UDC 347.

965

ISSN 0017-0933

LXXXIII

, 2011

71

/ 51

/ 83
/ 93

? / 96

IN MEMORIAM

. e

/ 102
/ 104

 . 64 12. 1988,
60- ,

CONTENTS
ARTICLES

Aleksandar Radovanov, Ph.D.

Ilija Zindovi, Ph.D.

The Methodology of Drafting the First

Instance Judgment in the Civil
Proceedings / 51

DISCUSSIONS

Milo Milovanovi

Svetozar R. Nikitovi, LL.M.

Request for Reexamining the Final

and Binding Decision of the
International Criminal Tribunal for
the Former Yugoslavia / 83
Extended Criminal Act in the New
Serbian Criminal Law / 93
ESSAYS

eljko Fajfri, Ph.D.

Do Lawyers Miss Spirituality? / 96

IN MEMORIAM

S. Beljanski

Milan Mikovi / 102

Miroslav Zdjelar

Dr Aleksandar Markievi / 104

1921.



1. 1928.

(19281932),
(19331936), (1936), .
(1937), . (19371941),
(19521972), (19731987),
(19871994), (19942004)

, , ,
, ,
, , ,
,

21000 , 20/I.
: 021/521235; : 021/529459
e-mail: panonija@eunet.rs

LXXXIII
71

, 2011
2

UDC 347.951

Prof. dr Aleksandar Radovanov

redovni profesor Pravnog fakulteta za privredu i pravosue
Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu
Doc dr Ilija Zindovi
docent Pravnog fakulteta za privredu i pravosue
Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu

METODOLOGIJA IZRADE PRVOSTEPENE PRESUDE

U PARNINOM POSTUPKU1*
SAETAK: Sud u parninom postupku presudom odluuje meritorno o postavljenom tubenom zahtevu. Pre nego to donese odluku duan je da utvrdi relevantno injenino stanje koje predstavlja
praemissu minor u sudskoj odluci, dok praemissu maior predstavlja
primena materijalnog prava. Rezultat ovog sudskog silogizma je zakljuak (conclusio) koji zapravo predstavlja izreku sudske odluke.
Zakon o parninom postupku propisuje koji su delovi prvostepene sudske odluke u parninom postupku. To su: uvod, izreka i
obrazloenje i na kraju potpis sudije pojedinca ili predsednika vea i
pouka o pravnom leku.
U radu autori detaljno analiziraju svaki deo sudske odluke (presude u prvostepenom parninom postupku), ukazujui sa jedne strane,
kako pravilno treba postupati u pogledu metodologije u izradi prvostepene presude, a sa druge strane, na propuste i greke koje se ine
prilikom izrade presude i u pogledu forme i u pogledu sadrine. Istovremeno ukazuju i na odreene dileme koje se javljaju kako u pravnoj
teoriji tako i u sudskoj praksi u vezi sa pojedinim pitanjima koja se
javljaju prilikom izrade prvostepene presude u parninom postupku.
Kljune rei: presuda, parnini postupak, metodologija, prvostepeni postupak, izreka presude, sudija
*

Rad primljen: 24. 12. 2010.

51

Uvodne napomene

Okonanje parninog postupka najee rezultira donoenjem presude,

a parnini sud u toku postupka ima zadatak da utvrdi relevantno injenino
stanje koje predstavlja praemissu minor u sudskoj odluci, a praemissu maior
predstavlja sadraj pravne norme koju treba primeniti na utvreno injenino
stanje. Presudom se odluuje o osnovanosti tubenog zahteva. Pravna zatita u
parninom postupku se konkretizuje i izraava presudom. Presuda je pojedinani sudski akt kojim sud odluuje o osnovanosti tubenog zahteva.1 U od
reenim postupcima postupak se meritorno okonava donoenjem reenja i to
u dravinskim sporovima (l. 446452. u vezi l. 123. st. 2. ZPP-a), u postup
cima izdavanja platnog naloga (l.453464. ZPP u vezi l. 123. st. 4. ZPP-a) i
u postupcima priznanja i izvrenja stranih sudskih odluka. U pogledu presuda
Zakon o parninom postupku predvia razliite vidove presuda u zavisnosti
od vrste tube i postavljenog tubenog zahteva, toka postupka i sadrine inje
ninog stanja. Prema prirodi zatite koju prua presuda je osuujua, preobraajna ili utvrujua. Osuujuom presudom sud utvruje da tuiocu pripada
pravo na inidbu.2 Meutim, ono to je zajedniko za sve ove odluke je Zakonom propisana sadrina iz kojih delova se sastoji presuda.
Svaka prvostepena presuda u parninom postupku mora da ima uvod,
izreku i obrazloenje to je propisano u lanu 342. Zakona o parninom
postupku.
1. UVOD PRESUDE
Iako u zakonu nije propisano da presuda u gornjem levom uglu treba da
sadri oznaku predmeta (npr. P. 96/09) takva oznaka predmeta mora postojati
jer istu propisuje podzakonski akt sudski poslovnik. Oznaka se unosi ispod
grba i oznake suda.
U st. 2. l. 342. Zakona o parninom postupku propisano je da se presuda
izrie U ime naroda. Odrednica U ime naroda se upisuje na sredinu stra
nice i to velikim slovima. U ranijim periodima presuda se izricala U ime kra
lja, ali je u odreenim zemljama, uvoenjem republikanskog dravnog ure
enja, taj princip naputen. Polo se od shvatanja da sudska odluka izraava
odreeni suverenitet, a nosilac suvereniteta je narod. Oznaavanjem premise
U ime naroda na samom poetku presude eli se presudi dati odgovarajui
1
Pozni B., Raki Vodineli V., Graansko procesno pravo, (XVI izdanje), Savremena
administracija, Beograd, 2010., str. 358.
2
Pozni B., Komentar Zakona o parninom postupku, Slubeni glasnik, Beograd, 2009,
str. 743.

52

autoritet-snaga da bi se kasnije prava i obaveze ustanovljene presudom uspe

no realizovali. Premisa U ime naroda unosi se i kod odluka sudova pojedinih zapadnoevropskih zemalja Francuska, Nemaka, Italija itd.
1.1. Oznaka suda. U odluci na poetku uvoda presude mora biti nazna
en naziv suda koji je odluku doneo.
esto se nakon oznake suda koji donosi odluku naznauje da je to prvo
stepeni, drugostepeni, parnini sud, to je nepotrebno jer takvu odredni
cu zakon ne propisuje. Osim toga, iz daljeg teksta uvoda odluke sasvim jasno
se moe videti i zakljuiti o kojem sudu se radi i ta je predmet odluivanja u
konkretnoj odluci.
1.2. Ime i prezime predsednika i lanova vea je predvieno kao
obavezan deo uvoda presude. To je i razumljivo jer se mora znati koji sudi
ja, odnosno vee, je vodio postupak i doneo presudu. Na osnovu ovog dela
uvoda presude moe se izvriti ocena da li su povreene odredbe koje se od
nose na zbornost suenja, a u vezi odreenih vrsta sporova. Isto tako, da li su
potovane odredbe o iskljuenju i izuzeu sudije i sudije porotnika. Ne retko
se iza predsednika ili lanova vea naznauje ime i prezime zapisniara, to je
nepotrebno i pogreno jer to zakon ne propisuje. Oigledno se to ini pod uti
cajem odredbi Zakona o krivinom postupku ili steene navike iz prethodnog
sudovanja u krivinim postupcima. Prilikom oznaavanja predsednika i la
nova vea, shodno pravopisu i zakonu, ispravno je prvo naznaiti ime pa onda
prezime, a ne obrnuto, to se u praksi ne retko pogreno praktikuje.
Zakon o parninom postupku propisuje kada sudovi sude u zbornom sa
stavu3, a kada po predmetu postupa sudija pojedinac (l. 3538. ZPP-a). U to
ku postupka stranke se mogu sporazumeti da imovinskopravne sporove sudi
sudija pojedinac, bez obzira na vrednost predmeta spora, osim u sluajevima
predvienim posebnim zakonom.4
Imajui u vidu intenciju da sudska odluka treba da bude liena svih suvi
nih elemenata koje zakon ne propisuje da su obavezni, konstataciju da postoji sporazum da postupa sudija pojedinac ne treba unositi u dispozitiv odluke.
3
Pod pojmom porote danas se podrazumeva sistem istovremenog uea graana i pro
fesionalnih sudija u suenju. Inae, porotni sistem je nastao u Engleskoj (prvo sistem dokazne
ali ne i sudee porote), da bi u kontinentalno pravo uao tek kroz primenu naela javnosti i to u
Francuskoj Zakonom iz 1791. godine. Danas, u svetu, postoje dva sistema i to: 1. Anglosaksonski
sistem ili klasini sistem porote i 2. Evropski tj. kontinentalni sistem porote kojem pripada i na
e pravo, po kome sudije porotnici uestvuju i u suenju i u donoenju odluke.Vie o tome vidi:
Furtulaorevi M., Uee graana u suenju, Pravni ivot, br. 12/1998, str. 1972008.
4
Sl. glasnik R. Srbije, br. 111/2009 od 29. 12. 2009. godine.

53

Stoga je vrlo bitno da sporazum stranaka da spor sudi sudija pojedinac, bez
obzira na vrednost spora, ili konstatacija (to moe biti uraeno na zapisniku
u toku postupka) bude formulisan u zapisniku na jasan nain i vidno istaknut.
Ovakvim ponaanjem se drugostepenom sudu, pri odluivanju o albi, olak
ava provera navoda iz albe da li je postupao sudija pojedinac navodno bez
sporazuma stranaka ili da nisu bili ispunjeni uslovi za takvo postupanje, te se
smanjuje mogunost ukidanja oalbene odluke i odugovlaenje postupka.
1.3. Ime i prezime, prebivalite ili boravite, odnosno sedite strana
ka, njihovih zastupnika i punomonika. Ovi propisani zakonski elementi u
sutini predstavljaju atribute parninih stranaka. Na osnovu ovih podataka se
utvruje da li subjekt koji je podneo tubu moe imati svojstvo stranke u par
ninom postupku u smislu l. 7375. ZPP-a. Kada se vie lica pojavljuju kao
tuioci ili kao tueni moraju se svi pojedinano navesti. Ako vie tuilaca ili
tuenih ima isto prezime pravilno je navesti ime i prezime svake od stranke
pojedinano. Nepravilno je navesti jedno prezime a potom imena stranaka koja
pripadaju istom prezimenu.
Stranke se nalaze u ulozi tuioc a ili tuenog. Ako ima vie lica na strani
tuioca ili tuenog svi oni se naznauju u kojoj ulozi se pojavljuju. Nepravilno
je stranke oznaavati kao prvotueni, drugotueni i sl., ili tueni prvog reda,
tueni drugog reda itd., a iz razloga to se stvara pogrena slika da je neko
glavna a neko sporedna stranka to nije tano jer su svi oni stranke istog reda.
esto se deava da u toku trajanja parnice tueni podnese protivtubu.
Pri takvim situacijama uobiajena praksa sudova je bila da pored navoenja
prefiksa tuioca stoji i prefiks protivtuenog, a pored oznake tuenog i
oznaka protivtuioca, to je pogreno. Po svom obeleju protivtuba se sma
tra tubom. Stoga u uvodu presude kojom se odluuje po tubi i protivtubi,
parnine stranke treba oznaiti prema stranakim ulogama koje su imale prili
kom pokretanja parnice tj. kako su oznaene u zakonu. Tako npr. treba da stoji
po tubi tuioca Marka Markovia protiv tuenog Jovana Jovanovia, radi (na
vesti osnov spora) i po tubi tuenog Jovana Jovanovia protiv tuioc a Mar
ka Markovia. Znai, nema potrebe u uvodu presude tuioca oznaavati i kao
protivtuenog, a tuenog kao protivtuioca.
Kada se kao uesnik u postupku javlja javni tuilac ili javni pravobranilac
ne retko se pogreno oznaavaju kao javno tuilatvo ili javno pravobranila
tvo. I Zakon o javnom tuilatvu i Zakon o javnom pravobranilatvu propisu
ju da funkcije tuioca i pravobranioca vri javni tuilac i javni pravobranilac,
pa je stoga jedino i ispravno staviti oznaku da se kao zastupnik stranke ili kao
stranka kada je to zakon predvideo javlja javni tuilac ili javni pravobranilac.

