Genocidni Izraelski Diplomata Teodor Meron

Dr Vojislav [e{eq
GENOCIDNI
IZRAELSKI DIPLOMATA
TEODOR MERON
Srpska radikalna stranka

Beograd 2004.
Dr Vojislav [e{eq
GENOCIDNI IZRAELSKI
DIPLOMATA TEODOR MERON
Recenzenti
Tomislav Nikoli}
Aleksandar Vu~i}
Direktor izdava~kog sektora
Ogwen Mihajlovi}
Redakcija
Vesna Mari}, Zlatija Sevi}, Ivana Borac, Zorica Ili},
Milica [e{eq, Qubica Davidovi}, Vesna Zobenica,
Brankica Terzi}, Qiqana Mihajlovi}, Zlata Radovanovi}
Izdava~
Beograd, Trg pobede 3, Zemun
Za izdava~a
Dr Vojislav [e{eq
[tampa
Etiketa, Bole~
Za {tampariju
Milenko Dramli}
Tira`
1000 primeraka
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
341.645.5(093.2)
32:929 [e{eq V. (093.2)
[E[EQ, Vojislav
Genocidni Izraelski diplomata Teodor
Meron / Vojislav [e{eq. - Beograd [tj.]
Zemun : Srpska radikalna stranka, 2004
(Bole~ : Etiketa). - 1000 str. ; 21 cm
Tira` 1.000. - Str. 3-4: Predgovor / Ivana
Borac.
a) Me|unarodni krivi~ni tribunal za biv{u
Jugoslaviju (Hag) - Optu`nice - Istorijska
gra|a, b) [e{eq, Vojislav (1954-) - Su|ewe
- Istorijska gra|a
ISBN 86-83451-56-9
COBISS.SR-ID 119459084
Predgovor
Dr Vojislav [e{eq je uz pomo} stru~nog tima koji pomaè wegovu odbranu sastavio niz podnesaka kojima se argumentovano suprotstavqa nizu
protivzakonitih odluka Ha{kog tribunala.
Podnescima, sakupqenim i objavqenim u ovoj kwizi, on dokazuje, pre svega, da je sama ta nakaradna tvorevina nazvana Me|unarodni krivi~ni sud za
biv{u Jugoslaviju nelegitimna. Tvorac tribunala za prostore biv{e Jugoslavije, Savet bezbednosti, uop{te nema nadle`nosti da formira takav sud,
pa dr [e{eq traì da se Me|unarodni sud pravde izjasni o legitimitetu te
privremene, ad hok tvorevine.
I na~in rada Ha{kog tribunala je nezakonit. Ovaj sud sam donosi pravila, koja su potpuno konfuzna i proizvoqna i ~esto se kose sa priznatim pravnim normama u svetu. Ali, na sve to, ~ak i ta proizvoqno sklepana pravila
~inovnici suda po potrebi mewaju ili zaobilaze, od prilike do prilike, i
~esto se u Tribunalu nova pravila, nekad i suprotna ve} primewenim, smi{qaju na licu mesta. Bitno je po svaku cenu ostvariti ciq ovog ~isto politi~kog suda, a to je bla}ewe i osuda srpskog naroda po svaku cenu, ne biraju}i
sredstva, bez obzira na pravo i pravdu.
A u ovom ad hok sudu, o~igledno je, za odstrel je unapred predodre|en ~itav srpski narod. Sud je tu samo da sprovede interes finansijera, a to je da se,
bacawem qage na ~itav jedan narod, zata{kaju i operu zlo~ini koje su prave
gazde Tribunala po~inile nad srpskim civilima. @rtve se progla{avaju za
zlo~ince, pa je tako, iako je svima u Hagu itekako dobro poznata ~iwenica da
su zapadne sile uzrokovale raspad SFRJ, {to je i dovelo do krvoproli}a na
Balkanu, sva krivica naknadno pripisana Srbima. Pred sud se kao inspiratori ratnih zlo~ina izvode svi oni koji su u politi~kom ìvotu Srbije
predstavqali ne{to u to vreme, a najve}i i za zapadne sile neoprostiv wihov greh je {to su zastupali srpske nacionalne interese i nisu se mirili sa
tim da srpski narod ponovo bude prepu{ten na milost i nemilost du{manima. Ispada da su svi Srbi koji su pomagali zapadnu bra}u samim tim ratni
zlo~inci, deo udruènog zlo~ina~kog poduhvata, a politi~ka i vojna elita inspiratori zlo~ina.
Dr [e{equ se u Hagu sudi za verbalni delikt, za delikt mi{qewa, za
politi~ke stavove, jer Ha{ki tribunal je ~isto politi~ki sud. êsto se
zlo~in kao ciq pronalazi u politi~kim stavovima koji ni eksplicitno ni
implicitno ne sadrè ni insinuaciju da bi se odre|eni politi~ki stav mogao re{avati planirawem zlo~ina. Trn u oku zapadnih sila je nesalomivi
patriotizam dr Vojislava [e{eqa. Od ~elnika drugih biv{ih republika
SFRJ na odgovornost nije pozvan niko, iako je ~iwenica da su oni, nasilnom
secesijom svojih republika u nerealnim avnojevskim granicama, direktno
3
izazvali krvoproli}e na prostoru biv{e Jugoslavije. Ne odgovara niko ni

od NATO zlikovaca, koji su bestijalno bombardovali Srbiju uranijumskim
bombama, jer glavni tuìlac Karla del Ponte nije prona{la nikakav osnov
da podigne optu`nicu!
Dr [e{eq je u kwizi Genocidni izraelski diplomata Teodor Meron
sakupio i niz ~lanaka objavqenih u periodu sukoba na prostorima biv{e Jugoslavije, od 1991. do 1996. godine i time doprineo da se osvetli prava priroda sukoba. Objavio je sve ~lanke u kojima se pomiwu on li~no i dobrovoqci
Srpske radikalne stranke, i iz tih materijala se jasno vidi da su izjave i stavovi dr [e{eqa bili uvek izrazito patriotski, da se on najvatrenije od svih
srpskih politi~ara zalagao za pomo} Srbima u zapadnim srpskim zemqama,
ali nikad nijednom re~ju nije pozivao na ~iwewe ratnih zlo~ina, naprotiv.
Uvek je isticao da nijedna èna, nijedno dete ne sme zaplakati samo zato {to
su druge nacionalnosti. Dr [e{eq je od po~etka bespo{tedno kritikovao
kriminalce, koji su se iìvqavali nad civilnim stanovni{tvom i pqa~kali, a takvih me|u dobrovoqcima Srpske radikalne stranke, koji su bili
istinski junaci na prvim borbenim linijama, nije bilo. Postoje brojna svedo~anstva da su srpski ~etnici bili najdisciplinovaniji i najpo{teniji
borci.
Dr [e{eq raskrinkava jednu po jednu, do u detaqe, sve nepravilnosti i
nezakonitosti u radu Ha{kog tribunala. Kao doktor pravnih nauka, koji odli~no poznaje krivi~no zakonodavstvo, on argumentovano ukazuje na nepravilnosti u svim segmentima rada Tribunala.
[to vi{e razobli~ava ovu ~udovi{nu i nakazno sklepanu instituciju,
dr [e{eq izaziva ve}i bes silnika i oni mu samovoqno, vo|eni slepom mr`wom i osvetom, ukidaju jedno po jedno osnovno qudsko pravo. Pro{ao je i
kroz potpunu izolaciju, zabranu kontakta sa najbliìma i pravnim savetnicima, {to je u vo|ewu fer postupka nezamislivo. Posebno je izloèn {ikanirawu kada razotkriva kriminalne afere unutar Ha{kog tribunala. Oteàvaju mu odbranu nedostavqawem materijala, nametawem branioca u pripravnosti i spre~avaju mu da imenuje pravne savetnike po svom izboru, {to
je osnovno pravo koje se ne sme uskratiti. Takvim osionim pona{awem ~inovnici Ha{kog tribunala dokazuju da je ova tvorevina gora od nacisti~kih sudova, gde su optuènici imali priliku da se brane.
Dr Vojislav [e{eq tako|e traì i izuze}e sudije Teodora Merona i navodi ~iwenice u prilog tvrdwi da ovaj biv{i izraelski diplomata ne moè
da bude nepristrasan. On je ambasador cionisti~ke politike u svetu, a dr [e{eq se uvek otvoreno zalagao protiv cionizma i genocidne politike koju
Izrael sprovodi nad palestinskim narodom. Najve}i mogu}i cinizam predstavqa ~iwenica da osoba koja je bila zvani~ni predstavnik genocidne tvorevine poput Izraela, sudi za genocid i zlo~ine nekom drugom. Kako to izgleda kada zlikovci sude za zlo~ine, najboqi i bez presedana primer u dosada{woj pravnoj praksi je Ha{ki tribunal, nad kojim se zgraàva celokupna ozbiqna stru~na javnost.
Ivana Borac
4
I
SUDSKA PREPISKA
3. decembar 2003.
Po{tovani gospodine Nikoli}u,
Obra}am Vam se u vezi sa Va{im dopisom od 27. novembra 2003. godine, u
kojem traìte da se delegaciji Srpske radikalne stranke odobri da poseti
pritvorenika gospodina Vojislava [e{eqa u Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija.
U svom dopisu navodite da }e u sastavu delegacije biti slede}e osobe: gospodin Tomislav Nikoli}, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke,
gospodin Aleksandar Vu~i}, generalni sekretar Srpske radikalne stranke,
gospodin Dragan Todorovi}, predsednik Izvr{nog odbora Srpske radikalne
stranke.
@eleo bih da Vas obavestim da Pritvorska jedinica Ujediwenih nacija
raspolaè ograni~enim resursima i kapacitetima. Da bi se zadovoqilo pravo na posetu svih pritvorenika, Sekretarijat dozvoqava posete samo osobama koje pokaù legitiman interes za dolazak. Stoga, iako je Sekretarijat u
principu voqan da delegaciji Srpske radikalne stranke odobri posetu gospodinu [e{equ, on bi èleo da bude siguran da su osobe u sastavu te delegacije zaista ovla{}ene da predstavqaju Srpsku radikalnu stranku.
Shodno tome, Sekretarijat bi bio zahvalan ako bi mu gospodin [e{eq
dostavio imena dva ~lana stranke za koje je siguran da ne}e prekr{iti nijedno od pravila i propisa kojima se reguli{e nadzor poseta, te koji }e i
ubudu}e dolaziti u posetu gospodinu [e{equ u Pritvorskoj jedinici kao
predstavnici Srpske radikalne stranke. Pored toga, ta dva predstavnika
su obavezna da, pre nego {to do|u u posetu, dostave Sekretarijatu pismeno
uverewe da }e se pridràvati merodavnih pravila i propisa MKSJ-a kojima se reguli{u posete pritvorenicima, a naro~ito da nijednu od informacija dobijenih tokom posete ne}e proslediti sredstvima javnog informisawa. Naposletku, pre nego {to Sekretarijat obradi zahtev tih predstavnika, gospodin [e{eq je obavezan da po{aqe svoju pismenu saglasnost u vezi s ovom posetom.
5
Sastav delegacije moè se promeniti samo u izuzetnim okolnostima, uz

odobrewe Sekretarijata. Osim toga, predloìo bih Vam da Sekretarijatu
dostavite detaqne informacije o strukturi i organizaciji Srpske radikalne stranke i funkciji koju ta dva imenovana ~lana imaju u woj, budu}i da oni
moraju da imaju legitiman interes za dolazak u posetu gospodinu [e{equ.
Naposletku, preporu~io bih Vam da Sekretarijatu dostavite dodatne
informacije o strukturi Srpske radikalne stranke i ovla{}ewima ta dva
imenovana ~lana, kao {to su Statut ili akt o osnivawu Srpske radikalne
stranke.
Molim da mi se slobodno obratite u slu~aju da imate nekih daqih pitawa.
S po{tovawem,
(potpis na originalu)
Gospodin Tomislav Nikoli},
Sebastian van de Vliet,
zamenik predsednika
vr{ilac du`nosti zamenika {efa
Srpske radikalne stranke
Slu`be za pravnu pomo} i pitawa pritvora
Kopiju dostaviti: Vojislavu [e{equ
Pritvorska jedinica Ujediwenih nacija
Kopiju dostaviti: Timu McFaddenu,
upravniku Pritvorske jedinice UN-a
Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju
Predmet br. IT-03-67-PT
Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa
ODLUKA
Zamenik sekretara,
Uzimaju}i u obzir Rezoluciju br. 827, od 25. maja 1993. godine (u daqem
tekstu: Rezolucija br. 827), u kojoj je Savet bezbednosti, u skladu sa Glavom VII
Poveqe Ujediwenih nacija, doneo odluku da se osnuje me|unarodni sud sa iskqu~ivim zadatkom da krivi~no goni osobe odgovorne za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije
(...) do (...) ponovnog uspostavqawa mira, te da se u tom ciqu usvoji Statut me|unarodnog suda (u daqem tekstu: Me|unarodni sud);
Uzimaju}i u obzir Statut Me|unarodnog suda koji je Savet bezbednosti
usvojio Rezolucijom od 25. maja 1993, s naknadnim izmenama i dopunama;
Uzimaju}i u obzir Pravilnik o pritvoru osoba koje ~ekaju na su|ewe ili
àlbeni postupak pred Me|unarodnim sudom ili su iz nekog drugog razloga
pritvorene po ovla{}ewu ovog suda (u daqem tekstu: Pravilnik o pritvoru),
koji je ovaj Me|unarodni sud usvojio 5. maja 1994. godine, s naknadnim izmenama i dopunama;
6
Uzimaju}i u obzir pravilo broj 2 Pravilnika o pritvoru koje predvi|a

da Ujediwene nacije snose krajwu odgovornost za sve aspekte pritvora na
osnovu ovog Pravilnika o pritvoru i da svi pritvorenici podleù jedino
nadle`nosti Me|unarodnog suda za ~itavo vreme dok su pritvoreni, ~ak i
ako su fizi~ki odsutni iz Pritvorske jedinice, sve do kona~nog pu{tawa
ili transfera u drugu instituciju;
Uzimaju}i u obzir da, iako je Pravilnikom o pritvoru obezbe|ena trajna primena i za{tita individualnih prava pritvorenika, primena odredaba
vezanih za komunikaciju i posete tako|e iziskuje da se u obzir uzmu i interesi sprovo|ewa pravde i ciqevi iz Statuta Me|unarodnog suda;
Uzimaju}i, stoga, u obzir da Pravilnik o pritvoru predvi|a da se u situacijama gde o~igledno postoji sukob interesa ravnomerno odvaù individualna prava pritvorenika i obaveze Me|unarodnog suda kao institucije;
Podse}aju}i da je Savet bezbednosti u Rezoluciji br. 827 izrazio krajwu zabrinutost zbog daqih izve{taja o {iroko rasprostrawenim i flagrantnim kr{ewima me|unarodnog humanitarnog prava koja se de{avaju na
teritoriji biv{e Jugoslavije, a posebno u Republici Bosni i Hercegovini,
ukqu~uju}i izve{taje o masovnim ubistvima, masovnom, organizovanom i sistematskom zato~ewu i silovawu èna, te o nastavku prakse etni~kog ~i{}ewa ~iji je ciq, pored ostalog, osvajawe i zadràvawe teritorije i bio
odlu~an da zaustavi takve zlo~ine i preduzme efektivne mere da se privedu
pred lice pravde osobe koje su za wih odgovorne;
Podse}aju}i tako|e da je u Rezoluciji br. 827 Savet bezbednosti izrazio
uverewe da bi osnivawe me|unarodnog suda za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava doprinelo ponovnom uspostavqawu i odràvawu mira u biv{oj Jugoslaviji;
Imaju}i u vidu da ~lan 29 Statuta Me|unarodnog suda propisuje da dràve moraju sara|ivati s Me|unarodnim sudom u istrazi i krivi~nom gowewu
lica optuènih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava;
Imaju}i u vidu da se protiv gospodina Vojislava [e{eqa (u daqem tekstu: optuèni) na ovom Me|unarodnom sudu trenutno vodi postupak po optu`bama za dela koja je navodno po~inio dok je bio na politi~koj funkciji u
biv{oj Jugoslaviji;
Imaju}i u vidu da je optuèni kandidat na parlamentarnim izborima u
Srbiji zakazanim za 28. decembar 2003. godine;
Imaju}i, naro~ito, u vidu da je upravnik pritvorske jedinice Ujediwenih nacija (u daqem tekstu: Pritvorska jedinica) obave{ten o tome da je optuèni nedavno davao izjave sredstvima javnog informisawa, koriste}i pritom prostorije Pritvorske jedinice, te da su te izjave potom objavqene u
sredstvima javnog informisawa;1)
Uzimaju}i u obzir da pravilo 63(B) Pravilnika o pritvoru, u skladu sa
vaqanim sprovo|ewem pravde, predvi|a da sekretar moè nekoj osobi da odbije dozvolu da poseti pritvorenika ako ima razloga da veruje da je svrha posete da se pribavi informacija koja kasnije moè biti objavqena u sredstvima javnog informisawa i da iz ovog pravila i na~ela na kojem se ono temeqi proizlazi da se komunikacija izme|u optuènog i drugih lica moè za7
braniti ako ima razloga da se veruje da }e takva komunikacija za posledicu

imati objavqivawe izjava pritvorenika u sredstvima javnog informisawa, a
naro~ito ako je posledica takvih izjava podrivawe mandata ovog Me|unarodnog suda da doprinese ponovnom uspostavqawu i odràvawu mira u biv{oj Jugoslaviji;
Uzimaju}i u obzir da je optuèni, kao {to je gore istaknuto, ve} bio u
neposrednom kontaktu sa sredstvima javnog informisawa, suprotno odredbama Pravilnika o pritvoru, {to je izazvalo veliku pa`wu sredstava javnog
informisawa i izve{taje o tome da je osoba optuèna za zlo~ine protiv ~ove~nosti i ratne zlo~ine, kao {to je optuèni, u poziciji da bez pote{ko}a
pomaè aktuelnu kampawu za parlamentarne izbore u Srbiji;
Uzimaju}i u obzir da je namena prostorija Pritvorske jedinice da se
obezbedi dobrobit optuènog, a ne da se ovaj Me|unarodni sud omete u svojim naporima da doprinese uspostavqawu mira i bezbednosti u biv{oj Jugoslaviji, te da }e ~iwenica da neki pritvorenik u Pritvorskoj jedinici moè da komunicira koriste}i se prostorijama Pritvorske jedinice kako bi
u~estvovao u aktuelnoj kampawi za parlamentarne izbore u Srbiji verovatno omesti Me|unarodni sud u sprovo|ewu tog mandata;
Uzimaju}i u obzir da, pri uspostavqawu ravnoteè izme|u prava optuènog na komunikaciju i posete i prava Me|unarodnog suda da efikasno
ostvaruje svoj mandat i funkcije, treba uzeti u obzir da konkretne okolnosti ovog pritvorenika iziskuju primenu neophodnih mera kako bi se izbeglo
potencijalno {tetno izve{tavawe sredstava javnog informisawa prouzrokovano time {to do sada nisu uvedena ograni~ewa na pravo optuènog na komunikaciju i posete;
Odlu~uje, u skladu s pravilom 60 i pravilom 63 Pravilnika o pritvoru,
da se tokom perioda od trideset (30) dana od dana dono{ewa ove odluke, nakon ~ega }e se ona preispitati, primewuju slede}e mere:
(i) da se zabrani svaka telefonska komunikacija optuènog i drugih osoba (naro~ito onima vezanim za sredstva javnog informisawa), {to se ne}e
odnositi na telefonsku komunikaciju sa ~lanovima uè porodice, pravnim
savetnikom (ukoliko ga ima), te diplomatskim ili konzularnim predstavnicima, pod uslovom da se ta olak{ica ni na koji na~in ne koristi za stupawe
u kontakt sa sredstvima javnog informisawa;
(ii) da se prate svi dozvoqeni telefonski razgovori, osim komunikacije
sa odobrenim pravnim zastupnicima (ukoliko ih ima) i diplomatskim i konzularnim predstavnicima, u skladu sa vaè}im propisima Pritvorske jedinice;
(iii) da se svim osobama (naro~ito onima vezanim za sredstva javnog informisawa) zabrane posete optuènom, {to se ne}e odnositi na uù porodicu, pravnog savetnika (ukoliko ga ima), diplomatske i konzularne predstavnike;
(iv) da se nadgledaju sve odobrene posete onako kako odredi upravnik
Pritvorske jedinice ili slu`benik kojeg on imenuje;
(v) gorenavedena ograni~ewa se ne}e odnositi na pismenu komunikaciju,
8
za koju }e i daqe vaìti postupak koji je sada na snazi i propisi Pritvorske

jedinice u vezi s prijemom i slawem po{te.
David Tolbert,
zamenik sekretara
Dana 11. decembra 2003.

U Hagu, Holandija
(pe~at Me|unarodnog suda)
Fusnota
1) Upravnik Pritvorske jedinice je s tim u vezi upozorio optuènog na to da zloupotreba prava na privilegovanu komunikaciju predstavqa kr{ewe Pravilnika o pritvoru. U memorandumu koji je uputio optuènom 14. novembra 2003. upravnik je obavestio optuènog da wegovo nedavno u~e{}e na konferenciji za {tampu i intervjui
koje je dao novinarima predstavqaju kr{ewe Pravilnika o pritvoru. Upravnik je istakao da }e u slu~aju sqede}eg kr{ewa pravila biti preduzete disciplinske mere
po proceduri Pritvorske jedinice.
Me|unarodni sud za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e
Jugoslavije od 1991. godine
Datum: 15. decembar 2003.
Original: engleski
Predsednik Me|unarodnog suda

Re{ava: sudija Theodor Meron, predsednik
Sekretar: g. Hans Holthius
Nalog od: 15. decembra 2003.
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
NALOG O IMENOVAWU SUDIJE
PRED PRETRESNIM VE]EM
Tuìla{tvo: g|a Hildegard Uertz-Retzlaff, g. Daniel Saxon
Optuèni: g. Vojislav [e{eq
Branilac u pripravnosti: g. Aleksandar Lazarevi}
Ja, Theodor Meron, predsednik Me|unarodnog suda za krivi~no gowewe
lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine (u daqem tekstu: Me|unarodni sud);
9
Imaju}i u vidu da je nalozima predsednika i potpredsednika Me|unarodnog suda od 25. februara 2003, odnosno 8. oktobra 2003, ovaj predmet dodeqen
Pretresnom ve}u II, u ~ijem su sastavu sudija Carmel Agius, sudija Florence
Mumba i sudija Jean-Claude Antonetti;
Uzimaju}i u obzir da, shodno dokumentu IT/222 Me|unarodnog suda od 17.
novembra 2003, sudija Florence Mumba vi{e nije u sastavu Pretresnog ve}a II;
Imaju}i u vidu da je, shodno dokumentu IT/223 od 8. decembra 2003, u Pretresno ve}e II raspore|en sudija Kevin Parker;
Ovim raspore|ujem sudiju Kevina Parkera u ovaj predmet, pri ~emu ova
odluka stupa na snagu odmah;
I odlu~ujem da }e Pretresno ve}e koje postupa u predmetu br. IT-03-67PT, Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, sada biti u slede}em sastavu: sudija Carmel Agius, sudija Jean-Claude Antonetti i sudija Kevin Parker.
Sastavqeno na engleskom i francuskom, pri ~emu je merodavan engleski
tekst.
sudija Theodor Meron,
U Hagu, Holandija
predsednik
Me|unarodni sud za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa
me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine
Original: engleski
Pred Pretresnim ve}em II

U sastavu: sudija Carmel A. Aigus, predsedavaju}i sudija Jean-Claude
Antonetti, sudija Kevin Parker
Nalog od: 19. decembra 2003.
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
ODLUKA PO PODNESKU BROJ 28
Optuèni: Vojislav [e{eq
Branilac u pripravnosti: Aleksandar Lazarevi}
10
Pretresno ve}e II (u daqem tekstu: Pretresno ve}e) Me|unarodnog suda

za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. (u daqem
tekstu: Me|unarodni sud),
Re{avaju}i po Podnesku broj 28, koji je optuèni Vojislav [e{eq (u
daqem tekstu: optuèni) podneo 27. novembra 2003;
Imaju}i u vidu da optuèni u svom Podnesku traì da Pretresno ve}e
naloì slede}e:
1. da upravnik Pritvorske jedinice Ujediwenih nacija (u daqem tekstu:
Pritvorska jedinica UN-a) fotokopira sve rukom pisane materijale i sudske dokumente optuènog (u daqem tekstu: Prvi zahtev); i
2. da rok za ulagawe prigovora na Odluku po podnesku broj 19, od 30.
septembra 2003.11) (u daqem tekstu: osporavana odluka), u vezi s kojom je Pretresno ve}e odobrilo izdavawe potvrde za ulagawe àlbe 18. novembra
2003,2) po~ne da te~e od dana kad se odobri prvi zahtev (u daqem tekstu: Drugi zahtev);
Imaju}i u vidu da optuèni kao razlog za Prvi zahtev navodi to {to on,
budu}i da se sam brani, treba da raspolaè kopijom (...) radi daqih radwi u
procesu i to {to on za sticawe takve kopije nema drugih mogu}nosti na raspolagawu (u daqem tekstu: razlog);
Uzimaju}i u obzir Nalog3) upravnika Pritvorske jedinice UN-a g. Tim
McFadden upu}en svim pritvorenicima, u kojem pi{e da Pritvorska jedinica UN-a nije du`na da optuènima obezbedi i administrativnu pomo} pri
pripremi odbrane i da je upravnik Pritvorske jedinice UN-a obavestio
predmetnog optuènog da osobqe Pritvorske jedinice ne moè da fotokopira materijal za potrebe pritvorenika;4)
Uzimaju}i u obzir da je optuèni u ovom predmetu do sada uvek dobijao,
te }e i daqe dobijati, primerke svih materijala i dokumenata zvani~no zavedenih u spis u ovom predmetu, ukqu~uju}i primerke rukom pisanih dokumenata koje je on sam sastavio, i da se to vidi i u zvani~nom spisu ovog predmeta u
koji spadaju potvrde o prijemu dokumenata, potpisane od strane optuènog,
koje pokazuju da je optuènom uru~en primerak datog dokumenta na jeziku koji razume, to jest na bosanskom/hrvatskom/srpskom;
Uzimaju}i, stoga, u obzir da razlog koji optuèni navodi ne opravdava
Prvi zahtev i da, imaju}i u vidu ~iwenicu da je optuènom do sada uvek uru~ivan primerak svakog zvani~nog dokumenta u predmetu koji se protiv wega
vodi, {to }e se i daqe ~initi, smatramo da je wegov Prvi zahtev ne samo bez
osnove, ve} je o~igledno pogre{no postavqen i obestan;
Zakqu~iv{i da treba odbiti Prvi zahtev, te da zbog toga Drugi zahtev,
kojim se traì da rok za ulagawe àlbe na Osporavanu odluku po~ne da te~e
od dana kad se odobri prvi zahtev, treba smatrati irelevantnim;
Imaju}i, me|utim, u vidu da, {to se ti~e Drugog zahteva, pravilo 73(C)
Pravilnika o postupku i dokazima (u daqem tekstu: Pravilnik) predvi|a da
11
optuèni ina~e @albenom ve}u moè da uloì àlbu u roku od sedam dana
od dana kada je zavedena odluka kojom se odobrava potvrda za àlbu;
Imaju}i u vidu da Pretresno ve}e, u skladu sa pravilom 127(A)(II) Pravilnika, nakon {to mu se iznesu dovoqni dokazi, moè priznati kao vaqanu
svaku radwu preduzetu posle isteka roka propisanog Pravilnikom;
Imaju}i u vidu da, na osnovu pravila 127(A)(ii) Pravilnika, optuèni u
svom Podnesku ne navodi ni{ta na osnovu ~ega bi Pretresno ve}e moglo da
zakqu~i da je pokazan vaqan razlog za produèwe roka propisanog pravilom
73(C);
Uzimaju}i, me|utim, u obzir da prihvatamo da je optuèni mo`da pogre{no protuma~io da je rok za podno{ewe interlokutorne àlbe pomeren
zbog wegovog Drugog zahteva, te da }e Pretresno ve}e, iako je ta pretpostavka neta~na, samo ovom prilikom odobriti da se rok predvi|en pravilom
73(C) produì do kraja radnog dana nakon uru~ivawa ove odluke optuènom;
Iz gorenavedenih razloga, na osnovu pravila 54 i pravila 127(A)(ii)
Pravilnika, ovim
1. Odbija Prvi i Drugi zahtev;
2. Nalaè da optuèni moè da uloì àlbu na Osporavanu odluku pre
16.00 ~asova radnog dana nakon uru~ivawa ove odluke; i
3. Upozorava optuènog da se drugi zahtevi vezani za fotokopirawe ne}e uzimati u razmatrawe i da }e se smatrati obesnim.
Sastavqeno na engleskom i francuskom, pri ~emu je merodavan engleski
tekst.
sudija Carmel Agius,
U Hagu, Holandija
predsedavaju}i
Fusnote
1) Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, Odluka po podnesku
broj 19, 30. septembar 2003.
2) Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, Odluka o potvrdi za
ulagawe àlbe i o produèwu roka za podno{ewe izvesnih preliminarnih podnesaka, 18. novembar 2003.
3) Nalog Pritvorske jedinice UN-a od 29. januara 1999, koji je izdao upravnik Pritvorske jedinice UN-a Tim McFadden, upu}en svim pritvorenicima Pritvorske jedinice UN-a u vezi sa slawem telefaks poruka i fotokopirawem.
4) Interni memorandum upravnika Pritvorske jedinice Tima McFaddena od 15. decembra 2003. upu}en zameniku sekretara MKSJ Davidu Tolbertu.
Hag, 23. decembar 2003.

Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju (Me|unarodni sud) ima
~ast da pozdravi ambasadu Srbije i Crne Gore povodom Note Verbale kojom je
od Me|unarodnog suda zatraèna dozvola za ispitivawe g. Vojislava [e{eqa,
12
koji je sada pritvoren u Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija, a u vezi s istragom koja se protiv wega vodi pred Drugim op{tinskim sudom u Beogradu.
Me|unarodni sud }e veoma rado omogu}iti ispuwavawe gorenavedenog
zahteva u skladu s pravilima i propisima, imaju}i u vidu pristanak g. Vojislava [e{eqa da bude ispitan u vezi s tom istragom.
Sekretarijat je u vezi s odràvawem pomenutog razgovora utvrdio slede}e:
Datum: ~etvrtak 8. i petak 9. januar 2004.
Mesto: sudnica II Me|unarodnog suda
Vreme: sudnica }e biti na raspolagawu od 9:30 do 17:30 ~asova.
Slede}e osobe ovla{}ene su da prisustvuju razgovoru:
1. istra`ni sudija Drugog op{tinskog suda, g. Denis Be}iri};
2. zapisni~ar (ime nepoznato)
3. zastupnik odbrane, g. Slavko Jerkovi},
4. zastupnik odbrane, g|a Maja Gojkovi}.
Isto tako, uz du`no po{tovawe, napomiwemo da sudnica u gorenavedene
dane ne}e biti dostupna nikom drugom, te da }e se koristiti iskqu~ivo u svrhu obavqawa pomenutog razgovora.
Prevoz optuènog organizova}e Sekretarijat, a slu`ba obezbe|ewa }e
primewivati uobi~ajene bezbednosne mere po dolasku optuènog u zgradu suda.
Sekretarijat }e, kako je i zatraèno, pomo}i pri tonskom i vizuelnom
snimawu razgovora (DV-Cam). Video tehni~ar na{e slu`be za audio-vizuelnu obradu bi}e na usluzi prilikom razgovora. Po zavr{etku razgovora, audio i vizuelni snimci razgovora preda}e se istra`nom sudiji, g. Denisu Be}iri}u.
Slobodno nam se obratite ako budete u vezi s navedenim imali daqih pitawa. Osoba za kontakt je g. David Pimentel (tel. 070-5125485).
Me|unarodni sud koristi priliku da Ambasadi Srbije i Crne Gore jo{
jednom izrazi svoje najdubqe po{tovawe.
Ambasada Srbije i Crne Gore
Groot Hertoginnelaan 30.
2517 EG, Hag, Holandija
David Tolbert
(potpis)

Pretresnom ve}u II
Sudije: sudija Carmel A. Agius, predsedavaju}i sudija Kevin Parker,
sudija Jan Klod Antonet
13
TU@ILAC
protiv
Prof. dr VOJISLAVA [E[EQA
PRIGOVOR NA OPTU@NICU
Tuìla{tvo: Hildegard Uertz-Retzlaff, Ulrich Massemeyer, Daniel Sazon
Optuèni: Prof. dr Vojislav [e{eq
Pravni savetnici: Maja Gojkovi}, Slavko Jerkovi}
Podnesak broj 29.
Na osnovu pravila 72 Pravilnika o postupku i dokazima u formi preliminarnog podneska, podnosim pretresnom Ve}u II Me|unarodnog krivi~nog
suda za biv{u Jugoslaviju prigovor na optu`nicu kojom me je tuìlac Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju 15. januara 2003. godine optuìo za zlo~ine protiv ~ove~nosti i kr{ewe zakona i obi~aja ratovawa. Ovaj
prigovor zasnivam na slede}im razlozima:
osporavam nadle`nost (pravilo 72(A) pod (i) Pravilnika),
i dokazujem da postoje formalni nedostaci optu`nice (pravilo 72(A)
pod (ii) Pravilnika).
Ove razloge obrazloì}u u skladu sa @enevskim i Ha{kim konvencijama, dosada{wom praksom Me|unarodnog suda, op{teprihva}enim pravnim
stavovima sudske prakse i doktrine, i u svetlu Statuta Me|unarodnog suda
za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine.
Razlozi koje }u navesti zasnovani su na doslednom po{tovawu principa zakonitosti. Osnovanost razloga koje }u navesti toliko su o~igledni da, ne samo da dovodi u pitawe optu`nicu koja je protiv mene podignuta, ve} dokazuju da optu`nica pravno nije mogu}a, a to nalaè weno uklawawe iz pravnog
prometa.
Sve ta~ke optu`nice su toliko neutemeqene da se postojawe i opstajawe optu`bi ne moè opravdati ni oma{kom, slu~ajnom gre{kom, a jo{ mawe
poku{ajem stvarawa presedana kojim se mewaju, ili stvarju novi stavovi i tuma~ewa me|unarodnog humanitarnog prava. Po{to je optu`nica toliko suprotna i u sukobu sa principom zakonitosti, proizlazi da weno opstajawe
predstavqa uporni poku{aj da se pred Me|unarodnim sudom promeni autenti~na voqa tvoraca op{teprihva}enih principa me|unarodnog humanitarnog prava, pa ~ak i osniva~a ovog nelegitimnog Me|unarodnog suda.
I. OSPORAVAWE NADLE@NOSTI
Autonomna pokrajina Vojvodina, koja je u sastavu Republike Srbije, navedena je u optu`nici kao teritorija na kojoj su izvr{ena krivi~na dela za
koja sam odgovoran, i to u delu:
14
Individualna krivi~na odgovornost paragrafi 6 i 10(d),

Op{ti pravni navodi paragrafi 12 i 14,
Ta~ka 1 (progoni) paragrafi 15, 17(g) i 17(i),
Ta~ke 10 i 11 (deportacija, prisilno preme{tawe) paragrafi 28 i 30.
Za sve {to mi se optu`nicom stavqa na teret tuìlac tvrdi da sam izvr{io od 1. avgusta 1991. godine do septembra 1993. godine, na teritoriji AP
Vojvodine u maju 1992. godine.
To {to Tuìla{tvo smatra da sam izvr{ilac i krivi~no odgovoran:
ta~ka 1. optu`nice, za progone na politi~koj, rasnoj ili verskoj osnovi, zlo~in protiv ~ove~nosti, ka`wiv po ~lanovima 5(h) i 7(1) Statuta Me|unarodnog suda;
ta~ke 10 i 11 optu`nice, za deportaciju, zlo~in protiv ~ove~nosti, ka`wiv po ~lanovima 5(d) i 7(1) Statuta Me|unarodnog suda: za nehumana dela
(prisilna preme{tawa), zlo~in protiv ~ove~nosti, ka`wiv po ~lanovima
5(i) i 7(1) Statuta me|unarodnog suda,
nije dovoqno za zakonito postojawe i podizawe optu`nice.
Optu`nica koja je protiv mene podignuta nikada se ne}e konsolidovati,
jer pored materijalnih i procesnih nedostataka, ona pred Me|unarodnim sudom ne moè da re{i problem odsustva, odnosno nepostojawa nadle`nosti
tog suda.
Wu }e uvek optere}ivati problem nenadle`nosti, odnosno nepostojawa
stvarne nadle`nosti, ~ak i u smislu Statuta Me|unarodnog suda pred kojim
treba da se vodi postupak.
Mada se pravilom 72(D) Pravilnika o postupku i dokazima mogu}nost
osporavawa nadle`nosti prili~no oktroi{e, praksa i obi~aji me|unarodnog prava i univerzalni princip zakonitosti prevazilaze zna~aj i dejstvo
navedenog pravila i prosto nalaù da se osporavawe nadle`nosti ne zadrì
samo na aktuelizaciji stvarne i mesne nadle`nosti. Osnivawe, postojawe i
vr{ewe sudske funkcije ovog Me|unarodnog suda u suprotnosti je sa principom zakonitosti, a nezastarevawe krivi~nog gowewa za zlo~ine protiv ~ove~nosti ne moè da bude opravdawe koje daje za pravo da postupaju nenadle`ni organi, kao da su sudovi, pa jo{ i kao da su nadle`ni sudovi.
1. Op{ti pravni navodi o nenadle`nosti Me|unarodnog suda
Me|unarodni sud za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava izvr{ena na podru~ju biv{e Jugoslavije od 1991. godine (u daqem tekstu: Me|unarodni sud), osnovan je Rezolucijom 827 Saveta bezbednosti, od 25. maja 1993. godine. Istom Rezolucijom je
usvojen i Statut tog Me|unarodnog suda.
Me|unarodni sud je osnovan u skladu sa Glavom VII Poveqe Ujediwenih
nacija (Akcije u slu~aju pretwe miru, povrede mira i akata agresije). Proizilazi da je Savet bezbednosti, koriste}i se svojim pravom da utvr|uje da li
postoji pretwa miru, povreda mira ili agresija, pravom da daje preporuke
15
ili odlu~uje koje }e se mere preduzeti u skladu sa ~lanovima 41 i 42 Poveqe

Ujediwenih nacija, osnovao Me|unarodni sud i usvojio Statut tog suda.
Tako su Me|unarodni sud i wegov Statut postali mere iz ~lana 41 i 42,
odnosno mere kompatibilne sa prekidom ekonomskih odnosa i èlezni~kih,
pomorskih, vazdu{nih, po{tanskih, telegrafskih, radiografskih i drugih
veza, kao i prekid diplomatskih odnosa (~lan 41), i preduzimawe akcija vazduhoplovnim, pomorskim ili suvozemnim snagama koja je potrebna radi odràwa ili vaspostavqawa me|unarodnog mira i bezbednosti, a mogu se ukqu~iti demonstracije, blokada i druge operacije oruànim snagama ~lanova
Ujediwenih nacija (~lan 42).
Me|unarodni sud koji bi po svim do sada poznatim principima morao
uvek da bude samo nosilac sudske vlasti, nezavistan i samostalan od svih drugih grana vlasti, samim ~inom ustanovqavawa i osnivawa od strane Saveta
bezbednosti postao je wegova mera, redstvo i akcija u oblasti politike, ekonomije, diplomatije i naro~ito vid oruàne sile. Da je ovaj Me|unarodni sud
u stvari logistika oruànih snaga, odnosno pojedina~na mera, sredstvo i akcija Saveta bezbednosti zakqu~uje se, ne samo na osnovu toga ko je nosilac akta o osnivawu i propisa koji }e da primewuje taj sud, ve} i na osnovu ~iwenice da je prvi pravi me|unarodni sud za ratne zlo~ine, kao stalno sudsko telo,
osnovan Rimskim statutom Me|unarodnog krivi~nog suda koji je usvojen 17.
jula 1998. godine.
Dakle, moè se re}i da je op{tepoznato da Me|unarodni sud, pred kojim
je protiv mene podignuta optu`nica, nije sud u izvornom i autenti~nom smislu, odnosno nosilac sudske vlasti i funkcije. Zato svi postupci koji se vode pred jednim takvim organom nisu sudski i nikada ne mogu biti sudski postupci.
Me|unarodni sud kao mera i akcija Saveta bezbednosti, pre svega, i samog izvr{nog organa koji ima precizno odre|ena ovla{}ewa po odredbama
Poveqe Ujediwenih nacija, ustanovqen je suprotno odredbama Glave VII Poveqe Ujediwenih nacija, i tim aktom osnivawa nije mogao da dobije me|unarodnu sudsku funkciju. Po{to nije ovla{}en da ustanovqava i osniva organe me|unarodne sudske vlasti, Savet bezbednosti nije ovla{}en ni da donosi, niti usvaja Statut kao me|unarodni op{ti pravni akt u rangu, sa zna~ajem
i pravnim dejstvom koje je rezervisano samo za zakone.
Statut Me|unarodnog suda nikada ne}e biti izvor prava, skup obavezuju}ih pravila i normi, jer tu snagu ne moè da mu podari nenadle`ni organ koji se laàno predstavqa da poseduje zakonodavnu vlast.
Na ovaj stav ne moè da uti~e izraèna specijalnost tog suda i ograni~ena navodno sudska nadle`nost u pogledu vremena, teritorije i lica. Presedan, kao izraèna suprotnost odredbama Ustava dràve, u pogledu donosioca zakona je nedopustiv kada su u pitawu nacionalni sudovi i nacionalno
zakonodavstvo. Iz politi~ko-pravne analogije da su me|unarodne organizacije u stvari skup dràva ~lanica te organizacije, sledi jedino mogu}i zakqu~ak:
16
Presedan nije dopu{ten i kada izraèna suprotnost odredbama Poveqe Ujediwenih nacija, u pogledu Me|unarodnog suda, koji je ustanovio Savet
bezbednosti, da kao wegov pomo}ni organ vr{i me|unarodnu sudsku funkciju, i o~igledna suprotnost Statuta Me|unarodnog suda, sa Poveqom Ujediwenih nacija i op{teprihva}enim pravnim principima, a koji je usvojio Savet
bezbednosti, sa namerom da bude me|unarodni zakon, stalno pritiska i proìma Me|unarodni sud i wegov Statut.
Presedan koji duboko zadire u su{tinu da li onaj ko se predstavqa da je
osniva~ i koji osniva sud i donosi zakon koji }e da primewuje taj sud ima zakoniti kapacitet da osniva sudske organe i donosi zakone, dovodi u pitawe
mogu}nost vo|ewa sudskog postupka, sposobnost da se donose odluke koje bi
mogle da budu sudske i dokazuje pravnu ni{tavost celokupnog rada tog i takvog suda. Iz ove vrste presedana ne moè da nikne sudska nadle`nost, jer vr{ewe sudske funkcije na nacionalnom i pogotovo me|unarodnom nivou ne
dozvoqava da se za`muri nad kr{ewem ili zloupotrebom obaveze po{tovawa principa zakonitosti u celokupnosti wegovog zna~ewa.
O krivi~noj odgovornosti nekog lica moè da odlu~uje samo sud, odnosno stvarno i mesno nadle`ni sud, koji je ustanovqen i osnovan na osnovu zakona. Onaj ko poseduje sposobnost da donosi zakone i iz ~ije suverenosti (snage i sposobnosti na odre|enoj teritoriji) proizlazi, izme|u ostalog, sposobnost, snaga i obaveza garantovawa sprovodivosti sudskih odluka moè biti
zakoniti osniva~ suda. Ovo se odnosi, primewuje i predstavqa zakoniti put
kada je u pitawu svaka dràva (pojedina~no), ali ovaj princip vaì i primewuje se kada su u pitawu i me|unarodne sudske institucije, kao organi koji vr{e sudsku funkciju u ime i za skup dràva ~lanica koje su na zakoniti na~in
prenele ne{to {to im izvorno pripada i ~ini suverenitet svake od dràva
~lanica pojedina~no.
Na ovim principima nije ustanovqen i osnovan Me|unarodni sud pred
kojim je protiv mene podignuta optu`nica koju ovim prigovorom osporavam.
Dokaz za to je usvajawe Rimskog statuta Me|unarodnog krivi~nog suda od 17.
jula 1998. godine i postupak osnivawa suda (dogovarawe i pregovarawe, usvajawe teksta Predloga rimskog statuta, ratifikacija od strane dràva ~lanica, stupawe na snagu, izbor sudija i dr.).
Savet bezbednosti, kao izvr{ni organ, nije mogao da ustanovi i osnuje
Me|unarodni sud, pa ni wegovo delo i kreacija nije mogla da dobije, niti
pribavi, sudsku nadle`nost. Ovaj stav ne moè da dovede u pitawe ni to {to
se potencira da je Me|unarodni sud osnovan Rezolucijom 827 Saveta bezbednosti, od 25. maja 1993. godine, kao specijalizovani, pojedina~ni i nestalni
sud, ili {to u svom nazivu sadrì naznaku za te{ka kr{ewa me|unarodnog
humanitarnog prava. Nadle`nost suda u skladu sa zakonom i na osnovu zakona moè da postoji samo ako je kao sud ustanovqen na osnovu zakona, odnosno
osnovan u skladu sa zakonom.
17
Inicijalna nezakonitost prilikom osnivawa suda optere}uje i ~ini nezakonitim sve {to uradi taj sud, zato {to wegova nadle`nost ne moè da postoji, a samim tim nema mogu}nosti da se pred wim postupa, jer je wegov celokupni rad prazan, neobavezuju}i, a ako mu se kojim slu~ajem da obaveznost, onda ona ne izvire iz vr{ewa sudske funkcije i pripadnosti sudskoj vlasti, ve}
iz najobi~nije sile kojom raspolaè nezakoniti osniva~ suda.
Zbog te i takve sile kao jedinog argumenta koji se zasniva na pravu ja~eg
da silom sprovodi samovoqu, a ne na pravdi i pravi~nosti, izme|u ostalog, i
postoji sudska funkcija rezervisana samo za zakonito osnovane sudove koji
su vezani zakonom. Sud, kao sredstvo obuzdavawa nekontrolisane sile, ne sme
da preraste u nekontrolisanu silu. Zato i postoji princip podele vlasti, a
kada se on naru{i onda se ne vide i ne ~uju pravo i pravda. Tada qudski ìvot gubi smisao, kao {to i samo preostaje nadqudska upornost koja moè da
iznedri osnovane argumente da se pomo}nom organu, pod nazivom Me|unarodni sud Saveta bezbednosti, jasno saop{ti da on ne moè da vr{i sudsku funkciju, jer nikako ne moè da uspostavi zakonitu sudsku nadle`nost.
Organizacija Ujediwenih nacija i weni ~lanovi postupaju u sprovo|ewu
ciqeva navedenih u ~lanu 1 Poveqe Ujediwenih nacija u saglasnosti sa na~elom da:
Organizacija po~iva na na~elu suverene jednakosti svih svojih ~lanova (~lan 2, ta~ka 1 Poveqe).
Za odgovor na pitawe da li Me|unarodni sud ima sudsku nadle`nost i
problem ustanovqavawa, odnosno osnivawa Me|unarodnog suda Rezolucijom
827 Saveta bezbednosti, va`na je i odredba ~lana 25 Poveqe Ujediwenih nacija koja glasi:
^lanovi Ujediwenih nacija saglasni su da prihvate i izvr{avaju odluke Saveta bezbednosti u saglasnosti s ovom Poveqom.
Dakle, Poveqa Ujediwenih nacija obavezuje ~lanove Ujediwenih nacija
(suverene dràve ~lanice) da prihvataju i izvr{avaju samo one odluke Saveta bezbednosti koje su u saglasnosti sa Poveqom Ujediwenih nacija. Zna~i da
je svaka dràva ~lanica du`na da preispita i utvrdi da li je to {to se nudi
kao Rezolucija Saveta bezbednosti u skladu sa Poveqom Ujediwenih nacija.
Tako se vra}amo na izvori{te nepostojawa sudske nadle`nosti, odnosno o~iglednoj sudskoj nenadle`nosti Me|unarodnog suda, jer ga je osnovao Savet
bezbednosti koji je Poveqom Ujediwenih nacija ovla{}en da preduzima mere, a istovremeno, istom Poveqom Ujediwenih nacija nijednom odredbom nije ovla{}en da osniva me|unarodni sud, jer nikome ne moè da prenese ono
~ime ne raspolaè. Savet bezbednosti ne poseduje sposobnost da ustanovqava i osniva me|unarodne sudove, niti da prenosi sudsku funkciju, jer wu i ne
poseduje.
Poveqa Ujediwenih nacija nijednim svojim ~lanom sudsku funkciju nije dala Savetu bezbednosti, niti ga je ovlastila da ustanovqava i osniva i
propisuje zakone na osnovu kojih bi sudio bilo koji me|unarodni sud, jer da
18
je pri stvarawu Organizacije ujediwenih nacija postojala i ideja da me|unarodnu sudsku funkciju obavqa Savet bezbednosti, ili da on osniva me|unarodne sudove, Poveqa Ujediwenih nacija se sigurno nikada ne bi usvojila. Jedini sud koji se Poveqom Ujediwenih nacija priznaje jeste Me|unarodni sud pravde, pred kojim nikada ne moè stranka u postupku da bude pojedinac u smislu wegovih li~nih prava, obaveza, interesa i individualne
odgovornosti.
Da ne bi bilo zabune, nelegitimni i nelegalno osnovani Me|unarodni
sud, kome je navodno du{u i snagu dao Savet bezbednosti, na pitawu stvarne nadle`nosti pokazuje apsolutno odsustvo svake pomisli na sudsku nadle`nost. Mada kao nagove{taj na neki oblik navodno pune nadle`nosti (osnovna, primarna, materijalna) Me|unarodnog suda moè da se primeti iz teksta
nekoliko prvih ~lanova Statuta Me|unarodnog suda, dosada{wa praksa Me|unarodnog suda dokazala je da su pretresna ve}a tog suda, da bi svoju funkciju prikazala sudskom, morala tokom sudskih postupaka da iza|u izvan okvira
namera Saveta bezbednosti, kao svog ekskluzivnog zakonodavca, pozivaju}i
se na svoju inherentnu nadle`nost, koju navodno prepoznaju i trude se da predstave da proisti~e po automatizmu iz vr{ewa sudske funkcije.
Istovremeno, egzistirawe dva stava kojima je Me|unarodni sud, od slu~aja do slu~aja, poku{avao da samo potvrdi postojawe svoje sudske nadle`nosti, jo{ vi{e je otvorio i potvrdio stav kriti~ara samog postojawa Me|unarodnog suda Saveta bezbednosti o nelegitimnom osnivawu i apsolutnoj nelegalnosti Me|unarodnog suda. Me|unarodni sud priznaje da je namera Saveta
bezbednosti bila da osnuje me|unarodni sud kao svoj pomo}ni organ i da mu
poveri vr{ewe nekih poslova.
Me|utim, po{to to nije bilo dovoqno za punu i pravu sudsku nadle`nost, Me|unarodni sud je kao opravdawe za samokonstituisawe svoje sudske
nadle`nosti morao da se pozove i na nadle`nost po automatizmu obavqawa
sudske funkcije. Na taj na~in je Me|unarodni sud, odlu~uju}i o prigovorima
kojima se osporavala wegova sudska nadle`nost, a iz razloga navedenih u odredbama Pravilnika o postupku i dokazima, u delu ustanovqavawa, osnivawa
i uop{te postojawa Me|unarodnog suda Saveta bezbednosti priznao da je
pravno nemogu}a kreacija. Priznao je da se ose}a da je sud koji vr{i me|unarodnu sudsku funkciju kao pomo}ni organ Saveta bezbednosti. Sud kao pomo}ni organ izvr{ne vlasti je pro{lost i ne{to zabraweno {to ne poznaje
moderni pravni poredak. Princip podele vlasti ne dozvoqava tu vrstu jedinstva vlasti koja je prisutna na relaciji Savet bezbednosti i Me|unarodni
sud.
Savet bezbednosti, kao izvr{ni organ Ujediwenih nacija koji je ustanovio i osnovao Me|unarodni sud, mogao je da ustanovqava i osniva samo svoje
pomo}ne organe, a oni nikada ne mogu da iza|u iz okvira grane vlasti kojoj
pripada Savet bezbednosti. Dakle, na toj relaciji Savet bezbednosti i Me|unarodni sud, taj sud ne moè da predstavqa organ sudske vlasti, ve} samo
19
Me|unarodni sud Saveta bezbednosti. Kao takav, on ne moè da poseduje sudsku nadle`nost, a samim tim ni ovla{}ewe da vodi sudske postupke i izri~e
presude.
Kako moè da se ose}a sudija Me|unarodnog suda, kao pomo}nog organa
Saveta bezbednosti, koji zna da ne sudi u Sudu, ve} u organu koji je namerno od
strane osniva~a nazvan da je sud. Jedina dodirna ta~ka izme|u Me|unarodnog
suda Saveta bezbednosti i zakonito osnovanog sudskog organa je u tome {to
se koristi re~ sud, ali to nije dovoqno da bi Me|unarodni sud Saveta bezbednosti imao ili dobio zakonitu sudsku funkciju u ~ijoj osnovi se nalazi
sudska nadle`nost.
Zna~i, sudije se nalaze u kvazi-sudu, a èle da veruju da vr{e sudijsku du`nost. Kako moè neko da sudi kada za svoju sudijsku du`nost, a radi definisawa stvarne nadle`nosti suda u kojem sedi, kao izgovor i satisfakciju pronalazi u automatizmu vr{ewa sudske funkcije, kao da sama ~iwenica vr{ewa sudske funkcije moè samostalno, potpuno i sasvim dovoqno da defini{e i stvarnu nadle`nost Me|unarodnog suda Saveta bezbednosti. Pozivawe
na ove kvazi-argumente moè biti izgovor za svaku dràvu da nezavisno od
svojih ustavnih normi i ograni~ewa obezbedi pravosudni sistem u kojem bi
izvr{na vlast ustanovqavala i osnivala sudove, i samim tim preuzela funkciju zakonodavne vlasti da bi sebi preko pomo}nih organa obezbedila vr{ewe i sudske funkcije.
Kao prilog osporavawu nadle`nosti Me|unarodnog suda Saveta bezbednosti, a iz razloga nelegitimnosti i nelegalnosti ustanovqavawa i
osnivawa, treba imati u vidu stavove i mi{qewa Me|unarodnog suda pravde. Prvi stav i mi{qewe, da sud nema ovla{}ewe da sudski razmatra ili da
podnosi àlbe u vezi odluka koje su doneli organi Ujediwenih nacija, i
drugo mi{qewe, da se Generalnoj skup{tini osporava zakonsko ovla{}ewe da osnuje sud koji bi bio kompetentan da donosi odluke koje obavezuju Ujediwene nacije.
Ovi stavovi i mi{qewa dobijaju na teìni ako se zna da se pravna snaga
svake sudske presude ne ogleda samo u tome {to ona obavezuje (uè ili {ire),
ve} i u tome {to ona pravno deluje, po{to svi moraju da je po{tuju, a po{tovawe obezbe|uje organ koji poseduje zakonitu i kontrolisanu silu. Ako Me|unarodni sud pravde iznosi ova stanovi{ta da u me|unarodnom pravu ni Generalna skup{tina, kao najvi{i organ, a u sistemu podele vlasti na kome se
zasniva moderni poredak uporediva sa zakonodavnim organom dràva ~lanica, nema ovla{}ewe da ustanovqava i osniva me|unarodni sud, onda pravni
osnov za to i takvo ovla{}ewe nikada ne moè da ima Savet bezbednosti.
Ako se osnovano izraàva sumwa da li Poveqa Ujediwenih nacija daje
ovla{}ewe Generalnoj skup{tini, onda je apsolutno nesporno da to ovla{}ewe nema Savet bezbednosti. Ako Generalna skup{tina, koja svojim odlukama konstitui{e Savet bezbednosti, nema ovla{}ewe da mu poveri sudsku
funkciju, niti da ustanovqava i osniva me|unarodni sud, onda bi Savetu bez20
bednosti bilo zabraweno i da pomisli, a kamoli da razmatra kao ta~ku dnevnog reda inicijativu za ustanovqavawe i osnivawe Me|unarodnog suda kao
nosioca sudske funkcije.
Ovome svakako treba dodati da se po zamisli Saveta bezbednosti, osniva~a nazovi Me|unarodnog suda, kao stranka u kvazi-sudskom postupku pred
tim Me|unarodnim sudom pojavquje pojedinac, odnosno fizi~ko lice nad kojim direktnu jurisdikciju nikada ne moè da ima nijedan organ Ujediwenih
nacija. Poveqa Ujediwenih nacija ne pruà osnov za bilo koji direktni odnos pojedinca prema organima Ujediwenih nacija. Zato se nikada nije desilo
da se pojedinac direktno obrati organima Ujedniwenih nacija i da to bude
inicijalni akt bilo kog postupka odlu~ivawa organa Ujediwenih nacija.
Kako je osniva~ Me|unarodnog suda mogao da svom kvazi-sudskom organu
pokloni i konstitui{e nadle`nost nad pojedincima, kada Savet bezbednosti kao osniva~ nije ni u kakvom slu`benom odnosu sa pojedincima. Najdaqe
{to bi Savet bezbednosti, a u skladu sa Poveqom Ujediwenih nacija, mogao
da ide bilo bi eventualno osnivawe Disciplinskog suda, ili Suda ~asti za
zaposlene u Savetu bezbednosti, ali to opet ne bi bio sud koji vr{i me|unarodnu sudsku funkciju.
Verovatno je op{tepoznato da Savet bezbednosti nije parlament. Iz te
~iwenice proizlazi da wegove odluke, ma koliko li~ile na op{te pravne akte sa obavezuju}im dejstvom, nikada ne mogu da budu, niti da li~e na op{teapstraktni parlamentarni zakon, a op{teapstraktni parlamentarni zakon je
jedino mogu}i pravni akt kojim se ustanovqava i osniva Sud kao organ sudske
vlasti, i kao takav jedini nadleàn da vr{i sudsku funkciju. Sud koji nije
ustanovqen i osnovan u skladu sa zakonom ne moè biti organ koji vr{i sudsku funkciju, jer nije u sistemu sudske vlasti i nikada ne moè da se poziva
na svoju inherentnu nadle`nost.
Pozivawe Me|unarodnog suda Saveta bezbednosti na svoju inherentnu
nadle`nost je kori{}ewe argumenta koji ne postoji. A kada se neko poziva
na ne{to {to nema, onda on ni{ta nema. Zar moè biti osnovano pozivawe
Me|unarodnog suda Saveta bezbednosti na ne{to {to mu ne pripada, {to ne
poseduje, odnosno nikada ne moè da obezbedi zbog toga {to mu je konstitutivni akt ni{tavan.
Ove organske nedostatke koji su neotklowiva smetwa mogu}nosti postojawa Me|unarodnog suda, sa aspekta osnivawa, iskqu~uju i samo postojawe sudske nadle`nosti tog kvazi-suda. Ovaj stav ne moè da dovede u pitawe
izgovor da je u pitawu privremeni karakter Me|unarodnog suda Saveta bezbednosti. Tvrdwa da je Me|unarodni sud privremeni sudski organ i da se iz
ograni~enog trajawa wegove me|unarodne sudske funkcije (teritorija, vreme, lica i dr.) izvla~i argumentacija za mogu}nost postojawa sudske nadle`nosti predstavqa mo`da najja~i dokaz da Me|unarodni sud Saveta bezbednosti ne ispuwava elementarne uslove u pogledu garancije nezavisnosti i
nepristrasnosti.
21
Sama ~iwenica privremenog karaktera kvazi-sudskog organa dovodi u

pitawe nezavisnost i nepristrasnost, kao op{te i objektivne uslove za vr{ewe sudske funkcije. Iz pravno ni{tavog akta o ustanovqavawu i osnivawu Me|unarodnog suda Saveta bezbednosti, kao jedino mogu}eg pomo}nog organa Saveta bezbednosti i to privremenog kvazi-sudskog organa, apsolutno je
nemogu}e da se obezbedi wegova nezavisnost i nepristrasnost. Osim toga,
sumwa u postojawe nezavisnosti i u nepristrasnost tog i takvog suda prerasta u tvrdwu i dokazanu ~iwenicu, a argumentacija kojom se brani presedan
postojawa Me|unarodnog suda Saveta bezbednosti ne nalazi se ni u jednom
pravnom aktu, niti standardu koji priznaje me|unarodno pravo.
Ne moè se argumentacijom izvan zakona i izbegavawem bilo kakvog pozivawa na Povequ Ujediwenih nacija argumentom inherentne nadle`nosti
konstituisati sudska nadle`nost Me|unarodnog suda Saveta bezbednosti.
Osnovanost ovog prigovora ne dovodi u pitawe na~in i postupak izbora
sudija Me|unarodnog suda Saveta bezbednosti. Generalna skup{tina bira i
nestalne ~lanove Saveta bezbednosti, pa iz samog na~ina i postupka izbora
ne moè da proistekne neka pretpostavqena nadle`nost Saveta bezbednosti. Sudsku nadle`nost, odnosno ovla{}ewe da sudi i krivi~no goni pojedince, Me|unarodni sud Saveta bezbednosti ne moè da obezbedi ~inom da je Generalna skup{tina izabrala sudije tog suda i da je tog momenta sud dobio inherentnu nadle`nost. Osim toga, kriti~ari Me|unarodnog suda Saveta bezbednosti s pravom ukazuju da Savet bezbednosti, kao izvr{ni organ koji je nelegitimno i nelegalno ustanovio i osnovao svoj Me|unarodni sud, nije ni mogao da propi{e ovla{}ewe i obavezu da sudije bira Generalna skup{tina.
Svaki sud tokom postupka vodi ra~una o svojoj nadle`nosti. Sastavni
deo utvr|ivawa svoje sudske nadle`nosti je razmatrawe i briga organa sudske vlasti da vo|ewem postupka i sudskim odlukama ne prekr{i univerzalne
zabrane pri~iwavawa {tete, osude nevinih i kr{ewa sloboda i prava ~oveka i gra|anina. Ovi i drugi univerzalni principi nalaù Me|unarodnom sudu Saveta bezbednosti da se upusti u preispitivawe i samog ~ina i akta svog
ustanovqavawa i osnivawa.
Ne moè Me|unarodni sud primenom doktrine politi~kih pitawa i
rasprava koje ne podleù sudskim odlukama, raznim mentalnim bravurama da
prividno preispituje svoju sudsku nadle`nost, sa pozicije zakonitosti svog
ustanovqavawa, osnivawa i konstituisawa sudske nadle`nosti, da bi svoju
kvazi-sudsku funkciju o~uvao, a da se pritom ne osvrne na univerzalne zabrane kojima se {tite slobode i prava ~oveka i gra|anina koje mu pripadaju ro|ewem, a ne darovawem od strane Saveta bezbednosti.
U tom kontekstu verovatno Me|unarodni pakt o gra|anskim i politi~kim pravima po sadrìni i hierarhiji pravnih akata prevazilazi pravni
zna~aj Rezolucije 827 Saveta bezbednosti. Univerzalni i op{teobavezuju}i
principi sadràni u navedenom Me|unarodnom paktu obavezuju sve organe
Ujediwenih nacija, a samim tim i Savet bezbednosti i sve wegove pomo}ne
22
organe. Dakle, Me|unarodni sud kao nesporno jedino pomo}ni organ Saveta
bezbednosti, kao izrazito kvazi-sudski organ, koji se hvali da je presedan, duàn je da svoj rad, odluke, a i svoju nadle`nost sa aspekta ustanovqavawa i
osnivawa preispita i u smislu ~lana 14, stav 1 Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima. Navedenim ~lanom je propisano:
Svi su jednaki pred sudovima i sudovima pravde. Svako lice ima pravo
da wegov slu~aj bude raspravqen pravi~no i javno pred nadle`nim, nezavisnim i nepristrasnim sudom, ustanovqenim na osnovu zakona koji odlu~uje o
osnovanosti svake optu`be podignute protiv wega u krivi~nim stvarima
ili osporavawu wegovih gra|anskih prava i obaveza.
U dve re~enice izneta su gotovo sva na~ela modernog pravnog poretka i
osnove principa zakonitosti kao brane dokle, kada i koliko okruèwe moè da se osnovano i zakonito me{a i uti~e na qudske slobode. Raspravqawe,
pravi~nost, nadle`nost, nezavisnost, nepristrasnost i druga na~ela su navedena kao standardi koji ne trpe bilo kakve izuzetke, osim javnosti koja moè
biti pod odre|enim uslovima privremeno iskqu~ena. Za ovaj prigovor je zna~ajan standard da sud mora biti ustanovqen na osnovu zakona.
Ova formulacija prili~no jasno re{ava dilemu i pomaè sudijama i
Me|unarodnom sudu Saveta bezbednosti da se samoproglasi nenadle`nim. U
me|unarodnom pravu ne postoji op{ti akt koji bi se upodobio da je autenti~ni i izvorno zakon u smislu citiranog ~lana navedenog Pakta. Ako se po|e
od mogu}ih puteva stvarawa obavezuju}eg me|unarodnog prava koji po dejstvu
ima snagu zakona u dràvama, sigurno posledwi organ u sistemu Ujediwenih
nacija koji moè da se pozove na ~iwenicu da wegov op{ti akt ima snagu zakona, ili izjedna~enu sa zakonom, jeste Savet bezbednosti.
Naàlost, taj organ koji ne poseduje zakonodavnu nadle`nost je ustanovio i osnovao svoj Me|unarodni sud Saveta bezbednosti na osnovu i s pozivom na Glavu VII Poveqe Ujediwenih nacija koja svojim odredbama (pravno)
ovla{}uje taj organ da odlu~uje, nalaè i preduzima mere, akcije i vodi politi~ku kampawu koja nikada ne moè da dotakne vr{ewe i najobi~nije sudske funkcije.
Ovo mora da bude poznato sudijama Me|unarodnog suda, jer pristankom da
sude u nezakonito ustanovqenom i osnovanom sudu, oni pristaju da radom i
svojim odlukama kr{e qudske slobode. Istovremeno, svesni su da se ta i tolika suprotnost sa Poveqom Ujediwenih nacija, navedenim Me|unarodnim
paktom i drugim me|unarodnim dokumentima nikada i ni~im ne moè otkloniti i konsolidovati. Poziv i pledirawe da u~e{}em u radu Me|unarodnog
suda Saveta bezbednosti {tite me|unarodno humanitarno pravo deluju kao
otrcane floskule.
To zvu~i kao poruka da je neko morao malo da prekr{i zakon da bi primenio zakon prema nekom za koga }e se mo`da sumwati da je vi{e prekr{io
zakon. Da situacija bude jo{ ~udnija, pravdu treba da sprovede neko ko ne samo da nije ustanovqen i osnovan u skladu sa zakonom, ve} neko ko je ustano23
vqen i osnovan suprotno zakonu, a navodno sa jedinim ciqem da bi sprovodio

