This is a reproduction of a library book that was digitized

by Google as part of an ongoing effort to preserve the

information in books and make it universally accessible.

https://books.google.com
 гD D E -
****s =и
scнооп
 |-

-
|-
|-
|-

|
|-
 Peov dice

ПРАВДА
Лff{ET

3А СВЕ ТРАНЕ ПРАВНИХ НА у КА.

ГОДИНА I.

издАли и уркдили

Д. НОВАКОВИЋ, С. АНТИћ, У. КНЕЖЕВИЋ.

БЕОГРАД
ПIт Амп A P и J A Н и колк Ст к ФА нов и ћ А.

1869.
*
“
 Г. Д. Е ЈЕ ШТ 0.

Наша цел, бр. 1.

Начело министарске одговорности у уставној монархији, бр. 1.
2. 3 4 5. 6. и 7. превео П. Ивковић.
Развиће општих појмова о казни, како код поједине особе тако
и код читавих народа, бр. 1. 2. 3. од Ст. Антића.
Инглиски устав, бр. 1, 2. 3. 4. 6. 7.
Полиција, бр. 2. и 3. од У. Кнежевића.
. Франкова Философија казнена права, посpбио Ст. Антић бр. 4.
5, 6, 7, 8, 9, 10, 11. 12. 17. 20. 23.
Порота, превео Ђ. Ђорђевић бр 4, 5. 6. и 8.
Нешто „о телу престуша“ (corpus delicti) бр. 5.
. Заклетва као доказно срество, од У. Кнежевића бр. 5. и 6.
Закон је највиша воља, од У. Кнежевића бр. 7.
: „0 кривичној урачунимости“, бр. 8. од Т. Алајмовића, и одго
вор на овај чланак, од Ст. Максимовића бр. 11. и на овај од
говор од Алајмовића бр. 13.
12. О надлежности судова у кривичним делима, написао Стојан Ан
тић бр. 8. 9.
0 кривици „Ко по исправи нешто наплаћено опет тражи напла
тити.“ т. 4, 8 253. казн. зак. написао Др. Н. Крстић бр. 9. 10.
14. Централизација, од Одилон-Барота, превео Драгутин. Д. Милан
ковић, бр. 9, 10, 11. 12. 13. 14, 15. и 18.
15,
9
Саучешће у злочинству, бр. 10, 11. 14.
16. 0 промени као уговору, бр. 11. 12. 13. од У. Кнежевића.
17. Нешто о судској полицији по Елију, од Ст. Антића, бр. 13.

18. 0 покушају, од Шово-а и Елија, превод П. Ј. Савића бр. 13.

14, 15. и 18.

} 19. Наука на једног судског

упутства, од Др. Н. Крстића, бр. 12.
20. Слободна штампа, од Велимира Протића бр. 13.

2{} * 123
 IV

4. - - *

-у (21.„“ Опет о кривици „Ко по исправи нешто нашлаћено опет траки

-

* - наплатити“ од Др. Н. Крстића бр. 14. * : - ,

* 22. Опет „Закон је највиша воља“ од У. Кнежевића бр. 14.
23. Историја кривичног поступка у Атињана, по Елију од Ст. Ан
---- тића бр. 14. 15. и 18.
4 24. Накнада „За повређену част“ ŠŠ 800. 822. грађ. закона 8 385.
- - - грађ суд. пост и Š305. крив суд. пост. написао Др. Никола
у Крстић бр. 15. 16. и 17.

25. Значај и задаћа поротских судова, од П. Сунделина превео Т.

А. Ђурић бр. 15. 16. 17. 18. и 19.
26. Реформе уставне бр. 16.
27. Права која припадају скупном законодавном телу, од Блунчла,
превод, бр. 16. 17. 18. и 19.

у
ostv
\ *-9 задругим“ у Словена, од П. Ј. Савића бр. 10, 20 21. -
29. Устав за кнежевину Србију бр. 19.

d -
30. О казнима,
21. и 22.
од К. Х. Шебла, превео Ђ. Ж. Ђорђевић бр. 20.
“: 31. Облигација и исплата дуга по квити од Ст. Максимовића бр 20.
у 32. Нешто о афектима и страстама, по Лијону од Мил. Јовановића
- Мајданца бр. 21. 22. 25. 26.224.
33. На које се време простире нов закон, по Мурлону: Ј. М. Ле
шјанин, бр. 21.
34 Основ међународног права (из Блунчлија) превео У. Кнежевића
бр. 22. 23. 24, 25. а 26.
35. Стање апсана у Индији бр. 22
И36. Противу смртне казни бр. 22.
37. О примењивању закона, по Мурлону, од Ј. М. Лешјанина бр.
23. и 24.
33. Нешто о кривичном постушку, по Елију од Ст. Антића бр. 23.
39. Надлежност дежурног судије у кривичним делима написао Др.
|
Никола Крстић бр. 24. и 25.
40. Народни суд по *јновијим законодавствима; од Матермајера пре
вео П. Ј. Савић бр. 24, 25. 26. 27. и 28.
s/ 41, Сравњивање рукописа бр. 25. и 26.
42. Нешто о Надлежности и с
уђењу општинских судова од Мил. Бо
гићевића бр. 26.
 V

43. Нешто о намери и нехати, написао Тих. Алајмовић бр. 27. и 28.
44. Кривични постушак, сравнење немачког кривичног поступка са
енглеским и вранцеским кривичним поступком, од Др. К. Ј.
А. Митермајера, преводи Ј. Д. Стевановић, бр. 27. 28, 30.
32 и 34.

+45. Значење š 243. „законика о шостушку судском у кривичним де

лима“ написао Др. Н. Крстић бр. 28.
46. Нешто о тренутној, трајућој и продуженој кривици, по Бернеру
и Ортолану од Тих. Алајмовића бр. 29.
47. Американска опћина бр. 29. (недовршено)
48. Париске апсане бр. 29. 30. 31, 32. и 33.
49. 0 алтернативним обвезаностима, по Мурлону и другим од Ј. М.
Лешјанина бр. 30. 31. и 32.
50 Своина и туђинштина од У. Киежевића бр. 30. 31 32. 33. и 36.
51. Писмено ислеђење — испит, по Елију од Ст. Антића бр. 31. и 32.
//, 52. Шта је то сопственост? по Мурлону од Ј. М. Лешјанина бр. 31.
53. 0 праву законите одбране; Аренсов чланак, превео га Ј. М.
Лешјанина бр. 33.
54 0 узајамном обвезателству више саучестника неког злочинства
у плаћању кривични парнични трошкова; од Клајнцарода;
превео Ђор. Ж. Ђорђевић, бр. 33.
v 55. Макијавелова наука, кратак извод од У. Кнежевића бр. 35. 36.
56. Кривични поступак код Рамљана, од Ст. Антића бр. 35.
Природно право (у старијем смислу) по Шталу од У. Кнежевића
бр. 35. и 36.

II.

58. Убијство председника Аврама Линкона бр. 1. 2. 3. 4. 5, 6. 7.

9. 10. и 12.

* 30. Уговор миразни бр. 8. од У. Кнежевића.

v 50. Осуда на смртну казну бр. 21.
81. Лекар Едуард Причард као тровач, превод Вел Антића бр. 8.
11, 13. 14, 15. 18. 23, 27. 28. 29.
+ 62. Убијство ванбрачног детета (процес код суда Крушевачког) бр. 24.
+6% Чудновато решење једне кривичне парнице, саопштио Др Н. Кр
Гетић бр. 26. и 27.
 VI

64. Убијство с предумишљајем бр. 30.

65. Неколико речи о једном правном питању од једног правника,
бр. 33. И одговор на овај чланак од другог правника бр. 35.
66. Извод статистичног прегледа за 1868. год. колико је криваца
полицијски казнено а колико суду спроведено бр. 23.
67. Смутње по унутрашњости и тајна друштва бр. 21. 22. 23. 24.
25. 26, 27. 28. 29, 31. 32. 33. 34 35, и 36.
68. Правно питање од Н. Остоића бр. 29.
36-69. Једно питање о потврђивању ташија бр. 30. и на ово питање
одговор од Ракића бр. 32.
70. Правно питање бр. 32.
. Разбојништво (процес код суда Књажевачког) саопштио Ст. Мак
симовић бр- 34.
Из Њујорка; црта там: кривич. поступка бр. 30.
. Правозаступнички испит бр. 34.

III.

74. Правна Књижевност: бр. 8. 12. 15. 23. 24, 25. 30. 31.
 наг-За
га-EFETE ---- - - - - -

--------==- *
-----
--
 Број 1. У БЕогРАду 7. ЈАнулРА 1869. Година 1.

Излази три путу За све српске

меседу, на 2 та- ““,“ На

|- - годину 12 гроша
бака сваки пут. или 8 фор., на по
Претплата се год. 36 гр. или
шаље напред у
- 4. Фор., на три
МеC. is Гр. или

“ IIIСТ ЗА СВЕ ГРАНЕ ПРАВНИХ НАУКА. 2. Форинта.

Издалу и уркууму Д. НОВАКОВИЋ, С. АШТИЋ, У. КНЕЖЕВИЋ.

САДРЖАЈ: Вама цеа. — Начело министарске сдговорности — Развиће општих појмова о казна. — Ингли
ски устав. — Убиство председника Аврама Динкома.

Наша цел.
Програмом нашим означена је цел ка којој имамо да
тежимо: обележен је правац којим ћемо ићи, а изречена су
Начела којих ћемо се држати. Но опет неће бити су
вишно да прозборимо јошт коју о нашој цели, о правцу о
НаЧelИylä. |-

Има цели свакојаких, има средства многоликих, има

Начела различних. Према времену, месту, околностима, у опште
Целокупном животу, мењају се цели, мењају правци, начела
мисли и све. Па одкуда је та промена? Јели она нешто што
ствара самовоља, ил је чедо нужде, природе? Одкуда изоди
н. пр. да се право и правни појмови развијају и мењају
Непрестанце? Оћемо ли рећи да је право у целоме свету
једно исто тако као што је једно сунце? Па оћемо ли при
дати и праву ону црту, коју је дао Марко - Аурел сунцу, за
*је он вели: „Сунчева је светлост једна, па се је опет пру
жила преко свију зидова, Брегова и хиљаду другијех предмета.“
Лако је знати шта је право, кад ни зашта незнамо до
*а закон положни који је над нама. Лако је погодити начела
Кад се уватимо за оно, што бива, а није тешко наћи и врело,
Одкуда истичу та начела. Друго питање настаје, кад оћемо
да се ватамо саме природе човекове, кад оћемо да га пос
матрамо са природне и друштвене стране. И ту у природи
видимо нужност, видимо непроменљивост, једноликост; -- a
У друштву променљивост, разноликост.
 Обе те стране јесу услови, који имају уплива на човека,
његов живот, његове мисли, његова начела па и његове појме
правне. Шрирода и друштво јесу два саставна елемента це
лог живота човековог, па и појмова правних. Отуда изоди
да на појам правни утиче природа и „воља човекова.“ Саз
нати природу ван човека и у човеку, одвојити појаве природне
нужне одоних које самовоља ствара — ето тоје наша права цел.
Било је права од како је људи, било је кривде од како “
је силе. Но у разним временима добијало је право различан
**:
облик. Час видимо ђе право истиче из неких одлучних идеја
i
идеја које се само замишљају а не појимају. Час опет ви
4šly
димо ђе право извире из чистог ума човековог видимо ђе
сецела природа баца у мрак а истура се на средину човеков “
ум, као једино врело правних појмова. Час најпосле наодимо
ђе се упада у другу крајност, па се ватају природе и из ту
»

ње изводе све. Шта ти природњаци разумеше, ни сами нису

на чистини.

Сва та различна мишлења према својим особинама ства

рала су разне школе — и сви који су исповедали једно исто
спадали су у једну школу. Таквих школа било је више и
начелу сваке сијала је по нека врсна глава. Ми их нећемо
побрајати све, јер није место овди — но ћемо узети између
свију ове три:
1) Школа која задахнута беше начелима религиозним.
По њојзи све што је на свету јесте продукт неке више воље
воље одлучне непојмљиве, коју недомаша човеков дух. Ту
нигде ни јава од човекове воље. Она је потрвена, преливена
у ту апсолутну вољу. Па који су приврженици те школе? —
богослови. Беше мана у тој школи и сувише, — било је
зала претешких загорчао је човеков живот. Ал беше и до
брих страна — међ најсветлијима прво место заузима то,
што се идеје правне које зачињаше у тој апсолутној вољи,
пружаше на цео род људски. Не беше разлике не беше по
деле — сви бише равни, сви оруђа те више воље и то је
 3

све трајало донде, док богослови непочеше предиковати, да

су они једини носиоци идеја те више воље. |-

2) Школа тако звана роционалистичка т. ј. школа по

којој право јесте продукт јединог јединцатог ума човековог.
Као што виђесмо у времена док су овлађивале религиозне
мисли, не бијаше правила положених умом и то је трајало
Д0 Хуга Гроција. Овај први започиње да истрже науку из
Шака богословских и стаде извлачити право из оног заплета
у коме беше — па у томе свому раду изрече: „Све је пра
но што није противно природи самога друштви.
За њим Кант Философ почиње да руши стару Философију
Па пресађује природно право на „словоду човекову и изриче
да је право апсолутно, опште за све и независно од сви о
колности спољних па и самих друштвених закона.
Најпосле. |-

3.) Школа названа историска устаје против ранијих

крајњости, па се сама уваљује у другу крајњост. Она се
Jвати за живот постојећи од почетка до данас па из жи
вота вата разне појаве. Према разним појавима, које она
наоди у развитку људском узе да је и право различно про
менљиво и да сталног права нема.
По овој школи „Све су установе довре и праведне за
време кад постоје и у месту ђе постоје. Нема дакле права
које се неби мењало.
На основу томе и чујемо ђе нам говори Хегел Философ:
„Па и најлошије установе потревне су, јер су оне неки сте
пећ, са ког се доспева на воље“ или „Све што постоји умно је,
а што је умно то постоји“.
Отуд и чувени Савињи вели, „Историја је једини пут,
којим сазнајемо наше стање“.
Ко дакле погађа? Ком да верујемо? Коме да се при
клонимо? Лако је запитати, мучно погодити.
Из наведених школа видимо ђе нам излазе на среду два
Главна мнења, једно „по ком се право мења“, а друго по
1“
4

ком оно „остаје увек стално непромењљиво.“ Важно је то пи

тање и преважно и ако се дохватимо самих услова, на ко
јима је основано право, изнесемо преда се све оне разне
упливе, који упливишу на право, онда ћемо на први поглед
поставити правило: „да се право управља по целокупном жи
воту једног народа. Према томе животу самоме мења се и
право непрестанце, јер се и живот мења свакојако мора се
узети да је право променљиво. То видимо из дана у дан,
то нам сведочи и историја.
Но није довољно застати само на томе. Мала је асна
од тога ако ми тек испитамо само како су се мењали и
развијали појми правни. На тај развитак и промену утица
ло је хиљадама којекаквих спољних уплива. Све те упливе
спољне морамо похватати, и сазнати како је, ко и зашто
учинио те је право овог или оног народа добило овај или
оиaј вид.
И ту кад баш разбирамо за те упливе, кад упоређу
јемо природно стање са данашњим, кад најпосле уравњавамо
природу човекову са данашњим друштвеним стањем, ту
велимо морамо се одвојити од оних, који свачему што се зви
ва иридају неку нужност; код којих у свакој ма каквој уста
нови оличена је правда времена, који најпосле под маском
“времена и потреве“ одржавају оно, што је време срушило
Одавна.
То и јесте оно прво историско начело, које не наоди
нигди ослонца. „Време и потреву“ стварају људи. Зрелост коју
наодимо данас у у становима изображених држава, разви
так онај који су достигли ти напредни народи, није разви
так, није зрелост коју је створило време, ни развитак, који
је зачео и сазрео из целокупног живота народњег. При сва
ком напретку видимо ђе блистају поједине главе, видимо ђе
оне излећу напред, а остали корачају за њима. То је свуда
било. И ако оћемо, да се управљамо према “потреви“ целог
народа онда морамо јошт дуго чамити и оклевати, морамо |
---=====> x * - - - -- - - - - -

при сваком покрету застанути па се обазрети на оне што

посрћу.
До душе у природи је човековој, да живи непрестанце у
самим навикама. Огледајмо му цео живот, сав је склопљен
од тих навика и тек кад по која врсна глава лупи у ту
зачађену мрежу, прене друштво па таквим главама даје
час оваку, час онаку Характеристику. Отуда и видимо ђе се
пада и устаје, ђе поједине идеје продиру тек вековима. Поред
свега тога нико неможе рећи „па на што је изодити на среду с
оним , чему јоште није време, с оним што ће продрети, тек кроз
толико и толико година.“ Са стране шпекулативне тако је, ал
с научне не. И да су оне многе врсне главе усвоиле то на
чело, идеје које су продирале кроз маглу по три века, не
би изодиле на видик ни за 10. векова, па се неби никад ни
јавише, да не нађоше легла ма у чијој глави.
Док је н. пр. постојало ропство, док су једни владали
а други слушали, док су једни радили а други уживали — |

Не беше никога да устане против тог стања. Пророка беше

сијасет ал сви прорицаше наопако и сви се ваташе за оно
Постојеће стање као што их Бог створио од навика. Ал не
беше пророка нигде у та времена да устане и протури идеје
природне једнакости. Не беше никога да уравна људе из
међ себе — не беше велим, јер или по незнању, или по сла
бости, дремао је сваки па трпио што га је снашло. Време
беше такво — и трајало би док је света и века да је сва
Ки хтео само да ћути.
Па шта да речемо онима који све одлажу на „време и
Потреву,“ који траже да се сав народ тако развије, те да
сви повичу у глас ка из једног грла „Е оћемо ово“? Поред
тога што то ништа бити неће питамо ми те научењаке
„па ко ће погодити кад ваш Буде то време и потрева и ко ће
повикати са неке висине осталима ето дође време, па онда
Питамо: 0ђе ли сви вити свесни о тој потреви, оће ли сви вити
кадри да кажу кад то доспе или ће тек неки Бити свесни, а
6

остале ће овавестити.“ О свима нема ни разговора. Историја

сведочи да су увек излазили поједини на среду те казивали
чему је кад време и потреба, а остали су се обавешћавали
тек. Кад је то онда, не остаје друго ништа но пустит нек * * *
. ..

изоди сваки на виђело, нек проповеда начела а за време и

потребу не треба ни разбират. Ко изиђе пре времена лупа
ће сам кршиће се сам донде, док необавести остале.
Поред тога морамо одбацити оно начело застајкивања
и с тога, што оно уравњава словоду с разузданошћу а при
родно стање с друштвеним и што најпосле не прави разлике
измеђ морала и права. То начело застојачко хтело би да осло
ни све на моралну, на поштену душу човекову, хтело би да
причека дотле док сваки не буде свестан шта да ради Тиме
оно би хтело неку монотоност, хтело би дремеж, хтело би
да не буде борбе и да сви раде по једном такту. Излишно
је ослањати све на моралну страну. Ни смо у природноме ста
њу живимо у друштву — лако је поставит границе — а ко
пређе нека пати.
Најпосле највећа мана тог застајачког начела јесте,
што глупошћу једних стеже развијеност других; место да
ради обратно. Нашто пуштат да се један део народа изо
брази до извесне мере, па га после зауздати и навлаш гу
рати онамо ђе су они, што се још нису ни помакли од пр
вобитног места? Нашто велимо давати једнима полета да
сазнају најнапредније установе — а овамо их притиснути
да ни речи о томе незборе но све под видом неког државног
мудровања — под маском тог „несретног времена и потреве“
Кад се већ увиђа да се помицати морамо, тим се признаје
да неваља што постоји. Кад то тврдимо онда допуштамо да
се говори о бољем и баш да није време, ваља тежити да
га што пре створимо — ваља и остале обавештавати.
Тим начелом руковођени поставили смо себи за цел и
то с теоричне стране као што напред рекосмо: „Да сазна
 - - -

јемо природу ван човека и у човеку; а према томе да одва

јамо природне појаве од оних, које ствара самовоља.“
Према овој идеи одбијаћемо својски све што би се на
турало природи човековој, потираћемо сва начела која би
истицала било из неких одлучних непојмљивих идеја, било
из какве силе. Ни на шта се притоме обазирати нећемо ни
На запреке ни на опасности.
Што се тиче практичке стране, а појименце наших по
стојећих закона, ту ћемо одржавати равнотежу са оном те
оричном страном и права мера биће нам у овоме обзиру:
„Чувати закон као светињу и недати да се узвист ничија воља
над њим.“

Нетреба из овог изводити да ћемо подржавати и бра

нити законе, који су се ослањали на назоре противне пра
ву. Закон док постоји треба да буде светиња, ал за то
време, износићемо на среду све, што би се увукло у закон
и било би противно правним начелима. Исносећи тако мане
На среду, крчићемо пут к истини а истином приближаваћемо
со оној цели теоричној.
На пољу практичном дакле тежња је наша да се за
кони примењују онако и у оном смислу како је хтео зако
нодавац, Ради ваљане примене брисаћемо што је замршено
објасњавати што је нејасно, а уклањати што је противре
чно. При овоме опет раду избегаваћемо свако ситничарење
и гледаћемо да при сваком спорном питању поставимо нека
Општа правила којих ће се сваки моћи задржавати при подобним
питањима. Тиме опет уклонићемо ону растројеност, која се
обично порађа код људи, који су навикли само да решетају
поједине параграфчиће, код људи који немају никаквих осно
вних правила под која би се усредсредила сва подобна питања.
Остаје нам сада да се упитамо каква је корист од ова
квог рада. Као што наговестисмо у нашем програму наука
данас није монапом појединих сталежа. Нема данас научар
ских светаца у ономе виду, уком их наодимо за времена
8

средњевековних. Данас свака личност тежи да буде целина

за се — а то ће постићи тек онда, уколико буде самостал
нија. Самосталност душевна заузима прво место. Да ову
оснажимо и развијемо нема бољег пута но да проучавамо
сваки књижеван продукт, да сазнамо сваку мисао излетала
она ма из чије главе. Ко тако неради, ко се јавља нема
ран, тај ће се у једанпут наћи у друштву, у коме му ме
ста неће бити. Као незналицу сваки ће вући за нос и по
трзати на хиљаду страна као немарника и љењштину, сваки
ће презирати. Јошт горчије јаде осетиће такав у своме
унапређењу.
Ово рекосмо уопште за свакога, а посебице позив је
судија и полицајаца, да раде и усавршавају се у правном
развитку. Времена пролазе, и способност која пре неких го
дина сијаше ко звезда даница, данас је већ помрчала, па
се невиди спрам нових. Људи старе, старе мисли и начела
Ко оће да иде с временом, тај мора радит. Све ово јошт
се већма тиче нашег данашњег стања у коме смо. Литера
тура правна никаква , закони попабирчени из многих туђих
закона. И утој грдној збирки натрпано је разних начела,
разних мисли нити се је обазирало, оће ли бити недосље
дности. А обазримо се још на чиновнике у опште; а наро
чито полицајне погледајмо на време када су улазили у слу
жбе државне и с каквом способности па се упитајмо, куд
је време куд су они? -

Није то чудо никакво и нека нам се не замери што

овако отворено говоримо. Према времену и литератури били
су и чиновници. Што су они били у њиова времена то смо
ми данас а наста ће време кадаћемо и ми застарити, ако
само застанемо на овоме на чему смо, па неузидемо напред.
Поред свега тога очевидна је корист и за судског и
за полицајског чиновника та, што ће у нашем листу наодит
разна мнења о појединим правним питањима, којима се могу
у даној прилици ползовати и усвојити исте разлоге које ту
 9

нађу. А то се чини свуд у свету „и научарска мнења већ

су узета као трећи извор права.“
Најпосле очевидна је корист за чиновнике неуке и та,
Што ће им бити отворен пут , да колико толико буду при
ступни људма ученијима. И како ће најпосле настат време
да се полажу државни испити, неће бити згорега да сваки
похита те да буде спреман.
Што се тиче осталих грађана о њима вреди оно, што
рекосмо уопште — а има доста страна и засебни. Но до
ста је да речемо ово неколико речи:
„Да сваки руде самосталнији, да нико некуде оруђе туђе
воље, да се под именом закона и највише воље не трпи само
воља, да закон Буде над нама свима — нема другог сред
ства до науке, која ће нас научити праву која ће нам казати
10кле су нам границе. Ко зна границе неће пуштит да се прелазе.“
Мислимо да смо јасно изложили нашу цел, а довољно
показа се корист нашег рада. Сада неостаје нам друго, до
Да се обратимо на све правнике и практичаре с изјавом, да
ће им лист наш бити отворен сваки-пут разуме се ако желе
да раде према постављеном правцу. Као што смо већ поде
лији лист на две поле, у једној биће заступљена наука, у
Другој практика. У поли научној говориће се о начелима, о
разним теоријама из свију грана правних наука. (О држави
и, пр. о уставу, о слободној штампи, о одговорности мини
стара, о савету, о скупштини, о законодавном телу, о уре
ђењу власти судски, полицајни, општински и т. д. о праву
међународном о судској медецини и т. д. У практичној поли
опет биће реч опримени наших закона, претресаће се поје
дина замршена питања из грађанског, кривичног, и мјени
чког и трговачког права из поступка и т. д. излагаће се
Пресуде и решења наших свију власти — па пропраћат с
критиком. Поред тога најинтересантније парнице туђинске
биће опширно печатане ради поуке.
10

Из овога јасно се види да на овој практичкој поли

могу лако радит сви наши практичари и правници и не пра
вници. Ко је за критику нек решета, ко није нек јавља
случај има ће ко прорешетат.
Правац који је положеи, обвезан је за сваког. Проти
ван примиће се само онда, ако би се напао нечији спис
у листу овоме и тада нападнути може бити и противног
правца уколико се бранио буде ради обране своје. У сваком пак
случају сваки је дужан да се држи строго ствари, оставља
јући на страну личност. О грдњи и погрдним речма нема
ни разговора.
Ето цели, ето правца — а сад ајдмо на рад.

НАЧЕЛО МИНИСТАРСКЕ ОДГОВОРН00ТИ

У УСТАВНОЈ МОНАРХИЈИ.

наша Сао

Др. Адолф Самуели.“)

превео

П. НВКОВИЋ,
Из дружине „Збор“ у Берлину.

A.
О С НОВИ.

I.

0ДНОШај министара према монарху.

Највише начело уставног државног бића јесте: да свако, коме
је јавна власт поверена, за тачно вршење исте мора бити одговоран.
Ово начело опште државо-правне одговорности укорењено је у овом
*) Adolf Samuely написао је пре неколико недеља дело: „das Princip der Mini
ster-Verantwortlichkeit in der constitutionellen Monarchie, и разместио га је у
два дела у: критични и догматични део.
 11

припознатом умном начелу: да је свако јавно право у исто доба и

јавна дужност; да оно само у интересу целине постоји и да се тако
вршити сме. Без опште одговорности за вршење државних дужности,
цео уставни апарат био би излишан, и не би права јамчења било: да
се власт државна врши не по личну интересу, већ по закону и сми
слу народна интереса. Но пошто се обимом пренешене власти, на
равно и величина одговорности пење, — то би уставни владар, у
кога је личност васколика државна власт склопљена, највише одго
варао. Ама уставна монархија, ма да монарху положај по уставу
опредељује и у дужност му ставља, да државну власт по закону и
интересима врши, удара ову основу: да је суверен не одговоран. *)
Ова лична неодговорност монарха није никака вољна концесија
(уступлење) већ нужно сљедство појма сувереног. Кад би суверен
подшао под суд рад вршења државне власти, то би се тиме, — пошто
свако судство (јурисдикција) вишу власт предпоставља — пореко по
јам суверени.“) Лични посиоц највише државне власти, пошто ником
подчињен није, не може се никад нити казненим, нити дисциплинар
ним путем лично на одговор повући; његова је одговорност узаман
само морална, јер се остварење исте правним путем не може зами
чин. Правна неодговорност монархова не стоји на Фикцији (изми
пљености): „да је монарх неспособан за вршење неправде“, већ пра
Имајући пред очима готово све како европских тако и американ
ских држава основне земаљске законе (уставе); закон о одговорности ми
нистарској, све сувремене списе односно државо-правне одговорности ми
нистарске, и све монографије које су дојако издате о истој одговорности
— критиковао је исти писац у критичном делу сила аутора, и између оста
лог доказао: да министарска одговорност није „казнено-правна“ као што
су је доселе неки сваћали, већ да је она у ствари „дисциплинарна одго
ворност“, као извор дисциплине свеколиких државних слугу.
Пошто је исти аутор у догматичном одсеку истог дела склопио го
тово сва своја мишлења, која је у критичном одсеку изреко, — држали
смо са тога да није нужно преводити критични, већ само догматични део,
што тмо ево и учинили. У догматичном делу би ће реч о : одношају ми
нистара према монарху, одношају владе према народну преставништву,
правној природи минист, одговорности; суду; поступку; пресуди и поми
ловању.
Уз превод стављаћемо неке сопствене ауторове наводе, а тако исто
и наводе разних устава и закона о одговорности министарској, који ње
гово мишљење подупиру. Преводник,
“) Неодговорност суверенова изриком је опредељена у свима уставима.
*) У Енглеској је припознато ово начело не само односно јавноправних одно
шаја, већ и без нужде, расширен и на приватне одношаје суверенове. —
Blackstone, I. S. 242.
 12

вило енглескога државнога права: „the king can do no wrong које је

у немачку теорију ушло, изражава само немогућност законо тврдити,
да од суверена долазеће неправо постоји.“) Задаћа уставног држа
вног права беше, да противност између неодговорности владареве,
која извире из појма сувереног, са уставним начелом опште државо
правне одговорности разреши, а без да начело самоуправе монархове
повреди. Така, али за све случајеве недовољна коректива (поправка)
неодговорности главе државне, нађена је у томе: да се монарху до
веду органи, који могу бити само врови централне управе, на којих
је саизволење и суделовање владар при свим својим радовима тичу
ћих се владе, обвезан, а они да одговарају за њиово суделовање.
Тога ради готово сви устави изриком прописују: да све заповести и
наредбе“) које из уверења у виду управе излазе само са „према“ пот
писом“) једнога министра добијају правну силу, и постају извршиме.
Но при истрази правне природе ове установе, морамо два у те
сној свези стојећа, те рад тога више пута једно с другим променута
питања, строго разлучити. Морамо т. ј. прво, значај „према“ потписа
односно правне обвезаности владаревих отпуста према трећим, испи
тивати. Затим, друго, савезност ове установе са уставно-прописаном
одговорношћу министара потање определити.
|A 1. Што се gиче првога питања, уопште се признаје, да је пот
- пис министра према сувереновим необходно нужан по правну важ
ност владаочевих наредаба. Са „према, потписом министарским, до
бија лична воља владарева правну снагу, која по себи никако прав
но обвезно дејство не може имати. Из опредељења, да је „према“
потпис битна Форма по важност и извршење владаревих заповести,
извире сама досљедност, која нас се овде тиче: да се све наредбе
суверенове односно управе издате, сматрају правно као и да нису
издате, ако немају на се „према“ потпис, да је том сваки, који исте
изврши, или по њима поступи, као узроковач исте радње, одговоран.“)
1) У том смислу напред поменуто начело: „the King do no wrong“ узаман ен
глески правослови узимају. — Blackstone I. S. 246.
*) Пруски устав од 1850. S. 44. и аустријски закон о одговор Министарској
од 25. Јунија 1867. š. 1. узели су шири изрек „Regierungsakt“ (акт владин)
који тим пре није удесан, што има сијасет других важних акта иладиних
код којих по природи ствари није могућ „према“ потпис н. пр. престолне
беседа, дочек посланика, депутација и т. д.
*) Израз „Сontresigné“ најпре се наоди у Франц. уставу од 1791. Tit. III. Chap.
II. sect. IV. art. 4.
*) Баварски закон од 4. Јунија 1848. члан 5. прописује злоупотреб звани
чне власти за онога званичника, који би извршио краљем издате, али
 13

2. 0 значају „према“ потписа, у смотрењу министарске одго

ворности, препирка је. Желд, ?) коме се и Бишоф придружује, вели;
да је „према“ потпис такође необходан услов по одговорност мини
старску; да би се потом само „према потписати министри на одговор
повући могли, ама не и они, који су истина при владаочевој наред
би суделовали, али је нису „према“ потписали.” Основи за то по
тврђивање нису принешени.
Да се ово потврђивање одржати неможе, моћи ће се са про
тивнаводом доказати, у ком се Лелд заврзо, — противнаводом, да
од установе министарске одговорности, начини илузију (сиграчку).
Исти писац вели на другом месту: „основ тужби може бити како
Позитавна, тако и негативна радња, — дакле и нерадња. „
Па допустили се, - као што и неможе другче бити, — да се
министар може оптужити због повреде дужности произишав из
Нерадње, то је дефиниција; „никака одговорност без „према потписа“
без икака смисла. Ван тога мишлење Холдово противно је позити
ним прописима немачких устава. Оно се најзад мора и из унутра
шњих основа одбацити, јер узети, да је „према“ потпис апсолутно
нужна Форма по основу одговорности, довело би до ове несмислене
досљедности: министре, за законом њима обвезане дужности као и
за радње које они према њиовом слободном кругу рада предузимају
за неодговорне прогласити. Тиме би се онда и одговорност за „према“
потпис савршено могла обићи: министар би т.ј. требао самостално,
“ монарха само она наређења израдити, која би по свој прилици
предмет парламентарне тужбе могла бити; или обратно, „не према“
потписане заповести суверенове извршити, јер га у оба мах неби
Одговорност снашла.
У ствари „према“ потпис односно одговорности има други прав
“ карактер. Докле је он с једне стране за вршење и правну обве
*ност владалачевих заповести на сваки начин „апсолутна нужна
*"рма“ — с друге стране по одговорност има значај аутентична
(“тината) доказа; да је министар суделовао при акту сувереновом
“ је он (министар) „према“ потписао. Намера „према“ потписа
Г-----

министром не подписате наредбе. Аустр. закон о одгов. м. од 25. Јунија

1867. š 8. а., и холандски устав од 22. Априла 1855. члан 3. c., шта више
изриком опредељују: „ако би који министар извршио каку владаоцем
издату, а министром не „према“ потписату заповест, да се може проти
*У њега тужба подићи.
“) Неid Versagungsrecht II. r. 867.
 14

односно зависности, да тиме добију важност све наредбе владаочеве

јест, да се бар једно лице осигура, које ће одговарати.")
Тога ради „према, потпис означава узаман једно одговорно,
али не искључно одговорно лице.“) „Према“ потписани министар
одговоран је увек, али потпис, као што ЦепФл (Zépf“) лепо примећује
несадржи никако гарантију за одговорност оних министра који су на
дотичну акту суделовали, а без да су га „према“ потписали.“)
„Према“ потпис је само сувишан доказ, да је „према потписани
министар суделовао; али нити он (подпис) нити задаћа министар:
одговорности: „неповредити неодговорност владареву“ — не опре
дељује обим исте; већ се напротив овај (обим) изводи из општих и
особених службених одношаја министрових.
Министарство је централно надлежателство у држави, поједини
су министри, који на врху разних грана државне управе стоје,
највише слуге државне, т. ј. владару придодати помагачи, који не
посредно под њим стоје, а којима су опет свиколики остали државни
званичници потчињени. Па као такови, имају не само самосталну
државну делателност, него су ван тога позвати, да при свима од
суверена излазећим радњама државним суделују. Тога ради су они
одговорни не само за мерила, која су без, или против воље влада
лачке лично наредили, већ и за оне наредбе, која су владаром, а са
њиовим суделовањем издата.
Али одговорност за суделовање основана је на томе; да је оно
(суделовање) сасма слободно, и да је према самосталној званичној **
чју
надлежности предузета радња правословно равна радњи министарској. s
Противдужност је сасвим једна иста: едали је министар лично
наредбу противну закону или по државу штетну издао; или е дали

“) За особито важне случаје, као н. пр. за провизорне (привремене) законе

прописано је рад тога у многим уставима, да се сви министри морају
подшисати.
*) Shwarzburg-Vondershausen, , устав од 1857. š. 12. вили:„ За иаредбе владао
чеве понајпре су одговорни они чланови, коју су исте подписали.“
Waldeck; закон од 4. Јунија 1850. чл. 3; „за сигурност, да су радње држа
нога правлења по уставу скројене, одговарају они чланови који су при
њима суделовали, писмено решење подшисали или „према, подписали.”
з) xeidelb Jahrb. S. 647.
“) Тога ради особито се препоручује š. 67. а, баденског закона и одгов. М.
од 6. Априла 1868, да би доказ о суделујућим, али не „према“ потписа
тим министрима олакшао, наређује; „да сви оригиналне наредбе великога
херцога односно управе, морају пcдписати чланови највиших надлежатељ
ства, а за важност и извршење њиово довољан је „према“ потпис једнога.
 15

АДАПЧЕ: је он својим слободним суделовањем неком акту правну ексистацију

(снагу) дао, кога је владар односно управе издао, али који је закону
говор. или општем благостању противан? У оба случаја министар ради
генит, слободно и самостално, јер министар, који својим суделовањем и
layelj: одговорношћу неодговорност суверенову корегира (поправља) није
ји у и монархов лични слуга који би се свима његовим наредбама безусловно
jeали.“ морао покоравати.
ТПИСАEi Лична воља главе државне, која истом са нужним саизволењем
нису једног одговорног министра, државном вољом постаје, за овога нема
e dije. никаку правно-обвезну силу. Министри су напротив као самостално
ШТИМ i суделујуће државне слуге обвезни, да испитају хармонију воље су
веренове са законима и интересима државним; они морају, ако желе
један да се неокриве због повреде дужности, одрећи њиово саизволење на
стоје хрђава суверенова акта тичућа се управе, или оставку поднети, ако
и не би случајно он при својој вољи остао.“)
:48EE Мисмо још пре напоменули, да у овом, од чести самосталном
алну положају министара“) према глави државној, и службеној им дуж
(4 01 ности: да одреку своје саизволење на незаконе или општу добру
()}{f опасне наредбе суверенове, нема никаке повреде начела владаочеве
|ali самоуправе. Одговорност министарска не само да не стоји ни у ка
35 вој опозицији са основом самовладања, него тиме, што закона одго
ворност за радњу суверенову постоји, положење владарево постаје
08. достојенственије и безбедније. Да се неодклоними сукоби распуде, у
"Руђама и путовима законим тежи обезбеђење престола и државе
Против силних потреса и криза. *)
") Баварски закон од 4. Јунија 1848. гл. 4. стр. 41. Норвешки од 1814. S. 30.
веле: „нађе ли ма који члан државнога савета, да је краљев закључак
противан државној форми или законима, или је очевидно (за Норвегију)
шкодљив, његова је дужност, да се својски са доказима противу тога о
дупре, а потом своје мишлење у протокол запише. Онај пак, који није
тако протестовао, сматраће се као да је био са краљем једнога мишлења,
да је зато одгсворан и да га горња кућа зато може на одговор повући пред
државним судом.“
“) На овом релативно-слободном и самосталном положају министара према
владаоцу, оснива се не само одговорност и дужност одрећи се звања, вић
отуда нужно излази у основним законима опште припознато цраво суве
рену да своје министре може по вољи и одпустити. Одрече ли министар
своје саизволење за какав владин акт, при ком суверен одржи да би мо
рао остати, то он може другог министра поставити, који је склон да за
њим прими на се одговорност.
") Врло лепо вели Constant, de la resp. des Minist. (Laboulaye, I, S. 404.):
» - - si vous ne preparez pas des moyens constitutionnels de reprimer ce mal et
16

Из доселе разгранатог особеног положаја министара према мо

нарху, по питање одговорности излази савршено изједначење оних
радња које министар лично, са оним које монарх, а са суделовањем
министарским, издаје.
Круг пак и садржина министарске одговорности опредељује се
тачније истом онда, кад се ошшта службена каквоћа министарска,
оштрије на ум узме.
Министри, као и све остале државне слуге морају своје звање
верно одправљати; своју Функцију по законима и интересима држа
вним вршити. Тога ради они се морају, као и сви остали званичници
подвргавати не само обичној казненој, већ и дисциплинарној одговор
ности, која обухвата све, нарочито од казнени појаса ослобођене,
законом прописане, или из саме службене природе, шроизлазеће ду
2ЖНОСТИ. -

Потоме се ова дисциплинарна одговорност министара распрос

тире на све у њиову звању одлазеће радње и нерадње, као и на
приватна дела која су склона да дужности штетни утисак нроизведу;
да важност и достојанство звања у несигурност доведу.
Судити отоме: да ли постоји ова одговорност министарска, —
које је обим овде само уопште обележен ради савезности, а који
ће се касније тачније ограничити моћи; — несме се, што се по
себи разуме, монарху искључно предати, јер Министри својом од
говорношћу исвојим суделовањем ваља да застиру не одговорност ње
гову; те тако за оне случаје, у којима министри у споразумлењу
са монархом законе и интересе државне вређају, никаке сигурно
сти и заштите не би било. Па и односно оних послова, које мини
стри према компетенцији (надлежности) предузимају без или про
тиву воље суверенове, наспрам овога није могућа довољна одговор
ност, јер би по ћуди и личној неодговорности суверена, кривог
на одговор повуко или не.
Али да остварење одговорности министарске односно дужности
државне мора излазити од органа, кој народ представља, — пошто
повр Министара никако веће надлежателство не постоји, — боље
ће се и јасније увидети из одношаја владе према народну представ
ништву, што ће мо ево сад разлагати.
de punir ou dº eloigner le coupable, la necessité fera trouver ces moyens hors de
la constitution meme!“
 17

П.

Одношаји владе према народну представништву,

Народно представништво као орган који васколики народ пред
ставља има двојаку задаћу: Оно је позвато, прво, да при вршењу
државне власти, самостално суделује; и друго, гди му тако суде
ловање не надлежи, да права и интересе државне према влади на
све стране пази и заштићава. Из ове последње задаће извире му
право: да владу у целокупну њену раду контролира.
Између оба ова припозната права народну представништву т. ј.
суделовања и контроле, налази се једна битна разлика: докле је с
једне стране мерило учешћа народна представништва при вршењу
државне власти, тачно опредељено и ограничено, — пошто би у
многим случајима предходно јој саизволење без нужде и убитачно
било, — с друге опет стране право контроле народ: Представни
штва простире се по природи над целом управом државном; над
радом свију држави и органа.
По сили права контроле, народно представништво није овлаш
ћено, да посредно утиче ма на коју грану државне управе; да рад
управних органа непосредно опредељује; али оно има право и дуж
ност да стражари над употребом оруђа, која су управним органима
ради вршења њиове државне задаће предата; да пространо и својски
надзирава над извршењем њима наложених дужности. Рад тога се
право контроле, мора по дужности распростирати над целим држа
ним организмом, те се никака страна државног жића и рада несме
од тога искључити, јер су све задаће и интереси државни једно с
другим јако скопчани. Али контрола народна представништва, ако
се хоће да доиста дејствује, захтева нужно правну обрану. Само
жалбе по себи немају никакву гарантију, јер јамчење, да се неком
злу по жалби доскочи, узаман у последњој инстанцији (степену) за
виси од воље владине. Без правно-принудног срества, контрола не
може никако гарантовати за правац државне управе, који праву,
интересу, и жељи народној одговара. Кад се контроли тако сигур
но и законо оруђе дода, с којим ће народно представништво
по потреби, свом правном убеђењу енергије моћи дати, — истом
је тада могуће да се права и интереси државни одиста очувају, а
без да је потребно да се рад тога влада у камере премести.
Последње би био случај, кад би се представниптву народну
допустило, да суди о влади, ама не, ако се овласти, да правну пре
суду провоцира (изазове).
Правда, 2
18

Народно представништво са правом тужбе не добија право, да о

управним органима суди; да их својом пресудом од звања удали,
или да тиме принуђава главу државну; већ се оно тиме овлашћава
само да у крајним случајима даде повода пресуди судској — Фор
малној пресуди: да ли да се државни слуга због повреде тешке ду
жности, од звања удали? Само би се онда суверенска власт осака
тила, кад би правно припознање и важност ови дефиниција добила:
да се носиоци владе по жељи или пресуди народна представништва
од звања удалити морају; само би се тада начело монархично пов
редило, а „парламентарна влада законно основала, када би владар
правно приморан био, да на закључак политичнога тела пристане,
односно удалења неког државнога слуге.
Напротив правом народна представништва на никоји начин не
вређа се власт суверенова, кад представништво државне слуге у оп
ште, или бар највише званичнике пред судом Формално оптужи.
Из положаја народна представништва и бића припадајуће му
контроле излази, по унутрашњој нужности, не само право тужбе, већ
се решава и јако оспорено, а у теорији и законодавству различно
одговорено питање: е да ли оно (право тужбе), гди се цело заступ
ништво народа из два тела састоји, припада сваком од — ота два
назависно, или обома у купно? И овде је горепоменута ризлика из
међу права суделовања и контроле, од одсудна значаја.
Као год што је наравно да се за суделовање при вршењу др
жавне власти — гди се често тиче определења трајућих начела по
васцелу државу, — по закону захтева сагласност оба представничка
тела, која целокупни народ представљају, исто је тако наравно да се
сваком поједином чинитељу целог представништва, независно један
од другог, даде право, да над државном управом стражари; да на
стојава, да се сва зловољна стања и злоупотребе удале; да грозеће
повреде државних интереса, спречи, а против оних која су се већ
десила снажно реагира.“)
Да се допусти право тужбе свакој камери, за то су и важни
политични обзири. Учинили се, да тужба зависи од сагласија обе
камере, то би она лако постала илузијом, и цела одговорност пре
творила би се у празан блесак.
Споразумлење између оба, из толико различитих елемената са
стављеног тела, није готово никада могуће. Министар, који би се при
гонитби држави опасног или убитачног правца, на једну камеру на
") Измеђи теоретика, нарочито се Моћl, стр. 232-238. изразио, да право ту
жбе припада свакој камери независно.
 19

слонио, а при подуширању интереса једне, права и интересе друге

камере повредио, тиме би се од сваког обтужења осигурао.
По томе је свота наших разлога ова: да се свакој појединој
камери, независно саизволења друге, право тужбе отпустити мора.
Уз ово се увршћује сад питање: против којих лица ваља на
родно представништво да подигне тужбу? — Но себи узето, морало
би се представљачу допустити, да све државне слуге на одговор по
вуче, које би се при вршењу државних им звања, због тешке по
вреде дужности окривљивале.
На званичнике потчињене министрима, ширење права тужбе
народна представљача, непојављује се као безусловно нужно; напро
тив знатни су елементи за то, да се оно на министре огради. То
Ширење није безусловно нужно с тога, што су одговорни министри
као највише државне слуге под којима сви званичници стоје, у по
ложају, а и обвезни, да злу доскоче, и да оне државнике, против
коих је народни заступник жалбу подигао, на одговор повуче и што
би се министри који никаку гарантију подигнутој жалби нису дали
због тешке повреде дужности окривили и потом тужба излагали.
Узмели се у обзир још даље, да би право тужбе народна за
ступништва против нижих званичника правилни ток владе и управе
Ласно пореметити и самосталност судова окрњити могло — то се
морамо противу њега изјаснити, јер је жалби дато снажно обранбено
оруђе, ") Довољно је кад народну представљачу припада право
тужбе противу Министара; а односно ових је и необходно нуждно
јера је жалба овди сасма недовољна. Министри су као прве држа
вне слуге цигло монарху потчињени, који се и због не разсматрања
жалбе представничке не може на одговор повући, јера је лично не
одговоран. Кад би се монарх подвргавао правној одговорности, онда
би и жалба противу Министара због повреде дужности, у велико
гарантирала, јер би суверен лично био одговоран, што није пажњу
нањ обратио.
Из тога, што је монарх неодговоран и што не постоји никако
Одговорно надлежателстно над министрима показује се нуждно, да
представнику народном мора припасти ова алтернатива: да ли ће
*“ - уздајући се на добру вољу Монархову, — код овога жалбу
Противу Министара због повреде дужности, повести; или ако ова
" ----

") Немачки основни закони допуштају народну представништву или само право
жалбе Против нижих званичника, или шраво предлагања или давања по
B9да редовној истраги, или субсидиерно (помоћно) право тужбе.
2“
 20

без икака успеха остане, или и без предходне жалбе, да ли ће по

дићи тужбу код позватог за то Суда, рад суђења министарске по
вреде дужности?“) (Продужиће се)

Развиће општих појмова о казни, како код поједине особе тако

и код читавих народа.

Из прошлости се учи садашњости; из садашњости се води до

бар рачун о будућности.
Историја је своим печатом запечатила ово необоримо начело.
Тешко ономе, кои тај вековима освећени печат повреди. Он је пре
ступник. Њега очекује велика одговорност. Двојака одговорност:
одговорност самоме себи — својој савести; — одговорност светско
ме суду — историји.
Народи се духу човечијем појављују у њиховом бићу онако
исто, као што му се и поједине особе у њиховоме свакидашњем жи
воту јављају.
Како поједини — тако и читави народи постају , живе и не
стају. Па и како може другче буде. Та ваљада народ несачињава
друго што но особе, наравно особе, настањене на известном земљи
шту, са известном цели, која се у влади као репрезентанту његовом
оличава, што је све опет код ове или оне индивидуе, сматране саме
по себи или у односу на само друштво.
“) У комисији при Баденској првој камери прили“;ом већања о иајновијем
закону о одговорношћу Минист, беше интересантно питање подстакнуто:
„да ли се неби ваљало побринути и о томе, да се највишим ауторитетима
у земљи припознатих цркава одузме њиово стање са правичним и поли
тичним ннтересима достојним судским поступком, кад они без да се окри
вљују због злочинства у казнену закону прописатог „не ају за уставовно
право, и власт дрквену на то злоупотребе, да државни поредак у опа
сност доведу, и снагу закона скуче.“
Ма како да би се така законом опредељена одговорност препоручити мо
гла у оним земљама, у којима највиши црквени ауторитети непри
јатељски стоје према модерној држави, и великим моралним радом ште
тно по државу дејствују, — опет никад неби могло подићи тужбу на
родно представништво; јер овде није реч о владином хрђавом вршењу
државне власти, већ о злоупотреби црквене власти, да се поремити др
жавни поредак против кога, баш са тога, не народно представништво
већ се држава сама, са њеним за одржање поредка опредељеним орга
нима својски заузети мора.
 21

И одиста узмите ову или ону особу, саму по себи или у сра
внењу са другом, на каква грдна разлика измеђ њих. Разлика у Фи
зичком, разлика у умном животу. И једно и друго ништа друго до
уплив природе, положаја и околине, у којој се находимо.
И при свој тој големој разлици, испитујући разум находи не
што, што је не само овоме или ономе опште, него што је једно и исто
за свакога, за све — било поједине особе — било и саме народе.
Наша цељ није овде, да набрајамо све оне елементе или поја
ве, које налазимо свуда н код свакога као једне исте. Није нам цељ
с тога што су то ствари намењене стручњацима свакоме на ономе
пољу, на коме снагу своју огледа, није нам цељ и с тога, што тим
избегавањем — хоћемо и самом читаоцу да покренемо жељу на ис
Питивање истинитости овога навода; а у једно што и ми сами жели
мо да га поштедимо од оннх набрајања, која не приносе толико много
оној циљи, коју смо оеби за задатак поставили, да у дело приведемо.
Намера је наша далке та, да покажемо само ону општност из
међу поједине особе између целог народа, која је при развитку по
јама о казни код обоих постојала, па која и данас постои која ће,
ако је довољно рећи трајати донде, докле и људи на земљи устраје.
Сумњате ли, да ћемо у намери нашој успети, а ви се винијте
духом у праисторијска времена, у ова времена, када јошт не беше дру
штва у оном смислу, у коме ми данас ову реч „друштво“ узимамо па
када наравно и човек у своме детињству јошт не беше достигао
онај ступањ развића, на коме се данас находи. — Узмите прве људе
онако, како нам се они у светом писму појављују па штаћете код њих
наћи.” Ништа друго, но што налазите код свију векова, од постанка
Па Д0 Данас.
Разликовање добра и зла моћ је, која је са постанком човека
свој постанак добила Заслуга човечанства не састои се у томе, да
је нешто створило, зашто се пре није знало. Заслуга његова ле
жи само у томе, да је или силе већ постојеће одкрило и истима
примену дало или да је идеје већ постојеће у живот привело, према
духу времена и потребама своим развило и дотерало.
Оно, што је се као добро или као зло разуму првих људи по
јављивало, оно се и нами јошт и данас, као таково, појављује. Је
ли разум достигао његову потпуну снагу, он је кадар да нађе раз
лику између тога, што њему одговара и тога, што је њему противно.
Виша или мања развијеност његова доприноси само томе, да тачније
или нетачније испита односе, у коима се било он сам или поједини
створови између себе находе, те тако, да би према томе практичкије
22

или не практичкије остварио оно што му се као добро, и противно

како би боље одклонио оно, што му се као зло појави.
Моћ дакле о разликовању онога, што је добро, а што ли зло,
pђаво, или како хоћете да га назовете, — моћ је, која је човеку
урођена. Она дакле није нешто, што се временом или ма чим дру
гим измајсторисати даје. Она је нужност условље без кога се тачан
појам о човеку добити не може, па ма у ком добу овај суштaство
вао, па ма у каквој околини био. Време, па и сам рад, никад му
нису били кадри одузети оно што сачињава његово биће, а уједно
што га и одликује од осталих око њега находећи се створова.
Са моћу разликовања о томе, шта је добро, а шта није, урођена
је човеку и та моћ да разликује, шта је право а шта опет није.
У историји људскога бића од онога времена како знамо за првога
човека, па до данас, од онога доба, када небеше никаква писата
закона, па до сада када се законодавство на приличном ступњу раз
вића налази — ова је моћ као принцип живога разума свуда и сва
кад санкцију своју налазила и у самом праксису.
Не чини никоме оно што ниси рад да теби други ко чини, на
чело је самим разумом прописано. Оно је дакле важило код свију
народа, кроз све векове оно важи и данас. Ко по њему ради — тај
неће никад доћи у сукоб са прописима позитивнога права. Законо
давац при сваком његовом пропису о томе шта је дозвољено, а шта
ли је забрањено, треба да се овога начела придржава. Удари ли
странпутицом, он ће нажалост и на срамоту рода свога показати да
није био достојан онога позива, кои му је у део пао био. Ми смо
имали прилика да доживимо те ужасне по нас тренутке, да је се
данас један закон обнародовао, а сутра се је тај исти закон ма и
кришом уништавао, а из уста бесмртнога Митермајера чусмо, како
је Максимилијан краљ баварски, немогући одолети строгости приписа
Фајербахових преко свога министра правде налагао судовима да неко
законе, нарочито оне где се о пољској крађи говорило, као непо
стојеће сматрају.
А када овако зборимо, онда нас немојте тиме предусретати,
да се нимало необазиремо ни на државну политику или да смо за
боравили на начела криминалне политике. Ни једно ни друго, јер смо
ми баш од оних, кои поред голе теорије и државни интерес пред очи
имају. Прави државни интерес коије и интерес поједине особе, пра
ву политику али не изопачено значење ове речи, не лукавство, не
доскакивање на штету слободе личне, на штету слободе имовне
Политика, противна начелима здравога разума, није државна
 23

мудрост, но оно што ми зовемо тираниом, рекао је са катедре Ла

булеј први данашњи Француски публициста.
Реко смо, да онај кои ради онако кад што му разум здрав пропису
је да тај никад доћи неће у сукоб са прописима позитивнога права.
А сада велимо, па и како да дође та ваљада и ови у начелу нису
Ништа друго до санкција онога, што разум човечији налази да треба да
буде. Оставите на страну поједине установе или прописе, које, као
противне идеји права, налазите код овога или код онога, било по
јединога било и чатавога народа, појаве правдане било самом поли
тиком или временом у коме су постајали. Јер сваки век има своу
особити правац, своих особитих идеја своје особито мишлење, које га све
било одранијих било од донцвијих векова разликују. Свако доба има и
своје мане, које се или у самом њему или доцније у њиховој суштини као
такове показују. Читави народи као и човек нису били свакад непогреши
ми, па било да овај грех носио на се печат слободне воље, свести, или се
Он појављивао само као једна предрасуда, заблуда. Људи смо а као људи
морамо и грешити, морамо по кадкад свраћати са правога пута, ина
че били би Богови. Наше је, да се са науком са искуством прибраним од
толиких векова користимо; да оно, што у њима као добро нађемо,
примимо а оно што нам се као разуму противно појави, одбацимо.
Осуђивати мане можемо сваки, наравно према прибављеном знању о
правом познавању ствари, околности и времену, у којима су се оне
збивале а најпосле и по самом нашем убеђењу. Одбацивати оне
истине, које су нам стари н. пр. Грци у Философији, вештинама и
у опште у врлинама а Римљани у развићу науке о праву, оставили
0дбацивати њих с” тога , што поред њих налазимо јошт нешто, што
се са појмима нашим данас не слаже, било би неследно, било не
што што је сасвим противно разуму , шта више потирање самога
овога, кад би се за неуместно и лажно узети могло оно што овај
3a пстину узима. Ми би се тада или морали вратити у векове на
траг, па да почнемо наново да исuитујемо, наново по тами да тума
рамо само ради тога, да дознамо и да докучимо оне истине, које су
нам већ столећима у аманет као највећа светиња права човечијег
предате или би се узалуду почели трудити, да начинимо себе нечим
већим, по што смо у самој ствари. И прво и друго изгледа нам као
нешто не само што је апсолутно немогуће, него уједно залудно, па
и лажно. Прво с тога, што времена за то немамо, а и баш да може
мо толико проживети колико су ти векови живели, ми опет нашим
трудом неби више у нетинама постигли јер држим, да би исти ре
зултат добили, што нам га је историја сачувала. До душе ми знамо
24

пита значи та реч „напредак, „ „развитак,“ али ми знамо и то да тај

напредак, тај развитак, није поникао као Феникс из пепела има он свога
ослонца своју осу око које се вечито са судбом читавих народа
окреће. Ван граница не иде он. — Човечанство корача напред опте
рећено искуством векова, рекао је Фостен Хели. (Тraité del instruction
criminelle par M. Hélie. Св. П. стр. 9.) први данашњи криминалалиста
Француски. — друго то нам се чини немогуће и зато, што би тада
ишли ван свере наше, што нам данас као људма није могуће и што
неможемо јамчити, да се неће неко од доцнијих нараштаја наћи, кои
ће неке наше основе, скодне духу времена и околини у којој ми
живимо „као глупе и будаласте према времену, у коме он буде жи
вео, осуђивати. Та, погледајмо нас саме какви смо и шта радимо,
па неосуђујмо онда друге, када ни ми бољи нисмо, и када нам може
бити ни могуће није да бољи будемо.
Мало пре напоменусмо, да је човеку урођена та моћ, да раз
ликује право од неправога, и да се та моћ појављује као једна и
иста кроз све векове.
Са свешћу о томе шта је право, а шта ли неправо, долази
свест и о томе, да се неправо казни.
Први напад на право другога налазимо у светом писму. Напад
на најсветије право човечије, напад на живот. (...) Кајин уби свога
брата Авеља. Свршивши ово крвно дело, он осећа грижу савести,
он је свестан повреде противу самога разума и природе оне свезе
која га је са крвавом жртвом спајала Али сама грижа савести,
сама та свест да је се нешто учинило, што није смело да ое учини
није довољна накнада за онај преступ кои је извршен. Зна то добро
и први убица Кајин. Он стреши он се њега боји, он се крије, он
бега, јер тиме мисли да избегне и ону одговорност која ће се од
њега тражити. Али рачун га његов вара, као што вара свакога,
кривца. Вечита правда, Бог сам посредује и зачу се глас његов „где
ти је брат 4eeљ 2“ (Г. књ. Л/ојсеова гл. V. бр. 9.) — „Шта учи
ни / глас крви брата твојега виче са земље к' мени“ (1.
књ. Мојсеова гл. IV. бр. 10.) — Бог казни, јер другога још не
беше од кога би се праведна осуда очекивати могла. Истина, беше
Адам ту. Али је Адам отац. Адам је интересована особа; Адаму је
(*) Преступ као повреда правнога реда може имати смисла само у односу
човека ка човеку, његовом имању и држави. Ева, И АКО је окусила од
забрањена плода није јошт никакав преступ учинила. Она је само згре
шила. Питање је јошт и данас да ли повреда религиозне дужности пот
пада под круг суђења Државне власти.
 25

изгубљен један син, па како се може од њега очекивати да својом

осудом задовољи идеју апсолутне правде онда, када би сам пресуду
нзрекао, да је и други син зањ изгубљен. Кајин је докле морао
дати рачун некоме о свом делу. Другоме и иком није могао до Богу
Он га је њему и дао: „Кривица је поја велика да ми се опро
стити не може“ (I књ. Мојс. гл. IV. бр. 13.) Он је од њега и примио
Ону награду, која га је за дело његово очекивала Тешка казањ оди
ста :„И сада да си проклет на земљи,“ која је отворила уста
своја да прили крв брата твојега из руке твоје (I књ. Мојс. гл.
IV. бр. 11.) — „Кад земљу узрадиш, неће ти више давати блага
својега. Бићеш протуа и бегунац на земљи (I. књ. Мојс. гл.
IV. бр. 12.) Он беше дакле вечито као злочинац жигосан, јер бадава
другу му казањ промисао одредити није могао, а да идеу осеби са
мом, идеу оправедном не повреди. (Продужиће се.)

ИНГ ЛИСКИ УСТАВ. ")

„ЛУ, 1.

Кабинет.

„О свима великим предметима, вели Мил,“ много остаје да се

каже,“ и о ничем ово ни је истинитије него што је о Инглиском
уставу. Литература која је нагомилана о овоме предмету огромна
је. Но сматраоц који гледа на живу истину зачудиће се против
речности која се находи написана на хартији. Он ће видети у жи
воту много што се не находи по књигама; и он не ће наћи у сва
кидашњој простој практици многе префињености литерарне теорије.
То беше природно — можда неизбежно — да ће се таква го
мила ненадлежних идеја сакупити око бритска устава. Језик је пре
дање народно, свако колено описује оно што види, но оно употре
бљује речи пренешене из прошлога времена. Кад се какво вели
ко дело као оно што је Инглиски устав продужавало у непре
станој истоветности споља, но тајно се у унутрашњости својој
мењало, онда свако колено наслеђује многе неуместне речи —
начела, која беху негда истинита, но којих истина престаје или је

") The English Constitution, by Walter Bagehot, London 1867.

26

већ престала бити. Као што каквог човека Фамилија напредује при
чајући у њеним зрелим годинама неправилне Фразе које су изве
дене из онога што је заиста примећено у њеној младости, тако,
у пуној делателности каква историјска устава његови поданици
повторавају Фразе које су биле истините у време њихових ота
ца), и на које су њихови очеви рачунали, но које сад ни су
више истините. Или ако ја могу да кажем тако , стари и у
век мењајући се устав јест као оно какав стари човек који једнако
носи с највећом оданошћу хаљине које имају крој из његова мла
да доба; шта ви видите на њему исто је шта ви невидите сасвим је
промењено.
Има два описања о инглиском уставу која су вршила огроман
уплив, но која су погрешна. Прво, то је постављено као принцип
инглиске политике, да у њој законодавне, извршне, и судске вла
сти, сасвим су подељене, — да је свака поверена одвојеном је
дном лицу или многим лицима — да ни једно од њих не може да
се умеша у посао другога. Много красних и златних речи потро
шено је око изјашнења како неразвијена свест инглиског народа
управ у средњем веку, кад он беше поглавито изостао и неразвијен
приведе у живот и практику ову брижљиво израђену поделу послова
о којој су Философи водили реч на хартији, но за коју су они др
жали да ће вавек остатн на хартији.
Друго, узима се, да главна врлина инглиска устава лежи у
равнотежном јединству трих сила. Изречено је да монархијска стихија,
аристократска стихија, и демократска стихија, имају по један део
учешћа у највишем суверенству, и да је санзволење свих трих ну
жно дејству овог суверенства. Краљеви, господа , (лордови,) и на
родни представници, по овој теорији, узима се да ни су само спољна
Форма, но унутрашњи покрећући дух, душа и живот устава. Велика
теорија, названа теорија се „сударања и равнотеже,“ заузима огроман
део политичке литературе, и много од ње прибрано је из Инглиска
искуства или је њиме подупрето. Монархија, каже се, има неких
махана, неких хрђавих тежња, аристократија других; демократија
опет других; но Инглиска је показала да каква влада може бити
направљена у којој се ове неприлике сударају, изравњавају, и је
дна другу поништавају — у којој је знатан део направљен не само
у пркос но и помоћу против дејствујућих недостатака саставних делова.
Следователно држи се, да се главне одлике инглиска устава не мо
гу применити на земље у којима иема материјала за монархију или
аристокрацију. Овај устав узима се за најбољу употребу, која се може за
 27

мислити код политичних стихија, што је велика већина држава у новој

Европи наследила из сређњега века. Држи се да од ових материјала
ништа боље неможе бити направљено од инглиска устава; но и то
се држи да главни делови инглиска устава немогу да се направе
до само с овима материјалима. Дакле ове стихије случајеви су је
дног периода и једног предела: оне припадају само једној или двама
вековима у човековој историји, и само малом броју земаља. Саве
зне државе не би могле да постану монархичне баш и да је уста
вна конвенција то закључила. — Баш и да су саставне државе то
подписале. Мистичко поштовање, религиозна оданост, који су душа
и срце праве монархије, уображена су чувства која никакво зако
нодавство неможе да направи у ма ком народу. Ова полу детињска
Осећања у влади насљедна су онако исто као и прадетињска осећања
у обичноме животу. Ви би могли тако исто да усвојите каквог отца
као што би могли да направите какву монархију; особено чувство
које припада једноме јест тако исто неспособно за својевољно ства
рање као што је и нарочно чувство које припада другоме. Кад би
се практички део инглиска устава могао да направи само из чудно
ватог нагомилања сређњевечних материјала, онда би њен интерес
био полуисторички, и она само до некле неби се могла подражавати.
Нико не може да схвати инглиске установе, или друге какве
установе које, почем су пораст многих векова, врше велики уплив
над помешаним љуствама, осем ако их најпре не подели на два
одсека. У оваквим установама находе се два дела (који се у ствари
недају, разделати на длаку точно, јер дух великих послова ужасава се
Од савршене тачности у подели): прво, оне које врше и чувају по
штовање народа, — достојанствени делови, ако их ја тако могу на
звати“ и друго дејствујући делови, — они којим они у самој ствари
раде и владају. Два велика предмета находе се која сваки устав
мора постићи да буде од успеха онаква од каква је био сваки стари и
прослављени устав: — сваки устав мора прво добити аукторитет, за
тим употребити аукторитет; он мора најпре добити лојалност и повере
ње човекова рода, па потом употребити ово поштовање у радњи владе.
У самој ствари находи се практичних људи који неће да знају
за достојанствене стране владе. Они веле, ми требамо само да до
ћемо до ресултата, да вршимо послове; устав је зборних политич
ких средстава за политичке сврхе; и ако ви допустите да ма кој
део устава никакве послове не ради, или да би проста каква махина
радила тако исто добро као што он ради, ви онда допуштате и то
да овај део устава, ма како он био достојанствен или страшан, ни
28

је никада у самој ствари безполезан. А други мислиоци, који неве

рују овој голој Философији, изнели су насреду Фине аргументе да
докажу да су ове достојанствене чести старих влада главни саставци
праве справе, велики ступови за праву ползу; и тако су напра
вили погрешке које је искренија школа добро разложила. Но обе
школе су погрешне. Достојанствени делови владе они су , који јој
доносе снагу, — који привлаче њену покретну силу. Дејствујући де
лови само употребљују ову силу. Пристојни делови владе нуждни су
јер они су они од којих њена животна снага зависи. Они немогу
ништа опредељено да раде да каква простија политика неби радала
боље; но они су предходници нужни предходни средства за сваку рад
њу. Они дижу војску, премда они не добијају бој.
Без сумње, ако би сви поданици исте владе само мислили на
оно шта би било за њих полезно, и ако би они сви мислили да је
једно исто полезно, и ако би сви мислили да би се то могло по
стићи на исти начин, дејствујући чланови каква устава били би до
вољни, и никаква предходна средства која чине упечатлење не би
била нуждна. Но свет у коме ми живимо створен је сасвим другче.
Најчудноватија ствар, премда најизвестнија у природи јест неје
днако развиће човекова соја. Ако се ми осврнемо на прве векове
човекова рода, као што видимо у далекој прошлости — ако ми по
гледамо на слику оних ужасних племена по језерским селима, или
на јадним и жалостним обалама, — који обарајући дрва полако и
тешко с алетима од камена немају ни најнуждније материјалне по
требе, тежко противстајући напада има страшних и свирепих зве
риња, — без образованости, без одмора, без појезије, понајвише
без мисли, — без свака морала, само с неком врстом мађије за ре
лигије; и ако ми сравнимо овај уображени живот с правим сада
шњим животом европским, ми видимо огромну противност — ми
тешко можемо да схватимо да смо и ми од истог соја као и они и
да смо били као и они у прастаро доба. У обичноме животу често
се каже да би се за кратко време можда за десет година или то
лико, сви људи могли довести на исти равањ а да се на то неупо
требе нзванредна средства. Но сада кад ми видимо из тешке исто
рије човекова рода на каквој точци ми одпочесмо, с каквим спо
рим трудом, — кад им остваримо тежњу историје и тежкоћу ресул
тата, онда су наши појми ојачани што се тиче нашег дугог и постепеног
напредовања. Ми имамо у каквом великом друштву као што је инглеска
гомиле народа које су тешко више образоване него пто је то био случај све
ћином предве хиљаде година; или имамо друге опет и друге којих је више
 29

наброју и које су такве какав беше најбољи народ пре хиљаду го

дина. Нижи редови, сређни редови, још су ограничени, несвестни и
нехатни. Без сваке је ползе нагомилавати абстрактне речи. Они
који сумњају нека оду у њине кујне: нека какав свршени човек
проба шта му изгледа најочевидније, најлзвесније, најувиђавније у
интелектуалним стварима, код служавке и слуге, па ће он наћи да
оно што он каже изгледа за њих неразумљиво, cбркано, и погрешно
— да он изгледа луд и диваљ у очима својих слугу кад пред
њима говори оно шта је у његовој сфери мисли најобичније. Велика
друштва су као велике горе — она имају у себи први, други и
трећи слој човекова напредка, а слике нижих предела налик су ва
живот из старих времена пре него што садањи живот наличи на
више пределе. И философија која једнако неопомиње, која непре
стано не износи навидик опште невоље разних страна. биће теорија
из основа погрешна, јер је она предвидела главну истину — биће
теорија у правом смислу речи неистинита, јер ће она водити људе
да изискују, шта у ствари не постоји, и да неприме оно шта нађу.
Сваки зна ове голе истине, но никојим начином нико није
оцртао њину политичку важност. Кад је каква држава уређена овако,
то није истина да ће ниже класе прогутати корист; оне неволе ни
шта што је овако мршаво. Ни један говорник никада ни је учинио
Ни најмањи упечатак обраћајући се на људе с говором о садашњим
Њиним потребама осем кад би могао да наведе или докаже да ове
потребе и оскудице беху проузроковане тираниом какве друге
КЛá0е,

Но хиљадама хиљада учинило је пајвећи упечатак позивајући

се на какав празан сан о слави, или царевини, или народности.
Најнезображенији људи — то је људи на једном ступњу суро
вости — жртвоваће сву њину надежду све што они имају, њих
сале, за оно што се зове идеја, — за неко привлачење које из
Гледа да надмашна истину, што тежи да подигне људе интересом
вишим, дубљим, пространијим него што је интерес обична живота.
Но овај ред људи не интересује се за јасне и очите сврхе владе;
они их не цене; они ни најмање не разуму како би се оне пости
гле. То је сасвим природно, међутим, да најполезнији делови строја
владе немогу никако бити они који побуђују највише поштовоња.
Стихије које изазивљу највише слободна поштовања, биће театрал
ске стихије; оне које се позивају на чувства, које траже да су сра
сли делови највећих човекових идеја — који се хвале у неким при
ликама да су далеко већег него човековог порекла. То што је ми
3()

стичко у свом захтевању; то што је очито у начину радње; оно што

је светло очима; оно што се види на далеко за једно магновење, па
затим се више не види, оно што је скривено и нескривено; то што
је пријатно и опет од интереса — јасно у његовом изгледу па опет
исповедајући да је нешто више очитога у својим ресултатима; —
ово ма како се његов изглед мењао или ма како ми то определили
или описали, таква је врста ствари — једина врста која припада
гомчли светине. Толико о достојанственим деловима каква устава
који, пошто су по нужди најполезнији, они по природи, гледајући
на спољну веројатност, најмање изгледа имају да су овакво што од истине
јер они су направљени на то да се уреде за најниже редове — за
оне редове који се од природе најмање старају и најхрђавије суде о
томе шта је полезно.
Находи се и други узрок који у каквом старом уставу као што
је оно инглиски тежко да је мање знатан. Најсвестнији људи по
крећу се толико исто с чиме се они ползују као с тиме што они
избирају. Активни својевољни део човеков врло је мали, и да се он
не уштеди сањивим навичајем, његови би ресултати били нула. Ми
неби могли да радимо сваки дан из наше главе све шта имамо да
радимо. (Продужиће се.)

Убиство председника Аврама Лин кона.

(Завера у Вашингтону и Џеферзон Давиc 1865.)

Месец Април 1865. године беше месец пун туге, за сједињене

државе, јер догађаи светско историчне-важности сљедовали су у крат
ком времену једно за другим поред највеће радости владала је нај
дубља жалост. Савезници стајаху још при концу месеца Марта као
најужаснији непријатељи противу Северњака, а нико није могао на
пред казати, како ће коцка испасти, како ће се окренути судба зе
мље. Тек после тридесет дана био је савладан југ, војска распу
штена, главна варош разорена, председник побегао, а савез на ново
са севером крвљу запечаћен.
Првог Априла борили су се одсудно Ли и Грент пред бедемима
петербуршким, после тродневне битке победоносни заповедник савеза
уђе у Ричмонд, а 9. Априла Ле са целом својом војском положи ору
жије. Од овога часа нико више није сумњао да Џонсон и његов кор
 31

пус, притешњен генијалним Шерманоном, неће сљедовати примеру

главног заповедника и одмах капитулирати; нико није сумњао да се
и остале јужне војничке чете одма неће предати. Ужасни грађански
рат сврши се, и у свакој држави која је остала верна савезу певале
су победоносне химне. -

Ђенерали Грент, Шерман и Шеридан, који су вечиту славу из

војевали, Фоте, Портен, Дипон и Фарагут који су на мору сјајна
дела починили, беху слављени као јунаци и спасиоци отачбине. Пре
свију беше слављен Линкон, брагодарним народом изнова избрани
председник. Снажном руком крманио је он на узрујаноме мору др
жавну лађу тако мудро и тако енергички како је се тек као паметно
и потребно замислити могло. Па с тога и није чудо, што је Линкон
Од народа свога као прави његов представљач сматран; зато ништа
није не обично што је се народ уздао да ће у његовој мудрости и
доброти наћи како лека дубоким и млогобројним ранама тако и по
Марење обе државне по е које су једна од друге мачем раздвојене биле.
Напрасно одјекну страховита вест да је Линкон убијен. Аме
pика задркта, огромном државом овлада неки страх, цео је свет осе
ћао жалосну судбу у окончању овог човека, чија је глава само ла
вровима окићена била и у кога су се рукама само палме мира зе
ЛЕНИЛО,

Изјутра 14. Априла на велики петак (велики петак у сједиње

ним државама неслави се црквено) Линкон је држао кабинетски са
вет, у коме се налазио и ђенерал Грент. Одавно није био онако ве
сео као што је био овога дана. Ову своју радост изјавио је и речма,
да жели сталан мир, како би исти свој благослов на тешко искушану
земљу излијо. Пред само вече посетио га је КолФакс, говорник пре
стављачке куће. Председник рече, да је наумио у театар ићи, истина
че толико са његове драге воље колико зато да не би публика и за
Њега обманута била онда, када су новине већ објавиле биле да ће
како он тако и ђенерал Грент који већ беше одпутовао, на представи
бити. Понуду његову да га у театар прати, КолФакс му одбије.
Кад је било четврт после осам сахати оду председник и његова
жена у Фордски театар. Кад су ступили са њином пријатељицом го
спођицом Харис и ове братом по оцу, мајором Ритбурном у ложу,
која се крај бине находила, театар је био већ пун. Представљала се
једна инглеска комедија „наш американски стриц.“ За време тре
ћег акта, око 10% сахати, приближи се вратима Вилкес Бут лепо
одевен млад човек, и каже стражару који му улазак брањаше, (неки
кажу да страже није ни било) да са председником мора говорити
32

због важних дела. Каже и име неког познатог сенатора, по неким

извешћима ђенерала Грента; стража га пусти. Отварајући помамно
врата, Бут извади пиштољ из џепа, опали са леђа председника у
главу, баци пиштољ, и са голим мачем и речима: „sic semper tirannis“
скочи преко ложе на 15 стоша нижу бину. Због јаког скока клоне
на колена, но одмах се управи; глумци, застрашени почну са бине
бегати, Бут јурне кроз њи, обори једнога, који га хтеде задржати и
на један мах нестане га иза стражњих врата театарских. Линкон
беше смртно згођен, зрно му је размрскало лобању, из ране је цу
рио мозак, онесвешћен лежао је он у наручијама своје супруге и
пријатеља. Тако рањен буде однесен у оближњу једну приватну кућу,
лекари употребише сву вештину да крв зауставе, но узалуд изуми
рајући живот није се могао повратити. Мало по мало нађу се сви
чланови владе око постеље, на којој се председник са смрћу борио,
до плача и туге не беше ништа више ту. Сутра дан било (Рuls) je
ударало све лакше, око 7 сахати и 38 минута нестане дисања, Лин
кон је преминуо.
У исто време, у које је био председник убијен, човек је један
звонио на кући државног секретара г. Севарда. Вратару рече да га
је лекар са леком амо послао, кои лек лично мора предати г. Се
варду, јер овај је пре неког времена, кад је из кола пао, једну руку
и вилицу сломио, па због тога је и морао остатн у постељи. Вратару
је било наложено да никога не пушта што му овај и примети. У
место одговора на то странац га од себе одгурне, јуpне уз степене
на трећи спрат, где је министар спавао. Овде га заустави Фридрих
Севард. Смјело изудара га убица са цеви од пиштоља или подобним
другим инструментом више пути по глави тако, да се млади Севард
стропошта; по том нагне убица у собу болесникову, прободе болни
чара, који га задржати хтеде, са ножем у прса који беше мачу по
добан, јуpне на министра коме зададе три убода у врат и лице.
На вику присуствујућих кћери Севардових дојуpи најстарији
син мајор Севард. Одмах није могао дознати шта је се у полу мра
чној соби догодило, па с тога је и мислио да му је отац у несвест
пао. Пипајући око себе, нагази на убицу, кога счепа и на врата из
баци. Овај сад сграби једно стакло које беше на асталу, удари са
њим мајора, рани га, сиђе низ степене и нобегне. *

(Продужиће се.)

Шт Ампл и иј А Н и ко л и Ст s 4 А нов и ћ А у Б = or r м ду.

 Број 2. У БЕorРАду 17. ЈАНУАРА1869. * Година 1.

НеКИМ
Излази три путу За све српске
месецу, на 2 та- крајеве стаје на
НаNE) бака сваки пут. годину 72 гроша
Претплата се
JEа у
mis“
Шаље напред у-
редништу кући
r| или 8 фор., на по
год. 36 гр. или
4. Фор., на три
Доне
госп. Мелентија мес. 18 гр. или
Симића до теле- “Y * г 2. Фор. поједини
(пНе графа. лист за сви гранР ПРАВНИХ НАУКА. 53", """"
iff| ||
Издалу и угњују Д. НОВАКОВИЋ, С. АНТИЋ, У. КНЕЖЕВИЋ.
jКИН
ду САДРЖАЈ: Начело министарске одговорности — Развиће општих појмова о казни — И глиски уста“. —
Полнција — Убиство председника Аврама Линкена.
ге и

ћу,
jilj
НАЧЕЛО МИМИСТАРСКЕ ОДГОВОРН0 СТИ
СВИ
У УСТАВН(),J МОНАРХИЈИ.
Н0,
је
II.

(Јн0шаји Владе према народну представништву,

(Продужење.)

Обим пак, народну заступништву нужно припадајућег права

тужбе противу министара, равномерно се опредељује обимом њихових
државних дужности и обимом представниковог права контроле,
Контрола се распростире над целим радом владе која се у ми
нистрима репрезентира. Ето, тако по самој природи кореспондира
право тужбе народна представника са дужностима министарским.
Но ми морамо, према многим нејасностима како у теорији тако
и у законодавству, покушати, да категорије (класе) делања тачније
определимо, која засецају у тужбено право народна представника,
јер она с једне стране повреду државне службене дужности садрже,
с друге опет стране посредно или непосредно шкоде државним инте
ресима које представништво чува.
Министри као и сви остали званичници могу скривити:
1. радњама или нерадњама, које се по казнену закону као про
““ или званична злочинства са опредељеном казном, казне, и која
У исто доба могу садржавати повреду устава.
2. радњама, које се чисто као повреде устава или закона упра
вних показују, без да су у обичну казнену закону обележена; и
3. радњама, које, без да су противне закону, садрже у се тешку
повреду, произлазећу из саме природе службене дужности,
 34

Све се ове радње могу извршити, како у звању тако и ван звања.
IШто се тиче:
1. оних радња министарских, која се обичним казненим зако
ном казне, по себи се разуме, да су за њиово право осуђење надлежни
обични казнени судови. Ама је јасно, да је државни слуга, који је
неко дело учинио противно казненим прописима — н. пр. учинио је
просто или званично злочинство, — у исто доба и дужност јако по
вредио. Један министар, који се због кривичне радње окривљује, није
могуће да даље на вру управе остане; нити му се може више чу
вање највећих државних интереса оставити.
Народно преставништво и у овим случајима, ма да нема никаке
повреде устава, мора бити у праву, да средством тужбе пред држа
вним судом даде повода удаљењу министра.
При министрима у таку случају — у противположају осталих
званичника, код којих дисциплинарни и кривични поступак паралелно
иду — мора шта више тужба народна представљача предходити, с
тога, што би криминални поступак против министара због званичних
злочинства не могућ био док су у звању, јер у многим државама
предузимање кривичне истраге због званичних злочинства, зависи од
одобрења вишег надлежателства. Исто би тако влада ласно спречила
истрагу против министара због обичних злочиних дела, јер је јавни
тужиоц“), коме је та дужност поверена, искључно зависим од владе.
Овде дакле мора, ако монарх још пре није оптужио министра, у ин
тересу општег правног поретка, народну представништву предходити

*) И доиста, установа јавног тужиоца, коју су Немци од Француза готово

у свему усвојили, сасвим је подчињена влади! У Француској као и у Не
мачкој, министар правд сам поставља и збацује органе поменуте уста
нове: он заповеда јавном тужиоцу да подигне тужбу, да нареди истрагу
противу денунцијраног кривца, да аперила и т. д. или да никако и не апе
лира, да не подиже тужбу и т.д. — једном речи цела установа јесте мо
нопол владин — установа за самоцељ (ad hoе) владину!
Но пошто наређивање истраге, и потом казнење кривчево не сме
бити у интересу цељи (опортунитета), целисходности, већ то нужди у ин
тересу закона (легалитета), као што ово начело прошле године аустријски
законодавац усвоји, и правнички збор у Дрездену изрече, и још као што
учитељи права на берлинском универзитет у на сва уста са катедре то на
чело проповедају, — држимо ми, да државни тужиоц не сме бити зависим
нити од владе нити од министра правде, дакле да не буде оруђе за само
цељ — ad hос — владину, већ као чувар закона да мора бити раван оста
лим судским званичницима, које не може министар по ћуди сČацивати,
и да стоји под надзором не министра шравде већ вишег судског надлежа
телства н. пр. касационог, или ашелационог суда рад вршења њиови дуж
 35

}ВАЊА.
остварење повреде дужности у обичним или званичним злочинствама
лежећим, у колико се тичу државне службе, ер се тек онда, кад се
3.1.1)
поруши министарски ауторитет и кад се министар разреши од држа
ЛежЧИ
вне дужности, истрага може започети.
Тужба народна преставништва основана је даље:
ји је
није 2. кад министар, уставом или другим законима, нарочито за
() (II.
конима тичућих се управе, наложену му дужност повреди, на било
није то у или ван звања.")
е у
Најзад тужба народног преставништва обухвата:
3. све званичне или приватне радње, које нису противне пози
fift
тивним законим прописима, али садрже усе тешку повреду дужно
сти, произлазећу из природе и бића министарскога звања.
ржа
Министри, као највише државне слуге, имају не просто да гра
17НУ нице закона тачно пазе, већ су обвезни, да свој чин верно одпра
1Н0 вљају, и њиовој заштити поверене опште интересе свуда и свагда уна
I, с
пређују.“) Они морају за савесно одправљање дужности извируће из
Природе звања, одговарати исто онако, као и за тачно чување за
кона; јер је непажња оних дужности, које из државне службе из
Виру, само по Форми различна од повреда законих.
Што је, при далеко разгранатим пословима министарским при
многостручним заплетима, које промењива времена у жићу државном

ности, а нарочито рад расматрања жалби противу њих подигнутих, кад

не хтедну да истрагу нареде противу денунцијраног кривца, или кад тужбу
противу истог не подигну. — Како ће се ова установа које још нема, код
нас у Србији организовати, идемо да видимо.
Има и код нас у нечему ове установе. Ми имамо ислеђујућег судију
који је и државни тужилац, š. 23. суд. кр. пост, но према цељи коју је
наука поставила за држ. тужиоца ова је установа код нас врло жалосна.
Има их који не разуму појам држ. тужиоца, који држе да је држ. тужиоц
само зато да оптужује и ако је он сасвим противног убеђења, који не знају
да је држ. тужиоцу као браниоцу друштва та задаћа да праву истину иa
среду изнесе како би судија спор праведније пресудити могао.
Ми би само желели да се ова установа код нас боље дотера. У.
) И при повредама уставним не сме се разлика правити између званичних
и незваничних радња. — Помислите само на овај случај: један министар
пошље свима земаљским званичницима приватно писмо, у ком их он не
као министар, већ као приватан човек позива , да извесне кандидате из
беру, или све да чине, да таки буду изабрати, додавајући, да по његовом
приватном убеђењу може изгубити ласно код владе поверење а и своје
звање сваки онај, који противно чинио буде.
“) Коiteck: „сваки има свето право, да захтева од министра савесну, бриж
љиву, верну, чисту и на благостање целине нишанећу управу.“
3*
36

проузрокују, — не могуће законом њиову делателност потанко опре

делити; и што се њима за постижење државне мете, при покретању
велика слобода предати мора, — тиме се пење величина одговорно
сти, за дужности верно, државном благостању одиста одговарајуће
Деловодство.
Како год што нижи званичник мора добар стајат и за верно од
прављање свога чина, тако је још нужније, додати једно оруђе, да
се њиме највиши државници, који су позитивно дужни, да благо
стање државно унапређују, да над целокупним интересима народним
бде и државу од опасности чувају, на одговор повуку, кад они, без
да вређају Формално право, противдужносно државу осетно у опа
сност доведу; интересе суграђана из очију испусте, или повреде; и
кад са вољним и никакој потреби указаним предузећама жалосно
стање и неприлику произведу.
Ако министар трговине, који је дужан да занатлијске и трго
вачке интересе, материјално благостање народно унапређује, не за
кључи неки уговор, тичући се царине и трговине, а по државу је
повољан, већ пропусти; или напротив такове закључи, који је другој
уговарајућој држави од извесне хасне, а домаћу радиност јако оса
кати; ако министар Финанције лакомисленим новчаним операцијама
државни кредит оштети, или га до прага банкротства доведе; ако се
министар унутрашњих послова, одрече необходно нужне реформе уве
сти; ако министар рата пропусти, те се о безбедности, постављању
силе, или о одбрани државној не побрине; или ако министар спољ
них послова, хрђавим руковањем својих послова државу у некори
сни, по њено биће, грозећи рат уплете; или министар правде сасма
партајичне судије постави, - то им се као и сваком другом држа
внику, који својим звањем хрђаво рукује, звање одузетн мора.
Било би наравно неправо кад би се министрп за сваки неуспех:
за сваки несрећни исход њиових предузећа, на одговор повлачили.
Ма да се од вртова државне управе може захтевати, да оцене значај
поверени им интереса целине; да степен кориснијег или шкодљивијег
дејства њиових наредаба; да стварну целисходност њиову тачно у
обзир узму, — опет се допустити мора, да најбоље прорачуњене опе
рације несрећно испадну; да са највећом савесношћу и изгледом на
успех лаћена предузећа, Фаталношћу, по државу несрећно и штетно
могу испасти. Није министар одговоран за успех, који бар у неком
ступњу, узаман од случаја зависи, већ за то да је он све чинио, што
му дужност налаже; да је радио у праву интересу државну и са ста
рањем, које му дужност налаже.
 37

Па како год што министар не стоји добар за прост успех, исто

тако није нужно за основу тужбе, да је у ствари штета — стварна
штета — по државу произишла. И оним министрима којих мере, — ма
да су на штету државних интереса управљене, или су склоне да таку
произведу, — слепим случајем никакав хрђав успех нису произвеле,
мора се такође звање из руку истргнути, јер би могло бити од штете,
ако би га они још и даље упражњавали. И још, са срећним успе
хом праћена наређења, могу бити предметом тужбе, ако се министар
таким средствима послужио, којих употреб по себи садрже јаку по
вреду дужности.
Уопште је одговорност онде, гди је радња министрова сљедство
хрђаве расположености, тешке немарности, недовољног руковања са
звањем, или је у деловодству учињена погрешка; јер се држава и
интереси њених суграђана, мора подједнако заштићавати, како про
тив зле воље, тако и против небрежења, неспособности и неуметности.
Министри, којима је целокупност јавних интереса поверена, мо
рају више него остале државне слуге, речитошћу, савешћу, дужно
сти верним изврсним даром, гарантовати за успешно руководење др
жавнога бића. У свему овом они морају бити узор свеколиким зва
начницима. Тога ради према околностима као и свима осталим др
жавним слугама, чисто приватна радња министра, која са звањем
Никака посла нема, може нужно удалење од звања, или релативно
тужбу за собом повући, кад она у толико тешку повреду дужности
садржи, у колико је склона, да достојанство звања у опасност до
веде, и министрима мржњу народну навуче.
Начело министарске одговорности за хрђаву управу; за повреду
дужности истичуће из природе звања, кога смо у пређашњим разло
зима покушали развити, бране га не само многи писци, већ је и у
сила устава законо признат. Али читава гомила аутора, међу којима
Вениалина Константа: Ротека: Будеа, Логепана и Керкасове на
помињемо, долазе до разних, један од другог удаљених, од чести за
блудних, од чести неисцрпимих резултата, с тога, што они, за право
определења обима, меродавно гледиште: „одношај министара према
глави државној и узајмнично правни одношај владе и народна пред
ставништва,“ нису довољно оценили, или су лажно сватили.
Исто су тако између многих устава, који су одговорност на
уставне и законе повреде ограничили, само малени број обим њен,
"ближавајући, као што треба определили. С друге су опет стране
Противу ширења министарске одговорности на повреде дужности
 38

уопште, силештво противнавода подигнути, који заслужују да их

укратко растумачимо и опровргнемо.
Од малене је важности пре свега противнавод: „да свако ши
рење министарске одговорности ван уставних и законгх повреда, мо
рално начело вређа, и да зависност монарха од народна представни
штва води тако званој парламентарној влади.“
Ако се монархично начело свати, као право, по слободној вољи
владати, као што неки од ових писаца чине; ако се уставном монарху
постави као двојака међа: „глас Бога у савести и народним пред
ставништвом и штампом манифестирано мишлење,“ — онда је наравно
свака одговорност са овим начелом у парници. Ама, пође ли се с
овог гледишта: да монарх истина мора бити у праву, да сам влада,
но да је правно дужан не само законе пазити, већ да сходно инте
ресима и благостању државном влада, — то се одговорност највиших
државних слугу за вршење, по природи њиова звања, наложене им
дужности, појављује само као природна досљедност. Па зар не по
требују интереси и благостање народно исти онакав заклон противу
радња хрђаво заданутих, или неспособних државних слугу, као права,
која такође цигло у нитересу народну леже . ? Нису ли дужности,
укорењене у државном звању, онако исто свете, као законом поста
вљене? Па зашто само министри, као врови осталих државних слугу,
да не буду одговорни, за вршење њихових, из природе самога звања
истичућих дужности?
Како год све државне слуге, тако и министри морају за пажњу
својих државних дужности добри стајати. ") Цигла је разлика само
у томе, што народну представништву, које је уопште позвато, да ин
терес и права народна чува, мора пришасти остварење ове одговор
ности министара средством тужбе пред непартајичним судом, с тога,
пrто нема вишег надлежателства које би повр министара стајало.
Али одговорност мннистара за вршење својих државних дуж
ности не чини, да је суверен зависим од народна представништва —
парламентарне владе — као што се то тврди. Према влади, налазећој
се у снаги и стварних средстава, стоји право тужбе народна засту
пништва, које је једити, по право и интерес народни заступајући
орган, цигло обранбено и обезбеђујуће средство, за закону, добру
“) Не можемо у ствари замислити: зашто у уставној држави да не буду од
говорни министри за хрђаво руковање њиова звања, који су, ма да нај
више, опет узаман државне слуге? — јер још по пређашњим парламен
тарним конштитуцијама у немачком царству, били су сталежи овлашћени,
да земаљске заповеднике оптуже код ћесарских судова, због хрђаве управе.
 39

владу и управу; ама није никако условљено да се влада у камере

премести.
Против ширења министарске одговорности ван ремета правних,
наводе даље не мање несталан противнавод: „да су државни инте
реси неопредељиви, да никаког мерила нема за суђење хасне и штете;
Да ту све зависи од правога погледа, на претећу околност; од сте
Нена звања и способности делајућих министара.“
Ми смо све ове мотиве по већој чести још и у пређашњем на
шем разлагању оборили Министар не одговара за успех; за случајна
*бића, већ зато, да хрђава мерила нису произишла из велике по
вреде дужности. Не да ли се шкодљивост радње по државу или су
*јективна кривица доказати, — ту онда и нема никаке одговорности.
Ако ли је пак доказано: да су хрђава мерила сљедство повреде дуж
ности пли неспособност или лакомисленост министра, онда се ту и
осуђење показује. Често ће бити лапање определити: е да ли је један
министар са радњом, дужности му противној, опште благостање по
вредио, него константовати: е да ли је повређен устав, који је че
сто не јасан у својим определењима? Такође се не увиђа, зашто,
да један из непартајичних и изврсних мужева састављени суд неће
моћи судити: је ли министар своју дужност јако повредио, је су ли
Интереси државни тиме оштећени; је ли њено благостање у опасност
Доведено? — кад се често сасма подчињеним управним надлежател
ствама предаје да реше: е да л' нешто цељи општег блага не одго
нара; и има ли нечега што је опште шкодљиво, опште опасно?
Кад би аргументи (докази) противника истинити били: „да је
не могуће судити о добру и хрђаву вођењу дужности, гди нема осо
бених прописа законих,“ — онда у опште не би могло бити нити
права дисциплинарног, нити дисциплинарних судова, који по већој
чести имају да суде: о дужности са одност, са особном и цељи од
”оварајућем руковању звања, о повреди дужности истичу ће из
природе државне службе.
Најзад је од малена значаја треће мишлење, које је против тога
управљено: „да би по нашем опредељеном обиму олтужење мини
старско постало оруђе партајичних страсти, и да би се оно у инте
ресу партајичном подигло.“
Је ли већ по себи не дозвољено са тачке могућа злоупотреба крити
Зирати постојећу установу заштите, противу самовоље, то се ово потвр
ћивање фактично искуством опровргава. Оруђа, која за чување слободе,
права и интереса народна постоје, мало су склона за злоупотреб. Да се
министри Формално оптуже, би ће узаман ретки, крајњи случајеви.
 У одговорности је снажна предупредна снага; те министри који
су је сасма свесни, никада не ће самовољно експериментирати (по
кушавати), него ће своја звања по законима и припознатим интере
сима државним и народним верно одправљати. Оптужење министар
ско јесте најоштрије, крајње средство народна представника, које се
тога ради, да не би занемљено остало, само у крајњим случајима
може употребити противу министра због неверне дужности, кад сва
парламентарна средства не непадну за руком. Промућурни парламент,
не ће по заштиту највиших државних интереса, постојећу установу,
пристрасно на зло употребити. И овде, као и при целој својој др
жавној радњи, народно представништво мора имати пред очима истин
ске интересе народне, и благостање општега бића. Оно би најжешће
народне интересе окрњило, кад би у место ове да брани, из личних
побуђења мрског јој министра, који је верно своју радњу и интересе
државне одправљао, са злоупотребом оптужног јој права, из звања
истиснути тела.
Међутим је свакојако савесно, да се законим ограничењем права
тужбе на јаку повреду дужности, подигне бедем, противу употреба
овог крајњег средства у таким случајима, у којима се другим путем
довољно злу доскочити може, и гди би штета из таког поступка била
већа од добити, која би отуда могла изаћи. *)
Осим тога највећа је заштита противу самовољних и пристра
сних оптужења у независну и непартајичну суду, који ће зацело уза
ман бити склон за ослобођење, ако субјективна кривица министра и
значај учињене повреде дужности не буду јасно, и убеђујуће доказана.
Ево сад можемо закључак нашег догматичног расматрања о одно
шају министара према суверену и узајмном положају владе и на
родна представништва овако склопити: министри су одговорни ј80.

све радње, које је суверен, али њиховили су деловањем издао, или

које су они лично издали, као и за нерадње, које садрже тешку
повреду законом или по природи звања надлежеће или државне
дужности; другим речма: одговорност министарска које остварење
народну представништву прппада, јесте и по правном основу и по
садржини и њеној природи, извор дисциплинарне одговорности све
коликих државних слугу. (Продужиће се)

") Више немачких, које закона о одгов минист, које устава, да би ширу га
рантију противу преухитреног упражњавања овога права поставили, на
ређују: „да је нужно две трећине вишине, па да се тужба може подићи.“
 41

Развиће општих појмова о казни, како код поједине особе тако

и код читавих народа.
(Продужење.)

Тако је било за времена првих људи.

Доцније доби Адам на место Авеља сина Сита. Од Кајина и од
Сита намножише се људи — бар како нам свето писмо прича Са
појавом њиховим не стаје потребе, да се Бог као судац јавља. Истина
је, да много места налазимо у свету писму, по којима се правда врши
у име Бога. То ништа не чини. Те исте идеје налазимо и код до
цнијих векова. Оне су израз тога, да неправо треба да буде кажњено,
и да та казањ није противна идеји самога Бога. Главно је пак то,
да је вршиоц те правде сам човек или доцније друштво — држава.
У почетку првих људи, у оно време, када јошт не беше дру
штвене власти као судац при учињеном преступу, појављује се сам
Чападнути или у недостатку његовом сама његова породица. Престу
шника је требало казнити. Друштва не беше ту, па кога је други на
одговор повући могао, ако не сам повређени или његова сама поро
дица. Истина, било је и треће особе, било је и других породица, па
су се они могли као судци, као особе ни мало не интересоване по
појавити, али то би већ било пренашање или присвајање туђега права,
то би био већ почетак, којим би се друштвена власт оснивала. Време
јошт за то не беше. Времена је дакле требало, па да људи увиде
сва она зла, која произлазе, када се повређеноме остави право, да
ономе, који га је напао, буде сам судац.
Ми и данас имамо стотинама прилика, где човек, поред свих за
кона и установа друштвених обилази друштвена правила, давајући
сам себи удовлетворења за повређено му право. Није дакле ни чудо,
Што и код првих људи не налазимо тај појав, ту великодушност, то
самопрегоревање не само материјалних него и интелектуалних инте
реса, да се они свога права онде одричу, где нису још обезбеђени
били да ће други њихову личност, њихову слободу, њихово имање
онако бранити, као што их они бранити могу. Ми и данас поред све
нате углађености, поред свега напета изображења, поред све наше
државничке свести често у нашој одбрани или у враћању зла за зло
Прекорачавамо и границе праведнога, јер више наносимо нападачу,
Но што нам је он нападом учинио, и границе кориснога, јер себе
Често излажемо већем злу но што је оно, које нам је нанесено. Није
дакле чудо, што казањ и код старих носи на се тип сурове освете —
42

задовољена животињске природе, задовољена много већег како од при

роде нанесеног нам зла тако већег и од штете, коју смо тим злом
претрпели. Бадава! човек, ма на ком ступњу образовања стајао, он
се његове животињеке природе одрећн не може; она остаје једна и
иста од почетка, па до данас, па до у вечност. Ако не правилно, она
се бар у неким моментима као превлађујућа или бар као постојећа
појављује.
Биће човека састављено је из три периода. Човек се рађа, живи
и умире. Тако нам се он у Физичком свету појављује. А шта велите
за његову умну страну. И она је подложна истим Фразама. Цела је
васелена некако у сагласију оних светова пзмеђу себе, кои исту са
стављају. Све има своју цељ за што је створено. Све те цељи у скупа
узете састављају неку јединицу. Јединица је јединица и човек. А у тој
јединици не може ништа бити што би њеном појму противно било. Па
тако и јесте. Као што се Физичка, тако се и умна страна човечија
развија. Оне иду у пореду једна с другом. Оне носе свака за се узета
тип oнe друге. Обе, могло би се рећи, да су једно Детињству Фи
зичком одговара детињство умно, мушкости Физичкој — мушкост умна
старости Физичкој, — старост умна.
Видите, да ми цео живот човечији делимо у три периода.
Ми говоримо овде о човеку сматрајући његово умно развиће, у
колико се ово нашега предмета тиче.
Ону периоду, у којој нам се човек при задовољењу повређенога
права випе као оруђе свога животињскога нагона, појављује — време
сурове освете, ми зовемо првом пориодом. О њој смо говорили. Тра
гове њене налазимо не само у књигама Мојсеовим, у законима гр
чким код Римљана, него остатке њене ми видимо где се и чак дo у
наше доба повлаче. Није нужно да примерима ово констатујемо, није
нужно с тога, што смо тврдо убеђени, да ће се сваки од наших чи
таоца бар по неколико при овим врстама сетити.
Са временом развија се и човек. У развићу томе лежи како
тачније познавање свога определења тако и боље сазнавање правих
његових цели, управо оних цели, ка којим треба да тежимо и ка
којим одиста, ако потражимо рачуна од историје, идемо.
Око за око, зуб за зуб – начело враћања равног зла за претp
пљено зло, начело је самим Мојсеом у другој књизи изречено (књ.
Мојсеова гл. 21. бр. 24.), начело које је на место сурове освете у
толико одступило, у колико је саму примену ове преиначило
Пи више ни мање, но што си претрпео, признавао је сада и
сам нападнути. Признање одиста пуно значаја, јер је у њему већ
 43

величина духа човечијег оличена, јер се у њему већ огледа превага

ладнога разума над моментаним узбуђењем; признање пуно значаја
и с тога, што се у њему већ огледа развиће државничке свести,
јер одиста човек радо пренаша на другога — на друштво — своје
право онда, када зна, да ће га овај вршити онако исто, као што би
га он сам вршио, или као што га врши.
Ето то је друга периода, у коме се човек јавља са својим пој
мом о томе, каква треба да буде казањ. Трагове тих појама ми
находимо у светом писму, као првом споменику жића људског, Тра
гови ти повлачили су се од то доба, па кроз све векове, чак до нас.
На развалинама њиховим први научари зидали су своје теорије о
казни. Ми знамо шта су то накнадне теорије; нама је познато на
што базирају оне казањ: знамо да је ову теорију исповедао али не
створио, као што се мисли, и сам немачки Философ Кант.
Долази трећа периода, периода последња, периода зрелости,
у којој нам се јошт нападнути или његова породица, као судац у
учињеном преступу појављују.
На место првобитне освете, на место враћања равнога зла за
претрпљено зло ступа на видик откуп.
Преступ је учињен, он се у суштини опорећи не може, па
ма какова била природа и величина оне казни која се нападачу
наноси. Крв је оросила земљу, па чините што хоћете, трагове њене
избрисати не можете.
Идеји о томе спојеној са идеом праведнога придружује се јошт
и трећа достојиа подобља човечијег са самим Богом, идеа благога.
Човек сматра у преступнику себи равнога, човека са оним истим
слабостима и манама, којима је и он сам подложан. Мир је његов
или његове породице нарушен. Безбедност било његова било његове
породице зактева поред идеје апсолутне правде јошт и то, да се од
будућих преступа обезбеде. Обезбеђење ово налази он у откупу, у
давању неке материјалне ствари, обично новца. Отуда крвнина за
онога који је убијен.
Откуп, ма како узимали, он опет није ништа друго но казањ
за оно, што се учинило, јер и лишавање нечега није што друго до
трплење за оно, што је учињено, наравно, само што је ово одузи
мање на своме месту са узроком. Казањ истина али такова, која
није ишла само на то да задовољи повређено право на тај начнн,
"то ће преступника за свакад како Физички тако и морално уни
"тити; него казањ, која је поред зла задавајућег јошт и ту цељ
имала, да кривца поправи, остављајући га самоме себи и околини
44

у којој се находио, да би слества свога зла увидети могао. У казни

овој санкционираној од самога света писма (књ. П. Мојс, гл. 2. бр. 22. 30.
31. 32. 33.34.), находимо ону исту цељ, ка којој данас по готову све
криминалисте теже, т. ј. цељ, да казањ треба да буде не само при
мерна, него уједно и поправљајућа.
Па чудо је одиста, кад човек читајући ту науку о казнител
ном праву готово у свакој књизи нађе дерање ауторово на овај по
јав, где се кривац откупом казни. Прве главе, које су са толиким
успехом на криминалну праву радиле, и које су толико лепих и
зрелих начела човечанству предале, па које му га и данас предају,
налазе у овој казни нешто неморално, нешто материјално, нешто не
достојно човека. Ми се са њима не можемо никако да сложимо,
једно с тога, што у откупу ни какву неморалност не видимо, кад
га по себи као мање зло, по што је нанесено посмотримо, и кад
уједно у њему налазимо задоволења за само учињено неправо, друго
за то, што не можемо да дозволимо ону материјалност, која се чо
веку јошт тако рећи у његовом детинству приписује, почем знамо,
да се материјализам у времену појављује, да са њим корача, а да
не обузима мах онде, где је човек са свима потребама снабдевен, и где
уједно никакве више потребе не осећа, што мислимо да је био слу
чај код првих људи, где је природа сама давала све оно, што за
живот нужно беше; треће и због тога, што нам је нознато, да је
тежња свију оних криминалиста који су човечанским идеама зада
хнути, била и остаје да казањ буде што мање осетљивија за кривца
али што више тако устројена, да је у стању и самога кривца о
његовом рђавом делу уверити, како би му на тај начин дала при
лике да се поправити може; четврто што нам се тако резоновање
и с тога, као нелогично појављује, што баш и они сами, који тако
зборе, допуштају да се мањи иступи новчано казнити могу, или
што знајући да се ови отично новцем казне, ћуте, те тако их као
уместне одобравају; на послетку пето, ми се са овим мнењем не мо
жемо сложити и с тога, што мислимо, да морал није ништа друго
до примена разумних начела на саму радњу човечију а у откупу не
находимо нешто што би противу разума војевало, само ако је овај
такове природе, да га сваки према величини самога учињена зла
подједнако осетити може. Осим тога, ми код њихове резоне налазимо
апсолутно противне и разуму и духу времена не само онога, у коме
ми живимо, него и онога, у коме су они живели, које ми данас на
падамо. Ми велимо, да ти учитељи у основу ништа друго неће, но
да нас поред нашега данашњега развића, баце у векове у назад, у
 45

она времена, када је око за око а зуб за зуб као начело кажњена
права важило.
Наше није овде, као што мало час рекосмо, да пишемо исто
рију казнителна права; наше је само да кажемо, како су се општи
појми о казни код појединих, развијале како су се ти појми
тим истим редом и код читавих данас цивилизоватих народа разви
јали и како се они данас тим истим редом и код других не образо
ваних народа развијају.
Ми смо почели са појединим човеком, као нечим код кога
прву идеју о праву находимо. Видели смо код њега како је он
ту идеју кроз све три његове периоде остваривао.
Њега за сада остављамо заједно са његовом породицом, јер
они су обоје некако једно исто.
Ми прелазнмо на прво друштво, па онда идемо даље, да ви
димо шта се код доцнијих збива.
И код једнога и код другога треба да покажемо онај исти
развитак при општим појмовима о казни.
У другој већ периоди развића човечијег о томе како fpeба
неправо казнити, у оној периоди, када се казањ сматрала као
враћање равнога зла за претрпљено зло, ми видимо и развиће
друштвене свести. Нападнути ће, као и сваки други, радо пренети
своје право само ако мисли, да ће овај други бити прости извршиник
негове воље. Свест друштвена одиста јача. Друштво се појављује.
Са појавом његовим појављује се у њему и та жеља да власт по
јединог, на себе пренесе. Велике муке за то није било. Друштво је
само требало да изјави ту своју вољу, јер воља појединог беше
већ ту. Друштво је ту своју вољу и изјавило. Изјав тај нашао је
Одзива. И ми видимо, где се друштво као власт појављује. Ми га
видимо, где на место приватнога долази, где се као вршилац
његове — приватнога — воље јавља. Отимање или силу у присвајању
некога права, ми у том првом оснивању друштва не находимо, као
што по готову све криминалисте, па и сам Фостен Ели (Тheorie)
in code penal I св. стр. 19) друштву то отимање приписује. Шта
више, ми у том појаву, у том пренашању, находимо неку нужност,
нешто што је морало бити, што је морало наступити према самим
околностима у коима је се човек находио. Јер имао је право казни,
нашао је другога кои ће то право да врши. Положај му није до
"уштао, да може свакад остваривати то своје право, да се може
Поред осталих своих послова и са суђењем занимати, нашао је
другога — друштво — који је био у стању све то у место њега, као
46

и он сам да врши, он му је с тога с драге воље ово своје право,

па ма ово изгледало као нехотице, и уступио.
Развиће појединога друштва појединих народа, иде тим истим
трагом, којим видесмо да је ишло и да иде и развиће поједине особе
У ирироди нема скока. Човек је а и народи су у природи, они се
некако подједнако у своме напредовању усавршавају. Природа ка
да диктира и једнима и другима једне исте законе. Изузећа не може
бити или ако га је и било покадкад, оно је за кратко време тра
јало уступајући место обичном стању ствари. Што важи за поједина
то важи и за њене народе. Историја тако вели. Ми јој се поклонити
морамо. Узмите и испитајте поједину особу, како вам се она јавља
па ћете добити тај резултат: Постанак — живот, развиће — тра
јање, престанак — смрт. Тако је исто и код народа. И ови се ра
ђају, и ови живе и ови умиру. Није ли тако, ја вас онда питам, где
су Гали, где Кимври, где Келти, где Елини стари, где они стари
Срби што живљаху некада у белој Србији, где и они Римљани што
некада целим светом диктираше. Нема их; — Они се или претопише,
— у друге народе, или се изгубише по имену. А зар ни једним ни
другим појавом није оличена смрт једноме народу, његовоме поли
тичкоме бићу. Тако је и било, тако видимо где бива , тако ће и у
напредак бити. Живи пример за ово имамо и код Пољака.
(Свршиће се.)

ИНГ ЛИСКИ У СТАВ.

(Продужење.)

Ми не би ништа свршили; јер све наше енергије раскомадале

би се на мале покушаје око незнатне шоправке. Један би човек пошао
с известног места једним правцем , а други другим, тако да кад
би каква криза наступила, која иште нагомилану комбинацију, ни
два човека не би била доста на близу да раде заједнички. То је не
паметна традиционална навика човекова рода која води послове нај
вичнег броја људи, и постојани је калуп по коме сваки нови вештак
мора да направи живопис који он ваја. И сва ова традиционална чест
човекове природе је, ex vi termine, највише повољно одлечаћена и изра
ђена по оном што је преношено. Друге ствара узимајући да су једнаке,
јучерање установе су у осталоме најбоље за данас; оне су најсаврше
није, највећи уплив имају, најугодније су за покоравање, најугодније
 47

су да одрже поштовање које оне само наслеђују, и које свака друга мора
да задобије. Најстарије установе човекова рода највише поштовања ули
нају и поред свега тога што се свет овако мења, — што се његове потребе
тако јако мењају, — што је тако способан да напусти своју уну
трашњу снагу, премда задржавајући у исто време своју спољну ја
чину, његови су најбољи инструменти, да ми не морамо да очекујемо
да су и сада најстарије установе од највећег дејства. Ми морамо да
гледамо да оно шта је поштовања достојно стече уплива због његова
унутрашња достојанства; но ми не морамо да употребимо овај уплив
тако исто као нове створове који одговарају новоме свету, који су
одушевљени његовим духом, и који су с његовим животом тесно
СКО ЦЧАНИ.

Кратак опис карактерске заслуге инглиска устава је тај, што су

његови достојанствени делови јако сложени и у неколико инпони
рајући, што је врло стари и пре поштовања достојни; док је његов
дејствујући део, бар у великом и критичком тренутку сасвим прост и
пре из ноза доба. Ми смо направили, или, пре, сложили уставе који, —
премда је пун свакојаких случајних недостатака — премда је један
од најхрђавијих послова од свију предмета ма каква устава на свету,
при свем том има две главне заслуге: — он садржи прости дејству
јући део који, у прилици, и кад је потреба, може да ради простије,
и угодније, и боље него икаква друга справа владина која је до
сада изнађена; и он садржи тако исто историчких, сложених, вели
чанствених, театралских делова, које је он наследио одавна, — који
обухвата множину, — који води неосетљивим но свемогућим упли
ном асоцијације његових поданика. Његов је дух снажан с јачином од
нове простоте; његова је спољност величанствена с готичким вели
чијем из импонирајућа столећа. Његов прости дух може, mutatis mu
landis, да се пресади у многим сасвим различним земљама, но ње
гова величанствена спољност — шта већина људи мисли да је —
тесно је ограничена на народе с подобном историом и подобним по
литичким остатцима.
Значајна тајна инглиска устава може се описати као тесна
свеза, готово савршено спојење извршних и законодавних власти.
lо традиционалској теорији, као што се она находи у свима књи
гама, доброта инглиског устава састоји се у савршеној подели за
конодавних и изавршних власти, но у самој истини његова заслуга
Састоји се у простом с ближењу ових власти. Везујући прстен је кабинет.
“д овом новом речи ми разумемо одбор законодавног тела који је
избран да буде извршно тело. Законодавство има многе одборе, но
48

ово је његов највећи одбор. Оно бира за овај, његов главни одбор, људе
у којима оно има највише поверења. Оно их небира, истина, непо
средно, но оно је готово свемогуће бирајући их посредно. Пре јед
ног века у крунини и рукама био је избор министера, премда више
ни је у њеним рукама избор у политици. Кроз дуге владе сера
P. Уалпола он беше обвезан не само да управља парламентом но
да рукује и двором. Он беше обвезан да се брине да га каква
дворска интрига неотера с његова места. Народ онда бираше ингли
ску политику, но двор бираше министре. Али не беху само по
имену, као што је то сада, но и у ствари, владареве слуге. Остатци, зна
тни остатци од ова велика преимућства још се находе. Паметна на
клоњеност Уиљема ГV, начини лорда Мелборна поглаваром унгске стра
нке, кад и он беше само један између могих супарника. По смрти
Лорда Паламерстона са свим је истина да је краљица могла имати при
лику да слободно избере између два, ако не три државника. Но, као
правило је то, први министар бира се од стране законодавства —
и прави први министар за највише сврха — вођа је доњег дома у
највише прилика без изузећа. Готово увек находи се какав човек
подпуно избран гласом превладајуће странке у превладајућој кући
законодавства, да води ову странку па следователно да управља на
родом. Ми имамо у Инглиској изборни први магистрат тако исто
као што американци имају изборни први магистрат. Краљица је на
врху достојанственог дела устава. Први министар је на врху деј
ствујућег дела. Краљица је по постојећем изреку „извор части,“
но благајница је извор послова. Међутим, наш први магистрат раз
ликује се од Американског. Он се не бира непосредно од народа;
њега бирају представници народни. Он је пример „двоструког избора.“
Законодавство избрано, по имену да прави законе, у ствари на
ходи своја главна посла у отправљању извршне власти.
Вођа министар овако избран има да бира своје другове , но
он их бира само нз круга омиљеног. Положај многих људи у пар
ламенту не допушта да буду позвани у кабинет; положај неко
лицине људи само обезбеђује их да буду у њ позвани. Између на
тераних имена која он мора да узме, и оних лица која он не
може да узме, независтан избор првога министра избор при са
стављању кабинета ни је врло велики; он се простире пре на по
делу кабинетских министара. Парламенат и народ врло су лепо уредили
који ће имати прва места; но они ни су определили с истом точ
ношћу који ће човек имати које место. Највиша протекција првог
министра је наравно знатна власт, премда се она врши под тесним
 49
и заповедајућим ограничењима; премда је опа много мања него што
изгледа да је кад се потврђује у теорији, или кад се на њу гледа
ИЗ ДаЛе Ка.

Кабинет, једном речи, канцеларија је контролска избрана од за

конодавна тела, из лица у којима оно има поверења и које познаје,
да управљају народом. Особени начин на који се избирају инглиски
министри: неистиност да су они, ма у ком политичком смислу, кра
љичине слуге; правило које ограничава избор кабинета на чланове
законодавства, — случаји су који не припадају његовом определењу
- исторички случајеви који се могу одвојити од његове природе.
Његова је карактеристика да буде избран од законодавна тела из
лица пријатних и поверљивих за законодавно тело. Наравно ово су
поглавито његови сопствени чланови — но они не морају скроз ова
кви бити. Кабинет у коме се находе лица која нису чланови законодавне
скупштине могао би још да врши све полезне дужности. У ствари пери,
који састављају главну стихију уновим кабинетима, чланови су, данас,
само подчињене скупштине. Горњи дом још врши многе полезне
послове; но владајући уплив — решавајуће својство — прешло је
на оно, служећи се језиком из старих времена, што ми још једнако
10вемо доња кућа — на скупштину која, премда је нижа као досто
јанствена установа, виша је као дејствујућа установа. Главна корист
горњег дома у садашњем веку састоји се међутим у томе што је он
резервоар за кабинетске министре. Осем ако би се састављање
доње куће поправило, или осем ако би се проширила правила која
ишту да су кабинетски министри чланови законодавног тела, иначе
било би нема сумње тежко наћи, без лордова, довољан број главних
министара. Но појединост састављања кабинета, и опредељени метод
његова избора, нису сада на дневном реду. Прво и главно посматрање
јест определење кабинета. Ми се не морамо дати завести од одвојених
случајности пре но што познамо нужну суштину. Кабинет је сложено
дружтво, — узица која сједињује, копча која закопчава, законода
вни део државе за извршни део државе. У његовом пореклу он при
*да једноме делу, у његовим радњама он принадлежи другоме делу,
Најдивније је о кабинету то што је он тако мало познат. Ми
тинзи не само су тајни у теорији, него су тајни и у самој ствари.
По садашњој практици ни најмањи званични поглед не баца се на њ.
Па и сам приватан поглед обезкуражен је и неволе се. Доња кућа, и
у самим њеним најнеуреднијим и најнемирнијим тренутцима, не би
дозволила да се прочита поглед на кабинетски састанак. Ни један
министар који би поштовао основне обичаје политичког праксиса не
При о ме 4
50

би пробао да чита овакву приметбу. Одбор који сједињује влаот која

прави законе са силом која законе извршује — која је, услед овог
сјединења, док она траје и док се заједно држи, најснажније тело у
држави — одбор је сасвим тајан Никакав опис о њему, који би био
у једно и исто доба красно и истинито изведен, још није на свет иза
шао. Узима се да је кадкад пре као какво неуредно надлежателство
састављено из директора, у коме многи говоре а мало њих слушају
— али нико ништа незна. *)
Но кабинет, премда је он одбор законодавне скупштине одбор је
са власти коју не би никаква скупштина — осем за историчке слу
чајеве, и после срећњег искуства — поверила ни каквом одбору. Он
је одбор који може да распусти скупштину која га је поставила; он
је одбор, који има обустављајући глас — одбор који има власт апе
лисања. И ако је постављен од једног парламента, он може да апе
лише ако узxте на други парламенат. Теоретички, међутим, власт
распуштања парламента поверена је само суверену; и находи се тра
гова о сумњи да ли је у свима приликама суверен обвезан да ра
спусти парламенат кад од њега овакво штогод кабинет захтева. Но
остављајући на страну оваква незнатна и сумњива изузећа, кабинет
који је изабрала једна доња кућа има право апелисања на следујућу
доњу кућу. Главни одбор законодавног тела има власт да распусти
превладајући део овог законодавног тела, — а у самој ствари, у при
ликама критичким, и само законодавно тело. Инглиски систем, с тога,
није абсорбирање извршне власти од законодавне власти; он је спо
јење два система. Или кабинет издаје законе и ради, или, ако то не
може да чини, он може да распушта законодавно тело.
Он је створ, но он плма васт да утамани своје творце. Он је извршна
власт која може да поништи законодавну власт, тако исто као и из
вршну власт која је наименована од законодавне власти. Он је напра
вљен но он може да направи; он доводи своје порекло од другога,
но он има дејство рушеће.
Ово спојење законодавних и извршних послова може, за оне који
то нису доста сматрали, да изгледа просто сувопарна и незнатна
материја као истинита суштина и права тајна инглиса устава; но ми
*) Каже се, да је на завршетку кабинета који је пристао да се предложи стална
ђумручина на жито, лорд Мелборн окренуо леђа вратима па рекао: „сад хоће
ли да се смањи цена житу или неће? Не обзиријте се више на то што ми
кажемо, јер то не вреди, но промислите, ви морате сви знати то исто.“
Ово је најграфичкија прича о кабинету коју сам ја кадгод чуо, но не могу
да стојим добар да је оно истинита. Лорд Мелборнов карактер је такав о
коме људи праве приче.
 51

можемо само да судимо о њеној правој вредности сматрајући само

неколико њених главних дејства, и сравнајући ју овлаш с њеним
великим утакмичаром, који изгледа да је снособан, ако сена то
не пази, да ју претече у свету.
Овај утакмичар је систем председнички. Карактерска одлика
његова је да председника бира народ на један начин, а доњу кућу .
на други начин. Независност власти законодавне и извршне особено
је својство председничке владе, исто онако као што је њино сје
динење и спојење право начело кабинетске владе.
Прво, сравите ове две владе у мирно доба. Дух цивилизова.
ног века је, да администрација тражи непрестано помоћи од законо
давства. Један од тих главних и нужних радова законодавсpва јест
разрезивање порезе. Расход цивилизоване владе непрестано се ме
ња. Он мора да се мења ако влада одправља своју дужност. Разни
трошкови инглиске владе садрже наизбежну различност променљи
вих сума. Васпитавање, дисциплина апсанска, художество, наука,
трађански трошкова непредвиђени од стотине врсти, ишту више но
*аца једне године а мање друге године. Издатци на обрану — тро
шкови на сувоземне и морске војске — мењају се још више као
што је опаснест нападања већа или мања, као што су средства, кад
се овака опасност не претече, јевтинија или скупља. Ако лица
која имају у својим рукама посао ни су иста она лица која
имају да праве законе, онда ће бити противност између ова два рода
лица. Они који намећу порезе известни су да ће бити између њих
и оних који порезе наплаћују неспоразумења. Извршној власти везују
се ноге и руке тиме што неможе да добије законе које она треба, а зако
нодавна власт се руши тиме што има да ради без сваке одговорности,
извршна власт постаје неспособна да одговори њеном имену до год она
неможе да изврши шта реши: законодавна власт деморалише се слобо
дом, решавајући оно од чега ће други (а не она сама) трпети по
следице.
У Америци толико се ова тешкоћа осећала да је полу свеза
порасла између законодгвне и извршне власти. Кад министар финан
сија савезне владе треба порезу какву он се о овоме посаветује
најпре и најпре са председником Финансијског одбора конгреског.
Он не може сам да оде у конгрес и да предложи шта он треба;
Он може само да напише писмо и да га конгесу пошље. Но он по
кушавала да за себе добије каквог председника Финансијска одбора који
*0ле његову порезу; — преко овог председника он проба да убеди
Одбор да препоручи овакву порезу; преко овог одбора он проба да
4“
52

склони парламенат да усвои ову порезу. Но овакав ланац саопшта

вања подложан је непрекидним прекидањима; он може бити дово
љан заједну саму порезу укаквој срећној прилици, но тешко ће, на овај
начинпроћи сложени бедце (буџет) — ми некажемо у рату и ли буни —
ми сад сравнујемо кабинетзки снстем и председнички систем мир
на доба — но у време Финансијске тешкоће и нприлике. Два па
метна човека никада со не слажу о једном и истом буџету. Ми имамо
шо садашњој практици индијског канцелара Фннансија који говори о
uнглиским Финансијама у Калкути и инглиског канцелара који го
вори о инглиским Финансијама у Инглиској. Но бројеви ни су ника
да исти, и погледи политички ретко су исти. Најжешћа полемика н
зишла је у свет, а по свој прилици и друге полемнке заиста не
мање од интереса скривене су у огромним гомилама наше инглиско
индијске преписке. -

Но одоошаји као што су ови морају постојати између погла

вице каквог Финансијског одбора у законодавном телу, и Финансијског
министра у извршној власти.“) Они су известни да ће доћи у су
коб, и ресултат је известан да не ће никога задавољити. И кад ове
порезе не донесу колико су се они надали да ће донети, које онда одго
воран за ово? Сасвим је вероватно да министар Финансије не би
могао убедити председника, сасвим је вероватно да председник неће
моћи убедити свој одбор — сасвим је вероватно да одбор неби мо
гли убедити скупштину. Кога, онда, ви можете да казните — кога
можете да оборите кад ваше порезе недостижу у Нема никога осим
законодавства, тело, које јако различна које је тешко казнити,
н колико су чланови права лица на која би се имала ударити казна.
Нити је Финансијски део администрације једини који зактева у
цивилизованом веку сталну подпору и спровод да се олакша зако
нодавству. Свака администрација ово иште. У Инглеској, у каквом
питању од важности, кабинет може натерати законодавство претњом
давањем оставке, и претњом распуштања; но ни једно од ових срества
не може се употребити у држави с председничком владом. Ту не може
извршна влада распустити законодавну власт, и она сне осврће на дава
ње оставке јер не може да нађе заступника. Сљедователно, кад се раз
лика у мњенију народи, законодавство је приморано да се бори са
извршном власти, а извршна власт опет је наморана да се бори са

*) Од вредности је да се примети да и за време кратког трајања савезне

владе ове незгоде јасно се саме показаше. Последњи догађај на ричмон
деком конгресу беше жестоки финансијски рапорт о Џеферсону.
 58

liti
законодавством; и тако сасвим природпо они се између себе боре
1050.
док им не истече време на које су постављени. Ту се находи, ме
овај ђутим, условље о стварима укојима ово описање, премда још
прилично истинито, ни је, при свем том, савршено истинито, и то је
мир кад се ненаходи ништа за шта би се борили. Пре буне у Америци,
| Па
због великог растојања од других држава, и другог економског по
10каја земље, беше врло мало знатних предмета за неспоразумење.
ри и liо да је ова влада постајала била под под инглиским наконодавством
| ().
кроз последњих тридесет година, неслагање и неспоразумљиво дела
[3КА.
ње двеју власти, којих је стално судејстровање преко нуждно за нај
ја ћ
болу владу, изишло би далеко јасније на видик.
8. Не
Нити је ово најгори случај кабинетске владе васпитавају народ:
нску
председничке владе не васпитавају народ, и могу га покварити. Ка
же се даје Инглеска изумела изрек, „опозиција њеном величанству;“
Г13.
да је била то прва влада, која је направила критику о адмистра
(Kof
цији и као о делу политике и као о самој администрацији. Ова кри
тичка опозиција следство је кабинетске владе. Велики појав дебате,
(Bt
велика справа народњег васпитања и политичке противности, јест
Дfђ наконодавна скупштина. Ту једна реч од каквог узвишеног државника,
2 (iii
један покрет странке услед велике какве комбинације, најбоља су
средства до сада позната да се подигне, пробуди и научи народ. Ка
бинетски систем обезбеђује овакве дебате, јер он им набавља сред
Uf!
ства којима се државници обавешћавају за у напредак, и којима се
утврђују у садањим владама Он производи људе који су жељни да
говоре, и даје им прилике да говоре. Решавајуће катастрофе каби
нетске владе критичке су поделе које су произвели Фини преговори. Све
шта вреди да се каже, све шта треба да се каже, најизвестније је
да ће се казати у кабинетској влади. Савесни људи мисле да они треба
да увере друге; себични људи мисле они би волели да се силом
наметну. Народ је приморан да чује обестране — све стране, можда
0 ономе, шта га се највише тиче. И он воле да чује, — он је же
љан да сазна. Човекова природа презире дугачке аргументе, који не
мају никаквих резултата, — тежке беседе које непроизводе никаква
побуђења — абстрактна изтраживања која остављају очите ствари онамо,
где су и пре биле. Но сви људи обраћају пажњу на велике резул
тате, а мењање владе је велики резултат. Она има стотинама грана;
"на тече кроз друштво; она даје надежде многима, и она многима
одузима надежде. Она је један од оних означених догађаја који
својим величијем и својом мелодрамом има и сувишан упечатак на
*уде. И дебате, које долазе најшосле до те кастастрофе — или до ње

--
54

доћи могу — известно је да ће се слушати и да ће продрети дубоко

у народно мњење. —
Путници по северним државама американским, које сунајвеће и
најбоље председничке земље, приметили су да народ није нарочно
одат политици :“ да он нема јавно мњене готово и чисто као што
је оно инглиско готово и пречишћено. Многи брзи писци овај су
недостатак преписивали „раси Јанка,“ инглиско — американском
карактеру; но инглиски народ, кад неби имао никаква узрока да се
бави с шолитиком , зацело политици неби никакву пажњу покла
њао. Он присудствује у опредељавајућој кризи: он ју задржава или
јој помаже. Да ли ће влада поћи напред или ће остати на истоме месту
опредељује се дебатом, поделом у парламенту. И мњеније сокакско,
тајно владајуће закључење друштва има велики уплив на ово поде
лење Народ осећа даје његово суђење остваримазнатно, и он себори да су
ди. Он успева у решавању јер дебате и разговори дају му Факта и ар
гумента. Но под председничком владом народ нема осем у тренутку
избирања, никакав уплив, он нема пред — а — се ковчежић гласања
његова је добродетељ прошла, и он мора да чека док се његов тре
нутак деспотисма опет врати. Он се не подстрекава да направи мње
ње као какав народ под кабинетском владом; ни ти се он поучава
као кабинетски народ. И у председничкој влади без сумње находи се дебата
у законодавне владе но оне су пролози без представе. Околоњих се ненахо
ди никаква катастрофа; ви неможете да оборите владу: цена власти није
дар законодавног тела, и нико ни најмању бригу неводио законодавној
власти. Извршна власт, велика средина власти и места, држи се чврсто и
непоконебљиво; ви неможете да ју променете ни у ком случају. По
учљива справа која је васпитала наше јавно мњење, која спрема
наша решавања, која уређује наша мњенија непостоји. Никаква
председничка земља нема нужде да прави сваки дан, деликатна
мњенија, нити јој је помаже но да их прави.
Може се мислити да би вођење преговора у штампи надокнадило
недостатке устава; да би народ који чита нарочито контролисао бри
жљиво владање своје владе, да би његова мњења о њој била тако
исто следствена, точна, и смотрена, под председничком као и под
кабинетском политиком. Но иста тешкоћа мори штаму која мори
и законодавнотело. Она неможе да чини ништа. Она неможе да про
мени администрацију; извршна власт избрана је за толико и толико
година, и за толико и толико година она мора да траје. Сви се чуде
да тако писмени, народ као што је то американски — народ који
читавише него ма који други народна свету, који чита толике новине —има
 55

такорђавеновине. Њине новине ни су тако добре као што су инглиске но

вине, јер оне немају исти узрокда буду гако добре. У политичкој „Кри
зи,“ као што ми говоримо, — то ће рећи, кад судбина какве адмииистра
ције ни јеутврђена, кад она зависи од неколико гласова, још истина
не утврђених од колебајућа и неопредељена мњења — онда истин
ска чланци по великим новинама од преке потребе су. Тајмс је на
правио већ многа министарства. Кад су, као оно недавно, кроз дуго
време парламенти подељени били, кад су владе подељене које су
биле бес „бесвестне силе гласања,“ и које су зависеле од разумне ја
чине, подпора органа који има највећи уплив на инглиско мњење
била је од критичка тренутка. Кад би уашингтонске новине могле
да оборе Линкона , онда би било доброг писања и красних аргуме
ната по уз шингтонским новинама. Но уашингтонске новине не могу
више да крену с места президента док му не истеку године на које
је сабран но што Тајлс може да крене с места лорда мера (кмета
лондонског) док му неистече година његове службе. — Нико и нераз
бира ни окаквој дебати у конгресу која „води ничем,“ инико
не чита дугачке чланке који немају никаква уплива на догађаје.
Американци бацају поглед на главне новости, па остављају новине.
Они не улазе у преговоре. Они не мисле да уђу у преговор који
би био без сваке ползе. (Продужиће се.)

П 0 Л И Ц И ЈА.
Од У. Кнежевића.

Мало по мало с развитком народа одпадају стара и средњеве

ковна начела, у којима огрезла беше полиција; мало по мало и
Она се стреса забагрелих предрасуда и изоди на виђело, те у заје
дници с осталим гранама државне управе иде, куда је наго нови дух
Према времену, развитку народњем и другим околностима, раз
лично се јављала и полиција Као верни пратилац живота народњег
"роповедаше она час једне, час друге мисли. У времена када прео
*маху мах сујевјерја религиозна, када идеје божанске управљаше
“У радњу, у времена та „једина цел, једини задатак човека
“ да се мукама и јадина удостоји небеског живота — па и
10лиција нагибала је тој цели. Њен рад, њене границе задирале су
Awиде, докле је хтела та цел.
56

У средњем опет веку кад се на рачун неразвијености масе,

осилише поједини сталежи, када груба материјалност опила беше
слабе главе, кад једнима „сва срећа беше у уживању, сопственом,
па постигло се ма којим путем, ма каквим начином — онда наодимо
н полицију на страни силних, на страни оних, који су били јачи.
Она постаде органом свега што се је силном прохтело.
И ако се је полиција мењала према духу времена час овако,
час онако, и ако је напоредо ишла истим путовима којима и остале
државне установе; опет својим положајем задобила је карактерис
тику, какву ниједна установа. Чести додир с општином, друштвом и
појединима, изазивао је чешћа зла, из учестани зала поста притисак
— који пређе у тиранију. Док остале власти ређом радњом прикри
ваше мане, полиција не би кадра да сакрије своје трагове.
Отуд и видимо ђе полиција од постанка до данас не би схва
ћена у правоме виду. И практичари и теоретичари гледали су у по
лицији непријатеља личне слободе, који је под маском јавног реда
протурао своју самовољу.
Погрешно мисле они, који издвајају полицију на страну па је
анатемишу а необазиру се нпмало на цео склоп државни Ако су
слободне мисли, слободна начела продрла кроз све установе, ако су
сви органи државне управе заданути духом напредњачким, немо
гуће је замислити полицију да чами у мраку, да се дави апсолути
змом. Но ђе влада деспотизам, ђе су поједини претопљени у це
лину ђе је држава цел а све друго средства, ђе се за опште добро
непрестанце јада, ту је зајиста у полицији оличен правац владин и
што се код ђекоји органа попушта ваља благодарити људма, који
престављају тај орган.
Пре него што се обавестимо о томе: шта је полиција, докле
допире њен круг и у чему се састоји њен рад, укратко да се до
хватимо историјског развитка.
Јошт у најстарија времена наодимо неке трагове полиције.
Ако узмемо да је радња полиције у главном била управљена на то
да одржи ред у друштву, онда морамо признати да је у првоме
друштву било неке власти, која је унечем радила то, што данас
ради наша полиција. Али сва радња старе полиције беше у делу, у
Факту. Није било одвојеног органа као данас, јер се онда поједине
гране државне радње нису одвајале једна од друге. Стари не бијаху
дозрели за то, па нису имали ни имена полиције нити су имали ка
кве теорије за њу.
 57

ма“. Тек од почетка 18. века јавља се полиција у виду оном у ком
(ETE је наодимо данас. Од тог доба продире у полицији нови дух, који
f{l}. према друштвеном стању заузе друго и гледиште. Ако се упитамо
ljivi одкуда је та грдна промена опазићемо да се ни одкуд не даје исту
јан мачити, до из самог строја данашњег друштва и његовог образовања.
Развијеност допре до највишег ступња, стара се оделитост пре
848), киде, учеста обрт, народи дођоше у чешћи додир један с другим.
ytál: 0дношаји учесташе, па се замрсише. Разноликости и посебности гр
ри: дне стадоше сметати обрту –– послови се нагомилаше, мораде на
ом и стат подела рада, и отуда дух човеков прегну за установама, које
Нć38 ће збрисати те запреке, које ће искоренити помесне различности и
0ЛАКШати ПОСaО.
Epi.
Тај посао нагомила се од дана када учесташе одношаји, а пре
у54 ступи се намножише и посташе препреденији од онда, од кад про
| 10 дре цивилзација, за којом су повучени трагови деморализа
ред ције, покварености. С тога судови падоше у стање, у ком им немо
гуће беше да ватају преступнике, тим пре, што су претеране судске
|4 је *рме одуговлачиле истраге и док се је један преступ пронашао,
| су замакли су десет. И то би узрок, те државе дођоше на друга средства.
() у То средство би полиција. Шта је дакле полиција?“)
Ако ћемо да се уватимо само за жпвот, ако ћемо да се осло
нимо на положно право, на право које постоји, онда ћемо врло лако
погодити шта је полиција. Али мићемо да пођемо даље, мићемо да
“ Одвојимо овде од историске школе, па да повaтамо све трагове,
да допремо до основа, па да сиђемо ка ономе, што је пред нама.
Ми нећемо да узмемо „да је свако стање у историји било саобра
* времену и околностима.“ Не мићемо да упитамо шта је полиција
"" науци. Јер ако се станемо ватати голог живота, нигда за боље
“ нећемо. Трпићемо што нас снађе и тек кад се раскине мрежа
у којој смо, засенуће нам очи изнурене густим мраком.
Да знамо шта је полиција, пита је њена цел, нужно је пре
“ да знамо шта је цел државе, и ту опет држаћемо се науке;
"" и " цели државној по временима постојале су различне тео
рије. Па ако се уватимо за историско стање, онда ће нам испадати
“ли полиције различне.
Ево како различно мисле о тој цели државној. Сви знаду да
****да погиала човека у друштво; сви знаду да је држава уста
*) полиција је постала од грчке речи „тскrstх“али се употребљавала у са
*** другом смислу и означавала је целу државну вештину, што ми зо
ћемо „политика.“
58

нова основана вољом човековом, ал се неда сакрити и то, да та

воља би покренута нуждом. Нужда је окупила човека а он побеже
у друштво, јер виђе да јошт ту остаје место, ђе се благовати може.
Па што не узмемо да је цел државе да се благује, да буде добро
свима онима, који су се збегли у дружину?
Развијеност и неразвијеност покретала је слабачке душе чo
векове час овамо, час онамо, слаб и мајушан презао је у почетку
од свачега. Дивио се природи, а чудио појавима њеним па је према
духу своме и стварао идеје, замишљао нека бића ван домашаја свога.
Према слабости замишљао је и Форме државне, ушо је у државу,
нашао је друштво, а ни сам не зна зашто. У целини себе не виђаше,
а пред природом губио је своју вољу, своју слободу, па је тако
створио државу по тој идеји која се назва идеокрација, а која нај
јаче беше оличена у теокрацији. Па шта видимо у теокрацији?
На земљи људе на небу Бога. Бог и природа утичу на живот
човеков, на његово изображење и т. д. Свештеници држе средину
измеђ народа и богова па и бијаху свуда први. Неђе влада владар
неђе свештенство а све у име Бога.
У Египту н. пр. по причи народа, у најстарија времена вла
дали су сами Богови, и та је влада трајала дуго, тако је било на
ВИПЛе МеCTa.

Доцније враћају се мисли озго с неба па се лепршају по ва

cдуху, ал не дотичу тако небо, већ се хватају више ледине. Човек
бира себи човека, даје му управу и у њему не види човека но опет
Бога. Владари посташе преставници богова „њима се не могаше
прикасати.“ Тако беше код Индијанаца, тако у Азији и Америци,
код Евреја и т. д.
Као што видимо народ у детињству осећао је у свему мајуш
ност. Воље своје не имађаше и цео живот проводио је у мукама
да угоди неким надчулним бићама. Сујеверје наметуло је узде чо
веку на врат па не умеде да се окрене, што год се збило, све беше
нужно. Све је зависило од природе, ништа човеково не беше до
да гледа.
Па како да замислимо полицију у та прастара времена? Да л,
ће мо и овде да узмемо, да је било друштва, а ђе друштва ту и
реда, а ђе реда ту и полиције? Не – о полицији реч је само онде,
ђе развијени дух осећа свој положај, ђе је развијеношћу измерио
своју снагу а сазнао своја права. Како ће се говорити о полицији
онде, ђе човек нема никаква права ђе му је сва радња у дужно
стима? У држави ђе су сви у дужности нема нигда спора о праву,
 59

0дношаји су прости и не дотичу се нигда правне сфере. Кад један

ради, други не осећа нити га дотиче та радња, нити може знати
за повреду, јер не зна ни за каква права. Накратко у природном
јошт стању наодимо ред, ал се он оснива на другим сасвим пој
мима. Цел је ту идеална и замишља се на другом свету, побуда је
глупост, сујеверје а средство мука и патња.
Те мисли и начела повлаче се чак до најновији времена и што
даље корачамо опажа се да се непрестано преокрећу и добијају
други вид.
У прва времена друштво беше голо оруђе неких замишљених
идеја. У средња те се идеје одлучне потиру и прелази се к ма
терији; у новија времена губе се сасвим и на место појединих, не
вадимих, не приступних личности, излази на виђело само друштво
* у друштву највише светле поједине личности. Од „теократски др
жава“ прешло се к тако званим „правним државала.“

Е па шта је дакле цел државе једне?

Рекосмо да је према развијености, времену и околностима
различна.
Платон код Грка рекао је: „Што се држава својим склопом
више приближава човеку, с тим је боља.“
Аристотел опет узео је „да је држава дружина, која тежи
да усаврши и задовољи живот.“
Цицеро Римљанин узе другче и вели: „држава је дружина за
право и благостање.“
У средњем веку појмови се шире даље, ал ни тада јошт не
беху кадри да одвоје државна права од приватних. Мало по мало
постави се међа измеђ њих, и ако јошт нисмо на чистини зна се
црта главна, која их дели. |-

у новије време поделише се писци на више страна и једни узеше

„да је држава друштво појединиа , које је постало уговором“
(Хоб, Русо, Пуфендорф и т. д.)
Философи као н. пр. Хегел сватише државу као неку установу
за морал и тако исти вели: „држава је дејствителност нарастве
них идеја и т. д.
Најпосле једни рекоше: да је установа „за општу сигурност“
други за „право.“трећи За „благостање“ и т. Д. -

Ваздан би могли ређати но да се оставимо тога, јер заилазимо

далеко од нашег задатка. Но да се сада упитамо: да ли се правац
полиције, да ли се њен круг и њена Цел даје ИЗВе СТИ једино из цели
60

државне, као што узима чувени полицај Мол? Оћемо ли као и он

поставити да је цел полиције она, која и саме државе?
С две стране даје се одговорити на то питање с научне и исто
pиске искуствене. Ако се ватамо за живот одма ћемо опазити, да
на цел полицајну не утиче само цел државна, и да се она не опре
дељава једино по овој Ван цели државне примећава се да на цел
полиц, утичу јошт и начини, по којима се долази ка тој цели.
(Свршиће се.)

У би ство председника Аврама Линко на.

(Завера у Вашингтону и Џеферзон Давиc 1865.)

Државни секретар у сљед изгубљене крви и страха беше онесвеш

ћен, но на срећу ни једна артерија није била повређена, ране за
рашћиваше мало по мало, Севард се опорави, и у Јуну мога опет
предузети управу спољних послова. Његов син Фридрих лежао је
још опасно болестан, лубања му је била на више места расцопана,
па при свем том што је се на више места бушити морала опет
ЖИВ ОСТАО.

Мајор Севард и болничар такође су издравили

Смрт преседника Линкона у оно критично време беше догађај
од неизмереног значаја. Пуцањ убичевог пиштоља одјекнуо је кроз
целу Америку његов одјек орио је се преко светског мора чак у
Европски континенат. -

У северним савезним државама било је 14. Априла још све

раздрагано од оне вести која се је — о заузећу Ричмонда и капи
тулацији Леовој распротpла. -

Вароши се светљаху од украса млоге куће беху венцима оки

ћење, весело су се лепршали барјаци а грађани већ разговараше
о оној свечаности коју су хтели да спреме у част враћајућим се бор
цима. На једанпут се радост претвори у жалост, око поноћи ле
тела је страховита новост преко жица телеграфских, да је Линкон
убијен, да је зрно Фанатичког лупежа пројурило главу онога чо
века, кога на северу именоваху најбољим пријатељем југа. У исто
доба дознало је се и за атентат на министра Севарда, а сутра дан
већ је се шапутало, да је постојао доста распрострти комплот бун
товника, по коме би требало да буду побијени не само Линкон и
Севард, него и под председник Џонсон, ђенерал пуковник Грент,
 61

ратни министар Стантон, први судија Шазе и други отлични сена

тори. Једва утишане страсти наново се распале, народ викаше за
освету а за проливену крв председника захтевао је крв своих не
пријатеља јужних главара. Новине потпаљиваху ватру, почели су
сву кривицу на непријатељску странку товарити и Џеферзона Да
ниса, председника конФедератовних држава, управо као одговорна
за ово лучко убијство слатрати.
У млогољудним варошима савезним хиљадама је се скупљало
заклањајући се на смрт и пропаст јужњака „Нема милосрђа, нема
сажалења убицима, то су они људи, који су хтели оставити њине за
робљенике да скашљу од глади, који су опустошили св. Албане,
који Њујорк запалише и опустошавајућу заразу по северу распро
стреше!“ Овако и овоме подобно говораше се у Америци.
У Европи готово осетљивост не беше мања. У Инглиској при
јатељи савеза саставише зборове, у коима беху цењене доброде
tљи. Заслуге првога грађанина Американског сваки Инглиз жа
љаше, као кад би му био отргнут члан своје породице.
Владе великих сила и других Европских држава похитале су,
да у најтоплим изразима своје сажалење изјаве, краљица Ингли
ска и царица Француска изјавиле су своје сажалење госпођи Лин
Коновој у својеручним писмима, Инглиски Парламенат, Францу
ски савет пааконодавно тело, Шпански Кортес, Италијанске ка.
мере, Аустриске и Пруске скупштине одобрили су од чести јед
нагласно, од чести са знатном већином адресе и исказали су у њима
народу и влади сједињених држава најтоплије саучешће и своју
најживоcнију Симпатију у грдноме губитку, црквене свечаности у
част убијенога свршене су свуда на најдостојнији начин.
По смрти Линконовој подпредседник Џонсон одма је узео владу
! cвоје руке. Јавно обзнани, да ће поверено му звање одправљати
У духу његовог предходника и сходно основима познатим од толико
"дина, и већ после неколико недеља све политичне странке биле
“) у томе сложне, да Џонсон онако исто притeжава велику ене
рђију као и Линкон, и да ће постојаном вољом и необичном мудрошћу
“0стаћи намишљене цели. Гласови о промени минстарства пока
*ли су се као неосновани, Севард управљаше страним пословима
* и пређе, Стантон је остао и даље шеф ратних послова; система
не беше у ником одношају променута и ко је год сурово — брутално
- подјармлење бунтовничких јужних држава очекчвао морао је на
“ро признати, да се у Џонсону јако преваријо.
62

Први задатак председника беше предузеће нужних мера да се

убице похватају, њини саучесници одкрију и Линкон погребе. По
родица Линконова да би вољи умрлога угодила желила је да његови
смртни остатци буду сарањени и Шпрингфилду у држави Илиноac.
21. Априла буде мртво тело опојано, главна варош савезна опро
сти се са мртвацом допративши сандук до Жељезнице. На гвозде
ним путовима креташе се чудновата жалосна пратња кроз државе
Мариланд, Пензилванију, Њуџерсеј, Њујорк, Охијо, Индијана, Или
ноac. Грдна, преко хиљаду миља дугачка гвоздена линија била је
запремљена скоро у целом своме протегу људима, који су при про
лазу капе скидали и цвеће бацали. У главним варошима Балтимор,
Харисбор, Филаделфији, Трентону, Неварку, Њујорку Албени, Си
ракусу, Рочестер , Буфало, Клевеланд, Колунбус, Индијанополис
Чикаго, гди је мртвачки спровод преноћијо, или се дуже времена
задржавао, ишло је стотинама хиљада отвореноме сандуку да би
још једном видели драге црте и да би љубимцу народа последњу
почаст указали. Вароши су се надметале у жалосним украснма и
у тужним свечаностима, изгледало је тако, као да је оца ми
лиуна нестало.
Да би представили веран снимак о општем узбуђењу духова
довољно ће бити, ако опишемо дочек мртваца и спровод бар у јед
ној вароши. Ми бирамо Њујорк, главну варош западне Хемисвеpe
(половину земљаног круга) почем су убице председника особито бли
зу стајале ка овој вароши и почем је овде највећу меру достигло.
Ј. Вилкес Бут беше у Њујорку добро позната личност. Уто
рак пре учињена дела нашао га је већ ту. Његов отац пре неко
лико година пресели се из Инглиске у Америку, као глумац био
је поштован од американаца јер је свонм улогама као Виргинијус, Бру
тус заслуживао опште њиово одобрење. Кад кад долазио је при
игри у полу беснило а био је свакад готов да своје беснеће стра
сти на бини изврши. По његовој смрти живила му је удовица са
децом у Њујорку. Два старија сина Едвин и Јуниус, такође су се
театру посветили, од коих је Едвин Бут био публици сасма драг.
Шекспирове карактере представљао је са великом мајсторијом, и
за време зимских месеци играо је Хамлета у Њујорку сто пути не
престано у дупке пуном театру. Мајка и браћа поштовани су као
сасвим лојални, каже се, да су ван себе били због крвног дела, и
једва су проживели срамоту која их је постигла. Млоги одличнији
грађани овим поводом тешили су у неколико писма Едвина Бута
уверавајући га да мрзост противу убице не преносе и на његову
 63

браћу. Јуније Брутус — Бут био је доцније као саучесник свога

брата затворен, но наскоро опет ослобођен. ОД Вилкесу Буту Њу
јорпске новине кажу: „то је један од најлепших младића, који се
могао видети, средина између Ендимијона и Антиноуса. Висок а
витак, широких прсију, а њежног стаса, бледог, благордног лица
ватрених очију узвишена чела, Бут беше љубимац свије женскиња
и више је срдашаца за се придобијо. На црне бркове много је пазио два
десет и три године стари младић притeжаваше неку природну при
стојност и одликоваше се Финим понашањем које је свакога привла,
чило. Његово представљање беше учтиво тихо, без претензија,
свакоме је се допадао кои га је само познавао. Просто но изабрано
0дело доказивало је леп укус. Нико није могао посумњати да ће
оваја младић бити подли убица.“
Од своје шеснајесте године Бут беше на бини, но слабо је
имао среће, публика му је предпостављала браћу, сđoг чега се
частољубиви младић опрости са позориштем. Млад, доброг стања
спољашности примамљујуће, ода се Бут разузданом животу. Учио је
да се са оружијем бори био је изредан нишанџија и мајстор пес
ничања. Као страшан приврженик ропства, придружи се године
1809, — кад су ропске државе биле узрујане нападом аболициони
сте Дона Бровна кои је код Харпере Фери на врху једне чете
напао на Виргинију, да би робове ослободијо, — оној чети којој је
било заповеђено да похвата бунтовнике и 2. Децембра стојао је под
вешалом, на ком је Бровн обешен.
Делима конфедератовним био је одан и телом и душом; пред
седника Линкона мрзио је смртно. У место да своја убеђења ору
жијем брани, он је се бавио на Северу скопчавајући савезе са јуж
њачким вођама, због тога одвојен од своих сродника, његов брат Едвин
одагна из куће онога кои је пријатељ бунтовника био. Услед тога Вил
*“ Бут оде у Мариланд, где узме неко добро под најам. Овде је
тако срећно шпекулирао са Петролеумом, да је отуда стекао има
ње до 100.000 долара. Са политичким једномишљењацима све се
више дружио и радио је противу Савезне владе. Више пути ишао
је у Канаду и у онолико уколико су му силе допуштале договарао
је се са пуномоћницима кабинета ричмондског па и са самим Џе
“рзоном Дависом веже савез. Као што је споменуто још 11. Априла
"ио је у Њујорку. Један познаник, кои знађаше о његовим шпеку
лацијама зејтинским упита га, да л' би пристао у ћумурску радњу?
“,“ одговори да нема кад, јер истог вечера мора ићи у Вашингтон
„Вашингтон је особито место за шпекулацију,“ одговори Бут врло
 64

мирно. И доиста, он је шпекулирао на убиство, јер три дана до

цније у био је председника.
Грађанство Њујоршко би по је изван себе од упропашћења и страха
када је чуло за овај ужасни догађај. Вест је прелетала са усти на
уста, но нико јој невероваше. Кад је дошло званично потврђење,
над грдном вароши навали жалост и бол. У Њујорку доста јака
јужна партаја трудила је се да простим речима искаже своје гну
шање према таковом злочинцу, млогобројни поштоваоци председни
кови и сви они, кои су били наклоњени стварима Савезним сма
траху смрт Линконову као народњу несрећу. У сваком сокаку, на
сваком месту стајали су грађани у гомиле, трговине беху затворене,
пико о ничему другом није хтео чути до о јужасној самрти и о
убици. Овде су новине наглас читане, тамо је приповедано о одкрићу
полицијском, овде су се гушали у јецању матори људи тамо опет пре
тило је се шесницама проклињући убицу и оне кои су га послали.
Као на заповест буду заставе до половине мотке извучене и
жалосно одело обучено. Глас, да ће мртво тело кроз Њујорк проћи
млогима беше утеха, јер им то беше још једна прилика да осве
доче мртвацу своје поштовање. Милиунима руку спреме се, да при
уготове достојну свечаност. Ко је видео у оно време Њујорк тај је
морао осећати, као да би био у некој жалосној кући. На торњима
и крововима лепршале су се у Флор увијене а савезне заставе; низ
прозоре висиле су црне и беле пантлике и Теници; куће беху жа
лосном бојом измалапе, грађани се виђаху у жалосном оделу, па
и најсиромашнији имао је Флор око руке. На здању народне ака
демије оf Design златним словим стајао овај натпис: „Death is swal
lowed up in wictory.“ Смрт је прогутана победом.
На пијаци у Унији Скар, гди ће бити подигнут споменик по
следњем умрлом председнику, стајаше на стубу марморном слика
(Suite) Линконова. Ћошкови беху украшени бесмртношћу и на
четири стране једнога суда стајао је овај натпис: „Никоме злоба,
свима милосрђе.“ Велики је Дух умро.“ „Лаку ноћ! анђели нека
ти поју за покој.“ „Живот му беше благородан и Елементи били
су тако у њему саједињени, да се доиста природа може подићи и
целом свету казати, то је био човек.“
Од зоре до у саму ноћ pујаше грдна гомила света по сока
цима, хиљадама хиљада ишлоје на лађи, на колима, шешице и на
Жељезници из близа и из далека да би сјајност спровода видели
(Продужиће се.) -

шт А и плe и јл. Н и ком и С ти о м и о н и ћ А у Б и о г гл д у .

}
 Број 3. У БЕОГРАду 30. ЈАНУАРА 1869. Година 1.
Излази три путу За све српске
месецу, на 2 та- крајеве стаје на
Ана 1“ бака сваки пут. годину 72 гроша
Претплата се или 8 фор., на по
шаље напред у- год. 36 гр. или
o ци
редништ. у кући - 4. Фор., на три
with a госп Мелентија мес. 18 гр. или
Симића до теле- 2 фор. поједини
врћа. графа. ЛIIСТ ЗА СВЕ ТРАНЕ ПРАВНИХ НАУКА. број стаје 9 г. ч.
тајн.
Издалу и уређују Д. НОВАКОВИЋ, С. АНТИЋ, У. КНЕЖЕВИЋ.
је њу
legiji. САДРЖАЈ: Начело министарске одговорности — Развиће општих појмова о казни. — Интански устав. —
Полиција. — Убиство председника Аврама Линкона.
у Суiº

ку, *
opet
III || ||
НАЧЕЛО МИНИСТАРСКЕ ОДГОВОРН00ТИ
У УСТАВНОЈ МОНАРХИЈИ.
крi,
i pº
jali.
ене ||
III.
прi Правна природа министарске одговорности.
ljepč
(Продужење.)
| прi
nije Ми смо у преднаведену разлогу поставили правило, да одговор
ĐIMA.
ност министарска јесте дисциплинарна. Да би истинитост ове потврде
нi доказали, морамо растумачити суштину дисциплинарнога права по
Жi
тање. Ово ће нам бити најјасније, кад поставимо разлику измеђ дис
* fi
циплинарног и казненога права. Осим тога, упоређењем овим увиди
1ка
ћемо каква је разлика пзмеђ министарске одговорности — како је
wak Ми схваћамо — и измеђ оног казненог посматрања, које смо изло
жили напред.
Казнено и дисциплинарно право врло су различни у својој цељи,
па наравно и у примени и средствима.
Казнено право, утемељено на државној власти државе, јесте уста
нова за одржање правна поретка. И кад то право казни оног ко квари
тај ред, тиме смера, да се добије јавна накнада.
Право дисциплинарно, које има држава над њеним слугама, јесте
установа која нам јамчи да ће управа државна бити добра и пра
ведна, као што захтева сама цељ државна. Оно мора по разном сту
Пњу својих принудних средстава: или да одржи званични службени
ред, или да обезбеди и одржи државну службу.
Тога ради, док је казнено право уопште у снази противу сваког,
-дисциплинарно је тек у опредељеном одношају према држави. Из раз
66

них мета казненог и дисциплинарног права, изводе се по самој при

роди битне разлике у погледу на њиову примену.
О криминалној казни реч је само онда, кад је закон измерио
злочину радњу и поставио за њу извесну казну. За дисциплинарно
казнење није нужно, да је дужност законо шпецијализирана, јер је
звање само шо себи извор многим дужностима. Казнено право нај
већма казни злочину расположеност душевну, те је потом казнење
кулпе (небрежење) само изузеће. Напротив право дисциплине, које
тежи да се ујамчи добра државна управа, по својој природи не може
правити такву разлику.
Примена највиших дисциплинарних средстава може се према
околностима оправдати не само за погрешке које се учине у држа
вној служби већ и за оне, које излазе из немарности, нехатости, не
знања и неспособности.
Казнено право носи на себи апсолутни карактер, користи и нека
особена призрења искључена су; само закон решава и казна наступа
свуда, гди ју је поставио закон.
Сасвим је другче код дисциплинарног права. Оно суди о радњи
не само с погледа правичности, већ се обазире и на државне инте
ресе и на потребе, те рад тога противно казненом праву, може по
државу испасти и корист, поред дисциплинарне казни; најзад у ка
зненом праву ватају се само поједине радње, испитују и суде по за
коним правилама; у дисциплинарном праву узима се у вид цело по
нашање званичника, цела тенденција (тежња) његовог руковања дуж
ности, и оцењују се све околности. Другим речма: казнена власт по
својој суштини јесте опредељена, а дисциплинарна јесте дискреци
онарна (разборнта) власт.
Према различним намерама различна су и средства обе установе.
Кривична казна јесте у патњи, коју трпи онај, који руши јавни
поредак, она је зло, које сналази грађанина као таког. Принудна
средства дисциплине, нису никад казна у кривичном смислу и ако их
дотични осећа као зло. Да се постигне одређена радња или да се очи
сти државна служба од шкодљивих и кварљивих елемената, узаман
је погађати државне слуге.
У овој главној разлики основа је, те се казнено и дисципли
нарно суђење нигда не сударају, нити се узајмно искључују.
По томе једна иста радња може у исто доба бити предметом не
само казненога и дисциплинарног поступка, већ се — према околно
стима — због пете радње државни слуга, може казнити најстрожије
дисциплинарним судом ма да га је казнени суд и ослободио.
 67

По овом општем посматрању нема сумње, да је одговорност ми

нистарска по својој природи, дисциплинарна. Што се тиче цели, ми
смо то подпуно доказали нашим догматичним разлагањем, пошто је
код одговорности министарске, као и код дисциплинарне одговорно
сти свију државних слугу главно: да се осигура дужност онаква,
каква је својствена доброј влади и управи; да се савесно врше служ
бене дужности а да се заштите државне дужности од рђавих, неспо
собних и неверних слугу. У погледу на примену, ми смо већ у кри
вичном делу одбацили казнено мишлење као несходно, а доказали смо
како је нужно дисциплинарно суђење, онако као што је својствено
дисциплини. Што се тиче средстава, мора смо се досад ограничити
на опште знаке: да је одузимање звања једино дозвољено код држа
вног слуге као мерило.
Међутим да изближе определимо противу министара дисципли
нарна оруђа, нужно ће бити, да потање расветлимо принудна сред
ства, која су уопште на расположењу дисциплини, и органе, којима
је поверена примена тих средстава.
Теорија разликује ниску или корективну (поправничку) и вишу
или чистећу дисциплину.
Прва обухвата сва принудна средства, као: опомене, укоре, мале
новчане казне, суспендовање (удалење) на неко кратко време и т. д.
— а свим тим средствима оће се да се води уредно посао; њима се
позива државни слуга да испуни дужност, њима се казне уопште све
мане којима се вређа дужност; но ако те мане излазе из небрежења,
онда постављеним средствима државни слуга још се не чини неспо
*бним да одржи и даље своје звање.
0ве дисциплинарне казне, које постоје у неким законодавствама
као тако зване „казне реда“ у противположају правим дисциплинар
ним казнама, — безусловно припадају, с правом, вишим надлежа
телствама над подчињеним, као што је то припознато по готову свуда.
Другче се поступа у нечем са средствима више дисциплине ко
јима се оће да одржи државна служба од шкодљивих елемената;
"уда се тим средствима неверан слуга или удаљује од звања или
збацује.
„Виша дисциплинарна средства, деградације и одпуштања из
службе вели лефтер (Нбfter *) употребљавају се само онда кад
-—

") Овај писац наводи за пример, кад један државни слуга у своме звању по
штујуће интересе државне доведе у опасност. (N. Arhiv des Crim. rechts,
XIII. S. 82 83)
5“
 68

се докаже да код државнога слуге због кривице нема оних пред

лоставака, под којима ту је поверено садање звање, или под ко
јила би он у опште мого бити постављен у државну службу.“
Казна коју поставља она чистећа дисциплина, као што се сви
теоретици саглашавају, не може више да буде ствар администра
ције већ правде. Решити: да ли је државни слуга своју званичну
дужност тако јако повредио, да је држава овлашћена, разрешити га
од државне службе, тако, да му се право и економна екзистенција
званична поруши, — решавање о томе велим не сме се предати ад
министративном надлежателству.
Кад се дисциплинарно удаљава државни слуга од звања, или
државне службе мора се устројити Формалан судски акт, не обази
pући се на то што се тиме смера да обезбеди државна управа.
Кад се свакојако вишим надлежателствама мора допустити право,
да даду повода дисциплинарном предузећу, то би опет требало да
постоје особени дисциплинарни судови, који би, независно од адми
нистративнога надлежателства одређивали средства више дисциплине.
|-“
Ови дисциплинарни судови морали би по начелу њихова организо
вања, по заштитној Форми поступка, гарантовати државним слугама
да неће бити самовоље, а у исто доба морали би заштићавати државу
противу неверних слугу. Дисциплинарни судови морали би испити
вати и судити по правди и државну интересу, еда ли је државни слуга
повредом своје дужности раскинуо услове, под којима му је дато
звање н да ли је нужно да се за то удалн од дужности?
Без сумње ови основи нису још припознати у законодавствама
немачких држава, већ је напротив већи број од њих и примену ви
ших дисциплинарних средстава, бар у односу на административне зва
ничнике, поверио вишим управним надлежателствама — премда су
ова при вршењу дисциплинарне јурисдикције дужна да се држе за
коних прописа. И у Пруској, гди је одговорност државних слугу, изу
зимајући министре, доста добро уређена, министарство, - дакле нај
више административно надлежателство, — јесте последња инстанција
у свима дисциплинарним делима не судских државних слугу, ма да
се званично одпуштити може само онај чиновник кога је поставно
краљ или министар, пресудом особеног дисциплинарног суда.
Исто тако и у много других држава, рекурси (жалбе) се шаљу
министарству противу пресуде дисциплинарнога суда.
Ако сад применимо и на министре средства ова дисциплине, која
смо расветлили тек у основу, онда је јасно, да је нужно одступити
 69

у нечем при примени ових средстава, и ако је одговорност министар

ска по својој суштини дисциплинарна.
Пре свега мора ћемо искључити средства ниже дисциплине,
којима се не иде на то, да се ко разреши од дужности а нарочито
стога, што се она, — негледајући на то, што ни мало не дејствују
— не дају сјединити са достојанством и положајем највишег држа
вног слуге, који не сме имати никаке маане. Напротив оруђа више
или чистеће дисциплине, — премда са неком модификацијом, као што
ћемо касније видети, — очевидно дају се применити на највише др
жавне слуге, пошто и овде цељ више дисциплине као: да се ко удали
од звања или у опште од државне службе, захтева, да се држава
сачува од опасних и шкодљивих слугу, који су показали својим по
ступцима да су неспособни за звање.
Само се пита: коме припада право, да суди и да изрече дисци
плинарну казн ономе министру који је повредио своју дужност. На
ово ће се питање одговорити овако:
Како нема вишег надлежателства поврх министара, то се по
казује нужност да се преда народном преставништву да оно непо
средно тужи министра и да тражи дисциплинарну одговорност. Према
положају министра као највишег државног надлежателства, нужно
је да о повредама њихових државних дужности суди један дисци
плинарни суд који је независан како од народна представништва тако
и од владе.“) И овде се дакле показује још један основ по коме треба
да суди један особени суд.") Ово ће нам бити још јасније, кад гла
вне податке наше истраге укратко сведемо.
По нашем мишлењу министри су равни свима осталим држа
вним слугама у смотрењу одговорности. Они су, као и ови подвргнути
не само простој казненој-правној одговорности, већ и дисциплинарној
за све радње противне уставу, законима или природи звања самог.
Само што се тиче форме различна је дисциплинарна одговорност ми
нистара због њиовог особеног положаја, од одговорности, која се тиче
Осталих државних слугу.
Докле народно преставништво при повредама нижих званичника
има право жалбе, дотле при повредама Министарским има само
"----------------

") Дисциплинарне судове ми апсолутно сматрамо за изузећа. Ђе год постоје

ти судови, као и преки знак је аномалије. Кад је и наука и искуство нашло
гаранције у три самостална суда, нашто према појединим приликама од
стушати од тог правила. Теорија која је хтела да васпита људе страхом,
шала је. Ју.
") Не видимо основа, нити има разлога. Ју.
 70

право тужбе јер поврх њих не постоји никако одговорно надлежа

телство; докле дисциплинарна власт над нижим званичницима, вишим
надлежателствама, у последњој инстанцији министру надлежи, —
односно ниже дисциплине с правом, а за вишу дисциплину врло не
умесно, — нижа дисциплина према министрима одпада, те особени
дисциплинарни суд мора судити о њиовим тешким повредама дужно
сти пошто повр њих нема вишег надлежателства.“)
Народно представништво тиме не добија никако карактер вишег
надлежателства над министрима. Министарска одговорност стоји на
спрам државе, и отуда није задатак народног представника, да суди |-

о повредама министарским већ је он позват да као контрола државне

управе, подигне тужбу противу министра и да изазове судску пресуду.
Тога ради по нашем мишлењу, министарска одговорност није
особина, као што су је доселе сваћали, већ се она придружује оста
лим законим основима; она није само камен којим се завршује уста
вна система, него је и закључни камен одговорности свију званичника.
(Продужиће се.)

Развиће општих појмова о казни, како код поједине особе тако

И КОД Читавих народа.
(Свршетак.)

Са појавом друштва појављују нам се оне исте Феномене, које

нађосмо и код поједина човека.
Као поједини тако и само друштво сматра казањ као освету.
На место приватне освете -- vindicta privata — ступа на среду освета
јавна — vindicta publica. — На место дакле да се користи оним раз
вићем, што је већ у поједином находило, друштво почиње оданде ода
кле је овај почео. Бадава друкче није могло бити. Није с тога, што
би неред наступио, што би се скок учинио, што би се живот отпо
*) Садржина министарске одговорности тиме се ништа не мења. Кад н. пp.
један нижи чиновник повреди устав тако, да за то у казненом закону није
прописано злочино дело, онда камера остварује право своје тужбе код
министарства. Ово у том случају наређује истрагу противу дотичнога по
сле које може се тај удалити од службе. По нашем мишлењу то исто бива
и код министара, само што овде народно представништво, пошто нем i
више одговорне надлежности, подиже непосредно тужбу, а суди особени
дисциплинарни суд
 71

чети морао нестањем детињства, него стањем неким у коме се већ

зрелост огледа, што је противно природи саме ствари, и пшто ум чо
вечији није кадар да појми.
i!римењивајући ову казањ, друштво не само да је примењује у
име нападнутога него је врши и у име самога онога права, које њему
припада, а које је од стране преступника повређено. Друштво је већ
Постојало. Људи су га као таково хтели и признавали. Морало је се
оно као таково и одржати. Одржање своје и оно је само као нешто
нужно сматрало. Ту нужност условљава оно поштовањем туђега права,
Поштовањем оних, који су му сву веру поклонили. Друштво се по
јављује као стражар свачијега права. Задовољавајући право прива
тнога, кога је напад друштвено посредовање изазвао, оно задовољава
п само своје повређено право, т. ј. не поштовања онога, пито оно тражи
да се поштује. Из овога последњега и изводи се карактер казнена
као јавнога права. Казањ узима на се строг вид. Она превазилази
границе нападнута права. Она се јавља просто као сурова освета, као
враћање такова зла за учињнено зло, које има за цељ да кривца
сасвим како са стране Физичке, тако и моралне сатре. Отуда затр
Павање са камењем, отуда разапињање, черечење, — страховите
казни, које се не само у светом писму него и код самих образова
них Грка и Римљана као остатак из варварских времена находе; ка
Зна све онакове, какове је тек начело освете породити могло,
Код неких источних народа, где је друштвена свест јошт у за
четку и где је власт јошт слаба налазимо и данас као владајућу ову
предрасуду. Тако и, пр. код Арављана видимо, где се води осветни
рат не само између појединих особа или њихових породица, него и
између читавих племена, пустињских синова. Дошав у Суец замоли
један Француз пашу тамошњег, да му дозволи да оде на Синај, у
којој цели замоли за Ферман и уједно да му се да и један пратиоц,
који ће га путем спроводити. Пут није безбедан, освета се води из
међу пустињских племена одговори му паша (Albert du Boys Histoire
du droit criminel. I. 10.)
Тако видимо, да је било и код Јапанезaца: Аutrefois on pouvait
reprocher aux Japonais une contume sanguinaire qui imposait aux des
cendants d'un homme offense l' obligation de venger son injure, quand
is en trouvaient loccasion dans le sang de la postérité de celui qui
! avait insulte. (Некада је се могло и Јапанезцима пребацивати, да
је и код њих постојао онај крвожедни обичај, по коме су потомци
каквога нападнута човека обвезани били да у првој прилици крвљу
ма кога из потомства нападачева освете ону увреду коју је предак
72

њихов од овога претрпео.) Eyres et Malte Brun, Сollection de voyages

XII. 384. —
Код Египћана видимо где краљица самих Богиња врши освету.
Са помоћу сина Оруса Изиса се свети Тифону за убијство њена мужа
и брата Озириса. — Diod. de sic. I. 80—88. Превод од Муо.
Код Евреја било је тако исто.
За Индијанце немамо никаквих дата, која би примерима наше
казивање потврдити могла. Цело њихово почетно државно биће уви
јено је у тајне мистицизма и у релиђиозне приче. „Сhez les Hindous,
la religion a détruit tous les monuments historiques (Du Boys, Histoire
du droit criminel I. 12.) — т. ј. код Индијанаца је релиђија срушила
све историчке споменике. Али као год што је математичару или ло
ђику дозвољено да из више доказаних истина изводи неку трећу, тако
звану ипотетичну истину, тако је и нами слободно послужити се тим
истим среством, јер — и ми ништа друго до истину хоћемо, — докле се
самим историчким датима противно не докаже, ми велимо да је и
код Индијанаца, као и код свију осталих народа освете у првобитном
значају ове речи морало бити.
А шта за Грке да кажемо, кад нам песник Еврипид вели: „Ох,
каково је то уживање кад гледаш где умире онај, који ти је зло
нанео“ (Нercul fur. стр. 732.); хоћемо ли моћи казати да и код ста
рих Елина не беше освете када код Есхина читамо: „крвљу напојена
земља оставила је неизгладими траг, који такође крв од своје стране
зактева (Соéphores 64).“
Да је код Римљана освете у почетку било, о томе су нам све
док оне свирепе казни, које код њих у најлепшем цвету државна
живота находимо; казни, које на се јошт печат освете у правом зна
чају ове речи носе.
Код Ђерманаца налазимо ову освету уписату и у самим зако
нима. Тако прописује Грагас, овај најстарији исландски законодавац:
„ако је когод рањен, он се може осветити ономе, који га је ранио
до идуће главне скупштине. Исто право имају и они који су га пра
тили до места, на коме је дело учињено,“ па онда, на другом месту:
„смрћу се може осветити сваки онај, кога је неки обезчастио — дакле
за увреду части — тиме, што му је овај казао да је раган (подлец);
строгин (prostitue); сортин (sodomite).
У Ниjаљ - сази, најстаријем норвешком закону, за кога се
вели, да је само коментар грагасових закона, наилазимо на пропис
норвешкога краља Хакана, по коме се смрћу казни она повреда ча
сти, која је породици нанешена: „ако нађеш човека код жене, која
 73

се рачуна у твоју породицу — код твоје супруге, ћерке, матере или

сестре — ти га можеш убити, ако хоћеш, али твој поступак мораш
ономе кога прво сретнеш заједно са причином, која те је на исти
на исти навела, испричати. Затим ћеш причекати неко време док на
следник убијенога не баци стрелу, којом сазива суд да реши о уби
ству (т.ј. да изрече суд свој о томе да ли је убица по закону имао
право да убије). Ако наследник не баци стрелу, то ћеш је ти пу
стити. У опредељени дан доћићеш на суд. Ту ћеш, пошто положиш
оружје на праг самога олтара, зактевати мир, држећи се обичних
Форама, и позваћеш се на сведочбу онога човека, кога си први пут,
По учињеном убиству, срео. Ако ти је овај долазак од стране насле
дника убијенога забрањен, било силом или претњом, суд ће како тебе
тако и твоја добра за мирна огласити тако, као да је твоју одбрану
саслушао.“ (Hakon gutathing crp. 161).
Код Словена находимо такође ову освету, где се она у почетку
друштвена реда врши.
Тако вели Јарослав у руској правди: „ако се догоди, да један
убије некога, онда брат свети брата или син оца, или отац сина, ако
нема сина, онда син братљев, или син сестрин.
У српским народним песмама пева се, како Србин воле да се
освети, него да се посвети. Од вајкада па до данас Србин је се све
тио ономе, који му је зло нанео. Подобан чеду корзиканском, он је
за мање увреде требио по целе породице, шта више његова се освета
и на саме животиње и на безтелесне ствари нападнутога простирала.
По причању једнога нашега пријатеља и данас се налазе у чачан
ском суду акта, из којих се види, да је ово начело и од наших не
ких господара практиковано. У место да се народне предрасуде сва
ким могућим начином утиру, ми смо имали прилика да видимо како
се самим законодавцем постојеће страсти све више и више потпи
рују. Сви смо скочили па хоћемо преступнике да поправљамо, а овамо
нашим преступима изазивамо нове. Хоћемо да се угледамо на остале
“разовање народе а овамо су нам по неке од наших казни јошт
Трагови средњевековних предрасуда.
Тако је и код Пољака било освете, о чему сведочи њихова реч
»Vina“, што значи дуг, а то ће толико рећи колико и казањ. Је ли
“ некога убио, онда је он постао дужник породице убијенога, која
* поверитељ има право да наплати дуг. Наплата се ова друкче
удејствовати не може до тим, што ће се дужнику живот одузети, јер
та он већ дугује.
74

То су примери, које смо могли покупити у цели тој да самим

датима потврдимо наш навод, т. ј. тај навод, да нам се друштво у
његовом почетку јавља онако, као што смо видели, да нам се и по
једина особа у првобитна времена појављује.
Из свију тих примера види се, да је друштво у почетку пре
ступнику наносило већу казањ, но што је сама природа учињена пре
ступа собом зактевала.
То је прва периода, друштвена развитка о томе какав је био
појам о казни.
У тој периоди видимо где је сама повреда части смрћу прана.
Видимо дакле враћање већега зла, него што је било оно, које је из
вршено. Видимо дакле освету у њеном првобитном значењу.
Па ко врши ту освету; који враћа неће зло од онога што је
било учињено; да ли је то само друштво или поједини? Закони су
постојали, а где је закона, ту мора бити и друштва у државо-пра
вном значењу ове речи: где је пак друштво, ту се оно мора јављати
као судац за учињено неправо уопште, па и у казненом значењу
ове речи. Па да ли је тако и у овој периоди? Тако одиста. Нека вас
не збуни онај појав, где видите да се сродник, ближњи, једном речи
приватни свети, па онда нећете пасти у то противусловље, које со
бом доноси тај ресултат као да је се човек повратио у оно стање,
које је већ преживео у стање прва његова детињства. Будите на чисто,
а бићете само онда, ако испитате стање ствари, о коме је овде го
вор. Испит тај показаће вам, да је овде човек само прости извршник
друштвене воље. Друштво налаже — човек као приватна особа мора
да врши. Ово морање налагано је често и самом казни. Друштво на
лаже, човек је дужан да врши. Вршење и само право два су разна
појма. Онај, који има право да нешто чини или не чини, онај може
или сам то своје лично право у дело приводити нли за остварење
истога може другога опуномоћнти. Опуномоћени врши до душе, али
то вршење не бива у име његово него у име другога. Ту је обвеза.
Било му драго или не, он мора да ради. Тако је исто и у време првих
друштава. Нападнути се по каткад сам свети, али та освета бива у
име друштва. Оно ју је у својим законима уписало, оно је и нало
жило најближем, да његову вољу у дело приведе.
Што пак друштво врши своје право преко другога, то је друго
питање, питање које у неколико и за наше доба важи. Друштвена
власт изриче правду, вршење пак те правде остављено је вршиоцима
законих правила. Главно је, да је вршилац овлашћен на вршење. Тако
је данас, тако је морало и у почетку бити, тим пре, што друштвена
 75

власт у то доба не беше јошт тако снажна и тако развијена да би

сама непосредно трагове преступника истраживати, да би их сама
свуда и свакад преда се на одговор повлачити могла.
Када је друштво из те периоде у другу прешло, ми немамо исто
pичких дата. Све што у том смотрењу можемо казати, своди се на
то, да је оно пре или доцније увидети морало претерану строгост
оних правила, којима је тражило да задовољи како самога нападну
тога, тако и да одржи свој ред. Зашто, да задајемо веће зло, него
што је претрпљено, кад од тога нити ја нити сам повређени има ко
pисти, нити пак то одговара идеи апсолутне правде, морала је се тако
друштвена власт питати онда, када је себи одговор дала: враћај зло
paЕНИМ ЗЛОМ.
Тим одговором или боље рећи усвајањем начела тога, друштво
је ушло у другу периоду.
Да су народи кроз ту периоду проћи морали, сведок нам је не
само друга књ. Мојсеова гл. 21. где се вели: око за око зуб за зуб,
рука за руку, нога за ногу, и т. д. него и сами закони Грка и Ри
мљана. Тако прописиваше Солон, овај грчки законодавац: Si quis
monoculo oculum effoderit, uterque ei efodiatur (Diog. Laert, Vit.
Sol. 59.) Тако беше уписано и у ХП. таблици, овом најстаријем пи
сатом римском закону: Si membrum rupsitni cum eo paicit, talio esto
(l. 10, Сod. de calum.).
У трећој периоди друштво казни тиме, што тражи од престу
Танка да поремећени мир опет поврати. Оно гарантује слободу личну
и имовну свакога свога су члана; тражи и од другога да ову гаран
тију набљудaва, оно хоће мир у своме округу. Прекорачили когод
"ва правила, он је се за то откупљивао. Отуда речи Compositio, Frie
densgeld, Geldbuse, Wehrgeld; отуда и у нашем језику реч крвнина.
Код Јевреја беше откуп тако уобичајен да је Мојсеј принуђен
био у 35. гл. књ. IV. прописати, да се откуп не узима од онога кр
вника, који смрт заслужи.
Из горе наведена цитата: „Si membrum rupsit, ni cum eo pa i
cit, talio esto види се, да је ова казањ и самим Римљанима позната
била.
По урезу на штиту Аиљевом, где се преставља суђење двоице
" томе, да ли је убијца откуп платио, дознајемо да је откуца и код
самих Грка било.
Код Ђерманаца био је прогоњаван сваки онај осуђеник, који
није хтео платити откуп. Је ли пак био сиромах а извршио је убиј
“189, онда су морали зањ његови најближи сродници откуп платити,
76

Нису ли ни ови хтели или нису ли ни они могли, онда је убијца пре
даван био у руке родитеља убијенога, који су му смрт, како су хтели,
задавали (lex salicatit LXI.).
Ето тако ми узимамо да је човечанство корачало у својим пој
мима о казни, док је на данашњи ступањ развиће дошло. Кад погле
дате теорије кривичнога права, видећете где оне своја начела или из
прве или друге или треће периоде друштва ова развића црпе.
6'тојан Антић.

ИНГ ЛИСКИ УСТАВ.

(Продужење.)

Пошто смо казали да подела законодавне и извршне власти у

председничкој влади слаби ааконодавну власт, то може изгледати
као противсловље кад кажемо да ова подела такође слаби и извр
шну власт. Но то није никакво противсловље. Подела ослабљује ову
сложену силу владе — сву императорску власт, и због тога она
слаби и обе њене половине. Извршна власт ослабљава се очевидно.
У Инглиској јаки кабинет може да добије помоћ од законодавне
власти у свима делима што олакшава њену администрацију. Он је
сам тако да речемо, законодавно тело. Но председника може везати
парламенат, и сасвим је могуће да буде везан. Природна тежња чла
нова сваког законодавног тела та је да постану знатнима. Они желе
да задовоље частољубље које је похвале или похуде достојно; они
желе да остваре мере за које мисле да су најбоље по јавну срећу; они
желе да учине да се наша воља осећа у великим пословима. Сви
ови узроци терају их да се одупиру извршној власти. Они остварују
сврхе других ако они помажу, они унапређују своја сопствена мне
ња ако победе; они су први кад победе, они су помоћници кад по
*
мажу. Слабост американске извршне власти била је обично велики
предмет свакојаких критика пре побуне савезничке. Конгрес и од
бори конгрески по природи спречавали су извршну власт јер ту ни
је било никаква принудна јавна осећања које би их контролисало и
с њима управљало.
Но председнички систем не само да даје извршној власти про
тивника у законодавној власти, и да ју тако прави слабиом; него
он ју још ослабљава умаљујући њено унутрашње својство. Кабинет
избира законодавна власт, и кад је ова законодавна власт састав
 77

љена из лица способних, онда је овај начин избирања извршне вла

сти најбољи. Он је тако да речемо избор од избора само под условима у
којима је бољи избор од избора него прости избор. У опште говорећи, у
изборној земљи (ја мислим уземљи која је пуна политичка живота, и где
се употребљују популарне установе) избор кандидата да бирају канди
дате проста је играчка. Изборно друштво американско овакве је
природе. Мислило се да ће депутирци кад се зберу бити сасвим ис
крени и независним избором избрати себи председника. Но први из
бирачи јако имају пред очима интерес. Они само зато бирају де
путирца да гласа за Линкона или Брикенрица, и депутирац само
добија цедуљу на писану, па ју баца у суд у ком се прикупљају
гласови. Он сам никада не бира председника нити мисли да га сам
бира. Он је прости гласоноша — преносач: право решење у рукама
је оних који га бирају, који га зато бирају што знају шта ће да
ради.
То је истина да и бритски доњи дом зависи од истих уплива
Чланови се већином, можда бирају за то што се зна да они хоће
да гласају за каквог нарочног министра, пре него из чисто законо
давних узрока. Но — и овде се састоји главна разлика — Послови
доњег дома знатни су и непрекидни. Доња кућа нерастура се, као
оно изборни колегиум у савезним државама пошто је избрала себи
поглавара; она бди над пословима народским, издаје и обара за
коне, поставља и обара министре, сваки дан. Следователно она је
право изборно тело. Парламенат од 1857. год., који је био избран
више него сваки други парламенат из посљедних година, за то да
подржава нарочног првог министра — који је био избран, као што
би могли Американци да кажу, по „палмерстоновој цедуљи“. —
пошто је већ две године дана постојао оборио је с мннистарске
столице Лорда Палмерстона. Премда је он изабран у интересу на
рочног министра, он је исти у самој ствари оборио истог министра
Добар парламенат је главно изборно тело. Да је способан да
прави законе за земљу, његова већина треба да представља главну
Цифру разборитости ове земље; његови разни чланови треба да пред
стављају разне нарочне интересе, нарочна мнења , нарочне пред
расуде које се находе у овој земљи. Треба да се у њему находи
по један бранилац за сваку нарочну странку, и велико неутрално
тело које неприпада никаквој странки које је једнообразно и раз
борито, као што је и сам народ. Тако тело, ако само може бити,
најбољи је избирач извршних власти који себи можемо представити.
Оно је пуно политичке делателности; оно је привезано за политички
78

живот; оно осећа одговорност за послове који се доносе као што

су били у њиховој кући; оно има толико памети колико изгледа да
је има и само друштво, о ком је реч. Оно је управ за оно за шта су
се борили да створе Уашингтон и Хамилтон, а на име, изборни ко
легиум састављени од најодабранијих људи у народу.
Најбољи начин да се оцене њене користи тај је да се баци
поглед на алтернативу. Утакмичко тело бирачко цео је народ, и оно
је по теорији и искуству, у свима најређим случајевима, хрђаво
тело избирачко. Линкон при његовом другом избору, пошто је био
изабран кад су све Федералне државе бациле своје уједињене по
гледе на један само предмет био је драговољно с нова изабран од
народа који одиста бира. Он је сједињавао у себи предмет у који је
свак живи био заљубљен. Но ово је један једини председнички из
бор о коме се може оволико да каже. У скоро свима приликама
председник се бира махинериом гласања и комбинација, који су са
свим сложени те се савршено непознају, и који су врло прости те
због тога нетребају никаква описања. Он није избор од народа, он
је избор од оних који имају у рукама државну крму. Врло велико
изборно тело у мирно доба нуждан је, готово законит, предмет из
борној операцији: Човек може да зна да му глас пропада само кад
гласа као део каквог великог друштва; и кад он гласа као део он
се одриче свога изборног посла у корист поглавара овог друштва.
Народ баш и кад он сам бира био би, у неколико, невешто тело; но кад он
не бира сам собом него само као што агитатори желе, он је као
какав велики, лењи човек, с малим, погрешним мнењем, — он се
покреће полагано и тешко, но он се покреће на заповест хрђаве
намере; он мисли мало па и ово мало што мисли рђаво мисли.
И у колико је народ мање способан да бира него какав пар
ламенат, утолико он бира хрђаве људе. Американски законодавци
из последњег века много су се худили због тога што нису допус
тили да буду и министри председникови чланови скупштине; но, освр
ћући се на нарочну сврху коју су они имали пред очима кад су
ово овако урадили, они су јасно предвидили и мудро решили. Они
су желели да држе „законодавну грану одвојено од извршне гра
не ,“ они су мислили да је овака подела преко нуждна за добар
устав; они су држали да оваква раздвојеност постоји и у Инглис
ком уставу, ког су најпаметнији међу њима узимали за најбољи устав.
И да се заиста одржи овака раздељеност између поменутих власти
нужно је да се нзкључе председникови министри из законодавства.
Кад они неби били искључени, они би помрчали самога председника.
 79

Законодавно тело веома је жељно и халовито; оно себи граби што ви

Пе може, оно оставља другоме што мање може. Страсти његових
чланова поглаварске су страсти; својство да прави законе, најпро
страније својство од свију заповедничких својстава његово је оруђе;
оно хоће да узме у своје руке администрацију, ако може да ју узме.
Покушани својим сопственим тежњама, основачи савезних држава
беху врло паметни што изкључише министре из конгреса.
Но премда је ово изкључење неопходно нуждно председничком
систему владе, оно опет због тога непрестаје бити у исто време
малено зло. Оно понижава јаван живот. Ако се члан законодав
ства не осигура нечим вишим но што је реч ако се он не изазове
надеждом да ће дејствовати и нечини одговорним за своја дела пр
вог реда човек неће се никад старати да заузме место, и неће млого
да ради ако се и прими места. Припадати дебатујућем друштву које
се држи извршне какве власти ни је предмет који ће произвести
благородно частољубље, и међутим је положај који храбри лењост.
Чланови парламента изкључени из службе немогу се никада срав
нти, а још мање изједначити, с члановима парламента, који нису
изкључени из службе. Председничка влада, по њеној природи, дели
политички живот на две полутине, на извршну полутину и законо
давну полутину; и овако делећи га не чини ни једну полутину тo
лико важном да какав човек налази за вредно — да сав свој жи
вот њој посвети — да се за њу и душом и срцем заузме, као што
је то случај са кабинетском владом. Државници које народ бира под
председничким системом нижи су од оних државника које он бира
под кабинетским системом, док је у исто време и изборна справа
тако исто много несавеснија.
Све ове користи далеко су од веће вредности у озбиљним вре
менима. Јер тада је и сама влада од веће важности. Направљено
јавно мнење, поштовања достојно, способно, и уређено законодав
ство, добро избрана извршна власт, парламенат и администрација,
који не стоје измеђ себе у опозицији, него се узајмно помажу од
већег су значења кад велики послови напредују него кад мали по
слови напредују — кад има много да се ради него кад има мало
да се ради. Но уз ово, парламентски или кабинетски устав има још
једну особну корист у врло опасним временима. Он има право да
*држи у својим рукама власт, која је способна за крајње нужде, и
*ја је потребна.
Начело народне владе у томе се састоји да се највиша власт,
"Предељена сила у политичким стварма, находи у рукама народа —
80

Није нуждно нити је уопште она у рукама целог народа, ни да је

она у рукама већине, него да је у рукама избраног народа, у ру
кама одабраног и пробраног света. Тако је то у Инглеској, тако је
то и у свима слободним земљама. Под кабинетским уставом у изне
надној нужди народ може да избере поглавара за сам случај. То је
сасвим могуће па и истинито да он неће бити поглавар пре прилаке.
Велика својства, заповедничка воља, брза енергија, жива природа
која је способна за велику кризу нетраже се — препреке су — у
обичним временима. Какав лорд Ливерпул бољи је за свакидашњу
политику него какав Чадтам — какав Луи Филип много бољи него
какав Наполеон. Као што је свет створен ми често требамо, кад се
изненада изроди каква велика олуина, да променамо корманоша —
да заменимо думенџију тихога времена са думенџиом холуине. У Ин
глеској ми смо имали тако мало катастрофа одкад је наш устав до
стигао зреле године, да ми не умемо управ праведно ни да оценимо
његову очиту благодет. Ми ни смо имали нужде да имамо каква Ка
вура да управља нашом револуциом — каква представничка човека
над свима људмa кojи је способан за велику прилику, и природним,
ЗаКОНИМ НаЧИНОМ ДОВеДен Да ВЛaДа.

Но баш у Инглеској, кад она беше врло близо напрасној кризи

коју смо имали у последњим годинама — у кримској тешкоћи — ми
смо употребили ову власт. Ми смо оборили Абердинов кабинет, нај
способнији који смо имали, од кад је изишао акт о реформи — та
кав кабинет, који није само уређен, него по превасходству уређен
за сваку тешкоћу осим једне на коју би наишао — који беше пун
мирне мудрине и скромности, и коме недостајаше само „демонски
елеменат“, ми избpacмо државника који имађаше такве заслуге,
које се онда тражише, који ће, кад осети да је јака сил и инглиска
иза њега, ићи напред без обзира, и који ће се борити без престанка.
Као што се у оно време говорило „ли отерасло Квекера, а наме
стисло Баксера“.
Но под председничком владом ви неможете да радите ништа
што је на ово налик. Американска влада сазива сама владу из света
најизбранијег, но у брзој кризи, у времену кад је суверенска
власт најнужднија, ви не можете да нађете најодабранији свет. Ви
сте добили конгрес, који је избран за известно време, који се ра
стура по определеним прописима, који се не може ни пре ни после
одређеног времена растурити — ви имате председника који је избран
на известно време, и који се не може покренути са свога места за
ово време: све наредбе су за опредељено време. Ту се не находи
 81

никакав еластички елеменат, све је круто опредељено, и за известно

време постављено. Ма шта се догодило, ви не можете да убрзате ни
шта и не можете да успорите ништа. Ви сте обзнанили програм ваше
владе у напредак, па одговарао вам он или не одговарао, радила та
влада добро или рђаво, била она оно шта ви требате или не била,
по закону ви морате да ју примите. У земљи од сложених међуна
родних одношаја то би се највише догађало да прве и најопасније
године сваког рата њом би управљао први министар који је за мир,
и да прве и најопасније године мира њоме би управљао први мини
стар који је за рат. У сваком случају периодом прелаза управљао
би на сваки начин човек који је пабран не за оно за шта је он иза
бран да уведе, но за оно за шта је позват да измене — за политику
коју ће да напусти, не за политику којом ће да управља.
Цела историја американске грађанске војне — историја која је
бацила велику светлост на дејство председничке владе у време кад
је влада најзнатнија — само је пространи и продужени коментар оваких
размишљавања. То би било, заиста несвесно приписивати председни
чкој влади као таквој особени недостатак због кога је подпредседник
Џонсон постао председником — због кога је човек избрани за сине
Кура утврђен у ономе шта је за тренутак најважнији административни
део у политичком свету. Недостатак, премда је најкарактернији из
над сваког очекивања“) за правиоце устава и за његово дејство, не
срећни је догађај овог нарочног случаја председничке владе, и није
никакав преко нуждни саставак ове владе. Но први избор Линконов
не подлежи никаквом оваком пребацивању. Он је био карактерни
Пример природног дејства овакве владе у великоме. И да је ово деј
ство, било влада од непознате количине и то је лако казати. Тежко
да је когод у Америци имао живу мисао о томе шта би волео Лин
***, или да би знао известно, шта би он радио. Поглавари државни
"од системом кабинетске владе нису само познате речи, него и по
знате идеје. Схватање које је можда и неистинито у сваком обзиру,
*ан које је најживље и најистинитије схватање, шта воле Гледстон,
*ла шта воле лорд Палмерстон, иде из уста у уста у друштву. Ми
"росто немамо појма о томе шта то значи бити остављен на милост
-—

*) Правиоци устава иадали су се да би подпредседник био изабран од избор

ног колегиума као други најпаметнији човек у земљи. Подпредседништво
пошто је синекурство, другога реда човек, који је пријатан онима који
имају у рукама власт увек готово долази на председништво с преваром.
Изглед да ће он заменити председништво далеко је сасвим био да се на
ТО И МИСЛИЛО.
Прама . 6
 82

и немилост у рукама непозната човека који има суверену власт. По

јам да се употреби какав човек од непознате нискоће у незгода од
непознате величине за нас је просто врло смешан појам. Линкон, то
се истина десило да је човек, ако не од особите способности а оно
бар сасвим правичан. Он је имао дубоку унутрашњу пуританску при
роду која се развила у патњи, и која му је стекла име. Но успех у
лутрији није никакав аргуменат за лутрије.
Такав случај је, међутим, природан председничкој влади. Пред
седник је избран на начин који забрањује избор познатих људи, осем
код нарочних околности и у тренутцима кад је јавно мнење, раздра
жено и кад је оно деспотско; и следователно ако се сурва на нас
каква криза одмах пошто је председник избран, неизбежно ми имамо
владу од непознате количине — врховни надзор ове кризе, који би
наш сатирик назвао државник Х (непознати). Баш и у мирно доба,
влада председничка је, из многих разних узрока који су изнешени на
видело, испод владе кабинетске; но тешкоћа мирног времена није
ништа кад се сравни с тешкоћом из времена немирна. Сравнителни
недостатци правилног, општег дејства председничке владе, далеко су
мањи него сравнителни недостатци у времену изненадног немира —
недостатак опружљивости, немогућност диктаторства сваки недоста
так револуционарног уздржавања.
Овај контраст објасњава за шта је карактерско својство кабинет
ских влада — спојење извршне власти са законодавном власти — од овако
велике важности. Ја ћу да приступим томе да покажем какви народн
могу је имати, и какав је начин под којим она постоји у Инглеској.

П 0 Л И Ц И ЈА.
Од У. Кнежевића.

} (Продужење.)

Начини при остварку цели државне различни су и у свима светли

или „опште добро“ или „влада државна“ или „поједина личност“.
Ради јасности да узмемо овако: Држава једна пошла је ка цели и
узимајући да је она у „општем благостању“, смисли да бољег пута
од стеге нема. Поједине личности изгубе се сместа и под маском
тог општег благостања настане безвлашће, настане сила, изгуби се
право појединих, ни о слободи личности, ни имовној нико и не сања
пред тим општим благостањем. По себи се разуме да ће тај
 83

правац овладати у полицији и да ће јој се с правом рећи да је

непријатељ личне слободе.
Ако опет узмемо ову ствар са стране научне, морамо је друк
че и схватити. И тада да појмимо цел државну, ваља да похватамо
оне побуде, које су нагнале човека, те је ушао у државу. Реко смо
напред да је побуда била нужда, а хтело се је избећи зло а наћи
добро. Од природног стања ушао је човек у друштво и потражио
га ради обране, ради помоћи узајмне, ради опстанка и напредка
слободног.
Није дошао човек у друштво, друштва ради ни у државу др
жаве ради. Држава без људи гола је реч, — она је ништа. И тек
са човеком настаје реч о држави. Кад тако знамо да се према по
будама опредсљава цел. Онда према цели општој, према цели дру
штвеној државној, — како хоћете — морамо определити и цел свију
органа, који су постављени да раде и теже ка тој цели. Побуде
првобитне тако означиле су јасно цели друштвене — државне, а
Цел опет државна обележава цел појединим органима у држави. И
тако смо на чисто, да сви органи државни морају тежити ка оној
Цели, које ради и склопљена је држава.
Према свему сада треба да знамо шта је цел државе па ћемо
онда знати шта је и цел полиције а означићемо узгред малену јед
ну разлику у томе: Што је цел државна ширег обима и општија, а
полицајна напротив ужег. Различним путовима и средствима долази
се до цели државне, јер су различне и многолике и потребе чове
кове. Према тој различности и многоликости различна су и сред
ства и једно од таких средстава јесте и полиција.
Цел државна јесте дакле да се осигура опстанак човеков и
да се уклоне све оне препреке , које би слетале развитку њего
“ и душевних и телесних сила.
Ка истој цели тежи и полиција као установа државна и поред
"etanaх установа има одређен свој посао, који искључно припада
њојзи. Према томе „полиција је установа која тежи да уклања
"репреке оне које би дошле од природе, а унеколико и од људи
но радња њена јавља се тек у случајима, ђе поједини нису
мири да уклањају те препреке.
Препрека зна се има двојаки и оне доходе или од природе или
од људи. Последње имају више подела са стране правне Препреке
могу бити стављене правном овлашћењу једнога и према величини
t: *
повреде те правне свере одређује се граница полиције. Тако ћемо
видети у доцнијим чланцима, да се у тим повредама правним су
6“
 84

дара полиција са судом, видећемо да и полицији у извесним слу

чајима припада судство.
Упита ће ко, па зар полиција није за одржање реда? Ми смо
навикли, уобичајили и скоро нам је у крв прешла дефиниција: „да
је толиција установа за одржање реда.“ И јест тако — а ако се
размислимо о горњем определењу опазићемо да се под њим разу
мева ово определење. Јер установа, која уклања препреке природне
или људске тежи да одржи нормално стање друштва, тежи да теле
сни живот појединих одржи и сачува од повреда, а душевном да
даде полета.
Различно су опредељавали полицију, различно су започињали
и с разних гледишта проматрали радњу њену. Колико год је писа
ца, толико је скоро определења а то је с тога, што полиција није
ништа друго до установа искуствена која се базира на животу и
црпи правила из живота. Према потребама одређује се њен круго
рад. Према развитку општем њен се круг сужава, према самостал
ности општинској такође — а ђе је јошт неразвијен општински жи
S
вот, ђе поједини због културног свог стања немају никаквих сред
*
става на руци те да се развијају по вољи, ту наравно разуме се да
је круг полиције све ширији.
Према свему томе разуме се да ће различан испадат појам по
лиције како је кад посматрамо с овог или оног гледишта. Да то о
гледамо побројаћемо укратко различна определења, па ћемо онда
похватати све главне црте и из њих увиђети какво ко гледиште за
узима.
Кант „Полиција се стара за јавну угодност, безбедност и при
стојност.“
Ресиг је опет поред безбедности јошт и за „лепоту угодност
нравственост и рану.“
Херције, Хеужан, Рот, Жоакентал, Шнауберт, узимљу да је
цел полиције „да одржи опште добро, опште благостање.“
Лалтрехт поред „благо стања“ додаје јошт и „јавни ред.“
Илецер за цел полицајну поставља саму , угодност.“
Крајтмајер опет „да се одржи са по рана у цветању и да
се одклони нужда и сиротиња.“
Гро план и Илалц ватају се државне цели и без икаквих
подељака, без ограничења и сужавања веле: „да се полиција ста
ра да уклони препреке, које су на путу државној цели.“
Нимерман наоди у полицији установу која уклања препреке
које сметају јавном реду“ и вели: „Поред судова поставила је
 85

држава органе, који имају особену дужност, да систематички

и непрестанце лазе на сва стања и све догађаје било природне
било људске, из којих би произишли наладаји на грађ. ред или
би могли произићи у даље да пазе на све узроке, изворе и за
четке зала и да их спречавају, није ли то могуће, онда да учи
њена зла одкривају, кривце ватају и предају казни.
Чусти и Јунг удаљавају се у нечем од наведених писаца па
веле да поред „општег добра, полиција има да се стара и „за до
бро појединих.“
Шеци црпи појам полиције из државног права па вели. „Она
је орган који чува од повреда и опасности и који се стара за
благостање, у колико је то услов те да се осигура оно, што по
стоји.„
Најпосле Моа чувени полицај приближује се Јусту и Јунгу
уколико се дотиче човека и његовог развитка, а не вата се смиш
љеног општег добра под којим често нема добра ни за општност ни
за поједине. Он вели: „Полиција је установа која тежи да укло
ни спољне препреке, које би стајале на путу свестраном раз
витку човекових сила а поједини не би кадри били да их одклоне.“
И сувише би набрајања и право вели Мол у својој полицији
„скоро толико исто различних погледа, Ж0,22278 0 24 писаца, a f{0-
4ШК0 противника толико и ликења.“

Да критички пролазимо разна мнења било би сувише а ома

шили би и наш задатак, у главном да похватамо језгрене црте, ко
ima ce карактеришу та мнења — ал пре свега да видимо у чему
је погрешка тих разних мнења. У томе држаћемо се полиције Мо
*е, који у I св. на стр. 11, 12, и 13. у прим. под 3. вели:
Три су главне мане.
1. Једни обилазе појам и цел државе, обилазе оно што се тра
жи па се пуштају у ситнице и опредељавају сам круг, обим рада
полицајног, и то чине или на начин негативни т. ј. казују шта није
*диција н. пр. полиција неозначује ни судски, ни црквени, ни Фи
|} нансијални део управе државне, или просто описују поједине радње
полицајне, па једни набрајају више, други мање н. пp. „толиција
“ је установа државна за безбедност, лепоту, уљудност, нpав
ti i “твеност, рану и т. д. то је начин просто описни
И, друга је погрешка логична у определењу, и ту једни сужа
t“ вају појам полиције а други га шире. Тако једни под појмом поли
ј *је разумеду целу државу, једни опет целу Финанцију, а једни у
 86

круг полицији увлаче сва права. То су они, који шире полицајни

кругорад.
Други су они који узимљу да је цел полиције једино „да
спречи зла“. Но ми знамо да радња полиције није управљена је
дино на то да спречава зла нити она једино спречавањем зала приноси
користи друштву. Колико је важна ова страна јошт јеважнија друга, ко
ја помаже да се постигну позитивне користи. Уска су јошт и она опреде
лења која у појму полиције виде једино државу а недотичу се ни најмање
појединих личности. То исто вреди и о онима, који се старају само за
опште добро, а поједине сматрају као оруђа и државе и полиције.
Ш Трећа погрешка јесте у самој цели државној. Погрешке
ове безбројне су и напоменућемо неке узгред. Једни као што реко
смо напред узимљу да је цел државе „да усаврши род људски“
(то веле Филанђијери и Росхирт) други да јој је цел „нравственост.“
Трећи „осигурање права“ четврти „опстанка“ пети „благо
стања“ и т. д. По себи се разуме да су се писци према целима
државним морали разликовати и у целима полицајним.
Из свега што смо досад говорили можемо опазити, да је сва
тешкоћа у томе како да означимо тачно поједине правце у радњи
полицајној. И зајиста у залуд је басати се око тога : јер као што
рекосмо полиција се базира сва на животу, на искуству. Како су
потребе друштвене различне, тако морају бити различни и начини,
различна средства, којима ће се задовољити те потребе. Отуд према
|
разним потребама, разна требају знања, разни начини, разне уста
|
*
нове. Сваки случај који се згоди у животу има за се своју оделиту
| природу. Ту прпроду полиција мора сазнати, па према њојзи уде
сити и своју радњу. Зато право вели: Ромер.
„Дејствителност полицајна недаје се прорачунати, као ни
сам живот. Њој се не могу прописати форме, ни поставити
правила.“
А лепо о томе говори и Штал у својој науци државној:„ По
ље полицајно најбогатије је, све што се дотиче цели и интере
са људског, припада полицији и она се о томе стара. Суд одр
жава и повраћа у редовно стање и тако се јавља само онде ђе
има повреде - финансија је такође ограничена и не иде у без
крајност, а војска је опет проста сила, која ради само кад је
нужда. Све је другче код полиције.“
Све то отворило је широк пут полиц. властима, те су тума
рале и тамо и амо. Ђе год су насрнуле свуда су продирале. Уда
pили на „општи интерес „“ заклања се полиција „личном сло
 87

бодом“ погазили ову на среди је „опште добро, и тако се њојзи

немoгаше да ухвати рачун.
Чинила је грдне погрешке и у теорији и у практици. Кад је
требало да ради највише, она је дремала, а ушлеташе се свуда ђе
је излишна била. Тамо је страдало и „опште“ и „приватно добро“
овамо је поништавана лична слобода.
У средњем веку полиција се обазираше врло мало на то опште
благостање — и ако приватни небијаху нимало осигурани. У после
дњем веку полиција пада у сасвим противне мане — ударајући не
престанце на правну сверу појединих. И дан данашњи полиција у
пада час у једну, час у другу ману т. ј. час је сувише ревносна за
„опште добро“ час опет но ређе за „приватно.“
У другим чланцима поћићемо даље те видети шта треба ста
вити под појам полиције.

Убиство пред се Д и и ка Аврама Л и нко на.

(Продужење.)

23. Априла у јутру око 10. сахати приспе спровод у станицу

Џерсејску, последња кола беху украшена црним и белим цветним
венцима, велики у црно обложени сахат на западној страни, чији
показач показиваше на 32. минута после 7. сахати, носаше натпис:
„Срце народа беше сгођено 15. Априла 1865.“ а на противној страни:
„буди спокојан и знај да сам Бог,“ при улазку кола топови пуцаху
и сваки беше гологлав. У сред јеке Хорацијеве оде коју је певало
немачко певачко друштво „integer witae“ и песме „гробна тишина“
} скину сандук четири сержана из ветеранског корпуса, војничка по
|18 часна стража поздрави оружјем, и сад се крене спровод са нашред
два генерала на мењачку пијацу, где су била стаклена мртвачка кола
|- упрегнута са шест ђогата, на која мртво тело сместе. Код капије
ц“ Феријеве дочека државни секретар мртве остатке преминувшег пред
if седника, у лађи Феријевој стајаше на предњој страни мајор Гинтер
окружен општинарима, и под јеком свих звона на лађама находе
ti” ћим се превезу се на другу страну. На ону страну обале беше по
ј стављена седма регименте, при ступању на обали музика је свирала
жалосни марш, Спровод се наново Формира и иђаше уз Десбросову
yy улицу Худзонској улици, одатле каналском улицом Бродвају кроз
ју парк Ровски источној страни оделења парка халског. Прозори и кро
J“
88

вови кућа беху пуни људи, из зеленила дрва у парку вирило је

стотинама глава а доле чекаху хиљадама на долазак сандука. Ис
пред покривеног ходника халског наместило се беше немачко пе
вачко друштo 900-1000. Људи у два велика реда; певачи су носили
њине певачке знаке шокривене Флором и на левој руци црне маш
лије. Ротунда (округло здање) у којој стајаше ката Фалк, предста
вљао је ка неку чаролијску слику. Стубови и зидови били су цр
ним покривени и украшени заставала савезним и варошким. Два
светњака осветљаваху унутрашњост ката Фалка кои је кад је се са
степена Ротунде погледало представљао готички свод. Горњу окру
глину свода украшавао је сребрни орао, испод орла стајала је Лин
конова слика. У унутрашњости црног каталФалка, обасут са сре
брним звездама, намештене су биле мраморне слике Вашингтонова,
Вебстерова, Џаксонова и Клејова. Покрај Ротунде находећа се гу
вернарска сала била је такође скромно украшена, штатуе, рамови
слика, полилеји Фреске по дуварима беху Флором покривене, па и
сам астал Вашингтонов кои је ту стајао, носио је жалосие знаке“
Отпуштени добоши и свирке објаве напослетку приближење
спровода. На један мах све онеми, ништа се друго није чуло до зве
ка оружја ређименте која почаст указиваше жалосни марш музике
и топот коња кои су лагано вукли мртвачка кола. Кола се зауставе
подофицири инвалидског корпуса узму са црном кадифом навучени
сандук на рамена и унесу га уз басамаке цити хале у унутрашњо
сти Ротунде. Свирачи свирали су један комад из Хилершовог ора
ториума „Саул“, затим су немачки певачи певали духовни кор од
Шуберта и хаџиски кор из Вагнерових „Sanbäufer."
Пошто су носиоци сандук на ката Фалк спустили , одмашира
пратња у гувернарску салу и ту начини ка неку ограду. Ђенерал
Бурнсиде приближи се са једном женскињом и ова положи на сан
дук величанствену повеску од Камелија, Азамија, и Капуцинара. Две
друге жене донесу крстове од белих камелија а господин један из њуџер
сеја спусти леп десетоћошкасти шраф из црвени камелија, које
престављаше орден у виду крста. Чувари мртваца дигну капак са
сандука и присуствујући буду замољени, да се удале почем су се
требале да приуготове нужне спреме за излог мртваца.
За време док се ово догађало н док се је ката Фалк и мртвац
снимао, све више и више света купилоје се пред здањем , одупи
рајући еe свакога минута јаче стези полицијских служилаца: У 12.
сахата врата се отворе. Навала жељних гледалаца беше ужасна. У

колико се јаче на пољу чуло врење и бука народа, у толико је мир

 89

није било унутра. Свака хиљада, која се уз басамаке у Ротунде ус

Пела, ступљаше у колико је могуће лакше, са задржатим дисањем
приближаваше се сваки парадној постељи и сматраше тужно, узбу
ђен мало променуто мртво тело. Млоги покушаваху да мртваца по
љубе, но задржавани су од стражара, многи клечаху молећи се Богу.
После подне у прве сахатове била су већином лица радничкој кла
си принадлежећа, људи жене деца, доцније налазило се богатих и
частитих грађана. У вече буде унутрашњост цити хал осветљена и
немачко певачко друштво певаше жалосне песме које су произво
дале особито дејство. Наступање ноћи свима очевидцима остаће не
заборавимо. Беше редка тужна слика. Парк цити хал и његова о
колина беше умотан у густу мрачност, из прозора суседних кућа
светлећа се свећа чинило је те се помрчина неколико корака даље
гушћа показиваше. Око парка гураше једно уз друго грдна мложи
на људи, која је неуморимо изчекивала, кад ће ред и на њих доћи.
Око самог здања седма ређимента беше направила као неки стра
жарски ланац, полицаје и стражари одржавали су поредак. У овом
Кордону пружало је се једно празно место, у средини овога пењао
је се цити хал у црну ноћ подобно гигантској гробници, са кућњег
крова лепршале су се до пола мотке извучене заставе, које је ве
тар лагано покретао. Стотинама изашло је из линијо, што су изгу
били наду, да ће моћи ући, друга стотина, попуњавала је одма пра
знину, продавци нуђаху цигаре, поморанџе — сваке врста јестива,
млоги су понели са собом пољске столице и седили су трпељиво
чекајући док им маса улаз отвори. Још и око 3 сахата трајаше непре
стано бурна навала, по свима улицама врилоје као што нигда није
за време дана. Рачунало се, да је у сваку минуту улазило у Ротунду
Кроз источна и западна врата око 100 лица, па и сљедећег дана
трајаше навала непрестано и рачуна се број оних кои су у Њујорку
облик председников видели, најмање 120.000 душа, а можда преко
500.000 људи морали су отићи без да су своју цел постигли.
25. Априла био је леп пријатан дан, ниједан облачак не скри
ваше ведрину неба. Опет по сокацима стајаху гомиле, по прозорима
крововима, сваки је био свечано обучен и имађаше ма где неки ма
лени знак, цвет или машлију на прса и Флор на руци. Око подне
ватрена кола зауставе омнибусе и друге возове по сокацима кроз
које ће пратња морати проћи, па и на самом пристаништу све су
*ађе стајале са полуиздигнутом заставом. Друштва еснафи скупе се
* њино опредељено место, народња војска заузме свој положај, на
“точној страни парка, полиција задржаваше велики простор за гра
 90

ђанске дивизионе. Око 11"/, сахата у цити хале беху скупљени са

мо почасна гарда, ђенерали Дикс и Сандфорд са своим штабовима,
неколико општинара и дописници новина. Последњи пут погледе на
мртваца, затим затворе сандук, и мртвачка кола украшена са упле
теним цвећем и белим камелијама, са 18. ћогата вучена и са 18. у
црно одевених пратилаца дођу пред заaње. Баш у 1, сахат осам под
официра инвалидског корпуса спусте сандук низ степене, добоши
добоваху, чете презентираху а сви гледаоци стајаху гологлави
Спровод мртвачки овим се редом образовао.
1, Баталион морских војника, један корпус музике, седма ре
ђимента Њујоршка, ђенерал Дике и његов штаб, мртвачка кола са
пратњом, већи официри војске, депутација Вашингтонска, Филадел
Фијска и других вароши, грађански дивизион и чланови друштва и
d заната, под јеком звона, грмљавом топова и звеком жалосних мар
шева крене се од 100.000 људи састојећи се спровод.
Око 4 сахата уђу мртвачка кола у капију жељезничке стани
це, Худсонске реке, ветерани спусте сандук у спремљена кола, на
знак ђенерала Товнзенда пође локимотива звонећи а око 4 */, сахата
разиђе се спровод у највећем врењу.
После подне у 5, сахати у савезу, Скари беше одређен збор
Ту су подигли једну пространу трибину за говорнике, доњи део бе
ше украшен са црном чојом, горњи са народним заставама које беху
Флором покривене. Покрај трибине стајаше коринтски стуб, а од
прилике 50, корака западно виђаше се висок надгробни камен од
белог мермера са Линконовом сликом на врху. Лице слике беше окре
нуто Вашингтоновој слици, чији су заповеднички штап са Флором
обавили.
Пошто је референт др. Дикс свечаност отворијо, ступи на трпбуну
славни историописац Бранкфорт и поче говорити:
„Наша туга и гнушање над злочинством , које је земљу у жа
лост бацило, у речима не налазе довољног израза нити у сузама
олакшања. Председник сједињених држава пао је од руке мучког
убице. Ни звање, које му избор моћног народа повери, па ни про
ста срдачна доброта његове придоде није га могла сачувата од не
пријатељских страсти и Фанатизма. Милионима јадикује над санду
ком умрлога кога носе свечано преко наших река, дуж морских
обала, преко брегова и ливада своме последњем месту почивања у
дражесну долину Мисисипи Одјек смртног удара тресе се кроз
свет, а пријатељи слободе сваког народа и сваке климе ожалошћени
су. Кратко је време, од како Аврам Линкон није више у цвету свога
 91

живота; опис његова карактера и живота још није на видику. Једва

можемо веровати да су очи онога смрћу затвореие које својом ле
потом и благонаклононошћу мир изражаваху. Пре некелико година
Линкон је бно адвокат у једном незнатном месту, зањат бригом своје
породице и тако непознат да његово име ван овога места није ни
споменуто било. Брзо уздигне се до највећег достојанства, управа
поверенога му звања учинила га је највећим човеком земље и за
добила му поштовање и дивлење светско. После нас наступајући
пород решиће о томе колико припада Линконовом разуму за резул
тате његова јавна живота, његовој мудрости, његовом споразумевању
са јавним мнењем, његовој слествености у постизавању своје цељи,
колико отуда Американском народу припада, из кога је енерђије
Линкон своју силу црпео, и колико треба приписати законима мо
ралног света по коима се зло у своме самољубљу само мора пони
штити. Свакојако ми га морамо хвалити; он је затворио врата издај
ства, која је пређашња влада отворила; кад је отишао у Вашингтон
земља се колебала под нашим ногама, он је напротив републику
поставијо на тврд темељ. Главна варош, коју је нашао као станиште
робова, сад је земља слободних. Безграничне земље, које стењају
подјармом ропства, задобиле су слободу; ужасна магла пењаше се
из провалија, претећи да покрије светлост сунца, наступи оно стра
шно бунтовништво, кога сљество нако није могао предвидети али
сад је атмосфера чистија но пређе и устанак изумире.
Што се самога Линкона тиче, кога су непријатељи сматрали
као неспособна за управљање државе, негледећи на множину њего
гих противника, и интриге ових противника, — опет је он што је
Up0ТИВНО Земаљском обичају, пре кратког времена по други пут иза
бран за председника. Свагда је очувао помирљиво срце, па и само
убијање десет хиљада најбољих на бојним пољима и још ужаснија
смрт наших мучењем глади у ропству пропалих, не беше у стању
да пробуде у њему осећаје освете или свирепства.
„Како треба да народ своју тугу над Линконом најјасније пред
стави? Како ће његов спомен најбоље поштовати? Ту је само један
одговор: Убијен је што је био највећи у савезној служби, што је
хтео принципе да оствари на коима се оснива слобода и напредак
људства. Наша туга мора узети карактер саме силе. Застава коју је
Линконова рука напред носила, мора остати уздигнута, њој се мора
Победа извојевати. Пре свега морамо његову прокламацију од 3. Ја
нуара 1863. у којој робове за слободне оглашава, потврдити и
одржати.“
92

Пошто је г. Банкрофт преставио, да је ослобођење црнаца мо

рално заповеђено било, и да је нужно, да се у конштитуцију сједи
њених држава прими забрана ропства, продужио је: „Очајање не
сме се мешати у нашу жалост. Ми остајемо дужни спомену мртвога,
да ћемо и без његовог вођења на предузетом путом даље ићи. Не
пријатељи републике метули су нас на тешко искушење, они хте
доше основати забуну и анархију, пошто председника убише, но
земља подиже се величанствено и показа свету несрушиму силу и не
опустошимо постојанство уређења, основано на вољи слободнога на
рода. Бог хоће да сједињене државе живе, јер народи целога света
не могу да их се лише. Кад се стари свет бори о преимућству др
жавних устава о различним поправкама и напредцима, онда савез
мора живети, да би његовим примером закључења произвео.
„За овај савез пао је Аврам Линкон“ као жртва. Његова смрт још
је боље узе савеза утврдила. Зрно није за рођеног кентука за грађанина
илиноаског, но за председника, који као представљач свакога човека сто
јаше на врху владе. Цељ злочинчева била је живот целог народа. Са по
смртним остатцима Линконовим спушта се у гроб и савезни мученик. Спо
мен, који ћемо му подићи, треба да буде савез и растење. Спомен
нањ стајаће до у најдоцнија времена наше државе и оживотвориће
љубав за неподелиму отачбину. Бог да душу опрости нашем умрлом
пријатељу, пријатељу своје земље и свога народа! Срећан беше ње
гов живот, јер је био посвећен у поставлењу републике, срећна беше
његова смрт, јер је и његов конац пун благослова за савез и сло
боду!“
После ове беседе прочитана је 94. псалма, затим су се два све
ћеника подуже молила, трећи на ново је цитирао оду над умрлим,
а на последку одпева се једна црквена песма.
Спровод мртвачки Аврама Линкона, коме у светској историји
примера нема, приспе на последку у варошицу СпрингФлид. 4. Маја
био је погреб. У најлепшем оделењу гробља Оак Ридее, од прилике
две миље од вароши, била је сазидана гробница, унутрашњост са
црном кадифом обложена и са зимзеленом украшена. У свечаној про
цесији крену се тамо мртвачка кола. Почасна гарда састављена из
осам ђенерала, подадмирала Дависа, морског капетана Филда, сро
дника и пријатеља умрлога, свештенства, многих губернатора, де
путације појединих вароши, многих чланова конгреса, посланика др
жавних и општинскнх, овима је се придружило и хиљадама грађана.
За мртвачким колима ишао је Линконов коњ, шокривен црном чохом
искићена са сребрним ресама а уткана са сребрним звездама.
 93

Сандук спуште на мраморну плочу која је намештена била у

гробу, свећеник Хубард прочита пооледњи благослов, затим се од
пева вечна памет, владика Симпсон говорио је затим на гробу, и са
молитвама и црквеним благословима предаду Линкона земљи, јер је
и сам од земље био, затим затворе врата гробнице у којима вечно
почива Аврам Линкон покрај свога пре умрлога детета, чије су ко
сти у Вашингтону ископане и са његовим сдружене.

Пошто смо председника допратили до места почивања, вратимо

се сада Вилкесу Буту.
Прва ложа Фордског театора у Вашингтону беше потопљена
крвљу убијеног државног главара. Гледаоци видоше убицу коко је
са голим мачем у руци скочио на бину; чули су од њега речи „Sic
Semper tyirannis“ i Ша су га онда из очију изгубили. Онесвешћен
кркљајући лежао је Линкон на рукама своих пријатеља онда, када му
је из смртне ране лоптила крв. Ложа је представљала страховиту
драму, која се нигда није на бини видела. Јасна светлост пламена
гаса, пала је на лице Линконово, глава убијенога беше на јастук
намештена, у залуд се је покушавало да се заустави крв, неколико
секунди били су сви од ужаса упрепашћени, затим се чуло запе
вање и плакање. Пре него је последњи час овог ожалошћеног дана
прошао, знало се, да ће срце, које је за савез тако ватрено куцало,
скоро престати да удара. Два коњаника, Вилкес Бут нњегов пра
тилац Давид Харолд, кои је спрему за бегство приуготовијо и убицу
пратио, у ове мрачне часове јурили су на бесним коњима кроз ва
рошке сокаке уз сваку стопу њихову пратио их је страх; они су
осећали да на њима тежи проклетство милиона, да се хиљадама
руку пружило да их зграбе. Сваки им је тренутак био скупоцен,
бежали су само да живот спасу. У вароши Сурат, 10 миља јужно
од Вашингтона, зауставе се. Механџија Лоид, већ је био извештен,
да ће ове ноћи два човека к њему доћи, коима ће две Флаше Ви
ски (Ирландска нека ракија) и два код њега остављена гарабиља
предати. Бут и Харолд опораве се јелом и пићем и понесу један
од гарабина. Одатле скочивши повиче Бут триумфирајући: „Ја ћу
вам нешто ново казати, ми смо председника и државног секретара
Севарда убили.“ У сванућу они су били млого миља удаљени од
Главне вароши, у држави Мариланду. Коњи су им већ су стали били
силе су их већ издале, него није било јошт далеко до куће њиова
uријатеља др. Муд, лекара, кога је Бут одавна познавао као човека
94

кои је припадао његовим једномишљењацима. Већ је време да убица

добије лекарску помоћ. При скоку на бину повреди је тешко леву
ногу од које је повреде ужасне болове претрпео. Коњаничка чизма мо
рала се расећи јер је надулост тако нарасла, да се свући друкче
није могла. Лекар је брзо саставио изломљене кости, привио веш
тачки завој и убици обуће и штаку дао. Него Бут не беше сада у
стању да на коња уседне, па с тога са Херолдом и продужи бег
ство пешке. Дању крили су се по шуми, јер су већ чули да је ве
лика награда одређена ономе кои их ухвати. И самим пријатељима
више ни су веровали и само ноћу ишли су даље путовати. Без ика
ква шушкарања приближе се Потомаку, престрављени или ноћним
птицама, или ветром коије кроз врхове Јеловине звиждао, или топо
том по неке крстареће коњаничке патроле. Напоследку дођу и до
величанствене реке. С оне стране је обала Вирђиније, у чијем су
грбу урезане речи „sic semper tirannis, Вирђинија са своим освето
љубивим срцем, охоло понижена, готово од стотине хиљада ратника
погажена земља. Овде ће бити безбедан, овде ће се његово дело одо
бравати, тако је се надао убица. Жељно је гледао на оне зелене обале,
тако су оне близу а опет зањ тако безкрајња даљина, јер на реци
кретале су се многобројне ратне лађе тамо и овамо, кад кад изаши
љајући оружане људе у чамцима на обалу Мариланда, лађе, које за
повестима идоше да све чунове разлупају или да их под забрану
ставе. Чим вече наступи одма се калциумске лампе запале на лађе
које своју светлост на сребрне таласе потомака простираше; ниједан
чуњ није се могао превести а да не буде спажен. У Вашингтону давно
су разабрали, да су Бут и Харолд у петак 14. Априла, у вече око
11. сахати, прешли преко ћуприје, која у Нав Јард преко источног
рукава Потомака води; траг су им терали јужно према Мариланду
уз обалу Потомака јер и само задржавање у кући др. Муд било је
познато. Доктор почем је био затворен зато што је присуство убица
прећутао, и чизма Бутова, на чијој је постави било уписато његово
име, находила се на хранење код полиције. Знало се да је Буту и
Харолду неки Црнац пут показао кроз баре, да су ноћили у кући
Самуила Кокса и одатле појурили Потомку. Више су се пути гони
оци приближили бегунцима, Бут и Харолд нису могли натраг јер неко
мало оделење војске заузело је било простор завиривајући у сваки
буџак, оба би били већ изгубљени, да им није испало за руком, да
кроз ратне лађе добегну у Вирђинију.
Престрављени од страха два дана блудили су и Бут и Харолд по
обали реке горе и доле, и кад су у џбуну сакривени чунчић нашли
 95

њиове силе нису им допуштале да га спусте на воду. У очајању до

вуку се до пристаништа Тубеко, где их неколико црнаца угледе,
Посредством коих доспе вест у Вашингтон, да су виђали два подо
зрива човека. Без икаквога одлагања позове ратни министар обита
оце округа Мариландског на пажљивост, претећи сваком оном смрћу
кои убице прикрије. Опасност наступаше све већа, јер наскоро сваки
пут за спасење беше затворен; у највећој нужди изјасни се тада
неки рибар да је готов, да обадва човека, које непознаваше за ве
лике новце превезе преко реке. Патролу речну срећно преваре, већ
су на земљи Вирђиније, Бут је претио песницом на ону страну на
коју Вашингтон лежаше и мумљаше шкргутајући зубима: „sic sem
per tyrannis, неки мали простор возили су се уз једну споредну
реку Потомака, затим довате се друма који води упристаниште ро
jалско и обале Рапаханок. Пошто су друге коње појахали и мрку
униформу јужне кавалерије навукли, пређу реку терајући даље прав
цем Бовлинг Грену на друм кои је водио у Фредериксбург. Бут
ради веће сигурности обријао је бркове а осталу је браду оставио.
Изглед обоице због тумарања и одела тако је се променио да се
нису могли познати. У дому неког арендатoрa Гарета буду дочекани,
Бут је ишао на штакама; издавајући се за ратног заробљеника, го
ворио је да је пошао кући у Мариланд па се нада да ће га однети
Његови другови. Гарет и његови укућани нису сумњали, ве
ровали су причи и радо дозволе странцима да се неки дан поод
море у њином дому. Као што другачије није могло бити, случајно
дође говор и на убиство председниково. Бут се изражаваше разја
рено о злочинству, па вели да ни највећа казн неби била немило
стива за таково гадно дело. Други пут причаше неко да је 200.000
долара стављена награда за главу убице додавајући да би желео, да
га ухвати. Бут одговори, боље ћеш учинити, ако се мало претрпиш
јер ће се уцена можда за кратко време на 500.000 долара повисити.
Док су обадва бегунца на Гаретовом мајуру прикупљали нове силе
и док су правили планове како ће одавде на југ доћи, дотле им је већ
био ушао у траг осветач. 22. Априла јави се у министарство рата у Ва
Шигтону један Црнац и каже да је видео кад су се Бут и Харолд на
чамцу превезли преко потомака, описивајући их онакове какви
су били, црнац позна поднесену му слику убичеву. Пуковнику Кон
геру, човеку осведочене храбрости, познатом у Вирђинији, ђе
се храбро боријо, буде наложено да потеру предводи. Са 25. Људи
Шеснајесте коњаничке ређименте Њујоршке и са два најокретнија по
лицијска ађента, навезе се он на лађи Ида у Бел Плен на потомак Крек и
96

похита у Фредериксбург. Свуда је за убице распитивао, но нико му није

могао извешће дати. Пуковник се увери, да није на правом путу, па с
тога се врати да би на ушћу Рашаханока истрагу предузео. Ноћ
| 1:
прође у залудном тражењу, у зору добије Конгер важну вест, да
су јуче два човека била виђена, а по опису морали су бити Бут и - 1.

Харолд. Један је ишао на простим од грана исеченим штакама,

други је изгледао брижљив и уморан. Ролин, рибар, чуо их је кад -4.
су се са једним погађали, да их у своме возу одвезе у Бовљин --

Грен у Каролина-кунти. У највећем галопу оде мала чета приста 44).

ништу Конвај: Возара брзо нађу, у почетку није хтео одмах ка

зати, но управљени пиштољ у чело одреши му језик. Рече, да су
га јуче молила два непозната човека да их превезе него он је то
одбијо јер је нешто радио па за љубав та два путника није хтео
рад оставити. Наскоро дођу око 20. коњаника можда људи Мајора
Мосби, познатог предвођача слободњака, те га тако претњом и
псовком принудише да их одма на другу страну обале превезе. И
та два уморна путника превезу се са коњаницима, кои су их на
коње собом одвезли сматрајући их као другове.
Шта је било са официром бунтовничким 2 пиштољ опет
одреши плашљиви језик. Капетан је одјахао у Бовлинг Грен, где
му је љубазница да би се ваљда опоравијо у меканим наручијама
девојачким од напрезања дуго годишњег рата.
Већ има 30. сахата како су у Седлима, но Конгер је мускула
челичних, умореност његових људи изчезла је јер се надаше да ће
скоро цељ постићи. Сад напред у Бовлинг Гре, напред преко поља,
која је војска Грентова пре једне године крвљу напоила. Ноћ беше
у велико, кад је чета стала пред кућу, где се капетан задржавао.
Јако лупање пробуди вратарицу, у ходнику се зачу неко шапутање,
затим се врата отворе. Пуковник нагне са више пратилаца, брзо
јуpне уз степене у собу официреву. Овај је спавао тако тврдо, тако
сладко, да се разбудијо тек онда кад је осетио на рукама окове гле
дајући усплаирене погледе она два човека што му непозната беху.
„Где су људи са коима сте се састали јуче кад сте се од приста
ништа Конвај возили запита га Конгер. Капетан му одговори: „један
на штакама није могао више јахати нити ићи, он је код Мајура Јована
Гарета остао. Други нас допрати до Бовлинг Греа, но покаје се што
је свога друга оставио и врати се Гарету.
(Продужиће се.)

Шт 4 и плен јл. Н и ко л и С r s • А и о в и ћ А у Бn o r r м д у.
 Број 4. У БЕогРАду 10. ФЕБРУАРА 1869. Година 1.

Излазитри путу За све српске

месецу, на 2 та- крајеве стаје на
бака сваки пут. годину 72 гроша
Претплата се или 8 фор., на шо
шаље напред у- год. 36 гр. или
редништ. у кући 4. Фор., на три
госп. Мелентија мес. 18 гр. или
Симића до теле- 2 фор. поједини
графа. ЛИСТ ЗА СВЕ ГРАНЕ ПРАВНИХ НАУКА. број стаје 2 г ч.
Издалу и уркулу Д. НОВАКОВИЋ, С. АНТИЋ, У. КНЕЖЕВИЋ.

САДРЖАЈ: Франкока •илософији. — порота. — начело министарске одговорности — и глиски устан. —

Нешто о телу преступа. — Убиство председника Аврама Линкона.

фРАНК 0 BA ф И Л 0 0 0 ф И ЈА
казнена права. *)
ПОСРБИО

СТ () ЈАН АНТ II ћ.

Приступ.
Цељ, на коју ја овде смерам, различна је од цели оних учених пра
*“, који су тумачили или разјашњавали казнени закон. Са написатим
“неним законом имаћу посла само у онолико, у колико га подводио
будем под контролу она вечита закона, о ком Цицеро говори, закона је
A“ и истог како у Атини, тако и у Риму, закона чиј текст, изузимајући
божански разум и савест рода људскога нигде наћи нећете. Шта више
“ра се моја не састоји ни у томе да зберем и да једно с другим
-—

*) Када је с пролећа у 1866. години мој никада незаборављени учитељ Ми

“рмајер бивши професор хајделбершког универзитета, говорећи о теорији
*Риминална права, укорио своје слушаче тиме што је рекао: Господо, жа
лосно је, да се између нас не нађе никоји, који би врсно ово дело (гово
pио је о Франковој философији) на немачки језик превео — Тада сам се
ј“ покренут овом критиком, латио превода овога дела на српски језик.
При превађању били су ми на уму како мисао самога писца тако и то
* тима мислима дадем онај исти полет, који им је и сам писац дао, да
* обуч му ону Форму, у коју их је и он обукао.
Једно сама горња критика о томе делу, а друго и убеђење моје, да
“ uре свакога предузећа треба имати основа У ономе, што хоћемо да
редузмемо, натераше ме, те преведох Франкову Философију казнена права.
Адолф Франк професор у Колеж-де-Франсу (Сollège de Prance) печатао је у
** 1884. у Паризу књигу под насловом: Рhilosophie an droit penal — (С. А.)
98

сравним оне казнене законе, који су негда код разних народа на зе

мљи суштaствовали. Јер и сам овај рад, за који се наука и велико
стрплење изискују, ако није потчињен каквој племенитијој цељи, ако
није намењен да произведе већу осетљивост при триумфирању права
над силом, разума над страшћу, правде над осветом и скотским жи
вотињским нагоном, цивилизованости над варварством, јер и сам тај
рад, шта мислите да би нам показао? Ништа друго до скуп ужаса,
свирепих дела, насиља, много гаднијих злочинстава од оних који су
кажњена бивала. Убеђен, да би оваковим не брајањем род људски ве
читим срамом жигосат био, ја држим, да је већ дошло и оно време
нада се овакова дела треба вечитом забораву у аманет да предаду,
па са тога и не желим да са њима опет на среду изилазим. Најпосле
овде није питање ни о томе, да ли би требало данашње позитивне
законе заменити каквим идеалним законом, у коме би се находили
сви преступи и све казне у више или мање тачном реду. Него је реч
овде о томе, да се изнађу они основи, на којима почива или на ко
јима би требала да почива како казнена правда тако и она правила,
којих је се она при вршењу њена тужна посланства придржавала.
Реч је дакле о томе, како ће се прибрати сви они основи, које би
Философијом казнена права назвати могли.
Ова грана Философије не тиче се само публицисте и Философа,
склоних по своме расположењу — духу — а и самом предмету њи
хова размишљања на то, да у човечијој савести а и у самој природи
ствари истражују непроменљиве темеље установама и законима. Она
не занима само законозналца, коме не само да је закон мртво слово
онда, када са духом његовим упознат није, него кога је он сам слепо
оруђе, подобан оном софисти, који без икаква убеђења, поступа са
свима споровима подједнако. Философија казнена права треба да се
тијче свију изображених духова, јер нема те гране човечијег знања,
у коју не би више или мање посредним начином уплетени били како
право поједине особе, тако и одржање, мир и достојанство друштва,
па шта више и сам морал или бар јавна свест, без које морал у
свету ништа друго није до изгнаник или туђин, кога нити ко слуша
нити ко разуме.
Збиља! Замислите само каково законодавство без икакових на
чела, законодавство, чија је намера управљена само на триумвирање
или господарство какве секте, какве партаје каквог вида управа, какве
класе, од самога друштва веће или мање у броју, од које су све
остале искључене, — што је се све догађало — па ћете видети какву
ћете заштиту у правди наћи, и шта ће бити са невредимошћу и не
 99

зависношћу судаца, са безбедношћу оптужених, са правом одбране?

Имање, слобода, част, па и сам живот појединих постаће жртвом оне
цели, која се у виду има, почем и сама ова цељ у место да носи на
се печат општности, у место да је цељ самога друштва, и то целога
друштва, почем и сама та цељ, као што рекох, ништа друго није до
намирење какве предрасуде, која се трпети не може или какве охо
лости, код које је приступ забрањен. И тада потражите грађанина,
наћићете у место њега роба; позовите се на закон — биће вам ба
дава, када је он постао оруђе насиља; треба ли вам судац — ода
зваће вам се џелат. Да неби тако далеко ишли, дозволите само, да
се задатак казнене правде, мимо то што јој у дужност ништа друго
Не спада до спречавање оних преступа, који на друштвени ред на
падају, да се тај задатак састоји и у гањању неморалности, па ма
Каква вида ова била, нека је само грех или што се као грех од из
весне релиђије опредељује, или реците да је задатак казнене правде
да казни и оне, за које се зна да погрешно мисле, или којих се ми
шлење као заблуда од какове науке преставља: па ћете видети, како
се наново рађају парнице о јересима и врачаријама; како се наново
појављују инквизиција са свима њеним мученичким справама, како
се на свет издају они укази, којима се некада прописиваше проли
вање крви или који, претећи вешалима (sous la peine de la hart) за
брањиваху учење икакве друге до Аристотове лођике, или који, гро
зећи сажижањем, налагаше веру у обртање сунца около земље; једном
речју: ви ћете се одрећи слободе ваше свести, слободе вашега ра
зума, мира и части ваше отаџбине.
Не узимате ли основа у томе шта саставља предмет казнена
права, ви ћете лако прећи из једне крајности у другу — из крај
ности строгости у крајност попуштања. Разнежени лажним милоср
ђем, које у основу ништа друго није до свирепост, развраћени ро
мантичким пријатељством, које је често највиши степен личности, —
ви ћете лишити друштво од свих средстава, која су му за одржање
Потребна, ви ћете обезоружати правду и раслабити закон; готови у
свако доба да засузите над судбом кривца, ви нећете имати никакoвa
милосрђа за поштене људе. Поред овакових разоравајућих уплива,
ред ће друштвени суштaствовати само по имену. Порок и злочин уве
рени да ће свуда милост и заштиту наћи, ступаће са поносним че
дом унапред, а ми ћемо као не давно у Њу Јорку позвати приватна
друштва у помоћ, да нам она успостанове понижену друштвену власт
* изнемогле судове, или ћемо принуђени бити да ни једне стопе без
74.
 100

оружија крочити не смемо, као што је Феодална аристократија у сред

њем веку чинила; анархиом и слабошћу — вратићемо се у ропство.
Али не само да се грози, да се квари и упропашћује како лична сло
бода тако и друштвени ред, него та пета слества постижу како сам морал
тако и јавну свест у оном случају, кад казнена правда нема никаква осно
ва или кад је она руковођена лажним начелима. Почне ли се правда па
чати у цео морал, то је она онда завршила свој почетак тиме, што је збри
сала сваку разлику између закона казненога и закона о дужности. Јер,
као год што казнени закон обухвата спољна дела тако исто и морал обу
хвата оно, што се ухватити неда. И по томе на место релиђије и врлина,
ступило би на среду притворство. Поштен човек био би сваки онај, који
никада кажњен био није. Осим тога и величина саме казне била 6и
природна мера, којом би се моралност саме радње мерила. Дело, које
би се највише казнило, било би дело најзлочиније. Дело пак, за које
би само нека мала казна прописата била, изгледало би као неки грех,
који би се и опростити могао. Дело пак, о коме би закон ћутао или
за које је он пропустио да определи казну, било би невино. Ето с”
тога се у нашем друштву и сматра онај као највећи злочинац која
прикрије, ма и најмањи сребрни новчић каквога милиунара, само ако
овога служи, или који такови новчић украде, обивши стакло на ономе
орману, у коме је се овај находно. Па шта би ви имали на то да
кажете, кад знате, да је таково определење закона казнена, кад знате
да и казна не може бити мања, но што је законом прописана. А на
против дело, које раздор и срамоту у породици сеје, дело, које из
| основа напада на обичаје, дело, које у једно и исто доба разорава
како само друштво тако и кућевно огњиште — браколомство — квали
Фиковано од закона као преступа казнено само са неколико месеца за
твора, таково дело велим сматра се данас код нас као неки триумф,
као понос за онога, који је за исто окривљен. А зашто? Ето зато,
што се таковој особи приписују неке чаролијске својине, којима је
она кадра да занесе срце по неке лепе гиздавице. Па кад сте тога
убеђења, а ви немојте ту особу никако ни казнити, јер ја вам ка
жем, да ћете тако боље учинити, него са оним вашим смешним ка
знама, нарочито ако овима додате јошт и накнаду оне штете, коју је
преварени муж овим делом претрпео. Али с тога, што ћу опет на
ово деликатно питање доћи, ја се сада само ограничавам на опште
излагање оних слестава која су најужаснија по онај казнени систем,
који се ни мало на самом разуму не оснива.
Осим тога начина, казнена правда упропаштава јавну свест и
онда, када се она стави у шосредну противност са моралним законом
 101

или са најзаконитијим осећајима срца човечија; када она на пример

тражи да убеди оптуженога сведоџбом оних који су му најмилији,
или када она проглашава за преступ неодкриће неких извесних уми
шљаја, као што је старо право чинило или када она хоће да обвеже
жену да поткаже свога мужа, децу да издаду њиховога оца, или боље
рећи кад та казнена правда, под титулом казне, насилнички руши
оне законе, које је како урођена свест тако и сама релиђија за не
обориме прогласила. Ето такове је последице донела са собом гра
ђанска смрт, изречена Француским законом а срећно сурвана у про
паст пре неколико година од једне републиканске скупштине. И да
република од 1848. год. ништа друго урадила није но што је уни
штила како смртну казну у политичким преступима тако и саму смрт
грађанску, то би и ово њено једино дело била довољна побуда, па
да јој историја буде благодарна. Кад рекосмо ово, онда нека нам
буде дозвољено да кажемо и то, да је Роспу, најславнијем мученику
талијанске слободе, припало прво у част да у његовој књизи: Тraité
de droit penal тражи ову реформу, каогод што је уједно он тражио
укинуће како казне жигосања тако и оне казне која се у окивању
Врата састојала. (Продужиће се.)

П 0 P 0 ТА“)
КАО УСТАНОВА ДРУШТВЕНА, ПОЛИТИЧКА И СУДСКА. *)
ПРЕВЕО

ђ0 РђE ђ0 Рђ ЕВ и ћ.

Кад једна установа, као порота, постоји од векова код кога на

рила, очевидно је да мора имати грдног уплива на характер народни.
Није тешко и доказати ово. Ако ишта одликује Енглезе од осталих
“рода, то је њиово морално својство, у љубави за оним, што је по
-—
") После овог списа доћи ће други опет о пороти, који је нашисан језиком
Простим за сваког
Читаоци нека не замере што смо обишли за сада практички део.
Доћи ће ред и на то. Према времену у ком смо, знаће сваки да је нај
прече сада да се обавестимо о савременим установама, које треба уво
дити и код нас.
") Винер у трећем делу своје књиге „Енглеска Порота“ саопштава у преводу
овај одељак из ваљаног дела једног енглеског писца Вилијама Форсита.
Форсит говори о овоме у ХVIII одељку тог свог дела. 1852.
 102

штено и право. Пред неправдом гнуша се Енглез. А у чему је по

рота, шта је њена језгра, шта јој је начело? Ништа друго до начело
поштења, што је њена суштина. Право по коме равни суде равнима,
по ком се судци узимљу од грађана из масе народне, које не одвлачи
на странпутицу на мрзост, ни љубав, већ који просто траже и из
pичу истину по своме убеђењу; то право велим уверава сваког, да
ће му се судити безпристрасно, а тим се суђени и сам побуђује да
и он у прилици учини коме правду, као што је учињена њему.
Но ми не смемо да узмемо, да у кривичним делима ради само
порота, да она једина врши тај благодетни уплив, да њојзи самој при
пада то или приличи. Токвиљ у своме врлом Филосовском делу „0
демокрацији у 4 перики“ (De la Démocratie en Amérigue) мишљења
i је, да порота не би имала никакве сталности, кад би се ограничила
само на крпвична дела, па је навео врло важне основе за то. Он
вели, по том систему, по ком би порота радила само у кривичним
делима, народ би виђао где она ради од времена на време, како се
кад појави прилика и згоди што; на обичне друштвене одношаје не
би применио пороту и тако би је сматрао као неко средство, којим
се иде ка правичности, ал не као једино. Но кад се порота уведе и
за грађанске ствари, онда је непрестанце пред очима грађана, до
хвата све њиове нитересе, прелази најпосле у обичај тако, да нико
и не мисли после, да се на други начин може остварити правосуд
ство. Порота, особито за грађанска дела казује грађанину шта је свој
ство, шта характер једнога судије; а то је најбољи начин да се сазна
шта је слобода. Она шири правне појмове у све сталеже и учи сва
ког да суди право Ко суди помишља свагда на то, да ће и сам кад
тад доћи под суд. Суди ли ко своме комшији мисли, еда ли неће
њему судити сутра исти комшија. То тако наодимо само код грађан
ске пороте; јер ако ко може избећи да никад ни за што не буде окри
вљен, тешко је обићи грађанске парнице. Поротом се поучава гра
ђанин да се не плаши да ће одговарати за своју радњу, а тиме опет
задобија характер човека, без кога нема никакве политичке доброде.
тељи. У пороти поверава се сваком грађанину обвезна служба, улива
му се осећање да и он врши неку друштвену дужност и да има удела
у правосудству. Даље порота је установа која гони поједине да ми
сле и о другим а не само сопственим пословима, нгако она иде пр0
тиву индивидуалне себичности, која је тако шкодљива интересима оп
штег благостања. Ово су довде тек само неке користи, које излазе
нз грађанске пороте по мишлењу споменутог Филозофа.
 103

Осим тога грађанска је порота једно снажно средство, којим се

подиже изображење народа. „У томе је, по мом мнењу вели То
квим, њена највећа корист.“ ") Он називању и школом, која је отво
рена свакоме, у којој поротник је у таквом положају да се може
олако поучити својим законима и праву долазећи непрестанце у до
дир са врсним и наученим људма; у таквој школи представљено му
је право у практики и на начин који је зањ. С тога и вели Токвиљ
„Ја сматрали пороту као једно од најбољих средстава, којима
би се могло послужити друштво те да васпита народ.“.“)
И зајиста велика је врлина пороте: народ се позива да учествује
управосудству и постаје одговорним за сигурност радње у судовима.
Тако беше у старо време и у Атини, али јавни морал био је на
врло ниском степену, а погрешка беше и у томе, што је ослабило
осећање о одговорности. Ње се нико не сећаше а узрок је био тај,
Што се је сазивало страшно много судија па се је чинила само хука
као у сваком таквом скупу, није се судило строго и озбиљно као што
доликује једном судији, већ по случајним утисцима и страстима. Прво
зло одклони хришћанство, а друго је спречено било онда, када иза
браше 12 лица те њима оставише да решавају о кривици. Овај си
стем имао је грдног уплива на самосвест народну јер су се из ње
гове средине узимали непрестанце поротници Као поротници обећа
вали су се свечано заклетвом да неће погазити своју свету дужност,
да ће оставити на страну мрзост и стра”, склоност и пријатељство.
Као поротници сведоци су непоколебљиве сталности и строге непри
страсности, са чиме се врши правосудство; труде се да као судије
мирно и непристрасно разлажу ствар и тако у њиовим рукама ура
вњане су теразије, па се не може знати, на коју ће страну прекре
нути, незна се куда ће нагнути мнење поротниково.
Порота може да се посматра и са другог гледишта. Она је јошт
важна и као политичка установа. „Порота је, вели 7 оквиљ, пре
свега установа политичка. Уовек који суди окривљеноме, у ствари
је господар друштва. Установом пороте поставља се на судску
Столицу сам народ, или једна класа грађана. Јстанова пороте
предаје тако управу друштва у руке народа или ове класе.“ 3)
Г
') -Сеst la, a mon avis, son plus grand avantage.“
*) Je le regarde comme Tun des moyens les plus efficaces, dont puisse se servir la so
ciete pour I education du peuple “
*) Le jury, est avant tout une institution politique. L' homme qui juge au criminel
est done réelement le maitre de la société. Or I institution du jury place le peuple
lui — meme ou du moins une classe de citoyens sur le siege du juge. L' insti
tution du jury met done reelement le direction de la société dans les mains du
репрje oп de cette classe.
 104

Начело самоуправе јесте основ и прави корен оне слободе, ко

јом се одликује англо-саско колено. И зајиста дивити се мора човек
како се врло мало меша круна или извршна власт у унутарње управне
послове својих поданика. Општине ту нису ништа друго до мали пар
ламенти, у које улазе народни представници да сносе неке терете.
У тим парламентима саветује се н решава о свима пословима, који
се тичу грађанства и то тако независно и самостално, као и у са
мом доњем дому. Покушали ко да окрњи народна права парламенти
ти илити општине постају стожером опозиције око кога се скупља
народ. Имаовином својом управља сама општина, а полиција врши
своју дужност под надзором општине и контрола владина над њом
тако је незнатна, као да и не постоји та влада. Сваком је дата при
лика да протура своје мисли и да има уплива на дела од поместних
интереса. И ако коме од опозиције неби испало за руком да добије
превагу, то не би било зато, што је он претерао меру, већ зато, што
узањ не би пристала вишина саграђана. Где су таква уређења, ту је
немирним духовима, којима је сво задовољство да се баве са делима
јавним и да беседе на народним скуповима, ту је велим, тим духо
вима отворено пространо поље рада, а у исто време отворена је и
одушка сигурности, кроз коју испаравају зле ћуди и које кад би биле
затворене могу да пароде буне и издаје. На овај начина у свези са
оном великом политичком слободом, коју уживају Енглези, све сло
боде државне стоје у сталној равновати. Тим је осни урана државна
лађа, те може стојати мирно на котви својој и онда кад револуција
потреса сву Европу.
Очевидно је сад да се порота слаже са оваким уређењем и да
то подпомаже њену снагу. Права природа пороте састоји се у томе
да учини народ примирним судијом у оним питањима, која се тичу
сопствености, слободе и живота грађана.“ Мнење једног шасца") у
овој ствари заслужује особиту важност. Он вели: „За удео илити
учешће, које има народ у управи државној, треба да благодари
више пороти, но представништву - скупштини — О ти ак060.477, Ка

ково је данас.““) С друге стране опет влада има да благодари по

роти, јер ова учи народ да буде послушан законима; а законодавац
треба да се увек обазире на ово и да пази да не спречи пороту са
каквим новим и незнатним правилама.

*) Lord John Russel on the Englisch Gouvernment p. 394.

*) Ово је писао тај писац Русел 1823. год. дакле пре оног реформског акта
у год. 1831.
 105

Поред свега тога на континенту нема самоуправе у никаквом

погледу, особито у Француској и ако ту постоји неки вид шороте.
Централизација ту је преобвладала па је поништила све слободе, па
је спречила свако кретање. Влада пружа своје грабљиве руке на све
стране. Њено пачање у свашта огромно је. Народ не сме да се брине
за своје сопствене послове; њиме се поступа ко с дететом, које је
Опредељено да стоји под туторством и дворским господарством. Отуда
После изоди да је власт државна одговорна за свако учињено или
намишљено зло; отуда народ постаје све незадовољнији противу по
спушака владини; отуда простота устаје те обара и сам престо. „Што
је власт државна већма у средсређена, вели Др. Жоне он, тилт ју
је лакше оборити.“ Деспотска влада то је кугла обрнута која не
може бити нигда стална, ако се само не ослони на темељ, који је
истина широк, ал се сужава постепено мало по мало, као што је то
у Инглеској За ово имамо доказа у псторији Француској за последњи
76 година (дело ово печатано је 1852. и с тога писац вели за по
следњих 60 година). Деспотски характер имале су на себи све управне
власти ма од какве Форме т. ј. биле оне диктаторске, конзулске, цар
ске, рестаурацијоне, барикадске, републиканске, војене или монар
хиске. У свима постоји систем плаћених званичника, који непосредно
зависе од владе. Званичници провинцијални, као што су префекти
(као наши окружни началници), подпрефекти (као наши капетани),
Председници општина, све су то лутке на дроту, који је пруже и до
Париза, па кад се отуд дрмне оне се крећу. У ниједној држави није
се толико развио ни овладао полицајни надзор и шпионисање. Не
сме се састати никакав јаван скуп као у Инглеској, те да претреса
владина дела и да јој стави опозицију, ако би било нужно. Један
једити је случај где грађанин учествује и има удела у управи сво
јих сопствених интереса, — а тај је онда када бирају депутирца, када
као бирач гласа и спушта у изборну кутију цедуљицу. Кад строго
узмемо у Француској нема никаквог јавног мнења, које би уважа
вали државници н које би им дало прилике да у сагласију с наро
дом помогну недостанцима постојећим. Отуда на први поглед пада
нам у очи, како је најтеже Французима измеђ свију народа да очу
*ју уставну слободу, а с друге опет стране они су најпокорнији ро
бова деспотске владе.
Но може ко запитати сада, како се слаже то сада, са оним
што чусмо напред ? Рече се да поротска установа води к самоуправи;
У Француској опет постоји порота, онда одкуда је то да се у Фран
цуској не иде к самоуправи? Одговор је на то, да је узрок томе у
1()6

противним упливима. Порота је ту уведена тек у новије време, није

поникла у народу, па се није ни оснажила народом. Она је донета
са стране, па није имала времена да се ползује ранијим временима.
Да порота буде борац за слободу, мора сама да је чедо слободе. Да
народ позна благодетне последице пороте, нужно је да је пре свега
навикнут и упознат са слободним установама. Кад се народу пове
рава најважнији део судске власти, кад му се даје право да суди о
кривици и невиности, онда - народ мора бити способан, да испуни
овај позив на најваљаниј начин. Но како је то могуће код народа,
који је одрастао у обичајима ропске подчињености, кога држи влада
у стеги у свима случајима? Из овога може се објаснити онај Факт,
који напоменусмо напред (писац мисли тај Факт, како се често осу
ђиваше новинарн 1851. године — што се је грдно умножило од 2.
Децембра) да Француска порота управо подпомаже владу, када ова
напада на слободну штампу. Тиме Француска шорота заклела се је
да ради противу сопствене слободе. (Продужиће се.)

НАЧЕЛО МИНИСТАРСКЕ ОДГОВОРН00ТИ

У УСТАВНОЈ МОНАРХИЈИ.
(Продужење.)

Б.
ИЗ ВР III Е ЊА.

IV.
0 у Д.
Међу свима питањима која развисмо у теорији наше науке,
прво место заузима питање, како ће се склопити суд. И дојиста оно
је од најзамашнијег значаја. Само је онда гарантија да ће судија,
који је надлежан да примењује закон, изрећи право пресуду, кад
је закон тачно прописао, који су случаји када треба тужити, а које
су радње, које треба казнити. Јошт је важније ово кад је реч о
слободном испитивању и суђењу с гледишта правичности и држав
ног благостања, с гледишта при коме настаје питање о највишијим
интересима државног благостања.
 107

Ако ће суд да одговори своме задатку, — то по начину свога

склопа мора да брани верног министра од самовољних гонења; с
друге опет стране суд тај мора гарантовати, да се неће извући ис
под заслужене казни највиши државни слуга, који је неверан и који
је заборавио на своју дужност.
И ако је ово питање о састављању суда односно, и ако се нањ
даје одговорити различно према особеним одношајима сваке државе
и према елементима, који се находе у којој држави, — опет из саме
Природе одговорности дају се извести неколико општих основа, који
морају бити меродавни свуда у приликама када се склапље такав суд.
Но пре него што почнемо излагати општа начела о организа
цији (устројству) суда, неће бити сувишно, да критички пропратимо
оне установе које постоје код разних држава. При том ћемо пока
зати, како мало њих одговарају своме правом позиву и ономе, пито
се захтева од доброга суда.
У Енглеској, која је мајка уставности, судство је у рукама
горње куће, (дома) и она суди сва дела противу којих би доња кућа
подигла тужбу.
Ова установа, коју су Французи кад год су говорили о енгле
ском уставу, бранили као уpнек, усвојена је у многим државама са
камером перова, уколико се тиче тужбе противу министара.
Кад се погледа на то како су страшно подражавали енглеским
установама, кад се узме у вид и то, како су безобзирце пресађивали
0ве установе на туђе земљиште, — видићемо да се нико није оба
зирао на то, што су установе у енглеској историчне и што стоје у
најтешњој свези са целим судским организмом и развитком Нико
није марио зато, што ће установа енглеска у туђој земљи постати
аномалија, кад нема ових поставака. Није се обазирало ни на то
каква је разлика измеђ британске горње куће и перских камера у
другим државама — а за искуство о радњи судској нико и не раз
бираше. Што се тиче аристократског представништа више њих те
opeтичара признају, да је некако најнеудесније да оно буде судија
при кривицама министарским. Корпорација једна која већ има зна
тног удела у државним и јавним пословима, таква корпорација не
способна је за судију. Ми добро знамо да перска камера зна шта
је јавно право, да је она политички способна и увиђавна, да познаје
живот и посао државни и да најносле, што се тиче цели и аутори
тета, одговора свима захтевима; ал поред свега тога камери тој
недостаје оно што је најнужније, вали јој главни услов који је ну
Ждан вали јој непартаичност.
 108

Перском камером као политичним телом овлада ли су партајски ин

тереси, па нам она не може гарантовати: Да ће се судити непристрасно
иобјективно, јер она са извршујућим, органима стоји час у пријатељском
час у непријатељском одношају. Поред тога од те камере тражиће се да
даје гласа о мерама, које је она већ одобрила или не одобрила. Није не
партајичан судија и по природи свог положаја, јер она као политички
орган изриче пресуду над министром пре, но што је позват на су
ђење. Па и што се независности тиче горња кућа у многим држа
вама не да је нам довољно безбедности; јер — поред тога, што ће она
по својим аристократским, особеним и партајским ннтересима бити
склона да пристане уз владу — у многим државама јаког је уплива
имала свагда влада на горњу кућу (дом) и она је зависила од круне. —
Где је опет влада власна и надлежна да умножава перове, ту
она може да утиче непосредно и шкодно на само решење, па може
да постави перове који су склонитији на свашта. Поред тога има јошт
доста споредности. А како су у парници дате разне улоге и горњој
и доњој кући, и како обе подједнако раде при свима питањима, тако
се лако могу породити сукоби и раздори измеђ оба тела, час слу
чајно, час навaлично тако, да се радња спречи и пресуда одложи.
Кад се поред тога узме у вид јошт и то, како ће много да претрпе
државни послови и јавни интерес, док се парница претреса и истра
жује у горњој и доњој кући; даље, како често многи чланови суде
који нису ни били при претресу, нити су чули одбрану, ни доказ;
кад се дакле обазремо на све то, онда ћемо олако увидети, како је
неудесно да министрима суди горња кућа.
Према свему јасно је да по начелу горњи дом не може да суди
о кривицама министарским, јер он као год и доњи дом има право
тужбе противу министра. Право ово припада горњем дому не ради
тога да брани своју особену сферу, већ да са доњим домом заједно
чува и брани народна шрава и интересе. Сваком од ова два дома у
власти је, да независно од другог контролира владу, те по томе и
едан и други морају бити овлашћени самостално: Да повуку ми
нистре на одговор, када су ови радили противу своје дужности.
Отуда једно тело које тужи, не може и судити.
Многе опет државе одступиле су од овог енглеског начела, па
су поставиле правило, да кривице министарске суди највиши земаљ
ски суд. Али и овди има много незгода.
Члановн највишег земаљског суда, који су образовани само
правно који су навикнути на логичну примену закона, немају оног
политичког дара и државничке сиособности, који су нужни апсолутно,
 109

те да се може судити о кривицама млнистарским. Није довољно знати

само добро право већ ваља упоредита право са политичком разборитошћу,
па треба јошт познавати потребе и управу државну Као год што су ре
довни судови не удесна да врше дисциплинарну јурисдикцију (судство)
надуправним званичницима; — тако су и јошт више неспособни да суде
кривице министарске. Уз све ово ваља додат и то, да су овде ти
редовни судови много зависнији.
До душе у неким државама у јамчена је самосталност и овим
судовима и уплив владе врло је мали, као што је то: у Белгији,
Холандији и т. д. где чланове највишег суда поставља краљ по
предлогу народног преставништва и суда. Напротив у земљама, гди
највиши суд саставља искључно влада — као што је то у Немач
кој — велика је опасност од стране владе. Њојзи је у рукама да у
случајима кад се оптужи министар, склопи суд од самих поводљиваца
— Што је опасно за независност и целину правде; па њојзи стоје
на руци јошт безбројна оруђа, с којима може имати опасног утиска
над судијама.
Неке државе доскочиле су томе па су образовале суд из политич
ких и судских елемената. Тиме су обишли ону ману, која нахођаше, да
код највишег суда нема политичке увиђавности. Кад се тако једној
корпорацији (друштву) која је обдарена политичким искуством, до
даду јошт и судије, који су вични праву и закону, онда је очеви
дао да ће се ту судити и оцењивати радња и са гледишта држав
них интереса и са гледишта положног права. Али пnротиву ова
ковог склопа судског постоје сви они основи, које изложисмо мало
пре основи по којима при суђењу министара ваља искључити све
органе, који већ учествују у државним пословима и све судове, који
зависе од владе.
У неким немачким државама када су склапали судове имали су
у виду два гледишта т. ј. да највиши судови буду зависни и опет
да влада не прекорачи упливом својам Отуд саставише неке осо
бене државне судове, укојима нешто чланова поставља суверен, а
нешто опет народно преставништво и то махом из судија. Ова осо
бина правна објасњава се тиме што су у тим земљама ограничили
министарску одговорност само на повреде закона.
Да оценимо ову установу у појединости, ваља да поставимо
наша особена посматрања о у стројству суда и то посматрања таква
која се изводе из саме природе, одговорности и понижења ми
нистарског.
 110

Лајнужнији захтев јесте да суд буде самосталан, незави

сан, како од владе, тако и од народ на преставништва.
Из овога нзлази да су од суског звања исклучени оба чиниоца
народног преставништва па тако исто и сви органи и надлежатељ
ства, која су по своме положају под упливом владе посредно или
непосредно.
}
Кад би у некој држави постојао један истински, самосталан и
независан орган, који би био састављен из способних, политичких,
и правних елемената — као што је на прилику савет — и тај би
орган судио дисциплинарно свима слугама; онда неби ништа сме
тало да се таквом органу — савету даде и судство, те да суди
о тужбама, које би подигло народно преставништво противу ми
нистара.
Гди ово није ту се мора саставити особени суд из људи, који
су самостални, независни, речнти и савесни; који ће оставити на
страну нагон и партајске страсти, па ће према значају и задаћи
своје дужности задахнути бити дубоким родољубљем и који ће бити
свесни своје велике моралне одговорности. -

Но поред ових општих својстава сваког доброг суда, из саме

природе министарске одговорности, где је реч о суђењу државних
дужности, где се тражи увиђавност и искуство у политичким вр
линама, из те велим природе излази: Да судије особено морају имати
прави политички поглед, морају дубоко расматрати суштину, по
требу, и послове државне.
Судије који суде кривице министарске, морају бити скроз правно
изображени државници; јер да се тачно суди о државним дужно
стима и државним интересима, нужно је више државничког дара
него изврсна правознанства; више политичног искуства, но правог
оштроумља“).
Најпосле суд мора бити тако организован, да се парница брзо
пресуди, како се неби узбудиле народне страсти. (Продужиће се.)
“) Аустријски закон о одговорности министарској од 1867. год š 16. o op
ганизацији државног суда вели: „Државни се суд мора тако образовати
да свака кућа посланичког дома избере из краљевине и осталих земаља
које су заступљене у дому, по 12 грађана који су независни и вични
закону, који ће битн као чланови државног суда по 6 година али
тако, да од њих ниједан не припада ниједној камери.“
 111

ИНГ ЛИСКИ УСТАВ.

(Продужење.)

„Л? II.

Предходно нуждни услови за кабинетску владу, и нарочни начин

који су они добили у Инглеској.

Кабинетска влада редка је јер су њени предходни нуждни ус

лови многоврсни. Она иште многе народне одлике које се често не
находе све заједно у свету, и које би се опазиле много јасније него
Што се оне често опажају. Држало се је дуго да су известна свест
и мало простих добродетељи једини нуждни предходни услови за
Оваку владу. Ове умне и моралне способности нуждне су, па поред њих
Још и много друго нуждно је за њу. Кабинетска је влада влада саста
вљена од одбора који је избрало законодавство, и с тога су нужна
два рода условља за њу: Прво, условља која су неопходно нуждна
свима изборничким владама као таквима — и друго, условља која
су својствена овој нарочној изборничкој влади. По томе дакле има
Нужних предходних условља за род, и још других за врсте.
Прво предходно нуждно условље изборничке владе јесте узај
*но поверење међу избранима. Ми смо тако навикнути да приста
ј“ на то да с нама владају изабрани министри, да смо у стању да
“лимо да би сав човеков род на овако што драговољно пристао.
Наука и образованост на последак су учинили тај напредак, да ми
* нагону, без узрока, у највише прилика без да о томе шта знамо,
200уШтамо да нам известан број нарочних лица избере управљаче. Ово
* нама чини да је најпростија ствар на свету. Но то је једна од
*јтежих ствари, што ми познајемо.
Особени знаци полуварварског народа расули су неповерење
* Подозрења у свему. Народи у свима и најугоднијим местима и
*ременима, привезани су за места где су се родили , имају мисли
* тих места, и не подносе никакве друге мисли. ПIта више од нај
ближе парохије они зазиру и не поверавају јој се, Његови становници
*ју различне обичаје, можда неприметно различне; али опет зато раз
“; они говоре другим гласоударом; они употребљују неколике на
“ речи и изразе, предање каже да је њихова вера сумњива. И кад је
најближа парохија подозрива, онда најближи округ још је подозриви.
“ је опредељени почетак нових начела, нових мисли и путова. —
112 -

T
И кад се од најближе земље сумња, онда се у далекој земљи
нема поверења. „Да протуве долазе од туда“ људи знају, и они
незнају ништа друго. Становници северни говоре наречијем разли
чним од наречија јужног : Они имају друге законе, другу господу,
други живот. У време оно кад се о далеким земљама ништа незна,
кад се за суседство не зна кад је поместност само страст, сложне сурадње
између далеких предела не може бити па ма и на најнезнатнијим
предметима. Ни један од њих неби се могао довољно ослонити на
добру веру, добро чувство, и добро суђење другога. Ни један неби
могао довољно да се поузда на другога. * - х
Па кад оваква заједничка радња не може да се очекује у не
знатним пословима, онда се не може ни помислити на њу у најжи
вљем питању владином — у избору извршног поглавара. То рећи да
би Нордтумберленд у ХШ. веку пристао на то да се сједини са
Сомерсетшајром поради избора извршнога поглавара значило би ка
зати највећу безсмислицу; он би се тешко сам са собом сјединио
да избере Џелата. Па баш и данас кад би се то јасно изразило ни
један предео неби волео да на овако шта пристане драговољно. И
предмет овога састанка је тај да изберемо себи посланика за
оно шта Американци зову „изборни колегиум,“ за скупштипу
која наименовава нашег првог администратора — нашег заступника
кога американци зову председником. Представници из овог округа
састаће се с представницима из других округа, нз вароши и варо
шица, и приступиће да изберу напе управљаче. Овако досадно из
лагање било би немогуће у стара доба; оно би се сматрало са чуд
новато, екцентрично, кад би се сада њим послужило Срећом, про
цес избора је сасвим непосредан и тајан, и овај се је начин бирања
тако шостепено и тајно заводио, да ми и опет опажамо огромно по
литичко поверење које ми једини на друге полажемо. Најбољи трго
вачки кредит чини се онима који га дају да је природан, прост,
очит и да је такав од кад је света; они о њему никако и неговоре
нити о њему кад год мисле. Па тако је у ствари, и са политичким
кредитом; ми верујемо нашим земљацима и неузимајући на ум да им
верујемо. |-

Други и врло ретки услов изборне владе јест тихо народно

мнење — такав глас мнења који је довољно јак да противстане раз
драженостн револуција. Ни један варварски, ни један полуцивилизо
вани народ није никада оваково шта имао. Маси неизображених људи
не може се сада рећи „ajде бирај твоје поглаваре,“ они би поју
pили на овај посао као дивљи, њина би уображења направила неи
 113

стините опасности, и искушење при избору изродило би се у насилну

злоупотребу. Неоценима корист од узвишених установа у свакој сло
бодној држави та је, да оне предупреде да се овако што не догоди.
Раздраженост при бираљу инглиских вођа предохрањена је тиме што
се по њиховом уставу находи и поглавица који се не бира од народа.
Сиромашнији и неразборитији разреди, -- они који би се највише раз
дражили, који би се највише завели од раздражености — одиста држе
да краљица земљом управља. Ви неможете да објасните њима тајну
разлику која постоји између „владања“ и „управљања;“ нуждних
, речи да се ово изрази нема у њиховом наречију; нуждне идеје да се
Ово схвати не постоје у њиним мислима. Одела главне власти од гла
вног места префињеност је коју они не могу управ да схвате. Они
држе да с њима управља наследна краљица, краљица по милости
Божијој, кад с њима у самој ствари управља кабинет и парламенат
— људи као што су и они сами, које су они сами избрали. Видимо
достојанство пробуђује чувство поштовања, и на овај начин људи,
често сасвим недостојно, улучују прилику да владају с њиме.
Најпосле. Трећи услов за сваку изборну владу тај је који ја
могу да назовем способност размишљавања, под којом речи ја
разумем силу која у себи садржи свест, но која је од ове сасвим
различна. Цео народ бирајући своје поглаваре мора бити способан
да направи бистри појам о далеким предметима. Највише, „божанство“
које окружује краља стаје на пут томе да се направи прави појам
о њему. Ви мислите да је предмет ваше лојалности толико исто уз
вишен над вама по унутрашњој природи као што је он то по спољ
њем положају; ви га успоређујете с Богом у мисли као што га не
када људи успоређиваше с Богом у науци. Обмана је била и још је
једнако од неоцениме користи по човеков рад. Она предохрањује да
људи не бирају своје поглаваре; ви не можете обући с овом лојал
ном обманом таквог човека који је био јуче оно шта сте ви данас,
који сутра може бити опет то, кога ви бирате да буде оно шта је.
Но премда ово сујеверје предохрањује изборе поглавара, оно опет и
то чини могућним да има неизабраних поглавара. Неизображени на
Род држи да његов краљ, крунисан светом круно.“, помазан све
тим краљевским миром — порекла краљевска — друга је врста
9творења од свакога другога које није порекла краљевска које није
владалачком круном крунисано — које није светили миром по
*азано. Они лисле да се находи један само човек коме они треба
по тајном праву да се покоравају; и због тога они му се по
коравају. Само у доцније доба пошто је свет постао шири, његово
tip а и да 8
114

искуство веће, и његова мисао ладнија, искрена и отворена управа

јавно избраног поглавице могућа је.
Ова условља јако ограничавају изборну владу. Но предходно
нуждна својства за кабинетску владу још су ређа; за њу су нуждна
не само условља која сам ја напоменуо, но тако исто и могућност
доброга законодавства — законодавног тела које је надлежно да из
бере довољну администрацију.
Сада је ваљано законодавно тело врло ретко. Свако стално за
конодавно тело свака стална махина која издаје и опозива законе,
савршено је противна старима појмима човекова рода, и ако нам ово
изгледа сасвим природно. Велика већина народа узимље своје законе,
или за нешто од Бога дато, и због тога се не могу мењати, или за
основни обичај, наслеђени из прошлих времена да се пренесе верно
на будућа колена. Инглиски парламенат, чији су најузвишенији по
слови сада законодавни, није био свагда овакав као што је сада. Он
је био пре чувајуће тело. Обичај краљевине — из прастарих вре
мена пренешени закон — закон који беше уписан у срцу судија, не
би се могао изменити без саизволења парламента, и због тога сваки
увиђаше извесно да се он не би могао изменити иначе осем у тежким,
нарочним, и неправилним приликама. Полза од парламента која се
веома ценила није се састојала толико у томе да он мења законе,
колико у томе да чува да се немењају закони. И управу овоме беше
његова права и највећа полза. У првим друштвама до тога је више
стало да закон буде сталан него до тога да он буде добан — времен.
Сваки закон који народ из неизображених времена прави известно је да
ће имати у себи многе хрђаве појме, и да ће причннити многе незгоде. Са
вршенства узаконодавству не треба тражити, и оно се много не тражи у
суровом, тежкоме и ограниченом животу. Но овакво доба народна жи
вота иште сталности. Да људи могу да уживају плодове њихова рада, да
се закон о имаовини позна, да се закон о женидби и удатби позна да се о
целоме течају живота држи известан рачун, јест summum bonum(највеће
добро) првих доба, прва жеља за полу образовани род. У овом веку
људи не требају да имају своје законе добре, него да су им закони
стални. Страсти су тако јаке, сила је тако снажна, друштвена је
свеза тако слаба, да је узвишено позорје једног и непроменљивог за
кона неопходно нуждно да се одржи друштво. У првим годинама по
стања човекова друштва свака мена држи се за зло. И заиста већи
ном мена је зло. Услови живота тако су прости и тако непромен
љиви да свака пристојна врста поглавара довољна је, до год људи
знају шта су. Обичај је први удар о тиранију; овај утврђени пра
 115

вац друштвеног живота по коме се нови обичаји заводе, и која стаје

на пут новом поправљању, првобитни је удар о хрђаву владу. Појам
о политичкој целисходности још није ни одпочео, чувство о апстра
кној правици слабо је и не опредељено, и строго придржавање за утвр
ђени калуп који је пренешен из непоквареног, незамућеног, и нера
скинутог живота обичаја нераздвојно је.
У оваквом веку законодавно тело које би без престанка седило
непрестано правећи законе, било би и аномалија и досада велика.
Но код садањег стања цивилизованог света овакве су тешкоће пре
стареле. Код цивилизованих друштва распрострта је јака жеља за
законодавством које ће одређивати; за законодавством које ће
применити наслеђење законе на нове потребе каквог света који се
сад непрестано мења. Више није нуждно да се одржавају рђави
законе, само с тога што је нуждно да се имају неки закони. Циви
лизација је доста снажна да подноси утисак законих поправки. Но
бацајући поглед на историју у опште, кабинети су ретки највише
због тога што су законодавства стална још ређа.
Друга условља, међутим, ограничавају и дан данашњи круг
кабинетској влади. Треба да се може имати не само законодавна
власт него да се може имати ваљана законодавна власт — власт која
хоће да избере и која хоће да одржи снажно извршну власт. И ово
није лак посао. До душе то је жива истина да немамо нужде да се
осврћемо за оваквом израђеном и сложеном организацијом, која се
од чести находи у доњем дому, и која је опширније и слободније
растурена по плановима за поправљање доње куће. Ми сада овде не
ћемо да говоримо о усавршавању или превасходству његовоме; ми
изгледамо само на ваљаност и голу надлежност.
Два су услова нужна за ваљаност. Прво ви морате добити добру за
конодавну власт, а потом вију морате добро чувати. И ова својства ни
су никако тако тесно спојена као што то изгледа на први поглед. Да се
одржи законодавно тело у снази, оно мора да има увек да ради велике по
слове. Ако ви у потребите најбоље људе на то да готово ништа не раде они
ће се свађати једни с другим око ничега. Где се велика питања свршују,
тамо почињу мале ствари. И какво сасвим сређње друштво, које има мало
нових закона да прави мало старих и рђавих закона да опозива,
и неколико само простих међународних одношаја да расправи, на
ИЛaЗИ На врло велике неприлике Да Даде ПОСЛа законодавном телу.
* њега се не находи ништа да ради, и ништа да утврди. Следо
вателно, велика је опасност да се законодавно тело пошто је осло
бођено од свију осталих послова, не упусти у свађу око његових
8“
116

послова; да препирке с министрима не заузму сво његово време,

па и поред тога да се ово време не употреби на опасне ствари; да
непрестано долазење на власт слабих администрација, које ни су
способне да управљавају, не постане права сврха кабинетске владе.
Број не изборних послова који је нуждан за парламенат који
има да бира извршну власт не може, да се определи сасвим тачно.
У теоријн устава бројеви и статистичка дата немају никаква
места ни гласа. Све шта ми можемо да кажемо то је, да парламе
нат с мало послова, који треба да је тако исто у снази као шта
је и парламенат с много послова, мора бити, у свима осталим погле
дима далеко бољи. Индиферентан парламенат може се у много по
правити учвршћујућим својим озбиљним пословима. Но парламенат
који нема овакве послове мора бити унутрашње превосходан или
ће он сасвим промашити своју сврху.
Но тешкоћа да се законодавна власт добро држи очито долази
на друго место спрам тешкоће прве која се у томе састоји да се
законодавно тело добије. Има два рода народа који могу да изберу
добар парламенат. Први је народ у коме је гомила народа разборита
и свесна. у коме народу нема частне сиротиње, где је васпитање у
све слојеве народне продрло, и где је политичка разборитост општа,
тамо је народу лако да избере себи добро законодавно тело. Идеал
је овога од части остварен по северо-американским насеобинама,
Инглиским и по свима слободним државама савеза. У овим земљама
ненаходи се такво шта што се зове частна сиротиња; Физичка
угодност, таква какву сирома код нас и еуме себи да представи,
тамо се лако достиже простим радом с голим мишицама. Васuитање
је распрострто јако, и брзо се на све стране шири. Несвесни изce
љеници из старог света често uоштују интелектуалне способности
којих су они сами лишени, и који се због тога што су изостали
гризу на месту где је култура тек у зачетку своме. Највећа теш
коћа оваквим новим друштвама у ошште је географска тешкоћа. Људ
ство је јако расејано; а где је људство ретко тамо се тешко људи
разговарају. Но у земљи врло великој, као што их има по Европи, народ
одиста разборит, одиста васпитан, одиста паметан, брзо би напра
вио себи добро мнење. Нико неможе да сумња о томе да би ново
инглиске државе, кад би оне представљале једно друштво, имале
васпитања, политичке способности, и разборитости такве и у толи
ком броју какве ми ненаходимо код ни једнег народа, који је толико
исто велики. У држави од овакве врсте, где је цело друштво спо
собно да избере довољно законодавно тело то је могуће, то је го
 117

тово лако, да се направи овакво законодавно тело. Кад би ново Ин

глиске државе имале кабинетску владу као народ за себе, оне би
онда биле тако исто на гласу у свету због своје политичке мудрине
као што су оне сада на гласу због њине велике среће.
Ова друштва у самој ствари основана су на принципу једнако
сти, нити је могуће да овакво друштво може подпуно задовољити све
што захтева политички теоретичар. Свако старо друштво ипте да се
иде у бој отворено. По његовој теорији цео народ има право на исту
политичку власт, и он може имати ово право само по томе основу
да је сваки његов члан у политици подједнако паметан. Но у почетку
постања какве земљеделске насеобине овако шта не може се захте
вати. По оваквим друштвима не находи се никаквих великих имао
вина, никаквих великих капитала, никаквих префињених разреда, —
сваки је на довлету и прост, и нико није ништа више. Једнакост није
на художни начин заведена у новој колонији; она се сама заводи.
Многе су се пробе чиниле око тога да се расели по колонијама ин
глиско друштво од разна ступња образовања. Но све су скоро хрђаво
за руком испадале. Сурове класе које су на дну друштва осетиле су
брзо да су равне или боље него они разреди који су на врху дру
ства; они се мењаше и дотериваше у свом положају, па оставише
благородном свету да се и он за себе мења и дотерује; основа на
прављене пирамиде рашири се и врх паде и нестаде га. У прва доба
земљеделске какве колоније, има ли ви политичку демократију или
ју немали, ви морате имати друштвену демократију, јер ју природа
прави, а не ви. Но с временом имаовина расте и с тим неједнакост
Одпочиње. А и његова деца радени су, и с тога напредују; Б и ње
гова деца лењи су, и с тога пропадају. Кад се мануфактуре до зна
тног ступња заведу — а сва скоро млада друштва упињу се из свију
сила да их подигну заштитом — тежња к неједнакости постаје још
већа. Капиталист постаје јединица која има много, а његови раде
ници гомила која има само мало. После неколико столетног васпи
тања, рађају се разне образованости — па ће бити више од хиљаде,
или десет хиљада, високо образованог света у сред великог народа
који је састављен од умерено васпитаног света. У теорији жели се
да овај највиши разред имућни и који има доста празна времена има
* уплива много већега но што би га он имао по своме броју: да би
*вршени устав нашао за њега добар начин како би његово напра
*љено и Фино мнење имало преваге над неотесаним мнењем његове
“0лане. Но као што са светом бива, кад је цела популација тако
научена и тако свестна као што је то у овом случају који ја узимам,
118

ми онда немамо нужде да се више о томе бринемо. Великим дру

штвама никад није управљала — изузимајући прелазне тренутке — њина
највећа мисао. И ако би ми могли то да постигнемо да њима управља
угодна и способна мисао, ми би могли бити довољно задовољни с на
шим послом. Ми смо учинили више него шта би се могло очекивати, и ак0
не све што би се могло желети. На сваки начин изократска политика, —
политика таква у којој сваки гласа, и где сваки гласа подобно, — у дру
штву које има доброг васпитања и велике разборитости приближује се
кабинетској влади. Она задовољава нуждни услов; находи се народ
способан да избере парламенат који је способан да бира владу.
Но узмимо да маса народна није способна да бира, — и ово је
већином са свима готово народима, — како онда може ту бити ка
бинетске владе? Она је само могућа код народа које ја смем да на
зовем диференцијални народи. Ово се држало за чудновато, но на
а оди се народа у којима велики непаметни део жели да с њим упра
вља мали паметни део. Бројна већина — било по обичају или по па
бору, не приноси ствари ништа — готова је, жељна је да уступи
власт избирања свог поглавара известној избраној мањини. Она се
одриче власти ове у корист њенога цвета од људи, и пристаје да се
покорава па ма ко овај цвет састављао. Она признаје за њене из
борнике другога реда — за избираче њене владе — изображену ма
њину, која је уједно компетентна и неуступајућа; она је у неколико
лојална спрам неких узвишенијих лица која су способна да бирају
добру владу, и којима никаква друга класа не прави премене. На
род у оваквом срећњем стању као што је ово има способности да на
прави кабинетску владу. Он има најбољи свет који ће да избере
законодавно тело, и због тога он може лепо да се нада да избере
добро законодавно тело, законодавно тело, које је способно да избере
добру администрацију.
Инглеска је тиш диференциских предела, а начин по ком је она
овака, и оваква постала, сасвим је чудноват. Сређње класе — у које
иде већина изображених људи — сада имају у рукама деспотску власт
у Инглеској. „Јавно мнење“ данас „мнење је голе главе човека што
је острагу на омнибусу.“ Оно није мнење аристократских класа као
таквих, или најизображенијих или најпрефињенијих класа као ова
квих; оно је просто мнење обичне гомиле изображене, људи обична
рода човекова. Ако баците погледе на избираче, ви ћете видети да
они нису свет, који би био од јака интереса; па ако се осврнете на
појаве и погледате свет који окреће и у рукама има избираче, ви
ћете наћи да су они још више без интереса. Инглески устав по свом
 119

изгледу такав је — да се гомила света покорава избраном маленом

броју, и кад ви видите овај мали избрани броју, ви опажате да и
ако он није из најниже класе, нити из какве класе која се не по
штује, опет зато он је из тежко осетљиве класе — он је састављен
0д последњег света коме би, кад би се он у ред ставио, велики на
род увек дао искључиву превагу.
У ствари, маса инглиског народа попушта пре нечем другом
него својим поглаварима. Она попушта ономе шта ми можемо да
назовемо театралски појав друштва. Известна церемонија има у
Плива над њим; известна шомпа од великих људи; известно позорије
0д лепих жена; чудновати појав од имаовине и уживања и изнешени
на видело ствари су којима се они обрлаћују. Њиово уображење пада
овако, они осећају да ни су поједнаки са животом који им се износи на
Видик. Дворови и господа имају велико својство које управља масом,
премда Философи немогу у томе ништа од онога да виде — пшто други
виде. Дворјани могу да чине шта други не могу. Обичан човек може да
проба тако исто да се утркује с глумцима на позорници у њиховој
радњи као што се може да утркује са аристократијом у њеној радњи.
Виши свет представља, као што то изгледа споља, позорницу на ко
јој глумци играју своје улоге много боље него што то могу гледачи.
Ова се игра игра у сваком крају. Сваки сељак осећа да његова кућа
ни је као што је кућа његовог господина; да његов живот ни је
као што је живот његовог господина; да његова жена ни је као
Што је госпођа његова господина. Краљица је мерило игре:
Нико неузима да је његова кућа таква као што је двор, да
је његов живот као што је краљичин живот; да је његов начин
живота, као што је њен. У Инглиској се находи обмањив изглед
који многе вара, и води њина уображења као што хоће. Као што
се инглиски сељак кад у Лондон дође нађе у сред великог излога
механичних предмета које он неразуме, тако се он по створу нашега
друштва, находи пред великим излогом политичких ствари, које он
не би могао себи ни да замисли, које он не би могао себи да пред
стави — који нема у себи ничега што би у самој ствари овоме
било подобно.
Философи могу да се смеју овој обмани, али њени су ресул
тати неоценими. Позорјем оваква величанствена друштва, без броја
невежи људи и жене наведени су да се покоравају малом броју из
борника — по варошима који и мју прихода годишње 10, а по се
лима 50, који немају ништа импонирајућег на себи, ништа шта би
примамило око или заслешило памет. То шта има уплива на људе,
120

то ни је мнење, него ресултат мнења. Па највећи од ових ресул

тата је чудновато позорије друштва, које је увек ново, и опет зато
увек псто; у коме догађаји пролазе а суштина остаје једна и иста,
у коме једно колено изумире а друго га наслеђује, као да би она
била штице у кавезу каквом, или животиње у каквом животњаку;
Видљиви поглавари инглеског народа изгледају као оно личности које
највише падају у очи у каквој паради: оне имају уплива на сокак
ски свет, њима гледачи пљескају. Прави поглавари сакриве нису у дру
гом реду; нико се о њима не брине нити ко за њих ираспитује и мари.
(Продужиће се.)

У би ство пре 4 се Д ни ка Аврама Лин кона.

(продужење)
Превара је грка. Тридесет и шест сахати прошло је, без да су
се пуковник и његови пратиоци ма један тренутак одморили, па и
сад су у највећој хитњи 12 миља прешли!
Уморени коњаници појашу опет коње, брзнм касом ишло се на
траг још једном друмом, на чијој су страни мали гробни брежуљци
показивали пут, на коме су конФедератовне чете једном уступиле
војсци северној. Ноћ је мрачна као Ахерон (река у подземном свету),
само на северо-западу подизали су се облачци, куда се окрене чета.
Стара вирђинска мајурска кућа беја угледана. Вршак крова и
високи димњак укажу се на тавном хоризонту. Више од сто година
прошло је овоме обиталишту, но нигда се такова бука није догодила
као данас. Војска је пролазила, чете добровољачке пљачкале су ко
шаре и амбаре, али кућа остала је неповређена. Рекао би ка да су
и саме црне јеле ветром потресане јецале, називајући њином витком
круном црним сенкама које се ту скупљаху, добродошлицу. Предо
сторожно и без икакве ларме привуче се чета и опколи авлију. Кућа
је затворена и обитаоци спавају. Пуковник лупне лагано на кућна
врата, одмах се зачу у унутрашњости неки корак, кључ се окрену,
ригла повучена, и старац један ступи са свећом у руци. Пуковник
га счепа и шапне да ће убијен бити ако покуша дићи ларму у кући.
Старац се обећа да ћути, Конгер га упита за госте, који се код њега
траже. Старац је се извињавао, да о ничему незна, да никакав човек
није код њега свратијо који на штакама иде. Конгер заповеди да се
веже, уђе у кућу, лупи у собу, где нађе неке женске, које скоче са
 121

са својих постеља навлачећи хаљине. У овом тренутку уђе и млади

Гарет, виде оца везаног и сазна шта жели пуковник. Да неби дошао
у неприлику због два ратна заробљеника, каже да су обадва човека,
за које се распитује били ту и у амбару преноћили. Са највећом огор
ченошћу дозна, да је убицама председниковим, његов дом као при
бежиште служио.
Амбар, велика четвороуголна зграда, која је иза куће лежала,
беше покривен сламом, а кроз зидове вириле су зjапеће пукотине.
Оружани га опколе пуковник залупа на врата викајући: „ви, који
сте унутра, изађите и предајте се као наши заробљеници!“
Мртва је тишина свуда у наоколо владала. Вребајуће очи уза
луд су тражиле да продpу у унутрашњост, куда помрчина беше гу
ста. После неколико секунда, промешка се нешто у амбару, а на
повторени позив да се предаду, одговоре: „ко сте и шта хоћете са
Нама?“
„Ми смо дошли, да вас похватамо, положите оружје!“
„Кажите нам, ко сте. Ако сте пријатељи одмах ћемо се здру
жити, ако сте непријатељи, онда има јошт времена да о предаи го
воримо.“ |-

„Вами се не можемо никако шајасњавати Амбар је опкољен

умаћи не можете. Биће боље, ако нас од труда поштедите, да вас
не побијемо.“
„Хоћемо да се размислимо.“
„Добро. Ако се узxтете предати, онда нека млади Гарет уђе уну
тра, њему можете и оружије полужити.“
„Немојте га слати, овде није безбедан, јер нас је он издао. Боље
је оставите ми живот срећи, пошаљите ваше војнике 100 јарда (ен
глеска мера рифа од 3 стопе) далеко одавде, истина ја сам богаљ,
*0 опет ћу изаћи ако узтреба да се са вама борим “
„Ми нисмо овде дошли да се с вама тучемо, него да вас по
ХВатамо.“

Убице се саветоваху, чуло се како шапућу. После једне почивке

повиче Бут:
„Већ сам могао једну половину од вас поубијати, него нећу ни
“ме живот да одузимам.“
„Па добро! Онда се предајте.“
„Нигда се нећу предати, жива ме у ваше руке нећете добити.“
„Ми ћемо амбар да запалимо.“
„Лепо, моји храбри младићи, наместите добро носила за ме.“
122

„Опет је се шапутало у амбару, затим се чу, кад Бут повика

своме другу: „проклета страшљивицо, хоћете да ме оставите самог,
идите! ја остајем сам.“
Врата се отворе, црна сенка једнога човека појави се, Харолд
је, који хоће да се преда.
„Положте најпре ваше оружје!“
„Немам оружја.“
„Имате, носили сте карабин кад сте у амбар ушли.“
„Нема он оружја, одговори Бут, на моју поштену џентелменску
реч, оружје је моје.“
Харолд пружи руке, на што буде одмах сЧепан и окован.
Пуковник увиде, да ништа не помаже и даље договарати се.
Затим извуче једну гужву сена испод амбарске стреје и запали је,
после неколико секунда дигне се пламен. Према ватри угледа се и
убијца. Подупрт на штаке, Бут је држао запету пушку у руци. На
лицу му се огледало неко очајање, очи му беху управљене горе, ода
кле сагоревајућа слама као киша на њ падаше. Пламен је осветља
вао ову ноћну слику све жешће. На стражњем простору показивале
су се Форме старих амбара, осветљене подижућим се пламићима. Сва
кога тренутка пажња беше све већа. Презрен, клетвама народа оп
терећени човек, страшило је око кога се одмарају слободни елементи,
пред њиме је извесна смрт. Бут подигне карабин и циљаше; прасак
пушке одјекну и Бут се на земљу стропошта.
Наредник Корбет бојао се, да неби Бут какав пролаз начинио,
те тако у мраку утекао. Зрно које је било намењено за плећа про
јурило му је кроз главу готово на исто место, на коме је удар убијце
главу председникову пробио.
Конгер и његови похитају у амбар, да би га спасли за шафот.
Бут је лежао на леђима, прса му скакаху грчевито, а очи беху испале
по готову сасвим из њиних шупљина. Изнесу га на чист ваздух под
мрачно небо, које је последњи пут видео. Бут замрда усницама, ка
да је хтео да говори. Корбет се сагне нањ и слушаше. Бут испусти
речи: „кажите мојој мајци да умирем за отачбину — ја сам хтео
најбоље.“ „Притворицо,“ шкргуташе пуковник, заповедајући да рану
исперу и да лекара доведу. Још једном покуша Бут да говори, по
дигне руку н тепаше: „Харолд је невин због убијства, то Бог зна
— крв крв — ништа не помаже – не могу — не могу.“ — Поглед
му се укочи, удови оладне, тешки уздах отргне му се из прсију, неко
кркљање наступи, и он је умрво.
 123

Амбар још гори , балвани, су један по један падали, кућа

Гаретова огледала је се на мрачноме Фирмаменту, црне јеле олујом
потресене певале су мртвачку песму. Лешину убијчеву мету на
кола. Харолда вежу за узенђију једнога каваљеристе. Осветачи са
своим пљеном пођу ка Потомаку, на чијој је обали Бут пре кратког
времена изговорио „sic semper tyrannis.“
Осим оружија нашло се код Бута још 175 долара у вредећим
нотама и више векcли, даље један дневник, који је по гласовима,
Што су разносивани садржавао опис његова живота од времена, када
је председник убијен.
Ноћу 26. Априла дође експедиција у Вашингтон, лешину Бу
тову више су лица познали, затим су је секли, и на заповест мини
стра војеног 27. Априла закопали. Новине су јављале, да је лешина
са тешким камењем у реку Потомак бачена, но ово није истина, јер
је иста закопана близу апсане, а гробару је заповеђено, да место гди
је Бут закопан, нигда не изда,

Докле су Бут и Херолд гоњени и ухваћени били умножени број

полицајних званичника у Вашингтону починио је важна открића у
след чега су се многобројна затварања предузела, наскоро се у види,
да је доиста Комплот постојао и да је Бут изодавна планове противу
савезничке владе смшљао. Његови су планови били.
1. Да председника Линкона и његов кабинет ухвате и на југ
доведу; ако би ово било не могуће, онда да сво друштво растуре.
На ову цељ била је у Вашингтону тајна подземна комора у кући неког
г. Грана справљана, Бут држаше, да ће моћи председника и остале
чланове владе у исту кућу примамити. Но комору одкрију и ту нађу
све спреме нуждне за експлозију.
2. Да убије председника и остале који су за убијстао, а затим
да побегне у јужни савез.
3. Ако убијство не би раније испало и југ би био побеђен,
онда да се освети главарима савезним, како би земљу њиховом смрћу
У забуну довео а затим да бежи у страну земљу.
У Вашингтону знало се јошт 1864. год., за заверу. У колима
твозденог uута у Њујорку нашла су се писма, која су се на заверу
9дносила и која су председнику слата. Овај је мећао у завитак, без
* је што предузимао а на завитку написао је ове речи пучко убиј
““,“ не бринући се више ни о чему. Маршал Лемон из Вашингтона
124

опоменуо га је још 10. Децембра 1864. у једном писму, у коме се

вели! „жао ми је, да не цените оно што сам вам по други пут
казао о нужним полицијским мерама у смотрењу ваше личне без
бедности. Ви сте у опасности. Ноћас сте ишли у позориште као и
пређе без икакве пратње, а ви знате или бар треба да знате, да
вам се оглави реди и да ће те је изгубити, ако заједно са вашим
пријатељима нисте на опрези, јер имате млого непријатеља. Биће
вам познато, да сам стражу код ваше резиденције поставио се којом
располагати можете. Тако ми Бога, нисам у овоме делу самољубац
давно сам шаљивчину играо, а под моју старост нећу то више да
ЧИНИМ.“
И на ову опомену Линкон није пазијо, непријатељи саветоваху
се пред његове очи у Вашингтону, како ће му смрсити конце. Бут
и његови сазавереници држали су састанке по разним местима у
гостионицама и приватним кућама, кореспондирали су између се
шифрама у којима је била назначена смрт као „олуја, као „трго
вина са зејтиноп.“ Од предлога, да се председник одведе, одустане
Бут, јер број завереника беше мали. Догађаји у месецу Априлу,
пад Ричмонда и Капитулација Леа утврде га у намери, да председ
ник за то животом плати. Писмо једно, које се по убијству на не
колико дана нашло на води код морехид цити, говори о подели улога
између убијца , шифровано писмо управљено на Јована В. Вајза
ОВАКО ГЛа СИ : -

У Вашингтону 15. Априла 1865. г.

„Драги Јоване! Срећан сам пштo вас могу известити, да је
„Пет“ свој посао добро израдио и извесно је, да је са Олд Абе у
паклу. Сад су све очи на њих управљене, Шермана морају издати
Грент ће бити у рукама старога Греја, пре него што ово писмо до
вас доспе. Што се тиче Севарда црвена ципела показа да му оску
дева нервна јачина, но опет добро се повукао. Џонсон нам је сигу
ран. Олкрук узео га је на се. Опомените се братске заклетве, па
ће те све тешкоће надвладати. Сви ће бити спасени рад уживања
онога плода, који су зарадили. Синоћ смо имали велико веће,
сви су радили на томе, да програм од почетка до краја изврше.
Шине намештене су за повратак. Стари Л. , кои свагда заостаје
изгубио је у цити понту свој пасош. Ја опет кажем, живот југа
стои до тога, да наш програм извршимо. „Ла 2. предаће вам ово.
Неређено је да се више никачва писма преко поште не шаљу. Ако
нисте, немојте право име назначавати, и што имате пошљите преко
неког вашег пријатеља. Хоћемо да нам јавите, како је тамо новост
 125

примљена. Са свију страна храбре нас. Држим у колену не може

се бити слаб. Јуче сам био у Балтимору Пет није тамо дошао. Ваши
су људи здрави и о вами су чули. Немојте изгубити снагу ваших
нерва.“
Ово чудновато шисмо беше управљено на Јована В. Вајза, но
на скоро се дознало, да је ово било измишљено, Адресат се звао
.Joвaн Сурет и види се да је био, као и Бут, члан завере но врло
великог уплива Још пређе полиција је на његове домаће већу па
жњу обратила. Његова мајка, удовица, притежатељка једнога Хотела
у вароши Суретовој, продужила је радњу свога мужа још за неко
време, а у години 1862. преда Хотел неком извесном Јовану Лоиду
и са сином и ћерком оде у Вашингтон, Варош Суретова била је
главна поштанска јужна штација која је посредовала између корес
Подешције савезника и њиних пријатеља у унији. Госпођа Сурет,
паметна, јенергична жена, Фунгирала је као поптар, писма криум
чарена преко потомака слала је на Север и примала је депеше на
мењене за Ричмонд, да би их преко своих верних ађената пошиљала
на кога су биле управљане. Кућа њена у Вашингтону било је оби
чно место састанка завереника, од коих неки су били код ње на рану.
На шест недеља пре убијства дође Јован Сурет у варош Сурет
и преда Механџи Лоиду два карабина молећи га, да их склони. На
велики петак прође госпођа Сурет и каже Лоиду, да спреми кара
бине и две бутeље Виски јер ће ноћас доћи два човека који ће у
3ета оружје и Виски.
Познато нам је, да су Буг и Херолд неколико сахата по убиј
Ству у варош Сурет приспели, ту се одморили а затим одпутовали.
Од ова два карабина — узели су само један, зато што је Бут ногу
сломијо, па није хтео тешко оружје носити.
27. Априла буде заповеђено једном оделењу полицијском, да
претресе кућу госпође Сурет и обитаваоце да позатвара.
Госпођа Сурет не беше се ни најмање уплашила, шта више
није ни питала зашто је апсе код ње су нађене разне хартије, које
“ односаху на савез са убијцама, н. пр. један телеграм од Бута
Јовану Сурету, даље слике Бутова, Џеферзона Дависа, ђенерала Бо
ретарда и једну слику картине величине, на којој су ове речи биле:
„Тако ће сви тирани проћи. Виргинија снажна, sic semper tyrannis “
Јован Сурет није био ту, пре једног дана удалио се, можда да би
*аме предузето дело, убијство Шермана, извршио. Од тада га је
“ало, каже се, да му је тајна полиција траг изгубила у Канади
У неком манастиру.
 126

Кад су госпођу Сурет и њену ћерку хтели одвести, ступи у

кућу један човек, са пијуком о рамену. Видећи униформе тргне се
и рече: „ја сам можда заишао, хтео сам код госпође Сурет.“ На
питање каже: да је родом из Вирђиније, својим ручним радом за
служује кору леба, госпођа Сурет поручила је за њ, да неки канал
ископа. Одмах покаже неку сведочбу, у којој се тврђаше да је за
клетву на верност положио. Госпођа Сурет није хтела знати о по
руки и изради, а кад је испред тога човека стала, дигне руку и
повиче: „тако ми свемогућег Бога овога човека не познајем нити
сам га игда видела.“
Преобученп радник не беше нико други већ „Левис Пен, онај
исти, који је напао на државног секретара Севарда. Госпођа Сурет
познавала га је врло добро, јер је често са Бутом и другима у ње
ној кући био а и пријатељ је њеног сина Јована.
Пен, који се звао и Вуд, затим Паувел, а завереници звали су
га црвена ципела, син баптиског проповедника Ђорђа Паувела у
} штаци Ливе оак, место на гвозденој линији нзмеђу вароши Џаксон
и језера талахаз у држави Флориде, 1845 године родио се у Алабама.
До почетка рата био је надзирач робова на земљи свога оца, затим
ступи седамнајестогодишњи младић као војник у д. Флоридску —
ређименту. Два брата пала су му у битки код Морфрисборо, сам је
био рањен код Гетисбурга ухваћен и на Север одведен. Овде је мо
рао у једној војеноји болници дужност вратарску вршити, где му
испадне за руком да побегне. У Јануару 1865. находимо га у Алек
сандрији, где је положио савезу заклетву на верност. Одатле оде у
Балтиморе и ту се упозна са Вилкесом Бутом. Пен је живео у крај
њој оскудици и Бут га је примамно као саучесника комплота обе
ћавши му велике награде и новчано потпомагање. Млого разборити
глумац, савршено овлада са њиме и определи га, да убије др
жавног секретара Севарда. Бут је овај дрски план смислио, он га
је саветовао, да каже, да је од лекара послат да медицину носи,
како би овим изговором ушао у кућу. Пен је извршио са чуднова
том дрскошћу оно, што му беше наложено.
Као што нам је познато крвно дело није му потпуно испало за
руком, у осталом он држаше, да га је сасвим свршио. Из куће др
жавног секретара изађе на сокак, уседне на коња, који је био спре
ман и оде. Код тврђаве Линкон падне са коња на главу и онесвести
се. Кад је дошао к себи, коња не беше ту, видео је немогућнос да
продужи бегство, науми да се у Вашингтон врати и да се сак
рије онде где би се најмање на њ подозревати могло. Баци капут,
 127

| који је био крвљу попрскан, остало одело умаже са иловачом и бла

том, од рукава своје вунене кошуље направи капу, коју сасвим на
очи набије, узме секиру која је била онде у прокопу остављена, и
под маском мирног радника, клонећи се путова, врати се у варош
да потражи код госпође Сурет прибежиште. Овде га ухвати полиција.
На неколико дана после ове важне добити буду затворена још
два завереника. Ђорђе Ацерот и Самуил 4рнолд. Први, рођени
Немац, од прилике 30 година стар, иселио се са својим родитељима
у години 1848 у Америку. Његов отац настани се у вестмореланду
у Вирђинији као арендатoр и ковач. Син изучи бојадисање кола, дође
у пристаниште тубско и ступи у пријатељске сношаје са Јованом
Суретом и Вилкес Бутом. Као мазало заслуживао је кору леба жа
лосно, затим покуша да криумчари и напослетку намами га на за
веру Бут као и Пена, обећавајући му грдну суму новаца. Најстра
Шљивији од свије, још неколико недеља пре хваљаше се, да ће на
скоро постати богат и да ће цело пристаниште тубеко откупити.
0де у Вашингтон и код госпође Сурет састајаше се чешће са Бутом
Јованом Суретом, Пеном и осталим завереницима. Био је изабран да
убије потпредседника Џонсона, због тога у истом хотелу у Кирквуд
Хузе најми једну собу, која управо лежаше над собом потпредсед
ника. Он расмотраше сва мјеста а у трпезарији истога хотела осо
бито је мотрио на г. Џонсона. Ацерот носаше свагда при себи ору
жије: за појасом пиштољ а у џепу нож звани Бови“) једног дана
беше га изгубио. Тражећи га, казао је једном од својих познаника
да му је за извесну цел такав нож врло потребан. Ако га не нађе
то ће себи други купити. На велики петак набави Ацерот два коња,
једнога даде Пену, другога задржи за се, да би по свршеном делу
могли побећи. Тога истог дана састане се са Бутом. Кад се већ час
приближио за извршење злочинства, изгуби присуство духа, остави
Хотел, у коме је доцније нађено његово оружије, лутао је по ули
цама Вашингтонским а другог јутра одпутује у Георгетовн. Међу
тим нигде није имао мира, наскоро се врати у Вашингтон, одатле
оде у Роквиљ напослетку опет у Георгетови своме стрицу Рихтеру.
Полиција га нањуши код стрица и заповеди, те га затворе. 19. Ап
рила изјутра у 3. сахата ухватега, окују и у Вашингтон одведу.
Сродници Ацерови ни су знали о његовом учешћу у завери, међу
тим су приметили да се једног дана изразио о догађају у Вашинг
тону овако „да су сви своју дужност извршили, онда ни Грент не
би више живео.“ Ацерот цризна одмах све код полицијског чинов
У добио је име од капетана Бови.
128

ника, што до душе не беше права истина. По његовоме признању

заверили су се Бут, Пен Херолд, Сурет, неки Арнолд затим неки
Лолајн и други да одведу председника и то ако би Линкон био од
веден из театра. Ацерот је узео на се да коње у преправности држи.
Од овог су плана доцније одустали, па је Бут предложио да поу
бијају чланове владе. Ацероту наложи да потпредседника убије:
кад се овај тога устезао, рекне Бут: „онда нека то учини Херолд,
он је одважнији од вас.“ Ацерот је Херолда опоменуо, да не напада
на Џонсона, даље тврђаше, да га је бут 14. Априла у Херндорнхузе
још једном хтео намамити да постане убијцом, но да се он тога и
целе ствари одрекао и ако му је смрћу прећено.
Самуил 4рнолд, човек од добре породице, рођен у Балтиморе,
терети га не само Ацеротово признање, него и једно писмо подпи
сано „сам“ које је у Балтиморе 30. Марта предано, и које се међу
Бутовим хартијама нашло. Писац одбио је молбу Бутову, да дође к
њему, говораше, да влада подозрева, и чинио је пажљивим на све
већу опасност, која прети предузећу. Саветоваше, да чекају на уго
дније време, и мишљаше, да је „први план“ бољи, Бут нека види,
како ће га у Р. (Ричмонду) примити.
2. Априла оде Арнолд из Балтимора и дође у Форт Монро,
где ст, пи у службу код једног адвоката, 27. Априла затворе га.
Онима, који су га затворила, одмах призна, да је он оно писмо Буту
шисао и да је за заверу знао. Још пре две до три недеље састао се
је у Вашингтону у Лишен Хузу са Бутом, Јованом Суретом, Азере
том Лолајном и једним човеком кога су као са подсмехом Мосби
звали По његовом наводу завереници до тога доба нмали су само
намеру, да председниа одведу на Југ, да би с тиме произвели раз
мену заробљеника. Линкон је требао да буде у театру ухваћен, ве
зан и у затвореним колима преко потомака у Ричмонд пренесен.
Тек последњег састанка, изашао је Бут са планом убијства и захте
вао је, да треба поћи још исте недеље на дело. Због тога се одво
ијо од Бута, при даљем договору и извршењу није участвовао, већ
је отишао у Форт Монро и ту је био док га ни су ухватили.
У главноме види се, да је ова исказа вероватна, бар толико
је истина, да Арнолд нити је на дан убијства био у Вашингтону
нити пре тога на недељу дана.

(Продужиће се.)

Шт ми и Агиј А Н и ко и в С ти - м и о н и ћ м у Б и о гим лу.

 Број 5. У БЕогРАду 20. ФЕБРУАРА 1869. Година 1.

Излази три путу За све српске

месецу, на 2 та- крајеве стаје на
бака сваки пут. годину 72 гроша
Претплата се или 8 Фор., на по
шаље напред у- год. 36 гр. или
редништ. у кући 4. Фор., на три
госп. Мелентија мес. 18 гр. или
Симића до теле- 2. Фор. поједини
графа. ЛИСТ ЗА СВЕ ГРАНЕ ПРАВНИХ НАУКА. број стаје 9Rч.
Издалу и урквују Д. НОВАКОВИЋ, С. АНТИЋ, У. КНЕЖЕВИЋ.

САДРЖАЈ: Заклетна. — Франкова философија. — Порота. — Нешто о телу преступа. — Начело министарске
одговорности — Убиство председника Аврама Лиокона.

ЗАКЛЕТВА
(КАО ДО КАЗНО СРЕДСТВО).
(читано у друштву „Завери“.)
Од У. Кнежевића.

У сваком законодавству постоји више доказних средстава. Она

су различна и променљива. Различност и променљивост управља се
по самом животу народњем и другим околностима, које окружавају
тај живот. Управо различност и променљивост доказних средстава мора
да буде у сагласију са самим развитком права.
Развитак права знамо чим се условљава — а то вреди и о до
казним средствама. Развитак права или право како га видимо данас
јесте продукт псторије, продукт времена које је протекло од почетка
— ако га је било — па до данас. Продукт овај ваља сматрати као ре
зултат различних уплива, резултат неизбројни појава, који су нераз
вијену и слабу душу човекову притезали више или мање. Ни данас
јошт не видимо јачину духа човековог у таквој мери; да је кадра да
се одупре навали спољних — да не рекнем и унутарњих уплива. Др
жавне установе кроје се било према животу какав је — не разби
рајући, да л је народ свестан оног живота у каквом је, да л се је
т. ј. развијао по својој самосвести; било шо нахођењу вровне власти,
ће опет спава самосвест народња.
Немогуће је изређати све упливе, но доста је да знамо да из
Њих како у праву тако и у доказним средствама извире, као што ре
кох различност.
Кад знамо Да је живот продукт различних уплива, онда ваља
да се упитамо: како су утицали ти упливи на човека? Ваља да знамо:
да л је свест човекова спавала при том утицању, да л је она попу
штала том утицању што је морала, по нужди; или што је хтела.
130

Кад измеримо цео развитак историски опажамо свуда навалу,

којој се човек није кадар да одупре. Не говорим овде о навали, која
је везана за природу човекову, која је природна, која мора да буде,
којој се човек не може да одупре. Ту је воља слободна непојмљива.
Реч је о навали људској, о сили, којом се служе, поједини, државе,
владе, црква. Та навала истерала је из свог калупа право онакво,
какво слободна свесна воља неби нигда.
Да прекинем овди, јер из овог што рекох, мислим да се не ваља
уватити слепо за оно, што постоји, нити опет према појму обичајног
права, одржавати свет у тами и глупости. Обичајно је право више
лолитично но право.
Ваља ићи унапред — али како? опет не силом, но полагано
тако, да је сваки свестан промене, да је сваки убеђен да тако треба
да буде.
Одкуд дакле појам о „заклетви.“ Да л је она дело онога, на
кога се пружа? или је истекла из неке идеје апстрактне? или је до
шла од Бога?
Заклетва је поникла у овом виду с вером хришћанском. Она је
истекла из начела одвојаком свету, о рају и паклу. С надом на други
свет улива се човеку стра. Истина се овди тражи силом, јер стра
није ништа друго до сила, којој подлеже душа човекова. Заклетви
је дакле основ стра а не убеђење. Човек не говори истину, што је
убеђен да треба да ради тако, већ што се бојн? Упита ће ко чега?
На то се даје одговорити:
1. Казни зелске, јер се кривоклетство казни и овде (вид. Šгл.
ХХVII. крив. зак.) и
2. Казни небеске, што ће га казн постићи и на другом свету.
Да видимо је ли основан овај стра — па онда да сазнамо пра
ведност ових казни.
С погледом на казн земску светску очевидно да стра бити мора;
а о другом не могу ништа рећи.
Но признато је да се с појмом права стра не слаже никако, Те
орије застрашења застариле су, а и да нису, упитајмо се просто:
Да л се човек плаши какве силе, да л има стра? Лако је на то од
говорити. Куд се год окренемо свуда сила продире. Кад јачи ради по
сили, разуме се да слабији није кадар да се одупре. Накратко чо
већ се Силе 77.Matt и . Кад се плаши он попушта сили и њеним НаЧе

лима. Слаби ћути и ради како сила оће — али донде само, докле
сила траје. Зашто? јер нема првог услова за радњу, нема свесности
— убеђења. Начела силе шире се само над слабила, начела ума,
 131

свесности над свима. Она су времена, ова вечна. Она трају докле
има слаби, ова докле људи има на свету. *

Ко оће дакле да агује за време, ето му силе, нек се с њоме

загрли.
Сила и стра нису за људе.
Да измеримо сада сам преступ кривоклетство, да и коју про
зборимо о праведности казнења.
Да оставимо на страну претераност ш сувишност ту, што постоје
два стра зелски и небески, да пређемо и ту строгост што су по
стављене две казни на овом и оном свету, што се не слаже с пој
мовима права кривичног па да се упитамо шта је кривоклетство 2
Да л ћемо да узмемо кривоклетство као превару, или као пре
ступ религиозни?
У нашем закону види се (š 266) да је то обоје смешано и на
прављен је преступ особеног рода.
У ствари заклетвом се тражи истина. Говор заклетника треба
да се подудара с делом постојећим. Савест и уверење (које речи спо
миње и сам Š 266.) треба да руководе заклетника. Кад га ова два
услова не управљају у говору, кад се сведочба његова не оснива на
делу, на истини, већ на измишљању, онда он лаже или не истину
каже. Преступ овај зове се дакле лагање. Шта је на њему рели
гиозно?
Закон признаје, а тако и јесте, да се говор оснива на савести
и уверењу. Тиме признаје да је извор говора упчовеков, признаје
да се говор нема да управља никаквим вишим идејама; потврђује да
управљач радње човекове јесте ум. Зато смо и ми.
Но сада се морамо поделити од законодавства, које дела људ
ска сматра као дела, која извиру из ума, а опет им даје силу бо
жанску, силу религиозну. Лажно сведочанство код нас спада у другу
врсту, а у другу кривоклетство. Овди је умешана вера, онамо не.
Ал постоји та разлика?
С две стране да погледамо оба преступа: са стварне и фор
лаине. Са стварне стране лажна сведочба и крива клетва једно је
* исто. У сведочби лажној лажов износи на видик лаж — неистину:
У Кривој клетви то исто. Овди је лаж и тамо је лаж. Требала је
*стина и тамо и овде. Једна је цел у обојим, једна сљедства такође.
Но да видимо с формалне. У кривој клетви умешана је вера.
Клетник у име истине позива Бога. У простој сведочби напротив не
“за Бога већ говори по своме поштењу, по уму. Тамо се казни
9“
132

строжије што се је позвао на Бога. Позивајући Бога он је убеђен

да га има, кад слаже пориче Бога — ето зато се казни.
Како стојимо са лажном сведочбом? Бог се не позива у име
истине. Сведок говори по души — т. ј. по поштењу своме. Ал на не
срећу огреши душу и слаже. Казнимо га као лажова. Питам ја: ако
ћемо да се ватамо вере, није ли овде оно исто, што и горе? Лажов
лаже, презире светску казн, трпи је, али у исто доба; зар лажов
не презире небеску казн. Сви грешници долазе у шакао, лажов је
грешник, дакле и он мора доћи. Али лажов то презире, тиме пре
ћутно не верује у пакао, не верује у небеску казн — дакле и он
пориче Бога.
Како видимо сва је разлика Формална: клетник је усмено при
знао Бога, па га делом пореко, лажов — треба да га у савести има,
али је делом осведочио да га нема — пореко га.
Из свега овога излази на видик да се вера од права мора да
одвоји.
Сад да шређемо на заклетву као доказ.
Шта је дакле доказ? Кад одговоримо на ово, кад знамо шта
је језгра и цјел доказа, кад после појмимо дух данашњег времена,
онда ћемо лако изрећи суд о заклетви.
Кад зачиње појам о доказу?
На свету видимо човека, видимо га као радина. Креће се не
престанце, управљан природом својом , која дјејствује по нужди,
Радње појединих укрштају се, дотичу се и у сукобу настаје питање,
докле је круг власности, једног, докле другог. У том сукобу увре
ђени устаје против нападача и доказује, у колико се дотиче дело
овога, његових одношаја. Цео спор своди се као што видимо, да знамо:
1) Радњу тако названог нападача т. ј. да знамо, шта је радио
И КаКО.

2) Шта је истекло из те радње и

3) Шта је било пре те радње,
О два лица говоримо гди једног имамо као нашадача, и другог
као увређеног. Тако морамо да сазнамо: у каквом је стању би0
увређени пре нападачевог дела, какво је дело и какво је сад стање
увређеног после овог дела. Да л се је изменило и какав је вид добило.
Свако ово стање ваља посебице доказати, ваља изнети пред
суд основе из којих ће суд закључити на ствар. Тако излази да је
доказ „појам оних основа, на којима се базира истина.“
У доказивању има више постепености. До истине далек је пут. *

Средина је половина. Крај је истина. До половине и од половине до

 133

крајева има више степени. Измеђ њaх можемо да поставимо ова три:
1) Очевидност — извесност (Gewissheit Offenkundigkeit Noto
rietit evidentia facti seu rei). Ту спора не може да буде. Истина је
пред нама. Она је тако очевидна да је знаде сваки. Нису нужни
никакви докази (Отуд и у каноничном праву израз: Notorium non
eget probatione:“)
2) Вероватност (Wahrscheinlichkeit) гди спорно дело није до
казано савршено. Ту је наведено основа толико, да се по њима даје
закључити, да постоји такво и такво дело.
3) Могућност гди се судија нагиба и на једну и на другу страну.
Да пређемо сада на истину — очевидност која се тражи у пар
ници, па ћемо виђети после како се односи к њојзи предлоставка.
Истина је цјел. Средства с којима долазимо до ње јесу средства
доказна, која је усвоило законодавство. Шта је истина? а шта су
средства или основи, ваља да појмимо. Док незнамо цјел не можемо
појмити средства. (Продужиће се.)

фРАНК () В А ф И ЈМ 0 0 0 ф И ЈА
КАЗНЕНА ПРАВА.

(Продужење.)

Мимо то казнена се правда упропаштава и онда кад су закони,

Rја треба да је бране, такове природе да јој прошаст копају, као
уђ кад правда на пример двојаким теразијама и двојаком мером мери,
*ад је она једна за великаше а друга за сироте, једна за богате а
друга за сиромахе, кад она удара на богате тиме, што их за њихова
Злочина дела лишава каквога малога дела од њихова имања, а на
сироте тиме, што их лишава њихове слободе, која сачињава само њино
биће и једину потпору њихових породица, или боље рећи кад је та
Казна много више безчастећа, много више свирепија, него што би
требало да буде, јер терана до крајње суровости, као што беху оне
Казне, којих је давно из наших закона нестало, та казна угушује у
“pily људскоме свако човечанско чуство, свако милосрђе, без да ишта
на њихово место оставља, такова казна подивљачава обичаје, а тим
самим, она их срођава како са самим преступом тако и са оном ка
*ом, која је за оне прошисана. Отуда нам је и јасна она опазка
1. .
1
134

да су по готову све убијце присуствовале при извршењу убијства, 22

отуда ће нам бити јасан и онај појав, за што су они затвореници

најнепоправимији, који су више пута батинани код онога народа, код
кога јошт и данас као код нас батине постоје, с тога ми и осуђу
јемо сваку ону казну која тера дотле да у преступнику и најмању
искру части затре као што је јавно понижавање — срам — који се на очи
гомиле као какав комад у позоришту пред публику износи. Нека се
преступнику зада рана не само у његову имању, у његовој части,
него и у његовој слободи; нека се моралној казни прида и Физичка
казна, ми противу тога ништа немамо јер од тога ничег бољега, по
чем знамо да је и суштина самога преступа такова, да је оно без
чашће за онога који га је извршио.
Le crime fait la honte et non pas l' ćehafaud.
(Стидан је преступ али губиште није срамно).
Нека буде све тако, али нека се понижење не тера до крајњо
сти, управо рећи дотле, докле не поништи у преступнику и најмању
искру поштења. Јер не треба да понижење једних буде за друге више
као какова комедија или увеселење нежели добра поука. Са тога је
се и могло пребацивати оном обичају, по коме су се осуђеници на
јавна места излагали. Јер ако је кривац, који оваково искупшење трпи,
задржао у својој души ијоле поштења или стида, ја вас питам како
ће се он вратити на добар пут онда, када силазећи са срамна стуба,
где су га ближњи његови као окована звера гледали, у души ње
говој ништа ван решења на преступ и на презирање друштва не оста!
Па где ћете са вашим примерним теоријама онда, када кривац, кога
хоћете пред гомилу да постидите, оспе на ту исту светину, што
дође да га се нагледа, којекакве погрде, погрде из којих маса по
неку несрећну тајну дозна, тајну, да се тако исто чврсто, тако исто ta
мирно, тако исто задовољан са собом може живети и под срамом, ša
чинећи зла, као год пто живи онај који је са свих страна чашћу $
обасут, кога јавно мнење као поштена човека сматра.
Када знамо да Философска начела казнена права нису ништа
друго до природна начела како сама човечанства тако и правде, при
мењене на казну преступа и на одбрану друштвену: онда ћемо пој
мити моћи како су могла та начела мало по мало триумвирати над
животињским нагонима и над оним дивљим страстима које су у срцу
човечију угушивале и најмањи гласак савести; онда ћемо тек разу *
мети, како су иста оном непобедимом, силом која лежи у истини, могла
и у саме законе продрети. И одиста, кад погледамо на онај пут, којим
су образовани народи у овој каријери већ прошли, онда и имамо ме
 135

ста да се поносимо величином нашег нараштаја над свима осталима

који су му предходили.
У почетку је право казнено било право свећења. Освета као
право носила је у се сасвим приватан карактер. Она је прелазила у
наследство целе породице. Она је била предавана у аманет и поро
дици самога нападача. Она га је пратила у његову лицу, прелазила
је на његову децу, на његове унуке, па и даље, докле год крв крвљу
није сапрана била. У свима првобитним законодавствима налазимо
трагове, које је ова дивљачка страст за собом оставила, па и наша
данашња образованост, да ли је и она до тога степена дошла, да ову
страст сасвим у њеној клици угуши. Погледајте шта ради наш народ,
испитајте одкуда они ужасни примери у историји нашега бића, при
мери са којима се појединима куће, имање пале, упропашћују, па
ето вам на то одговора. Па да ли је то тако само код нас? Не Боже
сачувај. Те исте примере, ми находимо и код оних народа који се
од векова цивилизују који су своје универзитете и школе јошт у оно
доба заводили када је Србин са мачем у руци решаво свој опстанак
на Косову. Код Немаца находимо јошт и данас ону суровост, која се
0д њихових научара само синовима истока на рачун ставља. Код угла
ђених Француза сведок су нам њихови департмани — окрузи — око
мора лежећи, да код њих јошт и данас преовлађују начела првоби
TH6 00BeTe.