54

Ako se kao stranke javljaju fizika lica, onda je u uvodu odluke pored
oznake imena i prezimena potrebno oznaiti njihovo prebivalite, a u sluaju
nepostojanja istog boravite. Ako su stranke pravna lica onda se mora oznaiti
njihovo sedite. Po pravilu, oznaavaju se pune adrese. Neoznaavanje ovih
podataka u potpunosti ukazuje na sudijsku nepreciznost u izraavanju i pozna
vanju zakona a moe ponekad da stvori probleme i u dostavljanju presude.
U vezi sa oznaavanjem stranaka u odreenim situac ijama mogu nastupi
ti odreeni problemi u pogledu stranake i parnine sposobnosti. Kako sud po
slubenoj dunosti tokom celog postupka pazi na okolnost postojanja stranake i parnine sposobnosti, to nalazimo da se ovom problemu kao i zastupanju
stranaka mora posvetiti duna panja.
1.4. Parnina sposobnost stranaka. Prema l. 77. st. 1. Zakona o par
ninom postupku propisano je da sud u toku celog postupka pazi po slubenoj
dunosti da li lice koje se pojavljuje kao stranka moe biti stranka u postupku
i da li je stranka parnino sposobna, da li parnino nesposobnu stranku zastupa
njen zakonski zastupnik i da li zakonski zastupnik ima posebno ovlaenje kad
je ono potrebno.
ta se deava ako sud utvrdi da je stranka parnino nesposobna a ne za
stupa je zakonski zastupnik? U takvim sluajevima neminovno je da e doi
do izvesnog usporavanja postupka. Razlog tome je to sud u tom sluaju mora
obavestiti organ starateljstva radi postavljanja staraoca parnino nesposobnom
licu, ili e preduzeti druge mere koje su potrebne da bi parnino nesposobna
stranka bila pravilno zastupana (l. 78. st. 2. ZPP-a). Ako organ starateljstva
ili pak sud (shodno l. 79. ZPP-a) donese odluku o postavljanju zastupnika
parninoj stranci, u uvodu presude iza oznaavanja prebivalita ili boravita,
to mora biti naznaeno tj. potrebno je navesti ime staraoca i reenje (broj i
datum) organa starateljstva ili suda kojim je to lice postavljeno za staraoca.
Ovako treba postupiti bez obzira to ne postoji reenje o lienju poslovne spo
sobnosti stranke. Strani dravljanin koji nije parnino sposoban po zakonu
drave iji je dravljanin, a parnino je sposoban po naem ZPP-u moe sam
preduzimati radnje u postupku.5
U praksi sudova, uglavnom zbog ubrzanja postupka, iako su u spisima
predmeta postojali podaci koji ukazuju na parninu nesposobnost stranke, poto nije postojalo reenje o lienju poslovne sposobnosti, postupci su nasta
vljani i donoene su odluke. Meutim, ako parnino nesposobnu stranku nije
zastupao ovlaeni staralac, postupak se nije ni mogao voditi, pa bi donetu od
luku po albi trebalo ukinuti. U pravnoj teoriji (pa u izvesnom smislu i sudskoj
Radovanov A., Graansko procesno pravo, II izmenjeno i dopunjeno izdanje, Pravni
fakultet Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu, Novi Sad, 2009, str. 122.
5

55

praksi), postavilo se pitanje da li vii sud, odluujui o pravnom leku stranke,

treba da ukine presudu nieg suda ako parnino nesposobnu stranku, koja je
uspela u sporu nije zastupao zakonski zastupnik? Zauzeto je stanovite da to
ne bi trebalo initi. Kao razlog ovakvom stanovitu navodi se injenica da je
obaveza zastupanja parnino nesposobne stranke propisana radi zatite njenog
interesa. Stoga ako je ona uspela u sporu to znai da njeni interesi nisu po
vreeni pa se suprotna strana ne moe koristiti pravom koje nije ustanovljeno
u njenom interesu. Zato je u lanu 361. st. 2. t. 9. ZPP propisano da e ovi
nedostaci predstavljati apsolutno bitnu povredu odredaba parninog postupka,
samo ako se oni odnose na stranku koja je izjavila albu, a ne ako se odnose
na suprotnu stranku. Ovakvo reenje zakonodavca je razumnjivo i prihvatljivo
jer kada je stranka uspela u sporu ona se nee aliti, a suprotna strana na to ne
moe da ukazuje pa se time postie vea brzina i efikasnost postupka, ali ne na
utrb pravne sigurnosti stranaka.
1.5. Zastupanje stranaka. Prema odredbama Zakona o parninom po
stupku u pogledu zastupanja vai naelo slobodnog zastupnitva. To znai da
stranke mogu same preduzimati radnje u postupku ili preko punomonika ko
ga same odaberu. Punomonik moe biti svako fiziko lice koje ima poslovnu
sposobnost osim lica koje se bavi nadripisarstvom (l. 85. ZPP-a). Iz ovakve
formulacije proizilazi da punomonik ne moe biti pravno lice. Ovo je razu
mljivo obzirom da se ovlaenje daje licu s obzirom na njegova struna i in
dividualna svojstva zastupanje se smatra pravnim poslom intuitu personae.
Stranka davalac punomoja moe u svako vreme opozvati punomoje, a
punomonik moe dati otkaz punomoja takoe u svako vreme. Otkaz puno
moja se mora saoptiti sudu pismeno ili usmeno na zapisnik, a otkaz deluje
od dana saoptenja. Ako se postupak dalje nastavi gde sama stranka samostal
no preduzima parnine radnje i okona ih, onda se u uvodu presude ne navodi
ime i prezime punomonika.
Punomoje prestaje smru fizikog lica (l. 94. st.1. ZPP-a). Ovakva for
mulacija u sudskoj praksi otvorila je dilemu da li se to odnosi i na advokata ili
samo na obinog punomonika. Mada je bilo razliitih miljenja, smatramo da
je pravilno stanovite koje je zauzeo Vrhovni sud Vojvodine jo davne 1978.
godine da advokat preuzimatelj advokatske kancelarije nema ovlaenja da
bez posebnog punomoja stranke (naslednika) nju zastupa i preduzima parnine radnje u parnici.6
6
A. Radovanov, Zbornik sudske prakse iz graanskopravne oblasti, Pravni fakultet za
privredu i pravosue Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu, Novi Sad, 2010 Vrhovni
sud Vojvodine, G 1123/77 od 27. IV 1978.

56

Argumenti za ovakav stav su sledei:

Prvo, to i odredba materijalnog zakona l. 94. st. 2. ZOO predvia da
punomoje prestaje smru punomonika.
Drugi razlog je to se punomoje daje obzirom na individualna i stru
na svojstva punomonika dakle radi se o pravnom poslu intuitu personae.
Stoga je pravilno da se smru punomonika advokata punomoje gasi, te da
se naslednici koji stupaju u parnicu izjasne o preuzimaocu kancelarije i ako
stranka d punomoje novom advokatu preuzimaocu kancelarije onda se ime
novog advokata moe naznaiti u uvodnom delu presude.
esto se deava da kada ima vie tuilaca ili tuenih, samo jedno lice
ima punomonika ili da sva ta lica zastupaju razliiti punomonici. U takvim
sluajevima u uvodu presude treba tano navesti koje lice ima punomonika i
koji punomonik zastupa koju stranku, jer prema lanu 92. ZPP punomonik je
duan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoje,
a sud je duan da u toku celog postupka pazi da li je lice koje se pojavljuje kao
punomonok ovlaeno za zastupanje. Uredno zastupanje je procesna pretpostavka i zato: Prvostepeni sud mora navesti tano sve ove podatke radi mogunosti kontrole od strane drugostepenog suda po albi da li je ova procesna
pretpostavka bila ispunjena.
Naelo slobodnog zastupnitva trpi izvesne izuz etke. Tako je u l. 84. st. 2.
ZPP-a predvieno da stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji i
zahtevu za zatitu zakonitosti. Stoga u uvodu odluke po reviziji ili zahtevu za
zatitu zakonitosti mora biti naznaeno ime i prezime advokata koji zastupa
stranku. Revizija i zahtev za zatitu zakonitosti moraju biti napisani (overeni
tambiljem) od strane advokata i potpisani od istog. Da li je ovakvo zakonsko
reenje ispravno moe biti predmet posebne rasprave. Ima argumenata i za i
protiv. Ipak ini nam se da ovo sputava stranku u ostvarivanju svojih procesnih prava jer ukoliko nema sredstava da plati advokata ostae prikraena za
upotrebu ovih znaajnih vanrednih pravnih lekova (posebno revizije). Istina,
nakon Novela ZPP-a iz 2009. godine upotreba revizije je znatno ograniena s
obzirom na limit (imovinski cenzus) potreban za dozvoljenost revizije (protivvrednost u dinarima 100.000 evra).
1.6. Predmet spora i vrednost spora su elementi uvoda koji se uno
se iza podataka u vezi sa strankama i njihovim punomonicima. Ovi elementi
uvoda presude imaju viestruki znaaj. Pre svega predmet spora (koji se naj
ee naznauje kao u pravnoj stvari, u parnici, u predmetu spora i sl.)
ukazuje na sastav suda jer odreena vrsta sporova kao npr. statusni, moraju
se suditi u zbornom sastavu (veu) bez obzira na saglasnost stranaka. Predmet
spora moe opredeliti i primenu posebnog postupka npr. spor za smetanje

57

dravine gde se primenjuje sumarni (skraeni) postupak. Za odreenu vrstu

spora obezbeena je revizija bez obzira na vrednost spora (npr. spor iz radnih
odnosa u statusnim stvarima, obaveza izdravanja i dr.). U odreenim sluaje
vima predmet spora (npr. potraivanje zakupnine, potraivanje za periodine
obaveze kao el. energija, voda, plin, istoa i dr. l. 372, l. 375, l. 378.
ZOO) opredeljuje i zastarelost tih potraivanja.
I oznaavanje vrednosti predmeta spora ima viestruki znaaj. Pre svega
od vrednosti predmeta spora zavisi stvarna nadlenost jednog suda, da li e suditi osnovni ili vii sud. Takoe, zavisi sastav suda da li e suditi sudija pojedinac ili vee, zatim da li e stranka imati pravo na reviziju; da li e se primeniti
odredbe o malinom postupku i odredbe o dokumentarnom platnom nalogu.
Preko vrednosti predmeta spora vri se obraun i naplata takse.
Ako se vrednost predmeta spora ne odnosi na novani iznos ili se ne
radi o posebnoj vrsti spora za koje je ZPP-om ili posebnim zakonom (Zakon
o sudskim taksama) propisana opredeljujua vrednost spora, kao merodavna
vrednost spora uzima se vrednost koju je tuilac u tubi naveo i ta vrednost se
upisuje u uvod odluke. Ako je vrednost spora u tubi nerealno opredeljena, a
posebno to suprotna stranka istakne, sud e najkasnije na pripremnom roitu,
a ako pripremno roite nije odrano, onda na glavnoj raspravi, pre poetka
raspravljanja o glavnoj stvari, brzo i na pogodan nain proveriti tanost ozna
ene vrednosti (l. 34. st. 3) i reenjem utvrditi vrednost spora.
Ako sud propusti da postupi u smislu l. 34. st. 3. ZPP-a nastupa pre
kluzija i vrednost predmeta spora se ne moe menjati u daljem toku postup
ka. Svaki zahtev stranaka u tom pravcu je nedozvoljen i bez procesnopravnog
znaaja. I pored jasnih zakonskih odredbi u ovom delu, one se ne primenjuju
dosledno pa se na nekom od naknadnih roita prihvati zahtev jedne stranke
i menja vrednost spora, to je nezakonito. Ovakvo postupanje prvostepenog
suda je osnov za albu, a moe biti razlog za ukidanje presude ako su povreene norme o nadlenosti i sastavu suda.
Prema novelama ZPP iz decembra 2009. godine7: Ako se tubenim zahtevom trai utvrenje prava svojine ili drugih stvarnih prava na nepokretnostima, utvrenje nitavosti, ponitaj ili raskid ugovora, koji ima za predmet
nepokretnost, vrednost predmeta spora se odreuje prema trinoj vrednosti
nepokretnosti ili njenog dela.
Ako je vrednost predmeta spora oznaena u tubi na pripremnom roitu
ili na prvom roitu za glavnu raspravu izmenjena, to treba konstatovati vidno
na zapisniku. Pogreno je u tubi ranije oznaenu vrednost spora precrtavati i
lan 5. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parninom postupku, Sl. glasnik,
111/2009.
7

58

upisati novu, ve se eventualno pored ranije oznaene vrednosti spora moe

upisati novoutvrena vrednost spora sa takvom naznakom i potpisom predsed
nika vea. Brisanje ranije oznaene vrednosti i preko nje upisivanje novoutvr
ene vrednosti ne treba initi. Ovde treba napomenuti da prvostepeni sudovi
kada su u pitanju sporovi u vezi sa naknadom nematerijalne i materijalne tete
esto gree pa oznaavaju kao vrednost predmeta spora onaj iznos koji je prvostepeni sud dosudio tuiocu. To je pogreno. Vrednost predmeta spora je onaj
iznos koji je tuilac oznaio u tubi ili ako je kasnije menjao taj iznos preinaujui tubeni zahtev tada onaj iznos kojim je konano opredelio svoj tubeni
zahtev.
1.7. Dan zakljuenja glavne rasprave: To je zakonom propisani ele
ment uvoda presude, koji element ima znaaj za primenu materijalnog i procesnog prava. To je najee dan donoenja presude. Ako je pak sud zakljuio
glavnu raspravu a odloio donoenje odluke dok se ne pribavi neki spis ili za
pisnik, onda u uvodu presude ne treba oznaavati datum zakljuenja glavne
rasprave ve dan kada je sudija pojedinac ili vee donelo odluku. Znai, od
luka (presuda, reenje) mora nositi taj datum, kao dan donoenja presude a ne
dan kada je glavna rasprava zakljuena. U svakom sluaju u uvodu presude ne
mogu biti naznaena dva datuma kao dan donoenja presude.
Uobiajeno je da se u uvodu presude naznai da je odluka doneta na
osnovu usmene, glavne, javne rasprave a ako je javnost bila iskljuena to treba
navesti. Zakon propisuje u l. 342. st. 2. da e se u uvodu presude naznaiti
imena stranaka, zastupnika i punomonika koji su prisustvovali na roitu na
kome je glavna rasprava zakljuena to se esto u praksi prvostepenih sudova
zaboravlja.
Svi elementi uvoda presude su taksativno navedeni u zakonu i oni obavezno moraju biti sadrani u uvodu presude.
2. Izreka presude
Metodoloki, formulacija izreke presude ne moe biti identina u svim
predmetima. Njen sadraj zavisi od konkretnog spora izmeu stranaka, tj. da li
se trai predaja u dravinu odreene stvari, naknada tete iz odreenog tetnog
dogaaja, isplata novanog potraivanja, utvrenje prava slubenosti, utvre
nje prava svojine, utvrenje nitavosti ugovora, ispunjenje zakonske obaveze
izdravanja odreenih lica i sl.
Izrekom presude odluuje se o zahtevima stranaka u parnici. Ona se do
nosi na osnovu rezultata raspravljanja izvedenih dokaza i utvrenog relevantnog injeninog stanja primenom odgovarajuih normi materijalnog prava.