zakon. Tako ne{to je mogu}e ako je jedini argument ustanovqavawa i osnivawa kvazi-sudskog organa brutalna sila.
Naàlost, to se i desilo ustanovqavawem i osnivawem Me|unarodnog
suda Saveta bezbednosti. Svi koji su verovali u osnovne postulate civilizovanog dru{tva shvatili su da je negacija tih i drugih postulata nastala 25.
maja 1993. godine, kada je ustanovqen i osnovan Me|unarodni sud Saveta bezbednosti i usvojen Statut Me|unarodnog suda.
Ta inverzija da je opravdano i poèqno malo kr{ewe zakona u odnosu
na sumwu da mo`da postoji i ve}e kr{ewe zakon, uti~e i mewa poznati sistem vrednosti i ono u {ta se veruje. Zato nije ~udo {to se nikome ne sudi za
zlo~ine protiv mira, ve} koristi protivzakonito ustanovqeni Me|unarodni sud Saveta bezbednosti za su|ewe licima za koje zlo~inci protiv mira
sumwaju da su navodno izvr{ili povredu me|unarodnog humanitarnog prava.
Verovatno zbog toga Me|unarodnom sudu Saveta bezbednosti su{tinski nisu ni potrebni zakoni, jer bi svako pozivawe na zakon zna~ilo da mora prvo
da se sudi zlo~incima protiv mir akoji su rasturili SFRJ.
U svojoj biti Me|unarodni sud, koji je osnovao Savet bezbednosti, nikada nije bio, niti }e biti, nadleàn da sudi, jer mu organski defekt i feleri~nost jo{ pri ustanovqavawu i osnivawu ne daje bilo kakvu sudsku nadle`nost. Zato su potpuno u pravu svi oni koji tvrde da je Savet bezbednosti 25.
maja 1993. godine, osnivawem Me|unarodnog suda, prakti~no nahranio, a i danas, kao i sve vreme od osnivawa, stalno drì sitim vuka kome je dodelio plemenitu du`nost da kao najkompetentniji ~uva stado jagawaca, a garancija je
samo to {to se vuk stalno drì nahrawenim. Kao da mali lopov koji je obio
kasu u kojoj se prilikom obijawa nalazilo malo novca, pa je samo zato mali
lopov, moè biti ovla{}en da najboqe ~uva veliku kasu prepunu novca, da ne
nai|e neki drugi lopov za koga se sumwa da }e biti veliki lopov, a samo zato {to je kasa prepuna novca.
Ne sporim nikome pravo da i tom argumentacijom (sit vuk i mali lopov)
moè da dokazuje i {titi postojawe sudske nadle`nosti Me|unarodnog suda
Saveta bezbednosti, ali onda nije potreban ni obi~an izgovor, ili poziv na
zakon, ili me|unarodno humanitarno pravo. Verovatno poziv na me|unarodno humanitarno pravo zasnovano na kr{ewu elementarnih pravnih postulata civilizovanog dru{tva i gaèwu qudskih prava, ni{ta drugo ne zna~i,
osim priznawe i pristajawe da se pravda deli preko vuka i malog lopova ~ija se ovla{}ewa zasnivaju na goloj sili.
Dakle, osnivawem Me|unarodnog suda Saveta bezbednosti demonstriran
je princip da se me|unarodnim presedanima negiraju elementarni pravni postulati. Dokaz za to, a naro~ito da Me|unarodni sud nema sudsku nadle`nost
u skladu sa zakonom, predstavqa ~in usvajawa Rimskog statuta Me|unarodnog
krivi~nog suda, ustanovqavawa i osnivawa Me|unarodnog krivi~nog suda
kao stalnog suda snabdevenog sudskom nadle`no{}u na osnovu zakona. Razli24
ka izme|u ta dva me|unarodna suda u pogledu uspostavqawa, osnivawa i statutarnih odredbi je toliko o~igledna da se prosto ne moè zaobi}i zakqu~ak da je Savet bezbednosti 25. maja 1994. godine, osnivawem svog Me|unarodnog suda, negirao i zgazio sve elementarne pravne postulate civilizovane
zajednice.
Ta tako velika po~etna i sistemska nezakonitost osnivawa Me|unarodnog suda, naprosto se prelila i kao virus obuzela sve {to je usledilo, a ti~e
se Me|unarodnog suda. Statutom Me|unarodnog suda ure|ena su vrlo zna~ajna pitawa materije materijalnog prava i postupka povr{no, nedore~eno i
dvosmisleno, a naro~ito na na~in da se Me|unarodnom sudu Saveta bezbednosti Statutom, kao aktom osniva~a, prepu{ta da uredi pitawa koja su rezervisana samo za zakonodavnu vlast. Tako je Me|unarodni sud postao jedini sud
koji sam sebi propisuje pravila materijalnog i procesnog prava.
Umesto da tuma~i i primewuje voqu zakonodavca (dràve ~lanice koje su
potpisale @enevske, ha{ke i druge konvencije) koji je utvrdio i naloìo
sankcionisawe zlo~ina i jedinog legitimnog tvorca (koji ne postoji, a mogle
bi da budu samo dràve potpisnice me|unarodnog ugovora o osnivawu suda),
Me|unarodni sud Saveta bezbednosti je postao zakonodavac koji mewa norme,
daje im zna~aj koji ne postoji, dogra|uje ih i svojim odlukama donosi potpuno
novo materijalno pravo da bi ga retroaktivno primewivao. Zbog te {irine
koja se grani~i sa pau{alno{}u i postaje samovoqa, kao praksa Me|unarodnog suda Saveta bezbednosti i novo pravilo javqa se da elemente bi}a krivi~nog dela utvr|uje, prepoznaje i mewa Me|unarodni sud.
Da je to nedopustivo i u suprotnosti sa na~elom zakonitosti, potvr|uje
i odredba ~lana 9 Rimskog statuta Me|unarodnog krivi~nog suda, kojom je
propisano:
da elemente bi}a krivi~nog dela koji pomaù sudu u tuma~ewu i primeni ~lanova 6, 7 i 8 Statuta (genocid, zlo~ini protiv ~ove~nosti i ratni zlo~ini) usvaja Skup{tina dràva ~lanica, dvotre}inskom ve}inom glasova
~lanova.
Dakle, zakoniti i legitimni osniva~i i oni koji su uspostavili kao trajni sudski organ me|unarodni krivi~ni sud, nisu svoje ovla{}ewe zakonodavca blanko preneli sudu, jer su po{tovali minimum standarda da je svaki sud
(nacionalni i me|unarodni) vezan zakonom. Sud koji nije vezan zakonom, ve}
ovla{}en da sam sebi propisuje zakon, niti je sud, niti moè da vr{i sudsku
funkciju.
Nezakonit i krajwe problemati~an rad Me|unarodnog suda Saveta bezbednosti, od na~ina ustanovqavawa i momenta osnivawa, doprineo je da se
usvoji Rimski statut Me|unarodnog krivi~nog suda kao svojevrsni odgovor
kako se zakonito osniva i ure|uje rad jednog me|unarodnog suda koji bi bio
nadleàn da sudi pojedincima. Principi i op{ta na~ela krivi~nog prava
koji se nalaze u Rimskom statutu, dosledno izraàvaju po{tovawe univerzalnog principa zakonitosti, za razliku od Me|unarodnog suda osnovanog Rezo25
lucijom 827 Saveta bezbednosti. Ovu o~iglednu razliku i podelu na nezakonito (Me|unarodni sud) i zakonito (Me|unarodni krivi~ni sud) ne moè da
ublaì, ili opravda, terminolo{ka razlika da je nezakoniti sud nadleàn
za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava, a zakoniti sud za najteà krivi~na dela od me|unarodnog zna~aja. Ovo pogotovo dolazi do izraàja ako se ima u vidu da se i prvi i drugi sud pozivaju da imaju nadle`nost
za krivi~na dela: genocid, zlo~ine protiv ~ove~nosti i ratne zlo~ine.
Za postojawe krivi~ne odgovornosti nekog lica, izme|u ostalog, potrebno je, pored protivpravnosti wegove konkretne radwe, odnosno ~iwewa
ili ne~iwewa, i da je to delo u trenutku izvr{ewa bilo krivi~no delo iz
nadle`nosti suda pred kojim mu se sudi. Me|unarodni sud, osnovan Rezolucijom 827 Saveta bezbednosti od 25. maja 1993. godine, najranije moè da ra~una
na svoju i kvazi-sudsku nadle`nost od tog datuma. To nalaè princip zakonitosti i zabrane povratnog dejstva propisa i pojedina~nih normi. Princip
zakonitosti postoji i primewuje se zbog onog neophodnog stepena sigurnosti
na koji svako lice moè da ra~una da postoji, da qudski ìvot i slobode ne
bi izgubili svaki smisao.
Dakle, protivpravno delo, koje je kao takvo odre|eno da je zabraweno i
ka`wivo sa unapred poznatom sankcijom, od trenutka propisivawa ka`wivosti mora da bude i u nadle`nosti suda i to poznatog suda. Ka`wivost dela
propisana zakonom ni{ta ne zna~i ako ne postoji sud koji je u skladu sa zakonom nadleàn da sudi za ta ka`wiva dela. Zakonom propisana sankcija za
krivi~no delo ni{ta ne zna~i ako ne postoji u skladu sa zakonom nadleàn
sud koji }e, izme|u ostalog, i da izri~e sankcije izvr{iocima ka`wivih dela. To zna~i da postojawe suda ustanovqenog na osnovu zakona kome je u nadle`nost dato da sudi za ta~no odre|ena krivi~na dela je zakonom traèni
uslov koji mora da se ispuni pre nego {to bi se neko lice pozvalo na krivi~nu odgovornost.
Za sva kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava (te{ka i ona druga) izvr{ena na prostoru biv{e Jugoslavije od 1991. godine do 25. maja 1993. godine, postojali su nadle`ni sudovi SFJR, SRJ i novih dràva, a biv{ih republika SFRJ, kao nacionalni sudovi u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom
i me|unarodnim konvencijama i drugim aktima koje je ratifikovala SFRJ, a
koje je obavezuju. Kao logi~na posledica nelegitimnog i nelegalnog akta Saveta bezbednosti o ustanovqavawu i osnivawu Me|unarodnog suda, od 25. maja 1993. godine, nastao je i Statut Me|unarodnog suda sa odredbama koje su suprotne principu zakonitosti. To se moè utvrditi na slede}i na~in.
Me|unarodno humanitarno pravo je sadràno u velikom broju me|unarodnih konvencija koje su, bez obzira na na~in nastanka i dolaska do kona~nog teksta konvencija, ratifikovale dràve ~lanice Ujediwenih nacija.
în ratifikacije je neophodni uslov, ali i na~in, kojim se konvencijama daje pravna snaga, odnosno dràve ~lanice potpisnice svojim suverenitetom
garantuje ispuwavawe obaveza i po{tovawe odredbi konvencija.
26
Konvencije koje se odnose na humanitarno pravo, u naj{irem smislu re~i, pored toga {to propisuju {ta je dozvoqeno, kako se postupa i {ta je zabraweno, sadrè i nalog da dràve potpisnice u svom zakonodavstvu obezbede da se zabrane utvrde kao krivi~na dela i propi{u krivi~ne sankcije za dela koja predstavqaju kr{ewe odredaba humanitarnog prava.
Dakle, zabraweno delo iz konvencija postaje ka`wivo tek kada ~inom
ratifikacije dràva ~lanica prihvati konvenciju i izvr{avaju}i svoje obaveze iz konvencije u nacionalnom zakonodavstvu obezbedi da se delo proglasi krivi~nim delom, propi{e sankciju i odredi nacionalni sud nadleàn za
ta krivi~na dela. Na ovaj na~in princip zakonitosti postaje vode}i princip
za{tite sloboda, prava i du`nosti ~oveka i gra|anina u pogledu na~ina uìvawa i ostvarivawa qudskih sloboda. Svako lice ima pravo da mu sudi samo
nadle`ni sud, jer drugi organ, pa i nenadle`ni sud, nije snabdeven sposobno{}u da sudi i wegove odluke nemaju obaveznu pravnu snagu.
Kao {to o krivi~noj odgovornosti pojedinca ne moè da sudi Trgovinski sud, tako ne moè ni Me|unarodna trgovinska arbitraà. Kao {to se de{ava da sve one institucije koje u svom naizvu imaju re~ sud nisu sudovi nadle`ni da vr{e sudsku funkciju, a pogotovo da sude o ne~ijoj krivi~noj odgovornosti, tako je i sa Me|uanrodnim sudom koji je, 25. maja 1993. godine, osnovao Savet bezbednosti. Sudovi koji se osnivaju da bi im se konstituisala nadle`nost da sude za dela u pro{losti, odnosno za dela za koja je postojao zakoniti i nadle`ni sud u vreme izvr{ewa, ne smeju da postoje, jer od toga ne postoji ve}a povreda principa zakonitosti. Ne sme da se zaboravi da se na tom
principu temeqi moderni pravni poredak u svetu.
Zlo~ini koji predstavqaju kr{ewa (te{ka, najteà i druga) me|unarodnog humanitarnog prava ne zastarevaju. To zna~i da protek zakonom odre|enog vremena od trenutka izvr{ewa ili saznawa za delo i u~inioca, koji bi
kod obi~nih krivi~nih dela bio razlog koji spre~ava mogu}nost zakonitog
krivi~nog gowewa, ne vaì kada su u pitawu zlo~ini koji predstavqaju kr{ewe me|unarodnog humanitarnog prava. To {to nema zastarelosti krivi~nog gowewa ne moè da bude osnov da se nelegitimno i nelegalno formira
Me|uanrodni sud 25. maja 1993. godine i tada konstitui{e wegova nadle`nost
za dela koja su izvr{ena pre nastanka suda.
Osporavaju}i nadle`nost suda isti~em da sam po svim ta~kama optu`nice optuèn za dela po numeracijama i nazivima iz Statuta Me|unarodnog suda. Naj~e{}e se kao poziv koristi i navodi da sam izvr{io zlo~ine ka`wive po ~lanovaima 3, 5 i 7 Statuta Me|unarodnog suda. Univerzalni princip
zakonitosti nalaè da se to tuma~i da je neko delo, ~iwewe, ne~iwewe ili
pona{awe postalo krivi~no delo, kao takvo ka`wivo i sa zapre}enom sankcijom, najranije od onog momenta kada je usvojen Statut Me|unarodnog suda,
kome Savet bezbednosti daje pravni zna~aj kao da je u pitawu zakon koji propisuje zabrane.
27
Ako sam krivi~no odgovoran po odredbama Statuta Me|unarodnog suda,

a tako se navodi u optu`nici, onda se o mojoj odgovornosti moè raspravqati samo za dela, ~iwewa, ne~iwewa i pona{awe koja sam eventualno izvr{io
i imao u periodu od 26. maja 1993. godine do 15. januara 2003. godine, kao dana
kada je protiv mene podignuta optu`nica. Kada se pregleda optu`nica koja
je protiv mene podignuta moè da se utvrdi da nijednom ta~kom optu`nice
nisam optuèn za neko delo ili radwu za koje se navodi da sam ih izvr{io u
periodu od 26. maja 1993. godine do 15. januara 2003. godine.
Dakle, zabrane i ka`wivost sadràne u me|unarodnim konvencijama
predstavqaju obavezu dràva ~lanica potpisnica konvencija, odnosno nalog svakoj dràvi ~lanici, koje raspolaù onim delom suvereniteta koji garantuje sprovodqivost i po{tovawe obaveza, da delo proglase krivi~nim delom, propi{u sankcije i odrede nadle`ni sud. Kod nelegitimnog i nelegalnog Me|unarodnog suda situacija je druga~ija. Odredbama ~lanova 2, 3, 4 i 5
Statuta Me|unarodnog suda, Savet bezbednosti, kao osniva~ suda, utvrdio je
krivi~na dela i ona predstavqaju krivi~na dela od tog datuma, 26. maja 1993.
godine, kao {to se od tog datuma konstitui{e i kvazi-sudska nadle`nost Me|unarodnog suda za ta krivi~na dela. Na ovaj stav nema nikakvog uticaja poku{aj rangirawa i kvalifikacije krivi~nih dela u nadle`nosti Me|unarodnog suda na samo te{ka kr{ewa.
Podela krivi~nih dela na te{ka i laka moè da bude razlog za razli~iti pristup konstituisawu sudske nadle`nosti na vi{estepeni ili nièstepeni sud, ali kada je u pitawu Statut Me|unarodnog suda, on u odnosu na nacionalne sudove koristi pojam istovremene nadle`nosti, odnosno jasno
stavqa do znawa da Me|unarodni sud Saveta bezbednosti nije drugostepeni
ili sud vi{eg stepena u sudskoj hijerarhiji nadle`nosti u odnosu na nacionalne sudove. Ako postoji istovremena nadle`nost Me|unarodnog suda u odnosu na nacionalne i Me|unarodni ima prednost u odnosu na nacionalne, onda se pojavquje nere{ivi problem da na isti na~in nije opisano isto krivi~no delo u pogledu elemenata bi}a krivi~nog dela.
Nacionalna zakonodavstva su, koriste}i terminologiju zabrana i ka`wivosti dela iz velikog broja konvencija humanitarnog prava, razli~ito
formulisala elemente bi}a krivi~nih dela sa istim nazivom krivi~nog dela, pa istovremena nadle`nost, propisana Statutom Me|unarodnog suda u pogledu opisa i elemenata bi}a krivi~nih dela, jo{ vi{e aktuelizuje pitawe
mogu}nosti postojawa nadle`nosti Me|unarodnog suda.
Savet bezbednosti, kao osniva~ neligitimnog i nelegalnog Me|unarodnog suda, dono{ewem Statuta je propisao iskqu~ivu stvarnu nadle`nost tog
suda ipak za posebna krivi~na dela, verovatno ranije nepoznata, kvalifikovana kao posebno te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava koja su
postala posebna krivi~na dela od 26. maja 1993. godine, i to samo ona koja su
izvr{ena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine. Tako se name}e zakqu~ak da postoji rangirawe i kvalifikacija istih krivi~nih dela i da se
28
rangirawe, kvalifikacija i normativna razlika pojavquje u pogledu razli~itih zakonodavnih re{ewa u nacionalnim zakonodavstvima, druga~ijem
opisu elemenata bi}a krivi~nog dela u odredbama Statuta Me|unarodnog
suda u odnosu na sva nacionalna zakonodavstva, posebno te{ka kr{ewa propisana samo Statutom Me|unarodnog suda Saveta bezbednosti za period od
1991. godine, posebno za dela izvr{ena na teritoriji biv{e Jugoslavije, a
verovatno i posebno po mestu izvr{ewa za teritoriju Vojvodine u sastavu
Srbije.
Dakle, Statut Me|unarodnog suda je nesporno izgledom, sadrìnom i
pretenzijom da bude zakon voqom Saveta bezbednosti koji ga je usvojio, namerio da postane novi izvor me|unarodnog humanitarnog prava, koji je nezakonito nametnut od strane Saveta bezbednosti. Statut Me|unarodnog suda je
podignut na nivo besprekorne sufisticiranosti, kao zakon koji se primewuje samo prema Srbima, ma gde se nalazili u biv{oj Jugoslaviji, po~ev od 1991.
godine, a verovatno i dok postoje, za sumwu da su izvr{ili ka`wiva dela koja su to postala, odnosno utvr|ena kao zlo~in i krivi~no sankcionisana naknadnim usvajawem Statuta Me|unarodnog suda. Tako je Statut Me|unarodnog suda Saveta bezbednosti postao primer eks post fakto krivi~ni zakon
za Srbe.
Na taj na~in ne moè da se konstitui{e sudska nadle`nost Me|unarodnog suda Saveta bezbednosti koji bi na osnovu Statuta bio jedini specijalni
i selektivni sud koji je, navodno, ovla{}en da retroaktivno primewuje svoj
Statut kao posebni krivi~ni zakon sa krivi~nim sankcijama za Srbe. Iz velikog broja presedana i grubih kr{ewa pravnih principa ne moè da se uspostavi zakonita sudska nadle`nost, ne samo novoosnovanog organa prozvanog da je sud, nego i postoje}ih nesporno organa koji vr{e sudsku funkciju.
Sva kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava su sankcionisana, ali samo te{ka kr{ewa predstavqaju krivi~na dela. Zato poku{aj nekog rangirawa i druga~ije kvalifikacije krivi~nih dela, koji se prosto name}e Statutom Me|unarodnog suda Saveta bezbednosti, predstavqa delo koje je suprotno zakonu, a na taj na~in ne moè da se re{i problem nepostojawa sudske nadle`nosti Me|unarodnog suda. Ovome svakako treba dodati da praksa Me|unarodnog suda pokazuje da on sudi i za dela koja nisu obuhva}ena Statutom
Me|unarodnog suda, jer tuma~ewem voqe Saveta bezbednosti kao svog osniva~a i tuma~ewem voqe dràva koje su usvojile @enevske i Ha{ke konvencije,
Me|unarodni sud zauzima stavove kojima se mewaju elementi bi}a poznatih
krivi~nih dela.
Sud koji svojim odlukama prevashodno pretenduje da bude novi zakonodavac ne zna i nikada ne}e da primeni samo ovla{}ewa kojima je definisana
wegova sudska nadle`nost. U~estalost dono{ewa odluka kojima se odstupa
od @enevskih i Ha{kih konvencija dokazuje ne samo da Me|unarodni sud ne
zna u kojim okvirima je odre|ena wegova i kvazi-sudska nadle`nost, nego da
on ne pristaje da koristi ovla{}ewa koja bi bila samo sudska nadle`nost.
29
Dokaz za to je da u skoro svakoj sudskoj odluci Me|unarodni sud pronalazi i

ide izvan okvira, zna~aja i po{tovawa elemenata bi}a krivi~nog dela.
Principi krivi~nog prava, da ne moè biti ni krivi~nog dela ni kazne
ako oni kao takvi nisu prethodno propisani zakonom i da je zabrawena retroaktivna primena krivi~nog zakona i krivi~nih sancija, ne vaè, ne obavezuju i ne primewuju se samo prema Me|unarodnom sudu koji je osnovao Savet bezbednosti. Nepoznanica za Me|unarodni sud je i uslov specifi~nosti i zabrana dvosmislenosti u krivi~nom pravu. Ovi principi ne vaè zato {to
nelegitimni i nelegalni Me|unarodni sud i nije organ sudske vlasti me|unarodne zajednice, kako to voli da potencira, ve} pomo}ni organ Saveta bezbednosti koji sprovodi i izvr{ava mere svog osniva~a.
Nepo{tovawem navedenih op{teobavezuju}ih principa koji garantuju
zakonitost i pravedno su|ewe, odnosno pravo da se utvr|uje, razmatra i odlu~uje najdirektnije o qudskim slobodama pojedinca, Me|unarodni sud skida
masku i priznaje da nije organ koji vr{i sudsku funkciju.
Izgovor koji se ~esto ~uje u prilog sudske nadle`nosti me|unarodnog suda da sveukupnost krivi~nog zakonodavstva prava u svakom nacionalnom
krivi~nopravnom sistemu zavisi od nacionalnog zakonodavstva koje pod zahtevima vremena i stawa u dràvi odre|eno pona{awe zabrawuje i daje sadràj te zabrane, a da me|unarodni krivi~nopravni sistem dolazi do istog ciqa putem sporazuma ili konvencija ili tek nakon {to je praksa jednostranog
provo|ewa zabrane od strane dràva pre{la u obi~ajno pravo, neodrìv je i
wim se kr{e svi pravni postulati.
Pogre{an izgovor ~ak i ne poku{ava da ponudi prostor za normalan i
logi~an odgovor na pitawe kako }e pojedinac lice u Africi da zna da je i
u wegovoj dràvi inkriminisano pona{awe kao {to je to po pravilima sudske prakse i obi~aja koji su formirani i vaè za lica iz Skandinavije, ako
u nacionalnom zakonodavstvu prema wegovom dràvqanstvu ili teritoriji
gde se manifestovalo pona{awe ono nije zabraweno i pripre}eno odgovaraju}om krivi~nom sankcijom? U odnosu na {ta se utvr|uje da je pojedinac prekr{io zabranu? S kojim pravom Me|unarodni sud kao pomo}ni organ moè
da tuma~ewem voqe Saveta bezbednosti, kao svog nelegitimnog osniva~a, kao
materijalno krivi~no pravo koristi praksu i obi~aje jednog nacionalnog
krivi~nopravnog zakonodavstva ili vi{e dràva prema gra|anima na koje se
krivi~nopravno zakonodavstvo koje je iznedrilo praksu i obi~aje nikada nije ni primewivalo?
Kako je mogu}e da tu|im zakonom, sudskom praksom i obi~ajima koji nikada nisu ni objavqeni u dràvi ~iji se dràvqanin poziva na krivi~nu odgovornost pred Me|unarodni sud moè to lice oglasiti krivim kada za wega ne postoji ni taj tu|i zakon, ni ta tu|a praksa, ni ti tu|i obi~aji. Vaqda
zakoni i op{ti pravni akti stupaju na snagu i nekoga obavezuju nakon dono{ewa i objavqivawa, kojim se obavezna lica upoznaju i saznaju za dozvoqena
i zabrawena pona{awa.
30
Dakle, zakqu~ak do koga se dolazi na osnovu pravnih postulata koji su

osnova modernog i civilizovanog ~ove~anstva, moè da se saop{ti i tvrdwom da ako ne postoji me|unarodna zakonodavna politika i precizno definisani standardi na kojima }e se ona temeqiti, onda ne mogu da postoje ni me|unarodni krivi~ni sudovi, a ako se olako pre|e preko ovog zakqu~ka, onda
su ti me|unarodni sudovi po nazivu sudovi, ali u su{tini nstrument golog
nasiqa, sile i pretwi sa kojom nastupa onaj ko osniva sud, kao fasadu koja
treba da prekrije nasiqe. Tome svakako treba dodati i ~iwenicu da praksa
ovog Me|uanrodnog suda dokazuje da i nelegitimno i nelegalno wegovo osnivawe nije posledwa nezakonitost, ve} svojevrsni podsticaj da tuma~ewem voqe svog osniva~a, kao kvazi-zakonodavca, Me|unarodni sud ide jo{ daqe izvan okvira Statuta Me|unarodnog suda.
Sudu koji je ustanovqen na osnovu zakona i koji je vezan zakonom nikada
se ne bi desilo da za istu radwu, ili pona{aqe, pojedincu istovremeno sudi
u jednom istom postupku za vi{e kvalifikacija ka`wivog dela iz jednog
istog ~lana zakona ili vi{e razli~itih ~lanova zakona. Samo sud koji je nastao po izri~itom nalogu da ne primewuje zakon moè sebi da dozvoli tu vrstu nebuloze da potvrdi i proglasi optu`nicu u kojoj se za istu re~enicu, ili
mo`da petominutni govor jednog lica i eventualno doga|aj na nivou radwi
nekog po optu`nici neidentifikovanog glavnog izvr{ioca, istovremeno
steknu elementi bi}a tri potpuno razli~ita krivi~na dela.
Tako mi se stavqa na teret da sam pomaga~, podstreka~ i ko zna sve koja
vrsta saizvr{ioca, ali i jednom radwom, ili pona{awem istovremeno izvr{ilac tri krivi~na dela zlo~ina protiv ~ove~nosti: 1. progon na politi~koj, rasnoj ili verskoj osnovi; 2. deportacija; 3. nehumano delo (prisilno preme{tawe). Deluje prosto neverovatno da sudije Me|unarodnog suda u tom sudu primewuju neka pravila koja ne vaè u pravnim sistemima odakle dolaze.
Kada bi stil i na~in rada sudije Me|unarodnog suda prenele kao pravilo u
svoj nacionalni sudski sistem dràve koja ih je predloìla za sudije Me|unarodnog suda, sigurno bi doìveli zgraàvawe i od sudija po~etnika, jer
ovo {to rade nigde ne postoji.
2. Pravni navodi o stvarnoj nenadle`nosti Me|unarodnog suda
Optu`be u ta~kama 1 (paragrafi 15, 17g i 17i), 10 i 11 (paragrafi 28 i
30) optu`nice, sadrè opis navodno mojih radwi i ne~iwewa, za koje se tvrdi da predstavqaju pona{awe koje se tereti kao zlo~ini protiv ~ove~nosti
kao deo napada protiv nesrpskog stanovni{tva u Vojvodini. Op{tepoznate
~iwenice i notorna istina prosto nalaù da se iz optu`nice koja je protiv
mene podignuta pred nelegitimnim i nelegalnim Me|unarodnim sudom, a odnose se na delove Vojvodine u Srbiji, odbace sve optu`be, zato {to za taj deo
optu`nice ne moè da postoji nadle`nost Me|unarodnog suda.
^lanom 4 Statuta Me|unarodnog suda propisano je da Me|unarodni sud
ima ovla{}ewe da krivi~no goni lica odgovorna za zlo~ine rotiv ~ove~no31
sti (meni se propisuje progon na politi~koj, rasnoj ili verskoj osnovi, deportovawe, ostali ne~ove~ni postupci nehumana dela prisilno preme{tawe) izvr{ene protiv civilnog stanovni{tva u oruànom sukobu, bez obzira na to da li je sukob me|unarodnog ili unutra{weg karaktera. Potpuno
je jasno da bi postojao navedeni zlo~in protiv ~ove~nosti mora da postoji i
oruàni sukob sve vreme, kao i da je civilno stanovni{tvo stradalo u oruànom sukobu, jer je stawe oruànog sukoba u direktnoj vezi sa izvr{ewem
zlo~ina prema civilnom stanovni{tvu.
Po{to stawe oruànog sukoba u Vojvodini Tuìla{tvo ni~im nije moglo da objasni, niti da prikaè, ono je u paragrafu 12. optu`nice navelo da
je sve vreme na koje se odnosi optu`nica (od 1. avgusta 1991. godine do septembra 1993. godine), u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini postojalo stawe oruànog sukoba i neksus izme|u tog stawa oruànog sukoba i zlo~ina za koje se u
optu`nici navodi da su izvr{eni u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i delovim Vojvodine u Srbiji.
2.1. Pravni navodi o mogu}nosti postojawa oruànog sukoba
Dakle, odredbe Statuta Me|unarodnog suda i praksa Me|unarodnog suda
nalaù da bi krivi~no delo bilo zlo~in protiv ~ove~nosti u smislu ~lana
5 Statuta Me|unarodnog suda ono mora da se izvr{i, ili dogodi u kontekstu
oruànog sukoba, bez obzira da li je me|unarodnog ili neme|unarodnog karaktera. To zna~i da je oruàni sukob morao da postoji u svako relevantno
vreme na odre|enoj teritoriji i da su dela, ili pona{awe optuènog lica,
izvr{ena u kontekstu tog oruànog sukoba. Oruànog sukoba na podru~ju
Vojvodine i u Srbiji od 1. januara 1991. godine, kao relevantno vreme na koje
upu}uje Statut Me|unarodnog suda, nikada nije bilo.
Ako se po|e od definicije oruànog sukoba da on uvek postoji kada se
pribegava kori{}ewu oruàne sile izme|u dràva ili postoji oruàno nasiqe duèg trajawa izme|u organa vlasti i organizovanih oruànih grupa
ili izme|u tih grupa unutar dràve, onda mora da se konstatuje da na podru~ju Vojvodine nije bilo ni oruànog nasiqa, a pogotovo nasiqa duèg trajawa. Po{to se postojawe oruànog nasiqa duèg trajawa utvr|uje na osnovu
intenziteta sukoba i organizacije strana u sukobu, jasno je da ni toga nije bilo u Vojvodini od 1. januara 1991. godine do danas. Osim toga, za sve {to mi se
stavqa na teret, a odnosi se na teritoriju Vojvodine, nemogu}e je prona}i bilo kakvu geografsku i vremensku vezu sa oruànim sukobom.
Bi}e krivi~nog dela zlo~in protiv ~ove~nosti podrazumeva da prvo mora da se dokaè postojawe oruànog sukoba, zatim neophodna uzro~noposledi~na veza izme|u krivi~no sankcionisanog dela ili ne~iwewa optuènog
i dokazanog oruànog sukoba. Ovi elementi bi}a krivi~nog dela koje mi se
stavqa na teret u odnosu na Vojvodinu nikada nisu postojali i ne moè ni~im da se upodobi wihovo postojawe.
Zlo~ini protiv ~ove~nosti mogu da se izvr{e od momenta zapo~iwawa
oruànog sukoba i nastavqaju posle prekida neprijateqstava sve do zakqu32
~ewa mira, a u slu~aju neme|unarodnog oruànog sukoba do ostvarivawa miroqubivog re{ewa. Na stawe u Vojvodini nijedan od ovih kriterijuma ne moè da se primeni, jer nije bilo oruànog sukoba, a sve ove elemente, uslove i
stavove sudske prakse navodim kao dokaz da ne moè da postoji nadle`nost
Me|unarodnog suda za sve ono {to mi se stavqa na teret povodom Vojvodine.
Kako geografski, tako i vremenski, a pogotovo u pogledu ~iwewa ili ne~iwewa, ako sam uop{te bio lice koje je imalo obavezu ni{ta mi se ne moè
staviti u krivi~nu odgovornost.
Dakle, u Vojvodini od 1. januara 1991. godine do danas ni u jednom trenutku, kao relevantnom vremenu, nisu postojale strane u sukobu, pa nije bio ni
mogu} oruàni sukob dovoqnog obima i intenziteta da bi bilo mesta primeni odredbe ~lana 5 Statuta Me|unarodnog suda i uop{te me|unarodnog prava. Ako bi se koristili i neki drugi stavovi o postojawu neprijateqstva
opet na teritoriji Vojvodine nije bilo mogu}e da se izvr{i zlo~in protiv
~ove~nosti, jer nije bilo oruànog sukoba niti strana u sukobu. Od pomo}i
nije ni kriterijum da su dela koja predstavqaju zlo~in izvr{ena u toku rasprostrawenog i sistematskog napada protiv civilnog stanovni{tva, jer takvog napada u Vojvodini nikada nije ni bilo.
Retki, sporadi~ni i pre svega individualni i izolovani akti pojedinaca nisu predmet nadle`nosti Me|unarodnog suda. Takvih akata je bilo i oni
su bili predmet sudskih postupaka pred nadle`nim nacionalnim sudovima u
Srbiji. Ovo se isti~e pre svega radi osporavawa nadle`nosti Me|unarodnog
suda da mi sudi za zlo~ine, kako to Tuìla{tvo navodi, protiv ~ove~nosti
koje sam navodno izvr{io, ili sam za wih krivi~no odgovoran, a odnose se na
delove Vojvodine u Srbiji. Naime, nijednim kriterijumom se ne moè ono
{to mi se stavqa na teret, a odnosi se na Vojvodinu, pripisati da predstavqa
kr{ewe me|unarodnog humanitarnog prava.
Ukoliko Tuìla{tvo i daqe smatra da sam krivi~no odgovoran za ne{to {to se dogodilo u Vojvodini, ono moè da obavesti vlast u Srbiji, ali
ne moè da me optuùje i traì moju krivi~nu odgovornost, jer za sve {to mi
se stavqa na teret, a odnosi se na Vojvodinu, ne postoji i nikako ne moè da
se utvrdi nadle`nost Me|unarodnog suda. Dakle, moè da se zakqu~i da Tuìla{tvo u ta~kama 1, 10 i 11 optu`nice izraàva optu`be povodom dela koja sam navodno izvr{io, a koja nisu i nikako ne mogu biti u nadle`nosti Me|unarodnog suda.
2.2. Pravni navodi o civilnom stanovni{tvu kao uslovu za postojawe
krivi~nog dela
Element civilno stanovni{tvo u opisu krivi~nog dela zlo~ina protiv
~ove~nosti iz ~lana 5 Statuta Me|unarodnog suda mora da podrazumeva zlo~ine kolektivne prirode, {to zna~i da su iskqu~ena pojedina~na i izolovana dela koja, mada mogu biti ka`wiva dela, pa ~ak i ratni zlo~ini, nikada se
ne izdiù na nivo zlo~ina protiv ~ove~anstva, a pogotovo ne na nivo krivi~nog dela iz nadle`nosti nekog me|unarodnog suda. Dakle, zlo~in rotiv ~o33
ve~nosti moè biti samo rezultat masovne i sistematske akcije u vreme oruànog sukoba, koji se svojim razmerama, okrutno{}u i masovno{}u izdiè i
pretvara u krivi~no delo koje potpada pod nadle`nost Me|unarodnog suda.
Toga nije bilo u Vojvodini, osim pojedina~nih i izolovanih slu~ajeva koji su
bili predmet sudskih postupaka u Srbiji.
Me|unarodno humanitarno pravo se ne primewuje na sva protivzakonita
i ka`wiva dela tokom oruànog sukoba, ve} samo na ona dela koja su dovoqno povezana sa oruànim sukobom. Dakle, to delo je bilo mogu}e i ranije i
pre sukoba, ali da bi predstavqalo kr{ewe me|unarodnog humanitarnog prava potrebno je da se dokaè da je izvr{eno protiv `rtve upravo zbog konkretnog oruànog sukoba. Navedene ta~ke optu`nice, na koje podnosim ovaj
prigovor i osporavam nadle`nost, ne ispuwavaju nijedan od uslova iz ~lana
5 Statuta Me|unarodnog suda i ne mogu biti u nadle`nosti Me|unarodnog
suda. Zato je potrebeno da se iz optu`nice izbace navedene ta~ke optu`bi,
jer o wima obuhva}enim krivi~nim delima ne moè da sudi, niti je ovla{}en
Me|unarodni sud da krivi~no goni. Dakle, u Vojvodini nije moglo ni da se izvr{i krivi~no delo zlo~in protiv ~ove~nosti iz ~lana 5 Statuta Me|unarodnog suda.
2.3. Pravni navodi o nepostojawu neksusa
Neksus koji se u optu`nici navodi u paragrafu 12. ne samo da ne postoji,
nego i ne moè da postoji, jer ne moè da se dokaè ono {to ne postoji. Geografska i vremenska povezanost izme|u doga|aja u Vojvodini iz maja 1992. godine sa oruànim sukobom koji je zavr{en mirovnim sporazumom po~etkom
1992. godine nije mogu}a, te je iskqu~ena mogu}nost dokazivawa postojawa
neksusa.
3. îweni~ni navodi o nenadle`nosti Me|unarodnog suda
Oruàni sukob na teritoriji Vojvodine nikada nije postojao, {to predstavqa op{tepoznatu ~iwenicu. Neksus na teritoriji Vojvodine nije mogao
da postoji, a pogotovo maja 1992. godine, kako se to u optu`nici navodi, zato
{to je stawe oruànog sukoba u Hrvatskoj, odnosno preciznije na teritoriji Republike Srpske Krajine prekinuto Vensovim mirovnim sporazumom po~etkom 1992. godine i kao rezultat tog sporazuma o Republici Srpskoj Krajini brigu i o~uvawe mira preuzele su snage Ujediwenih nacija. To {to je kasnije u toku 1995. godine Hrvatska svojim oruànim snagama uz pomo} instruktora iz inostranstva napala teritorije pod za{titom Ujediwenih nacija, osvojila ih, pobila i proterala Srbe sa teritorije me|unarodno za{ti}ene Republike Srpske Krajine ne moè biti oruàni sukob koji ima geografsku i vremensku vezu sa oruànim sukobom koji bi morao da postoji maja 1992. godine za eventualnu moju krivi~nu odgovornost u pogledu doga|aja
koji se u optu`nici navode i odnose na Vojvodinu. Oruàni sukob i wegovo
trajawe u Bosni i Hercegovini je apsolutno irelevantno u odnosu na ono {to
mi se stavqa na teret u delu optu`nice koja se odnosi na Vojvodinu.
34
îwenica je da se u jednom delu optu`nice koji se odnosi na Vojvodinu,

i to konkretno na doga|aj u maju 1992. godine, prepoznaje jedan slu~aj koji po
svim kriterijumima predstavqa pojedina~ni i izolovani slu~aj za koji je postojala sumwa da je eventualno krivi~no delo i koji je bio predmet krivi~nog postupka koji je vo|en u Srbiji. Me|utim, ni po jednom od kriterijuma i
uslova iz Statuta Me|unarodnog suda ni za taj slu~aj, ni prema jednom licu,
ne moè da se konstitui{e nadle`nost Me|unarodnog suda, pa je optu`nica
u tom delu proma{aj, za koji se te{ko moè prona}i sli~an primer.
U podnesku kojim sam obelodanio dokaze koje }u da koristim u odbrani
pred Me|unarodnim sudom od optu`bi koje se odnose na Vojvodinu nalaze se
sve ~iwenice o razmeni imovine, na~inu i postupku razmene, posrednicima
i ko je pretrpeo {tetu u razmeni.
4. Pravni razlozi osporavawa nadle`nosti u smislu pravila 72(D)(ii)
Ovim prigovorom pobijanoj optu`nici se osporava nadle`nost u optu`bama pod ta~kama 1, 10 i 11 optu`nice u delu koji se odnosi na Vojvodinu.
Mada na prvi pogled optu`nica formalno po nazivu za teritoriju Vojvodine obuhvata teritoriju navedenu u ~lanovima 1, 8 i 9 Statuta Me|unarodnog
suda, najmawe dva su{tinska razloga potkrepquju tvrdwu da se ona ne odnosi
na teritoriju navedenu u ~lanovima 1, 8 i 9 Statuta Me|unarodnog suda.
îwenica je da je Statut Me|unarodnog suda usvojio Savet bezbednosti
rezolucijom 827, od 25. maja 1993. godine, i da su u odredbama ~lanova 2, 3, 4, 5
i 6 Statuta propisana posebna krivi~na dela, sa opisom dela i elementima
bi}a tih krivi~nih dela koji se razlikuje od svih dotada{wih poznatih opisa za krivi~na dela pod istim nazivom. To zna~i da su krivi~na dela iz ~lana 2, 3, 4, 5 i 6 Statuta Me|unarodnog suda, od 26. maja 1993. godine, postala
krivi~na dela. Dakle, ne{to {to mi se stavqa na teret da sam izvr{io u maju 1992. godine ne moè da predstavqa krivi~no delo iz Statuta Me|unarodnog suda 26. maja 1993. godine, a samim tim i u pogledu teritorijalne nadle`nosti, Vojvodina kao teritorija u sastavu Srbije i biv{e Jugoslavije iz maja 1992. godine, u krivi~no pravnom smislu nije ta teritorija koja je navedena u ~lanovima 1, 8 i 9 Statuta Me|unarodnog suda od 25. maja 1993. godine. Teritorija Vojvodine je ista bila u maju 1992. godine, kao i 25. maja 1993. godine, i po principu neprekinutog kontinuiteta Jugoslavije, za wu je ta~na tvrdwa da predstavqa deo teritorije biv{e SFRJ, ali imaju}i u vidu datum osnivawa Me|unarodnog suda i usvajawa Statuta u krivi~nopravnom smislu teritorijalne nadle`nosti za mesto izvr{ewa krivi~nog dela, Vojvodina je od
25. maja 1993. godine teritorija na koju se prostire teritorijalna nadle`nost za krivi~na dela iz Statuta Me|unarodnog suda. Dela koja mi se stavqaju na teret (maj 1992. godine) nisam ni mogao da izvr{im na teritoriji
Vojvodine nakon 25. maja 1993. godine, {to je uslov da bih uop{te mogao da budem krivi~no odgovoran u skladu sa odredbama Statuta Me|unarodnog suda.
35
Zakqu~ak da se optu`nica u delu optu`bi koje se odnose na maj 1992. godine i delove Vojvodine u sastavu Srbije ne odnosi na teritorije navedene u
~lanovima 1, 8 i 9 Statuta Me|unarodnog suda zasniva se na ~iwenici da je
Statut Me|unarodnog suda usvojen 25. maja 1993. godine, da su Statutom propisana potpuno nova krivi~na dela zlo~ini protiv ~ove~nosti (novi opis
dela) koja mi se stavqaju na teret, da optu`nicom nisu obuhva}ena krivi~na
dela koja su izvr{ena nakon 25. maja 1993. godine, ve} godinu dana ranije, odnosno doga|aji koji su se odigrali pre nego {to je usvojen Statut Me|unarodnog suda i odre|ena teritorija na kojoj }e se primewivati Statut za slu~aj
izvr{ewa te{kih kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava. Da ovaj stav ne
bi stvorio zabunu u pogledu teritorijalne nadle`nosti, ili doveo do zakqu~ka da postoji vreme i teritorija koje nije obuhva}eno nadle`no{}u,
treba da se ima u vidu i slede}e.
Teritorija Vojvodine je u periodu postojawa me|unarodnopravnog subjektiviteta SFRJ bila u smislu teritorijalne nadel`nosti u sastavu pravnog sistema SRJ, kao teritorija na kojoj vaì savezni krivi~ni zakon kojim
su odre|eni kao krivi~na dela zlo~ini protiv ~ove~nosti (Glava CVI), sa zakonom propisanim sankcijama, zakonom odre|enoj teritoriji na kojoj postoje i rade zakonom odre|eni nadle`ni sudovi za krivi~no gowewe izvr{ilaca ovih krivi~nih dela i potpuno odre|ena kao teritorija na kojoj se prostire stvarna nadle`nost i odre|uje mesna nadle`nost za su|ewe.
U maju 1992. godine i za doga|aje u maju 1992. godine, za koje eventualno postoji sumwa da su krivi~na dela zlo~ini protiv ~ove~nosti izvr{eni na delu teritorije Vojvodine u sastavu Srbije, postojao je, kao {to i danas postoji, zakon kojim su odre|ena krivi~na dela, propisane sankcije, odre|ena
stvarna i mesna nadle`nost, te ne postoji mogu}nost da se nezakonito 26. maja 1993. godine u teritorijalnom smislu izvla~i posebna teritorijalna nadle`nost, a iz toga i stvarna nadle`nost kao prednost Me|unarodnog suda u
odnosu na istovremenu nadle`nost nacionalnog suda u Republici Srbiji.
Dvojna istovremena stvarna nadle`nost konstituisana od strane nenadle`nog organa (Saveta bezbednosti) za osnivawe me|unarodnog suda u delu
koji se odnosi na teritorijalnu nadle`nost kao sastavni deo stvarne nadle`nosti novog Me|unarodnog suda za doga|aje u pro{losti ne moè da postoji, kao {to ne moè da postoji poseban Me|unarodni sud koji bi bio nadleàn samo za teritoriju biv{e SFRJ i poseban Statut tog Me|unarodnog suda kojim se propisuju posebna krivi~na dela za te{ka kr{ewa me|unarodnog
humanitarnog prava izvr{ena samo na teritoriji biv{e SFRJ.
Ovu vrstu nedoslednosti i izbegavawa pruàwa za{tite `rtvama zlo~ina najboqe ilustruje slede}i primer.
U toku 1998. godine na teritoriji Kosova i Metohije, koja je u sastavu Srbije, eskalirao je {iptarski terorizam. Odmetni~ke bande su morale da se
neutrali{u policijskom akcijom vlasti u Republici Srbiji, te je nesporno
da je na delu bio prisutan neme|unarodni oruàni sukob. Oruàna sila je
36
morala da se primeni i koristi u skladu sa konvencijama, po odre|enim pravilima i uz obostranu du`nost uzdràvawa od kr{ewa pravila me|unarodnog humanitarnog prava.
Srbi, pripadnici policije i vojske koji bi pali u zarobqeni{tvo {iptarskih terorista ako kojim slu~ajem nisu odmah likvidirani nakon zarobqavawa, prebacivani su na teritoriju susedne Albanije, gde su postajali
`rtve najbesomu~nijih zverstava. Sve to se de{avalo nakon usvajawa Statuta Me|unarodnog suda i nakon osnivawa Me|unarodnog suda za biv{u Jugoslaviju. Zlo~ini su izvr{eni na teritoriji Albanije, a tamo{wa vlast nije
ni nameravala i nije smela da pokrene krivi~ne postupke pred svojim sudovima kao stvarno nadle`nim, a Me|unarodni sud po odredbama Statuta ne
moè da obezbedi teritorijalnu nadle`nost.
Ukoliko se za ta dela ne konstitui{e neki novi Me|unarodni sud za Albaniju, proizilazi da plemenit ciq pruàwa za{tite svim `rtvama i sankcionisawe svih zlo~ina u konkretnom slu~aju nije ni mrtvo slovo na papiru,
jer zbog selektivnosti na nekim teritorijama se i ne traè zlo~ini, ili se
i prihvataju i o wima se pre}utkuje po{to nisu projektovani kao potencijalni krivci.
5. Pravni razlozi osporavawa nadle`nosti u smislu pravila 72(D)(ii)
Vremenska nadle`nost, odnosno razdobqe kada su izvr{ena dela, na
osnovu koga se utvr|uje stvarna nadle`nost Me|unarodnog suda, odre|ena je
~lanovima 1, 8 i 9 Statuta Me|unarodnog suda. Vremenska nadle`nost je odre|ena sa od 1. januara 1991. godine. Odre|en je samo po~etak i to kalendarski, a ne od nekog zna~ajnog doga|aja u krivi~nopravnom smislu koji je ozna~io po~etak te{kih kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava na teritoriji odre|enoj Statutom Me|unarodnog suda. Kraj razdobqa, odnosno vreme do
kojeg datuma, do kada se za izvr{ena krivi~na dela propisana Statutom Me|unarodnog suda odre|uje stvarna nadle`nost Me|unarodnog suda nije odre|eno odredbama Statuta. Sude}i po nekim tuma~ewima i naga|awima, Me|unarodni sud ra~una da je stvarno nadleàn za sva kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava izvr{ena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1. januara
1991. godine do dana kada Savet bezbednosti, kao osniva~ Me|unarodnog suda
ne zakqu~i da vi{e nije potrebna krivi~nopravna pretwa sudom za ostvarivawe politi~kih ciqeva na teritoriji biv{e Jugoslavije. Striktna primena principa zakonitosti nalaè jedino mogu}i stav da Me|unarodni sud (mada nelegitiman i nelegalan) moè da dobije stvarnu nadle`nost samo za krivi~na dela koja su izvr{ena nakon, ili od dana konstituisawa Me|unarodnog
suda.
Kao {to sam ve} naveo, za postojawe krivi~ne odgovornosti nekog lica
potrebno je, pored protivpravnosti wegove konkretne radwe, odnosno ~iwewa ili ne~iwewa, i da je to delo u trenutku izvr{ewa bilo krivi~no delo iz
nadle`nosti suda pred kojim mu se sudi. Me|unarodni sud pred kojim je pro37
tiv mene podignuta optu`nica osnovan je Rezolucijom 827 Saveta bezbednosti od 25. maja 1993. godine i taj Me|unarodni sud najranije moè da ra~una
na svoju kvazi-sudsku nadle`nost od tog datuma. Dakle, Me|unarodni sud na
osnovu principa zakonitosti i zabrane povratnog dejstva propisa i pojedina~nih normi, kao po~etak vremenske nadle`nosti u okviru odre|ivawa
stvarne nadle`nosti moè da ra~una da je nadleàn da sudi samo za ona te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava izvr{ena na teritoriji biv{e Jugoslavije najranije od 26. maja 1993. godine.
Kako mi se optu`nicom u delu ta~aka 1, 10 i 11 kao optu`ba stavqa na teret doga|aj, odnosno neko moje navodno ka`wivo delo iz maja 1992. godine,
proizilazi da Me|unarodni sud nije stvarno nadleàn da me krivi~no goni.
Princip zakonitosti po ko zna koji put potvr|uje pravilo da se stvarna nadle`nost suda za krivi~no gowewe utvr|uje prema i u skladu sa vaè}im zakonom odre|enim stvarno nadle`nom sudu u momentu izvr{ewa krivi~nog dela, a ne prema novokonstituisanom sudu nakon izvr{ewa dela.
Ako se prihvati pravna logika postojawa i rada Me|unarodnog suda
pred kojim je protiv mene podignuta optu`nica, onda je mogu}e da se nakon
promene politi~kih snaga i mo}i u Savetu bezbednosti za nekoliko godina
donese Rezolucija o osnivawu Me|unarodnog suda za Vijetnam ili Koreju,
usvoji Statut tog Me|unarodnog suda sa novim odredbama kojima se opisuje
i daju elementi bi}a krivi~nih dela kr{ewa me|unarodnog humanitarnog
prava, kao teritorijalna nadle`nost odredi teritorija Vijetnama i Koreje i vremenska nadle`nost odredi samo kao po~etak od 1. januara 1950. godine, pa da se danas ugledni starci u SAD optuè za ratne zlo~ine. Ovu verovatno pravno nemogu}u situaciju ne bi moglo da konsoliduje i ozakoni ni nezastarevawe ovih krivi~nih dela, a jo{ mawe istovremena nadle`nost Me|unarodnog suda i nacionalnih sudova, ili prednost Me|unarodnog suda u
odnosu na nacionalni.
Svakim danom sve vi{e me|unarodni stru~waci shvatajut e{ke posledice naru{avawa principa zakonitosti koji je tako o~igledno izraèn osnivawem ovog Me|unarodnog suda za Srbe sa problemati~nom stvarnom nadle`no{}u u pogledu svakog aspekta stvarne nadle`nosti tog suda. Ovo posebno dobija na teìni po{to je sud jedini organ koji moè da krivi~no goni, a
samim tim jedini ima pravo da tako direktno uti~e na ostvarivawe i za{titu sloboda, prava i du`nosti ~oveka i gra|anina, kako `rtve, tako i osumwi~enog.
Ako je taj Me|unarodni sud nelegitiman i nelegalan po na~inu nastanka, stvarna nadle`nost mu je odre|ena op{tim aktom usvojenim danom uspostavqawa i osnivawa Me|unarodnog suda i tada dela odre|ena kao krivi~na
sa sankcijama, sa nadle`no{}u za selektivno izabranom teritorijom samo
jedne biv{e dràve, koja je bila me|unarodno priznati subjekt, i za dela izvr{ena pre osnivawa Me|unarodnog suda, onda o ostvarivawu i za{titi sloboda, prava i du`nosti ~oveka i gra|anina sve {to bude odlu~io taj Me|una38
rodni sud predstavqa instalisanu i organsku nezakonitost. Onda se `rtva ne

vidi, a optuèni pretvara u novu `rtvu. To nikada nije bio ciq me|unarodnog humanitarnog prava i zbog toga nisu osnovane Ujediwene nacije. Nikada
se nezakonito{}u ne moè uspostaviti pravda. Zato }e se svi zgraàvati nad
radom i odlukama Me|unarodnog suda koji svoj jedini modus vivendi i
opravdawe ima u osudi Srba po svaku cenu, svim sredstvima i na bilo koji na~in.
6. Pravni razlozi osporavawa nadle`nosti u smislu pravila 72(D)(iv)
U delu optu`nice koja se odnosi na Vojvodinu, odnosno optu`bama iz
ta~ke 1, 10 i 11, stavqa mi se na teret sumwa da sam izvr{io tri krivi~na dela zlo~ina protiv ~ove~nosti iz ~lana 5 Statuta Me|unarodnog suda. Za postojawe zlo~ina protiv ~ove~nosti u smislu ~lana 5 Statuta Me|unarodnog
suda kao uslov i element bi}a krivi~nog dela potrebno je da se dokaè postojawe oruànog sukoba, na teritoriji Vojvodine koja je u sastavu Srbije. Po{to oruànog sukoba nije bilo, onda nema ni zlo~ina protiv ~ove~nosti, a
samim tim ne postoji ni nadle`nost Me|unarodnog suda. Me|unarodni sud je
na osnovu ~lana 1 Statuta Me|unarodnog suda ovla{}en da krivi~no goni lica odgovorna za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava izvr{ena
na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine u skladu sa odredbama Statuta. Wegova stvarna nadle`nost je odre|ena za zlo~ine protiv civilnog stanovni{tva u oruànom sukobu, pa po{to u Vojvodini nikada nije bilo oruànih sukoba u okvirima teritorijalne i vremenske nadle`nosti u smislu
~lana 8 Statuta Me|unarodnog suda, onda radwe, dela, pona{awe, ~iwewa i
ne~iwewa koja mi se optu`bama stavqaju na teret da sam u~inio i da se odnose na Vojvodinu ne mogu biti zlo~ini protiv ~ove~nosti.
Dakle, ako se optu`nicom i ne poku{ava da dokaè da je na teritoriji
Vojvodine bilo oruànih sukoba, a neksus podme}e bez ijednog navoda o geografskoj i vremenskoj povezanosti sa oruànim sukobom, sledi zakqu~ak da
u Vojvodini nije moglo biti krivi~nih dela iz nadle`nosti Me|unarodnog
suda. Ako ta krivi~na dela nisu mogu}a, onda sigurno nisu mogu}a i kada su u
pitawu pona{awa, ~iwewa i ne~iwewa koja se meni pripisuju.
II. FORMALNI NEDOSTACI OPTU@NICE KAO PRAVNI

I ÎWENI^NI OSNOV OSPORAVAWA NADLE@NOSTI
ME\UNARODNOG SUDA
Stavqa mi se na teret da sam pojedina~no i u dogovoru s drugim u~esnicima udruènog zlo~ina~kog poduhvata u~estvovao u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu, s tim {to se moja ~iwewa, ne~iwewa i pona{awa navode kao
zlo~ini izvr{eni u Vojvodini, u paragrafima 6, 10(d), 12, 14, 15, 17(g), 17(i),
28 i 30 optu`nice. Postojawe zlo~ina~kog udruèwa, moje pristupawe tom
udruèwu, moje u~e{}e u tom udruèwu i uop{te moja pripadnost nekom
39
udruèwu koje je osnovano za vr{ewe ka`wivih dela, ili koje je vr{ilo ka`wiva dela i u ovoj optu`nici koja je protiv mene podignuta predstavqa poku{aj da se stvori stereotip koji se o~igledno name}e svim Srbima optuènim pred Me|unarodnim sudom.
Na ovaj na~in Tuìla{tvo svesno ide izvan okvira Statutom Me|unarodnog suda propisanih inkriminacija i do sada poznatih elemenata bi}a
krivi~nih dela iz nadle`nosti Me|unarodnog suda, te optu`nicama i presudama na osnovu wih daje nove opise krivi~nih dela sa novim elementima bi}a tih dela. Prakti~no, u postupcima za ratne zlo~ine i zlo~ine protiv ~ove~nosti koji se pred Me|unarodnim sudom vode protiv Srba, u koje se izvan
inkriminacija propisanih Statutom Me|unarodnog suda za ta krivi~na dela name}e kao element bi}a krivi~nog dela i udruèni zlo~ina~ki poduhvat Srbima se sudi za genocid. Ta vrsta prikrivene zamene krivi~nih dela
za koje se sudi i uvo|ewe novog elementa bi}a za krivi~no delo zlo~in protiv ~ove~nosti i ovim prigovorom mora da se ìgo{e.
Svi do sada poznati kriteirjumi, motivi, uslovi i ciqevi koji se obi~no imaju u vidu prilikom utvr|ivawa da li neko lice pripada nekom zlo~ina~kom udruèwu, mene nikako ne mogu da svrstaju, niti da prikaù da sam
pripadnik nekog tavkog udruèwa. Taj problem je namu~io Tuìla{tvo, da je
prosto moralo, sastavqaju}i optu`nicu, vi{e puta i u samom tekstu optu`nice da se zvani~no demantuje.
Navodi se u paragrafu 6 optu`nice da sam u~estvovao u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu i da je svrha tog poduhvata bila da se vr{ewem zlo~ina
iz nadle`nosti Me|unarodnog suda ve}ina nesrba silom trajno ukloni iz, izme|u ostalog, nekih delova Vojvodine u Republici Srbiji kako bi ta podru~ja postala deo nove dràve pod dominacijom Srba. Ta tvrdwa je najobi~niji
politi~ki pamflet. Vi{e govori o èqama sastavqa~a optu`nice, nego o
obi~noj pomisli da }e Tuìla{tvo bilo ~ime da poku{a da dokaè postojawe neke ~iwenice, osim nedokazivosti politi~kog pamfleta koji se name}e
u procesnom smislu, onaj su{tinski, mentalni i logi~ki nedostatak jednog
ovakvog poku{aja zabriwava, jer dokazuje da se bez bilo kakve posledice Tuìla{tvu dozvoqava da u optu`nicu navodi sve i sva{ta. Od ~ega ja to treba da se branim pred Me|unarodnim sudom? Zar zato {to neko ne zna istoriju, geografiju i ne koristi demografske i druge podatke i ne èli da prizna
da na teritoriji Vojvodine nikada nije bilo oruànih sukoba od 1991. godine do danas, ja moram da se branim?
U delu optu`nice pod naslovom Individualna krivi~na odgovornost,
paragraf 8, pored imena nekih pojedinaca koji su navodno u~estvovali u
udruènom zlo~ina~kom poduhvatu, a tu i mene svrstava Tuìla{tvo, kao
pripadnici se navode i gotovo svi stanovnici gra|ani Srbije, svi Srbi sa
teritorija biv{ih republika Hrvatske i Bosne i Hercegovine, i to kako lica pod oru`jem, tako i drugi, kao politi~ke li~nosti iz S(F)RJ. Po stavu Tuìla{tva kao u~esnici udruènog zlo~ina~kog poduhvata su svi Srbi. Da
40
nema nekoliko optu`nica protiv nekoliko Hrvata i muslimana i formalno

bi izgledalo da se kao optuèni pred Me|unarodnim sudom pojavquju samo
Srbi.
Obi~nim pregledom optu`nice moè da se utvrdi da Tuìla{tvo ama
ba{ ni~im nije u~inilo ni verovatnim postojawe bilo kakve sumwe da je postojalo, da je osnovano i da je delovalo neko zlo~ina~ko udruèwe kome bih
ja navodno pripadao. Sti~e se utisak da je taj navod Tuìla{tva neka vrsta
prezumpcije, odnosno zlo~ina{tvo se pretpostavqa, te nema potrebe da se
dokazuje. Prilikom potvr|ivawa optu`nice, a i za sve vreme mog pritvora,
svakim danom se potvr|uje taj moj zakqu~ak da sam samo jo{ jedan od izgovora
za su{tinsko su|ewe mom narodu. Da kojim slu~ajem nije tako, sud bi jo{ u fazi potvr|ivawa optu`nice traìo da se u~ini verovatnim postojawe nekog
takvog udruènog zlo~ina~kog poduhvata, kriminalne organizacije, ili
bilo kog oblika udruìvawa za sistematsko vr{ewe krivi~nih dela. Zato se
desilo da mi se optu`nicom pripisuje i pozivam na krivi~nu odgovornost da
sam u~estvovao u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu sa licima i to koja ne
poznajem, sa kojima se nikada nisam ni video, ni ~uo, kao i sa pojedincima sa
kojima nisam bio u prijateqskim odnosima, a po Tuìla{tvu i sa licima koja su me tuìla sudu ili slali u zatvor.
Ne znam koji je to kriterijum Tuìla{tvo koristilo kada me je svrstalo da pripadam i da sam u bilo kojoj organizaciji kojoj, recimo, pripada Veqko Kadijevi}? Ako bi se po{lo i od kriterijuma koji je po {irini najve}i,
za koji nije potrebno da se qudi li~no poznaju, a mogu da se svrstaju da pripadaju istoj grupi ili organizaciji, a to je verovatno neki zajedni~ki i istovetni politi~ki ciq, onda moji politi~ki ciqevi nikako se ne mogu poistovetiti sa ciqevima lica za koje se tvrdi da su u~esnici udruènog zlo~ina~kog poduhvata. Moj politi~ki ciq nikada ne moè biti identi~an, ni pribli`no sli~an sa ciqem, recimo, Veqka Kadijevi}a, da ne navodim druge, a
pogotovo ne one koje je Tuìla{tvo naslovilo kao druge politi~ke li~nosti iz S(F)RJ, kao pripadnike tog udruènog zlo~ina~kog poduhvata.
Problem Tuìla{tva, podizawem optu`nice i protiv mene, jeste {to
nastoji da Srbe, odnosno jedan narod, proglasi zlo~ina~kom grupacijom. Tako Tuìla{tvo dokazuje da gazi princip individualne krivi~ne odgovornosti i poku{ava u pojedina~nim krivi~nim postupcima pred Me|unarodnim
sudom da dokaè da je mogu}e postojawe kriminalne organizacije od nekoliko miliona u~esnika udruènog zlo~ina~kog poduhvata. Naravno, i to samo na jednoj strani, da su to Srbi.
Ako je mogu}e postojawe zlo~ina~kog udruèwa od nekoliko miliona
pripadnika, kao {to to tvrdi Tuìla{tvo, onda je du`no i ovla{}eno da
svakog pripadnika, kao pojedinca koji je li~no odgovoran, krivi~no goni za
konkretno krivi~no delo iz nadle`nosti Me|unarodnog suda u skladu sa
Statutom Me|unarodnog suda.
41
Tek na osnovu toga bi mogla da se utvrdi eventualno li~na odgovornost

lica za koje Tuìla{tvo tvrdi da je izvr{io zlo~in rotiv ~ove~nosti, a
sude}i po stavu Tuìla{tva i tekstu optu`nice, samo zato {to pripada nekoj navodno zlo~ina~koj grupi sa vi{e miliona pripadnika, ili verbalno
iznosi stavove koji se ne svi|aju nekome u Tuìla{tvu i zato {to se ne svi|aju predstavqaju podstrekavawe i ko zna sve koji oblik pomagawa ili sau~esni{tva.
Ne moè jedan narod da se proglasi kriminalnom grupom, a to je Tuìla{tvo u~inilo podizawem ovakve optu`nice protiv mene. Svi dosada{wi
stavovi Me|unarodnog suda u pogledu primene odredbe ~lana 6 Statuta Me|unarodnog tribunala (nadle`nost s obzirom na lica) su jasni. Me|unarodni sud krivi~no goni samo fizi~ka lica, a grupa se ne moè proglasiti kriminalnom organizacijom, niti se pojedinac moè optuìti, niti mu se moè suditi zato {to je ~lan takve grupe. To {to sam Srbin i pripadam grupi
gra|anin Republike Srbije i pripadnik srpskog naroda, a koju je Tuìla{tvo u podignutoj optu`nici protiv mene naslovilo kriminalnom organizacijom, dokazuje da se prakti~no protiv mene vodi krivi~ni postupak zbog
pripadnosti srpskom narodu. Optuèn sam zbog politi~kih poruka koje sam
uputio grupi kojoj pripadam, jer sve radwe, ~iwewa, ne~iwewa i pona{awa,
kako se to navodi u optu`nici, koje sam navodno izvr{io po tekstu optu`nice su izgovorene re~i koje predstavqaju zlo~in protiv ~ove~nosti.
Dakle, u pitawu je verbalni delikt, odnosno poku{aj da se pred Me|unarodnim sudom osude moji politi~ki stavovi, a kao izuzetno te{ka kvalifikacija se uzima da sam pripadnik srpskog naroda. Statut Me|unarodnog
tribunala ne dozvoqava da se zbog toga neko poziva na krivi~nu odgovornost,
jer nema, ne postoji i nije mogu}e da postoji to i takvo ka`wivo delo u smislu ~lana 5 i 7 Statuta Me|unarodnog suda.
Meni se stavqa na teret da sam pomagao, planirao, podsticao, hu{kao i
na drugi na~in u~estvovao kao saizvr{ilac u izvr{ewu ~etrnaest ka`wivih
dela, zlo~ini protiv ~ove~nosti i kr{ewe zakona i obi~aja ratovawa, i to
kako sam, tako i u dogovoru sa drugim u~esnicima udruènog zlo~ina~kog poduhvata. Detaqnim pregledom optu`nice nigde ne moè da se prona|e nijedno od obaveznih obele`ja, odnosno obaveznih elemenata bi}a bilo kog od ~etrnaest ka`wivih dela koja mi se stavqaju na teret. Ako se ima u vidu praksa Me|unarodnog suda da se svaki papir Tuìla{tva sa naslovom optu`nica
protiv nekog Srbina odmah od strane deùrnog sudije progla{ava i potvr|uje, jer nakon sme{tawa u Pritvorsku jedinicu Me|unarodnog suda tuìlac
dobija mogu}nost da sprovede istragu, onda ne ~udi zgraàvawe svetski priznatih stru~waka nad pravilima, postupkom i odlukama Me|unarodnog suda.
Ne moè da se pruà za{tita i ~uva me|unarodno humanitarno pravo o~iglednim kr{ewem qudskih prava licima za koje se sumwa da su izvr{ili zlo~in protiv ~ove~nosti.
42
Na bazi takvih optu`nica ~iwenica je da pritvor i istraga prerastaju

