па и презира-
ни; али ако се дубље загледи шта је тому узрок, видиће се
да им подножије, основа, није било знање и наученост: зато
жели да омладина сву своју снагу и пажњу поклони науци и
она нека јој је највиша сврха, па истом потпомогнута и
окрепљена кадра ће тек бити све своје противнике и непри-
јатеље не само избећи, него свугде и у свему надмашити их
и надвладати.
Бугарски предлаже да се пита да ли има кога са опу-
номоћењем од погдекоји[х] друштава. Нема.
Поповић Стеван предлаже да се опет цео одборски
предлог прочита. Чита се.
Бугарски жели да се определи шта је то омладина и
ко спада у њу.
Радовановић: „У кога је срце младо и жели да народу
у свакој струци помаже, па ма он био и од 60 година.”
Бугарски вели да је то поетски израз; него да се то
појмовима изрази. Он би мислио да је члан омладине у нај-
ширем смислу сваки онај који је и члан подекојег омладин-
ског друштва.
Деановић држи да би тим баш најглавнији фактор у
омладинском друштву искључио се из речи омладине, а то
је богослови, почем њима није могуће друштва оснивати.
Јован Бошковић у лепом и дугачком говору доказује
да је омладина посредујући фактор између школастичне
науке и пука и из тог дао и појам и дефиницију омладине
пред очи.
Акс. Максимовић упућује на „Јавор”96 од 1862. год.,
где се говори шта је омладина. Затим је дуго и млого говор-
ника говорило о дефиницији омладине, док Сандић дивним
говором из грчке историје о грчким светковинама и играма
не изведе појам омладине: „Сваки који дође на састанак,
што један осећа, то и сви, то је омладина!” Међу осталим
рече: „Омладина је вечита у народу док га траје; рад њен
ваља да буде огледало у ком се огледа развитак млађане ду-
ше од степена до степена, кано кита цвећа, сакупљена у пе-
ривоју народа коју слога диже” итд.
То разбистри тако ствар да је на предлог Ал. Радова-
новића да се разуме шта је омладина, те и нетреба дефини-
ције, прими.
Тим свршена би прва точка: Српска омладина са-
ставља се у целину.
Крстић запита да се определи како је и на који начин
стављена омладина у целину.
Милан Димитријевић вели да оназакључења што ће
омладина касније донети, као што се види из предлога од-
борског, биће све „средства” која ће омладину у целини
одржавати.

96
Књижевни лист који је излазио 1862–1863. и 1874–1893.
Бугарски је у више питања доказивао да предлози
одборски нису добри, јер тамо ништа нема шта ће скуп-
штина радити, ван IV и IX точке, зато нека се преда то
одбору натраг и нек овај донесе друге предлоге.
То су Стева Поповић и Миша Димитријевић поби-
јали и напослетку остане редакција.
Стева Поповић предлаже, будући је у другој и трећој
точки о једноме реч, да се обе у један ма[х]прочитају.
Прими се.
Перовођа Вучетић чита II и III точку: „Задатак јој је
да усавршава саму себе и да буди народни живот у свима
гранама његовим, надокнађујући у томе радњу цркве, шко-
ле и учени[х]друштва. Тај задатак гледаће да постигне ом-
ладина проучавањем народа и ширењем науке и уметности
у све редове народне.”
Бугарски нађе повода и овде искати да се определи
шта скупштина има радити, а нерећи шта омладина већ ор-
ганизована има да ради; доведе и докаже из одношења на-
слова и после излагања сами[х]предлога недоследност.
Рајевић, Стева Поповић, Миша Димитријевић поби-
јају га. Јован Бошковић лепим рашчлењавајући определи
шта је задатак омладине. Са „живио” поздраве га при завр-
шетку. Радовановић такође побија Бугарског.
Деспотовић примећује да се изостави реч „надокна-
ђавајући” из смерности наспрам цркве; јер црква је она све-
тиња које се нико несме ван селенски[х] сабора дотакнути,
нити у њој постојеће новостима надокнађивати.
Мајински: да се изостави реч „задатак” и метне
„цељ”, jeр кад човек рекне „задатак”, онда тим призна да то
мора испунити, а познавајући околности, неће се то све у
први ма[х] моћи у потпуној мери испунити, али се може за
тим тежити од све снаге да се у што већој мери испуни.
Сандић у лепом разлагању докаже Деспотовићу шта
се у том „надокнађујући” разуме, а такође и Мајинског са-
свим побије и докаже да треба „задатак” да остане. „Живио”,
прекидало га је више пута.
Једногласно прими се и остане реч „задатак”.
Иса Павловић у дугом и красном разлагању што је
више пута одушевљено „живио” изазвало, говорио је нашто
би требало да омладина пажњу обрати; међ другим отпри-
лике и ово рече – како се од времена нове књижевноти
наше, а то ће рећи од Доситија, породи нека чудна појава у
српској омладини, а то је да се није лаћала увек оне струке
која би преко по нужду народу била, него се држала неке
моде која је за оно време владала у ком је ко живио; тако у
првашње време беху сви филолози, у новије време опет сви
песници, а сада сви би били естетичари. Позивље омладину
да при предузимању и избору свога рада пази увек на оно
што би народу од прече и веће користи било. Сваки већ
данас види да је материјално благостање народа фактор без
кога народ неможе ни постојати, а камол' напредовати; том
је услов познавање и учење народне економије; зато нека
омладина велику пажњу наисту струку обрати („Живио!”).
Сандић по начину тек њему својственом обраћа паж-
њу омладине и позива је да учи своју српску историју, а
особито историју из времена пресељења српског у австриј-
ске земље и вели да историју од нашег времена треба
натраг писати. Осим тога и да треба добар буквар написати.
Бугарски, одговарајући Иси Павловићу, рече да тре-
ба најпре проучавати народ, па отуд изводити средства за
побољшање, а не учити по Немачкој, и по својој теорији
градити правила како ће се народ управљати, јер то је и у
другим струкама убитачно, по наш народ пренашањем ту-
ђи[х] апарата за машину нашег народа, који је сасвим дру-
гог кроја, а некмоли у народној економији, у којој наш на-
род на особитом, њему природном базису стоји. А што се
тиче избора струка којима се треба омладина посвећивати,
то такође нестоји овако како Иса Павловић вели да треба
пазити која је струкапо народ кориснија, него то је питање
психолошко, ту треба да пита човек своју способност и на-
клоност к овој или оној струци и њој се офати, а не тражити
друга побуђења, јер само се тако до ваљани[х] и стручни[х]
људи може доћи (неколико њи[х]: „живио!”).
Радовановић лепим разлагањем докаже Деспотовићу
шта се разуме под речи „надокнађавајући” и уједно шта би
требало свештеници као органи цркве да раде.
Чакра предлаже да се дода за речима „и да буди на-
родни живот у свима гранама његовим”, још „и пружајући
средства за материјално благостање народа”.
Замфир вели да се даље иде јер је кратко време.
Стева Поповић вели да није то штета ако се свака
ствар тако дуго и свестрано претреса јер тим се добија
прави појам о њој, те се тим више користи од ње добије
него што се времена изгуби.
Треба свакој ствари изалазну точку основа наћи и на
томе даље зидати.
Максимовић Акс. оће о музици да говори. Моли га
председник да се са својим говором уздржи донде док не
дође до точке VI, јер држи да ће томе тамо места бити.
Димитријевић Миша држи да је ствар већ доста пре-
тресана и да се може свршити дебата. Прима се.
Председник формирује предлоге.
Реч „надокнађаваући” остане, а Чакрин уметак већи-
ном гласова прими се.
Кујунџић доводи да у том облику као што је Чакра
донео предлог неможе остати; јер IX точка већ о томе го-
вори. Узме се закључак натраг и остане редакција.
Радовановић говори о важности календара, те вели
да би требала и тај омладина издавати.
Одложи се ово на VI точку.
Вучетић чита IV точку редакције: „Ради тога састаја-
ће се омладина сваке године на скупштину. Ту ће се јавља-
ти резултати поменутог проучавања, тј. извештаји о стању
књижевном, друштвеном и материјалном нашег народа и
договараће се о томе шта треба омладина на то да ради
према своме задатку. Скупштина се држи сваке године на
другом месту; кад и где, одређује сама скупштина.”
Да се неби велика дебата отворила, почем млогог
предлагања овде има, то се подели на алинеје и за сваку се
гласа. Прве две алинеје без велике и дуге дебате приме се.
Вујић примећава да би, узевши у призрење матери-
јално стање нашег народа, требало постарати се тако да се
то побољша, он би предложио економна друштва. То се
подразуме.
Димитријевић Милан на трећу алинеју примећује да
скупштина неможе сигурно определити где ће се скупшти-
на држати; јер не може скупштина на годину дана предви-
дети каквих околности може се у држави излећи. Може
доћи изузетно стање, те не одобрити ни ову племениту, а
ником вредовиту тежњу омладине, а омладина то незнајући
скупи се, кад тамо – а полиција растера. Време ће бити онда
кратко да се договара где ће потом држати скупштине, те је
може и небити; зато предлаже да се даде право одбору који
стоји ниже да ће се изабрати или коме друштву да учини
још за времена кораке код месне власти, те у случају ако не
би држање скупштине допустила, да још за времена преко
јавни[х] органа објави резултат омладини, да би ова, са-
знавши о том преко исти[х], договорила се као и ове године
о месту где ће се држати.
Бугарски је такођер зато да скупштина има назна-
чити крај где је најбоље и најнужније да се скупштина др-
жи, али место у ком ће се скупштина држати да се одбору
даје, који ће се и за друге ствари такође старати.
Стева Поповић нипошто недопушта да одбор о ис-
том решава него скупштина.
Јован Бошковић говори у смислу Димитријевићевог
предлога и побија Поповића. Сандић предлаже да се ова
последња алинеја одвоји и најпре се саветује о питању да
ли треба да сваке године на другом месту скупштина буде,
па онда о другом. Прими се предлог, редакција остане.
Димитријевић Миша, узевши у обзир Бошковићеве
речи, предлаже да се скупштина у случају да се на једном
месту држање скупштине закрати, више места определи и
назначи да се у њима исте могу држати, само нетреба
одбору дати да ту каква права има.
Сандић држи да није место алинеји „кад и где (ће се
скупштина држати) одређује сама скупштина” овде, него
доле, кад се буде цела организација и делокруг скупштине
определио. Прима се.
Вучетић чита V точку: Омладина штампаће своју
скупштинску радњу у друштвеном гласнику који ће се
звати „Омладинска заједница”.
Огњановић примећује да ту треба определити шта ће
спадати у тај гласник, јер не види му се ту довољно обеле-
жен садржај истога; оће ли то само једна књига бити или
више, јер држи да сав рад скупштински неће у једну књигу
моћи стати, почем у исти рад држи и рад свију друштва, а
тај може бити велики.
Бугарски држи да ће се, ако редакција остане, доћи у
противусловље; јер овде у точки вели да ће омладина своју
скупштинску радњу штампати у књизи „Омладинска зајед-
ница” и по самоме наслову истог – рад омладински[х] дру-
штава – дакле, скупштина ће само санционирати предложе-
не чланке за исту „омладинску заједницу” и то ће у једној
књизи излазити; али кад се прочита точка 8 види се да ће
омладина и други[х] књига издавати, и то књиге поједи-
ни[х] друштава и писаца за себе, и то противуслови једно
том што неће у „заједници омладинској” бити садржај: скуп
или бар избор свију омладински[х] друштава, те наслову
противуслови, адруго што ће две врсте књига бити, а не са-
мо једна, ако што се из V точке види.
Сандић вели да је хрђава штилизација, те је по-
правља.
Стева Поповић вели да у „заједницу омладинску”
имају доћи извештаји поједини[х] омладински[х] друштва
преко године, извештај о раду скупштинском и прелекције
што се на скупштини буду држале.
Радовановић потпомаже Поповића и жели да тако
остане.
Вучетић вели да ће та књига бити алманах и да треба
да буде најлепше међ омладинским саставцима и у њу ула-
зиће они саставци које буду одобрили по VIII точки људи
који су у истој струци о којој чланак говори код нас ав-
торитети, а не извештаји скупштине и поједини[х] друшта-
ва, јер то би било сувопарно, те нико их не би куповао.
Милетић вели да неби тео радо сутицати у рад омла-
дине, али да би разбистрио мњење морао је узети реч и баш
што је мислио сам рећи, Вучетић га пре[х]итри у том97*) и
он вели да треба у алманаху да буде рад целокупне омла-
дине, а несамо што би се у скупштини радило, исти треба
да је одсјај мишљења и рада омладинског. Да неби дошло
до разговора, вели да се реч „скупштинску” изостави, па ће
бити начисто.
Кујунџић мисли да ће се начисто доћи сасвим кад се
рекне да ће се и више књига са именом „Омладинска за-
једница” издавати.
Сандић: „Тога се баш и држећи”, рече он, „ваља да та
књига буде огледало за књижевни рад омладине. Ако се и
неузмогу, дакле, сви редом чланци у тој књизи штампати, а
оно бар одломци појединце, те да буду овде на угледу кано
лепа кита цвећа.”
Бугарски примећује да се реч „штампа” замени речи
„издаје”.
Димитријевић Милан, што се форме алманаха тиче,
вели, будући је омладина рекла да ће популарне књиге
писати да би тим постигла сваковрсно благостање народа, а
то ће постићи ако се те књиге буду што већма распрострле
– то предлаже да се том алманаху дода још и календар, што
ће највише један штампан табак изнети, јер је календар така

97
* Отуда је то било да је тако рекао г. Милетић, јер сваки који је тео што
говорити напред морао се пријавити председништву.
књига народна која се и у најпростијој колебици налази, па
да би се горња цел постигла, што неби жртвовали један
табак артије и календар додали?
Димитријевић Миша вели да у алманах уђу саставци
поједини друштава или који су у истом друштву одобрени
за штампање, а не да иду на пресуду овамо и онамо.
Вучетић вели да је то баш његово мишљење, зато
предлаже да се тај предлог усвоји.
Још је о том говорио Рајевић, и будући да је било већ
121/2сати, те се до после подне до 2 сата распусти седница.
Исти број.
Чланак без наслова.[]
Нови Сад, 20 авг. Данас се довршује ред седница од
скупштина, састанака и светковина које су овде почеле у
прошлу недељу. О раду скупштине омладине и скупштине
Друштва за Народно позориште доносимо већ известија; о
скупштини Матице српске јавићемо у следећем броју.
Особито нам је похвалити нашу омладину и њено држање
за цело то време. Њене седнице далеко су бољи поредак
показивале него седнице позоришнога друштва и Матице
српске. Беседа коју је омладина дала 17. августа испала је
сјајно. Многи телеграми прочитани су који су поздрављали
омладину. Гостију је толико било да је сала у пуном смислу
препуњена била. Чистога дохотка биће преко 1000 ф. Од
већих прилога споменути нам је светога патријарха Самуи-
ла98, кнез Карађорђевић послао је 5 наполеондора99и др.
Жао нам је само да је омладина при самоме послетку свој
тако леп рад крунисала закључењем омладине које најбољу
пријатељицу и помоћницу омладине, журналистику, неми-
ло мора здесити. Закључено је било у први мах да се

98
Самуило Маширевић, карловачки патријарх од 1864. до 1870.
99
Фр. Napoléon d’or – француски златник од 20 франака, на којем су би-
ли ликови Наполеона I и Наполеона III.
закључци овог првог састанка омладинског свима српским
новинама саопште, но после се одустане и закључење се
донесе да се само једном српском листу та закључења
саопште, а остали листови нека их оданде прештампају. Ми
смо се, истина, постарали за доброга известитеља у скуп-
штини омладинској, али смо се са правом могли од омла-
дине надати да ће она бар знати колико је данас журна-
листика важна у сваком јавном подузећу, те да неће из
ништавих разлога правити разлику међу српским новинама.
Бр. 69, 25. август 1866.

Трећа седница, 16. авг. после подне.
Наставља се дебата V точке.
Иса Павловић вели да би у тај алманах и предавања
на скупштини, ако се одобре, ушла.
Милан Кујунџић чини разлику између V и VIII точке
и вели да би се могло о тој ствари тако решити ако се рекне
да ће више књига издавати под именом „Омладинска зајед-
ница” и тим позива да се гласа на ова два питања: или да у
аламанах „Омладинска заједница” долази само рад скуп-
штински или да ће алманах у више књига излазити, те тим
отпада оно мишљење о двојаким књигама.
Стева Поповић је за други предлог, па почем ће се
популарно писати, то треба само што већма те књиге рас-
простирати, те ће се књиге моћи врло распрострети што ће
јевтине бити, што ће из новца што ће омладина сваке годи-
не по закључењу скупштинском улагати, штампане бити –
те немора ту тражити никаквог процента, него само по оно
давати шта буде омладину стало. Кад се још узме да ће се
од сваке књиге још по четир хиљаде екземплара штампати,
то неће једна књига од 15–20 табака више стати но 20–30
новчића.
Вучетић жели да се гласа на питање да ли ће се у ал-
манаху све штампати што омладина донесе, или избор из
свег омладинског рада, али да се никако нештампа само
скупштински рад.
Бугарски жели да се пита оће ли излазити само „Ом-
ладинска заједница” или и друге књижице; ако се прво
прими, онда друго, а потом и оно у VIII точки отпада. То је,
вели, претходно питање, па тек онда долази шта ће се у
алманаху штампати и какав ће му садржај бити.
Бошковић мисли да би требало да се рекне:Омладина
ће издавати, осим алманаха, још и други[х] популарни[х]
стручни[х] књига које ће имати, осим општег наслова „Ом-
ладинска заједница”, наслов оне науке која се у њој садржи,
а зашто тако, навео је узроке.
Поповић Стева:нека се рекне наслов свима књигама
које омладина буде издавала из „Омладинске заједнице”. A
алманах управо нека садржи извештај скупштине, такођер
извештај рада преко целе године у изводу и још прелекције
држане у скупштини, почем су се одобриле.
Димитријевић Миша примећава како би било да се
под тим именом издају алманаси засебни и поједина дру-
штва?
Палвовић Иса:да се рекне да издаје „Уједињена ом-
ладина”.
Решено да и више књига под разним именима штам-
пају.
Сада дође на ред питање шта ће ући у алманах.
Бугарски држи да треба да уђе извештај рада свију
друштава омладински[х], извештај рада скупштинског и
прелекције држане у скупштини и разлаже зашто.
Стева Поповић у том га подупире.
Вучетић, напротив, доказује да то није пробитачно
чинити, но свој предлог препоручује.
Павловић Иса жели да се гласа да ли да уђе у алма-
нах само преглед рада свију друштава или само скупштин-
ског.
Примљено да уђе преглед рада свију друштава.
Дође на ред питање ко има пресуђивати чланке што
ће излазити у „Омладинској заједници”, да ли одбор или од
омладине изабрани књижевници.
Стева Поповић жели да буде одбор то пресуђивао.
Рајевић је против тога, него жели да сваког друштва
већином одобрени чланак може се у алманаху штампати;
јер то треба да је рад омладине, а не књижевника, јер кад би
они то пресуђивали, могло би се тако рећи.
Вучетић навађа тегобе рад којих неби се могао одбор
установити за пресуђивање, узевши у обзир речи Рајевића,
вели да не треба ни књижнике бирати ни давати им на
пресуду своје чланке и саставке, него понајбоље би било да
се одреде сваке године два или три омладинска друштва.
Димитријевић Милан рече да су му последње речи
Вучетићеве дале повода да рекне да никако није добро два
или три друштва бирати сваке година за пресуђивање омла-
дински[х] саставака, јер познавајући устезање омладине,
држи да би се сваке године постојано та три друштва би-
рала и тим дало би се повода да се они само изучавају у
разним струкама науке и, поставши тим снажнији од дру-
гих у науци, узурпиралиби себи право неког монопола у
критици и постала би отуд књижевна аристокрација, а кад
би ушли у јаван живот сасвим је природно да би из исте
развила се бирокрација, а он незна ни за један народ коме је
аристокрација или бирокрација од користи била; зато, да се
тога не би догодило, предлаже да има свако друштво сва-
коме друштву по један чланак свога рада шиљати, и то онај
који је већина гласова решила. Да би то боље разјаснио, на-
веде пример да „Преодница” свима друштвама, а потом и
„Зора”, пошље један свој чланак. Сад ће „Зора” на скуп-
штини чланак кога му је „Преодница” послала препоручити
за штампање, али имају и друга друштва „Преодничини[х]”
чланака, то ће они рећи да неналазе по чланцима што их
саме имају за достојне штампања, али, с друге стране,
имајући и „Зорине” чланке, који су одвећ добри, то се на
препоруку „Зорину” зацело може признати. Ако се тако
учини, то ће се сачувати достојанство и оних којих се члан-
ци критикују, а биће уједно и морална контрола над онима
који критикују.
Огњановић примећује на оно у VIII точци, где ће се
изабрати административни одбор, па како би било да се
томе одбору да и право критиковања.
Замфир предлаже да свако друштво изабере из своје
средине понајбољег и највреднијег члана који би имао све
саставке пресуђивати, и што би он нашао за добро, може се
за штампање приредити.
Павловић Иса доказује да мора бити књижевна ари-
стокрација. Али да би пак изгледало оно што омладина
донесе као њен самосталан посао, нека свако друштво иза-
бере себи друго друштво, коме ће своје саставке на пресуду
давати, те ако овонађе за достојно штампања, нека се
штампа.
Димитријевић Милан примећује да је то баш његов
предлог, само скучен.
Бугарски у смислу Димитријевића говори.
Поповић Стева: да свако друштво пошље једног свог
опуномоћеног члена на неколико дана пред скупштином у
оно место где ће се иста држати, па нека тај одбор из спо-
менути[х] чланова састојећи се има пресуђивати све чланке
и саставке што су их друштва преко читаве године чинила.
Рајевић у смислу Димитријевићевог предлога.
Решено је по предлогу Исе Павловића да свако дру-
штво себи бира друго друштво које ће му саставке крити-
ковати.
Вучетић чита VI точку: „Ширење науке и уметности
гледаће омладина да постигне подижући омладинске дру-
жине на што ширем основу, издајући популарне књиге по
разним питањима што засецају у живот народњи, јавним
предавањима, држећи беседе према задатку омладине, пот-
помажући позоришну уметност и распростирући добре
књиге.”
Милутиновић примећује да би добро било заводити
вечерње школе и навађа им важност њи[х]ову у народа код
којих их имаде.
Сандић вели да остане при редакцији, јер школе су и
свако научно заведење правни инштитут за које се изискује
грађанска права, тј. пунолетност они[х] који су ради школе
завести, те тако утицај омладински у томе да се школе
подижу могао би се ограничити само на подстицање
старих, а то је отприлике то исто што у предлогу одборском
стоји; то је овде за редакцију.
Ђорђе Јовановић: познавајући важност и корист дру-
штва по омладину с једне стране и тегобе које при подиза-
њу истих омладини од стране власти на путу стајаше с дру-
ге стране, за то будући је омладина сада у скупу, предлаже
да би тако целокупна управила молбеницу на поједина
управитељства где српских ђака имаде да не би при осно-
вању певачки[х] или литерарни[х] друштава само им пре-
чила, него још наруку ишла.
Јован Павловић, разложивши прилично дидактички
у дугом и лепом говору шта је народна економија и при-
вреда, те да треба утемељити морални кредит и поверење
народа, па као хотевши у свезу довести либерализам и кон-
зервативизам, те по томе закључујући да се омладини ваља
обзирати на старије и у књижевном раду. Треба, дакле, вели
он, да се састави одбор у Новом Саду са стварима народне
економије за испитивање економијалног и социјалног жи-
вота народњег.
Стеван Поповић говорио је красно и живим речима,
и у лепим последицама изведе корист удруживања.
У реченици „подижући омладинске дружине на што
ширем основу”, вели да се изостави реч „омладинске”, па
да се рекне „разне ине дружине” и тим могло би се мислити
на речи „на што ширем основу” да се могу подизати дружи-
не гимнастичке, певачке, умерености, дружине против рас-
коша, ватре, пијанства итд. Незна да ли ће се том тако
простран смисао дати, али свакако жели да се то поближе
определи.
Стојановић, обраћајући пажњу омладине на строј III
точке, те држи да би се то могло са поменутом точком
спојити.
Станковић жели да се особити обзир узме на дру-
штва певачка и гимнастичка; узима Чешку за пример и њен
данашњи сваковрсни развитак приписује само њима.
Сандић вели да неби овај пут реч повео, кад неби
неколико речи и мисли пало које, као што се њему чини,
неспадају у науку – у цел овога састанка. „У књижевности”,
рече он, „нема либерализма и конзерватизма; у журналис-
тици практикује се слободна и плаћена (официозна) радња.
У чистој науци, дакле, нема старијега ни млађег, него кад се
већ у овом смислу говори јачега и слабијега, тј. ко шта бо-
ље или мање зна. По дојакошњем искуству у књижевности
српској, ми морамо са старежи прекинути, па са омладин-
ском снагом одјако само напред – напред корачати. У наро-
ду је нашем жалибоже већи део – ја велим већи део старежи
труо, те би лако могао и млађану снагу као трула јабука
штонореч здраву јабуку окужити (са сви[х] страна „жи-
вио”…). A Стеви Поповићу одговарајући понови своје ми-
сли као и напред, да се за оснивање дружина као правни
инштитута изискују године по закону. „О асоцијацији, дак-
ле, као инштитуту са правима и дужностима неможе говора
бити у омладини; дружине омладинске су 'једва трпљене
биле', а никако по закону као јавне припознате.”
Иса Павловић, одговарајући најпре Јовану Павлови-
ћу, вели, слажући се сњиме, да би се могло наћи у сваком
месту, не само у Новом Саду, чланова за удруживање за рад
економски[х] цели, јер доводећи пример из Кикинђанског
дистрикта,100 вели да баш стога наш народ и пропада што

100
Административно-територијална јединица са извесним степеном ау-
тономије у управи и судству, формирана 1774, коју су чинили Велика
Кикинда, Башаид, Врањево, Јозефово, Карлово, Кумане, Меленци, Мок-
рин, Српски Крстур, Тараш.
баш нема економски[х] друштва. „Пре буне било је у поме-
нутом дистрикту до 90.000 (?) душа, а од буне овамо пало је
на 78.000 (?). Треба да буде и међу Србима либерализма и
конзерватизма („живио!!”), јер трвењем се ствари бистре.
После неколико говорника, Јован Павловић, одгова-
рајући Сандићу о конзерватизму, вели да тамо, ако и при-
знаје да је млого, али није све труло, треба се помирити са
стварима и примити оно што је још једро и здраво и упо-
требити то као основу на којој се даље може развијати строј
књижевности наше.
Будући да се при свем толиком разлагању није могло
доћи до закључења ове точке, то се на општу жељу одложи
на идућу седницу, а одбору наложи да, узевши у обзир све
говоре о истој точки, донесе нову редакцију.
VII точка чита се: Сваки члан омладине обећава се да
ће вршити задатак друштвени у своме кругу и према својим
силама. Прима се.
Чита се VIII точка:Скупштина бира... итд.
Бугарски вели, ако би се омладинском друштву дало
да оно новцем управља, не налази тамо довољне гаранције.
После дугог дебатовања, предложи Замфир да се да-
де друштву оном које буде опредељено да управља преко
године омладинским стварима и управа омладински[х] но-
ваца, али да се још дода друштвеном касиру и једна кон-
трола.
Стева Поповић вели да се замоли Матица да прими и
ове новце, с тим се пре могу уздати да ће их примити, што
је и други[х] новаца, као нпр. на Вуков споменик при-
мила.101
Каменко Јовановић вели да би се могло разделити
друштво на финансијално и научно. Финанцијално које и
од певачких друштва, а ово ђачки[х].

101
Пештанска српска омладина покренула је у децембру 1864. иници-
јативу за подизање споменика Вуку Караџићу, а Матица је прикупљала
средства у ту сврху.
Исти предлог подпомажу и Ст. Поповић и Миша
Димитријевић и прими се.
Опредељено би на финанцијалну струку Београдско
певачко друштво, а за артистичку струку „Зора”.
IX точка: Ко год приложи на издавање омладинских
књига годишње најмање два форинта, добиће све књиге
које омладина буде издала за годину дана, прими се с
предлогом Кујунџићевим да Србијанци по курзу имају пла-
ћати.
Седница се у 6 ½ сати заврши.
Бр. 70, 28. август 1866.

Трећа седница, 17. авг. после подне.
Пошто се отвори седница и записник од прошле сед-
нице прочита, запита председник има ли ко што приметити
на записник.
Милан Димитријевић примећује: 1) Да Бугарски није
рекао „омладина би била у 'најужем' смислу”, као што стоји
у записнику, него „у најширем”, јер то му је дало повода да
је [х]тео устати да говори против те дефиниције, али буду-
ћи да је Дејановић отприлике у његовом смислу одговорио,
то је оставио ту ствар, почем се одма затим и сам говорник
са речи „у најужем” поправио; 2) Да предлог да треба у
алманах да уђу саставци поједини[х] друштва у истој дру-
жини одобрени[х] није предлог Вучетића, као што у запи-
снику стоји, него Мише Димитријевића; 3) Да његов пред-
лог да уз алманах мете се календар, које би било да се што
боље распростре, није уведен; 4) Такође ни његов предлог
да свако друштво има сваком друштву по један свој чланак
одређен већином гласова послати рад критике, те би се при
пресуђивању истог оне користи добиле што их је при раш-
члањавању тог предлога навео; 5) Што се тиче форме запи-
сника, вели да у записник сами предлози без мотивације
улазе; још примећује на реч „тачка” и пита, премда знаде да
је то језикословно питање и мање га се тиче, неби ли боље
било да остане „точка”?
Сандић примећује да изрек онај да ће алманах бити
„кита цвећа сакупљена у перивоју народа” није Милетићев
но његов; не што би због тога он тим чега изгубио, него
што је рад да иде записник чисто и што неби да се Миле-
тићу туђе речи подмећу, што заиста ни Милетић неће
трпити, као што би се и сам чему таком противио. Жели да
се то поправи.
Димитријевић Миша вели да оно што Милан Дими-
тријевић проглашава његовим предлогом, да он за то незна,
него је Вучетићев.
Вл. Ђорђевић наводи да се неможе замерити што
није записник потпун и савршен, јер седнице су биле бурне,
било је сјајни[х] говора, силни[х] предлога, дебата је дуго
трајала, а само су два перовође, те се лако могло измаћи
штогод; а осим тога, и време је за састављање записника
сасвим кратко било, те и сам признаје да се у [х]итњи могло
што и превидити. Он се сад и сам добро опомиње предлога
Димитријевићевог да се уз алманах дода и календар. Што
се тиче речи „тачке”, вели да је то језикословно питање,што
неспада строго у скупштину, али ипак кад се о том реч по-
вела, приметити мора да он остаје при том, јер је то његово
уверење.
Милан Димитријевић доказује по неким белешкама
својим да је оно предлог заиста баш Мише Димитријевића
и да није могао Вучетић исти предлог донети, почем је по-
сле њега, и то одма за њим говорио.
Стеван Поповић вели да он у VIII точки (макар што
Ђорђевић oће „тачци”) није донео онај предлог да се фи-
нанцијална струка од књижевне одели и преда двама раз-
ним друштвима, него да је предлог Каменка Јовановића и
он је то само потпомагао; његов је предлог био да се Ма-
тици новац на чување преда.
Миша Димитријевић вели да је он после Вучетића
говорио, за којим је одма опет Милетић; он би се ваљда
сетио свога предлога, најпосле, и да је он сам предложио,
то је свеједно ако је и Вучетићу примерен тај предлог.
Каменко Јовановић жели да се записнику „трговач-
кој омладини, која уме боље управљати” избришу (sic!) ре-
чи „која уме боље управљати”, јер то нису његове речи но
Ст. Поповића; узрока ту неће да наведе, почем је ту већина
учећа се омладина, а он је трговац.
Милан Димитријевић вели да то сви признају да у
највећој различности силни[х] предлога долазило на реше-
ње, па отуда извињују и перовође што нису могли све точно
да забележе којима је то баш посао био, а сад у какву ли не-
доследност падају они који су раду, ослањајући се на своје
памћење, да побију његове примедбе које се заснивају на
бележењу онога који доказа млогобројни[х] имаде да је
заиста кадар и сватити ствар, а и точно је прибележити.
Узима одговор на своју част и поштење да је све онако као
што он вели.
Сандић вели да није видио да се његова примедба у
записник увела, он позива на ново да се оно поправи што је
приметио.
Затим се породи жива дебата, која ништа друго није
била но обични разговор да ли је Сандић пре Милетића
говорио и отуда да ли су ове речи заиста Сандићеве. Да би
се крај томе учинио, прими се на предлог Сандића нотиција
у записник да, ако би когод нашао погрешака у записнику,
несматра их као хотимично учињене.
Прелази се на дневни ред.
Владан Ђорђевић чита телеграм Владимира Јовано-
вића из Пеште (на француском језику), где честита омла-
дини („Живио!”).
Председник примећује да се јуче цео дан дебатовало
и да је млого ствари у записник морало доћи, а зато је мло-
го времена потребовало док се записник састави, те одбор
није могао по закључку јучерашњем нову редакцију за VI
точку донети.
Рад велике запаре, изађе се у авлију гимназијску, где
је читао Владан Ђорђевић свој саставак (који је већ штам-
пан), о важности јестаственице.
Сандић замоли се да и он може сутрадан држати пре-
лекцију из српске историје, а наиме из двоструког пресе-
љења Србаља у австријске земље.
Седница се распусти, јер је било 6 сати.
У овој седници био је међу гостима и архимандрит
цетињски Нићифор Дучић.

Седница од 18. авг. после подне.
Перовођа чита записник; председник позива да ли
има когод шта на записник приметити.
Димитријевић Милан примећава да је опет она ствар
дошла на среду што је и јуче највећи део времена скуп-
штинског заузела, а то је поправљање записника. Он не ви-
ди ту да су ушли нити они предлози које је сама скупштина
признала, нити уметак Сандићев, којим би се задоста учи-
нило оним предлозима о којима се скупштинско мишљење
на двоје разделило. Зато да не би опет се у јучерашњу де-
бату упуштали да приме Сандићев уметак, саставивши и
оне предлоге што их је скупштина већ признала била, а
ипак нису уведени.
Ту се породи опет дуга дебата; неки стану преба-
цивати Димитријевићу да он то у корист своји[х] предлога
говори, а под видом општости.
Телечки Лаза предлаже да скупштина никога више
не слуша, но почем је време врло кратко, да се пређе на
дневни ред, аћутећи оставе предлози оних који све пред-
логе оће као бирократе на један калуп да сведу.
Радовановић предлаже да би се свака маска личности
уклонила и уједно показало јединство и општа жеља за на-
претком, да се некаже она особа која је предлог донела, но
само „скупштина је предлог донела”.
Са „живио” би овај предлог примљен.
Димитријевић Милан оће да говори, али због вели-
ког жагора и противусловља у околици дође једва до речи
после апеловања на једнаку слободу и право у речи. Вели
да му баш ништа није стало до своје личности, но само до
истинитости, точности и опште користи, јер он знаде с
једне стране врло добро шта је записник, па отуда и шта
треба да је у њему, а с друге стране важност овога запи-
сника по будућност и по саму омладину. Предлози ће бити
доцније као доказ како је омладина проникла свој народ,
какав је положај у њему заузимала и какав је разбор у омла-
дини владао при избору средстава за побољшање благо-
стања народњег. Па једино ради доцније критике рад је да
сви предлози уђу у записник. А што му пребацују да оће
све на један калуп да доведе и погрђују га именом биро-
крата, вели да исти сами о себи пресуду изричу, јер баш
тим што недаду да се ствар са свију страна кроз и кроз ис-
пита и по својој важности и способности овом или оном
примери као што би он тео показују да су бирократе, јер им
се други калуп осим њиног недопада, показујуда им је
слабо стало до помоћи народње, јер неиспитују рану и њој
сходна средства не употребљују, него само онако насумце и
о својој памети раде. Жагор настане велики, да се последњи
једва могао чути.
Прими се Сандићев додатак.
Председник јавља да је дошла захвалност омладини
од управитељства позоришног што је омладина приредила
беседу у корист Народном позоришту и позива омладину
на сутрошњу представу бесплатно, која ће се у почаст омла-
дини давати.
Ту се породи дебата оће ли се то бесплатно примити
или не.
Стева Поповић је за то да се то бесплатно прими; то
је почаст омладини, то јој је захвалност, а кад би одбили,
било би малоуважавање самог инштитута.
Радовановић вели да се треба примити та почаст, па
макар да се каже бесплатно, али сваки по своме могућству
да даде у касу, па да се та добит одреди на фонд сиромаш-
ни[х] српски[х]списатеља. Истина, то неће бити велика
свота, али нека је омладина, која је први почетак учинила у
овоме што сви увиђају да треба, али због материјалне оску-
дице несмедоше учинити ни најпречега; нека је и то једна
опомена на прву омладинску скупштину.
Сандић је такођер зато да се прими почаст.
Николић вели да је доста почасти омладини што је
позвана на представу, што се њојзи у почаст даје, али при-
стати на то и примити бесплатно, то је за омладину пони-
жење.
Иса Павловић вели да нетреба позив примити, али да
треба изабрати одбор који ће у име целе омладине отићи
управитељу позоришном и захвалити се на љубави. „Жи-
вио,” пропрати исти предлог.
Бошковић вели да има сад два предлога, па да би се
на чисто дошло, ваља их формуловати чисто, те ће се брзо
доћи до гласања и погодбе. Први је предлог да ли ће се при-
мити представа у почаст омладини; а други је да ли прима
омладина улазницу бесплатно или под условима.
Председник тако питање формулује. Први се предлог
прими, а други такође, са каутелом „под условима”.
Реч се сада поведе зашто ће се тај новац одредити
што би из својевољни[х] прилога пао.
Николић: Почем је већина у скупштини учећа се ом-
ладина (гласови: „није!”), то треба да се сети академије102 и
њојзи да се фонд умножи.
Радовановић брани свој предлог.
Председник формулује питања и прими се Радовано-
вићев предлог.

102
Правна академија, чије је оснивање предложено на прослави стого-
дишњице рођења Саве Текелије (1861). Основан је и фонд за прилоге за
њено установљење.
Дође на ред реч где ће новци стојати.
Бошковић вели да би требало дати тај новац Матици
до друге скупштине на капитализовање, па ће се онда
определити куд ће и што ће шњим.
Миша Димитријевић жели да се друштву певачком у
Београд преда, тим пре што га је већ омладина изабрала да
оно са њеним новцем располаже. Наравно да се одма мора
дати на капитализовање.
Стева Поповић пита ко би са тим новцем располагао.
Вучетић: Матица, до друге скупштине.
Радовановић жели да Матица с тим новцем распола-
же, а нико не треба да сумња, као што је већ чуо, да ли ће се
Матица тога примити, он држи да оће и потоме што је при-
мила и новац омладински што је одређен на подизање спо-
меника Вуку Караџићу.
Председник формулује питања: прво – ко да има уп-
раву над новцима? Решено – београдска певачка дружина.
Друго – ко да располаже с тим новцем? Решено – омла-
динска скупштина.
Павловић Иса понавља свој предлог о одбору који ће
благодарити управитељу позоришном на почасти. Изберу
се у тај одбор председник, оба перовође, Кујунџић, Исидор
Павловић, Бошковић и Вл. Ђорђевић.
Вл. Ђорђевић чита телеграм омладини из Сегедина
од Петра Милића и Веселиновића. Други на српском језику
од омладине неготинске. Оба су телеграма бурним и оду-
шевљеним „живио” примљена.
Председник пита куд ће се са венцем што га ново-
садске Српкиње дадоше омладини?
Стеван Поповић мисли да би требало на јавно га
место изложити, а наиме у Читаоници новосадској.
Бошковић вели да је још приватно чуо више мњења о
том венцу где да му је место, и то прво да га председник со-
бом кући понесе, друго, да ли да се гдегод на јавном месту
постави, треће, да ли да се увек тамо однесе где је скупштина
и ко ће му бити чувар? Решено за треће питање, а има га
чувати београдско певачко друштво за ову годину.