59

Meutim, dok za uvod i obrazloenje presude vae odreena jedinstvena pra

vila i elementi, kada je u pitanju izreka postoji dosta razlike izmeu forme i
sadrine izreke. Ovo iz razloga to ima vie vrsta presuda, pa je i stilizacija tih
izreka razliita.
Kada se parnini postupak okonava presudom, u zavisnosti od vrste tu
be i sadrine tubenog zahteva, sud moe doneti vie vrsta presuda. Ako se
presudom reava tubeni zahtev u celosti, onda se radi o potpunoj presudi. Ako
sud odluuje o delu tubenog zahteva ili o jednom od vie zahteva obuhva
enih istom tubom, onda se donosi delimina presuda (l. 334. ZPP). Posto
ji meupresuda (l. 335) kojom se ne reava o tubenom zahtevu, ve samo
o osnovu tog zahteva, presuda zbog proputanja (contumatio od latinske rei
contumax) (l. 338), presuda na osnovu priznanja (confesio) (l. 336), presuda
na osnovu odricanja (abdicatio) (l. 337), dopunska presuda (l. 343).
U zavisnosti od tube i tubenog zahteva prema materijalno-pravnom
dejstvu presuda moe biti a) osuujua (kondemnatorna) kojom se tueni oba
vezuje na inidbu, a po stvarno-pravnom, obligacionom, nasledno-pravnom ili
nekom drugom osnovu; b) utvrujua (deklaratorna) kojom se utvruje po
stojanje nekog prava ili pravnog odnosa, koji je meu strankama sporan (npr.
utvrivanje oinstva) ili utvruje istinitost ili neistinitost neke isprave ako po
stoji pravni interes za takvo utvrenje (l. 188. ZPP-a); c) konstitutivna (pre
obraajna) kojom se trai promena ili prestanak odreenog pravnog odnosa
odnosno pravnog stanja (osporavanje oinstva), zasnivanje novog pravnog od
nosa ili stanja (ustanovljavanje prava slubenosti) ili promena procesne situ
acije (izluna tuba). U zavisnosti od svih napred navedenih faktora zavisi i
stilizacija i sadrina izreke presude.
2.1. Stilizacija izreke. Izreka presuda mora vizuelno i prostorno biti
odvojena od uvoda i obrazloenja presude. Izreka se obino naznauje na sre
dini sa re presuda a zatim u novom redu stilizuje se sadrina izreke.
Prema l. 342. st. 3. izreka presude sadri odluku suda o usvajanju ili od
bijanju pojedinih zahteva koji se tiu glavne stvari i sporednih traenja i odluku
o postojanju ili nepostojanja potraivanja istaknutog radi prebijanja (l. 346).
Bez obzira da li se usvaja ili odbija tubeni zahtev (ili deo zahteva) isprav
no je navesti ime i prezime stranaka (tuioca i tuenog), ali bez navoenja
adrese prebivalita, odnosno boravita, ili sedita, jer se ti podaci ve nalaze u
uvodnom delu presude, pa bi ovo ponavljanje u izreci nepotrebno optereivalo
presudu. U izreci presude je suvino unositi konstataciju da se tubeni zahtev
usvaja kao osnovan ili odbija kao neosnovan u celosti. Ukoliko se tubeni zahtev usvaja delimino moe se u prvom stavu izreke to navesti zbog toga da se

60

odmah zna da je tubeni zahtev delimino usvojen, ali nije neophodno, ve je

vano da izreka presude sadri kompletno usvajajui i odbijajui deo.
U praksi se esto sreu sluajevi da se navodi usvaja se precizirani tu
beni zahtev (ili se odbija), ili usvaja se (ili odbija) opredeljeni tubeni zahtev,
to je pogreno jer o nepreciznom i neopredeljenom tubenom zahtevu se ne
moe meritorno ni odluivati. Takoe, nepravilno je ako izreka glasi da se tu
beni zahtev odbija ili usvaja, a da se pri tome ne navodi sadrina zahteva o
kome je izrekom odlueno, jer to nije u skladu sa zakonom. Takoe, nepravilno je izreku presude stavljati pod znake navodnika.
Formulaciju tube i zahteva esto vre i neuk e stranke, pa je petitum tu
benog zahteva ne retko neadekvatno napisan jeziki, stilski, gramatiki opte
reen nepotrebnim injenicama. U takvim sluajevima sud se nalazi u dilemi
da li da pri odluivanju i formulaciji izreke presude preslika tako formulisan
zahtev ili da isti sam adekvatno formulie. Smatramo da je sud ovlaen da
ispravi odreene oigledne greke, stilske, gramatike, ali mora pritom da pazi
da ne menja sadrinu tubenog zahteva.
Izreka presude mora biti osloboena razloga o odluci (to je rezervisano
za obrazloenje presude). U izreci presude ne treba da se nalaze podaci u vezi
sa datumom kada je tuba podneta, kao ni opisno vezivanje od kada tee ka
mata na dug, ve treba naznaiti kalendarski datum (dan, mesec i godina).
Kod sudija poetnika esto se susree situac ija da se u izreci navodi
da se tuba odbija ili usvaja, to je pogreno. Odbija se ili usvaja tubeni
zahtev. Takoe, kada se odbija tubeni zahtev potrebno je naznaiti sadrinu
tog zahteva o kome je odlueno u izreci. Nije dovoljno navesti samo tube
ni zahtev M. M. se odbija. Iz takve formulacije se ne zna o kojem tubenom
zahtevu je odlueno. Da bi se to predupredilo potrebno je kod odbijanja tube
nog zahteva u izreku presude uneti i sadrinu zahteva o kome je odlueno.
Tehniki izreka presude treba da bude kratka, stilski jasna, a jeziki pri
merena jeziku materijalnopravnog i procesnopravnog vaeeg zakona jer se
dejstvo presude zasniva na materijalno-pravnim i procesno-pravnim normama
i onoj terminologiji koju ovi zakoni predviaju. Tako, nije jeziki u redu ako
zakon predvia termin zavetanje, a sud koristi termin testament ili ako
sud koristi termine tuitelj i tuenik, jer zakon propisuje upotrebu termina
tuilac i tueni. S druge strane, iako zakon za oznaavanje stranaka koristi
muki rod smatramo da se oznaka stranaka moe vriti i u enskom rodu kada
je to oigledno gramatiki ispravno.
2.2. Sadrina izreke. Sadrina izreke presude mora biti nesumnjivo ja
sna. Izreka, bez obzira da li glasi na davanje, injenje, neinjenje ili proputa
nje (trpljenje) mora da sadri taan opis radnje ili ponaanja tuenog. Ako je
predmet inidbe predaja pokretnih individualnih stvari, one se moraju indivi

61

dualizirati, tj. moraju biti pojedinano pobrojane i oznaene u svojim bitnim

karakteristikama (npr. automobil te marke, broja motora i asije, plakar dvo
krilni mahagoni boje, garnitura plave boje tip Julija od proizvoaa, zamrzi
va od 300 litara bele boje, marke Gorenje i sl.). To je neophodno da bi se te
stvari prepoznale, tj. razluile od ostalih stvari. Nije ispravno u izreci navesti
da se predaju stvari oznaene u tubi pa makar iste bile pobrojane po rednim
brojevima, ako nisu dovoljno individualizirane.
Kada su predmet spora nepokretnosti moraju se tano naznaiti podaci
(broj parcele, povrina, broj posedovnog lista, katastarska optina) jer se bez tih
podataka ne moe izvriti pravilan upis u registar nepokretnosti. Ako je predmet
spora deo parcele, mora se opisati oblik spornog dela, a koje podatke po pravi
lu daje vetak geometar, u protivnom e biti dovedeno u pitanje izvrenje takve
odluke, a dovelo bi se u pitanje izvoenje zakljuka da li se tu radi o presuenoj
stvari (res iudicata). Kada je predmet spora nepokretnost koja se nalazi u vie
stambenoj zgradi (stan, poslovni prostor) mora se na jasan nain identifikovati
taj deo, tj. mora se navesti broj stana, ulaza zgrade, sprat, povrina i sl.
Ako je predmet zahteva predaja u dravinu neke stvari, a sud nae da
se radi o pravu na sudravinu, nee se odbiti tubeni zahtev ve e sud dosuditi
predaju stvari u sudravinu jer zahtev za predaju stvari u iskljuivu dravinu
ukljuuje u sebi zahtev za predaju u sudravinu. Ako je stvar otuena proda
ta treem licu onda se ne moe tueni obavezati na predaju stvari, jer stvar vie
nije u njegovoj dravini. Isto vai i u sluaju kada je traena stvar unitena. Ali
ako su predmet zahteva stvari odreene po rodu, onda obaveza tuenog ne pre
staje. Radi se o zamenjivim stvarima pa se shodno l. 355. ZOO moe traiti
predaja stvari iste vrste (roda) kvaliteta i koliine. Izuzetak je kad propadne ce
la ta masa (l. 355. st. 2. ZOO).
U sluajevima kada je predmet tubenog zahteva otkaz ugovora o zaku
pu poslovnog prostora ili stana, takav tubeni zahtev sud ne moe usvojiti jer
je to pravo rezervisano iskljuivo za ugovorne strane. Sud vie nije ovlaen
da izdaje otkazne naloge jer je Zakon o zakupu poslovnih prostorija (koji je u
l. 31. i 32. predviao takva ovlaenja suda) prestao da vai 1992. godine. U
takvim sluajevima sud moe samo naloiti iseljenje zakupca koji nije postu
pio po otkazu koji mu je zakupodavac saoptio. Pri tome treba voditi rauna da
li je postavljen takav zahtev, jer ako takvog zahteva nema, a sud donese odluku
o iseljenju, onda bi time prekoraio tubeni zahtev to bi predstavljalo bitnu
povredu postupka, a time i ukidni razlog pri odluivanju o albi, jer je sud iao
mimo i preko postavljenog tubenog zahteva.
Kada se radi o tubenom zahtevu u vezi sa zahtevom za naknadu ne
materijalne tete, bez obzira to je zahtevom traena ukupna suma po svim
vidovima naknade (l. 200. ZOO) sud pri izradi izreke sve vidove naknade ne

62

materijalne tete mora razdvojiti i o svim vidovima odluiti posebno i to kako

u usvajajuem delu tako i u odbijajuem delu.
Ako se presuda odnosi na novani iznos taj iznos mora biti naveden.
Vrednost mora biti izraena u dinarima shodno naelu monetarnog nominali
zma, tj. l. 394. ZOO koji propisuje da kad obaveza ima za predmet svotu nov
ca, tueni je duan da isplati onaj broj novanih jedinica na koji obaveza glasi,
izuzev kad zakon odreuje to drugo. Ako novana obaveza glasi na plaanje
u nekoj stranoj valuti, moe se smatrati da postoji zahtev za isplatu protivvrednosti novanih jedinica u dinarima te da sud dosuivanjem protivvrednosti u
dinarima ne prekorauje tubeni zahtev, ve ostaje u granicama zahteva. Pri
likom formulacije izreke u vezi sa isplatom novanog potraivanja sud iznose
treba oznaiti i slovima.
U praksi se esto deava da nakon razvoda braka jedan suprunik potra
uje odreeni devizni novani iznos koji se nalazi na iro raunu ili na tednoj
knjiici. U sutini, ovde se radi o sloenom tubenom zahtevu koji sadri utvr
ujui (deklaratorni) zahtev i kondemnatorni zahtev (osuda na inidbu, predaju novca) pa stoga nije u suprotnosti sa materijalnim pravom kada sud utvrdi
da tuiocu pripada pravo na deo novca u stranoj valuti po osnovu sticanja u
zajednici i da se obavezuje tueni da utvreni deo isplati tuiocu u stranoj va
luti. Razlog mogunosti donoenja ovakve presude lei u injenici da je prvo
utvrena suma novca u stranoj valuti, a nakon toga sud vri deobu zajednike
imovine pa je obaveza na isplatu novanog iznosa u stranoj valuti praktino
tehniki deo te deobe. Isplata novanih potraivanja u stranoj valuti mogua je
i kod ispunjavanja obaveze deijeg izdravanja ako se prebivalite ili boravite
tuenog nalazi u stranoj zemlji pa sud moe izreku presude formulisati u tom
smislu, tj. da isplata bude u valuti zemlje prebivalita tuenog dunika. Po
lazi se od toga da ta obaveza nastaje u zemlji gde tueni dunik ostvaruje pri
hode, pa se obaveza moe naloiti u valuti te zemlje. Istina, po ovom pitanju
postoje razliiti stavovi u sudskoj praksi ali smatramo da isplata u valuti zemlje tuenog dunika izdravanja je praktino i vie odgovara interesima deteta poverioca izdravanja.
2.3. Izreka presude i legitimacija stranaka. Legitimacija stranaka moe
biti aktivna (na strani tuioca) i pasivna (na strani tuenog). Legitimacija od
raava materijalno-pravni odnos stranke prema predmetu spora. Aktivna legi
timacija se izraava kroz pravo tuioc a da tui jer je isti nosilac prava koje je
predmet spora, a pasivna kroz obavezu tuenog koja odgovara pravu tuioca.
O prisutnosti aktivne, odnosno pasivne legitimacije sud vodi rauna i u slua
ju nedostatka nekog od njih sud odluuje meritorno i tubeni zahtev odbija.
Kod ovakvih situacija sudovi ne retko gree i to u dva pravca. U jednom, kada

63

tubu odbacuju, pri emu ine bitnu povredu parninog postupka iz l. 361.
st. 2. taka 7. jer odbaajem tube tuioc u nije data mogunost da raspravlja
pred sudom. Drugi pogrean pravac je kada sud u izreci presude tubeni zahtev
odbacuje kao neosnovan, to je pogreno jer se tubeni zahtev moe odbiti ili
usvojiti. Odbaciti se moe tuba, a pitanje stvarne legitimacije stranaka moe
se reavati samo meritornom odlukom a ne odbacivanjem tube.
2.4. Dospelost inidbe i izreka presude. Da bi sud usvojio tubeni zah
tev i naloio tuenom izvrenje traene inidbe, inidba mora biti dospela do
zakljuenja glavne rasprave (l. 331. ZPP-a). Dospelost je materijalno-pravna
pretpostavka odluivanja kod kondemnatornih tubi.8 U protivnom izreka pre
sude e glasiti da se tubeni zahtev odbija. To se nee uraditi reenjem (od
baciti tuba), a ovo iz razloga to se donoenjem presude kojom se tubeni
zahtev odbija, kao preuranjen, nee smatrati presuenom stvari res iudicata,
i to se prigovor preuranjenosti smatra prigovorom materijalnog prava, a o
istom se meritorno odluuje, tj. presudom.
Od ovog pravila o dospelosti inidbe postoje i izuzeci predvieni zako
nom. Tako sud moe dosuditi i inidbu koja nije dospela u sluaju zakonske
obaveze izdravanja. Dalje, to se moe uiniti i u sluaju budue tete s tim to
se teta moe dosuditi pre dospelosti samo ako budua teta predstavlja nasta
vak tete koju oteeni trpi ve u vreme zakljuenja glavne rasprave (tzv. kapi
talizirana renta po l. 188. ZOO). Ako teta treba da nastupi prvi put tek nakon
zakljuenja glavne rasprave ima se smatrati da je ceo zahtev nedospeo i izreka
presude mora glasiti da se tubeni zahtev odbija.
Kada je u pitanju izreka kondemnatorne presude, pravilno je izreku pre
sude zapoeti reima: obavezuje se tueni nalae se tuenom ... tueni
je duan.
2.5. Izreka presude i kumulacija zahteva. U sudskoj praksi esto se ja
vlja situacija da je u jednoj tubi protiv tuenog istaknuto vie zahteva. Takva
mogunost je predviena l. 191. ZPP-a. Sud moe, ako nae da su osnovani,
sve te zahteve usvojiti, odbiti (ako nae da su neosnovani), moe deo zah
teva usvojiti, a deo odbiti. Prilikom formulisanja takvih izreka mora se voditi
rauna o jasnom i preciznom razgranienju ovih zahteva i da se ne propusti
odluivanje o nekom zahtevu.
2.6. Izreka presude i eventualno postavljen tubeni zahtev. Tuilac
moe postaviti vie tubenih zahteva tako da odredi redosled odluivanja o njima. Tada se radi o primarnom tubenom zahtevu i eventualno postavljenom
8

Palakovi D., Parnino procesno pravo, Kragujevac, 2006, str. 232.