u mu~ili{te dok nevino lice ne pristane na nagodbu i priznawe krivice. Relevantne ~iwenice za ne~iju krivi~nu odgovornost i istina dolaze kao rezultat virtuelne metode prenosnog sklapawa mozaika doga|aja. Zna~i da
praksa Me|unarodnog suda podrazumeva da nije potreban ni minimalni stepen preciznosti i izvesnosti (osnovana sumwa kao sasvim izvesni stepen verovatno}e) na papiru zvanom optu`nica. Zato se verovatno i ne traì da optu`nica ima makar minimalni broj navoda koji ukazuju da postoje u radwi,
~iwewu, ne~iwewu ili pona{awu, kako to ~esto isti~e Tuìla{tvo, ili da
se prepoznaju elementi bi}a krivi~nih dela koja se stavqaju na teret optuènima.
Dakle, izbor optuènog je suèn, jer je kriv i krivi~no odgovoran odmah
kada se potvrdi optu`nica, a sme{tawem u pritvor on dobija mogu}nost da
se bori da dokaè svoju nevinost. Kao da su pravila postupka napisana po
Marfijevim zakonima, odnosno pravilo i standard dobijaju svoju negaciju,
suprotnost, ili kr{ewe standarda postaje novo pravilo. To je o~igledno logi~na posledica instalisane nelegitimnosti i nelegalnosti pri osnivawu
Me|unarodnog suda i usvajawu Statuta Me|unarodnog suda. [to se krivo rodi, vreme ga ne ispravi.
Najkonkretniji podaci koji sadrì optu`nica su dodaci optu`nice od
I do VI, u kojima su navedeni spiskovi `rtava, a sve drugo ne pruà ni najobi~niju insinuaciju da postoji bilo kakva uzro~no-posledi~na veza izme|u
mene, mojih verbalnih i drugih eventualnih radwi i eventualnih glavnih izvr{ilaca konkretnih zlo~ina.
U dodacima koji su priloèni uz optu`nicu nema nijednog podatka o mojim radwama, ~iwewu, ne~iwewu ili pona{awu koje se moè staviti u bilo
koji kontekst doga|aja koji mi se stavqaju na teret, a odnose se na delove Vojvodine u Srbiji. Na taj na~in je i Tuìla{tvo priznalo da ne postoji ni
osnovana sumwa za ta~ke optu`be u kojima se navodi Vojvodina. Ovim prigovorom, osporavaju}i nadle`nost Me|unarodnog suda, podse}am na neodrìvost ta~aka optu`bi u kojima se pomiwe Vojvodina.
Na ta priznawa Tuìla{tva, nedostatke optu`nice i su{tinsko nepostojawe optu`bi koje bi se odnosile na Vojvodinu, ovim prigovorom skre}em
pa`wu i podse}am na o~iglednost krupnih nedostataka optu`nice koja bi
morala jo{ u ovoj fazi krivi~nog postupka pred Me|unarodnim sudom da se
redukuje.
Optu`ba iz ta~ke 1, paragraf 15
Navodi se da sam od 1. avgusta 1991. godine, ili pribli`no tog datuma, pa
najmawe do septembra 1993. godine, delovao pojedina~no ili u dogovoru sa poznatim i nepoznatim u~esnicima udruènog zlo~ina~kog poduhvata, planirao, naredio, podsticao, po~inio ili na drugi na~in pomagao i podràvao
planirawe, pripremu ili izvr{ewe progona nesrpskog civilnog stanovni{tva u delovima Vojvodine u Srbiji. Kada, gde, s kim i kako, pitawa su bez od43
govora. Dakle, u opisu mog navodnog dela nigde nisu navedeni ovi elementi
bi}a krivi~nog dela koje mi se stavqa na teret. Tvrdi se da sam delovao sa poznatim i nepoznatim u~esnicima udruènog zlo~ina~kog poduhvata. Ako Tuìla{tvo ne zna nepoznate u~esnike, onda je barem moralo da navede kako je
do{lo do saznawa i tvrdwe dh im ima i da oni uop{te postoje. Ali, ako se za
nepoznate progleda i kroz prste Tuìla{tvu, onda je moralo za u~esnike za
koje tvrdi da su poznati da ih u okviru paragrafa 15 navede po imenu i prezimenu, ili na drugi na~in wihovu identifikaciju prikaè nespornom. Toga nema u optu`nici, a nema ni u dodatku.
Optu`ba iz ta~ke 1, paragraf 17(f)
Stavqaju mi se na teret progoni koji su ~iweni na politi~koj, rasnoj
i verskoj osnovi, a obuhvatili su uvo|ewe restriktivnih i diskriminacionih mera uperenih protiv nesrpskog civilnog stanovni{tva u delovima
Vojvodine u Srbiji, kao {to su ograni~ewe slobode kretawa, uklawawe sa
poloàja u lokalnim institucijama dràvne vlasti i u policiji, otpu{tawe sa posla, uskra}ivawe prava na zdravstvenu za{titu i samovoqni pretres ku}a. Sve to, navodi se, da sam pomagao, planirao i ko zna sve na koji
na~in podsticao.
Na teritoriji Vojvodine od 1991. godine do danas nije se desio slu~aj, niti je zabeleèn slu~aj, da je iz politi~kih, rasnih ili verskih pobuda ijednom gra|aninu uskra}eno neko od navedenih qudskih prava, a pogotovo nije
se desio nijedan slu~aj kr{ewa navedenih qudskih prava koji bi bio u nadle`nosti Me|unarodnog suda. Ako je kojim slu~ajem i bilo naru{avawa mogu}nosti kori{}ewa navedenih qudskih prava, onda su, u uslovima ekonomske
krize i socijalne bede, svi gra|ani Vojvodine podjednako bili pogo|eni, a
ako se name}e neko prebrojavawe, onda su Srbi po broju bili najugroèniji.
Tuìla{tvo i onaj ko je sastavio optu`nicu pona{a se kao neko ko ne
zna da je u Srbiji uvek bilo te{ko biti u opoziciji. Opozicija u Srbiji nikada nije bila u poloàju da bude deo sistema, ve} konkurencija koju je vlast
ne biraju}i sredstva èlela da uni{ti. U Srbiji nije mogu}e da kao opozicioni lider koji je nekoliko puta robovao, po izlasku iz tamnice, sednem sa
predstavnicima vlasti, da se s wima dogovaram ili da im nare|ujem.
Kako sam ja to mogao da naredim ili u~estvujem u postupku dono{ewa naredbi kojima bi se uskratila sloboda kretawa u Vojvodini, pa jo{ samo nesrbima. Za tvrdwe Tuìla{tva iz ovog paragrafa nemogu}e je prona}i bilo
kakav dokaz. Da li Tuìla{tvo moè da prona|e jednog gra|anina u Vojvodini koji bi potvrdio navod da sam podsticao, pomagao, planirao, naredio ili
na drugi na~in pomagao ili podràvao da se nekome uskrati pravo na zdravstvenu za{titu? Svima nama u Srbiji pravo na zdravstvenu za{titu uskratio
je onaj ko nas je drào pod blokadom, ko je uveo sankcije, a 1999. godine u besu
i bombardovao.
Optu`ba iz ta~ke 1, paragraf 17(i)
U okviru ove ta~ke, kojom mi se stavqaju na teret progoni na politi~koj,
rasnoj ili verskoj osnovi, u ovom paragrafu se navodi deportacija ili pri44
silno preme{tawe desetine hiqada nesrpskih civila iz delova Vojvodine i

upu}uje na paragrafe od 27 do 29. Mada nije jasno za{to je u ta~ki 1 optu`nice, kojom su obuhva}eni progoni, navedena deportacija koja je obuhva}ena posebnom ta~kom 10, moram da istaknem da od 1991. godine do danas u Vojvodini
nije zabeleèn slu~aj deportacije ili prisilnog preme{tawa, a pogotovo se
nije desilo da se neprimetno deportuje ili prisilno premesti nekoliko hiqada nesrba iz Vojvodine. Ko je deportovan, koga, kada, kako i gde, a naro~ito ~ime se to dokazuje, predstavqa nepremostiv nedostatak optu`nice.
Optu`nica nikada i nigde nije predstavqala papir èqa, ili pismo,
ve} inicijalni akt koji, da bi to bio, mora da ispuwava minimalne uslove koji nepogre{ivo potvr|uju da postoji sasvim izvesna sumwa. U ovom delu koji
se odnosi na Vojvodinu, ta~ke optu`be su besmislene, bespredmetne i ne poseduju nijedan od elemenata kojim bi se posumwalo da postoji bi}e nekog krivi~nog dela. Dodatak optu`nice u delu otpu`bi koje se odnose na Vojvodinu
ne postoji, pa se zakqu~uje da sve {to Tuìla{tvo ima i namerava da izvede
pred sudom u toku postupka su navodi kojima se ne prikazuje nijedan element
bi}a zlo~ina iz ~lana 5 Statuta Me|unarodnog suda.
Optu`ba iz ta~ke 10 i 11, paragraf 28
Navodi se da sam u maju 1992. godine u delovima Vojvodine deluju}i pojedina~no ili u dogovoru sa drugim poznatim i nepoznatim u~esnicima udruènog zlo~ina~kog poduhvata, planirao, podsticao, izvr{io ili na drugi na~in pomagao i podràvao planirawe, pripremu ili izvr{ewe deportacije
ili prisilnog preme{tawa nesrpskih civila iz mesta wihovih zakonskih
prebivali{ta u delovima Vojvodine, Srbija, ukqu~uju}i i selo Hrtkovci, u
maju 1992. godine. Ovo bi trebalo da predstavqa opis ka`wivog dela deportacija, zlo~ina protiv ~ove~nosti koji sam navodno izvr{io? Nije te{ko da
se primeti da u citiranom opisu dela nedostaju obavezni elementi bi}a krivi~nog dela.
Opet se tvrdi da postoje nepoznati u~esnici, ali i poznati u~esnici
udruènog zlo~ina~kog poduhvata ~ija se imena opet ne navode. Verovatno se
ne navode ni u dodatku optu`nice, zbog istrage i u ciqu istrage, sa o~iglednom namerom da istraga navodno traje dok ne pomru svi koji bi svedo~ili da
su dobrovoqno razmenili imovinu.
Ovaj paragraf ne sadrì popis `rtava, a eventualne `rtve se navode bez
bilo kakve mogu}nosti identifikacije. Ko je vr{io deportaciju, ne zna se.
Ko je deportovan, ne zna se. Kako je izvr{ena deportacija, ne zna se. Kada je
izvr{ena deportacija, ne zna se. Ko su `rtve, ne zna se. Gde su `rtve zlo~ina
protiv ~ove~nosti deportovane, ne zna se. îme }e Tuìla{tvo da dokaè
deportaciju, ne zna se. Na {ta se Tuìla{tvo poziva da je bilo deportacije
za koju bi osnovano bio sumwiv, ni na {ta, a i ne zna se. Uz sve to na teritoriji Vojvodine od 1991. godine nikada nije bilo oruànog sukoba, pa ne moè
ni da postoji nadle`nost Me|unarodnog suda.
On ne moè svoju stvarnu nadle`nost da crpi ni iz istovremene nadle`nosti sa nacionalnim sudom u Srbiji, jer ni nacionalni sudovi u Srbiji ne
45
mogu i nisu mogli da konstitui{u nadle`nost za krivi~no delo zlo~in protiv ~ove~nosti, jer ga nije ni bilo i nije bilo mogu}e izvr{ewe tog zlo~ina,
po{to na teritoriji Vojvodine nije bilo oruànih sukoba.
Dakle, civilno stanovni{tvo u oruànom sukobu nije moglo nikako da
se deportuje iz mesta u Vojvodini, jer nije bilo oruànog sukoba, a proterivawe ili prisilno preme{tawe nesrpskog stanovni{tva nije bilo mogu}e,
jer nije registrovan nijedan slu~aj proterivawa ili oduzimawa imovine na
teritoriji Vojvodine od 1991. godine do danas. Ako se dobrovoqna razmena
imovine koju su gra|ani vr{ili èli predstaviti deportacijom, onda bi Tuìla{tvo moralo da obrati pa`wu kome daje da sastavqa optu`nice. Ovo
posebno isti~em po{to mi je poznato da su koautori optu`nice protiv mene
pojedini predstavnici dosovog reìma u Beogradu.
U neutemeqenim, pre{irokim i stalno ponavqanim frazama u ta~kama
optu`bi prepoznajem one kojima sam smetao kao politi~ki konkurent u Srbiji i koji su prakti~no izmolili podizawe jedne ovako o~igledno izmi{qene optu`nice. Toliko je izmi{qena da su zaboravili da u Vojvodini
nikada od 1. januara 1991. godine nije bilo oruànih sukoba i da ne postoji
mogu}nost da se konstitui{e stvarna nadle`nost Me|unarodnog suda, nezavisno od drugih razloga koji su u ovom prigovoru navedeni, a kojima se osporava nadle`nost po svim ta~kama optu`nice koji se na bilo koji na~in odnose na Vojvodinu.
Optu`ba iz ta~ke 10 i 11, paragraf 30
Mada tekst naveden u paragrafu 30 optu`nice pretenduje da bude jasniji
od svih drugih paragrafa i ta~aka optu`nice, wime se prakti~no demonstrira poku{aj kako Tuìla{tvo dolazi do nekog stepena sumwe, odnosno da sam
osnovano sumwiv kao izvr{ilac ka`wivog dela. S obzirom da sam Me|unarodnom sudu u formi preliminarnog podneska obelodanio dokaze koje }u koristiti u postupku za odbranu od svih ta~aka optu`be koje se ti~u Vojvodine, u ovom prigovoru }u se sasvim malo osvrnuti na ~iwenice, vode}i ra~una
da se prigovor kojim osporavam nadle`nost ne usmeri na izvo|ewe dokaza.
Navodi se da sam maja 1992. godine do{ao u Vojvodinu i sastao sa svojim
saradnicima iz Srpske radikalne stranke. Ovim navodom me Tuìla{tvo
primorava da ko zna po koji put ponovim o~igledan zakqu~ak da autor optu`nice o Vojvodini, Srbiji, Srbima, teritorijalnoj i politi~koj organizaciji u Srbiji i o drugim va`nim aspektima od zna~aja za nadle`nost s obzirom na licima (~lan 6 Statuta), teritorijalnu i vremensku nadle`nost
(~lan 8 Statuta), a sve u okviru stvarne nadle`nosti Me|unarodnog suda, nema pojma.
Od moje ku}e u kojoj ìvim, u Batajnici, koja se nalazi u op{tini Zemun,
do te administrativne linije, od koje po~iwe teritorija koja se u optu`nici oslovqava sa Vojvodina, u administrativnom smislu deli me nekoliko kilometara. Bukvalno ~im iza|em iz svoje ku}a, ja sam na administrativnoj teritoriji koju nazivate Vojvodina.
46
Nadam se da je sada jasno da tvrdwa da sam do{ao u Vojvodinu maja 1992.

godine, i to kao da sam putovao nekoliko stotina kilometara iz nekog mesta
da bih posetio neko mesto u Vojvodini, deluje tragikomi~no. Pa ja sam u Vojvodini svakodnevno, a tvrdwa da sam u maju 1992. godine do{ao u Vojvodinu,
koja je navedena kao epohalna vest, prelomni doga|aj od koga se ne{to zna~ajno ra~una li~i kao kada onaj ko stanuje nekoliko kilometara od centra Beograda do|e u centar grada.
Slede}i navod je da sam svoje saradnike uputio da kontaktiraju nesrbe i
da im zaprete smr}u ako ne odu sa tog podru~ja. Ta tvrdwa se navodi, ali ona
nije potpuna i ne moè biti predmet krivi~nopravnog postupka po{to nema
ko su ti saradnici po imenu i prezimenu, kada sam dao uputstvo, na kom mestu
sam dao uputstvo, u kom delu Vojvodine sam dao uputstvo, a formulacija sa
tog podru~ja gotovo da ni{ta ne zna~i, jer nije jasno da li se uputstvo koje
sam dao odnosi na celu Vojvodinu kao podru~je, na teritoriju neke op{tine
u Vojvodini, ili na naseqeno mesto gde je bilo prebivali{te `rtava mog
zlo~ina, ili gde su boravile, ili radile.
Ovo upotpuwuje ~iwenica da nema navoda ni o jednoj konkretnoj `rtvi
nekog mog navodnog uputstva za prisilno preme{tawe, {to mi se stavqa na
teret kao zlo~in protiv ~ove~nosti (ostali ne~ove~ni postupci, nehumano
delo koje se naziva prisilno preme{tawe).
Dodu{e, autor optu`nice je u nedostatku dokaza, ali i ~iweni~ne osnove na osnovu koje bi pravilno imenovao zlo~in iz ~lana 5(i) Statuta Me|unarodnog suda, kao ostali ne~ove~ni postupci iskoristio formulaciju
nehumana dela, ra~unaju}i da }e jednom takvom prili~no op{tom formulacijom da nadomesti nepostojawe oruànog sukoba na teritoriji Vojvodine i
tako s pozivom na prisilna preme{tawa poku{a da ublaì zahtev postojawa neksusa koji se u vremenskom i geografskom smislu ne moè prona}i.
Doga|aj od 6. maja 1992. godine je ~iweni~no i pravno apsolutno jasan, a u
podnesku kojim sam obelodanio dokaze koje }u da koristim prilikom odbrane navedeno je apsolutno sve {to je relevantno da se utvrdi da, osim retkih,
pojedina~nih i izolovanih slu~aja, uobi~ajene i o~ekivane nervoze i nezadovoqstva ekonomskim i socijalnim stawemu Srbiji, nije bilo nijednog slu~aja koji bi makar i ukazao da je potrebno da se uspostavi nadle`nost Me|unarodnog suda.
Mada je i u to vreme vlast u Srbiji, kao i ova dosovska danas, po svaku cenu èlela da taj doga|aj predstavi zlo~inom protiv ~ove~nosti i sprovede
krivi~ni postupak pred nacionalnim sudom u Srbiji, nije uspela da prona|e
nijedan element bi}a nekog od krivi~nih dela koji bi predstavqao kr{ewe
me|unarodnog humanitarnog prava.
Nikada nisam pledirao na bilo kakva proterivawa nesrba, ali nisam
imao ni obavezu, niti potrebu da osporavam dogovorenu razmenu imovine koju su postigli Frawo Tu|man i Dobrica \osi}, kao predsednici dràva. Mada moram priznati da mi je smetalo {to su Srbi u tim razmenama uvek pro47
lazili gore, smatrao sam da je i to mawa {teta od nametnutog zajedni~kog ìvota sa neprijateqem koji to ne krije, ve} se u Hrvatskoj hvali i poboq{ava
dru{tveni status u srazmeri sa koli~inom mr`we prema Srbima.
III. OSPORAVAWE NADLE@NOSTI ME\UNARODNOG

SUDA ZATO [TO NISU ISPUWENI, NE POSTOJE I
NISU OBJA[WENI ELEMENTI BI]A KRIVI^NOG
DELA IZ NADLE@NOSTI ME\UNARODNOG SUDA I NE
POSTOJI OSNOV INDIVIDUALNE KRIVI^NE
ODGOVORNOSTI
U optu`nici ni u jednom paragrafu nije navedeno kada sam to ne{to ka`wivo saop{tio, pred kim sam to saop{tio, kome sam izdao naredbu, kada,
gde, ko je postupio po mojoj naredbi, na koga je moja re~ imala odlu~uju}i zna~aj da izvr{i zlo~in, niti bilo koji drugi podatak na osnovu koga bi moglo
da se zakqu~i da postoji obi~na, ili bilo koja druga logi~ka veza izme|u mene kao li~nosti i mog pona{awa i glavnog izvr{ioca bilo kog zlo~ina, a pogotovo ovih koji se stavqaju na teret. Za podizawe optu`nice, weno potvr|ivawe, bitisawe i wen opstanak, pa i eventualni po~etak su|ewa kao minimum mora da se utvrdi da li postoji osnovana sumwa, odnosno onaj stepen verovatno}e da je optuèni u~inio radwu koja predstavqa izvr{ewe ka`wivog
dela koje mu se stavqa na teret.
Kada je u pitawu optu`nica koja je podignuta protiv mene, Tuìla{tvo
nije do{lo ~ak ni u poziciju da otvori pitawe osnovane sumwe. Naime, Tuìla{tvo nije moglo nijednom ~iwenicom, pa ~ak ni upisivawem obi~nog
podatka da potkrepi optu`nicu, odnosno nije moglo ni da prikaè da postoji vremenska, teritorijalna, ~iweni~na, uzro~no-posledi~na i bilo kakva
veza izme|u mojih re~i i dela, `rtava i zlo~ina koji mi se stavqa na teret.
Zar je mogu}a krivi~na odgovornost saizvr{ioca, ili pomaga~a i podstreka~a ako nema glavnog izvr{ioca? U tekstu optu`nice koja je protiv mene podignuta i navodno glavni izvr{iteq zlo~ina je naslovqen kao snage,
grupa, saradnici i sli~nim navodima, a nikada kao konkretna individualno
odre|ena osoba koja je ka`wena pred sudom ili se protiv we vodi postupak
pred nekim nacionalnim sudom u Srbiji, ili Me|unarodnim sudom.
Proizlazi da je tamo neko, odnosno nekoliko wih, mo`da uradilo ne{to
{to je mo`da zlo~in, pa verovatno je za to krivi~no odgovoran Vojislav [e{eq, jer oni koji su to uradili verovatno su Srbi i oni su verovatno ~uli neki od wegovih politi~kih govora, videli ga na televiziji, ili bili na nekom
od mitinga wegove stranke, pa re{ili, hajde da ga poslu{amo.
U Vojvodini od 1991. godine nije bilo rata, niti bilo kog drugog oruànog sukoba me|unarodnog ili unutra{weg karaktera, te je bilo nemogu}e da
se izvr{i bilo koje ka`wivo delo koje bi se podvelo pod zlo~in protiv ~ove~nosti iz ~lana 5 Statuta Me|unarodnog suda. Tuìla{tvo u optu`nici
48
podignutoj protiv mene nigde ne navodi ko su te me|usobno suprostavqene

oruàne snage u Vojvodini. Za zlo~ine protiv ~ove~nosti je va`no da se radi o krivi~nom delu protiv civilnog stanovni{tva u oruànim sukobima,
iako Tuìla{tvo u optu`nici laè, i kada me,bez konkretnih podataka o
oruànom sukobu u Vojvodini maja 1992. godine, odràvawem optu`nice progawa i poziva na krivi~nu odgovornost za zlo~in protiv ~ove~nosti, a samo
sa namerom da {to duè budem u pritvoru kako bi se zadovoqili apetiti
onih kojim smetam na slobodi i u Srbiji.
îme to Tuìla{tvo poku{ava javnost da uveri i Me|unarodni sud da
ubedi da navodno poveruje, ili osnovano sumwama da je na prostoru Vojvodine od 1991. godine bilo oruànih sukoba?
Ako Tuìla{tvo u optu`nici aludira da u Vojvodini postoji neki neksus sa sukobima izme|u Republike Srpske Krajine i Republike Hrvatske, onda bi oni koji su izabrali tuìoca morali da razmisle da li im se isplati
ovakva optu`nica koja direktno proziva Ujediwene nacije, ali i negira napore i rezultate Ujediwenih nacija. Vensovim planom su svi oruàni sukobi izme|u vojnih snaga (armije) Republike Srpske Krajine i Republike Hrvatske prestali januara 1992. godine, a mene optu`nica tereti kao podstreka~a i sau~esnika za pona{awe, kako to Tuìla{tvo navodi u optu`nici,
{to se desilo maja 1992. godine.
Dakle, i pomisao na neksus u direktnoj je suprotnosti sa ~iwenicama koje su op{tepoznate, ali istovremeno se dokazuje da je nemogu}e da se ostvari
osnovni element bi}a krivi~nog dela zlo~ina protiv ~ove~nosti.
Ovom optu`nicom u delu koji se odnosi na doga|aj i neko moje pona{awe, za koje se sumwa da je navodno zlo~in protiv ~ove~nosti po~iwen u Vojvodini, otrcana je la` za koju i nije potrebno sprovoditi poseban dokazni
postupak, jer je suprotna notornoj istini, Tuìla{tvo i Me|unarodni sud
gaze dokumente Ujediwenih nacija, pa i napor i rezultate kojima se hvalio i
Savet bezbednosti. Verovatno Savet bezbednosti nije mogao da ra~una da
kvazi-sud u okviru svoje nakazne sudske nadle`nosti prosto jede, guta i uni{tava svog osniva~a.
Koliko je pohvala i priznawa od strane Saveta bezbednosti i svih wegovih ~elnika i ~asnika izre~eno na ra~un vlasti u Srbiji {to nisu dozvolili prelivawe ratnih dejstava i rasplamsavawe gra|anskog rada sa teritorije biv{ih republika SFRJ i na prostor Republike Srbije. Ako niko od relevantnih me|unarodnih institucija nije primetio da je na teritoriji Vojvodine od 1991. godine do danas bilo oruànih sukoba, onda opstajawe i danas, devet meseci po{to sam dobrovoqno do{ao u Hag, dela optu`nice kojom
se teretim za doga|aj u maju 1992. godine, dokazuje da Tuìla{tvo zloupotrebqava i kvazi-tuìla~ko ovla{}ewe koje mu je povereno Statutom Me|unarodnog suda.
S obzirom da sam u skladu sa odredbama Statuta Me|unarodnog suda i
Pravilnika o postupku i dokazima formalno ravnopravna stranka u postup49
ku sa tuìocem, siguran sam, kada bi se dosledno primenio princip ravnopravnosti, da Me|unarodni sud ima obavezu da naloì da se tuìlac strpa u
pritvor, jer ne samo da je osnovano sumwiv, ve} wegovi ~iweni~ni i pravni
navodi u optu`nici su toliko suprotni notornoj istini, ~ime pokazuje da se
sluì laìma i zloupotrebama ovla{}ewa. Kada bi se garantovana ravnopravnost stranaka sprovela, tuìlac bi pod realnom pretwom pritvora izbegao da u optu`nici navodi tvrdwe i podiè optu`be koje su u sukobu sa
mentalnim zdravqem, a toliko suprotne i dokumentima osniva~a suda.
Optu`nica koja je protiv mene podignuta u delu koji se odnosi na Vojvodinu prenebregava svima u Srbiji dobro poznate ~iwenice. U Srbiji gotovo
da nema ~oveka (ne ra~unaju}i Nenada ânka i Neboj{u Popova) koji sa gnu{awem ne posmatra na sve {to mi se optu`nicom montira, a laìma potkrepquje. La` o postojawu oruànog sukoba ili neksusa kada je u pitawu deo optu`nice koji se odnosi na Vojvodinu i iz toga sumwa da sam izvr{io zlo~ine protiv ~ove~nosti posluìla je da moj narod stekne pravu sliku o Me|unarodnom sudu. Me|unarodni sud prakti~no podràva i odràva la` o oruànom sukobu Vojvodini, a svi u Srbiji, osim opravdano one dvojice ~ija su
prezimena u zagradi, znaju slede}e.
Od po~etka 1992. godine Republika Srpska Krajina je bila pod za{titom Ujediwenih nacija. Po~etkom maja 1995. godine oruàne snage Republike Hrvatske u akciji Bqesak i avgusta 1995. godine u akciji Oluja izvr{ile su agresiju na teritoriji Republike Srpske Krajine, koja je uìvala za{titu Ujediwenih nacija. Zna~i, od januara 1992. godine do maja 1995. godine
na teritoriju Republike Srpske Krajine nije bilo oruànih sukoba, tako da
doga|aj u Hrtkovcima za koji se teretim ne moè biti rezultat nekog neksusa, osim ako Tuìla{tvo ne poku{ava da nametne neke nove stavove i tuma~ewa u pogledu elemenata bi}a krivi~nog dela zlo~in protiv ~ove~nosti.
Kada mi se stavqa na teret da sam podstreka~, jo{ uvek neidentifikovanih glavnih izvr{ilaca zlo~ina u Hrtkovcima (a isto je i sa eventualnim izvr{iocima drugih zlo~ina), onda moram da se osvrnem i podsetim da kao
eventualno glavne izvr{ioce Tuìla{tvo ima nameru da imenuje samo lica
koja su Frawo Tu|man i usta{ka vlast proterali sa teritorije Republike
Hrvatske. To su one teritorije (Zagreb, Grubi{ko poqe i druga naseqena mesta koja se ne nalaze u Republici Srpskoj Krajini), gde nikada od 1991. godine nije ni bilo oruànih sukoba.
Ako Tuìla{tvo poku{ava da ovom optu`nicom posredno skrene pa`wu javnosti na zlo~ine Frawe Tu|mana, onda je zakasnilo sa obelodawivawem da je taj usta{ki poglavnik ratni zlo~inac. Poznato je da su u Republici Hrvatskoj i danas na vlasti i dostupni svim organima krivi~nog gowewa
jedini, pravi i glavni zlo~inci koji su zbog mr`we i progona Srba bili u
stawu da oru`jem napadnu i Ujediwene nacije, a to su dva puta i u~inili u toku 1995. godine.
50
Za sve {to se desilo u Vojvodini u maju 1992. godine iskqu~ena je, odnosno ne moè da postoji stvarna nadle`nost Me|unarodnog suda, te optu`nica koja je protiv mene podignuta ne moè da sadrì optu`be za bilo
{ta {to se desilo na teritoriji Vojvodine, koja je i danas u sastavu Republike Srbije.
Ako Tuìla{tvo i daqe bude insistiralo na ta~kama optu`be koje se
odnose na Vojvodinu, onda mi predstoji da nateram Tuìla{tvo da dokaè da
li je Vojvodina u sastavu Republike Srbije ili Republike Hrvatske. Verovatno }u morati da traìm, po{to to nije na{ao za shodno po slu`benoj du`nosti da uradi Me|unarodni sud, da Tuìla{tvo dokazuje gde se to na teritoriji Vojvodine odigrao oruàni sukob, ko su strane u sukobu, a posebno i
sa velikim zadovoqstvom da Tuìla{tvo izvodi dokaze kojima }e pravno da
obeznaì akte i rezultate Saveta bezbednosti i svih me|unarodnih institucija koje su se hvalile rezultatom da u Srbiju nije prenet oruàni sukob gra|anskog rata sa teritorija biv{ih republika SFRJ kojima je uspostavqen
me|unarodni subjektivitet.
Ako Tuìla{tvo ima nameru da u ovom postupku i po ovoj optu`nici izvodi dokaze kojima se osporava i me|unarodni subjektivitet Republike Hrvatske kao tvorevine koja je nastala nasiqem po~ev od negirawa Srba kao
konstitutivnog naroda Socijalisti~ke Republike Hrvatske, pa sve do proterivawa Srba sa ogwi{ta, onda nudim pomo} i saradwu u definitivnom iskorewivawu usta{tva i ideologije koja je neuporedivo brutalnija od svakog do
sada poznatog oblika nacizma.
Ako Tuìla{tvo poku{ava da dokaè da je Vojvodina u sastavu Republike Hrvatske, i to u onom delu Hrvatske gde su po elementima dela za koje sam
optuèn navodno bili oruàni sukobi, onda }u tako|e sa zadovoqstvom da
predloìm dokaze kako su, kada i koliko je Srba isterano iz Zagreba i drugih mesta, samo zato {to su Srbi, a gde je samo argumentom fantastike bilo
mogu}e da se Srbi optuè za izazivawe oruànog sukoba.
Vojvodina nikada nije bila u sastavu Republike Hrvatske i sa velikim
zadovoqstvom }u to dokazati u postupku pred Me|unarodnim sudom, a potpuno sam siguran i da nikada ne}e biti teritorija Hrvatske, kao i one teritorije gde su zlo~inima tokom Bqeska i Oluje napali Ujediwene nacije i
proterali Srbe.
U mojim izjavama koje sam blagovremeno obelodanio kao dokazni materijal koji }u koristiti, nalaze se op{tepoznati podaci o ~iwenicama i okolnostima kojima se dokazuje ~iweni~na i pravna kontradikcija ta~aka optu`nice sa notornom istinom. Za ovaj prigovor je va`no da se tim izjavama dokazuje da sve {to mi se stavqa na teret kao da sam po~inio zlo~in protiv ~ove~nosti na teritoriji Vojvodine u maju 1992. godine, zbog nepostojawa oruànog sukoba i neksusa ne moè ni teoretski da predstavqa da su nastupili
svi neophodni elementi bi}a krivi~nog dela iz nadle`nosti Me|unarodnog
suda.
51
Optu`nica u paragrafima od 5 do 11 sadrì navode Tuìla{tva o mojoj

individualnoj krivi~noj odgovornosti, s pozivom na ~lan 7, stav 1 Statuta
Me|unarodnog tribunala. Sve {to je navedeno u ovim paragrafima o individualnoj krivi~noj odgovornosti predstavqa najobi~niju la`. Da bi to {to
se navodi imalo bar neku formu kojom bi se prikrila la`, gotovo u svim paragrafima pribegava se citirawu, nabrajawu, prepisivawu i stavqawu na
kub termina i pojmova koji su kori{}eni u ~lanu 7, stav 1 Statuta Me|unarodnog suda, ra~unaju}i na wihovu op{tost i sveobuhvatnost.
Tako se optu`nici daje navodno neki pravno utemeqeni zna~aj, kao da }e
tokom postupka Tuìla{tvo svaki pojam i termin da konkretizuje, a da prilikom izrade optu`nice konkretizacija zbog preobimnosti nije mogla da se
navede. Zato s pravom tvrdim da ovakva optu`nica nigde i nikada ne bi mogla da stupi na snagu, zato {to bi je svaki sudija odbacio, jer iz we ne moè
da se izvede nikakva sumwa.
Bez konkretizacije optu`nice u pogledu osnova individualne krivi~ne
odgovornosti ne zna se za {ta se neko lice tereti i poziva na krivi~nu odgovornost. Konkretizacijom u optu`nici bi moralo da se precizno navede:
{ta sam to konkretno planirao,
{ta sam i kome naredio,
koga sam podsticao i na {ta sam ga podsticao,
{ta sam izvr{io,
kako i na koji na~in sam pomagao i podràvao planirawe, pripremu
ili izvr{ewe, a sve u odnosu na svaki pojedina~ni zlo~in koji mi se stavqa
na teret.
Konkretizacija bi morala da obuhvati i precizno navo|ewe kojim sam
to govorom, izjavama, ili radwama, propustima, ili pona{awem, kako to voli da isti~e Tuìla{tvo, doprineo da se kod izvr{ilaca stvori odluka da
izvr{e navedena krivi~na dela.
Zato {to Tuìla{tvo nije moglo nijednom metodom da prona|e osnov za
podizawe optu`nice protiv mene, pribeglo je stvarawu novih pojmova i pravila u postupku pred Me|unarodnim sudom. Najo~igledniji primer za to je
tuma~ewe i definicija {ta za Tuìla{tvo zna~i po~initi kada mi se optu`bama ne{to stavqa na teret. Po~initi pored imena Vojislava [e{eqa
u ovoj optu`nici ukqu~uje moje u~e{}e u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu.
Tuìla{tvo tu svoju definiciju svojevrsnim nasiqem gura u optu`nicu, mada u odredbama ~lana 3 i 5 Statuta Me|unarodnog suda nema formulacije, niti bilo kakve asocijacije koja bi upu}ivala na u~estvovawe u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu. Ovo je svojevrsni poku{aj Tuìla{tva da
preko Me|unarodnog suda mewa odredbu ~lana 7 Statuta Me|unarodnog suda,
odnosno tuma~ewem i primenom tog tuma~ewa mewa voqu svog zakonodavca,
odnosno Saveta Bezbednosti koji je usvojio Statut Me|unarodnog suda.
52
Optu`be za moje navodno u~estvovawe u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu, pri ~emu se to navodno u~estvovawe koristi kao generi~ki izvedeni
pojam izvr{ewa ili bilo kog drugog oblika saizvr{ila{tva, ima tendenciju da se potencira i predstavqa nezavisno od bilo kog kauzalnog odnosa. Jedini mogu}i zakqu~ak je da je ovom formulacijom Tuìla{tvo zakora~ilo
izvan propisanih i mogu}ih osnova individualne krivi~ne odgovornosti i
suprotno odredbi ~lana 7, stav 1 Statuta Me|unarodnog suda.
Da je to ba{ tako posredno priznaje i Tuìla{tvo, koje u optu`nici
nigde ne navodi:
koji su to qudi koji su sa~inili plan o udruènom zlo~ina~kom poduhvatu,
kada je plan napravqen,
koja mu je sadrìna,
kako je formulisan, u pisanom ili usmenom obliku,
da li je publikovan ili se ~uva kao tajna i dr.
Uostalom, ni Savet bezbednosti, koji je imao u vidu zaveru i zlo~ina~ke
organizacije, prilikom usvajawa Statuta Me|unarodnog suda namerno nije
ukqu~io zaveru u sadràj, vid i oblik individualne krivi~ne odgovornosti.
Verovatno da i kvazi-sud ne moè da dobije tu neku specifi~nu vrstu i sadrìnu kvazi-inherentne nadle`nosti pa da u formi tuma~ewa grubo mewa
Statut Me|unarodnog suda koji je kvazi-zakon koji vezuje kvazi-sud.
Uporno isticawe mog u~e{}a u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu suprotno ~lanu 7, stav 1 Statuta Me|unarodnog suda predstavqa kr{ewe principa in dubio pro reo. Sudska praksa, pravna teorija i stru~na javnost
odavno primewuju stav da se bilo kakva sumwa re{ava u korist odbrane u
skladu sa principom in dubio pro reo.
Po{to Statut Me|unarodnog suda ne daje nadle`nost na na~in kako je to
Tuìla{tvo navelo u optu`nici podignutoj protiv mene, principi internacionalnog prava ne mogu se koristiti da bi Statutu Me|unarodnog suda dali ono {to nema. Da ne bi bilo zabune povodom interpretacije ovog prigovora, ponovo isti~em da optu`nica koja je protiv mene podignuta sadrì sasvim dovoqno elemenata na osnovu kojih mora da se utvrdi da Me|unarodni
sud nije nadleàn da me krivi~no goni.
Dakle, ne osporavam neurednost, nepreciznost, niti ukazujem na bilo koji drugi eventualno otklowivi nedostatak optu`nice, ve} isti~em da se iz
wene sadrìne jasno moè utvrditi da ne postoji stvarna nadle`nost Me|unarodnog suda, pogotovo kada su u pitawu optu`be u ta~kama koje se odnose na
Vojvodinu.
Da je Tuìla{tvo daleko oti{lo izvan Statuta Me|unarodnog suda i
sudske prakse, najboqe moè da posluì odredba ~lana 25 Rimskog statuta
Me|unarodnog krivi~nog suda, kojom se propisuje idnividualna krivi~na odgovornost, a u kojoj je navedeno: izvr{ewa krivi~nog dela iza koga stoji grupa lica koja deluje sa zajedni~kim ciqem.
53
Dakle, formulacija u~estvovawe u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu,

po{to ni{ta ne zna~i, a kao takva i u tom obliku nema ni upori{te u ~lanu
7 Statuta Me|unarodnog suda, i na ovaj zakqu~ak ne moè nikako da uti~e izgovor Tuìla{tva da pod tom formulacijom podrazumeva po~initi, mora da
se izbaci iz optu`nice i da se u postupku zabrani wena upotreba, a ukoliko
Tuìla{tvo ne promeni tu formulaciju u skladu sa stavom @albenog ve}a u
na drugi na~in pruèna pomo}, sa rizikom da ta formulacija ne doprinese
jo{ brèm povla~ewu optu`nice da svima postane o~igledno da je cela i u
svim ta~kama la`na.
To {to poku{ava Tuìla{tvo, izgleda kao da nas tuìlac obave{tava
da on smatra da je igra~ koji je dao gol, samo onaj igra~ koji je bio u gol {ansi i koji je proma{io loptu. To bi se moglo opisati i kao da nam tuìlac poru~uje da kada kaè elektri~na energija, on misli na struju koju daje akumulator za kola. Verovatno je sada jasno sa kojim je sve nebulozama optere}ena
optu`nica i {ta se sve koristi da bi se promenila voqa onoga koji je usvojio Statut Me|unarodnog suda, a sve da bi se po svaku cenu u Me|unarodnom
sudu sudilo samo Srbima.
Za Tuìla{tvo, sude}i po tekstu optu`nice, podsticao zna~i da sam
svojim govorima, izjavama, radwama i/ili propustima doprineo da se kod izvr{ilaca stvori odluka da po~ine navedena krivi~na dela (paragraf 5).
Me|utim, nigde u optu`nici nijednog obja{wewa i navoda:
na koji govor Tuìla{tvo misli,
na koju izjavu,
na koju radwu, ili propu{tawe,
mada se ne navodi ni ~ime sam bio obavezan da ne{to u~inim,
niti naznake o mestu i vremenu,
naro~ito nema nijednog navoda kome su upu}ene izjave, i
koji su to izvr{ioci na koje sam presudno uticao da izvr{e krivi~na
dela.
Odsustvo te vrste konkretizacije dokazuje da Tuìla{tvo nema i ne moè da prona|e nijedan osnov za moju individualnu krivi~nu odgovornost.
Tuìla{tvo je u optu`nici posebno navelo da je svrha tog udruènog
zlo~ina~kog poduhvata da se ~iwewem zlo~ina koji predstavqaju kr{ewe
odredbi ~lana 3 i 5 Statuta Me|unarodnog suda ve}ina nesrba silom trajno
ukloni sa otprilike jedne tre}ine teritorije Hrvatske i velikih delova Bosne i Hercegovine, kao i iz nekih delova Vojvodine u Republici Srbiji, kako bi ta podru~ja postala deo nove dràve pod dominacijom Srba (paragraf
6). Istovremeno u optu`nici se ni~im i ne poku{ava da navede {ta bi to moglo da posluì kao dokaz za ovu tuìo~evu tvrdwu, kao i na ~emu Tuìla{tvo
zasniva svoje mi{qewe.
Sti~e se utisak da je neophodna i uobi~ajena konkretizacija izostala iz
optu`nice, jer Tuìla{tvo ima nameru da od Me|unarodnog suda traì da
sudi tuìo~evoj interpretaciji mog politi~kog programa, ra~unaju}i da kao
54
optuèni treba da budem prisutan i da nemo posmatram najprqavija podmetawa, a na osnovu mog prisustva u sudnici izvede zakqu~ak o individualnoj
krivi~noj odgovornosti.
Moram sve moje progoniteqe da razo~aram da to {to se u optu`nici navodi kao navodno svrha udruènog zlo~ina~kog poduhvata nikada nije bio,
niti }e biti moj politi~ki program. To dobro znaju svi koji su imali priliku da me ~uju, da pro~itaju bilo koju moju izjavu, ili da pro~itaju bilo koju moju kwigu.
Tuìla{tvo tvrdi da sam imao svest i nameru potrebnu za izvr{ewe
svih ~etrnaest ka`wivih dela, odnosno alternativno da su zlo~ini (osim
ta~ke 10 i 11) bili prirodne i predvidive posledice ostvarewa ciqa ovog
udruènog zlo~ina~kog poduhvata i da sam bio svestan da su takvi zlo~ini
mogu}i rezultat ostvarivawa udruènog zlo~ina~kog poduhvata (paragraf
7). Naravno, za te tvrdwe se ne nudi, niti nazire, na ~emu je Tuìla{tvo zasnovalo tvrdwe.
Svaka optu`nica, pa i ova koja je protiv mene podignuta pred Me|unarodnim sudom, mora da sadrì jasne, nedvosmislene ~iweni~ne podatke o radwi i na~inu izvr{ewa krivi~nog dela, protivpravnosti, uzro~no-posledi~noj vezi, objektivne i subjektivne elemente neophodne za identifikaciju
pravnih elemenata krivi~nih dela i podatke koji ukazuju na verovatno}u da
sam izvr{io krivi~na dela, i da se na osnovu toga utvr|uje da je nadleàn sud
pred kojim je podignuta optu`nica. Po{to je Tuìla{tvo optu`nicu pripremalo skoro 10 godina, jedini zakqu~ak do koga se dolazi jeste da je ~inom
predaje optu`nice Tuìla{tvo potvrdilo da optu`nica sadrì sve potrebne elemente. Nema razloga da se ne veruje Tuìla{tvu.
Ovim prigovorom koristim pravo da osporavam optu`nicu i u tom pravcu isti~em da Me|unarodni sud nije nadleàn da me krivi~no goni po ta~kama optu`be koje su navedene u optu`nici, jer se na osnovu elemenata optu`nice i tvrdwi Tuìla{tva jasno utvr|uje da ne postoji protivpravnost, nema uzro~no-posledi~ne veze, nema identifikacije pravnih elemenata krivi~nih dela, kao i da ~iweni~ni podaci o mojim radwama i na~inu na koji sam
navodno izvr{io dela precizno otklawa bilo kakvu sumwu da sam izvr{io
bilo koje krivi~no delo, a naro~ito krivi~no delo iz nadle`nosti Me|unarodnog suda.
Za individualnu krivi~nu odgovornost u smislu ~lana 7(1) Statuta Me|unarodnog suda potrebno je postojawe fizi~kog elementa i elementa svesti
da bi mogla postojati pojedina~na krivi~na odgovornost za potrebni stepen
zlo~ina i teìna zlo~ina iz nadle`nosti Me|unarodnog suda, a koji ne predstavqaju neposredno izvr{ewe radwi koje sa~iwavaju krivi~no delo. Sude}i po odredbama Statuta Me|unarodnog suda, a verovatno i iz punog naziva
Me|unarodnog suda to su te{ke i u vreme osnivawa Me|unarodnog suda najteè povrede me|unarodnog humanitarnog prava. Dakle, radi se o u~e{}u koje
doprinosi i ima uticaj na izvr{ewe zlo~ina i to u~e{}e mora biti direktno i bitno (odlu~uju}e) na i za izvr{ewe zlo~ina.
55
U~e{}e, saizvr{ila{tvo, podstrekavawe, pomagawe i sve drugo {to

predstavqa radwu krivi~nog dela, zahteva i postojawe umi{qaja, odnosno
svest o ~inu u~e{}a, da je sa znawem da }e pomo}i glavnom izvr{iocu pri izvr{ewu krivi~nog dela. Osim uop{tenih i pre{irokih formulacija koje se
ponavqaju, optu`nica koja je protiv mene podignuta to ne sadrì kao preciznost koja je neophodna za konkretizaciju optu`bi koje mi se stavqaju na teret. Toga u optu`nici nema ne zato {to Tuìla{tvo ne moè da obezbedi nijedan pouzdani dokaz, ve} zato {to je to nemogu}e da postoji kada se vrlo konkretno sagleda sve {to sam radio od 1. januara 1991. godine do danas.
Dakle, optu`nica ne pruà ni minimum verovatnih ~iweni~nih tvrdwi
da bi se i sa minimalnom pouzdano{}u u~inio sumwiv kao podstreka~, planer, pomaga~ ili hu{ka~ koji bi mogao biti krivi~no odgovoran. Kada je u
pitawu deo optu`nice i one ta~ke optu`be koje se odnose na teritoriju Vojvodine i maj 1992. godine, ako se izuzmu originalne laì i politi~ke etikete, onda gotovo da i nema opisa mog dela i pona{awa, niti navoda koji bi asocirao da postoje elementi bi}a bilo kog krivi~nog dela.
Ovo nisu nedostaci u formalnom smislu, jer iz dosada{we prakse Me|unarodnog suda moè da se utvrdi da je samo taj sud jedini koji ne postavqa gotovo nijedan uslov, formalni i materijalni zahtev u pogledu sastava i sadrìne optu`nice koja se pred wim podiè, ve} jo{ jedan prilog za tvrdwu o
nepostojawu sudske nadle`nosti. Mada i to predstavqa povredu odredbi Statuta Me|unarodnog suda i Pravilnika o postupku i dokazima, u ovom prigovoru se navode primarno kao argument kojim se dokazuje da Me|unarodni sud
ne poseduje sudsku nadle`nost, jer nikako ne moè da dobije stvarnu nadle`nost.
Samo kvazi-sud, duboko svestan da ne poseduje sudsku nadle`nost, moè
tako lai~ki da postupi i prenebregne materijalne i formalne zahteve koje
mora da ispuni i sadrì svaki optu`ni akt i time dokaè da prihvata svaki
papir, bez forme i sadrìne. Zato se kaè da taj kvazi-sud nije ni vezan zakonom. Ako ne{to u slu~aju sibmioze kontinentalnog i anglosaksonskog
pravnog sistema ima najvi{e podudarnosti, onda je to u pogledu formalnih
i materijalnih zahteva.
Jasni, precizni, nedvosmisleni ~iweni~ni i pravni navodi i argumentacija, kojom se ~ini osnovana sumwa da je izvr{eno delo od strane optuène
osobe krivi~no delo, moraju da postoje u optu`nici, jer na osnovu toga svaki
sud prvo utvr|uje da li postoji wegova stvarna nadle`nost. Iz optu`nice koja je protiv mene podignuta ne moè ne samo da se utvrdi da li je Me|unarodni sud stvarno nadleàn, nego da li uop{te postoji sudska nadle`nost nekog
me|unarodnog suda.
U delu optu`nice koji se odnosi na Vojvodinu, a koji ovim prigovorom
osporavam tvrdwom da ne postoji nadle`nost Me|unarodnog suda Saveta bezbednosti, ne nalazi se minimum formalnih i materijalnih zahteva koji bi
bili obavezni za utvr|ivawe nadle`nosti tog suda. Optu`nica u delu koji se
odnosi na Vojvodinu ne sadrì:
56
navod, tvrdwu i eventualne dokaze kojim se dokazuje da je na teritoriji

Vojvodine bilo oruànih sukoba,
podaci o trajawu oruànog sukoba,
izme|u koga je bio oruàni sukob, ko su oruàne strane u sukobu i po
~emu su prepoznatqive,
da li je na teritoriji Vojvodine bio unutra{wi oruàni sukob ili se
radi o me|unarodnom oruànom sukobu, i druge precizne, konkretne i jasne
navode neophodne za prepoznavawe da se radi o optu`nici.
U delu optu`nice koja se odnosi na Vojvodinu nema nijednog navoda kojim tuìlac u sklopu neke moje navodno krivi~ne odgovornosti za zlo~in koji mi se stavqa na teret obja{wava da li sam imao znawe o kriminalnoj politici, odnosno o kriminalnom planu, smi{qenu voqu i svest. Ako se tvrdi
da su zlo~ine, glavni izvr{ioci koje sam navodno pomagao i podsticao, izvr{ili u kontekstu rasprostrawenog ilis istematskog kr{ewa pravila me|unarodnog humanitarnog prava, onda tuìlac u optu`nici, kao minimum, mora da ponudi ~iweni~ne i pravne razloge.
Tuìlac u optu`nici ne daje nijedan od elemenata na osnovu kojih bi se
moglo posumwati da je u pitawu sistematski karakter krivi~nih dela iz grupe zlo~ina protiv ~ove~nosti. Osim {to elemente ne daje tuìlac, ~ak i ne
poku{ava da objasni nijedan ~iweni~ni i pravni osnov za sumwu sistematskog vr{ewa zlo~ina protiv ~ove~nosti.
U optu`nici koja se odnosi na Vojvodinu ne postoji razlo`no obja{wewe, niti jedan podatak po pitawu tuìo~eve tvrdwe da navodno postoji politi~ki ciq, odnosno plan na osnovu koga se vr{i progon na politi~koj, rasnoj ili verskoj osnovi, deportacija i prisilno preme{tawe kao nehumano delo. Nema navoda i razlo`nog obja{wewa o ume{anosti visokih
vojnih ili politi~kih vlasti u definisawu, formulisawu i operacionalizaciji navodno osmi{qenog plana. Ovi i drugi nedostaci optu`nice, ma
koliko primarno imali zna~aj formalnih i materijalnih nedostataka, u
su{tini predstavqaju dokaz za tvrdwu koju u ovom prigovoru iznosim da i
zbog ovoga ne postoji nadle`nost Me|unarodnog suda koji me jo{ uvek neosnovano drì u pritvoru.
Sve {to sam u periodu pre 1. avgusta 1991. godine do septembra 1993. godine uradio, kao i pre i nakon tog perioda, ne moè da predstavqa nijedno
od kr{ewa navedenih u ~lanovima 2, 3, 4, 5 i 7 Statuta Me|unarodnog suda.
Sve {to sam radio i radim, a bilo bi interesantno Me|unarodnom sudu, to
sam ~inio i preduzimam kao politi~ar i nau~nik. Po{to me ni Tuìla{tvo
ne tereti kao glavnog izvr{ioca zlo~ina, a nijednom re~enicom ~ak i ne poku{ava da podgreje sumwu u protivpravnost makar ijedne moje konkretne radwe kojom bih mogao da budem saizvr{ilac sa identifikovanim (u optu`nici nije navedeno nijedno ime glavnog izvr{ioca), ili neindentifikovanim
glavnim izvr{iocima eventualnih zlo~ina, optu`nica je ni{tava i bespredmetna, te je moja namera ili eventualno svest o predvidivim posledica57
ma, i po tekstu optu`nice, apsolutno irelevantna za postojawe optu`bi iz

nadle`nosti Me|unarodnog suda Saveta bezbednosti.
Tako|e je bespredmetno i irelevantno ukazivati na neodrìvost teze o
mojoj pripadnosti, odnosno dogovoru, kako to Tuìla{tvo navodi, grupi i sa
grupom za vr{ewe udruènih zlo~ina~kih poduhvata, jer i Tuìla{tvo u optu`nici sebe demantuje, jer moja pripadnost grupi pojedinaca koji su imenom
ozna~eni u paragrafu 8. optu`nice deluje nestvarno i nemogu}e.
Posebno isti~em i podse}am na op{teprihva}eni stav da dràvotvorni
programi, osim ako izri~ito pozivaju i predstavqaju nalog da se vr{e zlo~ini, sami po sebi ne mogu biti element krivi~ne odgovornosti. Kao tvorac
i sledbenik politi~kog programa Srpske radikalne stranke, ja i svaki ~lan
Srpske radikalne stranke ne moèmo biti individualno krivi~no odgovorni zbog nesporne dràvotvornosti na{eg politi~kog programa koji pledira
samo na miroqubiva sredstva politike.
Poznato vam je da jedva ~ekam da po~ne su|ewe mojim politi~kim stavovima i dràvotvornim politi~kim projektima srpskog naroda. Siguran sam
da ne postoji ve}e zadovoqstvo za jednog politi~ara da argumentacijom iz
svih arsenala dokazuje ispravnost i humanost svojih politi~kih stavova. Tu
èqu mi je optu`nica jo{ vi{e poja~ala, a nadam se da je i podnesak kojim
sam obelodanio dokaze koje nameravam da koristim u odbrani, dovoqno upe~atqiv primer {ta sve mogu da izdrìm da bih do{ao do politi~ke pobede.
Namera, svest za posledice, specifi~no saizvr{ila{tvo, ciq udruènog zlo~ina~kog poduhvata i drugi vrlo zvu~ni i monstruozni pojmovi koje
Tuìla{tvo neprekidno ponavqa u optu`nici, sa o~iglednom namerom da
postanu stereotipi koji treba da se veù uz moje ime i delo, bez logi~kih navoda kojim bi se stvorila mogu}nost da sam osnovano sumwiv, dokazuje da ne
mogu da postoje optu`be po navedenim ta~kama i da nema krivi~nog dela iz
nadle`nosti Me|unarodnog suda.
Optu`nica svojom sadrìnom gotovo da nije mrdnula od teksta èqa Tuìla{tva koje nikada i nigde ne mogu biti inicijalni akt bilo kog sudskog
postupka. Kao optuèni u pritvoru, nalazim se u situaciji da konstatujem da
prakti~no postoji optu`nica, a da u materijalnom smislu nema nijedne optu`be u skladu sa Statutom Me|unarodnog suda, {to je sasvim dovoqno da se
utvrdi da Me|unarodni sud nije nadleàn da me krivi~no goni.
Namera, podstrekavawe i bilo koji oblik umi{qaja da se pomaè vr{ewu zlo~ina kod mene nikada nije postojao, jer sam se samo politi~kim sredstvima neprekidno zalagao za mir i civilizacijsko re{avawe konflikta koji je izazvao o~igledno gra|anski rat u pojedinim biv{im republikama
SFRJ. Zalagao sam se da ne do|e do gra|anskog rata, a kada je po diktatu iz
inostranstva i podstican od onih koji su izvr{ili zlo~in protiv mira gra|anski rat buknuo, onda sam svakom svojom re~enicom iznosio stav o neminovnosti za{tite civila i uvek i na svakom mestu pledirao na vite{tvo koje korene ima u odredbama me|unarodnog humanitarnog prava. Verovatno sam
58
ba{ to mogao boqe da saop{tim kao ~ovek koji se uvek drì principa struke kojoj pripadam i posla kojim se bavim.
IV. ZAKQUÂK
Ovim prigovorom osporio sam nadle`nost Me|unarodnog suda, koji moram radi su{tinski pravilnog naslovqavawa da navedem pod nazivom Me|unarodni sud Saveta bezbednosti, da sudi za krivi~na dela koja su mi stavqena na teret optu`nicom koju je protiv mene podiglo Tuìla{tvo. Sve
optu`be precizirane ta~kama optu`nice ne predstavqaju krivi~na dela, a
pogotovo ne krivi~na dela iz nadle`nosti Me|unarodnog suda.
Optu`be po ta~ki 1 (progoni) paragrafi 15, 17(g) i 17(i), i ta~kama 10 i
11 (deportacija, prisilno preme{tawe), paragrafi 28 i 30, ne mogu da predstavqaju krivi~na dela iz nadle`nosti Me|unarodnog suda Saveta bezbednosti, jer na teritoriji Vojvodine od 1. januara 1991. godine do danas nikada nije bilo oruànog sukoba, pa ne moè da postoji ni kao pojam `rtva civilno
stanovni{tvo u oruànom sukobu. To su obavezni elementi bi}a krivi~nog
dela zlo~in protiv ~ove~nosti, pa kada oni ne postoje, onda nema ni tog krivi~nog dela. Geografske i vremenske komponente neksusa ne postoje, {to tako|e iskqu~uje stvarnu nadle`nost Me|unarodnog suda Saveta bezbednosti.
Svim ostalim navodima iz ovoga prigovora, bez obzira na raspored po
poglavqima u prigovoru, iznose se tvrdwe, pravni stavovi i sudska praksa koji predstavqaju razloge osporavawa sudske nadle`nosti kojima dokazujem da
Me|unarodni sud Saveta bezbednosti nije stvarno nadleàn i da pred tim sudom protiv mene ne moè da se vodi nijedan zakoniti krivi~ni postupak.
Zato je potrebno da se iz optu`nice koja je protiv mene podignuta izbace sve ta~ke i paragrafi koji se odnose na Vojvodinu, jer za su|ewe po tim
ta~kama ne moè da postoji stvarna nadle`nost Me|unarodnog suda Saveta
bezbednosti. Mada su i sve druge ta~ke optu`nice krivi~nopravno neosnovane, zasnovane na laìma i obi~nom etiketirawu, i o~igledno je da ne ispuwavaju minimum formalnih i materijalnih zahteva da bi se na{le na papiru koji je nazvan optu`nicom, op{tim obja{wewima, stavovima i mi{qewima
doktrine i stru~ne javnosti i pravnom argumentacijom, dokazao sam odsustvo
osnova ustanovqavawa i osnivawa jednog Me|unarodnog suda kao kreacije Saveta bezbednosti, koji ne moè biti nadleàn da sudi pojedincima.
Kao {to qudska prava ne vaè selektivno, onda nijedna norma ne moè
da se primewuje selektivno, ve} univerzalno. Kao rezultat te selektivnosti
pojavila se optu`nica zami{qena kao papir zbog koga bih morao da strepim,
da ga se pla{im i da pre}utim da je papir ni{tav, kao {to je ni{tavo sve {to
uradi kvazi-sud nazvan Me|unarodni sud.
Nijedan organ Ujediwenih nacija ne moè da podari ono {to nema kao
svoju izvornu funkciju. Savet bezbednosti je svakako organ Ujediwenih nacija koji nikako i nikada, barem dok je na snazi ovaj tekst Poveqe Ujediwenih
59
nacija, ne}e biti u mogu}nosti da u skladu sa zakonom ustanovqava i osniva

me|unarodne sudove, a posebno sudove koji bi bili nadle`ni da krivi~no sude pojedincima.
P.S. Dana 24. decembra u 15 ~asova i 20 minuta uru~ena mi je Odluka po
podnesku broj 28, u kojoj se ni{ta ne kaè povodom posledweg stava tog podneska kojim pomiwem onemogu}avawe podno{ewa prigovora na optu`nicu
na osnovu odluke Pretresnog ve}a II. Na osnovu toga, podrazumevam da se va{a odluka od 19. decembra, o odre|ivawu novog roka za podno{ewe interlokutorne àlbe odnosi, mutatis mutandis, i na podno{ewe prigovora na optu`nicu, pa s obzirom da su mi moji pravni savetnici, advokat Maja Gojkovi}
i advokat Slavko Jerkovi}, pripremili novi tekst, ja danas podnosim prigovor na optu`nicu.
Prof. dr Vojislav [e{eq
Upu}eno gospodinu Vojislavu [e{equ,
Prema naredbi sekretara Me|unarodnog suda za biv{u Jugoslaviju Hansa Holcijusa, do daqeg Vam nije dozvoqeno obavqati neprivilegovane telefonske pozive.
Klaus Hansen
Zamenik upravnika
Pritvorske jedinice UN-a
godine, uo~i pomenutih izbora, iskoristio mogu}nost komunikacije u Pritvorskoj jedinici za davawe izjava za {tampu, te da su te izjave potom na{iroko objavqivane;
Uzimaju}i u obzir da je optuèni time flagrantno prekr{io Odluku;
da se u periodu dok je Odluka na snazi (do 10. januara 2004);
Zabrani svaka telefonska komunikacija optuènog sa drugim osobama,
osim sa pravnim savetnikom (ukoliko ga ima) i diplomatskim ili konzularnim predstavnicima.
za Hansa Holcijusa, sekretara
U Hagu, Holandija
Po{tovani g. [e{eq,
Ovim Vas obave{tavam da je sekretar odgodio Va{e saslu{awe od strane istra`nog sudije Drugog op{tinskog suda u Beogradu koje je bilo zakazano za 8. i 9. januar 2004. Saslu{awe }e se odràti 12. i 13. februara 2004. godine, ako to dopusti raspored u sudnicama.
U Hagu, 5. januara 2004.
Za sekretara,
v.d. {ef Odela za pravnu pomo}
i pitawa pritvora
ODLUKA
Sekretar,
U skladu sa odlukom zamenika sekretara, od 11. decvembra 2003. godine (u
daqem tekstu: Odluka);
Uzimaju}i u obzir da je Sekretarijat ustrajan u spre~avawu optuènih
lica u zloupotrebi privilegovane komunikacije u medijske i politi~ke svrhe, a naro~ito u vezi sa izborima u Srbiji, budu}i da bi to moglo negativno
da uti~e na zadatak Me|unarodnog suda da doprinese uspostavqawu mira i
bezbednosti u biv{oj Jugoslaviji;
Imaju}i u vidu da su parlamentarni izbori u Srbiji odràni 28. decembra 2003;
Imaju}i u vidu da je upravnik Pritvorske jedinice Ujediwenih nacija (u
daqem tekstu: Pritvorska jedinica) saznao da je optuèni 25. decembra 2003.
60
ODLUKA
Zamenik sekretara,
Imaju}i u vidu Odluku od 11. decembra 2003. godine (u daqem tekstu: Odluka) u vezi sa pravom na komunikaciju g. Vojislava [e{eqa (u daqem tekstu: optuèni) u Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija (u daqem tekstu:
Pritvorska jedinica), na osnovu koje }e se primeniti odre|ene mere navedene u toj Odluci tokom perioda od tridewet (30) dana od dana dono{ewa ove
odluke, nakon ~ega }e se ona preispitati (...);
Imaju}i u vidu kasniju odluku sekretara suda od 29. decembra 2003. godine (u daqem tekstu: Odluka od 29. decembra 2003), kojom je utvr|eno da je optuèni flagrantno prekr{io Odluku i kojom se zabrawuje svaka telefonska komunikacija optuènog sa drugim osobama, osim sa pravnim savet61
nikom (ukoliko ga ima) i diplomatskim ili konzularnim predstavnicima u

periodu dok je Odluka na snazi (do 10. januara 2004);
Podse}aju}i na to da u toj Odluci, izme|u ostalog, stoji da pri uspostavqawu ravnoteè izme|u prava optuènog na komunikaciju i posete i prava
Me|unarodnog suda da efikasno ostvaruje svoj mandat i funkcije, treba uzeti u obzir da konkretne okolnosti ovog pritvorenika iziskuju primenu neophodnih mera kako bi se izbeglo potencijalno {tetno izve{tavawe sredstava javnog informisawa prouzrokovano time {to do sada nisu postojala ograni~ewa na pravo optuènog na komunikaciju i posete;
Podse}aju}i na to da je u Rezoluciji br. 827 Savet bezbednosti zakqu~io
da }e osnivawe Me|unarodnog suda i krivi~no gowewe osoba odgovornih za
te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava doprineti ponovnom uspostavqawu i o~uvawu mira na prostoru biv{e Jugoslavije;
Uzimaju}i u obzir Statut Me|unarodnog suda, koji je Savet bezbednosti
usvojio gorenavedenom Rezolucijom od 25. maja 1993. godine, s naknadnim izmenama i dopunama;
Uzimaju}i u obzir Pravilnik o pritvoru osoba koje ~ekaju na su|ewe ili
àlbeni postupak pred Me|unarodnim sudom ili su iz nekog drugog razloga
pritvorene po ovla{}ewu ovog suda (u daqem tekstu: Pravilnik o pritvoru),
koji je ovaj Me|unarodni sud usvojio 5. maja 1994. godine, s naknadnim izmenama i dopunama;
Konstatuju}i u toj Odluci da se (i) protiv optuènog na ovom Me|unarodnom sudu trenutno vodi postupak po optu`bama za dela koja je navodno po~inio dok je bio na visokoj politi~koj funkciji u biv{oj Jugoslaviji; (ii) da
je optuèni bio kandidat na parlamentarnim izborima u Srbiji odrànim
28. decembra 2003. godine; i (iii) da je preneto da je optuèni davao izjave
sredstvima javnog informisawa, koriste}i pritom prostorije Pritvorske
jedinice, te da su te izjave potom objavqene u sredstvima javnog informisawa;
Podse}aju}i, naro~ito, na slede}e faktore konstatovane u toj Odluci:
da pravilo 65(B) Pravilnika o pritvoru predvi|a da, u skladu sa vaqanim sprovo|ewem pravde sekretar moè nekoj osobi da odbije dozvolu da poseti pritvorenika ako ima razloga da veruje da je svrha posete da se pribavi
informacija koja kasnije moè biti objavqena u sredstvima javnog informisawa i da iz ovog pravila i na~ela na kojem se ono temeqi proizlazi da
se komunikacija izme|u optuènog i drugih lica moè zabraniti, ako ima
razloga, da se veruje da }e takva komunikacija za posledicu imati objavqivawe izjava pritvorenika u sredstvima javnog informisawa, a naro~ito ako je
posledica takvih izjava podrivawe mandata ovog Me|unarodnog suda da doprinese ponovnom uspostavqawu i odràvawu mira u biv{oj Jugoslaviji; i
da je namena prostorija Pritvorske jedinice da se obezbedi dobrobit
optuènog, a ne da se ovaj Me|unarodni sud ometa u svojim naporima da doprinese uspostavqawu mira i bezbednosti u biv{oj Jugoslaviji, te da ~iwe62
nica da je neki pritvorenik u Pritvorskoj jedinici komunicirao koriste}i

se prostorijama Pritvorske jedinice, kako bi u~estvovao u aktuelnoj kampawi za parlamentarne izbore u Srbiji, predstavqa situaciju koja }e verovatno omesti Me|unarodni sud u sprovo|ewu tog mandata.
Podse}aju}i, tako|e, na to da su u toj Odluci, prilikom ocene faktora
koji }e verovatno omesti mandat Me|unarodnog suda, uzeti u obzir velika
pa`wa sredstava javnog informisawa i izve{taji o tome da je osoba optuèna za genocid, zlo~ine protiv ~ove~nosti i ratne zlo~ine, kao {to je optuèni, u poziciji da bez pote{ko}a pomaè aktuelnu kampawu za parlamentarne izbore u Srbiji;
Imaju}i u vidu da rezultati parlamentarnih izbora u Srbiji, odrànih
28. decembra 2003. godine, govore da je politi~ka stranka, na ~ijem se ~elu optuèni nalazi, osvojila 82 od ukupno 250 mesta u Narodnoj skup{tini Republike Srbije;
Uzimaju}i u obzir da }e aktivnosti u postizbornom periodu verovatno
dovesti do toga da politi~ka stranka i pristalice optuènog zatraè wegovo daqe angaòvawe u postizbornim politi~kim aktivnostima povezanim sa
parlamentarnim izborima u Srbiji odrànim 28. decembra 2003;
Uzimaju}i u obzir da velika pa`wa sredstava javnog informisawa i izve{taji o tome da je optuèni u poziciji da bez pote{ko}a pomaè kampawu
za parlamentarne izbore u Srbiji, dok je bila u toku, ili postizborne politi~ke aktivnosti, u oba slu~aja za posledicu imaju podrivawe mandata ovog
Me|unarodnog suda da doprinese ponovnom uspostavqawu i odràvawu mira
u biv{oj Jugoslaviji;
Uzimaju}i, naro~ito, u obzir da je optuèni ranije ve} prekr{io Odluku, zbog ~ega je bilo neophodno doneti Odluku od 29. decembra 2003. i da to govori o sklonosti optuènog da prkosi u vezi sa navedenim;1)
da se tokom perioda od jo{ trideset (30) dana od 10. januara 2004. godine, nakon ~ega }e se ova odluka preispitati, primewuje slede}a mera:
da se zabrani, ukoliko upravnik Pritvorske jedinice ne odredi druga~ije, svaka komunikacija optuènog i drugih osoba, izuzev sa pravnim savetnikom (ukoliko ga ima), te diplomatskim ili konzularnim predstavnicima.
David Tolbert,
zamenik sekretara
Dana 8. januara 2004.