Ђорђевић чита нову редакцију VI точке.
Деспотовић: Не треба настојавати око подизања ве-
черњи[х] школа, јер је то излишно, него треба да родитељи
шиљу своју децу у школу само прилежно, па како су сада
вољни и одважни учитељи у своме раду, то ће се заиста у
млого већој мери постићи тежња омладине тим него ве-
черњим школама.
Ђорђевић Вл. примећује да неће у ту школу деца ићи
него радени, па будући да су својим пословима обдан забав-
љени, те неби у школу могли долазити, а за то је вече иза-
брано.
Павловић Иса примећује да се учитељи о том најви-
ше старати имају.
Стева Поповић вели да је неки чланак Филипа Хри-
стића о начину поменути[х] школа проучио и врло му се
допао, стога неможе, а да не позове омладину, да исти у
што више екземплара; народ ће отуд добити повољна упут-
ства како треба те школе установљавати и шта у њима
предавати.
Миша Димитријевић вели осим другог да ће се у ве-
черњим школама разлагати шта је излазило у популарним
књигама и оно све примеравати на сам живот народа или
општине.
Бошковић: Почем је омладина сама себи одредила да
се за распростирање популарне књиге по народу, то је са-
свим у конзеквенцији да штампа онај чланак, о ком је гово-
рио Стева Поповић, а и друге такође што их је тамо навео.
То би требало да се препоручи „Зори” за штампање и да се
рашири по народу.
Радовановић је против вечерњи[х] школа. Он вели да
те школе настају тек после јације, и то кад је тело уморено
од дневног рада и напора, када и душа и тело требају мира
и покоја, да се поткрепи и обнови снагу. То је време када
сва предавања немогу разбудити успавану умором душу и
оснажити уморено тело, те ће потом врло мало долазити
или и недолазити. Који дођу, и тима ће слабо корист бити
кад су у поменутом стању, а осим тога ноћу се кући враћа, а
зло је друг ноћи, тако да из добре намере можемо зло учи-
нити, можемо из тежње за поучавањем ка доброме дати им
повода да се већој деморализацији науче. То говори из ис-
куства. Навађа како је затим покојни патријарх103 насто-
јавао, и у неким местима се увело, па млого се већа зла отуд
породише него да је иста школа пет година постојала, те
неби у добру толико напредовали. Зато предлаже да се за-
веду недељне и празничне школе. И да би исте са више
практике могли установити, предлаже да се и још неки
чланци Христићеви о школи штампани у Видовдану пре-
штампају и растуре по народу.104 Осим тога, говорио је о
начину предавања у недељним и празничним школама.
Димић вели да се немогу вечерње школе подизати у
Австрији, а може бити у Србији да ће ићи. И то отуда до-
води што ни у ове постојеће школе, у које су обвезани и
влашћу натеривани шиљати. Отуда пак нешиљу што невиде
од исти[х] школа користи; зато треба се старати да се важ-
ност постојећи[х]школа подигне, те кад увиде корист шко-
ла, онда ће радо пристајати и потпомагати подизање и
вечерњи[х].
Недељковић: Он је и пре још био против тога, па је
сада тим још више противан подизању вечерњи[х] школа
што је добро промотрио последице истих. Непрактичан је
то предлог, и то због тога што се неће дати, судећи по
околностима у којима смо, у живот спровести. Он држи да
се само онолико предлога донесе колико се за годину дана

103
Јосиф Рајачић.
104
Омладина је издала прештампане чланке у виду књижице под насло-
вом О основним школама у Северној Америци (1866).
у живот увести могу, а не нагомилавати предлога преко
броја, па их неизвршити; јер тим што је више неизврше-
ни[х] предлога, слаби и губи нам се воља. Ко има воље да
чини више него што је закључено, нека чини, благодарност
ће нам свију заслужити, али само нека се ненагомилавају
предлози.
Деспотовић: Није изображење само научити читати и
писати, него треба се старати да сваки знаде молитве, да
сваки тежи затим да поправи своје нарави. Томе нису сви
дорасли да уче, зато нек оставе учитељу његово, а други
нек долазе у школу и слушају га.
Поповић Стева говори на основу Радовановићевог
предлога, вели да се само рекне да омладина има „подизати
школе за одрастнији народ”, па звале се оне ма како, те би
се тим свршила дебата. Недељковићу вели да је омладина
дужна само донети закључења која по својој памети држи
да су од користи за народ, а не одма иста и извршити.Она
се има старатии око тога што је донела скупштина, са овом
снагом својом у живот уводити, али за успех отуд она није
одговорна – он је у божијој руци.
Максимовић вели да су вечерње школе шпецијална
дужност учитеља, а никога другог, вели да су вечерње шко-
ле за учитеље завађане бивале, али се учитељи непотруди-
ше, те отуда никаква успеха. Завађање вечерњи[х] школа
непрактично је, јер и Немци, који су однас изображенији,
почели су установљавати, али их немогоше одржати, па где
би ми то започињали?
Бошковић: Није дужност омладине у поменутим
школама учити и предавати, но само настојавати да се по-
дигну, а омладина да потпомаже их писмом и радом својим.
Каћански није чуо никог који је против вечерњи[х]
школа да је доказао неумесност њи[х]ову, тим тврђе верују
да се требају исте установити, али недржи да ће то бити ин-
штитути васпитавања, но само заводи удруживања.
Радовановић одговара Деспотовићу, Максимовићу и
додатак С. Поповића брани. Навађа Радинце за пример како
се и поред мали[х] средства, а одважне воље може до вели-
ког доћи.
Лаза Телечки: Почем се овде о средству народњег
изображења реч повела, то нико неће одрећи да прво од
ти[х] средстава није позориште (Гласови: „Доцније о том
долази!”).
Павловић Иса одговара онима који се сумњају да ли
ће се моћи завести вечерња школа; он вели да је скупом
омладинским моралном кредиту њеном у народу темељ
ударен, а тим је, што се тога тиче, до највише сврхе дошла;
имајући то пред очима, може омладина исте школе сада
поуздано започети.
Ђорђевић Милан слаже се са Недељковићем да није
пробитачно више предлога доносити но што је омладина
кадра за годину дана свршити.
Недељковић је мислио да омладина има сама собом
подизати и учити у вечерњим школама, али када то нестоји
но само да потпомаже подизање и понешто од своје стране
доприноси ка утврђењу истих, то пристаје и он на подизање
вечерњи[х] школа.
Деспотовић: Шта ће се радити у истим? Доцније ће
се определити.
Бошковић предлаже да се узму вечерње школе и јав-
на предавања, а то ће отприлике тако бити да ће се по ве-
ћим местима, где буде људи интелигентнији[х] више, као у
Н. Саду и у Београду, ту се могу и јавна предавања, а и
вечерас школе усвојити, а где су већином земљеделци и
занаџије, ту нека се недељне и празничне школе заведу.
Стева Поповић жели да се дода „недељне и ванред-
не”. Прима се Бошковићев предлог, а дода се место „праз-
ничне и недељне” „недељне и ванредне”.
Јован Павловић: Из пређашњег говора мог може се
знати већ о школама за економију и социологију, али ради
бољег формуловања оће још нешто да прозбори. Ако би те-
ли помоћи свој народ и помоћи га из немоћи материјалне у
благостање, нужно је да знамо број свога народа, да су из-
весни фактори с којима има се радити; зато, преко је нужно
да имамо своју посебну штатистику, точно означен број
Србаља у овим пределима. У туштатистику треба да уђе
прогресија у којој пропада, а у којој расте наш народ, у ко-
јем колебању стоји прелаз једног сталежа у други, тј. да ли
се из земљеделског сталежа у сталеж новца, а то је у трго-
вачки и занатли[ј]ски прелива или се из овог у сталеж инте-
лигенције или сасвим обратно прелива; какво је подељење
имања, а то преливање једног сталежа у други важи и за
преливање струје благостања народњег. У томе послу могу
свештеници најбоље на руци бити, почем се они већ тим по
налогу политичне власти забављају. О свему томе имало би
се преко јавни[х] листова јавити. Требало би то да имаде и
своје средиште, а то би се постигло кад би се један економ-
ски одбор у средини Србаља, нпр. у Н. Саду подигао. Па да
би тај одбор могао развијати своју снагу и руковати том те-
шком ствари, требало би му новаца; зато, да би се то по-
стигло, нека се на исти улаже, као и на позориште. Те кад
буде имао новаца, може шиљати појединог члана свог из
села у село, из вароши у варош, те да народу предаје и поу-
чава га у економији с једне стране, а са друге сам народ
испитивати у свим фазама његовог живота. Осим штатис-
тике, имао би тај одбор и један лист за свеопшту економију
издавати („Живио!”).
Иса Павловић слаже се у нечем с говорником, почем
му је лепа жеља и благословена тежња с тим предлогом,
али у свему неможе се сложити, што се предлог о одбору
неда у живот увести, јер кад би се то донело, онда би се
достојанство омладине и скупштине оборило, рекло би се
да омладина ветром занешена доноси оно што се у живот
увести неможе. Кад би се одбор тео установити, требало би
да су чланови у једној вароши, а будући да ми ни у једној
вароши немамо више људи за поменуту струку способ-
ни[х], но што их и има, по свим су крајевима расејани, a
притом и сиромашни, те не би ни на скупштинама учество-
вали лично. Али при свем том треба започети у тој струци,
јер то је душа опстанку нашег народа, почем је већином
земљеделац, а како ће се то започети? Он држи овако. Све-
штеници по дужности својој већ воде штатистичне податке
о својој пастви, па да изда омладина неке точке на које би
се сваки који би омладини у раду народње штатистике тео
наруку ићи, требао обзирати и њих се придржавати, па тако
устројена дата поднети омладинској скупштини, на којој ће
увек по два, три економа бити, те који ће прегледавши
материјал прикупљени на штатистици, а отуда увек испити-
вати која се средства имају употребити као утук у овој или
оној неоскудици народној. Вели још да се ни фонд не да у
живот увести.
Радовановић брани предлог Јоце Павловића и вели
да се може у живот увести. Нека се одреди да тамо станује
одбор где засад има један члан способан економској стру-
ци, па нека се томе члану шиљу сви подаци, а он ће зацело
из тог материјала дизати зграду, у чему ће му и други чла-
нови, ма и на страни, али ипак преко писама помагати. Нека
се почне на такав одбор и у народу новац купити, па ће се
видети његов кредит у народу. Предлаже да то „Зора” при-
ми на себе да изради.
За време говора Радовановићевог, а особито кад је
рекао како је нажалост међ младом браћом чуо да Павловић
Јоца, ради своје користи, предлаже одбор поменути, изађе
исти честити младић напоље и за њим Иса Павловић.
Стева Поповић: По речима Исе Павловића нетреба
ни доносити посебног закључења о економији, јер оно што
он говори, то се све подразуме у точци IV предлога од-
борског, који је mutatis mutandis105 већ примљен.
Иса Павловић, вративши се, позива скупштину да
своје велико негодовање изјави према онима који човеку

105
Након што се измени оно што мора да се измени.
што са најчистијим намерама и највећим пијететом к на-
претку народњем дође на омладинску скупштину – а то је
Јоци Павловићу – зле се намере подмећу. Скупштина усво-
јава. У том је ушао Јоца Павловић.
Јоца Павловић и сам види да је тешко извести његов
предлог, али гледајући несрећу народњу, где с дана на дан
пада и губи се бројно и материјално, па да би се против тога
средства ма каква донела, предложио је свој предлог за шта
у онај мах није имао бољега. Али узевши у призрење Радо-
вановићев предлог, држи да може се испунити. Нека један
буде у бирову, а други нека се шњим дописивањем у свези
држе, те кад се састану, онда нека из тог материјала раде.
Што се новаца тиче, држи да се може један део од омла-
динско-скупштинског новца оцепити и том одбору дати да
набавља најнужнија или из народњег фонда искати један
део за ту потребу, па кад народ буде видио очевидну корист
од тога рада, зацело ће и он тај одбор у предлозима потпо-
моћи. Жели, ако нема више нико говорити, да се гласа.
Председник формулује питања: да ли сталном одбо-
ру да се штатистични подаци шиљу или омладинској скуп-
штини? Решено – сталном одбору.
Председник предлаже да се најпре из скупштине из-
бере одбор. Прима се.
Радовановић предлаже два Павловића.
Иса Павловић: Било би недоследно кад би сад радио
на оном одбору против кога сам био.
Радовановић вели да он мора примити, јер што је ве-
ћина примила, и мањина треба да усвоји („Живио!”).
Сандић предлаже да се из „Зоре” изабере један одбор
на који ће се подаци преко читаве године слати, па ће их
овај скупштини предлагати.
Јован Павловић: Почем се мој предлог усвојио, то
све друго отпада; нема говора о другом одбору. Жели да се
по предлогу председниковом избере одбор. Изабрана буду
два Павловића.
Ђорђевић Вл. чита трећу алинеју из VI точке (о по-
дизању друштава за материјално побољшање народа). При-
ма се.
Четврта алинеја о музици.
Аксентије Максимовић жели да би се одбор и за му-
зику установио. Јер ко би критиковао књигу која би у тој
вештини изишла? Ко би напеве народне покупио кад не би
исту знали? Треба бар у школама да се музика заведе.
Радовановић: То неможе бити нити се може увести.
Омладина нека се сама собом вежба у музици, па кад се
научи, може онда забављати се музикоми друге подстрека-
вати на исти рад.
Мајински вели такође да нетреба одбор, но може се
омладина, као и до данас што је чинила, у друштва певачка
склапати и учити се музици. Што се књига тиче, нетреба их
издавати док се невиди по шематизму који ће отуд постати,
што ће омладини у скупштини рефераде о стању народњем
у свакој струци доносити – како је порастао напредак на-
родни у музици.
Деспотовић: Није дужност, нити има снаге омладина
свирку у школама завађати.
Бошковић: Омладина има само идеју да донесе, а не
да заводи, то остаје компетентнима.
Радовановић примећује Максимовићу да се нестара о
књигама ко ће их критиковати и куповати. Још је мање
било музикални[х] Србаља кад је Корнелије106 покојни
издао своју књигу, па опет добро је примљена и распачана.
Максимовић иште да би омладина израдила да се
свугде да слобода за установљавање певачки[х] друштава.
Телечки: Ми нећемо да се у страној музици изобра-
жавамо но у својој, а против тога никад и нигде није било
забране, а мање ће још одсад бити. Ово је душевно разви-
јање, а ту нема нама политична власт права допуштати или
ускраћивати? Решено је за редакцију.

106
Корнелије Станковић.
Димитријевић Миша: Да се још дода да се постара да
има у сваком месту људи да побележе напеве народње.
Чита се пета алинеја точке VI.
Сандић: Још сам јуче хтео рећи коју реч, кад сам у
овој точки видео разборито замишљену реченицу ову „из-
дајући популарне књиге итд.”, кад сам споменуо да ми,
жалибоже, ни ваљана буквара немамо, а камоли историје и
остале књиге народне (популарне). Чуо сам овде млого
лепи[х] речи и ваљани[х] мисли о свему и свачему што иде
у напредак уопште, а посебице у напредак наше народне
просвете, али нечу[х] о једноме ни гласа ни спомена, а то је
о нашој књизи народној, коју стаде покојна и незаборав-
љена старина Вук писати. Ако и у кога има популарне књи-
ге, то је доиста она до Вука неписана жива књига народна –
народна у правом смислу, јер пониче у народу. Каква добра
имамо од народни[х] песама, приповедака, зна данас цео
свет, а осећамо ми понајбоље којима је баш та књига бу-
дилник била, као што је одвајкада браћи где још нема сунца
од слобода она једина чуварица старе успомене, а будилник
наде на сретније дане. Тисућама година прође откад се ста-
ри Грци славом и јуначеством дичише и сама вавилонска
чудеса време је разглабало и сатарило – а омирске песме
још и данас трају. Нестало је Душана и кнеза Лазара, не-
стало је Југовића, Милоша и Марка, ал' у књизи народној
пише им се споменик: што дуже траје, све је горостаснији.
Је ли све то наше благо покупљено, уједно и питам да л’ је
сваки кадар купити га и нескарњено надрикњижеством у
књизи и писати? На прво одговор је по природи овај: један
човек за свога века неможе га сакупити. Та колико нам се
год броји у историји јунаштва, толико и песама; колико год
у ватреном срцу осећаја, толико и одјека од срца у речма
приповедака, пословица и који би све то набројио редом.
По столећа купио је самоуки књижевник Вук тога силног
народнога блага, „пролазећи по свету као чела по цвету”,
ал' још свега несакупи. А да се и за тај рад иште човек који
је дорастао томе послу, а не тек да би ко, показују експери-
ментације надрикњига. Не само да је ретко ко умео из уста
народни[х] написати, него из готови[х] Вукови[х] књига
нису умелини преписати. Да неспомињем старије, нагове-
стићу овде најновије недело једно Матице далматинске (ко-
јој је, мимогред рећи, Србин председник – др Б. Петрано-
вић107). Људи токорсе књижевници, издавши три прве књи-
ге Вукове збирке песама, неумедоше ни преписати ваљано,
акамоли да суи били кадри покупити што ново и потпунити
што је већ издано. Па нису само песме и приповетке на-
родно благо што срце јуначе и веселе: има у нас још и друга
силна народнога блага, где и мудра глава мора смишљати и
премишљати по дужности права књижевника. У нас је на-
родна вера (ја немислим црквену догматичку): наш народ
зна да је бог ишао по земљи, да свеци небом ратују, зна за
плату и каштигу на ономе свету – не као што у књизи је-
ванђелској пише, већ као што је отац сину, а син унуку ка-
зивао тамо у оним крајевима гди нит је вековима звоно
зазвонило, нит видело просвете, свето дело Господа оба-
сјало и реч му растумачила.
Шта је старац Грим и последовачи му у овој струци
учинио сишавши са висине данашње науке у поетичку про-
стоту народа свога! А имаде ли ово рода свога – сведочан-
ство је томе наука психологије уопште, а психологија на-
рода посебице.
Но и осим вере народне и други[х] клица за развитак
науке и народне књиге, има у нас врело једно које што се
буде већма црнило, то ће све већма на видику знано бити да
јуначна и песничка душа у Србина уме и мудру мисао
замислити и о правди и правици са разлогом есапа давати.
То су народни правни обичаји. Овде није места разлагати
то опширније, те стога и помињем разбориту радњу г.

107
Божидар Петрановић, рођен 1809. у Шибенику, умро 1874. у Вене-
цији. Правник, председник Матице далматинске 1862–1874.
Богишића о овој теми, од које изиђоше већ два чланка у
„Књижевнику” загребачком. Суд тој радњи изрекао је
славенски правник старина Маћејовски108 у своме једном
писму којим управ' рећи честиташе поменутом писму у
Словена ову нову књижевну радњу. Ко непознаје нашу зад-
ругу, наше обичаје код женидбе и удадбе, кад се деле браћа
у задрузи итд. Ето то је што ми на срцу таја и што би[х] ја
био рад још јуче рећи и пажњу вашу окренути на ону
страну књижевничког поља, које је истина од нас све јед-
нако занемарено, ал' богата је рода родило, те само треба да
се књижевник измладости на то ода, да том раду извикне,
да зрела рода сакупи и народну књигу њиме обогати која
би, ако бог да, Србима на хасну и на дику пред осталим
светом.
Радовановић: Шта су то правни обичаји?
Сандић упућује на „Књижевника”, на чланак Боги-
шића.
Радовановић: Да ли је то правни народни обичај, као
што се још види у баталиону шајкашком, кад девер снаји
неће ово да купи, а ономе оно, па макар у другом свему да
су сложни, опет неможе бити од сватова ништа? И да ли
треба то у живот увести?
Сандић вели да га није Радовановић разумео; он о
томе говори само као о науци, а не као о праву.
Бошковић: Сандићев предлог неће кварити редак-
цију, почем се тамо каже „издајући популарне књиге”. А то
ће од писца зависити како он то сваћа.
Сандић се са тим изјашњењем слаже.
Димић: Што буде народ кога писца књиге боље разу-
мевао, тим ће му већа похвала бити. Па кому је до тога
стало, то ће се сам старати одакле ће материјал свој књизи
набављати и како ће је написати – зато је за редакцију.

108
Александар Влацлав Маћејовски, рођен 1792. у Калварији код Крако-
ва, умро 1883. у Варшави. Пољски правни историчар, присталица исто-
ријске школе права.
Реч је о календарима – прима се.
Радовановић примећује да се то има поверити којој
год дружини, а она да има, угледајући се на народне кален-
даре других народа, и наш написати у духу свог народа.
„Зори” je предато.
Говор је о беседама.
Радовановић: Треба беседе одржавати и приређива-
ти, али не у досадашњем виду са игранкама, него на беседи
треба да су декламације, свирке и певанке што оживљавају
чувство народности и побуђују љубав к народу, а место
игранке да се дају предавања популарна из разних струка
науке. Треба да су беседе са што мање трошка и раскоши
скопчане. Вели да му се врло допало оно што је омладина
сада, позивајући на беседу, учинила ту иницијативуда у
што простијем оделу гости дођу. Сеје наше свероваше, те
дођоше у старијем руву од поклада покројеном, а шта
учини наша омладина која је онај позив изазвала? Дође у
руву што свечанијем и раскошнијем!Да ли се тако удара
темељ скромности? То ли је доследност омладине?
Бошковић из саме чешке речи „беседа” довађа да и
нема игранка места у њој, но то значи договор и разговор;
дакле, то је главно, а не игранка. Али будући да се досад
код нас игранка као главно сматрала и она је била увек
узрок да је на њој учесника толико бивало, то се неможе
она још истиснути, него мора се задржати, и то као намама
на оно што ће пре тога беседа – предавања бити, али да се
само постара српску игру, српску свирку увађати, а стране
истискивати мало-помало. У таком само случају биће
беседа у српском духу.
Радовановић: Беседе по сели могу се држати без иг-
ранке.
Мајински: Треба и тамо игранке, али са српским иг-
рама.
Бошковић: Почем се код речи „беседа” не разуме и
игранка, то треба да се усвоји та каутела да свугде где се
поред беседе и игранка усхте давати, да се рекне „биће
беседа са игранком”. И у Београду било је о том говора.
Прима се.
„О позоришту и поучним књигама”.
Телечки вели да му није нужно о важности позори-
шта говорити, почем сваки знаде његову нужност особито
по наш народ, што се види и из толиког родољубивога при-
лагања рад материјалног обезбеђења његовог. Али то није
довољно да позориште постоји, но изискује се да и народ
отуд има користи, а користи ће имати што буде позоришту
богатија реперторија. Зато треба друштва постојећа да се
брину за прерађивање страни[х] драмата у духу народа
нашег или да се одабере одбор из они[х] људи који се у
драматичној струци разумеду, те да се тај одбор стара на
умножење реперторије. Досад је дошло до 30 комада омла-
дински[х] у реперторију и једва да се 6 могу представљати,
а то је узрок што нису имали избора.
Бошковић, обраћајући пажњу на предговорникове
речи рад избора у страној књижевности, предложи да сваки
који би се бавио страном литературомима узети из те по
један одељак времена и отуд пронаћи све што је на нас
згодно и духу нашем сходно и тај критичан избор онда
обнародовати. Сваки који би тео из ове или оне литературе,
а у овој или оној струци превађати, може без икакве сумње
из истог извора превађати.
Телечки у том се слаже с Бошковићем, али опет др-
жи да се треба одбор баш зато изабрати, јер кад се то
изабрало буде, држи да ће овај приљежније и боље радити
него кад се свакоме на вољу остави.
Бошковић навађа да баш они радови које поједина
друштва извршују нису тако потпуни и у тој савршености
као што су радови појединих људи, зато нека се то свакоме
на вољу остави.
Димитријевић Милан, одговарајући Телечком на
примедбу, да и досад је постојало позориште, па невиди се
никаквога рада омладинског; рече да је постојало позориш-
те, али омладина је мање пажње обраћала артистичкој стру-
ци, но поготову искључиво економској, а оно је остављала
артистичком одсеку позоришном, али будући је сада речено
да је то „задатак” омладини и она се саборски на то обве-
зала, то се с правом има очекивати да ће се заиста репер-
торија што пре обогатити, а да небуде као досад до 30 ко-
мада само 6 за представљање, од тога ће сачувати предлог
Бошковићев. Зато је за редакцију допуњену са додатком
Бошковићевим.
Радовановић примећује да би требало да се позове
прекосавска омладина да би ово позориште и тамо прела-
зило и представљало, па би тим било боље по њега и мате-
ријално и морално и одговарало би потпуно имену „на-
родно позориште”.
„О чистоћи језика” – прима се.
Радовановић: Треба да се и трговци за своје фирме
постарају – премда би когод рекао да су ништаве ствари,
али ипак од замашне су важности.
Каменко Јовановић: Нису трговци криви што за своје
термине техничке немају српски[х] речи, кад се о томе нау-
чењаци и вештији од њих у језику непостарају. За поменута
имена држи да треба поред научени[х] и практични[х] људи
да буде, те кад ови скроје српска термина техничка, нек се
нико небрине да се неће у живот увести. Упућује се на
„чистоту српског језика”.
Радовановић: Кад ће први алманах скупштински иза-
ћи? То је „Зори” остављено да што пре учини.
Димитријевић Миша: За издавање књига треба и
новца, али откуд? Зато треба да се одреди колико сваки
члан омладине има плаћати.
Радовановић: Речено је два форинта најмање који
оће све омладинске књиге што изиђу преко године да доби-
је, а који то неће, нека испод тога по могућству плати; не
треба одређене плаће.
Читају се имена они[х]који су већ досад на то прило-
жили. За друге се остави да имају до Нове године положити
својевољни прилог.
Иса Павловић навађа узроке рад којих би боље било
да се до конца октобра плати. Ово се усвоји.
Радовановић предлаже да се захвалност уведе у про-
токол кр. поверенику и свима који су скупштину омла-
динску поздравили. Усваја се.
Председник: Нека се однесу записници скупштински
политичној власти на одобрење.
Радованвић: То не треба чинити ван ако би сама по-
литична власт захтевала.
Бошковић: То не треба чинити, јер нити је ово дру-
штво нити су записници штатути који потребују потврђења
– утолико мање треба о том јављати почем је кр. повереник
непрестано за време седница бивао. Остаје на том.
Читају се имена они[х] књижевника које жели омла-
дина замолити да пресуђују чланке омладинске сваки у сво-
јој струци. Допуњавањем што се требало допунити, прими
се.
После дугог дебатовања донесе се закључак да се
записници скупштински у све новине штампају, и то ве-
ћином еминентним – али мало затим обори се тај закључак
и донесе други сумњивом већином да се само у једним но-
винама штампају. „Застава” је одређена, у којој ће се штам-
пати записници.
Сви списи дају се „Зори” на чување.
Иса Павловић позива омладину да би што заступље-
нија била на беседи коју у Кикинди дају 3. септембра.
Сандић предлаже да се уведе у записник захвалност
одбору који је приправио операт скупштински за савето-
вање. Прима се.
Радовановић предлаже захвалност председнику који
је умео тако лепо водити дебатовање у скупштини. Оду-
шевљено прими се.
Председник захваљује се на толиком признавању,
али му се не може да он једини са именом у записник дође,
кад никога тамо од честите омладине нема – није толико
сујетан.
Опрости се председник братски са скупштином и
распусти је.
„СРБОБРАН”
Бр. 95, 18. август 1866.
Нови Сад, 9. августа.
Нови Сад је такорећи оживио. Омладина се позиву
„Зоре” у пуној мери одазвала и са свију страна се амо слег-
ла да изврши дело личног упознања и уједињења целокупне
омладине. Она је издала предлог своје радње, који се мало
ниже саопштава. Седнице омладинске, што се тиче држања
реда, заиста могу се само похвалити и могле би послужити
за узор неким скупштинама у којима старији председавају.
Резултат радње омладине наше јавит ћемо доцније у нашем
листу.
Од неколико дана у средини нашој бави се јуначки
гост из Црне Горе, г. архимандрит Дучић, који је и с пера и
с мача далеко чувен, и који је у свима круговима радо виђен
и дочекан. Он је био како при отварању скупштине позо-
ришне, тако и у седницама омладине, пошто га је ова преко
одличне депутације на то позвала. Синоћ је био на вечери
код г. генерала Стратимировића109, с више гостију од наше
интелигенције. Г. архимандрит враћа се сутра натраг.
...
Предлог Одбора целокупне омладине за радњу Уједи-
њене омладине гласи:

109
Ђорђе Стратимировић, рођен у Кулпину 1822, умро у Бечу 1908. Офи-
цир и дипломата. Војсковођа српске војске у Револуцији 1848.
II Задатак јој је да усавршава саму себе и да буди жи-
вот народни у свим гранама његовим, надокнађујући у томе
радњу цркве, школе и учених друштва.
III Тај задатак гледаће да постигне омладина шире-
њем науке и уметности у све редове народне.
IV Ради тога састајаће се омладина сваке године на
скупштину. Ту ће се јављати резултати поменутог проуча-
вања, тј. извештаји о стању књижевном, друштвеном и ма-
теријалном нашега народа и договараће се шта омладина
треба на то да ради, према своме задатку. Скупштина се др-
жи сваке године у другом месту; кад и где, одређује сама
скупштина.
V Омладина штампаће своју скупштинску радњу у
друштвеном гласнику који ће се звати „Омладинска зајед-
ница”.
VI Ширење науке и уметности гледаће омладина да
постигне подижући омладинске дружине на што ширем ос-
нову, издајући популарне књиге по разним питањима што
засецају у живот народњи, јавним предавањима, држећи
беседе према задатку омладине, потпомажући позоришну
уметност и ширећи добре књиге.
VII Сваки члан омладине обећава се да ће вршити за-
датак друштвени у своме кругу и према својим силама.
VIII Скупштина бира по једно омладинско друштво
које ће јој бити заступник до прве скупштине. То друштво
примаће новчане прилоге свију родољуба који хоће да пот-
помогну омладинско предузеће и предаваће их у штедиони-
цу свога места, а свака три месеца даваће у новинама рачун
о томе. Друштво то примаће и списе које писци буду слали
на штампање и слаће их по струкама оним књижевницима
које ће скупштина умолити да оцењују таке списе, па ако
они нађу да их ваља издати, друштво ће их дати у штампу.
IX Ко год приложи на издавање омладинских књига
годишње најмање два форинта, добиће све књиге које омла-
дина буде издала за годину дана.
У Новом Саду, 14. августа 1866.
Дописи
Из Панчева, 15. августа.
Добисмо следећи поздрав омладини српској прили-
ком скупљања у Н. Саду:
„Коме не би гракнуло срце кад изиђе и погледи на
цвећем удичену ливаду! Па јошт' своју рођену! Коме не
гракне срце кад с пролећем погледи на своју бујним младим
усевом покривену њиву! Коме Србину не игра срце сад у
грудима кад младеж нашу – гоњену преко дужности својих
испуњења телном и умном снагом својом – на разговоре и
договоре за племениту јавну радњу сабирати се види!
Кад се овако радујемо, претпостављамо да је сваки
између вас целу прошавшу годину у учењу и безуморним
сила својих напрезању на пољу науке провео, како да воз-
дух божији који дише, светлост божију која га озарава и ра-
ну и одело, које му без и најмање заслуге његове родитељи
и други благодетељи дају, заслужи; да је сваки преко целе
године будућност своју и надежду својих савесно пред очи-
ма имају; да је најпосле сваки само са допуштењем и благо-
словом својих старијих на скупштину у Н. Сад дошо и нуж-
ни на то трошак не мали са разумним разлозима синовно
измолио.
Коме савест не каже да је код њега све ово у таковом
реду, тај нека зна да је грешник, да је сам наметнут само-
вољом друг.
По моме мњењу, ви би ваљало да склопите друштво
за обделавање царства науке, царства разума и царства
добродетељи, и међу омладином и у народу нашем.
Сва су проча, верујте ми, неплодне сањарије и мечте,
млада разметања и гибања без свесне са изгледом на на-
дежду и испуњење цељи. Да и не напоменем да ће вам се са
свију страна иначе непреодолиме препоне на пут стављати.
Али тко хоће да у науци, разуму и добродетељи и
сам се упражњава и пред целим народом предњачи, тај ва-
ља прво сам, сваки за себе индивидуално [да] постане за
цели живот свој верни жрец олтара ових: разума, науке, до-
бродетељи.
Ако ћу вас с бродом који хоће да се навезе сравнити,
онда сте ви сви само за весларе. А за кормитеља? Изберите
између тамошњи[х] мужева који су у смерној и девическој
непорочној младости својој онима трима олтарима верно
служили, који је и сав мужески и породични живот њи[х]ов
за узор човечанству служио и којима ви треба да се упо-
добите. Обазрите се около себе, има их више около вас у Н.
Саду који живота свога нацртање без стида верно би прича-
ти и написати смели. Ти су позвати за ваше кормитеље и
менторе.
ДРУГИ ИЗБОР СВЕТОЗАРА МИЛЕТИЋА
ЗА ГРАДОНАЧЕЛНИКА НОВОГ САДА (1867)
Бр. 39, 4. мај 1867.
П е ш т а, 2. маја. Из Новог Сада добили смо јуче у 2
и по сах. по подне следећи телеграм: „Знаменитим скупом
бирача понуђену кандидатуру градоначелника Милетић је
примио. Синоћ велика част (банкет) Милетићу.”
Бр. 40, 6. мај 1867.

Н о в и С а д, 1. маја. У Н. Саду такође је почело
такозвано бирачко кретање. Први је појав био 27. апр., кад
је председник рестаурације позвао Србе бираче на конфе-
ренцију у дворану српске општине, где је учествовало једно
90 бирача и где су 15 чланова изабрани. На ову цел држаше
Немци у суботу 29. апр. скуп и изабраше такође 15 чланова
и сад је конференција тридесеторице заказана за 4. маја, 3
сата по подне. Конференција ће се ограничити само на по-
кушај споразумљења и неће обвезне одлуке донети моћи.
Ово је поступање аномално, на другим местима необичаје-
но, јер председник рестаурације не сме да зна за партаје,
још мање да ји унапред означава и из њи[х] конференцију
сазива. То је посао сами партаја, биле оне по народностима
или по политичним бојама подељене. Но у нас партајна так-
тика још није развијена и сваки се побојава партају органи-
зовати и с њоме на видик изићи и с другом партајом или
партијама равнати се или мерити се. Побојава се зато јер је
зазор у нас и држи се да партаја значи неслога, раздор; из
тога сљедује једно од двога да или случај ствар решава или
да противна боље организована ма и мања странка надвлада.
Ово пред очима имајући, изишла је српска странка
очито на видик.
Саставио се привр. одбор и издао је позив да сви они
који Милетића, градоначелника од 1861. год., за градона-
челника и сад желе, искупе се 30. апр. после цркве у алма-
шкој порти и заиста се искупила велика скупштина бирача;
др Павловић представи скупу цел састанка и, како странка
треба да се око једног имена прикупи, предложи Милетића
за кандидата за градоначелништво, на што скуп са одобра-
вањем своје сагласије покаже, говорио је и Г. п. Нинковић у
овом смислу, а изаслана буде депутација тројице која ће
Милетића у скупштину дозвати. Кад овај приспе, изјави др
Павловић у име свију жељу да се кандидатуре градоначел-
ништва прими. Милетић, дошав у скупштину, у подужој
беседи захвали се на почасти и поверењу и изјави да би у
другим околностима и кад би о својој личној користи рачу-
на водио, ову – премда части пуну кандидатуру са захвал-
ности одбио; али да му садањи положај и збор не допушта,
почем је 1861. градоначелник био и без своје кривице укло-
њен био и почем је сад као заступник на уг. Сабору право и
интерес свију народности, а нарочито српског народа засту-
пао, што је на отпор од противне стране наилазило, то кад
би кандидатуру одбио изложио би се сумњи да то чини што
се не узда у поверење своји[х] сународника, наиме у пове-
рење Србаља у Новом Саду и онда би му се са више основа
пребацити могло да мисли и жеље које заступа нису мисли,
жеље и тежње Србаља, него његове и још неколицине. Зато
се мора примити кандидатуре и изложити се избору, ма ка-
кав му исход био. Ова уставна провизорија ионако неће ду-
го трајати. Потом је развио укратко програм свој у погледу
народности, уставности и варошке муниципалности, у чему
би га троје руководило. Утврдити народност српску у Но-
вом Саду без уштрба други[х] суграђана, развити уставни
живот, просвету и благостање у вароши унапредити, био би
задатак. Скуп је са одушевљењем и честим одобравањем
говор саслушао. Тим се заврши овај збор.
Увече су дали грађани новосадски Милетићу банкет,
у коме је у оскудости места 120 лица учествовало. Присутни
су били б. посланик хрв. Сабора г. Новић, посланик на уг.
Сабору Милош Димитријевић110. Здравица је пало млоги[х]
и лепи[х], политично-озбиљни[х] и друштвено-весели[х].
Друштво се разишло око 12 сати.
Попис бирача учињен је у нас и рекламација је одре-
ђена од 1. до 5. маја. Резултат пописа ово је: уписано је
1616 бирача, од ти[х] 956 Србаља, а 660 други[х]. Год. 1861.
било је 899 бирача Србаља, а 472 други[х]. Сваки ће запи-
тати откуд се умложи тако број несрпски[х] бирача?
Отуда што је пописач Србин, да би за свога канди-
дата, или управо рећи противу кандидата српске странке,
што већи број набавио, у мађ. крају написао све што је само
могао, ма и не имали законите способности. Тако се дого-
дило да од пијачарски[х]686 кућа нађоше се 361 бирач, а у
мађ. крају накрај вароши више бирача него кућа. У том су
крају и путунџије уписане. Али ће рекламација збрисати
једно 200 таки[х] бирача.
Уставни живот са собом доноси политичне и народ-
не, како земаљске, тако и муниципалне партаје. Али ин-
триге, плетке не би требало да замућују уставни живот и да
трују извор из кога би требала струја среће да потече. Досад
се оглашују три кандидата: Милетић, садањи градоначел-
ник Павле Стојановић и Урош Поповић Пеци. Почем ове
две кандидатуре из једног извора теку – то за њима, по свој
прилици, друга нека кандидатура.
У суботу ће странка првога имати састанак, где ће
изабрати одбор један да кандидацију за магистрат, пред-
ставништво и званични кандидациони одбор спреми.
У суботу је такође друго село у Новом Саду.

110
Рођен у Старој Кањижи 1824, умро у Новом Саду 1896. Правник,
политичар, председник Матице српске.
Бр. 43, 13. мај 1867.
Телеграми уредништву „Заставе”
Нови Сад, 11. маја. Јучерашњу рестаурацију оставише
Немци и Мађари протестом; Срби акламацијом изабраше
Св. Милетића за градоначелника. Вечером светлише Срби;
велика хиљадама праћена бакљада Милетићу, Кондорошу,
Томековићу, Павловићу и Канберу. Међу представницима
Стратимировић. Сомборци држаше банкет успеху том. По-
здравни телеграми многострански. Шест протестујући одо-
ше у Будим.
Бр. 45, 18. мај 1867.

Дописи
Р. – У Н о в о м С а д у, 12. маја. Знам да ће вам и ко
други описати мађистратску рестаурацију која се зби овде
10. маја, али је она тако знатна не само по ову варош него и
по цело Српство, да неће бити згорега што више о њој чути.
Рестаурација се обдржала у најбољем поретку и законој
форми 19. маја, као што је унапред било одређено. Премда
се при попису бирача, и то – жалибоже од неких Срба –
ишло у атар више несрбима него Србима, ипак се Срба
уписало око 1150, а осталих народности – међу које треба
бројити Србе католичке вере, Славене итд. – око 750. Али
при самом рестарационом акту било је Срба око 900, а не-
срба да речемо највише 400 – а по јавном признању Карла
Грозингера 500. Ови, видећи да су у мањини, почеше про-
тестовати пре него што се поче рестаурација, па хтедиоше
без сваког основа забуну и неред учинити, не би ли се
рестаурација обуставила. Телеграфоваше и министарству,
али једва на трећи телеграм добише одговор да се мора ре-
стаурација свршити. Председник рестаурације примио им је
протест у записник, али уједно изјавио да се рестаурациони
акат не може и не сме обустављати, јер је пошао и свршиће
се у савршено законом поретку. И заиста је председник
одржао реч и рестаурацију мушки и достојанствено свршио
до краја, као што се могло очекивати од његове вештине и
енержије. И тако, рестаурација, започета око ½ 10 часова
пре подне свршила се око ½ 4 часова по подне у најбољем
реду и са свима законим формалностима, премда је од
противне стране екцесима више пута даван повод. И тако
одржасмо моралну победу и показасмо да умемо и своје
право, а уједно и законитост одржати и правични бити. Уз-
дам се да ће вам и ко други јавити које су особе за часнике
и представнике варошке изабране, а изабране су готово све
с акламацијом. Само око г. Е. Чакре као представника било
је и противних гласова, те је већином гласова изабран, а г.
Марко Поповић, пошто се увери да га већина неће за пред-
ставника, одступио је од кандидације. На место његово
хтеде народ имати његовог сина г. Ћиру Поповића, али се
овај не хтеде примити. Праведан се обзир узео и на несрп-
ску страну, те је од те стране изабран вел. судац, први се-
натор са још једним сенатором и виценотаром. Несрбима, и
то поглавито неколицини Немаца би, као што ће вам бити
познато, највећи камен спотицања г. др Св. Милетић, и то
само што је добар Србин, а врсноћу му и сами противници
признају. Даље хтеде несрпска странка да има половину
часника и представника, премда немају за то ни способ-
ни[х] људи, јер им и вође при рестаурацији беху и опет
Срби који никад не имадоше чувства српског, а сада печат
ударише на своје одметништво. Имадоше и једног младог
српског адвоката, који одмах у почетку свога деловања по-
каза чему се Српство од њега може надати. Чујемо да од
Немаца добија адресу захвалности што се за њихову корист
трудио, ето, то је најкарактеристичнији доказ послу њего-
воме. Еле, покрај свих тих сплетака, покрај свега тога што
се наш народ завараваше од неких – међу којима је,
нажалост, и један српски свештеник М – да ће бити боја и
крви, да ће доћи компанија солдата – ипак наш народ оста-
де сложан и показа свест која би на понос била и изобра-
женијем народу и показа да приватне пизме престају онде
где се за опште добро ради. Нека се увере у то неколицина
Срба, које ваља бројити међу несрбе, који се одметоше од
своје браће, да с туђином ни за народ свој, ни за личну ко-
рист своју не могу ништа учинити изван јата своје браће ра-
дећи против њих. Нека се увере да њихова невера другога
трага неће за собом оставити ван жиг на неверном челу
њиховом. При рестаурацији показао је народ на некима и
некима, како је његова освета истина спора, али сигурна, и
како је он неумитан и како не прашта неверства, мада би
поједини и опростили.
Еле, ми Срби не славимо сада само рестаурацију не-
го и моралну победу коју одржасмо над противницима
којима није било стало до општега добра него до пизме и
личне користи. Овдашњи Немци чуде се како неки овда-
шњи Срби, који беху популарни, наједанпут непопуларним
постадоше, по свој прилици мисле на оне грдње по нови-
нама на наше најврсније људе. Премда се они варају да ти
људи и беху кадгод популарни, него беху безобразни, али
ипак нека се сада увере да наш народ врло добро зна це-
нити и разликовати своје људе од отпадника и неверника.
Нека се увере да Србин сваку међусобну неслогу зна угу-
шити како дође до тога да му се ломи судбина. То се на
рестаурацији довољно и показало. Сад да речемо коју о
протесту несрба. У чему је тај протест, који је поднесен пре
него што се поче акт рестаурације? У томе што Срби не
хтедоше да се по некоме усменом уговору – кога и по са-
мом противничком признању у ствари и нема – са часници-
ма и представницима напосе деле. А би ли та подела била
закона? Закона није, јер закон не обзирући се на веру и
народност хоће само веште и способне људе. А није ни пра-
вична јер Срба има у овој вароши становника око 10.000, а
остали[х] народности око 6000. Откуд, дакле, пропорција
половине? Даље, сами Немци веле да је тај уговор био само
између Срба и католика. А шта ћемо онда са калвинима и
другим вероисповедима и народностима? Еле је очевидно
цела протестација недотупавна, а од коловођа њихових,
који[х] способност врло добро познајемо – ништа се боље
није ни дало ишчекивати. А кад већ пре него што се догоди
рестаурација коју дадоше неки несрби, јер несу сви, то је
очевидно, што напред видеше да због своје претежне
мањине неће своју незакону цел моћи извршити. Јесмо ли
им ми криви што их има мање и што се мањина не да на-
духати и у већину претворити? Па најпосле да дадосмо
Немцима да бирају себи све часнике и представнике, где би
их искупили, ван ако би, као што је пређе био покушај,
узимали за часнике зидаре, пекаре, столаре итд. Та то ваљда
неће одрицати да немају људи, него чак и за коловође узе-
ше Србе који су код Срба последњи што се способности ти-
че. Неки Немци, а међу њима и адв. Коста Николић, одоше
у Пешту да протестују. Сретан им пут. Сад да вам нешто
поменем о свечаностима са којима се сврши рестаурација.
Пошто је пре рестаурације више конференција држано о
будућем организму мађистратском, на дан рестаурације
кренуо се народ из народне каване са заставом на којој је
написано „Живео Светозар Милетић градоначелник” и
пошао к мађистратском дому певајући Многаја љета и
одушевљено вичући „Живео Милетић”. На путу је бачено
са прозора неколико венаца који су заденути на заставу.
Народ је са свију страна одушевљено дочекао овај свечани
спровод, у коме је било око 2000 душа. Увече би величан-
ствена бакљада при којој учествоваху чланови сваког
сталежа. Биварош и осветљена, и то својевољно. Нађоше се
и неки Срби који не осветлеше, али није нам ни жао, јер
хоћемо да ову славу славе само Срби којима је српски
понос највећа наслада. Спровод је са заставом и са музиком
најпре дошао г. градоначелнику Милетићу, потом г. Кондо-
рошу као председнику рестаурационом, г. вел. суцу Томе-
ковићу, г. капетану Камберу111 и још другима који свој труд

111
Ђорђе Камбер, рођен у Новом Саду 1822, умро у истом месту 1891.
Адвокат и градски капетан.
при рестаурацији показаше. Г. градоначелника и ову двоји-
цу поздравио је г. Алекс. Радовановић лепим беседама, на
које су сва тројица згодно одговорила. Г. Кондороши лепо
је народу захвалио на почасти коју му народ тако усрдно
учини. За то је време са различних страна стигло више теле-
грама у којима се честита што се за градоначелника изабра
др Св. Милетић, а из Сомбора јавља да му је тамо у славу
даван на дан рестаурације банкет, при ком је било око 200
особа. Толико за сада о рестаурационом акту, а о самим по-
следицама, од којих се најбољем успеху надамо, биће више
разговора.
Исти број
Н о в и С а д, 14. маја. Читајући данас у 43. бр. „За-
ставе” како је у Сомбору покушавано да се у представнич-
кој скупштини реши питање о алтернативи и паритету, не
могу пропустити да вам не јавим да је и овде подобан поку-
шај учињен, но да је безуспешан остао. Овдашњи начелник
сазове, на жељу неколико „Римљана”, представништво од
1861. г. за 8. мај, које се и искупи; он отвори седницу са
изјавом зашто је сазвао и одступи од председништва, које
му није припадало, као што није права имао ни саму скуп-
штину сазвати. Председник рестаурације г. Кондороши није
ни дошао у ту седницу, а присутни начелник од 1861. г.
Милетић изјави да он не може председништво узети, једно
што није скупш. законито сазвана, друго што представни-
штво од 1861. г. сад нема права ни о чем другом већати, но
само о законитим корацима и мерама које су за рестаура-
цију нужне, куда не спада да договор који право бирача
ограничава; ако друга страна хоће договора, нека се као
странка организује и са нашом странком приватно догова-
ра. Немци се хтедоше упустити у дебату, но ова би пресе-
чена тиме да представништва нема и тако се сви разиђу.
Ја сам тога мњенија да по закону представништво
има само две седнице: прву где се пописне комисије нареде
и другу кад се већ рестаурисати почне. У првој председава
старешина од 1861 год., у другој председник рестаурације.
Други[х] седница не може бити, најмање да што стварно
расправљају и решавају.
Течај рестаурације биће вам описан, као и резултат
њен. Толико вам могу казати да је српска странка врло
добро организована била. Она је из своје скупштине од 18.
изабрала један одбор од више него 20 лица, који је међу
собом ужи одбор из 7 лица саставио; овај је у уторник
преправио листу комисија, магистрата и представника, коју
је шири одбор увече претресао и утврдио. Обноћ је штам-
пано било што је нужно; сутрадан су бирачи све једногласно
изабрали. Ја вам саопштавам имена изабрани[х]чиновника
и представника. Изабрани су: за начелника др Св. Милетић,
за суца Адолф Томековић, за капетана Ђока Камбер, за
сенаторе: Јос. Шимић, Јов. Хаџић, Јов. Матић, Паја Новић,
Милош Јездимировић, Алексић; за вел. бележника др Лаза
Костић, за подб. Имре Бала, за физика др Младен Јојкић, за
мерника Моја Костић, за рачуноиспитника Аца Костић, за
грунтовника Мозер. За представнике: др Светозар Милетић,
Ђорђе Стратимировић, Стеван Брановачки, Ђорђе Давидо-
вић, Ђорђе Новић, Ђорђе Кондороши, Петар Нинковић, др
Стеван Павловић, др Данило Медаковић, Алексан. Захарић,
Урош Поповић Пеција, Емил Чакра, Трифун Рајкић, Коста
Исаковић, Данило Бига, мајор, др Максимовић, Илић, капе-
тан, Илија Христић, др Јов. Туроман, Павле Михајловић,
Јосиф Мачвански, Ђорђе Кода, Коста Радуловић, Јевта Ме-
дурић, Ант. Новаковић, Стеван Николић, Јов. Полит, Ми-
хаило Попадић, Јован Панаотовић, Петар Пејић, Андр. Пет-
ровић, др Ђорђе Секулић, Ђорђе Шилић, Ђорђе Шевић,
Сава Суботић, Зарија Шилић, Никола Стајић, Јован Димић,
Сима Марковић, Никола Миловановић, Сима Димитрије-
вић, Павле Шилић, Стеван Јевтић, Гавра К. Поповић, Гавра
Мијатовић, Јован Савић, Данило Бајић, Максим Миодраго-
вић, Нића Малетић, Игњат Миличић, Јован Јевтић, Јован
Малетић, Мита Максимовић, Стеван Јеленић, Тоша Партић,
Паја Миросављевић, Никола Продановић, Гавра Башић,
Стеван Керац, Ђока Недељковић, Никола Недељковић, Са-
ва Видаковић, Јован Дотлић, Живан Косировић, Теодор Ко-
стић, Милош Саранда, Сиг. Клачањи, катол. парох, Павле
Вукић, руски парох, Товија Лангхофер, Гавра Белоховски,
ев. пастор, Фридрих Алтвирт, Карло Аведиг, Балт. Милер,
Јакоб Ертл, Фр. Фукхофер, Карло Гросингер, Јос. Гифин-
бер, Осв. Хубер, Карло Хефнер, Ант. Карло Кегл, Карло
Лудвиг, Павле Лацковић, Ем. Дицген, Фр. Мозер, Лав. Мен-
рат, Фр. Пучаи, Карло Мајер, Ант. Вајгл, Ст. Винкле, Ст.
Бала, Карло Хлавач, Павле Шул, Јосиф Дали, Јос. Цетл.
У четвр., 11. маја била је прва скупштина новог ма-
гистрата и представништва, у којој је г. Кондорош предсе-
давао док се записник рестаурације оверовљавао. Ту је исти
председник узео нове чиновнике под заклетву и заклео је
такође и председништво. Сумња је била да ли је ово по-
следње требало, кад се ни 1861. год. није чинило, нити се
знало да се где чини, но претегла је већина да се и пред-
ставници закуну, као и пре 1848. год. Потом је председ-
ништво нови начелник примио, а изаслане су неке нај[х]ит-
није комисије. Сутрадан би седница представништва и
магистрата за избор чиновника које не рестаурише скуп
свију бирача. Питање је било да ли рештаурацији потпадају
чиновници код каса. Закон год. 1848. задржава и без рестау-
рације, али су ондашњи чиновници касе бирани били и ми
имамо и октроисани[х] одгоре постављени[х]. Може ли
садања власт и представништво за њих одговарати? Ако се
пак могу изменути, ко ји[их] мења, цела главна скупштина
или сам магистрат, који закон одговорне чини за њи[х]?
Већином гласова би решено да представништво није по-
звано да ји рестаурише, а магистрат ће чинити по увиђењу.
На питање да ли да се сиротињски отац112 укине, сир. каса

112
Чиновник магистрата, старатељски судија.
варошкој придружи и да се вар. благајнику само помоћник
за евиденцију сир. ствари придода, би решено да се задржи
место сир. оца. Затим избрани беше: за поч. вел. бележника
Ант. Хаџић, за поч. подбележника Ђока Дера, за актуара и
поч. подб. Фрадл, за пол. комесара Марцековић, за подек-
зактора Коста Радуловић, за помоћника у грунтовници Кор-
нел Јовановић, за протоколисту Јован Шилић мл., за от-
правника Стоја, за канцелисте: Пера Полит, Даша Дера,
Тушел, Калтнер, Луксанцни, Мита Јовановић, Пешић. У по-
недељак се наставља.
Бр. 46, 21. мај 1867.