За осветом приватном долазио је час откуп у новцу — Wehr

geld — уведен и уређен или каковим варварским законом или по
местним обичајима, као што беше случај код ратних ђерманских пле
мена; час пак на место приватне освете ступало је на среду начело
релиђијозног очишћења — expiation — што беше случај у многим
Источним областима, у Инђији, Персији, у Египту и у Палестини
Сваки закон беше ту сматран као неко божије откриће, свако дело
кривично беше ту узимано за преступ — управљен противу самога
Бога. Са тога и није чудо, што је код тих народа преступник дужан
био да да за дело своје удовлетворење самоме Богу. Следство ова
ковог начела било је то, да су и најлакши преступи, управљени про
tиву богослужења, или противу релиђијозне дисциплине или противу
самих прописа о вери, да су такови престуши или боље рећи дела
сама по себи најневинија била кажњена као највећи преступи као
најцрња дела, а често и много више строжије. Отуда спаљивање ве
штица, отуда сагоревање врачарица, отуда сажижање оних, који су
било у браку или иначе смешавали крв ниже расе са каковом ра
***чком или свештеничком расом; отуда смрт за свакога онога, који
136

је суботни мир нарушио; отуда батинање за све оне који су од за

брањени јестива јели.
Релиђијозна казненост, имајући у рукама својим јошт неки део
владе, доживела је порођај политичке казнености, т. ј. такови закон
под чијом је владом свако казнено дело било кажњено као увреда
нанесена самоме краљу или господару или владајућој касти. На том
је начелу основана и конфискација; јер кад је краљ или господар био
увређен, онда су му добра нападача по самом праву припадала. Краљу
је припадало и наслеђе свакога онога, који је сам себи смрт задао.
Па шта има природнијег? — Самоубијца је лишавао услуге свога за
коног господара, господар је опет зато требао да добије какву на
кнаду. Отуда такође оне грозне казне, којима су се казнила сва она
дела, која беху са именом „велеиздајство“ (lese – majesté) означена.
Отуда најпосле и строга казна за свакога онога, који је ма уколико
напао на привилеђије било свога господара или оних слугу који су
му претпостављени били. Појахати хата онда, када благородна крв
у твојим жилама не тецијаше, одети се свилом и кадивом или убити
каковога питомога зеца онда, кад се ниси у какву благородну расу
урачунавао: све то била су тада такова дела која су се много стро
жије казнила, него што се данас казни крађа, превара или злоупо
треба поверења.
Политичку казненост заменио је данашњи дух са друштвеном
казненошћу или са казнама које се у име друштва или у корист дру
штвена реда нанашају. Ова једина промена допринела је толико, да
је многих неправда и ужаса нестало, да је окривљени са много озбиљ
нијим гарантијама снабдет, да је суђаји показата цељ много више
племенитија и његове задаће много више достојанственија, да је на
послетку и само друштво одбрањено много бољим оружијем, да су
кврге и све оне мученичке справе уништене, оружије, које је пре за
освету служило, него што је се њиме правда бранила.
Али, зар није ништа више остало, што би требало да се уради?
И да ли је кривична правда како код нас тако и код осталих европ
ских народа доспела на највишн ступањ њенога развића? Како мо
жете тврдити таково усавршење онда, када јошт смртна казна по
стоји, када уништење галера није ништа друго до мртво слово на
артији, и када знате, да од јуче текар датира уништење казне жи
госања и грађанске смрти? Па и кад се баш не би могло као дока
зано узети оно дело, да је наше казнено законодавство много изо
стало иза грађанских закона, онда опет неби могли признати, да речи
Босијеве (Вossuet): Маrche, marche — напред, напред — нису тако
 137

исто истините за живот како и за смрт, и да оне немају примене

како на усавршење друштва тако и на пропаст нашега јадна тела.
Философија казнена права има своје тачно опредељење границе
преко којих корачити не сме, а да се не помеша са којом другом
граном природна права. Философија казнена права исцрпљена је у
решењу ова три питања: -
1. Које је начело из кога извире, који основ на коме почива
право казне? — Да ли ово право доводи своје порекло од релиђије
или од морала или просто од друштвене користи? — Да ли то право
треба сматрати као следство происходеће из начела очашћења, из онога
начела апсолутне правде које захтева да зло злим а добро добрим
награђено буде, или да ли то право треба узети као примену онога
права што имамо на закону одбрану, или најпосле као милост, бла
гост, која не тражи да се кривац казни него само да се поправи.
2. Која су то казнена дела или дела која треба бар да потпадну
под власт казнена закона? — Да ли казнени закон треба, као што
Вас већ једном питах, да казни без разлике сваку погрешку, свако
Неморално и неучтиво дело, сваку ону повреду која је противу са
Мих наших дужности управљена, па било да она задаје ране нашем
ближњему или и целоме друштву, било да она никога другога до нас
саме вређа или да не изилази ван граница наше свести и нашега убе
ђења? — У случајима пак, где закони са најтежим казнама казне
Она дела, која другоме штету наносе, да ли у таковим случајима треба
да буде прописана иста казна за све радње, које су такове природе?
- Да ли на пр. закони треба да казне лаж, неблагодарност онако
Исто, као што казне убијство и крађу 2. Са овим питањем тесно је
скопчано јошт и оно определење, на коме се ступњу развића разум
находио, како је са слободом стајало онда, када је дело учињено;
јер је све то потребно за тачно дознавање кривчеве одговорности, за
оне степене кривичности, на којима се саучесници у каковоме делу
Према самим околностима находе.
3. Какве природе треба да буду казне? — Које су то казне,
““Је друштво сме да задаје без да прекорачи границу свога права,
“ без да омаши правила раздавајуће правде, без да повреди размер,
*ји треба да постоји између казна и преступа, без да се напослетку
да заслепити нити од милосрђа нити пак од освете? — Шта се може
Мислити о оним казнама, које су до данас у већини казнених зако
нодавстава заостале, између којих долази на прво место наш закон.
Од ових три питања најважније, најзанимљивије како за Фило
*а тако и за законодавца, како за моралисту тако и за суђају, али
138

и понајтеже од свих осталих, понајзамршеније од других, питање је

без сумње прво; јер од начина којим оно буде регено може се лако
предвидети и решење свих осталих питања; од начина којим се оно
буде решило, моћи ће се јошт унапред донети решење о томе, да ли
казнени закони треба да буду основани на нека начела, или ће они
бити страстима и својевољи остављени; да ли ти закони треба да буду
израз правде и здравога разума, или ће они бити оруђе угњетења и
мрзости. (Продужиће се.)

П () Р () T A
КАО УСТАНОВА ДРУШТВЕНА, ПОЛИТИЧКА И СУДСКА.

(Продужење.)

Поред онога, што рекосмо о Француској пороти има јошт један

основ, који нам пада у очи. Нема сумње, да ће се порота, ма како
састављена била, противити својевољној сили, кад буде остављена
сама себи. Но код свију опет народа на континенту, потрудиле су се
владе да имају уплива на решења поротска, а како имати неће кад
су поверили својим чиновницима да састављају листу. Велика је раз
лика међу таквим чиновницима и нашим шерифима (то су у Енгле
ској као код нас окружни началници). Француског префекта поста
вља и плаћа влада; он је њен слуга. Он може бити збачен са звања
сваког тренутка, па зато није тешко увидети, да се он мора поко
равати вишим упутствима, која доходе од озго. Енглески шериф ни
с које стране није креатура крунина, ни владина. Њега влада не из
држава већ напротив он сам обвезан је да чини знатне издатке. Сама
служба зајиста је теретна, и као такова сматрала би се увек, кад
за њу не би била везана почаст и уважење. За то место бира круна
најспособније људе, које јој предложи највиши суд и постављају се
често на годину дана. У свом званичном раду, шериф је подчињен
том вишем суду када врши њихове прописе и наредбе. Као такав стоји
и под судством тог суда и овај може да га осуди на новчану казн
ако би га нашао да је небрежљив и нехатан у званичном раду.
Према овоме ми се можемо зајиста смејати кад нам Француски
писац Удо“) (Oudot) представља опасност и грдну погрешку овог си
________--

у у свом делу : Theorie du Jury.

 139

стема, кад нам означује зле посљедице које излазе нз тог система
зато, што круна наименовава шерифе па тим шерифима поверава да
бирају поротнике. Удо држи да ће се пороти задати смртни ударац,
ако само испадне за руком министарству те подмити оне судије, који
представљају кандидате за шерифска звања. Не може се шорећи да
је било времена када се је радило тако, ал опет није толико бивало
опасности отуда, што су се подмићивале судије оне, који бирају кан
дидате, већ отуда што су на саме шерифе имали уплива спољни утисци
и што су се често поводили за сујетним почастима Ништа није било
то необично за времена владе Тидорове. Тада догађало се је често
да се влада договара са шерифима, како да се састави порота по жељи
круниној, па су зато и сами поротници бивали често казнени нов
чано, — па и апшени — ако се успротиве влади. Тада је постала,
Што вели с правом Леллали „ова стара установа, ово ислеђење по
средством 12 поштених људи. Тада се је чуо непокварени глас на
рода, који је одговоран само Богу и савести, који је извирао као
части извор из земље — као извор подобан води, која је блатна и
нечиста, па се ограђује вештачки.“
Но не треба да претерамо у овоме ни да узмемо, да се је власт
тако претерано уплетала у круг рада поротског. Тако звани звез
дани суд није нигда толико успео да одузме поротницима њихово
право. Овај неуставни суд радио је само у изузетним случајима. Много
се је јављало дела и закон их је оглашавао за престуше, али ова
нису подиала под власт тог неуставног суда. Суд је тај био тек голо
оруђе крунино, како би она задобила првенство и ако њена природа
и обим не бијаху јошт одређени. Само један једини случај (бар мени
није познато више) наодимо у ранијем периоду, где је покушано: да
се законим путем одузме грађанину право на пороту.
За време Едварда IV. наоди се у протоколима скупштинским
једна молба коју су потписала два лица Ханри Бодругон и Рихард
Бонетон, где моле скупштину да обори пресуду, којом су осуђени.
У четрнестој години своје владе исти овај краљ усвојио је један акт,
којим је овлашћен средсредни суд да испита кривицу ове двојице па ако
буду криви, да их осуди онако, као да им је судила сама порота.
Ни један од ове двојице није дошао на суђење и зато их осуди суд

in contumaciam (зато што нису дошли нарочиште). Они се жале круни

па су захтевали да се уништи та осуда зато, што такво суђење не
постоји по енглеском праву, што је ново, необично и опасно. Жалба
та буде уважена и решено је да право грађанско остаје невредимо и
даље и да порота има судити као и до сада,
140

И заиста нико није кадар наћи бољег заштитног средства про

тиву самовољних власти, но што је установа пороте. Ма каква ре
вност да се употреби противу неког противника, ма шта се смишљало
противу њега, он нигда неће доћи у опасност докле се год може по
звати на пороту, која је избрана поштено и непартаички. Народ би
морао склопити заверу противу себе самог, кад би један владар или
министар кадар био да на неправедни начин нападне на слободу и
сопственост грађана. Врло лепо каже Бургињон у своме делу: о сред
ствима како да се поправи Француска порота: „Независност средстава
не може бити опасна, јер је њиова моћ тек тренутна; она не изоде
ни од какве корпорације па не могу ни имати другог интереса до ин
тереса правде. Нико није кадар да учини те да оне служе каквој
општој системи угњетавања или тираније, јер да се нзопаче та средства
треба изопачити целу масу добрих грађана и учинити да они угње
тачки интерес предпостављају свом сопственом.“)
У овим је баш одношајима она побуда, која креће народе на Кон
тиненту, те сви ревносно теже да задобију ову установу. Отуда и ви
димо у свима револуционарним покретима, где је порота на врху свију
захтева. Није дакле претерано када Репп (Repр) дански правник каже:
„И ако се модерни народи одвајају један од другога у полити
чким мнењала, опет сви (бар европски и американски) саглаша
вају се у једној тачци — а та је - што сви сматрају поротну си
стелу као неко јамство — а гди ње нема нестаје индивидуалне
слободе. Истина, да у неким уставила из Ж/l века има малих
разлика, али то што реко смо јесте суштаствена тачка, punctum
saliens, на којој постоји цела зграда либералне конштитуције.
Узмимо н. пр. слободу штампе, коју с правом сматрамо као нај
важнији друштвени благослов, — и пшта видимо? видимо да та сло s
бодна штампа има да благодари пороти за то, што постоји. При сва
ком државном процесу влада се позива на народ. Народни преста
вници под управом једног судије опредељују тако у сваком случају
меру до које се може доћи у писању. Они постављају границе сло
бодном писању и при претресању јавних питања у њиовим је рукама
слобода. У држави, где слободни устав постоји само по имену, у тој
t,
1) Leur independance ne peut étre dangereuse, pareque leur pouvoir n est qu instan
tané; ne tenant a aucune corporation ils ne peuvent avoir d'autre interet, que celuli
de la justice. On ne saurait faire servir le pouvoir qui leur est contić a un système
général d'oppression ou de tyrannie, puisque pour les seduire il faudrait seduire la
masse entière des bons citoyens et leur faire preferer l' interet des oppresseurs a
leur propres interets.
 141

држави тиран министар помоћу ропских и подплаћених судија може

да ради, што му се прохте и да протура највећи деспотизам под ви
дом неке правне форме. Но другче стоји ствар код судија, који се
бирају из независних грађана, који се у даним приликама бирају у
општини. Са њима министар не може да ради оно, што може са су
дијама, које је властан да збаци са звања. Ове независне судије из
грађана неће ковати себи окове, као судије државне. Говор јавни они
нећеду сматрати за кривицу само зато, што је управљен против владе,
јер они знаду, да њима припада контрола над поступцима владе.
Штампи као најснажнијем оруђу за добро а против зала у интересу
је да се одржи један суд, који ће јој дати право да рече „provoco
ad populum“ (позивам се на народ) онда, када извршна власт подигне
руке, да ју смлави.
Поред тога с уставног гледишта важна је порота и зато, што
се народ при њој ослања с поверењем на своје судове. Жалбе поли
тичке често су од мање важности но жалбе противу судова. Мање је
зло кад ко пагуби свој изборни глас, но кад буде изложен партај
ском претресу и лажном оптужењу или кад му имаовина буде у опа
сности пред богатим противником, који подплаћује и мити судије. О
таквом чему ми неможемо сумњати у нашој држави, јер осећамо да
смо сигурни и имамо поуздања у наше судство, које се не потреса
лако. Ово се је осведочило у оној великој буни 1642. године. Гра
ђански ратови настадоше, сурва се краљевство, краљевци и округле
главе (huntföpfе) борише се с очајањем за своја политичка начела —
и опет у сред толиких смутњи суд оста сталан. Ништа га не потресе,
ништа не поквари. Судије су путовале по земљи и тад као свагда те
су држале пороту и решавали сва питања о сопствености и животу.
Ниједна странка није напала на пороту, јер је свака наодила у њојзи
гаранцију свог сопственог интереса. Како је опет било у последња
времена римске републике сви знамо. На све стране подмићују се
судије. Ко је само читао Цицерона увиде ће да је ово био главни
узрок, са кога паде република — а и морала је пасти; јер се отро
ваше извори правосудства а слобода изгуби своју важност.
На сваки начин за време оваквих побуна порота може радити
и наопако. Поротници избрани из масе народа, могу бити занешени
страстима онако нето као и остали грађани, па тако могу спречити
често владу и не обазирући се на јасне доказе они могу изрећи да
“ није крив и ако се зна да је бунтовник и издајник. Ово се је до
гађало и код нас у разним временима, па се је понегда дошло и до
“, да држава пије кадра да ради и напредује. Да таквог зла не
 142

буде, ваља бирати згодна средства. По мом мнењу ја би рекао, да

је већ време, да се измену они узроци, који су производили такве
посљедице. Грдна је погрешка, када се остаје непрестанце при једном
систему, при систему по коме је влада ништава, а простота је увек
победиоц. Кад се старим путем већ не може напред, онда ваља по
тражити другог пута.
Кад сад посматрамо пороту као средство, којим се чува неви
ност, онда се може рећи, да су врло редки случајеви у нашој др
жави, када је невин био осуђен. Да рекнемо да се нигда не догађа
претерали би и били би у противречности са самим делима. Докле је
год човекова осуда изложена заблудама, биће таквих случајева где
ће се осудити и по неки невин — па ма колико био човек пажљив.
Кад се догоди таково што код наших судова, мора да је било врло
јаких доказа, који су теретили оптуженога. Да буде таквих резул
тата треба да пораде и помирни судија, и велика и мала порота, па
и онај судија, који председава. Када тај председавајући судија су
мња да је оптужени крив, властан је а и дужан да разложи пороти
које су то околности, из којих се порађа сумња на оптуженога. Скоро
свуда даје се поротницима такво упутство. (Продужиће се.)

НЕШТО 0 „ТЕЛУ ПРЕСТУПА.“ ")

У науци о доказима злочинства, још сц старих времена, на

први поглед долази питање о извесности т. ј. „да се дело дого
дило пре него би кога као виновника осудили. Ми ћемо да рекнемо
коју овде о материјалном елементу, т. ј. о скупу оних Елемената
кои састављају тело престула. Познање ових Елемената потребно
је полицијској власти као првом чиниоцу истраге; потребно је су

*) Свака грана науке има своје извесне техничне изразе: ови се кују до
теривањем језика а и већим радом на појединој грани науке. Код нас је
наука правна са овим изразима врло оскудна. Реч Тело престута, чист
је превод латинског израза Gorpus delicti; Французи такође кажу Согрs
de delit а Немци имају реч Тhatbestand који је израз постао употревљи
вим од конца прошлог века.
IIIта се под овим изразом разуме, надамо се да ће нас читалац моћи
разумети, међу тим другу реч која би одговарала подпуно појаму овог
израза драговољно примамо.
 143

дији, јер има случајева гди је и суд први чинилац истраге, а после
да у оним случаима, гди полицијска власт спроводи кога суду опту
жујући га за неко злочинство, а суд нађе да непости ни само дело.
Уђемоли дубље у размишљавање постављеног става, то одма
наилазимо на тешкоће; у осталом са постављеним горњим ставом
не треба мислити да прибављање доказа треба Формално одвоити,
па први део истраге однети само на проналазак дела без призрења
на виновника, а други на проналазак виновника.
Како треба разумети горњи став? држимо да најприродније
тако, да пре него би се когод као виновник оптужио, тело приступа
мора бити ту без призрења на лице, у колико је то могуће. Овај
став свакојако има своје добре стране, на такав начин развија се
криминални процес о телу приступа т. ј. пре него би се нека су
мња о виновнику имала, а кад се ово добије, тада је прва дуж
ност истражујуће власти да изнађе трагове дела, да преслуша лица
која би могла нешто о делу казати. — Но сва злочинства неоста
вљају за собом трагове, о свачему немогу други људи знати но
само виновник, па зато и није редко да се когод сам оптужи, или
је од других оптужен пре него се што о делу зна. У оваковом слу
чају није само довољно да истражујућа власт своју дужност врши
те да истрага буде потпуна, но ту долази питање шта мора бити
доказано да би суд могао решити.
Смисао горњег става може и тај бити, да признање оптуже
ног није довољно, а тако исто и исказа два сведока, те да би кога
као виновника осудили, ако ово признање или исказа сведока не
би било констатовано другим пронађеним околностима, а овди се
нарочито рачунају они спољни трагови од дела заоставши. — Но пре свега
не треба заборавита, а извесно је, да има млого злочинства, која не
остављају никакве спољне трагове, у другим опет случаима потр
вени су: питање дакле свагда остаје - „у колико се мора поставнти
објективно тело преступа да би тиме било констатовано признање
или исказа сведока? која се дела морају доказатп, која доказна
сретства морају бити примењена?
Кад би се хтело имати потпуна доказа за сваку ствар која
принадлежи телу преступа једног злочинства, то сваки увиђа да би
већина злочинства остала не казнена. Са друге опет стране изве
сно је, да код неки злочинства находе се извесне стварне истине без
доказа коих не би се могло лако задовољити са голим признањем
или исказом сведока, н. пр. код убијства известност да је баш од
тога удара смрт произишла.
144

Старији правници, нарочито они из италијанских школа по

магали су се тиме, што су захтевали код појединих злочинства извесна
стварна дела, без доказа коих ни су суду допуштали, н. пр. код
убијства проналазак Лешине. Шта више ишли су дотле, да ни истрагу
ни су предузимали док та дела ни су била пронађена. — Новији пра
вници од чести оставили су се овога пута па су хтели да из општих осно
ва изведу да ли је и у колико нужно код свих злочинства поста
вљање тога састава дела. Но пошто има млого злочинства која по
правилу неостављају спољне трагове за собом, код неких су опет
трагови потрвени и пошто се нарочито о начину доказног сретсва
за тело приступа, нигда не може поставити општи основ кои би
био за сва злочинства; —- то се нова теорија морала постарати, да
истражујућем чиновнику, истина наложи да строго испита и постави
састав дела, но опет не захтева особити доказ тога дела као нужни
услов за осуђење, довољно је ако дакле чиновник испита спољне
трагове злочинства и у колико више може у известност их постави.
Још се и то захтева, да не сме бити никако противуречије између
признања оптуженога или исказе сведока с једне стране и прона
ђених околности с друге стране. Дакле и виновник и тело преступа
може бити доказано признањем или исказаном сведока у колико се
само признање или исказа сведока појављује по себи као истинито.
Овако стоји наука у данашњој теорији. Но да се упитамо како
се тело преступа мора доказати, ако би се оптужени но доказу зна
кова, indicien — осудио? први одговор, и ако није довољан, биће тај,
мора бити известно да се спорно дело догодило. Код доказа по
знацима више се гледн него ма код ког другог начина доказа, да
се тело преступа стави у што већу известност, и тако било би нај
сигурније захтевати, да се тело преступа у сваком случају гди би
оптужени био суђен по знацима, докаже потпуним директним до
казима. Но ово захтевање ишло би далеко. У млогим случаима ап
солутно је не могуће да се за цело тело преступа има подпуни ди
ректни доказ. Проналазак тела преступа у колико се догађе одво
јено од доказа виновника, по правилу само је постављање поједи
них околности које се односе на догођено дело, и по томе траго
ви неког злочинства ништа друго ни су, него знаци догођеног дела.
Доказивање тела преступа код сваког појединог злочинства
различно је. Код убиства (сбог директоног доказа смрти) смемо за
хтевати изналазак лешине као Соmditio stihe qua non a такво за
хтевање већ не смемо чинити у смотрењу крађених ствари код кра
ђе. У главноме неда се казати која су дела поглавита код прона
 145

ласка одвојених тела престу на а која ни су. Читање које нам се

oвди намеће више је то: која су дела поглавита за проналазак тела
преступа, у колико би била постављена одвојено од доказа ви
новништва? Па одговор биће, поглавите су оне истине, без коих се
не може узети да се спорно дело доиста догодило. — Ове истине
не дају се извести апстрактно из шојама злочинства, но се појав
љују у природи сваког шојединог случаја другачије. Тако н. пp.
Тражићемо трагове на месту обијања, те да би се уверили да је
крађа учињена проваљивањем; у скакањем учињена крађа већ не
захтева таково шато. — Па тако исто и о доказним средствима не
да се ништа опште рећи. За нека дела захтева се само директан
доказ, тако свагда кад се што хоће да дозна сретством вештака,
н. пр. питање, да ли је неки човек на известан начин смрти у мрво,
и т. д. опет друга могу се доказивати разно.
Тако ћемо се морати задовољити са општим правилом; „Тело
преступа мора бити у толико појављено, да се не може сумљати о
извесности догођеног дела.“ Ово правило садржава све што се да
казати код садање тачке науке о телу преступа; јер пошто се те
орија одрекла да постави извесна захтевања за свако поједино
злочинство, то ништа друго не остаје, но захтевати оно што је ну
жно. Ово код доказа тела преступа није оно што битно принадлежи
за закони појам злочинства, него оно, што нужно мора бити до
казано, да би се у конкретном случају могло узети да се дело до
иста догодило, |-

Ово правило у основу каже оно исто, што и правило: при

Знање или сведочба мора бити констатована; и тако код доказа по
Знацима на то треба пазити да их имамо у њином позитивном зна
чењу. Но овдв треба приметити:
1 0во захтевање одговара у опште само за она злочинства
*ја имају неко одвојено тело преступа, т. ј. која су facti perma
Bentis, преступ који оставља Физичне трагове, као убиство, cбијање
“ т. д. па и код ових преступа не може се захтевати да баши до
*** тела преступа мора бити одвојен од доказа виновништва. У мло
“ су случајима знаци за виновништво такође и знаци за дело, и
Ш0 ТОМe Не МОЖе се заХТева Ти Да судија НИКаКО. неузме у иразрење
**аке за виновника код доказа дела.
2. Не може се узети за несљественост кад се код постојаног
дела, factipermanentis, тражи да се виновништво и другим знацима
мора констатовати, који дело оснивају, а престуин facti transeuntis
U r - и да 10
146

ово не захтевају. *) То се чини зато што судија у криминалном

процесу не ће де се задовољи само Формалном истином. Сва ње
гова тежња мора бити управљена на што веће пронађене материја
лне истине. Није довољно да се признање или сведочба нскаже само
у прошисаној Форми, шта више мора бити.
а , шо себи вероватно т. ј. да је од лица исказана које заслу
жује поверење а после да се та исказа подудара т. ј. мора бити
логично истинита; мора се,
б, са осталим пронађеним околностима слагати т. ј. мора бити
реално истинито констатована. Ово је најглавнији задатак истраге,
а састои се у томе, да се или сва лица саслушају која могу што
знати о злочинству, да се очити знаци пронађу које је злочинство за со
бом оставило. Пропустили се ово истрага је не подпуна, не пропу
стили се, онда наступају ови случаи:
aа.) Сва су лица преслушана сви трагови пронађени и сла
жу се са признањем или исказом сведока, — онда је све тачно и
признање констатовано; или
бб.) Сва су лица преслушана, сви трагови пронађени али сви
или неки стоје у противуречију са признањем или исказом сведока;
у оваком случају признања или исказа сведока губи са свим или
од чести своје веровање; или
вв.) Сва су лица преслушана сви трагови тражени али, или
лица ништа не кажу или трагови немогу се пронаћи. — И у овом
случају признање или исказа сведока мора изгубити своје веровање.
Управо је природа тога постојаног дела, да оставе по правилу
трагове. Сад ако ових нема, онда мора признање или исказа све
дока, ако би виновништво било постављено среством знакова, своју
вероватнос изгубити.
3. Као што смо напред казали, неда се поставити опште пра
вило, која се дела пронаћи, која доказана срества применути, те
да би држали да је објективно тело преступа констатовано. У то
лико се може рећи, морају се она дела пронаћи без доказа коих
не може се узети да се спорно дело догодило, а ова дела по при
роди појединих случајева различита су. *)
Код свије народа нризната је истина, да свако злочинство има
неку сложност и унутарњост; за ово се употребљују речи субје

*) преступ прелазног дела, од кога нема материјална трага, као увреда

речима и т. д.
1) Archiv des kriminal rechts, 1846,
 147

ктивно и објективно. Субјективно је тело преступа појам оних

знакова злочинства, кои се односе на унутарњу страну истога зло
чинства и кои знаци морају се находити односно личности злочин
чеве, објективно је тело преступа појам оних знакова злочинства,
кои се на спољну страну истога односе, и кои су потребни поред
оног управљеног зактева на личност злочинчеву; и по томе израз согрus
delicti y данашње доба преводи се објективно тело преступа т.ј. спољни
знаци злочинства или бићу злочинства принадлежећа телесна радња.
0сим субјективног и објекитивног има још општег и особитог тела
преступа. Опште је тело преступа појам оних знакова кои се свуда
претпостављају и без њихове битности управо не може се ни за
мислити злочинство; особито је тело преступа појам оних знакова,
кои су својствени разним појединим злочинствама, од куда се упра
во и опредељује њина узајмна различност и пндивидуалност. *)
Ми каза смо, да тело престула мора бити доказано, па да се ис
трага против које извесне особе управи. Ако хоћемо овоме ставу неки
смисао да дамо онда, под телом престула не може се разумети цело
0/10,6}{0 појављење з починства, Не ГО Се ОВДИ И Ма разумети изве
сни спољни знаци или чулно приметна сљедства неког дела, из
коих се даје закључити на битност неког злочинства. Клајн ве
ли“) двоје је нужно да злочинство има тело преступа.
1. „Дејство, у произвођењу кога лежи злочинство,
2, Својевољна радња којом ће ово дејство бити произведено.
Чисто дејство може само у толико основати тело преступа, ако
произађе из слободног човечијег рада.“
Догодили се ово, онда су свагда два првобитна питања која
треба решити:
1. Је ли какво злочинство догођено,
2. Ко је злочинац?
Ово су два разна предмета истраге, и први предмет можемо
назвати тело преступа а други истрага виновника.
Кад се каже виновник ту ваља разумети човека и то Физичног
* Ово је нужно. Животиње (воље не способни и лица која сама
себе не могу определити) не могу учинити никакво злочинство, па
ни казни подлећи. Ово је било другчије по мњењу римског и ра
нијег немачког права. Тако нам Веrriat — Saint — Prit *) саопш

*) Geib, Lehrbuch des deutschen Strafrechts II. В.

*) Klein, Grundsatze des peinlichen rechts.
*) Kapport et recherches surles proces et jugemens relatifs anx animaux. Paris 1829
10“
148

тава млоге случајеве у криминалном поступку противу животиња.

Тако је године 1266 била једна свиња спаљена што је неко дете
пождерала; другој опет у Фалезу свог истог узрока одсечене су
ноге и глава па је затим обешена. 1389. осуђен је на смрт коњ,
што је човека убио; 1405. обешен је један во сбог своих кривица.
У повремену листу Уillgemeine Deutide 2trajreditésett. 861 стои ово,
Петао један пре кратког времена нападне дете од године и седам
месеци; ово је било у Леди (Инглиској) тим нападајем причини
му ране, од коих је смрт детету произишла, но и петла је та судба
постигла; јер порота која је овај смртни случај истраживала за
кључи, да шетао умре ша је сама лично и екзекуцији прису
ствовала.“ **

Даље се захтева нужност физичног човека; корпороције (ју

pистична лица) не могу учинити злочинство; Основ зашто корпо
рације не могу учинити злочинство па ни казни подлећи, лежи у
томе, што се личност корпорације оснива на јуристичној измишљо
тини — Фикцији — па придодата јој воља управо је измишљена; но
поједини чланови корпорација могу учинити злочинства ша и казни
подлећи.
Ово што рекосмо о човеку и то Физичном, долази под техни
чан израз опште субјективно тело преступа. Па као год што је
ово нужно за злочинство тако је исто нужно и опште објективно
тело престула. Под овим изразом треба разумети нужност неког
спољног појава (произишавших из унутрашњости човека) и позна
вање злочине воље: мисли ни су злочинства. Затим је потребна ну
осност одвојеног пред лета злочинства од лица радећег. По ово
мо злочинства причињена себи самом ни су казнима тако н. пp. Са

моубиство. О овоме су у разна времена и мнења била разна. Ри

2пско право. Не правници били су мнења: самоубијство није сву
да неморално, има више случајева гди је, похвале достојно, а у
““.

известним околно
------------“. тима и у дужност спада. Правничко мнење: само
““,“
-

убијство није злочинство, и по томе, бар по правилу, нити може.

бити казњен покушај нити свршетак. Канонично лраво: Самоуби
јство противно је основима морала и хришћанства и по томе је у
известним околностима казним како свршетак тако и покушај. Не
мачко право, и то старије до конца осамнајестог века: самоуби
јство сматра се као злочинство и казни се са безчастним или бар
не свечаним (не кришћанским) погребом, а често се казни и конФи
скацијом целог имања. Данашње право: Самоубијeтво (покушано или
свршено) није злочинство па зато се н не казни. Тако сви нови за
……….…“ и „“.“******
--

*------- - - - - - - - - - - - - “ “ “ “
 149

коници сматрају га као не казнимо па зато и прелазе о истоме пре

ћутно, само наговорач и помогач у неким местима сматрају се као
казними. Самоосакаћење такође је не казнимо, но, ако је ово учи
њено као срество да се нека обвезаност испуни (нарочито војена) онда
је Казнамо. ************************
з овог субјективног и објективног тела преступа види се, да
известност да је неко злочинство учињено, не претпоставља само
известност неког спољнег дела него и унутарње кривице, као што и
оба елемената морају бити сједињена па да буде појам злочинства. *)
Код ове науке треба добро разликовати значај тела преступа
у криминалном праву и криминалном поступку.
Кад се употреби реч тело преступа у крилиналном праву,
онда је ту основ важност о својству тела; а почем је својство сва
ког злочинства унутарње и спољне, субјективно и објективно, то је
и подела преступа, као што је горе казано, у субјективно и обје
ктивно са свим на своме месту. Код сваког злочинства лако се може
разликовати шта појаму принадлежи, било у смотрењу спољне ра
дње или унутарњег основа. Што се тиче разлике казнено процесу
алне између субјективног и објективног тела преступа, то ова два
појама апстрактно узевши истина могу бити одвојена, али у конкре
тној примени нигда не могу бити као два разна задатка истраге.
Кад разгледамо како се употребљава реч тело преступа у каз
неном процесу, онда долази питање, да ли је и ту у почетку
као и у казненом праву, важност о својству дела поглавито било,
или је било других основа 2 Последње је вероватније, ово нам нај
боље показује историја постанка науке о телу преступа у казненом
процесу или наука о нужним условима да би се могла предузети
истрага противу извесне особе: она ће нас уверити да у почетку са
овом речи ништа се друго није хтело означити него управо кон
стантовати дело 4)
У будуће кад говорили будемо о појединим родовима злочи
*ства, нигда пропустити не ћемо а да неспоменемо и то пита сас
тавља тело преступа тога злочинства.
-------

*) Правна литература о овоме: Geib Lehrbuch

*) Ко хоће што основније да се упозна о предмету о коме говоримо, по
ред оних дела која смо навелн могу се и ова препоручити : Luden. Ab
handl. über den Thatbestand des Verbrechens. Schaffrath. Theorie des allgemeinen
Thattestandes des Verbrechens. Аbegg, Lehrbuch и т. д.
150

НАЧЕЛО МИНИСТАРСКЕ ОДГОВОРН00ТИ

У УСТАВНОЈ МОНАРХИЈИ.

(Продужење.)

V.

Ilо с ту пак.
При поступку имамо да расматрамо пре свега - које ће мо да
усвојимо начело при министарској одговорности као најудесније? и
да л да усвојимо поступак оптужни (акузативни) или истражни
Основа овоме не можемо тражити у суштини самог дисципли
нарног судства, нити се отуда даје извести, ком ћемо се прикло
нити начелу, — које усвојити а које одбацити. Али кад узмемо у
вид разне основе и правила које находимо код ова два начина пос
тупка, па се онда обазремо на све околности које наступају онда,
кад се оптужи министар; најпосле кад разгледамо у каквом се на
оди положају народно представништво спрам мннистра, — кад све то
имамо пред очима, опазићемо на први поглед, да је неудесан тај
истражни процес и скопчан с грдном штетом.
Па у чему се дакле састоји тај истражни процес 2 по начелу
таког процеса народно заступништво подноси тужбу, али та тужба
има доказ само просте доставе (денунцијације.) Таквом тужбом на
родно, заступништво доставило је суду неуредност министрову и од
тада његова радња престаје. Суд ради даље сам, предузима истрагУ
самостално, у коју се народно заступништво не сме уплетати више.
Факта испитује сам суд, прибира доказе противу оптуженога, оце
њује их и довршује ислеђење.
Као што видите при оваквом правцу постигла би се мета у врло
мало случајева, а објективна истина испитала би се врло ретко, при
том опет народном представништу одузет би био нужни утицај На
родно представништво кадро је више него ико, па и у најбољем је
стању, да може прабавити доказни материјал за кривицу министар
ску. Оно једино може определити: која ће Факта теретити министра,
који ће се моменти сматрати за поништене, а који ће се ошет узета
за оптужење. Оно је најспособније да испита колико вреди који акт
и да пресуди: хоћели се продужити процес или не, хоћели се одустати
од истраге и да ли то захтева народно благостање, — накратко оно
има да ради у свима парничним штадијама.
 151

По томе нема сумње да је најудеснији поступак оптужни. Кад

хоћемо да изнађем о истину: јер по њемује народно представништво
Формални тужилац.
Тиме, што се народно представништво јавља као тужилацц, по
ступак не добија характер лични; јер народни заступник није овде
партаја, већ је по свом положају јавни тужилац.“) При процесу ра
зуме се да неможе учествовати цело народно представништво, већ
мора изабрати из своје средине неколико чланова, који ће поднети
тужбу државном суду.“)
Ови одређени чланови названи су комесарима, они заступају
народно заступништво. Њима се морају да ти сва права и све функ
ције, које припадају јавном тужиоцу; они тако подносе тужбу, при
купљају доказе — и уопште раде самостално у целој парници.
Ако тако узмемо да оптужни поступак једино одговара као што
треба овим особеним одношајима, о којима је реч; — онда из дис
циплинарне одговорности излази: да поступак мора бити брз, да се
судије не смеду везати за положна доказна правила, већ треба да
суде по њиховом слободном убеђењу које се оснива на доказима.
Но при тој брзини опет не треба предухитрити не треба бити не
правичан. Особито нужно је да се дозволи окривљеном министру да
се може најслободније кретати при својој одбрани.
При истрази треба избегавати све излишне Формалности, те да
-–––––

") Пlто писац вели да јавни тужилац није партаја претерао је. Ми велимо да
је лартаја. Но како није место да сад говоримо о томе свде, то ћемо се
позвати на дрезденски правнички збор, који је решио: „кад би јавни ту
жилац држао да не треба предузети истрагу противу неког денунцираног
(јављеног) кривца зато, што учињено дело непотпада под казнени закон
или што денунцијација неби била поткршљена довољним доказима, кад
би тако велим држао јавни тужилац па нехтео да се тужи, онда је властан
приватни тужилац да устане и да пријави суду кривца, па да захтева да
суд предузме истрагу. Ако би суд нашао да има дела, онда ће приватни
тужилац сам поднети тежбу.“ Ево дакле случаја где се приватни тужилац
изравњава са јавним. Па није ли сад приватни тужилац шаргаја? Ово је
начело усвојио аустриски законодавац преклане. А да је зајиста јавни
тужилац партаја то тврде и Бернер, Гнајст и Хелцендорф професори права
берлинскога универзитета. Истина, да законодавства недопуштају да
приватни тужилац замењује увек јавног, кад би год овај одустао од ис
траге, али ево где се данас први либерални правни научари бакћу око
тога, да истребе тај кукољ.
") Особите комесаре или парламентарне заступнике спомињу скоро сва не
мачка законодавства.
152

се поступак не одведе са праве стазе, јер по природи одговорности

сам интерес државни захтева да се парница пшто пре реши.
Друго питање које нам ваља расмотрити тачније тиче се шра
вне снаге саме тужбе или ти поступка, који је предузет противу мн
нистра.
Измеђ теоретичара, који су се бавили са овим питањем, неки би
хтели (то су они који се држе прописа казненог права) да у целој
парници суд ради слободно и самостално, да оцењује сва Факта сам
и да у разним питањима може употребити противу министра обез
беђујућа средства као: кауцију, суспендовање и затвор.
Питање ово врло је просто за нас, који сматрамо министарску
одговорност као дисциплинарну, па зато нам остаје да расмотримочи
определимо каквог има уплива тужба на званични положај министра.
По начелима, која важе у више држава при дисциплинарном
поступку противу нижих званичника, пре свега дотични званичник
има да се удали од свог звања (да се суспендира) чим се предузме
казнени поступак противу њега. Код дисциплинарних истрага звање
се може одузети или у почетку или у току саме парнице.
Удалити кога од звања, то је неко привремено мерило и њим
се треба послужити увек, кад би то захтела прилика као н. пр. ако
би се свет гнушао кад види где се такав званичник не креће са
свог места, или кад би окривљени оставши у звању имао прилике да
оназади истрагу или да обори доказна средства.
Пита се сад: хоћемо ли и уколико применити ова начела и при
истрази противу ни нистара 2 Оћемо ли њих предати суду, од кога
већег нема, па оставити, на вољу том суду да сам оцени хоће ли
удалити министра од звања или не , или ћемо узети да то припада
суду „по самом праву“ (ipso jure) и од ког времена?
Ајде дакле да одговоримо на друго питање, јер тиме ћемо ра
зрешити и прво.
Пре свега да се добро размислимо о времену, од кад ћемо у
далити министра од звања. При томе можемо поставити правило да
га треба удалити или онда чим буде тужен, пре него што је дошла
тужба на суд или доцније пошто суд прими тужбу. *
“
Прво време не може се допустити тј. ми не можемо поставити “
правило да министра треба удалити од звања одмах чим је подигнута
тужба противу њега. Немогуће је, да се даде таква закона снага
једном закључку политичног тела (скупштине) јер под таквим
законом министар би апсолутно изложен био самовољи камере. Право
*
такво упражњавало би се често варанцијом и положај министране
 153

би се могао трпети. Ако се допусти да министра треба уклонити са

звања одмах, чим је закључена тужба, онда би народни заступник
умешао у званични рад и свој лични интерес. Одбије ли суд тужбу
заступникову, он ће на ново опет подићи тужбу само да спречи
министра, да га уклони од звања и да му прекине рад.
Кад тако схватимо прво питање, онда нам је друго јасно по
себи. Нећемо ли да се уклони министар са звања, чим се подигне ту
жба, онда морамо у својити оно друго правило по ком државни
суд има право да удали министра одмах чим добије тужбу. Истина
не може се узети да кривица постоји свуда, где има тужбе, нити
можемо сматрати министра као кривца одмах чим је дошао пред суд;
али опет не можемо ни рећи поуздано да је прав.
Кад узмемо у обзир то, како би се страшно потресло осећање
народно а дубоко повредила част свију званичника кад виде где
највишу званичну Функцију врши, законе наредбе и налоге издаје
онај министар, кога тужи народно представништво, што је повре
дио своју дужност, онај министар који стоји пред судом, који се
правда за своје погрешке; — кад све то велим, нмамо пред очима,
онда се савршено правда поступак по коме се министар уклања при
Времено од свог звања,
Кад се то неби урадило, прекинула би се и она поверљива
свеза која обично постоји измеђ министра и народног преставни
штва Један би био одношај и поверење измеђ народног заступни
штва и онога министра кога оно гони што је повредно своју дуж
ност. Отуд настала би страшна трвења а нови сукоби били би не
избежни.

Најпосле од самог тренутка када се започне парница противу

министра, опасност је оставити га у свом звању јер упливом и вла
шћу својом може у потребити све, те да осујети истрагу, да по
ништи доказна средства и да спречи поступак. Ако ништа ово је за
јиста очевидан и решавајући основ — ако су остали непотпуни.
. Према свему овоме поштуно се оправдава да по самом праву
lipsojure) министру треба одузети званичну дужност од оног
*мог тренутка, када дође тужба државном суду и недати му до
"де, док се не сврши парница.
Што се министру одузима званична дужност није никаква не
Правда; то није казна, нити ће он имати за то какве материјалне
штете. Што се то чини, то је тек неко привремено средство којим
“ чува интерес самог право-зналства, — ако је оно не партајично.
За оптуженог министра, ако је само невин, та парница може
154

бити користна; јер ако се он ослободи по изтрази, његова част опра

вда ће се савршено пред народом; јавно поверење поклонити му се
наново а тога већ не би било, кад би он за време истраге био
у звању
Пошто смо овако определили колико дејствује на званични по
ложај министров ова започета шарница, морамо да прегледамо јо
шт неке моменте, који могу да утичу на сами поступак. Ти мо
менти наступају онда, када би се прекинуо рад народног пристав
ништва, као кад би се скупштина, одгодила, распустила или уки
нула и кад би се вољно одустало од тужбе.
(Продужиће се.)

У би ство председника Аврама Линкона.

(Продужење.)

4/ихаил о Лолајн предао је се сам суду. Такође је рођен у

Балтимору. Тек 20 година стар а већ је чувен као пијаница, који
разуздано живи. Од 1861. до 1862. служио је у јужној војсци; код
Мартине бурга пређе ка северњацима и закуне се савезу. Он тада
живљаше час у Балтимору, час у Вашингтону. Бут га је увукао у
заверу а Буту је обећао да ће помоћи да се председник одведе.
Код њега су нашли један телеграм од 31. Маја 1865. године у
коме га Бут мољаше да га походи; у другој депеши молио га је Бут
да саопшти „Саму“, да ће се идуће среде састати.
Писмо Лолајново „пријатељу Вилкесу“, датирано 6 Априла 1865.
године, односи се на извесну зејтанску шпекулацију, па каже, „у
случају ако партија не прође, почем су на „зејтин“ наишли, отво
рен им је пут бегству кроз Торнтон Гап.“
Лолајна, од другова назван „Олд Гра“, изабрао је Бут да ђе
нерала Грента смакне. Држало се, да се може доказати, да је Ло
лајн био на то готов, да је ђенерала у обиталишту ратног министра
Стантона усмотрио, и да га је вребао близу рулмановог хотела. Но
за време истраге докаже се невиност Лолајнова што се тијче плана
Бутова о убијству. Истина 13. Априла отпутовао је из Балтимора у
Вашингтон 14. Априла био је у Вашингтону али и тада није близу
куће Стантонове долазио. Нико га није видео у ова два дана заједно
са Бутом или другим којим завереником. Са свим неподозривим ли
цама био је за време убијства у једној рештаурацији а поглавито ђе
 155

нерала Грента није нико ни напао. Због тога се оптужени Лолајн не

намерено убијство знао и одобрио га.

Већ је споменуто, да је и Херолд био саучесник завере. Два
десет и две године доста незрели младић, учио је у апотеци, где није
дуго издржао. На намеру Бутову одмах је пристао. На све је при
стајао што последњи предлагаше, најпре за одводење после за смрт.
Бут га не сматраше, да може неку самосталну улогу предузети, због
тога га употреби као ађутанта. Знамо, да је убијцу чекао код позо
pишта са коњима и тек га је напустио у Гаретовом амбару.
Др. Луд, лекар, који је због помоћи, коју је Буту указао, та
кође био затворен, познаваше поодавна убијцу, Бут га је потражио у
Бриантовну, а још 3. Марта кад је био у Вашингтону у народном
хотелу питао је за Бута. При свем том одрицао је код полиције, да
Бута познаје, а одрицао је и то, да је 15. Априла два човека, који
су му описали, примио и једноме ногу завијо. Тек мало по мало при
знао је, те у овом обзиру истину казао. Да ли је био знао пре из
вршења о убијству, неда се потврдити извесно. Више сведока сведо
чили су, да Муд непрестано са југом симпатизира, да је јужне једно
мисленике прикривао, да је и сам био члан неког добровољног дру
штва, које је у години 1861. организовано од савезника у Бриантовну.
Једна од његових ропкиња, чула је, да му је једном Јован Сурет
казао: „Стари архимандрит требало је, да је већ одавно мртав“, и
Муд је ову подлу жељу одобравао. Други сведок, истина човек рђа
вог карактера, који се надао за сведочбу добити 10.000 долара, све
д0чио је, да се у почетку Априла доктор изразио, да председник и
Цео његов кабинет треба да буду поубијани.
Додуше доказано није, да се и Муд о убијству договарао, и да
је убијцама унапред понудио своју кућу као прибежиште, него опет
не може бити сумње, да Бута и Херолда у њином делу није потпо
магао, и на руци им био да побегну, и да је покушао да превари
полицију, која је распитивала за убијце. Извињаваше се, да је за
Убијство Линконово тек у недељу дознао 16. Априла, и то у цркви,
дакле онога дана, када је лекарску помоћ Буту дао, ништа о томе
***0 није. Него на ово не треба гледати, јер је др. Муд још доцније,
* ј. на шитање неких чиновника, присуство Бутово прећутао: осим
овога био је убеђен, да је и 15. Априла са различитим лицама о смрти
Линконовој говорио.
Напослетку треба још споменути и мајстора столарска Едварда
156

Станглера из Вашингтонa. Он је радио у Фордском позоришту и Бута

је познавао. Терећен је тиме, да је на вратима ложе председникове
рупу провртео, а с тим је поставио убијцу у положај, да би се знао
оријентирати пре свога улаза. Међу тим ово оптужење није било до
казано, шта више појавило се као већа вероватност, да је она са
малом бургијом провpтена, и са перорезом исечена рупа начињена
била од човека, који није био вешт столар. Тако исто о Спанглеру
се није могло ни то доказати, што се у почетку тврђаше, да се 14.
Априла договарао са Бутом пред позориштем У осталом, остала је
сумња, да ли је Спанглер знао о намери Бутовој, или је само на то
употребљен као потчињено оруђе да повратак олакша. Спанглер беше
ради бегства Бутовог расчистио ходник, водећи од бине ка стражњим
вратима који је био запремљен кулисама и другим предметима. Је
дном дрводељи, који је намеравао да каже онима, који Бута гонише,
да је кроз она стражња врата умакао, рекне: „за име Бога, ћутите
не казујте куда је отишао!
Осем лица, која смо именовали, била су још многа друга по
затварава, међу њима механџија Лоид, ћерка госпође Сурет, сро
дници Ацеротови и т. д. него на скоро суд их отпусти, пошто се за
вину невиност дознало.
Злочинце су чували што може бити строжије у Пенитентијари
код Вашингтона. Сваки је имао своју ћелицу, сви су били оковани
и имали су постављене капе, да не би главе разлупали о зидове апсан
ске. Са спољним светом комуникација била је савршено прекинута,
вратари нису смели с њима ни прословити. Са истрагом је хнтано у
колико је више могуће било и већ после месец дана могла се тужба
подићи, која је била на то управљена, да су се оптужени сдружили,
да буну јужну потпомажу, да у војеном округу вашингтонском та
дањег председника сједињених држава и врховног заповедника целе
војске и Флоте Аврама Линкона убију, а тако исто и подпредседника
t,
Андреју Џонсона, државног секретара Севарда и ђенерала Грента. }
У Вашингтону беше тада опсадно стање постављено, па зато ре
довни поротски суд није ни могао пресудити већ војени. Неки део
американске прасе успротиви се овоме и захтеваше безусловно да
оптужене предаду пороти. Браниоци овога мнења говорили су, као
да влада хоће да обори републиканска уређења а да уведе сабљашку
управу, управо протестовали су противу војено правног поступка. Са
друге опет стране доказано је, да ова ствар не треба да дође пред
поротски суд. Наводили су: „у главној савезној вароши важило је
у време убијства а важи још и сада ратно право, па не може се
 157

одрећи, да ово стање није нужно. Од почетка рата, Вашингтон је био

тржиште најопаснијих елемената, Бунтовници су имали ту своје за
ступљенике онако исто као и у Ричмонду. Шпијони непријатељски
тумараху по улицама, и од пре неколико година постоји завера бун
товничка противу владе. Баш сад долазе својевољци гомилама у Ва
шингтон, који се бораху шод заставом бунтовничком, а безбедности
нема при свем том што је Бутово дело опште гнусно, завера је тако велика,
да обиталиште сваког већег чиновника мора бити војском чувано.
Стража председника Џонсона састоји се од прилике из 100 најода
бранијих људи, од којих је неки број свагда у служби. Стража је
пред његово обиталиште, у ходнику, пред собом дочекивања, и увек
се близу њега находе 3—4 гардисте, ша при свем том пре кратког
времена добио је једно претеће писмо.
„У оваковим околностима убијца Линконов и његови саучесници
подлеже војеном суду. Линкон, као врховни заповедник војске и Флоте
у Вашингтону, био је у свом звању онако исто добар као што су били
Грент и Шерман на врху њихове војске.
„Још је јачи основ, да овај процес не дође пред грађански суд,
тај, што склоп друштва у Вашингтону може учинити да оптужени
умакну. Завера је распрострта у све крајеве; оног вечера позориште
је било пуно неких гледалаца, који нису дошли да виде шаљиву игру,
која се представљаше, него су дошли због трађедије која ће се у
ложи изродити. Улице варошке вриле су од завереника, који су жице
телеграфске изпрекидали, коње набавили па и бегство убијце спре
мили. На сваки начин оваковим људима лако би било, да подејствују
на поротнике. Њима би било потребно, да добију само један глас,
па је цео процес осујећен. Истина пред поротским судом браниоцима
стоје на услузи многобројне вештине, које код војеног суда ништа
не вреде, па и само апсолутно убеђење може пресуду поротску обо
pити среством апелације, а познати злочинац могао би избећи заслу
жену казну или слабошћу неког застрашеног или заборавношћу дуж
ности неког политичког Фанатизма. Управо ова околност, где све на
то иде, да злочинци не буду ослобођени, за ратно је право. Лојални
део нашег народа придружиће се овом мнењу, ма како да му на су
прот иду литерарни пријатељи Бутови. Осуда цивилизованога света
заиста неће нас худити, јер Европа не пита, да ли су учесници зло
чанства, који су цео свет са ужасом испунили, осуђени поротом или
*јеним судом. Нама свима и онима који линконову мученичку смрт
Vlaакујемо не са голим фразама, већ са срцем пуним жалости, биће
Awвољно ако убијце добију заслужену награду.“
158

Влада не сумњаше ни једног часа, да овај процес преда воје

ном суду. Она је знала врло добро, каквим су упливима били пот
чињени поротници у Вашингтону и како би морало бити опасно осло
бођење и за варош а и за саме оптужене, јер зацело ови неби из
бегли од народне правде, кад би пресуда поротска гласила да нису
криви. Где су политички покрети тако велики, где су политичке стра
сти тако зажареене, као што беху тада у Америци, — ту ће свагда
војени суд судити независније него поротници, јер ови од партаје до
бијају одзив па изилазе на среду са већ схваћеним мњењем према
добивеној инштрукцији, те тако пресуђују не по доказима за или про
тиву оптуженога. О овоме имамо живога примера из историје порот
ске за време Француске револуције. По овоме може се одобрити, што
је влада вашингтонска остала постојана не гледећи на протесте и
ОПадања.
У почетку је процес предузиман тајно. Прва три сведока,
који су сведочили о свези завереничкој са Џеверзоном Дависом и
приврженицима јужним у канади преслушани су у тајној судници;
него већ други дан било је дозвољено, да може како публика тако
и новинарски извештачи суђењу присуствовати. После недеље дана
буду јавно објављени и искази оних који су били тајно преслушани.
12. Маја скупе се седам ђенерала и два ређиментска пуковника
под председништвом ђенерала Хунтера у једну салу апсанског за
вода, која је била спремљена на ту цел, Судије поседају на своја
места у углу собе за једним округлим столом што образоваше ка
неки полу круг, до њих је био ђенерални Аудитор Холт са своја два
помоћника пуковником Бурнетом п судијом Бингхемом. Спрам пред
седника сеђаше Реферди Џонсон и остали браниоци.
Затвореници ступе оковани. На тешком гвожђу које је 6
стопа дугачко, висило је једно ђуле од 50 Фуната, које је
апсанџија носио чим је ко од оптужених доведен или изведен био,
осим тога руке им беху такође оковане, а између ногу била им је
намештена једна гвоздена шипка од десет цоли.
Да су оптужени разног стања и изображења били, то ће нам
најбоље показати њихове црте и њихово понашање.
Луји Пен одликује се својим херкулским стасом; висок је нај
мање шест стопа , кошчат, широких прсију, неочешљана, црна а
глатка коса покриваше му ниско чело, поглед му је укочен, међу
тим оштар и претећи. Сеђаше у кошуљи са наслоњеном руком на
колено, а изгледао је као да га се ова ствар ништа не тијче.
Аеролд, млад човек, детињастог изгледа, јогунaсто је гледао по
 159

сали, и ако му плаво одело беше поaбано, и ако је ружан био, опет
је он играо ролу неког кицоша, чинило је се као да је од Бута на
учио неке глумачке вештине јер особито је показивао наклоност по
зоришном понашању.
Ацерот са својим лицем о коме се ништа не може рећи, врло
је непријатан упечетак на публику учинио. На његовим цртама мо
гло се читати, да је овај мали, слаби дечко истила способан да не
кога привреба и мучки убије , али нико неби смео рећи, да ће се
он усудити да се са својим противником прса у прса бори.
Молајн неуредан човек шпанске физиогномије типсубјекта
који је због пијћа и распуштеног живота пропао.
Др. Муд и госпођа Сурет од бољег су стања. Муд, висок чо
век 40 година стар, косу има умерено црвену, обучен у црно при
стојно одело. Лице му је интелигентно, понашао се достојанствено.
Арнолд притeжаваше манијере доброг друштва чињаше се као
да се предао судби која му предстоји.
Госпођа Сурет, шесетогодишња матрона узраста витког, њене
црне ватрене очи и мушке црте на лицу, беху у почетку на свашто
спремне и показивале су неку несумњивост. 11о испиту сведока, који
њену кривицу показаше, постаде она страшљивијом, плакаше често
и више пути добивала је несвестицу.
Дебели столарски мајстор Спанглер ни најмање није могао
утајити свој душевни страх. Свагда се затресао, чим се његово име
исказало, био је сасвим одвратан. Лако се познаје, да се грдно каје
што се упустио у таково предузеће које се главе тијче.
У Америци и инглиској не преслушавају се оптужени сврх
тужбе као што је то у Немачкој и Француској, него се узима, да
ни су обвезни, да сами дају материјала за доказ, и по томе тужи
јоцу само припада, да сведоцима, вештацима и другим доказним
средствима доказе прибави, да је оптужени злочинство, које му се
пришива учинио. Оптуженоме је такође слободно, да од своје стране
сведоке, вештаке и друга доказна средства за опровргавање свога
противника прибави. Строго се држе основне мисли, да нико не треба
да искаже противу себе самог, шта више не дозвољавају ни само
Прочитање признања, која су код полиције исказана.
Поступак код војеног суда управља се по истом правилу, и
због тога Луи Пен и његови саучесници ни су ни преслушани о
саучешћу на заверу.
Ми смо на другом месту изрекли да ово начело инглиског оп
*}жујућег процеса за погрешно држимо. Главне празнине, које се че
160

сто могу приметити у Америка неким и Инглиским криминалним

случајима, шо нашем мнењу поглавито отуда долазе, што се главна
лица, — оптужени, — не позивљу да се изјасне о ономе, због чега
се туже и о ономе што су сведоци исказали. Овим се лишавају нај
ажнијег, ша често и јединог средства да до истине доспу и да пра
ведно осуде.
Па тако и у нашем случају, суд се на то ограничио, да грдну
множину сведока и противу — сведока преслуша, 361. лице било
је преслушано за тужбу, 163 за одбрану, па опет потпуна јасност
није била добивена о радњи шојединих завереника.
О резултету доказа, напред смо већ казали, довољно је да сада
само приметимо, да су оштужени учествовали на онај начин у том
предузећу, као што смо навели, кад смо реферирали затварање за
вереника. Искључно има-мо само приметити, да је Шенов бранилац
исказао сумњу о овога урачунимости. Лекари, који су оштуженога
прегледали и проматрали, казали су, да је душевно здрав човек са
добром силом расуђавања.
Шест недеља повлачио се је овај процес тако да су сви учес
ници били крајње изнурени, и тек по истеку овога времена, 19. Јуна
почело је пледоаје (одбрана). Суд беше заповедио, да браниоци оно
што имају казати за своје клијенте, на писмено поднесу, те да се
ова писмена прочитају.
Реф. Џонсон, бранилац госпође Сурет, започео је. Прво је опро
вргавао компетенцију (надлежност) суда прелазећи са врло опшир
ним посматрањем на војене судове. Примерима из историје желео
је доказати да су млоги случајеви убијства краљевског били пре
суђивани пред обичним грађанским судом, и да су слободни народи имали
свагда неку одвратност према војено-судским истрагама. По њего
вом убеђењу, војени суд у овом случају није надлежан, зато што
овде није војено злочинство, и што оптужени ни су војници, дакле
војеном суђењу ни су ни потчињени. |-

Прелазећи на личност своје клијенткиње вели: „у списку зло

чинства, које је игда грешни човек извршио, нема црњег од овог,
и ја желим са цивилизованим светом, да оштужени заслужену казну
добију но на кривицу госпоће Сурет, као хришћанку, која се у
своме дугом животу показивала свагда частна, добра и добротворна
ни је ми могуће веровати“ Затим прелази на исказу сведока и тра
жи да у сумњу доведе вероватност обојих главних сведока.
(Продужиће се.)
Шт м и пли и ј и Н и кол в Ст. и 4 м нов нћ л у Б и о гел д у
 Број 6. У БЕогРАду 28. ФЕБРУАРА 1869. Година 1.
Излази три путу . За све српске
месецу, на 2 та- крајеве стаје на
бака сваки пут. годину 72 гроша
Претплата се или 8 фор., на по
шаље напред у- год. 36 гр. или
редништ. у кући 4. Фор., на три
госп. Мелентија мес. 18 гр. или
Симића до теле- 2 фор. поједини
графа. ЛИСТ ЗА СВЕ ГРАНЕ ПРАВНИХ НАУКА. број стаје 2 г. ч.
Издалу и уркнулу Д. НОВАКОВИЋ, С. АНТИЋ, У. КНЕЖЕВИЋ.

САДРЖАЈ: Заклетва — Франкова »илосољија. — Порота. — Инглески устав, — начено министарске одro
ворности. — Убиство председника Аврама Линкона.

ЗАКЛЕТВА
(КАО ДОКАЗНО СРЕДСТВО).

(Свршетак)

„Истина је оно што јесте.“ Свест о чему што зајиста јесте,

даје појам о истини. Орган сазнавања јесте наш ум. Истина постоји
ван нас, ван ума. Она је материја нашег ума. И субјект и материја
постоје у свету. Апстрактности нема никакве. Нема никакве идеје
више из које би истицала истина. Она није везана ни за Бога, ни
за веру, ни за човека. Она постоји за се. Она је, као што рекох
материја — ако смем тако изрећи. Јер истина строго узимајући по
себи није ништа. Она је тек појам схваћен у уму. За се самостално
не постоји. Нема је у свету. Неможемо је оделити и замислити као
материју. Ја је назва материјом али уподобљавајућом. Кад кажем
„представа свачега у оном стању и виду како јесте“ тиме сам
јасно означио да је представа таква истина, аЛИ Да Она није оно,
Што се представља. Истина је тако у представи умној.
Кад истину као представу умну стављамо под ум човеков, онда
неможемо оделити основе — средства. Ако је средство основ у не
“у ван ума, онда је и истина. Средства која су у некој вишој
*ји ван човека, непојмљива су. Њи ум не може да обухвати, не
може да сазна, а без њи не би био кадар нигда доћи до истине. Тако
Истине за човека нигда не би било.
Но пребаци ће богослови с питањем: а одкуд је ум и шта је
у“. Они веле: ум је створио Бог, дакле је ум туђ посредник. Преко
нашег ума ради Бог. Ум није тако самосталан раденик, већ нечије
средство. Што ум сазна и постигне, то нису његове цели већ божанске.
162

Није моје овди да говорим о постанку човека и ума ни о томе

које творац његове суштине.
Имамо пред очима човека и материју под којом разумем остали
свет. Човек савлађује материју, сазнаје све што се збива и што јесте
својим умом. Ум је орган а не творац. Јесте средство ал не туђе,
већ човеково : јер човек са њим познаје свет.
Постоји истина. Ум човеков омаши, да рекнемо, навaлично па
је замота лажом. Како је ми примамо? Као истину. Не тражимо основа
нетражимо навода из којих би увидили да л је тако или не. Тако
ум наш остављамо у буџак и држећи се овог начела требало би цео
свет да се успава, па што се збива немарно да гледа. Све што бива
не треба испитивати. Узрок нам не треба, ако имамо сљед пред очима.
Узрок је горе, а да је горе „кунем ти се свим чудила на свету.“
Истина дакле има посла с нама, средства су наша. Идеалисања
не сме да буде.
Сад да пређемо на исторнски развитак заклетве. Укратко ће
|-

мо погледати у најстарија времена. Ја се нећу обазирати на харак

теристичне црте „заклетве“ јер не пишем историју, не цртам тео
рију ни објаснење, већ укратко пролазим историски ток да опазимо
како заклетва с дана на дан све већма учестава.
Кад сравнимо прошла времена с данашњим опазићемо, ђе су се
страшно изменила доказна средства. Кад упоредимо културне др
жаве с варварским јошт ћемо већу разлику опазити. С развићем оп
штим напоредо се све мењало, па и доказна средства и можемо ре
ћи, да су у нечем н доказна средства мерило развитка. У прва вре
мена видимо простоту; данас замршеност. Тамо је једностраност,
монотоност; овди су одношаји људски уплетени у прекомерне Форме.
У простоти беше веће поштење, — које ја не би приписао самом
убеђењу, јер је помешано са сујеверјем; у културном стању прео
тила нао: непоуздање, невера. У простоти вредила је више, пош
тена реч, но данас „облигације и „заклетва.“
Кад свију народа постојала је и постоји заклетва. Код Римљана
наод имо је од најстаријих времена. Већ се у закону ХП. таблица го
вори о томе да заклетва не може да буде раскинута. Доцније се
грана све већма (јturamentum, jusjurandum, sacramentum.) Заклетва
и тада беше: „уверавање о истини с позивањем на Бога“ (рег
Caput strum, per Caput Caesarisа и т. д.)
Заклетва се унотребљавал обично у овим случајима, што је и
данас усвојено:
 163

1) Ако се изјасни изречно једна страна сама да ће се заклети

на оно што говори (jusjurand. voluntarium litis decisorium т. ј. сво
јевољна, главна заклетва; &dielišete, bauptcit.)
2) Кад се што докаже, али не подпуно, што за пресуду није
довољно, нити се даје да попуна на други начин. Тада ваља да једна
страна допуни (juram, suppletorium— допунителна) пли да противна
страна одбије оно, што је доказано (juram. purgatorium-очнстител
не) 0бе се зову нужне.
3) Остали случаји, ђе је одређено законом, како ће се и ко за
клињати. Ту не зависи заклетва од тога, да л ће је један парничар
понудити другом или не, нити од тога да л је дело доказано, јер
дело постоји као доказано а опет се захтева заклетва. Ту спада н.
пр. заклетва којом ко уверава, да је оштећен утолико и толико
(jisjur. in litem; 2ditungsa SSüreigungeei) и друга заклетва названа
jur Zenonianum. Њом се је доказивало такође уколико је ко ош
тећен зато, што му је други одузео насилно ствар из притeжања.
Добила је своје име од цара Зена, који ју је увео. Није ништа до
она in litem, само се разликује у маленом — н. пр. што се допу
шта само онда, кад општећени није кадар да докаже, које су му по
једине ствари одузете. Ово је прешло доцније и у канонично право.
Тако је заклетва двојака: (вољна и нужна јtisjur. Voluntarium
“ necessarium) Оше се разликују једна од друге по свом значају.
вољна зависи од воље парничара. Није судска, јер није одређена
законом. Нужна папротив опредељена је законом. Она је судска и
Код ње се већ пита, ко ће како и кад да положи заклетву. Отуд и
Алази код Римљана израз: „jusjur judiciale“
Даље споредне подељке (као: juram. de veritate, de credulitate ;
isjur quantitatis и т. д.) прелазим,
Све је ово усвојено и у немачком праву. Да је код Немаца
"стојала заклетва од најстаријих времена доказују њиови спомени
“. Тако н. пр. у ždredbettfriegel (закон који је био одређен за јужне
*ачке пределе) наодимо: Сар. ССLХVIII. S 7. кад се коме што
украде: — — jener, desez ist, der soli sveren, daz ez im gestolen
“geroubet si,“ глава Сi š 1, 2, 3, заклиње се краљ да ће увек
*жавати и ширити државу (daz riche alle zit mere und nihi er
“ mache) Сар СХLVI. š 1 разлаже како је заклетва допуштена
*д Бога и како су се заклињали неки свети (Got erloubet rehte cide
w Verbiutet unrehte.) Пространије се говори о заклетви у Сар.
ХСIV, s 1, 2, 3, 4, 5. (Seg židovabeuipiegels Landrechtsbuch v. Gen
ger. Erlangen 1851.)
11“
164

Уколико ми је могуће да прегледам и славенско, а нарочито

српско право.
Што год идемо даље у старину, видимо да је ређа. У најста
pија времена пре закона, који су нам познати, дознајемо из писама,
да је велику ролу играо доказ „рука“ т. ј. руковање, што ми да
нас називамо „поштена реч“. Сведоци су у славенском праву нај
чешћи нпрви. Заклетва је редка и после суда божијег најјача. Први
беше суд божији, па за њим заклетва. Из Душ, зак. види се јасно
да је заклетва била редка.
У закону овом било је много доказних средстава као: писма
(у њиовој Форми саставни је део био заклетва), печати, други знаци,
сведоци (поротци, душници, прости сведоци) свод, лице, рука,
клетва, суд божији, двобој, вода и жељезо (мазија) (код Чеха
обично морао је парничар да стоји на раонику док сврши заклетву).
Ова многоликост доказује да је држава српска доста развијена била
и да је законодавство тежило за правом.
Заклетву наодимо и пре Душана. Тако у једном писму Стевана
Дечанског стоји: „ако би чуо да има његови поданика у Стону и
Р-ту, он ће послати свог човека тамо да види, па ако опет непове
рује, ОНДа „да нарече краљество ми четирел или пет или 6.1 а Стем 0.4%
дубровачким да ли се одклону у Богородицу дубровачку и т д
Да је било заклетве у душ зак. врло је јасно, н. пр. у 8 163
кад се ком трговцу украде што у путу, полаже се заклетва, колика
је штета (то се заклетва звала у рим, праву јtusjurandum quanti
tatis) али је нејасно у којим је случајевима долазила. Тако се спо
мињу н. пр. у чл. 65, 190, 191 и 193 „душници,“ „душевници,“ у
чл. 69 „сведоци,“ а у чл. 144, 151 и 163 „поротци“ („што реку
душом својом.“) Нејасно је шта су „душници,“ да л сведоци или
судије, и онда „поротци“ да л су само судије, или су значили јошт
и сведоке, и ако су да л су се заклињали. Из чл. 129 види се да
је суд поротни заклињат у цркви. Мајков узима „да душници и
поротци“ нису судије, но сведоци који су се заклињали; а они опет
сведоци у чл. 69 јесу не заклети. Шафарик и Палацки опет узимљу,
да су душници „судије.“
У споменицима нашим врло често долази реч „клетва“ и
„душа 2“ што је једно и исто. Често долазе заједно једна поред дру
ге. Тако се наоди у писмима: „врљањ душе свое си обšто потврђ
дило дрв жати и клели се,“ „и ми се на то и закле смо наш šми
«šрални и душажи.“ Према овоме и вели Мајков да су „душници“
значили што и поротци сведоци, сведоци, који су се заклињали,
 165

Из многих писама Дечанског дознаје се да су се заклињали

сведоци. Но зна се да је на српском суду било и сведока, којима
се веровало без заклетве. на поштену реч Ти су се звали: „добри
људи,“ „добри лужи,“ „веровани,“ (Душ. зак. 8 163), „подобни“
„људи доброг гласа,“ и т. д. Из самијех ових назива можемо се
уверити да је било сведока, који су се заклињали. Та се разлика
боље огледа у Винодолском закону од 1280 год (868) и из штатута
острва Крка од 1388 год ђе се у глави П. ишту 3 добра сведока
место 12 поротника. Ту је дакле поротник значио што сведок заклет.“
По зак. Винод. заклетва је полагана на еванђељу „ипа присећи
raннућ у свето евангеле.“
У мљетском штатуту такође је постојала заклетва о оштети као
и код Душана 8 163 (по рим. праву јvisjurand quantitatis) н. пр. кад
коме нестане живинчета има се заклети, колика му је оштета
Из свега тога што је речено довде види се да је заклетва иг
рала и игра велику ролу у свима законодавствима. У старини она
беше редка, али значајна, у новије доба честа, ама маловажна. У
старини се прибегаваше заклетви у врло важним случајима, у новије
доба она постаје све обичнија и скоро је већ неизбежна у кривич
ним целима. Са страхом се негда приступало св. сванђељу, данас с
подсмехом. Вера је светлила као нека виша божанска сила, данас је
потиснута у шучине мрачне. Одкуда је то?
Стара времена бијаху времена детињства, времена религиозна.
Данашња су времена, времена ума Онамо видимо ум у дубоком
скривалишту, овди је, он свима на угледу. Тамо истине везују за
Предрасуде, овамо дух човечији прелеће кроз сву природу, сазнаје
*. И опет данашња законодавства огрезла у заклетви. Слаба душа
поклизнула би, па би се зачудила томе. Но баш то је онај ток, који
"гледасмо горе, ток, у ком ће скоро изумрети све што је уму не
Појмљиво. У стара времена заклетва је била врло редка и после бо
**јег суда прва — зато је била значајна. Данас се на њу мало по
лаже, с тога је и учестала. Шта ће бити најзад?
Кад бацимо лак поглед на светско развиће, опажамо да се по
не колеба с дана у дан. Одношаји се множе, обрт честа, укр
*ју се интереси. Судари се гомилају, Формалитети смишљају, за
Плети су велики, 0 старој „поштеној речи“ данас се Прича као о
Касни. Старо поверење ишчезло је, нико ником не верује. За циви
лизацијом данашњом повучен је грдан траг непоштења; за старим
*
"Штењем скривена је глупост и сујеверје. Вера се данас колеба. Ста
ћа се предања боре с умом човековим. Ко ће победити лако је погодити.
 На све ово законодавства се не обазиру нимало. Она као да су
се најмила да ископају вери што пре гроб. Заклетве учестале. Онај,
који је до јуче дрктао пред св. еванђељем, данас немарно приступа,
к њему ша изриче: „Закле ћу се ако оћеш и сто пута.“ Народ, који
се је тресо при самом спомену заклетве, данас је огуглао, јер види
да његово законодавство незна за грехоту. Почекајмо јошт мало па
ћемо дочекати, да нам лажне облигације замене заклетва.
Ово изрекох с гледишта вере, поштења и данашњег напредња
чког духа. Што се тиче правне стране о томе смо говорили напред.
Јошт би се могло пространо говорити о упливу заклетве на
поштење. Ово је највећа мана њена. Но о томе други пут. У гла
вном да споменем „законодавство које „руковање“ и „поштену реч“
замењује „заклетвом „“ изриче да поштења нема и ако га има да
оно ун, не верује и што је најцрње не прави разлике измеђ „поштене“
и лажне речи. Речи поштеног и речи лажова изречене су у ветар и
немају важности без заклетве. Куд ће онда поштење
Из свега овога држим, да је „заклетва“ као „доказно средство“
преживила свој век и да је треба нзбрисати сасвим из права, док
се нисмо увалили у провале, ђе станују „невера,“ „безбожcтво“
и „непоштење.“
28 Јануара 1868 год. у Паризу.

ф Р А НК () В. А. ф. И. Л 0 0 0 ф И ЈА
КАЗНЕНА ПРАВА.
(Продужење.)

| || || || ДР ().
ГЛАВА ПРВА.

0 праву казнења, сматраном у његовом начелу. О снатемама које у овом

праву постоје.

Пре свега треба да имамо тачан појам о предмету нашега го

вора; треба да знамо у чему се састоји право казнења, и шта са
чињава ову казненост.
Неки ме је на друму најпре претњом, а потом, кад сам се
почео о покорењу двоумити, и самом силом нашао. Ја сам одбио
 167

сплу силом; опирање моје дотерало је до тог степена, да сам ја

моме нападачу и сам живот одузео, без да сам при томе знао, да
је он намеравао да и мени смрси конце. Да ли га ја овде, казнима
— Боже сачувај! Ја га немогу казнити, јер се ја овде бранијах. Ма
шта ви овде рекли о овоме шод мојим ногама находећем се непри
јатељу; казали ви зањ и то, да је он добио само оно, што је тра
жио, то опет ни сам ја онај коме је пало у део да дели правду;
јер ја овде ништа друго упоребио нисам до моје право законе
одбране.
Замислите, да сте у каквој земљи, где закони, ако их има, не
мају довољно снаге, где је друштво тек што је постало, оставило
сву бригу појединој особи да се о својој безбедности стара; зами
слите, да сте у Калифорнији и то онаквој какова нам се црта да
беше пре неколико година. Реците, да сте ту чули, како је један
0д ваших суседа смислио да продре у вашу кућу, да вас лиши свега
Онога, што имате, па да према потреби његовој и са самом вашом
личношћу сврши. Не чекајући, да се његова намера отпочне извр
Шивати, ви сте отишли предањ сам или са вашим пријатељима; ви
га постависте у таково стање, да вам више штетити не може,
па баш и онда кад га у вашим рукама имадосте, ви га пустисте да
Иде одкуда је и дошао, јер ваша вам сама савест рече, да од ње
гова живота господар ни сте. Шта сте дакле сад урадили? Ништа
друго, до што сте употребили ваше право законе одбране, — само
што је ова ваша закона одбрана овде предупређујућа — preventive
— док напротив у првом случају носијаше она на се казнени —
repressive — карактер.
Ево вам сада једна друга положаја.
Покрађен вам је новац, ваше оружије, цео радни алат — ду
Шан или бездушан. — Ви откристе лопова, и приморасте га било
силом или друкче не само на то, да вам повратн оно, што вам је
украо, него да вам накнади како ону штету коју сте претрпели,
тако и онај страх, који вас је обузимао онда, када бесте лишени
вашега поверења — кредита — ваших средстава за живот, или ви
сте обезчашћени, вас је неки оклеветао, поремећени сте у вашем
кредиту, ударило је се на вашу част, потресено је пријатељство и
Поштовање оних, који вас окружаваху. Ви тражите од вашега гони
јица не само да се јавно непред вас натраг повуче, не само да вас
постави у пређашње стање, наравно у онолико у колико је у њего
ној снази, него ви захтевате од њега да вам јошт накнади сву ону
штету, коју сте претрпели, све оно што сте изгубили. Како да на
168

зовете ово право тражења — тако исто законо, тако исто у опште
признато као год и оно право што имате да силу силом одбијете?
— Да није оно један акт казне, један акт казнености? — Не, оно
ја накнада а накнада није особено право, пореклено право људ
ске природе. Свака накнада доводи се на постановлење у пређашње
стање, јер вам се враћа оно, што вам је неправедно одузето.
Потоме дакле право казнења савршено је различно како од
права законе одбране било посредне — direct — или пепосредне —
indirect — тако и од права накнаде И да ли је то случај што се
она са осветом меша? И да ли јавна освета — vindicta publica —
овај израз тако стари тако у опште примљен и у законодавству и
у науци позитивна права, није онакове природе да по њему судећи
право казнења, кад би се оно у основу своме узело, и кад би се
одлучило од свих оних причина, ради којих је из руку поједине
особе у руке самога друштва прешло, — да ли то право казнења
није што друго до право освете?
Да су ове идеје у почетку биле једна с другом збркане, и да
су се друштво као год и поједина особа у времена варварства и
глупости покоравали више својим страстима него ли разуму и гласу
савести; да је ово несретно уподоблење — identification — оставило
своје трагове не само у језику законодавства, него и самих закона
— то је све дело које се спорити не може. Овде није реч о томе,
да се историја упиткује о оном начину, како је право казнења са
почетка разумевано и како је се оно вршило; реч је овде само о
томе, да се дозна шта је то право; ради се дакле и о томе да се
слепим и дивљим нагонима на супрот ставе оне последице што происходе
из самога мозгања и примећавања, јер што се више дух изображава
тим више осећа он неку непобедиму одвратност спрам оних нагона.
Освета је нека Форма мржње; казна је нека Форма правде.
Онај, који се свети, не полаже себи питање, да ли он на то има
право или не, да ли чини добро или зло: он се само предаје оној
страсти која њиме влада, слепој сили која над њим господари и то
донде, докле год беснило не буде умирено. Кад се напротив говори
о казнењу, ви хоћете најпре да знате коме припада право да казни,
па онда да ли је казнење само по себи праведно. *

Да би казнење праведно било, потребна су два услова, т. ј. оно

треба да буде мотивирано ма каковим неморалним делом , па онда
да стоји у сразмери са оним злом које ово дело у себи садржи.
Освета има смисла како у односу на добро тако и на зло; јер она
гони не оно што је зло по себи или по друштво него што је и зло
 169

у односу на нас саме, сматрајући ово зло са тачке страсти које на

ми господаре. Злочинац се свети поштеном човеку, а тиран се свети
својим слугама, који његовој неправној вољи глас савести и части
на супрот стављају. Нерон се осветио Сенеки, с тога што овај није
хтео да му буде учестник у убијству Агрипа, Ханри VIII. осветио
се Томи Мору сато, што овај није хтео да буде нити отпадник нити
кривоклетник. И Нерон и Ханри VIII, светили су се, за њих се не
може рећи да су право казнења вршили, јер јошт једном да речем:
само се зло може и казни, само се кривци казне; казна претпоста
вља правду у односу на онога, који ту казну трпи, казнење прет
поставља право у односу на онога, који ово казнење извршава.
Тврдити да таково право не постоји у општем светском поре
тку, или да њега нема бар у сфери слободних бића, тврдити тако
што значило би одрицати саму савест и у једно опште мнење рода људ
скога. Јер нема ни једнога човека који би се при здравом разуму
уеудио да тврди то, да није право казнити преступ а да није пра
ведно наградити добродет. Та то је један од оних закона друштве
нога морала, једно од ових начела разума који такову исту очевид
ност и ауторитет имају као и сама ђеометријска правила. У осталом
овај закон није одлука — abstraction — нашега духа, оно није само
једна Форма у говору; ово је дејствујући и живи закон који се
сам по себи примењује, или који се непрекидно и свакад врши од
самога творца природе. Његово прво дејство, његова неизбежна
радња код оних бића, која јошт сасвим покварена нису, код којих
Ова поквареност није потрла и најмањи траг људске природе, ње
гово прво дејство рекох јесте грижа савести, и ова грижа баш
Онда, када је и као нека казна, отвара нам нов извор и наду за
Повратак у пређашње стање; јер она нам сведочи да ми имамо
јошт савест, да моралнога бића ни је сасвим у нами нестало, да цео
саобраћај нзмеђу нас и духовнога света није уништен. Тако је Пла
тон имао право кад је казао, да је оно највећа несрећа за човека
када га никаква казна не постигне, пошто је зло учинио
Него ова је грижа дело, које не зависи од наше воље. Закон,
који ову грижу као прву казну свих наших погрешака порађа,
*акон је који заслужује да се назове божанским законом. За позна
вање овога закона средством самога разума — несавршене образине
вечитога разума — имамо да благодаримо самоме творцу наше душе,
јер он је такође онај, који ову душу у нами одржава и који бди
на то, да она њен посао извршава.
170

Питање је овде о оном праву казнења, које се находи у ру

кама једног човека или какве друштвене власти, обе приступачне
каквој страсти или каквој заблуди. Па да ли постоји таково право?
— Не — одговарају једни; постоји — веле други. Како они, који
тврде, тако и они, који одричу, имају довољно разлога при прав
дању својих навода.
Има једна школа Философа и правника која по све — апсолу
тно — одриче право казнења, јер она одриче и сам предмет овога
права, т. ј. зло морално, а зло морално одриче зато, што не дозво
љава никакво морално добро. За ту је школу добро све оно, што је
корисно, а зло је све оно што је штетно, што је корисно и штетно али не
само зашојединога него за већи број. Она дакле допушта казнене законе,
или боље рећи законе уништења, застрашења. Али у место да те
законе на самој правди оснива, она их базира на општој користи. Ова
ковим говором зборе ученици бентанови и ученици коришњачке школе.
Друга је школа она , која додуше не пориче разлику између
добра и зла моралнога, разлику између онога што је праведно и што
није, следователно која не пориче и само право казнења. То је она
школа, која вели да ово право нити друштво у опште нити икоја
друга људска власт сме упражњавати. Јер да би се имало право
казнења веле приврженици ове странке — већином правници па и
сами сувременици — требало би испунити разне услове, који леже ван
природе наше. Требало би тачно знати, шта је добро а шта ли
зло, требало би познати разне степене кривичности оних који до
лазе под обим казнења закона, јер кривичност се не опредељава
самом радњом, него јошт гомилом околности , које су већином са
кривене у унутрашњости и потоме поготову сасвим неприступачне
нашем слабом домашају ока. Нашослетку у место самовоље која
влада у већини наших закона требало би одсечно определити по
неком непогрешимом правилу, који је то род и степен трилења, који
би требало нанети свакој повредн било моралнога или друштвенога
закона. Но почем се сви ови услови испунити не могу, то се и само
друштво мора одрећи свакога права да казни, задовољавајући се
самом одбраном. Оно ће се бранити не само тиме, што ће спреча
вати зло пре него се оно учини, него и тиме што ће казнити са
разним казнама све оне, који су какав преступ учинили, да би на
тај начин застрашило оне, који би хтели, овим преступницима
подражавати. Они , који признају човеку право казнења, јошт се мање
могу између себе споразумети, јер начела у којима они један од
другога одступају већином су сасвим апсолутна карактера.
 171

Између ових најпре ћете наћи приврженике божанског права

и ученике богословске — теократске — школе. Ови сматрају сваку
власт као делегацију небеску, као видимо пресдтављање самога
Бога на земљи; па потоме и приписују праву казнења исто поре
кло. По овој науци цел је казнена закона да освети величанство
божије, које је повређено у његовом на земљи находећем се пред
ставнику. И ио томе цељ та не може се састојати у томе да од
брани друштво, да задовољи саму правду по оној мери, по којој ова
стоји у тесном додиру са друштвеним редом. По хипотези ове школе,
ви ћете врло лако схватити, да казна не треба само да буде у сраз
мери са увредом него са самим високим звањем повређенога.
Иза ових приврженика долазе приврженици личнога — инди
видуалнога — права. То су они ученици Локе-а, Русо-а па и самога
Гроција и осталог великог броја данашњих публициста, који приписују
право казнења лицу, особи, и који веле, да је ово право од особе
на друштво пренето могло бити тек у след неког уговора, тако на
званог друштвена уговора — contrat social. —
Има и треће странке, странка Канта и сувремеших Философа,
Философа и публициста најоданијих спиритуализму , који спиритуа
лизам хоће, да се право казнења једино оснива на правди или на
хармонији моралнога зла и трплења, на одмаштењу нанашаном кривцу
у име задоволења саме савести. Мн ћемо довољно показати важност
0ве школе и корист коју она за нас има кад кажемо да иста у своја не
дра пригрљава Кузен-а Гизо-а , војводу Броглиј-а и писца — ос
Нова казнења права, весрећнога Росu-а —
Напослетку има и странке тако зване Филантропа и лекара, —
душевних лекара, — који у сваком преступу ништа друго до ду
шевну болест или знак — symptome — душевне болести находе; стран
ка, која у преступнику луду а у казни само средство за лечене на
лази. Подељени сами између себе, полазећи са разних тачака, ови
се учитељи саме у томе саглашавају да казнени закон не треба да
има за цељ казнење него поправку оних, које ми лажно за кривца
сматрамо.
У питању овом дакле ми сусретамо најмање десет разних мнења
Да ли казнени закони имају за основ општу корист?
Да ли се казнени закони оснивају на праву законске одбране,
коју само друштво у име своје врши?
Да ли су казнени закони израз онога права, што се од самога
Бога доводи и потоме средство једно, којим треба да се освети бо
жанско величанство 2
172

Да ли казнени закони почивају на уговору каковом , да ли

они констатују одрицање личнога права у корист самога друштва?
Да ли казнени закони произилазе из начела моралнога очиш
ћења, начела удељујуће правде, начела враћања зла за учињено зло.
Напослетку, да ли казнени закони нетреба шта друго да буду
до нека мера милости и осторожности, средство којим ће се ле
чити онакова болест, која је несретна не само по друштвени ред
него и по самога болестника.
(Продужиће се.)

П 0 P 0 T A
КАО УСТАНОВА ДРУШТВЕНА, ПОЛИТИЧКА И СУДСКА.

(Продужење.)

Друго је питање: да ли ће порота у извесним случајима осло

бодити кривца, када га треба осудити? Зајиста ова страна пороте
јесте једна од најчуднијих. Сажалење које се зачне у поротнику спрам
оптуженога, негодовање које ускипи противу самог закона када је
строг — то двоје покадкад надвлада поротника, те заборави на своју
дужност Ту поротници обилазе право и заборављају како су се за
клели, да ће по садржини доказа тежити увек ка истини. Но и опет
не треба да се стидимо овог осећања човековог; јер му је побуда
чиста, зачета у самој природи нашој — а и иначе ту се огледа знак
добросрдачности, што служи на част народњем карактеру.
Различне побуде крећу поротника при његовом раду. Тако у
Ирландији поротник негодује на осуду само зато, што је наклоњен
кривцу — а томе је основ нека узајмна свеза. Ирландија је савр
пшено у нереду. Потрешени су друштвени одношаји; — убиства се
догађају у пола дана на видику света, нико кривца не тражи и не
вата, — а докле је тако, дотле неможемо очекивати да порота буде
другча. Она ће бити готова увек, да пусти кривца и да му припише
неказнимост. Кад је дакле тако тешко осудити у Енглеској извесну
класу криваца, онда неостаје ништа друго, но да се поправи само
право, које постоји. Где се порота понаша тако, ту народ прећутно
виче на закон што је строг. Да је строг види се јасно у оном одељку,
где се говори о правлењу лажних папира, где се тај преступ сматра
 173

као главно злочинство и преступник се осуђује на вешала. Ко се ту

окриви не помаже му никакав доказ. Према томе кад порота није
могла да ублажи строгу казн, она је изрицала да окривљени није
крив. Стога променише закон и на место смртне казни уведоше другу
много блажију. И од тада, онај који прави лажне папире нема из
гледа да ће се као крив ослободити. На тај начин (као што вели Џон
Русел) порота је дала повода, да се поправе гдекojи рђави закони,
којих се је судија морао да придржава по својој дужности. Отуда
опет нзоди врло важна посљедица, да се у Енглеској не може одр
жати дуго никакав закон, који је противан општем осећању народњем.
Чудно би било, кад ми неби уважавали ову установу, која по
стоји код свију изображених народа, а за којом теже сви, који је
немају. Чујмо само шта вели један немачки судија кад је у рајнској
Баварској отворио је поротну седницу 1834. год. „Ма колико се пута
састали на овом месту, увек нас морају обузети озбиљне мисли. За
јиста први тренутак, тренутак је радости, кад помислимо да имамо
установу, коју најслободнији народи сматрају за најскупоценије благо,
а ко је нема гледи је попреко. У пороти независан грађанин, сло
бодан од предрасуда позива се да суди себи равнима, да чува нај
светија права човекова, слободу и част. У шороти је највеће јамство,
које је могла измислити људска увиђавност. Кад поротник изриче
крив је ко или није није везан оковима законих Форми. Ту се посао
поверава савести изабраних људи, који су узети из средине народа
и из свију класа — а где је то, ту се врши правосудство непарта
јички. Народ који има пороту, стоји над народом, који је нема; он
је постао пунољетан и ужива већу слободу. Грађанин, који се од вре
мена на време позива на судску столицу, осећа да је у нечем виши
и да има веће важности. Такав грађанин свестан своје важности, до
бија више искуства и постаје увиђавнији. Такво осећање порађа се
у свакоме, који знаде колика је важност у пороте — а важност та
јошт је јаснија, кад се само измере оне противности, које постоје
између поротног поступка и обичног кривичног поступка, који по
стоји у другим немачким државама.
На важност и целисходност пороте нападало се је јако и сви
нападаји управљени су на радњу поротину у кривичним делима. Али
не чу се јошт ни један важан нападачки глас — а што је речено,
речено је у шали, „да невин во и да му суди судија, а кривац
опет воли пороту, јер се нада да ће га ослободити.“ Напротив
много су више нападали на пороту, која суди грађанске парнице. Но
98ди сад не можемо се позивати на европске народе и ту тражити
 174

доказа; јер код европских народа не постојн порота за грађанска дела.

Што нема пороте за грађанска дела узрок је, што се је она сматрала
увек, као заштитно средство противу неправедног оптужења, а никад
се нико не усуди да повери пороти те да она реши и какво замр
Ше НО ПИТАЊО () СОПСТВОНОСТИ.

Кад је Жерол де Сешељ (Нćrault de Séchelles) 1793. год. по

дносио извештај правничке комисије народној скупштини, рекао је
у својој беседи: „Други су одношаји при грађанским, а други при
кривнчним делима. Кад се за какво кривично дело, не наоди ника
квог правила у закону, оптужени се ослобођава; јер ни једно дело
није кривично, које није забрањено законом. Овди дакле стоји на из
бору осуда (?) н ослобођење. Но у грађанским делима често један
| парничар захте што, што је врло правично, али закон баш о том пред
мету ћути. Шта треба да ради судија у таквом случају? Оће ли он
одбити тужиоца и ако овај с моралне стране има подпуно право?
Поред тога има јошт један основ, који лежи у самој природи ствари.
У многим случајевима није могуће да се одели Факт од права;
јер су обично обоје спојени, а једно без другога не даје се решити.
Даље у кривичним делима пле се од дела ка праву, а у грађанским
опет од права к самом делу. Отуда изгледа да је у грађанским де
лима нужно да дође најпре судија па порота. Код Енглеза напро
тив постоји као Факт да они уздишу под теретом грађанског права.
— Нама се чини да је немогуће да се уведе порота за грађанска
дела, и они који би је хтели, као да нису размислили добро о при
роди пороте. И при кривици и при парници порота је само зато да
реши постојили дело (факт) или не. Често при сваком спору лако
је изнаћи дело али се за сваки спор не наодн законог определења,
као што то има увек у кривичном праву за сваки случај. Кад се
тако што деси шта треба да ради судија те да пресуди дело по за
кону? Ништа друго до решити по своме сопственом мнењу. Но ако
судије сматрају ствар другчије но порота, или што се често догађа
сама ствар захтева разна гледишта, тада судије би биле што и по
рота, а порота опет без икакве ползе. Кад би тако судије могле да
пониште оно, што изрече порота, ствар би се сасвим изопачила. Може
ли се рећи да у оваквим случајима није потребан судија? Ако то
допустимо, судиће порота о праву као и о делу, што је противно
самој природи ствари; јер би поротници постали судије.“
Један од најваљанијих правника новијег времена 4/ајер (Меуer)
сматра грађанску пороту као ману у нашем судском уређењу. Пошто
је с топлим похвалама разложио какве су врлине пороте за криви
}
 175

чна дела, рекао је, да нема никаквог основа, зашто би поверили по

роти да испитује дело у грађанским парницама. Но основи Мајерови
тако су слаби да се морамо чудити, како се је могао позвати на њих
тако чувени писац. Његови су докази ово: грађанске парнице нису
тако интересантне за оне, који их оцењују а разноврсније су од
кривичних. Од поротника не може се очекивати да буде пажљив при
једном питању, које нема онакве важности, као што има кривични
случај. Даље има и других побуда. Тако оптужени често неће да
даде довољног одговора на тужбу; јер у томе налази користи. Тако
тужени може бити осигуран за неку обвезу јамством и накнадом
противу трећега, па се може споразумети са тужиоцем, изрећи што
у корист овога, и онда са истим поделити добит. Сада пита Мајер,
како ће се одржати таква маневра пред једном поротом, која није
Позната тако са суштином саме парнице као судија сталан, и који
нема узрока да сумња о парничарима. Није нужно да се одговара на
Овакве наводе, но при свем том можемо се запитати, зашто треба
да је способнији судија но поротник у случајима када се сумња о
непоштењу парничара, и онда да л ће осуда судијина бити другча од
поротникове. Ако се оптужени не брани као што треба, тужиоц мора
да добије па било каквог споразумлења измеђ њих или не. Ни је
дан суд није позван да у место парничара ишчачкава доказе, јер то
недаду ни сами парничари. Осим тога заборавља Мајер да у таквом
случају може устати трећи грађанин с новим захтевима, па може
тужити намирену партају и од ње узети оно што је наплаћено. Отуда
тешко је појмити какво се споразумлење може учинити. Нико се неће
сагласити да плати неку суму Петру, кад знаде да је обвезан да
плати исту суму Николи. Мајер наводи даље да је цео поступак по
ротин у грађанским парницама илузоран. Порота изриче своје мнење
пошто јој је председник представио целу ствара суд после може да
одбаци то мнење из разних основа, па да нареди нови претрес. Пlта
вреди дакле решење поротнио, кад је подложно цензури већег суда,
не само у Формалном, него и у материјалном погледу — н. пр. кад
тај већи суд оцењује да ни су довољни поднешени докази, или да
није претерано оцењена штета? Каква је слобода поротина, кад се
ћено прво мнење уништава и кад оно подпада под виши суд? Није
ли се тиме хтело само да се потре важност пороте и у кривичним
делима?
Врло су чудновати ови наводи Мајерови и управ оно што баш
спада у врлине поротине, он увршћу је у мане. Није нужно да на
водимо мнење угансфелдово, по ком је баш нужно, да се првој из
176

реци поротиној не прида никако безусловно обвезна правна сила.

Лакше је да се заузмемо да буде новог прегледа и претреса у кри
вичним делима, но да поричемо тај нови преглед у грађанским пар
ницама. Начин, на који наш виши суд прегледа изрек поротин та
кав је, да радњу њену ни мало не понижава већ уздиже.
Један суд, ма како био састављен, био би сувише строг, кад
неби било никаквог средства да се поправе његова решења, тим пре
што долазе често врло заплетена питања. Поједине судије па и суд
могу у обмани изврнути ствар и онда по наводима Мајеровим, њиова
власт не значи ништа, а њиов је поступак илузоран.
(Продужиће се.)

ИНГ ЛИСКИ УСТАВ.

(Продужење.)

То је сасвим на свом месту да овакво расположење изазивље

политичко задовољство. Неможе се рећи да је маса инглиског на
род овога сасвим лишена. Има читавих разреда који немају ни појма
о томе шта виши разреди зову срећом, који немају предходних нуж
дних средстава за морални обстанак; који немогу тако да воде жи *
*

вот како би постали људма. Но и најбеднији из ових разреда не бацају

кривицу на политику због своје несреће. Кад би какав политички аги
татор стао да изазива сељаке Дорсетшајрске и пробао да код њих
распали политичко незадовољство, пре би зло прошао но што би у
томе и најмање успео. Ова јадна и жалостна створења готово ни
шта незнају о парламенту, о кабинету они ни су никад ништа ни
чули нити знају да га има. Но они би казали да,“ по свему што смо
ми чули, краљица је врло добра,“ и ко устане противу строја дру
штвеног по њиховом мњењу устаје на саму краљицу, која управља
овим друштвом, у коме сваки њен део од највећа упечатка — део
за који они знају — кулминише. Гомила инглиског народа толико је
политички задовољна колико је политички пуна страхопоштовања.
Друштво које је пуно страхопоштовања, ма да нису његове
најниже класе свестне и разборите, много је више спремљено за ка
бинетску владу него ма која врста демократске земље, јер оно је
далеко више спремљено за политичко превасходство. Највише класе
 177

могу у њему да управљају; и највише класе морају као такве,

имати више политичке способности него што их имају ниже класе.
Живот раденички, несавршено васпитање, једнообразно занимање.
Занимање у коме се руке употребљују много а сила размишљавања
мало, такав живот не може да створи тако гипку мисао тако одату
свест, као што в то може да произведе живот занимања, који се
дуго васпитавао, који има различна искуства, који се у суђењу јед
нако упражњава, који га може без престанка поправљати. Земља
каква са сиротињом која је премда много мање срећња него што је
земља где нема никакве сиротиње, при свем том много је способнија
за најбољу владу. Ви можете да се послужите с најбољим класама
у оној земљи, која је пуна страхопоштовања; на против ви можете
да употребите само најгоре разреде онамо где сваки човек мисли
да је он тако исто добар као и сваки други.
То је очевидно да ништа теже не може бити од тога како да
се дође дотле да народ има страхопоштовања. Поштовање је тра
диционално; оно се неодаје ономе шта је доказано да је добро, но
ономе шта је доказано да је старо. Известни разреди у известних
народа задржавају на шта сваки пристаје означено политичко преи
мућство, због тога што су га они увек имали, и што су они насле
дили неку врсту сјајности што изгледа да их чини способнима за
иста преимућства. Но у новој каквој насеобини, у каквом друштву
где заслуга може бити подједнака, и где нема традиционалних од
лика за заслугу и способност, очевидно је да се политичко страхо
поштовање може одати вишем образовању, само пошто се докаже,
прво да оно заиста постоји, а потом да оно има политичке вредности.
Но скоро је немогуће да се ово тако осведочи како би се тим за
довољила и лица од нижег образовања. У идућем и бољем веку то
се може и остварити; но у овом веку за то недостају предходна
нужна средства; кад би се разговор водио одиста јавно кад би се
преговор отворено повео, онда би нас мучно могла задовољити у
права образоване мањине.
Друштво од страхопоштовања у коме је већина народна невежа,
находи се у стању које се зове у механици непостојана равнотежа.
Ако се томе друштву поремети та равнотежа оно не тежи више да
је поврати, но шта више тежи да се од ње удали. Конус, који се на
врху нија, непостојане је равнотеже јер ако га дирнете и најмање он
ће се померати све више и више са свог положења, и пашће нај
после на земљу. Тако вам је то и са друштвима у којима су масе
несвестне но које имају страхопоштовања; ако ви само једном до
Пр * * 4 а 12
 178

пустите несвестном разреду да отпочне да влада онда ви можете

рећи страхопоштовању с Богом једном за свагда. Масини демагози
уселиће себи у главу а њене новине проповедаће, јасно да је управа
постојеће династије то јест народска боља него управа породице која
је пала то јест аристократска. Народ врло ретко изучава и једну и
другу страну каквог предмета који га се јако тиче; народни органи
узимљу само ону страну која њима иде у рачун, а у самој ствари
само народски органи дошнру до народа. Народ никада неслуша своју
оцену. Нико неће казати да је изображена мањина, коју је он обо
pио, владала боље или паметније него шта он управља. Демократија
неће никада, осем после какве страшне катастрофе, да врати оно што
јој је једном уступљено, јер кад би она ово чинила она би морала
пристати и на то да стоји много ниже од сваке друге управе, о чему
се она, неби могла убедити никад до у изванредним несрећама.
(Продужиће се.) -

НАЧЕЛО МИНИСТАРСКЕ ОДГОВОРНОСТИ

У УстAвној монАРхили.

(Продужење.)

На питање: имали каквог уплива на поступак то, што је пре

кинута радња оптужног органа или га никако и нема, — на питање
то велим, одговорићемо ако покушамо најпре да определимо: Која
су права дејства, која се тичу радње народног преставништва.
(Што се тиче прекидања парламентарног рада врло су различна
правна дејства тог одгађања и затворања.
По општим начелима кад се одгоди скупштина, настаје тек
само примирије у раду народног заступништва. Али кад скупштина
сасвим престане, сви се послови продужавају у оном виду и стању,
у коме су затечени.
Кад се на други начин прекине скупштински рад т. ј. кад се
скупштина затвори, онда живот представника народњег остаје онај
нсти који и при одгађању скупштине, али само тај живот има да се
подудара са перијодом која настаје од дана када се прекида рад скуп
штински. Подударност та у томе је: што морају одшасти сви они послови,
који су започети а недовршени, па их треба предузети на ново.
 179

Кад би се сва начела која се тичу радње народног преставни

ка применила и на парницу, која је подигнута противу министра,
онда би се та шарница морала прекинути од оног часа чим је од
ложена скупштина, па би се тако ћутало донде, док не отпочне да
ради скупштина. На против кад се скупштина затвори, или престане док
не протече закони рок или распусти, парница се поништава сасвим;
јер у првом случају падају сви послови , а у другом опет спречен
је правно тужилац. Без њега нема парнице а и чланови скупштине
не могу да упражњавају парламентарну функцију.
Кад би дакле ове опште основе применили на поступак, ми би
се увалили у грдне неприлике. Парница прекинута, настало би оду
говлачење — а то је здраво несносно и противно оној брзини, које
мора бити у оваквим парницама Зле последице опажају се нарочно
онда кад се скупштина затвори, одложи до законског рока или ра
спусти, јер у свима тим случајима пала би парница сасвим. А после кад
дође до тога, да се предузме на ново парница, ваља пре свега но
дићи нову тужбу. |-

Кад се скупштина затвори или распусти настаје јошт једна

већа опасност од стране владе. Утим случајима влади би било увек
удесно да погази закон и да уништи скупштинску тужбу, јер то би
право имала по самом уставу. Рад тужиоца био би поништен и влада
би била увек власна да обори сваку парницу, па ма се она догнала
самом крају.
Према свему овом ми се изјашњавамо пресудно, да на посту
пак нема никаквог уплива то, што ће се прекинути рад скупштин
ски или што ће се она укинути — и ако по ономе што рекосмо
има неке сумње, кад се одстуши од општих начела.
Комисари, који су опуномоћени од скупштине да гоне мини
стра, морају се сматрати као самостални, којих радња не зависи од
тога, шта се је збило са скупштином, да л је она затворена или ра
спуштена и т. д. Ти пуномоћници власни су увек да воде парницу
80д државног суда и тек овако сигурни смо да ће се парница
*ршити брзо и да влада неће бити кадра да скучи тужбено право
Скупштине.
Сад да пређемо на друго питање, на питање: да л је скуп
*тина власна, да опозове тужбу коју је подигла противу ли
*стра и онда каквог ће уплива изнати, то одустајање на сами
**ступак? Ово нам је питање већ лакше решити.
Пре свега ми знамо да народна скупштина има да чува права
***1ересе народне, а поред тога она је властна и дужна: да по
12“
 180

вуче на одговор неверне министре, који су опасни за државу. Ду

жност ова није правно обвезна. Што скупштина има право да тужи,
то је ради обране државне а цел је ту, да се уклони министар. Кад
скупштина упражњава ово своје право, има да се придржава на
родног благостања — и то јој је једино мерило. Па као што је ску
пштина дужна да употреби то своје право (т. ј. да се тужи противу
министра) кад захте државни интерес, исто је тако власна да оду
стане од тужбе, кад је то у интересу државном — па ма на ком
стадијуму била парница. (т. ј. ма се тек започела, ма била при
крају, или у средини и т. д.) И кад скупштина одустане од тужбе,
као законо следство излази: да се парница сасвим поништава као и
све штете, за које се је кривио министар. Противно томе не може
се више подизати нова тужба.
Поред ових уплива, који су као што видесмо различни према
самој судби скупштине, ваља да промотримо јошт неке моменте, који
утичу на оптужење. Тако настаје питање шта ће бити онда, кад }
се народни преставник (дешутирац) одрече свог права па неће да
тужи министра; или кад застари право тужбено; или најпосле
кад министар остави службу пре него што је тужен.
Пре свега да прегледамо оно прво питање т.ј. кад се народна
скупштина одрече свог права па неће да тужи.
Казали смо мало пре да је мерило скупштинског рада др
»савно благостање. С тога као што је скупштинару слободно да
се реши оће ли или не да уништи подигнуту већ тужбу ради
државног блага; исто је тако властан да се одрече тужбе.
Живот државни према млогоструким заплетима и околностима,
може бити често такав да министри морају да одступе од строгих закон
ских правила. Притом могу да се јаве по кадкад тако важни основи, да
се према њима мора обићи званична дужност.“) Скупштина је истина о
влашћена да и у овим случајима подиже тужбу; али ваља јој оставити
право, да може одустати од тужбе, ако нађе да се је морало да
ради тако.
Исто тако државно благостање може често захтети, да се оду
стане од тужбе, да се не гони министар — ма баш да га ништа
не извињава што је повредио званичну, дужност. Ако би се десило т0
кадкад, онда треба радити у форми закона, те да има обвезну силу.
*) До душе наступе по кадкад такви тренутци; али ако поставимо правило
да се за љубав тих тренутака може обилазити закон, — онда можемо
лако доживити време, где ће нека самовоља под том маском, изврнути
целу државну зграду наопако. У,
 181

Ако би оба дома (п горњи и доњи) одустала од тужбе али тек

у форми простог закључка, или би просто одобрили радњу мини
строву -- то неће имати правне обвезности. Јер скупштина посто
јећа може одузети себи право као и будућим скупштинама само по
формалном закону, који је санкциониран (озакоњен) монархом (вла
даром). Но друго би било, кад би устав одступио од тог правила и
изриком одредио друкче н. пр. кад преставништво даде рачуна, да
неће да гони министра. Гди би тако што одредио устав било би
сумњиво да влада не склони већину.
На реду је сад друго питање: шта бива онда кад застари
право тужбе. (Продужиће се )

Убиство председника Аврама Ли и кона.

(Продужење.)

Бранилац Херолдов тврђаше: да нема доказа, да је дете Хе

ролд стајао у свези са убијством посредно или не посредно. Бут
Притeжаваше особити дар да друге потчини својој вољи, овакови
уплив подејствовао је на Херолда. Он је употребио овога, јер му
је слабост познао, само на то, да га у бегству прати, и да му по
каже пут у источни Мариланд, где је Бут био врло познат. След
ства, што је убијцу у бегству потпомогао, мора оштужени на себе
примити, но саучешће на заверу и убијство, о чему га тужба окри
вљује, не може му на терет пасти. Ако је потребно директног доказа
0 невиности, то нам га таковог даје сам Бут, јер на неколико ми
*ута пре своје смрти призивао је Бога за сведока, да Херолд са убиј
ством ништа није имао радити.
За овим је следовала одбрана адвоката Кокса у корист Лолај
нову и Арнолдову. Он повтори у кратко наводе сведока па рече:
„ако су вештина и наговарање Бутово доиста намамили обадва оп
Тужева да за неки тренутак послушају његове предлоге, то на њи
ховим рукама јошт нема крви, нити су што знали о пакостном делу
које је наш народ у тугу и жалост увило. Две су завере биле про
тиву Аврама Линкона: прва се простираше на време од 1. Фебру
*ра до 1. Априла, цељ јој је била, да одведу председника; друга је
била управљена на његов живот, почета је првих дана месеца Априла
 182

а свршена са убијством. И ако је појстојало неко споразумлење

Лолајна и Арнолда са Бутом, то се исто односило на прво време.
У Мају била је још једна конференција завереника, у коју се саве
товало о пројекту одводења ал се у томе ни су могли сложити, због
њега ствар буде напуштена, те тако Лолајн и Арнолд одступе.
„Писмо Арнолдово, које представља неко поновлење свезе са
Бутом за убудуће, не може се узети у призрење, јер суд има само
да ради о ономе, што се догодило, а не о ономе, што би се можда
могЛО ДОГОДИти.
За Спанглера казало се: „да је то човек миран, безазлен и
добродушан, покорни слуга глумца Бута: нигде се не находи, да је
Станглер и помислио на убијство. Рушу на вратима ложе није на
правио Спанглер но Бут.“ Даље је покупао бранилац да представи,
да Спанглер није припомогао, те да убијце побегну кроз кулпсе,
него се непрестано задржавао на бини; међутим није могао опро
врћи исказу сведока, који су сведочили да је Спанглер казао тесачу
позоришном да прећути којим је путом Бут умакао.
Најтежи положај имађаше бранилац Пенав Признао је, да је
његов клијенат намеравао да убије Севарда, но покушај је прома
шен; тражаше да представи његову душевну растројеност а уједно
и неспособност да му се кривица урачуна. Даље држаше, да ће на
ћи основа за умалење казне своме клијенту назначивши васпитање
и ток живота његова, ватреним бојама описао је г. Достер, како
Пен још од младости гледаше, где се робови туку жигошу и како
бежеће црнце са псима гоне, пошто је на југу одрастао то му је
ропство било свети завод, северњаке мрзаше, јер је отуда била пре
дузета крстоносна војна противу ропства.
„Даље Пен је прошао кроз ужасну ратну школу, и то у вој
сци, које су војници из лобања падших војника савезничких, резали
бокале за пиће, који су своје заробљенике оставили те ови од глади
скапавали, који су мртве пљачкали. Он беше у војсци, која прокли
њаше председника Линкона н његов кабинет. Заробљеник је морал
ни продукт рата. Пошто је жеднео за крвљу председника или не
ког од његових саветника, то ништа учинио није, што не би сваки
бунтовнички војник такође учинио, само што је он випе одважан
био, што је више мрзео, и виши се жртвовао. Његови су другови
опколили Вашингтон и млога зрна у варош просули, у коју преби
ваху Лпнкон и Севард. Пен продре унутра, и место да у тело циља
циљао је у главу једног департмана. Оштужени је прошао још и
кроз другу школу. Остави партају јужну, па оде у Балтиморе, раду

— 1.-5.III -
 183

није био навикнут, учио није ништа, небо за њ беше мрачније, јер
људи са севера огласе га као бунтовника, они опет са југа презру
га као одшадника. Пен гладоваше, и потужи се Буту, овај га зарани
хлебом и Пеп постане његов савезник Сопствене воље није више
имао него је био лутка у рукама човека који је њиме овладао као
Мефисто Фаустом. Међутим мој клијенат ништа друго не жели, до
да умре. Ако се ова жеља испуни, онда ће он триумфирати над на
ма; поштедили се његов живот, онда ћемо ми триумфирати над њим.
Никоме није живот одузео, зато треба и његов поштедити, погуби
ли се, онда ће жртва да надживи убијцу. Затвор који би се , због
покушаног убијства, над њиме изрекао била би за њ најосетљивија
КаЗВа.

Исти бранилац бранио је и Ацерота. Признао је, да је и овај

у заверенике припадао, док се радило да се Линкон ухвати и на југ
одведе; признао је и то, да се Ацерот служио претњама, које су по
живот оласне и које се одношаху на Линкона и Џонсона; него шо
његовом убеђењу — то је било следство љубави коју је према оном
новцу осећао, што је од Бута добијао. „Ацерот је познат мећу свима
својим познаницима као страшљивица, нигда није он намеравао да
улогу, коју му је Бут определио, т. ј. убијство Џонсона изврши, шта
више, кад је томе већ време било, он је умакао из собе оставивши
оружије. По овоме је дакле само за оно крив, што и сам признаје,
т. ј. намеру, да председника одведе.“
Друга писмена одбрана за госпођу Сурет и Арнолда која је за
овим прочитана, садржавала је мало новога. За прву се опет наво
дило њен поштени живот и њено часно име, премда ово код војена
суда није произвело никаква сажалења; — У закључку казано је, да
се тако одлична женска не може напрасно преобразити, нити
научити вештину грехова и интрига. Напослетку је писац позвао суд,
да не изврши у свирепој нестрпељивости над њом какову неправи
чност, него нека је тако благо осуди као што би то учинио дух оне
жртве која се тако јако оплакује. „Нека гласници мира и благости
са својим непобедимим птаповима следују закону и правичности, без
да буде жртвована нека невина ИФигенија. Нека лађа државна са
достојанством неокаљаног весла уплови на воду таласајућег се са
веза и његове љуљајуће се среће.“
За Арнолда се у писмену наводи: да ои не може бити одгово
ран за хрђава дела хрђавог човека; учесником злочинства не може
бити, јер о извршењу истога није ништа ни знао. У време убијства,
Арнолд је био у Фор Монрое, дакле далеко од позоришта самога дела,
184

осим тога ни убијцама помоћ није давао, па шта више није их ни

Видео.
У смотрењу Др. Муда, крај њега стојећи бранилац навео је:
„овај човек није учинио никакво злочинство, о коме би нешто знао
закон. Нити је он крив за велеиздајство нити пак за потпомагање
убијства: јер тада кад се трађедија у Вашингтону збила, он је био
код своје куће на тридесет миља удаљен од тога места, Бута је ви
део само неколико пута него из ближе са њиме није био познат.
Нигде се не види назначено, да је Др. Муд знао о Бутовим плано
вима и злочинству, а из те околности, што је повређену ногу убиј
чеву завијо, не може се ништа противу њега извести. Својевољно је,
а не ма чим нагоњен казао, којим су путом Бут и Херолд одбегли.
У место да му се за то благодари, заплећу га у процес „велеиздај
ства“ — доиста путови војене правичности не могу се испитати као
год ни провиђења!“ -

Бранилац је закључио, да Др. Муд сме рачунати на потпуно

ослобођење,
Пошто су се прочитала ова одбрањујућа писмена, тада судија.
Бингхам поднесе тужбу. Он је најпре извео карактер компетенције
војених судова као неку Филипику према народу и влади, као по
следњи нестајући „Ето“ денунцијације, који се још у време ратних
година слушао, чим је влада хтела одржати силом оружија свој ауто
pитет и узвишеност закона. Он рече: „овде имамо посла са завером,
која је измишљена и извршена оружаним издајницима и најмљеним
убијцама, одобравана и морално потпомагана од хиљаде других, који
називаху председника тираном. Цељ комплота била је та, да опада
*
јућој побуни нову потпору даде, побуни, која је, на то ишла да са
храни живот целога народа. И у тренутку кад се завера показа убиј “
ством председника и атентатом на министра Севарда, у тренутку кад
се опасности гомилаваше, кад је сва земља у жалости, онда се тако
дрско каже, да је противно уставу, да се употреби јака мишица во
јеног суда, те да би се спречило даље развиће комплота, противно
уставу, да се образује војени суд из наших сопствених грађана и си *,“

нова који ће се ставити између њих и лупежа, који грамзише за њи “

ховим животом. Па мислите ли, да би се игдa смели назвати нар0
дом, кад би наши очеви такова правила прописали у време њине
борбе за независност?“
Прелазећи на саму ствар, аудитор постави на врху овај став,
да при завери, где је свакоме опредељена улога, одговара сваки за
радњу своју. Затим докаже постанак завере, и тражаше да представи
 185

да је сваки од оптужених принадлежао завереницима Потом наведе,

какови је задатак сваки имао и какву радњу развио. По томе про
дужи: „Што завереници нису шостигли своју цељ, што нису поуби
јали све чланове владе, што им није испало за руком да војску оси
роте, то је настојавање чиновника и располагање провиђења, које од
клони тако грдну несрећу. Кад је Вилкес Бут председника Линкона
убио; кад је Левис Пен смртни напад на Севарда сходно завери из
вршио; кад су млоги оптужени починили дела која их терете: онда
су сви завереници подједнако за сва дела криви која је ма који од
њих учинио у извршењу општег плана завере, негледећи да ли су
присуствовали при извршењу предузећа за које су се здружили. „Дело
једнога било је и дело свих, јер је извршено услед издајничког плана.“
Напослетку обрати се Бингхам суду са овим речима: „Прош
лост часних чланова суда јамчи за то, да ће они своју дужност ис
пунити, да ће пресудити без икаква страха без наклоности. Што се
свагда догађало, то се и сада у Бога уздам, да ће се у овом као и
сваком другом американском суду поштовати права народња, и да
ће република и у овом часу остати себи верна, као и да ће свагда
правична бити, да ће бити свагда готова, да права брани, да не
Правду одклања, свако злочинство да казни, законе да одржава и
да брани конституцију противу свих својих непријатеља, па ма они
напали наоружани златом или челиком.“
Војени суд већао је тајно и 5. Јула 1865, године саопшти пре
суду: Пен, Херолд, Ацерот и госпођа Сурет, окривљени као сау
чесници Комплота, у след кога је Аврам Линкон убијен, и др. Муд
такође су нађени по тужби као приви, не суд је узео, да није до
казано, да је Лолајн био намештен да вреба те да ђенерала Грента
убије сви су троице осуђени на вечиту робију и на тежак рад
Сланглер је осуђен на шестогодишње заточење, што је Ј. Вил
**су Буту после убијства био на руци и што му је бегство олак
*0, међутим је ослобођен од оштужења да је био саучесник завере.
Кад је затвореницима пресуда објављена, сви су били јако по
тресени, осим Пена. Арнолд плакаше и зактеваше утеху — луте
ранског свећеника —, Херолд мољаше да му се дозволи да може
*а својим родитељима говорити. Госпођа Сурет беше готово онесве
шћена, и мољаше да јој се да рок од четири дана да би се могла
спремити за смрт, а да се о томе известе и њени исповедачи Валтер
* Витет, како би јој могли присуствовати на последњем тешком походу.
Пен жељаше да га за смрт спреми баштиски проповедник из
Балтиморе.
186

Председник Џонсон нареди да се казна над кривцима осуђе

ним на смрт изврши 7. Јула.
6. Јула дозволе пријатељима и сродницима приступ у апсани,
свећеници се занимаху и дању и ноћу да утеху уделе, приме ис
повест и да их причесте. Један од њих баптиски проповедник Гилет
саопштио је после тога свој саобраћај са Пеном. Он га је сасвим
противно описао, према ономе у почетку, који је дрски брутални
убијца показао при испиту на судије и гледаоце, он га је описао
као младића изображеног, бистрог, искреног осећаја готова да се
покаје и озбиљно молећа се за спасење. При сваком спомену на
његову младост, на постојбину и прошлост, беше тих. Кад је дошао
говор на његову матер, готово не могаше се уздржати од тешког
јадиковања. Кајући се призна, да је учинио злочинство достојно
гнушања, и увераваше да је у истом тренутку, кад је кућу Севар
дову оставио, признао и величину своје кривице и да од тада ни
каква мира имао није. Живот му беше од тада теретан. Оног јутра,
кад је тео погинути није ништа окусио, последња му молитва беше:
господе Исуce Христе, прими мој дух.
Са разних страна гледало се да побуде председника, да смртну
казну изречену над госпођом Сурет у робију преобрати или бар
да заповеди да се извршење пресуде одложи.
Бранилац и обадва исповедача представљали су живо а тако
исто и млоги органи пресе да ће сваки изображени човек осећати
неку одвратност спрам убијства жене. Напротив други журнали
зактевали су, да се правичности њен ток остави. Они су називали
госпођу Сурет другом Лукрецијом Борџијом и називаху да је она
више дозрела за вешала но други,
Председник је саслушао мирно основе, које су му предложили,
но просиоце одбије. Међутим пријатељи госпођице Сурет ни су из
губили ваду, они су распрострли глас, да је Пен признао, да го
спођа Сурет нити је знала о плану, да се председник одведе, нити
о намери да га убију, да је један од два главна сведока своју све
доџбу опровргао, и да је она савршено невина. 7. Јула изјутра у 8
сахати појави се госпођица Сурет, праћена од једне пријатељице,
у бели дом, да би јошт једном просила за милост. Председник је *
издао заповест да никога пред њиме не пусте због тога је вратар
ћ
задржи баш код степена, јер га нити молба нити сузе побуди
ти могаху на то, да је код господина Џонсона пријави. Несрећница
жељаше да говорп само са војеним секретаром председниковим ђене
ралом Муси. Кад је ђенерал о овоме дознао сиђе доле и питаше за
 187
".

њену жељу. Госпођица Сурет клекне пред њим и заклињаше га, да

је одведе код председника; Муси је се трудио да је увери да је то
немогуће а у исто време без икакве хасне. Тек што се удалио, она
падне на степене и повиче јецајући: „Мајка ми је невина, она је
врло добра и блага срца, да таково злочинство учини, ако је
убијете, онда ћу и ја с њом умрети.“ Био је то тренутак који
је срце раздирао, ужасни душевни страх ћерин, која се бораше за
живот материн, потресла је присуствујуће да су се морали заплакати.
После кратког времена дођу две сестре Херолдове у жалосноме о
делу у белу кућу; и они хоћаху председника молитизамилост. Почем и оне
нису добиле аудијенцију, то напишу једну квиту госпођи Џонсон, у којој
мољаху да и она што год о овоме прозбори, Госпођа Џонсон беше болесна,
због тога слуга врати квиту, а затим оне мољаху, да је госпођи Патерсон
кћери господина Џонсона предаду и оваје молба одбачена.
Као на последње средство бранилац госпође Сурет, позове се
на противу законо истиснуто грађанско судоводство које је замењено
војеним, пре него ће се пресуда извршити заповеди суђаја Вили,
— мајору Ханкогу, коме је било наложено да изврши пресуду да
Марију Сурет доведе к њему око 10 сахата изјутра.
У след тога појави се ђенерал праћен ђенералним браниоцем
Спедом па каже, да је тело госпође Сурет у цели извршења војено
судске пресуде у његовоме притeжању и то по заповести предниковој
која овако гласи:
„Владина палата 7. Јула 1865. ћенерал — Мајору Ханкогу:
Ја Андрија Џонсон, председник сједињених држава, суспенду
јем и оглашавам овим да је Хабеас корпус поступак у свима делима
као и у овом суспендиран, а са овим нарочито суспендујем судски
декрет у смотрењу госпође Сурет и заповедам, да се изврши пређа
шња заповест, која је изречена на основу војене комисије. Ову ће
те заповест издати као противну декрету.
Ђенерални бранилац представи суду Андрија Џонсон, председник,
да је немогуће, изаћи на крај у ратним временима са грађанским
судом, и суд по овоме саопшти браниоцу госпође Сурет, да се у
овој ствари ништа даље не може збити.
Спреме за убијство беху готове, Ешафот је био намештен ју
жној страни авлије старе апсане и на њему четири замке углављене,
тако да се извршење може учинити уједанпут на сва четири лица.
Око подне опросте се сродници госпође Сурет и Херолдови са
"има само неповедачи остану, да би и у последњем часу заједно
0ИЛИ.
188

У 1 сахат по подне отворе се врата апсанска, Марија Сурет

ишла је напред праћена од два официра, затим су ишли Ацерот,
Херолд, и Пен праћени стражом. На подножију Ешафота била су
седишта намештена, на која седну окривљени. Ђенерал Хартранфт
изађе напред, прочита заповест војеног министарства затим наложи
да се она и изврши. Осим онога наоружаног округа било је још око
200 гледаоца који су хтели да гледе тај ужасни појав.
Један од свећеника, који је пратио Марију Сурет, очита малу
молитву, баштиски проповедник др. Жилет заблагодари како ђене
ралу тако и осталим чиновницима за ону доброту, коју су затворе
ницима указивали, и мољаше се да Пену сви грехови опроштени
буду и да са овога света примљен буде од својих небесних пријатеља.
Хоролдов исповедач заблагодари такође на благо поступање
према затворенику и са молитвама препоручиваше му душу Господу.
Пошто су са осуђени подигли и на праг крочили беху им руке
наопако повезане, а ноге притегнуте са узама, затим метну на главе
беле капе а на вратове замке.
Ацерот повиче: „Џенте имени с Богом остајте. С Богом ви
Лосподо, која сте предале.“
Један од свећеника одговори: „да Бог да се сви на ономе
свету видели у “ Подножац падне, злочинци висаху на вешалама.
Видело се, како се трзају и они свршише. Пошто не стаде живета
беху лешине скинуте, и положене у већ спремљене сандуке, па их
сахране
На молбу сродника и пријатеља одма су се по чувењу решили,
да лешине ископају и предаду сродницима на сахранење,
Лолајн, Арнолд и Др. Муд, буду одведени на издржање осу
ђене им казни не као што је било у почетку опредељено у апсану
албаниску, него на заповест председника у Дри Тортугас мали Корал
ски остров на јужној обали Флориде. Живот је на усамљеним корал
ским островима ужасан, а то због трописког сунца које никакве
вегетације не прима и што се рађају отровни гадови сваке врсте;
скорашња је смрт извесна онима, који су тамо прогнати.
Др. Муд у месецу Октобру 1865. покушао је да бега. Испадне
му за руком да дође на лађу Скот, која беше спремна за одлазак,
сакрије се на оно место, где ћумур стоји, но пронађу га, натраг
одведу, кад су му шрафове на палце наместили, би принуђен про
казати, и надзирача лађе који му је био у помоћ да побегне.
 189

Процес завереника сврши се, убијца Линконов, три друга чо

века, од чести у цвету младости, од чести у најснажнијој старости
и једна остарела матрона платили су животом своје саучешће у са
заклећу, остали саучесници мораху за то испаштати у апсани.
Но да ли беше пресуда праведна? Питање је овде утолико
више на месту, што историја учи, да у политичним процесима често
не говори правичност већ страсти, и да су властници своје проти
внике казнили смрћу, не што су злочинство учинили, него што су
се одупирали побеђачима.
Кад је пстрага започета, у Вашингтону светина је била узру
јана приврженици савеза и преса увераваху још с почетка да су
оптужени криви, са тога су захтевали њину крв. Нека је особитост
у Инглиској и Америци, што преса, која тамо готово безуздану сло
боду ужива и грдну снагу притeжава, у таковим криминалним слу
чајима често показује неку оскудицу у такту, упражњавајући неки
уплив који је доста сумњив. На жалост, она не поставља себи свагда
за задатак, да саопштава јавно мнење, да начела расветљава, да
предрасуде обара, и да потпомаже непартаичну управу правичности.
Шта више ни су ретки примери где новине поводећи се за свети
ном своје читаоце раздражују, главе забуњују и млого снажније и
енергичније пледирају за осуду оптуженога него и сам тужилац, па
ово чине још пре него што је сам процес пред судом започет.
Пре неког времена, пребацивало се инглиским листовима
што су у процесу Франца Милера у Лондону, вршили ужасан
тероризам над поротницима, јер је услед тога већ кривица по
стојала, кад је оптужени ступио вред суд. У процесу противу сау
чесника председниковог убијства понашало се исто тако, само што
чланови војеног суда ви су могли бити тако лако застрашени као
поротници. Пред нама је велика гомила американских журнала, у
којима су докази прибрани на најповршнији начин, па се заповеда
јући захтевало, да судије своју пресуду управо онако искажу, као
што новине хоће. Јошт пре него што је тужба подигнута, била
су лица побројана, која морају бити погубљена, неке листе ни су се
саглашавале, јер „Њујоршке државне новине“ навеле су петнајест
лица, која стављаху на углед својим читаоцима да се поубијају, —
напротив друга уредништва задовољаваху се са шест до осам смрт
них осуда На срећу, испити су дуго трајали, те тако се усијане
главе могаху мало расхладити. Напослетку се преса сама разцепи,
неки журнал осташе при томе стални, да бар осам оптужених буду
повешани, други напротив наводише да ће бити довољно две до три жртве,
w
*-
190

По нашем убеђењу, не може се дозволнти никаква основна

сумња односно правичности кривнце, и ако може односно правично
сти изречене казне. Да је издајничко сазаклеће постајало, то је
доказано писмима, признањем и сведоцима, сазаклеће пак беше први
пут на то управљено, да се предсеник Линкон као заробљеник од
веде на Југ, доцније на то, да он, потпреседник Џонсон, државни
секретар Севард и ђенерал Грент буду убијени. Извршење првог
плана није било ни покушано, други шлан од чести је извр
шен је и то убијством председника Линкона и покушајем на Се
варда. Истина је, да при завери сваки учесник мора себи све
урачунати, што је за постЦгнуће општег предузећа од свакога
појединога учињено па следствено томе и они су, који се са Бу
том сдружише ради убијства, криви за крв Линконову као и сам
Бут, и ако ни су извршили наложено им дело нимало или само
у пола. Односно Пена, који је сходно завереничкоме плану држав
нога секретара Севарда, напао и ранио, односно Херолда, који је све
учинио, што му је улогом било наложено као ађутанту и пратиоцу
Бутовом, односно Ацерота, који се наоружан у киркводсхузе смес
тио да потпредседника убије и тако свој задатак испуни, — ствар
је потпуно јасна. Сва тројица имају се тако сматрати, као кад би
хтео сваки да зрно кроз главу председникову пројури. Они би били
сваким европским судом на смрт осуђени. Најживље се искало по
миловање за госпођу Сурет, као што знамо? По извршењу казне
било је мнења у Америци и Европи а и Немачкој које је бранило
њину невиност. Не праведно је веровати, зато ћемо укратко навести
доказ противу њих.
1. Госпођа Сурет била је позната са свима осталим заверени
цима, особито у њену кућу доходили су често Бут, Пен, Херолд и
Ацерот.
2. Син госпође Сурет био је ревностан приврженик Југа, при
јатељ Бутов, и знатан члан завере.
3. Сведок Вајхман, који је у Суретовој кући обитавао и тамо
се ранио, под заклетвом показао је, да је госпођа Сурет свагда
учествовала при саветовању завереника. -

Са стране одбране истина обарала се вероватност овог сведока,

што је он у сумњи, да је са бунтовницима симпатизовао, него ово
је опровргнуто, и Вајхман је описан као човек који љуби истину.
4. Механџија Лоид из Сурет вароши под заклетвом је показао
да су му на пет до шест недеља пре убијства предали на сахране
ње Џон Сурет, Ацерол м “ “два карабина и муниције, 10. А
* „“ - *

*
 191

прила дошла је код њега госпођа Сурет, известила се о оружију н

приметила да ће га скоро потребовати; 14. Априла опет га је по
ходила и казала, да ће оружије идуће ноћи бити однесено за људе
који ће карабине захтевати шоручила је два доламе Виски. Ноћу
у 12% сахата дођу доиста Бут и Херолд и однесу Виски и је
дан карабин. Механђија Лонд доиста је извикан, да се често опија
него његова је исказа другим лицима подупрта. Пронађен је кочи
јаш, који је возио госпођу Сурет у механу Лондову, он је потврдио,
да се ово и на велики шетак догодило, и да је госпођа Сурет нешто
разговарала са Лондом.
Капетан Контингхем затвори механђију Лонд, јер је дознао,
да је Бута и Херолда са оружијем снабдео. Лонд у почетку одри
цаше шта се догодило, но кад се решио да призна, исказао је своје
Црнзнање овим речима: „о проклета жена упрошастила ме је,“ и сад
исприча, да му је госпођа Сурет наложила, да обадва карабина преда
људима који ће идуће ноћи захтевати исто оружије.
Ако је доказ пронађен, да је госпођа Сурет издала налог, то
је она морала знати за Линконово убијство, па онда је и у завери
учеств0вала.

5. Левис Пен потражио је после покушаја на Севарда, при по

вратку у варош кућу госпође Сурет, јер се надаше да ће ту бити
сигуран од својих гонилаца. Вероватно је, да је, прибежиште код ве
кога тражио, кои је и сам принадлежао завереницима.
6. Госпођа Сурет заклела се, кад је Пен у њену кућу ступио
где је и полицијска власт била: да не познаје човека, доцније мо
рала је признати, да је са њиме прилично била позната. Изговор, да
са своијм слабим очима није познала преобученог Пена лаж је, јер
tleиово лице није било промењено, само је хаљине упрљао, нити је
слабост очију ма с које стране доказана, осим тога госпођа Сурет
познала је Пена по говору, њено одрицање може се објаснити само
отуда што је знала даје крива.
7. Порицање сведока Вајхмана ничим није потврђено, па тако
исто и оно мнимо признање Пеново пре његове смрти, да је госпођа
Сурет невина.
Узму ли се у призрење сво ове околности, то се не мо
же сумњати о кривици госпође Сурет. Ни у чему није мање
преступила од Херолда и свије, што је било очекивано по њином
договору,
Другачије је са Арнолдом Лолајном и др. Мудом. Војени суд
“) дио их је због саучешћа на заверу, која је за цељ и следство
192

имала убијство председника. Арнолд и Лолајн свакојако знали су о

плану Бутовом, докле се радило о ухваћењу и одвођењу Линконо
вом, о убијству Арнолд није хтео ништа знати, од 2. Априла био је
у Форт Монрое, а од тога доба није у никаквој свези са заве
реницима, по овоме не може се узети да је одговоран и за радње,
учињене за остварење плана који није њиме одобрен.
Лолајн није се одрекао онако јасно као Арнолд, кад је пред
ложено убијство председника и других кабинетских чланова, но при
целоме делу остао је савршено пасиван. Не само што апсолутно није
учинио, да ђенерала Грента смакне, но ни убијце па ни њино бег
ство никако није потпомогао. Херолд и Ацерот набавили су коње,
како би се Бут и Херолд по свршеноме делу могли спасти, Ацерот
је документирао озбиљност своје воље пошто се наоружан уселио у
хотел потпредседников, госпођа Сурет развила је у Сурет вароши
предосторожну радњу, Лолајн напротив нити је пре нити после по
моћ указивао, шта више није ни на месту злочинства присуствовао,
него је у гостионици седео а доцније се својевољно власти предао.
Арнолд и Лолајн нису оглашени са криве због виновништва,
већ само због саучешћа противу издајничког предузећа управљена
на лишење слободе председникове, које истина није извршено.
Казна би једва блажија била, јер кад влада опсадно стање сваки
заслужује смрт, који се учини повиним велеиздајства.
Најстрожије узето је за др. Муд. Нема никаквог довољног д0
каза, да и он завереницима принадлежи, јер његово познанство са
Бутом, околност, да је још у Мају био заједно са Бутом, Ацеротом
и Лојајном, даље дело, што су Бут и Херолд прво прибежиште код
њега нашли — то све још не даје никакву извесност да је и Муд
у сазаклеће умешан.
Доктор находио се 14. Априла у своме обиталишту, удаљен
млого миља од Вашингтона, нису га могли ни о томе убедити, да
је у месецу Априлу, — дакле од времена, кад се о убијству саве
товало, — у главној вароши или са завереницима заједно био, ни
шта га друго не терети до то што је убијцу примио, рану му за
вно и његово присуство од полиције притајао. Радња Др-а Муд оче
видно је мања од Спанглерове, једва се може поњати, зашто и он
није као овај због потпомагања Бутовог при бегству на шест година
осуђен, већ на вечиту робију.
(Продужиће се.)

IIIт ми и му и ј 4 ) и ком и С тк 4 м и о в и ћ м у Б и о гим и у

 Број 7. У БЕогРАду 10. МАРтл 1869. Година I.
Излази три путу За све српске
меседу, на 2 та- крајеве стаје на
бака сваки пут. годину 72 гроша
Претплата се или 8 фор., на по
шаље напред у- год. 36 гр. или
редништ. у кући -

госп. Мелентија 4. Фор.,

мес. на или
18 гр. три
Симића до теле- 2. Фор. поједини
Графа. ЛИСТ ЗА СВЕ ТРАНЕ ПРАВНИХ НАУКА. број стаје 2 г. ч.
Издалу и уркулу Д. НОВАКОВИЋ, С. АНТИЋ, У. КНЕЖЕВИЋ.

САДРЖАЈ: Закон је највиша воља. — Франкова Философија. — Инглески устан. — Начело министарске
одговорности. — Убиство председника Аврама Линкона.

ЗАКОН ЈЕ НАЈВИША ВОЉА.

Ово правничко начело развијало се је историски, као и цео жи

вот народни. Према времену, околностима, културном стању, — уопште
целокупном животу једног народа, добијало је разни значај. О важ
ности коју оно заузима данас, пре неколико векова нико и не сањаше.
Та важност у прошла времена беше више Формална. Њу је створила
нужда. Данас важност тог начела добила је други вид. Правним раз
витком извукао се је народ из оне Формалности и нужде. Ступањ, на
коме стојимо данас, јесте мерило наше свесности.
Да огледамо ту разлику биће довољно кад упоредимо значај овог
начела из ранијих времена са значајем, који оно заузима данас.
Кад уопште посматрамо право опажа се где га различно поји
мају. У погледу на изворе и цел правну цепају се писци на хиљаду
страна. Цел изгледа једноставна а у изворима находимо неко двојство.
За цел правну узеше: нагон, саможивље, поредак, одржање, бла
гостање, корист, определење и т.д. Изворе праву тражише и у чул
ном и у надчулном свету. Ваташе се природе, Бога, неких идеја
одлучних, воље, свести, убеђења, живота, духа, разума и т. Д.
па јошт нисмо на чистини, ни знамо, где је право врело правно.
У првобитна времена по себи се разуме да је над човековом
вољом овлађивала природа, природни појави и друга чудовишта. Тада
човек беше тако маленда се и не виђаше. Ум његов беше голо оруђе
целе природе која га је окружавала. У том стању док се и бијаху малени,
док сваки осећаше да је испод природе, у том стању, велим не беше
uреваге једнога над другим. Ако је сурова сила насрнула, добијала
је отпора. Ако би јој слабија сила подлегла, неби се држала неког
обвезног правила, већ би радила по својој природи. Тек доцније, када
194

почеше преобвлађивати идеје божанске, када се јавише на земљи

представници Богова, тек тада започиње превага једног над другим.
Идеја правна која извираше из Бога, оличена би у неком видимом
бићу на земљи. Народи се почеше окретати око тога бића. Оно им
би средсреда; из њега извираше правда; оно је кројило по вољи законе.
Док су тако поједини кројили правила и у алих умотавали жи
вот читавих народа, народ намучен тражио је пута како да се по
могне. Не знађаше докле су му границе рада, не могаше да постави
мерила својим одношајима и што је даље корачао, осећао је све веће
запреке. Слободна данашња радња ударила би сутра на сто нешри
лика. Под именом закона самовоље радиле су што год су знали.
У таквом стању шта је знао народ, но да постави једном из
весно, стално правило, које ће управљати свачију радњу. Даље није
помишљао, већ му је било само до тога да постоји извесни правац,
којим се може безбедно ходити. Није тада нико ни сањао о томе да л
ће то положно правило бити обвезно за све чланове једног народа.
Није се тражила једнакост ни општност. Као што се види тежња на
рода беше: „да закон буде највиша воља.“
ПШта је закон, шта је највиша воља у држави и који су чи
ниоци законодавни, — то су шитања, на која одговара нова наука.
Да узмемо н. пр. законик наш који је написан под владом Ду
шановом. У њему такође находимо једно правило, које у суштини није
ништа, до ово исто наше данашње начело које узима закон за нај
вишу вољу. Тако 8 184 вели: „Ако би и цар писао за кога књигу по
срцу, љубави или милости и та књига руши закон, ту књигу су
дије да не верују, но да суде савршено по правди.“ Овим 8-ом јасно
је означено да је „Закон највиша воља.“Хоћемо ли сад да застанемо
овде, или да пођемо даље, хоћемо ли да видимо сам живот, само стање,
хоћемо ли најпосле да погледамо и на чиниоце законодавне? — Сви
знамо средњевековна начела, сви знамо да и код нас тада беше по
деле на благородне и неблагородне. Та сама подела довољна би
била, те да нам каже да је постала за то, да даде превагу једном
над другим. Па ко је кроијо закон под Душаном, ко је био законо
давна власт? Народ није зајиста већ цар, полови и благородство.
Остали названи Себри рођени су били да служе овима. Они неима
ђаху скоро никаквог приватног права — а на јавног бијаху искљу
чени сасвим. Јели то правда природна, људска, чија ли? Где је ту
врело праву? шта је ту услов закону, и шта вреди ту оно начело:
„да је закон највиша воља.“ Нема ту закона ни права, нема закон
ске воље, већ ту је „благородство с владаром закон и највиша воља.“
 195

|Ето дакле у чему је био значај нашег начела о ком говоримо

у старија времена. * * *

Што се тиче данашњег времена пита наука за чиниоце законо

давне, разбира за целокупан живот народни — па мери уколико се
је закон примакао природном праву — а најпосле при положном
праву колика је важност његова у самој суштини, ваља се обзирати
јошт више на примену; ваља огледати уколико су остварена поста
ВЉeНа НаЧела.

Но писац оног чланка „Закон је највиша еоља“ у „судском ли

сту“ 1. броју обишао је науку па поред науке врда на све стране, а
нигде не находи изласка. Великом се личношћу заклања писац, апе
лује на народа опет тај исти народ гура у провалу. Да је тако да
се прихватимо начела. - - “

Да упитамо писца којих се начела држи, нећемо добити одго

вора. Цео његов чланак испрекрштан је разним начелима из разних
времена. Једно начело судара се са другим, па се не зна коме да
дамо превагу. Начела, која су својствена извесном животу под раз
ним околностима, он калами на који хоћете живот. Првобитан сту
пањ изједначује са данашњим. Напредак, који је учинила наука код
њега је ништав. Зањ он не разбира. Зашта је потоком текла људ
ска крв, то он продаје у безцење. Титра се слободом, игра с пра
вом, гази главног чиниоца државног, не зна шта је највиша воља.
Поред те замашне погрешке наилазимо у целом спису на саме
Недоследности. Сад видимо где писац поставља неко правило, па одмах
наилазимо у другом ставу где га сам пориче и обара.
Најпосле писац није на чистини с оном поделом права коју по
ставља досадања наука. Он не разбира докле дошире круг приватног
права а докле јавног, нити прави какве разлике између унутарњег
Живота државног и спољњег. |-
|-

Да је писац ушао у све ове мане ево да видимо.

Начела о Формама Јржавним.

По историји зна се да је постојало више Форама државних. Према
животу народа удешаване су н Форме. И у томе не може се поста
вити стално правило, које би било обвезно за сваки народ Разли
чност природна оделила је народе и учинила те је сваком животу
Потребна особена Форма. Мерило те државне управне форме јесте сам
народ, његов характер, његово изображење, положај земље и други
различни одношаји.
13“
196

TПа да се упитамо колико је било тих форама државних? Обично

започињу од носиоца највише власти, па према томе деле те основне
Форме. Према томе да л је највиша власт усредсређена била у једноме
лицу, или у више њих, разликовали су и Форме. По науци грчкој
дуго су држали да у ствари постоје три Форме: монархиска, при
стократска и демократска, па су према томе разликовали и уставе.
Но ми да обиђемо ову деобу. Ова деоба држи се квантитета као
што видимо, држи се квантитета према самом броју оних лица, ко
јима припада највиша власт. Но ми да узмемо за мерило сам ква
литет и према њему можемо разликовати државне Форме на двоје:
I. M/онорариска где је највиша власт усредсређена у једном лицу.
Ова Форма одржавала је до данас превагу у европским државама.
II. Републиканска, где је највиша власт оличена у народу, коју
он опет изјављује посредством својих представника, или непосре
дно сам.
Према новим покретима, према новом развитку према данашњем
ступњу нашем, опажа се да се мало по мало од Форама монархиских
прелази к овима последњим. Што се народ више развија, што даље
корача видимо га где све више утиче у јавна дела и у томе је баш
тај лагани прелаз. Не говорим овде опет о квантитету т. ј. о томе
у колико ће лица бити усредсређена власт највиша. }

Било једно или више њих не приноси ништа к овоме што ре

космо. Ми ваља да погледамо на то, у којој мери утиче народ на јавна
дела, ваља да гледамо које прави чиниоц државни. И у томе баш
опажамо: да што се народ више извлачи из детињства, све се већма
усредсређава власт у њему — лама у каквој форми имао свога пред “
СТаBНИКА.

Па којих се начела придржава писац „Судског листа?“

Као што се види на први мах он је за Форму монархиску т. ј.
он хоће да буде једно лице владар и да је у њему усредсређена нај
виша власт. Противу тога немамо ништа, но да упитамо писца „уко
лико ће се дозволити народу да и он утиче на државна дела?
fоће ли се народ узети као један једини чиниоц у држави, или
ће поред њега бити други чиниоц владар * 0ва нам питања раз
решава писац тако као да смо у првобитном стању или у сред
њем веку.
По њему „што год се оснива на народу, оснива се на ђу
operу.“ 1) По њему ништа нема несталнијег и лакомисленијег од мно
__--

*) „Qui se fond sur le peuple, se fonde sur la bone.“

 197

жине, од народа, па као 7 ит - Миви и остали стари историци хтсо

би да рече: Populum brevi, posteaquam ab eo periculum nullum erat,
desiderium ejus tenuit.“ Или: „Наес natura multitudinis est, aut hu
militer servit, aut superbe dominatur.“ Ласно је то било изрећи Мивију
у његово време, но питам писца да ли се ми ијоле помичемо напред?
Стојимо ли ми на оном ступњу на ком смо били вазда? Напредујемо
ли у чему год? Хоћемо ли најпосле да застанемо где смо па да се
не мичемо никуд?
Њега се слабо тичу начела. Он не иде путем којим иду науке
правне; он не извлачи народ из предрасуда; он не разбира да ли
народ иде добрим путем, нити се као човек од науке труди да бар
доцније дође народ на оно место које му припада и по праву и по
определењу.
По његовој науци народ се наш находи у чудној непојмљивој
збpци од начела. Он се хвата час деспотске монархије, час апсо
лутне а час опет упада у правну државу.
Као што знамо наука је до данас допрла до правне државе
и под овом ваља нам разумети државу, где су одређене границе др
жавне, где је опредељен њен кругорад и где је по праву самом тачно
означена слободна сфера појединих грађана у границама које могу
се самостално кретати. Тој државној Форми тежимо сви, тежи на
род, а ту Форму хтео је и кнез Мијаило. То хоће и наш писац!
Но да пођемо даље. На једном месту — које је огледало целог
чланка — вели писац „народ српски навико је да тражи увек за
кона у вољи владаоца.“ Пошто је изрекао то писац прелази одмах
на друго поље а ово питање оставља нерешено. Нити га правда, нити
га куди, већ кришом иде даље — а тиме прећутно и сам признаје
да је врело праву и закону у вољи владаоца. Тиме упао је писац
у апсолутну монархију, која исповеда начело: „4а је законодавство
усредсређено у лицу владаоца, и да народ нема ниуколико уче
ића у законодавству. Тиме је писац погрдио и народ и владаоца.
0 том питању говорићемо мало ниже.
Из апсолутнe монархије видимо писца где хитро скаче к део
лоцији, видимо га где правну државу меша са деспоцијом у ко
jºj осим законодавне власти усредсређна је у владару и судска.
Ту заборавља писац да се је деспоција одржала јошт само на Ис
току. Он неће да зна да у хришћанским државама нема више де
сподије. Даље писац заборавља да се у деслоцији огледа први кул
Турни ступањ народа, а у правној држави последњи. Првобитно
стање овде је изједначио са најновијим. Ни је поставно разлике
198

оне, коју су усвојиле све правне школе а нерочито историјска. Он

се је бацио у неку вишу сферу ван свију школа, а куда ће одлетити
ни сам не зна. - “ -

1Пошто је представио кнеза Мијаила као човека од нових на

чела, човека који је тежио да и наша држава пође оном стазом
којом иду и остале напредне земље, пошто је велим, уздиго кнеза
до те висине, он га обара у једанпут у низине, па вели: „Кнез по
казиваше и отвараше пута, којим су морали сви придолазити
на његов правац.“ Даље опет говорећи како је кнез „слало разго
вора пного радио „“ износи тиме на видик његову објективну
радњу (?) а одма затим вели: „Викати само хоћемо и треба да 2)

је закон највиша воља“ то није ништа. Како се слаже то двоје

нека погоди сам писац. На другом опет месту када оно упоређује
два владаоца вели: „Оставилно се други који су потањи.“ Чим то
правдате господине? Ко сте и почему то погађате? Зар се умови
огледају у достојанству. * Зар су наше главе ницале као бундеве?
Из ових навода видесмо где писац шеће од десто ције апсо
лутној монархији а од ове к правној држави. Мислим да смо до
вољно огледали, да је немогуће те разне форме изједначити.
". Сад да се вратимо на оно шптање: одакле извире закон. Да л
је дакле закон у вољи владаоца, као што би хтео писац?
* - Још Цицеро у књизи о законима рекао је: „да је закон нај
виши ул и сала природа бића (lex ratio samima insita in natura
— lex naturae vis) То су рекли доцније и Стојац“. Аристотело је реко
опет: „ништа није добро што је против природе. Тома (квин
(у 13. веку) вели: „Сваки позитивни закон истиче из природног
нравственог закона (secundum quam in particulari disponuntur, quae
in lege naturae continentur). Бако, Боден и сви за њима научeњаци
држе се самог живота народњег и ту находе извора праву. Римско
право под Јустијаном, као правило поставило је било „да је оби
чај најсигурнији, кад се хоће да протуначе закони“ (optima est
legum interpres consuetudo) *

- И по новијој науци признато је опште начело:

„Да законе треба удешавати према самом животу народњем.“
Свако положно право ма кад се и у које време правило хвата се
живота и воље народње (consensus populi uли сivium voluntas код
Римљана.) Закон природни признала је наука и дошла до убеђења,
да се противу природе неможе војевата. Призна је тај закон као
први и највиши и никоја га сила неможе погазити. Тај природни
 199

закон постао је пре свију закона (као што велш Босије : „Сеtte loi
est fondée sur la première detoutes les lois, qui est celle de la nature.)
Као што се природа људска развија мало по мало, тако се и
закони дотерују и доста ће јошт времена протећи док се људски
закон изравња с природним. Према своме стању, према друштвеним
одношајима и осталим спољним околностима народ ствара себи ра
зне појме о праву и правом. Мудар законодавац ако хоће да не дође
у судар са народом ваља да удеси своју радњу према животу. За
кон треба да буде одјек воље, духа, убеђења, свести самог народа
(ту је Пухта, Монтескије, Русо, Савињи ша и остали научeњаци, које
нећемо ређати јер је излишно.) Па чему да се приклонимо сад?
науци или писцу нашем?
Па да узмемо ово питање и с друге стране —- те да видимо
како су лабава начела која поставља тај писац. Без народа није
могло бити никаке власти, а без власти народ се може замислити.
Од два пола постала је најпре породица, од породица племена а
племена су склошила већу дружину под именом народа. Народ је
постојао у почетку без власти и тек пошто су поједини чланови у
видели, да без власти нема реда и поретка а да се без реда не могу
одржавати животни одношаји онако, како захтева опште и приват
но добро народ је избрао себи поједине личности те јим је поверио
да раде у име његово Отуда влада неда се замислити одвојено од
народа. Што је народ то и влада. Суверенство је у народу, а владар
је личност која представља народ , и у ком је као таквом оличен
тај суверенитет народни. Према томе не дају се замислити ни два
чиниоца у држави већ један.
Да поставимо сад опет питање: можее ли за сад бити код
нас закон највиша воља.“ И на ово питање писац нам не одго
вара. Он се задовољава простом изреком; он не разбира за чиниоце
државне а не испитује ни цео склоп нашег државног и друштвеног
стања, те да према томе оцени, уколико је могуће остварити оно
Начело да закон буде највиша воља.
Да закон буде највиша воља у држави за то смо сви, само не
знам да л је писац. Он у свом чланку вели „да наш народ није
за строгу законитост и да би строга законитост приличила сало
држави најразвијенијих умова.“ А одма затим вели: „треба да по
радило сви те да закон у истини буде и остане највиша воља.“
И хајде господине — ми те примамо у друштво. Шта си хтео са тим
Противречностима тумачи сам, а за сад останимо на посљедној поставци.
Но да закон буде одиста највиша воља, треба да имамо ово на уму:
200

1) Да народ сам посредно има учешћа у законодавству; да у

закону одиста као у највишој вољи буде оличена највиша воља —
воља народна.
2) Да нам са законом буду у сагласију и остале установе.
Писац не казује како треба уредити законодавно тело, он на
родну не даје нимало учешћа а овамо хоће да тај закон буде нијВиша
воља. То се не слаже са оним појмом какав треба да је у том на
челу — то се не слаже с науком правном.
Даље да закон буде највиша воља ваља погледати и на при
мену његову, ваља чути и практику. А кад ову доведемо у саглас
ност са осталим нашим установама онда је апсолутно немогуће пој
мити како може бити закон највиша воља.
Напослетку да не заилазимо далеко, питам просто шисца:
1) Може ли бити закон највиша воља у држави, где нема са
мосталности судске — ни у моралном ни у материјалном погледу.
2) Може ли бити закон највиша воља у држави, где неразви
јена свест јошт није нашла ограде противу самовоља — где нема
слободне штампе, и т. д. Урош Кнежевић.

ф РАН КОВА ФИЛ 0 0 0 ф И ЈА

КАЗНЕНА ПРАВА.
(Продужење.)

ГЛАВА ДРУГА

Право казнења не проистиче из опште користи.

Од свих ових мнења најопасније а у једно и најлажније је

сте оно мнење, које шотпре сваку разлику између праведнога и не
праведнога, нзмеђу доброга и рђавога, мнење које ни за каква друга
правила, до за општу корист хоће да зна, мнење које ће нас нај
пре од свију занимати.
Наука коришњачке школе, а нарочито школе бентанове — Ben
tham — давно је у име самога морала победоносно сатpвена. Да
леко од тога да почива на непоколебимом основу самога искуства,
као што она непрестаје да се хвали, ова је школа показала, да је
стајала у опозицији са најјаснијим делима како савести људске тако
 201

и историје. Не поуздана да може потрти људску природу, она је отпо

чела да јој ране задаје. Ја нећу да започињем оно, што је тако кра
сно завршено. Ја немам ништа, што бих могао додати оној дарови
тој и оштроумној критици ЖуФројевој. Ја нећу да показујем ни
оне опасности, које овај систем са стране само а законодавства по
рађа. Ја нећу да кажем ни то, шта би било од једнога друштва
онда, кад би оно само начело користи исповедало. Ја нећу ни да
напомињем шта би од поштења, части, оданости отачаствољубља,
славе и свега оног, што је добро и што је велико, заостало у срцу
овога народа код кога ово начело користи преовлађује. Нећу с тога,
што мислим да ће нам довољно одговора на све то дати и сам наш
здрави разум. Ја ћу дакле да се ограничим само на обим казнена
закона. Па шта би било, кад би закони овакова вида имали за је
дини основ општу корист? Ништа друго до то, што би се како на
кривца тако и на сама невина напасти могло, кад би се смрт дру
тога као и првога као користна признала. И ово је оно, што се збива,
или што је се често у политичком животу збивало. „Боље је, да
један пропадне, него цео народ“ викала је гомила писарије и све
штеника, говорећи о Исусу Христу. Овим безбожничким начелом
нису се само служили Фарисеји, јер ми видимо његову примену
код свих оних држава, које су ијоле знатнију ролу у историји
играли. Ово је начело служило као изговор свима прогоњавањима,
чијих су приврженици час као победијоци, час пак као побеђени
много зала један другоме нанели. Па дали су овакове неправде мо
гуће само у политичком животу? Ништа не стоји на путу, да се оне
и у самом грађанском животу не породе. Ево вам једнога човека,
кога Фанатичка гомила гони, окривљујући га за безчастно дело, ево
вам човека за кога та гомила вели: доказано је да је он убио
свог рођеног сина; ето то је онај, за кога та гомила из свега грла
виче: хоћемо да се са најужаснијом смрћу казни. Да је ово
створење невино, то стоји, али шта хоћете, кад та хрпа вели, да је
крив. Немојте дати удовлетворења њеној вици, ви ћете је оставити
у тој вери да је незаборавими злочин остао некажњен. И да ли није
користније да погубите тога човека, нежели да му живот опростите.
Верни вашем систему, ви ћете несретна Каласа метути на точак са
тако мирном савешћу, ка да сте под вашим ногама смрвили ка
кова опасна инсекта. Додуше, зло је; истина, штетно је по друштво
да невин нити у својој части нити у свом животу није безбедан, али пшта
хоћете, кад је оно јошт веће зло, бар у оном смислу у коме ви ову
реч узимате, кад је оно много по друштво штетније да гомила буде
202

остављена у тој вери, да је какови преступ остао некажњен. По

том вашем начелу , рола би правдина врло лака и врло пространа
била, јер би она на тај начин водила рачун само о спољним делима
не обазирајући се ни у колико на истину. По томе вашем начелу,
правда би била ваљак оне машине, којом се на јавном месту игра
чка проводи само да би се улио спасоносни страх у скупљену масу.
Ја волем више тортуру него овај систем, јер тортуром бар хоће
судац да умнpи своју савест онда, када од оптуженога гледа да из
мами више или мање искреније признање.
Ево вам и другог следства она система, који се једино на ко
pисти оснива. Ја говорих о кривцу и о невином, ја предпостављах
једна невина као жртву несретних околности, као жртву неосно
вана подозрења. Али у томе говору, ја се не послужих сходним из
разом, јер и ја као да постадох сиграчка оне силе , коју ми обича
јем зовемо. По начелима коришњачке школе, нема нити кривца нити
невина, јер по тим начелима нема нити добра нити зла. И преступ
ник, кога друштво истерује из свога кола, предавајући га џелату, и
војник, који умире на бојном пољу бранећи своју отаџбину — оба
ова нити су кривља нити невинија један од другога; јер су оба са
свим подједнако потчињена под један исти закон, јер оба су жртва
јавне или опште користи. Ово је може бити оно, што је најгадније
и најраздражљивије у овом систему.
Најзад, да не би бескорисним пребацивањима теретили онај
систем, који је тако срећно од самога јавнога мнења уништен, тако
енерђично опоречен од јавне свести, и који међ своје браниоце ни
кога другога не убројава до Философе од струке Хобове или по
литичаре нз школе Макијавелове — да неби то чинили, ми ћемо се
зауставити код последња разлога. Шта разумете ви под овом речи
општа корист, коју ви узимате за основ како вашим казненим за
конима, тако и вашим судским установама? — Који је то знак,
по коме бих ја могао разликовати општу корист од користи поједина
човека, поједине класе, поједине касте, поједине какове странке?
Лако ми је разликовати злоупотребу од права, право од привилеђије,
правду од самовоље, јер и правда и право имају општи непромени
карактер, али учинити разлику у општој користи онда, када ми та
корист никаковим особеним знаком у очи не пада, то ми је немо
гуће, а немогуће ми је с тога, што је корист задоволење наших
страсти, и наших жеља, и што се како страсти тако и жеље једних
не могу никада подударити са страстима и жељама других. Шта више
било је и епоха силе и напада, где су страсти и жеље највећа броја
 203

биле у посредној противности са вечитим правилима друштвенога

реда. Тако исто и општа корист често је служила као изговор свима
оним неправдама свима оним ужасима, о којима нам историја при
ча. У име опште користи и јавнога благостања правдала је се вар
толомејска ноћ,“) у име те користи покушавано је, да се оправдају
како драгонаде“) тако и септембарска клања, како револуционарни
суд тако и остале не мање крвавије не мање стидније за природу чове
чију употребљиване мере, У име ове опште користи било је до скора
одржавано у американском уставу ропство, установа које данас нема,
пошто је најпре толико жртава стати морала. Јавни — општи ин
терес! Та нема те подле мере, тога нискога закона, оне мpске тираније,
оне немилосрдне диктатуре, која се неби позивала на ову паклену Фор
мулу, Формулу згодну како за угњетавање тако и за кварење народа.

ГЛАВА ТРЕЋА.

Право казнења ли је оно право, што ми законом одбраном називамо.

(Систем Локов — Locke.)

Ја мислим, да смо довољно убеђени о томе да се казнени за

кони не могу јавном коришћу или општим добром правдати.
Па да ли се ти закони могу сматрати као проста примена права
законске одбране, или дали се они узети морају као неки уступак

") По смрти адмирала Кохиња, који је 28. Августа 2572. год. од најмљена
убијце из потаје у Шаризу убијен, држала је Катарина Медичи ноћу из
међу 23. и 24 Августа те исте године веће, у коме би решено, да се иду
ће ноћи сви Хугеноти — тако се зваху у Француској сви приврженици
реформације — искасапе. Около поноћи дало је звоно са краљевског замка
сакупљенима католицима знак, да је час извршења приспео. Вели се, да
је тада сам краљ — Карло 12. — са замка на бежеће Хугеноте пуцао.
У време кад је се ово у Паризу догодило, позвате су биле и остале Фр.
провинције да примеру Париза следују. Број погинулих рачуна се 30.000.
Вартоломејову ноћ — тако звану с тога што је то клање у Паризу на дан
(В. Вартоломеја чињено — светковао је папа носећи литију у цркву св.

Лудвика благодарећи Богу и издавши распис, да се ова година празнује.

“) Драгонаде (Dragonades, la missions bottée u les conversions par logements) биле
су средство пронађено од Лувоа министра Лудвига ХIV. у тој цели да се
њиме протестанти натерују да се у католизам поврате. — Примена ова
“редства састајала се у пљачкању и злостављању протестаната од стране
војника драгонских ређимената — од чега и само име — који су најпре у
вароши Поату, а за тим у целој Француској по кућама протестаната
смештени били. С. А.
204

личнога права, учињен самоме друштву, — права тесно скопчаног са

нашом природом, права, — кога се ми одрећи не можемо тиме, што
би га у промену за какову другу корист жртвовали. Ето, то су пи
тања, која се понајвише приближавају основним начелима бентано
вим, — питања која ћемо покушати да решимо
Пре свега морамо признати, да су приврженици права закон
ске одбране много блажи истини неже ли што су приврженици оп
ште користи. Јер право законске одбране, право је које се оспорити
не може, право, које нам у извесним случајима дозвољава да нај
строжије са нашим ближњима поступати можемо, то право закон
ске одбране, право је које нас овлашћава да и са самим животом
нашега противника располагати можемо, — докле напротив општа
корист не носи на се овај карактер.
Али и само ово право законске одбране нема толико снаге, да
би се на њему снстем казнена права и казнене правде основати
могао. Јер право законске одбране не прелази преко граница сада
њега отпора, — нашада којим нам видим и нападач прети, — напада
који је се већ почео да врши. По томе дакле право законске од
бране није што друго до сила на супрот стављена другој сили, стварна
препрека да се не изврши онај акт, који је се већ почео да врши,
али који јошт није извршен. Напротнв казнени закони и суд који
је тумач тих израза употребљавају своју строгост противу онога чо
века, који је већ обезоружан, противу дела које се више опорећи
не може. Право законске одбране исцрпљено је, оно престаје онда,
кад је наш непријатељ постављен у таково стање, да нам више
штетити не може. Тек онда кад је напад свршен, тек онда, кад је
непријатељ окован доведен пред нас, тек тада само почиње правда
и посао казнених закона. У очајничкој борби, одбијајући силу си
лом, право законске одбране мало се брине о томе, да ли оно више
или мање задаје зала ономе, који нас је напао, но што је овај хтео
нами да нанесе. Онај, који се брани, удара на свога непријатеља
донде докле га за сваки даљи напад неспособним учини. Казнени
закон, пропис правде, па и сама правда тежи на то, да казну према
виличини самога напада определе. Обоје пак иду на измирење а не
траже да се у рат упуштају. Најзад и сам рат, наравно онакав ка
кав какав је од закона човечанства ауторизован — одобрен — не
састоји се у томе да ладнокрвно удара на побеђена непријатеља.
Бадава ћете ви по мнењу лајбницовом казати, да је овај побеђени
непријатељ лишен својих права, да је он остављен самоме себи, да
је постао подобан скоту или каквој ствари од онога тренутка, када
 205

је се својом вољом и својим силама за вршење зала послужио —

бадава ће те ви то и јошт много друго казати, када ће вам сам ваш
разум на то одговорити, да ни је слободно у пуштати се у бој са
оним непријатељем, кога сте већ победили, да ни је слободно упо
требљавати право одбране онде, где немате. од чега да се браните.
Они, који изводе законе казнене из права законске одбране,
мисле да избегну ова пребацивања, ако поставе разлику између она
кова права одбране каково друштво мора извршивати и такова права
одбране какво би постојало код поједине особе. Они сасвим радо до
пуштају да у овом последњем случају право законске одбране није
што друго, до сила силом одбијена; али само веле да друштво га
рантује своју безбедност путем застрашења или неодолимом силом
моралне принуде. Па шта ради друштво? — Опкољено са свих страна
потајним злочинцима, злочинцима непознатим, којима на пут не може
стати а да они не изврше своје зле умишљаје, или да вршење тих
умишљаја средством силе отклони — друштво, находећи се у том по
ложају, тражи да колико толико средством претње одврати те зло
чинце од вршења такових зала. Оно им по томе напред исказује сва
Она трплења, која ће морати поднети, ако се усуде да у дело при
веду оне умишљаје, које противу овога друштва подрањују. Али ова
кова претња не дејствује тако јако на духове, она не може у корист
свију уродити пожеланим плодом, ако не буде у даном случају и из
вршена. Ето, по томе је друштво приморано да удара и на безору.
жаног нападача, да над њим свој гњев и онда излива, када је напад
већ престао, јер ова је строгост за друштво нужна допуна права од
бране. Без ове строгости, све би предупређујуће друштвене мере, које
је оно усвојило и које су му посве потребне, — све би такове мере
морале бесплодне остати.
Овакови разлози могли би забунити само оне духове, који ни су
на препирке овакове природе, као што треба, спремни. Подвргнути
мало строжијем испиту, такови разлози нису кадри да издрже критику.
Пре свега ти разлози не обарају оно, што ми знамо, оно што
нас сама свест о праву одбране учи. Право одбране није извршење
какове пређашње претње, јер и сама претња може бити какова не
правда. Право је одбране сила употребљења противу силе, оно је по
вреда, која се повреди нанаша, али не после победе, него за време
трајућа напада. Да се претња сама собом оправдати не може, до
каз вам је и то, што ви у вашем казненом закону не смете да про
писујете страховите казне за лаке преступе; не смете јер и ви разме
равате величину ваших претања према величини самих оних преступа,
 206

које хоћете да казните. И ви посредујете овде једино не са правом

одбране, као што ви тврдите, него са начелом удељујуће правде или
са правом казнења. Право казнења заузима овде прво место; то право
и игра овде ролу руководећега начела.
Осим тога, сматрајући претњу као просту Форму законске обране,
ви би требало да будете најпре на чисто са тиме, да ли ће ову
претњу чути сви они, којима ви претите; ви би дакле требало да
имате доказа о томе, да су ваши казнени закони били познати свима
онима, које сте на суд довели. Претпоставка, да сваки зна закон,
Фикција је, која не може задовољити нити идеу казнења нити идеy
о накнади; јер баш и онда кад закон није шознат опет су убијца и
{ крадљивац кривци, који треба да буду кажњени. Али ако ви немате
другога до права, да се претњом браните, онда би требало од сваке
казне да буде ослобођен онај, који незна закон, који незна да чита.
Пре неколико година оптужен је и окривљен од Француске пороте
за убијство без олакшавајућих околности један човек. Кад му је се
прочитала пресуда, којом је на смрт осуђен, он је упрепаштен тужно
подвикнуо: „Ја сам држао, као што ми је казано, да је смртна
казна укинута.“ По вашем систему, овај је заслужио да му казна
буде замењена, јер кад би мало више ученији био, он би мање кри
вљи био.
Ево вам и другог разлога противу науке о застрашењу или
моралне принуде. Претња а и само извршење као казна, која нема
друге до те цели, да средством страха — плашње — уништити тежњу
да се преступ учини, требало би да буде казна у толико већа, у
колико је сам преступ такове природе да може више на зло навести,
јер у моралном као год и у Физичком свету треба да буде сила од
бијања према сили нападања размерена. Па ако је то тако онда нај
тежи преступи нису они, који би требало да буде са најстрожијим
казнама кажњени, него овакове казне треба да важе само за оне
преступе, који су најраздражљији, ако се ови тако назвати смеду.
Крађа, превара, злоупотреба поверења, подмићење све су то преступи
који више доносе користи но само убијство. Потоме и лопов и вара
лица и подмићени, требало би да буду много строжије кажњени од
убијца, па и самога оцеубијце. По томе начелу изилази и то, да би
се требало одрећи свакога сразмера између преступа па и казне,
сваке идеје о удељујућој правди, те тако напасти на тај начин и на
саму човечанску свест.
Најзад, систем застрашења и моралне принуде заслужује онај
нета укор, којим смо већ укорили систем опште користи. — Јер и
 207

овај систем потире сваку разлику која постоји између невина и кривца.
По овом систему довољно је само, да се законом изречена казна из
врши над оним, за кога се мисли да је преступ учинио, па је тиме
већ и закона тежња извршена — тежња, која има за цељ то, да казна
ужас распростре. Питање о невиности или о кривичности, питање је
СaСВИМ равнодушно, шта више биће корисније да се ко осуди, него

да се исти ослободи, Да ли је то друштво, које треба бранити? —

Ако је, онда ће оно боље одбрањено бити овим претераностима не
жели са маленкостима и обичним одуговлачењем правде. Вами је
поверена одбрана целога друштва, а ви ћете промашити вашу цељ,
ако више усполажете на одбрану поједине особе. До душе право
одбране заузима важно место у редакцији казнених закона. Ја не
идем на то да га потиснем са тога места; једино што хоћу, то је
да докажем да ово право само по себи не може да нам објасни биће
и примену ових закона. Хајде да видимо, да ли би били сретнији
са правом индивидуалним, усавршаним двогубом хипотезом т. ј. стања
природног која је пре оснућа друштва постојало и хипотезом друш
твена уговора.
Овом науком, по готову слепо примљеном од већине публици
ста ХVIП, столећа, међу која спада и Бекарија, дишу и дела Гро
ција и ПуФендорфа. Локу пак беше намењено, да ову науку као што
треба формише. Начела њена ми примамо из његових руку и то она
кова, какова их је он у црвим главама свога покушају о грађанској
влади (Essai sur le gouvernement civil) изложно.
Локе, као што је пре њега Хоба после њега Ј. Ј. (Јован Ја
ков) Русо чинио, претпоставља неко природно стање, у коме ка да
је човек толико столећа проживео, без да је знао за законе и дру
штвене установе. Него ово природно стање није стање рата, као што
тврди писац Левијатана, нити је пак оно стање дивљаштва, а јошт
мање стање животињства, као што га Маријана и Русо уображаваху.
Стање ово, стање је безграничне слободе, а у след те слободе ста
ње једнакости нзмеђу људи. Слобода је природно стање нашега соја,
јер човек се рађа слободан, као год што се он као умно суштaство
појављује. Али слобода је једна и иста код свих; она или постоји
или не постоји донде, докле нема закона који би је ограничавао или
њеном употребом управљао. Ако су сви људи од природе слободни,
онда они морају бити и равни по тој истој природи, равни пред пра
вом и у праву, премда у сили и снази неравни. Ето шта сачињава
по систему Локовом природно стање. Између права, на којима по
чива ова једнакост, и која су у толико услови за нашу слободу,
208

налази се не само оно право, по коме ми силу силом одбити, него

и право казнења, а то ће рећи чинење зла за зло и то у оној мери,
која је потребна, па да се оно зло изнова не учини. „Природа је,
вели Лок, дала свакоме то право да казни повреду његових права
Они, који та права нарушавају, треба да буду кажњени и то у
оној мери, која је довољна да њихову повреду, која би се по
нову учинити могла, спречи Јако ни природни, }{(10 & 0 624 0^{ti

закони, који се у овом свету човека тијчу, били би сасвим бес

корисни, кад нико у природном стању неби имао моћи да те
законе извршује, да заштићава и чува неeинога и да казни оне
који му неправо чине.“ — Али почем се таково право од поједи
них особа вршити не може, а да се оне при вршењу не предаду
својим страстима или другим иступима, то оно порађа стање рата,
које је у систему Локовом сасвим противуположено природном ста
њу, почем право рата није што друго до изопачење природнога ста
ња, и то средством неправде или повреде. Да би људи рат овај из
бегли, они су саставили друштво, одрицајући се уговором од овог
индивидуалног права, као извора свих зала. Ово право, они су дру
штвеној целини уступили, како би се нето у име његово преко оних
власти, које га представљају, упражњавало.
Сваки од разлога овога система или је хипотеза или противу
словље са самим системом или и једно и друго. 1, Природно стање
као стање, које је оснућу друштвенога реда предходило није што
друго до хипотеза, јер ми од тог стања не находимо нигде икаквога
трага, почем и код самих дивљака видимо ка неки почетак друштве
нога реда. Али то стање не само да је хипотеза, него оно стоји
јошт у противуречију са самим собом, јер замишљати човека у не
ком стању у коме нигда не би могао живети, зар то није противно
самоме појму о томе човеку. 2. Нелогично би и то било, кад би се
особи признавало право казнења, па онда истој особи то право оду
зимало само зато, што таково право са собом мора довести анархију
и рат, и што оно не би могло бити извршивано, без да нами при
том вршењу не овладају страсти, без да ми при том у насиље не
пређемо. То ће толико рећи, као да право казнења нужно условљава
власт, беспристрастност и моћ, да се оно изврши, или другим речма
да се оно никако са природом човечијом сложити не да. 3. Нело
гично би било признавати особи право да може зло злим вратити,
а овамо опет то враћање ограничавати на нуждност одбране па било
и у самом природном стању. 4. Не разложно је и само то безгра
нично признавање враћања зла за учињено зло, јер право управо
 209

је оно, што је неправу противно и ако је какова неправда на спрам

мене учињена, то ја тиме јошт ни сам овлашћен да такође од моје
стране неправо чиним, баш и кад би требало да се само на враћање
: равнога зла за нанесену ми повреду ограничим Реците, да сам био
жртва какове крађе, да су ми једнога од мојих сродника убили, или
да је се напало на част моје жене или моје ћерке, а ја вам кажем
да би по мишлењу Лока требао и ја да будем лопов или да поста
нем убијца, подлец, који се силом и преваром противу жене или ка
кова детета служи. Али ви ћете ме запитати: зар право у свој ње
говој строгости није узајамност? Јест, узајамност је тек једно след
ство права; али та узајамност ни је начело права; она не ствара
право, и по томе и не може да оправда каково дело, које је самој
правди противно. Ја имам право да сам од себе тражим да извршим
неку дужност. Узајамност не може оправдати какови преступ, на
чинити од преступа неку врлину. Најзад, 5. Тврдити да су уговором
нека од наших природних права друштву уступљена, не значи шта
друго до претшостављати а у једно и у противоречије падати. Прет
поставка је то зато, јер у историји људскога бића нема ни трага
од тога друштвена уговора, као што га нема и о природном стању.
Противуречије је то с тога, што нема тога природнога права које
би се отуђити и које би застарети могло. Јер ни је дозвољено одрећи
се своје слободе, као год што ни је слободно ни отуђити свој живот;
није дозвољено отуђити своју савест тим пре слободу и савест или
права, па ма какова ова била, од почетка па до данас. Најзад, усту
шати се не може оно, што и сами немамо, — а ја мислим, да сам
довољно показао, да особа нема право да казни.
(Продужиће се.)

ИНГ Л И СК И У С ТА В.
(Продужење.)

„Лg III.

Монархија.
Велика је корист која се има од краљице, с достојанственом
способношћу. Без ње Инглиска, садашња инглиска влада омахнула
би и пропала би Много њих кад читају да је краљица у Дчнзору
Пр * * * * 14
 210

— да принц од Уелса иде Дербију — држали су да се сувише ми

сли и пази на незнатне ствари. Но они у томе јако греше; зар то
није лепо да се оцрта како су важне радње усамљене удовице и
млада човека без занимања?
Најбољи узрок за шта је монархија јака влада, тај је што је
она разумљива влада. Гомила човекова рода њу разуме, и она мучно
да гдегод у свету другу какву владу овако разуме. То је често ре
чено да се људма управља њиховим уображењима; но ја држим да
би било верније да се каже да се њима управља средством слабо
сти њихових уображења. Природа каква устава, дејство какве скуп
штине, игра странака, невидимо постајање каква главарећа мњења,
састављена су дела, која тешко можемо да распознамо, и која врло
често можемо да превидимо. Но дејство просте какве воље, закљу
чење каквог простог мњења, то су лаке идеје: њих може сваки да
начини, и нико их неможе никад да заборави. Кад ви положите
питање маси рода човекова, „то ћете ли да вала управља краљ,
или а оћете да с вама управља устав “ Што значи другим речма
— хоћете ми да се управљате на начин који ви разумете, или
а оћете да се управљате на начин који ви неразумете?“ Овако
је питање постављено било Француском народу; он је био питан
овако: „хоћеш ли да с тобом управља Муји Наполеон, или хо
ћеш да с тодом управља скупштина 2“ Француски народ је рекао:
„Ја хоћу да самном управља један човек кога ми можемо себи
да преставило, а не многи људи које ми не можемо себи да
преставимо.“
Најбољи начин да се схвати природа две владе, тај је да ба
цимо поглед на земљу у којој су постојале обе владе за кратко
време једна за другом.
„Политичко условље“ „вели Грот,“ које нам грчка легенда
свуда на видело износи, у њеним главнам цртама сасвим се разли
кује од онога шта је уопште маха преотело међу Грцима у време
пелопонејске војне. Историчка олигархија, тако исто као и демокра
тија, слажу се у томе што обе траже известан уређени систем владе,
у ком се налазе три стихије определених пословања, привремени
званичници, и крајња одговорност (под овим или оним начинима)
спрам гомиле способних грађана — која се находи у рукама сената
или Еклезије, или у сената и у Еклезије. По овоме и налазиле су
се многе и главне разлике између једне владе и друге, односно спо
собности грађанске, својстава и значења опште скупштине, пушта
ња на власт, и т. д., и људи су могли врло често бити незадовољни
 211
с начином на који су се ова питања решила у њиховој сопственој
држави. Но неопходно је нужно било за сваку владу по мњењу
свакога човека, да се находи једно опредељавајуће правило или је
дан систем — који је налик на оно шта ми данас зовемо устав,
која је хтела да се назове законитом, или способном да натера Грка
да је спрам ње морално обвезан и да јој се покорава. Званичници
који су упражњавали власт под њом могли су бити више или мање
способни или популарни; но његово лично осећање наспрам њих
изгубило се у његовој оданости или одвратности наспрам опште си
стеме. Ако би какав одважан човек могао својом одважношћу или
својом снагом да баци под ноге устав, и да се прогласи сталним
заповедником сам од своје воље, баш и да би он добро управљао,
Опет зато никад не би могао на то склонити народ да му се он по
корава и да га слуша с поштовањем: његова би влада била неза
Коната од почетка, па и само његово убиство, које није забрањено
оним моралним осећањем које би осуђивало проливање крви у дру
гим приликама, урачунало би се у заслугу, он се шта више не би
могао спомињати у говору друкче но именом (Техму:2 despot) које
би га жигосало као предмет сложен од страве и мрзости.
(Продужиће се.)

НАЧЕЛО МИНИСТАРСКЕ 0ДГОВОРН00ТИ

У УСТАВНОЈ МОНАРХИЈИ.

(Свршетак.) *

Ту није реч о застарелости дисциплинарних казни, већ о томе,

*д застарева или кад престаје право тужбено. Исто тако не можемо
* овде обазирати ни на она правила, која постоје у казненом праву
9 застарелости.
Кад узмемо у вид, да застарелост постоји и код дисциплинарне
"доворности нижих званичника, — онда се савршено оправдава,
*што је тужбено право скупштине спрам министара ограничено на
*весно време. Јошт кад се обазремо на то, како је огроман рад
министарски и како се често мењају тужиоци, онда се томе нећемо
Зачудити нимало.
Тога ради згодно би било да сам закон одреди извесно време,
после кога ће престати тужбено право!
ј 4*
212

Ми смо већ казали, како се тужбено право поништава онда, кад

се одрече тужбе само заступништво народно, али кад застари тужба.
Напротив, кад министар изађе из државне службе пре него што
је тужен, то неће имати никаквог уплива на тужбено право“) На
први поглед изгледа нам чудно како да се тужи министар који је
већ изишао из службе, чини се дакле као да нема предмета. Али
кад се испита ствар мало дубл 5 испада друкче. Није цел тужбе да
се министар просто отпусти из службе, већ се њом акоће да докаже,
да је он неспособан био за свој чин и уопште за државну службу.
Две су управ цели када се тужи министар: да се отшушти из
службе и да се докаже да је био неспособан за њу. Обе те цели
везане су једна за другу.
Кад би се министар отпустио просто а неби се доказала његова
неспособност, онда би монарх поред пресуде судске, могао по вољи
повраћати министра опет на своје место. Кад би се дакле дозволило
да министар тако одступа по вољи од звања, онда би се закон по
газио и противно њему министар би задобијао опет своје старо место.
Па шта нам остаје? ништа друго но да владару морамо оду
зети то право по ком би он могао отпуштати једног а постављати
другог министра у време кад се тужи министар. Тако нето ако ми
нистар осети да ће да га туже па остави службу, морамо дати право
скупштини да га и опет може тужити. И тек тако сигурни смо, да
се неће изиграти закон. Но ако је министар већ изишао из службе,
онда се пресудом неће ни осуђивати да ју губи, већ ће се огласити
да је неспособан за државну службу.“)

VI.

| p e c у Д a.
s
“
Кад опредељујемо казну коју изриче државни суд по тужби
народног представништва, онда према ономе што смо рекли до сад,
морамо поставити начело: да одговорност министарска, коју оства
1) Једино дакле питање може бити о томе шта ће бити с тужбом онда, кад
се министар одрече звања пре тужбе. Кад је тужба подигнута министар
се већ не сме отпустити док се не сврши парница. Лепо о томе вели ау
стриски закон од 1867 š 30 „Ако се оптужени одрече служве пре док јошт
није свршена парница, то не важи.“
*) ову разлику неправе основни немачки закони. Они узимљу да се у пре
суди мора ставити како министар губи службу, па ма и изишао он из
службе пре пресуде.
 213

рује народна скупштина, по бићу и садржини одговора дисциплинар

ној одговорности осталих државних слугу,
Министри се јављају спрам скупштине као највише државне
слуге. Скупштина је позвана да апсолутно стражари над министри
ма; она има право да тужи оног министра, који руши закон или
вређа званичну дужност, па је власна да захте да суд таквог ми
нистра уклони са звања.
Према томе из природе саме те дисциплинарне одговорности
излази: да се пресуда судска дотиче само характера министровог т.ј.
његове званичне радње, његовог званичног положаја. Народна скуп
штина тако са тужбом својом иде само на то да оствари дисципли
нарну одговорност. А ако у радњи министарској поред повреде ду
жности званичне, постоји јошт и јуридична неправда, која је про
тивна казненом закону, — онда та злочина дела долазе пред обичне
казнене судове. )
Скупштина подноси дакле тужбу због повреде званичне дуж
ности, те по томе и судска пресуда тиче се само службеног поло
жаја министровог.
Ми смо већ доказали, да се на министре не могу да примене
сва она средства дисциплинарна, која се упражњавају противу ни
жих државних слугу и да овде отпадају сви основи дисциплинарне
казне, који нису противни томе, што ће министар остати и даље у
служби.
По начелу, при министарској одговорности не могу да се упо
требе средства „то травничке“ дисциплиие. Она су искључена апсо
лутно, јер се не подударају и не слажу са достојанством и положа
јем највишег државног слуге, који стоји непосредно под сувереном,
који је с њим у непосредном додиру. Осим тога при мањим повре
дама, које учине нижи званичници употребљују се средства ниже
дисциплине, а на протнв министарске мане постају предметом, где
тужбу подиже скупштина и где се предузимље Формални судски
поступак.
------------

") Више немачких законодавства признала су ово начело. Државни суд има
да изрече казну само ону, која се тиче звања, а проста или злочина дела,
која су противна уставу и казненом праву, иду пред обичне редовне су
дове. (Сравни уставе код Цепфела П. стр. 433.) Неки опет писци, који
сматрају министарску одговорност као казнено-правну налазе да је овди
повређено оно правило: „Nou bis in idem“ (недва уједно.) По нашем миши
лењу ту нема никакве противности, кад се дисциплинарна одговорност не
судара са казнено-правном. У Америци се придржавају строго горњег
правила (види Story I. стр. 545.)
214

Такова направа неби се слагала са важношћу случаја, особито

што скупштина има на руци и сувише средстава, помоћу којих може
да изјави да је незадовољна с министром. -

Само онда има скупштина да изазове пресуду о томе: да ли

да се министар отпусти из звања или у опште из државне службе
— кад он повреди законе или дужности, које истичу из саме при
роде повереног му звања тако, да би било опасно и шкодљиво кад
би и даље остао у служби; или кад министар својом хрђавом рад
њом или нерадњом не испуни оне услове, под којима му је дат чин;
или кад је неспособан да рукује као што треба са својим звањем.
Према томе, дисциплинарно овлашћење суда може да употреби
само средства тако зване чистеће дисциплине т. ј. може да удали
министра од звања или од државне службе.
Разликовати ваља случај кад се удали министар од звања н
случај кад се удали од државне службе. У првом случају министру
се одузима само његово министарско звање. Он постаје неспособан
само за министра. У другом напротив случају министар постаје са
свим неспособан. Зањ није више ниједно звање у државн. 1) ту
Разлика ова није без значаја. У оном првом случају министар
удаљени може добити места у којој другој државној служби, у дру
гом опет за минстра нема места у целој држави. Ова се подела
оправдава тиме, што има случајева, где је министар апсолутно не
способан за министарско звање, а кад дође на друго место, он ради
не може бити боље.
Према свему скупштина је постигла своју мету, ако само про
дре да се министар неспособан уклони са звања — а затим нека га
остави на расположај државе.
Пресуда дакле, којом се осуђује министар може гласити: Да
се министар зато што је повредио дужност своју, удали или
од звања или од државне службе. У првом случају мора се из
“
рећи да је министар неспособан само за министарско звање; а у
другом за сва државна звања.“)
1) Ову разлику као да прави само аустриски закон о одговор министарској
од 25. Јунија 1867 који вели: кад се осуди министар као законе посље
дице изоде, да се он удали из круниног савета; али по каквоћи отежа
вајућих околности осуђени министар може се одпустити и из државне
службе сасвим.
*) По уставу северо-американског савеза чл. 1 одељак 3 Сенат може да из
рече: да се министар удали од звања и да је неспособан за државну службу
у опште.
 215

VII.

II 0 м и л 0 B а њ е.

И ако врло различно то опет готово сви основни земаљски за

кони ограничавају суверена и недају му право да може помиловати
министра, који је осуђен по тужби скупштине. -

У овом погледу одступају теоретичари један од другог. Једни

посматрају ствар са гледишта казнено-правног, други не. Једни
Ограничавају суверена и недају му право помиловања никако, други
га опет ограничавају само у толико, што му не даду да збаченог
министра може постављати опет на своје министарско звање.
Кад се неби суверен ограничио овако, одговорност министарска
била би гола илузија, јер би он суверен — владар — по свом ћефу
извлачио министра испод казне. Осим тога владар би се без тог о
граничења појавио увек као партаја онда, кад је осуђени министар
радио што на заповест владарову или у споразумлењу с њим А и
0сим тога било би злоупотребе с правом помиловања — ма да је
министар радио што наопако по својој сопственој вољи само ако
владар стоји у пријатељском одношају с министром, или му је наклоњен.
У оном првом случају очевидно је да би се закон порушио и
Да се цел законска неби нигда остварила, кад неби ограничили вла
дарево право помиловања; јер без тога дешавало би се да се мини
стар покорава најнезаконитијим владаревим налозима. А то је Алато,
Што зна напред да ће бити помилован.
Ту нити би било закона, ни правде, кад би министар радио по
налогу владара, кад би владар био узрок радње министарске — a
0вамо би га тај исти владар помиловао.
Но најпосле кад се придржавамо ових разлога морамо владару
одузети уопште право помиловања; јер се ваља бојати да ће он то
право злоупотребити и спрам других лица н. пр. спрам својих љубимаца.
Кад је тако, онда незнам чим би оправдали то, да министра
треба поставити у горе стање, но остале грађане, да министра треба
изузети исподпомиловања, а остале не. То би зајиста било сасвим не
право. Да се реши то питање: хоће ли се министар изузети испод
права помиловања или не ваља погледати на природу дисциплинарне
Одговорности и на биће државног звања.
Као што смо напоменули државни суд има да реши: у колико
је повредио министар државну дужност; но ако се радња министрова
дотиче и казненог права, онда је зато надлежан редовни суд.
210

Па као год што владарско право помиловања мора остати сасвим

неограничено у обзиру на оне казне, коју су изрекли кривични су
дови над министром, исто тако излази из намере више дисциплине
и више етичне природе државне, да владар својом личном вољом
не сме укинути оно, што је изрекао суд о звању министарском.
Тако звана чистећа дисциплина има да очисти само државну
службу од онаких шкодљивих елемената, за које се докаже да не од
говарају потребама, да не испуњавају оне услове који су прописани.
Кад дакле изрече судска пресуда да је неки званичник неспо
собан за извесно звање или у опште за државну службу, онда ту
нема места помиловању, нити оно може што изменити.
Помиловањем се само може гледати кроз прсте на зло које се
трпи, могу се укинути штете, које су скопчане са казном; али се
њиме ником неможе дати она способност коју одузме судска пре
суда, нити се коме може дати јавно поверење, кад га већ нема.
Строго узевши судска пресуда не ограничава владара да он не
може помиловати министра, већ га ограничава у том да га не може
узети опет за министра.
По природи, државне службе за које се захтева особена спо
собност, владар се обвезује законом: да ће на државна звања по
стављати само такве особе, које су кадре да испуне захтеве пропи
сане законом. Владар ту несме да упражњава право помиловања
безгранично. већ само онда кад постоје законе поставке. у
*Томе је сасвим слично, кад суд изрече: да је министар неспо
собан да остане даље у служби или да ју предузме. Законом њему
је одузета она способност, коју иште закон. Као год што владар
не може да поставља на министарску столицу такве особе, које су
самим законом искључене од министарског звања, или такве, које
немају оне способности, коју захтева закон; исто тако не може
узети владар за министра ни оно лице, које је суд огласно за не
способно.
„Неспособност се поже укинути само законодавним актом.“)
Често може захтети само државно благостање, правда и пра
вица, да се самим законом поврати министру одузета способност:
Отуда неспособност није нешто што се не даје опозвати; само то
не треба да буде једнострано по вољи владара, већ ту треба да
суделују сви законодавни чиниоци.
—

) Помиловање и то само у форми закона допуштено је у Баварској, Са

ксен-Вајмару. Саксен-Кобург-Готи, и Грчкој.
 *17

У би ство председника Аврама Ли и кона.

(Продужење.)

Противу овога могло би се навести: војени министар претио

је свима лицима смрћу који убијце приме к себи, или их сакрију
или им неку помоћ укажу.
Ова обзнана свакојако је отпуштена, но на случај др-а Муд не
може се применити, што она датира од 20. Априла, и што се оно, што
је Муд на корист Бутову учинио, догодило 15. Априла.
Несрећни лекар по нашем је мњењу не размерно тешком кажњу
кажњен. Међутим ми не губимо наду, да ће се у Америци, где се ствари
свуда већ мирније и постојаније сматрају, такође о овоме уверити,
и да ће после неколико година милост залечити сувише строгу пресуду.

ДО ДА ТАК:
Иleферсон Девис и завера у Вашингтону.
Имамо да додамо процесу противу убијца Линконови и њиних
саучесника још један додатак, којије у млогим одношајима од веће
важности но и сами процес. При истрази није се само пронашла
кривица доцније оптужених осам лица, него је најживосније испи
тивано за свезу завереника са главарима јужњачким. Испити су у
овом смотрењу изненадне ресултате показали, јер стазе сазаклећа
откривене су у Ричмонду и у Канади. Са овим стазама морамо наше
читаоце у толико више познатијим учинити, што и данас суштaствује
могућност, да је процес противу сакриваца Бутових само предходна
игра неком другом процесу, у коме ће се јужни председник појавити
на оптужујућем седишту, и да ће у пређашњој истрази добивени
материјал као доказно средство служити противу Џеферзона Девиса.
2. Маја председник Џонсон нашао се побуђен, да изда про
кламацију, у којој рече: из испита сведока находећих се у војеној
канцеларији види се, да су постојеће убијство Линконово и покушај
на Севарда, уговорени и учињени од Џеферзона Девиса, Јакова
Томпсона, Клелента , А Клеја, Беверли 7укера, Ђорђа Н., Сан
дера Вилијама К. Клари и других бунтовника и по томе, да су из
Ричмонда у Вирђинију пренети.“ У тој обзнани била је стављена
218

уцена од 100.000 долара за Џеферзона Девиса, а ономе ко за

твори ма кога од осталих а нарочито од оних назначених лица обе
ћано је 25.000 долара. О овоме беше свет упрепашћен јер није
могао ни сањати о томе, да за саучеснике овога убијства могу бити
означени они 5 изврстних конфедеративних вођа, који су од јужнога
поглавара јавно жигосани били. Зато је тај исти свет и тражио,
да се њихова кривица докаже. Пре него што ћемо саопштити исказу
сведока, који су проузроковали ону прокламацију тако знатне важ
ности, ми ћемо овде укратко нацртати живот споменутих особа.
Живот Џеферзона Девиса остављамо на страну, почем се је о истом
И ИЗ НОВИНА ЗНАТИ МОГЛО.

Јаков Томпсон, секретар унутрашњих дела под Бухананом

рођен је у северној Каролини 1810. У овој држави учио је права
а 1834 практицираше као адвокат. Доцније оде у Мисисипи и стани
се у Чикасеврегион. 1839. буде изабран за представљача у конгресу
и поверено му беше председништво одбора за инђијанска дела. Го
дине 1851. одбије даљи избор у исти дом; раније је одбио наиме,
новање савезног сенатора мисисипског. Кад Буханан постане пред
седник, Томпсон прими понуђено му место министарско. У буханам
ском кабинету остао је до године 1861. При исходу Сецелије —
(раздвајања) одрекне се свога места, под изговором, да је буханан
своју дату реч југу напустио, пошто је покушао да пошље поткуп
лење опсади савезничкој у пристаниште Шарлестон.
Но пре иступа Томпсоновог из кабинета, буде откривена у ње
говом департману знатна превара. Исплаћујући чиновник, који је
под његовим надзором стајао управљујући Фондом инђијским, затаји
државне обвезе и купоне у суми од 830.000 долара, и Томпсон буде
позван, из северне Каролине, где је тада као комисар мисисипски
радио, да се у Вашингтон врати ради истраге ове ствари. Овоме
позиву, он је се и одазвао. Истрага се учини но лопов Касени Го
дард Бели, сродник Толигсонов, умакне.
У почетку рата ступи као ђенерални ађутанат Борегордов у
у војску конфередатовну и доцније постане ђенералним инспектором
мисисипског департмана
7. Јула 1861 управи он једно писмо из свога места обитавања
Оксфорда распредседнику Буханану, у коме своје мнење искаже,
да би сецесија произвела смртни удар, кад председник Линкон не
би никакву силу употребио противу југа, при закључку искаже да
је лудост југ подјармити; јер сви ће се крајње борити, а браниће
се, ако оружија не би имали, са камењем вилама и косама.
 219

Томпсон оде у Канаду и отуда у Мају или Јуну образује неку

експедицију, да би јужне заробљенике у северо-западним становима
ослободио. У исто време снабде тако зване синове слободе са нов
цима и оружијем да у државама Илиноaе и Инђијана произведу
неки покрет. Пажљивошћу војеног заступника у Чикаго, шлан се
осујети. У Новембру 1864. спреми Томпсон друго томе подобно
предузеће, чије је откриће довело са собом многа затварања и осу
ђења При овоме радио је Томпсон шод именом капетана Карсона
и тада није смео да крочи на област сједињених држава, јер му ту
предстојане извесно војено судски процес.
Клемен К. Клеј син је пређашњег ђенерала Клеја из Алабаме а
рођен је 1819. месеца Маја у Мадисони. Пошто је положио испит
на универзитету Алабамском, зашочне правну практику у години
1840. у Хунтсвилу, и 1842. 1844. и 1845. био је члан алабамског
законодавства. Године 1846. буде изабран за судију при суду мади
сонском Кунти, али се ове службе после две године одрекне. 1853.
повери му варош Алабама достојанство савезнога сенатора а 1857.
буде једногласно опет изабрап. Године 1861. иступи из сената и прих
вати јужну партају, после неког времена оде у Канаду и ту је ра
дио у корист коФедератоваца.
ћорђе Н. Сендерс, познат што је учествовао у конференцији
мира, која је држана 1864. године код Пада нијагарског, рођен
Кентуковац, у Њујорку био је ађенат лађе, и у години 1862. закључи
уговор са владом конфедератовном, чијој ствари беше одан, сред
ством кога предузме да направи у Инглиској шест оклопних лађа.
Из Инглиске врати се Сендер натраг, јер посао у Инглиској ни је
могао свршити, па се настани у Канаду.
Беверли Тукер, рођен у Вирђинији, У години 1830. уређивао
је њиме основани журнал „Sentinel“ у Вашингтону; у години 1856.
наименују га за консула у Ливерполу и у овом звању остао је до
1800. Када се кући поврати живо је захтевао да се јужне државе
Од савеза раздвоје. Као други оде и он у Канаду јер се надаше да
ће тамо својој партаји бити пробитачнији.
Виљем Ц. Клари из Кентуки, био је приватни секретар Кле
менти Клеја и до године 1860. најжешћи демократски члан законо
давства кентукског затим стуши у јужну војску, где ево већ две
Године како живи у Канади.
Онако тешко оптуженим људима од председника Џонсона ни је
се допала тужба. Двојица од њих Сандерс и Тукер одмах напишу
Једно писмо, које овако гласи: -
220

„Андреји Џонсону, председнику сједињених држава.“

„Ваша је прокламација пресна лаж, да је она такова
то знате и ви сами а и сва ваша околина, па сви подмићени
клетвопреступници не би нас могли уздржати, да не објави
мо цивилизованом свету ваш ђаволски комплот за убијство
нашег хришћанског председника. -

„У млогим вашим изредним ђенералима признајемо људе

пуних части, па не верујемо да их је њин саобраћај са вама
тако брутализао да на тако озбиљне и тешке тужбе нису
у стању уделити правичност јавном непријатељу. Нека му
буде како хоће. но ми вас позивамо, да ма којих 9 ђене
рала од 25, које ћемо именовати, изберете, па да војени
суд за нас образујете. Војени суд нека се састави у ма којој
хоће тврђи савезничкој у Русеc Поент или на другом
коме месту, где ви немате силе, да подбодете светину про
тиву нас па да пропаднемо, још док смо на путу.
„Ми именујемо ђенерале Скота, Грента, Шермана Маде,
Розекранца, Ховерда, Бурнсида, Ханкока, Хокера, Шофилда,
Вригта, Дикса, Кадваладера, Емори, Блере, Пласонтона,
Логена, Стела, Пека, Хача, Франклина, Родмана, Алексан
дра, Кера, Рајнолдса и Магера. Новац, који сте понудили
да би повредили невину неутралност суседне државе нео
правдавајућим нападајем на нашу личност, морате ви испла
тити, да би подмирили трошкове нашег процеса и адвоката,
које ћемо означити, и који на никакав начин у нашој од
брани неће радити по некој предумљеној предрасуди. Та
кође нашим сведоцима мора се указати најсавршенија без
бедност, и пошто се ослободимо тужбе оне у вашој про
кламацији мора нам бити дозвољено да се смемо са слобод
ном пратњом повратити.
„При закључку изјашњавамо, да никако ни смо били
познати са господином Бутом, нити са једним од оних, који
су се са њима дружили. Нигда нисмо ништа знали нити о
 221

њему нити о њима, нити нам је игда што год писао, или бар
кадгод тражио да лично говоримо.“
Осим тога Беверли Тукер објави народу канадском ово из
јаснење:
Монтрал, 4. Маја 1865. год.
„Овога часа прочитао сам прокламацију председника
Џонсона, којом ме окривљује као саучесника у убијству
председника Линкона, прокламацију којом ме окривљује за по
кушај, извршени над државним секертаром Севардом, прокла
мацију, којом је на ме ставио у цену од 25.000 долара.
„Једва је могуће, да такова прокламација буде издана
докле нема доказа, који је оправдавају, но ја не могу по
мислити каквог вида ови докази могу бити. Ја сам принуђен,
да се само изјасним, да онај, који се заклео на оно што би и
најмање подозрење на ме бацило, као да сам смишљао пла
нове за убијство председника или господина Севарда, наго
Варао или произвео, или да сам игда што год о томе дознао,
да се такови планови смерају, или да председника одведу или
ухвате, — да онај који је таково што на ме изнео, душу
је окаљао са најцрњим кривоклетством. Пре него што се
овде чуло, да је преседник Линкон убијен од Јована Вил
кеса Бута, и да је државни секретар Севард рањен од не
ког лица, ни сам знао, да такови човек као Јован Вилкес
Бут суштaствује. Пређе нигде о њему нисам чуо, док не
читах у новинама сједињених држава објаву о његовом за
твору. Пре два дана распитивао сам и дознао, да је Г. Бут
21. Октовра пр. год. оставио Хотел св. Левранција у Мон
трели.
„Клеркси ме у Хотелу известише, да је он тамо 18. Ок
тобра дошао и да се девет дана ту задржавао. Тада ни сам
био у Монтрали. Са осталом господом, која се именују у
овој гадној прокламацији, стојим од више година у прија
тељским одношајима, и наводим да би било врло чудно, што ме
0ви ни су о намерн Бутовој известили, ако су што о овој знали,
 „Цела ствар по моме мњењу није ништа друго него
изговор , да нас умотају у заплете са британским про
винцијама. Од кад се ја овде находим, мени је од вас
свагда указивана доброта и пријатељство, зато се осе
ћам принуђен, да ову малу адресу управим на вас, те да
објасним ове изговоре. Ја сам данас молио председника
Јонсона и секретара Стентона да ми саопште препис спо
менутих „доказа“ односно мене и да ми даду прилику, да
бих могао навести што противу доказа.
„Додајем, да ћу са чистом савешћу стати пред свако
овдашње надлежателство и да ћу заклетвом горе наведено
потврдити, и обвезујем се, да ћу се узети на испит одмах
код консула сједињених држава или код неког поштованог
правног конзулта, у смотрењу тих мнимих доказа, или о
неком акту, или о свима радњама мога живота.“
Клемент Клеј својевољно предстане савезничком војеном надле
жателству у Георгији. Томпсон и Клери нису нашли за потребно
да одговоре на тужбу противу њих подигнуту. —
Шеферсон Девис на један дан пре заузећа Ричмонда беше по
бегао са својом породицом, и због тога је био гоњен од коњаника
ђенерала Вилсона, јер се глас беше распрострео да са собом носи
грдно благо од неколико милиуна долара.
У осталом мнења су била подељена, што се председника кон
Федератовног тиче. Док су неки жеднели за његову крв и безуслов
но захтевали, да се све употреби само да буде ухваћен, те тако да
испашта своје злочинство побуне и издаје , које ће испаштање као
неки пример застрашења бити за свакога оног, који се у број са
везних непријатеља урачунава; дотле су га други опомињали; да
зида златну ћуприју, како не би био украшен круном мученичком. Они,
који су били противни, да му се да умаћи, позивали су се на ауто
pитет умрлог председника Линкона и приповедаху једну историју,
које истину ми до душе не можемо јамчити.
Кад је молио ђенерал Шерман за наставлење, да ли влада жели,
да Џеферзон Девис буде ухваћен или не, одговори Линкон са овом
анекДОТОМ :
„Ја ћу вам казати, ђенералу, шта мислим о овом ухва
ћењу. У Саугамон Кунти, Илиноaе, находио се један стари
 223

умерени проповедник, који се држао врло строго науке о

хладној води и који је се уздржавао сваког шпиритуозног пића.
Једног дана дође после дужег путовања по врућини своме при
јатељу и поручи једну лимонаду. Пријатељ промеша благо
пиће и запита: да л да суне неколико капљи неке смесе што
поткрепљава уморене нерве. „Немојте,“ одговори Темперен
циер, „на то не смем ни да помислим, ја сам савршено про
тиву тога.“ Али дода са захтевајућим погледом на стакло
које ту стајаше, „ако можете тако уредити, да метнете коју
кап без мог знања, онда заиста неће ми шкодити.“ Видите
сад ђенералу, продужи Линкон, ја сам обвезан, да спречим
бегство Џеферзона Девиса, али ако га можете протурити да
умакне, без да ја што год о томе знам, онда заиста неће
ми то ништа шкодити.“
Није нам познато, да ли се политика владина због овог след
ства променила, или да ли су били узроци јасности у процесу убијства
председниковог, што су хтели присвоити Г. Дависа, — довољно го
нење је продужавано енерђично и наскоро се доспе до цељи.
Џеферзон Девис са својим пратиоцима био је на путу у Тексасу.
4. Маја оставио је своју пратњу под ђенералом Велером код Ва
шингтона у јужној Каролини. Само мали број његових верних пра
тиоца остане код њега. 8. Маја одвоји се од своје породице. Његова
жена, четворо деце, од којих је најстарије 14, а најмлађе 2"/, го
дине старо, и његова сваја тражили су да се дочепају обале Фло
радске, те да се за Инглиску навезу. Затим је се госпођа Девис хтела
повратити како би се опет са својим мужем у Тексасу састала.
Одмах по растанку чује распредседник, да су његови у опасности,
јер су неком четом — Герилас — нападнути и опљачкани, због тога
одустане од даљег путовања и похита својима. 9. Маја доспу сви
заједно близу Ирвинвила у Георигји, 75 миља југо источно од Ма
кона, и у вече ту преноће. Још од пре неколико дана била је прва
коњаничка ређимента Висконсина близу бегунаца. Код Дублина у
Лоренс Кунти открије им се траг и дању и ноћу ишло се кроз дивљу
боровину Ампатора Крека. Код Кумберландвима дође команда пу
ковника Хердено, састављена из 250 одабраних људи коњаничке ре
ђименте из Михигана. Овим оделењем заповедао је пуковник Причард.
Висконсинеровци ишли су јужно, Причард се упути друмом у Ир
224

винсвил и дође у ово место ноћу између 9. и 10. Маја. Један ra

грађанин извести о томе, да је се Џе Ферзон Девис две миље од ва
роши настанио. У след тога пуковник се дигне изјутра у 3 сахата
и изненади два спавајућа стражара, којима је било заповеђено, да
даду знак кад се непријатељи појавили буду. Наскоро затим нађе
се у једној коњаничкој чети. Ова јуриши на њ. Ту се отвори чарка,
док се не увиде, да та чета беше чета пуковника Хердена. У нај
већем скоку јурне тако здружена чета напред. Нападне бегунце и
зароби председника са његовим штабом, његовом породицом и пратњом,
без да је и једна пушка пукла.
У млогим извешћима говорило се, да је Џеферзон Девис ха
љине своје жене навукао, да је тако преобучен у шуму побегао где
су га по обући познали. У шуми је и сусрео војника, који га је
гонио са Бови ножем. Овај га је војник за милост, молио, када је
видео да је председник револвер на њ управио. Басница је ова од
других још више украшена и тврђена тиме, што је се говорило као
да је био убучен у кринолину и сукњу, имајући на глави женску
кашу а у руци један водени суд, са којим је из шатора своје су
пруге долазио, где га је жена издавала за њену мајку.
Шта више војени министар Стентон објави званично, да је рас
председник у женским хаљинама ухваћен, н Финеac Барнум у Њу
јорку нема ништа хитније да ради, него да измами за свој музеј ове ха
љине а за то да понуди војеном министру Стентону 500 долара. Г. Стен
тон одбије га, и пошље трофеје у Чикаго, где се и данас могу видети.
(Продужиће се.)

Прва четврт године већ је на измаку. Умо

љавају се г. г. уписници да понове претплату до
10-ог Априла, јер по истеку тог рока ко се не
јави и не плати неће добити листа.
Од досадањих бројева имамо јошт дваје
стину.
Уредништво „ПРАВДЕ.“
-----

Пi т ми и А г и ј м ни и о л и С ти о м нов нћ А у Б и о г у Аду.
 Број 8. У БЕorрдду 20. Млета 1869. Година 1.
Излази три путу За све српске
месецу, на 2 та- крајеве стаје на
бака сваки пут. годину 72 гроша
Претплата се или 8 Фор., на по
шаље напред у- год. 36 гр. или
редништ. у кући - r 4. Фор., на три
госп. Мелентија мес. 18 гр. или
Симића до теле- 2 фор. поједини
графа. ЛИСТ ЗА СВЕ ТРАНЕ ПРАВНИХ НАУКА. број стаје 2 г. ч.
Издају и уркнулу Д. НОВАКОВИЋ, С. АНТИЋ, У. КНЕЖЕВИЋ.

СА ДРЖАЈ: Надлежност сумова. — Порота. — Франкова «илософија. — Практички део. — Одговор о ура
чувамости. — Лекар Едуард. — Правна књижевност.

0 НАДЛЕЖНОСТИ СУДОВА У КРИВИЧНИМ ДЕЛИМА.

НАПИСАО

с то ЈА Н Ант и ћ.

Једна од првих задаћа сваке државе јесте одржање правнога

реда у њој.
Та задаћа њена такове је огромне природе, да се без строгог
Одржања тога реда никаква правна установа а јошт мање држава
Ка0 Такова и Зам ИсЛИТИ МОЖе.

И замислити може рекох, јер где се не зна шта је моје а шта

ли твоје — ту је онда оно, што је твоје, и моје или обратно; ту је
онда комунизам у строгом смислу ове речи; ту је онда остварено и
у праксу оличено оно начело прудуново, које вели: la propriété cest
le vol—Couственост је крађа. Где је пак ово — онда је ту и не
поредак. Где је непоретка — ту нема никаква закона као нужних
"дноса, који проистичу из природе самих ствари (Мontesquiet Esprit
ties lois књ. I. гл. 1.) Где нема закона — ту је сударање тела. —
Где је сударање тела ту подлеже слабије јачему. Где је то — ту је
сила. — Силе у праву, па и у држави не сме бити.
Али да би држава ову њену задаћу, као што треба извршила,
ни је за њу доста само то, да она определи границе до којих се круг
радње појединих простирати може; ни је доста да се само каже,
*а су поједини у држави дужни радити, а од чега им се клонити
*аља, и то како у односу иа саме себе тако и у односу на треће,
** Mа ко ови трећи били. Ни је довољио дакле само то да се зако
ном тачно определи шта је дозвољено а шта ли забрањено.
226

Знамо ми, да законодавац казнена права при определењу пре

ступа по неки пут ставља у ред такових и она дела, која у се ка
рактер преступа по строгом праву — jus strictum — немају. Познато је
нама и његово правдање за такво понашање; правдање које се у
неколико дошустити може у колико се оно на општу корист позива; али
правдање које никакова призрења не заслужује онда, када се оно у
одбрану своју на народно мнење позива. А зашто? — Ето зато, што
је то мнење често основано на предрасуде, штетне по слободу, ште
тпе по срећу, штетне по напредак, штетне по лепшу и славнију бу
дућност васцелога народа. А ако икога, а оно је законодавчев посао,
да те предрасуде у народу треби, да их искорењава, а не да их
шодржавањем јошт већма распростире.
Искуство нам је показало, а показује нам по готову сваки дан и
то, да тај исти законодавац претера по каткад меру у моралној о
цени оне казне, која се преступнику за учињено зло има да нанесе.
Заблуда, која се бар у толико извинити даје, у колико законодавац
у тaкoвом случају строжије казни оно, што је по себи казнено и
што заслужује казну, па и ако у томе греши, што за учињени пре
ступ нанаша веће зло него што је оно, које је самим преступом про
изведено.
Знамо ми све то, па опет кажемо, да тај законодавац са њего
вим казненим законом не иде ни на што друго до на то, да зако -

ном санкционира као право оно, што се у оно доба, када он

закон донаша, код онога друштва, за које он закон доноси, као
право сматра.
Ми нећемо овде да излажемо наше мишлење о томе шта се
разуме под речју „право.“ Не ћемо једно с тога, што томе овде ни
је место, а друго и зато, што о овоме питању ни данас јошт ни је
распра међ правницима решена. За нас ће засад доста бити, да ка
жемо само то, да се у одговору на то питање боре јошт и данас
три школе: школа историјска школа шпекулативна и тако звана
уједињена школа. Прва почнне са Фактом; друга ашотрахира дела од
причина, које су их произвеле, па тражећи корен тих причина у
разуму, узима као право све оно, што овај одобрава да се чинити
може. Трећа, понајбоља и сложена из обе прве школе, она је школа,
која, узимајући Факта онакова какова су, гледа, да ли се иста са
глашавају са прописима здравога разума, па ако, — онда их подр
жава као вековима утврђене нетине, а ако не, она их именом насиља,
предрасуда и т.д. крсти, трудећи се при томе да се она и из успомене
рода људскога за навек избришу.
 * 227

Него да се на наш предмет вратимо.

Унутрашњост човекова изјављена у спољнему свету зове се ра
дња за разлику од дела, које поред осталога и продукт слепога
случаја бити може.
Да изјава те унутрашњости добије спољну Форму, да она пос
тане радњом, нужна су три елемента. -

Јер свака радња човечија ресултат је три збира.

Сложеност њена састављена је из умисли — ако хоћете назо
вите исту и замисао — воље и извршења.
У мисао, воља извршење, елементи су сваке оне радње, за коју
се чинилац на одговор повлачи, само ако се та радња јошт и по
закону казни, јер никакве казне без закона по оном Фајербаховом
изразу: Nulla poena sine lege.
Да се у мисао у души зачне, потребне су побуде. Јер, где нема
побуда, ту је и душевна делателност на миру. Побуде те могу до
лазити из материјалног света или оне могу бити производ самих на
ших душевних моћи, па било да се ове саме собом крећу без уплива
на спољну околину или да су оне следство наших примећавања.
Било материјална корист или намирење каквог душевног зах
тева покрећу у човеку жељу за извршењем онога што је умислио.“)
Него пре остварења те жеље порађа се у човеку борба. У тој
борби, он сам себи полаже питање, да ли да учини нешто или не.
Моћ, која изриче пресуду на то питање, моћ је коју ми вољом на
3HBaM10.

У тој вољи, која је код нас оно исто што и слобода, находимо
Ми и решење, као услов без кога се астење или нехтење ни зами
СЛИTII Не МОЖ0.

Из тога се види, да се ми не можемо да сложимо са онима,

чоји у радњи поред воље јошт и други неки услов, т. ј. решење
находе. Воља и решење код нас је свеједно. Јер онај, који је се ре
шио, онај је који и хоће. Или онај, који неће, онај је који се ни
решио ни је. За причину не разбирамо. Нека вас не збуне овде оне
Трепреке, које решењу на путу стоје, да се оно не изврши. Јер те
"репреке нешто су, што је сасвим спољно, нешто су, што је сасвим
***исно од саме воље. Ја хоћу нешто. Употребих све, што ми мо
гуће беше, да то што хоћу и у дело приведем, па опет никаква ус
----

") Старе криминалисте мисле, да побуда на злочин лежи само у намирењу

“ке материјалности. Ја и итам, ако је то тако, какву материјалност на
*рује онај, који сам себи живот одузима или који тирана на онај свет
“рати ради спасења своје отаџбине.
15“
пеха. Ко је томе крив? Да ли ја, што сам хтео, ал нисам могао, или
неки трећи. Зацело нешто треће, ван мојих сила находеће се. Нека
вас не збуни овде и онај појав душевна делања, кога ми двоумле
нели називамо, јер док је тога двоумлења дотле нема „хоћу“ или
„нећу,“ почем ово „соћу“ или „нећу“ чешто је, што је на мах што
опредељено управљено.
Воља је моја неограничена, јер она је оно исто што и слобода,
а реч „слобода“ потире свако ограничење. Ко је слободан, тај може
радити и оно, што је добро, и оно, што је зло. Ко је слободан, тај
је кадар учинити све оно, што у природи његових сила лежи. Друго
је питање, да ли ће он за то, што је учинио одговарати. — Ко хоће
разумом да ограничи вољу, тај ову потире. Ограничење воље може
бити, то ја не одричем, али само хоћу да приметим, да је баш то
ограничење, од стране моје учињено, доказ да ја могу нешто да чи
ним или не, па нећу: дакле да сам слободан.
Да се воља као следство умисли у спољнем свету појави, да
она добије своју Форму, да постане радњом, потребно је њено двизање.
Без двизања или кретања ове воље нема ни радње. Без ове радње
нема ни давања рачуна за њу. Воља без покрета — унутрашњост је,
а о унутрашњости, као о нечему, у што човек ни је кадар да про
дре, не може се ни судити — по оном изразу римскога права: „De
internis praetor non judicat.“ —
Ето тако нам се човек у његову делању у свету појављује.
Кад би запитали за крајњу причину тога делања, кад би по
тражили покрећућу причину на сам рад, онда би добили за одговор
да је крајња причина свака човечија рада нека цељ, која се пред
очима има —— цељ која се постићи жели. }

А како је код државе?

Да је држава правна особа — то ми сви знамо. Да такова о
соба, као н друго Физичко лице, мора имати своје цели — и то је
сасвим природно. Јер где нема цели — ту нема ни лица. Да та особа
мора имати на руци средства, којима ће те цели постизавати, и то
се код државе у свакидањем њеном раду показује.
Прва цељ сваке државе јесте, као што мало час рекох, одржање
правнога реда у њој. Та цељ управо је услов, без кога се држава
ни замислити не може. Она је основ, на коме је она подигнута. Она
је основ, који ту зграду подржава, како се ова неби срушила.
Средства, којима се правни ред у држави одржати може раз
нолика су. Могло би се рећи да су та средства она иста, која и при
ватним особама на расположењу стоје.
 229

Као год приватни тако и држава има право да се о својој без

бедности стара. То право даје јој њено самодржање. Средства слу
жећа за ту безбедност, или боље рећи средства, којима се свака мо
гућа опасност, која државном систему грози, отклања, двојака су.
Долази ли та опасност изнутра, онда предупређење њено надлежи
0c0беној грани државне управе — тако званој Полицији. Прети ли
та опасност с поља, онда је ту војска.
Ни полиција ни војска, нас се овде не тијчу. Јер ми о обезбе
ђавајућим средствима нећемо ни да зборимо. Него само хоћемо да
приметимо, да се зла и поред највеће осторожности у држави са
дана у дан догађају. Бадава ћете се ви окружавати оружаном
свитом — зрно које вал је намењено неће вас мимоићи, јер оно
ће вас и у салу храму божијелу, где дођосте да тешки терет
са ваше нечисте савести скинете, то ће вас зрно и ту наћи. Окаи
те се ви ваших детињастих /70 на га атља, „уга и те се 6 и 0 и ил” на че.4 а

застрашења, јер знајте, да се јунаци не боје смрти. Челичан ка

рактер не гледа на опасност: он утрчава у њу, ласкајући да ће
за собом, ако ништа друго а оно бар добру усло-пену оставити. Често
је одиста тако, јер је рачун, и ако касније, за добар признат.
Ми хоћемо, да кажемо коју о оним средствима, којима се др
жава служи онда, када та опасност предупређена бити ни је могла.
Хоћемо с тога, што смо ми уочили онај државни положај, у коме
се она по учињеном нападу, по самој повреди, находи.
У име тога велимо:
Као год што приватна особа има право да тражи од државе
не само то, да ова њена права поштује, него да то поштовање на
лаже и другима — тако исто и сама држава, сматрана као особа,
има право на то, да од појединих тражи да ови поштују оно, што је
она законом као неку светнњу огласила.
Напад, учињени на право другога, повлачи за собом одговор.
ВОСТ. —

Па коме се даје ова одговорност?

- У данашњим добро уређеним државама ономе, који највише
Јамчења даје да ће следства учињене повреде што више приближна
*ач боље рећи размерена бити према самој природи извршена зла. —
А ко је тај? |-

(Продужиће се.)
 230

П 0 P 0 T A
КАО УСТАНОВА ДРУШТВЕНА, ПОЛИТИЧКА И СУДСКА.

(Свршетак.)

И ако није тешко оборити оне наводе, који су напоменути до

сад, опет се мора призиати да је се врло тешко поуздати у пороту,
да ће она бити кадра и способна да реши она заплетена питања,
која постоје у грађанским парницама. Зато и неможемо одговорити
довољно на питање: зашто је ова установа одавно већ у обичају код
нас. Ми живимо у времену, у ком је тешко оправдати такве одго
воре. О свакој установи морамо знати узрока, морамо бити у том
бољи од праотаца. С друге опет стране то храбри и наше против
нике, те и они устају и прибирају доказе. Неприлика догађало
се је до сад доста. Оне су потресале цело правосудство и изазивале
јавно мнење на незадовољство са нашим правним стањем. То неза
довољство ми неможемо угушити тиме, што ћемо рећи: да садањи
нараштај није горији од ранијег. Такви одговори нису довољни за
данашње време. И зато је несмотрен онај посматрач који мисли, да
се може у томе помоћи са привременим средствама, или да може
одклонити зло тек са неким малим изменама. Врло је заплетено наше
право а примена му је скупа па неможе да одговори потреби сада
шњег радиног века. Промене мора бити дакле ако не желимо да се
сурвамо.
По кадкад жале се неки на поротнике и њихове изреке наво
1
дећи како незнају ништа и како су покварени — па упоређују из
реку поротникову са изреком научног и увиђавног судије. У новије
време заведена је једна важна установа. Парламентски акт, који је
установио нови соunty courts (Финансиски суд као контрола) у гра }
ницама његове надлежности поставио је поједине судије да суде на
место пороте у случају, ако један парничар неби хтео пороту. Но
поред тога учињена је јошт једна већа промена у броју поротника.
Сад се не захтева по старом обичају да буде 12 поротника, већ је
довољно њих 5. Што је тако узео законодавац сигурно је уверен био
да има страшно много парница које долазе пред соunty courts (Фи
нансиски суд.) Од њих много их је врло незнатни и маловажни, па
би теретно било узимати увек велики број (12) поротника. Што је
узет беспаран — неједнак — број тим се је ишло на то, да у слу
чајима, кад се поделе поротници у мнењама, нма превагу вишина,

плат
 231

а не да се тражи једногласност као пре. Како су опет при том по

зване судије да решавају и о праву и о Факту до неке изнесне вре
дности, тим је на грађанска дела пренесено начело, које овлашћава
помирног судију у мањим кривицама да употреби сумарни поступак.
У предлогу једног закона састављеног од друштва коме беше
цел да поправља право, беше оваки један члан: „Сва питања о делу
решавају судије, ако само неби захтела која странка да то реши
порота.“ Овако определење поставио је закон Њујоршки, који доз
вољава странкама — парничарима — да могу по узајмном договору
обићи сасвим пороту. С општег гледишта немамо шта навести про
тиву оваког определења; јер „volenti non fit injuria“ (т. ј. нема не
правде нигда, кад се учини коме оно, што сам оће.) При том чини
нам се, да нема никаквог основа, зашто неби дозволили парничарима
да обиђу пороту, кад јим је то воља. Кад опет зависи то од воље
парничара хоће ли или не да се суде код пороте, онда се судијама
намеће нов терет, што заслужује особите пажње, као што ћемо ви
дети доцније. -

Поред свега овога противници грађанске пороте наводе, како

порота по кадкад нз неразумевања суди рђаво. По мом мишлењу
Ово се догађа врло редко па и то само у оним случајима, кад пре
ма противним доказима изгледа ствар нејасна тако, да би и сам суд
имао грдне муке да изнађе истину. Судија који председава дужан
је и властан да при сваком делу целу ствар прибере укратко и да
је представи јасно пороти, — а тиме му је дана прилика, да подеј
ствује на поротнике и да их упути на праве резултате. А поротници
опет имају толико здравог разума, да се могу користити тиме. Осим
тога, власни су судови да нареде нову парницу (New trial) а то је
једно врло добро по само прескупо средство, које помаже да не буде
погрешака у грађанским делима. Истина је, да по кадкад дођу пред
пороту такве ствари, које она није кадра да реши.
Ово је н.пр. случају патањима, која произилазе из дугих и запле
тених рачуна, но таква питања неморају доћи пред пороту. Зајиста
У тим случајима најудеснија је домаћа судница (forum domesticum)
примирних судија. О томе научило је парничаре само искуство како
је непаметно пуштати се у прекомерне трошкове. Искуство је оба
вестало већ парничаре како је лудо полетети одма на суд, а овамо
после толиких трошкова и дангубе мора најпосле да дође ствар пред
помирног судију.
Истина лако је противницима ове системе да изнесу на средину
по неки пример па да њиме озопаче целу ствар, али тиме само они
232

не могу окушати ову систему и ништа није опасније, но се хватати

за поједине изузетне случајеве и по њима оцењивати сва остала о
пределења.
У држави једној, као што је наша, где је трговина велика, где
су Фабрике безбројне, догађају се врло често заплети у трговачким
одношајима и баш у тим одношајима узимљу се за судије поротници
из трговачког реда, који су с тим пословима упознати добро у свим
појединостима и који су способни да из основа претресу ствар и дођу
до истине. Из оваких људи саставља се порота. И зајиста Лорд Ман
cФелд не би био кадар да изради онако красно трговачко право, ни
да се отресе старог обичајног закона, који је ограничавао занатлије,
да му није била од помоћи трговачка порота, која је живо радила
да се на менице, нека документа и т. д. примену стара правничка
предања из времена Хајнриха и Едуарда. Не треба заборавити дакле
оне користи, које смо изложили у уводу овог одељка.
Говори се о Сократу, да је он први донео Философију из облака,
па је пустио да путује по земљи,
Исто се тако може рећи и о пороти, која се мало по мало све
више увлачи у народ, која учи неуке да разумеду право, природу и
круг свога овлашћења. Па кад би укинули сад пороту питање је,
какав би суд поставили на место ње? Треба ли тако да ослонимо
цео терет на судију, те да он као оно Франкиски кметови, изналази
и дело и да јошт примењује и право? Кад би тако било, нисмо си
гурни да ће се остварити суштаствена цел судског поступка, да ће
се изнаћи истина. Грдним пословима оптерећен судија неби био ка
дар да одма оцењује доказе и против доказе. Парница би ишла за
парницом, судија би сустао па би постао неспособан да врши своју
дужност онако, како треба. Сваки судија изводи закључке по свом
начину, сваки има особене теорије о побудама, које су покретале кога
на радњу. Неки је склон да непрестано сумња н да из просте окол
ности изводи непријатне посљедице. Други опет упадају у другу крај
њост. Сваки опет склон је да прабегне копштим правилама, која га
руководе у тешким и сумњивим случајима, а са некима тако су о
владала та правила, да их примењују увек, кад год им се укаже
прилика. Но одношаји живота људског мењају се, побуде на радњу
какву изгледају чисто друкче но што се чини, па је зато шасно, да
се поставе општа правила и по њима оцењивати све побуде. Тиме
поставили би правило: да се сваки при својој радњи управља по су
дијиној глави.
 223

Оспм овога, кад народ има учешћа у судству средством пороте,

суд добија већу важност и поштовање. Кад се решава само дело
искршавају разна мнења и судије, као и остали људи могу лако по
грешити, па погрешно оценити доказе. Отуда и видимо како се често
дешава да неког судију омрзну кад осете само да је пошао pђавим
путем. Такве неповољности избећи ће судија само онда, кад има по
рате. Где постоји порота, ту судија нема да ради ништа друго, до да
каже шта је право и да изрече осуду. Истина и у овом случају не
може избећи критику, али је пЗвесно да га нећеду кудити јавно. Зато
право вели Токвиљ: „Порота сужава истина правни круг судова,
али баш то и јесте оно, што чини те су судови ноћни. Може
се рећи да нела земље где би били судови тако поћни као су
дови у земљама где народ има учешћа.“
У осталом склоне су обично судије на претерано оштроумље
— а то је баш узрок што се често хрђаво схвати питање. Нпко
нема тако јаког техничког оштроумља као правник А ту је баш
тајна његове силе, коју је стекао грдним трудом, па је употребљава
увек. Отуда судија постаје роб Форама. Бољег лека противу овог
3ла нема другог но да се спорно дело преда људма чија разум није
измајсторисан, који су тек изишли из грађанског друштва, који нису
везани ни за какве предрасуде сталешке, — већ који су се упели
свом снагом да уклоне не споразумлење, вештачке нападаје и пре
вару. У томе обзиру порота је једино средство, те да се стане на
пут председничким оштроумностима, да се оне сведу у границе и
да се страна правна правила растумаче бистрим разумом.
У погледу своме можемо се позвати на једно мало делце Лорда
Солерса који вели: „Кад би судија решавао и стварно и правно
питање, — што би било кад неби имали пороте — онда би се
Судије за цело чешће варале и чиниле неправде. И у једном и
у другол питању судија може да погреши и да учини неправду
једној странци чега неби било у толикој мери кад би судија
решавао само једно питање Кад се претреса каково питање па
се у једанпут саслушавају сведоци и поднашају докази, порота
*е зацело боље решити то питање с тога, што је саствљена из
више лица и што је у нечем већ улозната са целом ствари.

Истина и поротници су судије, али један поже да појми лакше

ћ0 лножина. „
Ако поротник по кадкад и није тако увиђаван, опет у пороти
*ћи ће се средство да се поправи народно васпитање, да се поје
дини изобразе и да постану способни за ову дужност. Што год
234

више изображавамо и васпитавамо умове, што их год више учимо

да раде по основима хришћанства, тим ће они т. ј. поротници јаче
осећати како је велика одговорност њихова — а тиме порота ће
постати једна од првих установа судских.
Кад је опет умна способност једног народа ил јавни морал на
ниском ступњу и када се обвезности које истичу из заклетве, схва
тају олако онда за судску истрагу нема горе установе од пороте.
Није нам мило да наводимо примере, али је лако видети, да има
земаља где ће се узалуд покушавати да се уведе порота у криви
чним делима, а у грађанским јошт горе. (Тако инглеску Индију
могу назвати земљом, у којој не би било ништа опасније, но кад
би се саставила порота од урођеника. Сваки, који је упознат са
практиком индиских апелација, мора се уверити, како урођеници
поштују врло мало истину и онда, када су се заклетвом обвезали.
Покушано је, да се заведе у Индији порота бар за грађанска дела.)
Важност пороте постала је много већа у новије време од кад
су настале неке промене у праву, од кад је парничарима дозвољено
да при парници могу бити сведоци у сопственој ствари. Од тада
поред важности настале су и тешкоће за пороту. Чудно је, како нам
је Блакстон јошт пре 100 година означио да је недостатак у на
шем судском систему“) тај што се не заклињу и парничари. Он
вели: За сад је овлашћена једна странка да се позове на заклетву,
и да захте да се помоћу ње реши спор ако се не страши да шлаћа
трошкове и да се ствар не отеже. По кадкад, ако се парничари спо
разумеју, они иду пред судове обичне Одавно је усвојено у нашнм
правичним судовима да се у једној истој препирци дозвољава
једној страни да тражи истину заклетвом, а другој не, — и баш
то је и произвело толико шегодовање. Највише пало је у очи, што
је један исти суд данас употребљавао тај вид доказа, а сутра не. У
једној држави под једним законом таково доказно средство или се
мора дозволити свуда и свагда, или се мора нзбацити са свим. Ја не
поричем, да се цељ правосудства у велико потпомаже да се до ис
тине брже и лакше долази, кад се оба шарничара могу заклети у
својој сопственој ствари, — али тиме се даје прилика да буду
чешћа кирвоклетства и пороти је тада теже судити. Сваки је при
родно склон на то, да својим сопственим одношајима даде користан
изглед: Сваки боље памти оне околности, које су му користне, а

“) Непојмљиво је да се јошт у томе може осећати недостатака. Кад измеримо

историски ток и развитак правни, опазићемо да није тако већ противно. У
 235

по нагону тежи да избегне оно, што му је од штете. Све то гони

пороту да боље нази и разликује представе које износе пред њу
парничари. Отуд се рађа нека тешкоћа за пороту; али то би исто
било и за суд, — а кад је тако, онда то није никакав основ против
пороте у грађанским делима.
Да порота ради како ваља треба гајити васпитање у народу.
Под васпитавањем не разумем да се народу пооштрава само ум, већ
да се упућује на релиђијозна правила, која ће му служити за пра
вац у радњи. Обично се држи „Да цео устав с краљем, горњим
и доњим домом, и сва права и штатуrи имају једну велику цел
а та је, да пошљу 12. Људи на поротну клупу.“ Ово није прете
рано; јер шта се хоће са уставом друго до то, да се даде сваком
негово право, да сваки ужива своју слободу, своју сопственост
и своје право 2 Дванајест људи на поротној клупи у нашој су држави
велики ашелациони суд свагда, кад год буде нападнут који грађанин
велики или мали. Нека Бог да, да ово остане за дуго! Докле други
народи уздишу под потресима револуције и с незадовољством гледе
на своја грађанска уређења, нека Бог да да Енглеска дуго задржи
своје характерно одликовање, своју склоност к установама која је
застала од праотаца и нека сваки с поверењем беспристрасно врши
судство и уважава право.

фP A НК 0 B. A ф И ЈМ () () 0 ф И ЈА
КАЗНЕНА ПРАВА.
(Продужење.)

ГЛАВА ЧЕТВРТА

Право казнења пије право мистичко изведено посредно од самога неба пити
је опо какови пренос — делегација — учињени од Бога човеку.
(с и ст км Јос и Ф. А мкст PA).

Рекосмо, да право казнења не доводи своје постање нити од

какова природна права, које се особи приписује, нити пак од уку
пне друштвене користи, нити је оно основано на каковом од искона
уговору, на коме би друштвени ред основан био,
236

Па да ли сад неби принуђенн били да ово право узмемо као

некакву мистичку делегацију — пренашање — учињену од самога
божанства на друштвену власт, те тако да то право казнења схва
тимо више као орган неке божанске освете, неже ли као орган
саме правде, дакле као какву страховиту и не појмљиву силу, које
људи, па ма какова они достојанства на земљи били, ништа друго
до слепа оруђа нису.
Ово мнење имало је својих приврженика, како код Богослова
— Теолога —тако и код политичара наравно онакових, који су се
божанска права придржавали, приврженици више или мање раз
ложнији више или мане следственији више или мање упорнији у
својим потврђивањима.
Борце овога мнења, ви ћете наћи у Тертулијану, у Августину,
у Селдену. На прво место између њих свију долази Јосиф Местар.
Својом помамном енерђијом, својом дивљом речитошћу, са ко
јом је бранио ово своје мнење, Местар је одањ начинио неку сво
јину, шта више могло би се рећи да је он то мнење у својој лич
ности оличио — идентификовао — Па и ако оно просијава кроз
сва његова дела, и ако су њиме сви његови списи задахнути, као
што је истим и сам његов дух задахнут био: то су опет „вечери
петробуршке“ (Les Soirées de Saint — Реtersbourg) она Местрова
дела, у којима је он овоме мнењу највећи полет, најживљи нзраз дао.
Зна се добро, о чему говори ова књига. У цељи тој да убеди
народ о томе, како ничега бољега на беломе свету нема до тога,
да други нами управља, да нас за нос води, као што овчар води
невино стадо, које тамо нагиње, где он хоће; доказивајући да на
род нема право нити да оцењива, нити да контролише, нити да пре
нначава, а јошт мање да што измењава — па ма то било и једно
гласним сагласијем — у својим законима нли другим установима или
да свргне данас постојећу неваљалу, мучку владу — Местар је
ишао на то, да докаже, како је једини Бог узео бригу на се, да
се о пословима тога народа стара, па се ти послови тијцали мате
ријална или умна света, политичка или релиђијозна бића. Јер тај
је Бог онај, који не дозвољава човеку да буде што друго но оно,
што је; јер је он онај, који је његов законодавац, његов наставник,
његов суверен, његов судац.
Начин ове владе назвао је Местар: Божије управљање светом.
У овом називу нема никакoвa мoгућа двосмишља. Јер овде се не
говори о оном општем веровању, освећеном како философијом тако
и релиђијозом, како умом тако и самом вером, — о ономе веро
 287

вању, по коме се држи, да се божанско ушрављање било моралним

или друштвеним редом показује у самим оним способностима, којима
нас је Бог одарио, у самом напем разуму, у нашој савести, нашој
слободи, у оним општим законима који овом слободом управљају,
као условима, који су нам од природе самих ствари, па и самим
разумом прописани, условима који трнумвирање неправде пнасиља
само као нешто времено допуштају. — Не! То није цељ ове књиге.
Цељ, коју писац „вечери тетробуршких“ пред очима има, цељ
је не само много више мистичнија него и позитивнија. Писац тога
дела хоће да докаже, да је посредовање Бога у шослове овога света
или боље да кажемо у политички или грађански живот какова
народа, — да је то посредовање по све посредно, и да се оно на
пречац збива. Људма је дакле остављена алтернатива или да се
слепо потчине — божијој — вољи или да се упропасте тиме, што
ће у потпуној немоћи један другоме главе доћи.
Тако појмљена влада божија, могла би се само једним једин
цатим средством оправдати. Средство то била би могућност, да се
на рачун Бога ставе сви они нереди, све оне неправде, које ми предста
вљајући њега овде на земљи трпимо, и то не као нека искушења, која би
нас за бољи живот спремити могла, јер би то било друго питање, или
прелаз од земаљскога на душевни живот, него нереди и неправде
које ми сносити морамо као законске казне, као удовлетворење
које смо дужни да дамо освети — овоме гњеву божијему само зато што
смо рођени, јер су сви људи у опште узети кривци, а сви опет трпе
само онда, када муке заслужују. Запамтите овај навод, јер је он
онај камен, на коме се зида цела грађа, јер је он основ, на коме
почива цео систем, јер је он извор одакле куља читава хрпа на
чела једно од других чуднијих.
Земска влада божија или посредовање Бога у судбу човечија
друштва показује се пре свега, и нарочито по Местру у казнењу
криваца, у број којих спадамо сви, подељени додуше у разне сте
пене, или што је свеједно, влада се ова огледа и у нанашању са
размернога зла према самима учињенима преступима, од којих је
земља свакад окаљања. И почем су владари, и то закони владари,
представници и слуге божије на земљи, то прва њихова прерога
тива, први придев њихове власти мора такође бити тај, да казне оне,
који су казну заслужили, да они одређују ове казне, да о животу
и о смрти у најпространијем смислу ових речи располагати могу.
Видите, како је Бог добар! Видите како је видљива и додирљива
она заштита, којом он покрива земске владаре. Па да би ово извр
238

шење у целој његовој строгости што више олакшао, Бог навалице

ствара у сваком оном тренутку, када ти владари нађу да се о бићу
и простору њихових држава ради, живо оруђе, оруђе ван природно,
које н ако је из ништа као и остали људи постало, опет је само
за ову једину употребу згодно. Ово оруђе, ово је онај џелат, о коме
нико са толиком речитошћу са тако силним уображењем говорио
није, као што је писац „вечери петробуршких“ зборно. То је
онај џелат, у коме је Местар оличио своју мисао, у њему се находи
све оно, што је и у Местру било, на његовоме лицу находе се и оне црне
боје, којима је сам Местар испрљан, његов је дух пун оних тужних
појмова , који су око душе самога Местра облетали. Премда
је опис овога џелата по готову свуда цитиран, ми држимо, да неће
бескорисно бити да га изнова наведемо и на овом месту. Ево како
ОН ГЛАСИ.

„Из ове страховите прерогативе, о којој сам мало час го

ворио (право казнења) следује, да мора бити једнога човека,
кога ће се определење у томе састајати да извршује казну над
свима онил делима, које је човечанска правда за казне на огла
сила. И одиста овај човек налази се свуда, без да и сам зна да каже
како је се ту нашао, јер и сали разум није кадар да пронађе у приро
ди човечијој ни једи у побуду, која би могла да о предели избор овога
занимања. И кад вам овако зборим, господо, ја знам, да је код
вас већ и у крв прешао онај обичај, да о стварима размишља
вате, па зато ја и не сумњам да ви и о овом и елату ни сте више
пута мозгали. Какав је дакле овај неизјаснили створ, који је
се е остале како пријатне и собом корист донашајуће тако и по
штене, шта више и почастне занате занемарио, — занате које
човек са својом слособношћу на сваку столу по толико сусре
ћа, — какав је велим тај човек, који се поред таковиа занимања
одаде на то да своје ближње мучи, да њима смрт задаје. — Да
ли је његова глава и његово срце онаково, какова су наша “
Или може бити она имају нешто особено, што се са нашом
природом сложити не да г. И што се мене тијче, ја о томе и
не могу да сумњам, да нелаг, што се њег жве спољности тијче
нала раван није, да он није , ка и ми, рођен : али при свем
том ја опет велим, да је тај исти и елат неко изванредно биће
и да је за постојање његово у човечијој породици потребан
особити указ, један нарочити — fiat — признање стварајуће
силе. Тај челат створен је ка што смо и ли саздани Погледајте
само каково „пнење о њему имају људи, па онда изреците, ако
 239

узможете, ваш суд о томе, да ли тај исти и елат сме да не зна

за ово мнење или да на њ удара. Тек што му је власт опреде
лила станиште, и тек што је се он у њ уселио, ви ћете ви
дети, како се друга станишта около њега расељавају, како се
смештају тамо, одакле се његово више не може да види. У сре
дини ове самоће, ове самохране пустиње, он живи са својом
женом, са својом децом, који му сваки дан показују оне муке,
у којима човек издише. И без њих, он би само за издахе знао
— Буде ли какови потребни знак дат, дође ли какови гадни
званичник од стране саме правде, да мутне на његова врата,
да га извести о томе да је он потребан, а он мора одмах да
дође на каково јавно место, на коме је сакупљена дрктајућа
гомила светине. И ту му даду каквога преступника, који је
отровао или који је оца убио, или који је свете ствари покрао.
Он га дочела у шаке, обали га, привеже га за некакови оризон
талан крст, подизајући већ своју руку. И тада наступи мртва
тишина, у којој се ништа више не чује до прасак оних костију,
што се под пречагом ломе и до јаука несретне ове жртве. Па
шта за тим то човечије створење чини? Ето шта одвеже несрет
ника, однесе га на неки точак, раздрузгани удови светлуцкају
кроз сунчане зраке; глава оборена, косе разчупане, уста отво
рена ка у какве хале, а по каткад из тих уста зачућете по неку
реч која смрт у помоћ позива. Па он већ сврши, срце му удара
живље, па како да не удара када га је радост раздрагала. Он
сам седи одаје хвалу. Он вели сам у себи: Нико не може боље
од мене да точком ломи. Он силази, он пружа крвљу обојену
Руку, а правда пу издалека пружи по неколико златица, које он
са собом однаша, кроз читаве редове од људи који са тога
места пуни ужаса одилазе. Он седа за својом трпезом. Он једе,
*же у постељу, и става. И сутра дан он се буди а на јави
*исли о свачему само не ономе, што је јуче учинио. Па да ли
је то човек? Јеer : Јер и Бог га прима у свој зграп, дозвоља
*ајући му да од њега политве проси. Он није никакав крими
налиста — и ако се до данас нико усудио није да за њ рече,
да је и он добродетелан човек, да је човек кога треба поштовати
кога треба љубити, и т. д. //икаква му се морална похвала
одати не може: јер се е ово претпоставља односе човека ка чо
*еку. Он пам не находи се у таковоме положају.“ ")
""""------------------

*) Soirees de Saint — Реtersbourg, 1. св. стр. 35. и сл. издање Лионско 1845. г,
240 --

Један део овога ужасног цртања по несрећи сасвим је исти

нит, тај је део излагање оних казни, које су баш у очи Француске
револуције биле у употреби у целој Европи. Али што се онога џелата
тијче, за то би било боље место у каквој ХоФмановој или Нодије
ровој причи, неже ли у једном делу, које се занима са политичком
Философијом. Ова паклена свирепост, коју џелату пребацујете, то је
ужас онога Фанатизма и незнања онога старога друштва, оних ста
pих закона и старих судова, једном речју онога стања ствари који
ви хоћете да одржите вечито, као тобож неку божанску установу.
Данас, кад је и само друштво много милосрдније, данас када је чо
векољубље мах свуда, па и усамом казненом закону обузело, — да
нас је и сам џелат постао много човечнији и не наличи више нигде
на ону Фанатичку личност, о којој нам ви причате. Хоћете ли да
га сасвим нестане, као што се с поуздањем можемо надати, да ће
се једном са лица света изгубити, а ви укините смртну казну . —
Говорећи о овој теорији, ја сам се морао задржати код ових
тужних речи, јер оне су оне које су највећа упечатка на духове
учиниле Ово нека је, ради мога оправдања, мимогред речено.
Дозвољавајући казне само у име одмаштења, у име божанске
освете, и то без икакве користи по само друштво, без икакве цели
на то, да се кривац поupaви, врло је природно било и то, да их је
Местар од реда све правдао, да их је он све као подједнако закон
ске сматрао, и да се он никада на закон, па ма уколико овај строг
био, тужио није. Местар никада није могао наћи да тај закон
одвећ често или сувише строго казни. „Када, је зла сало на земљи
рекао је он, то га мора свакада и бити, следовно, њега треба
непрестанце средством казне угушивати . . . . . . . Мач правдин
нема никаквих корица. Он треба вечито или да прети или да
*
удара. Па шта хоћете и да кажете друго до то, онда када се
на неказнење престула тужите? // за кога су батине, „З(г Ж6980

вешала, а за кога ли точак и сажигалиште ““.“)

Шта више Местар неће да дозволи и то да се правда може
преварити, У главу његову никако не иде тај Факт, да је она икада
невннога осудила. Па са каквим је презрењем жигосао једно од нај
племенитијих дела Волтерових: обрану Каласову. Једно с тога, што
што је Калас дух свој на точку испустио, само зато, што је Волтер
тражио да се његов процес претресе, за Местра је довољан доказ,
да је Калас био крив. И ако би неки остао при своме мнењу, или

*) Soirées de Saint — Реtersbonrg, ев. 1, стр. 42.

 241

би пак покушао да га са својим разлозима сасвим у беди о томе,

да је било одиста и таквих случаја, где је неки на ешафоту окривљен
за преступ, погинуо, па се за њ доцније доказало, да је невин са
овога света отишао тиме што је прави виновник пронађен, — само
зато Местар му је тада са ладнокрвношћу каквога великога госпо
дина одговарао: Такови је злосретник по свој прилици учинио ка
кови преступ који се дознати није могао. Овај каваљеријски начин
раздавања правде опомиње нас на онога папскога посланика, који
је за време сече Албиганаца викао: „Удрите, сеците само, Бог
ће познати излећу њих оне, који су његови.
Пошто је о казнама говорио, Местар се занима са болестима,
које су пред његовом очима само друга правдина Форма или по ње
говом називу „не уморима божија освета“ Све или поготову све
оне болести, од којих дух човечији страда, по његовом су мнењу
казне, које смо ми или због тога, што смо згрешили или што смо
пороцима одати или што што смо престушили , заслужили. Сваки
душевно болестан крив је. „Што се мене тијче, рекао је он, ја
*“ могу а да се не придружим мнењу онога аполођиста који
тврди, да све болести имају свој извор у каковом пороку про
***номе самоме еванђељу“ — У осталом ми и ако нисмо сами
Крива, што смо болестни, ми смо криви због наши предака, од којих
*мо ту болест наследили. У след догме пренашања казне, ово је до
*9љно, па да наше муке као законске буду оправдане. Његово уоб
ражење створило је код њега неки нов патолошки систем, по коме
“ болести у њиховим променама по готову сасвим постају по ана
дођији грехова и преступа. Него ово су особено карактеризоване
“лести, или оне болести, које су под особеним именима познате,
“; удар (apoplexie) uигерична несвестица (phthisie pulmonaire),
*Утица, (jaunisse) водена болест (hydropisie) зараза (lépre) и т.д.
“)“ онога кога снађу као преступника много више покваренијег,
Много више неваљалигег оптужују. „Што је човек добродетнији,
88.411 Меer ap, ТО је он више сах рањ ен од они х боле сти, моје
особени назив имају.“ Ово је доказ да Местар до онога доба, када
Ј“ ове речи писао, није ни од једне од ових немоћи спопанут био,
* да је са здрављем боље код њега било но са благошћу. Него ма
“ пророк да је Местар био, он опет није предвидео, да ће од
“плексије умрети, а апоплексија је стављена у број оних болести
**је је казна прописана, и које су као не хришћанске познате.
Сама пак наука, и то онакова какова је данас, такова какова
18 методом аналитичким и индуктивним, методом ХVШ. столећа по
up a s 4 • 16
242

стала, — сама та наука донела је са собом губитак наших права,

најжалоснију од свих наших немоћи, најтежу казну, која нам је
икада од божанске правде задата бити могла. У место да се сво
јим крилима, као што беше намера самога Бога, вијне у небеске
просторе, наш дух и данас овде по земљи пузи; он се и данас јошт
болан и жалостан по земљи повлачи. Оваково стање управ је оно,
у коме се наука јошт у своме зачетку находила у ономе моменту,
кад ју нам је Бог средством речи саопштио. Гресима људским, њи
ховим неверовањем, њиховим преступима — та је наука постала
данас оно, што је. Ово мишлење, на коме је цела боналдова
Философија основана, било је предавано први пут од ТеоcoФа
Мартена. Од овог учитеља позајмио је ту мисао и писац вечери
петробуршких, а позајмио је само зато, да би је некако у свом оп
штем систему у хаљину обући могао. Све што би ум човечији а
средством овога и само слободу постидети или боље рећи порушити
могао, све је се то чинило Местру као нешто добро, што је за пред
мет његове ружње узети, требало, негледајући на то из чије се руке
оно узимало.
Али ево на несрећу мишлења сасвим другога реда, мишлења, које
терајући начело одмаштења до крајности, позива нас да прокунемо и
да презремо и оно, што је најдостојанственије наша милосрђа за
онај део рода људскога, који је најжалоснији и највише сам себи
од свих осталих људи остављен. Ако је човек незналац, као што је
и несрећан, једино с тога, што у томе ничије до његове кривице
има, једино зато, што је охол или што је се повиним преступа учи
нио: онда шта да мислите о онима, који не само што су се од ис
тине удаљили, него код којих нема ни једна трага од те истине,
који не само што су и даље у сујети и обмани какве лажне науке
какве покварене цивилизованости заостали, него који обастрти гус
том тамом, каковом и пре беху, и незнаду за ту цивилизованост. Шта
да мислимо о дивљацима? Дивљаци по Местру нису деца која нас јошт
стићи не могаху или људи заостали иза браће своје само зато, што
нису познали пут којиме су ови ишли. Не! То су људи, који су по
готову до скотства досаели, људи који су савршено пропали, људи
који су огрезли и остарели у преступима. Ово су они, који су ве
чито проклети, вечито презрени, ша као тикови и праведно морају
да трпе све оне беде које их море. За те људе, ми немамо довољно
речи, којима би наше гнушање спрам њих изразити могли. Премда
је ово ужасно цртање постало већ ка нека обична ствар, то ми опет
 243

хоћемо, да наведемо овде сошствене речи Местрове, јер се бојимо,

да нам се иначе неби пребацило, да смо у томе излагању претерали.

ПРАКТИЧК И ДЕ 0,

1 Уговор миразни.

Код суда једног повела се беше једна парница о интабула

цији. Настао је био спор о томе: да л се може уважити ин
табулација или не. Ко је тражио интабулацију доказивао је да је
на законом путу и да оствари своју тражбину подноси документе.
Противник његов опет упео се те доказује да он нема права да за
хтева интабулацију на дотично добро — па и он подноси документе.
Спор тај претресан је подуго — па је повукао за собом многа
питања, према којима човек мора остати у некој забуни. Питање о
интабулацији изнело је на средину многа друга питања, изнело је
ПHTaH,6 : 0 сопствености, о миразу, о поклону, 0 начину КаКО Се

прибавља сопственост и т.д. и сва та питања остадоше не решена.

За сва ова питања суд није ни разбирао и ако се у ствари самој
неможе изрећи осуда пре, док се не реше та питања. С тога инте
ресантно ће бити да укратко означимо цео спор, нападај, одбрану,
побуде и осуду, па да онда пређемо критички део по део.
Грујица тужи суду масу пок. Маринка за дуг, па ради сигур
ности тражи да се стави интабулација на један плац Маринков. Но
Удовица Маринкова Станија устаје против тога па доказује да плац
није сопственост њеног мужа Маринка већ њена; јер га је она до
нела од оца као мираз.
За доказ да је спорни плац њена сопственост Станија подноси
талију од год. 1864. Ту тапију потврдио је општински и варошки
суд па и полиција. У њој стоји израчно ово: „Ја — отац Станијин —
9стулам ноне зету Маринку плац као мираз уз љегову жену
Станију.“ |-

Грујица се такође позива на тапију, коју је издао отац Стани

јин у год. 1865. своме зету Маринку. Да ју је издао сведочи про
токол самог суда на коме 1865 год. Маринко тражи да му суд ва
рошки одостовери тапију коју му је издао старац и која је потвр
ђена општинским судом и полицијом. Кад је призван старац стоји
16“
 244

одиста у протоколу судском, како он „уступа своме зету Маринку у

сопственост један плац као мираз уза жену.“
Настаје сад питање измеђ парничара: који ће доказ одржати
превагу? Оће ли вредити више она тапија од 1864 год. или прото
кол судски од 1865. год.
Станија обара протокол са тапијом и вели: „законодавство је
нашло да је талија најбоље средство, којим се доказује сол
ственост.“ Поред тога протокол судски нема „оних нужних услова
који се захтевају“ за талију. Из њега се не зна, чије је имање, које
је, где лежи, колико је и које су му границе. Најпосле Станија се
брани и тиме „да отац њен није био властан да располаже са ње
нили имањем.“
Грујица се опет вата протокола. Не побија прва два навода
Станијина, већ обара само онај последњи и вели: „Није истина да
отац није могао уступити плац. Плац је његово добро. Сопстве
ност није он пренео на њу, но на зета.“ Што је у тапији упо
требљена реч „мираз,“ вели Грујица, то не означује „основ“ т. ј.
да је плац дат као мираз, већ означује „узрок“ зашто је дат плац
зету т. ј. зато, што му је узео кћер.

По 6 уде судске:

1) Станија не доказује ничим да је плац њен, по напротив

протоколом и талијом доказује се, да је плац уступљен Маринку
зету у сопственост а не у мираз.
Што у тапији стоји реч „мираз“ њом је означена само разлика да
плац није продат за новце () И ако је употребљен тај израз —
мираз — према š 292 зак. грађ. и овог тумачењу (зборник У стр.
259) тим се не ослабљава право Маринково, јер његов старац ногао
је да му уза кћер уступи плац у сопственост (š 531 зак. грађ.)

() су да.

Остаје снажна интабулација као на сопствености Маринковој.

У овом питању треба пре свега да знамо: шта је мираз па онда
да испитамо природу и характеристику уговора миразног. Кад смо
с тиме на чистини онда треба да добро оделимо оне одношаје, у ко
јима стоје поједина лица спрам добра које се доноси у мираз. При
миразу видимо где играју ролу три лица: таст, жена и зет. Сви
 245

се троји јављају као неки раденици, којима је предмет рада пре

свега брак а за њим мираз. Кад сви троје имају улогу разуме се
да ваља измерити у каквом се одношају јављају они једно спрам
другог и спрам добра миразног.
Дакле шта је мираз? Ништа друго до „оно добро које жена
донесе мужу ради лакшег живљења“ (8 760 грађ. зак.) Цел ми
раза јесте да се олакшају терети брачни. Мираз се оснива на самом
уговору брака — па и он спада у уговоре. По томе шта ће ући у
мираз зависи од самог уговора. По њему као мираз може се сма
трати или само оно што донесе жена онда кад је ушла у брак, или
и сво имање које би доцније припало жени ма од кога.
Разлика има и сувише и особито ваља пазити која је усвојена
система при уговорима брачним да л је т. ј. система заједнице и
ловне, или систела миразна — уживања или најпосле „Жеff/06 ита.

Није све једно за посљеднце уговорне, кад би се узела ма која си

стема. Према системи заузима се и друго гледиште. Где је заједница
имовна ту одма при миразу игра ролу и воља таста н воља таште.
Ту зет неби се могао позивати на оно што је учињено привидно у
некој форми: више вреди оно што је у ствари, но оно у форми.“
(Plus valet quod actum, quam quod scriptum intelligitur.)
Кад знамо сад шта је мираз да се упитамо, у каквом одношају
стоји жена — невеста — спрам добра које јој даје отац као мираз.
Какви правни одношаји настају у обзиру на оно овлашћење, којим
жена — млада — може да располаже с тим имањем? Оће ли се жена
ту сматрати као прост притежач добра, који је властан тек да га
ужива а сопственост припада другом? Ко је дакле сопственик ми
разног добра? И ако добро прелази у сопственост женину, то од ког
тренутка постаје она сопствеником, а када опет престаје право та
стово? Ово је зајиста најважније питање у овом нашем примеру, нај
важније с тога што ми видимо у њему, „где отац даје ћерки ми
раз па га после једне године пориче.“ Видимо дакле где миразно
добро остаје у сопствености старог господара.
Ми знамо да у сваком праву па и код нас постоји више начина,
којима се задобија сопственост. Таквих начина код нас — а и свуда
скоро има шест:
1) Заузимање (окупација — тај начин постоји само онди где
има ствари које нису ничије.)
2) Прираштај;
3) Насљедство;
4) Шоклон;
246

5) Уговор;
6) Застарелост.
Помоћу свију ових начина да је се задобити сопственост. Према
овоме који ћемо начин сад да применимо на мираз, ако узмемо да
мираз прелази у сопственост жене? Да је мираз уговор то ми знамо,
само је питање међу које уговоре долази.
Као што се види на први поглед од наведених начина којима
се задобија сопственост четири одпадају, а наше питање врзе се око
поклона и уговора. Изгледа као сумњиво да л да узмемо мираз као
поклон, или као особити неки уговор.
По нашем закону невешт могао би тумарати и тамо и амо; могао
би се ватати час за поклон час за неки особени уговор. Ако узмемо
само 8 500 грађ. зак, онда нам изгледа да је мираз поклон, јер у
том 8-у стоји овако: „Поклони које учине родитељи за живота
својој деци или кћери у мираз и свадбарину и т. д. И тако ако
је мираз „поклон“ онда јесумњива сопственост женина и није ста
лна. Као „поклон“ мираз би се могао у извесним случајима пори
цати (8 567 грађ. зак.)
blо ја велим да се мираз не може сматрати као прости лока он,
већ као особена врста уговора.
Да се неможе сматрати као поклон ево да видимо. При поклону
имамо пред собом два лица, једно које даје поклон, а друго које прима.
Одношаји који настану за поклоном ограннчени су правно само на
ова два лица. Обвеза правних неможе бити ни за кога. Поклоњач
поклања своје по својој вољи, примац прима и опет по вољи. Ни
један ни други не раде по принудама законским; ничија се воља ту
непотрже и не дохвата. Кад је то онда ни посљедица за трећега
неће бити. -

Напротив при миразу имамо пред очима три лица а кад дубље
pacматрамо ствар, не три но целу породицу. Једно је лице таст, друго
његова ћер, треће зет. Кад се закључава брак изилазе на средину
сва три лица. Сагласна воља склапље брак а узањ таст обећава и
неко шмање ради лакшег живлења. Зет уговара брак под условом да
му се даде мираз. За брак везан је овај уговор. Из њега истиче.
Кад је брак свршен престаје питање о вољи тастовој — и на место
ње јавља се уговор, јавља се обвеза.
Кад би упоредили, мираз са поклоном, онда би таст властан
био порицати мираз. И онда осуда судска која није хтела да уважи
прву тапију не би била противзакона. Но и да узмемо да је мираз
поклон, опет је судска осуда не закона. И поклон не може се опо
 247

зивати по вољи онога, који га даје и при њему није сопственик

„локлоњач“, већ „примач“ само условни. Примач примио је поклон
шод условима које је усвојио закон. Ти услови изречени су у
8 567. грађан. , Зак., по коме поклон се може опозвати у два
случаја:
1) Ако поклоњач тако осиромаши да не може да живи:
2) Ако је примач неблагодаран. То су једина два случаја по
нашем закону када се може порећи поклон. Па ако је мираз поклон
ушитајмо, на основу чега суд не уважи ону прву ташију с којом
је отац дао у мираз ћерци један плац? Ако је суд сматрао мираз
као шоклон, ако су уместни они наводи Грујичини кад каже: да је
отац властан био да располаже са својим добром онда питамо
да л је наступио који од она два случаја, када се може порећи
поклон? -

Суд зато није разбирао. Суд се није ни обазрео на прву тапију

он се дочешао протокола. Тим је прећутно изрекао: да при миразу
остаје сопственик увек таст — отац —
Да то бити неможеур ево ћемо узети исто правило с друге стране,
Ша да га применимо на зета. Кад би таст могао по вољи да опозива
мираз, који је дао; кад би он остајао увек сопственик онда би до
шли у сукоб са самим браком. Услови на основу којих је закључен
брак пошада ли би понда неби било уговора миразни — већ би они
ишли у поклоне. Тиме би се задао удар породици, и целом нара
штају који би се исплодно из брака — а то бити не сме. Ма каква
система постојала ми видимо где сви изображени народи теже да
очувају оно, штоје женино, јер то засеца у интерес државни.
Даље ако узмемо да се мнраз може ошозивати по вољи онога
који га даје доћићемо у сукоб са самим нашим законом. Наш закон
мираз не сматра другче но као сопственост женину — ако неби
било уговорено противно. По 8.416 грађ. зак. Имање које донесе жена
мужу сматра се као њена сопственост и по смрти ИДе. На Њене насњед
нике, Ilo š. 524. Поред тога што је задруга дужна да издржава оставшу
удовицу, „удовица има право да задржи свој мираз.“ По 8. 479. кад
се деле насљедници „изcraеља се из имања најпре мираз.“ По 8.
184 кад се отвори стециште противу мужа „оделиће се имање
женино“ и т. д. Сви ти ŠŠ и јасно нам показују да наш закон сма
тра мираз „као сопственост женину а не као поклон.“ Кад дакле
мираз прелази у сопственост женину онда њен отац није властан
да доцније на протоколу њен мираз устуша у соuственост своме
вету. Кад отац иије био властан на то онда ни суд није могао на
 248

pицати да интабулација постоји, нити је могао давати превагу доц

нијој тапији н протоколу донде, докле год постоји прва тапија. Да
има важност доцнија тапија суд је требао да чује вољу женину,
јер је она сопственик.
Да је тако о томе нас уверава и Француски закон који је у
својио је исте системе у брачним уговорима, које и наш закон. У
8 959. Фран грађ. закона стоји изриком: „Локлони који се учине у
корист брака самог не могу се порећи онда кад би били неблаго
дарни они који примају.“ ")
Тим је Француски закон јасно означио да је мираз друга врста
поклона. То се огледа и у 8 1518 Француског грађ. зак, у ком стоји:
„Друго је питање, кад је реч о шоклонима које учини један брач
ник другом, тада поклон се може опозвати због неблагодарности.
Лепо нам о том говори 7 ролон у тумачењу грађанског права“ у
станова миразна јесте за оца и мајку природна обвеза, она се
држи више продаје но поклона“ (стр. 161 точ. 130 Du Contrat de
mariage 1857 I. vol.) Аустрнски опет закон Š-ом 1220 везао је ро
дитеље да су дужни дати што у мираз ћерки према стању, кад она
сама неби имала ништа. Да мираз прелази у сопственост ћерке види
се и из 8 1223 аустриског грађ. зак. по ком ћерка не може захте
вати нови мираз, ако би упропастила како онај први и т. д.
Кад знамо да је наш закон преведен из аустриског а попуња
ван унечем и из Француског — онда не можемо ни мислити да је
наш закон одступио од њих. Остаје дакле и по томе да мираз пре
лази у сопственост ћерке.
Кад све ово сакупимо укратко излази да је главно питање било
| при нашем овом случају о томе: Прелазили мираз у сопственост ћер
ке и ако прелази то од ког тренутка. Кад смо с тим питањем на
чистини онда се имамо уватити за ону тапију коју је поднела Ста
нија и ако има све законе услове, онда је Станија сопственик. Суд
је имао најпре да реши оће ли да важи Станијина тапија или не.
Али он обилази то-а по којим основима не види се.
Што је дакле суд решио да остане интабулација као на добру
Маринковом, радио је незаконо. Интабулација не вреди, нити Станија
тиме може изгубити своју сопственост.
Урош Кнежевић.

_________----

1) њеš donations en taveur de mariage ne seront pas revocables pour cause dº ingratitude
 249

Неколико речи на чланак „О кривичној урачунавости.“

У 3-ћем броју „Судска листа“ изађе један чланак „о кривичној

урачунивости“ као поглавнтом питању у науци „казнена права,“ па како
је то питање од велике важности по саму науку, то налазимо за
дужност, да ваља и ми коју о том да прозборимо.
Није нам намера да изнова овде говоримо о урачунивости, него
ћемо само да покажемо у чему се не слажемо са писцем поменута
ЧЛаRIКа.

Одмах после неколико редака на интање који се услови за ура

чиност траже, побројани су у том чланку 5 и то следећи:
а. Слобода.
б. Знање доброг и злог.
. Намера.
. Способ средства (оруђа)
д. Способ предмета, на ком се имао произвести, или са којим
се имао учинити престуш.“ Без ових услова вели писац нема ни речи
0 урачунивости. Но то је погрешно. Од свију ових побројаних усло
ва само су ова два: а, слобода или воља, и б, знање доброг и злог
или моралан разум, услови урачунивости. —
Намера није услов урачунивости. Човек може бити крив и за
она зла, која је из нехати дакле ненамерно учинио, Ради боље ja
сности да узмемо овај пример: Н. пуцо је ради шенлука где год
на сабору, где свет врви, и убије човека. У овом случају претпо
ставимо да је мого предвидети шта се може отале породити. Он ће
бити крив што није предвидео. Он истина није намераво да убије,
али и опет дело му се мора урачунати, и он треба за то дело да
одговара, јер је имао оба услова, који се за урачунивост, траже, т.ј.
и „Моралан ум“ и „Слободу“ (психолошку), а чим овог двога
има, то има и урачунивости. — Да је пак истинито оно навођење,
да је намера услов урачунивости, то у овом случају не би било
Урачунивости, па следствено ни кривичности, а ми видимо да је са
свим обратно, т. ј. да има обојег. —
Намера дакле има важности само у питању о кривичности, а
никако о урачунивости, а ово су две различне ствари.
Говорећи писац даље о намери рече и то: „да код дела неха
том учињени нема урачунивости, па следствено да се немогу ни ка
знити.“ Но ово је наопачке схваћено. Чудо је како је писац мого
 250

превидети онолике нехатне кривице у нашем казненом законику. Да

ће казна у нехатним кривицама бити знатно смањена, то је изван
сумње, а да има свакојаке кривичности свакоме је јасно — По
следња два услова тако нсто немају места онде. — Способ средства
није услов урачунивости. Од способа средства зависи, хоће ли бити
кривице или неће, а то је питање различито од питања урачуниво
сти, зато и нема места да се о томе говори, кад је реч о урачуни
вости. О овом писац вели на једном месту: „Кад злочинац ради
остварења своје налере, која је управљена била на убиство, узме
пушку и пуца у противника мислећи, да је пуна и т. д. онда у
том случају нела урачунања, што поред намере овде се тражи
и способ оруђа, да се њим произведе зло, и што се намера не
може одвојено казнити.“ Но то је не истина. Да у овом случају
има урачунивости види се из тога, што су ту оба услова, који се
за урачунивост траже, т. ј. и „ Уоралан ум“ и „Слобода;“ а спо
соб средства има уплива само на кривицу а никако и на урачу
НИВОСТ. —
|-
Способ предмета излишно је било наводити, јер је за ХIХ век
јасно и сувише да је једини човек у стању да учини кривицу, и да
се само на човеку може учинити преступ.
Даље на једном месту вели писац измеђ осталог и то: „да нема
извинења, дакле да има урачунивости онда, кад се ко вољно
опије, с намером да се окуражи у остварењу намишљена дела.“
Но овде се није могло овако у опште говорити, него је требало
разликовати:
| Ако је се овде подразумевало „непотпуно пијанство“ (I, сте
пен;) онда писац нема право а ако се подразумевало „потпуно пи
јанство,“ онда је навођење нелогично, — нелогично велим с тога
што је човек у том стању права животиња , који није у стању да
разбира нп о оним предметима, који му у том моменту пред очи из
лазе, а то ли да туви, шта је још пређе мислио. Очевидно је, да је
човеку у „потпуном пијанству“ помрчала свест и да му је преки
нута свака свеза с прошлости, — да је дакле отуђен за овај свет.
— Човек би овде највише мого бити кажњен зато, што је се опио, а
никако за дела, која је у таком стању учинио. Но почем се пијан
ство по нашем законику не казни, то у овом постављеном случају
неби било никакве кривице. — И тако опио се човек хотично или
нехотично, с намером да се окуражи у остварењу намишљена дела
или без ове, свакојако у оба случаја - ако је само пијанство било
потпуно — ако се казни, казниће се због пијанства, а не због учи
 251

њена дела или због предходне намере с претпоставком да може и у

потпуном пијанству извршити оно, што је пре тога намислио. —
Казнити пак човека због учињена дела у потпуном пијанству на о
снову те претпоставке пишчеве било би неправо и бесмислица. —
Из свега наведеног види се: да је цела погрешка произашла
отуда, што се писац није држао строго оне ствари, о којој је почео
да говори, него је говорећи о условима урачунивости, прешао у на
брајање битних делова, који састављају саму кривицу. —
Пре неколико дана у листу „Србији“ пребацили су неки писцу,
да је копиро свој чланак „о урачунивости“ из Ортоланове књиге. То је
пребацивање неистинито. Како се може рећи да је писац копиро свој
чланак из Ортолана, кад по Ортолану има само два услова урачу
нивости, а код писца има којекаквих пет.— ортолан изреком вели да
намера није услов урачунивости (књ. Ортол. 7. 137,138.139. 140.209. a
писац напротив вели да је намера услов урачунивости, и да без ње
нема говора о њој. Истина да се писац онога чланка позива на Ор
толана, и из тога би се чинило да је писац Ортоланова мнења, али
по несрећи исто оно место из Ортолана, на које се писац позива, са
свим је противно пишчевом мнењу. Позивање то ваљада је ону не
колицину и навело да кажу да је чланак копиран. Но у место што
су тако мало на памет говорили, боље би било да су себи дали труда
да проуче Ортолана, па би видели, да Ортолан сасвим друкче говори,
и да писац (код све своје можда добре воље) није се ни користио
Ортоланом, а то ли да је копиро чланак свој из Ортолана.
Мислимо да је недостојно говорити о оном, што незнамо и не
познајемо, а још више подмећати човеку, што није у ствари, зато
нек нам се незамери, што смо ову примедбу ставили, јер неможемо
равнодушно да оћутимо очевидну неправду и без разложно подмећање
— тим пре што „Судски лист“ првоме писцу као неправнику при
даје неки ауторитет. Примедбом својом „Судски је лист“ и сам
одобрио оних 5 услова, а то не постоји као што видесмо. Што јес
јес, што није није.

Тихомиљ Алајмовић,
правник.
252

ЛЕКАР ЕдуAPД ПРИЧАРД КАО ТРОВАЧ.“)

Од године 1859. живео је др Едуард Причард као практички

лекар у Глесгоу. Рођен 1825. године у Саудтси-у. — Инглиска —
Причард је године 1846. већ био су члан краљевско — лекарског збора
у Лондону. Из Лондона путовао је Едуард по северним и јужним
поларним морима, ишао у Египат, обилазио и саме оне пределе,
који су на обалама средиземна мора лежали. Као лекар, Причард
је богме и у самом научном свету приличну славу стекао тиме, што
је на на свет издао неколико разних списа о рачијој костобољи, о
дејству биљних лекова и т. д. Популаритет, стечен својом сопстве
ном у велико упражњавом лекарском радњом, Причард је знао јошт
и у величати тиме, што је и у разним заводима као лекар судело
вао. Стаса је био високог, састава јаког, а где је погледао, мислио
си да ће пресећи. Судећи по његовој слици, лице му је било пуно
неких израза, лепотом својом могао је и очарати, чела је био ви
висока, косе је носио дуге а мало витичасте, брaда му је била гу
ста и ковржљаста.
У години 1850. био је већ и ожењен са Мери Џен — Тељор, ћери је
дног единбуршког свиларског трговца. Бог га је у браку благословио са
петоро дечице, од којих је најстарија — Џен — била ћерка од 14 г. нај
млађа — Ели — такође ћи од 5. година. Као што се држало, супруж
ници су живели доста добро у браку. Никада ниси могао чути При
чарда да говори што друго до о љубави и поштовању, онда када је
се говорило о његовој жени, никада опет ниси могао чути Џену
да говори о чему другоме, када је се о Причарду зборило да о љу
бави и до поштовању којим свога друга поштује. Ето тако је бар
о њиховом животу црнчао лекар Кон — стриц причардове жене.
Па и сами односи на спрам своје тастбине нису друкчи код При
чарда били, са тога ни је чудо, што га је пуница његова тако рећи
обожавала. Госпођи причардовој било је 39 година онда, када је
мајка њена 71. ву бројала.
Године 1864. оболе се нешто жена причардова. Често ју је
мука спопадала а сувише је и бљувала. По савету мужевљевом да
ваздух промени, Џена оде за неко време својим родитељима у Единбург,
одакле се око божића и ако не баш сасвим здрава а оно бар до

*) У идућем броју продужиће се убиство председника Линкона.

 253

ста опорављена кући својој у Глесго врати. Овде јој се поврате бо

лови али не онакви какови су били пре, него много више јачи. У
почетку месеца Фебруара 1865. ти су болови до тога степена дошли
да се и у грчевите нападе претворе. Живот јој беше у таковој опас
ности да јој је и мајка поради тога у Глесго доћи морала.
13-ог Фебруара поболе се и госпођа тељорова. Патила је од
такове болести од какове су се знаци и на њеној ћерци приметили.
На скоро се опорави али ово здравље не беше дуго. Јер на скоро
затим падне опет у болест од које ноћу између 24-ог и 25-ог Фе
бруара, напрасно и умре Умрла је, пошто је веома ослабила, од
удара капље. Бар тако је лекар Причард казао званичнику који је са
чињавао записник умрлих о смрти госпође тељорове. Тело јој буде
у Единбург опремљено, где је у породичку гробницу и сахрањено.
На жалост беше и ћерци суђено да је на онај свет прати. Јер
болест њезина, коју је лекар Причард за стомачну грозницу држао, по
горшавала се све већма и већма са дана у дан. 18. Марта преда и
она Богу душу, издахнувши у наручија свог мужа. Сведок ужасних
болова, у којима је госпођа причардова дух свој испустила, лекар
Едуард поражен овом тугом, отпрати и њено тело у Единбург, где
и данас вечити санак борави.
Шта је се за то време у Единбургу збивало, ми не знамо. Све
Што нам је познато, било је то, да је лекар Причард на жељезни
чкој станици ухваћен и затворен баш у оном тренутку, кад је са погреба
његове жене у Глесто враћао. „Убрзана смрт ове две жене, а
по свој прилици и дати жиг произвели су читаву буну у поли
цији“ Ето тако прича један извештач о овом догађају. Тела како
пунице, тако и жене причардове, буду ископана, и распарана. След
ство како ове тако и осталих истрага било је то, да је драги муж
а нежни зет, окривљен за тровање, кривичној правди предан био.
„Зар он као лекар, да тако злоупотреби његову вештину
да њоме јошт и убијства врши. Зар је и Причард могао доћи
*а ту паклену мисао, да две слабачке, пуне поверљивости жене
убије у својој сопственој кући? Зар је Причард тако далеко
дотерао, да матери његове деце, и пуници, која га обожаваше,
тако лагано смрси конце. Одиста у аналима људских преступа
има доста црних дела, али при свем том оптужени би у овом
делу, кад би се са по тужба доказала, изгледао као најподлији
Преступник који је икада суштaствовао.“ — Тако је од прилике
бранилац закључио своју одбрану, када је устао да тужбу обори.
 254

И како он, тако и државни тужилац“) имали су пуно право када

““
су се изјаснили, да је оптужени имао пуно право тражити, да се
такова тужба, базирана на слабом основу, не сме противу њега
подизати.
На основу стенографсних бележака о оном суђењу које је по
роту единбуршку од 3. па до 7. Јуља 1865. год. занимало, а кори
стећи се и самим судским документима, ми црпемо ово наше изла
***
гање, као верну слику онога драматскога развића, у коме се цело
*t)
ово дело од почетка па до краја као ужасна целина појављује.

Глесговски тако звани сенчинхел сокак био је сокак, у коме је

лекар Причард по инглеском укусу сам са својом породицом обитавао
у једној кући, имајући јошт на рани Кинга и Конела — два меде
цинара. У земљи трокатне куће биле су кујна, трпезарија и соба, у
којој су служавке спавале. У првом спрату находила је се једна
соба, у којој је лекар посете примао , а друга соба била је соба за
ручавање (управ она о којој ће се искључно овде говорити). У дру
гом спрату била је друштвена соба, тако звана соба за странце, а
осим ње находила је се јошт једна соба, у којој је Кинг обитавао. Трећи
спрат бројао је спаваћу собу супружника причардића, једну собу
за децу. У Октобру 1864. године т. ј. у оно време када и наша
} прича започиње чељад причардова била су, Катарина Летимер, ку
варица, која ево већ десет година како Причарда служи, Мери Мљуд ““
кућна служавка а и дадиља, која је тек око Духова године 1863. у
службу стушила.
Месеца Октобра 1864. године одпутовала је Катарина Летимер у
Карлиљ, где је се 14 дана ради својих породичних послова бавила. Госпо
ђу, која је се за време њена одсуства побоболела, она је у најбољем
здрављу оставила. Мери Мљуд, старајући само о својој сопствеонј
личности, показала је на суду, да ју је често мука спопадала а
више је пута, како кад — пре или после ручка — и бљувала, него
при свем том била је ослобађана од тих патњи одмах сутра дан,
што је тако за цео месец Новембар трајало. Ово се подудара и са
оним исказом што је сама болестница Катарини причала, па и искази

“) Главни солицитор, највиши чиновник државна тужитељства у Шотској

и Ирској, заступао је сам државу у овој ствари, „ради интереса његова
величанства.“ — Нека нам опрости што га ми најобичнијом титулом, крс
тимо. Да је положење његово друкче сведочи већ и сама његова државна
плата која по Гнајсту на 60.000 талира годишње у злату износи.
 255

обе слагали су се у томе, да је при концу месеца у неколико боље било.

У ово време од прилике она је отпутовала својим родитељима у Единбург,
где је готво до пред сам Божић поради савршеног оздравлења остала.
Како јој је тамо било, ми поуздано не знамо. У месецу Марту
1865. године изразила је се Мери кројачици Џенети хамиљтоновој
вако: Незнам, шта то може бити, да сам по готову свакад бо
лестна кад сам у Единбургу, а напротив увек здрава док сам
код своје куће. — Зацело зато, што овде дишеш ваздух онога места,
у ком си се родила, одговори јој Џенета, — одговор више невин него
ли уместан. Маргарета Диксон, служавка тељoрoвa увераваше, да је Мери
врло болестна била онда, када је дошла. Него код нас јој је било боље
„она је „сасвим здрава, била. У колико је сведочица знала, Мери
никада није мука спопадала, са породицом је свакад при једној тр
пези јела, а никад ни је имала потребе да бар за неко време преко
дан у постељу легне. Напротив њен отац Тељор говорио је, да је
Она слаба апетита била, да је за време док се је код куће задржа
вала увек до 11 сахата у јутру у постељи лежала, када се је два
до три пута са ручка дизала, с тога, што ју је мука спопадала.
Напослетку потврђивао је и он, да јој је најпосле боље било.
За дивно чудо, оболе се за време њена одсуства и ђак Копел
у Глесто, који је се у кући причардовој ранио. По једном ручку
добије јако бљување, а у исто време спопадну га и грчеви у руке.
Ова је болест у месецу Априлу исте године до тога ступња дошла,
да је се свакад појављивала, чим је штогод он уживао. Одмах када
му је било могуће, отишао је Конел својим родитељима, где
се сасвим од такових напада ослободи. Он је сведочио, да је се
и лекар Причард на тај исти начин поболео , випе ништа није о
Њему умео да каже.
Кад је се госпођа причардова кући у Глесго вратила „било
јој је много боље,“ као што вели Катарина. Него на скоро по том
повратку, чула је Мери Мљуд једнога пута, како госпођа у соби,
где је се ручавало, јако бљује, па с тога јој и донесе, без да је
ова захтевала, млаке воде. Од тога доба, тужила је се она врло
често Катарини, како јој је мучно, без да зна од чега и зашто.
Бљување је долазило, као што је Мери Мљуд показала, готово сваки
дан, понајвише између 4 и 5 сахата по подне, на један сахат по
једењу, покаткад и око 1 сахат по подне, па и ноћу.
(Продужиће се.)
256

ПРАВНА КЊИЖЕВН00Т.

С концем прошле године изашла су у немачкој литератури

нека правна дела, која због своје важности и оних ауторитета, који
су их написали, заслужују, да их и нашој читајућој публици са
општима. Та су дела:
1. „Основи политике“ (Die Principien der Politik.) Написао
Холцендорф професор берлинскога универзитета. Печатана у Берлину,
ова књига стаје 1 тал. и 18 гр. пруских. Има 24 табака печатаних.
Ево како препоручује један правни немачки лист ову књигу:
„Писац је намеравао да научно постави оне основе, на којима лежи
практичка политика; да покаже оне односе у којима стоји политика
како са правом тако и са захтевима самога морала; да определи
задаћу државне радње и тачке њена данашњега развића Све ово радио
је Холцендорф са применом оних примера, који су из прошлости
извађени. По томе и сама ова књига садржи основне елементе по
литичке образованости сматране са тачке данашњег научног испи
тивања.“
2. Систем пруског казненог права II. део „злочинства про
тиву права приватних лица.“ Бон 1868. (System des preussischen
Strafrechts II. Theil. Die Verbrechen gegen die Rechte der Privat
Personen). Ово дело као ваљано прешоручено је свакоме правнику.
Написао га је Х. Хелшнер.
3. Наука о меници (Die Lehre vom Wechsel nach der allgem
einen deutschen Wechselordnung und mit Beifügung der Entscheidun
gen der oberen Gerichtshöfen Deutschland's und Oesterreich's.) На
писао др. права и професор Ј. Брлун. Рађено је по општем нема
чком меничном праву, уз што су додата и решења виших немачких
и аустријских судова. Печатано је 1868. год. Лишисци (Лајпциг.)
Вреди 2 тал. 15 гр. пр.
У разним немачким листовима ово је дело веома похваливано
и много препоручивано. Може се рећи да је ово Брауново дело нај
огромније и најбоље данашње дело у меничном праву.
| 4. „Сумљива душевна стања пред судом “ (Zweifelhafte Gei
steszustände vor Gericht.) Нашисао професор др. права Лиман.
Лиман је професор судске медецине у берлинскоме универзи
тету. Дело, које је написао, особито је нужно за правнике. Оно је
за њих и написано. Вреди 2 тал. и 20 гр. пруских.
Шт Амп Аг и ј А Н и код к Ст к • А нов и ћ л у Бког гл 4 v.
 Број 9. У БЕorрAДУ 31. МАРта 1869. _ Година I.
Излази три путу За све српске
месецу, на 2 та- крајеве стаје на
бака сваки пут. годину 72 гроша
Претплата се или 8 Фор., на по
шаље напред у- год. 36 гр. или
редништ. у кући
госп. Мелентија мес. 18 гр.
4. Фор., на или
три
Симића до теле- 2. Фор. поједини
графа. ЛИСТ ЗА СВЕ ТРАНЕ ПРАВНИХ НАУКА. број стаје 2 г. ч.
Издалу и уркулу Д. НОВАКОВИЋ, С. АНТИЋ, У. КНЕЖЕВИЋ.

СА ДРЖАЈ: о кривици. — Франкова »илософија. — надлежност сумова. — Централизација. — Убиство

председника Аврама Линкона.

0 К Р И ВИЦИ.
„К0 ПО ИСПРАВИ НЕШТО НАПЛАЋЕНО ОПЕТ ТРАЖИ НАПЛАТИТИ.“

т. 4, 8 253. казн. зак.

напнсао

ДР. Н. КРСТ И ћ.

По своме устројству главни је задатак касационом суду, да се

у земљи употребљавају закони у оном смислу, у ком они гласе,
и једнообразно. Тако гласи 8 6. у устројству касац, суда.
Не обзирући се на неудесност, која се налази у не довољно јури
стички написаном тексту овог закона, свакојако то се основано даје
рећи, да је задатак касацијономе суду, да се стара, да судови земаљ
ски законе, по којима раде, онако разумеју, као што их ваља разу
мети; дакле да одређује значење појединим законским прописима, кад
би се показало, да то значење нижим судовима није јасно; и да за
коне не примењују онако, како ваља.
Но врло се често догађа, да чланови касац, суда нису сагла
свог мишљења о томе: какво је значење појединог законског прописа,
то јест, нису сагласни у томе: како ваља да се разуме, и по томе
како да се примени по неки законски пропис. Осим оних случајева,
где касац, суд једногласно „оснажава“ решење ил пресуду нижих
судова, то јест, где изриче, да је судска радња добра према закон
ским прописима, осим тих случајева догађа се, да се чланови касац.
суда не слажу не само у томе, како ваља да се разуме по неки за
кон, него ни у томе, из којих разлога не треба, и не може да се
разуме онако, као што га је нижи суд разумео; и с тога из којих
је разлога радња нижег суда несаобразна законским прописима.
 258

Не ћу да улазим у то, да разлажем узроке: за што се чланови

касац, суда често раздвајају у томе, како ваља да се разуме неки
законски пропис. Ја то наводим само као Факт, који доприноси не
што карактеристици садањег нашег стања. Тврдо држим, да ће време,
што ће доћи, изједначити у нешто те неједнакости у разумевању за
кона; а учинити, да сви чланови у касац, суду свагда буду једнаког
мишљења о значењу законских прописа, то учинити по готову је не
могућа ствар, јер сваки члан има, и треба да има самосталан поглед
на законске прописе. *) Разговор јаван, и озбиљан, а без страсти моћи
ће допринети, да се ускори изједначење мишљења о разумевању за
конских прописа То је узрок, што сам науман овда — онда јавно
проговорити о овом неједнаком разумевању наших домаћих закона.
Овом приликом науман сам говорити о томе: како се разуме и
како би требало да се разуме пропис у т. 4. S 253. казн. законика.
Тај законски пропис од речи до речи овако гласи: „Ако је ко по
исправи, по којој је што од кога примати имао, са свим или од
части наллатио, па би отет оно наплаћено наллатити тражио.“
Овакво се дело узима за превару, за коју ће варалица и без
тужбе оштећеног бити узет на одговор, и казнити се.
Како треба да се разуме тај законски пропис, о томе мишлења
судијска нису једнака.
Навешћу три различна случаја, у којима се показало, да судије
| не разумеју подједнако горњи законски пропис. Ево тих случајева:
1. Неко, назовимо га 4/илутин, има да прими од Павла извесну
суму новаца по облигацији, н. п. 25 ft. У име отплате он прими од
Павла 5 ft., и да Павлу о томе признаницу; ал на облигацији ништа
не забележи. Доцније, видећи да му Павле не плаћа дуг, преда обли
гацију своме адвокату те овај потражи од Павла наплату целе суме,
о којој облигација гласи. Павле се брани, да је на облигацију пла
тио 5 ft. н шокаже признаницу. Милутин буде узет на одговор, што
је хтео да наплати и већ нашлаћених 5 ft. Он призна своју призна
ницу, и вели, да је или он заборавио своме адвокату рећи, да је тих
5 ft. наплатно, или да је он то адвокату своме рекао, ал овај то за
боравио, те сад не признаје, да му је то речено; или
*) Хотимице нисам споменуо уверење судско, јер у радњи касац суда није
уверење, него треба да је знање, и разумевање законских прописа главни
моменат, а то је нешто са свим друго од уверења, које поглавито код чла
нона првостепених судова има своју врло знамениту улогу. Разумевање
пак законских прописа зависи од многих услова; које све разумем под
изразом „поглед на законске прописе.“
 259

2. Неко, назовимо га Влајко, има од неког Петра да прими неку

суму новаца н. п. 9ff; и опет по облигацији. Петар му на време не
плати дуг, а он га тужи суду, и суд Петра осуди. Влајко извршну
пресуду поднесе полиц. власти на извршење. Међу тим Петар му у
име одплате дуга донесе 8 ft и он Петру даде на то признаницу, ал
власт полицајну не извести о томе. Кад полиц. власт приступи к извр
шењу пресуде, Петар се брани, да је у име тог дуга положио Влајку 8 ft.
и покаже признаницу. Ствар дође до суда, који пита Влајка: да ли је што
од Петра примио у име облигац, дуга, и он се изговара да не памти, беле
шке своје нема при себи, него нек се ствар остави код полиц. власти,
Она ће знати, шта ће урадити. Кад му се доцније покаже призна
ница да је примио од Петра 8 ft., он је призна, нити порече, да је
примио оно, о чему признаница гласи; или
3. Неко, назовимо га Јован, добије пресуду, да му супарник
Милија плати извесну суму новаца. После пресуде они начине међу
coбoм поравњење. По том поравњењу Јован прими неку суму новаца.
У име реста од потраживања треба да прими неке земље; но кад му
Милија није у стању да даде на те земље тапију, он поднесе раније
издату пресуду судску власти полицајној с молбом, да се по свем
пространству изврши; не спомињући да је примио шта од Милије у
име свог потраживања. Кад власт полицајна приступи извршењу, Ми
лија се почне бранити, да је нешто Јовану исплатио. Овај узет на
довор призна, да је примио оно, што му је Милија дао; но наведе,
* је с њим имао уговор, ако му Милија не да све по поравњењу,
да може тражити све оно, шта му је пресудом досуђено; и наведе
разлог, да за то земљу у намирење није узео, што му Милија не мо
Гаше издати тапије на њу.
Случајеве сам изложио, колико их се сећам, верно, и са свим
Околностима, које су могле утицати у судијско решавање.
Оваква три случаја узеше три разна првостепена суда — а у
два случаја је и суд апелациони судио — да је у њима кривично дело
по смислу т. 4.8253. казн. зак. Може се рећи, да ће се и у будуће |
равни случајеви узимати, да су кривице, јер тако о томе мисле да
нас највише чланова у касац, суду; и по свој прилици највише чла
нова у свима судовима нашим; а тако би јамaчнo мислело и највише
Ауди неправника у нашој земљи. С тога је баш и вредно прогово
pити о овој ствари.
Истрога правда, и најсветији интереси држављања ишту, да се
У држави казне само кривци; и да нико — па ма иначе не био чо
“ доброг владања — да, велим, нико не буде кажњен, док не учини
17“
260

неку кривнцу Ја држим, да у уређеној држави не може бити ни

власти, ни суда, ни судија, који не би горње начело признавали за
истинито. Главно је само, да се зна, које ће дело бити кривица; то
јест да се у појединим делима разазнаду карактерне цртице, које
закон иште, да неко дело буде кривица. Разгледајмо, дакле, има ли
у делима, као што су горе изложена, карактерних цртица, да се могу
та дела узети да су кривице, па с тога промотримо и сам законски
пропис, по ком неки мисле, да се у наведеним, и у тима равним де
лима налази кривица.
Пре свега ћу приметити, да је законски пропис у т. 4, 8 253.
казн. зак, врло незгодно стилизован. Не могу да верујем, да се при
стилизовању тог законског прописа имала јасна идеја о оном, шта
се намеравало законом наредити; јер пначе не знам, како би се на
овај начин тај пропис законски могао стилизовати. Овакав пропис
законски не знам, да ли се налази у којем год казнит. законику
европских народа. Ја имам у овај мах пред собом неколико — седам
— европских казнит, законика, па ни у једном нема ни налик онаква
прописа, какав је у т. 4, 8 253. нашег казн. законика. Већ у томе
има неки разлог, да се истом пропису законском обрати најозбиљ
нија пажња, те да се учини: да се по том законском пропису не
казне дела, која се нигде не означавају за кривице, кад нема у њих
момената, којих треба да има у свакој кривици. А кад се казни оно,
што само у себи нема карактерних цртица од кривице, чини се ка
жњеном лицу као неко насиље, које тим јаче боли, што се чини под
окриљем закона. Кад се тако ради, онда се не чини злоупотребљење
од власти, коју су закони дали судовима; али се таквим радом бр
кају појмови о делима дозвољеним и недозвољеним; померају се гра
нице праву грађанском и кривичном; суђењу кривичном дају се пред
мети, који би по својој суштини имали доћи у надлежност суђења
грађанског: држављани бивају на казне осуђени за дела, за која нико
не би управ могао бити кажњен, губи се тим вера у судску правду
и у умесно разумевање законских прописа, — а све то излази отуд,
што је неки законски пропис неудесно стилизован, или што се онако
стилизован, као што је, погрешно ил бар без довољно правних раз
лога примењује на случајеве, који се под такав законски пропис ни
како не би дали подвести.
Не устежем се отворено рећи, да по моме мишљењу горње не
згоде бивају и при примени т. 4, 8 253. нашег казнит. законика.
Да би се могло јасније и основаније говорити о ствари, која је
предмет овој расправи, нужно је одредити, у коју врсту кривица
 281

увршћено је дело, које се узима да долази под наређење т, 4, 8 253.

КаЗНИТ, ЗАКОНИКА.

Чим се загледа у наш казнителни законик, види се одмах, да

се у 8 8 251—260 налазе прошиси законски о кривици, која се зове
„превара.“ По томе дакле и пропис у 4. т. 8 253, један је од оних,
у којима се говори о „казнимом делу“, које поглавито треба да има
у себи карактерне црте од кривице, која се у казнит, законима озна
чава као „превара“, јер иначе томе законском пропису не би могло
бити у казн. зак. места онде, где се тај пропис налази.
Треба да напоменем, да реч превара има друго значење у обич
ном животу, а друго, кад се њоме хоће да означи кривица. Можда
у томе, што се обично значење те речи „превара“ брка са њеним
правним значењем, можда ће у томе бити један од узрока, што се
у кривицу „преваре“ узимају и таква дела, која се правно „прева
ром“ не могу назвати, јер немају оних карактерних цртица, које се
ишту по закону за појам „превара“.
По наређењу S 251. нашег казн. зак. „као варалица сматра
се онај, који другога из користољубиви намера лукавим и лажи им пред
стављањем, или изопачавањем и прикривањем нстише наведе, да што на
JШтрб свог имања учини“.
Да би се боље могло расветлити питање, о ком је реч, задржимо
се мало при опредељењу: шта је превара.
Познато је, да је наш казн. законик састављан поглавито по
Пруском казн. законику. На местима је текст пруског законика про
сто преведен на српски; на местима је из текста пруског законика
где што у српском изостављено; негде има у српском уметака и т.д.
и на тај начин је склопљен наш казн. законик. Допуне и измене пак
у нашем законику чињене су већином по законику баденском на онај
исти начин, како је законик у главноме састављан по законику пру
ском. И у допунама негде има чистог, негде доброг, негде погрешног,
*а бар не доста одређеног превода; има изоставака; има уметака.
Разлоге, за што је тако рађено, ја не познајем; ал држим, да би се
тешко јуристички дала правдати оваква радња.
Горњи законски пропис о превари написан је у главноме по ба
денском законику, (8 450. бад. казн. зак.) ма да у неким изражајима
9д овог одступа. Баденски пак законик разликује се у гдечем од дру
гих законика у опредељењу тога, шта је превара.
Неће ваљда сувишно, шта више може корисно бити, ако се на
веду прописи неких страних законика о томе, шта је превара. Ево
Шта о томе вели казнит. законик:
262

Баденски, у 8 450. „Ко осим случајева Фалзификације из „ко

ристољубиве“ намере лукавили изопачавањем истине, или намер
ним притајивањем истине, вређајући неку особиту правну дужност, tj.
са знањем наведе неког, да нешто уради или да пропусти урадити,
“;
те тиме он — наведени — у имању буде оштећен, потпада због пре
варе под казну за утаје“ (Š 403).
У 8 451. бад. зак. одређује се и други случај преваре, о ком *

се у нашем каз. зак. говори у другом одељку 8 251; но за покренуто

питање то законско наређење није шотребно, за то га и не спомињем.
4 устријски у S. 197. „који лукавим представљањима — го
вором — или лукавим делима другога заведе у заблуду, те тиме
неко — било држава, ошштина, пли друго лице — у сопствености,
или другим правима претрпи то вреду, или који у таквој цели и
на споменути начин заблуду или незнање другога употреби, чини
превару, не гледајући да ли је наведен на то својом коришћу, својом
страшћу, том цели да другом противзаконо угоди, или ма којим дру
“
гим узгредним призрењем.“
*
Лесенски у 8 391 „Ко у намери да права некоме повреди
— општети, оназади — или да себи или другоме недозвољену ко }}
li у
pист прибави, с повредом неке особите правне дужности са знањем
ii
лажна дела казује — издаје — као истинита, или истинита дела
прећуткује, или прикрива — затрпава, — или пак ко и без повреде
неке особите правне дужности на лукав начин обманљива — за
блудљива — дела (то јест таква, која другог могу у заблуду довести)
предузима, или ко заблуду другог, ма да јој није он — кривац -
повода дао, својим владањем подржава, те је тиме учинио, да је
други оштећен, крив је због преваре.“
Саксонски у члану 284. „Ко обланом, било да казује лажна
или да претајива истинита дела или околности, којих обзнана
могла се по стању ствари с правом очекивати, себи или другоме “.

противправну корист у имању прибави а са штетом oблaнутог,

чини кривицу преваре.“
Виртембершки у члану 351. „Ко на штету права нечијих са
знањем лажна дела казује — издаје — као истинита, или исти
нита дела прикрива — затрпава — или прећуткује, и тиме учини
да други буде оштећен или себи неку корист прибави, казнив је
због преваре — (то јест: треба да се казни због преваре).
Пруски у S 241. „Ко у користољубивој намери имање некоме
тиме оштети, што наводећи лажна, или изопачавајући, или при
кривајући истинита дела произведе обману, чини превару“.
 263

Ма колико да је различан у појединим изразима текст наве

дених законских прописа о превари, у свима има ипак неких општих
карактерних израза, који нам дају појам о томе, шта се узима да
је превара
По свим наведеним законима за појам преваре треба:
1. користољубива намера, то јест тежња, неправедним на
чином користити се у имању;
2. лукавство, лаж, представљање неистине као истине, или
прикривање истине; то јест неко притворство, којим се на то иде,
да се ствар друкчије представи, но што је; овамо долаза, кад се
човек тако понаша, да се други могу обманути, те да или њега држе
за другог и друкчијег, но што је; или да ствар сматрају друкчије,
но каква је;
3. да се лукавством, и оним прикривањем , или изопачава
вањем истине произведе обмана; то јест да се другоме, а управ
да се обманутом даде основа мислити, и веровати, да ствар нека
онако стоји, као што се лажно представља;
4. да обмана, произведена на горњи начин — изопачавањем
и прикривањем истине — има за цел, да се произведе другоме штета;
која ће се или у штети на имању, или у повреди неких права
састојати,
5. да штета, на горњи начин произведена, буде последица
самосталне радње у заблуду доведеног лица; то јест да штета отуд
из ђе, ШТО заблуђено лице, држећи да је нешто истина, што истина
није, само се реши, да уради тако нешто, да отуд изађе штета.
6. неки законици, па и нап, траже, да штета буде причи.
ћена само не заблуђеном лицу.
Осим горњих карактерних цртица поједини законици пропи
сују још гдешто за појам преваре у смислу закона; али на те осо
битости законских прошиса није нужде обраћати пажњу.
(Продужиће се.)

ф РАНК () В. А. ф. И Л 0 0 0 ф И ЈА
КАЗНЕНА ПРАВА.

(Продужење.)

Ево шта о томе сам Местар говори:

„Оn ne saurait fixer un instant ses regards sur le sauvage sans
lire lanathemeеcrit, je ne dis pas seulement sur sa race, mais jus
264

que dans la forme extérieure de son corps. Сеst un enfant difforme,

robuste et sauvage, en qui la flamme de l'intelligence ne jette plus
qu'une lueur pale et intermittente; une main redoutable appesantie
sur ces races dévouées, efface en elles les deux caracteres de notre
grandeur, la prévoyauce et la perfec tibilité, Le sauvage coupe l'arbre
pour cueillir le fruit; il detruitle boeuf que les missionaires viennent
de lui confier, et le fait cuire avec le bois de la charrue. Depuis plus
de trois siècles, il nous contemple sans avoir rien voulu recevoir de
nous, excepté la poudre pour tuer ses semblables et l'eau – de — vie
pour se tuer lui même; encore na-t-il jamais imaginé de fabriquer
ces choses; il sen repose smr notre avarice qui ne lui manquera ja
nais“ Ни један тренут не можете погледати на овога дивљака, а
да на његоволи лицу не прочитате улисану анатему, на ћ6 eа 0 80,71

лицу рекох, јер се та анатема не огледа само на његовом ко

лену — раса — него њезин печат ударен је и на Са „ЖИ 0.71 76 8 20 -
вом телу. Ово је неотесано, сурово и дивље дериште, у коме пламен
умне моћи тек што се у светлуцању блеђаних варница угасно није.
Страховита рука, под којом стењу ова ропска племена, уништава у
њима две својине наше величине: предвиђење и усавршавање. Дивљак
сече дрво да са њега плод обере. Он коље вола, кога му мисијонари
поверише, па га дрвма од свога плуга кува. Ево већ три столећа,
како нас он посматра, без да хоће што од нас да прими. Једини
барут, да убије свога ближњега и ракију да сам себе ушропасти,
он је од нас примио без да му је јошт икада на ум пало, да сам ове
ствари произведе. Он се одмара на нашем лаком ству, које му нигда
оскудевати неће:)“.“)
Али откуда, и зашто, да се дивљак находи на овоме ступњу
образовања? Зашто, да је он испод свих људи? — Једном укрцан за
земљу, у којој владају саме шимере, не треба више да у проналас
цима тврдичите, вели Русо. Прва хипотеза доводи са собом другу,
ова опет трећу, и тако све даље, докле не дођете до закључења ро
мана, ако такова закључења мора или узможе у роману бити. При
чину постања овога дивљаштва требало би да потражите у каквом
особитом преступу, који преступ наш ум није кадар данас да пој
ми, а за извршење кога неби довољне биле наше данашње силе.
„4ко је какав старешина народни напао на начело морално тиме,
што је починио неке злоупотребе, које према данашњем стању
ствари нису могуће да се учине — јер смо ли хвала Богу много

г) Soirées de saint — Petersbourg стр. 102

 265

више у томе срећнији да бар на овај начин не преступамо —

онда такови старешина баца анатему на своје потомство. 4 по
чем је свака стална сила убрзавајуће природе, јер она непре
стано сала себи нову снагу придаје, то и овај ниски ступањ,
окивајући непрекидно и саме потомке, сачињава напослетку оно,
што ли дивљаштвом зовемо. 1)
Штета одиста, што Шизар и Фернандо Корта нису знали за ову
лепу теорију, јер би је они зацело и на своју корист употребили.
Срећа зацело и та, што та теорија мора да се стидно поклони пред
самим делима. Дивљаштво има своје степене, као год што и образо
вање његове степене има. Међ америчанским и ново-холандским о
битаоцима има и такових, од којих једни радо примају сваку обра
30ваност, кад се о њезиним начелима само обозриво и на човечан *

начин поуче. Такови су обитаоци Парагаја, који су посве друкчи

постали у след језуитске дисциплине. Такови су обитаоци острва
Маркиза и сандвичких острва, који знају врло добро да цене, шта
ће то рећи слободна печатња пошто су од нас усвојили све што
имамо до самих новина. Напротив други неће да знају за образова
ност али зашто? Зато, што је све чињено само да им ова образо
ваност омрзне. Зато, што је та образованост са њима — жртвом на
шег свирепства и тврдоће — као са марвом поступала. Црвењаци
северне Америке спадају у овај ред. Напослетку, зар се није нашла
грађанска, политичка и релиђијозна, па и ако посве скучена органи
зација и код Астека у царству монтезумском. Оставте се дакле ва
шега презирења и мржње на болесну душу. Трудимо се, да изобра
зимо ове младе и наивне расе, од којих нас је наука и срећа учи
Вила старијима — тако рећи њиховима заштитницима.
После правдања свих трплења, после заштићавања — аполођије
— свих мучеништва, па и самих оних, која се невинима на нашају,
После обожавања — апотеозе — самога џелата, после анатеме ба
чене на све дивљаке. после свега тога долази тајанствено — мис
тичко — славлење или боље рећи освећивање рата. И то не зато,
што је рат нуждан, не зато, што је он користан, не с тога, што нам
он често показује, како се сила уместо права узима, не због тога,
што је он извор свију мушких врлина и моћно оруђе образованости,
него се тај рат обожава зато, што је он страховити помоћник за
навашање смрти, што у њему потоци крви теку, што он земљу са
лешинама људским покрива. Рат је по Местру, један ванприродни
""--------------

*) Soirées de saint — Petersbourg стр. 102.

266

створ, вечито чудо, којим Бог гаси своју жеђ за осветом, и којим
он остварава закон одмаштења Па зашто је збиља џелат тако од
јавнога мнења жигосан, кад он пролива крв онога који је крив, —
док је напротив војник, који крв невина лије, за нас тим почасти?
—— Зашто су у историји пајдрагоценије оне епохе, које су биле све
док општих и дуготрајних ратова? Зашто да пред бојем овај човек
који никога не вређа, овај младић, који у обичном времену ни мра
ва згазио неби, зашто велим да су они пред саму битку одушевљени
жељом за крв” Зашто је то тако? Ето зато, што се њима свима
Бог служи као са неким оруђем. — Зато, што је рат најразоравајуће
средство. Зато што је проливање крви закон самога човечанства, а
услед преступа учињених од самога човештва, и закон целе природе.
Величје овога система находи се у књижици познатој под име
ном објаснење о учињеним жртвама: (Eclaircissement sur les sa
crifices:) Последња реч овога списа, достојна да послужи за додатак
вечерима петробуршким, ова је: „Крв су и месо кривци, а Бог
је љутит на све оно, што је крв и месо.“ У проливању крви лежи
осветна врлина. Крв кривца може бити откупљена само крвљу онога,
који је невин. Отуда за човечанску правду, као и за саму божанску
правду, догма повраћања (réversibilité) или нужда, да се казни не
вин, кад се кривац не може да пронађе. Отуда код свију народа
обичај да се приносе крваве па и саме људске жртве, које ни у
онолико криве нису у колико се и замислити може да су праведне.
Отуда и дужност код свију хришћанских народа, па и само право,
шта више апсолутна нуждност, да се умноже сва средства и све
оно, што више зла нанети може, као пто су: еша Фот и кврге код
правде, беснило код рата, спалишта у инквизицији. Ова последња
установа јесте једна од оних, којој је Местар највише поштовања по
клонио, и која је за њ пуна најскромније нежности. Оно, што ми
зовемо преступима инквизиције, ") оно је код њега „само неколико
кали први каквога кривца, које закон с времена на време пролева.“
Мало је јошт требало, па да Местар није укорио и саму шпанску
инквизицију зато, што је она у своме поступању нако блага била.
Све се ове нџеје сустичу и све происходе из једне једине идеје
т. ј. идеје одмаштења. Одмаштење је најузвишенији закон, без кога
овај свет суштaствовати неби могао. Са тога је нуждно, да се тај
закон и испуњава, па било да га врше сами људи или да га сам Бог
извршује. Свако зло треба да буде освећено јошт на овоме свету,
јер ни једно зло дело не треба да остане на земљи не кажњено.
*) Lettressur Tinquisition.
 267

Заблуда треба да буде нако исто кажњена, као год и сам преступ.
Нехотичке погрешке онако исто као оне што су навалице учињене.
Повреде, управљене противу прописа благих обичаја и релиђије, нека
постигне казна, као што постиже и оне повреде, које су на друш
твени ред управлење. Из тога следује да свако зло треба да буде
освећено, и да је свака погрешка у једно и преступ. Али да би се
начело само по себи као ваљано показало треба погледати на то
какове последице за собом повлачи.
По старој релиђији Мага, и то онаковој какова нам је она у
Зенда — вести сачувана, сво биће овога света, који већ од 120 сто
лећа постоји, подељује се у четири равне периоде, од којих свака 3.000
година траје. За две последње од ових периода мораће без контроле
и без учешћа да светом владају добро и рђаво начело: Ормузд и
Ариман. Ова стара вера има и данас својих последовача, који пре
воде миран живот у северо-источној Инђији, у тако званој Ђизарат
области. Ако би неки од њих дошао те нам казао, да је време А
римана већ приспело, и ако би нам он, да би то време доказао, на
цртао са оном ватром, са оном речитошћу са оном силом уображе
ћа, какову обично находите у свима источним делима, сва она зла,
која ову јадну земљу опустошавају, све оне пустоши које десеткују
људски род, све поплаве, земљотресења, револуције, ратове, без да
При том заборави и на кримски рат, на рат у Италији на ратовање
у Инђији и у уједињеним државама — ако би он ка овим новим
заразама додао и оне старе болести, преступе који су се негда чи
нили, освете које су се негда водиле, поквареност обичаја, сумња
чења, безбожност, неваљале књиге и рђаве поуке тако многе у броју
као што су многобројне и радње људске: онда вас ја питам у чему
би се разликовало ово мнење од мнења местpoвoг, по чему би се ми
могли од њега више плашити него од онога, зашто да ово мнење
заслужује од нас више презрења него мнење самога Местра? И да
ли је једно праведније или човечније од другога? Што се настијче,
ми држимо да неби баш тешко било тврдити да је наука зорастрова“
много користнија од науке писца петробуршких вечери. Јер по пр
вој све оне муке, које човек трпи, имају свој крај, и то срећни за
вршетак, — завршетак у очекивању кога може се находити довољна
побуда, па да се храбро и трпељиво сноси све оно, што нас снађе.
У овом страховитом дијалогу, Ормузд ће последњу реч казати. Ор
музд је онај, који ће на бојном пољу као победилац остати И тада
ће он сву земљу у рај преобратити — тада ће сви они, који су муке
подносили, награђени бити са вечитом срећом. И тада ће неваљалци
 268

очишћени од њихових злих дела кајањем и одмаптењем, пуштени

бити међ оне који у блажене спадају. И тада ће и сам виновник
свију наших несрећа, свију наших злих мисли, владар мрака, постати
анђео светлости, и признавајући себе као побеђена као доста кажњена
за своје грехове, он ће принети жртву своју ономе, који је вечан.
У другом столећу наше ере постојали су сектовци, од којих
је особена класа, позната под именом Гностиковци, исповедала ту
особену догму да овај свет није створ истинита Бога, Бога свемо
гућега, чистога духа; него да је он дело творца неба и земље, као
силе једне, која је Богу потчињена и која сила само за нанашање
зла постоји. Та како можете и помислити веле они, да је један Бог,
који је чист дух, Бог који је у суштини сама доброта, разум, ум,
љубав, чистоћа и милост, да је такови Бог могао створити ову ва
сијону, која је пуна несавршенства, пуна суза, преступа и туге, срама
и беде? Како можете узети да је тај Бог привезао наш дух за ово
слабачко и нечисто тело, које је извор свих прљотина, беде и мрака
у средини којих се и ми рађамо и живимо? Творац неба и земље,
о коме нам прва књига мојсејова прича историју, творац нашега
тела не треба дакле да се промени са оним, најузвишенијим Богом,
који нам је душу и безсмртни дух дао. Јер овај је вечити, истински
Бог; онај је пак само зли дух (démon), завидљиво божанство, које
је нашом душом завладало; божанство које је завладало и душом
нашега првога оца и које је при томе освојењу лукавство и насиље
употребило само да би ту душу већма окаљало, да би је већим му
кама изложити могло. И потоме једино средство, да задобијемо нашу
слободу, састоји се у томе, да угушимо овога угњетавајућега ђенија.
И што више ужаса у овоме свету буде, што више на земљи жртава
падне, што се више ратова повели буду, што више буде поубијано,
што више крви потече: тим ћемо ми ближе нашем ослобођењу бити,
тим ће више најузвишенији Бог задовољнији бити, тим ће се више
он осветити своме непријатељу, тим ћемо безбеднији бити да ће нас
“ он у његово царство примити моћи, — у царство, које је прибежи
ште невиности, истине и мира. Па с тога и слуге овога Бога врше
овај свети задатак; они владају мачем на земљи, мачем који је само
једно оруђе за ослобођење. А душе задахнуте и у овом животу ис
тинитом вером, одушевљене правом благошћу, те душе иду на то,
да овим слугама подражавају, разоравајући све оно што под њихову
руку дође, служећи се телом њиховим да униште тело њихова бли
жњега, и да потоцима крв људску пролију, — крв која је најмилија
жртва вечитоме Богу. Ово је управ оно, што је Кајин учинио, кад
 269

је брата свога Авеља убио; и то је онај коме, као слузи истинска

Бога, треба подражавати; њему — али не плашљиву Авељу, разне
жену робу нашега угњетача, стварајућа духа неба и земље. Отуда
се изјашњава и то, што су се ови сектовци и сами Кајинити наз
вали, а то ће рећи ученици, подражавачи Кајина.
Претерана до крајности, ова наука није пшта друго до скуп са
мих ужаса. Па баш и ако би од ње оцепили не само оно убијство,
које она као неко правило полаже него ако се неби обазирали на
оно њено усвојење да од Кајина начини символ поштених људи, ја
бих вас опет питао у чему би она тада била ужаснија и претеранија
од науке Јосифа Местра? — Зар ми и у њој не находимо тврђење,
да је проливана крв врлина, којој је цел поправка? Зар и она не
исповеда то начело, да је уништавање божански закон, који влада
и који ће докле света траје природом људском владати? — Зар и
у њој не видимо, где се вели, да је рат божанска установа, јер је
он најснажније оруђе, којим се пустошити може, и да Бог, свакад
задовољан, када је истребљавајући анђео добро своју задаћу извр
шио, неправи никакве разлике између крви једнога невинога, и крви
онога који је крив. — Ја кажем, као што мало час рекох, и ако
између ова два система има какове разлике, то је та разлика учи
њена само у корист еретика II. столећа. Јер смрт за њих беше само
неко ослобођење. Ово тело, које ништа друго није до апсана, у којој
је душа затворена, жалосна тамница, подигнута чаром зла духа,
требало би по самим наређенима божије доброте да буде разрушено,
како би изгнана дечица опет у кућу свога оца уићи могла. По мнењу
пак местровом, Бог је сам онај, који без икакве користи за другога,
једино у цели да задовољи своју неумолиму освету, има ћејФ да мучи
своје сопствено створење и да без престанка лије крв над делом
својих сопствених руку. (Продужиће се.)

0 НАДЛЕЖНОСТИ СУДОВА У КРИВИЧНИМ ДЕЛИМА.

(Продужење.)

С у Д.
Под именом суда разуме се она установа, која је од саме државе
основана у цели тој да у име њено положну правду изриче.
270

Задатак суда, као државне установе, састоји се у томе, да по

стојеће правне законе, па ма какове природе ови били — писани или
неши сани-у живот примењује, да исте остварава онде и у оном слу
чају, где се ово остварење, као одржање правнога и друштвенога
реда у држави, нуждним покаже.
А да би суд постављену му задаћу, као што треба постигао,
није за њ довољно само то, да има у опште право, а са овим и од
говарајућу дужност изрицања положне правде, него се од истога јошт и то
тражи, да је он у конкретном случају, а нико други, на вршење ове
његове задаће позван. Позив овај његов познат је у науци кривична
поступака под именом надлежност.
Остављајући на страну надлежност суда у грађанским споровима,
цел је ово неколико редака, да изложе надлежност суда у кривич
ним делима, као различне од прве. Различне једно по природи сама
судска делања јер док се код оне води говор и препирка о томе,
да ли она треба да испита и реши неки спор, о коме се јошт незна,
да ли је оптужени и без притицања суду за помоћ имао права да
учини оно, за што се од тужиоца самога а никога другога пред суд
позива, и докле се при томе спору сам оптужени чешће на његово
право да чини оно што је чинио, позива — дотле се код друге врзе
питање око тога, да ли она сама по себи, по својој званичној дуж
ности, на тужбу државна тужиоца, најчешће и без тужбе приватна
тужиоца, да ли она тада има право, а са овим скопчану и дужност,
да суди преступ, злочин, за који се неки окривљује, да га је учи
нио, и при коме се окривљени никада не брани тиме, да је имао
право да га учини, него да га је противуправно учинио, или да га
према положају, у коме се при вршењу находио, или баш никако
ни учинио ни је. Друго надлежности, различне од надлежности у
грађанским стварма и по самој природи повређенога права, које
треба да задовољи, а и по следствима, која ова повреда за собом
повлачи. Јер докле се код прве изрицањем пресуде задовољава п0
вређено право и корист поједине особе тиме, што се оптуженоме или
противној страни налаже или заповеда да чини нешто, на што се ова
самом њеном слободном вољом обвезала да чини у конкретном слу
чају — дотле се код друге изрицањем казне за учињени преступ не
само задовољава повређено право и корист поједине особе тиме, што
кривац мора нешто да трпи с тога, што је вољу његову над вољом
општом узвисио, него се на тај начин задовољава и цело друштво,
наравно према природи преступа више или мање, па било да је оно
посредно или непосредно нападнуто. Задовољава с тога, што је на
 271

падом на појединога више или мање нападнута и сама држава и

само друштво, у колико се у томе нападу огледа непоштовање оних
закона, којима држава како личну слободу тако и имовно стање сво
јих суграђана законом обезбеђава.
Отуда јасан појам казненога поступка, које исповеда начело о
forum prorogatum као ништно, што је напротив случај у гра
ђанском поступку, јер онде, где се о јавном благостању и држа
вној безбедности решава — ту пада и сама помисао на остварање
онога начела грађанскога поступка, по коме се парничним странкама
— овде односно оптуженоме — оставља на вољу да се суђењу кога
другога, а не у самој ствари надлежнога суда подвргну.
Отуда начело казнена поступка, различно од онога грађанскога,
да у њему никаква решавајућа уплива нема та околност, што ће
или што би угодније било за нападнуту или повређену странку, —
или што ће или што би за обе користније било. Отуда опет следује
да одустанак од тужбе приватног тужиоца никакова решавајућа
уплива на саму казненост учињена преступа нема.
Отуда и сама важност науке о надлежности у кривичном по
ступку.
Отуда и сама тежња свију новијих законодавстава, да ову на
длежност, што је могуће тачније и јасније у сваком конкретном слу
чају определе. Јер онде, где се ради о брзом и енерђичном спреча
вању и даљег вршења зла, о истрази доказа и трагова злочина дела,
који опет само на известном месту постоје — ту као што лепо при
мећава Митермајер свако отезање и спорење о надлежности једнога
или другог суда отежава и саму истрагу, или је по некад сасвим
немогућом чини. — Mittermaier, Das deutsche Strafverfahren I. део
š. 51 — Осим тога при таковој тежњи и тачности јошт се огледа оно
начело казнења права, по коме нико не треба да буде строжије
кажњен, него што преступ сам по себи износи, — начело, које у
праксу живота нема онде, где се борба између судова о томе порађа:
који је од њих надлежан да окривљенога суди и испитује.
Отуда и јасност о постанку разних система при определењу
надлежности у кривичним делима, изведена не само из државне по
Литике, да у држави више судова и овима одговарајућих надлежно
сти има, него основана и у природи самога преступа и оних следста
*а, које овај за собом повлачи. Јер ову тачност опредељене каз
*ене надлежности има пуно право да очекује и да тражи од
“зненога законодавства не само друштво него и сам окривљена,
“v онај, чија је слобода и срећа на коцку метута. Друштво са тога,
272

што је нападнуто, што је више или мање поремећено у његову ре

довну стању, у који га треба повратити тиме, што ће се брзим го
нењем злочиних трагова и скупљањем доказа, кривац лакше и брже
пронаћи, те тако поред казне јошт и безопасним учинити. Окривљени
са тога, што није дужан одговарати и трпети више него је по при
роди величини сама учињена зла преступа заслужио.
О овим разним системима кривичне надлежности, ми ћемо коју
да прозборимо, како би се на тај начин могло свако даље излагање
боље разумети.
Има их три.
Него пре него кажем које су, ја мислим, да неће бити изли
шно, да се повратим на питање ко је и кад је суд надлежан да ис
леђује и суди поједини преступ.
Рекох јошт упочетку да за надлежност суда није довољно само
то да има право суђења, него се јошт тражи и то, да је он у кон S

кретном случају позван да ово право оствари, т.ј. да је он, а нико

други у овом или оном случају за суђење овлашћен.
Да би пак суд за поједини преступ надлежан био, и да неби
противу горњих услова погрешио, то треба поред искључности сваке
друге да се докаже његова надлежност. Доказ овај постоји онда
кад какав виши суд из основа у закону наведених ни је позван да
за суђење поједина преступа определи други који суд, што се код
тако званих ванредних судова догодити може. Мимо то тражи се
јошт, да је дотични суд како субјективно тако и објективно за ре
шење појединог преступа надлежан.
Кад је он субјективно надлежан?
Субјективно надлежан је суд онда, кад лице противу кога се
истрага чини под круг његова суђења потпада. *
По начелу једнакости и равноправности сви су суграђани пред
законом равни. То је начело изведено и одобрено од самога разума.
Али у позитивном праву, у законодавству данашњега доба не играју
ролу само прописи здравога разума него се ту јошт и обазире и на
општу корист.
У име те опште користи сва новија законодавства учинила су
од горњега правила изузећа По тим изузећима неке особе не пот
падају било за дуже или краће време под круг суђења обичних
судова. Такова су лица чланови разних политичких власти, државни
званичници, па било да они спадају у администраторе или да носе
на се судски карактер, напослетку војници, па ма кога рода војске
ови били.
 273

По наособ о свима овима говорити ни је овде место.