U Hagu, Holandija
Fusnota
1) U Odluci od 29. decembra 2003. navodi se da je utvr|eno da je optuèni 25. decembra

2003. godine, uo~i parlamentarnih izbora u Srbiji odrànih 28. decembra, iskoristio mogu}nost komunikacije u Pritvorskoj jedinici za davawe izjava za {tampu, te
da su te izjave potom na{iroko objavqivane.
63

Predmet br. IT-03-67-AR73.2
Datum: 16. januar 2004.
Original: engleski
PREDSEDNIKU ME\UNARODNOG SUDA

Nalog od: 16. januara 2004.
VOJISLAV [E[EQ
protiv
TU@IOCA
NALOG O IMENOVAWU SUDIJA U PREDMETU
PRED @ALBENIM VE]EM
lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine (u daqem tekstu: Me|unarodni sud),
Imaju}i u vidu Odluku po podnesku broj 19, koju je Pretresno ve}e II
donelo 30. septembra 2003. godine (u daqem tekstu: Osporavana odluka); Odluku o potvrdi za ulagawe àlbe i o produèwu roka za podno{ewe izvesnih
preliminarnih podnesaka istog Pretresnog ve}a, od 18. novembra 2003. godine, kojom je data potvrda za ulagawe interlokutorne àlbe na Osporavanu
odluku; te Odluku po podnesku broj 28 istog Pretresnog ve}a, od 19. decembra 2003. godine, kojom je odobreno produèwe roka za ulagawe àlbe na
Osporavanu odluku;
Imaju}i u vidu àlbu od 24. novembra 2003. godine, primqenu 31. decembra 2003. godine, koju je potpisao optuèni Vojislav [e{eq;
Uzimaju}i u obzir sastav @albenog ve}a ovog Me|unarodnog suda propisan Dokumentom IT/22, od 17. novembra 2003;
Uzimaju}i u obzir ~lan 12(3) i ~lan 14(3) Statuta ovog Me|unarodnog
suda i pravilo 27(C) Pravilnika o postupku i dokazima ovog Me|unarodnog suda;
64
Imaju}i u vidu ~lan 14(2) Statuta ovog Me|unarodnog suda, koji predvi|a da je predsednik suda ex officio predsedavaju}i sudija @albenog ve}a;
Ovim donosim nalog, koji stupa na snagu odmah, da @albeno ve}e koje
postupa u predmetu br. IT-03-67-AR73.2, Vojislav [e{eq protiv tuìoca,
bude u slede}em sastavu: sudija Theodor Meron, sudija Fausto Pocar, sudija
Mohamed Shahabuddeen, sudija Mehmet Gney, sudija Ins Mnica Weinberg
de Roca.
Sastavqeno na engleskom i francuskom jeziku, s tim {to je merodavan
tekst na engleskom.
U Hagu, Holandija
predsednik
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
ODGOVOR TU@ILA[TVA NA @ALBU OPTU@ENOG

NA ODLUKU PO PODNESKU BROJ 19
PRERESNOG VE]A
I. Uvod
1. Dana 9. septembra 2003. godine, optuèni je Pretresnom ve}u II (u daqem tekstu: Ve}e) dostavio Podnesak broj 19. U wemu optuèni, izme|u
ostalog, od Ve}a traì da ambasadi Holandije u Beogradu, radi putovawa u
Hag i posete optuènom, naloì izdavawe vize episkopu mile{evskom Filaretu, koji se trenutno nalazi na spisku osoba kojima je Evropska unija zabranila ulazak na svoju teritoriju, zbog ~ega mu Holandija ne moè izdati
takvu vizu. Dana 1. oktobra 2003. godine, Ve}e je donelo odluku po Podnesku
broj 19 kojom odbija ovaj zahtev. Na osnovu pravila 73(C), optuèni ima rok
od sedam dana za podno{ewe zahteva za potvrdu za ulagawe àlbe. On nije
podneo zahtev za potvrdu u navedenom roku.
2. Dana 9. oktobra 2003. godine, sudija Wolfgang Schomburg, tada pretpretresni sudija u ovom postupku, dodeqen je u sastav @albenog ve}a, a sudija
Carmel a. Agius je imenovan za pretpretresnog sudiju u ovom postupku. Na sta65
tusnoj konferenciji odrànoj 29. oktobra 2003, optuèni je pred novoimenovanim pretpretresnim sudijom Agiusom ponovo pokrenuo ovo pitawe. Sudija Agius je pruìo uverewe optuènom da je voqan da mu po ovom pitawu izda potvrdu za àlbu. Dana 6. novembra 2003. godine, optuèni je podneo Podnesak broj 23 u kojem traì potvrdu za ulagawe àlbe na odluku od 1. oktobra 2003. Optu`ba je podnela odgovor u kojem se protivi izdavawu potvrde, a
20. novembra 2003. godine, Ve}e je odobrilo izdavawe potvrde za àlbu na
osporavanu odluku. Dana 1. decembra 2003. godine, optuèni je podneo Podnesak broj 28, u kojem traì produèwe roka za ulagawe àlbe. Dana 22. decembra 2003. godine Ve}e je odobrilo ovaj zahtev i rok za ulagawe àlbe produìlo za jedan radni dan od primitka date odluke. Dana 31. decembra 2003.
godine, optuèni je uloìo àlbu (u daqem tekstu: @alba) u kojoj traì od
Pretresnog ve}a da preina~i odluku od 1. oktobra 2003. Iz dolenavedenih
razloga, optu`ba smatra da optuèni nije pokazao da je Ve}e pogre{no primenilo pravo ili zloupotrebilo svoja diskreciona ovla{}ewa. Stoga, ovu
àlbu treba odbiti.
II. Diskusija
3. Optuèni nije pokazao da je Ve}e napravilo gre{ku odbiv{i wegov
prvobitni zahtev. Princip àlbe je slede}i: optuèni treba da ukaè na neku konkretnu gre{ku Pretresnog ve}a koju treba ispraviti, a ne da, zato {to
je nezadovoqan nekom odlukom Pretresnog ve}a, èli da pojasni svoj stav ili
pokrene nova ptiawa. Kao {to je @albeno ve}e nedavno utvrdilo: Strana
koja tvrdi da je po~iwena gre{ka mora makar da navede gre{ke za koje tvrdi
da su po~iwene, iznese argumente u prilog svoje tvrdwe i objasni na koji na~in ta gre{ka obesnaùje odluku.1) U ovom slu~aju se te{ko moè re}i da je
optuèni naveo na koji je na~in ve}e pogre{no primenilo pravo. Prva dva
pitawa koja on pokre}e u svojoj àlbi navodno se ti~u pogre{ne primene
prava od strane Ve}a. Prvo pitawe je zapravo posledica pogre{nog tuma~ewa osporavane odluke, a drugo je ponavqawe wegovog prvobitnog argumenta.
Osim toga {to nisu vaqana, tre}e i ~etvrto pitawe koje optuèni pokre}e
potpuno su nova, i ne pomiwu se u Podnesku broj 19.
4. U prvoj ta~ki @albe, optuèni tvrdi da Ve}e nije zauzelo dovoqno decidan stav u vezi s wegovim prvobitnim zahtevom. Optuèni tvrdi da je Ve}e delimi~no prihvatilo tre}i zahtev iz Podneska broj 19, ali da nije navelo da li se wegov zahtev u vezi sa vladikom Filaretom prihvata, odbija ili delimi~no prihvata. Me|utim, u zavr{nom paragrafu Odluke po
zahtevu broj 19, jasno se vidi da je Pretresno ve}e zauzelo odlu~an stav rekav{i da odbija ostale zahteve optuènog....
5. U drugoj ta~ki @albe, optuèni tvrdi da je do{lo do pogre{nog tuma~ewa Pravilnika o pritvoru osoba koje ~ekaju na su|ewe ili àlbeni postu66
pak pred Me|unarodnim sudom ili su iz nekog drugog razloga pritvorene po

ovla{}ewu ovog suda (u daqem tekstu: Pravilnik o pritvoru), te da mu treba
odobriti posetu sve{tenika po wegovom izboru, pri ~emu se primewuju samo
ograni~ewa i uslovi pravila 63 i 66 Pravilnika o pritvoru. Me|utim, optuèni je pogre{no protuma~io pravilo 70 Pravilnika o pritvoru. Pravilo
70 predvi|a slede}e: Nijednom pritvoreniku ne sme se onemogu}iti kontakt
s predstavnikom bilo koje vere, a primewuju se samo ona ograni~ewa i uslovi koji su predvi|eni pravilom 63. Nijedno pravilo ne omogu}ava pritvorenicima da traè kontakt sa konkretnim duhovnim savetnikom ili predstavnikom neke vere.2) Optuèni ~ak nije ni poku{ao da pokaè da su wegova verska uverewa takva da se mogu zadovoqiti samo putem kontakta sa konkretnom osobom koju je naveo.3)
6. Od ve}eg je zna~aja to {to pravilno tuma~ewe Pravilnika o pritvoru nije relevantno za ovo pitawe, budu}i da Pritvorska jedinica Ujediwenih nacija ne spre~ava nijednog duhovnog predstavnika da poseti optuènog.
Vladika Filaret nije u mogu}nosti da poseti optuènog zato {to ne moè
da dobije vizu Kraqevine Holandije (u daqem tekstu: Holandija), koja je, kao
~lanica Evropske unije, obavezna da ispo{tuje zabranu ulaska vladike Filareta na teritoriju zemaqa ~lanica.4) Imaju}i u vidu da pritu`ba optuènog
nije prouzrokovana nekim postupkom ovog Me|unarodnog suda, @albeno ve}e nije prava instanca za ulagawe takve pritu`be. Vladika Filaret i optuèni mogu ovo pitawe da pokrenu pred Savetom Evropske unije, koja }e se wime ponovo baviti u martu ove godine, pred Kancelarijom Visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu, koja je pomogla pri sastavqawu spiska lica na
koje se zabrana odnosi, ili pred Evropskim sudom za qudska prava.
7. U tre}oj ta~ki àlbe optuèni kaè da je vladika Filaret dobio saglasnost Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve. Bila ova
tvrdwa ta~na ili ne, ona je potpuno irelevantna. Odluka nekog crkvenog organa kojom se nekom vladiki odobrava putovawe nema pravnu teìnu kad je
re~ o pitawima pokrenutim u ovom slu~aju, i ne bi trebalo da uti~e na odluku @albenog ve}a.
8. U ~etvrtoj ta~ki @albe optuèni kaè da odluka Evropske unije o neizdavawu viza ne bi smela da bude osnov za uskra}ivawe poseta pritvorenicima, budu}i da bi ovaj Me|unarodni sud trebalo da je eksteritorijalan.
Optuèni ~ak nije definisao pojam eksteritorijalan, ne navodi nikakav
pravni izvor, niti na bilo koji drugi na~in potkrepquje ovu svoju tvrdwu. U
slu~aju me|unarodnih organizacija usvojeno je pravilo da Prostor na kojem
se nalazi sedi{te date organizacije ostaje teritorija zemqe doma}ina, s tim
da su na predmetnom prostoru nadle`nosti te dràve ograni~ene.5) Pravni
status ovog Me|unarodnog suda definisan je u wegovom Statutu. Odnos izme|u Me|unarodnog suda i Holandije ure|en je Sporazumom Ujediwenih nacija
i Kraqevine Holandije u vezi sa sedi{tem Me|unarodnog suda za krivi~no
67
gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine (u daqem tekstu: Sporazum o sedi{tu). Iako Me|unarodni sud ima izvesne olak{ice i povlastice, ni u Statutu ni u Sporazumu o sedi{tu ne govori se, direktno ili
indirektno, o tome da je Me|unarodni sud eksteritorijalan, kao ni o obavezi izdavawa viza posetiocima pritvorenika. [tavi{e, u Sporazumu o sedi{tu koji su odobrili ovaj Me|unarodni sud i Savet bezbednosti Ujediwenih nacija6) jasno je definisano kome je Holandija du`na da izda vizu.7) Da je
Me|unarodni sud eksteritorijalan, kao {to sugeri{e optuèni, sastavqawe ovakvog spiska ne bi imalo smisla, jer bi Holandija bila obavezna da odobri prolaz svakome ko dolazi u posetu Me|unarodnom sudu ili ustanovama s
wim u vezi.
9. Budu}i da ne postoji eksplicitno definisana pravna obaveza zbog koje bi Holandija izdala vizu vladiki Filaretu, jedini potencijalni pravni
izvor na osnovu kojeg bi Me|unarodni sud mogao da donese takav nalog, jeste
~lan 29 Statuta. Optu`ba smatra da bi bilo neprimereno da Me|unarodni
sud svoja ovla{}ewa iz ~lana 29 Statuta iskoristi za izdavawe takvog naloga. Svrha ~lana 29 jeste da omogu}i Me|unarodnom sudu da prikupi dokaze i
spre~i da se neka dràva me{a u vo|ewe pravi~nog postupka i sprovo|ewe
pravde. Optuèni nije pokazao da se odlukom Evropske unije, kojom se zabrawuje dolazak vladike Filareta, namerno ili slu~ajno ometa pravi~an i ekspeditivan postupak koji se vodi na ovom Me|unarodnom sudu, ili da se wome
ugroàvaju osnovna prava strana u postupku.8) Stoga bi bilo neprimereno ako
bi obimna i jedinstvena ovla{}ewa koja Me|unarodni sud ima nad suverenim
dràvama bila upotrebqena da bi se iza{lo u susret sklonostima optuènog, naro~ito ako se ima u vidu da na raspolagawu stoje i druga pravna sredstva, o ~emu je bilo re~i u paragrafu 6. Kad bi praksa ovog suda bila da nasumi~no koristi svoje Statutom propisano ovla{}ewe, kojim se dràve obavezuju na saradwu, mnogi sporazumi izme|u Me|unarodnog suda i suverenih dràva9) bi se sveli na puku kurtoaziju, ~ime bi se na zemqu doma}ina svalio
ogroman teret, mnogo ve}i od onog sa kojim se sloìla pristaju}i da bude doma}in sedi{ta suda. Shodno tome, iz gorenavedenih razloga, Pretresno ve}e
nije odbijawem zahteva optuènog pogre{ilo u primeni prava ili zloupotrebilo diskreciona ovla{}ewa. Optu`ba, stoga, s du`nim po{tovawem,
traì da @albeno ve}e odbije ovu àlbu.
III. Traèno pravno sredstvo

10. Da @albeno ve}e odbije ovu àlbu.
U Hagu, Holandija
68
Hildegard Uertz-Retzlaff,
vi{i zastupnik optu`be
Fusnote
1) Tuìlac protiv Milorada Krnojelca, Presuda, predmet br. IT-97-25-A, 17. septembar 2003, par. 10.
2) Ovo na~elo se jasno ogleda u pravilu 68 i pravilu 69 Pravilnika o pritvoru. Pravilo 68 predvi|a slede}e: Svaki pritvorenik ima pravo da po dolasku u Pritvorsku jedinicu ili nakon toga da do znawa da li èli da uspostavi kontakt s nekim od
sve{tenika ili duhovnih savetnika zatvora doma}ina (naglasak dodat). Pravilo 69
predvi|a slede}e: Kolegijum imenuje kvalifikovanog predstavnika za svaku veru
ili sistem verovawa kojima pripada svaki od pritvorenika (naglasak dodat). Ova
dva pravila potvr|uju na~elo da pritvorenici imaju pravo na predstavnika svoje vere, ali ne na bilo kojeg, ve} na onog kojeg je obezbedila i ~ije je angaòvawe odobrila Pritvorska jedinica.
3) Optu`ba isti~e da je Evropski sud za qudska prava zakqu~io da su zakoni koji potencijalno ograni~avaju slobodu misli, svesti i vere prihvatqivi ukoliko se takve
potrebe mogu zadovoqiti na drugi na~in (Chaare Shalom ve Tsedek protiv Francuske), a Evropska komisija za qudska prava je odbacila àlbu na osnovu ~lana 9 i ~lana 14 Konvencije, jer àlioci nisu pokazali da bi osporavani zakon ometao wihove
verske studije (A.R. Cocriel i M.A.R. Aurik protiv Holandije).
4) Dana 15. aprila 2003, Savet Evropske unije (u daqem tekstu: Savet) usvojio je Stav
2003/280/CFSP u kojem dràvama ~lanicama nalaè da preduzmu neophodne mere za
spre~avawe ulaska ili prolaska kroz wihovu teritoriju lica koja pomaù optuènima od strane MKSJ u daqem izbegavawu su|ewa za zlo~ine za koje ih dati sud tereti, navedenih na spisku koji je sastavio Savet, uz konsultacije sa Kancelarijom
Visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu. Savet je 25. juna 2003. na taj spisak
uvrstio vladiku Filareta.
5) Hans Bevers, Niels Blokker i Jaap Roording, Netherlands and the ICC (prevod s engleskog: Holandija i MKS), Leiden Journal of International Law, sv. 16, br. 1, mart
2003.
6) S/1994/849, juli 1994.
7) U ~lanu XXIIV Sporazuma o sedi{tu Ulazak, izlazak i kretawe unutar zemqe doma}ina navode se sudije, tuìlac, sekretar, osobqe suda, branilac i svedoci.
8) Optuèni je ve} na nejasan na~in govorio o o~uvawu (svog) du{evnog zdravqa. Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, Podnesak broj 23, predmet br. IT-03-67-PT, 14.
novembar 2003, par. 1. Me|utim, optuèni nije pokazao na koji bi na~in nemogu}nost
da se ispovedi odre|enom srpskom pravoslavnom sve{teniku uticala na wegovo du{evno zdravqe u toj meri da bi to ugrozilo wegovo pravo na pravi~no i ekspeditivno su|ewe ili izmenilo ishod su|ewa. Vaqa primetiti da je optuèni tokom ovog
postupka ~esto ulagao sumwive ili obesne pritu`be u vezi sa svojim du{evnim zdravqem. Na primer, optuèni je vi{e puta tvrdio da odore koje nose slu`benici
MKSJ-a u sudnici kod wega izazivaju frustracije, psiholo{ke smetwe i veoma
te{ke du{evne patwe, jer je to ode}a rimokatoli~ke inkvizicije. 29. oktobar
2003, transkript su|ewa str. 149-150; 3. juli 2003, transkript su|ewa str. 82-83 i 106107; 26. februar 2003, transkript su|ewa str. 68. Tada{wi predsedavaju}i, sudija
Schomburg, ove pritu`be je okarakterisao kao obesne, 3. juli 2003, transkript su|ewa str. 83.
9) Me|u wima su, na primer, Sporazum o bezbednosti i redu, izme|u Holandije i Me|unarodnog suda kojim je ure|eno funkcionisawe Pritvorske jedinice Ujediwenih nacija, Sporazum o sedi{tu i razli~iti sporazumi o sprovo|ewu kazne.
69
III. Traèni pravni lek
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
ZAHTEV OPTU@BE ZA PREKORAÊWE

OGRANIÊWA DU@INE ODGOVORA
NA PODNESKE NA DESET STRANICA
I. Uvod
1. Dana 18. novembra 2003. godine Pretresno ve}e je donelo Odluku o potvrdi za ulagawe àlbe i o produèwu roka za podno{ewe izvesnih preliminarnih podnesaka (u daqem tekstu: Odluka). Ovom Odlukom je optuènom
odobreno podno{ewe jedinstvenog podneska u vezi sa osporavawem nadle`nosti i formalnim nedostacima optu`nice, u duìni od najvi{e pedeset
stranica. Dana 31. decembra 2003. optuèni je podneo Prigovor na optu`nicu (u daqem tekstu: Podnesak). Verzija predmetnog Podneska na engleskom
jeziku, u duìni od 44 stranice, podneta je 15. januara 2004. Na osnovu pravila 126bis Pravilnika o postupku i dokazima, optu`ba moè da podnese odgovor do ~etvrtka, 29. januara 2004.
II. Diskusija
2. Uputstvo o duìni podnesaka i zahteva predvi|a da zahtevi, odgovori i replike pred sudskim ve}em ne treba da budu duì od 10 stranica ili
3.000 re~i, koje god je ve}e.1) Strane u postupku moraju unapred da zatraè
odobrewe ve}a da prekora~e ograni~ewe broja stranica predvi|eno ovim
Uputstvom i moraju da pruè obrazloèwe o izuzetnim okolnostima koje nalaù prekora~ewe duìne podneska.
3. U ovom slu~aju podnesak optuènog je 34 stranice duì nego {to je dozvoqeno. Optuèni u podnesku pokre}e ~itav niz sloènih pravnih pitawa
koja iziskuju temeqit i sadràjan odgovor optu`be. S obzirom na broj pitawa koja je optuèni pokrenuo, optu`bi ne}e biti dovoqno deset stranica da
u potpunosti odgovori na Podnesak. Zbog ovih izuzetnih okolnosti, optu`ba, uz du`no po{tovawe, traì od Pretresnog ve}a odobrewe da podnese
odgovor koji }e se sastojati od najvi{e petnaest stranica.
70
Da Pretresno ve}e izda nalog kojim se optu`bi odobrava podno{ewe odgovora na podnesak koji }e se sastojati od najvi{e petnaest stranica.
U Hagu, Holandija
Fusnota
1) IT/184, 19. januar 2001.
Dr Vojislav [e{eq
Podnesak broj 30.
27. januar 2004.
Sekretarijatu Me|unarodnog suda

S obzirom da ste po ~lanu 21, stav 4, alineja (b) du`ni da mi obezbedite
odgovaraju}a sredstva za pripremu odbrane, upu}ujem vam slede}e zahteve, bez
~ijeg hitnog udovoqavawa ne bih bio u stawu da uspe{no pripremim odbranu
u svom predmetu:
1. Zahtevam da mi odmah dostavite na srpskom jeziku: a) drugostepenu presudu u slu~aju Kupre{ki}i, b) prvostepenu presudu u procesu {ama~koj grupi, v) prvostepenu presudu Milomiru Staki}u, g) drugostepenu presudu u
predmetu Krnojelac, d) prvostepenu presudu Momiru Nikoli}u, |) prvostepenu presudu Draganu Nikoli}u, e) prvostepenu presudu generalu Gali}u, `)
prvostepenu presudu Obrenovi}u, z) prvostepenu presudu Banovi}u.
2. Zahtevam da mi odmah dostavite precizne podatke koliko je novca Me|unarodni sud isplatio za finansirawe odbrane u svim predmetima koji su
vo|eni ili se jo{ vode pred wim, i to za svaki konkretni slu~aj pojedina~no.
3. Zahtevam da mi odmah dostavite sve izjave svedoka, u svim predmetima,
koji su pomiwali moje ime u bilo kom kontekstu, u toku saslu{awa pred tuìocem ili svedo~e}i pred sudskim ve}em.
4. Zahtevam da mi odmah dostavite na srpskom jeziku sve podneske koje su
svi advokati u svim predmetima dosad podnosili, tuìla~ka reagovawa na te
podneske i sudske odluke.
5. Zahtevam da mi odmah dostavite na srpskom jeziku sve dosad podne{ene àlbe na prvostepene presude. To mi je potrebno kako bih svestrano izu~io sudsku praksu ovog Tribunala.
Vojislav [e{eq
71

Datum: 29. januar 2004.
Original: engleski
PRED @ALBENIM VE]EM

U sastavu: sudija Theodor Meron, predsedavaju}i sudija Fausto Pocar, sudija Mohamed Shahabuddeen, sudija Mehmet Gney, sudija Ins Mnica Weinberg
de Roca
Odluka od: 29. januara 2004.
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
ODLUKA PO INTERLOKUTORNOJ @ALBI U VEZI
SA ODBIJAWEM ZAHTEVA DA SE OPTU@ENOM
ODOBRI POSETA U PRITVORSKOJ JEDINICI
Ovo @albeno ve}e (u daqem tekstu: @albeno ve}e) Me|unarodnog suda
tekstu: Me|unarodni sud);
Re{avaju}i po Podnesku broj 27 Vojislava [e{eqa (u daqem tekstu:
optuèni), podnetom (nakon {to je preveden) 12. januara 2004. godine, kojim
optuèni, u skladu sa pravilom 73 Pravilnika o postupku i dokazima ovog
Me|unarodnog suda, ulaè interlokutornu àlbu (u daqem tekstu: Interlokutorna àlba) na Odluku po Podnesku broj 19, od 30. septembra 2003. (u
daqem tekstu: osporavana odluka), u kojoj je Pretresno ve}e II, izme|u ostalog, odbilo zahtev optuènog od 9. septembra 2003. da ga u Pritvorskoj jedinici poseti episkop mile{evski Filaret (u daqem tekstu: Zahtev);
Imaju}i u vidu Odgovor Tuìla{tva na àlbu optuènog na Odluku
po podnesku broj 19 Pretresnog ve}a od 22. januara 2004;
Imaju}i u vidu Odluku o potvrdi za ulagawe àlbe i o produèwu roka
za podno{ewe izvesnih preliminarnih podnesaka, od 18. novembra 2003, ko72
jom je Pretresno ve}e, izme|u ostalog, optuènom dalo potvrdu za ulagawe

Interlokutorne àlbe;
Imaju}i u vidu Odluku po Podnesku broj 29 od 19. decembra 2003, u kojoj je Pretresno ve}e, izme|u ostalog, optuènom odobrilo produèwe roka
za ulagawe interlokutorne àlbe (u daqem tekstu: Odluka o produèwu roka);
Uzimaju}i u obzir da optuèni u interlokutornoj àlbi traì odobrewe da ga u Pritvorskoj jedinici poseti episkop mile{evski Filaret, prete`no na temequ toga {to, u skladu sa pravilom 70 Pravilnika o pritvoru osoba koje ~ekaju na su|ewe ili àlbeni postupak pred Me|unarodnim sudom
ili su iz nekog drugog razloga pritvorene po ovla{}ewu ovog suda (dokument
IT/38/Rev.8) od 22. novembra 1999. godine (u daqem tekstu: Pravilnik o pritvoru), on ima pravo na posetu predstavnika svoje vere, te s toga {to zabrana ulaska na teritoriju zemaqa ~lanica Evropske Unije, koja se odnosi na
vladiku Filareta, ne bi smela da bude osnova za uskra}ivawe wegove posete
nekom pritvoreniku Pritvorske jedinice, budu}i da bi ovaj Me|unarodni
sud trebalo da je eksteritorijalan;
Uzimaju}i u obzir da pravilo 32 Pravilnika o nadzoru poseta i komunikacija sa pritvorenicima (dokument IT/98/Rev. 3) od jula 1999. predvi|a slede}e: Svi posetioci, osim advokata i predstavnika Me|unarodnog suda, du`ni su da najpre sekretaru suda podnesu molbu za dozvolu da posete imenovanog pritvorenika;
Uzimaju}i u obzir da pravila 63(A) i (B) Pravilnika o pritvoru predvi|aju da pritvorenici imaju pravo da primaju posete porodice i drugih, a
to pravo moè da se ograni~i samo odredbama pravila 66 i onim ograni~ewima i nadzorom koje uvede upravnik, u konsultaciji sa sekretarom,1) odnosno
da sekretar moè nekoj osobi da odbije dopu{tewe da poseti pritvorenika
ako ima razloga da veruje da je svrha posete da se pribavi informacija koja
kasnije moè biti objavqena u sredstvima javnog informisawa;
Uzimaju}i u obzir da je, u svetlu gorenavedenog pravila, za dono{ewe odluke o tome koje posete neki pritvorenik moè da prima dok je u Pritvorskoj jedinici zaduèn Sekretarija (~iji je slu`benik i upravnik Pritvorske jedinice), a ne sudska ve}a;
Uzimaju}i u obzir da optuèni nije pokazao da su oni ili vladika Filaret uputili sekretaru zahtev za odobrewe posete nare~enog vladike, te da je
za re{avawe po pitawima pokrenutim u Zahtevu nadleàn sektretar, a ne
Pretresno ve}e;
Podse}aju}i da su zahtevi za produèwe roka za ulagawe interlokutorne àlbe, suprotno re{ewu Pretresnog ve}a iz Odluke o produèwu roka,
iskqu~ivo u nadle`nosti @albenog ve}a, ali da @albeno ve}e, s obzirom na
okolnosti, smatra da postoji dovoqan razlog da se interlokutorna àlba po
ovom pitawu prihvati kao vaqano podneta, {to ono ovim i ~ini;
73
OVIM
1. Odbija interlokutornu àlbu;
2. Nalaè optuènom da sve eventualne zahteve u vezi sa posetama mora
da uputi sekretaru.
Sastavqeno na engleskom i francuskom, pri ~emu je merodavna engleska
verzija.
Theodor Meron,
U Hagu, Holandija
predsedavaju}i sudija
Fusnota
1) (Relevantni deo) pravila 66 predvi|a slede}e: Tuìlac moè od sekretara, ili u
hitnom slu~aju od upravnika, zatraìti da zabrani, reguli{e ili odredi uslove za
kontakte izme|u pritvorenika i bilo koje osobe ukoliko tuìlac ima razumne osnove za verovawe: (i) da je svrha tog kontakta poku{aj organizovawa bega pritvorenika
iz Pritvorske jedinice; (ii) da bi taj kontakt mogao da na{kodi ili na drugi na~in
uti~e na ishod: (a) postupka protiv pritvorenika; ili (b) bilo koje druge istrage;
(iii) da bi taj kontakt mogao nauditi pritvoreniku ili bilo kojoj drugoj osobi; ili
(iv) da bi pritvorenik taj kontakt mogao iskoristiti da prekr{i nalog za neobelodawivawe koji je izdao sudija ili ve}e u skladu s pravilom 53 ili pravilom 75 Pravilnika o postupku i dokazima.
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
ODGOVOR TU@ILA[TVA NA PRIGOVOR NA

OPTU@NICU OPTU@ENOG
I. Uvod
1. Dana 31. decembra 2003. godine, na osnovu pravila 72 Pravilnika o postupku i dokazima (u daqem tekstu: Pravilnik), optuèni je podneo Prigovor na optu`nicu (u daqem tekstu: Podnesak), u kojem tvrdi da ovaj Me|unarodni sud nije nadleàn da ga krivi~no goni za te{ka kr{ewa me|unarodnog
humanitarnog prava i stavqa prigovor na formu optu`nice.1) Nijedna od
tvrdwi optuènog nema teìnu, {to je obrazloèno daqe u tekstu. Stoga, optu`ba smatra da Pretresno ve}e treba da odbije Podnesak.
74
II. Saètak argumenata optuènog

2. Optuèni je naveo niz argumenata u vezi s tri okvirna pitawa: 1) legalitetom ovog Me|unarodnog suda i wegovog Statuta; 2) stvarnom nadle`no{}u ovog Me|unarodnog suda za zlo~ine protiv ~ove~nosti navodno po~iwene u Vojvodini, Republika Srbija (u daqem tekstu: Srbija) i 3) formom
optu`nice. [to se ti~e zakonitosti MKSJ-a, optuèni tvrdi da dati sud nije legitimni nosilac sudske vlasti i funkcije. Me|unarodni sud, stoga, nije
nadleàn da krivi~no goni optuènog za zlo~ine kojima se tereti u optu`nici.2) Pored toga, optuèni tvrdi da, ukoliko ovaj Me|unarodni sud jeste
nadleàn da ga krivi~no goni, ta nadle`nost se odnosi samo na navodne zlo~ine po~iwene od 25. maja 1993. godine pa nadaqe, dakle, od dana kada je Savet
bezbednosti Ujediwenih nacija doneo Rezoluciju 827 o osnivawu ovog Me|unarodnog suda.3) Optuèni tvrdi da se {irewem nadle`nosti ovog Me|unarodnog suda na zlo~ine po~iwene pre tog datuma kr{i na~elo nullum crimen
sine lege. Naposletku, optuèni kaè da je Statut ovog Me|unarodnog suda
posebni krivi~ni zakon sa posebnim sankcijama za Srbe.4)
3. [to se ti~e zlo~ina protiv ~ove~nosti navodno po~iwenih u Vojvodini, op{ti argument optuènog jeste taj da se te optu`be moraju odbaciti,
budu}i da optu`ba nije iznela dovoqne dokaze za postojawe neksusa izme|u
stawa oruànog sukoba i navodnih zlo~ina. Prema optuènom, zlo~ini po~iweni u Vojvodini od 1991. godine do danas ne mogu biti u nadle`nosti ovog
Me|unarodnog suda, jer tamo nije bilo oruànih sukoba.5) Pored toga, optuèni tvrdi da u Vojvodini nije bilo rasprostrawenog i sistematskog napada na civilno stanovni{tvo, te da su stoga te optu`be neodrìve.6) Uz to, optuèni tvrdi da ovaj Me|unarodni sud ne moè biti nadleàn za zlo~ine navodno po~iwene u Vojvodini pre 25. maja 1993. godine.7)
4. [to se ti~e formalnih nedostataka optu`nice, optuèni tvrdi da su
optu`be Tuìla{tva za u~e{}e u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu kao
osnova individualne krivi~ne odgovornosti ultra vires,8) {tavi{e, da su sve
optu`be protiv wega ultra vires.9) Pored toga, optuèni kaè da je optu`nica nedovoqno jasna10) i da se u woj navodi vrlo malo ili nimalo ~iwenica ili dokaza koji potkrepquju optu`be kojima se tereti.11) Naposletku, optuèni tvrdi da wegovo u~e{}e u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu, opisano
u paragrafu 8 optu`nice, deluje nestvarno i nemogu}e.12)
III. Diskusija
Pitawa nadle`nosti
5. Najpre treba ista}i da pravilo 72(A) predvi|a ~etiri razloga na
osnovu kojih optuèni moè da podnese preliminarni podnesak. Optu`ba
smatra da su u ovoj fazi postupka od navedenih razloga relevantna samo dva,
i to oni gde se
a) osporava nadle`nost Me|unarodnog suda na osnovu pravila 72(A)(i), i
75
b) tvrdi da optu`nica sadrì formalne nedostatke na osnovu pravila

72(A)(ii).
6. Optu`ba smatra da je optuèni u svom Podnesku pokrenuo nekoliko
pitawa koja ne spadaju u obim pravila 72.13) Optu`ba se stoga u ovom odgovoru
ne}e baviti tim pitawima. Me|utim, ukoliko Pretresno ve}e zakqu~i da
predmetna pitawa spadaju u obim pravila 72, optu`ba, uz du`no po{tovawe,
traì od Pretresnog ve}a dopu{tewe da, u ciqu pruàwa pomo}i Ve}u, iznese svoj celokupan stav o wima.
7. Pravilo 72(D) daqe predvi}a slede}e:
(D) Za potrebe stavova (A)(i) i B(i), podnesak kojim se osporava nadle`nost podrazumeva iskqu~ivo podnesak kojim se osporava optu`nica iz razloga {to se ona ne odnosi na:
(i) nijednu od osoba navedenih u ~lanovima 1, 6, 7 i 9 Statuta;
(ii) teritorije navedene u ~lanovima 1, 8 i 9 Statuta;
(iii) razdobqe navedeno u ~lanovima 1, 8 i 9 Statuta;
(iv) nijedno od kr{ewa navedenih u ~lanovima 2, 3, 4, 5 i 7 Statuta.
8. Argumenti kojima optuèni osporava legalitet ovog Me|unarodnog
suda, opisani u paragrafu 2 gore, ne spadaju u razloge predvi|ene pravilom
72(D). Stoga te prigovore na optu`nicu treba odbiti.14)
9. [to se ti~e navedenih zlo~ina po~iwenih pre dana osnivawa ovog Me|unarodnog suda, argument optuènog da je ovaj sud nadleàn samo za krivi~no gowewe osoba odgovornih za kr{ewe me|unarodnog humanitarnog prava u
biv{oj Jugoslaviji od 25. maja 1993. pa nadaqe, apsurdan je. Zakon je primewiv
i retroaktivno, ili se moè odnositi na doga|aje koji su se odigrali ranije.15) ^lan 8 Statuta defini{e vremensku nadle`nost ovog Me|unarodnog suda:
Vremenska nadle`nost Me|unarodnog suda obuhvata razdobqe koje po~iwe 1. januara 1991. godine.16)
10. Generalni sekretar je u svom izve{taju, podnetom na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti 808, istakao da }e osnivawe me|unarodnog suda dovesti do ostvarewa ciqa da se ti zlo~ini zaustave i da se preduzmu delotvorne mere da se za wih odgovorne osobe privedu pravdi17) (naglasak dodat). Na~in na koji optuèni interpretira vremensku nadle`nost ovog Me|unarodnog suda podrio bi ovaj ciq i poni{tio niz presuda izre~enih optuènima za zlo~ine po~iwene pre maja 1993. godine.18) Stoga Pretresno ve}e treba
da odbije prigovor optuènog vezan za vremensku nadle`nost ovog Me|unarodnog suda.
11. Nadaqe, praksa ovog Me|unarodnog suda pokazuje da su Statut i primena nadle`nosti za te{ka kr{ewa me|unarodnog prava po~iwena od 1991. u
potpunom skladu sa na~elom nullum crimen sine lege. Ono {to to na~elo
traì jeste da se osoba moè proglasiti krivom samo u odnosu na dela koja
su u vreme po~iwewa predstavqala kr{ewe zakona.19) Sudija Sidhwa je 1995.
godine zakqu~io da Savet bezbednosti nije odstupio od ovog na~ela ovla76
stiv{i Me|unarodni sud da postupa u vezi s doga|ajima koji su se odigrali

pre wegovog osnivawa.20) Ujediwene nacije ne mogu kriminalizovati nijednu odredbu me|unarodnog humanitarnog prava samim ~inom davawa stvarne
nadle`nosti nekom me|unarodnom sudu.21) Me|unarodni sud samo identifikuje i primewuje me|unarodno obi~ajno pravo koje je bilo aktuelno u vreme
kad su zlo~ini po~iweni.22) Stoga, na~elo nullum crimen sine lege ne spre~ava ovaj Me|unarodni sud da tuma~i i rasvetqava elemente zlo~ina sadrànih u Statutu.23) Statut ne stvara materijalno pravo nego obezbe|uje forum
i okvir za sprovo|ewe postoje}eg me|unarodnog humanitarnog prava.24) Stoga treba odbiti prigovor optuènog da se primenom nadle`nosti ovog Me|unarodnog suda na wega kr{i na~elo nullum crimen sine lege.
12. U vezi sa primenom stvarne nadle`nosti ovog Me|unarodnog suda, i
implicirane tvrdwe iz Podneska da Me|unarodni sud selektivno krivi~no
goni Srbe, ~lanovi 18 i 19 Statuta Me|unarodnog suda jasno poveravaju tuìocu odgovornost za istragu i krivi~no gowewe osoba odgovornih za te{ka
kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e
Jugoslavije u relevantnom vremenskom periodu. @albeno ve}e se ovim pitawem pozabavilo u drugostepenoj presudi u predmetu êlebi}i.25) @albeno ve}e je odbilo tu osnovu àlbe u ovom predmetu rekav{i da na optuènom leì teret dokazivawa slede}eg kako bi ova osnova imala teìnu:
(a) postojawa protivpravnog ili neprimerenog (ukqu~uju}i i diskriminatornog) motiva kod optu`be, te
(b) da protiv drugih lica u sli~nom poloàju nisu bili pokrenuti krivi~ni postupci.26)
13. U ovom predmetu optuèni nije zadovoqio ovaj uslov dokazivawa.
Stoga ve}e treba da odbije ovaj prigovor na optu`nicu.
Optu`be u vezi s Vojvodinom
14. Prigovori optuènog na stvarnu nadle`nost ovog Me|unarodnog suda za navodne zlo~ine protiv ~ove~nosti po~iwene u Vojvodini tokom 1992.
godine, tako|e nemaju teìnu. Krivi~no delo iz ~lana 5 statuta predstavqa
zlo~in protiv ~ove~nosti samo ako je po~iweno u oruànom sukobu. Me|utim, ovaj uslov predstavqa tek preduslov za vr{ewe nadle`nosti, a on je zadovoqen ako je dokazano postojawe oruànog sukoba i objektivne veze u geografskom i vremenskom smislu izme|u dela optuènog i tog oruànog sukoba.27) U oktobru 1995. godine @albeno ve}e je zakqu~ilo da oruàni sukob postoji kad god izme|u dràva do|e do primene oruàne sile ili do dugotrajnog oruànog nasiqa izme|u vlasti i organizovanih oruànih grupa, odnosno izme|u takvih grupa unutar jedne dràve:
Me|unarodno humanitarno pravo primewuje se od po~etka takvih oruànih sukoba sve do posle prestanka neprijateqstava, odnosno sve do zakqu~ewa mira ili, u slu~aju unutra{wih sukoba, sve dok se ne prona|e mirno re{ewe. Sve do tog trenutka, me|unarodno humanitarno pravo primewuje se na
celokupnoj teritoriji zara}enih dràva ili, u slu~aju unutra{wih sukoba,
77
na celokupnoj teritoriji pod kontrolom strane u sukobu, bez obzira vode li

se tamo borbe ili ne.28)
15. Primeniv{i ovo na~elo na zlo~ine za koje se teretio optuèni Tadi}, @albeno ve}e je smatralo da su dati zlo~ini po~iweni u kontekstu oruànog sukoba:
Borbe izme|u raznih skupina unutar biv{e Jugoslavije po~ele su 1991.
godine, nastavile se u leto 1992, kada su navodno po~iweni re~eni zlo~ini, a
traju jo{ i danas... âk i ako u regionu Prijedora nije bilo ve}ih sukoba u
vremenu i na mestu gde su zlo~ini navodno po~iweni, {to predstavqa ~iweni~no pitawe o kome se @albeno ve}e ne izja{wava, me|unarodno humanitarno pravo se primewuje. Dovoqno je da su navodni zlo~ini bili usko povezani uz neprijateqstva koja su se de{avala na drugim delovima teritorija
pod kontrolom sukobqenih strana.29)
16. Stoga se nadle`nost ovog Me|unarodnog suda odnosi i na zlo~ine
protiv ~ove~nosti navodno po~iwene u Vojvodini nakon 1991. godine, iako
tamo nije bilo neprijateqstava. U paragrafu 12 optu`nice u ovom predmetu
navode se ~iwenice koje treba dokazati tokom su|ewa, a pokazuju da je postojao neksus izme|u navodnih zlo~ina i neprijateqstava koja su postojala u drugim delovima biv{e Jugoslavije:
Sve vreme, na koje se odnosi ova optu`nica, u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini postojalo je stawe oruànog sukoba. Postojao je neksus izme|u tog
stawa oruànog sukoba i zlo~ina za koje se ovde navodi da su po~iweni u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i delovima Vojvodine u Srbiji.
17. Pored toga, u posledwoj re~enici paragrafa 29 optu`nice, u kojem se
opisuju kriminalno pona{awe optuènog u Vojvodini i kampawa etni~kog
~i{}ewa usmerena protiv nesrba u mestu Hrtkovci, pokazana je povezanost
izme|u navodnih zlo~ina i oruànog sukoba: êsto su se u ku}e nesrba koji
su bili naterani na odlazak useqavale srpske porodice raseqene iz drugih
delova biv{e Jugoslavije. Va`no je ista}i da u biv{oj Jugoslaviji sve do
potpisivawa Dejtonskog sporazuma u decembru 1995. godine nije bilo zakqu~ewa mira.30) Konkretno, kad je re~ o teritoriji Hrvatske, 12. novembra 1995.
potpisan je Erdutski sporazum o mirnom uspostavqawu hrvatske vlasti nad
takozvanom Srpskom autonomnom obla{}u isto~na Slavonija, Barawa i zapadni Srem.31) Ovim je stavqena ta~ka na neprijateqstva izme|u hrvatskih i
srpskih snaga sastavqenih od jedinica policije i vojske iz entiteta hrvatskih Srba, Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Stoga, argumenti optuènog o posledicama Vensovog plana po~etkom 1992. godine32) (koje optu`ba
ne prihvata) ne umawuju ~iwenicu da je tokom perioda na koji se odnosi optu`nica u biv{oj Jugoslaviji postojao oruàni sukob.
18. Optuèni pogre{no navodi zakonsku regulativu o zlo~inima protiv
~ove~nosti kada na stranicama 19 i 21 Podneska tvrdi da za postojawe tih
zlo~ina mora da postoji i oruàni sukob sve vreme, kao i da je civilno stanovni{tvo stradalo u oruànom sukobu. Prema me|unarodnom obi~ajnom
78
pravu, rasprostraweni ili sistematski napad na civilno stanovni{tvo:

... moè prethoditi oruànom sukobu, moè trajati duqe od tog sukoba
ili se nastavqati tokom sukoba, no ne mora nu`no biti wegov dio. Osim toga, napad u kontekstu zlo~ina protiv ~ovje~nosti nije ograni~en na upotrebu oruàne sile i obuhvata sve oblike zlostavqawa civilnog stanovni{tva.33)
19. Da bi dokazala zlo~in protiv ~ove~nosti, optu`ba mora tokom su|ewa da pokaè da su dela optuènog bila deo rasprostrawenog ili sistematskog napada usmerenog protiv bilo kojeg civilnog stanovni{tva.34) Paragraf
14 optu`nice primereno se poziva na ovaj pravni element u vezi sa svim navodnim zlo~inima protiv ~ove~nosti, ukqu~uju}i one po~iwene u Vojvodini. Optuèni tvrdi da u Vojvodini nije bilo takvih napada, ali }e se o tome
odlu~ivati tokom su|ewa. Va`no je napraviti razliku izme|u nedostataka u
formi i prigovora na meritum optu`nice.35) U ovoj fazi postupka, pretresna ve}a su obavezna da se bave i re{avaju samo po pitawima nedostataka u
formi.36) Prigovorima na meritum optu`bi kojima se optuèni tereti u optu`nici pokre}u se pitawa dokaza i ~iwenica koje je primereno re{avati
tokom su|ewa.37) Optu`ba nije obavezna da u optu`nici navede dokaze ili saètak dokaza na koje namerava da se pozove kako bi na su|ewu dokazala postojawe ovog pravnog elementa.38)
20. Optu`ba se u paragrafima 10-12 gore pozabavila prigovorima optuènog u vezi sa nadle`no{}u ovog Me|unarodnog suda za zlo~ine po~iwene
pre 25. maja 1993. godine, i wegovim pritu`bama utemeqenim na na~elu nullum crimen sine lege. Shodno tome, optu`ba je u potpunosti i primereno argumentovala preduslove za vr{ewe nadle`nosti u vezi sa ta~kama 10 i 12 optu`nice. Stoga Pretresno ve}e treba da odbije sve prigovore optuènog u
pogledu optu`bi vezanih za teritoriju Vojvodine.
Nedostaci u formi optu`nice
21. Tvrdwa optuènog da Statut ovog Me|unarodnog suda ne dopu{ta
krivi~no gowewe na temequ teorije udruènog zlo~ina~kog poduhvata pobijeno je dosada{wom praksom @albenog ve}a i pretresnih ve}a.39) Stoga je
optu`ba primereno argumentovala primewivost teorije udruènog zlo~ina~kog poduhvata kao vida individualne krivi~ne odgovornosti, te se i ovaj
prigovor optu`nici mora odbiti. Tvrdwa optuènog da optu`nica nema
nijedne optu`be u skladu sa Statutom Me|unarodnog suda40) pobijena je time
{to se optu`ba u woj poziva na ~lan 18,41) ~lan 7(1),42) ~lan 343) i ~lan 5 Statuta.44) Svaka optu`ba protiv optuènog je u potpunosti u skladu sa Statutom
ovog Me|unarodnog suda.
22. Uz to, optuèni tvrdi da u optu`nici nije navedeno dovoqno ~iweni~nih i pravnih elemenata koji bi potkrepili optu`be kojima se tereti.45)
Me|utim, optu`nica nije mawkava kada je, uzev u celini, iz we optuènom
jasno slede}e: (1) priroda odgovornosti koja mu se stavqa na teret; te (2) pravno relevantne ~iwenice, ali ne i dokazi, na osnovu kojih }e se konkretno do79
kazivati wegova odgovornost.46) U paragrafima 5-11 optu`nice opisana je

priroda individualne krivi~ne odgovornosti optuènog za zlo~ine za koje
se tereti. U paragrafima 12-32 navedene su pravno relevantne ~iwenice na
osnovu kojih }e se ustanoviti odgovornost optuènog. Optu`nica, stoga, zadovoqava pravne standarde, te ovaj prigovor treba odbiti.
23. Optuèni prigovara da optu`nica ne sadrì spisak `rtava deportacije i prisilnog preme{tawa do kojih je navodno do{lo u Vojvodini tokom
1992. godine. Da bi optu`nica bila vaqana, nije potrebno da sadrì takav
spisak. Dodaci II do VI optu`nice predvi|eni su kao pomo} sudiji koji je potvrdio optu`nicu i optuènom. Ti dodaci sadrè imena `rtava konkretnih,
pojedina~nih zlo~ina navedenih u optu`nici, kao {to su ubistvo i istrebqewe osoba u Vo}inu i Vukovaru u Hrvatskoj, te u Zvorniku i bosanskom
[amcu u Bosni i Hercegovini. Optu`ba je dostavila ove spiskove imena jer
je za te konkretne zlo~ine to bilo mogu}e.47) Najkra}i spisak (deo Dodatka V,
`rtve ubistava u Zvorniku) sadrì dva imena. Najduì spisak (Dodatak III,
`rtve masakra na poqoprivrednom dobru Ov~ara) sadrì 220 imena.
24. Optu`ba nije dostavila spiskove `rtava u vezi sa deportacijom ili
prisilnim preme{tawem desetina hiqada Hrvata, muslimana i ostalih civila nesrba sa teritorija opisanih u paragrafima 15, 16, 17(i) i 27-29 optu`nice zbog neprakti~ne prirode takvog zadatka.
Zbog masovnosti zlo~ina kojima se bavi Me|unarodni sud, nije izvodivo
zahtijevati visok stepen konkretnosti u pitawima kao {to su identitet `rtava i datumi po~iwewa zlo~ina. U svakom slu~aju, nivo specifi~nosti ne
moè biti onoliko visok kao onaj koji se zahtijeva u nacionalnim jurisdikcijama.48)
25. U predmetu Tuìlac protiv Aleksovskog, koji se odnosio na zlo~ine po~iwene unutar samo jednog zato~eni~kog logora u centralnoj Bosni i
Hercegovini ili u wegovoj blizini, Pretresno ve}e je zauzelo stav da precizna identifikacija svake `rtve i po~initeqa zlodela (u okviru optu`nice) nije u takvom predmetu niti mogu}a niti neophodna.49) U predmetu Tuìlac protiv Envera Hayihasanovi}a i drugih, koji se bavi navodnim zlo~inima po~iwenim u nekoliko op{tina u centralnoj Bosni i Hercegovini, Pretresno ve}e je izjavilo slede}e: Od Tuìla{tva se ne zahtijeva da u relevantnim paragrafima optu`nice dostavi iscrpne spiskove svih napadnutih
gradova i sela ili ubijenih `rtava.50) U predmetu koji se vodi protiv ovog
optuènog radi se o zlo~inima velikih razmera po~iwenih u op{tinama u
Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i delovima Vojvodine, u Srbiji. Od optu`be
se ne traì, niti je ona u mogu}nosti, da dostavi spiskove `rtava za svaki navodni zlo~in.51) Stoga, Pretresno ve}e treba da odbije i ovaj prigovor na
formu optu`nice.
26. Optuèni tako|e tvrdi da se u optu`nici ne navode imena pojedina~nih po~inilaca zlo~ina koje je on planirao, naloìo, podsticao, pomagao i
podràvao i/ili u wima imao udela kao u~esnik u udruènom zlo~ina~kom
80
poduhvatu.52) Ovaj zahtev je nemogu}e ispuniti kada se radi o zlo~inima velikih razmera, kao {to su oni navedeni u optu`nici, gde je optuèni ~esto
bivao daleko od mesta zlo~ina u vreme wihovog po~iwewa.53) Stoga, {to je
blizina optuènog u odnosu na ove doga|aje mawa, traì se mawa preciznost
u odnosu na ove konkretne pojedinosti, a ve}i naglasak stavqa se na pona{awe samog optuènog.54) U paragrafima 16, 19, 20, 21, 22, 23, 25 i 28 optu`nice
navode se srpske snage uop{te, u koje spadaju dobrovoqa~ke jedinice zvane
{e{eqevci koje su u~estvovale u navedenim zlo~inima. Ovakvo uop{teno
navo|ewe po~inilaca je ustaqeno u praksi ovog Me|unarodnog suda, naro~ito u predmetima koji se odnose na rukovodstvo.55) Ova praksa je prihva}ena
i u Me|unarodnom krivi~nom sudu za Ruandu. Na primer, u paragrafu 6.27 izmewene i dopuwene optu`nice protiv Pauline Nyiramasuhuko i Arsna Shaloma Ntahobalija pi{e slede}e: U periodu izme|u aprila i jula 1994. ... Pauline
Nyiramasahuko i Arsne Shalom Ntahobali, uz pomo} vojnika ~iji je identitet
nepoznat i drugih nepoznatih lica, postavili su barikadu kako bi identifikovali, oteli i ubili pripadnike tutsi stanovni{tva.56) Pretresno ve}e,
{tavi{e, moè da osudi optuènog za podstrekavawe, nare|ivawe, planirawe i/ili pomagawe i podràvawe zlo~ina ~iji su izvr{ioci nepoznati.57) U
kontekstu ovih zlo~ina velikih razmera, od optu`be treba traìti da navede pojedina~ne po~inioce samo ukoliko su oni poznati.58) Od optu`be se ne
moè traìti nemogu}e, to jest, da poimenice navede veliki broj po~inilaca.59) Shodno tome, Pretresno ve}e treba da odbije i ovaj prigovor na formu
optu`nice.60)
27. Na stranici 37 Podneska, optuèni tvrdi da je optu`nica nedovoqno precizna po pitawu wegove individualne krivi~ne odgovornosti za navedene zlo~ine. Pretresno ve}e u predmetu Tuìlac protiv Milorada Krnojelca zakqu~ilo je slede}e:
Ono {to tuìlac mora jasno odrediti kada se radi o individualnoj odgovornosti optuènog u ovom predmetu jesu konkretna djela koja je po~inio
sam optuèni ili konkretno pona{awe optuènog na kojem se ta odgovornost navodno zasniva.61)
28. U predmetu kao {to je ovaj, u kojima se u optu`nici ne navodi da je optuèni li~no po~inio krivi~na dela za koja se tereti, nije potrebno tako
precizno navesti pona{awe optuènog kao {to bi to bilo u slu~aju gde je optuèni navodno li~no po~inio predmetna dela.62) Optuèni imaju pravo na
to da optu`nica sadrì precizan, ali saèt opis prirode i obima u~e{}a u
pona{awima koja im se stavqaju na teret.63) U ovoj optu`nici je jasno opisano navodno pona{awe optuènog, kao i dela drugih osoba za koja se on smatra
odgovornim.64) U optu`nici je, dakle, u dovoqnoj meri opisana osnova individualne krivi~ne odgovornosti optuènog za zlo~ine za koje se tereti. Stoga treba odbiti ovaj prigovor na formu optu`nice.
29. Optuèni tvrdi da je optu`nica mawkava jer se u woj ne navodi ni{ta {to bi moglo da posluì kao dokaz za optu`be kojima se tereti.65) Me|u81
tim, optu`ba ne mora u optu`nici da navodi bilo kakav dokaz ili rezime dokaza na koje namerava da se osloni kako bi na su|ewu dokazala sovju tezu.66)
Shodno tome, treba odbiti i ovaj prigovor.
30. Naposletku, optuèni tvrdi da wegovo u~e{}e u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu, opisano u paragrafu 8 optu`nice, deluje nestvarno i nemog}e.67) Kao {to je gore re~eno, meritum navoda iz optu`nice jeste pitawe
o kojem se odlu~uje na su|ewu, a ne u okviru podneska kojim se osporava forma optu`nice.68) Stoga je ovaj prigovor, kao i svi drugi gore opisani, potpuno
bez osnove.
IV. Traèni pravni lek
15)
16)
17)
18)
Optu`ba, uz du`no po{tovawe, traì da Pretresno ve}e, na osnovu gorenavedenog, u celini odbije Podnesak optuènog.
U Hagu, Holandija
Fusnote
1) Optuèni je ovaj podnesak podneo na bosanskom/hrvatskom/srpskom (u daqem tekstu:
b/h/s). Prevod na engleski je zaveden 15. januara 2004.
2) Vidi str. 3-13 Podneska.
3) Vidi stranice 13-16 Podneska.
4) Vidi str. 16 Podneska.
5) Vidi str. 19-20, 34-37, 41 i 43 Podneska.
7) Vidi str. 22-24 Podneska.
8) Vidi str. 26 i 39 Podneska.
10) Vidi str. 29, 39 i 40 Podneska. Neobi~no je to {to optuèni na str. 38 Podneska tako|e kaè slede}e: Dakle, ne osporavam neurednost, nepreciznost, niti ukazujem na
bilo koji drugi eventualno otklowivi nedostatak optu`nice.
11) Vidi str. 34, 39, 41 i 42 Podneska.
13) Neki od primera su slede}e tvrdwe: (1) Me|unarodni sud svoj jedini modus vivendi
i opravdawe ima u osudi Srba po svaku cenu, svim sredstvima i na bilo koji na~in.
(2) Jedva ~ekam da po~ne su|ewe mojim politi~kim stavovima i dràvotvornim politi~kim projektima srpskog naroda. (3) (Ovaj) je papir ni{tav, kao {to je ni{tavo sve {to uradi kvazi-sud nazvan Me|unarodni sud. Vidi str. 25, 42 i 44 Podneska.
Optu`ba smatra da su ove izjave obesne i ukazuje na sli~ne neprimerene izjave na
str. 16, 17, 29 i 32 Podneska.
14) Me|utim, ako Pretresno ve}e èli da preispita argumente kojima optuèni osporava legalitet ovog Me|unarodnog suda, treba imati u vidu da dosada{wa praksa tako|e ide u prilog odbijawu datih prigovora. Pitawe kompetencije Ujediwenih nacija, a naro~ito pitawe da li je Savet bezbednosti ovla{}en da osniva pravosudni
organ za krivi~no gowewe razmatrano je, i o wemu je doneta autoritativna odluka u
odluci po interlokutornoj àlbi u predmetu Tuìlac protiv Tadi}a, Odluka po
interlokutornoj àlbi odbrane na nadle`nost suda, predmet br. IT-94-1-AR72,
@albeno ve}e, 2. oktobar 1995, str. 5-24, par. 9-48. Pri dono{ewu te odluke @albe-
82
19)
20)
21)
22)
23)
24)
25)
26)
27)
28)
29)
no ve}e se bavilo navodom da je ovaj Me|unarodni sud nezakonito osnovan. Odlu~uju}i da je ovaj Me|unarodni sud zakonito osnovan, u skladu sa Poveqom Ujediwenih nacija, @albeno ve}e je jednoglasno zakqu~ilo da je Me|unarodni sud primereno zakonski osnovan. Ibid., str. 20-24, par. 41-47. Stoga su legalitet ovog Me|unarodnog
suda i wegova nadle`nost da krivi~no goni optuènog neosporni.
Ibid., Izdvojeno mi{qewe sudije Sidhwa, par. 72.
U Rezoluciji 808, usvojenoj 22. februara 1993, Savet bezbednosti je odlu~io da }e me|unarodni sud biti ustanovqen u svrhu sudskog gowewa osoba odgovornih za te{ka
kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine. (naglasak dodat).
Izve{taj Generalnog sekretara na osnovu paragrafa 2 Rezolucije 808 Saveta bezbednosti (1993), S/25704, 3. maj 1993. (u daqem tekstu: Izve{taj Generalnog sekretara).
Na primer, Tuìlac protiv Du{ka Tadi}a, predmet br. IT-94-1, Tuìlac protiv
Miroslava Kvo~ke i drugih, predmet br. IT-98-30/1-T, Tuìlac protiv Milorada
Krnojelca i drugih, predmet br. IT-97-25-T, Tuìlac protiv Dragoquba Kunarca i
drugih, predmet br. IT-96-23-T i IT-96-23/1-T, Tuìlac protiv Zejnila Delali}a i
drugih, predmet br. IT-96-21-T, Tuìlac protiv Tihomira Bla{ki}a, predmet br.
IT-95-14-T, Tuìlac protiv Darija Kordi}a i Marija êrkeza, predmet br. IT-9514/2-T, Tuìlac protiv Milomira Staki}a, predmet br. IT-97-24-T i Tuìlac protiv Blagoja Simi}a i drugih, predmet br. IT-95-9-T.
Tuìlac protiv Zlatka Aleksovskog, Presuda, predmet br. IT-95-14/1-A, 24. mart
2000, par. 126 (u daqem tekstu: Drugostepena presuda u predmetu Aleksovski).
Tadi}, Odluka po interlokutornoj àlbi odbrane na nadle`nost suda, Izdvojeno
mi{qewe sudije Sidhwa, par 72.
Tuìlac protiv Delali}a i drugih, Presuda, predmet br. IT-96-21-A, @albeno ve}e, 20. februar 2001, pododeqak III, par. 178 (u daqem tekstu: Drugostepena presuda u
predmetu êlebi}i).
Ibid. Rezolucija 808 Saveta bezbednosti podse}a na rezoluciju 771 od 13. avgusta
1992, u kojoj se zahtevalo da sve strane u biv{oj Jugoslaviji odmah zaustave i odustanu od kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava. Na osnovu ovoga se moè zakqu~iti da je me|unarodno obi~ajno pravo kojim se zabrawuju zlo~ini navedeni u Statutu
postojalo i pre avgusta 1992, dosta pre osnivawa ovog Me|unarodnog suda.
Drugostepena presuda u predmetu Aleksovski, par. 126-127.
Tuìlac protiv Zejnila Delali}a i drugih, Presuda, predmet br. IT-96-21-T, 16.
novembar 1998, par. 417 (naglasak dodat). Pre osnivawa ovog Me|unarodnog suda, Generalni sekretar je primetio da to {to se Me|unarodnom sudu dodequje zadatak vo|ewa kaznenog postupka protiv osoba odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog
humanitarnog prava ne zna~i da Savet bezbednosti stvara ili propisuje to pravo.
Me|unarodni sud bi imao zadatak da primeni ve} postoje}e me|unarodno humanitarno pravo. Izve{taj Generalnog sekretara, par. 29 (naglasak dodat).
Drugostepena presuda u predmetu êlebi}i, par. 596-619.
Ibid., par. 607 i 611.
Tuìlac rotiv Dragoquba Kunarca i drugih, Presuda (u daqem tekstu: drugostepena presuda u predmetu Kunarac), predmet br. IT-96-23 i IT-96-23/1-A, 12. juni 2002,
par. 83. U predmetu Tuìlac protiv Radislava Krsti}a Pretresno ve}e je objasnilo da uslov postojawa bliskog neksusa izme|u oruànog sukoba i krivi~nih dela
za optu`be iz ~lana 3 ne vaì i za zlo~ine protiv ~ove~nosti. Pore|ewa radi, ~lan
5 Statuta zahtijeva samo postojawe oruànog sukoba, uz uslov da je do dela do{lo u
okviru tog oruànog sukoba. Presuda, predmet br. IT-98-33-T, 2. avgust 2001, par
480.
Tuìlac protiv Tadi}a, Odluka po interlokutornoj àlbi odbrane na nadle`nost
suda, par 70 (naglasak dodat).
Ibid. (naglasak dodat).
83
30) Na primer, tokom 1992. nije do{lo do povla~ewa svih snaga, ukqu~uju}i paravojne,
sa podru~ja pod za{titom UN-a. Pismo (u vezi sa aktivnostima unutar takozvanih
ruì~astih zona) stalnog predstavnika Hrvatske u Ujediwenim nacijama upu}eno
predsedniku Saveta bezbednosti, 25. januar 1993. (priloèno kao Dodatak 1). Prisilno proterivawe nesrba iz delova Hrvatske nastavilo se tokom 1992. kao deo koncentrisanog nastojawa da se izmeni etni~ki sastav tih podru~ja. Izve{taj generalnog sekretara na osnovu Rezolucije 762 Saveta bezbednosti (1992), S/24353, 27.
juli 1992, par 14-18 (priloèn kao dodatak 2). Borbe u Hrvatskoj su se nastavile i tokom 1992. godine, uprkos prisustvu mirovnih snaga UN-a. Izve{taj Generalnog sekretara na osnovu Rezolucije 815 Saveta bezbednosti (1993), S/23777, 15. maj 1993,
par. 3 (priloèn kao Dodatak 3); Rezolucija 802 (1993) koju je Savet bezbednosti doneo na 3163. sednici, 25. januara 1993. (priloèna kao Dodatak 4). Neprijateqstva u
Bosni i Hercegovini su se nastavila tokom 1992. godine. Daqi izve{taj Generalnog sekretara na osnovu Rezolucije 743 Saveta bezbednosti (1992), S/25264, 10. februar 1993, par. 6, 14 i 15. (priloèna kao Dodatak 5).
31) Osnovni sporazum o oblasti isto~na Slavonija, Barawa i zapadni Srem, 12. novembar 1995. (priloèn kao Dodatak 6).
32) Vidi stranice 35 i 36 Podneska. âk i kad bi se, arguendo, prihvatilo da je ta~an argument optuènog da su Vensovim planom svi oruàni sukobi izme|u vojnih snaga
(armije) Republike Srpske Krajine i Republike Hrvatske prestali januara 1992. godine, takvo stawe stvari ne zna~i da nema neksusa izme|u oruànog sukoba i zlo~ina protiv ~ove~nosti koji su usledili. Jednom kada je ustanovqeno postojawe oruànog sukoba, me|unarodno humanitarno pravo, ukqu~uju}i i norme prava koje se odnosi na zlo~ine protiv ~ovje~nosti, nastavqa se primewivati i nakon prestanka neprijateqstava. Tuìlac protiv Dragoquba Kunarca i drugih, Presuda, predmet
br. IT-96-23-T i IT-96-23/1-T, 22. februar 2002, par. 1086 u kojem se citira Odluka
po interlokutornoj àlbi odbrane na nadle`nost suda u predmetu Tuìlac protiv
Tadi}a, par 70. Tako je i Pretresno ve}e u predmetu Tuìlac protiv Mladena Naletili}a zvanog Tuta i Vinka Martinovi}a zvanog [tela, zakqu~ilo da je kampawa
zlo~ina protiv ~ove~nosti protiv muslimanskog stanovni{tva na podru~ju (Mostara) dostigla vrhunac nakon napada na Mostar po~etkom maja 1993. godine, kada je
nakon izbijawa neprijateqstava, muslimansko stanovni{tvo uskla|enim delovawima isterano iz zapadnog Mostara. Presuda, predmet br. IT-98-34-T, 31. mart 2003,
par. 239 (naglasak dodat).
33) Drugostepena presuda u predmetu Kunarac, par. 86.
34) Ibid., par. 85.
35) Tuìlac protiv Hassana Ngezea, Odluka po zahtevu odbrane za odbacivawe optu`nice in toto zbog nepostojawa stvarne nadle`nosti i osnovne pravi~nosti prema
optuènom, predmet br. ICTR-97-27-I, 10. maj 2000, str. 2.
36) Ibid.
37) Ibid.
38) Tuìlac protiv Jovice Stani{i}a i Franka Simatovi}a, Odluka po preliminarnim prigovorima odbrane, predmet br. IT-03-69-PT, 14. novembar 2003, str. 5 (u daqem tekstu: Odluka po preliminarnim prigovorima odbrane u predmetu Stani{i}
i Simatovi}).
39) Tuìlac protiv Milorada Krnojelca, Presuda, predmet br. IT-97-25-A, 17. septembar 2003, par. 64-123; Tuìlac protiv Du{ka Tadi}a, Presuda, predmet br. IT94-1-A, 15. juli 1999, par. 185-229; Tuìlac protiv Miroslava Kvo~ke i drugih, Presuda, predmet br. IT-98-30/1-T, 2. novembar 2001, par. 319-321, 398-408, 419, 459-464,
468-470, 497-500, 503-504, 562-566, 571-578, 682-688; Tuìlac protiv Radislava Krsti}a, Presuda, predmet br. IT-98-33-T, 2. avgust 2001, par. 621-646; Tuìlac protiv
Blagoja Simi}a i drugih, Presuda, predmet br. IT-95-9-T, 17. oktobar 2003, par.
983-992 i 994-1053.
84
40)
41)
42)
43)
44)
45)
46)
47)
48)
49)
50)
51)
52)
53)
54)
55)
56)
57)
58)
Vidi str. 43 Podneska.