Лична примедба*
У 45. броју „Заставе” има један допис из Н. Сада о
рестаурацији н.садској. Ту се наводи како је међуНемцима
било и неколико Срба који не хтедоше г. др Милетића за
градоначелника, него противу њега радише.
Међу онима спомиње се и „један млад адвокат, који
стога од Немаца добија адресу захвалности”.
Ту је дописник без сумње мене мислио – а ја не би[х]
рад да се таково шта о мени проноси; једно што се то не би
слагало са мојим политичким уверењем, које сам увек до
сада стално и досљедно заступао, а друго што то није ис-
тина.
Ја сам при акту рестаурационом записник водио и са
осталим Србима свој вотум г. Милетићу дао; а никад ни
пред ким ни казао нисам да ћу га другом коме дати.
Моје мисли како да се рестаурација обави разлагао
сам јавно и отворено у држаним конференцијама и одбо-
рима – а кришом нигде.
Што се напосе Немаца тиче, ја од своје стране ни-
када ни пре ни после рестаурације ни с једним једитим

* Како је ова ствар ишла, биће познато онима који су учест[вовали] у
рестаурацији. А личној одбрани дајемо и даћемо свагда места.
Немцем о тој ствари ни разговарао се нисам, а камоли
шта радио, дакле је и адреса сасвим измишљена ствар.
У атар дужности држао сам за дужност одговорити, а
славно уредништво умољавам да ову моју исправу у своме
листу саопшти; јер мислим да такова неумесна опадања
јавноме листу не приличе, а најмање ако из колегијалног и
правобранећег пера истичу.
У Н. Саду, 20. маја 1867.
Ђорђе Вукичевић
Бр. 28, 6. април 1867.
Нови Сад, 5. апр.
Јуче је у магистратској дворани била скупштина
варошких представника од 1861. Пошто градоначелник г.
Павле Стојановић отвори седницу, те се прочита на то
односећи се допис Министарства унутрашњих послова, би
за председника скупштини изабран г. Ђорђе Камбер, варо-
шки капетан од 1861, а за перовођу варошки велики бележ-
ник г. Јован Хаџић. За председника репрезентације у делу
око рестаурације варошке предложи најпре г. адвокат Ан-
дрија Петровић г. Стефана Брановачкога, но при гласању
(осим г. Петровића) сви гласови падоше на г. адвоката Ђор-
ђа Кондороша. Пошто г. Кондороши у лепој беседи (срп-
ски, немачки и мађарски), која је одобравајући примљена,
захвали на том одликовању, бише изабрате за варош четири
комисије за попис бирача и пета за варошке салаше. Г. ад-
вокат Илија Христић предложи избор одбора једнога који
би прегледао материјално стање вароши, те на том основу
да се званија намештају и плате званичницима одређују. По
дужој дебати, би тај предлог усвојен. Рестаурација биће 8
(20). маја у 9 сати пре подне у магистратском зданију. Ме-
ђутим ће се конференције представника држати како би се
до што већега сагласија дошло (чујемо да ће се г. др Миле-
тић, градоначелник од 1861, опет кандидовати за ово место).
ОСНИВАЊЕ ЛИБЕРАЛНЕ СТРАНКЕ (1887)
бр. 59, 21. април 1887.
Крњи збор Српске нар. слоб. странке
држан у Н. Саду 19. априла 1887.
Господа сазивачи збора нашли су у пуној мери оно
што су тражили. Били су сами, штавише ми би рекли, да су
се од те самоће поплашили. Кад се у позоришној дворани
искупи онолико људи, колко је било јуче на збору, онда се
даје обично новац натраг, и нема представе. Но овог пута је
била добра представа.
Сентомашана је било на збору највише, 41 бирач.
После тога било је највише око 30 Новосађана и око 15
Бечејаца (Кад је збор већ требао почети, онда је г. Јоксимо-
вић113 трчао по новосадским дућанима, те звао људе на
збор, авише њих јурило је колима по ратарским крајевима,
али је Нови Сад остао хладан, миран; он је показао да га се
ова ствар ништа не тиче). Сва остала места заступљена су
била врло слабо. Из Шајкашке беху највише шесторица, из
целог Баната исто толико. Читави бирачки срезови беху
незаступљени. Много је ако се каже да је било 150 бирача,
после неколико женскиња и 15–20 оних, који су дочекивали
госте, а нису данас ни деца ни младићи. Ако смо много
казали, молимо да нас исправе.
Не може се млого забележити са овог збора. Једно нас
је врло пријатно изненадило. Није било као у Сентомашу114,
где се није тражила већина, него се одмах прокламирао др

113
Никола Јоксимовић, рођен 1857. у Земуну, умро 1901. у Новом Саду.
Новинар и политичар. Уредник „Српског кола” и „Браника”.
114
У питању је збор Српске народне слободоумне странке у Сентомашу
од 7. априла 1887, сазван ради избора кандидата за посланике за угарски
сабор и последњи који су два супротстављена страначка крила одржала
заједно.
115
Полит за председника. На овом збору питао је М. Дими-
тријевић и по двапута: „Има ли ко шта против, да др Полит
буде председник?” Није имао нико.
Др Полит овога пута није чекао да депутација по
његадођекао у Сентомашу116, него је дошао на збор сам, као
и сви остали људи. Он се примио председништва и држао је
том приликом „велики говор”.
Но, да се држимо реда. Збор је отворио Миша Дими-
тријевић. Поздравио је искупљене добродошлицом, па го-
ворио о томе зашто се није одржао сентомашки збор. Он је
у томе видио све, па и несвест народну, само није видио да
ма и мрва кривице пада на сазиваче. На завршетку је тешио
присутне, да се не плаше маленог броја скупљених и пред-
ложо др Полита за председника.
Др Полит је, као што већ рекосмо, држао „велики”
говор. Бранио је себе а нападао је млађу омладину. Долазио
је без нужде у велику ватру, да је чешће дивље размахивао
песницама. И он је тешио присутне што је сад мали број, ал'
се нада бољему. Ова већина, коју има нова омладина – слу-
чајна је.
Др Малешевић117 из Сенте био је известилац. Он је
своју главну задаћу схватио тако, да буде тамо бранилац др
Полита и тужилац нове омладине. О самој ствари и начелу
пало је врло мало речи.
И др Полит и др Малешевић говорили су да се данас
ни златан програм не може извести. Др Полит нарочито

115
Михаило Полит Десанчић, рођен 1833. у Новом Саду, умро на пус-
тари Мира код Темишвара 1920. Политичар, истакнута фигура Српске
народне слободоумне странке, а након њеног расцепа из 1887. Либералне
странке.
116
Према писању Заставе, Михајло Полит Десанчић у тренутку кад је од
дела учесника сентомашког збора извикан за његовог председника није
ни био на том збору, већ у његовој близини. Види „Сентомашки збор”,
„Застава”, бр. 52, 8/20. април 1887.
117
Стеван Малешевић, рођен 1842. у Сенти, умро 1917. у истом граду.
Адвокат и политичар.
рече „никака впрограм”. (По томе, дабогме, ни Бечкереч-
ки118.) Др Полит је заступао да се усвоји Бечкеречки
програм зато, јер је он као нека традиција. Иначе, нами не
остаје друго него „обрамбени положај”. Тон целе музике
своди се на то, да господа онако као нешто традиционално
(sic!) препоручишеБечкеречки програм, а програма који би
прописивао рад странци, тог засад немају. Цео њихов
стварни програм своди се на те две речи: „обрамбени поло-
жај”, две речи на темељу којих може сваки радити свашта.
Известилац је прочитао резолуцију. Она се састоји из
три тачке. Тамо се вели: 1. да „Срп. нар. слоб. странка” стоји
на земљишту Бечкеречког програма од 1872. год; 2. Стран-
ка усваја организацију; 3. Где странка не може изабрати
свога посланика ил' помоћи народносног, тамо ће средишни
одбор у договору са месним одбором решити хоће ли
странка у ком изборном месту или срезу помагати мађарску
опозицију или не.
Једини Јоксимовић рече: „Нек се изостави последњи
став, јер се не слаже с Бечкеречким програмом.”
Но, др Полит је умирио г. Јоксимовића. Он му рече:
„Ово је изнимак. Изнимци потврђују правило”. (Јест, само
је Бечкеречки програм поставио неко правило без изнима-
ка. Очевидно је, дакле, да су господа на збору променула
једну тачку Бечкеречког програма, само те неће да признају
отворено, већ др Полит вара онај свет па му вели; „То је из-
нимак.” Ми смо о томе већ говорили у „Застави” и доказали
да је баш та промена Бечкеречког програма врло несретна,
јер ће бирачи једне и исте странке, моћи да раде на разним
местима разно, а то неће уродити добрим плодом.
Пошто је збор на све горње предлоге пристао, иза-
бран је средишни одбор, са седиштем у Новом Саду. На
завршетку напомињемо да је прочитано 10 телеграма са
стране. Било их је можда и више, али је те др Полит згуж-
вао и са великом журбом и метнуо их у свој џеп.

118
Програм Српске народне слободоумне странке од 16. јануара 1869,
донет на конференцији у Великом Бечкереку.
Са овим збором у свези стоји бакљада, која је прире-
ђена др Политу као и заједничка вечера „Код Јелисавете”.
На заједничкој вечери учествовало је заједно са странцима
између 40 до 50 особа. А бакљада је доказала оно исто што
и збор и вечера. Нови Сад тога дана – није био код куће.
Бакље су носили, осим странаца, највише 15 новосадских
грађана; остале бакље морала су да понесу – деца. Испрва
је требало понети 100 бакљи, но једно 20 остало је у
николајевској школи. Тих се није нико латио. Странци који
дођоше у Н. Сад нису били пријатно изненађени оваким
држањем Новосађана, али ми их молимо да узму у рачун
„ко је томе крив”. Шта ћемо кад сви ми спадамо у огла-
шене119, није нам било места на збору. Из тога се јасно види
је ли било мудро што су нека господа у Н. Саду тако охоло
почела да воде самовољну политику. Нами не остаје ништа
друго, него да без срџбе и ината идемо и даље правим
путем.
Бр. 70, 10. мај 1887.

Изјава
26. априла тек. год. сазван је у Новом Саду збор це-
локупне Нар. слободоумне странке на ком је било места
сваком члану и на ком је било дозвољено слободно саве-
товање.
Многобројно сакупљени збор од 26. априла донео је
4 одлуке које ће важити као одлуке целокупне Срп. народне
слободоумне странке, а уједно је овластио председника збо-
ра да изјави у српским и словенским листовима:
1) Да збор целокупне Српске народне слободоумне
странке протестује против оног збора који је био сазван 19.
априла у Новом Саду, јер на њему нису били позвани сви
чланови, а није било ујамчено ни слободно саветовање, но
су сазивачи унапред решили шта збор мора усвојити. Према

119
У хришћанској цркви они који се припремају за крштење.
томе, прогласио је збор. Срп. нар. слоб. странке држан у
Новом Саду 26. априла све закључке збора од 19. априла
као ништаве и објављује да је прави странчин орган „За-
става”.
По налогу збора:
У Бечеју, 7. маја 1887.
Др Риста Михајловић120
„БРАНИК”
Бр. 45, 16. април 1887.
Други збор
У претпрошломе броју донели смо проглас којим се
сазива други збор, који би се имао одржати у недељу, 19.
априла, овде у Новоме Саду. Како је прошао први збор у
Сентомашу, то сви знамо, и о томе скоро да није вредно
више говорити. Остао је без сваког резултата, јер је спре-
чена свака реч.
Друкчије није ни могло бити. Једино се бар то тре-
бало спречити да се збор не сврши бруком. Друкчије не
може испасти кад се уочи збора диже хајка, кад се најгорим
погрдама обасипају људи који су управо позвани да на
збору Српске народне слободоумне странке воде прву реч.
Неки људи говорили су да хоће споразум, а на делу
видило се да неће споразум, да се претварају како би даље
крили своје праве цељи. Сазвала се била претконференција
да се измењају мисли. Сва је интелигенција била сложна у
томе да не треба увлачити у политичку борбу и на овај збор
износити питања која не спадају строго на ову ствар. Тиме
се ништа не постизава. Сви су у томе били сложни, осим
Јаше Томића. Међутим је он свакојако требао да се о томе
размисли, јер ваљда више људи од који[х] сваки појединце
има више искуства и јаснијег погледа од њега више и знају;
то му је требало дати повода да застане и да учини покушај

120
Рођен 1848. у Елемиру, умро 1892. у Бечеју. Лекар и политичар.
да се заустави. Доста му се ишло на сусрет. Рекло му се да
се треба бринути о економским питањима, али нека не
меша ово са политичком борбом, нека изнесе јасно шта
хоће, па се може о томе договарати, макар одма после овог
збора. Само нека овде не квари ствар.
Али – он неће. На претконференцији је завршио с
речима: „Нека народ реши”. Међутим су његови другови
бунили и дражили свет, и то се зове хтети споразум!
Нити је хтео да у самој ствари попусти, нити је хтео
да попусти у начелу како да се оно изведе што он хоће. Он
би хтео споразума кад би се све прихватило што он пред-
лаже! И то се зове имати „добру вољу”!
Међутим, да је бар унеколико основано што он тра-
жи. Јесте, тешке су материјалне прилике у нашем народу и
ми се морамо упети из све снаге да се на површини одр-
жимо. Треба у том погледу чинити да се помогне народу,
али треба и радити на томе. Празним речима није никоме
поможено, само се обмањује безазлен свет. Уопште, брига о
материјалном благостању не би се смела свезати с политич-
ким програмом. Наш политички програм може се још дуго
да не оствари, али економске прилике нашег народа таке су
да не треба чекања.
А тиме што ће у програм ући једна фраза, не може
(sic!) бити поможено, док напротив може бити од штете по
политичку борбу. Ако се нешто хтело – требало је то одво-
јити једно од другога, па мирна Бачка. То су тврдили на
конференцији сви говорници осим Томића и јасно су дока-
зали да је друштво „Заставино”на кривоме путу.
Против тога се није могао Томић са успехом борити,
утолико му је теже што управо сам не зна шта хоће, шта
треба радити на економском програму. Од самих фраза не
види се језгра.
На томе путу нису му могли сљедовати озбиљни и
образовани људи. Доста су му изишли на сусрет кад су рек-
ли да немају ништа против тога, ако ће се после овог збора
одмах одржати други збор, који ће већати о економском
програму, па би онда видили на што се иде.
Кад то нису хтели, требали су пустити слободу
говора, па како се одлучи. Прихвати ли се оно што хоће
друштво „Заставино”– добро, нека удесе они ствари, доц-
није би се видило да се народ „не рани” крупним речима.
Ни то нису хтели. Јаки разлози, ако их нису могли
убедити да попусте, толико су их притисли тежином сво-
јом, да нису смели онако – наги, изићи пред свет. Против 7-
8 говорника борио би се Томић сам, а ту је резултат борбе
на сваки начин врло сумњив.
Стога су отпочели бесрамну агитацију, само да
онемогуће сваки озбиљан рад.
Тиме су поставили правило да уместо мозга треба у
политици да влада – песница! Збор су распрштали и униш-
тили су сваку могућност да се с њима може заједнички ра-
дити. Ми се не дамо терорисати. Да су хтели пристати на
мирну расправу, не би се овако свршило. Кад нису хтели,
нек одговарају за посљедице сами. Мало да су се погле-
дали, они би видили како мизерно изгледају, јер с онаким
елементима не може се владати једна странка. С лармом не
да се покрити душевна нагота...
Зато је сазван овај други збор, којим ће се покушати,
ако је још могуће, да се изиђе на чистину, како би наши
бирачи знали на чему су, јер је томе већ крајње време. Дру-
ги збор био је прека политичка нужда, ако нећемо да буде
све изгубљено.
Једно је после сентомашког збора било јасно: да при-
јатељи реда не могу с пријатељима нереда заједно радити и
да Српска народна слободоумна странка има још толико
снаге да одбије покушај којим се хтело да се преобрази наш
народни програм. Не смемо никад допустити да се наша
странка одгура са свога природног становишта.
И ми хоћемо да се ради на економском унапређењу
нашег народа, али нећемо да се наша политичка борба
обвије социјализмом, јер то је опасно по наш политички по-
ложај, а без сваке је вредности, пошто ми велика друштвена
питања нећемо решити. Ми се имамо бринути за себе. Ма
како да је „труло” ово постојеће друштво, наше је најдубље
уверење да ће исто то друштво преживити народ српски.
Зашто се, дакле, бакћати око утопија.
Но има људи којима се то мили – широк им пут! Ми
тако нећемо. Зато нам изгледа смешно кад нас неки људи
хоће да присиле на туђе уверење. Радите, браћо, како
хоћете, искупите све оне које нађете на сокаку – тиме нам
импонирати нећете. Бадава нас плашите да ћемо бити
„усамљени”, треба да знате да је боље и усамљен бранити
чистоту својих начела, него налазити се у друштву у ком
мора образ црвенити, па у том друштву – гристи месец!
Бадава се пренемажете. Шта ћете? Што се снебивате? Ви
сте тако хтели? Што нас зивкате? Толико сте нас нападали,
па шта сад хоћете? Делимо се у начелу и хтели сте да се ми
уклонимо, па шта би ми онда и могли заједнички радити?
Ситуација се пречистила, ми знамо шта хоћемо; ви хоћете
нешто треће. Ту би заједнички збор имао само тако смисла
ако се још хоће да дође и до туче, до чега би, познавајући
вашу „ратоборност”, врло лако могло доћи.
Но, то ми нећемо, исто тако не дамо, све да имате ве-
ћину као што немате, да нас мајоризирате.
Ко хоће да се сачува стари бедем наш; ко хоће да се
наша странка прикупи и оснажи, тај ће похитати на овај но-
восадски збор, који ће се држати у недељу 19. априла т. г.
Само тако задахнути добром и подмлађеном снагом
можемо поћи као странка будућности на сусрет. Није реч о
посланичким мандатима, јер тешко да ће их бити на из-
давање; реч је о томе хоћемо ли као странка да живимо и
хоће ли се та странка састојати из хомогених елемената.
Дођите, дакле, сви који можете, а који ово мишљење
делите, на братски договор. Пријатељски пријем и искрени
братски осећаји чекају вас!
Исти број
Нови Сад, 15. априла. За припрему новосадског збора
склопио се, под председништвом дра Паје Јанковића,
одбор омладине Српске народне слободоумне странке.
Чланови су му махом млађи људи из Н. Сада и околине,
около 50 на броју, који овом приликом већином први пут
пружају родољубиве услуге своме народу. Ово је врло
радосна појава и ми је као такову бележимо, гледајући у тој
појави предзнак бољих, здравијих одношаја у нашим
тешким политичким приликама. Ми их од своје стране ср-
дачно поздрављамо, желећи им најбољег успеха у родо-
љубивом подузећу!
Исти одбор спремиће свечани дочек бирачима који
буду на збор дошли, а тако исто постараће се за станове
оним бирачима који се ради тога истом одбору за времена
пријаве. У суботу, уочи збора, биће заједничка вечера свију
приспелих бирача.
Као што се из овога види, најбоља је воља ту да ни
Нови Сад не заостане иза оног сјајног примера српског
гостољубља што га је недавно Сомбор приликом сомборске
конференције показао.121
Ради знања и равнања свију оних поштованих бирача
који се ваљда боје да би се пример сентомашког збора мо-
гао и у Новом Саду поновити, јављамо да су сазивачи збора
закључили искључити из збора све оне добро познате,
озлоглашене букаче, што су своје лаворике (sic!) на бело-
цркванском, уљманском и сентомашком збору већ побрали
и обрали.
Ради равнања онима који буду хтели посетити бирач-
ки збор у недељу, можемо јавити да ће се исти држати у
позоришној дворани у 11 сати пре подне.

121
Збор српских бирача у Сомбору на Видовдан 1885?
Бр. 46, 18. април 1887.
Новосадски збор.
Прекосутра се састаје новосадски збор, који је сазван
од познатих родољуба из свију крајева Српства у Угарској
да већа о томе како се имамо при предстојећим изборима
држати.
Прилика је ту да се сви опробани људи наше странке
ухвате у једно коло и да утру пут којим нам у најближој
будућности поћи ваља.
Наде овостраног Српства сведене су на мало, јер куд
год погледамо видимо збрку. Нигде нема зрачка којим би се
утешило ојађено Српство. Силници притисли су груд на-
родну и сисају му срч, а несретни синови српски парају по
утроби његовој. Насиље и манитост се ујединила, а што
лакше збришу оне мисли које су нас покретале за ови[х]
двадесет и пет година.
Пренимо се! Ствари су се тако развиле да је управо
част странке дошла у опасност. До нас стоји да чело стран-
ке остане ведро, да сузбијамо неумесне тежње и да посра-
мимо непријатеље наше боље будућности.
Само погледајмо како уживају ти непријатељи што
су се неки људи упели да потисну оне који у странци нешто
вреде! Очевидно то им годи, а они знају зашто и чине тако.
Кад осване недеља, видиће се да ли ова странка хоће
још да живи. Ко има очију може видити камо се спрема и
на шта ће изићи ако се пусти наша ствар као тиква низ
воду.
Мађарска влада спрема се да себи створи већину на
пет година. Истина, то је кратко време, али за оне који су
притиснути то је читав век. Пет година ће немађарске
народности бити осуђене на ћутање. Пет година ћемо заман
изгледати да нам се тамо где се решава о нашој судби
пружи каква олакшица. Да прекужимо те тешке дане који
нас чекају ваља нам се прикупити, треба стати брат уз
брата, да не би непријатељи пробили редове наше.
Али то се неће. „Ил не да ђаво, ил не да Бог” – тек
као да нам је суђено да чашу искушења испијемо до дна.
Уместо народне политике тера се страначка мржња.
Уместо да се шири уверење да треба бранити своје
огњиште против туђе навале, у нас се шири мисао да треба
да се кољемо међу собом и да уклонимо – предњаке.
Уместо здравих политичких мисли разлеже се преко
јендека и бара крупна реч која се и не разуме.
Ако се не пренемо, ако се не прикупимо, ово ће нас
одвести у пропаст.
Дужност је разборитих људи да пронађу начин како
би се заборавило ово зло у које смо запали и да ли је могуће
да се кристалишу наши одношаји.
Засад се не може богзна шта извести, али се може
загадити извор наше невоље.
Све од нас зависи. Напусте ли наши бољи елементи
народну ствар, семе растројства, и да га нико не залива,
проклијаће. Коров ће се тада раширити и убити свако
племенитије кретање народно. Дрхтање народно извргнуће
се у дрхтавицу нездравог тела, те ћемо бити на подсмеј
целоме свету. За народ нема берићета кад на површини
плива плева!
До свесних елемената стоји да тако не буде.
Надамо се да ћемо у недељу знати на чему смо.
Дао би Бог да прексутрашњи дан једрину одели од
трулежа и да обасја новом светлошћу наше тмуле дане!
Нека је, дакле, сретан рад!
Бр. 47, 21. април 1887.

Говор дра Михаила Полита Десанчића држан на
бирачком збору, 19. априла т. г.
Велештовани зборе, драга браћо! Срдачна вам хвала
на почасти коју ми указасте изабрав ме за свога председ-
ника. Ја ту почаст нисам тражио, не зато можда што ваше
поверење не би[х] ценио, већ зато што сам држао да би
можда целисходније било да се избере друга личност која
није тако обележена, тако прононсирана као ја, и зато сам
молио моје пријатеље да ме не бирају за председника, ал'
они ме молише да се тога примим и ја сам се њиховој жељи
одазвао, као што се одазивам жељи и поверењу овога
велештованог збора, те се примам овог председничког
места („Живио!”)
Велештовани зборе, драга браћо! Минуло је пуних
шест година како је држан бирачки збор у Новом Саду.
Како тада, тако и сада, одликовао ме је збор својим
поверењем изабрав ме за свога председника. Но ја сам тада
радосније, веселије седао на председничку столицу него
сада. Тада је наша странка, Српска народна слободоумна
странка, била сложна, била уједињена, била снажна. Данас
тога нема, данас је настала несрећа по наш народ, јер је
настао расцеп у нашем народу, и то баш у најтежим, нај-
горим околностима. Не треба да вам казујем шта се збило у
Сентомашу. Румен стида мора облити сваког Србина кад
помисли на оне призоре и повесница наше политичке борбе
мораће означити оно што се у Сентомашу догодило као
црну пегу. У Сентомашу, у том нашем дичном Србобрану,
где би требало да нас сваки камен, сваки кутић, свака
грудва земље опомиње на слогу, у том Србобрану показао
се раздор, показао се расцеп у најгаднијим бојама. Узда[х]-
нимо, господо и браћо, па ако је могуће бацимо застор за-
боравности на те жалосне призоре.
Но, велештовани зборе, ми се том расцепу не може-
мо чинити невешти, ми му морамо испитати узроке и ја
мислим да ћу му наћи његове наравне узроке. А нашој
отаџбини од 10–15 год. у владајућем племену показује се
струја која хоће да овој нашој отаџбини даде племенски
тип. Против те струје боре се народности, па и Срби у овој
отаџбини. Тој струји стоји на расположењу државна власт,
штавише она у нечем и ствара ту струју. Државна власт у
том обзиру извршује притисак на народности, па извршује
то и на српском народу. Према том притиску државне
власти у српском народу показало се две струје. Једна
струја, слабија, која је хтела да се државној власти изађе на
сусрет, па да се тим велики притисак одстрани. Та струја, та
слабија струја, показала се у твораца и поборника такозва-
ног Кикиндског програма. Та струја је оборена и морала је
бити по себи оборена, јер државна власт није хтела да чује
о каквим концесијама. Друга, јача струја према притиску
државне власти пошла је према оном осећају који наша
српска пословица изражава – притиснуто јаче, све навише
скаче. Та струја заиста је струја у нашега народа и ја ту
струју уважавам, ја се тој струји клањам. Што већи прити-
сак, тим већи отпор – да је при том остало, да је млађи
нараштај ту струју пригрлио, али онако чисту као што је
заиста у нашег народа и као што треба да је у политичној
борби, ја би[х] тој млађој браћи рекао срећно и берићетно
било, хоћемо с вама раме уз раме, хоћемо с вама напред.
Ал' у ту струју, чисто политичну струју нашега народа, које
да се развије ја би[х] то сматрао за несрећу нашега народа.
На западу Европе има струја, иако не у великом обиму, која
иде за радикалним преображајем друштвеним, за радикал-
ним преображајем економним. Странка која за тим на запа-
ду Европе иде, то је социјално-демократска странка. Није
овде место о том говорити. Хоћу само толико да кажем да
се та струја дотакнула и млађега нараштаја српскога
народа, ал' не српскога народа у овим крајевима, већ онога
у Србији. Радикално-социјалистичка странка у Србији има
своју повесницу. Ја нећу о том овде да говорим. Ја не знам
да је та странка у Србији иједно економно питање решила,
ал' знам да је тамо много квара учинила и моје је убеђење
да данашњим жалосним приликама у Србији да је од чести
та странка крива („Живио!”)
Господо и браћо! Начела те странке хоће да се пре-
несу и у ове наше крајеве. При будној свести нашег народа
у овим крајевима, при здравом и разборитом схваћању
друштвених и економних питања нашег народа, који у по-
седу доста добро стоји – радикално-социјалистичка странка
не би могла никад у нас неког корена ухватити да нису две
околности потпомогле ту странку, и то без воље и без зна-
ња нашег народа, који управо за ту странку не зна и неће да
зна. Те су две околности повесница нашег народног орга-
на122 и љубав, пијетет према човеку који је био поглавица,
који је за ту нашу странку радио, борио се и страдао за
њу123. Пијетет према том човеку преноси наш народ и на
његову породицу.124 Ми који смо за ово двадесет и више
година радили у корист наше странке, ми смо радили на
нашем народном органу да би га омилили нашем народу, да
би корена ухватио у нашем народу. И ми смо у том обзиру
са творцем нашег народног органа успели. У „Застави”
гледао је српски народ у великом низу година све оно што
одговара његовим политичним тежњама, као и тежњама на
народно-просветном и народно-црквеном пољу. У „Заста-
ви” налазио је наш народ огледало својих тежња. „Застава”
је била моћ у рукама наше странке. Како је пре три године
„Застава”одступила од свога правца кад је прешла у друге
руке, народ српски је био чисто збуњен, јер у „Застави”
није више налазио оно што је његовом природном нагону
годило. И кад се оно догодило да је „Застава” прешла у
друге руке, наша странка, Народна слободоумна странка,
тежила је за тим да орган свој опет добије у своје руке или,
ако то не би било могуће, да створи други орган. Утом се
појавише неки људи млађег нараштаја који припадају ради-
кално-социјалистичној странци. Ти људи млађег нараштаја
узели су одећу наше странке. Ми смо заборавили шта су
они радили, што су писали против нас, заборавили смо оне

122
Листа „Заставе”.
123
Светозара Милетића, који је због менталне болести био приморан да
се повуче из политичког живота.
124
Милетићева ћерка Милица била је удата за Јашу Томића,
најистакнутијег првака Радикалне странке.
штампане нападаје на Милетића, на мене и на друге. У оној
одећи у којој су нам се показали, ми смо мислили да су се
они искрено придружили нашој странци, па смо им
пружили братску руку, обгрлили смо их и заједнички смо
радили. Ми смо успели у том да смо наш народни орган
„Заставу”натраг задобили. Било је весеље у нашем народу
кад се то догодило. Ал' нико није могао помислити да ће то
бити клица нашег расцепа. Ми смо се морали наскоро
уверити да наш народни орган не иде оним правцем којим
је ишао творац тога органа и читава наша странка. Видило
се да провирује, да пробија правац који је својствен ради-
кално-социјалистичној странци. Видило се да се у бившем
народном органу, бившем органу наше странке, војује са
средствима која су радикално-социјалистичној странци
својствена: са демагошким средствима, са ласкањем, са уга-
ђањем маси народа. Одећа је спала и према нами је стојала
друга странка него што смо ми – расцеп је наступио. Тај
расцеп био је још потпомогнут једном побочном околнош-
ћу. Народ наш, имајући пијетета према човеку који је за
њега радио и страдао, пренео је тај пијетет који има према
томе човеку и на његову породицу, па чак и на даљне чла-
нове те породице, те кад је „Застава”доведена у свезу са
тим породичним околностима, то је маса народа коме се у
том органу ласкало мислила да је то још она стара „Заста-
ва”, коју је наша странка у политичној борби за ових по-
следњих двадесет година заједно са творцем тога органа
утврдила и народу омилила. Маса народа бркала је у том
обзиру разне ствари које се не би смеле бркати („Тако је!”)
Ал' господо и браћо, расцеп је наступио, наступио је
у најтежим и најжалоснијим околностима. Ако се мале
ствари могу сравњивати са великима, то би[х] ја наше дана-
шње стање сравнио са жалосним стањем Француске у г.
1870. Непријатељ Француске, пруска војска, стајаше под
зидинама Париза. Но у исти мах букнуо је устанак комуне у
Паризу, који је хтео да расцепи француски народ и који се
није обзирао на то да непријатељ француски стоји под зи-
динама Париза. Ал' законита влада француска држала је да
се комуна мора покорити Француској и законита влада
француска угушила је комуну.
Господо и браћо! Наша странка, Српска народна сло-
бодоумна странка, нема државне власти у рукама да може
захтевати покорност од оних који хоће да се оцепе од
странке. Наша народно-слободоумна странка може само
апелирати на свест српског народа, може апелирати на
његову најновију прошлост, може апелирати да се народ
опомене борбе и рада појединаца који су у тој нашој
странци. Па кад се наш народ тога опомене, онда ће се
опоменути да му је основ његове политичке борбе био
Бечкеречки програм („Живио!”). Каже се за тај програм да
је давно како је грађен и да су у њему многе ствари
застариле. Ја допуштам да се о Бечкеречком програму може
много шта рећи. Ал' зато ја ипак велим да језгра Бечкереч-
ког програма: окружење жупанија, па жупанијска автоно-
мија на народносној основи – неће никад за нас Србе, као и
за остале народности у Угарској застарети. Но треба ли, је
ли целисходно, да у овим жалосним приликама градимо
програм, да преиначујемо програм? Измеримо наш поло-
жај. Ми се, господо и браћо, налазимо у обрамбеном поло-
жају („Тако је!”). У таком положају не граде се програми.
Ви знате шта је у рату офензива и дефензива. Кад је мања
сила од веће потиштена, она се сакупља и брани док не
дође до бољег положаја. У данашњем нашем положају, ма
какав ми програм саградили, ми га извести не можемо, па
ма то био златан програм! Кикиндски програм био је неки
минимум, најмања мера жеља српскога народа, па и тај се
програм показао неизведив. Штавише, према струји вла-
дајућег племена у нашој отаџбини, земаљском посланику
Мочарију125 замера се у обзиру народности и то што он

125
Лајош Мочари (1826–1916), мађарски политичар, борац за равноправ-
ност народности у Угарској. Био је члан мађарске Независне странке.
захтева да се према народностима закон изводи. У том по-
ложају правити програма – била би права беспослица. Ми
не смемо заборавити да смо у обрамбеном положају. Ово
није фраза. Ми Срби који смо били посланици на угарском
сабору нисмо могли помишљати на то да нпр. у духу Беч-
керечког програма чинимо предлоге да се стварају српске
муниципије, ал' у млогим приликама могли смо се бранити
против нападаја, који се чинили (sic!) против народности
уопште и против српске народности напосе. Тако смо у год.
1878. кроз пуних осам дана подржавали дебату кад се донео
законски предлог да се у основне школе уведе мађарски
језик („Живио!”). То смо чинили кад се донео законски
предлог за увађање мађарског језика у средње школе126, то
смо чинили у обрану Матице и Текелијиног фонда127 („Жи-
вио!”), то смо чинили кад се казало да Угарска симпатише
са Турцима.128 Ми смо се против тога у нашим говорима у
име народности угарске оградили („живио!”). То је, госпо-
до и браћо, дефензиван положај.
Каже се да би ваљало допунити Бечкеречки програм
са економним питањима. Ко пориче важност економних
питања и по нашу отаџбину и по српски народ. Само што се
најглавнија питања тичу подједнако и Србина и Мађара и
Немца. Истина да има у државама на западу странака које
се баве искључиво са друштвено-економним питањима, као
Социјално-демократска странка у Немачкој129, ал' таквој

126
Тај законски предлог поднет је угарском сабору 1883.
127
Мађарска влада је од 1872. вршила велики притисак на Матицу срп-
ску; вођене су истраге због наводних финансијских злоупотреба, власт је
покушавала да Матицу врати у Пешту, а 1878. одузета јој је управа над
Текелијанумом.
128
Током Српско-турских ратова (1875–1878) пештанска штампа је са
одушевљењем писала о турским победама, док је мађарска омладина на
главу стављала турске фесове, послала сабљу команданту турске војске
Осман-паши и са турским софтама (ученицима верских школа) у Пешти
наздрављала мађарско-турском савезништву.
129
Социјалдемократска партија Немачке, основана у Готи 1875.
странци народност и политични положај није ништа. Аг-
рарна странка у Аустрији и честимице у Угарској бави се
искључиво са ратарским питањима. Ал' све те странке не-
мају да се брину за своју народност. Но ми Срби хоћемо да
смо пре свега Срби („Живио!”). Нека се бави наш народ са
економним питањима и треба да се бави с њима, ал' то мо-
же чинити мимо политичног програма. Нека се наши тргов-
ци, наше занатлије, наши ратари удружују, нека претресају,
нека изводе сасвим конкретна питања – јер са разговорима
на зборовима није поможено – нека се наши новчани заво-
ди удружују, нека дају јефтиног кредита нашем народу, све
то може бити и треба да буде, ал' све то може бити мимо
политичког програма.
Кад, дакле, господо и браћо, ми у данашњим околно-
стима не можемо градити програм, кад није целисходно да
у политички програм стављамо економна питања, то оста-
нимо при нашем старом програму, останимо при Бечкереч-
ком програму, који уједно представља традицију, предање
наше народно-слободоумне странке („Живио!”)
Не подвргавајући дискусији, расправи, Бечкеречки
програм, ви ћете, господо и браћо, чути одлуке које је од-
бор преправио да их вашем већању предложи. Учинио се са
неке стране приговор као да ми и нећемо дискусију, већ да
хоћемо само да декретирамо оно што ми хоћемо и не
допуштамо расправу за оне који би били другог мњења. Но,
господо и браћо, то је збрка појмова. Ми хоћемо дискусију,
ал' дискусију са нашом странком; са туђом странком, са
странком која се од нас оцепила, ми дискусије имати не
можемо.То би управо тако било кад би крајња левица, која
не признаје базисдржавноправног поравнања130 хтела већа-
ти са умереном опозицијом или владином странком, или
обратно, кад би ове странке хтеле већати са крајњом

130
Аустро-угарска нагодба из 1867, акт којим је Аустрија преуређена у
двојну монархију састављену од Царевине Аустрије и Краљевине Угарске.
левицом. Ко не стоји на основу нашег програма, који не
припада Народно-слободоумној странци, оној странци која
своју традицију, која своје представнике има, са тима ми не
можемо расправљати („Живио!”). Они могу себи стварати
странку, звала се та странка радикална, социјалистична или
иначе, ал' нашој странци не могу припадати („Живио!”),
осим ако би се хтели опет на основу нашег програма у
крило наше странке вратити. Приговара нам се да ми хоће-
мо да створимо неко племство, да делимо интелигенцију од
народа. Господо и браћо! Народ српски је демократски
народ. Ал' у њега, као у сваког другог народа, било је и
биће свагда оног племства које не даје рођење, не даје
породица, већ које даје Бог, даје природа: има у народу
људи који се свагда умом и срцем одликују и који су
позвани да народу саветом послуже и да народу правац дају
(„Живио!”). Приговара нам се да ми нећемо са млађим
нараштајем. Српска пословица вели: на младима свет ос-
таје. Јест, и ми хоћемо да идемо с омладином, ал' с оном
омладином која поштује прошлост свога народа, која хоће
да надовеже на ту прошлост, која у науци, у изображењу
хоће себи да створи чврст темељ из кога може да просуђује
ствари и са својим судом да користи своме народу („Жи-
вио!”). Ал' нећемо да идемо с оном омладином која нема
чврстог темеља, која се губи у царству фраза, која руши, а
не зна стварати. С правом омладином, с узданицом срп-
ском, ми ћемо свагда напред ићи („Живио!”),
Господо и браћо! Ја сам говорио о нашој странци, о
Српској народној слободоумној странци. Та странка борила
се за народ српски неки[х] 25 година. Како се борила, то
нека просуди народ. Ал' има нешто, господо и браћо, стари-
је од странке, а то је сам народ. Странке бивају и пропадају,
ал' народ остаје. Пође ли народ другом струјом, створи ли
себи други правац, то странке одступају и праве места дру-
гима. Ал' та струја ваља да је струја читавог народа, ваља да
су у тој струји сви слојеви народа, а не она маса која се као
тесто може употребљавати, не она маса која данас виче
„Осана!”131, а сутра „Распни!”132. Пред правом вољом, пред
правом струјом у народу, ја се клањам и ваља сваки да се
поклони. Кад се пре три године радио Кикиндски програм,
ја сам рекао да се не слажем са том струјом јер сам држао
да то није права струја у народу, ал' сам уједно рекао ако би
то била права струја у народу, ја се не би[х] могао таквој
противити. Народ и сам народ је господар своје судбине,
ковач своје среће, и нико нема права да се народу за тутора
намеће. То није оно да се перу руке над народом, већ се
признаје да је народ сам свој господар.
Господо и браћо! Да ја при данашњем расцепу на-
шем могу увидити, да могу признати, да је оно струја у
нашем народу коју заступа наш бивши народни орган, да је
то права струја у нашем народу, ја би[х] се томе поклонио,
а мислим и сви моји пријатељи, читава странка, која је за
ових двадесет година политичну борбу подржавала. Ми би
рекли: ми смо учинили оно што смо могли учинити, ко ће
боље широко му поље. Ал' ја не видим да је струја ради-
кално-социјалистична струја у нашег народа. Ја видим у
читавој појави неку уметничку струју, која је побочним
околностима произведена. Видим да је један део млађег на-
раштаја узео бивши народни орган у своје руке; видим да
на подржавање тога органа упливишу неке породичне окол-
ности, а видим да један део народа у доброј намери, у бор-
би, у отпору, мисли да подржава ону странку која је за 20
година нашу политичну борбу водила. То је, господо и бра-
ћо, обмана („Живио!”). Ту обману у неком делу нашег на-
рода, наиме у неким слојевима, ваља разорити; то је задатак
интелигенције, задатак свесних слојева у нашем народу.