64

tubenom zahtevu. Sud mora prvo da odlui o primarnom zahtevu, pa ukoliko

ga usvoji tada o eventualnom nee ni odluivati, a nema ni potrebe u izreci navoditi da se eventualni zahtev odbija jer o njemu sud ne treba ni da raspravlja.
Tek ako primarni zahtev ne usvoji, tada e odluivati o eventualnom zahtevu
(jednom ili vie). U tom sluaju u izreci odluke mora se navesti da se primarni
tubeni zahtev odbija, a zatim sledi odluka usvajajua ili odbijajua o eventualno postavljenom tubenom zahtevu.
2.7. Izreka presude i alternativni tubeni zahtev. U praksi je prisutna i
situacija isticanja tzv. alternativnih zahteva kada obaveza dunika glasi na
dva ili vie predmeta, ali je dunik duan dati samo jedan predmet. Pravo izbora ako nije ranije ugovoreno pripada duniku i obaveza prestaje kada dunik
(tueni) preda predmet koji je izabrao. Takvi zahtevi mogu imati svoj osnov u
samom zakonu ili u pravnom poslu.
U sudskoj praksi alternativni zahtevi se esto istiu u svojinskim zah
tevima iako osnov za to ne postoji ni u zakonu ni u ugovornom odnosu. Tako
se pored zahteva za utvrenje suvlasnikog udela na zajedniki steenim stva
rima (najee u toku trajanja brane ili porodine zajednice, ili putem nasle
ivanja) istie istovremeno i alternativni zahtev za isplatu vrednosti utvrenog
suvlasniiog udela na pokretnim nedeljivim stvarima. U praksi je zapaeno da
sudovi prihvataju tako formulisan zahtev i u parnici utvruju vrednost nedelji
ve stvari i visinu suvlasnikog udela i obavezuju tuenog na novanu isplatu
tog udela u nedeljivoj pokretnoj stvari.
Donoenje ovakvih presuda je nezakonito. Ovakav alternativni zahtev
nema utemeljenje u zakonskom tekstu (ni u materijalnom ni u procesnom),
a logino je da ne postoji utemeljenje u ugovoru jer bi se onda trailo ispunje
nje ugovorne obaveze. Stoga, ako se uz svojinsko-pravni zahtev u tubi nae i
ovako formulisan alternativni zahtev, njega treba odbiti, a u obrazloenju pre
sude navesti razloge odbijanja.
2.8. Izreka presude i facultas alternativa. Od ovakvih zahteva treba raz
likovati situaciju kada tuilac izjavi da se tueni moe osloboditi obaveze na
predaju stvari isplatom odreenog novanog iznosa. Tu se praktino radi o iz
javi tuioca, a ne o tubenom zahtevu. Takva izjava je po svojoj pravnoj pri
rodi ponuda tuenom upuena od tuioc a. Sud e iznos koji je opredeljen od
tuioca uneti u izreku presude bez raspravljanja o njegovoj visini (facultas al
ternativa l. 190. ZPP-a). U vezi sa tim izreka treba da glasi kako je odreeno
zakonom: tueni se moe osloboditi od davanja stvari ili inidbe ije mu je is
punjenje naloeno ako plati taj novani iznos ili ispuni tu drugu inidbu. Zna
i, sud ne moe u izreci navesti da ukoliko tueni iz bilo kojih razloga ne izvri

65

ovu inidbu obavezuje se isplatiti iznos.... koji je tuilac opredelio, jer donoe
nje ovakve izreke bi bilo nezakonito. Naime, tuilac prema tuenom ima samo
jedan zahtev, jer alternativna mogunost oslobaanja od obaveze tuenog nije
tubeni zahtev ve graanskopravna ponuda po pravilima materijalnog graanskog prava. Zato sud ne moe o tome raspravljati i odluivati, ni ulaziti u
ocenu njene adekvatnosti. Ovde se radi o jednom zahtevu ali se tueni moe
osloboditi svoje obaveze ako prihvati ponudu tuioca.9
2.9. Izreka presude i paricioni rok. Kada su u pitanju presude gde izre
ka obavezuje tuenog na inidbu, sud je duan da u izreci odredi rok u kome
je tueni duan da inidbu izvri. Uobiajeni rok za izvrenje inidbe prema
ZPP-u je 15 dana, ako posebnom drugi rok. Ako izvr
enje inidbe, koja se ne sastoji u novanom davanju po svojoj prirodi, zahteva
dui rok, sud moe u izreci odrediti dui rok za izvrenje. Ako sud u izreci ne
odredi rok izvrenja moe nastati problem u sprovoenju izvrenja. Ako rok
za ispunjenje novanih obaveza nije odreen u izreci, smatra se da je taj rok
15 dana (analogno tumaenje odredbe iz l. 333. st. 2. ZPP-a). U ekovnim i
meninim sporovima ovaj rok iznosi osam dana. Rok za dobrovoljno izvrenje
inidbe tee prvog dana posle dostavljanja presude stranci kojoj je naloeno
izvrenje.
2.10. Protivtuba i izreka presude. Protivtuba se smatra samostalnom
tubom, pa stoga sve to vai za izreku po tubi vai i za izreku presude po
protivtubi. I po protivtubi se moe odluiti deliminom presudom ukoliko se
zahtevi po tubi i protivtubi meusobno ne iskljuuju. Meutim, ako protivtu
beni zahtev u sebi ukljuuje prejudicijelno pitanje, pa je odluivanje o protiv
tubi od znaaja za reenje celog spora tada o protivtubenom zahtevu se mora
odluiti prethodno ili istovremeno sa tubenim zahtevom.
2.11. Izreka presude zbog proputanja. Zakon o parninom postupku
(Sl. glasnik RS broj 125/2004. godine) je prihvatio i novija evropska reenja u
pogledu vrsta presuda, a sve u cilju efikasnosti sudova i naela ekonominosti
postupka. Novina je i mogunost donoenja presude zbog proputanja (l. 338.
ZPP-a). Instruirajui pravila o presudi zbog proputanja zakonodavac je po
kuao da ostvari odreene pravnopolitike ciljeve kao i zadatke koje postavlja
ju odreena procesna naela. Pre svega, zakonodavac je pokuao da parnine
stranke postupak vode uz puno potovanje procesne discipline.10
9

Vidi Radovanov A., Graansko procesno pravo, op. cit., str. 150 i 151.
Rai R., Presuda zbog proputanja, Pravni ivot 12/2004, str. 181.

10

66

Osnovni uslov da bi se donela ovakva presuda nalazi se u pasivnom po

naanju tuenog kao i u ostalim uslovima propisanim l. 338. st. 1. taka 14.
ZPP-a. Naznaeni uslovi moraju biti kumulativno ispunjeni.
Postavlja se pitanje kako sud da postupi kada su napred naznaeni uslovi
za donoenje presude zbog proputanja ispunjeni, ali petitum tubenog zahteva
nije dobro formulisan?
U takvom sluaju sud ne bi trebalo da usvoji tubeni zahtev tuioca i izre
ku presude formulie u skladu sa tako preformulisanim postavljenim tubenim
zahtevom ve ako je tuba neuredna i ne sadri sve u smislu l. 100. ZPP-a,
onda prethodno treba postupiti u smislu odredbi l. 103. ZPP-a, tj. tubu vrati
ti radi ispravke. Ako pak tuba sadri potrebne podatke propisane l. 100. st. 2.
ZPP-a, ali je tuilac napravio propust u formulaciji opredeljenja roka u kome
tueni treba da ispuni obavezu, a prema l. 333. st. 1. ZPP-a sud odreuje i rok
u kome inidba treba da se izvri. Sud, samo zbog toga, nee odbiti tubeni
zahtev, ve e doneti presudu zbog proputanja, a u pogledu izvrenja, prime
nie se rokovi propisani zakonom.
U vezi presude zbog proputanja postavlja se i pitanje: ako deo zahte
va ispunjava uslove za usvajanje da li je dozvoljeno za taj deo zahteva doneti
presudu zbog proputanja, a za ostali deo odbiti tubeni zahtev ili nastaviti re
dovni postupak (delimina presuda zbog proputanja)? Da li sud ima pravo da
deli (razdvaja) tubeni zahtev, te da li time ide izvan postavljenog tubenog
zahteva (koji je jedinstven), tj. da li tako prekorauje tubeni zahtev. Nae je
miljenje da ovakvim postupanjem sud ne prekorauje tubeni zahtev ve da
samo odluuje o delu tubenog zahteva za koji su sazreli uslovi za presuenje.
To je u interesu tuioca, pa alba tuioca u pobijanju takve presude ne bi bila
osnovana.
Oigledno je da je presuda zbog proputanja uneta u Zakon o parninom
postupku sa ciljem da se obezbedi efikasnost postupka. Ona predstavlja zame
nu za presudu zbog izostanka, koja je bila predviena za sluaj da tueni pro
pusti pripremno roite, odnosno prvo roite za glavnu raspravu. Praksa e
pokazati da li ovaj institut ima ili nema opravdanja.
Presudu zbog proputanja poznaju i prava drugih evropskih zemalja. Ta
ko francuski Code de Procedure Civile u l. 192. predvia institut presude
zbog proputanja (judgement rendine defant). Meutim, protiv ove presude do
puten je prigovor (l opposition), koji nije samo procesne prirode (objection),
ve o istom odluuje prvostepeni sud ali ispituje i injenina i pravna pitanja.
Prigovor je redovno procesno sredstvo i ima suspenzivno dejstvo..., a ako se

67

povodom izjavljenog prigovora donese nova presuda, efekti ranije donete pr

vostepene presude su time retroaktivno stavljeni van snage.11
Nemako pravo predvia mogunost donoenja presude zbog proputa
nja s tim to ona moe biti doneta ne samo protiv tuenog, ve i protiv tuioca.
Ona je dakle sankcija za nesavesno postupanje obe strane u postupku. Protiv
takve presude stranke mogu uloiti prigovor u roku od 14 dana, a ako isti bude
usvojen, presuda se stavlja van snage i prelazi se na redovan postupak. Ono to
je bitno je injenica da stranka koja je napravila propuste u vezi ove presude je
duna snositi trokove u vezi sa tim propustima.
I austrijsko graansko procesno pravo predvia mogunost da ako jed
na parnina stranka shodno odredbama zakona nije pokazala nameru da vo
di postupak, protiv nje e se doneti presuda zbog proputanja, s tim to mora
da postoji zahtev suprotne stranke u tom smislu. Ovakvo reenje opredeljuje
tok postupka, a zakon je propisao u kojim sluajevima je iskljueno donoenje
presude zbog proputanja.
Napred ukratko izneta uporednopravna reenja ovog instituta ukazuju na
sloenosti ovog instituta i koje posledice mogu proistei iz njegove primene.
Zakon o parninom postupku Srbije predvia i mogunost donoenja presude
zbog izostanka u postupcima o sporovima male vrednosti (l. 465478. ZPP-a).
ini nam se da je egzistiranje ova dva zasebna instrumenta sa razliitim uslo
vima primene, suvino, te da bi u tom smislu trebalo objediniti u jedan institut
sa detaljno regulisanim uslovima njegove primene bilo kroz pozitivnu ili nega
tivnu formulaciju tih uslova.
2.12. Prigovori i izreka presude. U toku trajanja parnice mogu biti is
taknuti prigovori kako procesne, tako i materijalno-pravne prirode. U procesne
prigovore spadaju: prigovori o sudskoj nadlenosti (stvarnoj ili mesnoj), prigo
vori da o istoj stvari ve tee parnica (litispendencija), prigovor pravosnano
presuene stvari (res iudicata) i da je u istoj pravnoj stvari zakljueno sudsko
poravnanje, da se tuilac pred sudom odrekao od tubenog zahteva.
2.13. Kompenzacioni prigovor i izreka presude. U postupku koji se
vodi po tubi moe biti istaknut kompenzacioni prigovor ili kompenzaciona
protivtuba. Tada, u smislu l. 346. st. 3. ZPP-a a u vezi l. 342. st. 3. ZPP-a
sud je duan da izrekom presude, odluujui o tubenom zahtevu, odlui i o
kompenzacionom prigovoru, odnosno prigovoru prebijanja. Metodoloki, o
tubenom zahtevu i prigovoru se mora odluiti istovremeno. Izreka presude u
sluaju postojanja kompenzacionog prigovora treba da sadri sledee delove:
11

Coucher G., Procedure civile, Paris 1984, str. 294, 295.