Ми ћемо да кажемо да је осим ове субјективне надлежности,
познате у науци кривичнога поступка под именом надлежност rati
one personaе, јошт потребна и надлежност тако звана ratione loci.
Ово је онај услов без кога се ни једна надлежност и замислити не
може. Јер како би могао суд да отпочне свој рад, кад не би био
на оном месту, на коме ислеђивати и судити треба.
А кад је какови суд објективно надлежан?
Објективно надлежан је суд:
1. Кад је преступ учињен у оном округу, у коме суду право
суђења припада 8 35 т. 1. кр. пост. Ово је онај суд, који је у на
уци кривична поступка познат под именом forum delicti commissi,
т. ј. суд онога места на коме је преступ извршен — Gerichtsstand
des Verbrechens или der begangemen That (Amman: Commentar zur
badischen Strafprocessordnung crр. 63). — Le lieu de crimes ou de délits
commis (Code d'instruction criminelle Art. 23). Објективно надлежан је
2. Суд онога округа у коме кривац живи или редовно пребива,
па и ако је преступ ван сфере његове делателности, т.ј. у другом
округу учињен. 8. 35. т. 2. кр. пост. Ово је онај суд, који је у на
уци кривична поступка познат под именом forum domicilii т. ј. суд
пребивања. — Gerichtsstand des Wohnorts или Аufenthalts (A mm ann:
Commentar zur badischen Strafprocessordnnng crр. 65) — le lieu de
la residence du prevenu (Code d'instruction criminelle art. 24) — 06
јективно напослетку надлежан је.
3. Суд, у чијем се округу окривљени ухвати — 8. 35. т. 3.
крив. пост. Ово је онај суд, што га наука кривична поступка крсти
са именом forum deprehensionis T. j. суд где се преступник ухвати.
Gerichtsstand der Begreitung (Ammann: Commentar zur badischen
Straiprocessordnnng art 13) — le lieu ou le prevenu pourra etre
trouvé (Code d'instruction criminelle art. 23.)
Из овога што мало час рекох, следује сама по себи први оп
штег немачког права систем.
Систем овај усваја три суда као надлежна за ислеђење и су
ђење појединих преступа.
Та су три суда: суд учињена преступа, суд у коме кривац стално жи
ви или пребива и напослетку суд онога округа, у коме се кривац ухвати.
По том систему сваки од ова три суда потире надлежност дру
гога онда, кад је он у поједином случају судско делање већ отпочео.
(Продужиће се.)

Пpas4 a - 18
274

ЦЕНТР А М И 3 А Ц И ЈА.
од

ОДИЛОН - БАРОТА.
-

превр ()

ДР А ГУТН Н Д. МИЛАН К () В И fi.

I.
Слобода је тако лепа и света ствар, да бих је примио
из свачије руке. Срећан бих био кад бих је Вашингтону
дуговао. Она би ме са Стуаpтом помирила. Па и самоме
бих Кромвељу благодарио онда, када би ми он слободе дао.
Вивиен, администрат. студије.

Питање о централизацији старо је као год што је и људско

друштво старо, оно је с њиме постало. Стари државници несу га ни
опажали, из тога простога узрока, што су некад државе под утица
јем релиђије образоване. Бог им је био оснивач и законодавац.
Држава је била у божијој заштити оличена. Сократ је био на смрт
осуђен с тога, што су мислили да о том божанству сумња. Што се
тиче Римљана за њих врло лепо вели Монтескије „Рим је био лађа
са две котве, са котвом релиђије и чедности,“ У римским уста
новама влада богословски теократски — елеменат. Може се познати
одсудна улога коју игра свештенство, а искључно племство, доцније
се осили царевина, те их начини оруђем своје свемоћности. Па зар “

је могао поједини тој сили противстати? Прошао би. Старе републике

незнађаху за право појединога. Остављало се је више или мање
грађанима да владају, нико неје ни мислио да им силу ограничи.
Почем је аутократију нека класа народа или један извршавао, мо
рао је покрет у јавноме животу сасвим, али више мање скучен и
окован бити; јер животни рад и морална енергија остали су увек
код владајућих, а све што неје имало маха да моралном снагом
ради, остало је у шодчињености и ропству.
Што смо из повеснице старих држава прве појмове о сло
боди добили, што су нам људи Атине и Рима као светли узори били
то је зато што нам је слава њихова пробудила први душевни по
крет и чуђење; отуда су нам и остали више или мање ти упечатци.
Затим долази рђаво разумевање слободе код оних, који мере слободу
по већем или мањем броју управљајућих лица; а код других је,
слободно развијање сила појединих особа, слобода. Први мисле тако
зато што хоће да су силни, а други зато што су ради да прве огра
 275

ниче. То је оно што Монтескије са чудном бистроћом вели у своме

делу „дух закона: “ „Увек су снагу народа са слободом народа ме
пали, — две стварн које су тако различне.“
Људи ХVШ. века, Монтескије и Русо који су Француску ре
волуцију спремали, несу се са питањем о централизацији занимали.
Чудна је недоследност што Русо куне онога, који, за ону изреку,
„Ова је земља моја,“ вели да је основ друштвама, а на другоме месту
Русо би онога грађанина на смрт осудио који би се своје државне
релиђије одрекао.
Што се тиче другога, Монтескија, он је од свију државника
онога времена, највише о догађајима рачуна водио, и њих је нај
оштрије испитивао и проучавао, само штета што се је по примеру
старих Философа врзо само око спољне Форме владе. Да је мало
дубље загледао не би при Формама остао, већ би и унутрашње биће
државе описао, спазио би да је знаменито подељење Форама владе
на монархичну, аристократску, и републиканску форму, само
случајност у животу народа, да неодговара основним условима друш
тва, да има само две Форме владе, које могу спољну Форму макар
какву узети, а те су форме: форла владе која силе појединит у
себе увлачи и троши их, и друга која појединим силала да је
најшири делокруг, Форма владе која хоће свачим да господари,
и друга која оставља млоге ствари слободној вољи појединих, и коју
Инглези с тога с правом Selfgovernment“) називљу.
Жалосне следи овога неразумевања виделе су се при прера
ђивању закона и при скупштини за конституцију. Конституција од
1791. јесте дело овог рђавог разумевања. Млогим емфазама наго
вести се у томе уставу право појединога, но у исто време уништи
се свако средство које би чувало то право, и које би га одржавало.
Та проста абстракција без икаква подупирача, неје ништа друго до
опасно право противности. Од тога времена бранила се је сигурност
права појединога страшним средствама **

Питање о централизацији после скупих искустава почело је се

испитивати у царству и конвенту, одма чим је Францеска постала
слободнија, те је могла да запита: зашто се газе тако олако и често
народна права? Људи разних политичких праваца као: Вилел, Кор
*јер, Венијамин Констан, Фиве, Шатобријан, Розје-Колар испити
“У шта је узрок томе што се не могу да очувају права појединих,
* нађоше да је узрок у грдној централизацији, којој беше основ

") Самоуправа
18“
 276

предходна влада, и која се је све већма ширила, па тада, и увидеше ту

да су озбиљне ошасности које доноси централизација. *ETE

За несрећу ово се мњење неје у Францеској укоренило, већ

је постало оружјем партаја. Због тога видимо доцније у време ре
стаурације како се мењају краљевци и републиканци узимајући цен
трализацију, и како предлажу, у колико су у снази, да се ослободе
бремена комуни“) и департаменти.
Било је питање о централизацији при прављењу закона о му
ниципалној и департаменталној слободи, кад се роди револуција
1830. Либералци предлагаху онда децентрализацију као необориви
uодуширач грађанској и политичкој слободи.
Било је време тешко да централизација, после овог револуци
*.
онарног покрета мисли задовољити ма кога. И ако је где кога и задовољи
ла тоје било тако плапљиво, и са толико неповерења помешано, да ***
муниципална и департаментална организација неје била у стању да ti; р
помаже владу са којом неје тесно скопчана. Покрај свега тога имала *ju
је централизација утицаја не само на политичке употребе, но и на l
материјално благостање у Францеској, који неје ишчезао ни цен
*j
трализованом реакциом од 1852. сасвим.“) }
“
Други републикански покушај 1848. био је пун наде, да ће
* !

владе централизацију као највећу препону с пута уклонити, јер што ju

је већма централизација у себи ограничена, тим је већа опасност да *и
ће је први случајан избор уклонити. Смело се је очекиватн да ће
први и најважнији закон, од републиканских законодаваца, бити
слободан муниципални и департаментални устав. Како се може спосо
бна за живот република и замислити а да јој се најпре темељ не
почне градити, т. ј. да се пре свега комуни не уреде?! Има једна
партаја, која у име републике неда слободе комунима. Чудновата
су мњења те странке: „Не треба викати на институте подпрефе
ката, говораше она, јер су они највећа обрана против повратка
феудалности,“ Знам да би нама та странка казала да несмо ли
бералци.

*) Општине.
*) Одатле се може осудити онај дух који је владао у Францеској, јер је
два нам је после дискусије, која је неколико дана трајала, испало за ру
ком, да сваки департаменат може имати својине а тако исто и насле
дити. Забрањивало му је се право да може бити правна особа, и млогима
је се чинило да је све изгубљено чим се департаменту даде право да може
својине имати и уговоре правити.
 277

Слободњачки дух и чиста свест законодаваца изрече своју пре

суду о томе. Најважнији људи из свих партаја израдише млоштво
законских предлога, о комунима, кантонима и департаментима.
(Шродужиће се.)

убиство председника Аврама Линкопа.

(Продужење.)

Па при свем том цела је ова историја измишљена. Пуковник

Причард увераваше, да ту нема ни једне истинске речи, други оче
видац наводи: „Џеферзон Девис није био сасвим обучен. Кад су
се гониоци приближили, он им се преда достојанствено без ика
квог противљења. Тек доцније госпођа Девис пребаци преко њега
свој кишњи огртач.
Поручик Елзан, официр, који је такође присуствовао при овоме
догађају, прича: „Г. Девис огрне се једним огртачом и потрчи
ка коњу. При изласку из шатора, госпођа Девис баци једну ко
прену преко шешира свога супруга. Тек што је учинио неколико
коракљаји, наиђе на једнога коњаника, који га са запетом пуш
ком заустави, заповедајући му да стане с речима: „Познајем
вас, стара протуво, још раније видео сам вас, предајте се “ У
исти тренутак приђе госпођа Девис, загрли мужа и пољаше за
негов живот. Пуковник Причард умири је одлах, додавајући да
никога ни глава заболети неће. Особито је било учтиво пона
шање спрам заробљеника.“ Такође милионе других басана спомиње
поручик Елзан, па вели: „Цела новчана сума, која је узета, из
носи 11.000 долара, од тих носио је Г. Девис 1.400 долара у
заџепку од седла, госпођа Девис, носила је код себе 2000 до
чара, остатак био је подељен на пратиоце.
Џеферсон Девис, Клемент Клеј, Александер Стефенс, потпред
седник конфедератовних држава, који се у својој постојбини Атлан
ти из сопствена побуђења предао био савезничкој коњици, и друга
важна лица навезу се у лађу Клиде и најпре их одведу у Хамптон.
На заповест савезничке владе морали су се заробљеници овде раз
двојити, те у разне тврђе одведени били.
За Џеферзона Девиса и Клемента Клеја изабрана је била тврђа
Монроe, 22. Маја остави парна лађа Силас О. Пијерс балтиморско
278

бродиште, и доплови до лађе Клиде која је на води под ленђером

лежала. Госпођа Девис и госпођа Клеј остану на последњој и опро
сте се са својим мужевима, који буду премештени на лађи Силас
О. Пијерс а са ове лађе опет на суво искрцани. Иначе живосно
пристаниште било је као изумрло, нико се није смео приближити
бродишту, нека заповедајућа војена сила беше заузела све улазе
и пут к тврђи. Пошто се искрцају, четврта Мишиганска ређимента
узме заробљенике у своју средину, и са њима шође преко бродишта
крај обале до капије водене батерије на крају саме тврђе. Хиљадама
жељних гледалаца стајало је иза војника, да би видели „великог
бунтовника.“ Велики стас распредседника, буде угледан, у суром
оделу, на глави имао је отворени шешир од уваљаних длака, са по
стојаним кораком ишао је преко моста и наскоро га нестане иза
градских врата.
Господина Девиса и Г. Клеја сместе у две једно до друго ле
жеће ћелије у другом казаматском реду саме тврђе; два официра
са 20 људи треће пензилванске артиљеријске ређименте надгледаху
их најбрижљивије. Сама тврђа Монроје важила је као неосвојима.
Зид тврђе покривен је нагомиланом земљом, на којој је трава расла.
Ова земљана маса изгледа као неко високо четворокатно здање над
тврђавским зидовима. У зидовима су узане, камене коморе, готово
покривене са земљом — ту су казамате, од којих су две преобраћене
у апсане. Ћелија пређашњег председника, тако вели једно извешће,
које је пред нама, осветљена је једном рупом, која је велика као
уста тоliовска, и која је снабдевена гвозденом решетком. Кроз рупу
опазићеш најпре широку а дубоку јаму, иза ње стоје тврди тврђав
ски зидови а на далеко од тих зидова видиш таласајуће се море.
Намештај је прост и сиромашан. Он се састоји из једне постеље,
једнога стола и три столице. ОФицир и два војника непрестано су
у апсани и праве друштво председнику Девису. У једноме одељку
крај казамате, које сачињава као неко предсобље, свагда се находе
oФицир и четири војника, које затвара кашетан на дужности нахо
дећи се.
Један дописник новинарски, који је био заједно на лађи Калиде
са Џеферсоном Девисом, овако га описује: „То је шест стопа ви
соки човек, доста пршав и ништа мање него лела фигура. Изглед
лу је онако сури као год оне банке педесетице која постане пре
времена таковом. Брада му је занеларена, проседа. Плаве очи,
од којих је једно слепо, имају поглед без икаква упечатка, уста
грчке форме, често му се нагрде спехом који гадно звечи.“ Ли
 279

стовима, који су били савезничког мишлења, допало се да обаспу пору

гама обезоружаног непријатеља; клевете и измишљотине продужаване
су. Овде се читало, да се затвореник понаша непристојно и да много
изискује, тамо опет један дописник новина занимаше публику са
причом, да је г. Девис обичну војену рану, коју су му давали, пре
зирао и начинио се болесним, да би боље био негован. Час су из
водили као неки излив гњева, час опет као неки захтевајући говор
распреседника. Наравно је да оскудевају званични извештаји о томе,
како је Џеферзон Девис сносио судбу, јер стражари су били обве
зани да ћуте а странима опет приступ није био дозвољен. Него чини
се, као да је се доста ошоро са њиме поступало, нарочито је истина, да
су се тако далеко заборавили, те оковали човека, који је био узидан
у масу камења. Сваки му је пут спречен за бегство. Свака свеза
са спољним светом прекинута. То је правило, које у овоме случају
не може бити узето као усвојено ради безбедности, већ мора бити
означено као акт суровости и свирепости.
Каже се, да се Џеферсон Девис опоро понашао и вређајући
изражавао, због чега је за казну окован. „Weshington Republican,“
Владом одржавани лист, описује ток овај са очевидно цинишком —-
непристојном — благонаклоношћу са овим речима. Капетан, који је
на дужности био, дође једном к Џеферзону, праћен од ковача, који
је окове носио, капетан се приближи распредседнику, рекавши му:
„Г. Девис, ја имали да извршим једну врло непријатну дужност,
„Та за Бога,“ повиче г. Девис ваљда ми не ћете ове ствари на
„метнути?“ Кад га је официр обавестио, да је такова заповест, Де
вис је молио, да г. капетан оде ђенералу Хелеку, те да издејствује
000рицање наредбе. Негледећи на предусретања, да је наредба из
дата ђенералом Хелеком, г. Девис остајаше сталан да се она опо
рекне, па долазаше и у Форми беснила. После дужег разговора утиша
се и метне механично једну ногу на клупу. Капетан наложи ковачу,
да делу приступи. Кад се овај превије, да узме у своје руке ногу
бунтовничког величанства, г. Девис га счепа и баци на шатос. Са
правом разјарени ковач баци чекић на председника, ал га не згоди.
Г. Девис мољаше да га прободу бајонетима, и тражаше, под изго
вором да се убије, да зграби пушку ма кога војника. Капетан затим
позове четири јака човека, који заробљеника, при свој његовој очај
ничкој одбрани, положе на постељу где су га држали, докле га ра
достни ковач није оковао. Кад су га подигли опет на клупу он по
Гледа очајно на окованс ноге и бризне плакати.
280

„Медицина је имала пожелано дејство, бунтовник постане

мало умеренији и мање налетајући. Окови су му зато летути,
што је одрицао, да једе, па се бојало, да ће од глади скапати.
Доцније су опет скинути.“
У част американској преси морамо приметити, да понашање
према Џеферсону Девису од више листова није одобравано. Као ка
рактеристику расположаја, ми ћемо саопштити један чланак репу
бликанског „Albany Evening journal“ који се овако изражава:
„Ми смо поодавно мислили , да је историја о окива
ну Џеферсона Девиса белега Филаделфиског новајлије фабри
канта. Но сада смо принуђени , да то за истину држимо.
„Washington Republican“ потврђује подробно са званичним аутори
тетом цео навод, пратећи га са изјавама, које хоће да покажу, за
што је ово понашање задржано. Ова изјава, тешко ће убедити ве
ћину читалаца, да овим постушком одговорна лица нису учинила
злочину погрешку.
Ми немамо никаквог сажалења према Девису. Он је презрења
достојни злочинац. Крив највећег злочиног дела које човек учинити
може, заслужује најтежу закону казну. Али он је државни заробљеник.
Понашање спрам њега треба да буде од великог американског на
рода пред осталим светом оправдано. У својој казаматској ћелици,
Девис је ка и свако дете, без икакве помоћи и одбране. Никоме ни
какво зло причинити није могао. Ако се чува као што треба, не
може ни себе самога повредити. Надало се, да ће се понашати не
весело и жестоко. Но владини чиновници могли су врло лако, да
се чине и невешти како његовом беснењу тако и његовим безазле
ним поругама. Оковати га, био је знак слабости с наше стране. Било
је не само лудо него и нешто, што је само за скотове достојно.
„Такође не може се оправдати ни забрана књига, новина пи
саћег материјала и свеће или забрана походити Девиса и Клеја.
- Требало им је све дозволити, што би могло олакшати умор њиног
сужанства, без да се то претвори у раскош. Ствар је владина да
казни а не да тортуру упражњава. Ужасна влада у Француској није
на овај начин злостављала затвореника Луја. Зар да нас надмаше
великодушијем и човечанством Јакобинци и црвени републиканци у
ери када је гилотина царовала?
„Уверени смо, да председник ове гадне ексцесе свирепости про
тиву латишег и пониженог непријатеља не ће одобрити n да ће
наредити друго неговање са затвореником. Он не треба да цр
 281

вени пред 4 мериканцима, ако ови једном ову негу у листовима

историје нађу.“
И други гласови изражаваху се ошомињући. „Поступање које
је искусио у казалати понројске тврђе сасвим без одбране и опас
ности остали Џеферзон Девис видићемо летуто у једну кате
горију са историјом венецијанских оловних комора, са неапо
читанским тавницама Спилберга и високог 4сперга пређашњих
времена. Ми знало упечатак, који су учинили из ових апсана
крунисини деспоти на цивилизовани свет и по томе можемо
измерити какву гнусност може произвести ово злостављање
државног заробљеника у западној великој републици.“
Нека Фанатичка шартаја није хтела нипта знати о благости и
поштеди, већ је пустила узде своме злом беснилу. Ми ћемо саоп
штити неке речи, које их саме постиђавају.
Једне новине сажаљевају, што Џеферзон Девис нема два жи
вота, да би га могли боље мучити. Неки Јанке пише једном бо
стонском листу, да су стари Формалитети процесног поступка у овоме
делу отпали и Девис мора бити погубљен у главној вароши у сре
дини држава, да би множина, која то захтева могла видети „смрт
издајника.“ Други дошис предлаже, да се вешала направе од једног
комада дрвета, па после да се свакој саједињеној држави по један
комадић да. Трећи жељаху, да се савезничка добро увијена застава
употреби као конопац , којим треба председника удавити. Неке са
везничке госпе знају још боље. Оне се договараху о томе, како ће
се један конопац исплeсти од кецеља, рад чега би свака држава
требала по једну кецељу да да. Него штета, што ове жалостне госпе
предухитри друга једна „лојална“ госпа тиме, пто је министарству
војеном послала један конопац у цели тој, да се са овим Џеферзон
Девис удави. У тaкoвoмe стању ствари, није се ни за џелате ника
ква оскудица осећала. Јер један американски грађанин из Норфолка
јављаше преко новина, да се радо прима звања и рада вешачкога.“
И таковим створовима, ка да не беше срце задовољено онда, када
су пЗмишљали разне начине, којима ће се смрт Џеферзону задати.
Они разбираху јошт и о томе, шта ће се са лешином његовом учи
нити. Неки су желели, да се мртво тело спали и пепео у ветар
баци. Други су хтели да буде метнуто у један исти гроб са Бутом
— убијцом Линконовим. Неки су напослетку предлагали, да се ле
шина веже за ђулад, која су дошла из арсенала јужних држава, па
онда да се тако у море баци.
282

Из Твин Спрингса у Канзасу добије председник Џонсон једно

писмо, у коме је влада непосредно позвана, да на вешала заробље
ника осуди. То писмо гласи овако:
„Твин Спринес 17. Јула 1865.
Г. председниче? Са поштовањем молимо за то, да се г.
председник Девис обеси, јер га као таквог хоћемо да видило.
4ко ви не заповедите да он буде обешен, онда знајте, да ће се
други у Канзасу наћи, који ће то у место вас учинити. Будите тако
добри, и јавите нала, шта ћете учинити. Са особитили поштовањем.
Многи грађани.

Господину Џонсону и савезничкој влади припада слава, у томе

што се нису ни за ким повели, те да напрасно што предузму. Овако
после кратког времена оставили су човештву да оно своје право
врши.
Већина политичких затвореника буде ослобођена. На спрам
Шеферзона Девиса, Клемента Клеја понашало је се бар достојанстве
није. Јер први, пуштен из казамата, смештен је био у тврђави у
једном пристојном обиталишту. Депутација једна из Каролине моли
ла је, да он буде ослобођен. Него ову је молбу председник одбио.
Нама је се чинило да ће га он оптужити због велеиздајства, па онда
да ће га тек помиловати кад он буде осуђен.

Сад ћемо се вратити на исход процеса у Вашингтону, у колико

је овај важан како по саучешће распредседника Девиса тако и по
саучешће оних знатних јужњака, који су тада у Канади живели.
Што се тога тијче, ми јошт напред примећавамо, да су многе ствари
биле увлачене у истрагу и да се је много којешта испитивало, што
ствари није принадлежало. Говорило је се прво о поступању са рат
ним заробљеницима на Југу. У овом смотрењу појавила је се мло
жина сведока, који су се сви у томе слагали; да су коФедератовци
због нечувена свирепља криви; да су они остављали своје заробље
нике, те су ови од глади скапавали; да су их они хладнокрвно уби
јали; да су намеравали и то да запале апсану Либи у Ричмонду, у
којој је био затворен неки број савезниковаца и то онда ако би
варош била узета, те тако да иста апсана у ваздух одлети. Ми ћемо
од речи до речи саопштити исказу важнијх сведока.
Ханри Едсон, који је био ратни заробљеник у Андерсонвилу у
Георгији, казао је да су они били храњени са тако жалосном хра
 283

ном и у тако малој количини, да је стотинама њих од глади уми

рало. На све тужбе одговорили су бунтовнички официри: да је по
ступање доста добро и ако ће од глади поготову сви скалати.
Мајор Марс находио се у апсани Либи од 15, Јуна 1863. до
21. Марта 1864. Кад је тамо дошао, хране је давано прилично мало
него јела су била доста добра. Сваки је добијао пола сомуна, че
тири унце меса и неколико пуних кашика пилава. „Пошто смо били
четири месеца у апсани на један мах престане редовно давање меса
и тако каткад добијали смо меса. Место пшеничног хлеба, даван нам
је опори кукурузни хлеб, а к овоме кадгод придодавани су неколико
хрђавих кромпира.
Наши су се официри разговарали о томе. Следство тога разго
вора било је то, да су они преко ђенерала Страјгта послали писмо
пуковнику Дулду, у коме не само да су се жалили на таково шо
нашање, него су јошт и молили за помоћ противу тако незаконог
поступања са њима. Дулд им је одговорио: противу понашања не
мам шта, јер је боље него оно што је са њима како у тврђави
Делаваре тако и у другим савезничким местима чињено.
„После пет месеца разболем се од водене болести, и то у след
недостатка јела. Због тога будем одведен у болницу. Ту нађем многе
болеснике из Бел Изланда. Њино стање беше ужасно. Они управо
изгледаху тако, као да ће од глади скапати. Од 40 такових болес
вика, прве је ноћи умрле 12.
„Мајор Турнер, који је био над болницом, понашао се према
нами свагда сурово и опоро.
„Кад је двојици савезничких официра испало за руком, да по
бегну, онда је тај исти мајор заповедио, да се сви савезнички офи
цири у апсану Либи пренесу. Соба, у коју су нас сместили, беше
мокра. Ту смо морали провести 24. сахата, и ако су се неки од нас
већ са душом борила. Бесмо без постеље и без једног залогаја хлеба.
Сержан Ливани од 18. Октовра 1863. држан је затворен осам
месеца и седам дана у Бел Изланду. 1300 људи било је у зиму на
Острову у један тор затворено. Половина од њих беше под ведрим
небом. За 100 људи давало се дневно 25. Фуната меса. Већи део од
тога меса биле су кости. „У средњу руку умирало је сваки дан 14
Луди од глади. Ја сам помагао сам, те смо носили по неки дан 10
-12 мртваца. Лешине су често по осам дана незатрпане лежале.
Бунтовници нису нам дозвољавали да их закопамо. Често су убијали
заробљенике без икаква повода.“
284

Сведок Вилијам Бул представља нам јошт као жалостније оно

стање које је у Андерсонвиљу владало. Због несреће, која га је снашла,
морао је тамо 11. месеца провести у друштву са својих 3000. дру
гова, од којих је већина била без крова. Становао је у једном ба
рушљивом стану. Његов је опис ужасан: „Одузели су чам хаљине,
кале, покриваче, новац укратко све. У име хране добијали смо
сваки дан половину Пинта (нера нека у Инглиској) брашна ку
курузног, две унце сланине и једну кашику пуну соли. Сланина
била је пуна црви, ужежена н трула. Били смо изложени го
рећим сунчаним зрацила, и морали смо воду пити, у коју су
бунтовници своје ђубре бацали.
„Људи су непрестано ултирали. Било је дана, кад се по 150.
људи закопавало. Дневно су убијали шест до осам заробљеника,
и то без узрока као псе, и каже се, да је свак и стражар за
таково јуначко двао добијао дужи отпуст. 24. Марта, кад сам
био размењен, било је умрло 16.725. ратних заробљеника.“
Два друга сведока потврдила су све ове наводе. Један од њих
навео је, да је само у месецу Августу 3044 заробљеника помрло, a
други приповедаше, да су бунтовници држали мложину великих паса,
који су били свагда око стана и били су на то намењени, да од
бегше опет ухвате.
Неки опет Клерк у апсани Либи сведочи, да је здање било
поткопано, да је сам видео Фитиље, који су званично били храњени.
Мајор Турнер саопштио му је, да ће апсана са његовим обиталиштем
бити у ваздух распрштена, само ако би чета савезничка под ђене
ралом Калпатриком у варош продрла.
Неки поручик Бартем, официр у савезничкој служби, у години
1864. био је у апсани и уверио се да је иста била поткопана; под
здањем било је закопано велико буре са барутом. Официру је ка
зато, да је издата заповест, да се експлозија произведе, ако би Рич
МОнд Пао.
Најопширнији опис о животу и страдању савезничких војника,
у јужном ропству представља нам један Немац именом Франц Ха
угт из Келна на Рајни. Његова сведоџба под заклетвом исказана,
коју је и потписао, објављена је у „Њујоршким државним новинама“
И ГЛа СИ:

„2. Јуна 1861. ступили као квартирски Сержан у 39. (Гари

балдову) њујоршку својевовљачку ређименту. 14. Јуна ране не
код Шарлестовна у ногу и са седам или осам других ухвате. Од
веду нас у Ричмонд и на путу кроз варош били смо најсуровије
 285

нападнути, од врло лепо одевених госта, испљувани, и гађани

са јабукама и камењем. То исто догађало се у апсане, где су
нас госпе као походиле, само да би нас ружиле. Једна од та
кових дала покаже неку изрезану ствар, која висаше о њеноме
carary, па тада примети, да је иста ствар направљена из ко
стију Јанкини, па тако ће и моје кости проћи. Друге опет госпе
носиле су подобне украсе и исти су обзнањивани у новине за
продају. Један лекар, који поступаше са нама врло пристојно,
привеже ми рану. После три дана од прате нас у 4ндерсонвиљ, где
најпре останем три месеца у болници Тамошњи лекар. Др. Вод
бридее, нити се старао о пени, нити о другим рањеницима, из
ражавајући се да сви Јанке иду бестрага, јер доста му је, што
има посла са својим људима. За ово време морао сам моје ране
сам завијати, воде ни нису давали, да их исперел, док неби сам
одрамао до ходника да је донесем. Редовне неге није било, до
бија ли смо само оно, што су болничари држали за добро да
нам дају.
„0ко половине Маја 1864. дођем у стан заробљеника, и ту
останем до измене, која се 17. Јануара 1865. год. догодила. Овај
стан био је од прилике 40. плугова велики и са кољем ограђен.
Затвореници лежали су ту без икаквог заклона над или под со
бом, осим онога што су дрва и траве давали. Од прилике пет
корака у овој огради била је пала јаруга, названа деad line, u
пет корака од ове dead line унутра биле су рупе за проходе.
Стан је био опкољен и споља и изнутра са стражом, која је
једна од друге десет корака била удаљена. Ову dead line није
смео прекорачити ни један затвореник, а ко то учини, стражари
га убију. Често су убијали затворенике, који су били далеко од
deadline, a ово се нарочито догађало ноћу, кад су затвореници
ишли у проходе. Трагови крви између прохода и dead line jacно
показују, да су неки код прохода убијани а затим одвучени код
deadline. Стражари су на ово подбађани почем је сваки војник,
који је затвореника убио, добијао отпуст до 2. месеца дана.
Бунтовнички војници походили су често стан , и овом прили
ком су нас исмејавали, нарочито кад се догађало да су као неку
победу одржали.
Пре неког времена, но што ће се избор председника 1864.
године догодити, запале велику радосну ватру, почел је, као
tито су они говорили , Њујорк запаљен био. 7'ол је приликом
15 000 људи погинуло.
286

„У осталом понашали су се учтиво и давали су нам дувана,

колико сло год хтели, Сало неки официри били су сурови. Сво
јом суровошћу особито је се одликовао један од последњих
пређашњих пруских гардиских поручика гроф Жанс Лили
јентал од 4 делстајна (тако се именовао на својој карти) који је
често имао стражу. Писма наша нису нам предавана донде, док
нисмо 10. ш, поштарина платили, што се ретко догађало. Хаљине, које
су нам слате из Њујорка или Вашингтона, нису нам предаване.
Наскоро виђали су се бунтовнички војници одевени униформом са
ВеЗНИЧКОМ. -

Горе именовани лекар др. Водбридге из новог Орлеана сваки је

дан походио стан да би се известио о стању здравља затвореника,
па кад смо му се пожалили за што год, он нас је исмејавао, а о
болести није хтео ништа да примети. Наша рана састајала се дневно
од прилике из две унце хрђаве сланине, једног до два кракера и
четири до пет — класова кукурузног зрна. Врло ретко имали смо
прилике да кувамо. Кукурузно зрно било је тврдо као камен, зато
смо га морали најпре истуцати па онда кувати као кашу. Последњих
пет месеца у место сланине добијали смо једну количину гадног сала,
а у последње три недеље осим жита кукурузног и сала добијали смо
дневно само половину кракера. Кроз наш стан текла је једна вода,
у коју смо морали себе и наше хаљине прати. Ја сам имао само
једну једину кошуљу, која ми је морала трајати до измене моје. По
доласку моме у Ричмонд, ципеле су ми одмах одузели. Огртач и
златан сахат били су ми оставили, а ово последње можда зато, што
нису приметили. Исти сахат продао сам за комад хлеба а огртач за
85. конфедератовних долара за шта сам такође купио комад хлеба.
Имао сам само један пар чарапа, а кад су исте већ дотрајале, тада
сам ишао босоног. Нечистоћа и смрад били су закужљиви. После
пола сахата, пошто смо се очистили, опет смо били покривени га
дом. Услед оваковог понашања, умирало је за једанајест месеца
саразмерно сваки дан преко сто затвореника, а овај је број у по
следње време нарастао на 300. Већина је умирала од лудила, које
опет од глади долазаше. Први знак о томе био је скорбут, који ми
је већ био начео језик пре моје измене. Затим започне врат да
трули. Потом произаће слепоћа а напослетку бунило и беснило, од
куда наступи за 12—24. сахата неки умор, коме следује смрт за не
КОЛИКО САХАТА.

„Јосиф Тримбор брат адвоката Тримборна, Бернхард Гиде и

Карл Енгел, син табакције (онај што чини коже) Енгела, сви из
 287

Келна, пропали су пред мојим очима на овај начин. Број заробље

ника за време једанајест месеци мога затвора у Андерсонвилу из
носио је од прилике 42.000. Од ових од прилике 3.000 одпуштено
је, за то исто време, а 17. 18. и 19. Јула 1865. кад је био престао
стан, послано је у Ричмонд још 4.000 у име измене. Остали 35.000.
заробљеника у току означеног времена пропали су на горњи начин
у Андерсонвиљу. Од последњих измењених 4.000 умрло је јошт 300.
а на путу у Анаполису, где смо због измене били доведени, умрло
је опет 500. — Колико их је помрло од то доба ја не знам. У Ана
полису сви смо дошли болесни, и главни лекар болнички казао ми
је, да не верује, да ће од 3.200, који су дошли у Анаполис, после 10
година живети још 200.
„Између 42.000 заробљеника могло се находити 2—3.000. Нема
ца. При последњој измени било их је живи само још 18. а од при
лике 70—80 могло је бити пређе измењено. Сви остали пропали су.
— Овде наведене бројеве пронашао сам брижливим проматрањем.
За време ово били су бунтовнички војници у Андерсонвиљу
доста у свачему оскудни, но опет довољно неговани, тако да није
необично умирало. Сваки дан имали су врућих јела која су готов
љена одвојено од затвореника и ван ограде.“
Чини, се као да су у овој представи боје доста јако нанешене,
бар наводи господина Ханга означени су као претерани од многих
његових саучесника. Но истина је опет доста ужасно, као што се
пзводи из саопштења једнога Немца, који је био у ређименти Коне
ктикутској и који је у Андерсонвилу такође био ухваћен. Он је „Њу
јоршким државним новинама“ послао сљедеће извешће:
„Господине. У јучерашњем броју државних новина нашао
сам један чланак о „поступању са затвореницима у 4ндерсон
вичу“ кои тако много не истине садржава, да ли другачије није
могуће, а да што год о томе не приметим. Ја сам био готово
седам лесеца у Клерк Над обиталишту, и држим да сам веш
тији у стављању различитих бројева него е. Лауе. Што послед
ћи пише на ономе месту односно умирања, сасвим је t43.71 и 2//.Ље?40

ја сам баш водио књиге болничарске, и знам поуздано, да до

конца Новембра 1864. није више помрло него 13.000. Кад сали
у оно време био послан са 500 људи у Савани због измене,
било је можда још 13.000 људи у стану међу којима је било
болесних, болничара, кувара и. т. д. и 60 црнаца. По оволне је
не могуће да је у 4ндерсонвилу помрло 35.000 људи.
288

„За 24. саrата највише је ужирало 127. а у месецу 4.веу

сту и Селтелбру и то у сваким од ових мвсеца 3.000, дакле
сразмерно 100 на дан. Највећи број заробљеника износио је 100
мање од 33.000; од ових послато је у Септембру и октомбру
око 20— 22.000 у 4/илен, Савана и Шарлестон, а такође и у
Флоренс, о томе види се да г. А ауг ништа не примечава, него
их све мирно оставља да помру. Да је до 17. Јануара, почел
сам ја 20. Новембра даље послат, још већи број заробље
ника дошао у 4ндерсонвил, ствар је немогућа, почел је све све
зе ЛШерман пресекао.
„И то се неге тиче , наравно да би могла бити боља, но
међутим класи кукурузни нигда нису били давати, али сам
видео, да су наша и сопствени затвореници, који су по кујнама
и пекарницала радили, да су такови месо и. т. д. крали, затим
мењали код пиљара за кромпире, црни лук и т. д. па после за
робљеницима десето-губом ценом продавали. Једном дођем у болницу
и ту приметим, да порције, које су добијали болесници ни су у сраз
мери са лиферовањем. Сопственим увиђајем дознам за узрок: ова
болница била је подељена у четири дивизије, свака је имала свога
старача, надзирача, и кувара, кои су такође били затвореници. Ова
лица крала су брашно за болеснике издавато, па препродавала, а
болесници скапавали су од глади.
„О хрђавом поступању са затвореницима у Андерсонвилу млого
се тужило; но међу тим ја у никоим новинама не нађо ништа при
мећено о хрђавом владању истих затвореника.
(Продужиће се.)

С овим бројем свршава се прва четврт. Умо

љавају се г.г. уписници да понове претплату до
10-ог Априла, јер по истеку тог рока ко се не
јави и не плати неће добити листа.
Од досадањих бројева имамо још двајестину.
Уредништво „ПРАВДЕ.“
У шрошлом броју овог листа поткрала је се једна замашна погрешка, а
тоје на страни 250. у врсти 27. реч „нема“ у место речи „има.“
шт • * * * * * ) А ни ко и в С - и 4 м и овић м у Б и о гrлд у
 Број 10. У БЕогРАду 10. АпPилА 1869. _ Година 1.
Илази три пут у ме- За све српске кријеве
седу, на 2 табака сва- стаје на годину 72 гр.
ки пут. Претплата се или 8 oор., на по ro
шаље напред уредни- дине 36 гр. или 4 »op.,
штиу у кући господниа . на три мес. 18 гр. или
Мелентија Симића до 2 фор., поједини број
телеграфа. стаје 2 г. м.
ЛJIСТ ЗА СВЕ ГРАНЕ ПРАВНИХ НАУКА.

Издалу и угинулу Д. НОВАКОВИЋ, С. АНТИЋ, У. КНЕЖЕВИЋ.

САДРЖАЈ: 0 кравац“. — Франкова »илософија. — Инглиски устав, — Саучешће у злочинству. — Цен

трализацији. — Убиство председника Аврама Линкона.

0 К РИВ И ЦИ.
„К0 ПО ИСПРАВИ НЕШТО НАПЛАЋЕНО ОШЕТ ТРАЖИ НАПЛАТИТИ.“

“ (Свршетак.)

Кад се поједине карактерне цртице које се по свим казнит, за

коницима, па и по нашем морају налазити у делу, које треба да се
огласи, да је превара, кад се те цртице примене на наведена три при
мера, или кад се примене на сам законски пропис у т. 4, 8 253. на
шег казн. законика, видиће се, да у наведеним примерима нема и
не може бити преваре у слислу законског говора, а исто тако да
ће мучно бити наћи дело, које ће имати све карактерне црте од пре
*аре, а које ће се опет за то по строгом буквалном значењу т. 4 S 233.
имати судити као кривица.
Не узтежем се рећи, да дело, које би имало у свој строгости
све значаје, које мора имати кривица, о којој је реч у т. 4, 8 253.
казн. зак.; да такво дело, велим, никад неће имати у себи карак
терне црте од кривице, која се у законима зове превара, и да такво
дело управ неће ни бити толико противправно, да би се могло увр
стити међу кривице. Жалити је, дакле, само, што се у нашем казн.
законику налази пропис т. 4. S 253. казн. зак.; јер се тај пропис
нашег казн. законика јуристички не даје бранити. Дела, која би су
дови по своме нахођењу могли подвести под овај законски пропне,
или се могу казнити по другим законским прописима; или су таква,
да се не могу уврстити међу дела кривична: па с тога таква су дела,
којима нема места у казнит. законику.
Разложићу мало потање своје мисли. У т. 4. S 253. казн. зак.
9дређује се, да је кривица, „ако је ко по исправи, по којој је што
290

од кога примати имао, са свим или од части наплатио, па би опет оно

наплаћено, наплатити тражио.“ Навео сам речи самог закона, ма да
је и овде стилизовање закона доста не удесно. По самим законским
речма суштина кривици овој у том је: што неко по исправи наплати
све или нешто, па тражи да наплати то још једном. Карактерне цр
тице од ове кривице биле би:
1-во да се у рукама поверитељевим налази исправа. (Под пове
pитељем нек се разуме сваки, који има шта од другог да потражује).
2-го да је по тој исправи све или нешто исплаћено (разумева
јући под исплатом намирење поверитељево, које може бити и друго
нешто, а не исплата, која предпоставља новчано намирење).
3-ће да се по тој исправи тражи наплатити оно, што је једном
већ наплаћено.
Ма ко како читао текст законски у т. 4, 8 253. казн. закон. у
њему неће наћи да се за кривицу, која би под тај закон имала под
пасти, траже друге карактерне црте осим наведене три. Дело пак,
које има само горње три карактерне црте, на први поглед с места
појављује се не као кривично, но као чисто грађанско.
Јер, кад настане онакав случај, какав се описује у т. 4, 8 253.
казн. зак. шта је главно питање? Ништа друго, до то: може ли дуж
нин — или боље у опште обвезаник — да докаже, да је налиpио }
поверитеља у оном, што овај од њега по исправи тражи? А да
се овакво питање има расправити по прописима грађанског законика
и грађ. поступка судског, ја држим, да ми не треба ни доказивати.
Међу тим ја ћу опет да наведем ма узгред само где што, да се боље
увиди, да је онакво питање чисто питање грађанског права.
Опште је познато:
а) да донде, док се у рукама поверитељевим налази обвезница
— исправа — стоји за њега предпоставка, да му дужник ту обве
зницу није исплатио. Постане ли распра о томе, судови ће грађан
ски пресудити умесност или неумесност дужникових изговора, као и
умесност или неумесност поверитељевих потраживања;
б) грађански закони прописују, шта се нма урадити, кад је обве
зница — исправа — исплаћена, па је не издата дужнику;
в) грађанско је питање, кад поверитељ изда дужнику обвезницу,
а дужник је не исплати, па кад поверитељ по тој обвезници тражи
наплату. Ово је противположен случај ономе под a) наведеном; а про
тивположен у неку руку и пропису у т. 4. S 253. казн. зак. Овде
предпоставка стоји за дужника, да је обвезницу исплатио;
 291

г) ко плати оно, што није био дужан платити, па то докаже,

има право тражити, да му се натраг врати, шта је не надлежно платио.
Два пут плаћен један и исти дуг са свим овамо долази.
д) кад неко наводи, да је другоме нешто у зајам дао, а овај то
не признаје, по основима права грађанског пресудиће се спор.
Било би можда и више оваквих разлога, који ван сваке сумње
стављају, да се са свим, и чисто по прошисима грађ. законика има
решити питање: „шта ће бити, кад ко по исправи нешто наплаћено
тражи по други пут да наплати“? то јест: „кад ко тражи, да наплати
оно, на шта нема права за то, што је већ једном наплатио.“
Према свему изложеном увиђавно је, да у самом простом делу
„тражити, да се по исправи наплаћен дуг још једном и по други пут
наплати“ шта више да ни у делу „кад неко по исправи једно исто
потраживање два — па ма и више — пута наплати“ да у таквом делу
самом по себи нема никаквог кривичног момента; да се сва могућа
противправност оваквим делом причињена потпуно даје исправити по
моћу грађанског суђења; да по томе у таквим делима нема, и не може
бити кривице.
Но почем је законодавством нашим у т. 4. S 253. казн. зак. про
писано да је кривица, ако је ко по исправи нешто наплатио, па
би наплаћено опет наплатити тражио, то је дужност судији, да
тај пропис казн. законика, у ком се чини, да има неке аномалије, до
веде у сагласност како с прописима грађанског, тако и с другим про
писима казн. законика; да томе пропису одреди значење, какво треба
да има сваки пропис у казн. законику; те да и од горњи законски про
пис подводи само таква дела, која ће имати карактерне црте дела
кривичних. Ову дужност имају судије свију дотичних земаљскнх су
дова, ал ту дужност поглавито има суд касацијони.
Допуштам, да може бити случаја, да се тиме, што ће неко по
исправи хтети да по други пут наплати једном већ нашлаћено потра
живање, да се тиме други на неправедни начин тако оштети; да у
оштећењу буде кривице. Али, да у томе, што ће неко по исправи
наплаћено опет тражити наплатити, да у таквом делу буде кривице,
ја мислим, да је преко нужно, да дело то има у себи карактерне
Црте, које се ио пропису 8 251. казн. зак, ишту, да се дело неко
прогласи за превару, или да се у делу нађу друге карактерне црте,
по којима ће моћи бити увршћено у други ред кривица. Не буде ли
у делу таквих карактерних цртица, дело се неће моћи узети у број
кривица, него ће задржати у свему пространству свом карактер дела,
које ће се судити по прописима грађ. законика. |-

199
290

од кога примати имао, са свим или од части наплатио, па би опет оно

наплаћено, наплатити тражио.“ Навео сам речи самог закона, ма да
је и овде стилизовање закона доста не удесно. По самим законским
речма суштина кривици овој у том је: што неко по исправи наплати
све или нешто, па тражи да наплати то још једном. Карактерне цр
тице од ове кривице биле би:
1-во да се у рукама поверитељевим налази исправа. (Под пове
pитељем нек се разуме сваки, који има шта од другог да потражује).
2-го да је по тој исправи све или нешто исплаћено (разумева
јући под исплатом намирење поверитељево, које може бити и друго
нешто, а не исплата, која предпоставља новчано намирење).
3-ће да се по тој исправи тражи наплатити оно, што је једном
већ наплаћено.
Ма ко како читао текст законски у т. 4. S 253. казн. закон. у
њему неће наћи да се за кривицу, која би под тај закон имала под
пасти, траже друге карактерне црте осим наведене три. Дело пак,
које има само горње три карактерне црте, на први поглед с места
појављује се не као кривично, но као чисто грађанско.
Јер, кад настане онакав случај, какав се описује у т. 4. S 253.
казн. зак, шта је главно питање? Ништа друго, до то: може ли дуж
ник — или боље у опште обвезаник — да докаже, да је намирио
поверитеља у оном, што овај од њега по исправи тражи? А да
се овакво питање има расправити по прописима грађанског законика
и грађ. поступка судског, ја држим, да ми не треба ни доказивати.
Међу тим ја ћу опет да наведем ма узгред само где што, да се боље
увиди, да је онакво питање чисто питање грађанског права.
Опште је познато:
а) да донде, док се у рукама поверитељевим налази обвезница
— исправа — стоји за њега предпоставка, да му дужник ту обве
зницу није исплатио. Постане ли распра о томе, судови ће грађан
ски пресудити умесност или неумесност дужникових изговора, као и
умесност или неумесност поверитељевих потраживања;
б) грађански закони прописују, шта се има урадити, кад је обве
зница — исправа — исплаћена, па је не издата дужнику;
в) грађанско је питање, кад поверитељ изда дужнику обвезницу,
а дужник је не исплати, па кад поверитељ по тој обвезници тражи
наплату. Ово је противположен случај ономе под a) наведеном; а про
тившоложен у неку руку и пропису у т. 4. S 253. казн. зак. Овде
предпоставка стоји за дужника, да је обвезницу исплатно;
 291

г) ко плати оно, што није био дужан платити, па то докаже,

има право тражити, да му се натраг врати, шта је не надлежно платио.
Два пут плаћен један и исти дуг са свим овамо долази.
д) кад неко наводи, да је другоме нешто у зајам дао, а овај то
не признаје, по основима права грађанског пресудиће се спор.
Било би можда и више оваквих разлога, који ван сваке сумње
стављају, да се са свим, и чисто по прошисима грађ. законика има
решити питање: „шта ће бити, кад ко по исправи нешто наплаћено
тражи по други пут да наплати“? то јест: „кад ко тражи, да наплати
оно, на шта нема права за то, што је већ једном наплатио.“
Према свему изложеном увиђавно је, да у самом простом делу
„тражити, да се по исправи наплаћен дуг још једном и по други пут
наплати“ шта више да ни у делу „кад неко по исправи једно исто
потраживање два — па ма и више — пута наплати“ да у таквом делу
самом по себи нема никаквог кривичног момента; да се сва могућа
противправност оваквим делом причињена потпуно даје исправити по
моћу грађанског суђења; да по томе у таквим делима нема, и не може
бити кривице.
Но почем је законодавством нашим у т. 4. S 253. казн. зак. про
писано да је кривица, ако је ко по исправи нешто наплатио, па
би наплаћено опет наплатити тражио, то је дужност судији, да
тај пропис казн. законика, у ком се чини, да има неке аномалије, до
веде у сагласност како с прописима грађанског, тако и с другим про
писима казн. законика; да томе пропису одреди значење, какво треба
да има сваки пропис у казн. законику; те да под горњи законски про
пис подводи само таква дела, која ће имати карактерне црте дела
кривичних. Ову дужност имају судије свију дотичних земаљских су
дова, ал ту дужност поглавито има суд касацијони.
Допуштам, да може бити случаја, да се тиме, што ће неко по
исправи хтети да по други пут наплати једном већ нашлаћено потра
живање, да се тиме други на неправедни начин тако оштети; да у
оштећењу буде кривице. Али, да у томе, што ће неко по исправи
наплаћено опет тражити наплатити, да у таквом делу буде кривице,
ја мислим, да је преко нужно, да дело то има у себи карактерне
Црте, које се по пропису S 251. казн. зак, ишту, да се дело неко
прогласи за превару, или да се у делу нађу друге карактерне црте,
по којима ће моћи бити увршћено у други ред кривица. Не буде ли
У делу таквих карактерних цртица, дело се неће моћи узети у број
кривица, него ће задржати у свему пространству свом карактер дела,
које ће се судити по прописима грађ. законика. |-

199
 294

И с овим завршујем свој говор. Волео бих, а и у интересу и

судске радње, и наших суграђана било би, да ово, шта ја браним,
они, који су противног мишљења, оборе противним разлозима Др
жећи, да ни једном законодавству на свету у правној држави не
може бити намера, да за кривице проглашава дела, која у себи не
мају кривичних момената, те да тако гомилају број криваца у др
жави; ја од своје стране готов сам и даље бранити своје у овој ра
справи изказано мишљење разлозима, којих има, а које овде овом
приликом не наведох. Судије у првостепеним судовима нека имају
у овоме повода, да и сами мисле о овој ствари, јер они су први, који
законске прописе примењују на поједине случајеве у животу. Усвоје
ли првостепени судови све погледе, који су у овој расправи изложени,
тврдо се може надати, да ће и у другим круговима почети се можда
друкчије посматрати ово правно питање, којим се наше законодав
ство тако чудновато разликује од других законодавства.
Најпосле и овом ћу приликом да изкажем, да и ова расправа
показује потребу, да се наши закони подвргну озбиљској ревизији.

фP A НК 0 B A ф И ЈМ 0 0 0 ф И ЈА

| КАЗНЕНА ПРАВА.

(продужење)
Него да узмемо мало простији пример, који је нами много
ближи. За време оне ужасне периоде у Француској револуцији, која
се простире од 1782. па до 1794. године било је људи, који су ми
слили да Француска може бити срећна онда, ако у њој буде нестало
губишта — епафода — или ако се сто хиљада глава са њених си
нова макну. И те гадне утворе прихвативши се самога посла, наи
лазиле су свуда на оруђа, која су у свако доба била спремна, да
њихову мисао у делу приведу. Па зар ова убитачна идеја није до
стојна онога истога гнушања, које заслужује и она идеја, што нам
Местар о земаљској управи провиђења даје? — И ваљада се оних
сто хиљада глава, што на концу 8 века беху посечене у цељи тој,
да као откуп за слободу и за срећу служе потоњим нараштајима,
ваљада се тих сто хиљада глава не могу сравнити са оним ратовима,
са оним поморима, са оним заразама, са оним касапницама, са оним
 295

мученима, која ево већ како род људски од његова постања море,
и која ка да га морају до свршетка његова десетковати, без да он
при свем том бољи и срећнији бива, без да га икада она мучења,
која му се овде на земљи задају, могу, искупити од оних мука које
га на другом свету очекују. Знам ја добро, да теорију од пракса
раздваја грдна провалија. Марат, Робеспјер, Јуст, Кутон извршили
су своје намере, наравно у онолико у колико су могли. Местар пак
задовољава се и тиме, што је постао тумач и законодавац самога про
виђења. Он није ни изашао из граница шпекулације. Али што се нас
тијче, ми, кад се на његову тачку сматрања поставимо, ми се питамо,
да ли сва она крв, која је под владом ужаса проливена није несре
ћно ливена? Да ли Бог ка неким чудом није створио она жива о
руђа, које беху опредељена да служе за играчку овом другом оруђу,
које се је на месту револуције узвисило? До душе ово је следство
изведено из саме лођике, али ево вам другог много замршенијег пи
тања Ја претпостављам, да је неки апсолутни европски владар, по
што је прочитао објашнења о жртвама или писма о инквизицији,
поставио себи за цељ, да у смотрењу протестаната врши онај исти
план, који су Фердинанд и Изабела на спрам евреја и Мавра са та
квом сталношћу у дело приводили; па да је такови владар нешто
самоме Местру поверио ролу инквизитора, да ли би је тада Местар
одбио? До душе незнам били или не, али ако би се тога посла од
рекао, он би се се тада одрекао својих начела, напротив ако би хтео
да остане веран тим својим начелима, онда и његово понашање неби
боље било, оно би било много суровије но што беху понашања Ма
рата, Робестјера, Кутона и Јуста, почем би он ка ужасу чињена
убијства у маси додао јошт и Финоћу самих казни.
Надам се, да ће ова проста сравнења довољна бити, па да по
кажу, колико је безбожно, колико срамно колико нечовечно ово
местрово мнење о земљаској влади провиђења. Јосиф Местар служи
се са провиђењем као са неком машином, која је начињена у тој
Цели, да потпомаже апсолутну власт краљева и наследне привиле
ђије благородства. И само ово обесвећење је, али таково које није
ни подобно оној мисли, којом се иде на то, да се у природи и срцу
човечијем потру трагови божанске доброге а на место њихово да се
оставе само трагови освете и гњева божија. Рекох освете али не
правде, јер правичан није онај, који без разлике удара како на не
вина тако и на крива, и који се ради пропасти својих створења
служи подједнако како благородном тако и подлом руком, руком
војника и руком џелата. Па како су стари као и нови Философи,
296

богослови као и Философи, свети и безбожни шисци доказивали биће ti! E:

божије? Зацело знацима доброте више него оним цртама, у којима * Гла
се ум појављује У красном језику расиновом, псалмист нам за Бога T“ о
вели: да он храни мале тиће, и његова се доброта распростире
нај
на целу природу. Он је украсио цвеће са његовом љупком бојом, VIII
он ствара и чини те сазревају плодови, он их обасипа како са ји Цр
дневном топлотом тако и са ноћном хладовином поља, у коле и Бу.
су она усађена , враћају вам их у изобиљу.“) ПЕ.
Сократ у ксенофонтовим успоменама, а Плато у Тимеји и у 10-oj *а |
књизи о законима, зборе по готову тако исто. И један и други веле * {
нам, да су човек и природа дело некога суштaства, пуна нежности
ka
и предвиђења. Он је створио свет, рекао је Платон, зато што је он Чti i
добар. Ово предање задржало је се чак до у средњи век, па до дан
данашњи. Чујте Босија чујте Фенелона и Философе који нама много
ближе стоје, па ће вам сви рећи, да се по раду познаје и раденик,
да богатства и уреси васелене, да доброта и правда уписани са не
изгладимим словима у срцу човечијем, да су нам они сведоци о је
дном Богу, кога је доброта безкрајња, кога је и сама правда једна
Форма његове љубави. Е па добро! Ево вам једна човека, који се
за поновљача вере издаје, човека који је гомилама књига написао
само да докаже безбожје, преступе и заблуде његових сувременика,
и који дође да нам каже само незнам са каковим гласом и са ка
ковим изгледом, да је Бог створио човека само у тој цели да га од
његова постања, па до његова свршетка подвргне мукама; да је тај
Бог намножио род људски само зато да осети болове ових мука и
да један другоме за рану служи; да је тај Бог свет из ничега саз
дао само са тога да од њега начин жртвеник, на ком ће своју о
свету приносити, на коме ће анђео смрти принапати без престанка
људске хекатомбе. Одиста леп начнн да нас учини благодарним на
наше биће, да нас приљуби животу ка неком доброчинству добиве
ном из неке драге и благословене руке, да у наше срца пробуди
три божије врлине: веру, наду и благост.
Тако је! Са благошћу се поступа ту као и са осталим: јер на
што да љубите људе, кад у њима гледате саме кривце? Зашто, да
их жалите онда, кад видите, да они трпе; Запто да их браните
онда, кад их неки оптужује? Зашто, да их учите, када они ништа
незнају? Зашто да их ослобађате, кад су они робови? Зашто да их
из мрака из варварства, из дивљачког живота извлачите? Зашто

1) Athalie, aкт I појав 4.

 297

кад они не трпе, кад нису окривљени и осуђени, кад нису помели
са пута истине, кад нису пали у јарам ропства; кад за њих ни у
стране оне сладости и оне зраке којима се краси данашња образо
ваност, јер су они све то због њихових преступа, због преступа
њихових предака заслужили. Оставимо их дакле ђе се находе; не
мојмо присвајати ту безбожну околност, када смо бољи него што је
сам Бог, Оставимо Богу, нека он дели правду.
Показавши, у чему је ова наука нерелиђиозна а уједно и не
човечна, било би сада и сувише кад би се и на њену Фантастичку
страну обазрели.
Једном већ рекох, шта треба мислити о ванприродном бићу
џелата и проклетства које почива на дивљако. Сада пак неће бити
тешко, да дамо наш суд и о томе, да то исто важи и за божански
карактер рата.
Са тим ратом стоји нако исто као и са мучењима. Јер у ко
лико се слобода и разум на терену утврђују, у толико он се мора
натраг повлачити. Он је данас много ређи, него што је пре био, и
у будуће биће јошт више ређе, него што је данас. Па зашто? Из
две поглавите причине. Кад народи ослобођени од деспотизма будну
суделовали било под овом или оним видом управе сами у њихове
послове, они ће тада само онда ратовати, кад тај рат захтева као
нуждан како њихова част тако и њихова независност. И тада ће тек
Они разумети, да баш у њихову корист лежи њихово ујединење, да
та иста корист захтева да сви спорови, који су се између њих по
роде буду решени средством збора и договора, средством речи, мир
ним путом а не путом оружија, тада ће тек они схватити и ону ко
pист, која се добија отуда кад једни од других узму у замену про
изводе њихових земаља, њихове радиности, њихова уображења и
њихова ума. Није то била божанска воља што је прошлост пуна
лудских касапница. Касапнице те умножиле су се околошћу и бу
далаштином људском. Јер кад би било другче, кад би се рат као
нека небеска казна узети могла: онда би најкривљи нараштаји били
управ они, које нам ви као неки образац препоручујете, — хоћу
да кажем о нараштајима средњега века.
Не обазирући се на обожавање, којим је нека пзвесна странка
тако дуго време предусретала овај систем Местров, и којим га јошт
и данас неки предусрећу — ми велимо да тај исти систем није кадар
ни за један тренут да издржи строгу критику, па било да га сма
трате ма са које тачке, са стране релиђије, као и са стране вере,
са стране политике као и са стране права. — Шта је дакле припо
298

могло Местру, те је тако срећно са њим прошао? Три ствари, без

којих се осим истине и ђенија, неможе велика слава заслужити;
ствари које и самом ђенију оскудевати немогу а те су: време,
страст и штих. Јер Местар је се појавио у оно доба, када су странци
апсолутне власти и релиђијозне интолеранције револуцијом крила
саломљена и она до крајности понижена. У сред ове буре, у сред
хуке тих громова, Местар је задахнуо ту странку надом и показао
јој лепу будућност. Па не само то, него он је учинио јошт много
више јер јој је он набавио оружије и поставно се на чело свих.
Њихове преране и безмислене захтеве, он је правдао и дао им овај
символ, који им је оскудевао. Беше то један систем пун напада и
одбране, систем пун неких новачења и дрскости и ако му је истина
недостојала. У моралном животу, Местар је заузео ону исту ролу,
коју је војвода Брусвик требао да игра у материјалном животу. Он
је се учинио главним предвођачем свих оних срца, која беху неза
довољна и свих оних духова, што беху иза духа времена изостали.
Ову одважну и плeмeниту задаћу он је вршио за пуних двадесет
година, а са каквом смелошћу и са каквом страшћу — о томе ће
казати историја Друкче и није могло бити, јер је се он за кућу и
огњиште борио, јер је се он борио за своју отаџбину, за своју по
родицу, коју је са неописаном љубављу волео. Он је ратовао и за
своју касту за своје наследне привилеђије. И ово би довољно било,
па да му се са поштовањем поклонимо, и да га у средини његових
приврженика пуни признања предусретнемо. Али све ово није доста,
да Местар јавно обожавање може заслужит. Ово последње осећање,
ово обожавање, он је заслужио једино са својим стилом као стилом,
коме ћете ретко равнога наћи. Местар је писац првога реда, али
писац који спада у ред оних, који својих мана имају, јер он слабо
води рачуна како од здравога разума тако и од доброга укуса Ме
стар и спада зато у ред оних писаца, који су познати под именом
романтика. И ово је она пКола, која би требала да га упише у
број оних оснивача, којима он припада како по тамним бојама свога
уображења и претеране ватре тако и по живим кретањима његове
речитости. Па и у самој школи романтика находи се једна гомила
са којојм он у врло блиском сродству стоји. То је школа, која је
позната под именом школа фантастичка. Он стоји упореду са Ка
лом Ранбраном и Хофманом. Најболе стране у његову делу опомињу
нас на цртеже и боје ова два вештака и на страховите измилљоте
онога причара. Слика џелатова, опис рата, тумачење живота дивља
чкога: све то неби се могло метути на другу до на ону, где се
 299

Мајарат и пешчани човек находи. До душе ово је апсурдно, али што

ћемо кад нам крв прга таковим приликама у главу појури.

ГЛАВА V.

Право казнења нема посла ни са вештином лечења, нити је пак кривац

болестник, кога лечити треба.
(Систем Галов.)

Науци, која свуда где се год окрене само кривце находи, стоји
насупрот она наука, која такове кривце нигде не находи. Крајњости
се дозивају и сударају, оне одговарају једна другој као што одго
вара одјек мрачних понора један другоме. Судбењачки или боље
рећи закон самога провиђења приморава и најошасније заблуде духа
човечија да једна другу узајмно потру.
Док се по идејама Јосифа Местра сви они које је Бог наказио,
или на које је рука људска подиглута била; док се по тим идејама
сви они које је какова невоља снашла, или који су болестни нами
као злочинци представљају дотле су по другом сасвим противуполо
женом мнењу сви злочинци —- па ма како гадна била њихова дела,
ма с каквом размишлењошћу она учињена била — нами нацртани
као људи болестни, као немоћни, као жртве какове покварене или
у пороцима огрезле организације за које све више помоћ лечења,
нежели строгост правде приличи. Петдесет је година како се ово
мнење попује од две врло славне школе, које се једна од друге раз
ликују само у томе, што једна у свој ред Френолођисте, а друга
искључно лекаре, који се са душевним болестима занимају.
(Продужиће се.)

И Н. Г. Л И СК И У С ТА В.

(Продужење.)

„Ако пређемо с историчког на легенско доба грчко, ми ћемо

наћи слику које је противна страна овде оцртана. Ми разликујемо
владу у којој се налази нека или никака система, — у којој се на
лази врло мала идеја о одговорности наспрам оних којима се влада,
- али у којој главни извор покорности народске долази од њина
300

лична осећања и поштовања спрам поглавице. Ми опажамо, прво и

највише, краља; потом, ограничени број подчињених краљева или по
главара; затим, гомилу наоружаних слободних људи, сељаке, зана *
тлије, и т. д, најпосле и најниже од свију слободне најамнике и ку :::
пљене робове. Краљ се не разликује готово ничим од осталих погла
вара, од којих сваки носи назив Basileus као и он сам. Он је његову
супрематију наследио од његових старих, и она прелази наслеђем на
његова најстарија сина, које је право дао Јупитер као привилегију
његовој породици.
У рату, краљ је поглавар и вођа, и сам он с оружјем у руци
управља свима покретима. У мирно доба, он је главни покровитељ
свију увређених и нападнутих. Он се моли Боговима за опште сша
сење, и приноси им жртве, које су уцрављене на то да се добије бо
говска милост и наклоност за сав народ. Неизмерен простор од земље
дат му је као имаовина, а производ с ње, и стока његова намењени
су гостопримству. Он добија врло често поклоне, једне од слабачких
народа који траже његово пријатељство, а друге од завојштених на
рода који у њега траже милости. А кад опљачка свог непријатеља
онда се, поред тога што сваки по нешто за себе задржи, њему даје
најзнаменитији део од заграбљенога у којој чести пљачке од лепо
тица све по избору долазе на првоме месту.
Овако стоје краљеви у јуначко грчко доба; — који је једино
лице (ако изузмемо веснике и свештенике који стоје под њиме) које
има власт, — лице, које отправља све извршне послове, којих онда
истина има мало на броју, који би нужни били по друштво. Његово
надмоћије лично, доведено од божанствене наклоности а дато само
њему и његовој фамилији, које уједно може бити и божанствена по
рекла — најсјајнији је зрак у његовој слици: народ се покорава ње
говој заповести, пристаје на његове предлоге; противлење његовим
налозима па ни претресање његових дела не трпи се, и ко би год
оваквога гласа подигао, сматрао би се да напада на величанство не
беско. Но у самој ствари овако што и нечује се никада.“
Карактерска одлика инглеске монархије поглавито је та, што
се у ње налазе онаква осећања и онакве стихије помоћу којих су
јуначки краљеви у сурова и пецивилизована доба управљали, уза шта
се налази још и таквих осећања која су се налазила и у уставу старе
грчке владе из доцнијих времена, Инглези су много више измешан
народ но пито је то био случај с Атињанима, или са ма којим наро
дом за који зна светска историја, Инглези су од свију политичких
Грка много неједначије напредовали. Робови су били у старо доба
 301

за себе ред људи; с њима се није управљало по истим законима или

мислима по којима и с другим слободним људима. Па није било ни
нужно да се и на њих мисли кад се устав правио: никоме није ни
на ум падало да њшно стање поправи па да се и у тој сврси устав
направи. Грчки законодавци нису имали нужде да у њиној политици
саставе људе као што су рачи из Сомерсет-Шајра, и људе као што
је на пр. Гледстон или Мил. Они нису имали посла с таквим дру
штвом у коме се налазе стихије варварске и стихије највишег обра
зовања. Ми, напротив, имамо све ово. У нашем друштву нема ро
бова, које би имали да држимо под притиском нарочним стравама
које би одредило законодавство. Али ми имамо читаве разреде који
нису кадри да разумеју шта је то устав — који незнају шта је за
кон, који су везани за једну једину личност. Истина многи међу њима
знају у неколико да има још и других установа осем краљице, и да
има опредељених и извесних правила по којима краљица управља
друштвом. Али много има и таквих Инглеза којима је краљица по
четак и крај свему за које осим ње нема више никаквих установа;
па због тога је она од неоцениме користи. Република преставља раз
личне мисли o влади, које се тежко разумеју, а монархија такве ми
сли које и мање образовани људи лако разумеју. На кратко рећи,
краљевство је влада где је сав народ обратио своју пажњу на лице
коме су поверени знатни државни шослови; а република је такав на
чин владе у којој је овај посао подељен између много њих, у којој
сви врше послове од интереса. Следовително догод је човекова крв
врела, то јест догод му је срце бујно и страсно а разум слаб и по
водљив, дотле ће монархија увек бити јака, и свет ће је охоло же
лети и подупирати, јер монархија тражи свој опстанак у растуреном
осећању, у слабости свести; република ће у оваким приликама про
пасти, јер за републику нужан је разум, бистра и велика памет у
већине њених чланова.
Осем наведенога инглиску монархијску владу снажи и вера. То
није ни мало лако казати зашто је ово овако. Сваки научени тео
лога наћи ће да је света дужност сваког човека, који се родио под
републиканском владом, да јој се толико исто покорава колико је
дужан то да чини и сваки онај, који се родио шод монархијском вла
дом. Али много инглиског народа овако не мисли. Они од свег срца
полажу заклетву поданичке оданости и верности. Они кажу нама је
дужност, која нам се одозго налаже, да се покоравамо строго „кра
љици,“ и они то не могу да разумеју да се човек може покоравати
законима а да нема краља или краљице. У пређашње време, кад ин
302

глиски устав још није био уређен као што ваља, као што је данас,
онда је овако усређење све државне светлости у једном лицу било
речју у једном тако рећи најнезнатнијем делу устава било је јако
опасно по човекову слободу. Све стране инглиског народа отимале
су се да се развију и унапреде, што је било неопходно нужно. Али
ондашње прилике и укорењене предрасуде ишле су на руку нарочито
развићу једне стране народне, док се друге готово с места свог нису
могле ни да шомакну. Благородничка страна народа јавно је попо
вала да је народска прва и неопходна дужност, да се покорава краљу,
необзирући се ни мало шта краљ ради. Богом је наређено да се њему
народ покорава „пасивно.“ Јер он је „божији помазаник“ што значи
његов намесник у Инглеској. Шарламенат, закони, штампа, и све друге
установе, говорили су, чисте су измишљотине човекове, само је мо
нарх Божја творевина. Због тога што је неумесна превага дата је
дноме делу устава на штету осталих његових чести, сав је напредак
изостао био.
После револуције ово опасно осећање и расположење ослабили
су. У народном збору од ове године прво је то било закључено да
се промени владарева лоза. Ако је ма ко имао како право да седи
на инглиском престолу, то га је имао за цело Џемс II; и ако је било
у дужности Инглезима да се коме покоравају, што је по тајном —
вишем праву намештен да господари, то су се они за цело ваљали
да покоравају истоме Џемсу. Ако је когод имао право наслеђа на
инглиски престо, то је, без сваке сумње, Стуаpт краљ који је на
следио круну од својих праотаца, и који ју је добио, као краљ ре
волуције, из парламентских руку. Кроз целе владе Уиљема III. ce
дила су два краља на инглиском престолу, од којих је један био кога
је човек закраљио, а други који је добио круну из божијих руку.
Краљ који је владао не је имао никакву свету лојалност на коју је
мого да се ослања; премда је он владао у самој ствари, по светој
теорији ма се краљ који треба да влада налазио и у Француској.
Али то је било врло тешко по инглиски народ, с његовом отвореном
свести и малом силом уображења, да има чуство поштовања спрам
страног дошљака. Он је живео под протекциом Француског краља;
шта је он чинио било је глупо, а шта је он оставио несвршено било
је врло често паметно. Одма чим је краљица Ана ступила на владу
променило се осећање, старо свето осећање почело је да се око ње
увија. У самој ствари у то доба било је много тешкоћа које би збу
ниле многе људе; али Инглез који је сав прионуо за ствар лако се
неда збунити. Краљица Ана имала је жива брата и жива оца, и по
 303

сваком правилу о наслеђу, њено је право било боље и веће но

њино. Али многи људи нису се освртали ни на једну ни на друге.
Они су казали Џемс је „напустио земљу,“ и тако се одреко престо
ла,“ премда је он изишао из земље само због тога што је морао, и
премда је он једнако доказивао своје право на то да су Инглези
дужни да му одају поданичке дужности. Претендент, говорило се,
не је био законит, премда је по рођењу тако јасно имао право на
престо да му то никад суд неби могао оспорити. Инглиски народ
раскрстио се био са светим монархом, и пробао је врло мучно да
себи новога монарха направи.“ Догађаји, међутим, били су сасвим
против њега. Он је био готов да краљицу Ану узме за основачицу
нове династије, он је био готов да одбаци сва права на престо ње
ног брата и њеног оца, али он не је могао да изгуби из вида то да
она не је имала деце, што је за критички моменат од огромне ва
жности. Она је имала некада тринајесторо деце, али су јој сва изу
мрла још за њена живота, и тако је било преко нужно или да се
врате на Стуаpте или да се направи сасвим нови краљ парламент
СКИМ а КТОМ.

По акту уређења престолскога који су Уиговци издали, круна

је пренешена на потомке „кнегиње Софије“ од Хановера, млађе
ћерке Џемса I. Пре ње био је Џемс II. њен син, потомци ћерке
Карла 1, а старија деца њене рођене матере. Али Уиговци њису оби
шли због тога само што су били католици, па су изабрали кнегињу
Софију, која је била сва протестанткиња. Зацело је овај избор имао
Форму државну, али он ни је могао бити сасвим популаран. Било
је сасвим немогуће да се каже да је то дужност инглеског народа
да се покорава кући хановерској по ма којима начелима која непризнају
право народу да бира своје полаваре, и која не обарају монархију
с њена чврста престола „величанствена поштовања,“ и од ње праве
просту установу. Кад је краљ полезан јавни званичник који се може
променути, и на чије место ви можете другога да поставите, онда
га ви неможете да сматрате као неко тајно страшило и чудо; и кад
сте обвезани да га обожавате, онда ви га по самој природи ствари
неможете да мењате. Тако, кроз целе владе Ђорђа I. и Ђорђа II.
чувство религиозне оданости сасвим је престало да подржава круну.
Прерогатива краљева не је имала ни једну јаку странку која би ју
подржавала, Торијевци, који би ју наравно подпомагали, не су ве
лели постојећа краља, а Уиговци, по њиној вери, не су волели зва
ње краљевско. Док не је ступио на владу Ђорђе III. највећи и нај
опаснији противници крунини били су ималци од земље, њени при
304

родни пријатељи, и преставници мирних пољских предела, где се

највише налази оданост и поштовање. Али пошто је сео на престо
Ђорђе III. опште чувство повратило се на исто место на коме је
било и за време краљице Ане. Инглези били су готови да приме
новог младог краљевића за првенца свете линије суверенске с она
ком истом готовошћу и расположењем с каквим су примили били
стару жену која је била рођака његове прабабе. Тако сада стоји
ствар. Ако би запитали највећу већину грађана краљице Икторије,
по ком праву она влада, они вам не би никад казали да она влада
по праву парламента; они би вам казали да она влада по „милости
божијој.“ Они држе да су они тајно по „божијој наредби“ обве
зани да јој се покоравају. (Продужиће се.)

- смучишћи у злочинству.

У криминалном праву наука „о саучешћу“ спада међу нај

тежа питања. Тешкоћа пак доиста слабо ће се приметити кад се от
вори само положителан кр., законик па се прочита 8 47. нашег
крив., зак., или 8. 59. Француског кр., зак., и. т. д, но она се са
стои у размеравању казни између разних криваца кои су участво
вали у каквом кривичном делу. Ја овди не ћу да објашњавам пара
графе положителна кривична законика о саучешћу; већ са стране
теоретичне покуша ћу да преставим каквих мнења пМа у саучешћу
а после нашта треба пазити ако хоћемо да дознамо ко је виновник
а ко помагач, и да ли их све треба казнити подједнако као винов
ника. У овом случају закони не дају довољно опширности но и не
треба да забасају у млога поделења јер то би шкодило јасности која
треба да светли у кривичном законику.
Наука а и многа законодавства тврдо се тога начела држе да
постои апсолутна разлика између виновничества (iltbeberidafi) и по
магања (Seibulfe). За потврду овога навода постоје два мнења. Прво
узима дело са објективне стране па на томе разликује поглавите
и слоредне стихије. Онај кои својом радњом оствари неку споредну
стихију на објективној страни злочинства, сматра га за апсолутно
мање казнимог помагача, на против онај коме се урачуна поглавита
стахија, сматра као виновника кои се апсолутно строжије казни.
Овди се не узима у призрење субјективитет радећег.
 305

Друго мнење овоме са свим противно држи се строго субјек

тивитета. Оно не пита која би радња за сљество била поглавита
или споредна, него изводи из субјективне стране злочинства раз
лику о виновнику и помагачу. То се догађа тим начином што оно
разликује намеру виновника и помагача, а објективну страну зло
чинства само у толико узима у призрење у колико јој даје рела
тивни уплив на меру казни. И ово мнење разликује извршену и
потпомажу ћу радњу, но како овди субјективна страна злочинства има
надмоћије над објективним својством радње, и из те субјективне
стране без призрења на објективну, изводи се разлика о виновнику
и помагачу, то је сасвим обрнуто кад се ово сравни са првим мне
њем. Определи ли се појам виновништва и помагања са тачке суб
јективне, то се не ће нигда показати Фактична сумња о радећем да
ли је имао намеру виновничку или помагачку, а то сбог тога што
се овди узима у призрење само субјективитет. Ако се појам винов
ништва и помагања определи по основу објективитета, то се мора
поставити апсолутна разлика између стихија које сљество производе
и подела виновника и помагача зависи ће само од намерног извршења
такове поглавите или споредне стихије. По овоме субјективни прин
цип искључава савршено објективни, а сјединење оба, као што се
често догађа, довело би до шогрешака. Ово ће се најбоље увидети
из овог примера: неко кои је хтео да буде помагач у злочинству
изврши радњу, коју је он по свом објективном својству држао за
споредну, но која је у истини без да он зна, поглавита; ово је погрешка
која се лако може догодити код несталне границе између виновника
и помагача, ако појаме ових изводимо са објективне тачке. По прин
ципу објективном, на овако Фактичну погрешку не сме се гледати,
шта више такови ће се сматрати као долозни (вољни) виновник, јер
Пристао је намерно уз радњу а с тим долозни виновник злочинства.
Ово би било заиста неправда зато, што чинилац није увидео кауза
литет своје злочине радње, па свог тога и ако му се радња може
У намеру урачунати, опет неће моћи сљедство.
Упитајмо се најпре шта је то саучешће у злочинству ? а за
тим шта је намера виновника а шта помагача?
Зна са да злочино дело може извршити једно лице а могу га
извршити и више њих. Односили радња више лица на сву кривицу,
Онда се она зове саучешће у злочинству, (concursum ad delictum.)
Под намером виновника разуме се то, да воља свије оних, који раде
на злочином сљеству, управљена је, да исто сљество до извршења доспе.
На њину формалну намеру слабо се пази, а нека особита разлика ни с тим
и ра и да * 20
306

неће се произвести, што је воља једнога управљена на извршење гла

вне радње, нацротив другога на извршење споредне, јер већа или
мања радња за подједнако желеће сљество може имати само рела
тивну разлику између појединих саучесника.
Саучесници или су виновници или помагачи, као такови раде
телесно или душевно, но свагда са намером нигда из неата.
Ради веће предохране треба и то навести, да под појам сау
чешћа не спада потпомагање, 8egintigung. Ово се налази тек после
свршеног дела. Потпомагањем хоће се или да кривац заслужену казну
избегне или да му се обезбеди корист коју је задобио извршеним зло
чиним делом. Но ако је делу претходило обећање за потпомагање,
које храбри да се дело изврши, онда ово сматраће се као саучешће
у злочинству. *)
Рекох да су овди два главна основна појма т. ј. виновник и по
магач, и од ове двоице виновнику припада првенство. Он је извор
радње коме тек приступа друго лице као помагач. О виновнику може
се говорити без да појам помагача претпостављамо, а напротив кад
је говор о помагачу увек се замишља и виновник
Код саучешћа у злочинству налази се:
1. Непосредствени виновник.
2. Непосредствени помагач. У науци ово се назива одношај са
МОСТАЛа Н.

Затим има:
1. Наговарање за помоћ. у
2. Интелектуална помоћ. &
3. Интелектуално виновништво. Ово се назива каузалитетни --
узрочни — одношај.
Напослетку:
1. Случајни друг виновника (савиновник).
2. Комплот.
3. Чета (Ваnbe).
Ово се зове мењајућа радња.
Да пређемо на определење сваког од ових појединих:
Нека способна особа предузме самостално намеру: виновник.
Друге особе примете ову самосталну радњу одобре је и придружу јој
се. На који јој се начин придруже? Ово питање објасниће нам појам
виновништва. Виновник је с тим што је намеру своју самостално упра
вио на извршење, уједно придобио и самостално гонење те намере.

*) Веrner, Lehrbuch des deutschen Strafrechts.

 307

Они који се виновнику придруже, морају цело дело признати као сош
ственост виновникову, нити могу његову намеру да узму за своју соп
ствену. Траже дакле да потпомогну намеру као туђу: полагачи.
У наведеноме случају помагачи опредељавали су се сами собом,
у идућем опредељаваће их виновник: наговарање за помоћ, овди се
виновник претвара у наговорача; ступа у интелектуалну радњу која
у почетку није била. Овди виновник опредељава помагача. Са овим
се поступа као са не самосталним оруђем а не као са интелектуалним
суштaством. Знање његове радње не лежи у њему него у виновнику.
Као интелектуално суштaство зна, да не може опстати у одношају
чисто Физичног помагача, који своје определење од другога добија.
Cбог тога на наговорача који је интелектуално на њ дејствовао, врши
од своје стране интелектуално дејство. Ово интелектуално дејство по
магача као таковог може бити само: интелектуално полагање.
Интелектуално понашање помагача доказује виновнику, да по
магач целу његову намеру схвата и да може ову намеру сам преду
зети и извршити. Ова сталност уједно му показује, да помагач при
знаје намеру као сопственост виновникову. Зато му предаје ову на
меру на вољно извршење, а с тим за себе оснива интелектуално ви
*06ништво.

Кад интелектуални виновник помагача поставља виновником,

онда он као виновник добија свесност, да је такође способан за са
мостално гонење намере. Ако види да се са њиме као са Физичким
вановником поступа: онда отуда произилази противност између онога,
Шта је могао бити, и шта је доиста. Ова противност гони Физичног
виновника да своју намеру самостално прати без да очекује опреде
лења интелектуалног виновника.
Сад изалазе више виновника који су независни један од другог
за постигнуће намере. Па баш свог ове независности, њин састанак
може бити случајан: случајан друг или савиновник.
У случајном виновништву мора сваки да призна самостално
вановништво другога, даље мора сваки радњу другога са својом
радњом да доведе у сагласије, мора да је свестан намере другога и
начина своје радње. Једном речи сваки мора се са сваким прећутно
споити. Зато што случајно састављени виновници не могу се савр
шено погодити; зато што тај исти случај који их је саставио, улази
у мешање више радњи, то сдружени иду на то, да се претходно за
опште постигнуће своје опште намере договоре: комплот.
У комплоту познају се једномислиоци, увиђају корист уговорене
радње за оно што их се тиче. Једнако мишљење производи у њима
20*
308

непрекидни повратак једнаке намере. Сбог тога за њих је шотребно

свезивање, које осигурава да се комплот не повраћа непрестано. Ме
сто што би се комплот свагда раскинуо чим се намера постигне, иде
се на то, да конституирају објективни основ, т. ј. друштво се склопи за
понављање појединих но још неопредељених злочинства. Ово је чета.
Као што се из овога види комплот није чета, а шта је једно
шта друго доцније ће се видети. *)
Сва ова лица која наведосмо јесу радећа; њино дејство један
на другог треба схватити као радњу, а радња је посредовање између
воље и дела. По овоме код сваког од ових лица ваља питати пре свега:
1. Шта се хтело?
2. Шта је догођено?
“
3. Који је начин посредовања или у каквој узрочној свези стоји
догођено са оним што се хтело?
I. Непосредствено виновништво.
1. Шта хоће виновник?
Виновник мора да произведе дело као своје сопствено. Његова
је намера за коју ради. На шта му се цељ односи, да ли ради што
год за се или за неког другог, да ли гледи да злочинством освету
утиша или да учини своју породицу срећном, — све ово нема ника
квог уплива на Формални појам виновништва. Намера која се управо
и карактерише као злочинство, као и на општи квалитет радње упра
вљена воља, најрешителнији је знак у свима кривичним појмовима
Погрешно је што неки захтевају за појам виновништва, да онај који
ради има цељ свагда за себе самога. Погрешност та у томе лежи,
што и ако виновник мора дело да сматра као своје сопствено, из тога
не може се извести, да и цељ за којом тежи буде само за њега а
не и за друга која лица.
(Продужиће се.)

ЦЕНТРАЛ И 3 А Ц И ЈА.
- (Продужење.)

Ту би се могао наћи читав комплекс простих локалних и муни

ципалних устава, од којих неки би се могли одупрети сили, неки ју
“) О овим шоделама види: Веrner die Lehre von der Theilnahme am Verbrechen.
 309

помагати, но неби били доста снажни да јој законим путем стану

на пут.
Овај покрет за децентрализацију угуши влада. Све се разбеже
и ради сигурности. Но опет ускрсну ово питање и усташе противу
централизације не само у Француској, но у целоме свету. О томе
питању наћи ће те где се говори у свима бољим делима о политици;
оно је темељ свима проблемама — задатцима — који покрећу свет.
Налазимо га у талијанској револуцији и у мађарскоме покрету. У
једној се земљи боре народа за централизацију у другој против ње,
па и тамо и овди опасност је да се не омаши намера Тамо је центра
лизација савезник народности, овде њен противник.
Када Аустрији загрози опасност с поља, она одмах постане по
средник између оних који се држе централних сила, и оних који се
држе своје народности.
Ђерманија цела трудила се је да нађе услов под којим би се
сједивила, а било јој је могуће да брзо и са јединством ради. Ис
точни народи иду да раскину свезе своје старе теократије.
Две цивилизације стоје на светској позорници једна спрам дру
ге, од којих се једна силом уређује и абсорбовањем индивидуалних
сила још живот држи, и друга која слободним саморадним трудом
индивидуа живи. Свуда је почела борба, мирно или непријатељски.
На којој ће страни наћи народи највећу чедност, најпростра
нију сигурност и најјачу снагу? Вредно је да се реши ово питање.
И ако је истина, као што нам веле, да нас ток цивилизације носи
на концентрацију сила, то је вредно знати, да ли ће мо се томе току
Подати, или одупрети.
Француска учествује у овоме питању; јер док је другим на
родима нужна централна снага, да би свезе које их вежу уже биле,
као у Швајцарској и Америци, или да би изван земље снаге добили,
Као у Немачкој, — у Француској треба да се испитује, да неби та
снага претерала границу, те тако у својој претераности наудила на
шим животним силама, ша ако би то било, да се нађе сретство да
јој се на пут стане. Ово испитивање је за Французе тежак задатак.
Увек је лакше распространити правни круг власти но сузити.
Владе ретко пристају да им се власт ограничи, а тешко је и често
опасно да се на то принуде.
Рад владе на сопствену нашу корист тешко је спречити зато,
што смо огрезли у обичајима, који су настали иза дугог ропства.
Тешкоћа је јошт и у предрасудама које је донела револуција Фран
цузима. Предрасуда има свуда. Зар немамо конзервативаца, који у
310

младачким утисцима још и сада живе, и на којима време неучини

никаквих промена? Колико либералаца познајем којима је либера
лизам у томе да мрзе на племство и да зло зборе о свештенству.
Једна далеко напреднија Фракција наше старе партаје, непазећи
на немогућност која је у нашим обичајима и нашем положају у
Европи — даде нам за један дан републику, а остави нам слободу
дуго времена на коцки. Колико их још има, који се држе уједиње
них и снажних основа за благостање?
Но хвала Богу ово су само анахронизме. Племство и свештен
ство више им служе него што владају. Што више напредују људи
с временом, све је теже држати се прошлости. Надамо се да ће
доћи време, када ће Француски либерализам одбацити свој неосно
вани страх, као нешто што није његово.
Но овај је дан још далеко. Још дуго владаће у народу страст
да мрзи на старе навике а да љуби једнакост. Још ће млого вре
мена проћи, а млого муке требати, док интелигентни део народа
освести народ, и док му избије из главе оне погрешне појмове, који
су до сада одводили народ на рђав пут. И док му не докаже, да
ветреба мешати са слободом беснило савршене једнакости, беснило
које увек доводи у ропство, докле га не обавести да се права сло
бода не бори против природне и нужне неједнакости, које и ако не
стане једнога дана опет ће се појавити другога.
Најпосле треба народ обавестити, да слобода није страх, мр
жња, и завист већ нешто више и чистије, т.ј. храброст, љубав. Сло
бода није просто оружје у нашим рукама а против наших неприја
теља, већ је она релиђија у којој се уједињавају осећаји дужности
са осећајима права.
. Тешко је борити се против заблуда, које доносе: време, нарави
и гордост народа. Ако смо убеђени да је централизација узрок ре
волуцијама, које тако често Француску потресају и слабе, онда не
треба више ништа да радимо но оно, што нам налаже дужност.
Изображени Француз то врло добро зна. Мило ми је када ви
дим, где наши писци неће да пропусте ни једну прилику, а да не
опишу несреће које доноси Француској централизација. Нико се не
обазире на разлике партајиске и старе грбове, све је то бачено на
страну и општим трудом оће да се стане на пут општем злу. Где
је то ту је срећни знак који показује, да су особине, речи и Форме
изгубиле сасвим важност. То нам даје наде да ће скорим у Фран
цуској само две партаје бити; једна која поштујући отачбину држи
 311

да је достојна да буде слободна и друга, која се не може да излечи

од органске немоћи, па ће најпосле да остане неспособна за рад.
Поносимо се што ће доћи једном ово духовно уједињење, коме
је мета да победи истина, истина коју неје историја никада као лаж
казнила, истина која се може применити на сва времена и земље,
а та је: Да снага и способност за живот друштва у толико на
предује или опада, у колико стособности и право појединога
централна властпоштује t4.4t a 0 314.
Када бих и ја у ту борбу ушао, то неби било с тога што бих
се наметао да ономе, што су неки пре мене и боље од мене рекли,
штогод додам или оборим. Приморан начином и уским границака
рада, морао бих само у опште говорити о овоме питању. Знам да
ће ми се пребацити да распаљујем, но ја ћу отрпети те прекоре.
Дао би Бог да се ове истине, које ја оснивам, толико распростру,
но то је немогуће, па зато је добро да се ове истине више пута
повторавају.
Темељ је овоме делу стари и испитани либерализам, докази му
несу околности, већ плод искуства мога целог живота, па с тога
се и усуђујем да га на јавност изнесем.
Пре него што пређем на сам предмет, пре него што почнем
говорити о утицају централизације на чедност и природу појединога,
на узајамност грађана међу собом и о њеноме упливу на успевање
и одржање државе; имам нешто да речем о самој централизацији да
покажем њене услове и примене.

II.

У водне примет 6 е.

Немогуће је појмити једно друштво без централизације; јер

свако друштво по природи састављено је из извеснога броја инди
видуалних сила, које хоће да се разилазе па опет да скупе у једно.
Нагон за слободу и дружење различан је код људи, но опет зато они
један спрам другога стоје у неком реду и нужни су један другоме.
Овај нагон мора имати равнотежу, а не ићи на то да један другога
прогута, јер слобода без удружења била би слаба, а у друштву
без слободе уништила би се свака морална снага. Ако савршено
одбацимо централизацију онда ћемо поништити склоност к удружењу,
онда ћемо се одупрети и самом провиђењу, које је хтело да човек
живи слободно и у друштву са себи равнима. Кад би ово чинили

zastu
 312

пали би у исту нескладност за коју се окрпвљују социјалисте, и што

они одричу право појединоме, то је вескладност на коју ја небих
пристао ни на који начин
Мора се признати да у друштву наступи по неки пут криза и
опасност, и тада да би се одржало друштво, мора бити сва сила у
једним шакама.
Ово је очајно сретство са којим се нетреба разметати, нити га
пружати преко граница које нису нужне. По кадкад народи досто
јанством и слободом најславнији, принуђени су да се прихвате дик
татуре, но само треба да се чувају и да пазе, да из случаја не постане
постојано стање, да оно, што су узели по нужди, не задрже и доцније кад
прође нужда, јер би отуд настало ропство и пропаст.
Добро је да пропратимо право појединога у колебљивим све
зама са правом друштва и то у разним временима. У овим студи
јама наишли би на доста чудних ствари, н. пр. друштва у оријенту
4
иду у своју пропаст, то се разјашњава са простим контрактом за
падне цивилизације. Извесно можемо рећи да ову пропаст доноси
утицај теократије, тај не решени појам централизације, што у це
ломе Истоку доноси мира у исто време и самртни сан. -

Исто би тако било занимљиво да испитамо, зашто поједини

“
имају много већа права у северним земљама док у јужним опет цен
трална власт грамзи за силом. Дали лежи разлика у климатичким
утицајима, који принуђавају човека на непрестану борбу са приро
дом да себе задовољи, док је на југу живот лак и мекушки те је
човек склон увек да очекује све од државе, и да се њој пода са
вршено? Или може бити лежи разлика у вери, која је код једних
узела за начело слободу, а код других ауторитет? Или у разлици
расе човечије, ђерманске са латинском? Оваква испитивања разјас
нила би нам шта је узрок непрестаним покретима, у којима се Фран
цуска једнако колеба између слободе и ауторитета, да ли је узрок
у томе што она лежи између северне и јужне Европе, што је изло
жена обема климама, што у њојзи има људи обе расе. Да ли се Фран
цуска колеба зато што је између два магнета, који је промењљиво
привлаче и одбијају? Колико су велики интереси за оваква испи
тивања, колико би нас далеко та испитивања одвела!
Доста је да споменемо да има три важне ствари, које су ути
цале на централизацију старога века. Те три важне ствари јесу: 1.
Прелаз у хришћанство, 2. Сеоба народа, и 3. Постанак репрезен
тативнога (преставничког) устава. Да бацимо поглед на сваки од ова
три догађаја, видећемо колико је сваки тај догађај дао особи как
 318

вој снаге и права, какве је учинио промене на централну власт

државе, и шта смо добили од свега тога или шта приписујемо тим до
гађајима.

1. Х p и ш ћ а н с тво.

Неје била само морална и релиђијозна, већ и политичка рево

луција, коју је Христос, изазвао са овим речима: „4/оје царство
неје на овоме свету,“ и „подајте цару царево.“ Са овим речима
разделио је он за навек релиђијозну снагу од политичке, и показао
је свакој свој различит део. Он ограничи власт цареву на светско госпо
дарство, подчини државу дубокој децентрализацији и одузе јојобласт ве
розакону. Од овог тренутка постао је један свет, у коме не су више
земне ствари оковане неким непромењивим законима божијим, већ
које могу да корачају слободно. Од тога дакле тренутка пала је
свемоћност државе и она мора ућутати пред правом савести.
Овај тако либералан, и цивилизаторски принцип хришћан
ства, неје до сада увек појиман и поштован. Обе снаге, духовна
и светска, не су познавале увек своје међе, долазиле су у сукоб и
хтеле су да размакну своје границе Испрва попустише хришћани
двострукој и јакој власти царевој, попустише појмовима који насту
пише и снази оних дела, која су постојала. Најпосле пустише да
хришћански цареви са владикама терају ортодоксију (веру право
славну).
Пошто паде царство окрену се лист. Католичка јерархија —
организована и интелигентна снага — која је остала у сред развала
цивилизованога света, поче се пачати у светско господарство.
За срећу цркве и нас неје тај злоупотреб остао потпун и по
стојан, иначе би католицизам разорио оно начело из кога је постао,
окренуо би цео карактер хришћанства, опет би обновио теократско
начело и споио две силе, а угушио би клицу цивилизације западне.
Но и без таквог уједињења две силе оне би постале солидарне
као што се то поче казивати за владе Луја XIV. Повлака едикта
нантског неје само политичка погрешка, но и не хришћански поступак.
Данас су се ствари променуле , католичка се црква не бори
више за светско господарство, већ да одржи своју заосталу неза
висност. Но и ову борбу неможемо олако сматрати, јер ако папство
изгуби своју независност, па тиме раздели две власти, ако даље право,
— да духовним расправама пресуђује, — уједини опет са светском
влашћу, ако уједини елеменат снаге и централизацију са оном влаш
314

ћу коју има у држави; онда настаје опасност за грађанску и поли

тичку слободу.
Имали смо прилике да видимо у Енглеској под Хенрихом VIП
и његовим насљедницима, какве се злоупотребе раде са уједињеном
духовном и светском влашћу. Начело слободнога испитивања, које
је основ протестантизму, умерило је ову ужасну и потпуну снагу,
и направила од ње сујетно и празно право, тако да при садањем
стању ствари у Инглиској може се рећи, да паши нису одузели ду
ховну власт тога ради да је предаду светскоме господару, већ зато,
да ју даду једноме који ће радити по својој савести.
Кад би у католичким државама владар одузео духовну власт
из руку паше, тим се неби уништила духовна власт, коју би владар
примио већ би се апсолутни ауторитет у суђењу духовних ствари
придао његовој власти.
При овакој несрећи неби ништа остало до мржња на спрам
једнога народа, који се је начинио ропским оруђем своје владе, или
релиђиозна реформација, којој би било начело слободно испитивање.
Први случај могућнији је но други, јер релиђиозне реформе леже у
духу времена.
Католицизам је дакле заузет као и либерализам и тежи да са
вршено раздели светску власт од духовне. У овој се тачци слажу
католици са либералцима. Кад би то слагање чвршће било, онда би
било од користи и слободи и релиђији.
Тако смо готови са првом тачком напег либералног познавања
вере. Ми ћемо показати све користи које излазе отуд кад се раз
деле власти. Ми предпостављамо нашу слободу, слободи Атине и
Рима, где поједини неје имао ни слободе своје савести. Још са ве
ћим правом одбијамо, као најдаљу границу политичкога и моралнога
понижења, цезаризам, т. ј. господарство главе државне у спољним
и унутрашњим делима савести.

2. C e o 6 a и а p о д а.
Најзнатнији догађај после хришћанства, који је на стару цен
трализацију великога уплива имао, то је навала ђерманских народа
и пад римске царевине.
Славии писци осветлише карактер ове катастрофе и показаше
њен утицај. Гизо је, чини ми, се први показао (?) каквога је утицаја
имала снажна варварска крв на велику римску државу, која је
пропала са прекомерно велике централизације, како је држава, која
 315

је све индивидуалне снаге у себе усисала, морала најпосле да под

копа себи темељ животне снаге, и како су после дошли народи у
којима беше способности за нов живот, па пошто се добро укоре
нише изађе из њих феудална држава.
Француска је постала такође из исте Феудалне системе, па је
краљевство после силних борба и промена узело сво суверенско
право на се. Штета што се неје ту застало, место силнога труда да
све напред корача, место индувидуалне независности племства и
свештенства, место уништења провинцијалних и комуналних парла
мената; да је све ове територијалне, провинцијалне и парламентарне
утицаје конституисала, и једно за друго везала пошто су заступ
љени разним телима, којима би био интерес да заступају и бране
право појединога као год и право централне власти и тако би све
у равнотежи држало. Инглеска је у оваким приликама врло добро
напредовала.
При наступању револуције 1789. покушавао је патриота — ми
нистар Тирго да предупреди опасност, јер је видео да се револу
ција приближује, којој је узрок прекомерно велика централизација.
Едикт од године 1777. осигуравао је, готово не само постојеће стање
Еровинција, већ га је прострео и на оне провинције које тога не
имађаху. Но то беше већ доцкан. Покушаји неиспадоше за руком,
влада им неје могла или неје хтела да угуши те осећаје за своју
сопствену корист. Француској монархији не беше више спаса у ужас
ним данима, — монархији која је стотинама година радила да све
силе угуши а да она сама стоји на врху. Она се сурва у провалу
прекомерних својих победа.
Монархија је задржала неки остатак средо-вековних својих
установа. Имала је самостално и способно за притeжање духовенство.
(Продужиће се.)

Убиство председника Аврама Линкона.

(Продужење.)

Тако у никоим ни сам нашао примећено, да је у које време

*ачкање и отимање на дневном реду било, тако да је најпосле не
“ло стрпљења у заповеднику. Кад је једног дана опет један за
“реник од своих колега у сред подне био убијен, тешко рањен,
316

што је 85 Фунти стер., и један сахат украо, то је дао исти заповед

ник повaтaти све саучеснике, из наших сопствених људи образује
пороту и шест оних названих Кајder на смрт осуди и 9. Јула буду
обешени од самих њихових другова; о овоме да ли зна што год Г.
Хауг 2“.
Други предмет, кои се такође објашњава у процесу противу
убијства преседникова, било је запалење транспортних лађи на Ми
сисипи и Охијо и болнице на обадве реке. Неки Едвард Фрaцер
из Св. Луја учествовао је при томе предузећу. Јави се у Вашингтону
као сведок, па каже, да је њега и многе друге агенте влада у Рич
монду позвала и наложила им, де разруше сопственост савезничку
на оним рекама, с бог тога су били сагорели лађе Империјал, Ро
берт Кампбел, Тајлор у Св. Лују и млоге мање лађе у новом Орлеану.
Извесни Дилингхам запалио је болнице и варош Лују и зато
је био награђен од државнога секретара Бенјама у Ричмонду са
35.000. долара. Сам је био од 20 — 28. Августа у Ричмонду ту је
имао неки договор са Џеферзоном Девисом и Бенјамом и последњи
му је понудио 400.000. долара за разрушење дугачкога моста из
међу Несвила и Шатанога.
У осталом сведок се изјаснио да је готов, да разруши поме
нути мост, и по свој прилици припадао је реду Американских
pитера, друштву јужних људи, кои су се заклетвом везали и орга
низовали, да северу штету наносе на сваки могући начин према
СВОИМ СИЛАМА.

Даље се испитао доста велики број лица о разним предлозима

за разрушење ратних нађи и претварање вароши у пепео што је било
чињено влади од чести од вештака од чести од занешењака и влада
је то испитивала па и одобравала.
Опет други причаху напад Св. Албана, познато из Канаде пре
дузети посао, тада је била банка похарана и грађани опљачкани.
Савезници тужили су надлежатељства Канадска, што су били осло
бодили пустанје, и што су неутралност нарушили. У нашем процесу
тврђено је сведоцима, да су за оптужене ступили, Томпсон, Клеј
Сандерс и Клари у њином положају као чиновници конФедератовни.
Један од њих, Клари, био се заклео, да је министарство војено у
Ричмонду овластило Експедицију противу св. Албанс, други, Сан
дерс, изразио се: „још неке банке биће похаране, још неке по
граничне вароши у пепео претворене, још млоги проклети Јанке
биће поубијани.“
 317

Па и на тако названи жутогрозничави комплот дошла је реч.

По нзвешћама савезничких листова тај комплот имао је овај поло
жај: неки др. Блакборн, разјарени Седеонист, кои се задржавао у
Канади, оде у Бермуду, гди је владала жута грозница, од ове за
разе лечио је болесна лица, скуши гаће окужене тим смртним бо
лесним штоФом, чаршаве, навлаке, шта више спремао је баш за ову
цељ и вунене материје шошто ју је са отровним знојем кои из коже
болесника изађе, у додир стављао, па све ове хаљине спакује у
неколико сандука, најми лупеже, кои ову опасну садржину срест
вом телала или на лицитацији раздели међу публику и војску са
везничку. Његов ђаволски план био је да произведе жуту грозницу
у Њујорку Филаделфи, Балтиморе, Вашингтону, Норфолку Невберну
и другим варошима, а тако исто и у војсци. Др. Блакборн на срп
ски црни огањ, надаше се, као што сам каже, да овим више помо
гне ствари јужној, него кад би придобио застави Леовој 100.000.
бораца.
Један од агената докторових, Хијал, истина вуцибатина, био
је као сведок у овом процесу па вели: „др. Блакборна нађем Де
кембра 1862. у Торонто у Канади и знао сам, да је био у служби
бунтовничкој. Одведе ме у приватну собу па зашита, да ли сам скло
њен , да предузмем једну експедицију, при којој ћу заслужити
2000. долара и више части, него што је Ле задобио. На ово
питање ја пристанем , затим се растанемо, без да сам дознао
какву експедицију он мисли. У Мају прошле године добијем од
доктора једно писмо из Хаване, у коме ми предлаже да се саста
немо у Халифаксу. Тамо се састанемо, и Блакбурн ми саопшти, да
он смера на уништење савезничке војске а уништи ће је са хаљи
нама, које ће бити окужене жутом грозницом.
Сведок призна, да је пристао на предлог и хаљине по Вашинг
тону растурио. Један пакет добио је и Линкон под видом поклона. Хи
јамс после овога врати се у Канаду, и захтеваше од Томпсона, на
кога га је Блакборн упутио, своју плату. Томпсон му примети, да
ће му се платити, чим се дозна да су хаљине по налогу растурене.
Кад је Хијамс показао писмо од Вала из Вашингтона да је налог
извршио, тада му Томпсон на тај рачун да 50 долара.
Ми неби могли никако веровати искази таковога човека, кои
товари сам на се тако нечувено злочинство, но суцка истрага у Ка
иади потврдила је његову исказу у нечему. На основу издате запо
вести у Торонто др. Блакбурн, због повреде неутралних закона, буде
затворен и исљеђење на њ предузето. Клари, један од оних које је пред
318
:р
седник Џонсон у својој прокламацији означио, посведочио је ово:
ја познајем др. Блакбурна и Лијамса, но о њинол предузећу ни
шта нисам знао, док се не састадо са Блакбурном последњега *)!
Јануара 1865. у Монтрели. Каже ми, да је најмио Хијамса, да
оне са жутом грозницом окужење хаљине које је сам у Бер
муди скупио, растури међ војску сједињених држава; међу тим
сумња да је Хијамс издати му налог извршио с бог тога хоће
да покуша помоћу другог аеента. У оно време ја сам обитавао
са Топлсоном у Хотелу св. Мавренција. Блакбурн беше се та
кође ту доселио и изражаваше се, да ће му г. 7'омпсон дати
новчанога срества да своју цељ постигне. 10. Априла отпутује
мо са г. Блакбурном у Халифакс, г. Томпсон опровpeавао је
доктору пројект додавајући, да за то неће издати ни једног до
лара. Др. Блакбурн причаше ми доцније, да Томпсон има право,
зато хоће да се окане тога посла.“

Можда ће неки од наших читалаца запитати, зашто је умешано

у процес с6oг убијства Линконовог и атентата на Севарде, и злоста
вљање савезничких ратних заробљеника у југу, сагорење лађи на
Мисисипи и Охијо, запалење болница, пљачка у св. Албансу и ко
мплот жуте грознице. У тужбу је ово зато споменуто, да би ка
рактеризирали главаре конфедератовне. По овоме закључак је био,
почем постоје докази, да су Џеферзон Девис, Томпсон и друге вође
југа заробљенике глађу морили, лађе и болнице ватром разрушава
ли, мирне грађане у св. Албансу пљачкали и окужене ствари у
савез уносили, пошто су све ово они радили, то су и били кадри да
причине смрт Линкону и другим великашима и то среством најмље
них мучких убијлаца. Тужба је још кривила распредседника, да се
он баш сдружио са Вилкес Бутом у Канади и са остала често спо
менута лица на заверу, која се оконча са убијством председника и
атентатом на Севарда.
Аудитор Бингхам пред војеним судом наведе: За ону цељ још
у Октoмбру 1864. закључен је био Формални договор између Бута и
агената г. Девиса, с6oг тога држи да је кривица Џеферзона Девиса
тако јасно доказала као и Бутова кои је смрт Линкону задао.
Да чујемо поједине знаке кои су пронађени истрагом и испитом.
1, О убијству председника Линкона често се говорило на југу
међу грађане и војнике, говорило се, да не ће бити постављен и
 319

други пут за председника, па шта више за његову смрт јавно су

нуђене знатне суме новаца.
Тако је изашла ова обзнана у „Selma Dispatch,“ једном листу
кои је врло распрострт у Алабами.
Захтева се милиун долара, па да се мир издејствује до 1. Маја.
— Ако ми грађани јужног савеза даду милиун долара у злату или
у доброј сигурности, онда ћу се постарати, да не живе више Аврам
Линкон, В. Х. Севард и Андреја Џонсон. Не испаднели ово за ру
ком онда не треба ништа да се плати, осем 50.000. долара које ваља
напред положити, што ће ваљда довољно бити, да се ова три лупежа
увате и убију. На ову патриоцку цељ ја сам прилажем 1.000. до
лара. Ко је уз ово, нека се управи на Х Катавба, Алабама“ ")
Неки бивши официр у јужној војсци, Хајнрих од Стајнакер,
дознао је више но онај општи говор, он је навео да је после битке
код Гетисбурга видео Бута и од њега чуо кад је казао: Линкон мора
бити смакнут, његова је смрт последње и најсигурније спомоћно
срество за југ. Даље тврђаше Стајнакер, Бут је присуствовао неком
тајном скупу Стоневалске бригаде, у том је скупу одлучено да при
уготове паљевине и да се спреме те да председника убију.
Међутим ова сведочба изгубила је своју важност, кад су три
поштена официра конФедератовна, које су браниоци били именовали,
потврдили, да такови скупови нигда нису били држани, и да је Стај
накер човек доста сумњив.
(Продужиће се.)

Правна књижевност.

1) При крају прошле године изишла је у Паризу једна књига

са насловом: „Расправа о притeжању по римском праву,“ коју је
написао Ван Ветер (Тraité de la possession en droit romain par Van
Vetter. Paris 1868).

") Писца ове обзнане, неки адвокат Гел из Катавбе, пронађу у лето 1865. и
предаду га војеном суду. Он је гледао да целу ствар као неку „шалу“
престави.
320

Као прво дело „о притeжању по римском праву“ сматрано

је досад дело чувеног Савињија, које је печатано јошт у почетку овог
века под именом „Право притeжања“ (Das Recht des Besitzes von
Savignу). И сад кад је изишло дело Ветерево сматра се као друго
у своме роду. Кошта ће до 3 Форинта.
2) „Правно предање о куповини“ (Die kaufrechtliche Tradi
tion von Dr. Adolph Nissen) написао професор лајпцишки Др. 4 долф
Нисен.
3) Трговачко право по општем немачком трговачком закону
с додатком о француском и морском праву“ написао Др. Ото Лан,
изишло у Штутгарту. (Daš bambelgredit nad allg. bentidjet banbelégefева
buđ, nebft (ubang fiber bag frangefiide SRефt unt baš &eeredit, pon Otto Šöађm.
Stuttgart. 1. Steferung). До сад је изишла само прва свешчица. Цело
дело имаће таквих 6 свешчица и кошта свака по 6 гроша наших т. ј.
36 крајцара.
4) „Трговачко право“ од Голдшмида професора хајделбершког.
То је дело већ познато. Од њега је изишао био шрви одељак а сад
је изашао и други.

у П И С

На лист „Правду“ траје непрестано. Могу се

добити сви досадањи бројеви. Како се је при
јавио приличан број нових уписника, то се умо
љавају уписници да се пријаве што пре да би
знали колико ћемо штампати. До сада лист наш
штампан је у 700 бројева. Од тога претицало
је око 30 и тако ако се пријави више њих нових
могу лако остати без првих бројева ове друге
четврти.
Уредништво „ПРАВДЕ.“
Г. Антонију Љотићу у Смедереву. Код вас је уписан г. Стево Стевановић
бив. практикант началства смедеревског а сада у Петровцу при среској канце
ларији. Будите тако добри те разаберте ко је примао за њега наш лист у ме
седима Фебруару и Марту па јавите. Уредништво.

Пlт А и ш А и иј А Н и ко и к Ст. » » А ко в и ћ А у Б и о г у мл у
 Број 11. У БЕогРАду 20. АпPилА 1869. Година I.
Излазн три пут у ме- За све српске крајеве
сецу, на 2 табака сва- стаје на годину 72 гр.
ки пут. Иретплата се или 8 фор., на по го
шаље напред уредни- дине 36 гр. или 4 »op.,
штву у кући господина , на три мес. 18 гр. или
Лелентија Симића до 2 фор., поједнни број
телеграфа. стаје 2 г. ч.
ЛИСТ ЗА СВЕ ГРАНЕ ПРАВНИХ НАУКА.

Издалу и урквулу Д. НОВАКОВИЋ, С. АНТИЋ, У. КНЕЖЕВИЋ.

САДРЖАЈ: Промена. — Саучешће у злочинству. — Франкова »илософија. — Одroвoр на неколико речи —

Цеитрализација. — Лекар Едуард Иричард као тровач.

0 ПРОМЕНИ КАО уговору.

По нашем закону: „Промена је уговор, којим ко једну ствар

за другу дати обећава“ (8 632 грађ. зак.) Уговор је овај саиз
волни, т. ј. важност његова није условљена предајом или другим ка
квим спољним моментом. Уговор је истина постао, али постанак уго
вора јесте само спољни моменат, — а важније је питање о правима
и обвезама, које истичу из уговора. Уговор је овај уговор, који ће
се сматрати за закључен онда, кад се уговарајуће стране у свему
сагласе. — Ту се појављују две воље, и као што је постанак усло
вљен, узајмним сагласијем обе, исто тако и престанак. Но пре него
се пустимо у разлагање овог уговора, да поставимо питање: „шта је
нужно за сваку набавину?“ По досадањем сваћању, два су захтева,
који се испунити морају у овом обзиру: први је правни основ (justus
titulus) а други правни начин (traditio š 226 нашег грађ. зак.) задо
бијања. Први је моралан, други Физичан. Правни основ ствара одно
шаје измеђ дотичних лица и опредељава степен овлашћења т. ј. по
њему се даје мерити власт каквог лица над ствари. Начин напротив
јесте у Факту. Он прибављачу даје у ствари, у материји оно, што
му правни основ даје. Правни је основ дакле причина а начин сљед
ство, или правни је основ цјел, а начин средство, који је остварава.
Према томе питање је, може ли бити основа без начина, или начина
без основа? По општим појмовима, свака цјел остварава се неким
средствима, дакле не може бити без средства. По општим правилама
нема сљедства без причине, па по подобију ни овде бити не може.
Но ја остављам то на страну и питам, шта је овде главно, а шта
споредно? и шта се јавља као суштина, као језгреност. — Без сумње
је да оцена начина зависи од оцене самог правног основа. Где основ
 322

није праван ту се не даје замислити никакав начин, средством кога }}

би ко могао прибавити сопственост. Основ правни ствара набавину, to

начин је остварава. Основ идеалише, начин реализира. И тако се јавља la
основ као суштина, а начин само као неки спољни моменат — нека fy
споредност. По ономе набавина је морална, по овоме материјална — %}
Физична. Физична набавина ширег је обима а морална ужег. Подпу ј
ност јесте у спојењу обе, по данашњем појму правном. Било је вре ti!
мена када је довољна била само Физична набавина те да ко постане гу
сопствеником. То беше у порекленом стању, када природа беше свију ЗјЦ
и свакога, када се не знађаше шта коме припада. И тада довољна }
беше Физична набавина — која је позната у праву, под именом зау 5:8,
зимања — окупације. Јошт и данас постоји тај начин набавине код уу
ствари ничији н. пр. код лова дивљачи. **:
Питање је сада: „Еда ли може постати ко сопствеником по самом Чi
правном основу — ако томе не приступи јошт и начин? Питање ово
врло је суптилно и одговорити се може свакад и положно и одре
чно. Онај који је набавио правни основ према ствари, која већ има
господара — не може апсолутно рећи, да је савршени господар над
таквим стварма. Савршено господарство није само у моћи т. ј. у овлаш
ћењу правном, него јошт и у могућности моћи руковати са тим стварма.
Пде један има права на ствар — а ова се не находи у његовом при
тежању, ту се не даје помислити права сопственост — савршено го
сподарство. Оваквог сопственика илити јошт боље набављача морамо
разликовати и од правог сопственика и од притежача. Од притежача
зато, што је он господар ствари Фактично — што ствар држи Физи
чно — ма је и не набавио по правном основу. Од сопственика пра
вог опет у томе, што је он кадар да располаже са ствари и Факти
чно и правно.
Из свега овога порађа се питање, па у каквом се правном одно
шају находи један такав прибављач, који је набавио ствар само пра
вно а не Фактично. По аналогији можемо и њега назвати сопствени
ком — али као што напред рекох, круг његовог овлашћења јесте
ужији не због права, но зато, што ствар није у његовим рукама. Не
може се овди казати, да он остаје само при уговору и да он није {
сопственик дотле, докле му се ствар не преда. По рим. праву било
је тако и без предаје није могло бити сопствености. (Traditionibus et
usucapionibus dominia rerum non nudis pactis transferuntur. С. 2. С.
de pactis (2. 3.) Но по мом мишлењу ја предају сматрам као неки
спољни моменат, којим правно стање постаје Фактичним. Она је нужна
за савршенство. — Без ње је само ограниченост, суженост, — али

“
 323

никако идеалисање. Постанак уговора створио је правно стање. Оно

је односно и правно и фактично — али кад се безусловно посматра.
одпада ово последње својство. Стање уговорно јесте правно према
свима и свакоме, а Фактично само према уговорачима. Оно би било
Фактичним према свима, кад би само знали и остали за одношаје,
који су настали измеђ уговорача. Немогућност ова и сузила је круг
овлашћења, те набављач не може с правом захтевати од трећега, да
му преда ствар, коју је он задобио, јер овај није обвезан да сазнаје
одношаје његове и сопственикове. Сопственик напротив не може се
Овди ползовати појмом савршене набавине и одрицати набављачу соп
ственост с тога, што му ствар јошт предата није. Сопственнк је учи
нио уговор. Нове одношаје тиме је учинио, па их и знати мора. Кад
их зна он их преиначити не сме, јер као што његова воља није била
јединцата при стварању, тако не може бити ни при уништењу. Остаје
дакле да је онај сваки одговоран, који предмет уговорни у пропасти,
било преносом (вид. Š291 грађ. закон.) на другога, било уништајем
материјалним.
Остаје нам укратко, да историски пропратимо досадање начине
набавине. Да испитамо правне појмове о промени по нашем закону;
да сазнамо, да ли је ова по духу римског правознанства; и да нај
после изнесемо на видик правне одношаје промењача у свима слу
чајима, који су могући при уговору, као н. пр. јели одређено време
за предају или не; је ли пропао уговорни предмет или не, и ако јесте
када, случајно или кривицом, јер све то има уплива на правосудство.
На реду је сада да видимо колико је постојало досада разни
начина, којима се је могла прибавити ствар. Начини ови према роду
и природи ствари различни су. Они се већином карактеришу појмо
вима, који се с правне стране никако одобрити не могу. Али као што
се зна, да су у положном праву два Фактора дјејствителна то јест
правичност и полза, тако и овди при начинима прибавине, обазирало
се је право на ползу дотичних лица, на обрт људски, на друштвени
и државни строј и на многе јошт друге стране, које се морају имати
у виду. Много би се имало говорити о овим начинима, али остављам
за сада с тога, што то не спада у садање моје предузеће.
Разноврсност начина најјасније се огледа у римском праву. Они
бијаху код Римљана многобројни и различни по времену. Тако се
начини по јtis Civilé разликују од начина по јtus gentium-у. Из овог
последњег скоро су сви задржани и до данашњег дана, код свију
европски држава; као што то примећава и Митермајер на стр. 432.
Š 162. свог дјела о немачком приватном праву. И у самим теоријама
21“
324

правним преобвладала су ова иста поделења, па се наравно уселише

и у сами наш грађански законик, као што ћу то доцније навести.
Римско право делило је начине на оригинарне — првобитне и
i ili
деривативне, по јtus gentium-у. Под оригинарне ставља заузимање
*) :
— (Оcupatio) — прираштај (Accessio) — задобијање плодова, и пре
Ti 30,
рађење — Specificatio — а под деривативне — производне — напротив:
“TE“
предају — Tradition,
Кад погледамо сад поделења данашње школе па их упоредимо 145.
с правилама нашег закона, видећемо да је све из реда и скоро без ti i
промене примљено из римског правознанства. Да видимо: }
(Продужиће се.) Ili:
STET
* * li
Tiji. I
(АуЧЕШЋЕ У ЗЛОЧИНСТВУ. R, ili f
1itike

(Продужење.)

Да ли и морална лица могу учинити злочинство? на први поглед **:

потврдило би се ово питање, јер и код моралних лица узима се по * “,
главито јуристична воља, онда би им се могла приписати и могућ *i
ност злочине воље, с друге стране а и у опште недржећи се по t, зе

јединих речи отпада горња потврда. Јер воља моралног лица може &i }

бити само правна. Иститут је трајање цељи коју је основач поло *i

жио, и само што овој цељи одговара, коју треба држати као нешто š, г
што тај институт хоће, — може се сматрати као воља тога завода t talih

као самостална воља јуристичног лица. Ова цељ не може бити ни ti,
гда противу закона, а институт кон би имао за основ противузако ути
нитост, не би смео ни постојати ни ти би га смела држава признати Чn
као морално лице. По овоме дакле само правне радње могу се за
мислити од таквога завода. — Но тежији је одговор, ако се морал
но лице за своју битност састои из Физичних лица т. ј. ако Физична
лица њиним сдружењем образују морално лице н. пр. код корпора
ција. Ако је на таковом основу организовано јуристично лице;
постоили могућност да корпорација као целина може што год од
лучити, радњу неку извршити: онда ова радња по Формалном сље
ству ствари може бити и злочинство. Овди се не може казати, што
не лежи у цељи корпорације коју је држава одобрила, не може се
ни узети као права воља корпорације, но било би не право кад би
се кривица урачунала и оним члановима кои су били противни из
 325

вршењу те злочине радње. Казнително право не обазире се на Фор

малну него свагда на материјалну истину, и то на ону истину, која
у основу нема никаквих Фикција (измишљотина) него одношаја ствар
них. Сљествено овоме само они чланови кои су пристали могу се
на одговор повући. У опште држава несме урачунати злочинство
само Фингирајућој скупној вољи. У комплоту увиђа се права ску
пна воља, која се баш свог тога и појављује као воља сваког по
јединог. Могуће је да се престави радња чланова корпорације као
и радња комплота, но Фингирајућа личност корпорације не зависна
је од овога.
2. Шта се догађа од виновника.
Познато је да се намера виновникова не може свагда потпуно
извршити, па и кад не наступи оно сљество које је намеравано, о
пет се говори о виновнкку чим радња субјекта пређе у степен по
кушаја. Као год што мишлење није могуће без субјекта кои мисли,
тако ни радња није могућа без субјекта кои хоће и ради. Овај про
сти непосрествени субјект радње јесте непосрествени виновник.
3. У каквој свези стои догођено са оним што се хтело?
Радња је посредственик између догођеног и оног што се хтело.
Она садржава у се целу узрочну свезу до сљества, а узрочна свеза
мора такова бити, да преставља неко непрестано посредовање воље
и дела; и по томе радње без узрочне свезе не може бити, нити може
бити говора о узрочној свези између радње и сљества. Ако је н. пp.
неко из пушке убијен, то радња не лежи у самом одапињању пушке,
него иде до наступа смрти. Воља је само онда вољни поменат кад
у дело пређе. Од тренутка кад тане полети своме нишану воља је
као самостални моменат одпуштена у објект.
Ради веће јасности о овој узрочној свези, да узмемо за пример
убијство. Поглавито код убијства тражи се та свеза. Стари крими
налисте упуштали су се у неке редове истрага, тако су питали да
ли је рана безусловно смрт причинила, или случајно, или по се ставу
лица и т.д. Нова наука казнителнога права увидела је ову бесплотну
истрагу, па с тога и нови законици захтевају само узрочну свезу
између смрти и повреде. Из овог последњег узрока иозивају се ле
кари при обдукцији и давању свога мнења, т. ј. да пронађу праву
узрочну свезу између ране и смрти. Ово им се мора казати напред.
По судској медицини три су главне функције организма: Осетљивост
(Sensibilität) Дражест (irritabilität) и ново произвођење (reproduc
tion.) Ове три функције лепо тумачи Бернер у своме делу о сауче
шћу; он вели: „у органичноме ништа није растављено апсолутно,
326

све, па и оно што се чини да је најмање има у се и целога; Сваки tih

део има целину све три Функције: но опет свакој од ових основних ljila

Функција мора бити указана особена област, у којој има не скљу JUSA

чиво али преимућствено своје седиште. 1. Осетљивост има своје gi

седиште у нервној системи која кроз цело тело пролази, но свој {}^{

центрум има у мозгу у дупљи главе. Без сумње осетљивост је по 37

целоме телу, но у глави је само њена тачка, и из главе излази на
поље ка спољним чулним органима, као уху, оку мирису и органу
вкуса. Осетљивост, нервна система, и дупља главе заједно су. 2.
Дражест има своје средиште у крвној системи а крвна система у
дупљи груди. Цело је тело дражесно, кроз цело тело јури крв. Али
само из прсију излазе органи борбе, мишице и руке. Само у прсима
букти срце, седиште храбрости, које — срце — у непрестаном ку
цању изгања крв кроз цело тело, а тако исто и из целога тела у
се привлачи. 3. Ново произвођење оличава се у систели варења а
своје седиште има у тубушној дупљи. Репродукцирајућа радња по žil)
сута је по целоме телу, но прави репродукциони органи јесу у тр
бушној душљи. Ове три главне тачке као седишта три главне системе
морају се отворити. Кад се отворе ове три дупље, онда добијамо
изглег целог стања организма, и тада се може увидети узрок кои је
произвео разрушење живота.“
Кад сљество које је виновник наумио, неби било постигнуто
његовом радњом, да нису садејствујући узроци припомогли, онда
се чини да се виновнику савршено злочинство не би могло урачу
нати. Но кад се узме да садејствујући узроци сами по себи не могу
смрт произвестп него тек удружењем оне радње коју је виновник
причинио, онда ту радњу треба сматрати као услов потпомагања,
но виновник не може се ослободити свршеног злочинства.
П. Непосрествена помоћ.
1. Шта хоће помагач“
Помагач хоће да помогне извршење неке туђе намере, хоће да
злочинство сматра за своје сопствено дело, намера помагача такође
је управљена на произведење сљества и овог сљества он је крив
онако исто као и виновник. Помагачи немају никакав самосталан
јуристичан карактер, него у опште учествују на јуристични карак
тер виновника, и тако ако радња виновника није злочинство онда не
може бити ни радња помагача. Овоме ништа не противуречи што
законици у неким случаима казне помагање и ако се налазе основи
ослобођења за главног кривца; н. пр. код породичне крађе коју је
учинио члан породице, овај се неће казнити а напротив помагач те
 327

крађе кои је стран тој породици казниће се. С друге стране опет
помагање је казнимо и онда ако учињено злочинство има за се неке
личне отношаје кои оскудевају помагачу. Учини ли н. пр. Петар
крвосмешење, онда помагача Павла треба сматрати као помага кр
восмешења, не гледећи на то што се сродни отношаи не могу на њ
распрострети; за њега истина се не находи онај отношај кои радњу
као злочинство означава, али Павле неће ни радњу за се, хоће само
као туђу да је потпомогне. Да узмемо сада други пример: Петар
хоће да убије свога оца, Павле му у томе помогне; Павле се овди
има сматрати као помагач оцеубијства. Да узмемо обратно овај
пример: Петар оће да убије оца Павловог и Павле у томе шомогне;
Павле овди није помагач оцеубијства, него је помагач простог убиј
ства. Као помагач оцеубијства не може се никако сматрати јер овди
и не находи се никакво оцеубијство почем виновник Петар није свога
оца убио. Но као помагач биће у овоме случају строжије казнен него
као помагач простог убијства, а то сбог постојећих личних отношаја.
Ако је убијени отац виновника и помагача онда наступа већа казна.
Указивање помоћи другоме може бити само долозно (са на
мером). Као год што се не може замислити кулпoзнa (нехатна) по
моћ за долозно злочинство, тако исто не може се замислити ни до
лозна помоћ односно кулпозног злочинства. Правило ово нма свој
Основ у томе, што је свако саучешће сјединење воља; друго што
мора да ради као помагач другога, да зна, да онај други намерава
самостално извршење злочинста а он га у томе само потпомаже.
П. Шта се догађа од помагача.
Помагач сме да изврши сваку па и најважнију радњу. Питање
је дали помагач може извршити и главну радњу? заиста може, и
Овакови називљу се главни помагачи; под главним помагачима треба
оне разумети, без сурадње којих злочинство не би било извршено;
Дакле нарочито оне кои су набавили нужна средства за извршење
злочинства или кои су отклонили препоне које су томе на путу сто
јале. Главни помагачи треба да стоје на истом ступњу казнимости
као и прави виновници. Нпр. Петар хоће да убије Павла; Јован га
у томе потпомаже. Павле бранећи се отргне нож Петру. Јовану сад
не стои ништа друго да се злочинство изврши него да сам главну
радњу предузме, што и учини. У овом случају Јован неће бити само пома
гач нити се са њиме као са таковим може поступати,него биће виновник.
Помагање као што је горе наведено треба сматрати као неки
придатак виновништва и по томе ако злочинство виновника није
наступило у први степен покушаја онда о помоћи не може ни
328

говора бити, као придатак виновништва помагање не ће се ка

знити, чим се виновник не казни, пначе би морало састављати
неко самостално крим: злочинство, но онда не би се могло сматрати
Ка0 ПОМа Гање.

Ако оно злочинство, коме је већ помоћ указана, није свршено

онда законици умеравају казн помагача у односу на казн виновника
а из овога ошет сљедује да чим се виновник не казни не ће се моћи
НИ ПОМАГАЧ.

(Продужиће се.)

ф Р А НК 0 B A ф И Л 0 0 0 ф И ЈА
КАЗНЕНА ПРАВА.

(Продужење.)

Ради постигнућа оне цели, коју ја сада пред очима имам, до

вољно ће бити да укратко напоменем она начела, на којима почива,
ова уображена наука лекара Гала, као човека, који је у почетку овога
столећа са толиком славом у Паризу предавао, а која се наука — да
нас одбачена од јавнога мнења као год и од научара достојних овога
имена, занемарена од научена света — обдeлaва са правим Фанатиз
мом само од неких шпецијалних друштава, Нема давно, како сам
ја сам у средини једна етнографска друштва чуо једнога од ових
апостола како он пун одушевљења са таковим убеђењем и таковим
ауторичним гласом излаже начела ове науке, да сам ја шоготову
духом клонуо. Сваки придев, који карактерише наш род и кога ми
по нашем обичају пришисујемо некој супштaнцији од тела сасвим
различној, премда њега као постојећа и код многих животиња при
знајемо, сваки од наших нагона наших навика, наших осећања,
напослетку свака од наших умних способности, обележени су мате
ријално или као што се вели смештени су — локапизовани — у је
дном делу мозга, од кога они сасвим зависе. Тако дакле све наше
душевне способности стоје у тачној сразмери са оним местом које
у мозгу заузимају. Из тога се и разјашњава што су неке од тих
способности јаче а неке слабље, јер се оне управљају по величини
самога онога органа, који им је од природе назначен, способности
којих никако и нема онда када органа нема. Ниједна од наших
способности није изузета од овога закона, јер и сама свест, па и
 329

наша воља потпада под правило његово. Ово ће рећи толико колико
да нема онакова особеног органа за вољу, нити нарочита органа за
свест, какова има за свако од пет чустава, средством којих ми сто
јимо у свези са спољним светом. Па почем се сви ови органа у сре
дотачавају у мозгу, а мозак опет опредељава Форму саме љубање,
то је довољно и мало вештине и искуства при пипању главе са пр
стима, па да се одмах познају сва добра и рђава својства какова
човека, све његове добре и зле навике, способности и немоћи његова
ума. Да би се сваки са овим начином испитивања користити могао,
то је Шпурцхајм сарадник и пријатељ Галов сачинио краниошкоп
ску карту, на подобље ђеографских карата. У овој карти сваки наш
орган, који се у мозгу стиче, а потоме и свака наша моћ има своје
тачно определење границе, баш кано наши окрузи. Ове границе упо
знају нас са редовним стањем наше душе и нашега духа. С, једне
је стране празнина, с друге пак стране има их и одвише.
Сљедства, која је овај систем за се по морал повукао, нису
тешка за оцену. Оцена та признана је сасвим отворено и од самих
искрених приврженика Френолођије. Јер ако су све наше моћи, па
и сама воља потчињене стању наших органа, обиму више или
мање знатнијем разних одељака нашега мозга: онда нема ни једне
које би ми господари били, ни једне коју би ми ограничити или
увећати могли. И тада смо онакови и као такови остали би за цео
живот какове нас је природа створила. Друго што неби могли бити.
Ако би н. пр. испупченост чинења зала владала са испупченошћу
доброчинства, савести, релиђије — јер и те испупчености има — онда
би ми неизбежно и по нужди морали бити сурови људи и убијце.
Ако би се иста феномена показала у испупчености, која тежњу за
сопственост представља, ми би онда морали тражити да се обога
тимо, па било то ма на који начин, те тако би ка силом били при
нуђени да се и варањем, лупештвом и крађом служимо. „Не лас
кајло себи, рекао је отац френолођије, сам лекар Гал, не лас
кајло, да смо спасли природу од укора да је она сама винов
ник навике на крађу. Ова навика ресултат је много већа развића
и много енерђичнија осећања за сопственост.“ Али и ове навике
више или мање зле, неби јошт ништа биле, кад би само у исто време
постојало у нами какво својство, које би нас кадро било о поква
рености тих навика освестити, или кад би у нами било некога пре
овлађујег начела, савршено независног од састава саме љубање, које
би имало толико моћи да нас свакад задржи у границама правед
нога. Али и сама свест, као што једном већ рекох, потчињена је
330

оним истим прописима, којима и остале моћи подлежу; њен се глас

више или мање разуме, више или мање чује, како је кад велико
њено станиште, или оно место, које јој је од суревњујућих моћи
уступљено. А оно што рекосмо о савести, важи и за саму вољу.
Какова навика, какова страст у овом реду идеја, може по томе бити
сматрана као некаква скотска сила, као сила безумна која неизбежно
производи своје дејство само ако није у томе њеном раду спречена ка
ковом противном силом. Свака ће се навика нуждно манифестирати
у оним радњама, које су тој навици својствене.
Па када човек није господар од својих дела, онда је глупо и
неправедно да се за такова дела и казни. Сваки дакле казнени си
стем, па ма на каквом начелу он се оснивао, погрешан је. И по томе
не може се зборити нити о казни нити о очишћењу нити пак о мо
ралној принуди код онога бића, које је лишено слободне воље, и
чија је кривица једина та што је од природе мање добило ного што
му је ова дуговала. Јер у противном случају требало би казнити
или застрашити и онога што рамље, и то зато што му је једна нога
краћа од друге, човека разрока зато, што му очи у правој линији
не стоје, гуроњу с тога што му је кичма повређена. Па шта се у
овим случајевима ради? Ето то, што се такови злосретник не казни
него се иде на то да се од патње излечи; што се тада прибегава
оним оруђима и упражнењима, која ће мало по мало повратити бо
лестном органу како снагу тако и оно здравље, што му не достају
или која ће поправити ону погрешну Форму, коју је природа при
своме вршењу учинила. Па тако би управ требало да поступамо
и са онима, којима разне казне нанашамо, и које ми безчашћем
као злочине и људе огрезле у пороцима обастиремо, док напротив
они су јадници, који од болести страдају, имајући какав мозгани
делић врло дугачак или веома кратак, веома велики или врло ма
лен, одвише јак или одвећ слаб мозак, који је врло сужен мали мо
зак који је врло простран, или који од друга подобна недостатка
страдају. Па да ли има лека противу слабости овакове природе, као
што има за оне немоћи од којих тело трпи? Зацело да има, само
ако те болести нису урођене или тако старе да би се могло рећи
да су већ и у крв прешле. Ослањајући се на оно начело, по коме
се вештим радом може какови нерезвијени развити, на начело по
коме се опет системом почивања и слабљења други какови уд, као
уд претеране величине или сувишне енерђије, може у правилно стање
довести требало би, по овом систему раздрагати све оне органе ко
јима материја и живот не достају, а напротив за оне који теже на
 331

то да се јако развију те тако да опасни по само друштво постану,

требало би строгу дијету прописати. И по томе би било моралних
и интелектуалних ортопедичких кућа, као год што данас има кућа
Физичке ортопедије. Тако би се навике и обичаји дотеривали и по
својој вољи га или, као што се и сам стас дотерује. На место апсана
и судова дошле би гостионице, а казнени закон био би новим тера
пефтичким и лечидбеним системом са своје владе сурван.
Противу ове Галове науке војују како појми здравога разума,
тако и сва начела самога морала, па и саме истине наше савести.
Јер ни једноме човеку чисте памети не може се потрти оно приро
дно и непоколебиво убеђење, да је он одговорни виновник својих
дела да је како добро тако и учињено зло зависило од њега хоће
ли се извршити или не; и да је по томе у првом случају одобрење
како поштених људи тако и саме своје савести, а нашротив да је
у другом заслужио њихово презирање и укоравање од своје саве
сти, и да напоследку друштво има право да га у интересу како друш
твена реда тако и у корист саме правде подвргне строгости закона
а не да га поправља и да га лечи. Ово је убеђење тако опште, тако
непоколебљиво, да би природа човечија и то онакова какову је Фре
нолођија разуме да је била чудо које се никако појмити, никако
разумети, у чије се тајне никако продрети неби могло. Ово убе
ђење довољно је само по себи, па да из основа поруши ово мнимо
губиште.
По систему, по којему наша дела зависе од наших навика, а
наше навике опет од састава нашега мозга, по томе систему не само
да нема слободе и одговорности, него нема ни добра ни зла, јер до
бро је општи закон свих умних и слободних суштaства, закон који
не трпи нити изузећа нити одлагања нити привилеђије. Али како
да зборите о тој општности, када је све потчињено слепим случа
јима организације, и кад видимо где и сама та организација зависи
0д уплива кога на њу клима чини и од хиљаду других спољних
околности? — Кад има више људских раса, које се чисто једна од
друге бојом своје коже, Формом главе и очију разликују, зашто онда
да код њих нема исте разлике и што се тијче броја и обима њихо
вих мозганих органа? — Ако би код већине од њих орган за чиње
ње зала и крађе развијенији био од органа за чинење доброчин
ства и онога што је савестно, да ли би ви имали право тада да ка
жете, да су крађа и убијство злочини? Оно што сачињава орган ни
ти је какова моћ или јасније да се изразим то није каково начело
нити је пак оно какова идеја. Напротив сам орган је оно, што сачи
332

њава идеју. Доста је дакле да тај орган само за неко време покли
зне или попусти, или да над њим обузме мах кaкoви други орган
који је много развијенији, па да тада и сама морална идеја или за
кон о дужности престане да суштaствује или бар да не буде више
обвезан. Од онога тренутка кад би престао да буде општи, он би
престао да буде и обвезан. И по каквом би праву могли онда да
оптужујете онога за лудост, који му је одрекао покорност, онога
који би пред најнеуреднијим, најпокваренијим навикама уступио?
Најзад одељујући све наше моћи како интелектуалне тако и моралне
једне од друге рад тога да се у поједине разне одељке сместе, мећа
јући овде моћ памтења, онде разум, мало даље уображење, јошт даље
свест или вероисповедне моћи — теософија, или говорећи шпyрцхајмо
вим језиком Френолођија раздељује и саму душу или семога човека,
као што раздељује и мозак. Од једног нашега „ја“ она прави више
„ја“ која опет ни у каквом односу између себе не стоје, која не
мају и не врше никаквога уплива једно на друго. Али не обазира
јући се на расчлањавање Галово и на краниоскопску карту његова
пријатеља, наша свест протествује на њено јединство а тај њен глас
довољан је па да оцени све ове самовољне поделе.
Френолођија не само да је у противуречју са моралом са Фи
лософијом, са свешћу рода људскога, него она је одбачена са свога
сопственога терена, и то како у име анатомије и Физијолођије тако
и у име самих оних дела, на којима се оснива њена охолост.
Што се тијче анатомије за ме је довољно да ту науку упу
тим само њеним редовнима судцима, т.ј. оним људмa кojи су од по
четка овога столећа најстрожије испитали радње мозга и нервна
система, људма, који као Бурдах, Милер, Флуранс и Лели уживају
у овој грани природних наука неоспорими ауторитет. Два дела Ле
лијева о томе: Шта је френолођија?“) „Одбачење Галове и њего
вих посљедовача френолођичке организације“) а и трећи спис
који је недавно под именом „мислењачка Физијолођија“) изишао“
могу доста послужити оне , који су их читали, а да не при
тичу другим доказима. Ја ћу да наведем овде само неколико
дела рад тога да покажем са каковим је успехом Френолођија у
известним околностима изазвала на среду сведоџбу самога искуства.
Ја мислим да у целој Евроши нема никога, који се са ужасом
неопомиње Фијечија. Када је глава овога зликовца на губилишту
*) I. св. у осмини. Раris, 1863.
*) I. cв у осмини Раris 1843.
*) П. св. осмини Рагis, 1862.
 333

смакнута била, тада су је како пријатељи тако и противници Френо

лођије подвргли строгом испиту. Протокол овога посматрања био је
сачињен и чуван са брижљивом предосторожношћу. Па знате ли
што је се на овој зликовачкој глави одкрило, на глави, која је по
дугом ладнокрвном размишљавању извршила једно од најгаднијих
злочинстава? — Ништа друго до орган љубави за децу а то ће рећи
орган очинске нежности, орган релиђијозне или теософичке нежно
сти. То је дело познато у историји Френолођије, као год што је у
истој позната и лубања Наполеона стара, која је била лубања оби
чне величине, и на којој се није могао пронаћи ни један орган који
би био седиште његова ђенија било политичкога или војенога. Осим
тога на глави некога глупога каноника, за коју се држало да је
глава Рафајелова, показале су се све оне моћи, које се тек начела
нику живописања приписати могу.
Пре неколико година хтео је један славни Френолођист да посети у
затвору Форс неке разбојнике и убице који су тада у том затвору госто
примство нашли. Пошо је се саставио се са управитељем апсаве,
човеком изображеним он буде од овога што може бити боље дочекан
и на ручак позван. „Господине, пре него би били послужени, да ли
неби могли да испитате ове болничаре, којих бих ја желео да познам
урођене моћи рекао је управитељ ученику Галовом? —Понуда буде прим
љена. Лекар опипа 5—6, испупчености на љубањи, не нашавши на
њима ништа особеног. Затим седну оба за сто, где су јели и шили, про
водећи сваку шалу. Затим видећи да је дан у велико превалио, за
пита наш лекар: „а шта је са мојим посматрањем?“ — „Ваше по
сматрање одговори му управитељ, ви сте давно са њим свршили.
Јер ови болничари, што имадох част, да вам их преставим, ти бол
вичари беху они злочинци које сте ви дошли да видите, наравно
одевени у ону одећу, којом им је дозвољено да пред вас изађу.“
(Продужиће се.)

0ДГОВОР НА НЕКОЛИКО РЕЧИ НА МОЈ ЧЛАНАК

О КРИВИЧНОЈ У РАЧУНИВОСТИ. *)

Осми број „Правде“ донесе једну приметбу, на мој чланак: о

кривичној урачунивости, у броју 3-ћем Судскога листа.
*) Верно своме програму уредништво „Правде“ прима одговор овај на кри
тику г. Тихомиља. Да ли се пак овај одговор слаже са начелима науке
или не — то је друго шитање. |-
334.

Ја управо не бих имао шта да одговарам о главној ствари пис

цу ове приметбе; али како видим, он је неђе погрешно извео ствар
из мога чланка, па из тога за се изводи неко чуђење; неђе опет
изводи моју нелогичност, и ако је нема, па на основу тога даље про
дужава свој говор: чега доиста не би било, да је са пажњом про
читао оно, што сам ја о урачунивости казао.
Напред кажем, да неспадам у врсту оних људи, који ма да су
собом убеђени о погрешности свога правца, опет излазе с новим до
казом, у цељи одржања онога, што су једном рекли: али ипак не
могу никако да дошустим што би слабост била, да се из мога члан
ка узимљу ствари наошачке, и придаје такав смисо, каква никад у
појму свом имао несам.
Да видимо у чему се састоји погрешност код писца приметбе,
о којој ја говорим.
Тако на име писац приметбе каже: како сам ја код дела из
нехата учињена огласио да нема урачунања, па сљедствено ни каз
нивости, па на то мени одговара овако: „но ово је наопачке схва
ћено. Чудо је како је писац мого предвидети онолике нехатне
кривице у нашем казненом закону.“
Из овога његова одговора изгледа као да сам ја посебно о де
лима нехатним говорио. То није тако у ствари; јер ево како сам
ја код услова намере казао: зна се да намера има велики уплив и т.д.
јер на пример код увреде и преваре тражи се намера; код разбој
ништва насиље; код крађе туђа ствар. Сад ако нема ових значаја
који су као суштаствени овим злоч. онда нема ни урачунавања; јер
се ова нехатом учињена немогу казнити“ ето то је суштина мога го
вора о нехату, а из овога се очитује истина, да сам ја само уз ова
дела нехат споменуо, а никако да сам што посебно о нехату гово
pио, као што се чини писцу приметбе, одкуда он изводи за се неко
чуђење. Но баш и да сам казо, то није никаква погрешка; јер г.
писац приметбе знаће; да се сваки, злочин, у ширем смислу ове речи,
може јавити само са намером или небрежењем (нехатом) или по
речима римскога права, са dolusom u culpom — без ове две форме,
то јест ако и једне и друге нема, нема ни злочина.“)
Да ли намера улази у цифру елемента, који праве урачунивост,
то је друго питање; о чем сам ја већ свој суд изреко.
") Овде не увршћујем оне случаје, ђе полиција што у интересу здравља наређује и
т. д. па неко неће да послуша, или ђе закон казну ради предосторожности и пре
дупређења зла изриче, па се ко противан покаже, што се зове преступу нерадњи,
 335

После тога ја сам код услова знање доброг и злог казо о пи

јанству ово: код пијанства има се још то пазити: да ли се ко вољ
но у тако стање поставио, с намером, да се окуражи у остварењу
намишљена дела; јер у том случају несвесно стање неће га моћи
извинити“ а мало горе овога рекох ово: у несвесно стање узима се
и пијанство, где такође има се држати рачун, као и код свију дру
гих душевних болести на степен њихов.“
Г. Писац приметбе мени на то овако одговара: да се овде није
„могло овако у опште говорити, него је требало разликовати шодпуно
„и неподпуно пијанство“ дакле степене тога. Ту ме хваћа у нело
гичности па даље шродужује: „ако се разумевало подпуно пијанство,
вели „да нема казни; јер је човек у том „стању права животиња, и
прекинута је свака свеза с прошлости и т. д.“ По мнењу г. писца
приметбе, дакле нема казни ни урачунања за онога који се унапред
реши да убије кога па се подпуно опије и у том стању изврши дело.
Да видимо стоји ли прво, т. ј. моја нелогичност?
Ја мислим да не стоји. Јер кад сам казо треба пазити на сте
пен пијанства и душевних болести, и према томе свој суд о урачу
Нивости дао, — онда је то сувише јасно, да сам правио разлику.
Овде би пак требало да упитам писца приметбе има ли у овоме код
њега логичности? Да је с пажњом прочитао неби тога било.
Сад настаје питање друго, а много важно, то јест да л' је ка
зниво дело које је човек напред смислио а у пијанству извршио? Ја
мислим да јесте. Јер то што је се он опио, прихватио је за се сред
ство (оруђе) да своју вољу у дејство приведе, без чега неје имао
довољно куражи да га у чисто свесном стању изврши. То му је ве
лим средство било, као што је код других злочина, на пример код
крађе средство кључ, за отварање катанца, или секира, као средство
за разбијање врата. Што је злочин. у пијанству извршио, то је само
сљедство давнашња његова расудка. Питање ово давна је решено, и
влада сагласност међу правословима, то јест да има казни.“) По
такој лођици г. писца приметбе, морало би се узети, да свака кри
вична радња, има свој основ у материји Физичној снази кривца, или
извршењу дела, ал' се по науци за извесно узимље, да она има свој
ослон у моралној страни кривца (разуму-слободи) у правцу његове
воље. Да је ово истинито, довољно ће бити, да напоменем само ово:
како се по 8. 147. крив. закона казни онај, који лажну исправу на

") Ортолан нумера 181. Ценићево објашнење стр. 165. Судски лист страна
182. ће је наведен š. 205. баденскога законика.
336

чини и њом се послужи. Дакле казни се само што је се послужио,

без, да је што с тим постиго. Овде је злочинство Формално, и казни
се само његова зла намера, а ништа друго.
Најзад да видимо, да ли човек може да учини злочин, кад се
замишља у стању праве животиње, као што разумева писац приметбе
то у подпуном пијанству. Да то питање решимо, морамо узети пред
а се природну науку. Њен је суд у овој ствари једино кадар да да
довољан резултат. По природној науци злочинство може човек да
врши ако се у првом или другом ступњу пијанства налази.“) Све
тлост разума тада му је само замућена. Од њега још може употребу
да чини. Човек у трећем ступњу пијанства (кад је права животиња)
није кадар ништа да учини.“) Он неможе да располаже са својом
интелектуалном и Физичном снагом. Он је готово мртав, и потребује
помоћ другога. И тако он у овакову стању, нити може намишљено
злоч. да изврши нити мислим има таквих примера у хисторији „ка
знена права.“
Из овога се види у колико вреди оно што писац приметбе о
овом навађа.
Писац приметбе пребацује ми: „да је излишно било наводити
за ХIX. век „способ предмета“ то мишлење ш - њим не делим. Кад
би наша правна литература била на степену, на ком је у Немачкој
онда би зар могло поднети ово што каже; али ми сви знамо, да је
наша правна књижевност на прву ступњу свом; а после тога писац
приметбе знаће: да има много ствари које су излишне за садањи
век, али се опет употребљују у толико мање делим шњим оно ми
шлење, што вели да је: Судски лист прећутно одобрио мој чланак
о урачунивости.
Што се тиче пребацивања неколицине да је мој чланак копија
Ортолана кажем: да сам ја унапред знао, да ова њихна софистичка
изјава неће моћи никога с пута истине омести, особито наше јури
сте, на чиј сам суд једино у овоме погледу апеловао — (уздао) то
лико држим да сам дужан био да кажем г. писцу ове приметбе Алај
мовићу.
26. Марта 1869. г. у Књажевцу.
Ст. Макс и М 0 B Hћ.
неправник.

1) Мануал судск. лекарства Š, 230—231.

*) Мануал суд, лекар. š. 282.
 337

ЦЕНТРАЛ И 3 А Ц И ЈА.
(Продужење.)

Племство је одржало своје традиције — предања — и своје

осећаје за част, и ако нема утицаја у јавне послове. Трећи ста
леж задржао је у својим варошким властима и муниципалним — оп
штинским — службама, сенку своје старе слободе. Радници има
ђаху у својим еснафима неки вид породичнога господарства. Ту беше
злоупотреба које се поправити могаху, али имађаше и користи. Власт
је имала све те службе у својој руци, но више у Фискалскоме зна
чају, него да би их хтела централизовати. Она се је сто пута и на
сваки начин продавала, но опет немогаше за се задобити сујету
племства и свештенства, и зависност вароша и разних тела, као на
кнаду за заоставштину своје старе слободе. Продавина, и ако је била
толико злоупотребљавана, радила је опет до неког извесног степена
противу централне владе.
Скуп уставни уништи једним махом и ове последње мере. Не
зависност свештенства, традиције племства, варошки мађистрати,
синдикати разних тела, стање провинција, шарламента, наследна звања
све то исчезну за један дан, но нествори се ништа у смислу слободе,
већ да се увелича централна власт.
Шта више та се скупштина побоја и самих назива који би
опомињали на владу коју она шћаше да обори, те зато раскомада
провинције и даде им друга имена. А да би дала савршену једна
кост малим и великим општинама, она им даде једну администра
тивну Форму. Најпосле опијена својом свемоћношћу, маши се скуп
штина и свештенства, организова га по својој вољи, даде му грађан
ски устав и закле га. Свештенство непоштоваше грађанско право, а
У своме неповерењу спрам парламента нестиђаше се да подчини
грађанско право новој администрацији. - *

Како је опште мнење ценило намере скупштинске? Чудимо се

великим талентима каквих је било у скупштини, но у једно и жа
лимо, што су се подали реци идеја, идеја које себи из књига ство
рише, идеја које нису сазреле нити се могу да уведу у практично
делање Скупштина мишљаше да је доста учинила, пошто је власт
преместила из једних руку у друге, она се подаде општим заблу
дама, да снага неможе бити доста јака, ако из руку народа и ње
гових заступника излази; то је република старога века, то је идеја
из школе Ж. Ж. Русоа, идеја погрешна и опасна, која би људе
tip a s A a 22
338 *

ужасним деспотизмом притисла, а у толико би већи тај деспотизам

био, кад би од неке вишине долазио, од вишине која неје одговорна
и која би увек дошла под закриље једнога деспота.
Из те целе заблуде изађе најпре одбор за благостање па онда
царство.
Одбор за благостање употребљавао је неограничену власт, која
је с непажње млого претеривана. Као обрана, тај исти одбор помоћу
својих распростртих револуционарних комитета, — друштава — увуко
је Француску у крвави и грозни деспотизам.
Када би прочитали беседе Робеспијера, Ст. Жиста и других бр
ђава; зачудили би сте се каква грдна дејства приписују они централној
власти. Та дејства они пружише не само на упечатке мисли и са
вести, но и на љубав породичну, на способности и муке људске. Њи
хове смешне светковине младости и старости, њихово гоњење бога
таша и подозривих, излази из истих идеја, које им је уставна скуп
штина улила у главу. Када би њихове беседе читали, мислили би да
читате једну страну из „Сontract social“ (уговора друштвеног) који
су они потрзали при свакој прилици као своје еванђеље. У њиховим
се је рукама њихово еванђеље обојило крвљу.
Царство нађе врло добру основу коју су му његови предходници
спремили. Оно узе у руке сву власт, која је најпре краљевство, а
после револуционарне скупштине тако лепо и снажно централизовала,
још јој требало мале промене свога облика, па да из колективне вла
сти постане уједињена. По примеру Августа, који је требао само да
узме право народнога трибуна, па да постане неограничени господар,
требао је Наполеон само да се изјасни да је он репрезентанат па да
одмах највећу власт узме. То је стари доказ како је лако подићи де
спотију када деспот влада, па макар то и у републици било, и како
је лако отворнти поље централној сили.
И оно мало личне независности што је Французима остало уни
шти Наполеон. Истина поштовао је слободу, дао је личној независно
сти доста задовољавајућих јемстава, и разумео је у своме „Сode Na
poleon.“ да доведе у склад обичајно право, са римским. У својој
влади довео је он централизацију до највећа степена. Он нас савр
шено доведе на тачку римских традиција Казна за грехове неизо
стаде дуго, Наполеон остави по своме паду народ, који је крв и новац
истрошио, који је, као год и римски народ после свога пада требао
неки нови елеменат да му младачку снагу поврати. Тада васкрсну
старо начело личне независности, која се чињаше да је за свагда
угашена, ускрсну у новој снази, а показа се у парламентарној влади.
 339

3. Репрезентативне институције.
При чудним променама у животу народа не можемо се уздр
жати, а да не познамо провидентијални закон, да се напретку чове
чијем разни, па и супротни путови отварају, који сви к цели воде.
Док код наших суседа слобода ускрсну из старе Феудалне државе,
мораде код Француза нестати и последњег корена те системе, мораде
плуг конвента и царства преорати земљу те да поникне из ње сло
бода. Из ових околности мораде млого различитих услова, за уставе
тих различитих земаља изаћи. Тамо имају права индивидуе снагу пре
дања, пошто су за прошлост везана; овде немају те снаге, зато не
мају ништа да сруше што је из прошлости заостало, а пре свега не
треба да се боје да ће им претпоставке застарети и угњилети, те да
ће их обнављати морати. Тамо је право својина, којој је наслов при
вилеђија са пергаментским сведочбама, овде право садање није ве
зано са старим па нема ни оних противности из старог права. Закон
је право свију. Одједаред и без прелаза дошли су Французи до де
мократских основа управе. Овоме морамо додати. Задатак свакога на
рода има својих тешкоћа, тешкоће су Француза велике но не непо
бедне, само их не треба тајати, јер ако хоћемо да их свладамо, треба
Да ИХ ПОЗНаМО. ».

Парламентарну владу, — којој за ускрс личне независности бла

годарити нмамо — начини Монтескије по ђерманскоме стилу. Остали
Подражаваху Инглезима. Чини ми се да су се обоје варали, јер по
станак тога вида владе не иде толико натраг, нити има онај ексо
тички карактер који му се приписује.
Да је писац „Духа закона“ хтео казати, да парламентарна влада
оживљава начело личне независности — као што је то у нpавима и
употреби ђерманаца, — имао би савршено право. Што се видова и
услова овог начина владе тиче, они су млого новији. Они су изашли
из два услова, а ти услови спадају под сферу наше модерне циви
лизације Прво: у краљевини мора се делити централна власт, треба
поставити измеђ краља и владе одговорне министре и тиме начинити
цивилизацију дуготрајну; друго: треба оваквим видом устава дати
доста јемства праву индивидуе.
У грађанскоме праву уговор у коме нема обвезности неје уго
вор У политици је неујамчено право празна абстракција. У напи
саним уставила не треба права ни проклаповати, ако и-п се неда

доста сретстава која им јамче, и ако не би било људи који би

их у свако вреле чували и бранили.
22“
()43

Јамчећа сретства код парламентарне владе јесу ова: Закони

изборни, слобода говора и штампе , а особито одговорни и ин
терпеларни линистри.
При оваквим гарантијама, не може се рећи да је индивидуално
право правна абстракција.
Истина је да мора и слобода говора и штампе имати постојане
обране и јемства, но о томе ћемо доцније говорити.
Парламентарна влада има дакле, као што видимо, двоструко деј
ство на централну власт. Прво зове народ, по примеру старих, да
сретством својих заступника учествује у управи. Даље ради, ако смем “

рећи, по хришћанскоме начелу. Заступа и брани права појединога од |-

неумерености централне власти, и од већине. У последњем је слу

чају парламентарна влада особито децентралишућа, јер она ограни- ii

чава свемоћност централне власти, па макар и она у њеним рукама била. “ “...

Пре 40 година и више имали су Французи такву владу, па су -

тек сада почели да појимају њен механизам и њена суштаствена усло- 4;

вља; а то због тога што су у такву управу упали неприправни, са “;
навикама старе монархије и са револуционарним предрасудама. S

Овај начин владе паде 1848. у пуној својој животној снази, као :[]

год каква машина која прсне, кад јој се не отвори на време одушка. 3

Када је та влада на највеће чудо народа пала, онда несам мислио : ,

да се пад може приписати недостатку централизације, јер је била |-
супротна екстрема, централизације је владу сурвала и упрошастила. Ово ; ;
је искуство које ваљда неће без успеха остати. di

После пада републике 1848. — која се је задовољила, да по li

трећи или четврти пут огласи права човечанска, а јемства им не даде, *

нити их у најмањем чему осигура, — царство се осили, и уништи SU

}
индивидуална права.
Но код Француза одржало се је начело индивидуалне незави
сности, поред свих попуштања и превара које је револуција оставила,
поред свих противности и пораза, које су наступиле. Из институција
протерани прибегавају нpавима. Пређе је увек говорено да Францу
ске институције стоје пред нpавима, но данас су нам нpави млого
вредније но институције, и уздање народа у јачину својих нpави, млого
приноси овој неосетљивости у којој су сада Французи.
Но дали се можемо у нpави поуздати? Ако нас оне од неуме
рености анархије сачувају, и ако нам апсолутну владу умере, опет
зато могу се временом променути.
Ужасну револуцију 1848. дочекали смо нашим нpавима, које су |

дугом слободом ублажене. Но сада небих Француску световао, да

 341

падне опет у искушења револуције, јер су се и прави Француза про

менуле тршећи деспотизам толико година.
Ово разјашњење учиниће те ћемо сада знати, шта треба да при
мимо а шта да избацимо од овог великог дела, које нам је центра
лизација донела. Нећемо да се прихватимо јединства које нам про
сто може сачувати и утврдити слободу. Хоћемо да одбацимо преко
мерну централизацију, јер по нашем мњењу у свакој је централиза
цији претераност, тицало се то увеличавања две власти, или њене
солидарности у релиђиозним и политичким интересима, или посредне
или непосредне слободе цркве и богослужења. Сматрамо централи
зацију за претерану, која потчињава право млоштва или индивидуе
неким предохранама, па било то под видом туторства или полиције,
Када она у име неспособности општина, управља њиховим стварима
помоћу државних чиновника; купи порез, даје им учитеље, попове,
и т.д. Општински саветници састају се по дозволењу, а влада задр
жава право да им прави годишњи буџет, па пошто се издатци одреде
и одобре влада опет присваја себи право да се за извршење стара,
па још натовари општинама да плаћају државне прецене, инжињере
**рхитекте. Сматрам централизацију као излишну, која грађане при
Морава да за све своје постушке траже одобрења. Не сумњам да је
Централизација злоупотребљавана кад је својим агентима дала власт
над грађанима, а овима одказала регрес против тих агената, који
стајаху под заштитом владинога државног саветника, и који су „не
"рикосновени.“ То је централизација која уклања обично судство
*јим надлежним сударима, који су по њеној вољи постали, и гледа
да се у све пача, да би у свему пресуђивати могла. Бојим се цен
Тализације која грози независном одржању друштва, њеним жедним
* никад незадовољеним чежњама, и која пружа руку час на својину
Друштва за благостање, час на својину општине, час на добра гвоз
дених путова и разних друштава. Такву централизацију у којој ин
дивидуа мора спасти до ништавости, добро схваћам, и њена ужасна
*јства хоћу да опишем.

III.

0 утицају централизације на правн.

Најгори уплив који има централизација, то је уплив на нpави.
Римско нас царство вара и учи да бранимо централизацу. Ја ћу
“ баш тим послужити и показаћу колики уплив има централизација
*а прави народа.
342

У неким круговима била је мода да се обично о ауторитету

Тацита препиру, и њега — узора свију историка — сматрали су
као огорченога човека и незадовољнога либералца. Ко не би могао
веровати оним аналима који показују да је римски народ, при паду
царевине, био савршено нpавно покварен. Деспотији је испало за
руком да уништи особине, којима се је енергички римски народ од
свога постанка одликовао. Пошто му је грађанско достојанство уни
штила, неје му ни војничку храброст поштедила. Доказано је да су
се у римску војску, у посљедној ери царства, узимали сами варвари.
Римљанин неје имао срца да се сам брани. Ишло се је да странци
у Рим упадну. Тако бива увек онди где је дуго владала деспотија.
Апсолутна влада непоказује одмах следства. Против ње неу
стаје народ тако брзо као против анархије. Импулс који је некада
слободном народу у део пао, продужава се још неко време пошто
слободе нестане. Када се мало боље сматра, види се, да су славни
људи времена Августовог и Луја XIV. млого пре рођени, но што су
ови тирани грађанску слободу притисли.
Конде и Тирен, Колбер и Вобан, Корнељ, Расин и Молијер, ових
седам звезда Лујовога века, рођени под сасвим другчијом владом, у
време политичких борба и немира; клица њиховога ђенија неје у
oil de boeuf— у версаљскоме поникла, нити из ништавих дворских
етикета и укочености, коју апсолутна влада простире.
Ако хоћемо да знамо каквога су рода људи које деспотизам
ствара, то сматрајмо ђенерале и министре Тиверија или Луја XIV.
који су у крилу деспотизма рођени, и који носаху знаке свога по
станка на себи.
Могу један пример из новијега доба навести. Ко вођаше за
време првога царства Француску војску к победама, ко испуни ре
дове славнога државнога већа? Ко подиже по други пут Француској
литературу и науке? То беху људи које је бура револуције створила,
те људе изобрази слобода пуна борбе и искушења.
Догађаји из историје показују нам, да снажна влада подиже
слободу душе, и чини да дух народа уроди богатим плодом; а вла
да пуна централизације гњечи и убија слободу душе и дух народа.
Ево шта вели Канинг, хришћански Философ који у Америци лепога
спомена остави: „Највеће злочинство које човек човеку поже у
чинити, јесте ударање на човекову слободу.“
То је опет нов основ по коме централизација нетреба да постоји,
јер она упропашћава народу његов племенити понос, његову духо
вну имаовину, и најпосле уништи му вољу за јавне послове. Ево
 343

једне обичне изреке: „Французи су ветрењасти, без свесни по

кварени, ништа им се друго неби смело поверити но њихови
16 и ту 6111//e „71 etala 714.71 је 302
лични послови , и што се власт 3/
нsиас боље.“

Врло лепо, то смо и заслужили; но чудим се када видим како

грађани Француске ову увреду примају и распростиру, а ја бих још
запитао које узрок томе? Да ли добра, да ли рђава администрација
стоји поред питања о моралитету у другоме реду? Важно је да ли
грађани своје послове добро или рђаво врше, но има нечега важнијег,
а то је: Да их они сами врше, па да отуда уче да своје право
бране а туђе поштују, да они из свога достојанственога труда до
бију поверења и мушке снаге, са чиме се врши добро дужност.
Када ће нам испасти за руком да изађемо из окова у којима
Француску стотинама година држе везану.
Свако туторство без нужде, има неспособност за следство, а
ова неспособност после неког премена служи за сретство, да се то
туторство у безкрајност продужи. -

Пустимо нека грађани сами своје послове врше, па ће мо ви

дети да ће после малих погрешака, које су следства неискуства, сами
боље своје дужности одправљати њего чиновници.
Па зар несу ови тутори који нам се намећу, рођени у истоме
народу коме се способност одриче? Каква се чудна промена учини
на човеку, који је још данас у ту неспособну расу спадао, а сутра
постане сасвим за владу сшособно створење, ваљда га какав патенат
или мундир преобрази?
Ево одговора: он је способан зато, што када посташе чино
6ник нема више егоизма, и дужност заступи место користи. И
на то бих пристао, но под једним условљем: да му се власт огра
ничи и прегледа Јер свака власт која је неограничена п коју нико
неконтролише, квари онога који ју у руци има, и понижава оне над
којима се та власт простире.
Да би заблуда — која одриче способност свакога приватнога
човека а чиновничку цени — да би та заблуда имала разлога мо
рали би у друштву имати чиновничку касту. У толико је то већа
лудост, што је карактеристика Францускога народа, да сваки има
Право да буде чиновник. Па је још чудновато што ова изрека не
Остаје баш без основа. У духу Француза лежи живост за појимање
која их још способнијим чини. Кога не зачуди начин којим се Фран
цуз из најмучнијега и најопаснијега положаја вештачки извуче.
344

Одриче се способност у вршењу својих свакидашњих послова

народу, кои је био у стању да у 24 сахата нову владу органише.
Чудно изгледа, што му одричу способност и одузимљу управу над
својим пословима и то оне владе, које су у крилу народа поникле
Признаје му се право и способност да себи владара бира, а не, при
знаје се да себи мере поставља. Свађа ју се да ли има народ спо
собности да своју цркву поправи, а да ју му без свађе способност,
да гласа за присајединење своје земље са туђом, или да се отуђи.
од своје отачбине како он тако и позније генерације. Понижавање
народа до највећа степена, дотеривање до највеће несмотрености,
то су поступци централишуће владе, која је из револуције поникла.
Треба ли млого од разума народњег очекивати, да се ова против
ност сатре.
(Продужиће се.)

ЛЕКАР. ЕДУАРД ПРИЧАРД КАО ТРОВАЧ.

(Продужење.)

Првога Фебруара оболе се госпођа причардова много јаче.

Тога истог дана около 3 и 4 сахата, отишла је у трпезарију, пошто је
са мужем заједно јела. Ту почне да бљује, затим оде у спаварницу. S
По сахата доцније звонило је звонце. Катарина потрчи горе, где нађе
госпођу причардову на постељи јошт не свучену. Била је веома ма
лаксала. „Катарина, свест ми потрча, ја ни сам јошт никад тако
болестна била“ рече госпођа причардова. Одмах затим стегне је
јаки грч. Прсти на обема рукама били су опружени, палци преви
јени, језиком је по мало заплећала, а притом осећала је и јаке бо
лове у маломе трбуху. Без да је она желела, Катарина викне ле
кара Причарда, кога је у његовој примарници (соба где се гости
дочекују) нашла. Лекар Причард казао је да је грч врло јак. Протp
љавши руке својој жени, он јој је дао ракију да пије са помеша
ном водом. После пола сахата од прилике, када је грча нестало, он
ју је санео у странару (соба за странце одређена), која је међутим
подложена била. Овде је лежала госпођа причардова читаву једну
недељу дана. Да је од овога напада много блеђом и много слабијом
изгледала, приметила је и Катарина. Бљување је се готово сваки
дан повраћало — по највише онда, када је се она су чим залагала,
особито после попијена теја или других пијћа.
 345

Шестога Фебруара писао је Причард стрицу његовом лекару

Кону у Единбург о томе, да му је жена од некога времена оболела,
и да се боји да позове икога глеcговског лекара на савет, с тога
је молио њега да га посети. -

Седмога Фебруара дошао јо у Глеско лекар Кон, где се у

кући лекаревој најпре са Причардом састане, од кога дозна да му
је жени сада много боље. На скоро затим сиђе и сама госпођа при
чардова из њене спаварнице у друштварницу. Лекар Кон нашао ју је
много бољом, него што је очекивао. На његова питања, одговарала
је, да јој је стомах тако слаб, да не може никакво јело да свари, и
да је пре краткога времена опет бљувала. Лекар јој је казао, да
није добро што је доле сишла, и саветоваше ју да на стомах при
вија слачицу, да га облаже ледом , или ако би се јошт слабијом
осећала, онда нека пије шанпањ са ледом. Лекар Причард при
суствовао је овом говору.
У вече, баш кад је лекар Кон у трпезарији са децом седео,
дође лекар Причард, и замоли га да иде у спаварницу, јер му жена
Опет бљује. Она му је се тужила, да је гладна па опет не може
ништа да поднесе. Лекар Кон нареди, да се клистира са говеђом
чорбом. Сутра на вече, отпутовао је лекар Кон. Пре тога обећао је
се госпођи причардовој, да ће мајку њену молити да ка њој дође.
Исте ноћи, када је лекар Кон отпутовао, разболе се изнова го
спођа причардова. Беше ово нека особита болест са неким особи
тим појавима. И сада текар буде шозван стран лекар, јер се је лекар
Кон изразио, да је он први пут више као стари пријатељ неже ли
као лекар дошао.
Около по ноћи, чула је Катарина страховиту дреку госпође
причардове. Праћена Мери Мљуд-ом, она уђе у газдаричину собу.
Јако узбуњена, борећи се са ужасним боловима, госпођа причардова
лежала је у постељи „Ја сам полила клороформ“, „не кривим
*екара, али не могу клороформ да поднесем.“ Ето како је збо
рила сирота жена причардова онда, када је Катарини рекла: „Хоћу
да се видим са лекаром Герднерол, иди зови лекара Герднера.“
Њена жеља буде испуњена, Између 12 и 1. ноћнег сахата, лекар
Герднер већ је се код њене постеље находио. |-

Ево шта прича овај лекар:

„Кад сам у кућу ступио, нашао сам се прво са Причардом,
од кога дознадоле, да му је жени сасвим рђаво било, и да јој
столаа не може ништа да поднесе. По том ме је одвео у собу,
где је госпођа спавала. Госпођа је на леђи у постељи лежала
346

»Лице јој беше великом ружени осуто. Била је врло узбуђена —

Господин Причард рече ми, да је шантањ лијла, и да је клоро
форм употребљавала. Госпођа причардова почне ми се изви
њавати, што не раније није звала, и проповедише жи, како зна,
да смо ја и њен брат лекар Мајатељ Тељор из Перид та јошт у
школи пријатељство запечатили. Она је до душе доста изнелогла :
било — Puls — је добро ударало , а није било никаквога знака
преке опасности. Појави, који су у очи највећма упадали, били су
јако узбуђење и грч у рукама, од којих су желaвци пресаличени
и палци к длану приљубљени били. Ја сам мислио, да је се од
клороформа и шантања опијла. Лекар Причард лислио је, да је
патила од каталепсије — укочености. — Кад сам се од постеље од
макао, да руке кад камина мало огрејели, како неби са хладнижа
почео испитивање њенога малог трбуха, госпођа Причард викну
ла је колико је игда могла.
„0, свирепи човече, немој ме остављати.“ Осим тога, она
је јошт много којешта друго говорила, али ја на то ни сам па
зио, почели сам мислио, да није при себи.
„Потом сал казао лекару Причарду, да ја сматрам употребу
узбуђујућих средстава за непробитачну, а рекао сам му и то,
да такова средства не треба употребљавати. Он ли је одговорио,
да су ова од лекара Кона прописана. Што се шантања тијче ка да
је салном једнога мњења био, али за клороформ питао је, да
ли не треба да га у будуће употребљава. Ја сам исту употре
бу забранио, обећавши, да ћу сутра опет доћи,
„Сутра дан у јутру, ја сам госпођу причардову у постељи
затекао. Беше сасвим мирна, само су јој руке још мало биле
згрчене. Ја сам наредио, да ништа не употребљава од онога,
taro 6и ју узбудити могло. 4 што се лека тијче, нисам јој и
нега дозволио, да пије. Ако огладните, ви можете обарено јед
но ровито јаје, млека и леда јести, али шта друго ни пошто за
живог Бога. Мени је се чинило, да стање њенога здравља нај
озбиљнију и највећу пажњу измскива, и да сам јој ја био кућ
ни лекар, то бих је сваки дан поједан пут, ако не и дваред,
обилазио. 4 ли почем је ту већ кућњег лекара било, то сам ја
себе сматрао као човека позватога само зато, да да своје мње
ње. Грозница не беше баш сасвим приметна. Доцније ни сам био
fit. 7, ако /7 О 3166174.

По мојој другој посети, ја сам писао њезино не брату.“

 347

Бранилац. Да ли сте му наговестили, да је овде нешто више од

невештога лечења било?
Ви мислите отров“
Тако је!
Зацело не! -

Пре саслушања др. Герднера, много је се полагало на говор

госпође причардове у оној ноћи. Катарина је сведочила, да је она
— госпођа — викала: „Не плачи.“ Ако плачеш, ти се претвараца,“
а одмах затим: „ви се сви претварате“ њен муж није тада пла
као. Мери Мљуд сведочила је, како је Причарду жена казала:„ Не
плачи, лицемеру. Јер ако устлачеш, онда си ти онај, који је све
ово урадио.“ Али услед исказа лекара. Герднера, на овакове говоре
једне жене, која је у бесвесном стању била, није се никакова више
важност полагала.“
10-ог Фебруара дошла јој је мати из Единбурга, и предузела
је сав кућњи посао на своју руку. Са ћерком својом спавала је
мајка у једној соби, докле је на против Причард наместио био своју
постељу у друштварници. Од тога дана госпођа причардова није се
више из постеље дигла. Сваки ју је дан нека мука спопадала, а
тужила је се како на то, да је јака жеђ мори тако и на јаку ва
тру, у којој је глава горела. Па и сам грч није ју овога дана ми
моишао, него њега је већ било готово сасвим не стало онда, кад ју
је Катарина видела, у које јој је време и казала госпођа причар
ДОВА. „О никад „/224 није било тако тешко као мало час.“

13-ог Фебруара госпођа Тељор добије такође грчеве - подобне

грчевима њене ћерке, и то некако баш онда, када је већ била мало
попијла од оне саго-воде, што је за госпођу причардову спремљена
била. Ово је она саопштила и ђаку Конелу, изражавајући при томе
њену радосто томе, што и госпођа причардова није ништа од овога пијћа
шијла, почем би на њено слабо здравље врло штетна уплива имало.
Са почетка месеца Фебруара, а затим опет у кратком времену
по доласку госпође тељорове, Конел је такође страдао од подобних
напада, који су овога пута само по доручку, а не после ручка
и вечере долазили, праћени сада од нередовних грчевитих појава
а не као у Новембру од редовних. Лекар Причард показао је своју
зебњу, да Конел од стомачно — тифусне грознице пати. Као што
је Конел показао, и сам се Причард изнова на подобан начин побо
лео. Изближе што о његовој болести, ни је Конел ништа знао да каже.
16-ог Фебруара изашла је Катарина Летимер из службе. Слу
жбу је хтела напустити јошт 10-ог Фебруара, али једно с тога што
 348

јој замењеница на место јошт дошла није, а друго и поглавито зато,

што јој госпођа беше јако оболела, она је јошт до 16. Фебруара
остала. На њено место дође Мери Петерсон. Своју газдарицу није
Мери целе недеље видела, јер ова беше непрестано болестна, па с"
тога је морала и лежати у постељи онда, када је госпођа Тељop
целом кућом управљала. Од госпође тељoрoвe и дознала је Мери,
да јој је газдарицу мука спопадала, да је често бљувала и да никако
сна имала није.
20. Фебруара заповедила је Мери Мљуди госпођа Тељор да
јој једно стакло „Батлејовог утишавајућег пијћа“ из трговине
браће Мордоха донесе. О овоме пијћу, које је одвише јак опијум
био, говорићемо доцније, кад будемо напоменули, како га је она по
казивању њена мужа противу нервозне главобоље и јаког зноја у
потребљавала, — У осталом није се у овој недељи па до петка, т.ј.
24. Фебруара ништа тако догодило, што би заслуживало, да се на
ПОМЕНе.

Историја овога Петка, у колико нам је она наравно позната,

започиње тиме, да је Катарина њене старе газде око 11. сахата пре
подне посетила. Посета њена имала је цељ, да са најмлађијим де
тетом супруга причарда у шетњу изађе. Када је у кућу дошла прво
је се састала са госпођом Тељор, питајући је за здравље госпође
причардове. Мати јој је на то питање одговерила: „Ох, Катарина
ја не могу да појмил њено стање у једног јој је дана добро а два
pђаво.“ Госпођа Тељор изгледала је ожалошћено и не баш тако
добро, као иначе, него при свем том није се на њено сопствено
здравље тужила.
По подне око 4. сахата казала је она — тако бар прича Мери
Мљуд — да јој је зло, и да не може да се избљује, наводећи нго,
да ће се исто тако, ка и њена ћи оболети.
Ова њена слабост није могла дуго трајати, јер већ около 7
сахата, пила је она у трпезарији како са Причардом, тако и са де
цом а и Конелом теј. Конел, коме је она свакад као здрава и сна
жна старица изгледала, није тада на њој приметио никакву промену.
Из трпезарије отишла је у спаварницу. Између 7., и 8., сахата у
вече, видео ју је Конел, где писма пише. По исказу његову, она је
тада као понајздравија изгледала. У 9 сахата од прилике изашла
је из говорнице, и заповедала је Мери Мљуд, која је у то време
баш низ степене силазила — да јој једну кобасицу за вечеру купи.
Кад је се ова по кратком времену вратила, госпођа Тељор узила
зила је већ уз степене, идући у спаварницу.
 349

Тек што је од то доба пола сахата прошло, а госпођа Тељop

звонила је већ у звонце. Мери Мљуд истрчала је, и кад је у собу
ушла застала је госпођу Тељор седећи на једној столици. Она је
искала од Мери млаке воде, ради бљувања. Мери јој је воду и донела
а позвала је у једно и лекара Причарда, који је у то време баш са
једним болестником говорио. Затим је Мери морала још једном млаке
воде донетн, коју је госпођа Тељор, без икакве хасне, сву испијала.
Кад је напослетку и по трећи пут звонило, Мери Мљуд нашла је
госпођу Тељop на столици седећу. Тада није била при себи. Главу
је била низ прса спустила. Са помоћу лекара Причарда, била је г.
Тељор у постељу метута. На молбу, Конел је отишао по др., Пе
терсона, који је одмах дошао.
Његове у многом смотрењу знатне опазке, ми ћемо доцније
мало подробније саопштити. За сада ћемо се задовољити само са оним
опазкама, што их је куварица Мери Мљуд учинила. Кад је се уз
степене пела, чула је, како је она викала. „Мајко, драга лајко,
зар не можеш ништа да ли кажеш.“ Кад је у собу улазила видела
је како је госпођа причардова клечала поред тела њене мајке, тарући
јој укочене руке. Њенога је мужа питала. „Едуарде, зар не можеш
ништа да учиниш?“ — „Не могу“ одговорио јој је он „како биа:
логао пртвој жени да пологнем.“Д али јој могу живот повра
тити?“ Затим причао је он својој жени, како је др., Петерсон ка
зао, да је госпођа Тељор у левој страни слаба, саветујући своју
жену да из те собе изађе. С почетка молила је ова, да јошт мало
код матере остане, али на скоро затим сишла је у собу, која је за
то време подложена била.
Са помоћу дозване праље Џеси Неб свуче Петерсон хаљине са
мртвога тела. При овом свлачењу упадоше јој у очи мрко црвена
боја целе леве стране. У џепу оне хаљине, што је умрла на себи
имала, нађе она једно стакло са етикетом — прописом —- „једна кап
са две капље лауданула.“ Стакло је било од прилике пола напу
њено са њеком мрком течношћу.
После кратка времена дошао је лекар Причард у собу мртваца
и тражио је оно стакло, које је као што му је Мери Мљуд казала, нађено.
Кад му га је Петерсон дала, он је се рукама пљеснуо, и управивши очи
к' небу викнуо је: „Ох боже, зар је толико од утoрника попила. Да
ли је што о томе казала, ја бих знао шта је пила/ па јошт за то и
такову једну девојчуру да шаље.“ Потом је казао како она од то
лико година већ има тај обичај, да ту течност употребљава. Пре
неколико дана шила је тако много ликера, а сад опет тако велики
350

дозис опијума. На то је са стаклом отишао, пошто је дакле за

бранио да се о томе што говори, јер ово за човека у онаковом
шоложају, у каквом се он находи, неби добро било.
Ову је заповест повторио он Џеси небу коју је у соби нашао
".
где пећ подложава, додавајући да је то ошасно пијће и отров за
“T
онога, који много од њега шије.
Госпођа причардова била је смрћу њене мајке јако ожалош
ћена. Па и њено сопствено здравље бивало је с дана у дан све горе.
Прошлог утoрника, Катарина ју је видила и веома се уплашила,
кад је опазила, да је тако омршавила и изнемогла. Како њен муж
као што је она сама Катарини причала, тако и њен брат, лекар Те
љор, који ју је на неки дан пре мајчине смрти посетио, саветовали
су јој да чуварицу узме, али она није никога туђина код себе тр
пела, и тако је само на негу њена мужа и служавке Мери Мљуд
ограничена била, почем је Петерсон понајвише у кујни била. У пи
сму 9. Марта своме оцу писатом, ево шта Причард каже: „Ја сам врло
суморан почели сал целу ноћ будан поред драге Мерије Џен
провео. Јуче јој беше сасвим зло, и она је тужно провела ту
ноћ. Она је преко мере о мршала и нема никаква прохтева. Ле
кар Петерсон прописао јој је јако дублинско пиво и један врло
прост лек.“ Мери Мљуд причала је, да је њена гоeпођа до душе
обично из шостеље око 1. сахата устајала, и до самог вечера у дру
штварници се задржавала, али да је сваки дан по једанпут, а често
и по двапут бљувала, и то већином по доручку или на један сахат
после ручка.
17., Марта тришут је једно за другим звонило. Мери Петерсон
успне се уз степене; дође најпре на врата говорнице, како би госпо
дара запитала, ко је звонио. Врата беху одшкрипнута, више их све
дочица није могла отворити, а чинило јој се ка да је нешто иза
врата било, што јој је отварању сметало На њено баш код самих
врата учињено питање није добила одговор, због чега је се уз сте
шене до у саму спаварницу испела. За то време дошао је лекар из
говорницце и запитао ју је: „Како је сада госпођи причардовој?“
— Она му је на то рекла, да о томе ништа незна, почем је он за
бранио, да се узилази, како се госпођа иза сна будила неби (што
је он у потоњим данима често чинио). — За тим се је пела даље уз
степене; лекар је за њом ишао, а за овим ишла је Мери Мљуд. От
куда је ова последња дошла, сведочица ни је знала, али у кујни
зацело није била. Госпођа причардова заповедила јој је да нуж
 351

дник — Nachtgeschirr — испразни. Да је и тада бљувала, сведо

чица није спазила.
Двадесет минута доцније, отишла је она опет у спаварницу,
ради разговора са госпођом причардовом о неким кошуљама нај
млађега детета. Лекар је стајао код постеље своје жене, која је баш у
то време из једног бардака нешто пијла. Он јој узе празну чашу
из руку, а сведочици је дао тражено настављење сасвим мирно и
предосторожно.
По подне око 5. сахата јако је звонило, а Мери Мљудвикала
је из свега грла Петерсона да горе дође. Госпођу причардову на
шла је врло узбуђену — управо у онаковом стању, какова је била
када јој је Мери Мљуд помогла, да у постељу легне. Госпођа је о
њеној мајци тако говорила као да је ова ту била. она рече: „Оста
вите мене, брин, те се за моју мајку, трљајте је, помогните јој
да боље дише.“ Она је искала један подглавник, а кад га је до
била — тако га је миловала, као да је он њена мати био. Шетер
сон јој је трла руке, које беху хладне. Она ју је молила, да их јошт
више таре, јер рече да се боји од грча. Затим је била мало мир
нија и казала је: „Ја ништа о томе не знадијах донде, докле деца
обучена не дођоше амо.“ Али детета ни једнога не беше ту. На
скоро затим дође у собу најмлађа кћи. Она је питала, ко је ту а
сведочица је одговорила да је Ели дошла. „Зар Ели јошт није ле
гла“ питала је она даље, на што јој Петерсон одговори, да јошт
време за спавање није. Причардова госпођа мислила је, да је већ
11. сахата. Говор јој је био тих а гласнији нимало од обичнога. Кад
је наскоро затим лекар Причард у собу дошао, сишла је Мери Пе
терсон у кујну а мало доцније заповеђено јој је да кокошку што је
од ручка остала госпођи за вечеру спреми. Кад је ту кокош горе
носила, срео ју је лекар и пошто је исту кокош од ње узео, казао
је, да ће ју сам горе успети.
За време тога вечера, он је дошао једном у кујну и рекао да
је лекар Петерсон његову жену видео, и да је мислио, да је она
много вина попијла. Петерсон — служавка — одговорила му је, да би
доста жалосно било, кад би она таково што учинила.
Око 1"/, сахата по поноћи беше Петерсон пробуђена и казато
јој је, да за госпођу један Фластер од слачице начини. Она то и
учини. Мери Мљуд носила га је горе, а Петерсон отишла је одмах
за њом, почем је звонило.
„Лекар и његова жена лежали су у постељи“ прича даље
сведочица, а чињаше се као да су заједно спавали. Ја сам госпођу
352

и видела и опипала, па и нашла, да је сасвим хладна била. Она

беше мртва. Лекар јој је раскопчао ноћну хаљину и заповедио ми,
да јој Фластер од слачице привијем на што сам му ја одговорила
да нема никакове хасне мртвом телу Фластере привијати. Он ме
питаше: „Петерсон, зар је она умрла 2“ на што му ја одговорих:
„Лекару, ви треба то боље да знате, него ја.“ Он мисљаше, да
није могуће, да је она мртва, него да само није при себи, па стога
ми заповеди, да донесем вруће воде, на што му ја опет одговорих:
„Лекаре, не полажу мртвом телу врући обвоји. На то је он ви
кнуо: „Лоди амо, драга Мери Џен не остављај твога драгога
Едуарда“. За тим је казао: „Ох, како је мирна како је љубазна.
баш као јагњешце као сушта самоћа.“ — Напослетку молио ме је
да му донесем пушку кингову, и да га убијем. Ја му одговорих, го
сподине лекару, не срдите свемогућега таковим разговорима. Кад би
нам праведни Бог сада уста запушно, ја не знам, како би предањ
изашли! „Ти си најпаметнија и најбоља жена, коју ја познајем “
За тим га позвах, да из собе изађе, како бих ја мртво тело обукла,
што је он и учинио. Доцније ме је позвао и приповедио ми, како је
писма на пошту однео, како га је његова жена низ сокак пратила и
како му је казала, да треба да се стара за Ели Фени; о деци није
ништа говорила. Тада га је и пољубила, па ју је после нестало.

у П И С
На лист „Правду“ траје непрестано. Могу се
добити сви досадањи бројеви. Како се је при
јавио приличан број нових уписника, то се умо
љавају уписници да се пријаве што пре да би
знали колико ћемо штампати. До сада лист наш
штампан је у 700 бројева. Од тога претицало
је око 30 и тако ако се пријави више њих нових
могу лако остати без првих бројева ове друге
четврти. Уредништво „ПРАВДЕ.“
У прошлом броју, а у чланку о „Саучешће у злочинству,“ стр. 304. пот
крале се неке штампарске погрешке. Тако у почетку овога чланка у другој
врсти, у место тешкоћа пак, треба казати тешкоћа та. Даље на истој страни у
другом реду одељка другог место речи виновничество треба казати виновни
штво; а у предпоследњем реду исте стране у место речи стахија, треба стихија.
III 7 4 м и Агиј А Н и ко х и С тв • А ко в и ћ А у Бког гл му.
 Број 12. У БвогРАду 30. АпPилА 1869. Година 1.
Излази три пут у ме- За све српске крајеве
сецу, на 2 табака сва- стаје на годину 72 гр.
кн пут. Уредништво је
- - или 836фор.,
дине на 4по•орro
гр. или
-
--
на варош капији у кући на три мес. 18 гр. или
Шетра Анастасијевића 2 фор., поједини број
златовезца. стаје 2 г. ч.
ЛИСТ ЗА СВЕ ГРАНЕ ПРАВНИХ НАУКА.

Издалу и уређују Д. НОВАКОВИЋ, С. АНТИЋ, У. КНЕЖЕВИЋ.

САДРЖАЈ: О промени као уговору. — иаука — Франкова »илосовија. — Централизација. — Убиство

председника Аврама Линкона.

0 ПРОМЕНИ КАО УГОВОРУ.

(Продужење.)

Правна школа разликује начине двојако:

1) Оригинарни;
2) Деривативни,
Главна црта, која одликује први начин од другог јесте та, што
се при другом т. ј. деривативном предпоставља, да ствар која се
набавља, већ има свог господара — дакле се набавља не посредно
заузимањем Физичним, већ посредством онога чија је. Ту спада н. п.
куповина и продаја, поклон мираз. промена, насљедије и т. д.
Први оригинарни начин дели се опет на троје:
1) 4псолутни, који се јавља нарочито при заузимању ствари
ничији. Ту спада — Окупација. Ова постоји јошт и данас само је
мањег обима. Предмети који су се могли тако тек Физично заузи
мати, умалили су се. Број ствари ничијих данас је мањи. Овакви
ствари има и у нашем закону грађанском 8 8 25, 195, 228, 229, и
230. које сваки заузети може, а које су те ствари ничије види се
из 8 8 a 235 — 238.
Под овај апсолутни начин подводи Шта. Јошт и Прерађење —
Вреcificatio — т. ј. случај када се туђа ствар нреради тако да са
свим изгуби своју форму те се недаје повратити у првашње стање.
Но овди треба знати како сопственик губи ствар? Према ономе, што
сам напоменуо, да треба разликовати набавину правну од физичне,
*же се и овди упитати, да ли сопственик коме је ствар прерађена
губи сопственост и правно и физично — Фактично? — Опште је
***ело, да нико не може прерадом добити право на ствар, јер ко
нема права на ствар нема права ни да је прерађује; па зато ћемо
 354

oвди одговорити, да господар губи ствар само Физично — а правна

му се сопственост и даље продужава, према којој ће имати право
накнаде. О овоме говори и наш закон 8 269 — 277, и поставља
разне случајеве, који су садјејствовали на прерађење. Тако шостав
ља разлику између случаја, да ли се смешане — прерађене ствари
могу одвојити или не — 8 270 и 271; да ли је прерада хотимична
— S S 272 275 и 276, или случајна Š 274.
2) Екстинктивни начин задобијања, по коме право на туђу
ствар задобиће се дуговременом употребом — дакле застарелошћу
која се у рим. праву назива „usucapiо“. При дуговременом употребу
ваља даље разликовати, како је притежач дошао до притeжања те
туђе ствари, да ли поштеним начином (bona fides) или непоштеним,
јер само ће се у првом случају моћи ползовати притежач застарело
шћу. Јасну разлику у томе поставља и наш закон, у одељку о „за
старелости“ — S 922 до краја с додатцима к š 928. у осам точки.
По истоме државина треба да је поштена, и чиста од лукавства и
преваре — 8 926, 204, 205 и 220 , који је допуњен и објасњен 5.
Маја 1864 год
3) 4 кцесорски начин, т. ј. начин, по коме туђа ствар постаје
мојом само зато, што се спојила, или присајединила с мојом ствари.
О начинима овим пространо говори Штал у својој правној Филосо
Фији на стр. 388 — 395, — а закон наш, говорећи у S S 258 — 285
о прираштају (Аccessio) поставља случај, да ли је прираштај или
припатак произведен самом унутарњом органском силом ствари,
| или спољним каквим силама, које могу бити или природне или дје
ло људско. Према овим случајевима, разно ће бити и правосудство.
Јошт римско право делило је уговоре на предајне и саиз
волне (consesualis). Деоба ова задржана је и до данашња да
на , као што су сва данашња законодавства огрезла у појмо
вима римског права, није ни чудо, што у самом нашем законику
налазимо простране трагове престарелог римског права. Неодричем
oвди историску вредност римском праву, али не могу тајити
мане данашње правне школе у томе, што већином излаже на видик
резултате без закона, сљедства без узрока, деобе без основа. Ово се
опажа у пелом правознанству и остављајући их на страну, да се
упитамо: одкуда је поделење на уговоре предајне и саизволне?
Разлика измеђ ових уговора и код Римљана и данас та је, пто се
код предајни задобија сопственост тек, кад се ствар преда, а на
против код други, по свршеном саизволењу уговора. Под ове став
љало је римско право 4 консезуална уговора, куловину и продају
 355

(emtio, venditio) закуп и најам (locatio, condictio rerum, operarum

u operis), ортаклук (societas) и налог (mandatum) (вид. Scheurl In
stitutionen crp. 234 S 119. Данас се већ не сматрају сва ова четири
уговора као саизволни. Шта су то саизволни уговори не опреде
љава јасно ни римско право, као што се то види н. пр. из уговора
куповине. Scheur) на стр. 256 8 132 каже: „да је куповина уговор
закључен онда кад се уговорачи сагласе о цени т. ј. кад купац обе
ћа дати продавцу за неку ствар неку суму новаца, а овај њему ствар“
Но ја опет питам, из којих се је узрока поставила разлика измеђ
саизволни и предајни и да л је ово зато, да се зна кад је уговор
закључен, или кад ће задобити сопственост? Лако је одговорити на
питање о томе, када ће се сматрати уговор као свршен?, Но овди
је главно питање кад се добија сопственост при саизволним а кад
опет при предајним уговорима? По римском праву куповином се за
добија сопственост тек онда, пошто су избројани новци. Опет питам
јели новац нешто што утиче на саизволење, или је он само оства
рак саизволења? Ми знамо да продавац даје ствар, а купац паре,
или незнамо, која је онда разлика измеђ предајног и саизволног
уговора кад и при овим утиче предаја, као нужни услов којим се
задобија сопственост. Ако ће се сматрати куповина као свршена,
која се и извршити мора, онда није морао доћи новац као саставни
елеменат, јер ја га замишљам, нешто одвојено, од уговорног сагла
сија. Као што се види римско право не разликује сагласије од ре
ализирања — остварења и у том обзиру можемо казати, да је онај
народ огрезао у деморализацији, код кога уговори — сагласија, — доби
јају стварну — праву вредност тек онда, кад се остваре. Где се већа
важност полаже на њу, где је она језгра, а саизволење споредност
ту је деморализација ту нема поштења — као год што су узакоњене
многе писмености на месту симбола, неке црте непоштења.
Сваки уговор постаје тек онда, кад се уговорачи сагласе, кад
обе воље, постају једнина, као што и наш закон у 8 531 вели:
„Уговор је закључен онда кад једна страна што обећа, а друea
прили.“ Према овоме сви су уговори саизвозни, јер се оснивају
на саизволењу уговорача. Уговор предајни такође је саизволан, а
сваки саизволни мора бити опет предајан, Н. пр. Уговор о промени
јесте саизволан зато, што се оснива на саизволењу уговорача, пре
јан зато, што се ствари узајмице предати морају. Но рећи ће ко, а
да ли је уговор најма предајан 2. Да је саизволан јасно је по себи,
али одкуда ће бити предајан, кад овде нема ствари да се предају
— нема предаје није дакле предајан уговор. На ово по аналогори
234
356

правној може се одговорити тиме, да се и сам рад људски у праву

сматра као ствар и то безтјелесна, па као што се ствар тјелесна
предаје Физичном предајом, тако ће се рад предати израдом т. ј.
кад се изврши оно што со извршити мора. Сви су уговори по мом
мишлењу и предајни и саизволни. Питање је сада, одкуда је про
изишла ова деоба? Као што се види, при овој деоби посматрали су
се људски одношаји с разних гледишта. Тачке те посматрања не
наводе се али се навести морају тиме пре што нису опште. Јер као
што наведох, док је уговор један с једног гледишта саизволан биће
с другог предајан.
(Продужиће се.)

- Н А У К А
ИЗ ЈЕДНОГ СУДСКОГ УПУТСТВА.

Пре неки дан разматрао је виши суд дело, које заслужује да

се спомене с тога, што је виши суд на радњу првостепеног суда
учинио приметбу, која се по моме мишлењу не може доста снажно
с погледа правничког бранити. С тога та приметба — у којој има
упутства, па тако и поуке за нижи суд — заслужује, да се о њој
јавно проговори, јер ако се покаже, да правнички не постоји, не треба
ни она да задржи важност као поука за нижи суд у равним слу
чајевима, који ће се моћи појавити.
Дело је ово:
Неки отац назовимо га Милан — тужи Петра, да је у пољу
нашао на његову ћерку Смиљу, па је обалио на земљу, и хтео је
да силује; ал је у томе спречен био неким спољним узроцима. Петар
не признаје то, ал се дело доказује нешто исказивањем девојке Смиље;
нешто казивањем сведока; нешто другим околностима, које не оста
вљају сумњу, да је Петар заиста крив.
Смиља се не тужи, да је силована; и кад је власт хтела да је
лекар визитира, она се томе противила, нит је лекару допустила, да
се над њом збуде визитација, тврдећи, да није повређена.
Први суд на основу казивања Смиљиног — кад се ова не хте
дати визитирати, изрече, да је Петар крив за то, што је покушао си
ловати Смиљу.
Ствар је ова дошла пред виши суд, и овај, признавајући и сам,
да је за Петра доказано, да је крив, начини приметбу о ономе, што
 357

се каже у пресуди првог суда, да се Петрово дело по казивању Сми

љином мора узети само за токушај, кад се Смиља не хте дати ле
кару визитирати, да се судски констатује, да ли је силовање и из
вршено. Суд виши у својој приметби вели, да је требало наредити,
да девојку под упутством лекаревим визитира бабица, да се дозна,
да ли је Петар учинио покушај силовања, ил је силовање извршио,
и урачунао је нижем суду у погрешку, што је оставио Смиљу не ви
зитирану за то само, што се она томе противила. Оваква приметба
0ТИШЛа је као у Путство Нижем суду.
нiji “ М102 Ke ЉИ dºima бранити наука, која се
налази у горњој приметби.
Два разлога чух да се наводе за обрану умесности оне приметбе.
Један је: да се у кривичним делима тражи материјална истина, па
се с тога суд не сме задовољити казивањем повређеног лица, но мора
тражити материјалну истину, и то тим више — и то је други раз
лог — што се крившца „силовања“ истражује и казни „шо званичној
дужности,“ а не „по приватној тужби.“
Ако нема других, јачих разлога, с којима би се могла горња
приметба правдати; наведена два разлога по моме мишлењу врло су
слаба у овом случају, нит ону приметбу правдају.
Да видимо најпре, какво је значење горња два начела у кримин.
праву, која се наводе за обрану оног упутства судског.
За што се каже, да у кривичним делима треба да се истражује,
колико се може, материјална истина?
За то, и једино за то, да не би неко невин био осуђен, и да
неко не би осуђен био за већ у кривицу, но шта је учинио. Начело:
истраживати у крив. делима материјалну истину, постоји дакле само
и једино у корист кривца, а не и због друге неке цели. То је узрок,
да се у кривичним делима не верује простом казивању кривчевом,
него се иште, да се то казивање подудара с околностима неке учи
њене кривице. То је узрок, да се некажњени остављају људи, који
сами себе код власти оптужују, ако се кривица њихова на други
начин ни чим не обелодањава. Не може се замислити случај, да се
материјална истина у крив. делима и због друге неке цели судски
истражује; јер ни држави као држави, било да је сама непосредно
или да је посредно у правима својих држављана повређена, ни др
жављанима не стоји у правном интересу, да се невини казне, или
да се казне кривци за друго, но што су скривили.
Применимо ово овако шонимато начело: „истраживати матери
јалну истину у крив. делима“ на случај, о ком је реч, па ћемо ви
358

дети, да се тим начелом не даје правдати наука, дата нижем суду

у томе, да је мимо казивање девојкино требало и против воље њене
њу подврћи визитацији, како би се констатовало: да ли је силовање
покушано или извршено. Јер строга правда иште, да држава удесним
начином и својом силом према кривцу употребљеном поправи повреду,
коју је кривац својим делом повређеноме учинио, те тако да даде
сатисфакцију повређеноме и лицу и праву, а та сатисфакција биће
у томе, што ће кривац бити кажњен за дело, које је учинио. Настаје
дакле питање: какво је дело, какву је кривицу кривац учинио? И
на питање ово, кад је реч о кривици онакве врсте, као што је сило
вање; одговор је, да ће се материјална истина у том само правцу
истраживати, да се обистини тужба повређеног лица; почем се лако
може догодити, да повређени — јер је повредом раздражен — каже,
да му је кривац далеко већу повреду учинио, но што је у ствари;
па кад би се узело, да све стоји, што повређени казује, лако би се
могло догодити, да би се кривац осудио јаче, — за већу кривицу —
но што строга законска правда иште. С тога треба да се истражн
истина материјална, то јест треба да се или обистини казивање по
вређеног, или на праву меру сведе. Али кад повређени искаже ве
личину учињене му повреде, и кад се његово казивање не доводи
S
у сумњу, него се обистињава, држава, по моме мишлењу, нема никаква
узрока, да на силу истражује, није ли повреда и по томе кривица
већа, но што је сам шовређени претставља. Казивање повређеног лица
дакле биће крајња мера, до које ће се моћи истраживати матери }

јална истина у крив. делима. Прекорачењем те мере лако би се могла

учинити неправда не само кривцу него и самоме повређеном. С тога
начелом „истраживати материјалну истину у крив. делима“, с тим
начелом не може се правнички правдати наука, да је требало и про
тив воље девојкине њу визитирати само за то, да се види, није ли
силовање и извршено а не само покушано, као што она наводи.
Ни по другом начелу, што је то јест силовање кривица, која
се истражује и казни по званичној дужности, не може се правдати
упутство, да је требало против воље девојкине њу визитирати, да ли
је силована.
Јер од каквог је значења и замашаја горње начело? шта се хоће
тим начелом да постигне?
Разгледајмо то из ближе.
Кривице су, као што је познато, двојаке О једнима држава не
води бригу осим случаја, кад се поједини држављани обрате држа
вној власти, па траже, да им даде помоћи, да добију сатисфакцију
 359

за то, што су у личности својој ил у правима својим повређени. При

овим кривицама задовољење повређених главни је моменат тако, да
од њихове воље зависи не само почињање и прекидање кривичне пар
нице, него и кажњење самог кривца, ком они могу често и после из
речене пресуде казну опростити. За ове кривице каже се, да се исле
ђују по приватној тужби.
Друге су кривице, о којима државна власт као таква води бригу.
За њих се каже, да се ислеђују по званичној дужности. Разликују
се од првих у томе, што се при овим кривицама државна власт по
јављује као тужилац, јер се узима, да се овим кривицама вређа у
неку руку сама држава. Разлика је још и у томе, што повређени не
може ни обуставити започету кривичну парницу, нити може кривцу
опростити досуђену му казну.
Ове кривице, што се ислеђују по званичној дужности, двојаке
су. Једне се тичу у строгом смислу, и тако рећи непосредно државе,
а друге се тичу поглавито и непосредно појединих држављана; ал им
је таква природа, да се узима, да се у повреди држављана налази
повреда и саме државе. | |-

Ићи против живота владаочева; правити у земљи побуну; ра

дити, да се насилно укине ил шромени устав; непријатеља довести у
земљу; нападати на власт, наговарати војнике, да буду неверни сво
јим војничким дужностима, исмевати религију, сејати раздор у на
роду и т. д. — све су то такве кривице, које се непосредно тичу
државе, којима се највише и непосредно држава вређа; при којима
ако и може бити повреде приватних лица и права, те повреде тек
у другом реду, а често н никако не долазе у призрење; и при ко
јима је држава личност, која је повређена, а која посредством сво
јих органа а на основу закона и истражује и казни кривце.
Са свим су друге природе дела, која се истина тичу државе,
и која се ислеђују по званичној дужности; али при којима се држава
тек посредно појављује као повређена. Повреде, разбојништва, крађе,
преваре, и т. д. тичу се у првоме реду појединих држављана, и тек
посретством ових тичу се и државе. При овим кривицама у највише
случајева главно је, да се приватном повређеноме даде задовољење,
и тек посретством тога чини се сатисфакција и држави. И ма да се
овакве кривице ислеђују и казне по званичној дужности, поједини
држављани, који су тим кривицама повређени, имају на њих толики
утицај, да се без приватне пријаве повређеног, или другог дотичног
лица у највише случајева по готову не може ни отпочети кривично
ислеђење, и кривична парница.
360

Све, што сам довде рекао о разлици измеђ „казнимих дела“, не

само није ништа ново, но све то знају све судије; но ја сам све то
морао навести, да јасније буде оно, шта ћу даље рећи.
На први поглед одмах се увиђа, да „силовање“ долази у ред
кривица, које се званично „ислеђују“ истина, ал које се не ислеђују
донде, док се не јави повређено лице, те док не затражи помоћи од
државних власти против оног, ком је учињено неко незаконо дело, које
вређа туђа права. Државне власти саме собом не истражују: има ли
где у држави или не силовања; докле се год неко њој не тужи, и
тек после поднете тужбе државна власт истражује некад кривца, а
некад доказе против оног, ког повређени или неко други као кривца
показује. И у том своме раду државне власти, па и судови не могу
ићи даље од тужбе повређеног, нит могу истраживати, да ли није
тужени већу повреду повређеноме нанео, но шта се тужи, нит могу
изрећи да је тужени извршио дело, кад тужба гласи, да га је само
хтео извршити.
И крађе, и разбојништва и т.д. такве су кривице, које се истражују
по званичној дужности. Узмимо да Петар тужи Павла, да га је хтео по
красти, ал да му ништа није однео, да га ни чим није оштетио: били власт
могла узети Петра на строжији одговор, да се по званичној дужности
увери о материјалној истини, да ли је Павле извршио или тек но
кушао учинити крађу? Или Марко тужи Јована, да га је у путу нашао,
од њега преваром златан сат за џеп узео, и с њим побегао не упо
требивши никакву силу: били власт имала пута истраживати мате
ријалну истину, да ли није Јован према Марку силу употребио и по
томе разбојништво учинио, па Марко само неће то да каже? Или
Стојан тужи Илију, да је преваром одвео његову кћер и предао Ивану
за то, да се овај против њене воље с њом венча, ал изреком каже,
да част девојци његовој није повређена, да девојка није силована; —
би ли могла власт наредити да се визитира девојка, те да се дозна
материјална истина, да ли је силована или не? -

Заиста, у свим наведеним и равним случајевима државне вла

сти и земаљски судови учинили би највећу погрешку, кад би пре
корачили границу, коју је њиховом раду тужитељ — повређени —
својом тужбом поставио. Таквом радњом могли би држављани у нај
светијим својим правима од државних власти далеко јаче и осетније
бити вређани, но што су били увређени кривицом, због које су по
тражили код државних власти помоћи. Таква радња могла би широм
отворити врата најчудноватијим званичним иступима, које би држа
вљани трпели без икаква разлога, и који би иступи тим несноснији
 361

били, што би се чинели токорсе по прописима законским. Невиност

девојачка; женска стидљивост, дoмaће, породичне тајне; многостручни
одношаји приватног живота; и т. д. све би то било вређано за хатар
начелу „да се изнађе материјална истина,“ јер се нека кривица пслеђује
по званичној дужности, што кад би се све пронашло, у много слу
чајева далеко би јачу повреду повређеном нанело но што је повреда
кривицом учињена. Претставимо само себи положај родитеља, који
се нађе у невољи, да тужи неког нападача на његову кћер. Доказа нема,
да је кћи његова осрамоћена, да јој је девојаштво одузето. Ни девојка,
ни отац не туже се, да је силовање извршено. Али радознала власт, ру
ковођена тобож начелом, да се истражи материјална истина, не гледа на
девојачку стидљивост, не мари за девојкин добар глас, не узима у рачун
њено противлење, да буде визитирана, него је подвргне визитацији, по
овом не констатује истина акт силовања, ал пронађе неке друге мане, ко
је свету нису биле познате. Срећа је девојци убијена, јер се зло о човеку
брзо прочује, и кад се скрива, а некмол кад се на силу износи на видик.
Чување званичне тајне неће стати на пут, да се оне мане девојкине
не разчују. Били се ичим дала оваква радња правдати? И све би то
било чињено за хатар начелу „да се изнађе материјална истина по
званичној дужности.“
Ја мислим да ми не треба још и више говорити о томе, да се ни на
челом „изнаћи материјалну истину по званичној дужности“ не може
правнички бранити наука, дата суду у оном упутству вишег суда, да је
требало девојку визитацији подврћи, да се сазна, да ли је силовање
над њом само покушано или и са свим извршено ма да је девојка твр
дила, да силовање над њом није извршено.
Не знам, да ли би се у правдање науке, које у горњем суд
ском упутству има, дало још шта навести. Ја неверујем, и не знам,
али држим, да не би била тешка мука оборити сваке разлоге, који
би се наводили; а тако држим с тога, што би она наука, да се од
власти и од судова усвоји, дала за њихову радњу правац, у
ком радећи државни интереси не би ни најмање били јаче заступ
љени; лична права пак, и приватни одношаји држављана потчињени
би били ограничењима, која би за држављане најнесноснија била, и
из којих би много пута излазиле штетне последице за саме повређене,
којима би такође државна власт имала бити у помоћи, да се поправи
неправда, коју им је кривац својим противзаконим делом учинио.
Лек би ту, врло често, гори био од болести, коју је требало лечити.
За то, ја мислим, да ће и полицајне власти, и судови умесно
радити, ако се у онаквим случајевима, какав је случај дао шовода
362

овоме, што написах, ако ће се у таквим случајевима власти полиц.

и судови ограничити, да у оном простору истражују кривицу, у
КОЛИКОМ Се ПО тужби иста кривица претставља; ако неће навали Це

улазити у истраживања приватних личних одношаја; и с тога, ако

ће се, н. п. узтезати да силом власти подвргну визитирању девојку,
која се тужи, да је кривац тек покушао, а не да је и извршио над
}}
ЕЂОМ СИЛОВање.

Београд 15. Априла 1869. год.

Др. Н. Крстић.

фP А НК () В. А. ф И ЈМ 0 0 0 ф И ЈА
КАЗНЕНА ПРАВА. /

(Продужење.)

Знам ја добро, да се ова прича, ма у каквој поштеној намери

била она нама саопштена, оспорити може, јер природно је да смо
за њу од једнога противника Френолођије дознали, почем ни један
од оних, који је зло прошао, своју срамоту причати неће. Али ево
вам једнога дела, кога се ауторитет оспорити не може, јер је оно
тако рећи извађено из срца саме Френолођије, јер је оно данас и
од саме науке опште примљено. У подели, коју су учиниле разне
наше моћи н наше разне навике између органа находећих се у на
шој љубани, школа је Галова дала најважнију ролу животињског
живота маломе мозгу, смештеном у унутрашњем и задњему делу саме
главе. Јер тај је мали мозак онај орган, који има највећа утица у
Функцијама рађања. Ово тврђење служи Галу као некакво средство,
те да оправда или бар да извини ону гомилу нереда, које друштво,
релиђија и морал са њиховим презрењем предусрећу, почем тима
нередима судбењачку и не победиму причину не познају.
Кад тако збори, Гал у исто доба иде и на то да побије у нами
оно чуђење које ми осећамо спрам оних људи, који се у историји
због њихове строгости и целомудрености славе, јер и ова тежња ње
гова није ништа друго до нужна последица првога навода. Зашто да
обожавате толике свеце, који се одрекоше среће своје породице, који
сами себе лишише свих земаљских сладости једино зарад тога да
послуже Богу? Зашто осим њих да поштујете и све оне људе, који
исто тако сами себе у корист друштвену на жртву принеше? Поште
 363

дите овај трибут поштовања, јер да сте и ви били на њихову месту

да сте при том и ви онако саздани били, као што су они, и ви би
тако исто и толико исто радили. Тома из Кемписа, Бернард, Терезија
Њутон и Кант проводили су девојачки живот само зато што им мали
мозак беше врло малена обима. О томе се можете и отуда уверити
што ћете на самим бистама и њиховим штатуама видети слабо
развиће оне стране главе која потиљак представља. Напротив било
је примера, где су и деца од 7. па и од 5. година при свој њиховој
невиности и годинама незнања осећала сладости и ватру љубави, ша
и ако је њихова љубања друкче образована била. Ето, тако су
многобројна и неоспорима искуства многих славних Физијолођиста
утукли ове измишљотине. Мозак мали нити је заслужио ону прете
рану част, која му се одаје нити пак оно презирање, којим се пре
дусреће, јер он нема ничега општега са оном задаћом која му се
намеће; јер он је прост орган локомоције, јер он је оно што одр
жава равнотежу између разних покрета нашега тела.
Ја мислим, да ће ово бити доста, ако не и сувише речено у
име оцене она система, који је данас од јавнога мнења одбачен, и
који је с дана у дан све више како са стране науке тако и са стране
научног искуства потире. У осталом довољно ће бити за онога, који
са људским организмом познат није, да баци само један поглед
на књиге галове и његових последовача, па да види на каковим је
слабим потврдама, на каковим угурсуским анекдотама основан њихов
СИСТЕМ.

Да ли би требало још побројати она разна мнења, што постоје

између неколицине душевних лекара, као људи, који заслепљени и
занесени њиховим свакидневним радом, не виде ни у једном акту
воље ништа друго додушевну болест неку и то како у сваком акту наше
воље, тако и у нашој мисли, како у свакој страсти тако и у сваком
расположењу, које прелази границе поштена срца и поштена духа.
Ми находимо, да то ве треба чинити, почем та наука није сталнија
Од предходеће, јер се не ослања на тачнија проматрања, на правила
извеснија, на дела неоспоринија, док напротив ка и прва у сукобу је са
здравим разумом, са моралом и са унутрашњим једногласним осе
ћајем о правди, са слободом, са личном одговорношћу и са друштве
ним радом.
А да би знали шта вреди ова школа онда када тумачи, шта је
злочин то потражите само то, како она тумачи ђенија. Ђеније је њој
надражење од сасвим неке њежне природе — болест, која се састоји
У запалењу мозга и нервна система или да се баш самим изразима
 364

једнога од сувремених лекара послужим: „Ђеније је по тој науци

једна нервозна болест. Најславније појете, највећи беседници најчувени
ји вештаци, најзнатнији Философи нису ништа друго до људи, који суду
шевно болестни били И потоме човечанство требада их више сажалева
него што им се диви. И кад би се радило као што треба, онда би им
у место славе требало лекове давати. У место да их у академијама
пуштате, где не улазе друкче до да подржавају и одушевљавају на
зло, требало би их увести у болнице. И на овај начин била би само
мала измена у њиној судби учињена, почем их и тако доста има који
по болницама умиру. Други опет писац из те исте школе готов је
да верује да оснивачи релиђија и пророци старога доба нису ништа
друго до људи, што су од халуција (неки род обмана:) трпели као
год они што се у Бисетру и Шарантону затварају, — људи, који да
су у нашем добу развића живели, и да су се мало брижљивије не
говали, могли би средством паре и дијете и излечени бити.
Све оно, што се не држи средине и што не иде прозајичким и
обичним путом, названо је од те науке будалаштином. Врлине, са
мопожртвовање, одрицање самога себе: све то треба осуђивати по
оном истом правилу сасвим тиме треба поступати по оном истом
начину, по коме се суди и поступа како са ђенијем тако и са пре
ступом, јер најзад и сама врлина није свакад у сагласију са обичним
условима живота, а хвала Богу има доста мудраца у очима којих
се понашање мученика јунаштво каквога Регула, пожртвовање ка
квога Асаса никако друкче, до као највиши степен појављују.
Па да узмемо и ми бар за неки тренут, да је преступ неки вид
лудила. Питам ја вас тада, шта да чините, те да лудило угушите,
да од његових следстава заштите друштвени ред. Да ли ћете спрам
њега строги бити? Ако — онда ви не лечите, него казните и то казни
те само лудило. Ако напротив ваше понашање спрам тога лудила
буде благо, онако брижљиво као што мора да буде понашање ле
кара спрам његових болестника, ја вас питам тада, како ћете ста
ти на пут његовој прилепчивости, и шта ћете чинити, те да од њега
обезбедите поштене људе, онај здрави друштвени део? Пре некога
времена ми гледасмо пред поротом једнога страховито преступника,
коме је убијање занат било. Па зашто је упражњавао тај убијца
овај занат? Зато да сладости овога света без икакве муке ужива.
Зањ је материјалан живот био све. Кад је час његова ручка дошао,
он је заборављао на све свечаности, на све ужасе држаних седница,
јер из свога џепа вадио је са таком ладнокрвношћу леб и сланину,
па ову и јео пред ужаснутом и упрешаштеном гомилом, ка да ништа

_ bi i uta ___ __
 365

баш ни учинио није. Е па добро, да шта би ви радили, те да уздржите

руку како овог тако и осталих, преступника? који му наличе — Ви
би га оставили, да се повуче не само с миром него и пун пријатних
услада што сабра од свога зла дела. Ви би га почели ранити не само
са обиљатом него јошт и са одабраном раном. Ви би га на сваком
месту ближљивим старањем предусретали, старањем које би јошт
благородном радозналошћу саме науке обогаћено било. У оваком
животу зацело би морао завидети онај вредни и поштени раденик,
који са знојем свога лица тек кору леба заслужити може, како би
са њом себе и своју бедну породицу захранио.
Никакво разлагање никаква учињена примећавања, никакав
ауторитет нису кадри да збришу ону разлику, коју људска свест
прави између лудила и преступа. Јер лудило и преступ немају ничега
општега између себе. Они се не покоравају једним и истим законима,
— појав њихов не бива по једним истим знацима, — у души човечијој
не побуђују она једна и иста осећања. Преступ повлачи за собом
одговорност — лудило не подлежи никаквој одговорности. Преступ
предпоставља слободу — код лудила је слобода сасвим искључена.
Преступ има пред очима сасвим определену и смишљену цел, цел на
којој су све умне силе управљене — лудило је изопачени ум па кад
0в0 и има пред очима неку цељ, то је опет такова цељ, уображена,
за постигнуће које и употребљавају се несмислена средства. Лудило
ма какве његове радње биле, покренуће вас само на милосрђе-преступ
пак побудиће у вами свакад презрење и ужас.
(Продужиће се.)

ЦЕНТРА Л И 3 А Ц И ЈА.
(Продужење.)

Ја сам био дуго члан ђенералнога већа. Ту сам највише ис

куства прибрао, и ја велим да међу мојим колегама — сељацима,
трговцима, нотарима и т. д. — несам ни Једнога тако неспособног
за послове нашао, као што им се је пришивало. Догађало се је да
су они боље ствари знали и разумели, него чиновници које су им
из Париза шиљали, а то је сасвим јасно, ти се чиновници мењају а
они остају на месту.
Морам још додати, да је прекомерна централизација која гра
ђанима неда да своје послове расправљају, узрок те грађани губе
366

вољу к свему. Но ја немогу пристати да треба зато централизацију

јачати и држати; по моме мњењу то је основ да централизација треба
да престане или бар да се ограничи
А шта да речем за рану коју зададе чиновништво, ово друго
следство централизације? Што се више сфера њихове власти уве
личава, то се више људи налази који су ради да ту власт приграбе.
Живот струји онамо где живота нма, па почем су све животне снаге
у влади концентроване, то је сасвим природно, да сваки хоће у влади
да учествује. И ако се друга околност тога учешћа неукаже, онда
ће сви у лудој сујети хтети да буду чиновници. „Слободни су на
роди охоли,“ вели Монтескије „остали могу и сујетни бити.“
Најпосле централизација не дејствује само на нpави у јавноме,
већ и на моралност у приватноме животу. Сигурно нема владе која
мисли, да је она узрок покварености народа. Но владе, које сву власт
у руци имају, упропашћавају морал, не само тим што се за подми
рење страсти одају чулним уживањама; но и што незнају и непре
зају од јавности, а стид од јавности је узда и у најпокваренијем
друштву.
Па дали та централизација накнађава моралне снаге сигурнош
ћу?! Сада ће мо то видети.

IV.

Уплив централизације на одношаје друштава међу собом.

Овај део мога задатка, на кога сада прелазим, додирује питања
наших друштава. Коме неје утисак крвавога сукоба 1848. још у глави?
Та револуција је добра школа за нас. Ни министарство ни о
позиција ни сањали несу о онаквим страстима, какве се 24. Фебру
ара у већем делу народа показаше. Опозиција је искала да се ра
шире уске границе народнога учествовања у политичким правама.
Министри одговорише да то неје нужно и да је опасно чинити, и док
се ми — опозиција — овако борисмо, начини народ покрет не за своја
права, но за своју сопствену корист.
Данас се више неможемо варати о правоме карактеру револу
ције од 1848. Испрва је имала политички значај, но пошто чланови
привремене владе у Ноfel de ville дођоше, онда изађоше на видик
страсти и карактер који револуцију роди. Више поштени и умерени
републиканаца постадоше вође радикално — либералнога покрета.
Но и они се невараху дуго. Природа великих и многих захтева које
чинише њихове присталице показа им, да су они и њихова војска
 367

два сасвим различна правца. Они говораху о праву, гарантији, сло

боди, народној науци, а одговарало им се је о повишењу надничар
ске плате, о умаљавању посла, о позајмљивању без камате и т. д.
Сада они видеше да немају посла са политичким страстима, но са
материјалним чежњама. Покушавано је поравнање са оваквим те
ЖЊaМa,

Историја привремене владе неје ништа друго, до историја по

кушаја за поравнање. Међу тим испало им је за руком да судар
одложе, који је заоставшина бивше владе.
Но сада долази један проблем (задатак:)
Зашто наши очеви принеше толике жртве, надајући се да ће
тако једнакост и братимство добити, и зашто баш да под том вла
дом, која је на братимство ишла, налазимо у народу највећу мр
жњу једног против другог, док наши суседи савршено у слози живе,
оне класе које се код нас крве код њих се врло добро слажу, и
ако има и политичке и социјалне неједнакости. Зашто да у Фран
цуској стоји сопственост у опасности, док је она у другим земљама
свакоме приступна, и понајвише међу масом цодељена?
Неки мислише да се ова загонетка може само непоштовањем
релиђије решити, но ми велимо да ни једна револуција неје пока
зала толико поштовања вере и њених слугу, као револуција 1848.
која је и своје Формуле из еванђеља узела. Други су говорили да
је узрск што богати сиротињи ни мало љубави неуказиваху; но до
казано је да се неје никада јавно и приватно благостање више па
зило, да неје никада више завода за благостање било као 1848.
Неки опет говоре да је узрок што су уништене социјалне ра
злике, што је сопственост 1789. лишена свих бранећих сретстава, и
тако је остављена на расположај демагошким страстима.
Ово нас доводи да мислимо, да ако се спасе сопственост и
друштво, да ће се повратити социјална неједнакост, а то је немогуће.
Ово последње и ако изгледа врло темељно, опет хвала Богу неје
истина. Неје класа списатеља и радника развила толику мржњу
спрам неједнакости имаовине зато, што су стара права пропала, но
што неје организација наших друштава са својим свезама, хијерар
хијом, традицијама, својим Феудалним патронатским, комуналним и
провинцијалним уставом обновљена новом организациом, који би на
шим нpавима потпуно одговарала, што тамо где су привилегије не
гда важиле, још неје наетупио утицај, који је резултат разумних и
трајашних институција, зато што су се друштва индивидуалисала, а
сва власт и снага остале у рукама државе.
368

Дакле нетреба ни да тражимо узрок злу на другоме месту, до

у нашој претераној централизацији.
Пошто сада ја ово моје дубоко осведочење изричем, знам
да је то противно једној великој странки, која је по Француској
и осталоме свету прострта, а та странка мисли да нас је централи
зација од социјализма спасла, и да ће нас и од сада чувати.
Но питање је , да ли нас је од епохе социјализма сачувала
снага друштава, која се је 1848 жива на себе ослонила, или имамо
да благодаримо за наше спасење ономе остатку централизације. Ово
питање из прошлости решава историја, а ја немам интереса да га
испитујем и судим. |-

За будућност је ово питање од велика замашаја, јер од њего

вога разрешења зависи, које ће мо сретство изабрати да се од сад
по њему управљамо.
Ако је истина да ће у средсређење власти неутралисати опасну
клицу социјализма, која је у радницима поникла, то онда треба да
се стара друштво да ову власт сачува и ојача, ње се мора као ко
тве спасења држати. Ко би онда тој власти замерио? Осећање само
држања јаче је но икоје друго.
Ако се напротив то зло може спречити са развијањем слободе
и вишом моралном снагом друштва, то је онда друго средство и
зато треба други пут узети. н

Види се да је питање важно, и да га треба даље испитивати.

Ако је до тога, да се тренутно уталоже социјалистичке и ан
тисоцијалне страсти, то онда може централна власт учинити, пошто
она употреби своје преке мере, и никоме не даде говорити, но опет
зато мир неће дуг бити. А да и клицу социјализма угуши морала
би та власт трајати вековима. Онда би може бити болнику помогла
а с друге стране му животну снагу упропастила, а то је као и код
Римљана, где централизација уништи старе свађе патриција са пле
бејима, но у исто време учини да и једни и други заборавише да
су људи. Код нас су такова сретства немогућа, јер им цивилиза
ција неодговара.
Како може бити централизација средство против социјализма,
који је прости и слеши материјализам, када и централизација сама
гони људе у тежњу за материјалним уживањама?
Како би могао рећи да нема велике сличности између соција
лизма и претеране, централизације? Зар они неиду да социјалну
снагу и власт развијају, а да независност појединога више или ма
ње киње? Сретства су на сваки нпчин различна, но намера је једна
 * 369

идеје ради полако, постепено, пажњом, а друга снажно, и без

икаквога начина. Ни једна не пази на противност, обе прете и
ономе што изван њихова обима стоји. Незнам да први начин —
социјализма — неће бити опаснији но други. Када би свет био у
Фаланстери, самостању, у некој регименти или заводу, онда би и
један и други начин могао човечију слободу упропастити.
Под таковом је владом народ још срећан, ако политика не на
гони владу, да ступи у свезу са социјалистичким страстима; то би
била алијанција, коју би имаовина државе и појединога могла да
ИСПЛАТИ.

Види се да би деспотија увећала опасност, а не — радикално

— зло поправила. Кад би се социјализам лечио централизациом, онда
би се употребила хомеопатска шкодљива система.
Но где је то средство које би измирило разне класе друштва,
које би их везало, те би у заједници живиле, и то не свезом при
нудном, но свезом слободне воље, не кратком, но трајашњом?
Ово сретство наћићемо као човечије срце, и опште искуство.
Доказ је, а још већа истина за народе него за појединога, да се
једна страст савлађује другом. -

Дакле треба нека племенитија страст која би оне усташе 1848

савладала. А ово је могуће, материјалне су страсти најнеплемени
тије и најкрвније у народу, а на понос људству могу рећи, да се
оне најмање од осталих лепе за човека а оне се страсти најлакше
примају, које су у племенитоме срцу човечијем поникле.
Када се у сељачкој буни борапе народ за материјалне страсти,
преобрати се та борба за материјализмом у релиђијозни Фанатизам,
и најбешње вође простога народа узеше крст на се. Па и код нас,
када се у сред међусобних борба заподене рат са спољним непри
јатељем, онда се за неко време сав партаизам угуши, и све полети
на опиштега непријатеља.
Наклоност к материјалистичким страстима истина је општа, но
неје укорењена, јер свака страст са којом се поносити можемо умек
шава друге стидне страсти.
Релиђијозне борбе не можемо више водити, а кад је то онда
нам остаје да изаберемо време, када ће нас љубов за слободом у
бој повести.
Спасење нам је, да пустимо либералце да имају што већега
уплива на наше институтије, а зло је по цело друштво, ако их не
утралишемо. Треба обновити реч „слобода“ само у ономе смислу,
Пр а и да 24
370

у коме је изговарана 1789. Јер осим ове речи, остале као „једнакост“
„братство“, и т. д. немају никаква значаја.
Треба да општим интересима управљамо, општа права да бра
нимо, и грађани ће свих сталежа, богати и сиротиња ступити у ре
дове, своје снаге и свој труд општим снагама за опште добро при
дружити, један ће другога чути и познати, па ћемо видети да ће сваке
мржње нестати. Опште ће страсти бити политичке страсти, које је
егоизам несрећом раздвојио.
Јулска је влада погрешила што је допустила, да у нашем по
литичкоме животу само мали део друштва живи, већина неје у њему
учешћа имала. Овај се део без учешћа онда отрова отровом матери
јалистичких доктрина, — наука — и не нађе нигде лека.
Задатак је дакле да нађемо сретство, како ће и еластичку и по
литичку клаузулу, покретати људи способни, а избори да буду и
li
у радничкој класи, и њеним конзервативним елементима, као међу
Prudhommes — има, синдицима разних благајница и т. д. Да су ове
реформе уведене на време, неби социјализам толике штете починио.
Зашто да иду код нас другчије ствари но код других народа?
3
Шта је узрок што се социјализам у Америци неје раширио? Тамо
неје могао да одржи нагло развијање демократскога елемента. Све
идеје, све доктрине имају своје партајисте, своје апостоле, почевши 3
од најпретеранијега пуританизма па до највећих заблуда мармонизма.
}
Љубав к доброме и угодноме живљењу и у Америци је као н код
нас, а несу ни тамо равнодушни спрам уживања које прави богаш
ство. Поред свега тога не видимо тамо таквих појава као код Фран
цуске демократије. Можемо рећи да Американци незнају за соција
лизам. Па где је основ тој разлици? Од једнога краја савезних др
жава до другога, у плодовитим пределима, као и у оним где се ста
новници морају борити са дивљим народима, политичке страсти вла
дају над осталима и неутралишу их, јер су сви грађани — богати и
сиромаси — позвани, да се за право и победу једне идеје боре. Лична
корист је за обрану права тако везана, да је неки виши и чистији
карактер добила.
Не треба се на то освртати, пто онај народ има доста земље
за обрађивање, ни наши радници не оскудевају земљом а имају и рада.
Ако земље нема у Француској, има је у Алжиру. И њима стоји Аме
pика тако исто отворена као и Немцима и Ирланђанима, који се го
милама тамо селе. Неоскудевамо земљом но вољом, енергијом и хра
брошћу да иницијативу узмемо, чију је клицу централизација у нама
угушила.
 371

Погледајмо Инглеску, и тамо са социјализмом млого боље стоје

него ми. Радника има више него у Француској, тамо је много лакше
социјализму да се пробуди, па га опет нема. За Инглезе неможемо
рећи као за Американце, да они крче земљу, јер ни у једној земљи
неје теже доћи до непокретних добара но у Инглеској. У колико је
лакше нашем раднику да стече кућицу и шарче земље, у толико је
у Инглеској тешко и готово немогуће. Шта је дакле узрок што се
под таквим условима и тако близу нас, не разви социјализам код њих
као код нас?
Узрок је утицај инглеских слободних институција. Јавни живот,
његове дужности, његове свезе и скупови, и његова страстна раздра
женост, не даду социјализму ни пригвирити.
Ако се мржња и завист у неком инглеском раднику породи спрам
каквога богаташа, рад његова богатства, то се одмах угуши када он
види тога богаташа где он, са свим својим богатством и утицајем,
уз њега стоји под једном заставом за слободу и за једну идеју.
Чудимо се када одемо у Инглеску и видимо, каква се част ви
шим редовима одаје, готово омрзнемо то првенство, но тамо је обичај
постао закон. Овоме сигурно није узрок неразвијеност народа, но
дејство слободе у свима инглеским сталежима.
Сваки радник зна да ће поред себе видети лорда, који се и ро
ђењем и имањем од њега разликује, кад част, слобода, или макар
који интерес земље на коцки стоји. Он зна да ће га тај лорд бра
нити ако му макар ко право нападне. Они се често сретају, опште
намере које и један и други има млогобројне су, основи за покре
тање достојни су увек њихове радње па онда наравно нема соција
лизам где да се увуче.
Но опет зато не треба науку да црпимо са стране, но треба да
се користимо сопственим искуством.
Говорићу сада о неким догађајима које сам доживео.
После јулске револуције налазисмо се у нужди и неприлици,
која је тренутно и неизбежно сретство забуне, коју револуција за
собом оставља. Ја сам онда одправљао опасно звање цивилног варо
шког поглавара, и у Ноfel de Ville-у дочекивао сам депутације ра
дника, који су тада као у 1848. искали материјалне користи, као на
плату за своју проливену крв. Организоване силе не беше никакве,
са муком смо неку грађанску војску скрпили, коју смо са великом
пажњом смели показивати, а она не имађаше за обрану друштва го
тово ништа, осим моралне снаге.
244
372

f:
Кад год сам тима, материјалистичким тежњама опијеним људма,
престављао појмове о дужности, правди, а нарочито о части наше
liji
јулске револуције, послушали су ме и рђаве страсти су код њих уто
нуле у племенитим. Не могу да пропустим а да не споменем да и
SEE
Французи поштују власт, а то смо видели у племенитој раздражено
сти једног повећег скупа. |-

При почетку процеса против министара сви смо били забринути.

Незадовољници хтедоше да се користе раздраженошћу народа
да себе освете. И сама народна војска била је озлојеђена. Где би се
сада могли окренути, да гњев народа утишамо? — ваљда на рање
нике и богаље из јулске борбе, који су сви на заповест министара
танадма прорешетани? Неје нас ни најмањега труда стало, да ове пле
мените невољнике приволемо, да своје побеђене непријатеље у за
штиту узму. У тренутку потписаше се они на једну петицију у ко
pист старих министара. И још нешто више. Када смо се бојали да ће
се гомиле људи на капији Раlais-Luxembourg потући, сазовем ја све
рањенике у салу Ноfel de Ville-а. Испрва су били зловољни, јер су
мислили да то све бива из неповерења, и да хоћемо да их одвојимо
од народа, но кад чуше моје намере, т. ј. да желим да они буду по
средници између партаја, присташе на то са одушевљењем. Незнам
који би народ више великодушја и пожртвовања показао.
И године 1848. и ако су ови плeмeнити осећаји били у млогоме
потресени отровом социјализма, опет зато испаде Ламартину за ру
ком, он одушевљеним речима учини, те паде црвена социјалистичка
застава пред тробојном. S

Народ може за својим страстима врло рђавим путем ићи, и ако

су му побуђаји плeмeнити, и следства ватрене борбе или претеранога
стра, могу жалосни ексцеси бити, а страховити примера тога дожи
вели смо. Но ово нека не буде побуда да се страсти савршено уни
2
ште, њих треба водити практичким упражњењама слободе, и општим
учешћем у општа дела.
На овај начин исправљене страсти политичке, биће увек про
тивне социјализму, и те ће страсти имати уплива на народ, као год
у Америци, Инглеској, Холандској, Белгији и другим слободним зе
МЉАМА.

Централизацији се највише пребацује, што иде да угуши изворе

ових племенитих страсти, и њих угушујући дотиче се и самог мо
ралног принципа живота, и неда маха да се страсти уврсте и пре
чисте. Што централизација неда народу да своју слободу брани и да
 373

своје интересе сам заступа и њима управља , укида му пут на

коме се богати и сиромаси сретају, и уче да се узајмно љубе и
поштују.
При таквој централизацији нема ни спомена о политичким удру
жењима; јер она зазире од сваког јавног прогласа. Ни самих општин
ских примедаба о интересима местним не може бити, и ако их има
а оно је сама лаж и обмана. Ту нема борбе за велике интересе отач
бине, централна се власт сама за њих стара, и пошто се велика дела
не уважавају, традиција нема и нестаје их, онда се људи сретају
само у сударима за своју корист, у свађама за конкуренцију и трго
вачки интерес, а то је: централизација оставља међу члановима
државе СаЛО О Не е-е „Не ћ42"e. који иа поцепати могу, а неда или
да се братски уједине.
Лобес је читав систем на томе основао, а то је: да се људи од
природе у ратноме стању један спрам другог налазе, што к деспо
тизму води, као јединоме сретству које их раставља и чува да један
другог не сатре. У једноме новијем делу Дилон Вита о централи
зацији, наиђох на такве исте трагове ове будаласте и несрећне Фи
лософије.
„Што боље један другог познајемо,“ вели он (страна 11. св. II.)
„тим се више мрзило. Људи не би могли у судар доћи а да се
не прве.“ Нећу више да доказујем да је постанак централизацији
мржња коју људи један спрам другог гоје.
И ако нам је природа дала мржње и зависти, то нам је опет
више љубави и наклоности дала. Ако је истина да се људи све више
мрзе што један другоме ближе долази, то нам долази да растума
чимо, зашто осећамо неку вишу и готовс религиозну силу, која нас
к месту рођења вуче. Питајте војника који по дужности иде у далеке
земље да се бори, чега се највише сећа, свога села, одговориће вам,
својих другова с којима је одрастао, својих сродника и пријатеља,
које сигурно познаје. На горњем би основу морали и породичну љу
бав и приврженост одрицати.
Не треба се бојати грађане ујединити, не зблизити но ујединити,
зближење их доводи до растројења, до гадних осећаја пуних зависти
против којих ми и говоримо. Када под утицајем слободе дође међу
Буде љубав, узајамност, поштовање и приврженост, онда се тек мо
жемо за социјализам борити, тада ће исцељење доћи.
Разне врсте друштва једне супрот других ставити, да неби до
шли до сугласја раздвајати их и владати њима; то је застарела по
литика, коју неки и данас вештином управљања зову. Не велим ад
374

неје лакше владати људима који су под притиском, но тврдим да је

моралније владати сретством њихових добрих својстава. Још додајем
да је овај други начин управе и за владу бољи, јер је онда њена
јачина и одржање интересовано, као год морал и сигурност грађана,
а ово ћу и доказати.

V.

0 упливу централизације на успевање држава.

Непојамно је како може влада успевање државе ускорити,
кад неда да се способности индивидуа развијају.
Држава је скуп снага појединих особа, она непостоји сама со
бом, и нема само себи својствених сила, она може онолико сила 4Д
имати колико јој њени чланови дају,
Одмах се може видети да влада, која силе појединих слаби и
умаљава, у исто време и силе државне слаби и умаљава.
Видели смо како централизација на моралне и на интелекту
алне силе појединих дејствује. Разумна влада неможе ни мислити
да је своју дужност испунила, ако у држави ред и сигурност влада.
Она зна да има иљада сретстава да добрим законима, користним на
редбама, разумним ободравањем снагу слободне воље појединога по
диже и подупире. А знајући да благостање државе у раду поједи
них лежи, неће се усудити да индивидуе слаби и да своја службена
дејства на место њиховога рада меће.
Врло су ретки случаји да треба влада да узме иницијативу у
делима трговине и индустрије, па и онда треба да ради са највећом
пажњом, јер је опасност близу да својом прекомерном потпором, ове
две полуге човечијега рада — трговину и индустрију — не ослаби,
тако исто и свој интерес и одговорност индивидуа.
Узмимо два народа од којих једнога влада потпомаже а други
је остављен да сам ради. Трговина и индустрија ће се код првога
нспочетка у највећој светлости показивати, но то је све вештачки и
привремено и никад неће имати онај интензитет и ону трајашност,
као онај код кога благостање излази из слободнога развијања и сло
боднога развијања и слободне воље индивидуа. Примера за ову ис
тину имамо доста и врло јасних.
Комерцијално и индустријално је благостање, веран пратилац
слободе. У старо време показа се ово код Тара и Картаге, у сред
њем веку код талијанских република и слободних вароши Фландрис
ких а у новоме веку код Инглиске, Холандске и Америке, а и код
 375

Швајдарске је исти случај. Она победи снагом коју јој слобода даде
све природне препоне, а покрај њих и сиротињу. Благостање на
рода ножемо определити одмах, чих сазнало колико слободе
тај народ ужива.
Одвећ централизована влада, која свој службени рад на место
слободнога рада грађана ставља, двоструко је штетна. Прво униш
тава као што смо видели, моралну енергију која је покретна снага
свакога друштва, које од њенога рада живи; друго, пресушује из
воре кућевнога рада својим бесплодним издатцима.
Ово друго је неизбежно. Влада која учини да живот народа од
њенога живота зависи, има и великих потреба којих слободна влада
нема. Она мора грађане да забавља да се неосете да им јавнога
живота нестаје. Она опажа да јој је и најмањи неред опасан. Но
и занимања народа брзо се исцрпе и млого стају, а да би се одкло
нила морална неповољност у народу, рат је најбоље и крајно срет
ство, па зато му централишућа политика и прибеже.
Истина рат држи такву владу неко време, но уједно и све услове
за живот и развијање државе сатире.
Римско царство простирало се је готово преко целог онда по
знатог света. Европа, Азија и Африка биле су позорница забаве и
заборавности римскоме народу, но опет најпосле мораде подлећи.
Пропасти је допринео више недостатак Финациских потреба, но ја
чина непријатеља. Шта је апеолутна монархија са Француским Фи
нансијама учинила знамо. Алсолутна влада, поредак, штедња и
финанциско благостање, то су четири ствари које заједно поста
јати не могу.
Друго сретство за успевање народа је колонизација, но и оно
је неприступно народу који стење подјармом централизације. То је
лако појмити. Самосталност је први услов који колониста зах
тева, када хоће на туђој земљи да живи. Ако је научен да све
од владе очекује то ће брзо пропасти. Суштни су услови свију гра
ђанских колонизација слобода и рад по слободној вољи. Овде него
ворим о војничким насеобинама које живе од помоћи своје државе
то нису населбине у правоме значају Колоније које су у новије време
насељене и које су напредовале, то су оне, које су се од туторства
своје државе отрглс. Занимасмо се са колонисањем Алжира, но до
сада смо врло мало успели, и ако је тој идеји Француска толике
жртве принела. Република је педесет милиуна потрошила, да неко
лико илада радника пресели у Алжир који су у Француској готово
без икаква занимања. Ови несрећници одоше тамо, но после крат
376

кога времена мал непомреше од беде и глади, најпосле их опет у

Француску вратише. То мора остати тако догод се дух централи
зације над том земљом простире. Сигурно несам за то да се војни
чке регименте употребљавају да управљају грађанским стварима, но
опет зато војничку управу у Алжиру предпостављам bureau-има па
pиским, прва је управа истина строга и опора, но друга нас слаби
и упропашћује.
И ако централна влада државу млого стаје, а мало користи
доноси, да је јој снаге, а то је једина корист од ње.
Ја небих био човек свога времена ни отачаства, када бих био
неосетљив спрам преваге коју Француска доби у ратовима новијега
доба, био бих у противности са мојом проплошћу када се небих
радовао, да пукне гвоздени обруч коалиције, којима Европа толико
време једну владу стегнуту држи, од које се не боји. Но нећу ни
парламентарне институције да кривим што тадашњој влади неје ис
пало за руком да тај обруч раскине. Што покрет јавнога мнења и
жеље остадоше без икаквих средстава, то опет нећу да кривим ин
ституције, већ централну владу која им погрешан правац даде. Хоћу
да покажем и користи које централисана влада доноси, својом кон
тролом и дискусијом. Њени закључци могу се брже остварити, она
може своју оружану снагу у свако време сабрати, и на први миг
ПОВЕСТИ.

Сваки народ полаже млого вредности на војску, то неје без

основа јер му она јамчи да ће бити сигуран, и даје му прилике да
победи у доброј и праведној ствари. Даље, војска улива понос у
свакога грађанина, и тиме га више за отачаство везује. Овај понос
осећају обично масе, које своје биће осећају више у друштву него
у усамљеноме животу. Војна се снага несме никад слободом иску
пити. Онда би слобода не само изгубила моралне снаге, но би и за
себе и за друге ошасна била, неби имала трајашности, него би била
метеор који би се брзо угасио, и с једне стране би био светао а с
друге страшан.
Између два народа који се боре победио 6н увек онај који ра
сполаже најбрже новцем, као и војском, дакле онај би победно ког
је влада више концентрована. Но ако рат устраје дуже то ће се
сигурно окренути на срећу слободе, из основа који је лако појмити.
Данас се неможе рат ратом издржавати. Рат стаје млого но
ваца, а данас се у Европи неможе ударати намет народу нити ис
кати одкуп за заробљенике, те да се тако подмире трошкови.
 377

Када владе, које држе велику војску једва у мирно доба из

лазе на крај, то чим рат наступи те владе морају тражити кредита.
Но за кредит оће се гаранција, која се задобије само онди где су
институције слободне. Ако је какав кредит деспотизам наследио то ће
га брзо изгубити, а слободан народ напротив има увек кредита; јер
што је већа опасност, с тим расти патриотизам да се слободи у по
моћ притече. И ако је истина да последња пара триумф одржи, то
ће слободан народ победити, јер има кредита до последње паре.
Још имамо да додамо, да апсолутна влада нема никад морал
нога еластицитета, којим се слободан народ из пропасти диже, и који
му у несрећи снагу и жртве удваја. Само слободни народи имају
својство да више падова одрже, и да материјалне губитке моралном
снагом накнаде. Почем апсолутне владе тога својства немају, то би
морале увек побеђивати, ако себи нежеле да пропадну.
Тако и за војску слобода је млого сигурније сретство но апсолу
тизам. Када би ми две војске на избору стајале, једна снажна о
ружијем, а друга опет која је постала под утицајем слободних иде
ја и лепих примера, и ако је снагом слабија од оне прве ја бих ову
другу изабрао. -

Војска је на муци грађанима и од користи је као и центра

лизација. Она би се имала као год централизација борити против
љубави, наклоности и слободне воље. У колико је лепа и племенита
улога војске слободне земље, у толико је опасна и гадна војска која
служи апсолутну владу. Са оваквом војском пада и тоне грађански
елеменат, па када једанпут равнотежу изгуби онда му нема дугога
трајања, војска државом завлада. Ова се средства знам некима до
падају, но та војска треба да гледа, да непочне делити са народом
жалост, што су у цивилизацији изостали.
Сада ми остаје да говорим о једном снажећем елементу, који
влада несме никада пренебрегнути тај елеменат јесу савези. Апсо
лутна влада неможе имати праве савезнике но приморане, које само
страх држи у савезу. Такав савез неможе дуго трајати. Околни ће
се народи бојати владара, који са великом војском по својој вољи
располаже: Тако може такав владар утицаја добити, но тај је ути
цај опасан. Обично мало волемо оне којих се бојимо. Отуда излази
оно неповерење, оне ратне спреме, оне тајне коалиције, а из свега
ТОГА најпосле судар изађе. Па лако се догоди да та ужасна сила
која је толико савезника имала, усамљена остане.
Толико о благостању и моћи владе, сада ћемо видети како сто
јимо са њеним опстанком,
 878

VI.
0 упливу централизације на трајашност влада.
„Наша је историја пуна грађанских ратова а нема револу
ције,“ тако је рекао Монтескије у време старе монархије, а сада да
је жив он би казао: „Наша је историја пуна револуције а нема
грађанских ратова.“
(Продужиће се.)

У би ство председника Аврама Линко на.

(Свршетак.)

Јасно је, да разговори о убијству Линконовом, жеље и обзнане

не могу имати никакву важност као да је Џеверзон Девис и његови
другови учесник у завери Бутовој. У северним државама такође је
говорено противу чланова владе ричмондске па опет ни један паме
тан човек није ни помислио да је зато одговоран председник Линкон.
2, Један савезни официр, Хајнрих Финегес, био је 1865. у Мон
трели и присуствовао је неком разговору између Сандерса и Клари.
Овај последњи каже: „ја мислим да ћете идуће недеље бити го
тови са спрелом за инаугурацију (свечано постановљење.) Мин
конову.“ Сандерс одговори: „истина је, ако само дечаци имадну
срећу, онда Линкон слабо ће шта урадити.“ Клари: „јели све го
тово г” Сандерс: „јесте, Бут је заузет за ствар енергично.“
Опомињемо на то, да су у почетку Бут и његови учесници на
меравали да одведу Линкона. Овога пројекта држали су се до 30.
Марта, и по овоме је јасно, да се овај разговор између Сандерса и
Клари односио, на њима већ познати план на коме је Бут живосно
радио, т.ј. да председника одведу. Управо је немогућно, да се из
онога разговора изведе неко споразумлење за убијство.
3. Џон Сурет, по казивању пређе именованог сведока Вајхмана,
кои је код његове матере на рани бно, у току зиме од 1863. и 1865.
био је у Ричмонду и пошто се вратио причаше, да се састајао са
цеферзоном Девисом и државним секретаром спољних дела, Венија
мином, да су га оба убеђавала, да Ричмонд неће бити испразњен.
Међу стварима Бутовим нађен је један докуменат шифрама
написан. Шифре беху идентичне са друге две децеше које су изи
шле од савезне владе и које су биле измењате између Ричмонда и
Канаде.
 379

Из овога се изводи да су Џон Сурет и Бут били у свези са

владом конфедератовском. Каквог је вида била ова свеза, из тога
се ништа не појављује, највероватније је то, да су обоица били упо
требљени на северу као и стотинама других за шпијоне.
4. У архиви конфедератовској, која је била опљачкана у Рич
монду међу осталим писменама пронађу и једно поручика Алстона
управљено на Џеферзона Девиса, писац нуђаше се, да ослободи зе
мљу од њених смртних непријатеља. Приватни секретар г. Девиса
испод тога беше написао: „по заповести председниковој упућен је
војеном министру.“
Међу тим ништа се није могло дознати ни о личности поручика
Алстона нити опет о његовом плану за ослобођење земље од њених
смртних непријатеља. У извешћама североамериканских новина и ако
је узимато ово писмено као доказ, није од никакве важности, оно
је могло произвести неке ратне спреме проналаске и т. д. но не
даје никакво објаснење кои ће бити они непријатељи.
5. 19. Априла 1865. бежећи дође Џеферзон Девис у Шарлоте
у северну Каролину и настани се у кући неког извесног Ф. Батеса.
Од ђенерала Брекинриџа из Гренеборо добије телеграм овог садр
жаје: „Председник Линкон убијен је ноћу 14. 4прила у позори
шту. Исте ноћи дојуpи неко у кућу секретара Севарда, овај буде
више пути убоден и можда је смртно рањен.“
Притeжаоц оне куће, г. Батес, испитан као сведок показао је:
„пошто је Девис ову депешу на улпци скупљеној гомили прочитао
био, додао је: „ако се то морало учинити, онда је боље, ако се
добро учинило.“ Дан доцније дође ђенерал Брекинриџе, каже г. Де
вису, да сажаљује смрт, јер она је у овоме тренутку за југ велика
несрећа. Џеферзон Девис одговори: „добро ђенералу, ја незнам,
ако се то једном морало учинити, онда би било боље, кад би
се добро учинило. Кад би тако било и са 4ндрејом Џонсоном
и војеним министром Стентоном, онда би „Јођ“ био савршен “
Да узмемо, да сведок Батес заслужује да му се потпуно верује
и да узмемо да је ствар тачно реферирао, то из тога опет ништа
даље не сљедује, него да се Џеферзон Девис недостојно и сурово из
разио, но никако се неможе узети да је знао раније за убијство, да
га је одобрио или проузроковао.
6. Долазимо на нсказу три главна теретећа сведока, њине све
дочбе изузимајући неке споредне ствари саопштићемо од речи до речи:
СанФорд Конофер, такође познат под именом Јам Ватсон Ме
лори и Валас, први је и најглавнији сведок. Рођен је у држави Њу
 380

јорк, доцније живео је у држави јужна Каролина близу Колумбуса

и уписан у војску конФедератоваца. Испадне му за руком да из војске
побегне те дође на север. У Октомвру 1864. дође у Канаду ту се
састајаше често са Јаковом Томпсоном, Клемент Клејом, Ђорђем
Сандерсом, Беверли Тукером, Виљамом Клари, др. Блакбурном, ђе
нералом Каролом од Тенасе и другим пријатељима југа. Они га др
жаху као свога једномислиоца и били су према њему савршено по
верљиви. КоноФер био је на страни савеза, и извештаваше све, што
је дознавао у овом кругу, New - Jork Tribune,“ за кои је журнал
он кореспондирао. Он каже: „У Монтрели видео сам и Вилкеса Бута,
кои се звао још и Пет, а такође и Џона Сурета и то више пути,
овај последњи био је још 6. и 7. Априла са Томпсоном и Сандерсом;
у моме присуству предао је Томпсону депеше од Џеферзона Девиса
и министра Венијамина из Ричмонда. Ја сам знао, да се ради о Ком
плоту за убијство председника Линкона и његовог кабинета. Томп
сон ми је то казао и позвао да и сам у томе учествујем. Кад ми
је први пут ову ствар споменуо, запитам га, да ли је и влада у Рич
монду са тиме у споразумлењу; одговори ми, да то држи, но за не
колико дана дознаће поуздано. Одма затим дође и Сурет и примети
односећи на ричмондску депешу: „ово ће довести целу ствар у ред.“
Треба да буду убијени Линкон, Џонсон, Севард, Стентон, Грент, и
главни судија Шазе, Томпсон мишљаше, по убијству биће савез без
савета, јер у уставу није ништа опредељено о избору новог пред
седника у таковоме случају. Вишег шути је казао, убијство тирана
као што је Линкон није никако убијство, а једном упита ме, да ли
oам читао писмо Титуса писано Оливију Кромвелу. Даље ми каже
да је добио пуномоћије из Ричмонда и да је наложио Буту да из
врши дело.
Ђенерал Карол каже једном: „ако нико други ону вашку не
убије онда ћу то сам учнити.“ Са речи вашка разумевао је подпред
седника Џонсона, ово је као неко презрително циљање почем је Џон
сон раније био кројач.
„На неколико дана пре убијства говорио сам са Виљамом Кла
pи о паду Ричмонда и капитулецији Леовој. Тада он каже: „Ко се
најпосле смеје тај се смеје најбоље, а за два или три дана смеј ће
бити на нашој страни.“ Он је знао да сам и ја био уведен у тајну
убијства Линконовог, које се обично „олуја“ звало. Сандерс ме упита,
да ли сам са Бутом познат, он страховаше, да ће десператни и не
смислени човек целу ствар покварити.
Ја сам све писао за „Тribune,“ но писмо није било објављено:
 381

„У Фебруару говораху завереници о томе, да ухвате председ

ника, тек доцније договараноје о убијству. Даље сам чуо, да су бун
тoвници у Канади говорили да хоће Њујорк да запале, и да разруше
насип кротоиски кои варош са водом снабдева. Др. Блакбурн пред
ложи, да отрује воду са отровом и то са стрихнином, оловном ки
селином и арсеником и Томпсон ово одобри, но од овога морало се
одустати јер би било потребно енормна количина отрова. Такође
знам, да је Блакбурн криумчарећи уносио окужене хаљине у северне
вароши и да су Томпсон и други чланови владе ричмондске то одо
бравали. Кенеди кои је Њујорк запалио, и кои је погубљен, после
договора завереника извршио је дело по заповести бунтовничке владе
а под управом Томпсоновом. Томпсон сам каже: „Кенеди био је
звекан, он је заслужио вешала, а ђаво га знао ја сам тако весео што је
он обешен.“
Други је сведок Јам Мерит, лекар, кои се годину дана задр
жавао у Канади. Он наводи: „У Октoмбру и Новембру 1864. догова
рало се сасвим јавно по бунтовничким круговима канадским о убиј
ству Линконовом и његовог кабинета. Последњега Фебруара чуо сам
да је и Сандерс у свези са онима, кои су се већ изјаснили били, да
уклоне председника, подпредседнике, миннистре и више савезних
ђенерала. После неког времена каже Сандерс, да за ово предузеће
има доста новаца, и прочита једно шисмо од Џеферзона Девиса пи
сато му, коим га овлашћава, да сходне мере предузме. Означио је
Бута, Сурета, Херолда и неког извесног Харпера, као људе кои су
се решили за убијство па кажу: „кад буде готово са Линконом, онда
ће се брзо свршити и са попредседником; може бити убијен и у пи
јаном стању. Севард мора умрети, јер је он својом мудросћу осује
тио рат између Инглиске и Америке, кои смо хтели да произведемо.“
5. или 6. Априла стретнем Харпера, каже ми: ја идем у сједињене
државе да започнем неку сплетку. 4ко кроз 10 дана не чујете
о смрти старог архимандрита, потпредседника и ђенерала Дикса,
онда ли кажите слободно да сам звекан.“
Трећи сведок, Рихард Монгомери, служио је савезничку владу
као тајни полицај. Са завереницима у Канади мешао се, и преслушан
Показао је:
„Ја познајем Јакова Томпсона и Клемента Клеја, ја сам их
често налазио у лето 1864. у Канади а и Ђорђа Саидерса, Беверли
Тукера, Виљама Клари и друге бунтовничке приврженике. Томпсон
причаше ми у Монтрели, да му је предложено, да се ослободи свет
Од тирана, Линкона, Стентона, Грента и т. д. зна, да би то дрски
382

и решителни људи били кои би се понудили, сам се решио да тај предлог

усвои, но опет неће да одговори, што је тога ради писао влади у
Ричмонду, и чека на њено саизволење.
„Ја сам затвореника Пена често виђао у Канади па с њиме и
говорио. Једног дана имађа неки разговор са Томпсоном у Торонто,
кад изађо из собе, смотрим Пена на вратима шапутајући са Клемент
Клејом. Упитам га ко је 2 „О, одговори он, ја сам канадац, што
значи толико као: нетражим твоје питање. Доцније кажем Клеју о
овоме моме сусрету са Пеном, и Клеј одговори, „тако је, он је ка
надац, смејући се дода даље: „канадац је реч која има нешто под
смевателно за његове пријатеље и значи, да учесницима има неку
тајну да саопшти.“
„После убијства био сам опет у Канади и дознам, да је Беверли
Тукер известио о томе своје пријатеље са речима: „г. Линкон за
служио је одавно смрт, штета је само, што ни су дозволили дечацима
да иду кад су га хтели убити.“
О ужасној важности ових сведочба не треба да изгубимо ни
једну реч, јасно је, да ако су ови сведоци истину говорили онда
Шеферзон Девне, Томпсон, Клеј, Сандерс, Тукер и Клари, криви су
сбог саучешћа у завери за убијство Линконово. Они журнали кои
су шротивници савеза, одма наведу, да су Конофер Мерит и Монго
мери подкупљени, и да њиове сведочбе немају никакву вероватност,
КоноФер да неби своје казивање бранио, оставио је земљу и нигде
се није могао пронаћи. Њујоршки „Daily News,“ лист кога уређује
пређашњи публициста Јон Мичел, кога је листа уредник наскоро
оптужен био сбог велеиздајства, и затворен у тврдињу Монрое, —
тај лист назвао је једнога сведока кривоклетним коњокрадљивцем,
другог опет претераним занешењаком. У новинама канадским изда
после кратког времена СанФорд КоноФер обзнану, којом тврђаше, да
нигда није био у Вашингтону, нигда тамо није сведочио нити позна
вао Бута. Даље тврђаше, да оне исказе пред војеним судом од Сан
Форда КоноФера морају бити од некога човека, кои се лажно за њ
издавао и тако суд обмануо. Напослетку даје 400. долара у име
награде ако се затвори тај човек кои се у Вашингтону издавао за
СанФорда КоноФера.
Цео је свет био упрепасћен, упрепасћење то расло је јошт више:
Кад се 27, Јуна исти СанФорд КоноФер пријави војеном суду. Ње
говим преслушањем ствар добије сљедећи вид.
Сведок после његовог првог саслушања отишао је по заповести
ђенералног аудитора Холта у Канаду и то у Монтрели. Овди га при
 383

јатељски дочекају Тукер, Сандерс, Клари, Карол и остали приврже

ници југа, јер ови ни су знали да је КоноФер противу њих сведо
чио. Тукер говораше о процесу, он псоваше председника Џонсона и
војеног министра Стентона и г. Холта старог крвожедног угурсуза.
Даље је вазао: „господа нека се чувају, јер доћиће дан прорачу
нења. Клари изрази се претњом противу Холта, кои треба да буде
тако исто казнен као и Линкон.
Кад су завереници дознали, да их је КоноФер издао, намаме
га у једну кућу и 12—15, људи наладну нањ. Са голим ножевима
и напуњеним пиштољима претили су му да ће одма погинути. Да би
свој живот спасао, КоноФор изрази се, да он није ни сведочио, неки
други морао се у Вашингтону за њ издавати, и пристане да о томе
изда писмену обзнану. Према овоме писмено се састави, КоноФор
потврди га заклетвом, но за ово време завереници држали су
пиштоље на њ управљене, и тако писмено буде публицирано. При
свем том ово се није веровало у Канади, и испадне му за руком да
се посредовањем ђенерала Дикса овог страшнот положаја ослободи
и из Монтрале жив изађе“.
Остављамо не решено, колико вреди сведочба КоноФерова, та
кође нећемо да истражујемо какву важност да дамо сведочбама Ме
pита и Монгомери. Мерило за њину вероватност оскудевало је. Си
гурније пресуда онда ће бити изречена, кад буде тужба подигнута
противу Џеферзона Девиса и завереника у Канади, и кад им се да
прилика да се бране противу ужасног оптужења. Како сада ствар
стои, аа нас је јасно, да ли је множина именованих главара кон
Федератовних крива или невина. Надајмо се, да ће престојећи про
цес председника Девиса, разведрити још постојећу таму, да ће на
гомилану сумњу потрти и њину невиност на видело изнети.
Сваки Американап, коме срце за своју отачбину куца, жалиће,
да тако велики човек као Џеферзон Девис, понизи се и постане про
стим убијцом. И сами његови непријатељи имају основа да желе
Да се истрагом докаже да његова част нема никаквих љага на се.

Правна књижевност.
1. „Преступи у пруској држе ави с предлозима, како ће дру
штво угушити те преступе и како да се преобрази извршење казни“
(Das Serbreфеutbum im vreifiden &tiate nebit Šeridligen su jeiner Betimpa
fully burd tie (Sciellidaft unt Surd, Die Jeform bet &trafoellfiređung. Som
 384 - *

9. pon Valentini). Дело ово написао је управљач пруских апсана Ва

лентини. Изашло је у Лајпцигу и кошта 1 талир и 20 гроша.
Садржина овог дела јесте ово: |-

П. О потреби да се преустроје апсане:

1. Кратак поглед на стање пруских апсана;
2. Преступи у Пруској у њиовим квантитативним одношајима;
3. Докле се пружа то нужно стање;
4. О недостатцима у извршењу казни;
5. Штатистика о личним одношајима преступника;
6. Преступи у Пруској сматрани по квалитативним одношајима;
7. Пропаганде апшеника измеђ себе.
II. Нацрт плана о преустројењу:
8. Како да се спречи преступ у самоме друштву;
9. Како да се преустроје апсане.
Један правнички лист препоручује оно дело овако: „Вредно је
да се прочита ова књига, јер у њојзи говори човек пун искуства,
који скроз и скроз познаје пруске апсане. Обилато је дело ово
са стране културне историје и психологије.“

2) „Предлог с побудала да се састави кривични законик за

северо-немачки савез.“ ((Sinhuuri mit Motiven u einem &trafgejepbude
|-
für b. morb. bent. Sunč, von Dr. prof. R. John). Написао професор Јон.
Дело је изашло у Берлину 1868.
4;
Професор ХолцендоФ страшно га препоручује и вели: „Делом
својим Јон доказује својски како је нужно да се преустроји пру
ски кривични закон. У уводу он говори о томе, шта је задатак

закона и показује начин, како да се то разреши. У томе јошт

представио је јасно одношај савезног кривичног закона к поје
диним законима осталиа немачких држава.“

Г. Г. СКУПЉАЧИМА. Повика са свију страна на неуредности поштанске.

Из Шапца јављају како је неко цео пакет „Правде“ разаслао по срезовима. Из
Пожаревца се жале како је дошло 60 бројева „Правде“ и на ниједноме нема
коверта и адресе. Из Ужице опет доставља један како му је дошао коверт без
листа и т. д. Подобних повика и сувише.
Незнамо како да доскочимо овоме већ да замолимо г.г. скупљаче да од
сада примајv они „Правду“ за све уписнике. Ко би хтео да се прими овог труда
молимо нека се јави.
Уредништво „ПРАВДЕ.“

Шт А и плу и ј м и ик о ик Ст к • А и о н и ћ А у Био r r A. A. v.

i istitutiá-diaste
 Број 13. У БЕorрAДУ 10. МАЈА 1869. Година 1.
Налази три пут у ме- За све српске крајеве
сецу, на 2 табака сва- стаје на годину 72 гр.
- или 8 фор., на по го
ни пут. Уредништво је
- двне 36 гр. или 4 oор.,
на варош капији у кући на три мес. 18 гр. или
Петра Анастасијевића 2. »op. , коједики број
златовезца. стаје 2 г. ч.
ЛИСТ ЗА СВЕ ГРАНЕ ПРАВНИХ НАУКА.

Издалу и уркћују Д. НОВАКОВИЋ, С, АНТИЋ, У, КНЕЖЕВИЋ.

САДРЖАЈ: Нешто о судској полицији. — О покушају. — Централизација. — О промени као уговору. —

Још неколико речи о крив. урачуннв. — Слободна штампа. — Доктор Причард

НЕШТО 0 СУДСКОЈ ПОЛИЦИЈИ.

Il () ЕЛ НЈУ.

од стојана антића.

У кривичном поступку имамо да разликујемо три разне пери

оде; он је састављен из три серије радње, разне по њиховој природи,
и ако све теже ка једној истој цели.
У првој периоди кривични поступак истражује трагове злочии
ства или преступа, преступнике који су их извршили: основе сваке
истраге.
У другој периоди кривични поступак има тај задатак, да оцени
закони карактер самога дела, да шокупи знаке (indices) и доказе зло
чана дела, да рече, еда ли има места тужби противу преступника,
да определи најпосле надлежност самога суда.
У трећој периоди напослетку кривични поступак доводи опту
жена или окривљена пред самога судца, својом свечаношћу он утвр
ђује слободно развиће тужбе и одбране, својим Формама као гаран
тиом саме правде, он обастире целу осуду. -

Ове три Фазе кривнчнога поступка, познате у науци права под

именом: судска полиција, ислеђење и осуда имају како свака по се
узета своју особену мисију, тако и све скупа своју општу цељ. Осо
бена њихова мисија састоји се у томе, да прибаве све оне елементе,
које не само истрази, него и ислеђењу и осуди за основ служе, њи
хова шак општа цељ та је, да предуготове коначно решење о ономе,
за што је сам рад одпочет. -

Судска полиција истражује прве основе ислеђења; ислеђење ка

рактерише дела и скупља оне доказе, који служе за основ претресу;
најпосле претрес оцењујући доказе и дела одводи самој осуди.
386

Поделење ове процесне радње основано је и на природи саме

ствари. Јер никакве тужбе не може бити онде, где поступак не кон
статира какво дело, које би по закону казнимо било, ако она не на
значава каквога окривљенога, ако она не показује никакве основе
подозрења или доказе: Аccussatio crimen desiderat, rem ut definiat,
hominem ut notet, argumento probet, teste confirmet, рекао је јошт
славни римски беседник Цицеро (Cic. orat. pro Coelis. 3). Па и како
би суд одпочео радњу, кад судска полиција неби показала биће онога
дела за које се неки окривљује? Како би смели оптужити или
окривити оне, за које се истрагом јошт није доказала закона пред
поставка њихове кривичности? Најпосле да ли би и сама осуда била
израз истине онда, када се на претресу неби прорешетали принешени
и оцењени докази према њиховим извесним Формама и према њиховој
стварној вредности.
Нужно је дакле да изложимо атрибуције судске полиције Форме
и дејства њене радње пре него дођемо на само ислеђење.
Едиктом месеца Марта 1667. који је створио једног лајтнанта
полицајног, изразило је Француско законодавство први пут ту мисао
да треба оделити оне две власти, које су досад биле стопљене у једну:
власт судску и полицију. „Почем се дужности суда и полиције не
могу често једне са другима сложити, то смо се ми решили, да их
једне од других оделимо, знајући да администрација суда, у коме се
спори и у коме се правда дели, нужно зактева једног савршеног зва
ничника, а полиција опет које је задатак, да утврди мир како пу
блични тако и мир појединога, да очисти варош од свега онога што
може причинити неред, да се стара о изобиљу, и да пази како ће
сваки према своме стању и позиву живети, да изискује једног осо
беног чиновника, који ће кадар бити, да буде свуда присуствујућ.“
Овај први покушај остао је без икаква успеха.
Закон од 29. Октобра 1791. поставио је наново ову разлику, па
делећи две власти, он је определио општи задатак прве. „Народна
скупштина старајући се, да утврди јавну безбедност тиме, што ће се
подврћи казни сви они преступи, који узнемиравају друштво, осетила
је, да извршење ове цели захтева сурадњу две власти, власти поли
цајне и власти судске. Полиција, сматрана у односу на јавну безбе
дност, треба да предходи судскоме раду. Мотрење треба да сачињава
њен главни карактер. А друштво узето у маси суштаствени је пред
мет њенога старања.“
Полиција је административна или судска.
 387

Члан 19. и 20. закона од 3. бримера године IV. јасно је поста

вио разлику између ове две Форме: „Цељ је административне поли
ције та, да се стара за обично одржање јавнога реда како на сва
ком месту тако и у сваком делу опште администрације. Нарочито она
треба да тежи на то да се предупреде преступи. Закони, који се на
њу односе, закони су који састављају део закона цивилне админи
страције. Судска полиција напротив истражује оне преступе којима
административна полиција није могла на пут стати да се не изврше,
она скупља доказе постојеће за те извршене преступе, а њихове ви
новнике предаје судовима којима је законом постављено у дужност,
да их казне.“ * -

Трељар (Тreilhard) у своме излагању о побудама законским обја

сњава ово поделење атрибуција овако: „Шта је то судска полиција?
У чему се она разликује од административне полиције? Док какав
план остаје закопан у срцу онога, који га је сачинио, док га ни један
спољни акт, ни једно писмено, ни једна реч није свету на углед ста
вила, дотле он није ништа друго до једна мисао, од које нико нема
права да рачуна тражи. Међутим ми знамо да има и онакових људи,
који изоштрени у свом послу, мотре на зликовце, продирући у њи
хове најскривеније намере. Такови људи предупређују својом кори
сном предосторожношћу и својим спасоносним мерама, да се преступи
не врше. Ето, то је један од првих предмета административне поли
ције, полиције, која је на неки начин невидима, но у толико савр
шенија, у колико је непознатија, полиција, од које ми толико ужи
вамо, без да знамо колико бриге и труда она стаје. Мотрење добре
полиције не оставља зликовцу нити наду на успех нити могућност
на икакови рад, зликовцу, који је свуда сусрета, без да је игде види,
зликовцу, који хоће да свисне што не може да савлада оне препоне,
које му је случај на пут ставио, без да и помишља да су те препоне
не голи случај, него производ вештине. Други резултат добре адми
нистративне полиције тај је, што се зликовац у њеним рукама већ
находи, чим је учинио први корак да изврши преступ. И ово је тре
нутак где треба и где мора да се појави судска полиција; она не треба
ни часа да почаси, најмање оклевање учиниће да нестане како пре
ступника тако и трагова престуша; треба дакле, да званичници суд
ске полиције буду разасути по целоме царству и да никада не су
стану у њиховоме раду.“ ")
Законодавац од 1808. усвоио је услед тога определење закона
од године IV. члан 8. закона кривичнога поступка гласи: „Судска
T) Locre. Tom XV. p. 223.
25“
388

полиција истражује злочинства, преступе и иступе, скупља од

нsих доказе и предаје виновнике судовима којима је законом ста
вљено у дужност, да их казне.“
Граница, која одељује административну од судске полиције, тачно
је назначена. Полиција административна предузима пре опште но осо
бене мере; она ради било на основу издатих решења било на основу
предупређујуђих наредаба; она врши неку меру предосторожпости.
Овај њен позив састоји се у томе, да удаљи све оне узроке који би
неред причинити могли, да преиначи или да угуши сваку ону радњу
која би на неред раздражити или на умножавање преступа покренути
могла, да мотри на најопасније људе, како би их од вршења зла обу
ставити могла; једном речи, да одржи у грађанству поредак, обуз
давајући изазивања рђавих страсти; зла произилазећа од порока и
дрскости преступника. О овом делу јавне администрације није наш за
датак да се занимамо.
Може се рећи, да је судска полиција уопште један вид истраге
предходеће оној нетрази која се пред ислеђујућим судцем чини. Са
појавом преступа и она се појављује; а посао њен свршава се одмах,
чим је судац у помоћ позват, чим суд почне сам да ради. Њен се
задатак састоји у томе: да означи сва злочинства и преступљења,
чим су ова извршена и „110 00 К(10 T (17% 06 (I у спољном свету поја
вила, да прима сва достављена (dénonciations), да укратко прикупи
у оном случају када је преступник на самоме делу ухваћен све основе
подозрења и доказе њиховог извршења и да непосредно преда власти
судској сва акта односећа се на ову истрагу. -

Из ове дефиниције увиђа се, да је судска полиција двојаког ка

рактера, једног од другог разна. Јер док с једне стране она припра
вља све оно, што је нужно да судац свој рад одпочне, дотле с друге
стране она учествује у том раду само у толико у колико га допуњује,
она предходи и олакшава истрагу али она не сачињава ни један њен
акт, ван случаја где је и овај само провизоран, она прикупља, истра
жује, констатује али она не оцењује, она не донаша решења. С друге
опет стране, ако се управо и не може рећи да она у раду судском
учествује, она при свем том доводи своје порекло од суда, који своју
власт за време на њу пренаша, она и ради у његово име и у њего
вом интересу, она носи на се печат његова карактера, она уподобљава
све њене радње његовима радњама.
Из овог двојаког посматрања проистичу два начела, која треба
да управљају целом организациом судске полиције. У интересу са
мога суда, она треба да има при руци сва она средства која су јој
 389

неопходно нужна у вршењу њенога позива. У интересу пак оних права,

која може повредити — она треба да буде увијена у оне Форме, које
се највише приближују Формама судскога рада.
Полиција судска треба да има при руци сва она срества, која
су јој за рад потребна при вршењу њенога позива. Полиција је око
правде, које треба свуда да гледа и све да види, да буде свуда при
суствујућа, да покрива целу територију са оним срествима која су
за мотрење потребна. Полиција је стража, којој је задатак да викне
на ларму и да о њој извести судца. Њени званичници свакад на опрези,
готови да чују прву вику, готови да прикупе прве индиције казни
мога дела треба свакад на кретање да буду спремни, како би отишли
на место учињена преступа, како би дознали све трагове злочиног
дела, како би назначили све сведоке и како би најпосле предати могли
надлежној власти сва она извешћа, која истрази за основ служе. У
извесним случајима судска полиција носи на се карактер испита, и
по томе треба да је тако устројена да у извесним случајима, очеку
јући посредовање самога судца, узможе предузети све оне провизорне
мере које захтевају околности, она треба да буде оружана са неком
извесном влашћу, и да буде у стању употребити нека срества слу
жећа за обистинење и за рад, на које је уопште само судска власт
Опуномоћена.
Но у исто време радња полиције судске треба да је одевена по
некој судској гарантији, треба да буде с тога, што је она делеги
рана од самога суда што она у име њено ради. Треба дакле да важе
особени услови за оне, који су њени званичници, њихова надлежност
треба да буде опредељена; атрибуције свакога од њих треба да буду
тачно означене; случаји њихова посредовања треба да буду предви
ђени њихове радње у сваком од ових случаја треба да буду формално
ауторизоване; да Формалности, које прате ове радње, буду прописате;
најпосле дејства ових радњи и њихов уплив на решења судска треба
да буду изложена, сходно природи самих дела и власти, са којом су
Њини званичници одевени.
Такова су општа правила која овом материом владају: ми их
наведосмо овде само с тога да добијемо од њих један кратак пре
Глед.

Материја судске полиције много је више пространија, него што

се чини на први поглед да је. Јер она не само што обухвата сва она
права и све оне атрибуције свакога од њених многобројних звани
чника, који у њеној радњи учествују, било то на какав општи или
особени начин, него судска полиција обузима јошт сва она дела, која
390

ови званичници врше у њиховој дужности, све оне мере, које су ови
овлашћени да предузму, све оне Формалности, којих су се ови дужни
придржавати и примењивати, било да их све тачно назначи или да
их определи.

0 П 0 К. у Ш А Ју. *)
0Д II(0B0-А НЕЛИЈА.

ПРЕВОД П. Ј. САВИЋА.

Да се оцени морална важност кажњивих радњи и степен одго

ворности, коју оне имају да натоваре на њихове учиниоце, да се
разликују разни родови и многобројне ниaнсе кривичности, да се из
мере тајне у људској вољи, да се повуче црта, која одваја кривичну
мисао од саме кривице, и да се измери стаза, коју је протрчао кри
вац у своме извршавању, то је најузвишенији и најзаплетенији део
казненога права, а тако исто и део најинтересантнији.
Неко је извршио преступ, и уплашено друштво вапије за каз
ном. Но, кад кривичност има хиљаду разних степена просторије, кад
је оптужени само припремио преступ, кад се је одмах после првих
дела извршења задржао, кад је оставио преступ несвршен, кад је
његова улога у радњи извршеној у друштву споредна а његово у
чешће посредно, кад његову младост замотаваше неморалност ње
гове радње, кад пијанство узбуњиваше његов ум, напослетку, кад
принуда или лудост парализоваше његову вољу и скидаше му одго
ворност са његових дела — како ћемо онда да измеримо праведном
мером ту казну? Закон, који је позван да размери казну према кри
вичности, када јој саставља урачуњивост ваља да предвиди сваку
од отих околности, сваку од отих промена; јер ако само што год
од тога пронебрегне онда већ казна коју примењује неће бити више
у границама моралне правде. Ето, то су оне разне ниaнсе кривич
ности, које су криминалисте разликовали са именима покушај, са
учешће, малолетство, лудило, и т. д.
Ми ћемо у овим чланцима да се бавимо са покушајем.
Тако, докле год мисао једна почива у човечијој унутрашњости
дотле једини Бог има право да тражи рачуна о њој. Она потпада
*) Théorie du code penal par Chauveau Adolphe et Faustin Hélie, quatrieme edition,
Paris 1861.
 391

под људско суђење тек онда, кад изађе на поље, тек онда, кад се
појави у спољним делима. Сogitationis paenam nemo patitur peкао је
Улпијан.“)
Тако дакле, и најразвратнија размишљања и најкривичнији про
јекти остају слободни докле год су само размишљања и пројекти.
Бадава је закону што би их гонио: његова радња пала би пред
немогућношћу; јер се они по самој природи својој извлаче испод
казне. Кад човек, у кога се зачела та мисао о злочину покаже је
каквим спољним делом, онда тек у томе тренутку настаје опасност
за друштво, онда тек може бити одговорности.
Али овде се појављују најважнија питања. На име пак, на коме
делу треба да нападне човека та одговорност? Је ли довољно то,
ако је он само припремио извршење својега намишљаја?
Треба ли да је почео извршење, и кад ће се држати да је то из
вршење започето? Затим, да ли треба, да му следује од првих дела
па до дела најближих злочину гипка и прогресивна казна, у толико
виша, у колико је он ближе к цељи приступио; или треба ли, да
она непрегибна и беспостепена има само један водораван и за прва
дела што извршују и за дела, која су најдаље отишла; за покушај
и за свршен злочин; за злочин којега извршење при свем том што
је свршено, опет је промашено, и за извршење, које је заситило
његова учиниоца кривичним уживањима, за којима је зинуо?

I.

Теоријска начела и црте покушаја.

Криминалисте су разликовали у покушају унутарња дела, спољ
на дела просто припремна, дела што извршују и најзад само извр
шење кад је оно задржано или промашено.
Жеља, мисао, одлука која је тек закључила да учини злочин,
јесу дела унутарња. Ми смо сад баш рекли, да ова дела као чисто
морална не могу бити у власти људске правде. И заиста, ма како
да је извесна кривична воља, опет за то неизмерно одстојање разде
љује тренутак, у коме се она ствара, од тренутка, у коме се извр
шује; њу може поколебати каква запрека, заплашити каква опас
ност, победити кајање. Не може закон ухватити одлуку, која се на
траг повлачи, намишљај, који може ишчезнути. Тек онда, када из
вршење њихово заузме карактер непоречне извесности и стварне
') L. 18. Dig. de poenis.
392

штете, закон може огласити да је то злочин и казнити га. А после

тога, човечанској правди оскудевају и радена средства за кажњење
кривичне одлуке. Она не може премерити савест и окривљивати
мисао; она може ићи само тако ако се одупире на спољна дела
Како ћемо допрети до мисли, до унутарњег дела? Како ћемо ос
нивати осуду на сумњама? Мисао је слободна, она умиче испред
материјалне човечије радње; она може да буде кривична, али не може
бити окована.
У ономе тек тренутку, када је учинилац показао спољним де
лима кривичну одлуку, настају опасности. Спољна дела пак, која
имају да учине какву кривицу или су просто припремна или су дела
што извршују.
Дела чисто припремна имају за предмет то, да олакшају извр
шење кривичне мисли; али она претходе извршењу самога злочина
и тако још га не започину: а то на прилику кад пођемо с каквим
ножем или прибавимо лажне кључеве. Увек се ова дела могу ту
мачити на различите начине. Она нису у нужној и непосредној свези.
са кривичном одлуком; она могу допринети томе, да се само претпо
стави али не и да се докаже та одлука. Само помоћу случајних
предумишљаја, помоћу колебљивих сумња, могли бисмо их пришити
каквој одређеној кривици; а с тога дакле и немогу она послужити
за основу каквој казнености: још је врло далеко растојање од отих
дела до свршење радње да бисмо могли претпоставити, да је учини
лац прешао то растојање без да се зауставио, и зидати казну на тој
измишљотини. Но међу тим неки су се законодавци и у то упустили.
Тако, пруски законик казни припреме злочина али само онда, када
су случајно прекинуте. Границе, које цепају спреме од почетка из
вршења, истина мучно да ће бити вавек одсечне, као што ћемо мало
даље испитати више тегоба, које се појављују у овом разликовању,
али ипак ове тегобе не могу довести у сумњу начело то, да дела
чисто припремна не могу бити предмет казнене правде, пошто су
она врло лабава основа за урачунање кривичне одлуке, пошто је то
важна ствар када учинилац нема вајде да их одвећ дебелом завесом
покрива, и пошто на послетку, закон треба да претпоставља кајање
а не да га одриче.
Дрpштво међу тим може сигурно окривити извесна припремна
дела, кад она прете његовој сигурности; ама та дела биће онда ка
жњена као засебне кривице по њиховој унутaрњој важности и од
лучно од злочина, којег су имале у намери да припреме. Тако да
кле, а да се послужимо примером римскога закона учинилац, који
 393

провали што год у намери да краде, па на један мах предомисли

се или буде принуђен те одустане од тога, може бити оптужен али
само због тога самовољног дела, а не због крађе. Ето, по томе су
правилу закони окривили претње, завере, ношење и држање извес
ног оружја, нагомилавање убојног праха и т. д. а исто тако и ски
тање, просјачење, коцкарске куће, скупљања у гомилу, могу се сма
трати као правна припремна дела за озбиљније кривице а међу тим
се казне као кривице засебнога рода, suis generis.
Још нам остају дела, што извршују.
Јесу ли само она наступила, онда је то довољно уверења за
правду да је ту намера да се учини злочин, онда она сама сачиња
вају покушај, који се казни: и заиста сваки злочин састоји су из
неке заједнице дела, која се стичу у једној истој цељи, а само кад
се једно од тих дела изврши, онда је тек покушај, јер покушај је
почетак извршења. Дотле је учиниочева мисао не извесна; она може
отступити пред извршењем; ама кад је извршење започето, онда тај
предумишљај уступа другом предумишљају, а то је ономе, који би
окончао извршење да га није смео какав случајан узрок.
Казна почива на овоме потоњем предумишљају. Јер ако није
могуће учиниоцу да одустане и да прекине злочин — онда већ то
неће бити прост покушај, него извршен злочин. Zреба вавек имати
на уму то, да ли за кривца има још могућности да сам своје
вољно одустане, јер погућност својевољнога одустанка језгра је
у покушају. Ако се тај одустанак догодио по самој вољи кривчевој,
онда закон затвара очи и опрашта, изузимајући случај кад дело свр
шеног извршења само по себи саставља какву кривицу suis generis.
Али ако је сад тај учинилац уплашен случајно у сред његова зло
чина, онда закон не може да зна, какав је био покрет у његовој вољи
у онај пар, кад је наступио тај случај; јер може бити да је он сам
Од своје воље зауставио извршење злочина, а може бити да га је
задржао страх или покајање. Но свакако је извесно то, да је он одлу
чио да учини злочин. Извесно је, да је он започео извршење: а та
два дела довољна су за то, да се озакони казна, пошто се учинилац
не може заклонити за кајање, које се још није никако појавило, на
рачун тога, што би се оно могло доцније појавити.
Тако дакле две суштаствене црте показују покушај, који се казни:
почетак извршења материјалнога дела, јер докле се није дошло до
тога дела дотле нема још никако покушаја; и могућност да се сво
јевољно обустави то извршење, јер пошто престане то својство, онда
ту није више покушај већ је свршен злочин Ове две црте изведене
*
394

су доста чисто у казненом Француском законику од 1810. Законик

овај казни покушај само онда 1) кад је он појављен спољним делима
и кад је за њим следовао почетак извршења; 2) кад је обустављен
околностима, које не зависе од воље учиниочеве. А отуд излазе ова
два последка: да једно спољно дело, испуњено ради извршења кри
вичне одлуке, није довољно за то, да састави покушај, него треба
још и једно дело извршења; а и то, да покушај може бити сваки пут
обустављен вољом учиниочевом. То су она два начела, која положи
смо, па и ако су непозната неким римским законима, ова два начела
међутим су опет одржала победу у практици и у науци са дубоким
разлогом, што га имају на својој страни. Научници признају поку
шај тек онда, кад је његов учинилац дошао до извршења онога дела,
које је најближе кривици, и тај покушај биваше кажњен само онда,
када је био задржан случајно. У осталоме, већина страних законо
даваца усвоила је определење Францускога законика. У бразилијском
закону и у пројекту белгијскога закона налазимо то опредељење од
речи до речи; налазимо га још, истина у другим речима, у стату
тима њујоршким, који казне покушај онда, кад је кривац учинио
какво дело извршења; најпосле и у аустријскоме казненом законику,
који исто дело казни онда „кад је зломисленик предузео дело, које
иде на дејствително извршење злочина, и кад је он у извршењу пре
пречен само оном немогућношћу или запреком, која не зависи од ње
гове воље, или изненадним случајем. И сам пруски законик усвоио
је ове црте пошто примењује каштигу „за онога, коме је прост слу
чај стао на пут те није остварио последње дело, које је нужно за
извршење злочина.“
И с овим можемо разрешити прво питање, што га положисмо
у почетку овога чланка.
Но млого је заплетенија ствар определити количину каштите за
покушај.
Бекарије прави овако разликовање у казни: „И ако закони, вели
овај публициста, не могу казнити намеру саму по себи, опет зато не
може се рећи да радња, којом се започиње каква кривица, која озна
чује вољу да се она изврши, не заслужује никако каштиту макар и
мању од оне, што је одређена за злочин који је већ у извршавању.
Каптига је потребна с тога, што је нужно да се предупреде и сами
први покушаји злочина; али као што може протећи неко време из
међу тих покушаја и извршења, то је добро да се задржи већа ка
штита за окончан злочин, те да остану за онога, који је тек запо
чео злочин неколике побуде, које би га одвратиле те да га не оконча
 395

Филaнђерије не усваја никако ово мишљење. Он држи, да

покушај, а то ће рећи воља да се повреди закон, изјављења радњом,
коју тај исти закон забрањује, треба да се казни као год и свршен
злочин. Кривац је, вели он показао сву своју развратност; друштво
је жалостан пример у њему видело. Ма какав да је успех покушаја,
- опет нетреба никако да тражимо у њему две побуде, па да га каз
нимо. Један само узрок треба дакле да произведе једно само дејство
а то ће рећи једнакост каштиге. Сви криминалисте, који су писали
после Филaнђерија, борили су се ревносно против ове науке. Кар
мињани у Италији; Фајербах, Митермајер, Вебер, и Бауер у Нема
чкој, Легравран, Карно, Роси, у Француској потврђују с једнаким
убеђењем да покушај злочина, задржан делом независним од воље
његова учиниоца, треба да буде кажњен каптигом мањом од оне
каштиге, која је одређена за свршен злочин.
А ово потврђивање савршено правдају разлози, који су црп
љени из тачне оцене покушајних дела. Покушај је, да речемо, пре
кинут случајно; но да ли би био свршен злочин и без тога случаја?
Закон може то претпостављати, али то је само једно нагађање. Кри
вац беше на путу кривичном, ама он би се могао и задржати. Зашто
да млслимо да грижа савести не ће доћи да се постави пред њего
вим корацима пошто се он приближио одређеном времену, пошто је
већ дошао злочину тако рећи око у око? За што да сумњамо о томе
да може бити покајања? Нека законодавац слободно уведе у закон
надање на морал и релиђиозан утицај, који у тренутку наступа и
побеђује, па ће сама та мисао бити довољна да да разлога за убла
ЗКáВАЊе КаDЦТИГе.

Но и самоме друштву у интересу је, да разреди каштите на

степене; јер је његова корист да предупреди злочин. Постепене ка
штите су као оно преграде, које се подижу непосредно пред крив
чевим корацима. Он се ослобођава кад први пут крочи, али на сва
ком кораку даље прети му све ужаснија каштига; а ове плапње,
које се све више умложавају, могу га зауставити и оставити не
окончан злочин, који је он испланирао. Ово је разлог који је дао Бе
карије: „Добро је да се задржи већа каштита за свршен злочин с тога
да би ономе, који га само започне, остале неколике побуде, које би
га одвратиле да га не сврши.
Напослетку законодавац треба да узме у призрење и то, што
није извршен злочин. „Ми мислимо, рекао је Роси, да се опште
мнење и јавна свест држе једнога истог гласа: кривица није свр
шена, дакле казна треба да је мања.
396

Не треба да допустимо да се подједнако воде на губилиште

овај убилац, којега жртва већ лежи у гробу, и онај, којега се на
значена жртва, благодарећи томе што је покушај пресечен, налази
може бити међу гледаоцима његова мучења.“ Овако исто разми
шљање налазимо у приметбама Француског апелационог суда на про
јект њихова казненога законика од 1810. „Макар да се могу зами
слити Бог зна како отежавајуће околности злочина, опет друштво
се има жалити нањ мање онда, кода он није нимало крви просуо,
него онда, када је оно истим злочином изгубило једнога од својих
чланова. Злочин је свршен у овоме потоњем случају, а у ономе дру
гом није; и ма шта да се може рећи да је било у изјављеној крив
чевој вољи, остаје вазда истина то, да је стварни свршетак злочина
далеко за собом оставио сваки уображени страх покушаја.“ Заиста
закон има два основа да разреди каштиту на степене: кривичну на
меру и следство злочина, што ће рећи штету и узнемирење, које је
произведено. Но ова потоња основа не може се десити у простим
покушајима, или баш и ако се деси, а оно је бар у нижем степену;
закон треба дакле да држи у томе рачуна оптуженом. Његов зло lji
чин није произвео никакву штету; он није добио кривична уживања,
која тражаше; друштвена је опасност споредна, кажњење треба да
кле да буде слабије. И сама јавна свест не захтева такву освету; а
отуда су толика ослобођавна поротничка решења, која је закон ове
ковечио тиме што је разредио каштите на степене, и која не устеже
се порота изрећи, кад увиди ужасну равнину, што под једну исту
каптигу потчињава и покушај и свршен злочин.
Сви напреднији народи дали су у осталоме готово једногласну
санкцију овоме начелу ублажавања казне код покушаја. Законици,
аустријски, Брепублике Боливије изриком га постављају. Пруски за
коних прописује за покушај мању казну од обичне казне; и ако се
кривац задржао на првим делима, злочина намера треба да буде „кажње
на према томе, у колико је изостао покушај од потпунога свршетка.“ Ма
ђарски закон такође мери казну по важности свршених дела. Статути Њу
јоршке државе и законик ђурђијански прописују саразмерну казненост,
ако се покушано дело казни смрћу, онда се покушај сам казни са де
сет година затвора; ако се покушано дело казни затвором, онда се
половина те каштите примењује за сам покушај. Луизијански зако
ник, који је избацио смртну каштигу из реда својих казнености,
полаже апсолутније правило: да се примени за сам покушај половнна
оне каштиге, којом се казни покушано дело. На послетку, пројект
белгијскога казненог законика отступио је у овом смотрењу од Фран
 397

цускога закона, и у својем чл. 2. вели: Сваки покушај . . . да се

казни оном каштитом, која је прва испод оне, што је одређена за
свршен злочин.“
(Продужиће се.)

ЦЕНТРА Л И 3 А Ц И ЈА.
(Продужење.)

Како да се разреши овај појав? У нашем лакомисленом карактеру,

несталности, промени наших мисли -- тако се одговара са сваке стране.
Свуда и свагда остаје тема: Влада је апсолутна зато, што су
Французи лакомислени па им је потребан господар или тутор.
4. када владе по неком времену падну, то је зато што су Фран
цузи нестални, они брзо свашта огаде и вољу промену.
Не могу моју отачбину да браним таквим мерама, ја сам јој све
моје силе посветио, не ласкам, не варам, јер сам за дворјанина стар,
но истину говорим. Не одричем да Француски карактер воли новости
и промене, и да има у себи природне живости. Мора се признати да
наш карактер нечег органског за основима, јер се је толико времена
одржао, и данас је онакав исти каквога га је Цезар у коментарима
од пре 2000 година описао. Но институције су за народ што је
васпитање за појединога човека, оне су за то да му природне
недостатке исправљају, но морало признати да нас је то васпи
тање до данас милоилазило.
Наше владе су мало права имале да се на наш карактер туже,
и да из наше душевне немоћи себи корист вуку, јер су ова својства
понајвише њихово дело, и ако су владе често биле жртве ових свој
става, саме су криве. Шраведно је речено да су све наше револуције
биле самоубиства.
И опет се поред толике несталности, на коју се толико виче а
нико не ради да ју сатре, може наћи и сталности у карактеру Фран
цускога народа, н. пр. њубав према слободи. Ово је истина инстик
тивна код свакога човека, а код Француза је прешла у крв. Ако у
суштини и немамо слободе, имамо бар одсјајак њезин, и ако је не
уживамо, ми се не стидимо да крв и новац дамо да је другоме на
бавимо.
И ми смо као год и други народи били у времену попуштања
и падања, а почем су нам искушења млого строжија и у млого ве
398

ћем степену била, то је и падање у већем степену било. Но ова вре

мена несу дуго трајала, и наша добра природа доби надмоћje.
Ја сам на моме политичкоме путу млого таквих непогода пре
трпео, по кадкад сам почео већ малодушан бивати, почео сам поми
шљати, може бити да се боримо против погрешака које је немогуће
поправити.
Тада сам био неправедан спрам мога отачаства, јер сам мислео
да се је љубав к слободи сасвим угасила, но варао сам се, она се
рађаше са новом снагом. Један ми пример паде на памет. Ја сам био
пријатељ ђенерала ЛаФајета, увек ћу се његове очинске љубави се
ћати. Пошто се је овај велики човек борио за слободу у новоме свету,
нестаде га са позорнице догађаја. Револуција, царство и народ чи
њаху се да су му заслуге заборавили. Више од тридесет година жи
вео је овај човек од свију заборављен, но о јулској револуцији он
постаде идол и неограничени госuодар народа. А зашто? То не учини
надмоћје великога ђенија, то не учинише сјајне победе, које би као
народна традиција једнога дана на видело изашле. Не, ђенерала Ла
Фајета обожаваху с тога, што је својим начелима тако дуго време
веран остао, поштовање слободе пробудило је се из дубока сна, и
донело је староме ђенералу ЛаФајету такву популарност, какву ретко
ко у својој отачбини доживети може.
Не треба да очајава народ који је тако неочекиванога полета
способан, а пре свега недам рећи да је природа Францускога духа
таква која се неда помирити са слободом. Томе духу није ни до сада
љубави према слободи недостајало, већ нужних услова слободе.
Ја неверујем у судбину која народе постиже, а још мање да
нам судба у карактеру лежи, да са анархије на деспотију, а са де
спотије на анархију идемо, и да не можемо никако паметну владу
да одржимо, то би био тужан знак наравствене несавршености. Не,
Француска неје судбом одређена да наравствене силе у непрестаним
револуцијама троши, и да за остали свет буде једнако предмет страха
и огњиште немира.
Они који веле да смо из лакомислености и нашега темперамента
револуционарни, доказују с тим да сами лакомислено и без позна
вања и без посматрања суде. Добро је да опоменем на једно време
које такве прекоре одбија, на годину 1789. Пре тога времена осам
векова неје било у Француској револуције. Да ли су били тада Фран
цузи озбиљнији и сталнији но данас? Ја мислим противно да нам је .
карактер после толиких искустава и искушења сталнији и озбиљнији
постао. Ја међу нама не видим ништа што би ме могло на Маркиa,
 399

старе комедије Маскарила и Бомаршеовога Фигара опоменути могло,

а и сјајне Руе из дворова наших владалаца залуд ћемо тражити.
Наши се уговори не закључују као у временима Фронде песмама
и сатирама. Плаћамо колико и у време Мазариново но ретко певамо.
Мало су нам прилика за певање дали ужасни дани конвента,
тешки експерименти са нашим репрезентативним институцијама, под
обема гранама Бурбона, и најпосле убиства, устанци народа и рево
луције.
Не тражимо узрок револуције у нашој лажно изнесеној лако
мислености. Узрок лежи у погрешности наших политичких и соци
јалних установа, у превеликој концентрацији државне власти, у пот
пуноме растројству и неслози друштава, у потресима равнотеже из
међу владе и индивидуалних сила, једном речи у централизацији
Млоштво одговорности које је та централизација на владу на
товарила, дух непријатељства, неповерења и опадања, који је она у
народ уселила, грдна несразмерност између престолнице и области,
коју је опет она начинила, противности које је свакој реформи по
ставила, опасности или промене владе, које је она умложила, то су
толики извесни узроци револуције, па када се све те несреће у на
роду саставе, онда му мало одмора између једне и друге револуције
остављају.
Да прегледамо сваки узрок појединце.

1. Млоштво одговорности владе, недостатак одговорности појединих.

У политици има једно правило које се не може мењати, а то
је: Власт и одговорност стоје у нераздвојеном непромењивом
односу једно према другоме. Право које ти припада неможеш ни
створити ни добити, а да са собом не носи власт коју над стварима
имац, и неку извесну легалну и моралну одговорност. У колико се
умложавају права централне власти државне у толико и одговорност.
Када поједини учешћа у јавним пословима нема, тим нема ни
Одговорности, нити зна за одговорност. Ово га савршено води да сваку
погрешку влади приписује, да криви владу за све што је њему као
појединоме штете донело, и за све што неје његовим жељама одговорило.
Све су револуције постале из ове превелике одговорности владе,
и савршене неодговорности појединога.
Онај писац који вели да је централизација за појединога ко
pисна, кога сам напоменуо, пита: „Шта уче грађани када упра
*љају сажи својим скупштинским и општинским делила?“
400

Уче ствари које су најнужније те да се одржи и држава. Јер

њихова искуства у тешкоћама са којима се сви боре, уче оне, који
заступају интересе људи и управљају, који се сусрећу са страстима
људским, уче их како ће о овим тешкоћама да воде рачуна. Уче да
виде да и дела имају власт, и да неће увек да иду по нашој жељи,
уче се трпељивости и пажњи која је ограниченим народима непозната.
Када дође до тога да народ не верује влади да има тешкоћа,
које су за сваку администрацију везане, и када почне владу за сва
шта кривити, онда нема дугога споразумлења и мира међу њима. Онда
ће се народ опрети влади, којој је увек одан и понизан био, и што
је већа снага уображења, што је живљи дух код народа, у толико
ће брже овај неизбежни природни резултат доћи.
Ево нас опет учи Монтескије: „За народ који је од при
роде или због климе не стрпљив, најбоља би била влада, под ко
јом се та не стрпљивост неби могла одржати, у односу на оно
што је тој не стрпљивости противно. Ропство почиње у сну но
народ који нигде мира нела, тешко ће кадео д заспати.“ (Дух закона)
Тако дакле наша мнима измишљена несталност, у место да би
централизацију нужношћу учинила, а она прави све горе опасности
које централизација доноси.
Макар био владар са свима могућим даровима снабдевен, опет
не може себи ласкати, да ће моћи дуже времена духовне хране да
вати народу, ком се приписује јака снага уображења, промене.
- Овај основ разрешава другу неку загонетку , која је Францу
ској својствена. Неодговарајући разумним жељама народа, свака је
наша влада временом слабила.
Узрок је што су сваким даном опадали побуђаји и интереси
из којих су владе изашле, друго што се је сваким даном број не
задовољника увећавао, што грдну одговорност влада на себе навлачи.
Ову истину признаје поменути шисац, но даље у заносу вели (стр. 15).
„Централизована ће власт изазвати револуцију са свима
неним природним сљедствала као, повредом поретка и права,
на коцку ће ставити мир и сигурност народа. Земља у којој је
власт подељена не на да се боји ове опасности, јер она нити има
поретка ни права, нити мира и народних свеза.“
Хвала Богу те несмо приморани да чинимо избор између ове
две екстреме.
Млоги су народи избегли ову алтернативу којој ми треба да
подлегнемо. Да поменемо само земље које су нам најближе. Ингли
ска, Швајцарска, Белгија и Холандска избегоше револуцију коју
 401

терана централизација прави, па опет зато имају поретка, права и

социјалнога благостања.
На сваки начин да би централизација скупље искупљена била
непрестаним немирима и периодичким револуцијама. Она ваљда блажи
револуције што одпор гази и гњечи, но зато баш пре и букне. Ре
волуција је ужасно сретство, па да би је избегли, бацимо мало те
рета и на грађане, па ће с тим влади лакше бити.
Све су се владе до сада трудиле да своју власт увећају, а с тим
и више одговорности на себе навуку. Први господар Француске који
би од овога уобичајенога правца одступио, и који би грађанима дао
власти а с тим и одговорности, тај би владар не само либерализам,
но и велико политичко разумевање показао, јер би праве тајне услове
СВОГА ОПСТАНКА НАШАО.

2. Несразмерност престолиице.
Друго опасно дело централизације је огромно увеличавање пре
столнице, трошком провинција; ово је болесно стање, које је лажне
врло лепо дефиновао, кад је 1848. у скупштини за конституцију ре
као: „Ваша је централизација капља (Schlag) у центружу, и не
лоћ у екстрелитетила.“
Сасвим је природно да централизација тера људе у оне пределе
где има више и лакших сретстава за живљење, где има више рада,
где се надница скупље плаћа, где се може лакше и слободније жи
вети, где сваки може лакше имати материјалних и интелектуалних
уживања.
Какве привлачне силе има Париз на департаменте, такве исте
силе има и свака главна варош у провинцији на народ, који у тој
провинцији живи. Отуда долази да сељака све мање а варошана све
више има. Ово је жалостан знак у нашем времену, и ако неје једини
који му је својствен.
Да ли је ово корисна организација, да ли је добро уређење дру
штва? Неје са моралне тачке гледишта, јер се људство у великим
варошима квари.
Неје корисно ни за расплођавање, велике би вароши брзо изу
мрле, да их не поднављају обитаоци села.
Од 1842—1846. растао је број људства у Француској са 286.000
Душа а сада је тај број спао на 36.000, отуда се може увидети да
се људи селе из оних места где су им сретства за живот боља, у
вароши где пропадају.
Пр а и да 26
402

Веле да су велике вароши огњиште наука, просвете, па и саме

независности. Овим гомилањем избегавају људи свакидање мучење *
|
владино, чувају слободу и свест у сред назадка остале Француске, d
|

па када власт постане несносна, а они је лако униште.

Не одричем неку чест користи коју централизација у овоме по
гледу доноси, но опасности и штете претежу корист. Париз би и без
тих опасних и вештачких дејстава које му централизација прави, још
обилатији био у благу и духу, а тим би на вештине и науке имао
већа утицаја, а идејама би нужна полета дао. Ова би иницијатива
била у толико боља и кориснија, у колико би мање власт на њу
уплива имала.
У провинцијалним варошима нестаје старих породица, које су
неке традиције задржале, прилично независно живеле, лепим приме
pима напред ишле и тиме мишљењима либералан и добар правац да
вале, и у тешким приликама великога уплива имале. Ове породице
падају једна за другом у провалу Париза, а то је неизбежно. Њих
не веже ништа за њихово место рођења, шта ће тамо да раде? Тамо
је сав интелектуални, морални и политички живот изумрео. Лакоми
трговчићи и млоштво чиновника, то је остало провинцијалним варо
шима. Оне више немају свога живота, своје особености у ношиву и
обичајима. Све се то што више може угледа на париски живот.
Шта се говори, шта се ради, шта мисле у Паризу? то им је пред
мет говора и забава. Из Париза долазе идеје као и мода, отуда се
очекује промена владе, па се такве новине врло равнодушно примају,
као год да се то провинција ништа не тиче, и као да су већ савр
шено изгубили свест о својим дужностима и правама.
Као да је Париз нека особена сама за себе управа, као да је
у њему веко друштво, чији се природни утицај духа, учињених за
слуга у гомиле збира, као да има у њему неке више власти која над
расположењем и бурама масе влада, и неда да револуције никну.
У провинцијалним варошима влада празнина а у Паризу забуна.
Ту ти је грдни неки мравињак који ради, троши, забавља се без ика
квих свеза. Живе у једноме шредграђу, у једној кући без икаква са
обраћаја, сретају се а непознају се, нема ништа што би их уједи
њавало, а на име општинских институција.“) Неколико корпорација
које су под полицајним надзором, то су једини скупови где се неки
људи састају. Право је речено да су обитаоци Париза нагомилана пра

*) Садање устројство Париза раскида н оно мало свеза, које су негда гра
ђане из једнога предграђа упознавале и у саобраћају их држале.
 403

шина, па када је вихар понесе, онда се неможе ни водити ни уз

држати, онда све руши све на коцку меће, и нема друга закона ван
случаја.
Владе које ту опасност могу да предвиде, вечито ће пазити на
тачку, где им се живот концентрише. Знају да им је смрт кад се
на ову тачку удари. Оне ће дакле сву снагу, сва помоћна сретства
и сав рад управити на ту тачку. Народ несме ни тренутка бити
безпослен, јер што више ради, тим мање времена има да на зло
мисли, но владе се варају, тим оне горе чине, тим све већма ватру
распаљују. И друштво зна за ову опасност која му се приближује,
погрешкама или боље рећи недостатком организације. Отуда долази
страх и зебња, која често меће кредит на тешка искушења. Зато се
страше у неким случајима они, који су живот државни у себе кон
центрисали. Чудно је доиста што је страх постао осећање онога
народа, који је личном храброшћу дошао до великога степена. Но
тај осећа да је погрешкама својих институција постао играчка сва
коме случају, и да је свима могућностима изложен. Скоро ће вој
ници 20. Март, а скоро ће радници 24. Фебруар опет обновити.
Скоро ће доћи дан који ће бити некима опоравлење Ватерла, а не
кима повратак јунских дана.
Рђава је и опасна организација која је у мало година народну
ексистенцију и друштвени ред на коцку метнула, а последње је
време да се поправи.
(Продужиће се.)

0 ПРОМЕНИ КАО УГОВОРУ.

(Свршетак.)

При свима уговорима, главна су ова два гледишта: Кад се сма

тра уговор за закључен а кад за извршен 2. У првом гледишту
посматра се уговор — сагласије; — у другом опет остварење његово.
Ако уговор оцењујемо по сагласију, — ако питамо, кад је уговор
пуноважан, одговорићемо: „Кад се уговорачи сагласе — и то је
онда уговор сагласни — саизвољни. Ако питамо кад ће се уговор из
вршити; одговорићемо: онда, кад се преда ствар — предмет уговорни
- и тада уговор добија име предајни. Овај други истиче из првог
- и као што сваки закључак, треба јошт и реализирања то можемо
казати, да је саизволење без остварења идеалисање, које нема ни
26“
404

какве вредности. Колико вреди саизволење по нашем закону види се

из Š. а 291 у ком се каже, да покретна ствар постаје онога,
коме, се најпре преда, а ако ју је сопственик обећао дати дру
гом, одеовараће.“ Према овоме савршено се оправдава мој навод,
да су саизволни уговори пуноважни — и да предаја није суштина
уговорна. Из овога даље даје се извести следеће:
„По досадањем сваћању код предајни уговора мора бити пре
даје, дакле набављач добија сопственост тек од времена кад му се
ствар преда. До предаје он није сопственик. Питање је а ко је? Кад
он није, онда је онај, који ју је досад притeжавао. Но да видимо
сад, шта је сопственост. Она је „овлашћење сопственика да и пра
вно и физично може савршено располагати са ствари.“ Питање
је сада да ли онај, који је обећао ствар пренети на другога, има
право да савршено располаже са ствари, које је он сопственик.? По
наведеном Š. у 291, ако ту обећану ствар преда другом одговараће.
Кад одговара, он није савршени господар те ствари, нема подпуног
права сопствености — није дакле ни он прави сопственик. И тако би
на први поглед испало да је ствар ничија. Али то није. Досадањи
сопственик обећањем својим, изгубио је правну сопственост и усту
пио набављачу. Набављач је тако постао правни а сопственик стари
Физични сопственик. Онај држи ствар правно, овај Физично. И тако
би се онај пре јавио као сопственик, а овај као притежач.
Већина доказује противно, одобрава деобу уговора на саизво
лне и предајне а то доказује овим:
„Кад се признаје да постоји двојака сопственост фактична и
правна, онда се мора одобрити и деоба уговора на саизволне и
предајне; јер уговор према сопственику правном остаје само саиз
волан — а према Фактичном предајан.“
Мишлење ово ја немогу одобрити, а ево из којих узрока:
При сваком уговору морају се замислити две стране два уго
ворача. О сваком предмету морамо замислити један уговор, јер ис
крснели други поништиће први. Кад ствар овако стоји, кад дакле о
једном предмету један уговор постоји, онда тај уговор не можемо
другчије ни замислити, већ као уговор основан на саизволењу — a
остварен предајом; уговор, који ће бити и саизволни и предајни.
Споменуто мишлење, које обара ово, замишља о једном истом пред
мету два уговора. Замишља на једној страни уговор остварен — а
на другој неостварен — дакле просто саизволење. И при једном и
при другом предмет је један исти. Но као што реко, о једном пред
мету мора постојати само један уговор, — који по појму набавине
 405

мора бити и саизволан и предајан — онда се као правило мора по

ставити: Свака набавина условљена је и саизволним и предајним
уговором. Учињеним а не испуњеним обећањем набавина се не задо
бија. Обећач је својим непоштењем преокренуо појам набавине. Ме
сто Фактичне и правне оставио је свог захтевача у самој правној
сопствености. Тиме је направио изузеће —- а на овом се не оснива
природа уговора. Посматрач уговоре несме нигда посматрати једно
страно. Јесу ли две воље при уговору дјејствителне онда да би се
уговор характерисао и појмио, морају се обе воље и оценити.
Јошт даље даје се примјетити да обећачев уговор према захте
вачу није просто саизволан. Захтев постоји, — обећање постоји; —
али нема предмета. Место уговорног предмета правном сопственику
— захтевачу — остаје право на накнаду. Накнадом уговор постоје
и предајан само у другом виду. -

Сад да пређемо на определења нашег закона, те да видимо,

којих се је начела придржавао наш законодавац.
Законодавац наш, као што се из целог закона види прпбегавао
је час римском праву, — час је опет удешавао правила по духу
народњем, и немајући духа и одважности да се савршено отресе
римских појмова онде где их наши појмови потискују, он истина
одступа од њих али само у толико, што јим не придаје закону —
обвезну силу, већ их оставља на вољу уговарајућим странама. Ме
сто да је поставио предају као језгрени елеменат прибавине, он је
поставља као могућу, као моменат спољни од ког уговарајуће стране
могу и одступити. У томе законодавац одступа од појма римског пра
вознанства и приближава се духу народњем Но у колико се је уда
лио од начела римских при овом уговору промене, толико је исто
заостао иза духа народњег у општим определењама уговорним —
нарочито у одељку о предаји (Š. 285-304 зак, грађ.) Уопште што
се предаје тиче он се држи римских начела —- али у појединостима
Одступа од њих. -

Тако говорећи о промени он сматра исту као свршену онда

чим једна страна нешто обећа а друга то прими. Из даљих наређења
Види се да закон наш при промени поставља два случаја:
1) Кад није опредељено време за предају; (S. 632, 635, и 639
грађ. зак.)
2) Кад је опредељено (ŠŠ 634, 636, 637, и 638.)
Кад је први случај, онда се права и обвезности управљају по
времену захтева. Од дана кад један уговорач захте ствар у промену
 406

мењају се доондашњи одношаји, и уговорач један добија сопственост

над ствари другог уговорача.
Ако је време опредељено онда је по себи јасно, да сопственост
наступа од тренутка, кад предаја треба да се и удјејствује. И отуда
се дају објаснити оне речи Š-а 637 које кажу „4 ко би се међу
тим временом квар учинио, то је дужан сносити онај, код кога
је са вар.“ То међу време може бити само код оних уговора, код
којих је одређено време за предају, и рачуна се од дана, кад је у
говор закључен, па до тренутка предаје.
Но при општим определењама о предаји, наш је законодавац
одступио од ових појединствених правила при промени, и пригрлио
је опет римске појмове. Тако у 8-у 287 грађ. зак. каже: „Покре
тне стваре прелазе на другога онда, кад се предаду из руке у
руку“ а у 8-у 289. „И онда кад се онај који је држао ствар до
сад као своју, изјасни, даће је држати у иле другог“ (кратким
путем — brevi.) Првим Š-ом он сматра предају као суштни елеме
нат — и тиме је дошао у сукоб с Š-ом 632, где ова управ није ни
шта јер док се она онамо јавља као закона — обвезна — без које
нема прибавине, дотле је овди она само остварак — или управ след
ство — ком је нешто напред предходило.
Питање се сада рађа: Како ће се изравњати ова два SS-a и
која ће од њи имати превагу? Према постављеном начелу последњи
Š као шпецијални одржава превагу над првим као генералним —
општим. “” “ *

Што се тиче š-а 289, у ком предаја бива кратким путем ја га

сматрам за излишан јер ако је прибавина предајна, онда неможе
бити оног изјаснења, — а ако је уговорна онда се и по себи разу
ме, да сваки уговорач постаје одма сопствеником ствари другог у
говорача, ма се онај, и не изјаснио, да ће је држати у име туђе.
Као што се види овди се је мало обазирало иа дух и обичај
- наш. „Руковиће“ и „дата реч“ mº су па се прибегло к оста
релим Формалитетима. -

Законодавство хтеде једним махом и једним кораком да изиђе

из таме на виђело. Оно убрза са развићем правним, мислећи да ће
законодавством живот културни нашег народа упоредити са осталима
европским. Тиме оно преокрену утврђену мисао о изворима права.
А отуда истече начело: „Да се одношаји управљају по законодав
ству, а не закокодавство по одношајила и животу народњем.“
Урош Кнежевић.
 407

Н001

ЈОШ НЕКОЛИКО РЕЧИ () КРИВИЧНОЈ У РАЧУНИВ00ТИ.

Н0!