131
Хебр. hošiana – помози нам, спаси нас. Узвик којим је Исус поздрав-
љен приликом уласка у Јерусалим.
132
Повик светине која одговара Понтију Пилату на његово питање шта
да уради са Исусом Христом, када му је он доведен.
Држе ли они који су узели одећу наше странке да
они у народу могу задобити земљиште за своју странку, то
нека стварају такову странку, просто им било. Народ ће
одлучити о том и, ако одлучи, ми ћемо се поклонити. Ал'
док се у народу та струја не манифестира – ја држим да се
никад неће ни манифестирати, јер у српском народу у овим
крајевима нема земљишта за радикално-социјалистичну
струју – донде хоћемо да подржимо ону странку која је за
двадесет и више година на бранику Српства стојала („Жи-
вио!”).
Господо и браћо! Пре неколико дана славимо у дво-
рани овој једно културно дело, слависмо двадесетпетогоди-
шњицу нашег народног позоришта. То беше славље образо-
ваности, напретка српског, културе српске. У тој узвишеној
светковини међу нами расцепа било није. Ми смо ту свет-
ковину као Срби, као браћа, светковали. Ја се надам да ће
опет из ове дворане, из овог нашег данашњег збора поник-
нути споразум и слога и да ће наша странка, Српска народ-
на слободоумна странка, моћи славити оно славље слоге
као што га је наша уметност славила.
У тој нади ја поздрављам овај велештовани збор и
молим да раду приступимо (бурно „ Живио, живио!”).
Исти број
Општи бирачки збор Српске народне слободоумне
странке одржан у Новом Саду 19. априла
Из свију крајева сакупио се данас цвет Српства да се
посаветује шта да ради о предстојећим изборима посланика
за угарски сабор. Дворана позоришна беше пуна свесних
Срба бирача који дођоше као браћа браћи на састанак при-
јатељски, на озбиљан збор и договор.
У 11 сати звонце је зазвонило и Миша Димитрије-
вић, шајкашки посланик, отвори и поздрави збор овим го-
вором:
Говор Мише Димитријевића којим је поздравио
сакупљени збор.
Велештовани зборе! У земљама где народ сутиче у
законодавство и води контролу над државном управом, у
такозваним уставним земљама, врши народ ту суверену
своју власт само посредно, преко својих изабраних пред-
ставника. Но и поред свега тога има у уставном животу
тренутака где баш и сам народ даје од себе гласа, а то је оно
доба кад истекну мандати његовим изабраним представни-
цима и кад дође време да народ себи друге заступнике бира.
Тај тренутак је за нас ево сада наступио, јер за кратко време
па ће државни сабор бити распуштен и народ ће бити
позван да изабере нове заступнике. У таквим приликама чу-
је се обично и непосредан глас народа. Поједине странке
састају се у зборове и конференције, да се посаветују о по-
требама земље и о тежњама народа. Такав збор сазвали смо
били нас неколицина народних пријатеља, чланова Срп. на-
родне слободоумне странке за трећи дан Ускрса у Сенто-
маш. Али, нажалост, ту се од силне вике и ларме није могао
чути глас народа, није се чак могла разабрати ниједна реч.
Неколико агитатора распалили су масу народа, тако да није
могло доћи до мирног и озбиљног саветовања. Ту љагу није
могао понети на себи понос српскога народа, стога је још
оног истог дана било закључено да се други нов збор овамо
у Н. Сад за данас сазове.
Иако данас није овде заступљен онај број који је био
трећи дан Ускрса у Сентомашу, али видим да је ипак оби-
лат одзив са свију страна, видим скупљене старе поборнике
наше странке и видим им свима родољубиву бригу на челу,
што ми свакојако улева наде да ће се овако важна ствар, као
што је ова нама данашња, са највећом збиљом и достојан-
ством моћи обавити. У овако важним стварима и не решава
број већ решава она мера љубави и она разборитост са ком
се ствари приступа. Да је тако, имамо пуно доказа и у нашој
народној прошлости. Било је времена када се свест народна
морала у закутак скривати. Било је кад слободан дух српски
ниси могао наћи ни у граду ни у селу, већ само у гори, у
маленој чети српских хајдука. Било је да је свест српска
дуго у скривеним врлетима Црне Горе тињала. И баш зато
што је то била права, здрава свест, могла се она у згоднијим
приликама са тога огњишта разбуктати и пламеном својим
обухватити цео народ српски.
Па и код нас сада неће решити број већ снага која
лежи у начелима што их ми заступамо, она здрава мисао
која нас је кроз 25 година борбе одушевљавала и која се у
последње време потискивати почела. Ако је та мисао здрава
и једра, ми не треба да се бојимо ако смо и у мањем броју;
она ће нас разгрејати и оснажити, она ће нам временом и
потпору донети, те се надам да ће можда, ако не и сада, у
најближој будућности, али свакако касније Српска народна
слободоумна странка бити онако исто велика и снажна као
што је некада била. За то нам јамчи ваша родољубива брига
и ваша озбиљност са којом сте на овај збор дошли, и у то
име – добро нам дошли сви ревнитељи и прегаоци народног
напретка! Добро нам дошли и желим вам да посао ради
кога сте се овде искупили сретно и изведете (бурно
„Живио!”).
Пошто Миша Димитријевић напомене да би сада пре
свега требало утврдити ред саветовања, те држи да би се
могли у томе лако сложити ако би му допустили да прочита
онај ред који је синоћ једна конференција утврдила. А тај
гласи:
1.Избор председника; 2. Избор потпредседника и два
перовође; 3. Предлог за одлуке поводом предстојећих
избора за државни сабор; 4. Избор средишног одбора; 5.
Упутства истом одбору.
Прочитани дневни ред буде без дебате једногласно
усвојен.
Затим позове М. Димитријевић да у смислу установ-
љеног реда саветовања збор изабере себи председника.
На ово буде бурним усклицима извикан за председ-
ника др Михаил Полит.
Пошто се др Полит прими председништва и захвали
се на поверењу, поздравио је збор овом беседом (Беседу
доносимо на првоме месту данашњег листа. У.).
Беседа ова често је прекидана одобравањем и бурним
и одушевљеним усклицима „Живио”.
Председник др Полит позове збор да сходно дневном
реду изабере себи потпредседника.
Миша Димитријевић мисли да треба за потпредсед-
ника изабрати једног члана из диштрикта133, пошто је диш-
трикт најлепше заступљен у збору и предлаже дра Арона
Војновића из Бечеја.
Збор једногласно прима тај предлог и др Арон Војно-
вић, захвалив се на поверењу, заузима своје место.
За перовођу збору буду изабрани др Стеван Кронић
из Сомбора, др Павле Бастић из Жабља и др Паја Јанковић
из Новог Сада.
Председник др Полит приказује дра Стевана Мале-
шевића као референта конференцијских одлука.
Др Стеван Малешевић узима реч:
Говор дра Стевана Малешевића

Велештовани зборе! Господо и браћо!
После ових језгровитих и племенитих речи високоу-
важеног председника и родољуба г. дра Полита Десанчића,
којима је показао да стоји на висини државног с[х]ваћања
наших политичких унутарњих и спољних одношаја, у којим
нам је јасно показао пут којим нам поћи ваља – ја заиста не
би[х] имао шта говорити да не сматрам за своју родољу-
биву дужност у овим тешким приликама своје лично уве-
рење о последњим догађајима обележити.

133
Потиски дистрикт – административно-територијална јединица уста-
новљена 1751.
Не би били искрени кад би рекли да се овде са ра-
дошћу и задовољством састајемо. После оних жалосних
призора у Сентомашу, сваки разборити родољуб морао се
са тугом у срцу овамо кренути. Пре три године нека су
браћа Бечкеречки програм напустила и нов себи створи-
ла134, онда није било ни чудо што смо се поцепали – нов
програм, нова и странка – али данас млого горе стојимо,
данас смо се поцепали такорећи за инат. Досад смо били
подељени на двоје, а сада, нажалост, растројени на троје.
Мени се чини да у данашњем растројству нашем
лични моменти еминентну улогу играју. Колико сам ја у
стању био проникнути расположај духова меродавних
фактора на сентомашком збору, односно одржаној преткон-
ференцији, држим да би до братског споразума сигурно
дошло било да се одма при почетку збора није подигла ова
неописана и нечувена дрека, која ће занавек остати срамно
обележје оних страсних дана.
Ко је непосредно произвео ове разуздане појаве, ко је
распалио страсти светине до оног степена да је сасвим
заборавила на достојанство јавног једног збора, на углед
целог народа и на понос српски до сада нигде неокаљан –
то ја не знам и нећу овде да испитујем. Али када се узме у
обзир сам повод овој вици и дреци, а то је противљење да
др Полит буде председник збора, кад се сетимо многих
јасних узвика из оне гунгуле „нећемо Полита”, онда мора
сваки беспристрастан и објективан судија отворено изрећи
да су, ако можда и не непосредни, али свакојако посредни
морални виновници онога нареда на сентомашком збору
сви они који су дра Полита у последње време онако же-
стоко и безобзирно нападали и тим неразмишљеним и

134
Мисли се на опортунистичко крило Српске народне слободоумне
странке (нотабилитете), које се 1884. отцепило од те странке и донело
Великокикиндски програм, који је почивао на прихватању Аустро-угар-
ске нагодбе и мађарског Закона о народностима (1868), према којем сви
држављани Мађарске чине део мађарског политичког народа.
страсним нападајима светину до тога степена раздраже-
ности довели, да после никога, па ни њих саме није хтела да
слуша: „Es ist leicher den bösen Geist zu beschwören als ihn zu
bannen.”135 По томе, дакле, и морална одговорност за дога-
ђаје и последице тога збора терети оне који су тактиком
својом у једном делу нашег народа такав раздражен распо-
ложај створили.
Господо и браћо! Ми који више на страни стојимо од
оне више личне него начелне борбе која се у најновије доба
између два наша партајна листа отпочела, с тугом у срцу
пратили смо та бесплодна трвења и залудно трошење снаге
на јавном пољу народном, но тешили смо се том надом да
ће се те, по моме схваћању мале противности, на великом
збору у Сентомашу изједначити, да ће се браћа пред лицем
народа, гледећи на одушевљење његово – на оно поуздање
с којим је у прваке своје очи упро – измирити и помирити;
штавише, надали смо се да ће и она браћа од Кикиндског
програма – уверивши се о неплодности и неизведивости
његовој – опет се у старо братско коло повратити, те да ће
онако уједињени сви сложно стару ону јаку и импозантну
Српску народну слободоумну странку успоставити и тако је
наново опет оним славним победама на корист и понос
свога народа повести. Но, нажалост, та се очекивања оби-
стинила нису.
Као што је резултат показао, браћа не дођоше за дру-
го него да се грчевито ситних ствари придржавају; многи и
многи не дођоше на збор са старим одушевљењем него
испуњени мржњом и осветом у грудима и раздражени у
крајњој мери, а присталице Кикиндског програма сасвим
изосташе.
Браћо! Ја мислим да когод двадесет година на јавном
пољу ради, и то са одличним успехом ради, да тај има пра-
во и повући се од јавног рада, без да је ко овлашћен на њега

135
Нем. Лакше је злог духа преклињати него га истерати.
ударати жиг издајства, особито онда кад наступе политичке
стагнације које не зависе ни од воље једног човека, па ни од
целог народа, него од општих политичких прилика! Или,
зар оно што је сваком члану народа слободно, то баш да
није онима који су већ за народ заслуга стекли?
Зар кад се такав човек опет наново појави, зар га за
то одмах ваља каменисати што се на неко време повукао, и
то повукао са објављеним разлогом – повукао због тога да
народу остави на вољу хоће ли се десно или лево окренути.
Тако се ни код већих културнијих народа који распо-
лажу са више умних снага не сме радити, а камоли код нас,
којима способни људи нису наодмет и који немамо ни на
сваки прст по једног дра Полита да избројимо.
Браћо! Ја осуђујем тај начин поступања и држим да
је требало човека од значаја и заслуга г. дра Полита с раши-
реним рукама дочекати и радосно поздравити. Треба да има
јавне контроле над јавним радом; сваки који се уздигне у
име народа изложен је и треба да је изложен критици јавног
мњења. Али, као што се код нас у најновије доба почело
критиковати, то не води добру, не води слози и споразуму
него мржњи и растројству.
Мера критична са којом се мери делање појединих
родољуба није више мера за смртне људе него за Божије
анђеле, за идеале каквих у животу нема.
Кад човек ту тактику све даље прати и посматра, кад
види како се сви наши угледнији људи један за другим
непрестанце пред народом сумњиче и авторитет њихов
сваком приликом обара, онда се мора сваки искрен родо-
љуб забринути и запитати се докле ће то тако трајати. Иде
ли се на то да се тако полагано народу сва интелигенција
огади и од њега отуђи и одели? И да ли то каквом добру
води? То, браћо, води демагогији, а да демагогија није ни-
једном народу од користи била, то није нужно разлагати.
Народ, то је једно тело, које има главу, труп и своје
удове, па и народ као такав треба да мисли и ради са главом
својом, а не удовима, глава, то је интелигенција његова, то
су прваци, истинити родољуби рода свога. Народ без инте-
лигенције, то је труп без главе. Лишити народ један инте-
лигенције значи обезглавити га. Ето нам живог примера у
нашем братском словачком народу. Тамо где маса народа
интелигенцију води или управо носи, то није здраво, то је
болесно труло стање од кога нико користи нема. Зато, дак-
ле, свако наглашивање „народ ово, народ оно, народ ће по-
казати итд.”, свако апеловање на масу, ласкање и дражење
масе која се често даје руководити разузданим инсти[н]к-
тима – обично одведе онамо где нико не жели. Посљедице
те тактике, тога начина, показале су се и на сентомашком
збору. На сентомашком збору је владао тероризам, вештач-
ки негован измајсторисан тероризам. Ујутру пре збора
могло се чути на сентомашкој пијаци страсних говора, где
су појединци харангирали народ говорећи му гласно и јасно
да се све орила пијаца: „Не треба народу интелигенција, он
ће сам себи помоћи, народу треба леба итд.” Многи од све-
тине који су целу ноћ ту банчили и те ноћи доста подбадани
и дражени били, дошли су напуњени мржњом против пр-
вака својих, па онда није ни чудо што су викали на Полита
„Распни јего!”.
Према таквом тероризму сви мирнији и свеснији
елементи – шта су имали да чине после разрешеног збора?
Опет исти такав сазвати да се исте сцене понављају?
То нису могли, нису смели чинити, тероризмом букача при-
сиљени, морали се ограничити на најужи терен страначког
програма, на неприкосновеност његову и видећи најразуз-
даније растројство – једино на само организацију странке
ограничити се, те позвати на састанак све пријатеље реда,
све солидне елементе који виком и дреком не мисле реша-
вати најзамашнија политичка питања свога народа, него им
је једина цел у странку пре свега ред, дисциплину и органи-
зацију увести, па после даље радити.
Није, дакле, истина да је ово збор без договора, то је
софизма. Или, зар је то само „збор са договором” кад се
програм мења, а сваки други збор који неће никакву про-
мену програма него, оставши на старом темељу, жели само
да организацију своје странке спроведе, зар је то „збор без
договора”? Зар само у промени програма лежи „договор”?
Нас је, дакле, на поступак овај нужда и невоља наве-
ла, а иначе је сваком овде места ко хоће разборито и мирно
да се саветује.
Ко нема никакве примисли, коме није стало до ината
него до ствари, тај може овде и зборити и предлагати. Сва-
ки има речи, свачије ће се мњење саслушати. Ово, браћо,
није диктатура нити заповест, то је одбрана од тероризма,
од демагогије, и као што смо се морали од спољашњих не-
пријатеља на дефензиву повући на земљиште неокрњеног
нам старог програма, тако се још више од терориста својих
морамо ограничити на дефензиву. То није никаква дикта-
тура него је то одбрана, одбрана политичког угледа нашег
народа, то је операција, ал’ операција која се предузети мо-
рала јер би зараза обухватила цело тело народно; овако ће
бољу ту предурати, мало-помало к себи доћи и правом се
путу упутити (Бурно „Живио!”).
Као што, дакле, видите браћо из до сада реченога, ми
смо вас сазвали овамо да оно продужимо што смо у Сенто-
машу прекинути морали, да се посаветујемо о организацији
наше странке. Ја ћу бити слободан да и сада овде изнесем
оне одлуке које сам у претконференцији у Сентомашу већ
прочитао:
Бирачи Српске народне слободоумне странке у Угар-
ској, искупљени поводом изборног кретања на бирачком
збору у Н. Саду 19. априла (1. маја) 1887 – стојећи непоко-
лебиво на темељу свога В.бечкеречког програма, утврђеног
на великој бирачкој конференцији у В. Бечкереку г. 1872 –
одлучују:
I
Да се приликом предстојећих нових избора за др-
жавни сабор, и поред свега тога што су изборни срезови у
погледу на Србе још и данас неправедно заокружени, и
поред тога што су бирачке листине на штету Срба погре-
шно састављене, и напослетку што се при самим изборима
може и овог пута бојати да ће се све могуће противу Срба
употребити – Српска народна слободоумна странка ипак и
поред свију ових незгода у изборну борбу упусти, како би
бар и овом приликом могла обелоданити неправде које се
српском народу у Угарској чине.
II
Да се ради целисходнијег руковођења избора Српска
народна слободоумна странка организује, изабравши себи
на овоме збору средишни одбор са седиштем у Новом Саду,
у коме ће одбору сви они срезови бити заступљени у којима
Срби бирачи знатан део становништва чине, те би по томе у
изборној борби могли одлучивати и коме ће одбору и то би-
ти у задатку да у свима поменутим срезовима путем сре-
ских зборова среске одборе организују, који би са средиш-
ним одбором у непрестаном додиру били, шиљући му своје
обавештаје и примајући од њега нужна упутства.
III
Да се у свима оним срезовима који се по броју свога
становништва, односно по броју својих бирача као српски
сматрају, поставе кандидати Српске народне слободоумне
странке; где пак ових не би било, а био би истакнут народ-
носни кандидат друге које народности, то да бирачи Српске
народне слободоумне странке имају на овога гласати; како
ће се пак у осталим срезовима поступати, наиме, да ли ће се
Срби бирачи од гласања уздржати или ће својим гласовима
опозиционог кандидата потпомоћи, то да дотични срез у
споразуму са средишним одбором реши, узевши нарочито
околности дотичног среза у обзир.
У првој тачки одлуке изјављује се да се Српска на-
родна слободоумна странка припредстојећим изборима за
државни сабор у борбу упушта, те ће се дакле према томе у
свима дотичним срезовима кандидати странке поставити;
у другој се тачки обележава избор средишног одбора, а у
трећој какви ће се кандидати у ком срезу поставити. Срби
би по томеимали у првом реду гласати за Србина кандидата
своје странке, затим у другом реду за истакнутог другог ког
народносног посланика, а у трећем случају имао би дотич-
ни срез у споразуму са средишним одбором или неутрал-
ност или гласање за опозиционог кандидата одредити. Као
што сте, господо, из прочитаних одлука разабрати могли,
претконференција јучерашња остала је при томе да се
Бечкеречки програм ни у чему не промене.
Разлоге о томе ја сам већ више пута нагласио, а и са-
да ћу да се на најглавније ограничим. У првом реду долази
наш данашњи политичан положај, усљед кога нам сви по-
стулати здраве политике налажу да стари опробани темељ
нашег досадашњег млогогодишњег политичног живота не
дирамо, да онда кад је такорећи наступила општа врева у
целој Европи, да онда чувамо оно што смо досад прикупи-
ли, да чекамо док ова фаза општег политичног стања не
пређе.
У другом реду долази као повод велика потреба јед-
на, а та је да се странка која је раскомадана прибере, устрој-
ство, ред и дисциплина у њу уведе, да се тако учврсти и
ојача и онда тек раду каквом приступи. Дакле, организација.
Пре свега, ваља организацију ту спровести, јер без органи-
зације не вреди ни програм ништа и неће се моћи ниједан,
ма како он леп и добар био, спровести. Разлози практичног
разума, дакле, налажу нам да се дотле у претрес и не упу-
штамо док сами себе у ред не доведемо, док не видимо ко
смо, шта смо и шта можемо учинити.
Трећи разлог који нас упућује да се уздржимо од сва-
ке промене, то је ово у најновије доба наступело растрој-
ство и расцеп наш. Овако поцепани, као што смо, имамо
пречег посла него да градимо нове програме, треба да се те
ране пре свега излече и зарасту, да се слога и споразум ус-
постави у целом народу, да се љубав ка општој народној
ствари изнад свију лични[х] обзира високо уздигне, па тек
онда да се према положају мисли на даље кораке.
Из свију тих разлога треба, господо и браћо, да се
придржавамо досадашњег темеља, јер тај темељ постао је
већ традицијом наше народне политике у овим крајевима,
наше народне борбе кроз толике године, а ви, браћо, врло
добро знате шта и колико важи предање, традиција код
српског народа. И обичаји нашег народа, то су његова тра-
диција, он од тих традиција својих не попушта, мада у
њима и преживелих и застарелих има, а то зато јер су му ти
народни обичаји уз срце прирасли, зато што су му његову
милу народност помогли одржати. Кад је, дакле, Бечке-
речки програм код нас већ традицијом постао, онда се мо-
жемо надати да ће све дотле и као ваљан и згодан послу-
жити док околности за промену не буду наступиле. Ја вам,
дакле, препоручујем да их примите.
Председник позива збор да се изјасни прима ли уоп-
ште прочитане одлуке.
Пошто се збор изјасни једногласно да прима, пред-
седник позове извештача да чита одлуке појединце.
Прва и друга тачка примљена је једногласно. При
трећој тачки предложи Никола Јоксимовић да сасвим изо-
стане друга половина те тачке од „како ће се пак у осталим
срезовима”, па до краја.
Председник објашњује да предлог г. Јоксимовића
утолико има смисла уколико та половина треће тачке стоји
у опреци са односним наређењем Бечкеречког програма,
где се каже да тамо где нема народносног кандидата Срби
нека гласају за опозицију, међутим, при данашњим околно-
стима, може се примити и редакција.
Извештач др Малешевић потпомаже предлог Јокси-
мовића.
Др Паја Јанковић је против тога да се избаци тај део
из треће тачке, јер у данашњим околностима могли би Срби
бирачи доћи у ту прилику да гласају за кандидата умерене
опозиције, а та је странка још гора него Тисина136. Предла-
же редакцију.
Збор одбија предлог Јоксимовићев и предлаже у це-
лини редакцију.
Прелази се на пету тачку саветовања: избор средиш-
ног одбора.
Председник позове збор да закључи у првоме реду
где да буде средиште средишног одбора.
Збор једногласно изабере за седиште Нови Сад.
Председник позива да се изаберу чланови средишног
одбора.
Др Јанковић предлаже да само ини срезови буду за
сада заступљени у централном одбору из којих има присут-
них чланова на збору, а чланове средишног одбора за оне
срезове који на збору нису заступљени нека средишни од-
бор сам заступи.
Миша Димитријевић потпомаже предлог дра Јанко-
вића са додатком да се централни одбор овласти да у сва-
ком случају може сам себе попунити.
Прими се.
Пошто претходно није склопљена листа чланова за
средишни одбор која би се предложила збору, председник
именује ужи одбор, који ће предложити збору чланове за
средишни одбор, а међутим одложи седницу на пет минута.
За чланове тог ужег одбора изабрани су: др Илија Вучетић,
Миша Димитријевић из Новог Сада, Лазар Гавански и Лаза
Манојловић из Сентомаша, др Милош Ђорђевић из В. Беч-
керека, др Арон Војновић и Исидор Дебељачки из Бечеја и
др Малешевић из Сенте.
После пет минута отвори председник седницу и
позове изаслани одбор да извести збор о свему раду.
Миша Димитријевић као известилац изјављује да се
изаслани одбор сложио у овим лицима: за Нови Сад: др

136
Либерална странка Калмана Тисе (1830–1902), тадашњег председника
угарске владе.
Мих. Полит, Миша Димитријевић, др Илија Вучетић, др
Паја Јанковић, Љуба Стефановић, Паја Гостовић, Коста
Рајић, А. Пајевић, др Јован Велимировић. За Сомбор: Ј. Ко-
њевић, др Кронић. За тителски срез: Мита Пејић (Госпо-
ђинци), др Бастић (Жабаљ), Андрија Зорић (Тител), Тима
Крестић (Тител), Васа Јовановић (Тител). За Кулпински
срез: Ј. Петровић (Шове). За Товаришки срез: Лаза Петро-
вић. За Старобечејски срез: др Арон Војновић, Исидор Де-
бељачки, Лаза Каћански. За Ст.кањишки срез: Стеван
Матић (Мол). За Сенту: др Ст. Малешевић. За В. Кикинду:
Ранко Гранић. За В. Бечкерек: др Милан Ђорђевић, Аксен-
тије Поповић, Паја Поповић. За Т. кањишки срез: Ст. Дун-
ђерски (Црна Бара). За Уздински срез: Ђока Илијевић (Цре-
паја), Петар Вуков (Перлез) и предлаже да збор та лица за
чланове средишног одбора прими.
Збор једногласно усвоји предложену листу чланова
средишног одбора, у коме су сви српски срезови заступ-
љени осим белоцркванског и панчевачког.
Председник проглашује изабране за чланове средиш-
ног одбора и изнаша на дневни ред шесту тачку савето-
вања: упутства средишном одбору.
Извештач др Малешевић подноси предлог да се цен-
трални одбор на пет година бира, односно док се други не
избере.
Предлог се прима.
Извештач предлаже да се даде упутство средишном
одбору да свима средствима гледа да организира и прикупи
странку.
Прима се.
Извештач др Малешевић: Господо и браћо! Ја сам и
пре нагласио да ми слаба изгледа имамо да ћемо при пред-
стојећим изборима и с једним својим кандидатом продрети.
Познати су вам и узроци зашто је то тако, познато вам је да
су у свима овим крајевима у којима мешовите народности
живе изборни срезови, дигод се и колико се могло учинити,
тако заокружени да мање народности у мањини остану;
познато вам је и то како су бирачке листине самовољно са
том тенденцијом састављене и многе друге злоупотребе.
Почем, дакле, узроци зашто ми не можемо на изборима да
продремо не леже у нама него у оној тенденцији од стране
владе и владајућег племена да се српском народу прилика
ускрати да на земаљском сабору тегобе своје поднесе и
почем се то врло лако може тако од необавештеног света
тумачити као да Срби или не маре или су задовољни са
својим политичним стањем, то је нужно да се те околности,
ти узроци, зашто ми немамо ниједног ил’ врло мало посла-
ника саборских – у једном меморандуму пред целим светом
на видик изнесу. Тај меморандум имао би изаћи од сре-
дишног одбора, стога би он имао најпре да покупи најпре за
то и све нужне податке, па да све то детаљно и разложно
својим начином публикује. Стога би нужно било да се
средишном одбору упутство даде како и шта да се у том
правцу учини. Ја подносим тога ради један предлог за од-
луку какво упутство да се даде средишном одбору у том
погледу, који сам слободан прочитати:
„Поводом тим што се с једне стране неправедним и
по Србе штетним заокружењем изборних срезова, с друге
стране погрешно састављеним бирачким листинама, с треће
пак стране многим другим злоупотребама и при самом из-
бору знатно спречава или скоро онемогућава слободна изја-
ва српских бирача – то би свакојако нужно било да се
детаљно изнесу и обелодани сва она вештачка средства ко-
јима се ово постизава – и стога се упућује средишни одбор
да још и пре избора, а нарочито за време самих избора и
после ових путем среских одбора прикупе све на ову ствар
односеће се податке, те да их у једном меморандуму пуб-
ликује, како би се страно јавно мнење о правоме стању на-
родних одношаја у овој држави, ма нарочито о положају
Срба као што треба обавестило.”
Напослетку, извештач изјављује да странка треба да
има свој орган, у коме ће износити своје назоре о појединим
политичким појавама и потребама народним и предлаже да
странка прогласи „Браник”за свој орган.
Збор једногласно прима „Браник”за свој орган и пред-
седник др Полит прогласи Браник за орган Српске народне
слободоумне странке.
Тиме је исцрпљен дневни ред.
Председник позове перовође да читају брзојаве који
су стигли збору (иде даљи текст телеграма).
После прочитаних брзојава председник др Михајило
Полит захваљује српским бирачима на лепом одзиву и
уредном саветовању, препоручи да ову лепу слогу која се
овде на збору показала пронесу они и у своје срезове – нека
свима кажу да Српска народна слободоумна странка још
живи и живиће тек од сада новим животом да ради на бо-
љитку народа. Тиме је закључио збор који се уз одушевље-
ни усклик „Живио др Полит!” разишао из дворане позо-
ришне.
После збора остао је средишни одбор да се консти-
туише. За председника одбора изабран је др Михаило
Полит, за потпредседника Миша Димитријевић, за перово-
ђе су избрани др П. Јанковић, др Стр. Кронић и др Паја Бас-
тић и за известиоца др Стеван Малешевић.
Исти број
Са збора.
Свршио се збор, свршене су и светковине које су би-
ле допуна тог збора; они који су дошли са стране већином
су се већ разишли кућама. Остаје нам да прегледамо значај
јучерашњег дана и да опишемо ток свију догађаја.
Таки у почетку морамо рећи да је како збор тако и
светковине које су приређиване испале у сваком погледу
врло повољне. А ако хоћемо да карактеришемо расположе-
ње духова, радо исказујемо да је било преко сваког очеки-
вања добро. Са свију крајева наших дошли су разборити
људи, који су увидели опасност која прети нашој ствари и
који су били сви сложни у томе да се пријатељи наше ствари
треба да прикупе и уједине у једно коло, какво би ведрим
челом и сигурним погледом дочекали нападаје, долазили
исти ма с које стране.
Ово одушевљење, ово поимање оне свете дужности
која нас чека, мора уродити и добрим плодом.
Већ у суботу после подне почели су долазити стран-
ци. Одбор који се склопио из круга омладине за дочек гос-
тију чинио је већ тога дана своју дужност и дочекивао госте.
Тога дана дошли су Ст. Бечејци, Бечкеречани, Мол-
чани, из Канака и Ст. Шова.
У шест сати увече била је претконференција на којој
се углавноме удесио рад који ће се сутра на конференцији
обавити. На овој претконференцији измењале су се мисли и
углавноме закључило се да се остане при предлогу за одлуке
који се мислио поднети у Сентомашу. Говорили су млоги,
особито нам ваља истакнути говор Ј. Бороте, проте бечеј-
ског, који је опширно разложио какав би требао бити зада-
так наше странке. „Многи покрећу питање о 'хлебу', јер у
таком послу налазе свој 'хлеб насушни'”, рекао је г. Борота.
Ова претконференција трајала је до пола девет увече.
Затим је било пријатељска вечера у дворани „Код ,Је-
лисавете”. Поред старијих опробаних бораца, поред седих
грађана, поред одличних људи који су са стране стигли,
видили смо леп број лица из омладине српске. После вечере
устане г. Миша Димитријевић и у име новосадског сази-
вачког одбора поздрави госте који су већ стигли били; др
Стеван Малешевић захвалио се у име гостију и одушевље-
ним речима наздравио је дру Мих. Политу Десанчићу. М.
Кирјаковић, учитељ из Старог Бечеја, поздравио је Миши
Димитријевићу и дру Илији Вучетићу, који су нарочито
радили да се Народно-слободоумна странка одржи. Др Паја
Јанковић наздравио је народном свештенству, које је и овде
у врло отличним члановима присутно. Прота Ј. Борота се
топлим речима захвалио и рекао да ће свештенство увек
бити тамо где се ради о добру народа. Др Мих. Полит
Десанчић наздравио је омладини српској, која се овде иску-
пила у лепом броју, али оној омладини која не заборавља на
традицију и понос народни. Миша Димитријевић наздравио
је дичном Потиском дистрикту, који је тако лепо овде
заступљен. Др Милан Давидовац наздрави Сентомашанима,
Бечејцима, Бечкеречанима и Сомборцима. Никола Јоксимо-
вић народном учитељству, Иван Косировић, свршен прав-
ник из Новога Сада, и Ђ. Јовановић из Старог Бечеја у име
омладине српске дру Мих. Политу Десанчићу итд.
Дуго би морали ређати кад би нанизали оне здравице
које су пале. Све су потекле из српских груди; на свима се
видило велико одушевљење, које је људе у овим тешким
часовима у Н. Сад довело.
Око поноћи се друштво у најбољем расположењу ра-
зишло.
Сутрадан, у недељу, на дан збора, пошли су приређи-
вачи да дочекају госте из нашег дичног и поносног Србо-
брана. Улазак Сентомашана у Нови Сад била је величан-
ствена појава. 24 кола, међу овима четворо каруца са четири
коња, дали су слици редак релиф. Сентомашани су и овом
приликом показали у најлепшој боји своју велику свест и у
великом броју дошли су да буду вредни учесници у на-
родном послу. Милина је било видити те Србе који у сва-
ком погледу показују да Србин напредује и да уме да се
бори против неприлика које нас даве. Живили!
Поред Сентомашана, особито су се одликовали Ста-
робечејци и Вел. Бечкеречани, који такођер свако признање
заслужују. У њиховим грудима живи традиција чисте Срп-
ске народне слободоумне странке.
Збор је почео у 11 сати. По списку који је вођен, би-
ло је на збору преко 400 особа. Ниједан досадањи општи
збор, ни у Бечкереку, ни у Сомбору, није овако лепо посе-
ћен. Онај збор је чинио редак врло пријатан утисак. Све је
ишло мирно, достојанствено, видело се да [су] се овде
скупили озбиљни људи, да већају мирно о општим ствари-
ма. Није било светине са сокака, али је било разборите
интелигенције, трговаца, занатлија и ратара из свију крајева
Српства у јужној Угарској, који су дошли у најбољој
намери, а не да нападају и руже него да се прикупе у једно
коло и да сложно пораде на напретку народном. Овај збор
је био најјаснија сведоџба где се налазе бољи елементи
Српске народне слободоумне странке, а где треба тражити
оне што само збрку волу. Скоро је сва интелигенција На-
родне слободоумне странке била заступљена и опет се
показала једнодушност у мислима и жељама.
Овај збор пружа нам наду да ће наша странка сретно
прекужити ове тешке дане да иде137 на сусрет ведријој
будућности.
Говор председника збора дра М. Полита био је оду-
шевљено примљен. Говор Политов био је и са говорничке
стране ремек-дело. Референт др Стеван Малешевић извр-
шио је свој задатак са великом вештином, а говор му је,
који се одликовао језгровитошћу и убедљивим разлозима,
саслушан са великом пажњом. При крају су читани теле-
грами, који су поздрављени са „живио”, особито телеграми
омладине пештанске и бечке.
Са стране особито су била заступљена ова места:
Сентомаш, Стари Бечеј, Вел. Бечкерек, Сента, Мол, Ти-
тел, Сомбор, Вел. Кикинда, Петрово Село, Жабаљ, Канак,
Шиклош, Ст. Шове, Ст. Кер итд. Најодлучнији људи из
тих места који припадају Српској народној слободоумној
странци дошли су на овај збор.
Послеподне провели су гости у пријатељском кругу.
Млоги су отишли у Каменицу, а неки су се разишли и
кућама. Већи део остао је овде.
Увече је била бакљада која је величанствено испала.
Дуги низ буктиња осветљавао је она радосна лица која су

137
После „иде” део текста је оштећен.
хитала да поздраве заслужног народног борца. Скуп је био
у порти Св. Николајевске цркве. Одатле се кренуо преко
Житне пијаце,Казанџијском улицом, поред „Камиле”, глав-
ном пијацом, Ћурчијском улицом, поред Саборне цркве у
Грчки сокак, пред Политов стан. Целим путем чули се оду-
шевљени усклици: „Живио др Полит Десанчић!”. Улица где
Полит станује и околне улице биле су пуне света. Ватрогас-
на музика свирала је непрекидно.
Пред станом дра Полита зауставио се народ. Напред
ступи др Милош Ђорђевић из Великог Бечкерека и дивном
беседом поздравио је дра М. Полита.
Говор му је углавноме гласио овако: од како је устав
у овој земљи ступио у живот, од тог доба Полит је с Миле-
тићем заједно почео да ради на јавноме пољу. Српски народ
с Мађарима заједно себорио и за успоставу устава наше
домовине. И тако је домовина своју конституцију добила,
Мађари су своју цељ постигли, а Срби су били обманути.
Мађари су тумачили као да уставност постоји само за њих,
хтели су слободу само за себе. Но ова зграда не може се
тако држати. И зато се народности надају да ће они доћи до
својих права. Народну борбу водио је Милетић, Полит му је
био десно крило, а Бечкеречки програм ослон нашег поли-
тичког живота. Пошто Милетић не може више бити на челу
странке, то цео српски народ мисли да је Полит позван да
после Милетића узме у руку водство народно. Томе је вид-
љив знак и то што га је народ данас на збору за свог пред-
седника изабрао и што је њему, као најодличнијем пред-
ставнику начела Бечкеречког програма, ову овацију учинио.
Који не поштују народно предање, ти нападају нас, али
будите уверени, поштовани господине, да народ разуме вас
и да се од вас нада да ћете га у политичкој борби повести
напред.
Ово је есенција лепог говора дра Ђорђевића, који је
скупљени народ поздравио са громким: „Живио Полит Де-
санчић!”
Полит је тронуто одговорио и благодарио је на одли-
ковању које му се чини. Он одликовања никад тражио није
и ово одликовање сматра да је учињено оним начелима која
је он за ових двадесет и пет година заступао. Радује се што
у овом кругу види и омладину, узданицу народну.
Кад је Полит свршио, усклицима није било краја. По-
сле бакљаде била је заједничка вечера у дворани „Јелиса-
вете”. Депутација је била изаслана да доведе Полита. Кад се
Полит појавио, био је поздрављен са „живио”.
Прва наздравица пала је од стране С. Дунђерског, ко-
ји је наздравио дру Мих. Политу. Затим се вило ваздан на-
здравица гостима, омладини српској и појединим лично-
стима.
Раздрагана српска срца после данашњег успешног
рада дали су својим осећањима одушке. Било је то право
српско весеље, које је до зоре трајало.
С јучерашњим даном можемо бити потпуно задо-
вољни. Јучерашњим збором збрисана је она пега која је
набачена на странку на сентомашком збору.
Разборити елементи не даду да се наша ствар изгуби
у ларми и да се странка одгура са свог становишта.
Нека је фала онима који нису жалили ни труда ни
трошка да из даљине на овај збор дођу.
А особито морамо изрећи признање омладини ов-
дашњој која се својски потрудила да овај збор и дочек што
сјајније испадне.
Прелом духова који је учињен у народу свакојако је
предзнак бољих дана.
Бр. 48, 23. април 1887.

Србима бирачима за угарски Сабор
Браћо бирачи!
Данашњи збор бирача Српске народне слободоумне
странке, који је одржан овде у Новоме Саду, донео је ове
одлуке:
I
Да се приликом предстојећих нових избора за држав-
ни сабор, и поред свега тога што су изборни срезови у
погледу на Србе и данас још неправедно заокружени, и
поред свега тога што су бирачке листине на штету Срба
погрешно састављене, и напослетку и поред свега тога шта
се при самим изборима може и овог пута бојати да ће све
могуће противу Срба употребити – Српска народна сло-
бодоумна странка и поред свију ових незгода у изборну
борбу упусти [се]како би бар и овом приликом могла обе-
лоданити неправде које се српском народу у Угарској чине.
II
Да се ради целисходнијег руковођења избора иза-
бравши себи на овоме збору средишни одбор са седиштем у
Новоме Саду, у коме ће одбору сви изборни срезови бити
заступљени у којима Срби бирачи знатан део становништва
чине, те би по томе у изборној борби могли одлучивати, и
коме ће одбору и то бити у задатку да у свима поменутим
срезовима путем среских зборова среске одборе организују,
који би са средишним одбором у непрестаном додиру били,
шиљући му своје обавештаје и примајући од њега нужна
упутства.
III
странке; где пак ових не би било, а био би истакнут народ-
носни кандидат друге које народности, то да бирачи Српске
народне слободоумне странке имају на овога гласати; како
ће се пак у осталим срезовима поступати, наиме, да ли ће се
Срби бирачи од гласања уздржати или ће својим гласовима
опозиционог кандидата потпомоћи, то да дотични срез у
споразуму са средишним одбором реши, узевши нарочито
околности дотичног среза у обзир.
За извађање ових одлука, а у смислу друге одлуке,
изабрао је збор и средишни одбор Српској народној сло-
бодоумној странци. У тај одбор изабрана су ова лица:
За Нови Сад: др Михајло Полит, Миша Димитрије-
вић, др Илија Вучетић, др Паја Јанковић, Љуба Стефа-
новић, Паја Гостовић, Коста Рајић, Арса Пајевић, др Јован
Велимировић; за Сомбор: Јустин Коњовић, др Стеван Кро-
нић, за Тителски срез: Мита Пејић (из Госпођинаца), др
Паја Бастић (из Жабља), Андрија Зорић, Тима Крестић и
Васа Јовановић (из Титела); за Кулпински срез: Јован
Петровић (из Ст. Шова), за Товаришки срез: Лаза Петро-
вић (из Товаришева); за Старобечејски срез: др Арон Вој-
новић и Исидор Дебељачки (из Ст. Бечеја), Лаза Гавански и
Лаза Каћански (из Сентомаша); за Старокањишки срез:
Новак Радонић (из Мола); за Сенту: др Стеван Малешевић;
за Вел. Кикинду: др Ранко Гранић и Марко Богдан; за Вел.
Бечкерек: др Милош Ђорђевић, Аксентије Поповић и Паја
Поповић; за Турскокањишки срез: Стева Дунђерски (из
Црне Баре); за Уздински срез: Ђока Илијевић (из Црепаје),
Петар Вуков (из Перлеза).
Овај средишни одбор држао је данас одмах после
збора своју седницу, у којој се пре свега конституисао, иза-
бравши за председника: дра Мих. Полита Десанчића, за
потпредседника: Мишу Димитријевића, за извештача:
дра Стевана Малешевића и за перовође дра Стевана
Кронића, дра Пају Јанковића и дра Пају ...138.
Јављајући све ово Србима бирачима, члановима Срп-
ске народне слободоумне странке, морамо им пре свега
напоменути прву одлуку, по којој је велики бирачки збор
решио да се Српска народна слободоумна странка и поред
свију незгода у изборну борбу упусти.
Агитација изборна од стране других земаљских стра-
нака отпочела је већ увелико, па чак и унеким нашим

138
Презиме нечитко због оштећења текста.
срезовима истакле су понеке од тих странака своје канди-
дате. А Срби бирачи већ се и врбују за ове кандидате. Да би
се, дакле, супротставило овим противничким упливима, а
да би и са што сигурнијим изгледом самоме избору на
сусрет поћи могли, нужно је да се и од стране бирача Срп-
ске народне слободоумне странке што пре кандидати поста-
ве у оним срезовима који се по релативној већини бирача
свакојако пак по традицији као српски сматрају.
Према томе, позивамо овим све бираче Српске на-
родне слободоумне странке нека што пре сазову своје сре-
ске зборове и нека на овима истакну кандидате, те их одмах
потписаном средишном одбору и пријаве, како би их одбор
као такве прогласити, а и од своје стране за њихов избор
порадити могао.
Да би пак изборна акција Српске народне слобо-
доумне странке што јача и што замашнија била, нужно је
пре свега да се од горе до доле спроведе систематична ор-
ганизација те странке, као што то велики збор у другој од-
луци жели и изриче.
Према томе, позивају се Срби бирачи да на првом
своме бирачком збору том приликом кад себи кандидате
истицали буду одмах и срески бирачки одбор изаберу. Ови
одбори треба да се одмах конституишу, да о томе потписа-
ни средишни одбор известе и без сваког одлагања у своме
срезу на посао ступе.
Потписани средишни одбор нарочито се нада и оче-
кује да ће у целој овој ствари баш сами његови чланови
који су напољу по срезовима, како у погледу сазива среских
зборова, тако и погледу истицања кандидата и организације
странке иницијативу преузети, те тако потписаним у првој
линији апелују на своје другове.
Но и тамо где се кандидат Српске народне слобо-
доумне странке не би могао истаћи, нужно је да чланови
наше странке среске зборове одрже и срески бирачки одбор
изаберу, како би странка што чвршћа била, и како би се на
свима линијама у једно исто добаизборна акција отпочети
могла.
Са оваквих места очекује средишни одбор да му се
достави извештај о саразмеру странака и о другим поме-
сним околностима, поглавито пак о расположају бирача.
Морамо напоменути још и то да на великом бирач-
ком збору нису неки српски срезови заступљени били, те из
њих није изабрано ниједно лице у средишни одбор. Наиме,
пак нема у средишном одбору заступника из вароши Врш-
ца и из срезова панчевачког и белоцркванског. Средиш-
ном одбору дата је пуномоћ да се по својој вољи и по своме
увиђењу из тих срезова попунити може. Та пуномоћ дата
му је и иначе уза друге непредвиђене случајеве. Но средиш-
ни одбор држи да ће најбоље бити да горња три среза иза-
беру сами себи заступнике у средишни одбор. Ово се најбо-
ље може учинити са среским збором. Стога средишни
одбор позива дотичне срезове да овој дужности што пре за-
доста учине и о томе средишни одбор известе. Број чланове
оставље се на увиђење самоме срезу.
Како се већ пак унапред зна да су изборни срезови по
Србе неправедно заокружени, да су изборна места незгодно
одређена, да број становника, односно бирача једнога среза
не одговара саразмеру других срезова, како се и то зна да су
скоро свуда бирачке листине погрешно, а на штету Срба
састављене; и како се обично пред изборима и самим избо-
рима у нашим срезовима сваковрсне злоупотребе, управље-
не баш противу Срба, чине – то је велики бирачки збор с
погледом на све те околности упутио потписани средишни
одбор да прикупи податке о свима околностима које
спречавају слободну изјаву српских срезова и Срба бирача
Народне слободоумне странке и да их у једноме меморан-
думу обелодани, из кога би се јасно видело како су на-
родности у Угарској запостављене и потиснуте.
Према томе, нужни су средишном одбору сви ови
подаци. Стога се он већ сада обраћа на своје чланове у
срезовима, на среске одборе који ће се образовати и свакoг
ревносног и одрешитог члана странке, да у овом погледу
средишном одбору с подацима послужи. Наиме, очекује
средишни одбор да му се сада већ што пре приопште по-
даци о заокружењу изборних срезова, о положају изборних
места и о саставу бирачких листина. Што се пак злоу-
потреба тиче, које се пред изборима и при изборима чине,
упозоравају се сви чланови странке да такове злоупотребе
пажљиво прате и савесно бележе и да их по обављеном
избору путем својих среских одбора средишном одбору до-
ставе.
Сва писма, извештаји, питања и др. нека се упућују
на адресу председника овога одбора.
А сад сложно на посао! Нека вам је свима и свуда
срећан и успешан рад!
Из седнице средишног бирачког одбора Српске на-
родне слободоумне странке, држане у Новоме Саду 19. ап-
рила (1. маја) 1887.
Миша Димитријевић Др Стеван Малешевић Др Мих.
потпредседник референт Полит Десанчић
председник
Исти број
Новосадски збор.
Новосадски збор свршио се у најбољем реду. Оно
очекивање које смо у њега полагали испунило се у пуној
мери. Ниједна бечкеречка ни новосадска конференција није
била тако заступљена као ова.
Но осим тога, видили смо да у странци влада
најбоље расположење. Дошли су људи да се озбиљно
договоре што нам у овим тешким временима чинити ваља.
Дошли да се посаветују, како би се оградили против оне
заразе која хоће да нас окужи.
Новосадски збор је сјајна сведоџба да је наша
странка још будна, дасе и они који су се ломили сад
одлучили на коју ће страну. Народна слободоумна странка
прикупља се, чисти од кукоља, како би временом ојачала.
У овом времену ово прикупљање може улити наду
да ће све још добро бити. Где су бољи елементи на опрезу,
где ти излазе на сусрет свакој опасности, ту се неће моћи
користити народом ни „мудри ловци”, који би једва чекали
да се наша странка упропасти, а ни они који одвлаче народ
на странпутицу.
Доста је било збрке. Доста су се мутили појмови.
Доста се од црнога правило бело. Изишли смо на чистину.
После овог збора знамо се. Ко је прави пријатељ оних наче-
ла која су смештена у Бечкеречком програму, имаће у одлу-
кама овога збора кажипут за своје држање. Чиста Народна
слободоумна странка, као што је назива бечка омладина,
показала је и вољу и снагу да хоће да живи и да је способна
за живот.
Ово се показало у најлепшој боји на овом збору, на
ком се није чула ларма и дрека. Моћ здравих идеја нечујно
крчи себи пута и тако ће наша странка, која је ономад об-
новљена, и даље напредовати. За то јемчи добра намера у
оних разборитих и свесних људи, који су на том збору били.
Најпречи је задатак сретно свршен. Удешено је све
што треба да може народ ступити на изборе. Успех изборне
борбе не зависи од нас; што је зависило, то је учињено, да
сачувамо образ и да нас избори не дочекају растројене.
Но није само тиме поможено. Тешко оној странци
која живи само неколико дана, а после свако себи, као што
се у нас често догађало. Да то убудуће не буде, на овом збо-
ру ударен је темељ организацији странке, јер без тога нема
ниједној странци живота.
Ономадашњи збор унео је нову светлост у наше при-
лике, а већ тиме је много постигнуто.
Почетак је сретно учињен. Буде ли се и даље тако ра-
дило, наскоро ће наша странка доћи до пређашњег свог уг-
леда и пређашње своје моћи.
Бр. 44, 14. април 1887.
Домаћи вјесник.
(Мјесто Сенјтомаша – Нови Сад). Кад се ништа није
могло учинити у Сентомашу, сад би се хтјело нешто у Нов.
Саду. У „Бранику” читамо позив на збор који ће бити 19.
априла/1. маја у Нов. Саду. Збор сазивају др Полит, Дунђер-
ски, М. Димитријевић, Вучетић и други и позивају да им
дођу само „пријатељи реда” и они који не желе да се према
жељи већине растуренога сентомашког збора мијења Беч-
керечки програм.
Бр. 46, 18. април 1887.