68

1) utvruje se da postoji potraivanje tuioc a prema tuenom u iznosu

od ........... dinara
2) utvruje se da postoji potraivanje tuenog prema tuiocu u iznosu
od ........... dinara
3) obavezuje se tueni da tuiocu isplati iznos od ........ (razliku) dinara.
Ovo pod uslovom da je potraivanje tuioca vee od potraivanja tu
enog. Ako je potraivanje tuioca jednako potraivanju tuenog istaknuto u kompenzacionom prigovoru onda e sud u treem stavu odbiti
tubeni zahtev.
O kompenzacionom prigovoru sud e odluivati samo ako postoji tubeni zahtev i samo do visine potraivanja istaknutog u tubenom zahtevu. Ako
tuilac povue tubu sud nee odluivati o kompenzacionom prigovoru. Isto
tako, ako je potraivanje tuenog istaknuto u kompenzacionom prigovoru vee
od potraivanja tuioca istaknutog u tubenom zahtevu sud nee uzeti u obzir
iznos preko iznosa usvojenog u tubenom zahtevu, niti e o njemu odluivati.
Ovo iz razloga to je kompenzacioni prigovor vezan za tubeni zahtev i nema
samostalnu pravnu sudbinu. Nasuprot prigovoru, kompenzaciona protivtuba je
samostalna, pa ukoliko je tueni istakao svoje potraivanje u formi kompenzacione protivtube sud e po njoj postupiti i doneti odluku i u situaciji kada je
tuilac povukao tubu, kao i kada je iznos iz protivtube vei od iznosa u tubi.
U izreku presude tehniki ne treba unositi konstataciju da se potraiva
nja prebijaju, jer prebijanje nastupa po samom materijalnom pravu, tj. radi se
o primeni materijalnog prava (l. 336. ZOO). U ovakvim sluajevima ne treba
i ne moe se odluivati deliminom presudom o tubenom zahtevu sve dok se
ne odlui da li je kompenzacion i prigovor osnovan.
Uslov da bi se u sudskom postupku odluivalo o prigovoru prebijanja i
da bi isti dao rezultat je da su oba potraivanja dospela. Odluka o prigovoru
postaje pravosnana u granicama zahtjeva protiv kojega je prigovor istaknut12.
2.14. Prigovor neispunjenja ugovora i izreka presude. U situaciji kada
je ispunjenje obaveza stranaka meusobno uslovljeno tada je prema l. 122.
st. 2. ZOO propisano da, ako jedna strana istakne da nije duna ispuniti svoju
obavezu dok i druga strana ne ispuni svoju, sud e joj naloiti da ispuni svoju
obavezu kad i druga strana ispuni svoju. Radi se o prigovoru neispunjenja ugo
vora, tj. o pravilu istovremenog ispunjenja, pa u ovakvim situacijama izreka
presude tehniki treba da bude tako formulisana da se obavezuje tueni da is
puni svoju obavezu uz istovremeno ispunjenje obaveza druge strane tuioca.
Triva S., Dika M., Graansko parnino procesno pravo, VII izdanje, Narodne novine,
Zagreb, 2004, str. 644.
12

69

2.15. Prigovor zastarelosti i izreka presude. Kada se u toku postupka

istakne prigovor zastarelosti, vano je naglasiti da se radi o prigovoru mate
rijalno-pravne prirode. Pri odluivanju o ovom prigovoru odluka se ne unosi u
izreku, ve se u obrazloenju daju razlozi o njegovoj osnovanosti ili neosno
vanosti. Ako se prigovor zastarelosti uvai, izreka presude glasi da se tubeni
zahtev odbija. Ako se prigovor zastarelosti ne uvai, razlozi za neuvaavanje
istog daju se u obrazloenju presude, a ne u izreci.
2.16. Sporedni zahtevi i izreka presude. Pored zahteva o glavnoj stvari
u tubi se mogu istai i sporedni zahtevi. Kod novanih potraivanja uobia
jeno je da se potrauje i kamata. Stoga sudska presuda pored odluke o glavnoj
stvari mora sadrati i odluku o sporednim zahtevima (potraivanjima). I zahtev
za trokove postupka spada u kategoriju sporednih zahteva i o njemu se mo
ra takoe odluiti izrekom presude. Odluka o trokovima postupka predstavlja
zapravo posebnu odluku u obliku reenja koja je sadrana u izreci presude i
ova odluka mora biti posebno obrazloena.
2.17. Kad se odluuje o kamati kao sporednom zahtevu, u praksi, pri
izradi izreke presude esto se ine greke. Sudovi esto usvajaju zahtev ona
ko kako je u tubi traeno bez da se prethodno razmisli (proveri) da li je takav
zahtev struno formulisan. Tako se deava da se na glavni dug u stranoj valuti
dosuuje zakonska zatezna kamata, a ne domicilna u dinarskoj protivvrednosti
kako je pravilno. Kada glavna obaveza glasi na isplatu evra u dinarskoj protiv
vrednosti, pravi se u pogledu kamata ista greka umesto da se dosudi kamata
koju propisuje Centralna evropska banka na deponovane novane iznose po
vienju, kako je pravilno.
Ne retko sudovi dosuuju stranu valutu u dinarskoj protivvrednosti sa do
micilnom kamatom od presuenja pa do konane isplate, to je pogreno, jer u
ovakvim sluajevima treba dosuditi domicilnu kamatu, ali u dinarskoj protiv
vrednosti na dan isplate.
U vezi sa navedenim grek ama koje se ine, postavlja se pitanje, da li
sud, ako je zahtev u pogledu sporednih zahteva (kamate) pogreno formulisan,
moe odluiti u smislu kao da je zahtev ispravno postavljen i dosuditi kamatu
koju zakon propisuje? Postoje razliita miljenja. Po jednom sud to ne moe
da ini jer je to ovlaenje vezano za tuioca (stranku), a po drugom sud ima
ovlaenje da to uradi jer se radi o primeni materijalnog prava.
2.18. U sporedne zahteve spada i zahtev za trokove postupka. Upra
vo u delu izreke povodom ovog sporednog zahteva, kao i u obrazloenju prave
se este greke. Metodologija obrauna trokova postupka moe biti razliita

70

to i sam zakon dozvoljava. Odredbe l. 146162. ZPP-a daju iroku mogu

nost metodolokog obrauna trokova postupka u zavisnosti od toka postupka i
uspeha stranaka u sporu.
Ona stranka koja u celosti uspe u sporu ima pravo na celokupne trokove
postupka. U tom sluaju izreka presude u tom delu je jednostavna. Sud obave
zuje onu stranku koja izgubi spor da suprotnoj strani naknadi trokove. Trokovi se obraunavaju matematikom operacijom u skladu sa propisanim tarifa
ma (advokatskom tarifom, tarifom za naknadu vezano za vetaenja, tarifom iz
Zakona o sudskim taksama i dr.).
Vei problem predstavlja metodologija obrauna trokova ako stranka de
limino uspe u parnici. Metodologija obrauna moe biti razliita. Trokovi
mogu biti obraunati u zavisnosti od uspeha u sporu ili da se nezavisno od
ishoda parnice trokovi naknade protivnoj stranci koje je druga strana prou
zrokovala svojom krivicom ili pak odluka moe biti i drugaija to zavisi od
toka postupka. Pri tome odluka u tom delu u izreci mora biti jasna a razlozi
takve odluke treba da budu obrazloeni i to u delu gde se obrazlae odluka o
trokovima postupka. U tom delu sud, ne retko, ne daje jasne razloge povodom
dosuenih trokova.
2.19. Saglasnost izreke sa obrazloenjem presude. Izreka presude u
osnovi mora biti u saglasnosti sa obrazloenjem. Ukoliko je izreka nesaglasna
obrazloenju, to predstavlja bitnu povredu iz l. 361. st. 2. taka 12. ZPP-a i
ukidni razlog za drugostepeni sud.
2.20. Unoenje formulacije pod pretnjom prinudnog izvrenja u
izreku presude. esto u izreku presude se, po zahtevu tuioca kod obaveze
na inidbu, unosi i formulacija da se inidba izvri pod pretnjom prinudnog
izvrenja, to je suvino. Presuda predstavlja izvrnu ispravu na osnovu koje
se sprovodi prinudno izvrenje na predlog izvrnog poverioca. Odredbe Zako
na o izvrnom postupku garantuju prinudno izvrenje pravnosnane presude
sa obavezom na inidbu, i po slubenoj dunosti obavezuju sud da sprovede
izvrenje. Stoga je metodoloki i tehniki unoenje takve formulacije u izreku
presude pogreno i nepotrebno. Izricanje zapovesti da se obaveza izvri, sadr
i uvek i preutnu konstataciju da tuioc u pripada pravo koje je bilo predmet
odluivanja u parnici, a iz injenice da je protekao paricioni rok i pokrenut
izvrni postupak sledi da je tueni (odnosno, sada izvrni dunik) potinjen
prinudnoj sili drave13.
Pozni B., Raki Vodineli V., Graansko procesno pravo, Savremena administracija,
Beog rad, 2000, . 266.
13

71

3. Izrada obrazloenja presude

Uvod i izreka presude predstavljaju deo sudske odluke kojima se mani
festuje zakonska i ustavna funkcija suda i sudske vlasti, dok je obrazloenje
presude deo kojim se oivotvoruje umee sudije da odluku koju je doneo uini jasnom, loginom i zakonitom pred strankama i treim licima. Bez dobrog
obrazloenja presuda ne moe da opstane jer obrazloenje brani presudu pred
strankama i viim sudom. Kvalitetom obrazloenja, sudija pokazuje nivo svog
znanja, logiku pravnog razmiljanja i kvalitet svoje delatnosti.
Za razliku od uvoda i izreke presude ija je sadrina direktno propisana
zakonom, obrazloenje presude nema striktno omeene okvire i strogo propi
sanu sadrinu. U l. 342. st. 4. ZPP-a naznaeno je koji su osnovni elementi
obrazloenja koje jedna pismeno izraena presuda treba da sadri. Zakon ne
propisuje striktnu metodologiju izrade obrazloenja presude tj.redosled navo
enja pojedinih elemenata koji ine sadrinu obrazloenja presude. Procesni
zakoni su te elemente okvirno uobliili u pravnu normu, ali je ostavljen prostor
za sudijsku kreativnost. Zakon propisuje da e sud u obrazloenju izloiti: zahteve stranaka i njihove navode o injenicama na kojima se ti zahtevi zasnivaju,
dokaze kao i propise na kojima je sud zasnovao presudu, ako zakonom nije
drugaije odreeno. Sudska praksa je razradila zakonsku normu i izgradila metodologiju izrade obrazloenja presude na koju emo u daljem izlaganju ukazati i izvriti analizu pojedinih elemenata obrazloenja presude.
3.1. Zahtevi stranaka i njihovi navodi. Da bi se shvatila sutina spora
mora se saznati ta stranke trae, zahtevaju. Stoga je logino da se, ve na poetku obrazloenja, naznae zahtevi stranaka i njihovi navodi o injenicama na
kojima se ti zahtevi zasnivaju. Metodoloki, prvo se navode zahtevi i navodi
tuioca koje je prezentovao u tubi, a potom odvojeno u novom redu zahtevi i
navodi tuenog koje je prezentovao u odgovoru na tubu.
Praksa je da stranke u toku trajanja postupka esto menjaju i navode i zahteve. U pojedinim situacijama stranke to ine zbog nestrunosti, pa u toku po
stupka otklanjaju nedostatke i greke, a nekada tok postupka i izvedeni dokazi
ukazuju da stranke treba da izvre potrebne izmene u naznaenom smislu. Pri
tome, sudovi esto nepotrebno u obrazloenje presude navode sve podatke ko
je su stranke u toku postupka (ili u svim fazama) iznosile i dopunjavale, to je
pogreno. Presuda postaje obimno vea, sadrina presude se svodi na prepria
vanje gde se iznose podaci koji su postali nebitni. Sve ono to su stranke ranije
navodile i zahtevale treba izos taviti i navesti konani zahtev (ili zahteve) i na
vode koji se odnose na isti, jer se praktino o tome odluuje, a ne o onome to
je prvobitno bilo postavljeno u tubenom odnosno protivtubenom zahtevu. U

72

praksi se odomaio izraz precizirati tubeni zahtev to je pogreno jer takav

institut ne poznaje Zakon o parninom postupku, ve se radi o preinaenju tube (ako ima uslova za to) ili o snienju tubenog zahteva.
3.2. Nabrajanje izvedenih dokaza. Posle izlaganja tube i odgovora na
tubu po metodolokom redosledu treba navesti koje je dokaze sud izveo. Sud
treba da navede imena svedoka koje je sasluao, vetaenja koja je obavio, is
prave u koje je izvrio uvid, pri emu se to mora navesti pregledno (npr. broj
isprave, datum izdavanja i naziv organa ili lica koje je ispravu izdalo) da bi
se podaci iz istih mogli proveriti od vieg suda pri odluivanju o albi. Nije
bitno ko je predloio dokaze, ve je bitno navesti sve dokaze koje je sud u
toku postupka izveo i cenio. Ovde treba istai da naelo dispozicije i raspravno naelo u parnici dolazi do punog izraaja jer sud nije vie ovlaen da sam
predlae izvoenje odreenog dokaza, ve to moe da uini samo stranka a
sud odluuje o tome koji e dokaz izvesti. Izuzetak je lan 7. st. 3. ZPP kada je
sud ovlaen da izvede i dokaze koje stranke nisu predloile, ako iz rezultata
raspravljanja i dokazivanja proizilazi da stranke raspolau zahtevima kojima
ne mogu raspolagati (l. 3. st. 3. ZPP) ili kad je to posebnim propisima predvi
eno (kao npr. u Porodinom zakonu R. Srbije).
3.3. Prezentiranje utvrenog injeninog stanja. Zakon izriito ne
predvia ovaj deo obrazloenja, ali je on neminovan i logiki se podrazume
va. Utvreno injenino stanje predstavlja procesnu grau na kojoj sud zasniva
svoju odluku.
Prezentiranje injeninog stanja ne treba da bude ni preiroko ni preusko.
U sutini injenino stanje treba da stvori jasnu sliku ne samo za stranke, ve i
za trea lica o relevantnoj procesnoj grai za primenu materijalnog prava. Na
voenje tih injenica treba izloiti na jasan i racionalan nain. Pri tome treba
izbei nepotrebna izlaganja ili ponavljanja. Ono to sud izlae kao utvreno
injenino stanje mora biti potkrepljeno dokazima koji se nalaze u predmetu,
ispravama i zapisnicima o sasluanju svedoka, vetaka i stranaka i eventualno
izvrenom uviaju u toku postupka.
esto se deava (posebno kod sudija poetnika) da se umesto unoenja sa
etog i preglednog injeninog stanja, u potpunosti navodi sve to su stranke u
postupku iznele, citiraju se detaljno iskazi svih svedoka, pa i vetaka, to je po
greno. Obrazloenje presude se bespotrebno uveava ime se dovodi u pitanje
sudijsko umee i njegova sposobnost za koncizno i jezgrovito iznoenje bitnih
injenica i njihovu selekciju u odnosu na nebitne injenice. Takoe, stvara se
realna mogunost kontradiktornih utvrivanja to naravno predstavlja apsolutno bitnu povredu odredaba parninog postupka iz lana 361. st. 2. t.12. ZPP.