у : (Свршетак.)
иђу
кога
У 11. броју “Правде“ одговорио нам је г. Максимовић на на
е)
ших „неколико речи“ печатаних у 8. броју истог листа.
eј
Из узрока што мислимо да је излишно понављати оно, што смо
једном рекли, неби требало да одговарамо, но како г. Макс. главно
прећуткује а споредности цитира, то смо принуђени да се још јед
jЛИ) ном вратимо на исто питање. Шта се тиче г. Макс. неби одговарали
pt. да нас се не тичу г. г. читаоци поштована листа „Правде.“
Пре свега г. Макс. вели: „да не би имо шта о главној ствари,
да говори, да несло по његову мнењу ствари погрешно узимали и
отале неко чуђење изводили, којег неби било, да смо с” пажњом
његов чланак „о кривичној урачунивости“ прочитали.“
Ако је г Макс. оно мислио пто и писо, онда нема право ово
што говори; но ако је једно мислио а друго писо, па се у след тога
није умео да изрази, онда је његова кривица, а ми се једино тешимо
тим, што се несмо навикли да погађамо шта ко мисли, но да видимо
ко кога не разуме и дал је истинито навођење г. Макс. да смо ствари
погрешено узимали и изводили. —
Одмах у почетку г. Макс. правда се: „да није посебно о неха
тним делима говорио, него је само уз нека дела нехат споменуо,
и по томе вели: да су неосновани наши наводи, што из његова
чланка изводило да је неа ат у опште неказним.“ Дали је г. Макс.
посебно о нехатним делима говорио или не, то је друга ствар, и о
томе није реч. Да се пак може из његова чланка извести, да је не
хат у опште неказним, казасмо и пре а и сад кажемо да може.
Да ово докажемо навешћемо следеће:
У свом чланку г. Макс, вели: „да се за урачунивост тражи
намера.“ Шта значи то г. Максимовићу? У српском језику то значи:
да у свима ненамерним, — дакле нехатним делима нема урачуни
вости; а чим нема урачунивости, то нема ни кривице, па следствено
ни казнивости. Да се нз овог очитује истина да је нехат у опште
неказним биће сваком јасно, а ако г. Макс и овом приликом не
увиди, да је овако у ствари, онда му несмо криви. —
Накратко: казати, да намера спада у цифру елемената, који
праве урачунивост и ограђивати се против навода „да је нехат у
опште неказним“ — нелогично је. Другим речма, убројавати намеру
 408

у услове урачунивости, и бити мнења да је нехат казним, значи:

бити мнења два супротна мнења. Да ли се пак може с основом овако
шта говорити, и да ли је ово наше неразумевање или г. Макс. оста
вљамо јавности нек цени. —
У одговору свом г. Макс. обишо је 5 услова урачунивости, и
не рече ни речи чим би потро наше наводе о овој ствари. Дали је
тим г. Макс. одобрио прећутно наше наводе, као што би се могло
извести из ових његових речи: „да неби имао шта о главној ствари
да говори,“ или је оставио то за други пут да нам каже, то он зна?! —
Прећутавајући тако главну ствар, која је и узрок нашем спору
г. Макс. само овлаш додирује нехат, а од половине свога разговора
па до краја вечито збори о пијанству, па на основу тога а помоћу
неких ауктора труди се да побије наше наводе о овој ствари. Но ето
нас и тамо, да видимо колико вреде наводи г. Макс. —
Као што се види, г. Макс. правда се да је разликово потпуно
и непотпуно пијанство, и потоме пребацује нам да је неоснован наш
говор, што обратно овом велимо. Но дали се из речи: „да нема из
винења, дакле да има ураћу нивости онда, кад се ко вољно опије
с намером да се окуражи у остварењу намишљена дела,“ даје
извести та разлика, ми невидимо. У овом чланку г. Макс. наје пра
вио те разлике, а ако је правио само у глави, то је друга ствар.
Свакојако овде је подразумевано потпуно пијанство, јер за непот
пуно пијанство излишно би било ово и наводити, почем се то стање
и иначе не извињава. — Даље поставља г. Макс. питање: „дал је
казнило дело, које је човек напред смислио а у пијанству из
вршио ?“ и одговара да јесте. Но и овде говори г. Макс. у опште о
пијанству, а овамо правда се да разликује степене његове. Ако је
овде г. Макс. подразумево непотпуно пијанство, онда смо једна мне
ња. Но ако је подразумево потпуно пијанство онда смо противна
мнења, јер нашто претпостављати случај, који је немогућ. —
Даље г. Макс. вели: „Да се пијанство слатра као средство
(оруђе) да се воља у дејство приведе.“ И овде г. Макс. не прави
разлику но у опште говори. За непотпуно пијанство одобравамо ову
претпоставку а за потпуно не одобравамо. Да може несвесно стање
послужити као средство да се воља у дејство приведе никако не
појимамо. —
Из свега овог види се: да г. Макс. или не уме или неће ствари
строго да разликује, те тако ваља погађати шта мисли. —
Да се може казнити човек за дело, које је напред смислио а у потпу
ном пијанству извршио, позивље се г. Макс. на г. Ортолана нумера 118. —
 409

Истина да г. Ортолан у том једном правилу говори друкче но

у предидућем — чега причину непојмимо — опет при свем том неби
се г. Макс. шозво на то правило, да је друга с пажњом прочитао.“) —
Кад се правило, на које се г. Макс. позивље, сравни с нум.
107. ортоланове књиге, где се вели: да нема урачунивости и кри
вичности онде, где није неко био слободан и свестан узрок дела,“
и с нум. 180. где се вели: „да потпуној пијаности пред разум.
ном науком не може бити урачунивости за преступе, које би са
стављала дела учињена у таквој пијаности, почели у овим де
лима није било ни употребљење разума ни управљење слободе,“
онда ће бити јасно г. Макс. како се ово троје слаже, и колико вреди
његово позивање на нумеру 181. ортоланове књиге.
Да би ствар јаснијом учинили, претставићемо је овако:
Главан је принцип у казненом праву: „имали услова, има у
рачунивости, не нали услова, нема урачунивости.“ Који су то у
слови, казалисмо и пре а и сад кажемо, — ови: „Моралан ум и
Слобода (психолошка).“ —
Сад кад кажемо де је потпуно пијанство несвесно стање, где
човек нема ни употребе разума ни управљење слободе, ко је и сам
г. Макс. признаје кад вели; „да човек у том стању није кадар да
располаже са својом нителектуалном и физичном снагом,“ онда
је и сувише јасно, да ту нема услова урачунивости. Кад нема услова
природио је да нема ни урачунивости. А кад иема урачунивости,
онда неможе бити ни кривичности па следствено ни казнимости. —
Ето г. Макс. на чему базирамо наше наводе, па се и опет дивите
нашем резоновању: што дело у том стању учињено огласисмо за
неказнимо.“ —
Из овога се види, колико вреде наводи г. Макс: „да је дело
у том стању учињено казнимо.“ — Ово би се с основом само онда
могло рећи, кад би ово дело стајало у свези с предходним злона
мером и кад би човек способан био у том стању да разбира, а како
Ово није тоје навођење неуместно. — Кад би ово било, онда то није
потпуно пијанство, није несвесно стање. Ако је дакле потпуно пи
јанство не може бити говора о томе. —
Кад је дакле г. Макс, вели: „да је човек у потпуном пијан
ству права животиња, и да потребује помоћ гругога,“ онда су
пуним правом можемо рећи, да је навођење: „да је дело у том
стању учињено казнимо“ неосновано и без разлога речено. —

") Ортолан нумера 207, 180. каз. зак. š. 53. —

 410
/ -

Да је ово истина види се из следећег :

Г. Макс. противречи сам себи, и један навод другим пориче
Тако на једном месту г. Макс. вели: да је дело у потпуном
лијанству учињено казнимо, јер је то следство давнања расудка.“
На другом месту опет вели: Да човек у потпуном пијанству није
кадар никакво зло да учини, и да нела таквих примера у хи
сторији казнена права.“ Резултат ових његових речи био би тај:
да човек треба да одговара за дело, које није кадар да учини, ово
је противословље, г. Макс, неможе оба ова мнења задржати, и по
томе стоји му на вољу да бира које хоће. Ако г. Максимовић на
пусти прво онда велимо: да човек у потпуном пијанству може да
учини дело, али случајно. Човек, који се у том стању находи, може
у паду свом убити неког, може ударити ногом на опасно место,
и т. д. — Друго је сасвим питање: да ли човек може да учини у
том стању оно дело, које је пре тога намислио? Ово кад би могло
бити, био би знак, да човек и у том стању може да разбира, и по
томе то неби било потпуно пијанство и неуместно би било наше на
вођење да се то стање извињава. — Ако г. Макс. напусти друго,
онда питамо: који су то услови, који праве урачунивост за дела у
том стању учињена? Кад би нам мого г. Макс. на ово одговорити,
онда онај напред поменути принцип неби имао никакве важности,
а ако је г. Макс. изнашо неко ново правило, по коме и без услова
може бити урачунивости, онда решпектирамо.
Г. Макс. дакле усвоио је два супротна мнења, од коих ниједно
не постоји. — Ето г. Макс. каква су следства ваше лођике, па се и
опет дивите нашем навођењу и разумевању. —
Ми и опет велимо, да се пијанство као кривица свога рода
— Sui generis — може казнити, али да се казни човек за дело,
које је у потпуном пијанству учинио, никако не одобравамо, јер то
би била највећа неправда и пред Богом и пред људма. Кад човек
у нормалном стању за случај не одговара, да ли се са свешћу може
и помислити да ће у овом стању за њ одговарати?! По томе дакле
ако се и у свему слажемо са а. Ортоланом, у овоме // а.ЈЕ ОЗ//'e,440

бити ни његова мнења, јер то би ишло против нашег убеђења. —

Измеђ осталог г. Макс, рече и то: „да по нашој лођици мо
рало би се узети, да свака кривична радња има свој основ у
материји, — физичној страни кривца, или извршењу дела, а оно
се по науци узимље да она има свој основ у „моралној страни
кривца (разуму и слободи), у правцу његове воље“ за доказ чега
наводи S. 147. крив. закона од куда то г. Макс. изводи то сам зна.
 411

Ово, нити је сљедство наше лођике, нити има и једног израза, из

ког би се дало извести то, што г. Макс. говори. Овде г. Маке. не
мајући шта о самој ствари да говори, да би попунио свој одговор,
поставла нека нова питања и сам на њих одговара. Што се тиче нас
мислимо, да је недостојно подмећати што није у ствари и свашта
говорити под Формом наше лођике. Но кад је г. Макс. уплео ово
питање, питамо: имали какве свезе дело у потпуном пијанству учи
њено с” моралном страном онога, који је то дело учинио: другим
речма, да ли је у том делу имао ма какве улоге моралан елеменат
г. Макс.? — На реду је да кажемо: да нам г. Макс у одговору
свом у главном није ни нашто одговорио. Да је оно што је у почет
ку свога одговора реко, на дну пореко, и даје у течају свога гово
ра мешо и такве ствари, које не спадају у круг оног питања, о коме
је реч. У колико према овоме вреди одговор г. Макс, кога се тиче
нек цени, без да наш суд о том изричемо. —
Најзад имамо и то да кажемо: да целу критику г. Макс. по
мрачава његов негативан потпис, ког бар до данас несмо видели да
се ма где практикује. Шта је тиме г. Макс, хтео лако је погодити,
а како није место да се о том овде говори, то прећутавамо. —
Завршујући с овим наш одговор, који почива на уверењу, да
смо како пређе, тако и овом приликом били и сувише јасни у оном
шта смо хтели, ласкамо себи, да смо г. Макс. убедили о противном,
које ако не буде онда сажаљевамо. —
Тихомиљ Алајмовић,
правник.

СЛ0 б0 ДНа Шта М Ша.

„Један београђанин“ у 40-м броју „Свeтoвида“ устао је против

„слободне штампе“ и „слободне радње“ у име „грађанског бео
градског дружства.“ Који је тај београђанин, које је то „грађанско
дружство?“ нама је остало непознато, па баш с тога хоћу да про
зборим и ја коју као „грађанин београдски“ ал не тајно, већ отво
рено и јавно, не у туђе име, не у име друштва и вароши, већ у
име своје, у име моје личне слободе, личне самосталности.
Као нека зараза обвладала је неким људма и неким новина
pима па сваки час пророчким гласом проповедају нека начела „у име
народа,“ у име дружтва. Под тим светим именом „народа“ они про
412

турају свакојаке мисли, свакојака начела; вичу на слободу, на ре

Форме, на чиновнике, на учене људе и т. д. Једина цел: једина
мета ка којој они теже јесте материјални интерез, и сва су средства
допуштена само да се достигне та цел. Везани да буду душа њихова
неузлеће нигда у неку вишу сферу, не боре се за идеје које спасавају.
У тој заблуди њиховој и рекох да им се не свиди никако да
иду оним путем, који нам је утрла наука. И ко би по њима ценио народ,
ко би по њима мерио културни ступањ дружтва, с муком би нас
помако и за једну стопу од првобитног стања.
Да нам се то не пребаци, да нам се ћутање не припише у грех.
Ја се одважих да устанем јавно с надом, да ће се одазвати и остали
свесни људи. -

Измеђ тих који сваки час трубе у име „дружтва и народа“

који се у свакој прилици позивају „на свест народњу“ „потребе“
„време“ и т д. прво место заузима „Видов-дан“ зањим „Школа“ ла
„Судски лист.“ Сви тројца као да су из једне школе, једне мисли,
једна начела један правац код свију. Они се не боре за идеје, око
којих се је проливала људска крв док су изашле на среду, њима није
до слободе, друштава, реформи све то остављају на страну па врдају
другим путем тако званим „шпекулативним“ „политичким“ како хо
ћете. Њима је до тога да угоде свету, па зато баш и ударају у жицу
ону која одјекује по удару њиховом. Како су у човеку двије стране
умна, и чуствена, опазили су да је код простих људи ова последња
јача, да ју је лакше потрести и раздражити, па гуде све тако како
хоће чуствена страна; умне се стране опет не дотичу јер знаду да
треба пре свега да су јаки у њој, а при том је познато да је теже
радити и успети на овом путу но на оном другом.
Таким гласом запевао је и наш „београђанин“ у „Световиду“
па све удара у жицу, која се тако потреса а врда непрестанце те
неће да каже шта је слободна штампа, у чему је њена суштина,
шта је слободна радња и т. д. Па шта наводи „београђанин“ про
тиву слободне штампе и у опште противу слободе? ево да видимо ње
гове наводе:
1) треба се бојати, вели он да нас слободна штампа не одведе
на онај пут куда су нас одвели наши уставо браниоци. (Прошлост
опомиње нас на велику смотреност, ми се опомињемо добро како
су нам обрицали уставо - браниоци златна брда, па смо доживели
да је један практиканат чинио више безакоња но сам господар пре
устава:
2) Народ се слободом деморализира и упропашћава материјално.
 413

3) Слободна радња учини да деца неслупају своје родитеље и

млађи старијега, чиновници праве опозицију, трговци немају калФи
и шегрта и т. д. сељаци занемарили привреду.
Као што ће видети сваки иоле паметан човек, писац није по
казао никакву мудрост нагомилао је речи доста без икаквог значаја
што год је реко ништа није доказао, што год је навео ничему није
дао разлога, и тако се његов говор састоји из простих навода или боље
рећи резултата које неправда.
Тако што се тиче првог навода безсмислица је сравњивати
стање у ком беху уставовци пре 30. година са стањем у ком би
владала слободна штампа и слободна радња, ко би могао и помислити
да је у време када оно правише устав у Цариграду да је у то време
било слободне штампе?
Ми питамо београђанина нек нам наведе једно место истог ус
става о ком се говори о слободној штампи нека наведе најпосле ту
личност, која се је борила тада за слободну штампу.
Нигде ни спомена о томе нема а то ли да је постојала. А кад
слободна штампа није постојала под уставовцима, ша ни слободна
радња, питамо опет „београђанина“ одкуда наведе оне зле посље
дице, од куда приши слободној штампи онако прљаву страну, од куда
доведе у свезу она безакоња ондашња са слободном штампом? при
том нек „београђанин“ покаже у чему је нам то била „слободна
радња“ под уставовцима кад сви знамо, да је тада постајао у стро
гом смислу еснафски систем по насљедију од турака јер су тада
„без власти“ „закона“ могли устабаше са члановима из еснафа у
својим лонџала калфе и подобне себе чланове на батине осудити и
ово сами извршити.
Што се тиче оних навода да се народ слободом деморализира
и упропашћава материјално, позивам „београђанина“ да покаже
како, да нам даде разлога, Наводом овим устао је „београђанин“
противу слободе у најпотпунијем смислу, он неће никакву слобо
ду, он у име друштва говори тако, како ће нас оцpнити пред све
том. Јадна је то свест, која ни толико не прозире, да бар ако не
нагло а оно постепено ваља ићи слободи.
Најпосле у погледу на последњи навод казаћу укратко да у
зрок опозицијама и непослушностима није у слободи, већ у развијеној
свести. Кад ово изговарам разумем опет, опозицију која није зара
жена страстима, већ која се бори за начела. Опозиције настају свуда
у народу где просвета захвати корена. Са просветом настаје и „сло
бодна радња“ која обара привилегије. Код нас још не постоји сло
414

бодна радња, већ „еснафска“ па незнам од куд „београђанин“

приши слободној радњи „непослушност млађих, “ код дивљака тога
свега нема, што је тамо животиња то и човек, јачи увати слабијега,
пролу пага добро, па га овај слуша после као сваки роб, ако се
„колне допада то и ако му је тешко живети у слободи“ то
ено му дивљачких земаља и Осман паше.
Оволико сам држао да је нужно било да прозборим да се неби
пребацило да смо без свести тако, да се њих неколико могу титрати
са целим грађанством. Ако су неки из патриотства натрпали себи
капитала, те могу да се протурају свуда, мучно ће продрети памећу:
јер капитал ни подиже ни обара развијену свест.
Велимир Протић,
занатлија.

ЛЕКАР ЕДУАРД ПРИЧАРД КАО ТРОВАЧ.

(Продужење.)

Ето тако су мајка и ћи свршиле. Када је мртвачки сандук у

коме су земни остатци госпође причардове у Единбург опремљени
били, тамо отворен, у цељи тој да тељoрoви млађи, који су за навек
успавану јако љубили јошт једном мртво тело своје госпође виде,
онда је се Причард , као што лекар Кон уверава јако ожалошћен
показо; шта више, он је јошт једном пољубио њене бледе уснице
пре него што је сандук затворен.
А кад је се лекар Причард у Единбург вратио, онда је већ био
као убијца затворен:
Ми рекосмо већ да тачно не знамо шта је био прави повод ово
ме подозрењу. Веровати само можемо, да за постанак овога повода
имамо лекару Петерсону да заблагодаримо. Казивање лекара Петер
сона, ми ћемо овде готово од речи до речи ставити.
Он је казао:
„У петак 24. фебруара, у вече између 10 */, и */. до 11 са
хата позват сам био у кућу лекара Причарда. У кућу његову пре
тога нисам никада долазио. Жену и пуницу његову, у колико се
опоменути могу нисам такође пре овога мога доласка никада видео.
Кад сам тај први пут у кућу дошао, затекао сам лекара Причарда
у предсобљу. Из тога предсобља одведе ме Причард у говорницу,
 415

где ми је причао, како је се његова пуница на по или један сахат

пре мога доласка напрасно поболела, и како је се са столице, на
коју је села, да једно писмо напише, на земљу стропоштала, због
чега ју је морао уз степене у спаварницу однети На моје питање,
да ли би ми повод овог напрасног поболења казати знао, он ми је
казао, да су за вечером како његова жена тако и пуница нешто
грка пива пијли, па да су затим обе од муке спопаднуте биле,
услед чега су и бљувале тужећи се притоме, да је пиво много грче
но обично било. Доцније, показао ми је и једно стакло од пива које
је на столу стојало, и које јошт испражњено није било. На то му
ја рекох, да не могу никако да мислим да је пиво састављено из
алсопа и баса — два једина елемента — таково дејство могло имати;
због чега сам и за пређашње стање здравља и начин живота његове
пунице питао. Лекар Причард одговорио је на ово доота јасно, да
је његова пуница обично по једну капку узимала.“
Предсеник шпиритуозну?
„Да! — даље ми је казао лекар Причард, да је његова
жена од стомачне грознице боловала, и да је он због тога
пре неколико дана његовој пуници телеграфисао, да у Глес
го поради њега њене ћерке дођу. Затим смо оба у спавар
ницу отишли. Кад смо у исту ушли, лежала је госпођа
Тељop на једној ивици од постеље. Беше јошт у хаљинама.
На глави је имала спаваћу капу. Изгледала је тако, ка да
је се баш сад поболела. — Госпођа причардова седела је
поред ње у истој постељи. Глава јој је била гола, косе рас
плетене, чаршавом је била заогрнута а, у ноћним хаљи
нама обучена.
Госпођа Тељор учинила је на ме такав упечатак, по
коме сам ја држати морао, да је она пре тога са свим
здрава морала бити. Она нити је суморна нити пак жута
изгледала. Изгледала је управ онако, као што свака здрава
старица изгледа, била је узраста мало необична. Струка је
била лепа, а кад све једно на друго узмете, она је доста
добро спрам њене старости изгледала. На се није имала ни
најмања трага, по ком би се држати могло, да је шпириту
озна пијћа уживала. Лице јој је било у неколико бледо црте
416

мирне и благе, трепавице у пола склопљене, уста модрича

ста, дихање тешко и лагано , кожа похладна и са неким
лепкастим знојем покривена, било (Рuls:) поготово неосетно.
Чинило се је, ка да није при себи. Отварајући јој трепа
вице, ја сам нашао, да су јој обе зенице у очима врло мале
постале. По свему томе, ја сам био убеђен, да је она или
опијум или други какови јак отров пијла, с тога сам и казао
да се она са душом бори. Лекар Причард рече на то, да
је она врло често такове нападе имала, али ни један од њих
ни је био тако јак ка овај. Ја се изјасних вако од прилике
ми можемо свашта чинити, али иишта помоћи не ће. Као
последње средство можемо употребити слачицу на табанима,
бутинама, и листовима, а тако исто убацивање (КПуstier)
терпетинско, и то што је могуће брже. Причард је ово одо
брио, казав ми да је пре кратког времена и сам наредио је
дно убацивање, у ком је и једну чашу ракије усуо. Кад
смо стару госпођу, која је као сањљива или у несвестици
изгледала, мало усправили, главу јој и рамена мало подигли:
онда је се показао мали степен свести, а било је се мало
јаче на руци осећало. Ја сам на то учинио Причарда паж
љивим. Он ју је ударао по рамени, говорећи: „Сад је малко
боље драга.“ Ја га погледа, климајући с главом што је
значило толико колико! На овоме свету не! — Затим је
почела госпођа Тељорова слабије хркати, на усницама по
јавише се пенасте бале, дремеж и несвест наступе наново
а дихање поста теже. Ја сам свако даље предузеће за без
надно држао, с тога и изађем у говорницу, куда ме је и
сам Причард пратио. Он рече, да је старица правилно бит
лејево утишавајуће пијће употребљавала, а пре неколико
дана ни је мање до један кварат од истога купила, па зато
и не сумња да она по добар гутљај од истога шотегла није.
(Продужиће се.)

Шт * * * A “ и ј А Н ни о ик Ст. и 4 м и о в и ћ А у Бког у м и у
 Број 14. У Београду 20. МАЈА 1869. _ Година 1.
Налази три пут у не- За све српске крајеве
сецу, на 2 табака сва- стаје на годину 72 гр.
-

на пут. Уредништво је - или 8 фор., на по го

дине 36 гр. или 4 »op.,
на варош капији у кући - на три мес., 18 гр. нли
Петра Анастасијевића 2 фор., поједини број
златовезца. стаје 2 г., ч.
ЛИСТ ЗА СВЕ ТРАНЕ ПРАВНИХ НАУКА.

ИздАЈу и уркљyЈУ Д. НОВАКОВИЋ, С. АНТИЋ, У. КНЕЖЕВИЋ.

СА ДРЖАЈ: Централизација. — Опет о кривици. — Опет закон је највиша воља. — Саучешће у злочинству. —
Историја кривичнога поступка. — О покушају. — Лекар Причард.

ЦЕНТРА ЛИ ЗА Ц И ЈА.
(Продужење.)

3. Централизација као препона реформама, и као опасност при

бирању Владе.

Прекомерност централизације владине води још једној опасно

сти, која је млого гора но нереформација владе. Једаред смо већ
казали да је за источне државе последња криза наступила, забадава
покушавају сад да се реформишу, до тога неће доћи; јер релиђио
зни закони довели су им цео живот у чврста правила, и сада је
релиђија препона свакој реформацији.
Што се апсолутних влада запада тиче, и ако су хришћанске,
оне су криве што се реформисати не могу.
Реформе су сравњење мишљења, која су доста јака да запо
веднички ишту, и онда влада нешто попушта да остало спасе. Па
када влада све живе противности уништи, како ће се мишљења обра
зовати, огласити, и када дође нужда важећа постати?
Шта више ако влада и сама намера да се реформише, опет
јој неће за руком испасти, јер ће јој слепа послушност код једнога
дела, и велико неповерење код другог стајати на путу
И још једна и последња опасност коју сви увиђамо: прелаз
са једнога начина владе на други за све је владе тежак и опа
сан покушај, но опет је млого безопаснији за владу либералних
институција но за апсолутну. Јер ако се ове промене у првоме
случају озбиљно и искрено изврше, то народ неће пазлти на добре
418

или рђаве стране владине, него ће бити потпора новој влади и попу
њаваће њене недостатке.
Но ово неје тако код апсолутне владе. Лични карактер владарев
има решавајућега утицаја на судбу целог грађанског друштва, и оно
се мора освртати и на личност онога, коме своју судбу у руке даје.
Велике су користи које добивају частољубиви и партаје, а потпора
је слаба, и тако мора свака промена опасна бити.
Наши очеви (у Француској) знађаху добро опасности које ауто
кратска влада доноси, па зато су све чивили да би је неутралисали.
Но преварише се у сретству а не у намери, па и ми треба ту намеру
пред очима да имамо, догод је не остваримо.
Сви они који се нове револуције боје могу свој труд са нашим
ујединити, па и ако то не би чинили у интерес достојанства и мо
рала човечанског, а оно у интерес својих добара, и да би својој деци
срећнију будућност спремили, но што смо је ми и наши очеви до
живели. Заборавимо једанпут стару расцепљеност, ујединимо сву нашу
душевну имаовину и сва искуства у заједнички рад, да би једном ужа
сан проблем разрешили, кога се сада и за будућност страшимо. Више
пута смо покушавали да Француској нову владу конституишемо, но
слабо нам за руком испаде; треба да се трудимо да створимо гра
ђанско друштво које ће бити у стању да се одупре, треба да
му на место старе основе нову ставимо, на којој ће тврдо стајати
и неће га моћи први ветар обалити. Створимо једно друштво које ће
колебљиве свезе утврдити, и које ће бити пуно духовнога разумевања,
те га неће моћи страсти и случај суpвати. Задатак нам је дугачак,
зато не оклевајмо, тежак, зато му сву снагу наше воље и сву трпе
љивост посветимо. Не остаје нам да избирамо, морамо намеру оства
pити или пропасти. Но догод једни у вечитоме страху остају, а друге
мржња од рада уздржава, дотле ће Француска бити простор за де
спотизам и анархију, а крај ових зала биће њена смрт. Шта ће нам
помоћи ако се оградимо лудим егоизмом и предамо страху? Никада
и нико нема права да очајава о судби своје отачбине. Зар не видимо
да свака револуција све већа зла доноси? Свака нам одузима по не
што моралне снаге и од онога малог дела што нам је остао. Зато ра
димо постојано, нећемо владаре само да збацујемо, јер тим злу само
други облик дајемо, а никако га не искорењујемо. Не треба да се
бојимо или стидимо да зло у нашој унутрашњости тражимо. Јака де
централизација, што је прости повратак услова слободе, то је оно за
шта се наши очеви борише, то је оно у чему ми толике жртве при
НеC00M0.
 419

Знам да није све учињено ако владу децентрализујемо и грађа

нима њихову слободу и одговорност дамо. Знам да државноме жи
воту припадају, релиђија, нpави, вршење правде, поштовање, и да
су изван граница законскога дејствовања.
Но напе ће дело далеко корачити, ако нам испадне за руком
да слободи чврст темељ у нашој отачбини положимо, јер слободом
ће релиђиозна осведочења у срцу корена уватити, и њиме ће овла
дати. Нрави ће се очистити, карактери очврстити, и Француско ће
друштво опет добити моралнога живота, који му је нуждан као телу
душа.

VII.

Утицај централизације на репрезентативне институције.

Све што је до сада говорено односи се на централизацију под

апсолутном владом. Сада да посмотримо њен уплив на слободну др
жавну управу.
У овоме се питању не слажем са мојим пријатељским дисиден
тима. Они су мога мишлења о апсолутној влади, мрзе њену неморал
ност, и боје се као и ја опасности од ње. Но ови мисле да отшада
опасна страна централизације, кад се она са слободним установама
свеже, и да је онда она корисна. Ова је заблуда у толико опаснија
што је најзнаменитији људи потврђују и у њу верују, па зато заслу
жује особито опровргавање.
Ја ћу и сам признати да парламентарна влада побија у млогоме
рђава дејства централизације, зато је поштујем. Слободним договором
о јавним стварима, улива влада у душе грађана ревност, која их од
ниских страсти чува. Но ја не захтевам од такве владе да централи
зацију савршено уништи, то неби било ни паметно, но да је из основа
модификује, да би влада имала живота и трајашности.
По моме мњењу не може се никако сложити са либералним ин
ституцијама централизација каква је у Француској, јер она мути њи
хове изворе, спречава им ток, и мења њихов карактер,
Не можемо доста пута да кажемо, да институције нису голе речи
написане у уставу, но да треба и људи који ће их остварити, и који
ће им гарантија против злоупотреба дати. Људи за ово способни не
могу бити други него они који су изображени под таквим институ
цијама, и у којима су нашли доста прилика и сретстава да се спреме,
и да испит своје способности положе.
27*
420

Ја сам већ пребацио централизацији да она одузима грађанима

темељ, на коме би се могли ујединити за обрану и управу својих оп
штих дела, а сада јој морам пребацити да уклања школу у којој се
људи за веће дужности јавнога живота спремају, где би их њихови
суграђани оценити могли.
Код Инглеза почиње ова спрема од детињства и траје до смрти.
Сравнимо наше школе са инглеским, па ћемо видети како се обра
зују они који ће слободни грађани бтти. Ту се за рана уче да сами
собом владају и да за своја дела одговарају, док у Француској дис
циплина, мундир, касарна, школа, све то показује да се овде изо
бражавају људи, који ће војници и чиновници цареви, а не слободни
грађани бити. У даљем посматрању живота показују нам нарави оба
народа чудну противност. У Инглеза нема ни јавних ни приватних
друштава у ојима не влада парламентарни начин. Десет људи хоће
о својим шословима да разговарају, па начине скупштину и дискусија
иде по парламентарноме реду. Избор председника, примање уговора,
одговор на исти, дебата која је с тим у свези, решење, све то иде
по правилама парламентарскога рада, па то је тако у обичај ушло,
да се и у најбурнијим скуповима тај начин држи и поштује. Но ми
који смо од детињства по условима војничке школе моделовани, и на
туторство навикли које нас никада не оставља, ми се можемо само
под надзором и по допуштењу полиције скупљати, ми смо у обичноме
животу узели неке пустињичке обичаје, запетост, страшљивост, не
способност за јавне договоре, а то нису услови слободе. Где ћемо се
учити јавноме животу и за њега се спремити ако не у слободним
окружним и општинским институцијама, где се општа дела живо и
страстно претресају, и где ћемо мало по мало природу и употребу
слободе учити.
На сваки начин имаћемо и без тих спрема велике и сјајне ора
торске таленте, но они неће практичких и здравих мисли имати, које
се само у обичајеној управи послова добивају, и такви таленти могу
правити куле у ваздуху и окренути се на зло.
Ево овде првога неуједињења: централизација одузима слобо
дним институцијама маха да се обнављају, и излаже их свима инкон
вениeнцијама неискуства.
Но још више. Шта ће бити кад се опре влади народно засту
пништво које је из неспремних елемената склопљено? То смо више
пута доживели. Влада јака централнзациом притисне скупштину, чију
већину мора макар на који начин добити, централизација бива оруђе
владе, квари институције а и сама себе. Администрација престаје бити
 421

cретство, да помоћне изворе владе примењује у праведном и светломе

начину, она се сада само труди да већину у парламенту добије и
одржи. Сви се други ннтереси на страну бацају, влада се у овој борби
сасвим наоружана показује а има посла са слабим индивиду
ама, које немају ослонца и зависе од мњења које је централиза
ција израдила, ту не треба дуго погађати чија је победа. Па шта је
онда природно следство? Један део посланика види да је заман про
тивити се, па закључи, да не брани оно што се одбранити не може,
а други део види да нема помоћи, да се не може борити противу
џина — централизације — па почне предиковати народу и изазивати
страсти да му помогну. При оваквом поступку изгуби ауторитет своју
чаролију, парламенат свој лојалитет, а обоје свој утицај на јавно
МЊеЊе.

Но то још није све. Карактеристично је што под репрезентати

вном владом нема темеља револуција, јер јој реформе стоје на путу,
то је корист која може такав начин благодетом и нужношћу модер
НОГА СВОТа НаЧИНИТИ.

Но централизација јој одузима ову корист, и лакост преобраћа

у немогућност. Она води у оваквим приликама слободну владу истим
условима као и апсолутну, с том разликом, што апсолутна влада има
за принцип немогућност реформисања, а друга ће против онога прин
ципа радити.
Као што смо казали, реформе нису ништа друго до сравњење
владе и јавнога мњења. Па када нема равнотеже између владе и ја
внога мњења, како ће влада сравњење потревити? Зашто да она од
свога права и утицаја попушта? Она има сретства да увек са шобе
дом из парламентарне борбе излази, она неће никада онај спасоно
сни притисак осећати из кога реформе излазе. Моћ коју јој центра
лизација у парламенту сигура, увек ће ју варати да има снаге и ван
парламента. Знаци узбуђења и опомене неће њеним илузијама сме
тати, а одвратност и праведна оцена ће растити. Сумњајући да могу
умерене институције реформе донети, људи ће све већу важност на
револуцију полагати. У званичним круговима држа ће сваки да је
сигурност, и ако ће требати само један случај па да је сруши.
Оваквом ошасном уједињењу слободе са централизацијом има се
додати непокретљивост апсолутних влада, побуне и опасности у ко
јима је слобода. Слободне су владе, које се служе централизацијом
као угушујућим сретством, као раст без корена који је беснилу буре
изложен. То није само проста теорија већ историја, историја нашег
времена.
422

Луј XVIII. рече када се поврати у Тиљерије: „Сада је у Фран

цуској сало један Француз више.“
Ако је с тим хтео да каже, да је изван граница Француске оста
вио мржњу на оно што је револуција умерено учинила, то заслужује
та реч срећу коју је учинила. Ако значи да су они — Бурбони —
кревет царства празан нашли да се на њега баце, а да ништа не про
мену, то је онда та реч опасна и предсказала је извесни пад Бурбона.
Лако је било видети да ће се централизација и у нову владу
увући, да ће је преварити, да ће је са народом свадити, и да ће је
најпосле оборити.
И влада Луја Филипа познавала је опасну угодност коју цен
трализација прави. Централизација је и ову владу преварила, краља
натерала да се противи реформама, па га је најпосле у пропаст ба
цила. Да се није дала влада централизациом варати, но да је уме
реним захтевањама задоста учинила, она би и дан данас трајала.
Што се тиче републике 1848. она је пропала још онога дана
кад је председника централизациом наоружала.
Међутим ми нећемо строги бити спрам влада. У борби са мло
гим тешкоћама и у опасноме стању, нису оне могле напустити силу
коју су у рукама имале. Па кад опасност прође, а оне опет не могу
да се отресу централизације, јер је већ у обичај ушла. Угодно и uри
јатно је држати све узде велике машине у својим рукама, и велико
друштво по својој вољи покретати. Но да ли би било опасно када би
се народу дало учешћа у одговорности владе? Требало је она да са
жаљева при првим жртвама заплете своје нове улоге, а не да јој је
неправо што је зависна, па да кука као год Израиљци који се у сеоби
побунише, и пожелеше да још једном срчу из масних лонаца ми
сирских.
Народи као и владе не беху још спремни за велике промене,
па може бити да још нису спремни, зато се ми боримо. Оваквих ужа
сних догађаја било је доста у прошлости па зато треба да се у бу
дуће чувамо.
Чудно је како су увек једнаки узроци из којих су падале владе,
ту спадају: традиционална краљевина, краљевина са октроисаном шар
том, парламентарна краљевина, револуционарна и републиканска дик
татура. Агонија наше традиционалне краљевине била је дугачка, а
наше нове владе падаху од револуције која трајапше три дана.
Зар не говоре ове“ развалине врло јасно? Треба ли да се опо
мињемо још новијих катастрофа, треба ли још да доказујемо да се
парламентарна и конституционална слобода не може због централн
 423

зације код нас одржати? Хоћемо ли бити као зидар који је сто пута
кућу зидао која увек пада, с тога што јој на врх велики терет на
товари, а слаб темељ положи, па неће да се остави тога залуднога
рада, но је упоран и једнако зида, па када се сруши а он опет тако
исто почне?
Ја очекујем боље нешто од духовнога разумевања моје отачбине.
Када би се опет почели саветовати у скупштини о закону о органи
зацији, о парламентарним и муниципалним правима, то знам да неби
онакве мисли и речи биле као 1832.
Оставимо апсолутној влади централизацију, она јој је складни
елеменат, оне су једна другој нужне, но немојмо се трудити да цен
трализацију са слободом — две тако противне ствари — у склад до
водимо. Немогуће је избећи дилему коју толика горка искуства осве
дочише, а та је: централизација или слобода. Ако би се прва са
слободним институцијама ујединила, она би их покварила и упропа
стила, или би се са својим природним елементом апсолутном владом
ујединила, и постала би најгори деспотизам, т. ј. највеће понижење,
но опет Богу хвала то је највећа немогућност у садањем стању ци
вилизације.
Једном речи Француска стоји спрам две нужне конзеквенције.
Прва је, да се прибегне озбиљној и искреној репрезентативној влади,
и да се избегне несигурност владе појединога; а друга је, да се из
темеља проучи централизација, и да се тако исто из темеља рефор
мише, те да слободна влада може с њоме постојати. Ово је укратко
цео резултат мога рада.
(Продужиће се.)

опит о кривици ве“ “, ““,“

„К0 ПО ИСПРАВИ НЕШТО НАПЛАЋЕНО ОПЕТ ТРАЖИ НАПЛАТИТИ.“

Пред једним од наших окружних судова била је пар

ница кривична о томе, што је неко „по исправи наплаћено
Од свог дужника опет тражио наплатити.“ Та је парница
знаменита са тога, како је пресуђена.
Ствар је у овом:
Неко, назовимо га Стојан, има по извршној судској
пресуди да прими од Марка неку суму новаца н. п. 4.000
гр. Стојан не даде надлежној власти, да изврши пресу
424

ду, него се с Марком договори — поравна — како ће се

намирити. Измеђ осталог по том поравнењу Марко даде Сто
јану извесну суму новаца н. п. 20 ф. неки виноград, шљи
вак, и једну њиву, а осим тога остане му још нешто дужан.
Доцније Стојан, не измирен потпуно од Марка, преда полиц.
власти своју раније добивену извршну пресуду на извршење,
па не наводећи ништа о оном договору — поравнењу — по
ком је примио од Марка 20 ф. и земљу — затражи, да се 5
пресуда изврши. -

Кад полиц. власт приступи извршењу пресуде, Марко

се почне изговарати, да се он са Стојаном односно те пре
суде поравнао, и по том поравнењу да је он одплатио Сто
јану све, што му је том пресудом досуђено, но само да има
давати му још 4 ф. и две овце; те тако буде тужен Стојан:
да је по исправи наплаћено по други пут тражио наплатити.
Стојан узет на одговор — и то без тужбе Маркове,
који није хтео да се Стојан узме на кривични испит, као
што се изреком каже у дотичном судском решењу — — одмах
призна: да се односно оног тражења, о ком пресуда гласи,
заиста равнао с Марком: признао је да је и дотичну суму
новаца од Марка по основу тог поравнења примио; показао
је неку белешку што је о том поравнењу он и Марко на
писаше; па наведе, да је он с добара Маркових скинуо ин
табулацију, којом је његово тражење према Марку било о
сигурано; а Марко му још није издао тапију на шљивак и
виноград, што му је у измирење дотичног потраживања по
поравнењу дао, а уз то обећао му је у измирење дати је
дну њиву, која није његова — Маркова — сопственост, но
туђа, и коју њиву њен сопственик држи једнако у своме
притeжању. С тога у одбрану своју Стојан наведе, да је он,
тражећи да се изврши пресуда, ишао на то, да та ствар дође
пред власт, те да се осигура за своје тражење. Стојан још
навођаше, да је био усмен договор измеђ њега и Марка, да
може по пресуди све наплатити, ако Марко све поравнење
не изврШИ.
Ствар је доста пространо испричана, да је свак разу
Мети МОЖе.
У делу Стојановом нађе полиц, власт, а и суд кривицу
по т. 4. S 253 и Стојан би стављен под суд.
У пресуди суд дотични вели:
 425

„Оптужени Стојан признаје, да је се с дужником по

равнао, и да је од истог примио 20 ft.”) па је опет по пре
суди тражио цео дуг наплатити; неказавши, да се поравнао,
и нешто на одплату већ примио,“) изговарајући се, да је из
вршење целог дуга (хтео је суд рећи или извршење пресуде
у свем пространству, или намирење целог дуга, јер израз
„извршење дуга“ нема смисла) тражио само за то, што му
дужник Марко није по поравнењу уступио имање, и на исто
издао тапију.“
Даље суд вели:
„Да се при томе мора имати у виду S 228 крив. пост.“)
јер у његовој — оптуженога — радњи нема зле намере, по
што се та превара код постојећег поравнења није могла ни
извршити и што је оптужени белешку о поравнењу, коју је
код себе имао, одмах власти дао, како му је затражила.“
Суд је за горње дело осудио Стојана, да плати 15 та
лира, а ако не узможе платити, да буде затворен 15 дана;
и да за годину дана изгуви грађанску част.“) и т. д.

") Дакле је 20 ft. примио не на основу пресуде, но на основу поравнења.

“) Из овога, како суд карактерише Стојаново дело, најјасније се види, да
нема у делу Стојановом никакве кривице, но да измеђ Стојана и Марка
постоји само грађански спор у томе: у колико је извршна пресуда, која
је доцнијим уговором поравнења преиначена. А да нема кривице, види
се измеђ осталог и отуд, што Стојан од Марка није на основу пресуде
— која се овде врло погрешно узима за исправу — ништа добио, но је
добио на основу поравнења, којом је пресуда замењена, а сам граматички
смисао прописа у т, 4 š 253 каз. зак. иште; да неко по исправи нешто
наплати, па да то исто по тој истој исправи тражи опет наплатити. Овде
пресуда није била два-пута извршивана, но је само један-пут; почем ра
није примање догодило се, као што је примећено, по поравнењу, које је
пресуду заменило. А да ли је и у колико је могло заменити поравнење
пресуду, и шта један од другог после поравнења има да тражи питање је
са свим грађанско,
*) Пропис š 228 крив пост овде је са свим незгодно употребљен; јер се
пропис тог закона може применити при са свим другчијим врстама кри
вице, а не при оваквој кривици, као што је превара.
“) У томе, што је Стојан осуђен на новчану казну, дакле, што је благо осуђен,
можда лежи узрок, што је ствар ова пред судовима онако свршена, као
што ће се мало час видети. Али треба имати на уму, да је и ово тешка
казна. Јер Стојан је још 22. Фебр. 1869. стављен у затвор, те по томе је
дуже време лежао у апсу, а уз то осуђен је, да за годину дана изгуби
грађанску част. Уз то, он је по смислу 5 252, казн. зак. и на 5. год. за
твора могао бити осуђен.
426

Пре, но што пођемо даље, размотримо ово дело изближе,

и применимо добро понимани смисао наших законских
прописа на то дело, да се увиди, да ли се умесно, и прав
нички може шта приметити на суђење суда.
Запитајмо се најпре: да ли у делу Стојановом, као што
је испричано, има, и да ли може бити кривице по т. 4. S
253 казн. законика?
Да би се на то питање могло одговорити, треба да се
извиди: да ли је Стојан из користољувивих намера лукавим
и лажним представљањем, или изопачавањем и прикривањем
истине навео Марка, да што учини или неучини на уштрв ју
свог имања? или бар да ли је завлуђење Марково подржавао
и употревио, те да је тиме Марко оштећен постао? ако јесте:
Стојан је варалица, ако није, у делу његовом нема кривице.
Из испричаног дела види се да Стојан није према Мар
ку никакво лукавство употревио Он је имао извршну пре
суду против Марка, и место да помоћу власти дође до свог
права пресудом досуђеног му, он се јасно и отворено с Мар
ком равна. Ко тако јасно и отворено ради, за тог се не
може рећи, да ради лукаво, да истину прикрива и изошачава.
Стојан није Марка у завлуду завео јер пресуда, што ју
је против Марка употребио, истинита је, нити је Марко до
води у сумњу. Марку је цела ствар позната као и Стојану.
Шта Марко ради, ради са свешћу; нити има чега, што би
га у заблуду завести или у заблуди одржавати могло; па
ни с тога нема у делу Стојановом према Марку никакве
кривице.
Уз то: Марко није оштећен у имању делом својим, учи
њеним за то, што је Стојаном у заблуду заведен, јер он
није ни био у заблуди, а није ии оштећен. Он је требао да
изврши свој уговор поравнења са Стојаном, који је имао на
основу извршне пресуде да тражи од Марка извесну суму
НОВаIЦа.
И од њих двојице који је, што није испунио своју об
везаност? Марко, јер је он, да би Стојана измирио, овом
обећао дати туђе добро, на које му није могао да изда та
пију: те тако да има до кога кривице, могло би је бити до
Марка пре но до Стојана.
Али рећиће се, Стојан је имао користољубиву намеру,
кад је нешто по поравнењу, коме је основ пресуда, напла
 427

тио, па је тражио да се цела пресуда изврши, не спомињући

ништа о поравнењу, и о учињеној наплати.
Но кад се узме на ум: да Стојан поравнење с Марком
није порицао; да је писмено о поравнењу власти одмах по
казао, да се изговарао, да му Марко није дао тапије на
уступљена му добра те да је у извршењу пресуде сматрао
начин, како ће до свог права доћи; да је признао све, шта
је од Марка примио; кад се све то узме на ум, може се
одсечно рећи: да тиме, што је Стојан тражио извршење
пресуде, па није напоменуо ништа о поравнењу и о наплати
учињеној по поравнењу, да тиме Стојан није ишао на никакву
штету Маркову.
Закон нигде не каже, да ће бити као кривац кажњен
онај, који тражи да му се изврши пресуда, па том приликом
не исприча све стање ствари, и да ли је шта по тој пресуди
од дужника свог примио или не; јер дужник, ако је шта
свом поверитељу дао да га по пресуди измири, наводиће то
власти, која ће пресуду извршивати, те ће се од сваке о
штете сачувати. И за то у тражењу: да се изврши пресуда,
па ма да се не примети, да је нешто на одплату давања по
пресуди примљено, не налази се: тражење наплатити оно,
што је по исправи наплаћено.
Према овоме, шта је казано, види се: да се дело Сто
јаново никако не може назвати преваром ни у обичном го
вору, а некмол у говору законском, јер се у његовом делу
не налазе карактерне црте, које по пропису S 251 казн.
зак. чине неко дело преваром; те с тога да се Стојаново
дело није могло подвести ни под пропис у т. 4 S 253 казн.
зак. С тога по моме мишлењу умовање суда, да се у делу
Стојановом налази кривица по т. 4 S 253. казн. зак. неда
се никаквим правничким разлогом бранити.
Но горња је пресуда тиме јошт незгодније испала, што
суд сам рече: да у делу Стојановом нема зле намере, јер
се превара код постојећег поравнења није могла ни извршити.
Оваквим својим умовањем сам суд наводи два не оборива
разлога, да у делу Стојановом нема кривице, јер кад суд вели,
да у радњи Стојановој нема зле намере; а кад се без
3ле намере превара, —- па наравно ни покушај преваре
— Ни замислити не може; и кад онде, где се неко дело
ће може извршити — као што суд овде вели, да се превара
428

није могла извршити — да тамо ни тог самог дела не може 33||

бити: онда је најјасније: да се дело Стојаново према Марку *)
није могло узети да је кривица по т. 4. S. 253. Дlti
Стојан је ипак нађен за кривца и осуђен на 15. талира }{ |
новчане казни, и да за годину дана изгуби грађанску част.
Он је жигосан као варалица: и пресуда за њега може имати %}
хрђавих посљедица кроз сав његов живот.
Пресуда је ова била на касационом суду. Настаје пи UT)
тање: да ли је овде одобрена или уништена? ја
Није било жалбе осуђеног Стојана: и то је узрок, што "All
је пресуда одоврена, или као што се код нас каже: осна
жена: На Стојану оста љага да је варалица, да је преступ }
ник, ма да то неби можда био, да се жалио на првостепену Жi
пресуду. Суду је истина рекао касац, суд у своме писму, “. |
да „по смислу S 251. каз. зак. превара без зле намере не
може се ни представити“ и с тога „да би се пресуда имала
касирати,“ али почем нема жалбе туженог, да се пресуда Bi
уништи, то се само суд чини пажљивим, да у будуће не
чини погрешке. Али то Стојану не помаже.
Неће бити, мислим, ни једног правника, који неће одо
iiii
брити науку, коју даде касац, суд. нижем суду, да се вез
зле намере превара не може учннити. Али нерешено стоји пи
тање: шта да буде с човеком, који је тужен, да је учинио
превару, а овамо виши суд каже, да кад у његовом — ту
женога — делунема зле намере, да не може бити ни преваре.
Може ли се правдати наука, да у држави може бити
неко кажњен као кривац онда кад није учинио никакво
казнимо дело?
Стоји ли наука, да треба оставити, да један државља
нин изгуви своју грађанску част онда кад није учинио дело
због којег је оптужен?
Има ли разлога, да се неко судом прогласи за преступ
ника онда, кад се нађе, да његово дело није кривица?
Или ова горња питања сводећи у једно: Треба ли , и
има ли разлога да пресуда нижег суда остане у снази онда
кад се њоме осуђује на казну човек, који није учинио кри
вицу, и то само за то да остане у снази што се осуђени није
жалио? -

Може ли за кривца пресудом оглашен бити онај, који

није учинио кривицу?
 429

Свакојако је врло незгодна ствар, да се у правној др

жави може догодити случај, да неко буде узет под криви
чно суђење за дело, које се не може казнити; али је незгода
далеко већа: што може да се догоди, да за кривца пресу
дом буде оглашен неко, који није учинио кривицу!
Можда су томе нешто криви наши законски прописи,
можда је томе узрок неудесно разумевање тих прошиca.
Ја од своје стране не умем да нађем ни једног разлога,
зашто само због тога, што се неко, који је на правди Бога
осуђен, није против пресуде жалио, за што за то да буде
оглашен за кривца, да буде као кривац кажњен?
За што постоји у држави кривично суђење?
Јамачно не за то, да се казне они, који нису учинили
кривицу. Та где нема кривице, нема ни кривца; па како да
може бити кривична суђења, како да може бити осуде на
казну, и на губитак грађанске части?
Или је зар грађанска част, и казна изречена по казн.
законику тако нешто, да зависи од жалбе дотичног лица,
хоће ли грађанску част изгубити, хоће ли казну претрпети?
Кривично суђење сасвим је различно од грађанског. У
парници грађанској може неко напустити своја права; и тако
се може да догоди, да пресуда изађе у корист оном, који
није имао законску правду на својој страни, и да неко нај
јасније своје право изгуби а све за то, што се није онако
бранио, као што закони прописују. Али у кривичној пар
ници нико не може бити осуђен, док се за њега законски
не докаже, да је кривац. У кривичним парницама шостоји
начело, да треба истраживати материјалну истину и то у ко
““,“.“
ОГЛa
парници не може се за кривца
и онај, који за себе призна, да је учинио неку
Кривицу, ако се то и иначе не докаже. А кад то стоји, онда
у случају, кад се нађе, да неко дело није кривица, онај који
га је учинио, не може бити кажњен, не може бити за кривца
Проглашен.
По моме мишлењу прописом у S 272. и 276. крив, пос.
Не може се довољно правдати то, што се оставља у снази
пресуда, кад се њоме осуђује човек, за ког се нађе да није
учинио кривицу. Јер ма да у пропису у S. 272. крив. пос.
*асац суд само по жалви расматра пресуде нижих судова;
* По пропису у S 276. крив. пос, касац суд, приметивши
430

даје нижи суд нешто учинио против Формалних ил матетијалних

законских прописа, ако није позван да у том случају по
грешку исправи, примећава суду у особитом писму учињену
погрешку; опет за то оба та законска прошиса могу имати
важности само онда, кад је пред судом кривица, и кривац;
и по томе кад има и кад може бити кривичног суђења. Али
кад без кривице не може бити кривичне парнице, онда како
се може оставити, да неко кажњен буде за то, што се про }}
тив пресуде није жалио, кад се за дело његово каже да није }
требало ни да буде кривичне парнице.
Не могу да не приметим, да је у опште доста чудно
ват пропис у S. 276. кривич, пос. јер по том пропису оста
вља се у важности судска радња ма да се нађе, да је про
тивна законским прописима; а то се с идејом правде и прав
не државе не слаже. По моме мишлењу у највећој мери је
аномално, да се противзаконости остављају у снази и онда
кад се спазе. Разумео бих, да је наређено, да ће оно бити
снажно, што пресуди нижи суд, ако се против тога нико не
буде жалио, јер тад би се узело, да је суд добро урадио, ti.
или барем тад се за судску радњу не би рекло, да је про
тивзаконска. Али оставити, да буде оно снажно, што је суд “S
противно законским прописима урадио, и то оставити у пар ti: }
ници кривичној, која не зависи од воље осуђеног а у нај
више случајева не потпуно ни од воље повређеног, то је
аномалија, која се код нас ваљда само тиме може објаснити,
што имамо такве супротности, као што су касац, суд, и по
ступци, што код нас постоје.
Најпосле још ћу да одговорим на једно питање, које се
може покренути, а то је: „Може ли се Стојану, осуђеном
за дело, које касац, суд налази да није кривица, дати задо
вољење путем владалачког помиловања?
Ја мислим: не може:
Јер помиловању може бити места, где је неко праведно,
или бар по законским прошисима за учињену кривицу осу
ђен. Та сама реч помиловање каже, да се владалачким ак
том чини милост. Но човек, који није учинио кривицу, има
права не бити кажњен, а кад га казне, чини му се у неку
руку неправда. Актом владаочевим могу се за то од Сто
јана отклонити незгодне последице, које за њега из пресуде
излазе, али у судску конпетенцију долази изрећи: дело, које
 431

је Стојан учинио, није кривица; Стојан дакле није кривац,

и с тога Стојан као кривац не може бити кажњен, па на
равно ни помилован.
Најпосле ћу да напоменем, да и овај случај показује
и то, да је законски пропис у т 4. S 253, врло неудесно
стилизован, те да судије заводи на странпутицу; а и то, да
судије треба највећу пажњу да обраћају, кад се пред њих
изнесе дело, за које се тврди, да је кривица по смислу т. 4.
S 253.
Београд 4. Маја 1869. год.
Др. Никола Крстић.

0 I E T
„ЗАКОН ЈЕ НАЈВИША ВОЉА.“

„Свака звезда сија за се,“ па зато вам и кажем г. Пантелићу

ватајте се кога год хоћете, ви остајете што сте и ништа више. На
учар кад посматра ствар посматра је увек са неког вишег гледишта.
Ослоњен на науку излеће с начелима, па ова осветљује са разлозима
а не врлинама других личности. Стидно је господине ватати се за
кнеза у свакој прилици. Његова дела светле и без нас. Ваша апо
теоза није кадра ни у длаку увеличати дела кнежева. Зар ви ми
слите да је сва објективна радња кнежева само у томе: „што је
задобио градове“ и што је изрекао „да је закон највиша воља **
Кад сте такав патриот, што врдате све око „градова“ и „закона?“
Мислите ли ви да име ичега пречега и светлијега од оне изреке, о
којој се препиремо?
Та погледајте господине на цео државни живот. Измерите га
добро у свима односима па га онда упоредите са животом пре 10
година. Кад то урадите онда говорите о објективној радњи.
Но да се оставимо тога. Као што реко дела ће кнежева све
тлети и без нас, но хајде да се ми разговоримо мало.
Колико имам науке, колико сам у њојзи јак, то ће видет и
Остали. Да ли сам толико слаб да ни за три месеца не могу да од
говорим на нападај, то ће показати време. Размећите се господине
колико вам је воља и доликује вам.
Ја ћу да будем врло кратак и одговорићу на неколико науч
НИХ ПИТања.
432

I.

Ви велите господине да сам узео: „да законик Душанов спада

у нову науку.“ Лепо. Узмите како хоћете. Овди је само двоје мо
гуће т.ј. или сам рекао да „спада у стару науку“ или у „нову.“
Ја примам на се и једно и друго. Но пре примећавам да сам
Душанов законик узео не као „нову науку“ већ као пример да по
кажем да је и под Душаном постојало начело: „да је закон највиша
воља.“ Што сам реко не поричем. Начело то зајиста је постојало
у најстарија времена а постоји и данас. Разлика сва измеђ старине
и данашњег времена јесте у томе, што је у старини сва важност овог
начела била у Форми а данас се оно посматра са стварне стране.
На два суштна језгрена услова у старини није се гледало.
Нико није ни помишљао на склоп и уређење законодавног тела, ни
ти се је ко старао да буде таквих органа, који ће вршити оно што
се узакони. Што тада нису на то помишљали узрок је у времену.
Данашњи свет одвојио се је од оног, па поред уређеног законодав
ног тела, хоће да се уклоне све сметње, све запреке, које би сто
јале на путу, те се закон не би могао да врши због њих.
У суштини дакле и Душанов је законик признао „закон за
највишу вољу.“ Ако ће мо да гледамо на постанак и на Формалну
страну Душанов закон спада у стару науку; ако опет имамо пред
очима оно што постоји данас а постојало је и у старини, онда Ду
шанов закон спада у нову науку. Незнате ли ви господине да су се
многа данашња начела зачела јошт у најстарија времена? Мислите
ли ви да је ово што постоји данас сишло у једанпут к нaмa са неке
висине, као што је Бог Еврејима дао закон? кад се зна да многе
мисли и начела из најстаријих времена важе јошт и данае, онда
није ништа смешно ставити таква начела под нову науку.
Изврните дакле мој онај израз па опет остаје да Š 184 зак.
Душановог спада у нову науку.
Што се позивате на Савињија ту сте урадили баш као оно са
„слободном штампом.“ Није то уватити се само за једно место,
но ваља проштудирати цело дело, ваља ући у дух писца па га ра
зумети. Из које ли је школе Савињи? То ви не разбирате. На страни
39-ој његове историје римског права ви сте добро нашли где он
каже: да је излишно басати се око тога ко ће заузети место
законодавца.“ А нисте хтели да кажете шта он вели томе законо
давцу и у каквом га виду представља. Где вам је онај изрек Са
вињијев о постанку права? Познато је дело Савињијево „liber ben Se
 433

ruj umjerer 3eit ju (Sefertgebung unt Reфtëmijenjфaft." У том делу Са

вињи говорећи о постанку права вели: да је оно једна страна
скупног живота, која је 8е 80?40 (207 007"(2,424,4% деловила J/C2/60T (I

народњег. По њему: право је одјек воље, свести народње и ра

звија се онако као језик и обичаји и т. д. Зато и вели он изри
ком: „Jurittenitant unt (Scieštgeber fino aber je bi mur Sram beg Solfsbe
wиђtjevné (т. ј. Правници и законодавци нису ништа друго до органи
народње свести.) То исто вели Савињи и у својој „историји рим
ског права“ из које извукосте ви онај став. Мало напред баш пред
тим ставом стоји: „Das (Šejee ift baš Srgan beg Selföredit." (Закон је ор
ган народњег права.) Мало даље јошт све боље објасњава то Сави
њи. У том је дакле смислу рекао Савињи „да је све једно правио
закон владар, једно лице или какво скупно тело“ -- а не у оном
у ком би ви хтели да законодавац може радити што хоће не обази
pући се ни нашта.
II.
Што се тиче Форама државне управе опростите г. Пантелићу
и ту ме нисте разумели. Узалуд је ту цитирати ЦепФла, узалуд
пребацивати да сам се уватио престареле ђерманске теорије. Није
тако. Пре свега треба да се добро обавестите и разумете шта је то
Подела Форама државне управе по „квантитету,“ а шта опет по „ква
зитету.“ Она прва јесте старија а ова друга новија, које сам се и
ја држао. Кад се државна управа посматра с гледишта квантитета
онда се пита колико има лица која су на управи: да л једно, два
или више. Ако је једно онда је „монархија“ ако више онда „по
лиархија.“ Но ја се нисам држао те поделе већ сам мерио држав
ну упрову по „квалитету“ т.ј. имао сам у виду то „колико утиче
народ на јавна дела, на дела, која су од општег интереса.“ Што
се власт државна све више усредсређава у једноме лицу све смо
ближе монархији, што се више примиче народу све смо ближи ре
публици под којом ја неразумем владу „пногих“ већ „свију.“
Што ви питате „може ли бити монархије с републиканским
установала, то је јасно. Узмите свет и историју преда се па ће те
видети да може али само како? Где су установе републиканске ту
не постоји монархија у правом смислу. Таква монархија била би
монархија само по имену, по Форми.
Што се тиче природног права и његових система на то ћу вам
Одговорити драговољно свагда чим јавно признате да ви незнате ко
ЛИКО ИМа СИСТeMa.
Права и 28
434

III.

У погледу на чиниоце државне ја опет кажем „што је народ

то и влада.“ Но с тим нек не помисли нико да сам упао у апсолутну
или деспотску монархију. Кад кажем: „Што је народ то и влада“
нисам реко и то: „да су два чиниоца у држави.“ Један је само
чиниоц у држави а то је народ. Влада то је орган народни и као
таква да не буде друго до оно што и народ.

Е сад би на реду било да малко забавим нашу вајну публику

и да узгред упитам за оне пријатеље г. Пантелићеве што онако
мучки нападају у броју 10-ом и 13-ом „Судског листа.“ Характер
тих лица огледа се јасно већ у самом начину писања а и побуде
довољне су те да их нацртамо. На среду књижевници, шта врдате
по буџацима. Зар ви г. Никола Трипковићу неумедосте да говорите
у име своје већ заступате цео публикум шабачки? Зар ви неумедо
сте да се изразите боље но одма ударате у личност и поштење? Где
су ваша дела кад су код мене празне речи? Знамо се господине.
Знамо ми кад оно беше у Шапцу реч о мојој критици, знамо добро
да ви једноме рекосте: „Не говори противу г. Пантелића може
ти шкодити.“ Ето какве вас побуде крећу на рад па нек вас цени
свет. Буразер онај из Крагујевца у 13-ом броју није измако од вас.
Што се тиче сад публикума и то оног што је навико на грдње
чисто као да га гледим како жељно изгледа на какав „текст“ и
„сокачког разговора.“ Па да л да и ја одпочнем као г. Пантелић:
„Правда је преврнула палећу.“
„Г. Кнежевићу је боље свашта јести но свашта говорити,“
„/“. Кнежевић је налупао начела као јаја.“
„Голи више скачу.“
„Од начела лук и вода.“
„Боље поклизнути ноголи но језиком.“ “
На част вам г. Пантелићу продужите свој занат и даље. И ако {
мислите да се грдите самном овако у јавној препирци онда боље t
кад прођете сокаком потражте некога вичног то ме па се изгрдите лепо.
У Београду 14. Маја 1869.
Урош Кнежевић.
 435

САУЧЕШћE у ЗЛОЧИНСТВУ.“)
(Продужење.)

3. У 3 p 0 ч на све за.

Неки криминалисте захтевају, да виновник дејствује као главни

узрок а помагач као споредни. За оправдање овога наводе: као год
што је могућан код сваког узрока споредан узрок који помаже гла
вноме да се изврши извесно сљество, тако могу и други код преступа
виновника участвовати, који истина, кад им сматрамо радњу за се,
не могу произвести злочинство, но помажући радњу виновникову при
чињавају да се иста изврши. Ко постане намерно кривац те радње
зове се помагач.“) Ово је тврђење погрешно, јер садејствујући узрок
или је нуждан да се сљество произведе, или није нуждан; Ако се
помагачу има приписати за произвођење сљества главни узрок, онда
се више не сме тврдити, да се његова радња односи према виновни
ковој као споредан узрок према главноме. Ако би се виновнику имао
приписати узрок који није нуждан, ако би само онај био помагач,
без учешћа кога опет би се дело извршило, — онда би поставили
противност. *)
Ма како да је важан посао помагача, опет је само полагање,
које се покрај неке радње креће. Чим помагач све сам ради онда
тако рећи душа целога сопственост је онога који ради и тада тај при
видни помагач постаје виновник. Овди је само двоје могуће. Или је
онај који сам ради сам и виновник, или други, који Физично не деј
ствује, интелектуални је виновник; напротив онај који без туђег са
дејства Физички изврши, зове се физични виновник. Јер чим вино
вник не ради Физично или не врши бар неку споредну радњу, онда
се другачије не може сматрати него као интелектуални виновник; чим се
0 интелектуалном виновнику говори, мора се ту налазити и Физични.
Интелектуалне силе не могу се саме из себе објективирати, а
телесне, које не ступе у радњу са знањем, као случајне не долазе
у обим казнимости. По овоме дакле свако сљество, које као злочино
треба казнити, мора се састојати из Физичних сила, које су среством
интелектуалних праћене до сљества у своме конкретном бићу. И тако
интелектуалне силе односно сљества једнаке су важности као и Физичне.
----------------

") Види број 11. Правде.

") Feuerbach, Lehrbuch des devitchen peinlichen Recht (š 45).
*) Ветner, von der Theilnahme.
284
436

Ко хоће да разликује виновништво од помагања по већем или

мањем квантуму радње, тај не познаје онда појам квантитета. Ове
две радње морају се разликовати по њиховој субјективној физио
гномији. При оваком случају свагда се гледи на то, да ли онај про
цес посредовања, који је вољу у дело преместио, да ли је ову вољу
преокренуо као карактеристичну намеру виновништва или само као
ПОМагаЧа.

Ако и за радњу помагачку тражимо узрочну свезу, онда тако

звана наступајућа помоћ појављује се као нешто што не постоји. Ме
ђутим договарање које би било пре извршења злочинства, и које би
било у тој цељи, да злочинца охрабри те да своју злочину намеру
пре изврши, доћи ће такође под тачку помагања, кад се тиме зло
чинцу нешто обезбеђава после догођеног дела, н. пр. пропуштање да
злочинство прокаже, хранење украђених ствари, јер у овим случа
јима то наступајуће обезбеђење дејствује као movens oнoг злочинства
које ће се догодити. И тако овакав који помоћ указује сматраће се
такође као учесник догођеног злочинства. Истина може неко бити окри
вљен с6oг нечега што произилази из догођеног злочиног дела, н. пp.
кад лопов украде ствари неке, па их преда на сахранење другоме
без да су се пре учињене крађе о томе договарали. Овако што не
сачињава саучешће у злочинству, нити може бити казнено као дело
саучешћа. „То је дело ново, кривица са свим различна, но није акт
саучешћа, јер саучешће мора да предпоставља ма какво суделовање
у кривици, али не може бити суделовање код кривице која је већ
свршена. Јатак има само једну цељ, а та је да извуче неку корист
из саме кривице; но кад је ова кривица постала дело свршено, онда
како га можемо назвати н. пр. саучесником убијства само зато што
у тренутку прикривања знао је, да су ствари прикривене биле плод
убијства?“)
До сад смо говорили о одношају самоопределења т. ј. о непо
срественом виновнику и непосрественом помагачу, сада прелазимо на
одношај каузалитетни и то:

I.

На гова рање за и о ма га ње

И овди као и код првог одношаја сматраћемо шта је догођено,

шта се хтело и после начин посредовања.

1) Théorie du Code penal par Chauveau Adolph et Faustin Helie.

 437

А, шта хоће наговорач код помагања?

Наговорач не тежи искључиво да покрене наговоренога те да
прими злочину намеру. Он хоће да га определи само на помагање
без оне намере.
Ако виновник помагача наговори да му намеру подпомогне, то
по правилу нема никаквог уплива на казнимост виновникову. Виновник
извршује своју намеру час на овај час на онај начин. За извршење
нужна су му извесна срества, која могу имати уплива на његову ка
знимост онако исто као и начин посредовања. Што се овога начина
посредовања тиче треба особито имати на уму, да ли је злочина радња
извршена снажно (свирепо) или обланљиво (лажно). Односно сре
ства у опште важи став: ко бира срества моћнија тај показује и већу
злу вољу. Тако исто: ко бира опаснија срества објективира већу опа
сност. Па и код злочинства кулпозних избор срества има уплива на |
казнимост. Тако н. пр. ко другога убије кулпoзно са оруђем које је
намењено за убијства, са пушком, ножем и т. д. по правилу биће
строжије казнен, него ко тако што учини са оруђем које по себи није
опасно, јер природа онога оруђа које је намењено за убијство садр
жава у се неки објективни основ веће пажљивости. Међу тим спо
редна обстојателства треба имати у призрење, не треба заборавити
да јачи или мањи уплив који има избор срества, може бити уклоњен
или преиначен свог хиљаду других опстојателства. Ако се састоји сре
ство убијства у отрову, срество разрушења сопствености у ватри, онда
само сбог избора тих срестава пење се злочинство у већу скалу.
Наговарање може бити код виновништва и код помагања, и у
првом случају зове се интелектуално виновништво, а у другом инте
лектуално помагање. Опширније о овоме говорићемо доцније.
И код једног и другог наговарање мора бити управљено на вољу
другога т. ј. да наговори другога да учини злочино дело. Наговарање
је свршено у оном тренутку гди је воља наговорача донста опреде
лила другога да предузме указивање помоћи. У овом случају треба
се чувати приватно правних правила па их не примењивати по ана
логији на казнено право. Тако н. пр. наговорени не мора се изразити
да прима налог, а код обвезни одношаја у приватном праву захтева
се изјаснење.")
Наговорач за извршење своје намере посредује разним начином
Према ономе кога тежи да наговори. То посредовање догађа се по
заповести или савету и т. д. но свагда се захтевају такова срества
") Веrner, von der Theilnahme.
438

која су кадра да вољу чиниоца покрену, тако н. пр. кад кажем Пе

тру, уби Павла, ја те позивам, да ти заповедам; овакове речи не дају
никакве причине чиниоцу да изврши убијство. Није довољно да буде
само позван да учини злочинство него да је наламљен за таково,
телесна принуда одклања посредовање. Принуђенога прави самим чи
ниоцем, а радња принуђенога није помагање, није саучешће, зато што
поглавито и није никакова радња.
Сад да видимо вољу наговоренога
Наговорени мора да има такође намеру за помагање, а ову на
меру да садржава у се као изведену. Ако оскудева прво онда наго
ворени није помагач, ако оскудева друго онда помагање није наго
ворено. Воља дакле наговоренога треба да садржава у се вољу на
говорача. Зато што је изведена, чини те је и наговорач апсолутно
одговоран, а као воља опет не може поништити одговорност нагово
ренога.
Оно што се догоди од наговоренога мора бити тако урађено као
што налог гласи. Ако је другачије не важи као наговорено, и у то
лико је помагач непосрествени.
Што више напредује радња наговоренога помагача у толико више
расте казнимост наговорача, зато што расте сама казнимост злочин
ства или престу плења, т.ј. злочинство или престу плење ступа савр
шеније у сферу дејствителности и казниме одговорности. Као што горе
наведосмо, по себи је наговарање свршено, чим се воља другога реши
за помоћ.
Ако наговорени помагач покуша помоћ, но ова не доспе до сље
ства, онда наговарање по себи се пора сматрати као свршено. Јер
шокушај помагања не може се узети. Наговарање је тек онда казнимо,
тек је онда по закону наговарање, ако је било дејствујуће. Свако
јако од наговоренога зависи хоће ли бити казнимости наговорача и
то почетком извршења. Ова зависност од воље наговоренога иде не
престано до свршетка. Противу сваког правног принципа било би кад
би наговорача казнили с6oг свршетка а наговоренога свог покушаја.
Ако наговорени благовремено одстуши од покушаја, онда с тим осло
бођава и наговорача од сваке казниме одговорности.

П p 0 IJ e c II о с р е д о в а њ а
Без сумње, наговорач се може ослободити од одговорности за
употребу извесних злочиних срестава, ако ова срества одма нзузме
при давању налога. Но ако наговорач захте уопште само опредељено
 439

сљество а начин извршења тога оставља са свим ћуди наговоренога,

— то у овом наговарању лежи тако названи dolus alternativus. Cбог
тога је наговорач у овом случају одговоран за изабрани начин извр
шења наговоренога. Воља наговорача налази се у вољи наговоренога,
тако да наговорени двогубу моћ воље преноси у дело, па ову дво
губу вољу може и на другога пренети, овај опет на трећега и т.д.
Према догођеноме наговорач одговара за своју намеру а тако исто и
сви остали наговорени.
Сад ћемо прећи на другу поделу каузалитетног одношаја т. ј.
На интелектуално полагање.
(Шродужиће се.)

ИСТОРИЈА КРИВИЧНОГА ПОСТУПКА У АТИЊАНА.

II () Е Л Н Ј У.

ОД СТОЈАНА АНТИЋА.

Винувши се духом у право атичко да тамо истражујемо Форме

кривичнога поступка, ми нећемо тиме да задовољимо само просто
љубопитство. Озбиљно штудирање овога старога законодавства од
велике је важности по науку. У овоме законодавству видесмо, где
Функцинирају два начела нашега данашњега поступка. Удео гра
ђана у кривично суђење и јавност суђења: начела су која су јошт
стариматичким поступком владала. У овим Формама није тешко поз
нати модел и форме онога законодавства које је у шестом столећу рим
ске ере као надмоћно у Риму било. По томе ово законодавство за
служује највећу пажњу криминалиста, па сматрали га ви самог по
себи изучавајући његова правила, пропраћајући његове обичаје, —
или гледали га као извор римскога права. Жалост је само што они
ретки споменици, које ни само време не беше кадро да уништи недозвоља
вају да ово право као мало савршеније и извесније наново оживети може.
У Атини постојало је више јурисдикција: скупштина народна
4реопаг, Ефети и Елијасти.
Осим осталих власти скупштина народна саједињавала је у се
и судску власт. Власт ову она је ретко упражњавала. Јер она је
посредовала само у политичким оптужењима и то оним која су по
својој природи у категорију најстаријих политичких преступа спадала,
у коме се случају чинило, да јаван интерес, много дражи од инте
реса саме правде, захтева жртву обичних Форама и постојећих га
440

рантија Понајчешће ова је скупштина упражњавала власт судску

у томе, што је издавала решења, да се истражују она злочинства,
која су јој денунцирата била. Него и сама, ова истрага чињена је
пред елијастима, по обичним Формама на изазивање каквога гра
ђанина који је законом именован ради тога да ову истрагу подржава.
Ареопаг беше најстарији и најславнији суд од свију атинских
судова. Број чланова његових као да је био разни у разним епохама
али при свем том тај број као да није више од 51 износио. Чланови
његови заседавали су под ведрим небом. Седнице ове изгледале су као
неки круг, са свију страна отворен, а од присуствујуће гомиле про
стим ужетом или слабом пречагом раздвојен. Форме пуне тајанстве
ности које су при овом суђењу набљудaвање ка да су тежиле на
то да узбуде присуствујући народ. Дубоко ћутање, ограничене одбране
на просто излагање дела, тајно гласање беху црте којима су се чла
нови овога суда одликовали. Судило је се обично ноћу или у помрчини,
како би се на тај начин сакрило узбуђење судаца и уплив оптуже
них на њих. Овај величанствени суд оснива своје мнење на свом
личном убеђењу — на оном испиту, који је речитости странака или
исказивању сведока предагодио вели Есхин. Пре него је установ
љен суд елијаста, Ареопаг је био надлежан да суди сва злочин
ства. Него и сам је народ више пута ограничавао надлежност оног
тела судског, чија је независност завист побуђивала. Перикле пак
пренео је већи део злочинства на људе, који су за суђење из језгре
самога народа изабрати били. Те тако је Ареопаг остао само над
лежан да суди предумишљена убијства тровања, паљевине и сва ос
тала злочинства за која је смртна казна прописана била.
Суд ЕФета био је састављен из петдесет и једног судца, бира
тих сваке године средством коцке из срца самога сената. Овај је
суд био само надлежан за нехатна убијства или боље рећи за
непредумишљена убијства. Цео поступак састајао је се у заклетви
тужиоца, оштуженога и у одбрани. То су били једини елементи
суђења.
Суд Елијаста или Хелија, Нкхх, беше општа јурисдикција свију
Атињана. Име своје доводио је од самога сунца, јер су његове сед
нице на сунцу, žто тој ђ77tcu Држане. Састављен од самих грађана,
његове популарне осуде сматране су као пресуде самога народа.
Шест хиљада грађана, сваке године коцком бирани, заседавали су
по реду у њему. Да би ко за члана такова изабран био, закон је
од њега тражио само ове услове: старост од 30. година, поштено
име, и да није дужник државне касе. Цео овај суд био је подељен
 441

у 10 оделења — секција. — Свако оделење сачињавало је један суд

који је држао своје седнице или сам за се или у скупу са осталима
како је кад величина самога предмета захтевала. Број судаца није
био ограничен. Број се тај према величини самога предмета, који је
требало судити, увећавао. Уопште може се рећи да је доста велики
био, јер у извесним окривљенима ми видимо где у један мах Фигури
рају 500 1000 па и 6000. судаца, па било да се у овом утицају на
лазило више гарантије за саму правду или се он као следство лако
мости грађана појављивао, јер сваки од ових чланова добијао је при
суђењу свакога предмета у име накнаде по 2 обоца од државе. Изу
зимајући злочинства, о којима су Ареопаг и ЕФети судили, суд је
овај судио све остале кривичне ствари. Суд Елијаста био је суд
коме је спадало у дужност да суди све тешке кривичне предмете,
сва политичка окривлења, и на овај начин овај је суд у неколико
допуњавао скупштину народну, које и био један одељак за извесно
време само оцешљен.
Право тужбе припадало је сваком грађанину, јер ово право
беше нужно следство народна суверенства. Међутим при самом вр
шењу овога права правила је се нека разлика. Закон атински при
знавао је два вида преступа, два вида суђења, т.ј. јавна и приватна.
И саме форме оптужења беху разне за ова два случаја. Кад је ту
жба имала за предмет каково јавно злочинство, за кажнење кога
је био интересован цео друштвени ред: онда је сваки грађанин мо
гао тужбу подићи; сваког је грађанина била тада света дужност да
гони она злочинства, која су нарушавала мир целе општине. Али
кад преступ на се карактер такова тешка злочинства носио није,
кад је повреда нападала само на какав шриватни интерес: онда ни
право тужбе није никоме другоме до само повређеноме припадало,
или у недостатку њега његовим родитељима, тутору или господару.
Осим тога усмотрењу неких извесних покушаја, који су целу
отаџбину у опасност доводили, закон је поред тужбе, коју је могао
сваки грађанин подићи, увео јошт и право надзора и право доста
Влања — денунција — којима је наоружао тако зване те смо те те.
Ова званичници могли су денунцирати или сенату или народној скуп
штини, који су опет, ако је било места, одређивали једнога грађа
нина, који ће тужбу подићи, опредељавајући уједно и број судаца,
који ће у достављеном предмету пресуду изрећи.
Поделење преступа на јавне и приватне плмало је јошт и то
следство, да су код приватних престуша тужиоци могли одустати од
тужбе одмах или су се са оптуженим наравнали, почем и сама ту
442 *

жба никакву другу до ту цељ имала није, но да накнади какову

приватну оштету. Једини основ овога окривљена била је приватна
тужба. Са одустанком од ње падала је и она сама по себи. Међу тим
у окривлењима о убијству, поравнење је могло бити учињено само
са сагласијем и одобрењем родитеља, па и тада оно је као стално
важило само у оном случају када су ових родитељи на то обвезали
да нико од њих лично оптуживати неће.
Први акт поступка у окривлењима јавних престуша, било је
денунцирање како оптуженога тако и самога дела, које му се у кри
вицу приписивало пред оним званичником, који је по свој прилици
био један од архо на та. Тужилац је сачињавао сам своју тужбу.
Званичник пак, коме је била дужност да уредност ове тужбе испита
а може бити и саму њену тачност, морао је јошт питати тужиоца:
да ли он има сведока, какве индиције и доказе може за потврђење
исте принети. Пред овим званичником морао је тужилац положити
како заклетву тако и новчано јемство — кауцију — на то да неће
пре саме пресуде од тужбе одустати. Закон, давајући право тужбе
свакоме грађанину, скопчао је за ово право велику одговорност. Јер,
ако је тужба имала за следство саму осуду, онда је она донашала
грађанину, који је се овој опасној мисији жртвовао, један део од узап
ћених добара оптуженога. Ако се на против доказало, да је тужи
лац овом тужбом само на опадање ишао, онда је он, као што ћемо
одмах видети, био излаган најтежим казнама.
Ако је се тужба показала правилном и истинитом, онда је зва
ничник, коме је поднесена била, опредељавао суд пред којим ће се
она подићи, сазивајући у исто доба и грађане, који ће у томе суду као
судци заседавати. Међу тим ово сазивање имало је само једну цел.
Та цел била је да оцени основе, по којима неки од призватих немогу
у овоме предмету судити, и да од сазватих прими свечану заклетву,
са којом су они обећавали да ће сходно законима судити, призива
јући уједно освету Богова на њихово колено, ако би исте законе
погазили. Затим су се разилазили, како би опет опредељеног дана
на суђењу састали. Дан овога сазива и дан самога суђења нису
смели бити никада једни исти.
У оном времену, које је делило ове две епохе, биле су главне
тачке тужбе јавно у преторству изложене. Цел овога излагања,
које је излагало она дела, којима се оптужени окривљавао, показу
јући уједно и доказе којима се оптужени теретио, била је та да иза
зове доказе и сведоџбе које би тужбу или поткрешити или уништити
могли. Јер не беше тада никаква предходна поступка — ислеђења —
 443

нити је био опредељиван какови званичник за ислеђивање и скупљање

доказа. Сам тужилац приправљао је и прикупљао оне доказе, који су
за дебату потребни били, па и овај сам поступак чињен је у тајности,
без да су му противунаводи оптужена исказивани били. Уосталом рок,
који је суђењу предходио, није могао бити дужи од једнога месеца.
У овом међу времену оптужени је био позиван да предстане
суду. Ово позивање чињено је преко лица, која су јаван карактер
на себи носила, или је оно било предузимато и самим тужиоцем у
присуству два сведока. Није ли оптужени овом позиву хтео следо
вати, онда је и сила противу њега могла бити употребљена. Цељ
овога предстанка била је та, да се обистини све оно, што би се ту
жби на супрот ставити могло, или што би се као неко оправдање
навести могло, или што би се најпосле у име спремања за одбрану
као рок неки захтевало. Окривљени је полагао заклетву на то: да ће
истину казати. А да ли се тражила гарантија и у томе, што би о
кривљени притворен био? Многобројни примери сведоче да јесте.
Међутим опште је право било пуштање окривљена у слободу, чим
су три грађанина јемчили за његов предстанак суду. Званичници
примајући овакве обвезе заклињали су се, да ће ово правило извр
шивати. И при томе није било или није требало да буде никакoвa
изузећа, изузимајући случај сазаклећа противу независности др
жаве или противу слободе народа. Тужилац пак од своје стране
дужан је био да положи једну извесну суму; није ли пак био ка
дар да исту положи, онда је се тужба његова одбацивала и сматрала
се као да у целој ствари ништа ни било није. Ову суму, коју је
осуђена странка плаћати морала, делили су судци између себе.
На означени дан за суђење сакупљали су се опредељени гра
ђани за суђење. Један од архоната, постављен под именом тесмотета
или један од једанајесторице заседавао је као председник. Судце је
растављало просто уже од гомиле народа, која је врвила, да при су
ђењу присуствује. Суђење и пресуда били су јавни. Викало је читао на
глас извод тужбе са свима онима писменима, која су се на исту односи
ла. Судци су бележили, што им је требало из ових акта. По завршеном
читању тужилац је развијао своје доказе, тражећи да му се и сведоци
саслушају. Оптужени или његови браниоци излагали су одбрану, а
могли су сведоке своје сведоцима тужиоца на супрот ставити. Сваки
је беседник могао само за неко известно време говорити. Ово је се
време по неком клепсидру размеравало. Реч му се закраћивала одмах
чим је вода престала да тече. (Продужиће се.)
444

0 П () К У III А ЈУ.

(Продужење.)

Једини су дакле Француски закони, који су поставили и одр

жавају неправедну равнину. Законодавац је осетио ту неправду; па
да би јој изгладио дејства, он је увео систем олакшавајућих окол
ности. Нама се чини, да би значило завести тај систем са свим на
страну од његове цели, ако бисмо га употребили на то да правда
оно, што је закон окривио. А каква је ово цељ? Та, да се поставе
разлике у кажњењу дела, која су истина стављена у законику под
једно исто опште окривљење, али су далеко од тога, да претстављају
једну истоветну важност било по моралном опредељењу радње,
било по приватним злима, која производе, било по опасностима, које
наносе друштвеноме реду. Ове околности нису споредности главноме
делу; него су му суштаствени делови, и оне му одређују степен не
моралности. Што кривац није имао потпуну свест о своме злочину,
што је раздражен, што је страстан, што је признао дело, што се по
кајао, што је покушао само да се спреми, тиме је крађа мање кри
вична. Како ћемо сад да отцепимо те околности од главнога дела?
Како ћемо да их означимо одсечно у њиховој промењивости? То су
изузетци, изванредни случаји, који преиначују правило.
Можемо ли да уврстимо у овај род питање, које се односи на
казненост покушаја? Но треба да се зна да је ово питање једна окол
ност, која се обично пришива уза сваки покушај, да је то питање
права, задатак законодавства. Овде треба да се постави неко правило,
а не да се оцењује дело; само порота о делима суди, па она не треба
да поправља законе. Шта! Зар то питање, које су вековима претре
сали најславнији криминалисте, да не пресече законодавац него по
рота да га пресеца? Ама хоће ли порота изрећи да у том случају
неизвршење сачињава какву околност, која ублажује дело? Ствар је
очита, да је овај систем неспособан да исправи погрешке и попуни
празнине закона. Само закону припада у део, да положи начела, да
разреди каштите на степене, да означи окривљења; а поротино је да
разликује родове, који су групирани под сваким правилом: не треба
да побрчемо задаћу једнога са задаћом другога. Сваки пут, кад год
је једна иста околност скопчана за једна иста дела, онда она прен
начава та дела у њиховој суштини, и онда она треба да ствара пред
мет општега правила: оно, што би паметан закон створио разумно и на
начин трајашан, порота би заштићавала несавршено и по своме ћефу.
 445

II.
Промашена кривица, њене црте и казненост.
Пред нама је једно тешко питање. Видели смо, да покушај на
стаје онде, где је почетак извршења, и да престаје онде, где је свр
шен злочин. Између та два крајња израза кривичнога предузећа, мо
жемо приметити различне ступње: отуда долази то, што је још и рим
ски закон казнио другом казном удаљеније дело, а другом опет дело
ближе, а отуда је тако исто, што је и маџарски закон, како нам се
чини, признао три кривице у покушају, које подлеже различитим ка
знама. И заиста очита је ствар, да је кривчев злочин у толико озбиљ
нији у колико се он ближе примакао свршетку. Но треба ли, дакле,
да законодавац постави степенице у казни према напредовањима по
кушаја? Он је дужан да означи само оне степене, који се могу по
тврдити извесно и одсечно, а оне мање, који се између њих налазе
у средини, улазе у поротину власт, јер оне спадају у дело.
Покушај и промашена кривица јесу два степена најодличнија.
Ми смо довде говорили само о покушају, а сад треба да испитамо,
у чему је различна промашена кривица, какво место заузимље у
закону, и којом казном у опште треба да се казни.
Кад је учинилац испунио сва дела, којима је имао намеру да
сврши кривичну радњу, па та радња не имадне материјалног дејства,
које је он очекивао, онда је ту промашена кривица. Тако, на при
лику, неко опали из пушке на онога, кога хтедијаше да убије, но
хитац не згоди то лице, али га обрани па се оно спасе помоћу ве
штачком. Још, на прилику, човек неки даде трудној жени какву
течност да пије те да побаци, но дејство те течности буде спречено
лековима. Овде и у једном и у другом случају није само покушај,
јер злочин не може бити више задржан вољом његовог учиниоца,
пошто је он свршио сва дела што извршују; него је то злочин али
несвршени јер је суштаствени услов код убијства да се смрт зада,
а код побацивања, да побацивање заиста и буде. Овај резултат није
испао онакав, какав се хтео постићи материјалним делима, која су
свршена у намери да се он произведе: злочин је дакле промашен.
Француска законодавна комисија, састављена из законодавног
тела, предвидила је овај степен кривичности, и означила у својим
примедбама од 29. Декембра 1809. једну празнину у реченом закону:
„Један смисли да убије некога другог, опали нањ пиштољ, али про
маши: извршења има ама нема дејства. Можемо ли сматрати, да је
то схваћено у чл. 2 законика, који се односи на покушај? Овде је
446

не само покушај, него је на неки начин дело свршено ма да је

хитац промашио своје дејство. Знамо да постоји једна различна ни
анса између оних околности, које задржавају извршење покушаја, и
оних, које чине да он остане апсолутно без дејства и после каквог
степена млого савршенијега извршења. По овој примедби следује
да би требало допунити чл. 2 казненога законика; а ова би се до
пуна састајала, у томе, да се после речи: ако је задржан дода
или је промашио своје дејство. И та допуна би усвојена у држа
вноме савету, и стављена у закон.
(Продужиће се.)

ЛЕКАР. ЕДУАРД ПРИЧАРД КАО ТРОВАЧ.

(Продужење.)

Што се мене тијче она ми ни је као какова жена, што

опијум употребљава изгледала; па и сама спољашност није
ју за такову издавала.
„Док сам се ја са госпођом тељоровом бавио упала ми
је јако у очи госпођа причардова. Она је изгледала сасвим
слаба и изнемогла. Црте јој беху сурове, израз хектичаво
румени, глас врло слаб а веома подобан гласу онога, који
од колере у последњем штадијуму пати, говор јој је био
као код каквога сулуда. С почетка био сам поготову склон,
да овај њен спољашни изглед пришишем оном гастричном
— стомачном — нападу, који ју је пре кратка времена сна
шао, — нападу, о коме ми је оптужени причао, — нападу
кога су симптони јошт увећани бити морали онда, кад је
упрепаштена била тиме, што јој је јављено да јој се мајка
на један мах умирила. Него у исто доба ни сам се могао
те мисли или боље рећи убеђења отрести да се она у стању
млитавом због употребљења антимона не находи. Овај упе
чатак учинило је на ме само њено спољашње изгледање,
почем јој никакова питања предлагао ни сам.
Око 113 сахата од прилике отишао сам кући. Пре 1.
сахата био сам наново зват, али сам јој позив одбио, јер
сам одвећ уморан, а осим тога и убеђен био, да се више
помоћи не може. Међутим зашоведио сам, да се лекару При
чарду каже, да ћу опет доћи, само ако он држи да ће овај
 447

мој долазак од какве користи бити. Од то доба, па до не

деље у јутру, када је к мени један стари господин, — го
сподин Тељор, као што сам доцније дознао — дошао, ја
ни сам никакве вести добио. У недељу у јутру око 10 ca
хата, позвао ме је господин Тељop на мртвачки преглед.
Тада сам изказао моје дивљење о томе, како је по мене
могао лекар Причард послати, када као практички лекар
врло добро зна, да такове прегледе не предузимају срод
ници, него окружни ређистратори. 3. Марта послао ми је
преко поште Причард један Формулар, са молбом да у њ у —
пишем причину смрти и трајање болести. Ја сам и ово од
био, послав напред тај Формулар са неколико речи, које су
требале да званичника на овај случај пажљивим учине.
„У среду 1. Марта састадох се случајно са лекаром При
чардом у сенчин хал сокаку, баш близу моје куће. Он дође
к мени, и рече ми, да је моје мнење о његовој пуници било
истинито, а молио ме је, да сутра дан и његову жену по
сетим, јер рече, да она хоће у Единбург да путује.
„Ја сам ово и урадио. Кад сам отишао нађох госпођу
причардову у постељи. Беше јошт врло слаба и порушена.
Питаше ме збиљски: да ли сам ја одиста држао, да је њена
мати на самрти, кад сам исту видео, Ја рекох, да јесам, и
да сам то исто и Причарду рекао. Она се пљесне на то ру
кама, погледа к небу и проговори врло слабим гласом. „О
благи боже, да ли је то могуће.“ Затим се угуши од плача.
Потом сам је молио да ми бар у неколико исприча пре
ђашње стање здравља њене матере, а особито да ми каже
да ли је она одиста имала обичај, да батљејово пијће у по
требљава. На то ми је одговорила, да је стање здравља
Њене мајке отпре у опште добро било, само покаткад на
Падала ју је нервозна главобоља противу чега је по нешто
од батлејеовог пијћа шијла. Него при свем том ни је се мо
гло рећи, да јој је ово употреблење у обичај прешло. На
то, питао сам је о њеном сопственом здрављу, на што ми
она рече да од неког времена јако пати од гадења, пробада
Да бљује, да осећа јаке болове у стомаху и у утроби.
У исто доба имала је пролив, јака ју је врућина морила,
уста су јој била бљутка, а од жеђи је сва горела. Језик јој
је био навучен неком жуто-мрком материјом, црте су јој
биле оштре и пуне крви, било је ударало врло слабо, али је
 448

удар тим јачи бивао, кожа јој је била влажна, али при томе
хладна, очи сузасте али врло бистре и чисто си из њих мо
гао читати шта хоће. Ја сам јој прописао да узима шанла
њер и бранди у малој коликоћи али у што краћем времену,
како би њене силе опет повратити могла. Даље сам јој дао
малене комадиће од леда, како би се тиме жеђ угасила и
дражење стомаха отклонити могло. Ако јој ово средство не
усприја, то сам јој казао да може узети лимунасто
киселу мађнезију, као пенуће се пијће које расхлађује, а
осим тога да може и обвој на стомак привијати. Осим тога
заповедио сам да јој се у малој мери дају она јела која су
ранећа а притом се брзо сварити могу, као што су говеђа
чорба, ароврoт и т. д. дао сам јој написану и наредбу (re
cept) коју сам јој предао са тим упутством, да је лекару При
чарду покаже.
„У недељу дошао је овај код моје куће. Ту ми је са
ошштио, како су добра чинила његовој жени сва она средт
тва, која сам јој приписао, али примети ми: она је при
свем том јошт врло слаба, а стомак јој јошт ка пређе на
дражљив.
„17 Марта, — беше баш тада петак — позове ме ли
чно сам Причард да идем ка његовој жени. Било је 8 са
хата у вече кад је к мени дошао. Кад сам код ње отишао
ја сам је нашао седећу у постељи. Била је се на јастук
подупрла. Кад сам је видео, ја сам се од чуда упрепастио,
е тако је се ужасно у лицу променила, е тако је страховито
изгледала. Учинила је се, ка да је при чистој свести, јер
ме сЧепа за руку смешећи се баш када ме је се опет по
знала. Тужила ми је се о томе, како је бљувала. Причард
је стајао иза мене. Без да је питан рекао је: ни је бљувала
она се вара. Тужила је се и на то, како је жеђ мори, рад
чега јој Причард дода воду да пије. Од оно доба како сам
је последњи пут видео, она је се страшно у лицу променила.
(Продужиће се.)

У прошлом броју овог листа поткрале су се ове погрешке.

На страни 407 одма после наслова реч (свршетак) погрешно је стављена.
На страни 408 у последњој врсти у место иум. 118 треба да стоји нум. 181. На
страни 411 у 6. врсти у место речи „под формом“ треба да стоји „под фирмом.“
ПIт А и плгиј А Н и ко х и Ст к • а новић А у Бког г. А д w.
 Број 15. у Беогrлду зо мом 1889. година .
Налази три пут у ме- За све српске крајеве
сецу, иа 2 табака сва- стаје на годину 72 гр.
ки пут. Уредништво је нли 8 фор., на по го
- дине 36 гр. или 4 oор.,
ма варош капији у кући на три мес. 18 гр. или
Петра Анастасијевића 2 фор., поједини број
златовезца. стаје 2 г. ч.

ЛИСТ ЗА СВЕ ГРАНЕ ПРАВНИХ НАУКА.

Издалу и у укљуљу Д. НОВАКОВИЋ, С. АНТИЋ, У. КНЕЖЕВИЋ.

СА ДРЖАЈ: Накнада за повређену част. — О покушају. — Значај н задаћа поротских судова. — Историја
кривичнога поступка. — Централизација. — Лекар Причард.

НАКНАДА
„ЗА ПОВРЕЂЕН У ЧАСТ.“
šš 800 820. 822. грађан. закон. 8 385. грађ. суд. пост. и 3 305. крив. суд. пост.
написао

Д Р. Н Н R 0 Л А КРСТ Н ћ.

Међу правна цитања, о којима су наши судови различног ми

Шлења; долази и питање: „има ли по нашим законима места, да

се тражи и досуђује на к на да за повређену част, и претрпљену

срамоту.“
Нижи судови, рекао бих, да се већином приволевају на мисао,
да има случаја, кад би за „повређену част“ требало досудити повре
ђеноме новчану накнаду. И ма да нема лака начина уверити се, и до
знати, како су шређе наши судови о том предмету мислили, ризику
јем изрећи, да су пре тек неколико година наши судови заиста и до
суђивали бар у неким случајевима новчану накнаду за „повређену
част,“ и држим, да противно мишлење поче овлађивати истом у но
вије време. По моме мишлењу поглавито је касациони суд бранио
науку, да за „повреду части“ никада не треба да се досуђује накнада
у новцу.
Да нема никаква друга разлога, већ само то, што су судови о
значењу неких законских прописа различног мишлења; довољно би
било, да се о овом предмету јавно проговори. Али сам предмет по
себи важан је, и заслужује, да се осветли; и да се објасне закоп
ски прописи, који се на овај предмет односе. Јер отуда, како ће се
разумети дотични законски прописи, зависиће не само то, да се у
бољу сагласност доведу неки наши закони, међу којима — чини се —
као да нема довољне свезе, и доследности; него ће од разумевања
450 -

дотичних законских прописа зависити и многе правне последице, које

могу да имају по некад одсудног утицаја на цео живот повређеног
лица, и његове породице.
У важности питања: да ли има места, да се досуђује новчана
накнада за повреду части, треба тражити узрок, што је г. министар
правде још у 1867. години управио на касациони суд питање: како
треба да се разуму SS 800, 820, и 822 грађанског законика, и Š389.
закона о судском поступку у грађ. парницама. Тад је требало напо
менути и 8 305. закона о судском поступку у крив. делима; јер се
и у том закону говори о том истом предмету. Касац, суд одговорио
је г. министру на то питање у прошлој години; па ма да се том при
ликом увидело, да су и чланови у касац, суду различнога мишлења
o oнoм питању, до сад се није учинила никаква законодавна измена
у поменутим законским прописима.“) Па и с тога је вредно, да се
обрати пажња предмету, који ако се законодавно не реши, даваће
по свој прилици дуже време основа, да судови изричу разногласне
пресуде.
Почем прописи наших закона, који се тичу овог предмета, нису
довољно одређени, ни доста јасни; и почем се с тога показује потреба,
да се законодавно боље и јасније одреди: хоће ли се за „повреду ча
сти“ досуђивати, или не накнада у новцу; то при решавању тог пи
тања треба имати на уму 1-во да ли је наше законодавство хтело,
да се за „повреду части“ досуђује накнада, или је хтело, да се не
досуђује; 2- го шта ће бити боље, правичније, и умесније, да се у
будуће узакони? Одговор на оно прво питање важан је за садашњост,
а може бити важан и за дуже време, јер ће то питање од стране
законодавства можда не решено остати све донде, док се не одреди,
да се укупно наше законодавство подвргне озбиљној и свестраној ре
визији, кад ће се и ова мана у нашим законима, као и многе друге
исправити, и загладити морати. То време по моме мишлењу не може
истина бити далеко, јер је посао, што се има да сврши, такве при
роде, да ће сам по себи дуже време трајати; а уз то, што ће се
на даље одлагати, све ће постајати тежи; али свакојако ће проћи
више недеља и месеци док се ствар разправи; па почем се оваква
питања доста често пред нашим судовима појављују, може од кори
сти бити, ако се разложним, безстрасним говором учини, да људи од

*) У касационом суду девет чланова изказаше, да за повреде части никад не

---- . *********************

треба досуђивати материјалну накнаду; а четири члана била су противног

мишлења.“- ““
 451

струке, и особито да судије на ту ствар обрате своју јачу пажњу,

како би се спорна питања расправити, и ствар боље осветлити и обја
снити могла, те тако да се при саветовању о оваквим питањима узме
други правац у ком ће се оваква питања моћи решавати и законима
удесније, и правичније.

I.

„Може ли се на основу наших закона рећи: да је наше зако

нодавство хтело, да се за повреде части никад не досуђује накнада
у новцу?“
Ово је прво питање, које треба расправити; и на које се по моме
мишлењу мора одсудно одговорити: не. Размотривши дотичне закон
ске прописе уверићемо се можда, да то мишлење није неосновано.
Пре свега напоменућу, да су законски прописи, о којима ће овде
бити реч, махом у наше законике унети по дотичним австријским за
коницима; али да текст тих австријских закона није доста ни јасан,
ни одређен, те с тога није чудо, што је она нејасност и неодређеност
пренета и у наше законе. Коментатори австријских закона по готову
махом су заузети за мишлење, да се за „повреду части“.“) не може
досуђивати новчана накнада; и можда се не варам, ако изкажем, да
У томе треба тражити узрока, што и код нас поче преовлађивати ми
шлење, да за повреду части никад не треба досуђивати накнаду у
новцу.
Нек стоји и овде примећено, да прописи дотичних австријских
закона нису као што треба на српски преведени, што се може рећи
за врло многе наше законе, што су по страним законицима израђени,
* код нас усвојени. У глави 30. австр. грађ. зак. има много више
Прописа „о праву на накнаду штете, и на задовољење,“ но што их
има у нашем грађ. законику такође у гл. ХХХ, где се налазе про
паси „онакнади учињене штете.“ Многи су Sš избачени, многи окр
*ени, многи друкчије стилизовани; а овамо сви су израђени по за
Конима австријским. Исто тако ни дотични прописи у грађанском и
кривичном поступку (8 389 грађ. пост. и 8 305 крив. пoст.) нису онако
унети у наше законике, као што се ти прописи налазе написани у
Aотичним законицима австријским, од куд су узети.
-—

*) Под изразом „повреда части“ разумем сва опадања, све клевете, и све
увреде, учињене речма или делом; јер тако тај израз разуму наши су
дови. По оваквом разумевању и погажено женско поштење делом насил
ним, извршеним над женскињом, такође се овамо увршћује.
29“
 452

Но да се вратим на ствар.
Као што приметих, коментатори австријских закона одсечно су
тог мишлења, да се за повреде части не може досуђивати накнада
у новцу.“) И заиста, читајући австријске законе, не можемо да не
будемо мишлења, које изрече измеђ других и Штубенраух, један од
најбољих и најновијих коментатора австр. грађ. зак, да у дотичним
прописима австријских закона поглавито се говори о штети у имању,
па и о накнади такве штете.“) Али треба приметити, да и сам овај
коментатор признаје, да ни сами австријски закони нису јасни у оним
својим опредељењима, где је реч о томе, да увређени има права тра
жити од увредитеља, да заглади, да поништа нанету му својим де
лом увреду. Штубенраух изреком вели „у потпуно задовољење по
S 1323. (грађ. зак.) долази и то, да се за гла ди (потре, поништа),
проузроче на у вреда. Није јасно, шта је закон управ под тим
изразом разумео,“ па примечава, да Елингер — други такође зна
тан коментатор — нема право, кад вели, да се под изразом „загла
дити увреду“ разуме право обезитећење у томе, што ће се увреда
јавно опозвати, јер се у закону прави јасна разлика измеђ „обез
штећења“ и „заглађења увреде.“ Ово сам за то навео, да и у самим
австр. законима односно овог предмета има нејасности; па с тога да
се не можемо без довољних разлога повести за мишлењем австриј
! ских јуриста; но да је потребно, да прописе наших закона по мо
гућности доведемо међу собом у сагласност, и да им на тај начин
одредимо значење, које се с највише разлога даје правнички прав
дати; а које уз то и понајвише би правнчности у себи садржавало.“)
У томе, што су прописи наших закона написани по законима
австријским, и у томе, што коментатори австријских закона мисле,
да за повреде части не треба досуђивати накнаду у новцу, у томе
*) Штубенpayх у своме коментару австр. грађ. закон. изреком вели „повреда
(или као што он каже, умалење) части сама по себи не даје право на по
траживање накнаде штете;“ и наводи за доказ, да је у 1858. год. највиши
суд у Бечу у својој пуној седници изрекао, да у томе, што је неко неку
женску обмануо, те с њом у недозвољеним одношајима живео, може бити
основа, да обманута женска тражи, да се обманљивац казни, ал не и да
јој за то, што је обманута, те што је тим част своју изгубила, даде на
кнаду у новцу. Stubenr. Commentar d all. GB. II. 457. 461.
**) Stubenr. II. 524.
***) Да би се ово, што је казано напред о значењу неких израза у австр. 38:
конику, боље разумело, треба да приметим, да по австр. законику под из
разом „накнада“ — Ersatz — разуме се: 1. „овезитећење“ — Schadloshallu",
— кад је реч, да се накнади „претрпљена штета“. 2. „пуно задовољење
(„намирење“ — „volle Genungthnung“ — кад је реч о томе, да се накнад“
„изгубљени добитак“ или да се заглади учињена увреда (Š 1323. австр. грађ.
зак.) Закон је австр. дакле и овде направио строгу разлику измеђ ов“
 453

налазим узрок, што и код нас влада мишлење, да прописе дотичних

E“ закона тако ваља разумети, да се и при увредама — ма какве при
{{{i роде да су те увреде — гледа само на то, да ли је увређеноме учи
li? њена „материјална штета“ — као што наши судови веле, па само за
материјалну штету да се даје увређеноме накнада, а за повреде лич
ности и части да се никад накнада у новцу не може досудити.
Но ја држим, да се то мишлење не даје доста снажно, и с пра
вничком логиком бранити. -

Ово су од прилике разлози, који се наводе за обрану мишлења,

да за повреду части никад не треба досуђивати накнаду у новцу:
а) „Част,“ „поштење“ то јест оно уважавање, одликовање, по
штовање, што некоме његови суграђани одају, тако је нешто, што
се не може проценити; што се не може за новце купити, ни новцем
накнадити. Увреде су забрањена дела у казн. зак. и ко другог вређа,
може бити кажњен, те у томе кажњењу налази се задовољење, које
се даје увређеноме. Јер почем се част не може подврћи процени, јасно
је да се ни новчана накнада увређеноме не може дати за повреду
части. Ово се потврђује и оним, што се каже у S 818. грађ. закон.
„да се штета накнади, треба све у првашње стање да се постави.
Ако то бити не може, онда ваља да се штета процени, па по про
цени вредност наплати.“ Па почем се повреда у части не може про
ценити, наравно је, да се за такву повреду ни накнада у новцу не
може досуђивати.
б) Увређени има право захтевати, да се пресуда, којом је неко
осуђен за то, што је другог увредио, о трошку осуђеног печата, те
тиме се заглађује увреда.
в) У 8 800. грађ. закон. реч штета означава „уштрб у имању“
дакле материјалну штету, јер се само уштрб у имању казује том
речи „штета;“ па за то и штета, што се спомиње у 8822. грађ. зак.
не може бити друга, но штета материјална; то јест штета у имању
причињена. Најпосле
г) Прописи у 8 389. грађ. пост. и 8 405. крив. пост, не могу се
узимати у призрење онде, где је реч о потраживању накнаде, јер Се
Ова на основу прописа у законику грађ. потражује, а не на основу

штећења, задовољења, и заглађења увреде; па кад се прва два израза односе

на материјалну штету, под трећим изразом не може се таква иста штета
разумети. На пакост тај Š 1323. австр. грађ. зак, није потпуно унет у наш
грађ законик (š 818); него је шреполовљен, па разлика измеђ обезште
ћења, и потпуног задовољења изостављена је. А да то није тако учињено,
ствар би многим нашим судијама била јаснија, појмљивија.
454

прописа, што се налазе у законима о постушку судском у грађ. или

у крив. парницама.
Осим горњих разлога, нисам чуо да се и други разлози наводе за
обрану мишлења, да се за повреду части никад не може досудити на
кнада у новцу. Да видимо, стоје ли горњи разлози тако снажно, да
се не би дало ништа против њих навести.
Пре свега треба да приметим, да је по моме мишлењу по
грешно, кад се узима, да реч штета означава само и једино „уштрб
у имању;“ као што ту реч узимају — мислим — они, који веле, да
се за повреде части и поштења не може никад досудити накнада, те
то их и укрепљава у тој њиховој мисли. Истина, да се у обичном го
вору под пштетом разуме „уштрб у имању;“ па да и римско право само
овакву штету спомиње; опет за то у австр. грађ. законику (S 1293)
реч штета означава: сваки уштрб — Nachteil — (свако оназађење)
у имању, у правима, и у личности, произведен некоме од другога.“)
Почем су и код нас дотични прописи о потраживању накнаде штете
узети по прописима австр. законика, јасно је, да се реч штета и код
нас у оном смислу мора употребити, у ком је употребљена у зако
нику австријском.
То се увиђа и из самог нашег законика. У 8 800. грађ. закон.
спомиње се штета „на имању“ „на правима“ и „на личности,“ и ова
разлика, коју закон прави у штетама различне врсте, јасно показује,
да реч штета не значи само и једино уштрб у имању, него да се
том речи означавају и друга оназађивања; па по томе дакле и кад
је реч о накнади штете, не треба да се свагда разуме штета мате
ријална, уштрб у имању; него и друге последице, које из неправних
туђих дела произлазе за оног, према коме су таква дела учињена.
Само овакво разумевање те речи „штета“ може оправдати, што за
кон прави разлику измеђ штете у имању, штете у правима, и штете
на личности, а иначе остало би не мотивовано, безразложно, што се
прави разлика између разних штета, кад би се под свима разумевала
само „штета материјална“ „уштрб у имању.“
Према изложеноме дакле може се рећи, да не стоји онај разлог,
да у нашем грађ. законику, и то у S. 800 реч „штета“ значи само
„материјалну штету,“ него значи свако оназеђење у имању, у пра
вима, и у личности; као што је та реч у оваквом смислу употребљена
и у австр. грађ. законику.

“) Ни овај Š 1293 австр. грађ. зак, није унет у наш грађ. зак.; те и у томе
је можда узрок неудесном разумевању других законских прошиca.
 455

ћ у А кад се узме, да реч штета значи не само уштрб у имању,

него и друга оназађења; онда ће се лако објаснити сви законски
}ај: & прописи, о којима је сада спор, какво им је значење, а у једно онда
ili ili неће бити тешко оборити и све друге разлоге, што се наводе у од
58%, 2. брану мишлења, да се за повреду части никад не може досудити
материјална накнада.
Тако:
Ма да је истина, да се „част“ „поштење“ неда у новцу проце
нити, да се „поштење“ неда ни купити, ни изгубљено новцем накна
дити, опет за то отуд не излази, да за повређену част не треба ни
кад досуђивати материјалну накнаду. Јер ни болови се не могу из
лагати процени у новцу, па опет за то за претрпљене болове по за
; (ff
štº кону досуђује се накнада и то баш у новцу. Тако се у S. 820 грађ.
зак. наређује, да ће онај, који другог рани, осакати, или му телу
#
Гу“. нанесе повреду, на потраживање повређеног „за претрпљене болове
чинити — дати — сразмерну наплату.“ У овом закону израз „сраз
* 15. мерна наплата“ јасно показује, да ће се величина болова оцењивати
према величини новчане накнаде. Па кад је то тако, и кад ту закон
изреком каже, да ће се „сразмерна новчана наплата“ чинити — дати
— за болове, који се новцима не могу проценити; нема јуристичког
разлога, за што се исто тако не би могла оценити и величина, „повреде
части,“ те за што се не би и за „повреду части“ досуђивала „наплата
— накнада — у новцу. Заиста са свим је недоследно дати неком
накнаду у новцу, што је прстршео болове у телу, а не дати му на
кнаду, кад му је „повређена част,“ и кад трпи, тако да се изразим,
болове у души, који су често страховито јачи и осетнији, но што су
болови у телу. Према наведеноме дакле неможе се рећи, да за по
вреду части никад не треба досуђивати накнаду у новцу за то, што
се „част“ „поштење“ новцем неда оценити; нити се на том основу
може рећи, да наше законодавство није хтело да даје накнаду нов
чану за повреду части.
Није доста снажно ни оно, шта се наводи, да је „повреда части“
„дело казнимо,“ те да у томе, што ће кривац бити кажњен, има за
довољења, које се даје увређеноме, а тиме, што може на трошак осу
ђеног да печата пресуду, којом је на казну осуђен онај, који је част
другоме повредио, да се тиме заглађује „повреда части“ учињена
увређеноме. Јер и при повредама тела кривац се казни, али за то
закон ипак одређује изреком, да за болове треба кривац повређеноме
да даде накнаду; а по горњем умовању то не би могло бити, почем
би повређени задовољен био тим, што је кривац кажњен. Да се јав
456

ном обзнаном пресуде којом се кривац на казну осуђује, што је не

коме , повредио част“ не даје удесно свагда загладити „повреда части,“
то је са свим јасно, јер пресуда може изрећи: да је неко крив, и
да треба да буде кажњен; и с пресудом се може неко пред влашћу
и судом правдати: али у најмање случајева моћиће пресуда подићи
некога у „части,“ у„поштовању,“ ако је „повреда части“ била такве
природе, да је потресла уважавање, које је повређени у части пре те
повреде уживао. Има таквих срамних дела, која једном на неког из
нета, па све да је то учињено без икаква основа, остављају за собом
вечиту прљотину на ономе, против ког су изнета. И што ће се више
пута спомињати, људи ће све више готови бити сумњичити и веровати.
Уз то има таквих „повреда части,“ при којима кад би се пресуда
јавно, путем штампе обзнањивала, тиме не да се неби загладила
учињена повреда части, него бн се иста увећавала. Тако неко по
вреди женској поштење преварним, или насилним делом. Кривац
буде кажњен; али дело ипак остане познато узаном кругу житељства
оног места, где се догодило. Да се пресуда штанпа,“ и у новинама
обзнани, дело ће постати познато и онде, где се пре није знало. А
да ли би се тиме загладила „повреда части“ нанета девојци, или
жени? Јамачно не, но би иста тако рећи још већа постала таквом
обзнаном. Овде треба напоменути, да има таквих повреда у части,
да се не може сумњати, да из њих могу произићи мало по мало
најтеже посљедице за увређеног и у самом материјалном погледу,
само што увређени неће бити у стању доказати ни то, да му је о
крњено имање, ни то, да је изгубио неки добитак, неку корист. Увре
ђени ће бити оштећен, ал штета му одмах неће бити позната; но ће
га тек доцније време мало по мало научити, да је повреда части
узрок, што је посрнуо у имању, што је остао несрећан. Трговац ком
је кредит потресен лажним гласовимз, жеша која је изгубила пове
рење свог мужа нанетом јој повредом части; девојка кад остане не
удата, јер је осрамоћена, и т. д. могу бити узгредно наведени за при
мере таквих повреда части, при којима у томе, што ће кривац бити ка
жњен, и што ће пресуда бити обзнањена путем новина, неће бити за
увређена лица никаква задовољења, никакве накнаде. С тога ни по
горњим разлозима не може се рећи ни то, да за повреду части ни
кад не треба досуђивати накнаду у новцу; ни то да је наше зако
нодавство хтело, да се за повреде части никад не досуђује накнада.
(Продужиће се.)
 454

0 I 0 К У III А Ју.

(Продужење.)

Тако, дакле, по духу законодавца, покушај, који је промашио

своје дејство, јесте промашен злочин. Законодавац је сајединио у
једном истом члану под једним истим називом два дела, која се у
суштини разликују међу собом, и примењује им једну исту казну.
Отуда су ове Трељарове речи, које је Роси рђаво применио простом
покушају: „Кривац је учинио злочин таки чим је имао вољу да га
учини, он је дакле утрчао у казну, коју је изрекао закон против зло
чина.“ А заиста, ако је он говорио о правом покушају, како је онда
могао потврђивати да је учинилац учинио злочин чим је био у њему?
Ако је извршење почето, зар га он не би могао прекинути? То је
очито, да Роси греши у смислу ових израза, и у самоме обиму члана
2. У осталоме, и законско опредељавање нетачно је, јер покушај, који
је промашио своје дејство, није више покушај него већ свршен зло
чин у свима оним случајима, у којима материјално дејство злочина
није нужно за његово извршење: а то у превари, у паљевини и тро
вању.
Већина криминалиста исповеда то мишљење, да закон не треба
да налаже једне исте казнености злочину, који је промашио своје деј
ство, и злочину, којега је дејство свршено. У Немачкој Фајербах, Ми
термајер, Вебер, Бауер, у Белгији Хаус, на послетку у Француској
Роси, подупирали су то мишљење са свом снагом њихова дара.
Њихови разлози могу се свести у два поглавита аргумента. Учи
вилац промашеног злочина, није учинио онакву матерпјалну штету,
какву је учинио учинилац свршеног злочина. Ова различитост резул
тата треба да се огледа на равнотежи друштвене правде, када се утвр
ђује мерило каштите. Законодавац је дужан да узме у вид у криви
чности не само намеру, коју је кривица открила, него и зло, које је
из те кривице произишло за друштво, штету и немир, који је она
произвела. Истина, додаје Роси, кад следство није изашло из радње,
онда је то ствар случаја и кривац је у добитку. Али у свима злочи
нима, који као закони услов за њихово постојање захтевају извесан
резултат, случај врши своју моћ, а у томе има добре или лоше среће,
па за што да се учинилац злочина не овајди у извесној мери срећом,
која је заштитила његову жртву?
458

У овом истом систему постало је друго једно сматрање. Има,

кажу, неко дело постојано, опште, једно од оних дела човечијих, о
којима је дужан законодавац да држи рачун и онда, кад им не ће
знати да нађе довољног разјашњења, а то је: људи не треба да по
мешају учиниоца промашеног злочина, са учиниоцем злочина сврше
нога, грижа савести код онога кривца, које га је злочин непоправан,
жешћа је, а код онога другога савест се лакше ублажује. А треба
ли да казнени закон чини одлучност у томе oднoшају, који као да
признаје човечанска свест између следства и учиниочеве неморално
сти? Зар не треба да се заглађење мери по правом осећању?

III.

Преглед теорија, које се односе на иромашену кривицу.

Да прегледамо ове две аргументације. Пре свега очито је, и нико
то не одриче, да је учинилац онога злочина, којег је дејство прома
шено, исто тако крив у очима морала, као год и онај, које га је зло
чин свршен, јер и у једном и у другом случају радња је подједнако
свршена у намишљају њезинога учиниоца; у једном и у другом слу
чају кајање нимало није задржало његове кораке, и нема сумње да
он не одустаје од извршења, злочин се, дакле испунио; а што је
следство изневерило његово извршење, то је проста ствар случаја. Но
да ли је истина, да треба да се спусти казна само зато, што је тане,
на прилику, ударило пред срцем жртве на какву запреку, на какву
одбрану, или што јој је за времена притечено у помоћ те јој уста
вљена крв и спасен живот? Злочин је један исти; па треба ли да се
разлика казне подупире једино разликом исхода, који од воље крив
чеве није ни зависно? Ми смо искусили и то ћемо признати да смо
са зачуђењем наишли на такву науку у једној школи спиритуалиста,
која је уобичајила те учи, да је делима општа основа окривљавања
у њиховој неморалности.
Питање се своди на ово: треба ли да законодавац прогласи за
дело извињујуће случај, који је спречио злочин те није испао за руком?
Ама зар тим не би прогласио какву неморалност? Јер он би онда
упућивао да се радње мере по њиховом материјалном исходу, а не
по кривичној намери, која их је руководила. Штета, која је злочи
ном учињена, без сумње је један елеменат казнености, али то је онда,
кад се својство те штете може сматрати као ствар, која открива учи
ниочеву кривичност. Праведно је још да се и то рече, да се људи
мање гнушају оних руку, које нису крвљу окаљане, него оних, које
|
 459

су умочене у крв. Ама да ли дакле треба да закон из тога само Фи

зичкога утиска црпи правила за своје кажњење? Он је дужан да оцени
кривичност онакву, каква је делима откривена, а разне ниaнсе не
моралности, које иду уза сваку кривичну радњу, потстичу га да раз
реди своје каштиге на степене.
Да ли ће нам се пребацити што против тога, што смо мислили
да треба да се казни покушај каптигом мањом од оне, којом се свр
шен злочин казни? Ама нека се узме на ум то, да једно пространо
одстојање раставља покушај од промашеног злочина. Онамо је кри
вац на путу злочина, али још није дошао до краја, па може и оду
стати; а овде нема више могућности да се одустане; учинилац нема
више шта радити те да изврши свој злочин, кривична је радња дакле
свршена. У првом случају само један тренутак покајања може да обу
стави предузеће и да му заглади сву кривичност; а у другој поставци
незагладљив је злочин. Ето, то је та грдна разлика, која постоји из
међу ова два злочина. Кад би промашен злочин требао да буде ка
жњен каштитом мањом од оне, којом се казни злочин свршен у сво
јим дејствима, онда би точна правда захтевала још већега ублажа
вања у погледу на прост покушај, но да ли би у том случају дру
штво било довољно ујамчено?
У осталоме, разлика, коју су означили криминалисте између про
машеног злочина и злочина извршеног, и која је може бити очита
у теорији, чини нам се да ће да престане важити у практици. Заи
ста, граница која дели ова два злочина готово је увек неизвесна и
збркана. Да узмемо за пример убијство: ту је злочин у својим деј
ствима само онда извршен кад погине нападнуто лице. На тај начин
промашен је злочин онда, када то лице не погине; али штага је
разних степена и у самој овој поставци! Тако, може се десити да
хитац није дотурио докле треба; да је тане нанишањену жртву само
окрзнуло; да је она згођена но не самртно: да се излечи савршено
или да изгуби само један део од својега тела и тако буде осуђена да
проводи бедан живот, осакаћен злочином: могућно је још да она од
стра кад види то нападање изгуби свој разум, или добије какву бо
лест неизлечљиву, која је и од саме смрти ужаснија. Па сад само
зато, што баш није у самој ствари било смрти, треба ли да се код
толиких различитих околности спусти каштига подједнако у један сте
шен? И ако хоћете да је размеравате према материјалном исходу, зар
се не може хиљаду пута мењати тај исход? А да би било побуде да
се примени нижа каштита, онда до које би точке требао да буде из
вршен злочин, и до кога степена жртва осакаћена?
460

Свакако морамо да потврдимо да промашен злочин не треба да

буде кажњен оноликом пстом каштитом, коликом се казни злочин
свршен. Деобу ова два злочина у неким случајима као да је правда
признала: онде, где је злочин промашио своје дејство с тога што је
грижа савести уздрхтала кривчеву руку, што се његовим потоњим де
лима придружило двоумље, што га је његова забуна издала, чини нам
се да су ови потреси и ове плашње околности, које олакшавају. И
зар жртва није дужна да благодари овим стрепњама, овој слабости
злочина? Поротничкога суда је позив да оцени те околности и да их
призна: јер овде се више неће то, да се оставља поротницима да раз
решавају проблему казненога законодавства, него то, да се оцени дело
онакво, какво се показало у његовим изменама: а исход злочина једна
је од ових унутарњих околности. Поротнички суд без сумње може
још држати оптуженоме рачуна о срећи, која је заштитила његову
жртву, о случају, који је спречио испуњење његовог злог дела; ама
он ће бити посебице позван, да истражује да ли се узроци ти, што
није било извршења, могу приписати нерешљивости, затезању крив
чевом, па ће онда прогласити да има олакшавајућих околности, ако
буде тај случај. А да се постави од напред правило олакшања и да
се примењује на све случаје, било би неправедно и опасно, а друштво
има начина да буде човечно без да се ослања на случајна старања
за предупређење злочиних последица.
На сваки начин врло је нужно да промашен злочин а то ће рећи
онај, који се само по учиниочевој намери може извршити, не треба
да помешамо са злочином, који ма да је намишљен опет се због ка
кве наступивше околности не може извршити. Ми знамо да тровање
није урачунљиво ма каква да је учиниочева намера, ако је супстанца,
за коју он држаше да је у стању задати смрт, била по својему са
ставу са свим неотровна. Такав би исти случај био и то, када би учи
нилац пуцао из пушке на какву мртву ствар , за коју би држао
да је живо суштaство, на прилику на какву справу на коју на
влаче хаљине (лутку) мислећи да је то човек, јер ту заиста није ни
како промашен злочин него је то намишљај злочина, који у ствари
није извршен. Код почетка извршења тражи се могућност, да се по
стигне цељ помоћу оног средства, које је испуњено за то, да се оствари
злочин; а ако започето дело не може да одведе дејство до злочина,
и ако у даним околностима испуњење злочина не би било могућно,
онда ту и нема никако злочина. Покушај онде, где му није могућно
да постиже своју цељ, узалудан је. По овоме признато је, да дело
оно, кад неко, пошто је већ наступила густа помрчина, дође те опали
 461

из пушке у какву собу с намером, да згоди чланове породице, која

ту настава, није урачунљиво ако су чланови у тај мах одсуствовали,
„јер ма како да је кривична мисао, којом су задахнута та дела, опет
не може се наћи у њима почетак извршења злочина, којега не беше
могућно материјално извршити.“
(Шродужиће се.)

ЗНАЧАЈ И ЗАДАћA
П О Р О Т С К И Х СУ ДО ВА.
() II. СУНДЕЛHНА.
(кр. пруск. правосуд. саветника).

„Није лак посао, решавати о тешким криминалним случаје

вима. Само онај то може мирно и с добром вољом чинити, који
је уверен да је стао на чврсти и јак базис, и да је спреман
за предмет, на ком се ради. Нема никаквог случаја таквог,
где би неки човек, који се нигда донде није с таквим ства
pима занимао, био случајно једном позван, да као судија
(поротник) пресуђује о датом важном питању. За пресуђи
вање тешких криминалних случајева баш се то тражи.“
Те значајне речи једног високоцењеног пруског правника
заслужују особито уважење. Је ли нужно о томе доказе по
дносити онима, који ревносно врше дужност поротника, и
плаћају: велику порезу губитком времена, и тешком одговор
ношћу која је скопчана с тим радом? Је ли нужно опоме
нути стручне правнике, да се озбиљски и брижљиво посвете
— поротском поступку.
Свуд има таквих примера, да радња поротника цељ
своју још није потпуно постигла. И то сумњиво питање, да
ли су поротници спремни за ову цељ, постало је предметом
повике против пороте па су посумњали и о њеној важности.
Тек са постепеним приуготовлењем и образовањем за ову
(пороту) млоги се бољему чем надају. Има и разборитих и
искусних правника и поротника, кои се ипак зато јако ва
раху у томе, држећи да је тиме: што се неправници за су
дије геsp. Поротнике позивљу, учињена баш знатна реформа
и напредак у нашем каанит, правосуђу. Само уздање народа
462

у његово правосуђе (Justiz.) његово уздање: „Да је суд

дужан, да суд може вазда да удељује правду!“ Одржало је
у целости пређашњи, тајни, писмени казнит. поступак,
поред свију његових мана. Били требало да спречимо тај }
напредак, којим се иде к новом, јавном, усменом оштужују
ћем поступку — к пороти — и да тако уназадимо ово је
дно уздање народа, да замрсимо ову извишену идеју о пра
восуђу? Бил требало да све, што је досада урађено (уста
новљено,) да и народ суделује у правосуђу, да казнит. по
ступак буде предмет општега учешћа, да се њиме пробуди
и утврди правни дух и свест, што је баш неопходно нужно,
— да све то служи, само на то да се тиме изроди горе пра
восуђе него и пређашње?“
Да ли се то строго питање оправдава, статистички се
не да доказати. Свакојако ми му то поричемо. Алисечесто догађа
да и најважнија лица тврде: „да је упечатак, који радња
поротска изазове, чисто неко сумњиво колебање; при реша
вању све зависи од случаја, од разних уплива, докле год
траје та радња, која успева час тако час онако, како - кад
вештом браниоцу (оштуженога) и речитом државном тужилцу
пође за руком да одржи парничну победу, и како-када према
природи преступа, могне окривљени за или против себе по
ротнике још одма упочетку да придобије, најпосле — што
је још више! — да већина немачких законика спречавају
радњу поротника разним начинима (стављају је под контролу
туђу.) Према томе све су то само јасни докази оне опомене
да ваља да мислимо озбиљно како да одржимо и унапредимо
ову нову и слабу установу, над којом се стичу толике зле
политичке буре.
Узалуд би био сав туд око тога, да се изнађе где је
прави узрок ових злих околности — да ли т. ј. до законо
давства или практике, да ли до поротника или правника. Ма
да је законодавсто непосредним прелазком у нешто по све
ново доста пута грешило, ма да је практика при вршењу и
примени закона доста пути незаконо радила увек као нај
ближе и најгоре зло остаје то што поротници несу свесни
своје задаће које се је више пута приметило. Но томе управ
нису баш криви поротници, него правници што несу хтели
њино стручно знање и способност да употребе на то да се
споразуму са поротницима.
 463

Зато писац ове књижице, и ако је убеђен довољно о

тешкоћи ове материје, узбуђен својом савешћу (а ваљда
и потребом времена) ево је наумио да просто и кратко на
црта пороту, њено суђење, прави значај и цељ с погледом
на данашња модерна — нова — законодавства, — и да тако
овај спис удеси за све редове грађанства. Никако му пак
није била намера, да што ново ученим правницима каже већ
једино да неправницима да неку поуку и упутство при вр
шењу њихове дужности (поротничке) да неби више сумњали
о задаћи и значају пороте, било на поротничкој столици било
у саветујућој соби (8eratbungsgimmer.) Но притом се је (писац)
уздржавао од строго научних израза, од сваке критике своје
о овоме или ономе принципу и од предлога о каквим рефор
мама, и само је оне изразе употребио овди, који су прости
и за сваког разумљиви. —

1. 0 значају и задаћи пороте.

Постоје сасвим различна, од чести вештачка и тешко
разумљива посматрања. Нек нам се дозволи, да покажемо
проста начела у којима се огледају унутарње право и нај
тешњи и прави појам као и корист пороте. Кад би само
могућно било да се послужимо тим научним излагањем, које
се тешко разуме како би се могли, надати да ће бити отуда
какве користи по народни и државни живот?
У казнит. поступку кад се решава о кривици једног
Човека пред законом, потребно је наравно пре свега да се
извесно и потпуно уверимо: да ли одиста постоји дело и
ко га је учинио. Јер за осуду ма чега, мора се претходно
Тачно извидити и познати само дело.
Али дело је већ прешло у прошлост; па се неможе да
поврати и посматра, већ се може на ново изнети само на
Видик, пошто сведоци изнесу и опишу његове трагове — —
8НаRе.

А дал' ће мо се моћи из овог дела које нам изнесе

Уверити и о истинитости тога да је то злочино дело учинио
9диста тај и тај то спада у кривично питање.
Али за такво пресуђивање поротници су најбоље судије
* То с тога, што ту непогревује — нити се захтева никаква
 464

особита вештина или знање, већ се само оће да пресуду

изрекну разумни и савесни људи, кои су из средине народне
избрани; јер само таква пресуда да је зато довољно и највеће
јемство, да ће се човеку о његовој кривици пред законом
безпристрасно и чисто човечански пресудити, тим пре што
закон ваља, и то увек, да буде израз опште воље свију, и
најпосле на питање, да ли је закон повређен, најбоље ће
одговорити они заступници из народа, који ће просто, и као
што народ разуме, закон тумачити и вршити. Како закони
(законодавна власт) тако и судоводство у поједином случају,
треба да буду у рукама самог народа. И ако најпосле оп
тужени није радио са стручним (правничким) разумевањем
закона, опет ваља га по истоме (закону) и сматрати као
казнимог и казнити га, што се по закону узети и разумети
има свако ненаучно (неправнички) посматрање дела и нера
зумевање закона као кривица.
Закон није мртво правило, које као нека непостижна
тајна о своду небесном виси, и које се неда видети, већ
напротив он живи — покреће се, — ако је само продрео у
»…” живот народа, у живот свију грађана и ако је свест у њих
пробуђена, ако закон појме. Особито јавно право, у које
спада и казнит. право, понајбоље ће се применити, ако та
примена на то циља, да се закон онако, како он у народу живи,
појима и зна, и уважава. На питање: „јели то баш потпуно
убеђење, да је окривљени хотимице са злом намером учинио
дело које закон изречно забрањује и казни?“ на то питање
најбоље ће одговорити орган (заступништво) народњи.
С ово мало — простих — речи, мислим да је доста
јасно казано, од какве је велике важности и дубоког зна
чаја порота данас у Немачкој. Уосталом, да би одклонили
неспоразумлење, покушаћемо мало ниже да то боље објаснимо.
Порађа се питање: „Зашто учене судије, кад имају
стручног знања и доста практичног искуства, не ви кривична
pитања сигурније и вештије пресуђивале? Зар изучени правник
за то нема довољне спосовности? Зар правници несу такође
грађани једне државе, или чланови народа, и осовито НОСИ0l0ll
правне свести?“ Ми на то одговарамо: правосуђе (justiz) код
једног образованог народа зацело не може бити без научно
(а не само правнички) образованих правника; и зато би и
нама ваљало, кад то спада у стручни (засебнички) рад, да
 465

у таквих, научно образованих, правника имамо. (О томе доц

ili: није више!) Али где се непотребује правничко знање, а без
id: којег ће боље — природније — и целисходније моћи да се
1НИМ
ради, ту се упућује дело на органе народне — заступниш
ШТ)
тво. — Правник, који садањи живот нашег народа живо пред
y1 очима има, мора и сам на то да тежи, да закон у народу,
t it и овај у закон продре. У живом учешћу народа у правосуђу
El ваља правнику тражити наслона (одбране) за то, да он са народом
;н - буде у споразумлењу. Без тога порађа се опасност једностра
lij ног појимања по правилама и теоријама стручне науке, које
не стоје увек у обичном одношају ксвакидањем животу и
}{! његовом ширем, разностручном кругу. Али при питању о
Rij кривици у казнит. поступку, стало је само до тога, „да се
f11 прости правни појими сведу на просто искуство, на ток сваки
дањег грађанског живота, и на природан разум пороте, овра
зоване из свију сталежа.“ Није ли тако довољно само да (на
основу оних прости прав. појимања закона) поротници пре
суде: имали кривице какве пред законом, него се још оће
taj ју за то такви основи, које само изучени и искусни правник
пронаћи може, онда се вели да кривица одиста постоји пред
законом, и то по правничком појимању, али не по општем,
(т.ј. као што појимају прости, поштени и разумни грађани,)
практичком сваћању — судењу — о кривици и закону. А
ово је баш тачно и праведно мерило, којим уопште свако
дело — преступ, иступ, злочинство — мерити и оцењивати
ваља, јер и сам окривљени тек просто, према своме разуму
и образованости, знађаше и појимаше закон онај, што га је
повредио.
Само тек онда, ако се буде овим мерилом дата кривица
мерила, може имати казнит. право и казнит. правосуђе неке
животворне силе и уважења у народу. У томе се огледа ва
жност, па и нужност пороте. —
Али гнусно би било кад би схватили задаћу поротника,
као неку дану овласницу тако, да се у даној прилици, и над
самим законом сме уздићи с тога што она т. ј. порота држи
да треба одбацити или изменити сам закон. Кад би то ра
дила порота онда би се уништила цељ правосуђа, нестало би
судова, нестало правде и не би било никаква реда у држави.
Поротници од своје стране треба да припомогну само томе,
како да се разуме и примени закон. Они су позвани само
Пр ам да 30
466

зато да изрекну свој суд о кривичном питању које им се

да а не да дају законодавна мнења о овом и оном за
кону.

ИСТОРИЈА КРИВИЧНОГ П00ТУПКА У АТИЊАНА.

(Продужење.)

Сведоци су лично предстајали. Али осим њихове усмене све

доџбе они су морали прилагати јошт писмену сведоџбу. Ова осмо
треност имала је ту цељ да констатира и да обистини тачност ус
меног исказивања. Казивања сведока нису сачињавала део различан
од претреса, почем су чињена у договору са њиховим беседником
јошт унапред, чије одбране и сачињавала су један део. Беседник се
š:
у његовој одбрани сваки пут заустављао онде, где је држао да је
потребно какво сведочанство, позивајући се на сведока он је тражио,
да се овај испита, јер нити председник нити пак друга странка нису
могли овоме сведоку икаква питања предлагати. Чешће је се бра
нилац ограничавао само на прочитавање писмених сведоџаба, изази
вајући затим потврђење сведока на њихова казивања. Препирка је
се водила само између странака. Сведоџба је вредила као онај акт,
који се шо други пут чита, да би се његове поједине тачке претре
сти могле. Него при свем томе сведоци су полагали свечану заклетву.
Овом заклетвом хтео их је закон да нагони да суду предстану ради
шотврђења оних дела, на истинитост или неистинитост којих су за
клетву и положили. Одрицање њихово било је кажњено са 1000 драхми
шта више могли су бити стављени и на муке — тортуре. —
Тортура је била обично доказно средство у грчком законодавству
По свој прилици она има да благодари за своје порекло ропству. И
одиста законом је било забрањено робовима да могу на суду све
дочити. И под самом заклетвом закон је био убеђен да они немогу
сведочити. Сваку је веру њиховој речи тај исти закон одрицао. Али
као што је њихова сведоџба могла по кривично обтужење корисна
бити, шта више по исто од преке потребе, тако је законом и било
усвојено да се та сведоџба и прима, али не само у Форми слободних
исказившња, него ишчупана у Форми питања при највећим мукама.
Грчком законодавцу ка да је се чинило да се само средством точка
и бича истина из уста ових подлих створења ишчупати могла. Он је
мислио да њихова казивања само онда могу какове вредности имати
 467

ако су са мукама санкционирата била. Ми видимо где час тужилац

подвргава тортури робове оптужена да би у њиховим одговорима
само по какав основ подозрења наћи могао, час пак гледамо како
тужени сам своје робове на тортуру меће, да би овим ужасним ис
кушењем спрао са себе ону љагу, која му се тужбом подмеће, па
какав хероизам, какво ли се постојанство духа није изискивало од
ових гадних и понижених бића да у мукама њиховима, мукама не
заслуженима, њиховом стојичком храброшћу сахране част и живот
слободних грађана? А зар не беше могуће и то, да роб у сред ње
гових мука, жудећи за осветом онога господара, који га је цела ње
гова века злостављао, зар није било могуће да такови један роб у
мукама његовим искаже нешто што оштужени ни сањао није, да га
на тај начин вечитим срамом жигоше?
Али и употреба овакова питања није била само робовима на
мењена. Цео стари век сведочи да је тортура и на слободне грађане
примењивана била. Тит-Ливије сведочи, да је у Сицилији од Хијерона
био метнут на тортуру један грађанин зато што није хтео да изда сауче
сника онога злочинства, за које је оптужен био. Исто тако и у Беотији
Пизистрат је стављан био на тортуру, пре него је на смрт одведен
Цицеро у свој беседи фе раrtit. orat. ХХХIV, укорава јако Атињане
што су слободне мужеве, па и саме грађане овим мукама излагали
велећи de institutis Atheniensium, Rhodiorum, doctissimorum hominum
apud quod, id quod acerbissimum est, liberi civespue torquentur. Из
тога се дакле види, да је тортура у Грчкој као опште правило при
ислеђењу важила, не само у смотрењу робова него у извесним слу
чајима и за саме слободне људе.
Међутим овај гадни обичај, који доводи своје постање чак из
првих столећа овога света, па који се као такав находи и у самим
недрима слободних грчких установа, пресађујући се из њих у то
лика друга столећа, не би требало да буде сматран са тачке наших
данашњих идеја и наших данашњих обичаја. Јер тек мало по мало
развијала се је она друштвена свест, која оцењује дела људска
како треба и која им прави њихови карактер даје, светила, која је
осветљавају, појављивала су се постепено; дела, која на њу данас
ударају, нису јој свакада ране задавале. Исте револуције, исте пос
тепености, ви ћете моћи и код осећаја рода људскога да приметите.
Хришћанска љубав, која у своја недра прима све људе без разлике,
милосрђе које се костреши противу свакога трплења, мисао о чо
вечанству која данас у свима бићима једно биће находи, сви — ти
осећаји не беху познати народима старога доба. Тортура дакле није
30*
 468

ни могла код њих изгледати онако дивљачног карактера, какав јој

карактер ми данас приписујемо. У тортури стари су видели једно
једино средство за ислеђивање, једито доказно средство, бешчовештво
те тортуре као да баш ни умало није могло старо доба узбудити. До
душе н сам тај стари век оспоравао је хладним духом оно дејство које се
њоме желело постићи; али тај исти век није увиђао њену свире
пост. „Ништа није безбедније, рече Исократ, и ништа боље од тортуре
не може изнети истину на видик. Јер сведок може лагати, али у
средини мука говори истина“ Демостен по готову збори тако исто.
Као год и остале све процесне радње, тако и тортура упраж
шњавана је јавно пред народом. Обадве странке и тужилац и опту
жени присуствовали су том акту, слушајући изјаснења онога, који
је мучен бивао.
Мимо доказа са сведоцима, неће бити без интереса да напоме
немо и доказ средством кључајуће воде и усијанога гвожђа — доказ

| који су Грци по свој прилици од истока примили. Софокло потврђава,

да је одиста овај доказ у кривичном поступку суштaствовао. На де
сет столећа доцније ми находимо по ново ове доказе код Ђерманаца.
Подједнаки обичаји и подједнако незнање доведе обично са собом под
једнаку веру и подједнаке плеје. Овај обичај престао је код Грка
онда, када је цивилизована Грчка добила своје уређене законе.
Кад је одбрана како оштуженога тако и тужиоца завршена била,
онда је викач по заповести председника позивао судце да гласају,
јер ови су били дужни да изреку пресуду а нису се могли ограни
чити, што је био случај код Римљана, на то да само донесу решење
о потпунијем ислеђењу. Шта више суђење није могло бити одложено
за сутра дан; пресуда је се морала изрећи пре заласка сунца; два
је гласа једно за другим требало дати, глас о (кривичности) томе да
ли је оштужени крив, па онда какву је казну заслужио. Први од
ових гласова дават је или средством школкарења или шљункарења,
црвена и бела пасуља. Овај пасуљ стајао је на једном алтару,
одакле су га судци узимали, пазећи на то да свако зрно са
три прста узму, како би се на тај начин видети могло, да више од
једног зрнца на једанпут узели нису. Ова зрна бацана су у две урне.
Председник је бројао гласове и обзнањивао резултат. Ако су се цр
вени и бели пасуљ у равном броју нашли: онда је оптужени био
ослобођен. Ако је било више зрна црвенога пасуља, онда је тиме
кривичност оптуженог била доказана и судци су одмах гласали о
казни, опредељавајући како њену прпроду тако и њену каквоћу
 469

средством воштаних таблица, које су као год и пасуљ биле бацане у јед
ну урну, одакле их је сам званичник вадио.
нi У оном случају, кад су гласови подједнако подељени били, онда
ја је оптужени, као што мало час видесмо, био ослобођен. Ово је се
звала пресуда минервина. Ескин у Евмониниди вели: „Овај је човек
Н. Д.
ослобођен од оптужења за убиство: број гласова обеју страна ра
је“ ван је.“
зи: (Продужиће се.)
pº
„“
iff),
ЦЕНТРАЛ И 3 А Ц И ЈА.
pis
(Свршетак.)

, ali
ДОДАТАК СЕДМОМЕ ОТСЕКУ.
Дji:
Срећан сам што могу овим мислима што сам их изговорио да
jiti додам говор Роаје Колара, ову беседу у којој црта како је могуће
да се уједини централизација са слободом. Говорио је он у Јуну 1824.
ji:
„Време чини да човечије ствари сазревају, време их после упро
пашћава. Време је подигло стару државну зграду, револуција ју је
упропастила. Наше садање стање везано је за ову катастрофу. Зато
што су институције потресене, добисмо централизацију, што су ма
гистратуре савршено пропале, зато имамо постављене чиновнике. Цен
трална је власт за себе право уграбила, постала је насљедник дру
штва. Овај велики ауторитет даде се и репрезентативној влади, а да
досмо јој и наша политичка права. Министарство ради скупом поста
2“ вљених чиновника и платом, коју му држава даје, ради скупом дела
и интереса, који му централизација потчињава, свима релиђиозним,
грађанским, војничким и научним заводима, које по вољи шодиже и
уређује. Јер ново задовољење општих потреба постало је милост владе,
па да би ту милост народ одржао, мора нове дворјане да доноси. Је
дном речи министарство ради са свом тежином владе, а та тежина
мора пасти на сваку провинцију, сваку општину, сваку професију и
на сваког појединога. Па каква је та влада? То је царска влада која
није изгубила ни једну од својих сто иљада руку, која је добила нове
снаге у борби, јер има да стоји против слободе, а у нужди се обраћа
свом основном принципу који је: власт и лукавство. Зло је велико,
тако велико, да наш ограничени вид једва му може згледати краја.
Царска влада није само срушила репрезентативну владу, него ју је
и покварила и ради против свога опредељења. У место да нас диже,
470

а она нас обара, у место да крепи снаге појединих, она их и не види

ни признаје, у место да буди осећаје части као главни принцип до
стојанства нашега народа, а она га угушује и презире. Наши очеви
недоживеше ово грдно понижење, они нису видели да се поквареност
јавнога права младости, за преглед науке за зрелије године поста
вљају. Но ми смо на то дошли. Зло долази од превелике власти, која
се је подигла на развалама свих уредаба. Друштво без чврстих уре
даба мора својој влади подано бити. „Залан ће права на хартији
стајати, када их у делу нема. Догод су друштву одузете инсти
туције које му права чувају, и догод не може за повреду права la
појединога скуп да подигне и ужбу, дотле је устав сенка.“
ЦД
Овај је говор знак велике речитости и јаке силе расуђења, они
JE
наши пријатељи који мисле да се може централизација са слободом
спојити, нека мало дубље о тој ствари размисле.
Lify
Ili:
3 А В Р III Е Т А К. i

Природни завршетак овога дела треба да буде предлог за ре

Форме, које би се имале да уведу у нашу грађанску и политичку орга
низацију, да би могли предупредити оне опасности које сам означио;
но за то немам времена ни простора, с тога ћу показати дух у коме
треба те реформе стварати. Прво требало би да се промене методи
по којима се је до сада радило, треба дело из темеља почета, а не
одозго па на доле, као што су наши пуномоћници радили. Треба се
SE
чувати абстракција и о догађајима више рачуна водити, исписаним
}
хартијама мање веровати, и само веровати јемству, које живе снаге
подупиру. Треба бацити ону апсолутну лођику која управо капсур
дима води, и трудити се за равномерност која, као што Монтескије
вели, средњим духовима влада, но ту погрешку има, што хоће увек
природи ствари силу да даде.
Истина и ако је решење овога питања тешко, лако га је барем
показати. Тужним начином доказана истина, да Француске владе па
дају с тога што им је врх оптерећен а темељ слаб, нека нам буде
план за наше реформе. Дакле треба врх олакшати а темељ консоли
довати, или другим речима, права и власт централне власти сразмерно
ограничити, а слободу и независну моћ појединих увеличати и ојачати.
Да би индивидуа у држави снага била, т. ј. да би јој се права
поштовала, да јој неби рад њених природних сила спречен био, не
смеду расцепљене остати, јер ће их тада влада смрвити. Шоједине
снаге треба да су у гомиле скупљене, па да се не може део те го
 471

миле увредити а да цела гомила, као што Роаје Колар каже, тужбу
не подигне.
Пре 1789. имађаше наше грађанско друштво организацију која
је уништена. Ја не саветујем да се опет поврати. Ја сам већ казао
да у повратак мртваца у живот неверујем. Макар колико да је де
мократско то друштво опет нам не даје сретства за природне свезе,
које би централизацију обуздале но не уништиле, само би је та орга
низација утврдила.
У следству ових идеја ставља нам се на прво место породица.
Она је прва средсредна тачка у којој се индивидуа рађа, развија и
потпоре налази. Породица је по себи мало друштво, а у исто време
основ за велика. Морамо почети да ју јачамо.
На срећу немамо много променути конституцију породице у на
шем грађанском праву. Може се само желети да ауторитет породичне
главе мало већи буде, но ово се тиче више нpави но законодавства.
Но има једна тачка у нашем праву коју би ја променуо, а та је, што
је забрањено оцу при подели имања, да једноме детету непокретних
|- добара а другоме новац исте вредности даде. Ово ми личи на ропско
ја правило римскога права, и ово доноси раскомадање породичне има
gИ.
овине. Породична је имаовина тачка за коју је везана привлачност
*ју:
и успомена породице, то је тачка уједињења деце, њом је прирасла
tlji
породица за место, и то разорити значи атентат на породицу учинити.
|}
За породицу је везана сопственост, која јој готовости и траја
3 ft
шности даје. Сопственост је и либерална и конзервативна Либерална
ју
је, јер помаже личној независности; конзервативна, јер је суштаствено
f:
за правила државна везана. Уређена влада има дакле врло добра
основа у сопствености. Својини се мора савршена сигурност сачувати,
tj. а наши грађански законици имају за то доста материјала. Злоупо
треба која је са законом чињена о примораној експропријацији јавне
користи, шоказује нам празнину коју треба да попунимо. Није доста
да интервенциом општега права гарантујемо праву неке јевтине на
кнаде. Свакоме треба обране дати противу отимања имаовине, јер се
|-
губитак после ничим не може накнадити. Овде би могла посредовати
департаментална скупштина, да би социјалну нужност са индивиду
|
алним правом власника поравнала.
После овога долазе општине, које су добро назване раздалека
породица. Овде се има много поправљати.
Поискавање да се све општине у Француској подчине једноме
управљајућем механизму, највећа је препона сваком добром уређењу
општина, јер каква је разлика између села која расута по Ширине
472

јима и Алпима леже, и вароша Париза, Марсеља, Лиона и Бордоа.

Сасвим је неприродно и једне и друге једној административној управи E“.“

подврћи, и опет је ово поискавање остало упорно у целом нашем упра прi
вљајућем механизму. Великим варошима одузима се муниципалитет ift

под изговором, да су велике па с тога треба с њима по општим пра

вима владати. Било би простије и либералније увести један кому
нални устав за велике вароши, а други за селске општине.
Не треба изгубити из вида да су наше велике вароши све тра
диције комуналнога управљања задржале. У средњем веку биле су
оне готово неограничени господари у својим делима, а од тога доба
сачувале су опет по нешто од своје старе слободе, а наше селске
општине постале су 1789. До тога доба биле су оне просто игра цркве,
познавале су само свога свештеника и власника и никаква бића не
имађаху. Па и данас пошто су из тога ошштине начињене, може им
закон име општина дати, но с тим ошет немају моћности да могу му
ниципална тела правити, и најнужније службе у своје руке узети.
У земљама где су још пре велике општине постојале, као у
Фландрији, Холандској, Америци, општински је устав тако рећи сам
од себе постао, и он је у свима приликама и променама политике
остао у поштовању. Ове општине имају способност да се саме упра
вљају и да саме себе бране. Нема ни једне земље у свету у којој су
општине тако раскомадане као у Француској, а ово је велика пре
пона јаком и слободном уређењу општина.
Да би се ова незгода избегла има једно сретство а то је да се
у главној вароши кантона начини средсредна тачка, у коју би се све
селске општине могле стицати, где би њихови посланици опште по
слове уредили, и оне би сачувале савршену независност у свима ства
pима које њима припадају.
Кантонн који би имали своје скупштине, седнице, свој буџет,
боље би општине са провинциом везали, него што то чине владини
чиновници.
Кантонскоме уређењу додало би се уређење помирујућих судова,
у којима би место узели власници и други одлични људи кантона.
Од свих административних установа наше револуције, показаше
се департаменталне скупштине као најспособније за одржање и жи
вот. Права им се могу распространити, а то неби било на штету него
на корист управе. Што се овога тиче можемо Белгију за доказ узети.
Њене провинцијалне комисије показаше се вредне и потребне. Зашто
се неби наше провинцијалне скупштине сазивале да изврше оно што
су закључиле, или бар да мотре на извршење. Њих би требало од
 478

ST“ мах по положеноме рекурсу сазвати да реше о регресу општина, да

ура начине међу њима неки помирујући суд, а најпре да узму место у
мур. првоме стадијуму свадљиве административне јурисдикције, која се са
(4): ветом префектуре зове.
у Т. Несмо никада викали да се неда окружном или општинскоме
кој већу да се само од себе склопи. Незатежемо се да дамо општинама
избор свога градоначелника а окружним већама свога председника.
Мени се чини да је врло добро право части и гласа добити, не
закона акта уништити, градоначелника као извршујући орган владе
себи подвргнути, да би се права владе осигурала, и свака злоупо
треба комуналне самоуправе одклонила. Ствар је да се допуштењем
рекурса и уништењем наредбе за купљење данка сва мешања власти
уклоне, и да се систем старања за себе самог попуни репресивним и
одговорношћу подупртим системом, у коме би се тек права слобода
остварила.
Неје доста општинама и провинцијама либерално уређење дати,
ово се уређење мора са политичком конституциом земље скопчати.
Јер ако се политичка слобода наслони на општинску да би трајашна
била, то ће бити и обратно.
Имамо доста прилика да видимо из историје освајача и деспота,
да су се оствареном снагом општина служили као угодним среством
да од побеђених народа исцеде оно што снагом немогу добити.
За римске цареве било је врло корисно да им декурлони мо
рају солидерно за порез оговарати, да би тим сретством слободе у
слабост и ропство преобратили.
Америчани су били паметни те су државу са сенатом везали,
и ово је једна од најсрећнијих мисли у њиховој конституцији. Зар
се неможе тако што и у Француској створити, те да у наш сенат
долазе изабраници провинцијалних скупштина?
Сада је време да о судским установама наше земље говоримо.
Но овај је предмет врло замршен стога га морамо дубље посматра
ти. Само ћу једно приметити. Ако хоћемо важност судија да огра
ничимо само на обрану грађанскога права, то ће онда и мнење и
поглед врло једностран бити; свако судско уређење које силе нема
да политичка шрава брани снажно као и појединих, оно је оскудно
и промашило је свој позив. Судски ред има више политичких но
грађанских уредаба у слободним земљама. Јер оне бранећи индиви
дуална права против социјалних нападаја, уједно бране и централну
власт од напада личних користи, и тако тиме оба елемента друш
твена у равнотежи држе. Но овај високи позив донде се неможе
474

испунити, докле год судија за већим звањем тежи. Нужно је дакле

колико познавање велике моралне одговорности, толико и значајнога
положаја, те да човек ни за чим другим не жуди но за тачним из
вршавањем правде. Ово је немогуће код неколико и љада судија који
хоће да су равни, којима је закон о напредовању једнако у глави.
(Продужиће се.)

EEE
к:

ЛЕКАР ЕДУАРД ПРИЧАРД КАО ТРОВАЧ.

(Продужење.)

Говор јој је био збуњен, дубоко упале очи, ка да су јој у

саму ватру претворене, е тако беху црвене; на руменим
образима виђаху се испале јабучице, било јој је врло споро
али при томе јако ударало, језик јој беше са мрком мате
ријом навучен. Одмах затим махала је руком около себе,
као да тражи да ухвати у руке неки уображени предмет
на покривачу. Нешто је и о сахату бунцала. Причард ми
је казао, да је мислила о сахату, што је био на камину у
друштварници, јер у спаварници не беше никаква сахата.
Ја сам се изненадио о овим узнемирујућим појавима, и пи
тао сам откада лежи у постељи. Причард ми је одговорио
тек од јутрос, јер јуче је се са децом у друштварници за
бављала. Здравље јој је било доста добро. Причард ми
је казао, да четири до пет ноћи није тренула. Ја сам ми
слио, да треба да се потрудимо, да јој стање олакшамои да се пот
рудимо дајој мало сна набавимо. Стога сађосмо, и ја јој пропишем
лек, који је Причард одмах требао направити, почем је исти врло
прост био. При свем том, он ме је молио, да му наредбу у перо ка
зујем, почем он никаквих лекова у кући нема, изузимајући нешто
хлороформа и батлејеовог пијћа. Ово ме је јако зачудило, по
чем знам, да један лекар са тако великим праксом мора
лекове на руци имати, особито за ноћне догађаје. Затим сам
му ја диктирао. После је отишао кући. Те исте ноћи од
прилике око 1 сахата по поноћи звоњено је на мојим вра
тима. Нађох једног младића, који ме је преклињао, да одмах
идем госпођи причардовој, јер рече, да јој је сада много
горе, и да се мисли, да се већ и с душом бори, ако до сад
 415

и умрла није. Док сам се ја облачио, јавила ми је служавка

на три минута доцније да није потребно да долазим, по
чем је госпођа причардова већ издахнула.“
Државни тужилац. Да ли сте икада казали оштуженоме
да верујете да је његова жена много вина пијла?
Никада!
Државни тужилац да ли знате баш известно, да јој нисте
никада казали да пије јако дублинско пиво?
Не, то нисам никада чинио!
Затим је пре саме одбране лекар Петерсон суочен. На суочењу
је опет повторио, да никако не верује да је госпођа Тељор имала
обичај да пије опијум, јер код лица, која своје уживање у употреби
овога пијћа находе, црте изгледају врло суморне, очи су им упале,
што опет код госпође тељорове не беше случај. Премда му је лекар
Причард казао, да она находи усладу у пијћу тога опијума, то је
он опет ово за неистину држао онда, када ју је видео. — Он је
два три случаја о тровању деце са антимонијумом посматрао али ни
један такови није му дошао код одраслих. Додуше онда, када је за
госпођу Тељop позван био, он је ништа питао није, али при свем
том пЗ целога њена појава, њена погледа пиз свих симптома, он је
убеђен да се таково стање њено има приписати дуго продужаваној
употреби антимона. Више је посећивао није јер је држао да нема
тога права да се незван утиска у какову породицу шта више његово
мнење није ни самом лекару Причарду исказао, што би зацело учи
пио онда, кад би на веће са каковим другим лекаром позван био.
Са одрицањем протокола умрле, на што је и надлежног званичника
пажљивим учинио, ишао је на то да сачува госпођу причардову, те
тако је учинио све, што је могао да уради, па да даљу употребу
антимона спречи. Да је мртво тело госпође причардове испиту под
вргнуто било, то се по свој прилици тровање госпође причардове
бар за сад не би и даље продужило.
Премда је 2. Марта, кад је госпођу причардову посетио, на
њој јошт исте симптоме спазио, и премда је тада сам са њом био,
- то јој опет није ништа о отрову споменуо, јер је тврдо био уве
рен, да би је његова нега спасла, претпостављајући наравно да ће
се иста строго одржавати. Да што и противу лекара Причарда каже,
држао је за врло нецелисходно.
Тврдо је убеђен, да га лекар Причард не би по други пут звао
само да га случајно срео није, јер овај је ту посету више као уче
шће у тузи, не жели као праву лекарску посету разумео. Истина је
476

да се са госпођом причардовом раније није познавао, па је са тога

и веровао, да га је лекар Причард на ову посету само тога ради
позвао, да му жалост његову олакша, почем је он госпођу на са
мртној постељи њене мајке видео.
По свршеном већању — лекар, који је саветовао — нема више
права да посећива болестника, јер би то био судар са самим стале
2ЖНИМ СТИКеTОМ.

Државни тужилац. Ви рекосте, да неби за њу целисходно

било, да јој саопштите то, како подозревате на лекара Причарда?
Лекар Петерсон. Зацело, јер би то било и нешто неприродно.
Државни тужилац. Ви мислите да се ваше подозрење баш
њега самог тијче.
Лекар Петерсон. На таково питање ја нерадо одговарам.
Лекар Петерсон навео је затим: „litteratim et verbatim (од речи
до речи:) као што он рече, цео садржај онога писма што је он ода
слао ређистратору Штрутеру, али које писмо овај није сачувао. То
ПИСМО ГЛАСИ ОВАКО:

„Поштовани господине! Веома ми је чудо, да се баш ја у овом

случају позивам, да обистиним причину смрти. Ја сам то лице само
за неколико минута посматрао, и то баш пред саму смрт. Чини ми
се, да је нешто нархотично употребљавала. Него лекар Причард, који
је од првог тренутка поболевања па до саме смрти у његовој соп
ственој кући догодивше се, ту био, моћи ће боље ту причину обис
тинити. Смрт је зацело била изненадна, неочекивана и за мене права
загонетка. — Остајем ваш и т. д.
Бранилац. То је цело писмо јелте?
Лекар Петерсон. Ја мислим, да јест.
Бранилwц. Зар није било никаква додатка — postscript? —
„Лекар Петерсон, не. !
Бранилац. А кад вас ја питах, да ли сте ма што наредила,
што би се на заштиту госпође причардове клонило, ви сте се тада
само на ово саопштење ограничили.
Мекар Петерсон. До душе тако је, као што ви кажете, амаја
сам то из три основа чинио.
Бранилац. Оставимо те основе на страну. Кажте ви мени само,
да ли сте ми имали само то да кажете.”
Лекар Петерсон. Само то.
Бранилац. Па да ли сте то исто икоме од причардове породице,
или иначе казали.
 477

Лекар Петерсон. Ни сам. О целој ствари говорио сам сам само

у мојој соцственој породици. То је све, што имам да кажем.
Председавајући судија. На једно браниочево питање казали
сте, ако се добро опомињем, да је госпођа причардова онда, кад сте
је први пут видели, па и доцније, на вас такови упечатак учинила,
ка да је са антимоном отрована била. Не рекосте ли тако!
Лекар Петерсон. Баш тако.
Председавајући судија. Па добро. Ја бих сада желео да знам,
шта сте ви са тим мислили? Да ли сте ви држали, да је се ико с
тиме занимао, да јој отров донесе, како би јој смрт причинио?
Мекар Петерсон. Али један кога ја нисам познавао.
Председавајући судија. Али беше ли то више мнење?
Лекар Петерсон. Да. То је било моје мнење.
Ово мнење као год и његова цела сведоџба донела је са собом
жестоке нашаде на лекара Петерсона. У своме закључку тврди бра
нилац, да је он у очевидном огорчењу противу оптуженога говорио.
Шта више не може се ни помислити, да он при његовој посети могао
бити уверен о томе, да ће несрећна госпођа постепено отрована бити,
па при свем том из обзира на његову особу на његову кесу, на ње
гово стање он је се уздржао, да на ма који начин било то датим
знаком пршчардовој госпођи или саопштењем њеноме оцу или иначе
стане злочину на пут. У част му служи што није намерно неистину
казао, и ако је противу воље своја примећања код болестнице са
својим доцнијим суђењем о овом случају заменио.
Без сумње овде има врло млого истине. Из простог спољнег из
гледа госпође причардове, као што је лекар Петерсон описује не
може се закључити да се постепено од антимона отровала, јер то
би била бар до данас јошт нечувена Финоћа дијагнозе. Ако се је он
о овоме доцније јошт јаче уверио, то су назори браниоца, немотрећи
на то, што он није ништа учинио да несрећницу спасе, сасвим ошрав
дани. Његово је стање председавајући судија у закључку прилично
строго осудио. „Што је о хрђавом расположењу сведока спрам об
туженог речено, ја не држим за тако важно. Истина видело се да је
он према њему хрђаво расположен био; но ја не верујем, да би се
једном сведоку могло веровати, који је очевидним огорчењем спрам
оптуженог одушевљен, кад би он исто то притајао. Но друго је пи
тање, како ћемо његово стање да осудимо Он је био убеђен, да је
ма који госпођу причардову отровао, и опет је по својој дужности
као лекар — морам додати као грађанин ове земље — задржао ово
мнење само за се. Не могу рећи да је право имао. Ја непитам за
 478

вашу етикету, за правила. Високо над њиме стоји општа дужност šili
сваког грађанина сваког разборитог човека, да свачији живот спасе ЧЕТ
— и ову дужност је он тешко нарушио. Но опет морам вас ја на “E
то пажљивим учинити, да сваки, који је своју дужност спрам свога 4811
садруга тако лажно употребно, тим није јошт за сведока неспо
собан.“
Ово је право. Докле год податци лекара Петерсона истини служе,
нема узрока да им се неверује.
21. Марта ископа се лешина жене причардове и лекар Мекле
ган, професор судске медецине (по енглески: медецинске јуриспpу
денције,) и лекар Литлеџон полицајски лекар у Единбургу раство
ре је. Слинаста опна желудца на њеној стражњој страни, близу срца
била је у ширини од 2 квад, палца црвеним тачкама, а опна гузног
црева била је црно обојадисана; осим ових знакова, не су нашли
ништа абнормно а нарочито никакве трагове од скорашње болести.
Др. Меклеган подвргне сад поједине делове хемичној анализи,
Од најважнијих делова преда поједине одломке професору хемије
*j
дp. Пену на нету цељ.
Обојица су нашли у мокраћи, жучи, крви, црној џигерици,
мозгу, слезини, бубрегу, мишићима срца, велику количину анти
мона. Овај јак минерални отров долази у трговину у две Форме
који су у води разтворљиве. Једна, антимон хлорид, црна је кисе
лина која је за унутрашњост неприкладна, друга, у науци под име
ном антимона, у обичном животу као стреж за бљување позната,
безбојна је а и слабог вкуса стихија у лековима има своју свакида
шњу употребу.
Највећу количину овог отрова — готово 4 грана — нашао је
др. Меклеган у црној џигерици, затим је подвргао један део утробе
тако званој квантитативној анализи , и из тога је израчунао да у
утроби нма 6 грана антимона.
А затим је дао своје мнење на писмено: да је жена причар
дова велику количину антимона у виду стрежа за бљување у се
примила;
Да је њену смрт антимон морао причинити, почем се секцира
њем нису могли никакви знаци друге болести познати;
Да се овај антимон није могао у једанпут сав употребити, јер
би се иначе у устима, прсима и језику трагови трагови зашалења
ПоказаЛИ;
Да јој се морао тај антимон у малој количини више пута давати.
 479

Пошто је историју болести госпође причардове саслушао, то

види он у истој потврђено своје мнење. Зло, бљување, млитaвoст
мишићи, и грчеви је су знаци антимонског тровања, и сви су појави
таквог рода, да госпођа причардова није од друге болести но од
антимона умрла.
Др. Литлеџон пристао је на ово мнење потпуно, и др. Пени
потврдио је да је нашао велику количину антимона у разним дело
ВИМа Тела.

Дијагноза, коју је лекар Петерсон тако сјајно доказивао, пре

“E“
трпела је што се тиче госпође тељoрoвe малу штету. У истини стара
1j госпа беше више но што је пристојно опијуму одата. Она је узимала
сt:y
опијум, као што се је дознало у Форми батлејског пића, смеша која
фа је јача једва за "/, од лауданума. Њен муж често је примећавао, да
н“ је имала велику наклоност к спавању, кад је овај лек због својих
*III.
нервозне главобоље употребљавала. Џон Сампсон у Единбургу,
опомињаше се, како је неко непознато лицо код њега пре четири
liji.
године, млого батлејског пића на име др. Причарда узимало ; пиће
*} је уопште више за лекаре продавано но за приватне особе. У непо
знатом позна он опет сведока Томпсона, који је пређе у тељоровој
трговини разно а и после тога свакојаке мале радње за госпођу те
jiti. љорову упражњавао. Овај је рекао, да је раније готово свега два
је или три месеца, а доцније сваке друге или треће недеље по једну
Флашу на име причардово морао напунити.
Стакло, које је Мери Петерсон у џепу умрле нашла, познао
је он и рекао да је то стакло више пута кроз његове руке прошло.
Последњи пут донео га је напуњено госпођи тељоровој у вече пред
што ће у Глезго отпутовати. Умрла узимала је међутим сама код
апатекара Фајргријева мање количине истога пића, тако је 18. 29.
Јануара и 4. Фебруара 1869. год. по две унције узела. У Глезгову
дала је речено стакло, које је 5% унције хватало, 20. Фебр., дакле
четири дана пре смрти изнова напунити у Мурдоховој трговини, као
што мери Мљуди Милан Комис сведоче. Кад ју је Петерсон нашла
била је половину испражњена.
Лешина госпође Тејлорове беше 29. Марта ископана и од ис
тих лекара секцирана. Срце је само било мало расширено, у осталом
здраво, а више се није ништа абнормо приметило, особито није се
никаква навала крви у мозгу као код жене причардове видела. Затим
је подвргнуто тело хемичном испитивању, лекар Меклеган и др.
Пени нашли су као и код госпође причардове антимона само у
 480

мањој количини и лекар Меклеган дао је своје мнење на писмено

Ка0 ШТО ГЛа СИ :

1) Госпођа Тељoр је прилично антимона у Форми стрежа за

бљување попила.
2) НБену смрт морао је антимон проузроковати, јер нема ни
каквих симптома друге какве болести.
3) Исти није у једанпут сав употребљен, јер би се иначе због
запаљивог дејства отрова морали знаци болести указати. А и опет
би напрасна употреба антимона, премда није велика количина да на
месту запалење пројизведе, 70-то годишњу жену, која је од лупања
срца патила, јако ослабила.
4) Како је у црној џигерици и крви доста антимона нађено, }
то је морала она у последње часове оно пијће употребљавати.
|
Др. Пени и спитао је хемично и садржај и стакло које је код ле
шине нађено. И нашао је у њему једну унцију и пет драхме Бат
лејевог пијћа и половину драхме стрежа за бљување. i
(Шродужиће се.)

Правна књижевност.

„Наука о казненом праву“ написао Др. Алберт Фридрих Бер

нер — а превео г. Ђорђе Радовановић писар државног савета.
Дело ово дакле написао је чувени берлински професор Бернер.
Име његово познато је у целој данашњој новој литератури правној.
С поштовањем говори се о њему и његовом делу у целом изображе
ном свету. Он и пок Митермајер светле у Немачкој као две прве
главе које су радиле на кривичном праву. Код Митермајера преоб
влађиваше више правац практички — искуствени — код Бернера прео
тима опет мах теорија.
И ово красно дело Бернерово дочекало је те су га у Немачкој
већ четири пута препечатавали за ово кратко време. С тога га ми и
препоручујемо свима нашим чиновницима и судске и полицајне струке
а и осталима који су ради да се упознаду с појмовима кривичног
права.
Уредништво „Правде.“
IП и ми и агија ни и о х и С ти о м и о а и ћ. А у Био r r a 4 v.
 Број 16. у Београду 10. јуна 1869. _Година 1.
Излази три пут у ме- За све српске крајеве
сецу, на 2 табака сва- стаје на годину 72 гр.
ки пут Уредништво је или 8 фор., иа но го
дине 36 гр. или 4 •op.,
на варош капији у кући - на три мес. 18 гр. или
Петра Анастасијевића 2 oор., поједини број
златовезца. стаје 2 г. ч.
ЛII(}Т ЗА СВЕ ТРАНЕ ПРАВНИХ НАУКА.

Издалу и уркћују Д. НОВАКОВИЋ, С. АНТИЋ, У. КНЕЖЕВИЋ.

СА ДРЖАЈ: Реформе уставне. — Законодавно тело. — Накнада. — Порота.

Рад скупштине саопштаваћемо верно, пот

пуно и најбрже. Ради тога имамо два дописника.
Па зато наш лист и неће излазити за сад по до
садањем распореду, већ некад на табаку, некад
На ПОЛОВИНИ.

PE ф () Р МЕ У СТАВНЕ.

„Живот човеков није ништа друго до реформа т. ј. промена.“

Посматрајмо тај живот са сваке стране, огледајмо га у свима окол
ностима, у сва времена па ћемо одиста видети где се непрестанце
мења и развија. Од колевке па до гроба човек прелази из једне сфере
у другу. Промене тог живота условљене су разним упливима т. ј.
свака промена има свога узрока. Узроци ови или су у вољи човековој
или су ван домашаја његовог. Они су тако различни, неједнаки и про
менљиви, да се никако не може поставити једно стално правило, које
би се пружало на сав род људски. Једни и исти упливи не могу се
поставити, т.ј. упливи који би упливисали на сав свет подједнако и
поред којих други се не би могли јавити. Кад би постојали једино
природни упливи који би били обавезни, које човек не би могао обићи,
онда тек могло би се посумњати о томе. Па и тада неравност душе
вних и телесних сила потрла би једнакост у упливисању.
Из целог као што рекох не могу се поставити неки стални за
кови природни према којима морају људи да корачају. Лагана по
ступност и напредовање нису нужност природна нити истичу из при
pОДНИХ ЗАКОНа. Ако је то природни закон да се човек мора развијати
лагано и постепено, онда би тај закон везивао сваког, онда неби било
482

разлике измеђ мене и мог другара што остаде и до данас у гудурама.

Кад би се ослањали све на неки природни лагани напредак онда на
предка нигда не би било. Развијеност једног била би ограничена не
развијеношћу другог. Скучени ум устао би против оних, који су се
узвили над њим. Кад би се тако поједине развијене главе обазирале
на масу неразвијену, онда би цео државни живот стајао непомичан.
Чекајући тако подједнако изображење чамили би у дремежу без на
предка без ичега. Не велим да масу треба изолирати. Не. Нека маса
мисли како може, она је већа, она је у праву. Али нећемо ни то да
ограничавамо поједине умове. Сваки нек узлеће с мислима донде до
кле га носе, нека скаче докле му се може. Тај скок, тај узлет ни
за кога није обавезан. Ако сам ја претерао, не мора други замном,
сваки има своју вољу. Претераност моја није апсолутна, она није
нужна, она није природни закон, она је релативна — односна — и
претерана је само ономе, кога слабе силе — душевне или телесне —
не допиру онамо куд моје. Па узмимо нашу Физичну снагу те је из
меримо. Да упоредимо двојицу који скачу или се рву. Један надма
шио другог у двапут. Ко би од нас и помислио да му каже: „Што
ти скачеш више но ја. Нико зацело. Сви се томе дивимо, сваки би
рад био да одржи мегдан. Па није ли то и у умном надметању? Ком
сам ја крив што не мислим као он?
Развитку дакле и напретку не треба стајати на путу. Што је
за развитак нек се развија, што је за напредак нек корача. Што је
слабо и неуко, нека гледа на другога, нек се учи и ако му је мука
што други корача нека и он иде за њим, ако је немаран нека дрема.
Као што наговестисмо мало час напредак и човека и народа и државе
није нешто што се креће једино по законима невидимим, по законима
које не домаша дух човеков. Напредак је условљен хиљадама уплива
међу којима прву ролу игра „друштво.“ Међ свима упливима дру
штво највише утиче и упливише на човека. Кад би поједини живили
одвојено растурени по шумама и гудурама, када нигда један с дру
гим не би дошли у додир, онда смо сигурни да би се сваки развијао
природно и сви би стојали скоро на подједнаком ступњу — уколико
нас није одвојила наша природна неједнакост. Но у друштву живот
човек узима други правац, преотима други мах. Ту поједине главе
обдарене особеним својствима од природе излете унапред с неким ми
слима. Уз њи пристане неки део друштва. Доцније ту мисао други
развије даље и тако иде редом. Слабије главе обавештавају се јачима.
Један корачи на једну, други на другу страну —- свакојако напредак
се чини. И то баш uодражавање, угледање на друге јесте главна црта
 483

која карактерише дух човеков јесте први уплив који онако снажно
креће живот државни. Да није било напредних држава до нас, да
није било средства комуникационих, да начела научара европски нису
допрла и до нас, да се мисли појединих нису винуле и у наше кра
јеве — зајиста не би ми мислили данас о уставу. Други би живот
био, другче би се кретала наша државна махина да смо били негде
међу дивљим народима. И то баш може нам дати поуке те да не бу
демо нигда много преки на „тако зване претераности.“
С погледом на ово неколико предходних правила да се упитамо
сада: јели време реформама? Да не узмемо у вид наш политички
положај, да се не обазиремо на остале напредне државе, но да испи
тамо баш нашу унутарњу страну. Та погледајмо само на време када
добисмо први устав? Већ је претурило 30 година када донесоше из
Цариграда наш данашњи устав.
Ко је тај ко не види да смо данас на другом сасвим путу? Ко
је тај ко мисли да је наш живот данашњи онакав исти као и пре 30
година? Прохујало је доста времена, прешло се је преко разних стаза
и богаза док смо дошли једном до чистине. Па кад се осећамо у дру
гом животу, ако признамо да смо се бар у длаку помакли, морамо
признати да је реформа ту сама по себи. Докле ће се пружити та
реформа, где ћемо јој ставити границе, то је питање које зависи од
свести оних који га решавају. Но главно је само обавестити се о сва
чему. Има их који мисле да ми нисмо кадри имати оних установа и
оне слободе које уживају друге напредне државе; јер веле ни остале
државе нису у једанпут скочиле онде где су. Све је то лепо и ако се
не испита дубље, ако се не увати и с друге стране оно је зајиста тако,
Истина је да су се западне државе развијале по 200–300 година док
су дошле до оног ступња на коме стоје и куда ми тежимо, али није
истина да тако морамо радити и ми. Није истина да до резултата да
нашњих морамо ићи и ми истим путовима. Све се то даје олакше по
стићи. Много је протекло година од кад је постао свет па до времена
докле смислише н. пр. ватрена кола. Много се је идеја замишљало, много
сила истрошило, много глава сатpло и једва тек у најновије време
давнашња идеја продре доби маха и остварка. Па шта велите. Хоћете ли
сад и ми да одпочнемо с идејама, оћемо ли и ми да стварамо? Како ве
лите које је боље или да одпочнемо сами да смишљамо па да тума
рамо једно 500-600 година док и ми створимо сами ватрена кола,
док се дакле развије и у нас свест да буде кадра и способна за
то, или ћемо да примимо оно што је већ готово. Па тако и с оста
*им гранама науке оћемо ли да чамимо, оћемо ли да се оградимо
31“
486

Оно изриче законе (loi) а влада одпушта наредбе (ordonnance)

Разлика измећу овога двога лака је. Наредбе крећу се у границама
законодавства, и у свако су доба подчињене закону Но у поједино
динoме она не садржава у се никако извршивање закона. Против
ност се може овако обележити :
а, неки предмети задржани су искључиво, у новијим устави
ма за законодавство, нарочито с једне стране определење или про
мена важних општих државо-правних одношаја, а с друге стране
определења скупног приватног и казненог права.
б. У колико законодавство своју солствену радњу пружа,
па и друге правне одношаје уређује, у толико је с тим ограничен
круг за слободну радњу наредбе.
в, Неки део наредаба износи у појединоме ближе законом по
стављена правила или и друге признате правне принципе и осигу
рава њину примену. Друге опет наредбе попуњавају провизорно не
достатке законодавства.
г Трећа и најмлогобројнија класа наредаба односи се на поједина
државна управљања, — н. пр, управа Финанцијска, полицијска од
ношења, прописи за уређење војке, но не односи се на одношаје це
лога народа који ће се законом уредити. (Продужиће се.)

НАКНАДА
„ЗА ПОВРЕЂЕН У ЧАСТ.“

(Продужење.)

И сами прописи у 8 389. грађ. пост, и у 8 305. крив. пост, по

тврђују, да нашем законодавству не само није била намера узаконити,
да се за повређену част никад не досуђује накнада у новцу мимо учи
њену материјалну штету, него на против да је законодавство наше
хтело, да се за саме неке повреде части даје накнада у новцу.
Тако у 8 389. грађ. пост. изреком се каже: кад тужитељ — који
је тражио против туженог обезбеђење — изгуби парницу, тужени може
тражити од њега накнаду за штету и срамоту. Овде је закон јасно
направно разлику измеђ накнаде за штету и накнаде за срамоту. И
ма да се не можемо поносити тиме, да су нам законски прописи у
грађанским поступцима прецизно, и довољно јуpидички стилизовани,
опет за то ваљда би врло далеко ишао судија, који би овакав јасан
 487

законски пропис обилазио, и губио га из вида; и то он ца, кад исти

законски пропис стоји у свези с прописима грађанског законика, ко
јима даје већу определеност, јасност, и потпуније значење. С тога ја
држим, да је са свим неоправдано, што неки веле, да је реч „сра
мота“ у законски пропис 8 389. грађанског пост, дошла случајно
и сувише;“) јер се за овакво мишлење не наводи никакав правни
разлог, а уз то судија је позван, да неком изразу законском, ако је
нејасан, одреди значење; ал не, да изрече, да ова или она реч, овај
или онај израз нема места, да се сувишно налази у закону. За за
конодавца се не предпоставља, да је непотребне речи у закон мећао;
па за то судији је позив, да изнађе свезу и сагласност међу поједи
ним законским прописима.
Још јасније се увиђа из прописа у 8 305. крив. пост. да је на
мера нашем законодавству била, да буде места тражити, и досуђи
вати по некад накнаду у новцу за повреде части. Јер у S 305. крив.
пост, наређује се: кад се не тражи повраћај ствари, но накнада штете,
или изгубљене добити, или накнада за повреду личности или части
— суд ће такве накнаде досуђивати. Па ма да се каже, да ће се при
овом досуђивању пазити, да се накнада досуди, у колико се из исле
ђења и претреса количина (ваљда: штете учињене, што у закону
не стоји) увиди, од куд би неко могао извести по речи „количина,“
да се и ту разуме само и једино штета материјална, уштрб у имању,
јер при таквој штети може бити говора о дознању количине учињене
штете, опет за то из другог одељка тог истог Š305. крив. шост. јасно
се види, да се тамо не разуму само штете у имању — штете мате
ријалне — него и повреде у части и у личности. У том другом одељку
прописује се то јест, да ће суд „накнаду за повреду чести према
величини увреде, према стању и одношењу како оптуженог —
увредитеља — тако и увређеног разлеравати, узимајући при томе
у призрење и све друге околиости.“ У овом законском пропису нај
јасније се прави разлика измеђ различних накнада; и кад се све ма
теријалне штете подразумевају под изразима: штета, и изгубљена
добит, па кад се и осим та два случаја има досуђивати накнада и
за повреду личности и части; онда заиста незнам, с каквим се раз
логом може рећи, да наше законодавство није хтело, да се и за по
вреде части досуђује накнада. Горњи законски пропис био би закон
ска бесмислица, кад би се друкчије разумео но што је напред казано,
а то се још и боље увиђа отуд, што се тамо наређује, да судови раз
леравају накнаду за повреду части према величини увреде, и
према стању и одношењу увређеног и увредитеља. Кад је говор о
488

накнади материјалне птете, ова се сва мора накнадити била увреда

велика; или мала; исто тако при тражењу, и досуђивању материјалне
штете, ова се досуђује без икаква призрења, да ли је осуђени —
штеточиња, увредитељ — богат ил сиромах, да ли је свештеник, вој
ник, трговац, или ратар, да ли је учен или неучен; стар или млад;
да ли су увређени и увредитељ међу собом род, пријатељи, непри
јатељи и т. д. А почем закон изреком, и врло јасно упућује судове,
да накнаду за повређену част разлеравају према величини у вреде,
и прела стању и одношењу увређеног и увредитеља, јасно је, да
се под законским изразом „накнада за повреду части,“ ма како да је
тај израз неудесан, па да кажемо и нејасан, не може подразумевати
само накнада штете материјалне; него се има разумети и друга на
кнада, која се даје само за повреду части; ван ако се не би хтело
рећи, да у оном законском пропису има бесмислице, коју нико не
може да разуме, што изрећи судови као такви никад не могу бити
позвани; особито кад за то немају доста јаких разлога.
Но противници овог мишлења, које се овде заступа, веле, да
се на прописе у грађ. и крив. поступку судови не могу обзирати онда,
кад је говор о законском основу, по ком неко нешто од другога тражи,
јер „грађ. законик прописује одношаје међу парничарима односно њи
хових права и дужности“ а не закони у судским поступцима; па отуд
изводе, да се по прописима у законима о пост. суд. у грађ. и крив.
парницама не могу тумачити прописи у грађ. законику.
Ја држим, да ово мишлење не стоји у свем пространству.
Истина: у грађ. законику налазе се прописи, на којима треба
да се оснивају грађанска потраживања. А то нико и не доводи у сумњу.
Овде је питање, не: шта прописују закони о судским поступцима?
него: како ваља разумети неке прописе грађ. законика? А да на ово
питање потпуно одговоримо, не можемо напуштати законске прописе
у судским поступцима, који прописи с прописима у грађ. законику
стоје у најтешњој свези. Нико не каже, да треба по пропису 8 389.
грађ. пост. или по пропису 8 305. крив. пост. некоме досудити „за
срамоту“ или „за повреду части“ накнаду; али кад се у грађ. зако
нику спомиње „штета на личности и правима “ (S 800) и кад се на
другоме месту спомиње штета „повредом части, поштења, и слободе,“
учињена; (8 822) па кад се та штета разликује од штете „повредом
туђег имања“ причињене; кад се даље не може рећи, да се под за
конским изразом накнада за повреду части разумева накнада ма
теријалне штете повредом части причињена, јер такво разумевање у
закону није изказано, па кад прописи у 8 389. грађ. пост, и у S. 305.
 489

крпв. пост, могу да објасне значење прописа у 88 800. и 822. грађ.

законика о томе, пита се има разумети под „накнадом за повреду ча
сти: “ онда, ја држим, неће се моћи навести јуридички разлог, за
што да се законски прописи 8 389. грађ. и 8 305. крив. пост. при
примени и разумевању SS 800. и 822. грађ. зак. одбацују и то без
икаква основа, и тако, да им се припише: да садржавају у себи за
конску бесмислицу. Та у томе и лежи један од најглавнијих задатака
касац, суда, да законске прописе доводи међу се у свезу, да их обја
сни, и да изглади из њих сваку супротност, која би се можда у њима
појављивала. У оваквој радњи својој утврђује касац. суд своју јурис
пруденцију.
Узимајући на ум све, што је довде речено, не може се, мислим,
друго рећи, него, да је намера нашем законодарству била, да се у
i i: неким случајевима досуђује накнада за „повреду части,“ па ма да се
fiji неће моћи доказати, да је повредом причињена увређеноме „матери
јална штета.“ -

“, “ (Свршиће се.)
liji.

43:

ЗНАЧАЈ И ЗАДАћA
g:
П О РОТ С КИХ СУ ДО ВА.

(Продужење.)

2. — Политички значај пороте, — који се с правом на

зива тако, — у ничему се другом несастоји, него у овом
пресуђивању о кривичном питању — помоћу народњег за
ступништва. — Они бурни покрети, који се показаше у живом
и општем захтевању 1848 год. да се уведу поротски судови
непоуздање према влади, заштита личне слободе против у
гњетавања и насиља од правосуђа (судова), — сасвим изче
зоше код нас. У немачким историјама, једва да се и у не
колико речи спомиње што, о оној славној, и примерној, ду
гогодишњној борби витешкога енглеског народа, са круном
за свој устав, или бар о оном ноћњем (држан спрам месе
чине у планинама) тајном суду (Sternkammer) или о тако
званим краљевским тајним писмима (Lettres de cachet). Права,
49()

или управо баш политичка важност пороте састоји се (као

и правна) у томе да право и његова примена — буде и о
стане искључиво у рукама и власти самога народа. Рђаве
политичке околности не могу се уклонити спољним каквим
уређењем поступка самог; у томе су нам живи докази И
сторија енглеске и Француске. Али да се развије правна
свест у народу и огледа у праву, понајбоље је срество по
рота којој треба да тежимо и ми.
Што већма напредују поротски судови, тиме се пока
зује и зрелост грађана — способност — за слободу у границама
законитости; кад би пала порота показао би се жалосан знак
политичке недозрелости. Дивише се јако Енглеској, — а и
Fuji
треба, јер заиста је то дивно и похвално, онако практичко
и зрело разумевање права свог од стране енглеског народа,
и који то право и правосуђе његово цени као своју соп VIII

ственост и као највећу драгоценост! —

К овом можемо додати јошт и мнења знатних научара
и практичара.
„Нико се несме тешко казнити (заточењем, смрћу, ровијом),
док се о његовој кривици (по закону) неправници поротници
основно неувере помоћу правозналца судије. Никог не трева и
моћи осудити на тешку казн. То ужасно и опасно право др
жаве нека се немогне применити на поједине држављане, ако
невуде могао један учени судија неколицину простих грађана
с јаким разлозима уверити, да је то одиста праведно, да се }
когод на такву казн осуди.“ „Што разумни, прости људи не
увиђају и непојимају као преступ, за то се неможе нико ни
Да каЗНи.

„Што више продире правна свест у народ, што народ

учествује чешће при примени права тим се све више шире
правни појмови по народу. Тако и год. 1852 узвишеним чла
новима друге пруске камере означена је као идеа да се што
пре заведе порота.
 491

(*) Мезер у своме делу вели:“) „Да ли може вити шта не

И 0 праведније и свирепије, него осуђивати човека пре док се не
ji: уверимо да ли је он знао закон, који је нарушио, или да м га
53/II је могао појимити и разумети? Без сумње, најсигурнија и нај
простија прова да је он одиста разумевао или Бар могао и
28H3 гревао да разуме тај закон јесте ако 12. неучених људи
|- својом пресудом искажу и огласе, како по општем појимању
постои повреда закона, и како Би и сваки просто по здравом
разуму човек тако исто могао пресудити. Ово је једини опит
о правом природном тумачењу закона, које учени судија ни
гда није у стању да даје, јер су његова мишљења и појимања
о закону строго научна, одвећ фина а млого узвишенија од
општег — природног — појимања, (н. пр. код поротника).“
Поглавити значај пороте у Енглеској овако описује Ри
rиман у своме делу“)
„Оће се у кривичним делима такав јак доказ кривице
(по закону), да су (чак) и 12 простих, поштених људи о кри
вици тврдо увеђени. Ако су основи за кривицу неку тако фини
да их судија неможе поротницима доста јасно, и као појим
љиво за ове I да престави, онда ваља — у сумњи такој — ре
шити у ползу оптуженога.
Но чујмо укратко и овоме противне назоре!
Да ваља сматрати поротнике као заступнике јавног мнења,
о томе се нетреба ни сумњати. Шта има посла ово неси
гурно мерило са правосуђем — судовима — ? и шта би се
тиме добило, кад се по испиту увиди сада јавно мнење
(које смо иначе дужни особито да поштујемо), упливисано
његовим увек мрачним изворима и околностима, данас о
вако — сутра могуће онако — пресуђује дани кривични
случај? —
Да је то умесно, што неки веле, да је порота суд
склопљен од потпуно равних сталежа, неби рекли. Сталежа
") Patriotische Phantasien, I. Bd S-338. Веома интересантно дело.
") Uber englische Strafrechspflege. S. 81.
492

таких, акоћемо у нас и нема, који би се могли узети као

искључива ујединења — засебница — од равнијех, који би fi?

имали ма каква основа или интереса да се између себе у tj.

прављају, већ само има поједини подчињених кругова (нижих)
од људи једне извесне струке (заната) и извесних предмета *|
који се са разних гледишта пресуђују, и који једну врсту
сталешких судова требају. У опште и у целини узевши данас liti
и нема таковог поузданог мерила, (н. пр. по годинама ро
ђења, по имућности, по образованости) с којим би могли [8]
предузимати таква оснивања и поделења сталежа у право
суђу. —
Историјским разјасњавањем о постанку пороте у Скан
динавској, на Северу, у Енглеској и Шотској не ваља никако
побијати важност дубоког научног испитивања; али историја
није у стању да покаже свезу какву између пороте, која
од толико столећа постоји у Немачкој само с другчијим
посве начелима и установама и обичних судова са животом
и обичајима народа германских; непосредна практичка упо
треба података које историја изнесе на видик не увиђа се.
Доказ са помоћном заклетвом (Eidhelferbeweis), сведочба оп
штинска у народном и правном животу нашем немају данас
ОСНОВА.

Тако исто бива са излагањем поротског поступка који

важи у Енглеској или Француској. Као пример — поуку —
могли би овде узети оно горње излагање (у Немачкој), али
шта би тиме могли учинити, и на шта би оно могли приме
нити, ваља нам само извести закључење, из оних основа
што јесу у самој ствари и што се саглашују са нашим окол
ностима. Најпосле наилази се на прави поглед или правило:
Да се у германском праву увек оће слободна само —
свест сваког лица да поштује, и коју заступају поротници,
односно порота, — почем ова добивено савесно убеђење, о
достатoчно испитаном делу, изказује: на место, и засту
пајући, оптуженог.
 493

и узела Али нешто Фактички, — одиста — практично тешко се

je, ili може и замислити при овом заступању (туђе) савести или
tђу ““ мишлења. — Како ће један човек другога савест — мишлење
гова нi — да „заступа“? и какво, и где би, било то јемство, да би
их при он праведно и потпуно баш ту (свест) заступао? —
једну у Поизближе нећемо да се упуштамо о овима противним
ЗевШ li? мнењама; а да је све до сада казано, не само јасно, већ и
одина“? од практичке употребе и важности, покушаћемо у сљедећем
пy in Wi одсеку да покажемо.
ка у је

3. Задаћа поротника понаособ.

те у (в.
ваља Нist. Ваља нам прво рећи у неколико речи, о суштини и цељи
ilИ пија
казнителног поступка. Нарочито се хтело изнова, шта пути,
тор“ ;: из уводења оптужујуће Форме у казнит, поступку да закључи
у јуна то, као да је иста (Форма оптуж) преобраћена у „какву
ca zatº парницу двеју равноправних — равних — страна (држав. ту
criti? жилац n оптужени) пред једним за ове (стране) надлежним
le јић" судијом.“ . . . . . . . . — У сљед таког жалосног неразумевања
setih f: ствари појавише се и за радњу поротника погрешна посма
змају да трања. Држава је израз наравственог и правног поредка на
рода, закон је правило — уредба — општег живота (свију
туја *j грађана), држава зато мора по своме позиву (по дужности
_m^{- и по праву своме) безусловно да стаје на пут преступима,
„кј " т. ј. рушењу и насртају на правни поредак у земљи. Овај
насртај на опстанак (existenz) државе и закона, није предмет
Какови, који би се могао поверити другоме на старање или
располагање, то није предмет приватног (партаје) права. Тра
жење праве истине, истрага у име државе и по званичној
дужности мора такође сама држава да предузима; јер је
она управ као нужно средство којим се постиже нека цељ.
Држава, заступљена њеним органима — чиновницима, — не
може имати нигда другог интереса још, осим тога да тачно
испита и изнађе, имали одиста какве повреде закона у да
494

ном случају, и ако нађе да има, да удовлетвори закону по

моћу казнител. пресуде. Овди непостоји баш ништа, шта би
ијоле личило на „приватни“ интерес! — Али такав несме се
ни самом оптуженом да припозна. Он стоји пред своим су
дијом, који заступа закон, у нижем (потчињем) односу по
јединог грађанина према закону. Партајски интерес, који
на то иде, да повије важност закону, нема никаква права
на припознање. Он, т. ј. поједини човек, има право само:
на закониту истрагу (по Форми закона), слободну одбрану
на суду, и на то, да се има само код доказане кривице осу
дити. Али ипак зато неможе он да буде и опозиција према
чиновницима т. ј. држави, јер за све то дужни су и инте
ресовани су да се старају они исто тако, као и он.
А такође је у овом смислу, прави „истражујући по
ступак“ и казнит. поступак сваког цивилизованог народа, у
ком је идеја државе дошла до свести, и општом вољом п0
стала. Само пређе, кад су државе још доста неразвијене
биле у унутарњости својој, сматрана је казн само као по
кајање просто за учињену повреду појединог приват, права.
На ове се дакле принципе ваља обазирати при посма
трању сваког органа и сваке функције и установе у казнит.
поступку, ако се оће добро да разуму и оцене. — на име
навлаш повређеног закона, — да би сљедовали од сада току
радње пресуђивања, — долази на реду прво

4. Тужба Држав. правобранноштва

Државни тужилац је поверено лице, које се занима с
једним делом оних фунција, које се, као што је горе речено,
сматрају као нужно право и дужност саме државе, дакле
да гони — изналази — преступе и да тужбу противу њих
подиже. Та радња оптужна тако се јако разликује од ис
траге и од осуде, да се свака од ових радњи — поступака
— најбоље извршује, ако их нарочити (поједини) орган за
 495

ступа, и ако се пређашње оно сајужење и поверавање свију

ових припрема у руци једнога, ограничи и старо оно изре
чење се усвои као образац, да поделом радње и свака по
једина чест (грана) и цело (сва радња) најбоље успева. Го
нењем преступа и оптуживањем долази се до силе и брзине,
до сигурности и јединствене конзеквенције кад их једна на
рочита власт извршује, истрагом и осудом до мира и све
страног безпристрашћа, — правде, — ако се судија немеша
и непредузима истрагу или оптужење над преступом. Свака
организација узвишава живот и делање, — па и казнит. по
ступак је „организован“ био, почем је за сваку самосталну
радњу у њему по један самостални орган постављен, и тако
удешено да се све радње живо и узајамно покрећу. Јели
ј“ потребно још коме год боље или вештије објашњавати и
}
изјасњавати му оптужујући поступак? Зар се неогледа у
у:
самој организацији права важност и практички — стварни
напредак поступка? —
**
il fº С тога било би неразложно (а и противу изречних на
редби већине немачких законодавства), прописати у дужност
(у
државном тужилцу само то да се стара о казнењу, т. ј. ње
ili
гов положај наспрам оптуженога и овога браниоца тако ра
зумети, као да се само он има да стара, па га ма шта стало

ni
труда, да оптужује и да се казни когод. Јер гонити и каз
нити кога може само држава и њени чиновници (по дуж
ности), ако има већ какве доказане кривице по закону. У
овоме смислу тек позван је држав. тужилац као чувар и
заступник општих интереса, да подиже тужбу противу учи
Њене повреде закона.
По немачком поступку судском кривич. најпре један
збор судија испита све резултате већ учињене истраге и
својим решењем искаже имали толико основа подозрења
против оптуженога да га ваља спровести суду на осуду.
Ово њино решење не треба и неможе, да има никаква у
шлива на пресуду, јер пресуда се има базирати само на оно
496

ме, што је надлежни суд нашао у својој главној седници.

Али што држава има право, да поступи са оптуженим као
подозривим лицем, да тужбу у форми јазног поступка подиже
против њега, пре него што се брижљивим — достатoчним
— испитом о његовој кривици увери. тиме се тек с правог
и политичког гледишта ваља да призна, велика важност суд.
решењу о давању (неког) под суд. Оно дакле ваља и може
само за мерило да се узме, кад се оће неко да даје под
суд као кривац. С добрим основом и правом он може да
буде позват „на одговор на оправдање.“ Судија у име за
кона тражи од њега на испиту да на тужбу одговара. Да
он има да одговара да је он и морално обвезан и да га и
сам разум на то опомиње, да као поданик повређеног за
кона расјасни повреду нанешену (њиме) општем поретку,
често се о томе и ако је погрешно сумња, и оптуженога
почели да признају као неку држав. тужилцу „по све и под
пуно равну странку,“ — с истим правама и дужностима —
која ви се имала „с једнаким оружијем“ Борити са држав.
тужиоцем. Један само поглед нека се баци на цељ: државе
казнит. права и поступка, како је горе изложено, па би се
одма видела и сазнала она чудна и несмислена појимањакоја се
овог предмета (види у предходном ставу последње редове)
тичу, као и то да се у потчињености оптуженога — да се
покорава власти као млађи, — невиди никаква неправ
да, већ шта више чиста правда. .

У пис ни ц и ма.
Ко је вољан нек понавља претплату, јер
истиче већ и друга четврт. Особито гr. судски
чиновници нека се јављају за раније због од
мора који наступа сада.
Уредништво „Правде.“
ili 74 м и Агиј м н. м. и о ик Ст. » » ли о н и ћ м у Био r r м д у,
Број 17. У БЕогРАду 20. Јуни 1869. Година 1.

Излазн три пут у ме- За све српске крајеве

сецу, на 2 табака сва- стаје на годину 72 гр.
- или 8 фор. на по го
ки пут. Уредништво је -

дине 36 гр. нли 4 фор.,

на варош капији у кући - ви три мес. 18 гр. или
Петра Анастасијевића 2 + op., поједини број
златорезац. стаје 2 г. ч.
ЛИСТ ЗА СВЕ ГРАНЕ ПРАВНИХ НАУКА.

Издалу и уређују Д. НОВАКОВИЋ, С. АНТИЋ, У. КНЕЖЕВИЋ.

сАдржАЈ. Законодавно тело, — Франкова Философија. — Иакиада. — Порота.

Права која припадају скупном Законодавном телу.

(Продужење.)

Неки устави подвргавају опште наредбе које стоје у ближем

одношају према законодавству, редовној контроли законодавнога тела;
и ово није с горега.
Постанак ове противности припада новијем времену, па и сад
су неки народи више журе но други да обим законодавства рашире
а обим уредаба ограниче. Једино је старање . . . . . . . . . . . . . .
. . интерес јавног благостања, затим не треба ни да је радња владе
скучена нити опет да законодавно тело постане владајући покварено,
ово је противан поглед који нарочито треба имати у виду при опре
дељавању граница између обадвога. У Инглиској законодавство је оште
рећено појединостима, у Француској закон поставља само опште основе
а све појединости оставља наредбама.
3. Њему — законодавном телу — у млогим новијим државама
припада искључиво право да одобрава порезу и падатке па често и
решење да се јавни доходци употребе на извесне државне цели, даље
дозволење ради користи земаљских кредита било примањем зајма или
на неки други начин.
Ова практично важна страна радње законодавнога тела, била је
страна римским коалицијама, но је остављено магистратима и ауто
pитету сенатском. Ђермански народи полагали су у овом смотрењу
највећу важност од вајкада у репрезентацији. У почетку захтевало
се и овди само саизволење сталежа за намет данка и терета. Доцније
развило се ово право саизволења данка на образовање скупног др
жавног буџета. *)
*) Пруски устаном тво.589. „Сви државни доходци и издатци морају бити
сваке године унапред прецењени и државном већу поднесени. Издатци
утврђују се сваке године законом.
498

4. Закључење државних уговора са страним државама, у нови

јим уставима обично је одузето од компентенције законодавнога тела
и придато влади. Премда оваквим уговорима уређују се често тра
јући одношаји целога народа, опет је надвладало то призрење, што
државни интереси у одношају према страним државама боље ће уре
дити концентришућа снла која своје мере и закључке у тишини чини,
међутим јавни рад у законодавноме телу може лако умложити те
шкоће и тако радећој држави причинити сметње, опасности и штете.“)
У стара времена било је сасвим противно мнење, т.ј. државни
уговори да би задобили важећу силу, потребовали су и саизволење
народа, а у средњем веку пронађен је савет или саизволење сталежа.“)
Међу новијим уставима искључиво Француски од 1848. оставио
је председнику договарање и саизволење уговора, но предходно са
глашавање народне скушштине поставио је као нужност важења тих
уговора (чл. 52.) а швајцарски устави оставили су саизволење уго
вора престављачком телу (савез. устав. чл. 73. 5.) У колико се тиче
извршење државних уговора правне сфере појединих грађана, то ови
неће бити обвезани непосредно самим уговором, него тек законом од
пуштеним у редовној Форми.

Б. Права свије појединих саставних делова.

1. Право, да се покрене неки предмет који припада надлежно
сти законодавног тела, по правилу припада свима деловима тела. Ово
може бити молба (петиција) да се спреми неки предлог закона као
што је ово припадало немачким камерама пре 1848. према државном
главару, или оно може бити препорука, као што се то догађа у Ин
глиској посреством гласа краљевог на обадва дома, да узму неки
предмет у саветовање, или неки налог те да донесу извесће и пред
лог поднесу, као што то чине оба дома североамериканска комиси
јама, а велики савет швајцарске владама. Напослетку покрет може
бити:
2. Са доношењем самог законог предлога, са пропозицијом
или упражњавањем тако назване иницијативе у ужем смислу.
Сходно природи и по схватању млогих држава преимућствено
је задатак државне главе и његове владе да шоднесе нужне законе

“) За инглиску Блакстон; и у самом североамериканском савезном уставу

право закључавати државне уговоре остављено је председнику, само је огра
ничен на „саизволење сената“ а не и на саизволење престављача.
*) У Атини били су страни посланици преслушани од народне скупштине.
 499

предлоге законодавноме телу. У Риму је ово била ствар магистрата,

i t:0
доцније царева, а у средњем веку свуда краљева и кнежева. Па и
“ T“ у наше је време остало правило, да пројекти долазе од владе; шта
e tº више у швајцарским републикама, њина новија државна теорија (од
ну: 1830) не признаје их више као део законодавнога тела. Наполеонов
1jiti.
устав од 1852. (Š. 8.) даје само цару иницијативу закона.
if it
Особити је изузетак инглиско државно право, које краљу оду
ltg:
зима иницијативу код три дела парламента, и то под видом за част
раза краља, као да не би његов предлог био изложен борби. Међутим и
put“
у Инглиској све законе пројекте најпре израде министри, па само,
TE“
ако су сигурни да ће их влада потпомоћи, подноси их путем пред
Učiji
лога један парламентски члан.“)
je i
У новијим уставним монархијама предлог закона може у свакој
на и
камери почети.“) Почем камера у својој скупности тек саветовањем
је у
долази до општег закључка, то ће морати пут, по коме она од овога
e 18
права употребу може чинити, показати обично један члан кои је тек
и и
су у
неки индивидуални предлог. Право иницијативе камере садржава у
се уједно и право њених чланова за предлоге. Да неби ово било
упражњавано на неки начин кои је за камеру или земљу штетан,
нужна је контрола саме камере а ово се тиме пре може оправдати,
што предлагање закона по својој суштини није Функција лична, него
државна, нити припада члановима камере као индивидуама него
камери као политичном телу. Срества коих се служи камера за ову
цељ ово су:
а, Дозволење или забрањивање самог доношења (предлога).
По правилу дозволење даће се, ако томе неби били противни јасни
Основи, н. пр. зебња од неког шкандала.
о, Објашњење о важности предмета после свршеног говора
предлагача, у Инглиској у Форми дозволења читања по други пут.
в, Преда оно саветовање и испитивање комисија камериних
или упућење на владу пре него што ће у саветовање доћи.

“) Инглиски праксис одговара правом принципу, који инглиска теорија не

признаје, соље него праксис неких уставних држава на континенту које
су утврдиле прави принцип, види Sismondi, Etudes I. стр. 164. „без сумње
у Инглиској чланови оба дома имају иницијативу и сматрају је као неко
Драгоцено првенство права; но она је у њиховим рукама само срество,
да простре поглед парламента на све и да принуде чланове владе, да чине
своје и т. д
*) Француски устав од 1830. чл. 15. Са рroposition des lois apartient au roi a
la Mambre pes pairs et a la Mambre des deputés.
32+
500

Определење је Наполеоновог устава од 1852. управо да се за

конодавно тело само саветује о законим појектима владе и о томе
да гласа, и само његовим испитним одбором сме побудити државни
савет да одобри од своје стране предлоге кои су за поправљење и
да под оваком претпоставком поднесе законодавном телу (Š 39 в0)
3, Право да нареди испитивање (Enquêtes) да пронађе изближе
општа стања и потребе, и да према томе предузме законодавне ме
ре или које спадају у компетенцију законодавног тела.
Да би до ове једнакости доспели камере на континету служе
се само званичнога пута; а ово право у пражњавају у Инглиској
парламентски домови још изодавна на сасвим слободнији и основ
нији начин са млого већим следством, тако да њине комисије на
рочито од вешти приватни лица траже било писмена или усмена
објашнења па примају и својевољно понуђена.
4. Шраво, да прими петиције жалбе и адресе које се односи
на њене Функције и да их употреби на извршење њене компетен
ције, а кад је потреба да и о томе свој закључак донесе.
(Шродужиће се.)

НАКНАДА
„ЗА ПОВРЕЂЕН У ЧАСТ.“
(Свршетак.)

II.

„Шта ће бити боље, умесније, и правичније, да се у будуће

узакони“ односно тога: треба ли или не досуђивати накнаду за саму
повреду части?
На ово питање тешко је дати одсечан одговор, јер ма да се шта
одсечно одговори, могле би се извести из таквог одсечног одговора
незгодне Последице.
Јер да се законски нареди, да се за повреду части свагда мора
досудити новчана накнада у име то, да се задовољи увређени, лако
би се могло збити, да би се преко мере умножиле парнице због п0
вреде части, каквих парница у нас већ и сад има врло много, чему
је узрок поглавито то, што наши судови сваку опорију, неучтиву,
срамотну реч, која се другом и за другог каже; што сваку и у животу
најобичнију псовку и грдњу, које су код нашег народа по готову узре
 501

te i
чице у обичном опоријем разговору, узимају за увреду. Да се у оваквим
01 :
случајевима досуђује накнада у новцу за повреду части, нема сумње,
psis да би се врло нагомилале кривичне парнице; многи би људи често
525. i навалице тражили, да их други увреди, да их опсује, ил изгрди, те
| 38 да им као бајаги тако учини повреду части, само да добију од сво
1:1:3: јих увредитеља новчану накнаду; и најмање случајева би било, кад
Bif it би се увређени задовољили тим, што су њихови увредитељи за учи
њену им повреду части осуђени на казну; него би се парница због
су повреде части изметла у начин без шосла и заслуге доћи до новаца.
riji, С тога, ја држим, хрђаво би дејствовало на морал, да се узакони,
prili да се за повреду части свагда мора досудити накнада у новцу. Ово
је и моје мишлење није гола предпоставка, но је изведено из искуства,
у“ јер знам, да се парничне стране често за најтеже увреде, па врло
много пута и за саме тешке повреде тела мимо суд измирују накна
„“ дом у новцу.“) Уз то на сваки начин било би нешто чудновато, кад
niti би се за сваку повреду части досуђивала накнада у новцу; јер тад
би у истину стојао у пуној важности разлог, да се част, и поштење
за новце не може купити.
Али исто тако било би у неким случајевима не удесно, па и не
праведно, кад се за повреде части не би дала увређеноме новчана
накнада. Јер има случајева, где се хрђавим говором, и делима из
пакости према некоме учињеним толико потресе кредит, добар глас,
и опште уважење увређеног лица, које може бити и најневиније, да
оно у следству тога не само изгуби поштовање, што га је пређе у
грађанству уживало; него може да посpне у имању, и да се упро
пасти. Нек се само узме на ум као што је већ напоменуто, до ка
каквих неприлика може доћи трговац, коме неко из пакости без до
вољних основа затвори дућан, и метне на хеспап запт? или о ком
неко проноси гласове: да на томе ради, да се учини банкрот? Нек
се не заборави, коликих штетних последица може бити за девојку,

") Нек буде овде примећено, да би по моме мишлењу заиста и требало у слу
чајевима тешких повреда оставити већи мах вољи повређеног; но што то
сад стоји; па за то и не узимати кривца у сваком случају тешке повреде
на кривични испит по званичној дужности и онда, кад повређени од пар
нице одустане, и повредитељу опрости. Држави је у интересу, да буде што
мање, а не да буде што више криваца; па за што гомилати број криваца,
и кривце и онде налазити, где јачи интереси државни не ишту, да се про
нађу и обзнане. С тога обичај у народу нашем, да се повређени с крив
цима и за теже повреде међу собом намире, заслужује, да се од законо
ДаВСТВа узме у призрење.
502

младу удовицу, па и за саму удату жену, кад се само разтурују о

њој ружни гласови, а камоли кад се силом или преваром осрамоти, те
кад јој се нанесе увреда женскоме поштењу.“) Помислимо, да и за
саме чиновнике може повреда части имати пресудног уплива на њи
хову будућност, ако је повреда такве природе, да може потрести по
верење, које у њега има и треба да има државна влада, или народ?
У оваквим, и овима равним и сличним случајевима све да увређени
осети с места, да има и материјалне штете, тешко ће моћи наћи до
вољних и јасних доказа, да та штета баш из повреде части излази;
и тешко ће моћи показати вероватну количину штете своје. Заиста,
кад се по законским прописима може и мора досудити новчана на
кнада за претрпљене болове, и нелогично би, и неправедно би било
изрећи, да за повреду части никад не треба досуђивати накнаду. Та
болови, које трпимо повредом части, зар не заслужују бар толико
призрења као болови у телу; а нико неће одрећи, да могу бити и
жешћи и трајнији од ових болова у телу.
Заиста, кад је реч о томе, да треба да се даје за повреде части
новчана накнада, погрешно би било разумети све случајеве ситних
увреда, које често нису друго, но неучтивости, и просте сокачке и
пиљарске грдње, којима је основ ниско стање образованости увреди
теља, ил увређеног, а често и њих обојице. За такве псовке, грдње,
и неучтивости никад неће требати досуђивати новчану накнаду, шта
више за овакве увреде и казна не би требала да је друга, но нов
чана, па много пута не би требало, да такве грдње и псовке и уђу
у ред преступа, у ред кривица, за које судови изричу казну. Али
кад су повреде части такве, да могу имати хрђава утицаја на сву
будућност увређеног, кад му оне у истину могу потрести опште по
штовање, и његов положај друштвени; па кад могу такве повреде ча
сти постати узрок и самом назадку у погледу материјалног стања

*) Може се још разумети оно, што австр. шравници бране, да онда, кад неко
преваром салети женску, те је доведе до тога, да погази своје поштење,
да у том случају не досуђују накнаду новчану за погажено женско по
штење; јер се у неку руку и њој самој може пребацити, што је попу
стила варљивим речма, и обмањљивим представама оног, коме је за ха
тар погазила свој образ, и може се узети, да је сама пристала, да буде
осрамоћена. Али кад неко силује девојче од 10—13 година; или кад и
према одраслој женској употреби силу, или превару , коју ни из далека
није могла назрети, па јој погази поштење, осрамоти је, и тиме јој убије
срећу; онда заиста не знам, шта би се дало навести против тога, да се
у оваквом случају одреди накнада у новцу осрамоћеном женскињу, које
својом вољом ништа није допринело томе, што је осрамоћено.
 503

увређеног лица; онда заиста не знам разлога, за што се за такве

тут
*)!/T,“ повреде части не би досуђивала повређеноме накнада у новцу?
ja i i
Према изложеноме ја мислим, да би требало у грађ. законику
83 244.
нашем, што се тиче потраживања накнаде за повређену част, поста
eff fº
вити ова наређења:
I ET
„За сваку материјалну штету, и за сваку швгубљену корист, која
врђи излази из повреде части, уврећени има права тражити од увредитеља
ali i накнаду.“
I3]. „За саму повреду части, ако се не докаже, да је отуд за увре
3:14 ђеног било штете, или да је изгубио неку корист, редовно нема места
накнади.“
3H2 #
in it. „Али ако је повреда части таква, да може имати за последицу
оназађење увређеног у имању; или да може увређеног оназадити у
u i
niji.
његовом положају, или у његовој будућности; то ће суд на потра
fii i живање увређеног досуђивати накнаду, па ма да повредом части није
проузрокована никаква материјална штета.“
| tit!
„Величину накнаде суд ће одређивати свагда према величини
diti
увреде, према злим последицама, које су могле, или које могу изаћи
„“ i
за увређеног; и према личном положају, и личним одношајима увре
дитеља и увређеног.“
“
„Суд ће свагда дати разлоге, за што по тражењу увређеног до
pis
суђује или не досуђује накнаду за повреду части.“
) i
Ова наређења, удесно стилизована, и унета у наш законик гра
ify
ђански, дала би довољно јасности свим прошисима о тражењу накнаде
“ за повређену част. Оваква наређења довела би у бољу сагласност по
;“
једине прописе како грађ. законика међу собом, тако и прописе овог
t“
законика с прописима у закону о пост. судском грађ. и кривич. Ова
g“
квим прописом у једно престала би она незгода, која се сад по кад
ji!
што догађа, да се за претршљене болове у телу по јасном законском
пропису досуђује накнада у новцу; а за повреде части, за болове души
нашој нанете, да се никаква накнада не даје, оваквим наређењем нај
после наши закони, поставши јаснији, постали би у исти мах и пра
вичнији; а у пресуђивању тог питања: треба ли да се досуди или не
накнада за повреду части, и нису од пресудне важности моменти строго
јуридички, колико поискавања правичности. -

Шта да се узакони, и како да се закони преиначе, долази у круг

законодавству. Ја сам овде исказао своје мишлење, уз које сам на
вео разлоге, по којима се може видети, да је наше законодавство
хтело, да се у неким случајевима досуђује накнада за повреду части.
Желили се, да тако у истину буде, нужно је законе попунити, и боље
504

ово неће бити по хронолошком реду него по степену оне важности (II)

коју представљају како са стране самога законодавства тако и са (litt

са тачке казнене правде. la (

Најодлучнији, следствено најнесходнији да руководи законодавца

и да каково место у закону заузме, јесте онај систем који је Кузен
у многим од његових дела, а нарочито у преводу Ђорђија са неко
лико красноречивих речи изложио. У приступу тога превода вели
Кузен: „први закон, што важи о реду, тај је да будемо верни
добродети, и то оном делу добродети који се на друштво односи, а
тај је дело правда. Али ако те добродети нема, онда је други закон, што
за ред постоји, тај, да се своја погрешка очисти. Своја се пак погрешка
друкче не може очистити до самом казненошћу. Публицисте као да тра
же јошт основ те казнености. Једни, који се држе за велике политичаре,
мисле, да тај основ находе у користи те казне, која се корист састоји у
томе да та казна ужасом саме претње и њеном предупређујућом снагом
одвраћа од преступа оне, који су сведоци њезини. Истина је да је дејство
казнености. Али је истина и то да то дејство није њен основ. Јер казна
би била јошт ужаснија, она би тако исто предупређујућа била и
онда, када би и на невина ударала. Полажући право на човечност
други политичари опет виде законитост казне само у поправци,
кром оној користи коју има од ње онај, кога она снађе. И противу
тога немамо ништа у колико се тај навод самога дејства казне тиче,
које дејство ми одиста за могуће сматрамо. Али и опет кажемо, да
то није основ казне, јер да казна буде поправљајућа треба да буде
примљена као праведна. Код казне пита се дакле свагда о томе, да
ли је она праведна. Правда, то је прави основ казне; а како лична
тако и друштвена корист није ништа друго до следство те казне.
Јер при сваком неправедном делу човек мисли да је нешто заслужио,
а то је оно што ми зовемо казна. То је дело које се спорити не
може. По нашем уму идеји о неправедном одговара идеја казне, ла
кад је та неправда учињена у сфери друштвена реда, онда и само
казнење треба да буде од стране друштва нанесено. Друштво може
да нанесе ту казну само зато, што мора да казни. Праву овде није
није ни који други извор до дужност, најтешња, најочевиднија и
најсветија дужност, без које би ово право на које се власт полаже
било само право силе т ј. дрска неправда па баш кад би и имала
неке моралне користи за онога, који ју сноси; па баш и кад би била
спасоносни призор за сами народ. Казна није праведна с тога што
је са стране предупређења или поправљања користна, него је она
користна како са стране предупређења тако и са стране поправљања
 505

23. infl стилизовати. А ако се неће, да се досуђује накнада за повреду части,

() i “ опет треба да се закони подвргну ревизији, и другчије стилизују, те
да се доведу у бољу сагласност међ собом.
{j;i} Најпосле још нешто да споменем. Догађа се по некад, да у слу
fija чајевима „силовања,“ ако је осрамоћена женска тражила накнаду за
i fiffi претрпљене силовањем болове, судови јој такву досуђују, па се то
| 3:li н код касац, суда одобри; а ако је тражила накнаду за повређену
*ја јој насилним делом част, таква јој није досуђивана. Мени се чини,
liti, i да је овакво поступање чудновато, јер држим, да је бар у оваквим
1. I. случајевима повређена част девојкина далеко важнији моменат и тврђи
ради основ за досуђење накнаде, него што су претрпљени болови.
i je Београд 7. Маја 1869.
нiji.
ji j
84//
фP А НК () В. А. ф. И. Л 0 0 0 ф И ЈА
ј“.
Riji КАЗНЕНА ПРАВА.
141
dif
(Продужење.)
i?“
ГЛАВА VI,
Ili:
Ti“. Право ка 3 и е њ а и и је и и враћање зла за зло.
(Мнења Кузенова, Гизовљева, Броглијева и Росијева.)

Ван моралнога реда, изван идеја о праведному и о награди,

казнена закони немају никаква основа, никакве причине за постојање,
а без тих казнених закона друштво неби имало никаквих средстава
да се од предстојеће пропасти одбрани. Зло треба да буде кажњено.
На ту казну треба и друштво да има право оно треба да има и те
снаге да ју нанесе, па ма какова она била. Таково је опште закљу
чење које се из свега предходећег учинити може. Него ово закљу
чење наилази на тегобе; оно порађа питања пред којима се двоум
лење мора зачети о томе: у чему се састоји казненост или враћање
онакова зла за учињено зло, каково изискују суверенски прописи
саме правде или апсолутни закони моралнога реда? у којој мери
треба та казненост да буде сведена у оне границе до којих се права
и власт самога друштва простиру? У одговору на ово питање ми
сусрећемо нову класу система онакових, који се у начелу једни с
другим сасвим слажу, у применама пак једни од других одступају,
Те системе ми хоћемо да испитамо једне за другим. Испитивање
506

зато, што је она праведна. Ова теорија казнености, показујући лаж

ност, несавршени и искључни карактер обадве теорије које ове пу
блицисте између себе подељују не само да их попуњава него и ту
мачи, а уједно им даје како средину око које се крећу тако и закони
основ на коме почивају.“
До душе у овим редовима има нечега што се спорити не може,
али нечега што се посве односи на морални ред и што законодавца
учи само о ономе што му је забрањено, илине и о ономе што му је
дозвољено или наложено. Ово нешто оно је што нам показује ра
звиће и красан израз ових три навода: свако зло дело заслужује да
буде кажњено; свака казна треба да буде праведна, јер само под
овим условом она може бити користна, па узели је ви као неко за
страшавајуће средство или средство поправљајуће; напослетку свака
казна, на коју онај, који ју задаје нема неоспоримо право да казни,
није ништа друго до један акт неправде, злоупотреба силе. Чим је
Кузен прешао са реда моралнога на друштвени ред, ви већ находите
у његовим речма онакова тврђења која никакових доказа за се не
мају, па због тога не сме ни сам да их подупре ма на који од пред
ходећих навода. „Кад је се неправда у друштвеној сфери догодила,
онда заслужена казна треба да буде нанесена од друштва, рекао је
Кузен. Јер друштво може ту казну нанети само с тога, што оно
мора да казни.“ То је баш оно, о чему се пита. Јер овде се иде на
то да се сазна да ли казна може бити од друштва нанета, и ак0
онда у којој мери, у којој сфери, и под каквом се титулом допушта
друштву да ово право врши. Питање дакле овде није о томе, да ли
зло заслужује казну, јер на оваково питање не треба ни одговарати,
почем се оно само по себи разуме. Између ова два начела прописана
самим разумом а пред нашим очима подједнако важним постоји
грдна провала, јер ту се пита о томе шта је то начело о дужности
а шта ли опет начело о награди и кривици. Прво нас начело учи о
ономе шта смо дужни чинити а шта ли избегавати, што нам је дозво
љено а што ли забрањено; начело које је посве на нашу вољу упра
вљено. Друго пак ставља нам пред очи обећање и претњу, страх и
осуду, без да нам каже који је тај који је за извршење опуномоћен,
порађајући у нами сумњу о томе, да то извршење може бити поверено
једном човеку или каковој власти људској. А ево и друге разлике
која постоји између ова два начела, разлике која није задовољна само
са једним простим тврђењем онда, када се ради о томе, да се дру
штву призна право казнења. Испитајмо само по себи начело о дуж
ности, па ћемо видети, шта оно тражи од нас, па ћемо тек тада моћи
 507

једно за другим побројати све оне радње, које то начело проглашава

за обвезне, злочине или невине. При свем том, ми опет ништа не
ћемо знати о оним применама које треба однети на заслугу или не
заслугу, ми нећемо знати ни то у чему се састоји хармонија између
награде и добродети, између казне и преступа; нити ћемо дознати,
да ли је у нашој власти да ми ту хармонију успоставимо овде на
земљи, или боље рећи ми не ћемо бити убеђени у томе, да ли ова
власт припада човеку. Па откуда би дакле друштво имало право,
откуда би оно сматрало као једну од најпречих, једну од најочеви
днијих и најсветијих од својих дужности ону дужност, оно начело
које није по готову никакве природе, па да нам као правило слу
жити може, и које је услед тога ван наших сила.
У другом говору додуше не баш тако узвишеном нити тако Фи
лософском, али говору тим више ближем оном говору, којим се у
политици и закону збори Гизо је изразио идеје по готову такове
исте: „Није истина, пише Гизо, да се преступи свакада казне
нарочито с” тога што су штетни нити да је у казнама преовлађујуће
посматрање сама корист. Јер покушајте да забраните и да казните
као штетан један акт, који је посве невин у очима свију, ви ћете
видети какова ће побуна на један мах завладати духовима свију.
Често је се догађало, да су људи узимали за казнена и да су их као
такова казнили и она дела у која по себи то не беху. И они нису
нигда могли сносити, да виде како се казне од руке човечије врше
над оним кога за невина држаху. Само провиђење има право да се
строго спрам невиности понаша, а да при томе не мора никоме ра
чуна давати, од оних побуда који су га на то навеле. Дух човечији
диви се томе шта више он је од тога и узнемирен; али при свем
том он може сам себи рећи да у томе има нека тајна коју он не може
да дозна, зарад чега се и баца духом у небеске просторе, те да тамо
потражи разрешење. На земљи и од стране човека право на казну
може имати места само код преступа. Никакова корист било општа
или особена неби могла убедити друштво, па ма како оно стално било,
о томе да оно једино у аме предупређења какове опасности, може
казнити и оно што закон никако не казни . . . . Кад овако зборим не
мојте мислити, да се ја не саглашавам с тиме, да је друштвена ко
pист такође једна од оних побуда, која игра ролу при опреде
лењу преступа и казнама само кажем, да та побуда није прва, јер
у она би била без икакве важности, кад јој неби морална стварност
самога преступа предходила. Ово је дакле друга побуда, јер друштво
има право да забрани и да казни све оно, што је на један мах, кри
508

вично, штетно и такове природе да треба да буде од закона кажњено.

Морална кривичност, друштвена опасност и закона снага, то су три
услова кривичне снаге, три знака која треба да постоје у свима оним
радњама, које она осуђује и у оним казнама, које она нанаша. Ето
то је истинити терен — област — на коме закона правда постоји.“)
(Продужиће се.)

ЗНАЧАЈ И ЗАДАћA
ПОР О Т с к и Х СУ ДО ВА.
(Продужење.)

Наравно да се она (покорност) може захтевати само у

одређеној — законој мери, несме се н. пр. употребити насиље
при испитивању нипошто (јер је то знак тиранисања, та је
влада тиранин), јер непомаже ништа ствари, и јер се ту
испитује и сазнаје унутарњост — савест — човечанска над
којом се никада сила неда употребити, и нити би сигурно
било таком принудом, да ће се моћи истина одкрити! —
А највећа тешкоћа, нарочито за радњу поротника, са
стоји се у

5. Поступку са доказима.
Неможемо довољно обратити пажњу на ове речи, да
поротници ваља да траже једини поуздани основ њиховој пре
суди у испитивању т. ј. критичким назорима доказа. Пропу
стели они случајно, те не наводе и не набављају доказе, и
то са великом пажњом и збиљом, онда им недостаје науну
жнији услов — поуздање и енергија — кога морају имати,
ако ће да самостално, јасно и тврдо дођу до истине. А с
друге стране оће се Баш ово, живо и вешто, испитивање и
прибирање јаки доказа, да би се „поуздање и енергија“ до
*) О смртној казни у прастичким делима (De la peine de morten matière poli
tique) гл. VI. стр. 99. и 100.
 509

REff),
била. Ако само поротнике судија добро упути, — т. ј. ако
у у им просто и јасно објасни: шта је доказ, како се цене у пра
3 је 1 ктици и по закону докази, његова цељ и т. д. — онда неће
ai тешко и трудно бити за једног простог — неученог — и
савесног човека, да и сам могне — ма колике тешке и за
мршене — доказе ценити и истраживати. Кад пто се ова
тешкоћа и сувише описује, него што је у ствари, а покад
што се, што је доста арогантно, зебе и сумња о томе, да
требају и да могу поротници тај тугаљиви (и важни) посао
да врше, ма да их иначе он неће мимоићи; и покад што
опет, — понајвише овде греше стручњаци правници, и не
старају се за то довољно (ти што толико вичу стручњаци),
да даду поротницима праве, тачне погледе о основима и зна
чају доказа.
Новим казнит, поступком у Немачкој усвојена је си
стема суђења на основу усмености, и то нарочито код по
ротских судова. Пресуда ваља да је основана непосредно
на чувењу и виђењу свега онога, што ће за предмет осуде
служити. Зато се оптужени и сведоци саслушавају (на ис
питу) усмено, и зато стоје, у колико је могуће, трагови —
знаци и оруђа (учињеног) злочинства пред самим судијама.
На овај начин најбоље се одкрива злочино дело, и његов
извршилац — кривац. —
Шта има да се пронађе тиме поступком помоћу доказа,
Види се из оптужења (бр. 4). Поротници дакле могу још у
почетку док испитују ствар да увиде, у колико поједина до
казна средства достижу ову цељ. — Јели доказано, да по
стоји 1) злочино дело — преступ, — које је именовано у
тужби; 2) да је оптужени ваш тај, који је то дело учинио;
да ли се из појединих доказаних факта сме ово (1. 2.) да
закључи, да ли непостоји у томе сумње какве: — то су
питања, која ваља објаснити и на која одговорити ваља; али
које се може лако (одговорити), ако се само буде зрело и
јасно појимало и судило при испиту — претресу — доказа.
 510

Шта пута (скоро) сваки у обичном животу чини подобне

опите, разсуде и закључења. И сама правила која се оће
да примену, не могу бити никоја друга, осим правила здравог,
бистрог разума. И тако овди имамо да разликујемо: доказна
средства — помоћу коих се добива признање, и из коих се
може извести тврдо убеђење, — и основ доказа, — по ко
јима се даје извести закључење и пресуда. — Дакле ваља
да се испита: да ли сама по себи доказна средства подају
тврдо убеђење — суду, — и да ли се из њих може поу
здано Баш да закључи о постојању кривице. (Јер кад и сам
закон вели, да нема казни без доказане кривице — nulla
|
poena, nullum crimen sine lege, — онда је баш нужна та
извесност — т. ј. „крив“ — кад се оће ко да осуди!).
Да покажемо то с неколико примера:
| 1.) Што се тиче својства доказаних средства: — један
сведок сведочи; да је он неко дело — догађај — сам ви
део, чуо? }
li
Да ли је то истина? да ли нема каквих доказаних
околности, које су га могле у томе баш спречавати — бо
лест, посао, старост и т. д. ? — је ли се он десио тамо
баш онда кад је учињено дело? је ли он при здравој свести
и памети? да није он ту интересован да истину изврће или
да прећути? и ако је тај интерес код нас био, оћели му се
моћи то веровати или не?
2) Што се тиче односа доказних средстава међу собом
и спрама потоње цељи доказа: — по појединим доказаним
фактима, може се доста поуздано да закључи о кривици?
Н. пр. Да ли се по томе, — што је доказано да су
оне ствари, нађене при оптуженоме украдене ствари, —
може и треба одма да закључи то, да јих је он баш сам
украо.
Да ли се неће важност појединих тих доказаних факта
можда с другим опет доказаним фактом побити?
 511

Н. пр. је ли доказано, да није случајно оптужени до

бијо ту ствар крадену чак доцније, после (извршене) крађе,
тако, да се још сумња о томе, да ли ју је он сам од соп
ственика украо или је тек од другога добијо?
Да ли стоје поједина доказана дела — Факта — у деј
ствителној — непосредној — свези са извршеним већ пре
ступом, или се даје из њих шта друго закључити?
Н. пр. оптужени је начинио себи лажан кључ, и овај кључ
подудара се баш као што ваља са бравом на врати од зграде, из
које се покрало. Може ли се ту сад замислити дал је био начињен
за другу какву цељ овај кључ, или се баш (поглавито) мора за
кључити, да је он био начињен само за извршење крађе те?
Можели се баш из доказаног једног факта поуздано да
закључи о самој кривици?
Н. пр. нађено је нешто од украдених новаца код оп
туженога, које сопственик њихов одма позна по некии ис
тинитим знацима.
Или се из њега може само вероватно о оној да закључи?
н. пр. зна се да пре крађе оптужени није имао ни једне
аспpe; после крађе напротив видело се, како он млого но
ваца разсипа!
Је су ли сва питања, на која ваља одговорити ради
објашњења кривице, разјашњења или је остало још нешто
неразјашњено?
Н. пр. побуда — основ — која је оптуженога у томе
могла руководити, није могла да се пронађе? начин који је
извршено (дело) који се у тужби спомиње, изгледа као не
могући? |-

Да ли има између привидно доказаних факта — дела

- Такве контраверзе — несагласија, — да може само је
дан од њих два да буде истинит? и који ће бити претежнији?
Н. пр. оптужени, — о коме сведоче сведоци, како је
био он у време баш извршена дела на месту самога дела,
 512

— набави опет за себе сведоке, кои веле да су га у оно

исто време на неком другом млого удаљеном (од онога тамо)
месту видели били?
“ Да се, за ово свестрано и тачно оцењивање сваког по
јединог доказа у њиховој узајамној свези и допуњавању,
или могућем несагласију, неможе никакво опште важеће
правило — мерило — да постави, само се по себи разуме.
(Но оно нам и нетреба најпосле јер за то није каква осо [4]
бита вештина и стручно знање нужно, па — да га се мо
рамо апсолутно придржавати, — т. ј. онде, где би само
oнe мoгле некога довести до убеђења, нема иначе ни казни
ни осуде). Осим тога и већина немачких законодавства нехтеде
да се умеша, да прописује границе, или правила за испи
тивање и оцењивање доказа, и њине важности. — Али и
Безузсловно се захтева од поротника, да се свака њина исти
нита одлука — пресуда — оснива тврдо на јасно појимљеним “;
доказима и зрело — и савесно — промишљеним основима
доказа !
Зачудо је, да се често то (оцена и испитивање) про
пушта и рђаво разуме. Истина да се неда доказати, да ма
које год немачко законодавство оставља поротницима да по
своме разуму испитују и цене доказе, и шта више још их “*
обвезује у речима:
Пруски закон „сви за и против оптуженога постојећи
докази брижљиво и савесно да се испитају и по, отуд до
вивеном, унутарњем убеђењу њина мнења да дају,“
Баварски, хановерски, и баденски закон наређује: „да
ви се огласијо оптужени за крива, не грева истина један из
вестан Број или осовено својство — окачествовања, — доказних
средстава; али је нужно тврдо увеђење, које су довили по
ротници савесним испитивањем - свију оних изложених за и
против оптуженога доказа.“
(Продужиће се.)
ET

Ни у 4 и алгиј А Н и к o a s С т к о А и о в и ћ А у Бког гл д у.
-
Број 18. У БЕОГРАду 30. Јуни 1869. Година 1.

Излази три пут у ме- За све српске крајеве

сецу, на 2 табака сва- стаје на годину 72 гр.
ки пут. Уредништво је или
ли 8
5 фор. на по го
- -

дине 36 гр. или 4 фор.,

на варош капији у кући - на три мес. 18 гр. или
Петра Анастасијевића 2 +op., поједини број
златорезац. стаје 2 г. ч.
ЛИСТ ЗА СВЕ ГРАНЕ ПРАВНИХ НАУКА.

Издалу и урквују Д. НОВАКОВИЋ, С. АНТИЋ, У. КНЕЖЕВИЋ.

СА ДРЖАЈ: Законодавно тело, — Централизација. — Историја кривичног поступка. — Порота. — О по

кушају — Едвард Причард лекар

Права која припадају скупном Законодавном телу.

(Продужење.)

5. Право,} да искаже своје

Ј мнење,} расположење,у жеље,у наде
д и
зебњу за земљу на начин сасвим слободан.
i
Државни главар врши ово по правилу при отварању камере у
“
Форми тако назване престолне беседе. Беседа је ова са стране права |
израз мнења краљевог у уставној монархији, нити је краљ само го
ворна трска своих министара. Но министри су обвезани да је заступе
Као сваки државни акат краљев, и по томе предпоставља се сагла
шавање министара са садржајем п Формом краљеве беседе. Зато ће
се предходно краљ са министрима о беседи посаветовати
4дресе коју камере као одговор краљу на беседу подносе, та
кође су израз мнења камере, па и у интересу је монархије а и саме
камере, да овај израз буде сасвим слободан свакој камери. Сагла
шавање обадве камере несме се захтевати, јер се овди не ради о обве
зној изрази воље. Наравно да ова воља крепи важност свог морал
вог ауторитета но она се никако не може сматрати као израз целога
народа, јер од народа не може се одвоити глава, и народ није пре
дао камери своје мнење.
Наuротив ни једној а ни обадвема камерама не припада право,
да одuушта прокламације на народ. Ове не садржавају само сло
бодни израз мнења, него су оне наоружане и државним ауторите
том, а ТаR0B0 припада само целом законодавном телу или органима
Владе.
 514

В. О. С ОБЕ НА ПРАВА.

1. Краљевска.
Краљу“) као глави законодавнога тела по правилу припадају
искључиво ова права.“)
1. Сазивање камера и сакупљање законодавног тела.
Сам је свагда на опрезу и делателан, осем тога њему као глави
припада, да сакупи око себе растројене удове, ако то потреба захте.
Па и у републиканским државама било је по правилу остављено ово
подејствовање на законодавно тело, премда је то у противуречију са
иначе одобреном теоријом о „извршујућој власти,“ и са искључењем
владе од учешћа у „законодавно тело.“
Редовно и после кратког времена повторително сакупљање ре
презентативног тела сматра се као нуждан захтев за његов — вла
даочев — живот и здравље. Оскудица таковог уређења допринело је
млого на континенту те су неки устави пропали, апсолутизам прео
владао, и револуције постале. У Инглиској још под Едвардом ///.
прописано је законом да се сваке године парламенат скупља: и ако
се у Инглиској историји налазе поједина прекидања, а доцним је за
коном на три године сведена седница, то је опет као правило остало
г еодишње сакупљање. У новије време у млогим уставима усвојено је
да се сваке године скупштина сакупља.
2. Затварање (prorogation) и распуштање (dissolution) камере.
одлагање у ужем смислу (ajournement) т. ј. одгођење скупштине
у истој периоди с једног дана на други припада не само краљу
него и појединим камерама. Затварање окончава периодну седницу
а распуштање укида саме камере. Са закључењем спојена су оби
чно решења краљевска о предходном саветовању законих пројекта и
жеље камерине; а распуштање чини те бивају нови избори. Са ра
спуштањем друге камере спојено је затварање и прве.
3. Санкционирање закона и последње решење у свима делима
која принадлеже скупном законодавном телу.
У новије време навикнуло се, да зову санкцију краља његовим
вето. Но употреблење ове речи, која је позајмљена од нееативноe
права римских народних трибуна, треба сасвим одбацити, као што
*) или уопште владаоцу.
“) Инглиско државно право назива она права, која само краљу припадају,
а не осем њега и другим надлежателствима или приватнима, краљеве пре
рогативе. Међутим усвојење овог значења не може се препоручити, јер то
краљевско право с тим има вид неког преимућственог права.
 515

то показује њен почетак. Санкционирање закона управо је позитивно

право краља. Оно је испунење и свршетак, највиши израз законо
давне власти, а никако није њено ограничење. Оно није ни извршење
*) закона, него његово примање. Пре тога није био закон. Тек с тим
(са санкцијом) постаје.
Ово исто важи и о инглиском државном праву, негледећи на
fliji то што инглиска теорија говори о апсолутном вето, као што то по
331f. казује санкциона Форма: „le roy leveut“ и Форма противлења „le roy
() (8) savisera.“ У неким новијим уставима прешао је и прави израз.“)
ју “ У републиканским државама новијега времена, дозвољено је кад
jest! кад влади само вето и то ограничено тако названо suspensives veto;
среством чега влада сме за неко време спречити важност закона. Тако
је у северној 4жерици, гди председник неодобравањем Вill (закон
ски пројект у парламенту) причини те камере наново испитају а с тим
спречи важност закона, ако неби и по други пут, и то са вишином
од две трећине гласова закључили. Швајцарски устави не признају
ни само вето владе.

Ш. Особена права оба дома.

1. Истина ни једном дому не припада право сурадње код др
жавне владе и управе, али им припада право контроле. То је једна
од најважних разлика уставнога државног права. Репрезентативне
скушштине биле би невешти органи према влади и управи, које ишту
концентрирајућу и непрестану радњу. Но оне су врло умесни органи,
да о томе искажу мнење, да ли се сходно закону добро влада и упра
вља. Уставна монархија искључује владу масе, но она признаје, да
све класе народа имају право, да се добро влада и стара се за нужне
гаранције.
Тако дакле камере нису овлашћене, да издају заповести у по
јединим случаима на владине чиновнике, а такође ни на министре,
и особито добро чине, да се не мешају у поједина питања управе.
Но камерама свакојако припада:
а) Да испита, да ли се код државних издатака придржавало
законом прецењене и одобрене суме или је то прекорачено, па ако
је ово последње онда да се управи то одобри и с тим ослободи, или
да дотичног министра на одговор повуче и на накнаду натера.
" ---------

") Блакстон I. 2. 6. Француски устав од 1814. š 22. и 1830. S 18. „le roi seul
sanctionne et promulgue les lois.“ А од 1852. 8. 10. (цар) sanctionne et promulgue
lea lois et les senatus consultes.
33*
 516

б) Да изрази своје негодовање према неком поступку који је

уставу или закону противан, и да принуди на поправку.
в) Да учини државну владу пажљивим на јавне потребе и не
пристојности па да препоручи намирење оних а укидање ових.
(Шродужиће се.)

ЦЕНТРАЛ И ЗА Ц И ЈА.
(Свршетак.)

Мора се број судија и судова смањити, дужност им се ограни

чити на тумачење и извршавање закона, награда им се повисити да
ни жеље за напредовање у звању немају. Пошто се на оваћ начин
начини јак самосталан и поштован ред судија, треба му опет права
дати, која би му неправедно одузето поверење повратила. Област права
мора се јако распространити, а воља и сила у управљању ограничити,
Овако треба из основа судски ред реформисати, ако хоћемо да нам
право буде добро и трајашно, чему у основу лежи поштовање права.“)
Овоме отсеку морам још нешто да додам; више ми је стало до
намере него до сретстава. Намера ми је да сви делови друштва опет
оживе, но не у живот снова, теорија и безплодних буна; но у жи
вот боље појмљених и извршиваних политичких интереса, боље ра
зумеваних и брањених општих права, чим ће се створити трајашна
слобода, и једанпут за свагда се револуције уништити.
Неварам се, речи су ми потврђене доказима искустава мојих,
којих сам доста у животу имао. Неласкам себи да ћу моју отачбину
обратити на шта, задовољан ћу бити ако и ја нешто принесем, да
моји земљаци реше једном озбиљан и опасан проблем, у коме наша
судба лежи, ако им и ја воље дадем да га реше. Ја бих срећан био
да ми испадне за руком, да вам у неком степену уздање у сама себе
улијем, и пошто зло покажем, да можете сазнати и сретства којима
се може оно одклонити. Наша социјална грађа која је често и лако
падала, треба тврд темељ и грађу. Материјал нам је у руци, не треба
да га очекујемо од других земаља и времена. Треба разумевања па
да га употребимо. Дао Бог да нас љубав к нашој лепој отаџбини, н
*) Ја сам у одбору за уређење судова и конституцију 1848. моје идеје о овој
ствари предлагао. Оне су примљене но случајно се неостварише, но доћи
ће време те ће се остварити.
 517

осећање опште потребе к једноме раду уједини, и тај ће посао пре

бити свршен но што се надамо
Ако сам гдегод лично уверење повредио, нека ми се опрости.
Они који ме познају, знају да сам се увек принципа и ствари држао,
и да у личности несaм дирао. Особито оној партаји којој ја припа
дам, и чији сам стари борац био, хтео сам да све јасно докажем,
јер коме ћу истину рећи ако не својим пријатељима? Ова партаја
која је доста на искушењу била, сада је у немиру и забуни. Ово је
срећна криза која ће ју преобразити. Зар треба да се боји та пар
таја великих светских рефорама; зар треба да се устручава да науку
времена прими те да се реформише? Неверујем. Дошло је време да
из свога програма избаци све случајности, да заборави прошлост пуну
борбе и препирке, па да се ода будућности. Може опасне и нешоуз
дане помоћи изгубити, које су тренутне страсти под њену заставу
скупиле, и које незнају дневно питање. Но зато ће сви они у њене
редове ступити, за које је љубав и поштовање човештва светиња. Радња
ће јој бити уздржљива, напредовање полако но не испрекидано Мирно,
решително и стрпљиво биће та партаја сретство напредовању циви
лизације, а то је цељ наших трудова, то ће нам награда бити.
Одилон - Барот.

Д О ДА ТА К.

Када сам горње писао чинило се је да је парламентарна влада

у Француској сасвим престала, и да је још има само у неким изве
сним круговима, 24. Новембра изађе наредба — на радост неких а
на страх и жалост других — која даде трибини свој одјек, а каме
рама свој парламентарни значај, и доведе их у тесну свезу са вла
дом. Ово је био својевољни повратак владарев к институцијама, што
је народ држао за немогућност, но неки су могли увидети да је то
нужда и да мора доћи.
Француска неволи октроисану слободу. Неверује јој из иску
става, јер зна да влада мисли да има право да је натраг повуче, а
ма смо вашу крвљу искупљену слободу тако рђаво умели да сачу
вамо. Што се више својевољно попушта то веће важности има, јер
се тиме показује непобедна снага постојећих ствари, којој мора да
пошушта мудрост владарева.
Чудна игра политике! Хоће да се реформише влада за коју смо
мислили да неје за реформе, а она је влада пропала, коју смо из
518

међу себе изабрали и за коју смо мислили да је најспособнија за ре

Форме, пропала је јер се неје ни хтела ни могла реформисати.
Но немојмо тако трчати. Нећу да одричем важност рефорама од
24. Новембра, но дух из кога су оне изашле видео је да се не могу
дуго одржати. То је за владу важан корак који је ближе к цели води,
но она је опет зато од ње далеко. Добила се је од парламентарне
владе дискусија адресе. Сваки дан ће камере не само право но и
дужност имати, да свечано прегледају спољну и унутарњу политику
владину, па да јој осуду или одобравање изреку. Владар је имао право
што је земљи ову концесију дао као знак поверења. Но она ће опа
сна бити, јер кад неје потпуна она ће немир у дискусији и слабост
донети.
Сматрајте ово што рекох као празне речи, то вам кажем да ће
цео склоп институција бити безплодно и опасно блебетање. Немојте
решити о недостатцима, владара ћете у неприлику довести. Ако по
пусти губи ауторитета, ако остане упоран то ће он одговарати а не
овај или онај министар.
У овом чудном механизму парламентарне владе све је једно за
друго везано. Најнужнији покретачи не могу се увек увидети. Одго
ворност министарска је нужно следство слободе, дискусије и права
одбацивања, јер над владаром се не може похвала или осуда изрећи.
Говорено је о неумолимој лођици дела. Цар неће чекати да му
се ова лођика наметне, он ће ју предварити. Он неби ништа учинио
да му несу искуства показала, да политичку реформу треба да до
пуни реформом у централизацији. Он ће брзо увидети како је опа
сно оно за апсолутнога господара, што је снажно оруђе у руци по
главара слободне државе.
Знам да ће најтежи корак бити из темеља децентрализација цар
ске управе. Но опет се уздам да ће се извршити с тога што је цар
толико време живео међу Енглезима, те зато неће ваљда остати слепо
одан административној централизацији.
Не треба прећутати јавно мњење у следству традиција истори
ских, да је царство и централизација један појам, који се тешко раз
двојити може. На сваки начин када се хоће опет да поврати на пут
слободе, када се не боји ни бура ни одговорности, када се одиста
репрезентативним институцијама широк обим хоће да даде; онда се
мора централизација укинути. А ако се задржи са слободном диску
сијом, са утицајем парламентаризма на државне послове, онда ће се
вечити судар у крилу владином образовати, и доћи ће се трећи или
 519

четврти пут у Француској до ужасних резултата, те ће централиза

ција или слободу уништити, или ће владу покрет слободе обалити.
Ја свршавам са овом примедбом која ме опет к моме предмету
води, и која је моја последња реч о томе.

Прнбелешке к првоме отсеку.

Школа“) која је толико говорила да је либерална, имала је на
револуцију 1848. велика уплива, она је највише учинила те су ствари
онако рђаво испале. У раду одбора за устав показује се најбоље тај
уплив. Вредно је неколико извода из протокола тога одбора прочи
тати. Г. Воаре садањи председник суда у Мецу поверио ми је тај за
писник. Из њега ће се видети заблуде у које су тада људи пали, и
то једни због својих револуционарних предрасуда, а други што су
слаби били, те несу могли току идеја да противстану. Потпуни про
токоли одборски су, као што веле, у архиви законодавнога тела. Врло
је корисно да их читају они, који мисле да немамо више ништа у
погледу на наше идеје учити.

. Извод из протокола секретара одбора за устав.

Седница 22. Маја 1848.

Г. Одилон-Барот. „Одавно радимо као идеолози а не као др

жавници. Заборављамо темељ на коме хоћемо нашу нову зграду да
дигнемо. Надам се да нећемо породицу и имаовину слабити. Општина
је распрострањена породица и до данас још неје конституисана; она
је осамљена, немоћна и раскомадана, у њој ћемо само свезе суседа
наћи. Г. Ламне је у своме предлогу устава врло лођично поступао,
што је почео са уређењем општина, пре него што је почео о осталим
државним факторима говорити. То је леп пример. Има још један ре
шавајући основ због чега треба са општинама почети. Њихова орга
низација мора уплива на друге државне факторе имати, особито у
питању о две камере, и састављању оне која ће бити виша конзервујућа
Власт,“

Г. Лалне. „Ја потпомажем мњење г. Одилон - Барота, морамо

на чврстом темељу зидати. Породица је узор слободе, затим долази
општина која је склоп више породица. Нико нема право да ове особе
у својој самоуправи спречава. Општина треба да има слободе као год
") Републиканска. Прев.
520
*

и породица. Држава не губи тим своју снагу, јер она ће увек су

дити да ли је дело општина унутрашње или помесно, или онакво у
коме и држава има учешћа Све дакле мора од општина излазити, а
данашње наше општине немају никаквих политичких елемената. Мо
рају им се границе предругојачити. Кантовску поделу треба задржати
каква је, или јој границе друге дати, но ту треба пазити на садање
обичаје, и цивилетат чувати.“
Г. М. „Када се о појединостима говори не пази се доста на по
стојећа дела и на прошлост. Француска је мундир. Акт подпрефекта
од 1839. спречавао је повратак Феудалне системе. Држава предста je i
вља једнакост. Интересе које треба да брани слобода хоћу да брани li
држава, и социјално право треба индивидуалним да влада.“
Г. Лалне. „Овај систем доноси апоплексију у Паризу а немоћ
у провинцијама.“
Г. Одилон • Барот. „Све су Француске владе пале с тога што
несу чврст темељ имале. Доста је било да се у средсредну тачку по
годи па онда да падну, остало се остављало телеграфу. Догађај Фе
бруарске револуције је зло још горим учинио, и централизацији је
нове снаге дао.“
Г. В. „Централизација је Француску спасла, да неје ње било
Елсас и Лотpинг би немачки били.“
Г. К. „Концентрација се мора упропастити, а централизација још
допунити.“
/º. 7. „Говора не може бити да се централизација упропасти, и
да јој се опстанак ослаби. Но централизација је злоупотребљавана.
Централизација је држави дато право, да оно што јој у интересу лежи
брзо и снажно изврши. Но држави треба само оно дати да ради, што
се ње тиче, а општинама оно што се њих тиче, и држава не треба
да се у то меша. Држава не може бити тутор владе, и не може имати
права да појединога нагони да своје послове добро врши. Овај са кон
ституционалном монархиом неујединими основ, још ће се мање са
републиком ујединити моћи. За ропски народ неје слободна влада.“
Г. В. „Можемо се лако у општим основима сложити. Тешкоћа
почиње у применама, ако се почне тражити шта је нужно следство
а шта следство злоупотребе централизације.“
Г. Д. „Приступимо основу ствари, т. ј. к питању о приоритету.
Треба ли најпре општине или државу конституисати? Међу државом,
провинциом и општином је та разлика, што држава свој утицај на
обе остале има, а ове на државу утицаја немају.
 521

Г. И. „Има једно од индивидуалнога права независно социјално

право; општина по себи неје право. Породица и општина неје све
једно. Ако они кантоне склопе, то опет неће бити право. Јединства
неће бити, ако створе снаге које сами упропасти могу. Како се може
и мислити да се централизација смањи, када нам телеграфи и гвоз
дени путови дају сретства да поједини у саобраћају буду.“
Г. Одилон - Барот. „Централна власт даје овим проналасцима
науке моћи. Немојте се бојати да ће она противност слободи бити.“
Г. Д. „Даје жив и научан опис стања општина, — каже како
је то стање постало, и мисли да је индивидуализам римску царевину
упропастио. „Револуција је 1839. јединством победила. Пошто је цар
ство млого на себе навукло, то се је тражило да равнотеже даде
конституционална монархија. Но монархија је свој обим јако сте
снила, и важне интересе ван њега ставила. Сад је од једаред свој
обим јако раширила. За право гласања не треба се бојати да ће при
гњечено бити. Грађанин је све мање слободан што су општине снаж
није. Снага појединога грађанина води ропство за собом.“
Г. Лалне. „По историскоме реду неје се са државе на општине
и породице долазило, но са породица и општина на државу.“
Г. Б. „Напомиње да се је устав 17"1. и 1793. са општинским
уређењем занимао.
Г. В. „Јест, но не да их помаже, но да прошлост са новим огра
ничењем упропасти.“
Одбор решава да хоће да почне са уређењем законодавне вла
сти, т. ј. да као увек одозго почне зидати.

Конференција одбора са избраницима бироа.

Седница 21. Јула.

Изборник првога бироа. — Овај се је биро изјаснио за једну

камеру са већином од 22 против 15. Јединство је принцип снаге. Кад
су две камере, једна ће младост и покретање, а друга одпор пре
стављати. Тако ће се камере расцепити а с њима, и народ.
У Француској има две школе, либерална и републиканска, прва
хоће две камере, друга једну. Либерална школа иде од принципа кри
тике и испитивања. И ако је она Француској млого користи учинила,
опет зато је релиђиозни принцип и ауторитет ослабила. Републикан
ска школа има божаствен постанак. (?!) Она излази из хришћанства.
Њен је основ релиђиозни осећаји, она ће ауторитет обновити она
ће друштво правилно уредити. (веле!!!)
522

Тирго неје био једини противник централизације старе монар

хије и Малерб је с њим.
Извод из беседе коју је Малерб говорно краљу.
Свако тело, свако друштво има право да собом управља.
Невелим да је ово право из ранијега устава краљевства изашао.
Оно је нешто више, оно је право разума. Ми се нестидимо рећи да
је ваша управа прекомерно остала дужна подобним мерама. Дотле
је дошло, да су се закључци сељака за нулу сматрали, ако их није
интенданат потврдио, тако, да ако је општина имала издатака, мо
рала је план власти послати, и само је могла раднике плаћати. Ако
општина има парницу, мора најпре пред трибунал доћи па онда
пред суд, и ако се интенданат неслаже са ошштином у мишљењу, то
окштина неје могла своје право бранити. Оваквим начином могло
је се господару, да се у Француској сав оuштински дух угуши, и
да се осећаји грађана униште; морам рећи да је народ осуђен за
неспособна и под туторство метут.
Оваква представљања вреде и данас само да се данашњи датум мете.
Аутомат.
Ова ме реч сећа на једну анегдоту која је карактеристичка за
нашу централизацију. Један професор унивезиртета причао ми је, да
када се је један пут договарао са министром просвете, министар и
звуче сахат из шпага и рече охоло: „у овоме сахату раде сви
ђаци у школама француске у некол извесном разреду, матема
тичке задатке.“
Ово неје чудо за земљу где је заповеђено, да се сви музички
инструменти у целој Француској морају по неком извесном гласу
удесити. Ценим правилност механике, но политике ни најмање. Јер
по моме мњењу неје човек одређен да се као машина креће.
ПРИ БЕЛЕШКА К ПОСЛЕДЊЕМ ОТ СЕКУ.
. Извод из протокола одбора за устав.
Седница 6 Јуна.
После дуге дебате прими одбор ове основе за преустројство
судске струке: право ће се у име народа изговарати, поступаће
се најкраћим и најпростијим видовима.
Заклети и мађистратлије јесу органи правде, први за испити
вање други за правду. Порота ће се полако особитим законом увести
и у грађанске парнице.
 ö23

ca, ИСТОРИЈА КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА У АТИЊАНА.

-----

(Свршетак.)

Ако је оптужени био осуђен, онда су намах биле предузимате

ili,
мере за извршење пресуде. Ако је пресуда гласила на какову те
bi i
лесну казну, оптужени је одмах био предаваш у руке једанајесторици —
11. званичници коцком изабрани који су полицајну дужност отправљали,
ti: а нарочито водили и надзор над затворима и о извршењу кривичних
. Ну
пресуда. Ако је пресуда гласила на какву повчану казну, онда су
1. At
чиновници државне касе тражили наплату за 11. дана, од дана када
(ili
је пресуда изречена. Није ли могао оптужени ову казну новчану да
њу“ плати, онда је се она замењивала са вечитом робијом. —
мају
Кад је пак оптужени био ослобођен, онда је се тужилац одмех
ји, на одговор узимао. Тужилац је био слободан од сваке казне, ако
ti 8 је само ), од судаца била о томе сагласна, да је он довољно основа
за подизање тужбе имао. Али ако о томе није та петина сагласна
ју“. била, онда је тужилац био осуђиван на 1000 драхама, а уједно тиме
је био оглашиван и на то, да губи право на подизање тужбе. Ако
је пак тужилац клеветао, онда је био са најтежим казнама кажњен.
griš
У случају непрестанка (саs de contumace) Форме нити су биле
titi
простије нити пак спорије. Кад оптужени није предстао суду на опре
** дељели дан за суђење или кад је бегством осујетио ислеђење, онда
* tº
је његова кривичност била предпостављана, а пресуда беше одмах
rije
изрицана на основу самога исказивања онога који је се тужио. Ме
ђутим он је имао право да за 10. дана, од дана изречене пресуде
суду предстане, а са предстанком његовим падала је и сама пресуда.
Тужба се наново подизала, а пресуда се изнова изрицала. Али ако
je naх 10 дана протекло, без тражења да се ствар изнова суди, онда
је пресуда била извршивана. Овај кратак рок разјашњава се ску
ченим границама, у којима је се Атика налазила.
Ето то су главне црте атинскога поступка. Средством овога из
лагања ми ћемо моћи да схватимо, како главни карактер тако и
целину ОВОГ а поступка. Три су племенита начела, која НbeГОВОМ радњом
господаре и управљају. Ова су начела: јавност којом је свака његовара
дња запечаћена, право тужбе дато свакоме члану општине, напослетку
право грађана да могу учествовати у суђењу као судци, те тако из
pицати правду. Ово су она три правила, која састављају истините
основе свакога кривичнога ислеђења, правила, која су римским зако
нодавством од Грка позајмљена ваљада само зато, да буду данашњим
524

у
законодавствима у аманет предата, правила која одликују атички
tiši
поступак. Ово је оно, што наука о праву треба да истражује, наука
која је тек од скора у општем законодавству почела да води рачуна
о грчком елементу. Вијнути се у порекло научних начела, испитивати f:
све оне Форме под којима су се ова појављила, ја мислим да ће за ју
свакад бити велико љубопитство. ја
Него и Форме атинскога поступка нису такове да им се ништа |-
пребацити не може. Ми не мислисмо овде право, које је сваком грађа ““

нину на подизање тужбе дато било, право остављено немарљивости lji;

и небрежењу грађана, непрестано ослабљивано кривичним компози | ti

цијама, нити ми мислимо она достављања, која су већ у занат прешла

била, икоја су у опасност доводила најпоштеније људе. Јер овој не
згоди, која се је јошт јаче у римском законодавству осећала, беше
одможено са посредовањем званичника, са моћи датом сенату и на
родним скупштинама да изазове оштужења. Него ми мислимо о при
правном ислеђењу, о недостатку сваког управљања у дебатима, на
послетку о претераном броју судаца, што све беху истинити недо
статци грчкога поступка. Јер ствар је долазила у седницу, без да
је била објашњена истрагама учињенима од саме првде, без да су
обе стране јошт унапред познавале како доказе тако и документе
са којима ће се служити једна противу друге. Пасивна рола пред
седника остављала је правац препирке самим странкама. Са таквом
ролом није он смео упутити странке на доказивање само онога, што
ствари приноси, нити је он смео предлагати питања сведоцима, којих
исказивања не беху потпуна, једном речи да усред страсти које су
судцима завлађивале учини да се сам глас и интереси правде чују.
Потоме и није чудо, што су одбране и сувише простора у суђењу
заузимале, што су у овим одбрана повреде части, лаж и лажна о
кривљена тако огромно место заузимали, што је оптужени, у место
да се правда, узимао на се ролу самога тужноца, и што су сами судци
- покаткад изгубивши из вида саму ствар завршавали седнице без да
су што о тужби решили. Напослетку и сам састав суда много је до
принео да судци постану лако подлога спољних упечатака, ПОЛИТИЧКИХ

утицаја, свих народњих страсти; сплеткама је отворено било поље у

народњем атичком суду, шта више оне су диктирале и самом пре
судом. Тако нам и историја сведочи, да Атина жељна парница и оп
тужења не поштоваше у њеним пресудама ни сама начела вечите
правде. Грци као да су већма љубили борбе беседничке и нитриге
на јавном месту, него и саму владу строга закона, па није ни чудо што
 525

су се и Форме самога поступка са њиховим склоностима на дивни

у 31:
НаЧИН СЛaГаЛ6.
је, ја
дирiji
Али снага оних начела, која у истини свој основ имају, такова
(III:7 је, да она вечито живе, да се из једнога у друго столеће пресађују
ji ki у пркос оних рђавих Форама које се по гдекад као пратиоци њихови
појављују. Такова снага беше оних начела, на којима је, као што
(2:21; горе видесмо, почивала грчка процедура. Претрпана остарелим овим
урi установама, ми видимо где ова начела букте светијим пламеном,
дина. а раздрагани том ватром ми са радошћу поздрављамо оно законодавство,
ју!“ у коме се овај план појавио. -

пис
naji.
, “
у и
ЗНАЧАЈ И ЗАДАћA
) Tº ПО РОТ С КИХ СУ ДО ВА.
u8
| it!” (Продужење.)
(t. j.
је у Виртембершки, курхесенски, брауншвајски закон за
“ хтева: „да савесно испитују доказе који стоје тамо (у тужби)
*“ Како окривљујуће тако и правдајуће,“
jiti
tiff Закон вел. херцог, хесенског и тирингијских држава на
„E“ лаже поротницима: „да савесно и Брижљиво испитају окри
j! вљујуће и правдајуће основе, који су наведени за или против
““ Оптуженога, и после се за један — од њих изјаснити, —
је суд изрећи,“ па и сам
**
у“ Француски закон, кога иначе млого худе изречно за
g“ хтева испитивање: „quelle impression ont fait par leur raison
ti? les preuves.“
#: Међутим је без сумње оно, често поговарано и рђаво
ф
и!
разумевајуће, укидање тако зване доказне теорије и узди
*
*ање „убеђења“ до и за мерило пресуде, изазвало несагла
} шавање, као и, да то независи од јасних — разумљивих —
* основа, за које би се могло само — себи да одговара, па
* још строго да се одговара, већ само од општег утиска, од
of
броја извесних основа вероватноће, од тако званог „мо
526

ралног“ убеђења, од мнења, и узбуђења душевног — oce

ћања. — И никоје законодавство није ово, иначе сасвим
варљиво и непостојано мерило признало за довро или практично,
коим Би ваљало мерити или ценити какву кривицу у казнит.
поступку!
А шта значи укидање доказне теорије? — Ништа друго,
осим то, да испитивање доказа буде слободно, (а не да се
вечито прописују за то ограничавајућа правила законом),
и да се испитачи (судије, — поротник) више ненатерују
законом на то, шта само смеду или морају из извесних до
казних средстава или из извесног броја доказа, да закључе
или да пресуде, н. пр. да смеју да узму као пуни доказ
само оно, ако има (ту) извесни неки број сведока. resp. a
тада се баш апсолутно и мора узети. Закони више непре
тписују правила, по којима ваља да се оцењује дејство, и
достатoчност доказа. Шта више они баш су и допустили да
буде слободно и независно испитивање и убеђење (доказа);
али — испитивање и увеђење и сада се још захтева, и то
што може бити основније и тачније, у колико је оно осно
вано слободно на здравом и чистом разуму и чистој савести
поштених, озбиљних, слободних људи.
Али истина је опет, да добро (срећа) као и зло зависи
свакој пороти од тога, како поротници разуму прво њихову
задаћу, — која се састоји: у строгом и јасном посматрању
доказа, у размишљању о његовим појединостима, и сра
вњивању њинога узајмичког одношаја међу се, па и у од
говарању самој (својој) савести за оно закључење, које они
буду поуздано извели из садржаја доказа, — и како је врше.
Разуман — разборит — човек ствара себи „увеђење“ у
каквом важном и заплетеном случају само из дозвољених,
(савесних), јаких разумних узрока (основа), које је он у
себи (душевно) створио. Па — почем је такво убеђење оно
тек, које се под заклетвом од поротника захтева: — који
 527

— (ff би се још могао посумњати, да наша отачбина има људи,

| till:11 који су за ову задаћу.
lakriti, За доказним поступком, кога руководи по садањим
Kilili! нашим установама председавајући судија, сљедују тако зване

6. 040ране Држав. тужиоца и приватног (кривчев.) браниоца

taliji.
fе li f: пред судом.

аREN. Њина је цељ, да прикупе и даду некакав материјал —

нију основе — доказном поступку, — (по којем би се пресудити
ЕНИМ) могло) да допринесу што ствари — делу. — Обично се данас
*Fift на ове речи — одбрану — здраво пази, и велика важност
| 15 им се даје. Млоги држав. тужиоци и браниоци — адвокати
ra i — виде у њином (речи оних) колико је могуће основнијем
*** и сјајнијем изводењу — примени — средсреду своје задаће
cr:0, за радњу поротску: нарочно пак на поротнике може тако
Tiji; јако да подејствује овај утисак, кога су оне речи произвеле,
да — да га они могу баш да употребе као основ њиховој пре
, ! суди, а тиме уштеђују и себи могуће живо саучешће и па
жњу велику при таквим одбранама на суду. У томе има
бар знатних опасности, за сваку пресуду, коју би они и
зрекли, да је основана баш на самосталности и праведности
њиној. Ако су ове речи — одбрана — тог садржаја и смисла,
да само, у виду представе, садрже поглед говорника о на
веденоме доказу, и његов суд о томе, онда би оне могле
бити поротницима као велико, помоћно средство и нека до
пуна прегледиог — општег, — свестраног и потпуног испи
тивања доказа. Али ипак им несме да служи (то) помоћно
средство као неко меродавно и законо правило. Јер су се по
ротници заклетвом на то обвезали, да ће судити само по,
од њих самих самостално испитаним доказима. Цељ и уну
тарњи значај пороте изгубила би се одма, кад би им се оду
зело ово испитивање од појединога правника, који се занима
само са оптужавањем или одбрањивањем окривљенога, а
ни чим другим. И у самим овим беседама — одбранама —
528

може да има праве важности за поротнике оно, што се о

дноси (утиче) на једини основ (будуће) пресуде, на доказ.
Све што је споредно — незнатно, — све што се са стране
— од ока и површно — сматра, сви наводи — докази —
и находи — одлуке, — што утичу на осећање, или гласање
(за кога) и наклоност поротника, и сва она (излишна) наво
дења и позивања на ствари такове, које се немогу назвати
доказом у овој радњи, невреде баш ништа!
Да како, да су ова удаљавања од правог предмета
радње (поротника) тако шкодљиве, да могу узмутити и пре
окренути јасно и строго посматрање догађаја — Факта, —
свесно и мирно испитивање доказа, од којега само (то) све
зависи. Желети је само, да заменимо, у главноме тек по
дражавајући Французима, наклоност к израђивању — пре
суђивању — кримин, ствари пред поротама у Форми де
кламације или театарске — сентименталности (о чијем
се успеху неможемо надати, ако се оне решавају пред
редовним судијама!) са озбиљношћу па свесно и одма на
ствар пређемо, тако да поротници тај појав и неслу
шају и да — схвативши мирно праву задаћу — надвисе
правнике, који тражише од њих, да обрате њихов поглед
на споредне ствари и привидне основе! —
Тако н. пр. кад изводи то — и доказује — држав. ту
жилац, да је преступ, о коме се тада решава, засада осо
бито значајан и опасан, да је баш оптужени врло рђавог и
опаког владања, да се понашао неморално; или се позива
браниоц на то, да је казн за његовог клијента сувише строга,
да га закон сувише оће да убије, да су поротници могли,
да исправе ту несразмерну строгост закона у поједином слу
чају, онда се јасно увиђа, да то све узевши, баш нису ни
какви разумни основи за истиниту одлуку — осуду — по
ротничку, да ваља, доказе зато да испитају. Нити гласања
и симпатије, нити погледи — назори — и мнења, нити на
гађања или вероватност, као ни целисходност или милост
 529

или сажалење, — но само су основи, који разум у Беђују

ili, при савесном испитивању, материјал за радњу поротничку.
Aft Но несме се заборавити то, да се из нужде, према по
| -
сматрању доказа још толико чути да се говори о доказу,
отежава само у основу задаћа поротничка и при њему се
if мора желети тек, да се да, са измењеним новим поступком,
}{ и држав-тужиоцу и браниоцу (приват) да поступају слободно
и самостално при изводењу доказа, и притом им дати при
лике да изложе своје назоре и посматрања да јасно определе
и објасне оштерећавајуће и оправдавајуће доказе, но само
би ваљало укинути оне изводне (сувишне) беседе (н. пр. при
одбранама) о поднешеном доказу. Судити о ономе — резул
тату - што се даје извести из испитаних доказа поглавито
је задаћа поротника, које ће они најбоље умети да реше,
| |
кад (они) брзо и непосредно приступе, без икаква уплива
ја
споља, посматрајући и опомињући се доказа к решавању
ствари. — Али догод имаде још оне, у Форми беседе, од
ji
у И
бране пресудом помоћу доказа (Plaidoyers), ваљало би је о
граничити само на њен прави значај и означену цељ. И зато
““
је нужно укратко изложити, какав је позив држав. тужи
(ili
Лаца, а какав Опет
titi

7. Одбране геsp. заступника кривчевог пред судом.

lº Споменули смо већ горе, да: ни држав. тужилац ни
кривац (или његов бранилац) у правом смислу немогу играти
ролу „партаја“ каквих, јер се уопште у казнит. поступку
0 таком чему и неспомиње, као и о томе, да држав. ту
жилац неможе другог интереса имати, него само да настане
да се пронађе потпуна истина и да казн. закон, уколико се
доказала кривица, на исту примену. Али — неможе имати
ни бранилац окривљенога другог, осим само тај један ин
терес, да одклони од његовог клијента неправедну и погрешну
примену закона (казн), а не и заслужену и праведну казну
с тога се и придаје оптуженоме у помоћ бранилац кои права
П pa sa » 34
530

зна и кои је познат као искусан адвокат, да неби случајно

онај (оптужени) шта пропустио и заборавио, из свог незнања
или простоте, да каже у своју одбрану. Дакле, задаћа пра
ведног и моралног одбранења и заступања пред судом само
је тако рећи; старање и радење на томе, да се потпуно о
цене и уваже сви недостатци и сумње у доказу о кривици,
да се сва Факта, која су против исте, изнесу, па према томе
тек ценити доказе и закон примењивати. — Против лукавих
и забуњавајућих мајсторија — вештина, — против свију
декламација које теже да узбуђују духове и осећања, против
позивања и наводења оних ствари, које се нимало дотичног
дела не тичу, будући оне имају преваге и важине за ре
шавање, уверава и овде само бистра свест поротнике, да су
се они заклели већ, да испитају поднешене доказе кои су за
или против кривице, и да оснују само на њима (доказима)
њихову пресуду. Ако они само сазнају (и признају) казнит.
поступку озбиљску наравствену цељ, т. ј. да се чува право
и закон, онда им неће више шкодљиво бити! — оно мнење,
— које на жалост покадшто изкрсне, — као: да је обвезан
бранилац заступајући на суду свог клијента, да заједно с
овим (што боље) лаже, да му помаже у његовој неморалној ".
борби против закона; као и, да иде на руку држава сама
преступу т. ј. злочинцу, постављајући му браниоца, у томе,
како ће само моћи боље забунити и осујетити правосуђе. —
И најпосле је, уопште за руковање целог (тог) посла, —
при саслушавању сведока, при подизању (оцењивању) до
каза, при закључивању — одлуки, — и давању питања, по
главито та мисиа поверена је

8. 0 у Д и ј и,
да поротницима покаже предмет њихове задаће и даде им
нужне помоћи — упутства, — која им буду требала при
решавању, и вршењу исте (задаће). Као што судија мора
да потражује од поротника њихово самостално решење, кад
 o31

ji оће се да постигне цељ пороте, — тако и поротници ваља

да гледе да благородно употребе (и користе се) знање стручно
и поузданост — или и способност — судијину. И савестност
ју. опште радње за општу цељ изкључује неповерење и сарев
0 ). новање. Ако судија увиђа главну мисао пороте у томе, да
[ кривич. закон и његова примена постане опште добро свести
T“ народне да буде свакоме и свима разумљиво и значајно,
АВД поред данас све (већма) Финијега и млогостручнијега за
ј мршаја друштвена живота, — онда му неможе ни на
ili памет пасти , ставити се над одлуком — решењем —
|Чi. оних, који су позвани да чувају и заступају ову свезу, —
т. ј. поставити јуристичку пресуду на место поротничке о
длуке. Увиђајући поротници, да им ваља закон примењивати,
онда неможе им на памет пасти то, да поуку о закону, и
напутак — или руководство — законозналца и стручњака
не приме и неуваже. Кад дакле председник — судија по
ложи и објасни им законе прописе, и принципе науке, прак
тички узете, у поједином случају, онда они имају то да сма
трају само искрено, као неко (једино) поуздано и основно
cретство или помоћ, коју могу користно употребити у даном
нi случају.
Наравно да се базирају правне науке на опште — ра
зумевајућим основима. Није потребна никаква техничка тер
минологија нити поделење дефиниција, кад се оће н. пр. да
определи појим „урачуњивост“ (постав. од унутар. свезе
(одношаја) воље и дела), или појим „кривица“ (произлази
одступањем од опште — важећих истина морала — етике
и психологије). Али стручном човеку су оне и њихова при
мена могуће и лако, за радњу поротника, ма како незнатна
и проста — неправна била, јест помоћ њихова знања и у
потребе (права) зато баш условљена и полезна, па још и
преконужна. Судија је дужан да поротницима. код којих се
знање закона и права несме и неможе претпоставити, по
маже и да им објасни закон.
34“
532

У овом погледу оно, кад председав. судија исказује по

ротску пресуду је један најважнији део његове радње. У
купним повторавањем доказа и давањем потребујуће поуке
о праву олакшава стручан правник, који разуме и зна вешто
да уреди нагомилани и замршни стварни материјал, порот
ницима прави поглед и испитивање доказа, будући их он
скупљене у једну представу износи, точније и боље неголи
и при наводењу самога доказа, групира и пропраћа примет
бама његовим значајним, одбацујући све што је маловажно,
а износећи им што је особито важно. И они, самом правном
науком признати и прерађени основи: науке о доказу не могу
бити и за поротнике једни исти. Разуме се од себе да они
као и сва изведена закључења у свакој науци ваља да су
Основани на испитаним доказима.

Да председав. судија сам и о находу — (закључењу

— и оцени) — доказа у поједином случају и о (правед.)
одлуци — решењу — поротника, свој лични назор или
мнење изказује, изречно забрањују закони баварске, хано
верске, баденске, курхесенске, виртембершке и тирингијских
држава, а закони великог херцогства брауншвајског и хе
ceнске Бар му нигде непризнају ту власт. Напротив пруско
законодавство допушта му (судији, или председнику) „уопште
све оне приметбе да чини, које му се чине да могу што
принети ствари самој, т. ј. ваљаном решењу исте.“ Кад би
се овака власт (коме) признала, да се управо рећи порот
ницима диктира (или боље натура) њихова осуда, онда би
значило то, крајње непознавати суштину и задаћу пороте и
тек се (само) надати имали, да би постали поротници са
мостални у своме испитивању и решавању, (на шта су се
и заклели били) и да неби тако у место 12 из народа иза
браних људи (за судије) само један једини правник издавао
пресуду, док међутим и у самим маловажним казнит. случајима
треба и мора да се саветује и решава бар један звор судија. —
Најзад, је судија тумач закона за поротнике у самоме
 533

9. Предлагању питања.
Стварно и правно питање шта је?

Одавна већ поговарано и захтевано „разликовање тако

званог стварног — фактичног — питања од правног пи
тања“ састоји се управо у сљедећем:
Поротници треба да реше, дали извесни случај, као
што га они на основу поднешеним им доказа по њиховом
основном (испитаном) убеђењу пресуђују подпада под закон,
као што то они разуму, — дали је дакле оптужени крив
по ономе закону, т. ј. да је повредио закон онај, који им је
у питању споменут?
1) Пита се пре свега то (у оном питању), јели опту
жени „крив“ (што је учинио именовано дело). Нетреба сма
трати као доказано, т. ј. основати осуду само на спољном
факту каквом, него на радњи — делу — човечанској у це
локупности, на њеној спољности (својству) и унутар. извору.
Јер и питање, да л' је оптужени са способношћу самоопре
делења, дали с вољом — намером — и то противзаконом
вољом радио, дали је дакле пред законом за то одговоран
(који на сваки начин све то претпоставља), ваља да се са
држи у питању: -

„Је ли оптужени крив?“

2.) Али одговор на (то) питање условљава нужно још
и решење — одлуку, — да ли је оптужени крив пред за
коном за именовани (у питању) поједини преступ. Смисао и
цељ пороте је, да се „просто-народно разумевање казнит.
закона“ употреби и примени, т. ј. да 12. поротника изнађу
и пресуде, да ли је она радња, која је узета као доказана,
или неки, у питању означени им (догађај) знаци одиста не
што таково, што је изречно законом казнит, забрањено и
П0T0Ме КаЗНИМО. -

Али закон је дао и свакој појединој радњи — догађају

- општи (рода, вида) појим, јер је прописао и карактерне
534

знаке за један преступ. Ове законите знаке дакле ваља ме

тути у питање на поротнике управљено, и поротници ваља
тада поједини предстојећи случај по томе да посматрају да
ли он имаде оних у питању именованих знакова по себи,
т. ј. да ли он спада под род и појим престуша. Дакле ово
видно (струке или врсте) дефинирање појима ваља поротници
у „његовом“ смислу („ваљано“) да разуму и тумаче; они
ваља да реше, да ли закон баш само о „овоме“ случају
мисли, — т. ј. да ли је баш он такав, кога закон изречно
— (у 88. своим) и нарочно узима као казними случај. Па N)
потоме дакле управ и спада у задаћу поротника само: „пи *},
тање кривице — (стварно питање, Schuldfrage),“ — тума MR
чење закона и примењивање истога на поједини случај. При If II
мером ћемо још боље ово — иначе веома важно — питање Ч“
објаснити!:
Једног дечка, који је ишао кроз велику шуму носећи
на рамену пуну корпу пецива —- земичака и т. д., — из
ненадно предусретне однекле неки човек и заустави га, и
штући од истога без икаква промишљања или изговора да
му ту пуну корпу пецива прода. При томе још, тај човек
нагло зграби с дечковог рамена корпу с пецивом, без да
је иначе дотакнуо дете рукама, мете је на земљу држећи
је руком једном, а другом опет држећи уздигнуту батину
детету стане претити, рекавши му:
„Добићеш батина, ако ми само овај час одавде неод
}
лазиш!“ Поплашени дечко, почем је више пут залуд поку
шавао био да отме своју корпу од оног човека, и бивши
увек од истога одгуран на неколико корачаја, побегне нај
после при оваким (ма и неоствареним) претњама.
Зато ако је управљено питање на поротнике, : „је ли
крив оптужени, што је дечку Н. насиљем према његовој ли
чности (resp.) употребивши опасне претње за тело и сам жи
вот његов) једну корпу пецива у цељи неправедног присво
јења отео био?“
 535

| Wi.
Онда ваља поротници између осталог да испитају и да
}{4}
реше: 1.) јели за убеђење доказано, да је оптужени корпу
у и са рамена дечка нагло и брзо скинуо и узео и да ли је по
ti. томе „насиље према онога (дечка) личности“ употребио? и
(5)
2. је ли доказано, да је он, стојећи поред корпе отете, пре
{ тио детету са подигнутом батином да ће га тући, и да ли
јH|
утоме „претња са предстојећом опасности за тело или жи
*j вот“ постоји? —
tЧЕ
Јер се ту не пита о томе, је ли оптужени „корпу на
гло изтргао, је ли батину био подигнуо, је ли претње бати
нања извршио,“ него питање, које се оће да реши, ваља
тако да буде, да садржи речи закона (прус, казн. зак. S. 230.)
дело „развојничства“ по његовим законим (прописаним) знацима,
како би могли поротници по њиховом разумевању решити,
да л' се оне радње (гор. пример) могу подвести под казнит. за
кон. Њихов назор —- посматрање, — посматрање општег
(друштвена) живота, ваља да реши о томе, шта је „насиље,“
шта претње учињене са опасношћу за тело или живот лица,“
да би се тако примениле ове речи (Š. 230. крив. зак, прус)
закона у том смислу, који је свима и свакоме разумљив и
Опште важећи.

Да се са правничким дефинисањем и разчлањавањем

појима (као што је то н, пр. код појима „насиље“ било) не
само никаква корист неби постигла, већ напротив право зло,
даје се лако спазити. Напротив поротиици могли би ове ио
јиме са точке посматрања живота, просто и притом понајвоље
објаснити. -

Дакле 1) ово „крив пред законом“, т. ј. доказано дело,

је одиста било слободна радња (вољно) оптуженога, учињена
са безаконом вољом : 2) оно „засеца у казнит. закон,“ т. ј.
доказано дело (радња) оптуженога потпада под у овом пи
тању положени законски појим преступа; — Овоје (то) ре
шава одлука поротника!
536

Из казаног изводи се, да суду у постављању питања

остаје врло важно и меродавно „предлагање (упућивање на
закон боље рећи) закона поротницима.“ Почем судија опште
(народа самог) разумевање законог прописа (ŠŠ. крив. зак) на
поједини случај примењује, он управо онда поставља поротни
цима питање, које они морају по принципима пороте да реше:
(Продужиће се.)

0 П () К У III А Ју.

(Свршетак.)

Не можемо пропустити, а да при крају ове расправе не споме

немо, како су млоги законодавци усвојили науку, за коју се ми бо
римо. Пруски законик (гл. 20. чл. 40.) доноси овакво наређење: „Ако
је кривац израдио све што је било нужно за извршење кривице, али
се случајно одврати дејство, које карактерише злочин, онда ће се он
казнити оном каштигом, која је прва испод обичне каштите.“ Чл 61.
шпањолског казненог законика од 30. Јуна 1850. има овако исто на
ређење. Законици, баварски и хановерански казне без разлике прави
покушај и промашену кривицу оном каштитом, која је нижа од ка
штиге за извршен злочин. На послетку, аустријски казнени законик
сматра неизвршење злочина за једну олакшавајућу околност. Но, по
ред ових законодавства, ми ћемо да цитирамо белгијски законик, ко
јега чл. 2. дели промашен злочин од покушаја и ублажава каштиту
само у погледу овом: Сваки покушај злочина, вели први параграф
овога чланка, који је извршен таквим делима, којима дејства њи
aroв учинилац није више кадар уздржати, сматра се као год и
сам злочин.“ — „Немир, који је нанесен друштвеноме реду, рекао
је белгијски министар у својим разлозима, и зло, које је из тога про
изашло или може произаћи, теже је него у претходном случају (у
покушају у правом смислу). Пошто је кривац, пто се тиче његове
намере и материјалног дела, толико крив колико може бити крив, то
онда нема он нимало права да се овајди тиме, што нема испуњенога
следства. Не може се праведно оценити и определити одстојање, које
дели његову радњу од злочина потпуно извршенога. С правом се дакле
уподобљавају ова дела самоме злочину.“ Оваквог истог смисла наре
ђења садржавају и чл. 97. и след сардинскога законика. —
 537

|ТАНА Овде ћемо да зауставимо наша општа посматрања о покушају.

}{ } Разложивши их у кратко ми смо пропратили круг теоријских питања,
која је подигла наука о овом предмету. Сад ћемо само да објаснимо
практичке тегобе, које су се појавиле. Положили смо начела, па дај
E“ да испитамо примену, коју су она задобила.
III.
Чл. 2. Францускога казненог законика овако вели: „Сваки по
|ti кушај злочина, који би се појавио каквим спољним делима, сматра
се као и сам злочин ако буде спречен или је промашио своје дејство
само због оних околности, које не зависе од воље његовог учи
ниоца.“
Пре но што је прегледан законик 28. Априла 1832. овај чл. гла
шаше овако: „Сваки покушај злочина, који би се појавио спољним
делима и за којим је следовао почетак извршења . . .“ Нигди није
разложено зашто су ове речи изостављене, нити је било икаквих пре
пирака у том смотрењу. Извесно је то, да је та измена имала за цељ
само да поправи заплетено уређење и да олакша примену, коју оно
окиваше. Но ако би се оно рђаво разумело, онда би се не мање имало
и неке опасности од њега.
Пројект законика од 1810. имаше овакво исто уређење као са
дањи чланак, а Трељар је мислио, да је изражај спољним делима и
почетак извршења једна иста ствар и да је сувишно постављати оба
ова израза.
И заиста, ако би дела, која карактерипу почетак извршења
била јасно опредељена, онда би смо могли без икаква зазора изоста
вити напомену о спољним делима. Но, пошто се покушај састоји из
млогих околности, тешко би било определити одсечан тренутак, у коме
постоји почетак извршења и сами криминалисте у томе се не разу
меју. Ако наговестите судијама, вели Бургињон, да покушај треба да
буде појављен спољним делима и за њим да следује почетак из
вршења, ви ћете их навући да разреде околности на степене и да
разликују оне, које су решителне од оних, које нису; а ако на про
тив изоставите напомену о спољним делима, ви ћете их навести да
их побрчу, ви ћете им одузети једну средсредну идеју, једну основу
дефиниције, а често ће се делити да узму за почетак извршења из
весна спољна дела, која не морају имати овај карактер.“ Нужно је
дакле један пут за свагда да се положи једна граница између спољ
них дела и дела извршења, почем закон , избрисавши прва између
основних околности покушаја, није никако ишао на то, да их помеша
У ова друга, и почем он иде на то да сведе окривљења на дела, која
започињу извршење,
538

IV.

Дела што са стављају почетак извршења.

Нема сумње да чл. 2. Францускога законика полаже начело то,
које смо напред развили, да се покушај само онде казни, где је он
појављен почетком извршења. А повукавши ту доследност, да се по
кушај свагда открива само делима просто припремним, „он, по речма
Францускога касационог суда, постоји само као какав намишљај, као
каква намера, која не потпада под кажњење људске правде. Но по
којим ћемо основама, по којим ћемо околностима да распознамо по
четак извршења? То није закон ни мало определио; он није означио
ни припремна дела, ни дела извршења; он је оставио оцену тога уви
ђавности оних власти, које решавају о стављању под ислеђење или
о оптужењу, и савести поротника; а то је оцена највиша. Правознал
ство, које бепше некада нерешљиво, данас је са свим сагласно у овом
првом правилу ове ствари.
Тако Француски касациони суд решио је, да закључење опту
жујуће власти, којим се пришива каквим радњама црта дела при
премних, не потпада под касацију и у самом оном случају, где су
та дела и за само извршење очито привезана; а такође изразио се,
да није то довољно да суд полаже пороти материјална дела, па онда
затим да се из тога изведу суштаствене околности покупаја; да само
пороти припада да оцени то, да ли окривљена дела сачињавају поче
так извршења, и да би се онда ако им се одузме овај карактер, ски
нула са покушаја сва његова кривичност ма каква да су дела, која
га сачињавају.
Из тога можемо извести, да слабо важи у праву разликовање
спољних дела од дела извршења; али им оно у практици одржава
крајњост, пошто оно полаже границу, где започето дело престаје бити
дозвољено, где може бити оптужено, и где кажњено. Неће, дакле,
бити без вајде ако наведемо овде неколика решења.
Бордоски суд имаше на решавању то, да ли је крив због зако
нога покушаја човек један који са успињањем и проваљивањем про
дре у кућу какву у намери да краде, па пре но што је икакву ствар
шчепао, буде затечен, и исти суд реши да то дело нема ни једне црте
законога покушаја: „и ако насилно продирање образује спољно дело
које појављује покушај, ошет за то никакво узрочно дело не прет
ставља почетак извршења, које је нужно за то да се покушај упо
доби крађи.“ То решење буде изнесено пред касациони суд. „Како
је бордоски суд, рече главни пристав, могао решити, да скуп ових
 539

околности не сачињава почетак извршења за покушај крађе? Поче

так извршења мора бити неко дело, које непосредно претходи извр
шењу злочнна. Шта остајаше оптуженоме да уради па да изврши
0 N, крађу? Ништа друго него да узме ствари, које се налажаху у оби
таоници. А да је узео те ствари, он би био крив због нзвршене крађе.
fI Но појављена дела морају непосредно да претходе делу заузимања
тих ствари, и тако дакле ова дела сачињавају почетак извршења. Сад,
ако она не би имала тај карактер, ако би она била само спољна дела,
онда би требало да се између тих дела и извршене крађе може за
0 Tº мислити једно дело у среди, које ће бити почетак извршења.“ Но
id:f ипак то разлагање би одбачено: „јер закон, кад је одредио околно
ун сти, које карактеришу кривичан покушај, није у исто доба одредио
: ili и суштаствена дела, која сачињавају те околности; а с тога, ма како
}{4} да је погрешно мишљење бордоскога суда у томе што је пресудно,
(gif да појављена дела никако не сачињавају почетак извршења, опет он
није ни у колико учинио навaличну повреду закона.“
cilj У другом једном случају требаше да се сазна да ли дело то,
ji што је један покушавао да са глетом отвори врата на једном стану,
je 5
сачињава почетак извршења крађе, коју је тај оптужени имао у на
() * мери да изврши у томе стану. Оптужујући одбор монцељерскога суда
разрешио је негативно то питање из ових разлога: „што законодавац
ti! тим што казни истоветном каптигом и покушај и свршен злочин,
14: није хтео да дохвати једино кривичну вољу или просто намерну о
(ff длуку, што он напротив захтева да та одлука и та воља буду из
tj. ражене некаквим спољним делима, која би са извесношћу откривала
њихово суштaствовање, него управо почетком извршења самога зло
;46: чина, коме је извршење кривац већ смислно, што знаци, који су
нађени на вратима могу без сумње учинити то да се претпостави,
11
да је учинилац хтео да се увуче у тај стан да у њему крађу започне,
али да се ту никако не ће видети почетак извршења саме крађе;
што дело учиниоца који се осмелио да таквим начином отвори врата
па после из неких побуда одустане од својега предузећа и остави
та неокончаног, не саставља ни почетак извршења па ни само право
обијање, него управо и једино покушај обијања, што би ту била
очита друштвена опасност када би се такав један покушај уподобио
злочину свршене крађе, што би такво уподобљење имало не
избежно тај последак, да би кривца одвело до потпунога свршетка
ЗЛОЧИНа.

У трећем случају један човек ускочио је преко плота и изломио

ћерчива и разбио окна на прозору, куда му требаше ући у кућу.
540

Па кад је видео да су ту становници куће, он је одустао од преду fil

зећа. И суд нансински изрекне да ту нема места узимању под су

ђење с тога, што за покушајем није следовао почетак извршења, а }

касациони суд оснажи то решење из онаквих истих разлога као што

су у претходном случају. *{}

iji
Штета само што овај суд, окован суверенством пресуде апе
лационог суда, није могао да испитује да ли ускакање и проваљи wј
вање треба да се сматрају као дела чисто припремна или као дела
која извршују. Без сумње Роси је видио у овим делима почетак ““

извршења. По овоме славном професору, ускакање и проваљивање

врло су близу кривичне радње те не бисмо их могли од ње одвојити; l::

она улазе у ту радњу и шњом једну целину сачињавају. Ово ми

шлење, које се може сматрати као привидно, не чини нам се да је
баш тако тачно. Ствар је очита, да су ускакање, проваљивање као
год и употреблење лажних кључева, изван сваке кривичне радње;
та дела истина претходе кривичној радњи и спремају је, ама је још
не започињу. И заиста, како ће се потврдити, да је на прилику у
скакање почетак извршења крађе? зар то дело не може имати за
цељ да припреми какав сасвим други злочин, као разбојништво, на
сиље, убијство? по овој, дакле, разлици, коју смо видели, римски
закон и окривљује ускакање и проваљивање одлучно од злочина,
који се имао у намери овим делима да учини. И Кармињани не при
знаје да се у овим делима виде дела извршења.

V.

Разликовање отежавајућих околности и дела што састављају почетак

извршења.

Мимо свију ових општих разлога, ми ћемо да приметимо са

Карнотом, да законодавац употребу лажних кључева, ускакање про
ваљиње сматра само за околности, које отежавају злочине, и да
та дела, ма како да могу бити озбиљна, казни само у толико, у ко
лико су везана за покушан или свршен злочин. С тога ове окол
ности и не могу саме по себи сачињавати кажњив покушај. Оне н
стина откривају неку кривичну намеру; али закон казни намеру
само онда, кад она иде уз испуњење или покушај каквога кажњивог
дела а законодавац не опажа у овим припремним делима толико о
пасности те да направи од њих предмет главне казнености.
Међу тим, ако је ускакање у колико било прешло на какво
дело извршења, очито је да ће ту бити покушаја па ма каква да је
 541

ју олакшица: тако, дакле, ако је подигнута каква ствар, ако је отворен

} ј какав предмет од кућнога намештаја, онда је то довољно да састави
Њi, i злочин у овоме случају. И касациони Француски суд тако је решио;
1) II а то решење доказује у исто доба и колико је неисправно оно пре
изложено мњење државнога пристава, да се између ускакања и
извршене крађе не може замислити никакво дело у средини,
које би могло бити почетак извршења.
Из ових примера видимо да покушај изчезава и на неки начин
исклизава се између два дела, која стоје на супрот једно друго а
то између припремнога дела, које нема никакве кривичне црте и
дела, које свршују кривицу. По Кармињанијевој идеји дух може
претставити себи две тачке, које означују један простор времена, и
и уобразити покушај као један покретач који трчи одједне до друге:
он се у првом очитом делу кривичнога намишљаја шојављује, а своју
границу има у свршетку тога намишљаја. Ама у том низу дела ваља
разликовати она, која сачињавају кривичну радњу и она, која јој
само претходе или после ње иду. „Има вавек, рекао је Роси, једно
дело или један скуп дела, која сама састављају сврху, коју учини
лац хоће да постигне, и кривичну радњу, коју он замишља. Све оно
што претходи тој радњи или после ње иде, може имати шњом одно
шаје више или мање тесне; она може суштaствовати и без тих пред
ходности или са различним предходностима.“ Ваља, дакле, опростити
радњу оних дела, која нису тесно везања шњом, која јој не сачи
њавају никакав суштаствени део, а то је дела припремних, она могу
бити окончана а да радња још не буде започета; покушај се при
према али законито још непостоји. Кад је учињено прво дело од
оних, који у скупу сачињавају злочин, тек се онда порађа покушај,
тек онда подпада он под каштиту; а продужава у свом току кри
вичност без разлике степена чак донде, докле се не учини оно дело,
које окончава и свршује тај злочин. Од припремног дела можемо
имати какав страх, ама страх је тај без стварне опасности; покушај
истина излаже право опасности, али га тиме још негази; а свршен
злочин гази право и нарушава јавну сигурност. Чини нам се да ово
просто разликовање разлаже у кратко три ступња, који деле та
ДеЛа.

Оно, истина, може бити узалудно је потврђивати да то, што

је учинилац кад му је могућно загладио штету, коју је проузроковао
својом радњом, може ублажити његову кривичност, али опет то не
може никако учинити да се она сматра за покушај, коме је он по
својој вољи обуставио дејства. Друга је ствар дело започето, које
542

је остало неиспуњено, а са свим друга ствар дело пЗвршено, којег

су материјална дејства више или мање заглађена. Казнени законик
не казни учиниоца само у погледу на штету, коју је учинио, јер
би се онда сва казна састајала у новчаној накнади; него га он казни
у погледу на страх, који је задао друштву, на пример непослушности,
коју је показао, на неред, који је учинии. Новчана накнада истина
заглађује штету; али она оставља опет траг друштвенога нереда;
она неможе никако учинити да ишчезне свршено дело, нити може
одузети самој каштизи што од њезине полезности. А по томе се често
и судило да то, што је на своје место повраћен или накнађен какав
предмет, који је украден, не мења ни мало суштину кривици крађе,
пошто је крађа свршена тиме што је тај предмет дочепан с намером
том, да се присвоји.

ЛЕКАР. ЕДУАРД ПРИЧАРД КАО ТРОВАЧ.

(Продужење.)

Но кад је он једну чест течности оставио да изветри она је оста

вила на језику и уснама најпре штипајући, потом забуњујући остатак,
што му даде повода, те је разне опите са белим зечевима правио,
овим вајним створовима, који се науци у свима хекатомбама
жртвују. Најпре је сипао питомим зечевима батлејево пиће из
међу коже и леђних мишића. За мало времена беху животиње у
свима удовима малаксале, изгледаху као да отвореним очима спавају
али после неколико часова савршено су се опоравиле. На исти начин
беху и друге животиње батлејевом пићу као и Флеминговој тинктури
раној аконитској смеши на опит подвргнуте. Животиње су дрхтале, ви
кале, покушаваху онако малаксале да скачу али су одмах затим умо
рене пале док најпосле под обновљеним јаким грчевима нису и лип
сале. Напослетку животиње су претрпеле са течношћу, која је у ста
клу нађена, то исто што и са Флеминговом тинктуром. Из тога закључи
Др. Пени, да у стаклу, осим батлејевог пића и антимона, јошт и ако
нита има, чију је количину на 5—10 проц. од целе течности изра
чунао. Мнење пак да да од чега је госпођа тељoрoвa умрла — од
био је, будући је он само хемичар; само је казао да је она због ан
тимона бљувала.
На питање браниочево одговори, да аконит не горчи, да је ан
тимон металног укуса, но да он о његовом запаљивом својству у врату
 543

ништа нпје осетио. „Но каквог је укуса, кад га гуша може да по

дноси у таквој количини, која је кадра да отрује, ја незнам“ заврши
он пред публиком.
Др. Меклеган дода, пошто је историју болести саслушао, да је
осим антимона по свој прилици јошт и други какав отров смрт
причинно. Знаци могу аконитом произведени бити, који крвоток пре
пречује, мишиће слаби и напослетку својим дејством на срце смрт
причињава. У овоме се саглашавају речени појави: што је глава на
прса пала, што се је врло слабо дисало, што је било врло неосетљиво
ударало, дрeмљиво — заглушујуће стање.
Председник. Мртви сан,“) није ли истина?
Др. Меклеган. Нисам сигуран за то. Пре ће бити ја мислим за
буна у глави, која је због слабог крвотока произашла. То су све по
следице, које аконит производи и дале би се разјаснити кад би она
5 грана аконита попила. Што се пак отров у лешини није нашао, то
није никакво чудо, јер је то обичан случај код растињског отрова
док напротив минерални се млого лакше хемично могу показати.
Антимон је бљувањем, столицом и мокраћом из тела напоље
истурен. Тиме је болестник ослабио и морала је брза смрт следовати.
Опијум може антимону само у толико противно дејствовати, да бљу
вање и његово дејство на утробу ослаби, но млитаво стање мишића
остаје исто. Знаци, који су на госпођу тељoрoву примећени, такве
су природе, да се само из смесе антимона, аконита и опијума могу
очекивати, јер при овоме мора аконит као најжешћи отров мах пре
узимати.

Да госпођа тељорова није никако опијум узимала неможе се

доказати. Знаци од опијумског тровања нису се видили, јер би при
њему било лагано и јако ударало, дисање би тешко и хркајуће било.
Браниоц примети: Др. Петерсон рече да је дисање тешко
било.

Мекар Меклеган. То ништа не потире моје назоре што се тиче

својства била, које показује како дејствује аконит на срце. Тешко
дисање може не само опијум него и друга тела причинити.
Бранилац. Лекар Петерсон ушотребио је реч мртви сан (не
прекидна наклоност к спавању). Да ли тако што од опијума долази?
Лекар Меклеган. Да.
Председник. А аконит не?
"-

*) Coma,
544

Лекар Меклеган. У опште не, но овде је била више забуна но

прави мртви сан. Гдекојн употребљују ову реч, да бесвесност
означе “)
Грчење, које се на госпођи тељоровој приметило, јесте знак
како опијума тако и аконита. Јошт се ни до данас незна да ли оно
код аконита увек наступа. Зна се, да оно правилно бива и престаје
кад се сви мишићи успавају т. ј. у тренутку смрти. — Др. Пени
израчунао је да је морала жена тељорова узети 7 капаља аконита,
кад би' 100 кашаља узела из стакла.
Председи ик. Је су ли 100 капаља батлејевог шића необична ко
личина за лице које је на то пиће навикнуло ?
Лекар Маклеган. Не Милорде, има људи који вам за 100 капаља
опијума јошт неби благодарили.
Председник. Ја мислим на лице које је на умерено уживање
навикнуто. Да ли би 100 капаља за њега било млого?
Лекар Меклеган. О, оно може врло лепо 100 кашаља узети.
Лекар Литлеион без сваке сумње држао је, да је госпођа те
љорова отрована, али тешко је вели определити отров од кога је умрла.
По знацима изгледа, као да је био антимон и наркотички отров сме
шан. Слаби крвоток, слабост, грчеви и бесвесност говоре за анти
мон. Но опет зато није немогуће да је опијум ту суделовао.
При свршетку беше лекар Петерсон још једном саслушан. Он
беше, као што вели, чим је видио госпођу тељoрoву, уверен да се
је од опијума отровала, почем се сви појави њему могу приписати.
Он држи, да је узети оброк довољан да смрт причини. Ако је она, као
што се из антимопа, који је у лешини нађен може закључити, најпре
стреж попила, то је морало дејство опијума на већ изнурено тело тим
жешће бити, а додатком аконита морала је и смрт јошт убрзана битн.

С овим бројем свршава се друга четврт. У мо

љавају се г.г. уписници да понове претплату до
10-ог Јулија, јер по истеку тог рока ко се не
јави и не плати неће добити листа.
Уредништво „ПРАВДЕ“
1) Др. Петерсон је увек у место „мртвог сна и бесвесности, сошa or insen
sibility," говорио.

III • А и и Аг и 1 м н. и ко и в С - к • 4 новић м у Б = or r a 4 v.
 Број 19. У БЕОГРАДУ 10. Јули 1869. Година 1.

Излази три пут у ме- За све српске крајеве

}***
сецу, на 2 табака сва- стаје на годину 72 rр.
grlit |- - или 8 фор., на по го
ни пут. Уредништво је -

- дине 36 гр. или 4 фор.,

на прош капија у кући . на три мес. 18 гр. или
: 344! Петра Анастасијевића * Фор., поједини број
li ili златорезац. стаје 2 г., ч.
ЛИСТ ЗА СВЕ ГРАНЕ ПРАВНИХ НАУКА.
kri
Издалу и урквулу Д. НОВАКОВИЋ, С. АНТИЋ, У. КНЕЖЕВИЋ.
ОНИti
СА ДРЖАЈ: Задруге у Словена. — Законодавно тело. — Порота. — Устав.

Нај

dili!!
У пис ни Ц и ма.
Ко се није јавио нека се јавља. Од уписаних
BiH:
ко не добије листа посла ће му се доцније, јер
ff. због разласка многих није могуће шиљати уредно.
biti
Скупљаче молимо да нам пошљу имена својих
ју!
;“ уписника одма чим одпочне суд да ради.
231. (1—4) Ур едништво „ПРАВДЕ.“

titi.
0 ЗАДРУГАМА У СЛОВЕНА.
I.

Задруга је једна од најглавнијих чињеница, по којима се жи

вот Словена одликује од живота осталих јевропских народа. Ми се
лаћамо пера да ову стару нашу установу тим радије пропратимо,
што се надамо, да ћемо у њој наћи основа, на којима можемо по
дизати чврсте зграде осталим установама, које су потребне за наш
правни живот. Странци су се зато дивили тој нашој установи и ва
век им је она у загонетци остајала. И сами словенски писаоци ни
су на чисто са значајем задруге и различито су о њој мислили. То
различито сматрање задруге ја не могу ничему толико приписати,
колико томе, што се она истина појављује код свију словенских на
рода ама не под једнаким називом, и што су зле судбе смеле, те се
нисмо могли а чини ми се још не можемо међу собом да познамо
онако, како би желети требало. Међу тим пуни смо надања: сло
венски дух пренуо је и живо се развија, словенин поче живље за
546

словенина разбирати. Само истинске слоге и истински ујамчене сло

боде, па онда нећемо се стидити туђина, а нећемо га се у истину ни
бојати. Млого пута је доказана очито она наша истина: „тешко
своле без својега.“ Не треба да се варамо: ако ико доиста ми,
јужни словени, не треба да смећемо с ума ту толико пута доказану
истину. Ја не знам шта би било прече за наш правни живот од ис
питивања наших старих установа: задруге, заједнице, општине,
састанка, пороте. }})

Наши су обичаји дивно описани, а, окром неких малих изузе

така, можемо се само поносити њима. ји
По изворима, што их имамо при руци, да видимо, дакле, зна “T
чај задруге у Словена. *)
Код Руса и још неких Словена имаде реч „верва,“ којој ћемо **

значај мало ниже видети. О правном значају верве исказано је у UI),

руској књижевности неколико мишљења, но све су то само нагађања,
претпоставке, без тврдих Фактичних основа, и питање о њој још није
разрешено науком. Да ли је верва установа туђинска, или опа спада tj.
међу давнашња опште-словенска уређења? Да ли је верва просто in
административна околина; да ли је она била основна Форма старога *)
заједничкога живота Словена, или припада још старијем животу
сродничком? Та сва питања само су положили словенски писаоца;
ама нису их никако разрешили путем строгих, несумњивих доказа.
За ово 50 и неколико година издато је на свет много нових
словенских споменика (Српских, хрватских и других,) који су пр0
сули нову светлост на многа тамна питања словенске старине. Броју
таких споменика можемо придати устав далматинске општине Пољице
— Пољички штатут, — који је састављен године 1400. ") У њему
се прво можемо познати ближе са словенском вервом. Има о њој
нешто и у старој „Руској правди,“ ама је то врло нејасно. По
љички штатут, састављен из старих обичаја говори јасно о верви,
као о старој словенској установи, пространо разлаже њен правни
значај, тако да се може видети да је та установа доста једнака са
задругом или заједницом, том првом Формом општине (породичкога
карактера) у југо-западних словена.
*) Ми ћемо се у овоме спису држати већином чланка ужурналу министар
ства народне просвете за месец Април 1867. који је написао Рус Т. Леон
товић на стр. 1—19.
1) О томе важном споменику први је писао Шафарик у часопису чешк. 1854.
год. (П. стр. 270 и след.) и тај спис изашао је у гласнику друштва срп
ске словености (св. IX. стр. 127.)
 547

e tly Кад упоредимо оно, што пише о верви у правди са оним што
ну н је у штатуту, видимо да оба споменика говоре о једној истој уста
Trgy! нови, но само у разна времена њенога развића: Руска правда ра
[3 Wi, злаже поглавито судско-административни значај верве, а пољички
Raif штатут иде даље и развија општи значај верве, а слабо се дотиче
011. њенога одношаја према суду и администрацији.
штић“, Из неких чланака Руске правде види се, да су верв, верви
нина (вервина,) дружина, људи и људије једнородни појави; ама
niji: да ли су они истоветни међу собом по својему унутарњем значају
у опште, у чему је сама суштина верве, правда нам не даје јаснога
je, i одговора на то. Она без сваке сумње придаје верви судски значај,
али какав је био значај верве у самоме животу, какав је био њен
tj ћ“. склоп, прави карактер и остала тамна питања — правда није ни у
но је! колико разрешила.
rašiš! Први руски историци и правници, који су почели изучавати
]] iii правду, изводе верву као год и друге установе из старога ђерман
a ti? ског права, а особито севернога, норманскога. Налазећи у Нормана
| pº Нwarf (teritorium — округ, земљиште) термин, који је сличан с ру
cara ском вервол, а неналазећи верве у других словена (по познатим у
**? то време изворима,) историци су закључили, да у норманском Нwarf
Itali. треба тражити главни корен и извор руској верви. Такво сматрање
д“ узели су и доцнији историци Карамзин, Раковецки“) и други, др
, ali жећи да је верв нова установа, која се бајаги шојавила заједно са
су у скитничком дружином у источних Словена, пренесена к њима из
fif норманскога права.“) Но сад је одбачена мисао о томе, да један на
[[six род узимље туђинске установе од другога, па је примљен закон ор
у Б”. ганичкога развића народнога живота из његових сопствених створач
| 0*
ких сила и елемената. Савремени историци увиђају, да је верва по
o li стала на нашем словенском дому, и сматрају је као још вајкадаш
ну“. њу установу источних Словена. Но и ако су се историци отресли
ра
** ") Нужно је приметити, да Раковецки, поверљиво гледа на немачки поста
at:0 нак верве, а међу тим он је у своје време спадао у број оних људи, који
су се силно борили против немачкога правца у науци, који је по миш
љењу Еверса и других професора дерпатскога универзитета приписивао
немачкоме праву главни утицај на старо - руско право.
*) Види: Карамзин II. 354. Раковецки П. 133, Еверс 366—867, Татишчев ист.
I, 220. и др. занимљиво је мишљење Микуцкога и Гиљфердинга. Они до
воде верву од санскритскога шrvi (земља) као старо немачко 6ove (Gau)
18 које долази од једнога корена са са искритским go (земља.) Гиљфердингова
u“
историја Балтијских Словена стр. 130.
35“
 548

пређашње мисли о постанку верве, опет то није могуће рећи онде,

где је реч о суштини саме те установе. Они још непрестају сматрати
верву као установу, која је аналогична са норманским Нwarf, само
што пружају аналогију верве до установа других времена и других
народа. Мацјејовски, Лешков и други стављају верву у паралелу са ty
ђерманском парком, старопољским ороla или wtosé, руском паро Miši

хијом, срезом и пр.“)

Посебице пак напомињемо теорију устројства верве у источних
Словена, коју је развио Лешков у своме спису: „Руски народ и
государство.““). Лешков је разложио цео систем о вервноме устрој
ству руских општина у до-кнежевској периоди, раствара најмање
појединости верве, износећи из ње хипотезе и закључке, који нису
сасвим доказани. Он врло пространо говори о општем карактеру
верве, као суштаственом основу старога општинскога живота сло
венског, о њеном спољњем изгледу, пространству, величина, унутар
њем саставу, односима сопствености и т. д. И свуда је узимао за
основ аналогију верве са најдоцнијим административним поделама
Русије.“) Нема сумње, да је верва (у периоди правде) била у свези
са кривичним делима. Ту свезу показује Руска правда. Но да ли
се њен савез ограничавао само на та дела, или је имао ширих ос
нова; да ли је верва била завета општина, која је слична са ђер
манском марком или пољском ороla? Писаоци су се бог зна како
мучили, да та питање разреше овако или онако ама она су ипак
остала неразрешена.
Анологија још неће решити питања, шта више то је са свим
самовољно преносити установе најпознијега времена у тамне периоде
општинскога живота Словена, као пто то раде Лешков и други пи
саоци. Пре но што би се почело говорити о устројству верве по а
*) Калачов каже да је верва сајуз житеља округа у једну дружину за пла
ћање новчане казне. в. исл. о руск. прав, стр. 70. По мишљењу Мети
славскога верва је омања територијална општина у средини једне повеће
општине В. Рус. Бес. ХI. 120. У том истом смислу говори о верви и
Мацјејовски (Pierwotne dzieje стр. 223.)
*) Руски народ и држава. Историја рускаго обшественаго права до ХVШ.
стол. 1858. год. стр. 89—142.
*) Ево главних правила Лешкова: У основи верве лежи околно јемство, као
и у ђерманској марки, која је слична с вервом. Што се тиче радње верве
ту спада све што се говори у изворима о људма, свету, најдоцнијим па
рохијама и срезовима Верва је истоветна шњима. Верва је територијална оп
штина са самосталном управом; она обухвата села, градове и друге мање
општине. В. Руски народ и држава. стр. 103. 109. 111. 112. 118. 133. и др.
 549

| 08: налогији са марком или руским парохијама, треба још да се докаже

i pri нихова истоветност. А за то ми немамо никаквих јаких доказа ван оно,
i, i што нам о томе нешто са свим нејасно показује сама Руска правда.
јут. У руској књижевности једнако држе се тога, да је верва тери
fija торијална општина. Истина неки од новијих историка заподевају пи
ју тање о сродничкој свези верве ама томе питању не дају особито важан
значај; ) ми мислимо, да ће пољички штатут моћи у значајном сте
1): пену да разјасни тамно питање о верви. Наилазимо у штатуту доста
p:1 4 потпуна упућења о самој суштини верве, на име о значају ошштине,
ri но не само територијалне него и породичке, као установе једнородне
ajte са задругом југо-западних Словена.
и не Нема никаквога основа, по коме би смо могли верву (врвљ,
i: врљвљ) Пољице сматрати за нову или узајмљену са стране установу:
li tº пољички штатут говори о њој, као о словенској установи из вај
**: кадашњих времена, која је „почела од искони“.“) Устав је тај састављен
giji на основу старих обичаја пољичке општине, а главна је цељ томе
::: уставу и била да утврди обичаје.“) Ти шак обичаји изложени су у
у“ чланцима, који се тичу верве, н. пр. у чл. 115 закон о суду верве
за по парницама због баштине, назван старим обичајем пољица. Шта
lji º више имамо узрока закључавати, да је негда верва била општа уста
а“ нова и у Срба, а може бити и других Словена. Да верва одавно по
** стоји у свију јужних Словена показује нам досле постојећи израз у
Срба вpњеник — сродник. — Пољички устав чува верву, као пот
пуно развијену установу.

") Чербишев-Дмитријев и Изcл. о преступ, радњи по руском до Петров.

праву, сматрајући уопште верву за општину територијалну, између оста
лога показује њезину сличност са ђерманским родом: верва се појављује
готово као год оно, што ђерманци зову род.“ (стр. 43) Тако исто Орест
Милеру књизи „опит историческаго обозрћнia pycKoh словесности (Спб.
1866.), говорећи о породичком и општинском животу Словена, ставља
верву у један род појава са општином, народом, светом, земљом. „Тешња
од земље, означавајућа јединицу под раздела (?) реч верва, у смислу из
веснога круга људи, који станују на простору, што је измерен вeрвом.“
Но одма за тим писац примећује „да се у првобитно стање ту могла
закључити и сродничка свеза; а и сад у Срба вpњеник значи сродник
(стр. 136—137.) to

*) Како се изражава устав у чланку 102. на крају.

*) 0 томе се правце овако говори у чланку 25: „овои полица купно и дого
ворно учинише и узаконише штатути свои и законе свое, наипри стрнећи ш

тврдећи законе и овичав.“ Свима чланцима општа основа јесу стари

словенски обичаи.
 550

!)
Ми ћемо овде најпре да изложимо само текст чланака о верви,
а за тим ћемо размотрити податке, који објашњавају суштину те
установе, и изложити у општем одломку науку о словенској задрузи
по познатим нам изналасцима о историји и савременоме њеном };
устројству.“) О верви понајвише се говори у следећим чланцима
пољичкога штатута:
Чланак 49. „Ако ли би тко убио ближнега али врвнога за циће
племенштине, да не му остане ка би га имала пристоати по башини,
да тому и убици нема бити они дио, него иному, кому пристои по
разлогу од племена.“
Чл. 102. „А ча е гаи, тои се има дилити овакои и по ови путљ:
наипрво, ако би се знала врве и дио, како гре од племенпштине меу
селом по мири и по врви од башине, тада неби триби инога ни инака
дилениа изискивати од гаевљ, него по правои врви нпо мири од
глављ и подворнице и племенљцине: како годиpв гре врвњ од башине
тако има и гађа дио поити. Ну ли се незна ни се море знати врве la
меу собом од племенштине, како се находи, гди е веће диоников5
у селу, томуи се има овако дилити ган: наипрво и наипаче ониe
почело од искони на старе и законите ждрибове, а сада и (пут) по
дворнице има поити дио гађа.“ —
Чл. 171. „Ако ли би тко хоће начинити нову коловар (млину),
гди ние прво била: ако е на неговои дионици особита, да е волан,
на свому градити; ну ли се меу брат ћом али ином дружином врви
тiћом (врвном) тер би хотно чинити коловар, а пни кои дионици
уставлако али оповидако, да се и ним дно, тада не море му тон бити
самому брезњ инихв, ких, онвде тиче дно.
Ул. 114. „Тко држи племенштину, не море се из држаниа изнети
брезв правде, и ако е држао мирно презњ оповида годиш „л“ (30 год.),
тада се не може изв тога и усиловати ни прити, да ако се збратБом
ближном, али да оном али врвном, тада не море бити пристоино
нигдaрњ, него се море вазда меу брат ћом врвном врњвњ поaгли (при
*) Питање о задрузи особито је израђено у двама списима: Утјешеновића
Die Hauskommunionen der Südslaven (Wien 1859) и Милићевића о задругама у
народу српском у гласнику друштва српске словесности IX. 1857. и „Рус
коa sectab XI. ap. 98.—132.) Има такође нешто и у саставцима: Ирјечка
Slovanske pravo v Schechach a na moravé: — Ткалца Staatsrecht des Fürstenth.
Serbiens (1858) Водеља О Staroćeskom pravu 1861.; Вука Стефановића — Ка
раџића српски рјечник (1852); Палацкога Dejni narodu cesk (у I.) Чап
ловића Slavonien u. zum Theil Croatien (1819). Друштвени и приватан живот
Срба у Журн. Мин. Нар. Пр. 1856 ХС). Das serbische Volk in seiner Bedeu
tung für die orientalische u. die europäische Civilisation (1853).
 551

i osta гледати, право сати) и примирити, гди се кому криво види, и свака
уну и се правда двигнути ча е о племенштину, ка е врвитва.“ —
јају: Ето, шта нам пољички штатут каже о верви. Сводећи све то у
- на једно, ми пре свега увиђамо, да вервна дружина има две суштан
Iliji!) ствене стране, појављује се с карактером породице и општине.
Верва се се састоји из браће, живи на племенштини неразделно
или се распада на делове. Племенштина означује општу породичну
имаовину браће, која стоји у савезу верве.
Верву сачињавају, даље, дионици једнога села. Међу њимасе
разликују блиска и удаљенија браћа од браће вервње. Из првих са
ну, стоји се породица у строгом смислу. Чланови породице носе опште
Jaе“ име чељад. Дионици или вервна браћа, пре свега главе, суседи,
12:25 сачињавају међу себом вервну дружину. Дружина живи на вервној
10. У племенштини у једној или у неколико кућа (подворница). За главну
{11} основу верве сматра се „држање племенцини, ка еврвит ћа (врвна).“
* if
Пољички штатут разликује три главне Форме верве, по разлици го
ji: сподарења над племенштином. Вервна браћа могу живити на општој
* riji племенштини — баштини — господарећи њоме заједно без раздела
112. по домаћинима и кућама, као породица у строгом смислу. Али вервна
дружина, као цело село „рекући, ако не могу али нете заедно
ја.
држати,“ може међу собом разделити земљу (управо поља и котаре)
на поједине делове, а остати у заједничком уживању гајева и испаша;
може такође разделити и лугове кад је заједничко господарење испаше.
У овоме потоњем случају испаша се сматра за главну газдинску
свезу верве. Устав забрањује делити испашу онде где имаде суседа,
који живе „заједно, опћено.“
Вервна дружина појављује нам се као једна неразделна целина,
заједиица, с карактером автономним: што се тиче својих унутарњих
дела верва се ползује правом својега сопственог суда и расправе.
Најпосле да когод стоји у верви то није каква покорност која је
обавезна за све „дионике“ једнога села. Поједина лица могу живети
на својим особитим деловима, не улазећи у састав верве.
Пољички штатут тако исто преставља много које чега споредног
о постанку и престанку верве, саставу, одговорности њеној за своје
чланове (вира правди), имаовним одношајима и реду деобе вервне
баштине. Ми ћемо да наведемо опо што је најглавније.
Са чланцима о деоби вервне баштине (101 и 102) находи се у
најтешњој свези пропне чланка 100. о новом селу.“) Кад се тамо
“) Чл. 100. „И да никторњ неима учинити новога села; одложе ако би било
село све однога човика, они би волан, на свођои племенцини веће луди
552

Кад се тамо говори о разделу верве средством деобе њезиних чла

нова из општега господарења племенштином, то се овде без сумње
појављује питање о првобитном постанку верве из узајамнога дого
вора самосталних домаћина (дионика) да живе „опћено заједно,“ у
у вервној дружини. (Продужиће се.)

Права која припадају скупном Законодавном телу.

(Свршетак.)

г, Да искаже мнење и да се посаветује о високој а нарочито о

страној политици. Наравно да влада није везана за овај савет, но
почем камере ако желе да им мнење има неку важност, могу одузети
од министара поверење и ограничити их у одправљању народњих
сила, онда министрима ништа друго не остаје, него или да се гложе
са камерама или да камере распусте ша на бираче апелују. У Ин
ligi
глиској ови основи одавна постоје. На европском континенту почињу
такође мало по мало да важе.“)
2, Инглиска је установа, што се о свима порезима мора нај }}
пре у доњем дому саветовати, а дом Лордова у таковим случајима
само се придружи доњем дому или одбаци предлог, но променути не
сме. Ово уређење исторички отуда се изводи, што су упочетку по
сланици вароши и кнежевина (Grofchaft) већином били сазивани
само зато да би од њих добили одобрење порезе.“) У сљед тога може
се казати да је пореза нарочито на терет била маси народа, а аристокра
ција мање је опажала. Затим је ово и удругим државама подражавано.
Раширење права одобравања пореза, које камери припада, те
шко је определити.
3, Североамерикански савезни устав I. 7, но без да може у
промени сенат ограничити. Тако исто Француски од 1814, 8, 17.
Баварски, Баденски, Португалски од 1826. Шиански од 1837. 37. У
у
инглиској се одржао у теорији у највећем обиму средње - вековна
принцип слободног одрицања порезе. На неко практично упраж
вење млого је мање тамо мислити но ма гди на другу страну, по
чем чланови оба дома код непрекидног тока државног живота још
су унапред интересовани.

населити; але таке ако би дионици од села, свисе ставши договорили се

опћено заедно, и тако би могли учинити у свому селу ча им драго“...
*) St. Mill. Reprásentativ verfassung s 58.
*) Lord Chatham Ersk. May Englische verfassungsgescht.
 Б53

ју Џi С једне стране треба признати.

сун а, Да престављање средњевековно, гди није било никакве об
а док везе пореске од стране поданика, него само среством њих неко сво
но, у јевољно примање порезе или њиних заступиика, — не може се сра
внити са модерним државним принципом, по коме цело сме распо
лагати са снагом државних грађана у колико потребе њине то за
хтевају.
б, Да одрицање свије пореза или само неког знатног дела код
модерног развића државе, подобно је подпуном раслаблењу држав
ног тела, па ако то одрицање устраје само за кратко време, пов
giti i
лачи за собом пропаст државног реда. Право, државу раслабити или
}{1, 2,
убити, неможе припасти појединоме члану државнога тела нити се
то може бранити као појам државнога права.
ју“.
0дел
в, Да доњи дом, ако сме власт, порезу одобравати или закра
fl.3.
тити, савршено без обзира и неограничено упражњавати, с тим при
тежава и власт, да све друге власти у држави себи подчини и
у ||
тако цео устав да сруши, јер под оваковом предпоставком другој
ji:
сили, а нарочито краљу не остаје никакав други избор, него или да
раде по вољи народнога дома и с тим да добију продужење држав
i sj
них трошкова, или да против законом силом принуде доњи дом те
nja. тако да укину оно апсолутно право одрицање пореза.
Ti“
Кад је у години 1848. Пруска народна скупштина усудила се
уу да таково што покуша, да одрицањем порезе својој политици победу
jiti
прибаве, тада дигне се јавно мнење управо народ оних делова коих
у!“
се порез највише тицао, застрашени неизмерном опасности од овог
кi
покушаја.
giji
f:
С друге опет стране стои то:
а, Да уставу сходно право одобравања пореза само онда сми
сла има, кад је с тим скопчана могућност одбијања т. ј. право од
pицања порезе,
б, Да без овог двостраног права контрола, која припада камери
према јавној управи, била би без икаква дејства;
в, Да и друга права власти, једнострано и без разлога на врху
упражњавана као н. пр. владарево ратно височанство, јавно право
и слободу такође би учинило опасним.
У намери, да се ова препирка разреши, у новије време чињени су
P**личити предлози кои ограничаваху право одобравања — и огра
начавања порезе:
*, „Почем је разлика чињена између непокретног и покре
““ буџета и само се овај смео одрицати; па и ово последње ос
554

нива се на потреби државној, и прво није не променљиво, у колико

није одузета радња камере;
б, Почем је усвојен основ: порези, нужни влади за руковање,
несмеду бити одречени; но питање: шта је нужно, изложено је пре
пирки, и ова захтева окончање као што оно може се догодити у
сложеним државама среством вишег суда, а у држави засебној једва
се може организирати, а да се не повреди једнина државе и атри
бути њене власти;
в, Почем старе порезе непрестано трају, одрицање тиче се само
нових. *)
Најпростије је разрешење то, ако не би било уведено никакво спо
љно ограничење, него кад би се узело у призрење само унутрашње
определење права одобравања порезе. Ово определење није никако
другачије, него бринути се за државно издржање, коме опет за ос
нов лежи екзистенција и благостање државе у своме виду уставу
сходном, нити је оно (определење) да служи као ћускија за полити
чну снагу камере, те да подпомаже њене надпојмове. Сбог тога
камера има савршено слободу, порезу да одобри или закрати, обоје
не из неких разновидних, него нарочито из узрока државо економ
них: сљествено било што она сматра неки издатак као уместан или
сувишан, било што им се види начин подизања порезе правичан и
уместан или обратно. Уопште одрицање порезе јесте злоупотреба и
неправо, јер то одрицање нигда се неможе оправдати из основа др
жавнога издржавања, што потребује извесних прихода.
Но у појединоме да се оправдати одрицање порезе а тако исто
и овлашћење за извесне издатке, кад камера баш сумња, да онај
порез на неваљале цели био би злоупотребљен, или ова примена
била би неумесна. Ова сумња пре ће настати и тежа бити, ако ка
мера нема поверења у политици министарској. Сбог тога се несме
негодовати, ако би се камере показале према непопуларном мини
старству више тврде него издашне, ако би у томе по околностима
лежала нека непосредна принуда на одступање од дужности.
3, Са правом одобравања порезе обично је скопчано и право
одобравања узимања зајма за државу, затим продаја и залога домене.
4. Тако исто спојено је са обадва и нарочито је Форма модер
на, да цео државни приход и расход поднесу камери на преглед и
одобрење: тако одобравање буџета свако годишњег прихода и рас
хода државе и поднашање државних рачуна.

*) Пруски устав, š 109.