Vidi str. 1 optu`nice.
Vidi str. 2 optu`nice i ta~ke 1-14.
Vidi paragraf 10 optu`nice i ta~ke 4, 8 i 9.
Vidi paragraf 10 optu`nice i ta~ke 1, 2, 3, 5, 6, 7, 10 i 11.
^lan 18(4) Statuta i pravilo 47 iziskuju da tuìlac pripremi optu`nicu koja sadrì saèt prikaz ~iwenica i krivi~no delo ili dela za koja se optuèni tereti.
Odluka po preliminarnim prigovorima odbrane u predmetu Stani{i} i Simatovi}, str. 4 (naglasak dodat), gde se citira Odluka po preliminarnom podnesku odbrane zbog prigovora na formu optu`nice, Tuìlac protiv Milorada Krnojelca,
predmet br. IT-97-25-PT, 24. februar 1999, par. 7. Vidi i Tuìlac protiv Zorana Kupre{ki}a i drugih, Drugostepena presuda (u daqem tekstu:Drugostepena presuda u
predmetu Kupre{ki}), predmet br. IT-95-16-A, 23. oktobar 2001, par. 88.
Vidi Drugostepenu presudu u predmetu Kupre{ki}, par 90 (u kojem stoji da optu`ba
treba da navede imena `rtava ukoliko je u mogu}nosti da to u~ini); Tuìlac protiv
Miroslava Derowi}a, Odluka o formi optu`nice, predmet br. IT-02-61-PT, 25.
oktobar 2002, par. 35-37 (u kojima je optu`bi naloèno da navede imena pedesetak
`rtava ubistva).
Tuìlac protiv Miroslava Kvo~ke i drugih, Odluka po preliminarnim podnescima odbrane o formi optu`nice, predmet br. IT-98-3-PT, 12. april 1999, par. 17, potvr|ena u predmetu Tuìlac protiv Miroslava Kvo~ke i drugih, Odluka po prigovorima odbrane na izmewenu optu`nicu, predmet br. IT-98-30-PT, 8. novembar 1999,
par. 5. @albeno ve}e je potvrdilo odluku u predmetu Kvo~ka. Drugostepena presuda
u predmetu Kupre{ki}, par. 89.
Odluka Raspravnog vije}a I po zahtjevu odbrane koji se odnosi na formalne nedostatke optu`nice od 19. lipwa 1997. (u daqem tekstu: Odluka u predmetu Aleksovski), predmet br. IT-95-14/1-PT, 25. septembar 1997, par. 16.
Odluka o formi optu`nice, predmet br. IT-01-47-PT, 7. decembar 2001, par. 43.
Odluka po preliminarnim prigovorima u predmetu Stani{i} i Simatovi}, str. 5.
Vidi str. 34 i 37 Podneska.
Odluka u predmetu Aleksovski, par. 16.
Tuìlac protiv Stanislava Gali}a, Odluka po molbi odbrane za dozvolu za ulagawe àlbe, predmet br. IT-98-29-AR72, 30. novembar 2001, par. 15.
Na primer, Pretresno ve}e u predmetu Mom~ilo Kraji{nik i Biqana Plav{i}
smatralo je da je za svrhu optu`nice dovoqno to {to je optu`ba kao po~inioce zlo~ina navela srpsku policiju i paravojne snage i srpske vojnike. Odluka po zahtjevu optu`be za odobrewe za izmjenu i dopunu konsolidovane optu`nice, 4. mart
2002, par. 29, u kojem se govori o prilozima optu`be u sastavu optu`nice.
Tuìlac protiv Pauline Nyiramasahuko i Arsnea Shaloma Ntahobalija, predmet
br. ICTR-07-21-I.
U prdmetu Tuìlac protiv Ferdinanda Nahimane i drugih (su|ewe u vezi s medijima), Pretresno ve}e je nedavno osudilo trojicu optuènih, izme|u ostalog, za direktno i javno podsticawe na po~iwewe genocida. Presuda i kazna, predmet br.
ICTR-99-52-T, 3. decembar 2003. Me|u utvr|enim ~iwenicama u optu`nici su kao
stvarni po~inioci zlo~ina navedeni vojnici iz predsedni~ke garde, (par. 443),
koji su bili na barikadama (u Nyamirambou), (par. 444), osam àndara, (par. 447),
vojnici i Interahamwe, (par. 450) itd.
Tuìlac protiv Pauline Nyiramasahuko i Arsnea Haloma Ntahobalija, Odluka
po preliminarnom podnesku Nyiramashuko u vezi sa nedostacima u formi i su{tini
optu`nice, predmet br. ICTR-97-21-PT, 1. novembar 2000, par. 60. Optu`ba isti~e
da je identitet dvojice vo|a jedinice {e{eqevaca pomenutih u paragrafu 23 optu`nice naveden u propratnom materijalu.
85
59) Vidi Tuìlac protiv Milorada Krnojelca, Odluka po preliminarnom podnesku

zbog prigovora na formu izmewene optu`nice, predmet IT-97-25-PT, 11. februar
2000, par. 37 (u daqem tekstu: Odluka u predmetu Krnojelac) u kojoj se kaè da se od
optu`be ne moè o~ekivati nemogu}e u vezi sa dostavqawem dodatnih pojedinosti.
60) Nedostatak izvesnih informacija u optu`nici ne ~ini je mawkavom, ukoliko je optuèni, kao {to je u ovom predmetu slu~aj, u mogu}nosti da razume za {ta se tereti.
Tuìlac protiv Ferdinanda Nahimane, Odluka po preliminarnom podnesku odbrane na osnovu pravila 72 Pravilnika o postupku i dokazima, predmet br. ICTR96-11-T, 12. juli 2000, str. 4.
61) Odluka u predmetu Krnojelac, par. 19.
62) Ibid., par. 18(B).
63) Ibid., par. 22.
64) Vidi, na primer, paragrafe 10, 20, 22 i 29.
66) Odluka po preliminarnim prigovorima odbrane u predmetu Stani{i} i Simatovi}, str. 5.
68) Vidi Tuìlac protiv Radislava Krsti}a, Odluka po preliminarnom podnesku odbrane u formi izmijewene optu`nice, ta~ke optu`nice 7 i 8, predmet br. IT-98-33PT, 28. januar 2000, str. 3-4 (gde pi{e da podnesak o formi optu`nice nije primeren
na~in za osporavawe dokaznog materijala, te da je dokazivawe ~iwenica iz optu`nice stvar su|ewa).
DODATAK 1
Br. 288
(EZ) DEKLARACIJA O BIV[OJ JUGOSLAVIJI
Kopenhagen i Brisel 1993.
Evropska zajednica i wene zemqe-~lanice sa velikom zabrinuto{}u posmatraju neprijateqstva koja je hrvatska strana zapo~ela nedavno oko Zadra
u Hrvatskoj. U oruànim sukobima je ve} stradalo mnogo `rtava, me|u kojima i jedan pripadnik francuskog kontingenta UNPROFOR-a.
Osim {to destabilizuju te{ku situaciju u Hrvatskoj, te akcije ugroàvaju izuzetno va`ne i ozbiqne @enevske pregovore o Bosni i Hercegovini,
koji su nedavno pokazali naznaku napretka. Takav sled doga|aja bi mogao imati ozbiqne posledice.
U trenutnoj situaciji Evropska zajednica i wene zemqe ~lanice, iako
svesne ~iwenice da se srpska strana ne pridràva Vensovog plana, hitno pozivaju sve strane, naro~ito Vladu Hrvatske, da smesta prestanu sa neprijateqstvima oko Zadra. Sve strane u sukobu treba sa po{tenim namerama da
u~estvuju u sprovo|ewu svih aspekata Vensovog plana, ukqu~uju}i i povratak
izbeglica, i da budu spremne da prihvate produèwe mandata UNPROFORa, koji isti~e slede}eg meseca.
Istovremeno, Evropska zajednica i wene zemqe ~lanice, podse}aju}i na
deklaraciju od 13. januara 1993, zahtevaju od svih strana u sukobu da bez odla86
gawa nastave pregovore u sklopu Ahtisarijevog predloga o Bosni i Hercegovini, koji bi te pregovore mogao dovesti u opasnost.
Br. 289
PISMO (O AKCIJI U TAKOZVANIM
RU@IÂSTIM ZONAMA) STALNOG PREDSTAVNIKA
HRVATSKE U UJEDIWENIM NACIJAMA UPU]ENO
PREDSEDNIKU SAVETA BEZBEDNOSTI
25. januar 1993.
âst mi je, na temequ uputstva moje Vlade i mog pisma od 22. sije~wa 1993.
(S/25145), obavijestiti vas da je po dostizawu ciqeva okon~ala ograni~ena
akcija snaga hrvatske policije i Hrvatske vojske na teritoriji Republike
Hrvatske u sklopu takozvanih ruì~astih zona koja je imala za ciq osigurawe kruga gradili{ta oko Masleni~kog mosta.
Hrvatska Vlada izraàva duboko àqewe zbog tragi~nog gubitka ìvota dva pripadnika Francuskog bataquna UNPROFOR-a uhva}ena u unakrsnoj vatri u re~enom sukobu, i nada se da }e se izvr{iti nezavisna istraga koja }e baciti svjetlo na doga|aje koji su uzrokovali pogibeq ta dva vojnika.
@eqeli bismo obavijestiti ~lanove Vije}a sigurnosti da su jedinice Hrvatske vojske pruìle punu za{titu jedinicama UNPROFOR-a na podru~ju djelovawa i pomogle da se Francuski bataqun premjesti s tog podru~ja.
Hrvatska Vlada je iskreno zabrinuta zbog toga {to su srpske paravojne
jedinice, koje nezakonito djeluju na podru~jima pod za{titom UN-a (UNPA)
i u ruì~astim zonama na teritoriji Republike Hrvatske, zaplijenile te{ko naoruàwe pod za{titom i nadzorom UNPROFOR-a. Smatramo da
ovom akcijom srpski pobuwenici podrivaju jedno od osnovnih na~ela Vensovog plana. Hrvatska vlada ve} mjesecima ponavqa svoj poziv na izvr{ewe odredaba Rezolucije 779 (1992) Vije}a sigurnosti i povla~ewa i razoruàvawa svih snaga, ukqu~uju}i i paravojne snage (S/RES/779, to~ka 4).
Budu}i da snage UNPROFOR-a nisu bile u stawu da izvr{e taj zahtjev
Vije}a sigurnosti, nije izvr{en najva`niji element mirovnog plana Ujediwenih naroda dobrovoqni povratak izbjeglica i raseqenih lica. Posqedica toga je sve ve}i broj raseqenih lica u Hrvatskoj (nakon izbacivawa kompletnog hrvatskog stanovni{tva iz tih podru~ja) i stalna nestabilnost podru~ja pod za{titom UN-a i susjednih podru~ja (ruì~aste zone).
Ograni~eni uspjeh mandata UNPROFOR-a i neuspjeh u provo|ewu mirovnog plana Ujediwenih naroda u cijelosti stalno {aqe krivu poruku pobuweni~kim vlastima takozvane Krajine u Kninu i drugim mjestima, kao i
svim srpskim nacionalistima i ekstremnim paravojnim snagama. Oni su pro{irili okupaciju teritorije Republike Hrvatske i neprestano u~vr{}uju
svoje poloàje.
87
Akcija hrvatskih vlasti izvedena je unutar ruì~aste zone. Moramo

podsjetiti da se pravni i politi~ki status tih entiteta uveliko razlikuje od statusa koji imaju u UNPA zonama. U izvornim odredbama mirovnog
plana Ujediwenih naroda navedenim u Rezoluciji 743 (1992) Vije}a sigurnosti, nigdje se ne spomiwu ruì~aste zone, Vije}e nije za wih pokazalo nikakav interes, niti ih je uzelo u razamtrawe. Me|utim, u Rezoluciji 762
(1992) ti nijesno definirani entiteti dodani su mirovnom planu kao privremena i provizorna mjera. Prema odredbama, ti dijelovi hrvatskog teritorija trebali su biti vra}eni pod nadzor Vlade Republike Hrvatske ~im UNPROFOR preuzme odgovornost u sektorima Jug i Sjever u UNPA zonama, a
hrvatska vlada izda Zakon o amnestiji (S/RES/762, to~ka 5; S/24188, to~ka 16)
{to je davno u~iweno. Me|utim, UNPROFOR, zbog ometawa srpske strane,
nije bio u stawu da postupi u skladu s tim odredbama.
Moja vlada izuzetno cijeni sve mjere za izgradwu povjerewa i akcije koje poduzimaju zvani~nici UNPROFOR-a i drugih agencija Ujediwenih naroda, naro~ito u vezi otvarawa komunikacijskih pravaca na teritoriji Republike Hrvatske. Naàlost, svi ti napori pokazali su se uzaludni, kao {to je
to pokazala situacija u Sektoru zapad u UNPA zoni. U skladu s odredbama
Rezolucije 769 Vije}a sigurnosti, UNPROFOR-u je dodijeqen mandat da uspostavi kontrolu nad me|unarodnim granicama Republike Hrvatske prema
Srbiji i Bosni i Hercegovini. To jo{ nije izvr{eno.
Napokon, moram ponoviti stav moje vlade da se zakonite vlasti jedne dràve ne mogu smatrati agresorima na vlastitoj teritoriji. Ovu akciju izveli su policija i vojne jedinice Hrvatske u skladu s relevantnim odredbama
rezolucija Vije}a sigurnosti ne ugroziv{i ni u jednom trenutku civilno
stanovni{tvo koje ìvi u ruì~astoj zoni Sektora jug. Akcija je bila
ograni~enog karaktera i okon~ana je ~im je postignut opravdani ciq, koji je
o~ito bio u sklopu ostvarivawa potrebnih i bitnih uvjeta za stanovni{tvo
Hrvatske u cjelini.
Republika Hrvatska najstroìje osu|uje tvrdwe navedene u pismu dr Radoja Konti}a, potpredsjednika savezne vlade Savezne Republike Jugoslavije (Srbija i Crna Gora) od 24. sije~wa 1993. o okrutnoj hrvatskoj agresiji...
protiv Republike Srpske Krajine. @eqeli bismo vas podsjetiti da je re~ena teritorija u sklopu zakonski i me|unarodno priznatih granica Hrvatske,
dakle, nedjeqivi dio Republike Hrvatske. U pismu se otvoreno pokazuje da
vlasti u Beogradu polaù pravo na teritorij suvereno i me|unarodno priznate dràve ~lanice Ujediwenih naroda. Stoga, ako se koristi izraz agresija, on se moè odnositi samo na militantnu i ekspanzionisti~ku politiku beogradskih vlasti. Smatramo neophodnim da ponovo istaknemo da hrvatski narod i wegova Vlada imaju pravo da {tite i brane cijeli teritorij Republike Hrvatske od agresije bilo koje strane vojske i da su spremni upotrijebiti sva potrebna sredstva kako bi ispunili taj zadatak.
88
Od najve}eg zna~aja je da se te{ko naoruàwe koje je sad u rukama srpskih

paravojnih vlasti {to ponovo predstavqa opasnost po stabilnost u regiji
i po civilno stanovni{tvo grada Zadra i okolnih podru~ja {to je mogu}e
prije ponovo stavi pod nadzor UNPROFOR-a. To }e biti jedan od najva`nijih kriterija hrvatske Vlade pri preispitivawu mandata operacije Ujediwenih naroda za odràvawe mira koji isti~e krajem veqa~e 1993. godine.
DODATAK 2
Ujediwene nacije
Savet bezbednosti
Raspodela SVIMA
S/24353
27. juli 1992.
Original: engleski
IZVE[TAJ GENERALNOG SEKRETARA U SKLADU
S REZOLUCIJOM 762 (1992) SAVETA BEZBEDNOSTI
UVOD
1. Ovaj izve{taj se podnosi Savetu bezbednosti u skladu s Rezolucijom
762 (1992) od 30. juna 1992. Svrha mu je da informi{e Savet bezbednosti o
uspehu Za{titnih snaga Ujediwenih nacija (UNPROFOR) u sprovo|ewu
mandata koji mu je dodeqen u Hrvatskoj u sklopu mirovnog plana Ujediwenih
nacija (S/23280, dodatak III). Izvje{taj skre}e pa`wu Saveta na neke od najva`nijih problema sa kojima je UNPROFOR suo~en na za{ti}enim podru~jima Ujediwenih nacija (UNPA zone) i okolnim podru~jima posle preuzimawa svojih du`nosti. U izve{taju su navedene informacije koje su bile raspoloìve 27. jula 1992. do 9.00 ~asova po wujor{kom vremenu.
I. UNPROFOR PREUZIMA ODGOVORNOST

A. Za{ti}ena podru~ja Ujediwenih nacija
2. Kao {to sam informisao Savet u mom izve{taju od 15. februara 1992.
(S/23592), tri podru~ja pod za{titom UN-a, na koje se odnosi mirovni plan,
podeqena su u ~etiri sektora, {to se vidi na priloènoj mapi: Sektor istok
(isto~na Slavonija, koja ukqu~uje podru~ja Barawe i zapadnog Srema), Sektor sever (severni deo za{ti}enog podru~ja Ujediwenih nacija Krajina),
Sektor jug (ju`ni deo za{ti}enog podru~ja Ujediwenih nacija Krajina) i
Sektor zapad (zapadna Slavonija). UNPROFOR je 15. maja 1992. preuzeo odgovornost nad Sektorom istok, 20. juna 1992. nad Sektorom zapad i 2. jula 1992.
nad sektorima Sever i Jug.
89
3. Glavni uspeh koji su od preuzimawa odgovornosti u raznim sektorima

postigli komandant UNPROFOR-a, general potpukovnik Satish Nambiar i
wegove snage, bilo je potpuno otklawawe situacija u kojima se kr{io prekid
vatre, {to podrazumeva upotrebu te{kog naoruàwa, kao {to su artiqerija
i tenkovi. U fazi neposredno posle preuzimawa odgovornosti u svakom sektoru, UNPROFOR je kao prvo sproveo mere simultanog povla~ewa takvog
naoruàwa na udaqenost od 30 kilometara od linije sukoba koje su morale
izvr{iti obe strane. U sva tri podru~ja pod za{titom UN-a napetosti su se
donekle smawile, iako se i daqe povremeno kr{e prekidi vatre, uglavnom
otvarawem vatre iz lakog naoruàwa.
4. Slede}i vaàn uspeh bio je povla~ewe Jugoslovenske narodne armije
(JNA) iz svih sektora, kao {to je navedeno u planu, izuzev jednog pe{adijskog
bataqona u Sektoru istok, koji treba da se povu~e za nekoliko dana. U isto
vreme, sa linije fronta povukao se odre|eni broj jedinica hrvatske vojske
(HV).
5. Pre nego {to je UNPROFOR preuzeo odgovornost na podru~jima pod
za{titom UN-a, postalo je jasno da JNA predaje veliku koli~inu svog te{kog naoruàwa lokalnim jedinicama teritorijalne odbrane (TO) i paravojnim formacijama osnovanim na tim podru~jima. Komandant snaga me je informisao da su sve jedinice TO-a u sektorima Istok i Zapad predale svoje
te{ko naoruàwe i da je to naoruàwe, koje se sastoji od tenkova, artiqerije, minobaca~a i protivavionskih oruànih sistema, uskladi{teno na nekoliko lokacija pod kontrolom UNPROFOR-a po sistemu dvostruke brave
(vidi S/23592, ta~ka 11). Sli~na akcija je u toku u sektorima Sever i Jug,
ukqu~uju}i ruì~aste zone, i o~ekuje se da }e zavr{iti za nekoliko dana.
6. Slede}i korak u procesu demilitarizacije bi}e povla~ewe pe{adije,
koja je sad zbog demobilizacije naoruàna samo lakim oru`jem, kao {to je to
slu~aj sa jedinicama TO-a, ili povla~ewe na odre|ene lokacije van granica
podru~ja pod za{titom UN-a, kao {to je slu~aj sa JNAS/HV-om. To je ve} postignuto u Sektoru zapad i uskoro }e se izvr{iti u drugim sektorima. Posle
potpunog povla~ewa nenaoruàni pripadnici HV-a i JNA (ili TO-a) pod
za{titom UNPROFOR-a izvr{i}e uklawawe mina. Taj proces je upravo po~eo u Sektoru zapad.
7. Me|utim, proces demobilizacije jedinica TO-a u sektorima je oteàn
zbog istovremenog pojavqivawa poja~anih jedinica policije i paravojnih
formacija. Te grupe, ozna~ene kao specijalna policija, grani~na policija i sli~no, opremqene su automatskim pu{kama i, u nekim slu~ajevima, mitraqezima, {to predstavqa kr{ewe odredaba plana (S/23280, dodatak III,
ta~ka 19), koji nalaè da policija bude opremqena samo li~nim naoruàwem. U mnogim slu~ajevima te grupe su od JNA i srpskih jedinica TO-a preuzele odgovornost raspore|ivawa qudstva na linije fronta one }e se morati povu}i i rasformirati. Ta pitawa se stalno postavqaju lokalnim vlastima, ali zasad na wih nema odgovora. Komandant snaga je ozbiqno razmo90
trio situaciju i, po{to je doti~nim vlastima dao dovoqno vremena da izdaju potrebna uputstva kako bi obezbedile pridràvawe plana, rekao mi je da
predlaè da se uskoro preduzmu potrebni i odgovaraju}i koraci kako bi
strane ispo{tovale odredbe plana.
B. Ruì~aste zone
8. Po{to je Savet bezbednosti prihvatio Rezoluciju 762 (1992), koja se
odnosi na problem ruì~astih zona, obe strane su po~ele da povla~e te{ko
naoruàwe, a po~ele su da se povla~e i snage suprotstavqene na liniji sukoba. Me|utim, na nekim podru~jima i daqe je bilo zastoja u povla~ewu, pri ~emu je svaka strana insistirala na povla~ewu one druge. u tre}em pasusu Rezolucije 762 (1992), Savet poziva Hrvatsku vojsku da se bezuslovno povu~e sa
podru~ja Drni{a na poloàje koje je dràla pre 21. juna 1992. Me|utim, hrvatske vlasti na najvi{em nivou, kao i na terenu, insistiraju na tome da povla~ewe HV-a mora biti uslovqeno istovremenim povla~ewem srpskih snaga teritorijalne odbrane na ranije poloàje. Izve{taji UNPROFOR-a ukazuju na to da, iako je povla~ewe uglavnom postignuto, HV se jo{ uvek nije povukla iz sela Siritovci na drni{kom podru~ju. UNPROFOR poku{ava da
pospe{i to povla~ewe kako bi spre~io daqu eskalaciju napetosti. [tavi{e, hrvatske vlasti su svoju vojsku na tom podru~ju zamenile policijom koju
odbijaju da povuku tvrde}i da odredbe Rezolucije 762 (1992) nalaù samo obavezu povla~ewa wihove vojske.
9. Iako dodatni vojni posmatra~i i policijski posmatra~i Ujediwenih
nacija, ~ije angaòvawe je dozvolio Savet bezbednosti, jo{ nisu stigli na
podru~je, UNPROFOR je u ruì~astim zonama angaòvao posmatra~ki
tim sastavqen od postoje}ih vojnih i policijskih posmatra~a i pokretne timove sastavqene od pripadnika pe{adijskih bataqona angaòvanih na susednim podru~jima. Snage UNPROFOR-a aktivno sara|uju i sa Posmatra~kom
misijom Evropske zajednice (PMEZ). Pove}ano broj~ano stawe i naoruànost pripadnika policije i paravojnih grupa na srpskoj strani i daqe predstavqa problem na tim podru~jima. Isto tako je sa hrvatske strane na drni{kom podru~ju dojavqeno da je ve}i broj dobro naoruànih pripadnika policije stigao na podru~ja sa kojih se povukla Hrvatska vojska.
10. Podse}am Savet da se Rezolucijom 762 (1992) preporu~uje osnivawe
zajedni~ke komisije koja }e pratiti i nadzirati proces ponovnog uspostavqawa hrvatske vlasti u ruì~astim zonama, {to sam pomenuo u svim izve{taju od 26. juna 1992. (S/24188). Zadovoqstvo mi je da obavestim Savet da su,
uprkos prvobitnim rezervama, i hrvatska vlada i srpske vlasti na tom podru~ju prihvatile taj koncept. Sastav komisije je najavqen 17. jula 1992. godine, posle konsultacija sa predstavnicima obe strane i PMEZ-om. O~ekuje se
da }e se prvi sastanak komisije odràti tokom slede}e nedeqe, iako je jedna
strana odbila da u~estvuje dok hrvatske vlasti ne povuku sve svoje qude sa drni{kog podru~ja, a jo{ uvek nije postignut dogovor o mestu odràvawa prvog
sastanka.
91
C. Podru~je Dubrovnika
11. U mirovnom planu Ujediwenih nacija, koji su prihvatile dràve ~lanice Saveta bezbednosti, kaè se da je JNA, po{to UNPROFOR preuzme odgovornost nad za{ti}enim podru~jima UN-a, obavezna da se povu~e sa svih
drugih podru~ja u Hrvatskoj (S/23280, dodatak III, ta~ka 18). Odre|eni broj
pripadnika JNA povukao se po dolasku UNPROFOR-a, a JNA je po~etkom juna 1992. unilateralno povukla svoje snage s ostrva Vis i Lastovo. Me|utim,
snage JNA su ostale na dubrova~kom podru~ju uprkos ponovqenim poku{ajima UNPROFOR-a da osigura wihovo povla~ewe. Na nedavno odrànim sastancima beogradske vlasti su obavestile komandanta Snaga da }e, u svetlu
strate{ke va`nosti poluostrva Prevlake isto~no od Dubrovnika koji kontroli{e ulaz u Kotorski zaliv, povla~ewe JNA zavisi od demilitarizacije poluostrva Prevlaka i od garancije da te{ko naoruàwe hrvatskih snaga
ne}e biti stacionirano u wegovoj blizini. Beogradske vlasti su zatraìle
od UNPROFOR-a da bude prisutan na podru~ju kako bi obezbedio da se na
wemu izvr{i demilitarizacija dok se u sklopu op{te politi~ke nagodbe ne
re{i slu~aj upu}en Konferenciji Evropske zajednice o Jugoslaviji o utvr|ivawu dràvnih granica na tom podru~ju ili dok Me|unarodni sud pravde
ne donese odluku o tom pitawu. Istakli su da je poluostrvo Prevlaka nenaseqeno podru~je koje se prostire na 93 hektara povr{ine i da ne treba dozvoliti da ono postane uzrok sukoba; po wihovom mi{qewu, to je pitawe o kom
treba govoriti na politi~kim pregovorima na Konferenciji ili u sklopu
sudske nagodbe. (Beogradske vlasti u Wujorku pokrenule su to pitawe u pismu koje su mi poslale 20. jula 1992. (S/24322)
12. Komandant Snaga je odgovorio da plan koji je odobrio Savet bezbednosti ne podrazumeva davawe nikakvih ustupaka i da on ne moè raspravqati o pitawima koja su van mandata UNPROFOR-a. Me|utim, u izvr{avawu
svojih du`nosti za sprovo|ewe plana, UNPROFOR je na pregovorima 14. jula u Zagrebu preneo stav beogradskih vlasti. Hrvatske vlasti su izrazile
spremnost da razmotre mogu}nost da se suzdrè od postavqawa te{kog naoruàwa na tom podru~ju pod uslovom da to u~ine i Srbija i Crna Gora, a da u
oba slu~aja situaciju prate vojni posmatra~i UNPROFOR-a. UNPROFOR
sada vodi hitne razgovore o tome s ciqem re{avawa tog pitawa i obezbe|ivawa {to skorijeg povla~ewe JNA sa dubrova~kog podru~ja. U slu~aju da se
postigne dogovor u skladu sa navedenim, vrati}u se u Savet kako bismo raspravili predloèni produètak mandata UNPROFR-a i u dogovor ukqu~ili te dodatne zadatke.
II. DOGA\AJI KOJI IZAZIVAJU ZABRINUTOST

A. Op{ta situacija
13. O~ito je da su doga|aji koji su u posledwih nekoliko meseci uticali
na situaciju u biv{oj Socijalisti~koj Federativnoj Republici Jugoslaviji
92
radikalno izmenili mnoge postavke formulisane u mirovnom planu Ujediwenih nacija. U tom kontekstu komandant Snaga me je upoznao sa problemima
koji su glavni razlog wegove zabrinutosti i za ~ije bi uspe{no re{avawe bilo potrebno odobrewe Saveta ili dodatne izmene mandata UNPROFOR-a.
B. Isterivawe, prisila i zastra{ivawe
14. Od samog po~etka UNPROFOR je suo~en sa situacijom u za{ti}enim
zonama UN-a u kojima se teroristi~kim metodima, izme|u ostalog fizi~kim
maltretirawem, prisilom, {ikanirawem, pa ~ak i ubistvima, nesrpske porodice prisiqavaju da napuste svoje domove. U ranijim slu~ajevima, naro~ito pre nego {to je UNPROFOR preuzeo odgovornost nad tim podru~jem, isterivawe se vr{ilo otvoreno; porodice su pod fizi~kom pretwom izvodili
iz wihovih ku}a, odvodili u autobuse i kamione i prevozili na podru~ja izvan podru~ja pod za{titom UN-a. Takva situacija je bila najo~itija u Sektoru istok. Po{to je preuzeo odgovornost nad tim podru~jem, UNPROFOR je
intenzivnim patrolirawem i nadzorom nad kontrolnim punktovima uspeo da
zaustavi masovna isterivawa. Me|utim, zastra{ivawe pojedinaca koji su
prisiqeni da napuste svoje domove nastavqa se i daqe i predstavqa prili~no velik problem.
15. Vojni komandanti UNPROFOR-a i posmatra~i civilne policije su
u Sektoru istok, nad kojim je UNPROFOR pre dva meseca preuzeo odgovornost, napravili detaqnu analizu trenutne situacije. Iz te analize proizlazi da su isterivani naro~ito pripadnici nesrpske nacionalnosti s imovinom, a posebno vlasnici ku}a, vinograda i poqoprivrednih dobara. Takvi qudi su meta pretwi i raznih zastra{ivawa, a posledica toga je da mnogi pripadnici nesrpske nacionalnosti, koji nisu napustili podru~je za vreme sukoba pro{le godine, to sada ~ine. Ranije su ku}e isteranih qudi pqa~kane,
spaqivane ili uni{tavane, dok se sada u te ku}e odmah organizovano useqava, {to upu}uje na ume{anost ili barem odobravawe lokalnih vlasti. Posmatra~i civilne policije Ujediwenih nacija primili su dojave o neposrednoj ili posrednoj ume{anosti policije ili paravojnih grupa u te doga|aje. U
drugim slu~ajevima istraìteqi UNPROFOR-a prepoznali su kolovo|e
me|u srpskim izbeglicama sa drugih podru~ja koji su prona{li uto~i{te u
Sektoru istok. Iako je UNPROFOR dostavio kompletan krivi~ni dosije o
11 lica ~iji je identitet utvr|en, koja su sredinom maja na brutalan na~in izvr{ila proterivawe iz sela Tovarnik, jo{ uvek se ~ekaju rezultati obe}ane
istrage.
16. Takve akcije se preduzimaju i na podru~jima Sektora istok koja su pod
kontrolom Srba i, u mawem obimu, u sektorima Zapad i Sever. Istovremeno,
na podru~jima Sektora zapad, koja su pod hrvatskom kontrolom, UNPROFOR
je prijavio mnogobrojne slu~ajeve pqa~ke i uni{tavawa ku}a Srba koji su u
posledwih godinu dana napustili ta podru~ja. Komandant snaga i wegovo osobqe èstoko su protestovali protiv svih sli~nih krivi~nih dela kod vla93
sti u Zagrebu i Beogradu, kao i kod predstavnika lokalnih vlasti, ali se situacija nije vidno poboq{ala. Bez sna`ne akcije najvi{ih nivoa vlasti,
UNPROFOR ne}e mo}i da iskoreni neprihvatqivu praksu takozvanog etni~kog ~i{}ewa.
17. UNPROFOR smatra da postoji neposredna veza izme|u takve situacije i prisustva velikog broja izbeglica na tim podru~jima. Ne smawuje se
priliv srpskih izbeglica iz drugih delova Hrvatske, a odnedavno i iz Bosne
i Hercegovine, na podru~ja pod za{titom UN-a. Izbeglice iz Hrvatske, od
kojih neke ne vide mogu}nost povratka svojim domovima, naro~ito u zapadnu
i sredwu Slavoniju, navodno su se uselile u ku}e koje su napustili pripadnici nesrpske nacionalnosti. Iako tvrde da imaju pravo da ìve u tim ku}ama
dok god im hrvatske vlasti brane da se vrate u svoje, komandant Snaga se pla{i da su takve akcije deo zajedni~kih mera da se promeni nacionalni sastav
stanovni{tva na tim podru~jima. Kada je general Nambiar izrazio ozbiqnu
zabrinutost u vezi sa tim na sastancima sa beogradskim vlastima, wegovi sagovornici su odgovorili da, iako mogu da spre~e preseqewe stanovni{tva iz
Srbije i Crne Gore na podru~ja pod za{titom UN-a, nisu u poloàju da to
u~ine i u slu~aju izbeglica iz drugih delova Hrvatske ~ije su ku}e ve} uni{tene, kao ni onih iz ratom zahva}enih podru~ja Bosne i Hercegovine koja
direktno ulaze na susedna podru~ja pod za{titom UN-a. To je stalni problem
koji se, prema mi{qewu komandanta Snaga, moè re{iti samo davawem ovla{}ewa osobqu UNPROFOR-a na ulaznim punktovima u zone pod za{titom
UN-a da spre~avaju ulazak lica koja nisu stanovnici podru~ja pod za{titom
UN-a ili koja su zaista privremeni posetioci tog podru~ja.
18. Problem je naro~ito zabriwavaju}i jer, po zavr{enoj demilitarizaciji podru~ja pod za{titom UN-a i uspostavqawa mera stabilnosti na tim
podru~jima, plan Ujediwenih nacija predvi|a povratak raseqenih lica ku}i. To je ciq, a da bi se ispunio, potreban je znatan napor Visokog komesarijata UN-a za izbeglice (UNHCR), aktivna podr{ka i pomo} UNPROFOR-a
i vladinih i zainteresovanih lokalnih vlasti. Osobqe UNHCR-a }e morati da uloì velike napore kako bi identifikovalo raseqena lica i utvrdilo jesu li voqna da se vrate u ono {to su, u mnogim slu~ajevima, samo ostaci
wihovih ku}a, dok }e se od svih strana traìti saradwa i razumevawe. Prema proceni komandanta snaga, jo{ ne postoje uslovi za sprovo|ewe plana dobrovoqnog masovnog povratka na podru~ja pod za{titom UN-a.
C. Kontrola me|unarodnih granica
19. Otkad su strane prihvatile mirovni plan Ujediwenih nacija, a Savet
ga odobrio, republike na podru~ju stekle su svojstvo me|unarodnog pravnog
lica, a tri republike su postale dràve ~lanice Ujediwenih nacija. Tokom
sastanaka sa komandantom Snaga u Zagrebu, hrvatske vlasti su u nekoliko navrata postavile pitawe kontrole granica podru~ja pod za{titom UN-a u slu~ajevima kada se one podudaraju sa sada{wim me|unarodnim granicama. Sek94
tor istok deli granicu sa Ma|arskom i Srbijom; ostala tri sektora dele granicu sa Bosnom i Hercegovinom. Ekonomske sankcije koje su Rezolucijom 757
(1992) uvedene Saveznoj Republici Jugoslaviji (Srbiji i Crnoj Gori) dodatno su zakomplikovale situaciju.
20. Hrvatska vlada je prvo predloìla da joj se dozvoli da preuzme kontrolu nad ulaznim grani~nim punktovima i uspostavi carinsku i useqeni~ku proceduru. Me|utim, sloìla se s tim da to ne bi bilo u skladu sa planom
koji, kako sam istakao u svom izve{taju od 4. februara 1992. (S/23513, ta~ka
9), iskqu~uje uspostavqawe hrvatskih zakona i institucija na podru~jima
pod za{titom UN-a sve dok se ne postigne op{ti politi~ki dogovor. U isto
vreme, komandant Snaga izve{tava o velikoj zabrinutosti Vlade Republike
Hrvatske zbog priliva srpskih izbeglica koji je uzrokovao promene demografske strukture na podru~jima pod za{titom UN-a. Hrvatske vlasti su tako|e izrazile zabrinutost zbog mogu}nog preseqewa prirodnih resursa, pa
~ak i demontirane industrijske infrastrukture, iz Barawe i isto~ne Slavonije u Srbiju. Iako razlozi za zabrinutost izgledaju vaqani i opravdani,
Hrvatska bi ponovnim uspostavqawem svojih zakona, useqeni~kih i carinskih vlasti i policije na podru~jima pod za{titom UN-a u sada{wim uslovima postupila protivno planu. [tavi{e, svaki takav poku{aj obezvredio
bi osnovu plana i pove}ao opasnost nastavka neprijateqstva.
21. Mirovnim planom Ujediwenih nacija UNPROFOR dobija izri~ito
ovla{}ewe da iskqu~ivo spre~ava dovoèwe naoruàwa, municije i drugog
ratnog materijala na podru~ja pod za{titom UN-a. Ako se smatralo primerenim da Ujediwene nacije reaguju na zabrinutost Hrvatske u vezi sa grani~nom kontrolom, mandat UNPROFOR-a bi se daqe pro{irio kako bi ukqu~io dozvolu da vr{i useqeni~ke i carinske funkcije na me|unarodnim granicama. U slu~aju Sektora istok, ta ovla{}ewa bi ukqu~ivala kontrolu koju zahtevaju sankcije Saveta bezbednosti Saveznoj Republici Jugoslaviji
(Srbiji i Crnoj Gori). Da bi kontrola UNPROFOR-a bila uspe{na, UNPROFOR-u bi tako|e bila potrebna dozvola da odredi ovla{}ene grani~ne
prelaze i presre}e sva lica koja poku{avaju da pre|u granicu na drugim mestima.
22. Prose~na duìna me|unarodnih granica ~etiri sektora je 639 kilometara sa 45 zemqanih prelaza i 21 re~nim prelazom. UNPROFOR je postavio kontrolne punktove na 46 prelaza, a ~estim patrolama kontroli{e ostale. âk kad bi se mogle koristiti dodatne helikopterske patrole, bilo bi
neprakti~no vr{iti potpun nadzor nad celom duìnom granica. Qudstvo
potrebno za kontrolisawe grani~nih prelaza iz gorenavedenih razloga
ukqu~ivalo bi pripadnike policije, slu`benike useqeni~ke i carinske slu`be i vojno osobqe. Ako bi 46 grani~nih prelaza, na kojima UNPROFOR
ve} ima kontrolne punktove, bilo otvoreno 10 sati dnevno, bila bi potrebna jo{ 184 policajaca, 276 pripadnika useqeni~ke slu`be i 276 carinika.
(Ostalih 20 grani~nih prelaza bi se smatralo zatvorenim). Dobar deo zapo95
slenih u useqeni~koj i carinskoj slu`bi mogao bi da se popuwava iz redova

lokalnog stanovni{tva. Takva promena zahtevala bi pomo} jedinice za specijalisti~ku administrativnu i pravnu podr{ku sastavqenu od otprilike
80 pripadnika koji bi imali podr{ku efikasne baze elektronskih podataka.
D. Humanitarna situacija na podru~jima pod za{titom UN-a
23. Nastavqaju se borbe u delovima Bosne i Hercegovine koji grani~e sa
podru~jima pod za{titom UN-a i izazivaju ozbiqne pote{ko}e u sektorima
Sever i Jug. Iz humanitarnih razloga osobqe UNPROFOR-a u~estvuje u spasavawu i zbriwavawu izbeglica koji beè od borbi u Bosni i Hercegovini,
iako je taj deo posla tehni~ki van mandata UNPROFOR-a i iscrpquje wegova ionako oskudna sredstva. Srbi na podru~jima pod za{titom UN-a sve ~e{}e u~estvuju u sukobu u Bosni i Hercegovini i time oteàvaju UNPROFOR-ov poku{aj da demilitarizuje podru~ja pod za{titom UN-a. Qudstvo
UNPROFOR-a je u nekoliko navrata uhva}eno u unakrsnoj vatri izme|u snaga teritorijalne odbrane Bosne i Hercegovine i srpskih snaga koje su sa podru~ja pod za{titom UN-a otvarale vatru u podr{ci Srbima sa bosanskohercegova~ke strane granice.
24. Sukob u Bosni i Hercegovini je u velikoj meri prekinuo ekonomske
veze koje su ranije postojale izme|u podru~ja pod za{titom UN-a i drugih jugoslovenskih republika. Sa tim u vezi, generalni sekretar je iz raznih izvora primio apele za humanitarnu pomo} stanovni{tvu (kraj teksta).
DODATAK 3
Ujediwene nacije
Savet bezbednosti
Raspodela SVIMA
S/25777
15. maj 1993.
UVOD
1. U 3. ta~ki Rezolucije 815 (1993), od 30. marta 1993. godine, kaè se da je
Savet bezbednosti odlu~io da mesec dana posle dono{ewa te rezolucije, ili
u bilo koje vreme kada to zatraì generalni sekretar, ponovo razmotri mandat Za{titnih snaga Ujediwenih nacija (UNPROFOR) u svetlu doga|aja na
Me|unarodnoj konferenciji o biv{oj Jugoslaviji (MKBJ) i situacije na terenu. U 6. ta~ki iste Rezolucije, Savet traì da generalni sekretar odmah javi Savetu kako da se uspe{no sprovede mirovni plan Ujediwenih nacija za
96
Hrvatsku. U 4. ta~ki Savet je odlu~io da produì privremeni mandat UNPROFOR-a do 30. juna 1993. Ovaj izve{taj upu}en Savetu sadrì privremenu procenu doga|aja koji se odnose na mandat UNPROFOR-a u Hrvatskoj.
I. MIROVNI PLAN UJEDIWENIH NACIJA

ZA HRVATSKU
2. Mandat Ujediwenih nacija u Hrvatskoj nastao je prvenstveno na osnovu slede}ih rezolucija Saveta bezbednosti: Rezolucije 743 (1992) od 21. februara 1992, kojom se osniva UNPROFOR u skladu sa Mirovnim planom
(S/23280, dodatak III) o podru~jima pod za{titom UN-a (UNPA zone) u Hrvatskoj; Rezolucije 762 (1992) od 30. juna 1992, kojom je formirana zajedni~ka
komisija za pra}ewe progresivnog povratka ruì~astih zona pod hrvatsku
kontrolu; Rezolucije 769 (1992) od 7. avgusta 1992, kojom UNPROFOR dobija
ovla{}ewe da vr{i grani~nu kontrolu na me|unarodnim grani~nim prelazima prema podru~jima pod za{titom UN-a; Rezolucije 779 (1992) od 6. oktobra 1992, koja se odnosi na poluostrvo Prevlaka i koja UNPROFOR-u daje
dozvolu da preuzme kontrolu nad branom Peru}a; Rezolucije 802 (1993) od 25.
januara 1993, koja poziva na prekid vatre i druge mere posle oruànog upada
Hrvatske vojske 22. januara 1993; Rezolucije 807 (1993) od 19. februara 1993,
koja sadrì dodatne odredbe u vezi s doga|ajima od 22. januara i kasnijim doga|ajima, kojom se mandat UNPROFOR-a produùje do 31. marta 1993; i Rezolucije 815 (1993) od 30. marta 1993, kojom se privremeni mandat UNPROFORa produùje do 30. juna 1993. Generalni sekretar redovno izve{tava Savet
bezbednosti o tome kako UNPROFOR sprovodi te glavne rezolucije.
3. Mirovni plan za Hrvatsku predvi|a povla~ewe Jugoslovenske narodne armije (JNA) i demilitarizaciju podru~ja pod za{titom UN-a, povratak
izbeglica, ponovno uspostavqawe policijskih snaga i mere normalizacije.
Iz posledweg izve{taja od 10. februara 1993. (S/25264 i ispravka 1) vidqivo je da je UNPROFOR-ovo iskustvo sa tim u vezi dvojako. Odsustvo saradwe
lokalnih srpskih vlasti u mnogim pitawima i kasnije vojne i druge akcije hrvatskih vlasti spre~avaju uspe{no sprovo|ewe plana. Neposredne i posredne posledice upada Hrvatske vojske 22. januara bile su naro~ito pogubne. Generalni sekretar je obavestio Savet bezbednosti da UNPROFOR nije uspeo
da obezbedi uslove mira i bezbednosti za dobrovoqni povratak izbeglica i
raseqenih lica wihovim ku}ama (ibid., ta~ka 13).
4. Osnovna dimenzija tada{weg mirovnog plana bio je wegov privremeni karakter, odnosno to {to je on trebalo da ostane na snazi samo dok se ne
postigne op{te politi~ko re{ewe i {to nije prejudicirao ishod pregovora. Nadaqe se pretpostavqalo da }e te pregovore voditi Konferencija o Jugoslaviji koju je osnovala Evropska zajednica pod predsedavawem Lorda Karingtona. Princip te konferencije, nastale na osnovu sporazuma od 4. oktobra 1991, bio je da ne}e biti unilateralnog prilago|avawa granica (S/23169,
97
ta~ka 21). Prema tome, u teoriji je postojala mogu}nost da se problem izme|u Republike Hrvatske i srpskog stanovni{tva koje je ìvelo na podru~jima
pod za{titom UN-a i ruì~astim zonama re{i dogovorom o prilago|avawu granica. Me|utim, tokom pregovora o mirovnom planu lokalnom srpskom
vo|stvu na podru~jima koja su kasnije do{la pod za{titu UN-a stalno je isticano da im za postizawe zajedni~kog dogovora prakti~no jedino preostaje da
prihvate hrvatski suverenitet u zamenu za svoja mawinska prava. Oni nikad
nisu prihvatili tu ponudu niti poku{ali prikriti svoju odlu~nost da insistiraju na nezavisnosti od Hrvatske.
5. Ve} u avgustu 1992, kada je Me|unarodna konferencija o biv{oj Jugoslaviji zamenila Konferenciju Evropske zajednice o Jugoslaviji kao forum
za pregovore o dogovoru, niz politi~kih doga|aja promenio je okvir u kojem
bi takav dogovor mogao da se postigne. Prihvatawem Hrvatske kao dràve
~lanice Ujediwenih nacija u maju 1992. godine postalo je sasvim jasno da dogovor treba da se traì bez zahteva za promenom me|unarodno priznatih granica te dràve. To je postalo jasno kada je Savet bezbednosti u 5. ta~ki Rezolucije 815 (1993) odlu~io da podrì kopredsedavaju}e Glavnog odbora Me|unarodne konferencije o biv{oj Jugoslaviji u wihovim poku{ajima da pomogne u definisawu budu}eg statusa teritorija koje sa~iwavaju podru~ja pod za{titom UN-a (UNPA zone) i integralni su deo teritorije Republike Hrvatske... (prevod s engleskog)
6. Kopredsedavaju}i su ionako ve} vodili pregovore imaju}i to u vidu.
Me|utim, Savet bezbednosti je sada slu`beno obznanio da me|unarodna zajednica ne}e uzimati u obzir zahtev lokalnih srpskih vlasti da budu priznate kao suvereni entitet (tzv. Republika Srpska Krajina). Te`wa lokalnih
Srba ka suverenitetu je u velikoj meri odredila wihov stav prema prisustvu
UNPROFOR-a i odredbama mirovnog plana. Wihovo dobijawe demilitarizacije zasnovano je na strahu od prisilnog uvla~ewa u Hrvatsku.
7. Lokalni Srbi su odbijali saradwu i u vezi sa sprovo|ewem Rezolucije 769 Saveta bezbednosti (1992), na osnovu koje UNPROFOR dobija ovla{}ewe da uspostavi grani~nu kontrolu na me|unarodnim granicama na podru~jima pod za{titom UN-a. U nedostatku takve grani~ne kontrole, Savet
bezbednosti u 12. ta~ki Rezolucije 820 (1993), kojom se uvode dodatne sankcije Saveznoj Republici Jugoslaviji (Srbiji i Crnoj Gori), uspostavqa sistem
mera prema kojem se dozvoqava uvoz, izvoz i prolaz robe kroz podru~ja pod za{titom UN-a u Republici Hrvatskoj i onim podru~jima Bosne i Hercegovine koja su pod kontrolom snaga bosanskih Srba, izuzev osnovnih humanitarnih potrep{tina, ukqu~uju}i medicinski materijal i hranu koje dele me|unarodne humanitarne organizacije, samo uz propisno ovla{}ewe Vlade Republike Hrvatske ili Vlade Repbulike Bosne i Hercegovine. Dana 27. aprila
1993. odràn je sastanak izme|u predstavnika UNPROFOR-a i srpskih vlasti, tokom kojeg je ponovo poku{ano da se obezbedi wihov pristanak za sprovo|ewe Rezolucije 769 (1992). Na sastanku je srpska strana izjavila da se, uzi98
maju}i u obzir Rezoluciju 820 (1993), takav dogovor ne moè u tom ~asu uzeti
u obzir i da oni smatraju da je ideja da Hrvatska reguli{e trgovinu u podru~jima pod za{titom UN-a neposredno kr{ewe mirovnog plana.
8. [to se ti~e Rezolucije 802 (1993), predstavnici kopresedavaju}ih u
Wujorku, @enevi i drugde nadugo su pregovarali s obema stranama kako bi
obezbedili saglasnost o sprovo|ewu odredaba o prekidu vatre i ostalih odredaba u vezi sa tim. Dana 6. aprila 1993. potpisan je privremeni sporazum
koji je trebalo da podrè obe strane (S/25555, dodatak). Iako su predstavnici UNPROFOR-a odràli tri duga sastanka sa vlastima lokalnih Srba kako bi im objasnili kako }e operativno sprovesti sporazum i razjasnili ostala pitawa s tim u vezi, srpska strana od 10. maja 1993. nije dala podr{ku tom
sporazumu.
II. USPOSTAVQAWE MIRA

9. Kopredsedavaju}i Glavnog odbora Me|unarodne konferencije o biv{oj Jugoslaviji poku{ali su u posledwih nekoliko nedeqa da vode pregovore s obe strane. Jasno je da je odnos Hrvata i Srba u Republici Hrvatskoj od
osnovnog zna~aja za re{ewe krize. Naàlost, zbog onoga {to se desilo posledwih meseci, smawuju se izgledi za prijateqski saìvot te dve grupe i ako
se trenutni tok doga|aja brzo ne obrne, situacija moè da se pogor{a. Poloàj mawinskih grupa, koji se polako stabilizovao na podru~jima pod za{titom UN-a i izvan wih, pogor{ao se od doga|aja 22. januara 1993. Preostali
Hrvati na podru~jima pod za{titom UN-a u mnogim slu~ajevima su bili meta nemilosrdnog progawawa, ubistva, napada, oruàne pqa~ke i paqevine.
UNPROFOR je morao da obebedi za{titu sela i, u krajwim slu~ajevima, da
pomogne pri preselewu nekoliko stotina ugroènih civila na neko bezbedno mesto u Hrvatskoj uz saradwu, a ponekad i na uporno insistirawe hrvatske
Vlade. To je tragi~na humanitarna situacija, koja je potpuno u suprotnosti sa
du`nostima UNPROFOR-a navedenim u mirovnom planu da se poku{aju reintegrisati hrvatske i srpske zajednice.
10. Istovremeno, kancelarija Visokog komesara za izbeglice (UNHCR)
javqa da srpsko stanovni{tvo iz Hrvatske kontinuirano, u velikom broju odlazi iz Hrvatske, naj~e{}e za Srbiju. Prema podacima UNHCR-a od 19. marta 1993, broj srpskih izbeglica i raseqenih lica koji su pobegli iz Hrvatske
u Srbiju i na podru~ja pod za{titom UN-a (otprilike 251.000) sada prema{uje broj Hrvata koji su sa podru~ja pod za{titom UN-a oti{li u Hrvatsku.
11. Jasno je da se za stvarawe razumnih osnova za trajni mir moraju ispuniti tri uslova:
(a) mora se po{tovati suverenitet i integritet dràve Hrvatske;
(b) moraju se o~uvati osnovni interesi ve}inskog hrvatskog stanovni{tva, a istovremeno ih treba uskladiti sa pravima mawine i politi~kom autonomijom Krajine;
99
(c) treba omogu}iti da se srpsko stanovni{tvo u Hrvatskoj ose}a bezbedno u okviru dràvnih granica kako ne bi traìlo osnovnu bezbednost van
granica (Hrvatske).
12. Da bi se to ostvarilo u trenutnim okolnostima u Hrvatskoj, potreban je veliki napor svih zainteresovanih strana, pod pokroviteqstvom me|unarodne zajednice. Srpske vo|e na podru~jima pod za{titom UN-a i daqe
odbijaju ideju da ta podru~ja budu deo Hrvatske, tvrde}i da im je neprihvatqiv mawinski status u Republici Hrvatskoj. Uprkos tome, razni elementi mirovnog plana i napori kopredsedavaju}ih da pregovorima postignu trajno re{ewe predstavqaju korak u pravom smeru. Me|utim, komandant Snaga
kaè, a ja se slaèm sa wim, da ne treba gajiti iluzije: ni u kom slu~aju nije
jasno da li je ijedna grupa spremna da prihvati traèna samoograni~ewa niti da zauzme tolerantan stav prema nacionalnom ili kulturnom pluralizmu
koji je jedina garancija trajne stabilnosti u dràvi i regiji. Treba istaknuti da bi moglo prote}i dosta vremena dok se postigne takvo re{ewe i dok se
ponovo uspostavi poverewe.
III. TRENUTNA SITUACIJA NA PODRU^JIMA

POD ZA[TITOM UN-a I U RU@IÂSTIM ZONAMA
13. Zbog raznih doga|aja opisanih u prvom delu gore i zastoja u poku{ajima kopredsedavaju}ih da se uspostavi mir, ozbiqno zabriwava trenutna situacija na podru~jima pod za{titom UN-a i u ruì~astim zonama. Nastavak neprijateqstava uprkos Rezoluciji 802 (1993), ukqu~uju}i u~estalo granatirawe iskqu~ivo civilnih ciqeva sa obe strane i dojave o budu}im upadima, prouzrokuju napetosti na podru~jima pod za{titom UN-a koje su, od
osnivawa UNPROFOR-a, dosegli dosad najvi{i stepen. Na primer, granatirawa minobaca~ima, artiqerijom, tenkovima i raketama postala su u~estala pojava u iskqu~ivo civilnim naseqima u Gospi}u, Zadru, [ibeniku, Benkovcu, Obrovcu i Kistawu, gde je poginulo i stradalo mnogo qudi, a o{te}ene su bolnice, {kole i ku}e. Dana 21. aprila jedan pripadnik zajedni~kog ~e{ko-slova~kog bataqona UNPROFOR-a poginuo je u granatirawu Hrvatske
vojske dok je vr{io svoje du`nosti. Komandant Snaga je najstroè protestovao u Zagrebu i Kninu protiv takvih flagrantnih kr{ewa humanitarnog zakona.
14. Pove}avaju se ograni~ewa kretawa UNPROFOR-u koja su nametnule
vlasti lokalnih Srba, naro~ito u sektorima Sever i Jug. To poga|a sve elemente UNPROFOR-a, ali posebno drasti~no uti~e na rad Vojnih posmatra~a UN-a i Civilne policije Ujediwenih nacija (UNCIVPOL). Ponekad ne
mogu da iza|u iz ve}ih gradova, a ozbiqno je smawena i mogu}nost izve{tavawa o prekidu vatre i drugim doga|ajima na podru~jima sukoba u vezi s humanitarnom situacijom. Na drugim mestima, prelazni punktovi su ~esto zatvoreni, {to spre~ava normalan prolaz logisti~kih i humanitarnih konvoja.
100
Uvedena su ograni~ewa vazdu{nog kretawa UNPROFOR-a, tako da su ~ak i

izvi|a~ki letovi dozvoqeni tek po{to je pregovorima postignut dogovor o
vazdu{nim koridorima.
15. Osim toga, stav Srba prema UNPROFOR-u se znatno pogor{ao. Jednom prilikom, 7. aprila 1993. godine, dva nigerijska vojnika su ubijena, a jedan je rawen na kontrolnom punktu. Bilo je i drugih stradalih (od 27. marta
desilo se 12 napada na pripadnike UNPROFOR-a u kojima je poginuo jedan,
a raweno pet vojnika UNPROFOR-a), pripadnici UNPROFOR-a su svakodnevno izloèni neprijateqstvima, a ~esto se dogodi da su meta pretwi
oru`jem i nasilnog pona{awa na kontrolnim punktovima. Dana 7. i 14. aprila na sastancima odrànim sa ciqem re{avawa tih problema, predstavnici
vlasti lokalnih Srba rekli su zameniku na~elnika misije UNPROFOR-a
da, iako osu|uju takve postupke i incidente i èle da UNPROFOR zadrì
svoju za{titnu ulogu, ne mogu obuzdati svoje stanovni{tvo koje UNPROFOR
vidi kao neprijateqsku silu. Izjavili su da bi hteli da UNPROFOR prihvate kao istinski za{titnu snagu, ali su nedavni doga|aji potpuno poquqali wihovo poverewe u nepristrasnost snaga UNRPOFOR-a. Neprijateqstvo je naro~ito izraèno prema bataqonima koji se sastoje od pripadnika
odre|enih nacionalnosti, koji su prisiqeni da preduzimaju specijalne mere
za{tite. Osim toga, UNPROFOR-u se upu}uju pretwe da }e wihovi pripadnici biti uzeti kao taoci ili da }e se nad wima izvr{iti osveta ako strane
vlade pribegnu upotrebi oruàne sile protiv srpskih vojnika u raznim delovima biv{e Jugoslavije.
16. Iako UNPROFOR svakodnevno poku{ava da privoli na saradwu
srpsko vo|stvo na podru~jima pod za{titom UN-a, kqu~ni problem ostaje
wihova nespremnost da prihvate osnovne pretpostavke UNPROFOR-ovog
mandata navedene u rezolucijama Saveta bezbednosti. Dana 30. aprila 1993.
generalni sekretar je primio pismo srpskih vlasti u kom one, izme|u ostalog, traè da objasni da li jo{ uvek postoji originalni mirovni plan, da
premesti UNPROFOR uz liniju sukoba koja je postojala u januaru 1993 i
izjavquju da }e ako ne budu zadovoqeni wihovi zahtevi, neko morati da preuzme odgovornost pred istorijom zbog mogu}eg zao{travawa vojnih sukoba.
17. Kao {to je re~eno u prethodnom kratkom opisu situacije u zoni odgovornosti UNPROFOR-a, UNPROFOR je suo~en sa ozbiqnim pote{ko}ama
u izvr{avawu svojih du`nosti, a wegovi pripadnici su u opasnosti. Pod takvim okolnostima, UNPROFOR trenutno nije u mogu}nosti da ispuni svoj
mandat u Hrvatskoj.
IV. KOMENTAR
18. Savet }e se prisetiti da sam, u izve{taju od 15. februara 1992. godine, u kom sam savetovao da se formira UNPROFOR (S/23592), izrazio zabrinutost o kompleksnosti i opasnostima situacije u Jugoslaviji i naveo da
101
ostaje niz pitawa na koja nije odgovoreno o obimu u kom }e UNPROFOR u

praksi dobivati potrebnu saradwu (28. ta~ka). Tok dosada{wih doga|aja nije zna~ajno ublaìo moju prvobitnu bojazan. Srpska strana koristi prisutnost UNPROFOR-a da zamrzne postoje}i status kvo pod za{titom UNPROFOR-a i istovremeno formira dràvu Repbuliku Srpsku Krajinu u
zoni odgovornosti UNPROFOR-a. U me|uvremenu, hrvatska strana insistira na tome da je, od dana kada je plan sastavqen, priznawem Hrvatske i wenim
prihvatawem u Ujediwene nacije prona|eno op{te politi~ko re{ewe koje se traìlo u to vreme; Srbi stoga moraju prihvatiti vlast iz Zagreba protiv koje su se ispo~etka i pobunili. U vezi s tim pitawem ove dve strane imaju vrlo malo dodirnih ta~aka, a mo`da nijednu.
19. Iako je UNPROFOR uspeo da obezbedi potpuno povla~ewe JNA, da
odrì mir i smawi zastra{ivawe civila na podru~jima pod za{titom UNa, nije uspeo da ispuni druge aspekte prvobitnog mirovnog plana. Srbi nisu
izvr{ili demilitarizaciju podru~ja pod za{titom UN-a kao {to se traìlo Rezolucijom 743 Saveta bezbednosti (1992), {to je znatno usporilo povratak izbeglica i raseqenih lica na podru~ja pod za{titom UN-a. Osim toga,
odbili su da sara|uju s UNPROFOR-om pri sprovo|ewu Rezolucija 762
(1992) (povratak ruì~astih zona hrvatskim vlastima) i 769 (1992) (kontrola granica na podru~jima pod za{titom UN-a). Nametnuli su ograni~ewe
kretawa UNPROFOR-a, naro~ito u Sektoru jug, {to je ozbiqno ugrozilo
posmatra~ke du`nosti UNPROFOR-a. U drugu ruku, hrvatska strana je pokazala nestrpqivost s Ujediwenim nacijama i tri puta (u junu 1992. i januaru i
aprilu 1993) krenula u ofanzivu preko linija sukoba. Stav hrvatske Vlade
(ponovqen posledwi put u dokumentima S/25447, S/25601 i S/25766) jeste da
bi UNPROFOR-u trebalo dati ovla{}ewe da obaveè Srbe da se pridràvaju rezolucija Saveta bezbednosti imaju}i u vidu konkretne ciqeve u ta~no
zadatom roku. U protivnom, hrvatska Vlada je jasno dala do znawa da }e odbiti daqa produèwa mandata UNPROFOR-a.
20. Po mom mi{qewu, uzimaju}i u obzir gotovo nepomirqive stavove
dveju strana, Savet bezbednosti ima tri mogu}nosti:
(a) da mandat proglasi nesprovodivim zbog odbijawa srpske strane da sara|uje i da povu~e svoje snage. Mislim da o tome treba razmisliti, iako me
brine to {to bi takav korak gotovo izvesno uzrokovao nastavak neprijateqstava koji bi Ujediwene nacije ponovo bile pozvane da okon~aju. U vreme kad
pred Ujediwenim nacijama stoje prili~no zna~ajni zahtevi za o~uvawe mira
u celom svetu, nije ispravno to {to nijedna strana nije zadovoqna sada{wim
angaòvawem UNPROFOR-a i niti to {to bi za svaku eventualnu promenu
bilo potrebno vi{e optimizma nego {to ga opravdava situacija na terenu.
Po{to bi obe strane trebalo da daju saglasnost za svaki novi predlog o promeni situacije opisan u 1. i 2. delu ovog izve{taja i po{to je takvu saglasnost
o~ito nemogu}e dobiti, Savet bezbednosti bi mogao da odlu~i da ne tro{i
ograni~ena sredstva me|unarodne zajednice tako {to }e u hrvatskoj zadrà102
ti velike snage ~iji se mandat pokazao nesprovodiv. Savet bezbednosti je iz

primera Privremenih snaga Ujediwenih snaga u Libanu (UNIFIL) nau~io
da produètak angaòvawa snaga za odràvawe mira ~iji se mandat ne moè
sprovesti postaje skup i neodre|en zadatak koji povla~i prili~no visok rizik od velikog broja `rtava. Progla{ewem svoje namere da na kraju sada{weg mandata (30. juna) povu~e snage UNPROFOR-a, Savet bezbednosti bi
svim stranama poslao jasnu poruku da samo wihova spremnost da ozbiqno pregovaraju moè da uveri me|unarodnu zajednicu da odrì UNPROFOR na ìvotu. Varijanta istog pristupa podrazumeva dono{ewe odluke da Savet bezbednosti povu~e snage UNPROFOR-a ukoliko obe strane ne naprave pomak
u politi~kim pregovorima pre kraja sada{weg mandata;
(b) da prihvati hrvatski stav i odobri akciju kojom }e prisiliti Srbe
da popuste. To bi bilo ravno ulaèwu UNPROFOR-a u rat sa Srbima na podru~jima pod za{titom UN-a i u ruì~astim zonama. Ni komandant Snaga
ni ja ne smatramo da bi me|unarodna zajednica trebala postati strana u sukobu koja }e koristiti vojnu snagu da nametne re{ewe u onom {to i daqe
ostaje me|unacionalni sukob. Ostim toga, nije jasno da li bi se zemqe koje
{aqu svoje vojnike sloìle da te vojnike stave na raspolagawe u tu svrhu.
Trenutna veli~ina i naoruàwe snaga UNPROFOR-a ne bi ni u kom slu~aju bili dovoqni za izvr{ewe takvog zadatka. Re{ewe da se akcijom izvr{i
prisila zahtevala bi od Saveta bezbednosti da znatno pro{iri snage UNPROFOR-a. âk kad bi i dràve ~lanice stavile dovoqan broj vojnika na
raspolagawe, {to ne smatram verovatnim, ne bih bio u stawu da Savet bezbednosti uverim u to da bi to bio ispravan ili hvale vredan na~in kori{}ewa ograni~enih vojnih sredstava Ujediwenih nacija;
(c) da ostavi UNPROFOR na mestu angaòvawa bez promena mandata,
ali s ograni~enim pove}awem wegovih vojnih kapaciteta. Jedino opravdawe
takvog re{ewa je visoki rizik povezan sa prethodna dva. Kratkoro~no bi
UNPROFOR poku{ao da ograni~i neprijateqstva. Dugoro~no bi postojala
nada da }e sankcije nametnute Saveznoj Republici Jugoslaviji (Srbiji i Crnoj Gori) i rastu}i pritisak koji me|unarodna zajednica vr{i na bosanskim
Srbima, kao i u~estali poku{aji kopredsedavaju}ih da uspostave mir, oja~ati one elemente me|u kraji{kim Srbima koji èle da sara|uju u sprovo|ewu
rezolucija Saveta bezbednosti i time dozvoliti UNPROFOR-u da izvr{i
svoj prvobitni mandat.
21. Slabosti tog re{ewa su o~ite. Prvo, UNPROFOR bi, kao i dosad,
vr{io du`nosti uspostavqawa mira, koje zahtevaju odre|eni stepen saglasnosti i saradwe sukobqenih strana koje on trenutno ne uìva i koje sam po
sebi, bez promena u spoqnopoliti~kom okruèwu, vrlo te{ko moè obezbediti. Drugo, to re{ewe bi zahtevalo i promenu stava Vlade Republike Hrvatske po{to bi Savet bezbednosti zapravo traìo od hrvatskih vlasti da i
daqe toleri{u status kvo u o~ekivawu promene u neizvesnoj budu}nosti. Hrvatska Vlada je dosledna svom stavu da nije spremna da beskona~no ~eka po103
novnu uspostavu svoje vlasti nad zonom odgovornosti UNPROFOR-a. Ukoliko bi Savet bezbednosti odobrio to re{ewe, bilo bi potrebno dobiti saglasnost Vlade Republike Hrvatske. Ako stav Vlade ostane nepromewen, UNPROFOR bi morao da se povu~e.
22. Prema mi{qewu komandanta Snaga, zadràvawe UNPROFOR-a u
Hrvatskoj posle 30. juna 1993. obavezno bi za sobom povla~ilo pove}awe brojnog stawa UNPROFOR-a na slede}i na~in:
(a) Pove}awe brojnog stawa ~e{kog mini-bataqona do punog sastava
bataqona, tj.d odatnih 400 pripadnika, ukqu~uju}i sve vojnike i oficire;
(b) Upu}ivawe dodatnih 20 oklopnih transportera u svaki od osam bataqona koji dosad nisu imali dovoqan broj oklopnih transportera, tj. ukupno
160 oklopnih transportera kojim bi se poboq{ala odbrambena sposobnost i
pokretqivost Snaga;
(c) Dodatnih 50 vojnih posmatra~a Ujediwenih nacija raspore|enih na
svim sektorima, {to bi doprinelo UNPROFOR-ovoj sposobnosti posmatrawa i izve{tavawa. Vojni posmatra~i UN-a bi koristili oklopna (ali nenaoruàna) patrolna kola.
23. Nakon {to sam pa`qivo razmotrio sve tri mogu}nosti, zakqu~io
sam da trenutno ne bi bilo preporu~qivo da Savetu bezbednosti savetujem
ijedno od tih re{ewa. Politi~ka i vojna situacija, ne samo u Hrvatskoj, ve}
u Srbiji i Crnoj Gori, izuzetno je nestabilna. Osim toga, upravo sam imenovao Torvalda Stoltenberga za novog kopredsedavaju}eg Ujediwenih nacija u Glavnom odboru Me|unarodne konferencije za biv{u Jugoslaviju i
mog specijalnog izaslanika za biv{u Jugoslaviju. Pre nego {to Savetu bezbednosti dam preporuku o budu}nosti UNPROFOR-a u Hrvatskoj, hteo bih
da sa~ekam izve{taj g. Stoltenberga posle wegove posete tom podru~ju koja tek predstoji.
24. U okolnostima opisanim u ovom izve{taju od kqu~ne je va`nosti da
se {to pre sprovede sporazum o prekidu vatre koji zahtevaju odredbe Rezolucije 802 (1993). îm srpska strana potvrdi sporazum potpisan u @enevi, UNPROFOR }e ga sprovesti i to tako {to }e prvo razmestiti postoje}e vojne
snage i policiju. Kao {to sam objasnio u ranijem izve{taju (S/25555), takvo
razme{tawe ne moè da se izvr{i bez poja~awa, i to na slede}i na~in:
(a) dva bataqona mehanizovane pe{adije koje se sastoji od otprilike
1.800 pripadnika, ukqu~uju}i sve vojnike i oficire;
(b) dve inèwerijske ~ete od otprilike 300 pripadnika, ukqu~uju}i sve
vojnike i oficire;
(c) pedeset vojnih posmatra~a UN-a.
Sprovo|ewe Rezolucije 802 (1993) nije samo izuzetno va`no, ve} bi ponovo potaknulo proces stvarawa mira i normalizacije ìvota, {to bi UNPROFOR-u pomoglo da izvr{i svoje zadatke. Me|utim, UNPROFOR nema
ni mandat ni sredstva da stranama nametne sprovo|ewe Rezolucije.
25. Dok Savet razmatra gore navedena pove}awa brojnog stawa UNPROFOR-a u Hrvatskoj, zamolio bih ga da, nezavisno od toga, odobri pove}awe
104
brojnog stawa Francuskog bataqona u Sarajevu za dodatnih 150 pripadnika,

ukqu~uju}i sve vojnike i oficire, {to komandant Snaga smatra neophodnim
na osnovu operativnog iskustva UNPROFOR-a u tom gradu.
26. Sa tim u vezi, moram izraziti ozbiqnu zabrinutost zbog toga {to dràve ~lanice nisu uplatile u potpunosti i na vreme svoja dugovawa za UNPROFOR, zbog ~ega ve} nekoliko meseci kasne isplate zemqama koje {aqu
vojnike. Devet dràva ~lanica koje pe{adijske bataqone stavqaju na raspolagawe UNPROFOR-u zvani~no su se obratile Sekretarijatu i obavestile
ga o pote{ko}ama zbog ka{wewa isplata. Jedna dràva je izjavila da namerava da povu~e svoje vojnike iz snaga UNPROFOR-a, a druge dve, od kojih se traìlo pove}awe broja vojnika, dale su do znawa da bi imale ozbiqne finansijske te{ko}e da ispune taj zahtev. Stoga u ovom trenutku Sekretarijatu nije poznata nijedna dràva ~lanica koja je spremna da po{aqe jedan pe{adijski bataqon snagama UNPROFOR-a, ~ak i ako sprovo|ewe sporazuma o prekidu vatre opisno u ta~ki 24 gore postane izvedivo. Ponovo bih èleo da pozovem dràve ~lanice da ispo{tuju svoje finansijske obaveze prema Organizaciji bez kojih }e uloga Ujediwenih nacija da odraàva mir biti ugroèna.
27. Na kraju bih èleo da ponovim da je od najve}e va`nosti da se, uz rad
snaga za odràvawe mira, {to pre nastavi proces aktivnog pregovarawa pod
pokroviteqstvom Me|unarodne konferencije za biv{u Jugoslaviju kako bi
se prona{la dugoro~na re{ewa koja se odnose na podru~ja pod za{titom UNa i, {to je jo{ va`nije, na odnos izme|u Hrvata i Srba u Hrvatskoj.
28. Procena predvi|enih tro{kova predloga navedenih u ta~kama 22, 23
i 24 gore uskoro }e se dostaviti kao dodatak ovom izve{taju.
DODATAK 4
Br. 287
REZOLUCIJA 802 (1993)
koju je usvojio Savet bezbednosti na 316. sednici
25. januar 1993.
Savet bezbednosti,
Potvr|uju}i svoju Rezoluciju 713, od 25. septembra 1991. godine, i sve naredne relevantne rezolucije,
Potvr|uju}i posebno svoju privrènost mirovnom planu Ujediwenih
nacija (tzv. Vensov plan pod brojem S/23280, aneks III),
Duboko zabrinut informacijama dobijenim od generalnog sekretara 25.
januara 1993, o brzom i nasilnom pogor{awu situacije u Hrvatskoj do ~ega je
do{lo usled vojnog napada hrvatskih oruànih snaga na podru~je pod za{titom mirovnih snaga (UNPROFOR),
@estoko osu|uju}i ove napade koji su doveli do `rtava i gubitaka ìvota vojnika iz sastava UNPROFOR kao i me|u civilnim stanovni{tvom,
105
Duboko zabrinut zbog nedostataka saradwe posledwih meseci sa srpskim

lokalnim vlastima u podru~jima pod za{titom UNPROFOR, wegovim nedavnim prisvajawem te{kog naoruàwa koje je bilo pod kontrolom UNPROFOR, kao i pretwama {irewa sukoba,
1. Zahteva trenutni prekid neprijateqskih aktivnosti od strane hrvatskih oruànih snaga unutar i oko od strane UN za{ti}enih podru~ja i povla~ewe hrvatskih oruànih snaga iz ovih podru~ja;
2. O{tro osu|uje napade od strane tih snaga na UNPROFOR koji obavqa
svoj zadatak za{tite civila na za{ti}enim podru~jima i zahteva wihov trenutni prekid;
3. Zahteva tako|e da se te{ko naoruàwe zapleweno iz skladi{ta koja
kontroli{e UNPROFOR trenutno vrati pod kontrolu UNPROFOR;
4. Zahteva da sve strane u sukobu i druge koje su u pitawu striktno sprovede sporazumni prekid vatre koji je ve} postignut i u punoj meri i bezuslovno primene mirovni plan Ujediwenih nacija (Vensov), ukqu~uju}i raspu{tawe i demobilizaciju jedinica srpske teritorijalne odbrane i drugih jedinica koje imaju sli~nu funkciju;
5. Izraàva sau~e{}e porodicama poginulog osobqa snaga UNPROFOR;
6. Zahteva od svih strana u sukobu i drugih zainteresovanih da u potpunosti po{tuju bezbednost osobqa UN;
7. Poziva Generalnog sekretara da preduzme sve neophodne korake u pravcu bezbednosti osobqa UNPROFOR;
8. Poziva sve strane, kao i druge, u pitawu da sara|uju sa UNPROFOR u
razre{avawu svih ostalih problema vezanih za primenu mirovnog plana,
ukqu~uju}i omogu}avawe civilnog saobra}aja slobodnom upotrebom prelaza
Maslenica;
9. Jo{ jednom poziva sve strane u sukobu i druge zainteresovane da u punoj meri sara|uju sa me|unarodnom konferencijom o biv{oj Jugoslaviji i da
se uzdrè od svakih aktivnosti i pretwi koje bi mogle ugroziti sada{we napore usmerene ka postizawu politi~kog re{ewa;
10. Odlu~uje da ostane aktivno ukqu~en u ovaj problem.
DODATAK 5
Izve{taj S/25264, 10. februar 1993.
54. Dodatni izve{taj generalnog sekretara u skladu sa Rezolucijom
743 Saveta bezbednosti (1992)
(S/25264, 10. februar 1993)
UVOD
1. U svojoj Rezoluciji 743 (1992), od 21. februara 1992. godine, Savet bezbednosti je odlu~io da, u skladu sa svojim ovla{}ewem, osnuje Za{titne sna106
ge Ujediwenih nacija (UNPROFOR) na po~etni period od 12 meseci prema

izve{taju generalnog sekretara od 15. februara 1992. (S/23592) i mirovnom
planu Ujediwenih nacija (S/23280, aneks III). Svrha ovog izve{taja je da obezbedi bazu na osnovu koje }e Savet bezbednosti preduzeti mere koje se odnose
na budu}nost UNPROFOR-a pre nego {to mu 21. februara 1993. istekne mandat.
I. MANDAT I FUNKCIJE UNPROFOR-a