73

U tekstu se mogu upotrebljavati samo opteus vojene i razumljive skraenice,

koje ne daju povoda sumnji o pravom znaenju. Nazivi zakona i drugih propi
sa mogu se u tekstu navesti u skraenom obliku (ZPP, ZVP, ZIP), a oni koji ni
su u estoj upotrebi, navode se punim nazivom i oznaenjem slubenog glasila
i broja u kojima su objavljeni.14
3.4. Ocena dokaza na kojima se zasniva presuda. Kada se zavri sa na
voenjem utvrenog injeninog stanja, sud treba da naznai kakva je sudbina
postavljenog tubenog zahteva i u zavisnosti od odluke duan je izloiti ocenu
dokaza na kojima je presudu zasnovao. Sudija je duan da d svoju ocenu iz
vedenih dokaza i razloge zato je odreenu injenicu uzeo za osnov odluke. Pri
tome svi dokazi se moraju oceniti povezano a ne izolovano jedan od drugog.
Moraju se dati razlozi zato se neki dokaz smatra istinitim ili neis tinitim, tj.
moraju se dati razlozi o odlunim injenicama. Ako se to ne uini postojae
osnovani razlozi za albu. Prema l. 361. st. 2. taka 12. predstavljae nedosta
tak presude i bitnu povredu postupka ako presuda ima nedostataka zbog kojih
se ne moe ispitati, a naroito ako je izreka presude nerazumljiva, ako protiv
rei sama sebi ili razlozima presude, ili ako presuda nema uopte razloga ili u
njoj nisu navedeni razlozi o bitnim injenicama ili su ti razlozi nejasni ili pro
tivreni, ili ako o bitnim injenicama postoji protivrenost izmeu onoga to
se u razlozima presude navodi o sadrini isprava, zapisnika o iskazima datim u
postupku i samih tih isprava ili zapisnika ili izvedenim dokazima.
Obrazlaganje ocene dokaza svakako spada u krug najsloenijih pitanja u
postupku. Svaka stranka nastoji da minimizira znaaj dokaza suprotne strane
i obezvredi ih, a da apsolutizuje svoje predloene dokaze kao jedino istinite.
Stoga sudija u obrazloenju mora izneti jasne i iscrpne razloge zato je stekao
uverenje o istinitosti ili neistinitosti svake injenice i na osnovu kojih dokaza
ih smatra tanim i istinitim. Obrazloenje presude nije samo za stranke, ve i
za javnost koja itanjem presude treba da stekne utisak pravilno i zakonito re
ene stvari.
Nesporne injenice sud ne treba posebno da obrazlae, ve samo da na
znai da su nesporne. Sud nesporne bitne injenice mora povezati sa spornim
bitnim injenicama i formirati injenino stanje, kao celinu na koje injenino
stanje e primeniti materijalno pravo.
Dokazna sredstva u parninom postupku su materijalne i verbalne priro
de. Materijalni dokazi su u stvari najee isprave koje sadre obavetenja o i
njenicama koje su od znaaja za formiranje zakljuka od strane sudije. Verbal
14

157.

Vukovi S., Komentar Zakona o parninom postupku, Poslovni biro, Beog rad, 2004, str.

74

ni dokazi su iskazi svedoka i stranaka i oni u zavisnosti od saznanja mogu biti

posredni (saznati od drugih) ili neposredni (saznati neposrednim opaanjem).
Verbalni iskaz moe biti ocenjen kao istinit, neis tinit ili delimino istinit. Iskaz
svakog svedoka mora biti podvrgnut kritinoj oceni sudije, kao i svako drugo
dokazno sredstvo. Pri tome se moraju dati razlozi o prihvatanju ili neprihvata
nju odreenog izkaza ili dela iskaza. U ovom delu obrazloenja presude sudija
treba da d razloge zato nije prihvatio predloge stranaka za izvoenje nekih
dokaza (koje predloge je sud u toku postupka odbio) i zato su isti irelevantni
za reenje sporne stvari.
U pogledu sueljavanja dokaza to mora biti stilski uraeno jasno i pre
gledno. Nije ispravno naznaiti da sud iskaze nekih svedoka nije prihvatio iz
razloga to su isti u suprotnosti sa iskazima svedoka iji je iskaz sud prihvatio.
Ovo zbog toga to nedostaju razlozi zato su verodostojniji iskazi onih svedo
ka koje je sud prihvatio od iskaza onih svedoka kojima sud nije poverovao.
Moraju se dati konkretni razlozi zato je iskaz odreenog svedoka neverodo
stojan, tj. sud mora dati obrazloene razloge u vezi sa razlikama u iskazima
svedoka o bitnim injenicama. U odreenim situacijama i istinit iskaz mo
e izgledati nelogian zbog siromanog leksikog fonda svedoka i njegovih
linih predrasuda. Pojedini svedoci u iskaz unose svoje line predrasude, jer
isti dogaaj posmatraju iz svog ugla, pa u oceni iskaza tih svedoka sud treba da
razlikuje objektivan deo iskaza od linog stava svedoka.
U ovom delu presude esto se sreu navodi da sud nije poverovao iskazu
nekog svedoka jer je isti u srodstvu sa odreenom strankom to nije dovoljan
razlog za neprihvatanje iskaza tog svedoka. Njegov iskaz zbog toga nije ne
pouzdan niti je garancija da je iskaz svedoka koji nije u srodstvu sa strankom,
pouzdan. Stoga u tom pogledu sud mora dati razloge u kontekstu ocene ostalih
izvedenih dokaza.
Nalaz i miljenje vetaka sud ocenjuje u sklopu ostalih izvedenih doka
za i shodno l. 8. ZPP-a. U tom delu obrazloenja esto se prave gramatike
greke jer se naznauje sud je cenio vetaki nalaz ili sud je imao u vidu
vetaki nalaz iako se ne radi ni o kakvom vetakom nalazu ve o nalazu
vetaka. Osim toga, esto se samo konstatuje da se nalaz prihvata jer je dat po
pravilima struke, a da se ne izvri analiza nalaza i miljenja i ispita logika za
kljuka koji proizilazi iz nalaza i miljenja vetaka.
U situaciji kada se radi o sporu za naknadu tete, na novani iznos ili na
zamenjive stvari, ali se visina iznosa, odnosno koliina stvari ne moe utvr
diti ili bi se mogla utvrditi samo sa nesrazmernim tekoama, prema l. 224.
ZPP-a sud e visinu novanog iznosa, odnosno koliinu zamenjivih stvari od
rediti po slobodnoj oceni. Pri tome, u obrazloenju presude treba da naznai
da se radi o ovakvoj situaciji i da se pozove na citirani propis kao i da naznai

75

koje okolnosti je uzeo za podlogu svoje odluke. U pogledu pravne prirode ove
norme (da li je ista materijalno-pravnog ili procesno-pravnog karaktera), po
stoje razliita shvatanja. Po jednom shvatanju to je institut materijalnog prava
te je ova odredba trebala da bude uneta u Zakon o obligacionim odnosima. Po
drugom shvatanju, ova norma je procesno-pravnog karaktera: nalazi se u pro
cesnom zakonu, locirana je u delu zakonskog teksta koji normira dokazivanje
kao procesnu radnju, odnosi se na metod kojim se utvruju injenice a ne tie
se primene prava.15
I u pogledu tumaenja da li se ovde radi o pravnom ili injeninom pita
nju postoje dva shvatanja kako u pravnoj literaturi tako i u sudskoj praksi. Po
jednom shvatanju, ovde se radi o pravnom pitanju16, dok se po drugom shvata
nju, u sluaju procene visine tete radi o injeninom pitanju. Razlog tome je
to se na osnovu indicija, kao posredno relevantnih injenica, logikim putem
utvruje postojanje pravno relevantne injenice od znaaja za meritornu odlu
ku. im sud sam o neem zakljuuje ne drei se zakonskih merila, tj. slobod
no, radi se o injeninom pitanju poto se samo pravna pitanja moraju reavati
po zakonu.17
Ovo sporno pitanje je veoma vano zbog ujednaavanja sudske prakse.18
Ovo iz razloga to je to od znaaja za ocenu dozvoljenosti izjavljivanja revizije
(ako se to pitanje tretira kao pravno onda bi mogunost izjavljivanja revizi
je postojala, a ako bi se to podvodilo pod injenino pitanje onda bi mogu
nost izjavljivanja revizije bila iskljuena). Obzirom na dugu prisutnost ovog
instituta u procesnom pravu i probleme koji su se javili u vezi napred iznetih
tumaenja, Vrhovni sud Jugoslavije je jo 1967. godine utvrdio naelan stav19
prema kome iznos tete odmeren slobodnom ocenom predstavlja injenini za
kljuak.20 Time je praktino zauz et stav da se ovde radi o injeninom pitanju.
Meutim, u praksi je bilo i drugaijih stavova a i sami sudovi su razlii
to tumaili svoj stav. Tako je u toku 1979. godine na Zajednikoj sednici Sa
veznog suda i republikih i pokrajinskih Vrhovnih sudova povodom pitanja u
TrivaBelajecDika., Graansko procesno pravo, Zagreb, 1986, str. 135.
Pozni, B., Graansko procesno pravo, Beograd, 1970, str. 239.
17
Vidi: TrivaBelajecDika., op. cit., str. 135.
18
Vie o tome vidi: RakiVodineli, V., Odmeravanje visine naknade tete slobodnom
ocenom, Pravni ivot, br. 910/1992, str. 1540.
19
Bilten VSJ, br. 22/1968, ZSO, 3/67.
20
U daljem delu VSJ je izneo stav da je revizija dozvoljena ako je drugostepeni sud izme
nio odluku prvostepenog suda u pogledu visine novanog iznosa odn. koliine zamenjivih stvari
koje su utvrene u prvostepenom postupku primenom ovlaenja o slobodnoj oceni. ini se da je
na ovakav nain VSJ ublaio svoj stav da se ovde radi o iskljuivo injeninom a ne o pravnom
pitanju.
15
16

76

vezi sa naknadom nematerijalne tete zauzet naelan stav po kome utvriva

nje novane naknade (satisfakcije) za neimovinsku tetu predstavlja primenu
materijalnog prava21.
3.5. Odstupanje od naela slobodne ocene dokaza. Iako je slobodna
ocena dokaza osnovano naelo sudovanja, u odreenim situacijama ovo naelo
trpi izvesna ogranienja, to se odraava i na metodologiju izrade obrazloenja
presude. Razlog tome je racion alnost jer se u takvim situacijama (zbog odree
nog injeninog stanja) javlja kao nepotrebno klasino obrazloenje presude.
To ogranienje slobodne ocene dokaza ispoljava se kroz odreena zakonska
ogranienja.
1) Ne dokazuju se injenice koje je stranka priznala pred sudom u to
ku parnice (l. 222. st. 1. ZPP-a). Ako neki injenini navod izmeu
stranaka nije sporan, smatra se da je istinit, pa bi bilo suvino i su
protno naelu ekonominosti postupka isti i dokazivati. Izuz etak od
ovog pravila postoji kada su u pitanju prava sa kojima stranke ne mo
gu slobodno raspolagati (l. 3. st. 3. ZPP-a), i kada je to posebnim
zakonom propisano, npr. u porodinom zakonu kada se radi o branim
i paternitetskim odnosno maternitetskim sporovima.
2) Ne dokazuju se injenice koje su optepoznate (l. 222. st. 3. ZPP-a).
Smatra se da su optepoznate i one injenice za koje je sud saznao u vr
enju sudske funkcije ukoliko ih je sud saoptio na raspravi strankama.
3) Kad se u parninom postupku pojavi kao prethodno pitanje posto
janje krivinog dela i krivine odgovornosti uinioca, onda pravo
snana presuda krivinog suda kojom se optueni oglaava krivim
vezuje parnini sud u pogledu postojanja krivinog dela i krivine
odgovornosti uinioca. Meutim, parnini sud nije vezan odlukom
prekrajnog suda, a ista je situacija i sa oslobaajuom presudom
krivinog suda, jer je graansko-pravna odgovornost ira od krivinopravne odgovornosti, pa tueni u parnici moe istai prigovor
podeljene odgovornosti.
4) U pogledu javnih isprava vae odreena pravila. Prema l. 230. st. 1.
ZPP-a isprava koju je u propisanom obliku izdao nadleni dravni or
gan u granicama svojih ovlaenja, kao i isprava koju je u takvom ob
liku izdalo preduzee ili druga organizacija u vrenju javnih ovlae
nja koje joj je povereno zakonom (javna isprava), dokazuje istinitost
onoga to se u njoj potvruje ili odreuje. Ista situacija je i sa drugim
Radovanov A., Naelni stavovi i zakljuci Saveznog suda, Vrhovnih sudova Republike i
Pokrajina i Vrhovnog vojnog suda, Pravo, Novi Sad, 1990, str. 24.
21