Послије сентомашког, а уочи новосадског збора
Колико је дана прошло од сентомашког збора до да-
нас – толико смо пута потезали за калемом да о томе своју
напишемо – па није ишло. Није ишло зато јер нам је сваки
пут задрхтала рука од јада и бруке што нам тај сентомашки
збор нанесе.
Мислили смо, а и дужност нам је била да речемо свој
суд о томе збору и да осудимо оне са којих су ради нада
тога збора осујећени. Ал' и то је тешко било, јер се још и
данас новосадски листови „Застава” и „Браник” препиру о
томе ко је крив да је осујећен сентомашки збор? Оба ова
листа тик су уз Сентомаш и треба да су најбоље и најпоуз-
даније обавјештени о току догађаја што су се тамо разви-
јали трећи дан Ускрса, док није владин повјереник прину-
ђен био да збор разријеши. Ал' су оба ова листа заинтересо-
вана, јер „Застава” вели да су присташе „Браника” исцени-
рали ту бруку у Сентомашу,а „Браник” опет криви приста-
ше „Заставине”, те усљед тога не могоше се извјеститељи
„Заставе” попети на објективно брдашце са кога би нам да-
ли безпристрасно извјешће о току тога збора, већ су њихова
извјешћа пропраћена субјективним рефлексијама у којима
се међусобно туже и окривљују за почињене покоре у
Сентомашу. На основу таковијех извештаја тешко нам је из
даљине рећи ријеч „ни по бабу ни по стричевима”; ал' то
можемо категорично устврдити да збор у Сентомашу није
сазват да се на њему дијеле титуле и одликовања вођама
народним, већ да се те вође народне са народом посавјетују
о злу и добру народном уочи предстојећих избора за сабор,
те да се једном прибере снага народна и одреде пути који ће
народ српски у Угарској одвести оној мети, гдје ће наћи
своја грађанска права и уточишта својој вјери и народно-
сти, па да се као слободан грађанин и народ српски унапре-
ђује материјално и морално у свим гранама његовога на-
роднога живота. Двије хиљаде народа српскога из Баната,
Бачке и Барање није ваљда дошло у Сентомаш да бира
Мишу или Ђуру за предсједника, те да се тај збор сломије о
избор свога предсједника! Ал', нажалост, тако је и било, и
то је баш та брука и срамота које имају да подијеле међу се
вође народа српскога с оне стране Дунава и Драве, па били
они „браниковци” или „заставаши”.
Непријатељима српским добро је дошао онакови
сентомашки збор, a још приличнији ће им бити збор који ће
се у Новоме Саду сјутра држати. Сазивачи новосадскога
збора преломили су народ српски у Угарској на двије поле,
које ће се међусобно клати, а трећи ће им натенани крв пи-
ти. Подијелили су се у ђенерале и редове, ал' тако да су ђе-
нерали без војске, а војска без ђенерала. Код таковога рас-
тројства није чудо и изненађење што сазивачи новосадскога
збора признају у своме прогласу да не могу развити велику
акцију, јер се не надају каковоме успјеху. Штавише, они су
у таквој страви да предвиђају сваку опасност ако се предуз-
ме иоле каква промјена Бечкеречкога програма. То је рђав
знак и слаба нада када грађари не смију ни прстом да се
дотакну своје зграде, бојећ се да се она над њима не сруши.
То је знак да је та зграда ил' на слабом темељу грађена, ил'
јој је грађа иструлила, ил' је њезини грађари нијесу солидно
саградили да може сваком времену и свакој олуји одољети,
а не да се боји најмањег повјетарца као кућа од карата.
Ако је тако – зашто да не приону искусне старе и
снажне младе руке – зашто да се не прибере и нова јапија,
те да се прибере и учврсти та зграда Срба Народне
слободоумне странке у Угарској, која се њезиним стожером
или програмом зове – па да се у њу смјесте сви услови ма-
теријалнога, моралнога и културнога живота народа срп-
скога у Угарској, те да и ми Срби у Тројединици од богате
браће свога удјела имадемо, који ће нам помоћи да и ми
овдје сличну зграду, према нашим одношајима и прилика-
ма, сазиђемо на понос вама и нама. Зашто да нас ваше зло
туче – ваше боли тиште – ваши гријеси прскају? Зашто да
сте ви сиротиња, а ми сироте у оца и мајке без помоћи бра-
ће своје?
Сјутра је збор у Новоме Саду. Састаће се ђенерали
тек са десним крилом своје војске, да ударе против свога
лијевог крила, а не на непријатеља заједничкога. То је
брука – то је јад, да је ударио брат на брата, а десна рука
против лијеве једнога тијела народнога. Томе се неприја-
тељи наши смију и веселе – па мирно пирују своју побједу,
без фишека и јатагана. Па да, је л' само то? Не! Ево још ве-
ћега јада и бруке: своме заједничкоме непријатељу чинимо
услуге и још како подле! Сазивачи збора новосадскога дије-
ле један народ српски на пријатеље реда и нереда. А знате
ли, људи Божији, каковим епитетом – каковим термином
назива полиција људе од нереда? Знате ли да она те непри-
јатеље реда зове анархистима и да их као такове по закону
прогања и затвара. А зар је народ српски у Угарској анар-
хиста што хоће сам о себи да мисли и да за себе ради у ок-
виру постојећих државних закона онако како мисли да ће
му најбоље бити и како га је горко искуство научило да му
ваља за опстанак своје народности и своје материјалне и
културне будућности радити? Зар је анархиста ако хоће да
се прилагоди и удеси програм свога рада – своје народне
зграде – према битним својим потребама тако да у њојзи
живи и да се брани као човјек, слободан грађанин и поно-
сит Србин?
Зар је анархиста зато што је, више пута преварен од
својијех вођа у борби својој, стекао поуку и искуство, да му
ваља бити опрезан према себи и својијем вођама, те је хтио
дати програм и упуства својијем вођама како да у јавној
борби и на сабору раде и да их за њег вежу вјером и потпи-
сом, јер је доста обећањима преварен био и својијех невјера
доживио?
Гријешите тешко о народ што његову већину анархи-
стима називате! Гријешите о своју част што полицији тако-
ве услуге чините! То није лијепо, није часно, а још мање
корисно, господо лекари и адвокати!
Сјутра је збор у Новоме Саду. Дај, Боже, да се ове
наше слутње и зебње не испуне! Дај, Боже, да се сјутра вође
народа српскога у Угарској савјетују како да се измире са
народом, како да поправе своје погрешке, те да их на дјелу
видимо са народом за народ, а не за себе. Само се тако
побјеђује кад је Ханибал пред капијама дворова и светиња
српскијех.
Бр. 48, 25. април 1887.

Одлуке „Браниковог” збора
На збору што га прошле недјеље одржаше „брани-
ковци” у Новом Саду видјело се за чим тежи адвокатска
фракција Српске народне странке. Уздржавајући се засад
од сваке оцјене овакога рада, доносимо овдје одлуке које су
без икакога разговора и усвојене.
Ево какве су:
Бирачи Српске народне слободоумне странке у Угар-
ској искупљени поводом изборног кретања на бирачком
збору у Н. Саду 19. априла (1. маја) 1887, стојећи непоко-
лебиво на темељу свога Вел.бечкеречког програма утврђе-
ног на великој бирачкој конференцији у В. Бечкереку г.
1872 – одлучују:
I
Да се приликом предстојећих нових избора за држав-
ни сабор, и поред свега тога што су изборни срезови у по-
гледу на Србе и данас још неправедно заокружени, и поред
свег тога што су бирачке листине на штету Срба погрешно
састављене и напослетку и поред свега тога што се при са-
мим изборима може и овог пута бојати да ће се све могуће
противу Срба употријебити – Српска народна слободоумна
странка ипак и поред свију ових незгода у изборну борбу
упусти, како би бар и овом приликом могла објелоданити
неправде које се српском народу у Угарској чине.
II
Да се ради цијелисходнијег руковођења избора Срп-
ска народна слободоумна странка организује, изабравши
себи на овоме збору средишњи одбор са сједиштем у Новом
Саду, у коме ће одбори сви они срезови бити заступљени у
којима Срби бирачи знатан део становништва чине, те би
по томе у изборној борби могли одлучивати и коме ће одбо-
ру и то бити у задатку да у свима поменутим срезовима пу-
тем среских зборова среске одборе организују, који би са
средишњим одбором у непрестаном додиру били, шиљући
му своје обавјештаје и примајући од њега нужна упутства.
III
странке; гдје пак ових не би било, а био би истакнут канди-
дат друге које народности, то да бирачи Српске народне
слободоумне странке имају за овога гласати; како ће се пак
у осталим срезовима поступати, наиме, да ли ће се Срби би-
рачи од гласања уздржати или ће својим гласовима опози-
ционог кандидата потпомоћи, то да дотични срез у споразуму
са средишним одбором ријеши, узевши нарочито околности
дотичног среза у обзир.
Затим је дато овакво упутство средишном одбору:
„Поводом тим што се с једне стране неправедним и
по Србе штетним заокружењем изборних срезова, с друге
стране погрешно састављеним бирачким листинама, с треће
пак стране многим другим злоупотребама пред изборе и
при самом избору знатно спречава или скоро онемогућава
слободна изјава српских бирача – то би свакојако нужно
било да се детаљно изнесу и објелодане сва она вјештачка
средства којима се ово постизава – и стога се упућује сре-
дишни одбор да још и пре избора, а нарочито за време са-
мих избора и после ових путем среских одбора, прикупе све
на ову ствар односеће се податке, те да их у једном мемо-
рандуму публикује како би се страно јавно мнење о право-
ме стању народних одношаја у овој држави, а нарочито о
положају Срба, као што треба обавијестило.”
Напосљетку је проглашен „Браник” за орган ове
странке.
Тиме је исцрпљени дневни ред.
Послије збора конституисао се њихов средишњи од-
бор који је изабрао за предсједника Полита, за потпредсјед-
ника Мишу Димитријевића, за перовође П. Јанковића, Ст.
Кронића и П. Бастића, а извјестиоца Стевана Малешевића.
У одбор ове странке једногласно су на предлог г. М.
Димитријевића изабрана ова лица:
За Нови Сад: др Мих. Полит, Миша Димитријевић,
др Паја Јанковић, Љуба Стефановић, Паја Гостовић, Коста
Рајић, А. Пајевић, др Јован Велимировић. За Сомбор: Ј. Ко-
њевић, др Кронић. За Тителски срез: Мита Пејић (Госпо-
ђинци), др Бастић (Жабаљ), Андрија Зорић (Тител), Тима
Крестић (Тител), Васа Јовановић (Тител). За Кулпински
срез: Ј. Петровић (Шове). За Товаришки срез: Лаза Петро-
вић. За Старобечејски срез: др Арон Војновић, Лаза Гаван-
ски, Исидор Дебељачки, Лаза Каћански. За Ст.кањишки
срез: Стеван Матић (Мол). За Сенту: др Ст. Малешевић. За
Вел. Кикинду: Ранко Гранић. За Вел. Бечкерек: др Милан
Ђорђевић, Аксентије Поповић, Паја Поповић. За Т. Кањишки
срез: Ст. Дунђерски (Црна Бара). За Уздински срез: Ђока
Илијевић (Црепаја), Петар Вуков (Перлез).
„НАШЕ ДОБА”
Бр. 44, 15. април 1887.
Аугурски збор и аугурска политика
Наши аугури, тј. они који, како на црквеном, тако и
на политичком пољу воде лукаву политику просте лажи и
обмане, који сасвим друго народу говоре и проповедају, а
сасвим друго чине и извршују – ти политички камелеони и
опсенари покушаше срећу, те позваше општи збор свију
српских бирача из Угарске на трећи дан Ускрса у Сенто-
маш, не би ли им како за руком пошло и опет да проспу
прах и песак у очи народу, да не види ништа друго до ли
њих једине, стару гарду лобцајхбрудера као једине опроба-
нe родољубе, привилегисане прваке и усрећиоце српског
народа у овим крајевима!
Идеју општег збора свију Срба бирача скували су
они сами у својој аугурској кујни, осим њих једини[х] нико
није имао приступа у саветовању о томе како и у ком збору
да се тај општи збор сазове и оствари. Ишли су очевидно за
тим да лукаво обману, те изнебуха натуре бирачима, за које
се знало да ће се из чистог родољубља, одушевљења и љу-
бопитства у већем броју стећи свој страначки тип, те да се
покаже и опет да су они једини прави родољуби и усрећио-
ци српског народа у овим крајевима.
Али једно бирташ, а друго пијаница мисли. Наши
радикали, видећи да ће то бити општи збор свију српских
бирача, једва дочекаше кад је звонар на општи збор у Сен-
томаш за трећи дан Ускрса зазвонио, те листом пођоше на
тај збор, па унапред изрекоше да једва чекају да се српска
слободоумна ствар пред тај збор изнесе, да се прочисте ми-
сли, да се види у чему се састоје слободоумна начела Срп-
ске народне странке, ко је њихов прави заступник, а ко и у
том погледу тера само лукаву политику лажи и обмане?
На овај чист, јасан и отворен одзив радикала, наше је
аугуре права језа спопала, на њима се јасно видило да у
некој душевној трзавици и грозници на општи збор у Сен-
томаш полазе. Ми који целу ствар ладнокрвно и објективно
посматрамо, рекли смо јавно и отворено да ће Сентомаш
бити политично наседање наши[х] аугура; рекли смо уна-
пред да ће њима бити једини спас Бела Гомбош139, да ће са-
ми лукаво удесити да политичка власт тај збор осујети, те
да бар под том фирмом спасу част свога обруканог барјака.
Рекли смо да за такав конац ствари говоре деведесет и де-
вет процената, а тако се и збило.
Повикаше аугури: радикали су криви што беспри-
мерном виком и бруком осујетише збор. Наравно, мора се
пораз чим-тим бранити, па куд ће боље обране, него вика и
брука од стране радикала! Само што то ниједан разуман и
увиђаван човек не може веровати. Није аугуре растерала у
Сентомашу вика и брука радикала, већ су они [х]отимице
ту вику и бруку изазвали да буду растерани. И једни и дру-
ги признају да су у Сентомашу биле поглавито две странке
или, ако вам се боље допада, две различите и врло против-
нички једна према другој заузете две струје једне исте
странке. Питало се која доминира ситуацијом? То се мора
при првом питању, при избору зборског председника види-
ти и решити. Месни председник по очевидној инструкцији
аугура препоручује, а мало доцније и проглашује др Полита
за председника збора, као оно што су некада градили штрај-
хове мађарски феишпани140, који су прикупили око стола
неколико букача који су викали за онога кога је феишпан
хтео, а он је тога одма за изабратог прогласио, мада је грдна
већина противна била. Тако су и они вештином хтели да
прогласе др Полита за председника збора, да натуре тиме
збору свој тип, мислећи да је тиме и борба упола добивена.

139
Тадашњи бечејски срески начелник.
140
Мађ. főispán – велики жупан.
Зар овако лукави и аугурски посао да не изазове у против-
ника душевну узбуђеност и оправдано огорчење? Где стоје
две велике странке једна према другој – откуд да се пред-
седник проглашује без гласања? Откуд да се намеће збору
прононсирати тип једне странке, а да се не зна која је стран-
ка у већини? Било је, зацело, вике и бруке, али су је аугури
силом и [х]отимице својим лукавим смицалицама изазвали.
Друго је нешто осујетило збор у Сентомашу, а не ви-
ке и бруке радикала. Осујетила је та околност што су
аугури видили да су у очевидној мањини, јер да су знали да
су у већини, имају они исувише млого препредености и
лукавштинекојим би кадри били ту вику и ларму на више
начина уништити и безбедном учинити.
Цео главни штаб наших данашњих радикала дошао
је био и на кикиндски општи збор141. Тамо је ишло све ко-
ректно, те нису правили никакве забуне и ларме, понашали
су се сасвим пристојно и солидно, разлагали су своје мисли
отворено и слободно без сваке сметње и прекидања, а тако
исто нису ни они своје политичке противнике прекидали,
нити су им икакве сметње правили у говорима и разлагању
својих мисли. У Кикинди су били радикали у очевидној ма-
њини, па су се тако понашали; а зашто у Сентомашу да се
друкче понашају, кад су били потпуно господари ситуаци-
је? Сентомашки је збор осујетила очевидно лукава полити-
ка аугурска, јер су већма волели да с формалним него ли са
стварним поразом кући дођу.
Па шта су после Сентомаша, управо још у Сентома-
шу, на ново доконали?
Ово је опет нова мајсторија аугурске политике.
Доконаше да се у Новом Саду 19. априла држи нов
збор, али не више општи збор свију српских бирача, него
ужи, дакле крњ зборискључиво њихових сопствених приши-
петљаша. „На том крњ збору”, веле они изрично, „немају

141
Збор нотабилитета у Великој Кикинди одржан 13. априла 1884.
места они који желе промену Бечкеречког програма.”
Дакле, из тог збора су проскрибовани сви они који се не
поклањају њиховом инфабилитету, који не метанишу њихо-
вој политичкој мудрости! Евала, и таког збора није било у
нас Срба. Шта ће вам збор и договор, кад је већ унапред
проглашен неприкосновени програм, а ко у тај програм не
верује, тај је à priori искључен из тог збора. Наравно да је
само такови крњ збор кадар прогласити наше аугуре за
генерале и једине усрећиоце народне; на другом каквом
збору та им се радост зацело не би десити могла.
Немамо ништа ни против таквог збора – али нека
имају бар толико резона, па нека не проглашују те зборове
за опште народне зборове какви су били у Бечкереку, Ки-
кинди, Сентомашу; тамо је имао права присуствовати сваки
српски бирач, па шта се на тим зборовима одлучило, то се
морало сматрати за израз српскога народа у различним
фазама развитка нашег овостраног уставног живота.
Њихов збор од 19. апр. т. г. у Н. Саду, то ће бити
прост њихов страначки, тј. крњ збор. Нек раде што год
хоће, нека се организују како год умеју, толико свакако
стоји да њихова политичка радња не вреди ни потуре; не да
насумце пророкујемо, него им позитивно велимо, да њихо-
ва цела радња неће и не може имати никаквог практичког
резултата. Уосталом, они као и да не мисле ни на какав
резултат, него хоће неком новом опсеном да обмањују људе
који се још од њих дају обмањивати, да осигурају своје
личне интересе и положаје и да забашуре колико-толико
сентомашку погибију.
У нашем народу у овим крајевима има уистини само
две струје, једна идеална, која је углавном и племенита и
оправдана – али неизведива; таква струја свугде постоји и
треба да је буде, а особито у млађем нараштају, те се тиме
моћно утире и крчи пут великом светском прогресу свугде,
па и у политичком животу. Друга је струја опортунитета,
тј. која рачуна са фактично постојећим околностима, те
тражи у овима услове за опстанак и напредак народни до
бољих времена, која ми ни изазвати, а још мање створити
можемо.
Прва је политика појезијеи теорије, а друга политика
прозе и праксе; прва је политика крупних речи и обичног
популаритета, друга пак беспристрасног погледа и ладног
растука. Прву руководи срце, а другу разум.
Не треба замерити млађима ако терају прву, али ни
старијима ако се придржавају овде друге политике. То је
сасвим природно, то је досад тако било, а биће и убудуће.
Поред ове две природне и јасно маркирате струје у нашем
народу, нема места трећој, а најмање аугурској политици.
Ова се лишава битних услова свога политичког опстанка;
оснива се просто на обмани и заваравању народа, како у
црквеном, тако и у политичком погледу. Они увек једно
јавно говоре и исповедају, а сасвим друго и противно на
делу чине. Аугури не признају патријарха, али седе њему уз
колено и управљају у заједници с њимесасвим лепо и
законито автономним животом народним.142 Аугури грде
патријарха са подсмехом његове наименованости и другим
непристојним начином; приватно пак, и то писмено и
усмено, именују га светим патријархом и целивају му свету
десницу. Аугури сви из реда усмено и писмено осудише
Бечкеречки програм, изрекоше да се преживио, да је у
данашњем времену сасвим беспредметан, опсолетан
постао, као што у ствари заиста и јесте, изрекоше да га
треба реформисати, наравно у његовом духу и правцу –
сада пак изричу1) да је Бечкеречки програм Свето писмо,

142
Алузија на то што су либерали сматрали да мађарска влада треба да
потврди Уредбу о избору за митрополита – патријарха, донету на црк-
вено-народном сабору из 1885/86, како би српски народно-црквени сабор
могао сам да бира црквеног поглавара, сматрајући да у супротном случају
избор црквеног поглавара не би био слободан. Вид. Горан Васин, Патри-
јарх Георгије Бранковић и његово доба 1890–1907, Нови Сад 2014, 51.
1) И то још на свештеничка уста Лазе Каћанскога. У.
неприкосновено слово кога се нико дотаћи не сме! Хвали-
шу се како су они храбри борци за права народна и очити
противници мађарске владе и владине странке, а већина
оних који нечувеном лукавштином и обманом у своје крило
привлаче јесу прави и опробани приврженици владине
странке у Угарској. Ко увек уз владину странку гласа, али
иначе аугурима ласка и повлађује, тј. ко друкче говори, а
друкче ради, те они сматрају за опробане родољубе српске;
које пак из начела уз владину странку, те верно томе начелу
и поступа, то су по њима издајице и одметници народни! У
томе погледу пружа нам врло интересантне податке
најновији позив њихов којим сазивају аугурски збор на 19.
апр. т. г. у Н. Саду. Тај су позив потписали 47 особа; цел је
збора да се одржи Бечкеречки програм, дакле еминентна
опозиција према мађарској влади. Аугури су знали обману-
ти и на танак лед навести од потписаних 47 њих 24, дакле
више од половине који су пређе били, а наиме при послед-
њем избору, а биће зацело и убудуће приврженици владине
странке, који су гласали досад а гласаће зацело и убудуће за
владине кандидате. Да не каже когод да је то басна, ево
ћемо казати поименце имена тих 24 особа које су при по-
следњем избору за владиног кандидата гласале, а сада фи-
гурирају као Пилати у Верују у аугурском позиву као вајни
приврженици Бечкеречког програма. Ево их по реду: Лаза
Дунђерски143, Лаза Гавански, Исидор Дебељачки, Ђ. Р.
Стефановић, Аксентије Поповић, Тоша Ђорђевић, Тоша
Хаџић, Лаза Манојловић, Никола Дракулић, Мита Ле-
кић, Јован Теофановић, Леса Нићин, Васа Нићин, Стева
Дунђерски, Богдан Дунђерски, Андрија Сарић, Шаца
Манојловић, Алекса Каћански, Прока Каћански, Пера
Сивачки, Сима Николић, Гавра Антић, Коста Манојло-
вић. Уз ове долази и Јустин Коњовић (! У.), који је

143
Лазар Дунђерски, рођен 1833. у Србобрану, где је 1917. и умро. Трго-
вац, велепоседник и добротвор из познате имућне породице овдашњег
Српства.
приврженик Кикиндског програма, који је члан извршног
одбора кикиндског збора, којега партија са свом силом и
снагом ради данас за владиног кандидата у Сомбору. Позив
су потписали и њих тројица који нису ни бирачи; имена
ћемо им оставити на миру, да их заштедимо од бруке.
Остају још њих 19, од који су 15 прави аугурски штаб у Н.
Саду са генералима и са капларима заједно, а њих 4, сло-
вом четворица, из целог осталог српства који подржавају
лукаву политику новосадских аугура, а то су ова четири
адвоката: др А. Војновић из Бечеја, др М. Ђорђевић из
Бечкерека, др Стева Малешевић из Сенте и др Стева Кро-
нић из Сомбора. Позвали су општи збор у Сентомаш, моли-
ли су и преклињали све приврженике своје да им дођу у
помоћ против радикала. Па ко им се одазвао? Од толико
угледних људи, од толике српске интелигенције млађег и
старијег нараштаја, одазваше се њи[х] четворица, па и то је
карактеристично откуд баш четири адвоката и нико више.
Др Миша Полит опкорачио је као фискал српске фондове у
Карловцима, др Илија Вучетић српске фондове код Матице,
Паја Гостовић српске фондове код Задруге144 и Трандафил-
кине масе145. Горња четворица адвоката биће им заменици у
провинцији, па ето откуд дођоше на аугурску поруку у Сен-
томашу. Осим ових, у целом српству ни један угледан и
интелигентан човек није дошао да их подупире – и још
имају обзира тврдити да су они фактор у српском народу и
да језгра српства уз њих стоји! Од овога веће ироније бити
не може! Новосадски ће им крњ збор ту истину још у грђој
боји засведочити. Осим она четири адвоката којимих у
провинцији замењују, можда ће још неколико дужника кар-
ловачких и новосадских народних фондова на збор коман-
дирати, од угледних људи и интелигенције са стране неће

144
Српска задруга за међусобно помагање и штедњу, основана 1870. Реч
је о првом кредитном заводу код Срба у Војводини.
145
Гостовић је био један од извршилаца тестамента Марије Трандафил
(1816–1883), чувене новосадске добротворке.
бити никога, моћи ћемо их зацело на прсте избројати; али
то неће ништа аугурима сметати да се и даље хвастају и
народ обмањују како су они једини, опробани прваци срп-
скога народа. Па зашто се, забога, ти људи, та општепрезре-
на клика аугурска, не окане ћорава посла, кад виде да су
излишни, да их нико не треба, кад виде да не смеју терати
политику срца, а боје се терати политику зрелога разума?
Неће да се окане зато што им треба популаритета да одрже
своје данашње масне положаје. Они управљају као пот-
председници и одборници са милионима српских народних
фондова, српске Матице и других фундација, они су фис-
кали код свију тих фондова, завода и фундација, два чисто
српска среза, наиме Шајкашки и Уздински, гледе за своју
дедовину да прогласе, да им буду вечити заступници – а то
су такови положаји у којима се господски живи, а да се не
мора човек много мучити ни трудити.
То је прави кључ аугурске политике, то је оно нешто
што их напред креће. Материјални интерес руководи целу
њихову радњу, тај интерес подржава њихову заједницу,
зато се непрестано међусобно хвале као што се Цигани ме-
ђусобно хуле. Све масније положаје што их овдашњи народ
српски има, они су пограбили у своје руке, једни их држе у
рукама, а други их мисле од њих наследити. То је унутраш-
ња есенција аугурске клике и политике; да тога није, не би
било аугура.
Но пређимо сад на оне људе који су опробане и за-
коване присталице владине, па их ипак видимо на аугур-
ском позиву као истакнуте браниче Бечкеречког програма.
Са овима се не можемо разговарати посебице, него ћемо
двојицу њих да истакнемо, а што за ову двојицу важи, то
важи мање-више и за остале потписате владине присталице.
На том фамозном аугурском позиву видимо и имена г. Лазе
Дунђерског и г. Исе Дебељачког. Ово су људи материјално
посве независни, бистрог ума, чистог карактера и сваког
поштовања достојни. Ми питамо те људе, ево јавно и
отворено, нека се изразе: да ли су они до сада били приста-
лице владине, односно Либералне странке, да ли су гласали
за владине кандидате, да ли ће и на предстојећем сабору за
владине кандидате гласати? Одговор ће бити да је то ис-
тина. Онда их даље питамо: јесу ли они до сада то чинили
из чистог уверења и оће ли тако и даље чинити из чистог
уверења? Одговор ће бити, као што и не може бити други,
него тај да су они, као духом и поседом сасвим независни
људи, то ли и искључиво из чистог уверења чинили. Кад је
тако, а друкче зацело није, онда их питамо: откуд они на
аугурском позиву? Откуд они да су приврженици неприко-
сновености Бечкеречкога програма, кад је тај програм оли-
чена противност не само мађарској влади, него и оној др-
жавној основи на којој данашња Угарска постоји?
Ове загонетке обичним разумом људским не можемо
никако растумачити – биће да је и ту било аугурска посла,
јер правим путем до таковог јавног скандала није могло
доћи.
Аугурима је стало до тога да обмањују свет, тј. они
су изујдурмисали потписе владиних људи на свој аугурски
позив просто зато да људи из даљих крајева који не познају
нас изближе, помисле да су све то прекаљене аугурске при-
сталице неприкосновености Бечкречког програма – а овамо
су то људи по делима својима дијаметрално противположе-
ни Бечкеречком програму.
Што аугури тако чине, то је њихов занат и јавни мо-
рал, од тога они живе; али да се људи бистре главе и здраве
памети ма и за часак дају од аугура тако грозно завести – и
себе без узрока обрукати – то је непоњатно.
Та и римски стари аугури варали су само прост пук и
од тог варања своју корист вукли; али разумне и свесне
римске грађане нису кадри били никад на танак лед
навести, нити су их могли као просто оруђе за нос вући!
Освестите се, људи, па ће бити и крај аугурства у Срп-
ству. Или смо за идеализам или за политику опортунитета.
И једно и друго има смисла – али аугурства, тј. лажи и об-
мане треба да се гнушају и једни и други, треба да се гнуша
цео наш народ.
∆
Бр. 47, 22. април 1887.

Аугурски фијаско у Новом Саду.
Што смо унапред видели и насигурно прорекли, уи-
стини се и збило – а то је да ће аугурски збор у Н. Саду
скандалозно пропасти.
Ниједна партија у српскоме народу на оним крајеви-
ма није своју политичку каријеру тако јадно и мизерно до-
вршила као аугурска клика новосадска.
Аугури су врло добро знали да немају никаква ко-
рена у новосадској српској публици – зрелији и умеренији
људи у њима виде просте шепртље које правој и истинској
ситуацији нашега народа не смеју беспристрасно у очи да
погледају, који неће рачуна да воде о фактама, која здрав
разум људски игноровати не сме, а млађи и радикалнији
елементи, опет, гнушају се људи који присвајају себи нека
узвишена начела, а немају ни воље ни петље да та начела
мушки заступају, а још мање смеју одважно погледати у
очи оним силним и очевидним опасностима што су са
сваком начелном борбом неизбежно скопчане.
Аугури су дакле знали, или бар по природном
положају ствари морали знати, да за њи[х] у Н. Саду трава
не расте, али су ипак покушавали своју опсенарску игру,
рачунајући на своје рођаке, пријатеље, на оне који пишу у
њиховим канцеларијама и на друге који су им иначе
обвезани, рачунали су и на љубопитство људи, које у таким
приликама такође улогу игра, огласили су бенгласку ватру,
бакљаду, очевидно да мало поуздања улију у своје привр-
женике и да на ту ватру привуку још коју муву безглавицу.
Па шта је успех од свију тих труда и напора? Брука
грђа но што им и сами противници замишљати могоше.
Познато је да у Н. Саду живи клика аугурска. Па кад
су имали смелости да позову свој општи бирачки збор у Н.
Саду, онда су ваљда имали уфања да ће им се новосадска
публика колико-толико одазвати, или да ће је кадри бити
каквим-таквим начином и опет обманути. Али се грозно
преварише; новосадска публика не само да им се није
одазвала, него их је демонстративно дезавуисала. Н. Сад
броји око девет хиљада Срба становника. Од свију тих
девет хиљада душа, дошло их је на аугурски збор 36,
словом тридесет и шест Срба Новосађана, знамо унапред
да ће аугури и у том погледу заваравати наш свет; зато смо
приморани на другом месту у овом листу донети најтачнију
статистику у којој су поименце означени сви они Срби
Новосађани који су на аугурском збору од 19 т. г. били. Од
тих 36 присутних има свега само 20, словом двадесет
бирача, од који двојица и не припадају аугурској клики.
Остали 16, словом шеснаест Новосађана, који су још на том
збору били и чија смо имена такође поименце означена
донели нису ни бирачи, дакле нису управо ни имали места
на бирачком збору. Сва клика, дакле, аугурска, са свима
генералима, капларима и простим војницима у Н. Саду чи-
ни укупно 20, правилније пак 18 бирача! Странце пак, а
поименце Сентомашане и Бечејце, који су се једино на си-
ренске гласове аугурске нешто одазвали, не можемо тачно
контролисати; толико стоји да је по званичној листи коју је
присутна политичка власт водила, рачунајући ту и 36
Новосађанина, заједно свега 192, словима сто деведесет и
два присутника. Да су сви присутни Сентомашани и Бечеј-
ци готово без изнимке приврженици данашње владине Ли-
бералне странке, тј. да су за ту странку на последњем избору
гласали, то је факт који се ни оспорити, а још мање оборити
може. Да ли ће пак при будућем избору за љубав новосад-
ских аугура друкче гласати – о томе се јако сумњамо.
Ето вам живе слике аугурског збора. Њих 18 новосад-
ских бирача искупише, управо обмануше, око 150 сенто-
машких и бечејских паора, или, као што их са вишег гледи-
шта, српском gentry-ом називају, дозваше опет она четир'
адвоката, фондовске заменике у провинцији, којих смо име-
на у пређашњем једном броју споменули, уз које се још
нова два адвоката, др Бастић из Жабља и Живко Вучетић из
Титела придружише – од свештенства попо Лаза из Сенто-
маша и један капелан из Бечеја – ето, то вам је цео збор ау-
гурски који се одржао 19. априла т. г. у Н. Саду. Од толике
српске интелигенције млађег и старијег нараштаја, од то-
ликог нашег свештенства, од толико књижевника и других
угледнијих људи, не дође ама баш нико на тај збор.
Г. Полит је на том збору ове речи изрекао: „Пред
правом вољом, пред правом струјом у народу, јасе клањам
и ваља сваки да се поклони. Ал' та струја ваља да је струја
читавог народа, ваља да су у тој струји сви слојеви народа.”
Нек метне г. Полит руку на срце, па погледавши на
збор од 19. априла, и то не кроз наочари партајске заслеп-
љености, него бистрим оком непомућене свести – нека рек-
не по души и срцу, да ли тај крњи жалосни збор заступа
целу струју у народу српском? Да ли ви збиља и искрено
мислите да се у оном што је тај крњи збор закључио огледа
збиља права жеља и тежња српскога народа у овим краје-
вима и у данашњем времену?
На идеалном путу народне политике – ту су вас нат-
крилила млађа браћа ваша – старији и разумнији људи пре-
шли су листом на политику опортунитета. Ви једини висите
у ваздуху, нити имате одважности да терате идеалну поли-
тику са свима последицама, нити имате патриотског само-
прегорења да поштено трансигујете са фактичним околно-
стима у којима наш народ живи и о којима разборити људи
морају свакојако рачуна водити.
Народ ће српски у Угарској, Хрватској и Славонији
бирати на предстојећим изборима отприлике у 50 срезова.
Ако не верујете да сте усамљени и без свакога корена у на-
роду, а ви пребројте српске гласове у тим изборима, па ћете
се уверити да се ваша неодлучна и непрактична политика
коначно преживела. Ви ћете ту истину при предстојећим
изборима грозно искусити, али ни онда нећете признати да
је то општа воља народа која се на тим изборима манифе-
стовала буде; та ће бити по вашем обичном начину говора
продукт насиља, корупције, итд. Није истина да сте се ви
готови поклонити правој вољи и струји у народу, јер ви не
познајете другу вољу народну до ли своју сопствену, не
уважавате ви народне, него ли своје сопствене моралне и
материјалне интересе, не признајете ви друге да су кадри за
народ добро мислити, осећати и радити до ли ви једини;
или ви или нико други, то је ваша догма, ту је ваша фикса
мисао од које патите. А то вас је учинило смешнима, пре-
зрења достојним и презреним на једној и другој страни. Не
помажу ту ни самохвалисања, ни бакљаде – то вам тек ваш
аугурлук, вашу уображену сујету и ваш лични егоизам, тим
већој и силнијој светлости приказује.
Зато или – или, надесно – или налево, самозвано ау-
торитетство, то се преживело, аугурлуку је крај!
При свршетку онога чланка још ћемо две интересан-
тне појаве да истакнемо; јер без илустрације ове две појаве
не би била слика аугурског збора доста јасна и осветљена.
Те се две појаве пак огледају у овоме:
И г. Тона Хаџић постао аугур! Био је на банкету,
био је на збору, био је на луминацији аугурској, очитовао се
дакле за правога и прекаљенога аугура! Е збиља, г. Тоно, не
бисте ли тако добри били да нам речете која је ово серија
вашег новог политичког преображаја, у коју нову фазу
уставнога шеретлука ступате ви са овим најновијим кора-
ком својим. Верујте, није нам нимало вас жао, радо вас по-
клањамо аугурима, јер то је по природи таман за вас ство-
рено друштво. Доста сте били у свакој чорби мирођија, сад
вас молимо и преклињемо да останете вечити, и то не врбов
него челични клин аугурски. Сад је барем и владина стран-
ка начисто с вама, ваше претворство и шеретлук неће више
кадро бити и владине људе доводити у искушење да за вас
гласају, као што се, нажалост, догађало. О вама, осим аугу-
ра, нико више од сада рачуна водити неће, а ви ћете добро
знати да вам је тиме довршена каријера на политичком
пољу!
Још једне сличне прилике првој:
И Јустин Коњовић из Сомбора се поаугурио. Јус-
тин Коњовић, приврженик Кикиндског програма, члан цен-
тралног и извршног одбора кикиндског збора – отишао де-
финитивно у аугуре! Срећан ти пут, брате Јустине, ти си и
дојако био врбов клин свакој партији у коју си припадао.
Јустин Коњовић је по себи врло незнатна, у научним и по-
литичким стварима сасвим примитивна личност, о којој на
овом месту зацело ни разговора ни помена не би било, да
нас други неки виши интерес не приморава да се њега и не-
хотице дотакнемо. Јустин са још неколицином стоји данас
на челу једне партије у Сомбору, у коју без сумње већина
сомборских Срба припада. Та је партија подигла данас ви-
соко барјак владине странке у Сомбору. Присни друг и при-
јатељ Јустинов, г. Јаша Лалошевић, потпреседник је цело-
купне Либералне странке у Сомбору. Председник српске
црквене општине, г. Пера Вукичевић, бори се уз Јустина на
смрт и живот. Млади нећак Јустинов, г. Коста Максимовић,
предводи српске легије на владиној странци. Ми их искрено
поздрављамо што једаред пренуше и прогледаше својим
сопственим очима, увидеше да се право српско родољубље
не састоји у вечитој борби са угарском владом, и највећи
пријатељи српскога народа то не захтевају од нас у да-
нашњим приликама нашим. Наши пријатељи не траже и
не могу од нас тражити да терамо донкихотску политику,
да лупамо за љубав идејалних програма главу о зид, да
подривамо егзистенцију нашег народа. Кад народа нестане,
неће помоћи шарени програми, а ако народа буде те дочека
боље дневи живота народног, лако ће се створити лепши и
крупнији програми. Критерије правог српског родољубља
састоје се у томе да рачуна водимо о околностима у којима
живимо, да у тим околностима тражимо услове за опстанак
и напредак народни до бољих времена. Вечита опозиција
угарској влади, то је махнитост заслепелих духова која
изазива срџбу и освету племена које влада; а тим се путем
не гради, него силом руши народна зграда нашег овостра-
ног опстанка и напретка. Зрели људи и мудри државници
не могу по томе никада прихватити начела Бечкеречког
програма, а неприкосновеност његова, то може бити догма
само за болне и партијашки заслепљене духове. Питамо ми
г. Перу Вукичевића, Јашу Лалошевића, Косту Максимовића
и осталу вашу дружину, јесте ли ви једномишљеници Јус-
тинови? Водите ли и ви заједно с њиме у Сомбору владину,
а у Н. Саду аугурску политику?
Познајући вас као људе и зреле и карактерне, то ми
никако не верујемо. Зато Јустин, као главни аугур ново-
садски, нема места у вашој средини, таки витопери каљају
само част барјака вашег. Доле са таким лисицама и кукави-
цама или, ако таке сметењаке и даље у вашем крилу негу-
јете – онда ће се разумни људи у озбиљност и искреност
ваше акције основано посумњати морати. Или сви с Јусти-
ном у аугуре – или без њега, куда здрав разум и бистра па-
мет указује.
Јустин Коњовић и др Кронић именовани су од аугур-
ског збора за чланове аугурског одбора у Сомбору који ће
терати Бечкеречки програм међу вама, а „Браник” држати
за свој званични орган, као и до сада. Сомборци Јустинове
партије, мислите ли и ви као Јустин? Ако не мислите тако, а
оно бар увидите страшну комедију коју Јустин с вама тера!
Δ
ОСНИВАЊЕ ЦЕЛОКУПНЕ НАРОДНЕ
СЛОБОДОУМНЕ СТРАНКЕ (1887)146
Бр. 63, 28. април 1887.
Општи збор Срп. народне слободоумне странке
(Држан у Н. Саду 26. априла 1887. год.)
Нови Сад није видио онако великог, горостаског
збора, као јуче. Оно је опште мишљење свију Новосађана,
који су од старина пратили наше јавне ствари. Позоришна
дворана беше пуна до последњег кутка, галерија, побочне
просторије, па и ходник прво је од света. Незна се тачна
броја онима који се вратише натраг; збор је морао почети
тачно у 11 сати, јер у дворани не беше већ више места, а
тешко је било опстати од врућине. Кад је владин повереник,
овомесни варошки капетан г. Бала око 11 сати видио да је
дворана препуњена а да једнако долази свет, он је тада
изјавио да не би имао ништа против тога, ма се збор одржао
у побочној порти. Но напољу су се гомилали облаци, а
сазивачи нису могли губити времена, јер у порти не беше
ништа спремљено.
Па какав је расположај владао збором. Са сваког че-
ла одсијаваше озбиљност, а у току збора, расло је одушев-
љење све већма док није достигло врхунац... Поред свега
тога текао је збор у највећем реду. Ни за тренутак није био
поремећен свечани утисак, а громовити усклици на хиљаду
грла, ових уважених, већином у борби оседелих бирача,
сведочили су јасно, да је збор ишао правцем који је дирнуо
у живац присутних.
Па где су сентомашки букачи? Кад би саставили
уједно учеснике јучерањег збора и збора од прошле недеље,
онда би отприлике имали број сентомашког збора. Прошле