2. U rezolucijama koje su usledile posle usvajawa Rezolucije 743 (1992)
Savet bezbednosti je UNPROFOR-u dodelio dodatne odgovornosti. Operativni mandat UNPROFOR-a se trenutno odnosi na pet republika biv{e Jugoslavije Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Crnu Goru i Srbiju
dok u {estoj, Sloveniji, UNPROFOR ima oficira za vezu. Daqe u tekstu
navedene su wegove funkcije u tri republike u kojima uglavnom deluje. Tabela op{teg brojnog stawa i razme{taja UNPROFOR-a nalazi se u prilogu
kao dodatak I.
A. Hrvatska
3. Prema uslovima prvobitnog mirovnog plana Ujediwenih nacija, svrha
UNPROFOR-a je da bude privremena organizacija za stvarawe uslova mira
i bezbednosti potrebnih za pregovore o op{tem re{ewu jugoslovenske krize (prevedeno s engleskog) (S/23280, dodatak III, ta~ka 1). U tu svrhu snage su
razme{tene na tri podru~ja pod za{titom Ujediwenih nacija (UNPA zone)
u Hrvatskoj, {to u velikoj meri odgovara podru~jima gde su me|unacionalne
napetosti eskalirale u oruàni sukob. Plan koje su prihvatile sukobqene
strane zasnivao se na dva glavna elementa: prvo, povla~ewe Jugoslovenske narodne armije (JNA) iz cele Hrvatske i demilitarizacija podru~ja pod za{titom UN-a; drugo, neprekidno funkcionisawe postoje}ih lokalnih vlasti i policije na privremenoj osnovi pod nadzorom Ujediwenih nacija sve
dok se ne postigne op{te politi~ko re{ewe jugoslovenske krize pod pokroviteqstvom Konferencije Evropske zajednice o Jugoslaviji. Od UNPROFOR-a se traì da obezbedi da podru~ja pod za{titom UN-a ostanu demilitarizovana i da sva lica koja tamo ìve budupo{te|ena straha od oruànog
napada. Osim vojnog osobqa, posmatra~i civilne policije Ujediwenih nacija treba da obezbede da lokalna policija izvr{ava svoje du`nosti bez obzira na nacionalnost wenih pripadnika i uz puno po{tovawe qudskih prava
svih stanovnika podru~ja pod za{titom UN-a. Osim toga, UNPROFOR treba da obezbedi podr{ku kako bi se omogu}io povratak ku}ama svih lica koja
èle da se vrate, a koja su raseqena zbog neprijateqstava (S/23280, dodatak
III, ta~ke 7-20).
4. U svojoj Rezoluciji 762 (1992), od 30. juna 1992. godine, Savet bezbednosti je dodatno ovlastio UNPROFOR da vr{i posmatra~ke du`nosti u ru107
ì~astim zonama Hrvatske, odnosno podru~jima pod srpskom kontrolom van

podru~ja pod za{titom UN-a gde su se neprijateqstva nastavila (S/24188,
ta~ka 16). U toj Rezoluciji se tako|e preporu~uje osnivawe zajedni~ke komisije pod predsedavawem UNPROFOR-a, koja se sastoji od predstavnika Vlade Republike Hrvatske i lokalnih vlasti na podru~ju uz u~e{}e Posmatra~ke misije Evropske zajednice (PMEZ) radi nadgledawa i pra}ewa procesa
ponovnog uspostavqawa vlasti Republike Hrvatske u ruì~astim zonama.
UNPROFOR je, izme|u ostalog, dobio zadatak da kontroli{e neodlo`no
povla~ewe Hrvatske vojske, snaga teritorijalne odbrane i svih neregularnih
jedinica iz ruì~astih zona, naro~ito sa Miqeva~kog platoa, da nadzire
ponovno uspostavqawe ovla{}ewa hrvatske policije i ponovno osnivawe
lokalne policije srazmerno demografskoj strukturi podru~ja pre sukoba, te
da prati odràvawe reda i mira koje sprovode postoje}e policijske snage,
uzimaju}i naro~ito u obzir dobrobit mawina.
5. U Rezoluciji 769 (1992), od 7. avgusta 1992. godine, Savet bezbednosti je
ovlastio UNPROFOR da obavqa useqeni~ke i carinske du`nosti na me|unarodnim granicama odre|enih podru~ja u Hrvatskoj, gde se granice podru~ja pod za{titom UN-a poklapaju sa me|unarodnim granicama. Na kraju, Rezolucijom 779 (1992), od 6. oktobra 1992. godine, Savet bezbednosti je ovlastio
UNPROFOR da preuzme odgovornost za pra}ewe povla~ewa Jugoslovenske
narodne armije sa poluostrva Prevlaka i wegove demilitarizacije. Trenutno za izvr{avawe gorenavedenih zadataka u Hrvatskoj UNPROFOR raspolaè brojnim stawem od ne{to mawe od 14.000 pripadnika, ukqu~uju}i sve vojnike i oficire (vidi dodatak I).
B. Bosna i Hercegovina
6. Mirovni plan koji je Savet bezbednosti odobrio u Rezoluciji 743
(1992) predvi|a da se {tab UNPROFOR-a stacionira u Bosni i Hercegovini i da vojni posmatra~i UNPROFOR-a vr{e patrolne zadatke na odre|enim ograni~enim podru~jima te republike posle demilitarizacije podru~ja
pod za{titom UN-a u Hrvatskoj. U skladu sa Rezolucijom, UNPROFOR je u
martu 1992. osnovao svoj {tab u Sarajevu, koje je izabrano kao neutralna lokacija na koju se nije odrazio sukob koji je izbio u Hrvatskoj. Osim toga, izraèna je nada da }e wegovo prisustvo posluìti kao stabilizuju}i faktor
me|u rastu}im napetostima u Bosni i Hercegovini. Sukob koji je izbio u Bosni i Hercegovini brzo je ugasio tu nadu i vi{a komanda UNPROFOR-a se
na{la ozbiqno onemogu}ena u vr{ewu svog osnovnog mandata koji se odnosi
na podru~ja pod za{titom UN-a. Stoga je 16. i 17. maja 1992. ve}ina {tapskog
qudstva UNPROFOR-a privremeno preme{tena u Beograd. Kasnije je UNPROFOR osnovao {tab u Zagrebu.
7. Uprkos tome {to je preselio svoj {tab, UNPROFOR je iza sebe ostavio otprilike 120 pripadnika u Sarajevu pod komandom glavnog vojnog posmatra~a. Ti pripadnici UNPROFOR-a postali su jedini predstavnici me|u108
narodne zajednice u Bosni i Hercegovini kada su PME i Me|unarodni komitet Crvenog krsta (MKCK) povukli svoje osobqe koje je postalo meta nasiqa u kom su te organizacije izgubile po jednog pripadnika. To je zavr{ilo tako {to se UNPROFOR na{ao ne samo u ulozi pomaga~a, ve} i u vode}oj ulozi u pregovorima izme|u strana kako o konkretnim ad hok problemima, tako
i o dogovorima o op{tem prekidu vatre, a posredovao je u promovisawu humanitarnih akcija za koje, strogo uzev{i, nije imao mandat Saveta bezbednosti.
Kada je UNPROFOR 5. juna 1992. sklopio sporazum kojim se dozvoqava otvarawe sarajevskog aerodroma pod wegovim pokroviteqstvom, dobio je slu`beni mandat u Bosni i Hercegovini definisan tim sporazumom.
8. Rezolucijom 761 (1992), od 29. juna 1992. godine, Savet bezbednosti je
ovlastio UNPROFOR da preuzme punu operativnu odgovornost za funkcionisawe i bezbednost aerodroma u Sarajevu. To je podrazumevalo neposredno
obezbe|ewe aerodroma i wegovih objekata, pra}ewe rada na aerodromu, kontrolisawe objekata i organizacije, omogu}avawe istovara humanitarnih po{iqaka i obezbe|ewe bezbednog kretawa humanitarne pomo}i i osobqa humanitarnih organizacija (S/24075, ta~ka 4). Osim toga, UNPROFOR je
imao zadatak da kontroli{e povla~ewe protivvazdu{nih oruànih sistema izvan dometa aerodroma i wegovih prilaza i da prati koncentraciju artiqerije, minobaca~a i raketnih sistema zemqa-zemqa na konkretnim podru~jima, {to }e se utvrditi do ? (sic) (kao u originalu). Taj zadatak je na
po~etku vr{io jedan veliki, a kasnije tri mawa pe{adijska bataqona zajedno s potrebnim elementima podr{ke, ukqu~uju}i vojne posmatra~e i pripadnike civilne policije (ukupno nekih 1.900 pripadnika, ukqu~uju}i sve
vojnike i oficire).
9. Slede}i brojne izve{taje o napadima na civile, zloupotrebe qudskih
prava i nedostatak hrane i lekova u celoj Republici, Savet bezbednosti je 13.
avgusta 1992. usvojio Rezoluciju 770 (1992), u kojoj se, postupaju}i prema Poglavqu VII Poveqe, dràve pozivaju da preduzmu sve potrebne mere kako bi
omogu}ile pruàwe humanitarne pomo}i gde god je to potrebno u Bosni i
Hercegovini. Me|utim, tokom daqih rasprava odlu~eno je da se taj zadatak
dodeli UNPROFOR-u. Rezolucijom 776 (1992), usvojenom 14. septembra 1992.
godine, kojom se ne pomiwe Poglavqe VII, Savet bezbednosti je ovlastio UNPROFOR da podrì napore Kancelarije Visokog komesara Ujediwenih nacija za izbeglice (UNHCR) u raspodeli humanitarne pomo}i po celoj Bosni
i Hercegovini, a na zahtev UNHCR-a i u pruàwu za{tite tamo i gde UNHCR smatra da je za{tita potrebna (S/24540, ta~ka 5). U Rezoluciji se sa zahvalno{}u pomiwu ponude niza dràva ~lanica da u tu svrhu na sopstveni
tro{ak stave na raspolagawe svoje vojno osobqe. Rezolucijom se tako|e ovla{}uje UNPROFOR da, na zahtev MKSJ-a, {titi konvoje s oslobo|enim zatvorenicima. U sklopu UNPROFOR-a osnovana je posebna komanda za Bosnu
i Hercegovinu za sprovo|ewe Rezolucije 776 (1992), u kojoj se, uz Sektor Sarajevo, nalazi ukupno otprilike 7.800 pripadnika, ukqu~uju}i sve vojnike i
oficire.
109
10. Rezolucijom 781 (1992), od 9. oktobra 1992. godine, Savet bezbednosti

je uveo zabranu na vojne letove u vazdu{nom prostoru Bosne i Hercegovine i
ovlastio UNPROFOR da prati sprovo|ewe te Rezolucije postavqawem posmatra~a na mesta koja smatra potrebnim na aerodromima na teritoriji biv{e Jugoslavije. Osim toga, Rezolucija nalaè UNPROFOR-u da odgovaraju}im mehanizmima za davawe saglasnosti i inspekciju obezbedi da se svi letovi u Bosnu i Hercegovinu i iz we, izuzev zabrawenih, odvijaju u skladu sa
Rezolucijom 781 Saveta bezbednosti (1992). Rezolucija 786 (1992), od 10. novembra 1992. godine, ponovo potvr|uje uvo|ewe zabrane i gorepomenutih
uslova. Za izvr{ewe tog zadatka odobreno je jo{ ukupno 75 vojnih posmatra~a Ujediwenih nacija.
C. Makedonija
11. Rezolucijom 795 (1992), od 11. decembra 1992. godine, Savet bezbednosti je odobrio uspostavqawe prisustva UNPROFOR-a u biv{oj jugoslovenskoj Republici Makedoniji za pra}ewe i izve{tavawe o svim doga|ajima na
grani~nim podru~jima koji ugroàvaju poverewe i stabilnost u Makedoniji
i prete wenoj teritoriji. Taj zadatak treba da izvede jedan pe{adijski bataqon i grupa od 35 vojnih posmatra~a UN-a koji bi bili raspore|eni na makedonskoj strani granice sa Saveznom Republikom Jugoslavijom (Srbijom i Crnom Gorom) (S/24923, ta~ka 3). Uz saglasnost Vlade, na grani~nim podru~jima
bila bi raspore|ena i mala grupa pripadnika civilne policije Ujediwenih
nacija.
II. ISPUWAVAWE MANDATA UNPROFOR-a

A. Hrvatska
12. Iskustvo koje je UNPROFOR stekao u prvih 11 meseci svog postojawa bilo je raznoliko. Wegov najve}i pothvat u Hrvatskoj bilo je uspe{no
povla~ewe JNA sa teritorije te republike, ukqu~uju}i i poluostrvo Prevlaka, u skladu sa rezolucijama 743 (1992) i 779 (1992). Moglo bi se re}i da
je do posledwe nedeqe januara 1992. UNPROFOR uspe{no spre~avao ponovno izbijawe neprijateqstava na podru~jima pod za{titom UN-a i u ruì~astim zonama. Me|utim, kao {to sam istakao u nekoliko ranijih izve{taja Savetu bezbednosti (S/24848, ta~ke 10-20 i 44-45, S/24600, ta~ke 4-22,
S/24353, ta~ke 2-10 i S/24188), odsustvo saradwe vlasti doma}ih Srba spre~ava UNPROFOR da izvr{i demilitarizaciju podru~ja pod za{titom UNa i razoruà srpsku teritorijalnu odbranu i paravojne snage na tim podru~jima i u ruì~astim zonama. Srpske lokalne vlasti izjavquju da im slu`bene i javne pretwe hrvatskih vlasti da }e pribe}i sili, ~esta kr{ewa
sporazuma o prekidu vatre i stalni oruàni upadi onemogu}avaju potpunu
demilitarizaciju.
110
13. Zbog toga. UNPROFOR nije u stawu da stvori uslove mira i bezbednosti koji bi omogu}ili dobrovoqni povratak izbeglica i raseqenih lica
na ta podru~ja. Osim toga, nije uspeo uspostaviti grani~nu kontrolu u skladu sa Rezolucijom 769 (1992) iako su pregovori o tom pitawu trebali da zapo~nu kada su se zbili doga|aji opisani daqe u tekstu, u 14. ta~ki. Civilni
aspekti delovawa UNPROFOR-a, naro~ito poku{aji civilne policije Ujediwenih nacija da spre~i diskriminaciju i kr{ewe qudskih prava stanovnika podru~ja pod za{titom UN-a, nisu se, uprkos trudu UNPROFOR-a, pokazali u potpunosti uspe{nim. Kao {to sam u nekoliko navrata izvestio Savet bezbednosti, atmosfera straha i zastra{ivawa postojala je u mnogim delovima sva ~etiri sektora, iako se to odnosi na ve}i deo prve godine mandata. Me|utim, od novembra 1992. situacija se popravila na gotovo svim podru~jima. Odràvawe reda i mira postepeno se poboq{avalo kroz reorganizaciju i preraspodelu lokalne policije. No{ewe dugog oru`ja, {to predstavqa kr{ewe dogovorenog plana, uglavnom je prestalo i ve} u januaru 1993.
takvo oru`je su nosili samo pripadnici grani~ne policije. Srpske vlasti
su obavestile UNPROFOR da }e povu}i i to oru`je ~im budu sigurne da UNPROFOR moè da pruì potpunu za{titu od prodora hrvatskih snaga kroz
linije sukoba.
14. Me|utim, 22. januara 1993. Hrvatska vojska je po~ela granatirawe Maslenice i drugih mesta u ju`nom delu Sektora jug i susednih ruì~astih zona i krenula u ofanzivu u kojoj su poginula dva i rawena ~etiri vojnika UNPROFOR-a. Hrvatska vlada je izjavila da je tu akciju preduzela iz nestrpqewa zbog slabog napretka pregovora u vezi sa raznim ekonomskim objektima
na podru~jima pod za{titom UN-a i u ruì~astim zonama i u wihovoj blizini. (To pitawe ve} od septembra 1992. postavqaju kopresedavaju}i, koji su
traìli od predsednika ]osi}a, predsednika Vlade Pani}a i predsednika
Milo{evi}a u Beogradu da iskoriste svoj uticaj kako bi razre{ili zastoj
pregovora u vezi s ekonomskim pitawima. Uprkos tome, bilo je te{ko posti}i napredak u pregovorima, ali je posle intenzivnih konsultacija UNPROFOR-a zakazan sastanak o tom pitawu u nedeqi kada je po~ela ofanziva.) Dana 27. januara 1993. Hrvatska vojska je napala i zauzela branu Peru}a. Srbi su
na ofanzivu Hrvatske vojske odgovorili tako {to su izvr{ili upad u niz
skladi{ta koja su bila pod zajedni~kom kontrolom i za{ti}ena sistemom
dvostrukih brava na podru~jima pod za{titom UN-a odstraniv{i iz wih
oru`je, ukqu~uju}i i te{ko naoruàwe.
15. U to vreme borbe su se nastavqale na nekoliko ta~aka du` nove linije sukoba, a obe strane su dovodile poja~awa i oja~avale poloàje. Situacija
je i na drugim sektorima izuzetno napeta. UNPROFOR je upozorio hrvatsku
Vladu i srpske vlasti da ne poku{avaju da izvr{e upad na podru~ja pod za{titom UN-a. Snage UNPROFOR-a tako|e poku{avaju da ograni~e {tetu
nastalu u posledwoj ofanzivi hrvatske strane, a u nekoliko navrata obratile su se Zagrebu, Zadru, Kninu i Beogradu sa ciqem da spre~e zao{travawe
111
situacije i postignu sporazum o prekidu vatre u skladu sa Rezolucijom 802

Saveta bezbednosti (1993), od 25. januara 1993. [to se ti~e te Rezolucije, hrvatska Vlada je 26. januara obavestila komandanta Snaga da }e, po{to srpska
strana ispo{tuje razne odredbe te Rezolucije, sa podru~ja koja je zauzela povu}i svoju vojsku, ali ne i policiju. Srbi su, sa druge strane, izjavili da pre
nego {to se razmotri sprovo|ewe ostalih odredaba Rezolucije Hrvatska mora da se vrati na svoje poloàje koje je dràla pre 22. januara.
16. Kao {to sam 27. januara obavestio Savet bezbednosti, neprijateqstvo
koje srpska strana pokazuje prema UNPROFOR-u jo{ se vi{e zao{trilo
zbog hrvatske ofanzive, po{to se lokalno srpsko vo|stvo smatra prevarenim zbog neuspeha UNPROFOR-a da za{titi wegovo stanovni{tvo. Naro~ito okrivquje UNPROFOR za srpska stradawa na po~etku ofanzive, po{to je UNPROFOR srpskoj strani oduzeo te{ko naoruàwe u skladu sa mirovnim planom. Ti doga|aji su ozbiqno ugrozili stepen poverewa koji je polagano rastao, a prekinut je i pregovara~ki proces, koji je UNPROFOR razvijao mu~no i uz pote{ko}e.
17. Ti doga|aji su jo{ vi{e ugrozili bezbednost osobqa UNPROFOR-a
na zara}enim podru~jima i na drugim delovima podru~ja pod za{titom UN-a
i u ruì~astim zonama. Komandant snaga i daqe stalno preispituje mogu}e mere za poja~awe za{tite pripadnika snaga UNPROFOR-a od te i drugih
opasnosti koje mogu biti rezultat nepoèqnih doga|awa na celom podru~ju
misije. U me|uvremenu je pozitivno odgovoreno onim vladama ~iji su vojnici pripadnici UNPROFOR-a koje èle poboq{ati opremqenost svojih
kontingenata u svrhu poja~awa wihove sposobnosti za samoodbranu.
18. U Bosni i Hercegovini, u kojoj UNPROFOR ima ograni~eniji mandat, sarajevski aerodrom je, zahvaquju}i UNPROFOR-u, bio otvoren uprkos
prekidima uzrokovanih neprijateqskim vojnim dejstvima na avione sa humanitarnom pomo}i. UNHCR je pod za{titom UNPROFOR-a organizovao vazdu{ni most u kojem je u~estvovalo 2.476 aviona, kojima je u periodu od 3. jula 1992. do 31. januara 1993. prevezeno 27.460 tona hrane, lekova i druge robe
za humanitarne potrebe. Operaciji za za{titu humanitarnih konvoja u celoj
republici, koja se sprovodi u skladu sa Rezolucijom 776 (1992), stalno preti
opasnost od ometawa, mina, neprijateqske vatre i odbijawa strana na terenu,
naro~ito (ali ne iskqu~ivo) bosanskih Srba, da sara|uje sa UNPROFORom. Bez obzira na to, otkako su dodatni bataqoni UNPROFOR-a raspore|eni u tu svrhu, od novembra 1992. do januara 1993. godine, ukupno je otprilike
34.600 tona humanitarnog materijala dostavqeno za oko 800.000 koristnika
humanitarne pomo}i na 110 lokacija u celoj Bosni i Hercegovini.
19. Poku{aji UNPROFOR-a u Bosni i Hercegovini propra}eni su àqewa vrednom sklono{}u Vlade doma}ina da ga okrivquje za niz nedostataka, kako stvarnih, tako i izmi{qenih. Kritika rada UNPROFOR-a u repu112
blici uglavnom se odnosi na wegov neuspeh da izvr{ava zadatke za ~ije izvr{ewe su mu dodeqeni mandat, ovla{}ewa, oprema, osobqe i sredstva. Snage
Vlade i woj odgovorni elementi vi{e puta su izvr{ili napade na snage UNPROFOR-a javnim izjavama i proglasima ili, {to je mnogo ozbiqnije, nasiqem. U namernim napadima na osobqe UNPROFOR-a ìvot je izgubilo
{est vojnika, a vi{e od 100 ih je raweno u vr{ewu svojih du`nosti u republici. Uprkos slu`benim protestima predstavnika UNPROFOR-a, Vlada Bosne i Hercegovine nije preduzela nikakve mere da prona|e i kazni lica odgovorna za ta nedela. (kraj teksta)
DODATAK 6
OSNOVNI SPORAZUM O PODRU^JU
ISTO^NA SLAVONIJA, BARAWA I ZAPADNI SREM
Strane su se sloìle o slede}em:
1. Utvr|uje se prelazni period od 12 meseci, koji se moè produìti najvi{e za jo{ jedan period istog trajawa, ako to zatraì jedna od strana.
2. Od Saveta bezbednosti UN-a traì se da uspostavi prelaznu upravu,
koja }e u prelaznom periodu rukovoditi tim podru~jem u interesu svih lica
koja tamo ìve ili se tamo vra}aju.
3. Od Saveta bezbednosti UN-a traì se da u prelaznom periodu odobri
razme{taj me|unarodnih snaga koje }e odràvati mir i bezbednost na tom
podru~ju i pomagati u sprovo|ewu ovog sporazuma. Izvr{i}e se demobilizacija podru~ja u skladu sa planom i postupcima me|unarodnih snaga. Demobilizacija }e se izvr{iti najkasnije u roku od 30 dana nakon razme{taja me|unarodnih snaga, a obuhvati}e sve vojne snage, oru`je i policiju, izuzev me|unarodnih snaga i policije koja }e delovati pod nadzorom ili u saglasnosti
sa prelaznom upravom.
4. Prelazna uprava }e obezbediti povratak ku}ama izbeglica i raseqenih lica. Sva lica koja su napustila podru~je ili su na wega do{la, a prethodno su imala stalno prebivali{te u Hrvatskoj, uìva}e ista prava kao i
drugi stanovnici tog podru~ja. Osim toga, prelazna uprava }e odmah preduzeti potrebne korake za ponovnu uspostavu redovnog funkcionisawa svih javnih slu`bi.
5. Prelazna uprava }e pomagati u osnivawu i obuci privremenih policijskih snaga, stvarawu profesionalizma u policiji i izgradwi poverewa
me|u nacionalnim zajednicama.
6. Na podru~ju }e se po{tovati najvi{i nivoi me|unarodno priznatih
qudskih prava i osnovnih sloboda.
7. Sva lica imaju pravo da se slobodno vrate u svoja prebivali{ta na podru~ju i da u wima ìve u uslovima bezbednosti. Na podru~ju imaju pravo da
ìve sva lica koja su napustila podru~je ili su na wega do{la, a prethodno
su imala stalno prebivali{te u Hrvatkoj.
113
8. Sva lica }e imati pravo na povrat imovine koja im je oduzeta nezakonitim postupcima ili koju su morali da ostave, te na pravednu naknadu za
vlasni{tvo koje im se ne moè vratiti.
9. Sva lica bez obzira na nacionalnu pripadnost ima}e pravo na vra}awe imovine, dobivawe naknade za imovinu koja im se ne moè vratiti, te za
dobivawe pomo}i za obnovu uni{tene imovine.
10. Od zainteresovanih zemaqa i organizacija traì se da preduzmu odgovaraju}e mere kojima se stimuli{e izvr{ewe odredaba ovog sporazuma. Po
isteku prelaznog perioda i u skladu s uobi~ajenom praksom, me|unarodna zajednica }e dugoro~no pratiti i izve{tavati o po{tovawu qudskih prava.
11. Osim toga, od zainteresovanih zemaqa i organizacija traì se da
osnuju komisiju za pra}ewe sprovo|ewa odredaba ovog sporazuma, naro~ito
odredaba koje se odnose na qudska i gra|anska prava, da sprovodi istragu na
osnovu svih izjava o kr{ewima sporazuma, te da daje odgovaraju}u preporuku.
12. Prelazna uprava }e najkasnije 30 dana pre isteka prelaznog perioda
sprovesti izbore za lokalne organe vlasti, ukqu~uju}i op{tine, oblasti i
srezove, te pomo}i srpskoj zajednici da imenuje zajedni~ko ve}e op{tina. Od
me|unarodnih organizacija i ustanova (npr. Organizacija za bezbednost i saradwu u Evropi, Ujediwene nacije), te od zainteresovanih dràva traì se
da nadziru izbore.
13. Vlada Republike Hrvatske }e u potpunosti sara|ivati sa prelaznom
upravom i me|unarodnim snagama. Tokom prelaznog perioda hrvatska Vlada
odobrava postavqawe me|unarodnih posmatra~a du` me|unarodne granice
tog podru~ja kako bi se omogu}ila sloboda kretawa preko postoje}ih grani~nih prelaza.
14. Sporazum stupa na snagu po{to Savet bezbednosti usvoji rezoluciju
u kojoj }e se pozitivno odgovoriti na zahteve navedene u ovom sporazumu.
Me|unarodni sud za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine
Sastavqeno 12. novembra 1995.
Pretresno ve}e II (u daqem tekstu: Ve}e) Me|unarodnog suda za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog
prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. (u daqem tekstu:
Me|unarodni sud);
Re{avaju}i po Zahtevu optu`be za prekora~ewe ograni~ewa duìne odgovora na podneske na deset stranica (u daqem tekstu: Zahtev) od 26. januara
2004;
Imaju}i u vidu Prigovor na optu`nicu, koji je optuèni podneo 31. decembra 2003. na bosanskom/hrvatskom/srpskom jeziku (B/H/S) i koji je slu`beno zaveden zajedno sa verzijom na engleskom jeziku na ~etrdeset ~etiri stranice 15. januara 2004. (u daqem tekstu: Podnesak);
Imaju}i u vidu da optu`ba u Zahtevu traì da Pretresno ve}e izda nalog kojim se optu`bi odobrava podno{ewe odgovora na Podnesak koji }e se
sastojati od najvi{e petnaest stranica;
Potpisnici:
(potpisano)
Milan Milanovi}
vo|a srpske pregovara~ke delegacije
(potpisano)
Hrvoje [arini}
vo|a delegacije hrvatske Vlade
Svedoci:
(potpisano)
Peter W. Galbraith
ambasador Sjediwenih Dràva
(potpisano)
Thorvald Stoltenberg
posrednik Ujediwenih nacija
(potpisano)
(potpisano)
Peter W. Galbraith
114

Datum: 4. februar 2004.
Original: engleski
PRED PRETRESNIM VE]EM II

U sastavu: sudija Carmel A. Agius, predsedavaju}i sudija Jean-Claude
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
ODLUKA PO ZAHTEVU OPTU@BE ZA PREKORAÊWE
OGRANIÊWA DU@INE PODNESAKA
NA DESET STRANICA
Tuìla{tvo: g|a Hildegard Uertz-Retzlaff, g. Ulrich Mussemeyer,
g. Daniel Saxon
115
Imaju}i u vidu da paragraf 5 Uputstva o duìni podnesaka i zahteva1)

predvi|a da zahtevi, odgovori i replike pred sudskim ve}em ne treba da budu duì od 10 stranica ili 3.000 re~i, koje god je ve}e;
Imaju}i u vidu da je optu`ba 29. januara 2004. podnela Odgovor Tuìla{tva na Prigovor na optu`nicu optuènog na petnaest stranica2) (u daqem tekstu: Odgovor), uprkos tome {to nije primila pismenu odluku ovog
Pretresnog ve}a, s obzirom na to da je tog datuma isticao rok za podno{ewe
Odgovora;
Uzimaju}i u obzir da, po paragrafu 7 Uputstva, Pretresno ve}e moè da
da odobrewe strani u postupku da prekora~i utvr|eno ograni~ewe broja
stranica ako strana:
(a) unapred zatraì odobrewe, i
(b) pruì obrazloèwe o izuzetnim okolnostima koje nalaù prekora~ewe duìne podneska;
Uzimaju}i u obzir da je optu`ba u svom Zahtevu unapred traìla prekora~ewe ograni~ewa broja stranica uz obrazloèwe da je to prekora~ewe neophodno da bi se odgovorilo na odre|eni broj sloènih pravnih pitawa pokrenutih u Podnesku koji i sam prekora~uje normalno ograni~ewe broja
stranica koje je dozvolilo ovo Pretresno ve}e;3)
Uzimaju}i u obzir da obim i sloènost Podneska predstavqaju izuzetne
okolnosti koje opravdavaju prekora~ewe ograni~ewa broja stranica;
Nalaze}i da u ovom slu~aju postoje izuzetne okolnosti za davawe takvog
odobrewa;
Nagla{avaju}i da je ovaj zakqu~ak u saglasnosti sa pravima optuènog i
na~elom jednakosti sredstava;
Prihvata da je Odgovor Tuìla{tva na Prigovor na optu`nicu optuènog pravno vaqano podnet u odnosu na optuènog vojislava [e{eqa uz
odobrewe Pretresnog ve}a.
Sastavqeno na engleskom i francuskom jeziku, pri ~emu je merodavan
tekst na engleskom.
Carmel Agius,
Dana 4. februara 2004.

U Hagu, Holandija
Fusnote
1) IT/184.Rev. 1 doneto 5. marta 2002.

2) Odgovor sadrì i {est dodataka na ukupno trideset tri stranice (ukqu~uju}i naslovne stranice), {to je u saglasnosti sa paragrafom 6 Uputstva: Prilog ili kwiga pravnih izvora nisu obuhva}eni ograni~ewem broja stranica. (...) Prilog treba da
bude razumne duìne, a to je obi~no tri puta vi{e od broja stranica dozvoqenog za
tu vrstu zahteva ili podneska.
3) Vidi Odluku o potvrdi za ulagawe àlbe i o produèwu roka za podno{ewe izvesnih preliminarnih podnesaka koju je ovo Pretresno ve}e donelo 18. novembra 2003.
i u kojoj se optuènom dozvoqava da podnese jedinstven podnesak u vezi sa osporavawem nadle`nosti i formalnim nedostacima optu`nice, u duìni od najvi{e pedeset stranica.
116

Original: engleski

U sastavu: sudija Carmel Agius, predsedavaju}i sudija Jean-Claude
Nalog od: 4. februara 2004.
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
NALOG O RASPOREDU
Tuìla{tvo: g|a Hildegard Uertz-Retzlaff, g. Urlich Mussemeyer,
g. Daniel Saxon
Pretresno ve}e II Me|unarodnog suda za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine (u daqem tekstu: Me|unarodni sud);
Imaju}i u vidu pravilo 65bis(A) Pravilnika o postupku i dokazima
prema kojem se statusna konferencija mora sazvati u roku od sto dvadeset dana od posledwe statusne konferencije;
Imaju}i u vidu da je posledwa statusna konferencija u ovom predmetu
odràna 29. oktobra 2003;
Ovim zakazuje statusnu konferenciju za utorak 17. februar 2004, sa po~etkom u 11,00 ~asova, u sudnici 3.
Sastavqeno na engleskom i francuskom jeziku, pri ~emu je merodavna engleska verzija.
Carmel Agius,
U Hagu, Holandija
117

ODLUKA
Zamenik sekretara,
Imaju}i u vidu odluku od 11. decembra 2003. (u daqem tekstu: Odluka) u
vezi sa pravima g. Vojislava [e{eqa (u daqem tekstu: optuèni) na komunikaciju u Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija (u daqem tekstu: Pritvorska jedinica) na osnovu koje su primewene izvesne mere navedene u toj Odluci tokom perioda od trideset (30) dana od dana dono{ewa (ove) odluke, nakon ~ega }e se ona preispitati (...);
Imaju}i u vidu kasniju odluku sekretara od 29. decembar 2003. (u daqem
tekstu: Odluka od 29. decembra 2003), kojom je utvr|eno da je optuèni flagrantno prekr{io Odluku i kojom se zabrawuje svaka telefonska komunikacija optuènog sa drugim osobama, osim sa pravnim savetnikom (ukoliko
ga ima) i diplomatskim ili konzularnim predstavnicima u periodu dok je
Odluka na snazi (do 10. januara 2004);
Imaju}i u vidu daqu odluku zamenika sekretara, podnetu 9. januara 2004,
u kojoj je naloèno da se tokom perioda od jo{ trideset (30) dana od 10. januara 2004, nakon ~ega }e se ova odluka preispitati zabrani, ukoliko upravnik Pritvorske jedinice ne odredi druga~ije, svaka komunikacija optuènog
i drugih osoba, izuzev sa pravnim savetnikom (ukoliko ga ima), te diplomatskim ili konzularnim predstavnicima;
Podse}aju}i na to da u toj Odluci, izme|u ostalog, stoji da, pri uspostavqawu ravnoteè izme|u prava optuènog na komunikaciju i posete i prava
Me|unarodnog suda da efikasno ostvaruje svoj mandat i funkcije, treba uzeti u obzir da konkretne okolnosti ovog pritvorenika iziskuju primenu neophodnih mera kako bi se izbeglo potencijalno {tetno izve{tavawe sredstava javnog informisawa prouzrokovano time {to do sada nisu postojala ograni~ewa na pravo optuènog na komunikaciju i posete;
koji }e verovatno ometati mandat Me|unarodnog suda, uzeti u obzir velika
Imaju}i u vidu da je na parlamentarnim izborima u Srbiji, odrànim 28.
decembra 2003, stranka na ~ijem je ~elu optuèni osvojila 82 od 250 mesta u
Skup{tini Republike Srbije;
118
Uzimaju}i u obzir da }e aktivnosti u postizbornom periodu verovatno

dovesti do toga da politi~ka stranka i pristalice optuènog zatraè wegovo daqe angaòvawe u politi~kim aktivnostima povezanim sa parlamentarnim izborima u Srbiji odrànim 28. decembra 2003;
za parlamentarne izbore u Srbiji, dok je bila u toku, ili postizborne politi~ne aktivnosti, u oba slu~aja za posledicu imaju podrivawe mandata ovog
Uzimaju}i u obzir da je optuèni ve} prekr{io Odluku, zbog ~ega je bilo neophodno doneti Odluku od 29. decembra 2003. i da to govori o sklonosti
optuènog da prkosi u vezi sa navedenim;
Imaju}i, naro~ito, u vidu da optuèni i daqe pokazuje sklonost da prkosi u vezi sa ovim pitawem, te da to i daqe izaziva zabrinutost;
da se tokom perioda od jo{ trideset (30) dana po~ev od 10. februara 2004, nakon ~ega }e se ova odluka preispitati, primewuju slede}e mere:
da se zabrani, ukoliko upravnik Pritvorske jedinice ne odredi druga~ije, svaka komunikacija optuènog i drugih osoba, izuzev sa pravnim savetnikom (ukoliko ga ima), diplomatskim ili konzularnim predstavnicima i
~lanovima uè porodice, pod uslovom da se kontakt sa porodicom nadgleda
onako kako odredi upravnik Pritvorske jedinice.
Dejvid Tolbert,
zamenik sekretara

U Hagu, Holandija
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
DRUGI IZVE[TAJ TU@ILA[TVA

U VEZI SA OBELODAWIVAWEM
1. Optu`ba je 23. jula 2003. podnela svoj Prvi izve{taj u vezi sa obelodawivawem. Optu`ba podnosi ovaj Drugi izve{taj u vezi sa obelodawivawem kako bi u op{tim crtama obavestila Pretresno ve}e i optuènog o po119
stignutom i o problemima sa kojima se suo~ila u teku}em postupku obelodawivawa. Svrha ovog, kao i budu}ih izve{taja jeste slede}e:
(i) da obavesti Pretresno ve}e i optuènog o nastojawima optu`be da ispo{tuje obaveze obelodawivawa u skladu s pravilima 66(A)(ii), 66(B) i 68
Pravilnika o postupku i dokazima (u daqem tekstu: Pravilnik);
(ii) da od Pretresnog ve}a i optuènog dobije komentare, sugestije i druga primerena obave{tewa u vezi sa teku}im postupkom obelodawivawa koje
vr{i optu`ba; i
(iii) da omogu}i da postupak obelodawivawa bude {to je mogu}e efikasniji i delotvorniji, te da wime budu za{ti}ena prava optuènog na pravi~an postupak.1)
A. Pravilo 66(A)(ii)
2. Otkako je podnela prethodni izve{taj, optu`ba nije dodatno obelodanila izjave svedoka na jeziku koji optuèni razume na osnovu pravila
66(A)(ii). Optu`ba ~eka da Pretresno ve}e donese odluku po poverqivom i
delimi~no ex parte Zahtevu optu`be za neobelodawivawe materijala dostavqenog na osnovu pravila 66(A)(ii) i 68 i za za{titne mere za svedoke tokom pretpretresne faze2) (u daqem tekstu: Zahtev), pre nego {to nastavi
obelodawivawe na osnovu pravila 66(A)(ii). U ovom Zahtevu ona je traìla
(1) izdavawe naloga o neobelodawivawu materijala dostavqenog na osnovu
pravila 66(A)(ii) i pravila 68; i (2) izvesne za{titne mere za svedoke ukqu~uju}i slede}e: (a) da za{titne mere odobrene u ranijim predmetima ostanu
na snazi, (b) da se dodele pseudonimi a identifikuju}i podaci rediguju, i (c)
da se izjave svedoka koji su osetqiv izvor informacija obelodane u kasnijem roku.
B. Pravilo 66
3. Na statusnoj konferenciji odrànoj 29. oktobra 2003, optuèni je, na
osnovu pravila 67(A)(ii)(b), dostavio optu`bi dokument od 294 stranice, pisan }irilicom. Optu`ba je dobila prevod ovog dokumenta 6. februara 2004.
Optu`ba sada razmatra ovaj dokument kako bi poku{ala da proceni sporna
~iweni~na i pravna pitawa. Kad optu`ba bude izvr{ila takvu procenu, ona
}e sastaviti spisak dokaznih predmeta i otpo~eti sa obelodawivawem dokaznih predmeta koje }e koristiti tokom su|ewa na osnovu pravila 66(B). Ovakav postupak je neophodan i za sastavqawe pretpretresnog podneska optu`be, kao i spiska svedoka koji }e biti pozvani da svedo~e na su|ewu.
C. Pravilo 68
4. Opis materijala koji je obelodawen na osnovu pravila 68 otkako je optu`ba podnela svoj prethodni izve{taj u vezi s obelodawivawem, priloèn
je kao Dodatak A. Ranije je pravilo 68 propisivalo da optu`ba upozna odbranu sa postojawem materijala poznatih tuìocu koji na bilo koji na~in uka120
zuju na nevinost ili ublaàvaju krivicu optuènog ili mogu da uti~u na pouzdanost dokaza optu`be (naglasak dodat). Stoga je do decembra 2003. optu`ba elektronski pretraìla sve svoje zbirke dokaznog materijala kako bi
na{la materijal koji je osloba|aju}i za ovog optuènog. Me|utim, pravilo
68 je izmeweno u decembru 2003. i sada glasi ovako:
A. Tuìlac }e, {to je pre mogu}e, odbrani obelodaniti sve materijale
koji po tuìo~evim saznawima mogu upu}ivati na nevinost, odnosno ublaìti krivicu optuènog ili se negativno odraziti na verodostojnost dokaza
optu`be.
B. Ne dovode}i u pitawe odredbe stava (A), tuìlac }e odbrani dostaviti zbirke predmetnog materijala koji poseduje, i to u elektronskom obliku,
zajedno sa odgovaraju}im ra~unarskim programom kako bi odbrana te zbirke
mogla elektronski pretraìvati.
C. Ako informacija koju poseduje tuìlac, dobijena u poverewu od neke
osobe ili tela, na na~in opisan u Pravilu 70(B), sadrì materijal na koji se
odnosi stav (A) gore, tuìlac }e preduzeti razumno mogu}e korake da od davaoca informacije pribavi pristanak za obelodawivawe optuènom tog materijala ili ~iwenice da on postoji.
D. Tuìlac }e od ve}a, na sednici in camera, traìti da ga oslobodi obaveze iz Pravilnika da obelodani informacije koje poseduje ukoliko bi to
obelodawivawe moglo da nanese {tetu daqim ili teku}im istragama ili bi
iz nekog drugog razloga moglo da se kosi s javnim interesima ili ugrozi bezbednosne interese bilo koje dràve, a prilikom ulagawa takvog zahteva tuìlac }e Pretresnom ve}u (i samo Pretresnom ve}u) dostaviti informacije za koje traì da ostanu poverqive.
E. Bez obzira na zavr{etak prvostepenog postupka i eventualni naknadni àlbeni postupak, tuìlac }e drugoj strani obelodaniti sav materijal na
koji se odnosi stav (A) gore.
5. Kako optu`ba razume ovo pravilo u izmewenom i dopuwenom obliku,
ona sada ima obavezu da dostavi samo onaj materijal za koji zapravo zna da je
osloba|aju}i.3) Ovo izmeweno i dopuweno pravilo tako|e pomalo suàva definiciju osloba|aju}eg materijala time {to je iz wega izbrisan izraz na
bilo koji na~in koji je kori{}en u starom pravilu. Ovim izmenama i dopunama se kodifikuje kori{}ewe sistema za elektronsko obelodawivawe od
strane odbrane, tako da optuèni moè (i treba) da pretraùje zbirke Tuìla{tva, primewuju}i sopstvene kriterijume relevantnosti pri proceni koji je materijal najkorisniji. Kao i u prvom izve{taju u vezi s obelodawivawem, optu`ba izraàva àqewe zbog odbijawa optuènog da koristi ra~unarsku tehnologiju i smatra da }e takav stav nepovoqno uticati na wegovu
sposobnost da pripremi svoju odbranu. Uprkos tome, stav optuènog ne bi trebalo da predstavqa prepreku za primenu izmewenog i dopuwenog pravila.
121
6. Optu`ba }e, stoga, do kraja ovog postupka i tokom eventualnog àlbenog postupka, obelodawivati materijal koji je, po wenim saznawima, osloba|aju}i, na primer, materijal koji je optu`ba ve} pregledala i ocenila kao
osloba|aju}i, nove izjave svedoka i druge vrste dokaza koje je optu`ba pregledala i utvrdila da sadrè delove koji su osloba|aju}i za g. [e{eqa, itd. Pored toga, izmenom i dopunom pravila optuèni je stekao mogu}nost mnogo brèg i jednostavnijeg pristupa (ukoliko to bude èleo) novom materijalu u
zbirkama Tuìla{tva, tako {to }e sam povremeno pretraìti Sistem za
elektronsko obelodawivawe. Me|utim, Sistem za elektronsko obelodawivawe u ovom trenutku jo{ uvek nije u potpunosti operativan.4) Nedavno dobijeni materijal jo{ uvek nije dostupan u Sistemu za elektronsko obelodawivawe, {to se verovatno ne}e promeniti u slede}ih {est do osam meseci. u tom
periodu optu`ba }e nastaviti da traì nov osloba|aju}i materijal. Kad
Sistem za elektronsko obelodawivawe postane potpuno operativan, optu`ba }e vr{iti samo aùrirane pretrage materijala na osnovu pravila 70
i izjava svedoka, kao {to je dole opisano.
7. âk i kad bude u potpunosti operativan, Sistem za elektronsko obelodawivawe ne}e sadràti 100 odsto zbirki dokaznog materijala Tuìla{tva. Iz razloga bezbednosti, indeksi koji sadrè materijal na osnovu pravila 70 i neredigovane izjave svedoka ne}e biti dostupni. Dosada{we elektronske pretrage optu`be ukqu~ivale su ta dva indeksa, a optu`ba se bavila
osloba|aju}im materijalom iz dokumenata na osnovu pravila 70 ili izjavama svedoka koji su osetqiv izvor informacija tako {to bi stupila u kontakt
sa dostavqa~em dokumenata ili svedokom, i zatraìla dopu{tewe da obelodani predmetni materijal. Ubudu}e, kada Sistem za elektronsko obelodawivawe postane potpuno operativan, optu`ba }e od Odseka za informati~ku
podr{ku Tuìla{tva traìti da vr{i aùrirane elektronske pretrage
samo na materijalu na osnovu pravila 70 i izjavama svedoka koji su osetqiv
izvor informacija, dakle, na delovima zbirki koji optuènom i wegovom timu odbrane ne}e biti dostupni. Sa eventualnim osloba|aju}im materijalom
za koji vaè ograni~ewa iz pravila 70 i daqe }e se mo}i postupati u skladu
sa novim pravilom 68(C). Na taj na~in, optu`ba moè obezbediti da optuèni i daqe ima pristup svom mogu}em osloba|aju}em materijalu. Iako je optu`ba, u skladu s pre|a{wim pravilom 68, do sada pretraìla sve svoje zbirke
traè}i materijal koji je osloba|aju}i za ovog optuènog, ona je uverena da
}e mu Sistem za elektronsko obelodawivawe dodatno omogu}iti pristup
svom osloba|aju}em materijalu koji bi on mogao da smatra osloba|aju}im
(osim materijala na osnovu pravila 70 i izjava svedoka).
8. Optu`ba je svesna ~iwenice da se, u skladu s pravilom 6(D), izmene i
dopune pravila ne}e primewivati na na~in koji bi ugrozio prava optuènog u bilo kojem predmetu koji je u toku. Me|utim, optu`ba smatra da ova promena zapravo
ide na ruku, a ne na {tetu ovog i drugih optuènih koji su u sli~nom poloàju. Kori122
{}ewem Sistema za elektronsko obelodawivawe oni }e do}i do osloba|aju}eg materijala koji je od najve}e va`nosti za wihovu odbranu mnogo brè nego da je isti taj
materijal optu`ba traìla u svom plastu sena. Optuèni vi{e ne}e morati da se
nose sa velikim koli~inama obelodawenog materijala koji je tek od marginalnog
zna~aja za wihovu odbranu.
9. Optuèni je vi{e puta iznosio zahtev da mu se ba{ svaki dokument dostavi
na srpskom jeziku.5) Pravilo 68 ne sadrì uslov da materijal obelodawen u skladu
s datim pravilom bude na jeziku koji optuèni razume. Po mi{qewu optu`be, ukoliko bi se pravilo 68 protuma~ilo tako da zna~i da se sav potencijalno osloba|aju}i materijal mora prevesti na bosanski/hrvatski/srpski jezik (b/h/s), to bi stvorilo
preveliki i nepotreban teret za Tuìla{tvo i Sekretarijat. Na posledwoj statusnoj konferenciji optu`ba je predloìla da osloba|aju}i materijal na engleskom
jeziku dostavi braniocu u pripravnosti. Me|utim, Pretresno ve}e je reklo da takav
postupak ne}e smatrati izvr{avawem obaveza obelodawivawa optu`be na osnovu
pravila 68.6)
10. Optu`ba je razmotrila ovaj problem i predlaè alternativno re{ewe. Ona ne moè da prevede na b/h/s svaki dokument na engleskom jeziku koji
sadrì osloba|aju}i materijal. Me|utim, u velikom broju slu~ajeva delovi
takvih dokumenata koji su osloba|aju}i sastoje se samo od po jedne ili dve re~enice. Optu`ba }e nastojati da na b/h/s prevede konkretan tekst koji je osloba|aju}i, te }e optuènom dostaviti te prevode i wihove originale. Na ovaj
na~in }e optuèni dobiti na b/h/s-u materijal koji je zaista osloba|aju}i, a
da se pritom ne preopterete ograni~eni resursi optu`be.
11. Svaki komentar ili sugestija Pretresnog ve}a i optuènog u vezi sa
sadràjem ovog izve{taja su dobrodo{li.
U Hagu, Holandija
Fusnote
1) Vidi transkript su|ewa, str. 96, 3. juli 2003.
2) Podnet 10. septembra 2003.
3) Optu`ba smatra da nije obavezna da obelodani materijal iz javnih izvora (~lanci
iz sredstava javnog informisawa, objavqene kwige, itd.) na osnovu pravila 68, budu}i da je takav materijal lako dostupan optuènom.
4) Trenutno je putem Sistema za elektronsko obelodawivawe dostupno otprilike 50
odsto zbirki dokaza Tuìla{tva. O~ekuje se da takom slede}ih nekoliko meseci
ovaj postotak poraste na 75.
5) Transkript su|ewa, str. 99.
6) Transkript su|ewa, str. 117-181 i 135-136.
123
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
DODATNI ODGOVOR TU@ILA[TVA NA PRIGOVOR

NA OPTU@NICU OPTU@ENOG
I. Uvod
1. Dana 31. decembra 2003. godine, na osnovu pravila 72 Pravilnika o postupku i dokazima (u daqem tekstu: Pravilnik), optuèni je podneo Prigovor na optu`nicu (u daqem tekstu: Podnesak), u kojem tvrdi da ovaj Me|unarodni sud nije nadleàn da ga krivi~no goni za te{ka kr{ewa me|unarodnog
humanitarnog prava i stavqa prigovor na formu optu`nice.1) Optu`ba je 29.
januara 2004. podnela odgovor na Podnesak.2) Dana 6. februara, optu`ba je dobila prevod dokumenta optuènog naslovqenog Posebna odbrana u smislu
pravila 67(A)(ii) (u daqem tekstu: Posebna odbrana). Posebna odbrana sadrì nekoliko izjava optuènog koje su relevantne za pitawe nadle`nosti
ovog Me|unarodnog suda za zlo~ine navedene u ta~kama 10 i 11 optu`nice.
Pretresno ve}e je 17. februara 2004. sazvalo statusnu konferenciju. Na toj
statusnoj konferenciji, optu`ba je zatraìla dopu{tewe da dodatno usmeno
odgovori na Podnesak optuènog. Predsedavaju}i sudija je naloìo optu`bi
da svoje komentare podnese u pisanoj formi.3) Shodno tome, optu`ba, uz du`no
po{tovawe, podnosi dodatne argumente u vezi sa prigovorom optuènog po
pitawu nadle`nosti ovog Me|unarodnog suda za zlo~ine navedene u ta~kama
10 i 11.
II. Diskusija
2. U svom prethodnom odgovoru, optu`ba je objasnila da mora da postoji
oruàni sukob i objektivna veza u geografskom i vremenskom smislu izme|u
dela optuènog i oruànog sukoba da bi ovaj Me|unarodni sud bio nadleàn
za navode iz ~lana 5 Statuta (zlo~ini protiv ~ove~nosti).4) Optuèni tvrdi da, po{to u Vojvodini nije bilo oruànog sukoba, ovaj Me|unarodni sud
nije nadleàn za zlo~ine navedene u ta~kama 10 i 11 optu`nice. U svom odgovoru na Podnesak optuènog optu`ba kaè da je optuèni pogre{no primenio kriterijum neksusa. Paragrafi 29 i 30 optu`nice odnose se na pona{awe optuènog u Hrtkovcima, selu u Vojvodini, tokom maja 1992. Kao Dodatak
A ovom dokumentu priloèna je mapa koja prikazuje kolika je udaqenost
124
Hrtkovaca od podru~ja u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini koja su tokom maja 1992. bila zahva}ena oruànim sukobima.
3. U Posebnoj odbrani se na nekoliko mesta navode izjave optuènog iz
vremena na koje se odnosi optu`nica, koje su relevantne za pitawe postojawa
vremenske i geografske veze izme|u doga|aja u Hrtkovcima i oruànog sukoba. Optu`ba ne sugeri{e da bi Pretresno ve}e u ovom trenutku trebalo da
oceni te izjave kao dokaz o krivici, odnosno nevinosti optuènog po pitawu navedenih zlo~ina. Optu`ba, u stvari, smatra da Ve}e treba da preispita
te komentare iskqu~ivo da bi u kontekstu nadle`nosti procenilo da li je
postojala vremenska i geografska veza izme|u zlo~ina navedenih u ta~kama
10 i 11 optu`nice i oruànog sukoba.
4. Na primer, na 17. stranici prevoda Posebne odbrane na engleski, optuèni je, u obra}awu Narodnoj skup{tini Republike Srbije, 1. aprila 1992,
izjavio slede}e:
[ta ~ekaju Hrvati ovde, u Beogradu, {ta ~ekaju Hrvati po Srbiji? Razmena stanovni{tva: koliko je Tu|man isterao Srba iz Zagreba, toliko mi
Hrvata iz Beograda.
5. Na 28. stranici Posebne odbrane, u intervjuu prvobitno objavqenom
17. decembra 1992. u ~asopisu Duga, novinar pita slede}e: Vi ste predlagali iseqavawe Hrvata, onda se to iseqavawe ipak dogodilo, u nekim mestima... Odgovor optuènog glasi ovako: Hrvati, kad su videli {ta ih ~eka, sami su se iselili. Ne{to niè, na istoj stranici navodi se slede}i razgovor:
Novinar: A Hrtkovci i neka druga mesta?
Optuèni: I u Hrtkovcima se sve to isto de{avalo.
Novinar: Nismo shvatili da se tako de{avalo. To se de{avalo uz pretwe.
Optuèni: Vi niste shvatili, jer ste u zabludama. Nemojte pretwe.
Pretwi ima. Ponekad je bilo pretwi. U jednoj ratnoj situaciji se te pretwe
ne mogu izbe}i. Ali, nije bilo nikakvog sistematskog iseqavawa. (naglasak
dodat)
Daqe optuèni kaè: A {to se ti~e doga|aja u ovom slu~aju, pa, ne moè se to izbe}i u jednoj ratnoj situaciji. (naglasak dodat)
6. Optu`ba smatra da su ove izjave optuènog dokaz da je postojala veza
izme|u wegovog pona{awa u Hrtkovcima i oruànog sukoba u biv{oj Jugoslaviji koji je tada bio u toku.
7. Pored toga, optuèni u svom Podnesku tvrdi da se na zlo~ine po~iwene u Hrtkovcima, ukoliko ih je bilo, moè primeniti samo nacionalno pravo Republike Srbije, a ne me|unarodno pravo. Optu`ba je u svom odgovoru na
Podnesak opovrgla ovaj argument. U vreme oruànog sukoba, me|unarodno
pravo, a naro~ito me|unarodno humanitarno pravo, moè da ima prednost
nad nacionalnim pravom kako bi se za{titila lica ugroèna tim sukobom.
Optuèni jeste prihvatio da se me|unarodno humanitarno pravo odnosi na
postupawe prema nesrbima u Vojvodini. Na 36. stranici Posebne odbrane navodi se intervju sa optuènim, emitovan 30. septembra 1993. na Radiju B-92.
125
Optuèni je izjavio slede}e: U ratnim uslovima, ukoliko ste u ratu s nekom

drugom dràvom, pripadnici nacionalne mawine te dràve u va{im granicama su potencijalni {pijuni, prema wima se provode mere opreznosti, prema wima se provode neke mere koje me|unarodno ratno pravo prihvata (naglasak dodat). Daqe na istoj stranici, optuèni kaè da su Hrvati iz Hrtkovaca i iz drugih delova Vojvodine najgore usta{e.. Oni su problem, oni
su opasnost. Stoga optuèni danas ne moè da tvrdi da ovaj me|unarodni sud,
koji sprovodi me|unarodno humanitarno pravo, nije nadleàn za zlo~ine po~iwene u Republici Srbiji koji su u vremenskoj i geografskoj vezi sa oruànim sukobom koji je bio u toku u drugim delovima biv{e Jugoslavije.
8. U paragrafu 29 optu`nice pomiwu se dva neksusa izme|u dela optuènog u Hrtkovcima i oruànog sukoba. Optu`ba tvrdi (a) da je optuèni pozivao na proterivawe Hrvata iz Hrtkovaca jer je to bilo neophodno da bi se
tamo smestili Srbi proterani iz Hrvatske, i (b) da je Hrvatima iz Hrtkovaca naloèno da odu u Hrvatsku, jednog od podru~ja na kojem su vo|eni sukobi.
[tavi{e, prema izjavama optuènog o kojima je gore bilo re~i, Hrvati iz
Hrtkovaca su tokom rata smatrani {pijunima i neprijateqima Srbije i bilo je neophodno izvr{iti odmazdu nad Hrvatima za progon Srba koje su tokom rata u Hrvatskoj po~inile hrvatske snage.
9. Tako|e je va`no uzeti u obzir kontekst govora koji je optuèni odrào 6. maja 1992. u Hrtkovcima. Kontekst u kojem je neka izjava data vaàn je
za procenu wenog potencijalnog inkrimini{u}eg karaktera.5) Tokom perioda na koji se odnosi optu`nica, u Hrtkovcima je postojao neprijateqski odnos prema Hrvatima zbog rata u Hrvatskoj koji je bio u toku. Taj kontekst je
dovoqan da bi se ustanovila vremenska i geografska veza izme|u pona{awa
optuènog u Hrtkovcima i oruànog sukoba koji je bio u toku u drugim delovima biv{e Jugoslavije. Stoga, na osnovu ~lana 5 Statuta, ovaj Me|unarodni
sud jeste nadleàn za zlo~ine protiv ~ove~nosti navedene u ta~kama 10 i 11
optu`nice.
U Hagu, Holandija
Fusnote
1) Optuèni je ovaj podnesak podneo na bosankom/hrvatskom/srpskom (u daqem tekstu:
b/h/s). Prevod na engleski je zaveden 15. januara 2004.
2) Odgovor optu`be je zvani~no podnet 10. februara 2004, nakon {to je preveden na
b/h/s.
3) Transkript, str. 198.
4) Tuìlac protiv Dragoquba Kunarca i drugih, Presuda, predmet br. IT-96-23 i
IT-96-23/1-A, 12. jun 2002, par. 83.
5) Tuìlac rotiv Ferdinanda Nahimane i ostalih, predmet br. ICTR-99-52-T, 3. decembar 2003, par. 1022.
126

Original: engleski

Nalog od: 11. februara 2004.
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
ODLUKA PO ZAHTEVU OPTU@BE ZA
NEOBELODAWIVAWE MATERIJALA DOSTAVQENOG
NA OSNOVU PRAVILA 66(A)(ii) I 68 I ZA ZA[TITNE
MERE ZA SVEDOKE TOKOM PRETPRETRESNE FAZE
Tuìla{tvo: Hildegard Uertz-Retzlaff, Ulrich Mussemeyer, Daniel Saxon
Pretresno ve}e II (u daqem tekstu: Pretresno ve}e) Me|unarodnog suda
tekstu: Me|unarodni sud);
Re{avaju}i po poverqivom Zahtevu optu`be za neobelodawivawe materijala dostavqenog na osnovu pravila 66(A)(ii) i 68 i za za{titne mere za svedoke tokom pretpretresne faze sa poverqivim i ec parte dodacima A, B, C
i D (u daqem tekstu: Zahtev), koji je optu`ba podnela 15. septembra 2003;
Imaju}i u vidu da je optu`ba u svom Zahtevu traìla slede}e:
1. izdavawe naloga o neobelodawivawu javnosti svog materijala koji je
optuènom Vojislavu [e{equ (u daqem tekstu: optuèni) obelodawen na
osnovu pravila 66(A)(ii) i pravila 68 Pravilnika o postupku i dokazima (u
daqem tekstu: Pravilnik, odnosno: prvi zahtev);
2. odre|ivawe za{titnih mera u pretpretresnoj fazi za izvesne svedoke
navedene u poverqivim i ec parte dodacima Zahtevu (u daqem tekstu: drugi
zahtev);
127
Imaju}i u vidu da je optuèni na statusnoj konferenciji uloìo usmeni

prigovor na prvi i drugi zahtev;1)
Imaju}i u vidu raniju Odluku po zahtevu optu`be za izdavawe naloga o
neobelodawivawu od 13. marta 2003. koju je Pretresno ve}e donelo u vezi sa
prvim zahtevom i odobrilo izdavawe naloga o neobelodawivawu javnosti
svog propratnog materijala koji je optuènom obelodawen na osnovu pravila 66(A)(ii) Pravilnika;
Imaju}i u vidu da je optu`ba, na osnovu pravila 66(A)(ii) Pravilnika,
du`na da optuènom dostavi kopije izjava svih svedoka koje namerava da pozove da svedo~e na su|ewu i kopije svih uzetih na osnovu pravila 92bis Pravilnika;
Imaju}i u vidu da je optu`ba, na osnovu pravila 68 Pravilnika, du`na
da optuènom obelodani sav osloba|aju}i materijal koji joj je poznat;
Imaju}i u vidu pravilo 53(A) koje predvi|a slede}e: U izuzetnim okolnostima sudija ili pretresno ve}e mogu u interesu pravde naloìti da se bilo koji dokumenti ili informacije do daqweg ne daju javnosti na uvid;
Uzimaju}i u obzir da optu`ba svoj prvi zahtev opravdava argumentom da
izuzetne okolnosti ne podrazumevaju samo izuzetne okolnosti u ovom postupku, to jest, da ovaj postupak ukqu~uje krivi~no gowewe istaknute politi~ke
li~nosti, {to doprinosi sloènosti i istorijskom zna~aju ovog su|ewa, ve}
i jedinstvene okolnosti optuènog, pri ~emu se misli na to da je optuèni u
vi{e navrata izrazio nameru da ometa ovaj postupak;
Uzimaju}i u obzir da takvo obrazloèwe moè da vaì samo za izjave i
materijale koji se ti~u onih `rtava i svedoka koji dosad nisu u~estvovali u
drugim postupcima pred ovim Me|unarodnim sudom ili za koje su bile odre|ene za{titne mere;
Uzimaju}i, stoga, u obzir da je izdavawe naloga o neobelodawivawu
opravdano samo ako se odnosi na izjave svedoka i druge materijale koji nisu
dostupni javnosti;
Re{avaju}i zatim po drugom zahtevu, to jest, po zahtevu za za{titne mere;
Uzimaju}i u obzir da optu`ba u svom Zahtevu nije pruìla Pretresnom
ve}u dovoqno informacija na osnovu kojih bi moglo da proceni kakva je priroda za{titnih mera odre|enih u drugim postupcima pred ovim Me|unarodnim sudom, te da utvrdi kakve se za{titne mere traè za svakog relevantnog
svedoka i da li zatraène za{titne mere zadovoqavaju standarde propisane
Statutom i pravilnikom, koji su pro{ireni u sudskoj praksi ovog Me|unarodnog suda;
Na osnovu pravila 53(A), 54, 66(A)(ii) i 68 Pravilnika;
Ovim nalaè kako sledi:
1. da optu`ba dostavi Pretresnom ve}u dodatne informacije u vezi sa
prirodom zatraènih za{titnih mera za svakog od relevantnih svedoka, kao
i razloge za podno{ewe drugog zahteva;
128
2. da svrhe neobelodawivawa na osnovu pravila 53(A) Pravilnika, Pretresno ve}e daje slede}e definicije:
(a) pod pojmom optu`ba podrazumeva se tuìlac ovog Me|unarodnog
suda i weni saradnici;
(b) pod pojmom optuèni podrazumeva se Vojislav [e{eq;
(c) pod pojmom odbrana podrazumeva se optuèni Vojislav [e{eq i
eventualni branilac u pripravnosti kojeg je imenovao sekretar u skladu sa
Odlukom po zahtevu optu`be za izdavawe naloga o imenovawu branioca radi pruàwa pomo}i Vojislavu [e{equ pri vo|ewu odbrane;2)
(d) pod pojmom javnosti podrazumevaju se sve osobe, vlade, organizacije, pravna lica, klijenti, udruèwa i grupe, s izuzetkom sudija ovog Me|unarodnog suda, slu`benika Sekretarijata (koji rade bilo za ve}a bilo za Sekretarijat) i gore definisanog tuìoca i odbrane. Pojam javnost, konkretno i bez ograni~ewa, ukqu~uje porodicu, prijateqe i saradnike optuènog; optuène iz drugih predmeta ili postupaka pred ovim Me|unarodnim
sudom, branioce iz drugih predmeta ili postupaka pred ovim Me|unarodnom
sudom; sredstva javnog informisawa i novinare;
(e) pod pojmom sredstva javnog informisawa podrazumevaju se sve osobe koje rade za vizuelna, zvu~na i {tampana sredstva informisawa, ukqu~uju}i novinare, autore, zaposlene u radio i televizijskim ku}ama, wihove zastupnike i predstavnike.
3. Kad optuènom bude obelodawen materijal na osnovu pravila
66(A)(ii) i pravila 68 Pravilnika, optu`ba }e jasno navesti koji su delovi
tog materijala ve} dostupni javnosti, a koji ukqu~uju izjave `rtava i svedoka koje ranije nisu kori{}ene u drugim postupcima pred ovim Me|unarodnim sudom ili onih za koje su odre|ene za{titne mere, te stoga nisu dostupne javnosti.
4. Osim ako je to direktno i konkretno nu`no za pripremawe i izvo|ewe dokaza, optuèni ne}e obelodawivati javnosti nikakav materijal koji mu
je obelodawen na osnovu pravila 66(A)(ii) i pravila 68 Pravilnika za koji je
optu`ba navela da nije dostupan javnosti, ukqu~uju}i:
(a) identitet i podatke o boravi{tu svedoka, u onoj meri u kojoj su obelodaweni optuènom;
(b) sav dokazni materijal (ukqu~uju}i dokumentarne, materijalne i druge dokaze), sve pismene izjave nekog svedoka ili potencijalnog svedoka ili
sadràj, u celini ili delimi~no, svih nejavnih dokaza, izjava ili prethodnog
svedo~ewa koji su optuènom obelodaweni na osnovu pravila 66(A)(ii) i pravila 68 Pravilnika.
5. Ukoliko optuèni smatra da je za pripremawe i izvo|ewe wegovih dokaza direktno i konkretno nu`no da za{ti}ene informacije obelodani nekome u javnosti, on }e svaku takvu osobu kojoj je dat na uvid ili obelodawen
nejavni materijal ili informacije obavestiti da takav materijal ili informacije ne sme da kopira, umnoàva ili objavquje, u celini ili delimi~129
no, niti da ga daje na uvid ili belodawuje nekoj drugoj osobi. Ukoliko dobije
original, kopiju ili duplikat takvog materijala, ta osoba }e materijal vratiti optuènom kad vi{e ne bude nuàn za pripremawe i izvo|ewe dokaza
optuènog.
6. U slu~aju da optuèni imenuje ili mu budu dodeqeni pravni savetnici ili branilac u pripravnosti, pojam odbrana }e podrazumevati te osobe
i wihove neposredne pomo}nike za pravna pitawa i saradnike, konkretno navedene na spisku koji }e biti dostavqen Pretresnom ve}u. Pretresno ve}e
}e, u roku od sedam dana od uno{ewa takvih izmena, biti obave{teno o eventualnim dopunama i brisawima prvobitnog spiska. Ukoliko se neka od osoba
navedenih na spisku povu~e iz predmeta, sav poverqivi ili nejavni materijal koji ta osoba poseduje bi}e vra}en glavnom braniocu ili optuènom, a kada se predmet okon~a ili u slu~aju da glavni branilac prestane da zastupa optuènog, odbrana }e sav obelodaweni materijal i wegove kopije koje nisu
ukqu~ene u javni spis vratiti Sekretarijatu Me|unarodnog suda.
Izjavquje da }e se sa svakim kr{ewem paragrafa od 2 do 6 ovog naloga postupati na osnovu pravila 77 (Nepo{tovawe me|unarodnog suda).
Sastavqeno na francuskom i engleskom, pri ~emu je merodavna verzija
na engleskom.
Carmel Agius,
U Hagu, Holandija
Fusnote
1) Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, statusna konferencija, 29. oktobar 2003, transkript, str. 125-135.
2) Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, Odluka po zahtevu
optu`be za izdavawe naloga o imenovawu branioca radi pruàwa pomo}i Vojislavu
[e{equ pri vo|ewu odbrane, 9. maj 2003.
ZAHTEV ZA POMO] TU@ILA[TVA