77

ispravama koje su izjednaene sa javnim ispravama (st. 2). Ipak, do

zvoljeno je dokazivati da su tim ispravama neis tinito utvrene injeni
ce ili da su isprave nepropisno sastavljene.
3.6. Primena materijalnog prava. U obrazloenju presude sud treba da
navede i propise na kojima je zasnovao presudu. U stvari taj deo obrazloenja
presude sadri stav suda o osnovanosti ili neosnovanosti zahteva. Pravni osnov
tubenog zahteva tuilac ne mora precizno da naznai. Meutim, sud mora da
primeni odgovarajui materijalnopravni propis i navede konkretnu pravnu nor
mu koju je primenio pri donoenju presude. Znai da mora da obrazloi zauzeti
stav o osnovanosti ili neosnovanosti tubenog zahteva i potkrepi pozivajui se
na odgovarajue norme materijalnog prava. Ipak, esto se u obrazloenju pre
sude izostavlja navoenje pravne norme ve se samo navede sud je zauzeo
stav i slino, to je pogreno. U pojedinim situacijama navodi se opta norma
iako postoji materijalnopravni propis pod koji se moe podvesti konkretan spor.
Tako npr. kod zahteva na naknadu tete, sudovi se esto pozivaju na l. 154.
ZOO. Meutim, pored ovog opteg propisa, postoji niz normi koje reguliu raz
ne vidove tete, pa bi bilo logino da se u obrazloenju presude sud pozove na
te konkretne norme. Pozivanje na opti propis ne predstavlja potpuno obrazlo
enje i dovodi do sumnje stranaka u strunost sudije i u njegovu povrnost.
3.7. Obrazloenje presude sa pozivanjem na sudsku praksu kao iz
vor prava. esto se u obrazloenjima prvostepene presude citiraju stavovi Vr
hovnog suda i praktino na osnovu tih stavova i presuuje, to nije ispravno,
posebno ako se takvi stavovi prihvataju kao samostalni izvori prava. Na prav
ni poredak, pa ni Zakon o parninom postupku, za sada, ne predvia sudsku
praksu kao izvor prava. Sistem vlasti je (makar u formalnom smislu) kod nas
zasnovan na tripartitnom sistemu, pa ako bi se sudska praksa uzdigla na nivo
pravne norme kao samostalnog izvora prava, sud bi uzurpirao zakonodavnu
funkciju. Sud normu ne stvara, ve je tumai i primenjuje. Stoga se praksa vi
ih sudova moe koristiti kao saznanje o odgovarajuim reenjima u sudskoj
praksi o pojedinim spornim pitanjima, ali se ne moe navesti u obrazloenju
sud je odluio jer je vii sud tako odluio u presudi..... Moe se navesti da
u prilog odluke suda i tumaenju pravne norme na koju se sud poziva stoji i
tumaenje stav Vrhovnog (ili vieg) suda iznetog u presudi...
Da li e, u dogledno vreme, sudska praksa viih sudova postati izvor pra
va i na ovim podrujima za sada je neizvesno. Izvesni elementi u prilog ove
teze nalaze se u l. 194. st. 4. Ustava Srbije koji propisuje da potvreni me
unarodni ugovori i opteprihvaena pravila meunarodnog prava deo su

78

pravnog poretka Republike Srbije. Opteprihvaena pravila meunarodnog

prava nastaju iz pravnih standarda, a pravni standardi se najee formiraju
kroz praksu sudova.
3.8. Obrazloenje odluke o trokovima postupka. Svaka presuda mora
u sebi da sadri odluku o trokovima postupka. Ova odluka se mora posebno
obrazloiti, kao i svaka druga odluka koju donosi sud nakon meritornog raspravljanja. Stoga nije dovoljno navesti samo opti propis iz Zakona o parninom postupku, npr. sud je doneo odluku na osnovu lana 149. i 150. ZPP, ve
se mora konkretno obrazloiti za koje parnine radnje i u kojim iznosima su
priznati trokovi stranci sa pozivom na advokatsku i taksenu tarifu.
3.9. Potpis sudije odnosno predsednika vea. Na kraju presude obavezno sledi potpis sudije pojedinca ili predsednika vea. Deava se u praksi da
original presude ne bude potpisan od strane predsednika vea ili sudije pojedinca. Ta greka prouzrokuje odugovlaenje postupka, jer se predmet vraa nazad prvostepenom sudu da otkloni ovaj nedostatak i time prolongira postupak.
3.10. Pouka o pravnom leku. Metodoloki, a i tehniki unoenje pouke
o pravnom leku ne stvara nikakvu nejasnou. Radi se o imperativnoj pravnoj
normi koja treba da se ispotuje. Naznaena pouka stavlja se na kraju teksta sa
leve strane, posle obrazloenja i potpisa sudije odnosno predsednika vea koji
potpis se stavlja sa desne strane. Pouk a o pravnom leku je obavezna za prvo
stepene presude, jer se radi o nepravosnanoj presudi protiv koje je dozvoljena
alba kao redovan pravni lek. Pouka za vanredne pravne lekove nije obavezna,
pa se po pravilu ne naznauje u drugostepenoj presudi.
Ako pouka o pravnom leku nije naznaena, sudska praksa je zauzela stav
da stranke imaju pravo da izjave albu u onom roku koji je zakon propisao, a
koji iznosi 15, a u posebnim postupcima 8 dana. Stalo se na stanovite da zbog
propusta suda to nije dao pouku o pravnom leku stranke ne treba da trpe tetu.
Ako je u presudi pogreno naznaen rok u kome stranke mogu uloiti albu,
tj. naznaen je krai rok od onog koji predvia zakon, tada treba primeniti rok
koji zakon propisuje. To znai da takvu albu ne treba odbaciti kao neblago
vremenu. Ovo iz razloga to zbog pogreke suda stranke se ne mogu dovoditi
u situaciju da trpe tetu ili gube svoje zakonsko pravo.
3.11. Obrazloenje presude zbog proputanja. Mada na prvi pogled
proizilazi da je presuda zbog proputanja, odluka procesno pravne prirode,
imajui u vidu uslove koji treba da budu ispunjeni za donoenje ove presude,

79

proizilazi da se praktino radi o presudi koja se donosi na osnovu izvedenih

dokaza. U l. 338. st. 1. ZPP-a propisano je pod kojim uslovima se moe done
ti presuda zbog proputanja. Taka 2. i 3. citiranog lana predviaju prezentira
nje i postojanje odreenih dokaza kao uslov za donoenje presude. Ti dokazi se
moraju ceniti kao i kod meritornog presuenja gde su obe stranke iznosile do
kaze. Razlika je u tome to u ovom sluaju nema dokaza suprotne strane pa se
isti ne mogu ni ceniti. Drugim reima, obrazloenje presude zbog proputanja
mora da sadri razloge kojima se potkrepljuje postojanje uslova koje predvia
Zakon o parninom postupku za njeno donoenje.
3.12. Obrazloenje presude na osnovu priznanja i na osnovu odrica
nja. Obzirom da se ove presude ne donose na osnovu meritornog raspravljanja
pred sudom, ve na osnovu kumulativno ispunjenih uslova koje propisuje za
kon (l. 336. i l. 337.), to sud u obrazloenju treba da navede samo razloge ko
ji opravdavaju donoenje ovakvih presuda. Pri tome, sud treba da vodi rauna o
dozvoljenosti raspolaganja stranaka zahtevom u smislu l. 3. st. 3. ZPP-a. Ovo
iz razloga to i ako su ispunjeni ostali uslovi za donoenje ovih presuda, one se
mogu pobijati zbog bitne povrede odredaba postupka iz l. 361. st. 2. taka 5.
ZPP-a, ako je sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima
stranaka.
3.13. Obrazloenje presude zbog izostanka. Ovakvu presudu je mogu
e doneti u parnicima o sporovima male vrednosti. Obrazloenje ove presude
je specifino, a ovo iz razloga to se presuda donosi ako su ispunjeni odreeni
uslovi, a to je da tueni ne doe na roite za glavnu raspravu, a uredno je po
zvan i da tubeni zahtev nije u suprotnosti sa dokazima koje je tuilac podneo
ili sa optepoznatim injenicama (l. 476. st. 1. i 2. ZPP-a). Proizilazi da se
presuda donosi ne na osnovu raspravljanja, pa stoga u obrazloenju nee biti
prisutan deo vezan za ocenu odluujuih injenica.
Formulacija l. 476. ZPP ima izvesnih neloginosti to stvara probleme i
u praksi. Nelogino je da je data mogunost donoenja ovakve presude, a da se
na primer ne uzimaju u obzir navodi tuenog, iako isti ukazuju na neosnova
nost tubenog zahteva, a presuda se donosi zato to tueni nije doao na neko
kasnije roite za glavnu raspravu, a uredno je pozvan. Nelogino je da tueni
u sporovima male vrednosti trpi tee posledice od spora koji ne spada u tu ka
tegoriju. Prema jezikom tumaenju odredbe l. 476. ZPP-a, proizilazilo bi da
ako navodi tuenog ukazuju ili dokazuju neosnovanost tubenog zahteva, ako
isti izostane sa roita moe se doneti presuda zbog izostanka na njegovu tetu.

80

Nalazimo da je ovakva formulacija l. 476. ZPP-a neprecizna i nelogi

na, te da istu treba to pre menjati u smislu datih primedbi, a u skladu sa tim i
obrazloenje presude bi moralo biti prilagoeno tim izmenama.

LITERATURA
Pozni B., Raki Vodineli V., Graansko procesno pravo, (XVI izdanje), Savremena administracija, Beograd, 2010.
Pozni B., Komentar Zakona o parninom postupku, Slubeni glasnik, Beograd,
2009.
Triva S., Dika M., Graansko parnino procesno pravo, VII izdanje, Narodne novine, Zagreb, 2004.
Stankovi G., Graansko procesno pravo, IV izdanje, Pravni fakultet, Univerzitet
u Niu, Ni, 1998.
Stankovi G., Graansko procesno pravo, sveska I, Parnino procesno pravo,
Udruenje za graansko procesno i arbitrano pravo i autor, Ni, 2007.
Jaki A., Graansko procesno pravo, Slubeni glasnik i Pravni fakultet u Beogradu, Beograd, 2006.
Starovi B. i Kea R., Graansko procesno pravo, Pravni fakultet u Novom Sadu,
Novi Sad, 2004.
Palakovi D., Parnino procesno pravo, Pravni fakultet u Kragujevcu, Kragujevac, 2004.
Radovanov A., Graansko procesno pravo, izmenjeno i dopunjeno izdanje, Pravni fakultet Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu, Novi Sad, 2009.
Radovanov A., Parnini postupak, Intermeks, II izdanje, Beograd, 2008.
Radovanov A., Naelni stavovi i pravna shvatanja, Intermeks, II izdanje, Beograd, 2004.
Radovanov A., Kora M., Zakon o parninom postupku, II izdanje, Pravo
DOO, Novi Sad 1999.
Radovanov A., Vrhovni sud Vojvodine, Zbornik sudske prakse iz graanskopravne oblasti, Pravni fakultet Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu, Novi Sad,
2010.
Rai R., Presuda zbog proputanja, Beograd, Pravni ivot, br. 12/2004.
Coucher G., Procedure civile, Paris, 1984.
Furtula orevi M., Uee graana u suenju, Pravni ivot, br. 12/1998, str.
197208.
Zakon o parninom postupku (Sl. glasnik, 125/2004 sa Novelom, Sl. glasnik,
111/2009).

81

THE METHODOLOGY OF DRAFTING THE FIRST INSTANCE

JUDGMENT IN THE CIVIL PROCEEDINGS
P ro f . A l e k s a n d a r R a d o v a n o v, P h . D .
Doc. Ilija Zindovi, Ph.D.

Summary
In the civil proceedings the court decides on the merits of the petition through the
judgment. Before reaching a decision, the court is obliged to determine relevant facts, which
is praemissu minor in the judgment, while application of the substantial law constitutes praemissu maior. The result of this judicial syllogism is a conclusion (conclusio), which is actually the court decision.
The Law on Civil Procedure sets forth parts of the first instance court decision in the
civil proceedings. These are the following: preamble, court decision, rule of reasoning, signature of the individual judge or president of the panel and notice on the legal remedy at the end.
In this paper the authors analyze in details each part of the court decision (judgment in
the first instance civil proceedings), pointing out, on one hand, how one shall deal with the
methodology in drafting the first instance judgment, and on the other hand, pointing out to
the mistakes and errors which are being made while drafting the judgment that relate both to
its form and content. At the same time, they draw attention to certain dilemma that appear in
the legal theory and case law and relate to some issues that emerge while drafting the judgment in the civil proceedings.
Keywords: judgment, civil proceedings, methodology, first instance proceedings, court
decision, judge

82

UDC 343.152:341.645.2

1*
:
()
ad hoc .
, ,
, .
, (),
.
, .
,
,
.
:
().
. . .

: 11. 10. 2010.

83

1.

, , ,
.1
, .
.2

,
, ,
(request for review).3
- ( ad hoc ) (res iudicata pro veritate habetur),
.
, ,
.4

.5
. , , , 2004, 23.
. , , , 2006, 104.
3
,
-- . ,
.
4
Claus Roxin
, , ( : . ,
, , 2010, 417, .1).
5
( .70/2001, 68/2002
58/2004, 85/2005, 115/2005, 49/2007, 20/2009 72/2009).
1
2

84

 (-94-1),
:
.
,
.6
, .
2.

26.

.7
119. :

() .8
,
Barayagwiza (ITCR-97-19-AR72)9
(T-96-21--119)10 (T-95-10-)11, ,
6
(-94-1-), , 5. 2001 , . 2.
7
Statute of the ICTY (adopted on 25 May 1993 by Resolution 827, last amended 7 July
2009 by Resolution 1877).
8
Rules of Procedure and Evidence (IT/32/Rev. 44, adopted on 11 February1994, last
amended 10 December 2009).
9
Barayagwize (ITCR-97-19-AR72),
, 31. 2000. , 41.
10
(-96-21--119), , 25. 2002. , . 5.
11
(-95-10-), , 2. 2002. , . 3.

85

 ,
:
1) ,
2) (
),
3) ( ) ,
4) ( ).

.
.12

. ,
. , ,
.
(through the exercise of due diligence)

, ,
.
,
, ,
questio facti .13
119. , Barayagwiza ,
, .
,
12
13

Ibid.
., , , 2005,154.

86

 119.
.14 Barayagwiza
, ,


. , ,

.
, :

, ,
.15 ,

,
.16
, ,
,
,
119. .
3.

.
,
. , summa
summarum,
, .
, 84. , (
14
Barayagwize (ICTR-97-19-AR72),
, 31. 2000. , 65.
15
(-96-21--119), , 25. 2002. , 15.
16
Ibid.

87

 ).17
, , , ,
. .

! , ,
.
4.

4.1.

.
, ( ),
. , , .
( ) , .18

,
( 122. ).

! ? (
)
,
( 121)

. The Rome Statute (adopted 17 July 1998, entry into force 1 July 2002).

( 5/2001).
17

18

119 () .

88

,
, () ,
,
, .
.
4.2.
. (
),
. ,
.
.

.
, .

.
.19
.20
.

, .
19
. , . , . , . ,
: , , 2007, 225, . 1309.
20
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/135/Hronika/771616/Hag+ne%C4%
87e+ostaviti+nere%C5%A1ene+procese.html, 28. septembar 2010. godine.

89

 , ,
.21
4.3.


.

, ,
.
,
.22

( 120. ). ,
. 2010. . 14. 2010.

, .23
.
:
. 119.
, ,
, , , .