 555

{{Viti 5. Као последње срество да би дали важност својој контроли,

дато је камери право, да повуку министре на личну одговорност, и
JE“. да предузму противу њих државни процес.
је у У Инглиској овај се процес тако развио, да тужба против
ју у министара искључиво долази од доњега дома. Узима се да нарочито
јја доњи дом, поступцима владе као хрђавим и шкодљивим увређен пре
i i: ставља народ. Исти систем прешао је и у североамерикански устав,
па и у даљем обиму, да дому престављачком припада право да по
teri“ главито тужбе подиже противу „неверних државних чиновника,“ ту
разумевајући и председника: потом је у уставе континенталне мло
гострано примљено. Поједини немачки устави отежавају оштужење
министара што захтевају сагласност оба дома, или и дозвољавају
тужбу свакој калери, но политичан оштриц тужбе затупи се, јер
их преносе у неки поступак и пред државни суд кои је ван камере. *)
6. По инглиском државном праву, само горњем долу припада
право, да суди о државном оптужењу доњега дома. Тужба у инте
ресу јавног благостања сматра се као народна ствар, достојна и пра
вична осуда сматра се као позив аристокрације.“.“) Па и 4 периканци
оставили су ово суђење сенату премда је њин изборни сенат мање
зависан него инглиски насљедни горњи дом, и премда они већу вpe
дност полажу него сви други народи на строгу поделу различитих
државних власти. Први пројект устава остављао је осуду највишем
суду. Но после основног тумачења добије инглиски систем превагу,
нарочито из сљедећих основа политичних и правичности:
** а. Важност и тешкоћа такових тужби учинило је, да је на
a. родни дом изразио се за позвана, да их укине. Према великом и
y:: моћном ауторитету тужиоца појављује се обичан суд сасма слаб, и
ја само независност и взглед друге не мање велике снаге може по
““ ставити оно што се тражи т. ј. неизбежиму једнакост за судско до
стојанство и јавно поверење.
б. Ове тужбе односе се на политичне одношаје коих права
Одена предпоставља множину знања и расуђивања, као што се то
Од државних људи сме очекивати но не и од самих правника.
в, Политично поступање тако је различито, да овди јасни про
писа позитивног законика, кои иначе судију вежу, нису могући, па
- цео поступак мора се оставити слободном расуђењу суда. Ова осо
битост с једне стране и опасност с друге, да управо у таким про
*) Баварски устав Х.: 6. пруски š. 61.
“) Блакстон IV 19. 1.
556

цесима покрећу се страсти партаја на необичан ступањ, чини те је

желети, да један млогобројни одличан збор кои је независан своим
високим положајем, да такав сćoр пресуди.
Инглиска од североамериканске системе у томе се разликује,
што по оној горњи дом сваку казну сме изрећи, нити је могућ
више други обичан поступак, а по овој сенат може само изрећи
политичну казну удаљења од службе и изјаснења да је неспособан
даљег поверења државног звања, а што се тиче обичне криминалне
казни с6oг злочинства то припада по закону осуди поротника.
И Француска карта од 1814 (S. 33.) подигла је перску камеру
на суд поради злочинства издаје величанства и грожења државне
сигурности, и то не само кад депутирска камера тужи, него и кад
су министри нли други чиновници били оптужени, Ово уређење било
је и у неким романским уставима опет подражавано.")
У немачким уставима и код политичких преступа непризнаје
се првој камери никаква судска власт, него осуда такова упућује
се судовима.“) Ово ће доћи доцније при расматрању министарске
одговорности.
7, Сваки дом врши код себе домаће право и брине се са
мостално за одржање унутарњег реда. Ради ове цељи председнику
и скупштини припада дисциплинарна власт, која је у инглиској врло
пространа, на континенту је обично ограничена. ј
8, Закони, кои се односе на склоп и права еорњега дола,
у Инглиској морају се најпре предложити у горњи дом, а у доњи
смеју бити само примљени или одбачени, но не и амаидирани (по
прављани.)
9 Особити положај и задатак има сенат у Наполеоновом уставу.
Он има:
а, Право, да спречи промулгацију закона својом опозицијом
(вето) из основа, или што тај закон противан је уставу, или релиђији,
или моралу, или слободи вероисповеди или личној слободи, или
једнакости грађана пред законом или невредимости сопствености и
неудаљењу положаја судије; или наноси штету одбрани земље. (S 26.)
б, власт, да среством Senatus consulte недостатке устава по
пуни. (S 27.)
в, Касирање свије акта уставу противних (š 28.)
г, Покретање за нове законе и промену устава.

*) Португалски од 1826, напољски од 1848. грчки Š84.

2) Баварски Х š 7. белгијски š 20. пруски Š95. нидерландски š 177 179.
 557

In t: “
* (20/
ЗНАЧАЈ И ЗАДАћA
ПОР О Т С КИХ СУ ДО ВА.
giji.
нијt (Свршетак.)
riji
особа а.) Је ли доказана пред законом способност (и нужност)
JE:JE казнимости дела?
i.
в) Подпадали баш ово дело под овај казнит. закон?
taliji Пошто суд добије одговор на ова питања од поротника,
јЖi::
тим добија он после извесни материјал за примену прописа
у у
„čiti.
казни, која само суду припада. Накратко рећи — круг радње
осуђивања, за коју се оће знање закона и правничка стру
нај чна образованост, припада искључно и у свему суду. Посре
::: дујући, и подпомажући се узајамно ради у друштву он са
**: поротницима, кад имају да раде и да се реше правна питања,
а напротив „Питање о казни“ (за које се захтева изкључно
& i
13:5
правно знање) он сам — без пороте — решава. На овај
*
начин свака од ових двеју радњи, којих наизменични рад
(узајамност) и сајужење захтева организац. Казнит, поступка,
добија потпуну важност и силу.
По томе је делење и разликовање „питања о кривици“
и „питања о казни,“ — (ови називи канда би се могли упо
требити боље и сходније овди, него ли назив „стварно“ —
и „правно питање,“) млого простије и лакше, него што се
оно претставља. Из горе казаног се увиђа лако да порот
ници и више пресуђују а не само стварна питања; „кривица
пред законом“ више је од једног дела (Факта), оно је права
баш пресуда о доказу и одношају дела према закону.
Међутим би се мого овди показани назор — поглед —
однети и применити на сва законодавства, која у томе до
носе питање поротницима: јели крив оптужени, да је, — по
главним законим знацима карактерисано — дело учииио био?“
Такови су закони Пруски Баварски, Хановерски, Виртем
бершки, Хесенски, Насавски, и Тирингијских држава.
558

И суду није никако закраћено при пресуђивању „питања

о казни“ и додирање самог дела (resp. ствар. цитање.) А то
бива често при постављању питања поротницима по тако
ЗВАНИМ.

10. 0лакшавајућим околностима.

Показали смо горе, како по немачком поступку порот
ници не решавају непосредно о томе „како гласи закон“ и
опште правило закона, него, у постављеном им питању, пре
суђују о поједином случају — који подпада под појим за
кона, — и о његовом односу спрам закона, образовано каз
нит. законодавство признаје, да од његовог општег правила
сваки поједини случај може и одступати, т. ј. имати и ње
гово особено право, да дејствител. Живот јесте и остаје увек
обилнији (пунији) и разностручан, него свако умно само за
мишљено опредељавање, па ма како оно брижљиво или све
страно — потпуно — било. Зато одриче закон, да постави
код свију, или бар већине казнител. правила (ставова) једно
опште за све случајеве важеће мерило кривице и казни;
шта више још дозвољава увиђавности судије (и вољи ње
говој) већи круг оцењивања или мерења казни и кривице
помоћу већма разпрострањеног мери на казни. Али где и ово
средство небуде довољно, онда дозвољава закон (бар у мло
гим немачким државама) и то изузетно, за особене олакша
вајуће околности, — још једна блажија казн да се одреди
као најниже мерило казни, (оне) опште законом постављене.
Законодавац је морао, почем је за сваку извесну радњу
(дело) одредио у закону извесну казн, такође да претпостави
(разуме се изречно у закону) и извесни, опредељени казњиви
карактер те радње. Нађели се пак, да је поједина радња, и
ако она подпада под наређење закона, но опет због сасвим
других неких околности, таква карактера, који је много мање ка
зним, него што је претпоставио тамо (у закону) законодавац,онда
је врло правично и целисходно усвојити ту блажије — олакшава
 559

T“ јуће -- околности. Само што морају ова особита својства случаја

Ам (дела) маловажна и нерачуњена, и редки појави бити, тако да би
се могло поуздано узети то, да законодавство се није на њих ни
хтело ни могло обзирати, кад је баш преступ опредељавало.
Н. пр. казнит. закон предпоставља уопште, као први
услов делу, слободну вољу, и свесност те воље и намере.
ф: Ако дакле она недостаје (Фали) сасвим, или није била сло
li” i бодна, опет зато она може јако бити упливисана и то окол
|- ностима, у коима има нешто као морално од свију и сваког
у је признато. Н. пр. Убицу, који се у афектном узбуђењу (бивши)
ради злоставе његовог старог оца свади смисли дело (уби
afiji ство) и, дошавши у највећем афекту, одма га изврши, тре
i 8:
бало би млого већма разликовати — од онога и таквог у
за
бице, који се због само преког (немилог) погледа од другога
у“?
му нанешена у крчми одма свади и зато одважи се чак на
jiti:
то, те човека убије, ту у крчми, — него што је и сам за
id:
кон при дефинисању убиства онако просто и скучено пред
Видео и предпоставио био. —
И одговор на ово питање опуномоћава поротнике, да
закон, почем га они са животом и посматрањем живота за
стају, подпуно у живот приведу.
Но суду само припада решавање о примени закона на
питање о кривици (Schuldfrage) које су констатовали већ по
ротници — да га има, — и то тако, да се — у границама за
кона са обзиром на стварну природу случаја, одреди мера
казни. А и да непостоје „олакшавајуће околности,“ ипак се
мора н. пр. учинити нека разлика између таква случаја, где
би оптужени, само да себе и своју Фамилију спасе и пре
дупреди крајњи губитак његовог имања, заклетвом одрекао
његов пријем менице, и оног случаја, где би се оптужени
криво (и својевољно) заклео само из те његове шпекулације
— необзирући се на толике силне опомене, — да што год
добије, па ма само и неколико та добит за њега била. У
н. пр. по пруском казнителном закону издржаној, мери ка
 560

зни понајбоље ће се ова разлика моћи и морати увидити при

урачунивању и мерењу казни. —
И тиме смо представили и шоказали уопште и појединце
радњу (Задаћу!) поротника. — -

То ми сматрамо само за праву задаћу Поротника:

а) Озвиљско, строго испитивање доказа као једини поуз
дани, самостално истражујући основ за решење — одлуке, —
б) (Само)свестност тога (задатка), да Поротници ваља да
решавају само о кривици пред законом, као заступници оп
штег и јавног мнења и разумевања закона у постављеном им
питању случају, — и да тако закон подпуно у живот при
веду. — — Кад је (задаће, они у напред — јасно појимали
“ буду, онда ће њино саветовање (: у соби званој Веrathungs
zimmer, о изреку одлуке, где се таково тражи још, лако само
себи означити предмет и правац. У осталом има доста слу
чајева где се то саветовање не тражи, ако су Поротници
ово испитивање доказа већ са наводењем истога споили, т.ј.
на време предузели били, и помоћу правника, док су ови
отуда правили закључења (; по доказима:) наново испити
вајући боље размислили били — о доказу и одлуки. —
Напоследку укратко рећи нама је овди једино та цељ,
као поглавита, била: да покажемо, да се погрешно досада
мислило, да је Задаћа Поротника управо тако замршена и
чисто вештачка (; стручна правничка), да се чини казнит.
правосуђе — судоводство — за проста, неука човека као
неке непостижиме тајне, да оно има дубок смисао и да по
кажемо употребу поротског поступка који се састоји, у са
гласију и сталном посредовању између народњег живота и
судоводства, и у пробуђењу права и чисте (: дубоке:) пра
вне свести у народу! —
У Цириху на Иван-дан 1868.
превео

Т. А. Ђурић.
Шт ми и Аг и ј м на и о а и С ти - а и о н и ћ м у Биог гл д w.
|

1:

43 у () T \ }
| 5
уИ

ју!
ЗА КНЕЖЕВИНУ СРБИЈУ.
23.
ј!

12
“ који Јк издАлА нАРоднА скупштинA 1869. нА петров-дан у келгУ 6вцу.
1&

13
„“.
—=={3}==—
“T“ -- -
 I.
0 ДРЖАВНОЈ ОБЛАСТИ, КЊАЗУ, НАСЛЕДСТВУ ПРЕСТОЛА И НАМЕ
СНИШТВУ КЊАЖЕСКОГ ДОСТОЈАНСТВА

Члан 1.
Књажевство је Србија наследна уставна монархија са народним
Представништвом.

Члан 2.
Државна област Србије не сме се раздвајати. Њене границе
не могу се смањити ни разменити без пристанка велике народне
скупштине; но у случајима овог рода од мање важности довољан је
пристанак и обичне скупштине.
Члан 3.
Књаз је поглавар државе, и као такав, има сва права државне
*ласти, а извршује их по опредељењима устава.
Његова је личност неприкосновена и неодговорна.
Члан 4.
Књаз врши законодавну власт са народном скупштином.
Члан 5.
Књаз потврђује и проглашује законе.
Никакав закон не може важити, докле га Књаз не прогласи.
Члан 6.
Књаз поставља све државне чиновнике; у његово име и под ње
"Овим врховним надзором врше своју власт сва земаљска надле
Жателства.

Члан 7.
Књаз је врховни заповедних све земаљске силе.
Чла 8.
Књаз заступа земљу у свиман стр аним одношајима, и закључује
У“ре са стр аним држ авама.
Но ако се за извршење ових уговора изискује какво плаћање
“ Аржавне касе, или је нужна измена постојећих земаљских закона,
“ се у опште уговара нешто, чиме би се јавна и приватна права
***авала, то је за ово нуждаш пристанак народне скупштине.
36“
 564

Члан 9.
Књаз стално пребива у земљи, а кад би по потреби отишао на
неко време из земље, он поставља себи једног или више местоза
ступника за то време, и одређује им власт у границама устава.
Одлазак свој из земље и наименовање местозаступника, Књаз
објављује народу прокламацијом.
Члан 10.
Књажеско достојанство по старим народним закључењима пре
1839 године, која су утврђена и закључењима Свето-Андрејске скуп
штине од године 1858., као и велике народне скупштине, држане 20.
Јунија 1868. године, и по гласу султанских берата и хатишерифа од
године 1830. и 1868., наследно је у племену сада владајућег Књаза
Милана М. Обреновића IV. у мушком потомству из законог брака
по реду прворођења, и то најпре у правој линији, а кад у овој не
би било наследника, онда наследство престола прелази на побочну
линију, шо истом реду прворођења.
Но ако би садањи Књаз Милан без мушког потомства преминуо, š
онда прелази наследство престола србског на мушке потомке Књаза
Милоша од кћери његових, тако, да народ србски од ових потомака
бира себи за наследног Књаза онога, кога нађе да је најдостојнији.
Изабрани за Књаза потомак Књаза Милоша прима владу под
именом Обреновића.
А ако не би било мушких потомака од кћери Књаза Милоша,
онда народ србски бира себи за наследног Књаза оног Србина, у
коме има највише поверења. Но никад не може бити изабран за
за Књаза србског нико од Фамилије и потомства Карађорђевића, на
које је бачено проклeство народно.
Изабрани Књаз одма објављује народу прокламацијом свој избор,
и предузима владу са земљом.
Ако Књаз не би по себи оставио наследника престола, али је
књагиња у време његове смрти трудна била, онда ће се дочекати
време њена порођаја, а међутим вршиће књажеску власт савет ма
нистарски.
У овом случају министарски савет објавиће народу проклама
цијом стање књагињино.
Члан 11.
Књаз србски мора бити православне источне вере.
Пунолетан је кад наврши осамнаест година.
При ступању на владу он полаже пред првом скупштином за
клетву, која гласи: „Ја (име) примајући владу, заклињем се све
 565

могућим Богом и свим што ми је најсветије и најмилије на овоме

свету, пред светим његовим крстом и евангелијем, да ћу земаљски
устав неповређен одржати, да ћу по њему и законима владати, и да
ofiji. * ћу у свима мојим тежњама и делима само добро народа пред очима
у“ имати. Изричући свечано ову моју заклетву пред Богом и народом,
jetiti призивљем за сведока Господа Бога, коме ћу одговор давати на
страшном његовом суду, и потврђујем истинитост ове заклетве це
ливањем св. евангелија и крста Господа Спаситеља Исуса Христа.
Тако ми Господ Бог помогао. Амин!“
Члан 12.
Кад је Књаз малолетан, или кад без наследника престола пре
мине, онда савет министарски прихвата привремено власт књажеску
до састанка велике народне скупштине, коју он сазива одма, а нај
даље за месец дана, одкад је власт књажеску прихватио.
Савет министарски, докле власт књажеску врши, не може ме
њати ни министре ни чланове државног савета.
Члан 13.
Ако је велика народна скупштина сазвана због тога, што је
Књаз без наследника престола преминуо, онда она бира Књаза схо
дно члану 10. устава, а ако је сазвана због малолетства књажева,
онда бира за намеснике књажеског достојанства три лица. Чланови
намесништва могу се изабрати само између: министара чланова др
жавног савета, и судија виших судова, или лица, која су у тим
звањима безпорочно служила.
Члан 14.
Намесници при предузимању власти полажу пред скупштином
*аклетву, да ће Књазу верни бити, и по уставу и законима земаљ
*им владати се; а потом објављују народу прокламацијом, да су
Чредузели да врше, у име Књаза, власт књажеску.
Члан 15.
Чланови министарског савета, кад привремено прихватају власт
књажеску, не добијају другу плату, до плате свога сталног звања.
А намесници добијају пети део књажеске цивил-листе на равне де
Аове, а остало припада Књазу.
Члан 16.
Ако би који члан намесништва умро, докле је у овој дужно
““, онда остали намесници, у договору са државним саветом, од
ређују трећег члана намесништва најдаље за месец дана, од кад је
*“ место упразњено остало, а међутим прва двојица врше пуноважно
власт књажеску.
*
566

Ако би који од намесника тако у болест пао, да, по уверењу

три лекара које државни савет, на позив и у договору са друга два
намесника, одреди, не би могао дужност своју вршити, онда ће, до
кле то стање траје, два остала намесника послове државне пунова
жно одправљати.
Могу пуноважно и два намесника послове државне одправљати,
ако би један од њих тројице имао преку потребу да за неко време
из земље одсуствује; но овај ће, у том случају, својим друговима
оставити писмену изјаву, да унапред на све оно пристаје, што би
они у кругу власти намесништва учинили
У свакој од ових прилика обнародова ће се одма узроци, са
којих ће само два намесника власт књажеску одправљати.
Члан 17.
Ако би намесништво, које наступи због књажевог малолетства,
имало да траје дуже од пет година, онда скупштина бира намеснике
на три године, а ако не би имало да траје дуже од пет година, онда
ће изабрани намесници остати за сво то време. То се разуме и за
случај, кад би намесништво истина више гедина трајало, али период
изабраног намесништва пред пунолетство Књаза не би дуже од пет
година трајао.
Члан 18.
Намесништво престаје чим Књаз постане пунолетан, и тада он
одма објављује народу прокламацијом, да је као пунолетан предузео
владу земаљску.
Члан 19.
Наследник престола српског, мора бити православне источне вере.
Члан 20.
Наследник престола, као и сва мушка деца књажева, не могу
ступити у брак без дозвољења владајућег Књаза.
Члан 21.
Бригу о васпитању малолетног Књаза, као и о његовом имању,
водиће три тутора, које одреди намесништво по саслушању књагиње
матере, а у договору са државним саветом.
Но чланови намесништва не могу бити тутори.
II.
0 ПРАВИМА И ДУЖНОСТИМА ГРАЂАНА У ОПШТЕ
Члан 22.
Под којим се условима добија србско грађанство, и каква права
оно даје, као и како се губи, опредељује се законом.
 Б67

In 184 Члан 23.

i ja, Сви су Срби пред законом равни.
на ћ: Члан 24.
н: ни Срби имају једнака права на сва државна звања, у колико ис
пуне услове, законом прописане и имају способности за то.
прну. А страни поданици могу бити примљени само под уговором у
“ “ извесна звања, што се законом ближе опредељује.
дузи Члан 25.
it. If Слобода лична и право собствености ујемчавају се, и не под
леже никаквом другом ограничењу осим ономе, које закон прошисује.
ispiti ! Члан 26.
Нико не може бити суђен, док не буде саслушан, или зако
ним начином позван да се брани.
Initi: Члан 27.
aviti: Нико не може бити затворен, осим у случајима и по прописима,
(5,5 законом опредељенима.
уни Члан 28.
i nji Обиталиште је Србина неповредно. Против воље домаћинове
f : нико не сме у исто ући, ни истраживања по њему чинити, осим у
случајима законом опредељеним, и начином како закон прописује.
Члан 29.
riji t Одузимање имања у име казне (конфискација) не сме бити.
p;" Но могу се одузети поједине ствари, које су казнивим делом
произведене, или су као оруђе тога послужиле, или на то намењене.
Члан 30.
**** Нико не може бити принуђен, да своје добро уступи на државне
или друге јавне потребе, или да се у томе ограничн, осим где за
кон то допушта, и са накнадом по закону.
Члан 31.
Владајућа је вера у Србији источно-православна. А слободна
niji. је и свака друга призната вера, и стоји под заштитом закона, у из
dri“ вршењу својих обреда.
Но нико не може, позивајући се на прописе своје вере, осло
бодити се својих грађанских дужности.
Забрањује се свака радња, која би могла бити убитачна за
Православну веру (прозелигизам.)
Члан 32.
Сваки Србин има право да каже своју мисао: речма, писмено,
“редством печатње, или у виду ликова, саображавајући се у томе
Прописима закона.
568

0 печатњи издаће се нарочити закон.

Члан 33.
Сваки Србин има право да се жали на против законе поступке
ВЛaОТИ.

Ако виша власт нађе, да је жалба неоснована, дужна је да

жалитеља у своме решењу извести о основима, са којих му жалбу
не уважава.
Члан 34.
Сваки има право да се обрати молбом надлежној власти, и то
у своје име; а у име другога, и као целина, могу то чинити само
надлежателства и правна лица (корпорације,) и то ова последња о
предметима, за које су надлежна.
Члан 35.
Сваки је Србин војник, и дужан је да служи у војсци, стајаћој
или народној, изузимајући оне које закон ослобођава.
Народна војска, као једна од најнужнији земаљских установа,
не може се укинути ни скучити.
Члан 36.
Војска се не сме договарати. Она се скупља само на заповест
старешине.
Члан 37.
Војници подлеже војним судовима само за кривична дела.
Чланови: 27, 28. и 32. устава односе се и на војнике само у то
лико, у колико не би били противни војним законима и дисципли
нарним прописима.
Опредељења о војној дисциплини издају се уредбом књажеском.
Члан 38.
У случају преке опасности за јавну сигурност, може влада на
неко време обуставити определења члана 27. односно личне слободе
члан 28. односно неповредности обиталишта члана 32. односно сло
боде говора и печатње члана 111. односно надлежности суда.
Члан 39.
Сваки Србин и свако правно лице, дужно је да носи државне
данке и друге терете, а ови се разрезују по једнаким основима за све.
Само Књаз и престолонаследник не плаћају никакав данак.
Члан 40.
Свакоме је Србину слободно да иступи из србскога грађанстве
пошто испуни обвезе војене службе у стајаћој војсци, као и друг
дvжности које би имао, како спрам државе тако и спрам при
Ватних ЛИЦа.
 569

III.

О НАРодном пPEдстAвништву.
Члан 41.
Народна је скупштина народно представништво.
Члан 42.
Народна скупштина састоји се из посланика народом слободно
избраних, и посланика које Књаз бира.
Скупштина је обична и велика.
Члан 43.
Избори су народних посланика непосредни, и посредни преко
повереника.
Члан 44.
Сваки срез и свака окружна варош бира за себе посланике, и
то на три хиљаде порезких глава по једног.
Но и онај срез и окружна варош, што имају мање од три хи
љаде порезких глава, бирају по једног посланика.
“ Варош Београд бира два посланика.
Ако који срез или окружна варош има више од три хиљаде по
резких глава, и тај вишак прелази хиљаду пет стотина порезких
Глава, онда ће се тамо изабрати још један посланик; а ако випак
не прелази хиљаду пет стотина порезких глава, то се неће рачунати.
Члан 45.
Књаз бира на свака три посланика по једног од своје стране, из
реда људи, који се одликују науком или искуством у народним по
“ловима, но овај број не мора бити подпун.
Члан 46.
Сваки Србин, који је пунолетан и плаћа грађански данак на
“ће, рад или приход, има право да бира посланике или поверенике.
Члан 47.
Ко има право да бира, може бити изабран за повереника, али
“ "9сланика може бити изабран онај, коме има пуни тридесет го
“ “ плаћа државног данка најмање шест талира годишње на
““, рад или приход, и има остала својства, која прописује
изборни закон.
Члан 48.
Чиновници, и они који у ред чиновника спадају, као: пензио
нери, они који примају какво издржање из државне касе, или који
Улажу у Фонд удовички, а исто тако и правозаступници, не могу
570

бити за посланике народне изабрани: а они, које Књаз бира, могу

се узети из свију редова грађанства
Но војници стајаће војске, ма кога чина, не могу ни бирати
ни изабрани бити.
Члан 49.
При избору народних посланика или повереника, само се лично,
и само на једном месту може дати глас.
Члан 50.
Сви посланици морају живети у Србији, но не морају живети
у срезу или вароши где су изабрани.
Члан 51.
Народни посланици нису представници само оних, који су их
изабрали, већ целог народа; и по томе, њима се не може дати ни
какво обвезно настављење од избарача, већ они по свом увиђању и
савести представљају и решавају народне потребе.
Члан 52.
Сви посланици, кад ступају у дужност, полажу ову заклетву:
„Заклињем се јединим Богом и свим, што ми је по закону најсве
тије и на овом свету најмилије, да ћу устав верно чувати, и да ћу
при мојим предлозима и гласању, опште добро Књаза и народа, по
мојој души и моме знању непрестано пред очима имати.
И како ово испунио, онако ми Бог помогао и овога и онога
света.“
Члан 53.
Народна скупштина има председника и подпредседника.
Велика народна скупштина бира из своје средане председника
и подпредседника, а облчна народна скупштина кад се год сазове,
бира, такође из своје средине, шест лица, и Књазу их предлаже, а
књаз поставља једног од њих председника а једног за подпредседника.
Потребан број секретара бирају скупштине из своје средине.
Првој редовној скупштини поднеће се пројект изборног закона
скупштинског.

КРУГ ВЛАСТИ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ.

Члан 54.

Законодавну власт врши народпа скупштина са Књазом.

Она не може узимати у свој круг рада друге предмете осим
оних, који су јој уставом опредељени, или оних, које би јој Књаз
нарочито предао.
 ö71

Члан 55.
Никакав закон не може бити без пристанка народне скупштине
издат, укинут, измењен, или протумачен.
А наредбе за извршење закона, као и наредбе произтичуће из
надзорне и управне власти књажеве, издаје извршна власт.
У обнародовању закона мора се казати да је пристанак народне
скупштине предходио, а у наредбама за извршење закона мора се
именовати закон, на основу кога се наредба издаје.
g“ Члан 56.
Само у случају кад је земаљска безбедност, било споља било
изнутра, у великој опасности, а скупштина није сакупљена, Књаз
у може што је нужно, ма да би за то потребовало садејства скуп
11 а штиског, сам на предлог министарског савета наредити, што ће
5,81 силу закона имати, а кад се прва скупштина састане, њој ће се овако
ванредно издати закон поднети на одобрење.
Но без одобрења скупштине не може се ни у ком случају да
нак или општи прирез установити, ни постојећи преиначити.
Члан 57.
Закони и наредбе, које Књаз обнародује, сходно прописима
предидућа два члана, имају обвезну силу за све грађане и власти
земаљске. А сама скупштина може решавати: је ли при каквом за
кону, који је надлежно обнародован, и она од своје стране, сходно
уставу, садејствовала.
Члан 58.
Предлог, да се какав закон изда или постојећи измени, допуни
или протумачи, може Књаз скупштини, а тако исто и скупштина
Књазу учинити. Но Формални пројекти произлазе само од Књаза.
Члан 59.
Скупштина дужна је да пре свега узме у саветовање оне пред
мете, које јој влада поднесе, а нарочито буџет, и ако се захтева,
овај ће се у свако време одма предузети. А тако исто влада ће оне
предмете, који јој се од скупштине као хитни означе, што пре у
расуђење узимати.
Члан 60.
Влада може какав скупштини поднешени пројект закона, узети
натраг за сво време, док исти не буде у скупштину коначно решен.
Члан 61.
Ако скупштина прими какав пројект, али са допунама и изме
*ма, а влада ове не усвоји, влада може исти пројект или сасвим
572

натраг узети, или га са противним разлозима, а у првобитном стању,

или са другим изменама од своје стране, истој скупштини вратити.
У сваком случају влада може захтевати подпуно примање или
одбачење својих предлога.
Члан 62.
Кад скупштина какав пројект закона сасвим одбаци, влада га
може без измене поднети следећој скупштини а истој може га по
ДHeTИ Са МО Сa ИЗМена Ма.
Члан 63.
Решени буџет подноси скупштина Књазу.
Ако би скупштина налазила, да би требало неке предложене
суме умалити, или их сасвим озоставити, она ће своје мишљење
разлозима подкрепити, и именовати предмете, код којих се, као и
начин како се уштеда може учинити без штете за државне потребе.
Члан 64.
Скупштина не може условљавати одобрење буџета предметима,
који не би са истим у свези стајали.
Члан 65.
Влада ће свагда основе и предлоге, које би јој скупштина по
члану 63. учинила, свестрано испитати и оценити, и у колико год је
без штете за државне потребе могућно и уважити.
Но ако влада те предлоге не узмогне примити, а скупштина,
и по датом јој о томе објашњењу, опет не одобри захтеване суме,
као, и ако би скупштина, пре него што је буџет решен, распуштена
била, онда важи постојећи буџет и за идућу годину, изостављајући
из њега оно, што је изреком на извесну потребу опредељено, па је
Даеба
та потр већ
пост подм
ојећ ирен
и буџе т аможе и за идућу годину важити, издаје
Књаз, са против подписом свију министара, наредбу, која се има •
позивом на овај члан устава, обнародовати, и међу законе ставити.
Члан 66.
Без пристанка скупштине не може се држава задужити.
Ако би због какве ванредне и преке потребе земаљске, нужно
било, да се држава задужи, а скупштина не би на скупу била, онда
ће се она ванредно сазвати.
Но ако се земља налази у таквим околностима, да није могУ
ћно ванредно сазвати скупштину, Књаз може, на предлог министар
ског савета, а по договору, са државним саветом, решити, да се У
чини зајам, који не сме превазићи суму од две стотине хиљада дуката.
 573

Књаз може на исти начин решити, да се, за подмирење ван

редне и преке државне потребе, учини из државне касе издатак,
за који нема законодавно одобреног кредита; но сума овакових из
датака за једну годину, не може укупно превазићи тридесет хиљада
li i дуката.
i jº Првој редовној скупштини саобштиће се, у оба напред изло
жена случаја, шта је учињено, и разложити узроци, са којих је нужно
било да се тако постуши.
Члан 67.
Скупштина може да прима писмене жалбе о предметима, које
је дотични министар већ решио, но она не може да прима лично
ЗКаЛИТ62ње.

- Члан 68.
На свако закључење, које скупштина поднесе Књазу, следоваће
књажева одлука, и то, у колико је могућно, још за трајања исте
скупштине.
Члан 69.
Министри имају приступа у седнице скупштине; они могу у
претресању сваког предмета учествовати; биће саслушани, кад би год
захтевали, и имају право да о ствари још једном говоре, пошто се
претрес о њој сврши.
Књаз може да одреди и пошље у скупштину и друга лица,
као поверенике, који ће у место министара, или с њима заједно,
давати скупштини потребна објашњења, и ови повереници имају тада
иста права као и министри.
Но ни министри ни повереници не могу давати гласа.
Члан 70.
Скупштина може и сама да позове министре или одређене по
веренике, да јој даду потребне извештаје и објашњења, и ови ће то
свагда дати, ако не би налазили, да би за државне интересе било
штете од јавног, пре времена, саопштења.
Члан 71.

Нико и никад не може узети посланика на одговор за глас,

кои је он дао као члан скупштине.
Но ако би његови изрази садржавали нашадање на личност
Књаза, књажеску фамилију, намеснике књажеског достојанства,
скупштину, или поједине чланове њене, онда председник има право |-

да седницу за тај дан прекине, и у следећој седници предложи, да

скупштина реши: да се дотични члан за неко време изкључи из
скупштине.
 574

А ако би изрази посланика сачињавали по кривичном законику

какво злочинство, или преступ, дотични члан може и пред редовним куп
судовима бити оштужен, ако скупштина предходно одобри. f{H}
Члан 72.
Чланови скупштине, пет дана пре него се отвори скупштина, и
** ево време трајања њена, не могу бити затворени, нити предати ну
СУДУ, Осим по прописима следећа два члана. lili
Члан 73.
Кад се у злочинству или преступу на самом делу ухвате, могу
“ ставити у притвор, но то се мора одма јавити скупштини, и ни in
““ даљи испит над њима не може се чинити, док скупштина не
реши, да има места стављању под суд. ETE
Члан 74. јуи
Докле скупштина траје, њене чланове не може никаква власт li
*******ти ни ставити у притвор, докле она не реши, да се може
****довање против њих одпочети, осим случаја, кад се ухвате на
самом делу злочинства или престуша.

САЗИВАЊЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ.

Члан 75.
Скупштина се сазива редовно сваке године, а кад би важни
***** послови захтевали, она се може и ванредно сазвати.
Члан 76.
Књаз сазива, отвара, и закључује скупштину; он одређује време
У “A“, кад ће се, и место, где ће се она сазвати.
Он може отворити и закључити скупштину и преко нарочитог
* *9 "Уномоћника. А ако је скупштина сазвана у случајима члана
12., онда је отварају они, који су је сазвали.
Члан 77.
Књаз може“звану скупштину на неко време да одложи, само
ће се при одлагању определити време, на које се одлаже, и то време
може бити најдуже шест месеци.
Члан 78.
Књаз може скупштину и да распусти, па да нареди други из
бор посланика народних.
Други избор посланика. мора бити наређен најдуже у течају
****ри месеца, а друга скупштина мора бити сазвана најдуже у те
чају шест месеца, од дана кад је предходећа распуштена.
 575

Члан 79.
он,
Без књажевог позива, посланици не могу се скупити у седнице
јзен.
скупштинске, нити могу скупљени остати, и што радити, пошто су
седнице закључене, одложене, или скупштина распуштена.
Члан 80.
НА,
Сваки владин предлог, и у опште сваки предмет, мора се у
li'i
скупштини, пре него што се узме у саветовање и решавање, испи
тати у једном или више одбора.
Члан 81.
ју Овим одборнма влада ће свагда дати, на њихово захтевање,
потребна објашнења.
| it
Но и одбори морају, пре него што даду своје мишљење скуп
штини, саслушати владиног повереника, о приметбама, које би овај
имао да учини, и које ће одборима у њиховој седници разложити, а
jić. одбори ће о тим приметбама расудити, и по нахођењу оценити их.
138 Члан 82.
Скупштина може решавати, кад у седници њеној присуствују
најмање три четвртине чланова.
А за пуноважно закључење изискује се, да су за предлог дали
глас најмање половина присуствујућих чланова и један више.
Члан 83.
У скупштини може се глас дати само лично и јавно.
Члан 84.
Скупштина стоји у сношају само са министрима.
Члан 85.
Седнице су скупштинске јавне; но могу бити и тајне, на зах
тевање председника, или министра, или владиног повереника, кад
који од њих изјави, да је при саобштењима, која би имао да учини,
нужна тајност; или на захтевање три члана, којима би се, пошто
се слушаоци удале, придружила најмање још једна четвртина при
суствујућих чланова.
Члан 86.

Нико не може са оружјем доћи у седницу скупштине, ни у

ограду њеног здања.
Члан 87.

Чланови скупштине, који не живе стално и у месту, где се се

Анице држе, добијају путни и дневни трошак из државне касе, што
ће се одредити особеним законом:
576

Члан 88.
ШТИН
Ближи прописи о пословном реду скупштине определиће се
особеним законом. ну

ВЕЛИКА НАРОДНА СКУПШТИНА. fija

Члан 89.
la (
Посланике за велику народну скупштину бира сам “Р“ У
броју четири пута оноликом, колико народ бира за обичну скупштину.
Велика народна скупштина сазива се кад је потребно: tire
1., да се избере Књаз, кад би владајући преминуо, а не би
било престолонаследника по опредељењима овога уста“. У ком ће

се случају цивил-листа одредити новом Књазу,

2., да се изберу намесници књажеског достојанства, кад се “
i of
потреба покаже у смислу устава;
3., да решава мењање устава;
4., да решава питања веће важности, о смањивању или раз “T

мени кога дела државне области; и |-

5., кад Књаз нађе за потребно, да саслуша велику народну

скупштину о каквом питању, од ванредне важности н“ земљу.

IV.
ДРЖАВНИ САВЕТ.
Члан 90.
Установљава се државни савет, коме је задатак:
1., да даје влади своје мишљење о предметима, које би му она
предложила;
2., да на позив владе израђује и испитује законс“ “ админи

стративне пројекте;
3., да расматра и решава жалбе против министаре“ решења
у спорним административним питањима;
4., да решава сукобе између административних Власти;
5., да одобрава почасне издатке из општег креди“ у буџетом
одређеног на ванредне потребе, као и почасно употребљавање кре
дита, одређеног на грађевине, у колико би издатак. У поједином слу
чају био већи од суме, са којом министар може сам п9 закону ра
сполагати;
6., да одобрава изузетно ступање у сажитељство србско,
7., да одобрава задуживање државе, као и ванред“ кредите,
у случајима, предвиђеним чл. 66. устава;
 577

8., да решава о прирезима за потребе округа, срезова и оп

штина, ако прирези прелазе суму, коју сама управна власт по за
кону одобрава, а исто тако и о задуживању округа, срезова и општина;
9., да одобрава продају и у опште отуђивање непокретних до
бара окружних, срезких и општинских;
10., да решава о расходовању оних сума, за које би се показало
да се не мају одкуд наплатити;
11., да одобрава у ванредним потребама зајмове из државне
касе, шли изузетне зајмове од управе Фондова;
Књаз поставља једног од њих за предендника а
12., да одобрава поравњања, која би се по државне интересе
као пробитачна показала;
13., да може од главне контроле захтевати потребне извештаје,
и објашњења о државним рачунима; и
14., да решава имали по закону места заузимању приватних,
непокретних добара, за опште народну потребу.
Члан 91.
Чланове државног савета поставља Књаз. Они улазе у ред оста
лих чиновника. Број њихов не може бити мањи од једанаест, ни
већији од петнаест. Из њихове средине Књаз поставља председника и
подпредседника, који врше ову дужност, докле Књаз не нађе за
сходно, да их другима замени.
Члан 92.
Члан државног савета не може бити, који није навршио три
десет и пет година живота, и десет година државне службе, и који
нема непокретног имања у Србији.
Пословни ред државног савета определиће се особеним законом.

V.
0 ДРЖАВНОМ ИМАЊУ, О КЊАЖЕВОМ ИМАЊУ И КЊАЖЕВОЈ
- ЦИВИЛ-ЛИСТИ
Члан 93.
Државно имање састављају сва она непокретна и покретна до
бра, и сва имовна права, која држава, као своја прибавља и притeжава.
Законом ће се определити, како ће се то имање моћи отуђи
вати, али оно и његов приход заложити или другим теретима об
теретити.
Члан 94.
Државним имањем управља министар финансије.
il v a n a a 37
f) 78

Члан 95.
Од државног имања различно је књажево приватно имање, кº i ti
јим књаз може слободно располагати за живота и на случај смрти
по прописима грађанског законика.
Члан 96. ity
При ступању на престо, Књазу се опредељује из државне ка“.
годишње једна сума новаца, скупштином, на све време ње“ владе,
ну
као цивил-листа, која му се месечно исплаћује.
Али трошкови на одржање оних државних добара, која се *{*}
Књазу на безплатно слободно уживање уступају, имају се исплаћи
вати из његове цивил-Листе.
Члан 97.
Цивил-листа један пут одређена, не може се пови“ без при ју
станка скупштине, а без пристанка Кназа не може се умалити.
Члан 98.
По смрти Књаза важи њему одређена цивил-листа, “ за пре
*
столонаследника, до састанка прве народне скупштине.
VI.

о држАВНОЈ СЛУЖ И. “
Члан 99.
На врху државне службе налази се министарски савет, КОЈИ

стоји непосредно под Књазом.

Министарски савет састављају министри, за поједине стру“
управе наименовани, између којих књаз, по свом нахођењу, постава“
једног за председника министарског савета.
Министре поставља и одпушта Књаз.
Члан 100. -

Министри су одговорни Књазу и народној скупштин“ “ своја

званична Дела. -

И зато сваки акт у државним делима, који Књаз подпису)“.

мора бити против-подшисан од дотичног министра
Члан 101.
Министар може бити обтужен, кад учини издајство према 0“
частву или владаоцу, кад повреди устав, кад прим“ “ И кад

оштети државу из користољубља.

Члан 102.
Министра може обтужити народна скупштина. Пред“.“ то,
који се чини написмено, мора садржавати тачке обту“, и бити

подсисан најмање од двадесет посланика.

 579

Члан 103.

|5:3 Да се у скупштини изрекне, да има места обтужењу, изиску

је се две трећине гласова.
jir Члан 104.
Обтуженом министру суди државни суд, кога се састав опре
дељује законом.
fiti.
Осуђеног министра не може Књаз помиловати без пристанка
народне скупштине.
Ближа наређења о одговорности министарској, определиће се
ју“ ЗаКОНОМ.
ди Члан 105.
Сваки чиновник одговара за своја званична дела.
Но судија не може се дати суду, док не одобри, касациони
суд, а кад овај одобри, онда суде редовни судови.
Члан 106.
Државни чиновници полажу Књазу заклетву, да ће му бити
верни и послушни, а и да ће се устава савесно придржавати.
Војска не полаже заклетву на устав.
Члан 107,
Чиновник, који због старости или друге телесне, или душевне сла
бости, не може да врши дужности свога звања, има право на пензију.
У осталом права и дужности чиновника државних, опредељује
се особеним законом. -ф-

VII.
118
О СУДОВИМА.
Члан 108.
За изрицање правде постоји више степена судова.
Члан 109.

;:
Правда се изриче у име Књаза. При изрицању правде судови
су независни, и не стоје ни под каквом влашћу осим закона.
Члан 110.
Никаква државна власт, ни законодавна ни управна, не може
вршити судске послове, нити опет судови могу вршити законодавну
или управну власт. -

Судови не могу управне чиновнике, за њихова званична дела,

Узимати на одговор и судити им, док надлежна власт не одобри.
Члан 111.
Нико се не може узети на одговор од другога суда, нити му
“ судити други суд, осим онога који му је законом, као надле
*ан, опредељен.
379
580

Члан 112.
Не могу бити у исто време судије у једном суду сродници
по крви у правој усходећој или нисходећој линији и до ког било сте
пена, нити у побочној линији до четвртог, а по тасбини до другог
стешена закључно.
Члан 113.
Не може бити судија првостепеног суда, који није навршио
двадесет и пет година, а виших судова, који није навршио триде
сет година живота.
| Члан 114.
При изрицању правде у судовима, морају бити најмање три судије.
Но законом се може о пределити, да предмете мање важности,
кривичне и грађанске, суди један судија
Члан 115.
Претрес у судовима бива јавно, осим где закон, због јавног
поредка и морала, другчије наређује; но судије се саветују и да
ју глас тајно, а пресуда се исказује гласно и јавно.
У пресуди морају се изложити основи суђења и шараграфи “
кона, по којима је пресуђено.
Члан 116.
У свима злочинствима и преступима, оптужени има право да
узме браниоца пред судом, а у случајима, које закон опредељује,
мора му суд браниоца по званичној дужности поставити.
Члан 117.
За разбојништва, опасне крађе и паљевине, завешће се по“
шено поротни судови, што ће се законом уредити.
Члан 118.
У кривичним делима књаз има право помиловања, и може 9*
суђену казну кривцу да преобрати у казну другог блажијег рода, “
да му је смањи, или сасвим опрости.
VIII.
О ЦРКВАМА, ШколАМА, И БЛАГОДЕТНИМ ЗАВОДИМА.
Члан 119.
Слободно јавно извршивање верозаконих обреда, имају вероисповеди,
које су у Србији признате, или које особеним законом буду пр“
Члан 120.
Књаз је заштитник свију вероисповеди, у држави признатих.
Духовна надлежатељства свију вероисповеди, стоје под над 30
ром Министра црквених послова.
 581

А управа унутрашњих вероисповедних послова, остаје по до

тичнпм вероисповедним канонима, за православну цркву архијереј
ском сабору, а за друге вероисповеди надлежним духовним властима.
Члан 121.
Прешиска духовне власти православне цркве са властима или
саборима изван земље, водиће се са одобрењем министра црквених
послова. А преписка свештеника других вероисповеди, са властима
и саборима изван земље, мора се подносити на увиђење и одобрење
министру црквених послова.
Никакав акт, кои би дошао од духовних власти, или цркве
них сабора изван земље, не може духовна власт у земљи обнаро
довати, докле га не одобри министар црквених послова.
Члан 122.
Против злоупотреба духовних власти, буди које од признатих
веронсповеди, подноси се жалба министру црквених послова.
Члан 123.
Свештена лица, у смотрењу својих грађанских одношаја и дела, и у
смотрењу свог имања, шодчињена су општим земаљским законима.
Члан 124.
Све школе, и други заводи за образовање, стоје под надзором
Државне власти.
Члан 125.
Приватни заводи за добротворне цели, не могу се као држав
но имање сматрати, нити на што друго употребити, осим на оно,
што је опредељено при установи завода.
Само у случају, кад није више могућно, да се првобитно опре
дељена цел завода постигне, може се употребити имање истога,
на друге подобне цели, по пристанку оних, који би имали право
надзора и управе.

IX
О ОПШТИНАМА И ПРАВНИМ ЛИЦАМА.
Члан 126.
Никаква нова ошштина, и у опште никакво правно лице, не мо
же постати без одобрења државне власти. Исто тако не може каква
постојећа општина, без одобрења државне власти, свој обим про
менити, било примање у себе других општина, било делећи се са
Ма у више општина. -

Члан 127.
Општине су самосталне у својој управи, сходно прописима закона,
582

Члан 128.
Сваки грађанин и свако непокретно добро, мора у јавним од
ношајима припадати којој општини, и сваки члан општине, и свако
непокретно добро, мора сносити ошштинске терете.
Члан 129.
Општине, и у опште правна лица, могу, као и поједина лица,
ИМ8ТИ СВОГ И Мања.
Члан 130.
Општинске власти дужне су, поред општинских послова, да
врше у својој општини и државне послове, које им закони опредељују.

Х
ОПШТА ОПРЕДЕЛЕЊА,
Члан 131.
Предлог о потреби, да се какве измене или допуне у уставу
учине, или да се који прошис истога протумачи, може учинити как9
Књаз скупштини тако и ова Књазу.
За закључење овог рода у скупштини, изискује се да су две трећи“
од присуствујућих чланова за предлог глас дали, као и да две, једно“
другим сљедеће редовне скупштине, о томе учине сагласно закључење.
Пошто је овако поступљено, онда ће се сазвати велика народ
на скупштина, да коначно реши, хоће ли се и како предложене ***
мене или допуне у уставу учинити, или који пропис истога пр0"У
мачити Ово закључење велике народне скупштине, важи ће “
га књаз потврди.
ЗАКЉУЧЕЊЕ.

Члан 132.
Овај устав ступа у живот, кад га подшишу намесници кња“
ског достајанства. Њиме се замењују: закон о наследству кња“
ског србског престола од 20. Октобра 1859. године, као и дому“
овог
саветазакона од 17.
од 1861. године , итаукида
Авгус 1861. године
ју се ; — устројење ељењ“
у опште “
сва опред држаМа
кога рода, која би била противна прописима овог устава. м

Остају у важности: закон од 30. Октобра 1856. године В.)2

1660., и закон од 4. Новембра 1861. године ВЛД 2244

ПРЕЛАЗНО НАРЕЂЕЊЕ.

Прва редовна скупштинаЧлан 133.

по овом уставу сазваће се У течају
-

идуће 1870. године, а избори посланика народних за ту скуп“

 583

учиниће се по досадањем изборном реду, у колико он није укинут

rily “ прописима овог устава.
i f{} Влада кња еска овлашћује се, да међутим, у договору са др
жавним саветом, изда буџет прихода и расхода државних, и у оп
ште одобрава потребне кредите за 1870. рачунску годину.
jä 12
Шредседник скупштине,

(М. П.) Ж. Карабиберовић.

Подпредседник,
ји, у Секретари : Т. П. Туцаковић.
::: Коста Грудић.
Јов. Бошковић. (Долазе подписи скупштинара.)

Препоручујемо свима нашим министрима, да овај устав обнаро

дују и о извршењу се његовом старају, властима пак заповедамо,
i ti да по њему поступају, а свима и свакоме, да му се покоравају.
ili i На Петров-дан (29. Јунија) у Крагујевцу 1869. год.

(М. П) М. П. Блазнава, с. p.
Јов. Ристић. c. p.
је јован Гавриловић с. p.
18 Видио и ставио државни печат, чувар држ.
*}: печата, министар правде

:: :: - ђ. Д. Ценић. c. p.
Председник Министарског савета.
министар правде.
if it
ђ. Д. Ценић с. p.
Министар унутрашњих дела.
Рад. Милојковић с. p.
Министар финансије,
Панта Јовановић с. p.
Министар војни,
Ј. Бели-Марковић с. p.
Министар просвете и цркв. дела.
Д. Матић с. p.
Заступник министра грађевине
министар војни,
Ј. Бели-Марковић с. p.
Заступник министра иностраних дела,
министар просвете и цркв. дела.

Д. Матић с. p.
шту - . . . . . . ни и о а и ст к • А и о н и ћ и у Био " " А 4 v.
Бри

Нин

“J, i

нпр.

а на
 у 24" б
* .

Број 20. У БЕогРАду 20. Јули 1869.

3 4 f -

Година 1.

Налази три пут у ме- За све српске крајеве

сецу, из 2 табака сва- стаје на годину 72 гр.
-- - или 8 фор. на по го
ки пут. Уредништво је
дине 36 гр. изв 4 фор.,
на варош капија у кући - ни три мес. 18 гр. или
Петра Анастасијевића 2. Фор., поједнин број
златорезци. стаје 2 г. ч.
ЛИСТ ЗА СВЕ ТРАНЕ ПРАВНИХ НАУКА.

Издалу и уркћују Д. НОВАКОВИЋ, С. АНТИЋ, У. КНЕЖЕВИЋ.

*

СА ДРЖАЈ: Задруге у Словена. — О казнима. — Облигација и исплата њема. — Франкова »илосовија.

У пис ни Ц и ма.
Ко се није јавио нека се јавља Од уписаних
КО добије листа посла ће му се доцније ; јер
НС

због разласка многих није могуће шиљати уредно.

Скупљаче молимо да нам пошљу имена својих
уписника одма чим одпочне суд да ради.
(2—4) Уредништво „ПРАВДЕ.“

0 3АДРУГАМА У СЛОВЕНА.
(Продужење.)

Пошто је поникао савез верве, он је могао обухватити суседе,

дионике једнога села, заједно са блиском у опште браћом. Сви чла
нови верве, ползујући се правима вервне браће, докле живе у за
једници, састављају автономички савез породичке општине. О глави
верве нема никаквих нарочитих спомена. Само из чланка о позиву
на суд може се закључити, да су вервом пољичке општине управ
љали старешине.") С тога што су живили у заједници, сачланови
верве обвезани су да заједнички плаћају новчану казну, интереси
били су им заједнички, на том савезу њиховом стајала је одговорност
за чланове његове. Солидарност верве исказана је очито у чланку
31. пољичкога устава:
„И да братиа али ини дионици докле се годирљ нераздиле, тада
им све заедно: и добро, и зло, и корист, и шета, и дузи, кому су
") На пример по чл. 137 позив, који је упућен на цео дом или кућу, пре
давао се господару дома.
 586

дужни и тко е нимљ дужанњ, то им е заедно опћено докле се ра

здиле, а када се раздиле тада е свакому свои дио.“
Солидарност верве уводила је правну једнакост свију чланова
вервне дружине. Племенштина је шрипадала целој верви; вервно га
здинство, са свима приходима и губитцима, води се заједнички,
целом дружином. По чл. 78. и 79. племенштина се не може ни пр0
давати ни залагати у „тми,“ тајно, мимо ближњих, продаја се мора
свршити „свитло, билодано,“ с претходном објавом ближњима на три
састанка (збора) или пред кнезом. Право откупа, које је остављено
овде члановима верве, још је јасније исказано у уставу Крка, где
се говори о јms proximitatis et vicinitatis.
Кад је верва постала по уговору суседа и блиских, онда се она
могла таким истим начином и раскинути изласком вервне браће из
заједничког господарења племенштином. Пошто се верва разделила
надособене дионике,“ онда се тиме прекидао и правни значај ње
нога савеза. Пољички штатут оставља на вољу члановима верве да
се разделе. Он допушта деобу ближе и удаљеније браће „синови од
оци, или ини ближики, ким се подоба раздилити“ (чл. 29). По

кретно имање (гнбуће) дели се по добровољним условима браћ“

даровнина и оно што је ко сам добио остаје њему. Племеншта“
дели се „на главе“ домаћина, главне чланове верве (чл. 29. и 30).
При томе пољички штатут задржава давнашње правило на следстве
нога права словенског: старо огњиште оставља се млађему члану
верве (и има бити млаему старо огнице чл. 30) правило, које је од реч“
до речи налик на правило у руској правди: „а дворо без дtла оте“
венкљ меншему свинови.“ На староме огњишту, место раздељене вер“
заводила се нова породица или верва млађега брата старе верве.
То је, што нам показује пољички штатуто суштини и устројству
верве. На жалост устав нам мало што каже о судском значају верве,
а та је страна њена поглавито развијена у руској правди. Но ипа“
општи строј шољичке верве не даје ни најмање сумње о томе, да је
то једна иста установа, о којој и руска правда говори. О томе “
још боље можемо убедити кад упоредимо верву са задругом. која је
свестрано развијена у другим споменицима југо-западних Словена.
По својим унутарњим одношајима и устројству задруга је потпуно
слична са пољичком вервом; а то су обоје установе истоветне “
вервом означеној у руској правди. Све је то једна и иста установ“
старо - словенскога права, која је у старо доба била позната свима
Словенама само под различним називима и Формама. Основне црте
устројства словенске породичке општине вазда и свуда су биле једне
 587

исте. Ми ћемо најглавније од отих црта изнети овде у колико је

могућно краће: но пре тога имамо као значајно из администрације
пољичке да наведемо то, да је Пољица била по штатуту раздељена,
на дванаест општина или срезова „катуна „(саnton, vicus, districtus).“
Земаљски поглавар звао се „кнез“ од пре још „велики кнез.“ Њега
су бирали „катуни“ на једну годину дана. Он је три пут у години
морао обићи земљу и тамо суд држати са судијама. *)
II.

Старо право југо-западних Словена разликује строго породицу

у ужем смислу од шпрега породичког савеза — задруге или заје
днице . . Породица, т. ј. свеза оца, мајке и деце улази у појам ино
коштине, и она живи на особеном домоводству; нема никаква осо
бита политичкога значаја; спада међу просте установе грађанскога
права.“) Са свим други карактер има савез, који обухвата не само
природне чланове породице, но и друге са стране, који са првима
припадају једној породичкој општини. Постанак сродство, овде стоји
на другом месту а не на првом и не сачињава суштаствени услов савеза.
Задруга, заједница, то су најпознати називи породичке општине,
}
који су се и дојако задржали у јужних Словена.“) Задругу можемо
видети у дружини, коју спомињу неки извори;“) а како нам се
чини задруга и дружина у прво време имали су једнак значај. Руски
летописи називају дружином сваки савез на пример занатлијски еснаф,
који се и по летописима ХIX. столећа дружином називље.“) Из Руске
правде видимо, да се дружином називао такође савез лица, која при
падају верви; а то исто показује нам и пољички штатут и старе
српске повеље. Руски писаоци држе, да се породичка дружина у
старо време и у Срба називала вервом, што се, веле, види из речи
„врњвникњ“ сродник, која се досле задржала у српскоме језику.
") Види Шафарик, штатут пољички у „Časopis y českeho museum,“ 1854, св. II.
*) Види Ткалца — Staatsrecht, стр. 60; Ирјечка Slov. pr. I. стр. 66; Мили
ћевића о задругама у Рус. Бес. ХI, смficБ, стр. 114.
*) У најстаријим споменицима налазимо највише заједницу. В. на пр. Ду
шанов законик (по Шавариковом издању) чл. 56. и 59. и др. А новији
прописи, на пр. грађански законик наш, веле „задруга.“ --

") Дружина у смислу задруге често се спомиње у старим српским дипло

мама, на пример у дипломи 1253. о уговору Дубровника с бугарским ца
рем Азеном: „и аше клкочит св. мрљтњ некому члoвЋку . . . . или свезикомњ
или безв езика и да будетљ безњ дружине, да весе добиткљ онога мњpљца
чинимо написати...“ в. Мiklosich Monumenta Serbiса, стр. 37.
“) Занатлијске дружине састојале су се из старешине и другова, дружине
в. Лешков – Руски народ и држава стр. 367.
98+
 588

Душанов законик спомиње род, којим, ван сваке сумње, за- |

другу означава.“) Речи у законику „браћа“ и „род“ потпуно се слажу
са речима „браћа ближа и вервна, вервна дружина“ у Пољицама. По јт
винодолском закону задруга у опште улази у појам близких, који
су познати и по старим руским споменицима нарочно у уговорима
Руса са Грцима. По другим словенским споменицима под задругом
разумеју се просто браћа , укућани; 3) по чешким споменицима
pratelj spolećnici. Ти spolećnici Киве на једном „хлебу“ у задрузи
неодељени син зовеce „otców spolećnik. *) Садашња задруга у во
јеној граници називље се соmmuniо. Задруга живи у једном долу,
кући, lizе, на једном огњишту, а лебу.“) У дому се смештају неко
лике, не свагда сродничке породице, ту састављају једну општина
тесно свезану заједничким живљењем на једноме месту. Тесна свезу
словенске задруге исказивала се у спољашњем виду старо словенских
насеља, која су се поређивала у наокруг, дом дому с једним вра
тима окренут. Тако су изгледале задруге не само у јужних него и }
балтијских Словена.
Породичка општина састоји се из главе и поједииих чланова *

задругара укућана, слолечника, браће и ост. За главу сматраше се

отац или већим делом изабрани представник општине господар,
владика, староста, у опште старешина.“) Избор и збацивање ста
решине зависи од општине. Он је само њезин преставник без ика
кве особене власти, као што је на прилику имају патријархалне
главе у роду. Ма од какве важности случај какав да се појава,
свагда се тражило саделовање и сагласије општине — породичкога
савета (radda pratelska у чешким споменицима.) Као што се види
из описа суда Љубушинога, задруга шаље владику на општи сабор.
Тако исто у Срба, Хрвата и других јужних Словена на општим са
борима (састанцима, већима, скупштинама, саветима) учествују у
броју већника „кнез с братном,“ то јест местни началници са прес
тавницима задруга из појединога округа. Између задругара и њихова
crapeишине нема никаке разлике: сви су имали једнака права и сви
“) Чл. 48. „За невђроу и за вњсако свгрешћнiе братњ за брата, и отњцњ за
сина, и родњ за родњ, кои соу отдњлни отв онога дома...“ Чл. 60. „И кто
зло оучини братњ, или свинв. или родљ, кои соу оу едному домоу...“
*) Миклошић и Пуцић.
*) Палацки: Archiw Cesky.
*) Кукуљевића Аrkiv, за рад, jugosl.; Душанов законик чл. 59.; Палацкога
Archiv; Пуцића спомен.
*) О владикама говори позната чешка прича о суду Љубушином; господар
се спомиње у Душанову законику (чл. 9.) староста у чешком закону Ва
длава 1395. г. старешина је општи назив главе задругине.
 \ 589

be, i су били пуноправни чланови једне општине. Ту је управо главна

trix} црта, по којој се са свим разликује словенска задруга од породице
avili римске и ђерманске, код којих и то код римске постоји „patria po
', тј, testas“ а код ђерманске „mundium.“ У основи словенске задруге
врju им мо начело асоцијације (удружења,) које се појављује у имаов
други ним односима и установи заједничкога плаћања новчане казни, која
нидина имаше свезу са породичком општином. Одношаји у имаовини истичу
дру; из начела равно-правности свију чланова задруге. Баштина (племен
у у штина, дедовина) својина је не само главе општине него заједно
долу. свију њезиних чланова. Глава само управља општим делима, над
EEE“ гледа имање задруге; а у имању су јој права једнака са правима >
ШТЕНi других чланова.
city Породичка имаовина задруге, као што то јасно казује опис суда
ЕСЕТИ
Љубушиног, могла је остати у неразделном господарству или ући
# у раван раздео међу члановима задруге. Задружно имање може се
&{} } отуђити само са одобрењем целога савеза. По уставу Крка 1388. г.
на имање, које се отуђује, распростире се јtus proximitatis или vi
18034 cinitatis. Види се из старих хрватских повеља, да се продаја пле
Пft: менштине такође допуштала само са одобрењем блиских; а и при
ljaj, сачињавању завештања њихово се одобрење тражил.о.") Опште гос
(fi подарење породичким имањем није, у осталоме, искључавало засебно
не“ имање чланова задруге, премда се, кад задруга потпуно влада, свака
ili: тековина чланова сматрала за општи добитак савеза. Докле се год
332. задруга неби разделила, све дотле она је задржавала значај прав
5)(i нога лица, које је у одређеним случаима потпадало под одговорност
liji као и свако друго поједино лице. То се начело у потпуној својој
ј снази показује у свима старим споменицима. Тако, у Душановоме
законику налазимо ову наредбу: „За невђроу и за вњсако сљгрћше
нis братњ за брата, и отац, за сина, и родв за родњ, кто соу отдњл
ни отв однога дома, кои јестњ несљгрћшио, та да неплати ниша, раз
вћ она, кои е свгрћшио, того домљ да плати“ (чл. 48.) По једноме
другом чланку (60), одговорност поглавито спада на господара дома.“)

“) Кукуљевића archiv I. стр. 203. Иван Раић, желећи продати своју племен
штину, јавља о томе судијама. Суђаје одговарају: poimi našega rotnoga pri
stava i nudi vsich svieh svoich bliznih i dalnih i svih pristoi. Продаја је дозво
љена тек после њихова одобрења. Стр. 206. „Оvo e nas zakon, da gre s to
bom rotni pristav, i da zdrihi ki prodaes, nudi pred nim bliznih... prosi nih da ti
dopuste uciniti ta dar pred nasim pristavom.“
*) И кто зло учини братњ, или син, или родњ, кои соу оу едномоу домоу,
вљсе да плати господар домоу, или да подаст, кои е зло оучинио.
 590

Та иста правила налазимо и у другим српским споменицима.") По W. B.

винодолскоме закону, ако се убилац сакрије, то осуду плаћају ње “It

гови блиски сродници; а када се кривац зна онда се крвнина рас tВ“,
(lāli
простире само нањ, а не дотиче се његових блиских (чл. 29. и 31.)
Томе подобна наређења налазимо у Чека и других Словена. Задруга **:
*{A
се појављује пред судом у својству тужиоца и одговарајућег лица.
!) у
По старо - чешкоме праву, кад буде много тужилаца s jednoho chle
lА).
ba,“ то се они сматрају „jakoby jeden powod.“ Код Срба у време
Душанова законика излазио је на суд један члан задруге као прес ЈЕ
тавник целога савеза (чл. 56.) Задруга овде има значај правнога лица. l:0

Из винодолскога закона видимо, да ближњи докле „не раздилени есу

меко собом,“ не могу сведочити један против другога.“) tj.
(Продужиће се.)

0 К. А 3 Н И М А. *)
ОД
КАРЛА ХАЈНРИХА IIIEБЛА

доктора Философ, и медиц.; проф. на војеној академији у Вонвиху и т. д.

превео

ђ O P I, Е Ж. Ђ. O P I, ЕВ И h.
Из дружине „Збор“ у Берлину.

I.

() казнима уопште.
„Ваљан законодавац више ће бриге обратити на то да
спречи него ли да казни кривице; а нето тако више ће
се старати да облагороди нарави но да оиредели казан.“
Afонтескије

Фанатизам и сурова сила борили су се некада око господар

ства. Под њиховим упливом постао је казнени законик“) цара Карла
*) Обреновића спом., стр. 32. „а коли крвљ учини дЂтикљ, да га пода гос
подарљ, а коли га не пода, да доплати господарљ вражду.“
*) То им се допуштало кад „стое всак по себи.“ Вин. Зак. чл. 67.
*) Закон цара Карла У. познат је под именом „Каролина“ Каролина“ обна
родована је на дарском већу у Регенсбургу 1532. год. дакле на 138 год.
после Душановог закон тка Душанов законик проглашен је На ВеДИКА ШКОМ
збору 21. Маја 1549. год. на Спасов-дан.
*) Овде у Берлину изишло је од горњег писца дело под називом: „о смрт
ној казни и казни затвора са осовитим погледом на Инглеску.“ Преводећи
 591

на." | V. Вешала, колац и мач, мучење, ланци и батине, ') беху његова
ћају и средства, стра и ужас а не пробуђивање благородни својства чове
Iана ја кови, беше његова цељ Његово дејство било је сасма велико над
9. i 3. плашљивцима и немоћницима, а незнатно над упорнима, суровима
Зају. и неустрашивим људима. Но мало по мало наступаху блажија вре
ег лица мена. Престајаху ужасни вештички процеси, мучење се укину бар
ho di по имену и његовом ужасном виду , а задовољи се са точком, ве
у је: шалама, синџирима и затвором. Доцније изчезну и точак. У неким
10 T. државама замену се точак са мачем. У новије време, колебаше се
ГАЛИЦА де овамо, де онамо, да ли неће требовати да се мач замени са гилотином,
јени у и у неким државама извојева се ова велика победа просвете. Где
које државе у својише тајна по гублења, као крајњу цељ свију реформи
Но у главном остало је све онако, као год што је било за вре
мена Карла V. Основа остала је иста. Њена је цел била, телесно
дејство. Није се помишљало на наравствену — моралну природу
човекову. Зло за зло, зуб за зуб, крв за крв, остаде и даље правни
основ. Није се помишљало на будућност кривчеву, нит се је корис
товало искуством, да кривац када је остављао затвор, у коме је из
државао казн , не само да се није поправио, него је се напротив
још већма покварио, — и да је ужасно почео да се намножава број
криваца. Није се увиђало да је нечовечна основа казнителног законо
давства. Срамило се и помишљати на развијање и изображење до
брих подлога човекових, као обрану противу рђави нагона. Човеч
ност била је непозната реч у изразима законодавчевим.
Доста је времена прошло док је одјекнуо глас за одбацивање
тајнога а увођење јавнога суђења. По овоме се познаше савезници
* и8 човештва. Радије се хоће да повери суђење поротницима.
ни!“
nja? Но при свему томе, још је свемогућ основ „Каролине,“ —
на име стра! Затвара се и суди се да би се улио стра? Низко осе
ћање страх јошт је једнако као и пређе, полуга нашег правосудства.
13).
ju ово дело имао сам у виду Србију и њене петребе па с тога и изоставио
сам онај одељак (IV.) у ком писац збори посебице „о смртној казни,“ не
што ми се исти није допао, но једино с тога, што држим, да према на
шим садашњем, како политичком тако и друштвеном стању, не може би
ти пре говора о укинућу смртне казни, и то све дотле, док се код нас
не предузму и не остваре основне реформе у крив. законодавству и крив.
Заводима.
") „Каролина“ опредељује ужасне казни за особите кривце, тако у чл. 192
говори се о смрти по средством ватре, мач“, черечења, размрскавања де
лова тела точком, вешалама, утоплењу, закопавању живога, натицању на
точак, даље одсецању руку, прстију, упију, језика и разне обечешћа
вајуће казни — Бернер у своме делу „немачко крив. прав“ на стр. 64.
Вели : nДа се у Овом варварству огледа дух ондашњег времена.“
592

Но мало по мало, уверење крчи себи пута, да данашња сис

тема казнења потребује поправке из основа. Једини ка овоме воде
ћи пут онај је , који нам природа показује. Сигурност друштва не
зактева по нужности, да се кривци требају строго да казне, милост
која код свију друштвени радњи треба да ступи као посредница,
ставља на страни права друштвеног да казни, дужност да поправи.
Кривац је вазда човек а никако ствар, које се требамо увек да
отаросимо, чим нам постане шкодљива, подобно камену који нас
луши и који бацимо у бездну, да нам више никада неби могао шко
дити. Човек је умно створење, способно да појми добро и зло, да
шокаје дела која је учинио, и да се једног дана измири са друш
твеним поредком. Пред духом нашега века пало је варварско не
човечанско начело старога века, да је наша природа на зло склона,
да је иста још с почетка покварена и разорена. Подлоге и склоно
сти људски створења по себи су добре, и једино наше друштвено
уређење да је истима погрешан правац.
Начела као што су ова, постала су у сљед догађаја који кра
се крај ХVШ. и почетак XIX. века. Многи благородних осећаја
људи, подигли су своје гласове противу сувишне строгости или бо
ље рећи суровости кривични законика. Они су с правом изрекли,
да не благе казни, но не казнимост производи рђаве посљедице. У
Француској пре свију подиго је свој глас за благост казни Монтес
кије и Волтер. Овима сљедоваху Бекарија и Филaнђери у Италији.
У младој северо-американској држави заступали су ова начела Фран
клин и Квинчи Адам. У Инглиској у истом смислу радили су Бен
там, Ромили, Бругхам и многи други. У Немачкој, између многи
други, стајао је пола столећа на челу човекољубиви правни рефор
матора седи, поштовања достојни Митермајер. ) Сви ови људи, који
су се пређе појединце морали да боре противу варварски предрасу
да, ослањајући се једино на своје оштроумље, саставили су мало по
мало чету изврстни бораца, који у скупу представљају почастну
легију у правом смислу речи.
Наше досадање друштво тежи да се врати на стазу, којом су
пошле прве хришћанске општине, код који је постојала казн у очи
шћењу, које су кривцу дозвољавале, да се покајањем и накнадом
уздигне на онај степен који је заслужио да изгуби. Казнити, то је
праведно, а поправити то је милостиво. Право не треба никада да
“) Аутор је посветио ово дело успомени Карла Јозефа Антона Митермајера
човекољубивог законодавца и правозналца.
 593

3 ºff.
покрије онога са вечитим срамом, који је једном згрешио, а милост
| 301“
општа треба да учини кривца способним за друштво и да га сачува
183 ft
од непрестано трајућег срама, да га сачува од поврата. Кад једном
(ИЈИ“
престане да је застрашење најважнија цаљ казни, него да се кривац
кајањем, поучењем, изображењем и васпитањем опет учини пошто
Јрiji. вања достојним човеком, тиме ће се умалити и број криваца. Пи
ВЕ ЈЕ тање: Како и у колико да се сједине начела : травичност, ми
I Fi. лост и поправљање, јест једно од најважнијих друштвених лита
ћа. НfatИЛеад времена.

Није цељ овога дела да се упустимо у решење овога питања.

IJI. За ово се изискују боље силе.") Наша је цељ поглавито, да разјас
нимо цели сходност и дејство казни затвора, и да покажемо, да је
IJE, нуждно да се поправи казнителна система. Што се тиче згодније
IJE). замене за ове казни, за то потребује подробније изучавање овог пи
888) тања, да би се дошло до задовољавајући резултата, па с тога ће мо
се упустити на ове важне тачке само површно на згодним местима.
Приликом говора о казни затвора, обзирали смо се особито на
Инглиску подпуно убеђени, да ће друштвено развиће овог народа
свакога интересовати. —
Но пре но што се упустимо у разлагање горње казни и њеном
дејству на наше садање друштво у опште, а Инглиско посебице, од
ступићемо у неколико од самог задатка и бацићемо брзи поглед
на казни прошлости, да би показали, како је било у местније прав
но осећање људи старога века, и како су била мање варварска она
од нас тако названа варварска времена, како је дужност нашег ве
ка да се поврати, после дугог и жалосног лутања, на стазу којом
је пошло старо друштво, и како је увек свирепијим казнима пра
ћена била политичка и релађиозна тиранија, а напротив увек бла
жијим казнима политичка и релиђиозна слобода.
II.
() казним а прошлост н.
У целој Европи, подједнако код свију народа опажају се три
велике Фазе казнено-правне системе.У прво време непостоји НИRa
“) Аутор није правник него Филозоф и медицинар, а ово ништа не умаљује
важност његова дела, јер аутор недодирује строго правничка, него више
друштвена и политичка питања, и креће се у кругу, који је отворен сва
ком изображеном човеку. Па с тога аутор у приступу нашомиње, како
се у Инглиској не гледи толико из стручно занимање него на стварност
и каке је се у Инглиској негледи толико на стручио замишљање, него
на створност, и како је се у Инглиској водила и књижевна и политичка
агитација противу смртне казни, више од 30 година, и то искључно —
са мало изузетка — од људи, који нису правницн. — —
594
*

ква казн, до приватна освета и одкупљивање новцем. За овим јав

ља се казн у свој својој свирепости. Најзад казн започиње се убла
ЗКава.ТИ,

У старо време не опажа се никакав траг казнено-правне си

стеме, до самовољно удовлетворење. У прво време неприпада дру
штву право да казни, друштво то сматра за чисто приватно дело,
приватну освету. Мало доцније на место освете долази поравнање
— композиција. — Онај над ким је извршено кривично дело, или
који је тим повређен, као и његова родбина, споразумевају се са
кривцем, и кривац одкупом заглађује своју кривицу. Дугим упраж
нењем —- обичајем — овај се начин мало по мало освећује и уз
диже за опште правило или закон.
За ближу карактеристику старога века нека послуже сљедеће
Гизотове речи: „Када се сравне казнителна законодавства новијег
времена са поравнењем, наћи ће се да поравнење као казн има у
себи више моралног карактера но казна најизображенија законо
давства. Законодавства казне необзирући се на то: да ли се кривац
саглашава са вољом закона или не саглашава; законодавства дејствују
принудно. Сасвим је другчије при поравнању. Кривац сам од своје
воље признаје учињену кривицу и нуди накнаду, као сљедство за
своју кривичну радњу. Кривац не мора да призна своју кривицу, но
у овом случају излаже се освети увређенога. А кад призна кривицу
онда нуди накнаду за исту, а увређени примајући накнаду, мири се
са увредитељем и њему се свечано обећава, да се одриче освете, и
да ће да заборави на нашену му увреду.
„Поравнање сљедствено води ка кривичном законодавству. Са
поравнењем престаје лична освета, наиме оно шраво, да сваки сам
себи прибави удовлетворење, да се освети, које опет није ништа
друго, до борба између увређени и увредитеља. Не само исто порав
нање ставља у дужност увређеноме, да се одрече употребити силу на
спрам увредитеља, него у нето време ставља двобој под управу закона,
који да је увредитељу право да се одкупом сачува од освете увре
ђенога.“
„Дуго времена припадало је увређеноме право да бира нли по
равнање, или борбу или освету.“
„Међ првим људима постојале су мале неједнакости; готово
није било никакве власти; истима не управљаху нити други људи,
нити и само друштво; они уживаху подпуну слободу; сваки је упра
во радио оно што год је хтео, но сваки на своју одговорност. Ово
стање није могло дуго да опстане. Мало по мало образова се зајед
 595

ничка власт. На једној страни јавља се аристократија, а на другој

влада, т.ј. двогуби начин угњетавања индивидуалне воље; два сред
ства да се множине људи подчине туђим вољама.“
„Сад се тек остети, да је оно зло, што је се пређе сматрало
да је лек. Аристокрација у гњетава, јавне власти угњетавају; угње
тавање порађа неред, који је много различнији од првог, но који је
много тежи и несноснији. Неговањем друштвеног живота, једи
ним дејством његова трајања, узајмничким дејством многобројни
уплива, развиле су се, обавестиле и усавршиле индивидуе, та једи
на правна бића.“
„Наскоро затим, готово у исто време, када је се покушало да
се утврди неједнакост међ људима, започиње се тежња ка другој
цељи, ка умалењу аристократије и ограничењу владе, то значи: друш
тво тежи ка држави, која је спољно подобна оној у првоме веку,
ка слободном развићу индивидуалне воље и ка оном положењу, у
коме сваки човек моћи ће да ради оно што оће, разуме се на свој
ризик и своју опасност.“
„Што је слобода пропала у почетку друштвеног напредка, то
ме није ништа друго узрок до то, што човек није био у стању да са
њоме напред корача, слободу изнова задобити и све више уживати
и упражњавати, то је цељ друштвеном усавршењу.“
Са неограничним господарством највише власти, расте
упоредно и строгост казнителног права. Са тога су и краљеви
присвајали себи право да изричу правду, као нужни придатак њи
ХОВЕ ВЛа СТИ.

Но насупрот краљеве власти, право приватне освете тежило

.jе да се одржи и даље у породици. У овом је и успело, јер је по
родица још дуго времена сматрала приватну освету за своје неоту
ђимо насљедство, за предање.
Да се укине приватна освета једино је могло да допринесе
одушевлење, којим је био ошојен свет на спрам порокски и свеће
нички ауторитета.
- За време владе т. з. теократског века, казнено право било
је веома ужасно. Оно је носило на себи карактер безконачности као
и божаство, које се њиме свети.
Но за време владе т. з. теројског века, казнено право било
је јошт строжије, особито наспрам робова и плебеја.
У Атини Архон Дракои одредио је смрт за крађу једне јабуке,
и изреко је, да најмања као и највећа кривица заслужује смрт.
596

Но Атинско законодавство, као што је Солон преобразио, при

знаје човечност и заштиту саме заслужне несреће. Оптужени гра
ђанин могао је да сачува свој живот, и због самог убијства, од стро
гости закона. Између истраге и осуђења протицало је много времена,
а за то време било је кривцу дозвољено да бежи, ако се страши
осуде. Ово право дато је кривцу и за само време судског исле
ђења. Закон стари република сматрао је ово својевољно изгнање из
свога отачаства за један вид грађанске смрти, и тиме је се задово
љавао. Било је прилика, када је оптужени за главну кривицу, пред
постављао опасан испадај пресуде своји судија самом изгнању, јер се
изгнањем лишавао свога драгог отачаства, свога права на ужи
вање слободе и грађанства, поглавито свега онога, што саставља
његов морални живот.
И само критско законодавство осигуравало је грађанима сво
јевољно изгнанство, ако би се исти страшили истрага судски.
У Шпарти, да би се кривац ослободио казни, којој би подлегао,
ишао је у изгнање.
У самом Риму били су с почетка под краљевима врло ужасни
закони. Закон XII таблица пун је ужасни определења, од којих до
звољавана су нека изузећа. Тако закон ХП таблица само је онда
осуђивао на одмаштење (око за око, зуб за зуб), ако кривац није мо
гао да намири тужиоца. И после осуђења, могао је се кривац усљед
накнаде штете да сачува од казни; тако исто телесне казни преобра
ћале су се у новчане.
Пошто су протерани Децемвири, сасвим се је други правац узо.
За републиканско време римљана, морамо се чудити благости казни.
Тако закон Порчија забрањивао је да се римски грађанин казни смрћу.
И поред све благоће казни, сваки оптужени имао је право да избегне
осуду. Римљани су сљедовали духу, који је, као што вели Мон
тескије, природан републики. Строгост казни одговара само духу
деспотски влада. Ево узвишени и благородни речи, које је изговорио
славни римски беседник. Цицеро, у односу на самртну казн: „нека
су далеко од нас смртне казни, — њене слуге — њена оруђа! укла
њајмо исту не само што се тиче њеног дејства на наше тело, него
уклањајмо је и испред наши очију, ушију, из наши мисли: јер не
само њено извршивање, него страшење, њено поступање, сама опо
мена на исту, стид је за једног слободног римског грађанина!“
Готово сви закони које је издао Сила управљени су само на
забрану воде и ватре а Цезар причислио је ка овоме узапћење до
бара, и то с тота, што су богаташи у изгнанству добијали своје на
 597

следство, а у сљед овога били су сувише продрзљиви. Забрана воде

и ватре незначи ништа друго, до изгнање у посредној Форми, које
јошт показује поштовање наспрам неповредимости грађана. Нико није
био примораван да иде на известно место, него му је се само забра
њивала вода и ватра, а то значи оне, у отачаству за свакога не
опходно нуждне ствари, а тиме самим био је принуђен да иде у
ИЗГНа НСТВО.

Но ово не само да нас нетреба но и несме да занесе, јер у колико

су биле благе казни у погледу на грађане Рима, у толико су биле
свирепије наспрам робова, који су и овде као и свуда за сва вре
мена, стајали изван човештва. Доцније дошло се на ту мисао, да се
обиђе неповредимост римског грађанина; и ово је се остварило на
сљедећи начин: римски је се грађанин напросто оглашавао за роба
казни, а тиме самим одузимата му је његова неповредимост и при
мењивана нањ робска казн.
Но мало по мало уведоше се у римско царство опета изнова
строге казни, а затим пропаде царство.
Веома је ужасно казнено право средњег века. Ово је трајало
све до ХVIII столећа. Смртна казн није била највећа казн, премда
се је у велико примењивала. Изнађоше се нове смртне казни, које
су скопчане са великим мукама, тако: кривцима је одузимат живот
спаљнвањем, черечењем, набијањем на точак, удавлењем, испреби
јањем, закошавањем живога, везивањем у врећу и т. д. Осуде због
велеиздаје, биле су веома ужасне.
Прошлога столећа, после буне т. з. претеидента у Шотској,
год. 1745. многи добродетелни људи платили су ужасном смрћу, и
то по свој прилици усљед злобног потварања, да су они одати Сту
артима. Ово је се догодило на сљедећи опасни начин. Под поругама,
проклетством и бацањем камена од стране простога народа, они су
у синџирима доведени у зграде, т. н. Кennington Common, и ту су
висили обешени за неко време. Затим, док су јошт били живи, беху
испресецани конопци, а њихова утроба и њихова срца, беху исчупани
и спаљени пред њиовим очима; затим су им одсецали главе, њихово
тело черечили и умакали у сламу, па затим набијали на гвоздене
шиљке моста лондонског и Тетрelthor — a , где су дуго времена
на углед светини стајали изложени. Кривци из сталежа благоро
дничког, у толико су били срећнији, што су имали то преимућство,
да су ји просто погубили.
Но није нуждно да се вратимо у средњи век, да би нашли
законе, који опредељују ове срце парајуће и бол производеће смртне
598

казни. Најновији Сode Napoleon, премда пречишћен од сурови опре

делења казни првог законика, који је јошт 1816. год. одређивао
смртну казн за не мање од 36 кривица, — речени законик јошт да
нас опредељује, да се покушај убиства над владаоцем казни са одсе
цањем десне руке, а тек за овим, да се погуби. Па при свој стро T

гости казни средњег века, злочинства су се јошт већма намножавала

под гвозденом розгом, којом су иста кажњена. Загледајмо у листове
недавно прошлог столећа, истиће ду нам представити ужасну слику.
За цело столеће крв људска текла је потоком, без да је из толики
правосудни и релиђиозни убиства понико и најмањи лек за човештво.
Па да ли је бар било за време овога ужасног столећа мање злочин
ства, но под човечним и благим законима Рима, под републиком, или под
Титусом и Трајаном? Они који заступају строге казни, када пре
гледе ужасне но историјске податке, треба да нам кажу, едали су
под Тиберијом и Калигулом, или под Титусом и Трајаном добро
дјетељи више штовале, нарави блажије, а имање и живот човечији
сигурнији био? да ли су се умалиле крађе у Инглеској, када су по
Лорду Шанселору Фортеску под Хенриком VIII. погубљени 72.000
лопова? Дали је се догађало мање злочинства у прошлом столећу,
када је смртна казн одређивана за не мање од 150 кривица, но у
овом столећу, када се смртна казн одређује за мали број извесни
злочинства, а само за једно примењује? Који је тај који се може
уздржати да се не згрози, када помисли на то, шта је пређе узи
мато за кривице, које су смрћу казнене. По Матеву Халу, за време
трајања седнице једне пороте, коју је он председавао, 13 лица били
су осуђени на смрт само с тога, што су провели више од месец дана
у друштву са Циганима.
Но оставимо све ово на страну, јер све ове свирепе казни,
и сви закони средњевековни ништа нису у сравњењу са оним сви
репостима, које су извршаване противу т. н. вештица? Усљед пакле
ног сујевјерија да има вештица, пало је хиљадама жртава, и ово је
бацило сенку чак и на другу половину прошлога столећа. Но не само
прост и неук свет, него најбољи и најученији људи свију земаља,
беху огрезли у ово сујевјерије. Са данашњег гледишта и висине XIX.
столећа, ово нам се чини чисто непојамно, па с тога у уверењу, да
ће ово многе читаоце интересовати, навешћемо ближе податке о
вештицама и о казнима које су у Инглизској биле опредељене за
Казнење Вештица.
Жалостне периоде т. н. вештички процеса трајало је три века,
од ХV. па до краја ХVIII. столећа. Судови који су били опреде
 599

љени да суде вештицама, Формално су заведени године 1484. као

релиђиозна установа, од Папе Иноцента VIII. Године 1489. јавно
власт издала је једно дело, т. н. вештачки чекић, у коме је пропи
сан начин поступања при оваким процесима. Највећи научњаци беху
гоњени и оптуживани да су вештци, а често и погубљивани. На окол
ности није се много обазирало, и најневиније околности биле су
често довољне, да учине кога подозривим за врачолијство или веш
тичарство; довољна је била несмотрена реч, успех у раду, науци или
изналазку; једна суседу немила мачка, пилеж и т. п. Све ово
често бивало је узрок мученичке смрти. За ове вештичке процесе
има података у Инглизкој до половине ХVI. столећа, када је у Не
мачкој основана Аугсбурска релиђија, када је Алба беснио у Ни
дерланду, када је Папо Павле III. одобрио језуитско друштво, и када
је у Инглизској владала краљица Мара, Филипа ппанског Фанатичка
жена. У библиотеки Ламбетске палате у Лондону, налази се једна
стара књига,“) коју је наново прештампао др. Бајгел. Како ово
дело баца светлост на раније периоде вештички процеса, то ћемо из
истог извести неке ближе податке. —
За појетским приступом долази дуга и поучителна опомена,
која је описата у стиховима, да се треба бојати Бога а гнушавати
ђаволски вештина. За овим долази опис саслушања једне вештице,
која се звала Јелисавета Фреyнцис, пред судијама др. Коле и Мај
стер Фоску. Ова је вештица обтужена да је починила разна зла
дела са својом мачком, коју је звала Сатан. Мачка је говорила ду
боким и дебелим гласом. Вештица је оптужена да је проузроковала
многе смртне болести, и то све на својим суседима, са којима није
живила у љубави. Вештица је све ово радила преко своје мачке,
но за сваку услугу, коју је мачка Сатан учинила вештици, морала
је вештица да допусти, да јој Сатан посиса једну кап крви. Место,
на коме се је вештица убадала, да би дала Сатану кап крви, оста
јало је као крв црвено, и изгледало као да је буна ујела. Ово није
дуго трајало, јер се најзад досади вештици Фреyнцис мачка Сатан,
и поклони је једној старој жени, коју су обично називали мати Ве
тернуза, и то под тим условом, да за сваку услугу коју јој учини
мачка Сатан, да јој даде да посише једну кап крви. Сатан је био
врло умиљат и услужан и радио је све, што год му је рекла мати
“) Назив књиге: „The Examination und Confesion of certain Witches at Chelms
ford in the County of Essex before the queen's majesty's judyes, 26 July 1556.“
Аутор црпи у стиховима са живим бојама ужасно осећање, која про
изводе ти процеси. —
600

Ветерхуза, а ова га опет није штедила, она је се њим светила сво

јим суседима и непријатељима, и то не само што ји је кињила и
мучила, него је јошт учинила да је њихово пиво ускиснавало; на
влачило је смртне болести како на њи саме, тако и на њихове свиње,
гуске, пилиће и т. п. Но што је јошт најчудније било, мачка Сатан
забранила је мајки Ветерхузи да чита „Оче наш“ на инглизском но
само на латинском језику. Мачка Сатан да би био јошт услужнији
и да би се безбедније могао настанити, претвори се у жабу и са
свим спокојно и без бриге настани се у оближњем пристаништу. За
иста одвише стрпљив ђаво! Мати Ветерхузи имала је једну ћерку,
која јошт није била удата, и која се звала Јованка. Млада Јованка
упозна се са Сатаном, замилује га, јер је увидила корист коју јој
може да допринесе услужан Сатан. А Сатан да би се дошао јошт
боље Јованки, оствви облик жабе и узме вид пса, и то не обичног
пса, јер је имао мале рогове и мајмунско лице. Сатан овако пре
рушен радио је све, што год му је заповедила његова млада газда
pица Јованка, крао је и плашио, и то све у корист Јованке.
За овим долази описање испита. На испиту су признали мати
Ветерхуза и њена кћи све, што су починили са мачком Сатаном. Ово
је признање учињено пред судијама Сукотом и Мајстор Герардом,
као и пред крвљичиним тужитељем. Мати Ветерхуза признала је
како је починила разна зла дела са својом мачком Сатаном, и то
по већој части крађе, а причињавала је и мањкавања. Она је сама
испричала, како је мачка Сатан била узела на се вид жабе а затим
црног рогатог пса. Како се њена кћи Јованка одала и телом и душом
Сатану. Једини сведок оптужења била је једна девојчица од 12 го
дина. Она је причала како је се често сусретала са рогатим псом,
и како је исти починио небројене крађе у млеку и путеру. Краљев
ски тужитељ изјавио је, да ће захтевати да се ослободи од казни
мати Ветерхуза, ако преда пса суду, које она природно није могла
да учини. За овим упита краљев. тужилац: „Ветерхузо, јели и кад
је мачка Сатан сисала твоју крв“ — „Никада!“ одговори Ветер
хуза. — „Никада!“ повторн тужилац и додаде: „да је прегледамо.“
За овим скинуше покривало са главе Ветерхузине, и нађоше разне
црвене белеге на глави, лицу а једну и на самом носу. Ово је било
довољно, па с тога продужи краљ. тужилац: „Истину ми кажи, кад
је Сатан последњи пут сисао ти крв?“ — „Тако ми вере, није го
сподине има 14 дана,“ одговори вештица. Ово је било довољно. По
ротници оду да се посаветују. Усљед њихове изреке, мати Ветерхуза
буде на смрт осуђена. Кад јој је пресуда саопштена, она је признала
 601

све што је починила за толико година, и радила је, како јој је Са

|141 тан дозвољавао да се моли Богу само на латинском језику, који она
; ili није разумевала. Она умре кајући се.
}}}}“.
Ко прочита ову књигу, која је написана простим и побожним
ili: стилом, мора држати да је чито басну, а при свему томе, нема
у у више до једно столеће, које нас дели од такови призора!
iji У ХVП. веку изашло је за руком Фанатичком педанту Јамесу
| ti I., да вештичке процесе опета уведе у Инглезској у цветуће стање.
Одма друге године по ступању његовом на владу, на предлог његов
ју усвоји доња кућа један закон, који је опредељавао, да се сви они
казне смрћу: који призивају у помоћ злог духа; који се са истим
ј договарају и закључавају савазе, који узимају у службу ма каквог
ff. злог духа и са истим се користе, који ископавају лешине из гро
|4|| бова и употребљавају ји за вештице или вампире. Јамес није био
|- сујеверан у почетку, и није веровао да има вештица, па с” тога је
Џj карактеристичан један догађај, који га је побудио да у то верује.
Да у ово верује, побудио га је један случај, који се приписује да
га је учинила мачка која се звала Рутеркин. Ова мачка, под упливом
ђавола, побила је децу Форсациска Лорда Рутланда. На то дело
подстрекла је једна баба, коју је увредио благородни господин Бел
воар Кестле. Јамес је с почетка сумњао на Рутеркино, но да би
био начисто, пође сигурнијим путем, апелира на цркву. Кад је његов
предлог дошао пред кућу Лордова, поднесе се т. н. Sebect Comittee,
који се је састојао из дванајест великодостојника цркве.
На овај начин, под краљевим и црквеним упливом прошао је
горњи предлог кроз парламен — парламент, кога је био члан велики
Бако и Коке. — „Под владом Карла II..“, — вели Лорд Кемпбел —
осуђен је један судија, што је јавно са судске столице исказао сумњу,
да неверује да има вештица. Ово с тога, што је тим показао непо
штовање закона и одрицање божаства. Релиђија и право беху се
заклели противу разума.“ Лорд Коке у своме делу (Institute on the
Сriminal Law) уздиже парламент због издати закона противу веш
тица. — Августа 1645 између многи други погубљени беху погубљени
и 18 вештица, и то у Бори св. Едмумада, а више од 120 били су
у томе затвору очекујући погубљење, које су судије морале да од
ложе због приближења једног великог празника т. н. Сavaliers. —
„За две године“, — прича Ховел, који је тврдо веровао да има веш
тица, у своме делу „породичка писма“ — „беху на смрт осуђени близу
300 вештица, и већина од истих и погубљени и то само у Есексу и
Сусексу.“ — „Шотска,“ — прича исти писац — препуна је веш
Правда 89
602

тица, и готово сваки дан воде се на губилиште множина такови, међу

којима имаде и из високи породица.“
Није се много обазирало на суштину и истинитост доказа. И
најбудаластија изношења примата су за доказ: да је ко вештац. „Има“
— прича исти Хевел — „једна чувена историја, како је свећеник
Левис пре 50 година, закључио савез са једним ђанолом, који му
се представио у виду козе. По учињеном и закљученом уговору, тре
бао је ђаво за 41 годину да реченом свећенику набави сво могуће
задовољство. Но ђаво као ђаво, увек лукав, изврне бројеве и про
мени, и тако од 41 учини да буде 14. Ово се и данас може ви
дити, јер на уговору уместо подписа стоји ђаволска канџа. За ово
се дозна после 14 година, свећеник буде спаљен, а сва деца, која
су се родила за то време у његовој парохији, морала су се наново
крстити.“
Рожер Норт прича, како је један оптужио пред поротом своју
рођаку, жену прилично у годинама, да је вештица. Сва доношења
узета су за готов новац и да су довољно јасна. Један сусед заклео
се, како је видио да је једна мачка једног дана ускочила кроз отво
рен прозор у колибу оптужене. Стара жена, која је била душевно
болестла, призна да је то био ђаво, и буде обешена.
Но нису само мачке били једини члановн пакленог кабинета.
Обично се држало, да по закљученом пријатељству са вештицом,
ономе који у исто ступи, порасту брадавице на разним деловима тела.
Узнмало се да су брадавице места помоћу којих ране се млади ђа
волчићи. У једној књизи, која је изашла у Лондону 1645 год (под
насловом: „А true relation e. t. c) прича се између осталога, како
је један свећеник Бреасонски у СуФоику имао једну такову брада
вицу на глави а две испод језика. Овај свети човек у сљед његова
признања био је обешен. „Такове брадавице,“ прича се у истој књизи
— „изгледале су по кадкад као громове стреле.“ Реверенд Ловес имао
је на косту шест ђаволчића, и ови су се за време ранења јављали
у виду мишића, мачића, пужева, змија, стршљенова и зоља.
Горњи писац описује и начин на који су се изналазиле вештице.
Оно лице на које се сумњало да је вештица, свлачено је голо наго
и посађивано на једну високу столицу тако, да ногама никако није
могла да додирне земљу; ако сада у своје време дођу ђаволчићи
да се ране, кривица је била очевидна, недођу ли, то је немир седе
ћега узимат за решавајући доказ противу њега. Овим средствима
служили су се судови уопште и примењивали као закони доказ при
свакој датој прилици. А ово није било одавно! прича се о једном
 603

случају, како су две удовице прилично у годинама, које су биле

сироте, молиле једног сељака, да им поклони неколико херинги. Но
сељак нехтеде им испунити молбу. После неког времена, исти сељак
оптужи те две удовице да су вештице, и да су искале крв његовој
деци. У судском извешћу прича се, како је „велики број костију
и ноката нађен и показан при испиту, које су удовице по свој при
лици испљувале. Сељак је причао како су те две удовице мучиле и
кињиле њега и његову децу више недељи у виду пчеле и мачке.“
Ово је било довољно. Суд осуди обе удовице на смрт и оне буду
погубљене. Ово је се догодило под председништвом Матев Хале! суд
се није разилазио од 7 сати изјутра до 8 сати у вече, и није жалио
труда да све околности испита, како би изреко праведну осуду. Са
зивати су и питати за имена највећи ауторитети о вештицама. Ово
је се догодило под Халеом најмудријим и најблажијим инглиским
судијом. Хале као и сви научeњаци онога времена држали су да
има вештица, и да они праведно врше правосудство над истима. Хале
вели о том: „Ђаво не може сам собом да чини другоме штете и на
сиља, него само посредством други телесни предмета, а особито по
средством људи. Ђаво само може да убије посредством људи, а краде
посредством халдеаца и сабеaца, а тело трује само посредством ве
штица! Но Бог је све ово уредио на врло мудар начин, тако да је
правосудству — премда нечастиви дух стоји ван домашаја његовог
— остављено средство, којим се може послужити бар противу вр
шиоца воља нечастиви, који вршиоци спадају у одношај правосудства.“
На овај начин и ослањајући се на оно, што он назива божијом за
повешћу, захтева озбиљно смрт своје сабраће.
(Продужиће се.)

0блигација и исплата дуга по кватн.

Реч облигација, јест правна веза, која производи за

дужника ту обвезаност, да ће судом бити нагнат на пла
ћање дуга по истој, а за повериоца пак неоспорно право.
Квита пак такво исто дејство има са разликом том, што се
дужник њом брани од своје обвезе, те немора платити оно,
ако поверилац што на основу његове обвезе тражи од њега
да наплати, па шта више задржава и саму осуду, ако је по
39“
604

тој обвези сљедовала (S 455. и 458. гр. п. суд.) Од прилике

кажем, то је појам и значај облигације и квите. То је у
тесној вези, са овом, о чем доле говорим, па за то треба
да се зна.
Најпре имам да кажем, под каквим се Формама, задо
бија пуноважност облигације и квите, разумевајући овде
само оне, ђе издаје само неписмено лице, јер је о њима и
реч, а после тога и у исто време исказаћу и саму ствар.
Да облигација има пуноважну силу, и да је кадра да
произведе дејства, која горе поменух, мора да буде потврђена
влашћу, и то у сваком случају де је неписмено лице, издаје
(S. 192. гр. п.) овај пропис. Законски произвеле су наше
околности. Јер под владом старога поступка свака облигација
неписмена дужника беше пуноважна, ако је снабдевена са
подписом три сведока. Због таког и код таког прописа, лако
је појамно, да су се налазили сведоци, који осведочаваху
облигацију ма да она у целини неистинита беше, или ако
је и истинита била непризнаваше се од стране дужника учи
њени зајам у цифри који се од — њега тражаше, — али
обадва сведока истинитост цифре потврђаваху и тако дужни
на основу закона беше осуђиван на плаћање. Елем како му
драго, прописом овим све је ово одклоњено. Сад немогу све
доци да обистињавају истинитост облигације неписмена ду
жника нити се може дужник жалити на закон као пре. Јер
сад ако нешто сувише призна, или нешто неистинито у обли
гацији каже, сам је крив. Из овога се види, да је зако
нодавац довољно обезбедио дужнике од непоштених људи.
Али докле је он овако саме дужнике обезбедио, дотле је на
саме повериоце заборавио. Он се за њ није ни у колико по
старао да јих сачува од непоштених сведока и дужника, који
би квитом имали да докажу исплату. Он је њих оставио у
оном истом положају, у коме се сами дужници пре овога
прописа налазаху, разумевајући овде саме неписмене пове
pиоце. Ово што рекох доказујем S. 194. гр. п. који је условио,
 605

да се исплата облигације само квитом може доказивати. Ова

квита пак мора бити начињена у смислу S. 896. зак. грађ.
који између осталога гласи: ако поверитељ или његов пу
номоћ, писати незнају, а оно бар треба (дакле и то не мора!!)
два сведока да сведоче, од који један може поверитељево
име подписати“ по овоме дакле исплата може се доказивати
квитом под подписом сведока, и крстом повериоца. Питам:
зар се овде немогу наћи неистинити сведоци који би
направили квиту у договору са дужником, и истинитост
њену на суду обистинили, као што се налазаху код обли
гације неписмених дужника. Одговор је по себи јасан. Па
за то што је и овде једна иста побуда као и горе, то ло
гично изводећи, мора бити и једна иста цељ, а та је, да је
наше законодавство требало и овде установити пропис, да
квита о исплати дуга мора бити потврђена влашћу у слу
чају неписмености повериоца, што кад није пре било, то
треба да буде сад.
У Књажевцу.
Ст. Максимовић.

ф Р А НК 0 B A ф И Л 0 0 0 ф И ЈА
КАЗНЕНА ПРАВА.

(Продужење.)

Ова наука и ако се оснива на истом начелу и ако дише ИСТИМ

духом веома се разликује од оне науке, која јој предходи. Грдна ра
злика, управо баш онаква, која између два човека постоји. Кузен
расветљава више друштвени , а Гизо више морални ред. Он се
}
не задовољава само тиме, да пренесе на други ред она начела,
на којима почива први, него он опредељава и сферу , у којој
се креће друштвено право казнења. За друштво није довољно, да
само нађе пред њиме она дела, која су морално казнена, па да
учини употребу од овога права, него треба јошт да да задоволења
овим двама условима: 1. да не казни без разлике све погрешке и
606

све преступе, него да казни једино оне, који доводе у опасност или ње
гово постојање или који нарушавају његово спокојство, а то су само
они преступи и оне погрешке који су на друштвени ред управљени;
2. да се не излаже лудо томе, да ове преступе и ове погрешке истра
жује или да им прети, него да се најпре постара о томе, да узи
ма на руци она средства, којима ће исте пронаћи и казнити моћи.
Одиста! ништа паметније и ништа практичније од овога система.
У њему нема нити претеране строгости нити крајње слабости. По
стављајући друштво на његову праву земљишту, он захтева од њега
само оно, што је могуће и што је нужно. Али у суми, то је начело
само трансакције — измирење — између права и дела, између ра
зума моралнога и разума политичкога — истинити систем тачне средине
где су два начела изнесена на видик више једно од другог оделења
него што су измирена. — Ви кажете, да друштво нема никакво право,
да казни и она дела, која су невина. Лепо! али из тога не следује
да оно може казнити јошт и она дела која су кривична, па баш и
онда, кад та дела поремећавају његово спокојство; јер право казнења
разликује се од права законске одбране. — Међутим ово би било
користно, почем казна средством застрашења стаје на пут чињену
преступа. — Тако је без сумње. Али корист или друштвени интерес,
као што је ви називате, не сачињава право, а овде је реч о праву
а не о користи. Ви сте то сами казали, да казна треба да буде пре
свега праведна. Али та казна није праведна онда, ако друштво нема
право да казни, а ово друштвено право ви нисте јошт основали. То
право није овде боље изведено, него што је у систему Кузеновом
ПОКАЗАНО.

Војвода Брољи у једном чланку revue francaise 2, “) којим је

своје име обесмртио у чланку, који је у ону добу, кад је јавност угле
дао, велика одјека имао, покушао је да попуни ову празнину. Пре
свега да наведемо ону околност под којом је овај чланак обнародован.
Карло Лука у једном од његових дела које је такова иста упечатка
на публику учинило, зактевао је, да се смртна казна уништи“).
Испитивајући докле се овај зактев као дозвољен допуштати може,
војвода Брољи ударио је у том испитивању на питање много општије,
т. ј. на право казнења. Говорећи о томе питању као публициста и
као Философ, он је у томе говору држао рачуна како о апсолутним

*) Св. III. De la collection, 28. Јануара 1828.

**) Du systeme penal et du sustème repressif. en général. I. св. у 8.- мим Ра
ris 1827.
 607

начелима самога разума тако и о поукама самога искуства. После

толиких његових пријатеља и оних што му ласкаху, ја немам нужде
да кажем, да је овај чланак, печатан у Revue-у узор у своме
роду, у коме ћете наћи ретку мудрост и велики ум спојен са узви
шеним осећањима. Овај војвода, један благородник из времена
мена ресторације, не наличи на оне известне политичке данашње ли
чности које се труде, да опште гласање измире са обредима божан
скога права; јер он није тражио ропско потчињење мисли нити пак
пресе, него је се и једном и другом врло вешто служио, као год
што је се за слободу других — која му тако драга беше, — јуначки
борио.
Питање о законитости казне смрти, о коме ћемо ми на другом
месту говорити, зависи по војводи Брољију од решења ова три пи
тања: шта значи то казнити? Ко има право да казни? Под каквим
се условима ово право врши?
Казнење је дело сложено, које доводи своје порекло како од очи
шћења и права законске одбране тако и од права посредовања које
се састоји у одбрани слабијега противу јачега. У сваком казнењу,
као што нам искуство показује, морају се ова три елемента нахо
дити. Кад закон удара — он враћа зло за зло. Ето то је очишћење. Кад
друштво тежи са казном на то, да средством ње стане на пут чи
нењу зла, које смера на то да то друштво доведе у неред и да га
распе: онда је то право одбране. Напослетку правда притиче сла
бијему у помоћ противу јачега, а то је шосредовање у одбрану других.
Идеја о казнењу не може се решити ни са једним од ових елемената,
узетим сваки на по се; него та идеја обгрљава сва три горе поменута
СЛе МеFITа.

Из овога следује, да је казнење само по себи ствар законита,

јер сумња се не може породити ни о једном од оних разних начела
којих је то казнење само следство Право одбране, то је право на
живот и постојање. Па као што оно може да остави на милост јачему,
те да се овај са њим као са неком пљачком послужи, то оно нужно са
собом доводи и право посредовања или заштите. Кад је та заштита сла
бијих и угњетених дужност, онда зашто да небуде и право? Напослетку
очишћење је успостанова вечитога реда, који хоће да се трплење односи
на зло морално а срећа на добродет. И потоме овоје очишћење по себи та
ко потребно као год што је потребно право одбране и право посредовања.
Него ово очишћење појављује се нашему духу у два облика. Оно
је релативно и апсолутно. Апсолутно очишћење очекује нас на
другоме свету. Оно је дело божанске правде. Оно се састоји у та
608

ковом казнењу о кaкoвом наш слабачки разум ни појма имати не

може. Тако није са релативним очишћењем. Оно се врши јошт и на
овом свету и то или грижом савести или јавним неодобравањем или
страхом, нли боље рећи са очекивањем правога враћања за оно, што
знамо да смо заслужили.
У оваковој чисто душевној Форми, очишћење врло ретко дејствује
таковом снагом, какова је довољна па да се друштву да потребна гаран
тија. И потоме оно треба да буде допуњено са оним додатком ка
знености, који чини да грижа савести буде јача. Такови додатак лежи
у томе да се кривцу одузму сва светска удовољства да се он ишчупа
из светске метежи, казнење које ојачава јавно неодобравање тиме
што предаје кривца безчашћу, напослетку казнење које на место
страха као удаљеније казне ставља позитивнију и непосреднију казну,
давајући очишћењу мало осетљивију Форму и то такву „да је сваки
од нас опипати и видети може.“
Само под овим условом моћи ће очишћење да буде у једно исто
доба како средство за одбрану, тако и потреба ове одбране, као мера
која је за очишћење довољна. Јер чим је та одбрана такове природе
да ова обезбеђава како одржање мира тако и одржање самога дру
птвенога реда, она је већ постигла њену цељ. Такови је суштас
твени карактер човечијег очишћења или очишћења релативнога. Али
ово није основ по коме би се то очишћење могло са правом одбране
заменити; јер ова одбрана престаје одмах, чим је нападач обезору
жан. Напротив очишћење или право казнења почиње баш у томе
тренутку.
Помоћу ових разлога војвода Брољи објашњава на сасвим да
ровити начин све оне заблуде, које су се у казненом праву увукле.
Једни су помешали законо, човечанско, релативно казнење са ствар
ним и апсолутним очишћењем, па с тога су и тражили прекомерну
различитост у казнама. Други опет, не разликујући очишћење од
права одбране, дошли су до тога да га главних средстава нуждних
за радњу лише, те тако су га илузорним — обманљивим — учинили.
Напослетку трећи, не видећи у томе казнењу ништа друго до право
на заштиту или посредовање у корист слабијега, претпостављали су
суштaствовање некога уговора, по коме је ово право из руку особе
у руке самога друштва прешло.
Ето то је природа самога протумачена казнења. Ето то је ка
знење, признато као законско и саобразно законима вечитога порет
ка и моралнога реда.
 609

Питање је сада о томе коме припада право да казни.

Право казнења постоји свуда онде, где има људскога друштва.
Оно постоји у клици и у брачној породици, где право заповедања
претпоставља дужност слушања и где дужност слушања претпоста
вља опет право принуде и казнења. Муж је онај, који у браку
има право да заповеда, да заповеда али не као особа — individu —
него као муж, као друштвена личност као старешина кућнега
друштва. И потоме код тога је мужа и безлично апсолутно право
на то, да жену на слушање примора. Срећом, те је ово право
узајамним поштовањем постало бескорисно.
Ово исто право заповедања припада и оцу у породици, и то
као оцу у апсолутном а не личном својству. То право доводи са
собом исту последицу, т.ј. дужност на слушање средством принуде,
путом казнења. Нико не одриче право оцу да казни своју децу за
непослушност. Само ова казнења мењају своју Форму према развићу
самога детета, коју децу имају за цељ те казне да наставе и поп
раве. Оне се обраћају час на Физичку осетљивост, час пак на осе
ћање, а час опет на сам ум.
Па друкче не бива ни у грађанском друштву или у држави.
Јер и ту, у корист друштвена тела, у корист његова одржања и
његова усавршавања имају најодличнији право на то да заповедају.
Овоме праву одговара дужност на слушање, која опет дужност сама
собом доводи као нужност принуду и казнење.
Онај, који заповеда целој држави, целоме друштву, онај се зове
законодавац, па било да се ова титула примењује на једну особу
или на цело тело.
По томе законодавац има право да издаје законе казнене. А
ови су закони тако исто законски, тако исто неповредими, као и
остали, јер без њих не може се никакви други закон извршити.
Право казнења у рукама тога законодавца тако је исто нео
споримо каогод што је неоспоримо и оно право што отац у породици
има. Једина разлика између њих та је, што једноме није она цељ,
што је другоме. „Дете, које је скривило, вели војвода Брољи, мо
гло би се тужити не зато што отпашта своју кривицу, него што то
отпаштање прима из руку очевих, ако би таково отпаштање отац
зактевао у име друге какове цели, а не у име користи самога де
тета. Грађанин пак, који је скривио, могао би се тужити, не зато
што кривицу средством казни очишћава, него с тога што му то о
очишћење налаже законодавац, ако би то очишћење законодавац у
име друге какове цели а не у име одржања јавнога мира захтевао.
610

Али ако се оба та очишћења на њихову задаћу ограниче, онда је

свака тужба неоснована, те тако на њу се ни помислити више
неће.“
Ето, што је јасно. Вршење права казнења зависи од два разна
услова. У очевим рукама и у кругу породице, то право има за цељ
препорођај кривца, и по томе се ту и мора сматрати као успитава
јуће једно средство. У рукама законодавца и бескрајњем државном
кругу, то право има за цељ одржање мира и доброга поретка, и по
томе оно је ту средство за одбрану и казнење. Међу тим њему није
и ту забрањено да дејствује поправљајући на кривца. Али је то цељ
само мимогредна, почем та поправка не сачињава овде суштаствени
значај права казнена, почем то није цељ у име које се право каз
нења овде врши. Обећање, којим оно треба да задахне, треба да буде
страх, а не љубав за дужност. Тако дакле право казнења раставља
се у два сасвим разна права.
Пре него би спорили о важности овога система, нека нам буде
слободно рећи, да ми јошт овде признајемо онај сложени и прела
зни дух који карактерише државнике и званичнике. Да је овај дух
по каткад користан како у политици тако и у дипломатији, то ја
не опоричем, само ако тај дух не изиђе из известниа граница и
и ако се у равнодушност и неверу не изопачи. Али на земљишту
Философије и права, тај је дух пун опасности, јер он обастире и п0
мрчава она начела, која сачињавају величину човечанске природе, —
начела, која једина постављају разлику између истинитог и лажног
између праведног и неправедног, између права и силе, између онога,
што сама савест и онога, што политика изискује.
Пре свега ја одбацујем оне изразе — термине — са којима
је славни публициста покушао да определи казнење као дело сло
жено из права законске одбране, права посредовања у одбрану
других, кад видимо, где је слабији од јачега нападнут, напослетку сложе
ног и из очишћења. Брољијом је завладала обична збрка у самоме го
вору, из које збрке произађе и збрка у идејама. Каогод што није
могуће да се сила силом одбије, а без да се при томе не нанесе
знатна штета самоме кривцу, те тако да му се по каткад нанесе
баш оно зло, што је он нама хтео да учини — то је сасвим природно
да је ово неизбежно дејство саме борбе, кад се та борба наравно о
брне на штету кривчеву, било сматрано као неко казнење, и тако
се дакле право казнења находи као смешано са правом одбране.
Чудо нам је, како је у овакову погрешку обичних духова могао
 611

пасти и Брољи — онај човек у кога ум тако бистар и тачан,

тако строг у оцени беше какова је врло ретко наћи. У осталом нама се
чини, да и сам Брољи напушта ово своје определење, кад каже:
„Казненост није што друго до очишћење, очишћење које се у
три разне гране врши, у грижи савести, у јавном неодобравању,
и у одсечном враћању зла за зло.“
Међутим и сама ова збрка или боље рећи ово удруживање и
деја које ми нападамо, као да је усвојено само тога ради да Фило
софски објасни оне разне теорије које нам историја као између себе
бореће се показује, без да при томе опет и једна од њих има толико
снаге, те да људску савест задовољити може. У самој пак ствари
начело је очишћења оно начело, које једино сачињава основ личне
теорије Брољијеве.
Да то начело очишћења, као нужни елеменат самога начела
потврђења — санкције, или као што се то начело у језику сувремене
психолођије начело заслуге или незаслуге назива, да то начело
очишћења или ма како га ви друкче именовали, и ма са које га та
чке сматрали, причињава један део општега поретка који управља
бићем разумних и слободних суштaства, — да ће то начело и бити
једном савршено и апсолутно примењено на сваки од ових створења
онда, када ова њихову земску задаћу буду испунила, — да се то на
чело осећа за време овога живота било у Форми гриже савести,
било као јавно неодобравање или као страх од некога будућега ка
знења, од казнења обавитог у законима духовнога света: то све
неће нити релиђијозни нити прави Философски дух опровргавати.
Осим тога могло би се Брољију прогледати кроз прсте и за оно,
што он вели да друштво има право да припомогне грижи савести
тиме, што ће преступника од осталога света оделити или јавноме
неодобравању тиме, што ће безчашћем обасути кривца; јер све то
ни је неправо, почем друштво сме за своју одбрану да се
послужи тако јаким и тако природним средствима. Али како би на
чело очишћења постало за човека у опште а и за само друштво
правило, по коме би они своју радњу управљали, основ на коме би
законодавство почивало, извор положног права? Како би друштво
било позвано да то начело у праксу примене? То је чвор, то је оно
питање које треба решити.
Да би показао, да начело очишћења не припада само општему
поретку него и друштвеноме реду, или да то начело очишћења по
даје друштву истињску власт, истињско право, оно само право које
ми правом казнења називамо, да би све то показао, Брољи се по
612

зива на право породично, показујући нам право кезнења као нужну

последицу права заповедања. Муж има право да заповеда својој
жени. То право има он не као особа, него као онај, који је обвезан
да у брачном друштву одржава ред. По томе он има право и да
казни и ово би се право стварно и извршивало, кад не би само на
срећу постало бескористним услед оног узајамног поштовања, којим
супружници један другог предусрећу. Отац има право да заповеда
својој деци. По томе он има право и да их казни онда, када ова
његове заповести презиру. То право које у брачном друштву има
муж, у породици отац, то исто право мора се и у грађанском дру
штву дати законодавцу, владару. Друкче није могуће. И по томе и
владар притeжава право да казни.
Ја не бих желео да изречем тако строг суд о једном мнењу,
које је нашло одзива у онако племенитом срцу, у онако узвишеном
духу, као што то беху Брољијева. Али ја сам принуђен да речем
по самоме моме убеђењу да су сви ови наводи, који разлагање Бро
љијево сачињавају, да су сви ти наводи или посве лажни, или да
су они истинити али у другоме смислу а не у ономе, у коме их је
писац разумео.
Давати мужу такав ауторитет над женом, да и само презирање
или неиспуњавање његових заповести доводи са собом право на при
нуду и на то да казнити може, — давати тај ауторитет: то значи
имати лажан појам о брачној свези и то онаковој какова ова поред
наше моралне једнакости и човечанског достојанства треба да пос
тоји код образованих народа. Ова идеја ка да је створена да нас
изненади онда, када имамо посла са каковим последовачем шпири
туалисма, са каковим хришћанином са каковим од оних чланова
који у најодличнију друштвену класу и у ред најучтивијих спадају.
На оно умекшање које Брољи пришива своме наводу тиме што тврди,
да је оно право, које он мужу приписује, потрвено у самоме делу
са оном њежношћу, која супружнике кроз брачни живот прати. Ми
држимо, да ту нема никакве следствености где се неко право као
постојеће припознаје, па се онда то исто право уништава тиме што
се ономе, који га има, препоручује да га не врши. Јер право или
постоји или не. Ако постоји — онда га треба употребити, када је
та употреба користна или нужна, а нужна је и користна у овоме
случају онда, када Брољијеве нежности у браку нема. Ако хоћемо
да не будемо сатирични, ако желимо да нам светао образ буде, ми
морамо поред најбоље наше воље за данашњим етикетом признати,
 613
зону“,
a taj да се љубав почешће у тугу и чемер претвори. Па да ли и тада по
обвези: стоји горње право? — Ето, то је оно, о чему се пита.
23) И (i У одговору на то питање, ја се нимало не устежем да кажем
(AM) i да тога права нема. Ја не говорим овде само о праву казнења, него
ва, који и о праву заповедања. Казнити! — Када је реч о каквоме човечан
32003:3 скоме — бићу, о нашем ближњему, о ономе, који нпти је по старо
ali ži сти какове пупиле нити иначе предан нашему старању, онда су само
пy in закон, само друштво они који ово право присвајати могу. Па и тада
ју у се пита, да ли и они на то присвајање права имају. Муж, који би
| 10“ i казнио своју жену, пао би и сам под владу казнена закона онда,
кад би се за ту казну противу њега подигли како опште неодобра
унезу вање тако и сама његова сопствена савест. Па зашто се бар овде
gleЕМ неда потпуно право казнења? Зашто да то право баш са ове стране
l р“ удара како на наш разум, тако и на нашу осетљивост? Зашто баш
ње је да то право казнења буде одбацивано од онога, који је се из пет
или 15 њих жила упео, да га оснује? — Зато што је право заповедања, на
e II. j. које се оно ослања, право чисто уображено. Истина је, да муж у
браку заузима прво место, да он притeжава ту ка неко преимућ
* ство, да он има ту право решавања, у последњем степену, право
да ову општност у спољнем свету представља и за њу да ради, па
| 3:31 да за њу и одговара, али је и то истина, да тај муж нема право да
niji. особом своје жене располаже, једно с тога, што таково право не
a º постоји у моралноме свету, јер душа, — човечанска особа — не може
14 ži. бити нити роб нити пак подлога туђа духа, друге особе, а и сама
niji.
реч „подлога“ требала би да се избрише из језика свију слободних
328i народа, свију народа који се у народе хришћанске рачунају, па ма
*j под каковом владом били ти народи, и ма у каквом се смислу ова
реч код њих узимала. Јер и сам грађанин у монархији подлога је
врi
jºj закона, али не воље свога ближњега. Потчинење једне душе другој
i li души, покорење жене мужу не само да је уопште противно морал
) 54 номе реду, него оно јошт стоји и у противусловљу са особеним по
If ретком брачнога друштва. Јер брачно друштво није у самој ствари
11 потпуно, ако она два бића, која то друштво састављају по њиховим
*j свима моћима нису тако саједињена, да она сачињавају само једно
lift биће, једну душу, једно лице, једно месо, као што свето писмо каже.
fy Него ово ујединење није могуће онде, где на једној страни стоји
11 апсолутно право заповедања, а напротив на другој страни апсолутна
И, дужност да се оно врши, што други налаже. Оно се ни замислити
не може између господара и слуге, или ако волите да вам се каже
тога права не може бити између суверена и поданика. Као год при
614

јатељство тако и љубав захтевају једнакост, и то једнакост ако не

у вршењу послова, а оно бар у правима и дужностима.
У чему се дакле састоји одличије мужа? — Муж је позван,
да у последњем степену решава о свима оним мерама, које су ко
ристне или потребне по саму општност, као год што су све оне ра
зне власти, које државу у унутрашњости и спољности представљају,
позване на то да решавају о ономе што је потребно, те да држава
одржи како своје достојанство, тако и своје благостање а и своју
безбедност. Па као год што ове власти нису господари оне државе
којом управљају него особе задахнуте мишљу и законским потре
бама те земље, — тако исто и муж у место да се понаша спрам
своје жене као господар, у место да јој заповеда као своме шотчи
њеноме и слузи, он је дужан да се са њоме посаветује о свима они
ма пословима, који се и њега и његове жене тијчу, и у случају не
сагласија, он је позван на то да над њом силом уверања дејствује,
како би на тај начин њено одобрење и њену добровољну сурадњу
задобио, пре него би од свога ауторитета употребу учинио. Он не
треба никада да заборави, да су користи ове општности неподелиме
и да је та општност састављена из два лица а не из једнога. Он не
треба да збори онако, као што је један суверен зборио кад је го
ворио о некој суседној сили, рекав: „Што је за ме то је и за њу.“
Да претпоставимо сада да је измирење остало бесплодно, и да
је суверено решење потребно, па да ли и тада треба мужу дати право
да своју непослушну полу казни само зато да својој пресуди по
штовање прибави? — Никако — јер воља мужевљева, ако је у за
конским границаме остала, т. ј. ако је у сагласију општности са
спољним друштвом, јер та воља постаће свакад извршном од онога
тренутка када буде правилно оглашена и то само силом закона, само
силом друштвених установа. Такве обвезе, које је он спрам трећах
учинио, замене или куповине које је могао извршити, отуђење онога
дела од његова добра, с којим је он властан да располаже — све
те радње извршене су у оном тренутку чим је он испунио грађанске
услове, и све те радње постоје по сили једине његове гарантије.
Закон и друштво не знају ни за кога до зањ; они немају ни са ким
другим посла до са њим. Па на што би у овој прилици служило
право казнења? — Да ли ћете рећи да ће закон на тужбу муже
вљеву приморати жену да остане под брачним кровом онда када она
неће да следује њеноме мужу нити хоће са њим да живи? — Нека
буде тако, — то је он при свем том нагоњава, али је не казни. Па
и сама ова принуда када почне да посредује, у место да ту општност
 615

успостанови, она јој само неизбежну пропаст означава; јер бадава

ћете тражити да ту општност наново подигнете када је она једном
морално у пропаст сурвана, онда је не можете ни у материјалном
реду одржана бити.
Потоме дакле и нема места казненоме праву у брачноме дру
штву. Па да ли га има код оца у односу на његову децу? — Ја ве
рујем. Јер кад се каже. да отац има право да казни своју децу:
онда се нами чини да је ту учињена погрешка у томе што је се је
дна идеја заменила другом. Зар казнење није испитивајуће средство,
а зар васпитање није прво право или боље рећи прва дужност очинске
власти? Ја немам ништа противу овога навода, кад га сама по себи
сматрам, ја признајем, да је немогуће осшорити га; али ја само хоћу
да кажем да је тај навод рђаво исказан. Јер овде се не говори о
казнењу, него о поправци. Отац нема право да казни своје дете; он
има само право да га поправи. И одиста и само казнење, као што
смо га ми представили да је и као што га је и сам онај писац, кога
ми обарамо, признао, и само то казнење у овом тренутку није што
друго до очишћење. Али очишћење је враћање зла за зло, и то вра
ћање у корист општега реда, а не у особену корист самога кривца.
Оно је општа хармонија, коју и сам наш разум као нуждни између
морална зла и сама трплења признаје. Да ли може имати отац за
цељ да дете своје чега лиши или да му какови бол нанесе онда када
га за какову већу или мању погрешку исправља? Никако! та он и не
мисли на овај апсолутии закон наше савести. Јер он се занима само
са коришћу свога чеда, са оном коришћу, којом се дело успитања
извршује онда, када дете буде потчињено под дисциплину и правила
о послушности, или другим речма отац при томе поступку не мисли
ни на што друго до на непосредно угушивање детињих слабости до
на уништење његових рђавих навика. Са таковим оком ви не ћете
гледати на оне казне, које казнени закон изриче, кад тај закон ни
какво друго начело до начело очишћења не признаје. Ви не ћете
зацело мислити да се једино у цели кривчеве поправке нанашају
како смртна казна, тако и вечита робија, не лиозгладимо безчашће са
оним жигосањем које га негда праћаше тако и лишаваше грађанских
права, које то безчашће и данас у неким известним случајима прати.
Јер нема само мало времена од како је се казнени закон почео за
нимати са поправком кривчевом, па и у томе занимању ударио је
правцем, који је начелу очишћења по све противан. И потоме право
казнења и право поправке две су ствари које су једна од друге са
свим разне. Право поправке, а не право казнења, оно је право, које
616

је природно право па и само положно право зарад добра саме шо

родице оцу у руке дало.
Основ дакле, на коме је војвода Брољи, свој систем зидао, основ
је сасма тропан.
Па кад право казнења нема основа у породици, нити се оно на
лази у рукама очевим у односу на децу нити га пак има муж у од
носу на своју жену, онда откуда да то право од породице буде на
државу пренесено!?
Ми ћемо најпре испитати овај навод онакав какав је он сам по
себи. Затим ће погледати и на то да ли се он својом сопственом
силом бранити може, или пак одбрана његова лежи у оним пред
поставкама од истине различите које ћемо ми покушати да оборимо.
Да ли у држави постоји право заповедања? И ако — да ли оно
са собом доводи право казнења?
Изузимајући закон и у име закона онај коме је од његових су
грађана поклоњено поверење да тај закон извршава, нико други у
држави нема права да заповеда. Није истина оно што Брољи по
тврђује да право заповедања припада томе који је најспособнији и
најдостојнији, јер би на тај начин били потрвени како право и правда
тако и дужност и начело моралне једнакости; јер би тада у држави
било господара и слугу. И ми би тада у држави нашли две природе
за које је Аристотело држао да их има у човештву, природе са ко
јима је он хтео да правда установу ропства. Једни би се тада ра
ђали само да заповедају, други пак да се покоравају. Јошт једном
да кажем: у држави може заповедати закон а у име закона онај,
коме је у дужност да га извршава.
Па шта је то закон? Закон није израз опште воље, као што
Русо потврђује, а јошт мање закон је израз воље поједина човека.
Већина нема већа права да над мањином господари, него што би
имала мањина да заповеда над већином.
Закон је израз онога што је право. Право је неотуђима сво.
јина човечанске особе, изузимајући случај ако се та особа њена права
лишила није тиме, што је на право другога напала. Јер право је по
својој природи опште, оно се распростире на сва суштaства нашега
рода, и ако ви ту општност на штету другога одречете, ви је онда
одречите на вашу сопствену штету, ви га онда потирете у односу на
Са Me BaC. —
(Продужиће се.)
И гл и на тијл. Н и ко и к С ти о ми овић а у Био r r a 4 y,
 Број 21. У БЕогРАду 31. Јули 1869. Година 1.
lyt je Излази три пут у ме За све српске крајеве
сецу, на 2 табака сва- стаје на годину 72 гр.
или 8 фор., на по го
Ј,“E ки пут. Уредништво је -

|- дине 36 гр. или 4 oор.,

ва варош капнји у кући - на три мес. 18 гр. или
Петра Анастасијевића 2. Фор., поједини број
(H05.
златорезца. лист за све гране правних наука. стаје 2 г. ч.
zji:
je u Издалу и уркуулу Д. НОВАКОВИЋ, С. АНТИЋ, У. КНЕЖЕВИЋ.

(3): САДРЖАЈ: Нешто о афектима и страстима. — Задруге у Словена. — 0 канима. — На које се време про
стире нов закон. — Осуда на смртну казну.

ри У пис ни Ц и ма.
| i
Ко се није јавио нека се јавља. Од уписаних
1%
ко не добије листа посла ће му се доцније; јер
rij због разласка многих није могуће шиљати уредно.
у у Скупљаче молимо да нам пошљу имена својих
уписника одма како би им листове уредно слати
МОГЛИ.

(3–4) Уредништво „ПРАВДЕ.“

НЕШТО () АфRКТИМА И СТРАСТИМА.

ПО ЛИ ЈОНУ.

од 4/илоја Јовановића — Мајданца.

У судско лекарском праксу порађа се врло често питање о
афектима и страстима. Питање по себи важи с тога, што од решења
његова, као год и од решења о душевним болестима, зависи и ре
шење, да ли ће се делаоц у таковоме стању налазећи се онда, када
је дело, за које се окривљује учинио, да ли ће се такови делаоц од
казне и сваке кривице ослободити.
Патање је дакле о томе, до кога степена треба да дође такови
афект, те да би он ограничио или сасвим уништио урачунимост де
лаочеву код оних преступа, који су у таковоме стању учињени.
У одговору на ово питање, ми ћемо се мало обазрети и на оне,
народе, које у ред образованих данашњи свет убројава.
Код свију ових народа находимо тај појав, да су они мало по
диало дошли до тога убеђења, да духовна растројеност или у обште
бољешљива душевна стања морају имати суштаственога уплива и на
618

сама правна стања. Загледајте у законодавства тих народа, па ћете

видити да су она пуна такових определења, која у тесној свези стоје
како са саставом душе, тако и са душевним стањима — определења,
која наравно одговарају духу и мнењу онога времена, у коме су се
порађала.
Тако римско право говори само о лудама dementibus, — ра
зликујући од њих како помамне — furi — као оне код коих се при
сасма премећеном разуму у целом њиховом говору и у свим њихо
вим радњама нека претерана напраситост огледа, тако и сумануте
или блесасте — mente captos — као оне кои немају толико душевне
снаге те да могу о сљедствима својих дела не само промислити него
и о њима свој суд донети. Аugustin, repert. I, стр. 38. — Thibant,
Sistem des Pandectenrechts S. 192. — Schmalz. Handbuch des ro
mischen Рrivatrechts. II. издање 8. 113. Француски закон — Сode
Napoleon — побројава: суманутост — Јmbecilité — лудило — De
mence — и беснило — Fureur — без да при томе изближе даје појам
и определење ових стања.
Општи аустриски закон наводи помамне — Stafenbe — луде —
Šabnfinnige — и сумануте или блесасте — 815bfinnige.
Казнени баварски закон назива помамнима и лудима све оне
особе, којима се противуправна дела на рачун ставити немогу. У
ред такових особа спадају и сва она лица која су разума било ме
ланхолијом или другим тешким болестима сасвим лишена.
Пруски општи Цаndrecht paЗликује две класе, т. ј. помамне,
који су разума сасвим лишени, и сумануте, код коих нема моћи за
размишлење о сљедствима њихових дела.
S. 53. Нашег казненог закона, говорећи о оним околностима,
које казну уништавају или умаљују, вели: „ни злочинства ни пре
стушлења нема онде, ако је онај, који је какво делу учинио, у време
кад га је учинио, био луд или је иначе слободна воља код њега
искључена била.“ Кад се узима, да је ко луд закон не каже; шта
се под лудилом разуме, ни то закон неопредељава — Ради бољег
разумевања онога, што ће сљедовати, ми чинимо овде читаоца па
жљивим на то, да наш законодавац хоће лудило и искључену сло
бодну вољу само у оно време кад је дело учињено иначе болестника
узима као сасвим здраву особу, као лице на коме такова болест ни
каква трага неоставља и није оставила.
Законодавства се саглашавају у томе, да суђење о душевним
стањима припада особитим вештацима, а не суђајима. Премда је
Кант у његовој антрополођији S. 41. хтео ово право да да Филозо
 619

i ћа: Фији, то су опет законодавства признала свуда лекаре, а нарочито

ri судске лекаре као људе, коима ово право, или боље рећи обвеза
2735i припада. Јер за суђење ових ствари не изискује се само знање Фи
лозоФиско, него је зато јошт потребно пространо и основно меде
ЦИНСКО Знање.
Осим тога не може се баш тако лако порећи и то да ће лекар
“T“
млого лакше прибавити знање психолошко, него што ће се Филозоф
{{I} са правилама медецине упознати моћи шта више ми можемо и без
знања медецинскога замислити ваљанога ФилозоФа, док напротив пра
Пf:: вога лекара без Филозофских и психолошких појмова себи и пре
Дставити не можемо.
iff
Питање о којима се у таковим случајима ради, припадају у
млогостручне појаве, и засецају у цео живот.
Тако полициски суђаја треба да зна, да ли је здравље извесних
особа такове природе, да би она могла предузети нека дела, која би
не само другима него и њима штетна била у оном случају, кад би
им дозвољено било, да се слободно и без свакога ограничења у гра
ђанскоме друштву крећу, јер од одговора на то питање зависиће
и решење о томе, да ли је савестно и нужно, да се из грађанскога
друштва такова лица уклоне, те тако да се безопаснима учине,
тиме што би се или под управу приватних особа или у јавне луд
нице предала.
Грађанском суђаји неопходно је потребно да зна, какав је ко
у садањем стању, и какав ли је пак пре тога био, јер од тачног
познавања тога зависи и знање у томе, да ли је ко способан био,
да предузме и закључи неко правно дело.
Криминалном суђаји мора пре свега на срцу лежати то, да
буде на чисто са тим, да ли је онај, који је противузаконо каково
дело учинио у оно време када је то дело учинио био у онаковоме
стању како је потребно, па да неки за своју радњу одговарати може;
или је се напротив тај назови „престушник“ у таковом стању нахо
дио, да се за учињено у томе стању дело не може казнити; или на
последку да се при суђењу дела у таковоме положају учињена, и
оне околности у обзир узети морају, које казну умољавају или исту
сасвим поништавају.
Да су појми о лудилу суманутости или сувише ограничени, или
пак сувише пространи, те да би под собом обухватити могли сва она
душевна растројења, која се у животу догађају, — то се је одавна
увидило. Јер под лудилом и суманутошћу не разуму се само оне ра
знолике болести, које су под именом душевних болести познате, него
40“
620

под појам лудила или суманутости долазе јошт и друга стања, која
су у многоме тима болестима сродна, — стања, која су за право
зналство од велике важности, почем она више или мање на саму
душу нападају.
Такова бољешљива стања појављују се код грозничавих сла
бости, код грчева, код болести које људско развијање пропраћају,
код суморности или млитaвoсти, код оних чулних органа, који под
пуно развијени нису, код нездравога разума или слабота памтења;
даље у напитости, у пијанству, у месечарењу, а напоследку и у
афекту. Отуда и оно правило, да лекари при испитивању душевних
болести морају стање, које испитују подвести или под појам лудила,
или под појам суманутости. — Него при свем том лекару се неза
краћује, да о овом бољешљивом стању своје мнење и са стране на
учне искаже. У ових неколико речи, ми ћемо се шпецијално са афек
тима занимати. Њим ћемо испитивати, старајући се да покажемо у
колико они могу ограничити или сасвим уништити у рачунање код
оних дела, која су у истима извршена.
Проучите сва законодавства данашњих образованих народа, у
оним одломцима, који о околностима казну извињавајућима, или исту
умаљавајућима говоре па ћете се уверити да сви поготову испове
дају увоме једна и нета начела. Кад би се за узрок тога запитали,
ми би далеко отишли. Боље је да пређемо одма на саму ствар.
Начела тих законодавства у овоме смотрењу кажу:
Код кога је слободна воља при вршењу какова дела искљу
чена, — код тога нема места никаквој казни, јер ту нема ни пре
ступа; даље
Све што моћ какова човека увећава или умањава, да слобо
дније и смисленије ради, — све то увећава или умањава и казненост
самога дела.“)
Из овога што сада рекосмо сљедују сама по себи ова правила:
1. Ко није слободан у делању, томе се дело неможе у кривицу
урачунати;
2. Коме се дело у кривнцу урачунати не може, тај неможе ни
казњен бити за то дело.
3. Ко је толико раздражен, да та раздраженост на се карактер

*) Прво је начело нашло примене и у нашем положном законодавству. Види

8. 53. каз. зак.
*) Другоје начело такође изражено или боље рећи оно провирује крсз šš.
54. тач. 3. 54. тач. 2, 55, 56, 57, 58, 56. тач. 2. и т. д. Уредм,
 621

афекта носи, тај се не може казнити, ако у овоме стању и прекорачи

границе одбране “)
4. Сваки онај биће блажије кажњен, који од другога раздражен
у овоме стању какови преступ учини.“)
5. Код кога је афект толики степен достигао, да је он и сам
разум поништио, тај је што се урачунимости тиче подобан ономе код
кога је слободна воља искључена “)
Па да ли ова самим законима освећена начела одговарају на
челима судске медецине?
Пре него би о томе тачан рачун дали, потребно је да опреде
лимо сам појам афекта.
Ево како Лион опредељава афект:
Унутрашња бујна осетљивост, која потирањем душевне ра
внотеже на очиглед спречава како телесну тако идуховну ра
дњу, осетљивост, која ту радњу за неко време сасвим тони
штава, кад до врло ееликог степена доспе зове се афект. —
animi perturbatiо или аnimi motus. —
Ова осетљивост може многостручна бити. Она јури кроз разне
степене, почињајући од простог душевног покрета, па пењајући се
Д0 САМОГа, а ФеRTa.
АФект се мора разликовати од страсти — Leidenschaft, passiv
animi – јер нами је одиста жао, што се и од самих научара ова
два разна појма један с другим мешају, те се тако само забуне
порађају.
АФект се од страсти разликује:
1. Што су афекти узбуђења осећања, осећања, која напрасно
постају и у моменту њихова постања најжешће дејствује, па се за
} тим мало по мало утишавају. — Страсти напротив оне се постепено
порађају, па се онда мало по мало све на већи степен пењу по мери
ју оној у колико су више задовољене.
2. Афекти помрчавају сам ум тако да моћ размишљања и ра
суђивања сасвим престаје. — Напротив страст преовлађује само умом
тако да овај при ладном расуђењу и победу одржати може.
3. Афект заборавља у тренутку на сва сљедства самога дела.
Страст напротив познаје сва сљедства тога дела, па неће или
неможе да им противу стане.
"----

") š. 54. тач. 2. крив. зак. Уредништво.

“) S. 158. тач. 2. Уредништво.
*) Смисао š. 53. крив. зак. Уредништво.
622

4. АФекти су често следства бољепљивих стања особитог тем

перамента; они прелазе са оца на сина у наслеђе. Страсти су на
против увек сљедства рђава васпитања, и по томе оне су неморалне.
5. АФекти се изненадно, без воље појављују, а често се ни из
бећи не могу. Страсти пак напротив можемо за дуже или краће
време, а ако смо челична карактера, и за навек уништити.
6. АФект нема никакве намере, он нема никакву цељ пред
очима, рад које би постајао, а по правилу покреће се од саме спољ
ности. Напротив страст има своју известну цељ, на коју тежи, а
гњездо јој је сама унутрашњост.
7. Отуда се и разјашњава онај појав, да човек у афекту нера
змишљава о томе какова сљедства за собом повући може оно ње
гово дело, за којим је се он као јела за олујом шовао. Отуда и онај
појав да је у афекту, находећи се човек свога дела тек онда свестан,
пошто је ово већ извршено. Напротив код страсти видимо, где стра
стник, имајући известну цељ пред очима гледа да ту цељ ма лу
RaЕСТВОМ И Не ПОШТе НИМ НАЧИНОМ ПОСТИГНе.

8. У многим је афектима човек са животињом сродан, међутим

сваки род животиња има на посе своје особене афекте, док човека
може сваког вида афект снаћи. Осим тога по неки афекти само су
код човека могући. Страсти пак животиње никакове немају.
9. Афекти могу у тренутку порушити здравље; страсти пак
подкопавају га постепено. (Eberhard de morte subita, abs que ulo
Ilacsionis in corpore signo. Хalaе 1764.)
АФекти се деле обично у узбуђујуће — excitirende — и угу
шујуће — deprimirende. — Као основни афекти узимају се: Задо
вољство и бол, па се из ових непосредно изводе: Љубав и мрзост.
Овима опет одговарају четири друга афекта: одушевлење — Begej
sterung гњев — Zorn — одважност Мuth — и страх — Furсht. -
За суд је нужно да позна разне степене, у којима се афект
појављује. Могло би се узети, да такових степена има четири:
Први степен, најнижи и најслабљи од свију, онај је степен, у
коме афект тек постаје. Постајање то бива на овај начин: Неко о
сећање, које по нас иначе сасвим страно беше, завлада нама. Оно
почне бујати Обузимајући наш дух, оно помрчава све остале реф
лексије, те тако спречи свако даље размишљање, без да при томе
ту моћ сасвим поништи. Узмите за пример гњев. У првом степену
афекта код тога гњева находи се онај, код кога је нерасположење
тако јако постало, да се он у распри непријатностима и свим оним,
што огорчава служити почне. —
 628

enform a Изглед човека у таковоме степену афекта находећи се, врло је

Iаст у њ мало промењен, пронашање говора остаје јошт у границама пристој
унијих ности; покрети тела јошт ни су баш тако несносими постали. Глас
(T) te #5 је обично јачи него иначе, а разум јошт није изгубио своју владу.
: III. i Што се само дејства тиче, оно је разно, како је кад сам афект
“ETE, узбуђујући или поништавајући — Deprimirend. — У првом случају
у це, х прса се надимају. Она постају тако рећн ширима.
Дtave: Крв почне јаче да јури како у мозак, тако и у остале спољне
ДеЛОВe.
ју ка
Цела нервна система живи, вршење пак тела бива брже.
веку:
Чула постају осетљивија, лучења чешћа, особита душевна снага,
26 је у јача сила уображења, род идеја живљи, и разум узбуђениј. Има при
мера, који сведоче, да су такови силни афекти добротворно на тело
Јуди“
ца“.
и дух дејствовали, да су они и саме неке болести противу свакога
o tri
очекивања залечивали, болести, за које сва друга средства узалудна
25. i 7
беху, тако је изненадни страх, повраћао изгубљени говор, тако је
јак гњев поништавао оне нападе, који су од костобоље долазили.
Тако је изненадна радост збрисавала безумље, ка да овога никада
и на
ни било није.
ДЕ *}:
I ta f
Сасвим противно дејствују уништавајући афекти, који расла
бљавају како душевну тако и телесну снагу. Тело поред њих опада.
ij
На лицу ће те разна кривлења приметити. Цело држање показује
jati i
| lt d неку млитaвoст и небезбедимост свију Функција.
Крв јури кроз цео организам, особито надире ка срцу. Отуда
—иу
појав, да у таковоме стању вами овлада неки страх, отуда вам тада
e; i и прси постају тешњима. Отуда неко бледило на лицу, отуда немирне
очи. Отуда дрктање како ногу тако руку. Отуда неправилно мокpe
i pº
- Big
ње и идење на поље. Тако исто дјејствују разрушавајући ти афекти
ni -
и на остале Функције. Време месечно — memotruatio — престане,
ti“
млеко материно постане отров за дете на сиси — Моhl der Mensch
in den ersten sieben Lebensjahren, Leipzig 1828. стр. 61.
pi. ЗКуч може постати тако оштар, да он као год и отров може
ti!
je: “
запалење и ватру у цревима причинити. — Fr. Hoffmann, opera omn
а (4
ја Јоh све 41. S. 34. ст. 159. — Неђеastreit antrop for. Lips. 1753.
523 — Маrr, die Lehre von den Giften II. стр. 307.
““
i je
О томе ће се подробније доцније говорити, кад се буде о по
grºf
јединим афектима зборило.
g“
Други степен афекта јесте тако звани слепи и преовладајући
will
афект, тај афект може сам по себи постати, или се он може из пр
вога стешена развити. Код овога афекта нема више какве слободне
324

воље; господарство разума престаје, тело се па и сам дух не поко

равају више, него пале и жаре. У тaкoвoмe стању извршује се нека
радња, о којој се нимало размишљавало није, и тек по извршењу
тога несмислена дела, афекта нестаје, а човек к'себи дошавши нео
помиње се, шта је се за време истога збило.
Дејства афекта јошт се јасније овде једно од других разликују,
него и у самом првом степену, и то како кад они узбуђујућим или
уништавајућим припадају.
Дејства првих т.ј. узбуђујућих — excitirend — наличу дејству
опијајућих пијћа. Дејства других више се приближавају оном деј
ству, које уживање наркотичних средстава производе. Ако афекти
првога степена душевну делателност увеличати могу; то је афект у
другом степену сасвим противу положеног дејства, јер они не само
да помрчавају моћ суђења и моћ примећавања, него тамом обастиру
како разум тако и ум.
Трећи степен афекта, онај је степен, који би се неким укоче
ним, немоћним степеном назвати могао. Такови афект раслабљава
тело. Он доводи са собом неку укоченост, која дуже или краће
време траје, често допирући и до саме каталетије.
Крв у један мах појури у срце и мозак. Жалостна се следства
у тренутку догађају. Гублење говора, млитaвoст, слабост памтења,
разни напади, сљедства су такова стања, — сљедства која никакови
вештачки покушај одклонити не може, али која на чудни неки на
чин не стају, када се поново тако јаки афект породи.
Четврти и највиши степен афекта врло је пролазан, често га
нестаје, по свршеној капли.
Појављује се особито онда, кад афекти противнога вида нео
ЧОКИВАНО на, некога нападну.
** * • (Продужиће се.)
\, ,

-“

0 ЗАДРУГАМА У СЛОВЕНА.
(Свршетак.)

Прописи које горе изложисмо показују, како је била јака све |

|

за између задруге и њезиних чланова: Она је обухватила све дру |-

штвене и приватне одношаје њихове. Када су задруге почеле спа

дати, онда је шњима заједно и та свеза почела слабити. До сада се |
4

још по где што задржала задруга само у јужних Словена, но у њој

 625

“ TE“ је стара чврстоћа свезе знатно олабавила. flо нашем грађанском за

{: 325i
конику сваки поједини члан задруге одговара сам за се за сва по
рај лицијска и криминална дела; држава се сад обраћа не задрузи но
If it). непосредно њезиним члановима.
Када задруга потпуно владаше, онда не беше лако појединим
лицима изаћи из ње. Одвајање од задруге бивало је кад се раздали
племенштина, кад се изађе из „једнога дома,“ кад се одели хлеб и
имање као што то изражава Душанов законик 29- А свеза задруге
прекида се само онда када се потпуно раздели имање, када, по ре
чма винодолског закона, „стое всак по себи.“ Деоба задруге може
бити само са општим сагласијем њезиних чланова, премда такође
наилазимо и надоказе, да имају они право свак поједини захтевати,
„да им се“ издвоји њихов део, независно од других. Знаменито је
у том смотрењу сведочанство једнога старог чешкога споменика
(Rad prava zemskeho) о праву сина на одвајање дела, који му при
пада, за живота очевота — сјајно сведочансто равноправности чла
-------------"

нова задруге. У таком виду задруга се у западних словена одржала

врло дуго. Јужни Словени очували су је-ло нашега доба. Наш гра
ђански законик само је Формирао старе обичаје задруге. Она се о
држала такође и у Црногораца, у некојим далматинским општинама,
у војној граници, у Словака и угарских словена, ----

Задруга у првој историчкој епохи својој живо је нацртана на

следећем месту у Чешкој песми о суду краљице Љубуше, којом су
појетски описане главне црте словенског породичког закона:
„Сваки отац на свом дому влада,
„Муж нек оре, жена рухо спрема;
„Нестане ли дому домаћина,
„Деца сложно нек имање држе,
„Измеђ себе владику изберу,
„За ствар општу нек иду на сабор,
„С кметма, Лехма и са владикама.“ ")
Старо опште бићЕ задруга у свију Словена јасно доказује њи
хову дубоку старост. У историско време, када је живот Словена
био раздвојен по разним местима, задруга није могла да поникне и
постане њихова општа установа. Корен задруге ваља тражити у до
истојpискоме времену, када су Словени у опште у племенима жи
вили. А очито је да се тамо почиње и верва, о којој пише Руска
“) Чл. 48. 59. 60, Винод. закон. чл. 67.
“) Г-ђЦе: Макензијева и Ирбијева: „Путовање по словенским земљама турским
превод г. Мијатовића 1868. стр. 498.
 626

правда и пољички штатут. По многим знацима види се, да је суш

тина верве она иста, која и задруге. У прво доба, пошто су се ||
родице изделиле и раздвоио се сроднички живот са својим чисто
крвним, патријархалним одношаима и поредцима, у појам задруге
могла је улазити само свеза породице у строгом смислу. Услови
заједничкога, општег живота морали су да рашире стару, чисто по
родичку задругу и да је потчине утицају нових елемената — оп
штина. У то доба пак историја је затекла словенске верве и задру
ге. Ма то нису биле више просте породице; у њима пре свега пре
овлађује општински карактер; верве и зедруге престављају управо
прелазан ступањ к чисто општинским облицима живота. Пошто је
примила у се елементе, који су туђи породици, пошто се у неколи
ко укоренила у односима уговорним, задруга је ставила крвне, па
тријархалне свезе на друго место. Као автономијски савез лица, која
живе на једној баштини по начелима само - управе, задруга се не
приметно приближила општини у чистом њеном облику,“) и примила
начело једнакости међу својим члановима за основу читавог свога
склопа, — начело са свим противно староме сродничком животу са
апсолутним старешинством поглавица. -

Солидарност, која се задржала у савременим задругама јуж

них Словена, постаје сада само тешким теретом за поједина лица.
Заједничко праћање и одговорност вуче задруге у пропаст. Изнесав
ши на својим леђима политичку независност Србије у времену по
тоње борбе, српска задруга љуби сада значај политичкога делаоца,
и тежи, као што се види из речи г. Милићевића, распадању на о
делите инокоштине, са њиховим удобнијим и спокојним приватним
значајем.“) Искључиви положај Црне Горе подржава овде стари по
литички значај задруге: задруга остаје главан општи елеменат у
животу црногорске општине. У њој се развијају и одржавају главни
елементи политичке независности Црногораца.
На завршетку овога чланка, ми ћемо де бацимо још један кра
так поглед на склоп словенских задруга.
Тако, ми видимо да се из најпре задруге код Словена свуда
склапаше између породица у ужем смислу. Затим мало по мало ши
раше се склоп и даље изван породице између удаљенијих сродника
1) То зближење показује Мацјејов — ми, говорећи о српских „родовима,“
који су зблизили се старо - пољским ополама нарочно од времена ослобо
ђења Србије. Види. Нist. prawod. чл. IV. (1862.) стр. 105.
*) Види (у Руском Бесšди ХП. стр. 107 — Ш.) чланак Милићевића о причи
нама деобе задруга.
 627

а на послетку прелази у карактер општинскога живота, прелази у

карактер асоције, (удружења). И свуда у основу словенских задруга
лежи слошки договор; у правима и дужностима потпуна једнакост:
нема никакве разлике између старијих и млађих,“ сви су имали
једнака права и сви су били пуноправни чланови једне општине.
Ништа се није смело предузимати пре докле се сви нису слошке до
говорили и закључили. Равноправност међу члановима задруге извела
је доследно систем изборнога представништва задруге. Додајмо к
овоме начело само управе, које се тако дивно блисташе у словенским
задругама; па ћемо пред собом имати цео облик слевенске задруге,
облик, који се тако близо примакао беше автономном општинскоме
животу. У таком облику задругу затече историја, и ми је још, на
жалост, само по где где међу словенима виђамо. Докле на тим осно
вама и по таким начелима стајаше устројена задруга словенска, до
тле беше чврстом свезом везана, дотле само беше периода њена ра
звитка и цветања. А кад се те основе пореметише; кад се та начела
изопачише; кад нестаде слоге и договора, и кад почеше управници
задруге да по своме ћефу раде: онда настаде време распада словенске
задруге, настаде време инокопштине, време сиротиње и голотиње. Ако
се не варам сад смо јасно видели, у каквом облику затече историја
словенску задругу, а у каквом је на жалос застадoсмо ми, данашњи
савременици. *

На реду би било да се запитамо каква ли хала и врана упро

пасти задругу, ту нашу дивну установу, што нам је прађедови оста
више у аманет. Али ово питање, како ми се чини, врло је тугаљиво,
и готово сви писаоци, који ма шта писаше о задругама, или су га
сасвим обилазили или су тек површно напоменули га. Да се скупи
метеријала за разрешење овога питања, требало би имати при руци
млого извора споредних, који не засецају у струку, с гледишта које
ми излажемо овај чланак; требало би поред великог тууда још и
млого времена и стрпљења. Осим тога овакав трудан посао одвео би
нас на друго поље, на које бисмо ради били изаћи мало доцније, и
за то за сад боље је да с овим завршимо. П. Ј. Савић.
- Dº

0 К. А 3 Н И М А. ,
(Продужење.) de

Оволико је вештачким процесима у Инглиској, а исти су цве

тали и у другим европским државама и то у неким у истом степену,
а у гдекојим јошт и ужасније.
 628

Но при крају прошлом и у почетку данашњег столећа опажао

се покрет у изображеној Европи, кога је била цељ, да се ублажи
казнено правосудство. Није то било давно, када су у целој Европи
биле у обичају свирепе казни. Па јошт и у овоме столећу вешало
се у инглиској за све крађе преко једнога шилинга, за одсецање
једнога дрвета, за крађу једне овце, једног коња, говечета, за пра
влење лажнн исправа и новаца. Само за једну годину — 1809. —
у графству Ланистру погубљени су њи 13 због правлења лажни но
ваца — банкнота. — „За време путовање судије по ирској, — вели
О’Конел беше подигнуто суђене противу њих стотину криваца, и од
ових 98 били су осуђени на смрт, са 97 погубљени.“ За све ове кри
вице данас неби била већа казн до неколико месеци затвора!
Најблагороднији и најизображенији људи свију земаља заузе.
ли су се сада за ублажење казни. Искуство учи, да су се онде дога
ђала најужаснија злочинства, где су постојале најсвирепије казни.
Кривци помишљајући на казн кад се одваже да врше кривице, исте
врше на најсуровији начин, јер знаду да и њи неочекује боља казн.
Напротив у државама, где постоје блажије казни, оне завлађују и
умом грађана. Такође нас учи историја о једном другом и то врло
важном Факту: да се казни умаљавају и ублажавају, или умножа
вају и пооштравају, како се кад друштво више приближи слободи
или од исте удали. — —

III.
() КАЗНИМ А ЗА ТВ () РА.

1., Дејство казни затвора. Кривац и друштво.

Необорима је истина, да се кривице непрестано намножавају.

Но што је јошт жалостније, непрестано се намножавају поврати. Ово
се намножавање опажа код свију видова криваца, а поврати по ве
ћој чести догађају се за прво време када је кривац пуштен у сло
боду из затвора, у коме је досуђену казн издржао.
„Тајмс“ од 18. Јула 1856. год. саопштавајући извешће умрлог
пуковника Џеба „о казнима затвора,“ на исто приметио је сљедеће:
„Из извешћа пуковника Џеба види се, да је број криваца (т.ј.
tičket of leave men,) који су одпуштени од Мицлесекса, износио 5 на
J
10,000 житеља, које од прилике износи 1,000 на ово житељство тога
Графства. Но када ка овима додамо и затворенике други затвора ко
јих број — као што се говори — износи 40 пута толики, то имам
 629

Па?!
на жалост грдне клице могући кривица у графству саме главне ва
fazi
роши, а колики ће број износити од прилике после 10, 20 или 50
špili година? . . .
fПАЈ).
„Морамо признати, да су у инглиској, гледајући на трошкове и
д45: неизвестност системе, незнатни изгледи, које даје друштво познатним
| Ти одраслим кривцима, да би се усавршили за свој позив и шовратили
*
љубљено уважење, а гледајући на многобројне покушаје као и на
}} }}
ступање у нова друштва криваца, не можемо а да неувидимо жалостне
изгледе, које ће нам за неколико година изнети на видик непрестано
Иј постојање ове системе.“
ку Француски „Монитер“ од 1856. год. донео је преглед статис
тике кривице из год. 1854. По истоме за последње четири године на
ј“ множиле су се кривице за 66 процента, особито противу сопствено
infi сти, преваре, правлење лажни исправа, убијство деце, банкротства.
ЗНЕ. Случајеви крађе намножили су се од 25,516 на 39,484 тужбе због
Нći:
преваре при продаји и куповини, односно каквоће и количине робе
238.
намножили су се од 1716. на 8,946.
lj i Само ове податке наводимо за пример, а могли би јошт много
pi TàКОВИ НАВОСТИ.

Када се упореде и сравне званичне листе кривица, и ка истима

Џ придода број они криваца, који су одпуштени пре истека казненог
времена, наћи ће се, да између 7,000 осуђени криваца, једва да је
њих 1,000 осуђено на вечити затвор, а остали 6,000 пошто издрже
казн враћају се у друштво, и то на жалост управо као испечени
мајстори у вршењу кривица.
Узмимо да између 6,000 криваца који су издржали казн и пу
штени у слободу, њих, 1,000 оставе затвор са покајањем, поправљени
и решителни, да неће више до врше никакова кривична дела, —
претпоставка, које је јамачно одвећ високо узето; — а при свему
томе остаје јошт 5,000 други, који су се одважили да јошт даље
продуже стари занат са јошт већим мајсторлуком. Питамо сада, дали
је могуће да се учини разлика између они, који су се одиста пока
јали и они, који су се одважили да и у будуће врше кривице? Шта
ће бити из они први, ако ји станемо одтуравати од нас, неимајући
у њима вере? Јамачно, кад имамо да учинимо избор између два
раденика, једног који је непорочног владања и другога, који је од
пуштени кривац, коме ће мо од обојице дати преимућство? Без су
мње првоме,“ по томе је на жалост истинита инглезска пословица,
да је одшуштени кривац управо принуђен да учини наново кривицу,
и то не што би био окорео злочинац, него што га друштво од себе
630

одбија, што га се клони. Да је овај навод истинит, о томе ће мо се

уверити из следећег истинитог судског случаја.
12. Јула 1856. год. пријави се полицајном чиновнику Беадону
један младић, који по изгледу није имао више од 19—20 година, и
то сав издрпан и готово у сажалења достојном стању дошао је да
јави, да је тога дана пуштен из затвора Колбатеорилдског, и да
моли, да му се даде нека мала помоћ из сиортињске касе.
Беадон одговори младићу, да за то треба да се обрати општини.
Младић примети, да општина неће зањ ништа да учини.
Беадон му рече, да и он зањ ништа не може да учини.
За име Божије, настави младић, поучите ме шта треба да ра
дим, овога јутра одпуштен сам из затвора без и једне кршене паре
у џепу, да би мого купити комадић леба и делчић сламе за прено
ћиште. Биће у залуд да овако издрпан и босоног потражим за ме
рада. Ја би све радио што је човек у стању да ради, но ко ће да
прими к себи једног младића, који је био у затвору и који је из
губио своје добро име. Овде се заплаче несретњи младић.
Беадон му опет одговори, да је општина место на које треба
да се обрати.
Молитељ повтори да општина неће зањ ништа да учини. Тако
су ми рекли, када сам први пут одправљен у затвор, што сам украо
пола свињеће главе. По други пут морао сам отићи у затвор, што
сам украо мали комадић меса. Мени и данас у овоме стању ништа
друго не остаје, но чим одавде одем, да опет нешто украдем, јер
не могу да скапљем од глади на улици, ша с тога ће те ме ви опет .
на скоро пред судом видети.
Младић, који се звао Томо Врова, изађе за овим из суда.
Шта би радио поштовани чиновник, када би он био на месту
овог несретњог младића? А шта би ми радили? — —
Ма шта да је био први узрок, који је кривца побунио или на
гнао да учини кривицу, ма какав да се врати кривац у друштво,
бољи или гори, нееборима је истина, да друштво одбија од себе тога
који је био у затвору, и одриче помоћ, са којим би га иначе могло
да сачува да не упадне и неогрезне у даље кривице. Кривци су
тврдо уверени о овој истини, ово је њихно убеђење, ово је њи на
гнало да су пре неколико година склопили у Лондону друштво кри
ваца, које је председавао Махев, и у коме су обасипали друштво са
горким тужбама. -
 631

2 , Узроци рђави носледица садашњи казни затвора.

Са речи „казн“ правник у опште означава оно зло, које сна

лази кривца, и кога је цељ до опомене кривца да нечини кривице.
Ми се нећемо овде да упустимо у критику схваћења казни, но само
ће мо да запитамо, да ли се одиста постизава цељ казни? Наведени
податци довољно су нам показали, да ово није случај. Казн затвора,
каква је данас, на сваки ја начин зло, но не у горњем смислу, него
у сасвим противном. Већина криваца носећа казн као зло у горњем
смислу, него она заиста причињава и то велико зло кривцу, јер
кривце из основа разорава. Но да ли казн служи за опомену?
Горњи податци и изјашнења, са којима се саглашавају мном прав
ници, довољно су нам показали, да и ово иије случај.
Овим рђавим посљедицама ништа друго није узрок до данаш
ња система казнења. Са кривцима поступа се по истом принципу,
као и при смртној казни, батинама, мучењем и другим подобним ка
знима, наиме са физичким дејством. Необазире се на умну при
роду човекову, као ни на узрок кривице, и нестара се за то, да се
одклоне узроци кривица са подизањем и неговањем морала и инте
лигенције. На место да се за ово стара, дух и тело кривчево мори
се и сатире са тешким ннеодморивим радовима, сувопарном раном,
које је свирепо и противу саме животиње, и необазире се, које је
лекарима врло добро познато, на анатомије са богатим материјалом.
Какво дејство ово поступање производи на кривца? Кривац се у
својој унутрашњости бори и гнушава овог начина поступања са њиме,
све дотле докле се непусти у слободу. Па каде дође то време осло
бођења, са свом силом дуго прикриване унутрашње бесноће враћа
се у друштво, у коме са никим другим несимпатизира до са својим
несрећним садруговима — кривцима — јер га друштво ладно и не
милостиво од себе одтура.
Што се тиче ране у затвору и то је недовољно, јер преко целе
недеље, кривци повећој чести добијају само леб, а делчићи меса
тако су недовољни да нестоје у никаквој сразмери са сатовима рада.
Па и при раду и одпочивању часови одмора по већој су чести не
знатни, и недају телу довољно времена, да прибере нове снаге за
нове радове. Дисциплина затвора, редовни живот, све то порађа у
затворенику живи, велики апетит. А при томе недовољна рана јошт
већма казни и мучи кривца, а то отежава казн, које није ни у сми
слу законодавца ни казни. Чујмо! Шта је Физиолођиски резултат
гладовања: ослаблење мишића, органичко изопачење, умалење крви,
 632

смрт. Нико не мисли на то, да оптерети коња тешким радом, а да

му даје мршаву рану.
Даље, узрок што не добијамо жељену посљедицу од казни за
твора и то је, што се један кривац затвара заједно у друштву са
другим кривцима. Као год што има Физички зараза, псто тако има и
морални, и са овим другим треба да се поступа на подобан начин,
као и са првима. Но наместо да се чува морални болестник од свију
pђави уплива, који могу да погоршаду његово зло, исти се уводи у
додир са онима, који болују од исте болести, и то јошт у разним
степенима, и одпушта се пошто је кроз и кроз заражен отровом.
Узмимо, кад један човек украде нешто па зашто буде осуђен и
одправљен у затвор, да издржи казн на коју је осуђен. Он као но
вајлија — рекpут — ступа у редове стари криваца, који му при
чају своја јуначка дела, а тиме га васпитавају у високој вештини,
како ће други пут да буде шажљивији и вештији, да не буде уваћен,
и на овај начин угушују у њему последњи остатак кајања и стра.
Једино чега се стиди то је: што није вештији био, и што није не
што више учинио, бар да знаде зашто и издржава казн. Врло лепо вели
Монтескије: „Владајмо се, по природи, која је човеку дала стид за
највећу казн, а највећи део казни, била би срамота, зашто да пре
трпимо казн.“ Но код онога кривца, који дође у друштво криваца,
и са њима једнако борави, не само да се непорађа никакав стид,
него ни покајање. По томе дакле, са садашњом системом казнења,
пропадају два главна услова за поправљање.
И као што видимо, ништа друго неостаје, до застрашење, од
кога где који много очекују. Готово већина криваца никако и не
плаши се казни. Онај који краде, онај зна јошт унапред да рески
ра, да ће бити уваћен и затворен, а то значи, да ће имати обита
лишта, рану и одело, и то све о државном трошку. Кривац мисли
када изађе из затвора, да нико незна да је он био у затвору, и да
је само променуо обиталиште. Застрашење тако исто врло мало деј
ствује на кривца као и стид, као што нам показује статистика криваца.
Из свега тога до сада реченога, држимо да смо довољно пока
зали, да су заједнички казнителни затвори велике школе за најгоре
пороке, и кад се један нов кривац затвори заједно у друштву са јошт
покваренијим но што је можда и он сам, то никако незначи, да се
он тиме казни, што се затвара, и јошт много мање да ће се попра
вити, него напротив да ће се јошт горе покварити. Да би се овом
злу доскочило, извађен је систем затвора са ћелицама.
 633

Да би се спречили шкодљиви упливи који утичу на кривца у

заједничком затвору, повратило се ка гробовима Бастила; да би
кривце казнили, закопавају ји живе, да би ји поправили, одвајају
ји од друштва. Заборавља се да је човек друштвено створење. Ако
је кривац згрешио противу друштва, то је већ у принципу погрешка,
што се одваја од друштва да би се поправио, јер се он само у дру
штву може да поправи. Као год што се је чувени гвоздени сандук
у Италији, са сваким даном све мало шо мало сужавао, док најло
сле није сатро затвореника, тако се у жалостној тишини ћелице
скупља све уже и уже дух осећајућег човека, док најпосле неиз
чезне. Ово је зацело један изналазак, који је достојан времена ин
квизиције! Зар није могло модерно човекољубље да доспе до ника
кови бољи резултата?

3., Злоупотреба са казнима затв0рa.

Злоупотреба, коју проузрокује само данашње правосудство није
незнатан узрок који доприноси ка већем замршењу социјални веза,
и који готово представља т. н. варварско време композиције, негле
дајући на многе милионе издатака, који се једнако множе, а то
све усљед трошкова правосудства. Овде разумемо оне злоупотребе
које се проузрокују у сљедству врло честе и без — обзирне примене,
свирепе, неразумне казни затвора, за често најмања и најнезнатнија
преступлења.
Ове злоупотребе догађају се на врло различан начин. Прво и
прво кад се затвор примењује за незнатне кривице, а затим кад се
сурова и варварска казн примењује на лака преступлења, а најзад,
кад се често невина лица, једино што је на њи била сумња подозрења,
држе дуго времена у затвору. Између многи примера другог вида,
нека нам послужи сљедећи: Единбургшска суд. (High Court of jus
ticiary) године 1866. осудио је једну младу госпу — Едмистон —
на пет година затвора стога, што је написала неколико претећи пи
сама „пуни сурови и јеретички израза“ једном свећенику Жаму Еy
гару. — Но злоупотреба казни затвора несастоји се само у томе, као
што је случај у горњем примеру, у варварској казни, којом се ка
зни лако престу плење, него поглавито у лишењу слободе за она
}
престушлења, која нису озбиљне природе као пто се то често до
гађа. Па како је већ по себи противно здравоме разуму - м шати п
саме покварене људе са злочинцима, није ли хиљаду пута горе и
изопаченије, једном непоквареном човеку, због лаког престу илења,
Правд а 41
634

не само одузети слободу, него га јошт бацити у покварени затвор, у

друштво злочинаца, па га доцније јошт покваренијег опета пустити
у друштво?
Имали већег робства и веће строгости, до уапсити онога, кога
кривица тек треба да се изнађе. Затвор у цељи иследовања, који
често траје и више месеци, шта више и годинама, јест један од нај
већи покора нашега века. Са оним, који по песрећи упадне у овакав
затвор, јошт одма с почетка поступа се као са кривцем, шта више
јошт грђе, суровије но са једним кривцем, јер је кривац кривицу
признао, а уапшени то јошт није. Ми се често хвалимо, да је наш
век век једнакости, једнакости права, да су сви пред законом равни.
Истина, одавна су прошла она времена, када су у Европи постојали
особити закони за господаре, а особити за робове, особити за бла
городнике а особити за простаке. На жалост, при свему томе, не
могу се порећи Факта, да правичност нема исту важност за сиромахе
као за богате, за слабе као и за силне. Правичност спрам сиротни
често је угнетење, а на спрам богати неправедно призрење. Узмимо
за пример оне у Инглезској и неким државама усвојење закона за
давање јамства да се из слободе бране. Сирома није у стању да
ужива привилегију јамства, па стога се одтрзава од његове поро
дице, коју он својим радом издржава, и баци се у затвор. Док се
његова породица бори са глађу и очајава у сиротињи, дотле он броји
дане и сате у поквареном друштву, који га од његове породице деле,
а брига га мори и баца у највећу несрећу. Најзад изиђе да је не
вин, одпушта се из затвора, и он са разореним здрављем, са изгу
бљеним изгледом за живот, дркћући и посрћући прелази праг своје
куће.

4., 0 преображају системе казнења у онште.

Данас је признато, да цео систем казнења изображеног света

треба из основа да се промене, и управо више но ма која друга установа
људског друштва. Ово стога, што ниједна друга установа, није тако,
као што је ова, противна духу напредка. На сваки начин није лако
решити ово питање, и његово решење зависи по већој чести од ре
шења други друштвено-политички питања, која да се реше, задаћа
је нашег времена.
Данашње теорије казнења јасно су показале, да њиово дејство
није онаково, каковоме су се од њих надали, и што су готово са
свим испустиле из вида тако таман елеменат, као што је поправ
 635

Врj љање, и нису довољно пажње поклонили злу, које је у самој казни.
ут Казн није никако нешто абстрактно, то ће рећи, разни видови казни
које су изнашли људи, неморају се нуждно показати и као ваљане
a tri при примени њиховој као казн. Дејство казни зависи како од они
, у казн ошкружавајући околности, тако исто и од карактера особе, про
да тиву кога се казн примењује, као и од положења исте. Тако н. пp.
(Biti
за једног би научњака била велика казн, кад би се натерао да туца
i ši:
камен, док напротив сасвим никаква за једног надничара. Док би
рац. принудни умни радова у затвору служили научњаку за уживање и
је и да време проведе, дотле би ти били за надничара права казн. Један
ра ткач, шнајдер или шустер, неће у толиком степену да осети казн
ofји
затвора, колико би осетио ловац морнар, земљорадац, неожењени
ga ili мање но отац породице, за кога породицу по већој чести казн је
м: f:
строжија, но што је за њега самог.
Врло је погрешан принцип, досуђивати казн затвора као зло.
ma Казн ова треба да се примени као средство, којиме ће се обезбе
ју“. дити друштво од повраћајући криваца, и којом ће се кривац прет
““ ворити у корист или бар штету ненаносећег суседа,
is 2 Када је житељство неког места или једна особа болестна, прво
tº је правило лекарства то: да се изнађу узроци болести и да се пос
1. . тара да се исти одклоне. На подобни начин треба да се постуша и
нiji са моралним болестима друштва. Када станемо испитивати и посма
“ трати узроке кривица, то налазимо, да исти од чести произилазе
ј“ из индивидуални а од чести из друштвени одношења. У опште два
i jºj су узрока: први заиста постаје из претерани наклоности други из не
достатка средстава да се обична мера наклоности задовољи. Но оба
случаја прати недостатак јаке силе разсуђења и моралног осећања,
које да није случај, кривци би се сачували од вршења против за
Кони радња. (Продужиће се)

НА КОЈЕ СЕ ВРЕМЕ ПР00ТИРЕ НОВ ЗАКОН.

Кад би закон могао наређивати о прошлости, кад би једно пра

во законитим путем придобијено, могло се изгубити, кад би једно
исто дело, данас дозвољено, могло бити сутра кажњено, — онда не
би било ни грађанске слободе нити сигурности: живот, имање и
част сваког грађанина, лишени гаранције, стајали би вечито у про
цесу. Само тај један узрок, ша је довољно да свет живи у вечитом
41“
636

немиру, и да се никако државно друштво не би могло одржати. За

то ваља да је, по готову, у сваком закону узакоњено начело: Зако
ни наређују у напредак, они немају повратне (ретроактивне) снаге.
Међу тим ту одмах имамо да приметимо да овакво наређење
не обвезује законодавца тако, да он не може кашње донети и такве
законе, који ће имати повратну снагу, и по томе ово наређење,
по правилу, не сме да буде конституцијоно то јест не сме се на
лазити у уставу.
С тога ваља признати законодавцу власт, да може градити и
законе са повратном снагом, а у коме ће случају, и како, он ту
своју власт моћи практиковати, о томе смо наумни овде говорити.
Имајући власт да гради законе и с повратном снагом, зако
нодавац ако је злоупотреби, ако је употребљава на штету начелима
правде и човешности (хуманитета, ) закони његови могу доћи под
критику, без сумње; ал' док не буду законитим начином укинути
донде смо непрестано обвезани да им се покоравамо, као и сваком
другом закону, који не би имао повратне снаге. *)
Са ова два различна гледишта има се начело неповратности
(non – retroactivté) овако објаснити: нов закон наређује само о
оним делила, која су се десила после његовог обнародовања;
ако не садржи у себи противног наређења, по коле би се имао
односити и на дела, која су се пре његовог обнародовања на
вршила. -

У начелу ово је правило врло просто и јасно, али кад се дође

до примењивања, тада се осећају врло велике тешкоће.
Непоречно је правило, да дела, која су се потпуно навршила
до времена обнародовања новог закона, то јест, која су до тог вре
мена произвела све правне последице, које су по самој природи
ствари морале наступити, искључиво се имају расправљати по за
кону, који је тада важио, кад су се та дела догађала.
Исто је тако ствар известна, да дела, која још нису ни запо
чета, кад нов закон наступа, стоја са свим изнад примене старог
За КОНА.
Међу тим та граница измеђ' прошлости и будућности није
овде узаман јасна и не да се прецизовати. — Једно се дело мо
гло започети под старим законом а свршити под нових. Па онда

1) И овакви (закони са повратном снагом) не могу се применити на дела

свршена уговором, или која су пресудом добила силу суђење ствари (Taffaire
jujeе.) — .
 687

хоће ли се свршетак дела управљати по старом закону; или треба

на против на овај свршетак применити наређења новог закона?
II. i Први се закључак примити не може; јер кад би стари закон
Зако могао управљати и најудељенијим и најпосреднијим последицама
*}{let, оних дела, која су се под његовом владом започела, онда би зако
this: нодавство стојало узаман на једном степену савршенства; а та би
13::: стагнација много удила свестраном напредовању целог државног
друштва.
fњ:
ce Bi Исто је тако немогућно усвојити и онај други закључак, јер
што би, опет, нов закон могао узалан управљати, ма и најближим
(ili i и најпосреднијим му последицала предходних дела, то јест, по
он у
следицама од којих зависе баш свршетци дела, тиме би ночело не
повратљивости закона на најосетљивији и најочитији начин било
piti.
345. порушено.
8125 Ваља дакле, међу последицама дела, која су се пре обнародо
| 1) вања новог зокона навршила, разликовати оне, које нов закон може
ни
модификовати, од оних, којих се не сме дотицати. А у томе се раз
Biºl ликовању и садржи сва тешкоћа!
Да би се пак ова тешкоћа лашње савлађивати дала, упознаћемо
ца!“ овде читаоце своје са једним научним системом, који је за што си
д) i гурније разликовање, у овом погледу у опште примљен.
lj84.
Тај се систем огледа поглавито у овим двема претпоставкама.
улi: 1. За сваки се нов закон претпоставља да је бољи од старога;
| biº
јер кад законодавац уводи нов закон то јамaчнo чини у намери да
побољша и поправи дотадашње злоупотребе. Отуда излази да је са
свим природно претпостављати да је законодавац мислио да пот
чини новом закону не само она дела која ће истом наступити, него
и она што су предходила, што се тиче оних последица, које се имају
навршити по обнародовању новог закона.
2. Као што се види, ништа нема разложнијег (рацијоналнијег)
од ове претпоставке; и за то се може мислити да је она од опште
вредности и по томе применљива у свакој прилици. При свем том
поред ове идеје указује се још и друга која нам ову преиначава.
— Кад би нов закон уређивао све последице претечних догађаја, он
би често поништио таква очекивања, која су могли држављани са
свим праведно изгледати под старим законом, и у чије су оства
рење могли основано полагати најтврђе уздање. У таквом дакле слу
чају повратљивост закона била би неправедна, и неизвесност коју
би навукла у приватним одношајима, узроковала би највеће забуне
у државном друштву. Па као што се зна да то није, и не може бити
638

таква, цељ законодавства, то је онда природније претпостављати,

да закон хоће да поштује законита и праведна очекивања, која
рупшити, значило би му силом стварати узроке несигурности и непо
ретка у држави.
Ове две претпоставке су врло меродавне, јер оне одређују обим
и домашај нашег принципа. Отуд излази:
С једне стране да нов закон ваља неограничено примењивати
то јест не обзирући се на време дела, коме треба уредити после
дице, онда:
1. Кад се то може без ичије штете учинити;
2. Кад повратљивост закона повређује само неизвесна оче
кивања и проста надања.

С друге стране да се нов закон не може примењавати тада,

када би се апликовањем овог закона повређивала врло основна оче
кивања, на навршење којих држављани су имали праведна узрока
да рачунају: оваква се очекивања зову, познатијим именом, придо
бијена права, у која законодавцу није допушћено дирати.
На тај начин у тренутку обнародовања новог закона већ при
добијена права морају се респектовати; на против проста надања
могу се рушити и модификовати.
Али како да разазнамо придобијена права од простих надања?
Придобијена права су она, која су ушла у нашу имовину, и
која нам се не могу одузети просто туђом вољом. Таква су права,
н. пр. која долазе из уговора из тестамента, ако је тестатор пре
обнародовања новог закона ултро; или из отвореног наслеђа. Да
ли су пак та права чиста и проста или условна, то на каракте
pистику придобијених права нема ни најмањег утицаја; јер права
она, којих је екзистенција (биће) потчињена каквом догађају, који
ће кашње наступити, опет постоје и ако условно. Она су истина не
извеснија од права чистих и простих, али таква, каква су, она опет
сачињавају нашу имовину; почем и таква права ми можемо зало
жити, а и са свим отуђити.
На против, ваља сматрати као проста надања, као слаба оче
кивања, која нов закон није обвезан да поштује, она надања, која
се простом радњом трећега могу поништити. Таква су, на прилику,
надања у застарелост, јер делом онога, чија се ствар застарелошћу
мисли придобити, може нам надање бити осујећено; овакво је исто
и право легатора док је тестатор још у животу, који може свој
тестаменат онолико пута променити, колико би хтео, — таква су,
 639

на послетку, надања и свију законитих и других наследника, за

»сивота тестаторова.
Овде нам сад долази на ред да специјално проучимо различне
врсте закона,који могу, и закона који не могу имати повратљивости.

I.

Закони, који наређују о личној снособности,

Способност, коју нам закон приписује за вршење извесних
законом дозвољених дела, не спада у ред неприкосновених, придо
бијених права, и то из два узрока:
Прво, никоји законодавац не може се одрећи власти, која му
је дата да уређује државно друштво: а то би извесно то значило,
кад би он појединцама дао таква права, која не би му било дозво
љено обарати или модификовати, ни у оном случају, кад би увидео
да су таква права по државно друштво штетна и опасна!
Друго, овакви закони, који наређују о личној способности др
жављана, сматра се да су створени у интересу самих држављана и
за њихову сопствену заштиту, па ко би онда морао паметно твр
дити да има придобијено право да не буде заштићаван 2
Тако дакле наша лична способност не даје нам придобијених
права, законодавац који нам ту способност одређује својим зако
нима, само дозвољава а не обвезује нам се. Па то своје дозвољење
он може са свим да порече другим законима, или да га само пре
другојачи. Кад то ради, законодавац не само да не прави никакав
непоредак у држави, иего тиме још већма утврђује поредак кад
исправља погрешке у законима, које су могле да произведу за дру
штво штетних и рђавих последица. Што се пак тиче приватних, они
губе само оне наде, на које нису нигда ни могли темељно рачунати,
јер су хиљаде околности могле да их осујете. У осталом сви су
могли увидети потребу мењања закона, па се још у напред за њу
спремати.
Него овде ваља узети на ум да се ово начело примењује Salwo
jure acquisitio (то јест: без повреде придобијена права), и пошту
јући дела, која су се навршила под гаранцијом закона, који су онда
ВажИЛИ.

Тако на прилику, прво, мењали закон године за пуноважну же

нидбу, он ће се имати односити на сва лица, која се дотле не буду
оженила; али оне женидбе остају неприкосновене, које су свршене
ПОД стар или законом.
 640 --

Друго, нов закон може одмах прогласити за пунолетног онога,

који под старим законом не би још за дуго постао пунолетан; а
тако исто и вратити под туторство онога, који је под старим за
коном већ оглашен за пунолетног. — Што се пак тиче оних дела,
која су оваква лица починила пре новог закона, а по сили права,
која су у смотрењу своје способности имала под старим законом,
— она се имају оцењивати по прописима старог закона.
Треће, нов закон, који мења способност завештавања (теста
ментског располагања с имањем), примењује се на све оне, која
јоп нису начинили тестамент, као и на оне, који су га начинили,
али се сатеку још живи кад нов закон започне важити: — тако
дакле само остају у снази тестаменти оних лица, која су пре но
вог закона помрла.
Четврто, способност пренашања и прибављања наслеђа по
длежи утицају новог закона, што се тиче оних наслеђа, која у тре
нутку обнародовања новог закона не буду још отворена: што се
пак тиче наслеђа, која су пре наступања новог закона отворена,
ту се способност за прибављање опредељује према старом за
кону.
Код ових дела пак, која се догађају међу живима епtre wits,
— inter vivos), као што су на прилику поклони продаје, размене
и т. д. способност уговорача има се управљати, по закону, који је
постојао за оно време кад је уговор углављен. Оваква дела не дају
само прсте наде; то су свршени догађаји, из којих за уговораче
произлазе придобијена права.

II.

Закони, који одређују Форму исправама.

Исправа (докуменат) снабдевена Формама, које су биле про
писане законом, који је постојао у време прављења те исправе има
своју спољашњост потпуну и савршену; и у таквом стању она је у
закону од сваког познијег закона, који би изашао у смислу њезиној
Форми противном. Овакав нов закон не може ранијим исправала
одузети савршенство које су у почетку имале. Ово начело при
мило је и наше законодавство, и тако š 199. нашег поступка суд.
за грађ. парнице, гласи: „о важности исправе суди се по закону
или обичају, који је постојао у време кад је она издана“ — У
осталом друкче не би ни бити могло; јер нигде ваљда не би било
веће бесмислице и неправде од ове повратљивости закона, којом би
 641
\
ºf it’ll
се казнили они, који су на законитом путу били, зар зато, што су
eti: ;
се строго законитости придржавали? -

ји - Тако дакле форма исправама има бити онаква, какву је изи

ну -у скивао закон, који је у оно време важио: tempus regit aetum. —
и за Овде није нужно разликовање дела, на дела међу живима, (entre
345 ili — vifs), која чим су се догодила дају нам придобијена права, и
дела последње воље , која за живота тестаторова изазивљу у на
(1:1. следнику само проста надања; јер овде није реч ни о способности
“, “ располагача, ни о неопозовљивости дела, него је реч о важности
55:51. исправине Форме; а у том погледу довољно је да она одговара сало
– fi, свом закону.
pt *“

III.

Закони о доказивању и тумачењу исправе.

Ако је закон, који је организовао теорију доказа, прописао и
правила по којима се исправе тумаче, па се тај закон промене, онда
се при доказивању и тумачењу исправа мора узети за мерило закон,
који је онда постојао, кад се та исправа начинила; јер они, који
су те исправе градили, нити су могли нити су смели, без штете за
своје интересе, управљати се по другим каквим правилима

IV.

Закони о поступку у спорним делима.

Кад су два закона о поступку једно по друго имала важити,
онда у оваквом случају који закон ваља примснити на придобијена
права, да — ли ранији или шознији, нови или стари?
Ово је питање тако расправљено, да у смотрењу поступања,
при доказивању и брањењу права на судовима, има увек важити нов
закон, без икаква призрења на то, што су прав , која се сад на суду
траже или бране из раније (као што и бити мора) ушла у нашу и
мовину, то јест већ придобијена била. Јер стране које уговарају,
не занимају се у тој прилици тиме, каквим ће начином (поступањем)
ј у случају спора доћи до свог права; него им се тежња једино огра
Д. ничава на то, како да своја уговорна одношења што јаче утврде, и
што већма од сукоба обезбеде. Па с" тога се никаква основана и
| тврда надања њихова немогу повредити, кад би се они потчинили
новом поступку, кога би законодавство за бољу вршидбу (админи
страцију) правде узаконило.
 642

V.
Закони казнеин (криминални.)
При питању хоће-ли се кривац судити по закону, који је пос
тојао онда, кад је он казнено дело учинио, то јест по закону ста
ром или по закону који је започео важити у оно време, кад се ње
гова кривица истражује и суди, то јест по закону новом, — узим
ље се у призрење околност, да — ли је за кривца нов закон бла
жији или строжnju. Буде-ли нов закон строжији, то се онда крив
цу примењује стари закон, јер у овом случају постоји то, да је он
придобио право да му се по старом закону суди; је-ли, на пр0
тив нов закон блажији, то се кривцу по овом блажијем закону
има и судити.") Закон заиста и треба да се узимље за повратљив
кад год то може да се учини без ичије штете: што ће се нов, бла
жији закон применити на кривца, који је свој злочин учинио под
старим законом, то за њ не само да нема штете, него има и кори
сти; а за друштво државно опет не може бити никакве користи, да
се у оваквој прилици примени закон, кога је оно за строг и ште
тан већ осудило. — Законима кривичним није цел да кривац пати,
него је њихова цељ, да се спасоносним страхом препречи повратак
дела, која они забрањују: казањ није освета казањ је пример! Кад
дакле друштво државно просуди, да је једна блажија казањ довољ
на да служи за пример у напредак онда би то била неоснована стро
гост кратити, да се ова мања казањ не примени на дело, које је
истина већ учињено под другим законом, ал' које још није пресуђено.“)
Што се пак тиче пресуђених дела, нов закон се на њих неда
применити. Судови немају у оваквом случају ту особину да претре
сају своје исказане осуде. Осуде дакле исказане под старим зако
оом, имају се одржати и под новили, али ће тада, као што се од
себе разуме, остати недомашно суверенско право милости, којим
се господар земље у овој прилици може послужити да осуде на ста
ром закону основане изједначи са новим казненим начелима.
VI.
Закони, који законе тумаче.
Нов закон, који стари објашњава, имајући једину цељ да оз
начи, да се онај стари закон, имао увек онако разумевати, као што
“) Т.Т. Demo, том I Berta u id, Cours de code penal crp. 153. Treb u tiem
Cours elementaire de droit criminel, том 1. стр. 81—83.
“) Гл, о овом предмету опширније Le cours de Code penal, od T. Bertauld
— a u Le cours e l e m e n t a i redu droit crim i ne i od T. Trebutien-a.
 643

га он тумачи, има служити за правило, како у делима која су се

десила пре обнародовања новог закона, тако и у онима, која су се
под старим законом навршила. Јер овакви закони слатрају се
за сувремене онила, које објашњавају.
Међу тим то треба знати, да и закони, који законе тумаче, не
могу утицати на дела, која су уговором прекинута, или решењем
судским добила силу суђење ствари. По Л/урлону:
.J. М. Л с шјан и Н.

00УДА НА СМРТНУ КАЗНУ.

Пана Медић, из личке регименте у Аустрији но у Убу као на
дничар живећи, дат је суду округа ваљевског на осуђење за извр
шена четири разбојнишства и једно убијство и то:

I.

За извршено разбојнишство над Иваном Алексићем, из Стублина,

оптужен је Пана, што је ноћу између 16 и 17. Фебруара 1868 године,
удружен са више људи, напао на кућу Иванову, па сатим дружством
на кући насилно врата отворили, Ивана и његову жену Живану,
снаху Марицу и слугу Милана Спасојавића, ухватили и повезали,
а после тукли и мучили да их тиме принуде, да покажу новце, за
које су држали, да Иван сакривене има, па кад на овај начин несу
могли доћи до новаца, онда су на најсвирепији начин почели тући
Ивана, опасивали му по голом телу усијане верпre, пекли га поред
ватре, посипали га врућим пепелом и пребијали му цеванице на но
гама, док није најпосле на тим мукама и умро, па после све ствари
из куће и зграда испреметали, а све ово радили, неби ли што више
новаца нашли; те су му на тај начин однели које у новцу, а које
у стварима око 1950. гроша чаршијски.
Ово је дело, које оптужени ни у колико није признао, суд
округа ваљевског пресудом од 5. Маја тек. године Ла. 7462. задр
жао од суђења, што су његови саучестници у том делу, који су
ранијом пресудом осуђени, признање своје код полиц. власти изка
зано, на суду порекли, и који тим својим признањем терете Пану,
ца им се опет по налогу касационог суда ислеђује дело.
644

II.

За извршено разбојнишство над Милисавом Алексићем, из Сту

блина, оптужен је Пана, што још са једним другом, за ког се није
могло дознати, по вел. госпојини 1868. године преко ноћ 23. Августа
дошао наоружан кући Милисављевој, па је на разбојнички начин
претњом, са тим својим другом, изнудио од Милисава 6 фt ћеc., је
дну дугу пушку — штуц, — и два пиштоља.
Пана није ово дело никако признао, али противу њега војују
основи подозрења:
а) што је при њему нађена дуга пушка — штуц — и један
пиштољ овим делом Милисаву однет, и што је сведоџбом заклетих
сведока доказано, да су те ствари сопственост Милисављева, дакле
нађене су при њему ствари — S. 121. тачка 8. крив. пост. —
б) што се у бегству налазио — 8. 121. тачка 10. крив. пост. —
в) што је на испитима казао да је у време учињеног овог дела
био у кући Пеше Петровића, а после — казао да је био у куку
рузима, дакле је лагао — S. 125. крив. поступка — и
г) што је склон на овакова дела — S. 238 тачка 2. крив.
поступка.
Првостепени суд подвео је ово дело под одредбу S. 241. кри
ВИЧНОГ ЗаRUHä.

ПI.

За извршено разбојнншство над Петром Сарићем, из Рукладе,

оптужен је Пана и неки Ђуро Петровић, што су ноћу између 8. и
9. Октобра 1868. године напали на кућу Петрову, овога жену Бо
сиљку тукли, новце изнуђавали, и које у новцу, а које у стварима
однели око 4740. гр. чаршијски.
Пана ни за ово дело није никако признао да га је учинио, но
основи подозрења војују противу њега, и то:
а) што су на њему нађене једне чохане чакшаре Петрове тим
делом однешене, које је сведоџбом заклетих сведока доказано, дакле
нађена при њему крађена ствар — S. 121. тачка 8. крив. пост.
б) што је наводио, да је у време учињеног овог дела био бо

лестан, па то недоказао, дакле је лагао — Š. 125 крив. пост.

в) што је наводио, да је на њему нађене чакшире добио у
трампу од туженог Ђуре и овога пријатеља Алијћа, па то недо“
зао, дакле је лагао противу основа подозрења — Š. 238. тачка 1.
крив. пост.
 645

г) што је склон на оваква дела — Š. 238. тачка друга крив

ПОСТ. — И

д) што је био у бегству — 8. 121. тачка 10 крив. псст. —

Дело ово подвео је првостепени суд под одредбу 8. 241. кри
вичног закона за Пану.
IV.

За извршено разбојнишство над Матијом Јеремићем, из Тврдо

јевца, оптужени су Пана и Ђура Петровић, што су ноћу 1. Новембра
1868. године, напали на кућу Матијину и од њега новце изнуђавали,
па које у новцу, а које у стварима однели на 182 гp чарш.
Пана је подпуно прнзнао да је ово дело учинио, с намером, да
новаца изнуди; и суд првостепени подвео је ово дело под обредбу
S 241 и 66. крив. закона за Пану.
V.

За извршено убијство Симе Николића, кочијапа из Обреновца,

оптужен је Пана, што је истог Симу 17. Новембра 1868. године
убио.
Пана је ово дело подпуно признао да је извршио, но само се
изговарао, да су га Сима убијени и Риста Вујадиновић, при спавању
у згради неког Петра напали, те он чим се пробудио, одапео пиштољ
и Симу убио, пошто му је реко „напоље Симо“ и овај му одговорио
„ја ћу теби да ломим кости данас, ја ћу да те вежем,“ који му
говор спрам сведоџбе сведока Ристе, невреди; јер је овај као оче
видац тако показао: да је он још са некима по наређењу власти
ишао да траже поару неком краишнику учињену, а и Пану, јер је
дошао глас на Уб, да је Пана из среза посавског у тамнавски пре
теран, и тако са Симом дошао згради, гди је Пана био. Сима је
испред зграде, гди је и свој пиштољ био оставио, викао „еј дома
ћине,“ но нико се није одазвао. Тако је Сима неколико пута викао,
док се Пана једва одазва из зграде, јер је био спавао. Сима га пи
тао: „који си; а Пана ћутао и неодговарао. Тако га неколико пута
питао и најпосле казао: „јеси ли ти Пано“ а овај одговорио „ја
сам.“ Сима је тад пошао к вратима, јер је донде све пред зградом
стајао, па викнуо „отварај“ и у тај мах брзо се врата отворила, и
Пана се појавио; но у кој се мах Шана појавио, у тај пар Сима,
који се споља већ спремио био да га ухвати, шчепа га рукама за
пешеве гуња испод врата, а Риста притрчао и поред Симе саго се
те Шану ухватио за ноге да га оборе. У том гушању и хрнању, Пана
646

се измицао све натраг у зграду и кад дошао у ћошак, таман да га

оборе, ал шушка пукне и Сима јаукне, јер ваља знати да се Пана
једном руком бранио, а у другој држао је пиштољ, којим је Симу убио.
Дело ово суд првостепени подвео је под одредбу S. 159. с по
гледом на š. 69. крив. закона, непризнавши му ни за једно дело ни
олакшавајући ни отежавајући околности.
За сва побројена дела суд окр. ваљевског пресудом својом од
5. Маја тек. године Лg 7462 осудио је Пану на смрт и плаћање штета
и трошкова.
Али апелациони суд П. оделења, коме је дело ишло по званичној
дужности, нађе: да се оптужени Пана за извршено убијство над Си
мом, неможе по Š 159. крав. закона да казни, као што је првосте
пени суд узео, јер оштужени Пана онда, кад су Сима и Риста дошли
да га ухвате, није предузимао никакво дело, те да се може узети,
да је Симу убио зато, да одклони сумњу, или да неби на самоме
делу ухваћен био; и да се неможе узети, ни да је Пана убио Симу
у праведној нужној одбрани, јер убијени Сима и Риста несу пошли
к њему да над њим какво насиље изврше, него да га ухвате и вла
сти предаду, а то се потврђује и тиме што је Сима пушку своју
испред зграде оставио, и безоружан ушао да ухвати Пану; већ да
је Пана Симу убио хотично са предумишљајем, да би на тај начин
из зграде, где је нађен, побего и избего казну, која му је за почи
њена дотле зла дела предстојала; па зато га пресудом својом од 30.
Маја т. г. Ла 1000. и осудио по Š. 155. крив. закона на смрт, у
ком случају и неможе бити осуђен по кривичној части за друга зла
дела као што је првостепени суд узео.
Ту пресуду апел. суда одобрио је и касациони су под 4. Јуна
т. г. „Да 2060. и поднашана је преко министарства правде намесни
цима књажеског достојанства ради помиловања, али није милост сле
довала, већ је наређено извршење пресуде апелацијоне.
Тај Пана, по сведоџби прим. суда, бно је посве хрђавог вла
дања, скитач и нерадин и нигди ништа од имања није имао; а сам
је признао, да је био више времена у бегству, тумарао по Босни,
апшен у Цариграду и Видину, одакле је побего, и да је и неког
Николу Керкеза у Босни убио као издајицу, њиховог тада бившег
друштва, те се и тиме бранио, као да је Сима мрзио на њега због
убијства тога Керкеза, јер је овај био Сими брат од тетке.
 - 647

СМУТЊЕ ПО УНУТРАШЊОСТИ
И ТА Ј НА ДР У ШТВА.
Седница
У петак 20. Децембра; 1867.

Седница је отворена у подне. Грдан се свет слего да слуша.

Дванест оптужени стоје пред судом: 4кола, Наке, Жејо, Ла, Вер
лијер, Шуто, Годише, 4 дел, Мејли, Горо, Женуиљ и Херман.
Први т. ј. Акола оптужен је пто је путио по унутра иности с на
мером да произведе јавни неред и да подигне код светине пр
зост и презирање спрам владе, она четворица за њим оптужени
су за исто дело а поред тога и зато, исто су „склапали тајна дру
штва,“ — најпосле последњи седморица оптужени су само за тајна
друштва.
Аколу брани Жил Фавр а овога помаже Версињи, Наке има
за браниоца Кремија кога помаже Дипон, Ла брани Гатино; Вер
в лијера Флоке; Шутоа Каре; Годишеа Мејљар; Адела Форни, Меј
* } леа Сонијер; најпосле Хеја брани Лаборд.
*** Председник, Горо, Женуиљ и Херман пошто нису одговорили
ју на њиове позиве, то суд сматра да су изостали. Зато ћу да предузмем
испит на овом деветорицом.
Питање. Акола устаните и кажите како вам је име и презиме?
***
Одговор. Име ми је Акола (Пијер — Антоан — Рене — Пол
— Емиљ).
П. Колико имате година?
lja О. 41
П. Чим се занимате?
flt
О. Ја сам професор права.
П. Гди станујете?
О. У сокаку Монсије — ле — Пренс ЛА 25.
Председник. Седите. Наке како се ви зовете?
0. Наке (Жозеф — Алфред).
П. Колико имате година?
О. 33.
П. Чим се занимате?
О. Ја сам професор хемије у оделењу медицинском.
П Гди седите?
0. У сокаку Монпарнас Л5 42.
648

Председник. Седите. Хејо, како се ви зовете?

. Хејо (Клеман — Ханри).
. Колико имате година?
24
. Чим се занимате?
. Ја сам заступник трговачки.
. Гди седите?
О. У сокаку Пон — де — Лоди Ла 5.
Председник. Седите. Ла каште и ви ваше име.
О. Ла (Шарл — Ханри).
П. У којим сте годинама
О. Имам 28 година.
II. Чим се занимате?
П. Ја сам гомбар (Passementier).
П. Гди обитавате?
О. У плас де ла Кордери Л8. 8.
Председник. — Седите. — Верлије кажите како се зовете?
О. Верлије (Шарл — Алфред — Матије.)
П. Колико сте стари?
О. 26 година.
П. Чим се занимате?
О. Ја књижевношћу.
П. А гди седите?
О. У Маза!
Председник. — Седите. — Шуто како се ви зовете?
О. Шуто (Ханри — Луји.)
П. Колико имате година?
0. 33.
П. Шта радите?
О. Ја сам живописац.
П. Гди седите?
О. У сокаку Ориљон Ла. 41.
Председник : Седите. — Годише како се зовете?
О. Годише (Франсоа.)
П. Колико имате година?
0. 23.
П. Чим се зани мате?
О. Ја сам професор латинског језика.
(Продужиће се.)
III гл и ш А г и ј А Н и ко и к С ти о м нов и ћ. А у Б zог и мл у
Број 22. У БЕОГРАДУ 10. Август 1869. Година 1.

Излазн три пут у ме-

сецу, на 2 табака сва-
ки пут. Уредништво је
||Р | |} | | За све српске крајеве
стаје на годину 72 гр.
или 8 фор., на по го
дине 36 гр. нли 4 oор.,
на варош капији у кући - на три мес., 18 гр. или
Петра Анастасијевића 2 фор., поједнии број
златорезца. стаје 2 г. ч.
ЛИСТ ЗА СВЕ ГРАНЕ ПРАВНИХ НАУКА.

Издалу и урквулу Д. НОВАКОВИЋ, С. АНТИЋ, У. КНЕЖЕВИЋ.

СА ДРЖАЈ: Освов међународног права. — Смутње по унутрашњости. — О казнима. — Нешто о афектима и

страстима. — Стање апсана у Индији. — Извод из статистичног прегледа.

У П и с Н и Ц и ма.
Ко се није јавио нека се јавља. Од уписаних
ко не добије листа посла ће му се доцније; јер
због разласка многих није могуће шиљати уредно.
Скупљаче молимо да нам пошљу имена својих
уписника одма како би им листове уредно слати
могли.

(4—4) Уредништво „ПРАВДЕ.“

0СНОВ МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА.

(Из Блунтшлија)
0д Уроша Кнежевића.

Гдегод се људи ударају, гдегод у сношај дооде, ту се јавља

правна, свест, која захтева неки извесни ред у одношајима и тражи
да се узајмице поштују сва права, која истичу отуда. Свест ова опажа
се и код сами варварски племена, али се је она тек код изображених
народа усавршила и утврдила помоћу јавних завода (ивштитуција.)
Свест ова може бити утучена, али не угушена, може се одвести на
странпутице, али се недаје нигда искоренити. Она увек оживи чим
престане притисак, и распламти се онда, кад се угасе замршене
страсти. Правна је свест без сумње јача код људи но код жена и
према томе људи су спремнији него ли жене, да бране своја права
против свакога најпре с основима а у нужди и с оружјем. Жене
650

стоје дакле иза људи, што се тиче сталне и њиове правне свести:
жене прије подлежу надмоћној сили, али опет осећају неправду и
јадикују, но све бива у мањем степену, јер слабије осећају, а и мање
имају силе да се противе. Већ у деци самој јавља се ова правна
свест. И она добро виде шта је неправда, која их сналази у по
родици и школи, и често су до срца увређена и огорчена, ако осете
да се ради по атару.
Признали се да је човек по самој природи правно суштaство
које је способно да се правно и развије, онда мора и међународно
право имати основа и корена у природи људској. Међународно право
јесте ред признати као правно нужни, који уређује одношаје измеђ
појединих држава. Но државе т. ј. организарани народи постоју из
људи и јесу нека јединачка скупна суштaства, лица, т. ј. правна
тела, која имају вољу своју, као и поједини људи. Државе су као
и поједини с једне стране посебна суштaства за се а с друге опет
стране јављају се као чланови рода људског. Иста природа људска;
па према томе и природа правна, коју има сваки народ и свака др
жава, припада и другим народима и државама. Она је обвезна за
све народе и та је обвезност нужна, којој се одупрети не може. Нико
се не може отуђити од ове опште природе, нити је може одрећи
другом народу, с тога су сви обвезани, да се због њиове опште при
роде људске поштују као људска правна суштaства. То је чврста и
стални основ сваког међународног права. Одрече ли се то данас и
ако пропадне, то ће опет сутра оживати.

Пребацивања против међународног права.

При свем том јошт се и данас подиже велика сумња против
међ. права и оспорава се само његово постојање. Основна и стварна
пребацивања, која се наводе у овом сумњичењу позамашна су. Зато
је нужно да их промотримо. Пребацује се да нема закона, којим би
се изрекла, обзналила наређења међународног права, затим да нема
никаквог ни правосудства које би тај закон примењивало; притом
се наводи, да при распри држава и народа решава пређе сама на
чела, него ли право. Према овоме, они који овако мисле, питају: па
како се може однстине говорити о међународном праву, кад нема
ни закона народњег, који би право обзнанио, ни народњег суда,
који би закон примењивао и правичност вршио, већ увек сила
решава?
 651

Ми не можемо одрећи, да ова пребацивања наоде свога основа

у великим манама међ. права и насиљама која га руше. Но ипак
је предухитрено и промашено, ако се потврди, да нема никаквог међ.
права. Да провидимо изближе.

1. Међународно законодавство.

Ми смо навикли данас, чим је питање о породичном, насљедном

или имовном праву, да забрљамо носом у приватно правне законике
те да тамо истражујемо наређења, по којима ћемо решити та питања,
а у кривичне законе полетимо одма чим се догоди какав преступ,
да видимо каква је казн прописана зањ. Основни закони државног
права обично су преда ни јавности у уставу, и већ наодимо у поје
диним државама, као у Невијорку, где је јавно право узакоњено
(кодифицирано) Али ниђе нема ниједног међ. законика, који излаже
правна начела, која ће имати обвезну силу, и по којима ће се ре
шавати међународна питања. Отуда неки, навикнути да изводе право
из закона, веле: „Без закона нема права.“
Истина је да су закони само најјаснији и најкрепчији израз,
али нису никако једини извори правни. Код свију народа било је
времена, када никакви законика нису имали, али су опет знали за
право. У млађаним зачетцима и код сами образовани народа било је
бракова, насљедства измеђ сродника, сопствености, захтева и дугова,
а опет не беше закона, који су уређивали ове одношаје, преступа
беше и они су казнени без закона. Правни ред, који живи у на
родним заводима, обичајима и употребу, стари је него ли онај, који је
опредељен законом. Тек доцније, кад народ сазрива и дође до боље
свести, настаје држава око тога, да право узакони. С тога нам не
може ни бити чудно, што млађано међународно право живи јошт у
извесним наређењама обичајима и практики.
Али у овом обзиру постоји за међупародно право велика те
шкоћа. Баш кад би се и одговорило оном захтеву, да се међународни
закони обзнане и кад би се предпоставило, да се за то има спосо
бности, опет би се решило сте стране, што немамо припознатог за
конодавца, који би издао закон. У свакој појединој држави постоји
по уставу један орган, који изјављује општу државну вољу, т. ј.
признат је законодавац. Али где ће се наћи светски законодавац
које ће налоге слушати све државе и сви народа? Да би постало
једно законвдавно тело за цео свет, нужна је напред организација
света, — а ова не постоји.
42“
652

Можда ће негда остварити будућност ову узвишену идеју и од

целог рада људског, који јо подељен у народе и државе, створиће
едно опште правно тело, које ће изнети на виђело своју општу вољу,
као што је прошлост ујединила у држави различне народности у
обзиру правном, и као што бар садашњост пробуђује свест, не само
да је људство по природи и определењу свом једно опште — скупно
— суштaство него да се јошт у њему морају створити општа правна
начела. Остварили се једном будућа организација рода људског, онда
ћемо имати светског законодавца, који ће светским законом уредити
одношаје различитих држава измеђ себе и целог људства, као што
то чини државни закон у обзиру на одношаје приватних лица једног
према другом и према држави самој.
Но може ко сматрати ову узвишену цјел за лепу уображену
сањарију, ја то не одричем, и зајиста јошт дуго она се остварити
неће. Данашње међунар. право не одговара овом узору. Мало по мало
прелази се из суровог варварства силе и самовоље к цивилизираном
правном стању. У томе биће прелаз из несигурне правне општине
народа к последњем свесном јединству рада људског. Свако ново
међународно начело, које одговара општој правној свести народа, и
које је употребљиво у обрту народа, јесте ступањ који води к оној
пјели.
Но нестоји ствар тако рђаво, као што се чини при овом по
вршном посматрању. И у данашњем међународњем праву има неких
начела., која одговарају општим правним, која носе на себи характер
закона. Међутим од времена на време држвни су велики конгреси
цивилизовани држава, који су Формулирали њиова а тита правна
убеђења, и на протокол заводили, те су тиме у дјелу учинили оно,
што чини и сам законодавац. Права намера не беше при томе, да
се створи уговорно право, које би обвезно било само за уговораче
и оне који су подписали протокол, него је била намера да се по
стави општа правна правила нарочито за цео европски свет, која
дакле треба да уважавају све европске државе; конгреси нехтедоше
установити право самовоље, које би важило само донде, докле силе
има, него нужно право, које има основа у природи самих одношаја
и у дужностима цивилизирани народа спрам рода људског.
И средњевековни правни развитак у појединим земљама не бн
јаше другчији. Често се је усвајала Форма уговора и стварао се је
закон. Данашње државе чине избор измеђ обе Форме. Они могу њиово
опште правно убеђење изрећи само у сумњивој форми као изрек ве
штине; уједињена Форма за њиову целину немогућа је, у колико
 653

нису оне организиране као једно правно лице. И у уговорима, које

су закључавале поједине државе измеђ себе, наоде се ђекоја опре
делења, која по њиовој суштини јесу правни закони и никако голи
чланци уговорни, јесу нужни правни ред, а никако уговор измеђ
уговарајући држава.
Тако законодавство појединих држава може изрећи нека ме
ђународна начела, која ће имати јавног ауторитета и тиме ће имати
учешћа у општем међ. праву. Формални и принудни ауторитет једне
државе не пружа се наравно преко њених граница. Али се дух и
слободан ауторитет може пружити и на даље, ако њена начела од
говарају јавном мнењу, ако дакле преобвлада убеђење, да постављено
начело те државе одговара свести цивилизираног света.
Ми смо у новије време преживили један врло важан акт од
овог начина, који је ново међунар. право значајно унапредио. За
време сјеверо-американског грађ. рата у Априлу 1863. појави се
значајно дјело „Инштрукција за војску сјеверо-алериканску док
је у пољу,“ које се може сматрати као дјело које је поставило пра
вила за војнике у рату — дакле право ратно. Исто дјело написао
је најславни правник и Философ американски професор Либер (8ieber).
Дјело је прегледала комисија официрска а одобрио га је председник
сјеверо-американски Линколн. У њему имаде 157 ŠŠ и у њима се
наоде тачна определења о ратној власти у непријатељској земљи,
њеној сили и границама, о јавној и приватној сопствености непри
јатеља, о заштити приватни лица о интересима вере, вештине и на
уке, о бегунцима и заробљеницима, о пљачки на бојишту, једноми
сленицима (Фarteiginger) и својевољцима, о уводама, разбојницима и
бунтовницима ратним (Rebellen) о пасошима, издајницима, уваће
нима гласоношама и о томе кад се нападне или отме посредничка
застава (раrlamenterfabne која посредује измеђ ратника ради измирења),
о размени заробљеника, о приморским заштитницима, о одпуштању
на част, о примирију и предаји (Sapitulation), о убиству, устанку,
грађанском рату и бунтовницима. Ова је инштрукција много про
странија и боља од правила, воја се упражњавају у европској
војсци. Па како начела њена одговарају општим међунар. појмовима
а начин је опет сагласан са свешћу данашњег рада људског и ци
вилизираном садашњошћу, то се иста пружају и даље преко граница
сјеверо-американски држава; притом много су припомогла да се ме
ђународно право уопште призна као основ, који одговара човештву
и нужди одношаја. Европске државе не треба да у томе заостану
иза американски, ако не желе поднети прекор од јавног мнења и
654

остати као државе назадњачке, које спречише разтитак међународног

права.

2. Међунар. правосудство.
Скоро јошт горе стојимо са међунар. судом, него ли са законом.
Кад мними сопственик захте да му притежач изда ствар, или кад
повериоц захте да му дужник исплати дуг, то увек за такве стварне
наоде судију у држави, који решава њиову парници. Кад је опет
коме штогођ украдено, или је злостављен, излази на виђело државно
заступништво, поротници сазнају кривицу а државни судија опреде
љава казн, коју ће извршити државна власт. Али кад једна држава
захте штогод од једног округа, који је под другом државом, кад
једна држава захте од друге накнаду зато, што су јој повређени ин
тереси, кад дакле једна држава наруши мир и повреди право, то
нема ниђе никаквог суда, коме би се могао обратити тужиоц, нити
има суда, који ће угушити неправду, који ће узети у закриље право
и слабога, кога гњечи јачи. Крајње а у гдекојим случајима једино
средство, које остаје повређеној држави, да задовољи своје право,
јесте рат, а у рату опет решава сила. Ту често лакше и пре по
бједи она страна, која је јача, него ли она која има права.
Без сумње је да је рат сурова и несигурна Форма, којом се
брани право. Ми се не можемо никако поуздати на право и рећи, да
је сила, онде, где је право, и да ће онај који је у праву бити и јачи.
Али и опет у овој страсној и суровој Форми насилне сопствене по
моћи, мора се уважавати правно осећање — правна свест — на
рода. Државе се лаћају оружја да одрже своје право, напрежу се
свима силама па и сам живот својих грађана мећу на коцку, да би
само са својим правом побједили. Нико неможе бити равнодушан
према томе, на којој ће страни бити победа. Борци се уздају у своја
права, то их крепи и снажи, свест о томе, да јим се чини не
правда, узнемирава их и збуњује. Јавно право зближује пријатеље
и задобија наклоност јавног мнења; очевидна опет неправда раздра
жује противнике, буди у свима непријатељство и распламти опште
роптање. И сами гигант баш и кад побједи по оном дивном изразу
Русовљевом не узда се толико на побједу своју, нити се томе уве
сељава донде, док му и остали не одобре ту побједу као правну.
Кад побједа причини нека дјејства, која су стална — трајућа и нужна,
онда то у дјелу опредељава правни ред за садашњост и њене сљеди.
У млађаним данима германских народа па у нечем јошт и у
самом средњем веку не беше веће сигурности правне, како у при
 655

ватном тако и у криминалном праву. Сопствена помоћ бијаше онда

обична правна Форма. С оружјем у руци бранио је сопственик мир
своје куће, повериоц је насилно узимао ствари дужникове у залогу,
због увреда беснила је породичка и крвна освета, парнице ритерске
и варошке свршаване су ратом. Па у саме јавне судове увуче се
сила: двобој беше омиљен као доказно средство, а пресуди самој
давана је важност са мачем. Мало по мало поче продирати судска
помоћ место старе сопствене. С coга и није ништа неприродно,
кад се државе јошт и данас саме помажу у међунар. распрама, кад
осете да јим је повређено право и самосталнст, јер су оне једини
Власници, носиоци и јемци међународног права.
(Продужиће се.)

СМУТЊЕ ПО УНУТРАШЊОСТИ
И ТА Ј НА ДР У ШТВА.

(Продужење.)

П. Гди седите?
О. У сокаку Ориљон „Л2 41.
Председник. — Седите. — Адел, како вам је име и презиме?
О. Адел (Огист — Теофил) каже Маниел.
П. Колико имате година?
(). 35.
П. Чим се занимате?
О. Ја тошим бакар.
П. Гди седите?
О. У сокаку Паноajo Ла 10.
Председник. — Седите. — Мејли, како се зовете?
О. Мејли (Жан.)
П. Колико имате година?
0, 25.
П. Чим се занимате?
О. Ја сам столар.
П. А гди седите?
О. У сокаку Шарон „Ла 12.
Председник. Седите имали ко шта да примети од оптужених
или њиових браниоца?
656

Жејо. Г. председниче, ја би молио да изостанем од суђења.

Председник. Из којих побуда? Суд би рад био да сазна ваше
разлоге.
Лејо. Ја се позивам на мог браниоца.
Г. Лаборд. (Хејов браниоц) Хејо захтева да употреби своје
право; он није истина навео побуде зашто оће да изостане али сва
ки оптужени има право да захтева; Хејо употребљава то право —
ето то је све. Ја захтевам дакле да суд одобри Хејов захтев.
Г. државни тужиоц. Врло је лако разумети зашто Хејо тражи
да изостане, а није тешко погодити и побуде; та то је у интересу
осталих који су оптужени са њим. Говор Хејов највише терети ос
тале оптужене — па је и појмљиво да он само зато тражи да из0
стане, како неби нашкодио својим сакривцима. Напротив ја држим
да би он могао да присуствује при дебати како би се суочио са о
сталима. Ако Хејо оће да изостане, ја захтевам да се цело дело о
дложи за осам дана. Ако се учини ово сигуран сам да ће оптужени
сами склонити Хеја те да одустане од свог захтева, како неби они
због тога лежали у притвору.
Неки од оптужени устају да говоре.
Председни. Ја ћу саслушати свакога, који има да прамети што
у овом случају. Акола, шта имате ви да кажете?
Акола. Ми смо доста одавно у притвору. Г. Хејо може тражи
ти непрестанце да изостаје, кад му год буде воља и тиме може про
дужавати наш притвор.
Наке и остали оптужени осим Хеја, кад су упитани затим од
председника, протествују такође противу тога наводећи, како су до
ста одавна затворени па захтевају да јим се суди одма. —
Г. Држав. тужиоц. Ја разумем шта оће оптужени. И ја при
мећавам само да нема кривице до мене, што се посао одлаже. Ја
сам готов ако оћете да се предузме посао сад одма нити се обази
рем на моје здравље, ни на моје силе. Браниоци сами су узрок, што
се дело одлаже на 8 дана. Дакле Хејо по мом мишлењу нема ни
каквог личног интереса да изостаје, јер није болестан; он је спре
ман да се брани. То је само у интересу осталих оптужени: то је од
његсве стране нека тактика и ништа више. Ја и опет кажем да Хејо
говором својим највише терети остале оптужене. Према томе ја о
стајем при оном, што сам рекао.
Г. Кремије. Ја велим да је много да се посао одложи до 8 дана!
И тако, ако се у томе сложимо нема ничега, што би изменило
наш положај. После 8 дана мићемо се сложити опет као и данас.
 657

Па шта значи тај изостанак? Код полиције корекционе ви се при

дебати можете служити писменим документима. У томе имате ствар
не користи.
Г. Држав. тужиоц. Ми нећемо те користи.
Г. Кремије. Ја оћу да кажем да и ако не буде овди Хејо, опет
његова писмена исказивања остају противу нас. Нашто дакле да се
одлаже дело? Обећавате ли ви да ће Хејо зајиста доћи идуће не
деље? Зајиста не. Е па лепо! Кад је тако онда судите одма.
Г. Председник. Суд ће да се мало размисли па ће решити одма
на чему је ствар.
Судије изађу сад у другу собу. После четврт сата уђу у салу
и председник објави ову осуду:
„Пошто се је посаветовао суд према закону.
„Узео је у вид да право изостанка, које захтева Хејо, ниуко
лико неможе бити од штете осталима оштуженима, који захтевају да
се суди свима.
„Па зато и дозвољава Хеју да изостане од суђења и налаже му
да се одма уклони са седнице.“
Хејо се удали.
Г. Председник. Јели ко чему противан? Ја оћу да одпочнем
Г. Мејлар. Ја молим да изложим неке закључке према којима
излази да је овај суд ненадлежан.
Мејљар устаје и чита те закључке у име Накеа, Адела, Верли
јера, Годишеа, Ла, Шутоа и Мејла.
„Суде.
„Кад се узме у обзир да преступ „склапање тајних друштава“
подпада под чл. 13 оног декрета од 28. Јулија 1848. год. о поправ
ничким казнама, и под чл. 2 декрета другог од 8. Децембра 1851.
год. о транспортирању.
„Даље да је транспортирање казн криминална; да потоме једино
судови криминални могу да решавају у овом случају:
„Онда се мора огласити овај суд за ненадлежан.“
Ја ћу сад господо да са мало речи растумачим ове закључке.
(Продужиће се.)
658

0 К. А 3 Н И М А.

(Свршетак.)

Као год што усљед друштвени и индивидуални одношења по

стају разни узроци заједно са њиовим дејствима, исто тако морају
се природно одклонити ови узроци системе казнења, усљед они дру
штвене и индивидуалне природе.
Да би се кривице спречиле, мора се поставити за цељ:
1.) Да се измени и поправи положење грађана у опште, а осо
бито положење они, који су лако склони да учине кривице.
2.) Да се изобрази и очеличи разум и морал друштва уопште,
а криваца посебице.
3.) Да се умале прилике које олакшавају и иду на руку да се
врше кривице.
Од ови побројани задатака први је, наиме поправљане положења
грађана, од највеће важности. Благостање је најбоље средство да
се нечине кривице, а сиромаше тво је најизобилнији извор. Сиро
маштво је права рана друштвена. Сиромаштво спречава да се човек
васпита, а усљед овога порађа се несигурност, да човек сам својим
радом привреди што му је нуждно како за живот, тако и за одржа
ње истог. Сиромашство је главни узрок што се посве дневно умножа
вају легије криваца. „Сиромашство — вели Луј Бланк — не само што
порађа страдања него јошт и злочинства. Овди је један несретњик,
рођен у очајању и пороку; његов дух остао је сакривен у мрачно
сти. Сиромашство улило му је тужне осећаје. Никада рука прија
теља није притисла његову руку. Никакав глас није никада у њему
пробудио одзив милине и љубави. Јошт у младости проживео је он
старост цвећа и сунчеве светлости, без да је од тога што уживао.
Сад он постане кривац. Не немојте при томе да заборављате, да
ваше друштвено уређење није дало никакoве заштите овоме несре
тњику а то је било дужно да учини, јер је њему исто потребовало.
Незаборавите да је његов слободан избор био сведен са правога шута,
јошт од најранијег његовог детињства, да његов дух притискује и
казн неправедна судбина, да је гладово, да је дрктао од зиме, да
никада није познавао никаково добро Ка овим исто тако лепим као
и истинитим речима, додајем јошт ово: „У његовим прсима угушена
је љубав родитељска и детињска, он се је навикао да гледа како
његови скапавају од глади, он постаје неосетљив и његов први ко
рак, то је злочинство.“ Ништа друго није први задатак друштва, да
 659

би умалило кривице, до одклањање сиромашства и подизање благо

стања. Нешто је учињено што је било нуждно, но то јошт није све,
остало је јошт много што наше друштво има да изврши. У Инглиз
ској постоји т. н. сиротињски порез, којим се одржавају радничке куће за
сиротињу. Премда се неможе да одрече благодетно дејство ови рад
нички кућа, опета себична и нецелисходна управа, строгос дисци
плина, којој су подчињени они који у тим кућама живе, као и по
квареност породица, све ово одбија поштеније сиромасе да оду да
живе у радничкој кући, и радије се излажу опасности да умру од
глади. Готово је невероватно, да се, које из стра да се неучини гра
ђанима никакове конкуренције, које и стога, да се сиротињи учини
немилим посао и по томе да се застраше да неулазе у ове заводе,
— несретњим обитатељима ови завода, који се често састоје из млади
и окретни људи обојего пола, дају такови неполезни радови, као што
су на прилику, туцање камена, чешљање кучине и т. д. докле би они,
кад би им се дао разумни и добро удешени рад, не само могли сво
јим радом да надокнаде оне издатке, које држава за њи чини, него
би и себи могли нешто да привреде, тако да би постепеном уште
дом доцније могли створити себи слободнији опстанак.
Врло је велики број сиротиње који у Инглеској добија јавну
помоћ. По обнародованим статистичкик податцима, од 22. Октобра
пр. год. добијали су у Инглеској и Валесу, које скупа има нешто
преко 20 ми житеља, последње године 913,084 сиромаха јавно
ПОДПОМа Гање.

У Инглезској а особито у Лондону учињено је нешто што је

нуждно, да би се мушка деца сачувала од злочинства. Но за ђевојке
врло је се мало побринуло. Тако названо „друштво човекољубаца“
учинило је први корак. На овом добром делу, и у њиовим изредним
школама у Редхилу, хиљадама деце спасавају се, поздрављају и ва
спитавају у приљежању и поштењу. „Друштво поморско одправило
је преко мора велики број сиротне но непокварене деце; а у новије
време заведени су за децу многи заводи за поправљање, школе ин
дустријалне, сиротињске школе, друштва за чишћење ципела и т. д.
које све више или мање доприноси, да се прочисти житељство ве
лики вароши, а заводима за кривце одузима се много кандидата.
Но при свему овоме остаје будућности у задатак, да основно и
систематичко умали сиромаство, а садашњости задатак је, да за то
утре пут, укидајући где које варварске установе, а пре свега да по
стави слободну основу будућој слободи.
460

Слобода је друм услов за умалење криваца. Ми смо по разним

местима овога дела показали, како са недостатком слободе, увек се пење
и строгост, казни а са растењем и ширењем слободе да строгост казни
опада. Ово је случај и са кривицама Деспотизам годи кривицама, док ји
напротив слобода искорењава. У слободној држави може имати само је
дне побуде за престу плење, а то је непоштовање права други, које води
ко престу плењу усљед нагона, склоности и страсти. Сви други узроци
кривице изчезавају, јер где грађани уживају слободу — вели Вилхелм
Хумболдт, — ту живе у већој удобности, њихова је душа мирнија и уме
ренија, а његова сила уображења лепша. Тим самим казн постаје бла
жија, без да губи што од своје силе и дејства, а и благе казни удаљавају
човека од вршења кривица. -

Улно и морално изображавање друштва то је треће и ва

жније средство за одклањање кривица. Један судски календар који
излази у Лондову избројава имена 94 затвореника, који су били пред
судом за време једне судске сесије. Па између ти 94 затвореника,
били су, као што се у календару описује, четворица са „приличним
школским изображењем,“ 45 са „врло слабим школским изображе
њем,“ 22 могли су да нешто мало читају, али нису знали писати, а
22 били су сасвим неизображени. Улно изображење набавља сред
ства, да себи заслужимо оно што је нуждно за живот, ојачава силу
разсуђења и морално осећање. Морално изображавање то је сигурно
и непромислимо средство да се спрече кривице, јер исто нас учи,
да смо дужни поштовати права други људи.
По овоме средство за спречавање кривица јесу:
Благостање, слобода, изображење за све. Ово је изреко
Густав Стpуве 1848. год. приликом избора. Заиста бољи изрека; но:
Слобода, једнакост, братство!

5.) Општи основи казни.

Пре но што пређемо на индивидуално постушање са кривцима,
навешћемо јошт неке основе казни, које смо извидили из дубокоум
ног и оштроумног дела Вилхелма Хумболта,") које је писано 1791.
и које је стајало у великој противности са идеама ондашњег времена,
но које је богато са најдубљим и најслободнијим идеама о држави.
Ови ће нам основн служити као увод за поступање са особом кривца,
које ће мо затим подчинити оцени.
1) Ideen zu einem Versuche die Grenzen der Wirksamkeit des Staates zu bestimmen.
 661

Цељ казни. Једина цељ казни треба да је сигурност грађана,

и казн треба само да сналази оне радње, које грозе или спречавају
сигурност грађана.
Мера казни. Степени казни треба да су веома променљиви и
да се управљају по различности Физички и морални осећања. Једна
и иста казн, може да буде у једном случају свирепа и несходна, а
у другом нуждна и праведна.
Што су казни блажије, тим је и савршенији систем казнења.
Благе казни нису само мање — незнатније — зло, но на против оне
уздржавају кривце да се врше кривична дела на један човечијој
природи врло недостојан начин, јер у колико казни нису сурове, и
у колико се телесно слабије осећају, у толико се више морално о
сећају, док напротив строге казни не само што производе Физички
бол на самом трпећем кривцу, него јошт у истоме угушују осећање
стида, а у трећему, у гледаоцима порађају негодовање и худење. С
тога блажије казни могле би се чешће да примену но што се је до
сада мислило и за могуће држало, јер у колико нису строге доби
јају накнаду у моралној важности и моралном дејству. Дејство ка
зни независи ни од чега другог до од уплива, које иста производи
у души кривчевој, с тога ми би готово могли да уверимо, да би при
постепено уређеном реду било све једно, где би определили да је
највиши степен, јер право дејство казни независи толико од њене
абсолутне природе, које од правога места, које она заузима у реду
казни, и што ће се она, коју држава одреди за највећу казн, и у
делу као таково врло радо признати. По томе, долазимо на ово за
кључење: да највећа казн треба да је блага у колико је могуће.
Границе казни. Требало би неке казни сасвим искључити из
закона, као н. пр. губитак грађанске части, жигосање да је ко непо
штен, јер част једног грађанина, његово добро име наспрам сугра
ђана, треба да лежи изван границе политичке власти државне. Сљед
ствено, највише што држава сме да одузме једноме кривцу, то су
карактеристички знаци поштовања и поверења, као н. пр. јавно ме
сто, недозвољавање да буде сведок пред судом, да буде бирач, ста
ратељ благодатни завода и т. д, а грађанима мора да остави, да се
они понашају према кривцу онако како за добро нађу. Нема човека
који би био тако рђав, да се неби могао ничим поправити, а жиго
сање од стране државе не само да ће произвести грдну злоупотребу,
него ће се јошт дотаћи и више други случајева, које неби заиста
било ни нуждно ни праведно. И без овога неповерење прати кривце,
и ово неповерење пли недостатак поверења од стране суграђана увек
 662

јаче дејствује но све казни, а често пророкује да кривцу и живот

омрзне. Како справедљивост тако и правичност пре свега захтева,
да никада казн нетреба да пређе кривца и да се распростре по ње
гову децу и сроднике.
Степен казни. Докле сједне стране абсолутна мера казни не
дозвољава никако опште определење, дотле је с друге стране исто
тако нуждно да се то определи у погледу релативног степена. По
овоме код кривица треба да нам служи за степен казни правило:
степен непоштовања права други, а овај се степен опредељује из
природе права други, који су повређени. Да определимо овај степен
није тешко и најпростији је начин за то. Тешкоћа или лакост над
владати противтежеће нагоне. По томе мера казни треба да се из
нађе по броју побуда, које су кривца нагнале или заплашиле. Нај
строжије казни треба да снађу оне кривце, који су повредили права
други а блажије повреде они закона, које само предходе такове
кривице.
Подозрење и кривица. Треба увек да се прави разлика између
грађанина на кога се подозрева и онога, чија је кривица доказана,
па са првим не треба да се онако исто поступа као су другима.
затвор лоради ислеђења. Само у најпринуднијим случајевима
могу се затворити лица на које се сумња, а по правилу треба да се
сваки на дато јамство у слободу пусти.
Грађанска и људска права. И самоме доказаном и осуђеном
кривцу нетреба накнада да се одузме његови права грађански и људ
ски; прва може само да изгуби усљед искључења из државне везе,
и то пресудом судском на основу закона, а последња само његовом
смрћу.
Спречење кривица.
1.) Спречавање кривица пре свега постизава се одклањањем
узрока, а ово посредством побољшања народњег благостања, а осо
бито сиромашни, посредством изображења ума и морала, посредством
умалења покушаја кривица и уливањем: да треба поштовати права
други.
2.) Тачним ислеђењем и најмањи кривчеви преступлења.
3.) Мера казни треба да се определи по местним околностима
и степену моралне изгубљености кривца.
4.) Сигурност и неизменимост осуде. Никакво помиловање.
5.) Подпуно и јасно обнародовање закона и изучавање њихово
од свију грађана без разлике.
 663

*{}}
6.) 0 поправљању кривца.
Witi

1); Умни резултати само се могу удејствовати са умним средствима.

По томе главни елеменат казни треба да сачннава: уздизање, пош
прављање и облагорођење кривчевога духа.
По овоме, треба да је цељ сваког казнителног закона да из
нађе узрок чинењу известни кривица и да казн прорачуна по инди
lВИl). видуалитету онога, који се треба да поправи. Стога је нуждно да
je i се основно простудира душевно стање људи, а кривица посебице.
1:1: Психологија треба да узме за задатак, да продирањем у душу чо
векову испита прве основе свију кривица, који се састоји у несре
* if
ћној подлози, у болешљивом узбуђењу, у незнању и недовољном изо
} бражењу. Главна цељ у свима случајевима треба да је поправљање,
T“
а не освета и казнење, а јошт мање да се дејствује страом, силом
застрашењем.
ili:
О виду и начину који би био најбољи да достигнемо жељено
поправљање, пустиће мо да говори један човек, који је и правник
и психолог, и који је један између први ученика Ђорђа Комбе. Гу
став Стpуве у првој књизи свог дела. „Основи државне науке,“ по
светио је један одељак кривичном праву, из ког смо извели неке
идеје, које овде укратко излажемо.
„Треба пре свега да се код криваца као и код други душевних
болестника произведе поправљање, и то усљед одклањана свију окол
ности, које би могле да проузрокују, да се погорша већ по себи
болна склоност кривчева, друго да се испитују узајмне свезе болни
склоности и душевна стања морални болесника; треће, да се у њима
пробуде боља, благороднија и узвишенија осећања, и иајзад четврто,
да се у њима укорени трајућа љубав ка занимању.“
„За прво време треба да се морални болестник одели од други
болестника — затвореника, — јер ови могу да му шкоде, и то да
траје дотле, док се неопази да је наступило морално оздравлење.
Кад се ова цељ постигне, онда наступа друга старија.“
„Моралном болеснику треба дати времена да поврати своју
умну и телесну снагу, сву своју способност, а ово није никако мо
гуће у усамљености; дакле за друго време никаково изолирање.“
„Најзад наступа време испитивања, које образује трећу стадију,
и у коме се испитује, да ли је кривац морално оздравио. Било би
савршено непаметно, кад би се један осуђеник из стања апсолутне
Физичке принуде пустио одма у неограничену слободу. Сљедствено,
осуђеник треба да се навикне на употребу своји морални сила. На
(564

ово треба да ободрава осуђеника нада, да ће ако се добро узвлада

бити премештен из првог оделења, где издржава казн за прво време,
у друго, а из овог у треће, а најзад у подпуну слободу.“
„Само је оно природно казнително право, које поједине казни
доводи у непосредну свезу са побудама које воде ка кривици. Казн
мора да је тако измерена, да прво уздржи оне људе да неучине
кривицу, који имају за то склоности, а друго, да оне људе који су
учинили какову кривицу, излечи, од они склоности које су је наг
нале да учине кривице.“
„Да се ово постигне мора се обазирати на умно и телесно свој
ство кривчево; код кривица морају се изнаћи побуде, па према тима
поделити кривице, определити меру казни и начин казнења.“

7.) Помоћно средство за понрављање кривца.

Навели смо вид и начин, на који треба да се поступа са крив
цем, да би удејствовали поправљање јошт нам остаје да речемо не
колико речи о помоћним средствима за ово поправљање. Прво по
моћно средство састоји се у томе, да се кривцу одреди целисходно
занимање за време док издржава казн, као и за време поправљања,
како би доцније био у стању да заслужи леб на поштени начин, кад
буде одпуштен из затвора.
Исти су предлагали да се оним лицама које осуђена да издр
жавају казн, даду јавни радови, и то нарочито такови, који се раде
рукама и који су од велике користи, који доприносе велику корист,
и којима ће се умалити страдање и подпомоћи јавно благостање.
Ово треба да саставља главни део њиов казни, а ови ће радови који
доприносе корист уздићи карактер криваца, прида ће им извесни
степен поштовања, а све ово образоваће грдну противност са њио
вим правим положајем.
Други су опета световали да се кривци изсељавају — депорти
рају — и на тај начин оснивају нове населбине. Но осим други мана,
ово немогу применити оне државе које немају населбина, а осим
тога, готово све населбине европски држава затварају врата изсеља
вајућим се кривцима.
У неким државама кривци који неразуму никакав рад, изуча
вају у затвору онај који они сами изаберу. На овај начин кривци
могу, ако је управа добра, да покрију ако не баш целу суму трош
кова, а оно бар већи део исти, које држави причињавају, а осим
тога, ако им се уступи један мали део од њихове заслуге, могу и
 665

себи да привреде капитал, који им се предаје када се одпуштају из

затвора, и тако снабдевенн са приличним средствима и знањем јед
нога заната, лакше ће ду се сачувати да неучине нове кривице. А
главни основ, што се дају кривцима некористни и нецелисходни ра
дови, једино је стра да се неучини конкуренција поштеним грађа
нима. Но ово није уместно и основано, јер шкодљиви упливи такове
конкуренције могу се уклонити без икакови тешкоћа, а они и из
чезавају када сравнимо са великим користима, које ће уређено про
извођење користни радова донети држави и исту обезбедити од криваца.
Друго и врло важно помоћно средство, које чува кривца од по
врата, то је: да се кривцу набави рад кад се из затвора одпусти.
На једном ранијем месту навели смо, са каквом се тешкоћом свуда
имају да боре они који су одпуштени из затвора, како ји друштво
са неповерењем од себе одтура и готово ји принуђава да продуже
преступнички живот. Дакле од врло велике је важности, да се о
кривцу стара и пошто се одпусти из затвора. У инглеској врло је
жалостно положење одпуштени криваца, јер све и сва имају да о
чекују од себе сами а ништа од управе, а ови случајеви побудили
су да су се саставила друштва, којих је цељ, да приме одпуштене
кривце. Овакова друштва набављају одшуштеним кривцима рад, или
им иду на руку да се изселе на инглеске населбине. Врло су за
довољавајућа извешћа о добром дејству овакови друштава. На овај
начин готово две трећине одпуштени кривци заслужују леб на по
штени начин, а они о којима се ништа незна и који се могу вратити
на своме староме животу, настављају мање од једне трећине пелога
броја одпуштени криваца. Бројеви поврата тиме се знатно умаљавају.

8.) Преображај казнителни затвора.

Из свега овога што смо досада казали о недејствителности Са

дашњи казни, о великом броју поврата, о погрешном поступању са

кривцима, о поправљању и средствима за поправљање, нзилази врло
јасно: да по већој чести данашни казнителни заводи стоје у проти
вности са духом времена, да треба сасвим да се преобразе, и то како
што се тиче њиове спољне подлоге тако и унутрашње управе. Ми се
нећемо упустити у решење овога тако важног питања, но ће мо на
поменуто на овоме месту предлог који је учинио лорд Карнарвон у
лордској кући 7. Маја 1866. год. у погледу на уапшење.
Да би одиста дејствовала, дисциплина затвора, он предлаже да
се кривци поделе на класе. Подобна класификације од чести усвојена
lj p n * * * 43
666

је у Инглезској; са младим кривцима поступа се као са једном осо

битом класом. За њих постоји особито законодавство и особита ме
ста у којима се држе у затвору. У сагласију са овим предлаже исти
лорд, да се на класе поделе и други кривци који су осуђени да
издрже казн затвора за разна времена, а особито да треба имати за
оне одељен затвор, који су осуђени на вечити затвор. Даље је пре
длагао да се усвоји најбољи систем дисциплине, који се упражњава
у затворима графства Хетса, где се рад дели на принудни и своје
волни, где радови који су скопчани са болом и напрезањем мало по
мало уступају место мање уморавајућим радовима, и кривци прелазе
из једне класе у другу, како се који узвлада. Он се нада да ће овај
систем поправити провалу коју је причинила дојакошња апсеничка
дисциплина.
Но пре но што завршимо овај рад, не може нам се на ино, а
да неизнесемо шлан за поступање са кривцима, који ако се узмогне
усвојити, онда неби било нужде ни заведене реформе за кривце нити
за затворе, јер тада неби били нуждни затвори. Како ориђиналност
плана тако и гдекоје ваљане идеје побуђују нас, да исти овде
нацртамо.
Емил Жирарден, познати Француски публициста, пре неколико
година потрудио се да реши овај тешки социјални задатак, и то на
сасвим нови начин.- Он је предлаго, да свако лице треба да има по
једну званичну књигу, која у исто време моћи ће да служи и за
крштено писмо, пасош, изборну карту, буквицу и т. д. Ову књигу
требају од времена на време разне власти да прегледају, и да ста
вљају примедбе, да је притежатељ исте испунио своје дужности, т.
ј. платио порез издатке и т. д. а једно особито место у тој књизи
треба да је остављено и опредељено за ту цељ: ди би ту власти
могле назначити, да притежатељ није био никад осуђен.
Особа, која је учинила кривично дело, казниће се поред на
кнаде штете јошт у толико, што ће се у књизи назначити да је био
казнен, а то ће се увек знати, јер он неможе да оде на пут, нити
да закључи ма какав грађански или политички акт, без да покаже
своју књижицу, која носи на челу кривицу, као што су пређе кривци
носили вешала Ка томе треба да се кривац осуди на грађанску или
политичку смрт и да се остави под надзор његове породице или оп
штине, која ће зањ јемствовати.
Стид, мисли Жирарден, када би се ове књижице завеле у свима
земљама, отерао би множину криваца на овај начин у својевољно
изгнање, у туђу необрађену земљу, где би се могли људству да ко
 667

pисте а друштво би се на овај начин очистило од криваца. Као Ка

ина терала би ји поруга у најудаљеније земље и пределе.
На овај начин жели Жирарден посредством добро уређено др
жавне управе да дотле доспе, докле су довела својевољна изгнања
у Шпарти, закључење из први хришћански општина код који је била
само једна казн, закон силе са афектом ватре и воде, наиме: изгнање
у необрађени предео. На овај начин мисли Жирарден да очисти
друштво од криваца, да сасвим укине затворе, школе злочинаца, и
само жели да се задржи депортација за највеће злочинце, Нова
примена казни валерианског закона у Риму, која се у томе састо
јала, да се кривац огласи за „рђава,“ нада се Жирарден да ће у
доцнијим друштвима, у којима узвлада слобода, једнакост и јавно
мнење, једна такова изрека од стране поротника, бити најдјејстви
телнија и најстрожија казн. o

Наводењу, да би било опасно ако се кривац не би узео на чу

вање — у затвор — Жирарден ставља на супрот то: да је наше
друштво јошт много несигурније, јер кривац кад се ослободи по
издржању казни, јошт је рђавији но што је био пре, и исто се тако
слободно креће у друштву, и то без контроле, надзора и јемства.
Новчане казни и накнада штете; надзор породички и оппштински;
изкључен из политичког и граћанског друштва, изгнање из отачаства,
депортација велики криваца; ово траба да су казни по Жирардену.
При овоме незаборавља Жирарден најважнију тачку. Зактева, да
породица, општина или друштво у опште, посредством поима сва
кога вида, умножавањем школа, заводима за подпомагање и побољ
шање сиротиње, ка томе допринесу: да се очисти оно, што се тако
свирепо назива „изродом друштва.“ Милиони, које стаје издржавање
и суђење криваца, судови, поглавито сви са садашњим судоводством
скопчани издатци, били би више но довољни, да изcуше изобиљви
извор кривица, беду и незнање.
Ма колико много да се може навести противу плана Жирар
деновог, и колико је неиспуним у многим тачкама, опета његов план
има у себи изредне идеје, које упућују на једини пут, по коме се
најзад може приспети ка решењу овога тако важног друштвеног пи
тања, и то на начин, који ће бити достојан нашем времену и нашем
изображењу.

43“
668

НЕШТО () АфККТИМА И СТРАСТИМА.

(Продужење.)

Код узбуђујућих афекта, после њега долази н смрт, пошто је

делателност нерава у њиховим средотачним органима ослабела.
Код уништавајућих афекта та смрт може наступити у след на
вале крви у срце и мозак. Само једно средство, које нам је добра
природа подарила, кадро је болесника да излечи. То је средство сузе.
Отуда да такова рода афекти, па ма они и најјачи били никаква
штетна трага за се код слабих особа а нарочито код жена неоста
вљају, што је све противно код јаких лица, нарочито људи.
Ми мислимо да неће згорега бити, да напоменемо овде оне афекте
кои од нерасположења или расположења долазе, како бих их у њи
ховим особинама познали, и како би са знали, у колико они слободу
ограничити или сасвим поништити могу. Ти су афекти познати у не
мачком јесику под именом „(Semitђšaffеften.“ — На врху свију стоји
гњев — 3orn —
Дјејства тога гњева изказују се кроза све правце како осетљи
вости тако и поводљивости. Лице у таковоме стању обузме нека ру
мен из очију ватра ка сипа. Мускули су напрегнути. Срце удара
јаче. Крв узавре и може до тога стања дотерати, да било (Рuls)
у минуту 140 пута удари, од њега се и хеморхагија — изродити може.
Ово се особито код сангвиника и холерика догађа. Код труле при
роде, а нарочито код Флегматична темперамента лице побледи, ди
сање престане. Глас је тако слаб, да се једва чује, ноге и руке
дpкћу, нека немоћ целим телом овлада, немоћ, која и смрт са со
бом донети може. Под известним околностима гњев може до те ви
сине доспети, да се он у тако звану у судској медецини гњевљивост
претвори.
Ово је тако звана iracundija morbosa, excandescentia furibunda,
и није ништа друго, до смеса афекта и душевна растројства, као
што ју Хенке именује (Lerb. der gerichtl. Arzneivissenschaft š. 274.)
Управо то би се стање могло боље назвати средином између праве
маније, и онога гњева, у коме се сви они холерици находе, који на
један мах плану. Кад се и о самом обичном гњеву каже са пуним
правом Јra furor brevis est — беснило гњева кратко је — онда се
то исто јошт са већим правом може рећи о највишим степенима
ГЊеRA.
 669

На узбуђујућим овим степенима у бројавају се: гњев, радост,

очајање; ка уништавајућим прибројавају се: жалост, ужас и страх
са њиховим разним видовима. Исти се разликују од гњева здравога
човека, у оној лакости, са којом без причине у најжешће нападе по
мамности н беснила прелази. Од маније пак разликују се тиме, што
су нашади у томе стању врло крепки по своме трајању, и што упо
треба мањих душевних сила и после њих испоремећена остаје. Те
лесна болесна надpсирвња, осипање и бубуљичавос, костобољу, угу
шено отицање крви, особито хеморхоиди, у оно доба, кад женскиња
има време, застајање течности у ушима, и знојење ногу: све су то
болести, које то стање пропраћају. Па и само развиће може на то
уплива имати. Напади овога вида често се од лекара furorsitorius
називају. (Berend u Руl aufsätze — VII. 241. Нenke Zeitschrift für
Statsаrzneikunde 1821. стр. 1. стр. 127.)
Колико је тешко и сумњиво да се размрсе ова многа и сме
шана стања, толико је опет важно да их разурсимо; јер с тиме по
мажемо да се развије казнено право. Треба дакле да се испита код
сваког раденика цело његово стање, како телесно тако и умно; даље
цело његово понашање пре а и после пошто је учињено дело. Тре
ба даље да се испита колико је протекло времена од оног бујног
стања у афекту до тренутка када је неко учинио кривично дело;
треба дакле да се испита јели окривљени имао времена да се раз
мисли. Где је било времена да се окривљени размисли о делу које
врши, где је имао времена да се размишља о закону и казни, ту се
не може узети по Женку да је његов дух сметен или поремећен.
Друго је са свим питање кад се зна да код неког постоји насљедна
болест или лудило (Irrsinn,) да је слаб у нервима, да има наступ,
да је раздражљив тако, да га лако покрене каква спољна побуда,
да му се душа олако потреса. У тим случајима судија при оцени
дела заузима, сасвим друго гледиште и зато право вели Фридрих
(Friedrich „Наndbuch der Psychologie 1835. S. 184:) „При судско
лекарској дијагностики морамо имати на уму ту околност, да код
особе коју испитујемо постоје често неке страстне побуде, да се код
ње наоде Физичке болести, које се познају по страстним покретима.“
Зато је нуждно да се познаду ти страстни покрети и да се оделе од
оних који зачињу од Физичких патњи.
При овоме треба имати на уму ова правила:
1.) Уопште доказано је искуством, да страсти и афекти прео
крену душевни живот сасвим и тако га изопаче, да се разум сасвим
поништи, а слобода и воља угуши. Поред свега тога догађа се да
670

на таквог човека подејствују по кадкад и паметни разлози, а то бива

обично онда, кад прође она прва, најжешћа јарост.
Но код оних душевних покрета, који зачињу из душевних па
тњи, не могу ниуколико подејствовати разлози, ни променути оно
стање, које постоји. Јошт нигда није било случаја да ко са разло
зима опамети лудог, манитог, бесног ил помамног. У томе се слажу
и сами лекари. Јер човек у таковом стању не верује ништа, нити
има те способности да може веровати. Зато право вели Нас се кад
каже: „Узалудно је лечити са разлозима лудог, бесног ил по
малног кад је он у таковој заблуди, која се неда потрти ни с'
каквил доказила.“ Где су страсти афекти достигли ту меру и ус
пели се на толики ступањ, да разлози и ум немају никаквог уплива,
ту је прелаз психичној болести или она већ постоји. Доказано је
даље да би афекти много ослабили у делању, кад се неби непрестанце
понављали. АФекти који зачињу из душевних потреса или за
буна, постају све јачија, и укорењавају се све дубље. Примећава се
нарочито, да онај, који је заражен афектима и страстима, има обич
но вољу да се изговара. Раздражне те афекте он саопштава врло
радо и другима, а при другима противним, он тражи савета и утехе.
Ако се какввом спољном побудом покрену наша осећања
природна, зачне се у једанпут у нама нека жеља. Ми зажелимо тако
да задобијемо неку ствар а од неке се опет клонимо. Отуда се шо
роди у нама упочетку жеља или гњушање. Ово све шостаје најлак
тако да ми и неосећамо, а то ли да можемо што преиначити. Ци
церо каже: „А ffectus est motus an i mi v e h e m e n t i o r a d cor
pus simul pertinens.“ Сулцер опет вели. (У теорији лепих ве
штина и наука П. стр. 639:) „Страсти у основу нису ништа друго
до осећања од приметне јачине, која су зачела неприметно, расла
мало по мало док су из њих постале жеље и гњушања.“ Худцинсон
(Нudchinson) о страстима стр. 33 и 34 каже: „Страст је јаки жи
вотињски нагон воље, уз који је везано неко осећање било задовољ
ства, било болова; нагон, који се креће бујним покретима тела. Та
ква страст учини забуну у животним силама, намеће души силом
разнолике појмове и идеје, тиме је збуни и онда није више господар
својих покрета. Опасно је стање, где овлада таква страст. Ту је чо
век изложен свима злима; јер нема разума. У таквој страсти душа
се наоди у грозничавим стању, у непрестаном непоредку, повраћа се
често и повлачи за собом рђаве посљедице. Плато узима да из жеље
за лепим постају пријатни или повољни афекти, па их с тога дели
на њежније и суровије. Први т. ј. њежни афекти долазе од саме
 671

природе, и ако се не јављају често врло су полезни човеку. Сурови

афекти зачињу из рђавих навика. Но човек мора те афекте управљати
са разумом. Аријан узиме опет да су сви афекти страх, који постоје
отуда ако се испуне или неиспуне жеље. Стојици називљу све афек
те заблудала душе па кажу, да паметни и учени људи неморају
ИМАТИ НИКаКВИХ а ФСКТа.

У доцније време дали су афектима неки религиозни значај, па

их изводе из судбине и цели човекове. АФекти сами по себи нити
су добри, ни рђави, а „опет су се помоћу њих чинила најславнија и
најхуђа дела. Нема човека, ко незна шта је афект и ако би се де
сило да који није способан за афект, тај се одриче свог определења,
које му је дато као човеку. Другчије је са страстима, оне су немо
ралне и недостојне за слободног човека. *)
Према свему овоме види се да љутина може достићи толики
степен, да разум угуши са свим. Тада наступи једно стање неслобо
де где урачунивости нема, где се човеку неможе пришпсати у кри
вицу оно дело, које учини у таквом стању. По томе јасно је да је
Хенко отишо врло далеко кад у S 284 своје судске медецине ставља
ове голе поставке: „Неслобода која наступи иза афекта и страсти
не уништава урачунивост против законих радњи.“
(Продужиће се.)

СТАЊЕ АПСАНА У ИНДИЈИ.“)

Систем, кои је најпре у Ирским апсанама започео Сир Валтер
Крофтон, затим даље развио и дотерао, признат је за најбољи од
свије онди, гди се са том науком зањало, јер се слаже са принци
пима народне економије, релиђије и изображења. И доиста је то је
дини систем кои са злочинцима сљедује неком реду, којн је прови
ђење означило па из овог основа и једини кои је свакојаке поку
шаје противу опозиције одржао, противу тешкоћа, које само они
“) Вредно је читати о овоме Хенково периодичко издање у 1864. години-V-oj
свесци страна 474 где он поставља разлику измеђ афекта и страсти у је
дном догађају криминалне практике од др. Шрајбера. Ту је врло лепо
изведена та разлика и доказано је колика је важност те разлике при о
цени. Ту се види, како се афект несме заменити са страшћу а још мање
пороком. Види Веберову Антропологију стр. 238—241.
") Allgemeine deutsche Strafrehtszeitung. Monat Mai 1869.
672

могу расудити, који су његов напредак изближе посматрали; напо

слетку то је једини систем, кои је допринео, да најтеже задатке ра
зреши, кои у исто време и злочинство угњетава и опет чини да зло
чннац постане прави човек.
бир Валтер Крофтон нигда није показивао неко преимућство,
, као да је он први проналазач или дотеривач овог система. Принципи,
по коима је он радио, служили су млогим људма као слободан основ
за шожељани рад, тако на шр. 4/онтезино су у Италији, Оберлајеру
у Немачкој, тако свуда впше или мање онима, коима је испало за
руком, да злочинце поправе. Пре свије капетану Маконохи, кои је
не само примио ове принципе, него је и показао, са каквим дејством
могу бити извршени употребљавањем марки. На супрот највећим те
гобама доказао је, какву чудновату снагу има овај систем, да и оне
поправља кои су готово без икакве наде. Но ни један од овиф ре
Форматора није неки систем тако развио и преставио, да би се при
мена његових основа показала јасна на општу апсанску дисциплину.
Због тога мало је њих веровало, да ће се ови принципи моћи при
менити без помоћи каквог великог и са особитом силом снабдевеног
духа, или без личног напрезања такових људи кои би посветили своје
душевне и срдачне силе упражњавању велике хришћанске дужности,
да изгубљене потраже и да их спасу. Сир Валтер Крофтон први
је и једини кои је све највише принцише у један савршени систем
претворио и овај систем у појединоме тако је уредио, да је обичном
човеку појмљив и од свије оних може лако бити извршиван, кои
су само навикнути, да дужности послушност указују. Из овог основа
нетреба га више називати „Ирски систем“ као да би било само
особина овог острва, а напротив он је примљен и усвојен на обадве
хемисфоре, него у будуће треба име онога да носи, кои га је у жи
вот произвео, треба називати „Систем Крофтонов.“
Краљевска комисија у 1863. години после брижљивих и тачних
испитивања шо сили њиног звања примила је у свом извешћу усво
јене сринципе Сир Валтера Крофтона. С тим буду неке промене
уведене у Инглиским апсанама у колико се тада за сходно увиђало.
Шта више женске апсане, за које се држало да је немогуће попра
вити их, а по изразу директора чињаше се да нема никаквог бољег
нзгледа, тако су далеко унапређене, да се напослетку могло спре
мити Саrlisle refuge, завод за женскиње, коима се нарочито може
дозволити Тicket of leave. Па и наше обичне апсане нису у оном
стању остављене у коме су неке од њих биле, а да се бар непокуша
да се здрави принципи примене код апсанске дисциплине. Комисија
 673

састављана Лордом Каренарвом као и од ове комисије израђена акта

о апсанама, прокрчила је пут правом исправљању, чему је допринело
нарочито потпомагање Сир Валтера Крофтона, а и влада да би тиме
њину намеру извршили. Но док ми на овај начин, и ако лагано,
опет извесно наше дужности у земљи изучавамо и тежимо да их
испунимо, дотле наше гигантско царство у Индији, које можда више
од 200000000 душа народа у своме простору садржава кои су по
раси и нpавима један од другог сасвим различити, у овом смотрењу
сасвим су пренебрегнути. У тавницама те земље, која је под бри
танском управом, још није покушано, да се по апсанама уведу прин
ципи, кои се овди за тако важне држе. Од времена на време млого
је било учињено те да се поправе пређашњи ужасни одношаи апсана,
но непрестано се находе ове ствари у стању, које код виших чино
вника ове земље највећу бригу и најдубље сажалења производи, па
при свем том, ова господа која се находе на местима одговорним и
која зло гледе, немају срестава у рукама, да томе злу доскоче, јер
им сила оскудева, да предузму нужне измене у зидању.
Просто престављање онога, што сам ту скоро, у Индији видео,
ваљда ће принети, да привуче пажњу на овај предмет, те да јавно
мнење побуди владу, да се лати нужних мера, па да произведе ново
стање ствари у апсанској дисциплини у Индији.
У Индији је узет систем управе сасвим различит од нашег. У
апсанама обитавајући чиновник, названи апсанџија (Јailer) нема ни
каквог особитог ушлива, он је по некад урођеник земље, а по некад
мелез; прави ауторитет у рукама је једног господина, кои не оби
тава у заводу апсанском, него само неки део дана тамо проведе; њега
називљу надзирач (Superintendent;) то је цивилни чиновник њему је
поверена и брига о стању здравља. Прва апсана, коју сам тамо по
ходио, беше у Амедабаду, у Гуцерату, гди сам провођен од Др. Ви
лија, првог лекара. Здање је ово било подигнуто за неку вишу му
хамеданску школу, па зато н није за цељ за коју је сада употре
бљено. Спољна сигурност врлоје слаба па због тога и били су за
твореници оковани, ово је поглед кои је инглиском осећању сасвим
противан. С друге опет стране слабо се приметило што би било на
лик на казнителни завод. Затвореници радили су у отвореним ради
оницама; ткали су ћилиме ручне мараме или друге ствари, или су
плели корпе од трски. Чињаше се да радо раде нити се могаше на
њином лицу приметити хрђави израз. Но морална корист, коју би
на овај начин требали имати из њиног затвора, беше савршено по
ништена или још погоршана тиме, што је морало произвести опште
674

спавање млогих у једну собицу. Кажу ми, да је врло тешко при

стојност одржати и немогуће је одклонити велике неморалности. За
твореници кои још нису снажно осуђени такође су у заједини; тако
|
видо 32 затвореника међу коима мложину деце.
Код таковог положаја најгоре заразе ни су могле бити одкло
њене, и ова деца, која долазаху у ову апсану, бачена су у живот
злочинства. На пространом месту, кои је апсани припадао, могли би
затвореници бити употребљени, да одвојене ћелице зидају, но то не
беше дозвољено зато, што је потребовала мала сума за материјал.
Затвореницима нису давата никакoвa наставлења, релиђнозно поу
чавање није могло бити дозвољено, па баш због тога и било је ну
жно, да се дозволи морално поучавање, те да се сруши средством
светског изображења оно окорело незнање. Но тамо се није водила
брига о никаквом изображењу, места не беше, гди би се затворе
ници могли поучавати, па и кад би ове тешкоће биле надвладане,
није се могло добити осветлење, јер зејтин није био забиљежен у
издатке апсанске. Тако су ови несрећни затвореници после десет
сахати рада затворени у мрачност и то у заједини. И ако је положај
тмушких злочинаца био хрђав, женских је преко сваког описивања
ужасан! Само на моју особиту молбу могах ове бедне видети. Оне
беху у једном мрачном простору, а пред овим простором лежаше
авлија и мушкарци су их надгледали. Њино положење беше сасвим
бедно; није ни покушавано да их колико толико образују, и само
худи послови, кои нису били за мушкарце, давали су њима на израду.
Све ово беше тако јадно, да сам се бојао, да о томе моје мнење
искажем, да не би учинио нажао часноме лекару. Напротив нико
не могаше ову беду дубље осећати него што то беше он сам, и овди
као и у другим случаима нашао сам, да нико ревносније не тежи,
да се прави систем за апсане као нуждан, призна и уведе него они,
кои су о томе одговорни. Нужду, да се установе школе поправља
јуће за младе злочинце, осетио је најдубље Др. Виљи кои непре
стано води назор о дечацима, јер код садањег стања ови младићи
спремају се зато, да продуже скитњу и злочинства. Умирање је
у млогим Индијским апсанама врло велико. У овом заведењу једном
за кратко време догодило се 120 смртних случајева. Спавање заје
дничко и оскудица сваког душевног покрета мора произвести жалосна
Физична расположења, која не могу одолети нападању болести.
Особитости, које у овим апсанама сматра, приметио сам више
или мање у свима које сам походио. Како у Сурету тако и Амеда
баду виђах затворенике у гвожђу; млоги спаваху заједно, који су
 675

ноћу врло великом тешкоћом уздржавани од блуда, а дању су изра

ђивали ваљане послове; ткали су, плели столице од трски и корпе.
Ретко гди да је било особито одело са затворенике, а за рану ре
лиђиозно прописану водила се брига; здања су била несигурна, зи
дови ошкружавајући још црњи и затвореници били су оковани.
У Бомбају има две апсане, једна, под надзором Шерифа, опре
дељена је за графство, друга припада вароши. У апсани графства
учињене су млоге поправке, виђаше се добро уређена и здање одго
вараше нешто цељи. У здању томе био је најстарији врховни апсан
џија Само они затвореници носили су окове кои су се противили.
Ту беше млого инглиских затвореника и један свећеник вршио је
недељом богослужење, но не само да небеше капеле, него ни школе
или другог каквог простора гди би се служба божија могла уредно
држати. Овди видосмо пет женски заједно затворени, од коих је једна
разбојница, но никакав покушај није предузимат, да их поправе.
Јадне жене виђаху се обрадоване кад угледаше лица која им осе
ћања указиваху, и ја додам, да кад би се дозволило да ове затво
ренице женске походе, за њих би од велике користи било. На то
ми је одговорено, да се нигди ненаходи местанце, гди би женска
сести могла, да их поучи, него да је положење и навика ових за
твореница тако гадно, да се женске њима приближити не могу. И
у таквом стању остављају се женски затвореници у земљи, која стои
под инглиским господарством. !
Доцније сам провођен од чиновника у варошку апсану. Здања
су овди тако растурена и тако хрђаво расположена да само савр
шено ново зидање може помоћи. Ово је, као што ми је казано, влада
узела у расуђење, но још никакви кораци нису учињени. Често се
. догађају бегства, чему се не треба чудити. Највише ме овди изне
надило велики број инглиских затвореника осуђени на вечити затвор,
без да је било могућности, да им се да сходно занимање, или да
се код њих заведе ма какав систем апсанске дисциплине. Нигда ме нису
срели ружнији погледи; никаквог изгледа нису имали на поправку њиног
положаја, а непрестано кроз апсане распрострањавалису њин хрђави
уплив. „Изгледа као некаква чудновата аномалија, примети мој вођа,
„што је управо у најгорем стању находећа се и најнесигурнија апсана
опредељена за злочинце кои су у очајању.“ На вечити затвор осуђени уро
ђеници шаљу се на острвандамански, гди је од капетана Форда усвојен
ваљан један систем кои је подобан ономе Сир Валтера Крофтона.
Апсана Пунска даје неке интересантне знаке. Истина и она има
иста хрђава стања као н друге апсане које сам походио, опет тамо
676

је усвоијо неки врло способан инспектор, кои као што сам на жа

лост дознао, само за време одправља ово звање — систему условног
одпуштања (licence). У овој су апсани млоги на дуго годишњи за
твор осуђени људи, а нарочито Хинези. Ови су научили врло вешто
да раде, па кад њино владање да наде на потпуно поправлење, то
се на основу tickets — of – leave oдпуштају а у исто време доби
јају користна занимања, јер вешти радници траже се. Са пуним по
верењем позивају се на корист коју им је инспектор указао. Поло
жење женских осуђеница овди је ужасно. Педесет или шесет беху
заједно затворени, међу њима неке, које су у злочинству остареле
а неке и разбојнице. Млоги кажу, да су из „лоповске класе;“ и
младе, врло интересантно изгледајуће девојке биле су ту, које су
поучаване у злочинству од њиног старијег друштва.
Затим походим апсану мадраску. Ту чињаше се да су женске
са своим положајем задовољне уживају у унутрашњости велику сло
боду. Апсанџија каже ми, да добра и довољна рана, која им се
даје и ослобођење сваке даље казни у затвору, има често то дејство,
да одпуштене после врло кратког времена опет се враћају. Четрдесет
до педесет деце различите старости и изгледа беху од осталих за
твореника одвојени и по мало поучавани, млађи често су се враћали
у апсану, зато што су у злочинству настављани од аскусни родитеља.
Овди као и свуда чух, да чиновници и људи, кои стајаху у одно
шају са апсанама, изражаваху горећу жељу за поправљајућим шко
лама, за сходно поступање са женскама, као и за друге промене, о
коима сам већ говорио.
Алипурска апсана у Калкути даје нам доказ дивлења важности
сљества, кои производи вешто управљана индустрија за Финије ра
дове. Кад сам провидео велике печатње оделења за литографиске ра
дове и друге радионице, гди затвореници весело и приљежно њин
посао свршаваху сваки дан, без да су бивали казнени, но још више
раде него слободни радници, кад то видо једва сам могао себи пре
ставити, да се у апсани находим. Од прилике хиљаду затвореника
чувало је само десет плаћених људи; за под надзираче употребља
вани су и затвореници. Нигда ми није пред очима дошао лепши при
мер моралног уплива рада. У овоме су највећу заслугу стекли г.
Јонес кои је печатњу до таквог сљедства довео, и др. Фанеус су
перинтендент. Садањи систем приноси апсани више но што су издатци.
Женске осуђенице овди су у особеном оделењу и под надзором му
шкараца.
На да
677
(iiii?

|} +

i ETE
Апсану киснагурску која подлежи господарству бенгалском, та
5., у
кође сам походио. Има врло лепо положење а затвореници раде
пољске радове. Кад би здање било другачије смештено, онда би то
ti i
био изредан инштитут. Као што је сада, чух, да је једном приликом
стотину затвореника помрло. Тада беше у апсани 600 а прорачуната
li
је за 400 у калкутској апсани у Мадрасу нашао сам уопште иста
одношења која овди реко. Званично извешће од 1865 — 1866. по
тврђује, да је ова апсана непрестано не здрава и прошле године била
је препуна. Од 300 — 400 затвореника — апсана је била у почетку
намењена само за 260 — умрло је 165; од ових помрло је 48. од
колере. Затвореници радили су овди изван зидова апсанских више
но пола наги. Овди виђа млого људи кои су били у стању дивљем,
раздраженом, затворени у неку пећину мрежом испреплетену, кои
као што ми неки казаше, очекују извршење смртне осуде. Смели
постојати таково стање ствари у земљи, коју су инглизи овладали?!
Често се догађа да су апсане препуне па то је и предмет опште
жалбе и узрок је знатноме умирању. Истина су у намери да зидају
за дугогодишње осуђеникове апсане под именом „Сonvict Gaolos,“
но нисам чуо, да ће се ма у којој градити одвојена преноћишта.
За ову цељ одобрено је у Пуни педесет јутара земље, но уређења
одвојених спаваћих ћелица, које ће коштати двадесет процента сма
g: i
трано је за велики издатак, па зато и није дозвољено.
Велику варошку апсану у Калкути нисам походио, но опет од
мога повратка из исте, јавни листови саопштили су ужасе, који, по
чем се зграда управо онде находи, гди и влада седи, обрати ће без
сумње јавну пажњу на ове одношаје.
Лист „Indian Daily News“ од 24. Јула 1867. и „Englishman“ од
18. Јула 1867. садрже исказу једног скоро узетог на испит седиоца
апсане калкутске, при којој срце Инглиза мора осећати неки страх.
Званична извешћа потврђују овај положај ствари у апсанама и дају
ужасна извешћа о умирању. Било би немогуће, описати овди ближе
стања која их само напомену. Положај женских затвореница у це
лој земљи мора из основа да се промене, ако се хоће да се поправи.
У Индији, као што је пређе случај у овој земљи био, кваре се
деца кад су у блиском додиру са одраслим злочинцима; не поуча
вају их ничему бољем и тако неће бити васпитани за добре грађане.
У овој земљи коштало је доста и рада и труда, док се не спречи,
да једна генерација злочинства другу васпитава; 16. година непре
станог напрезања прошло је, од кад смо први пут земљу побудили
да се заузме за своју заблуђену децу. Тада смо јасно влади преста
с
678

вили, да апсана ма како да је целисходно уређена, неће бити сходно

место за заблуђено дете, и да, ма како да су велики издатци за по
ступање које тежи поправљању деце, опет за земљу мањи ће бити,
него кад се дозволи, да продуже живот злочинства. Важни основ
поправљања примила је земља, а искуство је тада предузети пут
оправдало. Тежимо сад за тим да исти принциш и у Индији поста
вимо! Местни одношаји земље, што поправљајуће зграде тамо мање
коштају, него што су овди, и ако код младога Хиндуса не може бити
примењен уплив хришћанске релиђије, опет ће за њих бити не оце
нимо благодејање ако им се укаже разуман начин поступања и на
уке нpaвствености, ако се навикну на приљежан рад. Среством њих
ово ће и за земљу бити добро дошло. Но принципи поправљајућих
домова у Индији су непознати. Добро ће бити кад би се ово друш
тво обратило своим упливом министарству за Индију, да пошље на
длежне личности, те да уведу у апсанским заводима за младе зло
чинце онај поступак, противу кога целисходности нема никакве сумње,
Наши законодавци признају принцип, да и код одраслих злочи
наца за друштво је најбоље, да их у колико је могуће поправе, и
признају, да треба употребити сва имајућа срества, те да се пости
гне овај резултат. Дајмо да се овај принцип распростре и над Ин
дијом! Инглиска се досада у овом смотрењу огрешила из незнања
противу ове земље. Још се мање знало о уређењу апсана, кад смо
предузели велику одговорност за Индију. Влада ове земље мора бити
готово преоштерећена тешкоћом и забуном различитог и млогограда,
кои треба тамо извршити, и држи се за немогуће да се задовоље
сва захтевања која се обрате на њену пажњу. За земљу ће бити
безкрајње благостање, ако најгори део народа, кои је силом закона
сасвим нама предат и нашој одговорности поверен, сходно изобрази
мо и поучимо. Код здравог система сваки може, кои дође у апсу,
опет бити повраћен друштву као бољи човек, без да се свог тога
мора бринути за његове релиђиозне предрасуде, као што се сада
чини. Нама је дужност, на то да пазимо, да срества за извршење
овога, у рукама оних дођу, кои морају носити терет ствари. Иначе
се ово неће догодити.
О овоме предмету учињен је један корак од нашега друштва
среством меморијала, које је предато министру за Индију, Ригт Хон.
Сир Јону Стефорду Норткоту. Ми чланови комите за поправљање
зграда, а још више они, кои су дело бирмингхамском конференцијом
од 1851. започели, знамо добро, како је озбиљно и стално радио
овај господин за наше ствари и колико је добио за нас своим па
 679

метним трудом. Примио је меморијал тако, као што се од њега мо

гло очекивати. Он жељаше да се обрати јавна пажња на предмет.
Ја се надам, да ће ово друство предузети свако разумно мерило, да
дело подпомогне. План, кои се чини да ће влада узети у расуђење,
по свој прилици извршиће се и изаслати једна комисија, вешта ап
санском стању, као што је код нас усвојено, и овластиће се да си
стем одговара потребама инглиске апсанске - дисциплине.

Противу смртне казни.

У општим немачким криминалним новинама читамо овај позив,
кои је послат уредништву истога листа да га објави: *)
28. Августа 1867. године умрљо је у Хајделбергу у дубокој
старости познати славни тајни саветник Митермајер. —
Једно од најдрагоцених његових литерарних остатака јесу спи
си противу смртне казни, у коима се трудио да произведе не само
из политичних, релиђиозних и хуламих правних основа, него наро
чито среством дела искуством прибављени и статистичних дата ош
ште убеђење о нужности да се ова свирепа казн укине.
Управо са његовим радом закључено је прво столеће у науци
и законодавству, у коме је непрестано и конзеквентио од Бекарије
(1764.) овој цељи тежио.
Кад се узму у обзир тешкоће, које се свуда на супрот став
љају одклањану предрасуда, онда сљество мора уопште обрадовати
човекољупца.
У науци умножава се број бранилаца укидања, посматрање ве
лике множине све је блажије, законодавство је у неким државам
смртну казн сасвим укинуло, или само на теже случаје свело, а ве
лики број помиловања укида је готово сасвим онди, гди законо још
ПОСТОИ.

Жеља и нада човекољубаца мора се са тиме задовољити, да

мало по мало хуманитет свуда и ако лагано са малим победама, на
последку победи.
Друго столеће после Бекарије — и итермајера не сме се уми
pити и с тим заостати од првог.

" Allgemeine deutsche Strafrechtszeitung Monat Juni 1869.

680

Први је задатак да се скупи материјал, кои постои, да се про

дуже напрезања и да се изнесе општа правна свесност на прави пут.
Ово се може догодити у наше време најсигурније среством у
дружења.
Образујмо једно друштво, које ће имати за задатак, да ради на
укинућу смртне казни у Немачкој и Аустрији (с ове стране Лајте.)
Његова ће срества бити:
1, Скупљање дасада појављених списа за и противу смртне
казни, рад и закључења законодавства и статистична дата, затим
2, Заведење организованог испита (Enquête) за будућност о
узроцима постанка и споредних околности великих злочинства која
се смрћу казне, сљества помиловања и дејство смртне казни на
народ.
3. Распростирање основа противу смртне казни посреством на
родних списа и политичке пресе,
4. Ударање на то, да би се издејствовало помиловање за онога
кои је на смрт осуђен.
Таково друштво садржаваће у се зацело млого хиљада људи,
тако је готово у Немачкој и Аустрији велики број противника смртне
КаЗНИ |-

За конституирање друштва најудеснији биће дан 28. Август ове

године т. ј. дан кад је Митермајер умро, кога ће се дана скупити
у Хајделбергу немачки Јuristentag, гди се и гроб вечитог поборника
НаЛаЗИ.

Зато подписани позивљу све човекољупце, ма ког стања, да

учествује у оснивању овога друштва, и своје саглашавање, које није
обвезно за ступање у друштво, искажу написмено г. Др. Карлу од
Кислингу. |-

У Линцу 25. Априла 1869.

(Сљедује 42. потписа међу коима је већина професори, адвокати, лекари).

Правна литература.
1. Die 2d murgeridite in Štrajinфеп imb birgerfiden SReditsitreitisfeiten
von (Sider 1868. (порота у кривичним и грађанским парницама од
Ешера 1868.) више говори о инглиској пороти у грађанским споро
вима; на овоме пољу писац је познат изодавна.
Ш • А и и Аг и ј А Н и ко и и С тв о А и о в и ћ А у Био r r A. л. v.
 Број 23. У БЕогРАду 20. Август 1869. Година 1.
Излази три пут у ме- За све српске крајеве
сецу, на 2 табака сва- стаје на годину 72 гр.
ки пут. Уредништво је или 8 фор., на по го
днне 36 гр. или 4 фор.,
на варош капији у кући на три мес. 18 гр. или
Петра Анастасијевића 2. Фор., поједини број
златорезца. стаје 2 г. ч.
ЛИСТ ЗА СВЕ ГРАНЕ ПРАВНИХ НАУКА.

Издалу и уркуулу Д. НОВАКОВИЋ, С. АНТИЋ, У. КНЕЖЕВИЋ.

СА ДРЖАЈ: 0 примењавању закона. — Нешто о кривичном поступку. — Основ међународног права. — Фран
кова Философнја. — Смутње по унутрашњости. — Лекар Едуард Причард. — Правна литература. — Извод.

0 ПРИМЕЊАВАЊУ ЗАКОНА.
ПО МУРЛОНУ

ОД
»J. М. Л Е III ЈАН И НА.

Правда је прва и најпреча друштвена дужност: да би се она

дала вршити, постављене су судије.
Као и сваки други пуномоћник, судија мора да испуњава пу
номоћничке дужности, а да не прекорачи границе свога пуномоћнја.
Отуда се изводи за судије двојака дужност, која им има бити и за
коном прописана:
1. Они морају пресудити сваки спор, који им се на суђење
поднесе. — Ако би се уздржавали да суде што закони у извесном
случају ћуте, што су тамни или непотпуни, то би њихово такво за
тезање сачињавало преступ, познат под именом отказивање правде,
за који је у кривичном закону и казањ прописана.“) Тако дакле, на
судије не да се применити оно познато и у осталом сасвим паметно
начело: у супњи уздржавај се да судиш.
Кад је закон јасан и Формалан, судије морају да се по њему
управљају, па ма како да је његова примена бесмислена и противна
природној правици: Dura lex, sed lex! (закон је — закон, ма ко
лико да је строг.) Добар судија ваља да понизи свој разум пред ра
зумом законским; јер он је позван да суди по закону, а не да о
закону суди. Ништа нема претежнијег од закона; и то би значило пре
ступати своју дужност, кад би се обилазила законска наређења под из
говором да то изискује природна правица. У јуриспруденцији нема ве
ћег разума, нема веће правице него што су разум и правица законска.
“) Гл. š. 120. нашег кривичног закона.
682

По несрећи ово се правило не схваћа како би требало. Видимо

често где судије са претераном и таштом суФтилношћу претресају
одредбе поситивног права, и изопачавају их у име правице? Него,
то су рђаве судије! Што се нас тиче, ми не познајемо у суђењу
ништа опаснијег, него што је заблуда, претпостављати утврђеним и
јасним законским правилама, та толико обманљива и непоуздана на
чела природне правице. Допуштити да се код поситивних закона по
правици суди, то је давати да се шири самовољство и анархија под
именом поретка, и подржавати оне, који из гордости или из користи
хоће да ставе своју памет над законом. — Сви говоре о тој при
родној правици, а нико незна да нам каже шта је она. И мислили
ко, да нам је тиме све казано, кад се каже, да је то светлос ра
зума, коју је природа свако не у палет улила? Међу тим, то
се извесно зна, да те светлости нема код сваког на истом ступњу;
она је јаснија или тамнија, према времену, према месту, према на
шим годинама, нашем васпитању и хиљаду других прилика.
Сваки, дакле, по свом начину разбира ту природну правицу; и
баш што је она тако променљива, те се мења као и ћуди и страсти
људске, с тога је законодавац и осетио потребу, да та правила при
родне правице определи и утврди писаним законима.
У том послу он није савршено успети могао, ми то признајемо;
али, колико нам је познато, судијин посао није, да исправља п0
грешке и саблуде, којих може бити у законима. Иначе, каква би ту
сигурност била? Закони би били само — мртва реч! Ништа неби
било ујамчено; и наша би најсветија права била компромитована.
Народи, по свом природном нагону, увиђају то врло добро. Бог
нек нас сачува парламентске правде, говорио је некада народ Фран
цуски. Становници савојска, кад је ову земљу освојио Фрањо I, про
сише у њ милост, да им се не суди по правици. Ова прозба чи
њаше се испрва смешна; а кад се зрело о томе размислило, видело
се, да је то сасма умесно тражење.
Кад је закон какав таман и нејасан, онда судије ваља да се
старају да му пронађу прави смисао, помажући се при томе прави
лима о тумачењу закона.
Али, ако закон савршено ћути, ако извесан случај није пре
двидео ни непосредно ни посредно, како да се онда спор расправи?
Судија, као што смо видели, несме да не суди. А да суди по закону
и то му није могућно, кад је закон оћутао какав случај Може ли
судија сад бар пратећи природној правици?
 683

У кривичним стварма он то никако не сме; јер у таквим слу

чајима узимље се све за дозвољено, што неби било законом изрично
запрећено; ту није допуштено средством аналогије доказе пронала
зити. Најпосле, у таквом случају, овде не вреде ни докази а fortiori,
т. ј. докази најјачи и најнепосреднији. Једном речју: Никако се
несме казнити дело, за које није нарочно, поситивним законом,
наређено, како ће да се казни.
Шта дакле да ради судија кад се оптужење односи на дело,
које закон није предвидео као кривично, и по то томе за које ни
казањ није прописао?
(Продужиће се.)

НЕШТО () КРИВИЧНОМ П00ТУПКУ.

(по Елилу)
ОД

0 T () Ј А НА А Н Т И ћ А.

Скуп свију оних Форама, које састављају казнену правду, и

које радњу ове правде уређују, ми називамо кривични поступак. Цељ
је казненог закона, да санкционира оно, што је право, цељ пак кри
вичнога поступка да обезбеди потпуну изјаву онога, што је законом
као право признато.
Огромна важност и ужасне тегобе ове гране казненога законо
давства нису као што треба, оцењене. Руковођен интересима или не
ким предрасудама законодавац ставља по неки пут у казненом закону
у ред преступа и она дела, која карактер преступа у се немају. Исто
тако, оцењивајући моралну важност извесних дела, законодавац пре
тера покаткад у закону у тој оцени, те тако прекорачи праведну меру
казне за ова дела. Прва од ових заблуда жалосна је. Него ње се не
треба баш толико плашити. Јер такови случаји нису чести. Па и ако
по неколико од њих у сваком по готову законодавству нађете, то
знајте при том, да то законодавство не сме баш тако лако ударити
на јавну свест, жигосајући као неморална нека дела, која пред јавном
свешћу неморална нису. Друга пак од ових заблуда — заблуда је,
која се мало чешће појављује. Па и тај тако почешћи појав, шта ми
слите какова следства за собом повлачи. — Никакoвa друга, до та,
што ће неко дело, које је у основу казнимо, што ће велим таково
44“
684

дело мало строжије кажњено бити но што је оно само по себи ка

знимо. Додуше ово увеличавање или отежање казне није мало зло.
Али баш и како да је оно велико, то опет оно ништа друго није до
увеличање казне за оно дело, које казну заслужује. Казна је дакле
праведна, јер дело заслужује казну. Питање је само да ли је мера
ове казне праведна. Ми велимо да није, јер је граница у одмеравању
прекорачена.
У кривичном поступку такове заблуде законодавца повлаче за
собом следства много више ужаснија.
Јер овде су два интереса, интереса подједнако моћна, подједнако
света, која треба да буду у једно и нето време заштићена. Општи
интерес друштва — које зактева брзу и праведну казну преступа. Ин
терес окривљења — такође и интерес самога друштва — који зак
тева савршену гарантију, како грађанских права тако и права саме
одбране. Отуда једна од најтежих проблема. Посао је законодавства,
да ју реши.
Ради се о томе, да се једна с другом помире гарантије нужне
за одржавање друштвеног реда са оним гарантијама које у исто доба
тражи грађанска слобода Нужно је, да тужба има при руци онаква
средства, која су потребна како за истраживање тако и за доказивање
онога, што се у њој наводи. Потребно је, да и одбрана има на својој
страни онакова средства, која су јој за оправдање нужна. Ова све
чана борба, која се води између јавне власти и оштужена, не треба
да подлегне икаквом другом упливу, но упливу саме правде. Напо
слетку како државна власт тако и окривљени треба да нађу у судским
установама заштиту подједнако јаку, гарантије подједнако моћне. —
Кад би рад судски био утрпан са неким претераним ост0
рожностима, са којекаквим сувишним Формама: онда тај рад ника
кве снаге имао неби, јер окривљени ушлетен у ове Формалитете час
би био остављен самом себи без икакве одбране, час пак, служећи
се њима као неким штитом, он би од њих начинио грудобран пр0
тиву оне казне, коју је заслужио. Ако би напротив овај рад осло
бођен од свију ових Форама, зависио просто од воље самога судца,
кад би правила, која треба оваковим радом да управљају била или
неусавршана или непрозирућа: онда би суд тумарајући по мраку,
остављен самом себи без икаквога вође, престао да буде суд. И тада
не само да би заблуда, којој би закон отворио поље, изгледала као
примена веће или мање казне, него би она јошт ударала на слободу
самих грађана, на њихово имање, па њихов живот, шта више тада
нити би било разлике између онога, који је невин и онога, који је
 685

крив, нити би пак преступ могао бити подвргнут осуди друштвене

правде.
С тога је и имао право стари један ауктор, кад је рекао: Фор
„Жа.474 0 0' 7" је T" (ZA O нужна, да се с пута њена ни у колико сврнути
несле, и да се ни најмања .302 њу пролисата (268 чf1}{0 (?7" 3 (17462./1(1-

pити не може, како тиме не би ни један акт у место имена правде

био критен иленом насиља, те тако изгледао као нека тиранија.
ју у
Монтескије повторио је само ову мисао онда, кад је казао: „ако исли
тате казну у односу на оне формалитете правде, којих се један
ti:
грађанин придржавати има да би повратио своје добро или да .
(III.
би задобио удовлетворење за ону увреду, која му је нанесена:
ik
онда ћете наћи те формалитете као и сувише претеране. Посло
*$
трите ли их у односу оном, у коле они стоје са слободом и
безбедношћу грађана, ви ћете рећи да су одвећ стешњене, те тако
ћете видети, да су казне, трошкови, одуговлачења па и сама опа
сност, по правду уцена, коју сваки грађанин радо жртвује за
своју слободу.“ у -/ |
Определење форама у поступку то је, да разгоњавају таму са
онога пута, којим радња судска корача. Њихова је цељ да стану на
пут свакоме одуговлачењу правде, да сваком њеном кораку даду неки
вид свечаности, да приправе њену радњу. Оне треба да буду доста
јаке како би се средством њих истина из недара самих дела извући
могла. Оне треба да буду доста просте, како би служиле као нека
потпора, без да постану препрека; доста гипке, како би се према по
треби свакога спора превијати могле; доста чврсте како би могле
отпор дати било оним нападима, који би од стране судчеве учињени
бити могли, било онима који од самих странака прете. Кад те Фор
малности буду имале сва ова својства, онда ће оне обезбедити сло
боду грађана, јер ће на тај начин гарантовати за њихову одбрану;
онда ће тек осуде снажне бити, јер су ове тада залога њихове бес
ј пристрастности, тада ће тек правда изаћи на видело у свом њеном
ј величанству, јер ће ове Форме бити сведок њене смирености и му
дрости њених дела. Ове су Форме једном речи сама правда почем цо
изразу Аирољевом „и правда није што друго до сами формали
тет.“ Због тога је и могао у неке епохе законодавац остављати из
pицање казне вољи судаца, али Форме њихова суђења никада нису
„“

остављана вољи судаца. -

И одиста, како би се могло појмити оно право, које би закон без

икаквих правила и без икаква определења оставно простој вољи суд
чевој, право да истражује и да затвара; како би се могле без ика
686

квих правила и определења схватити оне власти судаца који имају

право да ислеђују, да бирају доказе и да набљудaвају ред, при из
бору ових доказа, како би се могле друкче схватити и привиле
ђије оптужених, границе надлежности, Форме и дејства самих
осуда. И да ли би могло просто зависити од воље каквога суда,
па ма какав овај био, да дозвољава или да одриче оптуженоме
оно право, које овај има на то, да буде саслушан и да буде суочен
са сведоцима, право да искључи судца, право да обори њихову на
длежност. И зар нису за сваку од ових Форама најсветија права сва
кога грађанина привезана? Зар свака од ових Форама не носи како
да кажем у њеном крилу њихово имање, њихову слободу, њихов жи
вот? Зар оне као мртве страже не чувају од пропасти цело друштво?
Па и само извршење свију закона, зар не почива на њиховој енер
ђији и на њиховој несмотрености? Основно је дакле правило, пра
вило које проистиче из природе самих ствари да поступак јошт уна
пред мора показати онај пут, којим ће правда са непоколебимнм ко
раком корачати, те тако да ова окована и увезана у ове форме не
буде никада кадра да се са тога пута удаљи.
Велики интереси, који су овим установама поверени рефлекти
рају готово свакад на њих свој сопствени карактер. Стражари сло
боде, безбедности политичких права грађана, оне носе на се природу
самих политичких земаљских установа, те тако и сачињавају један
важан одељак ових установа. Оне су с тога и подложне да издрже
свакад уплив законодавних револуција, оне су с тога н саме непо
кретне, кад су због њих и сами судови у стање почивања постављени.
У њима се огледају разна начела самога устава, јер оне позајмљују
од овога онај дух, којим овај дише и оне тежње, којима је овај за
дахнут. Вечити сапутници устава, оне промењују свој правац, да би
само следовали оној промени, коју је овај предузео. Из тога се и раз
јашњава онај појав, по коме се гарантије оптужених увећавају или
умањују у разним државама, како је кад само начело владе спасо
носно, пространо и у слободним државама непЗвесно и ограничено онде,
где влада деспотизам. Јер у првим власт је судова боље опредељена,
њихове су атрибуције мало тачније назначене. Ту ћете наћи слободу
одбране, јавност суђења, усмени поступак и пороту, гарантија суве
рена која би све остале заменити могла. У деспотским државама гра
нице докле се право затвора простире и власт судова не само да није
јасно означена, него и границе њихове нису као што треба опреде
љене. Ту ћете наћи у место устменога — писмено суђење; ту ћете ви
дети да се у место јавно — тајно суди; судац сталан видећете да је сва
 687

кад у неколико зависан од суверене власти. Мало даље наћићете при

мену овога политичкога закона кад будемо излагали разне Фазе на
ШИХ за КОНОДа ВСТВа
Из тога дакле видите и то: да кривични поступак стоји у тесној
свези са јавним правом. Сматран у односу на ово право кривични се
поступак у нечему и разликује од казнена закона. До душе дру
штва се у многоме интересира и систем и напредак казнена за
кона. Али и ако она питања, која се у овоме порађају, додирују и
друштвени а каткад и политички интерес, то је опет значај ових питања
више човечански. Јер казнени закон више се са човеком него ли
са грађанином занима; казнена закона више се тиче будућност
неже ли садашњост друштвених чланова. Свест и интерес јавнога мо
рала преовлађује у овоме не само природом него и стешеном саме
казне. Предмет казнена закона, ма како озбиљан био, не задире
толико нити у земаљску власт нити пак у слободу ове власти. —
Напротив закон о поступку нужна је допуна јавне слободе. Форме
овога поступка опредељене су на то да слободу грађана заштићавају;
да чувају ову слободу од свакога онога акта, који би на се вид ка
кове самовоље носио; да је обезбеде од оних нашада, који би јој од
стране саме власти нанети бити могли. Поступак је дакле исто онако
важан, као што је важан и закон политички. Али важност поступка
носи на се значај непосредан. Јер он непосредно или заштићава или
прети оним добрима, која су по живот наш најдрагоценија; он зашти
ћава или грози части, животу и безбедности људској, које све у једном
моменту суpвати и упрошастити може. По томе и јесте поступак пред
мет вечите бриге државне власти или оних чланова, који друштво
сачињавају. Напослетку ако поступак и позајмљује од Философије те
орију њених доказа и оне законе, које у овој извесности моралној
важе, то опет све ове установе, све ове Форме, све ове атрибуције,
којима он његове званичнике снабдева принадлежи јавноме праву.
Јер ово је прави извор одакле он црпи своја начела, закон који го
сподари и управља његовим током.
Из досада реченог ви зацело предвиђате цељ и начело криви
*
чнога поступка. Цељ је његова потпуна изјава судске истине. Начело
које њиме управља, то је да помоћу како оних Форама којима је он
опасат, тако и помоћу оних гарантија, које он даје савршено гаран
тује сва права, све интересе како самога друштва, тако и самога оп
тужена. Ова основна идеја, на коју ћемо се ми доцније повратити,
у цељи тој да је развијемо, служила је као нужни основ свима за
конима кривичнога поступка, наравно само под разним Формама и
 688

са разним условима, који су се при примени њезиној изискивали. Ову

идеју ми смо држали за нужно да у почетку самог овог чланка пока
жемо, јер ће она на тај начин у неколико представити дух и тежњу
самог овог чланка, јер је она у самој ствари онај нзвор из кога сва
правила овога предмета проистицати морају.
Као год што остале гране права, тако и кривични поступак има
своје опште и своје писате законе. Први од ових закона — они су
који састављају теорију кривичнога поступка. Они су логично след
ство његова начела, нужна одношења овога начела са оном цељи коју
овај тежи да постигне Други су пак они, који Формулишу она прак
тачка правила, са којима је сваки законодавац држао, да може ре
шити како тешкоће тако и проблеме, које поступак порађа.
Закон о кривичном поступку није продукт једног једитог маха,
кривични поступак није споменик, који је на пустој земљи подигнут,
он није искључни створ нашега столећа, својина законодавца, који
га је само дотерао и уредио. Највећи број његових правила издржао
је опит искуства. Ништа друго није требало до позајмити та правила
од старијих закона. Земља је била покривена материјалом, законо
давац је од овога материјала одабрао само оно, с чиме је хтео да
подиже нову зграду, давши јој само нову Форму, у којој ће вам лако
бити да приметите јошт првобитне делиће.

00НОВ МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА.

(Продужење.)

- Међу тим није ни данас рат једино правно средство у међуна

родном праву Има поред тога и других помирљивих средстава, која
одржавају међунар. право. Савети и опомене, а према околностима и
захтеви неутралних сила, добре услуге пријатељски држава, изјаве
дипломатског тела, претње великих сила, опасност која може да на
ступи због савеза (коалиција,) најпосле и јавно мишлење могу много
допринети, те да се одржи међународни правни ред. Напослетку са
ставиће се међународни изборни суд, који решава државне распре
по предходном неком поступку.

3.) Мнима влада силе.

Ко завири у историју народа примети ће, да је сила грдан уплив
имала на образовање држава. Сила ова јављала се је у суровој
 689

Форми Физичне снаге. Сабља је заповедала, а грмљава тошовска пре

вртала је из темеља одношаје држава. Али и ако је у многим ве
ковима владала крвава сила јачега, па и ако је она утицала значај
но на правни ред и остајала увек неказњена, опет светска нсторија
није нагомилавање распуштених страсти, нити је она податак тих
сурових насиља
Шта више, ако дубље и темељније пропратимо ток историских
догађаја, виђећемо у њојзи неки наравствени ред. Тада ће мо уви
ђети да се опште људско право непрестанце развија. У речи оној
нашега пјесника: „Светска је историја светски суд“ наодимо саму
истину, која нас тјеши.
Није у данашњем свету више правило рат, већ мир. У миру
опет не господује више сила, већ право, које сваки признати мора.
У мирноме обрту појединих држава поштује се личност и самостал
ност слабога, као и онога силнога. Међународно право управља усло
вима, Формама и дејствима овог обрта. Управа та равна је за све,
како за гиганта, тако и за кепеца. Ко само покуша, да сопственом
ћуди шогази ова начела и да пређе преко граница, наићи ће на од
пор, који и гиганту често шкоди.
Но опет у изузетном стању ратном, Физична сила влада,
стави ће јој међународно право препреке, које прекорачити несме,
ако не мисли да буде осуђена од целог цивилизованог света. Па и
ако по кад што настуши влада силе, опет видимо где међунар. право
све већма излази на чистину. Зраци његове сјајности све већма бли
стају. Дивљаштво ратно у питомљава се мало по мало, а беснило мр
жње непријатељске ушитоми ће се и умерити законима човечности.
Преко тога несмемо нигда заборавити, кад оцењујемо догађаје
историске: Да нам се често оно, што на први површни — поглед
сматрамо као сурово надмоћије и крваву силу, — да нам се велим то
јавља као нужност самих природних одношења и као неспречна
навала народњег живота, кад само дубље ствар проучимо и сазна
мо. Ти тренутци често наступе у животу народњем. Бурa сe диже.
Руши изумрле форме престарелог права, као што у пролеће млађа
ни биљни издатци пробијају на место увелог лишћа. Али где тај
случај зајиста постоји, где се то догоди, ту сила само помаже, те се
развија природно право, или оно које постоји. Она тада подпомаже
правни развитак, а угушити га и овладати не може никако.
Грдне су дакле мане међународног права али опет нису толике,
да морамо одрећи и само постојање — екзистенцију — његово. Јоште
се бори међународно право са тим манама, и већ је савладало многе
690

тешкоће, које му бијаху на путу. Сравнимо само данашње правно

стање држава, са оним из ранијих векова, па ће мо виђети како међ.
право побједоносно ступа напред, нарочито кад сазнамо развитак
његов у последњим вековима и садањим. Ту ће мо наћи довољно
основа, на коме слободно можемо изгледати даљи напредак. Међу
нар. право усавршава, се а тиме се усавршава и род људски. Зато
прогледајмо укратко развитак међ. права

ПОЧЕТЦИ МЕЂУНАР. ПРАВА

1.) У древности.
Поједине трагове међ. права опажамо код свију народа и кроз
сва времена. Па и код самих дивљих и варварских народа, видимо
где се они религиозно плаше, да повреде посланика другог ког пле
мена, наодимо где које трагове гостионичког права, видимо најпосле
где се закључују савези и уговори, где се рат свршава миром.
Код цивилизованих старих азиских народа, нарочито код стари
Индијанаца, множе се и развијају нагони за правно образовање. Но
и код сами образовани Елина трпило је грдне мане међ. право, јер
они и ако људски појмише најпре државу, опет се правни појмови
немoгоше међу њима тако развијати, што одношаји бише ограничени
само на елинске државе. Заједница у верн, језику и култури про
будила је у свима Елинима мисао за националну дружину и срод
ство. С тога, и ако бијаху подељени у више вароши и држава, мо
гаше се опет код њих примјетити извесна правна заједница. „Сви
су Елини браћа,“ каже се и признаде се, да је свака елинска др
жава дужна поштовати правна начела друге државе. Али оне на
роде, који не бијаху Елини, народе, које називаху варварима, сма
трали су они као „природне непријатеље,“ са којима они немају
никакве заједнице у праву. „Рат с варварима беше код њих прир0
дно правило и држали су да јим је дозвољено употребити свако лу
кавство и силу противу варвара. Равноправност с варварским држа
вама одрицали су и презирали. Себе су сматрали као благороднију
расу, која је позвана да савлађује варваре. Па то не бијаше мисао
само сујетне и самољубиве гомиле, но су често мислили и славни Фи
лозофи елински Платон и Аристотел.
Римљани основаше право и правознанство различно од вере и
морала. Али се не може рећи да они основаше и утврдише међу
народно право. Истина синули су и из старог Рима многи прекрасни
почетци цивилизованог међ права. Пре него што се Римљани зара
 691

тише с којом државом, имали су обичај, те су преко посланика и

фецијала захтевали од противне државе оно, што су хтели, па тек
онда кад тим путем неуспједу, свечано објављују рат. Они су за
кључавали с другим државама државне уговоре и савезе и то у раз
личним Формама. Премда су Римљани поступали у рату врло свирепо,
нити икога штедише, опет су имали обичај да подпомажу веру, оби
чај а у нечем и право оних народа, које покоре. Они се узвисише
до идеје човечанства. То јим беше задатак њиове политике и обу
ватише свет т. ј. појмише га као једну целину. Но сви ови зачетци
не бише кадри да сазру и да се узвисе до човечанског међународног
и светског права, јер Римљани не знађаху за правну дружину са
осталим народима, већ ставише на врх своје политике апсолутну
владу Рима над осталим народима. А апсолутност или јошт боље
апсолутна преобвлада једног народа пориче у начелу међунаро
дно право.
Из свега овога видимо дакле, да је сујета, гордост, саможивост
и чезња за господовањем поједних народа у древности, више спре
чавала међународно право и затирала слабе зачетке, него ли што су
- подпомагали. Без равноправности нема жеђунар. права.
2.) Средњи век. Хришћаство.
У средњем веку појавише се у Европи две силе, које утицаше
на међународње право, а то су хришћањска црква и германски вла
даоци и народи. Да ли дакле ове силе основаше међународно право.
У самој ствари хрншћанске неке идеје доста значајно осветлише
међународно право. Хришћанство наоди у Богу отца људског, а у
људма децу божију. С тога је у начелу призната заједница целог
e
рода људског и братство свију народа. Хришћанска вера сатире гор
дост самовлаштине и оће умереност, затире саможивост и више цени
наклоност к другоме него ли владу над другим. Она дакле уклања
оне препреке, које бијаху на путу староме међународном праву. Нај
племенитије начело хришћанске вере јесте љубав, коју указује и
самоме непријатељу. Она се јавља као ослободитељка чисти душе
људске и приближава их Богу. Она се најпосле јавља као гласник
мира. Није дакле далеко време, када ће се ове идеје, ови појмови
применити и на само право, када ће ова начела преобразити међунар.
право. Тада ће сви народи као чланови једне породице признати та
начела, стара ће се да одрже мир, а у рату поштоваће свачија права.
У средњем веку позвана беше римско-католичка црква, да засту
ла хришћанске идеје, и да васпита не цивилизоване народе. Но
692

опет она није основала хришћанско међ. право. Бадава се је обзи

рати у томе на канонично право.
Свакојако покушавале су папе у средњем веку, да присвоје вр
ховну судску власт над владаоцима и народима западног хришћанства.
Чешће су папе засједавали у судницама, када би се породила рас
пра измеђ владаоца, или измеђ њих и сталежа. Ако би се иђе при
дао парници значај религиозни или би се односила на цркву — a
ђе то не би било могуће? — то су паше сматрале своје судство за
основано. Час су се они трудили да измире парничаре, час су опет
изрицали пресуду. Али је овај међунар. положај шапа трпио грдне
мане. Ђе је било питање о јавном праву, ту су се мало јачи парничари
одупирали духовном суду, и папе не бише кадри, да угуше овај одпор.
Папама не испаде дакле за руком да придобију судску власт
у међунар. одношајима, као што не бише срећни да остваре своју
свестску власт. Од како се распаде римска држава у више малих
државица и република, предузеше више међународ. него ли држа
вни характер. Све што су потраживали паше оснивали су на апсо
лутној светској влади са религиозним ауторитетом Божијим, као што
су је задобили и римски цареви, који се политично позиваше на по
зив и вољу народа. (У самом начелу духовни апсолутизам толико је“
у свези с правним редом, који чува владаоце и народе, колико и
онај светски.) Онај само беше опаснији у толико од овога, што је из
вађен из воље Божије, која се неда испитати, док је напротив овај
други наилазио на препреке у законима људским. Но при свем том
Божанска влада папа над хришћанским народима била је слабија,
него ли узвишеност стари римски царева, јер хришћански папа мо
рао је да призна двојство измеђ државе и цркве. Светски мач он
не могаше да има, него га је морао предати краљу. Отуда је често
светска власт одрицала покорност папи, као што и бијаху честе од
луке црквене и интердикти (и забрана причешћа) у средњем веку, те
тако се папина власт ослаби.
Но у средњем веку наста јошт и други основни недостатак, који
сметаше развитку папског међунар. права. Тиме што се основа паш
ско право, немогуће би подићи опште људско право. Црква је и у
праву наодила, да је веровање основни услов. Само међу верним
хришћанима требало је да влада мир и да важи правни ред. Невер
ницима напротив није признавало папство никаквог права. Против
невјереника слободно беше војевати; само им беше дозвољено или
да се поправе или да буду истребљени. У свима црквама беше обја
вљено да је хришћанска дужност требити са земље јеретике и не
 693

вјернике. С тим је у начелу поречено међународно право. Ако

се узме да је међународно право људско право, онда не може ли
се с истим основом рећи, да се и невјерници могу на то исто по
звати као и верни? Да л престају они бити људма, ако другчије
мисле о Богу и божим стварма него ли црква?
Стари свет неоснова никакво међународно право јер саможиви
народи не поштоваху права туђа, права варварска. Хришћански сре
дњи век такође то не шостиже, јер верни сматрали су невјернике
као безправне. Чиста идеја човечанска не могаше да се оствари, у
колико атмосфера беше загушена димом оних жртава, што падоше
због мрзости вјерних.

Ђ E P М А Н ЦИ.

Друга опредељена сила у средњем веку бијаху ђерманци, који

су утицали на међунар. право, али га не усавршише, као што треба.
Поносита слободњачка мисао и живо осећање своје личности, којом
се јошт од пре одликоваху ђерманци, биле су природне црте, које
утицаху на опште људско право. Ђерманци бијаху подељени у мно
го пломeнa и народиће, и у колико су себи присвајали права, у то
лико су их и другима признавали. У странцу поштовалису они човека
и држали су да је правично, да се сваки подвргне својим урођеним
племенским законима или избраном народњем праву. Они су дакле приз
навали више различних народњих права. Код њих највише благо беше
личност, слобода и чест, па и ако су држали, да су они нешто боље
од осталих народа, опет су ова блага признавали и осталима. На ве
ровање други нису викали донде док неуђоше у школу римске цр
кве. Често код њих беше зависно право од веровања. Па и у рату
незаборавише они на право. Рат код њих беше парница, која се ре
шава силом, отуда су убеђени били, да ће Бог помоћи ономе, који
има права у битки као и у двобоју. Непријатеље своје, слуге и се
брове увек су поштовали као људе, који имају нека права. Ово су
дакле значајни нагони к међународном праву, као што је то најпре
прекрасно показао Белгијанац Лаурент.
Али код Германаца не беше политичног јединства, не беше др
жавне силе, да оствари ово светско право и да му даде важност Њи
хови обичаји бијаху груби, тврдоглавост претерана, песничање опако,
а притом бијаху убојице. Али кад доцније примише од Рима душе
вну и нpaвствену школу и васпитање, задобише с јединством папства
и царства и са религиозним појмовима, многе мане средњевековних
694

римских инштитуција и идеја, и тако оне лепе мисли и нагони не

могоше се више повратити.
Узалуд се сада накалеми римско царство за немачко краљев
ство, цареви се јошт непрестанце називаху господарима света, кра
љевима краљева, старешинама вјечитих вароши и управљачима вас
селене. Они су тврдили, да су они врховни судци над владаоцама и
народима, и браниоци светског мира. Али ова апсолутна влада ца
рева јошт је мање призната у западном хришћанству, него ли духовна
власт папска. У Немачкој и Италији често устајаше поједини влада
оци, Крваве борбе запођеваше се и ови светски господари — цареви
— не бише кадри да одрже земаљски мир. А да светски мир одрже,
о томе се ни сањало није, јер им малена снага беше. У идеји вла
дало је у средњем веку свуда право и суд, али у дјејствителности
сурова сила. Значајно је, да се је „време песничког права“ одно
сило на све средње вековне сталеже, и да се реч та не могаше боље
применити ни на један други век. А ђе господује право песничко, ту
право међународно места нема.
0 ПОРАВ (A U FLEBEN) НОВОГ МЕЂУНАР, ПРАВА.
Тек пошто реформација ХVI. века раскиде црквено папско једин
ство у западној Европи, као што је већ одавно било немогуће ује
динити светску царску власт, оживише правни појмови. Наука сину
и одтрже се старих предрасуда. Наука основа ново међународно право
и пробуди успавану правну свест цивилизованих народа. Њој се при
дружи јошт н државна практика, те подпоможе међународно право.
Јошт и дан данашњи утичу на међунар. право те две силе: наука и
практика. Час предњачи наука и поставља правна начела, час опет
практика, која ствара право по навали културној н потребама вре
мена. Кад наука успје, те човештву изнесе на виђело ове правне идеје
и правила, кад се правна свест развије те почне ова правила ува
жавати; онда ће постати међународно право, али не мора се свуда
признавати, нити треба кога приморавати да га поштује. Исто тако
ако и практици испадне за руком, било дипломатским сношајем или
у рату, те неке важније народе принуди да признаду нека опреде
љена међународна овлашћења и дужности, онда ће се и на тај начин
мало по мало унапредити међународно право. Но оно, као такво, неће
имати Формалног ауторитета за све државе, нити ће исто тако бити
правосудства.
Значајно је дело Холандезца Хуга Гроција, који се с правом може
сматрати као отац новог међународног права. Дјело ово написао је
 695

он побуђен ужасним ратовима (1622—1625), који је око тридесет го

дина беснио у немачком народу. И тада Хуго раскрчи пут међунар.
праву. Као наученик и државник стаде на пут религиозном Фанатизму,
који захтеваше да се истребе сви друговјeрници, наодећи да је то
Божија воља. Он показа свету узвишене идеје правне, који се осни
вају на природи људској.
ОСЛОБОЂЕЊЕ МЕЂУНАР. ПРАВА ОД РЕЛИГИОЗНОГ РОПСТВА.
Јошт од почетка одтрже се међунар. право од старих и средње
вековних предрасуда. Оно не узе, да је само један народ овлашћен,
а остали да су безправни, као што старина приповедаше; нити усвоји
средњевековне мисли, које везиваше међународно право за Бога.
За Хугом у 17. веку роди се ПуФендорф Немац, који важно и
живо устаде против црквених убеђења и доказиваше, да природно и
међунар. право нису везани за хришћанство, него да обуватају све
народе и све вере, јер сви припадају роду људском.
Но при свем том наука неби кадра да продре одма с тим ми
слима, и у цивилизованој Европи тек од пре неколико година при
знати су практички. И сама тако звана света алијанција (свети са
вез) од 1815. год. месеца Септембра хтеде да оснује искључно хриш
ћанско међународно право. Али опет не беше тако затуцана, као
средњевековци. Она није више правила разлике измеђ правовјeрни
и невјерни, нити је икоју вјеру презирала. У том савезу бијаху ау
стриски цар католик, прајски краљ протестант и руски цар грчке
вере. Разне вероисповеди требали су да оснују једну међународну
породицу. Али опет нехтедоше да се макну иза граница хришћанских
и тиме су мислили да нађу основ мећународном праву у хришћанској
вери. Турска би искључена из европске дружине, премда су
с високом портом закључавали уговоре јошт од векова. И тек на
париском конгресу 1856. год. ступила је Турска у дружину европских
држава и тиме је признат међународном праву карактер општи људски.
Од тада се већ и у практики признаје, да границе међународном
праву нису онђе, ђе су границе хришћанству. Међународна начела
шире се сада и преко мухамеданских држава, преко Хине и Јапана
Од свију се захтева да поштују та начела. Нема више разлике.
Сваки је човек, па био он Хришћанин или Будиста, Мухамеданац или
ученик Конфуција. Продрла је дакле истина и зна се: да религиозно
веровање не оснива правну дужност, //t/T би је спречава.
(Продужиће се.)
698

гових суграђана тијче.“ — Са овим својим начелом Кант тера до

крајњости. Он вели да би требало да издржи казну и онај, који би
на смрти био осуђен у оном острву које ће одмах од обиталаца на
пуштено бити. Јер пре него би се друштво растурило такови зло
чинац треба да издржи казну, како преступ неби остао некажњен
како би се народ сачувао од онога стида, који би га постигао у
томе, што би му се казало да је и он саучестник у томе злочину онда,
када иде на руку да преступника мимоиђе строгост закона.
Канту се бар пребацити не може, да је био неследствен. Сматрајући
враћање зла за зло не као неку допуну, него као један део моралнога за
кона; не као апсолутну непогрешиму санкцију у општем поретку ствари,
него као неку посредну примену, као непосредно остварење закона о ду
жности, или зборећи његовим говором, као категорични јmperatif т. ј.
као апсолутну заповест од самога разума учињењу човечијој вољи. Кант
не дозвољава да право казнења буде умекшано или ограничено ма
и са каквим призрењем изведеним из друштвенога реда или осећања
милосрђа. Са њим се може спорити о томе, да ли се ово право у
рукама поједина човека или друштва находи. Али како њему тако
и његовим ученицима и посредовачима пребацити се не може,
да су то право повредили или порушили под изговором да га доте
рају или да га у границе сведу. „Казнени закон, вели Кант, јесте
категорички императив, он је и несрећа за онога који пође стран
путицом евделонизма (призрења долазећа од идеје благостања или
осећања милосрђа) како би на тај начин наишао на оно средство,
којим ће кривца ослободити било од целе или само једнога дела
оне казне, коју је овај заслужио, и то у име оних користи,
које се отуда добити могу. Натраг са оваковим начелима, фа
pисеји! Јер боље је да један једини човек пропадне него цео
народ, почел кад се правда простире онда и људи немају више
узрока да живе.“ (Продужиће се.)

СМУТЊЕ ПО УНУТРАШЊОСТИ
И ТАЈ НА ДР У ШТВА.
(Продужење.)

По чл. 13. закона од 28. Јулија 1848. год. они који буду окри
вљени за тајна друштва могу се казнити са шоправничким каз
нама, а по пропису чл. 2. од 8. Дец. 1851. год такова лица могу
 699

бити транспортирана (одведена) у Кајену и Алгир као места где се

издржава казн и то за 5. година најмање а 10. највише.
По определењу првог члана, другог и седмог у ономе декрету
од 8. Децембра 1851. године, кад је реч о транспортирању, онда се
осућени шиље у затворе Кајенске или Алгирске од пет до 10. го
дина. За то време осуђеноме одузета су сва права и грађанска и
политичка; он поднада под војено судство; војени закони примењују
се нањ. Према овоме мора се признати да је положај оштуженога
онај исти као год да је протеран, с том само разликом, што је овди
казн привремена. Но поред свега тога опет се мора признати да је
ова казн много строжија но кад се човек протера, или кад се унизи
његов грађански положај: — дакле свакојако мора се узети да је
транспортирање казн криминална.
Држ. тужиоц. Признајем потпуно да је транспортирање казн
криминална.
Мејљар. Заступник признаје да је транспортирање казн кри
минална. С тога ми остаје јошт само да покажем да ли су судови
криминални надлежни за такову казн, или не.
У нашем кривичном праву призната је постспеност судска т.ј.
има више степени судова, и ова постепеност основана је на самој
природи казни. Ово начело изречено је у члану првом кривичног
закона и у члану 130 и 133 кривичног поступка.
Да се упитамо да ли административна власт може употребити
ова иста мерила? Мислимо да је то погрешно. Нигда администра
тивна власт нема права да изрече казн и да је примени; само су
дови могу изрицати казни. Ово све истиче из оног начела о подели
власти, начела које је усвојио данас цео свет. Лешо вели о том Мон
тескије: „Нела слободе, ако само судска власт није одвојена
од законодавне и извршне. Све је изгубљено, ако један човек врши
све ове три власти - т.ј. да издаје законе, да врши јавне осуде,
и да суди о кривицала и распрала појединих.“
Ово начело изречено је у првом члану устава од године 1852.
где се каже: „Устав признаје, утврђује и гарантује за она велика
начела која су обнародована 1789. године, и која су основ јав
ног права француског.
К овом додајем, да су начело о шодели власти признале све
владе, које су год биле до данас у нашој земљи. У разна времена
према разним потребама установљавани су разни судови, редовни и
изузетни и сви су признавали да они једино имају право да изреку
и примену казн. То су признавали и револуцијарни судови од 1793.
45“
700

године, они од 1810. и 1814. (les Cours prévotales) па и они од 1848.

године (les Commissions.)
Кад би узели само једног тренутка да административна власт
може изрећи ону казн транспортирања, онда би судове морали да
ОГЛаси М0 3а НенаДЛежне.
Дакле не може бити транспортирања ако га избијемо из шака
судских — и само се онда изриче ако суд досуди.
Треба дакле признати свакојако, да је дужност суда да води бригу
и о посљедицама своје осуде, о посљедицама из којих се порађа тран
спортирање. Према томе, кад суд по декрету од 8. Децембра 1851. го
дине би мого да употреби ово мерило, до у случају само кад би се
окривио оптужени, онда би се усвојило начело да суд не треба да
има посла са оним мерилом, које је посљедица његове осуде.
Пошто је суд изреко да је оптужени крив и да је склапао тајна
друштва, тим самим означио је суд да окривљени може бити тран
спортиран па га предаје извршној власти, која нема да ради ништа
друго, до да одреди дан и сат када ће транспортирати осуђенога у
Кајену или у Алгир. Овакав положај био би зајиста Сарitis dimi
nutiо, који би довео осуђеног до најнеизвеснијег стања, који би га
бацио ван закона и одузео му сваку слободу и помоћ.
Према свему томе, кад би се узело једног само тренутка да
административна власт може изрећи транспортирање, онда се не би
могло никако узети, да је суд дужан да води о томе бригу.
Ја дакле господо сматрам да сте ви ненадлежни и противу тога
устајем.
Држав. тужиоц. Ја се не чудим што се оће да продужи ис
леђење, али ми је чудно како се оспорава само питање правно о
коме је реч. О томе говорено је више пута. Г. Мејљар је реко да
је транспотирање казн кривична, и да су само судови кривични на
длежни да изреку ову казн. Ја ћу се потрудити да уклоним све што
би могло да спречи парницу. Ја се нисам устезао да изречем да је
транспортирање казн кривична, кад је изрече суд. Али ви не мо
жете изрећи казн транспортирања, ви можете осудити кога само на
казн поправничку. Администрација има власт, да са декретом упо
треби такве административне мере, које је усвојио закон. У једном
случају правило је да се ко удали са земљишта Француског или
округа сењског; у другом случају постоји друга обвеза. Па да ли
је суд једини, који се лаћа ових мера? Зајиста не.
Кад би узели као што оће г. Мејљар, онда питам куда би оти
шли? Да ли пред пороту? Али ошет нигда казни које изрече суд,
 701

не прелазе оне казни поправне. Пред пороту не може се доћи. Су

дови немогу да изричу казни, које прелазе њиову надлежност. Ос
*ј“
тајмо дакле господо при ономе, што смо одпочели, и ви огласите
м“ д. слободно да сте надлежни.
Г. Кремије. Господо, у криминалу нема маленкости ни ситни
чарских питања. У овом питању искрсло је на средину понајтеже
питање, но тужба сама може ли одржати своју систему? Ми имамо
lji, три врсте казнимих дела: иступ, преступ и злочинство. Све ове
врсте разликују се по мери казни. Иступ је дело чисто полициско,
|- преступ казн поправна (корекциона) а злочинство је једна казн где
f: “ се осећа неки бол и поруга. Транспортирање јесте зајиста једна на
(4; лик на злочинство; дакле прво правило при кривичној надлежности
јесте, да ни један суд не може промашити свој круг и изрећи за
ni шта није надлежан. Ако оћете дакле да изречете транспортирање,
је ви прелазите ваше границе, ви сте ненадлежни
15 Нема никакве тешкоће у начелу. У материји криминалној с мало
fij речи означена је ваша надлежност: „Ви не осуђујете на транс
тортирање и додаје се даље: ова казн јесте овластна (fakulta
ili i tive) њу админастрација не може применути.“
Овим предлогом господо изопачава се право. Погледајмо: један
закон казни затвором тајна друштва; дакле полиција треба да суди,
то се неда порећи.
Ево једног доцнијег закона који каже, да се осуђени за тајна
друштва може административно транспортирати у Кајену или у Ал
гир од 5. до 10. година.
Јесте ли надлежни?
Два закона не могу бити више но један; усвојено је дакле: Да
једно лице које се осуди за тајна друштва на затвор, може бити
транспортирано административном влашћу у Кајену или Алгира за
пет до 10. година. Оће се да ви будете надлежни!
Кад ви осудите једно лице на годину дана затвора, очевидно
је да сте у вашим границама, али кад та осуда повлачи за собом
јошт и транспортирање за 5. до 10 година, ко је јунак да каже да
је то лице осуђено само на годину дана затвора! Не, не, замршена
Осуда то је исто као и да је написана. Ви сте ти који са вашим су
ђењем радите вако исто. Ви кажете: ово је лице осуђено на годину
дана затвора с тим, да га административна ваaст може бацити у Ка
јен или Алгир за 5-10 година. Јели то јасно?
Кад се дакле осуђени отера у Кајену, то је на основу ваше
осуде. Без ваше осуде, он се отерати не може. Ко може рећи сада
702

да га ви нисте осудили? Ви као не изричете казн. Шта је то? Кад

једна казн коју ви изричете повлачи за собом другу, онда незнам
како би се могло рећи да ви нисте изрекли и ову другу. Та то је
само играчка са речима. Човека ког сте осудили на годину дана за
твора, ви допуштате да се транспортира. Ова казн коју полиција
извршује као и остале казни, — правда изриче казни, администра
ција врпши само; — ова казн велим, јесте посљедица ваше осуде.
Кад ме осудите дакле на осам дана затвора, ви ме не осуђујете само
на 8 дана, но ме осуђујете јоше на 5 и 10 година у Кајену. Но као
што веле, влада може да употреби или да неупотреби ове мере;
транспартирања дакле може бити и небити. Па лепо, ви ме осудите
на транспартирање по вољи владиној; али ја кажем јошт једанпут
то је ваша осуда која чини те услуге влади, то сте ви који вршите
њену вољу. Владино транспартирање долази од вас. Па штаје то
може бити и небити транспартирања? Кад владе оће само да упо
требе то право, оне и могу. У тим случајима свагда се може при
менити оно начело: idem est jus habere aut rem Peq је о казни по
литичкој и ви јошт мислите да влада неће употребити своје право!
Против непријатеља политичких! Ајдмо дакле! Кад сте кога осудила
на затвор, ви сте га осудили и на транспартирање. Ваша осуда излази
на ово, Допуштам да можете отерати у Кајену за 5—10. година овог
човека, ког сам осудио на годину дана затвора. Ово транспортирање,
ову казн политичку, рад би био да вам одузмем, кад би могао. Али
ја то не могу. Некада мого сам то избити из шака и самоме суду;
тада бејах срећан. Ах! политико! несрећна! мешаш се у судове,
изврћеш њиове осуде, правиш неред и повлачиш страовите посље
дице за собом. Отворте очи господо, и оцените шта важи политика
у редовном стању, где влада правда!
Каже се да порота неможе изрицати казн поправничку. То није
истина: од кад су уклоњене сумњиве околности порота може да
изриче такве казни. У осталом таква поправна казн, какву оћете
ви, није ништа друго до илузија, до страшило. —
Дакле по вашем мишлењу ови људи што стоје овде, треба да
се уклоне у Кајену. Па лепо, оћете ли то?
Државни тужиоц без сумње то тражи. Лепо! Или се морате
изјаснити да сте ненадлежни, или морате судити, средине нема.
Шта је то транспортирање! За такво огромно питање морамо
започети из дубине.
Декрет који говори о том транспортирању вели:
 703

„Сваки који се осуди за тајна друштва, може админи

стративно однет бити на лађала и издржати робију од 5—10
година.
Ови људи овди осуђени од вас на затвор, морају ићи дакле
тамо на робију по вашој осуди коју сматрате за уместну!
Но чујте шта вели даље тај Фатални декрет:
„Осуђени вођа тајнога друштва може бити убијен адми
нистративно.
Ето два три човека који су као вође тајнога друштва осуђени
на по три године затвора; једног дана ето ти једног служиоца, уђе
у затвор, окрене се к затвореницима са речма: Аjте у капелу, ви
ћете ићи на гилотину.
Ви повичете: то је немогуће! Никад! — никад, на пољу поли
тичком! ви нисте о том ни снивали! О праведно небо, где ће се
једном зауставити политичке страсти? закон их“ напушта, а ви се
сиромаси уздате у њ.
Не, не; не узмите господо да се то ради на основу ваше осуде;
и поред ваше осуде извршиће се овај страшни посао и ви ћете спа
вати мирно на вашем јастуку па рећи: Нисам крив, ја сам те људе
осудио само на по три године затвора! То је немогуће! Али да се
не погази закон, нијели извесно да ви допуштате транспортирање,
кад изречете да сте надлежни и кад осуђујете на затвор. Господо,
висте надлежни да осудите на затвор, али никако да изричете смртну
казну или транспортирање. Транспортирање је ужасна казна и често
тежа него и једна! Ајдмо даље господо, ствари су ово такве о ко
јима се не треба препирати, оне су лепо означене у нашој савести.
Судови су чувари свију права која припадају једноме народу.
Ми апелујемо на вашу савест, кажите ми, ако смо покушали да вам
објаснимо ствар ошет остављамо вама на оцену. Рђава осуда била
би само једна погрешка; али се ми опет не плашимо. У овом са
дањем случају ви господо по закону нисте позвани да испитујете
ово несретно дело и да о њему решавате. Ја с овим свршавам мој
Ровор и уздам се на ненадлежност суда.
Судије уђоше у облнжњу собу ради саветовања. После једне
четврти сата уђоше у салу и председник огласи овај закључак:
„Пошто се је суд посаветовао саобразно закону, узео је увид.
„Да према члану 13 закона од 28. Јула 1864. године они који
Учествују у тајним друштвима, биће казнени од 100—500 Франака
(500—2500 гроша чар) новчане казни, затвором од 6 месеци до две
године и поред тога изгубиће грађанску част од 1 до 5 година.
&ga
70)4

„Даље да природа и величина казни опредељава надлежност

суда.
„Да се у никаквом случају неможе применити декрет од 1851.
године, и потоме да се нико неможе позивати нањ ради надлежности.
„Према свему нашо је суд да је неуместан захтев Накеа, Адела,
Верлијера, Годишеја, Ла, Шутоа и Мејља и наређује да они сви
присуствују при дебатама а Накеа, Адела, Верлијера, Ла, Шутоа и
Мејља осуђује да плате ове споредне трошкове.“
Председник. Кад нема никаквих запрека прећи ћемо на испи
тивање оптужени.