146
Од 1891. Радикална странка.
недеље била је празна дворана, највише 150 старијих уче-
сника, јучерањи збор није могао стати у позоришним про-
сторијама и може се узети да је на њему учествовало близу
1000 особа, не рачунајући оне по ходницима и оне који су
се вратили натраг. Па где су сентомашки букачи. Хоће ли
бар данас сваки непристрастан човек увидити која је то
странка била у Сентомашу, која је гледала да кварењем
збора осујети одлуке већине?
И сад је ваљда већ доста било извртања и лагарије.
Данас се бар показало јасно да би нека господа врло
паметно учинила да почну једном већ водити рачуна о же-
љама већине Српске народне слоб. странке и да увиде да се
на којекаквим увредама и лагаријама не да збрисати са
света огромна већина.
На којој су страни симпатије огромне већине народа,
види се и из оног великог броја брзојава, који су стигли
јучерањем збору (њих 58 на броју), а после и из те окол-
ности, што је на јучерањем збору дошло гостију посматрача
из Срема; којих је број износио преко 50 особа. Било их је
из Карловаца, Земуна, Черевића, Руме, Беочина, Лединаца,
Ирига, Грабова и других места. Наша браћа с оне стране
воде нису могли одолити жељи, а да ма и незвани буду уче-
сници општег збора Народне слободоумне странке.
У данашњем листу нисмо у стању маи у кратком из-
воду донети важније говоре који су изговорени на збору.
Ми ћемо овде назначити само главни токзбора и донети
закључке његове, а у идућим бројевима „Заставе” гледаће-
мо да донесемо говоре што опширније, а тако исто и брзо-
јаве који су стигли збору.
Збор је почео тачно у 11 сати, а трајао је до четврт
пред 1. У име сазивача поздравио је збор Јаша Томић, а
уједно је кратко разјаснио зашто је морало доћи до овог
збора. Збор је затим изабрао за председника др Ристу
Михајловића (Бечеј), за потпредседника Перу Попадића
(Нови Сад) а за перовође Бранка Крчадинца, уредника „Во-
ље народа” (Панчево) и Перу Дамјановића (Нови Сад).
Пошто је председник поздравио збор кратком бесе-
дом, уступио је реч известиоцу Јаши Томићу. Јаша Томић је
у подужем говору обележио своје мисли о целокупном
држању странке, па је после говорио посебно о свакој тачки
дневног реда и поднео ниженаведене одлуке, које је збор
једногласно усвојио.
При првој тачки дневног реда тражио је Коста Лера
(Дубовац) да се стави у програм као захтев странке опште
право гласања. Известилац је на то приметио да у Бечке-
речком програму пише: да ће се Српска народна слободо-
умна странка у свим политичним питањима придржавати
демократских начела. Најглавније начело демократизма је
опште право гласања, но известилац пристаје на то, нека
збор ради боље јасности изрече, да он разуме Бечкеречки
програм тако, да ће Српска народна слободоумна странка
бити за опште право гласања (Прима се).
Ђока Петровић (Вршац) говорио је против IV одлу-
ке, коју је поднео известилац, што је изазвало такође малу
дебату, о којој ћемо опширније донети у наредном броју.
Др Паја Бота (Бечкерек) говорио је у веома лепом
говору о политици и економији, те донео предлог да да-
нашњи збор целокупне Срп. нар. слоб. странке прогласи
„Заставу” за свој орган (Прима се).
При крају је говорио Пера Попадић (Н. Сад). Он је
подвргао критици понашање збора од прошле недеље и
предложио је да се овај збор целокупне Срп. нар. слоб.
странке огради против оног збора од прошле недеље, који
је био сазван на основу најнеслободоумнијих и тесногрудих
начела, бајаги у име Срп. нар. слоб. странке. И овај је пред-
лог са бурним допадањем примљен.
Почем је у препуној сали била така врућина, а брзо-
јава са стране било је много, то је председник предложио да
се ти брзојави не читају сад, но да се штампају у „Застави”
(Прима се).
Бранко Токин (Панчево) тражи да се штампају сви
телеграми, па ма било међу тим телеграмима и онаких, који
не одобравају овај збор. (Председник: „Нема таквих”). „Не
знам, ал'нек се штампају сви, тек да нам нико не може
пребацити да смо и ми неке телеграме гужвали и трпали у
џеп, као што је то било прошле недеље.” Он зна да је било
више телеграма збору од прошле недеље који нису штам-
пани у „Бранику”.
Пошто су биле све тачке дневног реда исцрпљене, а
нико се није јавио за реч, то се председник захвалио при-
сутнима на њиховом озбиљном, достојанственом држању и
прогласио је збор за закључен.
Листак.
Слике са општег збора Српске народне слободо-
умне странке
У суботу по подне, састали су се сазивачи збора по-
следњи пут. Извештаји беху врло кратки и врло слични. Из
јовановског, аљмашког, подбарског краја, гласила је вест:
„Ниједан бирач неће остати код куће. Чак и она три ратара
који су били прошле недеље на збору доћи ће. Плакати и
објаве, излишни су. Од свију Срба бирача Новосађана неће
остати ни тридесеторица код куће.” Сутра се на збору по-
казало да су ти извештаји били истинити. Са Ченеја и Клисе
дошла је такође вест да ће се сутра свет листом кренути на
збор.
Тада се прочитало писмо из Сентомаша. „На 200 би-
рача рачунајте сигурно”, писало је тамо. Из Бечеја, Футога,
Шајкашке и околине јављали су извештаји необично инте-
ресовање за збор и јаку посету. Само су Панчевци брзојави-
ли да не могу доћи засебном лађом, као што су уговорили,
јер је за ту лађу тражено испрва 200 фор., после 300, па кад
се и то обрекло, онда 400 фор.
И тада дође први гост збору – киша. Неко је у шали
приметио: „С нами је Бог, ето се и он брине око извађања
економског програма.” Око 10 сати увече загатио је теме-
рински друм први низ кола, мислим 18–20. Дошли су
Бечејци и Фелдварци. Искисли, мокри, беху ипак добре
воље. У онај мах почеше стизати већ и неколико кола
Шајкаша.
Сутрадан се разведрило. На неколико кола, искиће-
них са ћилимовима, изашли су неки од приређивача збора
пред госте до новосадског хатара. Изашли су на свима
капијама. Не могу описати дочек на сваком месту, јер ни-
сам био свуда присутан, али сам видео кад је око 7 ½сати
ујутру стигао брзи влак, те донео Панчевце, Вршчане, Ко-
винце и друге; донео нам госте из најудаљенијих делова
Баната, чак испод румунске границе. Од свију банатских
места најбоље се одазвало Панчево, било их је 18.
Гледао сам кад се кретао дугачак низ каруца са же-
љезничке станице. Ал' после нешто више од 1 сата гледао
сам кад улазише у варош дични Сентомашани. Нису дошли
сви заједно; јер неки стигоше још око 6 сати ујутру, неки
доцније, ал' око 9 сати дошли су Сентомашани у једном
низу на преко 40 кола (Свега су дошли на 53 коли). Тај
призор нећу никад заборавити. На појединим колима беше
и по шесторо бирача, све људи угледни, одушевљени, људи
већином у годинама и оседели. У онај мах стизали су
Каћани и бирачи из неких других шајкашких места. Неко се
сетио да не би згорег било проћи са свима тим колима мало
кроз Нови Сад, но то је изостало. Лозинка је била: „Никакве
параде!”
Па како је изгледало пред Позориштем, кад се свет
поче искупљати. Загустили сокаци, дворана позоришна се
на часак препунила, галерија, ходник, гостионица нуз дво-
рану вриле су светом. Ко год је дошао после 11 ¼ сати, није
могао у дворану, те се многи вратише натраг, а многи су
стајали на улици за време збора.
Кад се збор око једног сата по подне разилазио, мог-
ла се јасно видети на свачијем лицу силна радост што је
збор овако сјајно испао, велико одушевљење које су го-
ворници разбуктили, пак се могло видити и то, да број
присутних далеко надмашује хиљаду. Сваки је од Новоса-
ђана гледао да добије понеког госта. Но накратко по свр-
шеном збору удари опет киша.
Та киша је спречила одлазак Бечејаца, Сентомашана
и других у заказано време. И онда се отвори по гостионама,
где беше заказано зборно место, српско весеље. Било је
здрављења, декламовања, певања. Зачас је народ створио
неке нове песме, које се односиле на јутрашњи збор, и те су
се песме уз гајде и тамбуре зачас по целом Новом Саду
певале.
Ми не можемо да донесемо све, јер нећемо овде ни-
ког сувише да хвалимо, а никог сувише да кудимо. Доно-
симо само две, које јасно обележавају дух тих песама:
Зелен ора, дебо лад,
Весели се Нови Сад,
Потражио народ права –
Јача је „Застава”.
Сентомаш је српска дика,
Нећеду „Браника”.
Јаша Томић говори,
Народу је по вољи,
Ој Томићу, брате наш,
„Трукуј” слова како знаш”
Само брани српска права,
Нек народ не спава.
Осим тога су чланови сентомашког певачког дру-
штва донели од куће нову песму, сложену у ноте, која се
односи на наше данашње прилике и коју су још оног јутра
отпевали у стану Јаше Томића. Да некима не буде ништа
криво, ми о тој песми нећемо ништа даље спомињати.
Велика већина странаца разишла се око 5 сати по
подне. Банаћани одоше још нешто раније влаком. Сви су
гости били лепо испраћени, а они који су заостали, иску-
пише се у једној од овдашњих гостионица у великом броју.
Било их је преко 100. Нема сумње да је весеље текло и по
другим местима, јер није било ништа удешавано и закази-
вано. Ако може бити о некој паради реч, онда можемо
забележити то, да су заостали Сентомашани и Новосађани
дали одсвирати неколико песама пред станом председника
и потпредседника данашњег збора.
Нема никакве сумње да ће овај збор остати дуго и
дуго у најпријатнијој успомени код свију оних који су били
на њему.
Исти број.
Колико је бирача било на збору целокупне Народне
српске слободоумне странке?
Тачан одговор на ово питање врло је тешко донети,
јер нису сви присутни побележени. Међутим,приређивачи
збора трудили су се да побележе имена оних особа, које су
биле доле у дворани. Пред нами је тај списак, и из њега
видимо да је у дворани доле било 765 особа. Овде не рачу-
намо галерију, у којој беше око 180 особа, међу којима беху
и многи бирачи. (Цео млађи свет и небирачи упућивани су
да оду на галерију, но тамо одоше и многи бирачи, који не
могоше добити места доле). Осим особа које су биле на га-
лерији, нису урачунате ни оне особе које су биле у ходнику
и трпезарији. С тима укупно износи број преко 1000 особа,
а овде поново примећујемо да су се многи, управо сви, који
дођоше после 11 сати, морали вратити натраг, јер не мого-
ше ући.
Из доста непотпуно вођених бележака видимо да је
доле у Позоришту (ван галерије) било 765 особа из 48
места. 38 места беху заступљена из уже Угарске и то са 709
особа, а 15 места из Троједнице са 56 особа. Та су места
ова: Нови Сад 293 особа; Футог 22; Сентомаш 204; Ст.
Бечеј 52; Фелдварац 18; Ада 4; Мол2; Панчево 18; Вршац 6;
Ковин 5; Мраморак 4; Бечкерек 2*147; Врањево148 2; Пешта

* Иако не знамо имена, ипак знамо поуздано да је из овог места било
више особа.
148
Тада село, данас део Новог Бечеја.
2; Ђурђево 5; Пирош 8; Врбас 6; Соколовац 1; Сента 1;
Сомбор 1; Каћ 20; Ковиљ 7, Петрово Село 2) (sic!); Субо-
тица 1; Мокрин 1; Кањижа 1; Турија 6; Бегеч 3; Госпођинци
6; Надаљ 3; Дубовац 1, Мошорин 1. Гости из Троједнице
били су овако заступљени: Каменица 1; Лединци 6; Буковац
2; Раковац 1; Беочин 4; Черевић 1; Карловци 18; Земун 1;
Ириг 7; Рума 7; Јазак 2; Митровица 1; Товарник 1; Врдник
1; Брод 1.
Поново напомињемо, да су ове особе побиљежене
тек при ступању у дворану, па и ту није било могуће све по-
бележити. А кад се узме у обзир галерија, ходник, трпеза-
рија, надмашао је број 1.000, а да се збор одржао у порти, те
да се нико није морао вратити кући, могло би се смело
узети да би број достигао 1.200.
Кад се узму у обзир 58 брзојава, који су стигли збо-
ру, види се јасно да се наш народ збору целокупне Народне
слободоумне странке достојно одазвао.
Бр. 64, 29. април 1887.

Извештај са збора
целокупне Српске народне слоб. странке
држаног у Новом Саду 26. априла 1887.
Још пре 11 сати препуна је не само дворана Срп.
народног позоришта и галерија, него и побочна гостиона,
па и ходник. Многи који долазе доцније морају да се врате.
На бини је намештен сто за часнике. Збор почиње тачно у
11 сати.
Јаша Томић (у име сазивачког одбора): Драга бра-
ћо! Пре три године дошло је било дотле, да чланови Српске
нар. слоб. странке нису били у стању сазвати збор. То је
било зло! Данас чланови Срп. нар. слоб. странке сазивају
два збора и то је канда још горе. Пре три године, кад
странка беше нема, чланови странке знали су шта ће, и нису
се бунили. Но данас кад странка говори одједаред кроз
двоја уста, може лако да наступи неразумљивост и забуна.
И зато баш морамо ми данас да говоримо јасно и разго-
ветно, наш говор мора наткрилити оно муцање од прошле
недеље149; наш говор мора допрети не само до ушију, него и
до срца целога народа.
Одбор који је сазвао овај збор, износи вам преко ме-
не, браћо, своје мишљење: зашто је морало доћи до овог
другог збора. Ружан пример много може. У нашој држави
изумела је наша влада да влада против већине народа, са –
мајсторијом.
Да видимо, браћо, у чему се састоји та њихова мај-
сторија? Све оне, који у Сентомашунису хтели викати:
„Живио Полит!”, прогласили за „букаче” и рекли „Тима
нема места на збору”. Све оне који су на збору хтели збора,
свe онe који су хтели да мисле, прогласили су они за
отпаднике, јер рекоше: „Ми смо већ мислили пре 18
година,150 није сад слободно ништа ново мислити и мењати,
а ко то хоће, томе нема места на збору.” На оном збору,
који је био сазван прошле недеље, нису била широм отво-
рена врата сваком члану странке, те да се могло улазити са
уздигнутом главом, него је направљена била некаква
рупица, кроз коју се могао само онај увући који је умео ду-
боко да сагне леђа пред том рупицом и пред сазивачима
збора. Неки су хтели да повреде право странке; да запуше
уста странци, и зато је морало доћи до овог другог збора.
На овом збору полаже се све у руке странке; она је највиша
власт, она нек реши по души, по савести, по убеђењу.
Браћо! Мајсторија неке господе пронашла је да нас
назове фукаром и – небирачима. Не говорим вам ја ово да
вас буним. Хоћу само да вам напоменем то да се сазивачи
овог збора утврдо надају да ћемо ми данас нашим понаша-
њем и радом доказати да нисмо фукара, а ако буде нужно,
онда ћемо ми морати пре избора некој господи доказати да
баш јесмо бирачи.

149
Оснивачки збор Либералне странке.
150
Приликом доношења Бечкеречког програма 1869.
И сад вас поздрављамо, браћо, у име сазивача овог
збора; поздрављам вас са српском добродошлицом и пред-
стављам вам владиног повереника у особи овомесног варо-
шког капетана г. Бале. Молим вас, браћо, да изаберете себи
председника. Ми сазивачи нисмо ништа унапред решили,
нисмо решили ако овај или онај не буде председник да неће
бити избора. Бирајте по вољи.
(Чују се дуготрајни гласови: „Живио др Риста Михај-
ловић!”).
Ј. Томић: Молим др Михајловића да се одзове жељи
збора и заузме председничко место.
Др Р. Михајловић (из Бечеја): Славни зборе! Захва-
љујем се на указаном ми поверењу и молим вас да ме из-
вините ако не бих потпуно одговорио председничкој дуж-
ности, јер сам од јучерашњег пута и кише јако изнурен.
Знамо, браћо, зашто смо овамо дошли. Дошли смо да по-
правимо оно што су неки хтели да покваре, дошли смо да
покажемо да се с правом само она странка може назвати
народном за којом стоји народ, јер странка која се зове
народном, а за њом народ не стоји, то би била народна
странка – без народа. Дошли смо даље, браћо, да покажемо,
да смо ми заиста и слободоумна странка, јер на овај збор
има сваки члан странке приступа; ми ни пред ким врата не
затварамо. Ми се не размјећемо слободоумљем а овамо да
пуштамо људе на збор – кроз одушку кроз коју, како мало-
час рече Јаша Томић, човек иоле ширих политичких плећа
није се могао провући. Така странка која је то учинила није
слободоумна, већ би се могла назвати „слободогубном”.
Дошли смо даље, браћо, да већамо о бољитку народа, не да
се цепамо, него, ако се икако може, да се као људи и браћа
прикупимо и за бољитак народа измиримо. Зато ћемо ми
сваку искрено пружену руку својски и срдачно прихватити.
Будимо, браћо, достојанствени, пустимо нека сваки искаже
своје мисли потпуно и како хоће. Не прекидајмо никога у
говору. У то име, браћо, желим вам сложан договоран и
срећан рад, и овим отварам збор.
Молим вас, браћо, да изаберете себи потпредседника
(Чује се: „Живио Пера Попадић!”). Хоћете ли сви г. Перу
Попадића? („Хоћемо!”) Проглашујем П. Попадића за пот-
председника. Сад да приступимо избору перовођа. Мислим
да ће двојица бити довољни. („Живио Бранко Крчадинац и
Пера Дамјановић!”) Проглашујем Бранка Крчадинца, уред-
ника „Воље народа”151 (Панчево) и Перу Дамјановића (Н.
Сад) за перовођу збора. Молим господу који хоће да говоре,
нека се њима пријављују. Сад има реч известилац Јаша
Томић.
Јаша Томић: Браћо! На дневном је реду: договор о
програму; договор о организацији и договор о нашем по-
нашању при предстојећим изборима. Договорити се о про-
граму значи, договорити се о мисли, која ће нас руководи-
ти; значи договорити се о глави, јер глава странци треба да
је програм, а не поједини људи. Договорити се о организа-
цији значи договорити се о томе како ћемо подметнути леђа
под тај програм, да га лакше одржимо,а договорити се како
ћемо поступити при предстојећим изборима, значи догово-
рити се о ногама које ће најлакше однети странку у угарски
Сабор. Као што видите, сва та три питања представљају
целину. Зато ми допустите да вам најпре представим своје
мисли о целом раду странке, јер све то стоји у свези, па ћу
онда моћи говорити врло кратко о појединим питањима.
Мислите ли, браћо, много би зар вредило, да смо и
опет поставили као досад само то питање: „Како ћемо се
понашати при скорашњим изборима за угарски сабор?” Ја
мислим не би. Овај пут, који нас је пре водио у угарски
сабор, јако је искварен; на том путу су порушене ћуприје и
ми кад хоћемо да шаљемо посланике морамо преко врлети
и гудура, морамо често преко Мутњаче152 (браћа Шајкаши

151
Лист покренут 1887. у Панчеву.
152
Део реке Тисе који се простире између Титела и шајкашких села.
153
најбоље то знају ) тај пут је трудан и уморан, а ми смо
сваким даном све слабији.
Стога се у наше редове почело увлачити очајање.
Опет смо почели да се тужимо на своју црну судбину; јер
тако ми од Косова увек радимо, ми се на судбину тужимо
чак и онда кад би на себе требали да се тужимо.
Признајем да нас је угарска влада одгурала на врло
рђаво земљиште.Али ћу вам рећи у чему је и наша кривица.
Ми то земљиште не оремо доста дубоко; ми не сејемо за
времена, па нек нам онда није криво што нам не ниче ни
онолико колико би могло, кад би ми били друкчији.
Та ето, гледајте шта смо досад радили. Обично ни-
шта, а кад буде два-три месеца пред изборе, онда пиши да
ти се укоче прсти; путуј, говори, преклињи, „не дај, наро-
де!” „подрж'те, браћо”; онда се сазивају избори, а ми смо
сви промукли, неиспавани, полумртви. Тако се, браћо, не
ради. На тај начин ми би могли највише још ових избора
помислити да се упустимо у борбу, па би онда клонули са-
свим.
Крајње је време, браћо, да удесимо паметно наш рад;
крајње је време да спремамо све за времена и унапред, да
радимо непрестано и трајно, па ће нам онда народни посао
ићи много лакше но до сад.
Но ја, браћо, не држим да је то све што треба учи-
нити. Није нами доста ако створимо удружење (организа-
цију) само за тај случај, кад је реч о избору посланика. Јер
истину вам кажем: можемо се ми лепо удружити, можемо
изабрати себи средишни одбор као некакав генералштаб;
можемо се ми бринути за времена, да нам из бирачких

153
Овде се алудира на догађај са избора за угарски Сабор из 1881. Да би
онемогућиле Милетићев избор за шајкашког посланика, мађарске власти
су уклониле све скеле преко Тисе које су водиле ка гласачком месту. Но,
Милетићеви бирачи препливали су Мутњачу код Мошорина, гласали и
донели Милетићу победу над кандидатом угарске владе Светиславом
Николићем.
листина не изгурају ниједног Србина бирача; можемо ми
удешавати све то, па ће опет бити мало. Јер кад дође
одсудан час, онда се увек пита „какви су нам борци?” А код
нас је готово дошло дотле да се може казати: „Ту је војска
ал' је малаксала, не може се с њоме војевати.”
Ја нећу говорити само о појединим лицима. Али ви
знате врло добро, браћо, да ми имамо читавих општина,
читавих срезова, који кажу: бираћемо ми ма како не треба,
јер ће нам зато дати суд, рит или нову ћуприју. То је, браћо,
истину вам кажем, паприкашка политика. Кад се које место
прода већ за ћуприју, онда је горе од оног најнесвеснијег
бирача који гласа за порцију паприкаша противу свог ро-
ђеног народа.
До ружног смо стања дошли, браћо, али немојте ми-
слити, да је то доста од нас, ако ми те људе овде изоб-
личимо и жигошемо. Ми их, дабогме, хвалити не можемо,
али ако смо људи, онда морамо гледати, да подигнемо оне
који су пали.
Знате ли, браћо, шта је највећма произвело ово зло?
Немаштина и невоља постаје све јача и јача, војска нам је
чисто бих рекао гладна, а с таквом је војском тешко воје-
вати. Нуз то је, браћо, почела да малаксава српска свест,
чисто гледамо очима, како се круни зрно по зрно.
Онда, кад се градио Бечкеречки програм, дакле пре
18 година, био је наш народ одреда имућнији. Друкчије је
онда стајао и ратар и трговац, и занатлија, па је друкчије и
ишао у борбу. Онда кад се градио Бечкеречки програм,
постојала је код нас Српска уједињена омладина154. Та је
омладина имала задаћу да шири по народу знање и разу-
мевање, па је она доста учинила, учинила је толико да се и
после ње осећао у народу плод њеног труда. Онда, кад су
тако стајале ствари, па се наш народ састајао на својим збо-
ровима као данас, није имао других брига, него се саветовао

154
Уједињена омладина српска.
само о томе какво ће упутство дати својим посланицима
који ће на угарски Сабор отићи?
Но данас није доста питати: „Какви да нам буду
посланици?” Данас треба говорити и о томе: какви треба да
будемо ми – јер оно што сад треба учинити, то не може
учинити неколико људи, него треба сви ми да подметнемо
леђа, па да останемо дурашни и истрајни у послу.
Не може се данас издвојити питање о бирању по-
сланика. Наши посланици ницали су досад на стаблу српске
свести, они су се развијали под лишћем нашег благостања.
Сад се та грана сасушила, једна ако могне још последњи
пут истерати ма само један плод. Немој, браћо, тражити да
вам сад ничу посланици из земље без стабла и лишћа као
оно печурке, јер то бити не може. Него ако нам је стало и
до посланика, а ми дај да подижемо ново стабло, дајте да
радимо на подизању српске свести; дајте да радимо на
газдинском развијању нашег народа, па ће на том стаблу
под тим лишћем поникнути наши посланици сами по себи,
по природи.
Из овога можете јасно видити, браћо, како ја схватам
нашу цељ. Ми треба да радимо на томе, и да помажемо
сваки корак који иде к мети, да се подигне свест и дух у
нашем народу; треба удружени да се бринемо о стварању
трговачких, занатлијских и ратарских листова, треба да
помажемо склапање привредних задруга; а ја вам напо-
слетку кажем, да је и то све мало, ако ми будемо при
пазаривању обилазили наше људе, и не будемо помагали
српску трговину, српско занатлијство и уопште српску при-
вреду.
Ја добро знам да се то не даје извести ни лако ни
брзо. Али радимо годинама на том. Ја нећу да вас лажем,
браћо, па вам истину велим, ако ми баш све то урадимо, ни
онда неће потећи мед и млеко. Али ми можемо постићи тим
радом, да не будемо више запуштени, можемо постићи да
зауставимо ово пропадање и да се опоравимо мало; можемо
напослетку учинити бар то да у овој земљи и под овом
рђавом управом не испропадамо ми први.
То што ми можемо учинити на наше снаге и нашим
трудом, то ће бити помоћ за невољу. Право добро може
бити тек онда кад у овој земљи дође једаред онака влада
која се неће бринути само о томе да сви будемо Мађари,
него која ће водити бригу о томе да и Мађару, и Србину, и
Немцу, и Румуну, и свима другима буде лакше живити. И
зато ћемо ми као странка тражити и у новинама и у
зборовима и преко наших посланика, да дође на управу
онака влада под којом ћемо моћи као Срби и људи живити.
__________________________________
Довде сам вам, браћо, уопште говорио о нашем поло-

жају. Говорио како цео наш рад треба да се допуњује, јер
све оно што ми хоћемо стоји у свези једно с другим. А сад
ћу говорити о првој тачки дневног реда, о програму.
Бечкеречки програм, који нам је био путовођа у на-
шем досадањем раду, треба мало да се промене, јер се и
време променуло. Програм сваки који има живота у себи
мора се, као и сваки жив човек, развијати, растити и напре-
довати. Само камен остаје онде где га човек баци, те се не
миче, а неки би хтели да Бечкеречки програм остане не-
помичан, крут, као да га је капља ударила. Кад се једна
странка бори 18 година, онда не може бити друкчије, но да
у тој борби научи понешто и да се усаврши, а странка која и
после 18 година изриче да баш ништа није научила, тој би
се могло довикнути: да није имала очију да гледа, није има-
ла смисла за учење.
Чуо сам где неки кажу, који су пре и сами признали,
да Бечкеречки програм треба мењати, да је засад доста ако
одржимо дух Бечкеречког програма и ставимо се у обрам-
бени положај. Шта значи то обрамбени положај? Значи, кад
нам и опет што узму, ми ћемо протестовати. Али ако ми
будемо само кукали кад нам стану на жуљ, онда нас могу
наши противници: „Па шта хоћете ви напослетку?” И онда
и наши листови и наш посланик, и сви ми морамо рећи шта
ћемо. Али кад немамо програма кога ћемо се држати од
слова до слова, него имамо програм кога ћемо се држати по
нужди, тек зато што нећемо ништа мењати, онда то значи:
сваки ће говорити оно шта хоће; један више а други мање.
То значи немати програма. А ја вам истину кажем: ја за свој
рачун нећу да идем ни за којом личношћу, него за програ-
мом, а држим да и ви, браћо, за себе тако мислите.
Не велим ни ја да је ма у чему нужно мењати дух
Бечкеречког програма. Али Бечкеречки програм говори о
српско-хрватској странци155 која више не постоји, говори о
Источном питању156, од оног времена прошле су силне вој-
ске Истоком, водили су се тамо крвави ратови, те се много
штошта изменуло. Не можемо се ми данас изјашњавати
против наше браће и против слободе на Истоку, али наше
мисли о тамошњем стању морамо рећи другим речима. У
одлуци коју ћу вам сад прочитати, видићете браћо, како ја
мислим да у томе поступамо.
А чиме би требало попунити Бечкеречки програм, о
том сам вам већ говорио и видио сам из вашег допадања и
одобравање, да се сви с тиме слажете. Кад буде у нови-
нарству и угарском Сабору или ма где реч о газдинском
стању у нашој домовини, онда ми не смемо даље ћутати, јер
нам се може с правом рећи: „Онима људима је добро, они
су задовољни, јер се нит туже, нит траже поправке.” А
јелте, браћо, да није тако? Па кад није тако, онда дајте да

155
У I тачки допуне Бечкеречког програма из 1872. наводи се да ће се
Српска народна слободоумна странка залагати за државноправну
самосталност и територијалну целовитост Троједне Краљевине по
начелима која заступа „Народна српско-хрватска странка”.
156
У вези са Источним питањем, Бечкеречки програм је предвиђао да ће
се Српска народна слободоумна странка противити ширењу Аустро-
Угарске на Босну и Херцеговину и да ће се залагати за немешање у
евентаулне ослободилачке ратове хришћанских народа против Турске.
унесемо о томе наше жеље у програм, па да их у свакој
прилици заступамо.
Није ми нужда да вам поново разлажем о томекако
наша странка треба у програму да се обвеже, да ће она
радити на неговању српског духа, па и на томе да створи
мали напредак у газдинском погледу. Кад од владе тражимо
да учини ово и оно, учинимо, браћо, и ми што можемо. Та
ми у свакој прилици, а не само при изборима кукамо, како и
брат трговац и брат занатлија и брат ратар треба да даје, да
се брине, да подржава наше ствари, а смемо ли и можемо
ли хладнокрвно гледати где ти људи пропадају, а да ни
руком не макнемо. Кад би то могли, онда би нам требало
пребацити да немамо срца. Знам да многи данас веле за све:
не може се. Ал' ја не видим да смо се ма у чему претргли; ја
видим само да бегамо од посла и не покушавамо да што
учинимо. А бар да хоћемо једном покушати, те истрајно и
вредно радити, па баш да нас у томе и спрече, народ би
видио да смо учинили све што смо могли, и он би друго
мишљење добио о нами.
Све оно што сам ја до данас слушао против ових
мисли, било је извијање. Неки веле: ено вам за просветну
струку Матица, ал' верујте, браћо, Матица је дотерана до
дувара, ја сам бар у Матичиним скупштинама слушао где
веле: „Не можемо, не смемо; влада ћето жигосати као
политику, па ће нас растерати”. Е па кад је влади све поли-
тика, и култура политика, онда ћемо, ево, ми да водимо ту
политику, јер смемо. Уопште, кад год је о каквом раду код
нас реч, увек слушате: „Ово би требало да учини овај, не
знам, а оно онај”, и тако видимо да сваки извлачи леђа и
гура посао један на другога, а напослетку нико не учини.
Тако не може даље. Кад нема никога да учини, чак
ни оно што је најнужније, онда дајте да решимо, нека се
тога посла лати највиша сила у српском народу,а то је,
браћо,Српска народна слободоумна странка. Кад хоће да се
зове народна, нек и ради за народ све што год може. Онда
ће јој се цео народ поклонити. А излазити увек с тим пред
народ: „То је не знам лепо и красно”, па онда измишљавати
стотину „али... али...” и напослетку опет не учинити, то је
код мене: нећу да учиним, само што нека мудра господа то
своје нећуувијају у шарене флиспапире да изгледа лепше.
Кад је лепо, кад је корисно, кад је нужно, е онда брате и
учини, то је код мене прав пут. А сад ми допустите, браћо,
да вам прочитам одлуку, и да вас замолим да је усвојите.
(Чита I одлуку, штампану у јучерањем броју „За-
ставе”, која се односи на програм. Бурно одобравање. „То
хоћемо”).
Председник: Молим вас, браћо, ако ко хоће о овој
тачки да говори, нека се јави за реч. Има реч Коста Лера.
Коста Лера (Дубовац) Браћо! Ја се слажем у свему
што је известилац малочас рекао, а слажем се и са одлуком
која је сад прочитана. Но, желио бих да се та одлука допуни
једном тачком, и да се тамо каже, како ће Српска народна
слободоумна странка заступати у листовима, на зборовима
и у Сабору опште право гласања. Јер кад сви држављани
морају да раде у овој земљи, а сваки не ради само за себе
него и за друге, па кад сви морају на позив отаџбине да лију
крв за њу, онда је право да сви они и имају права гласа, те
да бар тако учествују у управи (Одобравање).
Известилац Ј. Томић: Браћо! Не ја, не ви, него ја
мислим сваки члан нашег народа одобрава опште право
гласања. Па то хоће и Бечкеречки програм. То не стоји тамо
додуше изрично, али стоји писано, да ће се Српска народна
слободоумна странка придржавати у свима политичким
питањима демократских начела. Шта значи то? То значи,
браћо, да ће странка тежити, да у земљи не управљају поје-
динци по вољи, него да овлада народни уплив, народна
жеља. А може ли овладати народни уплив, ако се народу не
даде опште право гласања? Не може; јер онда нема народ
прилике да покаже шта хоће. Опште право гласања, то је
најглавнији стуб демократизма, а Бечкеречки је програм за
демократизам. Но кад се већ покренуло то питање, и кад
има неких који мисле да би Српска народна слободоумна
странка могла бити и против општег права гласања, онда
предлажем, нек овај збор изрече да он тумачи Бечкеречки
програм тако да ће Српска народна слободоумна странка
бити за опште право гласања („Тако је!”).
К. Лера: На то пристајем!
Председник: Слажете ли се, браћо, са предлогом из-
вестиоца? („Слажемо!”) Усвајате ли прочитану одлуку?
(„Усвајамо!”) Онда проглашујем да је та одлука једноглас-
но усвојена. Сад долази саветовање о другој тачки дневног
реда, дакле о организацији. Молим известиоца да узме реч.
Ј. Томић: Војска и политичка странка не смеју бити
разбијени, јер им неће бити вајде од рада. Још мање може
остати Српска нар. слободоумна странка неприкупљена у
овом тренутку, кад је кренула да ради не само око избора
посланика, него и ван Сабора. Тај рад мора бити удешен
слошки, заједнички. Да то тако мора бити, о том сам већ
говорио малопре, а држим да бих вас увредио кад бих сад
почео нашироко доказивати да је нужно да од свију нас,
који смо сваки за себе слаби, вежемо чврст сноп.
Прочитаћу вам одлуку, у погледу организације, коју
бих вас молио да усвојите. Средишни одбор у странци
имаће велику одговорност на себе, али и велика права. Зато
је добро не изабрати људе из једног места. Странка не треба
да сумњичи никога, али кад даје велико право некоме, мора
бити обазрива. Људи са стране који буду у средишњем
одбору неће често моћи долазити у седнице главног одбора,
али њих треба да је бар двојином више од чланова из глав-
ног места, те ако средиште одбора залута, онда треба да је
странка сигурна да ће чланови главног одбора са стране ис-
кати седницу, те доћи да исправе и доведу ствари у ред. То
не мора наступити и не дај боже да наступи, али странка је
дужна да се осигура (Известилац чита одлуку о организацији
коју смо донели у јучерањем броју „Заставе”).
Председник: Усваја ли збор ову одлуку? (Чује се:
„Усваја!”). Онда проглашујем да је та одлука једногласно
усвојена.
Јавио се за реч др Паја Бота.
Др Паја Бота (Бечкерек): Господо и браћо! Свака
странка има свој орган, свој лист, у коме се заступају и
бране оне мисли што су програмом обележене. Па тако и
наша Српска народна слободоумна странка треба да има
свога листа. Пре но што бих вам тај лист предложио, хоћу
да истакнем једну тачку данашњих одлука и да је нарочитој
пажњи препоручим нашем партијском органу, а то хоћу да
учиним поред свега тога што ми се може пребацити да се
враћам на ствари које су већ прешле преко дневног реда.
Браћо! Одлуке данашњег збора углавном ослањају се
на досадањи програм Народне слободоумне странке, на
такозване бечкеречке одлуке, и само су три тачке из ових
које разјашњене, које допуњене. Темељном и исцрпном раз-
јашњењу извештачевом нисам имао ништа дометати, оне
две тачке чисто политичке природе данас су јасне и разго-
ветне постале свакоме, и ја једино то хоћу, да мало више
светлости бацим на данашњу допуну Бечкеречком про-
граму, која се бави економским питањем, и која је управо
послужила као истакнут повод да се једна фракција одво-
јила из Народне слободоумне странке. Одвојили се тобоже
због тога што, по њиховоме, у програму једне јавне стран-
ке, као што је ова наша, нема места економским захтевима.
Међутим, господо, ствар је јасна: кад једна јавна политичка
странка програм удешава, она смешта у њега све оне услове
за које држи да од њих зависи опстанак, развитак и напре-
довање једнога народа. Кад једна јавна странка програм
ствара, она не сме изоставити ниједан услов, за који држи
да народу осигурава бољи, савршенији живот.
То данас увиђају и признају све странке на свету,
само нашој фракцији није то убедљиво.
Било је времена кад се другачије судило о условима
народњег напредовања, и кад су под упливом једностраних
назора о животу народњем људи мислили да је нужно само
политичке слободе извојевати и остварити, па ће све добро
бити, па ће народ бити задовољан, сретан и умирен занавек.
Ми можемо да разумемо како су људи у почетку
уставног живота, у оно прво доба слободњачког заноса,
ношени чисто политичком струјом, и удишући ваздух, по
ком су лебделе такорећи само политичке идеје – ми можемо
да разумемо како су у она доба људи и странке у свој
програм уносили искључиво захтеве о јавним, политичким
слободама. Нека се народу ујемчи слобода парламентарна,
слобода удружења, слобода збора, слобода штампе, слобода
верозакона, слобода народности итд., па је добивено све,
одмах ће потећи мед и млеко, свет ће бити сретан и задо-
вољан, развијаће се, напредоваће.
Међутим, господо, искуством докучило се да су по-
литичке прилике само тек једна, и то не најважнија страна
народног живота, да су оне више форма и љуска, а језгро
сачињава материјално стање и економски развитак у дру-
штву.
Но претпоставимо, господо, да наши досадањи су-
чланови у партији, а садања хотимично одвојена фракција
Народне слободоумне странке, у начелу усваја; и увиђа
умесност оваких наших назора кад се говори о народима
уопште, али специјално за нас Србе у овој држави мисле да
је најпречи задатак борба и војевање за осигурање народ-
ности наше и да због тога само народносним захтевима има
места у програму Народне слободоумне странке, странке за
коју се може рећи да је сама и једина овде међу Србима, и
по томе једини представник Срба у Угарској.
Па кад се спустимо и на тако чисто национално
становиште, опет је, господо, до крајности плиткоумно ово
њихово извлачење испред економских захтева, кад ево цео
народ горко осећа да ће, поред политичког притиска, који
се над нашом народношћу врши, поглавито навала стране
туђинске богаштине исцедити нас, исисати, расрбити – ако
останемо скрштених руку.
То су, господо, пуноважни разлози, који заповедним
гласом упућују странку да поправи оно што је досад пропу-
стила, да се лати посла који је превиђала. Па да видимо шта
мисли странка од сада чинити на материјалном унапређе-
њу. У данашњим одлукама стоји да ће странка потпомагати
производна удружења, да ће се бринути око завођења
њихова, да ће преко својих посланика тражити од државе
помоћи и олакшице таковим задругама, даље стоји да је
морална обавеза сваког члана странке, да ће, подмирујући
своје потребе за живот, гледати да потпомаже српску тр-
говину, српско занатлијство и српског ратара.
То су све скромни захтеви, изведљиви су и нужни.
Склапање задруга за Србе неће бити новина. С на-
шом историјом тесно је скопчана та народна установа, која
нам је у најтежим и најцрњим данима очувала народно бла-
гостање, а поред тога народни морал и народне карактере.
Српска задруга, која је пре на породичној основи
постојала, изменуће се према духу времена и данашњим
модерним потребама у задругу на струковној основи. Па
кад прође изборна борба, имаће средишни одбор времена да
среским пододборима изради и пошље упутства у склапању
и организацији такових произвођачких удружења.
Цела странка, наглашујући нужност такових економ-
ских мера, својим упливом подејствоваће, те ће широм
целог Српства ницати по свима странкама задруге које
поједини људи, без потпоре задруге, поред немара и нехата
општега нису имали снаге да устроје.
То је посао важан и тежак, тежи но што га ваљда
понеко замишља. Па кад хоћемо заиста да се старамо за
народне потребе, ако нам је збиља стало до тога да ство-
римо јаке и сигурне услове за сретно и снажно Српство, ево
поља раду. Али овде није доста тренутно одушевљење и
патриотска вика, ту је нужан истрајан рад, пун разбора и
хладне смишљености; па има у нашим редовима људи који
ће с пожртвовањем одати се овом светом послу, и пошто је
наш потхват неизбежна посљедица данашњих прилика –
тврда нам је нада да ће победа на нашој страни бити.
Ја сам, гоподо, о свему томе сада у овој прилици зато
опширније говорио, да вам укажем на један наш јаван лист
који је, поред наших старих познатих политичких захтева,
почео и у овом изложеном економском правцу већ да дела.
То је „Застава”, и ја предлажем да се на овом збору она про-
гласи за орган целокупне Народне слободоумне странке.
(Бурно одобравање. „Прима се!”)
Председник: Прима ли збор „Заставу” за свој орган?
(„Прима!”) Онда проглашујем „Заставу” као орган целокуп-
не Народне слободоумне странке.
Бр. 65, 1. мај 1887.