( 121.
).
: (-98-30/1-.2),
119, 25. 2006. , 10.
22
***
, , 2009, 148.
23
http://www.icty.org/sid/10436 i http://www.icty.org/x/cases/mrksic/acdec/bcs/100714.
pdf, 28. septembar 2010. godine.
21

90

5.

. :
(1) (2)
,
( ) ( ) .
( 26), 4 ( , 119122).
,
, 21 ( XXV, 404427), , ,
.

. , Claude
Jorda,
.24
( ), , - ( ),
.
:
,
, (
).25
,
,
.
, , ,
.
Speech by Judge Claude Jorda, President of the International Criminal Tribunal for the
former Yugoslavia, to the Preparatory Commission of the International Criminal Court, 19 June
2000, Press Release No. 511.
25
Vie o tome: S. Zappala, Human rights in international criminal proceedings, Oxford,
2003, 156.
24

91

REQUEST FOR REEXAMINING THE FINAL AND BINDING DECISION

OF THE INTERNATIONAL CRIMINAL TRIBUNAL
FOR THE FORMER YUGOSLAVIA
Milo Milovanovi
PhD student
University of Belgrade Faculty of Law
Summary

The request for review of a final judgement is adopted as a fundamental principle of

international criminal proceedings which is explicitly provided in the Statute of the ICTY
and Rules of Procedure and Evidence. Initially, in Nuremberg and Tokyo this right was practically absent, but today the procedural rules of ICC are built up on the provisions of the
ICTY. The right to review is based on the discovery, after the closing of the proceedings, of
new facts which if they had been known in time might have led to a different outcome.
In this paper author critically analyses all aspects of the review of proceeedings before
the ICTY through provisions and the jurisprudence. At the end of the work, the author briefly
specifies the conclusions which he gained during this analysis.
Key words: International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia (ICTY). Request for review. Criminal proceedings. International criminal law.

92

UDC 343.23 (9497.1)

Mr Svetozar R. Nikitovi

PRODUENO KRIVINO DELO U NOVOM KZ SRBIJE *

Konstrukcija produenog krivinog dela je nastala u Krivinom pravu
Nemake krajem 19. veka. Meutim dananje Nemako krivino zakonodavstvo ne predvia u svom zakonodavstvu produeno krivino delo. Nemaki teoretiari krivinog prava su smatrali da produeno krivino delo ne predstavlja
konstrukciju koja opravdava svoje egzistiranje, pa se u sluaju da se radi o
izvrenju vie krivinih dela od strane jednog lica radi o realnom sticaju krivinih dela a ne o jednom produenom krivinom delu.
Nae krivino zakonodavstvo je i pored razliitih primedaba za opstanak
ovog instituta kao i pored kritika na njegov raun zadralo produeno krivino
delo kao zakonsku konstrukciju (lan 61. KZ Srbije).
Novina u reenju iz novog krivinog zakonodavstva je to KZ Srbije
predvia produeno krivino delo kao zakonsku konstrukciju dok je u naem
krivinom zakonodavstvu do 2006. godine produeno krivino delo bilo smatrano institutom sudske prakse koji je bio u upotrebi zbog potreba prakse i reavanja svakodnevnih konkretnih sluajeva u praksi.
Postoje krivina dela kod kojih nije mogua konstrukcija produenog krivinog dela. To su krivina dela sa indiferentnim brojem prouzrokovanja (nabavlja, izrauje, kupuje, prodaje).
Takoe ne moe ui u produeno krivino delo naknadno nekanjivo krivino delo (neko lice izvri krau pa izvri oteenje ukradene stvari).1
* Rad primljen: 13. 09. 2010.

M. orevi, . orevi: Krivino pravo sa osnovama privrednoprestupnog i prekrajnog prava, Beograd, 2005, str. 8485.
1

93

Za postojanje produenog krivinog dela neophodno je da se ispune obavezni i dopunski uslovi. Obavezni uslovi su: postojanje istih ili istovrsnih krivinih dela, pod ime se podrazumevaju ista dela ili mogu doi u obzir privilegovani i kvalifikovani oblici istog dela. Ne moe biti istovrsno delo ako su
dela slina (kraa i prevara).
Drugi uslov je postojanje vremenskog kontinuiteta izmeu izvrenih dela,
s tim da taj vremenski razmak izmeu izvrenih dela nije precizno odreen, ali
on treba da bude to krai jer je neophodno da svako sledee delo u konstrukciji produenog krivinog dela neminovno proizilazi iz prethodnog dela.
Trei uslov je da produeno krivino delo ini jedinstveni dogaaj ili da
predstavlja jednu celinu.2
Kako bi se ostvario ovaj uslov da se radi o jedinstvenom dogaaju neophodno je da se od pet dopunskih uslova ostvare makar dva takva uslova. Dopunski uslovi su: istovetnost dobra, istovetnost oteenog, iskoriavanje iste
prilike ili iskoriavanje iste situacije, iskoriavanje trajnog odnosa, i jedinstveni umiljaj.
Nekada je kao obavezan uslov bio istovetnost oteenog, ali taj uslov danas nije obavezan u kom pravcu ide i sudska praksa. (Kada optueni u toku
iste noi obije podrumske prostorije od etiri razliita vlasnika i to u istom
podrumu i iz njih oduzme razne stvari ini jedno produeno delo teke krae).3
Meutim kod odreenih krivinih dela neophodno je da postoji istovetnost oteenog (krivina dela protiv ivota i tela). Kada uinilac istom prilikom teko telesno povredi vie lica radi se o posebnim krivinim delima teke
telesne povrede a ne o jednom produenom delu.4
Postoje krivina dela kod kojih se u praksi ne pominje produeno delo
ili se to veoma retko deava (krivina dela protiv ivota i tela, protiv sloboda
i prava graana, protiv dostojanstva linosti i morala, protiv braka i porodice,
protiv zdravlja ljudi).
to se tie uslova koji se odnosi na istovetnost dobra zanimljivo je izneti
i jedno shvatanje iz Kaznenog zakonika za Knjaevinu Srbiju od 1860. koje
podrazumeva da su dela istog vida a pod delima istog vida se podrazumeva
kraa a ne kraa i prevara.
Produeno krivino delo predstavlja prividni realni sticaj krivinih dela
kod koga jedno lice sa vie radnji ostvaruje vie krivinih dela ali se smatra da
Z. Stojanovi: Komentar KZ Srbije, Beograd, 2009. str. 235243.
Presuda Okrunog suda u Beogradu, Kz. 880/95, od 16. maja 1995, Sudska praksa,
Beograd, broj 2/1996, str. 17.
4
Presuda Okrunog suda u Beogradu, Kz. 771/96, od 7. septembra 1996, Sudska praksa,
Beograd, broj 5/1997, str. 3132.
2
3

94

postoji jedno krivino delo. Prema tome kada se trai da izvrilac bude jedno
lice, ono u nekom delu moe da bude izvrilac a u drugom delu sauesnik.5
Postoje specifina krivina dela kod kojih je mogue postojanje produenog dela samo ako postoji iskoriavanje iste situacije i jedinstveni umiljaj
(razbojnitvo). Ne postoji iskoriavanje iste situacije pa se stoga ne moe primeniti konstrukcija produenog krivinog dela kada optueni izvri razbojnitvo na jednom mestu a zatim se odveze kolima do drugog mesta i ponovo izvri razbojnitvo prema drugom oteenom.6
U nekim sluajevima je neophodno da se ispuni dopunski uslov iskoriavanja istog mesta ili iskoriavanje istog prostora da bi se radilo o produenom krivinom delu. Kada je uinilac vie puta uao u kuu oteene i oduzimao stvari koje su se u kui nalazile uinio je krivino delo u produenom
trajanju.7
Odreeni autori su smatrali da za postojanje produenog dela nije neophodno da se ostvare uslovi kao to su: iskoriavanje iste prilike ili iste situacije, kao i iskoriavanje istog mesta ili istog prostora.8
Produeno delo protiv linosti moe postojati ako postoji istovetnost
oteenog.9

Bora ejovi: Krivino pravo, Opti deo, Beograd, 1999, str. 311.
Presuda Vrhovnog suda Srbije Kz. 686/99 od 27. septembra 2001, Sudska praksa,
Beograd, broj 5/2001, str. 12.
7
Presuda Okrunog suda u Beogradu, Kz. 1164/96, od 17. jula 1996, Bilten Okrunog
suda u Beogradu, Beograd, broj 45/1997, str. 60.
8
M. Radovanovi: Krivino pravo, Opti deo, Beograd, 1975, str. 144.
9
D. Jovaevi: Leksikon Krivinog prava, Beograd, 2006, str. 599600.
5
6

95

UDC 821.163.41-4

?1*

. .
, .
.
,
.
.
, .
, .
, , , , .?

.
.
.
?
.
, ,
*1 : 24. 09. 2010.

96


,
.
.
.
.

, . ,
. , , , , ,
, .
.
() . .
(, , , , .).
. ,
.
. ( , , ,
.) . . .
?
.
,
( ).
,
. , , .
, ( ) .

, ,
. ( ) .
.

97

 ,
. .
, . , .

. ,
, . ,
( ) ,
.
, , , .
, , ( )
. -
, , ( 96).

: , , .
,
.
, , . , ,
.

, ,
.
( ) .
,
. , ,
, . . , ,
.
,
, - .
. . .
.

98

. ? ,
. , .
.
, .
.
. , ( )
.
.
. . .
.
,
. , , . ()
, .
, ,
.
,
.

. , ( ), , .

. .

, , , .
, .

. ,
. ,
, , ., ,
,
, , . ? , .

99

 ,
. ,

. . .
. ,
. , .
?
,
, . :
. . :
. .
, , ,
, . ( )
,
. ? , . ,
, ,
.
, ( ) .
, .
, .
,
( ) (
) . ,
, .
. ,
, . . .
.
( )
, .

100

 .
?
, . , ( , )
.
?

, ,
( ?), , ,
. ,
,
. .
. . , ,
, .
. ,
. ,
( ),
.

101

IN MEMORIAM

MILAN MIKOVI
(19322010)
U Panevu je 11. novembra 2010. godine u 78. godini preminuo Milan
Mikovi, ugledni advokat i nekadanji predsednik Advokatske komore
Vojvodine.
Milan Mikovi roen je u Kikindi 1932. godine. Gimnaziju je zavrio u
Panevu 1951. godine, a na Pravnom fakultetu u Beogradu diplomirao je 1955.
godine. Posle pripravnikog staa u advokatskoj kancelariji svog oca dr Danila
Mikovia i Okrunom sudu u Panevu, sudijske funkcije koje je obavljao u
Sreskom sudu u Alibunaru i Sreskom sudu u Panevu, i kraeg rada u Zavodu
za javnu upravu u Novom Sadu, u imenik advokata Advokatske komore
Vojvodine upisan je 1963. sa seditem advokatske kancelarije u Panevu. Od
tada, neprekidno, sve do penzionisanja bavio se advokaturom.
Milan Mikovi bio je odlian pravnik, uspean advokat i astan ovek.
Bio je paljiv sagovornik, komunikativan, drutven, ivog duha i razvijenih
analitikih sposobnosti. Njegova zapaanja, predlozi i kritike uvek su bili
temeljno pripremljeni i dobro pravno argumentovani. Ne manje vredno bilo je i
to to ih je iskazivao efektno, metodino, razgovetno, sa sjajnom govornikom
vetinom i logikom doslednou. Umeo je da prepozna problem, da obrazloi
svoj stav ili da ospori tu. Uvek sa pristojnou i sa uvaavanjem onih koji
imaju suprotno miljenje. Umeo je da pogodi i ubedi. Imao je redak oseaj za
esencijalnu i proceduralnu pravdu. Nije zato neobino to su njegovi govori na
skuptinama Advokatske komore esto izazivali spontani aplauz.
U Advokatskoj komori Vojvodine obavljao je najodgovornije dunosti.
Bio je lan Upravnog odbora u etiri mandata, u pretposlednjem mandatu
njegov potpredsednik, a u poslednjem mandatu i njegov predsednik (1970
1973, 19731976, 19791982, 19821985). Na elu Disciplinskog suda
nalazio se 19761979. Bio je predsednik Komisije za praenje primene

102

Drutvenog dogovora (19851988), predsednik Komisije za saradnju sa

Zajednicom penzijskog i invalidskog osiguranja (19891992), a u tri navrata
i predsednik Komisije za propise i pravnu praksu (19701973, 19921995,
19951998). Jedan je od retkih advokata van Novog Sada koji je bio na elu
Advokatske komore Vojvodine. Tu dunost obavljao je sa velikim uspehom i u
velikoj meri zasluan je za presti ove komore i ouvanje njene tradicije.
Za zasluge u advokaturi dobio je Povelju jugoslovenske advokature,
plaketu Advokatske komore Srbije i povelju Advokatske komore Vojvodine.
Bio je poslanik u Narodnoj skuptini, izabran na prvim viestranakim
izborima u Srbiji.
Njegov doprinos vrednostima prava i ugledu advokature, a Advokatske
komore Vojvodine posebno, ostae trajno zabeleen. Za advokatsku profesiju
Milan Mikovi bio je, kako su stari Grci govorili, to prepon (decens) onaj
koji dolikuje, koji joj pristoji.

103

S. Beljanski


(19272011)
.
,
,
, , ,
.
. .
.

, . .
.

, , , ,
.
, ,
. .
. . .
.
. . , , ,
, .
, ,
.

104

 ,
( ), , ,
, . , ,
,
:
, , ,
,
,
.
.
, ,
, .
,
.
( ), 1300 ,

, .

.
:
,
, .
29. 06. 1964. : , ,
,
.
47 , :

.
, , .

105




, .
, ,
,
,
.
( ,
, 1972)
.
, , .
, .
. 04.05.1980. ,
(?!) . ,
,
. .
. ,
, .
:
.
, ,
, .
, .
,
:

, .
.

106


21. 1927.

.
1943 ( ),
1944. .
1948. . 1950. 1951. .
1951. 1953. .
1955. , 1964.
.
:
(1972), (1977) , (1981).

, , .
31. 2011. .

107

 :

, (panonija@eunet.rs)





, .

12

, : .
: 10.000,00 .,
110 ( 340-1482-43
)
28. 02. 2011. .
: 1700

. 413-01-412/91-01 11.
1991.
8. 1. 1.
10. .
: ,
: FFSET PRINT,