И С П И Т А К () Л И Н.

Питање. Акола устаните. Ви сте оптужени да сте мутили по

унутрашњости с намером, да учините неред и да нодижете мрзост и
презирање противу владе. То све радилисте шо Француској а наро
чито по Паризу и ту сте растурили три прокламације.
Чиновнику једном (Нuissier го је чиновник који упућује парни
чаре суду, објављује акта судска и несудска и извршује сва решења,
осуде и наредбе судске) наложи председник да се сведоци уклоне у
једну собу а затим одопочне:
Те три прокламације почињу се с овим речма: једна: „Фран
цуска није своја,“ друга: Има већ 16. година од кад је угушена
република,“ а трећа почиње с овим речма: „Влада Бонапартина
почиње са кривицом.“
Од ових прокламација које су нађене код вас и које сте ви
растурали, нађене су две код ваши саучесника и једна је била тек
ЗаПОЧЕТА.

Одговор. Не признајем ни најмање да сам учествовао у томе.

Те прокламације пто сте нашли код мене сигурно су потметуте, кад
ја нисам био код куће — а ја их нисам ни растурао.
П. Ви сте свакојако бар отворили онај пакет, у ком су биле
запечаћене ове три прокламације. Како су могле да буду те прокла
мације код вас пошто сте дошли кући? Изговарате се да су подме
туте, кад нисте били код куће па како их дакле задржасте после
пошто сте дошли кући?
О. Ове прокламације како су донешене тако су и остале. Је
дан од мојих саучесника узо је неколико, остале ја сам спалио.
II. То је Хејо. Познајете ли га? Је л' вам показиван?
О. Ја га не познајем.
 -T05

П. Јесте ли вп дозволили том непознатом човеку да он узме те

прокламације?
0. Без сумње јесам,
П. Остале прокламације јесте ли ви послали код мајке Хејове?
О. Ниједну нисам тамо послао.
П. Познајете ли оне прокламације, што су нађене код Ла?
0. Никако.
П. Хејо и Ла отишли су били код Накеа и тамо су нашли нека
лица, разуме се и Верлијера, која су завијала ове прокламације онако,
баш као да ће их на пошту. Имате ли да кажете што о том растурању?
О. За тај скуп код Накеа ја савршено незнам ништа.
П. Пазите, је л вас посетио Хејо?
О. Разуме се.
П. Можете ли казати кои је био предмет ове посете т. ј. о
чему сте се разговарали?
О. Он је дошао био да ми говори о неким услугама, које ће
ми учинити његов отац кројач. Како сам био у послу, ја сам га
пустио. -

П. Хејо је чуо да сте му казали да ви другог дана од неког оче

кујете прокламације из Брисла (у Белгији.)
О. О овим прокламацијама нисам никад чуо.
П. Хејо и Ла долазили су и одлазили више пута 11. Новембра.
Знате ли што год о том њиовом тумарању? Није ли и Хејо тог дана
био код вас?
О. Ја непознајем Ла никако, нити сам са њим а јошт мање са
Хејом, растурао какве прокламације. Хејо је долазио двапут код
мене само се не опомињем ког дана.
П. Дакле ви велите да никако нисте участвовали са осталима
у растурању прокламација. Према томе суд ће сада да испита вашу
намеру, која вас је могла овди покретати. Јесте ли читали ове
прокламације?
О. Јесам.
П. Па лепо! као што сте видели ове прокламације по садр
жају и природи својој такве су да су кадре да учине неред, да покваре
јавни мир и да подигну противу владе мрзост и презрење. Шта ми
слите ви о томе?
О. Кад би ја намислио да радим на политичком шољу, неби
зајиста бирао за повереника г. Хеја, тако младог човека, кога добро
и не познајем.
706.

П. Ви ме нисте разумели. Ја вас питам само да ми кажете дал

је садржина ових прокламација таква, да је кадра нарушити јавни
мир?
О. Три комада артије, по мом мишлењу, у овом тренутку, не
могу нарушити мир. Што се тиче тога да ли ове прокламације по
дижу мрзост и презрење противу владе, о томе не треба ни да го
ворим. Погледајмо на журнале опозиције, и шта раде ништа друго,
но да омразе владу код народа. Ја сам увек мислио а и сада мислим,
да су преступи овог рода скоро неосетни.
П. Ви говорите о неким артијама. Ја вас опомињем да се те
артије зову прокламације; и оне су се растуриле у велико. Остајете
ли ви при томе да ове прокламације не вређају баш ни мало?
О. Тако је по мом посматрању. То је питање времена, места
и људи.
П. Познајете ли вашег саучесника?
О. Не познајем другог, осим ако није г. Наке (професор хемије.)
П. И Хеја који је био код вас. Но да погледамо на ваш прошли
политички рад. Ви сте били на скупштини женевској у Швајцерској,
која се беше скупила зато, да стане на пут ратовима а да уведе
мир, ви сте имали тамо особено место; ви сте били неки чиновник
тамо. Ви сте говорили тамо једну беседу . . .
О. Код мене је обичај да не поричем нигда моје идеје и моја
ДеЛа.
П. . . . . Ја вас питам само јесте ли говорили ову беседу и
ако сте то да објасните суду неке тачке?
О. Не, што сам год говорио изнешено је на јавност.
П. Нашла су се нека писма код вас. Имате ли да кажете што
год о овим писмима.
О. Незнам о каквим писмима говорите.
II. Ја говорим измеђ осталих о једном писму од 25. Јунија, у
ком се налазе ове речи: не попуштајло, не по пуштајмо у
О. Доста сам писао писама у времену од Јуна до Августа:
али се тог датума неопомињем.
П. Што се тиче дакле притвора ви немате ништа; о садржају
писама неопомињете се. Али ви признајете све што сте писали?
О. Без сумње:
П. Оног дана кад сте затворени, дал је долазила једна госца
под именом вашим и дал је покушавала да ви побегнете?
(). Не знам о томе ништа.
Г. Председник. Па добро, сад седите.
 707

И С П И Т Н А К Е А.

Г. Председник. Наке, ви сте оптужени за два преступа: један

је у томе што сте мутили по унутрашности с намером, да учините
немир и да подигнете противу владе мрзост и презирање; а други
преступ учинили сте тиме, што сте учествовали у тајном друштву.
При првоме преступу ви се теретите тиме, што сте најживље расту
рали прокламације. У вече 11. Новембра позамашан број ових про
кламација спремљен је за пошту, и Хејо са Верлијером био је одређен
да их пошље. Један пакет ових прокламација нађен је код вас. Ка
“ “ жите сада суду шта имате противу овог казивања Хејовог.
id: О. То је све чиста лаж. 11. Новембра Хеје ме је сусрео код
куће и ја сам одма затим отишо.
t“ П. 10. Новембра, јели био код вас Хејо и Ла.
О. Могуће.
П. Па чега ради су долазили?
О. Хејо је позвао Ла к мени. Што се тиче Хеја застао сам
га код пријатеља. Задржавао ме је подуже, а говорио ми је о томе
да му набавим шегрта за њетовог оца, који је кројач.
П. Дакле ова посета тицала се је неких ствари из обичног жи
вота. Оћете ли дати објаснења о оном шакету који је нађен код вас
и у ком су биле прокламације?
0. Незнам ништа о том пакету, нити знам, кога је ту оставио.
То је посо или неког мог лудог пријатеља или пакосног непријатеља.
Канцеларија моја отворена је свагда.
П. Да пређемо на онај други преступ о тајном друштву. Ви сте
ишли на скупштину женевску и тамо сте говорили неке беседе. Шта
имате да кажете о оним изборним цедуљама које су вам дате на рачун?
О. Она мнења која су изложена тамо, ја сматрам као моја,
при томе остајем увек.
П. Код Шутоа у подруму и то у једној кутици од цинка на
ђене су неки штатути тајнога друштва под натписом „бунтовничка
општина француски раденика,“ штатути које означавају раденичку
демокрацију, републику, атеизам (безбоштво) и материјализам. По
знајетели те штатуте?
О. Не познајем никако.
П. Из испита види се да сте били у сношају с људма, који су
били чланови овог тајног друштва. Јестели били више пута у овим
скуповима?
О. Уколико се опомињем ишо сам само једанпут код Шутоa,
и то је била просто пријатељска посета.
 708

П. У испиту вашем кад оно рекосте да сте познали Шутоа по

средовањем неког другог, ког непознајете, признали сте били једунцут
с њиме, и да сте се други пут срели на јавноме путу и да сте том
прилнком имали неког политичког посла с њиме.
О. Могуће је. Данас се свуда јавно говори о политики па смо
ваљда и ми нешто говорили; али свакојако о тајном друштву није
било ни речн.
П. Ви сте били на скупу код Мајера винара, ви сте то признали?
0. Јесте, признао сам да сам ишо тамо. И ево шта сам казао
о том скупу: „Рекоше неки да се ради извесних предмета ваља
скупљати у великом броју, ја сам устао противу тога и то сам
обарао.“ Ето шта сам реко на испиту.
Г. Државни тужиоц. Ви сте казали ово: „Доцније, знао сам
да Годише оће да склопи неко друштво, па сам се борио противу
те идеје.“
О. То је једно исто.
Г. Председник. Испитом доказано је да су чланови тајног дру
штва 16. Октобра у седници својој чинили опит са неким барутом.
Кад се је чула праска у целом оном крају био је узбуњен свет.
Јесте ли ви преписали рецеп за овај барут?
О. Незнам о томе ништа од кад сам затворен.
П. Јели истина да сте дали Шутоу рецепис како ће да прави
барут? Оћете ли одговорити на ову тачку?
О. Ако се не варам Шуто је тео да прави колодијум. Кад би
ја хтео да правим барут, ја би га правио сам са средствима, која
су ми на руци као професору хемије, и то би радио без икаквих
препрека. У осталом, такав рецепт наоди се свуда у свима списима
о хемији.
П. Ког сте датума радили то?
О. 5. Новембра ја сам му дао рецепт. Но додајем да за извесно
време нисам био у Паризу, па ни 16 октобра.
Г. Државни тужиоц. И ја се слажем с вашим говором. То
је баш било 5. Новембра.
П. Један револвер нађен је код вас. Чега га ради држите?
О. Ја страшно волим ово мало оружје. Ја сам га купио прошле
године од мог газде, који прави оружје.
П. Јесте ли ви одвели Хеја код Аколе?
О. Јесам. Једног дана како смо били на сокаку замолиме и ја
га одведох к Аколи. Хеја познајем од пре 6 месеци. Ја га нисам
представио, већ одвео самном. То је све.
 709

Г. Државни тужиоц. Што се тиче пакета признајели да сте

написали једну адресу Др. Видару у Дивони?
О. Јесам; то је особено писмо. Али адресу никакву нисам пи
сао, под којом би биле скривене прокламације.
Г. Председник. Седите.

И С П И Т Л А.

П. Ла, ви сте оптужени што сте мутили по унутрашњости с

намером да нарушите мир и да изложите владу мрзости и презирању
и што сте осим тога учествовали у тајном друштву Подозрева се на
14tu вас, да сте 10-ог радили живо око нечега, да сте били код Накеа
с Хејом а то све изгледа као да сте нешто спремали. Мање неке
jetu
посјете од 11 по разним крајевима вароши, показују да сте имали
неку важну ролу. Најпосле, ви сте имали приличан број проклама
pirit ција, ушли сте у једну кафану у сокаку Фелишо и ту сте развили
и читали ове прокламације. У вече, отишли сте с Хејом код Накеа,
гди сте се договарали како да растурите прокламације. Шта имате
у:
да кажете о свему овоме?
О. Ја се позивам на оно што сам реко на испиту.
П. Овде треба да повгорите све оно, што сте рекли на испиту.
Суд, осим председника, незна ништа о том испиту; суд све то саз
наје сада овди шри дебати.
О. 10-ог дошо је г. Хејо код мене: ја сам га познавао због
наших одношаја трговачких. Он ми рече: „4ко оћете, ајдело су
тра да видимо неке другаре.“ Сутра дан богме пио сам малко, и
што ми се нигда није догодило опијем се, што но кажу, ишли смо
после код више лица, али се ја не опомињем ништа. У кафани смо
отварали неке протоколе, ноте, неке копије али не прокламације.
i: Исто вече отишо сам код Хеја, а он је мој друг. Ипо сам дакле
ify да га нађЕм; проскитали смо мало и кад сам се вратио кући нађем
ове прокламације у мом џепу. Ко их је метуо у џеп? немогуће
ми је казати. Кад сам их нашо, нисам знао шта је у њима.
(Продужиће се.)

ЛЕКАР ЕДУАРД ПРИЧАРД КАО ТРОВАЧ.

(Продужење.)

„Ви имате да испитате,“ рече лорд судија поротницима, да ли

је госпођа Тељор само од антимона, или јошт и од аконита и опи
јума умрла.“ Но ми морамо признати да се усуђујемо сумњу опро
вргнути. Њена смрт беше, као што државни тужилац право каже,
710

само епизода у трађедији, не сумња се да је госпођа причардова отро

вана, и заиста је, и ако не одавно а оно бар од повратка њеног из
Единбурга, отрована; ни најмање се не сумња да се је сама убила или
од каквог несрећног случаја да је погинула. За њу се може рећи са
Шексширом:
&dnóber УЛoro, nie et aut's befte ift, bod, biefer interbört unt uma
türtid)! учињено је!
И ово убиство морао је неко учинити, који је непрестано сло
бодан приступ к њој имао — какав укућанин. Између ових долазе
деца, од којих је најстарије имало 11. година (четрнајестогодишња
кћи живила је у Единбургу код своје бабе,) даље две служавке Ка
тарина Летимер и Мери Петерсон, од којих је прва само до 16. Фе
бруара а друга од тог доба у кући била; јошт су остали муж др.
Причард и служавка Мери Млуд. Ови двоје су се непрестано око
госпође причардове налазили, и као што сви сведоци једнако го
воре, они су јој искључно јело и пиће додавали. По некад јој је само
Катарина Летимер по који кромпир, који је госпођа причардова врло
радо јела или по какво ровито јаје додавала, иначе сва јела, која су у
кујни готовљена, давали су јој или Мери Млуд или њен супруг, који
је осим тога са њом и лекарски поступао Имао је дакле прилике да
убиство изврши, а и срества за извршење била су оштуженом на руци.
Познато је, да су енглезки лекари понајвише у исто време и апо
текари и сами справљају велики део лекова Лекар Причард је ово
врло ретко чинио. Катарина Летимер вели, да је он понајвише ре
цепте давао, ђак Конел никад није видио, да је Причард лекове
правио или својим болесницима слао, самом лекару Причарду рекао
је, да он осим хлороФорма и батлејског пијћа, никаквих других ле
кова у кући нема. Не мотрећи на то, нашао је полицај Мкал у
говорници оштуженога, у једној отвореној огради, неколико Флаша
и кутица, које су, као што др. Пени вели између осталог и следеће
садржавале: *

13%. Грана морфијума.

3% Грана стрежа за бљување.
35. Грана стрежа за бљување.
15%. Грана смеше од стрежа за бљување и арсеника.
| 4. Капи аконита.
Шон Кембел, апотекар у Глезгову, показао је из својих књига,
да је Причард од Септембра 1864. велику количину отрова код њега
купио. Између осталога највише је узимао:
19. Септембра 1864: 10 грана Стрихнине.
 711

16. Новембра „ унција стрежа за бљување.

24. Новембра 1861: унција аконита.
8. Децембра „ унција аконита.
унција Флемингове тинктуре.
7. Фебруара 1865: унција стрежа за бљување.
9. Фебруара „ унција аконита.
1 унција аконита.
Оволика количина отрова, коју је оптужени купио, била је све
доку необична. Он се не опомиње, да је икакав лекар толико отрова
купио, и потврђује, да он за све његове муштерије, годишње не по
троши више од 2 унције стрежа за бљување а толико и аконита.
Трговац Курен у Глезгову, који тргује са хемичиним стварима,
продао је оптуженом, осим осталих отровних материја, јошт и 18.
Фебруара 1865. 2 унције морфијума и 1 унцију аконита а 13. Марта
*}, унције Флемингове тинктуре.
Напротив апотекари Семпсони Фергријев из Единбурга веле, да
се у њиховим радњама преко године потроши од прилике 50—80
унција Флемингове тинктуре, и да то није никакво чудо кад лекар
у једанпут узме 1 унцију. Но антимон као што Фергријев вели, у
новије доба, од како се кротонов зејтин усвојио, само јошт марвени
лекари употребљавају; код њега се троши он годишње 2—3 унције.
Оптужени је имао дакле аконита и антимона у великој коли
чини. Но посуђе од последњег отрова садржавало је млого више, но
што је он, ако ћемо сведоцима веровати, као лекар потребовао.
Орман, у ком су се ова посуђа чувала, не беше, као што је Латимер
казала, свагда затворен. По томе и Марија Мљуд имала је приступ
као једино лице од оптужених, која је готово тако исто млоге
прилике за злочинство имала као и онај.
(Продужиће се.)

Правна литература.
2. Die Grunelagen beg 2truiredits won Dr. 8. p. 8ong profeffor Seipsig
1869. (Основи казненога права од Др. проф. Бара 1869. Лајпциг.)
3. Питање слободне адвокатуре разјасњено је довољно у ова
три дела:
a, (Štefit freie Slovefatur. Sertin 1867. слобода адвокатура и од
Гвајста.
712

6, Šaque“. Die freie Abipotatut mno ibre legitatime organijation. Sien.

1868. (слободна адвокатура и њена закона организација од Жака.)
в, Arir. Sorganijation bet Abipotatut in preuben, Štereid, čadjen, Di
benburg, 3raumidweig, 8aben, 8artenberg, 5фmeis, &ranfreid, uno Gnglano.
којим 1869. (организација адвокатуре у Пруској, Аустрији, Саксонској
и т. д. Беч 1869.) |-

И 3 B 0 Д
Статистичног прегледа за 1868. г. колико је криваца полицијски казнено
а колико суду спроведено.

“ полиц. казњено суду

5 Име надлежатељства на осуду
š телесно новчано затвором спровед.

11 Началство алексиначко 195 185 | 396 | 117

2 77 београдско 372 | 329 | 392 | 101
3 77 ВАЉЕВСКО 164 184 351 70
4 17 крагујевачко 387 381 400 | 194
5 17 крајинско 173 229 243 54
6 17 КЊаже ВаЧКО 50 104 47 73
7 1) крушевачко 81 102 | 341 97
8 17 пожаревачко 512 630 | 524 | 374
9 17 подринско 143 66 174 82
10 57 рудничко 91 93 | 111 | 119
11 у7 смедеревско 1 50 166 163 | 163
12 57 ужичко 559 418 351 136
13 77 црноречко 441 159 320 | 159
14 17 ЧАЧАНСКО 182 194 256 181
15 }) шабачко 495 338 676 107
16 17 јагодинско 165 246 275 | ““
17 ћ ћупријско 275 | 275 | 183 62
18. Управ. вар. Београда 243 | 1062 | 342 97
19 „ Мајдан-Пека 8 83 23 || Нема

Свега | 4686 | 5244 | 5568 | 2186

у све три категорије 15 498 лица казнено.
-- ----
-

у у 4 и “ “ “ и ј а н • a o i“c - - - - и о » » » » » Б = or r a 4 r

- “
»A,
Број 24. У БЕогРАду 30. Август 1869. Година i.

Излази три пут у ме- За све српске крајеве

сецу, на 2 табака сва- стаје на годину 72 гр.
|- - или 8 фор., на по го
кн пут. Уредништво је
дине 36 гр. или 4 фор.,
на варош капији у кући - - на три мес. 18 гр. или
Петра Анастасијевића 2 фор., поједини број
златорезца. стаје 2 г. ч.
ЛИСТ ЗА СВЕ ГРАНЕ ПРАВНИХ НАУКА.

Издалу и уркћулу Д. НОВАКОВИЋ, С. АНТИЋ, У. КНЕЖЕВИЋ.

СА ДРЖАЈ: Надлежност. — О примењавању закона. — Основ међународног права. — Народни суд. — Кри

НА Д Л Е ЖН 0 0 T
ДЕЖУРНОГ СУДИЈЕ У КРИВИЧНИМ ДЕЛИМА.
НАПИСАО

ДР. Н НК () ЛА КРСТ И ћ.

Више пута имао сам прилику изрећи: да су многи наши закони

не одређени, не јасни, и не доследни. Узрока томе измеђ осталог на
лазим у тој околности: што се код нас усвајају закони са стране без
онолике пажње, колика је нужна при тешком послу прекрајања стран
ских закона на наше правне одношаје, него се странски закони под
изговором, да се за наше стање удесе, прекројавају, крње, и попу
њавају тако, да при том прекрајању, крњењу, и попуњавању изгубе
најпосле свој карактер; те постану смеса правних опредељења, међ
којима често нема, а често је врло тешко и мучно пронаћи свезу,
која треба међ њима да постоји, да могу сви у скупу једно само
стално устројено цело сачињавати.
Ове незгоде, које се опажају при другим законима, налазе се
и при многим опредељењима у кривичном поступку. Овај законик,
написан у главноме по кривичном поступку австријском, има гдекојих
наређења, каквих у австријском поступку нема, а гдекојих наређења
нема у њему, која су имала да уђу у њега. Отуда излази, да се не
ретко појављују међу судијама и нижих судова и суда касацијоног
највеће разлике у разумевању појединих законских прописа о крив.
судском поступку; и да судије, који су често са свим супротног ми
шљења, бране та своја мишљења законским прописима, које они, — на
равно — за јасне налазе, те тако сваки судија за себе држи, да је
његово мишљење коректно, и законским прописима удешено. У ова
квим случајевима јавља се по некад незгода, да се у суду касаци
714

јономе не може да дође до сталног правила, а отуд излазе непри

лике, да се нижим судовима не дају стално доследна упутства.
Међу прописе, о којима чланови наших судова нису једнаког ми
шљења, долази и пропис о делању дежурног судије по кривичним де
лима за време судских Ферија. Тај пропис, коме би место било негде
у кривичном поступку, налази се у т. 8. S 511. грађ. суд, поступка;
на месту дакле, куда по својој природи никако није могао доћи, и
на које је место без икаквог јуристичког разлога стављен.
По врло јасном пропису у наведеној т. 8, 8 511. грађ. пост у
дужност „дежурног судије“ односно кривичних дела долази „припање
криваца, решавање хоће ли се они из слободе, или притвора бра
нити; прикупљање доказа; и саслушавање сведока по кривици, и све
оно, (урадити) где би опасност у одлагању била.“
Мислило би се, да је горњи пропис тако јасан, да о њему не
може бити сумње, јер су речи, којима је написан, сваком разумљиве,
нити може бити спора о томе, шта значе. Па наак нису судови и су
дије сагласни у томе, колики је обим власти дежурног судије у кри
вичним делима.
Узрок овој несагласности не лежи у нејасности, него у не потпу
ности горњег законског прописа; и у томе, што измеђ тог прописа и
других прописа у крив. поступку нема довољно свезе; него је судо
вима остављено, да једне и друге прописе доведу у свезу, а особито
је остављено суду касацијоном; да одреди значење горњег прописа у
т. 8. S 511. грађ. пост. у свези с дотичним прописима крив. поступка.
До сад се спор о другом чему није појавио, но само о томе: шта
треба разумети под наређењем, да дежурном судији у дужност до
ЛаЗИ „примање криваца и рега авање, хоће ли се кривац из сло
боде или из притвора бранити.“
Дежурне судије горњем пропису давале су значење: да по истом
пропису њима у дужност долази, да кад приме неко кривично дело
од полицајне власти, решењем изкажу: хоће ли се по том делу ту
жени ставити под суд, или не, и решивши то питање решити у
једно: хоће ли се тужени из слободе бранити, или из притвора.
По оваквом разумевању горњег законског прописа и радиле су до јако
дежурне судије; и рад њихов у овом погледу ма да није био корек
тан према законским прописима, није био исправљан поглавито — ја
мислим — с тога, што су дежурне судије обично доносиле решења,
да се тужени ставе под суд; и што против таквог њиховог рада није
подизао нико жалбе о томе, да дежурне судије нису надлежне биле
таква решења донети.
 715

Но ове године догодило се, да је неки дежурни судија, држећи

да има власти решавати: да ли се тужени има или не ставити под
суд, за нека дела, која је полиц. власт, сматрајући их да су дела
„судски казнима,“ спровела суду, рекао, да иста та дела нису судски
казнима, па за то да није суд надлежан, да их суди; и с тога није
тужена лица ставио под суд, него је дела вратио полиц. власти. Ова
не усвоивши мишљење дежурног судије, и налазећи, да дежурни су
дија није имао власти изрицати: да ли је неко дело судски казнимо
или не, поднела је била ствар на решење најпре самом суду, у ком
је дежурни судија дејствовао; па кад и суд изрече, да је дежурни
судија имао власти онако поступити, те кад суд не хте дежурним су
дијом свршено дело узети у свој поступак, полицајна власт обратила
се касацијономе суду налазећи, да има сукоба измеђ ње и суда о ра
зумевању законских прописа у томе: да ли је надлежан или не за
време судских Ферија дежурни судија, да изриче: да неко дело, које
му полиц. власт спроведе, није „судски казнимо“; те с тога да не
прими и да не стави туженог под суд, управ да га суђења ослободи.
Касацијони суд, примивши овакво дело, решио је под 16. Авгу
ста т. г.: да по јасном, и изречном пропису закона у т. 8. 8511 грађ.
пост. дежурни судија није властан, да изказује: да ли јесте, или није
f{}
неко дело судски казнимо, по томе дакле, да није законом овлашћен ни
доносити решења о стављању под суд, а ни отпуштати тужене од су
taj ђења, управ не примати их од полицајне власти за то, што налази,
да дело, због ког се оптужују, није судски казнимо, него да се мора
ј
у свом раду ограничити само на то, да реши: хоће ли се тужени из
слободе или из притвора бранити, и т. д. а решење питања о ста
вљању ил не стављању под суд да треба да остави суду, да он о томе
своје решење донесе.
Почем судије о овом питању могу бити другчијег мишљења, но
оног, које је изрекао касац. суд; почем се дојакошњом практиком
тако рећи освештало, да дежурни судија има власти доносити решења
о стављању и не стављању под суд, и изрицати да дело неко јесте,
или није судски казнимо, и почем разумевање прописа у т 8. 8 511.
грађ. пост. има знатнијег утицаја и на судску радњу, и на судбину
кривца; то, држим, вредно је, да се појављено питање — о ком има
међу судијама спора, — потпуније испита, и боље осветли.
Пре свега ћу да покушам оборити разлоге што се наводе за
мисао, да дежурни судија има право доносити решења о томе: да ли
је неко дело „судски казнимо“ или не, и по томе: треба ли да се
тужени „под суд стави“, или не?
46°
716

Разлози су ово:
1. Дежурни судија за време судских Ферија заступа и представља
суд у делима, која су му одређена, да их ради, и у својим посло
вима управља се по оним истим законским прописима, који постоје
и за судску радњу. С тога, кад је у т. 8. Š511. грађ. пост. њему у
дужност стављено, „примање криваца, и решавање, хоће ли се из
притвора или из слободе бранити“ природно је, да се он у тој својој
радњи мора управљати по прописима ŠŠ. 161. 162. 163. и 164. крив.
пост., а по тим законским прописима суд решава питања: о стављању
под суд, па с тога и дежурном судији припада право, да та питања
за време Ферија решава.
2. У пропису т. 8. S 511. грађ. пост. изреком се за дежурног
судију каже, да му је посао „примање криваца, и решавање, хоће
ли се из слободе или из притвора бранити.“ Почем питање о томе:
хоће ли се тужени из притвора или из слободе бранити зависи
од питања: хоће ли доћи или не под суд, јер се у судски притвор
може ставити само онај, који је под суд стављен, а ставља се под
суд онај, који је тужен, да је учинио дело „у опште по закону ка
знимо“; и против ког има довољно основа подозрења, да је он до
тично казнимо дело учинио (т. 1. и 3. S 161; и 8 164, крив. пост)
то је природно, да државни судија решавајући: да ли ће се тужени
из притвора или па слободе бранити, мора решити и питање: да ли
је дело „у опште шо закону казнимо,“ и да ли има довољно основа
подозрења, да је то дело баш тужени учинио; то јест мора решити
и питање: о стављању под суд, јер је то главно питање; и од решења
тог питања зависи и питање о томе, хоће ли се тужени из слободе
или из притвора бранити; па би с тога не логично било, да се остави
дежурном судији решавање о томе: хоће ли се тужена бранити из
притвора или из слободе, а не дати му да решава и питање о „ста
вљању под суд.“
3. За кривца би могло бити неправедно, кад дежурни судија не
би могао решавати и питање о стављању под суд, јер би се могло
догодити, да се неки тужени стави у притвор за дело, које би суд
доцније огласио или да у опште или да судски није казнимо.
Осим ових друге разлоге не чух наводити за мисао: да дежурна
судија има власти примајући тужене решавати: да ли ће се ставити
или не под суд, и уз то решавати и то: хоће ли се из слободе или
из притвора бранити?
Но ја мислим, да горњи разлози не стоје; и ево за што
(Продужиће се.)
 717

0 ПРИМЕЊАВАЊУ ЗАКОНА.

(Свршетак.)

Он мора да пресуди ствар, јер он не може отказати своју услугу,

а да сам не учини кривично дело, које се зове отказивање правде.
Али његова пресуда гласиће: да се оптужени ослободи : Nula poena
sine lege. (Нема казни, где нема закона).
Хоће ли требати и у грађанским стварма да се усвоји иста тео
pија? Некоји то траже. Чим, веле, судови грађански признаду да
ниједан закон, није ни непосредно ни посредно, предвидео случај, кога
имају да пресуде, одмах им је дужност позната: они морају да од
бију тужиоца, ма како иначе било праведно његово тражење. Бар то
је ствар позната, да сваки тужилац, кад хоће да добије, ваља да до
| КЕ каже, да се његово тражење оснива на закону. *)
iiiii По општем мишљењу, на против, судије су обвезане, ма да за
jini кон ћути о даном случају, прихватити тражење тужиочево, ако
им се чини да се тражење његово оснива на природној правици.“)
Уз овај систем и ми пристајемо. Он је, на најФормалнији начин,
f: ’ освештан и у пројекту Француског грађ. закона. Живо нападан, још
је с већом енергијом брањен већином њихових најречитијих бесе
дника, а поглавито Порталисом, коме Французи имају највише да за
хвале, што је овај систем у законодавству преовладао. На прекоре,
који су му том приликом чињени, приметио је Порталис: да је власт
судити по природној правици нужна; јер кад они, који законе граде,
нису савршени, онда не могу ни закони бити савршени и за све слу
чаје довољни. . . . . ; да би се течај правде често прекидао, кад пра
вица не би била природна допуна закона . . . . . . ; да измеђ' ове две
тешке незгоде, или да се прекида течај правде, или да се остави су
дији, да по савести суди законом непредвиђене случаје, боље је тр
пети ову последњу . . . . . ; да, ако у кривичним стварма није нужно
казнити кад закон ћути, увек је у грађанским преко потребно да се
пресуђују и они спорови, које закон што постоји није предвидео, а
који се по законима који имају наступити не би могли судити а да
се не повреди начело: да закони немају повратне (ретроактивне)
снаге; да је у интересу грађанског поретка нужно притицати и по
") Blond. у својој Сhrestomathie; М. Demo. I. Л? 113.
*) Deloincourt, I, стр. 11; Demo. I, стр. 52.; Marc. о 4 чл. „Код Наполеона; Duc.
Bon, et Bous., о истом чл.
718

магати се начелима природне правице кад закони о датом случају

ћуте. Ови су назори његови победили, те начело ово буде прокла
МОВаH0.

У кратко дакле, где се год деси сукоб измеђ' природне пра

вице и закона, ту свагда закон превлађује.
А кад у предметима грађанским закон ћути, или кад није мо
гућно тумачењем пронаћи истинити и прави смисао закона, онда су
дије могу основати пресуду на начелима, која су искључиво узета
ИЗ природне правице.
У предметима кривичним ћутање и нејасност закона иде у ко
pист кривчеву, који, због тога сало, има узаман бити ослобођен.
— 2. Судије имају да суде само о појединим случајима;
нила је забрањено да у датом случају изричу о пште пре суде.
Оно је општа пресуда, кад судови, судећи поједини случај, у пре
суди изјаве, да ће у напредак све подобне (аналогичне) случаје овако
судити, како су у датом случају судили.
Француски су стари парламенти више пута под именом, тако
названих, arrets de réglement, издавали решења овакве природе. До
кле овакво једно аrrêt de réglement, не би било од краља, у њего
вом сенату, укинуто, дотле је оно било обвезно за парламенат који
га је издао и за њему потчињене судове.
Сад не бива тако, судови не могу више да се обвежу овако за
будућност. Нити могу на себе узети ту дужност, да изричу пресуде,
које ће бити сагласне дотле изреченим пресудама.
Ова се иновација морала учинити из ова два узрока:
1. За добро отправљање (администрацију) правде, поглавито је
нужно да власт законотворна буде одвојена од судске власти, то јест,
да законодавци нису уједно и судије, а судије законодавци. То је
основно начело, које се мора огледати у свима јуpидичким устано
вама. Али, опште пресуде и нису ништа друго но закони; судије
ваља да се уздржавају од таквог суђења. Иначе, начело разлико
вања судских од законодавне власти повредило би се, кад би су
дови илали двогубо право да законе граде и да их примењују.
Нек” преставља свак своју улогу. Законодавац нека гради за
коне, а судије нека их примењују на поједине случаје, — нек” суде.
Кад већ говоримо о законима и пресудама, као о нечем, што
се једно од другог разликује, онда ће ваљати да кажемо у чему се
изјављује та разлика.
Закон је обвезно правило за све људе.
 719

Пресуде обвезују само оне, који су се судили, њихове насле

днике, и њихове пријемнике права. Ван случаја зарад кога су из
речене, оне немају никакве снаге ни важности.
Закони не дејствују на прошлост; они уређују само о буду
ћили случајима, то јест, о делима, која су се догодила после њихо
вог обнародовања.
Пресуде се односе само на свршена дела.
— 2. Кад би и сваки суд могао изрицати опште пресуде, онда
би на скоро било толико појединих закона, колико би било случаја,
у којима би се такви закони имали примењивати; било би силество
обичаја и полесних закона, који би осујетили јединство закона, ову
највећу благодет правне образованости. ")

00НОВ МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА.

(Продужење.)

ПРЕПРЕКЕ МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА.

Ново међународно право унапред признаје да постоје више др

жава једна поред друге. Оно треба да осигура опстанак ових држава,
а не да их руши, да слободу њиову подпомаже, а не гази. У исто
време дужне су све државе као чланови рода људског, да поштују
људска права. Ако се суверенитет једне државе појми као неогра
ничен, онда ће свака држава чинити, што јој се прохте, т. ј. међу
народно право порећи ће се у начелу. Ако се обрнуто појме све
државе као нека једнина рода људског, онда ће се погазити само
сталност појединих држава, њиова особеност и слобода биће нару
шена и онеће постати најпосле области светске царевине.
С тога је нужно, да се међународно право развија у оним гра
ницама које су му поверене државним правом. На основу томе међ.
право нарочито опредељава правне одношаје измеђ појединих држава,
и чува се од тога, да се пача у унутрашња дела државна. Заштита
приватних права припада државама, онда, ако она имају општи
*) До ког ступња могу да се намноже ови обичаји и колико варијантни могу
да буду, добар је доказ за то дао Волтер, који је за Француску свога вре
мена рекао: „Путнику, који кроз Француску путује, дешава се готово уза
ман да и законе промене, кад коње на пошти мења.“ (Essar: Introd, génér.
a l' etude du droit.)
720

људски характер, а не упада у криминално државно судство, ако

је реч о човечијем праву.
Није могуће да ће на томе остати међунар. право и даље нити
ће доцније бити то страшно, ако се у ђекојим случајима умеша и
међунар. право у људска права, ако ова буду погажена од саме
државне власти. Покушавано је и досад да међ. право гарантира и
туђа и приватна права, али су ти покушаји ретки и слаби, јер се
свуда плаше да се тиме не окрњи суверенитет државни.

ПРАВИЛА ПРОТИВ РОПСТВА.

Већина народа из старог доба трпила је ропство (Sklaverei)

Римски правници убеђени, да природно право људско слобода, није
ропство, тражили су опет да га оправдају са општим правним оби
чајима свију народа. Па и хрпшћанство се није борило противу
ропства, и ако је оно будило у људма дух братства.
У средњем веку старо ропство прели се у германизираној Европи
у блажије се барство (Sigenjфaft а мало по мало пређе у сељачки
Spérigfeit, aли се је одржало чак до 18. века, а у појединим нема
чким земљама и до 19. века (erblide Sinedjdraft bet eigenen &еute.) У
источној Европи јако се распростре ово сељачко себарство (St.
genidaft) у последњем веку, а у европским колонијама у Америци
(pom Simerifa) оно најстрожије ропство добило је други вид и проме
нуло се је у апсолутну владу, коју задобише бели сопственици над
црним раденичким људством, које населише ту из Америке.
У свима овим вековима чамило је међународно право. У 18.
веку слободна Енглеска ишла је на руку и подпомагала да се извозе
робови из Африке. Јошт у години 1713. нису се стидили енглески
државници да у утрехтском миру са Шпанијом поставе услов, да
енглеским лађама буде дозвољено да за неколико година по неко
лико иљада црнаца доведу у шпанске колоније као робове. Трговина
са људма беше код њи корисна шпекулациона радња, на коју је
Енглеска морала да добије повластице.
Но од једно сто година овамо опажамо да су се мишлења циви
лизовани народа сасвим изменула. Философија и лепа литература
преокренула су начела људска Од тог времена у свима земљама
настаде борба за личну слободу против служења (Sinedidaft) и зако
нодавство прокрчи пут слободи. Себарство и служење престадоше
нешто пре а нешто после пошто Французи објавише људска права у
западним европским земљама.
 721

TEH, A Јаком тек сад започиње питање о међународном праву; па и

сама Енглеска, која је пре подпомагала ропство, сада је први борац
против ропства црнаца. Бечки конгрес Формалним изјаснењем од 8.
уна Фебруара 1815. год. покудио је трговину која се води са црнцима
I 4. из Африке у Америку „Чиме се 4фрика пусти, Енглеска срами а
НЕ човечност вређа.“ Јошт раније савезне американске државе забра
i : ниле су законом срамно морско трговање с црним људма. Тако је
цивилизовани свет у начелу осудио ропство и тиме доказао, да је
правна свест у свету постала човечнијом и слободнијом, него што
беше у старом и средњем веку.
Но опет тешко беше међународном праву да оствари оно, што
пресуди цивилизовани свет, тешко беше да се оствари а опет да се
не повреди слобода појединих држава. Истина европске државе по
дугој навали енглеске дипломације допустиле су да се овласте неке
ратне лађе и да им се да право да могу подозриве лађе које вуку
робове прегледати на извесном простору морском и тако је на неки
, начин уведена нека међународна морска полиција. У овом је смислу
закључен европски уговор од 20. Децембра 1841 год. Али ово право
прегледања —- истраживања — није било по вољи савезним држа
вама, јер су се бојале да Енглеска на својим лађама недобије пре
вагу у морској трговини, а осим тога тим је правом спречавана морска
трговина. И Француска не пристаде на то право прегледања већ
пређе на страну савезни држава, која је више ценила то, да се уопште
са Енглеском наоружају крстарице (Siretter) које ће крстарити по
африканском прибрежју и гонити све оне лађе које би возиле робове
али да се чувају да не нападну на лађе трговачке.
На предлог сјеверо-американске савезне владе учињен буде уго
вор с Енглеском (9. Августа 1842.) да се уопште опомену све др
жаве у којима постоје јошт јавна тржишта с робовима, да више
престану с тим. И ова не остаде без икаквог дјejства. Нарочито је
порта принуђена била, да саслуша ову навалу дипломације.
У Русији опет манифестом цара Александра П. од 19. Фебруара
1861. год. укинуто је себарство и тим је решено најпосле велико
питање за Европу и за велики део Азије на корист личне слободе.
Јошт је важнија победа слободе над ропством у сјеверној Америки.
Од како је законом савезних држава укинуто ропство (1865. год.)
ове установе не наодимо више нигде на целом кругу зeмном.
Неће проћи много времена, правна ће свест продрети цео свет
те ће међународном гаранцијом подпомоћи ова велика правила сваког
човечанског права, а та су:
722

Уовек не може бити сопственост човекова. Ропство је про

тивно праву људске природе и општој свести човечанства.
РЕЛИГИОЗНА СЛОБОДА.
Што се тиче религиозне слободе и заштите против суровог го
нења и угњетавања, међународно је право јошт мање развијено, али
се опажа да и овде почиње просијавати. Религиозна и просветна сло
бода оставља се с правом појединим државама, да се неби иначе по
вредила самосталност оделитог државног живота. Али опет кад се
најако повреде природна људска права, изображено друштво неостаје
глуво. Тада оно изјављује своје мишлење, саветује и опомиње. На
последку дође и до силе, ако је држава позвана да брани своје је
дновернике, или јошт боље општа људска права противу Фанатизма.
То се је догађало у појединим случајима спрам Турске. Европске
су силе заједнички браниле хришћанску рају (bie europ. Slidite baben
mwieberbolt sum &dutie ber driftlidben Najag polferred flid, cingerirft) Кад су
се догађале црквене пљачке (Рауб) еврејске деце Мортара у ро
манској и католичкој западној европи, строго се је пазило, а тиме
се доказује, да се јавна свест данашњег људства не будн само онда,
кад је повређена његова сопствена вера, него и онда кад су повре
ђена света права породична, па ма то и полезно било за веру тог људства.
ШОСЛАНСТВА И КОНЗУЛАТИ.

Мање тегобе стоје на путу мирном обрту измеђ држава и на

рода. Кроз сва времена видимо код свију народа — изузимајући иека
дивља племена — посланике као представнике, у којима је оличена
држава; и јошт од старине ови су посланици били неповредни најпре
по религији, а после по праву. Но стална посланства установише се
тек у новије време и у Европи уђоше у обичај тек од Ришелија и
Лудвика ХIV. Од тада почеше се државе јаче сударати и у лицу
њиових заступника би оличен обрт. Тако међ. право задоби у пре
столницама најпре лични израз и преставништво мира. У малим та
чкицама скупише се дипломати из разних држава, и као тако звана
дипломатска тела задобише неки вид међународне дружине. И ако
су се ту често јављале саможиве намере, опет је међународно право
много задобило са овом установом. И ако би једна држава јавно хтела
да повреди међународне дужности, беше јој на путу ово дипломатско
тело. Како ниједна држава није толико снажна, да би јој све што
ради равнодушно било, то ће се глас међународног права саслушати.
Стална посланства нзмештају се једнако по целој земљи, одношаји
 723

try. измеђ држава расту и мало по мало теже једном општем светском
l, реду а међунар право све је јаче и способније да друштво обезбеди.
Осим посланства по новијем међународном праву постоје јошт
и конзулати. Конзулата има више но посланика. У конзулатима пру
жена је преко земље друга мрежа међународних званичника, који
ји, 13
олакшавају и подпомажу мирни обрт измеђ народа и буде у свету
правно друштво. Конзули нису једини заступници држава као посла
ници, већ они нарочито заступају интересе приватних у туђим зе
il it
мљама. Отуда је већа њиова важност, што је међународни обрт бо
гатији и живљи.
Конзулати постадоше најпре због трговине и у почетку су били
само трговачки конзулати. Јошт је и данас трговачки обрт најваж
нији одношај измеђ народа. Али данас инје више онакав, као што
беше пре. Имаде јошт много других културних одншошаjа, који ве
зују народе. Превагу међ путницима немају већ више трговци. Ра
злични су узроци, из који приватни путују у туђе земље или за неко
време, или се дуже тамо баве; узроци могу бити: образовање, наука,
художество, привреда, задовољство, сродство и т. д. И ова класа не
трговаца долази у додир са странцима, па је у неким приликама
нужно и њи заступити. Конзули су дужни да јим помажу.
Но од како се је делокруг конзула раширио, нису довољни већ
стари трговачки конзули. Од трговца се не може да захтева, да он
поред својих великих послова помаже јошт и конзулат из неке по
части, и с тога се поставише на најживљим местима и главним ва
poшима плаћени генерални конзули, који управљају конзулатом.
Конзулат овај шириће се јошт и даље и позван је да одржава мирне
и пријатељске одношаје измећ народа и држава.

ПРАВА СТРАНАЦА
Ниједна држава није изолирана.
Ново међународно право мирно побеђује па је поправило и
стање странаца. Стари народи сматрали су странца као непријатеља,
који нема никаквог права, ако само није заштићен домаћим често
љубљем или од неког силног патрона. Протеравање у туђину, изгнање,
беше најтеже. И средњи век беше томе наклоњен. Странци су мо
рали тражити помоћи код спахија (Хаnteibert) или општина, зашто су
скупо плаћали; ако су хтели да своје имање изнесу из земље, мо
рали су платити одлазницу (ŠSegjug) према имању; ако би кој умро
У трђој земљи, остава његова разграбљена је бивала јер се је добро
724

његово сматрало као ничије, или ако не то, оно су насљедници мо

рали да плате грдну одселицу (2163tg.)
Све је ово промењено и поправљено. У цивилизованом свету
сваком се странцу поштују људска права и он се изједначује са до
мородцем у најважнијим одношајима приватног права. У Европи је
нестало више варварства ђет Silbfangga и ber 5eimfallé reditë. Државним
уговорима укинута су сасвим одселична права (8(bsugjredit) и сваком
је слободно селити се куд оће (3reisügigfeit.) Немац живи у Паризу,
Невијорку или Калкути, као год и у Берлину или Минхену. Странци
тумарају шо целом свету, свуда живе и свуда су осигурани у лицу,
имању и обрту, као год и у својој домовини. Како се преносна сред
ства усавршише, опште правно образовање корачи напред. Таме се
прекиде народна оделитост и искрсе међународни обрт, од кога се
неможе искључити ни једна држава. Која би држава то учинила, не
само даби навукла на се мржњу цивилизованог света, него би јошт
била у опасности. Кант сматраше светско грађанско право као неки
идеални захтев новог међународног права, али ту видимо данас у
нечем стварне истине, и ово светско грађанско право утолико се сам0
не слаже са државним грађанским правом, уколико ово опет са оп
штинским или месним грађанским правом.
Странцима се одричу права јошт само у унутрашњости Азије
а нарочито АФрике, ђе јошт није продрла цивилизација али и то не
може трајати дуго. С пуним правом свака држава има право да брани
своје грађана у туђини, кад ови буду нападнути. Државна помоћ не
пружа се само до државни граница. Одношаји држава и јединство
људства у том се показује, што се државна власт пружа преко це
лог круга земног, уколико се то само слаже са правном самостал
ношћу друге државе. Државна помоћ — заштита — у туђини, често
је сваћана погрешно и ђекоје су државе у томе неправедно и на
мерно прелазиле границе, но опет грдни је напредак учињен за ме
ђународно право, што међународни обрт и правна сигурнос није оста
вљена на ћудљиву вољу државне власти, и државе, које вређају ова
права, одговорне су и морају дати накнаду.
Тако дакле пређашња одважност и изолирање у односу на права
странчева, данас се сматра као повреда природног људског права,
које мора бити осигурано код свију народа, да би се тако род људ
ски развио подпуно и постиго оно, на што је опредељен. У по
следњим вековима источна Азија са свим се је оделила од европско
американског света. Хинеска и јапанска морска пристаништа бијаху
дуго затворена лађама и трговцима хришћанских народа. Али су се
 725
:: :

у наше доба и ове препреке пораспадале, јер сила народњег права по

ју у беди и источно азијатска држава ступилаје у одношај трговачки и обр
gita: тни с Европљанима и Американцима. 1842 год. приморала је Енглеска
Кара. Хинеску у Нанкингском мору да отвори своја пристаништа, а год.
lizi 1858. сјевероамериканске државе отворише обрт с Јапаном. Од тада
* {
је већ у додиру хришћанска нова и источно-азијатска стара циви
i ir лизација. Тиме је међународно право страшно корачило унапред.
Ста
пут
ЗА ЈЕ Д Н И ЦА НА Д B 0 Д 0 М.
itaj!".
T“:
(Gemeinschaft der Gewässer).
::: - Слободна пловидба.
liji!
fii. Иако се ваздух отрже испод владе човекове, опет је суверена
а“ саможивост држава покушавала често да задобије сопственост над
jiti. ваздухом. Али државе немају никакве власти над ваздухом, који
it:y јури слободно и преко граница њиових. Исто су тако мора и јавне
1 dº воде по природи везана једно за друго, и ако оне деле земље једну
од друге, опет им служе свима и олакшавају обрт разним народима
|} Оне везују прибрежја и обале, о које ударају. Дуго су државе
f: покушавале да завладају водама и да се саме користе њиовом из
дашношћу. Исто тако у средњем веку хтедоше да заузму у сопстве
ност јавна мора, краљеви шпански и португалски тврдише, да су
западна индиска мора њиова, јер им је поклонио папа Александар
VI, а ова су мора била његова као год и западне индиске земље.
Република Гeнуа шћаше да заузме лигурско море, а Венеција ад
ријатско. Хуго Гроције уста против ове бесмислице и поче гово
pити о „Слободи мора,“ али је опет морао да поштеди ђе која злоу
потребљена. Енглеска је хтела чак до ХVIП. века да влада над морем,
које опкољава велики британски остров.
Али ове освојачке тежње полагано бише потиснуте међунаро
дним правом. У данашњој правној свести цивилизованог света уко
рењена су ова два правила:
Ни једна држава нема особитог господарства над порем.
По морала, која су везана једна за друго могу слободно пловити
сви народи.
Тек пре неколико година збрисани су и последњи остатци са
моживе овладе. Мраморно море које се дохвата турски прибрежја
и којим је врло лако господарити помоћу Дарданела, исто тако и
црно море, које Русија шћаше да заузме, постала су слободна од ад
726

ријанопољског мира 1829. год. и париског 1856. Јошт у год. 1841.

од многи морских сила признат је Денемарку Sundzоll oд пловидбе
измеђ сјеверног и источног мора, као обичајно право, које је мно
гим државним уговорима потврђивано. Али кад се најпосле савезне
државе изјаснише, да оне неће да знаду за то историско право, које
је противно природном праву слободне пловидбе, Денемерк мораде
да пристане на понуђени одкуп од европски држава. Слобода мора
призната је и у овом случају.
Пошто се тако сазнаде природна свеза измеђ јавних вода и п0
што се признаде да су оне опредељене за слободну пловидбу свију
народа, дух човечији пође и даље. Мораде се признати да господар
ство једне државе није везано само за тврду земљу. Тако се при
знаде да под област појединих држава припада јошт мокра прибре
жна ивица (Stiftenjaunt,) на мору, мањи морски заливи (Вuditen) и ме
ста ђе станују лађе на ленгеру ()\beben) велике реке и речице, које
теку кроз једну земљу или јој чине границу, и пристаништа, у ко
јима станују лађе рефе ђurd, čifentlide Serte gejditet finb.) Све ово
сматра се као текући део тврде земље, и није слободно као јавно
море од сваке државне владе.
Али поред свега тога и ако која река припада искључно једној
држави мора се имати у виду и уважавати природни савез пловни
река, језера и пристаништа са отвореним морем, и с погледом на
друштво и обрт мора се умерити и променити то државно искључно
суверенство ((Sebietêђођеit.) Са слободни и отворени мора лађе разних
народа упловљавају, у морска пристаништа и реке државне. Кад би
свака држава својевољно пристаништа и реке затворила спречила би
слободу међународног обрта и покварила друштво. Кад једна река
протиче кроз више држава и утиче у море, то би једне државе мо
гле друге искључити из тог морског обрта, уколико неби била огра
ничена њиова сувереност, и тада не би воде везивале народе по свом
природном определењу.
Начело ово слободне пловидбе први пут је искрснуло у пари
ском миру 1814. год. и остварено је на Рајни а међутим отворен
је пут овом начелу да се примени и на остале европске реке. То
беше заслуга нарочито пруског посланика Вилхелма Лумболта,
који је предложио ово начело ради обрта. Бечким конгресом 1815.
год. објављена би слобода пловидбе по свима пловидбеним рекама,
које протичу кроз два или више предјела. Ово се правило примени
одма на Рајну, Шелду у коју холандци недадоше дуго упловити бел
гиским лађама. Мас, Лабу, Одар, Везер, Вајхсел и По. Од тог вре
 727

мена средњевековна речна царина мораде да се поклони слободи

и обалне државе као морске силе по овоме начелу појавише се као
чуваоци слободне пловидбе, почеше извиђати све тужбе и тегобе, које
бијаху на путу томе обрту. Такво овлашћење тих држава да је се оправ
дати. Позније тек усвојише и дунавске државе ово начело. Али најпосле
париским миром 1856. год. отвори се и Дунав лађама свију држава.
Ако ћемо да смо сљедствени онда морамо ову слободу пловидбе
пружити и на оне реке, које протичу само кроз једну државу, али
се уливају у море и опредељене су тако за светски обрт.
Ово се до душе јошт не признаје уопште. Ђе које државе за
брањују и данас туђим лађама да плове по њиовим рекама, док с
неким правом захтевају да са својим лађама плове по рекама, које
се дотичу њиови обала, но само протиче кроз више држава. То је
очевидна и груба противност. Зашто да једна држава има више права
на својој сопственој реци, него ли више њих држава заједно на је
дној реци? Кад су ове дужне да отворе своје реке светском обрту
зашто да ова затвара своју реку? Зар би требало да туђе лађе из
губе право пловидбе по једној општој реци, и ако су међународно
на то овлашћени, кад би случајно та река, која беше ошшта, на је
дан мах припала једној држави? Требали н. пр. да је По отворен
само донде, док тече кроз више држава, а да буде сасвим затворен,
кад би припао краљевини талијанској? Мисисипи у прошлом веку
беше јошт општа река, док је била она енглеска и шпањска, данас
опет видимо да је она сјеверо-американска. Да ли је она тиме про
менила своју природу и умањило свој значај, који је имала за свет
ски обрт? Не може се дакле никако одобрити то, да се деле реке
на пловидбене, које протичу кроз више држава и непловидбене, које
протичу само кроз једну државу.
ШТА СЕ РАДИ У СУКОБУ И КАКАВ ЈЕ ПОСТУПАК
Кад се измеђ две државе породи каква распра правна, оне су
увек склоне да је реше саме ратом, ако нема међународног суда.
То је без сумње варварска страна данашњег света, и морамо при
знати, да је међународно право с ове стране на срамоту јоште ута
ми. Тек по негди по негди светлуца по неки пламичак, цивилизо
ваног правосудства. Силе оне које бијаху на париском конгресу које
1856. год. у интересу мира изјавише протоколарно своју жељу, да се
државе не лаћају никако оружја, кад се заваде, него да се обраћају они
ма силама с којима су у пријатељству, да их ове измире. Али се нико не
усуди да ову жељу узме као правни захтев, нити се која сила обвезанато,
728

Можда ће ова жеља постати доцније међународна обвезност, као што

у неким земљама парнице приватни лица долазе најпре пред примирител
ног судију, који покушава да измири парничаре пре него што дођу на суд.
С тим не би истина био спречен рат, али би то била гаранција за мир.
У државама нема никаквог савезног суда, који би надлежан
био, да решава парнице измеђ појединих савезних држава. Ту се
јошт од векова знаде за примирителни суд (или који свршава пар
ницу без рата. Поједине су државе дужне да се држе овог прими
pителног пута, и да се уздржавају од сваке ратничке силе. Ово се
средство употребљава често имеђ савезним државама али о томе не
постоји никакво правило. Можда ће скоро коме конгресу испасти
за руком, да бар за неке извесне распре постави правила, по ко
јима ће државе дужне бити да се обраћају примирителноме суду.
Има распри, за које је рат по самом разуму немогућан. Ту спа
дају свакојако сва питања, која се тичу накнаде, етикета и досто
јанства. Важност саме те распре стоји у грдној несразмери спрам
ратни трошкова и зала. У таквим случајевима увек се јавља прими
pителни суд: иначе остаћеду они несвршени и огорчени. Додуше није
лако наћи способног судију. Ако се за судију узме која велика
неутрална сила, нисмо сигурни, даће она прегорети своје сопствене
политичне интересе. Па и ако избрани владаоц није нимало инте
ресиран, нисмо сигурни да је способан да даје савете; па таква
често остају јошт скривени и неодговорни. Уредним дакле судовима,
којима би се требало обратити, не достаје већином међународно
образовање и слободна државничка практика.
(Продужиће се.)

НАРОДНИ СУД ПО НАЈНОВИЈИМ ЗАКОНОДАВСТВИМА.

ОД
М И ТЕРМА ЈЕ РА.

НЕКОЛИКО РЕЧИ НАПРЕД.

Од свију установа, које је немачки народ у 1848. години добио,

само се народни суд одржао силом општега гласа, докле су међутим
готово све остале установе ишчезле или се под утицајем реакције од
1849. год. тако измениле, да су у садање доба са свим изгубиле свој
значај.
 729

У осталоме установом народнога суда нису ништа новога дале

владе 1848. године народу, који је на њих наваљивао. На сваки на
чин већ и онда, кад се поротски суд уводио у немачким државама,
постојале су многе околности, по којима се могло претпоставити, да
ће некоје владе (међу којима је на жалост било и таквих, које су
намеравале у згодном случају своје уступљење натраг тргнути) тој
установи дати најтешње границе и опасати је таким законима, који
би оградили владину власт наспрам народнога суда, који је већ и без
тога довољно ограничен. Ама је највеће зло било у томе што је већи
део немачких држава, уводећи у своју земљу поротски суд, узео за
образац само Француско законодавство. То је повело за собом млоге
недостатке, који су сметали дејству те установе. Још је грђе било
то, што су у многим немачким државама мислили да ће довољно бити
да се издаду само они закони, којима се опредељује устројство по
ротскога суда и начин његове радње, а старо устројство судско и
дотле постојећи кривични поступак, што је било намењено на са свим
други ред, да остане не промењено. Услед тога, при вршењу право
суђа, морали су понићи значајни судари, нешто са тога што није било
чиновника и судске организације, која је неопходна за радњу порот
скога суда; нешто са тога, што многа наређења старога кривичног
поступка судског, основана на начелу писмености, нису одговарала по
ротскоме суду; нешто, на послетку, са тога, што се морало често
препирати о томе, који се поименце стари прописи могу применити
новоме судском постушку. Не мање било је тегобно и то, што је у
многим немачким државама остао напоредо са шоротским судом и
старим казненим законом. С тога су и питања морала бити веома за
плетена, почем се морало гледати да се погоде прописа, које су по
пређашњем закону имали да примењују судије правнички изображене.
Уз то често се наилазило на изразе и наредбе, које су познате истина
ученоме судији ама са свим не познате поротницама. Само неке не
мачке државе појмиле су једва једном да је потребно све из темеља
срушити па на ново израдити као што ваља. У некојим законодав
ствима заједно са поротским судом уведено је било потпуно хармо
нирајуће шњим устројство судско и усавршан судски поступак, као
на прилику у Брауншвајгу и Хаповеру. У другим државама, иа пр.
4
у Олденбургу, такође су осетили да је неопходно издати нов зако
ник, којега примена била би скројена за поротнике. У неким другим
1
бар признали су да је потребно из корена поправити Француско за
конодавство, које од краја до краја примљено за образац, на при
мер у Баварској. А у другима још законодавци су држали, да ће се
Пр а и да 47
 730

боље поправке учинити, ако се приме поједини прописи енглеске кри

вичне процедуре. У некојим државама, као на пр. у Прусији, изашло
је тако, да, и ако је поротни суд уведен законом од 3. Јануара 1849.
године, ипак је шњим заједно остао у снази стари кривични посту
пак од 1805. године, па кад су 1852. године издата нова узакоњења,
онда су се у практици врло често збуњивали тиме, што нису знали
како ће да помире та три закона.
Разуме се, да је било многобројних противника новим уређе
њима. Већи део тих противника припадао је класи великих чиновника,
који су поротски суд сматрали за установу демократску и противну
бићу монархије. Они су се бојали да ће он бити опасан правноме реду,
да ће либералци помоћу поротника из своје странке ослобођавати
лица која буду оптужена због тешких политичких злочина. Међу пра
вницима, а нарочно онима, који су припадали судијскоме реду, нашло
се млогих, који су држали, да ће поротници потрести ауторитет су
довима, пошто се ни замислити не може, да ће лица, која припа
дају класи народа правнички неизображеној, бити у стању да разре
шавају најтежа питања, не гледећи још и на то, што су за вршење
судијске дужности нужна знања, која се добијају само дугим изу
чавањем и упражњавањем. Међу ученим правницима нашло се мно
гих, који су устајали против поротнога суда бојећи се да он не баци
у опасност светињу и основу науке. И међу најотменијим грађанима
било је противника поротскоме суду, нешто с тога, што су их изрази
правника и научника против пороте довели у зебњу, нешто с тога,
што им се није допадало да и они грађани, који припадају нижем
разреду, заседавају у суду као поротници, нешто најпосле и стога,
што су не ради да жртвују своје време, трошкове и угодност.
Правилан појам и значај народнога суда треба тражити једино
у искуствима, која показује историја свију народа.
I.
ЗНАЧАЈ НАРОДН. СУДА У ОПШТЕ А НАРОЧНО КАО СУДА ПОРОТСКОГА,
А. Свеза НЗМеђу поротскога суда и извесних друштвених основа.
Установа народнога суда стоји у тесној свези са политичким,
друштвеним и моралним стањем народа, тако, да се управо на д0
бротворну делателност поротскога суда може рачунати само под усло
вом извесних околности и извеснога ступња културе. Онде, где је
народ дотле зависан, да се мора слепо покоравати вољи својега за
поведника ма како она била изражена; онде, где постоји немарљи
 731

*gar; “
...tº je
вост према општим делима и постојано неповерење одозго према сва
ком слободном покрету; онде, где сваки појав слободнога кретања
1. ar
може бити спречен вољом чиновника безусловно влади потчињенога;
jр“
# ^
онде, где није призната ни слобода штампе, ни слобода збора, ни сло
34: 53
бода удружења, — нује лако навићи се поротскоме суду, и ако он
буде уведен, то му предстоји болешљив живот. Судија и државни ту
ну“.
жилац врло лако постају оруђа владајуће странке. Неповерљивости
одозго, која овако или онако заплашава поротнике, одговара непо
ју Г.
if it.
верљивост народа према свакоме кораку владе, према свакој изјави
чиновника. Ако се влада код таких несрећних околности реши да уведе
да поротски суд или да га остави онде, где је већ постојао, онда ће она
ili:
имати и срестава за то, да поротскоме суду даде таки правац, са
““
којим он не може бити опасан гледиштима владе. У самоме почетку
li
поротски суд ће бити болешљив с тога, што ће влада употребити све
цу“ што може да би само попунила столице онаким поротницима, који
ће с драге воље изрицати решења како влада жели. Борба политич
ji? ких шартаја, које су једна према другој непријатељски расположене,
ду биће подворни камен, о који ће се лако разбијати благотворно деј
a “ ство поротскога суда. У овом погледу Америка може нам служити
ga! за врло поучљив пример. Дух партаје лако има утицаја на избор
I tº
поротника. Ако бранилац међу сазваним поротницима нађе људе, који
ji tº
не припадају оној партаји, којој припада оптужени, он ће их, разуме
се, искључити, почем се мора бојати, да их партајске страсти не
учине пристрастнима и неправедним према оптуженоме. И решења
поротника налазиће се под утицајем духа партаје, који и нехотице
дејствује и на гласање њихово, као што се то такође потврђује при
мером Америке и ако не свагда и у сваком месту. Под владом духа
појединих странака, гази се правда и губи се поверење у закључења
поротничка. А и ниско стање народнога васпитања и образованости
може имати знатан утицај, који слаби ползу поротскога суда.
Да би могао достојно испунити свој високи позив и расудити
о ствари која је пред њим, и да би могао оценити положај оптуже
нога и значај различитих исказивања, поротник треба да је не само
разуман, не само да тачно познаје животно одношаје, и да је богат
искуством: он треба да има јакога карактера и смелости па да може
остати веран своме убеђењу, да се са правога пута неда завести
владајућим народним предрасудама и пристрасним изјавама страна, и
да се не застраши утицајем владиних агената и изјавама државнога
тужиоца и претседника. Ваљан поротник, који заиста жели испунити
своју дужност, треба да има довољно сталности, љубави према отаџ
47*
732

бини и уважења према закону, те да не буде увучен у заблуду ла

жном сентименталности и снисХОДЉИВОСТИ.

Б. Садашњи појам поротскога суда. Упореда његових главних црта у ра

ЗНИМ ЗЕМЉil Mla.

Правилноме појму о суду поротноме много је нашкодило то,

што неки писаоци распростреше ту науку, као да поротнике треба
сматрати за преставнике савести онога оптуженика, који одриче своју
кривицу.
Таково неистинуто н чудновато гледиште морало је доводити
поротнике у заблуду, почем им не даје никакве тачке подупирања
за испуњење њихових дужности. А немогуће је примити за нзворну
тачку савест оптуженога, јер би то значило да су поротници позвани
да суде о делу онако, како налази за право или не право политичка
и релиђиозна савест оптуженога, која се у тим одношајима често
скрива од догледа закона. *)
У најновије време многи уважени правници исказали су миш
љење, да питање о доказима треба да буде решено по савести у т0
лико, у колико судија ценећи доказе, а наравно и поротник, може
тврдити на основу својега наравственог сазнања, да је оптужени
одговоран за повреду наравствене дужности. Кад би се узео такав
поглед за правац поротницима, то би они изгубили сваку тачку п0
дупирања при решавању питања о основаности оптужења, и били
постављени на такав лажан пут, на коме место да разумно истра
жују факта они би се управљали по смућеним и нејасним чуствима.
Неће нико одрицати, да и чиновник и поротник при вршењу своје
дужности треба да се управља по савести, и баш за то он је дужан
брижљиво истраживати дана Факта, и, ако сматра оптужење за ос
новано, исказати резултат својих истрага нестарајући се о послет
цима. У сваком човеку глас савести са неодољивом силом говори
да се управља по својему сопственом начину делања; ама савест не
може показати, која се шмено Факта могу сматрати за истинита по
доказима, који се у ствари имају.
(Продужиће се.)
__--

) У најновије време ми смо доживели више пута и такве прилике, да се

лица, која преступаху државне уредбе, ослањаху на релиђиозна сматрања
и позивајући се на своју савест, која им вели да се морају покоравати
ВИШ0 Богу него човеку, тиме хтедоше да правдају своје против законе
поступке.
 733

fyyy
КРИВИЧНИ ПР 0 ЦЕ С.

|- Ове године био је код суда окр. Крушевачког један кривичан

процес кои може од велике користи нашим судијама бити, зато ће
мо га овди и саопштити:
lji:
Аранђија, девојка од 18. година кћи Живка Алексића земље
t. r. делца из Липовца среза козничког окр. Крушевачког, оптужена је
ji:5
суду што је 28. Јануара прошле 1868. године идући из појате сво
јој кући у Липовцу, на путу ванбрачно дете живо родила, па га на
истом месту сувим лишћем — шумљаком — покрила и оставила па
кући отишла, те је дете на том месту у зимско време назебло и од
тога запалење беле џигерице добило, од чега је после 36 сахати, по
сведочби лекарске комисије и умрло. Сбог тога је државни тужи
лац тражио да се Аранђија за ово злочинство осуди на казн про
писану у S. 165 крив. зак.
Оптужена Аранђија признала је код свију ислеђујућих власти па
и на главном претресу, да је наведенога дана родила на означеном
месту живо ванбрачно женско дете и онде га оставила наводећи,
да није знала да ће се породити, и да дете онде није оставила са
намером да га упрошасти, но само док оде кући и узме крпа да га
после завије јер га вели није имала ушта завити, а' јест га сувим
лишћем покрила да не би прозебло док се она не врати и не узме га.
Бранилац оптужене, судом одређени један званичник, изјавио
је да Аранђија за ово оптужење ни најмање није крива, јер сведоч
бама лекарским тврди се да је дете од назеба умрло т.ј. од приро
дне смрти — дакле не вољом и намером њеном нити се ту види да је
хтела дете упрошастити. Крива би тада била кад би дете од другог
чега угинуло што треба неге и садејства материног као н. пр. глад
— пупак — и т. д. зато је тражио да се оптужена као невина ослободи
СВаКе КаЗНИ.

Судске побуде:
1. Да је оптужена Аранђија случајно у путу родила ванбрачно
живо дете, по порођају дете је одмах нађено по сведочби сведока
Радоице Лазића и Вукосава Јовановића и прихваћено на доиље. Из
лекарске сведочбе види се, да је дете од природне смрти — умрло
}
— назеба у плућама.
2. У том се случају неда поставити разлике о томе: је ли оп
тужена неприкривен порођај хтела да напусти да пропадне и да ли
је дете на месту порођаја прозебло пошто би она могла са знањем
734

других отићи у планину и тамо родити па опет дете да назебом про

падне, зашто без доказане зато намере — о нашуштају плода — не
би била крива јер дете на месту рођења није прошало, већ је узето
оданде и дојено.
3 И премда би се могло узети да је она плод хтела да напу
сти и дете на месту порођаја да пропадне, па се то одклонило,
опет би се то имало да узме да је њено поступање остало у поку
шају кои се као преступ по Š 165 крив. зак. не казни, јер код тог
преступа није казато да се и покупшај казни, па сбог те њене сумње
има да се по 8. 242 крив. пост. ослободи из недостатка довољних
доказа и осуди на плаћање трошкова.
4. (За сведоке трошак и дангубу и за чланове сталне лекарске
номисије припадајућу им награду.)
Пресуђује:
Да се обвињеша Аранђија за ово дело за сад ослободи од сваке
казни из недостатка довољних доказа, но да плати сведоцима и т.д.
Противу ове пресуде изјави жалбу државни тужилац, и ка
сациони суд III. оделења нашао је, да та пресуда ни је на закону
основана, јер као што се из акта види Аранђија могла је дете на
траг у појату однети и од пропасти га сачувати а не у лишће и
песак затрпати; даље оптужена могла је дете и са собом у село однети
кад је она на коњу са оцем тамо отишла, или ако није смела свој
порођај од стида оцу саопштити, то могла је другоме ком препору
чити да дете чува кад је кућа сведока Радоице наблизу била, докле
се она из села по дете врати и са собом пелене донесе, но као што
се види оптужена нити је коме за порођај јавила нити је мислила
дете са места гди га је оставила узимати, — већ је тек онда поро
ђај објавила кад су јој кметови дете показали. Из лекарске сведоч
бе опет види се да је дете баш с бог тога умрло, што је одмах после
порођаја у мокpу земљу н лишће затрпано па назебло. Дакле да је
детиња мати овде главни кривац, која се према Š. 228 кр. пост, са
погледом на 8. 165 крив. зак. и судити има.
С тога касациони суд III. оделења под 18 Фебруара т. год.
„И 2274. уништи поменуту пресуду.
Суд окр. Крушевачког остао је, већином гласова при својој
пресуди") и из ових разлога:
Суд налази да се š. 165 крив. зак. своди само на ова три услова:
1. Да се мати у самоћи породи и тамо своје дете убије.
Го š. 279 крив. суд. пост. Ур.
 735
Y

tiv: 2. Да се мати у самоћи породи и тамо дете остави и ово бе

(Да -- њеног садејства живот изгуби.
i jºy 3. Да мати неприкривен пород навaлично пренебрегне да ово
пропадне.

ja i Питање је под коим је дакле условом учињено ово дело, и има

RJ, if ли овди доказане намере које се код овог преступа поглавито спрам
у г.
дела какво нам се показује у вид узети има па да се може казати
“у да је ово дело из воље“ произашло.
i na
Ми ћемо саобразити овај преступ са целом истрагом па ће од
говор сам себи извести.
Суд је овај узео то дело за покушај и саобразио га другом
услову јер је каже се дете остављено.
tije
Сад, кад би се узела намера оптужене да је хтела пород да
остави и дете тало живот да изгуби: на сваки начин секција би
лекарска била па да покаже услов под коим је дете извесно морало
|4:2
свој живот изгубити.
Кад проучимо лекарско мишлење, наћи ће мо да у њему не
достаје оно што би том услову могло да одговори. Јер оно говори
о назебу плућа — природној болести, — а некаже нам, да би оно
изгубило живот кад би га мати оставила и оно би морало од глади
умрети почем нема садејства материног.
Ни први услов по лекарском мишлењу не постои, а о трећем
не казује нам лекар, о ком би судска медецина могла навести гај
пример: кед би породиља навaлично пренебрегла везати детету пу
пак па би из тога редовно произашла смрт, т. ј. кад би мати на
лерно напустила ту дужност породиље спрам порода.
И ето излази дакле да дете није убијено, да није изгубило жи
вот од глади и да није пропало што није везан пупак, а излази и
доказује се да је мати у самоћи родила, да је после пород свој при
ватила, но ово да је од назеба плућа у прао; дакле болест која
постои као болест и по природи сналази и оне, Што су у свиленом
оделу и оне што се скробом залажу и ликом опасују.
Још нам остаје да кажемо коју о секцији окр. лекара, засеб
ном мишлењу варошког лекара и на оба та појава о оцени сталног
лекарског одбора.
Од свега тога само се окруж. лекара мишлење у даном слу
чају од стране суда има ценити и као доказ однети на дело; а она
друга два мишлења, која су по међу се у борству не могу бити су
дији доказ јер се овди тражи секција — вештачење непосредно, а
не мишлење о мишлењу.
736

Секција је дакле остала осамљена по Š. 57. крив. пост, јер се

по пропису S. 55 крив. пост. траже два вештака, но у недостатку
тога по наведеном 57. S-ву допунително би било, да ту једнострану
секцију н. пр. истражни званичник своим увиђајем утврди, ако би
се код њега предпоставило да о болести плућа уме вештачки распо
знавати и разликовати н. пр природне болести о којој је реч, од какве
повреде; но и то не достаје.
Па кад не достаје суду доказа о извршеном казнимом делу,
које би се оптуженој имало у рачун да узме, суд овај није могао
из доказаног садржаја акта, — погледајући на други одељак 8. 221
крив. пост. предпоставке чинити ни једино по „могла је, требала је
дакле кад је и т. д.“ као што се у примедби касац, суда као основи
урачунавања узимљу — узети себи за основу судства. Па са ових
назора суд врати опет дело касац, суду
Касациони суд у своме општем заседању састављаном на основу
додате 4 тачке 8. 16 свога устројства од 16. Новембра 1866. год.
pacмотрио је како разлоге Крушевачког суда тако и наведену при
мједбу касац, суда III. оделења као и сва на ово дело односећа се
акта заједно са пресудом Крушевачког суда и нашао, да су разлози
Крушевач. суда на закону основани, с тога је наведену пресуду у
овоме делу изречену за снажну прогласио.

СМУТЊЕ ПО УНУТРАШЊОСТИ
И ТАЈ НА ДР У ШТВА.
(продужење)
П. Поштујем начин којим се браните. Али у том свежњу био
је један комад са насловом: Проклапација народу и подписао је:
један пријатељ народа. Вештак који се разуме у рукописима изја
снио је се да сте ви писали ту прокламацију и ако је била покварена.
О. Вара се тај вештак.
П. Од кад је затворен Шуто дошло му је једно писмо са по
сланицом и прокламацијом. Вештак изреко је да сте ви писали ва
шом руком адресу и посланицу.
О. Ништа нисам послао на пошту.
П. Нек буде! у овом писму стоји да се прокламације растурају
одма; ако се задоцни мало, задоцниће се сасвим. Најпосле ви велите
да је апсолутно погрешно мнење вештаково?
 737

к: О. Јесте.
fºr
П. Шта имате казати о осталим тачкама?
:: :: О. Ништа.
| 41
Ш. Да пређемо дакле на тајна друштва. Познајете ли ви тајно
fi - друштво?
, ili 3
0. Не, никако.
П. Познајете ли Шутоa?
ју у
О. Познајем га само данас, као и остале који су овде. Само
је и сам једанпут видео ову господу код мене, кад сам у једној седници
zi: говорио о магнетизму и кад ме је подпомагао Хејо. Хејо је правио
ti: опите магнетске и с тим је особито забављао цео публикум.
0 ft
П. Јесу ли биле јавне те седнице?
f :
О. Трипут или четири пута било је таквих седница.
П. Оне су биле јавне и безплатне т.ј. сваки је могао да слуша
15: без паре?
R. : О. Јесте, господине.
six П. Ви сте видили тада ову господу?
О. Ја држим да сам их видео као и остале, ал им незнам имена.
р“. П. Из испита досадањег види се да сте били тринест пута на
“; скуповима тог друштва? Споредни неки скупови држани су средом
код Шутоа. Пажено је и примећено да сте били тринест пута на
скуповима.
П. Је ли вам познат онај скуп од 16. Октобра и знате ли шта
се је догодило тог дана?
О. Не опомињем се тако тог дана као осталих.
П. Дакле ви велите да сте могли видити Шутоа, али у при
ликама другим због одношаја трговачких или на овој седници, кад
је говорено о магнетизму? Ви све те посјете сматрате као обичне
из приватног живота?
О. Јесте, господин председниче.
П. Имате ли да кажете што о оном пакетићу што сте га ви од
стране Шутоа однели Верлијеру?
0. Не познајем тај пакетић.
Г. Председник. Па добро. Седите.

ИСПИТ ВЕРЛИЈЕРА.

П. Ви сте оптужени што сте мутили по унутрашњости с на

мером да учините неред и да распалите противу владе мрзост и пре
**рање; а поред тога зато, што сте учествовали у тајном дриштву.
738

Познајетели ове прокламације о којима се говори? одговорите у

ОПШТС.

О. Знам о овим прокламацијама само толико, да ме је једног

дана г. Жоне шоказао ове пакетиће, што су нађени код осталих
оптуженика.
П. Ла добро! 10. Новембра јестели отишли код Накеа, јестели
тамо застали Хеја и Ла; јестели отуд изишли са њима и тог дана
јесте провели у друштву с њима?
О. У недељу отишао сам код г. Накеа: нико није био код њега.
Неколико само тренутака бавио сам се ту. Кад сам изишо баш
на булевару Монпарнас срео сам Хеја и Ла и отишли смо те до
ручковали заједно.
П. Дакле ви као велите да сте се тог дана бавили с пословима
из обичног живота. 11. Новембра јестели ишли код Аколе а у вече
код Накеа ради тога, да растурате прокламације?
О. Нисам ишо код Аколе, у вече срео сам Накеа где је пошо
к Аколи.
П. Дакле ви кажете да нисте никако растурали прокламације?
l1. Нисам зајиста. -

П. Хејо каже да је 11. Новембра био код Накеа и ту је застао

и вас у послу; да сте одатле отишли обојица; да сте се ви латили
тог посла да растурате прокламације. Да је ово казивање истинито
види се отуда, што је сутра дан нађена једна од ових прокламација
код Вас.
О. Нисам био код Накеа, па с тога нисам могао ништа ни оста
вити код њега. Ја велим да Хејо није казао истину. Нисам примио
никакву прокломацију. Да сам је имао нашла би се на пошти, или
код мене.
П. Објасните нам ово о Хеју; нађено је једно писмо у некој
кутици, које је управљено на Леонија, и у ком сте казали о Хеју:
„Брините се да се издржи овај покушај.“ Објасните дакле то?
О То је проста ствар. Кад сам дошо код полиције нађем тамо
г. Накеа а у даљини приметим г. Хеја. Држао сам да ће нас затво
pити одма, као што смо осуђени на 10 месеци затвора. Али се пре
варим, ми смо били оптужени за друга дела и на ме се изнело да
сам и ја ту помешан. Приметим да је Хејо био сасвим збуњен; у
себи онако помислио сам да је он дечко невешт политички, па у том
рекох: „Како ћеш издржати овај покушај“. Притом ја сам био
убеђен да неговорим ништа бесмислено! Кад би тог тренутка знао
 739

да је г. Хејо тако пространо говорио на испиту, ја се неби ни одва

жио да говорим о њему.
П. Код вас је нађена једна артица с насловом: Оделење Брутово?
О. То је одељак библиотеке царске; ја вас могу уверити о томе.
Мислим да ћете ми учинити то
П. То је лепо. Ово што вас питам, питам вас ради вашег ин
тереса; не захтевам ништа од вас но да објасните ствар суду. Ево
н. пр. једне листе која је нађена код вас. На њој је написано де
ветнајест имена, покажите, која су то имена?
О. Кад сам објавио ону несрећну брошуру, због које сам осу
ђен, хтео сам да неколико комада пошљем оним лицима, која се ин
тересирају. Г. Морен показао ми је ова имена. Писмо с којим сам
хтео да пошљем стоји јошт код мене.
П. Да узмемо сад листу оних осуђеника, које је револуционарни
суд осудио на смрт. У једној ноти коју сте ви написали стоји: „У
средњу руку не прелази више но 4 на дан.“
Верлијер. 4 и нешто више.
Г. Председник. Јесте, и више! Мало ниже у тој нотици стоји:
„Овај број није раван броју оних жртава, што падоше од ти
раније.“ То је опет нека особита белешка.
О. Док бејах млад много се је говорило о оној ужасној сечи
за време револуције; ја сам рачунао жртве што падоше због вере
и тираније и кажем: „То је доста мало!“ То је белешка историска.
Ето то је све.
П. Да пређемо на онај преступ о тајном друштву. Ви сте по
средовали измеђ две странке измеђ радника и тако зване спасавајуће
странке, измеђ народа и школа. Јестели познавали тајно друштво
Шутоа, Годишеа и друштва?
О. Ја слободно могу рећи да се у овим документима не наоди
тајно друштво. Ја сам казао Шутоу: „Бесмислено радиш, што чу
ваш та документа; кад тад послужиће се ко са њима противу
нас.“ Ви држите, господо, да је ово документ тајног друштва; ја
опет велим да није. Ја познајем овај документ врло добро, али шта
Туте НИКаКве НИСaМ ЧИта0.
П. Познајетели ви чланке 23 и 24 гди се каже:
Члан 23. Измеђ раденика и ђака не постоји никаква разлика
ни раздор. Грађани раденици иду к истој цели, којој и ђаци, и
једни и други је су људи . . .
Члан 24. Ђаци се погу договарати с раденицима, ако се
само узвладају поштено и пристојно.
740

О. Те чланке познајем толико, колико и остале. Нисам позна

вао ни чланке ни одељке: и без тога ја би се упео из петних жила
да тако што срушим.
П. Познајетели важнија лица из овог друштва?
О. Никако. Ни једну цртицу из тог документа незнам, видио сам
тај документ, а пита је у њему незнам.
П. Ово је друштво постојало, као што се зна; имало је својих
скупова. Јестели дакле били који пут на тим скуповима?
О: Нигда.
П. Зар нигда нисте ишли код г. Ла?
О. Па и ако сам ишо код њега, он се је више бавио око својих
гајтана (био је гомбар) неголи политиком.
П. Али по сведочби сведока ви сте били на овим скуповима;
10 и 11. Новембра билисте код Накеа, а трећи пут код Ла.
Г. Државни тужиоц. Ви сте били на таквом скупу код Шу
тоa 23. Септембра.
О. Ја сам посетио тог дана Шутоа и он се је сам чудио, кад
ме је видео.
Г. Држав. тужиоц. Сећатели се, дал сте тамо застали Хеја
и остале оптужене?
О. Јесам.
Г. Држав. тужиоц. Опомињетели се дал сте 26. Септембра
у четвртак били код Ла, у друштву са Хејом, Шутом и Годишејом?
О. Нашо сам ту господу код Ла.
Г. Председник. Јестели били 4, Новембра на булевару Боннувељ?
(). Нисам.
П. Оћетели објаснити шта значе она слова на билети: А. V. С. Н.
О. Обећао сам Шутоу да идем код њега те да видим тај до
кумент како би га само уништио. Доцније ја се предомислим да му
пишем, па нек сам то ради, — што сам и учинио.
П. Јестели се примили тог посла да известите Годишеа о не
ким сплеткама измеђ вас?
О Примио сам једно писмо од тог господина, у ком ме је мо
лио да му учиним љубав те да га примим, како би га опрао тиме
од подозрења што је имао неке артије код себе. Обећао ми је да ће
поништити тај документ и да ће на то приволети и Шутоa.
Ul. Ви сте били осуђени на 6 месеци затвора и што сте дирали
у јавни религнозни морал“
О. Јесам.
 741

| 15. Г. Држав. тужиоц. Једна билета која је управљена на Шу

p:1 fº тоа вештином Верлијера гласи овако: „Растурите ово ноћас, више
нема времена.“ Другу опет билету правио је Ла.
О. Ја нисам правио те билете. Притом примећавам, да се о
ill:1 мени није ни говорило на испиту о томе.
Г. Председник. Што сте рекли забележено је Седите сада.
|- *г
ИСПИТ ШУТОА.

П. Ви сте оптужени, што сте учествовали у тајном друштву.

„“.
Познајетели ове штатуте?
О. Познајем.
П . Јестели их правили сами или с другима?
T“T
(). Правили смо их сви заједно.
П. Који су то што су били с вама кад сте правили?
и! () . Годише, Хејо, Адел, Мејљи и тројица јошт, који нису овде.

i, i
П. Која су то лица што су потписала штатуте,
О. Та иста што су, и састављала.
Ш. Познајетели онај штатут с насловом: Револуционарна о
i .
пштина француски раденика 2 Познајетели цел те општине, знате
ли у каквом је одношају била с ђацима и каква је средства имала
на руци? ** -

О. Ове штатуте подписало је неколико мојих пријатеља; али

морам казати да сам их побудио ја на то; ако има дакле кривице,
крив сам ја.
П. Ови су штатути нађени код вас; шта имате казати о том?
Дали је јошт имало гди?
О. Г. Лагранж је набављао, оружје, барут и куршуме — друго
НИШТА.

П. Штатути су већ постојали кажите јели постојало друштво?

0. Није Одма сутра дан поречени су штатути и закопани у
земљу. Друштво није дакле ни постојало.
П. Седница друштвена одређена је била код вас у сокаку Пре
coар и Ориљон. Скупови су требали да буду сваке среде, осим крајње
нужде. Дакле 24 таква скупа било је код вас. Друштво није дакле
закопано, као што кажете. Зато објасните ову ствар.
0. Полицаји су на зло окретали сваки скуп где год су се са
стали људи а нигда нису пазили дал је било ту жена. Ви знате врло
добро, да се пред женама не води политика.
742

П. Ви дакле велите да је било и жена на вашим скуповима.

Шта више, ви их не познајете све?
0. Не.
П. Објасните што суду о овом писму што вам је дошло за време
испита?
О. Ово је писмо без потписа чи је рукопис не познајем. Дакле
то ми је непријатељ, који га је писао. - -

II. Шта значи ова листа што је нађена код вас, на којој је за
писао осамнест имена?
О. То су све другови једног мог пријатеља, који се је женио
па ме молио да их поведем са собом.
П. У вашој кући чула се је 16. Октoмбра нека праска. Неки
кажу да сте правили ракетле, други опет пушку, која се пуни па
мучним барутом. Шта је било у ствари?
О. И ако сам раденик, увек сам се занимао са хемијом; тог
дана чинио сам пробу са памучним барутом. Ја сам га правио, па
је био рђав. У једанпут пукоје и изненадно ме.
П. Према казивању Хеја, тај барут висте правили како би извр
шили ваш предлог.
О. Поричем то све.
П. Јестели примили од Накеа један рецепт 5. Новембра?
О. Јесам и искао тај рецепт. Хтео сам да правим колодијум па
да га покажем мојим пријатељима.
П. 2. Новембра ви сте правили неке демонштрације на гробљу
Монмар. Јестели били туна?
О. Учинио сам једну дужност и однео једну круну на гроб мог
пријатеља.
П. 15. Новембра, била је једна демонштрација на булевару Бон
Нувељ. Јестели били на том месту? И да ли сте застали туна људе
чија мнења ви познајете?
О. Не, господине. Не верујем.
П. Код вас су нађене капсле, пушка и један мач?
П. Има 10 година од кад сам купио пупку. И пређе кад сам
испитиван била је код мене, ша ми је не узеше. Што се тиче мача,
дала ми га је једна госпа.
П. Вас су често саветовали да истурите из шака ова документа
која сте сами писали. На што је тај савет? Дали се он тиче ових
оруђа, или документа?
О. Тиче се свега.
Г. Председник. Седите.
 743

ETE
ИСПИТ ГОДИШЕА.

II. Годише ви сте оптужени што сте учествовали у тајном дру

штву. Јестели и ви писали оне штатуте?
О. Учествовао сам при састављању штатута; знам добро цел.
Нисам истина сам састављао штатуте, али сам их писао мојом ру
ком. У осталом сви смо заједнички радили на томе.
П. Јесули били у важности ови штатути, јесули примењивани
и дал сте и ви радили на томе!
О. Друштво није ни постојало. Видело се да је безимно и лудо,
што се одпочело, па смо прекинули. Према томе нисам мого ни у
уЕ У чествовати у друштву.
П. Међутим ви сте опет били на скуповима двадесет и три пута.
О. Ја сам се ранио код Шутоа, па је природно да сам морао
ili, i тамо ићи, излазити отуда а тамо сам затицао и Шутоа. Но полицаји
нису баш свагда непогрешни, нити су верне увек њиове доставе.
ji: П. Зашто сте се дакле скупљали тамо?
О. Ја сам био на два или три скупа. Приликом оном кад је
искрсло на средину римско шитање, предложени су неки штатути.
То смо радили по осећању, које букну у нама онда, кад се потрже
то питање, с тога смо и правили штатуте. Сутра дан јошт смо то
исто осећали. Прексутра већ смо видели да радимо лудо, и ја сам
хтео да поцепам штатуте. Верлијер ме је склањао на то.
П. Јестели били 2. Новембра на гробљу Монмар?
О. Нисам.
П. А јестели били при оној демонштрацији на булевару Бон
Нувељ?
О. Нисам. Могао сам проћи булеваром, као што сваки дан про
лазим туда.
П. Нађено је једно писмо код вас. Шта значи оно?
О Ово је писмо писано због једног скупа магнетичког, па сам
молио Гороа да позове нека лица на ове скупове.
П. Нађена је код вас једна листа са адресом која је управљена
на Мануила у сокаку Пијер-Леве.
0. Дата ми је ова адреса ради тога да одем да га видим. То
је адреса једног пријатеља.
П. Али јели ово адреса оног Мануила, што је потписао штатуте?
О. Јесте. Ја тог Мануила и познајем.
П. Шта имате казати о садржини оног писма Шутовог,
и
144

О. То је било сутра дан у недељу, Шуто је отишао био да ми

чека у кафани Константиновој, па како је била спречена његова
жена да игра билијара, он ми је писао.
П. Шта означава она листа са оним именима?
О. То је листа тако звана Пик-ник (дружевна част при којој
сваки носи сам пто му треба) о којој је говорио Шуто.
П. Нађена је једне молба управљена на царицу, у којој се тражи
помоћ од 1000 Франака?
О. Та је молба направљена 5. Јануара. У то време нисам се
плео у политику никако. Молио сам за ту суму с тога, да израним
моју породицу која је сиротна па сам се обратио друштву принчевоме
за зајам од 1000 Франака.
Није ми се испунио захтев с тога, што нисам мого да дам
кауцију.
П. 16. Октобра чула се је код Шутоа нека праска. Шта имате
казати о томе? -

О. То чујем сада први пут.

(Продужиће се.)

Наndbuch der gerichtlichen Chemie. Nach eigenen Erfahrungen

bearbeitet von Dr. F. L. Sonnenschein. Berlin 1869.
Ручник судске химије. По собственом искуству прерадио Др. Ф. Л.
Соненшајн Берлин 1869.
Цена је овоме делу 4 талира пруска.

Г.Г. Уписнике кои нису платили за ово треће

тромесечије, а листове непрестано добијају
овим учтиво позивамо да похитају са плаћањем.
Предплату примају уредници а и момак кон
разноси листове.
На положене новце ко жели може добити
и квиту.
Уредништво „ПРАВДЕ“
III у А и пл у мј м П и ко и к Ст к • А и о вк ћ А у Бког г. А лу.
 Број 25. У БЕогРАду 10. СЕптEмвкР 1869. Година 1.

i liy Излази три пут у ме- За све српске крајеве

сецу, на 2 табака сва- стаје на годину 72 rр.
Нff.
ки пут. Уредништво је ::: Ј. *.
на вароши капији у кући - на три мес. 18 гр. или
Петра Анастасијевића 2. Фор., поједини број
i: златорезца. стаје 2 г. ч.
ЛИСТ ЗА СВЕ ТРАНЕ ПРАВНИХ НАУКА.
ца. Издалу и уркуулу Д. НОВАКОВИЋ, С. АНТИЋ, У. КНЕЖЕВИЋ.

ti“ : СА ДРЖАЈ: Надлежност. — Народни суд. — Основ међународног права. — Нешто о афектима и страстима.
— Сравњивање рукописа — Смутње по унутрашњости.
3041

jejº

НА Д Л Е ЖН 0 0 T
ДЕЖУРНОГ СУДИЈЕ У КРИВИЧНИМ ДЕЛИМА.

(Свршетак.)

На први поглед, кад се горњи разлози прочитају, види се, да

су они основани на предпоставкама; на изводењу неком; и да су
тако изречена правила за рад дежурног судије утврђена не јасним
законским прописима, него супрот ових умовањем — аргументацијом.
— Већ у томе је оним разлозима велика мана. А уз то ни сами раз
лози у себи нису доста ни снажни, ни доследни.
Јер ма да се може одобрити, да дежурне судије за време суд
ског одмора послове, што су им у дужност дати, врше у име суда,
и тако, као да их суд врши; и ма да стоји, да се они у вршењу тих
послова морају управљати по оним прописима, по којима те исте по
слове и сами судови врше; опет за то отуд никако не излази, да се
њима у дужност може ставити и оно, што им закон изречно у дуж
ност не ставља; нити излази по томе, да им се круг радње њихове
може и сме раширити; него се они морају строго ограничити само
и једино на послове, који су им изречно законом у дужност поста
вљени, а кад то буду радили, онда се у својим пословима неће тре
бати да држе прописа у 88 161. 162: 163. и 164, крив. пост, који се
на њихов рад у свој опширности не односе, него ће се придржавати про
писа других, као што ћу мало час показати.
У 8. т. Š511. гр. п. каже се изреком, да ће у дужности дежурноме
судији бити: 1-во примање криваца; 2-го решавање о томе, хоће ли
се из притвора или из слободе бранити. Ова су два прописа у том
закону, о којима је спор; погледајмо им значење.
746

Шта се има разумети под изразом примање криваца?

Ма како тумачили тај законски израз, не можемо тој речи „при
мање“ дати друго значење, него што га има, а то је: прихватање,
преузимање криваца, и кривичних званичних писала, што поли
цајне власти спроведу суду. Израз „примање криваца“ у т. 8, 8511.
грађ. пост. са свим је раван изразу „кад суд прили тужбу полиц.
власти“ који се израз налази у S. 161. крив. пост.; и који такође значи
„прихватање, преузимање тужбе од полиц. власти.“ С тога, кад из
раз „примити тужбу од полицајне власти“ не значи још „ставити кривца
под суд“ што иде после тога, кад се тужба прими; то и израз „при
мање криваца“ у себи још не садржи и наређење, да се и под суд ставе.
У Š 161. крив. пост. наређено је, шта ће суд радити, пошто
прими тужбу полицајне власти, и ту се наређује: да суд, пре но
што донесе своје решење, да се тужени стави под суд, размисли 1.
је ли дело, због којег се оптужује, у опште казнимо, и да ли се
тужени за исто дело може казнити; 2. да ли је суд надлежан да то
дело суди; 3. је ли полицајна власт учинила, што јој је требало учи
нити по пропису 8 158. крив. пост.; и 4 има ли тужбе приватне, или
одобрења од власти, ако је то за кривично суђење потребно. Тек по
што је о свему изложеном суд размислио, доноси по смислу 8 163.
крив. пост. решење, ако нађе, да постоји све, што се у 8 161. крив.
пост. прописује, да се тужени под суд стави, и решење о томе, хоће
ли се из слободе или из притвора бранити, управ: хоће ли за време
судског ислеђења бити у слободи, или у притвору.
Овако ради суд, по смислу напоменутих законских прописа. У ње
говом раду има четири момента: примање тужбе полицајне, разгле
дање акта због тога, да увиди, има ли места кривичној парници; ре
шење да има места кривичној парници; — стављању под суд — и
решење, како ће се тужени пред судом бранити.
Налазе ли се сви ови моменти у раду дежурног судије?
Не налазе се.
По законском пропису у т. 8. S 511. грађ. пост, у раду дежур
ног судије има само два момента: примање криваца — управтужених
од полицајне власти, (примање тужбе) и решење: хоће ли се тужени
оставити у слободи или ће доћи у судски притвор (како ће се бра
нити). Оставити му дакле, да реши и питање о томе, има ли или не
места кривичној парници — стављању под суд — и оставити му, да
разгледа полицијом послата му акта ради таквог решења, и да реши пи
тање о надлежности, и т. д. то све оставити му да реши; по смислу
законских ирописа не може се, јер то не долази у надлежност рада
 747

дежурног судије. С тога дежурни судија у своме раду и не управља

се по прописима 8 8 161—164. крив. шост. где је поглавито говор о
томе: има ли места или не кривичној парници (то јест: хоће ли се
тужени под суд ставити или не) него се има управљати по оним за
конским прописима, који се морају имати на уму при решавању о
томе, хоће ли се за време судског ислеђења, тужени оставити у сло
боди, или ће се ставити у притвор, а то су прописи у S S 168—178.
крив. пост.
Но на ово могу неки приметити: како ће дежурни судија моћи
решити питање да ли да се тужени брани из слободе или из при
твора, кад је за решење тог питања нужно, да се зна најпре, да ли
има или не места кривичном суђењу, то јест да ли има места, да се
тужени стави под суд или не? И ово је други разлог, који се на
води за мисао, да дежурни судија има право и дужност решити: хоће
ли се тужени ставити под суд или не.
Нема сумње, да у редовним приликама, кад суд заседава и ради,
најпре се решава: да ли има места кривичној парници, то јест: да
ли ће се ставити или не тужени под суд, па тек кад се реши, да се
тужени стави под суд, решава се: хоће ли за време судског исле
ђења бити у притвору или у слободи.
Но за време судских Ферија судови не раде; судски послови обу
стављају се, и дежурном судији остављени су они послови само, за
које се држало, да не трпе одлагања, но да се одмах, чим се појаве,
морају решити. А у ред таквих послова долази решење: хоће ли за
време судског ислеђења бити у притвору или у слободи тужени, ког
полиц. власт суду на суђење спроведе. Ово, што је законом за време
|7 судског одмора наређено као изузетно од општег правила, мора се
узети у најстрожијем смислу, нити се сме власт дежурном судији
мимо изречан законски пропис умовањем раширити.
Треба ми, да напоменем, да је код наших судова усвојена по
грешна практика. Судови питање о стављању оптуженог под суд; и
питање о томе, да туженог за време судског ислеђења буде у слободи,
или у притвору, та оба питања судови решавају једним решењем, а по
смислу и духу наших законских прописа требало би да се за свако
горње питање донесе особито судско решење. Да треба да буду два
* различна решења о горњим питањима види се отуд, што н. п. тужени.
против решења, којим је стављен под суд, само у неким случаје
вима има право на жалбу по смислу. Š165. крив. пост., а на про
тив тужени има свагда право жалити се против решења судског, да
За време судског ислеђења буде у притвору, као што се јасно каже
48°
748

у 3. т. 8 255. крив. пост. Даље и упоређењем прописа у 2. и 3. т.

8.255. крив. пост, може се дознати, и увидети, да је нужно са двома
особитим решењма суд да расправи питање о стављању под суд, и о
томе, да тужени остане за време судског ислеђења у слободи или у
притвору. То су дакле две различне судске радње; од којих је де
журном судији остављена у дужност само једна, а то је решавање
да ли ће тужени за време судског ислеђења бити у притвору или у
слободи.
Нек не каже нико, да у оваквом разумевању прописа у т. 8.
S 5.11. гр. п. има не доследности, не логичности; јер та привидна не логич
ност нестаје, чим се добро узме на ум последица, која би изашла
и изаћи морала из оваквог разумевања дотичних законских прописа,
Тако, шта има радити дежурни судија за време судског одмора,
кад му полицајна власт пошље неког кривца? Ово двоје: 1. примити
послатог му туженог, и сва дотична акта о његовој кривици; и 2 г0
разгледати акта, и тужбу полиц. власти; па ако из акта види, да се
тужени обвињује, да је учинио кривицу, због које мора ићи у при
твор за време судског ислеђења (ŠŠ 171. 172. крив. пост), он га
својим решењем ставља у притвор; а ако се тужени не обвињује та
квом кривицом, дежурни судија га по својој увиђавности а придр
жавајући се дотичних законских прописа оставља безусловно или на
јемство у слободи.
И шта ће бити после тога?
Кад се суд састане, дежурни судија поднеће му сва за време
судског одмора од полиције добивена дела; и суд ће не гледајући на
решење дежурног судије са свим самостално дотична акта разгледати,
и решити: има ли места или не судском кривичном ислеђењу, то јест
решиће: хоће ли се тужени ставити под суд или не. Ако суд нађе,
да нема места кривичном судском ислеђењу, то јест да нема места,
да се тужени стави под суд, донеће своје решење о томе, и саоп
штиће га полиц. власти, која ће се против истог моћи жалити суду
касациономе; а ако нађе, да има места, да се тужени стави под суд,
донеће о томе своје решење, против ког ће се тужени у случајевима
š 166. крив. пост. моћи жалити касац, суду. Па ако тужени буде
решењем дежурног судије остављен у слободи за време судског исле
ђења, почем је такво решење и по смислу 8 254, крив. пост, и по
смислу т. 8. Š511. грађ. пост. извршно, тужени ће у слободи и даље
остати. Буде ли пак тужени решењем дежурног судије стављен у при
твор за дело, за које не би требало да буде у притвору, почем ће
суд решењем о стављању под суд, можда кривицу другчије „окаче
 749

у} * **

E “ “
ствовати“, но што је полиц. власт квалификовала, тужени ће се моћи
жалити касац, суду, те ће се моћи исправити погрешка, коју је можда
I: T.
учинио дежурни судија.
of it.
По моме мишљењу решење дежурног судије о томе: хоће ли ту
sjaj. жени бити у слободи или у притвору за време ислеђења, има важ
i ja ности само за време судског одмора, и решење његово доцнијим суд
зији ским решењем може се са свим преиначити за то, што ће од доц
нијег судског решења зависити сама главна ствар, то јест питање:
131.
има ли у опште места или не да се неко стави под суд, па кад би
diti!“
суд нашао, да нема места, да се стави под суд, и кад би то судско
fit.
решење постало извршно, онда би се тужени морао пустити у сло
I na
боду ма да би постојало решење дежурног судије, да се из притвора
E“ J.
брани; почем ово решење само онда може опстати, кад се нађе да
има места кривичном суђењу.
цji. Најпосле не стоји ни трећи разлог да би за туженог могло би
IJ J
ти од штете и неправедно, кад неби имао власти, да реши и питање
iiij о стављању под суд, јер би се могло догодити, да би дежурни су
ti i
дија могао за неког донети решење, да се из притвора брани за дело,
::: које би суд доцније огласио да није казнимо, или бар да није такво,
| 43. да би требало, да тужени за време судског ислеђења буде у при
Н. И.
твору; те тако би тужени неправедно издржао неко време судски
затвор. — Већ из онога, што напред говорих, излази, да то не стоји;
и да у том страху нема довољно основа да се допусти дежурном су
дији, да сам решава питања о томе, има ли места или не, да се ту
жени стави под суд.
Кад ће се тужени оставити у притвору за време судског ислеђења,
о томе постоје законски прописи. Дежурни судија мора се тих прописа у
своме раду придржавати. Кад дакле он за неког туженог реши, да
се из притвора брани, мораће против тог туженог бити таква ту
жба полицајне власти, да би истог туженог и сама полицајна власт
држала у притвору за време ислеђења, што би мислила, да је тужени
учинио кривицу, због које се по смислу законских прописа у слободи не
може оставити. У оваквом случају дакле биће две власти, које ће бити
сагласног мишљења о каквоћи кривице. Суд ће, истина, доцније моћи
наћи, да дотично дело или у опште није кривица, или да није такво, за
које је нужно било, да се тужени стави у притвор, али почем је власт
полицајна сама могла држати туженога у притвору, и почем би се
полиц. власт била жалила, што дежурни судија послатог му туженог
није под суд ставио, те тако почем репење дежурног судије не би
било извршно, него би тужени код полиције у притвору остао донде,
750

док се ствар коначно реши; то туженоме не чини се неправда, што ме

сто притвора у полицији одржава притвор код суда. Само онда, кад
би се узело, да је извршно решење дежурног судије о стављању и
нестављању туженог под суд и у притвор и да се против њега не
може поднети жалба, стојало би у неколико горње мишлење о мо
гућној неправди за туженог; али и судови, и судије тог су мишлења,
да има места жалби против решења дежурног судије о стављању
тужених под суд и у притвор; па с тога и не може бити за туженог
неправде у томе што се решењем дежурног судије ставља у притвор
за време судског ислеђења, почем то решење одмах по свршетку
судског одмора или ће се другим судским решењем потврдити или
оборити: а за време одмора тужени би свакојако био у притвору код
полиције, ако би ова нашла, да је учинио кривицу за коју треба да
буде у притвору: и почем дотично решење дежурног судије по жалби
полиц. власти истом би се после судског одмора у касационом суду
pacматрало.
Из свега, што довде говорих, види се, да не стоји ни један ра
злог, који се наводи у одбрану мишљења, да дежурни судија има
власти доносити решења о стављању и нестављању туженог под суд.
Но не само што не стоје разлози за горње мишљење; него има
још других разлога, којима се утврђује мисао, да дежурни судија
нема права и власти решавати питање: хоће ли се или не тужени
ставити под суд?
Тако
1. у 8. 161. изреком се говори да ће суд — примивши тужбу
од полицајне власти — расудити : јели дело казнимо, и т. д. и
да ће суд решити: да има или да нема места, да се тужени стави
под суд (ŠŠ. 162. 163, 164.) Почем се у т. 8, S. 511. грађ. пост не
каже, да се за време судског одмора судска власт у овом погледу
преноси на дежурног судију, него се овоме оставља само да кривца
од полиције прими, и да реши: хоће ли се из слободе или притвора
бранити, што ће рећи, оћели за време судског ислеђења бити у сло
боди, или у притвору, то је наравно, да се он и мора само на то
ограничити, нити се мимо јасни законски пропис сме и на даље
простирати.
2. Да се донесе репење о стављању и нестављању под суд ну
жно је да се изрече: да ли је неко дело у опште казнимо, и да ли
нема нечега, због чега је престало бити „казнимо,“ исто тако да се
реши, да ли је дотични суд за исто дело надлежан. Сва та питања.
пак раде се у суду колегијално по системи судства код нас усвојеног
 751

С тога, кад се у закону не каже, да ће се те судске радње за време

одмора свршавати не колегијално, него од појединог — дежурног —
судије, онда се те судске радње не могу у суду другчије но само
колегијално свршавати, нити се могу оставити, да их врши дежурни
судија.
3. Решење шитања: хоће ли се тужени ставити под суд, или
не, врло је важно; јер кад суд реши, да се тужени стави под
суд, он мора издржати сав течај кривичне парнице осим случајева,
који се спомињу у 8 166. крив. пост, и у којим случајевима тужени
имајући права жалити се кас. суду може својом жалбом учинити,
да се испод суђења одпусти. С тога, кад би се дежурном судији
оставило, да доноси решења о стављању и нестављању под суд, мо
гло би се догодити, да би или људи недужни издржавали све теготе
кривичне парнице, па би се тек после дугог времена ослобођавали
белаја, који их је снашао: или би кривци — решењем дежурног су
дије одпуштени од суђења, — некажњени остали и онда, кад су учи
нили можда дело судски казнимо. А то би се могло догодити с тога,
што по смислу 8 512. гр. пост. против решења, која дежурни су
дија по смислу т. 8, S. 511. гр. пост. доноси, нема места жалби, шо
чем се тамо изреком каже, да ће се жалба моћи поднети само про
тив оних решења дежурног судије, која ће он донети на основу т.
1. Š 511. гр. пост.
4. Израз законски у т. 8. S 511. грађ. шост. „хоће ли се они
— кривци — из слободе или притвора бранити“ са свим је неодре
ђен, управ неправилан и значи: хоће ли тужени — а не кривац, јер
још није осуђен и за кривца проглашен — за време судског досле
ђивања и за време даљег судског рада бити у слободи или у при
твору. Моменат одбрани туженог настаје онда, кад државни тужилац
поднесе суду тужбу против туженог; на коју тужбу овај одговара
јући себе брани. Радња предходна овоме акту иде у ислеђење а не
у одбрану; па с тога и није коректно, кад се у закону говори о томе,
хоће ли тужени из притвора или из слободе бранити се, и треба под
тим изразом свагда разумети: хоће ли за време судског ислеђења
бити у слободи или у притвору.
Обухватајући све до сада речено, излази: да је мишљење: да
дежурни судија има власти доносити решења о стављању и неста
вљању тужених под суд основано на предпоставци: да дежурни су
дија за време судског одмора оно ради, што судови раде по смислу
ŠŠ 161—164 крив. пост. Из ове предпоставке изтиче после друга
предпоставка, да се против решења дежурног судије донетих о ста
752

вљању и нестављању тужених под суд, може подносити жалба касац.

суду, те да се пропне у S 512. грађ. пост. не односи на горња ре
шења дежурног судије. Даље горње мишљење основано је на пред
поставци, да дежурни судија решавајући хоће ли тужени бити у
притвору или у слободи за време судског ислеђења, мора имати права
и власт решити и питање о стављању туженог под суд. Кад се ове
предпоставке напусте, и кад падну, као што морају пасти, јер се у
њихову одбрану не могу навести законски прописи, онда излази: да
дежурни судија има власти само примити кривце и решавати
хоће ли бити у притвору или у слободи за време судског истра
живања; а питање о стављању под суд остаје свагда да реши суд.
Овако је протумачио касац, суд прошис у т. 8. S. 511. грађ. пост, и
ја држим, да је ово тумачење и основано, и саобразно другим за
конским прописима.
Најпосле и овде ћу рећи, да се и из ове расправе увиђа потреба,
да се наши закони подвргну озбиљној и радикалној ревизији; што п0
казује и та аномалност, да је у грађ. поступак стављен законски
пропис, који само и једино у поступку крив. може имати места.
Београд 29. Августа 1869.

НАРОДНИ СУД ПО НАЈНОВИЈИМ ЗАКОНОДАВСТВИМА.

(Продужење.)

Тако исто шкодљиво је, што неки полазе од нормалнога по

ротског суда, који служи за образац, и хоће да створе такав појам
о њему, који би био угодан за сваку земљу. Не можемо одрицати
то да има неких општих знакова, које налазимо у поротском суду
сваке поједине државе, почем поротски суд треба да буде расматран
као Форма народног суда, или као уређење, у коме народ има учешћа
у изрицању пресуда. Ама опет поротски суд има у свакој држави
своје особине, јер политичко и друштвено стање народа и његов ка
рактер показују суштаствен утицај на устројство, положај и рад по
ротскога суда. Другчија је порота у Енглеској а другчија у Фран
цуској. Истина потландска, ирландска и северо-американска порота
врло је налик на Енглеску, ама у свакој од отих земаља при па
жљивом расматрању могу се приметитн многобројне разлике. Истина
у Белгији ради се по Францускоме законику, но ипак белгијска по
рота разликује се од Француске. У Ђерманији баварска порота ра
 753

*а, зликује се од пруске и брауншвајске. Да би се што боље појмило

ја“. устројство пороте, треба обратити пажњу на главне црте тога устрој
i : ства у разним државама.
“E У Енглеској односно пороте влада начело то, да тај суд треба
tije да почива на најширем темељу, и да порота треба да буде саста
I t: “ вљена из лица, која припадају средњем разреду народа, која, као
it, “ што се може држати, стоје близу својих саграђана и добро познају
нit одношаје у животу. Никоји владин имовник не може имати утицаја
:šilf на избор поротника. Пространо право искључења поротника доноси
ку највеће поверење према њиховој пресуди, с тога што се може др
i t. жати, да ће оптуженога судити они људи, којима се он с драге воље
. If поверава, јер се он ползује најширим правом изузећа. Енглеска по
fy & рота појављује се у тројаком виду: једни поротници заседавају у
суду коронера, други као чланови велике пороте решавају о допу
int. штању оптужења, а трећи решавају главну ствар. Енглески поро
III/3. тници знају, да су они, као судије Фактичке стране дела, дужни да,
ЈЕ:1 пошто брижљиво иследе доказе, реше само питање о кривици. Њи
:ffi хова радња суштаствено се олакшава тиме, што су они дужни осни
вати своје решење само на доказима, који су им достављени у време
седнице; тим, што им је поступак у највишој мери прост; тим, што
председник не предузимље збуњујућа питања оптуженога, и најпосле
тиме, што саме стране питају вештаке и сведоке. Енглески поротници,
пошто не бивају довођени у заблуду препреденим питањима, дужни
су решити само једно питање: јели оптужени крив за преступ, који
је нањ изнесен у тужби. Енглески поротници добијају објашњења
од председавајућега судије, који, наравно баш самим начином говора,
којим даје настављење, стара се да их расположи да приме његов
поглед на дано дело. Но поротници при том обично одржавају своју
независност и самосталност и неустежу се исказивати често своје
убеђење, које се не слаже са мишљењем судије. Решење енглеских
поротника само се онда слаже са основом решења судијскога, кад
је оно једногласно изречено. Њихово решење не подлежи контроли
у толико у колико се оно не дотиче правнога питања, које може
још бити предмет суђења вишега суда. При том мора се ипак при
метити, да енглески поротници врло често могу доћи у тегобан по
ћ ложај, у коме може бити изгубљена њихова самосталност, може бити
нарушено њихово правно сазнање и савест. То долази из онога на
чина говора, којим се судије ползују у својим коначним објашње
*има по праву наставе и поучавања поротника. Они упућују поро
*нике, у случају да речемо убијства, на то, треба ли да они окриве
754

преступника за убијство с предумишљајем, или за самртну повреду

тела. Неки судије забасају тако далеко, да баш самим начином сво
јега објашњења као траже од поротника, да ови следују њиховом
упућивању. А то има шкодљиаога утицаја на две стране: прво за
то, што поротници коронера имено у случају убијства врло често, и,
на жалост, без сваког основа изричу решење, да се оптужени преда
суду за убијство с предумишљајем; а друго, решење то служи за
основу тужбе не гледећи на то, што у млогим случајима дато дело
никако не може бити сматрано као смишљено убијство а признаје
се за таково само зато, што правнички неизображен коронер врло
често из лакомишљености на основу најповршнијег ислеђења доводи
поротнике у заблуду. Не мање тегобно је н то, што се многе енгле
ске судије придржавају таквога погледа на предумишљено убијств0,
који је сасвим остарио и противречи свима новим и бољим изнала
сцима о урачињивости. Често судија објашњава поротницима, да у
датом случају треба признати или смишљено убијство или nothing,
т. ј. недостатак злочина, а то толико значи, да у овом другом слу
чају Факт треба да остане не кажњен. А на тај начин поротници
упадају у такав тежак положај да им нема другог изласка него или
да окриве злочинца за смиљено убијство или да га огласе сасвим за
невина и онда, кад је он по њихову убеђењу крив само за самртну
повреду.
Упореда радње поротскога суда у разним земљама доказује, у
колико је основано оно мало час исказано мишљење, да у свакој
земљи поротски суд има свој особени, различит карактер. Да упо
редимо само биће и положај потландских и енглеских поротника,
па ће нам то јасно бити.“) У Шотландији постојн само један вид
суда поротскога, а то су поротници, који решавају дела, јер шотланд
ско право незна ни поротнике коронера, нити поротнике, који ре
пшавају питање о давању под суд. У основу шотландскога поротског
суда ушла су два елемента, а то је произвело саједињење гледишта,
које је угодно за откривање истине. Шотландска порота састоји се
из простих поротника, који припадају нижој или средњој класи на
рода по незнатној имаовини, и из нарочитих поротника, на име та
ких, који плаћају већу порезу и по томе бирају се из више класе.
Решавајућа порота у Шотландији састоји се из 15 поротника
(десет општих и пет нарочитих.) Искуство показује, да овде бива

*) О карактеру шотске пороте види Митермајерово дело: Erfahrungen Š III,

стр. 82.
 755

“ нзравнање мишлења, која у почетку једно другоме противрече. Важно

* 15 је такође и то, што у Шотландији иницијатива оптужења припада обра
зованим државним тужиоцима, који, разликујући се суштаствено од
Француских, заузимају положај, који савршено обезбеђује друштво. Ја
вно мишљење у Шотландији има тако поверење у тужиодима, да се при
ватне жалбе, ма да су законом допуштене, готово никако и непојављују.
Шотландски тужилац има далеко више дужности него и сам Француски,
јер он, не чекајући на закључење велике пороте, мора започети оптуже
ње и позвата оптуженога на суд. Но почем тужилац врло добро
осећа важност одговорности, коју је на се узео, и уверен је, да ла
комислено оптужење или пристрастно гоњење умањује поверење на
спрам њега и његове радње,то је он, као што то искуство по
казује, врло смотрен и предузима оптужење само онда, кад је тврдо
убеђен о његовој основаности. Због тога покашто у својој тужби или
у самој седници суда полаже на кривицу мање важности него што
је баш у ствари, а покалшто, своју тужбу и на траг узимље. Тиме
се изванредно олакшава положај потландских поротника, почем ту
жилац не показује толико заузетости у гоњењу, а речи тужиоца и
заштитника, које долазе по свршетку судскога претреса, теже на то,
да учине колико је могуће лакшим и приступним безпристрано су
ђење случаја. У Шотландији решења се изричу најлакше и најбрже,
јер се за то не тражи једногласност него само већина гласова. Још
је већа олакшица за савест шотландских поротника и то, што они могу
решити или да је невин оптужени или да није доказана кривица
(not proven,) докле међутим енглески поротници кад не могу да
окриве морају огласити оптуженога за невиног.“) У случају сумње,
кад у осталоме има јаких основа подозрења, поротници одлакну
своју савест изричући „not proven.““)
Суштаствено је различан карактер и положај Француске пороте
од карактера и положаја пороте енглеске, потландске и американ
ске. Још од како је уведена порота па више или мање све до да
нашњега времена законодавство показује као неко неповерење према
њој. Влада се боји, да поротници у многим случајима а особито у
политичким злочинима и преступима закона о штампи не буду су
више наклоњена на ослобођавање оптуженика; а због тога пороти и
неприпадају на суђење поменуте кривице ма да је она туна умеснија
") Као што искуство показује, у шотској често се дешава да иepичу „not
proven.“
“) Значајно је шта о томе вели Јоung Solicitor General за шотску у одговорима
3358—3361. (Report 435.)
756

него и где на другом месту. ) То је управо неповерење имало ја

кога утицаја на законодавство што се тиче реда у шопуњавању по
ротничких места. До 1848. год. законодавство се старало о томе, како
би у списак поротника дошла само она лица, која плаћају највећу
порезу а осим тога по систему способности, који је без икаква на
чела, лица таква, за која закон може држати, да ће изрицати строга
решења. Поред тога, законодавство се постарало и за средство, к0
јим ће од дужности поротничке удалити она лица, за која се бојало
да ће лако да ослобођавају оптуженике; а то средство било је у
томе, што су списак поротника сачињавали чиновници, који су савр
шено зависни од министарства. Истина, у след закона од 1848. и 1853.
г., престали су обраћати пажњу на имућство и закону меру спосо
бности, ама је опет био веома знатан утицај појединих полицијских
старешина на састав поротскога суда. Доиста, Француски поротник у
усменом поступку може наћи богатијега материјала за своје суђење,
него поротник енглескп, но ту се баш и појављује опасност у томе,
што праведно суђење кривице постаје веома теретно због начина,
којим се тај материјал изнаша. Јер врло је опасно, што се у време
претреса дозвољава да се читају какве се год хоћеју изјаве сведока
и страна, учињене на претходном ислеђењу, које не даје довољно
јемства за то, да би се могло нањ потпуно ослонити. У толико исто
догађа се пристраност у решењима поротника и од тога, што држа
вни тужилац има претежан утицај у процесу и својом приступном
беседом, својим бесконтролним правом запиткивања сведока, својим
у свако доба дозвољеним му изјавама производи на поротнике једно
страно, непријатно упечатљење.
Кад се обрати пажња на то, какав утицај на поротнике може
имати бесконтролно запиткивање, којим председник збуњује оптуже
нога, и на то, како је лако и доброме председнику по службеној
ревности и помоћу његове неограничене, дискреционерне власти тако
руководити процес, како би све било управљено на то да се оптужен
окриви; кад се узме у вид, да председник има право позивати нове
сведоке, којима бранилац није спреман да одговара, с тога, што нису
у списку сведока именовани и што они не сведоче под заклетвом,“)
— онда је лако појмити, да је Француским поротницима далеко теже
него енглескима прерадити ту масу расејаних материјала и доћи до

*) О развићу пороте у Француској има Митермајерово дело: Erfahrungen über

Wirksamkait, Š VI. VII. УШ.
*) Види о томе у делу егtahrungen crp. 172–190.
 757

праведнога решења.“) Кад се, при томе, узме у сматрање како

Француско законодавство тражи од поротника само да по своме уну
тарњем убеђењу суде, кад се помисли, колико тај нејасан пропис,
који не захтева ни мало разумнога испитивања доказа, отежава по
ротницима разумно решавање дела, тада ће бити очевидно истинито
мишљење једнога искуснога енглеског правника, који вели, да у
Француској поротници само по чуству суде. Но има још један под
водни камен, о који се разбија правилност поротника у решавању
дела, а то је председникoвo resumé (у кратко сведен цео ток једне
ствари.) Баш и најсавеснији председник нехотице искаже или бар
даде шриметити своје мишљење о решењу датога дела, и тим прои
зводи опасно упечатљење на поротнике.“) Сматрање уваженога пред
седника нарочито у оним случајима добија превагу, где сама врста
доказа оставља поротнике у сумњи, на пример, кад се о делу имају
само споредне околности. Но најопаснија је закључна реч судијина
у оним случајима, када су вештаци у ствари исказали различна ми
шљења о каквим било тешким техничким питањима, а судија навлаш
навија на једно од-отих мишљења.“)
Француска система полагања питања веома притешњава савест
поротника, особито онда, кад им се предложе многа шитања, у свезу
којих тешко им је пронаћи, или кад им се нимало евентуалних пи
тања непредложи. То се нарочито догађа онде где се строго придр
жавају тога гледишта, да решавању поротника само Факта припа
дају, те зато, да би се избегла питања права, предлажу се питања
сувише вешто и заплетено. Ако је, као што то бива од 1853 год. у
Француској, за окривљене довољна проста већина гласова, то се
у практици врло често догађа, да се гласовн на две равне половине
разделе, а у таком случају оних шест поротника, који изричу окри
вљујућу пресуду све дотле агитирају докле им не испадне за руком
привући на своју страну макар једнога најслабијега карактера између
остале шесторице. Уведени 1835 год. у Француској закон о тајноме
гласању поротника, показао се у практици шкодљив, као препрека

“) За упореду какав је кривични поступак у Француској треба видети про

цес Армандов а 1864. год. у чланку Митермајеровом „Zergliedering des
Falles“ у Strafrehtszeitung. у од 1864. стр. 316.
*) Види о томе: erfahrungen, стр. 185.
“) Недавно се такав један занимљив случај догодио у Француској где је
председник у пркос лекарском мњењу, које доказиваше душевно растрој
ство оштуженога, заузео се за осуду. Види о томе аnnales medico psycholog.
1866. Јануар, стр. 81.
758

основноме саветовању. Но положај Француских поротника побољшао

се у след закона од 1832. год. који дозвољава поротницима, да својој
осудној пресуди додаду олакшавајуће околности и на тај начин
отклоне каштиту, којом закон прети окривљеноме н. пр. смртну ка
шти гу. Тиме се поротници избављају од страшне тегобе онда, кад
им без тога не би ништа друго остало, него или огласити оптуже
нога за кривог и натоварити му таку каштиту, коју и сами признају
за неправедну, или, да би избегли пресуду, која им савест узнеми
рује, изрећи против својега убеђења „није крив.“.“)
Кад се упореди положај поротскога суда у разним немачким
државама, може се рећи да се све тамне стране, које су напред
означене у Францускоме поротском суду, могу однети и на ђерма
нију, почем су управ правила за поротнике, која су уведена у ђер
манским државама, узета из Францускога законодавства. Но ипак
не може се одрећи, да је немачки поротски суд у многоме бољи од
Францускога. Појав тај већином је у немачком народном карактеру,
који порађује како на поротнике тако и на чиновнике, који имају
удела у седницама. Немачки поротници ислеђују смотреније и све
сније, не повлаче се ни за пристрашћем државних тужилаца, ни за
ватреним речма бранилаца. Искуство показује такође, да се немачки
поротници мање управљају по својим чуствима него што изричу пре
суду по убеђењу, макар да би из њега истичућа каштита чинила им
се сувише тешка. *)
Дејство немачкога народног карактера појављује се и на чино
вницима у томе, што у ђерманији државни тужиоци оптужују са
мањом страсношћу него у Фринцуској, а председници својим бес
пристрасним начином поступања остављају поротницима што је мо
гуће више слободе и самосталности. Не може се такође одрицати им
то, да при већој разлици у политичком социјалном стању разних
немачких држава, и поротски суд се у ствари различито показује.
Јасно је, да се млого не верује пресудама поротничким у оним др
жавама, где законодавство нема поверења у поротницима, и где се
средством наредаба о саставу поротскога суда стара да га склопи
из лица, која плаћају већу порезу и задовољавају захтеве бесприн
ципнога система способности. На против врло им се млого верује
") Има случајева, где су поротници Француски признали ублажавне окол
ности, у Митермајеровом делу Еrfahrungen crp. 163.
*) Велика је врло забуна кад у закону које немачке државе као н. пр. у
Хановеру, није дато поротницима да могу оптуженога препоручити за
МИЛОСТ.
 759

и“, онде, где се поротници бирају из млого ширег круга лица, и где
(4,25. поротничка места заузимају људи, који припадају средњим и нижим
nji разредима народа и познају животне одношаје већине оптуженика.
сују
Искуство показује, да се највише уважавају пресуде поротника у
(Eli, i оним земљама, где су политичке околности повољне, где нема стра

* TE нака у јаком противборству, и најглавније, где су грађани навикли

у? да уделовати у јавним делима и жртвовати им своје интересе.“) То по
верење у толико исто зависи и од начина, како се по закону и у
и ја
практици предлажу питања. Најмање пажње обраћа се на поротски
E“T
суд онде, где се законодавство и правници придржавају те предра
суде, да поротници треба да решавају само Фактична питања; а на
су и:
против највише онде, где је признато, да су поротници дужни да
***
реше дело питање о кривици. У државама прве врсте млого чешће
tije
ји
дешавају се касациона решења и изјаве, налик на она, што се до
it iii.
гађају у Прусији, где се репења често уништавају и једно исто дело
често касира; а то, разуме се, ни уколико не годи уважењу порот
apir. скога суда, нити побуђује у грађанима жељу, да буду поротници, да
ју и дангубе и троше новце па најпосле за своје решење да буду про
ј 12 муштрани од касационога суда. Поротски суд мора се борити са ве
ji tº
f:16 ликим незгодама и у оним државама, где постоји казнени законик,
који је пре издат и скројен за учене судије, и где изрази закона,
ну?
зад!
који су само правницима познати, воде такоме предлагању питања
које је за поротнике неразумљиво. Томе се покашто придружи и то
|2
зло, што стари законик, држећи се теорије застрашења, апсолутно
уи
означује тешке каштите и не даје поротницима маха, да при олак
| it
шавним околностима спусте дело на нижу каштиту. У таким при
“
ликама природно чуство правичности побуњује поротнике против та
11
ких притешњења и они или се уклањају од поротничке дужности у
f:
такоме правосудству, које допушта таке неправедне каштиге, или
* оправдавају кривце, те тако покашто изричу решења, која дају ору
жје у руке противницима поротскога суда, од којих млоги нису на
Учили познавати одношаје у животу.

В Карактерске црте поротскога суда.

Карактерска црта, која је општа за све видове народнога суда,
та је, што се из народа избирају лица, која, пошто нису сталне су
"Ј Важно је да се спомене овде искуство о швајцерској пороти. О томе
треба вадети Митермајерово дело: Erfahrungen, š ХV, упоред са списом
Једнога најзнатнијег швајцерског правника у Sonntagspost и од 1065. чр. 32.
760

дије и немају правничкога знања, у толико суделују у правосуђу,

што њихово решење, основано само на ономе шта им се изнесе на
суђење, служи за основу судскоме решењу, или решење изричу за
једно судије од народа и судије од државе. По томе, по најновијим
законодавствима разликују се две основне ворме народнога суда: 1)
суд састављен од самих поротника, и 2) суд, у коме суделују њих
неколицина из народа (Schöffengerichte.) У првоме решавају лица из
народа: она нису сталне судије; не морају знати правне науке, из
бирају се на извесно време и дужна су да решавају питање о кри
вичности у кажњивим делима, која се расматрају у извесној пери
оди времена; на њихова саветовања и гласања правителствене су
дије не треба да имају никаква утицаја, него и на против судије
правителствене треба да оснивају своје решење на закључењу поро
тника ако нема законитог узрока, да се одбаци то закључење. Суд
са учешћем чланова из народа састоји се из лица, која су изабрана
из народа, (такође не у качеству сталних судија) и саједињена у
једну колегију са правителственим судијама. Ова колегија решава
како питање о факту, тако и питање о праву, а окром тога још и
питање о мери каштите, по већини гласова судија и грађана заједно.
(Продужиће се.)

00B08 МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА.

(Продужење.)

Професор Либер предложио је, да се осуда повери најодабра

нијим правним факултетима и то оном приликом, кад Енглеска дође
у сукоб са сјеверном Америком због оштете, коју учинише Енглеске
наоружане крстарице (freiger.) Можда би се могла на предлоге саста
вити једна листа заклетника, који ће бити избрани међ међународно
најобразованим људма, и у појединим случајевима узимали би се из
ове листе судци под председништвом неког неутралног владалца (вла
даоца или президента.)
Види се да се јошт на овом пољу тумара и биркају различна
помирљива средства. |-

Р А Т Н О П P A B ().

Право спрам непријатеља. Државе су непријатељи, а не приватни.

Најсјајнију победу задобио је човечији дух новог међуна
родног права управ баш онде, ђе је праву предавана најнижа
 761

у џи".
te i:
сила. У рату иде сила против силе и непријатељске страсти боре се
на живот и смрт. Пре свега ваља нам да покажемо цивилизаторску
5: не
силу међународног права, у овом обзиру т. ј, докле траје та дивља
I dif
борба. У ствари сила се ова доказује тиме, што се је далеко развило
ET“
ратно право чиме су потиснути стари варварски обичаји. Ратови су
piji данас човечнији, нpaвственији, и то не с тота, што је облагоређена
најт. ратна вештина, него што се је усавршило међународно право.
It it
Стари народи сматрали су непријатеље с којима се зарате као
fitti
суштaства, која немају права и држали су да са њима, као таковима
**** могу чинити свашта. По данашњој правној свести морају се пошто
jºš:
вати људска права и у рату, јер су непријатељи и у рату људи.
jini?
До најновијег времена погрешно се је појимио непријатељ и
rije људство оно, које не иде у рат, штедило се је само из нpaвствених
у“ и политичних призрења, а никако из правних основа. Па и Хуго
gah Гроције и ПуФендорф држећи се сагласија народа изводили су, да
“ самовољи победиоца подпадају сви држављани оба ратника, жене,
fija деца, старци, па и болесници.
If “
Тек доцније поче се оштрија разлика постављати и по данашњој
из правној свести јасно је, да је рат сукоб држава као политичких сила,
а никако сукоб приватних. Ова разлика, коју је тек наука појмила,
повлачи за собом врло важне сљеди.
Свака особа стоји у двојаком одношају. Једном као суштaство
за себе, т. ј. приватно лице. Као такво оно има права породична
и имовна, једном речи права приватна. Кад се рат не води против
приватни, то нема правног основа зашто би пропала та приватна
права у рату и зашто би остављена била самовољи непријатеља.
Затим је опет свака особа члан државног друштва У толико
свакојако учествује она у борби, у којој се наоди њена др
жава. Судба отачбине тиче се и деце њене. Она учествују, у
свему што државу снађе, у којој су. Она су као грађани о
бвезани, да држави у нужди помажу имањем и крвљу. У целом
обиму (8ereid) јавног права сви су држављани обвезани.
Из овог разликовања по новом међународном праву изводе се
Ове поставке: Особе као приватна лица нису никакви непри
јатељи, као држављани и оне учествују у непријатељству др
жавном. Докле се пружа приватно право, видимо мирне одношаје
ј
и права. Ђе опет решава јавно право, ту наступају непријатељски
одношаји и јавља се ратно право.
} По овим начелима смањене су оне опасности, које су у рату
* снаодиле и мирно људство.
Пр а и да 49
*62

У стара времена и не наоружана лица, и жене, и деца увек су

била у опасности, јер се је са њима поступало као с ратницима, за
робљени су па или продавани, или убијани. Политични ум Римљана
клонио се је тога у више ратова, јер они хтедоше да завладају над
народима, а не да их униште; али опет римски су правници прав
дали и оне поступке. Само богови и њихови храмови могоше сачу
вати кога од суровости и крвожедности ратника; али ова обрана беше
несигурна и врло ограничена.
И у средњем веку не беше нигде обране. Право ропство не беше
више у обичају, осим нешто у обзиру на Мухамеданце. Али суровост
беше већа него у цивилизованој римској држави. Мирни људи изла
гани су били насиљу па и смрти, кад непријатељ прелазаше преко
земље. Тридесето-годишњи рат жигосан је свима ужасима војничког
варварства.
Човечни Гроције јошт се не смеде да усуди да жигоше таква
зла са међународном осудом. По међународном праву он је то дозво
љавао, а осуђивао је по моралним и умним основима. Једина међу
народна препрека код њега та је, да се жене не смеду злостављати,
што захтева и храшћанско народње право.
Данашње међународно право одбацује апсолутно сваку самовољу,
ша не дозвољава ни злоставе, ни увреде, а највише смрт. Право личне
сигурности, чести и слободе јесте приватно право, и не сме се вре
ђати у рату. Власт ратна овлашћена је да чини само оно, што захтева
цјел државна и ратни напредак. Она може да ограничи приватне, да
се не могу кретати како оће, може прекинути приватни обрт дру
мове и сокаке затворити, мештане обезоружати н т. д. Као што се
приватно право мора да подвргне под јачу скупност т.ј. под државно
право у миру, па га опет јавно право не ништи нити га сме прож
дрети, тако исто јавно ратно право влада над приватним правом, али
га мора да призна. Општа нужда и опасност, у којој се наоде при
ватни за време рата, велика је и шкоди доста; оне патње које се не
могу да избегну, не треба без икаквог основа и цјели повећавати са
злама, која се дају избећи. Истина у практици се не може тако тачно
пазити на ова правна правила, и пођешто догодиће се у рату и пр0
тив приватни. Али је уопште у целини истина, да и вароши, и села,
и поједине куће с већим миром могу протурити све догађаје у рату,
него ли икада у ма ком периоду историском. Велика је заслуга Фа
телова, што је најпре човечнијем ратовању стојеће војске дао израз
међународно правни и јасном представом новог међународног права,
праведна начела учинио је популарним.
 763

У другом су положају наравно она лица, која учествују у ра

товању, и са оружјем или иначе са другим личним службама под
помажу борбу. По старијој ошет варварској теорији и овде се је го
ворило о неком праву, по ком је ратна власт могла те активне не
пријатеље убијати. Човечанско међународно право данас одбацује ово
право као безосновно.
Свакојако ко учествује у битки било својевољно или што мора,
тај увећава битку, а ова се води на живот н на смрт. Докле допире
:::
природно право рата, дотле се пружа и право, по коме можемо убити
у“. непријатеља, али даље не. Оно је право условљено правним значајем
и ограничено цјели ратном. Нигда рат не сме да буде сам цјел са
својом страовитом силом. Он је увек државно средство, којим се др
жава помаже и постизава своју цјел. С тога ратна власт није апсо,
лутна. Она се по томе наоди често у границама, у којима више не
ради ништа за државну цјел.
Дозвољено је пуцати на непријатеља, да се уклони сила она, коју
он употребљава, дозвољено је наоружаног противника убити, дозво
љено је гонити непријатеље, кад нагну да беже, јер је све то нужно,
да се одржи победа. Али је забрањено убијати непријатеља, који по
лаже оружје и предаје се, рањеника, који није кадар више да ра
тује, лекаре, попове и остале који се не боре, јер све то није нужно,
нити зависи победа од тога. Ратна власт не сме се послужити нео
бузданом мрзошћу и дивљом осветом, јер је она правна помоћ и др
жавна власт. Ова начела човечанска мора послушати и сама распа
љена страст. Војнички онај налог „да се никоме не опрашта“ јесте
варварство и дозвољава се само као репресалија јошт и да се одклони
сопствена опасност. И овде је Фател учинио велике заслуге; бранећи
човечанска начела новог међународног права. С тога у цивилизацији
припада велико место међу научeњацима и онима, који подпомогоше
међународно право.
Са великом живошћу борио се је он за војену част и обарао је
оно бесмислено правило старијих писаца, који учише, да ваља смрћу
претити ономе, који се јуначки бранпу каквом утврђеном месту, ако
само неће да се преда. Храброст непријатељева није нигда преступ,
који ваља казнити, па ни онда, кад он тражи да се утврди на ка
квом згодном месту.
Ко се ваљано брани треба га пре поштовати и боље услове
мира постављати. Победиоц смо убити онога, који је учинио какав
престуш, који се казнио по закону; н. пр. морског разбојника, уводу
и мародера (шљачкаша). Али се овди увек предпоставља да је по
49“
764

ступано по криминалном судском поступку, и ако је можда сумарно

употребљен првки суд (Stambredit). То није више право ратно, но
криминално.
Право, по ком се ратници робе, ограничено је са цјели ратном
и сме се употребити само као средство, да се ползује при миру. Ратни
заробљеници нису данас као у стара времена робови. Са заробљени
ком не сме се поступати као са зликовцем или бегунцем. Они се не
ватају да се казне, него да се примора непријатељ што пре на мир.
Отуда слобода заробљеника не сме се ограничити. Они се не смеду
злостављати и мучити, нити опет натеривати на радове, која нису за
њи (према њиовом животу), па ни онда, кад би се баш и захтевало
од њих, да сам9 зарађују што им је нужно за живот. Отуда они ће
ограничени бити само у толико, у колико захтева интерес сигурно
сти. Данашњи обичај захтева, да се заробљени официри пуште у ре
лативну слободу на њихову поштену реч. Само онда строго ће се ша
зити на њи, кад они злоупотребе ову слободу и почну раднти што
против државе, или покушају да беже. У колико се не би пореме
тила сигурност и добар ред, ваља дозвољавати заробљеницима да ужи
вају све, што су кадри о свом сопственом трошку, или им буде по
можено од земљака и пријатеља.
Данашње међународно право брине се и за рањене непријатеље.
Међународни конгрес, који је на позив швајцарске држан измеђ више
држава 1864. год. у Женеви изрекао је правно начело, да лекарску
негу ваља распрострeти и на рањене непријатеље. Тако се оствари
хришћанско начело, да ваља љубити и непријатеља и начело то за
доби обвезну правну Форму.

НЕПРИЈАТЕЉСКО ИМАЊЕ У СУВОЗЕМНОМ РАТУ.

(im. Landkriege).

Велики је напредак учињен у међународном праву и што се тиче

имања непријатељевог. Но овди ваља разликовати ратове сувоземни
и морски, јер други су одношаји у оном а други у овом рату. У оном
је старо варварство већма савладано, него ли у овом.
Стари народи, код којих непријатељ не имађаше никаквог права,
сматрали су имање његово као добро ничије, које сваки може сло
бодно заузети. Сопственост непријатељева припадала је оној држави,
која побједи, имање непријатељско грабиле су чете и предавале во
ђама, који су исто по својој вољи делили. Не беше никаквог правног
правила, које би спречило војску, да не спаљује куће непријатељеве
 765

и да не пусти њихове населбине (\fangungen). Обичај беше често чо

вечнији него и само право, а политика је штедила непријатеља онде,
ће је право допуштало, да се руши и пљачка. Али опет у многим слу
чајевима варварство и суровост ратног права достиже највиши врх
без мере и срама.
Па и у средњем веку не беше скоро боље. Ратови (&еђben) та
дашњи не бијаху тако крвави као старе битке (2dilaфtem) али су већма
упропашћавали сопственост и благостање дотичних предела. Сопстве
ност већином остала је не промењена, али су села сшаљивана, дво
рови (Surg) рушени, дрва сечена, стока отеривана, а имање мирних
људи пљачкано је као свака пљен.
Овде можемо јасно видити колико вреди оно начело, по коме
се рат води против државе, а не против приватни.
Ми разликујемо сад јавно имање и приватно добро. Јавно имање
победитељ може заузети и разоравати. Осим тога власт ратна има
пуно право да заузме све оне ствари непријатељеве, које су одре
ђене за рат, оружје, јавне магацине, готовине (Sorrith) и ратне касе
Даље ратна власт има право дочешати узде државне власти чим упадне
у непријатељску државу и са правом пренети на се јавни ауторитет
за неко време. Према томе она располаже с јавним зданијама, при
бира све Финансијалне доходке, па се маши и јавних каса, јер све
јесу средства, да се савлада непријатељска држава и натера на мир.
Међутим цивилизовани свет иде даље па почиње правити неке
niji.
„“ разлике и измеђ јавног имања. По томе ратна сила не може под
Јfiji
једнако поступати са свима јавним добрима. Многе јавне установе
са њиовим имањем опредељене су пре за друге „друштвене цјели.“
р: 3
Цркве су посвећене религиозним потребама. Школе, библиотеке, ла
бораторије и збирке (&amlungen) установљене су за образовање и
науку. С тога се оне по американским ратним правилама (Š 34) не
сматрају као јавно имање у смислу оном као што узима ратно право,
нити могу бити заузете. У револуционарним ратовима у почетку овог
века догађало се је да су пљачкали художанствена блага (Stunitidite)
и споменике, али се то јавља у савести као непоштено и непра
ведно, јер ове ствари немају посла с државом и ратом, већ су
опредељене за културу марног народа.
Кад данашње међународно право неки део јавних добара чува
;; Од победиоца, то се по себи разуме да мора чувати и приватну соп
ственос. Победиоцу се не признаје више то право, да приватну соп
z ственост може заграбити и присвојити. Освајање јест акт државне,
власти и не вређа приватну сопственост. Париски касациони суд с
766

основом је решно, да владаочева приватна добра нису никако добра,

која се смеду освајати, и да само она добра, може заграбити побе
диоц, која пришадају владаоцу као државној глави. Потоме приватна
сопственост само у толико подпада под ратну власт. Приватни мо
рају допуштити, да војска непријатељева поседне њиове куће и добра,
у колико је то нужно за ратне операције; али то ратно право пре
стаје одма чим нестане нужде, а тада приватна сопственост добија
свој пређашњи вид.
Најпосле зрелија правна свест цивилизованог света увидила је,
да је право пљачке узалудно и неправо и да се не слаже са светским
редом. Срамно је за нашу науку, како је могла трпити онаква на
чела, све донде, док се само ратовање није облагородило и почела
се од војених власти забрањивати пљачка. Док су научeњаци дремали
и држали се старих ауторитета, трудилн су се ђенерали да укину
пљачку, која се је правдала са стране правне. На чему се дакле
основа ово право пљачке? Ваљда на старим предрасудама да је
непријатељ створење које нема права? Али непријатељ је човек
а сваки је човек правно биће. Или на поставки, да у рату влада
сила? Но међународно је право позвано, да заузда ратну власт правом.
Или на мишљењу, да је то природно ратно право да се непријатељу
шкоди? Али приватне особе нису непријатељи, и приватна сопственост
несме бити повређена. Или на сагласију народа? Али цивилизовани
народи одбацују право пљачке и разбојништва.
Тако се отргоше цивилизовани ратови од старог варварства и
усвојише правило, да војска у непријатељској земљи мора све купити
и платити, што јој је нужно за издржање.
(Продужиће се.)

НЕШТО () АфККТИМА И СТРАСТИМА.

(Продужење.)

Човек или је слободан или није, ако је љутина једном допрла

до тог степена да наступи неслободно стање; онда ако се у таквом
стању учини злочин неможе лекар са његове точке посматрања ка
зати, да урачуниме — способности ту има, и такова лица у овом тре
нућу као што 8. 29 Tit. 4. Th. 1. А. L. R. вели равна су безумнима
или у обште лудима. Премда морал и Филозофија кажу, да сваки
на себе пази и све оно избегава, што би га у таково стање довести
 767

могло, и с тим јошт више, кад он зна, да је наглој ил напрасној љутини

наклоњен, или тога ради може когод, и без своје кривице таквим на
чинима разљутити се, или у такво стање доведен бити, да он учини
таква дела, коих се он у здравом разуму и крви сам гнушава. Ви
соки степени афекта могу човеку у околностима присуствије духа
одузети, но ко себе са намером у такав положај доведе тако, да зна,
да неможе од сам себе господар бити, тај заслужује за така дела,
која он учини у највећем степену афекта подпуну казн. Овамо при
надлежи, шта Хајрот у системи Физичне суд. Медецине страна 269
каже: Такође отуда налази он осим поменутих прајских закона овде
принадлежећа учена определења. Тако опредељава Баварски казни
телни закон, да случајно поставши и сами од себе извињавајући а
Фекти, у ком се једно дело учини, урачунимост ограничавају и казн.
смањавају. Но ми идемо јошт даље, где се истинита ил извесна не
слобода налази, неможе урачунамости, дакле ни казни бити. Премда
ће се одговорити, зашто да се неби оном удовлетворења дало коме
| **
се због једног таковог дела изненадна штета учини. Али то неможе
на саму ствар никаква одношаја имати, то спада у приватно право.
ја Има сами климатни одношаја — као велика сунчана врућина, —
iri која је у стању, да произведе афекте у човеку. Ко тада учини как
Istº во дело, казни се.
lj5.
Ми ће мо се на то доцније повратити. Која су дела у највећем
степену љутине већ учињена, о томе има млого примера у љетопи
и; сима судске медецине, родитељи су њиову децу, коју најмилије има
d
* ђаху, живота лишили, жене своје људе и обратно (vice versa,) без
да је когод с правом мого о урачунимости истих говорити. Сви ра
здражавајући (excitirenden) афекти могу у највећем степену лудило
беснило (и др.) (NSanfinn) проузроковати, а клоњавајући ил тужни
(deprimirenden) меланхолију и у обште тупоглавости (Вlödsinn.) Ми
ће мо сад говорити о клоњавајућим (deprimirenden) афектима.
Плашња (Schrecken) постаје из осећања једног жестоког и на
глог зла, лупања срца, несвести, дрктајући удови ил чланови, кле
цање у коленима и свакојаке нагле болести следства су, као крво
“
: тоци (особито на нос, ) грчеви, (convulsionen.) Гуислајн приповеда је
дан пример једног младог човека од 20. год. кои је са лађом изба
чен на суво у тридневном смртном страу оседијо. Такође нагли смр
тни случаји од плашње више су шута од писатеља обелодањивани.
Плашња при свем том принадлежи, ако смем казати, к' страдајућим
ил трпећим (passiven) афектима, и премда се може догодити, да
когод великим степеном плашње савладан, једно дело учини, које је
768

по себи злочинство. Когод од разбојника изненада нападнут, ушлаши

се, с чепа како оружије да убије, Ево један случај кога скоро у но
винама читах, гди један Н. кои је од железнице заостао, с којом
је при свем том његов слуга са његовим стварима одвезо се, ује
данпут од плашње добије беснило и на силу буде у јавно заведење
однет. Јошт озбиљније дејство има страх и срам ил стид, они при
надлеже клоњачајућим (deprimirenden) први је код прилепчиви бо
лести (epidemischen) често сам узрок поболења. Тулпиус (Тulpius)
приповеда историју једног мекушца (разнеженог слабог човека) кои
је због млогог читања медецинских љетописа луд постао. Код
Берхада учаше један Хипохондриста , кои из страха уобража
ваше да сваку болест има, о коима је Берхад у предавањима гово
ријо. Да је аветиње или предвиђења страх млоге већ несреће при
чинио, душу и дух забунио и незаконим делима склонијо, о томе су
млоги примери поднети. Од страха, срама ил стида, више је злочин
ства учињено. Подобна дејства имају, невоља, жалост и брига или
старање. Из ових постаје врло лако меланхолија; онај, код ког се
ови афекти продужавали буду, потоњава и задубљује се све више и
више у сам себе, и због тога лишава се спољашњег света, његову
патњу затвара у своју унутрашњост, црн му је свет и горак живот.
Меланхолик је у обште само — убиству наклоњен, и управо из омразе
жнвота, ово потврђује „Бухолц“ (Вn c h olts). Beiträge I. S. (стр.)
106 „Пил“ (Ру!) Аufsätzе сte. Samml. П. стр. 161 „Аu enbrügger“
Оћутајућем беснилу (Sutb) или нагону само убиства, (Dessau 1783.)
Bisch of покушај о слободној смрти, Nürnberg 1797. Pline 1 0
беснилу (мание) стр. 156 Osiander o самоубмству, Наn over 1815.
Не 1 n r o t h чини о томе внимателним, предосторожним бити у свом
суђењу о излеченима меланхолистима, ако је питање, да ли се та
кова лица опет у грађанску и своју слободу повратити требају. Он
приповеда (1. c.) L. стр. 196) један случај, гди један патећи од ме
ланхолнје после оздравлења буде његовима натраг предат, и тек што
је 3 дана код куће бијо обеси се. Али исти грозе такође и животу
других, они чине то из побуђења, једно у тој намери, да би са ка
жњу њиовом несретном животу крај учинили, јер се они самоубиј
ства плаше, а друго из другах изопачених уображења, н. пр. да тај,
кои је њиовој жртви или убијству намењен, не буде такође несре
ћан, као што они себе осећају, а можда их и свемогући дух к томе
натерује, или и отуда што они бивају од унутарњег немира, једне
тегобе на то пострекивани, кои се најпосле до једног моменталног
 769

т тr напада од лудила узвиси. ") Предмети њихових жртви или уби

*j ства јесу понајвише од њих љубљена лица, као: деца, родитељи,
у ту сестре, браће, супруге и др. под. Тога ради требало би са високим
и 45 степеном од меланхолије увек као са неслободним стањем посту
| 1:5
пати и не само од свију дужности права и урачуниме способности
| 415 ослободити, него и све околности оправдати, које закон, код пома
ITH * мног (lSanfinn) и слабоумног (815bfin) прописује. На жалост овде је
T“ једна велика празнина у нашем закону. Баварски је закон ово добро
jeti i у призрење узео. Јер добро резонира у члану 120) особено су од
ni i свију казни извињени: 1.) Деца изпод 8. година. 2) Бесни (Rasende)
rija. луди ($anjimigen) и у обште такова лица, која нису кадра да упо
ју!“ требе њиов разум због Меланхолије или других тешких душевних
tiff. болести подпуно изгубили и у овом стању једно злочинство
учиннли. По уредби од 14. Новем. 1841. требају доктори Но И
хово предходно мнење о душевном стању обтуженог, по у обштем
земаљском праву постојећој „7'ерминологи“ и појам определења,
доставити, покрај чега њима ишак незабрањено остаје, у исто време
стање — болести по смислу науке означити.
Хтели су такође једну разлику учинити по правом или непра
вом афекту, али ова разлика прннадлежи у моралну урачунимост
и in foro 6ез значења, јер се тиче само тога, да није афект онај
степен достигао кои разуму вољу слободе уништава ил одузима.
„Ма геz o l 1“ у обш. немач. кримин. праву (Лајпциг 1841.) S. 27
сасвим извесно каже: злочесност афекта може до душе једну осо
биту слободномисленост лица доказати, но ово не узима се при су
ђењу крим, казнимоста и урачунимости у призрење.
(Продужиће се.)

СРАВЊИВАЊЕ РУКОПИСА.

У нашем казнателном поступку признато је као неки доказ и

сравњивање рукописа, о томе говори SS 69 и 233. истог поступка.

“) Ова стања назвата су природни нагони m o no maniе а ова значи по Ес

квиролу један начин лудила (Wahnsinn) (b. maniе) кои се тврдим убеђењем
" једног понаособног уображења карактерише, гди су зато време остале ду
шевне силе скоро непоремећене.
770

Примера немамо код наших судова, гди би когод сравњивањем

рукописа био осуђен с бог Фалзифицирања а доцније пошто је окри
вљени неки део казне издржао и док је још у затвору, затражи да
се поврати у пређашње стање (rejtitution) на основу нове истраге
Зато ћемо изложити један случај кон се догодио у Швајцарској, у
кантону циришком, кои случај професор г. Озенбриген са стране
теоричне објашњава па зато н нашим правницима може од користи
бити.") Он овако почиње:
Од када постои поротски поступак у кантову циришком, на
жалост догађало се више случајева, гди је призната као нужно ре
ституција (повраћај) осуђенога. Ако затражимо у овим случаима
основе постанка неправа, то ни један случај не даје подједнак ре
зултат. Поротници су са правог пута одвођени, а после је у свима
случаима изашло на видело, од куд су и среством кога доведени да
погрешну пресуду изреку, но поротницима слабо се има у кривицу
приписати, и ови реституциони случајеви као нашадај на уређење
пороте уопште јесу од сумњиве вредности.
У случају скоро догођеном, гди је реституција била наступила
пошто је осуђени затвор сасвим издржао, кад дакле реституција није
ни могућа, лежи корен неправде у хрђавом праксису, кои је примљен
у Цириху, као и на другим местима, односно мерила о доказима. И
ако је овај случај доста жалостан, надајмо се да ће у будуће одвра
тити од погрешног пута, и благослов донети.
Фебруара 1863. оптужи кожарског трговца Мајера чизмар Веш
Фер у Цириху због лажне менице и почне истрага, но ову истрагу
у Јуну 1863. заустави &taatsampaltidjajt. Закључење овога беше овако:
„налазећи се материјал није довољан, да би основао убеђење о кри
вици Мајеровој јер се нису доказали сви наводи Велферови, а на
рочито што је једва вероватно, да је Велфер, без да је подигао кри
вичну тужбу, тако знатне суме, које није дуговао, исплатио био, и
читаву годину дана ћутао.“
С тим се Велфер није задовољио, него среством пуномоћника
подигне приватну тужбу противу Мајера због преваре. Закон т. ј.
казнителни поступак Š 10. дозвољава, подражавајући шотском уре
ђењу, оштећеноме да подигне приватно-казниму тужбу ако положи ка
уцију за трошкове парничне и накнаду за оптуженога, у случају ако
се ослободи. О дозволењу такове тужбе решава надлежни суд, а у
случајевима који припадају пороти, решава оптужујућа комисија. У
овом случају тужбу дозволи оптужујућа комисија,
тј. Види АПšemeine deutsche Strafrechtszeitung. Monat April. 1867.
 771

Питање је о томе, да ли су две менице издате од ВепФера Мајеру,

датиране 4 и 7. Децембра 1861. тако Фалзифициране, да је у обадвем и
прве суме од 73 Франака Мајер променуо у 973 и 473 Франака, и то не
само дометањем бројева 9 и 4 него такође и словима „девет стотина
седамдесет и три и четири стотине седамдесет и три Франка,“ и да је
Мајер подударајући промену у својој дућанској страци“) назначио.
Књиговодство Мајерово није било трговачко, него неправилно
и неуредно, као што се то код занатлија догађа; на млогим местима
били су бројеви прецртани негди опет придодани. У осталом сма
трао је се за окретног трговца и за постојаног повериоца, кои је у
меничном обрту са своим кушцима, чизмарима, одма грабио за строгост
закона. Руководство ВепФерово било је сасвим неуредно и распуштено.
Именоваше менице и дометање оно у књиге преда истражујући
судија ради испитивања, писару Хауза еру, и више недељно сравњи
вање рукописа среством овога велштака изнесе резултат неповољан
оптуженоме. Мнење тврди велику пажњу а о савести вештака у то
лико мање треба сумњати, што он своје мнење не поставља као
aпoдиктично (извесно), него га више изражава као могуће. Кад је
стушио пред поротнике објаснио је своје мнење с тиме, што је до
тична места у меници и дометање у књиги написао на једну школску
таблу. Књиге и менице за време овог извршивања циркулирале су
између поротника. Страна бранећа доведе другог вештака у пороту,
кои се према првоме вештаку понашао врло збуњено и незграшно и
без даљег мотивисања изрази се, да по његовом убеђењу и преду
зетој истрази са наочарима (фоupe) менице и дометање у књиге ни
како није подозриво, да је све то са једним мастилом и у једно исто
време писано, и тако ништа се Фалзификованог неможе одкрити.
Тужилац у даљем свом разлагању тужбе позиваше се нарочито
на прво вештачко мнење; други вештак без икаквог тврђења просто
је казао: „све је тачно“ а такав може бити сваки вештак, поротници
сами могу испитати, кои је од ова два вештака боље основе за своје
мнење навео и т. д. Поротници предузму овај правац. Публика жељно
очекиваше изреку поротника која још пре саопштења беше позната.
Дозна се да је изрека „крив,“ и оптуженоме буде саопштена; кад
га (чудноватим начином) позову, да се још у овом последњем тренутку
на леп начин са ВепФером поравна, јер још има времена док судије
казну не одреде Мајер међутим нехтене пристати никако на поравнење.
Тужбу по целом њеном пространству потврде поротници. Кад
ово саопшти главар поротника (Оbmann), баци се Мајер шеширом
772

на поротнике вичући у највећем беснилу: то је кривоклетна изрека затим

се обрати вештаку кои је иза њега седео, писару Маузасеру, и удари га са
својом бележницом (књигом) по глави са речима: ви са вашим проклетим
кривоклетним мнењем! Оптуженога одведу због оваковог понашања.
Пошто је изречено да је крив, устане државни тужиоц. Захте
ваше двогодишњу робију а због грдње и непристојног понашања оп
туженога у суду оставља овоме на оцену. Приватни тужилац захте
ваше затим накнаду штете и т. д.
Суд осуди оптуженог згог преваре у суми од 1027. Франака,
иа три године затвора, 800 Франака новчане казни и да изгуби
активна грађанска права за 4. године, даље на накнаду они 1027
Франака у колико је већ ВепФер платио, са интересом, и на накнаду
парничних трошкова у 200 Франака. Због своје непристојности и не
поштовања суда наложена му је новчана казн од 35 Франака.
Мајер почне издржавати казн затвора. У залуд се трудио да
подигне реституцију за време свога затвора. Пошто је две године у
затвору провео, преобрате му да још они 323 дана проведе са огра
ничењем у вароши Цириху. Напоследку Мајер нађе свога спасиоца
у лицу прокуратора Стилмана, кои притeжавајући енерђију и чу
дновату смотреност, буде му могућно, да затражи реституцију на
основу нових доказа, који се мораху појавити вел. суду као достојни
пажње. У колико ови нови докази одкривају такове ствара, које
јасно престављају Велфера као лажљивца и варалицу у овом про
цесу, нећу их (нове доказе) поФторити, него само ћу оно навести,
што има свезе са моим задатком о сравнењу рукописа.
Господин Спилман позове три човека као вештака, кои су често
од суда употребљавани при сравњивању рукописа. Ова три човека
одвојени један од другог предузму најтачнију истрагу и г. Стилман
могаше онај резултат кои су они пронашли као први нов доказ сма
трати, јер ова три нова вештака исказали су не само противно ономе
што је господин Лаузасер навео, него од чести саглашавајући се, од
чести са различним основима извели су, да нити је учињено Фалзи
Фиковање са оне две менице нити онај дометак у дућанској страци,
шта више по својству и положају оних писмена, није се ни лого
догодити. Затим г. Спилман каже: „ја се свечано тога држим, да
ова три мнења образују директни против, доказ, да г. Мајер Фалзи
фиковање горе речених докумената није учинио, дакле злочинство,
због кога је он кажњен, није ни учињено било. Ја сматрам овај доказ
за тако јасан, као што се само доказ може сматрати.“
(Продужиће се.)
 773

(МУТЊЕ ПО УНУТРАШЊОСТИ
И ТАЈ НА ДР У ШТВА.

(Продужење.)

П. Ви сте оптужени да сте учествовали у томе друштву: да ли

је то друштво употребљавало каква средства па и најжешћа?
О. По природи мојој и карактеру ја се клоним увек свију са
нгвиничких срестава.
П. Је су ли Верлијер и Хејо покушавали да спрече то друштво.
И какав је карактер имало то ваше одупирање?
О. Мени је казано да не држим код себе документ такве при
роде. Ја сам га поцепао, али моји другари не хтедоше да раде то
што и ја, већ једногласно усвојише да чувају та документа. Ја се
на то нисам мого да одупрем.
ју:
ИСПИТ АДЕЛА, НАЗВАНОГ МАНУИЛА.

A.
П. Ви сте оптужени што сте учествовали у тајном друштву. Јесте
ли дакле и ви члан тог друштва? Држи се да сте и ви потписали ове
12 штатуте. Јесте ли потписали?
0. Јесте, ја сам их потписао.
П. Познајете ли Шутоа и Годишеa? Јесте ли били на скупо
вима који су били код Шутоа и то девет пута.
0. Ја се не опомињем.
П. Јесте ли били 2. Новембра на гробљу Монмар?
Нисам, господине.
Ви сте ишли код Перзина винара. Опомињете ли се?
Не опомињем се.
Јесте ли 4. Новембра били на буљевару Бон - Нувељ?
Не опомињем се.
Код вас је нађена једна листа пуна имена. Каква су то имена?
О. Ја то не познајем.
П. Каже се да су то имена неких људи који вам помажу тајно
друштво; јели тако?
0. Јесте, господине.
П. Ви сте морали познавати штатуте кад сте их потписали?
0. Не, господине. Ја их нисам читао.
// Ко је учинио предлог за то?
774

0. Г. Шуто.
П. И он зар вам ништа није казао, нити објаснио шта је то?
0. Није.
I/. Ви признајете да сте ишли код њега. Што сте ишли? Ка
жите суду.
0. Он је говорио нешто о хелији и магнетизму.
П. Дакле ви то кажете. И ништа баш нисте говорили о политики?
0. Нисмо, господине.
П. Ви незнате ништа више?
О. Незнам, господине.
ИСПИТ МЕЈЛБА.

П. Мејљи, ви сте оптужени што сте учествовали у тајноме дру

штву. На таквим скуповима ви сте били осам пута код Шутоa?
0. Јесте, био сам.
П. Ви сте потписали ове штатуте?
0. Јесте.
П. Ко вас је понудно на то?
0. Понуди ме неко и рече да је то друштво које ради на том
да осигура јавни мир, друштво противу рата.
П. Дакле ви сте држали да сте се потписали на добре ствари.
Ви нисте дакле читали шта је у почетку.
0. Нисам, господине.
П. Ви сте казали на испиту да о том не разумете ништа. Оста
јете ли при том свагда?
0. Остајем, тако је.
П. Али ви сте разумели добро, да је ово друштво требало да
се скупи код Годишеа и Шутоа, јесте ли ишли тамо?
0. Јесте, господине.
П. Шта сте радили тамо?
О. Годише предавао је Француски језик, а затим смо читали новине.
П. Јесте ли јошт што радили тамо?
0. Јесмо двапут.
П. 18. Септембра, или другог неког дана, јесте ли читали шта
туте, и јесте ли избрали одбор?
0. Не разумем добро.
П. Једног извесног дана, јесте ли читали штатуте?
0. Јесте господине.
П. Можете ли казати ког дана?
0. Незнам господине.
 775

П. Јесте ли поставили један одбор да ради као револуционарни?

0. Не.
П. Јесте ли били на оном скупу, кад се оно чула праска?
О. Јесам.
Л. Јесте ли били на скупу у гробљу Монмар и на булевару
Бон - Нувељу?
0. Не, нисам.
П. Из испита види се да сте једног вечера на сокаку казали
једном од оптужених: „Ја имам поверења у таквом; но можда је
то увода (шпион).
0. Не опомињем се.
Шуто захтева од г. председника да му каже две речи.
Председник. Ви сте једном испитани; ако имате што да приме
тите обратите се вашем браниоцу.
Шуто. Ја имам да исправим једну погрешку, која је учињена
баш сад кад сте ме испитивали.
Председник. То је нешто друго. Побуда је изузетна, ја вам до
пуштам да изузетно преко реда и говорите.
Шуто. Ја сам се баш сад преварио. Мануил и Мејљи нису били
код мене када су прављени штатути. Ја се опомињем сада врло добро.
Председник. Па добро. Испит обвињених свршен је. Да саслу
Шамо сада сведоке.
Чиновник позва сада Лероа Керанија жандарма.
Г. Лероа Керанијон пре но што је одговорио на питање положио
је заклетву.
Председник. Кажите шта знате.
О. Мени је било наложено да учиним неку истрагу код опту
жених Шутоа и Годишеа. Обадва су позната као чланови тајног дру
штва. Наш је задатак био да тражимо оружје.
12. Новембра рано у јутру отишо сам код Шутоа и Годишеа,
обадва су становали у једној кући.
У оном одељку где живи Шуто нашо сам пушку сакривену под
сламњачом, један рапир (врста оружја као мач) и разне шашире на
којима су написани били рецепти како се прави барут.
Одавде отишо сам у подрум да тражим оружје. Све сам диго
што сам вашо на земљи, па сам најпосле кошао мотиком. Пошто сам
кошао тако од 8 до 10 сантиметра дубоко, ударим на једну цев пле
кану у једном углу и у њој нађем артију, на којој беше исписан сав
пројект тајног друштва — — — оћу рећи штатут тајног друштва, на
ком је потписан Шуто, Годише и други.
776

Предходно морам казати да се је чула нека мала праска, као

кад се запали барут.
П. Господине жандарме, јели пушка била сакривена?
О. Јесте, она беше измеђ постеље и сламњаче.
П. Дакле задржавате ту реч сакривена. Продужите.
О. У тренутку том кад сам се вратио из подрума и пошо у собу
ШПутоа, дошо је писмонопа те му донео једно писмо у ком бијаху
завијена нека сачинења којима се диже буна.
Председник. Ви можете изићи.
Чиновник позове сведока Клосијера који је вратар на кућну со
каку Гвенего Ла 19.
Сведок одговара на питања пошто је положио заклетву.
Председник. Кажите шта имате; покажите што знате и пов
торите суду све оно, што сте казали при ислеђењу.
О. Ја сам видео г. Накеа баш на неколико дана пре затвора,
где је дошо код г. Аколе.
Г. Председник. Дакле ви знате само о том оптуженом.
0. Јесте. О другима незнам ништа.
Г. Државни тужиоц. Сведок је казао да је на четири или
пет дана пре затвора видео г. Накеа више пута где је долазио.
0. Јесте, два или три пута.
(Продужиће се.)

Са концем мес. Септембра свршава се трећа

четврт. ГГ. уписници којима рок предплати исти
че умољавају се да понове предплату најдаље до
10. Октобра јер по истеку рока ко се не јави
и не плати неће добити листа.
Бројеве за другу и трећу четврт имамо под
пуно.
Предплату за Београд примају уредници а и
момак који разноси листове.
Уредништво „ПРАВДЕ.“
ПU т А и пл - и ј м / и ко и в С r s • А и о в и ћ м у Б to r º 4 м у
 Број 26.
КА, 1 Излази три пут у ме-
сецу, на 2 табака сва-
ки пут. Уредништво је
У БЕогРАду 20. СЕптEмвРЕ 1869. Година 1.
За све српске крајеве
стаје на годину 72 гр.
или 8 фор., на по го
-

дине 36 гр. или 4 фор.,

на варош капији у кући - из три мес. 18 гр. или
Петра Анастасијевића 2. Фор., поједини број
алаторезца. стаје 2 г. ч.
јt ЛII(Т ЗА (ДВЕ ГРАНЕ ПРАВНИХ НАУКА.

Издалу и урквују Д. НОВАКОВИЋ, С. АНТИЋ, У, КНЕЖЕВИЋ.

СА ДРЖАЈ: Чудновато решење једне кривичне парнице. — Народни суд. — Сравњивање рукописа. — Нешто
о афектима и страстима. — Основ међународног права. — Нешто о надлежности и суђењу општинских судова. —
Смутње по унутрашњости.

ЧУДН0ВАТО РЕШЕЊЕ
ЈЕДНЕ КРИВИЧ НЕ ПАРНИ ЦЕ.
173
САОПШТИО

ДР. Н. КРСТ И ћ.

У прошлом месецу касацијони суд у својој општој седници раз

12 матрао је неку кривичну парницу, која је знатна не ни по личности
ја
оптуженог; ни по кривици; него по томе, како је вођена, и свршена.
Поучно може бити за многе увидети како је текла та парница, и с
тога ћу је, колико се може потпуније изпричати.
tiека жена, назовимо је Марија, тужена је, да је у прилици,
кад се неки н. п. Петар с њеним мужем о нечем препирао, истог
Петра ударила столицом, и да му је тиме пребила руку више лакта.
Тужена не само да није то признала; него је наводила, да тог дана
није ни видла Петра. Два сведока противно томе потврдише, а један
од њих назовимо га Марко, засведочи, да је баш видео, кад је Ма
pија столицом ударила Петра. Марија рече да сведоцима неверује, и
особито за Марка рече, да је с њим у свађи, и позове се на сведоке,
да јој то докажу. Суд испита те њене сведоке; али о њиховој све
дочби не изрече свога суда: него узе сведочбу Маркову као добру,
и не сумњиву. Лекар, који је Петра одмах после ударца визитовао,
рече у својој сведочби, да је Петру рука сломијена. Суд дотични узе
за доказано, да је Марија ударила Петра столицом, и да му је руку
пребила; па је осуди на телесну казну од 35 прута, а ако ову
казну не би могла по саставу свога тела издржати, изрече, да јој
се телесна казна замени са затворол од два и по лесеца.

Марија је жена неког механиије. Против судске пресуде по

днесоше жалбу и државни тужилац, и бранилац осуђене Марије. Први,
778

наводећи да је Марија, пребивши Петру руку, учинила тежу кривицу,

но за какву је суд осуди, тражаше, да Марија буде на већу казну
осуђена. Бранилац говораше у жалби својој у корист осуђеној.
Тако дође ствар пред касацијони суд, који, налазећи да нема
судске погрешке у томе, што је суд у делу осуђене Марије нашао
лакшу кривицу, не учини никакву приметбу на пресуду по жалби
држав. тужиоца. На против по жалби браниоца тужене Марије ка
сацијони суд изрече: 1-во да је први суд имао да оцени оно, што су
сведоци осуђене Марије сведочили о једном сведоку повређеног Петра,
то јест о сведоку Марку, како би се видло, да ли се казивању тог
сведока, који против Марије сведочи, може веровати; 2-го да је суд
требао да наведе разлоге, за што Марију осуђује на телесну казну,
имајући на уму, да се по законском пропису (832. казн. зак.) на бој
само нека лица могу осудити.
Први суд, примивши горње примедбе касац, суда, приста уз њих,
примедбе усвоји, и у својој другој пресуди изрече, да сведоцима ту
жене није потрвено казивање сведока Марка, који је против Марије
сведочио, те тако да суд његовој сведочби верује; и осуди тужену
Марију на затвор од три лесеца.
Против ове друге пресуде првог суда жалио се касац суду бра
нилац осуђене; те тако та ствар дође опет пред касац, суд: који ви
дећи да је суд Марију, коју је пређе на 35 прута осудио, а којој је
место прутова у исти мах одредио у замену 2"/o жесеца затвора, да
је исту Марију осудно сад другом пресудом на три песеца затвора,
дакле на дужн затвор, не давши за то никаква разлога; све то ви
дећи касац, суд уништи и ову другу пресуду првог суда, изрекавши
да касац, суд ништењем прве пресуде није ишао на то, да се казна
оптуженој повиси, као што је суд другом пресудом учинио, нити је
суд могао „већу казну оптуженој одређивати од оне, која је првом
пресудом оптуженој у замену телесне казни одређена била.“
Кад ове примедбе касац, суда дођоше првоме суду, он их не
усвоји; већ напише противпримедбе по смислу прописа у 8279. крив.
пост. и рече: да је он учинио, што му је пређе касац суд препору
чио, то јест: оценио је сведочбу сведока Марка, који терети осуђену,
и место телесне казне одредио је осуђеној казну затвора, и то у гра
ницама закона; па онда додаде „да суд није одредио првом пресу
дом блажију а другом строжију казну, јер првом пресудом осудно
је кривца на батине — хтеде суд рећи на прутове, јер се жене не
бију ни батином, ни штапом, но прутом — а другом на затвор; a
ово су две казне разног рода. Што је пак суд казао у првој пресуда,
 779

да се телесна казна замени са 2% месеца затвора, то је учинио ради

замене, ако не би кривац телесну казну издржати могао, али како
у овој другој пресуди нема замене или сравнења казни, то се не може
ова казна ни узети, да је строжија или блажија према оној у првој
пресуди, јер у другој пресуди не постоји телесна казна.“
Навео сам речи самог суда, како брани своје мишљење. Види
се из тих наведених речи, да суд не држи, да је одређена у замену
за прутове казна затвора исто таква казна, као кад се она и само
стално а не у замену одређује: и само за то и рече, да другом пре
судом није одређена туженој строжија казна од оне у првој пресуди,
ма да је свакоме увиђавно, да је строжија казна три месеца затвора,
но што је два и по месеца затвора.
По овим разлозима првог суда ствар је ова постала предмет са
ветовања касац, суда, који у општој седници усвојивши једногласно
примедбе, које је оделење касац, суда учинило првоме суду на ње
ну“.
гову пресуду, изрече тим начело: да суд, одредивши место боја у
ји
замену казну затвора на извесно време, ако казни боја нела ле
ста, не може у другој пресуди без икаквих правдајућих разлога
ц“ за исту кривицу дужи затвор кривцу у казну одређивати.
Довде је радња судска одржавана у границама редовним, при
у“.
родним. Ма да су погрешке првог суда биле чудновате, ипак оне се
sj! лако исправљале. Прописи законски беху јасни; чланови у касац, суду
беху о значењу њиховом сагласни; и учињене погрешке могоше се
исправити, што су учињене на штету тужене, а њен бранилац свагда
је тражио да се погрешке у њену корист исправе.
По врло јасном пропису у S 279. крив. пост. и 8 15. устр. кас.
суда први суд, примивши друге приметбе касац, суда, изишавше из
опште седнице требао је да уради оно, што му је у тим примедбама
казано; то јест требао је суд да преиначи своју другу пресуду у томе,
да место затвора од три месеца туженој Марији одреди затвор од 2%
месеца, као што је у првој својој пресуди одредио.
Ал суд не учини тако.
Треба да напоменем, да су прве две пресуде изрицале једне и
исте судије; а што се од сад радило, то су учиниле са свим друге
судије у истоме суду, у ком има више од три члана, те се и могаше
саставити суд од са свим других лица. За што је тако урађено, суд
не даде разлога.
Суд, примивши примедбе из опште седнице кас суда, узме по
ново ову ствар у своје расуђење. Сад су у суду били све сами нови
чланови. У новој пресуди суд је изложио сву пређашњу судску радњу,
50“
 780

и напоменуо је и то, да касац, суд није одобрио судске противпри

медбе; па вели, да је према примедбама касац, суда наново разгле
дао сва акта тог дела, и да је нашао, да сведочба сведока Марка,
који је против тужене Марије сведочио, не вреди, те за то одбаци
ту сведочбу, и тужену Марију, коју је нсти суд двема пресудама
налазио за криву, „из недостатка довољних доказа од казни осло
боди „“ а у једно одбије повређеног од накнаде коју му је суд за
повреду претрпљену ранијим пресудама досудио.
Овако чудновата, и супротно ранијим пресудама изречена пре
суда била би, мислим, уништена од касац, суда по целом пространству,
да је против исте поднео био жалбу држав. тужилац. Али државни
тужилац, који је држао, да му је дужност жалити се касац, суду
протав прве пресуде, којом је Марија на 35 прута, или на 2% ме
сеца затвора осуђена, што је ту казну налазио да је мала према ве
личини учињене кривице, тај исти државни тужилац сад, кад се
тужена сасвим од казне ослободи, не изјави жалбу, но се са пре
судом задовољи; и само повређени поднесе против те пресуде жалбу.
(Продужиће се.)

НАРОДНИ СУД ПО НАЈНОВИЈИМ ЗАКОНОДАВСТВИМА.

(Продужење.)

Да би смо како ваља појмили достојанство и значај поротскога

суда, треба да нам је јасно, какву цељ има кривични поступак судски
што се тиче јавне користи. Та цељ треба да се састоји у томе, да
се помоћу поступка означенога за опредељене кривице и изрицање
осуде, усели у друштво уверење, да неће нико на правди бога бити
кажњен или осуђен на каштиту већу но што је заслужио.
На тај начин сви ће људи бити убеђени, да казнено правосудство
доиста има снаге и да су осуде правичне. Због тога треба обратити
пажњу на то:
1. Да за правилну оцену доказа требају извесна својства, а на
име: тачно познавање животних одношаја, искуство, добивено дугим
познавањем са људма разних стања, које дозвољава човеку да пра
вилно разрешава заплетене случајеве и као што треба оцењује ин
дивидуалност свакога од њих.
2. Да при суђењу кривице свакога лица:
 781

a) треба имати на уму то, да је врло тешко у појединим слу

ву чајима провући границу између дозвољенога и недозвољенога, и да
у“ је само при највећој смотрености могућно доћи до правилнога решења.
lju б) Исто тако важно је и то, да се избегну опасности, које прете
“T правилноме суђењу и долазе отуда, што закон једним изразом (на
уи пример изразом „убијство“) захвата млого случајева разнолике кри
i tj?
вичности. Овде долази веома важан појав, који се изазива променом
“: положаја кривичнога поступка. Тако, на прилику, кад је пре неко
лико година у кривичним делима важио тајни писмени поступак, на
iº род је у ондашњим политичким околностима био лишен свакога учешћа
iiij у јавним делима и равнодушан према њима; а сада посредством јавнога
za и усменога поступка и уставних уређења, која позивају народ у учешће
|8 у делима управе, народ је постављен у такав положај, да мора сам
да веџба своје мислене способности. Пре, кад је поступак био тајан,
tlji: народ ништа није знао о томе, шта бива на суду, и све више и више
i º навикавао је хладнокрвно примати за готово све, што је долазило од
** владе и њезиних чиновника. Сада пак, у новоме правном животу, би
ziti вају са свим други шојави: народ присуствујући при усменом про
цесу, показује сада учешће од кога пре ни спомена није било. Кри
вични процеси постају предмет разговора у публици. Они, који су
били у суду, упоређују утицај, што је на њих учињен, са осудом,
која је следовала. Други, који нису били у суду, извештавају се о
томе од оних, који су тамо били и може бити уверили се, да ће осуда
изгубити свако поверење, ако се шокаже противречивост међу њеним
садржајем и оним погледом на дато дело, који влада у публици. Опа
сност, која из те противречивости ниче за важност казненога право
судства најбоље се отклања тиме, што се правилност осуда обезбе
ђује саставом суда из лица, која заслужују поверење и најближе по
знају људске одношаје у животу, и на послетку тиме, што је право
изузећа поротника врло пространо, и што осуда мора бита основана
на већини гласова. Тиме се разјашњава, за што у оним државама,
где постоје добро уређени поротски судови, највише дејствује казнена
правда на народ и на умаљавање броја злочина.
Казано је напред, да су за правилну оцену доказа, што постоје
у кривичној шарници, неопходна онима који суде извесна својства,
којих ако немају, онда се лако могу повести за неправедном осудом.
Сведочанство енглеских судија“) о томе, да поротници правилније оце
“) О томе има доказа у Митермајеровом делу: Erfahrungen über Wirksamkeit
der Schwurgerichte, стр. 61. Значајно је што Мартен (један измеђ најстрожих
782

њују доказе него државне судије, поткрепљује се још и тиме, што

први мање него други долазе у заблуду због општих правила, која
се непремено образују у судницама и под која судије (чиновници) ста
рају се подвести дате случајеве. Докле поротници, не заслепљени та
ким правилима, далеко више обраћају пажњу на особеност свакога
доказа, примењују на дело своје искуство у одношајима у животу,
у познавању људских поступака, на пример при оцени поузданости
сведока, дотле их међутим то искуство обучава, да при оцени питања
о кривичности оптуженога обраћају пажњу и на појављене важне
сумње. Из разговора са самим поротницима можемо се убедити и зна
тном преимућству поротскога суда у случајима, који престављају спо
редне околности: свако подозрење, које је узето за окривљавно дело,
поротници на по се испитују узимајући на ум личност оптуженога.
На тај начин, измена мишљења 12 поротника чешће и поузданије до
води до истине, него ли суђење о делу учених судија. Искуство пак
показује, да при оцени побуда злочина (које се често сматрају као
важан повод подозрења) и претња, поротници суде правилније него
државне судије, с тога што они обраћају већу пажњу на индивиду
алност онога који прети. И по односу на показану горе тегобу у ре
шењу питања о кривичности, јасно је, да поротници боље суде него
судије. У залуд је законодавцу бог зна како мучити се и трудити,
да определи у закону црте, које дају делу карактер кривице, узалуд
му је ма како зналачки избијао своје изразе: у већини случајева
опет му неће испасти за руком, да озида примену закона на тврдоме
земљишту. Законодавац не треба да се огнушава према праву, које
живи у народу, и према ономе унутарњем гласу, који одвраћа од
извеснога преступа и показује да је он кажњив. Но кад примењује
закон, он ће се с места убедити, да је редакција закона недовољна
зато, да улије народу у главу, шта треба он да избегава као кажњиво,
и да упути судије, шта они треба да узимају за кажњиво.
Изрази, које законодавац избира, или су одвећ пространи или
одвећ скучени, Сваки непристрасан човек лако ће се убедити, како
су нејзена опредељења неких нових законодавства о увреди вели
чанства када кривица зависи од повреде дужноснога „странопошто
вања,“ или о бешчашћу и обмани, тако, да је тешко поставити тврду,
једнообразну тачку гледишта и простора између онога што је ка
енглеских суђаја) у своме претресу радње комисијне о смртној каштити
(report crp. 93. одговор 185.) вели, да поротници тако ваљан суд састављају
какав се само помислити може и у свакој прилици издају један „honest
verdict.“
 783

TT“ T. жњиво и онога, што је некажњиво. Када закон тумаче владине су

ili ti дије, онда је лако знати, да се њихове осуде оснивају на мишље
E“T“ њима научара или на утицају одозго, где свагда желе да оптужени
Ibef буде осуђен; а када поротници сматрају оптуженога за кривца, онда
f fail i то значи, да је учинио дело такво, које његови суграђани сматрају
za да заслужује каштиту. Законодавац, кад опредељује појмове, бира
filiff.
оне изразе, који су основани на употребе речи примљених у науци,
i TETE
а међу тим разни научари различито појимају један исти израз. По
t it:
знато је такође, да се у законима употребљују изрази, који отсту
1115
пају од обичнога говора, на пример под речма „корист,“ „користо
љубива,“ правник ће, који се држи римског погледа, разумевати и
i“
таква дела, која је когод учинио да отклони од себе као штету; а
#11:7
обично разумевање тих речи веома је уже. Најбоље ће поверење
“E“
осуда стећи онда, кад јој у основи буде положен народни израз. Значај
нi: осуде, основане на вердикту поротника, још јаснији ће бити кад се
12) i
узме у вид, да сваки злочин може бити извршен на различите на
si, a чине, који суштаствено промењују степен кривичности, а међу тим
jer у већини законодавстава једним нзразом обухватају се случаји, нај
11:7
разновидније кривичности. Још већа је опасност отуда, што закон
ју: баш за најтеже злочине прети апсолутно опредељеном каштигом, на
:: ::
пример за убијство смртном каштитом. Кад се добро загледа како
wri
је велика разлика међу кривичношћу окорелога убилца и мајке, која
је своје чедо убије само зато да га избави од каких даљих мука, онда
тis ће се морати признати, да решење поротника, који су тамо извештани
ју о свима одношајима у животу и особености оптуженога, онда заслу
жује више поверења, него решење државних судија.
Г. Упореда решења државних судија са решењима поротника.
Ми смо готово убеђени да тачној оцени питању шта је боље,
да ли т. ј. решење државних судија или решење поротника, нису
принела никакву корист ни уверавања присталаца поротског суда
као да се само од поротника можемо надати правилноме решењу, ни
мишљење његових противника, као да је боље кад решавају државне
судије. Било би неправедно одрицати, да на страни државних судија
имају неке прилике, које дају воверење њиховим решењима, а на
пме: темељно знање правне науке, дуго искуство и упражњавање у
расправљању судских дела, вешто разрешавање зашлетених околности
у делу и правилно полагање правних питања, и најпосле употреба
;?
х
средстава и взвора за правилно познавање смисла закона. Све то даје
*
судијама способност да изричу правилно решење.
784

Но основи, по којима одлуке поротничке већином добијају по

верења више него решења државних судија, састо је се: 1.) у по
ложају судија. И нехотице мора се страховати, да ће државне су
дије више или мање бити зависне од владе. Особито можемо се бо
јати тога, да млађе судије, које у почетку своје службе имају не
одољиву жељу да се покрену и заузму боље место, неће бити до
вољно непристрасне те да се могу одупрети против навале вели
каша, од којих зависи њихова даља каријера, и који би желели у
понеком случају, да оптужени буде осуђен. Ако у земљи постоје
незгоде политичке околности, па је владина странка расположена за
политичка гањања и процесе, онда неповерење према судијама може
имати опасан утицај у народу. 2.) Не може се ни то порицати, да
начин судијскога изображавања има ту незгоду, што се млад, сту
пајући у то стање удаљује од сваких сношаја са нижим круговима
грађана и нема прилике да изучава одношаје у животу нижих кру
гова у народу. А то може да повуче страховања, да при суђењу
кривичних случајева, који се дотичу лица из нижих разреда и где
је реч о њиховим сматрањима и наравима, државне судије неће моћи
да онако појме дело као поротници, који се налазе у непрекидним
сношајима са својим суграђанима. Кад се упореде решење дела у
судским колегијама са решеним делима у поротском суду, онда се
показују неке особине, које лако изазивају неповерење према др
жавним судијама, ма да су то људи бог зна како савесни. Особито
су тегобне предрасуде, које владају у судским колегијама у смо
трењу тумачења закона. Власни председници, који и онако имају
велики утицај на будући положај судије, и старији чланови суда,
држећи се својега искуства и судске практике, доводе млађе судије
у тежак положај, тако, да (као што се то знаде из некуства) млађим
члановима суда није лако протурити мнење, које није сагласно са
мнењем старијих. Осим тога, много тешкоћа причињава и више или
мање консервативни дух судија, које давно заседавају у колегији.
Искуство Енглеско показује, ) како и судије достојне поштовања,
ма једном за свагда навикну те већ обичномe сматрању колегије на
нека правна питања, гледају да их се придржавају и неповерљиве
су према сваком кораку напред. Многи уважени правници знају, да
се у сталноме суду решава више по методу, искуству и практици;
да дужност, навика и повторавање направе судије равнодушнима;
-----------

“) То се јасно показује у начину, како енглеске судије суде о урачуњивости

код душевнога поремећења.
 785

да је судија који је дуго време вршио ту дужност, навикао се брзо

разрешавати питања по извесном обрасцу; докле међутим поротници,
находећи се у новоме положају, уносе у своје ислеђење много све
жести и усрђа, пазе са већим напрезањем ума и оцењују све осо
бине датога случаја, почем им никакве колегијалне предрасуде и на
вике не спречавају свеже поимање дела. При оцени доказа излази
велика опасност отуда, што судије кад има извесан број околности,
које у суду сматрају као важне основе подозрења по уобичајеној
општости, пре признају оптуженога за крива него ли поротници, који
пазе на многе споредне околности, као на пр. на побуде кривице и
личност оптуженога. Не можемо пропустити а да не обратимо пажњу
и на то, да се неправедне кривичне пресуде често изричу и због
тога, што се у колегијама судије држе општости и немогу да се
отресу од уобичајених сматрања. *)
Прави значај поротскога суда и истинитост мишљења, да се тај
суд налази у доследној свези са оним начелима, на којима је осно
вано ново кривично судиоништво, биће јасна када се сазна да се ни
начело усмености ни начело укидања теорије законих доказа, не могу
као што треба провести нигди на другом месту окром у поротском
суду. (Продужиће се.)

0РАВЊИВАЊЕ РУКОПИСА.

(Продужење.)

У свом општем заседању вел: суд августа 1868. реши, да се

предузме савршенија истрага, такође вел: суд одреди једног у сра
вњивању рукописа врло вештог човека да наново прегледи писмена.
Ово сравњивање испадне са свим на корист осуђенота Мајера. Ре
ституционо решење од 8. Децембра 1866. основано је на 8 141. под а
казнит, суд. поступка, гди се каже: „противу сваке законе пресуде
може се захтевати повраћање у пређашње стање: ако се покаже:
а, да злочинство због кога је осуда произашла, није учињено или
га је учинио неки други.“ Вел. суд морао је доћи до тога убеђења,
да поротници неби изрекли криво, кад неби били на то побуђени
“) Значајна је овде удесна поука једнога одличнога енглеског правника (про
праћена у митермајеровом делу; Erfahrungen crр. 61.) о суђењу сталних
судија и поротника.
786

вештаком Хаузасером, и кад би им се ВепФер такав појавио кад

што доцније истрага преставља. ВешФеров навод, да у Децембру 1861.
није примио од Мајеу а ону количину ђонова која одговара меници
него је само 36 /, Фунти под мишку однео доцније је сасвим поу
зданим сведоком потврђено, да је ВешФер тада у Мајеровом дућану
једну велику балу ђонова купио, на једна велика колица натоварно
и одвезо. Међу хартијама ВепФеровим које је пре затајао нађена је
једна бележна књижици у коју су се находиле белешке односно ње
гове радње са Мајером у Новембру и Децембру 1861. и ту је било
његовом руком плајвазом написан број 473. меница гласећа на 473
Франака исплатио ју је ВепФер Јануара 1862. одплатом. Тек после
године дана тврђаше лажност ове менице.
Овај случај осветлио је у нечему ову установу сравњивања ру
кописа, које је истина нужно, но лако може постати опасно.
Сравњивање рукописа (comparatio literarum) у делима грађанског
процеса као и у кривичном праву и кривич. поступку долази као
срество, да потврди истинитост или не истинитост и лаж какве исправе.
Свуда је изречена опомена, да овоме среству не треба се много по
веравати, и доиста с правом. Овди се не примењује никаква вештина
или знање, које, као што је то често случај код химиски истрага,
на основима закона базирајући даје непобитне резултате. Митермајер
у делу своме наука о доказима у немачком кривичном поступку
(1834) 8 51. предмет је овај укратко но јасно разјаснио, и ту је
навео, да ово срество и ако би имало неку вредност, треба га при
менути са највећом предострожношћу. Он закључује: „и у најбољем
случају, кад би 3 или 4 вештака сагласно потврдили, да је у речи
стојећу неправу онај написао, кои је и друге исправе, опет из тога
неможе се никако извести извесност, него само zогућност ветанте
исправе,јер ова вештина, сравњивање рукописа, "Не МОЖе се СвеСТИ
на никако спrурно правило. Па и највештији зналац писања може
се преварити, јер случајно рукописи два лица могу изгледати вар
љиво једнаки, а и из пакости може ко год тако лако подражавати туђем
рукопису да се и најбољи вештак може преварити, тако да пресуда
овог вештака оснива се само на веровању, које судији може послу
жити само као нека слутња.“
Има и то само један случај, гди истрага као резултат сравњи
вања рукописа може да постави извесност, а не само велику могућност;
Н. Н. није мого ово писмо да напише, јер је његов рукопис елемен
таран, а дотично писмо писано је вештим пером. Тако што догодило
се у познатом процесу Ронсијеровом (1835) гди су две комисије
 787

вештачке казале, да дотична писма нису од њега а ово овако моти

висаху: „то је преокренут рукопис, но из њега виде се црте врло
вештог писца, брзе, сигурне и тачне руке, а напротив Ронсијер не
|
вешто и врло тешко пише. Онај кон лако пише, може намерно и /
лажно писати. Кои напротив од природе тешко пише, не може, бар
утолико млого писама, преокренутост тако далеко упражњавати, да
сигурно пише, и КОИ неправилно пише из старе навике, неће моћи
наједанпут, кад се ради о обмани, коректно писати: (Steuer pitana!
|
*
VI. 412.) -- |-

Осем овога случаја, сравњивање рукописа може само довести

до могућности, што је признато и за цивилни процес, као што то
вели Вецел: Čuftem beg ottent1: (Sirilprocefieš 2. mufl. 3. 213.) Сравњи
вање рукописа среством вештака не може нигда поставити подпуну
истинитост, него највише служи за допунителну клетву.“ О таковој
клетви не може бити говора у кривичном процесу, него се овди мора
гледати: да се таковом истрагом ради сигурности добије крајња тачка,
што се може догодити само, ако је истрази највећа пажња обраћена,
и ту је управо забрањено, остављати сравњивање рукописа само у
руке једном човеку, него треба оставити да више од најбољих ве
штака заједно или понаособ оперирају. У коим круговима треба тра
жити најбоље вештаке? Навикнуто је најпре на учитеље писања, но
може ко год савршено заслужити име краснописца а опет није за
таковог вештака. У опште сме се судити о способности код такових
људи, кои се по све дневно на то употребљују, да туђе рукописе
тачно посматрају и разјашњавају. Кописте код већих колегија, сла
гачи у унивезиртетским варошима, гди су још неки професори за
став („Doctimale pingunt,“ такође литографи, чиними се да су осо
бито зато, при свем том мора се к способности додати у опште упра
жњавање у сравњивању рукописа за судске и подобне цељи.
У наведеном циришком случају, није питање о томе, да се про
нађе, да ли је исправа у својој целини неистинита, него да ли је у
обадве менице и у књиги додато оно што непринадлежи. Хшмична
истрага мастила није се могла предузети; наочари су употребљавани
од свију вештака. У опште треба узети, да Фалзификовање додавањем
појединих бројева, млого је теже одкрити са очима са или без нао
чара, него истинитост целог списа. Предузета истрага због реститу
ционог доказа морала је бити смотрена и ствар је донела, да се ко
жарски трговац Мајер са пером оперирајући појави, те да би јасно
пред очима имали његово вођење књига и шта још с тиме стои у
свези. Ово је исказано на ваљан начин у једном мнењу; „Од таковог
788

човека, кои је већином занат са тешким дућанским радом, и у ло

калу, гди све разбацано лежи, гди тако рећи нема празног места,
не сме се очекивати, да се води рачун уредан о књигама, да језик
и правопис буде тачан, и да буду сва писања читка и лепа. Нетреба
сматрати, нити се може видети лажна намера у томе, ако се писмена
представљена не крећу у коректној Форми, ако је нека реч час овако
час онако написана, ако је знак разликовања погрешно стављен, ак0
је метуто велико писмо у место малог или мало у место великог,
ако су писмена час дебља час тања, ако је писано криво час горе
час доле — или ако се каква крмача находи и т. д.
Овај у смотрењу сравњивања рукописа поучљив догађај, могао
би, над би се са свију страна посматрао, још у другом смотрењу
бити поучљив. Млого се говорило у Цириху, најпре само приватно,
противу установе приватне — кривичне тужбе, ја неби могао о томе
судити само по овом једином случају, него треба ло би више слу
зајева узети у призрење, у колико знам само случајеве преваре, које
су тужбе пред пороту долазиле. У овом догађају сасвим је непоњатна
једна споредна тачка. Кад је изрека поротника била очекивана, шта
внше била је и позната пре него што су се поротници у салу п0
вратили били, тада приватни тужилац у име Велферово предложи
Мајеру на леп начин поравнење, које циљаше на то, као што се
каже и у молби за реституцију, „да ако Мајер да реч, да ће се на
леп начин са ВепФером споразумети, одма ће, пре него што поро
тници исказу саопште, од приватне — кривичне тужбе одустати. Као
да кривичан процес на основу приватне — кривичне тужбе подигнут
још у последњем тренутку може се преобратити у грађански процес
мајер укратко одбије предлог а тим уштеди суду сметње или и
решење, да сад о одустанку приватне тужбе не може бити више
говора.

НЕШТО () АфFКТИМА И СТРАСТИМА.

(Продужење.)

Локе de intell. hum tibr. II. сар. Узима удовољство и бол као
изворе свију АФекта, и могу се доиста сви на то свести, ако их на
раздражавајуће (excitirenden) и клоњавајуће (deprimirenden) поделимо.
Штеб (Versuch über den Menschen Th. I. стр. 531) узима и саму
животињу у заштиту спроћу оних, кои њима афекте одричу, и ра
 789

[41].
АЕН И зликује животињске и људске афекте. Практично поделење афекта у
у“, ЈЕ раздражавајуће (excit.) клоњавајуће (depri.) и пјешовите задржа
ta: вамо и ми. Првима урачуњавамо радост, љутину, очајање,. Најве
јt:12 ћи степен радости називамо јако-обрадовање ил пљеност, која умно
titi? жава обтицање крви, увећава силу уображења, одкуда долазе хи
pºi:3. трије промене представљања. Љутина кад достигне највећи степен
1, 85 добија име помаме или бесноће, такође ускорава течење крви и ди
in i сање, и може разне болесне појаве произвести. Најопаснија је љу
тина код самољубаца (сангвиника) и на праситих нарави (колерика)
riji а особито у пијанству. Подобна дејства производи очајање, оно је
у 15 смеша туге и љутине. Непотребује примедбе да он нас у положење
i za довести може, у ком ми сваке свести неспособни постајемо. Ободра
у Н. вајућим ил побуђујућим страстима принадлеже: Гордост, високо
Bit
умље, и својевољство, славољубље, сујета, љубав и Ревњивост.
Клоњавајућим ил притиснутим афектима рачунимо ми жалост
ја
:::8 им тугу, у њеном већем степену печал названу, Плашњу, која кад
tab. наједанпут дође, доводи ужас и препаст, страх са његовим разним
i dº
родовима, Бојазљивост, неспокојство, немир, тегобу, стид, љу
тину, јед, завист и кајање. Под дејством ових афекта, које с тим
* ?
већма на уштрб дејствује, што је наглије наступило, и што мање
дух ил унутрашњост слободе има да себи сузама олакша терет из
а“
g:
губи човек моћ поимања и бива к најизопаченим делима нехотично
јер
приморан, коих он иначе никако способан није. Као клоњавајући ил
притиснавајући афект дејствује првост, осветољубље, лаком ство,
*
печал. Као смешане афекте познајемо ватрену жељу чезњу, тужење,
**
за доловином, своима, сажалење, туга, жалост. Тако је радост
*?
**
о једном наследству скопчана са известијем о смрти љубљеног, ли
ца, смешани афект. Овде неможе о том говора бити, да афекте по
наособ у њиовим специалним дејствима карактеришемо. Али обште
наводење било је нужно, да би дејства ових деоба сватили. Физични
живот може отуда у два правца болесно покренут бити. При свем том
не може се наука са овом уском границом сложити и она мора до
тле дејствовати, да законодавство овде промењено буде. У самом за
кону као што смо видили између страсти и афекта није никака ра
злика постављена сf. S. 29. Тit 10. Th. I. A. L. R. Ако се питање
овде, само око врло високи степени поставља то ће се на то обра
тити, да би докучили шта се под тим разуме. У односу намере про
бато је, да се следујући степени афекта поставе.
Кад већ суђења о урачунимој способности уобште к најтежим
задатцима судског лекара принадлеже то се повећава тегоба, ако се
790

суд изрећи треба, да ли је једно дело, у стању високог степена а

Фекта извршено, казнимо. Као што свуда, уступају и овде погледа
најзнаменитих ауторитета, у ком неки задржавају, даје код сваког
афекта, код сваке страсти сасвим урачунимост уништена, други у
таким случаима неузимају никако обзир на покретање Физичног жи
вота, и урачуниму способност само тада за уништену признају, ак0
постоји савршена душевна болест (Geist. krank.) Обадвоје је погре
шно. Прво, јер би се тада скоро сваки злочинац позивао на напра
ситу нарав, љутину, ватрену крв, и тим би се казни ослободити мо
гао, јер случајеви, гди су највећа злочинства са ладно - крвносћу и
умишљајем извршена, истина догађају се, али при свем том понај
више су у раздражавајућем стању извршена. Друго, јер наш закон
само помаму т. ј. (wahnsin) и слабоумне лудцкасте (Blódsin) као са
вршене духовне болести (Gniht. Kr.) признаје, неподлежи никакој
сумњи, да јошт млоги других стања Физичних болести има, која исто
призрење заслужују, како по искуствама тако и по различним дру
гим законима као н. пp.
Ко није моћан слободно делати, код тог нема никаког преступа
дакле нема ни урачунимости.
Ми имамо тога ради да изпитамо, да ли афекти један тако ви
соки степен достигнути могу, да особа није моћна слободно делати?
А кад је ово доказано:
Да ли једна особа, која се за време једног дела у неслободном
стању налази, урачуниме способности има.
Криминално наређење опредељава у 8 369 то јошт јасније:
За доказ злог намерења ил умишљаја довољно је, ако је зло
чинац једно против-законо дело са знањем предузео. Видимо дакле
да ли у високом степену афекта овај случај наступа.
Фридријх захтева (у system. Handbuch der arztlife Psycholo
giе стр. 823) највећи степен афекта, имено љутину, неспособност
урачунимости, да делаод постоји у савршеној забуни свести и разума
другим речма у стању одузетог понимања самог себе и тако дакле
да је у неслободи. Фогел, Стендал (1825. стр. 188.) каже само
подбадање или побуђење које човека кадро да подпуно мисли
к једном делу приморавајући нагони, без да је његова, овом при
моравању, слободна воља кадра противу стати, и без да он то из
бећи може, оснива једну неслободу, која делаоцу у њој учињени
преступ не урачуњава. Тоје ово такозвани скопчани нагон. Он се
зове скопчан, јер све силе — воље човека нису у стању, истом про
 791

(f:3
тиву стати и њега победити. Он обраћа овај поглед специално на
El E највеће степене љутине.
E “ Против свију ових стои Брефелд, кои у Женковом љетопису за
i : 1843. свеска 2 стр. 235 следујуће начело са решителносћу заступа.
gift i Да дакле права душевна — болест (Gcis. Kr.) зацело несло
нај бодним чини страст и афект никад нису довољни за то, ма се ови
fija узвисили до највеће висине.
| Elič Ми ће мо доцније јошт једанпут на то доћи. Ова навођења могу
diji задовољити, да се већ прегледно точка — сматрања промотрити може,
p:f на којој се судски лекари у овом шатању наоде. Наш је поглед да
to 25 кле следујући: у обште мора примљено бити, да човек толико снаге
i i имати мора, да он његове телесне жеље, страст и афекте савлада;
i 2. јер у томе се састои његов позив ил узвишено — достојанство; тим
if it, се разликује он од животиње. Он има слободу, има разум да разсуди
„“ да ли између два дела, једно избрати а друго оставити треба, он
ни. зна, или може у вишим случајевима знати, кака следства за њега
ил друге у једном или другом случају следују, даље он зна, за ка
“
зни у једном ил другом случају ако ми управо недајемо право онима,
кои задржавају, да кад неби законе казни било, врло бих мало осе
ћању плотског — духа противу стали. Колико се гдигод доказивати
да је, да се — једна особа у овом нормалном разположењу духа
налази, или не за време једног известног дела наодила, толико дуго
она је за сва њена изјаснења и делања одговорна. О том говори Га
спар (П. стр. 590 истина је, да човек страсти савладати може, и у
обште је исто тако неопровржимо, да их он савладати мора. Отуда
је тако исто несумњиво, да само узбуђење од страсти или афект
несме урачунимост искључити. Али друго је питање ово, дали окол
ности има које к признању наморавају, да обшта могућност савла
ђења страстих у појединим случајевима уништена бити може. На
равно овде су прво она стања искључења, која се пре порок него
страсти назвати могу, куда би се н. пр. картараш, кои све провућ
ка и среброљубац или циција, кои своје дете глађом уморити може,
урачунили. Што се пак нагло дествујућих страсти тиче, то питање
јесте од подчињене вредности за практичну суд. медецину, јер су
законодавства, почевши од римски ово питање позитивно одобрили,
тако да суђаја по правилу лекаре непотребује. Прајски казнителни
закон узима у таким случаима смањавајућу урачуниму - способност.
Но увек предпоставиће се да он себе није собственом кривицом у
такво стање поставијо. Ово је са другим речма мисао Гашпаровог
Погледа. *
792

Крамер (ручна књига суд. медец, 2 издање стр. 219) говори,

пошто је он својство и појам страсти разчланио: обштим медецин
ским искуством утврђено је, да свака страст и сваки нагон поједина
лица под особитим околностима доводи у такво стање, које знаке
праве лудости (NSabrta.) и слабоумности (Blódsin.) приметити да је.
К једном изводу обштих правила није довољно ово примјечање. Опре
делења к. врховног суда дворског не могу са овим ништа проме
нити или предругојачити.
-- (Продужиће се.)

00НОВ МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА.

(Продужење.)

У тријесто годишњем рату и у револуционарним ратовима на

крају прошлог и у почетку овог века, важило је оно гадно начело,
да војска у непријатељској земљи сме живити о трошку мирни ста
њана, мештана; али данас јавно мишлење одбацује то. Унужди на
равно, кад се неможе да добије све, што је преко нужно за живот,
може и с тога што мештани неће да продају, у тим случајима богме
не може се забранити четама да отимљу ствари, без којих не могу
да живе и да изврше оно, на што су опредељене; јер нико не може
захтевати да јавна власт жртвује себе за љубав приватног права,
но пре приватно право мора се жртвовати за државу. Али у овим
крајњим случајевима избегла је ратна власт то, па је пронашла друго
згодније правило по коме она у нужди удара намете уместо
ПЉАЧК6.

Најстрожије је забрањено ратницима, да вређају и краду оне,

код којих се госте и станују. Ђе се то догађа, било из освете
(SRadiuфt) или користољубља (Seminujuфt), и официри трпе, ту се ради
против данашњег ратног права. Част уређене војске и цивилизовано
ратовање захтева да се строго казне таква неваљалства.
Само је јошт у изузетим случајима дозвољено пљачкати у су
воземном рату. Ратне справе наоружаних непријатеља оружје и коњи
јесу данас предмети, који се смеду пљачкати, јер с погледом на
опасност, не може се обазирати на приватну сопственост. Ове ствари
опредељене су за рат и с тога припадају победиоцу. Напротив не
пристоји се цивилизованом ратном праву, да се побеђеноме отимљу
новци и драгоцености. И заробљеник остаје приватни сопственик.
 793

У и Само онда, кад се код ког официра нађе повећа сума новаца
Н: може му се одузети, јер се то не сматра као приватно добро, но
нija као ратно средство и добро.
ја Исто се тако дозвољава обично победиоцу, да може узети све
и 21 што нађе код мртвог непријатеља на бојишту. Али и овде ваља мало
нih блажије, поступати. Поштен победиоц само ће онда такве ствари за
и да држати ако непознаје законог насљедника, а чим се јави који би
имао преча права, он ће му издати. Тајно пљачкање на бојишту
које чине којекакве шуњалице (idleidenbe Diebe) не сме се трпити,
него ваља казнити као тешки преступ.
Међутим јошт се данас дозвољава пљачкање оних места, која
су утврђена и спремљена за обрану а то се чини да би се нападачи
охрабрили. Али је то јошт старо варварство, које покушава да се
одржи јошт неко време у овом последњем буџачићу (Збdlupiminfe!)
и ако је то противно правном реду. Исто тако по изопаченим осно
“Ja i вима усвојено је правило, да се и жене разумевају под оним осво
lije. јеним утврђењама. Што је по својој природи неправо, то се несме
ја“.
обећавати као нека награда, нити се сме узети као средства, да се
zji i охрабре страсти.
| 25
u“ НЕПРИЈАТЕЉСКО ИМАЊЕ У МОРСКОМ РАТУ.

f:1
Старо варварство теже се могаше да отресе оних старих начела
***
о приватној сопствености у морском рату. У колико су и с ове стране
продрла нова начела највише имамо благодарити Енглеској као нај
већој новој морској сили, која је учинила велике услуге за човечно
међународно право.
Енглески државници и правници тврдили су, да право пљачке,
које је дотерано у сувоземноме рату, ваља у том виду применити
и на морски рат. Они упућиваше на то, да сувоземне силе освајају
непријатељску земљу с тога, да би тако имали једно средство, којим
ће принудити непријатељску државу да призна оно, што се од ње
тражи, али да морске силе не могу имати таквог средства, јер је
ограничена њиова сила на мору и морским прибрежијама. Отуда су
изводили да је нужно морским државама да се лате каквог другог
средства, а такво би било као што они мисле, да се спречи морска
трговина и да се заузму непријатељске лађе и еспапи (faufmauren).
Али отуда што су слаба ђекоја ратна средства не може се никако
c основом рећи, да их ваља замењивати са средствима, која су про
тивна праву. Уколико један Финансиста, коме не испадне за руком
Прав да 51
794

да учини зајам, уколико велим сме он допунита празне државне бла

гајнице тиме, што ће богаташима отети сав новац, утолико сме и
један ратник опљачкати приватно добро онда, кад му топови с лађе
не могу да дотуре баш у срце земље. Трговци непријатељске државе
као такви нису непријатељи, ни морској, ни сувоземној сили:“ и кад
ова сувоземна сила мора да поштује приватно право, тако исто мора
и она морска сила из истих основа. Пређашње варварство у суво
земном рату исто се је тако бранило, да је нужно шкодити неприја
тељу, јер се онда морао да преда. Ово је престало, јер се увиде да
је неправедно и да упропашћава само. То исто мораће се признати
и у морском рату.
Пре једно 50 година беше јошт горе него ли сад. Како лађе
непријатељског народа са њиовим товаром, тако и непријатељска
трговачка добра (faufghter), баш и ако су се возила на неутралним
лађама, сматрала су се као јавни предмет, који је слободно упља
чкати, и ако тај предмет не беше сопственост државе, с којом се
рат води, но приватни, с којима се рат не води. Није се помишљало
ни једанпут, да се са овим пљачкањем приватних добара прелазе
границе, и да у томе нема никакве залоге да ће се испунити оно,
што се тражи, већ се мир промаша а приватно се добро сасвим поједе.
Међутим учињени су опет неки кораци, премда не довољни, да
би се угладило морско ратно право.
Да споменемо нарочито ова правила:
1.) Укинуто је морско разбојништво (fapcret). По пређашњој
разбојничкој практики не беше доста морским силама, да са својим
ратним лађама спрече морску трогвину и да по силама шкоде бро
дарима (Reber) и трговцима непријатељског народа. Оне су позивале
у помоћ праватне предузимаче и овлашћавала су их да пљачкају са
својим разбојничким лађама. То беше морско разбојништво аутори
зирано од саме државе у ратна времена. Узалуд су у прошлом веку
викали против тога Филантропи, као што беше Франклин. Уговор
државни измеђ сјеверне Америке и Пруске од год. 1785. оста на
празно. У том уговору зарекоше се обе државе, да не пишу разбој
ничка писма једна против друге. Али то нико не усвоји. За време
Наполеонови ратова по свима морима ватали су Енглези Француске
трговце и Француски еспапа не бијаху нигде сигурни, докле је
год доширала Енглеска морска сила. Континентални затвори (бои
tinentaliperre) које је наредно цар Наполеон у Европи против Енглеске,
беше само накнада, да би се приморала Енглеска те да се одрече
морске пљачке, али то не беше довољно.
 795

Најпосле на париском конгресу 1856. год. силе које се бијаху

ту састале изрекоше за европско међународно право ово важно пра
вило: „да се морско разбојништво укида.“ Али на жалост противе
се томе савезне државе и тако то правило јошт није признато уопште.
Зашто сјеверна Америка оклева, даје се с основом оправдати. Председник
не хтеде с тим да одобри морско разбојништво, него се само изја
шњава, да то средство, што се укида, није довољно и управ опасно
је у толико у колико се није уопште сасвим одбацило право пљачке
на мору. Истина је, да велике морске снле, које имају и сувише
ратних лађа, не потребују помоћ од морских разбојника, и њиова
превага у морском рату над слабијим државама јошт ће већа бити,
јер ће се ове мање државе лишити оне помоћи, коју су могле имати
од ових разбојничких лађа. Али опет је погрешка што се оклева;
јер није право, да се оно што је неправо само с тога задржи, што
поред њега постоји друго неправо, нити је политично паметно, да се
не прими једно мање добро само зато, што се не може да добије
веће. С укидањем морског разбојништва укинуће се и морска пљачка,
која би смела овом развитку.
2.) Опасност за трговце уклоњена је новим обичајем јошт тиме,
што је остављено извесно време, за које лађе непријатељског народа
могу умаћи из пристаништа оне државе с којом се ратује, и тако
може с товаром, безбедно упловити у сигурна пристаништа. Тако су
радиле западне силе Енглеска и Француска 1854. и 1855. Кад оно
ратоваше с Русијом.
3.) На париском конгресу 1856. год. усвојена бише ова два врло
ВаЗКНа ЗаROНа :

а) „Неутрална застава чува непријатељски еспап, изу

зилајући само онај еспап, који је забрањен ратом“ (friegácontre
banbe). И ако никаква дажава нема господарство на отвореном мору,
опет је давно признато правило, да је свака лађа на отвореном мору
подчињена државној власти своје сопствене државе. По народној за
стави зна се чија је лађа. Она се дакле сматра као део оне државе
чија је. Врло је јасно, да се вепријатељско приватно добро у неу
тралним лађама мора поштовати онако, као да је у неутралној земљи.
Рат не сме додирнути неутралну област. То је земља мирна. Еспаши
који су забрањени да се провозе у ратно време долазе у изузеће,
јер такве лако може она ратничка партаја употребити за ратне
цјели. У осталом вреди овај израз: „Слободна лађа , слободно
добро.“
51“
 796

б) Исто тако „неутрални еспапи“ ваља да се чувају на не

пријатељској лађи да не буду опљачкани, т. ј. пљачкати се смеду
само непријатељске лађе и еспапи непријатељског народа на непри
јатељској лађи. На „неслободној лађи“ може дакле да буде „сло
бодно добро.“
4) Право блокирања које је врло често употребљавано огра
ничено је парнским конгресом 1856. и постављен је услов, да „бло
каде“ мора бити у самој ствари (miriam) 1. ј. море се може затво
pити утолико, ако је она морска сила која блокира, кадра да то с
успехом ради, а не да она у блокираним пристаништама спречава
увоз и извоз само зато, што нема довољно лађи.
Разбојничка морска пљачка здраво је умерена сад. Али циви
лизовано ратно морско право тек ће онда настати, кад по самом на
челу престане свака морска пљачка, као што је нема у сувоземном
рату, кад дакле лађе и еспапи мирии бродара и трговаца буду тако
сигурни, као и имање појединих на сувој земљи,
За кратко време постићи ћемо и то. Тада ће морске силе са
слушати глас сопствених интереса, и ако не хтедоше да признаду
пређе то природно право, нити да се покоре, сали логике. Кад се
пљачкају туђе лађе и еспапи, вређа се и доводи у опасност не сам0
имање непријатељево него и свог сопственог народа, јер је трговина
и обрт увек узајаман. Трговина и кредит трговаца много претрпи
због ове варварске претераности; и савршено ће се осигурати своје
сопствено приватно добро тек онда, кад се уважава свачије приватно
добро. Велика је промена учињена у овом од времена, када оно
ратоваше Енглеска с Наполеоном I. Енглеска трговина мора се оси
гурати онако исто, као и Француска, или сјеверо-американска, или
немачка, јер ма колико била јака Енглеска са својим ратним лађама,
опет није у стању, да се одма сукоби с непријатељском лађом и да
свуда подпомаже енглеског бродара (fauffabrer).
НЕ У ТРА Л Н О С Т.

Напоследку вредно је да споменемо права и дужности оне др

жаве, која остане неутрална, која се дакле не меша ни ушта, јер
ћемо виђети да се је и овде корачило напред од ово је века. У ко
лико се распростире неутралност, у толико се ограничава рат. Неу
тралне државе окружавају државу која ратује. На њеној граници
граница је беснила ратног.
Врло је важно да се рат уколико је могуће локализира, т. ј.
да се уколико је могуће ограничи на поједина места, као што се је
 797

то догодило у руском, талијанском и данском рату. Што је јача не

утралност, већма се локализира рат. Тиме ће се сачувати свет од
општег беснила а и мир ће се одржати. Неутралне државе заступају
правна правила, спречавају ратно право онде, ђе се оно држи изу
зећа и много приносе к томе, да се рат ублажи, кад заклања бегунце,
да се рат пре сврши, и кад она олакшава и помаже да се измире

ратници.
Свију се народа јако тиче да се поштује неутралност у рату;
али опет и неутрални су дужни, да ништа не раде и не трпе да
други ради оно, што би ратовању било од ползе или штете, да дакле
избегну свако учешће у ратовању, јеу је општи интерес мирног ме
ђународног права. Кад се она права подцуно признаду, што код бло
каде јошт иије учињено, и кад се ове дужности поштено врше, оја
чаће међународно право и осигураће се светски мир.

Из овог што досад рекосмо, могли смо увиђети, да међународно

право страшно напредује у новије време, али могли смо и то виђети,
да јошт много има да се развија, те да достигне свој цивилизаторски
задатак и да утврди људски ред у свету.
Као што је наука сазнала и основала међународно право, тако
треба да га непрестанце унапређује и осветљава. И ако то држав
ници већ предузимљу у практиви, опет да међународно право продpe,
ваља да начела и основне мисли сазна само јавно мишлење и да оно
одобри. Што се већма распостиру и разрешавају међународни пој
мови, то ће се већма и боље развијати правна свест цивилизованог
људства, а тим ће већма продирати међународно право. У међуна
родном се праву огледа дух и сила. Међународно право додуше није
обрађено онако, као остала права, нити је Формалисано тако али се
без сумње приближује човечанском светском праву, нашто је и
Опредељено. ПРЕВЕО

У. Кнежевић.

Нешто о надлежности и суђењу општинских судова.

Премећући бројеве листа „Србије“, у броју 5. 6. и 7. од ове го
Аине наиђем на један допис г. Косте Ђ. Ћирића из Прељине, под на
словом „једна реч о општинским судовима.“
798

У томе допису г. Писац вели: да ли наши општински судови

морају да суде по правним питањима.
Ово питање изазвали су вели: један срески писар у округу кру
шевачком; један сељак у округу крагујевачком, и г. Стеван Лукић
помоћник крагујевачког началства, говорећи о 8 17. закона о пост.
грађанском у 8. 13. 18. и 19. броју Србије.
Он — г. Ћирић — вели: г. писар говорећи противу 8 17. ка
зао је: „да општински судови, према оволе 8 не морају да суде
ло правним питањима, и да им се по истом 8 никака пресуда
поништити не може, сало ако су испуњени услови које Он ћ0

браја. А тако, вели, и ја мислил.“ — Даље писац говори: г. Лукић,

одговарајући на овај чланак г. писара, казао је напротив: да општин
ски судови морају да суде по правним питањима, и да им се може
свака првсуда да поништи, која није по правним питањима из
речена, па баш и да су испуњени услови 8 17. Но по томе ми
шлењу, вели, греше.“ И тако пошто је по његовом нахођењу ово пи
тање остало не решено, он — г. Ћирић, изађе да га пресуди. Но да
ли тако и бих?
Г. Ћирић, подпомажући мнење г. писара, у 5. броју „Србије“,
свога одговора, вели: „очевидно је да наши општински судови, и
по самом закону и њиховом положају, а и другим разлозима,
морају да суде по стварном питању т. ј. по убеђењу — законима
лођике и других знања, — а да не морају да суде по правном
питању — положеним законима. — Ко ово не верује нека про

учи све оно, што је у поступку грађанском, о надлежностима

општинских судова казато, а нарочито SS 13. и 17. па ће се уве
pити,“ пошто вели 8 13. опредељава начин и поступак у суђењу, а
817. опет набраја у каким случајима само могу се жалбе давати про
тиву пресуде општинског суда, без да је и у једном од њих ре
чено, да се жалбе могу подносити и противу оних пресуда, које
нису то правном питању кречене, од куда се, вели, јасно види,
да се никака пресуда општинског суда несме да поништи, што није
по правном питању — положеном закону — изречена, T. ј. ШТО

несу у суђењу имали у виду неки 88 као: о вештачком извиђењу, за

старелости, и т. д. нити се то од њих тражи, нити се може тражити
— бар сада, — а то зато, што су судије већином прости и неписмени,
па неумеду ни да се подпишу, а то ли да суде по правним питањима,
т. ј. по положеним законима.“
По оваком вашем разлагању излази то: да општинске судије не
морају да суде по општим законима правде, него само по своме бла
 799

говолењу и расположењу према парничарима, па да за то, ако су само

испуњени услови 8 17 и 13. неће одговарати, па ма каку неправду
учиниле; следователно кад би који општински судија био подмићен
и томе подобна. Но ви се у томе љуто варате, јер кад би тако било,
онда нико неби смео рећи: овде је стан правде; но: овде је стан раз
бојништва.
Прочитајте г. 8. 132. кривичног законика, па ћете видети, да
општинске судије подлеже онакој истој казни, којој подлеже и остали
наши чиновници и судије, и да кметови никада несмеду учинити ни
шта противу положених закона, па ма колико се они изговарали на
неразумевање овога или онога положног закона. Њима никада неће
помоћи то, што ће се позивати на незнање појединих положних за
кона, и они ће свагда учињену штету, приликом званичног њиховог
делања, не само морати накнадити, већ по кад кад још и казњени
бити.
И кад би тако, као што ви кажете, било, кметови би онда били
над законом, а не закон над њима, и они би тада могли по своме
нахођењу, па ма то било и наопако за опстанак друштва, да суде и
“ раде како год хоћеду, а да им нико томе не може на пут стати; јер
ljni би свагда рекли: ја овако разумем. — Али није тако. Закон је нај
виша воља код нас, па њему не само кметови но и све остале ово
gru. земаљске власти подлеже, и своја делања сходно закону саображавају.
јtil У питању овоме: како општински судови морају да суде, и о
коме ви дадосте свој суд, отуд из Прељине, — треба пре свега по
мислити на природу општинског суда — као и код судова у опште
— које се — као што је познато — састоји у томе: да свршава сто
рове излеђу два или више лица која у његову надлежност сла
дају (S 6. и 27. грађанског поступка).
Имајући на уму оваку природу општинских судова врло је при
родно мислити, да је немогуће оставити општинске судове да осује
ћавају оно на шта су законима правде позвани; и тако да не одго
воре позиву своје природе. Тако дакле и по самом здравом разуму,
општински суд мора одговорити природи својој, т.ј. да свачије право
заштити. И само наше положително законодавство, није ово питање
оставило без определења. Оно истина није у првој глави грађанског
поступка, која говори о општинским судовима и њиховом суђењу на
рочито определило, шта ће они радити у прилици, кад би код општин
ског суда наступили случаји, у другим главама реченог закона, по
бројани, за које је по себице прописано правило; н. пр. кад један пар
ничар неће да дође на суђење; кад се једна страна позива на заста
800

релост; кад би једна страна тражила испунење уговора законом за

брањеног, и т. д. Али ипак само зато, несме остати да се прописи
осталих законих наређења несмеду применити и на суђења код оп
штинских судова, а нарочито према наређењу 8 2. реченог поступка,
где се вели: „ако за какав случај не би било у овоме законику
прописаног правила, суд ће по подобним прописима или осно
вила у овоме законику Л О О 7" а 6.6 ен и Луг. случај Ta Nad расправити.“
А да се ово наређење S 2. односи и на судове општинске, потврђује
се следећим изразом Š20. истог законика, где се међу осталим вели:
„ако полицајна власт, према принешеним доказима, нађе, да је
жалба жалитеља умесна, она ће наредити, да се у онолико у
колико је поступљено противу правила у овом законику проли
санит, исправи, и што треба учини,“ и т. д.
Према овоме, што ће надам се сваки одобрити, ваше разлагање,
да општински судови не морају да суде и по положним законима но
чисто по своме убеђењу, пада.
Кад ви изводите да општински судови не морају своје поступке
да саображавају и осталим законским прописима осим Š 17. само зато,
што они по Š 13. суде по своме убеђењу, онда зашто да окружних
судова судије то мораду чинити; кад је и њима законом остављено
право, да по своме слободном убеђењу, с обзиром на све окол
ности које би имале утицаја на спорни предлет, — свој суд из
ричу: зашто велим, да оне мораду своје поступке саображавати свима
законским прописима, кад се код судија окружних судова свагда да
предпоставити да ће правда у њима наћи далеко већу гаранцију, но
у општинским судијама, за које велите да законе не разумеду. Зар
ако оне не разумеду законе, да их пустимо да наочиглед чине не
правду. — Нису то закони правде, нити је то воља законодавца била,
кад је грађански поступак издао; а то тврди се наређењем 82. и 20.
истог поступка.
Тиме, што је у S 13. речено: да кметови устмено извиђају, пре
суђују и пресуде изказују, законодавац није хтео забранити општин
ским судовима, а тако и парничарима, да први не смеду примати, а
други давати писмену тужбу или одбрану, као ни да суд не сме пи
смену пресуду изрећи; него је тиме хтео, да се у интересу парни
чара спорови што пре расправљају, пошто се зна да ће се устмено
млого лакше и брже расправити, па зато је се онако и изразио: „оп
штински судови примају “ јер кад би то тако, као што ви разумете,
апсолутна забрана била, да би сваку таку пресуду требало уништити,
он би без сумње морао рећи: општински ће судови само устмено
 801

ва тужбе и одбране примати, а никако и писмене. А само тек така

::: апсолутна забрана, могла би учинити, да се она пресуда, која је на
bi i . . писменој тужби или одбрани изречена, уништи, а никако код са
tra дањег израза закона.
gji“
Замислите ви господине, кад би ја имао кога да тужим из Бе
(4. ју
ограда у Алексинцу за 60 гр. чар. па би морао ићи чак у Алекси
прir нац, колико би потрошио док би отишао и дошао, и шта би то зна
15: чило, кад би баш тако строго било да општински суд неби смео при
IJI “ мити писмену тужбу од мене. Ништа друго но под видом закона оти
ji, i мати ми моје право; а то би било зло и наопако.
нији. Тако дакле према сродству природе ова два суда, општински
i po суд мора, у случајима, којих неби било прописано у глави која го
вори о надлежности и суђењу његовом, — равно окружним судовима
своје поступке саображавати према правилама за ове прописаним у
положном законодавству.
И сами они у 8 17. побројани услови, са којих велите могу се
само пресуде општинских судова да пониште, неће бити свакад ка
дри да пониште пресуду, ако би који од њих постојао, јер они су, у
колико ја рзумем, једино са тога онде изложени, као случаји који
се најчешће дешавају и десити могу код општинских судова, и који
простом свету најпре у очи падају; па ако би се пропустили, изгле
дало би простом народу, као каква грдна неправда; а само за љубав
тога, и што је, мислим, по превиђењу у став тога 8 ушла реч: „само
у овим случајима,“ никако неће бити паметно зауставити касациону
власт, да она не упућује општинске судије, да своје делање саобразе
правилама положних закона, већ их пустити да чине грдне неправде
парничарима; код онака јасна смисла 82. и 20. грађ. поступка, која
наређења никако не смеду се однети на П. и П. главу поступка, већ
и на остале случаје прописане у томе поступку, кад би се појавили
код општинских судова.
Да је овако као што ја велим, и да је овако и законодавац ра
зумео, а да се и данас тако од највише административне власти ра
зуме, ево доказа:
а) Један београдски трговац, пре кратког времена, тужи бео
градском општинском суду једнога чиновника из Крагујевца, који се
тада овде десио, за дуг, и суд, сматрајући себе за надлежна 8 7.
грађ. поступка, испунивши све услове S 17. осуди га на плаћање. Ту
* пресуду управитељство вароши Београда обори са разлозима, које је
усвојио и г. министар унутрашњих дела, а ти су разлози ово „за чи
новнике сматра се оно место за стално обитавање, где се они са служ
802

бом налазе. Према томе за овога чиновника надлежан је крагујевачки

суд а не београдски, — и једним својим актом поништи пресуду ош
штинског суда, у којој беху испуњени сви прописи у 8 17. — Дакле
видите, да се општинске пресуде могу уништити и ако су испуњени
сви услови Š 17. само кад су материјални и Формални закони по
вређени.
б) београдски, а тако и крушевачки, и млоги други општински
судови за сваку скоро парницу доносе писмену пресуду, и такове И3

дају парничарима, кад их ови затраже; а те пресуде долазе и пред

министра унутрашњих дела, и он неће да их уништи само зато што
су или на писменој тужби или одбрани, или што су писмено изре
чене, већ их само онда уништава, ако има других против-законитости.
в) известно неко начелство, пре кратког времена обратило се
министру унутрашњих дела за упутство: оће ли општински судови
примати и писмене тужбе од парничара, као и одбране, и г. мини
стар, у колико се опомињем, дао му је од прилике ове садржине упут
ство: да општински судови ваља да примају и писмене тужбе,
јер иначе би значило у појединим приликама људе излагати оче
видној штети, под видом строгог извршења 8 13. грађ. поступка.
г) један, назовимо га Јован, тужио је београдском општинском
суду, рецимо Стевана, за извесну суму новаца, и поднео је доказ
заклетву. Суд преко свога служитеља позове Стевана писменим
позивом на суђење и одреди дан суђења. У томе позиву, поред
обичне Форме, беше написано и ово: позива се да на дан 13.
Августа тек. год. дође суду ради суђења са Јованом, због 252
гр. чар. и да је тужитељу доказ заклетва. Стеван прими тај
позив благовремено и на рецепису подпише да је примио, али на
суђење недође и суд га, пошто Јован положи заклетву, осуди на
плаћање. Стеван се жали полицији, па каже: ја нисам преслушан,
а свака она пресуда општинског суда, која је изречена над туженим
без да је он преслушан, по Š 17. грађ. поступка незакона је. Поли
ција пошто се увери да је Стеван заиста благовремено позив при
мио на суђење не отишао, нити изостанак свој оправдао, одобри пре
суду судску. Стеван се жали министру, а овај, пошто се из акта и
рецеписа увери, да је он благовремено позив примио, па не дошао
на суђење, нити свој изостанак по Š 134, 135. и 136. грађ. поступка
оправдао, а према Š 139. и 140. истог поступка, сваки онај парничар
који на суђење не дође, лишава се тамо означених права, — одобри
пресуду и решење управитељства.
 803

titi. д) једно ниже полицијско надлежатељство, обрати се г. мини

“TT“
» » стру унутрашњих дела за упутство, да ли ће оно, као касациона власт
над суђењем општинских судова, — одобравати и оне пресуде, кад
i: једна парнична страна не дође на суђење, па суд по Š 171. грађ.
Eli: поступка приступи к ислеђењу спорног дела и без присуства и са
слушавања противне стране, пресуду изрече, или ће такове пресуде,
које изгледају противне 8 17. уништити. На ово министар разложивши
му, како су општински и окружни судови по природи својој врло
сродни, и како је и једног и другог суда задаћа одржати правду у
потпуном њеном облику, и како за парничаре код окружних судова,
кад који од рочишта изостане, прописано је у 8 139. и 140. грађ. по
ступка чега се изостанком својим лишавају; — једним актом својим
упути га, да оно у подобним случајима одобрава и оне пресуде које
би биле изречене без саслушања противне стране, само ако је иста
позвана благовремено па нехтела доћи нити свој изостанак оправдати.
Мимо ово, упућено је исто надлежатељство, да оно упути општински
суд, да он свагда у подобним приликама поступи по прописима одре
ђеним за окружне судове и тако свагда приступи к ислеђењу и су
ђењу спора по захтевању дошавше стране, сходно 8 171. имајући при
том на уму S 139. и 140. ако је изостао тужитељ или тужени, а ако
су оба изостали, онда да поступи по Š 172. и на последку, на случај,
ако би која изоставша страна хтела изостанак свој правдати, да суд
има поступити по 88 134. 135. и 136. грађ. поступка.
Из свега досад наведеног, г. Ћирић, мислим, призна ће, да оп
штински судови морају и треба да своје поступке при суђењу саобра
штавају не само прописима I. и П. главе, већ и осталим прописима
грађ. поступка, и других положних закона, изузимајући само оне слу
чаје, који се једино односе на окружне судове.
За сад оволико.
Мил. Богићевић.

СМу ТЊЕ ПО УНУТРАШЊОСТИ

И ТА Ј НА ДР У ШТВА.
(Продужење.)

Чиновник зове сведока Боаслија, винара у сокаку Ориљон 43.

Сведок се закле.
Г. Председник. Кажите шта знате.
804

О. Једног дана чуо сам неки изненадни тресак. Друго незнам

ништа. Сумњао сам с које он стране долази.
Л. На ту праску да л се је стекло колико људи.
О. Три или четири лица.
П. Нико није знао шта је “
0. НИКО.
Председник. Ви можете изићи.
Чиновник позва сведока Крезета трговца који продаје семење
у сокаку Ориљон 39. Сведок се закле.
Г. Председник. Кажите шта знате.
0. Чуо сам неку праску, ал у које време незнам поуздано.
П. Сигурно глас је долазио од оне куће у сокаку Ориљон Л841.
0. Јесте.
П. И нико зар није знао шта је?
О. Нико. -

Председник. Изиђите.
Чиновник позва сведока жену Терет вратарку у сокаку Мон
сије — ле — пренс 25. Сведок се закле.
Г. Председник. Причајте шта знате о г. Аколи. Опомените се
онога што сте казали пред ислеђујућим судијом.
О. Ја сам казала да је г. Акола седео код нас.
П. Е, добро! продужите.
0. Г. Акола већ беше код нас кад смо ушли има три године.
Кад су дошли да га затворе казао сам да г. Акола не спава
код нас и да је у сокаку Гвенего. Чињена је истрага код њега па
се није нашло ништа. Кад се је вратио г. Акола рече, да смо добро
урадили што смо дали његову адресу, јер се он не боји ничега. Он
додаде да ће госпођа доћи кроз четврт сата. Но његова госпођа дође
чак после пет или шест сати; он нам је казао да се ништа није на
ШЛО КОД Њега.

Г. Акола пуштен је био у слободу и кад је затворен опет на

ново он није био код нас. Он је дошо око подне, затим дошла је
једна госпа те ме упитала да ли имам какву аљину, како би могла да
спасе господина. Ја сам јој одговорила да је то немогуће, јер го
сподина сваки познаје добро а притом чувају га добро.
П. Јели искала од вас једну блузу и једну капкету?
0. Не, ја сам казала да мој муж има само једну блузу.
П. У суботу јели било много света код г. Аколе.
 805

о. Јесте, господине, пре оне скупштине женевске.

Л. Пазимо! је ли било више света тада но друго вече?
О. Јесте.

П. Ви сте казали да је г. Акола добио много писама са стране.

О. Није много.
П. Али ви сте казали?

0. Нисам. Ја сам казала да је примио, али не тако много.

П. Председник. Ја рекох многа, ви опет доста, нек буде тако.
Ви можете изићи.

Чиновник позва сведока Бретона надзорника полиције.

Г. Гатино. Пре него што се закуне сведок молим да прозборим
неколико речи.
Г. Председник. Ви имате реч. — Чиновник да зиак сведоку да
изађе.
} Г. Гатино. „Суде! Узевши у вид да се чл. 322 и 323 кривичног
поступка примењују само у материји корекцијоној;
„Даље, да је закон хтео да буде сведочба савршено искрена
а, сведоци да су савршено независни;
„Да су агенти полицајни плаћени за рад, који им је поверен
„Да њиов положај и њиов напредак зависи од тога, какав су
успех учинили при истрагама;
„Да агенти полицајни дакле као такви не могу дати довољно
гаранције да ћеду вршити правду, јер су они странке у самој пар
ници:
Према овим побудама, ја велим да агент полицајни као што је
Бретон, не може сведочити о делима, где је радио тајно и без униформе.
Потребно ми је, господо, само неколико речи па да оправдам
ове закључке, које сам поставио сада, а у томе послужићу се оним
речма г. Кремија: да на пољу криминалном нема ничега равнодушног.
О питању, које сам поставио, с тачке правичности не може бити
ЗаТеЗаRoа.

Какви су агенти полицајни, који стоје пред вама? То су лица

која имају плату особиту не за њиову службу већ за други рад,
који им је поверен. Награде те које су даване агентима за ревност
њиову, изазвале су грдна и многа затварања. Па могу ли бити таква
лица сведоци! Подпадају ли она под правила члана 322 крив. пос
тупка? То ћу баш сада да испитам. Ево текста:
 „Неће се примити доставе 1, 2, и т. д. . . . 6) оних доста
вљача који су особено наерађени новчано по закону.“
Прва тачка коју треба да решимо ова је: Да ли се примењује
и у материји корекцијоној члан 322. ком је наслов: „О поступку
пред поротол“
За нас овди нема начела сумњивог.
Измеђ пороте и осталих судова једнакост је у оној општој га
ранцији, која је дата законом оптуженима.
То све изоди из правознанства: У осталом то је моје мнење.
Г. Државни тужиоц. Дотле се слажем.
Г. Гатино. Не тражим друго ништа, кад г. државни тужиоц
признаје начело.
Остаје нам да знамо да ли се ова теза даје применити на све
доке, које оћемо да одбијемо.
Ја кажем да је апсолутно немогуће да ви не испитате и нере
ШИТО ОВО ПИТАЊе.

Не кријем да постоји једно противно решење; али на мојој

страни постоји врло важних и поштованих мнења. Таква мнења на
одим код оних, који су јошт у почетку тумачили законе, који су ви
дили закон у повоју, у колевци, који су дакле боље, напојени ду
хом његовим. Карно наоди да искрена сведочба зависи од поште
ног сведока и мишљења је да плаћени аеенти не могу бити све
доци.
Нису ли агенти, учествовали у делима о којима говоре? Нису
ли они странке у парници? Без сумње.
Па кад би се радило што у материји грађанској, дал би требало
да се заклињу такви сведоци или не?
Знам да ће те се ви размислити о свима стварма и да ће те
измерити добро колико важи сведочба пре, но што је примите по
вашој савести; али закон о поступку кривичном хтео је да избегне
то, јер је опасно.
Треба признати да у овоме делу, агенти су сувише интереси
рани и оће да нагађају што више да угоде само интересима њиове
администрације. — Није ли очевидно да се на испиту данашњем го
вори шта ће бити сутра и по томе неће ли агент сутра противречити
сам овоме говору.
Овако ја неби мислио, кад би то говорио један полицајни агент
који је обучен у своју униформу. Униформа улива агенту неко по
штовање спрам себе самог, такав агент чисто наговести кад треба
 807

ког оправдати; такав је агент гаранција за правду. . . . Агент пре

обучен, сакривен, рђав је саветник; он ништа не поштује, ништа не
““ жали; над њиме нема контроле, јер га нико незна.
ца, Ето то су приметбе, које сам хтео да учиним; при свршетку
додаћу к тим приметбама један цитат од човека, чије мисли поштујемо
сви, од г. Беранжера покојног, као што знате председника касације.
(Продужиће се.)
ја

ЛЕКАР ЕДУАРД ПРИЧАРД.

(Продужење.)

Оставимо њу за неко време на страну и запитајмо се: „Да ли

је оптужени, који је имао средства и прилике за дело, имао каквог
узрока, да га изврши?“
Имања он није имао. Код варошке банке у Глезгову беше ње
гов рачун 9. Јануара 1865. са 114. Фуната штерлинга увећан, и овај
дуг до 20. Марта тек до 62 Ф штер. полагано смањен. Код Клидес
далерове банке узајмио је у току месеца Новембра 1864. год. 131
Фун. штер. у шотском „живот осигуравајућем друштву“ беше свој
живот са 1500 Ф. ш, обезбедио а платио је напред 255 Ф. штер. ње
гову кућу купио је 1864. за 2000. Фуната штерлинга, но тек је 400
Ф. ш, платио а остало је на кући обезбедио.
У Портсмуту умрли Давид Кон оставио је после смрти својој
сестри, госпођи Тељоровој, 3000. Фуната птерлинга, које је на чу
вање дао банци гвоздених путова. Од ових новаца је узела, као што
извршилац тестамента Макбрер вели, у Јуну 1864. год. 500 Фуната
штерлинга, које је новце дала своме зету Причарду за кућу, коју је
овај купио. После њене смрти разговарали су се насљедници о томе,
на што др. Кон рече, да је он дознао, да је лекар Причард они 500
Фуната штерлинга на купљеној кући обезбедио. Др. Причард одго
вори, да он то није тако разумео, шта више он вели, да је ову суму
без икаквог услова добио; но опет се показивао готов, да жену и
Децу радо обезбеди.
Госпођа Тељор је јошт 5. Септембра 1855. год. тестаменат на
чинила. У њему је наредила да се једна трећина од оних 3000 Ф.
штерлинга, њеном сину Др. Тељору исплате, две трећине да се под
интерес даду. Интерес ће њена кћи, госпођа Причардова добијати.
Ако би ова пре њеног мужа умрла, онда ће интерес овај добијати,
808

но с том обвезом, да га на децу до њиове 21. године употреби, а од

тада ће га он сам уживати.
Да ли је за овај тестамент лекар Причард раније знао, но што
је у Единбургу објављен, господин Макбрер ништа незна.
Цела корист оптуженог била је, ал ћерка умре у 1500 ф. штер
линга; ако би његова жена живила, то би она непрестано ову суму
уживала, јер мужевљи ужитак бијо је тестаментално искључен. Да
је Причард са својом женом у љубави живио, знамо из описа Др.
Кона, знамо од старога господина Тељора, који је више месеци у
вући Причардовој живио, то нам потврђује и Катарина Латимер, која
је непрестано гледила, како је лекар Причард за време болести своје
жене, са њом поступао, то напослетку видимо из два писма жене
Причардове, која је она у Новембру 1864. из Единбурга своме мужу
писала, а у надпису „моја љубазна смрт“ и подпису: „Увек твоја
драга“ — исто тако покадшто љубавно име, уместо њеног правог
имена Мери-Џанс.
Дали се ово стање није кадгод пореметило?
Како Мери-Петерсон, тако описује и Мери-Млуд тугу обтуже
нога када је његова супруга за навек очи заклопила. И она прича,
како он ноћу мисли, да је види и да с њом говори. У овој престава,
најдубље душевне боље, као свирспи Мистон запита државни тужиоц:
(Продужиће се.)

Са концем мес. Септембра свршава се трећа

четврт. ГГ. уписници којима рок предплати исти
че умољавају се да понове предплату најдаље до
10. Октобра јер по истеку рока ко се не јави
и не плати неће добити листа.
Бројеве за другу и трећу четврт имамо под
пуно.
Предплату за Београд примају уредници а и
момак који разноси листове.
Господа уписници који нису платили ни за
треће тромесечије нека се пожуре са плаћањем,
јер је доста чекања.
Уредништво „ПРАВДЕ.“
Шт А и ш Аг и ј А Н а и он и С тк 4 м и о в и ћ А у Био r r a д w.
Број 27. . У БЕОГРАДУ 30. СЕптEмвРР 1869. Година 1.

Излази три пут у ме- За све српске крајеве

сецу, ма 2 табака сва- стаје на годину 72 гр.
- или 8 oор., на по го
ки пут. Уредништво је
дине 36 гр. или 4 oор.,
на варош капији у кући ни три мес. 18 гр. или
Петра Анастасијевића 2 фор., поједини број
златорезца. стаје 2 г. ч.
ЛИСТ ЗА СВЕ ТРАНЕ ПРАВНИХ НАУКА.

Издалу и уркћулу Д. НОВАКОВИЋ, С. АНТИЋ, У. КНЕЖЕВИЋ.

СА ДРЖАЈ: Нешто о намерн и нехатн. — Чудновато решење једне кривичне парнице. — Народни суд. —
Кривични поступак. — Смутње по унутрашњости. — Лекар Едуард Причард.

НЕШТО () НАМЕРИ И НЕХАТИ.

НАПИСАО

THХ 0 М Н. Љ А ЛАЈМ () В II ћ
правник.

Намера и нехат познате су у праву под именом: Dolus и Culpa.

Из узрока што се намера и нехат једна другој противстављају, и јесмо
намерни о обема уједно да говоримо. —
Сва дела, за која је човек одговоран, и која му се могу на ра
чун метути, јесу она дела, која усљед намере или нехати учини, по
дразумевајући, ако су та дела још и законом као казнима оглашена.“)
Nulla poena sine lege. — Из овога истиче правило: да у оним слу
чајима, где нема ни намере ни нехати, да у тим случајима не може
ни бити говора о кривици, јер туна нема услова, који се као нужни
појављују, те да се коме што у кривицу приписати може. — Намера
игра врло важну ролу у кривицама и разликује се од нехати, не само
по каквоћи злочине воље чиниочеве, но често и по самом начину радње,
ца који се кривица врши. Тако видимо: да су долусне кривице млого
теже и кривичније од кулпозних — из разлога које ћемо касније ви
дети — с тога је за њи и млого јача казањ прописана. —
I, НАМЕРА — DOLU.S. —

Намера или хотица није услов урачунимости.“) Човек може бити

крив и за она дела, која је из нехати учинио. Тако видимо: да се
код свију полицајних иступа не тражи намера.“) Даље видимо: да се
“) в. š 2. кр. зак.
*) Књ. ортолана бр. 209.
*) Овди ваља разумети полицајне иступе по природи, где иије било ника
кове повреде права, но који се казне због могућности исте.
 810

и код млогих правних криваца не тражи намера, кад су исте од веће

важности, као што је н. пр. убиство, које је и из нехати учињено,
казнимо.“) Намера дакле има своје важности у питању о кривичности.
У казненом праву често находимо речи: намера, цељ, умашљај,
предумишљај, намерно без предумишљаја, нехат, лакомисленост и
т. д. које све ништа друго није, но разне стране воље човекове.
Пре него што почнемо о самој намери да говоримо, прећи ћемо
укратко све елементе радње човекове, и у течају тог набрајања виде
ћемо уједно и то: шта се под сваком од ових побројаних речи разуме.
Кад се човеку неби ништа прохтевало, он би осто вечито уко
чен, и он се тек онда покреће на рад, кад му се нешто прохте. Та
потреба коју човек осећа, мотив је за све будуће што сљедује.“) Све
једно је: долазили та потреба из материјалног света, или је она пр0
дукт наших душевних моћи. Воља је овде позвана да ту потребу под
мири. Но пре, него што се воља на што определи, дакле пре оства
рења тог прохтења, има се у човеку известан процес да изврши. Тада
се у њему порађа дебата, у којој човек полаже себи питања, треба
ли да учини нешто или не; рачуна даље: какве ће сљеди тога бити,
да ли ће доћи казањ и т. д. И ово је П. Фаза тако звана: „савето
вање,“ која се у човеку најпре има да извршн. *)
За овом долази друга Фаза тако звана: „закључак.“ Овде је пр0
цес дебате свршен. Воља позвана да да сатнсфакцију, изриче пресуду
на постављено питање, и управља се на нешто н. пp. на палење, уби
јање, силовање и т. д.
„Воља управљена у том правцу к' неколи злу, које ће да за
сиrи оно прохтење, зове се: намера.“ Бернер вели: „Slbiidt brišt
ber 28ttle in feiner Riditung auf ben verbrederijden Grfolј.“) План пак оне
радње, која се има да изврши, — у глави начињен јесте: умишљај.
улишљај је другим речма вољин план, т. ј. пројект дела, које
се има да изврши.
Довде видесмо: да се човеку најпре нешто прохтева, да се за
тим на нешто опредељава, и на послетку да прави план, како ће до
тога доћи.
Човек се може ма на ком од ових побројаних ступњева задр
жати, а даље да не иде. Овим се тврди: да се може човеку нешто

“) в. 8 158. крив зак.

*) Веrner S. 152. š 93.
*) Веrner S. 153. š 94.
“) Berner's Strafrecht S. 155. S 95.
 811

прохтевати, а да се не реши то да задовољи, — дакле да може бити

прохтења а не бити намере. Да се даље може човеку нешто и про
хтевати а и да се реши на задоволење тога, но пре но што скроји
план како ће до тога доћи, да се покаје и да одустане од тога, —
дакле да може бити и прохтења и намере а не бити умишљаја. Уми
шљаја пак без прохтења и намере нема, јер чим је човек скроио план
како ће до нечег доћи, томе је морало предходити неко прохтење,
које је човека и подстакло да се на то определи.
Но све ово није довољно. Све поменуто дешава се у унутарњо
сти човековој. Довде се још човекова воља необјективира, и ово је
све ван удара човечије казнимости : De internis praetor non judicat.
Да би човекова воља радњом постала, да се дакле у спољнем
свету појави, нужно јој је решимости — прегнућа — нужно је да
се снабде с енерђијом и да удари на спољни свет — објективитет —
те да изврши онај „закључак.“ И ово је Ш. Фаза а на име: „реши
мост“ или „извршење.“
У овој се тек фази човекова воља објективира и видном постаје.
А из тога сљедује: да се тек овде о казнимости може зборити.
Но шта видимо тада, кад човек у остварење намишљена дела
пође?
Видимо да бива противно ономе, што пређе рекосмо. Обрнутост
та састоји се у томе: што се овде прво остварава умишљај, јер се
прво пуца, убија и т. д. А чим је се остварио умишљај, с места је шо
стигнута намера. Из намере пак постигнута је цељ и остварена је
потреба. Док кад се стварало видесмо: да је се прво образовало про
хтење па најзад умишљај. -

Узрок свему томе раду човекову јесте нека цељ, која се постићи
намерава. А цељ та ништа друго није, но задоволење оне потребе,
која је човека и подстакла на то. Бернер вели: „Zweck heiszt die ange
strebte eigene Befriedigung, die das Subjekt aus dem Еrfolge schöpfen
will." ")
Пошто смо прешли све Фазе човекова делања и видели како чо
век долази до пеке умисли, на реду је да кажемо коју о захтевима
намере.
За намеру — Dolus — нужно је:
1. Да је човек одиста оно хтео, што је н учинио. Да је н. пp.
при хотичном убиству одиста се решио човека да убије а не само да
рани. Но ваља знати: да се ово хтење као и свест његова мора да
*) Веrner S. 152. s 93. — S. 155 š 96.
52“
812

распростре на све оне знаке, који једну кривицу таком чине и који
су за појам исте законом тражени.
2. Свест о неправу предузимајућег дела. Кад ко нешто чини без
да зна да је то против-правно, онда намера — dolus — изчезава. Но
у овоме се ваља ограничити, и не ићи са свим далеко. Ко би одрицао
да је знао, да је крађа против-правно дело, тај би се слабо вајдао
и то му неби искључило намеру, јер се претпоставља: да свак зна
шта је право а шта није.
За намеру није нужно знање о казнимости предузимајућег дела.“)
За намеру се не тражи: Аnimus Nocendi.“) Код намере се не
гледа ни на побуде, које човека покрећу на што, ни на цељ, која
се постићи жели На мотиве човекове гледа се у моралу. У праву
води се рачун од намере, јер се намера у резултату кривичном оли
чава. Истина је: да цељ може имати уплива на количину казне, али
никад таквог и толиког, да са свим потре кривичност неког дела, јер
би се тада остварило језуитско начело: „да цељ правда средство.“
Ко краде да другом помогне, тај је долусни кривац при свем том што
то у тој цељи чини.
Долусне кривице може бити како у радњи тако и у нерадњи.“)
Ове су друге ређе, лакше и мање кривичније од првих. Мање је зло,
кад се човек спрам нечег негативно влада, од зла, које постаје, кад
човек позитивно нешто предузима, што је законом као кривица огла
шено Правило је дакле: да је човек дужан не чинити зло, а изузеће
је: кад се на нешто приморава, и кад се усљед те нерадње казни.“)
Намера и ако по себи нема никакових стешена, ипак по злобно
сти коју у себи гаји, може имати степене казнимости и то: с једне
стране по своме постању и сталности, а с друге стране по својој
опредељености.
Што се тиче постања и сталности намера се може зачети:
1. »Žадно и с” размишљањем. Ово је случај, кад су се све три
оне Фазе тихо и мирно вршиле, и кад је човек ладнокрвно долазио
до закључка. Ово је: предумишљај (Sorbebaфt) — Prômeditation.
2. У раздражености или наглости. Овде су се сва три поме
нута стања у брзо свршила, и човек је често изазван и узбуђен пре
духитрено дошо до закључка. Овај је случај познат под именом: афек
rне воље (2 jeftiville) ила по изразу римског права: Impetus.

}*)“) в. 5 3. крив. зак. — књ. ортолана бр. 217.

књ. ортолана бр. 208.
књ. ортолана бр. 207.
} в. Š. 327. крив. зак.
 818

За предумишљај није нужно да је закључак дуже време извр

шењу предходио. По томе је дакле погрешно сваћање, које налаже:
да се по времену решава, има ли предумишљаја или не. Ево шта
вели Бернер: „време, које протече између зачећа зле воље и из
вршења, може истина важити као знак предумишљаја, али оно
не може увек бити право мерило те воље.“ ")
Дешава се да у неким случајима граница између предумишљаја
и афектне воље сумњивом изгледа. Човек може нешто закључити с'
предумишљајем а да изврши то у афекту. И обратно: човек може не
што закључити у афекту, па доцније то ладно да извршава. У оба
ова случаја има и ладности и наглости. У првом случају биће дело
афектно, а у другом с предумишљајем. У оба случаја решава по
следњи акт, јер је принцип: „да рвшава стање, у коме је човек при
извршвњу био.“ — Бернер за ово врло лепо вели: a) Surbe boš 38era
bređen im Slfette beid (often, bie Sluštibrung aber mit rubiger 8еfourtenbeit un
termomen: fott Sprintelitation verbauben. Denn bie Sejonnenbeit beiber 9tuša
führung bebt ben porangegangemen Stieft auf. — b) Surbe baš Serbredem mit
Sejonnenbeit beid loften, aber im glfеfte untermonumen: fott Impetus borban
beи. Фени оer Stifett it bier ter Anitof, ter Ausführung genejem. *)
Казнимост је млого већа код предумишљаја но код афекта. Раз
лика ова врло је важна код убиства, јер се убиство с предумишља
јем казни смрћу, док афектно не.“)
Кад би се упитали за узрок: што се већа кривичност — пре
думишљај — више казни но мања — афектна воља — с места би
наишли на разлоге, а на име: што су код предумишљаја друге по
буде, које човека покрећу на што; друге цељи, које се постићи желе;
друга средства, којима се служи човек и т.д. Код предумишљаја је
злочина воља гора и опаснија за друштво. Ту зло лежи у самој ду
бини природе човекове, и ове кривице млого су чешће и млого већма
насрћу на повреду права Код афекта пак зло не лежи у дубини при
роде човекове. Овде је човек већином изазван неким спољним ути
цајима, па зато овакве кривице и не доносе толику опасност за дру
штво као оне прве. — Из овога видимо: да је и праведно за ове друге
као мање кривичније мања казањ прописана.
Што се тиче опредељености намера може бити: опредељена,
алтернативна, евентуална и неопредељена.“)
*) Веrner S. 153. š 94. s. 4.
*) Berner S. 154, š 94. s. 6.
*) В. Š 155. и Š 156. крив. зак.
“) Berner S. 155. s 95,
814

1. Намера опредељена — Dolus determinatus — онда је, кад ре

зултат кривични подпуно одговара ономе, што је воља хтела. Овде
је воља човекова непосредно и на извесну неправду управљена.
2. Намера алтернативна — Dolus alternatius — онда је, кад је
човек хтео два или три зла, па ма које наступило он пристаје. Овде
се он находи у алтернативи — бирању зала — па с тога се то стање
воље и зове: алтернативним.
3. Намера евентуална — Dolus eventualis — онда је, кад човек
хоће неки известан резултат да постигне, али предвиђа, да се отале
може и друго зло породити, које он встина неће, но на случај, да
друкче бнти не може, он и на то пристаје.
4. Намера неопредељена — Dolus indeterminatus — онда је, кад
неко хоће уопште повреду да произведе, но у чему ће та повреда
бити, то он не разбира. Њему је све једно, појавила се она у овом
или оном облику. *)
Но овде имамо да приметимо: да се неопредељена намера даје
тешко замислити. Кад је намера определење и правац воље к злу,
онда не може у исто време бити и неопредељена, и то би била кон
традикција. Истина да воља човекова односно на „сљеди повреде“
може бити неопредељена, али што се тиче „повреде у опште,“ воља
-“
- }

к
је свакојако опредељена. У 9. ZС«“) с кога “,“ ло - чика- 26/83.
*

У праксу је све једно и кривичност једна, ма која била од ових

намера. Ова подела намере теоријски само постоји, но без практичне
вредности.
(Продужиће се.)

ЧудН0ВАТО РЕШЕЊЕ
ЈЕДНЕ КРИВИЧ НЕ ПАРНИ ЦЕ.

(Свршетак.)

Ствар дође опет пред касац, суд. У оделењу, где се ствар ова
pacматрала, чланови су сад већ били неједнаког мишљења о томе,
шта да се ради. Почем се у т. 4. S. 258. крив. пост. изреком каже,
да се оштећени сало у смотрењу накнаде штете и о парничним тро
шковима може жалити против пресуде, већина чланова била је за
то, да се не може пресуда иста без жалбе државног тужиоца ра
1) ортолан бр. 222.
 815

сматрати, пто се тиче кривице; и расматрајући пресуду по жалби

повређеног, уништи је, што је суд одбио повређеног од тражења
накнаде напоменувши, да је касац, суд првим ништењем пре
суде ишао само на то, да се одређена телесна казна замени затво
ром; а другим ништењем да је на то ишао, да се тужена не осуди
на већи затвор, но што је првом пресудом била осуђена.
Први суд, видећи да му је и опет пресуда уништена, ма да је
то сад учињено односно грађанског потраживања; поднесе разлоге,
il it
за што и те примедбе не усваја. Први суд у дотичном своме писму
t. 5.
вели, да је истина повређеном првим двема пресудамз досуђена била
накнада; али почем су обе те пресуде поништене; то отуда, што су
поништене само односно кривичног питања, не излази, да нису пони
штене и што се тиче питања грађанског потраживања, него се мора
узети да су и у том погледу поништене, кад касац, суд није изреком
другчије решио; а почем се сад тужени ослобођава од казни из не
достатка доказа, и почем је потраживање грађанско у свези с пита
њем о томе, да ли је за тужену доказано или не, да је крива; те
почем грађанском потраживању у овом случају само онда има места
кад се кривица тужене докаже; а суд је тужену ослободно од ка
зни из недостатка доказа“, то није ни могао нит је било места, да
повређеном досуди накнаду, или да га упути, да путем грађ. пар
нице тражи накнаду, кад се у овом случају не може применити 8.
296. крив. пост.
Тако дође ствар ова и опет пред општу седницу касац. суда;
и у општој седници изрече се: „Да примедбе Ш. оделења касац, суда,
у колико је њима поништена грађанска част пресуде првог суда,
стоје“ но наведу се за то нешто други разлози, а у једно рече се
првом суду, да му је дужност била учинити оно, на шта је раиијим
ништењем његове пресуде упућиван, кад је то ништење касац, суд и
у општој седници одобрио.
Из овога, што је довде испричано, лако је увидети, у чему је
ствар, а лако је пронаћи и показати и дотичне до сад учињене по
грешке.
;* Тако не може бити сумње, да је суд погрешио, кад је, нашавши
тужену Марију за криву осудио ју на бој, не мотрећи на пропис у
Š. 32 казн. зак. где се каже, која се лица могу на бој осуђивати.
“ Тако исто нема сумње, да је суд погрешио, кад је другом пре
судом тужену осудио на три месеца затвора, кад јој је првом пре
судом за случај да бој не може издржати, одредио затвора два и по
месеца. Погрешка се увиђа лако, чим се узме на ум, да је односно
816

одређене казне затвора прва пресуда исто тако пресуда као и друга,
па кад је суд у првој пресуди изрекао, да је према учињеној кри
вици за тужену праведна казна затвор од 23 месеца, без нове кри
вице и без нових околности и разлога суд није могао од свог суђења
одустати, ван ако се не би хтело рећи, да се изричући пресуде само
игра с одређивањем казне; јер би се само тако могло разумети, што
за једну и исту кривицу одређује једном пресудом мању, а другом
пресудом већу казну затвора.
Погрешка је даље, што је ова ствар, суђена у два маха од једних
судија, без видљивих разлога трећи пут предата на суђење другим суди
јама. Јер прве судије, што нзрекоше, да је за тужену доказано, даје кри
ва, веже то њихово мишљење, а друге судије лако могоше мислити, да су
самосталне у своме суђењу, да се не морају обзирати на ранију судску
радњу, и да могу изрећи да сведочба сведока Марка, ког су пређашње
судије сматрале као сведока доброг и безизузетног, да сведочба тог
сведока не вреди, те с тога да против тужене нема доказа, да је
крива, ма да су раније судије у две пресуде изрекле, да ама доказа.
Не могу да пропустим, а да овде у кратко не напоменем, да
је по моме мишљењу врло неудесно, што је узакоњено код нас, да
суд може своје суђење мењати; и, тако рећи, судити по туђој па
мети; то јест што је узакоњено, да се пресуда, коју касац, суд
уништи, враћа истоме суду, да по примедбама касац, суда пресуду
преиначи. На тај начин с једне стране отежана је радња у касац.
суду; а с друге стране опет судије одучавају се бити самосталне у
своме суђењу, и привикавају се, да неке ствари олако суде не пра
тећи их оном и савесношћу и озбиљношћу; која се за суђење иште.
Ма колико да наше домаће околности изискују, да се ово, што напо
менух као закон одржава; и ма да ће с каквим тешкоћама и незгодама
бити скопчано, да се учине у том погледу преиначења; опет за то п0
моме мишљењу мора ће се што пре та преиначења предузети, ако се за
држи садање устројство судова, јер то иште напредак и јачи развитак на
шег судства. Но о овоме имаћу можда прилике други пут више што рећи.
Као што напоменух, држим да је погрешно, што је ова ствар,
—о којој је реч-последњи пут дата на суђење другим судијама, који
пређе не радише у њој, али и нове судије погрешише, кад се не об
зираше на ранију судску радњу, на коју су се — ма да им је иначе
како тешко било, — по изречним законским прописима морали об
зирати. Ја од своје стране не налазим истина, да је чудно, и да би
законским прописима у опште противно било, кад би на основу је
дних и истих доказа — били ови писмени или усмени све је једно,
 817

ili: — неке судије узеле, да је доказано, да је тужени учинио кривицу,

::: због које се оптужује; а друге судије опет кад би нашле, да то
gji“ i није доказано. Јер кад је апелац, суду допуштено, да тако ради, п
и из кад он не мора узети, и кад не узима, да је заиста доказано, што
“ј је први суд сматрао за доказано; не видим разлога, за пто да се
ју?“ — та слобода украти новим судијама у првом суду, које судије пређе
i º
*
дотичне доказе нису оцењивале. По моме мишљењу питање да ли су
дија држи, да јесте или да није нешто доказано 2 питање је увере
- ***:
II/2. ња; то питање зависи од оних утисака, које докази произведу тако
да кажем на душу судијину; а зависи и од увиђавности сваког по
јединог судије; па с тога и не може се рећи за сваки случај, што ће
један судија узети за доказано да ће морати узети за доказано и сваки
други судија. Али при свем том кад се код нас у закону изреком
каже за неке случајеве, да судија мора послушати и урадити оно,
што нареди касац, суд; онда у таквом наређењу касац суда сваки
судија мора сматрати закон, који треба да испуни, по ком мора по
ступити, и коме противно радити није му допуштено. А у закону
изреком се каже; ако касац, суд разлоге нижег суда не уважи, учи
ниће му с разлозима друге примедбе, по којима је нижи суд дужан
у свему поступити.“ (Š. 279. крив. пoст.) С тога, кад је касац, суд
у својој општој седници према горњем законском пропису и у свези
с измењеним Š. 15. свог устројства усвојио примедбе, које је оде
лење кас суда одпустило нижем суду у томе, да се осуђена Марија
не може осудити на већи затвор, но што јој је био раније одсуђен;
нижи суд је имао у новој пресуди само да спусти казну затвора од
три на 2% месеца; те тако ди исправи оно, што му је касац, судом као
погрешка означено.
На овом месту може стајати примедба, да је неудесна практика,
коју је касац, суд усвојио, да своја решења из опште седнице врло
кратко и сувопарно издаје, те у понајвише случајева само просто
изјављује да одобрава пресуду нижег суда, или да налази, да су
примедбе, које је нижем суду оделење кас. суда учинило, умесне;
па ни за једно, ни за друго не наводи разлоге. Јер кад је већ то
врло неудесно, што касац, суд у својим оделењима, налазећи да је
пресуда нижег суда добра, без наводења икаквог разлога пресуду
за снажну проглашава; још је много не удесније, кад се тако ради
и при решењима опште седнице, која решења у неким приликама
објашњавају закон, одуеђујући му значење; која решења треба да у
себи садрже изказивање начела; и која решења по природи ствари
818

имају неку силу закона. — Но ово, што рекох, нек је узгредно при
мећено а сад да пређем на показивање даљих погрешака.
Кад је први суд изрекао пресуду, да се за тужену Марију —
осуђену првим двема пресудама — не доказује, да је крива, држа
вни тужилац требао је да се жали. Он се том пресудом вије могао
задовољити; јер кад он не беше онда задовољан, кад је Марија осу
ђена била на 2% мес. затвора, што је држао, да величина одређене
Марији казне није сразмерна била величини њоме учињене криви
це; онда како би могао бити задовољан с пресудом, којом се она од
сваке казне ослобођава? У тој погрешци државног тужиоца налази
се узрок, што пресуда не би по целом пространству поништена. Ја
од своје стране држим, да се у томе, што је државни тужилац пр0
пустио жалити се против пресуде првог суда, да се, велим, у томе
налази главна погрешка. Државни тужилац требао је само, да је
суду напоменуо пропис у 8. 279. крив. пост. и то би могло бити до
вољно, да се избегне учињена погрешка; а да се по том основу жа
лио касац, суду, довољно би, мислим било, да се учињена погрешка
исправи.
Држим, да неће сувишно бити, да овде приметим, да у нашим
законима није довољно строго одређен положај и круг радње држа
вног тужиоца; и у томе је често узрок не малим погрешкама, које
се чине. Државни тужилац по пропису наших закона по некад се
појављује као неки орган, и као саставни део самог суда, а по не
кад је опет оно, што треба да је, то јест државни тужилац, али опет
не у пуном обиму, него у некој не развијеној Форми. Летимични по
глед на дотичне законске прописе довољан је да нас увери, да су
дотични законски прописи о државном тужиоцу унети у наш закон
о поступку кривичном више као неки покушај, и нема сумње, да ће
и ту требати да се учине потребне измене и допуне, јер иначе до
гађаће се и од сад не прилика, да некажњен остане неко, ког су сви
судови за крива признали.
Могао бих и даље говорити о погрешкама, које су при суђењу
парнице учињене; али се од тога задржавам за то, што се остала
радња — осим јединих против разлога нижег суда о пресуђењу пи
тања о грађанском потраживању — тиче само касац, суда. Приме
ћавам само, да по моме мишљењу треба преиначити прописе у 8.
258. крив. пост. и наредити јасно, да повређени може на своју од
говорност и на свој рачун терати против туженог кривичну парницу
и онда, кад државни тужилац то неће да чини што држи, да је ра
дња судска умесна. Последица томе наређењу била би, да би се при
 819

ватни тужилац и пто се тиче кривичне стране у пресуди могао жа

лити касац, суду, дочим сад по јасном пропису у т. 4. S. 258. има
право жалити се само што се тиче накнаде штете, и парничних
трошкова. Исто тако примећавам, да се не мале погрешке чине, пшто
судови и судије не умесно или бар не с довољно разлога примењују
у појединим случајевима пропис S. 296. крив. пост. упућујући ту
жиоце на грађанску парницу и онда, кад грађанском потраживању
нема места, јер му не достаје основ. Но о овоме говорих простра
није на другом месту. Жалити је, што судије, који се држе проти
вног мишљења, не даду себи труда, да то своје мишљење јавно бране
и разлозима поткрепе. Јаван говор о оваквим предметима само би од
користи био општој ствари.
18. Септембра 1869.

НАРОДНИ СУД ПО НАЈНОВИЈИМ ЗАКОНОДАВСТВИМА.

(Бродужење.)

1. По начелу усмености, пресуда о кривици оптуженога треба

да се оснива само на резултату усменога поступка. Онај који суди
треба да пази на претресање без предузетога мишљења, добивенога
читањем предходних акта. Његова пажња на претресање треба да
служи за сигурност тога, да докази буду истинито, непристрасно и
без сваке једностраности наведени; а то је све могућно само онда,
када суде поротници. Тиме се разјашњава оно, што у Француској
закон не допушта поротницима, да уносе у своју собу за саветовање
никакве протоколе предходног ислеђења, да их неби довели у иску
шење те да поцрпе материје и своје решење из писмена, неконтро
лисаних података. С тога се у Енглеској држе тог правила, да акт
тужбе треба да садржи у себи једино оптужење, без икаква упући
ti: вања на појединости и дознавања, која су добивена претходним исле
ђењем. А кад пак суде државне судије, онда се можемо бојати тога,
да ће они нехотице придржавати се мњења, које су напред примили
из резултата претходног ислеђења и садржаја акта, мњења, које је
наклоњено на окривљење оптуженога. Под тим упливом они ће са
слушавати сведоке у седници, и ако се њихова исказивања не буду
слагала са актима претходног ислеђења, то ће државне судије свагда
бити више склоне томе, да потпуно верују судским протоколима.
Јасно је, да се тим путем начело усмености јако нарушава. Упореда
820

Француских и енглесках кривичних парница показује, да поротници

у Француској при својему решавању врло често иду за оним мњењем,
за којим је ишло и претходно ислеђење.
2. Све баш и да се уништи закона теорија доказа и да се дело
остави на унутарње убеђење државних судији, опет нема изгледа,
да ће њихове пресуде добити више поверења. Да и неговоримо већ
о томе, да мали број судија, кад се већина створи само са неколико
гласова, уопште не може улити већега поверења, није нам могућно
одрицати ни то, да пресудама самих државних судија мало верују и
због тога, што је њихова независност внше или мање сумњива, и ако
се питање о кривици решава њиховим закључењем без икаква те
мељна основа, то ће га народ вазда сматрати као плод самовоље. А
кад дело решава поротски суд, то ће се гарантија, која после беше
у законој теорији доказа, сад састојати у већем броју поротника.
нешто у уверењу народа о независности и самосталности поротника,
који суде својим суграђанима.
Најважнији значај има поротски суд по својему односу на при
мењивање казненога законика. Може се потврдити, да у поротскоме
суду примена казненога закона добија карактер, који улива пове
рење према кривичним пресудама и тим самим даје снагу казненој
правди. Само поротници могу остварити идеју Мезера, ") да нико не
треба да буде осуђен, кога није нашао за крива већих број лица,
која нису добила правничкога изображења и нису састављена по ка
стама. До данас је распрострта још жалосна заблуда, као да је ка
знени законик производ самовоље и извесних индивидуалних погледа
законодавца, који у њему исказује, да он извесне поступке сматра
за кажњиве. Казнено законодавство само онда може имати достојан
карактер, када се његова правила буду оснивала на општој правној
свести и законодавац могне претпостављати, да ће грађани моћи да
поимају закон и да раде сагласно шњим као изразом те свести. По
ротски суд препоручује и неда да се закон тумачи помоћу вештих
правничких извођења и учених испитивања, и да се неко казни због
повреде какога закона, који природан разум непартаичких људи не
тумачи онако, као учене судије. У Прусији, на пр. муж се формално
развео са женом, и после две године у течају који је могао већ
себе за потпуно слободна сматрати, он се оженио са другом. На један
мах њега предаду суду за двоженство због тога, што акт развода
(по једном закону) није уведен у извесне књиге. Здрав разум одба
*) У његовим „раtriotischen Phantasien,“ д. I, стр. 58.
 821

:::
| 15:1 цује такво кривично гањање, и поротници су огласили мужа за не
виног с тога, што је он свакако поступао савесно и могао себе сма
трати као човека сасвим слободна, т. ј. без жене. Да би се још боље
појмило преимућство поротскога суда над судом државним, треба
само напоменути оптужење због убијства, кад се оптужени изговара
на нужну одбрану. Кад промотримо пропис наших нових закона о
нужној одбрани у опште а посебице о њезиној примени на нападаје
на имаовину, онда се морамо сагласити са једним искусним државним
тужиоцем, што оплакује положај, у коме се домаћин налази, кад
брани целину своје сопствености од нападаја.“) У вешто положеним
правилима закона о нужној одбрани, он неће наћи тачку гледишта,
са које би могао увидити, докле може ићи при одбрани, а да се не
боји каштиге. Државни судија, педант, изолиран од живота, радећи
по својему утраганом судскоме реду, склон је, да из разних начела
и законодавних правила изведе ограничење права нужне одбране,
докле међутим поротници могу лако допустити то право знајући из
искуства како је несигуран положај земљоделаца, који врло често
расдалеко живе на својој земљи, кад им штогод прети имаовини. И
само се сажаљевати може о случајима, који су налик на случај
бивши у пруском највишем суду, “) који је уништио решење порот
иика, којима је било положено питање: да ли се оптужени налазио
у стању нужне одбране. Највиши прајски суд оснивао је своје ре
шење на томе, да је нужна обрана правни појам, јер у 8 14. пру
скога казненог законика“) изложени су значаји и услови, под којима
нужна одбрана може служити за основу неурачуњивости, и да се
тај појам цепа на два оделита питања, која се по закону не могу
сајединити у једно. Чудновато је, како се судије највишега суда нису
могле обазрети на то, да поротници, потанко познати по одношајима
у животу, могу боље него државне судије определити, да ли је у
датом случају постојало стање нужне одбране или и да се њихова
жеља несумњено састоји у томе, да оптужени не буде кажњен. Таква
решења касационога суда ни најмање не подижу у народу уважа
вање правосудства, нити уклањају опасност ту, што државне судије
гледају на поротнике са неповерењем, које је достојно сажаљења.
Појави такога рода пису ништа друго до резултати сматрања многих
правника а особито законодаваца, по коме би, као, поротници дужни
“) Хаагер у Archiw des Criminalrechts, 1857 стр. 447.
*) Preussisches Justiz-Ministerialblatt, 1865. Број 11. стр. 59.
“) Пруски највиши суд показао је архиву прускога казненог права св. 11.
стр. 22. 83. како је огроман зашлет у прошису о нужној одбрани.
822

били решавати само Фактична питања. Тако сматрање могло је по

нићи само у Француској, где је од самога почетка увођења порот
скога суда, владало према њему неповерење, а правници, неупознати
са правим духом поротскога суда, ослањали се на енглеско право
незнајући, да у Енглеској искусни научари, добро упознати са духом
пороте признају, да су енглески поротници у пређашње време сма
трали само као јmdices facti, да су се имено у мутна времена чиниле
злоупотребе са тим одељивањем питања о Факту од питања о праву
у тој цељи, да се поротници поставе у зависност од државних су
дија. Но начело, које је 1792. год. у односу на кривице по делима
печатње исказано, доказује, да је одржало победу најбоље гледиште,
по коме се оставља поротницима на решење сво питање о кривици.
Ко је пратио дух енглескога законодавства почињући од 1861. год,
ко зна, да у енглеској практици поротници без преговора могу при
оптужењу кога на прилику због убијства признати га за крива због
смртне повреде, или при оптужењу због крађе признати га за крива
због утаје, тај ће јасно појмити, да енглески поротници решавају сво
питање о кривици и да им је још остављено и то, да дани Факт п0
дводе под закон. Истина, многи уважени правници уверавају, да ен
глески поротници добијају од судија наставу и упућење, шта у датом
случају да сматрају за саобразно с правом, и да су тим упуствима
они дужни следовати; истина, последње изјаве комисије о укидању
смртне казни показују, да млоге судије (где је нарочно споменуто,
да неке судије старају се давати своје наставе начином таким, да
се поротници неби нашли принуђени ићи за тим поукама) доста бри
жљиво објашњавају поротницима, да су на прилику у датом случају
они дужни признати убијство а не смртну повреду; ама опет из тих
извештаја види се, да енглески поротници врло често изјављују своју
самосталност изричући решења противна мишљењу судија. Правници,
који још једнако потврђују, да је нужно строго оделити питања 0
Факту од питања о праву; законодавци, милостиво попуштајући дотле,
да се саглашавају да у питања буду уплетени правни појмови н0
само такви, који су свима познати и у датом случају неоспорни;
најпосле законодавци, који наређују, да се нитање о факту решава
саобразно са правним појмовима, доказују само то, да они ни мало
не допиру до значаја и задаће поротскога суда.
Кад се признаје, да учешће поротника у дело суда састоји у
томе, да они решавају питање о кривици, онда се мора признати и
то, да они имају право тумачити закон, односећи се на дато опту
жење, као год што су дужни себи дати рачуна о томе, шта закон
 823

од дела једнога изискује те да га може казнити као кривицу. На

редба, да тако названо питање права треба да буде расцепљено на
Фактичне делове, која се налази у некојим немачким законодавствима,
иде на то, да поротници тамо не решавају питање о кривици, и ис
тина је у односу на то, што поротници, као што то показује искуство
Прусије, веома често долазе у заблуду полагањем питања. У Енглеској
је признато, да се делење питања о праву од питања о Факту, врло
често не може ни учинити, због њихове неразделитости, и што то
одељивање не ретко доводи до тога, да поротници незнају шта им
треба решити.“) Осим тога по искуству је познато, да међу самим
правницима врло често порађају се препирке о томе, да ли дато пи
гање припада правним или Фактичним питањима.“) Кад се обрати
пажња на начин, којим нова законодавства опредељују крађу, и на
то, како су изрази у томе опредељавању такви, да подижу неспора
зумљења, онда се мора признати, да ће поротници поздраво доћи до
праведнијег решења, ако се просто запитају - је ли оптужени крив
због крађе, него кад се буде прибегавало различним појединостима
те да се у питању о Факту избегне питање о праву.“) Чудновато је,
како се у Прусији још сад придржавају тога погледа, и у лажној
претшоставци, као да сваки нзраз употребљен у закону због тога
самог постаје правни појам, захтевају, да на прилику у ствари лажних
докумената реч „докуменат“ не буде споменута у питањима, која се
полажу поротницима, почем је то правни појам. Пруски практичари
сами знаду да је тако сматрање неосновано.“) Кад би поротнике за
шитали, садржили лажност датога документа у себи кривицу, названу
лажан докуменат, они би онда обратили пажњу на то, да ли је оп
тужени помоћу лажнога акта хтео да увери преварено лице, да тај
акт може служити за доказ његових права, и на то, може ли се
“
Узети да би тај акт имао ма какав значај као доказ датога правног
::: одношаја. Најјасније преимућство и значај поротскога суда показује

") Врло поучљива разјашњења написао је Тауlor: The law of Appeals to the
superior of Land. Лондон 1865. стр. 130. Глазер у својему спису: Anklage,
Wahrspruch und Rechtsmittel im Englischen Schwurgerichtswerfahren crp. 269.
и 297. изложио је врло занимљиве примере из енглеских правних случајева.
*) Шитање да ли је крађа ноћу учињена, јесте зацело стварно питање; ама
pº
ако закон опредељује, које се време има сматрати за ноћно време, онда
настаје спор, да ли је то питање баш чисто стварно питање.
*) Archiw für preuss. Staatsrecht, 10. св. 81. стр.
“) Кревел y preuss. Archiw, 9. св. 266. стр. и Далке (државни тужилац): Der
Еntwurf einer Strafprozess-Ordnung für Preussen, 1865. стр. 57.
824
•
се онда, када се упореди његов положај у земљама, ) где се по за
кону поротницима предлаже просто питање: јели крив оптужени,
који је учинио извесно дело (које се опредељује ближе у шоједино
стима) због извршења кривице која саставља предмет оптужења, на
пример убијство; покушај убијства, крађа и т. д. са положајем суда
поротског у оним земљама, где хоће да оставе поротницима на ра
зрешење само чисто Фактична питања. У земљама прве врсте поротски
суд дубље је проникао у народ, његова решења ретко се уништа
вају, сами правници признају, да поротници врло добро решавају, 1

саветовања бивају простија почем се главна пажња обраћа на то,

да ли је крив оптужени. У земљама друге врсте појављују се врло
жалбе против поротника, и, услед тога, избегавање грађана од по
ротништва. У оним земљама оставља се поротницима да реше пи
тања о доказима, а не питање о кривици, и по томе круг њихова
рада врло је ограничен. Јасно је, да је онда, кад оптужени признаје
Факта али потврђује да није крив, поротницима веома тегобно што
су они управо дужни да реше питање, које је већ признањем опту
женога решено и што им ништа неостаје да речу о главном питању R.

о кривичности, где на име може и бити умесна примена правне свести

народне. Поротници се претварају у послушна оруђа судија у оним
случајима, кад им председник напред казује, како ће да реше ши
тање о праву. Доиста поротнике мора узмутити када они, признав
да су истинита Факта оптужења, у исто време убеде се да оптужени
незаслужује каштите а на један мах дознаду да је оптужени осу
ђен на тешку каштиту. Чести случаји уништавања поротских ре
шења касационим судом, што су, као, поротници били решили правно
питање, за које нису надлежни, имају само то средство, да порот
ници бивају увређени таком практиком, која им не дозвољава да
реше питање за разрешење којих имају онолико исто способности,
колико и државне судије. Поротници губе свако расположење да
жртвују своје време, новце и труд ца да најпосле виде, да суд не
даје никаквих правних последица њиховоме решењу. Занимљив је
био случај таке врсте у Прусији. Један човек буде оптужен, што је
осакатио другога, те је овај у след тога заглунуо на једно уво. Суд
је предложио питање: је ли крив оптужени за повреду тела, која
је причинила Б. глухоћу на једно уво? Поротници су одговорнли, да
је крив, но додали су, да лишење слуха на једно ухо није још оса
каћење. На основу тога решења суд је осудио оптуженога на го
дину дана као за просту повреду тела. Но највиши суд уништио је
Г“) Н. пр. у Баварској, Брауншвајгу, Олденбурску.
 825

то решење, с тога, што питање, је ли у датом случају постојало оса

каћење, није чисто Фактичкога карактера, а додатак поротника нема
значаја. Сам пак највиши суд признао је у датом случају осакаћење
и осудио оптуженога на две године затвора. То решење највишега
суда с правом су сви порицали. Тешко је дознати, како је могао нај
виши суд однети појам о осакаћењу на оне појмове, за која су нужна
особена правна знања. Било би погрешно мислити, да су судије мо
гле наћи у закону или у науци право какво било упућење на то, што
треба да се сматра за осакаћење а шта не. Највиши суд није могао
одрећи, да баш међу медицинским писаоцима још траје препирка о
томе питању.") Очито је, да је закон, употребљујући реч „осака
ћење,“ хтео тиме да означи најтеже повреде тела, које подлеже нај
вишем степену казне, на пример савршено растројство чулних органа.
Поротници, као разумни људи, саображавајући се са животом и ош
ште примљеном употребом речи, праведно су држали, да међу пот
пуним губитком слуха и глухошћу на једно ухо постоји велика раз
лика, и по томе нису хтели, да оптужени буде онако строго кажњен
као за осакаћење.
Неправедно је, што се по каткад одриче та веома важна окол
ност, да поротници носе велику моралну одговорност за своја решења.
По свршетку своје дужности, поротник се враћа међу своје са
грађање и потпада најживљој критици у разним друштвеним круговима
за своје решење. Судије пак на против уверене су, да саграђани неће
откривено грдити његова решења с тога, што се њихова саветовања
налазе под заштитом тако назване канцеларијске тајне. Искуство зе
маља, у којима је најбоље призната важност поротскога суда, по
казује, да поротницима често намеће се на врат, да пред друштвом
одговарају за своја решења и да их бране.“) Поротници знају, да они
изричу решење у качеству представника правнога знања народнога,
и сваки, ко познаје одношаје у животу, појми ће, да морална одго
ворност поротникова лежи баш у томе, што он зна, да је дужан да
*) Бекер, Lehrbuch der gerichtlichen Medicin crp. 125. Фридрих, Blatter für gericht
liche Anthropologiе, 1861. стр. 310. 1862. стр. 83. Ширмајер, у Gerichtssaal 1861.
стр. 208. Archiv für preusz. Strafrecht, св. ЈII, стр. 133. 735. св. V, стр. 289.
св. VI. стр. 922. Х1. стр. 865. XII. 735.
*) Поротници у Енглеској, Шотској, Француској до 1835. и у пределима око
Рајне стидели би се, ако би им се закратило да јавно говоре о својем ре
шењу, и, ако су нападнути да се бране, У најновије време Јоung Sollicitor
general шотски у својему извештају о парламентској комисији геport of the
capital punishment commission стр. 437. одговори 3886—87. казао је, да ни један
поротник о томе и не мисли, да своје решење таји. |-

ПrмвдА 53
826

вати рачуна својим саграђанима и да га они могу још и корити. По

томе, дакле, жалосно је то, што су немачка законодавства, следећи
Францускоме закону од 1835. год. ставила поротницима у дужност, да
никако не казују о њихову саветовању и гласању.
(Продужиће се.)

КР И В И ЧН И II 0 0 T. у II А К.
(СРАВНЕЊЕ НЕМАЧКОГ КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА, СА ЕНГЛЕ
СКИМ И ВРАНЦЕСКИМ КРИВИЧНИМ ПОСТУПКОМ).
ОД
ДР. К. Ј. А. МИТЕРМАЈЕРА.
шРЕводи

Ј. Д. СТЕФАН 0 ВН ћ.“)

- yВОД
Ошишти ПОЈМИ, ЦЕЛ, ПРЕДМЕТИ, НАЧини КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА И
ХИСТОРИЈСКО РАЗВИЋЕ.

S 1.
Задаћа законодавства кривичног поступка. 0тH0ШеЊе ОВОГа ка закоШ0
давству кривичног закона.

Од извесности самих дела, зависи примена кривичних закона.

Ова примена оснива у извесном лицу, оптуженог због каквог недела,
заслужену казну.") Законодавство кривичних закона“) има ту задаћу,
да определи казну за све родове преступа, па долазили ови отуд,
што се нешто учинило, законом забрањено, или одонуд, што се нешто
није извршило, законом наложено. У задаћи тој, то законодавство у
*) Ово је дело преведено цело.
“) О узајамном отношењу између кривично-правних основоположења и кри
вичног поступка, сравни: „Јадеuanns Zeitschrift für deutsches Strafverfahren,"
Bd. I, ЛЗ XIV, — писао Аbegg. — О штетноме ушливу застрашавајућих
основоположења на кривични поступак, сравни нарочито: Нерр, „Darttelung
des deutscen Strafrechtssystems," Abth. 2, страна 144. и 383.
*) О отношењу кривичног права ка кривичном поступку, сравни: Jorda",
„Archiv des Criminalrechts,“ ХI. Страна 232. Аbegg, „Lehrbuch des gemeine"
Сriminalprozesses,“ страна 5. Müller, „Lehrbuch des Criminalprozeses," i 3.
 827

исти мах и прети преступницима закона, тако определеним казнима.

Напротив, задаћа законодавству кривичног поступка таје: да опре
дели услове, према којима се неко као повин, због учињеног недела,
распознати може, чега ради и казнити се сме. Ово законодавство
прописује у исти мах и начин поступка, који може или мора да на
стуши, па да се поменути услови у дело приведу. Законодавство кри
вичног закона у толико је делателније “) уколико су прописи криви
чног поступка све то већма прорачунати с обзирима: да се обезбеди
брза примена, законом запрећене казне, у односу на кривца; да се
довољно обезбедн од могућности случаја, где би се зар невини на
f:
какву казну, или би се повини на већу, но што би заслужио, осу
дити мого: напослетку да се овим обзирима утврди и опште повере
рење, како су изречене пресуде, правично окончане. Лукавством за
мршена недела, и преступнике закона открити, тешкоће су, што иза
зивају борбу са препрекама, које се противполажу овоме откријhу.
При оваким се случајима врло лако могу повредити интереси поје
диних. Сљество оваке повреде било би као нужна жртва од стране
оних, који би при каквом кривичном ислеђењу као обвињени или
као сведоци учествовали. Тога ради нужна су прописана правила за
(iii свако поједино поступно предузеће, којих се предузећа лаћају вла
сти као нужних срестава, у цељи, да истину исљеде; но тим прави
лама ваља одклонити све опасности, које би се зар појавати могле
од самовоље овлашћених лица, позваних да ислеђују или да пресу
ђују какво кривично дело. Прописи кривичнога поступка (procedure"),
где су заблуде, како законодавца тако и судца, млого опасније, но
у прописима кривичног закона, где се само определеним казнама
прети“), — зависе једном, од основоположења кривичнога“), т. ј. како
је ово последње на кривично законодавство упливисало. У колико за
конодавац, све то већма, има ту задаћу пред очима, да само на основу
законитог оптужења утврди заслужену казну, у толико је кривични
поступак тежи и обим је његов пространији, (т. ј. поступак, који
судцима треба да прибави предмета, како би се кривица решити, а
заслужена казна определити могла). Још од самога почетка, каквог
кривичног ислеђења, па до коначног извршења пресуде, нужно је де

") Сравни: Mittermair — а, у: „Аrchiv des Criminalrechts“ од године 1842.

страна 62.
*) Rauter, traité théorique et pratique du droit criminel francais. Paris, 1836. 2. vol.
страна 307.
*) Hellie, traité de l' instruction criminelle. Paris, 1845. vol. 1. страна 4.
“) Види горе примедбу 1. -

53“
828

лање јавних надлежности. Код законитог наређења, где су односни

прописи наставлења (Instructionen), према којима се судац, приме
њујући их, јавља: или као обвезан да их примени, или му је по њима
остављено поље слободног и разумног прелерења, — реши ће су
коб различитих обзира.") Овди ће наићи с једне стране интерес др
жавни“), који ће у цела грађанске безбедности и општег поретка“),
захтевати, да се овлашћеном званичнику при каквој истрази, а пето
тако и судцу, даде довољна и израчуната снага њихове моћ“, која
би била у осетном дејству, па да се извесно и брзо открије кривица.
Напротив, с друге стране иде овоме интересу државном у сукоб об
зир : на случај могуће невиности оптуженога“), што захтева да се
уклоне сва она срества, која су за откриће истине лако обмањива,
а за невиност опасна, као што и нужност заштите, — кривичним шо
ступком лако у опасност доведене — личне слободе, захтева огра
ничење тога судског овлашћења.“) Закони прописи кривичног п0
ступка односе се: Г-во на судску установу (организацију), којом се
опредељава, којим то, од државе позваним, лицама“), по ком пред
мету и у коликом броју тих лица, припада право, да кривична дела
ислеђују, или за ислеђење да овлашћују, нли ислеђења да надсма
трају, или о умесности оптужења и кривици обвињенога да решавају.
П-го на установу (организацију) поступка, којом установом ваља утвр
дити поступак, који ће морати да наступи при истрази каквих кри
вичних дела, као и при изрицању и извршивању пресуда. Прописи
овога поступка показују: а) услове, према којима се сме започети
ислеђење каквог кривичног дела“); б) срества, која се могу да при

") Сравни: Мittermair, Die Lehre vom Beweise im deutschen Strafverfahren, Darm
stadt 1834, страна 6.
*) О овоме се изражава С. С. С.“) овим речима: „um gemeinen Nutzen willen",
(у интересу опште користи). Art. 104. 150. С. С. С. — Сравни: Маrtin, Lehr
buch des Crim. Proz. š 7.
“) Још и старији правници (види: Ferrarii, praxis anreа, страна 1181), позивали
су се на став (погледом на В. 51. D. ad leg. Aquil.). Сum nec maleficia impu
nita esse oporteat.
“) С. С. С. по свуда захтева, (види агt. 1. 219.), овозривост, да се никоме не
право не учини.
“) О узајамном отношењу кривичног поступка ка грађанској слободи. Сра
вни: Аrettin, Statsrecht der constitut. Monarchie, fortg. v. Rotteck, II, страна 9.
*) н. пр. дал' ће поротници, или судци — правници — решавати?
*) н. пр. дал' оптужење нужно.
“) Скраћени знак кривичног закона, од године 1532, цара Карла V. — закона,
тако названог: Karolina.
 829

мене“), нарочито онда, кад се хоће истина да иследи; в) видове, —

Форме — ислеђења и постепеност тих видова“); e) узајамно отно
шење између оштужења и одбране “); напослетку д) оне услове, по
којима се неко сме посматрати, како је доказано да је он учинио
извесно недело.“) Законодавство кривичног поступка“), у задаћи да
наведене користи сходно уједини, појам је оних законих прописа и
настава, који показују начин, како ће се односити права државе на
казну преступника закона, т.ј. на ислеђивање кривице, на изрицање
и извршење пресуда.

S 2.
Уплив разних основних видова на кривични поступак.

Законодавство се јавља са два гледишта. Оно полази или са оне

тачке, по којој се оснива кривични поступак на основу извесног оп
тужења противу каквог оштуженог, али у тој цељи, да се сви извори
доказа, који се пред судцима у поменутом поступку находе само од
стране судећих судаца применити могу на корист оптужења или од
бране.“) Или ово законодавство полази са оне тачке, по којој оно по
сматра кривични поступак као неко цело још од првога почетка, да
кле од поступка одпочетог ислеђења противу каквог оптуженог, где
су предузете мере у тој цељи подухватне, да се открију, како замр
шени трагови учињеног недела тако и виновници дела (кривци), па
*) н. пр. да ли је мучење дозвољено.
*ј н. пр. као што је отношење између предходног и главног ислеђења.
“) н. пр. да ли се још у почетку ислеђења поставља бранилац.
“) н. пр. да ли се неко и на основу предпоставке, (по индицијама), да је не
дело учинио, осудити сме.
“) Врло добро каже Не!liе, у његовој књизи: „traité de l' instruction crimin.“ I.
страна 6. — кад говори о процесуалним видовима: Elle doivent etre assez
puissantes pour faire sortir la vérité du sein des faits, assez simples pour servir
dº appuis sans devenir des entraves, assez flexibles pour se plier aux besoins de tou
tes les causes, assez fermes pour résister aux violences soit des juges soit des par
ties.“ (т. ј. „ови видови треба да су доста моћни, па да се иследи истина
самих дела; треба да су довољно прости, па да се слободно на њих осло
нити може, без икаквих препрека; треба да су доста примењиви, ша да
им се подчинити може, у потреби својих правних узрока; на послетку
треба да су јасно опредељени, па да се против-стане насртају, долазио овај
од стране судаца, или од препирућих се страна.“)
Ово гледиште било је у основи римскога кривичног поступка, (judicium pu
blicum) па и данас служи за основу енглеском и вранцеском кривичном
поступку.
830

поред оваког посматрања, то законодавство посматра тај поступак и

као нарочити кривични поступак.“) По првоме гледишту, где дакле
поступак предходи главноме претресу судећих судаца, не може тај
поступак бити део кривичнога поступка“); не може с тога, јер право
процесуално поступање наступа тек онда, кад се подигнуто оптужење
противу каквог извесног лица, обвињеног због каквог извесног не
дела, као умесно реши, па према томе образује се поступак нзмеђу
партаја, (тужиоца и оптуженога), чега ради поступак се односи
на извесни спорни предмет, што све, кад се укупно појнми, садржи
у себи знаке кривичног поступка у смислу ужем.
(Продужиће се.)

НЕШТО 0 АфВКТИМА И СТРАСТИМА.

(Продужење.)

За одгајење права они ће нам уверење већег саглашавања д0

нети. Ако страсти и афекти у стање правог лудила (Sabnfinné) и слабо
умља (8(btfit.) доведу, изкључили лудило (Sabuj.) и слабоумље (81ebi.)
за време дела, по основима закона, урачунамост, то је решење да
афекти, премда су они слободно определење воље уништили, начине
неспособно - урачунимим, следствено закључење једног ограниченог
догматизма, ком се дањашњи свет подчинити не може. Бекер (38tter
I. св. стр. 51.) каже: премда се неда порећи, да афекти и страсти
могу високи степен достићи, да са њима урачунимост буде уништена,
то ипак по прајском казнителном закону неће се страст никако, а у
ŠŠ. 41.177 196. Љутина, упрешасћење, страх и плашња само се у то
лико у призрење узимљу кад они без сопствене кривице постану, и
дело с" места извршено буде. При свем том овде је сметнуто са ума,
да код страсти један афект дуже време са истим жестинама трајати
може. Урачунимост учињеног дела у љутини, страху и плашњи сасвим
је остављено судији. Лекар је овде не потребан. Остала немачка за
конодавства допуштају код афекта неказним ост или смањавајућу ура
чунимост. Али има једно стање душе или духа разбољеног које по
стаје из страсти, које се зове iracundia furibunda, excandescentia fu
ribunda. Оно постаје од жестоке љутине и најпосле при том стању
*) н. пр. као што је по гледишту немачког кривичног поступка.
*} тога ради вранцеско законодавство и причисљава предходно ислеђење у за
даћи судске полиције. Rauter, traité II. страна 307.
 831

изчезне свест. Ово стање од истинитих психиских болести обично је

скопчано са телесним неправилностима и уништава урачунимост.
Цимерман (о искуству стр. 491.) говори: из нарави излазеће же
стоке наклоности и изливи душе зову се афекти — чулно покретање
(Semitbbeme.) или страст. Они се при сваком датом поводу опет вра
ћају, или и независно од воље човека наједанпут узбуне. Страст је
дакле један до делања доведени приметни степен телесних или плот
ских жеља. Страсти постају из афекта. Млоги афекти могу један по
ред другог постојати, страст може само сама господарити (dominiren)
и угуши све друго. Али зато ипак није страст високи степен афекта,
јер и ако она из њега постаје, то при свем том може она суштаствено
од њега различна бити. Милорд Хоме разликоваше страст од афекта.
Страсти су марљиве, а афекти немарљиви, страсти су са жељама ил
тежњама праћене, афекти немају никаки жеља нити тежња. Клозе (об
шта основна наука болести, стр. 416.), разликује афекте од страсти
у толико, што је последњима корен у чулима и из овог основа по
стојаније дејствују но афекти. Осим побуђујући ил раздражавајући
или клоњавајући афекта наводи он још смешане. Докле се год може
доказивати, да се једна особа находи у Формалном стању, дотле је
| 15
она за сва њена дела одговорна. Ово правило мора одржано бити. То не
К.
захтева само достојанство ил позив човечанства, него и обдржавање
J“
поредка у људском друштву државе; човек не треба себе толико да
*
леко у љутини, у освети и саревновању да заборави, да он као једна
““ лађа без думена ветровима и таласима, т. ј. његовим страстима себе
| К“
пода и може се казати, да ће он више зато него због учињеног дела
tri,
казњен бити. Али наступају стања, у којима се ово правило у изу
istº
зетцима трпи, т.ј. гди човек није у стању, следство његових делања
да увиди, или гди увиди, ал није кадар да уздржи, т. ј. он постаје
неслободан, његов разум бива одузет, јер или сила спољних одношаја
одвећ на њега подејствује, или су у њему самом предходна условија,
која то подпомажу. Ова се стања у обште духовна — поремећења
(Sеii. Stran.) називају. Јер то је признато, опредељава š 280. крим.
правила, да суђаји на качество чулног — стања једног окривљеног
непрестано извесну намеру или поглед управити и испитати треба, да
ли је злочинац за време, кад је дело учињено, био при свести. Но
саме духовне болести ((Seii. Stran.) не принадлеже овде, него и раз
лична друга стања — духа, у којима доиста болест не постоји, али
нема слободне свести. Заступници заузети су страшно, па свуда, гди
је злочинство учињено, находе забуну разума, бесмисленост, јер пред
постављају, да један здрав ил паметан човек једно злочинство у обште
832

учинити не може. Овде душевна — болест не постоји, но они траже

да и ово на страсти и афекте колико је могуће протегну. Тако каже
„Фајербах.“ Смртни удар у стању афекта љутине јест злочинство,
за које су и најблагородније нарави способне. Ако због неправедно
сти овлада афект душом па као беснећа олуја ил виор поништи све
разлоге те љутине, спрам вређача покрене мрзост онда код таквог ума,
код заглушеног разума, мрзост, осветољубље учине дело, које се има
сматрати као следство противзаконе воље по себи невиног, благоро
дног, човечног праведног осећања, кад се опет то осећање узвиси до
афекта човек постаје други него што је обично, другчије ради, но
обично, кад би свестан био.
Други опет устају осудно против тога, и пре свију „Брефелд.“
каже: јест има повода тако осетљиви увредителног својства, толико
узбуњујући за чувство, да ће сваки ономе његово поштовање и ува
жење одузети, који би при том у свакодневном разшоложењу остао. Али
сме ли се ова праведна љутина у неправедним делима спроћу дру
гог разпалити? У томе лежи врх проницателности! нигда! „Nihil ho
nestum esse potest,“ quod justitia vicat. Но овај поглед не чини се од
људског знања бити. Сравнење (cicero de off, 1. 19. 62.) Хајнчотс, (си
стема психиско — Суд. Мед. стр. 269.) разликује страдателне и деј
ствујуће афекте. Први долазе, чисто споља, као срам и страх, човек
бива противно намери и вољи тронут. Страдателни су такви, којима
само повод с поља долази, и тих је својствени постанак дело морал
них т. ј. само опредељење способних људи, као љутина. На страда
телне не пада никад кривица, али она може на дејствујуће
пасти. Јер како би иначе религија, наводи он јошт, човека од љу
тине, као од чега злог одвратила, кад не би он међу моралске из
раштаје припадао? Али ако због стања, које ја по сили мог ума и
слободе избећи требам и могу, постоји штета, то казни правда ово
стање с правом.
Највећи степен афекта може тако исто само присуство духа и
слободе пролазно забунити и одузети, али по себи не може то ура
чуниму способност уништити или одузети, јер иначе заступници мо
гли би убице и смртне ударце ослободити од казни с позивом на ко
леричан и гњевљив темперамент, наглу љутину, живосну крв. Другчије
је пак са случајним афектима, јер таква забуна свести и разума п0
стоји, која дух и слободу збуни са свим.
„Мецгер“ напомиње афекте и страсти односно правог лудила,
т. ј. и сравњава љутину са лудилом „Ремер“ пита, да ли се таки,
 833

:: :: код којих препаст, плашња, немир, највећи степен достигну могу одр
132. жати при свести.
| ti Вилдберг (š 191.) назива стање смутње, једног изванредног по
буђења к једном делању, очајање, времени губитак свести и осе
i i: ћања код скоро здравих особа, као следство афекта и страсти.
#5 Размршење болесних чулних стања јест од највећег значаја за
ја судство, али најтежа чест из целог котара судске мед. за грађанске,
криминалне, и полицајне суђаје. Од пређе познавало се nente captus
(са ума сишавши) и furiori (бесно или помамно). Прајско земаљско
право познаваше само безумност и слабоумље. Али има јошт млого
други душевни и чулни стања а особито заслужује меланхолија пажњу.
pји „Гуислаил „“ узимље три врсте узрока који причињавају ду
* 15 шевне потресе, а ти су психиски, Физички, предходни или урођени.
it:13 Међу душевним ови су: неповољство сваког рода, очајање, љутина,
а. У губитак имања, частољубивост, љубав, кућевна срећа, религиозна или
их политична узбуђења и гди год препаднутост. Трећа врста обухвата
Ми урођене дарове, раздражљиву нарав, сластољубиви или разкошни тем
liit, перамент, славољубивост, прекомерно самољубље и мложина других
girl : дарова, који сили представљања принадлеже. Најчешћи су узроци ду
jiti: ховних болести они, који наше неодложне потребе, наша најњежнија
ji ti осећања оштећавају или притешњавају. Они се тичу личног обдржа
i sa вања, наше битности или суштаствености, од чести материјалности,
** од чести религиозности. Страх од каке несрећне будућности, губитак
имања, политичног поколебања, рата, стропосћења у воду, суштaству
*
** јући болести, ватре — опасност, покушај убиства, религиозне плашње,
ју 3ла савест. Пачања која се у нашим склоностима збивају, сналазе
tih особито полну, материнску и дечију љубав, пријатељство, друштво,
| 15 несретна наклоност, губитак љубљених особа, саревњивост или из
u4 губљена част.
Саксонски казнителни закон узима у призрење особито љутину.
ји У сакс. Вајмару одобрава се да афект има уплив на урачунимост,

ју али само онда, кад је он од тих причињен био, против којих је за

јИ ТИМ Злочинство следовало.
iº Подпуно стављање и критично осветлење свију овде принадле
ni жећих точака, наћи ћемо у Хенкову летопису св. 13. стр. 191 и след.
j? Криминална уредба садржава следујуће додатке 8 250. S 369.
Свака особа, која се за време једног дела у психичном несло
бодном стању наоди, није способна за урачунимост.
Славни правни научњак Митермајер о овом говори овако:
(Продужиће се.)
 834

СМУТЊЕ ПО УНУТРАШЊОСТИ
И ТА Ј НА ДР У ШТВА.

(Продужење.)

„Невештина агента које употребљава полиција, њиова навика,

њиов характер и све што је на њима сумњиво је и ништа их не оду
шевљава да поуздано зборе. Тешко је веровати ономе, што они до
ставе; судови који имају да се служе с таквим доставама морају
бити страшно пажљиви, и ако би се решили да употребе такве до
ставе, каквим ли се погрешкама неби изложили?
„Догађа се јошт да ова врста полиције навикнута да неостави
никакво средство, да та полиција узима за сведоке људе, које је упо
требила као уводе (шпионе,) који не примају само своју система
тичну службену плату, већ имају особену за сваки рад. Такви све
доци интересирани су да увек тврде оно што су доставили и да ис
питају дела о којима су говорили.“
На ове речи Беранжерове, ја немам додати баш ништа.
Г. Државни тужилац. Признајем савршено да је тако, што
се тиче оног говора о пороти и обичном суду, кад оно би реч о при
мени члана. Но што се тиче поставке, да ли жандарми без униформе
могу бити сведоци као и они с униформом, о томе није нужно да
говорим, нити ћу се око тога басати. То је ствар већ пресуђена. Ја
само одбијам закључке, које сте поставили сада.
Г. Председник. Судије ће изићи да се посаветују.
После неколико минута уђоше судије у салу.
Г. Председник. Суд се је посаветовао по закону и узо у вид:
„Да су агенти полицајни били у униформи или не, опредељени
на то, да изналазу и испитују преступе.
„Да ти агенти као и остали сведоци исказују пред судом што
знаду под заклетвом.
„Да се агенти полицајни ии с које стране не могу уврстити у
категорију оних лица, која су побројана у чл. 322. поступка кри
вичног и којих искази не вреде;
„Према томе суд одбија постављене закључке и наређују да се
продужи испит и да се сведоци саслушавају.“
Позван би сведок Бретон.
П. Како вам је име и презиме?
0. Бретон.
 835

П. Колико имате година?

0. Тридесет и пет.
//. Чим се занимате?
О. Ја сам иншпектор полиције.
П. Гди обитавате?
О. У полицији.
1 58. П. Ви ће те се заклети да ће те казати истину, праву истину
ili: и ништа друго до истину.
0 f. О. Ја се заклињем на то.
и 15 П. Причајте шта знате.
jiti: О. Ја сам одређен био да пазим на нека збића од 20. Јуна до
11. Новембра. Највише су се скупљали код г. Шутоа. Сву ову го
споду, што су овде, виђао сам најмање по три пута у тим скуповима.
П. Јесте ли видили кога од ове господе код Пажа?
О. Видео сам четворицу, Шутоа, Годишеа и јошт двојицу, но
Се НО ОПОМИЊеђИ ЊИ ОВИХ И МОНа.

П. Шта имате казати о Мајеру?

0. Нашта.
П. 11. Новембра, јесте ли спазили кога од оптужених на бу
левару Бон - Нувељ?
0. Јесам, Шутоа, Накеа и Годишеа.
riº П. А на гробљу Монмар?
О. Опет иста лица.
Г. државни тужиоц. Јесте ли спазили Верлијера на булевару
Бон - Нувељ?
0. А, јесам. Ја сам га заборавио. Ја сам срео Верлијера ал не
У оделу грађанском, већ раденичком.
Позваше сад сведока Сорета опет иншпектора (надзорника) по
ЛИЦиског.
Пошто је казао своје име, презиме, стан и занимање положио
је заклетву. -

П. Кажите шта имате?

0. При крају Јуна пазио сам на кућу Шутовљеву и Годишеову.
Ја и мој друг виђали смо, где су се толико пута тамо скупљали.
П. На ком је скупу био који од ових оптужених?
0. Годише и Шуто били су на свима скуповима. Они су изла
зили измеђ10. и 11. а са њима и остали. Спазио сам међ њима Мејља,
Хермана, Хеја, Накеа. После тога опазио сам их на скупу 2. Но
вембра.
Д. Јесте ли били на гробљу Монмар?
 836

0. Нисам господине.
П. А на булевару Бон - Нувељ?
о. Јесам. И ту сам спазио Годишеа, Шутоа, Накеа, Генуиља
и Верлијера.
Л. Је ли заиста тако?
6. Тако је.
Л. 6. Новембра знате ли за онај скуп код Накеа?
о. Знам. Годише и Шуто били су код Накеа.
Л, А 10. Новембра?
o. 10. Новембра одређен сам био да пазим на стан Лаов. Су
тра рано изишо је Ла сам, ушо је у сокак Пон- де Лоди, где седи
Хејо, ту нађе Верлијера па са њим отиде те зовне Хеја и сви тро
јица доручковали су код једног винара у сокаку Гете. Затим су мало
пуцали и вешбали се па отишли у сокак Бертран ЛА 26. код Вер
лијера. У вече видео сам да су изишли само г.г. Ла и Хејо, па су
отишли булеваром Монпарнас. Изишли су тројица или четворица за
једно, отишли су те узели нешто код једног винара, а одатле су се
растали.
Г. Хејо је заборавио нешто, јер знам да је позвао г. Ла и с њиме
разговарао. Одатле Хејо је отишо на омнибусу (колима) сокаком Гве
нело, упо је у кућу Ла 19 а одатле изишо тек око пола ноћи.
11-г Пазио сам на г. Хеја. Рано у јутру изишао је из свог стана
и отишао у сокаку Монсије-Лепренс, није прошло ни пола сата од
кад је сишо, сусретне се са г. Аколом, оде с њим и остао је тамо
око 15 минута. После тога отишо је преко булевара севастопољског.
Отишоје одатле код Ла и тумарали су кроз разне сокаке (исказује
све редом куда)
| Г. Флоке. Јесули били сами Ла и Хејо, кад су изишли из бу
левара Монпарнас?
0. Јесу.
Сведок. Верон надзорник полицајни, буде позван.
Пошто је испунио све Формалитете као и његови другари, п0
ложио је заклетву.
/7. Кажите шта знате.
0. Наложено ми је било да пазим на ову господу. Од 28. Сеп
тембра до 5. Новембра пазио сом на све скупове, који су држани
код Шутоа и Ла. Познао сам тамо Шутоа, Годишеа и Адела. Ови
скупови држани су обично од десет до једанајест сати у вече. 23.
Септембра био је један такав скуп код Шутоа, тада сам први пут
видео Верлијера и он имађаше у руци један пакет брошура.
 837

На осталим скуповима код Ла био је и Верлијер.

На збору код Шутоа око 10 сати, чула се је у једанпут нека
праска; свећа је утуљена. Ко је год прошо поред куће Шутовљеве
застао је; мало затим зачу се нека песма; а Годише отвори прозор
ша каза да је то жабица што се је чула (т. ј. врста неких ракетли.)
11. Новембра пазио сам на г. Ла. Видео сам га кроз сокак
Кенканпоа 107 а отуд пошто је изишо оде десно. Одавде отишо је
кроз сокак Пон-де Лоди где сам видео и г. Хеја. Они су отишли за
једно код г. Накеа. Видео сам кад изиђоше г.г. Наке, Верлијер, Ла
Хејо, па су ишли код више винара. Хејо је отишо тек око поноћи.
П. Јестели били на гробљу Монмар?
0. Нисам.
П. А на булевару Бон-Нувељ?
О. Јесам. То је било 4. Новембра. Ту сам видео Накеа, Годи
шеа и Хеја.
П. Јестели видили остала лица, која су стражарила.
6. Јесам господине.
Г. Државни тужилац. Јели Верлијер обучен био у близу са
једном кесом?
0. Јесте, господине.
Г. Форни. Сведок је казао, да је видео Адела код Шутоа од
18. Септембра, с тим је потврдио то, да он Адела није видео никако
на осталим скуповима.
0ведок. Ја сам казао само да сам видео Адела 18.
Г. Форни. Врло добро, ја томе нисам противан.
Г. Флоке. Сведоче, јесили сигуран да си видео Верлијера да
је изишо из Ла 42. на булевару Монпарнас?
0. Јесам. Он је био са једним непознатим човеком.
Г. Државни тужиоц. Јесули били заједно Лa, Хејо и Верли
јер? Јестели видели да је изишо Наке с Верлијером?
0. Јесам.
Г. Флоче. Ви сте били одређени да пазите на Хеја. Где су се
они дакле раздвојили?
0. Они су се раздвојили на тротоару.
Г. Председник. Чулисмо. Нек дође други сведок.
|-
Г. Делари, вештак у писању из банке Француске уђе и закле се.
П. Кажите шта сте ви видили.
0. Г. судија ислеђујући предао ми је тридесет и шест завију
така и неколико шисама, што су нађена код окривљених.
838

Од тридесет и шест завијутака ми нисмо нашли ни једног који

је написан од оптужених.
Писмо које је написано доктору Бидару писао је Наке; он је
и сам признао.
(Продужиће се.)

ЛЕКАР. ЕДУАРД ПРИЧАРД.

(Продужење.)

Па онда се његова свеза са тужбом, која припада доцнијем

времену, неувиђа. Види се да је намера та, да се злочинство ако га
има мотивира. Но ово би се морало и у тужби нашоменути. У по
добним случајима суд оваква питања није дозвољавао.
По кратком саветовању рече Лорд — судија: да су наведени
случајеви сасвим друге природе били, и почем је врло важно, да
би се ово дело могло пресудити, ваља изнети такав доказ на коме
је оптужени својој жени дао повода за љубоморство, па би могао
државном тужиоцу овај доказ доста помоћи.
Мери Мљуд приповедаше јецајући и са сузама пошто су јој
питања више пута давана и од стране председника озбиљно опоми
њана да одговара, — да ју је њен господар у лето 1864. врло младу
силовао — било јој је тада 15 % година! — и да је госпођа При
чардова видла једном, када је изненадно у спаваћој соби ушла,
како ју је он љубио. Мери само рече госпођи, да ће да изађе но
ова јој одговори да је лекар неучтив и непостојан човек те јој неда
изаћи. На скоро затим мораде Мери Млуд у јесен рећи лекару да
је трудна у Он јој одговори да ће све на миру проћи.
Државни тужилац. Да ли вам је дао какав лек?
Бранилац. Нека одговори да ли јој је дао лек да детенце
побаци 2
Председник. Ја сам најпре рад да дознам јели дете рођено.
(На три питања ништа неодговара). Јесте ли побацили? — Јесам!
Кац? — у јесен.
После кратког дебатовања суд објави, да се питања о томе, да
ли је оптужени сведокињи дао средства за побацивање, не могу
допустити.
Мери продужи затим јако узбуђена, да је Прнчард ванбрачан
живот са њом и после онога времена када јих је затекла госпођа
 839

Причардова, продужио, па је то трајало и кад се госпођа из Един

бурга повратила. Пре но што ће се госпођа оболети, изразио се он
Мери: „Кад му жена умре, да ће се с њом оженити.“ Већ 1863.
поклонио јој је један прстен, доцније гривну са његовом сликом, у
Марту 1865. један брош у виду ленгера, његову слику више јој је
пута поклањао.
Бранилац. Држастели ви за шалу, кад је оптужени с вама о
женидби говорио? — јесам!
Председник. Ви кажете, да сте то за шалу држали; сад нам
морате то потанко казати, шта је он казао, ништа неодговара.
То је последње питање на које имате да одговорите. Ако не
14: одговорите, онда вас морам затворити. Сад бирајте!
у“ Мери. Он говораше ако би госпођа Причардова пре њега умрла,
| | да би се самном венчао!
Овај говор, који је био често дукачким паузама прекидан, вели
::: судски бележник, причинио је дубок и тужан упечатак на све при
si. суствујуће. Шриродно! један човек кога су дотле сви поштовали,
g1 f. проводио је у својој сопственој кући пред очима своје жене дуго
i 15 времена љубаван живот, живот, који се није за кратко време запо
чео и свршио већ се и после јавног одкрића продужавао! Пвклони
су давати и узимати, што је знак озбиљне наклоности — прстен и слика
(портрет) — јер се смрт венчане жене у очима јасно представљала,
те је за сваки случај брачна свеза уговорена! И док он стоји као
љубазан супруг, као веран и приљежан саветник на болесничкој по
стељи, над умирајућом, превареном женом, дотле је његова саучес
ји
ница једина њена нега!!
(Продужиће се.)

К Њ И Ж 8. ВН 0 ст.

„О обвезностима и уговорила уопште,“ написао Ђорђе Па

вловић професор велике школе. Печатано у Београду 1869.
Писац овог дела познат је са својим „Житотекарним правом,“
које је написао у прошлој години.“ Са првим као и са другим дјелом
писац је обухватио два најважнија дела из грађанскога права. Прво
дјело познато је читаоцмма а о другоме које је тек сада изашло мо
жемо рећи, да је рађено по најбољим аукторима Француским. У њему
обухватио је писац најзамршеније односе људске, који се јављају у
840

животу. Свима сукобима ту су постављене границе н где год се до

годи заплет лако га је размрсити.
Дело је написано у осталом, пространо, јасно и у системном
реду. Препоручујемо га и правницима и неправницима којима је стало
до науке и напретка, којима је мило да буду своји господари.
Ком је драго нека се слободно обрати на „уредништво Правде“
оно ће му послати књигу за 15 гроша.
Уредништво „ПРАВДЕ“

БАНКЕ И БАНКЕРИ Г. А. Н. Спасић секретар у управи фон

дова намеран је да изда под именом „Банке и Банкери“ спис, у ком
се говори о важности и значењу банака, о банчиним и банкерским
операцијама, а нарочито о бaничној администрацији књиговодству и
рачунању.
gº
Књига ова награђена је из Коларчева Фонда.
Спис ће изнети до 7—10 печатаних табака обичне величине, а
стаје 8 гр. чар. или 80 кp. аустр. вред.
Упис траје до конца месеца Октобра ове год. а књига ће се
раздати уписницима преко скупљача најдаље до свршетка месеца
Новембра ове год.
Скупљачи добијају једну књигу на десет уписника.
Шовци се напред полажу и шаљу управ писцу.

Са концем мес. Септембра свршава се трећа

четврт. ГГ. уписници којима рок предплати исти
че умољавају се да понове предплату најдаље до
10. Октобра јер по истеку рока ко се не јави
и не плати неће добити листа.
Бројеве за другу и трећу четврт имамо под
пуно.
Предплату за Београд примају уредници а и
момак који разноси листове.
Господа уписници који нису платили ни за
треће тромесечије нека се пожуре са плаћањем,
јер је доста чекања.
Уредништво „ПРАВДЕ.“
Шт ми и ли и ј м Н и ко и и С ти од нов и ћ А у Бко r r A. 4 v.
 Број 28. У Београду 10. Октовке 1869. Година 1.

Излази три пут у ме- За све српске крајеве

I/4}
сецу, на 2 табака сва- стаје на годину 72 гр.
- |- или 8 фор. на по го
ки пут. Уредништво је
на варош капнјн у кући
| |- - r
- -

дине 36 гр. нли 4 фор.,

на три мес. 18 гр. нли
Нетра Анастасијевића 2 top., поједнии број
златорезци. стаје 2 г. ч.
Л{{{T 31 (')}Е ГРАН}} {{*\]}{I}|\ || АуКА.

Издалу и уркљyЈу Д. НОВАКОВИЋ, С. АНТИЋ, У. кнежевиЋ.