Извештај са збора
Целокупне Српске народне слоб. странке
држаног у Новом Саду 26. априла 1887.
Председник: На реду је трећа тачка дневног реда: о
поступању Српске народне слободоумне странке при пред-
стојећим изборима. Молим известиоца да узме реч.
Јаша Томић:Браћо! У бечкеречким одлукама има
нешто што је пре изгледало лепо и красно, али се у току
времена и похабало и упрљало. Треба то да збацимо са себе
– срамота је.
Бечкеречки је програм наредио да морамо помагати
мађарску опозицију где год не можемо изабрати нашег или
иначе народносног посланика.157 Пре је то било добро, јер
је негдања мађарска опозиција била боља но данас. Пре смо
могли некако казати: нису наши, ал' су нам комшије.
Но од неког доба, а нарочито од ово три године, и не
питајте каква је та опозиција. У крајњој левици нашао се

157
Такву тачку нисмо пронашли ни у Бечекеречком програму из 1869, ни
у његовој допуни из 1872.
један једини човек да се заузме за немађарске народности, и
због тога је та странка изгурала тог човека из своје средине
(Усклици: „Живио Мочари!”) Средња опозиција није нима-
ло боља. Откад је вођа те опозиције гроф Апоњи158 истрчао
у сред сабора, подигао увис црвено-плаво-белу објаву, те
узвикнуо: „Ето шта раде Срби под Тисином владом”, од
оно доба не може више Србин гласати уз ту странку са об-
разом.
Може бити, браћо, да ћемо се ми при овом питању и
поцепати, ал' ја вас молим, да се држимо права пута, и онда
се морамо споразумети. Ево у чему је ствар. Тисина влада
нас убија, а оне две мађарске опозиције чекају из буџака да
дођу на владу, па да нам и оне чине то исто. И ја кад знам
да неко хоће да ми учини зло, ја му не могу ићи на сусрет
(спационирано).
Каже се „дај сад да оборимо Тисину владу која нам
чини зло, па ћемо онда обарати и другу владу ако не ваља.”
Дабогме, ту ћемо владу обарати с Тисом у друштву, па кад
њу оборимо, онда ћемо с њом опет против Тисе војевати.
Но на шта излази та политика? Излази на то да ћемо се
борити против свију оних који су противници наших народ-
них права. Па кад је тако, онда дела да се боримо одмах,
дела да покажемо делом како смо ми незадовољни са про-
грамом свију мађарских странака. Боље је да им одреда из-
јављујемо своје неповерење, него да их час једне час друге
помажемо (спационирано).
Ја не очекујем много ни од оваквог нашег рада. Али
запамтите, браћо, да има неког који броји гласове при избо-
рима, и ја не бих волео да се ма и један српски глас том
приликом изгуби и помеша са гласовима оних странака које
нису достојне наше помоћи. Ми треба да пободемо заставу
само око наших пријатеља; ту треба да се нађемо, па ма

158
Алберт Апоњи (1846–1933), мађарски политичар. Вођа угарске Неза-
висне странке. Шовинистички настројен, упамћен по мађаризаторском
закону о школству из 1907, по њему названом Апоњијевим законом.
пропали на изборима. Та наша пропаст биће ипак жив
протест против нечовечних тежња данашњих мађарских
странака, и баш да ништа друго не можемо, нека се бар тај
протест не изгуби. Боље и то него да се помешамо с онима
који то не заслужују. Боље и то него да се тај протест
изгуби за љубав каквог апоњевца, који ће сутра гласати
против нас.
Но, може бити да ћемо оваквим нашим држањем
постићи још нешто. Ми смо јасно приметили да су мађар-
ске опозиције постајале према нами све непријатељскије,
како која година, а оне све горе, мада смо их помагали. И
ваљда баш зато што су те опозиције знале, да ми по Беч-
керечком програму морамо ићи за њима, нису имале ника-
кве нужде да воде и најмање рачуна о нами. Па докле тако?
Нека увиде та господа једаред да свашта има своје границе.
Нека увиде да нам несму радити о политичкој кожи, ако
хоће да их помажемо. И кад то виде, а виде да нас требају,
онда ће постати можда друкчији, па ћемо и ми опет постати
друкчији, а ако оне нит имају увиђавности, и мисле да нас
не требају, онда нам ништ' не помаже, па ма им ми љубили
прах са ципела њихових.
По себи се разуме, да ми не можемо помагати ни
Србина посланика, ако је уз владину странку, јер нас такви
људи љуто срамоте. Данашња влада нас гњечи, па кад се
нађе Србин који ће јој викати „живила”, који ће је пома-
гати, гласати уз њу, вући је из блата, тог ми не можемо
помагати, јер би то значило – немамо свести. Молим вас
дакле, браћо, да усвојите ову одлуку.
(Чита II одлуку, штампану у бр. 63. „Заставе”.)
Председник:Хоће ли ко реч у овој ствари? (Нико.)
Усвајате ли, браћо, ову одлуку? („Усвајамо!”) Онда прогла-
шујем да је збор једногласно усвојио сад прочитану одлуку.
Известилац је пријавио још један предлог који се односи на
трећу тачку дневног реда, молим, браћо, да га саслушате.
Јаша Томић: Код нас се свет све мање и мање загре-
ва за посланике. И, заиста, браћо,бирамо ли ми посланике
само зато да неки и од наших људи добију две хиљаде и
неколико стотина форината годишње, или их бирамо да нас
заступају?
Српска реч у угарском Сабору постала је врло скупа
и то не само реч Срба владиних посланика, него и Срба
Нар. слоб. странке. Прошлог сабора нпр. Ника Максимо-
вић159 није говорио ниједаред за три године; шајкашки по-
сланик160 говорио је овог сабора у три године само једаред.
Толико је био у стању учинити и Исаковић, јер је и он
једаред опонирао влади.
Господо, ја видим где ми све то више занемарујемо
своју дужност, и што год је бирачима теже да изберу по-
сланика, тим мање показују посланици савесности у послу.
Ако кадгод у радне дане сретну нека господа ратара где
седи пред кућом, одмах пишу чланке зашто наш народ про-
пада. Ако сретну једном беспослена занатлију, ако трговца
не виде за тезгом, они врло лепо суде о том. А посланици?
Они могу месецима не завирити у сабор, они могу годинама
не говорити, па би опет ископали очи ономе ко им ма шта
замери.
А како се тешко бирају код нас посланици!? При
последњем избору шајкашког посланика претучена су чак
два бирача, један чак је умро од тог, а посланик ћути... он
ћути док већ не долази дотле да хоће саборска врата да за-
творе. Леп је то говор био, али је показао само то да би ми
могли имати хасне од наших посланика да су савеснији,
вреднији, заузимљивији.
У нашим крајевима догађају се грдне н[еп]равде161;
свет моли посланика да изнесе то пред сабор, а он одговара:

159
Рођен 1840. у Сомбору, умро 1907. у истом месту. Адвокат и поли-
тичар. У почетку један од најистакнутијих људи Милетићеве Српске на-
родне слободоумне странке, а касније нотабилитет.
160
Миша Димитријевић, посланик Шајкашке у угарском Сабору 1884–
1887.
161
Текст између слова „н” и „п” је замрљан.
„Не могу помоћи, неће бити вајде од говора.” Ал' кад га би-
рају, он се прима, а не каже да се прима зато да ћути, него
зато да говори.
Молим вас, дакле, браћо, да из свију наведених раз-
лога примите ову одлуку:
(Чита IVодлуку, штампану у 63. броју „Заставе”.)
Председник:Има реч Ђока Петровић.
Ђока Петровић:(Вршац) Нисам за то, браћо, да
усвојимо ову одлуку. Не кажем да предговорник нема пра-
во, нити хоћу кога да браним, али држим да ћемо ми бирати
само оне људе за посланикe у којима имамо потпуно
поверење. Па кад им једаред поклонимо наше поверење,
нашто их онда с оваквим изјавама сумњичити. Ако посла-
ник не врши своју дужност, ми ћемо му дати неповерење,
али унапред изјављивати сумњу држим не би било добро.
Ко зна не би ли се нашли људи увређени, па се и не при-
мили избора. Зато држим да је ова одлука излишна. Ми мо-
жемо и без те одлуке учинити према небрижљивом посла-
нику што треба, а с овом одлуком можемо само кандидате
увредити.
Јаша Томић: Брат предговорник није сасвим добро
разумео оно што бих ја желио да постигнемо овом одлуком.
Признајем да сам био сувише кратак, па је кривица због
неразумевања до мене. Не мислим ја да ће нам тек ова од-
лука дати прилике да можемо изјавити запуштеном посла-
нику неповерење. Та и тешко је одредити границу кад се
посланик запустио.
Него сам ја уопште у последње време видио да се с
послаништвима води нека парада, а богме бирачи не бирају
из параде. Ја бих желио то, да овај збор изјави да треба што
чешће да се чује реч нашег посланика у Сабору. А то је ну-
жно баш зато што се код неких посланика увукла мисао
„Ошта говорити често, кад и тако неће бити вајде”. Да ми
тако мислимо, онда би рекли: „Па и неидите господо у
Сабор”. Али ми сматрамо да је то добит, ако наш посланик
изнаша чешће пред Сабор неправде које нам се наносе, ако
изнаша пред Сабор што чешће наше жеље и захтеве. Овако
смо ми готово одучили угарски Сабор од тог да наши
посланици говоре, па је због тога дошло дотле да кад Србин
тамо отворено говори, већина угарског Сабора мисли, да тај
човек чини – злочин. Да се све то отклони, треба наши
посланици да буду вреднији, а ова их одлука не може вре-
ђати, јер ми данас и не знамо које ћемо људе бирати.
Молим вас поново да усвојите прочитану одлуку.
Председник: Хоћели још ко у овој ствари говорити?
(„Неће.”) Онда питам славни збор, усвајали ову одлуку.
(„Усваја се!”) Проглашујем да је и ова одлука примљена. А
сад да приступимо избору средишног одбора и места у ком
ће бити тај одбор. Чуо сам жељу да се одгоди седница на 5
минута, те стога одгађам седницу на пет минута ради до-
говора.
(После 5 минута отвара председник поново седницу).
Чита се листа чланова средишњег одбора, са седи-
штем у Новом Саду. Предложени су ови чланови:
Нови Сад: Пера Попадић, Ј. Томић, Тона Ђорђевић,
Живко Вулетић, Ђока Влаовић, Панта Јовановић (Беба),
Ђока Крушедолац, Сава Стојковић; Сомбор: Ника Грујић,
Зах. Стојковић;Бечкерек (спационирано): Паја Бота, Сава
Димитријевић, занатл.; Панчево: Васа Радотић, Коста Јова-
новић; Вршац: др Милосављевић, Коста Богосављевић,
Бранко Драгић; Сентомаш: Мих. Везилић, Лука Дунђерски.
Бечеј: Риста Михајловић, Сима Јелчић; Ковиљ: Јоца Уро-
шевић; Бела Црква: Тома Крестић. К о в и н: Лека Пурко-
вић; Црепаја:Ђока Илијевић, Младен Берелђија; Уздин:
Арса Милорадовић; Дубовац: Коста Лера; Сакуле: Стева
Купусаревић. Врањево: Пера Кикић.
Председник: Примате ли, браћо, ову листу? (Прима-
мо!) Проглашујем да су господа, којима су имена прочита-
на, ушла у средишни одбор. За реч се јавио Пера Попадић.
Потпредседник Пера Попадић: Славни зборе! Наша
браћа која су пре 8 дана у овој дворани држала збор затворила
су врата сваком слободоумном Србину Народне слободо-
умне странке. Онај који је хтео доћи на тај збор морао је
говорити оно што су сазивачи унапред решили. Та наша
браћа, ја их зовем браћом, мада нас они грде, имала су то-
лико смелости да такав на неслободоумни начин сазван
збор крсте збором наше Народне слободоумне странке. Ја
сам стари члан Нар. слоб. странке, али знам да таквих дик-
таторских зборова није било код нас, а није их било ваљда
нигди.
На данашњем збору сазвани су сви чланови Срп. нар.
слоб. странке без разлике; на данашњем збору могао је сва-
ко говорити како мисли, а не како су сазивачи напред ре-
шили и зар можемо ми, браћо, допустити да се онај крњи
збор крсти пред српским, пред словенским и пред страним
светом збором Српске народне слоб. странке? Можемо ли
ми да се не оградимо против закључака оног збора који су
донешени у наше име, па и против листа кога је онај збор
прогласио за орган наше странке?
Ви знате, браћо, да је „Браник” свакоме отворен који
хоће да нас назива свакојаким именима, па и н а з а р е н и-
м а. Зар ми назарени? Ми смо, браћо, ко и наши стари одр-
жавали нашу православну веру, и ми не можемо трпити да
баш онај лист хоће да буде пред светом наш орган, који из-
мишљава на нас само неистине.
Предлажем, браћо, да се ми пред српским, словен-
ским и страним светом оградимо противу оног крњег збора
од прошле недеље; предлажем да се у тој огради каже да
оно није био збор Срп. нар. слоб. странке и да „Браник” ни-
је наше гласило. Ту ограду нек потпише председник и перо-
вође данашњег збора. („Живио, тако је!”)
Председник: Има ли ко што против? („Нема!”) При-
мате ли, браћо, овај предлог? („Прима се!”) Онда проглашу-
јем предлог Пере Попадића као једногласно усвојен. Почем
је у препуној сали овладала врућина, а брзојава са стране
стигло је много, то предлажем да се ти брзојави не читају
сад, но да се штампају у „Застави”. (Прима се.)
Бранко Токин (Панчево)тражи нек се штампају сви
телеграми, па ма било међу тим телеграмима и онаких који
не одобравају овај збор. (Председник: „Нема таквих.”) „Не
знам, ал нек се штампају сви, тек да нам нико не може
пребацити да смо и ми неке телеграме гужвали и трпали у
џеп, као што је то било прошле недеље.” Он зна да је било
више телеграма збору од прошле недеље који нису штам-
пани у „Бранику”.
Председник: Пошто је дневни ред поцрпљен, а нико
се није јавио за реч, то вам захваљујем, браћо, на вашем оз-
биљном и достојанственом раду, и закључујем седницу же-
лећи свима странима сретан пут.
Збор се разилази са узвицима: „Живио председник!
Живила Народна слободоумна странка! Живио Јаша Томић!”
„БРАНИК”
Бр. 50, 28. април 1887.
„Збор нових људи”
Јуче се обавило оно што се морало догодити. Ко по-
знаје развитак наше политичке борбе и праве тежње наше
странке, тај је морао одавна знати да се чиста Народно-сло-
бодоумна странка не може сложити с намерама нових љу-
ди, који су се окупили око „Заставе”. Дуго се прикривало,
јер су се наши противници нешто претварали. Но и то је
морало престати, као што је и у самој ствари то претварање
ишчезло јучерашњим даном.
Они који су јуче руководили збор покушали су да
организирају нову, социјалистичку странку и задржали су
само име Народно-слободоумне странке, јер се под старим
именом може лакше обмањивати необавештени свет.
Већ при избору председника нова странка добила је
своје обиљежје. Г. др Михајловић никад није имао свеза са
слободоумном странком, а знамо да је држао предавања међу
бечким социјалистима. У правцу нашем није никад ништа
радио, што је радио, то је радио као апостол нове науке.162

162
Подругљив назив за социјалисте.
То се видело и иначе. Од интелигенције слободоумне
странке није било на збору никог. Па и од ових који су
такорећи до јуче стојали близу „Заставе” – и ти су се у овај
мах уклонили и нису дошли на овај збор.
Осим тога, дух који је провејавао међу главним
људима јучерашњег збора скроз је непријатељски према
Народно-слободоумној странци. Та странка, по речима ре-
ферента јучерашњег збора, била је „слепа”, она није ништа
радила за економско унапређење.
Јуче је на збору оно говорено што г. Јаша Томић није
смео на збору пре шест година говорити. Изгледа нам да је
баш тамо наставио где га је Милетић пре шест година на
новосадском збору прекинуо.163
Разуме се да не стоји оно што г. Томић навађа, да се
није бринуло за економско унапређење. С оног гледишта с
ког говори извештач јучерашњег збора, дабогме, не може се
радити рад наше странке. Ко је противан уопште садашњем
стању економском, ко тражи међу Србима „јадне и бедне”,
тога, дабогме, не може задовољити рад слободоумне стран-
ке. Али отуд је и потекла ова збрка појмова, што се не го-
вори народу јасно, да зна на чему је.
То претварање биће после јучерашњег збора немо-
гуће. Бар они који познају околности неће се дати обма-
њивати.
Сад је јасно. Ви хоћете нову странку, ви хоћете да
нова „начелa” примените на политичку радњу народа на-
шег. Додуше, то нисте отворено рекли, али се јасно види из
целог вашег држања.
Путеви нам се деле. Више заједно ићи не можемо,
јер ми не исповедамо она начела која лебде пред душом
вашом.

163
Јаша Томић је на страначком збору у Новом Саду 1881. тражио да се
Бечкеречки програм допуни социјално-економским елементима („пита-
њем хлеба”), на шта му је Милетић одговорио да на том збору нема ме-
ста за социјалисте.
А име наше? Хајде служите се њиме, кад сте слаби
да станете на своје ноге.
Што се тиче појединости тих одлука, о њима ћемо
доцније опширније говорити.
За данас само толико велимо да у тим одлукама што
је добро није ново, што је ново, није добро!
Једно је јасно – да више нису стара странка. Они су
за себе оборили Бечкеречки програм, јер су изменили
Бечкеречки програм и унели мисли које су противне логич-
ком развитку наше политике.
Како ће се у животу показати ова нова странка, то је
друго питање. Обично недоношче није дуга века.
Бр. 50, 28. април 1887.

Са „назаренског” збора
Комедија је свршена! Како се играло, то је друго
питање, али се признати мора да су се главни актери баш
наиграли. Истина, они који су мислили да ће се чути реч
„народа”, преварили су се у рачуну. Народ се слабо ода-
звао. По рачуну самих „Заставиних” људи, на збору је било
до 500 душа. На то примећујемо да седишта у Позоришту
има 306. Толико је било „свега”! Бирача је било 100. Са
стране су у већем броју дошли из Сентомаша, од тих већа
половина небирача, и из Старог Бечеја, одакле су бирачи у
истој мери заступљени били. Из Вел. Кикинде није било
никога, тако исто и из Сомбора, Титела, Мола, Жабља,
Сенте, Петрова Села, Госпођинаца, Беле Цркве, из Вел.
Бечкерека био је само др Паја Бота. Из Панчева је било 7-8,
све познати људи из Радотићеве странке. Из Вршца је било
5-6. Др Ђорђе Милосављевић и Ђ. Цвејић нису дошли, овај
последњи ваљда се курталисава славекоја би чекала на
овом збору. Од интелигенције није било скоро никог.
Збор је врло јадно изгледао, особито кад се узму у
обзир све појединости. Највише је било из Н. Сада, ваљда је
одавде скупљена сва момчадија из ајмашког164 и јованов-
ског краја165. Било је и доста Сремаца, који су дошли да
виде тај „хец”166.
Него то је био прави „хец”. „Застава”је једнако гово-
рила – нека се чује и народ, а кад тамо на том збору нико
друго (sic!) није о самој ствари говорио него Јаша Томић.
Ово буквално треба узети – само је Јаша Томић говорио.
„Застава” је говорила о „збору” слободног саветова-
ња, а кад тамо било је све унапред удешено. О договору, о
саветовању каквом, ни спомена. Све је само један говорио,
а други су климали главама.
У 11 часова отворио је збор г. Јаша Томић. У том го-
вору служио се, као обично, неистином. Говорио је како се
од народа тражи да не мисли. (A кад је то ко тражио?) Даље
је рекао да се народ назвао фукаром. (A кад је то ко где
назвао народ, нека се отворено каже?) Који су букачи, и те
знамо, и ми смо исте обележили. А онај део народа кога сте
ви завели, ми смо га увек само жалили што се дао повести
за назаренима политичким.
За председника је изабран др Риста Михајловић,
лечник из Старог Бечеја, који се извинио да неће моћи
тачно вршити своју дужност, јер је ноћас путовао па је
„прокисао” и „промукао му је глас”. И, збиља, славно пред-
седништво требало се штедити, јер се видило да му је тело
прошле ноћи било у акцији. Славно председништво било је
јако мамурно. Г. Доктор, према оној пословици да се клин
тера клином, мора бити да је оног јутра опет растеривао
мамурлук. Тако се бар репрезентирао на том збору.
За потпредседника збора изабран је Пера Попадић,
трговац из Салајке у Новоме Саду. За перовође г. Бранко

164
Део Новог Сада између Алмашке и Саборне цркве.
165
Налазио се код данашњег Житног трга, иза улица Лукијана Мушицког
и Војводе Шупљикца.
166
Аустр. нем. колоквијално Hetz – забава.
Крчединац из Панчева и Пера Дамјановић, поткњиговођа из
Н. Сада.
Председник позива да се сваки пријави ко жели
говорити. (Нажалост се нико јавио није.) Онда даје реч Ј.
Томићу.
Известилац Ј. Томић поднаша предлоге за дневни
ред саветовања, и то: 1. саветовање о програму; 2. о органи-
зацији странке; 3. како ће се понашати у предстојећим избо-
рима посланика за угарски Сабор. Таки у почетку изрекао
је дубоку политичку мисао, коју ће тек будући векови
схватити моћи, да је саветовање о програму саветовање о
мозгу. (Да чиме се саветује? Кад се саветује о мозгу, ваљда
не са сламом.) Организација странке је труп, а избори су
ноге које уносе главу у сабор. (А шта ћемо с главом кад
издаду ноге?!) Онда је прешао како треба већати и о другим
потребама народним. (Само, коме је тиме поможено?!)
Истина, мађарска влада нас потискује, али и ми смо криви
јер нисмо сејали на време. (Па шта ми можемо против
закона природе да „под ноћ тикве цветају”, шта смо ми
криви што су нам нови апостоли тако доцкан дошли!) Ми
требамо војску с којом ћемо војевати, рекао је даље. (То је
истина. Без војске нема војевања, али исто тако ни без
барута! Само кучинама не пуне се пушке!) Даље је Томић
рекао да сад материјално хрђаво стојимо и да се Матица као
културно друштво не креће слободно. Тамо се не помаже
занатлијство, ниједан предлог не може да продре. (Какви
предлози?!) Ви само предлажете, пуни сте предлога, као
[х]рчак ражи. Шта то вреди. Напишите шта у корист трго-
вине и занатлијства, радите, поднесите Матици, па ако је
добро да видите хоће ли се наградити. А предлагати, то се и
пре тога чинило. „Предлагањем” се не шири књижевност.
Каже даље да се досад није тражило од посланика
шта треба да раде. (Па је опет добро ишло, а кад не будемо
имали посланика шта ћемо тражити?)
Треба задржати економско пропадање. (А како? Збо-
ровима, богме, то ће тешко ићи.) Програм странке, то је
жива душа, која треба да расте. (Е, ово је нешто ново. Да-
кле, нека програм расте, а ако ми не растемо с тим про-
грамом, ако не расте снага народа, онда како то изгледа.
Само захтевати, то је најлакше, то може и свака будала.)
Онда је Томић изрекао нешто из чега се види како је при-
јатељ Народне слободоумне странке. „Она странка која за
18 год. није ништа урадила, за ту се може рећи да није
имала очију. (Дакле, Милетић, Полит и цела странка нису
имали очију, сад ће тек Јаша да странци отвори очи. Ово је
већ крајња дрскост.) После тога пао је као с неба како се
нису подизали листови за занатлије, трговце и ратаре. (А
шта су били листови „Глас народа”167, „Глас занатлија”168,
„Сељак”169, „Народна привреда” итд., па ко је крив што су
листови престали?)
Томић даље вели: „Ми усвајамо Бечкеречки програм
од 1869. год., програм је добар. (То је, видите, лепо кад и
један Јаша даје Бечкеречком програму сведоџбу да је
'добар'. Само је овде мали фалзификат. Бечкеречки програм
1869. год. не постоји, јер је измењен програм од 1872. год. и
тај програм има важности.) Само треба изоставити тачку 2
и 7.”
Чита одлуке за промену програма које би имао овај
збор примити. Одлуке те своде се на ово:
Да се задржи економно пропадање; да све народно-
сти имају једнака и права, као што имају једнаке дужности;
Да Срби потпомажу државноправну самосталност
Троједне краљевине;
Да се спољна политика не води против славенских
интереса;
Да се напусти окупација Босне и Херцеговине и да се
тим провинцијама даде автономна управа;

167
Недељник који је излазио у Новом Саду 1871–1876.
168
Лист је изашао 1872. у Новом Саду.
169
Недељник који је излазио у Новом Саду 1862–1869. и 1872.
Да се смањи број стајаће војске;
Да се среде терет и намет и удесе сви државни изда-
ци, према данашњем материјалном стању у држави;
Да се потпомаже привреда и да се задржи економно
пропадање;
Да странка ради на подизању српског духа, особина
и културе и на подизању српског трговачког, занатлијског и
ратарског удружења.
Коста Лера предлаже да у програм уђе и опште пра-
во тајног гласања, и то од 20 година.
Томић примећује да нема Србина, ваљда, који неће, а
врло је мало њих који су дигли нос, па веле да не треба
сваком дати гласа, но то већ има у Бечкеречком програму,
где се каже да странка има радити у демократском духу,
стога није за то да се прими предлог Лере.
Пошто нико на председниково питање није имао да
каже против одлука, то их прогласи за примљене.
Прешло се на другу тачку дневног реда, на организа-
цију странке.
Томић вели да је сасвим јасно то да, ако што хоћемо
да урадимо, да морамо бити прикупљени, стога он држи да
би збор држао за увреду да му се потреба та доказује. (Мо-
же бити да би била увреда, али не би шкодило!)
Чита одлуку да се бира средишни одбор у Новом Са-
ду. У томе одбору да је 8 чланова из Новог Сада, а велика
већина чланова да је са стране. У срезовима да се избере
средишни одбор од 6 лица, а у местима појединим месни[х]
одбора, опет од 6 лица. Средишни одбор сваке године са-
зива општи збор и њему се поверава склапање страначког
штатута.
Ово је једногласно без примедбе примљено и прешло
се на трећу тачку дневног реда: како да се држе бирачи Ср-
би при предстојећим изборима за угарски Сабор.
Томић чита одлуку по којој ће се Срби бирачи пу-
стити у изборе. Неће потпомагати ни владу ни опозицију, па
чак ни тамо где је кандидат владине странке Србин, а нема
народносног кандидата, ни онда неће владиног потпомагати.
Примљено је једногласно.
Томић чита одлуку да се посланик унеколико обвеже
да мора на Сабору говорити.
Петровић из Вршца покушава да говори против тог
предлога, но збор прима предлог.
Приступило се затим избору централног одбора.
Јаша Томић озбиљним лицем вели да треба добро
пазити кога ће бирати у централни одбор. То рекавши, иза-
браше у централни одбор Перу Попадића, трговца из Салај-
ке, Јашу Томића, уредника „Заставе”, и Живка Вулетића,
уредника илочког (sic!) „Сремца”, Саву Стојковића, чизма-
ра (sic!), Ђоку Крушедолца, папуџију, Ђоку Влаховића (Бе-
љац), бостанџију, Панта Јовановића (Беба), бирташа, Ан-
тона Георгијевића, трговца.
Но на збору било је још комичнијих сцена.
За те смешне послове бринуо се „брат” Пера Попа-
дић. Бадава: нема освете без луда брата – вели једна наша
изрека.
Г. Попадић устао је и изјавио је како „Браник” вели
за њих да су назарени. Стога он предлаже, пошто то није
истина, јер су они добри православни, да се у свима срп-
ским и словенским листовима пошље изјава да они нису
назарени већ православни. Бадава, г. Попадић не зна за ша-
лу. Ми се мало нашалили, а он сада хоће да нас одма утера
у лаж, па још пред киме, пред великим руским народом, јер
ће се изјава послати у све словенске, баш у све словенске
листове. Сад смо лепо насели. Ми их назовемо назаренима,
а они одмах ваде крштено писмо. Баш су досетљиви, бада-
ва, не можемо ми с њима изићи накрај. Овај предлог прим-
љен је већином гласова. Сад како стојимо с осталим. Него,
шала на страну. Ваљда ништа не карактерише боље овај
збор него овај закључак. Сад, ако смо злобни кад видимо да
се „војводе” нове странке једе, треба да останемо при том
називу.
Г. Пера Попадић је поднео предлог, који је примљен,
да „Браник” није орган њихове странке. Лешпа ствар! А ко
би нам смео још ту увреду нанети, па и помислити, да је
„Браник” орган странке Попадићеве. Оно та изјава није ну-
жна, јер ко познаје „Браник”, а познаје вас, нико неће то
рећи, а ономе ко нас не зна сасвим је свеједно. Али ипак та
изјава неће шкодити, јер кад ви учините какву глупост, ми
ћемо одма имати црно на бело да нисмо ваш орган и да нас
ваше глупости не тичу.
Бр. 53, 5. мај 1887.

После назаренског збора
Дакле ипак дочекасмо назаренски збор!
Не чудите се, не крстите се левом руком, све је то за-
ман: у српском овостраном народу одржао се назаренски
збор, и то баш у центру његову – у Новом Саду.
Па сад се треси земљо на све четири стране, прола-
мај се ти плаво небо над нама, јер је „крупна реч” пала, круп-
нија него икада: Бог је чудо учинио; на назаренском збору
проговорио је цео, ама баш цео овострани српски народ – у
виду г. Јаше Томића.
И сад ви ситни и мали, ви тешки грешници, ви г. г.
доктори и адвокати, ви свештеници српски, ти интелиген-
цијо српска: сви ви на колена падајте сад, падајте и кајте се
док је за времена, јер иначе тешко вама!
Тешко вама ако се не покорите вољи г. Јаше Томића!
Тешко вама, велим, после његове „крупне речи” на
назаренском збору!
Тешко вама, јер је г. Јаша Томић свемоћан: једном
паузом, једним махом свога пера, ископаће вам занавек сви-
ма политички гроб! А он је то кадар. Не верујете?! Ено вам
његових филијала „Сремца”170 и „Невоље народа”171: ти

170
Лист је штампан у Илоку 1886–1888.
171
Нисмо пронашли ниједну периодичну публикацију с тим насловом.
Лако је могуће да се ради о игри речима са радикалским листом „Воља
народа”.
листови су већ давно наше прве људе политички посахра-
њивали. Видите колика је снага само у тих филијала „За-
ставиних”, а колика је тек моћ у ње и шефа јој г. Јаше
Томића! Па колико је та моћ тек сад нарасла после крупне
речи народне на назаренском збору. Али то је и била богме
крупна реч на том збору (sic!). Није ни шала, судите ево из
овога: срце и душа тог збора г. Јаша Томић није могао ни
до ситне речи доћи, толико је ту народ крупно говорио и
дебатовао. Али то је и био збор, баш прави народни збор.
Народ је крупно говорио, а вођа г. Јаша Томић само је слу-
шао и одобравао. Готово бисмо му могли и замерити што је
сувише велик демократа.
Српски ће народ тај збор забележити златним сло-
вима у својој историји, јер таког народног збора још није
било.
Па и после свега тога хоћете ви; г. г. доктори с цви-
керима, да се борите са назаренима.
Залуд вам је сва мука. Окајте се, господо, ћорава по-
сла: вама је одзвонило.
Друго би то било да ви не носите цвикера, али овако
богме не иде; не може се то обадвоје: носити цвикер и бити
родољуб. Кад сте хтели бити неке вође и родољуби, што сте
се родили кратковиди и слабих очију, или што сте толико
учили и студирали у својим млађим годинама, па сте по-
кварили очи.
Ко вас је терао да толико радите? И сад је вама још
неправо кад вам човек каже да нисте родољуби: е то је већ
сувише. Но, кад сам почео, да вам бар кажем све. Вас све
докторе и „цвикераше” треба уклонити, онда ћемо процве-
тати и онда ће српски народ бити најсрећнији.
Тако је то, господо моја.
Нећете да се бринете за народ, него за којекакве ди-
пломе и докторате. Требају вам те трице. А овамо, и опет
вам велим, хоћете и ви да будете неки мајчини родољуби и
прваци. Доктор и родољуб: таман посао. И ја, збиља, фак-
тично не разумем како вас није стид и срам од самих себе, а
камоли од људи, како не поцрвените кад само и помислите
да сте доктори. Да сте се ви џабајисали и испита и докто-
рата и општег и стручњачког образовања, па да сте постали
од заната журналисте, а онда аферим, онда бисте могли би-
ти и родољуби и прваци, али овако богме јок.
Размећете се неким својим досадашњим радом, не-
ком својом прошлошћу; а зар не видите, јадни, да цела ваша
странка није имала очију за ових последњих осамнаест го-
дина шта сте урадили? Шта сте учинили за „јадне и бедне”?
Та нисте, забога, у својим листовима никада донели нијед-
ног телеграма из Чикага172, како су тамо раденици страјко-
вали. Нисте ниједном белешком похвалили г. Давида Стар-
чевића као највећег хрватског родољуба, а камоли да сте му
плели лаворове (sic!) венце као „Застава”. Па се онда још
хвалите е сте Срби (sic!).
O пролетеријату нисте хтели ни чути, а камоли бригу
водити. Велите нема у нас пролетеријата. Али мора га бити,
јер тако хоће г. Јаша Томић. А ви знате да све мора бити
што он хоће, јер је уза њ цео народ. А и право је да мора и
треба да буде у целом народу пролетеријата, кад га има у
интелигенцији.
Па шта сте, г. г. доктори, учинили на културном и
економском пољу? Шта ли у Матици? Шта за позориште?
Ама баш ништа.
Сад ћете ви тек да видите после назаренског збора
како се ради. Чекајте док г. Јаша Томић оде у Пешту на са-
бор, разуме се, место г. др Полита. (Еј, наопако! Какво нао-
пако! Слушајте само.) Док он стане говорити на сабору, све
ће јевропске новине од североисточне Русије до југозападне
Шпаније штампати његове говоре, а потомци ће наши на
њима штудирати риторику, лепоту стила и углађеност је-
зику.

172
Велики општи штрајк у Чикагу који је почео 1. маја 1886, на којем су
радници, између осталог, захтевали осмочасовно радно време.
Па да видите како ће г. Јаша Томић да утуче Тису173
сваког момента својим дубоким државничким, правничким,
финанцијалним и економским знањем: Тиса ће морати
одмах после првог жестоког пораза демисионовати.
Па док он стане тек сабору читати лекције како треба
порезу смањити и док он стане развијати свој економски
програм, а ја већ видим усрећену целу Угарску, па онда,
дабогме, и наш српски народ: ја већ видим како наш народ
економски напредује: куда год се окренем – благостање. По
целом овостраном Српству место сиротних колеба – саме
зидане палате, место парлога – дивно обрађени виногради,
место пустих пољана – богато класје. А запита ли се откуда
наједанпут сва та толика промена? Једна „крупна реч” у
програму све то учини. Ти се од чуда прекрстиш левом
руком, па хајде даље.
Мајстори српски држе сваки по десет момака и два-
десет шегрта и опет не могу све поруџбине да сврше. Тр-
говци се српски обукли у белу пену од рада и послуживања
муштерија, свуда напредак и благостање. И опет питам
откуда све то? И опет чујем одговор: „Једна крупна реч”.
Ти се камениш, од чуда идеш до Матице српске. Култура
напредује џиновским кораком: стручна и научна дела о
нашим трговцима, занатлијама и ратарима преплавила Ма-
тицу. Шта је то опет? Ето видиш шта почини све један само
„крупан предлог”. Већ не можеш даље, него одеш до српске
Талије да се разонодиш. Кад тамо – имаш шта и видети:
трагедије, драме и комедије, све боље од бољих вуку само
песници на колицима. Ти занемио, не можеш више ништа
ни да питаш, а лица око тебе смешећи се поздрављају те
речима: „Ето и то је све учинио један 'крупан предлог'.”
Е сад, брате, виде ли ти шта све не може да учини
„крупна реч” и „крупан предлог” кад је „добре воље”.
Па опет, има и још у самој омладини противника
„нових апостола” и „нове науке”. Оно, додуше, врло незнатан

173
Калмана Тису, тадашњег угарског председника владе.
део, али тек ипак нађе се погдекоји. Огромна већина свесне
омладине је уз г. Јашу Томића. Дођавола – шта се смејете?!
Бре, немојте се шалити! Зар не видите како се по „Застави”
све гурају дописи из свију крајева где има омладине, како је
сва омладина уз „Заставу”. Срећа ваша још што је г. Јаша
Томић скроман, па неће све да штампа. Но немојте га ни
једити, јер ако он изнесе све дописе у којима му омладина
шаље поверење, богами ће бити триста чуда! Додуше, до-
био је и „Браник”, орган чисте Српске народне слободо-
умне странке, неколико дописа од омладине где се људима
око њега даје поверење, али то нека вас ништа не буни јер,
и опет вам велим, огромна је већина омладине уз „нове апо-
столе” или, да се изразим коректно, уз „новог апостола”, јер
су остали само достојни ученици.
Ви опет вртите главом.
Богами, већ не знам шта ћу с вама.
Ето, забога, та рачунајте сами: цифре не лажу.
Дакле, двадесет и два члана бечке омладине напишу
и својим именима потпишу један допис у Бранику, а три
дописа из Пеште напише у Заставу један или два члана та-
мошње омладине и још се ни не потпишу.
Но ако вам још и сад није јасно да је огромна већина
омладине за „нову науку”, онда престаје све, онда вам неће
никада ни бити јасно.
Како то да је сва омладина за „нову науку”, томе ми-
слим да се нећете нимало чудити.
Та ко не би био уз г. Јашу Томића? Како је он поред
свих својих осталих врлина само племенит према нама –
бечкој омладини. Што нам није хтео штампати изјаве, то је
ситница. Али како нам у свом одговору у „Застави” допу-
шта да поштујемо кога хоћемо. (Колика жртва! Колика пле-
менитост!) Па како нам лепо каже „некоји чланови српске
учеће се омладине”. (Што нема овде у Бечу само њих не-
колико што не потписаше наше изјаве, и то из сасвим дру-
гих разлога, и што не би нико потписао повереницу г. Јаша
(sic!) Томићу, то њега ништа не женира.) Па како нас даље
лепо моли г. уредник „Заставе” да и ми њему допустимо
„да он и надаље обавештава наш народ да поштује само оне
чланове своје интелигенције који поштено и родољубиво
раде за народ, а оне интелигентне своје синове који се
политички проневаљале, те нека не слуша и нек презире”.
Допуштамо ми, Вама, г. уредниче, све, разумите, ама
баш све. Штавише, ми Вам не можемо довољно захвалити
на горњој поуци. Ви сте неки медиј између народа и инте-
лигенције, па обавештавате народ кога ваља од интелиген-
ције поштовати, а кога презирати. То је, богме, уникум: то
сте само Ви кадри.
Он вели г. др Политу да је издајник зато што је
изрекао најдемократскије (допустите ми тај израз) начело,
запамтите г. Јашо(sic!) Томићу, ево крупним словима нај-
демократскије начело кад је рекао да ће он последњи бити
који ће устати против Кикиндског програма ако је воља
народна да се тај програм прими – а овамо г. Јаша Томић
виче на сва уста како од народа све зависи, како народ
треба да даје иницијативу, а интелигенција треба да слуша.
Где је ту лођика, где конзеквенција?! Сад опет вели г. Јаша
Томић нама да хоће народ не знам о чему да обавештава.
Како се то слаже?! Кад је народ проговорио, кад народ тре-
ба да даје директиву, о чему имате ви онда да га обавешта-
вате. Или што се онда размећете толико демократизмом.
Али не замазасте ви више никоме очију! На крају свог одго-
вора хвалите нам се како има, хвала Богу, доста омладине
која те ваше назоре одобрава. Quousque tandem abuteris
patientia nostra?174 Где је та омладина? Што не изиђе јавно с
именима? Нашто се крити као змија ноге, нашто гађати иза
бусије? Ми, ево, позивамо јавно нека се јави та Вама омла-
дина, да је упознамо, јер, верујте нам, да је ми не познамо.

174
Лат. Докле ћеш, напокон, злоупотребљавати наше стрпљење? Чувена
реченица из Цицеронове беседе Против Катилине.
У редакцији „Заставе” мора да је данас врло повољан ваз-
дух за развиће фантазије! Али све Вам је заман: омладина је
начисто, будите уверени, сасвим начисто!
А и у народу нашем паћеничком разведрава се и ми
смо убеђени да ће се сасвим разведрити, народ ће се уве-
рити и мора се уверити да оно што вреди о ласкању за по-
јединца:
„Ко ми је ласкао да сам од свакога бољи,
И увек само се мојој удварао вољи,
Тај ми је био у ћуди, али никад у груди175,
---------------------------------------------------- ”
(Никанор Грујић)
да то вреди и за цео народ.
У Бечу, маја 1887. Павле Р.
Бр. 46, 18. април 1887.
Општи народни збор Срба бирача у Угарској
„Застава” доноси позив на општи бирачки збор Срп-
ске народне слободоумне странке, који ће бити у Новом Са-
ду унеђељу 26. ов. мјесеца по нашем календару. Сазивачи
збора позивају на збор све бираче Срп. народне слободоум-
не странке у Угарској, који оће слободно савјетовање и за-
једнички договор; ал' не искључују никога нити прописују
ишта унапријед. На позиву су потписани прво Новосађани
(23 на броју), затим Сентомашани (9), Старобечејци (12),
Врањевци (3), Панчевци (10), Ковиљци (4), Сомборци (2
као помоћници конференције сомборске), Вршчани (6),
Бечкеречани (3).
„Застава” нам стиже при закључку листа, те не мого-
смо у цјелини донети овај позив на збор, који не позива
присталице и обожаваоце појединих личности, него ц и о

175
Стихови потичу из спева Никанора Грујића Свети Сава.
с р п с к и н а р о д у Угарској. У идућем броју саоп-
штићемо овај позив у цјелини.
Бр. 47, 21. април 1887.

Општи бирачки збор Српске слободоумне странке
у Угарској
Позната је судбина општег бирачког збора наше
браће у Угарској који се је трећи дан Ускрса ове године у
Сентомашу обдржавао. Та жалосна судба сентомашког збо-
ра подијелила је Српску народну слободоумну странку у
два табора, и то у к о н з е р в а т и в н и (застојни), који
неће ни у јоту да измјени и допуни Бечкеречки програм, и у
н а п р е д н и, који га желе са економске и културне стране
допунити тако да програм Народне слободоумне странке у
Угарској обухвати свестрано потребе српскога народа с оне
стране Дунава и Драве и акцију те странке. Први табор
окупио се око „Браника” и покретача тога листа, те је др-
жао свој збор прошле недјеље, 19. априла (1. маја) у Новоме
Саду, коме је из васколике Бачке, Баната и Барање, при-
суствовало једва 180 бирача (види нашу брзојавку из Н.
Сада), дочим само мјесто тога збора, Н. Сад, броји Срба би-
рача двојином више од тога броја. О закључцима тога збора
јавићемо у идућем броју. За сада само знамо да је „Браник”
проглашен органом тога табора, да је изабран један одбор и
да су усвојене (нама још непознате) резолуције које су томе
збору предложене.
...
Бр. 50, 30. април 1887.