ME\UNARODNOG KRIVI^NOG SUDA ZA BIV[U
JUGOSLAVIJU VLADI SRBIJE I CRNE GORE
Tuìlac Me|unarodnog krivi~nog suda Ujediwenih nacija za biv{u Jugoslaviju ima ~ast da zatraì saradwu Vlade Srbije i Crne Gore, u skladu sa
~lanom 29 Statuta i pravilom 39 Pravilnika o postupku i dokazima Me|unarodnog suda.
U predmetu br. IT-03-67, Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, za potrebe na{e istrage traìmo dokumente koji se odnose na postupke koji utvr|uju prisustvo i delovawe SRS i wenih dobrovoqaca tokom 1992. godine.
Tuìla{tvo traì da mu se dostave slede}i dokumenti:
operativni izve{taji i izve{taji o situaciji Operativnog centra General{taba JNA/VJ dostavqeni na~elniku General{taba oruànih snaga
SFRJ/SRJ za period od 1. aprila do 31. jula 1992,
130
dnevni, nedeqni, mese~ni i svi drugi operativni izve{taji Komande

Druge vojne oblasti dostavqeni Komandi General{taba oruànih snaga
SFRJ za period od 1. aprila do 12. maja 1992, ukqu~uju}i izve{taje deùrnog
operativnog tima Druge vojne oblasti Operativnom centru General{taba
oruànih snaga SFRJ,
dnevni, nedeqni, mese~ni i drugi operativni izve{taji komande êtvrte vojne oblasti/Tre}e armije dostavqeni General{tabu oruànih snaga
SFRJ/SRJ za period od 1. aprila do 31. jula 1992, ukqu~uju}i izve{taje deùrnog operativnog tima êtvrte vojne oblasti/Tre}e armije dostavqeni Operativnom centru General{taba oruànih snaga SFRJ/SRJ,
dnevni, nedeqni, mese~ni i drugi izve{taji i dokumentacija koji se odnose na aktivnosti Trideset sedmog Uì~kog korpusa za period od 1. aprila
do 31. jula 1992,
dnevni, nedeqni, mese~ni i drugi operativni izve{taji i dokumentacija koja se odnosi na aktivnosti Drugog podgori~kog korpusa za period od 1.
aprila do 31. jula 1992,
dnevni, nedeqni, mese~ni i drugi operativni izve{taji i dokumentacija koja se odnosi na aktivnosti Trinaestog bile}kog korpusa za period od 1.
aprila do 18. maja 1992,
dnevni, nedeqni, mese~ni i drugi izve{taji koji se odnose na operacije, mese~ni izve{taji i dokumentacija koji se odnose na aktivnosti Dvanaestog novosadskog korpusa za period od 1. aprila do 31. maja 1992,
izve{taji koji se odnose na operacije Sedamnaeste takti~ke grupe komande Sedamnaestog korpusa ili nekog drugog vojnog organa za period od 1.
dnevni, nedeqni, mese~ni i drugi izve{taji koji se odnose na operacije [ezdeset tre}e desantne brigade dostavqeni General{tabu oruànih snaga SFRJ/SRJ za period od 1. aprila do 31. maja 1992,
dnevni, nedeqni, mese~ni i drugi izve{taji koji se odnose na operacije 336. mehanizovane brigade dostavqeni Komandi Sedamnaestog korpusa za
period od 1. aprila do 18. maja 1992,
dnevni, nedeqni, mese~ni i drugi izve{taji koji se odnose na operacije êtrdeset devete mehanizovane brigade dostavqeni Komandi êtvrtog
korpusa za period od 1. aprila do 31. jula 1992,
dnevni, nedeqni, mese~ni i drugi izve{taji koji se odnose na operacije Druge motorizovane brigade dostavqeni komandi Sedamnaeste takti~ke
grupe za period od 1. aprila do 18. maja 1992,
dnevni, nedeqni, mese~ni i drugi izve{taji koji se odnose na operacije Trideset osme partizanske divizije dostavqeni Komandi Sedamnaestog
korpusa za period od 1. aprila do 18. maja 1992,
izve{taji Vojnog tuìla{tva Druge vojne oblasti JNA o navodnim kr{ewima zakona ratovawa, kao i svim drugim kr{ewima vojne discipline i
pravila pona{awa, koja su po~inili pripadnici jedinica i formacija koje
131
su delovale pod Komandom Druge vojne oblasti u periodu od 1. aprila do 18.

maja 1992,
izve{taji Vojnog tuìla{tva Tre}e armije VJ/JNA/êtvrte vojne
oblasti o navodnim kr{ewima zakona ratovawa ili svim drugim kr{ewima
vojne discipline i pravila pona{awa koja su po~inili pripadnici jedinica i formacija koje su delovale pod komandom Tre}e armije/êtvrte vojne
oblasti u periodu od 1. aprila do 3. novembra 1992,
slu`beni izve{taji obave{tajnih i bezbednosnih organa Druge vojne
oblasti JNA General{tabu oruànih snaga SFRJ za period od 1. aprila do
18. maja 1992,
slu`beni izve{taji obave{tajnih i bezbednosnih organa êtvrte vojne oblasti/Tre}e armije General{taba oruànih snaga SFRJ/SRJ za period
od 1. aprila do 31. jula 1992,
slu`beni izve{taji obave{tajnih i bezbednosnih organa êtvrtog
korpusa i Sedamnaestog korpusa Komandi Druge vojne oblasti za period od 1.
slu`beni izve{taji obave{tajnih i bezbednosnih organa Trideset sedmog korpusa, Trinaestog korpusa Komandi Tre}e armije/êtvrte vojne oblasti za period od 1. aprila do 31. jula 1992,
da mu se traèni podaci dostave u roku od trideset (30) dana od prijema ovog zahteva za pomo}.
Ako imate bilo kakvih pitawa u vezi s ovim zahtevom, molimo da se obratite g. Deyanu Mihovu, {efu Kancelarije MKSJ-a u Beogradu, na telefonski broj 306-5467.
U slu~aju da va{a Vlada nije u mogu}nosti da udovoqi ovom zahtevu, molimo vas da o tome pismenim putem obavestite Tuìla{tvo.
Hag, 24. februar 2004.
(potpisano)

ODLUKA
Zamenik sekretara suda,
Uzimaju}i u obzir Statut Me|unarodnog suda koji je Savet bezbednosti
usvojio Rezolucijom br. 827 (1993), a posebno ~lan 21(4)(d) Statuta;
Uzimaju}i u obzir Pravilnik o postupku i dokazima (u daqem tekstu:
Pravilnik) koji je Me|unarodni sud usvojio 11. februara 1994, s naknadnim
izmenama i dopunama, a posebno pravila 44 i 45 Pravilnika;
132
Uzimaju}i u obzir Uputstvo o dodeli branioca po slu`benoj du`nosti (u

daqem tekstu: Uputstvo) koje je Me|unarodni sud usvojio 28. jula 1994, s naknadnim izmenama i dopunama, a posebno ~lanove 19 i 20 Uputstva;
Uzimaju}i u obzir Profesionalni kodeks branilaca koji postupaju pred
Me|unarodnim sudom (IT/125 Rev.1) (u daqem tekstu Profesionalni kodeks), a posebno ~lanove 9 i 13 iz Profesionalnog kodeksa;
Uzimaju}i u obzir da je Vojislav [e{eq (u daqem tekstu: optuèni) 25.
februara 2003. u pismu upu}enom Sekretarijatu izrazio svoju nameru da se
sam brani;
Imaju}i u vidu da ~lan 21(4)(d) Statuta predvi|a da optuèni ima pravo na dodelu pravne pomo}i u svakom predmetu u kojem to zahtevaju interesi
pravde;
Uzimaju}i u obzir Odluku o izdavawu naloga o imenovawu branioca radi pruàwa pravne pomo}i Vojislavu [e{equ pri vo|ewu odbrane koju je
Pretresno ve}e donelo 9. maja 2003. i u kojoj je odlu~ilo da se optuènom u
ovom predmetu dodeli branilac u pripravnosti;
Imaju}i u vidu da je Pretresno ve}e navelo da je pravo optuènog da se
sam brani ostalo sasvim netaknuto, te da branilac u pripravnosti nije amicus curiae, ve} pomo}nik koji deluje samo na strani optuènog i ~ija je funkcija da se obezbedi pravi~no i ekspeditivno su|ewe;
Imaju}i u vidu da je optuènom pruèna mogu}nost da sa spiska branilaca prema pravilu 45 imenuje branioca u pripravnosti, ali da je on obavestio Sekretarijat da ne èli to da u~ini;
Uzimaju}i u obzir da je 5. septembra 2003. sekretar doneo odluku kojom je
g. Aleksandar Lazarevi}, advokat iz Beograda, dodeqen optuènom kao branilac u pripravnosti;
Uzimaju}i u obzir da je optuèni do sada izneo veoma te{ke optu`be na
ra~un g. Lazarevi}a i wegove porodice, te da je g. Lazarevi} obavestio Sekretarijat o svojoj nameri da protiv optuènog, na osnovu ovih optu`bi, pokrene postupak pred nekim nacionalnim sudom;
Uzimaju}i u obzir da bi do{lo do sukoba interesa ukoliko bi g. Lazarevi} i daqe zastupao optuènog pred Me|unarodnim sudom i istovremeno
protiv wega pokrenuo parnicu;
Uzimaju}i u obzir da je 13. februara 2004. godine Tjarda Eduard van der
Spoel, advokat iz Roterdama, obavestio Sekretarijat da pristaje da umesto g.
Lazarevi}a zastupa optuènog kao branilac u pripravnosti;
Uzimaju}i u obzir da g. van der Spoel ispuwava uslove da bude uvr{ten na
spisak branilaca prema pravilu 45 koji zadovoqavaju uslove za imenovawe,
kao i to da nema sukoba interesa;
Imaju}i u vidu da je g. Lazarevi}, u skladu sa ~lanom 9(D) Profesionalnog kodeksa, obavezan da vrati dokumente i imovinu na koju klijent ili Sud
imaju pravo;
133
Imaju}i u vidu da g. Lazarevi}, u skladu sa ~lanom 13(A) Profesionalnog kodeksa, i daqe podleè obavezi poverqivosti u vezi s klijentom, te da
nijednoj drugoj osobi, s izuzetkom ~lanova svog tima koji to moraju znati kako bi mogli da izvr{avaju svoje zadatke, ne sme da otkrije informacije koje
su mu date u poverewu ili da te informacije koristi na {tetu svog klijenta
ili u svoju korist, odnosno u korist drugog klijenta;
Imaju}i u vidu da }e branilac u pripravnosti imati iste obaveze kao
branilac koji postupa pred Me|unarodnim sudom, a posebno one koje predvi|a Profesionalni kodeks i Uputstvo;
Imaju}i u vidu da }e se na~elo poverqivosti izme|u branioca i brawenika primewivati na svu korespondenciju i komunikaciju izme|u optuènog
i branioca u pripravnosti;
Uzimaju}i u obzir da imenovawe branioca u pripravnosti ne iskqu~uje
pravo optuènog na savetodavnu pravnu pomo} branioca po sopstvenom izboru koji ispuwava uslove iz pravila 44(A);
Odlu~uje da povu~e g. Aleksandra Lazarevi}a i imenuje g. van der Spoela
za branioca u pripravnosti optuènog, pri ~emu ova odluka stupa na snagu
danom dono{ewa.
David Tolbert,
zamenik sekretara suda

U Hagu, Holandija

ODLUKA
Zamenik sekretara,
vezi sa pravima g. Vojislava [e{eqa (u daqem tekstu: optuèni) na komunikaciju u Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija (u daqem tekstu: Pritvorska jedinica) na osnovu koje su izvesne mere navedene u toj Odluci primewene tokom perioda od trideset (30) dana od dana dono{ewa (ove) odluke, nakon ~ega }e se ona preispitati (...);
Imaju}i u vidu kasniju odluku sekretara od 29. decembra 2003. (u daqem
tekstu: Odluka od 29. decembra 2003), kojom je utvr|eno da je optuèni flagrantno prekr{io Odluku i kojom se zabrawuje svaka telefonska komunikacija optuènog sa drugim osobama, osim sa pravnim savetnikom (ukoliko
134
ga ima) i diplomatskim ili konzularnim predstavnicima u periodu dok je

Odluka na snazi (do 10. januara 2004);
Imaju}i u vidu daqu odluku zamenika sekretara, zavedenu 9. januara 2004,
Imaju}i u vidu odluku zamenika sekretara, zavedenu 9. februara 2004, u
kojoj je naloèno da se tokom perioda od jo{ trideset (30) dana po~ev od 10.
februara 2004, nakon ~ega }e se ova odluka preispitati zabrani, ukoliko
upravnik Pritvorske jedinice ne odredi druga~ije, svaka komunikacija optuènog i drugih osoba, izuzev sa pravnim savetnikom (ukoliko ga ima), diplomatskim ili konzularnim predstavnicima i ~lanovima uè porodice, pod
uslovom da se kontakt sa porodicom nadgleda onako kako odredi upravnik
Pritvorske jedinice;
Podse}aju}i na to da u Odluci, izme|u ostalog, stoji da, pri uspostavqawu ravnoteè izme|u prava optuènog na komunikaciju i posete i prava Me|unarodnog suda da efikasno ostvaruje svoj mandat i funkcije, treba uzeti u
obzir da konkretne okolnosti ovog pritvorenika iziskuju primenu neophodnih mera kako bi se izbeglo potencijalno {tetno izve{tavawe sredstava javnog informisawa prouzrokovano time {to do sada nisu postojala ograni~ewa na pravo optuènog na komunikaciju i posete;
koji }e verovatno ometati mandat Me|unarodnog suda, uzeti u obzir velika
Imaju}i u vidu da je na parlamentarnim izborima u Srbiji, odrànim 28.
decembra 2003, stranka na ~ijem je ~elu optuèni osvojila 82 od 250 mesta u
Skup{tini Republike Srbije;
Uzimaju}i u obzir da }e politi~ka stranka i pristalice optuènog verovatno traìti wegovo daqe angaòvawe u politi~kim aktivnostima u postizbornom periodu;
za parlamentarne izbore u Srbiji, dok je bila u toku, ili postizborne politi~ke aktivnosti, u oba slu~aja imaju za posledicu podrivawe mandata ovog
Uzimaju}i u obzir da optuèni pokazuje sklonost da prkosi u vezi sa
ovom Odlukom i daqim odlukama u vezi sa pravima na komunikaciju;
135
Uzimaju}i u obzir da je optuèni ve} prekr{io Odluku, zbog ~ega je bilo neophodno doneti Odluku od 29. decembra 2003. i da to govori o sklonosti
optuènog da prkosi u vezi sa navedenim;
Imaju}i, naro~ito, u vidu da optuèni i daqe pokazuje sklonost da prkosi u vezi sa ovim pitawem, te da to i daqe izaziva zabrinutost;
da se tokom perioda od jo{ trideset (30) dana po~ev od 10. marta 2004, nakon
~ega }e se ova odluka preispitati, primewuju slede}e mere:
da se zabrani, ukoliko upravnik Pritvorske jedinice ne odredi druga~ije, svaka komunikacija optuènog i drugih osoba, izuzev sa pravnim savetnikom (ukoliko ga ima), diplomatskim ili konzularnim predstavnicima i ~lanovima uè porodice, pod uslovom da se kontakt sa porodicom nadgleda onako kako odredi upravnik Pritvorske jedinice.
David Tolbert,
zamenik sekretara
Dana 9. marta 2004.

U Hagu, Holandija

Imaju}i u vidu dokument koji je optuèni Vojislav [e{eq (u daqem
tekstu: optuèni) podneo 26. marta 2004, u kojem je Sekretarijatu ovog Me|unarodnog suda (u daqem tekstu: Sekretarijat) uputio pet (5) razli~itih zahteva (u daqem tekstu: Zahtev);
Imaju}i u vidu da je Sekretarijat obavestio optuènog i Pretresno ve}e o slede}em:
1. da }e razmotriti Zahtev, osim zahteva br. 3 (u daqem tekstu: tre}i zahtev),1) o kojem treba da re{ava Pretresno ve}e; i
2. da se tre}i zahtev, stoga, upu}uje na re{avawe ovom Pretresnom ve}u;
Ovim stavqa na znawe slede}e:
1. da ovo Pretresno ve}e trenutno re{ava po tre}em zahtevu kao zasebnom podnesku; i
2. da optu`ba moè u roku od ~etrnaest (14) dana od dono{ewa ovog Naloga o rasporedu da odgovori na tre}i zahtev optuènog.
Carmel Agius,
Dana 30. marta 2004.

U Hagu, Holandija

Datum: 30. mart 2004.
Original: engleski

Nalog od: 30. marta 2004.
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
NALOG O RASPOREDU
Tuìla{tvo: g|a Hildegard Uertz-Retzlaf, g. Urlich Mussemeyer,
g. Daniel Saxon
Branilac u pripravnosti: g. Tjarda Eduard van der Spoel
136
Fusnota
1) Tre}i zahtev glasi ovako: Zahtevam da mi odmah dostavite sve izjave svedoka, u svim
predmetima, koji su pomiwali moje ime u bilo kom kontekstu, u toku saslu{awa pred
tuìocem ili svedo~e}i pred sudskim ve}em.

ODLUKA
Sekretar suda,
vezi sa pravima g. Vojislava [e{eqa (u daqem tekstu: optuèni) na komunikaciju u Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija (u daqem tekstu: Pritvorska jedinica) na osnovu koje su izvesne mere navedene u toj Odluci primewene tokom perioda od trideset (30) dana od dana dono{ewa (ove) odluke, nakon ~ega }e se ona preispitati (...);
137
Imaju}i u vidu kasniju odluku sekretara od 29. decembra 2003, kojom je

utvr|eno da je optuèni flagrantno prekr{io Odluku i kojom se zabrawuje svaka telefonska komunikacija optuènog sa drugim osobama, osim sa
pravnim savetnikom (ukoliko ga ima) i diplomatskim ili konzularnim
predstavnicima u periodu dok je Odluka na snazi (do 10. januara 2004);
Imaju}i u vidu daqu odluku zamenika sekretara, zavedenu 9. januara 2004,
Imaju}i u vidu odluku zamenika sekretara, zavedenu 9. februara 2004. i
odluku zavedenu 9. marta 2004, u kojima je naloèno da se tokom perioda od
jo{ trideset (30) dana zabrani, ukoliko upravnik Pritvorske jedinice ne
odredi druga~ije, svaka komunikacija optuènog i drugih osoba, izuzev sa
pravnim savetnikom (ukoliko ga ima), diplomatskim ili konzularnim predstavnicima i ~lanovima uè porodice, pod uslovom da se kontakt sa porodicom nadgleda onako kako odredi upravnik Pritvorske jedinice;
Podse}aju}i na to da u Odluci, izme|u ostalog, stoji da pri uspostavqawu ravnoteè izme|u prava optuènog na komunikaciju i posete i prava Me|unarodnog suda da efikasno ostvaruje svoj mandat i funkcije, treba uzeti u
obzir da konkretne okolnosti ovog pritvorenika iziskuju primenu neophodnih mera kako bi se izbeglo potencijalno {tetno izve{tavawe sredstava javnog informisawa prouzrokovano time {to nisu postojala ograni~ewa na
pravo optuènog na komunikaciju i posete;
koji }e verovatno ometati mandat Me|unarodnog suda, u kontekstu parlamentarnih izbora u Srbiji, uzeti u obzir velika pa`wa sredstava javnog informisawa i izve{taji o tome da je osoba optuèna za genocid, zlo~ine protiv
~ove~nosti i ratne zlo~ine, kao {to je optuèni, u poziciji da bez pote{ko}a pomaè aktuelnu kampawu za parlamentarne izbore u Srbiji;
Imaju}i u vidu da su predsedni~ki izbori u Srbiji zakazani za 13. juni
2004;
Uzimaju}i u obzir da }e politi~ka stranka i pristalice optuènog verovatno traìti wegovo direktno ili indirektno angaòvawe u politi~kim aktivnostima vezanim za predsedni~ke izbore od 13. juna 2004;
Uzimaju}i u obzir da velika pa`wa sredstava javnog informisawa i izve{taji o tome da je optuèni u poziciji da bez pote{ko}a pomaè kampawu za predsedni~ke izbore u Srbiji podrivaju mandat ovog Me|unarodnog
suda da doprinese ponovnom uspostavqawu i odràvawu mira u biv{oj Jugoslaviji;
Uzimaju}i u obzir da optuèni pokazuje sklonost da prkosi u vezi sa
ovom Odlukom i daqim odlukama u vezi sa pravima na komunikaciju;
138
Uzimaju}i, naro~ito, u obzir da se upravnik Pritvorske jedinice 6.

aprila 2004. raspitivao o tome {ta optuèni misli o merama vezanim za
pravo na komunikaciju unutar Pritvorske jedinice i da je reakcija optuènog ukazivala na to da on ne èli da sara|uje kad je re~ o navedenim merama
i o Pravilniku u pritvoru osoba koje ~ekaju na su|ewe ili àlbeni postupak pred Me|unarodnim sudom ili su iz nekog drugog razloga pritvorene po
ovla{}ewu ovog suda (u daqem tekstu: Pravilnik o pritvoru);
ostvaruje svoj mandat i funkcije, treba uzeti u obzir predsedni~ke izbore u
Srbiji koji }e se odràti 13. juna 2004. i gorenavedeni stav optuènog;
Uzimaju}i, stoga, u obzir da konkretne okolnosti u ovom predmetu i daqe iziskuju primenu mera kako bi se izbeglo potencijalno {tetno izve{tavawe sredstava javnog informisawa poruzrokovano time {to nisu uvedena
ograni~ewa prava optuènog na komunikaciju i posete;
da se tokom perioda od jo{ trideset (30) dana po~ev od 10. marta 2004, nakon
~ega }e se ova odluka preispitati, primewuju slede}e mere:
onako kako odredi upravnik Pritvorske jedinice;
da vaè}e mere u vezi sa pisanom komunikacijom ostanu na snazi i da se
po{tuju propisi Pritvorske jedinice u vezi s prijemom i slawem po{te.
Dana 8. aprila 2004.
Hans Holthius,
U Hagu, Holandija
sekretar

Corrigendum
Sekretar suda,
Uzimaju}i u obzir svoju odluku od 8. aprila 2004. (u daqem tekstu: Odluka) o merama koje se odnose na prava g. Vojislava [e{eqa na komunikaciju u
Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija;
Imaju}i u vidu da zbog gre{ke u tekstu te Odluke nije sasvim jasno tokom
kojeg perioda }e se primewivati predvi|ene mere;
139
Iz tog razloga
Odlu~uje da u posledwem paragrafu te Odluke,
umesto
... perioda od jo{ trideset (30) dana po~ev od 10. marta 2004,...
treba da stoji
... perioda od jo{ trideset (30) dana po~ev od 9. aprila 2004,...
Hans Holthius,
sekretar

U Hagu, Holandija
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
ODGOVOR TU@ILA[TVA NA PODNESAK BR. 30

OPTU@ENOG I ZAHTEV OPTU@BE DA SE OPTU@ENOM
IZDA NALOG DA PRIHVATI MATERIJAL ZA
OBELODAWIVAWE U ELEKTRONSKOM FORMATU
I. Uvod
1. Dana 26. marta 2004. godine, optuèni je podneo Podnesak br. 30 (u daqem tekstu: Podnesak). U tom Podnesku se iznosi niz zahteva, ukqu~uju}i
slede}e:
3. Zahtevam da mi odmah dostavite sve izjave svedoka, u svim predmetima,
koji su pomiwali moje ime u bilo kom kontekstu, u toku saslu{awa pred tuìocem ili svedo~e}i pred sudskim ve}em.
2. Tuìla{tvo smatra da je takav zahtev optuènog vaqano podnet na
osnovu pravila 66(B). Me|utim, obelodawivawe tog materijala mora}e da se
vr{i u skladu s obavezom optu`be da obezbedi za{titu i bezbednost `rtava
i svedoka na osnovu ~lanova 20(1), 21(2) i 22 Statuta Me|unarodnog suda i
pravila 69 i 75 Pravilnika o postupku i dokazima (u daqem tekstu: Pravilnik), kao i obavezom da za{titi informacije koje potpadaju pod odredbe pravila 66(C) i 70(B). Pored toga, da bi se obezbedilo pravo optuènog na pravi~no i ekspeditivno su|ewe, optu`ba traì da se, prilikom postupawa po
140
ovom zahtevu (kao i ubudu}e prilikom obelodawivawa na osnovu pravila 65

ter, 66(A)(ii) i 68), izda nalog kojim se optuèni upu}uje da materijal za obelodawivawe prihvati u elektronskom formatu umesto na papiru ili videotraci. Kona~no, obelodawivawe materijala optu`be kao odgovor na zahtev
optuènog }e verovatno obuhvatiti materijal koji nije na bosanskom/hrvatskom/srpskom jeziku. Na optuènom je da traì prevod tih materijala na jezik koji razume, ukoliko se za to opredeli.
II. Diskusija
3. Premda optuèni svoj zahtev nije izri~ito zasnovao na pravilu 66(B),
optu`ba, u interesu prava na pravi~no su|ewe ovog optuènog koji nema branioca, smatra da se radi o zahtevu koji je podnet na osnovu ovog pravila. Potpravilo 66(B) predvi|a da je optu`ba du`na da optuènom, na wegov zahtev,
omogu}i pristup svim kwigama, dokumentima, fotografijama i opipqivim
predmetima koje tuìlac poseduje ili nadzire, a koji spadaju u slede}e tri
kategorije: (1) one koji su od su{tinske va`nosti za pripremu odbrane; (2)
one koje optu`ba namerava da koristi kao dokaze na su|ewu; i (3) one koji su
pribavqeni od optuènog ili su mu pripadali. Kada je re~ o tre}oj kategoriji, optu`ba je pribavila kopije publikacija optuènog kao i wegovu Specijalnu odbranu optuènog u skladu s pravilom 67(A)(ii) od 29. oktobra
2003.1) Ukoliko optuèni èli pristup tim publikacijama, optu`ba }e ih
dostaviti optuènom u elektronskom formatu, kako je to dole obja{weno.
Kada je re~ o drugoj kategoriji, optu`ba je 17. marta 2003. ve} dostavila predmete koje namerava da koristi kao dokaze na su|ewu optuènom u sklopu propratnog materijala podnetog uz optu`nicu. Optu`ba je svesna svoje trajne
obaveze da dostavqa takav materijal optuènom na osnovu pravila 65ter
(E)(iii).
4. Kada je re~ o prvoj kategoriji, prilikom podno{ewa zahteva za pristup dokaznom materijalu na osnovu pravila 66(B), optuèni mora prima
facie pokazati da su traèni predmeti od su{tinske va`nosti za pripremu odbrane.2) Taj uslov predstavqa za{titu od lova u mutnom i obezbe|uje
da strana u postupku koja traì pristup materijalu pokaè legitimnu forenzi~ku svrhu za dobijawe takvog pristupa.3) U ovom predmetu, optuèni ne
ispuwava ovaj uslov, pa se postavqa pitawe da li se {iroki dijapazon dokaza koje optuèni traì izjave svih svedoka, u svim predmetima, koji su pomiwali moje ime u bilo kom kontekstu, u toku saslu{awu pred tuìocem ili
svedo~e}i pred sudskim ve}em moè podvesti pod dokumente koji su od su{tinske va`nosti za pripremu odbrane. Optu`ba veruje da slobodno tuma~ewe pravila 66(B) iziskuje potvrdan odgovor. Godine 1996, jedno pretresno
ve}e ovog Me|unarodnog suda potvrdilo je slede}i kriterijum na osnovu kojeg se moè utvrditi da li je ne{to od su{tinske va`nosti za pripremu odbrane, koji koriste sudovi u Engleskoj i Velsu:
141
ono {to se, prema razumnoj proceni optu`be, moè smatrati:

(1) relevantnim ili potencijalno relevantnim za neko sporno pitawe u
predmetu;
(2) da iznosi ili potencijalno iznosi neko novo sporno pitawe ~ije postojawe nije o~igledno na osnovu dokaza ~ije kori{}ewe predlaè optu`ba;
(3) da pruàju stvarnu, a ne izmi{qenu, mogu}nost izvo|ewa dokaza koji
se odnose na (1) ili (2).4)
5. @albeno ve}e je stalo na stanovi{te da izjave svedoka mogu da se podvedu pod pojam dokumenata koji se koristi u pravilu 66(B).5) Optu`ba prihvata da izjave svedoka koji imenom pomiwu optuènog mogu biti relevantne ili potencijalno relevantne za neko sporno pitawe u ovom postupku. Na
primer, izjave svedoka u kojima se govori o optuènom u wegovoj ulozi poligi~ara mogu biti relevantne za u~e{}e optuènog u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu, ili za wegovu sposobnost da podstakne druga lica na ~iwewe
zlo~ina, ili za wegovu nameru da stvori Veliku Srbiju, kako se navodi u
optu`nici. Ostale izjave svedoka u kojima se optuèni pomiwe u vezi sa dobrovoqa~kim jedinicama koje su organizovale Srpska radikalna stranka
i/ili Srpski ~etni~ki pokret mogle bi biti relevantne za u~e{}e tih jedinica u zlo~inima koji se navode u optu`nici. Stoga, kada je re~ o pitawima
koja su sporna u ovom konkretnom postupku, optu`ba prihvata da optuèni
moè s pravom da zatraì pristup tim izjavama svedoka na osnovu pravila
66(B).
6. Pravo optuènog na pristup takvim izjavama svedoka na osnovu pravila 66(B), me|utim, povla~i nekoliko dodatnih pitawa koja strane u postupku
i Pretresno ve}e moraju da razre{e pre nego {to nastave s obelodawivawem
bilo koje vrste: (1) na koji na~in bi optu`ba trebalo da postupa s izjavama
svedoka koje poti~u iz osetqivih izvora, svedoka kod kojih se sre}u problemi za{tite i bezbednosti, te izjavama datim shodno ograni~ewima u pogledu
poverqivosti iz pravila 70(B)?; (2) u kakvom formatu treba da se vr{i obelodawivawe izjava svedoka?; te (3) da li se izjave svedoka moraju obelodawivati na jeziku koji optuèni razume? Optu`ba }e razmotriti svako od ovih
pitawa ponaosob.
Pismene izjave koje iziskuju dodatne za{titne mere ili ograni~ewa
7. Optu`ba je prou~ila razne opcije za obavqawe ovog posla, kao i wihove eventualne implikacije u pogledu resursa. Zahtev optuènog iziskuje
elektronsko pretraìvawe izjava svedoka datih Tuìla{tvu, kao i pretraìvawe elektronske baze podataka koja sadrì kona~ne transkripte svedo~ewa datih na su|ewu. Kada je re~ o izjavama svedoka datim Tuìla{tvu u kojima se pomiwe optuèni, optu`ba procewuje da bi se takvim pretraìvawem do{lo do oko 1000 izjava koje sadrè od {est do sedam hiqada stranica
materijala (to bi obuhvatalo transkripte razgovora obavqenih u skladu s
pravilom 43). Izjave koje su Tuìla{tvu dali svedoci koji imaju privilegovan pristup informacijama, tzv. insajderi koje optu`ba namerava da pozo142
ve da svedo~e u ovom postupku ne bi bili obuhva}eni, budu}i da }e optu`ba,

zavisno od eventualnih za{titnih mera za ove svedoke, obelodaniti te izjave na osnovu pravila 66(A)(ii).
8. Kada prikupi sve preostale izjave svedoka date Tuìla{tvu u kojima
se pomiwe optuèni, optu`ba }e u skladu sa uobi~ajenom praksom MKSJ-a,
redigovati sve telefonske brojeve i adrese sadràne u svakoj od tih izjava.
Pored toga, optu`ba }e pregledati svaku izjavu svedoka kako bi utvrdila koje }e od wih, uz dozvolu Pretresnog ve}a, mo`da morati dodatno da rediguje
zbog problema vezanih za za{titu svedoka i/ili koje od tih izjava mo`da ne}e biti primerene za obelodawivawe zbog ograni~ewa postavqenih u pravilima 66(C) ili 70(B). Sasvim je izvesno da {iri obim obelodawivawa materijala svedoka, ukqu~uju}i izjave, pove}ava rizik u pogledu wihove za{tite
i bezbednosti. Ograni~ewa u pogledu distribucije osetqivih informacija
su nu`na kako bi se obezbedila za{tita svedoka i o~uvao integritet istraga, a, u nekim slu~ajevima, i da bi se za{titio javni interes i interesi nacionalne bezbednosti dràva.6) [tavi{e, kada bi optu`ba bila du`na da obelodani celokupan sadràj izjava osetqivih svedoka, ukqu~uju}i one delove
koji nisu relevantni za odbranu optuènog u ovom predmetu, to bi obeshrabrilo potencijalne svedoke i su{tinski ugrozilo sposobnost optu`be da vr{i istrage i ostvaruje mandat Me|unarodnog suda.
9. Stoga, one izjave kojima se ne pokre}u daqa pitawa u vezi sa za{titom
ili osetqivo{}u svedoka i/ili informacija sadrànih u wima bi}e u celosti dostavqene optuènom, bez ikakvih daqih analiza o tome da li su od su{tinske va`nosti za pripremu odbrane. Me|utim, kada je re~ o tzv. insajderima i drugim osetqivim svedocima koje optu`ba ne namerava da pozove
u ovom postupku, optu`ba bi, uz dopu{tewe Pretresnog ve}a i na osnovu pravila 66(B), 66(C),7) 69,8) 70(B) i 75, obelodanila samo onaj deo izjave koji su od
su{tinske va`nosti za pripremu odbrane optuènog.9) Optu`ba }e mo`da
morati da ponovo kontaktira stotine svedoka kako bi utvrdila da li }e biti neophodno preduzeti mere da se ti svedoci za{tite i, ako je odgovor potvrdan, koji nivo za{tite bi bio primeren. To bi mo`da ukqu~ivalo daqe
redigovawe mnogih takvih izjava svedoka, kao i potrebu da se podnese zahtev
za daqe za{titne mere.
10. Tuìla{tvo bi sprovelo odvojeno pretraìvawe u ciqu prikupqawa svih sudskih transkripata u kojima svedoci pomiwu optuènog. Svedo~ewa svedoka koji su pomenuli optuènog na poluzatvorenim ili zatvorenim
sednicama bila bi, u skladu s odredbama pravila 66(B), u posedu ili pod nadzorom tuìoca. Optu`ba bi, na osnovu pravila 75(F), mogla dostaviti takve izvode iz svedo~ewa optuènom, uz odgovaraju}e obave{tewe u vezi sa ranijim za{titnim merama. Me|utim, iz razloga navedenih u paragrafima
osam i devet gore, optu`ba bi, uz dopu{tewe Pretresnog ve}a i na osnovu
pravila 66(B), 66(C),10) 69,11) 70(B) i 75, obelodanila samo one delove sudskih
transkripata sa poluzatvorenih i zatvorenih sednica koji su od su{tinske
va`nosti za pripremu odbrane optuènog.
143
11. Kada je re~ o svedo~ewima svedoka u kojima se pomiwe optuèni i koja su data na javnim sednicama, me|utim, optu`ba tvrdi da nema ni du`nost
ni potrebu da obelodawuje takav materijal. Optuèni taj materijal moè
sam da pribavi putem interneta ili da isti zatraì od Sekretarijata.12) Nije na optu`bi da se stavqa u poloàj odbrane i pretraùje materijale koji su
dostupni javnosti,13) i koji nisu, striktno govore}i, u posedu ili pod nadzorom optu`be.
Format obelodawivawa na osnovu pravila 66(B)
12. Uprkos tome {to optuèni uporno odbija da koristi kompjuter i da
prihvati materijal za obelodawivawe u elektronskom formatu,14) optu`ba
tvrdi da svi materijali koji se optuènom obelodawuju na osnovu pravila
66(B) (ili na osnovu drugih pravila o obelodawivawu) treba da se dostave u
elektronskom formatu, tj. kao CD Rom, DVD ili putem interneta. Pretresno ve}e je vi{e puta apelovalo na optuènog da koristi lap top kompjuter kako bi lak{e pripremao svoju odbranu.15) Me|utim, optuèni je obavestio Pretresno ve}e o slede}em:
Vid mi nije ba{ najboqi i to me spre~ava da radim s kompjuterom. Znam
osnovne funkcije; znam kako da koristim internet, i tako daqe. Nema problema. Ali ne mogu da provodim duè vremena pred kompjuterom.16)
13. Optu`ba napomiwe da je optuèni, kada je prvi put odbio da koristi
kompjuter, naveo kao osnov to da bi mogla da ga udari struja, a nikad nije pomenuo nikakav navodni problem s vidom.17) Optu`ba daqe napomiwe da nikakav navodni problem s vidom nije spre~io optuènog da nedavno pripremi
stotine stranica rukom pisanih dokumenata. [tavi{e, optuèni je ~ak izrazio spremnost da `rtvuje i deformi{e svoje prste pi{u}i 100 stranica...18) Optu`ba tvrdi da bi op{tem zdravqu optuènog, kao i pripremi wegove odbrane, mnogo boqe posluìlo kada bi on koristio kompjuter umesto
{to insistira na upotrebi {tampanih kopija dokumenata. Taj argument je
naro~ito validan u slu~ajevima kao {to je ovaj gde je optuèni zatraìo obelodawivawe ogromne koli~ine materijala. Bilo bi puno efikasnije, i lak{e za o~i i prste optuènog, kada bi mogao da pretraùje materijale u elektronskom formatu. U stvari, optuèni ve} ima tu mogu}nost, budu}i da mu se
ve}ina materijala sada moè obelodaniti putem interneta.19) Svi eventualni materijali za koje optuèni smatra da mogu biti naro~ito korisni za wegovu odbranu mogu se, naravno, od{tampati.
14. Pored toga, obelodawivawe velikih koli~ina materijala u [tampanom formatu je krajwe neefikasno za ovaj Me|unarodni sud. Kako je obja{weno u priloènoj izjavi Roberta Williama Reida, osobqe Tuìla{tva je
svojevremeno provelo mnogo vremena, uz velike tro{kove, fotokopiraju}i
ogromne koli~ine papira koje su branioci i optuèni morali da pregledaju
stranicu po stranicu kako bi prona{li materijal koji je najzna~ajniji za
wihovu tezu. Da bi se ta situacija popravila, Ujediwene nacije su tokom posledwih godina uloìle velike koli~ine novca kako bi omogu}ile ovom Me144
|unarodnom sudu da vr{i obelodawivawe u elektronskom formatu, ukqu~uju}i CD Rom, DVD i, s najnovijim razvojem sistema elektronskog obelodawivawa, putem interneta. Danas, elektronsko obelodawivawe, na osnovu
pravila 65 ter, 66(A)(ii), 66(B) i/ili 68, predstavqa standardnu praksu u svim
predmetima koji se trenutno nalaze u pretpretresnoj ili pretresnoj fazi
pred ovim Me|unarodnim sudom, izuzev ovog optuènog.
15. Dosada{we odbijawe optuènog da prihvati obelodawivawe materijala u elektronskom obliku20) ili da koristi kompjuter, je izuzetno neefikasno za wega i za Me|unarodni sud. [tavi{e, optuèni se ve} poàlio da nemam gde da slaèm hrpe dokumenata koje mi se uru~uju.21) [to je jo{ va`nije,
postupak protiv optuènog koji nema branioca je obiman i sloèn. Stoga,
odbijawe optuènog da prihvati materijal koji se moè elektronski pretraìvati tako|e ograni~ava wegovu sposobnost da efikasno pripremi i organizuje svoju odbranu, ~ime se naru{ava wegovo pravo na pravi~no su|ewe u
skladu sa Statutom. Pored toga, kao {to se napomiwe u izjavi Roberta Williama Reida, kontinuirano obelodawivawe materijala na video-traci, kao {to
su razgovori s osumwi~enima vo|eni na osnovu pravila 43, umesto na CD
ROM-u, u velikoj meri }e razvu}i postupak obelodawivawa na osnovu pravila 66(A)(ii) i 66(B). Pored toga, u izjavi Roberta Williama Reida se obja{wava
da Me|unarodni sud tako|e nedavno opredelio za upotrebu softver sistema
Sanction za predo~avawe dokaza na su|ewu u elektronskom obliku. Upotrebom ovog elektronskog sistema ve} je u znatnoj meri ubrzan tempo teku}ih su|ewa. U skladu s tim, stalno odbijawe optuènog da radi s materijalima u
elektronskom formatu tako|e }e ugroziti wegovo pravo na ekspeditivno su|ewe. Stoga je u interesu svih strana u postupku i pravde, da optuèni prihvati obelodawivawe materijala na osnovu pravila 66(B) (i drugih pravila)
u elektronskom obliku.
16. Pored toga, tekst pravila 66(B) samo ukazuje na obavezu optu`be da
odbrani pruì mogu}nost da pregleda dokumente koji su od su{tinske va`nosti za pripremu odbrane. Pravilo ne govori u kojem obliku optu`ba moè da stavqa na raspolagawe materijal radi pregleda i zaista ne nalaè optu`bi da obelodawuje bilo kakav materijal.22) Optu`ba zato tvrdi da po sopstvenom naho|ewu moè da odabere u kom formatu }e izvr{iti obelodawivawe na osnovu pravila 66(B), a optuèni ne bi trebalo da se àli (niti da
odbija dokumente) zbog toga {to bi vi{e voleo da ih dobija u drugom obliku.
Optu`ba tako|e uz du`no po{tovawe traì da, pre zapo~iwawa rada na pronalaèwu i obelodawivawu izjava svedoka i svedo~ewa u kojima se pomiwe
optuèni na osnovu pravila 66(B), Pretresno ve}e utvrdi da li postoji
spremnost optuènog da prihvati taj materijal u elektronskom formatu.
Ukoliko optuèni bude i daqe odbijao da prima materijal za obelodawivawe u elektronskom formatu, optu`ba ne}e zapo~iwati ovaj dugotrajan proces neophodan da bi se ispunio zahtev optuènog na osnovu pravila 66(B).
145
Jezik materijala obelodawenih na osnovu pravila 66(B)

17. Optuèni insistira na tome da mu se svi materijali obelodane na
b/h/s jeziku.23) Tekst pravila 66(B), me|utim, nalaè optu`bi samo to da odbrani dopusti da pregleda dokumente koji su od su{tinske va`nosti za pripremu odbrane. U tom pravilu nije postavqen nikakav uslov da optu`ba sve
takve dokumente prevodi na jezik optuènog. [tavi{e, ovo Pretresno ve}e
je ve} ranije zakqu~ilo da, u skladu sa Statutom, Pravilnikom i praksom
ovog Me|unarodnog suda, op{ti standard u pogledu prevo|ewa dokumenata
tokom pretpretresne faze postupka nalaè, inter alia, da se slede}i materijali dostave optuènom na jeziku koji razume:
(d) materijali koje treba dati na uvid, na osnovu pravila 66(B) Pravilnika, a koji su u trenutku kad su do{li u posed ili kad su stavqeni pod nadzor optu`be bili na jeziku koji optuèni razume; (naglasak dodatk).24)
18. Stoga, ne postoji nikakva obaveza optu`be da prevede sa engleskog jezika na b/h/s jezik sve izjave svedoka date Tuìla{tvu u kojima se pomiwe optuèni pre obelodawivawa na osnovu pravila 66(B). [tavi{e, prevo|ewe
unapred svake pojedine izjave svedoka date Tuìla{tvu (i transkripata svedo~ewa) na b/h/s, mimo onog odre|enog Statutom i Pravilnikom, moglo bi
ozbiqno da ugrozi pravo optuènog na ekspeditivno su|ewe upravo zbog toga {to zahteva mnogo vremena i resursa potrebnih za prevod svih dokumenata.25) Ako je optu`ba, za druge svrhe, a ne radi obelodawivawa na osnovu pravila 66(A)(ii), prevela konkretne izjave svedoka sa engleskog na b/h/s, dostavi}e optuènom b/h/s/ verziju. Tokom pripremawa odbrane, optuèni moè
da zatraì prevode na b/h/s jezik izjava svedoka koje su mu dostavqene na engleskom jeziku na osnovu pravila 66(B) od Sekretarijata, ukoliko bude smatrao da su mu takvi prevodi potrebni.

(i) Da Pretresno ve}e izda nalog optuènom da prihvati materijale koji mu se obelodawuju na osnovu pravila 65ter, 66(A)(ii), 66(B) i 68, u elektronskom formatu;
(ii) Da Pretresno ve}e utvrdi da li postoji spremnost optuènog da ispo{tuje ovaj nalog; i
(iii) Da se optu`ba oslobodi svih obaveza u vezi s ispuwavawem zahtev
aoptuènog na osnovu pravila 66(B) ukoliko on nastavi da odbija obelodawivawe materijala u elektronskom formatu.
U Hagu, Holandija
146
Fusnote
1) Transkript sa su|ewa 119.
2) Tuìlac protiv Zejnila Delali}a i drugih, Odluka po zahtjevu optuènog Zejnila
Delali}a za objelodawivawe dokaza (u daqem tekstu: Odluka u predmetu Delali}),
predmet br. IT-96-21-T, 26. septembar 1996, par. 9, u kojem se citira R v. Keane, 99 CR.
App. R. 1. @albeno ve}e je odbilo sli~ne zahteve kada odbrana nije uspela da pokaè
da traèni elementi dokaznog materijala potpadaju pod jednu od tri kategorije iz
pravila 66(B). Tuìlac protiv Du{ka Tadi}a, Nalog kojim se odbija zahtjev za obelodawivawe dokumenata, predmet br. IT-94-1-A, 10. juni 1998.
3) Tuìlac protiv Zejnila Delali}a i drugih, Odluka po zahtjevu za o~uvawe i obezbje|ewe dokaza, predmet br. IT-96-21-A, 22. april 1999, par. 4; Tuìlac protiv Ivice Raji}a, Odluka po zajedni~kom zahtjevu odbrane za pristup povjerqivom propratnom materijalu, podnescima, transkriptima i dokaznim predmetima u predmetu Raji}, predmet br. IT-95-12-PT, 15. septembar 2003, str. 3; Tuìlac protiv Slobodana
Milo{evi}a, Odluka po zahtevu koji je podnela odbrana Franka Simatovi}a (IT03-69-PT) za pristup transkriptima i dokumentima (u daqem tekstu: Odluka po zahtevu Simatovi}a), predmet br. IT-02-54-T, br. IT-03-69-PT, 20. oktobar 2003, str. 3.
5) Tuìlac protiv Georgesa Andersona Nderubumwe Rutugande, @albena rasprava,
predmet br. ICTR-96-3-A, 4. jul 2002, Transkript 17-18. Dvoje sudija @albenog ve}a
stalo je na stanovi{te da pravo na pregled dokumenata iz pravila 66(B) ne vaì za
izjave svedoka. Georges Anderson Nderumbumwe rutaganda protiv tuìoca, Izjava
predsednika Jorde i sudije Shahabuddena, predmet br. ICTR-96-3-A, 28. juni 2002,
par. 6-13.
6) Presudan zna~aj tih pitawa kodifikovan je u ~lanovima 18(2) i 22 Statuta, te u pravilima 66(C), 68(D), 69, 70 i 75. Vidi tako|e Tuìlac protiv Br|anina i Tali}a,
Javna verzija povjerqive odluke o navodnoj pravnoj neutemeqnosti pravila 70 od 6.
maja 2002, predmet br. IT-99-36-T, 23. maj 2002, par 17 (gde se zakqu~uje da je, bez odredbi kao {to su one iz pravila 66(C) i 70, gotovo nemogu}e zamisliti da bi ovaj
Me|unarodni sud, ~iji je Tuìla{tvo sastavni dio, mogao da ispuwava svoje funkcije).
7) Vidi Tuìlac protiv Vidoja Blagojevi}a i drugih, Jedinstvena odluka po zahtjevima u vezi s dostavqawem dokaznog materijala, predmet br. IT-02-60-PT, 12. decembar 2002, par. 13 (u kojoj je zakqu~eno da optu`ba ispuwava svoje obaveze na osnovu
pravila 66(B) kada odbrani omogu}ava pristup traènim izjavama, s izuzetkom izjava koje optu`ba ima pravo ne objelodaniti u skladu s pravilom 66(C)).
8) Ibid, par. 23.
9) Na osnovu International covenant on Civil and Political Rights (Me|unarodnog pakta o
gra|anskim i politi~kim pravima), optuènim licima ili wihovim braniocima
trebalo bi da se odobri pristup dokumentima neophodnim za pripremu odbrane.
Me|utim, to im ne daje pravo da traè da im se dostave svi relevantni dokumenti.
Manfred Nowak, U.N. Covenant on civil and Political Rights CCPR Commentary/Pakt UN-a o gra|anskim i politi~kim pravima, Komentar/ (Kehl: N.P. Engel,
1993), str. 256. U predmetu Br|anin, supra, u fusnoti 6, Pretresno ve}e je stalo na
stanovi{te da u kontekstu Statuta i raison d etre ovog Me|unarodnog suda, pravo
na obelodawivawe, stoga nije apsolutno pravo. par. 19.
10) Vidi Tuìlac protiv Vidoja Blagojevi}a i drugih, Jedinstvena odluka po zahtjevima u vezi s dostavqawem dokaznog materijala (u daqem tekstu: Odluka u predmetu
Blagojevi}), predmet br. IT-02-60-PT, 12. decembar 2002, par. 13 (u kojoj se konstatuje da optu`ba ispuwava svoje obaveze na osnovu pravila 66(B) time {to odbrani omogu}ava pristup traènim izjavama svedoka, s izuzetkom izjava koje optu`ba ima pravo ne objelodaniti u skladu s pravilom 66(C))).
11) Ibid, par. 23.
12) Odluka po zahtjevu Simatovi}a, str. 4.
147
13) Odluka u predmetu Blagojevi}, par. 27. Ova odluka je doneta u kontekstu objelodawivawa na osnovu pravila 68, ali je, tvrdi optu`ba, podjednako relevantna za obaveze
objelodawivawa koje optu`ba ima na osnovu pravila 66(B).
14) Na primer, 29. oktobra 2003. predsedavaju}i sudija poku{ao je da ubedi optuènog da
nau~i kako da se koristi kompjuterom. Optuèni je to odbio. Trnskript str. 157.
15) Vidi komentare predsedavaju}eg sudije Schomburga, 25. mart 2003, transkript str. 66,
i predsedavaju}eg sudije Agiusa, 29. oktobar 2003, transkript str. 156.
16) Dana 29. oktobra 2003, transkript str. 157.
17) Dana 25. marta 2003, transkript str. 66.
18) Ibid.
19) Ako je neophodno, optu`ba za optuènog moè da organizuje dodatnu obuku za rad s
kompjuterom/internetom.
20) 17. februar 2004, Transkript str. 190.
21) Ibid.
22) Tuìlac protiv Rutagande, Odluka po hitnom zahtevu odbrane za obelodawivawe i
uvr{tavawe u spis dodatnih dokaza i Naloga o rasporedu, predmet br. ICTR-96-3A, 12. decembar 2002, str. 5.
23) Ne moram da primim nijedan dokument na jeziku koji ne razumem, a vi }ete na kraju
morati da prevedete sve na srpsko-hrvatski, jer je va{a du`nost da mi sve to dostavite, 17. februar 2004, transkript str. 189.
24) Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, Nalog o prevodu dokumenata, predmet br. IT03-67-PT, 6. mart 2003, str. 2.
25) Ibid, str. 2-3.
IZJAVA ROBERTA WILLIAMA REIDA

Ja, Robert William Reid, izjavqujem:
1. Radim kao zamenik {efa Istra`nog odeqewa Tuìla{tva MKSJ-a.
Na toj funkciji sam od avgusta 1997. Pre preuzimawa te funkcije, tri godine sam bio vo|a istra`nog tima Tuìla{tva.
2. Kao zamenik {efa Istra`nog odeqewa, nadgledam istra`nu delatnost devet istra`nih timova Tuìla{tva. Tako|e, nadgledam rad Odeqewa
za informacije i dokaze Tuìla{tva i Jedinicu za podr{ku su|ewima u Tuìla{tvu. Odeqewe za informacije i dokaze Tuìla{tva sastoji se od nekoliko mawih jedinica, ukqu~uju}i Jedinicu za dokaze Tuìla{tva. Jedinica za dokaze stara se o svakom elementu dokaznog materijala koji prikupi
osobqe Tuìla{tva, ukqu~uju}i izjave svedoka, dokumente organa vlasti,
fotografije, video i audio trake i dokaze u drugom obliku. Jedinica za podr{ku su|ewima pomaè svakom timu Tuìla{tva pri koordinaciji aktivnosti u predmetu, obelodawivawu, pripremawu dokaznih predmeta i prezentaciji dokaza u sudnici.
3. Po prirodi posla, bio sam na najkonkretniji na~in ukqu~en u nastojawa Tuìla{tva i MKSJ-a u celini da se tokom posledwih nekoliko godina
izna|u na~ini za efikasnije procesuirawe dokaza, kako za svrhe obelodawivawa, tako i za upotrebu na su|ewima. Zahvaquju}i tim naporima, Tuìla{tvo i MKSJ danas su uveli vi{e sistema, uz znatne tro{kove, koji omogu}avaju da se dokazi obelodawuju i predo~avaju na sudu u elektronskom obliku.
Re}i }u ne{to vi{e o svakom od tih sistema ponaosob.
148
Elektronsko obelodawivawe
4. Tokom prvih godina rada MKSJ-a, gotovo sve pretpretresno obelodawivawe materijala, kao {to su izjave svedoka, dokazni predmeti i ekskulpatorni materijal, obavqano je u obliku {tampanog materijala, tj. na papiru. Kako se, usled podizawa optu`nica i hap{ewa optuènih u postupcima
protiv rukovodilaca pove}avao obim predmeta, obim obelodawivawa je tako|e eksponencijalno rastao. Obelodawivawe u obliku {tampanog materijala bilo je krajwe neefikasno kako za optu`bu, tako i za odbranu. Osobqe
Tuìla{tva je provelo mnoge sate, uz velike tro{kove, fotokopiraju}i
ogromne koli~ine papira koje su branioci i optuèni morali da pregledaju
stranicu po stranicu, kako bi prona{li materijal koji je najrelevantniji
za wihove teze.
5. Da bi se popravila ova situacija, Tuìla{tvo je po~elo da obelodawuje elektronski sa~uvan materijal na pretraìvim CD ROM-ovima i DVDovima. Time je izbegnut veliki utro{ak vremena i papira za fotokopirawe,
i braniocima i optuènima omogu}eno je da vr{e brze elektronske pretrage materijala za obelodawivawe u ciqu pronalaèwa elemenata dokaznog
materijala najkorisnijih za wihove teze. Danas je elektronsko obelodawivawe na CD ROM-ovima i DVD-ovima uobi~ajeno u svim predmetima koji se
trenutno nalaze u pretpretresnoj ili pretresnoj fazi pred ovim Me|unarodnim sudom, izuzev predmeta optuènog Vojislava [e{eqa. Dr [e{eq do
danas odbija da prihvati obelodawivawe koje bi iziskivalo upotrebu kompjutera.
6. Iako je elektronsko obelodawivawe na CD ROM-ovima i DVD-ovima
predstavqalo napredak u odnosu na stari metod {tampanog materijala, Tuìla{tvo je zakqu~ilo da moè da obezbedi i ve}u efikasnost obelodawivawa kori{}ewem internet tehnologije. Stoga je tokom 2002. i 2003. godine
osobqe Tuìla{tva, pod mojim nadzorom i u saradwi sa osobqem Sekretarijata, ve}a i Udruèwa branilaca, razvilo Sistem elektronskog obelodawivawa. Sistem elektronskog obelodawivawa pruà timovima odbrane pristup velikim delovima zbirki dokaza Tuìla{tva na internetu. Tako danas
branioci i/ili optuèni mogu brzo da prona|u materijal koji im najvi{e
moè pomo}i u radu na tezi jednim pretraìvawem na internetu. Pored toga, Tuìla{tvo moè da obelodawuje konkretne grupe dokumenata konkretnim timovima odbrane putem interneta. Branioci, koji postupaju pred
MKSJ-om, pruàju gotovo jednoglasnu podr{ku Sistemu elektronskog obelodawivawa, a ~etrdeset devet branilaca je do sada steklo pravo ulogiravawa. MKSJ je do danas uloìo oko 141.675 ameri~kih dolara u razvoj Sistema elektronskog obelodawivawa, a kori{}ewe tog sistema je kodifikovano
nedavnim amandmanima na pravilo 68.
Projekat digitalizacije video dokaza
7. Jedinica za dokaze Tuìla{tva poseduje na hiqade video i audio traka. Svaki put kada se pusti ili kopira neka video-traka, ona gubi na kvalitetu. Pored toga, prose~an vek trajawa video-trake iznosi deset godina. Mnoge
video-trake u posedu Tuìla{tva datiraju iz 1992. ili ranijih godina. Pored toga, dokazni predmeti u vidu video-traka moraju se ~esto obelodawiva149
ti i/ili koristiti na sudu. Jedinica za dokaze je ranije koristila sada zastarele ure|aje za kopirawe video-traka kako bi proizvela kopije za obelodawivawe i kori{}ewe na su|ewu. Taj proces je oduzimao izuzetno mnogo vremena budu}i da je video-trake trebalo kopirati u real-time formatu. Kada je bilo potrebno da se odjednom kopiraju velike koli~ine video materijala, Tuìla{tvo je bivalo prinu|eno da iznajmi te poslove privatnim firmama u Hagu, uz velike tro{kove. Pored toga, tokom 2002. godine, Jedinica za
dokaze je ostala bez {esnaest zaposlenih. Stoga su preostali zaposleni u Jedinici za dokaze morali da smisle na~in kako da istu koli~inu rada obave s
mawe osobqa.
8. U skladu s tim, Tuìla{tvo je traìlo na~ine da o~uva dokaze zabeleène u zbirki video i audio traka koju poseduje, te da ubrza dugotrajan i
skup proces kopirawa traka za obelodawivawe i kori{}ewe na su|ewu. Nakon istraìvawa raspoloìvih opcija i pribavqawa saglasnosti vi{eg rukovodstva Tuìla{tva, kao i Odeqewa za nabavku i finansije Sekretarijata, uz konsultacije sa predstavnicima ve}a, Tuìla{tvo je tokom 2002-2003.
uloìlo 125.450 evra u digitalnu opremu. Ta oprema je omogu}ila Jedinici
za dokaze da iskopira sve svoje audio i video trake na jeftinije, ali trajnije
CD ROM-ove. Iako se originalne video ili audio trake jo{ uvek nalaze u
posedu Jedinice za dokaze, upotreba digitalne tehnologije u svrhu kopirawa
video i audio traka kad god je to neophodno omogu}ava ogromne u{tede vremena, radne snage i tro{kova MKSJ-a. Na primer, za teku}u fiskalnu godinu, usled odsustva potrebe za nabavkom praznih video traka, jedinica za dokaze }e u{tedeti preko sedam hiqada ameri~kih dolara. Jedinica za dokaze je
zadràla jedan od svojih zastarelih video-rikordera radi kori{}ewa u hitnim situacijama. Me|utim, povratak na masovno presnimavawe sa videa na
video nalagala bi Jedinici za dokaze da ponovo iznajmquje ove poslove ili
da nabavqa velike koli~ine praznih traka, ili oboje, uz velike tro{kove
MKSJ-a. Povratak na kopirawe sa videa na video bi tako|e znatno pove}ao
koli~inu vremena neophodnog za obelodawivawe video snimaka razgovora.
9. Pored toga, pitawa integriteta video dokaza pokretana su na su|ewima pred ovim Me|unarodnim sudom. Da bi se utvrdilo eventualno manipulisawe, lak{e je pregledati dokazni materijal u digitalnom obliku nego u
obliku magnetnih audio i video traka.
Implementacija softver programa Sanction u sudnicama MKSJ-a
10. Da bi se ubrzali sudski postupci, Tuìla{tvo je, u saradwi sa Sekretarijatom i ve}ima, tako|e traìlo na~ine da ubrza prezentirawe dokaza u
sudnici. Svaki put kad bi neka strana u postupku ranije èlela da prezentira neki dokazni predmet, {tampani primerci dokaznog predmeta, sa prevodima, bili su distribuirani u sudnicama i stavqani na Elmo. Taj proces je
tro{io ogromne koli~ine papira i resursa za fotokopirawe, neretko dovode}i do zabune i znatnog produètka sudskih postupaka.
11. Stoga je, tokom 2003, Tuìla{tvo nabavilo i isprobalo softver program Sanction za elektronsko prezentirawe dokaza u sudnici. Sva tri
ogranka MKSJ-a, Tuìla{tvo, Sekretarijat i ve}a, saglasili su se da }e upotreba softvera Sanction ubrzati sudske postupke. Tako je 2003. u sve tri sud150
nice instalirana dodatna tehnologija, za {ta je utro{eno 58.000 ameri~kih

dolara, kako bi se omogu}ila elektronska prezentacija dokaza. Elektronska
prezentacija dokaza putem sistema Sanction podjednako je dostupna braniocima, pa je osobqe Tuìla{tva obu~ilo branioce za upotrebu tog softvera.
Upotreba sistema Sanction je dovela do zna~ajnih u{teda Jedinice za podr{ku su|ewa Tuìla{tva, koja sada tro{i znatno mawe papira i znatno mawe
fotokopira nego u pro{losti.
12. [to je jo{ zna~ajnije, prezentacija dokaznih predmeta putem sistema
Sanction znatno ubrzava postupke pred ovim Me|unarodnim sudom. Na primer, ve{tak optu`be dr Patrick Treanor nedavno je svedo~io u predmetu Kraji{nik, predmet br. IT-00-39-T. Dr Treanor je tokom svog svedo~ewa koristio
220 dokaznih predmeta i 58 snimaka presretnutih komunikacija, {to je sve,
uz pomo} sistema Sanction, okon~ano za ~etiri dana. Da je dr Treanor prezentirao ove dokaze koriste}i se starom metodom {tampanog materijala, wegovo svedo~ewe bi danima duè trajalo. Prema najsuzdrànijoj proceni koju
mogu izneti, elektronskom prezentacijom dokaza {tedi se dvadeset posto
vremena provedenog u sudnici. Ta brojka je verovatno vi{a kod sloènijih
predmeta koji obuhvataju ve}e koli~ine dokaznih predmeta. Pored toga, dokazni predmeti prezentirani elektronski mogu se sa~uvati na kraju svakog
radnog dana u sudnici na pretraìvim CD ROM-ovima radi lak{eg pristupa strana u postupku i sudija.
Izjavqujem da je gorenavedeno istinito i ta~no.
U Hagu, Holandija
Robert William Reid,
zamenik {efa istrage
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
POVERQIVO I DELIMI^NO EX PARTE