СА ДРЖАЈ: Звачење š 243 — нешто о намери и нехати. — народни суд. — Кривични поступак. — Смутње
по унутрашњости. — Лекар Едуард Причард.
* {{

ји
: ili 3 НА ЧЕ ЊЕ š 243.
riji „ЗАКОНИКА О ПОСТУПКУ СУДСКОМ У КРИВИЧНИМ ДЕЛИМА.“
». НАПИСАО

Д Р. Н. К. Р. СТ И ћ.
#I

Пропис у 8 243. крив поступка нашег врло је знаменит, и много

утиче у судбину кривчеву; а рекао бих, да тај пропис судови код
t“
нас не примењују онако, као што му је значење: па с тога и др
жим, да је нужно, да се о томе пропису нешто проговори, како би
судије и остали, којих се тиче, обратили већу пажњу на тај прошис,
и како би се истоме пропису боље одредила примена.
Ја сам имао прилике нешто пространије говорити о томе, како
је у нашем „казнителном законику“ врло много пута одређена „смртна
казна,“ па и за таква дела, за која се та казна никако не појављује
као удесна и правична. Ни мало не сумњам, да ће се та страна у
нашем казнителном законику преиначити при првој ревизији, која се
предузме у нашим законима Такво уверење даје ми по готову ош
Лите мишљење наших судија о томе, да је у врло многим случајевима
смртна казна престрога; а такво уверење даје ми и тежња за напрет
ком, која се у нашем законодавству опажа, и које је тежње било и онда,
кад је по нека не удесан законски пропис у наше законике унет. Нај
после такво уверење даје ми и та околност, што не знам, и не ве
рујем, да би се могао навести разлог било државнички, било правни
за одбрану многих садањих прописа наших закона у томе погледу,
и што држим, да код нас нема никаквих интереса, који би захтевали,
да се кривци осуђују на смртну казну и онда, кад би другом казном
они довољно испаштали своја зла дела, и кад би се другим казнама
Потпуно могла задовољити судска правда, а да се не деведе у оца
842

сност, и не стављају на коцку никакви битнији државни и друштвени

интереси. Тврдо држим, да ће код нас на скоро махом овладати ми
шљење, да се сувише честим одређивањем смртне казне више удиво
користи оној цели, која се хоће да постигне престрогим казнама.
Пропис у S 243. крив, пост. на то смера, да се умали број слу
чајева, у којима би се по казнит. законику имала изрећи смртна казна.
Што је овај законски пропис задржан по законику австријском о по
ступку судском у кривичним делима, (где се исти пропис боље сти
лизован, но у нашем законику, налази у 8 284. крив. пoст.) то је
велико добро, и често права благодет и за оне несрећнике, који због
својих хрђавих дела дођу под кривично суђење; а и за саме судије,
који по своме положају имају дужност изрицати кривцима казне. Може
се рећи, да се код нас доста често и много више но ма у којој дру
гој европској држави изриче смртна казна; а ако се можда толико
често не извршава, приписати ваља милости владаочевој. Но да нема
у крив. поступку прописа у 8 243. смртна казна од свију осталих
држим — најчешће би се изрицала; а тиме би и незгоде, које се налазе у
честом одређивању смртне казне, далеко и чешће и веће биле.
Шта се прописује у S 243. кривичног поступка?
Ево од речи до речи тог законског прописа:
„На казну смрти моћи ће пресуда само онда гласити, кад је
кривица због злочинства, за које закон ову казну прописује,
признањем или сведочанством заклетиле сведока законо доказана,
и ако је и само дело подпуно, по свим нужним околностима, законо
доказано.“
„У противном случају место прописане казне, суд ће осуђи
вати на робију до двадесет година,“ и т. д. Свршетак законског
прошиca y š 243. крив. пост, нема важности за оно, о чему ће бити
говор, с тога и не стављам га овде.
Као што се из горњег законског прописа увиђа, њиме се наре
ђује, на какву ће казну судови осуђивати кривце онда, кад би по
прописима у казнит. законику требало осудити их на смртну казну,
али кад ће бити законског разлога, због ког се кривци на смртну
казну неће моћи осудити.
Наши судови у овим случајевима по готову махом осуђују кривце
на робију од 20 година; дакле на најдужу робију, на коју се по на
шим законима могу кривци осудити.
И баш у томе греше наши судови; и та погрешка таква је, да
је вредно обратити на њу пажњу наших судија.
 843

Кад се помисли само, да има до 26 различних случајева, у ко

јима се код нас у казн. законику прописује смртна казна; и кад се
узме на ум, да међу тим случајевима има и таквих кривица, у ко
јима може бити много разлике што се тиче њихове величине; те по
томе, да одређена једна и иста казна робије за све случајеве не може
бити удесна и правична; онда је лако увидети, од колике је важно
54. сти за осуђенике; како ће судови разумети и применити пропис у
S 243. крив. пост.
И по теорији, и по пЗречним прописима у нашим законима су
дови су дужни, да одређују казне према величини учињене кривице.
У томе лежи узрок што је законом за сваку кривицу одређена нај
мања, и највећа казна. Прописи у S. 40. казн. зак. у том су погледу
јасни, и не подлеже никаквој сумњи. Разлога оваквим законским про
писима није тешко наћи. Увиђавно је н. п. да се за сваку „повреду,“
за сваку „паљевину“ и за сваку „крађу“ не може да одреди једнака
казна, јер и „повреде“ и „паљевине“ и „крађе“ могу бити различно
велике, а према њиховој величина казна треба да буде одмерена. Уз
то у одређивање казне утичу и друге околности, по којима се неко
зло дело само у себи мора узети за мању или већу кривицу. У не
ким случајевима закони сами наређују, да судови за неку кривицу
кривцу одреде строжију или блажију казну. Судијама је дужност, да
све ове законске прописе имају на уму, кад одређују кривцу казну. Оне
се у томе морају кретати у оним границама, које им закони одре
ђују; али почем те границе код највише кривица ни близу нису строго
одређене, судије су дужне свагда упоредити учињену кривицу са свима
околностима њеним; па имајући на уму лакше, и теже случајеве од
те исте кривице одредити кривцу казну сразмерну кривици, коју је
учинио. Судије у том погледу треба тако рећи да направе себи неку
скалу — неке степенице — од казне за дотичну кривицу одређене, па
по тим степеницама треба да се доле горе крећу према величини учи
њене кривице. Само тако радећи биће им суђење законским пропи
сима удешено; биће правнички оправдано, биће према законима пра
вично, и само тако радећи избећиће прекор, да су неумешне у одре
ђивању казне; и да казне, што кривцу досуђују, нису сразмерне кри
вици; него су или врло строге, или врло благе.
Из искуства знам, да се у овом погледу догађају најчешће, и
често непојимљиве погрешке. По некад се за мала и незнатна дела
осуђују кривци на више годишњу робију, а по некад се и за теже
Кривице и сувише благо казне тако, да се може рећи, да су ма
хом код нас доста ретки случајеви, да су казне сразмерно кривици
54“
 844

одређене. Исто тако може се рећи, да су судови у одређивању ка

зне пре строги но благи; носим једне једине кривице — убиства ван
брачног детета — у свим другим случајевима судије ретко долазе до
најмање законом за дотичну кривицу одређене казне, него ма колико
да је иначе кривица не знатна, одређују кравцима строгу казну.
А у оваквом раду судском велика је мапа Судије треба да имају
на уму, да карактер правне државе пште, да се ни према кривцима
не чине неправде. А кад се без разлога довољних кривци осуђују на
строжије, на веће казне, но што су заслужили, онда им се чини не
правда, а то се мора избећи.
Применимо све, што до сад говорих на прошиc y s 243. крив.
поступка.
Тамо се јасно каже, да ће судови кривца осуђивати на робију
до 20 година онда, кад га у тамо одређеним случајевима неће моћи
на смрт осудити.
По томе пропису дакле робија до 20 година највећа је казна,
на коју се у поменутим случајевима може кривац осудити. Најмања
казна за ове случајеве у закону није одређена.
У š 40. казн. зак, наређено је, да у случајевима, кад је у за
кону за неку кривицу одређена само највећа казна, а кад најмања
казна није одређена; суд ће — не мењајући врсту казне — моћи се
кретати измеђ те највеће казне, и оне, која је најмања у тој истој
врсти казне. - - -I * T -- - -- - - --

Познато је, да се по пропису у S 14. казн. зак, робија не може

одредити краћа од две године.
Кад се сви горњи прошиси законски међу собом упореде, излази,
да је робија од две године најмања казна, на коју се неко у случају
S 243. крив. пост, може осудити; а робија од 20 година да је у том
истом случају највећа казна.
Имајући то на уму, увиђавно је, да судови греше, кад сcуђу
јући кривца на казну за зло дело, за које је у казн. законику одре
ђена смртна казна; кад ту казну не могу да му одсуде по смтелу
S 243. крив. пост. осуђују кривца на најтежу робију — од 20 годива
— не обраћајући пажњу, да ли је кривац учинио заиста најтежу до
тичне врсте кривицу, те да му се и најтежа робија за казну одреда.
У примеру ствар ће се боље видети.
У допуни Š223. казн. зак. од 30. Марта 1863, наређено је, да
се казни спрђу онај, који учини три опасне крађе.
Не обзирући се на то, што већ у овом законском наређењу има
не оправдане строгости, узмимо, да је неко тужен, да је учинио три
 845

опасне крађе; и да је суд узео за доказано, да је тужени те крађе

заиста учинио. Али почем се кривица туженог не доказује ни њего
вим признањем, ни сведочбом два добра заклета сведока, суд га по
смислу S 243. крив. пост, неће моћи осудити на смрт, но ће га мо
рати осудити на робију. Али колика ће робија бити? Јамачно свак
ће увидети, да највећих разлика може бити између једног кривца,
који је три опасне крађе учинио, и другог кривца, који је друге три
такве крађе извршно. Штета, која је једним и другим крађама при
чињена, моћи ће бити најразличнија. Начини, како су крађе изврши
ване, псто тако могу бити много различни међу собом. Крадљивци
сами по себи моћи ће се међу собом знатно разликовати. Може ли
се у тим случајевима свагда одредити једна и иста казна? Да ли би
се могло рећи, да је праведно, и да је умесно, да на једнаку казну
— и та казна да буде робија од 20 година — буду осуђена два кра
дљивца, од којих је један н. п. у три маха кроз прозор кућни ноћу
извукао неке незнатне ствари у вредности од 50—100 гроша; а други
је у три маха поробио можда приватне или државне касе и причи
нао штету од више хиљада дуката. Увиђавно је свакоме, да за такве
ј“ случајеве не може бити одређена једнака казна; и да би за оног пр
вог кривца не праведно било па и противзаконо, да се тако строго
казни, као овај други, већи кривац, особито кад нема ни чега, што
би оном кривцу, што је незнатне крађе починио, кривицу отештавало.
Неправедност и не сразмерност у кажњењу опазила би се још јаче,
кад би се случајеви неких опасних крађа, — за које се по закону
одређује смртна казна — упоредили с другим у истину врло тешким
злочинствима н. п. с предумишљеним убиством; са случајевима оп
ште опасних тровања; с паљевинама, где више људи изгубе живот;
с опасним разбојништвима, за које све кривице у закону је одређена
смртна казна. Пропис у 8 243. крив. пост. има важности и за све ове
случајеве. Суд узме, да је за неког туженог доказано, да је горња
злa дела починно, ал да се по пропису S 243. крив. пост. не може
Осудити на смрт, па с тога суд и таквом огрезлом, и у греху око
релом кривцу неће моћи одсудити другу казну, но робију. Хоће ли
се моћи рећи, да је и праведно, и умесно, да се и онај крадљивац
због три не знатне опасне крађе, и овај убица, тровач, и паликућа
једнако казне с 20 година робије? Несразмерност и неправедност ова
у казнењу још већма пада у очи у случајевима, кад се кривац нађе
у стицају, да је учинио више грдних кривица, од којих се свака ка
зни смрћу, или кад се кривац налази по други или по трећи пут у
8.46

поврату, кад се кривцу по законским прописима мора да досуди стро

жија казна.
Ако би се хтео неко правдати тим, да онда, кад је мимо случај
S 243. крив. пост. за та различне величине зла дела у закону одре
ђена једнака, и то најтежа казна — смрт, — онда да се не може
рећи, да би по закону неправде било у томе, што се у случају 8 243.
крив. пост. за иста зла дела, ма да су врло различна, што се тиче
њихове кривичности; одређује и једнака казна робије; — ко би се
овако хтео правдати, тај би био на странпутици, и не би се послу
жио умесним разлозима.
Јер осим тога, што већ то није удесно, што се казна смрти одре
ђује за кривице, које могу тако различне бити међу собом што се
тиче кривичности; против горњих разлога још и то стоји, што се ка
зна смрти по својој природи не може одсудити у мањој или већој
мери; па с тога што у случајевима, где тој казни има места, не утиче
ништа у одређивање казне, јер је ова једнака за све случајеве; и су
дија, не имајући у закону ослонца, да смртну казну замени другом,
ма како да му је тешко, мора да осуди кривца на ту казну. На пр0
тив робија таква је казна, која се даје у различној величини — од
2 до 20 година — досудити, а кад је тако, онда је природно, да нај
већу робију треба судија да одсуди кривцу само онда, кад нађе, да
је кривац најтежу дотичне врсте кривицу учинио, за коју се кривицу
по законским прописима може робија као казна досуђивати.
Из овога, што је довде говорено, излази, да судије треба свагда
према величини кривице да одређују величину робије у казну, кад
год кривца по смислу S 243. крив, пост. неће моћи осудити на смрт,
и по томе да греше, ако не гледајући на величину учињене кривице,
буду кривце осуђивали на најтежу робију од 20 година.
Нека ово служи за малу опомену, да судије треба да обраћају
пажњу на то, како ће кривце осуђивати; јер то ишту и законски пр0
писи; и најсветији интереси држављана; па и сама строга правда.

НЕШТО 0 НАМЕРИ И НЕХАТИ.

(Свршетак.)
II. НЕХАТ — СULРА.
Кад човек по облани коју је пого избећи, радњом својом
нехотично зло какво учини: тоје онда нехат, Бернер вели: „Сulpa
 847

jºj: oder Fahrlässigkeit liegt for, wenn infolge eines vermeidlichen Jrrthumes
ein unbeabsichtigter verletzender Erfolg eingetreten ist,“.“)
нit : Под изразом: „по облани, коју је игбећи могао“ треба ра
id:: - зумети ону обичну смотреност, која се код сваког човека предпо
f :ћ ставља, а не неку чpезвичајну. —
ун. Да се може о казнимости нехата зборити, мора се предходно
доказати, да има воље у нехати.
Нехат није нешто сасвим ван воље човекове. Кад би ово било,
нехат би био неказним. Човек има у себи једну моћ која светли
свима другим моћима путове и без које се човек неби мого служити
ниједном од тих моћи. Та активна моћ: то је пажња. Кад се том
моћи човек неће да служи, то је његова воља крива. И у толико ће
увек бити воље у нехати, уколко се човек није хтео да служи том
моћи, коју друштво налаже, да је сваки при свом делању упражњава.
Овде је дакле негативна воља, нерадња воље. Код намере напротив
видесмо да је воља позитивна. Овде је; „нестење да се пажњом
послужи“ то, што чини нехат казним. Код намере пак видесмо да
човек нешто позитивно предузима, што је законом као кривица огла
шено. Из наведеног јасно је: зашто се нехат млого лакше казни но
намера.“) О нехати и казнимости исте само се утолико може збо
рати, уколко се човек није хтео да послужи обичном пажњом, која
се код човека предпоставља. —
За Нехат нужноје:
1. Да је злочино сљедство противу воље човекове наступило. —
2. Да је човек то сљедство мого избећи, да је се с обичном
пажњом послужио. Ова два захтева у ком се делу стичу, тоје дело
НеXа ТНО.

Због претежности намерних повреда, закон изречно напомиње:

да ће се код тих и тих повреда и нехат казнити. Где закон о том ћути,
треба разумети: да се ту само намерне повреде казне. —
Величина казнимости код нехата опредељује се с једне стране
по величини саме кривице а с друге стране по могућности предви
ђаја оног зла, које је из нехати произашло.
Пређе је нехат имала више степени а на име: Сulpa Lata,
Culpa leva, lewissimа и т. д. Но ово је квантитативна подела.
По овој подели могла би нехат имати и млого више степени, зато
је она и погрешна. Данас се нехат дели квалитативно,а квантитативна
“J Berner S. 156. s 97.
“) Нек нас неки погрешно неразуме, да ми под речи: „Намера“ разумемо
то: да се она апстрактно од самог дела казни. Ово ради споразумлења.
848

је подела ствар судијина, да он у појединим конкретним случајима

то решава. — По овој новој подели нехат има само два степена:
1. Или човек кад ради предвиђа могућност зла, али рачуна да
неће доћи. Ово се зове: нехат лакомислености, или по изразу Ла
тана: Luxuria. Бернер вели: Frevelhaftigkeit (lnxuria) ist diejenige
Fahrlässigkeit, bei derd as Bewustsein der Möglichkeit des unbeabsich
tigten verletzenden Erfolges obwaltete.“) Ова аехат долази одма после
намере евентуалне и доста наличи на њу.
2. Кад човек непредвиђа могућност зла, да ће се догодити, ал
даје иоле обратно пажњу, мого је предвидети. Ово је: нехат не
пажње. Бернер за ову вели: „Unvorsichtigkeit heiszt die Fahrlas
sigkeit, wenn das Subjekt zwar kein Bewustsein von der Möglichkeit
des eingetretenen bösen Erfolges hatte, ein solches aber bei gehöriger
Аufmerksamkeit haben konnte.““). Често ове две нехати могу да се
удруже уједно. На пр. неко гађајући с батином животињу поред које
стоји човек, баци се и рани човека, од које раве овај доцније умре.
Овде је бацање и ударање нехат luxuria, а смрт је нехат по не
уга.Жa Fé, 24.

Кулпозна кривица може покадшто прећи н у долусну. На пр.

неко из нехата рани човека па да би покрио траг он га убије и за
копа, овде нехат прелази у намеру и то опредељену.
Покадшто могу се више радњи једна поред друге стећи тако,
да код једне радње има злочиве намере, а код друге да нема, па
да она радња произведе зло, код које намера није злочина. На пр.
Анта је пуцо на Вучка и минилате да га је убио. Да би покрпо траг
однесе га и баца у воду. Но Вучко беше тада жив и сад се удава.
Овде имамо радњу пуцања с намером убити, и радњу с намером по
крити траг. У првој радњи има намере а нема резултата кривична.
У другој напротив има резултата а нема намере. Кад одвојимо на
мере добићемо у првој радњи покушај а у другој нехат. Сад ће се
сабрати покушај убиства с нехатним убиством, па према томе ће се
и казањ одредити.“) Неки су противна маења и мисле: да треба
овај случај да се казни као хотично убиство. Резоновање своје ба
зирају на томе, пило веле: да је Анта знао за Вучка да је се при
тајао и даје жив, он би га зацело убио. Ми у име тога велимо: да
овде није реч о томе: пшта би ко урадио, него је реч о томе: шта
је ко урадио. Ово неки зову: Dolus generalis. Но тоје несвојствено.
1) Верner S. 18. s 98, s. 1
*) Веrner S. 158. s 98. s. 2
*) В. s 44. и 158. кр. зак,
 |-
849

Ево шта о томе збори Бернер: „Јrrthiimlich nimmt man hier einen
siсh durch beide Handlungen hindurchziehenden Dolus generalis an.
Diese Annahme enthált eine unstatthafte Vermuthung des Dolus T. j.
погрешно мисле они, који држе да кроз обе ове радње провирује
“ Dolus generalis. Ово држање садржава неподпуно разумевање Do
4. lus-а.“ И даље: „In solchen Fallen kann man пur von einem (dolo
*: - sen) Versuche sprechen; denn die erste Handlung, bei der allein die
Absicht des Verbrechens obwaltete, führte die Vollendung niht herbei.
f: - Нinsichtlich des durch die zweite Handlung wirklich herbeigeführten
Еrfolges bleibt eine Fahrlässigkeit möglich.") т. ј. у таквим случајима
може се само о (долусном) покушају зборити; јер прва радња, код
које је само било намере за злочинство није извршена. Другој пак
радњи која је заиста дјејство произвела, могуће је да се нехат припише.
“ Дешава се, да се намера и нехат у једној кршвици саставе тако,
је да су обе повреде — и намерна п нехатна — једним актом прои
id: зведене. Овоје случај, кад сљеди неке кривице прођу намеру крив
ni º чеву. На пр. Анта хотећи само да рани тако удари Вучка, да овај
од ране умре. Ова је кривица учињена: Сnlpa dolo determinata *)
i: Ако су сљеди ове кривица биле неизбежне и очевидне кривцу, ша
-: tº се докаже: да је циљо и на убиство или на случај нањ пристајо —
Dolus eventualis — онда ће му се оне урачунати као да их је и одиста
; : хтео. У противном случају урачунаћему се те сљеди, које су намеру
““.“ његову прешле, у пехатну кривицу.“)
“: Питања о намери и нехати несу у нашем казненом законику
-, репшена. У појединим кривицама има само речено: „ко намерно или
ненамерно то и то учини да се казни тако и тако и тоје све.
Оволико само о намери и нехати, а о случају, који се овим
f: обема противставља, до друге прилике.

НАРОДНИ СУД ПО НАЈНОВИЈИМ ЗАКОНОДАВСТВИМА.

(Свршетак.)

Немачки законодавци нису обратили пажњу на то, да и у самој

Француској најбољи правници“) прекоравају закон од 1835. да су
") Веrner S. 160. s 99.
*) Веrner S. 159. s 99.
*) Ортолан бр. 28 — 222
“) Н. пр. Бонвил. de l' amelioration de la loi crim, стр. 421. Боазејме, de la peine
de mort, стр. 121.
850

повод томе закону биле тадашње политичке околности у Француској,

и да су га законодавна тела потврдила само под утицајем упечатљења,
које су произвела на њих убијства извршена средством паклене машине.
Не можемо пропустити а да не споменемо, како је поротски
суд корисан не само као судска установа. Ми не можемо одбацити
његовога важног политичкога значаја, као једнога између најбољих
срестава за одбрану грађана од неправедних политичких гањања.
Пример тога доказује нам историја Енглеске. Владине судије, због
своје зависности од министарства, од кога зависе њихова унапређења
или отпуштења, не могу овладати довољном енергијом, те да би стали
на супрот навалама владе, која је особито у мутна и бурна времена,
када је народна странка непријатељска према владиној, рада да баш
политичким окривљенима уклони личности, које су јој опасне. Тако
исто зна се из искуства, да оснажењем правнога знања правни живот
народа добија млого, с тога, што учешће грађана у правосуђу у
својству поротника узвишава уважење према закону и утврђава гра
ђански поредак. Свуда, где год постоји поротски суд, уништава се
штета, која произлази из равнодушности грађана према праву и из
незнања права. Грађани поротници упознају се са законима и правним
појмовима. Налазећи се у законима нејасни и неопредељени прописи,
добивају свој прави значај само онда кад се примењују у поротскоме
суду : само у поротскоме суду постаје јасан смисао неких кривичних
прописа, и често само тим путом грађани дознају, како се тешко
казне нека дела, која се у обичном животу тек олако осуђују. А
кад се поротници поврате међу своје саграђане, онда постане у по
родичним и друштвеним круговима предмет разговора оно, што се
догодило у суду и решење тога дела. Доказано је искуством, да у
таквим разговорима поротници по ђешто са необичном јасношћу на
лажу најтање разлике између појединих кривица, а то врло мног0
доприноси правилноме познавању права и просвећује правно знање
народа.

Д. Услови за успешно дејство поротскога суда.

Као и све остале човечанске установе, којима успех и дејства

зависи од многих услова, тако и поротски суд може бити правилно
оцењен само у свези са другим околностима. Многа неистинита су
ђења о тим судовима оснивају се једино на томе, што законодавства
не обраћају нужну пажњу на важност тих услова и не предвиђају
последица од извесних законских прописа. Нема сумње, да су за
 851

успешну радњу поротскога суда нужни извесни друштвени услови.

Треба да је у народу, за који се уводе поротски судови, продрла
образованос у све слојеве друштва; треба да је у њему развијен
политички живот, способност за уважење праве, истинске слободе,
а уједно познавање важности друштвонога реда и законске снаге;
напослетку, готовост на приносење жртава, које изискује општи ин
терес. Мора се прпЗнати, да ће поротски суд само онде са успехом
радити, где је политички живот развијен, где влада уважава и по
штује слободан развитак народа и зна, да је она само онда јака, кад
се налази у слози са народом и његовим преставницима. Без ваља
нога судијскога реда, кога чланови треба да са основним знањем
права, практичким схаћањем, уважењем према народној свести и гра
ђанском слободом, саједине чуство независности о самосталности сво
јега положаја; без судијскога реда, који не мисли на поверење и
пакост према поротницима, и који не изазива случајеве те да порот
ницима ограничи власт, није могућно поротницима радити са успе
хом. За радњу поротскога суда веома је важан закон, којим се уре
ђује тај суд и којим се опредељују границе његовој потчињености.
Дотле, докле односно првога услова законодавци буду убеђени, да
се помоћу степена имућности и система способности, који је познат
био Францускоме законодавству до 1848. може саставити поротски
суд достојан јавнога поверења: дотле, докле буде владало уображење,
да ће влада састављајући списак средством административних чи
новника саставити поротните такве, који неће ослобођавати онде,
где влада жели осуђења, све дотле се не може сазвати такав по
ротски суд, који ће заслуживати поверење друштва. Такав суд може се
само онда створити, када у његов састав уђу људи из разних поло
жаја и разних друштвених слојева, који по својим одношајима у
животу познају, како народ сматра право и услове живота њиних
слојева. Као важан услов нужан је такав ред судскога поступања,
који би најбоље био сагласан са природом и захтевима поротскога
суђења. У односу на претходно ислеђење, тај захтев нарочно је ва
жан због тога, што је већ при самоме почетку судске истраге нужно
с једне стране усталачко истраживање трагова кривице, а с друге
стране да се оптуженоме остави могућност, те да се брани и одбија
“
срества, која могу повредити његову невиност. Једном речи, прет
ходно ислеђење треба да даде такву гаранцију, која би кадра била
одбити свако неповерење према судској власти. Но највећа важност
свакако припада главноме претресу, и ту је баш дужан законодавацда
има у виду то, да оптужење и одбрана располажу једнаким срествима, да
852

прекорачивању оптужне власти буду постављене нужне границе и

да буде уклоњено све што би могло потамнити поротницима позна
вање предложенога материјала, н. пр. начин тужбенога акта и тако
названо ехрosé државнога тужиоца. Што је судски претрес пр0
стији, тим ћемо се пре надати непристрасном његовом појимању од
стране поротника; па зато треба гледата да се у једној седници не
pacматрају различите кривице. Праведно суђење поротско достиже
се још и тиме, кад претседник у својој закључној речи избегава све
оно, што би могло поротнике довести у заблуду или притеснити их
при суђењу, или лишати их слободнога размишљања о делу. У овоме
чланку не једанпут казано је, у коликом степену праведна решења
зависе од правилнога предлагања питања. Од колике је важности за
правилан ток суда поротскога такав казнени законик, који би потпуно
одговарао појму поротничкоме, види се из тога, што предлагање пи
тања, а затим и решење поротничко суштаствено зависе од прописа
казненога законика, којега би се законска опредељења имала у виду
како при опредељавању поједнних криваца, тако и при саставу Ши
тања и напослетку при поротничком расуђењу о тим питањима. У
колико више казнени законик садржи у себи правних термина и стара
се разрешити спорне правне предмете положним чланцима закона,
избирајући при опредељивању преступа изразе, којих смисао још и
самој науци саставља предмет спора: у колико се више при опре
дељењу каштите за кривицу смешавају њезини различити видови, у
толико ће више саветовања поротничка заплетати се и њихови од
говори бивати тежи. Ко ће, на послетку, осуђивати поротнике, када
она, убеђена будући о томе, да би њихова осуда могла имати за по
следицу одвећ строгу каштигу, изричу своје „невин“ да би само из
бегли грижу савести, или се ползују сваким у закону остављеним
среством , да би само обишли по њихову мишљењу неправедну
каштиту?
Врло је појамно, да законодавци и научари, знајући сву опа
сност, која може произаћи ако се поротницима оставе на разрешење
правна питања, свакако се старају измислити срества за наставу по
ротника. За достижење те цељи предложена су три срества, која су
у неколико већ уведена у практику:
1. Правна настава, коју председавајући даје поротницима у својој
завршној речи.
2. Наредба, по којој учени правник, саветодавац, присуствује
при саветовању поротника. Напослетку,
 853

3. Изискивање, да се поротници, пре но што саставе одговоре,

обраћају председавајућему или суду за савет.
1. Закључак председавајућега, који садржи у себи разјашњење
правних питања, без свакога поговора може имати највећу важност
за шоротнике, уклањајући веправилан поглед на ово или оно правило
i: закона, чиме се већ значајно предупређује могућност касирања шо
ротничких решења. У закључењима енглеских, шотландских и северо
американских судија, лежи богат материјал потанких правних објаш
њења, који има највећи значај за поротнике при њиховим саветова
њима. Но не треба, при том, оставити без пажње ни ошасности, које
по искуству изничу у след таких закључака. Најновији извештај ко
мисије по предмету питања о смртној казни, у свези са одзивима иску
сних људи, па и самих судија одавно заседавајућих у кривичним су
довима, а тако исто и одзиви других правника о енглеским решењима,
потврђују то, да закључења енглеских судија често бивају опасна. У
Енглеској, где се поротски суд, пролазећи различне периоде, веко
вима развијао савршено особеним правцем, и где су у старо време
судије измењивале, да се поротници безусловно покоравају њиховим
мишљењима у питањима правним; у Енглеској, где се правници тако
стално придржавају старине, у тој Енглеској многе судије и сад отво
рено изјављују поротницима, да су у датом случају они дужни при
знати, на пр. предумишљено убијeтво или да се просто убијство ни чим
не доказује. Судије неретко улазе у потанко расматрање принесених до
каза и дозвољавају себи исказати своје мишљење по овим или оним окол
ностима, обарајући наводе браниоца. Познато је, да у таким случајима
поротничко решење није ништа друго до производ сматрања судијнога,
које је изражено у његовом закључењу. У Француској закон захтева, да
председник учини кратко resnme, т.ј. да олакша памтење поротницима,
престављајући им у скраћеном виду и постепено откривене доказе,
суштину речи тужиоца и браниоца, али не уносећи у осталоме у своје
закључење сопствено мишљење о датоме случају. Но опет се зна, да
Француски председник није тамо ни мало спречен, да како у почетку
тако и у закључењу своје беседе, у закључењима по овим или оним
доказима н шта више у начину њихових излагања, неуздржљиво от
крива своје мишљење о кривици оштуженога, где касациони суд до
тле заштићује слободу председнику, да шта више у случају важнога
прекорачења његове власти не налази повода за касирање решења.
При увођењу поротскога суда у Ђерманији, тадашњи баварски ми
нистар правде, научен искуством, које је добио кад је био предсе
дник у рајнским аровинцијама, нашао је, да и најпоштенији пред
854

седник, руковођен ревношћу, да кривац не избегне заслужену ка

штиту, нехотице саставља свој закључак тако, да из њега вири жеља,
да се поротници чувају од неосновних оправдања. У след тога ми
нистар правде нашао је за корисно да се савршено избаци из бавар
скога закона (чланак 171.) Француско resumé, па на место тога да
се стави, да се председник ограничи само на излагање поротницима
значаја, које закон захтева за састав кривице, означене у тужбеном
акту.
У Белгији били су сви толико убеђени о опасности, коју пре
ставља геsumé да је оно сасвим било избачено из устава 1839. Бел
гијски правници с хвалом су прихватили тај пропис закона. У већини
других ђерманских држава законодавци нису могли савршено да се
одречу Францускога геsumé; ма опет односећи се на то закон саста
вљен је тако, да председник сматра себе за обвезана да објасни по
ротницима знаке кривице и смисао законскога израза. У том смо
трењу ми имамо одзиве многих искусних судија, који су председа
вали у седницама. Немачка правна свест обучава председнике, да са
својим закључењима не доводе поротнике у заблуду. Кад би смо се
запитали, да ли доиста председничка закључења гарантују правичност
поротничких решења, то одговор на то неби био без неких сумња.
Кад тужилац и бранилац савесно непуњавају своје дужности, онда
поротници усвајају правилан правни поглед на дати случај, онда им
се даје прилика да сами по своме сопственом убеђењу размисле 0
свима принесеним основима за или против окривљења. При свем том
што потврђују да се у наводима тужиоца и браниоца састоји само пар
тајичко заступање и да само закључење председника, као лица не
партајичкога, служи за нужну допуну претреса, опет зато морају
се допустити неке сумње о непристрасности председавајућега. Фран
цуска и немачка практика учи, да у душевној борби председавају
ћега са оптуженим, председавајући запиткујући оптуженога и све
доке, лако постаје странка у делу, нехотице повлачећи се забуном
оптуженога и његовим понашањем на суђењу. Осим тога председник,
имајући у виду, да, ако поротници изречу окривљавно решење, он
сам треба да извиди, дали се нису они преварили, па тако напред
састави себи извесно убеђење о датом случају, и то убеђење на сваки
начин има уплива на његову закључну реч. Погрешно би било ми
слити, да закључна председникова реч може бити тако објективно
изложена, да из ње неби више или мање вирила жеља његова, какво
треба да буде решење. То је особито јасно онда, кад је на пр. по
делу увреде величанства председник дужан да разјасни, шта закон
 855

разуме под увредом величанства. А како је у већини случајева тешко

оделити строго питање права од питања о Факту, то председник баш
и против своје воље у закључној речи мора да се дотакне и питања
о Факту. Но најважније је од свега то, што погледи на престављена
питања о Факту и о праву у закључној речи нису ништа друго до
лична слатрања председникова, и што из тога долази опасност та,
што већина чланова суда може бити другчега мишљења него пред
седник, и што тада, ако поротници искажу решење придржавајући
се председникове речи, већина чланова сматра то решење као не
правилно, а то, разуме се, није баш најбоље за правосудство. По
томе изгледа да би требало прописати, да председник, пре но што
искаже закључну реч, саслуша мишљење чланова суда. У осталом,
то може произвести неке неугодности. Као што искуство показује,
закључне председничке речи најопасније су онда, кад се у делу имају
само посредни докази; даље, кад председник исказује своје мишљење
о сматрањима вештака, особито кад ови противрече једно другоме.
2. Предлагано је, као најзгодније срество за наставу поротника,
то, да им се да правнички саветодавац, који би присуствовао њи
ховим саветовањима. Мислило се, да то не буде председник него који
други члан суда; да он буде дужан руководити саветовања порот
ника у њиховој намери; да он дужан буде поучавати поротнике само
што се тиче правних појмова и општих правних прописа; а што се
тиче Факта, ту да поротници буду независни од мишљења саветника
и савршено слободно исказују своје убеђење, саслушав наставу о
питању права. У основи тога предлога лежи погрешка, да су порот
ници у опште без помоћи и да су им нужни савети. Кад се погледа
изближе, показаће се, да поротник, саслушав речи тужиоца и бра
ниоца, улази у дворану саветовања већ са опредељеним мишљењем,
и да се саветовања у главноме врзу око тога питања: да ли постоје
какве било сумње о кривици, и само на рачун тога промену се сма
трањима. Ако се међу поротницима налазе лица, која су овладала
већим искуством и знањем права, одарена речитошћу и која умеју
јасно исказати своја сматрања, онда ће она на сваки начин учинити
више или мање уплива на остале. Што се тиче правних појмова, то
ће у саветовањима поротника без сумње бити реч и о правној свести
народној, и о индивидуалности оптуженога, и о особеним околностима
под којима је он радио. Правнички саветодавац овде није нужан.
Остварење тога предлога, имало би то слество, да би поротски суд
изгубио сваки значај: поверење према њему уништило би се, јер би
се природно у народу родила мисао, да је решење основано не на
856

самосталном убеђењу поротника, него на ономе, шта је правнички

саветодавац исказао. Основаност таке мисли постаје веома јасна, кад
се узме на ум какав ће претежућ утицај имата такав саветник са
својим импонујућим високим звањем , са својим дугим искуством,
правничким знањима и лаком речитошћу на скромне поротнике који
су врло мало навикли исказивати своја мишљења на саветовањима.
Зна се напред, да ће се млоги придружита његовоме сматрању. Била
би највећа погрешка мислити, да ће се такав саветник ограничити
само на једне опште правне појмове и правила; запитан каквим стра
шљивим поротником о појединим тачкама, он ће добити прилике
да искаже своје мишљење о кривичности оптуженога или уопште
дати такав одговор, из кога би поротници лако могли дознати његово
сматрање. Може се предвидети да ће се саветник изјаснити и о фак
тичкој страни дела с тога, што је врло често питање о праву савр
шено налик на питање о Факту. Код посредних доказа, саветник неће
пропустити а да се не изрази о правном значају претпоставака у
опште. Ако се очекују какве било користи од наставе таквога прав
ника саветодавца, онда не треба испустити из вида ни то, да порот
ници свакако имају посла само са личним мишљењем једнога прав
ника, а никаква јемства немају за то, да ће са тим мвшљењем са
гласити се и други чланови суда. Не треба ни говорити о томе, да
критика правника законодавца, управљена против мишљења поједи
них поротника, може врло лако постати веома опасна, и искусни
правник може навући многе поротнике, да даду гласа противнога
своме убеђењу.
3. Изгледа да врло важан значај има мисао, по којој би тре
бало дати поротницима право, да питају суд. По томе праву, порот
ници у колико им истичу потребе на њихова саветовања, могу тра
жити од суда, да им разјасни пропис права, који су им нужни за
изрицање решења. Као што се зна, врло често догађа се да порот
ници, када се не могу да сложе ма о којој било тачки, или кад им
је предложено питање не јасно, враћају се из своје камере и ишту
разјашњења од председника. Не може се опет одрећи, да, кад пред
седник сам собом даје то разјашњење, наступа опасност да његово
сматрање није сагласно са сматрањем осталих чланова суда. Незгоде,
које долазе отуда, што председник сам собом даје разјашњење, нај
боље се укљањају тиме, кад би на питање поротника дужан био цео
суд да одговори.Да кажемо неколико случаја, у којима су се по
ротници с питањем обратили суду. У Брауншвајгу оптуже једнога,
да је направио лажан јаван акт. Поротници, пошто су се три часа
 857

саветовали, обрате се суду с молбом, да им објасни, је ли довољан

само потпис па да се призна јаван акт. Суд им каже, да при опре
љењу тога, шта је то јаван акт, стои тегоба у ворми, а јаван је акт онај,
који је издат од јавнога надлежателства у кругу његове власти и у
ворми законој. У другом брауншвајгском случају била је реч о томе,
да ли се кривац налази у поврату. Оптужени је пре тога био осу
ђен хановеранским судом на три месеца затвора. Питање је било о
томе, да ли је та каштига полицијска или криминална; државни ту
жилац препирао се са браниоцем о томе, да ли треба то питање ре
шити по хановеранским или по брауншвајгским законима. Поротници
су изашли из своје дворане и захтевали, да им се даде један екзем
плар хановеранског законика. Суд им је то одрекао на основу томе,
што је поротницима остављено да саставе себи убеђење каким хоће
начином, савршено слободно. У једном другом случају поротници су
запитали, да ли они могу осудити због самртне повреде (Тodschlag)
лице, које је оптужено за убијство (Могd). Судије (дело је било у
Енглеској) одговоре одричући. У Баварској био је један случај, где
је неко оптужен због тровања. Вештаци су објаснили, да дата ма
терија не може ни у којем случају бити сматрана за отров, која би
могла причинити смрт кад би се узела. Поротници су зашитали по
сле дужега саветовања, да ли се може сматрати за кажњив покушај
кад се у цељи тровања даде срество са свим противно? Најчешће се
дешава, да поротници, по своме саветовању, налазе да им је на пред
ложена питања могућно одговорити само онда, када се овима прида
још какво евентуално или допуњавно питање. Одрицати се не може,
да то право питања, заједно са наставом, коју суд даје доприноси
у колико је могуће најбољој правилности решења. Желети је само
то, да се поротници често тим средством не служе и не прибегавају
к њему у виду неке олакшице за скраћивање седница, да се у оним
случајима, кад међу поротницима наступи несагласност о којој било
тачки, они, место основнога, пажљивога размишљања, не обраћају
за мишљење суда; да се поротници у оним случајима, где су питања
о праву тесно свезана с питањима о Факту, или где правна свест на
рода решава питање другче него учени правници, да се дакле у тим
случајима само да прекрате саветовања, не обраћају суду и ради олак
шице ил због сувишне потчињености, решавају онако, како суд хоће

П и м а дл 55
858

II.
СУД, v коМЕ ЗАЈЕДНО СУДЕ И СУДИЈЕ ОД ДРЖАВЕ И СУДИЈЕ ОД
НАРОДА (SCHOFFENGERICHT. *)

У најновије време у Немачкој за судоводство уведено је и друго

устројство народнога суда, на име суд, у коме суделују и сталне су
дије (2defengeridit). У неким државама, као: Хановеру, Бадену, Ол
денбургу и Кур Хесену, установљено је, да у делима, која подлеже
pacматрању власти једнога лица, заједно са једним судијом ((Sintelit:
riditer) заседавају и два члана, изабрана из местних становника. Њи
ховом суђењу подлеже мања кривична дела, и они решавају како 0
кривици тако и о каштити. Услед многих пребацивања, која су се
појавила против поротскога суда, докле је међу тим сама мисао о су
деловању људи из народа у судоводству наилазило свуда топла од
зива, неки правници") а тако исто и саксонска камера предложе, да
се за решавање свију у опште дела уведе суд, који би се састојао
из судија државних и судија народних, саједињених у једну колегију,
и који би решавао како о Фактичкој тако правној страни дела. У ко
pист тога предлога ослањали су се на то, што је у неким немачким
државама већ одавно постојало уређење мешовитог суда, о којему
се спомиње и у кривичном судионику Карла V. 1532. (тако - назва
ном Саrolina). У остварењу тог предлога увиђали су побољшано васкр
снуће старе установе, а у благотворним дејствима те установе једи
ноличних судова, налазили су основу да поротски суд замену том Вор
мом народнога суда. Но узимајући за сведочбу стару народну уста
нову, нису обратили пажње на то, да су у то време, када још није
било систематичних законика и када су се дела решавала на основу
обичајнога права, члановн из народа изрицали потпуно решење, по
казујући судији шта се сматрало за право, а дужност судијина са
стојала се само о томе, што је он руководно судом, исказивао ре
шење народних чланова и старао се о извршењу каштите, не учеству
јући у решавању. Не треба изгубити из вида, да је за време Каро
лине у немачкој установи мешовитог суда произашла већ суштаствена
измена. Мешовите судије (назване већ у Каролини решиоцима (lit.
theiler), које су се још у почетку 16. столећа налазиле, није избирао
народ него их за цео живот постављао суд.“) По чл. 81. Каролине,
Тај ми ћемо за сад звати ово „мешовити суд,“
ј Шварце у спису: Geschwormengericht und Schöllengericht crp. 20. Хuje das Schwut
gericht crp. 37.
“) Ондашњи одношај добро је описао Захарија у Агchiv des Criminalrechts 1857.
стр. 85.
 859

мешовите судије дужне су биле саветовати се међу собом о решењу,

које су имале да изречу; на послетку, мало по мало стварао се обичај
да су државне судије управо саме почеле решавати дела, а просто
душни шефени само су пристајали на то. Што се тиче другога до
- каза, који се находа у корист увођења суда мешовитог, на место по
ротскога суда, за сва у опште кривична дела, на име што се тиче
благотворног дејства тих судова у именованим државама, то треба
признати, да искуство заиста много говори у њихову корист. Одзиви
јединоличних судија, који су решавали дела заједно са шефенима,
веома су за ове пријатни, јер веле, да они често решавају доста за
плетене ствари врло правилно. Неке судије сведоче, да се изпрва
дешавало, да су бивали са свим другога мишљења о делу него ше
Фени, но пошто су се са овима посаветовали и размислили о њихо
вим назорима, онда нису могли остати а да се не сагласе са њихо
вим мишљењем; најпосле, често дуго саветовање шефена у неколико
показује, да те народне судије с пажњом суде о стварма и своја ми
шљења подупиру чврстим основима. Но било би сувише слободно на
основу тих података закључнти, да те судије са онаком истом ко
ришћу са каквом решавају мале ствари, могу расматрати и важне
кривице, и да су мешовити судови бољи од судова поротских. Не треба
заборавити, да се саучешће, које ти судови имају у народу, погла
вито тиме објашњава, што пређашња већаном самовољна решења по
лицијских чиновника, основана на површном тајном ислеђењу, нису
могла прибавити себи поверења. На против не може бити а да на
грађанина не произведе пријатнога упечатљења то, кад он зна, да
решења изриче јавно његов грађанин, кад нема једне или друге уста
нове, радије се предаје ономе суду, где учествују његови саграђани,
него власти једнога судије. Кривична дела, која обично тај суд ра
сматра, ретко се замотавају заплетеним доказима и тешким правним
питањима, с тога што разрешење простих случајева свакидашњега
живота не преставља никакве тегобе, а не треба се ни бојати, да ће
један судија, па баш да је најнасртљивији, моћи да збуни пли за
ПЛaШИ ДВа Шефена.
Но имамо основа бојати се, да последице не би биле баш тако
пријатне, кад би се мешовитоме суду оставиле на решење и најваж
није кривице. Оно, истина, може се допустити, да она правна питања,
која шефени сад решавају, они умеју решити и кад би судили важ
није кривице, ама опасност би била поглавито у онаким случајнма,
у којима се за решење извеснога питања изискује знање стручних
људи, на пр. у случајима кад је дете убијено, кад је ко отрован или
55“
860

кад је питање о степену урачуњивости кривице. Овде је важно иску

ство, које показује, да се сматрање поратника веома често сушта
ствено разликује од сматрања државних судија. У оним случајима,
кад су стручни људи не сагласни међу собом, поротници се обично
склањају у корист онога мишљења, које је блаже за оштуженога, а
на против судије (већином не упознате довољно са успесима прир0
дних наука и психиатрије) придржавајући се старих уобичајених сма
трања, која су често оборена новијим наукама, и уважавајући учени
аукторитет или ослањајући се на мишљење некога само по општем
иоложају вештака, често гласају у смислу томе, да оптужени буде
окривљен. Лако је предвидети, да државним судијама неће бити тешко
да расположе шефене у корист једнога или другог мишљења, сред
ством мнимо-убеђавних аргумената, навођених од каквог лапарастог
судије у дебатовањима, и да таким начином поведу већину за собом.
Но осим тога, треба да обратимо пажњу на неколике значајне тачке.
1. Не можемо се надати томе, да ће мешовите судије, којих би
суђењу потпадале и најважније кривице, својим решењима давати
онако исто пријатно дејство, какво имају за срећу правосудетва п0
ротска решења. Што неки претпостављају, да ће заједнички рад на
учно правнога елемента, у лицу државних судија, и народне правне
свести, у лицу народних преставника, изрицати решења, која ули
вају потпуно поверење, та је претпоставка погрешна. Треба се бо
јати, да се не остваре речи Глазеpa, ") који потврђује, да се сувише
брзо старају оградити грађане од свемогућства судија уображеном ко
легијалношћу. Суд колегијални, ако хоће успешно да ради, треба да
су му сви чланови међу собом равни. Познато је, како мало пове
рења имају решења колегије, кад се зна да у њој свагда одржава
страну председник, који по својему звању има особито уважење, пла,
кад је он слаб, овај или онај великодушни члан, који господари над
другим и т. п. Елементи, који утичу на судије, суштаствено се раз
ликују од оних, који утичу на народне чланове (шефене). Докле др
жавни судија, при тумачењу закона на основу науке управљајући се
по сматрањима колегије, која су основана на старини предрасудама
(што се нарочито догађа кад постоје посредни докази), показује нај
већу наклоност к строгости и генерализирању, дотле чланови из на
poда живље и слободније схваћају појаве живота, и свака засебни
случај пресуђују по његовим индивидуалним особинама, по личним
својствима оптуженога, по особинама питања о кривици, више тумаче

*) У спису: Zur Juryfrage, crр. 63.

 861

закон по опште народноме правном појму, и пре су склони попу

штању, старајући се да уклоне жестине, које се у велико још и у
савременим законима налазе, и свуда, где год наступи сумња о крп
вици оптуженога, они изричу своје решење на основу најугоднијих
сматрања за оптуженога. Према таком стању ствари, у мешовитоме
суду неизбежно ће се стварати две противне странке, од којих ће
се свака старати да задобије превагу својему мишљењу, Борба, која
таким начином поникне, не ће служити у корист правици. Ту ће по
ложај судија бити згоднији с тога, што они, користећи се речитошћу
у препиркама, оснивањем на знање закона и на своје искуство, лако
могу привући на своју страну овога или оног од шефена, нарочито
који је више понизан и који гове пред мудрошћу судије; а таким на
чином ствара се већина гласова, која у ствари неће ни најмање бити
израз народнога сматрања.
2. Може лако и друго зло да поникне. Сматрају да је нужно,
да народне судије изричу своје решење само на основу учињене пред
њима истраге (а не на основу писмених акта.") Но у мешовитоме суду
судије упознају се и с актима претходне истраге, тако да они, са
гласно са садржајем тих акта, већ раније састављају себи извесно
мишљење о ствари. Познато је, да ће при саветовању и гласању су
дије свагда се ослањати на исказивања, која се налазе у актима прет
ходнога ислеђења, и кроз то утицати на шефене, тако, да један вли
други шефен, мање познат с карактером тих акта, може се решити,
да даде глас на основу исказивања, са свим не сагласних са дока
зима на умесном ислеђењу.
3. Гласање перена постаје још опасније, кад се узме у вид, да
давање гласа, особито у важним заплетеним кривицама, зависи од
познавања појединих тачака, а поглавито од предлагања питања. Што
се првога тиче, то се може често десити (и у поротскоме суду) да
пефенима не буде јасан смисао извесних исказивања, на пример све
дoкoве речи, смисао лекарскога мишљења; или ће им требати раз
јашњење какога важног правнога питања (на пример смисла изве
снога израза у закону). Очито је, да ће у томе случају председник,
који и без тога у свима колегијама имаде првенство и од кога за
виси стављање питања, имати најзнатнијега утицаја на гласање шефена.
4. Још мање се можемо надати у гласање чланова из народа,
кад међу самим државним судијама, што ће непремено бивати веома
често, постоји несагласност о тумачењу закона, правноме значају по

“) Дакле не треба никако дати поротницима акта у дворану саветовања.

862

јединих исказивања сведока и вештака, кад се међу судијама заведе

жива препирка, поткрепљена научним доказима, која је кадра више
или мање збунити поротнике.
5. Но као одсудан појављује се тај доказ, да у мешовитом суду
не може бити остварено начело, на коме се оснива благодетна радња
суда поротскога, нити могу бити постигнута преимућства, која нам
даје поротски суд. Ако се снага поротскога суда и дејство њиме из
реченога решења, поглавито окривљавнога, састоји у томе, што је то
решење производ једногласнога мишљења већега броја самосталних
лица, која су позната са условима живота, која се управљају по пра
вној народној свести и која су одговорна пред својом савешћу, то се
решења суда мешовитога, кад би му се оставиле и најважније кри
вице, бар у многим случајима, неће користити таким поверењем на
рода, с тога што се решење шефена појављује народу не као израз
мишљења саграђана него као нешто што изтиче из другога извора.
Народу су врло добро познати постојећи одношаји, и из причања ше
Фена о томе, шта бива при гласању, он зна, како се у томе показује
првенство судија, а с тога с неповерењем гледа на решења сматра
јући их за производ судија. Велика морална одговорност, која има
важан значај у поротскоме суду, губи своју важност у суду мешо
витом због преовлађивања државних судија.
6. Последак непристраснога расматрања тај је, да мисао о уво
ђењу мешовитог суда усваја само одричућу страну суда поротскога,
на име то, што поротници нису правозналци; а положну пак страну,
на име биће пороте, којим се и ујемчава успех те установе, ова ми
сао не признаје. Они, који желе увести мешовити суд, не признају
онога положаја поротничкога, по коме поротници сами решавају цело
питање о кривици, и да је то решавање поверено лицима независним
и самосталним, која решавају по сопственоме убеђењу и по народној
правној свести. Све што је до сад речено показује, да шефени не
могу донети оне користи, коју доносе поротници. На послетку и не
хотице морамо овако да запитамо: ако се од учешћа народнога суда
или грађанскога елемента у суду надате користи и држите да за за
седавање неће не достајати од грађанства оних људи, који би били
довољно развијени, који би имали поштену намеру да правду истра
жују, који би правилно размишљали и ималн чврст карактер, онда
зар није доследније да уводите потпуно поротске судове, а не да се
задовољавате полутанством суда мешовитога? (Митермајер: Sljenici:
tentide & traftedtagetting, 1866. св. 11. и 12.)
Саопштио П. Ј. СА Вfiћ.
 863

КРИВИЧНИ П 0 0 ТУ ПА К. *)
(УПОРЕД НЕМАЧК. КРИВ. ПОСТ С ЕНГЛЕСК. И ВРАНЦЕСКИМ)

(Продужење.)

Но овоме кривичном поступку претходи још један. Тај други

поступак има ту задаћу, да покаже услове, на које се мора обазрети
пре поступка, којим се отпочиње главни претрес, и који служи као
увод главноме претресу. Према томе, ови услови оснивају: 1. онај
поступак, који у себи садржи оне процесуалне начине, који су одвећ
нужни, да се при истрази какве кривице испита околност: да ли
и какво недело постоји? Исти ови начини показују и пут, по коме се
прибирају сви основи подозрења, т. ј. они основи, који се наспрам
извесних лица тако износе, да је по њима сасвим могуће закључити,
како су та лица виновници или саучесници постојећег недела. Задаћа
дакле овога поступка та је, да се према наведеним и прибављеним
околностима спор око тога реши: да ли је, и у колико је дозвољено
јавно оптужење противу извесног лица, обвињеног због каквог не
дела; ? 2. Исти, горепоменути услови, оснивају и онај поступак, који
се од онога тренута, чим је јавно оптужење противу извесног лица
дозвољено, — у тој цели уводи, да главни претрес предуготови. Ето
постепене деобе кривичног поступка, по првоме гледишту. Да пока
i:5 жемо сада, која је деоба по оном другом гледишту, т. ј. по оном
законодавству, по коме се, (још од самога почетка поведене кривнчне
истраге, па до самога свршетка кривичног ) кривични поступак по
сматра као неко цело и опет као нарочити поступак. По овом другом
гледишту, нема нстина онако јасне деобе кривичног поступка, као
што мало час по првоме гледишту показасмо. Велимо, да се кривични
поступак по овом гледишту нејавља онако као по првоме гледишту,
т. ј. где овај тек после умесно нађеног оптужења, изилази као на
рочити кривични поступак. Али опет зато и шо законодавствима, по
којима се кривични поступак, по овом другом гледишту оснива, отно
Шење ствари тога поступка бива: по претходном и главном исле
ђењу. Деоба ових отношења често се управља према следећем дво
јаком начину, т. ј. кривични поступак основаће се противу извесног
лица или онда, кад се овај на главноме ислеђењу као уместан нађе,
и противу извесног лица званично поведе, — или се тај поступак оснива
*) Дело ово преведено је скоро цело. У.
864

тек по претходном испитивању судском.") Но овака деоба поступка

опет је различита. Ту ваља опазити, како је који од основних
поступних видова (ворама ,) имао уплива на тужбени поступак, а
како на иследни поступак. У првом случају јављају се знаци по
ступка у начину већ описаном, т. ј. где се пред судом противве
странке (партаје) појављују, у тој цели, да једна странка (тужилац) про
тиву друге (оптуженога) извесна потврђивања наведе, а потом отуда да
изводи правична слества на супрот противној странки, а у корист
својих навода. Напротив код иследног поступка, начини радње сасвим
друкчије бивају. Овде се подигнуто оптужење противу извесног лица
нејавља у потпуној сада означеној, ворми. Ова му доскуђева због
оне неизвесности, која чеeто још од самога почетка поведене кри
вичне истраге преобвлада сумњивим питањем: да ли одиста недело
постоји, ? — или, ако и постоји, то је често питање: кога је рода
то недело. .? Или, напослетку, овде су сви основи подозрења врло
слаби, што све, кад се сгорњим успореди, чини, да се недело какво
претходно иследи у ономе начину, по коме се извесни тужилац још
никако нејавља. Васцела радња иследног поступка, односи се дакле
једино на труд званичника, којима је у задаћи: да открију недело,
и да приберу предмете, на основу којих ће судци да суде: да ли
одиста недело постоји; може ли тога ради подигнуто оптужење оп
стати? и да ли су тога ради извесна лица, која су под кривичном
истрагом била, повина или невина?
Но поред свијех тих различитих поступних видова, долази још
једна ворма поделе, што се тиче постепене радње онога поступка,
који се противу извесног обвињеног уводи. Овака деоба поступка
дели се на тако звано информационо (достављајуће) и инквизици
оно (потврђујуће,) ислеђење.“) Први т. ј. поступак информационог
ислеђења има ту задаћу, да испита све могуће околности, у тој цели,
дали се према тим околностима може утврдити поступак кривичног
ислеђења?“) Напротив, поступак инквизиционог ислеђења бави се том
задаћом,“) да све предмете прикупи и тако их одостовери, како би
се сала суштина каквога недела решити ногла, као и то: које је
лице виновник овога недела, и у колико је оно тога ради повино?
“) Н. пр. као што је по баварском кривичном закону.
*) Мало доцније, где ћемо разлагати хисторијско развиће данашњег криви
чног поступка, видићемо, да је та деоба: информационог и инквизиционог
поступка, давнашња ствар.
3) Bauer, Abhandlungen aus dem Strafrecht. II, страна 172.
*) Исто тако и по вранцеском праксису лучи се: information instruction, Duver.
ger, Manuel des juges dº instruction, I, стр. 200. — Могin, dictionnaire du droit
criminel, страна 410.
 865

S 3.
Појам кривичног и оступка.
Према изложеним разликама у претходећем параграфу, мора
ћемо и појам кривичног поступка различито да схватимо. Тога ради
отпочећемо са појамом кртвичног поступка у смислу ширем. Овде
је поступак: појам оних законих посредовања, којима се у случају
каквог појављеног недела утиче, да се изнађе сама истина (Факт)
учињеног недела, па потом да би се решити могло: да ли је, због
овог недела обвињено лице, одиста то недело учинило, и у колико
би се оно тога ради казнити могло? Напротив, по законодавствима
где се овака одлука изриче само на основу изреченог оптужења, а
управљеног противу извесног лица, — на основу дакле претходног
и усменог, пред судећим судцима, између тужилца и оптуженога,
поведеног кривичног спора, — оснива се кривични поступак у смислу
ужем.“) Према овоме, кривични поступак јавља се као појам оних
законих посредовања, којима се нужна извесност на среду изводи,
тако, како би се према тој извесности решити могло: да ли је какво
лице, противу кога је опужење због извесног недела већ шоди
гнуто, — одиста криво, и колику казну са те повиности за собом
повлачи?
(Продужиће се.)

СМУТЊЕ ПО УНУТРАШЊОСТИ
И ТА Ј НА ДР У ШТВА.

(Продужење.)

Оне комаде што су писани плајвазом сравњавали смо са онима,

које је писао Верлијер, и по анологији може се закључити да су
једни и исти.
Оне две линије што су писане мастилом; писао је Верлијер.
Онај натпис што је управљен на г. Емберта, писао је онај псти
што је писао оне натписе под „13 11. 12. 13.
") Само се овај поступак звао код Римљана јudicium publikum : само овај по
ступак назива се по енглеском праву trial, a по вранцеском Gode, dº in
struction. Тек Art. 291. говори о поступку „devant la Cour d' assises.“
866

Имали смо писмо у коме се захтеваше да се одма растурају про

кламације; уз ово писмо има и један завијутак. Писмо то писао је
Ла; неда се порећи. То се види по Форми писма ј и в.
Оно писмо што је управљено народу / писано је зацело с ве
ликим трудом и наопачки. Чини ми се да га је писао Хејо. Сумњам
само за данас. Видите само писмо г како је прстенасто. Кад се опет
пустимо у снтнице и кад узмемо писмо т види се да је прстенасто
на два начина; Форма се чини да је природна. Писмо ц опет мало је
шире. Свакојако изгледа да је писао Хејо.
Штатуте те дружине бунтовничке писао је Годише. Шуто и остали
потшисали су. Све остало признали су и сами.
Г. председник. Саслушали смо сведоке. Продужићемо сутра у
једанајест и по.
Закључена је седница у 4 сата и једну четврт.

С е д и и ца.
У Суботу 21. Децембра 1867,

Светине се стекло много више но пређе. Доведоше оптужене у

једанајест сати. У 11 сати и једну четврт отворише се врата а адво
кати у њиовом оделу уђоше у салу. Већина заста на страни. Судије
уђоше у 11 сати и 35 минута.
Г. председник. Реч има г. државни тужиоц.
Г. државни тужиоц. Господин председниче оћете ли ми дозво
лити пре него што одпочнем, да прочитам говор агента Мањина, који
није саслушан?
Ево овог исказа:
„Неки пут с једним а неки пут с два другара ја сам био оче
видац ових збића:
„Једанестог Септембра био је скуп код Шутоа. Ту су били Гијон,
Годише, Шуто, Горо, Херман, Маларме и Генуиљ.
„У Понедеоник деветнестог био је Скуп код Ла у Кордерији Л88.
где су били Хејо, Шуто, Годише и Ла.
„23. Септембра био је скуп код Шутоа на ком су били Мејљи,
Генуиљ, Хејо, Ла, Горо, Мануило, Верлијер, Шуто и Годише.
„25. Септембра скуп код Шутоа. Ту су били Мејљи, Генуиљ,
Мануило, Горо, Буте и Шуто.
„У понедеоник 26. Септембра био је скуп код Ла гди смо ви
дили Верлијера, Шутоа, Годишеа и Хеја.
 867

„2. Октобра био је скуп код Шутоа, на ком су били Мејљи,

Херман, Генуиљ, Ла, Мајер, Горо, Годише и Шуто.
„9. Октобра скуп код Шутоа, где је био само Ла, Шуто и Го
ДИШе.

„16. Октобра био је скуп код Шутоа а ту су били Горо, Мејљи,

Генуиљ, Мануило, Хејо, Ла, Годише и Шуто.
„У 9 сати чуо се је један страшан тресак у стану Шутовље
вом. Тај тресак узбунио је целу околину; стекло се беше до 24 лица;
једни су говорили да је неко погинуо, други опет мислили су да се
неко убио сам. У том баш тренутку промоли се кроз прозор Годише
и рече да то није ништа и да су пустили жабицу (ракетлу). На те
речи разиђе се свет.
„22. Октобра био је скуп код Шутоа. Ту су били Ла, Хејо,
Мејљи, Горо, Мануило, Гeнуиљ, Годише, ШПуто и један непознат чо
век за ког веле да се зове Лоје. Око 9 сати и једну четврт, Лa, Хејо
и Годише, отишли су у апотеку Галби, у предграђу храма 123. ту
су нешто тражили па се вратише код Шутоa.
„30. Октобра, на скупу код Шутоа били су Мануило, Гeнуиљ,
Лоје, Мејљи, Годише и Ла.
„У Понедеоник 31. Октобра на скупу опет код Шутоа били су
Мејљи, Горо, Мануило, Гeнуиљ, Шуто и Годише. Кад је свршен збор
Мејљи и Горо отишли су заједно у сокак Аигулем. Кад су изишли
повисоко горе у сокак Гамбеј чусмо где Мејљи јасно изговори ове
речи: „можемо се поуздати у њега, али он може бити увода (шпион),“
но нисмо могли да знамо о ком говори.
„Стражарио сам 11. Септембра, 30. и 31. Октобра с мојим дру
гом Бретоном. Видио сам све остале са другарима Бретоном и Ве
роном.
„Сва ова лица која сам споменуо до сад ја познајем лично. Си
гуран сам да ниучем нисам погрешио што год сам реко. Скоро сви
скупови што су год били код Шутоа, бивали су средом у вече.
„Са Бретоном опет стражарио сам 6. Новембра. Ја остајем при
свему оном што је реко о томе мој друг. Ја тврдим такође све оно,
што је он реко о Хеју, Ла и Верлајеру, који су се састајали 10. Но
вембра.
„11. Новембра стражарио сам нпазио око куће г. Накеа. Око
8 сати и */, у вече видех где уђе тамо Ла и Хејо, у 9% сати, ви
део сам где изиђоше Наке, Верлијер, Лa, Хејо и једна пета особа
коју нисам познавао. Овај последњи отишо је с Накеом. Верлијер је
отишо сам, Ла и Хејо отишли су на колима од Менилмонтана.
868

Шошто је г. државни тужиоц прочитао ову сведочбу, одпочео је

сам да говори овако:
Господо, допустите ми да без околишења приступимо самој тужби
и да видимо за шта се оптужују ова лица; досадањи поглед на овај
преступ изложио би ме двојакој опасности т. ј. био би без икакве
ползе и не на свом месту. Без ползе, кад би се ограничио само на
општа посматрања; не на свом месту, кад би прешо на поље поли
тичких питања о којима за сад не могу говорити; јер томе није овди
место ни време.
Да пређемо дакле на саму ствар.
12. Новембра у јутру с разних крајева Париза долазили су један
за другим полицајни служиоци те су предавали комисарима неке ли
сте, које им је дала пошта, а незнађаше се одкуда су. По садржини,
времену, броју и околностима, ти списи били су такве природе да је
власт морала предузети нужне мере; и да не оклевамо дуже ја ћу
вам саопштити те списе, те три прокламације, од којих прва гласи
ОВАКО: -- -

„Французи!
„Влада Бонапартина основана је на кривици; она је свршена
кривицом, пошто је шеснајест година повлачила Француску из једне
љаге у другу.
„Узурпатор не казнен по праву, Бонапарта, кривац оће јошт
да вас учини оруђем других народа.
„Французи, оћемо ли и то да сносимо?
„Јуче осрамоћен у Мексики; данас у Риму, ова глупа политика
окреће се и тамо и амо. Бизмарк нас вара, наша славна војска бори
се за папу.
„Толики срам зар није довољан? оћемо ли да поверимо овим
лудим догађајима и нашу савест, и част и опстанак?
(Продужиће се.)

ЛЕКАР. ЕДУАРД ПРИЧАРД.

(Продужење.)

Но опет зато ми се нетреба да занимамо са навикама обтуженог,

који нам после овога као лицемер изгледа, него треба да испитамо:
дали је мала новчана корист, којој се обтужени надао и браколоман
живот са Мери довољан основ, да се обтужени може за злочинца
 869

огласити. Државни тужилац вели, онај, кој је у стању био да ладно

јт крвно и размишљавајући два човека убије, мора бити да је тако
|2 - хрђав, да су његова чула од сваке благости и поштења ослобођена.
; ili? Председник опомене на то, да у кривичном праксу често мотиви за
fil“ и какво злочинство недостају или боље речено, не могу се одкрити,
* I3. да, као што историја и искуство учи, мотиви човечије радње често
i i неистинити остају. Обоје је правично. Али и браниоцу неможемо ми
неправо учинити, кад је он извео, да кад се сношaj Причарда са Мери
Млуд као основ за убијство може узимати, последње се тако исто
подозриво указује као и обтужени,
it:3 На сваки начин овоме је последњем маска као верном, љубазном
::: супругу с лица скинута, иза које је он пре но што се ово одкрило
1:3) без сваког срама стајао; но сад пак основ подозрења ту је и на њему
tj. може државни тужилац с правом велику важност полагати и обту
3 z женога њиме јако теретити.
Ово су лажни податци, које је он о болести и смрти обадве
жене, ради бољег знања дао.
Болест његове жене, после кратког њеног повратка из Единн
бурга, цртао је он пред ђацима Кингом и Канелом па и на самртној
постељи његове пунице пред Др. Петерсоном као утробну тифусну
грозницу. Овоме одговарајући огласио је у смртној листи да је узрок
њене смрти била „утробна грозница, која је два месеца трајала.“
Др. Меклеган и Др. Литлеџон изрекоше напротив, да сви појави
који су се на њој опажали не одговарају оној болести.
Бранилац покушава да докаже, да је овде врло могућа обмана.
Али и ово извинење одпада код смрти госпође Тељорове. Када је
Др. Петерсон изјаву смртне листе изрицао био, напише обтужени у
истој:
„Први узрок смртни: узма — Šibntuttg — трајала: 12 сахата.
Други: капља — Збdlagfluђ — трајање 1 сахат.“
Госпођа Тејлор умрла је око полак ноћи; у вече пре тога,
између 7 и 8 сахата, беше он са тобож узетом госпођом Тејлор чај
пијо. Што се тијче кашље вели Др. Меклеган, да нико, који је видио
описате појаве од лекара Петерсона, неможе држати да се капља
дојиста догодила, а и Др. Литлеџон вели, да по опису лекара Петер
сона није био ни један једини појав апоплексије.
Бранилац је и за последње држао да је обмана и писао је оче
видно лажне задатке, или на кратко рећи, лагао је што се тијче
узме, јер није знао господин Тејлор да му је жена од прекомерног
опијума умрла. Мање неистине, које је Причард говорио: да је го
870

спођа Тејлорова на неколико дана пре њене смрти доста лакерапила

да је Др. Кован његовој жени клороФорма давао, да јој је лекар
Петерсон јако пиво препоручивао, да је млого вина шила, напоследку
лицемерно изненађење када је угледао стакло са батлејевим пићем,
о коме је он Др. Петерсону већ напред причао био — прећићемо ми,
и само ћемо се са још три случаја изближе упознати, од којих |
за први и сам државни тужилац сумња.
13. Фебруара наложи госпођа Причардова преко Мери Млуд
куварици, Катици, Латимер, да нешто Саго - воде за њу приправи.
Једно је дете донело саго из дућана трговца Буртона и Хен
дерзона, и као што мери потврђује, најпре је њој био предат, она
га је затим на асталу у предњој соби оставила а одавде га госпођа
Тејлвор куварици однела. Катарина је пола шоље од њега скувала;
Мери узме ово и вели однела је у јеловницу, одакле га је опет го
спођа Тејлорова својој ћерки однела, затим прича Катарина, да је
шоља /, сахата у јеловници била. Доцније упита она госпођу При
чардову, каквог је вкуса саго, на што последња, и госпођа Тејло
рова одговоре да је хрђавог. Катарина која потврђује, да осим саго
и воде ништа није употребила па ни сам шећер и со да није у њ
мећала, потире оно и вели да је шоља дуго времена стајала у једној
кујнској прегради. Пошто је обтуженога полицаја затворно, нађен је
саго тамо сасвим непромењен.
Већ смо дочули, како се је госпођа Тејлорова овога дана —
и, као што сведочи Латимер само једном саго је куван — ђаку Ко
нелу изразила, како јој било зло и како је бљувала када је сагојела,
који је за њену кћер био начињен. -

Садржај шољице испитао је Др. Пени. Иста је садржавала 2850

грана сага, који је био помешан са 462 гране на фунту стреша за
бљување.
Неки полицајни чиновник купио је код Буртона и Хендерсона
неку количину сага од исте каквоће као што Хендерсон потврђује,
што је и Причарду продао. Овај је био као што Др. Пени вели без
икакве друге смеше.
Овде примети са правом бранилац, да нема доказа, да је При
чард ма што имао посла са сагом, и ако се у то време код куће
налазио, напротив стоји тврдо, да је материјал као и пијће прошао
кроз руке Мери Млуд. И ако неки коре државног тужиоца што је
питао Катарину а не Меру да ли је што год у саго мећала, то ми
истина не знамо, да ли се по енглеском праву сме сведоку заклетом
предлагати питање, кога му одговор може бити само алтернативу
 871

оставља да се или криво закуне или да се повин истог злочинства

учини.
У друга два случаја могу се по назору државног тужиоца „отро
вани предмети од руке обтуженога, до његове жртве пратити.“
13. Марта, вечерали су, као што Мери Млуд говори, Причард,
деца, Кинг и Конел заједно. Причард је одсекао једно парче сира
и послао је преко Мере његовој жени. Ова је загризла од њега, па
је позивала и Меру да то исто учини. Мери узме мала комадић од
њега; био је „ужежен“ т. ј. овако је на питање одговорила, палио
је као бибер у грлу, па такођа и жеднила је, после тога, жена При
чардова није га више јела. Сутра дан нашла је Мери Петерсон мали
комад сира у јеловници. Она је од њега изела једно парче као зрно
грашка. Горчио је, осећала је палење у грло а после 20 минута наступи
зло и бљување као и болови у стомаху, који су више сахата трајали.
Др. Литлеџон опитом се уверио, да антимон увек пали у гушу.
15. Марта увече између 10–11 сахата, изазове Др. Причард
Меру Петерсон из кујне, даде јој једно јаје и наручи да за своју
госпоју начини Еierflip (пијће из пива, виска, воде, јаја и шећера.)
По његовој заповести разбије она јаје у једном суду и размути га,
затим рече да ће донети шећер оде из јеловнице у једовницу одатле,
у говорницу, после се врати опет у јеловницу и мете два парчета
пећера у суд. Виску ће, рече он, одозго насути. Међутим јави Мери
Млуд, да госпођа Причардова још неће да пије. Петерсон остави суд
у јеловницу и оде у кујну. После четврт сахата дође Мери Млуд са
судом и рече: Петерсон хоће сад врућу воду да наспе, па онда да
купа. Ова узме једну пуну кафену кашику и рече: да има хрђав или
горак вкус. Млуд однесе пијће по њеној заповести госпоји и ова по
пије читаву винску чашу, а одма затим почне бљувати. Па и Пе
терсон вели да је од њега осетила у гуши палење као и од сира,
да је ноћу више пута бљувала, и тако јој је хрђаво било, „да је
мислила, да ће у својој соби морати умрети, а да не види лице ма
каквог човека.“
Сир и Флип су прошли не само кроз руке обтуженога, него
као што бринилац с правом говори и кроз руке Мери Млуд. Па и
онда му право морамо дати кад вели да обтужени није могао у при
суству своје деце и ђака спр отровати!
Овим су сви докази противу обтуженога исцрпљени. Сам је он
у току ислеђења две тачке у протоколу објаснио. Прву по којој је
он његову жену лечио и њој пре неколико година један пут само
антимона, давао, а после тога нити јој је антимон нити друго какво
872

смртоносно средство давао. Другу, шо којој и сад држи, да је госпођа

Тејлворева од узме и кашље умрла н да јој никад отрова давао није.
Саветовао га је његов бранилац да на даља питања одговара, но он
је то одбио.
За време већања поротничког по енглеском уставу није дозво
љено обтуженом да присуствује.
После тога узме државни тужилац и браниоц обтуженога реч.
Њихов је говор од чести већ код појединих доказа наведен и ми
ћемо се задовољити са најглавним нацртом њихова обтужења од
носно бранења. « -

Државни тужилац држи да је доказано, да су обадве жене огро

ване Даље изводи да је у обадва случаја убица какав укућанин,
који је редован приступ ка жртвама имао, и да то нико није друго
учинио него обтужени и Мери Млуд.
„Али кад ви изближе загледате на убистао госпође Причардове
— зар нећете рећи да је то обтужени учинио? Ово је убиство, код
кога ћете на ма увидети руку каквог лекара! Тровање постепено,
доста снажно, не да умртви но да ослаби; за један дан прекинуто па
опет настављено — један дан боље а два горе. За цело време по
казује се на болесници дејство анти монског тровања, бљување и га
дење. Ово траје по дуже времена и то на очима једнога лекара, су
пруга жртвиног, који ју је из најмање близости посматрао. Мислите
ли ви да је то учинила 17-то годишња служавка? Она није ништа
знала о антимону! Кад дакле није то Мери Млуд учинила, то мора
да је обтужени спремио и извршио.“
(Продужиће се.)

Господу скупљаче молимо да похитају са

шиљањем имена уписника кои желе и од 1. Окто
бра наш лист држати.
Листова за другу и трећу четврт имамо
потпуно.
Г.Г. Уписници кои су листове примали а не
платили, нека се пожуре са плаћањем.
Уредништво „ПРАВДЕ“
П т. А и им " чfА Н и ко х и С r s • ли о в и ћ А у Био r r a 4 v.
 Број 29. У БЕогРАду 20. ОктовлР 1869. Година 1.

Излази три пут у ме- * -

За све српске крајеве
сецу, на 2 табака сва- } | |
|
стаје ка годину 72 гр.
или 8 фор., на по го
„ки пут. Уредништво је - |
на варош капији у кући
| дине 36 гр. или 4 фор.,
- - r - на три мес. 18 гр. или
Петра Анастасијевића 2. Фор., поједним број
златорезца. стаје 2 г. ч.
ЛИСТ ЗА СВЕ ГРАНЕ ПРАВНИХ НАУКА.

Издалу и уркљyЈУ Д. НОВАКОВИЋ, С. АНТИЋ, У. КНЕЖЕВИЋ.

СА ДРЖАЈ: нешто о тренутној, трајућој и продуженој крвници. — Американска опћина. — Кривичан посту
пак. — Париске апсане. — Смутње по унутрашњости. — Лекар Едуард Причард.

Нешто о тренутној, трајућој и продуженој кривици.

П () Б E P i E P У И () РТ () Л. А. Н. У.

од
THХ0МПЉА АЛАЈМОВНfiА
правника.

Пред нама имамо важно разликовање, које спада у најтежа пи

тања у „подели кривица.“ Подела кривица на: тренутну, трајућу
и продужену, поред своје теоријске вредности, од велике је значај
ности и за сами пракс, а то нам је и дало повода да коју о њој про
зборимо.
Радње су човекове млогобројне и веома различне. Неке од њих
престају чим се испуне, друге се напротив и даље продужују. Од
трајања пак и престанка радње, којом се кривица врши, и зависи пи
тање: да ли се једна кривица као трајућа или тренутна има квали
ФИКОВАТИ.

Кад дело, којим се кривица чини, престаје и не траје по свр

шетку исте и даље, онда се кривица, која је тим делом проузроко
вана, зове: „тренутна“ — dělit instantané. — Овамо долази: убијање,
палење, силовање и т. д. ")
|
Напротив:
Ако дело, што кривицу чини, не престаје тим самим, него се и
даље, пошто је краваца свршена, продужава, онда се кривица на тај
начин образована зове: „трајућа“ — continuatio delicti. — Овамо
долази: продавање незрела воћа, ношење забрањена оружја и т. д.
") Вегner Grundsatze S. 87. š 106.
874

Ових кривица може бити како у радњи, тако и у нерадњи. Ре

шење зависи од тога: да ли је дужност, коју је требало испунити,
тренутна или трајућа, па према томе ће и кривица бити овакве или
онакве природе. Ко не предстане у закони сахат пред поротничким су
дом, чини тренутну кривицу у нерадњи. Ко се напротив не покорава
заповести административне власти и не руши или не поправља здање
које хоће да падне и које грози опасношћу пролазећим грађанима,
— чини трајућу кривицу, која се састоји у нерадњи, и која се пр0
дужује дотле, докле се и сама дужност не испуни.
Радњу као и нерадњу, којом се кривица чини, не треба збркати
са следима, које отале могу произаћи. Резултат, који из радње пр0
излази, може бити и тренутан и трајућ. У оба случаја биће криваца
тренутна, ако је само радња што кривицу чини, по свршетку исте
одмах престала.“) Ради боље јасности да узмемо један пример: Петар
је пуцо на Павла и обрани га смртно, од које ране овај касније умре.
Радња Петрова — пуцање — престаје, чим је зло наступило, и он
— Петар — не додаје више ни длаку да то стање траје. Што је пак
резултат — зло — наступио трајућ, што се дакле продужује и даље
пошто је радња свршена, ствар је другог питања и то не може бити
узрок, да тренутна кривица промени природу своју. Накратко: „При
решавању питања, да ли је једна кривица тренутна или трајућа,
решава се по каквоћи радње, која чини ту кривицу, по трајању
и непрекидношћу — continuitaet — њеном, а не по резултату и
злу, које из те радње произлази.“
Разлика се ова прави:
1. Што се тиче пере казне. Дужина трајања трајућих кри |
вица знатно упливише на количину казне и улази као важан елеме
нат при мерењу кривичности. Код ових ће кривица суђаја пењати ка
зну између Махimum-а и Мinimum-а, а покадшто ће моћи да про
мени и сам квалитет казне. Код тренутних пак крнвица биће казна
лакша, јер је овде дело једног тренутка зло произвело, док је код |
трајуће кривице преступник дуже време постојан остао у преступу.
2. Што се тиче застарелости. Код тренутних кривица почиње
тећи застарелост од тренутка, чим је радња што кривицу чини, свр
шена. Код ових других напротив застарелост не почиње дотле, докле
се радња што кривицу чини продужава, јер дотле је и сама кривица
трајала.
Из ових разлога увидеће сваки, да разликовање тренутних од тра
јућих кривица није гола теорија, но да има и своје практичне вредности.
прветег Grundsatze S. 88, s 106.
 875

Често је и врло тешко разликовати трајућу кривицу од тренутне.

За решење овакова питања треба се предходно обратити закону и ви
дети да ли текст закона узима у се као услов кривице сам акт из
вршења, да ли другим речма тражи за појам исте саму радњу, ко
јом се кривица врши, или је узима тек као „радњу продужену“ за
услов исте. Осим законог текета треба гледати и на саму вољу, која
је у тој кривици оличена, т. ј. да ли она и даље помаже да то стање
траје, да ли је другим речма непрестано у активитету или је већ ма
лаксала. Па према ономе, што о радњи, којом се кривица врши ре
космо, и према овоме двоме моћи ће се готово увек дознати, да ли
је једна кривица тренутна или трајућа. Тако н. пр. за појам крађе
тражи закон сам акт извршења кривице, што се види из речи: „Кра
дљивац је онај, који туђу покретну ствар из туђег притјажања
узме, у намери да је против-законо себи присвоји. ") По законом
тексту дакле сам акт „узети“ довољан је за појам крађе, а не тражи
се и оно даље продужавање, што ствар код себе држи. Из овога види
се: да се крађа као тренутна кривица има и квалифицирати. Напро
тив: ако ко кога лиши слободе и затвори, то онда не ће бити тре
нутна кривица него трајућа. У овом случају воља овога непрестано
је у активитету, јер ће затворени тежити за слободом, а овај ће га
непрестано у томе спречавати.“)
Пошто смо и ставили разлику између тренутне и трајуће кри
вице, на реду д л зи питање: у чему се састоји продужена кривица?
Код трајуће кривице видели смо материјалну продуженост, т.ј.
дело је с материјалне стране не прекинуто, док је с моралне стране
** и могло бити пресецања. Овде какав је акт био у извршењу, такав
је и даље. Напротнв код продужене кривице није у објективној страни
кривице продуженост, него су ту пресецања и разни актови, од којих
сваки већ за се чини кривицу, али је моралан елеменат непрекинут,
који се кроз све актове провлачи и везује их у једну кривицу. Код
продужене кривице имамо да обратимо пажњу на троје:
1. На каквоћу појединих актова, који сви укупно имају да даду
једну кривицу.
2. На вољу и каквоћу њену — моралан елеменат. —
3. На каквоћу предмета повређенога.
1. Што се тиче актова. Све актове укупно зовемо делом. Сваки
од тих актова треба:

") в. š 220. крив. зак.

*) Веrner Grundsátze S. 90. š 109.
56“
876.

а) да сам за се чини већ потпуну кривицу.")

6) да даје једног истог вида кривицу.
Акт крађе и опет акт крађе могу дати продужену кривицу. На
против: акт крађе и акт преваре не дају са свезати, па наравно да не
могу ни дати појам једне исте кривице. Проста крађа и крађа с оби
јањем тако исто недају појам једне исте кривице. У оба последња
случаја није продужена кривица но стицај кривица. Бернер вели: „Чим
један акт прили природу друге какве кривице на се, с” неста из
лази из ланца продужене кривице и образује кривицу за се.“)
2. Што се тиче воље. Воља је елеменат који актове везује и
продуженост чини. У вољи треба гледати на један моменат, т. ј. на
прегнуће — решимост. — За продужену кривицу тражи се једна и
иста решимост, која се кроз све актове провлачи а не обраћа се пажња
и на сваки вишак — воље — код поновљених актова, јер сви потоњи
актови сматрају се као извршење предходне решимости. За пример
можемо навести случај, кад ко хотећи нешто да покраде то у више
долазака однесе. У овом случају истина да има више актова, од којих
сваки је већ за се довољан да да кривицу, ипак јединство цељи, у
којој су чињени и јединство решимости — као што и сам Ортолан
вели — кадро је да све те актове, ма колико их било веже у једну
продужену кривицу.“)
3. Што се тиче пред пета. Овде имамо да разликујемо: да ли
је повреда више лица једним актом или са више актова проузрока.
вана. Једним актом, само ако бл се више лица повредило, то би била
једна кривица. Но чим су са више актова и више лица повређена,
ма да је једна иста решимост, продужене кривице нема. Тако н. пр
више браколомних актова, којима се на више бракова напада, чине
стицај браколомства. Напротив: више браколомних актова, којима је
само један брак повређен, могу дати продужено браколомство.“) За
појам дакле продужене кривице тражи се: да је са више актова
само једно лице повређено. Кpнвице противу својине чине изузеће
од овог правила у толико, у колпко су ствари као предмет повре
ђени из једне чуварности (65em abriam) узимате. И у том случају, ма
да су са више актова права више њих повређена, ошет ће то бити
продужена кривица, као пто је н. пр. случај, кад слуга подкрада
задружну кућу кроз дуже или краће време.“) Овде се више не гледа
—

J Berner Grundsatze S. 100. š. 122.

Berner Strafrecht S 242. s 141.
Основи казнена права од Ортолана бр. 450.
Веrner Grundsatze S. 11. S 142.
Berner Stafrecht S. 241. S 141.
 877

на лица, чија су права повређена, но на место где се те ствари на

ходе, и одакле су узимате.
Кад се дакле ствари из једног места чувања узимљу, то ме
сто кадро је да пролени кривицу, и да јој да други сасвим раз
личан појам. Истинитост овога тврди се тиме: што и у оном слу
чају, кад су права само једне особе повређена, нема продужене кри
вице — што би шо правилу требало да има — ако су само ствари
из разних чуварности узимате. Тако н. пр. ако је слуга неког газде
данас крао нешто из собе, сутра из ливаде, прекосутра из воденице
и т. д. онда у том случају ма да су права само једне особе повре
ђена и ма да су ту она два напред поменута захтева — каквоћа воље
и каквоћа актова — опет ту нема говора о продуженој кривици, него
“ “... о стицају истих.“) —
***
Из свега наведеног изводимо следећу дефиницију:
„Продужена је кривица, кад се више актова, од којих сваки
већ за се чини појам исте кривице, укупно имају да сматрају
као извршење једне исте решилности.““) Као објаснење ове дефи

ниције треба знати: да што се лица тиче могу их изузетно и више у

правима нападнути бити, па и опет да то буде продужена кривица.
И обратно: да може само једно лаце повређено бити, па ма да су
гу она два захтева — каквоћа воље и каквоћа актова — опет то да
не буде продужена кривица, подразумевајући, ако су ствари у првом
случају из једне а у другом из разних чуварности узимате.
О продуженој кривици говори Š70. нашег кривичног законика.
Прва тачка овог параграфа потпуно се слаже с дефиницијом, коју
горе постависмо. Друга тачка напротив говори о некаквој нехатној
продуженој кривици, што се види нз речи: „кад ко вишеструко пре
ступи један исти пролис закона делила, која се скула илају сла
трати као посљедице једног истог из нехата учињеног дела, то
се такова дела као саставне части и по томе као једно (проду
ожено) злочинство или престу плење казнити имају и т. д.“ Ово
је у наш законик дошло из баденског закона, јер се тамо у S 180.
вели то исто, што и наш S 70. гласи.“) Овај случај примљен од неких
законодавства и старијих научара а међу њима и Митермајера као: „про
дужено злочинство“ оспоравају новије криминалнсте па веле: да се
овде о продуженом злочинству не може зборити. Ево шта о томе на
води Бернер: „Нехатно продужено злочинство одбацујемо. По себи
") Ветег, strarch s. 212. s 241.
*) Веrner Grundsatze S. 118. — Strafrecht S. 241.
“) в Berner Grundsatze S. 94. гди је цитиран š 180. баденск. зак.
878

се разуме да више рђавих следстава једног истог из нехата учи

њеног дела, не погу нехатно дело у мложити. Апотекар, који у је
дној за лек одређеној кутији, у место лека нехотично отров усле,
услед чега више особа отрује, крив је само за једну нехат, т.ј. што
је у кутији отров у песто лека у суо. Лекар, који нездраву материју
каламлења, у место здраве узме и њоме више деце поболе, крив
је тако исто само за једну нехат, т. ј. што је нездраву мате
рију кала плења у песто здраве узео.““) У оба ова случаја дакле
може се само о једном нехату а никако о продуженом злочинству
зборити.
Што се тиче нас — ми се потпуно у овоме слажемо с Бернером
а г.г. читаоцима остаје на вољу алтернатива.
Пошто смо у главним цртама прешли разликовање ових кривица,
имамо још и то да напоменемо: да је код продужене као једне кри
вице, једно право тужбе, једна застарелост која почиње тећи од по
тоњег дела ове кривице, и једна казна прописана.“)
При завршетку наше потоње речи о овој ствари, неможемо да
оћутимо а да не приметимо: да ће нам мило бити, ако се ко нађе,
да о овом тако важном и тако тешком питању, о коме ни најславнији
ауторитети нису једна мнења, што више напише.

АМЕРИКАНСКА ОШћИНА.“)
Опћина је једина природна задружност. Де год се људи скупе
свуда се створи опћина.
Зато је налазимо у свију народа поред толиких обичајних и
законих разлика. Човек установљава краљевства и царства, ама из
гледа, као да је опћину сам Бог створио.
При свем том опет је ретко где наћи праву опћинску слободу,
ма и да постоји од памтивека. Један народ може имати баш и по
литичке зборове, у колико се нађе разборитих људи који мудро
обављају послове. Али у опћини има и таких елемената, који често
нећеду да знаду ни за самог законодавца.
У место што би требало да опћинска независност са напретком
образовања олакшана буде а оно напротив, из дана у дан све на веће
-—-

“) Berner Grundsätze S. 96. S 116.

*) вегрег s. 243. Ортолан бр. 451.
•) из Токвиљове „De la demokratie en Amérique.“ —
 879

н“. тешкоће наилази. Тешко се може увести права опћинска слобода у

it- образовано друштво, зато што с почетка наравно мора се наћи по
а: која заблуда а оно с тога почне пре очајавати но што до корисних
је убеђења дође.
Осим свију врсти слободе, опћинска је највише изложена шо
плави власти, мало што се још тешко остварује. Остављене саме себи
не могу се никад борити опћинске установе са моћном и усталачком
li i владом. Вољнали је опћина да ступи у корисну борбу, онда треба
:::“ пре свега да је развијена као што ваља, да је стопљена са нpавима
и обичајима народа једном речи, треба да је прешла грађанима у
* крв. Зато је лако свуда скршити опћинску слободу, где није већ
ушла у обичаје, а дотле не може ући, док непостоји дуго време у
“E“ За КОНИМa.

** Опћинска је слобода, ван љуцке моћи. Де се оствари ту по

i . стане некако сама од себе. У полудивљем друштву потајно се раз
вија. Мало по мало пређе у законе и обичаје и напослетку је окол
:“, ности а нарочито време очврсти. Тек како ту драго, у Европи нема
“ једног јединог народа који ју добро познаје.
““ У опћини станује моћ слободног народа. Опћинске су установе
слободи оно, што и науци основне школе. Оне упознају народ са
слободом, дају му прилике да се њој привикне и служити навикне.
Народи могу установљавати слободне владе, али ту нема спомена
од духа слободе. Пролазне ћуди, тренутни интереси, случајне окол
ности могу јој истина дати облик независности, али у унутрашњости
друштвеног тела остаје деспотизам прикривен, који се ја — пре ја
““ после појавити мора.
Да би се могли добро упознати са главним начелима на којима
2 почива политички строј опћина у савезним државама, нужно је да
j? је промотримо у свима појединостима.
Опћина није устројена у целом савезу подједнако. При свем том
*. опажа се да све почивају скоро на истој основи, придржавају се
|- ИСТИХ НаЧела.

- На сву руку, ова су се начела највећма развила у Новој Ен

“ глеској и ту достигла свој вршак. Сваком је на догледу и најлакше
изложена примети страног света. *

} Опћинске установе у Новој Инглеској праве потпуну и редовну

* целину. Старинске су. Ојачане законом а очвршћане обичајима. Имају
снажан утицај на цело друштво
Као такве доиста су заслужне да их посмотримо у сваком
uогледу.
 880

Опћински сатар. — Том ns-hip. је мален и према томе на

сељен, али опет довољно — да се може ваљано управљати. Обично
имају око три хиљаде душа.")
Опћинске власти у Новој Инглеској. Како свуда тако и у
опћини власти истичу из народа. Али нигде не упражњава он своју
власт баш непосредно до у опћини. Американски је народ госа, коме
је се морало угодити до последњег степена могућности.
Кад затреба обавити опће послове, онда у Новој Инглеској ве
ћина послује преко својих преставника. Допста и ваља да је тако
Па опет зато, опћина није усвојила преставнички закон, јер владана стоје
наблизу до законодавца и владе. Нема у њих ни опћинских одбора. Народ
избере власнике, којима се повери члсто нзвршавање закона, а остале по
слове задржи за се.“)
Такво устројство сасвим је противно нашим идејама и нашим
вавикама. А зато јопет неће бити згорег, ако наведемо неколико
примера, еда би га добро разумели.
Ми ће мо доцније видети како су опћински санови (la fonction)
безбројни и врло подељени. При свем том, највећи је део управних
власти усређен у рукама неколико особа, које народ бира сваке го
дине. Називају их избраници (select - men. *)
Опћи закони државе прописују избраницима извесне дужности
за извршавање истих, није нужно да имају особено овлашћење али
опет несмеду јих ни занемарити, јер су лично одговорни. На при
лику, — закон их овлашћује да праве изборне листе, а занемарели,
окривљују се за преступ.
Избраници су извршитељи народње воље онако исто, као што
су у нас кметови извршитељи управне власти. Њима се поверавају
они предмети, који искључно државним властима припадају. Врло
често принуђени су да предузимају мере на личну одговорност и у
такој прилици држе се понајвише положених правила.
Вољнили су избраница да направе какве измене у досадањем
поретку или су намерни да се лате нових предузећа, онда је нужно
да се обрате ономе, од кога и сами доводе своју власт, а то је на
род. Узмимо, нужно је дегод установити школу. Избраници позову
- }) У Месачизет — у — Маssachussets имало је 1830 године 305 опћина. На
селење износило је 610014. Дакле је надало на опћину по 2000 душа.
2) Није тако исто и у великим опћинама. Највећи део, имају свога кмета
и опћински одбор са два оделења. Овде је истина повор само о великим
опћинама премда има и малих са засебном управом. Године 1832. било
је оваквих опћина у Њујорку до 404.
*) Бирају се три у најмањим а девет у највећим ошћинама. —
 981

пзборнике на договор. Означи се дан и место. Сад избраници ра

зложе потребу, покажу нужна срества назначе новчану своту и о
значе место. Збор се договара о предмету, усваја начело, означи
место већа прирез и овлашћује избранике да буду извршитељи на
родње воље.
Једини избраници имају право, да позивају опћински збор (town
— meeting) на договор. Но они могу и грађанима изазвани бити.
Ако десет госа саставе какав нов предлог и намерни буду да га
изнесу пред ошћински збор, они могу захтевати да се опћина позове
на договор. Избраници су обвезани да позив удејствују задржавајући
за се право преседништва.
На сваки начин су далеко од нас ове друштвене прилике, ови
политички обичаји, али опет ће добро бити да се шњима и још боље
упознамо.
Избраници се бирају сваке године у месецу Априлу или Мају.
Осим тога опћински збор бира у исто време и друге опћинске са
новнике, којима се тада повере извесне и важне управне поједнно
сти. Неки имају да разрежу данак а други да га покуше. — Један
::: сановник рукује полицијом. Он је позван да бди над јавним местима
и да се стара за стварно извршивање закона. — Опћински тајник
заводи одлуке и држи писмена грађанског стања (1 асte de l' etat
civil.) — Благајник храни опћинско благо. —
Овима треба још додати и друге сановнике са доста тешким
** задатцима. На прилику, онога који надзирава на сиротињу и води
дужност око извршавања законодавства у односу на удомаћење;
пшколске старатеље, који се брину о просвети; друмовне настојнике,
оптерећене свима појединостима друмова и путова.
Ето то су главни обављачи опћинске управе. Али још несу сви.
Међу опћинске сановнике долазе и парохијални старатељи који уре
ћују црквене издатке и више врсти настојника. Једни су позвани да
руководе грађанску помоћ у случају пожара, други бду на жетву
и бербу; ови да привремене уклањају тешкоће које се рађају око
имовних међа, они да пазе на мере.
Општина има свега деветнајест главних сановника. Сваки је
грађанин приморан примити се службе, иначе га глобе. Сви су до
бро награђени, тако, да и сам сиромашан грађанин нетрпи штете
због потрошена времена. Али ошет ни награда није јим опредељена,
већ сваки добија достојну накнаду према обављеном послу.
(Продужиће се.)
882

К Р И В И ЧН И П () () Т у II А К.
(УПОРЕД НЕМАЧК. КРИВ. ПОСТ. С ЕНГЛЕСК. И ВРАНЦЕСКИМ)

(Продужење.)

Сасвим по оним законодавствима, по којима се кривични по

ступак посматра као нарочити тек са поступком главнога претреса,
а поступак претходног ислеђења, ") нити се узима као део кри
вичног поступка, нити као предмет судијске радње.“) — по тим да
кле законодавствима, поступак претходног ислеђења, јавља се као
појам оиих законих посредовања, која се односе на откриће извр
шеног недела, а затим подпуно ислеђење, што се тиче својине тога
недела, и напослетку на прибирање самога предмета. Оваком зада
ћом, тај поступак иде на то, да се према његовом укупном дејству
решити може: дали се извесно лице, здог каквог недела, опту
жити може г. Па ако може, то: уколико се може г. По законодав
ствима, по којима се кривични поступак неодваја од поступка прве пове
дене истраге, по којима се дакле кривични поступак тако недели, нити
по показаним различитим вормама, нити по установама самих судо
ва, — него се васцела радња поступка, још од прве поведене ис
траге, па до самог извршења пресуде, посматра као неко цело; —
по тим законодавствима, кривични постушак појам је свијех оних
посредовања, којима се утиче, да се открију све одистине (Thatsa
сhen) извршеног недела, од којих ће одистина зависити примена
кривичних закона противу извесног лица, обвињеног, због заиста
учињеног недела. Но при свем том, и код овога поступка опажају
се декоје поделе. И овде се опажа она разлика између претходног
и главног ислеђења. У првом случају појавиће се зар поступак,
око предузећа у претходном ислеђивању“) као појам оних судских
посредовања, којима се на то иде, да се испита: да ли је одиста не
дело извршено? а затим се тежи на то: да се приберу сви основи
подозрења и докази, у цели, да се предуготови главно ислеђене.
На супрот овој радњи судској, јавља се дакле друга, продужена ра
") И вранцески процес разуме под изразом: instruction само онај поступак
што претходи усменим претресима. Могin, dictionaire стр. 419,
*) Класик Ауrault (из XVII-ог века) у своме делу: de l' ordre, formalite et in
struction judic cTp. 5. назива овај поступак, т. ј. instruction „процесуалном
душом,“ () ame des proces).
*) Пређе названо: ђенерално ислеђење.
 883

дња истога поступка, но у посредовању главнога ислеђења.“) По

ступак овога ислеђења, шојам је свијех оних посредовања, којима
се докази потпуно утврђују, тако, како би се према њима пресудити
могло: да ли је какво лице , због извесног недела већ обвињено,
заиста повино или невиног а затим се утврђују и све оне околно
сти, према којима се опредељава и казненост, у случају повино
сти истога лица“) За сваку ову поделу кривичног поступка у смислу
ширем, нужни су закони прописи, који ће утврдити отношења и круг
властитости ислеђујућих званичника. Но у исто време ови ће про
писи морати и обвињеном неко право да определе према коме би и
он утицати мого, да се пролисаним правилала граница непреко
рачи. Тога ради, ови прописи односиће се: а) на услове “) који ће
у кривичном поступку показивати начине, прела којима ће се слети
да примене извесна срества, и б) односиће се на видове“) који
ће у себи садржавати поједина поступна предузећа, кад ова пре
дузећа треба да се уваже,

8. 4.
Деоба казнених случајева. Увод у хисторији.

g: Увиђајем преке потребе доказано је, да се уопште недела не

ислеђују и непресуђују по једним и истим вормама, но шта више
нужно је, да се ради пресуђивања ових недела, при органисању ра
зличитих судова, све то већма даде маха овим вормама. Ове ворме
нека би имале на се карактер заштите, у толико већма, у колико
би се законом припрећене казне, због извесних недела, све то тежим
појављивале. Та прека потреба учинила је и то, те се код свијех
народа сва недела, на различите родове поделише која деоба опет
стоји у тесној свези са кривичним поступком. При овакој деоби не
дела, ушливнсаху сва политична отношења, а код свијех народа разли
") Често названо: специјално ислеђење.
*) Према свима овим видовима опет би се могло одлучити информационо
(достављајуће) ислеђење, од ислеђења у смислу ужем, (š 2), али се често оба
ова вида преливају један у други, тако, да и најновији уобичајени пракс
говора, није у изрекама подједнак. Тога ради веома би се желело, кад
би се поступак претходног испитивања, који се у информационом ислеђењу
находи, приписивао једино у задаћи ислеђујућег званичника. Jagemann, y
Weiske's Rechtslexikon, V, страна 464.
“) Н. пр. према којим условима може се предузети кућна истрага?
“) Н. пр. какав је вид (ворма) протокола, или, која ће се лица на извесном
акту морати да преслушавају?
884

чито, што се тиче начина и даљег усавршивања исте те деобе. На

тај начин, по римскоме праву, ") сва она недела, која долажаху у
надлежност на суђење пред судом: juducia publica“) беху названа:
Сrimina, a чешће и са придевима.“) И ако је ова реч Сrimen, хтела
покадшто да означи: „кривично ислеђење,“ “) или „право казне
ности,““) или, „оптужење,“ уопште повиност због извесног не
дела,“) или „положај оптуживања,“?) или „кривицу уопште,“)
опет је зато ова изрека Сrimen, као што се бар понајчешће на ви
дику јавља, означавала извесна злочинства, која су нарочито д0
лазила у надлежност на суђење пред кривичним судом,“) макар да
је овде и изрека: delictum, (којом се опет изреком хтела да означе
извесна недела као преступљења“) често подједнако значење имала,
1) De Ton, de deliktis, страна 52. Salmasius de modo usur. (Lugd. 1639) стр. 110.
—117. Birnbaum, y: Archiv des Crim. R. VIII. стр. 396—444. 643—713. IX.
стр. 339. Heffter, Lehrbuch, 2. Аufl. crp. 32. Rosshirt, Zwei criminal, abh. стр.
107. Platner quaest. de jure crim. Roman, стр. 82. Eltzmann, de division, malebi
in crim. del. Trej. 1840.
*) Ова изрека у различита времена и различито је значење имала; тако, она
се у прва времеша односила само на народ који је у јшdicia-ма судио: *
доцније односила се на то: што се према тој изреци мого сваки из народа
као оптужилац појавити; сасвим напослетку, ова се изрека односила на
кривични суд, који се поглавито разликовао од грађанског суда 1. 1. 1.
8. D. de publ. jud. S 3-11. Inst. de publ. jud. Geib, Gesch, des rom. Criminal
prozesses, стр. 404. Platner L. c. стр. 82. Rein das Criminalrecht der Römer
Leipzig, 1844. стр. 93.
*) Н. пр. publicum, L. 2. S 8. Cod. de jur. vet. enucl. L. 9, Сod. de senat, или, legi
timum, Н. пр, у : L. 3. S 2. D. Stelionat.
*) L. 2. 5. Сod. de accus. I, 11. Cod. de religi L. 5. 12. D. de poen. L. 3. D. Ste
Ilion, L. 3. D. de bon. eor, qui ante sentent. L. 20. Сod. ad. leg. Corn. de fals.
L. 4. Сod. de fid. instrum. Birnbaum, L. c. стр. 432. IX, стр. 371, 393. Nicolini,
procedura penale, (Napoli, 1828,) vol. 1. страна 52. и т. д.
5) Birnbaum, L. c. стр. 411.
*) L. 18. s 9. D. de quaest. L. 9, Сod. de accus. Birnbaum, y: Archiv, IX, стр. 358.
*) L. 4. 5. Сod. de accus, L. 4. Сod. de haeret. L. 16. D. de publican. Birnbaum.
страна: 338. 649.
*) Cicero in verem. VII. 1. pro Flacco c. 14. L. 2. Сod. de cust. reor. I. 7. D,

de plagiar.
*) Hagen, de quaest: Quale sit discrimen inter delicta publica et privat. Goett, 1832.
Сравни са: Birnbaum-ом у: Агchiv des Criminalr. Neue Folge 1835. стр. 321.
144. Luden Lehrbuch des deutschen Strafrechtes I. стр. 178. Iuden, Abhandl. II стp.
i oj L. 236. D. de verb. sign. L. 3. D. ad. sc. Turpill. L. 19, Сod. de poen, L. 1. Cod
si advers, delict, види још и Elzmann, — стр. 34. u Rein — a das Crituinalroceht,
стр. 97.
 885

*::
са изреком: Сrimen. Декоја опет недела, као што су иступљења од
Ili:
незнатне пажње, и која за собом неповлачаху казну кривичну, беху
ti i
обележена са другим изрекама, као н. пр. са: offensum“) commissum; *)
(ima:
а римски правници међутим, придевали су сасвим друге изреке, *)
ри и
оним неделам“, која за собом остављаху траг срамоте. Чо неможе
јtiff
се доказивати, да су римљани са поделом недела на: delicta majora, “)
pir у противности ка delicta leviora“) или minora, — хтели отприлике
ti i
да поставе ону разлику, коју поставипе новији правници, са поделом
ии недела, на: злочинства и престу плења, те да би се отуд то извести
ци. могло, као да римска подела одговара овој новој. А изрека ошет
и да
Сrimen publicum“) само је пооштрење речи: Сrimen, и имала је своје
nit:y
значење у толико, што су недела, таком изреком означена, долазила
* * *
I51 -
у надлежност на суђење, пред јtudicio publico.
на "
rije (Продужиће се.)
2. “
is 12

ц, 3.
II А Р И С К. Е. А II (, А НЕ.
----

у је
п5?
На предњој страни апсана које су Геновљани зидали, налази се
ret
*-
реч libertà. То не беше, као што се може држати, неки натпис под
| смевајући. Ово је просто значило, да затварање зликоваца осигурава
слободу часних људи. Данашње апсане нису више као оне пређашње
*) L. 6. D. de Postul
*) L. 14. D. de publican.
“) Н. пр. Scellus (опасност) види: L. 16. S 2. D. quod. met. caus, L. 157. D. de
reg. jur. — или: facinus (бестнднос) види: 1. 13. S 1. l. 14. D. de ofbic. Pra
esid. — или: flagitium (порочност) види: 1. 43. S 4. D. de aedilit edict. Али код
овако уобичајених из река, не беше равногласаности; сравни : Eltzmann,
а страна 37.
*) L. 5. S 2. D. de poen. 1. 36. D. de minorib. а исто тако: magnis delictis in nov
69. глава 1.
*ј l. 6. D. de accus. l. 9. S 3 D. de obfic. procons. види и Birnbaum — а, страна 443.
“J 1. 1. S 3. D de poen, l, I7. S 18. D. de aedil. I. 30. Сod. ad leg. jubde adult. I
1. 9. 14. D. accus. — Изрека; crimen privatum, није искључавала кримина
литет, (сравни: 1. 1. S. 3. D. de poen. I. 3, D. ad SC. Turpil. l. 3. Сod. ubi de
Senat. l. 11. Cod. de injur.] Сравни: Вurchardi, Rechtssystem der Römer, страна
217. — Birnbaum, стр. 646–651. — О изреци: delict. public. види: Birnbaum
— a, VIII, стр. 661, IX, стр. 394. — Исто тако изрека: Crimen publicum
стоји још у отношењу и са питањем: коме, Ст. ј. дали сваком из народа),
припада право на оптуживање? Сравни; Birnbaum — a , y : Archiv, VIII.
страна 648. IX. страна 399. види и: Godefroi, страна 13. — Luden, Lehrbnch,
страна 180.
886

као год што ни правосуђе пређашњих времена није налик на ово са

дашње, и, премда остаје још доста за унапређење опет је знаменито
оно што је доста лагано и штедљиво извршено. Слобода лична, оси
гурана читавом серијом вештих закона, није више у сили воље;
још у прво доба револуције нестало је заповести о тајном затварању,
па опет не баш одма као што се држи, јер последњу је, које је спо
мен сачуван, изрекао краљ године 1790. противу неког Фонталарда,
који је био затворен у велику болницу. Не само због узрока поли
тичких био је затвор својевољни продужаван у бесконачност, но на
са узроцима криминалним није се боље поступало, и апсеници који
тражаху дан опредељеног ослобођења истом пресудом којом су били
и осуђени, провели су често и више година пре него што би видели
да се отворе пред њима апсанска врата гди труњаху. Да би задржали
ван сваког права „осуђенике“ на галијама, призивали су у помоћ
право државе; морској сили оскудевала је снага, па зато јој је тре
бало осуђенике уступити. Колберт, поред свег доброг имена које је
сачувао, био је један од оних тврдих приврженика неправде, који,
непослушни идеји правице, чуваху под притиском ропства јадне кри
умчаре, чија је казна давно окончана. Документа званична изобилна
су о овоме. Један списак од 4. Августа 1674. године доказује да, на
103 осуђеника на галијама који су били ослобођени почем су инва
лиди, 22 „служили су од петнајест до двадесет година преко њиње
осуде.“ ") По овоме Колберт сљедовао је предањама која су остављена
од краљева Француских. Сам Хенрих IV. краљ „de la poule au pot,“
изданим патентом од 6. Јуна 1606. пропоручи да се осуђеници на га
лије чувају за шест година, „не гледећи на то што би затвор био из
речен на краће време.“
На такав је начин сматрала стара Француска монархија оно што
је најсветије на свету, слободу човечанску.“) Човек једном затво
рен, — био он крив или не, — постане неки род стоке, па још не
што и мање, баце га у рупу заједно са несрећницима, бесомучнима,
гди је пуно гади и погани. Ове тавнице, овај пакао ово in-расе, беху
пећине без ваздуха и без светлости: улазећи људи у ове пећине па
даху у несвест; други умираху остављајући за прежививше гнушање
у овим апсанама. — За рану имали су црни леб и воду; за преду
сретање, камџију. У св. Лазару, у општој болници (salpetrière) у Ба
сетру шибало се: кога? осуђенике? не него оптужене па и болеснике.
1) Pierr Clément, la Police sous Louis ХIV, Apassim.
“) „Зашто ме затварате у Бастиљ? питаше Басомпијер Луја XIII. да не би
какво зло учинили, одговори краљ.“
 887.

Бомарше свагда брањаше се да је оваковом предусретању подврга

вао саме бесчасне, а напротив ништа не доказује да се је могао из
вући из општег правила. У место кревета, била је слама која нагло
постајаше ђубре. Апсанска правила од 10. Декембра 1665, 15. Јану
ара 1685. 18. Јуна 1704. 1. Септембра 1717. прописују, „да апсан
џије дају Фришке сламе сваког месеца за апсаше видне, а сваких пе
тнајест дана за апсане мрачне.“ Г. Ш. Дезмаз члан апелацијоног суда
у делу своме Нistoire du Châtelet de Paris, наводи описање Фор-Евека,
које је нашао у једном пројекту односећи се на подизање нових апсана
у главној вароши, рукопис који је написао неки чиновник у ХVIII.
веку. Простор беше дугачак тридесет стопа и осамнајест широк, и у
овом простору затварало се кадкад четири до пет стотина затворе
ника . . . Ћелице које су испод степена, имају шест стопа четвороу
гоних; ту се смести по пет апсеника . . . Апсане су уз реку, само де
бљина зида што их чува од потоплења, а целе године вода капље
пролазећи кроз зидове. Ту су били извори широки пет стоша а ду
гачки шест у које није се могло другче ући до пузањем, и ту је за
тварано до пет људи. У само лето, зраци су пролазили само кроз
један мали отвор од три палца над уласком, и кад се дође супрот,
чисто човек заглуши као од избацаја пушке; ове тавнице, немајући
другог изласка до оног на узаној галерији које их окружују, имају
толико светлости колико и подземни путови, гди се не примечава ни
каква одушка. Велики и мали Шателет још су ужаснији и нездра
вији. „У осталом ако се жели знати из којих се узрока држе апсане
шателетске, треба читати l Enfer de Clément Marot, који је ту био
затворен године 1515. cбог узрока религиозни.
Кад би се у оваким апсанама, које наше уображење није у
стању себи претставити противио какав апсеник, — такав је био
убијен. 11. Јуна 1723. год. неком Шевету затворенику у апсани
For — l' Eveque што је учествовао у неком банкротству, заповеди
се да остави собу у којеј је био па да се премести у другу. Он од
каже ову послушност, зато су га хтели принудити; но нашавши
срества наоружа се са једним ножем и вилом, па им се одупре.
Извештени одмах о овоме поручик криминални и опуномоћеник кра
љев, уобразе једно срество сасвим просто да умире ову разјарену
особу: они убију апсеника, а да би закон остао у сили, подигну про
цес противу лешине коју осуде да се обеси за ноге но претходно је
вучена до вешала, Ова красна осуда била је потврђена пресудом тур
нелском“) која је извршена истог дана на пијаци Гревској, и обзна
") Пређе постојавши кривични парламентски суд у Паризу.
888

њена по свима улицама Париским противу Шевета, „да је по на

длежности оптужен и доказан отпор кои је показао према правди у
својој апсани For — l' Eveque, држећи у једну руку нож у другу
руку вилу.“ Овакови примери без муке могли су се умножавати.
До у очи самог састанка главних држава затвор је био самовластан
и за затвореника било је најтеже да нађе судије. У архивама поли
цијским, врло богате докуменатима оваковог рода, налази се и овај
натпис на једној хартији: дело грофа Саноaеког. Овај Саноac, стари
oФицир гарде Француске, био је немоћни старац као и његова жена
од које се хтео раздвоити, па га затворе под изговором што је зау
зео неки део имања жениног. Затворен у Шарантону под надзором
милосрдне братије,“) кои су за убеђење њиних апсеника више упо
требљавали батину неке доказе, — пошље неумолилом г. Леноару,
државном саветнику, главном заступнику полицијском, свог најбли
жег сусједа: са просбом на коју ни одговора ие добије. Месеца Но
вембра и Децембра 1785. пошље тридесет и четири писма барону
Бретељу, кои је о њима слабо водио рачуна. Молбе његове досадиле
су и министру; говор му се одликоваше особитим изразом речи, го
вори о осетљивим душама, о добродетељи монарховој, о царству за
конитом коме се ништа не може закратити. Свагда и непрестано,
захтевао судије. Од његових преклињања били су уморни, хтели су
му спречити да нова не чини, па зато му и одузму хартију. Ово што
се види заиста је тужно, и има три писма која је тешко проучити
а да не дође човек у неку узбуђеност. Прво је писано са великим
писменима на једној карта ђеографској која преставља преглед по
шта Француских у години 1780. друго је нацртано на једној марами
платненој. „Господине, немајући хартије, принуђен сам да вам пи
шем на платну.“ Треће, нагрижано од црзи изгледало је избу
шено као решето, стављено је на једној Финој патистаној вратној
марами, које је шодржавана малим завоима дебелога шлатна и крпама
које су заборављане у затвору. Ово писмо тужно изгледа, а да буде
тако справљено, потребно је знамените радње. Од ових дроњака, кон
су без икаква резултата долазили у канцеларију поручика полициј
ског и министара, каже се да излаза глас пун жалосних предска
зивања. Прозоре су зазидали и удвоили стражу, јер вика из апсане до
пирала је изван. Они које гњечаше Мирабо, проваљиваху камење
на кулама. Мишеле их је цитирао; кои их се не опомиње? „Оче, ја
сам са свим наг! Оче, ја сам слеп, готово ништа невидим до про

*) Freres de la charite.
 889

лазне црне тачкице!“ Особити символ краљества Француског беше

апсана Бастиљ. Ако се она сруши, све ће се срушити.

I.

До године 1780. у Француској постојало је три вида” апсана:

краљевске апсане, апсане властелинске, апсане свештеничке (припа
дајуће владикама) са њима се управљало по слабим уредбама Карла
IV. Франца I. и уредбом најсмотренијом од 1670. Не гледећи на по
ступак коч је у њима покушаван, оне не беху ништа друго до пред
coбије судске власти, галија, или губилишта. Под старом управом,
затвор не сачињаваше кривичност, он није имао другу цељ него да
се осигура од лица макар оно не било криво. Тек законодавна скуп
штина у години 1791. сматрала је лишење слободе као неку каштиту
које строгост треба размерити према величини злочинства или пре
ступа. И тако апсане буду подељене на четири разне категорије, које
по готову одговараху на неки начин потребама правице; те су: I-во
затвори, 2-го апсане криминалне, под коима разумевају се тавнице,
затвори гди су рађена тешки радови, и затвори гди су муке упра
жњаване; 3-ће апсане корекционалне, 4-то домови корекционални
(поправљајући) намењени за децу испод шестнајест година и за мла
диће малољетне ков су затварани на зактевање њиних рођака. Ова
система, поред неких малих измена у години IV. постојала је до го
дине 1810. када су уведени домови централни. Све ове реформе коих
важност није за претресање, биле су по готову све извршиване ад
министративним путем.
Унутрашња управа апсанска, болнице, гди је у исвесним слу
чаима у једно исто време био један кревет за три или четири бо
лесника, послушност затвореника према чувару, рана слаба па и не
здрава, слама која служи за простирање у овим презреним собама,
једном речи, још постојаху све поруке које је остављала стара Фран
цуска. новојој За време републике, апсане нису биле готово ништа
друго но Јама за ђубре. Бадава је 25. пливиоза”) године IV. послала
управа у седницу пет стотина, извешће које би произвело пажњу о
овом предмету; никакво побољшање није учињено о овом жалосном
стању ствари. Конзулство к царство прође, без да су се зањали о
овоме шитању, остављајући затворенике покварене морално и Физи
чно у овим одвратним тавницама. Тек под ресторацијом која побу

") Кишни месец, пети месец републиканске Француске године.

П. гл. в.д. А 57
890

ђена похвалсдостојним разумом правице и хришћанске љубави, при

метило се да су и затвореници људи, и дужност сваког друштва које
се поштује та је, да се учини што год и за њих: краљевским указом
од 9. Априла 1819. постава се једно друштво ансанско, у које су
изабрани, публицисте, правници, администратори, пославици, и томе
друштву наложи се да проштудира управу апсанску и да предложи
побољшање које би сматрало да ће се слагати са јавном сигурносћу.
Ова комисија, која је произвела дивна побољшања у системи уну
трашњој гди су затвореници толико трпели, престане са своим радом
у години 1829. По несрећи, напојени још предањама, која Францу
ска има да одклони, она се занимаше само о материјалном стању,
затвореника; колико је више могуће она је поништила казнење не
човечно, нагомилавања опасна за здравље; она је дала светлости и
ваздуха гди је оскудевало, обновила је постеље и бдила је на то,
да затвореници не трпе ни зиму ни глад. Ово беше млого, во ово
је било доста мало у смотрењу онога што је остало да се учини.
Осуђеник, по старој идеји монархијској, не беше ништа друго до
месина по којој се могло радити sicut in anima vili, или боље, ве
гледећи на крпвице које је починио, не гледећи на бесчастну при
метбу која га баца ван друштва, да ли имаше душу која беше мо
гућна да продре и да доведе до добра? Једном речи, да ли друштв0
може употребити силу, да ону снагу која се противу ње подигне,
доведе, да буде корисна п пробитачна, или да ли се може задов0
љити да је учини не дејствујућом? Ова идеја тако проста, са свим
се појављује природна, а векова је прошло док није синула.
Та идеја дошла нам је нз земаља протестанских, из Америке
и Немачке, гди је била испитана, и показала је добар резултат још
пре, него што смо и сањали да испитамо озбиљно нашу систему
пенитансијарну. Рушење беше радикално, и шринципи кои почињаху
увлачити се у пажњу надлежних људији, беху дијаментрално про
тивни онима, које ми задржавасмо сбог лењости и поштовања према
заузетој навици, У место да оставе затворенике да буду у заједини,
без да су подељени по својству њиних кривица, у готово подпуној
лењости и ужасној смеси, постало је питање да их апсолутно одвоје,
како дању тако и ноћу, па да их принуде на рад кои кад би им се
одузео било би за њих дисциплинарна казн. У опште нама у Фран
цуској оскудева лођика, но у овом случају радило се доста разбо
рито. Од године 1833. било је решено да се преустроји Grande –
Force, која прећаше падежу, и општи савет округа сенског реши
 891

1836. год. да се нова апсана, састојећи се из осам разних оделења,

подигне у предграђу Сент — Марцелском, и да се тако распореди
да буде свака категорија криваца одвојена. До душе ово је био неки
напредак, али неодговараше више потребама. Држећи се тога, да
је готово свагда нужно да су оптужени у тајности а нарочито што
се тиче спољног саобраћаја, то министар унутрашњих дела изда
распис, у почетку године 1837. да се убудуће затвор оптужења пот
чини савршеном изолирању. Са овим поништен је предлог савета оп
штинског. Тако се опет лате дела, и буде решено, у седници од 16.
Октобра 1840. и да се апсана Форска замени са затвором гди ће се
поступати по начину изолирања.“ У осталом, скупштина је већ, ме
сеца Маја исте године, саставила пројект законски о реформи апса
на, гди се каже „да је затварање у ћелице најбољи мелем противу
покварености коју uроизводи садање стање апсана,“ и да треба пот
чинити кривце таквим правилама, која ће почети дело морализи
рања.“ Велика реч изражена је званично први пут: затвор у ћелице;
но постајала је и друга реч која је служила као олакшање но која
није била саслушана у подобном предмету: дело морализације.
Докле се препирало у савету општинском, док се читаху ме
моари о академији знања, морала и политике, док се скупштина по
казиваше доста равнодушна, — дотле један човек, без икакве вике но
са иницијативом коју му његово звање даваше, приступш ка делу и
пређе смерно у практичну страну а други око њега прављаху још
неке теорије апстрактне. Г. Гаврик Делсорт, дошавши у полицију,
био је упрепашћен од жалосног стања ансана округа Сењског, а
нарочито од апсане Рокет, која је од године 1835. нарочито одређена
за млађане затворенике, и за ниткове подчињене очинској казни. Из
нурени бедом, шкроФулама и прераном развратносћу, ова деца на
лажаху у општој управи апсана гди су били измешани једно с дру
гим, нова ободравања која их доцније доводу пред пороту; у њ су
улазили као покварени, из ње су излазили заражени и готово свагда мо
рално изгубљени без икакве помоћи. Међутим, ако се хоће да за
твор један буде намењен за поправљање, то треба онај за млађане
затворенике; са предузетом системом, дошло се до цељи дијаметрално
противне оној која се тражаше; примани су хрђави, а ту су поста
јали кривци. Префект полиције суђаше, да у оваковом опстојателству
изолирање било би указано као мелем прекомерних зала која је не
могуће одрицати. Правилама од 27. Фебруара 1838. преиначе уну
трашњу управу Реtite – roquette — а, пропише се рад и изолирање;
574
892

Овим правилама стављена су деца у одношај са професорима кои су

им давали прве основе о поуки елементарној, и покушавано је да их
морализирају постављајући им људе коима је свако сурово поступање
било забрањено. За две године, од 1830. до 1840. уведене су у згради
изолиране ћелице, и са поносом може се потврдити да, ако је управа
у заједини пронзводила 30 поврата на 130 затвореника, код управе
изолирајуће није се више поврата догађало до 7 на 239. Једна се
pија од осам извешћа која је управно на министра унутрашњих дела,
од 29. Јуна 1839. до 27. Фебруара 1847. године, шоказују савршено
у корист затвора ћелицког и то доказима и непобитним доку
МеRTaMa.

Овај опит кои је учинио и свршио један човек и то са најве

ћом пажњом, над децом, т. ј. над суштaствама непостојаним, наравно
противни подјармлењу самоће отргнути од навике скитања и затворени
непрестано у једну тиху ћелицу, овај опит велим дао је више узрока за
препирање него сва могућа тачна непитивања. Дело је било јавно и оче
видно, шта више покрет беше доказан самим покретом. Тако, кад је пр0
јект закона поднесен скупштини, примљен је у седници од 18. Маја 1844.
и њиме је освештан за затворенике принцип изолирања. Суд касациона и
судови апелациони, питани су од владе за савет, и они одобрише са
знатном већином 24 над 28. ту разумевајући и суд касациони. Но
поред свега тог охрабрења, поред свог упињања старешина и специ
јалиста, питање је било одложено нити је узело на се облик закони
а само га то може уписати у наше законике. Чињаше се као да су
заборављена сва дата хисторијска, није се више сећало прошлих јада,
није се више водио рачун о свима оним полицијским извешћама на
свакој страни коих може се ово читати: „таковог треба надгледати при
крају његова затвора, јер његов опстанак у апсани учини ће га
грозним.“ Пројект закона, израђен још од 1840. године и је по
влачио шортФељу за портфељом, напослетку га одобри 24. Априла
1847. године једна комисија дома лерског.“) Могаше се надати да
ће се најзад изаћи из ове неопредељене провизорности. Наступи ре
волуција Фебруарска, све дође у друго стање. И данас овај предмет
није другаче уређен до расписима министарским, наредбама полициј
ским, но очекујемо још закон о унутрашњој управи апсанској. У
овом стању ствари, једнакост принципа, која треба да служи као
основ свима установама, учинила је погрешку у нашој системи пе
нитенсијарној; до душе ова система била је апсолутно потчињена
* Постојавши горњи дом у Француској.
 893

захтевима местним, старим игуменштинама, негдашњим замцима, но

вим апсанама, које јој је било освешћано према провизорној потреби
која је постала опредељујућа: затварање није у свези са учињеном
кривицом, нити са изреченом казни; оно је овде заједнички тамо опет
у ћелијама. Зашто? Зато што је ашеана распоређена иа такав и такав
начин. Другог узрока нема, и ја се чудим да администрација Фран
цуска може се тиме задовољити.
Међу тим учињени су велики напредци. У једном извешћу које
је читано 5. Јула 1843. пред скупштину, г. Токевил, са правом је
приметио, да дужност државе да рани апсенике, обвезаност је сасвим
модерна, што је усвојено са великом муком. Један циркулар од го
дине IX. налаже, „да се само у оном случају даје леб и чорба за
творенику кад се докаже да је овај апсолутно сиротног стања.“ За
иста о таковој херези нетреба се данас препирати; но нетреба ве
ровати да нису остали неки трагови, још сувише јасни и у нашим
установама. Држава, на неки начин економни, кои се показиваше
прекомеран, тражаше да се ослободи од чести трошкова кои подра
жаваху одржање апсана. Да би до овога резултата доспела, она је
вукла исвесну добит од рада кои је био наложен свима осуђеним
затвореницима. Тога ради, посао је уступан предузимачима под из
весним условима, врста индустрије коју су затвореници морали про
изводити, потчињена је испитима и одобрењу управитеља; накнада
је била уређена по мнењу трговачких одбора. Концесионар је морао
испуњавати извесне обвезе, које су и по телшке, међу осталима као
грејање и чишћење апсана: али добијао је половину накнаде коју
су добијали затворени радници, тако да овај плаћа на неки удаљени
начин неки део одржавања завода. Правило је апсолутно, па ако кои
апсеник добије ту привилегију да не буде приморан на тешки посао,
онда се он откупи плаћајући 25. Сантима (од прилике наших 50
пара) дневно предузимачу. По овоме, затвореник који добија 1 Фра
нак (наших 5 гр. неколако пара мање) прими само 50 сантима, јер
половина даје му се као за џеп, а друга половина, стечена сума,
чува се и ова саставља једну суму која му се даје кад се ослободи.
Што се тиче ране ова није била довољна за све људе, а неки
би и гладовали, да им није било оног џепног новца кои им дозво
љаваше по нешто да купе у крчми (саntine) које су постојале у
свима апсанама. Сваког дана, затвореиици добијали су један печен
лебац и по правилу био је тежак 750 грама; недељом и четвртком,
имао је у јутру 5 децилитра масне чорбе и једно парче скуване го
894

већине од 125 грама које се морало вруће поднети; понедеоником,

средом, петком и суботом, његова порција, — ово је реч уобичајна
— састајала се из 5 децилитра посне чорбе и 4 децилитре грашка,
пасуља, сочива и кромпира. Рана, као пто се види, није сувише и
зобилна. Поглавито има за основ леб, кои је пола — бео, и не види
се да је хрђавог својстаa. Проба леба шпље се сваки дан главару
првог оделења полицијског. Затвореницима је слободно да се могу
ранити изван апсане. Има их доста, коима породица живи у Паризу
па добијају јела од куће. Кад је кои затвореник сирома а незнање
заната продуктивног спречава га да заради доста новаца да би могао
што купити у крчми па да живи, а опет дневна порција није му
довољна да утиша глад, онда лекар пропише за њ додатак ране кои
се нигда неодказује. Одело и преобуке издаје такође администрација:
то су обојци и опанке, чакшире јелек капа од чохе суре доста жа
лосног изгледа, сваког месеца један чивт чаршава а сваких осам
дана кошуљу од јаког платна и трајашна, но тако јака да се зове
пуж, и зацело, кад је нова, гребе као турпија, и више кожа окр
вављено је додиром ове материје која рекао би човек има нека ме
тал у се. Нигда се не даваше у апсанама, за здраве затворенике,
убруси. Да су се људи могли тога лишити разумем донекле; но правало
је било опште непоколебимо, па ни жене га не добиваху: ово не одговара
баш нашим обичаима. Ово особито, због аномалије једне која ће се
показати чудновата после такове детаљности тако чим се затвореник
упише, одведу га у купатило, и више затвореника уђу ту први пут
у своме веку у купатило Ово велико испирање редовно понавља
се сваког месеца, и дозвољено је сваком купати се кад је год захте
вао. У осталом у париским апсанама, примењује се пространо овај
принцип и то све из искуства а по начину затварања све оно што
није строго неопходимо, свирепо је.
(Продужиће се.)

СМУТЊЕ ПО УНУТРАШЊОСТИ
И ТА Ј НА ДР У ШТВА.

(Продужење.)

„Француска пропада; индустрија опада; радионице се затварају:

празновања све више, беда нам је за вратом; остаје нам на избору.
 895

или да осрамоћени изданемо под прnтиском овог човека, или да сами

тражимо срећу у нашим рукама.
„Грађани, устајмо!“

Друга прокламација јесте ово:

„Има већ петнајест година од како Француска није своја; она
је изгубила сву слободу пито је имала.
„Њена се богатства расипљу, штедионице уништавају.
„Она беше узданица свију народа; данас је постала вампир.
„Њену владу исмевају данас све владе на свету.
„Част Француске у опасности је, слава њеног оружја осрамо
ћена је већ двапут.
„Царевина се руши, оћемо ли допустити да нас затрпају њене
развалине?
„На ноге, грађани!
„Нема ничега на свету зашта се не би уватиле нечисте руке,
| 25
само да сатру грађане, који оће да помогну Француској, да одрже
* њено достојанство, да сачувају њену слободу.
|3
,. »»-
„Ослонимо се један на другога; пођимо великим путем наро
дним, куда нас срета част и слобода; тиме само може се спасти Фран
цуска.“
|-
:
;*
Трећа опет прокламација гласи овако:
;*
„Већ је шеснајест година, одкад би угушена република. Један
човек оградио се је слободом свију; он је узо Француску те да је
подли са својим другарима.
„Кривица његова спрам народа постала је Формом сваке правде,
његова ћуд јесте закон, оће ли мир или рат он не пита никог.
„Па добро народе кажи сам шта смо добили тиме? обећа нам
се богатство у размену за слободу! Радници који тражите леба, кажте
јели вас обогатила царевина? обећа нам се слава у размену за до
стојанство; војници кажите шта би? зар је слава у том, да оборите
Хину и Кохинхину, да поробите мексиканску републику, да поста
нете војници папини па да убијете Гарибалду! обећа нам се да ћемо
надвлсити друге народе а ми постасмо њиова играчка потучени смо
у Мексики просто претњом северних држава! Горшаков нам се руга,
Бизмарк се игра с нама!
896

„Ето шта нас кошта царсвина. Није ли већ време да изађемо

једном из овог блата?“
Садржина ових прокламација, као што видите таква је, да не
мамо сумњати нимало о њиовом карактеру, цели и правцу. Њима се
изазиваше буна, њима се је подизала у народу жестока мрзост и пре
зирање спрам владе то беше знак најопасније агитације за мир јавни,
и кад би био готов не би ми требало много времена те да вас убедим,
да су то биле такве смутње, које се казне законом од 1858. године.
Одкуда су дакле ове прокламације? Ко их је растурио? Ко је
најпосле виновник ових смутњи? То је питање, господо које правда
треба да разреши. Правда према материјалу, које јој прибере адми
нистрација, има да изнађе истину.
Административна власт пазила је поодавна на нека извесна лица,
која су позната због њиовог непријатељства, или су подозрива због
њиових предака, пазила је све више од кад се приметило да та лица
нешто муте и смерају да чине неке опасне агитације, у више пра
лика изговарала су се та лица и износила на видик њиове мисли из
којих се је видело да има пред очима неку цел коју не остављају
лако. Ову цел, означили су они у својим беседама и списима; она
беше у томе, да се обори постојећа влада и да се подигне република.
Конгрес женевски беше једна од тих прилика. Склопљен од ко
месије, којој највећи подпомагач беше оптужени 4 кола, тај конгрес
нмао је страшно много приврженика; једни бијаху преварени титу
лом коју је узо на се тај конгрес (звао се је „конгрес мира“) и ни
шта их друго није покретало до благородне идеје: други опет, који
су знали шта се оће у основу, тражили су да нађу у овом конгресу
са свим нешто друго а не скуп духова, који су се одали теоретич
ким шпекулацијама те тражила да осагурају мир држава. Ти људи
састаше се тако, па наумише да оборе све власти и политичке и ре
лигиозне и направише већ свечано простран републикански савез који ће
се звати савезне европске државе, савез који не трпи ни цара на Бога
Међ овима последњима били су Акола и Наке. Они су отишли
у Женеву и узели ролу саобразну њиовом програму. У њих се по
уздали они, који су били истих жеља, а жалише се они, који су се
бојали да им не смете умерена странка; једне су храбрили, друге
уверавали и тражили су да ма с којим средством из конгреса мира
отворе рат, добри рат, као што рече један од њих, како ће се скр
хати деспоти и диктатори.
Конгресу не испаде за руком да оствари своју идеју мира, која
беше персонифицирана у Гарибалди. О томе нико не сумња па и ако
 897

понеки доказује са свим противно, као што се то види у једној бро

шири којој је наслов: „Да л је што успео конгрес женевски? Нећу
да износим на јавност писца ове брошире и ако би било интересан
тно, већу велим, јер овди не би прошли као с прокламацијама. Оп
тужени или њу ови браниоци у праву су да све пореку па ће казати
да не знаду за броширу; нећу да се служим са потајним оружјем
нити ћу прозборити више и једне речице о тој брошири и њеном писцу.
Оно што ћу вам показати господо, није резултат који су они
постигли, већ воља која их је одушевљавала; јер као што рекох мало
час, конгрес женевски остао је без резултата.
У исто време када ове манифестације женевске опоменуше владу
да се чува сплетки које су управљене противу ње, — у исто велим
време, искрсоше јошт нека дела са истим посљедицама. Док су ови
-

у Женеви пером и речма спремали покрет, дотле су други учени и

способни као и ови, распростирали идеје, идеје које су се лако мо
гле и остварити. (Продужиће се.)

ЛЕКАР. ЕДУАРД ПРИЧАРД КАО ТРОВАЧ.

1864—1865. године.

(Свршетак.)

Државни тужилац напомене, да основ дела лежи у одношају

оптуженог и Мера Млуд, даље овај је имао прилику и средство да
дело изврши и објасни обадва догађаја са Сиром и Флипом
Доктор Причард био је рђавог имања, ша с тога ту лежи мотив
тровања госпође Тељорове, јер у случају њене смрти имао би 1500
Фун. штеp. годишњег прихода. „Који увек може убиство учинити, тај
мора да је од сваког човечанског чуства ослобођен. Такав може на
сваки низак мотив пристати.“
У стаклету се находио антимон и аконит помешан са ошијумом,
„Овди ћете опет видети руку каквог лекара. Девојка између 16 и 17
година зацело није знала у стаклету аконит и антимон смешати. Ово
је вештачки учињено, и мора да је то пре смрти старе госпође учи
њено, јер сви знаци њене бољести дају се само пијењем овог отрова
протумачити.“
Због лажног говора, које је опет оптуженог теретило, спомене
државни тужилац јошт и отровано саго, он је потврђивао, да је исто
 898

за госпођу Причардову спремљено: ако би случајно који други од

овога јео, то би му се само смучило, јер због ове смесе сага могао
се је само човек оболети. Тако су једном ђак Конел и доктор При
чард отровано јело шојели, а ипак оптуженога то није узнемирало.
Затим државни тужилац, опоменувши поротнике овако: „пошто
ви будете саслушали снажан и као што сам уверен вешто бранећи
говор, који ће његов пријатељ, господин Клерк, за оптуженога др
жати, да свесно своју дужност изврше.
Главна мисао целе одбране састоји се у томе: да је Мери Мљуд
нарочито подозрива.
Није могуће да је незнатно насљедство могло оштуженога на
убиство навести. Уговарање женидбе између њега и Мере, може д0
вољно као мотив за злочинство служити, али се на Причарда не може
однети. Није истина, да је начин тровања рука лекара извршила, кад
би лекар био, за цело не би минерални отров употребио, који увек
трага у телу оставља, него би узео биљни отров који се познати
Не МОЖе.

Што се вели да је Причард имао прилику за убиство, с тога

што је у непрестаном сношају био са убијенима, као и то што је имао
код себе отрова, кога је као лекар морао имати и кога је јавно у
апотекама куповао, исту прилику имала је и Мери и отрови су јој
због непредострожности били увек отворени и могла јих је узети.
Није доказано, да је госпођа Тељорова од антимона или ак0
нита умрла. Па и ако се то узме да је тако, то опет нема доказа
за то, да је Причард стакло са батлејским пијће ма кад у рукама
имао, док напротив Мери га је увек у дућану куповала и госпођи
Тејлворовој предавала.
Сва су јела и пијћа кроз Мервне руке пролазиле. Ово је на
рочито доказано за саго као и за Флиш и сир, ако се ово хоће овде
да узме да је тровање доказано.
„Догађај је подпуно невероватан! Круна зна да јој је дужност
најјасније доказе пронаћи. И опет ограничава се говор тужиоца те
нерала — Solicitor General на томе, да само два лица има, који су
злочинство могли извршити — оштужени и Мера. Мерина рука стоји
у свези са обадва она догађаја, у којима је она јело готовила; и према
свему томе тражи краљевина (држава, круна) од њих да они пр0
гласе Меру за невину а напротив оптуженог за крива. Кад је од два
лица, једно злочинство извршено, дужност је сасвим круне, једно од
ови два лица од могућности извршења да искључи, а ову дужност
 899

није испунила тиме што вели: „није могуће, да је могла девојка од

17 година ово злочинство извршити.“
Бранилац закључи говор с предлогом да се оптужени ослободи.
Лорд председник поче затим са уметничким прегледом, те тако за
време четири-сатног говора исцрпи све, што се имало за корист и за
штету оптуженога да каже, а при томе није притајао ни то да он о
његовој кривици не сумња.
Одавде ћемо извадити две тачке. Прво, што се тиче госпође Теј
љорове обраћа он пажњу на то, да се за доказано може узети, да
је незнатно наслеђе њега на убиство подстрекло, када се пак узме
да је сношај његов са Мери Млуд био повод убиства његове жене,
онда се из тога види зашто је убио и пуницу јер му је она била ве
лика препрека на путу напред- смишљеног злочинства.
Без сумње ово је истина. Мати и кћи биле су непрестано за
једно, кћери се није могло никад јело дати а да се не побоји да ће
и мати од њега јести. Па јошт кад би обадве од исте болести па
тиле, онда би зацело морало и највећег поверења нестати а подозрење
би се на место њега настанило. Са тога је морала мати бити укло
НЂ62Ha,
“ Друго, ми ћемо навести све што је он рекао о Мери Млуд.
к
„Ако сам добро схватио назоре браниочеве, он држи да је Мери
Млуд виновник оба убиства и позива вас да изнађете који је од њих
двоје оба дела извршио — оптужен или Мери Млуд. Моја господо
ово вас поставља у врло тежак положај, кад би хтели опредељено
да кажете ко је од њих двоје крив. Но мени се чини да је браниоц
превидео, да су обоје у дело умешани и када би тако било, онда се
неби много сумњали о томе, које мајстор, које помагач био, и премда
је једна од руку била која је отров дала опет нам је зато лако знати
који је виновник а који је другу ролу играо. И заиста, кад би ви
на овај закључак дошли, увидели би да би се сваки моменат, који
је браниоц употребио да докаже кривицу Мере Млуд, могао употре
бити као доказни моменат противу оптуженога. Моја господо ја не
g.
тражим од вас, да ви ове назоре усвојите. Напротив, ја држим да
је право, да ви на теразијама истине измерите, који је од ових двоје
злочинство извршио, и када ово измерите, мораћете увидети: да се
*
тровање, ако је доказано, у дужем времену простирало — да је отров
у куглицама донесиван, од којих свака за се није била у стању да
смрт причини него је тело слабила и болове причињавала чему је
после неког времена тајанствена смрт сљедовала. Зар се може ми
слити да је девојка од 15—16 година, једна служавка, кадра да такав
900

план нзмисли и изврши? и, кад би га измислила, зар га је могла из

вршити у оваковој кући, пред очима жртвиног мужа, па који је јошт
и лекар био? Моја господо, то је заиста тешко веровати! Ако узмете,
да је оптужени онај био, који је овај план измислио, онда није ли
тешко веровати, да је Мери Млуд била безсвестно оруђе у рукама
свога господара, ништа зло немислећи, ништа незнајући о томе шта
се збива, но само гледећи како обе госпође умиру, Причардова не
напрасно а Тејлорова напрасно али на такав начин какав је Причард
као лекар умео разтумачити.“
Тужба је била доста добро састављена, да би се поротници над
алтернативом могли уздићи: да ли је оптужени виновик или само под
бадач био. Она гласи овако: „Едуарде Виљеме Причарде! Ви сте оп
тужени, премда је убиство по законима ове као и сваке друге добро
уређене државе највеће казнимо злочинство, да сте ипак нетога ви
новник или саучесник, у толико у колико сте ви умрлој госпођи Теј
љоровој у сагу, портеру, пиву и једном леку — батлејском пићу или
и у више других или у другоме, државноме тужиоцу непознатом леку,
или у другоме државном тужиоцу непознатом пићу или јелу или на
други државном тужиоцу непознати начин, стреж за бљување, ако
нит и опијум или један или више или и други отров или друге отрове,
који су државном тужиоцу непознати, — дали или наредили да су
се они употребили.“ На исти начин гласила је в тужба што се тиче
убиства његове жене.
После једно - сатног саветовања изрекоше поротници да је
обтужени „КРИВ.“ Више поротника плакаху када се натраг у салу
повратише. Затим се обрати лорд председник обтуженом са овим
речма:
„Едуарде Виљеме Причарде, поротници су једногласно нашли
да сте ви за обадва убиства криви а израз је основан на доказу, 9
коме као што ја држим никакав разуман човек неће сумњати. Ви
знате да после ове изреке, само једна пресуда може постојати. (0б
тужени се поклони). Ви морате на најтежу закону казну осуђени бити.
(Обтужени се опет поклони). Ја нити сам обвезан нити склоњен, да
ма једну реч кажем, која би вам ужасан положај могла отежати. Ја
те остављам слугама релиђије, да вас опомену на покајање, које ће
на вас божијим благословом, као што се надам, добра сљедства имати.
Само ћу вам то рећи, да ћете на овом свету само још који трену
так живити, ја вас молим, да се тиме користите и опроштај (од Бога)
за ваше ужасно злочинство искате. Сад чујте пресуду коју ћу вам
прочитати!“
 901

Лорд-председник скине капу и прочита сљедећу пресуду:

У смотрењу горњег израза, пресуђује лорд председник и остали
лордови:
Да се оптужени, Едуардо Виљем Причард, одавде у затвор у
Единбург, одатле под јаком стражом у затвор Глезгов одведе,
oвди да се у апсу до 28. Јула т. г. о лебу и води држи, а овога
дана, између 8 и 10 сахата пре подне да се из апса на јавно
губилиште вароши Глезгова изведе или на друго какво губилиште
које полицајна власт у Глезеову нареди, и ту да га џелат обеси.
Даље наређују, да се његова лешина у међи апсане закопа,
и да његово цело имање круни припада.“
После овога закључи председник: „Бог нека је спрам ваше душе
милостив!“
Обтужени се дубоко поклони поротницима. Беше врло тронут
и нагне се на руку једног полицаја који поред њега сеђаше.

На четрнајест дана доцније, донесоше лондонске новине вест,

да се чуло да је Причард пред својом најстаријом ћерком признао
да је своју жену отровао а напротив да је убиство госпође Тејлво
рове одрицао. Исто тако казао је и то да је после смрти ове шо
следње аконит у батлејево пијће метуо.
Исте новине донесоше доцније кратку прибелешку: „Причард
је 28. Јула у Глезгову погубљен. Он је познао правду пресуде.“
Ми овоме неби имали ништа додати, кад наш дописник своме
извештају неби предговор послао, који ми намерно тек на свршетку
стављамо. Он гласи:
„Док он радом и заслугом обште поверење уживаше, беше
пажња целе публике због овог грозног догађаја на њега обраћена
који се 5. Маја 1863. у његовој кући, ондашњој Баркелеј-ској улици
Догодио.
„Glasgow Herald“ прича сљедећи догађај:
„Несрећни случај — девојка изгорена. Јуче рано случи се
жалостан догађај у обиталишту, др. Причарда, баркелеј-ска улица
„Л: 11. Двокатна кућа на северној страни улице била је сазидана;
спаваћа соба служавке на горњем је боју до сокака. Око три са
хата виде један у близости куће стојећи констаблер“) кроз један
прозор ватру, он похити до кућни врата и стане звонце вући др.

*) Људи у Енглеској који мотре када се гдегод ватра појави.

902

Причард који је спавао у соби на доњем боју отвори капију, а пре

тога на неколико минута био је од својих синова, који у облажној
соби спаваху пробуђен виком: Отац! Отац. . Он устане н пође, али
кад собња врата отвори, јако се уплаши јер беше пуна дима. За тре
нутак беше ватра у кући. Он похити на горњи бој одгура врата на
девојкиној соби и повиче: Јелисавета! но недоби никаква одговора
Соба беше тако димом напуњена да у њој није могао никако ући.
Нагло дотрчи доле да ларму начини, пусти констаблера па рече му
да служавка горе, спава. Телеграмима објављена ватра беше брзо
угашена. Када су у соби ушли видоше грозан призор. Сирота девојка
Јелисавета М"гар, нађена је мртва у њеној постељи; њено тело беше
у угљену масу претворено. Шостеља је била у северозападном угљу
собе, тело лежаше на предњој страни постеље, глава ка западу. Ле
шина је била положена на леђима, лева страна чврсто на боку, де
сна изгледаше као да је савијена, на овоме месту беше ватра тако
ужасно беснила, да је рука била сва изгорена; глава беше угљени
сана маса, месо на прсима било је тако сажежено, да су се ребра
гола видела. Кости које су биле чарапама и јорганом заклоњене
беху слабо повређене, само прсти ножни беху сасвим поцрнели. По
свој прилици ватра се прво појавила на оном месту постеље где је глава
била. Др. Причард видео је светлост у девојкиној соби, када се у
понедељак у вече око 11 сахати кући вратио. Он уђе у кућу а не
оде, противно његовом обичају, код служавке да пита је ли га к0
год тражио. Пошто је био у соби својих синова, легао је око 12
сахати у шостељу. Говори се, да је девојка, која је на такав грозан
начин умрла, обичај имала у постељи да чита па је мора бити
заборавила да угаси лампу од које је завеса на постељи запаљена и
тако од дима угушена. Ово је тиме још вероватније што је у таквоме шо
ложају тело нађено, да иначе када би покушавала бегати неби могло
тело овако лежати. Друга служавка беше са госпођом Причардовом
одпутовала и могуће да је М"гир у њеном одсуству дошла но обично
читала и случајно је заспала а лампу није угасила. Штета на кући
је колико знамо осигурана.“
„Тако uриповедају новине догађај, који се у присуству пола
цајног чиновника догодио, по говору самога др. Причарда. Доцније
се овоме још којешта додавало, чиме ствар све сумњивија постаје.
Говораше се, да осигуравајуће друштво није хтело штету платити,
но на чему је основано то што је друштво ово доцније опозвало,
незна се. Исто тако причало се да је девојка трудна била но како
за ово тако и за то да ли је судска лешина прегледана ми незнамо.
 903

„Али ма како било, онај који ово прочита зацело неће сасвим
веровати назору о девојачкој смрти. Прећићемо извесне тачке, које
по закону имају неког значаја — да је н. пр. др. Причард прво на
кућну капију дошао (обучен као и обично) када је констаблер зво
нио, премда изгледа да је неко време горе био; одсуство госпође
Причардове и друге служавке; што није питао служавку, по дојакош
њем обичају, да ли га је когод тражио; неговоримо о неистиности, да
је књига изгорела но да јој је трага нестало; осигурање је напо
слетку нешто што доста пажње заслужује. Било је случајева, да је
когод напрасним дејством густог дима, када је у дубоком сау био,
тако слаб и без снаге био, да је био угушен на месту гди је
лежао, но тада ја увек грчење и увијање свој траг остављало; у
овом случају порађа се дим у соби, и једва се може веровати, да
млада, снажна жена неби при првом осећају загушљивости или шо
кушала да бега или вољно или без воље мишиће напрегла. Такав
подпун покој по Физици је немогућан. Једино се може по природним
законима мислити, да је девојка, пре но што се ватра појавила умр
твљена или другим успављујућим пићем била опијена.“
Истина на видело није изашла. Но ишак је на др. Причарда велика
сумња пала. Напослетку нека се зна да је Јелисавета Мир у 1863.
год. у служби код Причарда ступила. .
превод
Вел. A Hт и ћа.

П РАВН () П И Т А ЊЕ.

Жена од очевине своје, коју је насљедила, прода једну њиву

своме мужу, па умре и ниједно дете са њиме неостави. После овог
неки од њених сродника непризнају ту продају, и парница се
За ПОЧНО.

Питам правнике важи ли у основу ова продаја закључена 1

између само мужа и жене и 2 између жене с једне и мужа и за
дружне му браће с друге стране? — Предпостављајући и у једном
и у другом случају уговор продаје и куповине доказан.
Истоветан случај овоме другоме питању скоро ће пред касацију
доћи, ако већ дошао није, — и зато га јавности предајем, што је
редак, што апелација због мање вредности ићи неће и што се разно
О ТОМЕ МИСЛИ.
904

Ја пак од моје стране тврдим, да продаја овака у основу по

положит нашем закону важи и ако је жена код свог мужа према
š920. з. грађ. малолетна. Држим да продаја ова важи зато, што је у
мужу као купцу и саизвољач продаје представљен и што се савзви
лење од мужа нетражи овде по закону ради другог ког, већ један
ствено ради њега — мужа; јер њему само даје закон право уживања
доходка од жениног имања, а не другом ком као што S 767 зак, гр.
тврди, — па зато се од њега и тражи санзволење за продају да се
овог уживања неби лишавао, кад год његовој жени прасне ћеф. Дакле
кад се он својевољно тог законог уживања одриче н кад је по
истоме S. Фу жена господар свог имања особито још кад никаква уго
вора о томе имању између мужа и жене нема, — онда према ка
заном и Š 109. и 771. зак, грађ. с погледом по Š 8. ист. зак. сљед
ствено је да муж од своје жене имање овде законо купити може,
Тим пре ова продаја важи, ако ју је муж у дружству са својом
задружном браћом закључио, јер овде муж спрам друге своје браће
може се узети да стон само као саизвољач за продају; а спрам себе
самог и као купац.
У Крагујевцу
Н. Острић
правозаступник.

Листова за другу и трећу четврт имамо пот

пуно. Ко жели лист и за последњу четврт др
жати нека се обрати уредништву. Без положених
новаца за претплату не можемо никоме листа
давати. Ово чинимо зато, што су млоги захте
вали и добијали листове, а кад је дошло до пла
ћања чине се невешти.
Уредништво сада се налази у кући г. Ђорђа
Натошевића на великој пијаци према штампа
рији г. Николе Стефановића.

Уредништво „ПРАВДЕ“
(II. 1 м и ш м - и ј и Н и ко и к Ст. » » м и о в и ћ м у Био r r м д у
 Број 30. У БЕОГРАду 31. ОктовАР 1869. Година I.

Излази три пут у ме- За све српске крајеве

сецу, на 2 табака сва- стаје на годину 72 гр.
ки пут. Уредништво је f или 8 фор , на по го
ј дине 36 гр. или 4 »op.,
|-

у кући господина Ђорђа - r“ /

на три мес. 18 гp или
Натошевића на великој 2 •ор., поједини број
пијаци. стаје 2 г. ч.
ЛИСТ ЗА СВЕ ГРАНЕ ПРАВНИХ НАУКА.

Издалу и урквују Д. НОВАКОВИЋ, С. АНТИЋ, У. КНЕЖЕВИЋ.

СА ДРЖАЈ: о алтернатнвним обвечаностима. — Својине и туђништина — Кривични поступак. — Париске

апсане. — Кривичан процес. — Једно питање.

0 АЛТЕРНАТИВНИМ ОБВЕЗАН00ТИМА.
ПО МУРЛОНУ И ДРУГИМА.
од
ј. м. л е iii јан н на.

4лтернативна зове се она обвезаност, којом се дужник обвезао

за више различних предмета или више дела, али где се издавши
један од ових предмета, или учинивши једно од ових дела, ослобо
ђава од свију других. ") Таква би обвезаност била она, где би се
4. обвезао Б. да му да једну кућу или 500 ft; да му ископа бунар
или да му да једног коња, и т. п. и т. п.
Узмимо да постоји онај први случај. Дужник да би се потпуно
ослободио обвезаности, није дужан да да и кућу и новце, него је
с полагањем једне од ових двеју ствара цео његов дуг подмирен.“)
Овај назив „алтернативне обвезаности,“ добиле су овакве
природе обвезаности, истом у новој науци: римско право, као што
примећава Ортолан, “) није имало за овакве обвезаности нарочног
имена. С тога се ова материја у законодавствима која се више осни
вају на римском праву, и не налази онако добро обрађена, као у
„Код Наполеону:“ све пшто је речено у обзиру на овај предмет у
аустријском грађанском закону, изложено је у једном само пара
графу, — у S 906. А нашем грађ. закону, који, слободно се може
рећи, није ништа више, но осакаћени превод аустријског грађ. за
кона, остала је са свим и непозната ова установа. Међу тим овакве

*) Потије објашњен — Биње ом: Тraité des obligations: Ју, 245.

*) Мурлон: Bópetitions ecrites; књ. II. -)g 1226. Потије Тr. des obligations. Л.3246.
*) Explication historique des instituts de l empereur Justinien; том II, Л3 1810.
906

обвезаности, нису баш тако ретке у грађанским одношајима да би

ова празнина у закону могла још дуго остати непопуњена!
Из тога узрока ми смо и предузели овде говор о тој установи,
држећи при том рачуна и од нашег законодавства. —
Предмети алтернативне обвезаности морају бити један од
другог различни, и та разлика мора бити стварна, а не само у ко
личини. Тако на прилику не може се дуговати новац па новац, а
да се та два дуговна предмета само по суми разликују. Јер ако би
се та два, по својој супстанцији идентична, предмета, само по вред
ности разликовала, онда никаквог правог избора неби могло бити;
почем би дужников избор у таквом случају ограничавао се на ствар
која га мање стаје, и којом је за њ пробитачније да дуг измири а
то би толико значило, колико и да није тога права избора. С тога
је дакле нужно да се предмети алтернативне обвезаности један од
другог стварно разликују, те да алтернативна абвезаност као та
ква може постојати.“)
Прво је што ваља код једне алтернативне обвезаности начисто
знати, коме припада право избора (алтернатива), дали повериоду
или дужнику? За то важи правило, да избор увек припада дужнику,
кад није право набора повериоду уговором изрично остављено.“)
Дужник имајући право избора, не може свог повериоца нагнати
да у исплату прими половину од једног дуговног предмета а пол0
вину другог; него мора своју обвезаност да испуни онако, како се
обвезао. Намирити пак свог повериоца на онај начин, значило би
изошачити природу обвезаности, која се садржи у томе, да се једна
од двеју ствари у целости изда.
Из постављеног начела, да се дужник не може другче ослобо
дити обвезаности, него кад изда једну нли другу од ствари које се
дугују, изводи се, вели Мурлон, друго правило, да наследници дуж
ника, који би умро не ослободивши се овакве обвезаности, дужни
су да сви свој део плате у једној истој ствари, а да би то могло
бити, ваља да се они о томе претечно споразуму. Јер ако би се де
сно такав случај, да један свој део хоће да плати једном, а други,
другом ствари, поверилац може да не прими такво плаћање, и да
доцније опет тражи од наследника накнаду штете, која проистиче
из неиспуњења обвезаности.
Као што дукник, кад је избор на његовој страни, не може на
терати свог повериоца, да прими у исплату половину одједне а половину
ПјУ том смислу потије: Tr, des odlig; Nr. 245, *

“J Мурлон: rept, еcrites; књ. II. Nr. 1226. Потије: Tr. des oblig, Nr. 247.
 907

од друге ствари, исто тако ни поверилац, кад је право избора њему

остављено, не може дужника натерати да му на тај начин дуг плати:
он има само право да тражи у целини или једну или другу од створи,
које састављају предмет његове тражбиње. По смрти његовој, на
следници његови треба да траже сваки свој део у једној истој
ствари, и докле се они у томе не сагласе, дотле дужник има право
Да не плати.
Дужник, који нуди свог повериоца једном од двеју ствари које
дугује с правом избора, није том понудом обвезан, докле она не буде
прихваћена од повериоца. Исто тако поверилац, који је за своје тра
жење изабрао један од два предмета, има право да пренесе своје
тражење на други предмет све донде, догод дужник није примио то
тражење, или док неби по том тражењу изишло какво судско ре
шење, по коме би имао дужник да испуни захтевање повериочево.
Ако је обвезаност периодична, ако сам вам на пр. ја обвезан
да вам шлатим сваке године по један товар жита или по један аков
вина; онда ће, по Мурлону, онај од нас двојице, коме је остављено
право избора, имати право једне године да тражи, односно да плати,
једну, а друге године другу ствар, — а разуме сз да може увек и
при једној истој ствари остати. Напротив по Биње-у избор један пут
учињен у једном предмету ограничава се до коначне исплате на исти
предмет, и не може се више мењати.“) Ако се хоће, да се строго
одржи карактер (значај) алтер, обвезаностима, који се огледа
у праву избора, онда би Мурлоново мишљење имало бити овде
меродавно. —
Кад једна од двеју ствари не могу да буду предмет обвезано
сти, било што је недозвољена (законом,) било што је из саобраћаја,
искључена, било најпосле да не лостоји, обвезаност није с тога
ништава у целости: utile per inutile non vitiatur; она се у таквом
случају ограничава на заостали предмет и постаје чиста и проста
или као што Потије каже, постаје опредељена“) Тако на прилику
кад бих вам продао кућу или наслеђе за живота тестаторова, онда
се обвезаност само на кућу односи, и место да буде алтернативна
мења природу и постаје чиста и проста.“)
“) У Потијевом делу: Тr. des oblig, 4-та приметба од Биње-а стр. 115.
*) Traité des oblig ЛИ 249.
*) Обвезаност ова ие може да остAне алтернативна за то што је законима
забрањено правити уговоре о наслеђу пре смрти завештаочеве. Тако и у
S. 539. тачки 4, нашег гр. закона каже се: „Закон нарочито за врањује :....
Уговоре, којима ви ко наслеђе или исторуку (легат) још за живота онога.
од кога ви му- прилало. продао.
58“
908

Али овде ваља добро мотрити, да се не помеша алтернативна

обвезаност са обвезаношћу са одустаницом („пишманлук;“) јер су
те две врсте обвезаности једна другој доста налик. Код обвезаности
са одустаницом, кад је главни предмет обвезаности, недозвољен
или extra commercium (из саобраћаја искључен,) онда је све ниш
таво и главна обвезаност и одустаница као с поред на обвеза
ност; на против, ако је код алтернативних обвезаности један пред
мет extra commercium. онда се обвезаност своди на други, који стоји
in commerciо (у саобoаћају.) Судије дакле, имају да испитају у да
ном случају, да ли није обвезаност једна, која има изглед алтерна
тивне обвезаности, обвезаност са одустаницом. За њих ће то бити
фактично (стварно) питање.“) Замислимо случај да сам вам ја обе
ћао, као избирач посланика у извесној прилици, да нећу употребити
моја избирачка права, или да ћу вам у противном случају дати 100
ф. Судије, кад ствар пред њих дође, могу при свем том што моја
обвезаност има са свим алтернативан облик, одлучити, да је то
права обвезаност са одустаницом и протумачити је овако: „4“
обећао је да неће употребити своја избирачка права, и ако ту своју
обвезаност не испуни да ће платити Б, 100 ft. И у таквом случају
обвезаност има бити са свим ништава (“) и (*)
II.

//ecrauaх једне или обеју ствари, које се алтернативно дугују.

Овде нам ваља пре свега учинити разлику, припада ли право
избора дужнику или повершоцу.
Код прве хипотезе, то јест кад је право избора дато дужнику,
могу се више случајева показати.
Ако би од двеју ствари само једна пропала, обвезаност се огра
ничава на ствар, која остаје, и место пропале ствари не може ду
жник повериоцу нудити само вредност њезину. Кад вам, на прилику
задржавши себи право избора, ја дугујем вола н коња, па вола уби
јем: онда моја обвез-ност ограничиће се само на коња; убијени во
не може се заменити вредношћу његовом. Ја сам, истина, морао са
једном од двеју ствари располагати како сам хтео, јер мена је дато
*) Фактично с тога, што се никакво опште правило, што се тиче форме,
неда поставити, за разлику једне обвезаности од друге.
“) Т. Т.: Pal ; Mar. orn. 1192. code Napoléon-a.
*) Бити посланик народни, имати право бирати народне посланике, бити
чиновник и. т. д. то су све политичка права грађанска, а политичка
права не могу бити предмет слободног располагања и уговарања. Па
узевши да је ово обвезанозт са одустаницом, (а не алтернативна, она је
онда ништава, чим је главна ствар недозвољена или иначе немогућна,
 909

право да могу да исплатим моју обвезаност или једном или другом

ствари; али, опет за то, не могу да заменим једну од ових двеју
стваринса неком трећом, јер би то значило изопачавати природу
овакве обвезаности.
Обвезаност овако ограничена на ствар која није пропала, је ли
то обична чиста и проста обвезаност? Је ли она у том стању као
када би а рriori (у постанку) имала за предмет само ову једну
ствар? Извесно, ако је она пропала ствар, пропала у случају, који
се није могао предвидети. И ако би после и заостала ствар овако
исто пропала, онда више нема обвезаности, и дужник се према по
вериоду са свим ослобођава.
Него како да решимо случај ако је прво једна ствар пропала
узроком дужника? Хоће ли обвезаност, која се сад ограничава на
заосталу ствар, бити као и она горња у правом смислу чиста и
проста 2 Ваља ли и тада рећи да она заузимље онакав положај,
као када би одмах у почетку била ограничена на један само пред
мет; и по томе да ће ако заостали предмет пропадне у непредви
ђеном случају, обвезаност престати и дужник се потпуно ослобо
дити према повериоцу?
На први поглед чини се као да би требало ово потврдити. Ту
резонују овако: Дужник, који се алтернативно обвезао, може сво
ју обвезаност испунити плативши једну или другу ствар; он, на тај
начин, може са једном од двеју ствари, које састављају предмет
обвезаности по својој вољи располагати. Овако радећи он врши сво
ја права, која је обвезујући се, себи задржао; он се служи својим
правом нзбора; и претвара обвезаност у чисту и просту. Ако да
кле и ова ствар, која је сада једини предмет обвезаности пропадне
у каквом непредвиђеном случају, онда је тиме дужник према по
вериоцу потпуно ослобођен и нема више шта да му плаћа.
(Продужиће се.)

СВОЈИНА И ТУђИНШТИНА.
ОД
У. КНЕЖ ЕВИЋА.

Питање ово ја сам изнео на виђело јошт у 26. броју Србије од

предпр. год. Тамо казах у чему се састоји „својина“ а у чем „ту
ђинштина,“ изрекох моје мњење и правац. Остаје сада да се оба
910

зремо на историски развитак оба ова начела, да их оценимо и свој

суд подупремо разлозима.
замо дакле, да се под „својином“ и „туђинштином“ разуме:
„да л право истиче само из живота оног народа за који је, или
се може оснивати и на животу другог народа.“ Начело коме је
извор права живот народњи ја називам „својином“ у праву се зове
„националитет;“ начело које извор праву тражи онамо ђе је живот
обилнија, које постављајући разноликост међу људма изводи „да сваки
није кадар за све,“ да дакле мора бити каламлења, то начело ја на
звах „туђинштином,“ које правници зову „Колунитет.“
За начело „својине“ везано је обичајно право, а за оно друго
римско понајпре па онда и остала туђа права. Обичајно право има
пред собом жавот народњи, „својина“ то нето. „Туђинштина“ по
ставља основе, који дају превагу „савршенству.“ Она тражи оно што
је савршеније. Живот народњи није мерило права, — већ нешто ван
живота. На тим основима продрло је и римско право, јер беше нај
савршеније.
Прво питање, које нам се намеће овди јесте: „на чему се оснива
право.“ Реч је о положном праву. Истина ако оћемо да појмимо јасно
положно право, не смемо га тако апсолутно оделити од права овог,
које нам црта Филозофија. У науци правној до данас, а и данас те
орија је имала за се своју особену сферу, а практика своју. Правила
и начела, која је проповедала теорија редко наодише одзива у жи
воту људском, а практика опет ваташе се политичне стране, те тако
омаши главну идеју — право.
Према правцу досадањем, кад говоримо о својини и туђинштини
имали би да будемо једнострани. Реч је о праву живоме, а не иде
алноме. С погледом на ползу, на појаве који нам се јављају, на тешкоће
и многе друге запреке — тако и јесте. Идеја правна изгледа с по
литичне стране, као Фикција, која није кадра да се одржи пред на
валом живота данашњег. Идеја правна баца се у старину, баца се
у времена ван данашњег живота. Она поставља тиме предпоставку.
Узима време у коме не живимо па према њему кроји начела — пр0
тивно данашњем духу.
Идеја правна замишља накратко неко природно стање, које су
различно сваћали, као: предлоставку, као историски факт, као фик
цију, као нужну научну алстракцију.
Идеја правна чамила је у овом природном стању, јер је царо
вала сила а не као што вели Монтескије стр. 7. „Sitót que les hom
 911

mes sont en société légalite qui etait entre euх cesse, et l'état de gu
erre commence. Сила ствараше право. Она овлада ондашњим светом
— јер је животињска страна држала превагу. Нагон беше над умом.
Ум тако и не сниваше о томе да замисли о праву. Првобитна идеја
која је продрла кроз свет беше сила. Њен првобитни основ био
је нагон. Нагон на који се ослањаше сила, преобрази првобитно
стање и оно доби други вид. Према овом новоме виду — стању раз
више се и појми о животу. Појми ови јесу сљеди неких уплива. Они
су се зачели, као што рекох, у оном другом промењеном стању, које
су створиле првобитне идеје. Тако морамо узети: „да су први појми
човекови о овоме свету продукти оних уплива, које ум не оправ
дава.“

Тај ток пружа се од почетка непрестанце до данас. Појмови

практичара базирају се непрестанце на животу какав је. Они не ши
тају и не испитују тај живот из даље. Не траже да докуче, зашто
нам се живот јавља баш у овом виду у ком га видимо? Сва њиова
вештина у томе је: „да се удеси навали светској.“ Та вештина није
нова, јер је позната јошт првоме човеку — ако га је било. Шта се
огледа у племену, шта у општини, шта у друштву, шта у држави?
Свуда у свима овим друштвима упињаше се вештина човекова да удеси
„навали светској.“
Погледајмо на данашњи свет. Еда ђегођ једне државе, која ради
самостално по својој самосвести? Узалуд је тражимо. Ни једна не
кроји начела која су у сагласију са умом човековим — јер неда „свет
ска навала.“ Начела се кроје по интересу и навали. Сила игра нај
већу ролу. Који је тај, који би извор правни тражио у овакволе
стању?
Вештина дакле практичара своди се на „нужност.“ Оно, што
они раде не раде по убеђењу, већ по неким упливима, које нису ка
дри да обиђу.
Вештина ова у разна времена доводила је свет до ропства и
господарства, спахилука и бегова, деспоције и револуције, по
повиштине и безумља. До свега тога долазио је свет и трпио, јер му
Је у разна времена одговарало његовом животу то или оно.
Тако практика као наука искуствена ствара начело, које се ка
рактеризира са „проленљивошћу,“ а теорија начело, ког је главна
црта „сталност.“ Код оне у свима установама огледа се живот она
кав, какав је; код ове идеалан — замишљен.
912

Излишно је ако би се упитали дал се мења живот човеков,

излишно је, јер очима видимо ђе се непрестанце креће. Са сваким
покретом добија новији вид и ствара за се неко друго стање, у ком
се опажа особена навала, која је својствена само њему. Но питам,
дал се можемо ми да упитамо овако: „Који су то упливи што уrи
цаше на човека те створише ово стање, које имало пред очима?“
Нема сумње о питању. Признаје га практика као теорија. Спор на
стаје сада о томе, нашто је опет сазнавати те упливе. Пред очима
имамо Факт, наше је да га сазнамо и да се према њему управљамо,
Спор је дакле не о томе дал је било уплива, дал је било узрока;
већ о томе, дал важе ти упливи или не. Код редких сви упливијесу
нужност природна; код других опет поставља се разлика и цита:
Колико је учешће имала при овим упливила воља оних, на које
они упливи утичу. Код оних нема самосталне воље, код ових има
ал не апсолутно.
Да не идемо даље, ево нам пред очима једне старе апсолутне
деспотске државе. Вршиоци воље народне постали су заповедници.
Народ је постао голо средство цел је држава. Узде централизације
набијене су народу на врат, да га ни померити не може. О слободи
шојединих нема ни појма. Сва се слобода своди на двоје; или да се
ћути, или да се ради по налогу који долази одозго. Па како је ов0
стање? Еда ли је оно продукт уплива нужних 2 И шта је мерило
те нужности? Оћемо ли поставити разлику у извору одкуда истиче
нужност? Свакојако морамо и ту ћемо одма наћи два врела: једно
из кога све што истиче апсолутно је нужно н вечито, и друго из
кога што год истече, нужно је, али времено. Оно прво врело јесте
природно, њега наодимо у самој нашој природи. Друго врело ето
нађосмо у оној горе држави. Оно извире вечито, ово усише непре
станце и шостало је кладенцем, које очекује на плаху кишу па да
протече.
Држава ова наоди се као што рекох у неком стању. Пре овога
стања било је друго, горе пли боље, док не беше ове државе у овом
виду. Иза овога стања које постоји, настаје опет треће горе или бо
ље, и тако ће се продужавати редом. Према коме ћемо стању сада
да кројимо право. Оћемо ли према сватри или само према оном, што
постоји. По историској школи према свима стањама која су предхо
дила — само је питање, докле се пружају та стања и ђе им је по
четак. Историска школа као таква узима наравно стања за која се
знаде по историји, али по њеном начелу то би се имало да пружи
до самог почетка. Она иризнаје сва стања која су постојала, ал се ва
 913

та само за она, за која зна. Остала пушта из вида једино зато што
их не зна. Ово и јесте понајзамашнија мана историске школе, што
је дочепала прво оно стање, које је историја као прво забележила.
Она тако узима почетак онде, ђе је можда средина, па ствара на
чела према томе првом историском стању не разбирајући, којим се
је путем дошло до њега.
Мерило дакле правно остаје нам само стање, оно које постоји.
Виђе смо стање у апсолутној деспотској држави — а сада ајде да се
упитамо који су упливи тог стања и шта повлаче за собом? Уплив
или јошт јасније да речем узрок јесте „сила“ и то друга, која није
везана за нашу човечију природу. Сила та растури народ обично на
две шоле. Једна ћути, а друга ради како сила оће. Из оне се
рађају бунтовници, у овој опет поли благују о туђем трошку. Ова
друга пола влада обично у таквим државама и шта видимо у
овој већини? Подлост, неповерење, непоштење, а све троје при
ближава човека више животињи, у колико је туна успаван ум. Ове
безумне мане окрену ум човеку на странпутицу и створе живот,
коме свакојако одговара неко правно стање, ако се може назвати
таквим. Живот такве државе постаје продуктом из поменутих и дру
гих многоликих мана. Према таквом животу разуме се удесиће
се и установе. Разноликос установа доцније зависиће од тога, која
странка продре. Продрели она прва што је ћутала не ће се осни
вати право на животу, који постоји, већ ће издвоити све, што је
безумним утиском произведено. Продрели друга продужиће даље.
Ето нам сада једне ропске државе. Ајде да потражимо право
у њеноме недру. Ако се држимо начела искуственог, начела истори
ског, коме је врело живот, ето права изобила. Ако се успнемо у вишу
сферу ван живота, нигде права ни о чуду. Безправност дотерала је
oвди највиши врх. Ни апсолутизам, ни рационализил, ни апстра
хизам, па ни теократизам, ни су тако ошасни за идеју правну,
као држава ропска. Сва ова начела пливају уманама, а највише прво
и последње. Апсолутизам деспотички најближи је ропству — и само
је у толико испод ропства што је слабији ограниченији, што је све
ден на мањину. Рационализам тражи врело у уму. Њему су сви је
днаки, у којима има ума. Апстрахизам замишља неку идеју незави
сну од човека. Та идеја влада над свима. То је и код теократизам
само је код њега она идеја сам Бог, док је код апстрахизма нешто
друго. Код свију начела огледа се општост, огледа се једна кост. Код
ропства ндеја правна односна нити је у уму свију, нити ван ума
свију; она је у главама једног сталежа. Право извире из онога, у
 914

ком је сила. Па оћемо ли да базирамо право на овом животу и овак

вом стању?
До душе оваквог стања нема данас, али ми га можемо зами
слити; јер зајиста законодавци оних времена, који су створили онак
ве установе , држали су се истих начела. Њима не беше до тота,
зашто су овладали светом такви појми и шта је узрок. Многи кажу:
„та ропство је одговарало духу ондашњег времена.“ Лепо. Ама
упитајмо се зашто? потражимо основа и кажимо гди је? ђе је п0
рекло?
(Продужиће се.)

КРИВИЧН И П 0 0 Ту II АК.
(УПОРЕД НЕМАЧК. КРИВ. ПОСТ. С ЕНГЛЕСК. И ВРАНЦЕСКИМ)

(Продужење.)

Међутим било је код римљана и таквих недела, названа: de

0 licta privata,“) која долажаху у надлежност на суђење, само пред
judicium privatum *) Код оваких случајева није се могло подиг
нути оптужење (accusatio,) него тужба (actio) а помоћу ове тужбе
могла је последовати само приватна казна. Ову тужбу опет мого је
подигнути, или сам увређени непосредно, или, (као што је бавао
случај код популарне тужбе“) сваки поједини из народа. Па
како је доказано, да се римско право, у врло млогим случајевима,
односило на приватне казне, то се и ова изрека: delictum privatum,
неможе ограничити само са четири, “) обично набрајана разнога
рода недела, макар да се и поверовати мора, како се та изрека
доцније односила само на та четири, приватном казном означена не
дела.“) Сасвим је опет могуће, да се у случајевима, где се говори
1) Чешће само delicta названа. L. š. 18. D. de aedilit edict. Сравни Eltzmann-a
страна 39.
*) Rosshirt, Geschichte und System des deutschen Strafrechts. I, стр. 194.
з) winssinger, de diffea, inter delict. dolos et culp. страна 104. Birnbaum, y Archiv
страна 650. IX, свеска. Blatner quaest. страна 111.
*) Furtum, (крађа, ) rapina, (разбојништво,) injuria, (увреда, и damnum injuria da
tum, (увреда са оштетом.
*) Сравни: Paul. S. K. I. 5. š. 2. Сравни и Birnbaum-а, стрна 647, 654. IX. свеска
страна 400
 915

Biºl.
о тако званим: Содрitio de plano“) пли о mulcta“) — хтела од
прилике са тим изрекама , да означе она недела, која се данас бе
леже под изреком: полицијска иступаења. А изрека, Сrimen extra
пун ordinarium“) добила је опет своје значење отуд, што се за декоја
id:: недела, — која се за времена leges judiciorumpublicorum, још непо
М:12 сматраху као јавно казнима, — развило мало по мало јавно опту
* J1. xсивање (accusatio) и без lex-a judicii publici, a тога ради могла је
да наступи јавна казна, или се при декојим казненим случајевима,
редовни поступак претворио у изузетни, који се односио само на
те поједине случајеве.“) Доцније, а под владом римских царева,
исчезнуше quaestiones perpetuae“) а прабитно своје значење, јtudicia
publica cacВим изгуби. Стари leges — и неодносаху се више ни на
поступак, ни на саму казну. Скоро сва недела, за која још никакав
закон (Lex,) прописаним казнима, несуштaствоваше, — беху претре
сана и пресуђивана кривичним судовима, помоћу судскога пракса
или царских повеља. Начин оваке судимости, узимао је све то већ
ма и већма маха. И сама првашња delictis privatis“) могаху се сада
јавно оптужити, по чему је и јавна казна последовала, тако, да се
накратко сва „Сrimina,“ која се у извесном смислу одношаху на:
судску установу, на систем оптуживања и на поступак, — су стекоше

“) S. Q. S. 3, D. de offic. procons. S. I. S. 10. D de offic. praefect. urb. S. I. D.

de obseq. par. praest. cравни такође и Binbaum-а, страна 443.
“) Dirksen, Beitr. zur Kunde des róm. rechtes, стр. 200. Birnbaum. y: Archiv. IX.
стр. 422. О различитом значењу изрека, сравнн: Dirksen-a, maniale, стр. 603.
*) Ова изрека: Crimen extraordinarium, узимала се у четири различита зна
чења; и тако она се односила а,) на: истрагу, б), на: Сognitiо (судско ис
леђење,) в.) на : probatiо (прибирање доказа,) и г) на саму казну. Но
зато ће се морати периоде времена, строго у обзир узети. Сравни:
Marezoll-a „iber bargeri. Ehre,“ страна 129. Birnbaum, стр. 671. IX. стр.
399. Godefroi de is quae non nisi ad laesorum querelam. Amstelod. 1837. стр.
17. — а да је јшdicio extraordinem joш израна као кривични суд уређен
био, сравни: Geib geschichte crp. 219. Platner, quaest. страна. 86.
“) Сасвим би неистинито било, кад би се доказивало, да се под изреком,
Сrim. extraord. н. пp. Stellionat.) превара у несвојственом значењу, хтело
да означи само пол и цијско и ст у плење, као што то Сucumus, y
његовом делу, „iber Betrug,“ на страни 90-тој хоће да докаже. Тога ради
сравни Wachter-a, Lehrbuch des róm. deutschen Slrafrechts, II. страна 216.
О значењу: L. 8. D. de public. jmduc. cравни: Ziegler-a, observat, observat, jur.
crim. Lips. 1838. стр. 52. и Birnbaum-а, у : Archv, XIII. страна 559. 62.
*) Rosshirt, Geschichte des deutsch. Strafrechts. страна 162. Geib, geschichte, страна
393. Platner, quaest. стр. 103.
“) н. пp. Furtum (крађа) и injuria (увреда.)
916

под exstraordinaria.") Но доцније још, изрека: Crimen, означавала

је сва она недела, која за собом повлачаху кривичну казну, а ста
јаху у противности ка оним неделима, која се само на приватну ту
жбу ислеђивати могаху, а тога ради за собом су повлачнла само
приватну казну. Али, како се под доцниом владом царева, због ра
зличитог положаја званичника, овима и судство (jurisdictio), у врло
различитом обиму овлашћивања приписивало, то стоји још у одго
вору, по хисторију одвећ важно, следеће питање: која су то, под
доцниом владом царева, са кривичном казном означена недела била,
и који је то важан обзир био, када је навесна казна наступита мо
рала“) коју је magistratus изрећи мого, и коме је, према тадањој
државној установи, кривично судство у надлежности било?
Деоба казнених случајева, находи се такође и у ђерманским
праву. Ова деоба долази у поглавитом значењу и погледом на узајамна
отношења, различитих обзира, који су се односили шрема следећем:
с једне стране питало се, дали је извесно недело узрок нарушења и
јавнога мира,“) а с друге стране бацао се поглед и на различиту
установу судова, којима беше у задаћи, да извесна, но по роду ра
зличита, недела, пресуђују. У случају, кад је какво тешко недело извр
шено, то се овако недело одмах односило на претпоставку, да је оно узрок
и нарушењу јавнога мира“) чега ради наступале су, тако назване, казне
због нарушења лира, или казне теже,“) но у том начину, што се при пре
суђивању оваких недела, ова, нису могла новчаном казном заменути. Исто
тако и Франконски законици,“) чине разлику садеобом недела, на:majores
и minores causas, од којих прва долажаху у надлежност на суђење,
пред грофовским судом (Grafengerichy), *) дочим се новија судска
отношења све то већма развише, шатримонијални (шородични) судови
*) Само што и даље остаде правна разлика између: crim, judiciorum publ и
crig. extraord. cравни Platner-a, š. 107.
*) Rosshirt, Entw, der Grundsaetze des strafrechts, страна 163.
*) Помена ради овде су одвећ важни „швајцарски штатути,“ који говоре о
дужностима грађана, т. ј. како им ваља посредовати у случају појављених
недела, која би мир нарушавала. Schauberg „Zeitschrift für noch ungedruckte
schweizerische Rechtsquellen.“ П. стр. 20.
*) Ова се изрека често у врло узаном смислу узимала; сравни: v. Voringen
— a, Beiträge, crрана 101. и Wilda, Strafrecht der germanen, oтр. 265. види
такође код Wilda, стр. 268. die ansichten des alt. island. Rechtsbuchs uber
Еintheilung der werbrechen.
*) wilda, страна 271.
в) Сарitular. a. 785. c. 31. capit. saxon a 797. c. d, wilda, стр. 276.
*j Unger, die Altdeutsche Gerichtsverfassung, страна 204.
 917

постадоше, општински се судови са новијим установама утврдише, и

уколико се гледиште о казнености измену, — утолико се још већма
изменуше и гледишта у посматрању разних казнених случајева, док
се питало: која су то тежа, а која незнатнија недела, и која од ових
овоме или ономе суду у надлежност на суђење долази? Но поред
свега тога, опет се задржао тај основ, да су само извесна и тешка
злочинства предмет суђења већих судова била или суда, тако на
званог: Blutbann (где се судило на живот или слрт). На тај
начин нанлазимо у староставним књигама, на четири, разнога рода
злочинства“) — quatuor forisfacturaе“) — што се тиче начина њи
хова суђења, а исто тако находимо у средњем веку, *) на ова че
тари“) велика престула,“) као на предмете, који долажеху у на
длежност на суђење, пред криминалним судовима, (који престуши беху
обично названи и: majores“) — саusaе). Уколико је опет све то већма
побеђивало убеђивање о : нужности, да јавне казне наступе, уто
лико се већма појавише и различити родови недела, чега ради на
ступила је строга подела у оном смислу, где су с једне стране из
весна недела и са извесним казнима припрећена, стајала у против
ности ка оним неделима, код којих је само новчана казна, или, у
прастароме смислу: Сompositio (намирење), наступала. Број, ових
првих намножио се знатно, и род њихове кривице поделно се на
следеће изреке: Ungericht, 3) Мissethat “) и Маlefichandel“) Поред
") А на име: убијство, силовање, паљевина и крађа- Сравни: Моntags geschihte
der Straatsbirger. Freiheit, II. стр. 255.
*) Изрека foris facta поглавито ће се наћи у вранцеским и Фландријским
староставним књигама; сравни. Warnkónig — a. flandrische staats-und Rechts
geschichte III. стp, 162.
*) Urk. од 1620 од : Меichelbeck – a hist. Frising. II. стр. 164. Ичк“ од 1271.
y: Westphalen monum, inedita. Tom. III стр. 1841. сравни нарочито Dreyer —
a Nebenstunden, стр. 69–72. Frey, obs ad jnr. crim.teuton. hist. стр. 28. сравни
такође код Groota II. стр. 185. rechtsgeleerde obser.
“) Назив ових недела често се мењао; неретко су само три, од ова четири
помињата, т. ј. крађа се није урачунавала сравни: Raеpsaet, analise de 1
origine des Belges. II. стр. 343 а чешће се неверство подводило под злочинства
сравни: Тексhenmacher, Annal. Сriv. у: Ditmar's Cod. dipl. Л.432. Hanselmann,
Landeshoheit von Hohenloh Cod. dipl. стр. 181.
*}. Сравни: Grupen — a, obs. rer. et autig. germ. стр. 442. Овде се обично по
шкст знатних случајева побројаваху. Warnkónig у поменутом делу, стр. 164
*) Urk. од 1231. у, d' achery spiciled, III. стp, 608.
“j Saheesnsp. II. 3. Grominger, Verhandelingen pro cхcol. jur, patrio V. 10. стр. 36
*) Grimm, Rechtsalterthinner стр. 626.
“) У Аустријском „Landesordnung“ — у, од 1524. од цара Максимилијана, под
изреком „Маlefiehandel,“ подразумевасе: злочинство.
 918

ове поделе, наступила је опет друга деоба, што се тиче последица

казне; тога ради злочинства се поделише на она, која беху припре
ћена са казном слрти или осакаћењем аn Hals und Hand") или на
она, која беху припрећена са казнима блажијег лучења“) an Haut
und Haar*)
(Продужиће се.)

II АР И С К. Е. А II () А НЕ.

(Продужење.)

Закон од 28. Пливиоза године VIII. определио је, да старешина

полицијски води надзор о затвореницима у парнским апсанама, али
власт административна припадала је старешини сенском. Лако се може
представити конфликт који је произвео таково расположење између
две установе гди су хиљаду додирујућих тачки створиле вечито су
ревновање. Наредба од 19. Априла 1849. учини крај овом узроку пр0
тив - дејствујућем, те тако старешина полицијски имао је сам власт
над варошким апсанама. У свакој апсани поставио је једног управи
теља који је под своју управу имао писаре и надзорнике; шта више
два главна инспектора одређена су да често походе апсане, да при
купљају тужбе затворенака, да надзиравају да се уредбе тачно врше
и да назначују у извешћама дела која су могли приметити н која је
вредно испитати. Париских апсана има на броју осам: Депот начел
ства и Консјежери, Мазас, Сент - Пелажи, Санте, Сент-Лазар Петат
Рокет (апсана гди се поправљају деца по тужби родитељској) Гранд.
Рокет. Пре него би одвео читаоце у ове разне домове и пре него би
им показао појединости, треба коју да прозборимо о ошштим мерама
које очекују затвореника чим пређе апсански праг. Сваку особу коју
доведу било у дом затвора или притвора сместе за време у салу
*) Код ових злочинства била је обична и редовна казна: смрт. Grupen, obs.
стр. 122. Dreyer, antig. anm. liber einige Strafen des Mittelalters crp. 100 cравни:
Нruben — a rechtl. Bedenkeu I. стр. 173. Pufendorf. de juristidict. germ. стр.
148. Zбрfl. das Alte Bembergerrecht, страна 109.
*ј наећегbin, specul, saxon jur. crimin. Lips. 1838. стр. 11. у швајцарским шта
тутима (Schauberg Zeitschrift, crр. 62.) Ове се казни називају унутрашњим
мерама. (inerliche Sachen).
*) Но врло су важии случајеви, где се могло од казни ослободити, „иска
јањем грехова (Вusse) а ово је могло бити због различитих поступака и
казненог права. Roshirt. geschichte I. 154.
 919

чекања, затим је одведу пред писара, који, на регистру, за до

мове затвора, гди је на свакој страни потписан главни секретар по
лиције а за остале домове државни прокуратор, означи све знаке за
твореникове, одело што носи, његово цивилно стање, спроводни акт
који налаже притвор или затвор, пресуду, датум почетка издржавања
казни, време кад се казна свршава; ова Формалност зове се 1'écrou,
стари израз, који је недирнут чуван вековима, произлази из речи про
сто латинске, scrua (од scribere без сумње) и што значи цедуља. Од
тада је затвореник уписан у списак затвореника, он припада апсани,
што одговара његовој личности, његовим делима, ту се он другачије
не именује, нити је опет другачије познат него под нумером, дои
ста мера деликатна и смотрена која дозвољава човеку „да проводи
време“ без да његово право име буде игда исказано. Пошто изађе из
купатила које му се одма да, навуче жалосну униФорму пенитенси
јарну, затим га одведу у ћелицу, ако је у дому који је по систему
изолирања, а у радионицу, ако припада општој управи.
Одело које су остављали, најпре подвргну неком кадењу сум
поровитом које је често употребљавано. Соба гди је вршено ово ка
дење (desinfection, то је реч административна) често је ван средине
одређене за затворенике. Исцепане крпетине, поабани јелеци, изно
шене чакшире, висе у сред јаког дима који чисто хоће да удави и
нагони сузе у очима; ово личи на ону жалосну собу гди су смештене
хаљине оних лешина које су нађене удављене. После двадесет и че
тири сахата, кад се може узети да је све мртво што је живело у
овам сиротињским дроњцима, одело тада лепо сложе, замотају у неко
дебело платно, ставе нумеру и сместе у један особити локал који не
може човек прећи а да не осети неку узбуђеност. Доиста ту се може
оценити готово апсолутно лишење несрећника на које је правда ме
тула своју руку. Овај мали завежљај, који лако једно дете може по
нети, цело је имање овог бедног кога је хрђава памет бацила у за
твор. Да ли их је раскошност, или лењост учинила тако бедним? Не
зна се, али је тешко не осетити никаква сажалења. Ципеле подеране,
закрпљене, искривљене, рашивене, шешири изгужвани, нагорели, без
икакве Форме, без поставе, по неки без дна, све ово боље нам ка
зује него све приповетке кишних ноћи проведене на пољу, на гомили
шљунака крај булевара, у пећи гипсаној. Ништа не даје жалоснији
поглед него ово незграпно заоставше имање кога смрад неби се мо
гао сносити да га није сумпор очистио.
*
920

П.

По правди добра је администрација да буду одвојени осуђени и

оптужени; тако исто и ови последњи затворени су у апсани Мазас
која се по изразу техничком зове дом оптужених. Можда у свету нема,
здања које би изгледало тужније. Пред жељезницом лионском пру
жило је своје високе зидине зидане воденичним каменом а утврђене
римским малтером (ciment romain) које јако пада у очи с бог загасите
спољашности и тишине, сbог кретања које траје и дању и ноћу. Свр
шена на концу 1849. год. зидана по новом плану усвојен за управу
ћелицку, која покрива површину више од 3 хектара и која је коштала
од прилике 5 милиуна, ова апсана свечано је отворена ноћу између
19. и 20. Маја 1850. године, и примила је 700 затвореника који су
испразнили — Гранц - Форс, јер су је хтели срушити с6oг старости
и нечистоће. Пре него што су у њу увели затворенике, побринуло се
да испитају у једно исто време и нови склоп и нову управу; нека
известан број сиромашних узет из Сент-Дениса и Вилер-Котерет били
су затворени у ћелице. Њино бавлење и изузетни услови којима беху
потчињени, нису дали места никаквој непријатној примедби. С једног
гледишта кућа беше здрава, с другог изолирање, које нерасудни чо
векољупци нападају са највећом жестином и називаху свирепо, д0
принело је општој дисциплини и морализацији затвореника знамената
преиначења. Мазас постане на неки начин као образац апсана, и слу
жила је и за штудирање и за препирке које још нису свршене.
Права апсана лежи у пространом округу гди су подигнута два
зида паралелна између којих је округао ходник где се налази и дању
и ноћу стража солдачка па и пред самим уласком у зграду. Кад се
пређе решетка која се отвара на булевару мазаском, дође се у једну
пространу авлију гди дивни бршљани скривају жалост зидина. Два
корака удаљено лежи улазак у главно здање које садржи кабинет
директоров, писарски и салу чекања гди се затварају окривљени пре
него што су потчињени Формалности уписивања. Готово онако исто
као и у палати правдиној (Palais de justice) ове собе личе на хо
дник неког купатила. Свака особа смести се у засебну ћелицу, ће
лицу строго изолирану но склоп је са свим не савршен. И доиста први
принцип који треба имати на уму при шодизању апсане, треба да је
тај, да се уклони од апсеника свака могућност самоубијства. Да су
хтели градити ћелице чекања место искључиво намењено за вешање,
не би боље успели. Греда у соби, коју човек средњег стаса може лако
домашити, гвоздена је и за њу је врло лако привезати навратник и
 921

обесити се: затвореник био би обешен и мртав пре него што би чу

вар о томе посумњао. То је оскудица склопа која је била и која може
бити штетна. Места не оскудева те да се не може довољно повисити
ове собице како не би биле више позориште самоубијства као што
су већ негда биле:
Кад се прође предворје гди су врата од сале чекања, уђе се у
саму апсану кроз средоточна вратанца, и то најпре у једно округло
место. Разумно распоређење целе зграде показује нам се са свим;
ћелицка система показује своју тајну а о овоме уверити се довољно
је само један поглед. Представимо једно ладило, лешезу, отворено;
чвор је престављен среством једне сале окружне у средини које по
диже се стаклена ротунда; гране образују пест пространих галерија
високе 12 м. 50 широке 3 м. 50 и дугачке 80 метра. Ови шест грдни
ходника допиру у салу оног округлог места. Ово је врло тужно, врло
ладно, врло велико. — Галерије имају три спрата ту разумевајући
и доњи спрат (при земљи); оне имају 1200 ћелица и могу у се са
државати 1150 затвореника. Ћелице су подобне калуђерским. Размер
је апсолутно подједнак; дужина 3 м. 60, ширина 1 м. 95, висина
2 м. 85; — цео простор: 20 метра кубични. У самој ствари, један
прозорчић са свим отворен у горњем делу са којим затвореник може
поступати сам помоћу једне гвоздене шипчице; у средини, мали сто
утврђен у каменити зид; са стране једна столица сламна привезана
уз зид једним гвозденим ланцем доста дугачким како може наместити
по вољи, међу тим тај ланац сувише је кратак како затвореник неби мо
гао столицу употребити за наоружање; затим, са сваке стране зида две
гвоздене куке за које се обеси ноћу постеља која се ссастоји из појаса,
душека, чаршава, покривача за лето, два покривача за зиму, то је све
што се види у ћелици; дању, постеља је ова савијена и смештена на
једној дасци троугоној која је за то направљена. На другој дасци која
је направљена за полицу (раф) налазе се потребни предмети затво
реникови, његов дрвени тањир, бокал, дрвена кашика, нека врста та
њира што се зову geigneuх и што служи за пљуваоницу. Једна канта
од белог лима (плеха) која вата осам литара воде даје се свако јутро
затворенику на расположење; у једном углу налази се столица од
тврдог дрвета; она је намењена за потребу која се може погодити.
Зидови су обојадисани жуто сјајном бојом која се може назвати жуто
административна боја, јер сва јавна надлежателства као министар
отва, полиција нису овом бојом обојадисана. Ти зидови нису сасвим
голи, и ако постоји правило да се забрањује затвореницима мрљати
по зидовима, опст има особа које не могу да одоле жељи а да не
Пгл. в.д. А 59
922

напишу своје име, датум, реч неку, која је за њ спомен или нада;
шта више мету Исуса Христа, гранчицу од освећеног зимзелена, малу
китку смиља; администрација навеша своје обзнане, поједина наста
ставлења која затвореник има непрестано пред очима; каталог ствари,
правила којих се треба придржавати у ћелици; како администрација
неће да крчмари злоупотребе свој положај, то је додала ту једну ду
гачку карту: „цене предмета који се продају у крчмама апсана Сен
ских.“ Скупљач милостиње једног затвора, покренут осећањем које
заслужује похвалу саставио је један календар нарочито написан за
осуђенике, календар ћелицки. Намера је изредна. На крајевима ка
лендара наштампане су хисторице све у цељи моралној, хвале сла
дост накнаде свог узрока крађе, руже ексцесе пијанства, доказују
да ништа није тако хрђаво криминално као кад ко неће да се по
прави, и причају сама бегства са свим чудновата. Затвореници чи
тају ли их? Зацело читају; но поглавито служи им да виде дане које
су провели у затвору, и да означе крстићем оне када ће бити сло
бодни.
Пошто су апсане од сигурних оруђа, то и врата су направљена
са особитом пажњом. Она у ћелицама мазаским растова су. Горе на
лази се један прозорчић на коме је мала рупа помоћу које надзор
ници могу да надгледају затворенике. Оризонтално од ове мале руше,
пружа се у унутрашњост једна дасчица на коју осем раздавања ране,
метне се и дрвени тањир. Цифра која означује нумеру ћелице виси
обешена на спољашности врата. За ове су закучене две цинкане даш
чице: једна, доста повелика, има на предњој страни нумеру галерије,
спрата, ћелице, на обратној страни реч: палата. Ова дашчица пока
зује да је ћелица заузета; ако је затвореник у школи, окрену је, и
на први поглед види се узрок одсуства; друга дашчица, са свим мала,
садржи само нумеру, ону коју су дали затворенику при доласку у
затвор. Ову дашчицу носи са собом кад иде на шеталиште, у говор
ницу кад се позове, у болницу, ако би га здравље тамо одвело, једном
речи, свуда гди год мрдне. Систем затварања врло је тврд, без ика
квог кричања и тако сложен да, све задржавајући затвореника у својој
ћелици, допушта да су врата полу - отворена. Доиста има тренутака
гди се дозвољава овоме да види шта се ради у галерији и у уласку
средотачном. Један гвоздени запор спушта се на два места помоћу
челичног главног кључа, и ово је довољно да одклони сваки поку
шај обијања. Затвореник је у лакој комуникацији са чуварима. Треба
само да повуче уже одма чује се одјек и отвори се неко гвожђе које
крај врата лежи па тако отворено показује у којој ћелици звони.
 923

Свака галерија образује неко оделење. Шеста је остављена за

болницу која садржи неколико дупли ћелица и собе за купатила. У
овом оделењу затварају злочинце опасне, оне које правда нарочито
препоручи надзору административном: убијце, разбојнике. Ове, нигда
не остављају саме, прво што је нужно пратити их изблиза како би
избегли самоубијство, затим што им се дају за другара избрани за
твореници и који воде точан рачун о њином поверењу. Уопште, бол
нице нису препуњене. Особити ред живота, навика калуђерска при
чињава те су болести доста ретке: и лекар, који редовно свако јутро
обилази, чешће се осведочи само о болестима које су с поља доне
шене, болести које су својствене само хрђавом владању оних које
су сустигле. Две су болести најчешће, свраб и падајућа болест, оба
две су производ лишавања и нечистоће. Треба признати, да је једнака
беда Физична оних који уђу у апсану, па можда и виша, од беде мо
ралне и интелектуалне.
Шесдесет и два надзорннка који стоје под седам под-бригадира
а ови опет под власћу једног бригадира, врше и дању и ноћу око
апсане трудну службу, јер ни једног тренутка немају одмора они
који су оптерећени овом службом. Обучени у плаву тунику, на врату
исте имају звезду сребрну а на дугмадима у средини је око отво
рено а унаоколо ове речи: „алсане сенске;“ овакови надзорник иде
непрестано с једног краја на други оне галерије која му је предана
на чување; кроз малу направљену рупу гледа у ћелице, задржава
diti се, ако би чуо какав жубор необични; он види све а не види се,
окрећући брзо између своих прстију тешки кључ који сва врата отвара,
више ово крадом чини, а ноћу навуче неке меке ципеле, да не би
својим корацима разбио сан затвореницима. Овај је уопште неки стари
војник вешт навикама дисциплине који познаје све строгости запо
вести. Кад га види човек, рекао би да и сам учествује у апсани; нем
је као и сама апсана, не смеје се; кад говори, то увек тихо. У оста
лом ово је готово неизбежими утисак који вас нашадне кад се про
јури кроз ову пространу ћелицку апсану; мисли човек да је у соби
каквог болесника, осећање природно и врло правично, јер повреде
моралне онако су исто њежне и меке као и повреде телесне. Чувар
сматра затворенике као и друге људе, нити осећа према њима гну
шање, нити опет сажалење, он радо каже: „то су људи тако добри“.
Са њима, он је учтив и врло пријатан, прво сбог равнодушија на и
зато што му га препоруче. Он је не мање и паметан, и тако свагда
изалази из ћелице натрашке. Он бди да се правила тачно врше, про
пис којих је истина врло прост и лако им је сљедовати. — У лето
59“
924

у пет, у зиму у шест сахати зазвони као знак дизања звоно које се
у округлини налази; после пола сахата, затвореник мора савити и
закопчати своју постељу и побрисати ћелицу; затим се отворе врата,
и сву нечистоћу дигну затвореници који, под именом помагача, оп
терећени су пЗвесним пословима служитељским у унутрашњости куће,
у исто време дели се вода и леб за цео дан. У осам сахати сваком
затворенику да се јутрења чорба у један подубоки тањир који мету
на дасчици од вратаоца; у три сахата подела вечере, у осам сахата,
звони на спавање; затвореник одвије хаљине и намести постељу. То
је затварање, или као што се апсански каже, bouclаgе, у десет са
хати, свака светлост мора бити угашена, осем ако би било неко спе
цијално овлашћење од директора, које лако не одбија. Дању, затво
реници раде онај посао који је дозвољен у апсани: плетење рогоз0
вине за асуре, мекане ципеле, бодење хартије за карте, повезивање
хартије за ђаке, дугмета, ланчићи гвоздени; неколико радника спе
цијални, кројачи, чизмари, раде свој занат. У 1868. години број на
дница био је 221.231; оне су донеле 89.821 Франак и 72 сантима, да
кле у средњу руку на сваку надницу долази 40 сантима. Предузимач
је престављен у дому посреством једног слободног под-мајстора; но
oceм тога он бира, по предлогу директора известан број затвореника
који, ако су приљежнији или вештији, постану шефови радионице, на
рукаву носе црвену закрпу која их одликује, мешају се, но само
свагда у присуству једног надзирача, са својим друговима свог по
деле рада, и у целој кући уживају слободу односно врло завидљиву,
Најмања погрешка противу правила, нзлаже их губитку онога галона,
улазе у ред осталих затвореника и врата им се на ћелици затварају,
што иначе с6oг својих послова врата су им цео дан отворена. У Ма
засу, само затвореници су принуђени на рад, а ни један закон не
може на то да принуди оптужене над судбом којих правда још ни
шта није изрекла, но ретко је да који од ових не захтевају, као неку
милост, да се ушотребе на рад како би одклонили оно дуго време
које их прождире у њиној самоћи.
Сваки затвореник шеће се дневно по један сахат, на то није
апсолутно принуђен; но кад би се који томе противио, онда гледе да
га убеде, да избегне болести које могу произвести радикални недо
статак у телу човечијем. У Мазасу има пет шеталишта, унешених у
тријангле које образују високе спољне зидине галерија. Управо то
су точкови. Ограда преставља наплатце, изолирани шаоци јесу зраци;
они допиру до вењера, округлине, гди се налази надзорник који ко
респондира главчини. Људи су ту као мечке у некој руци. Иду и вра
 925

ћају се лагано, без икакве могуће комуникације са њиним суседима,

јер их зид раздваја, тако шетајући се газе меланхолично шљунак,
траже у зиму сунца, у лето ладовине, подижу главу према небу као
да дише у се светлост, сљедујући завидљивим оком тици која лети,
облацима кои пролазе, или сматрају жељно слободне раднике кои
иду и амеђу расцветаног цвећа у башти чиновника. Два пута недељно,
затвореници добијају походе од лица овлашћених да их виде; у
оваковим околностима појављује се апсана у свој својој непомир
љивој бруталности. Говорнице су склопљене из двоструких ћели
ца које су положене једна према другој а раздваја их тајни хо
дник у ком се непрестано налази надзорник, могу се видети, него
кроз гвоздену репетку; могу се разговарати, него треба викати и
уво мора да је увек на опрези, и саме породичне говорнице, које
затвореници радо зову благонаклона говорница и гди нигда није
забрањено отићи, бар није тајна, — раздељене су решетком; нитн
се може пољубити за знак утехе нити опет руковати. То су свирепе
нужности коима се мора подврћи; сва тајна припада пре свега ап
сани, од ње апсеник нема ништа више но ехо. Писма која пише,
ако ни су управљена на његове судије. на управитеља полиције на
si! шефа службе, — прочитају се пре него би се одаслала. Она која
он добија најпре се прочитају па му се даду. И сам писар кои је
t. j. оптерећен овом мучном мисијом, има доста посла око двогубог раз
давања што се чини сваки дан два пута.
Казни су ретке и врло благе; нико нема право да их примене
осим директора, но и то пошто му надзорник саопшти, пошто се
предузме истрага и испита затвореник. Власт осудна директорова
није претерана. Сваку казн која прелази пет дана усамљеног зат
вора не може други изрећи но сам управитељ полиције. Усамљени
је затвор просто празна ћелица, коју по нужди направе мрачном и
то затварањем капака. Ноћу, затвореник ту спава на сламњачи;
дању, само је патос. У тaкoвом затвору лишава се рада и о сухом је
хлебу, но дозвоњено му је да пушн као и у ћелици. Зидови су из
резани натписима, од коих неки, свог њиног гадног израза, не шо
казиваху велики дух кајања код осуђеника. Редко су употребљаване
ове апсане, јер престу плења противу правила слабо су позната, а
побуна баш никако. Усамљеност и обвезан посао уморе најјугона
стијег човека, а лаганом но непрестаном радњом утишају се најсу
ровије навике противлења. Тако године 1868. у Мазасу изречено је
427. казни, а међутим покрет општи био је 10. 159 улазака и 10.
158 излазака што је престављало 387.077 дана затвора. На крају
926

месеца Децембра у апсани било је 1.100 затвореника; у осталом ово

је средња цифра живећих у Мазасу.
Затвореници ни су сасвим изолирани као што би се могло ве
ровати, и наша система ћелицка, ублажена ушливом наших нарава
мање је строга него она Американска; надзорници под — мајстори,
директори, правозаступници, кои имају особите говорнице, свеште
ници, сви ови у честом су додиру за затвореницима, и нема ни је
дног дана а да се врата ћелицка не отворе више пути. Недељом,
управ у девет сахати, сва су врата, притворена, полу отшкри
нута 6. сантиметра, како би сваки учествовао служби божијој.
Висина округлине која заузима средотачије преставља капелу, од
тар, велики свећњаци, свећеника кон служи, ђакона кои присус
твује окривљеног обучен у стихар кон га служи, све ово види се
из свије ћелица које су у шест галерија, и то ако затвореници гледе
кроз одшкринута врата. Ово је свечано и тужно. Кад свећеник кро
пилом у руци покропи освећеном водицом ћелице, рекао би да даје
опште разрешење мртвацима. Затвореници конх је трибина према
олтару, изабрани између оних кои знају музику, певају; један од
њих свира у оргуљу, други опет даје то на под — басу. Кад сам
једном присуствовао литургији у Мазасу, додали су били овим пе
вачима случајно једног затвореника кои свом снагом дуваше у рог,
то је готово било метути ђавола у освећени котлић. До тада сам
држао да инструменти бакрени, Фрула и добоши, које је Аполон
проклео, органи заната и Фантасијског увеселавања, —- били су строго
искључени из цркава изузимајући кад су држане војене богомоље.
Но при свем том утисак је велики. Одјек оргуља и песама удара
у сводове, повраћа се и пада као олуја, улази у отворене галерије,
и буди код добрих затворсника успомене које могу покренути на
добро. За млоге између њих, као скитнице лопове, кои произилазе
нз беде које је као и раскоштво, то је непознат говор од кога ниг
да ни су чули прву реч, и ова свечаност слабо има на њих утиска.
За друге опет ово је забава; за врло мало, помоћ. У магновењу п0
каже се небо, кроз високе прозоре, зрак сунчани уђе као блиста
јући се симбол сањајуће слободне изгубљене независности, дела де
тињских, као симбол оног красног доба кад се могло ићи прек0 да
вних шоља без икакве стеге. Срце ми хоћаше прешући, за све ове
јаднике ништа више не осећа но сажалење безгранично. Кроз од
шкринута врата виђаху се тамо и овамо потиљци, затим бело периво
и ковржљава коса. Ја хтедо видети како се слуша служба Божија;
пређем једну галерију и загледим у тридесет и три ћелице. Три за
 927

ји: твореника читаху молнтве; један стајаше гологлав, гледајући у ол

<- тар, опет други клечаше, један држаше у руци неку илустровану
*: T броширу; други опет са рукама наслоњеним на дашчици од врата
== оца, с пуштеном главом, плакао је у највећем јецању. Само на овога
|- човека тога дана служба је Божија дејствовала. Двадесет и шест
EE“ “ других затвореника, крај њиног стола седећи, радили су или читали.
у Н.: Мазас добро се чува. Решетке су јаке, сва врата су свагда за
пi: творена, зидови су дебели и високи, чувари су свагда на опрезу, и
1/ 2 ноћу поставља се страже на путу округлине, кои циркулира између
две ограде.“) Готово, од пре двадесет година, ни је се догодило ни
какво бегство; један само покушај био је, и осујећен је случајно.
Један стари бравар именом Петар Шаро, четрдесет година стар, за
творен као оптужен, нађе срества, те ноћу између 2 и 3 Марта 1860.
године дигне прозор од своје ћелице, скине резу, дође у саму ав
лију апсанску, коју пређе, и тако доспе, без да га је ико опазио до
ограде првог зида. Ту, нашавши неколико растови гредица које су
биле намењене за оправку, он узме једну, наслони је на зид тако
да је могао додирнути највиши вршак. Спусти се низ балван кои је
до себе привукао и нађе се на путу округлине, гди стражар, у сво
јој стражари, можда добро увијен, спаваше. Шаро хтеде прећи по
следњи зид; но требало је 6. метри па да је греда доста дугачка.
Затим пође, натраг и пошто је исчупао решетку од канала кои долази до
обале Рапе и булевара Мазас уз мост Остерлиц, покуша тако да се
* довати обале, реке и да счепа:
Ону драгоценост светлећу се која се зове кључ поља; но
он је био рачунао без Сене, која придолазаше тако да је напунила
канал и до свода допирала. Несретник, кои незнађаше пливати, бо
раше се, дрктући од зиме, са смрћу. Страх га је било да умре:
остави овај пут и врати се да преноћи у своју ћелицу, гди га сутра
дан нађу готово укоченог од зиме. Одма пошљу га у Маделонет, гди
су га чували до дана, кад га је поротски суд у седници својој од
4. Маја 1860. године осудио на 12 година робије.
(Продужиће се.)

“) Пређе стражари у апсани имали су пушке напуњене куршумом, и ту за

повест, да пуцају на сваког затвореника кои би покушао да умакне, но
од како је један солдат несмотреносћу, 31. Децембра 1856. год. убио је
дног Американца кои је био због дуга затворен, и кои на своме прозору,
на један сахат пре ослобођења, хтеде уживати чиста воздуха, од тога
доба добијају стражари ћоравце Фишеке, а сада су задовољни да само по
дигну вику.
928

КРИВИЧАН ПРОЦЕС.
У Б И ЈСТВО С ПРЕД У МИШЉА ЈЕ М.

Здравко Динић тежак и Инђа жена Јоце Тодороoића из Штрбца

среза тимочко-заглавског округа књажевачког оптужени су код суда
истог округа што су ноћу између 29. и 30 Октoмбра 1868. хотично и с
предумишљајем убили реченога Јоцу мужа оптужене Инђе.
Оптужени Здравко одма је признао и код полицијске власти и
код суда да је на овом делу суделовао, ал није признао и да га је
он својом руком извршио и да је главни кривац, већ сву кривицу
баца на оштужену Инђу. Он је показао да је њега речена Инђа целог
прошлог лета салетала и молила да јој у чаршији купи сулимена,
да Јоцу мужа свога отрује; али да он то није хтео учинити, и свагда
кад се је из вароши у село враћао, изговарао се је пред њом да није
могао наћи овај отров да јој купи. — Инђа за тим смисли друго.
Пред само убијство на недељу дана, дала му је вели у њеној кући
3 главице татулове и рекла, да их укува у вину да исто вино да
даде Јоци пити од ког ће се Јоца или отровати, или јако занети, и
тада нека га убије, а она ће му за то у име награде дати на поклон
једну њиву своју која јој је од оца остала. За тим на сам дан втoрник
у очи убијства, у винограду Јоцином где су копали, договоре се да
баш тога дана у вече Јоцу убију и то на овај начин: Он да узме
месо са салане и испече ћебап и тада да Јоцу, са ким је лепо жи
вео дозове на појату своју, да онде вечерају и вино пију, када ће
му он дати и оно вино да пије у коме је татула скувана, па пошто
се од овога опије и у занос падне, онду да га убије а она да ће
му за цело обећану њиву поклонити. — Он је вели, на све остало
пристао само јој примети, да га он неће својом руком убити а њој
ако је муж за убијање нека довече на појату дође па сама нека га
убије. — Тако и буде.
Он испече ћебап, укува татулу у вину и зовне у вече Јоцу на
вечеру код своје појате, која далеко од села за Ч4 сахата одстоји, и
с почетка даде му пити чистога вина, од чега кад се Јоца понашио
био, почне давати оно татулово вино од кога се Јоца на скоро оне
свести и легне поред ватре на пољу где су вечерали и заспи, одма
онде поред ватре заспао је, вели, и сам пошто је тако поред ватре
са Јоцом проспавао дође Инђа у неко доба ноћи, гурне га у грбину
и запита га шта је урадио и зашто старца Јоцу није убио, а кадјој
он одговори као и пређе да неће Јоцу руком својом да убије онда
 929

Инђа узме онде пред колибом стојећи будак, кога је он израније за

ово дело донео, измане са овим и ушимице удари онако поред ватре
спавајућег старца Јоцу у шотиљак главе, нашто се Јоца подиже мало,
потом одма посрну и главом очеша Инђу испод колени по ко
шуљи, где јој оста крвава белега. У то Инђа привика недај ме
Здравко, оће да оживи па ће да ме убије, и он је вели, на реч њену
одма и пре него је Јоца на земљу пао овога за обе руке уФатио и
к земљи притиснуо, али Јоца се више и не диже него на месту оста
мртав, кога Инђа још неколико пута лагано туцну будаком по глави
и натоме се сврши, па га оданде мртвог пренесу у сламару — плевњу
— и у ову, која онде до појате постоји, сакрију. Затим је Инђа
отишла у село кући, а он је — Здравко — остао онде на појати и
на месту где је убијство извршено ватру наложио да се крвни тра
гови овога злочинства њиховог неби видели.
Убијени Јоца нађен је сутра дан у сламари реченога Здравка,
где су га он и Инђа сакрили били, и тога дана с вечера на питање
кметова, Здравко је одма признао да је Јоцу убио, и то да га је
он сам убио. Затим је показао, да му је Милош син Јоцина пасторак
Инђин обећао дати 1 фt ћес. а Инђа опет једну њиву, те је с тога
Јоцу убио; а сутра дан најпосле показао је као што је напред из
ложено, да су старца Јоцу на наведени начин, само он и речена Инђа
убили и да у ово дело осим њи двоје, није нико други умешан. При
овом последњем исказу свом оптужен је Здравко постојан остао на
свима испитима код ислеђујућих власти над њиме чињеним, и на
суочењу са оптуженом Инђом, која ово дело не признаје, па и на
самом претресу. —
Тужена Инђа није признала ово дело. Она одриче да је знала
за ово убијство мужа њенога; нити да је Здравку дала татулу; ни
опет да га је на убијство наговорила; па ни да је Јоцу са Здравком
убила. Њој је Јоца добар муж био; само што се је почесто опијао,
он јој је опет добар био, и зато да није имала узрока да га убије,
већ да Здравко просто лаже; и да он дело ово на њу потвара по
наговору њеног пасторка Милана са киме у особитом пријатељству
живи. — Те ноћи, вели, она је ноћила у селу у кући својој као и
обично са снаом Недом женом реченога Милоша пасторка њенога;
а за нађену крв на кошуљи њеној за коју је околност Ђорђе То
доровић брат убитог Јоце под заклетвом посведочио, да му је она
по убијству Јоцином сутра дан на питање: „од чега ти је та крв
на предњици — кошуљи 2“ — одговорила „детету је — унучету —
ишла крв на нос па ме је покапало,“ — код ислеђујуће власти по
930

казала је, да није истина, да је тако код реченог Ђорђа одговорила,

нити да је иста крв човечија, већ је од једног петличета које јој је
за вечеру братић њен Мијалко, који је стар 10—12 година у уторак
пред вече, дакле у очи догодившег се убијстве, заклао, па ју је исто
петличе крвљу својом попрскало, јер му је она ногом настала на
крила и ноге докле га је речени Мијалко заклао. — Петличе је истог
вечера испекла и са реченом Недом повечерала. Па нека се вели, 0
свему овоме што је брани испитају: речени Мијалко и овога мати
Ђурђа, а тако и поменута Неда и ако јој није баш рођена снаха.
Од ови сведока Мијалко је у свему потврдио навод Инђин, и
кад јој је заклао петличе, она га није испод ноге своје ни испуштала,
већ га је вели, одма за ноге узела и још онако копрцајућесе вруће
у руци на ниже спуштено однела кући својој. — Ово и овако да
је било, потврдила је пред судом и Ђурђа мати реченог Мијалка,
а Неда под заклотвом потврдила је опет то, да су она и Инђа исте
ноћи када ће Јоца убијен бити, по вечери зајиста заједно у кући
поред ватре поспале, па тако и освануле; а је ли Инђа исте ноћи
устајала и од куће куда ишла, то незна, она није осетила. А што
се тиче закланог и испеченог петличета, показала је, да ово истог
вечера није ни видила, а то ли да су га заједно повечерале, и да
баш извесно зна, да Инђа ни пре овог убијства на месец и више
дана није никакву живину клала. Овако је Неда реченим сведоцима:
Мијалку Ђурђа, о оптуженој Инђи на суочењу и у очи показала; но
и они су њој у исто време напротив стално одговорили, да је баш
зајиста Мијалко Инђи тада петличе заклао, — додавајући Инђа као
што је и у почетку показала, — „и да га је после испекла и заједно
с њом — Недом — повечерала.“
Оштужена баба Инђа као што је напред споменуто, навела је,
да је оптужени Здравко ово дело на њу изнео по наговору Милоша
пасторка њеног, са киме Здравко у особнтом пријатељству живи. За
то је о томе питан и брат Здравков Милојко Динић, и овај је под
заклетвом посведочио, да има већ 3 године, како се Здравко брат
његов зајиста пријатељски живи са пасторком Инђиним реченим Ми
лошем и да су обојица подозриви и ие владају се поштено, због чега
је он више реда Здравка карао, а овај се на то, у место да се дру
жења са Милошем окане, љутио и још му претио, што му тако го
вори, ал у исто време, вели сведок, да је Здравко и са Инђом у
пријатељству живео , јер је у кући њиховој скоро непрестано руча
вао и вечеравао.
 931

(Према овом исказу овога сведока ваљало је и реченог Милоша

који је са Здравком у поверителном одношењу стајао, испитати, где
је он био оног вечера кад му је отац Јоца убит, — о томе није ис
трага чињена.)
Ово су искази испитаних сведока, који у неколико Инђу
правдају.
Шта је могло баба Инђу као жену од 60 година стару навести,
да Јоцу старца свога убије, прави и вероватан узрок ислеђењем није
се могло изнаћи. Једино је то што се за узрок узима њихов у кући
рђав живот; јер кад се иначе ни за какав узрок није могло сазнати
онда је ислеђујућа власт позвала тројицу комшије Јоцине и о жи
воту овога у кући са Инђом испитала, и ови су под заклетвом је
дногласно посведочили: да је Инђа код Јоце живила и радила како
је ктела, једним словом, онаква је у кући била као да јој Јоца и
није муж био, и при свем том Јоца јој никад није рђаву реч рекао
већ ју је као своју жену свуда поштовао и волео а један од истих
tr. :
сведока комшија додао је још и то, како је више шута чуо, да је
al
Инђа говорила: „да се могу од овог мужа раскрстити жива или мр
тва ништа од Бога неби волела.“ — Ово су ови сведоци оптуженој
Инђи и у очи показали, но она је ипак при своме исказу остала, да
је са Јоцом лепо живела и да јој је он добар био. —
По расмотрењу акта и учињенога ислеђења на претресу, суд
окр. Књажевачкога нашао је:
1. Да признање оштуженог Здравка учињено у Форми 8 225.
пост. крив. што се оно и са свима ислеђеним околностима слаже
довољан доказ против њега сачињава, да је он у друштву са Инђом
реченога Јоцу убио.
2. Да одбрана оптужене Инђе не вреди према постојећим овим
ОКОЛНОСТИМа :

а) Што оштужени Здравко тврди да се код Инђе најпре зачела

мисао на ово убијство као и да га је она извршила ударивши буда
ком његовим убијеног Јоцу, — 123 под 4. пост. кривичнога.
б) Што се на кошуљи њеној — Инђиној — по сведочби лекар
ској нашла крв човечија, дакле знаци кажњивог дела, — точ. 9. S
121. пост. кривичног.
в,) Што је Инђа на питање одкуда крв на њеној кошуљи по
;
сведочби Ђорђевој брата убитога Јоце, казала да је из носа унучета
g
њеног а после код пслеђујуће власти да је од пилета, што је по допуни
f лекарске истраге нађено да је ова крв на кошуљи запирана, и нај
зад што се је по сведочби реченога Ђорђа, пошто ју је овај за исту
932

крв питао а п по признању њеном пресвлачила, — дакле прикри

вала знаке кажњивог дела точ. 11. S 121 пост. кривичнога.
г,) Што је по сведочби три сведока доказано, да је тужена Инђа
pђаво са убитим Јоцом мужем својим живела; а напротив са опту
женим Здравком непрестано се дружила и у особеном пријатељству
живела, — Š 126 пост. крив, и
д) Да све ове околности у скупу једна с другом дају такав
доказ да је Инђа у друштву са Здравком извршила ово убијство, —
S 237 у свези са 8 238 пост. крив.
2, Дв оба оптужена имају једну отежавајућу околност што су
се већма спремали на извршење овога дела тач. 1. S 65 каз, зак, а
Здравко још и ту, што је раније за опасну крађу робиом кажњен
тач. 5. S 65 обоје пак да имају по једну олакшавајућу, и то Здравко,
што је кривицу одма признао, — тач. 7 8 59 а Инђа што је досада
доброга владања била , тач 4 8 59 зак. казнит, но ове им не могу
у овом делу ни од какве користи бити пошто је дело таквога рода
да искључује свако олакшање.
3, Да кривица оптужени подпада под Š 155 зак, казнител. по коме
се и осудити имају, но што се тиче Инђе с призрењем на 8. 243.
пост. крив, почем дело убијства не признаје.
На основу ових разлога својих, суд је округа Кнажевачког
под 7. Фебруара Ла 837. Пресудио : Да се оптужени Здравко
казни смрћу, а Инђа са двадесет година робије.
Осуду ову одобрили су и виши судови, и то: Апелацијони суд
под 17. Фебруара Ле 276, а касацијони суд по 5. Марта Лg 760.
Но од касацијони судија који су ово дело расматрали, судија
г. Никола Крстић одвојио је мнење своје. Он је нашао:
1, Да се по пропису 8 243 пост. крив. смртна казна може онда
само изрећи кад кривци признају злочинство за које се одређује
смртна казна, или кад кривицу њихову два сведока под заклетвом
потврде.
2, Да је овде смртна казна изречена на основу признања Здрав
НОВОГА.

3, Да признање које треба да послужи за осуду на смрт, мора

такво јасно и одређено бити, да не оставља сумњу о томе које дело
учинио, за које се смртна казна одређује;
4, Да признање Здравково нема та својства; јер се по признању
појављује Инђа као главни кривац, како у том погледу што се у
ње зачела мисао да свог мужа убије, тако и што се извршења убиј
ства тиче; Инђа пак то не признаје те тако и незна у чему је ствар.
 933

5, Да Инђино не признавање само онда не би имало утицаја

на одену казивања Здравковог да је она нађена за сасвим невину,
те да против ње није било никаквих основа подозрења: јер би се
тад морало узети да Здравко на њу измишљава и потвара кривицу;
или кад се и она као крива осуђује, то њено не признавање има
важности за оцену признања Здравковог.
6, Да признање о коме се подиже сумња односно најглавнијег
питања које извршио убијство, — не може се узети за такво, да
би се на основу таквог признања могла изрећи смртна казна, и то
ОВДе тим мање:
a,) Што се овде по законским прописима Инђа, која се по при
знању Здравковом појављује као главни и као већи кривац, не може
да осуди на смрт, па би не правда била, да се, смрћу казни мањи
кривац Здравко, који се појављује као помоћник Инђин, ма да би
он ту казну заслужио, да је и Инђа злочинство онако признала и
причала, као што га Здравко признаје; и
б) Што се не показује никакав ни повод ни узрок зашто је
Здравко мужа Ииђиног убио; а за Инђу се такав повод наводи,
7, Да питање о кривици Инђиној није подпуно извиђено јер:
а) Не види се да је испитивано да ли је она ишла у лојзе и
кад; б) да ли је она рекла сведоку Ђорђу о томе, да јој је мужа
Здравко убио, и кад му је то рекла; в) да ли је у кући Инђиној
био онакав петлић каквог каже Инђа да га је заклала; г) да се
испита Неда, дали тешко и тврдо спава, те да се види дали је мо
гла Инђа из куће обноћ отићи и са Здравком убијство извршити? и
дали је онога вечера када је убијство извршено, пила шта од чега
се могла успавати, те да Инђин одлазак није приметила и спазила;
8, Да све наведено може послужити за објаснење стања ствари
и питања о томе да ли је и у колико она, а у колико Здравко истину
говори;
9, Да се пресуда са оваквим манама не може сматрати за ис
правну и по законским прописима изречену, На зато, да је треба
уништити и суду препоручити, да ову ствар још једном узме у своје
pacматрање и да изрекне другу пресуду.“ — -

На смрт oоуђени Здравко стар је 30 год. не ожењен, занимања

је тежачкога. Осим што је осуђиван за једну опасну крађу на 12
год. робије, по уверењу општинскога суда, био је једаред и овим
“
истим општинским судом осуђен и кажњен за једну просту иступну
934

крађу. И житељи га исте општине у селу овоме не сматрају за свога

грађанина већ као крадљивца и лопова; јер им је у селу више ко
јешта не стајало, па се на њега подозревало; а при том је нерадник
и скитница.
А за оптужену Инђу која је стара 60 година, исти суд општи
не Штрбачке у сведочанству свом казао је: да је и она рђавог вла
дања; јер се често са Јоцом мужем својим свађала и парничила, али
су се опет свагда сами намиривали, — иначе за друго што није нигда
ни суђена ни осуђивана била. —

СМУТЊЕ ПО УНУТРАШЊОСТИ
И ТА Ј НА ДР У ШТВА.

(Продужење.)

Ови други људи нису имали конгреса, већ неке особене ску
пове: они не изнеше на јавност своје беседе, већ саставише штатуте
бунтовне дружине; они се не басаше око научних питања по Же
неви, већ почеше да праве барут у сред Париза. Полиција која је
пазила на те људе, познала је међ њима и неке људе, који су по
знати као букачи, што се мешаше у сваку демонштрацију. Измеђ
те две групе, које беху везане једна за другу, било је ђака, младих
људи; ту су Верлијер, Жаклар, Гранжер и јошт нека имена која
су вам позната, која живе и дан данашњи у вашим духовима као
људи осуђени.
Такав беше господо положај када се збише они политички д0
гађаји у Италији. Дела која се догодише тамо нећу да оценујем,
јер то није моја дужност, нити је то у мом праву; него их наводим
утолико само, уколико држим да су и она по мом мнењу везана за
ову парницу.
Јунак конгреса женевског Гарибалди био је принуђен да се
одрече својих планова; влада се је умешала и оборила његову странку.
Отуд наста опасност. Новинари гракнуше; опасност поста јошт већа
и мало је требало те да букне ватра.
Тренутак је био врло згодан те да узбуја квасац. Довољна је
била једна реч, један знак, један говорник; требало је да се само
покуша што и најмање. Тако и би. Оптужени дадоше знака, чинише
неке манифестације у варошкој гостионици и на гробљу Мон-Мар.
 935

Те манифестације на булевару Бон-Нувељ, а најпоеле 11. Новембра

у ноћ бише растурене и ове прокламације, што су пред судом.
Појмљиво је господо да по самој природи прва сумња пада на
оне људе, чија се мнења а скоро и штил огледају у растуреним про
кламацијама из којих опет провирују њиова воља и њиове наде.
Кад се зна да се је пазило на сваки њиов корак, кад се зна да су
11. Новембра били у извесном одношају са овим људма, да су ишли
код њих, да су отуд излазили и имали у рукама неке папире: —
кад се велим све то зна, очевидио је да има нечега сумњивог по
дозривог — па није ли право да се по законој предпоставци оптуже
сва та лица за означење смутње?
(Продужиће се.)

Из Њујорка. Један њујоршки лист доставља сљедујући

карактеристични случај за тамошњи кривични поступак.
Једнога оптуже због силовања извршеног на сурови начин,
нађе се да је крив и осуде га на 20 година робије. Жртва
овога злочинства, девојка од 17 година, која наравно у овој
казни није могла наћи никакву накнаду за своју несрећу,
замоли суд, да онога кои ју је обезчастио, у место казни,
принуди да ступи с њоме у брак. Злочинац на то пристане
драговољно па и суд — није био противан; овај последњи
још са приметбом, да, ако би „муж“ своју „жену“ оставио
или би је злостављао, онда ће се одма противу њега извр
ШИТИ КАЗН.

ЈЕДНО ПИТАЊЕ
О ПО ТВРЂИВА ЊУ ТА П И ЈА.

Зна се, да кад когод своје имање оће другоме да прода,

поднесе тапију сврх тога имања суду на потврђење, т. ј.
призна пренос пред судом.
*
936

При овом потврђењу не раде сви судови подједнако.

Неки судови кад им се тапија поднесе на потврђење најпре
гледе да се увере дали је преноситељ убаштињен у то добро,
и тако нико своје имање не може продати другоме и издати
тапије док се најпре на своје име не убаштини.
Други опет не траже да је продавац на своје име
убаштињен, већ ако су други услови за тапију прописани
испуњени, онда потврђује тапију.
Од ова два начина један мора да има превагу, али и
један и други не могу опстати а да се неповреди равнообразност
у раду судском.
У интересу овога износим ово нитање на јавност, а
овим се најбоље до истине доћи може, и питам г.г, судије,
а има их кои раде неки по првом неки по другом начину,
кои је од она два начина правији закону и цељи сходнији,
зашто и из коих разлога?

Правна књижевност.

„Бернерова наука о казненом праву,“ коју је превео г. Ђорђе

Радовановић писар државног савета, штампа се већ увелико. Тим
делом као што рекосмо пре, обогати ће се наша правна литература
утолико, да ће скоро оно једно бити важније но сва досадања и биће
у реду у ком и Ортоланово дело.
Дело Бернерово је доиста у целом научном свету међ првима у
у својој струци.
С тога излишна је препорука већ узимамо на се тај труд да
ће мо примати све поруке на ово дело и одправљати одма.
Цело дело кошта само 8 гр. чар. без поштарине.
Ручник судске психологије (5anbbud, ber geridittidjeti Đinđelegi.)
од Гвентера. Хамбург друго издање.
Писац претреса душевни живот човечији у здравом и болесном
стању односно урачунимости пред судовима; важно је како за прав
нике тако и за лекаре.
Шт м и на " и 1 А Н и ко и к Ст. * • А и о в и ћ A v 5 тог гл и у,
Број 31. У БЕогРАду 10. НовЕмвАР 1869. Години 1.
Излази трн пут у ме- За све српске крајеве
сецу, из 2 табака сва- стаје на годину 72 гр.
- или 8 фор., на по го
ки пут. Уредништво је -

дине 36 гр. или 4 фор.,

у кући господина Ђорђа на три мес. 18 гр. или
Натошевића на великој 2 »op., поједини број
пијаци. стаје 2 r. ч.
ЛИСТ ЗА СВЕ ГРАНЕ ПРАВНИХ НАУКА.

Издалу и урквулу Д. НОВАКОВИЋ, С. АНТИЋ, У. КНЕЖЕВИЋ.

СА ДРЖАЈ: Писмено ислеђење — 0 алтернативним обвезаностима. — Своји ни и туђинштина. — Шта је то

сопственост. — Париске апсане. — Смутње по унутрашњости.

ПИСМЕНО ИСЛЕЂЕЊЕ — ИСПИТ.

ПО ЕЛИЈУ.

од
СТ () ЈА НА АНТН ћ А.

Ми имамо посла са једном од најтежих и најважнијих мате

pија у науци кривичнога поступка. Ми мислимо овде о испиту, са
коим управља испитујући судија, о писменом поступку кои предходи
устменом.
Кривични поступак дели се на два дела: на ислеђење (instric
tion préalable,) кои се ван заседања чини и кои прикупља елементе
потребне за подизање тужбе; и на претрес (instriction definitive,)
које се чине у самоме заседању, и који прибавља судцу све оне еле
менте, који су му потребни за осуду.
Ова деоба основана је на природи ствари. Она одељује две се
рије радње и Формалности, које нити имају један исти карактер, нити
исту цељ, јер ово су два поступка, разна како у њиховом начелу
тако и у њиховој Форми.
Ми ћемо да говоримо о ислеђењу.
Ислеђење је у опште судска истрага, које је задатак тај да
пронађе све оне околности, да прикупи све оне доказе, да изазове
све оне предупређујуће мере, које су потребне било за то, да се
оцени: еда ли је дело, за које се неки окривљује, казнимо или не,
да целоме судскоме раду да вид законитости. „Ислеђење је душа
поступка“ L instriction, cest l' ame du proces — рекао је Петар
Аирољ (Just, jud. lio. I no 5.) а стари практичвр Брино додао је:
„Оно пу даје живот и форму“ (Elle lni domne l'etre et la forme
— Brunean, Maximes sur les materiaux criminelles p. 63.)
938

И одиста задатак је ове истраге, да сакупи сву ону материју,

која је нужна да се даље што радити може, да обавести судца 0
ономе што је пронашла, било тиме или саслушавањем и испитива
њем сведока; ислеђење треба да означи све оне трагове по коима
треба да иде, да покаже све оне документе од коих судац треба са
вете да тражи, све оне доказе коих се придржавати мора. Једном
речи оно приправља јошт унапред оружје и земљиште, на коме ће
се судска борба тући. Цељ ислеђења није та, да се дозна правна
истина, јер оно прикупља само она срества која су потребна, да се
ова истина добије; ислеђење не истражује ни у колико кривичност
преступника, него се труди да дозна само то, еда ли има предпо
ставке за ову кривичност; на ислеђењу се најпосле ни у колико не
обзире осуда, јер оно служи за основ самој тужби. Ислеђење се да
кле сасвим разликује од претреса, кои пред самим судцима бива и
у коме они црпе своју осуду; по томе ислеђење нити има оне фор
ме нити оне гарантије, које су прописане за претрес. Јер докле је
оно писмено дотле је ово усмено; док је ово тајно овај је јаван,
Ислеђење нити познаје ништности, нити пак оне Формалности које
су за претрес важеће, пајпосле нcлеђење бива пред једним судцем,
кога је закон поставио само за ислеђивање, док напротив претрес
сбива се пред судом, кош има власт да суди
То су границе које су постављене између ислеђења и претреса.
Прво приправља све оно, што је потребно да се препирка одпочне,
претрес напротив приправља све оно, што је за коначну осуду ну
жно. Прво се оснива на самим предпоставкама, другоме служе за
основ докази. Прво је кратко и зактева никакве свечаности, претрес
је напротив свечано, праћен свуда и свакад нужним формама.
Тако скучено у оне границе, у које се находи, тако обезна
жено не само своим провизорним карактером него и тајношћу своје
радње, ислеђење има и сувише стварног уплива не само у односу на
тужбу него и на сам претрес па и на саму осуду. Закон се огра
ђује, да означи границе докле се оно простире, може бити да му и
дејства није довољно определио.
Ислеђење је скуп свију оних радњи, које су у стању да ставе
пред очи судцу потпуну истину. Оно почиње са тужбом или прива
тнога тужитеља управљеном на сам суд, денунцирајућа овоме оно
дело, за које се неки окривљује. Оно се свршује тиме што се ре
шава, има ли места тужби или ће се оптужени ослободити. Оно обу
хвата све оне законом дозвољене мере, које су нужне за констато
вање како бића тако карактера и начина конм је се само денунци
 939

рајуће дело догодило: оно обухвата све оне смотрености које би се

као нужне појавиле ради извршења самога посланства, коим је прав
да одевена. Најважније од свих ових радњи оне су које се односе
на одлазке на места извршења, на саслушање сведока на посете ку
ћне, на забрану и обистинење оних доказа, кои се убеђења, вешта
чења изашиљућих комисија, издавање решења о затвору саслушања
окривљених најпосле њиховог пуштања у слободу на јемство или др
жања у притвору, тијчу.
Целим овим ислеђењем управља ислеђујући судац. Све мере
које оно дозвољава све оне радње које га састављају, остављене сло
бодном располагању овога судца: јер он је један дужан да истра
жује, да одостоверава основе подозрења, да констатира дела; он по
зива и испитује сведоке, он донаша решења о томе да ли ће се окри
вљени затворити или само на одговор позвати, он оцењује шта је
нужно за испит и према томе наређује; његова је моћ, која зако
ном определена није, готово безгранична; основана на нужности да
разсветли и да сахрани величанство судске радње, она се распрос
тире на све оне мере, које су кадре да овакав резултат даду. Ово
су оне величанствене и пуне важности дужности испитујућег судца,
ово су све радње поступка, коима он сам управља и које он сам
врши, ово је све оно, што саставља предмет нашега испитивања. Ми
мислимо, да нам није потребно да кажемо како је озбиљан наш по
сао и како су важна она питања, са коима ће мо се занимати. Јер
ни једна материја не интересира толико колико ова како интерес
друштва, тако и грађанску слободу. Ми желимо, да поставимо она
начела, која требају да владају у свима кривичним испитима ми же
лимо да определимо како власт судаца тако и гарантије окривљених
и тражећи, да их измиримо, да поставимо како границе докле се
право суда простире, тако и границе докле право грађана допире.
Испит је нужна установа кривичнога суда. Код свију законо
давства, као што ће мо одмах видети, он је био један од првих
основа, на коме цела судска радња почива, и ако су код разних за
конодавства и разне Форме и власт више или мање ограничена сто
јали. И по томе могао је и Аирољ без икакве зебње рећи: „Је n'ay
point de souvenance que aucune nation en ait autrement usé,“ (Јust.
jud. lio I. p. 4) т. ј. „ја се ни уколико не могу опоменути да је
икои други народ друкче радио, јер узрок је прост, као што вели
исти писац: „la loi d'ou ir un accusé et de faire et parfaire son pro
ces avant que le juger est la loi partout, et son origine procede de
la droite et eternelle raison (закон саслушати каквога оптуженога,
60*
940

оштужнти га, учинити претрес пре саме осуде, закон је кои је свуда
„важио, јер он доводи своје порекло из здравога и вечитога ра
зума:)
И доиста да ли би суд могао испунити свој задатак, кад неби
имао власти да испитује оно што треба да суди, т. ј. да констатује
до најситнијих (појединости) детаља дела и околности под коима
су ова збила, да испита срества, са коима су ова учињена; па да ова
срества и докаже, да предуготови оне доказе, које треба суд да
претресе. Све ове радње треба да носе на се печат рада и мудрости,
пажње и смотрености Јер ако суд одржава ред у држави ако он
заштићава живот и својину грађана, он треба да утврди како њи
хова права тако и њихову слободу; ако је посао суда да казни све
преступе — он несме да војује противу оних дела, која по закону
нису као преступи квалификована; ако је његова цељ да стави пред
очи извесност да га казањ за његово злочино дело мимоићи неће,
он треба невиног и од самог лажнога окривљења да заштити, једном
речи одржавањем свачијега права, он не треба да нападне на ничије
Истраживања испитивања дела: точно одостоверење (трагова злоч.)
основа подозрења, све оне мере које имају цељ да констатују пре
него се одпочне радити; све су то закони његове радње, које је и
испит закони помоћник. Јер он му показује пут, ковм треба да иде,
он му предњачи да би његов корак безбеднији био, он осветљава и
последње вршење његове власти, он уклања одањ опасност происходећу
од отезања и опасност произилазећу од наглости.
Срeством овога испита могу тек бити тужбе и достављања оби
стињена пре него се у дејство праведу; среством овога испита може
се тек одклонити опасност, која прети онда, када дрека окривлења
и опасна оптужења дођу пред суд, пре него се о њима реши, да ли
имају места или не. Прво је његово доброчинство заштита окривљенога.
Испит даје одиста одбрани могућност, да разгони сва подозрења, да
уништи све индиције, да објасни све радње да сурва оптужење баш
у ономе моменту, када се ово подиже. Али ако нико није кадар, да
се сачува од лажног оптужења, да ли онда не треба имата каково
срество, коим ћемо величанственост заседања избећи тиме што ћемо
одма одкрити лаж? А како ћемо до тога средства доспети онда, ак0
тужба непосредно дође пред суд, ако још није могуће спречнтн дејство
тиме, што ће се поднети докази, да је она основана на заблудн
Приправљајућа процедура има за задатак да подвргне све тужбе
искушењу озбиљнога испита; она одбацује све оне које не почивају
на јаким предпоставкама, она показује свакој закони пут по коме
 941

треба да иде; она прикупља све основе и сачињава темељ првога

степена јурисдикције. И одиста јурисдикција, која је позвата да оценом
свега онога то чиме истрага терети реши, као што је стари поступак
à l’ extra ordinaire peШпавао , е да ли има места тужби или се овако
даље ислеђење прекннути мора, такова је јурисдикција највећа одбрана
Али и ова јурисдикција ма каква била њена организација, ма какве
биле њене Форме, ма какво било оптужујуће оделење или порота
оптужујућа ништа друго није но допуна приправне процедуре; она
црпи у њему све основе свога решења све своје предпоставке, све
своје побуде, њен посао није други до тај да приправну процедуру
Оцени и да из ње изведе закона слества.
С друге стране опет суд с тешком муком дознаје истинити
карактер дела, истиниту моралност радњи, тај суд ја вас питам да
ли се небои заблуде, у коју би пао кад би, уместо да се користи
овим испитом био лишен свију оних докумената, које је овај пронашао?
Али какова би двоумлења какова би неизвесност њиме преовладала,
кад би дела одмах пред њим у заседање лупила. И да ли би усмени
поступак стално корачати могао испред противусловних навода
појединих странака. Без сумње и тада би се донашали докази, дово
дили сведоци, показивали записници и одостоворења, али кои је тај
који би могао моралност сведока доказати, кои је тај кои би могао
потврдити да њихова казивања вере заслужују, кои је тај, кои би
контролисати могао основе подозрења и предпоставке противне, без
да је све ово напред констатовано, кои је тај, кои би смео рећи, да
осим ови сведочаба и осим ови доказа нема јошт и других, те тако
да је истрага потпуна, те тако да судац може, без зебње и без страха
на њима базирати своју осуду.
(Продужиће се.)

0 АЛТЕРНАТИВНИМ ОБВЕЗАНОСТИМА.

(Продужење.)

Овакво потврђивање, премда врло специјално, опет је погрешно

у једној главној тачци, — што почива на лажном основу. Дужник,
коме је остављено право да свој дуг једном или другом ствари ис
плати, има, веле, право да унапред определи којом од ствари хоће
дуг да плати. А то баш ми оспоравамо. Дужник истина може, кад
право избора њему припада, да на плаћање употреби од две ствари
942

једну коју хоће, али овај избор он може учинити истом онда као
наступ и тренутак плаћања и самим плаћањем, он не може да
учини избор пре тога, јер би тим преухитреним избором изменио
природу своје обвезаности, што несме да чини без повериочевог
саизвољења. Ствар је позната, да је за повериоца већа опасност,
кад је његово примање ограничено на једну једину ствар, него кад
су примања више различитих ствари, где се у недостатку једне
његово примање има другом подмирити:
Тако дакле преухитрени избор од стране дужника, у заман
је погрешка, која увећава његову одговорност (респонзабилитет)
Кад се дакле деси да обе ствари прошадну, па се дужник на
спрам једне налази у погрешци, онда је дужан да повериоцу свом
учини накнаду за оно, што он у оваквом случају има да штетује.
Али колика ће бити количина накнади?
Закон Француски каже, без да разликује један случај од другог,
да ће дужник имати да плати вредност оне ствари која је по
следња пропала.
Ово би се наређење дало разумети, кад би ствар која је прва
пропала, упропашћена била непредвиђеним случајем, а последња
кривицом дужника; иначе, према ономе, што смо већ рекли, да
преузrитрени избор увећава одговорност дужникову јасно је да
ће, у оваквом случају, дужник обвезан бити да накнади цену оне
ствари, која је његовим узроком упропашћена, па она пропала прва
или последња. Из овог узрока држимо да није доста доследно на
оно, што Мурлон допушта да се може применити ово наређење Фран
цуског закона у случају, где би прва ствар пропала узроком дуж
ника а последња, непредвиђеним случајем, па би ова последња
била то вредности мања од прве. Јер ако дужник не може ни у
којем другом случају да учини избор пре плаћања без повериочевог
саизвољења, а да не увећа своју одговорност према њему, — то би
строга доследност захтевала да га не може учинити ни у овом слу
чају. По овоме дакле ми се можемо у овој прилици сложити само
са оним мишљењем, које хоће да дужник дугује цену оне ствара,
која је пропала његовим узроком; ) као што то изискује значај
онога правила, које смо горе положили: — вредност ствари нек
нела на решење овог питања никаква утицаја.
Кад се овако избор налази на страни дужника, онда се имају
ова четири случаја разликовати:

“) Потије објашњен Биње -ом. Л.3 252. с примедбом последњега.

 943

1. Или је од двеју ствари само једна пропала, па било уз

роком или иначе — Онда се обвезаност своди на заосталу ствар,
и место пропале ствари не може се повериоцу нудити вредност
ЊеЗИНа.

2. Или су обе ствари једно по друго пролале. и што је једна

од њих пропала дужник је крив. — По Француском закону дужник
бн у таквом случају дуговао вредност оне ствари, која је последња
пропала. Напротив, мисмо усвојили мишљење, као што смо напред
показали, да дужник дугује вредност ствари, која је његовом кри
вицом упропашћена.
3. Или обе су ствари пропале у једно исто време, а за обе
је дужник крив. — У овом случају дужник има право да накнади
вредност оне ствари, која га мање стаје. Или најпосле,
4. Обе су ствари пролале било једно по друго било у исто
време, и обе су пропале у непредвиђеном случају. — Овде се
дужник потпуно ослобођава и нема шта да плаћа.
Код друге хипотезе, то јест кад је право избора (алтернатива)
дато повериоцу, могу се такође више случајева показати:
1. Једна од двеју ствари, које се дугују, пропала је у не
предвиђеном случају. — Обвезаност се ограничава на ствар, која
је остала, и певерилац нема права да тражи на место пропале ствари
вредност њезину.
2. Једна од двеју ствари пропала је узроком дужника. —
Почем поверилац није дужан да сноси погрешку дужникову, то он
задржава алтернативу, он може дакле да захтева или заосталу
ствар или вредност пропале ствари.
3. Обе су ствари било јодно по друго, било у исто време
пропале, и што су обе пропале погрешка је дужникова. — Овде
поверилац може да тражи или вредност једне или вредност друге
ствари.
4. Обе су ствари пропале једно по друго, и дужник се
криви само за једну од њих. — Овде ће поверилац имати право
да тражи само вредност оне ствари, која је пропала кривицом дуж
никовом. Он пошто је погрешио мора да накнади учињену штету.
А какву је штету он учинио? Штета се налази само у оној ствари,
која је његовом погрешком пропала, па по томе дакле ни накнада
не може да надмаши вредност те ствари. Међу тим закон је Фран
цуски за овај случај поставио сасвим друго правило: он овлашћује
повериоца, да захтева, по свом слободном избору, вредност једне
или друге ствари, и по томе и вредност ствари, која је у непред
944

виђеном случају пропала! На тај начин он натерује дужника да

плати већу накнаду него што је штета, коју је повериоцу учинио!
Најпосле може бити:
5. Да су обе ствари пропале, или једно по друго, или у
исто време, а обе у непредвиђеном случају. — У таквим случа
јима дужник се наспрам повериоца потпуно ослобођава, и нема шта
да му плаћа.
На овом месту долази нам да споменемо да се овде изложена
начела у свему примењују и код оних алтернативних обвезаности,
где се више од два предмета дугују.
Међу Француским најодличитијим коментаторима цивилног права
стоји велика контроверза у погледу алтернативних обвезаности
која се тиче питања: да ли се уговором, по коле се два (или
више) предмета алтернативно дугују, пренаша сопственост на
повериоца или се просто само обвезаност ствара “Један, на при
лику, прода своју кућу 4. или кућу Б.: какво право у овом слу
чају купац добија? Да ли је он сад сопственик или само прост
поверилац?
Што се тиче овога шитања мислимо код нас не може бити ни
каква спора, а показаћемо и своје разлоге зашто тако мислимо. Него
пре него би стали на земљиште нашег законодавства, желели бисмо
да изнесемо својим читаоцима у потпуној опширности ону различност
у мишљењима Фр. коментатора, што се реченог питања тиче; а у
једно да покажемо одкуд излази и у чему се изјављује та различност.
Прелазећи на ствар дужни смо пре свега казати, да се сва
мишљења деле у две гомиле, и да су према томе постала и два сн
стема, која се по последицала својим, као што ћемо видети, грдно,
управо тако разликују, да стоје у највећој супротности један према
другоме.
По првом систему купац не постаје сопственик — ни једне
— ствари, него добија из уговора само просто право тражбине,
(droit de creance.)
Отуда се изводе следеће последице:
1. Ствари, које су предмет алтернативне обвезаности стоје на
ризик и штету продавчеву: ако пропадну у непредвиђеном случају
продавац ће истина бити ослобођен обвезаности, али ни купац неће
бити дужан да плати одређену цену; јер оне ствари, од коих ми
још нисмо власник, те не могу ни стојати на наш риск и штету.
2. Ако продавац падне под стециште (банкрутира) пре но што
би ма коју од ствари које дугује издао, онда купац почем још није
 945

сопственик, а то и не може више постати после стецишта, — нема

право да тражи ствари које су му биле обећане (продате) он просто
има право само на накнаду штете. Као прост поверилац он се за
накнаду своје штете саразмерно према тражбнни (по гуреми) на
шлаћује у скупу са другим простим повериоцима.
3. Ако продавац отуђи једну или обе ствари, ово ће отуђење
важити; и поверилац у таквом случају неће имати право да ствар
(једну или другу) од доцнијег кушца узме натраг. У таквом случају
настаје оно, што бива кад би ствари отуђене иначе прошале узрокол
дужника; то јест, обвезаност постаје чиста и проста, а односно са
„“. свим изчезава, па остаје само обвезаност на накнаду штете.
““ У потпору овог система наводе се ове речи Биго-а Преамене-a
tu - „кад код две обећане ствари под алтернативом, има неизвесности,
““ која ће бити од њих двеју предмет плаћања, онда зарад те неизве
1:4. сности ваља рећи, да ће поверилац тек плаћањем сопственост при
44. добити. Дотле ваља ствари да остану у сопственост дужникову па
ју 3 према томе и на његову штету.“
И другим системом признаје се, да се полагањем ствари нај
fir. обичније производи размена сопствености, (mutation de propriété), али
n: то је, вели се зато, што је полагање -- плаћање — остварење ус
lajt лова, коме је ова размена потчињена. По томе дакле, ова размена
мора имати повратну снагу на сам тренутак углављеног уговора.
Тако на прилику кад вам предам моју кућу 4. или кућу Б.,
ја сам вам тиме обећао сопственост једне од ових двеју кућа, коју
ћу ја изабрати, ако је право избора моје право, или коју ћете ви
изабрати, ако је право избора вама дато. Ви сте на тај начин добили
два условна права сопствености: једно право сопствености на кућу
4., под тим одлажућим условом , ако кућа 4. буде изабрата за
плаћање; и друго право сопствености на кућу Б., под другим одла
жућим условом, ако се за плаћање избере кућа Б. И почем се
у оваквом случају избор обично чини у време плаћања и самим пла
ћањем, то онда Биго Преамене, вели Мурлон, има разлога што каже,
да се сопственост тек плаћањем принаша; али, било да се избор
чини при плаћању, било да се чини пре плаћања, он увек сачињава
навршење оног услова, коме је размена сопствености потчињена; па
по томе дакле ова размена има повратну снагу на тренутак закљу
ченог уговора.
Тако дакле купац двеју ствари, које се алтернативно дугују
сопственик је од обе ове ствари, ала сопственик под одлажућим условом.
Из овога се опет изводе следеће последице:
946

1. Ако би продавац дошао под стецнште (банкрутирао), па право

нзбора припада купцу, онда овај може да захтева ма коју од пр0
датих ствари.
2. Ако продавац међу тим прода једну од ових двеју ствари, а
друга пропадне у непредвиђеном случају, онда првашњи купац, кад
је његово право избора, може од доцнијег купца ону продату ствар
да узме натраг, ако је није овај дотле застарелошћу задобио. — Ако
пак право избора припада продавцу, онда је он оваквом продајом
свој избор пренео на ствар, која је код њега заостала, и њему није
више могућно променити намеру, јер се он према доцнијем купцу
прећутно обвезао да не ће избора мењати на његову штету, што значи,
у самој ствари, да ће ону другу ствар задржати за плаћање. Према
овоме ово његово отуђење мора бити снажно; првобитни купац по
ставши сопствеником за остале ствари, не може више тражити ову,
коју је продавац већ другом уступио. — Међу тим ствар ће стојати
са свам противно, ако ствар, коју је купац задржао, пропадне, јер
преухитрени избор, т. ј. избор, који је учињен пре него је време
плаћању наступило, не може испасти на штету повериочеву.
3. Купац, кад је њему дато право избора, прима ствар слободну
од свију терета, којима би је продавац могао оптеретити после угла
вљена уговора, а пре него је предаја (traditio) учињена.
4. Кад продавац има право избора, па на једну од двеју — или
више — ствари дозволи хипотеку, онда то значи да је свој избор
свео на заосталу ствар, и више га не може пренети на ону хипоте
ковану ствар; а ако то учини, поверилац чија би хипотека у след
тога пала, има право да натера продавца да му уступи хипотеку на
другу ствар.
(Продужиће се.)

СВОЈИНА И ТУђИНШТИНА.
(Продужење.)

Монтескије вели: „Јl doit etre fondé sur la nature des choses“
стр. 204. па вели: да политично ропство уништава у неколико и
грађанску слободу, да се у деспотичној држави лако сваки продаје
— као н. пр. у Русији, јер сваки вели зна да му слобода мало
вреди. Истина је да установе државне повлаче за собом рђаве по
сљедице, ал је погрешно узети, да је човек у таквим државама склон
 947

на горе стање од оног у ком је. Нико се својевољно неће одрећи

своје грађ. слободе, ако политичке нема. То бива само, ђе другче
не може да буде - У таквим државама одгајен је грађанин у духу
пасивности. Ум његов нема полета и сва његова активност јесте у
навики т. ј. да тежи за оним што већ постоји. Уколико такав један
грађанин потегли на горем стању, то бива увек ради сопствене ползе
на туђу штету.
Ја држим два су основа, на којима поста ропство, сила и си
ротиња са неразвитком.“ Сила се нагута блага, слаботиња изнеможе.
Сила прегну унапред, сиротиња клону и саже врат јер мораде. Наста роп
ство. Оћемо ли да станемо сада на овоме? Не —- наука нас гони да по
ђемо даље. Нигда у свету није било ропства, које је уједанпут по
стало вољом општом свију. Ропство није установа базирано на жи
воту народа, већ је оно као ропство базирано на сили и сиротињи.
Сад тек пошто је постало силом, настаје начело које може рећи:
ропство одговара животу народњем дакле треба. Јест, оно одго
вара сада, јер неможе да буде другче. Немогућност ова није апсо
лутна. Она је у самом остварку. Немогућност је у Физичној страни
али не умној. Начело оно које је сматрало ропство као установу са
образну духу народњем , нема никаквог разлога. Историска школа
реко бих да то неће. Она се, као што сам споменуо, вата за цео
ток историски уколико је познат. Тако пре ропства ваља повaтaти
појаве и довести у свезу са ропским стањем. Да будемо јаснији узе
ћемо овако: Ропство има свој почетак и продужавање као и крај.
Важан је за нас баш онај самн тренутак кад је постало. Узмемо ли
тај сами тренутак, онда нема тога, који ће рећи, „да се оснива у
животу.“ Ко узима „продужавање“ тако јесте, јер се вата за Факт
и одобрава га, јер постоји. Али у тренутку када постаје ропство, шта
је онда основ? Ја рекох сила а кад је сила онда по мом мишлењу
„ропство није одговарало нигда ничијем животу.“ Што у самом
почетку неодговара духу народњем, но се силом намеће, не одговара
ни доцније. Ето до каквог резултата долазимо, када имамо у виду
„не сало факт, не сало стање, живот, који постоји, већ и упли
ве из којих је постало то стање.“
** Ропство, као што га надртасмо, — не може дакле да буде ос
1,
нова даљем развитку т. ј. не можемо га узети као већ нешто пос
2}
тојеће, на ком имамо да оснивамо и друге разнолике установе. По
и четак му обарамо, онда не важе ни посљедице. Ко не вата почетка
*
већ „трајање“ лако дође до начела да је оно сходно животу наро
9
дњем па ево куд отиде: „Сви ни су једнаки пред законом: роб нема
948

слободе, он је ствар, роб се може женити али не као остали; роб

нема имања; не може ништа завештати; ни купити ни продати и т.д.
Како видимо установа ропства потресла је све и личне и стварне
одношаје роба и дала им сасвим други вид, једино и само зато,
што је ондашње законодавство сватило Факт — а нехтело да упита,
одкуда он поста.
Ево нам најпосле једне теократске државе. Царовање њено
беше у средњем веку. Установе све добише божанску силу, јер је
у свима оличена лична воља Божија. Ту нема државе у данашњем
смислу па ни закона. Држава је оличена у цркви, црква је држа
вљи закон вера, а наука противна св. писму беше највећи пре
ступ. Живот земни није живот. Живот прави на оном је свету.
Држава земска: „Ае!ernum supplicium sulure cum diabolo“ (ђаволом
заједно пашће под суд вечни.) Ум човеков успаван је, а ум некакви
назван вечним законом јесте у духу Божијем „Ratio gubernativa do
tius universi in mente divina existens“ (Разум који управља целим
светом јесте у духу Божијем.) Власти светске нема. Једина је ду
ховна као преставник самог Бога (. . . . . quod regnum temporale re
сеpit esse a sperituali. . . .
Идеје религиозне овлaдаше. Све је материја Бог је дух, цела
васелена јесте средство — Бог је цел. Богослови започеше да пр0
поведају непрестанце непојмњиву; „Civitas Dei“ „сivitas coelestis,“
„lex divina,“ lex aeterna“ и т. д. са којима се питају и људски закони.
Докле дотераше ове идејо казује нам инквизиција. Није место
да о томе сада говоримо овди, наше, је да се упитамо: да л је ин
квизиција одговарала животу ондашњем? и да л су ове идеје Божан
ске базирале такође на животу? Сви нам научeњаци одговарају са
„јест“. Ја напротив тврдим и овде по уму човековом, да све то није
никако одговарало ондашњем животу. Да узмемо двојак живот: улан
и онај по нагону. Уман живот до душе управља се по развит
ку; а овај нагони зависан је од умног, јер му овај мучи или стеже
обим према свом развитку. Отуда видимо и опажамо у теорији, ђе
претеже час један, час други живот. Преваге је бивало увек и жи
вот који је одржао превалу постојао је, господарем. Према њему су
се кројила начела. А свуда више или мање утицала је сила. Лепа
беше код теократичних начела та црта, што се је замишљала једна
идеја, која влада над свима; лепо беше што се постави једнакост
у извору правном. Погрешка беше што та идеја оста ван домашаја
човековог; а највећа мана, што преставници те божанске идеје мо
гаху да буду само попови. Тиме је у ствари поречена општност оне
 949

идеје. Она је стесињена, јер поп пћаше да буде нешто више од ос

талих људи. Он се је осилио. Начела је своја протурао силом: Све
док су муке, које претрпеше шатници. Накратко и у овој држави
видимо ђе сила ствара нека, извесна стања, па се онда кроје уста
нове према овим стањама, а нико не пита, који бијаху упливи овог
СТаНba.
Bi:: -

ју?
Да пођемо даље:
Да је деспотизам одговарао животу не би било револуције; да
је ропство продукт времена и живот у ком је, не би било прописа
jim
*“ (
закони, који би одузимали робу сва својства лична, већ би се то ра
зумевало по себи; не би н. пр. стојало у Душ закону „себрова са
бора да њест, ко се обрвице саборник, да му се урежу уши и
осмуди подвочије.“ Правило је законо постојало, а да није одго
варало животу, види се већ отуда што тежише и себpoви да буду
на сабору. Да даље све остале неравности измеђ себрова и властела,
није одговарало онд. животу српском сведочи већ то само правило,
што се не питаше себpoви када се је кројио закон. Састала се вла
стела, госпоштина и попови, па кроје закон за себрове, који је тај
који сме рећи: То је одговарало животу народњем “
Како ми се чини начело које поставља овако правило не пра
ви разлике измеђ „онога што постоји“ и онога што треба да
буде.“ Начело то могло би на место досадањег правила поставити ово:
„Што год је постојало морало је да буде — а не одговарало
је животу народњем.“ У сваком постојку — пито постоји — ваља
разликовати начин његов. Није довољно имати само Факт, већ и на
чин којим је искрсао на свет. Кад н. пр. при установи себарској под
Душаном посматрамо само постојак, онда излазимо на начело оно
историско — које сам више пута споменуо; кад се осим тога дова
тимо и начина, доћићемо на друго начело. Погрешна су сва наче
ла која усвајају установу само по томе што је продрла и што
се држи, што је постојала, што је била у закону; Јошт погреш
нија она, која отуд створише правило, по — коме та установа од
говара и животу народњем.
Да будемо јошт јаснији узећемо овако. При постојку имамо
Факт, при „одговарању“ такође. При , одговарању“ наодимо „оп
штност, „свесност,“ једнакост,“ накратко видимо ђе је установа
државна кројена према вољама свију држављана, која воља није за
висна била ничим — ван сопствене природе. При „постојку“ већ
тога нема. Узмимо многе од старих установа, нећемо наћи ни оп
штности, ни свесности, ни једнакости; и свуда видимо ђе је човекова
950

воља стеснена и ограничена не само његовом природом, већ и дру

гим упливима. То видимо и данас. Нашто повика, на владу? Нашто
на установе? Та начело историско постоји. „Што постоји одгова
ра у животу.“ Нашто викати? Кад се живот измене измениће се
и установе. Није тако. Ми оћемо да питамо и кад постоје; зашто
постоје и како су постале.
Завиримо у законодавство ма које старе државе и шта опажа
мо? — На први поглед видимо ђе мерило правно није опште, које
се пружа на све; наодимо ђе на појам прави утиче: сила, богат
ство, племенство подлост, Личност човекова не уважава се као при
родна, ако нема оних горњих услова. Силни, богаташи, племићи и
подлице образовали су за се сталеж, па се јављају у свету само
као интерешчије, који грамзе за својом асном. Ево нам н. пр. Душ
Закона.
Једна пола влада, друга ћути па слуша. Влада она, која кроја
закон, страна она за коју се кроји. Цар поклања села с људма —
црквама и манастирима. Тако поклања Брест суво Дрво Лесковицу
и т. д. Хилендару два села цркви Св. Аранђела, с планинама паша
ма и т. д. Ето нам и дан данашњи показује падпис испод куле М.
Жиче. Племство има многе повластице. „Котлу приступа“ само
сабор и т. д. Јели ово све удешено према духу народа српског и
животу његовом? — Да одговоримо на ово довољно је кад нера
тамо, на који су начин кројене онда установе; и шта беше цел сва
ке. Истина стоји у Душ. Зак., „Aко би цар писао књигу по срцу
љубави и милости, и та би књига рушила закон, њу судије да
неверују већ да суде савршено по правди.“ Лијепо правило, али
у најсавршеној примени, тим се не остварава правда у држави, ђе
су сами закони већ сишли с правог пута. Ђе је судија кадар да суда
по „савршеној правди“ кад је везан за „крив закон?“ Или ћемо
се и овде ваљда да користимо историским начелом и мњенијем оних,
који веле: „право је закон, који постоји.„
Више пута рекох а и опет ћу да повторим „да животу наро
дњем ма ког времена одговара оно, што је удешено зан“, упли
вом његовим.“ Чија су права и дужности на коцки, тога треба да
је и воља на средини. Тога код Душана не видимо. Према оном строју
државном под Душаном, ево како би могли поставити правило: „За.
кон Душанов одговарао је духу и животу племића, госпошти
не и половитине, а противан беше духу себарском“ (ако ову
реч себар пружамо на неблагородне, као што узимљу неки). Једном
сталежу одговара, другом не. Сведок је оно правило које спомену,
 951

правило које је одузело себpoвима најважније политично право, право

да се скупљају на скупштине. Ту се огледа тежња великих стале
жа за владом, огледа се притисак, који нешћаше да чује за вољу
нижих сталежа. Оширање томе стању изречено је у казни, која је про
писана ако се скупе на сабор. Казн та сведочи, да су себpoви наги
бали к стању, које не би било сагласно са оним у закону. Тиме се
доказује да закон беше противан духу себарском, а као противан
није одговарао његовом животу и тако изричем да оно историско на
чело не може да има овди примене.
Мана стара шири се јошт и данас више или мање по свима
законима. Мерило и данас јошт није уплив свију држављана. Да се
непуштамо у појединости ни у туђе законе, прече је да загњуримо
у наш закон. Кад га у целини погледамо можемо се поносити и рећи
да нисмо заостали иза осталих народа, Но свуд има мана. Није моје
да набрајам те мане. Моје да извучем ђегођ које правило из нашег
i :“
данашњег закоиа, те да видимо шта утиче на појам правни, да са
i:
знамо еда ЛИ је мерило правно личност човекова као личност
} fi
ili?
природна. На жалост одма ћемо опазити, ђе се код нас увлаче пој
ми, који се морају характерисати колико силом, толико и неполи
1:
тиком. Заилазимо мало странпутицом при оцени личности. Личност
код нас помало истесана је у другом виду. На оцену личности утичу
многе друге околности, које право не одобрава. Ево нам н. пр. „За
кон о општинама, и из њега да узмемо само оно место, ђе је реч
о праву гласања Š 14. и ту одма у другој тачки видимо, ђе услов
тог права јесте и „богатство.“ У варошима и варошицама „ко не
плаћа потпуни данак нема право гласања на општинском збору.“
То се огледа и у 5. тачки Š 16. Као што рекох овди је у појам
правни уплетено „богатство.“ Тиме постављамо начело, по коме се
право не характерише језгреном својом цртом, цртом о „општности“
цртом која је у равноправности. Идеја правна овди нам не узлеће
у сверу која је над свима, нити извире из врела, из ког би се на
пајали сви. Врело је овде у вољих једне класе.
Даље овде се неразбира зашто ко није кадар да плаћа подпуи и
данак, не тражи со узрок сиромаштву. Картар један, који је про
Фућкао сво имање, раван је ономе што га покрадоше и погореше,
ономе што оболе па не може да ради, па и ономе, који би сутра
борећи се за отачбину изгубио сво имање. Ево видите овде се нисмо
of
нимало обазирали на упливе. Место врлина узелисмо у вид неке
пролазне спољности. Врлина нам је забачена. Ње нема у сиромаху,
она је код богатог. Тражи се мудрост од богаташа. Ово би тек узгред
952

ради идеје правне. А сад ајде да пређемо на историски развитак

римског права те да се обавестимо „о туђинштини.“
Јошт у време Каролинга важило је римско право као: „omni
um humanarum legum mater“, „lex totius mundi prima“, као дакле
право у свету. И дан данашњи блиста се оио у правништву као нај
савршеније „јер је сам Бог одредио Римљане да усаврше право
као Грци вештине а Евреји веру.“ (?) Qaš remijde Self butt till:
9)liffion pon (Soft baš Nieфt — dušjubilben — стр. 365. штам. II св. пр.
Филосов.) Да се упитамо учему је та важност римског праве? Да л
у појмила правним (начелима) редоставу или обилности? Ово
ту три главне тачке у правништву, које највише засецају у језгре
ност, које су најважније и по којима се најпре може да оцени по
ложно право ма ког народа. Што се тиче појма, ту имамо да испи
тујемо, колико се које положно право приближава идеји правној
Ту долази основ на ком је базирано, право, ту долази начин како
је базирано, ту се посматрају и упливи, који су утицали на створ.
(Продужиће се.)

IIITA JE TO 00IIСТВЕН00Т?
ПО МУРЛОНУ.

ОД
Ј. М. Л Е III Ј АН И НА.

Идеја сопствености не би постојала кроз сва времена, у сви

ма језицима, и код свију народа, кад права сопствености не би било
Идеје оне које цео род човечански осећа и исказује, морају
имати свог извора у општој потреби и општој ноћи.
А у реду кога је Бог створио, нема потребе, која се не би мо
гла подмирити, нема ноћи, која се не би могла развити и оснажити.
Човек осећа у себи и искаже идеју сопствености и од тога часа,
све његове жеље, сва његова усиљавања к њој теже. С тога је
дакле сопственост за човека, у једно време, и потреба и моћ, 10
јест право.
Два су елемента (основа) из којих се ово право састоји: један
присвајања (attribution), а други искључавања (excbusion). Основ
присвајања је моћ дата лицу каквом, да из једне ствари сваку мо
гућну корист црпе; а основ искључавања је на против обвезаност
наложена свима другим лицима, да у те користи не дирају, и да
 953

Tješi : ништа не раде, што би том праву сопствености појединога могла

бити од Штете.
Bi ti ... Кад би ова обвезаност свију, према праву сопствености поје
а" *. динаца, била чисто морална , и кад не би се друштво подвезало
ili i да општом снагом обезбрижи појединцима вршење овог права,
“
|-

онда би сопственост, остављена у стање просто природног права,

} била само празна реч: под заштитом само индивидуалне — личне
ni снаге, она није ништа више него мисао, која се не би могла нигда
| ra реализовати.
нић“ Праве дакле сопствености, која би на јаком темељу стојала,
“ може бити само у једном добро уређеном друштву.
: i: Исто тако да индивидуалне — личне — сопствености није,
14. i онда и друштво ако не би било немогућно, оно би било бар у то
titi? ликој мери рђаво и несавршено, да човек никако не би могао постићи
ji ti? ону цељ, која му је Богом намењена.
ја“.
Као физички створ, човек има за цељ своје одржање и своје
благостање, као створење разумом одарено и слободно, он има
за цељ усавршење, развијањем својих душевних моћи. Али, с једне
стране, како би његов опстанак могао бити обезбрижен, како би
могао доћи до благостања, кад у место да ужива у миру, и да при
купља за унапред плодове свога рада и напрезања, морао би да их
брани, с оружјем у руци, од туђе грабљивости? С друге стране,
кад не би било нечега, за што би се човек имао мучити и усиљавати
кад не би било личне користи, где би онда могло бити воље к раду?
а без рада и труда, како би се дала развити и усавршити наша разу
мнивост (intelligence)? Збрисати дакле личну корист или сопстве
ност из реда права, не би значило ништа мање, него одузети дру
штву његов прави и најјачи ослонац, и осудити га да умре од изне
логлости, која је неизоставна последица непрекидног а бескорис
ног рада и напрезања.
Ако дакле сопственост има свог основа у правој природи и
у самој конституцији човековој, — она налази у праву грађанском
своје јалство, своју снагу и свој живот. Сопственост и друштво
то су две идеје , које се не могу раздвојити: тако, да где год није
једно усавршено, ту већ и другога савршенство мора стајати на нис
ком ступњу. —
Друштво није ништа друго, него — узајамно мењање услуга,
ово запитаћује приватне интересе, појединци њему у чакнаду за
то дугују оне жртве, које општа потреба изискује. За то сопстве
ност, као и свако друго право, као и сама слобода, мора се по
Пr. А и дл 61
954

клонити друштвеној користи, јер друштву и онако за своју непре

косновеност има бити благодарна.
Отуда ово двогубо начело:
1. Сопственик — казато је још у рим. праву — који упраж.
њава своје право сопствености под заштитом закона, мора се пот
чинити и оним ограничењима, које ови законн постављају: он може
са својом стварју у онолико располагати у колико није у том
располагању законима ограничен: puatenus juris ratio patitur, —
Тако на прилику не смеју се на својој земљи усадити дрва, која
би заклонила изглед каквој суседној зградн; тако је и са забраном
да се, макар на свом земљишту, у вароши не могу шодизати барутане,
или какве друге Фабрике и радионице, које су за здравље варошана
Штетне и опасне, и т. д. и т. д.
2. И ако је у начелу право сопствености неповредљиво, опет
за то сопственик може бити права сопствености лишен, и преко своје
воље, кад то општа потреба изискује. Али, друштво, које има право
да у јавном интересу лиши кога поједннда његове сопствености,
мора му потпуном и праведном накнадом губитак отплатити: јер не
би никако право било, да опште добро буде постигнуто штетом
појединаца. На против, за већу гаранцију појединачког права, за
кони хоће, да олшта потреба, која би се имала подмирити добрима
појединаца, буде истинита и доказана, и да уз то и накнада буде
праведна и потпуна.
Кад се какво приватно добро пМа да заузме у општем инте
ресу, у нашем законодавству постоји пропис, да изађе законодавно
решење, којим се има констатовати општа потреба (")
Осем закона и уредба , који доносе у смотрењу приватних соп
ствености извесна ограничења, никакве друге запреке не смеју ста
јати на пут вршењу права сопствености. Ван тих, законских, огра
ничења, сопственик може са његовом својином, на најапсолутнији,
то јест најнеограниченији, начин располагати. Ако својом сопстве
ношћу рђаво рукује; ако своје ливаде и њиве држи упарложене
ако оставља да пропадају и да се руше његове зграде; ако без своје
користи упропашћује навлаш ствари, које су могле другима бити од
велике вајде, — он ће за то имати Богу и својој савести одговарати,
али пред законом одговоран бити не може. Такав је човек, без сумње,
рђав сопственик и рђав грађанин. Али, ма колико да се је тим рђа
вим поступцима огрешио о порал, то још не прави преступе, који
би грађанским властима могли бити кажњени.
ПГ) Гл. š 6 закона о екстропријацији, од 17. дец. 1866. год.
 955

*j Међу тим ова могућност злоупотребе и није баш тако опасна

и голема, као што се на први поглед чини да је; јер сама корист
сопственикова не да, да се такви појави намноже у друштву. У оста
лом закон, да му се не би могло пребацити да је тирански и су
ров не може утицати на све иступе, које приватни сопственици по
кашто чине вршећи своје право сопствености: он је могао предвидети
и хтео казнити само оне иступе, који су најгори и најопаснији. Што
се тиче оних дела, која не мо у много компромитовати друштво, за
кон их трши из поштовања према природној слободи, које би мо
рало нестати, кад би упражњавање права сопствености, било зако
нима уређено и у самим ситницама.
Не кривимо дакле законе! Они казне све, што би озбиљно и
истински могло бити ошасно. Нека се једна злоупотреба чешће пона
вља, па је закон за цело не ће оставити на миру. Тако је од скора
по законима казненим почела се опредељивати казањ за оне сопстве
нике који би своју домаћу стоку преко мере тукли и мучили.
Сопственост је дакле, најнеограниченије право на какву ствар.
Сва стварна права уједињена су с тим правом, као на пример право
од какве ствари вући сваку корист, уживати свако задовољство, које
она произвести може; право преобратити ту ствар у новац, преина
чити је, па н упропастити је, једном речју учинити с њом сваку но
гућну и незабрањену употребу.
Шо томе дакле, сопственост је моћ о ата једном лицу, да из
једне ствари, са искључавањем свију других лица, све погућне
користи црпи, и да на њој врши сва дела, која закон не забрањује.
Римски правници сведоше сва преимућства сопствености на три
главна права, која зваху: jus utendi, jus fruendi, jus abutendi.
Jus utendi (право употребе) је право служити се са стварју и
употребљавати је тако, како ће се та употреба моћи и понављати.
Jus fruendi (право уживања — користовања) је право збирати
плодове, које ствар доноси.
Jus abutendi (право располагања) које се састоји из права кон
сумције (трошења) и права алијенације (отуђења), — је право, да са
стварју учинимо крајњу -- дефинитивну — употребу, која се не ће
више понављати, — бар не ће код истог лица. То је право предpy
гојачити своју ствар: потрошити је, искварити је, или најпосле оту
ђити је, то јест пренети је на другог.
Употребљавати на прилику једну кућу, значи наставати у њој,
уживати је, значи давати је под кирију; а располагати њом, значи
моћи отуђити је или срушити. Ја употребљавали једну слику, кад
61“
956

сам је наместио за украс мога стана; уживал је, кад је за новце

излажем јавном гледању; а њом раслолажем, кад је уништим или
отуђим.
Право употребе, уживања и располагања, могу бити уједно.
у рукама једног истог лица, или могу трима различним лицима при
падати, од којих онда један има право употребе, без права уживања
и располагања; други право уживања, без права употребе и распо
лагања, и трећи право располагања без друга два права. Кад су ова
сва три права у рукама једног истог лица, онда се то зове пуна соп
ственост (pleine propriété), иначе сопственост је раскомадана (de
membrée).
Право располагања узаман носи име сопствености, које, кад
је само за се, зове се гола — сопственост (nue — propriété), остала
два права, позната су у науци само под једним именом.

II АР И С К. Е. А II (; A H R.

(Продужење.)

И ако је Мазас као образац апсане гди управа ћелицка влада,

Сент — Пелажији, — поред свег старања административног, и непре
стане пажње оних људи који са њоме управљају, — показује без
бројне неугодности управе у заједини. Први је недостатак Сент
Пелажије тај, што је кућа стара, уређена колико добро толико и
хрђаво за потребу коју има да задовољи. Ову је зграду зидала у
години 1665. Марија Боно, удова Бохарне од Мирамона, и стављена
на расположење комендијашицама које саблазњаваху Антијохију у
V. веку пре него што је било овладало хришћанство, ова кућа слу
жаше за прибежиште женскиња који су хрђав живот проводиле, ова
је примала и децу за поправљање. Једно оделење било је од 17. Марта
1797. до 4. Јануара 1834. за оне затворенике који су били с6oг дуга
затварани; преставља један четвороугаљ, кои граничи улицама Ба
тоар, Ласепед, Пит — де — Хермнт, и Кле гди је главни улазак.
Ту нема никаквих ћелица нити авлије апсанске изолиране; урадио
ницама собама за спавање свуд су затвореници једно с другим за
једно. Једно оделење одређено је специјално за политичне затворе
нике, што даје овима те немају никаква додира са затвореницима
криминалним. Сваке је године крече, поправљају степене, замазују
 957

стубове, побољшава се шума; али, ове опале зидине, које су под

легле терету времена, показују неку старост гадну и одвратну
која их чини ужасним. Затвореници немају собу за ручавање; они
једу у ходнику; кад киша пада, они се тада налазе у једној про
страној сали при земљи, која је састављена из седам до осам
соба, раздвајући зидови леже на земљи но опет сачуван је неки део
великог зида; сала је ова ниска, патос издигнут, свуда мрачних бу
џака куда је тешко да продре око чуварово. Овди, у овим жалос
ai ним местима састанака, у овој соби грејања, шапуће се оним је
““ зиком кои се говори у проклетим варошима, хвале се својим учи
да њеним великим делима, наново размишљавају, изодавна спремају за
унапред шта ће чинити кад им истече време казни, организују та
кова удружења која полицију стављају на опрезу, страше поштене
људе и море правду. Пошто су учинили малу погрешку улазе у ову
апсану, а излазе сасвим спремни за злочинство и зрели за тавницу.
Ако се жели одржати система заједнине из узрока Филантрописких,
то мора бити примењена бар у домовима пространим, распоређени
тако да се све може прегледати, и да је непрестано отворено пред
очима оружаних чувара. Ни пошто не треба му дати за прибежиште
места која као да су опредељена да олакшају затвореницима њину
подозриву тајну. Извесно је да систем заједнине даје три пута више
поврата него систем изолирања: што се моралитета тиче о томе не
треба ни говорити. Мешање у авлију, радионицама, собама за спавање,
ili: производи неисказану поквареност. Пре неколико година, један изре
дан судија походивши Сент-Пелажију, упита директора какав је ре
зултат од ове управе у заједини. У име целог одговора, овај му
стави пред очи коресподенције које су затвореници имали измеђ себе.
и које је он ухватио. Судија, кои је доцније постао члан апелацијо
ног суда и председник поротског суда, видео је пред собом оно што
распуштеност притeжава као најгадније. Упрепастио се од ужаса, и
после десет година дана, говорио је о томе но са одвратносћу.
Сви затвореници Сент — Пелажије не живе у средини нечи
сте гомиле која напуњава кућу. Неки од њих добијају то преимућ
ство што имају једну собу са још три или четири другара, а за то
плаћају дневну накнаду од 10 до 20. сантима. Овди они престављају
неку аристокрацију; у опште, они су слободни у њиној соби и не
силазе у авлију кад затвореници ту дођу да уживају чиста ваздуха,
т. ј. од 9 до 10 сахати изјутра и од три до четири после подне. Највећи
љубимци имају сами за себе собицу; но доста је добра срећа што
управа не може да допусти свима који је моле, јер је оскудевало
958

простора, и тако је била принуђена натрпати у собицама сувише

узаним све осуђенике које су јој слали. Покрет у години 1868. био
је 2448. улазака и 2694. излазака; свега је било надница 227.363.
а у кући било је 31. Децембра 522 затвореника. За чување овог хр
ђавог света и за потчинење његово дисциплини, није било довољно
1. бригедиp, 1. под — бригадир, 21. чувар, један сам чувар без
муке може да прегледи све појединости галерије ћелицке, али ма
теријално не могуће му је да прејури наједан пут или више соба
за спавање или више радионица. Међутим овоје што треба урадити у Сент
Пелажији и извесно је да би тада све било у реду. Ако је морал
ност, у свима својим Формама просто рањена управом заједнине,
треба признати да се у раду ту добија. Красно је што су били по
рочни, лењи, лишени сваке снаге моралне; нигда се неоставља из
весно самољубље, оно које чини саревновање. Тако и у Сент — Пе
лажији, противно оном јадном погледу који вас ожалосћава готово
у свима деловима дома, налази се у радионицама рад задовољава
јући и доброг својства. Ту се ради и доста озбиљно; са голим ру
кама и чекићем у руци, раденици лију велосипеде; кројачи седећи
режу хаљине за велике продавнице, млади људи граде дугмад ба
карна мерећ их на вагу, други опет ређају у неке мекане кутијце
од хартије изШарани штоФ од лаке свиле за ладила (лепезе;) праве
се ланци, посао доиста свиреп за затворенике, на великој хартији
режу са украсима прозоре кроз којих светлост одозго пролази, ова
хартија најпре се мете у неку боју која се састоји из бакарног ок
сида и арсеника, ово је занат врло нездрав што нагони лекара ап
сане да даје сваки дан једну литру млека, као срество предохране
оним људима кои ово раде. Шта више ови принуђавају да се редо
вно сваког месеца двапута окупају и два пута у сумпороватим ку
патилама. Ја би био рад да жене, разумем оне које дају себи неко
име и постављају моду, походе Сент — Пелажији; Ту би оне виделе
како се Фабрицирају они лажни перчини које оне обесу о потиљак.
или које пусте да се лепрша на њиним леђима. У једној радионици
само се ово ради, и лако је овај занат научити. Сва коса купљена
од појединих, сграбљена по мало свуда, исчупана чешљом, нaмo
тана на некој хартици, па бачена, коју су после они који крпе и
дроњке скупљају узели, сва велим та коса скупа се, затим подели
према боји и дужини, и после чишћења које баш није најпријатније
шиље се у Сент — Пелажији, гди затвореници проводе време на
мешћајући је на једном свиленом концу. Одатле, пошто је наместе
 959

»frau и по правилама вештине, носи се у улицу Нотр — дам — де — Ло

го: Еју рет или у предграђе Сент — Жермен.
iiiia: Све што принадлежи ка Сент — Пелажији обухвата један ви
*** соки зид а највиши део преставља терасе У вече наместе ту стра
je i i жу која надзирава над двориштем и зградом. Но покрај свег овог
би и спомоћног надзора, може да се умакне. 12. Јула 1835. године 28
::ид: и политичких затвореника нађу срества да умакну, и кад директор,
2.If if сасвим збуњен, донесе ову новост г. Жиске, овај смешећи се одго
пурпу вори: „С тим боље, република бежи.“ Има већ четири године, 26.
A: #к Јануара 1865. један енглез именом Тома Џаксон, осуђен на пет го
isl. 4: дина затвора особитом милосћу добио је да проведе своје време у
1 tj : Паризу, успење се ван централног павиљона прође кроз један про
ififi, зорчић од крове кои је до сахата; маширајући тако дуж крова, ис
jfr. падне му те баци на средсредњи зид једно уже које је висило од
niti? звона помоћу кога, улучивши још и ту добру прилику што је киша
i 85 пљуштала па јек звона иије се чуо, — спусти се те падне на ули
tiff цу. После тога неки су говорили да је пао на саму стражару чува
piji. рову. Бегство примећено је било тек сутра дан изјутра, и тражили
“ т. су бегунца са највећом ревносћу; но како је он био умакао у 7
tiff. сахати у вече, а трен експрес за Енглеску отпутовао је у 8. то је
life. 3. врло могуће да је он већ био у Лондону кад се мислило распитати
nja. еда ли је још у Паризу.
ри Два система пенитенсијарна тако различита, кои су прочинили
it if подигнуће Мазаса и одржање Сент — Пелажије узета су један крај
другог у апсани која је намењена да замени Маделонет, недавно
122 срушена. Затворенички дом Санте, сазидан у улици овог имена, на
g“ ћошку булевара Араго, заиста је најлепша и најбоља апсана која
суштaствује у Европи. Један је део по систему ћелицком други опет
по систему заједнине. Свако од ова два оделења може да садржи
500 затвореника; у години 1868. било је улазака 3525. а излазака
3304, а све скупа износило је 171.194. радних дана; 31. Децембра
она је имала 695 затвореника.") Искуство из Мазаса служило је, и
преиначене су извесне успреме тако како би биле практичније. За
твореник спава на истинском кревету, који се може уздићи и при
везати за зид; сто је као неки ћешенак који се наслања, на једну
подлогу гвоздену; столицу замањује подножје, шамлица; патос сло
жен је из лишћа растовог намештено као врхови мађарски. Шта

“) Број служитеља и чувара састоји се из 40. лица, 2 подбригадира и 1.

бригадира.
960

више свака вероисповед има за се одвојено место; тако има не само

католичке капеле, него један проповедник ћелицки, други опет за
једнине, налазе се за протестанте, па и једна мала синагога посве
ћена је јевреима; крајња је потреба апсане да ова браћа неприја
тељска могу живети у тако блиском суседству. Онај део здања кои
је намењен за управу у заједнини уређен је по систему аубурнском,
т. ј. затвореници су ту помешани, дању, у радионицама, у соби за
ручавање и авлији, али чим ноћ наступи одма их сместе у ћелице
спавају апсолутно изолирани, метод врло добар и који заслужује да
се генерализира у нади да ће искуство довести до управе чисто и
просто ћелицке. Једно дело показа ће колики су напретци лагано
извршени кад су били потчињени доброј вољи буџета. Ово је једина
апсана у Паризу која притeжава склонито место за прање, нарочито
направљено, гди затвореници могу изјутра, дижући се из постеље.
руке опрати. При свем том људи којима припада врховни надзор
апсана знају добро да чистоћа, поред користи, односећа се на здра
вље које отуда изилази, тако рећи спољна је Форма моралитета, и
да је немогуће да затвореници ту корист упражњавају без сметње
као и без изузетка. Ходници су пространи, а у радионицама ва
здух и светлост улази доста изобиљно. Ту се праве асуре, кишобрани
кутице за свеће; ту се буше јабуке бакарне, гладе боју по хартији
праве обућу, и нечини се да је ту дуго време. Код ова два противна све
тема која се налазе у разном положају, пред очима једног директора,
лак је опит да се уведе у протокол што ће учинити велике услуге онима
који се зањају са разрешењем задатка пенитенсијарног: треба устано
вити два регистра одвојено затворенике изоловане од оних у заједнини,
како би се увидело, по истеку извесног времена, која система одпраћа
највише, од оних који се у поврату налазе, пред суд. Садањи директор
апсане Санте човек је разборит и добре воље; такав посао, базиран на
извесним податцима који он сам може боље скупити него сви дру
ги, учињен је да се покуша, и склопиће докуменат од врло велике
вредности.

III.

Сент — Лазар тако је исто стара кућа, као Сент — Пелажи

ји, велика, него опала, добра за манастир, жалосна за апсану, авлија
пространа засађена дрвима, стешени дрвени, собе за спавање испод
крова, радионице су намештене случајно у првим салама како се
уђе, соба за ручавање пространа је, зидови високи, капела довољна
 961

и празна, мала соба за молење Богу подигнута на иестс оделења св.

Венсана де Пола, јер ту је била колевка реда Лазаретског. То је
једина кућа у Паризу која је намењена да прима женске. Лепо су
их поделили на категорије, у оделења одлична и она која су решет
ком затворена. Погрешка подобног нагомилавања пред очима је. Че
тири оделења садрже оптужене, осуђене, девојчице које су подврг
нуте поправљању по тужби очевој, напослетку јавне женске затво
рене административно. Па почем ово небеше довољно то су довели
у Сент — Лазар известан број осуђеника од по мање кривице узети
из Сент — Дениса, која је тако прешуна да се нигди места више
наћи не може. Нигда лекар неће доћи на ту мисао да у исту болницу
мете обичне болеснике и лица које је спопала болест заразна безу
словно смртна. Међутим то је што се ради у Сент — Лазару. Таково
стање ствари велики је удар за управу полицијску; но у ствари она
је само власт извршујућа. Она одгов ра за затворенике а не ради
никако да се зидају апсане. Она захтева, протестује, па, почем нема
никаквог буџета, принуђена је нек се ради како се хоће. Од године
1842. она захтеваше да се сазида једна кућа која би била за то, да
прима оптужене, затворенике испод шеснајесте године и мало летње
девојке затворене ради поправљања по тужби очевој. Она се нара
вно обрати ономе који држи завежљаје од кесе, општини, и ова од
говори да нема новаца. Своју молбу понови 1843. 1849. 1851. до
каже, а ово не беше тешко, ошасност стања које се чини затворе
ницнма и администрацији, јер прво ову оптужују без да траже уз
рока који спречавају њену жељу: исти одговор, нема новаца. 22.
Јуна 1867. године један закон уништи да се когод може затворити
сбог дуга и тако дом за ове затворенике остане чист. Брзо треба
профитирати ову добро дошлу околност и бар пристојно сместити
децу како би их извукли из погрешака и моралних зала која су
уз њих у овом окужављеном дому Сент — Лазар. Управитељ Сенски,
упитан за савет, одговори, да ће да прода материјал који сачињава апсану
Клиши. Наваљивало се на свакојаки начин, 1868. продужи се борба;
месеца Фебруара 1869. још више. Питање је ту; од седамнајест го
дина није пошло ни један корак напред. Сруше стару апсану за ду
гове, прода се материјал и место, дом за поправљања за девојке
иеће се подићи, па тако ће и остати. Ах, толико дивних, руинираних
и без икакве користи касарни, толико величанствених и нових црк
ви које задовољавају сујету спољашњег морала, а нигди прибежиш
ног дома, гди би деца која су у магновењу пропала коју треба на
сваки начин спасти, спремити их за брак, за част, за материнство,
962

— нигди таквог дома нема гди би се покајале и поправиле, удаљене

од јавних женски и лопова! Тако радимо ми у Француској, у случају
да имамо излишност, одликујемо се сđoг нужности.
Жели ли се знати резултат ове економије која упропашћује
душе да би спасла талире? Све девојке које уђу на поправљање у
Сент — Лазарет изађу покварене и савршено труле. Ја сам имао
преда се две књиге за молитву нађене код једног детета тек шесна
јест година старог, које је имало да проведе три месеца, по захте
вању њeroвoг оца, у овој проклетој кући гди су се зидине знојиле
од блуда. На крају, између редова, мала затвореница писала је своје
мисли; више пути датуми су назначени, увиђа се напредак, она је
гнусна. Чим вече наступи, чим је дејство другарица више, говор по
чне изражавати осећаје, размишљавања почну се писати, осећања
залутају, промена предмета, постане болесна, уморна, ван природе
и чини се као да се читају ноћна поучавања неког бегунца из Би
сетра. Ту се може потврдити ошасност срестава гди као да се сту
снуло опако предање које нашада и продире Овди ништа не помаже,
нити пример проповедања, нити строгост дисциплине, нити туторств0
сестара Марије — Јосифа, нити предике свештеника, нити опомена
женских које их походе, нити читање правила моралног које често
читају. Она која уђе у ову апсану истубљена је. Јадне заблуђене
овчице које терају и ову шталу раде дању заједно а ноћу спавају
у одвојеним ћелицама као што се ради и у Санте. Са својом мрком
хаљином, малом женском капом, њиним понашањем које их, упи
њући се, чини скромним, неке су изредне и ненамерно помишља се
на Манон Лескоту.
Остали затвореници заједно су и дању и ноћу: у соби за спа
вање постеље су збијене једна уз другу, а у радионицама столице
се додирују; један под — бригадир и дванајест надзорника врше
службу при уласку; само бригадир има права да дође у оделење
женских, одакле су људи сасвим искључени. Са кућом премда под
власћу једног директора, управљају, од 1. Јануара 1850. године се
стре Марије — Јосифа, којима дугачко ланено одело, огртач плави
црн, даје кадгод, кад су на крају коридора полу — мрачног, изглед
неког појавлења. Кућа не безпосличи, тумарање је непрестано, и
више пути дању отворе се тешка врата ћелицка; у години 1868.
ушло је окривљених и осуђених 2859. изашло је 2720. на поправку
ушло је 232 девојчице, од којих је изашло 212, што се тиче јавних
блудница, ушло их је 4834, а изашло 4719. цео број затвореника
мање кривице био је 200. Свега било је 31. Децембра 1026, затво
 963

реника сваке категорије; сва ова лица била су доста мирна, јер није
било више казни но 201 а дали су радних дана 419.164.
У Сент — Лазару, у пространој згради која је уз главну, на
лазе се општи магацини и пекарница апсана сенских. И дању и ноћу
Фуруне горе, наћве су у непрестаној радњи, средња пуна Фуруна је
32. за двадесет и четири сахата а свака даје 230 лебова. Интере
сантно је походнти платнарницу; ту се осећа неки задај који дока
зује да се често цеђ употребљава. Под управом једне врло окретве
и веште жене, наређене су у одвојеним преградама копуље, чаршавн
обојци, каше Мало даље су јелеци од подебелог платна, закопчани
са седам каиша, намењени за то, да зауставе навалу бесних, или
да ослабе сваку вољу самоубијства код осуђених на смрт. Даље су
покрови од дебелог платна у које замотају татворенике којима се
скину ланци овога живота. У другом ошет оделењу гди нема довољ
но простора, натрпани су покривачи, јелеци, панталоне даље ствари
чохане које треба одклонити од прождрљивих мољаца. Свако периво
сва одела које носе затвореници париски излази из ове платнарни
це, из овог магацина, а ту опет враћа се. Сваке године продају се
ствари које ни су више за потребу. Ко би веровао да ови дроњци
који су употребљавани у ћелицама и авлијама, имају још неку вред
ност? Старо платно купује се за болнице, од куда имају ваљане крпе
за завијање рана. Фабриканти хартије, налазе ту право платно од
конопље, узимају га да производе ону лепу хартију Телијерску или
Холандску која је све ређа; крпе сувише подеране набавља за своју
потребу админнстрација гвоздених путова, ове она даје ложачима за
чишћење бакра на локомотиви, скутови ланени такође се врло тра
же, њих раскомадају, на ново расчешљају, испреду, и одатле праве
лаку чоху од које велике куће што израђују хаљине, кроје одело по
јевтину цену.
Оно што се није могло добити за девојке, израдило се поода
вна за мушку децу; Пет и т — Рок ет њима је намењен; овде се
затварају оптужени, осуђени испод шеснајест година и малољетна
деца противу којих су добили родитељи од првог председника суда
ceнског, налог за поправљање. Систем је ћслицки, али у принципу
кућа је била распоређена по начину управе аубурнске: поправке до
цне су учињене, јер су остале непрестано недостатoчне, тако ћелице
су врло мале, а што се услова Физичних тиче, деца ни су у таквом
положају де несаслужују похуду. Нарочито треба сасвим преиначити
ложење; једна Фуруна намештена на крај галерије држи се да даје
нормалну топлоту за све ћелице: тако у зиму, температура је врло
964

ниска, а у извесним собицама које су удаљене од огњишта дође до

нуле. Деца су подвргнута раду; они праве бакарне ланце, клинце
позлаћене; најмлађи, они који су тако мали да им се неможе ни
какав појам дати о каквом занату, ти опет деру старо платно за за
воје. Нема апсане која оставља упечатак жалоснији, којој се међу
тим не треба предати, јер, за децу, апсолутно изолирајућа управа
једина је која може до добра довести, почем их она извлачи из при
љешчивих примера. Поред свих размишљавања која се могу учинити,
мора се човек зачудити кад помисли да су ова јадна суштaства деца,
да су управо у оним годинама кад им је потребна слобода, игра,
движење; заборавља се њина прерана развратност, којој треба дати
лека, и за ове мале тице нашло се да је кавез само доста дебео,
и опет се побринуло; родитељи, кад хоће, да их походе, дођу у го
ворницу; даље дају им се неки задатци читања и писања, воде их
на службу у црквицу која је као амфитеатар, ту је свако дете за
творено као у некој стражари, одатле види само олтар а не види
свога другара који је до њега. Имају авлију ћелицку гди ходају
меланхолично и ту се облаче. Ту имају обруча и могу да се сиграју
на месту неколико метри четвороугоном које им је уступљено; али
простор је доста ограничен, и деца, уморена од ове забаве илузорне,
удубе се у мислима, место да се задовољавају. Ја сам смотрио једно
мало детенце доста јако на својим малим ножицама. — Колико имаш |

година? — једанајест. — Ко те мету овди? — Моја тетка и мајка.

— Зашто? — Зато што сам две ноћи једно за другим спавао напо
ље, код зида Пер — Лашез. — Па зашто си спавао ван куће? —
Зато што је код куће врућина. *

(Продужиће се.)

СМУТЊЕ ПО УНУТРАШЊОСТИ
И ТА Ј НА ДР У ШТВА.

(Продужење.)

Ево дакле господо, шта се је збило. Одређени агенти

10. и 11. Новембра пазила су на стан Аколин и Наке08;
видели су Хеја, Ла и Верлијера где су предузимали извесне
послове; Хеја опет опазили су где је ишо у кафану Фелипо
 965

са Лаом где су крадом показивали неке листе; напоследку

опазили су агенти неке где 11. Новембра у вече изиђоше
од Накеа па се сретоше са Верлијером у онај исти мах
кад је неко подбацио на пошту ове прокламације које сам
Ва, М. ПОКАЗА ().

То је узрок зашто се предузима ислеђење над опту

женима и као што гласи акт ислеђујућег судије од 7. Де
цембра оптужени се криве за два дела: што су правили
смутње по унутрашњости и што су учествовали у тајном
друштву. Оптужени познати су вам, Акола и Наке агита
тори конгреса женевског и остали као чланови оних ску
пова, о којима сам вам говорио.
Акола и Наке агитатори конгреса женевског, агитатори
кажем и доказаћу, образовали су одбор и отишли тамо, но
не да осигурају мир народа, већ да дигну буну против свију
власти, које год постоје; не да стају на пут ратовима, већ
да спремају рат противу свију монархиских влада а наро
чито противу царске. Да је тако доказаћу вам — само мо
лим слушај те ме.
Од месеца Јуна Акола је организовао конгрес, дошо
је у одношај са револуционарима разних европских земаља,
из Италије, Немачке, Белгиске, Енглеске и Швајцарске. У
Француској и на страни није Акола писао само онима који
су пријатељи мира; он је писао нарочито људма који се
нигда не могу измирити са царевином. Он је добијао одо
бравања, потписе и програме; својим пријатељима, једноми
шљеницима он је одкривао отворену своју праву мисао, своју
праву цел. Он се је свуда бојао од умерених људи, од људи
који немају воје; — да је тако видеће те сада из овог гадног
писма, које је нађено код њега.
g. „29. Јуна он је писао Виктору Хигу. У том писму он
захтева од Хига да одобри конгрес. Па шта му овај одго
вара? Чујте: Човек децемварски већ се љуља; јошт мало па
966

ће сазрети и опасти. Ми смо писали Медри — Ромену, Шел

атеру, Барвеу. . . .“
У другом писму опет стоје избиљежена имена чланова,
који су привремено наименовани за комисију. Акола да не
поплаши једне, а од другнх да се не отуђи, подржавао је
у свему републиканску странку.
Одговара му се:
„1. Јули.
„Видео сам како сте склопили привремену комисију.
То је добро! ја вам кажем, да без гаранције неколико зна
тних лица, не бих се поуздао у Херолда, Кламажерана и
остале из законодавног тела. Мени се чини да се слажемо...
Преко је нужно да дође и Монтањ . . . Без вођа од познатог
реда, без старих, једном речи, ништа се не може урадити.
Дакле, треба их звати.
„Треба ићи у Женеву. Познајемо конгрес у основи.
Чинићемо све што треба. Скупили смо елементе расуте из
оног снопа који трева да растури Бонапарту и његову чету.
Треба само објаснити нашим пријатељима да се не ради о
миру, већ о рату, и о добром рату.“
Исти тај дописник одговара у другом писму: „Позовимо
старе; они ће Брзо пречистити са говорницима законодавног
тела.“
14. Јула каже му он: „Ако народи оће да нас разуму,
биће срећа за њих; отрешће се деспотизма и сви народи
образоваће савезне европске државе.
Програм овај саопштен је приврженицима; и они на
лазе да је он сувише благ и умерен. Акола је послао затим
и други програм и један дописник пише му ово:
„21. Јули.
„ .... Одобравам други програм и надам се да ће пр0
дрети начела републиканска. Ја ћу ићи у Женеву... Нисам
за оклевање кад се ради о томе да се нападну зликовци
 967

наше отачбине. Предузмимо у Женеви посао, који смо тре

бали отпочети одавно. Развимо републиканску заставу.“
Друго писмо од 26. Јула: „Трева да се осветимо за оно,
што нам је његово величанство Наполеон III. учинио: вара се
он што држи да ће му спасти династију извесни људи.“
Наке се придружује Аколи те да даде значај конгресу
и да резултат буде сигурнији. Он је истих начела, истоме
се нада. „Ја, пише он 16. Јуна, пламтим увек затим да
видим једном републиканску партају где је овладала.“
Други пут јавља му опет за корак , који је учинио и
за одобравања која је добио па додаје: „Нема одговора од
Ледри — Ролена, Шофура и Талијанасe . . . . Зајиста право
кажете да је то срамно. Чини се као да се и браћа шокад
кад позавађају.
Једног дана он беше клонуо; Шофур јошт није одго
ворио наклоно „конгрес није сазрео, све оно би му могло
дати боју оскудева . . . . Дао сам вашу адресу Ледри —
Ролену, иматели што од те стране? . . . Најпосле ајдмо“. . . .
Одоше у Женеву; конгрес се отвори 9. Септембра 7.
Децембра један пријатељ пише им писмо па укратко изводи
њиов цео програм у ово неколико речи: Ви идете да утвр
дите права народа противу монаркиских узурпатора.“ конгрес
је отворен под председништвом Барни-а. На десној страни
до председника седео је Гарибалди, а на левој Акола; Наке
опет имао је за се узвишено место.
Ја вам господо нећу сада цртати псторију тог конгреса.
Нећу се позивати ни на беседе Аколине и Накеове. Ја ћу
се ограничити само на два цитата, која наодим у листи кон
греској.
Акола кад је излагао у кратко шта је цел конгресу, вели
ово . . . . Ми смо дошли да осведочимо идеју репуБликанску,
да се препиремо о њојзи и да порадимо да она продре. За
нас је репуБлика први услов друштвени; то је нужни основ
3а мир, то је основ Без ког нема нигде словодног народа.
968

Затим је говорио Наке. И за њега република демократ

ска, Федеративна и републиканска Форма јесу цел, којој иду,
јесу првобитни и нужни основи мира, и у оном тренутку
кад је растурен њиов конгрес предлаже Наке. „Да се не ра
стурају донде, док не печатају једну изјаву Наполеону 1. као
највећем злочинцу њиовог века (“
Г. Кремије. — Наполеон I, али не Наполеон Ш. М.
Г. Државни тужиоц. — Ја и неузимам никако г. Кре
мије да се те речи тичу Наполеона ПI, кад су изговорене за
Наполеона I.
Треба казати, господо, да нисам ја тај који сам то реко,
већ то стоји у листи конгреској, — притом опет кажем да
су оне речи управљене на Наполеона I.
Најпосле конгрес је свршен, као што знате. Ви знате
како су протествовали пријатељи мира ове пријатеље свет
ске републике, ви знате шта је радила она странка, коју
Наке назива „Без Боје.“ Ко сме предпостављати да конгрес
нема права да буни народе противу њиових влада, које то
лико луд да мисли, да су материјализам и атеизам (безбош
тво) нужни за цивилизацију. Ви знате како ја кажем?
(Продужиће се.)

Правна књижевност.
1. Das Criminalrecht der römischen Republik. von A. W. Zumpt.
Криминално право римске републике; две свеске, цена 10 талира
пруских 1865—1869.
2. Encyclopódie der Rechtswissenschaft. (Енциклопедија права)
на овом делу радили су млоги знаменити правници. Издао ово дело
проф. др. Франц од Холцендорф. III, свеске; цена 10. талара пр.
Шт А и плrн јл. Н и ко х и С r s • А ко в и ћ м у Био r r a 4 v.
 Број 32. У БЕогРАду 20. НовЕм БАР 1869. Година 1.

Излази три пут у ме- За све српске крајеве

сецу, на 2 табака сва- } | стаје на годину 72 p
ки пут. Уредништво је
-
f} или 8 »op . на по ro
}- дине 36 гр. или 1 •ор ,
у кући господина Ђорђа - |- -- - иа три мес. 18 гp или
Натошевића на великој у Y
2 •ор , поједини број
пнјаци. стаје 2 г. ч
. || (Т. 3 \ ((}}} {'1' \ | |}} || || \ |}]].|| \ | | \ \ }{ \ .

Издалу и у РкљуЈУ Д. НОВА КОВИЋ, С АНТИЋ, У, КНЕЖЕВИЋ.

СА ДРЖАЈ: Писмено ислеђење — Криви чин поступак — о алтрнативном обвезаностима — Својима и ту

ђинштина — Париске апсане. — О потврђењу тишија — Смутње по унутрашњост“. — Правно питањ8.

ПИСМЕНО ИСЛЕЂЕЊЕ – ИСПИТ.

(Продужење.)
ју?“
Напослетку процедура устмен у служи као главан поду на ч
процедура писмена, јер ова јој назначава све оне елементе са коиха
се она служи, елементе које јој тек пред је, пошто је подвргла својој
контроли, пошто је оценила њихов карактер и њихове Форм , ши
сменој је процедури задатак да одбаци све оне сведоке, кои јој се као
сумњиви покажу, она одбацује и она документа који јој се чине да
ништа неприносе ствари, све оно што је са пута свести може, све
оно што је ка цељи не води; писмена је процедура једном речи по
стушак који припрема терет за дебату кои му опредељава границе
кои назначава круг до кога се ова простирати може. Колико би се
одуговлачиле и како би биле с6ркане прешреке, какво ли би се су
мњачење при решавању порађало, кад све ово неби јошт унапред
израђено било овим приправљајућим радом. Како би све то слабо и
немoжно било онда, када би се о делима заплетеним или нејасним
кад би се о радњама, које су за се само неизвесне трагове оставиле
или које су шокривене тамом од неколико, година, радило и које је све тек
само страељиво и тајно ислеђење, кадро да постигне и да одкрије.
• 1.
„“ Велике су тегобе са овом установом скопчате. Приправна про
цедура повлачи за собом неизбежне строгости. И то је један њен
порок кои је некако у самој њеној природи укорењен. Право је имао
Квинтилијан што је казао да је много лакше подићи тужбу но по
дигнуту оборити, као год што је лакше задати рану, него задату
излечити: Таnto est accusare quam defendere quanto facere quam san
are vulnera facilius“) т. ј. у толико је лакше оштужити него одбра
") Quint L. V. N, n. 13.
970

нити у колико је лакше и задати него задату рану излечити. И

одиста ова установа узнемирава грађане кои су само окривљени како
у њиховом имену тако и у њиховој части, она их јавном поругању
излаже онда, кад ће може бити доцније и сама признати њихову
невиност она напада на њихову слободу, ако се оптужење само од
носи на каково дело које се казни, она напада на њихову имовину
почем је спречава у послу у радиности, у њиховим радњама; она
шта више налаоа и на саму њихову породицу почем исушује онај
извор из кога она свој живот црпи. Она присваја себи и форме и
строгости казнимости и ако нема нити њихов карактер нити њихову
цељ а кад је њен резултат био или жигосање или пропаст она ни
у колико то поправити не може тиме што ће поништити слества
својих заблуда, ако је се била преварила.
Ово су могућа а врло често и остварена сљества испита. Ми
их оплакивати морамо. Жалосна је та правда к ја није у стању да
изврши свој позив друкче до тиме што ће прибегавати оним рад
њама које имају места само за окривљенике, а која ће може бити она
сама као неправедна признати. Али тaкoвoје несавршенство чове.
чанских установа које и ако по кад кад нападајући на нека права
или на неке интересе, доносе друштву једно неоспоримо добро. Па
и ова сама слества, да ли сва и без разлике Фатално привезана уз
начело самога испита, да ли се због њи може свакад и у сваком слу
чају повући и на одговор и само начело?
Да би казнителна правда извршила њен задатак, кои је, као
што видесмо, заштита друштвенога права, она треба да буде наору
жана силом нужном како за вршење њенога рада тако и за поста
гнуће њене цели. Али у ред ових сила треба ставити како истра
жујуће мере, коих је цељ одкриће истине, тако и мере одржавајуће
којих је задатак да се обезбеди извршење саме осуде. И како би правда
судила, кад неби имала права да истражи све оно, што води ка
правом познавању дела? А на што би осуде служиле кад би окри
вљени слободни од сваке свезе, могли у свима случаима да избегну
њихову примену.
Па које су то мере које правда треба да предузме? зацело ни
које друге до оне, које потреба изискује, никоје друге до оне које
су законе, с тога што су неопходно потребне. Кои је то базис, на
који би се оне позвати могле? Да ли само дело што се кои позива
на суд? Не јер оно јошт није доказано као казнимо; да ли право
суда? Не јер и он нема друго право, до оно, које се оснива на дела
која она за казнима проглашава, или које се односи на такове пре
 971

ступнике, на које она подиже тужбу или оглашују да су криви. Из

тога следује да примена ових мера треба да буде брижљиво извр
шена, и да оне треба да буду само у толико примењене у колико је
нужно да се обезбеди цељ истраге, јер то је једини основ њихове
примене, јер то је нужност која ствара право, почем не треба из
вида изгубити, да оне наносе стварна зла оним особама за које јошт
ни мало није доказано да су криве. Будели ово правило које влада
целом предходном процедуром строго примењено, то ће оно избри
сати већину оних зала која мало час напоменусмо. Без сумње оно
је не достатачно почем не опредељава границу преко које се право
овога ислеђења не простире, и што оно налаже највећу пажљивост
у употреби предходећих мера.

КР И В И ЧН И П 0 0 T У II А К.
(УПОРЕД НЕМАЧК. КРИВ, ПОСТ. С ЕНГЛЕСК. И ВРАНЦЕСКИМ)

(Продужење.)

Под тако названим: „Мissethaten“, која беху припрећена са ка

зном: „an Hals und Hand“, — подразумевала су се нарочито она не
дела, која су се са општим изрекама: Verratherei, (издаја“) и Frie
densbruch, (нарушење мира“), означавала. Ка овим казненим случа
јевима, (названим реinliche Fälle, causae sanguinis“), — Сеntfalle“),
meffes“), — стајала су на супрот друга недела, која долажаху у на
длежност на суђење пред грађанским судом, или пред другим из
весним властима, подобно данашњим полицијским властима. Овака
") Ова је изрека узета у смислу ширем, почем је овде и тако названа:
„мала издаја,“ (kleine verrath,) у подчињеном смислу долазила.
*) Сравни, Аlbrecht-a „von der gewere,“ стр. 17. not. Haeberlin. specul, jur. crim.
стр. 2. 21. Rosshirt, geschichte, I, стр. 154. 353. Изрека: Friedensbruch, у ра
зличитом је смислу узимата; чешће је означавала свако теже злочинство
(Wilda, Strafrecht, стр. 265.) а често опет означавала је повреду сваког осо
веног мира; Warnkónig. У наведеном делу, стр. 206, Urk, y: Bluntschli
Rechtsgesch. von Zürich I. стр. 412.
*) Urk. од год. 1254. Guden Сod. dipl. I. стр. Но знаменито је то, што се не
дела, — која су по роду своме „саnsae sanguinis“ била — и на новчану ка
зну применити могла, сравни: Urk y: Bluntschli Rechtsgesch. I. стр. 199. not.
*) Urk. Grupen, стр. 437. О надлежности и дуготрајности „центског суда“
(Centgericht), сравни: Sarwey Monatsschrift, für Würtemberg VII. стр. 473.
*) Под овим изреком наводи: Веаumanoir Cout. de Beauvoisis Chap. XXX,
628
972

недела беху означена са изрекама: Frevel ), Unzuсht“), Brüche“),

Rügen“). Но при овим случајима“), изрека: „рeinlich“ (кривичност).
опет се у двојаком смислу узимала“). Број кривичних случајева на
множавао се мало по мало, све то више и више; а у Карловом за
конику, (Каролини), под изреком: „peinliche Strafen““), подразуме.
вају се следеће казне: „an Leben,“ (смртна казна), „an Ehre“ (гу
битак части) „an Leib“ (телесна казна), и „an Glieder“ (казна оса
каћења“). Но овоме законику не беше та циљ, да само ове, побро
јане, казне, као казне кривичне означи, почем је још и других кри
вичних казна било“), а реч: peinlich (кривичност“), — због велике
различитости судских устројења по појединим земљама, — означа
вала је у опште и различиту противност према грађанским казна
ма"). Али из расправа, отпочетих још у почетку 16. oг века, и то
*) Grandidier, histoire de l'église de Strasbourg, II, стр. 47. Но ова изрека често
је све кривичне случајеве означавала. Наltaus, стр. 48. Rosshirt, Geschichte,
I. стр. 158. Али на сваки начин ова је изрека различито употребљавана,
види: Zopil, у наведеном делу, страна 111.
*) Изрека: „Unzucht,“ значи управ оно, што је код Римљана значила изрек“
„injuria“ у најширем смислу. - Halthaus, стр. 1977,
*) Halthaus, стр. 188.
“) Наlthaus, стр. 1563.
*) Да ли је између кривично судских случајева (Halsgerichtlichen Fallen), и
иступа у опште (Freveln), још и средњих родова кривица било (подобни
нашим престу плењима), као што то Žбрi, у његовом делу „das alte Bam
berger Stadtrecht, als quelle der Carolina," Heidelb. 1838 стр. 111. тврди, од
већ је сумњиво.
*) Или се изрека: peinlich односила на теже казне, т. ј. на оне, које беху
припрећене са: „an Hals und Hand“, и тако је стајала у противности ка
оним казнама, које беху припрећене са: „an Haut und Haar,“ или у про
тивности ка: грађанским казнама (bürgerlichen Strafen).
*) Grupen, I. св. стр. 440. На крају ХV. века, у Баварској је било 15 криви
чних случајева (peinliche Falle) означених. Сравни: bair. Landtagsverh. VII.
стр. 279. Сравни и Rosshirt-а, страна 76.
*) Walch. Glossar. ad. С. С. С. voces peinlich, Robert und Koch, iber Civil- und
Criminalstrafen. Giessen 1785. Maiblank Conspect, rei judic. s 96. Luden, Lehr
buch, страна 187.
*) н. пр. по артиклу 113, законика: С. С. С., казна: „прогонство из отач
бине,“ јавља се као кривична казна.
*) Артикл: 1. 10. 11. 13. 22. 104. 105. 108. С. С. С.
") Изрека: „грађанска казна,“ у закону С. С. С. различито је појмљена; по
артиклу 188, јавља се она, као појам омање јавне казне; а по артиклу
157, јавља се опет као казна, која се односи на: подмирење причињене
штете, — дакле као: приватна казна,
 973

id:: ::
из расправа, око: „Сеntfälle“ "), „шефовских изречења“ (Schöffen
:: :: :: sprüche“), и земаљских законика“), — примећава се опет то, да
пrкај“.“ се под изреком: „Мissethat,“ а у смислу ширем, подразумевало свако,
у да без разлике, недозвољено дело, које је јавном казном пришрећено
(* 7.-
било, и као кривично дело за собом и кривичну казну повлачило, a
.« i тога ради, стајало је у противности ка: „Birgerliche Missethat“ (гра
je za ђанском преступу“), за која опет недела беше одређена нека новчана
ray &
казна (Geldbusse), која се државном поглаварству исплаћивала. *)
са: Но у колико већма учесташе казне затвора, и у колико се већма
-A- отуда изводише различити системи, затим, у колико се већма распро
1iti, - стпраше расправно питање око тога: колико је дана нужно, да осу
44:4/5 ђени у затвору пребуде, па да се таква казна посматра као кри
| /& вична, (peinlich)? — и на послетку, у колико се већма усвајаше рим
ско право, —- у толико су и расправе све то већма узимале маха,
питањем: који је и колики је обил кривичних случајева.“) Само
законодавство и пракс појединих земаља, може о овоме обиму ре
пити. Упоредом тих законика, а нарочито законодавствима сакским Т),
хановеранских“), баденским“), хесенским “), мекленбурским ""),
*) н. пр. у Франкској и у Пфалцу; види: Grupen, obs. стр. 337.
“) Најбоље је дело о овоме: „das respons. der Leipziger Schöffen, — у: Leipzige
Аusgabe des Sachsenspiegels,“ (од године 1835.), Fol, 17; и у: „Zobelische Aus
gabe des Sachsenspiegels," Fol. DХLVIII—LVI. Сравни притом и Саrрzov -a,
prax. rer. crim, qu, 109. .); 22.
*) Sachs. Verord. од 1506. Weimar. Polizei- und Landesordnung, 1509. lit. 26. Со
burgische Landesordnung, 1556. lit. 21, Braunschweig, Constit. од 1596. Сравни:
Grupen, obs. rer. страна: 409.
*) У: „Leipzige Schöffensрriсhе,“ на показаном месту, говори се о: грађанским
преступима. У: Gobler-овом преводу Инштитуција, од 1551. Mainz, књига
IV. глава 18. — изрека: „judicium publicnm,“ преведена је са: „peinliches
**
ди
Gericht“ (кривични суд), а : „judic. capit.“ преведена је са: реinlich, т.ј. опет
са: „кривични.“
*) И сами смртоносни удар (у противности ка: убијству), још се ннје по
декојим местима, а у почетку ХVI. века, као кривични случај пресуђи
вао; cравни: N. Archiv. des Criminalr. IX. страна 60.
“) Маlblank, I. c. стр. 195. Glück, Comment. III. Thl. стр. 105. Меister, Einleitung
in den peini. Proz. I. страна 26.
*) Кривични случајеви, по овим законодавствима, називаху се: „Obergerichts
falle.“ Stübel. Сrim, Verf, Š 146—56. III. 1190. Tittman, Handbuch, III. š 610.
Законом од 28. Јануара 1835. „ider den Instanzenzug“ (постепеност судова),
беше (S-ом 38.) опредељено, да при оним случајевима, где би се казна за
твора „in thesi“ (по правилу) од 8 недеља на више изрећи могла, — да ту
решавају „Веzirks - appellat gericht,“ а законом од 30. Марта 1838. беше из
мењен š VIII. поступка, у томе, што су и сами „Untergerichte“ (нижи судови),
974

насавским“), виртембершким“), брауншвајес ким“), вајмарским“), са

могли изрећи казну затвора, кад је ова „in hipothesi“ (у примени самога
случаја), само до три месеца износила. -

*) Оesterlei, hanov, Prozess. III. стр. 16—37. Знаменита је овде и установа хер
цога Јулија од год. 1579. (Види: Zachariá, Grundlinien, стр. 51.) По закону
од 13. Марта, 1821. а по 5, 26. кривична судимост беше дата и грађанским
судовима, али само у толико, кад је казна долосила до 8 дана затвора
или 8 талира новчане казне. По закону од 1840. š 8. 18. беху подељене
тешке казне од лакших; а по полипијском закону, опет од год. 1840. од
24. Окт. казна затвора могла се полицијски до четири недеље изрећи,
*) По баденском „Strafedict-у од год. 1803. Š4. садрже се сви случајеви, где
Inquirent (ислеђујући судац), у исто време и решавати може. Тако, он може
решавати код свијех родова регалних „криумчарења“ (Defraudationen), но,
ако ови не повлаче за собом казну, која би већа од четири недеље по
сленичког затвора била, а за тим може решавати код свијех следећих пре
ступа: због обвињења првог или другог „блуда,“ због првог „браколомства,
због: први пут или други пут учињених „малих крађа,“ због: прости и
најобичнијих личних увреда,“ и напослетку због „насиља,“ ако при овоме
случају неби било телесне повреде, у оноликом степену, где би се рад ле
чења и лекар узимати морао. Сви ови случајеви објашњени су законом од
године 1812. S 14. као: „некривични.“ Сравни још и Š35. 36. истог „Stra
fedict-а“ од године 1803.
ној „Неšsendarmstadt. Amtsinstruct für die Landrichter,“ од 3. Дец. 1831. год. Š10.
11. „Landrathl. Instruction,“ од 28. Нов. 1821. Š 15. — Види: Ворр, Нessen
darmstadt. Civilprozessordnung und peinliche Gerichtsordnung, Darmstadt, 1830. стр.
348. — Сhurhessische Organis. Edict, од 29. Јуна 1821. 8 46. 54. По „Сompe
tenzgesetz“-у, од 17. Септ. 1841. арт. 2. обележена су 25 преступљења, по
којима су „Stadt- und Landgerichte“ надлежни не само да их ислеђују, но и
да их пресуђују; а ако би казна износила две године затвора у „попра
вничком заведењу,“ или две године, у „поправничком дому са тежим ра
дом,“ — онда је за пресуђење оваких случајева надлежан „Ноfgericht.“
* 1j Meklenburg. Crim. Ordnung. од 31. Јануара 1817. II. Thl. 5 2. По овоме за
кону непосматрају се као кривични случаји: све прве не означене (не ква
лификоване) крађе, а за тим, сви случаји: браколомства и блуда (изузе
ћем силовања и родосквpнења), и напослетку, случаји: личних увреда и
криумчарења.
„Nassaulische Verord.“ од 5. Јануара, 1816. побројава у 8 17. злочинства. Кри
вичне су казне: смрт, казна на тешке послове у поправничком дому (ро
бија), и истеривање из службе; а корекционелне (поправничке) казне, сва
су она преступлења, која за собом повлаче казну већу од 4 недеље у
„раденичком заведењу,“ или казну затвора од 14 дана, или од 30 фори
Ната НОВЧане казне.