Одлуке „заставашког” збора у Новом Саду
На збору другог дијела Српске народне слободоумне
странке, што су га прошле недјеље, 26. априла, приредили
присташе „Заставине” странке – било је, како „Застава”
јавља, до 1000 учесника. Овоме збору предсједавао је др
Риста Михајловић. За потпредседника збора бјеше изабран
Пера Попадић, трговац новосадски, а за перовође: Бранко
Крчединац, уредник „Народне воље”, и Пера Дамјановић,
поткњиговођа из Н. Сада. Владин повјереник био је варо-
шки капетан г. Бала. Брзојава је стигло са разних крајева 58.
Као говорници на овоме збору учестововали су: Ј. Томић,
Коста Лера, Пера Попадић, Ђ. Петровић и др Паја Бота, а
донете су и усвојене су ове одлуке:
I Срби бирачи цјелокупне Српске народне слобо-
доумне странке, сакупљени на општем бирачком збору у Н.
Саду 26. априла 1887, доносе ову одлуку:
Срби бирачи Српске народне слободоумне странке
гледају с болом у души данашње политичко и газдинско
стање у земљи. Увјерени да брига данашње владе, која иде
на однарођивање немађарских народности и њена небрига
око материјалних и политичких интереса, мора уродити
рђавим плодом по заједничку нам домовину – остају и даље
при свом опозиционом држању.
Пошто све народности наше домовине једнаке терете
сносе, једнаке дужности имају и подједнако своју крв на
позив отаџбине лију, то им и једнака права припадају. Ми
смо увјерени да спас Угарске лежи једино у слободи, равно-
правности и напретку свију њених народности. Напослетку,
увјерени да само материјално осигуран и умно развијен на-
род може збиљски слободан и напредан бити – изјављу-
јемо:
Да ћемо и даље остати на темељу
б е ч к е р е ч к и х о д л у к а од 1869. год.
Ради боље јасности 2. тачке тих одлука напомињемо
да ћемо у интересу српско-хрватског народа у Тројној кра-
љевини заступати државноправну самосталност и земљиш-
ну целокупност Троједне краљевине. Даље, да ћемо помага-
ти ону странку у Троједници која тежи за слободоумним
установама и материјалним напретком народа и која ће
Србима Троједне краљевине име, народност и народ-
но-црквену аутономију поштовати, вјероисповједне школе
установити, ћирилицу са латиницом за равноправну прогла-
сити и саразмерну државну потпору на просветне и црквене
задатке одредити. Док се таква странка не створи, помага-
ћемо ону странку која је најближа овим начелима.
Ради боље јасности 7. тачке бечкеречких одлука на-
помињемо: Српска народна слободоумна странка радиће на
томе да се спољна политика наше монархије, у интересу
мирног народног развитка, не тежи ни за каквим освајањи-
ма, да призна лозинку „Исток источним народима”, те пре-
ма томе да напусти окупацију Босне и Херцеговине, остав-
љајући тим покрајинама право да сами о својој судбини ре-
шавају. Ову ћемо политику заступати са гледишта правде,
па онда и зато што ће она омогућити смањивање броја ста-
јаће војске.
Осим тога, заступаћемо смањивање и праведније раз-
резивање данашњих пореских терета; тражићемо да се на-
ша државна администрација упрости, да се свиколики др-
жавни издаци одмјеравају према богатству, управо према
сиротињи државе; даље ћемо захтјевати да држава што
више троши на подизање привреде и помагање привредних
удружења и уопште да економска политика Угарске удари
правцем који ће задржати данашње пропадање и омогућити
економско напредовање радних држављана. При овом ће
странка узети још нарочито у обзир 8. тачку предлога срп-
ско-романских посланика, на који се Бечкеречки програм
позива.
Овај ће програм заступати странка у својим листо-
вима, на јавним зборовима и преко својих посланика у
угарском Сабору.
Осим тога, ставља Српска народна слободоумна
странка сваком свом члану у дужност, а и она се као цје-
лина обвезује:
Да ће радити на његовању српског духа, српских
особина, српске културе. Уз то ће Српска народна слободо-
умна странка и њени чланови помагати подизање трговачких,
занатлијских и ратарских удружења за просветне и мате-
ријалне интересе, помагањеи подизање стручних листова
привредних струка, а нарочито помагаће српску трговину,
српско занатлијство и српску индустрију.
II Срби бирачи цјелокупне Српске народне слобо-
Саду, 26. априла 1887, доносе ову одлуку:
Иако су нам нанесене неправде пописом бирача за
угарски Сабор; иако су нам срезови заокружени и подије-
љени како не треба; иако се са опозицијом, нарочито са
српском опозицијом, поступа као са рђавим људима;
Ипак, увјерени да у свима јавним и државним посло-
вима одлучан глас припада народу, а не појединим лично-
стима, решавамо да се уз протест према горњим неправдама
упустимо у скорашњу изборну борбу за угарски Сабор.
Но како су посљедњих година мађарске опозиционе
странке заузеле према народностима, а нарочито према Ср-
бима, неправедан и н е ч о в ј е ч а н положај; пошто су те
странке заборавиле историјска права народности, заборави-
ле да су и пред самим Богом сви народи једнаки: то им ми
не можемо ни у ком погледу ићи на с у с р е т.
Стога изјављујемо да при изборима нећемо помагати
ниједну маџарску опозициону странку, но ћемо заузети са-
мосталан положај, те истицати свуда само кандидате Срп-
ске народне слободоумне странке и тиме изјављивати про-
тест како против намера владине, тако и против намера о с-
т а л и х м а ђ а р с к и х с т р а н а к а...
могу помагати оваквог непријатеља народне равноправно-
сти к о г а н е в е ж е п а р т и ј с к а дисциплина садањих
мађ. странака, а нарочито ће п о м а г а т и, гдје не могу
сами продрети, н а р о д н о с н е п о с л а н и к е Румуна и
осталих народности.
Н и С р б и н а п о с л а н и к а в л а д и н е с т р а н-
к е н е м о г у помагати Срби бирачи Српске народне
слободоумне странке, јер би тиме помагали одржање да-
нашње владе, која ни у ком погледу не заслужује помоћ
Српске народне слободоумне странке.
III Срби бирачи цјелокупне Српске народне слобо-
Саду 26. априла 1887. године, установљују ову организа-
цију странке:
Српска народна слободоумна странка имаће главни
средишњи одбор од 8 чланова из средишњег мјеста и већег
броја чланова са стране. Средиште, као и чланове средиш-
ног одбора, бира велики бирачки збор цијеле странке на
годину дана, односно до првог новог збора.
У свима мјестимаорганизоваће се мјесни одбори, а у
средишту срезова срески одбори од 6 лица који ће стајати у
свези са главним средишним одбором. Мјесне и среске
одборе бирају послије сваке велике бирачке скупштине
бирачи истих мјеста на партијском скупу, већином гласова.
Сваки збор бира себи предсједника и остале часнике.
Мјесни, односно срески одбори брину се око извр-
шења програма, кандидују у договору са средишним одбо-
ром посланике за угарски Сабор.
Средишни одбор дужан је бринути се да буде сваке
године страначкога општег збора.
Повјерава се главном средишном одбору да на осно-
ву ових тачака изради статут за организацију странке и
упутства мјесним одборима, како својим радом не би до-
шли у судар с државним законима.
IV Срби бирачи цјелокупне Српске народне слободо-
умне странке, сакупљени на општем бирачком збору у Н.
Саду 26. априла 1887. год., доносе ову одлуку:
Горко искуство које је стекла Српска народна слобо-
доумна странка гони нас да овим изјавимо:
Српска народна слободоумна странка очекује да ће
њени изабрани посланици имати на уму неоправдане ог-
ромне тешкоће које има странка да савлађује при избору
посланика;
Даље, очекује да ће посланици бити свјесни оне зада-
ће коју треба да испуне у сабору, пошто ће њихов број бити
у сваком случају мален.
Стога странка изјављује жељу да посланици њени
врше на сабору најсавјесније и најодлучније своју дужност
и сваком могућном приликом буду вјерни тумачи назора
странкиних.
„НАШЕ ДОБА”
Бр. 49, 29. април 1887.
Општи збор Српске народне слободоумне странке
Општи збор Српске народне слободоумне странке
обдржан је овде у Н. Саду дана 26. априла 1887. год. у ов-
дашњем Српском народном позоришту.
На збору је било око 100 присутних; заступљени бе-
ху 38 места из уже Угарске и 15 места из Троједнице.
Стигло је збору 58 брзојава са различитих страна.
За председника збора изабран је др Риста Михајловић
из Ст. Бечеја, за председника др Пера Попадић из Н. Сада,
за бележника др Бранко Крчединац, уредник „Воље народа”
из Панчева и Пера Дамјановић из Н. Сада. Известилац је
био Јаша Томић.
Одлуке су једногласно донесене и гласе овако:
ОДЛУКЕ
Српске народне слободоумне странке
усвојене на оптем бирачком збору држаном у Н.
Саду 26. априла 1887. год.
I
Одлука
Срби бирачи целокупне Српске народне слободо-
умне странке сакупљени на општем бирачком збору у Н.
Саду 26. априла 1887. год. доносе ову одлуку:
гледају с болом у души данашње политичко и газдинско
стање у земљи. Уверени да брига данашње владе која иде
на однарођивање немађарских народности и њена небрига
око материјалних и политичких интереса мора уродити рђа-
вим плодом по заједничку нам домовину – остају и даље
при свом опозиционом држању.
Пошто све народности наше домовине једнаке терете
сносе, једнаке дужности имају и подједнако своју крв на
позив отаџбине лију, то им и једнака права припадају. Ми
смо уверени да спас Угарске лежи једино у слободи, рав-
ноправностии напретку свију њених народности. Напослет-
ку, уверени да само материјално осигуран и умно развијен
народ може збиљски слободан и напредан бити – изјав-
љујемо:
Да ћемо и даље остати на темељу бечкеречких од-
лука од 1869. год.
Ради боље јасности 2. тачке тих одлука напомињемо:
да ћемо у интересу српско-хрватског народа у Троједној
краљевини заступати државноправну самосталност и зем-
љишну целокупност Тројне краљевине. Даље, да ћемо по-
магати ону странку у Троједници која тежи за слободоум-
ним установама и материјалним напретком народа и која ће
Србима Тројне краљевине име, народност и црквену авто-
нономију поштовати, вероисповедне школе успоставити,
ћирилицу са латиницом за равноправну прогласити и сраз-
мерну државну потпору на просветне и црквене задатке од-
редити. Док се таква странка не створи, помагаћемо ону
странку која је најближа овим начелима.
Ради боље јасности 7. тачке бечкеречких одлука на-
помињемо: Српска народна слободоумна странка радиће на
томе да се спољна политика наше монархије према бројном
надмоћију Словена не води у противсловенском духу, у ин-
тересу мирног народног развитка, не тежи ни за каквим
освајањима, да призна лозинку „Исток источним народи-
ма”, те према томе да напусти окупацију Босне и Херце-
говине, остављајући тим покрајинама право да сами о
својим судбинама решавају. Ову ћемо политику заступати
са гледишта правде, па онда и зато што ће она омогућити
смањивање броја стајаће војске.
Осим тога, заступаћемо смањивање и праведније раз-
резивање данашњих пореских терета; тражићемо да се
наша државна администрација упрости, да се свиколики
државни издаци одмеравају према богатству, управо према
сиротињи државе; даље ћемо захтевати да држава што више
троши на подизање привреде и помагање привредних удру-
жења и уопште да економска политика Угарске удари прав-
цем који ће задржати данашње пропадање радних држављана.
При овом ће странка узети још у обзир 8. тачку предлога
српско-романских посланика на који се Бечкречеки про-
грам позива.176
Овај програм ће заступати странка у својим листо-
вима, на јавним зборовима и преко својих посланика у угар-
ском Сабору.
Осим тога, ставља Српска народна слободоумна
странка сваком свом члану у дужност, а и она се као целина
обвезује:
Да ће радити на неговању српског духа, српских осо-
бина, српске културе. Уз то ће Српска народна слободоум-
на странка и њени чланови помагати подизање трговачких,
занатлијских и ратарских удружења за просветне и матери-
јалне интересе, помагаће подизање стручних листова при-
вредних струка, а нарочито: помагаће српску трговину, срп-
ско занатлијство и српску индустрију.
II
Одлука
Срби бирачи целокупне Народне слободоумне стран-
ке, сакупљени на општем бирачком збору у Н. Саду 26.
априла 1887. год., доносе ову одлуку:

176
Предлог романско-српски за уређење и осигурање земаљских народ-
ности и језика у Угарској из 1867. Потписало га је 26 посланика угарског
Сабора, међу којима је било седам Срба.У осмој тачки Предлога, између
осталог, стоји да сваки народ има право да подиже установе за народну
привреду.
Иако су нам нанесене неправде пописом бирача за
угарски Сабор; иако су нам срезови заокружени и поде-
љени како не треба; иако се са опозицијом, нарочито са
српском опозицијом, поступа као са рђавим људима;
Ипак, уверени да у свима јавним и државним посло-
вима одлучан глас припада народу, а не појединим лично-
стима, решавамо да се уз протест према горњим неправдама
упустимо у скорашњу изборну борбу за угарски Сабор.
Но, како су последњих година мађарске опозиционе
странке заузеле према народностима, а нарочито према
Србима, неправедан и нечовечан положај; пошто су те
странке заборавиле историјска права народности, заборави-
ле да су и пред самим Богом сви народи једнаки: то им ми
не можемо ни у ком погледу ићи на сусрет.
Стога изјављујемо да при изборима нећемо помагати
ниједну мађарску опозициону странку, но ћемо заузети са-
мосталан положај, те истицати свуда само кандидате Срп-
ске народне слободоумне странке и тиме изјављивати про-
тест како против намера владине, тако и против намера
осталих мађарских странака...
могу помагати онаквог пријатеља народне равноправности,
кога не веже партијска дисциплина садањих мађ. странака,
а нарочито ће помагати, где не могу сами продрети, народ-
носне посланике Румуна и осталих народности.
Ни Србина посланика владине странке не могу пома-
гати Срби бирачи Српске народне слободоумне странке, јер
би тиме помагали одржање данашње владе, која ни у ком
погледу не заслужује помоћ Српске народне слободоумне
странке.
III
Одлука
Срби бирачи целокупне Српске народне слободоум-
не странке сакупљени на општем бирачком збору у Н. Саду
26. априла 1887. године установљавају ову организацију
странке:
Српска народна слободоумна странка имаће главни
средишни одбор од 8 чланова из средишног места и већег
броја чланова са стране. Средиште, као и чланове средиш-
ног одбора, бира велики бирачки збор целе странке на го-
дину дана, односно до првог новог збора.
У свима местима организоваће се месни одбори, а у
средишту срезова срески одбори од 6 лица који ће стајати у
свези са главним средишним одбором. Месне и среске
одборе бирају после сваке велике скупштине бирачи истих
места на партијском скупу, већином гласова. Сваки збор
бира себи председника и остале часнике.
Месни, односно срески одбори, брину се око изврше-
ња програма, кандидују у договору са средишним одбором
посланике за угарски Сабор.
Средишни одбор дужан је бринути се да буде сваке
године страначкога општег збора.
Поверава се главном средишном одбору да на основу
ових тачака изради статут за организацију странке и упут-
ства месним одборима, како својим радом не би дошли у
судар с државним законима.
IV
Одлука
Срби бирачи целокупне Српске народне слободоум-
не странке сакупљени на општем бирачком збору у Н. Саду
26. априла 1887. год. доносе ову одлуку:
Горко искуство које је стекла Српска народна слобо-
доумна странка гони нас да овим изјавимо:
Српска народна слободоумна странка очекује да ће
њени изабрани посланици имати на уму неоправдане и ог-
ромне тешкоће које има странка да савлађује при избору
посланика.
Даље очекује да ће посланици бити свесни оне зада-
ће коју треба да испуне у сабору, пошто ће њихов број бити
у сваком случају мален.
Стога странка изјављује жељу да посланици њени
врше на сабору најсавесније и најодлучније своју дужност и
сваком могућом приликом буду верни тумачи назора
странкиних.
Бр. 52, 6. мај 1887.

Повереница Српске народне слободоумне странке
(усвојена на општем бирачком збору у Н. Саду 26.
априла 1887. год.)
Србима заступницима у Троједници
Шта се смејете? Зар не верујете очима својима? Дру-
га тачка I одлуке збора од 26. априла 1887. је повереница
нашим заступницима.
Збор одређује: „да ће помагати ону странку у Тројед-
ници која тежи за слободоумним установама и материјал-
ним напретком народа и који ће Србима Троједне краљевине
име, народност и народно-црквену автономију поштовати,
верописповедне школе установити, ћирилицу са латиницом
за равноправну прогласити и саразмерну државну потпору
на просветне и црквене задатке одредити. Док се таква
странка не створи, помагаћемо ону странку која је најближа
овим начелима.”
А то значи: збор од 26. априла одлучује да ће потпо-
магати „народну странку” у Троједници. А значи то зато,
јер је једина „народна странка” била и јесте и биће на
троједничком сабору која ће „Србима Троједне краљевине
име, народност итд. поштовати”, јер једина је народна
странка која је све то поштовала и поштује, народно-црк-
вену автономију признала, ћирилицу са латиницом изједна-
чила и сразмерну државну потпору на црквене задатке од-
редила.177

177
Неке тврдње аутора чланка нису истините. Хрватска Народна странка,
за чије је владавине изгласан Закон о уређењу посала цркве грчкоисточ-
не и о употреби ћирилице (називан Српски закон, 1887), није водила до-
следну политику у вези са признавањем политичког бића српског народа
у Хрватској, а Српским закономније призната равноправност латинице и
ћирилице, него је Србима омогућено да се властима Краљевине Хрватске
Ту су странку наши Срби и заступници потпомагали
и потпомажу. Консеквенција је: збор од 26. априла јавно
признаје и одобрава политику Срба заступника на тројед-
ничком сабору, те им тиме изриче једнодушно поверење.
Нашим посланицима та повереница није потребна,
али наши радикали не могу опорећи да су је потписали.
Срби заступници у Троједници боре се и раде одавна
већ око реализације српских захтева, које су они и поста-
вили и већином реализовали, које је збор од 26. апр. тек
сада прибрао у „одлуку”. Захтеви прибрани у тој одлуци
захтеви су Срба посланика на троједничком сабору. Исти
истоветни. Пошто су их посланици поставили, већ и до-
некле реализовали , а збор од 26 апр. признаје да су Срби
посланици у Троједници поставили све захтеве које су Срби
у Троједници зажелели, да се с њима потпуно слаже, а то
значи: општи збор Срп. нар. слободоумне странке потпи-
сује повереницу Србима заступницима у Троједници, осим
проте Шорка178 и дра Медаковића179. Ако то није логика фа-
ката, ево моје русе главе.
А да су наши заступници постављали те захтеве и
тражили да се испуне, није потребно доказивати. Анали
саборски нису спаљени.
А што ти захтеви не беху испуњени до данас, има
разлога и узрока у природи саме ствари и многих окол-
ности. Кад би једно те исто било – а реализовати српске
жеље и захтеве, а написати априлске одлуке, онда, Бог и
вера, не би било потребно потпомагати тек коју год странку.

и Славоније обраћају ћириличним писмом. С друге стране, Српским
законом јесте одређена државна помоћ свештенству православне цркве у
Хрватској. Вид. Василије Крестић, Историја Срба у Хрватској и Славо-
нији, Београд 2010, 195, 305–307.
178
Јован Шорак, рођен 1821. у Петровом Селу, умро 1894. у Ријеци. Све-
штеник и политичар, посланик хрватског Сабора 1884–1887.
179
Богдан Медаковић, рођен у Новом Саду 1854, умро у Бечу 1830. Син
Данила Медаковића, деда Дејана Медаковића. Правник, политичар,
председник хрватског Сабора. Био је критичар Српског закона.
Срби заступници, потпомажући „народну странку”,
разбили су многе таласе који су заспљускивали српске же-
ље и захтеве. „Српски закон” је доказ пред којим наше опо-
зиције морају ником поникнути. Пред „српским законом”
морају наши опозиционари посукати све оне чиније сочива,
којима су досад у помањкању разлога хтели да окаљају
наше заступнике.
Шта је постигнуто тим законом? Реализована је ве-
ћина српских захтева, па и захтева збора од 26. апр. Испу-
њени су сви захтеви, постављени од наших заступника, у
њиховим и нашим срцима исписани, а у оној одлуци пре-
писани које се тиче имена, народности и нац. цркв. авто-
номије, ћирилице и сразмерне државне потпоре. А то значи:
све су жеље и захтеви српски у Троједници, досад постав-
љени, испуњени, осим захтева односно школа вероисповед-
них, боље ревизије садашњег шк. закона180.
Ко је те захтеве довео до тога да се остваре? Наши
опозиционари, одлуке априлске? Не, него наши заступници,
водећи постојано толику борбу и политику могућности,
разлога и разума. Многа сумничења, премноге радње и
нападаји, перфидна анатемисања и недостојне денунцира-
ције од стране наших опозиционара, били су досад ударци
којима су они хтели сломити им издржљивост, жилавост и
непоколебљивост истрајнога рада око остваривања српских
захтева у Троједници. А данас? Поменутом одлуком при-
знаје им општи збор Срп. народне слободоумне странке
отворено и јасно, макар и нехотице, дасу радили оно што је
требало, да су радили онако како је требало радити.
„Српски закон” најбоље непобитно доказује шта су
досад радили и колико вредили, адотична одлука од 26. апр.
еклатантно доказује колико је вредила вика и ларма, фраза
и грдња наших либерала – радикала.
Чија је лаворика, чија ли коприва, то и слеп видети
може.

180
Хрватски Школски закон о пучкој настави из 1874.
Одлука од 26. апр. самоубиство је наших радикала, а
комплименат – ако га примају – нашим заступницима који
су потпомагали „народну странку”.
Од српских захтева досад постављених у Тројед-
ници, незадовољен је још захтев што се тиче шк. закона.
Потребу тога прегледа спознаје и признаје „народна
странка”, данашња влада и бан181. Срби заступници су чи-
нили кораке да се и тај захтев задовољи, а наилазили су
увек на добру вољу сва три поменута фактора. Што се до-
сад задовољило није, узрок је у величини, важности и теш-
коћи самога посла. Наша влада нема обичај да пред сабор
изнаша законске предлоге као што су предлози одбора пет-
наесторице182...
Питање прегледа садашњег школског закона ће се
расправити када за то сазре. Ко једе зелено воће, поболева.
То су послови детињи. A што питање ревизије још није са-
зрело, велик је узрок и незрелост наших последњих народ-
но-црквених сабора. Разумете ли?
Пре свршетка једна пикантност! И деца на сабор-
ским галеријама знају да у парламентима пресуђује већина,
странка која влада. Она пресуђује хоће ли се овај закон или
предлог усвојити, овај захтев или жеља задовољити. Али
новосадски априлски збор и његов Јаша не воде с' таквим
фактом рачуна. Они хоће да буде у Троједници и опозицијаи
да потпомаже „народну странку”. То је политички ћевап,
којега може само стомак Јаше Томића сварити.
То је таква карикатура од апсурда да јој коментара не
треба. Ко може, нек је сам анализује, јер сам ја врло гад-
љив. Не треба тој анализи ни фини[х] анатомских апарата
ни хемијских ретората. Прочитајте другу тачку I-ве одлуке

181
Тадашњи хрватски бан био је Карољ КуенХедервари (1849–1918).
182
Одбор који је именовао српски црквено-народни сабор из 1885.
Задатак му је био да размотри нацрте нормативних аката народно-
црквеног сабора из 1879. ради каснијег подношења тих аката угарском
Сабору.
од „Ради боље јасности…” и биће вам потпуно јасно да
Јаша Томић није ни букварац у политици.
п.ј.ј.
Бр. 51, 3. мај 1887.

Одлуке општег збора Српске народне слободоумне
странке
У 49. броју овога листа саопштили смо одлике оп-
штег збора Српске слободоумне странке који се обдржао у
Н. Саду 26. априла т. г.
Сад је на реду да и о њима коју рекнемо, онако от-
ворено и беспристрасно, као што смо се научили у овом
листу да о општим српским стварима говоримо. Нас не
руководи ни грамжење за „јефтином” популарности народа
ни тежња за „скупом” благонаклоности високе владе; неза-
висни како озго тако и оздо, латили смо се посла да пра-
тимо развитак нашег овостраног јавног живота беспристра-
сно и објективно; да проучавамо данашње прилике у живо-
ту народном, не по предрасудама, страстима и слабостима
народним, него по реалном и истинском положају њихо-
вом, као што их ладнокрвни ум и здрава логика људска
приказују.
Општи збор српске народне слободоумне странке од
26. апр. т. г. остаће свакако као необична појава забележена
у повесници овостраног Српства и сачињаваће ванредну
фазу у развитку и бурном колебању овостраног нам живота
народног.
Ми нећемо овом приликом да се упуштамо у пси-
холошке мотиве сувремених догађаја који су омогућили да,
ма и тренутно и честимице, овлада и тако струја у народу
нашем, као што се показала на општем збору Српске на-
родне слободоумне странке од 26. апр. т. г. Ово ће бити
врло благодарна појава за касније посматраче нашег су-
временог и јавног живота народног и доказаће да су људи у
току времена, истина грдним корацима унапред коракнули,
али да унутрашњи нагони, страсти и предрасуде људске
владају већином људи и данас онако исто као што владаху
од како историја људе познаје.
Но ми ћемо се овај пут по журналистичкој дужности
својој ограничити искључиво само на факта која је горњи
општи збор Српске народне слободоумне странке на видик
изнео.
Хтели или не хтели – ипак признати морамо да су
одлуке које је горњи општи збор донео по себи сасвим
јасне, чисте и разговетне. И у начину изведења тих одлука
влада таква искреност и одлучност какву ћете заман и у
Бечкеречком програму тражити.
Јасност и чистоћа програма, искреност и отворе-
ност у начину изведења његовог – узнело је ову странку
далеко и ненадмашно над аугурском странком. Њихове
одлуке казују чисто и разговетно шта желе, а уједно казују
и начин којим то извести мисле. Ко прихвата те жеље и тај
начин, тај је члан Српске слободоумне странке; ту је
искључена свака сметња и забуна. Код аугура је сасвим
противно. Они не знају ни сами ни шта ни како хоће. Знају
да се Бечкеречки програм за ових последњих 17 година
сасвим преживео и застарио, виде да ниједна тачка у њему
нема актуалне вредности за данашње време, исповедају и
сами да је све илузорно што се у том програму садржи, али
проглашују зато ипак тај програм за своју политичку догму.
У начину изведења свога програма ту су се они још горе
заплели и играју још жалоснију улогу. Овамо проглашују
да треба учествовати на изборима који долазе, али ипак
резервишу и такве случајеве где не треба учествовати –
придржавају се народносних кандидата, али допуштају да
се и опозициони могу бирати; не веле да се морају придр-
жавати само државне опозиције, из чега следи да се могу
држати и умерене опозиције и, будући да ова од владине
либералне странке није ниједан педаљ далеко, пошто међу
њима управо и нема никакве начелне него само личне
разлике, то би се њихови кандидати могли напослетку
држати и владине странке – наравно под условом ако ће
припознати ауторитет аугурски, јер под тим условом они
радо прихватају свакога брата Србина, а пошто у политици
ни сами ништа озбиљно не верују, то и не захтевају строго
да се њихови приврженици икаквог политичког програма
држе. Ето таки вам је и програм аугурски и начин изведења
његовог. Ту влада прави политички хаос, ту се не може
разазнати ни ко спада ни ко не спада у ту партију. Ту седе
стари заковани демагози и идеалисте, поред владиних
сасвим умерених, трезвених и реалних људи. Имамо белаја
одвраћајући наше људе од њих – а они нам одвраћају да је у
политичком погледу и аугурска странка то исто што и ми,
изузимајући, веле, само црквено питање! А како се слаже с
тим Бечкеречки програм, питамо ми. Е, то се не узима
сасвим озбиљно – одговарају нам они. Па да чега се, ви,
људи, придржавате управо? Обога што наши стари опро-
бани борци из Н. Сада закључили буду. Горе карикатуре
једне партије не може бити.
Но вратимо се на тему о којој смо почели говорити.
Српска народна слободоумна странка тврдо је уве-
рена да у погледу мађарског становишта према појединим
народностима нема ама баш никакве, ни најмање разлике
између појединих мађарских странака, увидевши како сло-
бодоумна крајња десница проскрибира Мочарију из своје
средине што је само толико и ништа више захтевао него да
се сабором донесен закон народности183 изврши, увидевши
како Апоњи и данас, где је на опозицији, те би већ према
томе требало да је мало политичнији и предусретљивији
према народностима, јавно исповеда да он никад није

183
Закон о народностима(Законски чланак XLIV) из 1868, према којем
све народности Угарске чине део мађарског политичког народа.
Народностима су загарантовани основно школовање на матерњем језику
и његова слободна употреба.
184
трансиговао , нити ће икада трансиговати са народности-
ма – закључила је чисто, јасно и отворено да она у народ-
носном погледу не прави никакве разлике између владине
странке и опозиције, те да ни једну ни другу подупирати
неће.
Са стране чисто начелне и идеалне, има Српска
слободоумна странка право што је тако закључила, у томе
се састоји верност и доследност према постављеном прин-
ципу.
Али у политици нису никад била меродавна теоре-
тичка принципија, а још мање узвишени идеали појединих
људи и народа; у политици суди принцип целисходности и
резон фактичног положаја – ко се према томе уме управ-
љати, тај може што и постићи, ко супрот томе ради, тај нека
се не нада никада и никаквом успеху. Зато са тачке опор-
тунитета, са становишта на коме ми стојимо – одлуке Срп-
ске народне слободоумне странке, мада су по себи чисте и
разговетне, отворене и искрене – сматрамо ми за утопије
које су не само коначно непрактичне и неизведиве, него су
уједно и у темељу своме сасвим погрешне и штетне по
народ наш.
Јалово је и непрактично све оно што се извести не
да. Нека наша слободоумна браћа добро запамте да они са
том ексклузивно народном политиком нигде и ни у једном
срезу не само у Угарској, него ни у Хрватској и Славонији
успети неће и не могу. Па где ће онда свој програм да
остваре? Узаман се они пренемажу и лелечу, то су од аугу-
ра примили – да изборни срезови нису по нас Србе проби-
тачно заокружени, да бирачке листине нису праведно сачи-
њене – то су обичне фразе за екскузацију аугурске немоћи.
Мада су ти приговори донекле и оправдани, нису они ипак
прави узроци српске слободоумне немоћи. Било је времена
кад су ти срезови били исто тако заокружени као и данас, а

184
Лат. transigere – погодити се, нагодити се.
злуопотреба при попису бирача кад се од стране интересо-
ваних не контролишу било је и досад, а биће их и убудуће:
па су ипак у пређашња времена кадри били српски народ-
њаци у самој Угарској 5–6 народносних кандидата да про-
туре, а и други бирани српски кандидати нагињали су
првима. Но ево вам још боља примера у Хрватској и Сла-
вонији, на пр. у Срему, где су изборни срезови очевидно у
корист српске народности заокружени, где су пописне
листине бар у погледу Срба сасвим праведно спроведене –
па при свем том не можемо ми никако веровати да ви са
вашим програмом можете успети било и у једном срезу у
Угарској, било у Срему. Је ли, дакле, вашој немоћи криво
незгодно заокружење и неправедни пописи? Никако. Други
је узрок и вашој и аугурској политичкој немоћи. Наш је
народ сит донкихотске политике, из ваше и ваших претход-
ника двадесетгодишње жалосне и бесплодне борбе народ је
увидео, а наши разумнији и умеренији људи дошли су до
чистог сазнања и уверења, да је та политика без икакве
цели, да је погрешна, штетна и опасна по народ. Можете ви
сазивати какве оћете зборове и до неба викати како ви
представљате уистини наш овострани српски народ и како
народ мисли и осећа као ви – то је све проста обмана и
празна играчка вашег зажареног уображења. У ствари није
тако, српски народ на овим странама, а наиме онај који
броји штогод, и коме на срцу леже услови живота и оп-
станка народног, не мисли ни налик тако као ви, напротив
мисли сасвим практичније и разборитије, јер увиђа врло
добро да ми Срби овдашњи нисмо позвани да дижемо
високо барјак и предњачимо у борби државног и народно-
сног преображаја ове земље; ми се у тој неравној борби
само подсмеху и сажаљењу паметног света излажемо, а
народу ужасно шкодимо. Наше је држати се строго поли-
тике опортунитета, тј. рачуна водити о фактама која се
игноровати не могу, добро мерити нашу снагу и према томе
удешавати и акцију нашу; па ако у томе погледу и не
можемо бог зна шта помоћи, ал му нећемо ни шкодити;
наше је да се користимо колико само можемо са државним
и друштвеним установама ове земље и да тражимо у њима
услове за опстанак и развитак народни, аникако нам није
задаћа да силом изазивамо сукоб са факторима с којима се
ни издалека мерити не можемо, а камоли да би их савла-
дати могли. Наши умеренији елементи знају и осећају тако
исто, а можда и боље још, у каквим жалосним приликама
ми и остале народности у Угарској данас према владајућем
племену стојимо и ми тврдо верујемо у боља и срећнија
времена која ће свакако настати, али политични резон стро-
го нам налаже да избегавамо заплете и сукобе којима ми
нисмо дорасли, који би нас крваве главе стали, а не би нам
никакве користи придонели; ми треба увек пред очима да
имамо да ми светске догађаје и жуђена боља времена ни
изазвати, а још мање створити можемо.
Наши умеренији људи не држе никакве јавне зборове
и договоре, не харангирају народ ни надесно ни налево;
уздају се просто у природну свест и бистру памет онога на-
рода који је позван да својим гласом одлучује на изборима
што долазе. Вас слободоумне народњаке на скорашњим
изборима неће победити та околност што су изборни срезо-
ви неправедно заокружени, ни што су изборне листине
неправо сачињене –вас ће победити друга једна много јача
и силнија моћ, а то је: вас ће победити српски народ, тј.
они српски бирачи који ће приликом избора против вас
гласати. Водите само строгу штатистику, аводићемо је и
ми, па ћете се осведочити да ће у Угарској, Хрватској и
Славонији ишчезавати број оних српских бирача који ће за
вас и аугурске кандидате гласати према броју оних српских
бирача који ће гласати за владину либералну странку у
Угарској, а владину народну странку у Хрватској и Сла-
вонији.
То је факт непобитни о коме се паметан човек данас
ни посумњати не може. Ви тај факт ничим побити не
можете, ван ако ћете по обичају аугура употребити опет оне
отрцане и тривијалне узвике: ко уз нас гласа, то је свестан
српски родољуб, а ко противно гласа, то су издајице и
туркоси! Са тим аргументом можете, истина, себе тешити –
али то ваше тешење у очима увиђавних људи биће само
подсмеха и сажаљења достојно.
Вашу одлуку, дакле, да ви, осим народносних канди-
дата нећете ни једну странку која у данашњем угарском
парламентарном строју постоји, дакле, ни владину ни опо-
зициону подупирати – сматрамо ми са нашег становишта, а
то је са становишта опортунитета и практичне политике за
коначно погрешну, а у погледу општег народног интереса
за веома штетну и опасну.
Најслабија је страна наше Народно-слободоумне
странке што се упушта у борбу, а сама признаје да тој бор-
би није дорасла, да у тој неравној борби подлећи мора. На-
што онда управо харангирати народ, па очевидним неуспе-
хом убијати у њему сваку веру и поуздање у себе? Нашто
водити народ силом у ћорсокак и тиме га без узрока дово-
дити у положај који му само шкодити може, али помоћи
никада. Нашто одвраћати народ да не гласа за Србе канди-
дате који спадају другим земаљским партијама – атиме
њихов избор овде и онде осујећивати, кад народ по свом
психолошком нагону најрадије затим иде да му Србин за-
ступником буде, а Србин ће му зацело придонети више
добра но ико други.
Ми не можемо, дакле, никако схватити тај резон у
наших слободоумних народњака што цепају народ и одводе
га тамо где га сигурна пропаст чека. Ми ћемо учествовати у
изборима, веле они, па ма свугда пропали, само зато да по-
кажемо да живимо и да смо живи протест данашњој држав-
ној системи. Ако то желите, онда бисте то сила боље и па-
метније могли учинити са политиком апстиненције, као
што су негда чинили Чеси, а данас чине Романи у Ердељу;
ваш поступак у ствари и није ништа друго него активна
апстиненација, која је одиозна и увредљива, дочим је чешка
и романска била и јесте пасивна и тактична, атакова само
може да вреди и импонује.
Нека не мисле наша слободоумна браћа да су поли-
тички избори који долазе – избори за српски народно-црк-
вени сабор, па да ће и овде моћи тако олако лаворове венце
побрати, као што су на овом последњем брали. То се ни
издалека једно с другим споредити не може. Изборни ред за
наш народно-црквени сабор тако је широк и демагошки185,
да му нема пара ни у политичком погледу ни у једној
уставној монархији европској, а у црквеном устројству не-
ма такве демагогије у целом свету. Пред виком раздражене
демагогије повлаче се сви умеренији елементи натраг, вла-
да није се мешала, штавише, у неким крајевима њени орга-
ни нису ни знали да ће бити и да су били конгресуални
избори. У таким приликама могла је демагогија без велика
труда и муке успети, али на политичком пољу сасвим су
противне прилике; ту поред највећег труда и муке пад јој је
сигуран и неизбежан.
Истина је, дакле, да је Српска народна слободоумна
странка изрекла чисто и јасно, отворено и простодушно, да
неће подупирати ниједну парламентарну странку угарског
Сабора; ми радо верујемо да ће њихови приврженици и на
самом делу тако поступати али отуда зрели и практични
људи само то закључити могу да та партија поред неуморна
рада, агитовања и напрезања свога нема никакве животне
снаге у себи, та је партија једна ефемерна појава, које ће
тако исто набрзо и без сваке следи нестати као што је

185
Изборни ред за народни црквени сабор донет је 1871. Право гласа су
из реда свештенства имали сви свештеници који живе на подручју избор-
ног места или среза, а од световњака сви православци који живе на под-
ручју изборног места или среза и по Црквено-општинској уредби имају
право избора општинских скупштинара (чл. 7 и 8 Изборног реда). Избори
су могли бити непосредни, ако одређена општина сама даје посланика за
сабор, или посредни, уколико се један посланик бира за више општина.
она и постала; јер та партија, док се мало само на својим
сопственим неуспесима, а на своју сопствену штету разуве-
ри и растрезни – мора се по себи распасти, а агитаторско
дражење њени[х] оснивача не може бити дуготрајно и ме-
родавно ни за најпростије и најпримитивније слојеве људ-
скога друштва. Ваздушних програма нестаће исто тако брзо
као што ће нестати и њихових заснивача, који за собом за-
цело неће оставити никаквих трајних следи у политичном
животу овостраног народа нашег.
Наша Слободоумна народна странка изабрала је, да-
кле, такву тактику по којој не може ниједног гласа проту-
рити на угарски Сабор, ни на сабор Хрватске и Славоније.
Кад је тако, онда питамонашто програма који ни на
надлежном месту ни до израза доћи не може?
То је узрок што се ми у озбиљан и подробан претрес
мериторне стране програма Српске слободоумне странке
упуштати не мислимо. Напоменућемо у томе погледу само
још ово:
Шта ми мислимо о Бечкеречком програму, кога и
Српска народна слободоумна странка прихвата, то смо већ
више пута поновили у овом листу. Мислимо да се све већ
преживело што се у том програму садржи, о државноправ-
ној основи ове државе, о самосталности Ердеља и проши-
рењу хрватско-славонске автономије, о заокружењу жупа-
нија по народностима, о политичкој индивидуалности Че-
шке и Моравске итд. нема више ни помена ни разговора на
дотичним саборима. Г. др Миша Полит и Миша Димитри-
јевић седели су на основу Бечкеречког програма толико
година на угарском Сабору, па никад се о тим питањима
тамо ни реч повела није, а још мање су они узели иници-
јативу у руке да остваре бар и једну виталну тачку Бечке-
речког програма. Они су се чували тога као живе ватре, јер
су осећали да би се уместо успеха изложили сигурном
поразу, да не рекнемо и самоме подсмеху. Аугури просто
не верују у Бечкеречки програм, али су га као неку стару и
припознату фирму истакли просто зато да примаме себи
безазлене муштерије. Ако се и Српска слободоумна на-
родна странка тих преживелих антиквитета из уверења или
партајске тактике придржава – то јој укус ни кварити, али
ни одобравати не можемо; знамо само толико да о оном
што се у Бечкеречком програму садржи, док траје данашње
нормално стање ове државе, у законодавном телу такорећи
ни помена ни разговора бити неће.
Поред Бечкеречког програма захтева Српска народна
слободоумна странка да спољна политика наше монархије
призна лозинку Исток источним народимаи да се напусти
окупација Босне и Херцеговине. Лепа заиста жеља, коју ће
сваки Србин без разлике свог политичког становишта радо
прихватити и потписати; само ни они велики народи и др-
жаве које тај принцип подржавају не могу да га тако лако
остваре; а што га је Српска народна слободоумна странка у
свом програму истакла – то неће остварење тога принципа
ни помаћи, а најмање унапредити.
Даље додаје Српска народна слободоумна странка да
ће радити на томе да се данашњи порески терети смање и
праведније разрежу, да се државна администрација упро-
сти, да се државни издаци одмеравају према богатству,
да економска политика удари правцем који ће задржати
данашње пропадање и омогућити економско напредовање
радних држављана, да ће неговати српски дух, српске осо-
бине и српску културу, да ће помагати подизање ратар-
ских, тровачких и земаљских удружења итд. итд. Опет
лепе и прекрасне жеље, какве обично, лепшег штила ради,
истичу у својим програмима сви кандидати без разлике
политичке боје и партије. Тим лепим жељама неће се
оглушити зацело ниједан Србин у овим земљама. Само се
пита како мисли Српска народна слободоумна странка те
родољубне и домољубне жеље практички да изведе? Тим
начином што они неће подупирати ниједну парламентарну
странку ове земље, што ће се оградити као неким кинеским
зидом од свију суграђана ове државе – неће они те жеље на
надлежном месту ни покренути, а камоли остварити моћи.
Папир је стрпљив, и оне ће лепо боравити у папирном или,
ако вам се боље допада, у идеалном програму нашеНародне
слободоумне странке. Биће лепа успомена да је било у
нашем народу људи који су умели лепо и идеално мислити,
али нису умели стварно и практично радити. Тако је цвеће
и досад у нас бујно цвало, али плода никада донело није.
Програм је, дакле, наше Народне слободоумне стран-
ке сасвим јасан, чист и разговетан, али пут који су они
изабрали најмање је удесан за то да се тај програм и на
делу изврши, напротив, тај пут само отешчава да се у
данашњим приликама и оно изведе што би се и извести
могло
∆
НАПОМЕНА ПРИРЕЂИВАЧА
Трудили смо се да максимално одржимо изворне

текстове чланака, али смо у њима ипак извршили одређене
измене. Слова предвуковске азбуке транслитерисана су у
данашња. Интерпункцију у текстовима такође смо уподоби-
ли савременој. У текстовима смо отклонили штампарске
грешке. Међутим, поједине речи попут ма (уместо мах) или
друштва (генитив множине уместо друштава) нисмо ис-
прављали, будући да је то био уобичајен начин писања у
време настанка текстова у којима су штампане. Слова или
речи које недостају да би реч или реченица имали потпуни
смисао, стављали смо у угласте заграде. Речи у вези са чи-
јим читањем нисмо сигурни подвучене су, а иза њих је
упитник у угластој загради. Изричито смо нагласили уколи-
ко је нека реч због оштећења текста нечитка. Ако се неки
новински текст састоји од два или више пасуса од којих са-
мо неки говоре о догађајима из ове књиге, у пасусу испред
или изнад оних које доносимо стоје три тачке. Код објаш-
њења значења појединих речи страног порекла, скраћенице
за стране језике су следеће: аустр. нем. = аустријски немач-
ки; лат. = латински; мађ. = мађарски; нем. = немачки; хебр.
= хебрејски. Датуми у нашим напоменама и датуми бројева
новина дати су по јулијанском календару, мада листови
штампани од 80-их година XIX века дају упоредо датацију
и по јулијанском и по грегоријанском календару.
РЕЧНИК АРХАИЗАМА
И МАЊЕ ПОЗНАТИХ ПОЈМОВА
Алинеа – став
Аугури – римски свештеници који су тумачили вољу богова
на основу природних знамења
Балотирање – гласање куглицама
Вакације – распуст, школски и судски одмор

Внешност – спољашњост
Вотант – гласач
Вредовита – штетна
Врушка – Фрушка гора
Демисионовати – дати оставку

Добродетељ – врлина
Есап – рачун, процена
Женирати – сметати
Заведеније – установа
Зритељи – гледаоци
Изнимак – изузетак
Изображеније – образовање
Јестаственица – природа
Квартир – стан
Лецедер – посластичар који прави медене колаче

Лихва – камата
Мечта – машта
Набљудавати – пазити, чувати

Навалице – намерно
Нежели – него
Операт – спис, детаљна, исцрпна представка
Пизма – мржња, пакост, непријатељство

Пирош – Руменка
Почем – пошто
Преимућство – предност
Прелекције – предавања за ширу публику
Препарандија – припремна школа, учитељска школа
Призреније – обзир
Проче – друго
Путунџија – водоноша
Рестаурација – бирање чланова магистрата
Сајуз – веза
Селенски – васељенски
Следством – услед којег
Сујетно – узалудно
Таверник – високи достојанственик у Краљевини Угарској

задужен за надзор над управом слободних краљевских
градова
Талија – муза из грчке митологије, заштитница комедије
Труковати – штампати
Фелдварци – Бачкоградиштанци
Хасна – корист
Художаство – уметност
Часници – председништво
Честимице – делимично
Чувство – осећање
САДРЖАЈ
Предговор: Урош Станковић ............................................. 7
Догодило се у Новом Саду

Оснивање Српске читаонице (1845) ............................... 13
Први избор Светозара Милетића
за градоначелника (1861) ................................................. 16
Оснивање Српског народног позоришта (1861) ............ 22
Пресељење Матице српске у Нови Сад (1864) .............. 62
Оснивање Уједињене омладине српске (1866) .............. 73
Други избор Светозара Милетића
за градоначелника Новог Сада (1867) .......................... 182
Оснивање Либералне странке (1887) ............................ 194
Оснивање целокупне Народне
слободоумне странке (1887) .......................................... 262
Напомена приређивача ................................................... 331

Речник архаизама и мање познатих појмова ................ 333
ДОГОДИЛО СЕ У НОВОМ САДУ...
Издавач
Градска библиотека у Новом Саду
За издавача
Драган Којић
Главни и одговорни уредник
Драган Којић
Уредник
Зорица Хаџић
Приредио
Лектура и коректура
Даница Дробац
Припрема за штампу
Бојана Грујић
Корице и штампа
Тираж
500
Прво издање
CIP - Каталогизација у публикацији

Библиотека Матице српске, Нови Сад

Dogodilo Se - Format PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Dogodilo Se - Format PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Ова публикација у целини или у деловима не сме се умножавати,

Нови Сад је био средиште политичког и културног

ДОГОДИЛО СЕ У НОВОМ САДУ...

„СЕРБСКЕ НАРОДНЕ НОВИНЕ”

Бр. 98, 11. децембар 1860.

Бр. 99, 15. децембар 1860.

Бр. 13, 12. фебруар 1863.

Бр. 18, 2. март 1861.

Бр. 22, 16. март 1861.

Бр. 33, 23. април 1861.

Бр. 35, 4. мај 1861.

Бр. 36, 7. мај 1861.

Додатак бр. 37, 11. мај 1861.

Додатак истом броју

Додатак бр. 40, 21. мај 1861.

Бр. 44, 4. јуни 1861.

Бр. 45, 7. јун 1861.

Бр. 52, 23. јун 1861.

Бр. 58, 7. јул 1861.

Бр. 59, 9. јул 1861.

Бр. 168, 31. јул 1863.

Бр. 92, 26. април 1863.

Бр. 99, 4. мај 1863.

Бр. 179, 25. август 1863.

Бр. 187, 12. септембар 1863.

Бр. 200, 13. октобар 1863.

Бр. 212, 10. новембар 1863.

Бр. 30, 12. март 1864.

Бр. 117, 10. септембар 1863.

Бр. 56, 20. август 1866.

Бр. 57, 24. август 1866.

Бр. 60, 3. септембар 1866.

Бр. 69, 5. октобар 1866.

Ко беше на првој скупштини Омладине српске?

Бр. 63, 4. август 1866.

Бр. 64, 6. август 1864.

Бр. 66, 14. август 1866.

Бр. 67, 18. август 1866.

Предлог Одбора целокупне омладине за радњу

Бр. 68, 21. август 1866.

Бр. 69, 25. август 1866.

Бр. 70, 28. август 1866.

Бр. 71, 1. септембар 1866.

Бр. 72, 4. септембар 1866.

Бр. 40, 6. мај 1867.

Бр. 45, 18. мај 1867.

Бр. 46, 21. мај 1867.

Бр. 70, 10. мај 1887.

Бр. 47, 21. април 1887.

Говор дра Стевана Малешевића

Бр. 48, 23. април 1887.

Бр. 46, 18. април 1887.

Бр. 48, 25. април 1887.

Бр. 47, 22. април 1887.

Бр. 64, 29. април 1887.

Довде сам вам, браћо, уопште говорио о нашем поло-

Бр. 65, 1. мај 1887.

Бр. 50, 28. април 1887.

Бр. 53, 5. мај 1887.

Бр. 47, 21. април 1887.

Бр. 50, 30. април 1887.

Бр. 52, 6. мај 1887.

Бр. 51, 3. мај 1887.