*) Organisationsedict, од 1818. š40. 195. 202. и Würtemb. Edict, од 17. Јула, 1824.
854. До тромесечног затвора решавају: „Оberamtscollegien," Art. 57. побро
јава све преступе , који иду у надлежност томе колегијуму, н. пр. као
што су „телесне повреде“ без опасних последица: „просте мале крађе.“
„преваре,“ „утаје,“ „повреде сошствености“ — ако непревазилазе вредност
 975

улази ксенкобуршким“), саксенхајнингенским“), алтенбуршким“), шварц

ујги.
бургсондерхаузенским“), холштајнским“) и пруским“), — износи
се на видику, по разлици приметног немачког пракса, сугласно мнење,
нута по коме се сва законодавства чврсто држе: да се само тежи ка
трi. знени случаји (названи: злочинства или преступљења), као: „кри
lat. i 5
: , уз од 30 форината — „правлење лажних приватних исправа, пасоша и служ
i izr: бених буквица.“ Сви остали већи случајеви, иду у надлежност „крими
налном суду.“ Сравии: Hufnagel и Scheuerben-a „Die Gerichtsverfassung der
deutschen Bundesstaten.“ I. Th1, стр. 412. 432 447. Одношења о надлежности
судова беху наново утврђена, и то следећим законима: од 1. Марта, 1839.
Полицијским „Strafgesetzbuсh“-ом од 2. Окт. 1839. „Strafprozessordnung“-ом
од 1843. š 9. Полицијски кривични закон своди се до на три мес. затвора.
*) Braunschweig. Verord. од 15. Јан. 1814. š 2. Лg 3. вели: „полицијски пре
ступи они су, што за собом већу казну од 14 дана затвора, или већу нов
чану казну од 10 талира, повлаче. Сравни још и S 3. и „Verordnung“ од
3. Фебр. š 30. и од 26. Марта, 1823. š2. По закону опет од 15. Окт. 1832.
š 4. „Untergerichte“ суде о преступима, који за собом не повлаче већу ка
зну затвора од 14 дана, или новчану казну, већу од 10 талира. Сравни
још и закон од 23. Фебр. 1837. и „Einführungsgesetz des Strafgesetzbuchs, oд
1840, š 10. Scholz, Abriss. der Gerichts- verf. in Braunschweig. стр. 29.
*) Weimar. Crim. G. О. од 5. Окт. 1810. У ред некривичних случајева долазе
крађе, учињене: по пољама, (одузимањем рода), по шумама, (сечењем др
вета), увреде (садржавале се у речима (грдњи) или у делу), а по „Landes
ordnung“-у од 1589. Art. 26. долазе у овај ред и сви случаји због „блуда“
и „браколомства.“ По закону од 1839. од Априла полицијски кривични
закон, своди се до: три месеца затвора, или 30 батина.
Coburg. Verord. од 30. Окт. 1828. Š 17. Полицијски се може казнити само
новчаном казном до 27 Форината, или затвором до 14 дана.
*) Verordnuug oд 16. Јула 1829, Š 38 40 Полиција може телесну казну из
рећи само противу дечака и скитача. По закону од 12. Септ. 1832. долазе
опет у надлежност нижих судова (Untergerichte) увреде, двобоји, без ва
жних последица, просте крађе испод 5 талира, и сва преступлења, која
не повлаче за собом већу казну затвора од 14 дана, или новчану казну
већу од 15 Форината; по новијем закону, од 2. Авг. 1844. Art. 2. Ти нижи
судови могу ислеђивати и решавати само онда, ако се не јавља казна за
твора већа од три недеље, или ако није новчана казна, или казна попра
влења припрећена.
*) По закону од 7. Маја 1841. полицијски крив. закон, своди се до три ме
сеца затвора.
*) По закону од 15. Нов. 1833. ограничена је разлика између ниже и више
кривичне судимости према околностима; тако, првој долазе у надлежност,
н. пр. крађице, утаје и пољске крађе, кад ове не превазилазе више од 16
грошића, а даље: „Фалзификати“ и „насиља,“ кад ово обоје не повлаче за
собом већу казну од 8 дана затвора, напослетку, долазе у надлежност
и све увреде и повреде тела, ако се после ових никаква штета нејавља,
или, ако никаква лекарска помоћ не потребује.
976

вични“ посматрају, а у исто време, и као предмет кривичне су

дилости. Сва остала недела, која дакле не долазе у надлежност на
суђење пред кривичним судовима, беху означена, и то у северним не
мачким крајевима, са изрекама: „Wrogen“ "), или „Bruchsache“), а
у јужним немачким крајевима, са изрекама: „Niedergerichtsfale“
или „Bürgerliche Vergehen,“ или „Polizeiiibertretungen.“
(Продужиће се.)

0 АЛТЕРНАТИВНИМ ОБВЕЗАНОСТИМА.

(Свршетак.)

У осталом и по овој другој системи хоће се као и по оној пр

вој да риск и штета падне на продавца: јер при условним уговорима
ствар која је предмет уговора до предаје стоји на штету продавчеву.
Да видимо сад како би се ово питање имало решити с обзиром
На НаIIIе заКОВОДа ВСТВО.

Ми држимо да по нашем закону до предаје (traditio) a одно

сно на непокретност до судског преноса (transcriptio.) купац двеју
ствари које су алтернативно купљене има просто само право траж
бине, а не право сопствености. Истина, нема позитивног наређења,
5) Schirach, Handbuch des holsteinischen Crim. R. I. Thl, стр. 29. Особито је дело
од: Falu-a „Die Gerichtsverfassung der Herzogthumer Schleswig und Holstein.
Altona, 1835. У Холштајну се разликује „полицијски преступ“ (Polizeiver.
gehen), од преступа „због нарушења“ (bruchfalliges Vergehen). Esmarch, pract.
Darstell. des Criminalverf. in Schleswig. стр. 33.
*) У Пруској су „Untergerichte“ овлашћени. до 4 недеље затвора, или до 50
талира новчане казне или само на одвећ лако „каштитовање,“ — да суде.
Сравни: „Verordnung, v. 26. December 1808. и од 10. Априла од 1815. Са
Ordre, oд 31. Децембра 1825. Примера ради, већи број оних недела, код
којих се не примењују прописи кривичних нарађења, означио је: Alker,
y: Handbuch-у des preuss, Criminalprocessvert. Berlin. 1842. страна 9-17.
г) н. пр. у Хановеру. Сравни: Verordnung од 1783. „liber wrogenuntersuchunger“
Spangenberg, Samuel, der harnóv. Verordnungen, III. Deo, страна 123 , а на страни
127. говори исти писац, која су то недела: „Wrogen,“ и о основоположе
њима, по којима их казнити треба. У Брауншвајгу је опет законом од 23.
Фебруара 1837. Š-ом 21. опредељено: да се сви кривични случајеви, за
које је новчана казна прописана, пресуђују по : „Wrogenverfahren-у.
“) Н. пр. у Холштајну, Сorp. Constit. Hols. I, страна 205. Repertor der Holstei.
nischen Verordnungen, I, страна 87. Meklenbnrg; од Катрtz-a, Civilprozess (Ausg.
von Nettelbladt-а страна 230).
 977

her yºur
на коме би се базирало ово наше мишљење и што се ове — алтер
ey::: нативне — продаје и куповине тиче јер ову инштитуцију наш за
nja: кон са свим игнорира. Али, кад се погледа на то, што и из просте
кушовине, купац добија до предаје само право тражбине, а не и
сопственост, које се јасно исказује у Sš. 287 и 294 нашег гр. зак.
— онда још с већом снагол то мора вредити и за алтернативну
продају и куповину, где се више предмета на избор дугују, па се
до предаје не може определити, која се ствар има сматрати као соп
ственост купчева, а где је због тога, неизвесније право сошствено
сти. — На против са свим је друкче с овим питањем пред Фран.
законом. Тамо, по чл. 1138, код просте куповине, купац добија
право сопствености, и све користи и опасности, које су с тим пра
вом скопчане, одмах од тренутка закљученог уговора, а на месту,
pin it?
где се говори о алтернативним обвезаностима, законодавац је њи
нsим "
хов пропустио да се о томе изрази. С тога се после и могла поде
лити мишљења, те неки хоће да се алтернативна куповина и про
nary
emiti!“
даја у овом обзиру разликује од просте куповине и продаје; а дру
ги опет хоће, да општа наређења вреде и за ову врсту уговора.

III.

Разлике измеђ алтернативних и некојих других обвезапости.

Обвезаност алтернативну не ваља помешати:
1. Са обвезаношћу конјунктивном (сложеном, — obligation
conjonctive.) — Обвезаност конјунктивна (сложена) је она, која
садржи у себп више предмета и која је тек онда намирена, кад су
сви ови предмети издати. Ја вам, на прилику, дугујем мог коња и
мог вола: моја је обвезаност на тај начин конјунктивна, и ја се
не ћу ослободити те обвезаности док вам не издам обе ове ствари.
— Обвезаност алтернативна, на против, намирена је одмах, чим сам
вам ја једну од двеју, или више, ствари, које дуг јем, издао.
Кад је једна од двеју ствари, које се дугују алтернативно,
покретна, а друга непокретна, природа обвезаности не може се опре
делити а рriori (у почетку;) она ће се определити по природи ства
ри, којом ће се дуг исплатити. На против, кад се две ствари кон
јунктивно дугују, дуг је покретан у обзиру на покретност, а непо
кретан односно на непокретност.
2. Са обвезаношћу факултативном. — Обвезаност факулта
тивна је она , где је дужнику дозвољено да подмири свој дуг дру
гом ствари, а не баш оном, коју дугује и која је главни предмет
978

обвезаности. Тако на прилику кад је један легат исказан овим реч.

ма; „Ја остављам Павлу моју кућу /, него ако се моме наслед
нику допадне, он може место куће 4 платити легат са нпр. 2000
ff. Оваква обвезаност за наследника је факултативна : једна се само
ствар дугује и то кућа 4, 2000 ft. се не дугују; та сума није ни
како јm obligatione (т. ј. није обвезна) него је само in facultate so
lutionis.) — Код алтернативних обвезаности на против и ако је ду
жнику дозвољено опростити се обвезаности плативши једном само
од двеју ствари, дуг, који дугује, ал' опет за то обе су ствари јm
obligatione. Отуда се појављују три главне разлике измеђ алтерна
тивних и факултативних обвезаности.
Прва разлика. — Ако је ма која од двеју ствари које сачи
њавају алтернативну обвезанос, било ствар недозвољена, било из
саобраћаја искључена, обвезаност није с тога ништава, она се сам0
своди на другу ствар и поверилац може да тражи, да му се друга
ствар изда.
Са свим друкче испада ствар кад је обвезаност факултативна.
Ако је ствар, која је in obligatione недозвољена или из саобраћаја
искључена, и обвезаност је за то ништава, и поверилац не може да
захтева ствар, која је само тек in facultate solutionis; нити може бити
онде питања о плаћању где нема никакве обвезаности.
Друга разлика. — ако је једна од двеју ствари које сачиња
вају предмет алтернативне обвезаности, пропала у непредвиђеном
случају, обвезаност се ограничава на другу ствар, — то је правило.
На против, ако ствар која сачињава предмет факултативне обвеза.
ности пропадне у непредвиђеном случају, онда и цела обвезаност
нестаје: дужник није дужан да плати ствар in facultate solutionis,
јер њу није никако ни дуговао.
Трећа разлика. — Кад обвезаност алтернативна има за пред
мет једну покретну и једну непокретну ствар, онда се не може а
priori oпределити какве ће природе бити обвезаност, јер се незна ко
јом ће се ствари обвезаност подмирити; и по томе тек ће се пла
ћањем определити природа обвезаности. На против, кад се предпо
ставља факултативна обвезаност, онда се може још а рriori oдре
дити природа обвезаности: природа ствари која је in obligatione, при
рода је обвезаности саме. —
3. С Обвезаношћу са одустаницом. — Обвезаност са оду
станицом онда је, кад је количина штете, која долази из неиспу
њења обвезаности, уговорачима у напред определења. Код ове обве
заности дужник нема права, у место што би главну ствар издао да
 979

само одустаницу плати; до год има изгледа да се обвезаност главна

испунити може, дотле поверилац има права да тражи такво извр
шење. Међу тим као што дужник нема права да повериоца нуди са
одустаницом, док је у изгледу да се главна обвезаност испунити
може, исто је тако и повериоцу закраћено право на такво тражење;
јер дужник тек тако дугује одустаницу, ако не би извршио главну
обвезаност.
У осталом то није све у чему се обвезаност са одустаницом
разликује од обвезаности алтернативне : обвезаност са одустани
цом, ништава је и не стаје је, кад је главна ствар, која је пред
мет обвезаности недозвољена или кад прошадне у непредвиђеном слу
чају; и онда поверилац, ни у једном ни у другом случају не може
се користовати одустаницом, која је споредна обвезаност. На про
тив, алтернативна обвезаност у оба ће ова случаја остати у важ
ности, и поверилац ће имати право да тражи ону другу ствар, на
коју се, у оваквим приликама, обвезаност ограничава.

СВОЈИНА И ТУђИВШТИНА.
(Продужење.)

При редоставу оцењујемо Формалност, ред. Пред собом имамо

материју — па питамо како је уређена. Овди по себи се разуме да
ће мо наћи често појмова, материје у једном праву положном, које
је најзбрканије, најзабаченије — али се тим појмима уздиже над пра
вом најуређенијим. Формалност спада у времена када цвета прав
ништво, али то цветање јошт није основ, на ком би могли да изре
чемо осуду о основним појмима.
Што се тиче обилности, ту се пита, еда ли се у праву поло
жном наоди правила за сваки случај, који се јави. И у овоме oб
зиру превала једног права није довољна, те да му даде превалу у
основним појмима. У обилности нарочито римско право, превазилази
сва. Сваки одношај има своју сферу, која се характеризира, језгре
ношћу његовом, и која га одељује од осталих. Унутарња страна чо
векова проникнута је скроз и према њојзи је измерена спољна сло
бода, која се јавља у свету. Да ово осведочимо ево неколико примера:
1) О веку човековом који се дели на: infantia (до 8) pupilla
ris aetas (до 15); plena pubertas (до 19); minor aetas (до 26) major
aetas (до 71); Senectus даље.
980

2) Подела ствари: телесне и безстелесне покретне и непокретне:

res in commerciо и exstra comercium; ове последње јесу; res divine
jnris, res publicae res communes omneum; даље геs fungibiles; res con
sumtibiles; res dividuaе и individuaе; res quae conti netur uno spe
ritu; (просте) res composita; universitas rerum; главне и споредне и т.д.
види се богатство
3) Воља не важи кад је било: 1) vis принуде (ова је vis abso
luta — Физична или vis compulsiva — пенхична) 2) Dolus — пре
варе; 3) Заблуде — error, ignorantia и т. д.
Ово је довољно да се огледа обилност.
Прва тачка т. ј. тачка која се тиче појма правног јесте најва
жнија Формалност и обилатост, јавља ју се тек у примени. Поред је
дне и друге постаје лакост за судије а и парничаре. Избегава се при
последњој самовоља, сумња нагађање и разнолике осуде. Ђе је оби
латости, ту је доста правила за сваки случај, који искрсне. Ђе је то,
ту је сваки сигуран, да ће за то дело своје, наћи прописа законог,
да дакле неће бити изложен самовољи судској. Ђе је редостав, ту
лакост. Строго узимајући ни Форм лност, на обилатост, не стварају
оне основне појме, већ се и једна и друга оснива на појмима, који
су већ постављени.
Признајем важност римскога права у обилатости и редоставу
— па зато и прелазим ову страну, а оћу да се окренем оној најпре
чој у сваком праву, т.ј. основним појмила, ша да видимо уколико
се они примичу плеји правној.
Пре свега ваља да знамо, да је на појам правни код Римљана
утицала: сила. Како у породичном тако и у државном кругу на пр
вом месту стојаше сила. Отац је апсолутни господар своје чељади
у кући; влада је апсолутни господар својих грађана. Влада беше у
рукама слободних. Ту не наодимо начела, која се пружају на сво
грађанство. Начела се кроје према асни а подупиру се силом. На
чела кроји један сталеж, али су обвезна само за известан број. Не
можемо порећи да је било код Римљана правника, код којих се више
или мање огледају опште идеје које су извирале из саме природе,
којих, врело беше сама природа. Да узмемо н. пp. оно место р3 Пан
декта о правди и праву гди се вели:
Justitia est constans et perpetua voluntas, jus suum cuique tri
buendi;
Juris praecepta sunt haec : honeste vivere, alterum non laedere,
suum cuique tribuere (B. L. 10. pr. š. 1. D.)
 981

Јurisprudentia est divinarum atque humanarum rerum notitia,

justi atque injusti scientia (L. 10. S 2. D.)
Jus naturale est quod natura omnia animalia docuit. (Улпијан,
Гел и је на и Цицеро.)
Из свију ових места, огледају се начела, која владају већином
и данас. Право је појмњено као човеково и као божанско. Исте ми
сли наодимо и код Цицерона у делу „de legibus,“) као закон вечни
нравствени, ири родии који не зачиње у уму.
Но сви ови појми потрвени су положним правом, погрвени су
у толико, што се не схватише у правом смислу, већ се стадоше приме
њивати на стање, које је и стесала сила, стање беше ово: „omnes
homines sunt aut liberi aut serwi.“ Ако станемо сад да примењујемо
горња правила, онда кад у на тамо шта је правда одговорићем, сва
ком своје дати никог не вређати а то је: „робу ланце, слобод
номе господарство.“ Све што год је управљено против стања које
постоји вр ђа право и онда нашто правило: „alterum non laedere,
suum cuique tribuere.“ Питање настаје у ком су смислу изрекли ова
начела римски правници? Ту пре свега воља да знамо да л су из
речена ова начела независно од стања, које је постојало, или се је
имало у виду то стање — а то је као што виђесмо „робови“ и „сло
бодни.“ Положност сама доказује да се горња начела разумеше у
последњем смислу. Гај, Улпијан и др. знатни правници римски, који су
изрицали подобна начела не бијаху нигде означени као противници
шостојећег стања јошт шта више, дела њиова бејаху извор римскоме
праву. Римско је право тако тражило изворе онамо, ђе ми виђесмо
она општа начела, ал кад проучимо рим. право, уверавамо се да их
је оно примењивало на стање које већ постоји — и тада мала је
важност свију оних начела у горњим правилама.
Да јошт боље, ово посведочимо ајде да видимо, како су појмили
Римљани слободу.
Ево определења: „Libertas naturalis facultas, quod cuique fa
cere libet, nisi quod v i aut jure prohibetur.“ У определењу овоме
видимо три моћи човекове а те су: слобода сила и право. Слобода
је зависна како од права, тако и од силе. Отуда излази правило, по
ком је слобода само за онога, који има снаге. Слаби већ није вла
стан да ужива слободу. Тим определењем римско је право смешало
природну моћ са догађајима, који се збивају у свету. Природна моћ
условљена је не личношћу, већ снагом. Природна је моћ онди, ђе
је и Физична. Мерило природне моћи није личност. Тим се долази до
начела које нас одводи на странпутицу, начела, по ком је сам Факт
982

природна моћ овлашћење управ онога, који га је учинио. Тако се

враћамо у стање вандружевно, у стање, када мерило свију одношаја
беше нагон или другим речма сила.
У истом определењу огледа се до душе појам неки налик на
појам, који и ми данас признајемо, т. ј. појам, да слобода у друш
тву није безгранична, јер јој право полаже границе, до којих се
пружа. Но кад измеримо оне појмове о праву, правди и правознан
ству, видимо ђе се сама та граница оснива на погрешним начелима.
Слободи по рим. праву, постављена је граница правом положним, ал
то само положно право препуно је појмова, у којима нема на ис
крице слободе, у којима је слобода једних самовлашће према дру
гим. Ђе такво право поставља границе слободи, ту се слобода не
може характерисати самовољом, или силом, ако је прешла те гра
нице. Није самовоља у гажењу, у порицању положног права, у от
ресању насилних начела, већ је она у наметању таквог права, коме
није извор општа воља.
Из свега овог виђесмо да се право и слобода код Римљава ба
зираше на самоме стању, које је створила сила. Њима не беше до
ушлива ни узрока тог стања. Створено стање њима беше природно.
Природа се смеша са човековом самовољом.
Остаде нам сумњиво јошт једно место, а то је оно из Улпи
јана о природном праву, по ком је „природно право оно, коме учи
природа свако животно без разлике.“ Што год реко смо досад
своди се на то, да идеја правна извираше из глава силних. Она не
бијаше обвезна ни општа — то нам сведочи положност. Овди код
Улпијана признаје се у идеји једно право које је равнодушно сваком
живинчету. Лијепа је мисао, која има тако општи характер; но при
свем том сувишно би било да је оцењујемо овди с тога што воља
пре свега да смо на чистини, шта разуме он под природом. Јели то
Бог, ум човеков или нешто друro, Реко бих да није ни једно већ
да је гола Фраза. Ако је Бог, онда на који начин учи он животиње
праву? Ако је ум човеков, онда шта да речемо о толиким грдним
животињама? Ако је нешто друго, онда опет питамо: па како оно
учи своје животиње праву и уколико их је кадро да научи? Да л
је најпосле зависно право од тога уколико га ко научи, јер прегле
дајмо само шта је животиња од човека до полица. Нека све имају
ума, колика је грдна разлика измеђ ума човековог и полипа.
Погрешно је свако определење Улпијаново, а и да је базирано
на уму самом и једнакој слободи, опет нам примена сведочи, да га
не беше у животу. Ево н. пр. овог места из рим права: „Naturalia
 983

jura, arud omnes gentes, divina quadam providentia constituta, sem

per firma atque immutabilia permanent; са , quae ipsa sibi quaeque
civitas constituit, saepe mutari solent vel tacito consensu populi, vel
alia postea lege lata.“ Ту видимо једно ошште, стално и непромен
њиво право, које се назива природним; и друго, које се мења не
престанце, а то је оно, које постоји, код ког народа Па како се мења
то полежно право? „Прећутнил сагласијем“ народа или „позд
нији и законом.“ О важности римских закона изрекли смо већ ми
шлење, кад оно говорисмо о упливима који утицаше нањ и изреко
смо; да је главна црта римског права „сила и самовоља.“ То вреди
и о прећутном сагласију народа, јер виђе смо да је његова слобода
је:
могла да буде спречена силом. Како може да буде речи „о прећу
:,
тном сагласију“ у држави, ђе се сагласије не тражи, у држави ђе
је глас и слобода нижег сталежа нулн“
Све ово можемо доказати јошт погрешним сваћањем права и
дужности, које рим право опет удеси према својој општој и главној
идеји. Нама је идеја и суштност данас да сваком праву одговара
дужност, а свакој дужности право. То је изведено из оног напег
првог начела: да нико не поже бити цел другога т. ј. да смо сви
једнаки. Код Римљана тога не наодимо. Правило вели: „jus et ob
ligatio sunt correlata,“ али се то правило разуме само тако, „да
сваком праву одговара дужност, али не свакој дужности пра
во.“ (Знамо да роб беше ствар — као такав имао је дужности, а
тим дужностима не одговара право — јер га имали нису )
У кратко да погледамо сад посљедице, које повуче оно прво
начело: „да су људи слободни и робови.“ У свима одношајима,
који нам се год јаве, имамо пред собом човека и материју. У сва
ком одношају или посматрамо како се односу један човек ка дру
гиме или ка друштву или најпосле ка стварма. То су три главна
одношаја. У свима прву ролу игра човек. Он нам се јавља као ра
деник, а ту је реч о његовој спољној слободи. Унутарњу наодимо
код свакога, али је она по себи ништа, јер се не зна јели могуће.
Тек при изјави настаје реч о слободи као таквој. Она је моћ чове
кова која се мора признати у границама код свију. Но моћ ова илити
спољна слобода често је у државама тако стесњена да о сло
боди нема ни појма. У Риму ђе је личност поречена, ту нико и не
снива о тој спољној слобода онога, коме се не признаје личност. Роб
није лице но ствар: „Quodcunque per servum acqueritur, id domino
g. acquiritur.“ Ствар стоји у самом пасивном стању, а не у актив
|
}

ју
984

ном. Као ствар роб нема никакве слободе, па ни спољне, а без ове
јел нам га могуће виђети у ма ком одношају?
Узмимо га у односу ка људма везан је, узмимо га у односу
ка стварма, сам је ствар; па најпосле какав се јавља према друш
штву; као бесвестан. Ограничен у породичном кругу искључен из
политичког, ограничен у уговорима, у обвезности, у тековини у свему.
Ето до какви је посљедица довело прво оно начело, које порече лич
ност човекову. Па да л је римско право прокрчило пут слободи? Да
л оно свратило остала права са страни утица? У чему је важно да
кле? Ја казах — а сад да видимо како се ширило оно по Европи и
у чему многи НА ОДе његову кажност
С неким изузетком римско се право распростре скоро по целој
Европи. Важност његова не беше апсолутна, већ односна. Шрема п0
треба са развитку и другим околностима оно је продирало више или
мање у живот н родњи Важно, т та своди се на двоје т. ј. или је
3 (и но и П И Т И научна, “ “ В a te 110“. T“Д Њ: “ i “T i “Л и двојако И ТО НА
начин који се од законог разлукује само у Формалности — Каtio
scripta и начин, који римскоме праву признаје материјалну стрну
али само под условима, који су разноликн и којих се разноликост
опредељава шрема земљи. Каtio sсriрtа у својено би у земљама, које
не хтедоше да нашусте своје обичајно право и ту је римско право
служило само као помоћница да се објасно научно они извори који
постоје. Закону важност имало је римско право у немачким земља
ма до 17 века, а тада настаде борба, из које искрсоше промене.
Да се пуштамо сада у појединости ових страна, које су при
давале рим. праву већу или мању важност, сувишно је, јер је наше
да знамо како пространа беше његова влада. А сад је питање: оћемо
ли да кажемо као што је рекао славни Лутер да је „римско право
домаћа мудрост“ или оћемо да узвикнемо као Гете: „Римско нам
се право јавља као нешто стално што траје непрестанце, као
патка која плива по језеру, па се загњури кад ловац опали лу
шку на њу, и то чини непрестанце при сваком метку.“ Не — са
оваквим изрецима нећемо бити нигда на чистини. У оваквом се из
реку огледа дух појетски, а не правни. Прорешетајмо га н ђе га год
уватимо свуд је лабав. Сталност се поставља ђе је немогућна; по
ложност је узвишена у сферу идеалну.
Но ми питамо сад да л је римско право одговарало духу оних
народа, који су га усвојили? Различно одговарају на ово. Поједнима
живот нови беше таман удешен за римско право, по другима жи
вот беше тако слабачак да не беше кадар да се одупре навали гло
 985

саторских мајсторија. Које је истина? Блунтшли вели: што је при

мљено римско право то не беше случајно. Јер у време Јустинија
ново прави појмови римски били су изумрли а преовлађивало
је опште право свију народа (јtus geutium.) Отуда он изводи, да
старије римско право никако не би имало ову важност коју доби
Јустинијаново. Старо рим. право беше врло богато у националном
животу, али одвише растројено и измајсторисано, да га новији народи
не би могли никако примити. Напротив сам Блунтшли признаје, да
би много савршенији био Согрus juris civilis да је израђен пре Ју
стинијана. Тако долазимо на мишлење које пориче, да влада правна
зависи од савршенства, већ од живота самог народа. Но није нам
изнесено на виђело у чему је била та сагласност, у чему се римско
право подударало са општим правом. Напред сам казао да се римско
право по основним начелима сасвим удаљује од данашњега и виђели
смо у чему се слаже, Да се рим. право није слагало с основним пој
мима немачким уверићемо се из њиових споменика. Да их не тра
жимо ево нам признаје и сам Блунтшли упоређујући рим. право с
немачким. Прво характеризира као апсолутно, које не зна ни за какву
правну сферу подчињених, а немачко право поставља многоврсне
постепености у правној способности. Личнос и слобода просијавају
из немачког права као апсолутност из римског.
Прећерано је овди речено. У свима старим правама ма ког на
рода наодимо више или мање апсолутности; у свима опет више или
мање слободе. Што се тиче личности и слободе она је у најстарије
време јошт код ђерманаца, као и доцније потрвена као и у рим.
праву. Јошт Тацит спомиње да је било робова код ђерманаца, па их
назива, servi и вели: . . . „Осcidere solent, non disciplina et severi
tate, sed in petu etira, ut inimicam, nisi quod impune.“ Робови би
јаху спрам господара безправни. Могао их је убити и остати нека
зњен стр. 85 I. св. ВолФ приватно право.) Куд год загледамо у не
мачко старије право свуда вири апсолутност, која потире личност и
слободу. Брак сам са неслободном — робињом — био је начин, којим
ко постаје робом. Ево закона „lex salica,“ Si quis ingenuus ancillam
aliеnam sibi in conjugium sociaverit, ipse cum ea in servitium incli
netur“ (1. t. 14 Сар.) Отуд и пословица народња: „Šrittft bu metri bubn,
fo mirit bn mein oађи.“ Ево нам и закона који се зове: &adjenjрiegel
и у њему стоји: „Sve die Gevere hevet an enem manne, di mut ine
mit mereme rechte vertigen, denne jene die ir darvet.“ по ком је го
сподар имао право над робом као и над осталим стварма.
П т. д. в дл 63
986

Погледајмо само шта је неки дација морао да даје роб госпо

дару кад се жени, ту тије: „Веftemund, Bumeda, Вraatlauf Frauen.
zins, Hemdschilling, Buwziggrochen, Bauermiethe, Schürzengeld, Gir
telgeld; изнесимо још на средину њихово: droit deculage ou de pri
lebation т. ј. baš УRефt beg erften 9tnфt, па рецимо право ђе је ту ли
чност, а ђе слобода. Варају се Немци, ако мисле да су измакли
иза апсолутности римске. У нашем праву такође је било апсолутно
сти, али ја налазим у много мањем степену. Ево закона Душанова.
Под себарством разумевали су се људи нижег сталежа. Но у
истом сталежу бијаше више постепености. Тако видимо: Себрови,
Нерол се и Отроке (по споменицима наоде још чловек, људин, роб,
туцак). Да се ограничимо на Душ. зак. Мајков на стр. 68. своје исто
рије узима да је у праву српском било робова. Маћејовски вели: опет
сви су Славени познавали одношаје ропске, па узима три сталежа:
благороднике, платежне земљоделце и робове, Ропско стање озна
чавано је вели, речма: „отроци“ и „детићи“ и ови су били и телом
и имањем господареви. „Отроци“ и „детићи“ сматрани су као и остале
ствари, док „Неролси“ бијаху лично слободни, самостални, а само
су везани за господара имовно. Тиме би се српско право потпуно из
равнало у апсолутности са римским и немачким. Оно би у главном
признало она иста основна начела, а ова би повукла колико толико
и чисте посљедице. Ти основни појми продрли би у све одношаје,
имали уплива на спољну слободу робова при сваком изјаву. Је ли
тако? Ја поричем ропство у српском праву у оноликом степену, као
што беше код Римљана и Немаца. Поричем ропство, које не прављаше
разлике измеђ човека и ствари. Ево доказа:
Из свију прошиca o Неропсима и Отроцима јасно је, да госпо
дар не беше властан да чини што хоће. У свима огледају се како
дужности, тако и нека права. Свуда одређене су дужности па и права,
а тим се показује, да стање нижег сталежа није остављено било вољи
појединих, већ је одређено законом (S 153.) Неропси су имали своју
баштину. Код римских и ђерманских робова тог не беше. Неропса
су стојали под господарством других у толико: везани су били за ба
штину својих господара (857.), нису могли оставити господара (š 205).
и дужни су били да раде пронару (Проња је земља, коју раде се
љаци а припада властелину) два дана недељно, да му дају перпер
годишњи, да косе један дан, да беру грожђе један дан и т. д. (858)
Преко закона господар није смео ништа више узети од Неропса. Ако
би радио противно, Неропс има право да се тужи суду (8119) Како
видимо сва зависност Неропса од господара била је у толико, да су
 987

дужни били да одраде рад неки опредељен законом. Ово стање до

ста личи на римске колонате, који бијаху лично слободни, а само
земљом везани за господаре. Ту о ропству нема ни спомена.
Но остаје нам сумњиво што се тиче „Отрока.“ Зак. Душ. вели:
„у баштину“ спаоају и Отроци с делом заједно (S 134). Од тога
их може ослободити само баштиник (š 135). А кад се упитамо шта
је баштина и каква права изоде из ње за баштиника, наодимо опет
у самом закону: „Баштино-н ложе сваки савршено располагати,
као сопственик“ (š 153). Као што рекох, Мајков узима да су то ро
бови. И доиста смисао ова трн Š-а јесте такав. Но да пођемо даље.
Неропс могаше да има баштину: Отрок не. Неропсова дужност
беше одређена законом Отрокова не. Што Отрок није могао имати
баштине, није доказ ропског стања, јер беше и попова баштиника и
не баштиника (831. и 32). Што су се Отроци за своје дугове (891.)
судили пред господарима, такође није доказ ропског стања, јер су
такви судови постојали и за црквене људе. Организација судска но
сила је на себи тип сталешки. Тако су н. пр. црквени људи судили
пред црквом својом (т. ј. судом те цркве) а ако се води парница из
међ људи једне цркве и људи друге цркве, суд се саставља из обе
цркве (834). Градови се тако суде пред градским владаоцем (S 173).
Свакојако се огледа у самом устројству систем сталешки — што нас
јошт не одводи на ропство.
Мајков не излази сам на чистину, па јошт више противречи себи.
Он на страни 68. вели да реч „Себар“ означава „човека нижег реда.“
тим он пориче да су „Отроци“ робови. Ђегођ је употребљен општи
израз Себар, ту можемо дакле разумети и Неропса и Отрока и тако
изрази: „Себар има право да тужи властелина кад га опсује“ (š 46.)
тако исто и Отрок јер се и он разуме у речи „Себар.“ Властелин
не сме убити „Себра“ (š 81.) дакле ни Отрока; Себрови имају право
на пороту (S 129. и 130.) дакле и Отроци; опсовао властелин вла
стелинића или Себра — дакле и Отрока — све једно је, једнака је
казн (S 45. и 46). Па како се може сматрати Отрок као роб, као
ствар? -

Свакојако можемо узети да је реч „Себар“ била општа за све

неблагородне. Јасно се огледа из š 61. којима се укида политично
шраво Себрова „Себрова сабора њест.“ Кад узмемо да су на скуп
штини могли бити само властели, попови и цар, онда ћемо лако по
годити, да су се под Себровима разумевали сви остали, који нису
били у скупштини. То је дакле реч општа за нижи сталеж. Према
томе мало пређе наведени разлози уверавају нас да Отрок не беше
63“
988

роб. Сведочи нам и Š91. по ком су се Отроци судили пред својим

господарима само за своје дугове а за остале на земаљском суду као
за крв, вражду, крађу, гусарство и т. д. (Реко бих да много значи
S 134. ал га не разумем, а и досад га нико не разтумачи. Тамо стоји.
„а Отроку у пракико да се неда никогда.“ Непозната је реч „пра
кил“) Сведочи нам и Š 57. ће се вели и за Отроке и за Нерон“
„како платоу плакло и работоу работако, такови и земао да др
жетњ.“ Види се да су и једни и други имали земље на уживању, за
које су нешто плаћали и одрађивали.
(Продужиће се.)

Ш А Р И С К. Е. А II С АН В.

(Продужење.)

Нумере боје, назначене на показујућој дасчици, одликују разне

категорије коима припадају затвореници Црна је боја за оптужене,
црвена за децу која су овде ради поправке по тужби очинској, црна
и скраћени потпис имена особе је за осуђење. Кад сам походио овај
дом 15. Јуна 1869. било је сасвим тих и као да је напуштен, није
имао више но 151 затвореника: 82 затвореника по тужби њине по
родице, 31 оптужени кои су очекивали пресуду, 19 осуђених на испод
12 месеца, а 19 на више од године дана. У години 1868 цео покрет
био је 1171 улазака и 1207 излазака, 31. Декембра, остало је за
творени 194 деце, а надница било је свега 65071. Сада пети
Рокет не тежи више оној великој цељи користи за коју су је њени
осноaачи наново створили. Царица покренута беседом коју је 13.
Јуна 1865. говорио г. Жил Симон у телу законодавном, дође у дом
за поправљање, испита све појединости, преслуша све затворенике
једно за другим, и, нашавши да управа којој су потчињена деца на
како се не слаже са њиним годинама, постави једну комисију које
она заузме председништво, и којој за извештача постави једног по
сланика. Треба проучити питање и решити, да ли продужено за
тварање деце у Петит Рокет неби било противно духу закона од 5.
Августа 1850. кои вели: „Чл. 3. Млади затвореница ослобођени по
Чл. 66. казнат. законика као да су радили без размишљања, но не
уступљени њиним родитељима, имају се одвести у неку колонију
пенитенсијарну . . . Чл. 4. колоније пенитенсијарне примају такође
и младе затворенике осуђене на затвор већи од шест месеци но код
 989

непрелази две године. „Да ли се било доиста ван закона чисто на

прављеног за децу са села? ову тачку треба испитати; cceћање које
је мотивисало преступ , било је тако човечно и великодушно да је
о томе требало водити добар рачун. Комисија имала је да размисли:
„да ли треба закон поправити, или да ли је систем затвора кои се
упражњава у Рокету ког треба преиначити.
Извештач, уместо да узме за мерило сравнења са домом ће
лицким Рокет све колоније пенитенсијарне, изабере колонију Метреј,
која само измеђ свије, и то због свог изредног директора, даје за
довољавајући резултат. Од тога часа судило се о узроку пре него
што би се о њему и чуло. Шта више — и то је била једна грдна
погрешка, — у место да води рачун о затвореницима са разних кра
јева, он је уједно помешао оне из провинцијских вароши, из Париза
са села, и ниуколико није се старао о томе шта ће од њих постати
после ослобођења, тако да основи истраге, у корену погрешни, про
извели су закључење које ми се чини сасвим лажно. Кад се раз
мисли о овим стварима, видело би се да колонија Метреј, од Јану
ара 1840. до Јуна 1866. примила је 444 детета рођени у округу
„“ ceнском , од коих, последњег датума, 329. пушћени су у слободу.
iu: Од ови 329 деце васпитани и поправљени у првој колонији пени
сентијарној, 89 наново су дошли пред судове и осуђени са 335 не
и:
-“
дела. То је грдна сразмера пшто Петит-Рокет, у коме су готово ис
кључно Паризлије (91 на 100) нигда није дао. Париско дете про
тиви се обдeлaвању поља; у Метреј, уче га само томе, а после ње
говог ослобођења, кад дође у место свога рођења, незна никакав
занат те тако наново краде; у Рокету проводе учећи се, изуче га
занату од кога доцније може живети. Држећи се строго закона ши
љући у колоније пенитенсијарне окружне младе затворенике из Петит
Рокета, похитало се, и наједанпут решено је питање, које су тре
бали изучавати људи шпецијални и цењени ван сваке претераности.
Главне књиге судске у које су увођени они кои се у поврату налазе
каза ће доцније дал се није радило са наглошћу која није сходна
озбиљном карактеру а ово треба да има свагда државни човек. Тре
бало је дакле преиначити саму апсану, која је хрђаво распоређена,
закон кои има празнина, јер он баца децу у забуну пуну опасности
коју изолирање са радом, штудирањем, пажњом, може само извући
из зла, а напротив наћиће све елементе групиране и уједињене у
колонијама пенитенсијарним.
Пошто су били одушевљени за љубав добра, требало је доћи
на систем кои је Гаврило Делесерт освештао и кои је причинио да
990

детинска економна призрења промену. Као у принципу са овим младим

душама требало је поглавито радити среством утицања, добро је било
да се одржи изолирање, но изолирање таково као што је примењи
вано за време првих година, изолирање које је чинило да деца нису
у непрестано поквареном друштву са своим друговима, али које ће
их оставити у врло честој комуникацији са професорима кои их уче
читати, певати, цртати, са свештеником, инспектором. Требало би
овој деци слабој, рашитичној, изнемоглој, која су изнурена раскоштвом
коих је прерана зрелост заиста удивљавајућа требало би им, велим,
дати вештаствено васпитање које су пређе имали, и које су им оду
зели у сљед неке мере сажалења достојне. У место што сместе ове
мале скитнице у ошасност живота земљеделског, боље би било да
их оставе под непосредни уплив покровитељног друштва, које се о
томе заузимало. Свако дете затворено на основу чл. 66. казнителног
законика могло је на тај начин доћи у своја пређашња права и сту
пити у добар живот. Тако рећи, сам је имао у рукама кључ од
своје ћелице; кад је, у апсани, научио читати и писати, кад се први
пут причестио, кад се је већ показао да се даје радо поучити, онда
даје се на поучавање ван, у слободној радионици, ако би се добро
владао, онда је ту и остао, да се усаврша; ако ли би хрђав пример
показао онда, врате га опет у Петит-Рокет. Резултати на тај начин
добијени, били би тако драгоцјени, да би они могли произвести ра
дикалну промену у системи пенитенсијарној, јер дете, пошто издржи
своју казну нашло би без преласка дела и комад хлеба у радионици
гди је радио. Данас је то све у питању: тешкоћа која се догађа при
најимљивању ослобођених затвореника осећа се наново: радило се
без размишљања; осећало се у место да се размишљава, и млади
затвореници париски сад свршавају јер пропадну у овим колонијама
пенитенсијарним, које за млоге биће прво стовариште дугог и тешког
пута а последња је штација у тавници ако не и на губилишту.
По пропису закона свака особа осуђена на више од једне го
дине дана затвора, т. ј. на годину и један дан, мора се послати у
један од двадесет и шест централних домова постављени у окрузима.
Осим мотивисаних узрока, у апсанама Сент-Пелажије, Сент-Лазара
и Санте, чувају се само затвореници осуђени на казн која непрелази
више од дванајест месеци. Тако и сви осуђеници које треба спр0
вести у дом затворепички или тамницу, затварају се привремено у
Гранд-Рокет, која се апсана зове административно „стовариште осу
ђеника.“ Ова је апсана славна код злочинаца, јер служи за пред
coбије гилотињи. Она је направљена по систему аубурнском, затво
 991

ft, in
реници дању сви су у великим радионицама, раде на послу гвож
51,5 ђарском, на чишћење бакара и друге занате које је лако изучити.
nja 1868. године покрет улазка био је 2029 излазка 2324; 357 затворе
ili 42.
иика остали су под кључем 31. Декембра, а надница било је свега
*2. j.
177915. То је апсана која нема ништа особенога, у њој су ходници
ДАНА
широки и пуни чистог ваздуха, а дисциплина је строжија него у
** свима другим домовима затвореничким округа сенског. У извесне
2544.
дане она чисто оживи. Решетка и тешка врата која затварају улазак
| 12 отворе се да прође у прву авлију велики омнибус упрегнут са
четири коња кои долази да прими осуђенике и да их одвезе до
T“ жељезнице.
je i Пре него што би отпутовали на њино определење, а ово је че
ti i сто Кајена или нова — Каледонија, обријају их, а берберин ошиша (их
8. g. сасвим до главе тако да се кожа на глави провиди што им даје
sije облик зебре. То је чешљање робијаша разликујуће; затим се осу
ђени свуче сасвим, го као од мајке рођен. Кад је у оваковом стању
:: :: приступи се великом r a p i o t - у, то јест опстојателној истраги. Је
дан од надзорника спроводача који ће пратити затвореника до апсане
прегледи му уста, испод вилица, међу прстима ножним, да види еда
ли нема сакривену какву турпију или новац. Јели то све? Вије, још
учине те се несрећник сагне напред, заповеде му да јако кашље, и
у истом тренутку ударе га шаком по трбуху. Цељ ове операције
која нема ничега да боли доста је деликатна да се да разјаснити.
Пређе је било предање измеђ људства који су били осуђени на га
лије и тавницу јер су извесни затвореници притeжавали неку чу
дновату траву која се звала трава која сече гвожђе. Видок, који
је умакао више пути из апсане и тавнице, знађаше гди расти. Од овога
доба скептицизам учинио је у неколико напредак, мање је лакове
ран, и зна се да вешти крадљивци крију у тајни део свога тела ку
тијцу, коју они зову ђаstringue, и која је права потреба једнога бра
вара. Зато се прегледе са таком предосторожносћу, да би их осло
бодили ових смешних инструмената. Ја имам преда се једну од ових
бастренга: она је од цинка; затворена, подобна је кутији коју кро
јачи имају за своје потребе; она садржи једну ручну турпију, једну
бургијцу, једну турпију од дрвета, једно тестере од дрвета и једно гвож
ђе, које се може затегнути и има још пет гвожђа у готовости; нема
ланца који би могао против стати подобном оруђу кад се само са
њиме добро рукује. — Кад се овај испит свpши, осуђеник се обуче
у одело нарочито донешено, затим набију на ноге гвожђе за које
привезан је ланац доста дугачак да може ходати но кратак је за
992

трчање; гривне су затворене помоћу кључа који маневрира један

клин кога је глава доста увучена у празнину како се неби могло
руком дохватити. Прозову се имена, сваки осућеник мора да одго
вори и да определи у исто време своју масу, то јест новац која је
писар предао за њ пратиоцу и који ће му се предати на опредељено
место. Ја сам видео једнога од ових бедни, који осуђен на двадесет
година робије, спремио се на пут за Тулон а одатле у Нову-Кале.
донију; његова маса састојала се из 17. суа.“) — У колима ћелиц
ким, одвезу осуђене до на станицу жељезнице, гди, од месеца Јуна
1868. има један вагон подељен на осамнајест оделења изолираним
и своје оделење несмеду оставити до доласка у тавницу. Кад се опо
менемо оне ужасне пратње осућеника окованих која је до 1836. пре
лазила Француску да дође до галерије, увидећемо да наше време
није баш свагда онако хрђаво као што се каже.“)
Све париске апсане снабдевене су библиотекама и нигда ником
не одричу се књиге ко их захтева. Сваке године, управа полицијска
жртвује 2500 Франака на куповање књига, јер кад би она рачунала
на индивидуалну иницијативу, која је пређе предузела ово изредно
дело, изложила би се великом ризику и не би имала ни једне бро
шуре да да затвореницима. У свима кућама затвореничким, она су
иста дела која се највише траже: романи Валтера Скота и Фели
мор Коопера, путовања, с6ирке молерске и т. д. Књиге моралне и
релиђиозне тако се слабо траже да су корице са свим нове, па ни
са историјом не иде боље; што се научних књига тиче, слабо се у
њи дира. Интересантно је превртати, листове ових књига, јер на
празнини белој писали су осуђеници доста Фраза од куда излећу њине
тајне мисли. Ту је апеловање на слободу, жеља за освету, сећање
за неко љубљено суштaство, поруга противу судије, кадкад претња
и хвалисање. Најчешће ово је нацрт гадни, праћен неком легендом
које једва сме се усудити да се сети. Ја сам видео једну свеску у
библиотеци тако нацртану са којекаквим будалаштинама, коју је
свагда један затвореник показивао својом невиношћу; слегнувши ра
менима одговори ми: Шта хоћете господине, администрација не даје
гумиеластику.
*) 4 гр. и 10 пара.
*) Тако оковани провели су тридесет до четрдесет дана док дођу у Брест,
Рошефорт или Тулон, ово је укинуто краљевском зашовешћу од 9. Декем
бра 136. Кола ћелицка, заведена при пошти, почела су да циркулирају
1. Јуна 1837. Она су пролазила за пет до шест дана пут који сада не
захтева више но тридесет и шест сахати.
 993

Затвореници се надгледају пажљиво, не само због бегства које

могу учинити него нарочито сбог њиног шоложења моралног. Ту је
штудирање врло деликатно јер је готово немогуће да се погоди по
владању затвореника шта ће он бити у стању слободном. Затвореници
који су помиловани зато што нису били нигда укорени, или што их
је њина уметност наименовала за под-мајсторе, да ли и они могу бити
потчињени поврату као и други. Поред свега тога подноси директор
сваке године управи полицијској извешће о владању затвореника и
онима који се чине да су достојни милости; о овом извешћу већају
шефови сдружени из директора, главне књиге прегледе се, и тражи
се, пошто се расветли прошлост, да се предлажу комитету за ми
лост само они који нису ни учему згрешили. Листа коју склопе ди
ректори, а управа полицијска сведе, шаље се министру шравде гди
је потчињена новом чишћењу. Затим паркет узме на знање, и избрише
још неколико имена пошто прегледи полеђину пуну извешћа. По
ставши тако дефинитивна, листа не садржи до врло мали број имена.
Над овима упражњава император своје право милости, најлепша и
најблагороднија прерогатива суверенства.
(Продужиће се.)

0 потврђивању тапија.

У броју 30 „Правде“ стављено је питање, иоји је од

два начина потврђења тапија правији закону и цели сход
нији, сирјеч ил онај, да нико неможе продати другоме имање
и издати тапије, док се најпре на своје име неубаштини,
ил” онај, што се не тражи да је продавац на своје име уба
штињен, па узе да на ово питање одговорим.
Пре, но што ћу казати за који сам ја начин, оћу овде
да изложим прописе, које о овоме предмету знам, да постоје
и које мого наћи.
По речнику Петровића на страни 490 изишао је цир
кулар 12. Јуна 1839. год. А. Ле 1.359. гди се суду налаже, да
он и унапредак потврђења тапија као предмет судске струке
чини по ондашњем начину и по 1. цвaн, таксе наплаћује.
После овог у закону грађанском од 11. Марта 1844. год.
994

који је 25. истог месеца обнародован и који по 8. 3. истог

закона од тога дана важи, постоји глава IV, гди се у S. Š.
292. 293. 294. 295. 296. 297. 298. 299. 300. 301, и 303. го
вори о преносу непокретности и убаштинењу. За овим је
изишао циркулар од 19. Марта 1845. год. А. Л6 561. (реч.
Петр. стр. 319.) гди у 1-ој точки прописује начин потврђења
(овде имам приметити да у суду окр. подринског стоји у
ориђиналу овог циркурала 9. Марта 1844. Л6 561, а прим
љен је у Лозници 9. Априла 1845. год. па нека ова погреш
ка никога несмете.) Даље је онај пропис у речнику Петро
вића на 490. страни од 11. Јуна 1849. год. А. Л6 2288.
(ориђинал је суда подринског А. Ле 2988.) и све оно што о
тапијама има и на 491. страни.
Осим овог што сам по речнику Петровића навео, на
ходе се у V. збор на 126. и 259. страни височајша решења 0
S.S. 292. 298. и 303. закона грађанског о убаштинењу; а о
преносу говори се и у ХI. cбор. на 53. страни, па и у ХПI.
на 151. страни.
После свега наведеног г. министер правде 2. Новембра
1862. год. А. Лa 5.322. издао је распис о вађењу тапија на
себе самог, (обнародован је у Србским новинама броју 130.
1862. год.) и овим се сада бркају они који греше, а неће
да проуче што у распису стоји: „јер ви иначе нелогично од
суда вило, да он пренос каквог довра, од кога совственик ис
тога нема тапије потврди кад га он продаје и на купце пре
наша и т. д. а има и један распис г. министра правде од
24. Октoмбра 1867. год. Лa 3.618. о потврђењу типија, кад
турци продају добра, па и овај тврди све постојеће прописе.
Изложивши овако прописе које знам, и којих се од како
сам судија (а судија сам био још 1852. год.) држим, — на
равно који су кад били — кажем на јавно питање у Правди,
да сви они који неће да потврђују тапије, док се продавац
на своје име неубаштини, греше противу постојећих прописа,
да ломе народ , недајући му продавати и преносити непо
 995

кретност, и да приморавају људе да лажу при проценама

оног имања гди се ко убаштињава, само да велику таксу не
плаћају.
Бојим се да ми ко не рекне, „министарски расписи нису
закон,“ па сваком који би ово рекао напред одговарам, да
су за судове о потврђењу тапија, по S. 303 закона грађан
ског и министарски расписи, прописи и упућења којих се
судови држати имају.
Поред тога што сам казао, да сви они греше, који неће
да потврђују тапије, док се продавац на своје име не уба
штини, кажем, да је целисходније остати при прописима како
постоје, сирјеч да код свију судова па и полицијских власти,
— јер и ова негде тумаче постојеће прописе другчије но и
суд — бива пренос без убаштинења на себе самог, но само
комшије да се подпишу, да се мера учини, и да дође пот
::: | врђење обштинско полицијско и судско као што је пропи
г сано, једно што се убаштинењем на себе самог ништа више
lije
непостизава (имам јошт случајева и доказа за противно) но
кад се поступи по прописима на 490. и 491. страни речника
fif
Петровића; а друго што се људи, који што продаду, тера
riji
*

If
{ њем да се сами убаштине, муче са две стране, једно да пла
*

те излишно таксу по распису од 11. Септембра 1865. год.

Л3 2996. а друго што по неколико месеци немогу да дођу
да новаца за продато добро, а ево зашто: ко прода своје
добро за 1000 ft. цес. да рекнем, и није се био убаштинио,
купац неда новаца без тапије, а продавац мора да вата нај
пре своје комшије да му се подпишу за убаштинење на та
пију, да моли обштински суд за меру и потврђење, а кога
да му саму тапију напише на пр. обштинског каквог писара
(свуд има кукоља) после иде срезкоме за потврђење па суду.
Суд кад га саслуша, каже му иди кући доћиће ти тапија
преко капетана. Сад колико треба да изиђе тапија из суда
особито онде, гди се неиде после подне у суд но у кафане,
а препис стоји по више дана а негде и месеци и ако ста
996

решина почне терати млађе после подне на рад, а недати

им у кафане, изиђе да млађи старешину кондуитирају и при
шивају му што у сну није снио; — па суд пише срезскоме
да се имање процени и такса наплати и тек тапија преда.
Како ли је онде, гди су срезски проводаџије (број 134. Ср
бије) па по томе мање гледају на дужност. И тек пошто
продавац после свега овога добије убаштинење, иде опет у
суд, пошто прибави копију наново: и ако опет неиде се по
сле подне у суд но по кафанама, као што сам мојим очима
гледао, оде се у безконачност.
Ово је мој одговор по мом знању и практици, и ак0
ми ко узпротивречи задржавам право бранити моје мишлење
и са доказима све и сва подкрепити што сам навео.
У осталом кажем да при преносу непокретности треба
знати по закону време застарелости, треба знати прописе о
интабулацијама, законе о заједници, пуномоћству и т. д, па
сбог овог нужда је прека да наша влада изда о овом одма
наставлење свима и свакоме, које да се наштампа и свим
властима, обштинским судовима, па и учитељима разашље,
јер на ове последње дошло је по селима да казују како се
убаштинити треба.
На светог Алимшија 1869. год. у Лозници.
Ракић.

СМУТЊЕ ПО УНУТРАШЊОСТИ
И ТАЈ НА ДР У ШТВА.

(Продужење.)

Да л је Акола икад мислио да ће опет доћи у Париз,

но његови пријатељи не дадоше му. Кад њега не би било
у Паризу куд би његова странка? Није ли он дакле огњи
ште, средсреда око које се окрећу сви они, који исповедају
његова начела и теже да их остваре?
 997

ji: У Септембру пише један Аколи: „Неостављајте нипо

што Париз — срце Европе; ви сте тамо пламен. Време је
ји: ту. Не растурајмо се, без вас где је огњиште?“ . . .
* “, “
|-
За овим пише му опет други: „Дођите, радите, после
:: :: -
дњи је тренутак. Влада је уморена, потучена, незадовољна.
Она допушта да се све говори и пише, видите само журнал
II.3.
Ливерте“ . . . . па добро! Оћута ћу и нећу казати шта мислим.
Казаћу само оно што се збива, обраћам пажњу на оно, што
најречитији гласови рекоше о „грдном угнетавању“ ове не
срећне штампе и о „строгости власти.“
Надвладан и убеђен враћа се Акола у Париз, и знате
шта је тамо радио. Јошт вам нисам казао господо, да су се пре
конгреса скупљали код Аколе суботом, а по некад и втор
ником. Код њега су нађена многа писмена. У њима он по
зива на ове састанке и упућује на оно, што се је збило. Па
о чему су говорили на тим састанцима? Без сумње о пра
ву: јер Акола је доктор и ваљан правник. Он је скупио око
себе најваљаније духове, па претресају најтежа питања из
нашег законодавства. . .
Он је нарочито тражио срества како да избрише из на
пших закона цивилни брак „Овај Агент за словоду.“ Он је
ј
износио на среду неке реформе, спремио је напредак и ци
вилизацију за Француску и цели свет. Ја га не исмевам, го
сподо, нити му завидим; Ја копирам чисто текст из њего
вих списа. Што год је рађено то ћу казати. Поред осталог
тамо се говори и о политики.
Што се тиче шпекулације и теорије има средстава ко
јима се остварују и као што је новац био и биће увек је
дно од најбољих средстава, тако је и овди. Новац је тражен и
примљен.
Акола. Пре женевског конгреса!
Г. Државни тужиоц. Зацело, пре женевског конгреса.
— Слушајте само овај додатак к једном писму, што га је
писао Наке Аколи: Ја страшно жалим, што је Кламаонеран
998

оставио да говори друго вече. Колико се је скупило новаца у

вторник вече?“
По повратку из Женеве он је наново предузео и проду
жио своје планове. Истим надима опојен, истом намером п0
кренут, 25. Октобра пише он ово писмо:
„Диктатори су дошли до те заблуде, да им се чини да
им је једина брига та, како ће да покажу народима како је
нужно да се отресу свију монархија.“
Ви познајете ова два оптужена о којима сам говорио.
Ја сам се дуго позабавио и говорио о делима која изгледају
као околишна; али то ми треба, кад вам не би показао
шта су хтели и шта су спремали, већ само оно шта су пи
сали и говорили, онда не би ништа казао друго, већ оно,
што они поричу и тада не би било ничега, што би оправ
дало тужбу, оптужени без сумње имају мнења и нада, о
којима не дају ником рачуна; но цел њиову извешћемо из
акта, која характеришу њиову радњу.
Ако сте ме добро разумели господо, ја сам нешто д0
казао, то јест да су Акола и Наке онтужени што се ни су
склонили од оних смутњи, које им се пребацују сада. Ова
кав је доказ полезан, господо, но није довољан. Ја ћу вам
показати јошт, шта су и извршили. Овде господо молим да
пазите добро.
До сад сам говорио о двојци оптужених. Што сам реко
о њима то вреди и за Ла, Верлијера, и Хеја. Пошто сам п0
казао дела остаје ми да кажем какву је који узо улогу у
овим делима и да ова дела подведем под закон.

Правно питањ8.

Неки рецимо Петар изјављујући последњу вољу, нареди

тестаментом, да његови наследници подјеле извјесно имање,
али поред остали дугова да плате 160 дуката ћесар, дуга,
 999

јер је овај дуг куповањем тога имања и утрошен, само по

грешком писца не каже се коме да се плати, па се тај те
стамент и судом потврди.
Наследницима се учини да им је тестаментом неправда
нанешена, те поведу замашну парницу противу масе Петрове,
тражећи да покваре његову последњу вољу, па се у томе
парничењу поравњају пунољетни између себе; но продуже
парничење противу малољетног брата кога брани мати са
туторима.
У томе споредном поравнењу пунољетници се пред судом
сагласе, и нареде да они плате ови 160 ft ћесар. и именују
коме ће платити, т. ј. изјасне се да ће платити рецимо
:: : Павлу.
i: Шавле не могући чекати на свршетак парнице о теста
fi менту, поднесе тужбу суду и затражи да му се плати ови
id: 160 ft ћас, што је вели као трговац у јеспапу, које у го
тову новцу, давао нешто самом Павлу непосредно, а нешто
по његовој поруци посредством сина његова.
За доказ подноси тестамент који каже да се дугује, и
t. 1.
поравнење које казује коме се дугује, и вели да су то јавне
| 5
*
исправе.
јš
Тутори и мати малолетног у одговору на тужбу при
знају да се Павлу дугује, али неће да плате док се несврши
парница о тестаменту.
| “ На суђењу тутори и мати изврћу признање па веле да
су зато признали што нису знали да је тај дуг у ишо у обли
гације, по којима један од оних пунољетни насљедника, ду
гује овоме Павлу 400 ft и неће да плате док се Павле не
закуне да није ови 160 ft ћес, у ишло у оне облигације:
Онај насљедник што дугује по облигацијама, умро је
после поравнења, а облигације издао је прије него што се је
поравњао са осталима да плаћа и ови 160 ft ћесар. т. ј. он се
после издани облигација јављао о тестаменту: остали пуно
љетни насљедници одричу дуг по тестаменту и поравнењу па
1000

и они као и тутори мисле да је уишо у облигације, но то се

ничим недоказује.
Павле сад пита јели он доказао да му маса Петрова ду
тугује 160 ft ћес, па на то вели овако јавно одговара; да
јесте: потврђеним тестаментом, поравнењем и признањем, само
сада моли правозналце и пријатеље истине, да му кажу: јели
се он преварио што је убеђен да је доказао тражење по зако
нима нашим и што је у томе убеђењу изјавио жалбу вишем
суду:
Што је он Петру без облигације вјеровао, то вели тврди
тестамент да је имао и коме вјеровати, јер је он и без ње
гова присуства својим тестаментом исплату наредијо, које је
наређење јасан доказ а и карахтерна црта Петрове части, што
јача основе поуздања у поверење његово, који се основи ни
мало неудаљавају од суште истине у овој ствари.
За Павла биће највећа награда ако у овој ствари под
помогнут јавним мнењем до праве истине дође.
Један грађанин
У Г. Милановцу.

Од неког времена почели су често многи људи, који код су

дова парнице воде, — жалбе своје противу пресуда нижи судова
непосредно касац, суду слати, противно 8.311. пост, суд, који на
ређује, да се жалбе првостепеном суду дају.
Оваково поступање парничара не само да није закону саобразно,
већ се на овај начин и излишни посао касац, суду чини, а поглавито
још оно је и од штете онима, који тако раде, јер у времену док
они жалбу касац, суду пошљу и овај опет исту надлежном суду врати.
често рок за изјаву жалбе одређени протече и тако они право жалбе
тзгубе.
Да неби дакле у будуће овако што догађало се обраћа се па
жња свију оних: који жалбе изјављују, на 8. 311. пост суд. и пози
вају се да у будуће по овом наређењу закона исте подносе самом
првом суду који је ствар судио, а не непосредно касац, суду.
То, што ће они писмо на касац, суд адресирато пошти преда
ти, немења ни мало саму ствар, јер дан предаје пошти, рачуна се
само онда као дан предаје суду по 8. 419. пост. суд., кад је писмо
на надлежни првостел. суд адресирато, а не и онда кад се нена
длежном месту шиље.
Из касационог суда. (Српске Новине, бр. 147).
Шт А и плгиј А Н и ко и и С ти • А и он и ћ м у Биог и Ад у.
Број 33. У БЕОГРАДУ 30. НовЕм БАР 1869. Година 1.
Излази три пут у ме- За све српске крајеве
сецу, на 2 табака сва- стаје ва годину 72 гр.
ки пут. Уредништво је или 8 •ор , на по го
дине 36 гр. или 4 oор.,
у кући господина Ђорђа - “ ни трн мес. 18 гр. или
Натошевића на великој 2 oор., поједнин број
пијаци. стаје 2 г. ч.
ЛИСТ ЗА СВЕ ГРАНЕ ПРАВНИХ НАУКА.

Издалу и уркнулу Д. НОВАКОВИЋ, С. АНТИЋ, У. КНЕЖЕВИЋ.

СА ДРЖАЈ: Неколико речи о једном правиом питању. — Својник и туђинштина. — О праву законите ом
бране — О узајмиом обне зателству више саучесника. — Париске апсане. — Смутње по унутрашњостк,

НЕКОЛИКО РЕЧИ 0 ЈЕДНОМ ПРАВНОМ ПИТАЊУ.

Пре неколико дана повела је се реч о једном правном питању,
о коме моји садругови несу једна мнења. У интересу истине и на
уке не могу да сам равнодушан а да то питање не изнесем на ја
вност, еда л' би се видело, ко је у свом праву. Једно то, а друго и
то: што је „доказна партија“ најтежа и најозбиљнија ствар у „кри
вичном поступку“ и што наше ислеђујуће власти олако ову ствар
узимљу, и налазе „основ подозрења“ и онде, где је чак „неверо
ватно“ да је неко нешто учинио, — побудило ме је да кажем: како
ја а самном и већина мојих другова мисле о том питању, које овде
верно цитирам:
„У чопору неког свињарског трговца, назовимо га Вучка, на
ђено је пет комада туђих свиња. За исте доказано је, да је ви
ђено, како их је неки пре два три дана из обора њиног газде
отеро. Вучко упитан да каже, одкуда оне у његовом чопору од
говори да незна. За Вучка се зна да набавља свиње преко сво
јих калауза, да је имућан и као поштен припознат.“ Ово је све
што се зна о овом случају. Питање је сад: да ли се само на
основу овога а без икаквог обзира и на остале околности може
узети Вучко под суд — ислеђење —- ?*)
Мањина мојих другова мисли да може и да треба. Но по моме
мнењу греши. Мнење своје брани тиме што вели: „Код кога се нађе
крадена ствар и утитан незна да каже одкуда му, предлоставља
се, да ју је он украо. Та околност дакле јесте јак основ подо
*) Под речи: „узети под суд“ и речи: „узети под ислеђење“ разумем једно
исто, о чему збори глава десета зак. о пост. суд, у крив. дел. — Ово ради
споразумлења. —
1002

зрења према тачки 8. S 121. нашег кривичног поступка, противу

тог лица. 4 почем је по Š 125. истог поступка довољан и само
један основ подозрења, да се против кога кривично ислеђење пре
дузети може, то следствено излази, да и Вучко треба да се узме
под ислеђење, јер је и овде исти случај поменутог параграфа.
Па ако није крив, он нек се брани свила могућим средствима,
и нек доказује противно, усљед чега ако се одиста нађе да је
невин, он ће се и ослободити, па мирна крајина. Не узимати га
никако под ислеђење, значило би : отворити врата крадљивцима
и пуштати их без икакве истраге.“
Ово разлагање изгледа ће некима на први поглед сасвим уме
стно. Но кад се дубље у саму ствар завири, кад се боље проштуди
рају закони текстови који о томе зборе, и кад се подробно испитају
све оне околности, које имају ма каква утицаја и важности у 080м
случају, — увидеће сваки, да је ово разлагање олако и од ока узето,
да је другим речма механично сваћање и слепо држање једног зако
ног текста, без икаквог даљег обзира и на остале околности, које
упливишу на овај „основ подозрења“ и тиме га лабаве и чине су
мњивим и невероватним. — Није довољно дакле и нелогично је имати
само једну околност — у овом случају крадену ствар — коју закон
у опште убројава у основе подозрења, па ма у ком је случају на
шли, с места је саму по себи узети већ као довољан основ, да неко
лице узмемо под ислеђење; него се требамо уједно обзирати и на
друге околности, које на „ову“ огромна утицаја имати могу. Често
један исти основ подозрења у једном случају може тако јак бити,
да оног против кога постоји, можемо ставити под ислеђење а у дру
гом тако да ослаби, да постане сасвим невероватним, и да усљед тога
престаје бити оно, што је био. Причина тога лежи у томе: што је
од осталих околности, које се у једном случају појављују, често усло
вљено и само важење и опстанак „оне,“ на основу које ми кога ста
вљамо под ислеђење. Према овоме увиђавно је, да ће се један исти
основ подозрења према различности појединих конкретних случајева
различито узимати и сматрати. Тако дакле, кад нађемо у неком слу
чају један од ових у 8 121. побројаних основа подозрења, требамо
предходно да испитамо све оне околности, под којима је се овај де
сио, и да се запитамо: да ли се даје овај основ подозрења и друкче
разјаснити, па ако се не даје, ако је дакле невероватно друкче изја
снење, онда тек можемо тај основ узети као довољан, да оног про
тив кога постоји узмемо под ислеђење. Узимати човека под ислеђење
цигло због једног основа, који се можда даје на више начина и друкче
 1003

ти:
разјаснити, било би нелогично и неправедно. Тада би најпоштеније
144:11 људе подвргавали сваки час ислеђењу, а после их као невине осло
with бађали, и дали би прилике непоштеним људима да изигравају закон
fiti".
и да чине зла на рачун поштених. Истин , да нико није непогрешим.
је :::
Ма колко да је човек обозрив, увек је могуће да погреши. Да је тако
одиста, сведочи нам прошлост, а да ће и у напредак тако бити, о том
i pº
15 58
нема сумње. Ша кад човек као ограничено створење има већ ту жа
лосну страну да греши, оно се бар требамо чувати оних погрешака,
i jar
giti
које су продукт нашег шарлатанизма, и које се озбиљним размишља
вањем и пажњом дају избећи. Тим пре у кривичним делима, што је
туна поред материјалних интереса и част човекова ангажирана. Знамо
дакле какве су сљеди тога, кад кога узимамо под ислеђење, па зато
у оваковим питањима треба да смо сасма обозриви.
Накратко: што се мене тиче, ја држим да сама та околност,
што су нађече свиње у Вучковом чопору, није тако јака и довољна,
да на основу ње а без обзира и на остале околности можемо узети
Вучка под ислеђење. Ја мислам да та околност, у овом даном слу
чају није основ подозрења и ма да се крадена ствар према тачки
8. S 121. нашег кривичног поступка у опште као такав сматра. У овом
случају велим да није ни према нашем поступку ни по здравом ра
зуму судећи. Но да видимо, еда ли је одиста тако:
У Š 118. нашег кривичног поступка вели се: „Основ је подо
зрења свака она околност, која између извесног лица и казни
лног дела стоји у тако тесној свези, да се безпристрастно су
дећи, по њој као вероватно узети може, да је исто лице учи
нило казнимо дело или участвовало у делу казнимом, за које
се обвињује.“ Као што се види, закон тражи „вероватност“ да је
извесно лице казнимо дело учинило, па тек да се та околност, која
даје ту вероватност може као основ подозрења квалификовати. По
речима законим та вероватност јесте услов да буде основ подо
зрења. А из тога излази: да где нема те вероватности, да ту не
може бити ни основа подозрења. И по томе: свака она околност,
која не даје вероватност да је извесно лице казнило дело учи
нимо, не може се као основ подозрења слатрати и узети. Но пре,
него што се запитамо, да ли та околност, што су нађене крадене
свиње у Вучковом чопору, даје вероватност, да је Вучко крађу
учинио, и да ли се она усљед тога може као основ подозрења ква
лификовати, — казаћемо предходно, шта разумемо под речи „веро
ватност 2“ —
64“
1004

Кад се сви основи — околности — који се у једном случају по

јављују узму и испитају, па се нађе да их има и „за“ и „против“
једне ствари, онда на којој страни буде их више, на тој страна узима
се да је вероватност. Ако се другим речма једна околност даје на
више начина противно разјаснити и извести, онда је сасвим појмљиво,
да је то друго и вероватније. А да ли се та околност, што су у
Вучковом чопору нађене крадене свиње, даје и друкче разјаснити
и извести, и да ли су у овом даном случају могуће и такве окол
ности, које лабаве и доводе у сумњу ону предпоставку, на основу
које нека моја „братија“ траже, да Вучко треба да падне под исле
ђење? О томе мислим да неће нико посумњати. Но ја ћу опет неко
лико овде побројати. Та околност дакле, што су нађене крадене
свиње у Вучковом чопору, даје се на сљедеће начине разјаснити
И ИЗВе СТИ.

1. Могуће је, да су се те свиње саме увукле у тај чопор, кад

су слуге Вучкове исти преко неких поља претеривале. —
2. Могуће је, да су саме одбегле од онога који их је украо и ам0
случајно прешле, без да их је когод од слугу Вучкових опазити могао. —
3. Могуће је, да су их неки непријатељи Вучкови из мржње и
освете према њему туна ућушкали, еда би му доскочили и на њ сумњу
бацили. —
4. Могуће је, да су их слуге Вучкове украле и туна за два три
дана причувале у цељи, да их како му драго чим се згодна прилика
укаже отале уклоне и продаду. —
5. Могуће је, да их је и сам крадљивац туна ућушкао, пошто
је видео, да му операција његова није добро за руком испала, и да
ће се моћи лако ухватити. —
6. Могуће је, да их је Вучко од неког савесно купио, но да се
не може да опомене од кога, почем је можда тих дана млого комада
покушовао, и т. д.
Кад се поред наведеног и то у обзир узме: да је могуће да
Вучко тога дана није био у месту, где је крађа учињена; да је мо
гуће даље и то, да Вучко није лично свиње пребројаво но преко својих
слугу, и да је у свима горе-побројаним случајима мого лако незнати,
да се туђе свиње у његовом чопору налазе. Кад се сврх тога и то
зна: да је Вучко имућан и поштен и да му није до тога да прља своју
част и туђе свиње да краде; кад се даље зна: да је тешко преко слугу
красти и њима свој характер показивати, а да је још теже да их сам
краде а слуге да га не опазе, — онда се запитајмо: да ли све ово
побројано лабави и доводи у сумњу ону предпоставку: „да је Вучко
 1005

у т
свиње украо 2“ Да ли другим речма поред свега наведеног даје та
“ i „“
околност, што су нађене крадене свиње у Вучковом чопору, —
вероватност, да је Вучко крађу учинио, и да ли је то вероватније
#if:
или ово друго — т. ј. да није он свиње украо? —
ји:
Ја мислим да је ово друго вероватније и да према томе не само
t. r.
да није вероватно, него је чак и невероватно да је Вучко крађу учи
4. g. нио. Невороватно велим с тога, што се та околност као што видесмо
даје на више начина и противно разјаснити и извести, и што има
више основа, који су „против“ те предпоставке А на којој страни
има више основа, на тој је страни и вероватност, као што то напред
рекох. — Кад та околност дакле, што су нађене крадене свиње у
Вучковом чопору не даје вероватност да је Вучко крађу учинио,
онда је сљедствено, да се она и не може као основ подозрења ква
ли Фиковати. Јер сваки основ подозрења као такав сматра се, ако
се у односу према свима околностима у којима се деси, не на
лази ничег, што би му његову доказну снагу о слабљавало и ако
је невероватно другче изјаснење. Само на основу вероватности,
можемо против кога кривично ислеђење предузети. На основу пак
невероватности па чак ни на основу сумње нити можемо нити смемо
узети кога под ислеђење, јер то би било наказно и неправедно. А
како у овом даном случају нема те вероватности коју закон тражи
а по томе ни основа подозрења, то сљедствено излази: да и Вучко
не треба да падне под ислеђење, ни према нашем поступку ни
по здравом разуму судећи. — Што се код нас обратно практнкује,
и што наше ислеђујуће власти по кад што чак и на основу неверо
ватности подвргавају људе ислеђењу, ствар је неразумевања закона
и недостатка правничког знања, које је потребно људима тога
положаја, а не као што неки мисли, што то треба тако да буде
и што је тако по закону у Да тако није шо закону види се из тога:
„што 8. 118 нашег кривичног поступка изречно тражи вероват
ност као услов основу подозрења“ и Што се на више места где се
збори о основима подозрења вели: „да се та и та околност сматра
као основ подозрења, — ако је у исто време невероватно друкче
изјаснење.“ Из овога се види: да се и законом то хоће, да исле
ђујући суђаја води рачуна од свију оних околности, које су могуће
у једном случају, и да према томе једна иста оклолност, која се у
једном случају као основ подозрења пејављује, да та околност у
другом случају може то небити, ако је ко што и закон вели у исто
време вероватно и друкче изјаснење. — Да је и мањина моих дру
гова озбиљно поштудирала све параграфе, који зборе о основима
1006

подозрења, сумњам да не би била истог мнења кога сам ја а сам

ном и већина. —
Подобан случај овоме био би и тај: кад би неки вуцибатина
из на каквих побуда и узрока убацио ноћу неку крадену ствар
у моју авлију. Сутра дан нађе се она код жене и ја упитан да
кажем одкуда она у мојој авлији, одговорим да незнам. Пред
поставило да сам ја поштен човек. Сад ако се не обазремо на све
околности, које су могуће у овом случају и ако не испитамо све
начнне, на које је ова ствар могла доћи у моју авлију, него узмемо
цигло ову околност без обзира и на остале као основ подозрења,
а знамо да је и један основ подозрења по 8. 125. довољан, да се
против кога кривично ислеђење предузети може, онда ти ја ни пет
ни шест но под ислеђење. И овако треба да буде по мнењу свију
оних који сматрају саму ту околност: што је се код кога нашла
крадена ствар, по себи већ као довољну, да оног против кога ова
постоји можемо узети под ислеђење. Кад би овако одиста било, онда
би то било ужасно и наказно. Ја држим да је ово погрешно мнење
и на част свима кои тако мисле! —
Ради боље јасности и споразумлења, навешћу још један слу
чај упоредићу га с овим, о коме је спор, е да би увиђавније било
да може једна иста околност у разним случајима различиту доказиу
снагу давати и да према томе ваља водити рачуна од свију оних
околности, које су могуће у једном случају:
5/ иenу једнога назовимо га Илије нађен је туђ сахат, кога
је Илаја о свиленом гајтану носио. Газда те ствари докаже, да
је то његова ствар и да му је пре неколико дана када је он
спавао, из собе украдена. Илија упитан да каже одкуда му слеже
раменила и одговори да незна. За њега се зна: да је човек прља
ва карактера и да има навику по мало да крадуца. У овом слу
чају дакле као и у предидућем имамо крадеву ствар, за коју не
може овај — код кога је се нашла — да докаже, одкуда му. Питам
сад моје противомисленике, шта нам изгледа вероватније од овога
двога: Или то, да је Вучко свиње украо, или ово: да је Илија са
хат украо? Ја држим да се нико не може посумњати о томе: да ове
две околности не дају подједнаку доказну снагу. Код ове околно
сти: што је нађен краден сахат у Илијишом шепу, вероватно је
другче изјаснење. Сва она изјаснења и околности побројане у првом
случају, овде су невероватна а нека и немогућа. Истина да је и овде
у неколико могуће друкче изјаснење, али то што је могуће, далеко
је невероватније од овога, бар према овом стању ствари, које сам
 1007

* “, напред испричао. Да га је савесно купио од кога, такова би узрока

имао да лаже. Да га је нашао тако исто нема разлога да лаже. Да
му га је когођ у џеп наметнуо и о врат обесио и он носећи га не
колико дана да није опазио, и то је невероватно, и т.д. Кад се по
ред ових невероватности и то у обзир узме, да је Илији сасвим обична
ствар „украсти“ онда је увиђавно, да можемо ту околност сматрати
као основ подозрења и на основу ње узети Илију под ислеђење.
Нек ме неки погрешно не разуме, да ја овде подразумевам „извес
ност“ да је Илија сахат украо. Истина кад би се то могло добити
било би боље и дало би нам веће гарантије. Но то се овде не тражи.
Извесност се тражи за осуду. Овди је довољна и вероватност, а
вероватности у овом случају има. — Накратко: Из свега наведеног
очитује се истина, да треба водити рачуна од свију оних окол
ности, које се у једном случају појављују, и да је њима услов
љено важење или не важење оне, на основу које ми хоћемо ко
га да узмемо под ислеђење. Да се може једна околност, коју
закон не убројава у основе подозрења ипак као такав квалифи
ковати, ако она и са осталим околностила у тако тесној свези
стоји, да се по њој као вероватно узети може, да је извесно
лице казнило дело учинило. И обратно: Да може једна окол
ност коју закон изречно убројава у основе подозрења, то не би
ти, ако су у том случају и такве околности могуће, које доказну
снагу ове ослабљавају, ако је другим речма вероватно и другче
изјаснење. — Уколико према наведеном вреди мнење које налаже:
„Да треба „крадену ствар“ у сваком даном случају сматрати као
основ подозрења и оног, код кога је се нашла узети под ислеђење,
без икаквог обзира и на остале околности само за то, што ту окол
ност закон убројава у основе подозрења, — остављамо јавности нек'
цени.“ —
Ово је моје мнење и већине моих другова о овој ствари. Ко
противно мисли, погрешиће, ако не изађе на јавност с разлозима. —
Један правник.

СВОЈИНА И ТУђИНШТИНА.
(Продужење.)

Најпосле сведок нам је и сама историја, у којој се не находи

ниђе записано, да је било робља у Душ. време. Напротив зна се да
1008

по законима далматинских општина беше слободно трговати с робљем.

У далматинским општинама владало је у многом рим, право. Отуд
код њих могаше се издати дужник поверитељу као што то беше код
Римљана аddictio. Зна се да се је извозило робље из Босне, али из
Србије, ђе је владало право основано на духу народњем, тога не беше.
Сведоче нам песме:
„Јер им не да робити Котаре
Ни продават сужње у Латине“
Као што видимо из свега досадањег излази, да је у рим, и ђерман.
праву владала савршена апсолутност, које код нас нема. У нас се
огледа више лична слобода. Апсолутност беше код Римљана, реког
већ, и у породици и у држави. Тамо наодимо апсолутност породичну,
сталешку и дружавну. Код Немаца већ не беше тако велике апсо
лутности породичке као ни код нас. Чељад стоји код нас а и код
Немаца под кућним старешинама донде, док не одрасте. Са узрастом
сваком остаје на вољи остат у заједници или се оделити. Ето нам
живог доказа у данашњем нашем животу, ето га у песмама свуда,
па ето га најпосле и у пословицама. Државна апсолутност преоти
маше мах код нас у времена Неманића. Тада настаје и централизација.
Огледа смо до сад укратко разноликост у основним појмима
нашим и туђим. Што узмемо баш ропско стање, то је с тога, што
установа ропска засеца у све остале одношаје Виђели смо напред
шта се повлачи из ропског стања. Немце споменусмо, јор они баш
насљедише римско право, Римљане морамо да посматрамо, јер је
реч о праву њиовом. Према свему можемо рећи, да је у многом одго
варало римско право духу немачком, у основним појмима Варају
се дакле они, кои поричу ову сродност.
Пре се може узети да живот немачки не беше јошт дозрео, за
онако вештачки измајсторисано рпмско право. У томе ћемо опет п0
служити писменим податцима, из којих се огледа, да рим, право не
беше примљено са раширеним рукама.
Ево нам сведочанства у Историји.
Још године 1499. тужи се баварско ритерство на римско право.
Ваче на одношаје правне, који су овладали, па пребацује професо
pима да они непознају нимало обичаја њиовог;
1514. год. тужи се виртембершка скупштина на римско право
па вели: „Šenu bie &adjem linterthanen betrefert, baf, bie Scrterenutфtju
rathe gu teben ete“
У тако званој реформацији цара Фридриха III. чланак 5 гласи:
„“Ille Doctoren ber reфten fellen anteineu Seridt beifeinem reфten and in tih:
 1009

3áritetoberauberen ritђеu mebroefitter, funbergants abgethammerben. Čifоllen aud,

furbaš —ђterpot (Seriditober reфt midt meiter reben, idreibenober rat, geben et.“
У послу једном од 1555. год савет либечки такође протествује
против римског права.
Из ових дата огледа се јасно недозрелост народне свести за
римско право. Види се лијепо да простаку Немцу досодан беше из
вежбани доктор. Оваких дата могли би јошт наводити, али држим
да је излишно, но ајде да пређемо на саму науку правну и њене
представнике.
““ У самом почетку када се мало по мало поче да увлачи римско
право у остало а нарочито немачко цепају се правници на две поле.
уједну спадако Романисте, у другу ђерманисте. Првима беше идеал
римско а дргима своје народно право. Ђерманистама могу се придати
јошт и природњаци јер и начело природњака сводило се је на овој
„Римско право одговара само строју римске државе. Оно стоји
у најтешњој свези с обичајима, начелима и убеђењала, која су
утицала на тај строј, с тога римско право и не може да буде
основ неког општег права свију народа“. Овако се изражава од
прилике и Шлаус у делу свом (9teue Suitem berred të ber 9tatur 1754)
гди вели: „да је римско право уређено по особеним околностима
римског друштва.“ Да коју сад прозборимо о борби оне две странке
и да видимо која победи.
Опозиција римском праву бијаху дакле ђерланци. Опозиција
ова небеше једнака и стална од почетака до краја. Она се мења у
разна времена и према своме правцу и начину задобија већу или
мању важност, већу или мању силу. Прва опозиција беше, тако звана,
„опозиција народности.“ Она шћаше да потресе римско право из
корена, да га уништи сасвим и замени домаћим. Она дакле бијаше
противна самој садржини. (Ту спада н. пр. Ајхорн.)
Другу опозицију састављали су они, којима беше млого запла
тено римско право у Форми, Форма њина беше незгодна због језика,
неравности и т. д. (Ту је н. пр. Тибо) и зато су захтевали да се
обори римско право.
Трећа опозиција беше у главном једнака с правом. Једнака беше
у суштини, јер се је и она борила против садржине. Но она се од
прве одвоји временом; јер нешћаше да се римско право искорени
одма, но мало по мало тако како ће овладати у будуће право осно
вано на духу ђерманском.
Опозиција као што видимо на први поглед, држаше се начела;
по ком се право мора удешавати према животу самог народа. Она
1010

је поставила разноликост, која је чедо природе и околности, у ко

јима се је затекла. Разноликост та створила је разна стања, разна
стања јесу сљеди разних уплива; а према томе удешава ће се и
право. Начело ово није ново, као што ћемо виђети доцније. Но од
опозиције одваја се једна странка која тера до крајњости, странка,
која шћаше да се одвоји од целог света, већ и од саме прошлости
свог народа. Странка ова задоби маха од 1848. год. она је позната
под именом „Националитета.“ По њој извор праву јесте воља на
родња ал та воља није прошла већ постојећа. Начело то оће да се
право оснива увек на живој свести народној, не обазирући се нимало
на прошлост. Тиме се оно савршено отреса историје. Прва тежња овог
начела беше да се обори римско право, али доцније искрсе друга
тежња, по којој се не виче на римско право зато, што је римско
већ што је историско. Тиме начело „националитета“ дође у сукоб
„с историском школом.“ Историска школа које глава беше Савини
беше тако рећи прва, која покрену мисао да се право знанство уде
шава према животу. Тим је она изнела на средину „националитет.“
Па каква беше дакле разлика измеђ „историске школе“ и нацио
налитета?“ Видимо да и једна и друга тежи да нађе извор праву
у свести народњој, видимо ђе се вата и једна и друга за народ.
Разлика беше сва у томе што историска школа „оснива право
на свести народњој, у његовој целокупној историји.“ Она узима
сав живот, за који зна у помоћ и на целоме оће да се удеси право.
„Националитет“ напротив „оснива право искључно на њиовој свести,
на свести која постоји.“ Он неће да зна за историју. Њега се не
тиче прошли живот. Отреса се прошлости, а како неки хтедоше
отреса се и закона и власти и науке (јер многи предлагаше средства
за националитет: да закон кроји сам народ и то овако: простаци да
се бирају за судије, те судије нису везане за право никакво, јер га
они сами стварају. Избрани судија у ствари о којој суде јесте и су
дија и законодавац. Судије дакле имају да суде по свом природном
разуму — bon sens по Кирхману.) Ово погрешно начело продрло је
било и у саму скупштину ђерманску, која је држана 1846. и 1841.
у Франкфурту и Либеку те с тога и не бише кадри да остваре „не
лачки националитет.“
Из онога што је речено напред можемо опазити, да је начело
историске школе начело напредњачко. Ово последње националитета
неби знао, како би крстно. Није напредњачко у томе, што не раз
бира, којим је путем дошао народ до садањег стања, нити пита зашто
народњој свести одговара то стање. Није опет назадњачко стога, што
 1011

TEJTE“
се сабира на свести, на вољи народној. Оно је како нам се види по
* “,
грешно у начину и по њему народ би стајао нешрестанце у борби
p:#; међусобној, у којој би највећу ролу играла сила. Но неразвијености
::а. свести народње сила би наодила ослонца и начела деспотичка увла
syn - чила би се у право једино на том основу што тако „оће жива свест
tiv: ".
народња“ или да се боље изразим „што свест народња трпи.“
at: Начела се неби кројила по уму, ни по замишљеној идеји правној,
** већ при њиовом стварању, стварач би питао само „могу ли остати
јt: или не.“ Ако опстану базирана су на свести народној. (!) Ту се не
nije пита: еда ли их свест народња одобрава што за боље не зна, или
ја“. их трпи, што их није кадра да збаца. Све то иде у заборав и као што
i iz рекох, главна тежња тог начела своди се на начело „нек се влада,
2. “
|- док се може.“ Највећа мана овог начела беше, што се науке не
- “ дотиче ни у колко. Наука по њему тек би онда искрсла на среду,
кад би се развила свест свију без разлике у народу. Развијена свест
једнога стегне се глупошћу другога. Развијености једног постављена
је граница, иза које корачити не сме. Та граница не мери се по
развитку онога, ком се полаже, већ по неразвитку осталих. Накратко
развијеност, наука, знање, све би то имало да дрма донде, док се
сви из реда у народу неби изобразили. Што је јошт горе, та се ра
звијеност оставља времену, околностима. Она се замишља тиме, као
неки организам, који се развија сам из себе, као организам на који
неутиче ни мало воља човекова.
Код историске школе већ је други правац, а према томе прав
цу и начела друга. Она је сватило живот народњи целокупан чак
од времена од кад га је сазнала. Поред тога што она не одбацује
науку и правознанство, прва и вајважнија њена црта јесте „да се
обавести одкуда нам живот народњи овакав, какав га имамо.“
Тиме ваљда историска пшкола смера да избаци све из живота народ
њег, што му је натурено силом. Разноликост измеђ народа постоји.
Сваки има своје засебне особине. Те особине временом могу бити
потрвене до корена. Свет се наоди унеком коловрату, у ком често
особине једног народа буду погажене и замењене особинама другог.
Ту о свести народној нема ни разговора. Право ствара сила удеша
вајући га по својој интересној вољи. Упливи који утичу на особине
народне, буду уништени. Створи се тако стање, које дуговременошћу
својом постане обично. Народ га навикне, огугла. Према каквом ће
мо сада животу да кројимо право? Историска се школа баца у даља
времена. Иза живота, који постоји, она тражи еда ли је постојао
јошт који. Кад га нађе иде и даље, па из свију живота разних вре
1012

мена купи особине народње, према којима је лакше удешавати пра

во. Сравњујући разна времена и проучавајући целокупан живот, лак
ше је појмити народ у његовој особној индивидуалности.
Из овога, што рекох очевидно је, да превагу морамо дати ис
ториској школи. Ђе је њена мана казах јошт у почетку.
На реду сада да наведемо неколико ђерманиста, да огледамо
њиов правац, па ћемо онда прећи на романисте. Кад то учинимо
онда ћемо да испитамо, па зашто одржа превагу римско право.
Навели смо напред да бијаху три главна правца међу ђерма
нистама а казали смо и у општо нашта су смерале ђерманисте (да
оживе своје домаће немачко право.) О главноме нешто је изречен
суд до сад, а у нечем ћемо допунити при крају.
Кад поникопе по Италији правне школе, полећеше са свију
крајева правници, да се наслушају мудрости глосаторске. Од кућа
полазили су задахнути духом свог народа, из школа враћали су се
као Римљани. Формалност и обилност римског права беше им основ
на који се ослонише, да постану учени. Римско право, које лајику
беше неприступно, постаде монополом доктора (правни.) Да одрже
своју владу, — гајише га доктори. Наскоро искрсоше доктори по свима
пределима немачким, и на свакоме универзитету немачком предава
ло се је римско право. Немачко беше заборављено.
Једини саксонски правници највише су се обазирали на изворе
немачког права. Од њих познати су: Жартман Листор, Модестин,
силон и др. Отуда се и зна да многе одношаје бијаху кадри ре
шити само ови правници, који су познати били са животом свог на
рода. Доктора наилазише непрестанце на препреке, кад год су имали
да расправљају какав правни одношај. Запињаше почешће. Отуд се
осети нужда да се ваља окренути и народу, те тако поред римске
теорије поста практика, која ју је допуњавала, поста „Usus moder
nus“ Мало по мало поче да се увлачи обичај народни у практику.
Ал се је запело при примени римског права, потражио се је обичај.
и већ од почетка 17. века јављају се правници с делима, којима су
покушавали да обраде немачко право. Тако Жерлан Конринг (рођ.
1606. +1681.) покушао је да изради немачку историју, која је позната
под именом „De origine juris Germanici — 1645. Јован Шилтер ста
рао се је да из постојећих установа немачког права развије теорију,
и у тој тежњи израдио је дело „Рraxis juris romani inforo Germa
nico, juxta ordinem Pandectarum. Jena 1672.“
После њих већ посукташе дела на све стране и у свима већи
ном живакну дух народни, ђорђе Бајер професор универзитета Вир
 1013

тембершког први започе да предаје немачко право 1707. год. Он сам

писао је дела у духу немачком, писао је дела у којима тежаше да
се истисне римско право. Ово су његова дела: „Disquisitio de uti
litate lectionum academicarum in juris Germanici capita.“ и немачко
приватно право под насловом: „Delineatio juris Germanici.“ У прош
лом и овом веку учесташе подобна дела. Јавише се многе ђермани
сте међу којима ја спомињем само неке као: Естор, (рођ. 1699.)
Питер, (рођ 1725.) Шмид (Principia juris Germanici,) Селхов, Рунде
(Grünbfátše beg gem. Seit pr. r. 1791.) Ајхорн (beutid, Štaatsa uz SReфtage
ididyte) Митермајер (Stunefitse b. gem. Deut. pr. r.) Вајзе (1835.) (Gina
letting in baš beиt. priv. r.) Тензен, Гербер, Тибо, Пухта, Савини,
Беселер, Блунтшли, и т. д.
7ензен је писао дела: Seiträge jur fritif unb šur šeieccfie etneš all
gem Deut. privat. Jtebté 1842.“ и у том делу и ако сувише хвали
римско право, опет говори о народњем праву, ком је основ „убеђење
народно.“ Пухта , (Pandecten IX. Mufl. 8еiрsig 1863.) колеба се и
на једну и на другу страну. Час се вата римског права, час се
окреће домаћем. Огрезо у римском не отреса га се , осетио по
крет народа не може да одоли. На првој и другој страни дела
свог говори о римском праву па вели: Оно је примљено због на
учног убеђења и постало је основом нашег правног образова
ња.“ На 5 и 6 ој страни говори о праву домаћем па вели: „Што
се тиче одношаја римског права к домаћем, ту римско право
требало би да буде само као неко полоћно средство у случа
јима, који се не могу да реше по домаћем праву. Али је узалуд
да се говори о одношају таквом, кад је немогућ. Ко да позна, шта
је немачко право? Оно је преправљено римским. Установе немачког
права или су сасвим уништене, или преображене у суштини, или са
теране у ужији круг, у круг партикуларних права, као што приз
наје и сам Пухта, па се теши тиме, што је и немачко право окр
њило доста од римског.
Збpку немачког права најживље црта Тибо („libeg bie Stotђmen
bigfeit eing allg, burgeri. Sledit fur Deutdlano" 1814.) Он вели: Ако је
и гди потребна наука, потребна је у немачком праву, те да у
збрки нађе оно што је немачко. Закони су у Немачкој шарено сва
штарство. Неодговарају времену. Цело право јесте хрпа противреч
них, ништавих определења. Од 100 правних питања морају се ре
шити њих 90 по туђем праву — по римском и каноничном. Кано
нично је деспотично, а римско је из времена најдубље прошасти римске.“
1014

Сад да пређемо на Романисте и по Ирингу („Seleuting tri

röm rebtë für bie moberne Sett“ 8еipžig 1865.) ево најјачег разлога, ко
јим се бране Романисте: „Живот народа није никако изолиран, већ
образује неко друштво као и поједине особе. Закон који вреда за
свет телесни, вреди и за душевни. Народ не постоји само себе ради
већ и због другога. Закон о подели рада важи и за народе. На једна
земља не рађа све, ниједан народ није кадар да уради све. Несавр
шеност је у оделитости а савршеност у друштву. Разменом душевни
и материјални производа, укида се она природна неравност, која се
рађа из недостатака географски, природни и душевни. Језик, обичаји,
цела култура, накратко цела индивидуалност или народност јесте
продукт неизбројних спољних утисака. Питање: Да и да се усвоје
туђа правна начела, није никако питанов народности, већ се ту
пита просто : да ли је то удесно или не.“ На чему смо дакле:
Како видимо по овоме разлогу највећа два покретача радње
човекове јесу: неизбројни упливи и воља сопствена. Разноликост
се поставља, признају се упливи који утичу на човека, који су ван
домашаја човековог. Међ овим упливима има их двојаких. Има их
који трају стално, има нx који су кратког века. Једни су нужни
апсолутно, други не. Једни доходе из природе, други од себи равних.
Трајашност оделила их је лепо. А свакојако, природа, клима, место,
узраст и т. д. остају као упливи непроменљиви. Упливи су ови ван
домашаја човековог. Они утичу на човека, крећу га, воља његова
полази на рад према њима. Питање је сада како се могу сложити
ови упливи са вољом човековом? Оће мо ли узети вољу савршено
слободну, која ради покренута сама собом, која се развија органски.
Или ћемо поставити правило да се воља креће покренута споља, да
је воља дакле само раденик?
Апсолутно не можемо узети ни једно ни друго. Кад смо пос
тавили разлику измеђ уплива, и ако она постоји, ваља нам према
тој разлици оценити и вољу. Вољу нам ваља замислити умну, т.ј.
такву која не руши нашу екзистенцију. Ако презремо екзистенцију,
воља добија други вид. Према оној дакле разлици воља је ашсолут
но зависна од уплива природннх, уплива, који се не дају овладати.
Напротив од оних других зависна за време и дотле докле снаге
НОМа.
(Продужиће се.)
 1015

0 ПРАВУ ЗАКОНИТЕ ОДБРАНЕ.

А Р Е Н С О В ЧЛАН АК.

Превео га
Ј. М. Лешјанин.

Право спречавања и кажњења неправде, припада једино држави.

При свем том имају случаји где поједина личност, доведена у опас
ност за сами живот, не може да сачека помоћ и посредовање др
жавно, и где је, према томе, принуђена да сама собом предузме мере
СПАСЕЊa.

Ми ћемо имати најпре да сазнамо да ли постоји природно право

одбране, а после да ли је ово право безгранично, да ли се, на
прилику, даје оправдати намерно убијство у таквом случају, где је
наш сопствени живот дошао у опасност.
Под правом одбране ми разумемо, право да се послужимо
телесном (Физичком) снагол у случајима где није могућно при
бећи заштити закона, да би сачували живот, здравље, невиност
(chasteté,) concrвеност и част (кад би она изложена била увредама,
које се изјављују Физичким делима.)
Ово је право за сваког непоречно, па не само онда, кад би се,
у оваквим приликама, човек имао свом, телесном, снагом да послужи
зарад самог себе, или да помогне својим сродницима, него у опште
и сваком другом лицу.
Међу тим да одбрана буде узаман законита, ваљају зато многи
услови.
Прво, ваља да нападај буде неправедан. Неправедан је кад не
долази из осуде, којом се ко лишава слободе, или кад се не чини
на основу закона и посредством органа јавне власти. Сви нападаји,
дакле, у којих ових услова нема, могу се силом одбити.
Други је, најпретежнији услов за легитимност одбране, да не
бисмо могли уздржати се од употребљења сопствене снаге, а да се
не изложимо непрелазној опасности. — Кад знамо да је нападај
престао, или кад можемо избећи на сигуран начин понављањима су
рових, бруталних, увреда, онда већ више немамо права да се телесно
одупремо. Кад један човек из гњева на прилику, или из ма којих
других побуђења, удари другога, али еe задржи при првом ударцу:
онда нападнути нема права да се овом нападају (који је већ пре
стао) силом одупре, него треба да тражи задовољења за учињену
1016

му неправду у судске власти. Истинита част тиме ништа не губи од

своје важности. Јер је, на сваки начин, много непоштеније учи
нити него претрпети насиље, којим се гази човечанско досто

јанство. Употреба материјалне снаге у оваквим приликама, узаман

је човека недостојна. Само кад се нападај продужава нужно га је
сопственом снагом одбити. Него, закони казнени у овом обзиру не
казне само оно, што тек истинита правда не одобрава.
Најпосле, као трећи услов да одбрана буде законита, хоће се
да она буде саразмерна нападају, то јест да се не употребе супрот
нашадаја средства јача него би нужно било.
Ово је правило сасма просто; па и опет у практици је врло
тешко измерити замашај средстава, која се против нападаја имају
употребити; а још теже за судију да реши, да ли се у датом слу
чају одбрана одржала у законитим границама: Због ове тешкоће
законодавства остављају нападнутом да према свом схваћању избере
средства предохране супрот неправедног, непрекидног нападаја, и
да по савести својој определи границе одбрани. И заиста јачина
средстава најчешће је једно питање савести, па, према томе, више
питање морално него правно и законодавно. Судија просто по са
вести ваља да реши да ли се је одбрана одржала у границама
правде.
Него је питање да ли је право одбране безгранично, тако, да
је у крајњем случају дозвољено и убити?
Овде ваља пре свега да разликујемо: да ли је смрт нанета на
мерно или не. Јер, случај се може десити да смо нападача убили.
а намере нисмо имали убити га. И то је тада несрећа, која налази
извињења у нужности одбране.
Међутим сасвим је друго питање да ли је дозвољено нападача
намерно убити, у случајима где нашем сопственом животу грози го
Ле Ма ОПаСНОСТ.
У опште, нит се с поралне, нити с правне стране даје оправ
дати намерно убијство. Нарочито у моралу се ни једном човеку
не признаје право да хотимице убије себи равно створење, било т0
ма у каквој прилици; јер морал прописује да се само добра чине,
а закраћује зло, злим враћати. Сувише, морал хоће да и у оваквим
случајима, без призрења на нашу особност (персоналност) радимо
оно, што у највећој мери одговара моралном поретку.
Што се пак тиче питања: да ли законодавство има право да
казни за упражњавање законите одбране, кад се, у датом случају,
у томе тако далеко ишло да је при одбрани нападнути нападача убио?
 1017

ту је одговор негативан. Јер је, с једне стране, врло мучно одлучити,

у коликој је мери нападнути прекорачио границе одбрани: а, с друге
стране, ово се прекорачење само морално (не: правно) даје осуђи
вати. И ту су, после, обе стране, и нападач и нападнути, узајамно
криве, — и ако у различном ступњу.
Треба дакле очекивати од напретка разума и моралних осе
ћања да изчезну дела насиља, и претераности у одбрани. — Закони
позитивни учинили су своју дужност ако пропишу да се увек мора
“ доказати да се одбрана догодила у крајњем случају, где је напад
нути, бранећи себе и своје интересе, био у големој опасности; а у
ti. колико законодавства у казнености успокажу већег поштовања према
особности (персоналитету) човековој, у толико ће она бити мање
ј: изложена нападајима појединаца. *)
g: Питање о праву законите одбране, појављују се и у јавном
siti: праву као питање о законитости (легитимности) револуција.
: ili Народи, као и поједини, имају, истина, право да бране своју
di?
особност (персоналитет,) и своју слободу. Али, у томе послу слу
1:f
жити се и револуцијална, учинити промену политичку силом оружја,
— то се у правом смислу не може назвати именом право. Пре
ти
свега, упражњавање права никад не може произвести зла, а рево
луција је сама од себе узаман зло, по кашто можда још неизбежно,
као и рат при садањем стању опште образованости (цивилизације,)
ама које, разум тражи, да се учини што ређим. Истинито начело
права изискује, да облик (Форма), у коме се право показује као
закон буде поштован са сваке стране, како са стране оних, са ко
јима се влада, тако и са стране оних, који владају; и да се свака
промена свака рв форма, мора извршити у законом облику.
Право се не може растати са овим начелом: оно мора објавити
свако дело неправедним, које доноси собом непоштовање закона. —
Без сваке сумње имају и такви случаји, где је Форма или закон, у
несагласности са основом права, озакоњене установе (институције)
по каткад задржавају друштвени напредак, место да га олакшавају
и потпомажу. Ова несагласнос између права положног (Формалног)
и права ултног (идејалног,) измеђ закона и напреднијег стања на
родне образованости (културе,) зове се: зло. Јер, ако се овакво стање
") Овде имамо да напоменемо да не треба побркати појам права законите
одбране (droit de légitime defense,) са оним што се зове право крајње нужде
droit dº extreme necessité Nothrecht) стање, у коме се ие налази истинито
право, него којим је човечански законодавац побуђен да каштиту ублажи,
или, што по најчешће бива да никакву и не примењује.
П и Анд А *- 65
1018

и даје донекле подржавати спољашном силом, оно ће најзад морати

произвести распад Форме, кризу политичку, звала се она револуција
или удар државни. Из ове кризе друштво може доћи у стање, које
ће већма одговарати његовим потребама, условима његовог сушта
ствовања; али, то је увек несрећа, која долази из органичке сла
бости, и која једанпут јаче спољно изражена, намамљује друштво на
све чешће понављање овог зла.
Ова критичка и бољешљива стања у опште се напрасно појав
љују, а често без икаква велика узрока, и то показује да она не
постају на начела, него да су то аномални појави; јер право се
свако даје прецисовати. Ако се, дакле, револуција може звати
правом друштва, то се и болест може звати правом појединаца.
Здрава свест правна мора тежати предупређењу оваквих криса; а
кад су већ наступиле, онда јој је дужност да их врати у круг пра
вилног развијања. — Теорија не сме престати да прокламује, како
за владе, тако и за народе, потребу сагласности излеђ идеје права,
или реалног стања образованости, и формалног права, јер у томе
лежи за друштво истинити услов добра и напретка. Голело је, дакле
заблуђење овладало оним, ко за част слатра носити име рево
луцијонара : тиме се ослабљава поштовање закона, права и морала,
без којих ни једно друштво не може да опстане . . .

0 узајамном обвезателству више саучестника неког злочин

ства, у плаћању краЗачни парничан трошкова.“)
од
К Л А Ј Н III P 0 Д А.

S. 1. Кад се више њи испитују због једног истог про

тивзаконог дела, и парницом се осуде на плаћање парнични
трошкова, то је међу криминалистима велика разлика у пи
тању: да ли је сваки платити дужан само свој део парнич
ног трошка, или је сваки за целу суму ови трошкова од
говарати дужан солидарно. Што се тиче овог питања прав
ници су врло различног мнења, и свако мнење има својих
приврженика. У томе се слажу сви, да, кад се више сау
*) Читано у седници дружине „Завере.“
 1019

честнике у разна времена, или од разни судова испитују,

сваки трошак мора платити сам, који се особито односи на
противу њега подигнуту тужбу, и овди један за другог не
јамче. Но сумњиво питање ограничава се дакле сасвим на
случај, кад неки суд истрагу предузме противу више сау
честника у једно време. Али по мом мнењу то ништа не
чини, да ли је устројен против сваког саучестника особени
акт, или је у једном акту поведен процес противу свију.
Јер у оба случаја истражује се једно исто дело, и само је
у одељеним актама одвојено ради бољег поредка због раз
них учестника.
S. 2. Решење горњег питања зависи од испитивања ова
два основа: 1.) На коме се основу поглавито оснива обве
заност, парничне трошкове сносити; 2.) Колико се простире
из злочинства произлазећа узајмна обвезаност. Што се прве
тачке тиче, без сумње је право мнење, да се обвезаност
парничне трошкове сносити судити има из обвезаности, неку
противправну штету накнадити. Јер кад ко учини преступ
лење, или својом кривицом навуче на себе подозрење, тиме
поставља државу у стање, својим судовима предузети ис
трагу против њега, које је увек скопчано са знатним тро
шковима. Овај трошак произвео је кривац на против закони
начин, дакле је он исти и накнадити дужан држави: ови су
основи увек једни и исти, па ма један или више њи учинили
тако злочинство. Али да ли је од тих свију дужан одгова
рати сваки само за свој део парнични трошкова или соли
дарно за целу суму, то је питање. Није доказивати потреб
но, да из злочинства произлази по закону нека узајмна об
везаност. Но видити је потребно, колико се простире ова
узајмна обвезаност. По себи је јасно, да се иста не може
односити на казн злочинства. Јер природа сваког узајмног
обвезателства доноси то са собом, да, кад неки дужник ис
пуни цело обвезателство, ослобођавају се остали. Али се ово
не може упоредити сасвим са казни. Јер кад један буде и
65“.
1020

кажњен од саучестника, то мора опет сносити јошт и сваки

други казн која га постигне. Дакле ограничавали се узајмна
обвезаност само голо на приватноправна сљедства злочинства,
или на накнаду штете. Ова се платити мора само једанпут,
и оштећеном је све једно, да ли је оштећен од овог или оног
саучестника, њему је довољно, да он дође до његове нак
наде штете. Ако се сада опет вратимо првом основу и
допустимо, да парнични трошкови принадлеже противправ
ним штетама из злочинства, то морамо нуждне парничне
трошкове рачунати к приватноправним сљедствима из зло
чинства, и на то распрострти узајмну обвезаност. Узело би
се строго, кад би суд наметуо коме од саучестника пријем
целог парничног трошка, без призрења, да ли су и други
саучестници исто платити способни, јер нато се не долази
као што је познато код узајамни кривица, нити код узајамни
преступлења, јер нити места налази делење благодејања нити
накнада. Међутим захтева и сама справедљивост, да када
су способни платити сви саучестници, свакоме се и намете
само његов део парничног трошка, и само би се могло д0
зволити суду тада да плаћање парничног трошка намете на
богатог саучестника, кад други неби били у стању исти пла
тити због недостатка имања.
S. 3. Али ова узајмна обвезаност к плаћању парнични
трошкова, може се само дозволити под разним ограничења.
ма. Прво може она наступити само тада, када су сви сау
честници виновници једног истог дела. Јер тада мора се у
рачунати сваком цело дело, и сваки је по јасном определењу
закона обвезан на целу накнаду штете, — дакле може се
од њега и искати накнада целог парничног трошка, Али не
наступа иначе, када је истрага поведена и над виновником
и над помоћником. О помоћнику се казати не може, да је
он проузроковатељ целог дела, јер је он на против тога само
помоћник неке произведене радње, која је започета била и
без њега, или се и свршити могла. Они дакле због тога нису
 1021

одговорни за сва сљедства радње него само у толико у ко

лико су истој допринели њиховим саделовањем. Из истих
основа, из којих ја држим, да се од помоћника не може за
хтевати накнада целе штете, држим и то, да се помоћник
не може ни осудити на цело плаћање парнични трошкова,
него само на оне делове, који на њега припадају усљед про
тиву њега поведене истраге. Шта више ја држим, да вино
вник мора одговарати за све трошкове, као и за оне, који
су учињени и при истраги помоћника, кад ови или неки од
њи неби могли платити свој део. Јер се виноввику урачу
њава цело дело са свим његовим сљедствима, он је помоћ
нике позвао у помоћ, он дакле мора и одговарати за њи,
кад они неби били у стању на њи дошавши парнични тро
шпак положити због недостатка имања.
S. 4. Узајмна обвезаност ограничава се само на оне тро
шкове парничне, који су учињени при обновлењу заједнич
ког дела и при доказима свију узроковатеља. Јер само се о
овима може казати, да су заједнички за све, и од свију у
чињени. Узме ли се, да од два окривљена савиновника, је
дан признаје, други одриче, због овога се последњег преду
зима истрага, и причињава особени трошак да би га убедили. Овај
се особени трошак не може урачунати првом у ниједном случају,
јер овај он није причинио његовим делом, и њега се не тиче ништа
то што одриче други, и зато се овај трошак мора изузети од уза
јамне обвезаности и само одрицаоцу ставити на терет. — Да ли
овом, тако рећи, личном трошку припада и одбранителнитрошак,
то је сумњиво. Ја ћу разликовати, да ли је одбрана дозво
љена законом као нуждна, или да ли зависи од воље сваког
појединог, оћели се бранити или неће. У последњем случају
разликујем одбранителне трошкове од узајамно обвезателни,
јер тада се ови трошкови сматрају као чисто лични, јер овде
је сваком остављено на вољу, чинити од одбране употребу,
сљедователно не може се захтевати од једног, да другоме
дозволи одбрану на свој трошак. Ако се разликују овако,
1022

онда је ово предпостављање одбранителни трошкова нуждни

саставни део скупног истражног трошка. Али ако је одбра
на као нуждна прописана законом, онда се истрага не може
за свршену сматрати пре, док се неповеде одбрана, и тада
су одбранителни трошкови такође суштаствени и нуждни,
као поглавито и трошак истраживања, и тада мора сносити
сваки учестник овај одбранителни трошак: ја сматрам стога
овај трошак као нуждни део истражног трошка, и исти схва
ћам под узајамну обвезаност, будући је он под овим пред
поставлањем произведен такође са заједничким делом, као
поглавито и други испитни трошкови.
S. 5. Да се примити може узајамна обвезаност, нуждно
је, да је доказано подпуно, да су сви саучестници били ви
новници. Јер основ ове обвезаности лежи у својствености
неког савиновника; докле ова није обновљена, дотле недо
стаје нуждно предпостављање узајамне обвезаности. Кад се
дакле од више окривљеника неки осуде као савиновници, а
други ослободе решењем или по захтевању, тада се може до
годити управо, да на парничне трошкове осуђени буду осло
бођени, када су они сумњу противу себе произвели са св0
јом противзаконом радњом; али се неможе наметути њима
да они одговарају за све парничне трошкове. Јер није д0
казано о њима, да су виновници, па зато се они ни осудити
немогу на известни парнични трошак, јер им је опроштено
противзаконо дело, почем су они својом кривицом наву
кли на себе сумњу, дакле из чисто личног основа, који није
за све општи. — Али није потребно за узајамну обвезаност
да су сви окривљени представљени као долусни виновници,
она наступа и онда, кад је доказано, да су неки окривљени
били долусни а неки кулпозни виновници. Јер код накнаде
штете ништа не приноси то, да ли се је виновник недозво
љене радње находио у долусу или у кулпи, и парнични се
трошак по томе, као што смо горе видили, досуђује по осно
Вима накнаде Штете.
 1023

S. 6. Особито мнење о овој науки поставио је Стибел.

Кривични трошкови, вели он, само се посредствено са пре
ступлењем, и непосредно кривичним поступком производе;
сматрали се посредствена штета, то мора међу тим произ
ведено дело са првим предходећим радњама по његовом це
лом обиму стајати у узајмном обвезателству. Али се ово не
може казати и о противу више њи у једно исто време про
изведеном поступку; обвезаност више њи к казни није уза
јамна; сваки сноси казн само свог дела, дакле он је про
узроковао против свију постављени поступак само својим
делом. Кривични поступак стоји дакле у тако удаљеној све
зи са неким од више њих произведеним злочинством, у ко
лико је оно зависно противу поједини учестника; противу
сваког саучестника основан је особити поступак, и ови многи
поступци сајужени су само свезом (Конекситетом.) — Али
ја неувиђам зашто се злочинство, парнични трошак, произ
вести може само посредствено. Дозвољава се непосредствено
кривични поступак, дакле исто тако непосредно све оно, без
кога неби имао поступак, куда к томе припадају нуждни
трошкови. Кривац се на трошак неосуђује зато, што је про
тиву њега подигнуг био кривични поступак, него зато што
је осуђен због злочинства, или, као што Стибел каже, што
је он изгубио његов процес спрам државе. Даље држим ја,
да ништа то нечини, да ли је злочинство произвело посредно
или непосредно трошак. Јер кад когод произведе неку про
тивправну штету, то мора он исту накнадити, без погледа,
да ли је он исту произвео посредно или непосредно. Може
се узети ствар, како се хоће, но кривични трошак са пре
ступлењем стоји у нуждној или унутрашњој узрочној свези;
ако ово непостоји, то и оно неможе постојати. Злочинство
је дакле једини узрок ових трошкова, без кога се они не
могу појмити. Ако су сад више савиновннка злочинства ту,
то ће се сваком урачунати цело, дакле сваки мора одгова
рати и за сва грађанска правна сљедства, када се урачунава
 1024

кривични трошак. Противу свакога је савиновника поведен

у основу цео поступак, јер су они започели сви скупа за
једничко дело, па зато није мого одељен бити ни постушак,
јер по правилу о доказу дело за убеђење свију служи. Сваки
дакле мора одговарати подједнако за „сав трошак, као да је
један дело.и започео. Стибел сматра сам, да трошак није
******“. …“
-

кривична ствар, него приватно правна, и да се има судити

по основима накнаде штете. И тада морају наступити она
определења која закони опредељавају при узајамној обвеза
ности више злочинаца у смотрењу приватно-правни сљедства.
10. Децембра 1866. год.
Минхен. с” немачког

ђор. Ж. Ђорђевић.

II АР И СКЕ А П () А НЕ.
(Свршетак)
IV.

Ако ми је испало за руком да преставим погрешке материјалне

и моралне домова Сент-Лазар и Сент-Пелажије, онда ће се увидети
да подобне апсане нису више у хармонији са стањем наше цивили
зације и да је у сваком погледу потребно да се преустроје како би
их довели до мете доиста пенитенсијарне. Мали Рокет, можда нај
важнији од наших затвора, пошто у њ су затворена деца којима треба
избијати из главе злочинства, треба их васпитати за рад и морал,
ову апсану треба уредити згодније и поставити је до Париза на ме
сту пространом изолираном, гди ће и сунце а и ваздух од великог
ушлива бити. Мазасу и Санте врло мало оскудева па да се ништа не
би могло пребацити, само кад би систем грејања давао ћелицама тем
пературу подједнаку. Консијержери једина је апсана која се добро
грије; но сада она нема више до 76 ћелица, међутим Санте има их
500 а Мазас 1200. Ја знам, да је ово, мала страна питања, и затво
реници су данас у добром положају кад се сравни начин на који се
пређе са њима поступало. Најважније је још то, што затварање није
искључиво принудно и време казни може се са вајдом употребити
те да се докаже затворенику да добро превасходи зло, не само са
тачке моралне него и са тачке интереса индивидиалног.
 1025

1868. год. рад донео је затвореницима, у апсанама париским и у

просјачком дому Сент-Денис, суму од 245253 Франка и 3 сантима;
средњи број радника био је 2886 особа, и свака је имала дневну на
кнаду од 23. сантима. Половина ове слабе накнаде давата је затво
реницима, друга половина, поверена писару, образује масу и недаје
никакве интересе, тако да кад узмемо да је један затвореник радио
непрестано 365. данз, на концу једне године дана затвора изалази
са 42 Франка и 50 сантима и ово треба да му је довољно за оби
талиште и рану докле би нашао занимања. Одбацити једнога човека
у тaкoвом положењу, то значи изложити га опасним жељама беде
и крађе. Трошкови издржавања, кои су сад на терету предузимача,
треба да пређу у руке државне. Затвореник био би закони сопстве
ник целог добитка, то би му показало доброта рада, и његова маса
капитализирана увећала би се интересом нормалним, а ово би га
научило штедњи. Захтева се, то знам, да радници плате своју науку.
Кад су у слободи, добро, кад су у затвору не треба, јер је рад
обвезан. Ако то не налаже само човечанство, онда захтева најпро
стији интерес сигурности; друштво треба да учини да живи онај кои
изађе из апсане, како би се избегло те да се не окрене наново њој.
Садањи систем може задовољити свима захтевима, само треба га пре
иначити у пространијем смислу и кои дозвољава затвореницима да
своим радом створе изворе мање илузорне.
Резултате моралне, произведени бавлењем у апсани није тешко
доказати. У Паризу године 1868. 15861 лице осуђено је полициом
корекционалном: међу овима, било је 9540, више од половине, кои
су дошли пред поротски суд, 289 наново су дошли на суђење. Ови
многобројни поврати доказују да само угњетавање је немогуће, да
треба одбацити стара јеврејски закон о равној накнади (талион,) да
ако је право казнити, онда је неизбежно да треба и поправљати, и да
ако се жели постићи ова цељ понуђена свима народима цивилизованим,
онда апсана мора да је морална болница. Према садањем стању ствари,
тако жалосном и које носи са собом доказе које треба ценити, тре
бало би сажаљевати што је циркулар министарства од 7. Августа
1853. напустио систем ћелицки, овај је једини кои дозвољава да се
може озбиљски радити на души окривљенога. Наводило се да ова
управа причињава те затвореници луде, и да је немогуће надвладати
самоубијства: све је то претерано. Г. Берија Сент - При доказао је
да сразмера самоубијства у слободном житељству париском износи
1 на 1512 душа а у Мазасу било је 1 на 1371 затвореника. Доказано
је да управа општа даје највећи број поврата и вређа морал на сра
1026

мотни начин, неби ли се могло отуда закључити да снстем ћелицки,

и ако није савршен, бар је много бољи? У апсанама сенским, гди
затвореници редовно не могу више остати до једну годину, изоли
рање треба да се непремено употреби; дакле закон, држећи рачун
о једној управи која је увеличање казни умањио би за једну четвр
тину или трећину трајања ове. Велика навод, навод административни
кои образују противу система ћелицког тај је што он захтева више
трошка него управа општа. Готово до хиљадитог дела сантима зна
се шта кошта један затвореник у апсанама париским; у Сент Лазару,
Сент-Пелажији у Депот осуђеника, цена варира измеђ 79 и 80 сан
тима дневно, у Мазасу је 92 сантима 395 хиљадатог дела, у Петит
Рокету од 1. Франка 70 сантима 84 хиљадитог дела, у Санте од 2
Франка 89 сантима 315 хиљадитог дела, у Консијержери од 1 франка
16 сантима 743 хиљадитог дела. Скупивши целу суму трошкова апсана
округа сенског, наћиће се да један затвореник кошта у средњу руку
87 сантима 526 хиљадитог дела. Економија које се придржавају упо
требом још старих кућа Сент - Пелажије и Сент - Лазара није доста
значећа те да напусти резултате једне управе млого узвишеније него
што би се очекивало генерализирањем система изолирајућег.
Човек затворен у своју ћелицу, обраћен себи самом, троструко
казњен ћутањем и самоћом, заслужује старања те да се шостави у
добро стање. Ту издише власт администрације: Она вуче корист из
недовољних места која су јој уступљена, она бди над затвореником
уверава се да не сноси никаквих услова материјалних у коима је
постављен, али даље она не може да не. Ко се брине о апсенаку?
Ко се стара о његовој души? Ко покушава да да његовом разуму
правац поштени? Ко га поучава да растури мало замршену кануру
својих мисли? Свештеник? Нека ме Бог сачува да то кудим. У ап
санама париским има свештеника који врше са чудноватом оданаш
ћу службу која им је поверена, па шта каже свештеник затворенику“
Говори му о Богу кога нигди није јадна сиромашак научио позна
ти; говори му о моралу апстрактном а сама помисао није видима
за њ, говори му о паклу који га очекује после његове смрти, без
да мисли да цео његов живот није ништа друго био до прави пакао.
Ако је затвореник хипокрит“) он ће се учинити као да слуша; ако
је бруталан, окрену ће леђа без да што одговори. Да би се разре
шио овај врло тежак задатак и да би се улио морал кривцима, треба
их поучавати и покушати да их побољшају без да им се време учини

*) Лицемеран,
 1027

дуго. Зар се неби могли употребити дуги сахати вечерњи, који су

тако тешки у апсани, и дати затвореницима неколико предавања у
чему се одликује Инглиска? Капела Петит — Рокета, ћелицки рас
поређења која може примити врло велпки број деце, доказује да не
би било немогуће, да се поставе специјалне класе гди добри разго
говори, у исто време озбиљни и слатки, учврстили би ове слабе душе.
Инглиска, Америка, и Швајцарска показују нам шта имамо да
радимо и којим новим путем треба храбро да корачамо. Ту, алсанска
дела основана од магистрата, правника, професора научењака, ту се за
њају непрестано о апсеницима, походе их, поучавају их, намећу се за учи
теље овој великој деци, и лагано, са стрплењем а ово само може дати љу
бав к добру, уливају у ове празне главе основе морала и правде који носи
плода и помажу спасењу. То је иницијатива индивидуална која треба да се
покуша величином задатка, нема ли ту штогод да покрене саревновање
људи и неби ли се могло покушати да се постави одкул затвореника,
као што су наши очеви упражњавали са толиком љубављу кад су пи
рати варварски одводили неше матрoзе да их оковане на галије држе?
Већ један судац Француски, г. Едмонд Тиркет, добио је ваљане ре
зултаге у дому затвореничком Вервен продавајући сам затворени
цима. Протестанти у Паризу не остављају њине североисповеднике
затворенике; они их ободре, постарају се да им нађу рада после
њиног ослобођења и на тај начин чине да отклоне од њих узроке
који би их наново на зло навукли. Такови пример требало би на
лагати. Заиста је сажалења достојно, да општа комисија апсанска,
воја још рађаше до у очи револуције јулијеке, није иикако преу
стројена. Њена радња била би врло корисна; данас пак више него
игда, кад се непрестано умножавају злочинци и поврати, подобно
уређење могло би, подражавајући покровитељном друштву за младе
затворенике, учинити велике у слуге тако, да затвореника, пошто
издржи своју казн треба иаставити и подржавати да нађе посао од
кога може поштено живети. Ове жеље, које изражавамо са најдуб
љим убеђењем. истекше из самог штудирања, које смо учинили, да
ли ће се остварити? Не смемо се томе надати. Француска је земља
гди иницијатива приватна не показује се другче до умором владе са
својим захтевима. То је међутим начин коим би се смањио број зло
чинаца који нам прети све више и више, па такође и стварањем ко
лонија понитенсијарни преко — мора, шаљући тамо без икаква при
зрења све особе које су у поврату, и опомињући се оне дивне пар
тије коју је Инглиска знала да извуче из овог рода установа.
Максим ди Камп (Revue desdeuх Мondes; 1. Окт. 1869).
1028

СМУТЊЕ ПО УНУТРАШЊОСТИ
И ТА Ј НА ДР У ШТВА.

(Продужење.)

Да одпочнем сада доказивати, у колико је ко учествовао

у злочином делу: "
Прокламације које су растурене 11. Новембра у ноћ
примио је у Паризу Акола; он их је послао Хеју да растура,
овај опет пошто их је примио отишао је са Лаом код На
кеa: код овог где су били јошт Хејо, Ла и Верлијер, замо
тали су адресе у завијутке адресирали и растурили куда
треба.
У праву:
Растурање ових прокламација јесте маневра употребље
на у тој цели, да се распали мрзост и презрење противу
владе, и да се поруши јавни мир.
Одкуда су дакле ове прокламације?
Као што се види из самог дела прокламације растурали
су Акола, Наке , Ла, Верлијер и Хејо. У томе се састоји
цела тужба.
Да је тако доказује се фактима која смо прешли на
јучерањем претресу. У тим актама назоди се довољно д0
каза материјалних и моралних, којима се доказује да пр0
кламације није нико други писао, до они, који су их и
растурили.
Пазите само, то нам тврде јошт два очевидна факта.
Неда се порећи да је Акола имао код себе прокламација. Но
он каже да незна одкуда су се нашле код њега. Нека буде
и тако! А ми да узмемо да су прокламације дошле Ако и
у Париз, да су одатле растурене, и ето нам два очевидна
факта. Јер неда се ни то порећи да су ове прокламације
растурене. Тридесет и шест прокламација наоде се код по
лиције, што су јој додавали она лица, која су добила. По
 1029

свој прилици бунтовници су се преварили у адресама те су

прокламације упутили на друга лица. С друге опет стране
извесно је да прокламације нису хтели одати они, који су
једних мисли са Аколом. Дакле растурен је грдан број про
кламација. (Продужиће се.)

У првој свезци периодичног списа „Der Welthandel“ (свет

ска трговина) од 1869. што излази у Штутгарду , а који
спис заузима једно од најодличнијих ове врсте списова, на
лази се ова белешка о нашем отачаству под кратким насло
вом „саобраштај измеђ Србије и Цолферајна“.“)
„У најновије време почео је да бива саобраштај живљи
између ЦолФерајна и дољних подунавских земаља. Особито
из Прајске иде многи еспап у те земље. Али трговцима нз др
жава царинарског савеза мора се препоручити, да Буду усвојим
пословима с овим земљама јако на опрезу. Особито се показало у
трговачким пословима са Срвијом, да по законима, који ту посто
је, странцима прете велики гувитци, кад трговачке куће у Србији
падну (банкротирају). По тим српским законима по готову је са
свим остављено на вољу банкротима тамошњим — то јест у Ср
бији — у којој ће мери бити справедљиви према својим
поверитељима. Тамошњи — српски — трговци, и кад нису у
стању да плаћају своје дугове , могу такође да шуноправне
уговоре утврђују све донде, док се над њима редовно сте
циште судским путем не отвори. Овамо још и то долази,
да се у Србији ни самом стављеном забраном на еспап дуж
ников не добијају никаква првенствена права у стецишту.“
Довде гласи приметба.
} Наши и трговци, и правознанци, и судије наше лако ће
спазити, да је неосновано оно, што се у примедби о нашем
законодавству каже. Наши закони строго казне свако лажно
банкротство; наши судови похвалном безпристрасношћу по
*) Под насловом „Цолферајд“ разуму се намачке државе, међу којима по
стоји уговор о царини. Прајска је главна држава међ њима.
1030

ништавају уговоре учињене измеђ банкротираног трговца и

његових сродника, а и страних лица, чим има основа да се
узме за доказано, да су утврђени и смишљени на штету до
тичних поверитеља. Судови наши — то се мора признати —
доста брзо обављају истраге, и свршавају и грађанске и кри
вичне парнице. С тога, ма да се не може рећи, да нема још
једнако у нашем законодавству неких знаменитих недоста
така у овом погледу, н. п. што немамо меничног поступка,
исто тако што и у законима, што постоје, има неких неисправно
сти, ипак не стоји, да због тих недостатака прети опасност
страним трговцима. Али мa ми овде у Србији колико били уве
рени о томе; не помаже нам ништа, кад се онакви гласови
о Србији по страном свету растуре, и кад им се тамо ве
рује. Колико штетно може бити за нашу трговину; за наш
трговачки саобраштај; и по томе за напредак нашег благо
стања овакво хрђаво разумевање наших закона, који се ти
чу трговине, није нужно доказивати. У овоме погледу нуж
но је дати странцима довољно обавештења о нашим зако
нима. Али то неће бити довољно. Искуство је томе најбољи
учитељ, а раније искуство можда показује где које чудновате
примере. Нећу да много о овоме говорим, јер као што је једном
урађено, поправити се неда. Али може се спречити, да се онакви
неудесни примери недогађају. Закони су ту, од примене тих за
кона зависе удесне последице. Ја држим, да би се морало неком
лажном неком назови патриотству приписати мишљење, да је
боље не дати строгу правду страном трговцу, оставити нашега да
страда; и да треба сачувати нашег трговца од пропасти и онда,
кад је он било преварно, било лакомислено предузео радњу, којом
је себе у дугове увалио, које не исплаћујући прогласи се банкро
том све да банкротству управ не би било места, да је радња
била поштена; и кад наш трговац под видом, да дугује
својој жени, пуници, своме оцу, брату, или пријатељу пред
само банкротство све своје имање — или већину имања,
па и еспапа — овима изда, да их као бајаги намири, па се
 1031

прогласи за банкрота истом онда, кад нема ни имања, ни еспапа;

јер је све то својим рођацима уступио; или кад наш трговац
повуче са стране у кратком времену и од многих трговаца
силни еспап, па овај испод руке и испод цене растури,
и на скоро се за банкрота прогласи као бајаги за то, што
му његови дужници дугове не плаћају, а овамо су као ве
ликих сума дужници у његове трговачке књиге прибељежени
све само његови сродници, који су и сами већ једном бан
кротирали, и који нигде ништа немају, те по томе од којих
се нико не може да наплати. Оваква радња заиста може да
буде само од опште штете.
За то, што сам добру рад пуштам ово неколико редака
у свет и ради трговаца, и ради судија; а држим, да би
вредно било, да и наши политички листови обрате своју
пажњу на ону примедбу, која је по спису „Der Welthandel“
напред саопштена.
Најпосле ћу овом приликом још да приметим, да се
опажа потреба, да се што пре изда „закон о меничном по
ступку.“ Та ће потреба постајати све већа, што ће наши
трговачки одношаји добијати већи обим, и јачи полет. На
ређења, која се о меницама налазе у „Грађ. Пост.“ никако
нису довољна за трговачке послове; и то тим мање, што
код нас судови, изреченој па ма и извршној пресуди не дају
већу вредност од стављене забране, и интабулације; од куд
к:
излази та неприлика, да парничар , и пошто је на суду до
|- био од свог супарника оно, шта је тражио, мора да се стара,
* да забраном и интабулацијом обезбеди себе за то своје до
} суђено му нотраживање. Ова неприлика треба да престане
ј и у грађ. парницама; а за парнице трговачке „закон о ме
ничном поступку“ имаће у себи нужна правила у овом по
гледу. „Закон м меничком поступку“ по моме мишљењу до
принеће, да се утврди наш трговачки кредит, а то ће бити
од користи и појединим трговцима, и земаљској трговини. К.

У првом броју „Правде“ поткрала је се једна замашна погрешка и то у

чланку: „Неколико речи о једном правном питању.“ На страни 1006. у врсти 36.
У место речи „вероватно је“ треба да стоји „невероватно је.“ —
1082

| | \ | | \,
ЛИСТ ЗА СВЕ ТРАНЕ ПРАВНИХ НАУКА.
ДРУГА ГОДИНА.

Исте побуде које су нас кретале у почетку на рад, крећу

Нас и Данас.
Цели, коју смо поставили, тежићемо неуморно а та је
као што смо рекли у томе: „Да сваки Буде самосталнији, а
нико туђе оруђе, да закон Буде над свима, а нико над њим
и да се под именом закона не протура ничија самовоља.“
Том цели руковођени ни од чега нећемо зазирати, нити ће
наше силе клонути донде, докле узтраје уписника.
Држаћемо се начела која је поставила нова наука. Из
воље појединих, из воље друштвене избијаћемо све оно, што
је неприродно наметуто споља.
У томе раду пазиће мо „да нам постојећи закони Буду
као светиња ,“ ал не по начелу ноторнске школе која каже:
„Све је довро што постоји,“ нити опет по оној изреци Хегловој:
„И најлошије установе потревне су.“ Ната радња истина мора
и треба да буде удешена према њему, у границе правне које по
ставља закон нећемо задирати; али с друге стране опет даћемо п0
лета мислима да се развијају слободно, да допиру докле могу.
У том дакле правцу од нове године продужићемо да и
даље издајемо наш лист.
Овди уједно и то напомињемо да је досадањи трећи сау
редник овог листа г. Стојан Антић одустао од даљег издавања и
уређивања овог листа, с бог нагомиланих својих приватних посло
ва, и сбог тога лист ће излазити од нове године као и до садатpи
пута месечно но сваки пут на једном и по табаку.
Према овоме цена је листу сада спуштена и то: На го
дину за Србију 60 гр. на по године 30 гр. на три мес. 15 гр. на
годину за Аустрију — 7. Фор. на по године 3 s.
Новце треба слати самом уредништву а коме је по вољи
и штампарији г. Николе Стефановића.
Молимо уписнике да похитају с претплатом најдаље до
10. Јануара а скупљаче молимо да се заузму око скупљања.
Д. Новаковић, У. Кнежевић.
Шт м и и Аr a Jм Нн и о а и С ти о ми о а и им у Бког гл и х.
 Број 34. У БЕогРАду 10. ДЕцЕмвАР 1869. Година i.

Излази три пут у ме- За све српске крајеве

сецу, на 2 табака сва- стаје на годину 72 rр.
ки пут. Уредништво је или 8 фор., на по го
Ђ
у кућн господина Ђорђа - r“} дине 36 гр. или 4 фор.,
ни три мес. 18 гр. или
Натошевића на великој 2. Фор., поједиин број
пнјаци. стаје 2 г. ч.
ЛИСТ ЗА СВЕ ГРАНЕ ПРАВНИХ НАУКА.

Издалу и у РЕЂулу Д. НОВАКОВИЋ, С. АНТИЋ, У. КНЕЖЕВИЋ.

СА ДРЖАЈ: Кривични поступак. — Правно пнтале. — Разбојништво. — Виљам Сјуард. — Правозаступнички

нспит. — Смутње по унутрашњости.

КР И В И ЧН И П () (; ТУ II А К.
(УПОРЕД НЕМАЧК. КРИВ. Пост. С ЕНГЛЕСК. И ВРАНЦЕСким)

(Продужење.)

S 5.
анашње право.
ра Распоред кривичних
| случајева. Надлежност закона.
По науци данашњег права, кривични поступак прибира под со
бом све своје предмете, према двојаком, поглавитом, значењу: с је
дне стране, извесни казнени случаји претресаће се и пресуђиваће
се шо вормама каквог нарочитог кривичног поступка, a с” друге
стране, сви остали казнени случаји, упућиваће се у надлежност ка
квој управној (административној), а нарочито полицијској, власти. Па
почем се у кривичном поступку, око истраге буди каквог појавље
ног недела, јављају врло различите ворлне и узроци, према којима
се свако недело, које би најтежим казнала припрећено било, суду
у надлежност упућује, како би се отуд праведно изречење пресуда,
у све то већем степену правичности ујемчало и утврдило“), — то је
нужно, да означимо и постепену разлику тих недела.
П. Да би у случају каквог појављеног недела распознати могли,
којој власти оно у надлежност на суђење иде, показаће нам од че
сти обзир на земаљски закон, т. ј. да ли је он извесна недела, у
надлежност овој или оној власти већ упутио“), и од чести показаће
|- ") Ово ујемчање поглавито се доводи од иачина судскога склопа.
„“.
se
*) Као што н. пр. хесенски „Сompetenzgesetz“ у Аrt. 2. побројава сва она не
дела, за која су надлежни нижи судови (Untergerichte), да их ислеђују и
пресуђују.
/
 1034

нам и обзир на род сале кривице, или дуготрајност припрећене

казне. *)
П. Предмети особеног кривичног судства, свакад су она не
дела, која су, тако названим, кривичним казнала припрећена“); а
казне кривичне ове су: смрт, вечито алсовање, (lebenslangliche Frei
heitsstrafe), губитак части“), прогонство из земље“), и одузимање
васцелога имања.“) Но код привремених казна атсовања, где се
толике постепене различитости јављају“), што се назива“), дуготрај
ности“) и посљедица“), због самога начина казне тиче, — распо
знаће се, или по земаљском законодавству, или по земаљском суд
ском праксу, како ће се која од ових казна, и када ће се она, према
гореозначеним обзирима, као кривична посматрати. Али по свуда важи
основ, где би год сам ислеђујући судац овлашћен био, да припре
ћену казну н изрећи може, — то се такав казнени случај не јавља
као кривични.
III. Кад је спор о надлежности, а потом и кад се пита: је ли
извесно недело предмет кривичног поступка 2 ваља се само оба
зрети на то, да ли је за спорно недело, у главноме и по правилу
— in thesi“), — одређена законита кривична казна, а нетреба се
још обазирати и на оне околности, што ће можда казну у делу, —
in concreto, — искључити. н. пр. због основа, који сваку казну по
") Ако н. пр. казна апсовања (Freiheitsstrate) износи више од две године, то
је у оваком случају надлежан већи суд
*) Kleinschrod, Einl. in die peinliche Gerichtsbarkeit, s 10–15. Tittmann Наndbuch.
III. S 609. Martin, Lehrbuch des Criminalproz. š. 18, 19 — Неfter, Lehrb. стр.
469. Bauer, Lehrb. des Strafproz. š. 14, Zacharia, Grundlinien, стр. 50.
*) С. С. С. art. 104 110, А казне, које су само укроћавајуће, нису „кривичне
казне.“ Сравни: Wachter-а, у наведеном делу, стр. 251-259. Међутим ка
зна: „Рranger“-а, (срамни стуб) јавља се већ као казна кривична, сравни.
Kammerer-a, „iber die Strafe des Prangers," Rostock, 1838.
“) С. С. С. art. 113. Меister, Einl. in die peimliche Gerichtsb. 1. стр. 33.
*) Меister, страна 39.
“I wachter, „iber Strate und Strafanstalten,“ страна 38.
“) Н. пр. као што се „казна затвора“ врло често не посматра као ка“
кривична.
“) Из наведених подбележака у 5-у 4-том увиђа се то, да нижи судови “
tergerichte) само до извесне, опредељене мере, (н. пр. до четири неде“
или до три месеца затвора), судити могу.
*) Овде је од важности деоба на бесчастеће и небесчастеће казне,
i oj кieinschrod, Einl. š 13. Tittmann, Handb. III. стр. 14 Martin, Lehrt. (треће из
дање), s 19. Bauer, š 14. Braunschweig. Competenzges, š 10. Декоји земаљ“
закони прописују правила, како ће се у овом случају поступати, као шт9
то н. пр. сакски закон од 30 Марта 1838. у 5-y 8-ом прописује.
 1035

тиру или због узрока, што ће казну нарочито умалити, или нашо
слетку с тога, што би само казна „због покушаја“ наступила.
iti.
IV. Али где је закон за извесна недела нарочите поделе и сте
пене прописао, н. пр. ако је по спољним знацима недозвољеног дела"),
казну одредно, или се чини, као да је према свима околностима на
то ишо“), да утврди само мањи степен казне, - то је тај закон
у исто време и надлежност“), прописао“).
V. За изрицање дисциплинарних“), „или, за изрицање казна
у цели поретка“), које су казне управљене противу свештеника?),
а нарочито противу чиновника, — моћи ће се управним властима
дати извесно право, но само у толико; у колико би ове власти, при
изрицању ових казна, примењивале само она принудна срества,
која служе за испуњење званични дужности, или, уколико би оне
на се имале само карактер казнења, што су се ове дужности пре
небрегнуле. Према томе, ове казне и носе на се само карактер цен
зуре, са кога гледишта пропотичу, или казне укора или новчане казне.
А напротив онде, где би наступила казна: отпуста из службе др

") Н. пр. по вредности код крађа.

“) Н. пр. док још сумња влада, да неће тежа казна наступити, као што је
н. пр. случај код крађа, кад ова може бити, гледајући на „вредност,“
крађа проста, али због „ускакања,“ повући ће за собом тежу казну.
“) Н. пр. у оном случају, кад се „повреда тела“ јавља, само као „полициј
ско иступлење.“
*) А да ли кривични суд и онда решавати може, кад би се казна, коју он
треба да изрече, појавила као грађанска и полицијска, — то опет зависи
од прописа земаљских законика. Сасвим се удаљава Мiller, Lehrbuch. стр.
157. Обично сви законици, у таквом случају, наређују, да се ови казнени
случаји поврате и упуте за њих надлежним властима, тако прописује ба
варски закон, II. art. 355. Напротив, види законе: „ОIdenburg. Gesetzbuсh,“
art. 500, и овоме придодате „Verordnungen“ од 11. Октобра 1821. године;
сакски закон од 28. Јануара 1835. год. Š 38. хесенски „Сompetenzgesetz,“
S 2. Лg 16. — Сви ови законици прописују: „да су виши судови (Ноfge
richt), у датом им случају, надлежни, да изреку казну, кад би ова и нај
мања била.“

*) Сравни: Рfeifer, praet. Erort. III. стр. 400. Budeus, y: Hallische Encyklopedie.
Свека 26. стр. 12. и т. д. и у: Weiske Rechtslexikon, I, стр. 224.
“) У декојим земљама оба ова начина казне разликују се један од другог“
као што је н. пр. у Баварској. Моу, Lehrb. des Strafrechts, I. стр. 335.
") Вudens, Encyklopedie, crр. 16. Неfter, Archiv des Crim. R. XIII. стр. 51. Eich
horn, Grunds, des Kirchenrechts, II. стр. II, стр. 141. Falk, die Gerichtswerfas
sung von Holstein, стр. 17. Но одношења ових, по различитим државама,
још нису као што ваља уређена,
66“
 1036

»савне “), или би друге какве јавне казне наступитн могле, као што
су н. пр. казн алсовања, губитак части и т д. — ту је по пра
вилу надлежан само кривични суд, мањ ако земаљско законодавство“)
непрописује још већи круг властитости кривичног судства, управним
6.200 T24./10.

VI. Почем се казнењем и „због криумчарења,“ врло лако може

повредити и слобода и имање кривца, то се надлежност за изрнцање
и ових казна, не може одузети, кривичним судовима“); но опет за
то имаде земаљских закона, који прописују извесно кривично право
управним властима, који се опет прописи често клоне на корист“)
самога кривца.“)
*) Казна „отпуста из државне службе“ не може се никад управним властима,
већ само судовима, изрећи, Рfeifer, стр. 402, али и то онда, кад земаљски
закон о томе ништа не говори, или нешто друго не прописује, као што
је н. пр. у Пуској. Сравни: Richter-a, Handb. des Strafvert, in Preusen, I.
страна 35.
*) И у најновијим земаљским законицима „о чиновницима,“ у овом је по
гледу, велика разлика; тако н. пр. у Баварској, могу се као дисциплинарне
казне изрећи, од 24 сахата па до 8 дана „кућњег“ или „грађанског за
твора,“ (сравни: „Веilage IX. Zur Verfassungsurkunde), а нарочито сравни.
Моу, стр. 335. Виртемберски кривични закон, у: art. 905. упућује на „Dis
ciplinarstrafrecht." Hufnage!, Comment. II. стр. 745. v. Mohl, Staatsrecht, II. стр.
272. Mayer, das Strafverf. der Verwaltungsbehörden, стр. 32.112. — по сакском
„Staatsdienergesetz“-у, од 7. Марта 1835, Š 16. важе као дисциплинарне ка
зне: новчана казна, „кућни“ или „собни затвор.“ Сравни и закон: „liber
Dienstentsetzung und Entiassung,“ Š22. 25, Брауншвајски: Staatsdienergeset од
12. Окт. 1832. у 8 37. прописује као дисциплинарне казне: „укор“ и „опо
мена на отпуст из државне службе.“ По баденском „Staatsdieneredict- -y,
од 1819. S 11, казна затвора, као дисциплинарна, може се само „над под
чињенима“ (Subalternen), изрећи.
*) Pfeiffer, pract. Erörterungen, III. стр. 412.
“) Н. пр. кад се сам кривац својевољно подчињава управној власти, да га
она суди, јер му је до брзог пресуђења стало.
*) По сакском закону од 27. Дек. 1833. године, може сама ђумручка власт
изрећи казну, ако се ова односи на „одузимање забрањених ствари“ или
на затвор до 8 недеља. За све веће казне надлежан је суд. По баденском
закону од 22. Јуна 1837. године, ђумручка власт може изрећи казну, кад
се ова односи само на опредељену новчану суму, и то онда, кад се кри
вац казни „због поретка,“ а ако се казна изрећи ваља „због криумчарења.“
то је ђумручка власт овлашћена само онда, ако се и овде новчаном ка
зном казнити може, и ако се сам кривац подчини да га ђумручка упра
вна власт на казну осуди. У Баварској постоје још више ђумручке вла
сти, као надлежне за изрицање казна „због криумчарења.“ Сравни: Мој.
Dehrbuch, III. страна 78–89. — Маyer, das Strafverfahren, стр. 16. и т. д.
 1037

VII. Деоба казнених случајева на: злочинства и полицијска исту

плења“), доводи се отуд, што се по декојим земаљским законодав
ствима, извесна недела, због њихове незнатније казнености, упутише
у надлежност оним властима, које неимађаху на се карактер кри
вичне судимости. Поглавито се ова недела упутише тим властима са
Е.
двојаког гледишта, т.ј. или с тога, што се при суђењу њиховом са
:
свим једнострано поступало“), или с тога, што се у цељи брзог упли
висања јављала велика, велика необходилост“), која се чисто на
корист самога кривца односила.“) А нарочито овака недела одоше
у надлежност полицијским властима, за то, што носаху на се карак
тер: непослушности наспрам полицијских наредаба.“) Или, на
Послетку, овака недела одоше у надлежност показаним властима за
то, што се поглавито, по декојим земаљским законицима“), сви не
знатнији кривични случаји 7), па и сале повреде права, кад је
штета од малене вредности, — упутише у надлежност тим властима,
"Ј Како се различито покушавало, да се повуче граница између: злочинства
и полицијских иступлења, види код: Сucumus-a, Neus Archiv des Criminal
rechts, VII. .); 6. 10. — Grandauer, y: „Zurcheins Beiträgen zur Gesetzgebung,“
II. Dd. I. Неft. . у 4. Rotshirt, Archiv des Crim. R. XII. Л.311. Birnbaum, Arch.
des Crim. R. neue Folge I. стр. 164. Сarmignani, delle leggi della Sieurezza so
ciale, III. стр. 271. Mittermayer, tiber Strafgesetzgebung, I. стр. 222.
“) Изрека: полицијско иступлење доводи се или отуд, што се овако недело
полицијском влашћу казни, или отуд, што се оно и онда, кад се судом
казни, опет за то, она казна, коју то недело за собом повлачи, пореди
полицијској казни.
*) Kuhn, das Polizeistrafrecht in seinen Grundzigen. Dresden 1843. Funke, das We
sen der Polizei, Leipzig, 1844. страна 35.
“) Нарочито с” тога, што полицијске казни нису обесчашћавајуће, па, разуме
се, да овде обозривост захтева, како то није баш од преке нужде, ује
дињавати обесчашћавајуће последице са судским казнама.
*) О карактеру: Сontravention (истушлења), по вранцеском праву, сравни: Не
lie, Théorie du code penal. VIII, стр. 209.
“) Као што је н, пр по аустријском, баварском и виртембешком праву. Сра
вни: Mittermayer-a, fiber Strafgesetzgebung, I. стр. 240. Heffter Archiv des Crim.
R. 1843. стр. 113. — „liber Erfahrungen in Baiern, Arnold, y: „Archiv des Crim.
R.“ 1843. страиа 255.
*) Различита законодавства и различите прописе доносе. Тако, вранцески
Code penal, сабрао је и прописао у књизи четвртој сва иступлења. Али у
овоме обзиру најбољи је, базелски: „Polizeistrafordnung“ од 1837. Аустриј
ски кривични закон, у два дела, оделио је злочинства од тежих полициј
ских иступлења; сравни о томе Мittermayer-a, „iber Strafgesetzgebung,“ II.
стр. 84. Сравни такође и: виртембершки „Polizeistrafgesetz“ од 2. Октобра
1839. године; „Gesetze des Polizei- Strafwesens im Königreich Hanover.“ Наno
ver, 1840.
1038

јер овака недела нешовлачаху са собом другу казну, осем новчану,

или врло кратак затвор. Али, докле се с једне стране указује та
потреба, да се сви незнатнији кривични случаји, упуте у надлежност
на ислеђење и суђење, једноме судцу као првостепеном суду!), до
тле се с друге стране, овака установа не доказује као што ваља, што
се њенога пространства тиче, кад би се на управну власт у овоме
правцу, пренела и власт казнења.“)
VIП. Она деоба недела, што је у декојим новијим законицима
ушла, а нарочито у баварском кривичном закону, т. ј. деоба на зло
чинства“), престу плена“), и иступљења“); — подражавање је вран
цеском поделењу недела.“) Овака деоба односи се на следећа че
тири дејства: а), на: судеће судове“); б), на: начин поступка“).
в), на: дужности“); и г), на част осуђеника“), кад казна упливише.
*) Као што то н. пр. схваћа вранцески „Сode de Contrawention,“ кога је гле
диште сасвим умесно, хоће ли се надлежност полицијског судца и надаље
распрострти? — Сравни дело: „Bemerkungen über den preuss, Entwurf, Hei
delberg, 1843. страна 39.
*) И нека би се оне казне, које би један судац изрицао, називале: „казне
полицијске,“ то опет отуда несљедује, да се управним властима мора дати
у руке кривично право, (но сравни и Luden-a, Lehrbuch, I стр. 183). Сра
вни: Вreidenbach - a Comm, zum hess. Strafgesetzbuch, I, стр. 156. Mitterwayer,
„über Strafgesetzgebung,“ I. страна 231.
*) Баварски закон, у агt. 2. под изреком: „Verbrechen“ (злочинства), подра
зумева сва она недела, која су предумишљајем и намерно ишла да п0
вреде нечије право, но која су, са своје својине и величине злодела (ibed
hat), припрећена казном : смрти, окова, поправничког заведења, робије, а
затим и казном: отпуста из службе државне, лишењем државних и по
Че СН ИХ ЗВаHЊА.

*) Под изреком „Vergehen“ (престу илења), подразумевају се сва она недела,

којих је намера да се туђе право повреди, предумишљена или непреду.
мишљена, али због њихове мање казнимости, припрећена су казном: за
твора, боја, новчаном и другим мањим казнама.
*) Под изреком: „Polizeibertretung,“ (полицијско иступлење), подразумевају
се сва она недела, којих повиност долази или од чинења неког, које је
забрањено, или од нечинења каквог које је наложено, но која на себи не
мају истина карактер повреде права (било приватног или државног, али
су опет зато, „због опасности да се не поремети правни поредак и општа
друштвена безбедност,“ — и ова недела, припрећена су извесним казнама,
тога ради сва недела, и најзнатније повреде права, упућује се особеним
законом, у надлежност полицијским властима, Напротив, пројекти закона
од године 1822. 1827. и 1831. полазе са другог гледишта.
*) Mittermayer, у: „Нudtwalker Beitr.“ I, страна 485.
*) Баварски закон, П. art. 12. одређује апелациони суд као грађански кри
вични суд, са четири судца, кад суди о преступлењима, а као кривични
суд, кад суди о злочинствима, са шест судаца.
*) Вајер, Gesetzbuch. II. 457. 460. 463.
*) Вајег, Gesetzbuch, II, art, 15.
*) Baier. Gesetzbuch art 23. Али по „Gemeindeedict“-у, од 1818. и по „Verlas
sungsurkunde.“ Tit. VI. у Баварској је при свакој поведеној истрази због
преступлења,“ већ основ ту, да се политичка права одузму. Но у „камер
 1039

Правно Пнтањ8.
(Спада у брачне уговоре о имању.)

Петар се ожени с Марицом. Док бијаху заручници Марица на

сљеди неко имање — које с удајом донесе Петру. Овај предузме
управу над целим имањем. Заваде се и на грађ. — суду Марица ис
кључи Петра из уживања оног које је она насљедила као заручница
његова, питање: „Може ли га искључити из уживања или не.“
Различне системе постоје о одношајима имовним измеђ брач
ника. Да би се по томе сазнао смисао закона, да би се испитао дух
законодавства кога, да би се накратко поједина определења расту
мачила, — нужно је пре свега сазнати коју је систему усвојило за
конодавство. С тога да побројимо разне системе редом, и да их овлаш
у главноме нацртамо.
Главних система има три и јесу ове:
1.) Систелна имовног јединства. ((Sittereinbeit.)
2) Система и повног друштва, ((9fitergemeinidaft) која је двојака.
а) Система општег имовног друштва (allgemeine (Sitergemein
fфaft, које има различних назива као: (Sefammtgut, (Sefammteigenthum,
(Semefertid aftëeigentbum, 2ummitgut, gejammtes (Sut, gemeinidaftlideš, per
midteč, ober gemeineš (Sitt.)
б.) Система партикуларног имовног друштва (particulire (Sila
tergemeinidaft.)
3.) Система пужевљевог уживања ()lief braud, ususfructus ma
ritalis.)
Укратко да прегледамо ове системе.
Прва система поникла је у средњем веку. По њој све потребе
брачне јављају се као друштвене, па се заједнички — друштвено —
нмају и подмиривати из имања оба брачника. Подмира ова доби већи
круг у немачком праву, но што га имађаше у римском. По римск.
праву у брачне потребе спадашe сaмо кућевно издржање и васпи

ским расправама“ око „пројекта“ од године 1843. даје нам се искуство,

како је дотадањи систем до претеране строгости допирао, чега ради за
хтевало се, да се одузимањем половине од те строгости, бар у нечему
помогне. Сравни: Mittermayer-a. „iber die Strafgesetzgebung“ II. страна 190.
Сравни нарочито: „Аumerkungen zum baier. Gesetzbuch," I, страна 29. 105.
Исто тако сравни и Gönner-а, у: „Neues Archiv,“ VII, 661. страна. Погла
вито сравни: Lombard-а, у: „Нitzig's Zeitschrift für Crim. R.“ Неft 22. стр. 419.
1040

тање деце. По немач праву у потребе брачне уврстише се сви сви

издатци, којима се је подмиривао скупни унутарњи и спољни живот.
Измеђ добара оба брачника наступа спољни савез — којим се
имовна права брачника ни уколико не мењају. Јединство је ту уну
тарње. Стварна права не задобија ни муж ни жена. Сопственост остаје
у оном стању као што је била и пре брака. Муж добија управу над
целим имањем. Но није овлашћен да са жениним имањем чини оно,
што са својим. Границе његовој самовољи положене су самом цјели,
која је постављена напред, — а та је да се приход има употребити
на подмирење потреба брачни. С покретношћу муж располаже по
вољи, а с непокретношћу само у нужди — иначе тражи одобрење
жене. Поверитељи и дужници женини нису и мужевљеви. Дугови
женини пре брака, морају се платити У браку може правити ду
гове — ако не крњи мужевљева права. За дугове мужевљеве јем
ствује и добро женино. При смрти свако својим имањем располаже
по вољи. То је у главном прва система.
Друга система непозната је у Баварској и Аустрији. Под њом
се разуме дружина у имању — коју дружину различно посматрају,
час као друштво, час као правно лице, час опет као правно друш
тво, кога чланови имају учешће у деоби имања — у тако званим
некада идеалним деловима. Овди скупно имање брачника стоји не
раздвојено у једној маси, и пребрачна права појединих брачника
преливају се по овој системи у овлашћење на тако зване квоте (т.ј.
на равне делове) или другим речма пола имања припада мужу, а
пола жени — и те половине називљу се идеалнима с тога, што се
незна, колике су.
И овде као и код прве системе муж има право управе над це
лим имањем Овда се незна као у првој системи, шта коме брачнику
припада. Цело је имање заједничко С покретношћу муж располаже
по вољи, а непокретност може отуђити само у нужди; иначе с одо
брењем жене За дела женина јемствује друштвена маса онда, ако
је жена радила по налогу мужа, или ако се та дела тичу, унутар
њег кућења. Личност женина није овди уништена. Она истина није
више сопственик свог пребрачног имања, али је опет притежач иде
алног дела у оној имовној маен.
Дугови брачника исплаћују се друштвено као и они, које учи
ни муж за време брака. Дугови овде не спадају дакле на имање, но
равномерно на оба лица.
При разрешењу брака или после смрти различно се насљеђује.
 -- 1041

Партикуларизам ове друге системе преиначио је њу у декојим

правама. Тако по неким правама ово брачно друштво није било у
целом имању, но само у оном имању, које су брачници задобили
за време брака (тако звано. (Srrungenjфaft. Ту тада и сва“) покретност.")
По томе скупном имању припада:
1) Сво имање које је задобијено за време брака радом и у
штедом:

2.) Плодови особеног добра (Тако се зове оно добро, које жена
задржи за се — а не повери га управи мужевљевој. Разних назива
има. Такви су: propergut, čonbergut, (Sinhambégut, Gigenmaфtëpermögen,
parapbernalieng.)
3.) Све што је задобијено друштвено, било поклоном, насљед
ством, или другим чим.
Тако видимо у овој партикуларној системи двојака добра. Јед
но опште, које припада и жени и мужу, и друго особено, било му
жевљево, или женино. Сва ова добра подпадају под управу мужа.
За дугове мужевљеве јемчи како његово особено добро, тако и
цела друштвена маса. За дугове женине за време брака јемчи само
њено особено добро, па и од овога муж може одбити екзекуцију,
ако је жена радила преко граница свог овлашћења. За дугове, које
су направили друштвено, или које је учинио муж као заступник
брачног друштва, или жена као кућевница за кућење, или најпосле
за дугове, који су учињени за опште добро, јемствује не само друш
твена маса, но и особена добра оба брачника
Кад се брак разведе жена добија њено особено добро и
половину општег (3 mmmtant) и то тек по пЗмирењу општих пове
pитеља. ПIто је окрњено од особеног добра за брачне цјели на
кнађа се из општег добра, пто је окрњено из особеног добра једног
брачника у интересу другог, накнађа се из особеног добра онога,
ради кога је и окрњено.
Система ова није постојала у старијем немачком праву. Њу сво
јевољно створи ХVI. век, који угуши мними немачки друштвени
принцип (противан рим. праву.) Система ова добра је што се тиче
тачности у одношајима — али је с млогих страна опасна. Ту наступа
заплетено прорачунавање ((Somplicirte 9(brednungs perfahren — (Stat
*) Errungenschaft зове се другче јошт: Сollaboratio, Acquestus conjugalis (Филип
стр. 137. П. књ.)
") Ствари које припадају жени за кућење и одело спомињу се у изворима
са речи: Рhader – fium, Aussteuer oder Heimsteuer или Вrautwageu (јер су се
често возиле кући мужевљевој на колима (стр. 134. Филип.)
1042

mirtidaft: — јер човек мора имати превагу у раду. Осим тога про
тивна је самом наравственом характеру брака — јер ће природно сваки
брачник да грамзи за својим.
Трећа је система, система уживања, Ова је система највећма
распрострањена и није ништа друго, него преиначена миразна (до
тачна) система римског права. По њој муж добија право уживања
на цело имање женино (изузимајући делове које жена за се задржи
— Steceptitieu.) Жена остаје непрестанце сопственик свог имања, и
власна је с њим располагати у толико, уколико неби крњила право
мужевљевог уживања. С тога она не може нзишта отуђити за време
брака, нити одузети за дуг. Но пребрачни дугови морају се испла
тити. Мужу припада дакле право уживања и он је дужан да издр
жава жену и децу према своме стању (Štambešntifig.) Обвезаност та
пружа се и на поверитеље мужевљеве, који би хтели да му узму
уживање у конкурс стецишта (бриcurš-Šerein pcm (Sliubijem šum (Sin
flagen ihrer Šerberungen.) Муж није дужан да даје жени осигурања, да
ће јој повратити имање. Но по практики жена има прећутну хипо
теку на његовом имању (Qotal privilegien.)
У неким законима разликује се женино имање на лиразне п
особене (Qсtat unt parapbernalguter) но то нема никаквог уплива на
мужевљева права. (Аустр. законодавство š 1218 и сл. усвојило је
преиначену миразну систему.) По практнки све што жена донесе
сматра се као мираз.
Много би се јошт имало говорити о добрим и хрђавим странама
ових система; о узроцима, који утицаше на развитак једне н друге
и најпосле о свестраном одношају брачника у разним делима: но да
се сада обазремо на законодавство српско и да видимо, која спстема
преобвлађује у њему.
Како је рим. право утицало на сва законодавства свију држава,
то се ни наше законодавство није могло отрести од појмова римског
права, тим пре, што је наше законодавство снимљено с немачког а
ово опет беше копија римског.
У рим. праву владала је системе миразна (дотална) По њој
муж је управљач и уживаоц целог имања. Но имање брачника није
заједничко, већ одвојено. У рим, праву нема дакле имовне дружине
— заједнице!
У Франц. праву та заједница може бити или закона или по
погодби. Дакле по њему се предпоставља заједница ма и небало
уговора.
 1043

Аустр. а по њему и наше законодавство дозвољава заједницу,

али је не предпоставља. Заједнице може бити уговорне, али законе
не. Питање сада која је система усвојена у нашем законодавству?
Из šš 760, 763, 766, 767, 769, 771, 772 и т. д. види се да пре
обвлађује система миразна, по којој муж има право уживања над
целим жениним имањем. По овој системи муж за време брака има
непрестанце право уживања, као што потврђује š 766. Осим права
уживања припада мужу право управе. Право уживања нигда му
не може бити окрњено, а право управе може му се одузети пЗ узрока
који су наведени у 8 773. Питање је сада шта је мираз? по Š 760.
све оно, што жена донесе мужу ради лакшег живлења. Ралзика се
ту сада неправи да ли је уговарано о том имању или не — једина
разлика била би само у томе, што се уговорни мираз мора донети.
Исто тако сматра се као мираз и сво оно имање, које жена задобије
у браку (š 763.)")
Да се сада вратимо на постављено питање: Еда ли жена може
искључити мужа пз уживања оног имања , које је добила као
заручница? Никако, као што споменух у 8 760. нема разлике измеђ
имања пребрачног и брачног, нити опет дозвољава то, ова система
уживања. По чему мираз је сво имање, које жена донесе мужу пре
брака, или задобије у време брака. А мираз по навед. Š има право
непрестанце уживати за време брака.
Осим тога да се обазремо и на јошт нека определења нашег
закона видећемо, да се уживање мора извести из саме цели брачне.
Познато је да сваки брак има своју цјел. По 8 107 све, што се слаже
с намерол и определењем брака, припада брачницима као права
и дужности. Из намере дакле и определења, или другим речма цели,
рађају се узајамна права и дужности. Превагу нема ни једна странка.
Права се стичу с дужностима. Но један брачник не сме бити у по
властицама. То се јошт боље опажа пз Š 109 и 110. По првоме
муж као старешина управља кућом, и дужан је издржавати жену по
могућству. По другоме опет жена је дужна свим силама помагати
мужу у одправљању домаћи послова, у прибављању и т. д. *

Из овога видимо да женино издржавање није зависно од оног

стања мужевљевог, у ком се је наодио, кад се венчао: већ положај
њен мења се по времену, и у каком се стању муж нађе, онако јој
и уживање даје. С повишавањем имања мужевљевог, повишава се и
уживање женино. Кад је дакле дужан муж непрестанце радити и
“) Из š 771. види се оно правило оне треће системе, да жена може задр
жати имање неко под своју управу — Receptien.
 1044

жену онако издржавати како може; то је и по себи јасно, да и жена

несме застати на ономе, што је донела, но мора и она непрестанце
радити (8 110.) Рад тај не тиче се само ње, но и мужа. Као што муж
тече, за се и за жену; тако и жена за се и за мужа. Што год жена
дакле задобије пре брака, или за време брака ужива у заједници с
мужем
У. КНежевић

P A 3. Б () ЈН И III ТВ ().

Цветко Андрејевић, Ђорђе Игњатовић и Вучко Пешић из Тур

ске, дати су били суду овом на суђење, што су Тодора Петровића
нз Старопотице у Турској ухватили везали и ножем тукли, пору
чујући отцу истога, да јим опредељену суму новаца за њ пошље
иначе да ће ју га погубити, чега се речени Тодор ослободио тиме,
што је турска стража на ове наишла, а ови видевши то, у Србију
побегли, те су ухваћени и суду предати.
Оптужени су све наведено признали, осем то што веле, да
несу имали намеру Тодора да убију, а ако су за њ одкуп тражили.
Првостепени суд пресудом својом „Ла 5151. узео је ово њихно
дело као разбојништво а признање као подпун доказ, S 225. крив.
п. па је на основу š 242 крив. закона сву троицу на смрт осудио.
По незадовољству свију оптужених, апелациони суд пресудом
својом односно Вучка и Ђорђа одобрио је пресуду првостепена суда,
а Цветка у место смрти осудно је на двајестогодишњу робију, и то
јединствено за то, што му је у олакшујућу околност признао да је
доброг владања досле био,
Но касациони суд коме је ово дело на расмотрење у сљед жалбе
свију тужених и државна тужноца дошло, нашао је: да наведена
пресуда апелац суда неје основана на закону велећи:
„Да се урачуна коме кривица која је предвиђена у 8 242 крив.
закона, треба тој, да је снлом употребљеном противу лаца, од овога
какву покретну ствар хтео узети, отети, у намери да је противуза
коно себи присвоја, или да је те цели ради употребно противу лица
претњу садржавајући у себи опасност за живот и тело које ће се
одмах догодити.
„Да се овакови значаји захтевају за дело разбојништва тврди
ce S 237. крив. зак. гди је појам и разбојништва од стране зако
 1045

нодавца опредељен, а да се тражи опасност, за живот и тело, која

ће се одмах догодити, види се из речи наведенога š. „грозећи му
с места опасношћу за живот и тело.“
„У овом датом случају, по гласу пресуде оптужени су прешли
наоружани из Србије у Турску, па кад несу могли најпре неког поша,
а по томе Петра Дончића из Старопотице добавити и поубијати јих
из освете, они су дознавши да се син тога Петра Дончића на ли
вади налази, тамо отишли и овога ухватили, везали и по шуми три
дана водили, поручивши међутим отцу његовом Петру, да јим по
шље новце и ствари, у име одкупа за сина Тодора или иначе по
сина мртва с колима дође, — па од тога нису ништа учинили, јер
су од наишавше турске потере разбегли се, а Тодор је дошав са
оптуженим Цветком до границе Србске, од овога побегао и у Србију
прешао, као што се дакле из наведеног види, оптужени су Тодора
ухватили и везали у цељи изнуде новаца од оца Тодорова, т. ј. да
јим Петар сам новце донесе, а не да они од њега отимљу, али несу
над њим силу употребили, да од њега какву покретну ствар одузму
нити су му пак грозили ошасношћу за живот и тело, која ће се од
мах догодити, него се претња њихова односила на зло, које ће се
унапредак учинити.
Према томе у изложеној радњи оптужени немају значаја за „дело
разбојништва“ већ та радња оптужених према š 246. крив. зак. дело
„насилног изнуђења“ које се од разбојништва, само у томе разликује,
што се код разбојништва ствар, отимље, а код насилног изнуђења
прија сатељ ствара натерује се да је сам изда, и што се код првог
т. ј. разбојништва, претња односи на садашње зло, док напротив
код другог, т. ј. насилног изнуђавања претња односи се на зло, које
ће се у напред догодити, а осим тога, у делу оптужених, што су
Тодора везали, и три дана са собом водили, има дело: „лишења
слободе,“ — по томе апелац, суд. неје добро урадио, што је кривицу
оптужених подвео под š 242. крив. зак, него је ваљало да оштужене
суди по глави ХХ. и 5 249. са обзиром на š 69. наведеног закона,
и на основу ових узрока касациони суд под Лg 2.984, а на основу
Š 274. крив. п. уништио је пресуду апелац, суда, и препоручио, да
се по нзложеним приметбама поступи
У сљед ових примедаба апелациони суд узео је на ново у ра
смотрење своје и нашао:
1. Да по преднзложеним разлозима касац, суда, које апелац, суд
по Š 274. крив. п. усваја, оптужени нису учинили разбојништво, већ
шо смислу S 246 крив. закона њихово дело носи на себн значај на
 1046

силне изнуде, па с тога јим се у оптужењу за разбојништво има пре

ма š 245 крив. п. суднти по тачци а š 250. ист. пост, а за насилну
изнуду, при којој су оптужени Петру Дончићу претили да ће му
сина Тодора убити, ако јнм новац не пошље имају се казнити по
š 249. крив зак, пошто је дело остало само у покушају, јер Петар
неје био принуђен да новце донесе, или пошље, као што прошисује
š 246. крив. зак, који опредељује појам насилне взнуде, а да се и
код S 249. крив. зак, задржава појам Š 246 види се и из тога, што
се и код š 250 крив. зак, као тежег задржава тај појам, које се
опет види из упућења на Š S 238 240 и 241, крив. зак, гди је што
отето, и из неупућења и на š 242. крив. зак, гди неје отето, већ
су му оптужени само претили, и поручивали да то учини.
|| 2. Да су оптужени осим покушаја насилне изнуде, учинили и
казнимо дело, лишења слободе, према реченом Тодору, пошто су га
везали, и три дана по шуми водили, поручујући међутим његовом
оцу, да пошље новце, па с тога се они за то лишење Тодорове сло
боде, имају казнити по првом ставу 8. 192. крив. закона.
3. Да ни заједног од оптужених непостоји отежујућа околност
коју је навео првостепени суд.
Из ових основа апелац, суд предизложену пресуду првостепе
ног суда по другом одељку 8 265. крив. п. преиначно је и по на
преднаведеним Š. с призрењем на š 69. крив. зак. и наведене у
пресуди првостепена суда олакшујуће околности, а за Цветка још
и на тачку 4. š 59. крив. зак. јер се има узети, да је доброг вла
дања кад полицијска власт не вели да је хрђавог већ непознатог
пресудио је: да се за покушај насилне изнуде и за лишење слободе
казне оптужени и то: Цветко са две г. Ђорђе са 3. а Вучко са че
тири године робије, сви у лаком гвожђу и т. д. коју је пресуду и
касац, суд одобрио.
У Књажевцу. СаопштиО.

Ст. Максимовић.

В И Љ А М с Ј у АР Д.
Инглиски правни случај.

Јуна 21. 1851. године, један младић праћен од свога

пса, ходао је у околини Нордвиша у источној Инглиској.
Пceто прескочи преко једног зелениша у башту, врати се
 1047

наскоро натраг и донесе своме госи једну човечију руку.

Овај јави одма полицији о изненађеном находу; предузме
се истрага, и нађу у вароши и околини разбацане разне де
лове човечијег тела: леву руку на којој је био отсечен пр
стенски прст до другог чланка, плећну кост, голеницу, кичму
једну ногу, делове карлице, утробу, комаде меса од коих је
један обрастао кратком жуто-бледом длаком, други опет чи
њаше се да је од женских прсију. 26. Јуна нађен је један
комад меса на једном месту које је пре тога на један дан
прегледано. Трулење не беше још сасвим наступило, а кожа
на неким комадима меса била је смежурана као кад се
у врелу воду мете. Призвати лекари Др. Далримпл и ранар
Нихоле изјаснили су се: да поједини делови припадају без
икакве сумње једној лешини, јер се потпуно слажу, што се
код други неда тако извесно казати, и по својству коже, ко
стију и рскавице има се узети, да је лешина била неке одрасле,
али још младе женске; уједно су навели, да раскомадање ле
шине није вештачко, него јо произведено на сурови начин;
тако на пример карлица тако је раскомадана, да је на истој
тестерисано са две стране па стружења иису се саставила,
него је измеђ лежећи комад снажно разбијен.
Да је извршено злочинство, то је јасно, но од кога и
над киме? Зато је оскудевао знак, јер поред све истраге
нити је глава добијена нити ишта друго пронађено што би
могло довести на траг виновника, а тако није ни женске ни
какве нестало. Обзнана једна издата од стране полиције, по
којој „једна млада женска од прилике 16—26 година стара
убијена је,“ и сваки позива се, да о нестанку такове јави,
допринела је доиста, да су предузете важне истраге о пре
бивању једне младе у околини са своим љубазником неставше
служавке, али после кратког времена пријави се она поли
цији у Норвишу у најповољнијем здрављу а затим обрати на
се пажњу прво лондонски индустријални — излога после друго
у блискости од Норвиша учињено убијство, као што се чини,
 1048

не само публике, него и надлежателства од оног тамног до

гађаја. Остатци лешине сачувани су најпре у шпиритусу,
затим смештени у судове, са кречом покривени и закопани
у подруму судског здања у Норвишу, без да је, као што би
се требало да догоди, Коронарпорота пре своју осуду изрекла.
Догађај овај чињаше се да је сасвим и за свагда у забо
равност прешао. |-

Но не за свагда!
У вече 11. Јануара 1869. дође гостионичар Виљијам
Сјуард из Норвиша у једно оделење полицијско у Лондону
и обрати се инспектору Девису са речма: „ја желим да са
вама говорим. Хоћу да се сам оптужим.“ После неке језе
продужи: зато, што сам убио моју прву жену у Норвишу
Девис одговори: „да ли сте се размислили, како је тешка
ова тужба?“ „јесам“ одговори Сјуард „то ја знам добро. Ја
сам тајну толико година са собом носио, више не могу. Уто
рак са намером отпутовао сам од куће, да се сам убијем,
хтео сам себи врат са овим бријачем — преда га — отсећи,
данас и јуче био сам са лађом у Шелзу, да се убијем, али
Свемогући није то хтео допустити. Ја сам желео, кад би то
могао молим, напишите тужбу.“ Девис писаше: „ја Виљам
Сјуард из Норвиша, тужим сам себе, што сам моју прву жену
44 - |- *

* намерно убио.“ Сјуард, кои је био савршено трезвен, потпише

а затим га ставе у притвор. Сутра дан дође Девис у затвор.
„Опомињете ли се, упита, шта сте синоћ говорили?“ „Пот
пуно!“ „Хоћете ли ми казати, кад и гди се то догодило?“
„Догодило се 15. Јуна 1851. у Норвишу. Ја сам јој гркљан
пресекао са бријачом.“ „Ша како је то било могуће, да се
не открије?“ „Лешина је расчеречена, држим да се неки део
од ње још храни у судници Норвишкој у шпиритусу. Ви
деће те, да је права истина, у Норвишу зна се о томе.“ „Кад
како и гди је нађена лешина?“ „О, неговорите више о томе
то је ужасно! Јуче сам отишао у кућу у Ричмондску улицу,
гди сам први пут видео моју жену, то ме је тако страшно по
 1049

тресло, да сам се морао сам одати.“ У овом тренутку Сјуард

беше потрешен како телесно тако и душевно, увераваше да
има већ два дана како ништа није окусно, после дужег мо
љакања попије једну каву, и како је доведен пред полициј
ског судију, одговори, да је истина што је инспектор Девис
написао. Кад је ио други пут испитиван , упита истог Де
виса: „да ли сам употребно реч намерно?“ „Јесте“ одго
вори Девис „употребили сте ју “ „Више немам ништа да
питам.“ По овоме пошљу га у Норвиш да се предузме истрага.

Од чести полицијском истрагом од чести опет разним

сведочбама доказано је, да је Сјуард своју прву жену, Мар
ту Францис, 1836. у Лондону познао и те исте године са
њоме се венчао; он је тада био стар 24. она 39. год. Мла
денци сместе се у Норвишу, гди је Сјуард дуго времена жи
вео као кројач , затим је банкротирао а потом је прво у
Жилској улици после у Ст. Мартинс-ат-Палас, Таберенакло
вој улици подигао једну заложну трговину. Крај куће, у је
дној од најживљих улица држао је Батсон са својом женом
неку ситничарску радњу, гди је госпођа Сјуард често по
нешто куповала. Госпођа Батсон описала је Сјуарда као жи
воснoг и радног, а Марту Сјуард, коју је познавала, као неку
малу, витку, и лепу жену, која је њену златно смеђуокосу
у локнама носила, и свагда је била чисто обучена. Овај све
док одари своју муштерику, по местном обичају први дан
духова (8. Јуна) 1851. са два печена колача; од тог доба
није ју више видела и често се са своим мужем чудила, гди
то може бити „стара госпођа.“
Да је 21. Јуна 1851. проналазак човечијих остатака у
Норвишу и околини започет већ је споменуто. Исказе поје
диних лица, која су комаде лешине нашли били већином су
без икакве радозналости. Чистилац канала, Салес нађе јед
НОМ ОНИХ Дана гвоздену решетку, која је покривала КАНАЛ.
П и АвдА 67
1050

гди су се састављали онај од Табернакла улице са Бисоп

сгате улицом, крвљу попрскану; потражи даље и нађе масу
крви, утробу и један комад меса по свој прилици од жен
ских прсију. У самој вароши ништа друго није нађено.
Др. Далримпл осведочи сљедеће. У Јуну 1851. најпре
сам сам а потом са међутим умрлим др. Нортетом и ра
наром Нихолсом у полицијском оделењу у Норвишу, пре
гледао разне комаде човечијег меса. Сећајући се тадашње
заклетве, наводим, да су се предмети које сам прегледао
састојали из једне руке, једног дела бутине који је био пре
тестерисан, две мање и једне веће цволенике, једне чашице
(на колену), једног дела утробе и разних комада меса. Ове
комаде прегледао сам заједно са др. Норгетом и Нихолсом,
кад сам остатке најпре сам прегледао, видео сам једну де
сну ногу, разне комаде ртењаче један комад карлице. Ја не
сумњам да то ни су биле коске какве женске. Карлица чи
њаше се као да је претестерисана, али не од вештог ана
тома већ руком сасвим невештом. Бутина је извесно од жен
ске, остале коске не беше лако распознати. Држим да је
било и месо какве женске. Обрате ми пажњу на један ко
мад длаком покривен, но не могу казати, од које чести тела
беше. Нисам покушавао, да определим величину жене. Али
без сумње је да су биле коске неке одрасне. Кожа једне
ноге Феше смежурена, као кад би је у врелу воду метули.
Јуче је било осам дана како сам присуствовао при вађењу
закопаних костију у судском подруму. Ја их држим за оне
исте које сам прегледао 1851. али при свем том, срества
која су примењена да их сачувају, тако су их наружила, да
ово не могу као извесно потврдити. — 1851. налазила се
pскавица на крају костију, према томе могао сам исказати
мнење о годинама субјекта. Ја сам био тога мнења, да је
исти субјект био млада жена, али старост нисам могао по
ставити на десет година више или мање. Тада сам се са
Нихолсом споразумео, него не опомињем се, да је овај био
 1051

казао, да остатци сведоче младост и здравље субјекта. Не

опомињем се, да је 1851. казано, да су лекари определили
старост субјекта 16 — 26 година. Начин живота, храна и
састав тела имају уплива на спољне појаве рскавице и из
тога може се закључити старост. Но пошто су сва ова пот
помажућа опстојатељства оскудевала, то нисам могао ста
рост определити, осем да су остатци неког савршено од
раслог лица.“
Сасвим је подобна и исказа ранара Нихолса. — „Ја сам
дошао до закључења, да коске, почем су савршено разви
јене припадаху некој одраслој жени средње величине, по
изгледу коже држим, да су комади меса какве жене, али
ово не могу клетвом потврдити. — Остатци ни су били та
кови, да би се старост субјекта могла тачније определити
али опет за његову младост тврди узаност ноге и јакоћа
масних слојева на руци. Нога постане већа кад се дуже вре
мена иде. Нога чињаше се да није неког лица које ради тешке
послове. Ја сам казао 1851. да изглед меса сведочи о мла
дости и здрављу субјекта; младост зовем време највише до
30 година. Али не верујем да сам се званично изразио, да
је особа 16 — 26 година била стара.“
Сад ако су лекари ово мнење званично, незванично или
и баш никако исказалн, опет надлежатељства отпусте горе
споменуту обзнану о убијству једне женске измеђ 16 — 26
година, и ово је могло допринети, да нестанак 54 године старе
Марте Сјуард није никакву сумњу произвео а још мање да
има свезе са овим злочинством; а да је ње нестало знала
су и друга лица а не само госпођа Батсон, премда не на
скоро.
Сјуард је остао до Миољ-дана 1851. у своме обита
лишту Ст. Мартин-ат. Палас, за тим се пресели у Мидле
улици код Јована Бирда. Као што овај сведочи , живео је
сам, без жене, но често је добијао женске посјете, а кад
је једном Бирд са својом женом необично рано кући дошао,
67“
1052

нађу га са својом гошћом, у таковом положају који је био

врло саблазњавајући, и због тога откаже му Бирд одма оби
талиште. Да ли је ово било као што је Бирд најпре навео,
у лето 1852. или , као што је доцније казао, у Фебруару
1853. није јасно, али се чини као да је Сјуард одатле оти
шао управо у Кингску улицу и својој тамошњој газдарици,
удови Газе казао, да је са својом садањом супругом тамо
од Миољ-дана 1853. обитавао. Тако исто истрагом није ни то
доказано кад се упознао са својом садањом женом; по свој
прилици као да је ово 1852. било, и свакојако нема никак
вих података, да је и за живота своје прве жене стајао са
њоме у ма каквом одношају. Само један сведок, Ева Хевит
на млого година пре 1851, видела је кад се Сјуард у своме
дућану са једном младом женском шалио, а доцније држи
да је у њој другу жену Сјуардову познала, али није са свим
начисто, јер је она тада била дете, кад се онај сасвим беза
злени догађај десио. Друга жена Сјуардова причала је јед
ном приликом неком сведоку, да пређе ни је нигда била у
трговини Сјуардовој. У осталом Сјуард се оженио са другом
женом 1862. пошто му је млогу децу изродила. Она је била
иста, коју је Бирд код њега застао.
Прва жена Сјуардова имала је више браће и сестара;
жена једног њеног брата умре у Новембру 1851. и овога
син Тома Франци један дан доцније нађе Сјуарда у једном
дућану гди се хаљине продају. Саопшти му смрт своје ма
тере, и запита га, хоће ли на погреб доћи. Сјуард одговори
да нема вољу, а затим га Францис упита да ли ће његова
жена доћи. Сјуард одговори, убеђен је, да и она не ће мо
ћи доћи.
Чудновати разговор десио се у обиталишту Еве Хевит,
синовице прве жене Сјуардове, кад се једном случајно са
стао са удовом Нун, сестром Марте Сјуард. Госпођа Нун
упита, као што сведочи Ева Хевет : „г. Сјуард , шта сте
урадили са мојом сестром?“ Он одговори: „ни сам јој ништа
 1053

урадио; она ме је оставила без једне крајцаре.“ (ste left me

quite penniless). На то госпођа Нун: Сјуарде, ви сте лажов!
моја сестра није нигда оставила овај предео!“ Кад се десио
овај разговор испити не казују.
Марта 1853. умре једна тетка госпође Марте Сјуарда,
и остави овој и њеним сестрама неке легате. Ово је дало
повода разним испитивањама, на шта је Сјуард разно одго
варао. Јован Францис саопшти му, бранилац Кан хоће одма
да уреди послове чим му се Марта Сјуард са своим сестрама.
јави. Сјуард каже: ако је види, казаће јој, није споменуо,
да га је напустила. Доротеа Хевит мољаше га, да јој каже,
гди је њена сестра. Он одговори: „ваша сестра може вам
писати, ако јој је воља, она зна, гди сте ви!“ Госпођа Бун
такође сестра Марте Сјуард, обратила се на њ писмено. Он
одговори: „Госпођо Бун, са сажалењем дознао сам, да је
госпођа Фишер умрла. Почем ваша сестра није сада у Нор
вишу, то ја нећу учествовати при уређивању насљеђа. Не
треба дакле на ме да чекате а још мање да ми пишете.“
la
Доцније по пријему овог писма дође госпођа Бун, која
је своју близнакињу Марту њежно љубила, са своим мужем
у Норвиш, да би што ближе о њеној сестри дознала. Сјуард
одговори: „ја сам са њоме до жељезнице дошао и молио је
да ако неће мени да пише, а оно бар некој од њених се
стара. На то она одговори: никако, никада!“ Бун са женом
остане код њега на ручку, кад је хтео одсећи за Буна је
дан комад меса, тако му је дрктала рука, да то није могао
учинити. Бун се томе чуђаше, но не доби никаква одговора.
Но у толико мање није подозревао противу Сјуарда, што
је још пређе чуо, да га је жена напустила, и сада живи у
Лондону.
Даље као да ни су могле сестре неставше разабрати,
међутим чињаше се да је неки вид сродског саобраћаја остао
измеђ њих и Сјуарда, бар су га неке походиле. 28 Декем
бра 1868. после проведене ноћи у неспавању остави Нор
1054

виш, да као што је својој жени казао, походи своју сестру

у Лондону, и као што је већ наведено, преда се 1. Јануара
1869. власти. Пре тога писао је својој супруги, да је у ве
ликој забуни и скоро ће дознати зашто.
Даље основе подозрења није могао поднети варошки
секретар (town clerk ") Мондтем кои је ступио као ту
жилац противу Сјуарда , мајору од Норвиша, кои пот
помаган од млогих магистратских чиновника, водио је истра
гу као примирителни судија. „Такав је догађај,“ закључује
тужилац, и ја вам дајем да размислите, да ли поднешени
доказ није довољан, да се окривљени пред пороту стави.
Дела се опомињете, и сфог тог ја вам остављам да радите, што
по вашем мнењу правда од вас захтева.
Мајор: Виљам Сјуард, ви сте оптужени на основу ва
шег сопственог признања, да сте на злочини начин убили
15. Јуна 1851 у парохији Ст. Мартин-ат Палас, Марту Сјуард.
вашу супругу. Ви сте доказе чули, желите ли што год да
кажете као одговор на тужбу? Ви нисте обвезани, да
што год кажете, али што би сте год казали, све ће се на
писати и узеће се противу вас у поступак као доказ. Же
лите ли сада да позовете које сведоке? То вам стои на
вољи да чините. После саветовања са своим браниоцем Стен
лејом одговори Сјуард: „по савету господина Стенлеја за
државам себи одбрану.“ Бранилац: „ја претпостављам да су
чиновници суцки већ образовали пресуду о овом догађају.
Cбог тога држим, да би се време губило, кад би вас опте
рећивао са ма каквим приметбама.“ По овоме Мајор опре
дели окривљенога, на основу тужбе с бог намерног убиства,
пред први поротни суд.
—

i) Town clerk јесте плаћени, за време постављени варошки чиновник, кои

се узима из адвокатског реда. Предходна истрага по правилу је јавна и
у исту дозвољава се бранилац, премда није законом прописано, сравни
Gneist-a, d. hetit engl Verf, r.
 1055

Одбрана, коју је Сјуард задржао био, била је доста про

ста: он опорекне своје само оптужење. На жалост израз
опорицања не налази се. Садржина одбране беше, даје признао
под упливом неке самообмане која га напрасно напала, кад је
оне речи изговорио, у осталом никаква зла није учинио сво
јој првој жени, шта више она га је оставила , и отишла у
Лондон извесном Ворселдину, са киме је још пре венчања
2ЖИВЕЛа.

29. и 30. Марта 1869. био је претрес пред поротом у

Норвишу. Председавао је барон Пигот-титулу барона као што
је познато носе чланови суда оf Exchequer, тужбу заступао
је адвокат и краљевски саветник О Малај. Оптужени био је
са свим слаб и дубоко потрешен, њега су морали два стра
жара у салу довести. Изрази се да ни је крив.
Државни тужилац (овим се означује заступник тужбе)
у своме предговору обратио је пажњу поротника на теш
коћу случаја, кои је тако озбиљан и редко да је кад год та
кав пред пороту дошао. По проналаску оних човечих оста
така било је мнења, као да је све то нека будалаштина коју
је учинио можда неки млади ђак медецинар ; ово брбљање
опровргавао је заступник, и тврђаше, да је жена била уби
јена о томе нема сумње, само су овди још два питања: ко
ја је била убијена, ко опет убијца. „Оптужени ју је озна
чио као своју жену, себе као убијцу. Истина да је своје
признање опорекао, али га је исказао мирно и са размиш
љавањем, он је био потпуно свестан, као што се и у њего
вом целом животу није показао никакав знак душевне за
буне, нити је опет учинио што год што би причинило за
буну свести. — 1836 кад се женио, беше стар 24 године,
његова жена 39 г. па од свадбе почињући живела је она
у некој чудноватој одвојености од њене породице. У време
њеног нестанка он је био стар 39 она 54 године, он дакле
у најбоље време живота, у зениту страсти, она пак већ прева
лила године младог живота, страсти. Државни тужилац
1056

као да у овоме тражаше узрок учињеног дела. Затим је

преставио поротницима податке истраге, па закључи: „Шта
би могло побудити човека, да призна злочинство, које се без
њега нигда не би открило? Историја човечих злочинства
учи, да тако тешко и ужасно злочинство као што је ово,
тако јако лежи на савести да га она не може угушити, и
ништа није чешће него, поред страха да се не открије, по
ред жеље да се утаји, савест изда га и принуди, да своју кри
вицу призна.“
Исказе сведока слабо дају што новога. Инспектор Девис
на ново увераваше, да је Сјуард у време оптужења истина био
брижан, али савршено трезвен и при свести. Шошто су га
метули у ћелицу, чуо га је сведок како плакаше. Сведок
чуо је, то је нешто обично, да се људи сами оптужују, али
њему није се нигда догодио такав случај.
(Продужиће се.)

Правозаступнички испит.

Кандидату за полагање правозаступничког испита, поред питања

усмених која му господа испитачи предлажу, да му се и један пи
смени задатак на разрешење.
10. Овог месеца, г. Вулу Ђ. Васојевићу, добивши дозволење од
надлежне власти за полагање правозаступничког испита, поред Пи
тања усмених дато је на разрешење и један правни случај, кога од
речи до речи саопштавамо заједно са разрешењем.
Ево тога задатка.
Бранко Мијаиловић трговац, cбог презадуженог стања свог под
стјециште бивши, ожени се и узме себи за жену Станку ћерку бо
гатог Ранка Станојевића трговца, која му принесе у непокретном
имању мираз у вредности од 6.000 ft. ћес. са којим је Бранко ру
ковао и уживао га. Бранко народи са Станком три сина: Арона, Ар
сена и Аврама, па у течају 15 - то годишњег њиховог живота умре
Станка, оставившп по себи речена своја трп сина, и имање своје у
рукама мужа свога Бранка као оца деце своје. Но на годину дана
по смртн мајке умре и најстарији сна њен и Бранков Арон.
 1057

Бранко употребивши ову прилику, да би се разним својим не

намиреним заоставшим у стјециштној његовој маси повериоцима оду
жити могао , предложи суду како му је син Арон умро, како је
исти од мајке имао једну трећину имања у вредности 2.000 ft. ћес.
да насљеди, и како је он у малољетству без потомака умро, по чему
да њему као оцу припада, да сина свог Арона по 8. 401 грађ. за
коника насљеди, молећи суд да га на основу тог закона за насљед
ника умрлог му спна Арона прогласи, и њему исс Ароново тј. јед
ну трећину од оног имања које му је жена као мираз принела у
вредности 2.000 ft. ћес. досуди.
Тутори пак Аврама и Арсена, синова Бранкови а браће умрлог
Арона, изложивши суду, да је имање које Бранко као отац умрлог
Арона насљедити тражи материнство, а за таково да је закон — учи
нио изузеће од редовног насљеђа, наредивши S. 416. грађ. законика
да имање женино после смрти њене прелази на законе насљеднике
по одређеном реду, и тек ако ових не би било онда насљеђује муж
и његови закони насљедници, молили су суд, да он Бранка од тра
жења насљеђа имања Ароновог одбије, п ово, на основу реченог Š.
416. зак. грађ. реченој браћи умрлог Арона, Авраму и Арсену као
једно утробњацима досуди.“ |-

Овди се дакле пита, који има прече право насљеђа на ону тре
ћу част имања које је умрлом Арону од материнства припало и које
2.000 ft. ћеc. вреди да ли отац Бранко као што овај тражн, или ро
ђена браћа умрлог Арона, Аврам и Аарсен и зашто?
Кандидат г. Васојевић овако је разрешио:
„Како 8. 416. грађ. зак, прописује изречно: да имање женино
после њене смрти прелази на њене законе насљеднике, и ако ових
не би било, онда тек насљеђује муж и његови насљедници, то ја на
лазим да ће и овди део умрлог детета насљедити његова браћа а не
отац, по горњем закону.“ -

Да ли је ово разрешење закону сходно, увиди ће сваки прав

ник који добро проштудира главу IX. грађанскога законика, о на
сљеђу. Они пак који су само прочитали законике, па с тим већ себе
сматрају за способне правнике, зајпста мучиће се са разрешењем и
решиће онако као што је и г. кандидат.
У будуће постараћемо се такође да износимо на јавност ако
не потпуни испит а оно бар пшемене задатке које кандидати разре
шавали буду.
1058

("MyТЊЕ ПО УНУТРАШЊОСТИ
И ТАЈ НА ДР У ШТВА.

(Продужење.)

Додајем да су прокламације дошле код Аколе и отуда

да су растурене у великом броју, јер двадесет и три нађене
су код Ла, а двадесет и пет код Хеја. Овди опет код нас
имамо у рукама двадесет прокламација.
Како су однешене дакле прокламације од Аколе? Ако
питате њега, он каже да незна ништа; он се не опомиње
ничега до тога да је једног дана долазио к њему Хејо ради
виђења и том приликом да је однео четири или пет комада
прокламација. Је ли то могуће и је ли вероватно? Не! Ја то
кажем утврдо. Према делима која знате, и човеку кога п0
знајете не може бити другче но да су прокламације однешене
СА Ње ГОВИМ ЗНАЊеУ1.

И ако је овај доказ довољан, опет изнећу на среду два

позитивна дела, која изоде из говора Хејовог, кога опту
жени не примају у друштво . . . (Оптужени и њиови брани
оци ускомешаше се.) — држим и кажем, да је Хејо при
нуђен да буде на страни оптужених, а јуче ви небијасте,
ради да Хејо буде на страни њиовој. Ја мислим и кажем,
да су се у томе сложили оптужени и њиови браниоци. То
је моје мнење. Опет кажем да доставе Хејове нису саме,
оне се поткрепљују и утврђују материјалним доставама које
су поднели суду агенти полицајни. Овим двема доставама
доказује се, да је Акола вољно пристао на то да се расту
рају прокламације.
Хејо је дао рачун о свима одношајима са Аколом, а на
рочито о одношају са њим 11. Новембра када су растурене
прокламације. |-

Он је испричао, како се је састао са Аколом, како је

чуо где Акола и Наке говоре о прокламацијама, како су у
 1059

том разговору рекли, да јошт нису дошле, но да их очекују

и да их треба растурити у вече 11. Новембра.
Јели то истина? Ја незнам. Но ако су прокламације
растурене 11. Новембра у вече и ако је то преправљено
било код Накеа, достави Хејовој мора се много веровати.
Око осам сати изјутра 11. Новембра Хејо иде к Аколи
први пут. Тамо је мало застао па изиђе, јер Акола већ не
беше код куће, сиђе доле и на тротоару срете се с њиме
Акола му рече: Ја јошт немам прокламација. Затим је дошо
и по други пут; Акола беше у послу и рече: „послаћу вашем
оцу.“ Хејо је јошт протумарао којекуда и кад је дошо своме
оцу, нашо је пакет прокламација, који му је послао Акола.
Затим је отишао код Накеа са прокламацијама; у путу
сретне Верлијера; Верлијер то пориче; но то се огледа из
45 достава, које смо чули.
је 3. Не може се дакле порећи да је Акола виновник свега,
да је он растурао прокламације и да је крив што је мутио
а“ по унутрашњости, јер он је примио прокламације а он је
;; тај, који се је споразумео са Хејом како да их растуре.
Па како су растурене ове прокламације од Аколе?
Хејо каже: „код Накеа узели смо прокламације у за
i: вијутку и затим смо отишли да их растуримо.“ Хејо истина
у:
-“
ју пориче да је био опуномоћен, али прокламације су расту
рене.

fi
Ако је истинито казивање Хејово, оно у неколико за
мршује кривицу Аколину. Доставе Хејове, обистињене су
доставама агента полицијски. Агенти , који су стражарили
повторили су све оно, што је достављено. Тако су изкази
оптужених обистињени са свију страна сведочбама агента
полицајни. Ево овди читава гомила доказа из којих изоди да
је Акола без сумње крив, што је растурао прокламације.
Сад прелазим на Накеа, при томе ја ћу да означим нека
шпецијална дела, која су се збила 11. Новембра, баш онда,
кад су растурене прокламације.
1060

10. Новембра Ла посетио је Накеа и застао код њега

Хеја и Верлијера. Одатле су отишли и видили су се опет
код Накеа 11. Новомбра у вече, на скупу у ком су били:
Лa, Хејо, Наке, Верлијер и један непознат човек. Да је тако,
о томе нема сумње; то су осведочили агенти полицајни, за
то зна цео свет, то признају сами оптужени, па и њиови
браниоци. Па шта су радили ту? Хејо вам је казао, али он
није казао сам.
„Прокламације, каже он, које ми је послао Акола, ја
сам однео код Накеа. Ту су били Ла и Верлијер. Они су
замотали прокламације и упутили на Накеа.
Ако је то, онда је очевидно, да је доказано за Накеа,
да је и он учесник у смутњама, скуп су имали о томе нема
никакве сумње. Па дал су му послате прокламације? Без
сумње да су му послате, јер је у његовој канцеларији на
ђена једна прокламација адресирана на г. Емберта. Шта од
говара Наке на ове доказе? Сигурно оu ће рећи да му је
неки непријатељ подмету о ову прокламацију само да га осуди.
Но ту ништа. Такав навод не може се одржати никако, кад
се само узме у обзиру скуп, који је био код њега и кад се
погледи на оно, што је реко Хејо и што су навели агенти
полицајни.
У осталом да се упитамо, како му је могао подметути
један непријатељ и то баш оног дана када су растуране про
кламације? Како би ви као присни пријатељ Аколин могли
тако безазлено наћи ту прокламацију у завијутку кад се те
исте прокламације наоде код свију они, који су тог вечера
изишли од вас? Ви кажете, но ја опет велим, то није истина.
Шта више то је не могуће јер је кључ од фијоке у којој се нала
заше ова прокламација није био на асталу. Кад се узме уобзир
само време, које протече док се отвори фијока, док се затвори
и док се најпосле извуче из ње кључ и остави, онда се не
може никако веровати, да вам је подметута прокламација у
време, када ви нисте били код куће.
 1061

Да пређемо на Ла, то је човек сасвим другчији од до

садања два. Он нема толиког знања, мање је способности, ал
послушно створење.
Он има једну систему којом се брани. Он вели да је био
у свадби. „Не опомињем се баш ничега . . . Ја сам имао
свадбу.“
Код вас се нашло двадесет и три прокламације каже му
се, а он одговара: „Метули су их у мој џеп, ја се немогу
да опоменем: ја сам био у свадби.“ Ви видите господо, како
потревише баш тог дана, те свима натрпаше пуне џепове про
кламација; па јошт у џепова свију они, који су изишли из
куће Накеове. .
Агенти полицајни, који су вас видилп 10. и 11. Новембра
тврде сасвим друго и по њима противу вас постоји један
јак доказ, да сте чинили и ви демонстрације. Ево тог
доказа:
Шуто је био затворен 12. Новембра за друго дело. Истог
тренутка кад је затворен дошо је писмоноша те му је предао
један завијутак са осам прокламација и две цедуљице. На једној
стајаше:
Љубазни грађанине Шуто,
„Ја вам шиљем ове прокламације да их растурите одма.
Видићемо се сутра.“
Онај, који је послао ову цедуљицу без сумње крив је
за кривицу, о којој говоримо. Дакле ко је писао ову це
дуљу. Ла је реко: „Ја нисам?“ Затим. „Ја се неопомињем“
. . . . Био сам у свадви. А најпосле: „Јесте, доста личи на
мој рукопис.“
Господо опомените се само оног извештаја који је по
днео вештак г. Делари па упоредите часком рукопис Лаов
са рукописом на цедуљама; и ако ико и најмање посумња
да то није једна рука, нек нисам човек. Ја вам то кажем
и ево вам подносим на оцену.
1062

Има доста комада слични; чиним вас пажљивим само на

онај комад, у ком је оптужени прикривао свој рукопис.
Да је Ла учествовао у овим смутњама то се види, 0
том се нетреба препирати; о томе нема никаквог спора, кад
се узме у вид дело, које сам изнео на средину, које се што
но кажу, може опипати рукама.
Има јошт један оптужени, коме се пребацује исти пре
ступ. Не кријем оно што га се тиче, и ако ми се чини да
ми докази нису тако јаки, као за онога првог. Ја то при
знајем од јучерање седнице докази су ми ослабили мало; но
ја их опет неостављам, већ тужим и Верлијера
Ево доказа који постоје противу њега: Његови одно
шаји добро познати са Накеом, то, што је био код Накеа
баш оно вече кад су растуране прокламације, што је Хејо
казао да му је Верлијер узо неке прокламације из руку;
што је на Шутоа управљена једна цедуља, на којој је било
На ПИСа НО,

„Растурите ове прокламације без оклевања. Сутра ће бити

већ доцне.“ -

Дал је Верлијер писао ову цедуљу?

Кад се посмотри општа физиономија ова два рукопи
са, види се одма да личе један на други. Вештак је казао:
Има аналогије, али није такве природе, да човека у тврдо
убеди.
Па да није та цедуљица Верлијерова; он одговара да
није, па се позива Јошт на сумњичење вештаково.
Ја ћу господо да покушам да докажем, да је цедуљу
писао баш Верлијер. У томе тражићу доказа на другој страни
а избећићу вештину.
Ова цедуља била је у истом завијутку, у ком и она,
што ју је писао Ла Шуту. Дакле онај који је писао ову
цедуљу био је код Ла у оном тренутку кад је и он писао
своју цедуљу. Па које био са Лаом у вече 11. Новембра
кад је он шослао то писмо? Хејо, Верлијер, Наке и један
 1063

непознат. То је дакле један од оних људи, који је писао це

::: дуљу. Али је вештак казао: Од свију рукописа које сам
у кi. прегледао једини Верлијеров, који личи на ову цедуљу. Ве
}) . штак г. Делари је сасвим непристрастан и о његовим речма
- .
2, не може се сумњати. Он вам је сам казао да аналогија по
стоји. И ја остајем при томе. Од свију рукописа, једини
Верлијеров има аналогије са овом цедуљом. И ако је дока
зано, као што држим, да је ту цедуљу писало лице, које је
било код Ла, онда је очевидно да је писао Верлијер, јер ње
гов је рукопис једини, који има аналогије са овом цедуљом.
Кад се све призна, што се тиче Верлијера, онда излазе
на среду докази противу Верлијера; о чему нема никакве
сумње. И он дакле остаје крив за смутње.
Да пређем сад на Хеја и кажем, да ћу се клонити сва
ких демонштрација.
Он признаје сам да је ишо код Аколе, да му је Акола
послао ове прокламације, да је ишо код Накеа да му их
преда у завијутку. Дакле доказано је што се тиче њега, и
ту се немам задржавати.
То је све што се тиче растурања прокламација.
У праву, дела ова састављају преступ одређен законом
од 1858. године т.ј. преступ, којим се је ишло на то, да се
сруши јавни мир и поредак и да се распали противу владе мр
зост и презрење.
О томе питању нема никакве сумње. Читао сам вам про
кламације; нећу их више читати.
Што су растурене прокламације да л је то каква смутња?
Зајиста то је маневра, то је практика, то је рад којим су и
хтели постићи намишљене резултате.
Кад се ради о прокламацијама оваког характера, ни нашта
се друго није смерало, но да се растуре по народу.
По праву растурање прокламација јесте маневра таквог
рода, какву је и сам закон предвидио. Држим да друкче не мисли
ни поштовани браниоц Аколин.
1064

Господо, осим овог преступа, о ком смо говорили досад

има јошт један за који се оптужују оптужени. Тај преступ
учинили су у томе, што су образовали тајно друштво.
Сви оптужени па и Акола оптужени су за тајно друштво
Акола је учествовао у томе друштву са свима својим члановима.
Да се ово питање реши треба нам испитати три ствари:
1) Јели било друштва?
2) Ако га је било јели било тајно?
3.) Оптужени дал су били чланови тога друштва?
Треба сада да разрешим ова три питања. Без тога нисам
НИШТа ДОКаЗа О.
Јели било дакле друштва?
Администрација није нигда сумњала о томе. Одавна познато
је да има скупова, који су по својој природи и околностима врло
сумњиви.
Ови скупови да ли су образовали тајно друштво?
(Продужиће се.)

У прошлом броју позвали смо на нову прет

плату за идућу 1870-ту годину. Молимо гr. ску
пљаче да се својски заузму око скупљања упи
сника, јер само од довољног броја ових зависи
опстанак овог правног л и ста.
Имена уписника са новцима треба послати
уредништву или штампарији г. Николе Стефано
вића најдаље до 10. Јануара 1870. године.
У Београду може се уписати у уредништву
(у кући г. Ђорђа Натошевића на великој пијаци),
у горњој штампарији, а и код момка који раз
НОСИ ЛИСТОВ С.

Уредништво „ПРАВДЕ.“
(П т. м. м. п. м. г. и ј А Н и ко и и С ти - м н. о н и ћ м у Б ко r r м 4 у
Број 35. У БЕогРАду 20. ДЕЦЕмвАР 1869. Година 1.

Излази три пут у ме- За све српске крајеве

сецу, на 2 табака сва- стаје на годину 72 гр.
ки пут. Уредништво је или 8 фор , иа по го
дине 36 гр. или 4 »op.,
у кући господина Ђорђа ни три мес. 18 гр. или
Натошевића на великој 2 oор., поједини број
пнјади. стаје 2 г. ч.
ЛИСТ ЗА СВЕ ГРАНЕ ПРАВНИХ НАУКА.

Издалу и урквулу Д. НОВАКОВИЋ, С. АНТИЋ, У. КНЕЖЕВИЋ.

СА ДРЖАЈ: Макијавелова наука. — Природно право. — Виљам Сјуард. — Одговор на правно питање. —
Кривнчnин поступак код Римљана. — Смутње по унутрашњости.

МАКИЈАВЕЛОВА НАУКА
(Кратак извод)

Од У. КНЕЖЕВИЋА.

Прва књига.

Почиње с пребацивањем што се свет не вата прошлости те да

се управља у садашњости. Закони цивилни нису ништа друго до ми
шлења старих правника, која сведена у законик уче данашње пра
внике да суде. И то му је узрок те написа ову књигу стр. 123, 124, и 125.
Гл. I.
О постанку вароша вели све су основане природно т. ј. по
слоб, вољи грађана кад траже боље место, (стр. 125—130) или стран
цем каквим. У осталом важно је у овој глави ово: људи раде или
по нужди или по избору (стр. 128.)
Гл. II.

Колико има врсти републике.

Оћу да говорим о варошима слободним независним од странца
које се управљају по својој вољи, па биле оне републ. или монар
хије. Свака има своје законе, и конштитуције различне. Једне до
бише законе из руку једног законодавца и у једанпут као Шпарта
(у Лакедемону) од Ликурга. Друге опет добијале су законе често и
према догађајима: таква варош беше Рим. Срећна је република која
има тако мудрог законодавца, који умеде уредити државу тако, да
је мир и ред трајао 800, година. Напротив несрећне које су оста
вљене саме себи, које нису у рукама једног законодавца.
1066

Има три рода влада, монархична, аристократска или (оu?)

полуларна. Други опет веле има шест, од којих ове три наведене
јесу добре а друге рђаве. Прве су добре по себи; али се лако изо
паче. Ове последње рђаве сувише личе на прве, па се лако мешају.
Лионархија се лако обрне у деспоцију, аристокрација у олигар
хију а демокрација у разузданост. Тако законодавац узео ма коју
од ових Форми, биће кратке; јер добро и зло личе једно на друго.
Случај сам учинио је те се родила ова различност међ људма.
Упочетку поједини тумарају расејани као животиње, кад се умноже
удружују се: да се боље бране, бирају најснаж. и најјачег. Он је
глава. Из овога започеше да одељују оно што је полезно и поштено
започиње се мрзост на против. Јави се тако награда и казн. Из тог
изиђе правило да се вођа — глава — бира најмудрији и најправи
чнији. Но после њега јављају се насљедници, који владају по праву
насљедства а не по општој вољи, који извртоше све својих предака.
Настаје мрзост; стра из ког се пређе у увреде, а отуд у тиранство.
То су узроци зашто падаше владари. Гомила се тако скупљаше око
велики као ослободиоца, који образоваше другу владу, коју у оп
штем добру нађоше сопствену ползу. Кад власт пређе у руке
њиов. синова, они неће равност грађанску, и досадању аристокрацију
мењају у олигархију, која не уважава никакво право грађанско. Ето
опет тирана. Тада се множина окрене једном, који сруши олигархе,
па створи управу народну. Али се наскоро пређе у разузданост,
гди се нико никога не боји. Сваки живи по својој ћуда. Отуд се
прелази опет на владу једнога. Ето такав је ток држава, које су
постојале и постоје. Законодавац дакле не треба да употреби није
дну од ових врсти. (Најдост. хвале јесте Ликург законод Солон
за Атину не јер одма пошто он умре појави се тиран Пизистрат. У Риму
напротив народ се поцепао на велике и народ. Ромулус и други кра
љеви давали су добре законе, али нису створили репуб. но монар
хију, кад се варош отрже зактеваше већу слободу. Насташе конзули
и сенат који је смеса монархије и аристокрације. (стр. 130—137)
Гл. III.

Према томе законодавац кад прави законе треба одма да пред

постави (supposer) да су сви људи рђави и склони да изврну за
коне у даној прилици. Злоћа та може бити прикривена. Људи до
бро чине само по нужди. Пример, док је Тарквиније био жив бла
городство се је бојало њега, па је живило у слози. Чим је умро
оно изли свој отров. Дакле ту је требало доскочитн установама. Ђе
 1067

неки узрок (као овди Тарквиније) производи добре сљеди, закон

је безполезан , чим нестане тог узрока нужедан је закон.
ГЛ. IV.

Доказује да је раздор измеђ сената рим, и народа био узрок —

величине и слободе републиканске. И ту вели ваљана дисциплина
јесте нужна посљедица добрих закона. У свакој влади два су
извора опозиције интереси народни и великашки (grandr.) Добри
примери рађају се од доброг васпитања, добро васпитање од добрих
закона, а добри закони од самих нереда (désordre) које већина не
смотрено осуђује. (стр. 139. и 140.)
Гл. V.

У свакој држави има велики и плебеја Ком треба дати сло

боду на чување? Гди је већа сигурност. Лакедемоњани на жалост
па и Венецијанци поверише је благородству. Римљани опет народу.
Ако посмотрамо мотиве има да се говори доста и о једној и о дру
гој страни; ако резултате мора се дати првенство благородству: јер
је слобода трајала дуже у Шпарти и Венецији но у Риму.
Ја кажем слободу треба поверити онима који мање чезну
да је отуђе. Цел великих јест да господаре, а народа да не буде
понижен, дакле воља народна чвршћа је да живи слободно. Т. шко
је истина решити који су шкодљивији, да л они који желе да до
бију оно што немају, или они који желе да одрже оно што имају.
Ако република оће царевину, онда је за њу згодан начин, који је
владао у Риму (т, ј. народу поверити слободу;) а ако република
тежи да се одржи само онда је удесан за њу начин Шпартански и
Венецијански (стр. 141, 142, 143, и 144.)
Гл. VI.

У Шпарти владао је краљ с мало сенатора. У Венецији бла

городство. Шпарта беше малена, а притом беше забрањено стран
цима да буду грађани и то је одржа поред Ликургови закона У
Венецији опет благородство. Знамо како се ту населише уклања
јући се од догађаја у Италији. Кад се населише поставише правило,
да никакав дошљак не може бити у управи. Тако се Венецијанац
није имао на шта да тужи — сви су благородници. Дошљак опет кад
дође нађе владу уређену, па се задовољи. Ето шта је одржало Рим
опет пушти странце, умножи се сила народа, умножише се извори
буна. Ето његова пада, Република треба да је малена и да се не
упушта у рат.
68“
1068

|Гл. VII.
Да се одржи република најбоље је средство да се чуварима
слободе даде право да могу сваког тужити, који иде против слободе,
било код народа, или код суда. Нема ли пута законог, прибегава
се незаконом. Неupaвда рађа страх, страх тражи средство да
се брани, обрана позива приврженике у приврженици склопе
странку, која подели вароши, а странке сруше државу.
Гл. IX.
Ту по њему, „цел освећава средства.“ За опште добро, може
послужити и смрт. За пример наводи Ромула који је убио брата
Рема и друга Тита Тација па вели да га ваља оправдати, Радио
је да установи сенат да му буду у помоћи — а то је за опште до
бро, а не за његове личне интересе. Изречно вели ово: Праведно
је да човека извине свагда резултати, кад га дела окривљују;
кад је резултат срећан као код Ромула, ваља га извинити (стр. 159.
160, и 161.)
Гл. Х.
Уколико су достојни хвале основачи републ. или краљества а у
колико похуде они, који заводе тиранију. — Најдостојнији су хвале ос
новачи вере, после њих основачи република или краљевства, затим
вође војене па књижевници (зар последњи?) куди Цезара, који
жељан славе дође у покварену државу, да доврши само пропаст, а
не као Ромул да обнови. Хвали Тита, Неру, Трајана, 4дријана,
Антонина и Марка 4.урела. Њима вели не требаху ни солдати, ни
велможи за обрану, јер су живили тако да им наклоност народа
и љубав сената, бијаху најчвршћији бедеми.
Гл. ХI.

0 в e p и.
Вера је извор величине државне, без ње народи пропадају.
С тога хвали Нуму што одгаји веру међ Римљанима више но Рому
ла, који устрон сенат и постави ред грађ. и војени. Никад ни један
ваконодавац није дао народу закона а да у њима непосредује божан
ство. За срећу државе недовољно је да има владаоце, који ће у
прављати мудро само за живота, — већ да је уреди тако, да и по
смрти траје.
Што се тиче вере он вели: на крају главе: Многи верују у
надприродно нешто што видели нису; ал њиов цео живот, знање,
предмет говора, довољни су, те да даду веру њиовим речма. Јер
 1069

реко сам: људи се рађају живе и умиру по истим законима. У гл.

ХП. опет тврди исто говорећи о Италији. У гл. ХШ. опет говори о
упливу вере наводећи примера, када су се савлађавале грдне теш
коће са њом. Тако кад су у Риму после конзула дошли Трибуни сви
су били избрани из плебеја осим једног. Те године беснила је куга
и глад, благородство растpуби да се је због тог избора расpдио Бог,
те ти народ после избра нове трибуне све из патриција.
Гл. ХIV.
Говори о пророцима. Таквиcy augures и аuspices по лету птица
проричу) тако су биле неке свете кокоши, и њиови чувари, кад једу
добар знак и онда предузимљу дело. Тако су радили Римљани.
ГЛ. ХVI.
Народ навикнут да живи под законом једног принца врло
тешко одржи слободу, кад је задобије срећним случајем. Такав на
род раван је тој лудој животињи, која се из дивље природе и шума,
рани у затвору и рошству, па кад се пусти не може да нађе ни пљена,
ни мрцине.
Слободна влада даје награде и почасти заслужнима; ко се на
гради осећа да заслужује, па и недржи да је дужан да буде
признателан онима, који су га наградили.
Владар коиоће да се приволе народу треба да испита шта жели
народ и увек ће наћи ово двоје: прво, да се освети, онила, који
су га газили, друго да задобије слободу. Оће ли да се задовољи
треба да испита узроке, зашто народ жели да је слободан: и ту ће
наћи да један ламени број оће слободу зато да заповеда, а дру
ги већи број зато да живи безбедно. Оне прве треба растурити
или им дати неке почасти те их задовољити; а за ове друге тре
ба поставити законе и установе, при којима се наоди владар
помирен с безбедности свију. Ту хвали Француску, што су и краљеви
под законима.
ГЛ, ХVП.
Непоречно је да држава покварена, која живи под влашћу је
дног принца незадобија никад своју слободу: у таквој држави (cité)
нужно је да принчеви падају један за другим, да се прелази од го
сподара на господара, док се не нађа бољи и паметнији, који ће дати
слободу. Гди је маса народа здрава, нереди и буне нису штетне;
где је покварена и најбољи закони узалудни су. Поквареност та и
неспособност доходи од неравности (inégalité) а да се сруши та не
равност и поврати у колевку, требају средства ванредна за која знају
мало њих пли неће да их употребе.
1070

Гл. ХVIII.

Да се одржи и у поквареној држави слободна влада, ваља

мењати установе и законе, које бива на два начина: у један.
пут или мало помало. Хвали установу римску што је сваки грађа
нин могао да предложи народу закон, и што је сваки имао право
критике. Но то вели беше добро, док су били добродетељни, кад је
сваки предлагао оно што је добро за опште добро. Кад се покваре,
велики се осиле и њиовом предлогу не усуђује се нико да се противи.
Владу републиканску немогуће је одрицати у поквареној
држави.
Гл. ХIХ. и XI.

Говори да после мудрог владаоца може се одржати и слаб је

дан, али иза њега опет слаб не; и после како је добро, кад добар нза
доброг долази. Каже у XIX. глави за Махомета како је био као
Давид те је умео да победи суседе. Бајазит требао је да се одржи само
у миру, и волео је мир но рат. Његов син Солиман такође и данас
он ће да превазиђе предке, а кад би радио као ђед, држава би
пропала.
У гл. ХХП. о војсци да је треба имати. Тулус кад је дошао на
престол римски нашо је само једног Римљанина, који је носио оружје.
Гл. ХХV.
Кад једна влада оће да реформира све своје установе, нужно
је да задржи, бар и најмању сенчицу од старих; јер људи се пи
тају често привидношћу, као и стварношћу, а често погрешком
више но ист и н0,74.

Гл. ХХVI.

Кад владар освоји један предео, треба све тамо да збрише па

да се одржи. Ваља да се угледа на Филипа Македонског за ког веле
историци да је шетао грађане од области до области као пастир овце.
Дакле растурао у колоније и т. д. то су средства за одржање.
Ови су постулци варварски и противни цивилизацији, про
тивни хришћанству па и човечанству. Сваки треба да их се кло
ни и да му је живот једног простака, што и краља.

Гл. ХХIХ.

О неблагодарности спрам заслужни.

Мана ова (т. ј. неблагод.) рађа се из лаколства или подо
зрења. Завист и нело верење јесу природни у човеку.
 1071

Гл. ХХХIV.
1, &
Свака република, која у време опасности не може да прибегне
ја диктатури, или другој каквој установи припада. Отуд правда римску
**
| 4 диктатуру, која је постављена у време нужде. Дакле привремено.
Неумесно вичу неки на њу, као да повлачи тиранију за собом. Ни
име ни достојанство диктатора, није бацило Рим у окове, већ власт
узурпирана грађанима. Да није било тог имена нашло би се друго.
Сила налази лако титулу, ал титуле не дају силу.
н. (Продужиће се.)

ШР И РОДН0 ПРАВ 0.
(У старијем смислу).

II () ШТА ЛУ.

РАДИО У. КНЕЖЕВИЋ.

Етика има да реши: ђе је извор онога, што треба да је...

Платонова идеја добро га, извор је Етоса ван разума. Она има
једно првобитно самостално биће. Платон замишљаше нешто, што
постоји ван нас, што је самостално, што независи од нас. Зато он
и немогаше по тој идеји и да упита: „Нашто је баш добро добро,
и шта је то, што треба да буде. Напротив нова етика иде даље.
Не застаје ђе Платонова већ пита: „шта је то рећи: ја требали, и
ово је добро, а оно је зло.“ Штал, то што требал и оно добро
и зло, сматрам за нешто само онда, кад поје мишљење неби могло
да постоји без њих.
Хришћанство као и Платонова идеја признаје независни узрок
Етоса у вољи божијој.
Кад природно право доби полета, први му корак беше да од
клони овај независни узрок, који хришћанство замишљаше као пре
дуслов. Појави ове борбе нису синули у новијем добу, већ наодимо
његове трагове и у средњем веку код шоластика, који поставише
тако звани „lex aeterna“ и над Богом и из овога закона изводили су
етос. (Conwenientia cum sanctitate divina antecedenter ad voluntatem
divinam.) о том закону ни бог неможе чинити шта оће. Само
стални тај узрок у вољи божијој потрвен је највећма кад изрекоше:
„да би разлике излеђ права и неправа било по разуму и онда
кад Бога не би било.“
1072

Ову је мисао усвоио и Луго Гроције.“ То тврди и Лајбниц па

Вели: „као год што би се нужно морали наћи закони геоме
триски и кад неби било Бога, исто тако и правни. То је изразио
и Волф и оснивао целу Етику на логичним сљедствама: „Principium
ex quo continuo rationa cinationis file deducuntur omnia) Волф узима
један закон, ком је извор воља Божија и тај закон противполаже
закону природном (lex naturalis) који има у природи човековој ratio
sufficiens (довољан разум) — што је већином усвојено у данашњем
праву. По ПуФендорфу нема ни добра ни зла, које би се зачињало
по себи а да није наредио (impositio) неки одозго — а тај је Бог,
socialis et rationalis natura нема човек „ex immutabili quadam nece
ssitate, него ех beneplacto divino.“
Томазије виче на ону разлику, коју поставише Шоластици и
сравњује њиов lex aeterna ca материјом, који су замишљали безбо
жнички Философи. Он виче и на Гроција па вели да његов умни
принцип јесте само перило (principium cognoscendi) а никако
узрок Етоca (principium obligationis.)
Отуда право је оно, што ум садржава а не што захтева
неки узрок ван разума, и кога би разум имао да гледа ђе ради
независно. Разум неби био кадар да разликује право од неправа, кад
би постојао неки узрок ван њега, који би утицао и чинио ту разлику.
Томе се опет пориче да је Бог узрок етоса, јер „ум је мерило.“
ЛИтал сајужава ул и Бога па вели (стр. 115. I.) да нам је
Бог дао разум, и да ми морамо само оно хтети, што сљедује из ра
зума. По начелима наведених Философа каже Штал да је Бог само
Deus ex machina: Јасно је да Штал извор права опет наода у Богу
— само посредно преко разума.
Кант сматра ум као узрок етоса. Но пошто су поставили ум
као узрок, незастају ту, већ иду даље и питају, „какав је основни
појам,“ „из кога он црти то.“ По субјективном рационализму п0
јам овај није нико други до сама битност онога, што масли, дакле
природа човекова. У дејствителности, природа је ова опредељења и
то, индивидуалношћу, околностима, судбом, временом и то, кад је
тако опредељена, онда у њој нема логичне нужности.
Према овоме основни појам апстрактне етикејесте природа
човекова телесна и улна.
Отуда видимо сад ђе се јављају разне системе а разноликост
њиова с тога је, што не схваташе целокупну природу човекову. Они
раздвојише од његове двојствене природе поједине знаке, па на њима
појединим базираше своја начела. Један узе нагон к друштву, други
 1073

стра, трећи срећу, четврти егоизам, пети усавршавања и т. д. има

их и сувише.
Тако се наниза, читав ред ових нагона у правној школи. Си
стема за системом развијаше се непрестанце; одмора не беше ни
како док се Кант не јави. Он сасвим апстрактно појми овај основни
појам и изрече: „Умна или мислећа природа јесте конзенквен
ција (извор ваљда ) а телесна је ограничење њено кад год се јави.“
И то остаје од сад начело. (Сви дакле нагони, иду у ову телесну
природу, у ове изјаве спољне.)
Хобес: узима нагон стра. Отуда, створење које се плаши тражи
помоћи (рах querenda) отуд држава. Природно је стање код њега без
правно, (necesitate quadam non minore, quam qua fertur lapis deorsum.)
Грос му пребацује (Штал вели с неправом) да је промешио
Факт: са оним шта треба човек да чини.
7'олазије вели да уговори већ предпостављају закон и тим пре
бацује Хобесу (Штал вели не основано је и то.)
Штал му пребацује што није схватио све нагоне (стр. 120.)
Па вели даље кад се посмотре сви захтеви нpaвствени то се види,
да се разноликост њиова базира на разноликости одношаја сами. У
радњи вели осећа човек да је обвезан на приљежност, у обрту —
додиру на памтење, у обхођењу на доброчинство. По њему тако
основ разноликости ваља тражити у одношајима (стр. 121.) Те
одношаје не треба вели сматрати просто као другу материју већ и
као други извор. Свачему се мора придати особена нpaвствена цјел,
која у њему самом зачиње и тада јединство ових различих цјели
мора се тражити ван човека. Умна Философија поништава те
одношаје.
Етика се дакле састоји из налога, по којима се управљају
изолирана делања појединих. Каква треба да су ова делања, то
се опредељава по захтевима основног појма.

Морал и природно право.

(разликовање.)

У свету видимо да постоје двојака нpaвствена правила, која се међу

собом разликују у томе, што држава присиљава да се једна врше, а друга
су остављена на вољу појединима Давидимо основ те разноликости.
Тек у новој Философији искрснуло је питање: како деј
ствује закон на мене , захтевали он просто што од мене
или ме приморава 2. Основ принуде ваља тражити ван дражавe
1074

Он је везан за самог човека. Притом ваља разликовати две

цели етоса, од којих појам једног захтева принуду, а други
— правни закон и морал.
Лајбниц је први опредељено поделио етику нову на морал и
право. То је раширио боље Топазије. Пуфендорф усваја опет другу
систему. Он узима две етичне науке: позитивну т. ј. теологију и
природно право. По њима допушта јошт и поделу forum internum
и ехternum, па ове унутарње нужности ставља у Теологију, а спољне
у природно право. Лајбниц признаје да ове унутарње дужности не
спадају у право, али вели да се не могу подвести ни под теологију
већ се морају извести из разума (ratio). Он осим теологије и при
родног права узима јошт и умну науку о унутрашњим дужностима
т. ј. моралну философију.
Томазије пребацује социјалистама који збркаше својевољно
ове дужности, па се стара да изнађе начело, по ком ће обадвема
овим дужностима наћи један основ. Он обара начело социјалиста
дружевност па га замењује са нагоном блаженства — Он узима
тако двојак закон: по једном се тражи унутарни, по другом спољни
мир. Овој подели одговора право и морал — негативна дужност
другог не вређати, и позитивна чинити му оно, што и сам желиш
— forum externum et internum — принудна н непринудна дужност.
Томазије је први, који поставља основ дужностима подпуним и не
подпуним (које се наоде јошт код Грација) и који дели дужности по
критеријуму принуде на геšulas justi: и гедulas honesti, decori, officia,
humanitatis.
Али код Томазија нема основа, зашто закони, који су ради
унутрашњег мира, нису привудни, док они други за спољни мир,
јесу. Да би се нашао основ тај и да би се јасно оделио морал од
права по њиховој различној природи Кант на место унутарњег и
спољнег мира поставља унутарњу и спољну слободу. Унутарња није
принудна, закони који су управљени на унутар. слободу, противрече
сами себи, ако би је принуђавали. Напротив закони за спољну сло
боду морају бити принудни. Оно је прво морал, ово природно право.
Па ни на овоме се не застаје. Неки питају сада: па за кога је та
спољна слобода. Каже се да је спољна слобода принудна, ал се не
разјасњава, кои има слободу, за кога је она? јер с појмом слободе
не даје се сложити никако принуда. Ђе је слобода, ту игра ролу воља
— а не принуда. Ако има слободе онда принуда треба да буде сљед
моје воље. Тим питањем долазе на право субјективно, па кажу: правни
закон по особености своје цјели — слободе — захтева принуду, ал
 1075

зависи од произвољства онога, за кога је закон поставио ту

слободу. Слобода је овди цјел, ал ваља знати да она постоји.
Онај, за кога је постављена свестан је, да је већ има и да се може
ползовати њом или не. Отуда излазе на видик с новим разликовањем.
По овоме морални закон иије апсолутан. Он повлачи за собом нужност
по кадкад, ал може се рећи има ушлива само на онога, који је подлего
овој нужности. Закон правни вуче за собом нужност, принуду, ал
у исто време даје и слободу, и тако у њему видимо двојак одношај:
Он се тиче или онога, коме је дат, или онога за кога је дат. То су
обвезани и овлашћени. Принуда се јавља, кад захте овлашћени. Према
овим разлозима Фајербах разликује морал и право овако: „Морал
је знање о дужностима, а природно право знање о праву.“
Но овде долази у сукоб морални и правни закон са оним шта
Ф40724 Че и3 ће, и,

Ум поставља за цјел слободу, по којој сва њена радња под

пада под правни закон, па ма та дела и забрањивао морал. Сваки
је властан убити себе, поарчити своје добро, нити је ико властан по
правном закону да га спречи и ако морал то захтева. С тога је
Волфова школа давала овлашћења на делања, која су дозвољена
морално. Кант се је трудио да уклони ову противност па вели: да
је ум дао слољну слободу ради ње саме, да би се могли испунити
њени налози унутарње слободно. Ул као морал захтева, да се
задржи принуда, а правни закон напротив да се удејствује при
нуда. С тога у доцнија времена, видесмо ђе се природно право упиње
да даде праву самостално начело, које би било сасвим одељено
од морала. (Штал стр. 133. напомиње само да је то испунио Фихте)
Други је сукоб правног закона са правом, јер њиови појми про
тиврече један другом. Овди се непита, зашто постоји правни закон,
закон, који ми заповеда да штедим слободу другог, па и с погледом
на моралну цјел, него ако постоји, какво се може овлашћење из
вести из њега. Право по појму недаје се извести из закона по ком
могу чанити слободу или не. Из овлашћења изводише разне појмове.
Смешаше га с дужношћу и што је ова с једне стране, то је овла
шћење с друге. Волф, Нетелблад и др. веле: што требали то и
и пали, отуда је сваки налог по свом појму овлашћење. (Штал вели:
али то све није овлашћење; јер ово може и одпасти, а има права и
на такве ствари, које ја не требам
(Продужиће се.)
1076

В И ЉАМ С ЈУ АРД.
Инглиски правни случај.

(Свршетак.)

Ранар Нихолс после побројавања чести тела које су му

тада поднели, каже: никаквих других костију није било, до
онаквих које принадлеже једном телу. У колико се да судити,
све су припадале једном и истом телу; о појединоме ово је
не сумњиво. Руке, ноге, комади карлице и бутине дају за
кључење, да су припадале женском лицу, а својство костију
и на њима налазеће се рскавице опет тврде да је то лице
одрасно. Спољашњи вид говорио је за младост, држим да сам
под заклетвом определио старост на 26 година. Њежност коже,
добро израњење, подкожне мрежице, ноге, особе која нитије
радила тежак посао нити је опет тешку обућу носила, даље
опет лепо израсћени, чисти, обрезани нокти на рукама и но
гама, — све то побудило ме да дођем до онога закључења.
И опет спољашност коже и меса не слаже се са старошћу
од 54 године. Према добром својству меса она је морала бити
здрава. Жена, која је имала деце, можда би показала више
знакова старости, него која друга. Ова особа морала је имати
врло њежну кожу и била је лепог састава тела, као што је
и лепу косу имала. Тежину костију нисам определно. У ста
poсти лакше су и рскавице са свим другог својства него у
младости, но опет ова разлика не наступа у 54-тој нити пре
60-те године.
Др. Далрима: томе ништа не противуречи, да особа може
бити 54 године стара. Али опет ја би пре веровао, да је она
била млађа, од прилике 40—44 године. „Жена је врло ела
стичан субјект.“
Удова Хевит не зна, да је њена сестра Марта Сјуард
икада друго име имала, и не опомиње се, да је икада жи
вела са каквим човеком коме је име Ворселдин.
 1077

Виљам Бун: — ја сам чуо, да је моја покојна жена (бли

знакиња Марте Сјуард) споменула име Ворселдин. О томе чо
веку ништа незнам, и могу се заклети, да нигда нисам чуо
да је госпођа Сјуард носила име Ворселдин. Ворселдин био
је дрводеља у Лондону. Мислим, да је о њему дознала моја
жена среством писама госпође Сјуард. Пре него што се удала
била је присна пријатељица мојој жени и имала је обичај да
јој шаље хаљине и обућу; то је било чини ми се у оно време,
кад сам чуо о Ворселдину.
Сведок Ева Хевит била је врло стесњена са питањем од
стране браниоца о одношају Ворселдина са њеном тетком.
Показиваше велику одвратност да одговори, па на послетку
вели, да је тада била са свим млада те да би што знати могла.
У одбрани нису позвати никакви сведоци.
Државни тужилац наведе: ма која да је била убијена
жена, извесно је да је морала живети врло усамљена и да
никаквих млађи није држала, иначе би ови или њени домаћи
јавили њен нестанак. Све се ово налази код Марте Сјуард.
О њеном назови путовању нико ништа не зна, ни један од
њених сродника није ништа о њој чуо од Јуна 1851. а и опис
остатака савршено слаже се са њоме, изузимајући само не
слагање односно старости. Тужба почива поглавито на веро
ватности признања, па кад би се чиста истина држала за до
каз о душевној забуни, онда наравно не би се могло осно
вати убеђење о његовој кривици, кад би то опет било истина,
онда би већ неки ненадлежан и на неправедни начин осуђен
био на смрт. „У овом случају ја немам других интереса до
да се правда изврши. Ако ишта има, што би вас побудило
да сумњате о кривици оптуженога, онда ћу се томе радо
вати; ако о ничему не сумњате, онда морате учинити вашу
дужност!“
Бранилац, адвокат Меткалф, тврђаше, да његов нау
чени пријатељ, државни тужилац, поставио се на са свим по
грешној тачки гледишта: порота нема да испита, да ли се
1078

признање оптуженога слаже са околностима, него да ли је

то признање било истинито, јер оптужени опровргао га је као |
неистинито. Он извођаше, како је то немогуће, да таково зло
чинство у најживљој улици може бити извршено, без да се
чује какав глас или вика. Па какво поверење заслужује сада
|
признање, из кога се ништа не дознаје о начину извршења
дела? Зар оптужени не би, кад би одиста право признање
исказао, навео појединости, те да објасни тајну? Па и исказе
Девисеве показују, у каквом се сумнителном душевном ра
сположењу у оно време налазио, да је шта више намеравао са
моубијство. Па како су, у овом важном случају, несигурна
и мнења лекарска!
Не даје ли проналазак остатака објашњење, да је ле
шину секла невешта рука неког почетника медицине, који ју
је тајно добио и по учињеној употреби опет тако тајно и
брзо бацио? Наравно ово је само сумња, него да се убијство
догодило, и то је сумња (a theory).
Напослетку навод оптуженога, да га је његова супруга на
прасно оставила, и своме прађашњем љубазнику Ворселдину
отишла, није ни у колико опровргнут, шта више није немо
гућ. Околност, што се оптужени уздржавао од 1853. до 1862.
док није његову садању жену узео, управо је за то, да је
држао, да његова прва жена још живи и бојао се да не буде
крив с6oг бигамије. Накратко, оскудева потврђење учињеног,
али опет опорекнутог признања. —
Председавајући започне своју улогу са приметбом оте
шкоћи случаја. „Ово није какав обичан случај, у коме је на
ђена лешина и трагови смртне повреде доказани су, него ви
имате да испитате, да ли је Марта Сјуард мртва, да ли је
1851. умрла, и ако је ово случај, онда да ли од руке оп
туженога. Ово није случај, који би се имао решити посре
ством знакова доказа (circumstantial evidence). Кад би био
такав, онда би се морали опоменути правног правила, да, пре
него би оптуженог нашли да је крив за убијство, мора се
 1079

| 3: доказати проналазак лешине. Али такав није случај, јер до

ул. каз је двостран, директни и знакова-доказ. — Прва питања
II.3. су: је ли Марта Сјуард мртва? је ли убијена; нађени остатци
ti, да ли су били од њене лешине? Ако ова питања потврдите,
онда можда неће вам млоге тешкоће задавати одговор на пи
г тање, коју је убио! Даље разлагање садржи са свим објек
“ T. тивно престављање података доказа.
и Пошто су се један и по сахат саветовали врате се по
2:1 ротници у седницу; њина изрека гласи: крив! Оптуженога
осуде на смрт.

Ако смемо веровати Тајмсу, онда јавно мнење било је са

гласно са изреком; негледећи на то, опет покренуте сумње
од браниоца не могу се држати за са свим неосноване, При
знање оптуженога нема никаквих појединости, које не би мо
гао изкомбинирати и невин из опште познатих опстојателства
код проналаска остатака лешининих. Осем дела, да о Марти
Сјуарду од Јуна 1851. у колико је познато, нико није ни
шта чуо или видео, ништа нетврђаше оно опорекнуто при
знање, и душевно стање човека, који је тумарао два дана
без јела и пића а са мислима самоубијства, може дати по
вода сумњичењу. Пријатељи осуђенога потврђаваху после као
и пре, да Ворселдин није измишљена личност, него Марта
Сјуард доиста је пре њене удадбе живела са њиме. То је
принело, те Товн Клерк у Норвишу добије 1. Априла сље
деће писмо са штемплом поштанским: Бригтон, 31. Марта:
Код Бригтона, 31. Марта.
Господине.
Ја сам била тужно раздражена у очекивању што ће по
рота изрећи над Виљамом Сјуардом крив или невин, премда
сам била у неколико убеђена, да га не могу осудити с бог
убијства, почем је мнимо убијена жена ово њеном једином
другу и ранитељу од пре 16 година диктирала. Ја би вам
 1080

хтела радо једно за другим тако казати, као што сада дик
тирам, почем сам сувише слаба, да то сама чиним. Ја сам
- живела несрећно као жена оптуженога, зато, што га нисам
волела, већ сам љубав моју поклањала ономе који ме је пређе
притeжавао, кога сам од толико година познавала, и који би
ме и узео само кад би могао, па зато ми је и дао лепу суму
новаца те да се венчам за Сјуарда. После моје удадбе беше,
кад чух, да мој једини драган у постељу лежи, пише ми и
мољаше ме да дођем да га чувам у истом пределу, гди сада
живим који нигда нисам оставила и док год живим оставити
нећу. Он умре овди, и остави ме довољно снабдевену на века,
са обећањем, да се нећу натраг вратити и нити ћу мужу
нити опет којој сродници што јављати. Ово веровали или не,
ја се не могу одати, па и кад би закон своју строгост упо
требио. Надам се, да ће ово ретко саопштење имати сљество,
јер сам уверена, да и најмања раздраженост код садањег мог
стања здравља, била би извесна смрт. Ја се осећам правична,
што храним моју самоћу, јер глупост мог мужа, води га у
гроб. Писано за госпођу Сјуард на њено захтевање. А. Т.
Наравно тврђаху пријатељи Сјуардови, да у писму спо
менути човек јесте онај Ворселдин; нису били у стању да
предузму даља испитивања, јер су им оскудевала новчана
срества, а магистрат у Норвишу у толико се мање нашао
побуђеним да предузме ма какве кораке у овоме правцу, кад
сљедујућих дана добије још три писма, па тако исто без ика
ква стила као и прво, но од различних руку и са разним
штемпловима поштанским, у којима се госпођа Сјуард п0
казиваше као жива. У исто време одбије аторни генерал доз
волење жалбе, и док је било још неизвесно, да ли ће ми
нистар унутрашњих дела продужити погубљење које је било
одређено 20. Априла, или ће предложити помиловање за Сју
арда, овај учини крај свима сумњама о правичности изреке,
јер 13. Априла захте да га саслушају и сљедеће је на пр0
токолу исказао:
 1081

Варошка апсана у Норвишу, 13. Априла, 2 сахата 45

мин. по подне.
Својевољно признање Виљама Сјуарда осуђеног на смрт
но у овој апсани у затвору.
„Године 1849. у Новембру, предам г. Христи један сан
дучић са новцима, у коме је било 400 фунти штерлинга на
хранење.“
„1850. и 1851. изузмем из сандучића 150 фунти, а за
то време моја жена захтеваше да донесем сандучић кући. Г.
Христи у пита ме, да ли он сме новац да употреби. Моја жена
готово беше се решила, да сандучић сама донесе. Ја сам знао,
да га мени неби дао.“ А

„14. Јуна 1851. замоли ме г. Христи да одем у Јармут

те да исплатим капетану лађе, који је био со натоварио, 1000
фунти, како би могао у понедеоник изјутра истоварити. У
недељу изјутра, 15. Јуна, хтео сам да одем у Јармут са овом
наручбином. Моја жена каже: нећеш да идеш! Ја идем г.
Христи да узмем сандучић и да га кући донесем.“
О овоме изроди се мала распра. Ја јој тада прободем
врат са бријачем.") На то она ништа не одговори. Бацим једну
кецељу преко њене главе и одем у Јармут. У вече дођем
кући и заспим на доњем боју на дивану.
„У понедеоник одем на рад, у четири сахата оставим
посао и дођем кући. У кући осећаше се неки задај, зато упа
лим свећу у спаваћој соби и почнем тело да касапим. Са тим
продужим до 94 сахати у вече. Затим узмем неке комаде
тела и бацим их, а у 104 сахати вратим се кући. Опет за
спим на дивану. Идућег дана одем на рад, у 4 сахата по
сле подне дођем кући и почнем радити оно исто што и про
шлог вечера.
„У среду као обично на рад, посао оставим рано и дођем
кући. Понесем више комада у једно ведро те бацим на други
део вароши.“
*) With that a slight altercation occured. Then I. ran the razor into her throat.
П гл в дл 69
1082

„Четвртак. Тако исто на рад, рано кући. Раније ме

туо сам главу у бакрач па на ватру, како би смрад угу
шио. По том је извадим и разбацам у околини Торпе (село
баш до Норвиша:) дођем кући испразним ведро са утробом
и т. д. у канал бисопстатске улице . По том метем ноге и руке
у исти бакрач, јер сам се надао да ће се направити, као
пиктије.“
„У петак одем на рад, вратим се рано кући, и разбацам
све што је остало, заједно са ногама и рукама, јер сам знао
да ћу у суботу доцкан доћи кући.“
„У недељу рано сагорим платно, ноћњу хаљину, навлаку
од јастука, навлаке од кревета, и све, на чему се крв на
лазила. Покриваче, у колико је на њима крв била, исечем
на мале комадиће и разбацам по вароши, и све уклоним, што
је крваво изгледало:
„При повратку моме из Торпе дугу косу исекао сам са
маказама на мале комадиће, које сам идући у ваздух бацао.
„Даље кажем, да моју садању жену нисам видео нити
познавао пре 21. Јуна 1852. дванајест месеци после догађаја.“
„Овлашћавам да се наведена истина саопшти министру
унутрашњих дела и барону Пиготу, али захтевам, да се сада
не износи на јавност.
„Написано у присуству потписаних, данас 13. Априла
1869. год.
Виљам Сјуард.“
(потписи једног магистратског чиновника, капелана апсанског и апсанског
гувернера)

Свакојако ово признање је исцрпљено. Оно нам пока

зује и особито својство коже на нађеним ногама и рукама,
као и питање Сјуардово на Девиса: да ли сам реч намерно
употребио? јер се чини да је радио у тренутној страстној
навали. По инглиском правном појму његово дело остало је
убијство и извршењу пресуде ништа не беше на супрот; 20.
Априла буде на њ примењена „најстрожија казн закона.“
 1083

Око 6 и 7 сахата изјутра дође свештеник апсеника к

њему и проведу један сахат у молитви. За тим закажему
џелат — познати Калкрафт из Лондона — да почем пати од
јаког ревматизма, у костима, то неће моћи пешке ићи, него
морали су га носити чувари до собе која је близу вешала, гди
су му замку намакли: ') дотле је показао доста мирноће и
свести, али тада нападне га неко нервозно дрктање, које је
трајало до екзекуције. На вешала праћен од чиновника апсан
ског и свештеника, очита још неку кратку молитву, рукује
се са унаоколо налазећима се, и умре после лаке и кратке смртне
борбе. Изван апсана скупило се било готово две хиљаде људи,
очекујући кад ће се подићи црна застава, са чиме по новом
закону о интрамураном — погубљењу објављује се публики
тренутак извршења пресуде.
19. Априла опростио се Сјуард од своје жене са једним
писмом у коме беше изражена љубав к жени и деци, кајање
и уздање у Бога Његово признање објављено је, као што је
и желео, тек сутра дан по убијству:

Убијство — ми би назвали смртна повреда — учињено

од човека кои је био дотле савршено поштен на сопственој
супруги због неке мале распре, а затим ужасно раскомадање
лешине; злочинство, учињено у сред подне и у најживљој
млогољудне вароши околини, а злочинац за осамнајест го
дина није се пронашао и ако је живео у истој вароши и
свој посао радио као и пређе; жене из вароши нестало, оса
каћени остатци жене нађени у истој вароши, па ни
кога, кои би ове две суште истине у свезу, довео; напо
слетку сам убијца, кога је савест са неодолимом силом го
нила осамнајест година после дела, а шеснајест година мирног
и по готово срећног породичног живота, напослетку сам

") Ономе кога оће да вешају упетљају ноге и руке са каишима. А пред саму
екзекуцију покрију му и лице са једном капом.
69“
1084

убијца предаје се вешалама, а после опет са пробуђеном

вољом ка животу, покушава, да признање учини не важећим
па напослетку открива целу истину, коју је пређе сам озна
чио био као ужасну, ово све скупа узевши чини случај зна
менитим, кои су анали криминалне правде имали да означе.
Још једно посматрање појављује се читаоцу, па ма да је про
тивник смртне казни, или не. Раскомадање и кување лешине,
затим разбацање на комадиће доиста је гадно, што потреса
свако чевечије осећање. Но овом потрешеном осећању зар
се неби довољно учинило, кад се узме ова ужасна процедура
као неки део самога злочинства? Дело је — тако каже Сјуард
и морамо му веровати — учињено у тренутној раздражености,
па и да је имао намеру да убије, истина по начину повреде
може се узети, али то није доказано, јер не знамо, до кога
га је степена раздражила она распра; дело је било производ
несрећног тренутка, и по већини законика континентни, не
би се применула највећа казн закона.“ Што се догодило, не
мења у овоме ништа, и ми се не смемо толико одавати јези,
па да заборавимо, да је Сјуард овди радио под упливом
моћног нагона самоодржања, да је доиста изабрао гадно али
једино срество те да се спасе вешала, Па сад, после осам
најест година, да се примени потпуна строгост закона пр0
тиву човека кои је оно дело брзе страсти неокаљаним жи
вотом засведочио, а напослетку највећи стешен кајања п0
казао је тиме, што се сам правичности без икакве спољне
причине предао! Заиста, нема немачког суда кои неби милост
предложио, нема министра кои се неби наговорио, нема вла
даоца кои неби о своме најбрагороднијем преимућству упо
требу учинио! У Инглиској нико није изближе узео у обзир
ова посматрања, ни један глас није се нашао у корист осу
ђенога, и то нам се чини најчудноватија, али и најжалоснија
страна овога догађаја.
Саопштено од Хекера у
(der Gerichtssaal - у. 1869)
 1085.

0ДГОВОР НА „НЕКОЛИКО РЕЧИ 0 ЈЕДНОМ ПРАВНОМ

ПИТАЊУ.“

У 33. броју овога листа, покренуо је јед. правник неко правно пи

тање, које се, вели, заподело између његових другова, и да су се
отуда изродила два разна мнења и то: једно „за“ и за то је била
мањина. Доказивао је како је мањина погрешног мнења; а ја
као један измеђ те мањине држим да ми је дужност, да коју о
том прозборим, и да покажем да мањина неће бити баш тако по
грешног мнења као што тај правник вели.
Пре свега што се тиче случаја, у след кога су се изродила та
два разна мнења, вели, — да га је верно цитирао, а оно баш на
против није верно, и то онде где каже: „За Вучка се зна да на
бавља свиње преко својих калауза, да је амућан и као богат при
познат.“ Наравно, да смо узели, да он само преко својих калауза
купи свиње, онда би брзо били готови с овим случајем; но ево чуда
где смо предпоставили да се је и Вучко мешао и купио свиње а не
само његови калаузи, — и ту је баш она тешкоћа, коју тај правник
и његова већина нису предвидели, те с тога су баш они тако по
грешног мнења, а не мањина. Даље што вели „имућан је,“ и то не
вреди бог зна шта, јер пошто се код њега нашла туђа ствар, сум
њив је па ма какав био, а из искуства се и то зна, да су имућни
кадшто већи каишари но осредни сиротани, за то се много на то и
не гледа. После, вели „да је поштен,“ ни ово поштење не треба та
ко узети, да би зањ цела околина могла јамчити, јер онда би нешто
сасвим друго било. И тек кад такав случај имамо пред очима, ви
дећемо да сва та већина има погрешно мњење о Вучку.
Наше је мнење, да Вучка треба ставити под суд-ислеђење, и за
доказ тога ми остајемо при ономе, што је и сам правник навео био,
а то је: Код кога се нађе крадена ствар и упитан незна да каже
одкуда му, предпоставља се, да ју је украо. Та околност дакле јесте
јак основ подозрења према тачки 8. S 121. нашег кривичног поступ
ка, против тог лица. А почем је по Š 125. истог поступка довољан
и само један основ подозрења, те да се против кога кривично исле
ђење предузети може, у сљед тога излази, да и Вучко треба да се
узме под нелеђење, јер је и овде исти случај поменутог Šа. Па ако
није крив, он нек се брани свима могућим средствима, и нек дока
зује противно, у сљед чега ако се доиста нађе да је невин, он ће
1086

се и ослободити. Не узимати га никако под ислеђење, значило би,

отворити врата крадљивцима и пуштати их без икакве истраге.
Но тај правник не држи, да је ово разлагање уместно па вели
да је то олако и од ока узето, да је слепо држање законог текста
и да је нелогично узети само једну околност за основ подозрења;
већ треба гледати на све околности које имају великог утицаја на
тај основ подозрења, дакле које би га слабиле, у сумњу или неве
роватност довеле. То му се мора првзнати да је красно казано; но
на жалост баш је он узео ту ствар олако, кад је набрајао само оних
6 могућности, — могућности, које само слабе онај основ подозрења
по Š 121; ма да су и оне за то врло слабе и скоро немогућне, а
није ни на ум узимао околности, које ће подпомоћи тај основ, и
које имају ако не веће доказне снле од оних шест побројаних, а
оно бар толике да се поклапају, а с тим поклапањем онај основ по
дозрења са околностима, које га подпомажу, остаје толико снажан
да нам даје довољно вероватности.
Даље, наводећи 8. 118. крив. поступка, где се говори о веро
ватности, придодао је лепу туђу дефиницију вероватности, коју смо
и ми такође чули и заиста лепо ју је кописао, но велика је жалост
што је није могао да свати и боље промозга, те неби говорећи не
престано „да треба гледати на све околности и „за“ и „против“ је
дне ствари, па на којој буде више, ту је вероватност,“ — н сам на
то заборавио, почем се код њега невиде друге до оних 6. могућно
сти „за „“ но вероватно је да је заборавио, јер је то напред казао,
па је у течају говора исчезло из памети, а то показује да је сред
ством чувења с поља ушло па на мах изашло.
Сад да разгледамо н оних 6. могућности, које правник побро
јава, тако под 1. вели: „Могуће је, да су се те свиње саме увукле
у чопор кад су слуге Вучкове, исти преко неких поља претерива
ли. * Прва та могућност коју је предвидео без обзира на друге врло
је слаба према могућности: да слуге Вучкове терајући свиње преко
поља као отвореног места, нису могли а да их неспазе, особито што
то није једна свиња већ пет, а то је богме прилично велика гомила.
2. Могуће је да су свиње одбегле од онога који их је украо,
али је скоро немогуће, да их слуге нису приметили, ма из каквог
сокачића да су могле искрснути, јер знамо, да при трговинама има
доста слугу, који се још напред намештају и чувају на сваки со
качић где би свиња могла проћи, па чак и туђе капије затварају,
то је свака приметио ко је иоле на то мотрио.
Могућност под 3. такође не вреди према ономе што рекох под
 1087

2. Нарочито кад знамо још, да су свиње жива створења, те ће се

много теже ућушкати, а да ко неспази, но мртва ствар. Према овоме
и могућност под 5. је немогућа.
Што под 4. вели, то је скоро могуће; али кад знамо, да и прв
најмањој трговини има по 6. до 10. слугу — нарочито код Вучка коме,
као што вели правник, и калаузи купе свиње, биће их и преко 10.
— готово је немогуће да за мислимо, да су сви тако непоштени, а
и како би се баш сви таки потревили, кад знамо, да сваки који узима
кога у службу гледа дал” је честит. Па да би се неколицина и сло
жили на крађу невероватно је, да би је извршили, а да их бар који
од осталих поштених не примети.
И ова под 6. не вреди, почем сваки који год што купује пита
— и мора да пита, ако мисли да је миран, — продавца, од куда је “
одакле му је ствар, коју продаје (изузевши обичне ситнице?) и т.д.
А ово нарочито чине трговци којих је занимање таке природе, да се
томе надају сваки час, — а после и упитан ко, одкуда му та и та
ствар, не вреди сам одговор, „не знам.“
Остале могућности што набраја не важе ни за што, према оно
ме, што сам одма у почетку казао поправљајући сам случај.
Тек кад се овако узму околности и „за“ и „против,“ увидеће
се, да нема ни једне околности тако снажне против оне, која се по
S. 191. тач. 8. сматра за оснои подозрења, да би је ослабила и у
чинила невероватном. — Дакле према свему до сад казаноме ја др
жим заједно са мањином: да Вучка треба узети под ислеђење, јер
имамо вероватности по оном једном основу подозрења, ма да тај
правник вели: „да се не ваља држати само једног основа подозрења,“
необзирући се да се је по нужди морао и сам тај један основ узетп
за важећ, кад се деси случај — као што је овај кога имамо за пред
мет — где једне околности поклапају друге тако, да остаје само јед
на која се сматра за основ подозрења и која нам даје довољно ве
роватности.
Оволико за сад од мене, а јавности остављам нек пресуди, које
је мнење погрешно, а које на правом путу.
Још сматрам за дужност да узгредно кажем, да сви пријатељи
науке, а нарочито мањина, треба овом правнику да заблагодари, што
се је потрудио те кописао и изнео на јавност овај случај са чисто
туђим разлозима желећи ваљда тиме да користи свету. За верност
ј овог кописања ја и већина мојих другова јамчићемо. Али, желећи
i му добра као другу, који се можда заборавио, напомињем га нек се
више не мучи са кописањем туђих мисли већ нека гледа свој већи
4
 1088

задатак, а то нека остави ономе чије је и који је први то покренуо,

па на брзо напустио хотећи ваљда да с тим даде кописти прилику
за појављење на књижевном пољу, или се је можда с тим ишло на
нешто много веће — ту је загонетка.
Други правник
НЗ Мањине.

КРИВИЧНИ ПОСТУПАК КОД РИМЉАНА.

ОД
СТОЈАН А АНТИЋА.

Каогод грађанско тако исто и кривично законодавство узело је

своја правила и свој материјал из закона римскога, овога општег
извора свију закона. Толики број данашњих преступа изцрпљен је
из римскога права. Ако хоћете да добијете јасан појам о многим
данашњим наређењима у кривичном поступку, ви се морате бацати
у римско законодавство. Ја мислим, да је требало нацртати главније
црте римскога поступка. Ово излетање биће врло кратко, јер од
историје права ми ништа друго не тражимо до њена правила и њену
поуку, остављајући на страну сва она дела, која и ако су доста за
нимљива са стране историчне, опет су безплодна у смотрењу саме
науке о законодавству.
Постепене промене кривичнога поступка код Римљана да ви
дите по доста су интересантне за саму науку. Лагано њено развиће,
чудновати систем, до кога је она у почетку седмога столећа, ере рим
ске доспела, остављање овога система под владом царева и увођење
новога начела у јурисдикциони ред: — све су то разне стазе јед
нога истога законодавства, — стазе које су самом политичком реду
•ледовале — стазе, које или показују највеличанственији призор,
пун најдостојнијег размишљавања и најкористније поуке.
Каква је била јурисдикција код Римљана за прва времена Рима
питање је не решено, почем је историја те јурисдикције остала до
данас врло тамна. Тактови који су до нас о овој епоци допрели, не
само да су малени у броју, него нису јошт и данас поготову сасвим
збркани.
Каогод ностале власти тако је и криминална јурисдикција, као
једна грана администрације, морала у почетку битн у рукама са
мога краља. У осталом ово је Факт, који се и самом историом доказује.
 1089

Али како је власт ова судска упражњавана — питање је којег је од

122
говор са врло великим тегобама скопчат. Јер ми видимо где владар
T) Н.:
час суди сам без икаквог савета, час пак он је напротив окружен
при суђењу неким саветом, који као да беше сенат, час пак он ша
ljili ље преступе на суђење комисарима, дуумвирима или квeсторима.
Па да ли су ови разни начини суђења зависили од ћуди владареве
или од природе самих преступа? Одговор је неизвестан. Денис Ха
ликарнас предпоставља да су известни преступи, по свој прилици
најтежи били подвргнути суђењу владаревом. Него и овој предпо
ставци противурече сама дела. Тит Ливије напомиње један закон,
по коме су дуумвири надлежни били за суђење преступа тако звано
perducllion-а — издајства — duumviri perduclonem judicent. Него и
ови преступи qerduclliо беху преступи управљени противу саме
државе, дакле тако звани капитални преступи. У сљед овога закона
био је и Хорације од дуумвира суђен онда, кад га за убиство се
стре тужише. Из тога дакле следује, да и сама власт судска не
беше искључно у рукама краљева, ако се баш и оспорити не да, да
су је и ови вршили. Разноликост ови текстова, ваљада ће се моћи
објаснити са разноликошћу самога времена. У оној епоци, која оснућу
Рима понајближа беше, краљеви беху довољни за свршавање послова,
па као што су у се саједињавали сву судску власт, тако су лако
могли и судити; доцне они су прикупљали око себе саветнике, би
рате од самих сенатора; најпосле ствари кривичне морали су пре
нети на судце, кои беху дуумвири или квeстори звати али коих је
карактер јошт до данас сасвим неизвестан остао. Што се тијче саме
Форме процеса, то до нас никакови траг допро није.
Текстови, које цитирасмо, покрећу друго питање, питање не
мање озбиљније, питање о томе, да ли је се могло противу пресуде
дуумвира или и самих краљева апеловати. Историја је сачувала
само један једини пример апеловања од такове природе. Орације,
осуђен од дуумвира, апеловао је противу ове пресуде на сам народ,
кои га народ и ослободи, састављен у форми куријских колиција.
Да ли ово не беше једно изузеће, изванредна власт, која је од Тула
Остилија дата била за овај једини случај? Или, да ли напротив ово
право није припадало народу ех јtire, non vero ex concessione? Ова
тачка, која је била повод многим научним препонама није јошт ни
до данас нимало разсветљена. Тит Ливије напомиње саме речи за
кона, али и ове су речи општег значаја. Si a duumviris provoarit,
provoatione certato. Цицеро сматра ово право апелате као нешто
што је Формално постојало, шта више и у смотрењу самих кралев
1090

ских осуда: Provocationes etiam a regibus fuisse declarant pontifici

libri. Сенека је овог истог мнења: Provocationem ad populum a re
gibus fuisse. Нама се чини као да су ови текстови сачињавали фор
мални закон. Јер нам се чини као да би иначе било нешто необично
кад би једно таково право било само једном практиковано код онога
народа, кои је научио да собом влада по своим обичаима и обича
има своих предака, а оснм тога и сама власт краљевска није могла
по нашој памети бити тако неограничена као што Помпоније потвр
ђује. Али остављајући на страну ове текстове и ове предпоставке,
Ја вас питам одкуда се може протумачити да једна атрибуција у
пражњана под криљевима као право буде за време консулата, а као
и неко освојење сматра? Одкуда ће се протумачити и онај појав,
да је требало трипут поновити законе Валеријанове, па да се сачува
ова добит, која се с тешким мукама извојевала. Ово се питање на
лази у броју оних проблема, о коима историја још ни до данас своје
решење донела није.
Једно од најтежих питања старога римскога права, питање је
оно које се занима са тиме да дозна, да ли су консули по изгнању
краљева наследили од ових како судску власт, тако и остале њихове
атрибуције. Напомињајући како су консули били сувереном влашћу
снабдети, Помпоније као да је за, додавајући да је доцнијим зако
ном и право апелате на њихове пресуде усвојено.
Међутим и само ово мнење није баш без изузећа. Цицеро го
ворећи о установи апеловања, не ограничава је само на консуле
него је простире у опште на све званичне судове, Тит Ливије служи,
се истим изразима. По томе је и слободно веровати да је Помпоније на
консуле применио онакав закон, кои је за сва надлежатељства рим
ска важио, да би се ова судска власт консула доказати могла, п0
зивало је се и на пресуду синова Брутових. Међутим оваковом п0
зиву као да је доста и од самога Помпонија одговорено, кои вели,
да треба разликовати саму пресуду од извршења. Синови Брутови
беху већ осуђени онда, кад је отац при извршењу те осуде пред
седавао.
У осталом ми држимо да у овој епоци нема ни трага од ака
кве пресуде по кривичним предметима која би од стране консула
услед њихова јурисдикциона права изречена била. Ако су консули
у извесним околностима и имали право да суде о нзвесним престу
ппма, то и ово суђење није било услед какове јурисдикције која би
њима својствена била, него услед неке делегације — пренашања. И
одијста и народ и сенат имали су обичај, као што ћемо мало даље
 1091

видети, да на извесне званичнике пренашају власт суђења о оним

предметима, којих је изрицање пресуде њима у дужност спадало, и
у овом случају судили су ови званичници услед те шпецијалне де
легације, с тога је и јурисдикција њихова била случајно и ограни
чена. Консули су ималн право полиције. Они су могли предузимети
предокрањавајуће мере, они су могли затворити оптужена, могли су
они наређивати и извршење пресуде. Ма држимо да се сва њихова
судска власт на ова дела ограничавала, али не можемо да верујемо,
да су у ма којој епоци имали јурисдикциону власт у кривичним пред
Мети Ма.

Са новим уставом развијала је се нова судска организација.

Закон Валеријанов издат у другој години консулата, било да је по
новио већ постојеће старо право, било да је се као задобиће нове
републике појављивао, обнародовао је право грађана, по коме су
они могли апеловати на народ противу пресуда судова. Овај закон
као стражар задобијене слободе, као прва гарантија народних права,
беше потврђен од многих закона 12 таблица, и по укинућу децем
вира добије нов полет. Други један закон предложен од консула
А. Валерија и М. Ориција забрањивао је увођење ма каквога суда, про
тиву чије се пресуде неби могло апеловати, проглашавајући праве
дним и законим убијство онога. који би тај закон прекорачио. Диј
лије народњи трибун пооштрио је ове наредбе тиме што је узако
нно правило: Qui magistratum sine provocatione creasset, tergo ac
capite puniretur. Напослетку и по трећи пут у години 453. републ.
буде закон Валеријанов поновљен, било с тога што његове прве ре
дакције беху за сада недовољне, или зато, што је извршење његово
у многоме од патриција, као што вели Тито Ливије, ослабљено. Гла
вна цељ ових нових наређења била је та, да се право апеловања
заштити. Закон овај забрањнвао је осуђивање на бој или ударање са
секиром оног кои је ову апелату подизао, а то ће рећи толико ка
d питална пресуда не сме се пЗвршити, пре осуде самога народа. Зва
ничник кои би прекорачио ово правило био је жигосан јавном поругом:
Nihil ultra quam improbe factum. Али мимо ових претећих наредаба
lex Porcia санкционирао је невредимост грађана са прописом праве
КаЗНИ. —

Закони Валеријанови морали су имати за прво слество то,

да ограниче, а без сумње и да униште консуларну јурисдикцију у
предметима криминалним, ако је ова јурисдикција одиста икада ма
и за кратко време суштaствовала. Јер одиста не само што су могли
грађани апеловатина сваку пресуду и на сваку осуду, но и само
1092

просто оптужени обраћали су се са њиховим апелатама на комиције,

те тако су лишавали судове њихове јурисдикције како би ову само
на народ пренели. Међутим врло је тешко допустити да су први зва
зичници републике могли примати тако потчињена звања, која би им
простом вољом оптужених сваки час одузета бити могла.
Него истинити резултат, главно слество Валеријанових закона
беше то, да на народ пренесе криминалну јурисдикцију. 0ва јурис
дикција беше сматрана као атрибут његова суверенства; из овога
суверенства она је као из свога извора истицала. Јер у Риму беху
заиста сви делови јавне администрације уједно стопљени, судски ред
није сачињавао у овој администрацији особену грану; правда је била
смешана са општом администрацијом, а вршила се је ка и остали
државни послови; исти званичници судили су и о административним
и о судским предметима, а народ је донашао своја решења о оним
окривљенима, који су предањ долазили, као што је претресавао и
решавао о оним законима који су му предлагани били.
Скупштина народна била је састављена из курија, центурија и
трибуна. У куријске комиције могли су само патриције доћи, али
бар њихов ушлив имао је у њима искључну превагу. Комиције цен
туријатске установљене од Сервија Тула, затим мало по мало пре
иначаване у њиховим елементима, биле су општа скупштина народа.
Плебеји су у њима као год и патриције били заступљени, него поде
лење плебеја у центурије умањавао је снагу њихову са тим бројем,
те тако је се тежило на то, да се превага патриције одржи. Напо
слетку људске комиције, уведене у цељи тој да служе народу као
средство којим ће се предузећу сената на супрот стати моћи, оста
вљале су највећем броју његову природну снагу. Грађани најсиро
машнији имали су приступ у њима и могли су само гласати. Међу
собом били су сасвим равни без разлике класе и имања.
Комиције куријске, comitia curiata, биле су мало по мало огра
ничене само на две атрибуције: на давање (collation) власти, један
вид заповедничке инвеституре, и на суђење оних предмета који су
на релиђију и пророштва нападали. Међутим они су могли судити
и оне патриције, који су на право курија напад какови учинили.
Комиције трибунске, верне начелу поверења одржавања, које
их је и увело, судили су нарочнто политичке предмете. Међу такове
спадало је и глоблење од стране званичника као и повреде њихове
званичне дужности. Ове комиције изрицале су само новчану казањ.
Историја нам је сачувала по већи број такових пресуда.
И потоме беху дакле комиције центуријатске у овој епоци не
 1093

тинита јурисдикција криминална код Римљана. Овој скупштини под

нашала су се апеловања противу кривичних осуда. Само ова скуп
штина имала је право да изриче капиталну пресуду противу римских
грађана. Овај знаменити закон, и ако по некад преступљен, опет је
непрестанце у помоћ призиват: Quod se legem illam praeclaram neg
lecturum negaret, quae de capite civis romani, nisi comitiis centuria
tis, statui vetaret. Тако дакле комиције центуријатске имале су с
једне стране право да суде о капиталним преступима, с друге пак
стране оне су сачињавале последњи степен кривичне правде.
Скупштина ова судила је оптужења придржавајући се оних истих
Форама, кои се је поготову придржавала кад је и о законима решавала. У
центуријама су заседавали консули или диктатор, или претора по каткад
и трибуни. Само ови званичници имали су право, да ове центурије
сазивају. Из тога сљедује, као да је право кога оптужити било пот
чињено њиховој вољи, јер тужилац морао је тражити и добити доз
волење да се комиције скупе. Па да ли беше потребно да се о ово
ме окривљењу предходно донесе решење од стране сената? До д ше
законски предлози, пре него су пред народ излазили, долазили су
у сенат, где су се о њима патриције за решавање саветовали, пре
него су пред комиције дошли, али нама се чини да окривљени нису
морали издржавати овај предход ниспит, почем је право оптужења
припадало свакоме грађанину, а иницијатива о законима припадала
је само званичницима, због чега су могли сами званичници изазвати
предходно саветовање о њима, јер су они сами заседавали и гласали
у сенату. А осим тога ова два предлога и ако разна како по њи
ховим дејствима, нису ни зактевале једне исте гарантије.
На дан опредељени за суђење , тужилац и оптужени говорили
су један за другим, сведоци су били саслушавани, а народ није имао
друге власти до те да прими или да одбаци тужбу. Догађало је се по
гдекад да су странке говориле и онда, кад је народ већ отпочео да
гласа, а ова реч мењалаје ресултате. Тужба тужиоца одкривала је
преступ, кои је предмет ове тужбе био а и саму казањ, која је за
исти преступ прописана била, кад је народ примао ову тужбу са Фор
мулом uti rogas, он је у исто време изрицао да је оптужени крив
и да ће предложена казне бити примљена. Међутим у неким случа
има посредовање званичника могло је преиначити ову казањ.
Уосталом не треба веровати да су како ово поделење тако и
ова начела надлежности баш сасвим једнако од римскога правознан
ства усвојена. Јер већи део ових правила постајао је сасвим споро
не толико среством закона опредељених колико навикама и обича
1094

има често узбијаних од грађанских бораба а по каткад и уступајући

напред силе њихове. Са тога и начело апеловања на народ про
тиву пресуда званичника, начело дуго презирано и не уважавано од
патриција, није могло донде са истима владати, докле сами плебеја
нису почела владати републиком. Са тога су се без престанка сле
дујући револуцијама саме владе и мењале разне атрибуције како
курија и центурија тако и атрибуса. Сљество овога беше да јој ку
pија у страховитим грчевима смрт своју нашла, трибуни напротив
тежили су без престанка да увећају њихове атрибуције нашто им
је на руку ишао и сам њихов демократски устав, кои наклон три
бунској власти беше, центурије које су саме решавале судске пред
мете завршиле су тиме што су ову Јурисдикцију решавања пренеле,
али не тиме да су се исте одрекле. На ову нову судску револуцију,
ми ћемо се одмах вратити.
Јурисдикција комиција и ако је била главна јурисдикција у
кривичним предметима, беше сведена у известне границе, Надлеж
ност ових комиција беше условљена нешто природом самих послова
а нешто својством оштужених, ratione materiae et rationae personae.
Комиције центуријатске судиле се само о престушима капитал
ним и о преступима, кои по званичиој дужности истраживани беху или
кад би пред њих са апеловањем грађани дошли. У првајвремена Рима
тужба за накнаду првчињену преступом, морала је бити предана поистим
Формама по коима су са и тужбе приватне поднашале. Освета по
вређене странке била је она која је истрагом управљала. Право ње
но црпело је се у њеној штети. Право ово Формуловало је се или
у поравнењу, које је сваку даљу судску радњу заустављало, или је
се оно огледало у томе, што је повређена странка тражила накнаду
за причињену штету. Отуда двогубе, трогубе и четворогубе кривич
не казни налазе се у овој епоци. Али ове казни неби биле довољне
за одржање реда у ономе народу кон је на мачу и оружје навикнут
био. По мери друштвена развића закон је лишавао приватне од ју
pисдикције за најтеже преступе. За суђење ових преступа беху
установљена Јавнасудишта, на коима су преступи са капиталним ка
знима суђени.
(Продужење.)
 1095

СМУТЊЕ ПО УНУТРАШЊОСТИ
И ТАЈ НА ДР У ШТВА.

(Продужење.)

Пред собом имамо писан штатут. Треба га само прочитати

и из њега ћемо видети је ли то друштво тајно.
Ви знате што се је радило код Шутоа. Од месеца Јуна пази
се на њега. Комисари су тражили код њега оружје. Али нађоше
нешто друго, нађоше штатуте Бунтовне дружине француских
раденика.
Дакле, какви су штатути?
Они почињу овако:
„Штатути Бунтовне дружине француских раденика.“
Словода, једнакост, Братство.
„Кад се зна, да је влада царска и монархиска влада деспо
тизма, незнање и беде, онда треба да се упнемо из петних жила
те да је оборимо па да поставимо на место ње владу демо
кратску и социјалну. Та влада зваће се репуБлика и ослони
ћемо је на она красна начела од 1789. године а утврдити ма
териализмом и атеизмом.
„Наша девиза: Словода, једнакост, Братство, треба да
се утврди са оном другом: „дружва чини снагу;“ према томе
сваки раздор треба да сматрамо као препреку, која се ставља
на пут општем делу:
„Сви су раденици браћа, један без другога немогу бити,
солидарност највећа треба да влада измеђ њи, у интересу
народа Француског сви треба да желе да се дигне буна на
родна и да пазе да им варошани не преотму права;“
„Не ради се данас о томе да се обнављају они покрети
од 1848. и 1789. године у оном старом облику, када се није
ништа успело,
Зато смо решили:
 1096

„Члан П. Одбор револуционарни образован је данас 11.

Септембра 1867.
„Чл. П. Одбор састављају једанајест чланова.
„Чл. III. Чланови тог одбора бунтовног могу бити про
мењени кад то закте грађанство, међутим ни један из од
бора не може бити збачен пре док у општој седници не буде
окривљен зашта.“
Y Даље:
„Чл. ХХПI. Разлике измеђ раденика и ђака нема ни
какве. Грађани раденици и грађани ђаци имају једну исту
цел пред очима. Они ће се здоговарати заједно посредством
одбора.
Чл. ХХV. Садањи штатути могу се дотеривати и уса
вршавати. -

Најпосле на дну стоји:

„Решено у Паризу у провизорној седници бунтовног од
бора, 11. Септембра 1867. године.
„Штатуте ове потписали су грађани: Хенри Шуто, Го
дише (А. — F.), Генуиљ, Горо, Мануило, Мејљи млади,
Херман.
Ја мислим, господо, да смо потпуно решили ону праву
тачку: Јели било друштва?
Друштву овоме цел је да обори постојећу у Француској
монархиску владу и да постави републиканску. Друштво ово
јесте дакле тајно.
Да испитамо само јошт трећу тачку; да ли су опту
жени били чланови овог друштва?
Знамо који су потписали штатуте. Њих има седам на
броју: Шуто, Годише, Генуиљ, Горо, Мејљи, Адел и Херман.
Адел је казао одма јошт на испиту, да он незна да пише.
\lоказано му је како је он потписао свој уговор брачни. У
осталом је при саслушању признао, да је потписао штатуте.
(Продужиће се.)
Ul" ми и ми и 1 м. Ви и он и С - s • А и о ви ћм у Био r r a 4 v.
Број 36. У БЕогРАду 30. ДЕцЕмвлв 1869. Година 1.

Излазн три пут у ме- За све српске крајеве

сецу, на 2 табака сва- стаје на годину 72 гр.
ки пут. Уредништво је или 8 фор., на по го
ћ дине 36 гр. или 4 фор.,
у кући господина ворђа . на три мес. 18 гр. или
Натошевића на великој 2. Фор., поједним број
пијаци. стаје 2 г. ч.
ЛИСТ ЗА СВЕ ГРАНЕ ПРАВНИХ НАУКА.

Издалу и уркљуљу Д. НОВАКОВИЋ, С. АНТИЋ, У. КНЕЖЕВИЋ.

СА ДРЖАЈ: Природно право. — Макијавелова наука. — Парница. — Кривичним поступак код Римљана. —
Смутње по унутрашњостк,

ШР И РОДН0 ПРАВ 0.
(Продужење.)

Други опет тражили су овлашћење у дужности другога, а не

у сопственој. Тако Лајденрајт, Жовбауер и други веле: „ако тре
бал што за те, то смеш, моје је ограничење по себи пружање
за те.“ Штам вели: Али ако се ја допуштам да ме треба на што
принудити, не сљедује, да ме други сме принудити. Ако ја радим
лудо, а не допуштам да ме други принуди, онда не сљедује, да други
ради мудро, ако ме принуди. Слобода овлашћеног постојала би Фак
тично, кад обвезани одиста испуни свој налог али слобода та није
тада нешто етично, што се замишља при појму и била би противна
уму, кад се слобода другога неби смела да ограничи. Иора се узети,
да право истиче из дужности било сопствене или туђе. Сад из
бора нема, већ ваља то извадити непосредно из правног закона. Сам
закон умни не може давати слободу, — јер се слобода не изводи из
никаквог закона. Оно што је логично замишља се не само као мо
гуће, но као нужно. Тако се мораде овлашћење наћи у самим
појму правног закона. Кант покуша да изађе отуда на вели: прав
ни закон, који што, ал не све заповеда или забрањује, поставља једну
празну сферу, у којој се може произвољно човек кретати — то је
овлашћење. Штал, али то је само негативно дозволење, а не по
зитивно. Не забрана јошт није право. Фајербах узе с по
зитивне стране, али и позитивни дозвољавајући умни закон јест про
тивречије. Последњи корак природног права би: да право човеково
јесте пореклено и отуда се тек изводи правни закон. Но и ту сва
којако нагађаше, једни да је право сљедство дужности, други да
1098

је основ дужности, а најпосле да је основ самое правног закона.

С тим се је престало, узимати да право сљедује из разума. Тај ко
рак учини најпре Фихте.
Сад ваља одговорити на питање: зашто се баса узалуд приро
дно право, да изводи право из дужности, или дужност из права, за
што уједанпут не изводи обоје из правног закона? Тако би се ује
данпут објаснила дужност заједно с правом које јој одговара, а ов
лашћење опет, дужношћу, која њему одговара. Но то не би било
више логично. У једном живом телу јесте дејство и узрок другога.
Апстрактна етика незахтева, као што је речено, стања, но делања
особе. Правни закон не може да каже у свету: нек постоји држава,
а јошт мање: ти требаш да будеш осигуран у твојој слободи, јер то
није у његевој власти. Право би се опет појавило као неки приро
дни податак умног закона, кад би овај гласио: ти треба да осигураш
твоју слободу, да имаш сопствености! тиме би се поставило нешто
нужно. Али тако не гласи правни закон, и кад би гласио тако, онда
права неби ни било но само дужности.
У ове тешкоће дошло је природно право због својства свог на
чела. Човек изолирано мислећи, позван је на радње саме изолиране
ту нема стања, ђе би се он сударио јошт с киме.

Правна наука.
(Природно право у доцнијем смислу.)

Ако се слобода извади из самог појма човечијег, онда је она

равна за све. Ако је тако ова слобода цјел, сваког принудног за
кона, онда ништа није кадро да потре равност. Неравност зачиње у
другом правцу, у правцу који узима етика, а тај је да су јој сама
одношаји дјел. Из ње дакле долази неравност. Неравност права из
водила би се јошт из идеала човековог, као највишег својства ње
говог бића, ком је опредељен. Ко се већма приближује том идеалу,
шири више круг своје слободе и овлашћења. Али појам је чо
века постојао увек код свију и у свима одношајима. С тога је под
пуна равноправност захтев умног права. Њу траже сви научeњаци
природног права, најстарији и најновији. Тражећи равноправност вичу
на преимућства по рођењу, оће равноправност жена с људма. Пла
тон себи противречи. На једном месту вели: „Свак ваља да заузме
онај положај који му је природа показала а на другом: „Сва
ком равно.
 1099

Слобода ова као начело природног права јеeте без садржине

т. ј. нема ни опредељеног предмета, ни границе. Право требало би
по својој природи да има и једно и друго. Али напротив овде не
даје се извести из ове празне слободе; а границе можемо поставити
слободом осталих. Кад ставимо овако границу слободи појединих,
онда из ове границе можемо да извидимо опредељене предмете прав
не. Њих има од две руке. Једни су нераздвојни од саме екзистен
ције човекове као: живот, мисли, поједини органи и т. д. а други
су, с којима човек допадне у додир на различан начи. Отуд разли
кују права урођена и набављена (angeborene u crporbene; jura co
nnata u acquisita.) Да сазнамо прва, ваља разчланити саму екзис
тенцију човекову; а за друга ваља нам погледати на предмете и до
гађаје ван човека.
Према оној равности, о којој беше напред реч, јасно је да ова
урођена права припадају једнако како једном, тако другом; док код
других пита се уколико је догађај потро првобитну равност.
Луфендорф разликује ођligatio connata u adventitia што је је
дно исто. К првом рачуна он: „obligatio omnium hominum adversus
duoslibet homines qua tales, per quº m invicem jus naturae usurpare
socialemaue vitam agere debent. (Elementa jur. nat. његова.)
Томазије опредељује јошт неточније Код њега су јtura conna
ta oне, која се имају без сопsensus oбвезаног, у која спада и раtria
potestas.
Ближе долази Волф: „jus connatum homini ita cohaeret, ut iрsi
auferrinom possit.“
. Јасно и точно дели Жовбауер. Он одељује од урођени права
све, при којима је утицао уговор, или при којима се предпоставља
иначе опредељени какав случај.
Кант је то збрисао. Он тражи свезу и одношај измеђ урођених
и осталих. Па најпосле у чему наоди? у томе да су оба један исти
појам. Кант обара оне, који постављају више урођених права, па до
казује да такво постоји само једно, у коме се садрже сва, а то је
првобитна без садржаја слобода. И тако одсад на место јvira connata
долази појам праправа. —
ЛШтал. Кант мора допустити да се у оном појму слободе ни
како не изричу поједина урођена права као н. пр. право на добро
име (2. стр. 142. I.) већ га ваља извести логично, а то изви
ђење са свим је од другог начина различног од оно за сопственост,
уговоре и т. д. Кант је тако оборио јvira connata само по речма а
по делу не.
70*
11()()

Апстрактни характер ставља се у природном праву онаконсто

као и у Философији уопште. У обојима све је нужно логично сљед
ство, неког основног појма. Овај основни појам јесте у философији
биће (Seym) a у етики сам појам онога који мисли. Природно право
дакле има у целини негативни характер као и апстрактна Филосо
Фија, Као што је код Шпинозе и Хегла, исто биће без садржине,
9tidotieyu, тако и ова овди слобода није никаква позативна сила,
него је и она без садржине, нешто, без чега појама слободе не би
било више — baš Stidt = \littel a feyen, Slidt = \lnperieu 9lidite žilure.
jeljem. Не сме се замислити тако никакво право, које тек поставше
имало би се додати оном појму слободе као ново, јер таково није
више могуће. -

У опште је признато, да је римско право сродно с природ

ним правом. Да видимо основ оба и тако ћемо осветлити ово сред
СТВО.

Римско право као и природно признаје право особе независно

од Бога. Ђерманци у праву обухватали су целокупан живот. Овла
шћење код њих постојало је, мењало се, и образовало према разли
чним одношајима. Тако су код њих у примени постајали нова на
чиви, који нису никако првобитни са њиовим баћем. Римско право
напротив овлашћење схвата изолирано. Оно апстрахира све живе од
ношаје и садржава само оно, што излази из појма његовог. Са том
празнином живота наступио је свуда логични характер. У толико су
сагласни римско и природно право. Али рим. право сваћа изолирано
само оно овлашћење, које већ постоји. Апстракција његова запо
чиње од права и закона, који су већ ту, ови опет базирани су
на целокупном животу народњег. Тако су постала многолика права
и закони, а сваки има за се своје биће. 7'о је позитивно право. У
Риму поред логичног овлашћења постојало је самостално право др
жаве, стање које није зависило од човека. Ту је правном стању живи
извор. Природно право тражи логично јединство, оно нма само један
појам за основ. Па како оно излази из појма лица, то оно искљу
чава онај појам државе и не трпи никако принуду, која не излази
из слободе појединих. Ту је дакле разлика природног права, што је
код Римљ. упао јошт и појам државе. Што ум захтева, бива без
случаја, што год се оснива на случају, не где из ума. Права која
су постала историјом и ову предпостављају, нису логично нужна.
Али римско право не алстрахира вреле и историју. (Отуда је пој
мљива код њи разлика она на патриције пIIлебеје, што у очима на
рода беше светиња, па и сам Ливије нагнба к патрицијама и нај
 1101

краснија предузећа и беседе Плебеa крсти с именом буна и вели да

су протившравна.)
Римљани држе да је све неповредимо, што је већ задобијено.
Напротив логично извођење права непоштује и руши све задобијено.
То је нагон размишљавања које је плануло у најновије време у свима
сталежима. (При крају сад ваљда Штал вели:) Начело ово слободе
никако не осигурава права човечија, већ потиpe. (?)

Поједнни инштитути природног права.

Виђесмо горе да се у природном праву не може да узме сло
бода човечија, као основ, јер ова пориче сва задобивена права. За
мршеност и тешкоћа она, коју огледасмо у појму правном држећи
се ове слободе, јошт је већа кад је станемо да примењујемо на по
једине инштитуте. Да видимо.
Искључно начело правног закона јесте дакле слобода. Она је
или стварна или је замишљало у појму. Ако је стварна, онда је
право што она чини; ако је замишљамо у појму, онда је право што
је она. По стварној може бити промена. Првобитно стање не мора
остати онако, какво је; већ кад се да полет слободи, она то стање
мења по околностима. Ако узне слободу у појму — такве промене
не сме да буде. Стање првобитно мора да остане увек такво какво
је. Отуда излази ово (Штал) стање кад се несме мењати, то јесте
стање које мора да буде, нужно, не зависно од воље човекове, а
као такво у њему слободе нема. Слобода ако се иђе ограничи, ако
буде спречена да не ради оно што је логично потребно није слобода
(legijde Selgerung?) Шта је то.) Јер слобода замишљена и ово логично
сљедовање противно су једно другом. Ово оће да створи нешто друго,
а оно оће само оно, што већ постоји.
О урођеним правама. Ако је живот мој, у мојој слободи, — ја
га могу одржати или не, одрећи га се кад оћу, јер сам слободан.
Фихте вели, да се само онда замишљена слобода може отуђити, кад
је то Фактично могуће. Отуд по њему смрт онога, који ју захтева
није правна повреда — volenti non fit injuria.
Та се замишљена слобода равна за све, примењује и на стварне
Предмете и отуда искрсоше да се сви предмети поделе подједнако
» Да се уведу заједница добара. Томе се опет противи слобода, коју
4 већ имамо пред очима — слобода која живи. Жива слобода одупире
и оће, да воља њена учествује при деоба предмета, оће да је она
узрок притeжања, оће дакле да она по својој природи и суштини
1102

може што да удејствује — шта бити не може, кад је заједница до

бара. Она тако одобрава сопственост. Тиме тврди да се правно
стање опредељује случајима и догађајима (јок) човеку једном оду
зеће други ствари, који не би могао то спречити и отуд неравност.
У римском праву призната је подпуно неравност, призната је
слобода стварна жива; призната је да се правно стање одређује де
лима људским (чини ми се да је зато и искрсло обичајно право —
да се заварају само својинама — те тако да избрише свака из па
мети ону залишљену слободу?)
По Гроцију из самог разума да је се нзвести та заједница
добара. Као што она и сад постоји на јавним плацевима н. пр. те
атра. Нико не може да има стално и прече право од осталих најед
ном предмету, него има право да буде осигуран фактичном прите
жању и то шраво има помоћу своје личности, а не помоћу права
на ствар. То право остаје му донде, док траје овај фактични одно
шај (Гроције.) -

Луфендорф подмеће Гроцију, да је он ту разумео позитивну

заједницу добара — али није тако (вели Штал) Пуфендорф се раз
ликује од Гроција у томе, што он одриче зактев, по ком фактично
притeжање не би требало повредити и вели: Кад један скупи пло
дове, други му их не може отети.
Тоомезије приближује се Гроцију, али доцније чини се да одо
брава позитивну заједницу добара. Пре Канта саглашавали су се ве
ћином у томе, да се заједница добара даје извести из разума (com
munio primaera) и постављали су, ако би било личне оделите соп
ствености, да би она имала свој правни основ само у изречном или
прећутном уговору.
Кант дозвољава да се самовољном радњом човечијом оснује стал
на сопственост. Њему су сљедовали многи Фихте, Фриз и други
одобравају и оправдавају сопственост само због саглашаја људи.
Око ових уговора највећа се распра породи. Противречности
највеће сударише се и у доцнија времена они посташе предметом
ошштим. Уватише се сад за обвезност уговора. Пребацивали су да
историске свезе никакве нема измеђ радње кад су се сагласили на
ове уговоре и момента кад их ваља извршити. Оно што морам сад,
јер га хтедох негди, не изводи се тако. Онда сам морао да лажем
по правном закону, сад је до моје слободе да не морам. Принуда,
која гони да се испуни уговор, противна је разуму. Обвезност уго
ворна јесте за поједине то, што правна неравност за све. Као што
народ о својој историји, тако могу и ја о мојој, т. ј. оно данас ап
 1103

страхирати, што јуче учиних и хтедох. Они који бране уговоре веле:
Човек мора да ради и тиме ће израдити ма што за правно стање.
Тиме ће постати што шротивно садањој слободи, па противно и пој
му слободе.
Штал, Уговор је ивштитут не само постанак права захтевног
него и за природно право у целини. У њему што год је урађено,
урађено је по вољи човековој, право, дужности и све. Ако је уго
вор само један акт слободе, онда одма чим се он закључи излази
сљед противна слободи: ко је радио слободно, обвезан је. Тако
је само један моменат у уговору, када се јавља слобода у потпу
ном свом виду. Но овоме опет пребацују и питају; ђе је граница да
се зна шта у уговор доћи сме? Оћемо ли да оборимо и ропство?
С тога се баш у последњем периоду природног права говори о пра
вала која се могу отуђити и која не могу. Кад се ово стаде про
мењивати на задобијена права могаше се лако применити, јер ова
као што су постала, тако могу и престати. Сумња и замршеност наста
у“ у како ћемо са правама урођеним, да л су она отуђима или не и како?
“: Узети отуђилост онда се усваја подпуно ропство. Узети неоту
ју и ђимост не може се, јер урођена н задобивена права стоје у свези
*“ тако, да ако се оно не креће и ова трпи. Из дуге препирке дођоше
најпосле на овај резултат; да ја противно мого употребљавати донде
1918) док оно јошт стоји само.
d: “ Жовбауер најјасније је то изразио „ја се могу одрицати по
јих појединих права, која су саставни део нoг урођеног права,
“
::: али не могу отуђити од лое порекленог права толико, да жени
не остане од њега ништа,“
Фихте у безименом једном савету о Француској револуцији
долази на ово: „чиста личност неотуђима је, све опредељено, у
ком се она садржава, отуђило је.“ С тим он признаје да о праву
мом могу чинити уговоре, па могу саизволити и на ропство у ком
ми остаје једино право, да ме господар рани да би се одржао по
јам лица (Штал) свуда се излази на противречија или постоји ис
ториска свеза између дела и сљедства — и онда је ропство, није
против слободе, јер се је хтело; ко је роб њему се збива оно, што
је хтео, дакле он није био ту само средство. Или непостоји ника
ква свеза, и то тада никакав уговор није обвезан; јер ко буде при
моран употребљен је као средство.
(Продужиће се.)
1104

МАКИЈАВЕЛОВА НАУКА
(Продужење.)

ХХХV.

Напротив римски децемвири бијаху опасни. Њима народ даде

власт законодавну и то на не опредељено време. Они наскоро по
стадоше тирани. Неограничени никаквим законом, укидоше конзуле
и трибуне, присвојипе право да издају законе, дочепаше у свему
власт, која припада народу. Напротив дгктаторп бијаху ограничени
на известно време. Поред њи постајао је, сенат, конзули и трибуни,
у власт им диктатор не дираше.
Гл. ХХХVII.
Колико су опасни законл са повратном силом, који потискују
старе обичаје.
Значајно је што се наоди код свију старих писаца: да се људи
туже у злу а пуче у добру, и да ова два нагиба (inclination) и
ако су различне природе, рађају исте резултате. Ако се не савла
ђују нуждом, савлађује се славољубљем. Ова је страст укорењена
у срцу да никад човека не оставља. Природа је створила човека
са чезњом да све зграби епobrasser и с немоћи да све постигне.
Отуд једни тегље да добију, други се плаше да не изгубе. Настане
раздор, па рат, који сруши државу.
Ето шта је радно римски народ. Постави трибуне, да би се оду
прео тежњама благородства. Но ова мера , коју народ предузе по
нужди, не беше довољна да задовољи његово славољубље, започе
борба с благородством, жељаше се да се подели богатство и по
част (houneurs) два најпреча добра људска (les plus atimes). Отуд
раздор, који опустоши земљу приликом закона аграрског.
Две су главне тачке овог закона: прва поставља правало, да
сваки грађанин поже притeжавати сало извесни број јутара
земље. (darpeuts de terre;) друга, да се сва земља која се освоји
дели измеђ свију у народу рилско-п. Закон тај удара благородство
на две стране: одма они који су имала више добара, но што закон
прошисује, требало је да им се одузме, на другом месту, деобом сво
јих земаља измеђ свију, они се немогоше више богатити. Отуд ра
тови грађанска до Грка који упрошастише слободу. Раздели се на
род и сенат. Наоружа се сваки потече крв сваки је тражио вођу да
га брани. Народ прибеже 4/арију н постави га конзулом Благо
родство се обрте Силију одпоче рат грађ. благородство победи. Тd
 1105

потреси букнуше опет за време Цезара и Полтеја, кад први поста

вођ странке Маријеве, а други Силијеве. Од овог тренутка слобода
се угуши за свагда (pour jamáis.)
Гл. ХХХIХ.
Исти догађаји наступају код разни народа.
Кад проучило догађаје садање и прошле, опазићемо без
луке ђе у свима владају исте жеље исте страсти, код свију на
рода, под свила владала. Зато треба изучити прошлост па се
управљати за будућност. За пример ево нам Италије и Рима. Ђе
су у Италији збацили савет dix de la guerre y Риму конзуле, ша
ИХ ОПСТ ПОСТАВЉаЛИ.

Гл. ХL (40.)
Говори од децемвирима т. ј. оној десеторици, који су издавали
законе. Пре тога послали су били Спирија Постимија са два друга
у Атину да узме за модел Солонове законе, кад се вратише поста
више ову десеторицу, међу коима беше и 4 тије. Постав. на 1. год,
. . . показаше се врло популарни. Одма недадоше закон 10 таблице и пре
је објаве пустише га на критчку. Доцније се оснлише и задржаше си
u “ лом власт, особито Ашије, те их збацише и дођоше опет конзули и
| тит трибуни.
*

k : Оласни су магистрати који отимљу власт , а не поставља

их народ 4ли да ко задобије силом власт, треба да је јачи од
оног коле је то противно.
Гл 41, Лудо је и без цела напрасно прећи од скромности к
гордости, од благоста к суровости. Погрешка слијева беше у томе,
што је врло напрасно проленио характер и правац.
Гл. 403.
Оно су прави, верни и храбри војници, који се боре за свој
сопствени интерес. Војска римска под конзулима свагда је побеђа
вала, а под децемвирима побеђивана је, јер не беше у њој оног пр
вог осећања
Гл. 44.
Говори како гомила мора имати вођу. Па при крају вели: Лудо
је кад се тражи што од кога, рећи одма: ја оћу да се служил
против твог интереса. Своју намеру не треба уједанпут објас
нити, него се упети ваља, да се одржи оно, што се жели. Кад се
тражи што од кога не треба му рећи: Оћу то за то, да те убијем,
кад га и наш само у рукама, лако је задовољити жељу. (Види
се да је политичар — а ово наводи за децемвире.)
 1106

Гл. 45.
Шта би пошто падоше децемвири? Поста закон да свак има
право апелирати на народ. Али јест, Виргиније одма стрпа Алија у
апс. Апије се позва на овај закон, ал узалуд. Ето нове несреће опет.
//eмa мрачнијег примера, неео дати закон а не држати га.
нарочито кад га руши баш онај, који га је направио. Опасно је
држати грађане у страху, јер онда који почну да дрхте, оси
гуравају се од опасности чим могу (ă tout prix) и мало по мало
слободе се и на скоро нико их не ће уздржати, а да не изврше
Фfair"O J/("e.ge.
Гл. 46.
Људи обично ако оставе једну ману прабегавају к другој. Право
вели Салустије (Цезару што је реко:) Quod omnia mala cxempla
donis initiis orta sunt.
Гл. 47.
Народ рим, уморен конзулима тражио је да и плебен могу
доћи у конзулат; благород. опет предложе да се поставе 4. трибуна
било од благ. или из народа. Плебеји се задовољише, а кад дођена
избор, народ цео гласа за благороднике.
(Продужиће се.)

П А Р Н И Ц А.
(Око сопствености.)
СПРОвоДНО ПИСМО

Началник cреза посавског са извештајем од 29. Авг. 1866. Л:

2988 спроводи началству београдском а ово опет с писмом од 16,
Јануара 1867. год. Љ8 415. суду ово окруж.
Лурђа Марковића из Сrerzојевца, учинио је преступ у томе,
naro је самовласно заузео општенародну земљу од два плуга,
која му је одузета јошт у 1864. год. на основу предписа г. министра
Фанансије од 24. Септ. 1864. Лg 1345. На тој земљи посеко је 30
велики родни грмова.
Преступник признаје да му је у два маха досад одузимала среска
власт ту земљу, и то прво од његовог умрлог оца а после од њега.
У одбрану наводи да је ту земљу пре више година заватио ње
гов отац и оставно њему у иаслеђе.
Крав је дакле по 8 66 шумске уредбе и зато се спроводи суду
да га осуди по овом Š-у и допуни његовој од 14. Авг. 1864. поред
 1107

казни на накнаду штете државној каси у 432 гр. чар. да врати јошт
li i: и они 740 гр. што је добио за шосечена дрва.
: in
Р Е III Е Њ Е.

(окр. беогр. суда од 18. Јан, 1867. Л.3 583.)

vr
и је Видећи суд да оптужени држи земљу по праву сопствености
и да је на томе основу секао дрва на њој, а пошто началство и не
(4): “ “ каже, а јошт мање доказује, да је према оптуженоме поступљено
ћи: сходно пропису 8 61. шумске уредбе, то због тога што је неизвесно
које прави господар земље, т. ј. дал правителство или оптужени, и
док се ово питање не реши, по Š 161. т. 3. суд на основу 8 162.
. .
1
:: - кр. пост. Решава: да нема песта да се ђурђе ставља под суд,
но да се одлусти.
Š 63.
По истеку оног двогодишњег рока у 8 61. коме год није оп
2“ штина оспоравала право, постаје подпуни господар тог притeжања
“ T. и ако нема уредне тапије може захтевати де му изда општина.
id:;"
А П Е Л А ТА.

(Окружног нач. беогр. од 23. Јан, 1867. Л.4 415.)

Кад је већ толико пута одузимана Ђурђу та земља по његовом

сопственом признанству разуме се да ту не може бити право соп
ствености; јер да има то право он би повео изазвату парницу.
Š 66. Ко би секао забрањену гору без дозволења и т. д. казни
ће се затворои до 20 дана или барем до 25 удараца није већа штета
од 100 гр. пор. ако је већа 50 удар. или 6 месеци затвора а осим
тога да накнади штету по Š 47. ове уредбе.
Д пуна од 14. Авг. 1864, „и да му се у ползу дотичне касе
одузму дрва или новци који су добијени за дрва.“ Да видимо и друга
наређења о овом.
S 77. Поред обичне таксе јошт се плаћа (има различно.)
Š 61. Ако каква општина држи да је какво приватно лице на
какав комад земље општинске, незаконим путем дошло до притeжања
. . . . . . . дужна ће бити за две године од кад изиђе ова уредба (4,
Апр. 1862.) јавити у срезовима среској власти за то.
На ту доставу пол. власт. известиће оштужепога да се има од
дана саопшт, решења па за годину или изравнат с општином и своје
право доказат, или повести изазвателну парницу. Ако то неучини пол.
власт истера ће га из притeжања.
1108

Ако се тражи да је власт по Š 61. шумске уредбе требала да

оспори то право његово, онда је то испуњено тиме , што му је у
два маха одузимана земља, и он је требао да поведе изазвату пар
ницу. Али и да му није одузимана та земља началство разуме, да
се смисао наведеног Š-а не односи на земље обштенародне, но само
општинске, почем исти 8 неговори никако о земљама општенародним
НО САМО ОПШТИНСКИМ.

Према овоме Ђурђе је заузимач а не сопственик.

К А СА Ц И ЈА.
(Решење од 4. Фебруара 1867. ЈУ, 363.)
Касац, суд расмотрно је акта и решење судско па нашао: да
је исто основано на закону с тога одбацује жалбу, а решење про
глашава за снажно на основу 8 274. кр. пост.
. Ж. А Л Б. А.

(Окр. начал, од 24. Фебр. 1867. „Л. 1392)

Г. Министру Финансије.
Жали се шта је радило и нашта је наишло од суда и касације
па моли да нареди мии истар шта да ради даље са заузимачем.

М. Ф И НА Н С И Ј Е.
(Предпис 3. Марта 1867. „Л.3 555.
Препоручује началству да неда Ђурђу да загради земљу; коју
је заузео самовласно, но да га упути суду те да докаже своје право.
Према министарском предпису налагано је толико пута Ђурђу
да дигне ограду и да иде суду те да докаже своје право. Ђурђе није
хтео никако послушат и најпосле по предпису другом од м. Фин. уши
тали су Ђурђа „оћели да доказује своје право ил не.“ На то
Ђурђе се је изјаснио да неће, јер није дужан. Он држи земљу и
сматра се за сопственика, а држава ако полаже на њу право
нека се тужи она суду.
На то м. Финансије прединсом од 23. Марта 1868. Лg 884 на
лаже началству да се Ђурђе извести решењем, „да спорна земља
није његова“ и нек му се остави рок, до ког има подићи шарницу
код суда против ота тине (?)
На основу овог наложено је да се сва земља одузме Ђурђу и
да се казни за горосечу и самовлашће (предпис началства од 5. Дец.
1868. - 12 9565.) Саопштио
У. Кнежевић.
 1109

КРИВИЧНИ ПОСТУПАК КОД РИМЉАНА.

(Свршетак.)

Јавна суђења црпела су ово наименовање било у оном праву

које је имао сваки грађанин да изазове среством какове тужбе било
пак у оним Формама, које су ово суђење пратиле. Ово суђење није
се простирало на све престуше, него само на оне који су шпецијално
овом виду суђења потпадали. Non omnia judicia, in quibus crimen ver
titur, et publica sunt sed ea tantum quae ex legibus judiciorum pu
blicorum veniunt. Предмети, који су овом суђењу потпадали, били су
сакупљени и побројана у законима Јulia majestatis, Julia de adul
teriis, Cornelia de sicariis veneficiis, Cornelia de testamentis Julia de
vi privata et publica, ambitus repentundarum et annonaе. Сви остали
преступи, ма какове биле њихове околности, а нарочито крађе, истра
живани су на тужбу приватна тужиоца и пред грађанском јурис
дикцијом.
Јавна суђења делила су се потом на суђења капитална и не
капитална. Капитална суђења била су она која су за собом смртну
казну повлачила, па састајала се ова у изнању, или у губитку гра
ђанских права Остала суђења била су сматрана као некашитална
почем су оне казне, које су она собом донашала, па ма биле све и
телесне, остављале осуђенога у уживању његових грађанских права.
Комиције биле су у строгом смислу надлежне само за кашиталне —
осталима судили су случајно, кад су исти само путем апелате —
per provocationem за надлежне чинили.
Друго ограничење комицијске јурисдикције било је црпљено у
својству окривљенога. Само грађани римски уживали су ту приви
леђију да у преступима капиталним буду суђени од народне скуп
штине и да на ову скупштину апелују противу пресуда званичника,
Закон 12. таблица пронашао је суђење код центурија само о оним
споровима, у којима је било питање о стању (êtat) каквога грађа
нина, ne de capite civis nisi in comitiis centuri atis statueretur! Тужбе
управљене против странаца, па били они савезници илн спадали у
римске колоније, шта више и онда кад су у Риму стално место пре
бивања имали, никад нису долазиле пред ове комиције.
Осим ове тако ограничене народне јурисдикције очевидно је
да је морало бити јошт какове друге. Ова друга била је јурисдик
ција сената Сенат осим уплива, којим је на суђење комиција утицао,
1110

имао је јошт двојаку јурисдикцију — једну која му је својствена била

а и која сачињаваше једну од његових атрибуција, другу коју је вр
шио среством делегације-пренашања. За суђење свију некапиталних
преступа као и за суђење свију оних преступа, који су од странаца
у самом Риму учињени, био је надлежан сенат, као год што су њему
на суђење дати били сви политички престуши ван Рима противу овога
управљени, као што беху сазаклећа и буне учињене противу Рима
од савезника у Италији. Историја је пуна такових примера. Јер ми
видимо где час сам сенат суди преступе за које су савезници опту
жени, час пак ми видимо како он ово суђење уступа било консулима
било осталим званичницима, који опет у овом уступању, сву своју
власт црпе. С тога су маневре Фрузината да побуне Хернике ка
жњене од консула, које је сенат шпецијално за овај случај опуно
моћио, quaestione ex senatus — consulto habita. — Са тога је дакле
и консулима у два ма наложено било да истражују она дела, којима
су се Етрусци за буну окривљивали.
Ова разлика између јурисдикције, комиције и јурисдикције се
ната, чињена по самим преступима учињених од грађана римских или
од странаца, јасно је постављена у осуди Кампањана. Пошто је Капуа
освојена, сенат је се саветовао о оној казни, којом би требало да
буду кажњени виновници рата. Атилије Регуло даде свој глас да он
није за суђење надлежан, почем су оптужени добили својство гра
ђана римских, и почем је цела ствар требала од народа да буде су
ђена. Рег senatum agi de campanis qui cives romani sunt, injussu po
puli non video posse. Ytaque censes cnm tribunis plebis agendum esse
ut eorum unus pluresve rogationem ferant ad plebem, qua nobis statu
endi de campaniis jus fiat. Ово мнење беше усвојено, и један од три
буна, ex auctoritate senatus, изложи целу ствар комицијама, завр
шујући са овим речма: De is rebus, quid fieri velitis, vos rogo, quirites.
Тако упитан народ изда наредбу да се за еуђење овога дела сенат
овласти: Quod senatus juratus maxima pars censeat, qui assidetis, ili
volumus jubemusque. Услед ове плебисциге сенат је н изрекао у овоме
делу свој суд.
Шо томе сенат, и ако није могао непосредно судити о оним
капиталним оптужењима, која су противу грађана римских подизата
била, он је опет посредно о њима судно онда, кад га је народ за та
ково суђење овлашћивао. Овим честим овлашћивањем сенат је био
наоружаван другом и истинитом јурисдикцијом. Али независно од
ове власти сенат је у смотрењу тих истих оптужења упражњавао
сасвим друго шраво, право да злочинства доставља до знања, да их
 1111

истражује, да наређује да се тужбе код народа подижу, једном

речи да покрене јурисдикцију комиција. Тако је он наложио трибу
нима да истражују убијце. Постулијеве Senatus consultum est ut
de quaestione Postuminae caedis tribuni ad plebem ferent. Тако је он
издао решење, да се Манлије оптужи: Ut videant magistratus ne quid
experniciosis consiliis Manli res publica detrimenti capiant. По томе
дакле сенат је у неколико вршио права државна тужиоца, он је па
зио на одржање реда, скупљао је прве елементе онога преступа који
је државу у неред доводио, а кад је суђење ових преступа прелазило
границу његове надлежностн, он је денунцирао оној власти која је
за суђење о њима надлежна била.
Него и са тим није сенат допирао до граница његова рада,
јер изванредне околности давале су му јошт много већу власт.
Тако он је овлашћивао консуле да истражују тајна друштва, час
пак он је опуномоћавао ове консуле да могу казнити главне чинов
нике Баханала. Граси, Сатурнин, саучесници Каталинови наредбом
сената, и ако су римски грађани били, нашли су своју пропаст, без
да је икаква плебисцита пренашала на сенат право, да их може су
судити. Цицеро објашњава ове осуде, говорећи да закон само за
штићава грађане римске , а они који су спрам републике као не
пријатељи понашају, не заслужују титулу грађанина. Много би про
стије и много вероватније било, кад би се ово оправдање из саме
опасности за републику извело, јер код Римљана благостање држа
ве беше најсветији закон, пред којим су сви остали падали.
Ето, такове су биле ове две главне јурисдикције које су
од четврте па до шесте ере римске делиле правду у ономе, што је
сачињавало предмете кривичне. Покрај сената и народа утицали су
и по неки званичници, наравно у сасвим мањем обиму у кажњену
преступа. Такови званичници беху квeстори, постављени за то да
истражују преступе о убијству. Такови беху и дуумвири уведени у
цели тој да казне преступе регduellion-а, продужујући живот свој
са њиховим збрканим атрибуцијама од времена краљева па до саме
републике. Такови беху напоследку и цензори.
— Него около 6. столећа почеле су ове две велике Јурисдикције
ако не опадати, а оно бар преиначавати се. Неосетно начини се чи
тава револуција у Форми судска суђења. Нови обичаји буду уведени,
стари уништени, а на скоро правила, Формирајућа се од разних оби
чаја, даду поступку сасвим нов вид. И одатле тек почиње права ера
крпвичног римског поступ:a.
1112

СМУТЊЕ ПО УНУТРАШЊОСТИ
И ТА Ј НА ДР У ШТВА.
(Продужење.)

Ви ћете прибележити господо оне, који нису дошли на

рочиште, и о којима ја нећу рећи ни једне речице.
Они, који нису потписали штатуте јесу, Наке, Верлијер.
Хејо, Ла, па јесу ли они чланови тог друштва?
Истина на патутима не наодимо њиова имена, али имам
других доказа. Јер ви знате, господо, да друштва тајног може
бити и без штатута. Треба дакле да из других спољних дела
и околности извучемо доказ, како су и они чланови друштва.
Наке, на пример, јели он члан?
У више скупова видели сме где и Наке присуствује,
видели смо где и он ради, где се и он слаже са осталима
у начелу. -

Он неисповеда начела противна томе тајном друштву,

Наке је републиканац. Он признаје, он се тиме слави. Ја
му не пребацујем у томе ништа; ја то само означавам. Он
је материјалиот и атејист. Оћете ли доказа. Чујте: Он пише
једно писмо Виктору Хигу у Јануару месецу 1866. године.
и у том писму каше му:
„Ја сам сувише смућен. Колебам се и мислим шта да
извршим пре дали дужност социјалну, далп породичку. Ја
сам по рођену Евреин, али ви ме разумете добро, да ја сада
НИСа М НИПITA.

„Родило ми се једно дете; отац ми шиље новце, јер

нисам богат и каже да моје дете обрежем по вери еврејској ...“
Кад пређемо даљт, наодим у истом писму , где се за
клињете, да не примате ништа од постојеће владе. Тамо на
ЛАЗИМ ОВО .

„РепуБликанац социјалист, непријатељ сваког деспотизма

од стране владе и вере, зареко сам се да у мом животу не
примам нигда никакав акт религиозни.“
 1113

Ја продужавам: Ви сте присуствовали на два или три

скупа. Ви сте се дружили са људма, са којима немате ни
какве приватне одношаје, до што сте једних мнења поли
ТИЧКИХ.

Но има јошт једно особено дело, које га везује за тајно

друштво.
На седници, која је држана 16. Октобра код Шутоa,
у сокаку Ориљон 41 чула се је нека праска.
Шуто вам је казао, господо, да се је занимао са хе
мијом, да је покушавао да прави барут. Није му испало за
руком, јер 5. Новембра — као што каже Наке Шуто и
Годише дошли су к њему и захтевали један рецепт. Дакле,
Шуто и Годише, били су два главна члана тог тајног друштва:
Годише је писао штатуте, Шуто је био на седници друштвеној
Наке дали зна да је рецепт за барут дао тајном друштву?
На испиту каже да је одбијао закључке друштвене и да им
је саветовао да не оснивају тајно друштво. Дакле он је био
у овом друштву и тим људма Наке је дао рецепт.
Ако је истина да ви нисте хтели да учествујете у тај
ном друштву, има једна врло проста ствар која сведочи про
тивно, а то је оно што сте рекли овој двојици: „Ви не ми
слите о томе! Ви чланови друштва тајног, ког сам и ја уче
сник, па тражите од мене да вам дадем рецепт, те да пра
вите барут и то одма после оне праске, која се је чула 16.
октобра. Ви сте луди! ја вам не могу ништа дати“. И после,
уместо једнога, он им даде два рецепта. -

Он признаје да је рецепт његов: но каже, да је то бе

смисленост — опоменте се да је Наке владин чиновник, про
Фесор хемије у Факултету медицинском, па цените његов
одговор.
Да пређемо на Ла. Он је био на шест скупова. Он је
писао ону цедуљу Шутоу:
„Љубазни грађанине Шуто, „Растурите одма ове про
кламације и т. д.“
П т. А в дл 71
1114

Да се не задржавам више. Ви га познајете господо врло

добро а познаћете га јошт боље кад прочитате акта.
Верлијер дал је он члан тајног друштва?
Он каже да није. Но је само био на два-три скупа.
Г. Флоке. На два скупа само г. државни тужиоче. Један
пут код Шутоа а други пут код Ла.
Државни тужиоц. Право кажте. Но само виђен је Вер
лијер једанпут на булевару Бон-Нувељ и како? у другом
оделу сасвим преобучен. Зашто? сигурно имао је неки
ПОСАО.

Верлијер то одрече. Али три сведока, која сте чули,

тврде противно, — особито један од њих кои је реко: 0ва
господа зиаду врло добро, да ја говорим истину!“ Овај сведок
казао је да је Верлијер био на булевару Бон-Нувељ у блузи
и носио на леђима раденички џак.
То је у неку руку трећи скуп.
Осим тога одношаји измеђ Верлијера, Ла и Шута по
знати су из других околности. Има једна цедуљица, коју
Верлијер није поништио на којој стоји:
Шуто,
„Нађите се вечерас на месту Кардери, 8. или код Ла“
цедуљује подписао А. V. С. Н. т. ј. Алфред Верлијер и
Клеман Хејо.
Ово је довољно, те да се види у колико су везани Вер
лијер и Хејо за Шутоa.
Напоследку, што се тиче Верлијера, повторавам оно,
што сам реко и за Накеа.
Верлијер је републиканац материјалис и безбожник. Он
је то сам потврдио, кад се је бранио о оној његовој бро- |
шири: Вера у Бога и опасност друштвена. Он је био дакле
на скуповима, слаже се у начелима са људма, с којима би
требало да се одели, кад неби било неке опште радње, која
их веже. Све ово што сам навео досад сведочи, да је и Вер
лијер члан тајног друштва.
 1115

Треба сад да докажем да је дружина бунтовна посто

јала као тајно друштво. Ви се опомињете сигурно, шта су
казали сами оптужени: „Била је реч о удружењу, о друштву
тајном; али дознасмо да је то опасно. С тога, закопасмо
штатуте и више о томе нисмо зборили; што смо чували шта
туте, то смо чинили из непажње.“
То иије било тако рђаво ни непажљиво што се је чу
вао штатут, овај instrumentum друштва. 12. Новембра г.
Лероа де Керанију чинио је истрагу код Шутоa; он је сишо
у подрум ископао је земљу, и 10 сентиментра дубоко под
земљом нашо је ове штатуте у једној плеканој кутици; шта
тути су дакле били сакривени, а не заборављени.
Да видимо сада дал се из њиових дела даде извести да
су штатути постојали и да су они радили саобразпо шта
тутима. Г - -

У штатуту стоји да се скупљају сваке среде у вече код

Шутоа. Као што је познато досад је било деветнајест ску
пова код Шутоа и то све у среду и на месту јошт које је
означено у штатуту.
Који су то што долазе на скупове? Сами они који су
потписали штатуте и јошт неки.
Шта су радили на овим скуповима? Читали су брошире.
И јошт? Овди нећу да повторавам оно, што је казано, јер
се бојим да не овладају страсти при дебати. Но кажем да
су оптужени непрестано пискарали један другом и међ свима
тим писмама, прочитаћу само једну цедуљу, коју је потпи
сао Ханри Шуто, а написао Годише по захтеву Шутоа. Ова
цедуља управљена је неком непознатом лицу.
18 Господо,
“ „Имам част да вас видим у среду са малим Верлијером.
“? Састаћемо се код вас. Ви ћете ме извинити.
;* „У среду биће код мене скуп врло значајан, скуп гра
ђана у сокаку Пресоар. Бићемо сретни да вас видимо у сре
дини нашој . . .“
71“
1116

Није нужно да напомињем да су се ту грађани дого

варали о политики.
Ево другог писма, које је писао Шуто Гранжу, у ком
стоји ово:
„Ако мислиш дођи к мени, дођи у среду у вече. Ја сам
тамо увек.“
Увек у среду, у дан који је означен у штатутима.
Исто су тако писали Маларму да дође, но он као иску
сан човек у тим стварма одговара: „Ја се много плашим
полиције; нећу да јој паднем шака. Ваша седница о магне
тизму биће у тренутку преокренута у нешто сасвим друго.“
и Маларме није дошо. Није се видео тог дана, 18. Октобра.
Но је био 11. Септембра, када су склопили револуционарне
штатуте.
Друштво је остало стално, то се доказује скуповима.
Дал је дакле друштво тајно? Две речи да кажем па смо
НА ЧИСТО.

Какав је онај закон од 28. Јула 1848. Дванајест првих

чланака говоре само о организацији клубова. Члан 13. вели:
„Забрањено је држати тајна друштва“
Члан 14: „скупови неполитички али не јавни дозвољени
су под условом, ако се предходно објаве.“
Члан 15. скупови политички и кои нису јавни дозвољени су
само онда, ако су предходно одобрени.“
Проучите господо, закон од 1848. године, па ће те се
уверити да нисам зашо.
Дружина ова о којој говоримо да ли је клуб” Да ли је
то скуп не политички и нејавни? Да ли је то скуп поли
тички или не јавни? Јесте. — Да ли је одобрен? Није. —
То је дакле без сумње дружина, која је забрањена законом
и то чланом 13.
Ја сам свршио, изнео сам доказе о томе, да постаједва
преступа: смутње и тајно друштво.
 1117

Убеђен сам, да окривцима постоје потпуни докази: Уздржа

|
вао сам се од сваке пизме, нисам се придржавао политике. Це
нио сам дела а не људе, харахтерисао сам преступе, а нисам
>КИТОСАО МНОНБа.

325. 4. Господо, ви ћете сами видети, колика је опасност од

таквих преступа кад се само примени на њих закон.
Свршена је седница у један сат и четрдесет минута, а
почета у један сат и педесет и пет минута.
Г. Председник. Бранилац Аколин има да говори.
Г. Жил Фавр. Молим суд да јошт једанпут чисто и
просто пређемо тужбу, која је управљена противу Аколе.
Господо, пошто сте с пажњом чули какву значајну тужбу
подиже г. државни тужилац, не видим из којих разлога ставља
г. Аколу на прво место. Незнам шта Аколу веже за остале
кад он није ништа радио, до што је растурио неке цедуље
извесним људма.
Што се тиче тајног друштва које се доказује са она
вита два доказа: што је нађен штатут закопан у плеканој
кутији и што су се пријатељи састајали код кућа а жан
дарми их опазили, што се тиче велим тога друштва с њиме,
г. Акола нема, никаква посла. Ја се овако изражавам хоти
мице, јер сам убеђен да на то смера и морална мисао г. др
жавног тужиоца, који одбија сигурно све што се год под
ј: У меће оптуженоме под именом законих доказа.“
Да ли се г. државни тужиоц неће повући натраг, ако
само озбиљно покритикујем оно, што је речено о г. Аколи?
Зар је Акола подозриво лице и стога, што је познат својим
дубоким знањем и великим радом? О том, држим, да се не
би трсбало ни преширати. Но кад је г. државни тужиоц го
ворио о томе, оћу да говорим и ја.
Г. Акола има да одговори на ту тужбу само, што се
тиче смутњи по унутрашњости.
Покуша ћу као и г. државни тужиоц да означим у чему
је овај преступ и које су главне црте његове; да се овај
1118

преступ дотиче политике о томе нема сумње; с тога кад

говоримо о преступу морамо се критички дохватити и по
литичких теорија!
Ја би могао радити као и г. државни тужилац па од
бити ову одговорност; но неби ли било опасно из мнења је
дног оптуженог изводити преступ; не били се тиме отворио
грдан процес, коме неби било краја. Тим путем ни до чега
се нигда доћи неће.
Г. Акола је тужен што је 10. и 11. Новембра растурио
прокламације. То је једина тачка, са којом имамо посла, а
не да се баcамо око мнења г. А колина.
Ко је дакле тај г. Акола? Цео га свет зна, а познаје га
и г. државни тужиоц. Г. Акола је пре свега, човек од нау
ке, знања и убеђења. Од пре двадесет година одао се је он
најозбиљним и највишим радовима из Философије и законо
давства. У тим питањима отворен је постојан пут човеку
да слободно узлеће докле може, нити ту има какових пре
прека. Излишна је ту свака предосторожност и пажња, која
у другим материјама поништава слободу, како грађанина, тако
и мислиоца.
(Продужиће се.)

СВОЈИНА И ТУђИНШТИНА.
(Свршетак.)

Ако признамо упливе природне признајемо нужност, којој се

нисмо кадри да одупремо. Ако се држимо воље органске, поричемо
нужност и вољу човекову дижемо над целом природом. Постављамо
вољност безграничну и на једној и на другој страни. Тамо ради при
рода овамо човек. Она је независна, овај је иезависан. То нам је
непојмљиво. Ако узимамо уплаве природно као нужне, онда поти
ремо нашу вољу. Ту је воља пасивна. Што год ради, не ради по
неком унутарњем нагону, већ натерана неком спољном сплом. Ето
нашто изоди онај разлог Романиста или комунитетлија.

|
 1119

“ “, “
Но да видимо досљедност њиову да видимо куда нас одводи
ji i - то начело. Они, као што виђесмо, признају разноликост при
знају недостатке, које ваља попунити. У томе они оће неку за
једницу, а у тој заједници пре свега ваља знати да они зами
шљају вољу човекову као апсолутног покретача и раден ика. За
једницу остварава сама воља по себи. Том би се заједницом те
жило на изједначење. Не савршени би се усавршавали. Горији би
примао од бољега. Кад би тако воља кадра и способна била, да прими
све што је савршеније онда би настало време једнакости, настало
би време подједнаке савршености. Сви би постали савршени, један
од другога неби имао шта да прима. Разноликост би се потрла. Ње
било неба. Уплива дакле природни нема. Како дакле да протумачимо
ову ствар?
Разлози комунитетлија видимо да су противречни и недосљедни
— а све изоди отуда, што нешћеше да разаберу каквих има уплива,
нешћеше да упитају дал има таквих, који стварају неке особине ра
зличне од других. Ми свакако морамо признати да постоје и упливи
да постоји и воља, да има савршености и несавршености, да ваља
тражити попуна. Но ту баш питам у чему је попуна. Иоторија нам
доказује да су често упливи друштвени, упливи установа разних,
државни, црквени, силе, ннтереса н т. д. играли неку чудну ролу,
која је те упливе характерисала као нужне, као природне. Стања је
била у којима су царовали ти ушливи и нико тада и не разбираше,
о томе, што ти упливи изоде из глава људских. Ко је патио, није се
сећао шта га стеже. Због неразвијености и у опште слабости, у таквим
стањама свет се не сећа да шотражи врело тих уплива. Неразвијеност
и слабос створе стања деспотска, апсолутна и воља појединих по
стане неком вишом силом, коју други не домаша. Ето стања, при
којима да би нашли врело, ваља нам се често обазрети на друге на
роде, који савршеност може да попуни наше недостатке. И тако по
пуни остаје место само у овом обзиру, кад имамо пред собом да по
сматрамо упливе који изоде из човека, а не природе. При природним
попуне нема и та страна одржаваће увек народе у разноликости, и
даваће једноме превагу над другим.
 * ***** -

* **ъ
*** Шт А и им г и ) А. Н. и я о я и Ст в 9 м и о в и ћ А у Био г т. Ал у.
\\
 universy ofM.
шITTim u
3 51 12 105 284 113