PODNESAK OPTU@BE S DODATNIM
INFORMACIJAMA O ZA[TITNIM MERAMA
ZA OSETQIVE SVEDOKE
151
I. Uvod
1. Dana 15. septembra 2003. optu`ba je podnela poverqivi Zahtev za neobelodawivawe materijala dostavqenog na osnovu pravila 66(A)(ii) i 68 i za
za{titne mere za svedoke tokom pretpretresne faze (u daqem tekstu: Prvobitni zahtev) za poverqivim i ec parte dodacima A, B, C, D i E. Dana 11. februara 2004. Pretresno ve}e je delimi~no odobrilo zahtev i naloìlo optu`bi da Ve}u dostavi dodatne informacije u vezi sa prirodom zatraènih
za{titnih mera za svakog od relevantnih svedoka, kao i razloge za traèwe
takvih mera.1) Shodno tome, optu`ba dostavqa ove dodatne informacije sa
poverqivim i ex parte dodacima A, B, C, D, E i F. Objektivne ~iwenice i
pravni argumenti sadràni u ovom dodatnom podnesku vaè za sve svedoke koji su navedeni u dodacima A E. Novi poverqivi i ex parte Dodatak F pruà dodatne informacije o pretwama i drugim oblicima uznemiravawa kojima su do sada bili izloèni svedoci Tuìla{tva. Ti dopunski i novi dodaci, uz dopu{tewe Ve}a, treba da zamene poverqive i ex parte dodatke podnete 15. septembra 2003.
2. Pored toga, optu`ba je revidirala sistem numerisawa svedoka. Predloèni pseudonimi koji su ranije po~iwali sa C sada po~iwu sa VS. Fusnota 8 i paragraf 22 prvobitnog zahteva odnosili su se na svedoka C-053.
Svedok C-053 bi od sada trebalo da se navodi kao svedok V-008.
II. Dodatne informacije o razlozima

zbog kojih se traè za{titne mere
3. Jo{ pre hap{ewa i pritvarawa u Hagu, optuèni je javno iznosio svoju nameru da uni{ti ovaj Me|unarodni sud.2) Uprkos brojnim upozorewima,
pona{awe optuènog tokom ~etrnaest meseci koji su usledili karakterisalo je, izme|u ostalog, bezobzirno nepo{tovawe pravila ovog Me|unarodnog
suda, podno{ewe mnogih obesnih predloga i zahteva, davawe krajwe uvredqivih javnih izjava, izno{ewe neosnovanih javnih optu`bi na ra~un brojnih
li~nosti, dràwe politi~kih govora i izno{ewe la`nih navoda o zloupotrebi ovla{}ewa od strane tuìoca. O~igledno je da bi opstrukcija svedo~ewa svedoka optu`be predstavqala jo{ jedno sredstvo uni{tavawa ovog
Me|unarodnog suda. Nema osnova za verovawe da }e optuèni po{tovati
eventualne naloge u vezi s neobelodawivawem izjava svedoka ili drugih za{titnih mera za svedoke. Stoga, upotreba pseudonima i odgo|enog obelodawivawa izjava svedoka, koji se u ovom predmetu smatraju osetqivim, jeste neophodna da bi se osigurala za{tita i bezbednost svedoka, kao i sprovo|ewe
pravde.
4. Optuèni je javno pokazao potpuni nemar u odnosu na moralni i fizi~ki integritet drugih lica, ukqu~uju}i svedoke pred ovim Me|unarodnim
sudom. Optuèni je koristio pojavqivawe u sudnici i podneske za izno{ewe
neosnovnaih optu`bi za intelektualno nepo{tewe,3) klevete,4) vladinu ume152
{anost u organizovani kriminal,5) ometawe pravde podmuklim kriminalnim korupciona{kim radwama vi{e pojedinaca, ukqu~uju}i sekretara ovog
Me|unarodnog suda,6) wegove saradnike,7) te papu Jovana Pavla II, koga je optuèni nazvao najve}im ratnim zlo~incem iz ovog posledweg balkanskog rata.8) Zbog jednog takvog slu~aja, u Srbiji je pokrenut krivi~ni postupak protiv optuènog.9) Odgovaraju}i na jednu takvu tvrdwu optuènog, Pretresno
ve}e je primetilo da optuèni nije predo~io ni trunku dokaza kako bi potkrepio svoje izuzetno ozbiqne optu`be, kao i ~iwenicu da on i ne kaè da
raspolaè takvim dokazima.10) Ve}e je daqe primetilo da pona{awe optuènog predstavqa ozbiqnu zloupotrebu pristupa jednom javnom forumu koji optuèni ima na ovom Me|unarodnom sudu11) i upozorilo optuènog da
Ve}e s velikim negodovawem gleda na wegovo pona{awe u ovoj stvari, te da
}e svi eventualni budu}i poku{aji da se javni postupak iskoristi u svrhu nepotkrepqenog optuìvawa slu`benika ili drugih osoba povezanih sa Me|unarodnim sudom najverovatnije biti ka`weni.12) Ne obaziru}i se na to, optuèni je posle toga javno izneo tvrdwu da je jedan svedok optu`be bio psihi~ki slomqen i primoran da da la`ni iskaz u postupku pred ovim Me|unarodnim sudom.13) Takvo destruktivno pona{awe ukazuje na to da optuèni moè
da naudi osetqivim osobamna, ako se na to odlu~i.
5. Pored toga, uo~i nedavnih izbora u Republici Srbiji, upravnik Pritvorske jedinice Ujediwenih nacija (u daqem tekstu: PJUN) upozorio je optuènog da }e wegova daqa zloupotreba prava na telefonsku komunikaciju u
svrhe pomagawa izborne kampawe imati za posledicu izricawe disciplinskih mera.14) Kona~no, kada je optuèni nastavio da zloupotrebqava svoje povlastice, zamenik sekretara ovog Me|unarodnog suda zakqu~io je da ima obavezu da ograni~i komunikacije optuènog budu}i da optuèni koristi pogodnosti Pritvorske jedinice Ujediwenih nacija na na~in koji potencijalno podriva mandat ovog Me|unarodnog suda da doprinese ponovnom uspostavqawu i odràvawu mira u biv{oj Jugoslaviji.15) Ta ograni~ewa su jo{ uvek
na snazi i zamenik sekretara je nedavno primetio da optuèni i daqe pokazuje sklonost da prkosi u vezi sa ovim pitawem, te da to i daqe izaziva zabrinutost.16) Optu`ba tvrdi da su mogu}nost optuènog da podriva mandat Me|unarodnog suda i sklonost da prkosi daqi dokazi o wegovoj mogu}nosti i
sklonosti da vr{i pritisak na svedoke optu`be.
6. Premda je optuèni pritvoren u Hagu, Srpska radikalna stranka (u daqem tekstu: SRS) u Srbiji odràva strukturu koja i daqe postupa po nalozima optuènog.17) Na javnom skupu 23. februara 2003, pre nego {to se predao
Me|unarodnom sudu, optuèni je rekao svojim pristalicama: Srpska radikalna stranka }e i daqe biti aktivna. Ona ima lidera. To je Tomislav Nikoli}. Aleksandar Vu~i}, generalni sekretar SRS, na istom skupu je rekao:
... on nikada ne}e odustati od onoga za{ta ga Hag optuùje od na{e Velike Srbije; ako je èqa za na{om Srbijom zlo~in, onda smo svi zlo~inci,
onda svi treba da idemo u Hag; ne moèmo ute{iti wegovu porodicu, ali ono
153
{to moèmo jeste da sledimo wegove naloge on je predsednik SRS-a. Svima

}u da kaèm da }u da sledim [e{eqeve naloge. Eto, ja i svi drugi uradi}emo
sve {to nam kaè Tomislav Nikoli}.18) (kurziv dodat)
7. Tomislav Nikoli} se smatra vode}im kandidatom za predsednika na
predstoje}im izborima u Srbiji.19) Sekretar ovog Me|unarodnog suda nedavno je izrazio zabrinutost zbog toga {to }e politi~ka stranka i pristalice
optuènog verovatno traìti wegovo direktno ili indirektno angaòvawe
u politi~kim aktivnostima vezanim za predsedni~ke izbore od 13. juna
2004;...20) Ako Tomislav Nikoli} bude izabran za predsednika, SRS (i optuèni) na raspolagawu }e imati jo{ ve}u mo} da {ikaniraju i zastra{uju svedoke optu`be.21)
8. SRS je i te kako zasluìo reputaciju stranke koja prihvata nasiqe i
pribegava mu. Na primer, u televizijskom programu uìvo, u decembru 2003,
potpredsednik SRS-a Tomislav Nikoli}, rekao je da mu nije ào {to je novinar Slavko ]uruvija ubijen 1999.22) Ne{to skorije, 25. marta 2004, biv{i
telohraniteq optuènog, Petar Pani}, osu|en je na osam meseci zatvora
zbog napada na Nikolu Barovi}a. Do tog napada je do{lo 1997, kada su optuèni i g. Barovi} zajedno gostovali u jednoj televizijskoj emisiji. Emisija je
zavr{ena kada je g. Barovi}, isprovociran primedbama optuènog o wegovom
pokojnom ocu, polio optuènog vodom iz ~a{e. Odmah po zavr{etku emisije,
Petar Pani} je pretukao g. Barovi}a. Optuèni je posle tvrdio da se g. Barovi} okliznuo na koru od banane i pao niz stepeni{te.23)
9. Pored toga, ~iwenica da optuèni i daqe ima rukovode}u ulogu razlog je za naro~itu zabrinutost, s obzirom na to da je wegova mo} i sposobnost
da (svojim ekstremno nacionalisti~kim sledbenicima) zastra{uje i ometa
svedoke Me|unarodnog suda porasla tokom posledwih meseci, posle izbora u
Srbiji od 28. decembra 2003. SRS, politi~ka stranka na ~ijem je ~elu optuèni je, od 250 mesta u Narodnoj skup{tini Republike Srbije, osvojila osamdeset dva mesta (odnosno, dvadeset sedam posto glasova bira~a {to je vi{e
od milion glasa~kih listi}a).24) SRS u Narodnoj skup{tini trenutno ima vi{e mandata nego bilo koja druga stranka, a ~lanovi SRS imaju tre}inu mesta
u svakom odboru.25)
10. U predizbornom periodu krajem 2003. do{lo je do porasta nasiqa
usmerenog protiv nesrba u Srbiji. Jo{ pre izbora, do{lo je navodno do skrnavqewa katoli~kog grobqa u Novom Sadu.26) Posle toga, pijana ruqa je navodno budila gra|ane Novog Sada na srpsku Novu godinu 13-14. januara, vi~u}i: Oj, Srbi, kla}emo Hrvate! Oj, Srbi, kla}emo Ma|are!27) Sredinom januara, jedan ~ovek, koji je tvrdio da predstavqa suboti~ki ~etni~ki pokret,
navodno je nazvao nedeqnik Hrvatska rije~ i izneo slede}e pretwe: Ako
se izda jo{ jedan broj va{ih novina, pobi}u vas sve. Ubili ste mi dete.28) U
februaru, visoki zvani~nik SRS-a navodno je okvalifikovao novosadski
Gra|anski list kao usta{ki, a wegove novinare kao prqave izdajnike i
{pijune.29)
154
11) Okolnosti u kojima se nalaze svedoci o kojima je re~ u dodacima AE

jo{ su kriti~niji, s obzirom na etni~ko nasiqe koje trenutno besni u biv{oj
Jugoslaviji. Dana 22. marta 2004, eksplozivna naprava o{tetila je yamiju u
Bosanskoj Gradi{ki, u Republici Srpskoj.30) Uve~e, 17. marta 2004, lokalna
policija nije intervenisala kada je gomila demonstranata zapalila yamije u
Beogradu i Novom Sadu.31) Nakon dvodnevnog nasiqa na Kosovu, u kojem je trideset jedno lice smrtno stradalo, dok ih je preko pet stotina raweno, a {esnaest pravoslavnih crkava razoreno, u Srbiji su spaqene radwe u vlasni{tvu Albanaca.32) Etni~ke mawine u Srbiji strahuju da bi frustrirani Srbi mogli da se svete na najbliòj grupi koja im se na|e u blizini, a u jednom
nedavnom izve{taju se prime}uje slede}e: Napetosti i strahovi su stvarni,
a opasnosti ne bi trebalo da se minimizuju.33) U tako nestabilnom okruèwu, svaki srpski svedok koga wegove ili wene kom{ije, kolege i saradnici
budu smatrali izdajnikom bio bi ugroèn.
12. Umesto da osudi ~iwenicu nasiqa nad muslimanskim verskim objektima i imovinom samu po sebi, ministar unutra{wih poslova Republike Srbije Dragan Jo~i} je, prema izve{tajim, pozvao narod da ne preduzima ni{ta
{to vodi daqem pogor{awu te{kog poloàja Srbije i Srba na Kosovu.34)
Premijer Vojislav Ko{tunica je nedavno priznao slede}e:
Jasno je da je sprovo|ewe pravde u Srbiji danas u veoma lo{em stawu.
Karakteri{e ga visok stepen politizacije, neefikasnosti i, naàlost,
korupcije.35)
13. Me|unarodna krizna grupa ide daqe opisuju}i korene dana{we nesigurnosti gra|ana Srbije:
Strukture i kadrovi iz Milo{evi}eve ere su jo{ uvek relativno o~uvani u sudstvu, policiji, vojsci i drugim kqu~nim institucijama. Mediji i
sudstvo u Srbiji su danas mawe nezavisni nego pre dve godine. More obave[tajnih slu`bi je, izgleda, i daqe van kontrole i prvenstveno se bavi {pijunirawem doma}ih politi~kih protivnika.36)
14. Pored toga, sada{wa Vlada Srbije nije prijateqski raspoloèna
prema ovom Me|unarodnom sudu. U svom govoru pre stupawa na du`nost premijer Ko{tunica je izbegao da pruì ~vrsta obe}awa u pogledu saradwe s
MKSJ-om, navode}i jednostavno da ta saradwa mora da bude dvosmerna uli37) Dragan
ca i da }e Srbija pruìti ve}u podr{ku optuènicima u Hagu.3
Mar{i}anin, novi ministar trgovine Srbije i bliski saradnik premijera
Ko{tunice, saop{tio je da Srbija vi{e nema nameru da izru~uje srpske optuènike MKSJ-u.38) Pored toga, dana 30. marta 2004, Narodna skup{tina Srbije je usvojila zakon, ~iji su nacrt izradili poslanici SRS-a, kojim se odobravaju mese~na naknada, tro{kovi pravne pomo}i i druga prava Srbima pritvorenim od strane MKSJ-a.39) Prema re~ima potpredsednika SRS-a Tomislava Nikoli}a, taj zakon je znak da je Srbija promenila svoj stav prema Me|unarodnom sudu i svojim gra|anima koji su tamo zatvoreni.40)
155
15. Optu`ba tvrdi da, u takvom okruèwu, ne bi bilo mudro o~ekivati od

srpskih institucija da delotvorno {tite prava osetqivih svedoka optu`be
koji su izloèni pretwama, zastra{ivawu, {ikanirawu ili gorim stvarima.
Iz gorenavedenih razloga i na osnovu ~iwenica iznetih u poverqivom i ex
parte Dodatku F, optu`ba tvrdi da }e svi svedoci koji traè za{titne mere
biti izloèni {ikanirawu, zastra{ivawu i drugim problemima u pogledu
za{tite i bezbednosti od strane gorenavedenih struktura i hijerarhije SRSa. Kada svedoke po~nu da maltretiraju i obeshrabruju da sara|uju s ovim Me|unarodnim sudom, bi}e prekasno za sve za{titne mere. Stoga je u ovom postupku neophodan aktivan odnos prema merama za{tite svedoka, kao {to su
upotreba pseudonima i odgo|eno obelodawivawe identiteta osetqivih svedoka.
18)
19)
20)
21)
22)
23)
24)

Optu`ba uz du`no po{tovawe traì da Pretresno ve}e naloì da se odrede za{titne mere navedene u poverqivim i ex parte dodacima A, B, C, D
i E.
U Hagu, Holandija
25)
26)
27)
28)
29)
Fusnote
1) Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, Odluka po zahtevu optu`be za neobelodawivawe materijala dostavqenog na osnovu pravila 66(A)(ii) i 68 i za za{titne mere za
svedoke tokom pretpresne faze, predmet br. IT-03-67-PT, 11. februar 2004.
2) Deutsche Press-Agentur, Hague Tribunal May Indict Extremist Serbian Politician / Me|unarodni sud u Hagu bi mogao podi}i optu`nicu protiv srpskog politi~ara ekstremiste, 3. februar 2003.
3) Tr. 120.
4) Tr. 120.
5) Tr. 120-122.
6) Tr. 119-120; Podnesak broj 23, 6. novembar 2003, str. 1-2.
7) Ibid.
8) Podnesak broj 19, 9. septembar 2003, str. 2.
9) Tr. 170-171.
10) Odluka o izvesnim tvrdwama iz podneska broj 23, 18. novembar 2003.
11) Ibid.
12) Ibid.
13) Tr. 203.
14) Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, Odluka zamenika sekretara, predmet br. IT03-67-PT, 12. decembar 2003, fusnota 1.
15) Ibid.
16) Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, Odluka zamenika sekretara, predmet br. IT03-67-PT, 9. mart 2004. Ova odluka je obnovqena 8. aprila 2004. Odluka sekretara,
predmet br. IT-03-67-PT, Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, 8. april 2004.
17) Delimi~an prevod govora koji je odrào Aleksandar Vu~i}, 23. februar 2004. Na nedavnoj konstitutivnoj sednici Narodne skup{tine Srbije, 27. januara 2004, svih 82
156
30)
31)
32)
33)
34)
35)
36)
37)
38)
39)
poslanika SRS-a nosili su majice s fotografijom optuènog. Serbias U-Turn /Radikalan zaokret Srbije/, Me|unarodna krizna grupa, Izve{taj o Evropi br. 154, Beograd/Brisel, 26. mart 2004, str. 11.
Prevod dela govora koji je 23. februara 2004. odrào Aleksandar Vu~i}.
Servias U-Turn, str. 5.
Odluka sekretara, predmet br. IT-03-67-PT, Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, 8.
april 2004.
Jedan komentator sugeri{e da bi izbor g. Nikoli}a imao za posledicu visok stepen
izolacije Srbije od ostalog sveta. Ukoliko se pove}a me|unarodna izolacija Srbije, svedoci optu`be koji ìve u Srbiji bili bi jo{ vi{e izloèni pritisku. Serbia: Gloom and Doom, Continued,/Srbija: Tuga i propast, nastavak/, The Economist,
10. april 2003, str. 26.
Serbias U-Turn na str. 5, citat iz emisije Vesti TV B92 od 21. decembra 2003.
[e{elj Bodyguard Jailed for Assault /[e{eqev telohraniteq u zatvoru zbog napada/,
Beta News, 25. mart 2004.
Izborna komisija Republike Srbije (http://www.rik.parlament.sr.gov.yu/cirilica/linkovi_frames.htm).
Serbias U-Turn, str.i. SRS i danas ostaje najpopularnija politi~ka stranka u Srbiji.
Radicals Top Latest Poll /Radikali vode prema najnovijem istraìvawu javnog mwewa/ Beta News, 31. mart 2004.
Fear Ripples Through Vojvodina Minorities /Strah me|u mawinama u Vojvodini/,
Jan Briza, Dnevnik, 22. januar 2004, iz Balkan Crisis Report /Izjve{taj o balkanskoj krizi/, Institute for War and Peace Reporting, http://222/iwp.net/index.pl?archive/ber3/ber3_200401_477_3_eng.txt.
Ibid.
Ibid.
Serbian Radical Party Official Milorad Mirci} Attacks Novi Sad Daily Gra|anski list
/Zvani~nik srpske radikalne stranke Milorad Mir~i} napao novosadski dnevnik
Gra|anski list/, Association of Independent Electronic Media /Udruèwe nezavisnih
elektronskih medija/) (ANEM), 03/02/2004, (htp://www.anem.org.yu).
Mosque Attack in Bosnia /Napad na yamiju u Bosni/, AP, 22. mart 2004.
Belgrade Police Chief Replaced Over Torching A Mosque /[ef policije u Beogradu
smewen zbog paqewa yamije/, AP, 22. mart 2004.
Vesti B92, 19. mart 2004, NATO Adds Kosovo Troops as Violence Grows /Dok nasiqe
na Kosovu raste, NATO {aqe nove snage/, Danica Kirka, saradnik Associated Pressa, Yahoo Europe, 18. mart 2004.
Serbias U-Turn, str. 3.
Ministar Jo~i} je dodao da se paqewem yamija ne mogu re{iti ovi problemi. V.I.P.
Headlines, Mosques Ablaze in Belgrade and Ni{ /U Beogradu i Ni{u yamije u plamenu/, 18. mart 2004.
Serbian Premier Presents Programme, Cabinet /Srpski premijer predstavqa program
i sastav kabineta/, BBC Monitoring Service, Originalni izvor: RTS TV, Beograd,
tekst obra}awa novonaimenovanog premijera Vojislava Ko{tunice u Skup{tini
Srbije, preno{enog uìvo preko satelitskog servisa TV Srbije, 2. marta 2004, str.
7 do 12 (htp://www/slobodan-milo{evi}.org/news/rts030304.htm).
Serbias U-Turn, str. ii.
Serbian Premier Presents Programme, Cabinet, str. 8.
Mar{i}anin Says No More Extraditions /Mar{i}anin kaè da vi{e ne}e biti izru~ewa/, Associated Press 5. mart 2004.
Serbs Award Salary, Perks to Milo{evi} /Srbi daju Milo{evi}u platu i redovne beneficije/, Du{an Stojanovi}, Associated Press, 30. mart 2004; Serbia Votes to PayMilo{evi} /Srbija izglasala platu Milo{evi}u/, BBC News, Europe, 30. mart 2004.
(http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/3584205.stm).
157
40) Ibid. Po~etkom aprila 2004, Sjediwene Ameri~ke Dràve su suspendovale deo bilateralne pomo}i Vladi Srbije zbog toga {to nije u potpunosti sara|ivala s ovim
Me|unarodnim sudom. Serbia: Gloom and Doom, Continued, fusnota 21, supra.
Advokatska kancelarija Gojkovi}

Novi Sad, 21. april 2004.
Po{tovani gospodine [e{eq,
Dana 24. marta ove godine uputila sam podnesak Sekretarijatu u smislu
odobrewa tro{kova odbrane za 2003. godinu i mislim da Vas je u pismu o tome informisala Jadranka.
Nemam informacije o tome da li Vas je Sekretarijat o ovome izvestio.
Gospo|a Mihajlovi} me je informisala da treba da pripremim i Vama
li~no dostavim podnesak u obliku zahteva za isplatu tro{kova pripreme odbrane u 2003. godini, te Vam isti i dostavqam.
U vezi sastavqawa istog konsultovala sam se sa nekoliko kolega i oni
to rade na druga~iji na~in. Kako su mi rekli, dobijaju nekakve formulare direktno od Sekretarijata koje popuwavaju i dostavqaju im. U tim formularima su precizni podaci u vezi statusa lica koje je obavqalo pojedinu istra`nu
ili pravnu radwu, npr. advokat, istraìteq i sl.
U vezi toga ne moèmo da se konsultujemo sa Vama, jer kao Va{ pravni
savetnik ne mogu sa Vama da kontaktiram, niti smo kolega Jerkovi} i ja u mogu}nosti da od Sekretarijata dobijemo te formulare ili proverimo ovu informaciju na licu mesta.
Primite puno prijateqskih pozdrava sa nadom da }emo se uskoro videti.
Advokat Maja Gojkovi}

ODLUKA
Imaju}i u vidu odluku sekretara podnetu 8. aprila 2004. godine (u daqem
tekstu: Odluka) i naknadni corrigendum podnet 13. aprila 2004. u vezi sa pravima g. Vojislava [e{eqa (u daqem tekstu: optuèni) na komunikaciju u
Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija (u daqem tekstu: Pritvorska jedinica) i u wima pomenute ranije donete odluke po tom pitawu, u kojima je naloèno da se, za period od jo{ trideset (30) dana zabrani, ukoliko upravnik
158
Pritvorske jedinice ne odredi druga~ije, svaka komunikacija optuènog i

drugih osoba, izuzev sa pravnim savetnikom (ukoliko ga ima), diplomatskim
ili konzularnim predstavnicima i ~lanovima uè porodice, pod uslovom da
se kontakt sa porodicom nadgleda onako kako odredi upravnik Pritvorske
jedinice;
Uzimaju}i u obzir da optuèni i daqe pokazuje sklonost da prkosi u vezi sa ovom i ranijim odlukama u vezi sa pravima na komunikaciju, te da je to
i daqe razlog za zabrinutost;
Imaju}i, sa zabrinuto{}u, u vidu pismo koje je optuèni 15. aprila 2004.
uputio Tomislavu Nikoli}u, zameniku predsednika stranke optuènog, objavqeno u {tampi 21. aprila 2004. godine, u kojem optuèni iznosi tvrdwe o nedoli~nom pona{awu slu`benika Me|unarodnog suda, ukqu~uju}i sudije, slu`benike Tuìla{tva i Sekretarijata, od kojih su neki navedeni po imenu;
Podse}aju}i na to da je Pretresno ve}e II, povodom sli~nih tvrdwi optuènog na ra~un slu`benika Me|unarodnog suda, u svojoj Odluci o izvesnim
tvrdwama iz Podneska broj 23 od 18. novembra 2003. upozorilo optuènog
i izjavilo da s velikim negodovawem gleda na wegovo pona{awe u ovoj stvari, te da }e eventualni budu}i poku{aji da se javni postupak iskoristi u svrhu nepotkrepqenog optuìvawa slu`benika ili drugih osoba povezanih sa
Me|unarodnim sudom najverovatnije biti ka`weni;
Imaju}i u vidu da nepotkrepqeni navodi, posebno tako ozbiqne prirode, predstavqaju te{ku zloupotrebu olak{ica vezanih za pisanu komunikaciju, u skladu s vaè}im propisima i praksom Pritvorske jedinice u vezi s
prijemom i slawem po{te, dodeqenih u Odluci i ranijih odluka u vezi s pravom na komunikaciju;
Uzimaju}i u obzir da se optuèni u predmetnom pismu intenzivno zalagao da se ono distribuira sredstvima javnog informisawa i pristalicama
wegove stranke, {to je u suprotnosti s Pravilnikom o pritvoru osoba koje
~ekaju na su|ewe ili àlbeni postupak pred Me|unarodnim sudom, ili su iz
nekog drugog razloga pritvorene po ovla{}ewu ovog suda (u daqem tekstu:
Pravilnik o pritvoru), te da je objavqivawe tog pisma izazvalo veliku pa`wu sredstava javnog informisawa i izve{taje o tome da je osoba optuèna
za zlo~ine protiv ~ove~nosti i ratne zlo~ine, kao {to je optuèni, u poziciji da bez pote{ko}a pomaè aktuelnu kampawu za predsedni~ke izbore u
Srbiji;
Srbiji, koji }e se odràti 13. juna 2004, i gorenavedeni stav optuènog;
Uzimaju}i, stoga, u obzir da konkretne okolnosti u ovom predmetu i daqe iziskuju primenu mera kako bi se izbeglo potencijalno {tetno izve{tavawe sredstava javnog informisawa prouzrokovano time {to nisu uvedena
159

da se tokom perioda od 10. maja 2004. do 13. juna 2004, kada }e se odràti predsedni~ki izbori, nakon ~ega }e se ova odluka preispitati, primewuju slede}e mere:

da se u periodu dok je Odluka na snazi (do 10. januara 2004):
zabrani svaka telefonska komunikacija optuènog sa drugim osobama,
osim sa pravnim savetnikom (ukoliko ga ima) i diplomatskim ili konzularnim predstavnicima.
David Tolbert,
zamenik sekretara

Dana 7. maja 2004.

U Hagu, Holandija
za Hansa Holthiusa,
sekretara

U Hagu, Holandija

ODLUKA
Sekretar,
U skladu sa odlukom zamenika sekretara od 11. decembra 2003. godine (u
daqem tekstu: Odluka);
Uzimaju}i u obzir da je Sekretarijat ustrajan u spre~avawu optuènih
lica u zloupotrebi privilegovane komunikacije u medijske i politi~ke svrhe, a naro~ito u vezi sa izborima u Srbiji, budu}i da bi to moglo negativno
da uti~e na zadatak Me|unarodnog suda da doprinese uspostavqawu mira i
bezbednosti u biv{oj Jugoslaviji;
Imaju}i u vidu da su parlamentarni izbori u Srbiji odràni 38. decembra 2003;
Imaju}i u vidu da je g. Vojislav [e{eq (u daqem tekstu: optuèni) bio
jedan od kandidata na tim izborima;
Imaju}i u vidu da je upravnik Pritvorske jedinice Ujediwenih nacija (u
daqem tekstu: Pritvorska jedinica) saznao da je optuèni 25. decembra 2003.
godine, uo~i pomenutih izbora, iskoristio mogu}nost komunikacije u Pritvorskoj jedinici za davawe izjava za {tampu, te da su te izjave potom na{iroko objavqivane;
Uzimaju}i u obzir da je optuèni time flagrantno prekr{io Odluku;
160

Datum: 20. maj 2004.
Original: engleski

Nalog od: 20. maja 2004.
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
NALOG O RASPOREDU
g. Daniel Saxon
Branilac u pripravnosti: g. Tjaco Eduard van der Spoel
Imaju}i u vidu pravilo 65bis (A) Pravilnika o postupku i dokazima
161

odràna 17. februara 2004;
Ovim zakazuje statusnu konferenciju za petak, 11. juni 2004, sa po~etkom
u 14.15 ~asova.
Sastavqeno na francuskom i engleskom jeziku, pri ~emu je merodavna engleska verzija.
Carmel Agius,
Dana 20. maja 2004.

U Hagu, Holandija

POTVRDA
Sekretar,
Imaju}i u vidu odluku sekretara na osnovu pravila 60 i pravila 63 pravilnika o pritvoru od 29. decembra 2003;
Imaju}i u vidu da je verzija te odluke na bosanskom/hrvatskom/srpskom (u
daqemt ekstu: B/H/S) zavedena pod oznakom D3615 ter;
Imaju}i u vidu da merodavna verzija odluke jeste originalna verzija na
engleskom jeziku;
Uzimaju}i u obzir da verzija odluke na B/H/S-u sadrì materijalnu gre{ku koja se sastoji u tome {to je izostavqena jedna od stavki iz originalne
engleske verzije (kojga glasi ovako: Imaju}i u vidu da je Vojislav [e{eq (u
daqem tekstu: optuèni) bio jedan od kandidata na tim izborima:);
Uzimaju}i u obzir da je u interesu vaqanog sprovo|ewa pravde i integriteta gorenavedene odluke da zvani~na verzija na B/H/S-u bude bez gre{aka;
Potvr|uje da je izmewena verzija na B/H/S-u, priloèna uz ovu potvrdu,
u skladu sa originalnom verzijom te odluke na engleskom jeziku;
Odlu~uje da se prethodna verzija na B/H/S-u sada progla{ava nevaè}om
i da }e se zvani~nom verzijom na B/H/S-u smatrati korigovan prevod od 17.
maja 2004, priloèn kao dodatak ovoj potvrdi, ozna~en brojem 1/3615 ter.
za Hansa Holthiusa,
sekretara
Dana 17. maja 2004.

U Hagu, Holandija
162

Datum: 26. maj 2004.
Original: engleski

U sastavu: sudija Carmel A. Agius, predsedavaju}i sudija Jean-Claude
Odluka od: 26. maja 2004.
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
ODLUKA PO PODNESKU VOJISLAVA [E[EQA
KOJIM SE OSPORAVAJU NADLE@NOST
I FORMA OPTU@NICE
g. Daniel Saxon
I. ISTORIJAT
1. Dana 14. februara 2003. sudija O-Gon Kwon je pregledao i potvrdio prvobitnu optu`nicu protiv Vojislava [e{eqa (u daqem tekstu: Optu`nica).
2. Dana 24. decembra 2003. optuèni je podneo Prigovor na optu`nicu
(u daqem tekstu: Podnesak) u kojem osporava nadle`nost ovog Me|unarodnog
suda i navodi izvestan broj formalnih nedostataka Optu`nice.
3. Dana 29. januara 2004. optu`ba je podnela Odgovor optu`be na Prigovor na optu`nicu optuènog (u daqem tekstu: Prvi odgovor optu`be), a
19. februara 2004. Dodatni odgovor optu`be na prigovor na optu`nicu optuènog (zajedno s Prvim odgovorom optu`be, u daqem tekstu: Odgovor optu`be) u kojem je od Pretresnog ve}a II (u daqem tekstu: Pretresno ve}e) zatraìla da odbije Podnesak.
4. Optuèni se u optu`nici tereti po ~etrnaest ta~aka za zlo~ine protiv ~ove~nosti i kr{ewe zakona i obi~aja ratovawa prema ~lanu 7(1) Statuta Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju (u daqem tekstu: Statut). On se tereti po slede}im navodima:
163
(a) Zlo~ini protiv ~ove~nosti, ukqu~uju}i progone na politi~koj, rasnoj ili verskoj osnovi (ta~ka 1), istrebqewe (ta~ka 2), ubistvo (ta~ka 3), zatvarawe (ta~ka 5), mu~ewe (ta~ka 6), nehumana dela (ta~ka 7), deportaciju
(ta~ka 10) i nehumana dela (prisilno preme{tawe) (ta~ka 11).
(b) Kr{ewe zakona i obi~aja ratovawa, ukqu~uju}i ubistvo (ta~ka 4), mu~ewe (ta~ka 8), okrutno postupawe (ta~ka 9), bezobzirno razarawe sela ili
pusto{ewe koje nije opravdano vojnom nu`dom (ta~ka 12), uni{tavawe ili
hotimi~no nano{ewe {tete ustanovama namewenim religiji ili obrazovawu (ta~ka 13) i pqa~ku javne ili privatne imovine (ta~ka 14).
5. Na po~etku vaqa ista}i da su prigovori u Podnesku optuènog izneti veoma nejasnim i nespretnim stilom, uz mnogo ponavqawa. Zbog toga je
Pretresno ve}e bez potrebe moralo da uloì vi{e vremena da ta~no utvrdi
sve prigovore optuènog. Uprkos tim preprekama, Pretresno ve}e je podelilo prigovore iz Podneska optuènog na tri op{te kategorije:
a) legalitet Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju (u daqem tekstu: Me|unarodni sud) i nadle`nost Saveta bezbednosti za osnivawe
Me|unarodnog suda,
b) stvarna nadle`nost Me|unarodnog suda, prvenstveno u vezi sa zlo~inima protiv ~ove~nosti, navodno po~iwenim u Vojvodini, i
c) forma Optu`nice.
6. Pretresno ve}e }e redom razmotriti svaki od glavnih argumenata optuènog.
II. LEGALITET ME\UNARODNOG SUDA I NADLE@NOST

SAVETA BEZBEDNOSTI
7. U vezi sa osnivawem ovog Me|unarodnog suda, Podnesak optuènog sadrì tri op{ta argumenta:
a) da Savet bezbednosti nema odgovaraju}a ovla{}ewa za osnivawe Me|unarodnog suda,
b) da je Me|unarodni sud prekr{io na~elo nullum crimen sine lege primeniv{i svoju nadle`nost na zlo~ine koji su navodno po~iweni pre 25. maja
1993,
c) da se me|unarodni sud i Statut Me|unarodnog suda koriste selektivno, samo za krivi~no gowewe Srba.
A. Nadle`nost Saveta bezbednosti
1. Odbrana
8. Optuèni konstatuje da Me|unarodni sud, da bi bio osnovan vaqano i
u skladu sa zakonom, ne sme da bude ustanovqen suprotno odredbama Glave VII
Poveqe Ujediwenih nacija (u daqem tekstu: Poveqa), budu}i da Savet bezbednosti nije ovla{}en da ustanovqava i osniva organe me|unarodne sudske
164
vlasti.1) U prilog toj tvrdwi optuèni se poziva na niz argumenata: da se legitiman me|unarodni sud moè ustanoviti samo na osnovu sporazuma (kao
primer je navedeno usvajawe Rimskog statuta Me|unarodnog krivi~nog suda);2) da Savet bezbednosti, ako se ima u vidu Poveqa, ne poseduje sposobnost
da ustanovqava i osniva me|unarodne sudove, niti da prenosi sudsku funkciju, jer wu ne poseduje;3) da na~elo podele vlasti ne omogu}ava nekom izvr{nom
organu, kao {to je Savet bezbednosti, da osniva pravosudne organe, po{to
ovla{}ewe za osnivawe pravosudnih organa imaju samo zakonodavni organi
(te da, sli~no tome, Me|unarodni pakt o gra|anskim i qudskim pravima ne
dopu{ta stvarawe takvih organa);4) da Poveqa Ujediwenih nacija ne dozvoqava organima Ujediwenih nacija direktnu nadle`nost nad pojedincima;5) da
privremena priroda ovog Me|unarodnog suda dovodi u pitawe wegovu nezavisnost i nepristrasnost.6)
2. Tuìla{tvo
9. Tuìla{tvo, kao prvo, iznosi argument da prigovor optuènog ne spada u delokrug pravila 72 Pravilnika o postupku i dokazima (u daqem tekstu:
Pravilnik). Me|utim, ukoliko bi Pretresno ve}e, uprkos tome, èlelo da
razmotri date prigovore, ono tvrdi da je u Odluci po interlokutornoj àlbi odbrane na nadle`nost suda u predmetu Tuìlac protiv Du{ka Tadi}a
(u daqem tekstu: Odluka o nadle`nosti u predmetu Tadi})7) @albeno ve}e odlu~no odbacilo prigovor optuènog na nadle`nost ovog Me|unarodnog suda.
3. Diskusija
10. Pretresno ve}e, pre svega, treba da ustanovi da li ovaj deo Podneska
optuènog spada u delokrug pravila 72 Pravilnika. Pravilo 72 odre|uje na{ta mogu da se odnose podnesci koji se podnose Pretresnom ve}u. Podnesci
kojima se osporava nadle`nost mogu se podnositi u skladu s obja{wewem iz
pravila 72(D), koje je uneto u Pravilnik izmenama i dopunama iz decembra
2000. Prema pravilu 72(D), podnesak kojim se osporava nadle`nost mora se
odnositi iskqu~ivo na slede}e: i) bilo koju od osoba navedenih u ~lanovima
1, 6, 7 i 9 Statuta; ii) teritorije navedene u ~lanovima 1, 8 i 9 Statuta; iii) razdobqe navedeno u ~lanovima 1, 8 i 9 Statuta; ili iv) bilo koje od kr{ewa navedenih u ~lanovima 2, 3, 4, 5 i 7 Statuta (naglasak dodat). Ova ~etiri elementa koja karakteri{u vaqano osporavawe nadle`nosti navedena u pravilu 72(D), ne predstavqaju puko nabrajawe, ve} sveobuhvatni spisak.
11. Ako se razmotre aktuelni prigovori optuènog, jasno se vidi da oni
ne spadaju ni u jedan od ~etiri osnova za podno{ewe podneska kojim se osporava nadle`nost, navedenih u pravilu 72(D). Stoga ovaj deo podneska treba
odbaciti.
12. [tavi{e, prigovori optuènih ve} su bili predmet ranijih odluka
donetih na ovom Me|unarodnom sudu, a naro~ito Odluke o nadle`nosti u
predmetu Tadi} koju je donelo @albeno ve}e. âk da prigovori optuènog i
165
spadaju u delokrug pravila 72, oni bi bili odbijeni, s obzirom na ustanovqenu sudsku praksu ovog Me|unarodnog suda. Pretresno ve}e ne vidi razlog za
daqe razmatrawe tog dela Podneska.
B. Nadle`nost Me|unarodnosg suda za zlo~ine
po~iwene pre 25. maja 1993.
1. Odbrana
13. Optuèni iznosi argument da ovaj Me|unarodni sud moè da bude
nadleàn samo za zlo~ine po~iwene po~ev od 25. maja 1993. godine, kada je
osnovan rezolucijom Saveta bezbednosti. Optuèni u vezi s tim iznosi niz
prigovora. Kao prvo, on tvrdi da Me|unarodni sud ne moè retroaktivno da
primewuje svoju nadle`nost, jer je osnovan tek u maju 1993. godine.8) Kao drugo, u periodu od 1991. do maja 1993. u biv{oj Jugoslaviji su postojali kompetentni sudovi, koji su mogli da sude optuènima za svako kr{ewe me|unarodnog humanitarnog prava. Kao tre}e, osoba se moè smatrati krivi~no odgovornom za me|unarodne zlo~ine samo ako su ti zlo~ini definisani konvencijom, ratifikovanom od strane dràve i primewenom u nacionalnom pravnom sistemu.9) Kao ~etvrto, po{to za krivi~no gowewe osoba, shodno ~lanu 9
Statuta, postoji uporedna nadle`nost Me|unarodnog suda i nacionalnih sudova, formulacija elemenata krivi~nog dela na nacionalnim sudovima, s jedne strane, i Me|unarodnom sudu, s druge strane, ima za posledicu razli~ite
formulacije ili tuma~ewe elemenata krivi~nog dela za krivi~na dela koja
nose isti naziv.10) Naposletku, optuèni tvrdi da je u suprotnosti s op{tim
pravnim na~elima optuìti nekoga za kr{ewe zakona koji su mu tu|i i nepoznati i koji nikada nisu objavqeni u dràvi ~iji je on dràvqanin.11) Na taj
na~in, wemu bi bila uskra}ena prilika da se upozna s tim {ta je zabraweno
pona{awe.12)
2. Tuìla{tvo
14. Prilikom izno{ewa svojih protivargumenata, Tuìla{tvo je ukazalo na ~lan 8 Statuta u kojem je definisana vremenska nadle`nost ovog Me|unarodnog suda, kao i na izve{taj generalnog sekretara u kojem je konstatovano da }e osnivawe Me|unarodnog suda biti efikasna mera da se osobe odgovorne za zlo~ine koji spadaju u delokrug Statuta Me|unarodnog suda privedu pravdi. Tuìla{tvo, tako|e, navodi presedane iz prakse Me|unarodnog
suda koji pokazuju da je primena nadle`nosti ovog suda za te{ka kr{ewa me|unarodnog prava po~iwena od 1991. potpuno u skladu sa na~elom nullum crimen sine lege.13) Naposletku, Tuìla{tvo tvrdi da Ujediwene nacije nisu
kriminalizovale nijednu odredbu me|unarodnog humanitarnog prava, ve} su
samo omogu}ile Me|unarodnom sudu da identifikuje i primeni me|unarodno obi~ajno pravo koje je bilo aktuelno u vreme kad su navodni zlo~ini po~iweni, {to potkrepquje dosada{wa praksa Me|unarodnog suda.
166
3. Diskusija
15. Davawe retroaktivne nadle`nosti nekom sudskom organu nije novo
ni u doma}em ni u me|unarodnom pravu. Tokom Nirnber{kog procesa su, na
primer, efikasno vo|ena su|ewa za krivi~na dela po~iwena pre osnivawa
tog vojnog suda. Prilikom razmatrawa ovog prigovora optuènog, va`no je
imati na umu da li je pri ustanovqavawu retroaktivne nadle`nosti, ta nadle`nost data za dela koja su predstavqala krivi~na dela i pre nego {to je ta
nadle`nost ustanovqena. U tom kontekstu, Pretresno ve}e ukazuje na to da
Statutom ovog Me|unarodnog suda nisu uvedene nikakve nove kategorije krivi~nih dela prema me|unarodnom humanitarnom pravu. Ovaj Me|unarodni
sud samo primewuje postoje}e me|unarodno obi~ajno pravo, te moè da presu|uje o krivi~nim delima po~iwenim u periodu za koji ima vremensku nadle`nost u skladu s ~lanom 8 Statuta (1. januar 1991). Ovaj stav je jasno izneo generalni sekretar Ujediwenih nacija u izve{taju od 3. maja 1993, rekav{i slede}e: Poveravaju}i Me|unarodnom sudu zadatak krivi~nog gowewa osoba odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava, Savet bezbednosti ne stvara i nema nameru da donosi zakone u okviru tog prava. Zadatak
Me|unarodnog suda }e zapravo biti da primewuje postoj}e me|unarodno humanitarno pravo.14) Ovaj stav je vi{e puta potvr|en na samom Me|unarodnom
sudu, na primer, u Drugostepenoj presudi u predmetu êlebi}i, u kojoj je Ve}e stalo na stanovi{te da ono samo identifikuje i primewuje postoje}e me|unarodno obi~ajno pravo. Stoga je neodrìv stav optuènog da je Me|unarodni sud stvorio novo me|unarodno humanitarno pravo, novo i nepoznato
optuènom. Sli~no tome, argument optuènog da se neko moè smatrati krivi~no odgovornim za me|unarodne zlo~ine samo ako su ti zlo~ini obuhva}eni konvencijom koju je ratifikovala neka dràva, primeweni u nacionalnom
pravnom sistemu i objavqeni, nije vaqan. Sam koncept me|unarodnog obi~ajnog prava podrazumeva da su wegove norme same po sebi obavezuju}e i nema potrebe da ih dràve eksplicitno usvajaju.
16. Me|utim, primena postoje}eg me|unarodnog humanitarnog prava na
ovom Me|unarodnom sudu ne treba da sugeri{e da na~elo nullum crimen sine lege spre~ava Me|unarodni sud da tuma~i i rasvetqava elemente nekog
konkretnog zlo~ina ({to je potvrdilo @albeno ve}e u Drugostepenoj presudi u predmetu Aleksovski).15)
17. Ne moè se prihvatiti ni prigovor optuènog u vezi s ~iwenicom da
su ve} postojali nacionalni sudovi koji su mogli biti nadle`ni za krivi~na dela po~iwena pre osnivama Me|unarodnog suda. Statut Me|unarodnog
suda i postoje}a sudska praksa su veoma jasni po tom pitawu. Kao prvo, ~lanom 8 Statuta utvr|eno je da vremenska nadle`nost Me|unarodnog suda obuhvata razdobqe koje po~iwe 1. januara 1991. godine. Prigovor optuènog na
retroaktivnu primenu nadle`nosti ve} je razmatran i odbijen. Kao drugo,
~lan 9 Statuta jasno priznaje postojawe nacionalnih sudova. Iako je ~lanom
9(1) utvr|ena uporedna nadle`nost Me|unarodnog suda i nacionalnih sudova, ~lan 9(2) jasno propisuje da Me|unarodni sud ima primat nad nacional167
nim sudovima. Uz to, @albeno ve}e je u vezi s na~elom primata Me|unarodnog suda potvrdilo slede}e: Suverena prava dràva ne mogu i ne smeju da
imaju prednost nad pravom me|unarodne zajednice da prikladno deluje, budu}i da ti zlo~ini uti~u na ~itavo ~ove~anstvo i potresaju savest svih nacija
sveta. Stoga se ne moè dovoditi u pitawe Me|unarodni sud, koji je vaqano
konstituisan, da u ime me|unarodne zajednice sudi za te zlo~ine.16)
18. Iz gorenavedenih razloga, odbijaju se prigovori optuènog u vezi s
nadle`no{}u ovog Me|unarodnog suda za zlo~ine po~iwene pre 25. maja 1993.
C. Krivi~no gowewe Srba
1. Odbrana
19. Optuèni u svom Podnesku tvrdi da je Statut smi{qen tako da Me|unarodni sud moè selektivno krivi~no da goni Srbe i da se krivi~ni postupak protiv wega vodi zato {to je Srbin.17)
2. Tuìla{tvo
20. Tuìla{tvo u znak odgovora kaè da se ~lanovima 16 i 18 Statuta tuìocu jasno poverava odgovornost za istragu i krivi~no gowewe osoba navodno odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava. Pored toga, Tuìla{tvo konstatuje da, kao {to je navedeno u Drugostepenoj presudi u predmetu êlebi}i, teret dokazivawa selektivnog krivi~nog gowewa
snosi optuèni, a u ovom slu~aju, on to nije u~inio.
3. Diskusija
21. @albeno ve}e u Drugostepenoj presudi u predmetu êlebi}i ve} je zakqu~ilo da tuìlac ima znatna diskreciona prava u vezi s pokretawem istraga i pripremom optu`nica.18) To ovla{}ewe sadràno je u ~lanu 18(1) Statuta. Me|utim, jasno je da ta diskreciona prava nisu neograni~ena.19) Kriterijum prihva}en u drugostepenoj presudi u predmetu êlebi}i moè se primeniti i u ovom predmetu, te bi optuèni morao da pokaè slede}e: i) da je za
krivi~no gowewe odabran iz neprimerene pobude (ukqu~uju}i diskriminatorne) i ii) da druge osobe u sli~nom poloàju nisu krivi~no gowene. Me|utim, optuèni nije izneo nikakve razloge koji idu u prilog wegovoj tvrdwi
da je krivi~no gowen samo zbog svoje nacionalne pripadnosti. Uz to, iz prakse Me|unarodnog suda se jasno vidi da se krivi~no gone pripadnici svih relevantnih etni~kih grupa. Zbog toga Pretresno ve}e odbija ovaj prigovor optuènog.
III. PRELIMINARNE NAPOMENE O OP[TIM

NAÊLIMA IZNO[EWA NAVODA OPTU@NICE
22. Pretresno ve}e je utvrdilo slede}a op{ta na~ela izno{ewa navoda
optu`nice koja se mogu primeniti u ovom predmetu.20)
168
23. ^lan 21(4)(a) Statuta predvi|a minimalna jamstva koja optuèni

ima. Ukratko, optuèni mora da bude detaqno informisan o prirodi i razlozima optu`bi protiv wega.21) Ta odredba se odnosi i na formu optu`nice.22) Tuìla{tvo je obavezno da navede pravno relevantne ~iwenice na kojima se temeqe navodi optu`nice, ali ne i dokaze putem kojih }e se te ~iwenice dokazivati.23) Navodi u optu`nici su dovoqno konkretni ako su saèto navedene pravno relevantne ~iwenice koje se odnose na tezu optu`be i ako je
navedeno dovoqno detaqa na osnovu kojih }e optuèni biti jasno informisan o prirodi i razlozima optu`bi koje su protiv wega podignute kako bi mogao da efikasno i delotvorno pripremi svoju odbranu.
24. @albeno ve}e je u Drugostepenoj presudi u predmetu Kupre{ki} jasno navelo da se o materijalnoj va`nosti neke konkretne ~iwenice ne moè
odlu~ivati in abstracto, ve} da to zavisi od prirode teze Tuìla{tva.25)
Pored toga, @albeno ve}e je zakqu~ilo da odlu~uju}i faktor pri odre|ivawu stepena konkretnosti, koji se traì od Tuìla{tva kod navo|ewa ~iweni~nih pojedinosti u optu`nici, jeste priroda navodnog ka`wivog pona{awa za koje se optuèni tereti,26) ukqu~uju}i povezanost optuènog sa relevantnim doga|ajima.27) Ta~ne pojedinosti koje treba navesti kao pravno relevantne ~iwenice odnose se na dela optuènog, a ne na dela onih lica za koja
se on tereti odgovorno{}u.28)
25. Zavisno od okolnosti predmeta, od Tuìla{tva se moè zahtevati da,
u navodima protiv optuènog na osnovu ~lana 7(1), u vezi sa svakom pojedinom ta~kom optu`nice precizno i izri~ito navede konkretnu prirodu odgovornosti za koju se tereti, drugim re~ima, da navede konkretan osnov ili
osnove odgovornosti.29) To se moè traìti da bi se izbegla nejasno}a u vezi
sa ta~nom prirodom i razlozima optu`bi protiv optuènog,30) te da bi se optuènom omogu}ilo da efikasno i delotvorno pripremi svoju odbranu.
Pravno relevantne ~iwenice koje se navode u optu`nici mogu se razlikovati, zavisno od konkretnog osnova odgovornosti iz ~lana 7(1).31)
26. Kad se optuèni tereti za po~iwewe nekog krivi~nog dela prema
~lanu 7(1), u optu`nici se mora konkretno navesti da li se pod tim po~iwewem podrazumeva da ga je optuèni fizi~ki izvr{io ili da je u~estvovao u
udruènom zlo~ina~kom poduhvatu (u daqem tekstu: UZP).32)
27. U vezi s navodima po pitawu odgovornosti za u~e{}e u UZP-u, Pretresno ve}e podse}a na presudu @albenog ve}a koja se ti~e odgovornosti za
actus reus UZP-a:
(a) Vi{e osoba. One ne moraju biti organizovane u vojnu, politi~ku ili
upravnu strukturu, kao {to jasno pokazuju predmeti Essensko lin~ovawe i
Kurt Goebell.
(b) Postojawe zajedni~kog plana, zamisli ili nakane koja predstavqa
ili ukqu~uje po~iwewe krivi~nog djela predvi|enog Statutom. Nema potrebe da taj plan, zamisao ili nakana budu prethodno dogovoreni ili formulisani. Zajedni~ki plan ili nakana moè biti improvizovana na licu mjesta,
169
a izvodi se iz ~iwenice da vi{e osoba djeluje zajedno kako bi sproveli u djelo zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat.
(c) U~estvovawe optuènog u zajedni~kom planu koji ukqu~uje po~iwewe jednog od krivi~nih djela predvi|enih Statutom. To u~e{}e ne mora
ukqu~ivati izvr{ewe nekog konkretnog krivi~nog djela iz jedne od tih odredbi (na primjer, ubistvo, istrebqewe, mu~ewe, silovawe, itd.), nego se
moè sastojati u pomo}i ili doprinosu izvr{ewu zajedni~kog plana ili
nakane.33)
28. U optu`nici kojom se optuèni tereti za u~e{}e u UZP-u moraju biti navedena i slede}a ~etiri elementa:
(a) priroda ili svrha UZP-a;
(b) vreme ili razdobqe navodnog postojawa poduhvata;
(c) identitet lica koja su u~estvovala u poduhvatu, ukoliko je taj identitet poznat, ili bar naznaku o tome kojoj kategoriji ta lica, kao grupa,
pripadaju;
(d) priroda u~e{}a optuènog u tom poduhvatu.34)
29. Svi pravni preduslovi koji se odnose na krivi~na dela za koja se optuèni tereti predstavqaju pravno relevantne ~iwenice i moraju se navesti
u optu`nici.35) [to se potrebnog stawa svesti ti~e (mens rea), treba navesti
ili konkretno stawe svesti (u kom slu~aju su ~iwenice na osnovu kojih treba utvrditi tu pravno relevantnu ~iwenicu obi~no pitawe dokazivawa i ne
treba ih navoditi u optu`nici) ili treba navesti ~iweni~ne dokaze na
osnovu kojih se nu`no izvode zakqu~ci o stawu svesti.36)
30. Svaku pravno relevantnu ~iwenicu u optu`nici obi~no treba izri~ito navesti, premda je u nekim okolnostima dovoqno ako se ona izloì implicitno.37) Ovo osnovno pravilo optuìvawa, me|utim, ne}e biti ispo{tovano ako se u navodima iznese samo pretpostavka o postojawu preduslova.38)
31. Op{te uzev{i, optu`nica je primarni instrument optuìvawa i ona
mora sadràti navode o materijalnim aspektima teze optu`be s dovoqno pojedinosti, jer u suprotnom sadrì materijalne nedostatke.39) U svetlu primarne va`nosti optu`nice, Tuìla{tvo ne moè da popravi mawkavost optu`nice podno{ewem propratnih materijala i pretpretresnog podneska.40)
Kada pravno relevantne ~iwenice u optu`nici nisu navedene dovoqno konkretno zbog toga {to Tuìla{tvo ne poseduje sve potrebne informacije,
mora se javiti sumwa u pogledu toga da li je u odnosu na optuènog pravi~no
nastaviti sudski postupak.41) Kao {to je gore navedeno, od tuìla{tva se zato o~ekuje da optuènog obavesti o prirodi i razlozima svojih navoda pre
nego {to su|ewe po~ne. Neprihvatqivo je da Tuìla{tvo u optu`nici izostavi pravno relevantne ~iwenice s namerom da zadrì mogu}nost preformulisawa teze protiv optuènog tokom su|ewa zavisno od toga kako bude teklo izvo|ewe dokaza.42) Ako se izvo|ewe dokaza odvija druga~ije nego {to se
to o~ekivalo, potrebno je eventualno izmeniti optu`nicu, odobriti odga|awe ili iskqu~iti neke dokaze, jer izlaze iz okvira optu`nice.43)
170
32. Od Tuìla{tva se ne traì da u optu`nici navede dokaze kojima takve pravno relevantne ~iwenice treba dokazati.44)
IV. STVARNA NADLE@NOST

1. Odbrana
33. Optuèni tvrdi da optu`be vezane za Vojvodinu u ta~kama 1, 10 i 11
treba izbrisati iz Optu`nice po{to Tuìla{tvo u woj nije navelo niz elemenata na osnovu kojih se mogu izneti optu`be za zlo~ine protiv ~ove~nosti, prema ~lanu 5 Statuta.45) Kao prvo, on tvrdi da u Vojvodini nije postojalo stawe oruànog sukoba (a ~ak i da jeste, Vens-Ovenovim planom su okon~ana sva neprijateqstva).46) Kao drugo, ukoliko stawe oruànog sukoba jeste
postojalo, tokom tih sukoba nije stradalo civilno stanovni{tvo. Kao tre}e,
ako je bilo napada na civilno stanovni{tvo, ti napadi nisu bili sistematske ili kolektivne prirode i nije bilo neksusa izme|u takvih napada i oruànog sukoba, kao {to se navodi u Optu`nici.47) Osim {to iznosi argumente
u vezi s preduslovima potrebnim za primenu ~lana 5, optuèni tvrdi i da
Vojvodina nije deo teritorije za koju je ovaj Me|unarodni sud nadleàn prema ~lanu 1 i ~lanu 8 Statuta, budu}i da je Statut ovog Me|unarodnog suda
usvojen tek 1993. godine, a da su krivi~na dela za koja se optuèni tereti navodno po~iwena godinu dana ranije.48) Kao takav, me|unarodni sud ne moè da
bude nadleàn za navodna krivi~na dela po~iwena u Vojvodini pre wegovog
osnivawa.
2. Tuìla{tvo
34.. Tuìla{tvo traì da se prigovor u vezi sa stawem oruànog sukoba
odbije, i to iz tri razloga. Prvo, ono tvrdi da postojawe oruànog sukoba
treba dokazivati na su|ewu i da su dela optuènog, u svakom slu~aju, i teritorijalno i vremenski povezana sa tim oruànim sukobom. Uz to, tuìla{tvo kaè da je @albeno ve}e objasnilo definiciju oruànog sukoba rekav{i da se me|unarodno humanitarno pravo primewuje od po~etka takvog oruànog sukoba pa do posle prestanka neprijateqstava, odnosno sve do zakqu~ewa mira. Sve do tog trenutka, me|unarodno humanitarno pravo primewuje
se na celokupnoj teritoriji zara}enih dràva, bez obzira na to da li se na
nekom konkretnom podru~ju vode borbe ili ne.49) Kao drugo, Tuìla{tvo ukazuje na razgovore sa optuènim iz kojih se, po wihovom mi{qewu, moè zakqu~iti da on priznaje da je postojao oruàni sukob.50) Kao tre}e, Tuìla{tvo pori~e tvrdwu da je Vens-Ovenovim planom ublaèno stawe oruànog
sukoba 1992, budu}i da je do zakqu~ewa mira do{lo tek po potpisivawu Dejtonskog sporazuma u decembru 1995.
35. Tuìla{tvo traì da se preostali prigovori optuènog vezani za
stvarnu nadle`nost odbace, po{to je Pretresno ve}e obavezno da preispitu171
je i re{ava samo po nedostacima u formi optu`nice. Uz to, ono tvrdi da se u

Drugostepenoj presudi u predmetu Kunarac isti~e da napad u kontekstu zlo~ina protiv ~ovje~nosti nije ograni~en na upotrebu oruàne sile i obuhvata sve oblike zlostavqawa civilnog stanovni{tva.51) Naposletku, kao odgovor na tvrdwu optuènog da napadi nisu bili sistematske ili kolektivne
prirode, Tuìla{tvo tvrdi da se u paragrafu 14 Optu`nice s pravom navodi pravni element sistematskog napada, a da se dokazi o tome mogu izvesti samo na su|ewu.
3. Diskusija
36. Tuìla{tvo je u optu`nici navelo da je u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini postojalo stawe oruànog sukoba i da je postojao neksus izme|u
tog stawa oruànog sukoba i zlo~ina za koje se navodi da su po~iweni u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i delovima Vojvodine u Srbiji.52) Pod ta~kom
1 (Progoni), paragraf 17(g), Tuìla{tvo tereti optuènog za uvo|ewe restriktivnih i diskriminacionih mera uperenih protiv hrvatskog, muslimanskog i drugog nesrpskog civilnog stanovni{tva na raznim geografskim
podru~jima, ukqu~uju}i delove Vojvodine u Srbiji. Sli~no tome, pod ta~kom 1, paragraf 17(i), optuèni se tereti za deportaciju ili prisilno preme{tawe civila s raznih teritorija, ukqu~uju}i delove Vojvodine u Srbiji. Me|utim, u Optu`nici se izri~ito ne navodi da je u Vojvodini postojao
oruàni sukob.
37. Tuìla{tvo u svom Dodatnom odgovoru na podnesak optuènog prili~no nejasno govori o situaciji u Vojvodini. Ponekad se pomiwe oruàni
sukob u biv{oj Jugoslaviji koji je tada bio u toku,53) dok se na drugim mestima pomiwe veza izme|u pona{awa (optuènog) u Hrtkovcima (u Vojvodini)
i oruànog sukoba koji je bio u toku u drugim delovima biv{e Jugoslavije.54)
Stoga, optuèni ne moè biti siguran da li Tuìla{tvo tvrdi da je stawe
oruànog sukoba postojalo na ~itavoj teritoriji biv{e Jugoslavije, ukqu~uju}i Vojvodinu u Srbiji, ili govori samo o stawu oruànog sukoba u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
38. Pretresno ve}e podse}a na relevantna na~ela izno{ewa navoda Optu`nice, izloèna u III delu gore, kao i na to da su navodi u Optu`nici dovoqno konkretni ako su saèto navedene pravno relevantne ~iwenice koje
se odnose na tezu optu`be i ako je navedeno dovoqno detaqa na osnovu kojih
}e optuèni biti jasno informisan o prirodi i razlozima optu`bi koje su
protiv wega podignute kako bi mogao da efikasno i delotvorno pripremi
svoju odbranu.55) Kao {to je gore konstatovano, iako se u Optu`nici navodi
da je u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini postojalo stawe oruànog sukoba,
ona ne navodi da li je oruàni sukob postojao i u Vojvodini u Srbiji.
39. Da bi neki zlo~in potpadao pod ~lan 5 Statuta treba zadovoqiti izvesne uslove. ^lan 5 sadrì uslov o nadle`nosti kojim se nadle`nost ovog
Me|unarodnog suda ograni~ava na zlo~ine protiv ~ove~nosti kada su po~i172
weni u oruànom sukobu, bilo me|unarodnog bilo unutra{weg karaktera.

prema ustaqenoj sudskoj praksi, kao {to se vidi iz Drugostepene presude u
predmetu Kunarac, uslov iz ~lana 5 Statuta predstavqa tek preduslov za vr{ewe nadle`nosti, a on je zadovoqen ~im je dokazano postojawe oruànog sukoba i objektivne veze u geografskom i vremenskom smislu izme|u djela optuènih i oruànog sukoba.56) Nadle`nost za zlo~ine iz ~lana 5 koji su, prema navodima Tuìla{tva, po~iweni u Vojvodini, o~ito zavisi od toga da li
je u periodu na koji se odnosi Optu`nica u Vojvodini postojao oruàni sukob.57)
40. Tuìla{tvu se, shodno tome, nalaè da otkloni nejasno}e u izno{ewu svojih navoda u Optu`nici (kao i u navodima i optu`bama ili delovima
optu`bi koji su na wima zasnovani) u vezi s Vojvodinom u Srbiji, kao i s pitawem oruànog sukoba. Na Tuìla{tvu je da se opredeli da li }e u Optu`nici zadràti optu`be protiv optuènog vezane za Vojvodinu u Srbiji.
Ukoliko odlu~i da povu~e navod o postojawu oruànog sukoba u Vojvodini,
sve optu`be vezane za Vojvodinu mora}e da se izbri{u iz Optu`nice. Ukoliko Tuìla{tvo bude insistiralo na tim optu`bama, mora}e u Optu`nici da navede da je u vreme po~iwewa navodnih zlo~ina postojao oruàni sukob.
41. Osim pitawa navoda u postojawu oruànog sukoba u Vojvodini u Srbiji, svi drugi prigovori optuènog o kojima je ovde bilo re~i ti~u se dokaza. Pitawe postojawa stawa oruànog sukoba na bilo kojoj od teritorija navedenih u Optu`nici ili u Vojvodini u Srbiji (ako taj navod ostane) jeste
pitawe dokazivawa. Pitawe da li je civilno stanovni{tvo, pod pretpostavkom da je oruàni sukob postojao, bilo `rtva oruànog sukoba jeste pitawe
dokazivawa. Pitawe da li su napadi na civilno stanovni{tvo bili sistematske ili kolektivne prirode tako|e je pitawe dokazivawa. Isto tako, pitawe postojawa neksusa izme|u takvih napada i oruànog sukoba jeste pitawe dokazivawa. Kad je re~ o svim ovim prigovorima, Pretresno ve}e stoji na
stanovi{tu da o tim pitawima nije primereno re{avati u odluci o formi
Optu`nice, ve} da wihovo re{avawe treba ostaviti za su|ewe. Ti prigovori se odbijaju.
42. Optuèni naposletku tvrdi da Vojvodina nije deo teritorije za koju
je ovaj Me|unarodni sud nadleàn (u skladu s ~lanom 1 i ~lanom 8 Statuta),
po{to je Statut Me|unarodnog suda usvojen tek 1993, a navedeni zlo~ini su
po~iweni 1992. godine. O pitawu retroaktivne primene nadle`nosti ovde je
ve} bilo re~i,58) te je nepotrebno ponovo se wime baviti. Taj prigovor tako|e se odbija.
V. FORMA OPTU@NICE
43. Optuèni je izneo niz prigovora na formu Optu`nice. Da bi izlagawe bilo preglednije, prigovori po pitawu navoda vezanih za udruèni zlo173
~ina~ki poduhvat bi}e razmatrani odvojeno od op{tih prigovora na formu

Optu`nice.
A. Prigovori na formu Optu`nice
1. Odbrana
44. Optuèni je izneo uop{teni argument da Optu`nica ne sadrì dovoqno dokaza ili ~iwenica da bi se potkrepili navodi optu`be i ukazuje na
razne delove Optu`nice za koje kaè da su mawkavi i da ih treba izbrisati.59)
On u Podnesku taj stav potkrepquje nizom argumenata, koji se navode daqe u
tekstu.
a) Optuèni tvrdi da u Optu`nici nisu navedeni ~iweni~ni elementi
u vezi sa svakom od optu`bi, po{to, izme|u ostalog, nema ~iwenica i dokaza
o slede}em:
i) popisu deportovanih osoba ili osoba kojima je nare|eno da izvr{e deportacije,60)
ii) kako i gde su poslate deportovane osobe,61)
iii) spisku `rtava navodnih zlo~ina;62)
b) u Optu`nici se ne navodi kada je i gde optuèni uputio svoje saradnike da prete civilnom stanovni{tvu;63)
c) Tuìla{tvo nije navelo nikakve podatke koji bi ukazivali na vremensku ili teritorijalnu vezu izme|u re~i i dela optuènog i zlo~ina koji
mu se stavqaju na teret;64)
d) u Optu`nici nije pokazano postojawe oruànog sukoba u Vojvodini;65)
e) u Optu`nici nisu navedeni dokazi o napadima usmerenim protiv civilnog stanovni{tva;66)
f) u Optu`nici nije pokazano postojawe umi{qaja od strane optuènog;67)
g) optu`ba za krivi~no delo deportacije pojavquje se dva puta u Optu`nici: u ta~ki 1 (paragraf 17(i) Optu`nice) i ta~ki 10 (paragraf 30 Optu`nice);68)
h) u Optu`nici nisu navedene pojedinosti o tome {ta je optuèni planirao, po~inio, naredio i kome je naredio;69)
i) u Optu`nici nije navedeno na koji je na~in optuèni pomagao i podràvao planirawe, pripremu ili izvr{ewe zlo~ina, kao ni pojedinosti wegovih govora i izjava koji se pomiwu u Optu`nici.70)
2. Tuìla{tvo
45. Tuìla{tvo odgovara da je u praksi ovog Me|unarodnog suda prihva}eno da tuìlac u optu`nici ne mora da navede dokaze ili saètak dokaza na
koje namerava da se pozove pri izvo|ewu svojih dokaza, u {ta spadaju i spiskovi o kojima govori optuèni. Prema mi{qewu Tuìla{tva, navedeni argument odbrane treba odbiti budu}i da je u ovoj fazi postupka irelevantan.
174
3. Diskusija
46. Kao {to je ve} konstatovano i navedeno u relevantnim na~elima izno{ewa navoda optu`nice u III delu gore, Tuìla{tvo u optu`nici ne mora
da navede dokaze na koje }e se pozvati tokom su|ewa. Kad je re~ o ve}ini argumenata optuènog, rezimiranih u paragrafu 44 gore, Pretresno ve}e smatra da je u Optu`nici navedeno dovoqno pravnih i ~iweni~nih elemenata da
bi optuèni bio informisan o prirodi i razlozima optu`bi koje su protiv
wega podignute, te da bi mogao efikasno i delotvorno da pripremi svoju odbranu.
47. [to se ti~e argumenta optuènog u vezi s umi{qajem, Pretresno ve}e napomiwe da su u paragrafima od 5 do 11 (a naro~ito u paragrafu 7) Optu`nice, izneti vaqani navodi o navodnom relevantnom stawu svesti i nameri optuènog. Na primer, u paragrafu 7 Optu`nice stoji da je optuèni
imao svest i nameru potrebne za po~iwewe svakog tog zlo~ina. U paragrafu 10 dati su razni primeri aktivnosti optuènog koji tako|e ukazuju na wegovu nameru. Dokazi, odnosno pokazivawe postojawa takve namere pitawe je
koje treba razmotriti tokom su|ewa, a procena tih dokaza je zasebno pitawe,
kojim se bavi iskqu~ivo Pretresno ve}e na kraju su|ewa. [to se ti~e navodnog ponavqawa optu`bi za deportaciju u ta~ki 1 i u ta~ki 10, taj navod u Optu`nici je vaqan, budu}i da optu`be za progone prema ~lanu 5(h) Statuta mogu da ukqu~e i navode o deportaciji kao vidu progona prema ~lanu 5(h). U
Presudi u predmetu Vasiqevi} konstatovano je da radwa ili propust koji
~ine krivi~no djelo progona mogu imati razli~ite oblike i ne postoji iscrpan spisak radwi koje se mogu smatrati progonom. Progon mogu ~initi radwe navedene u Statutu, kao i radwe koje nisu navedene u Statutu.71) Tuìla{tvo ima pravo da tereti optuènog za neko krivi~no delo kao za zaseban
zlo~in, a ne kao za delo u okviru zlo~ina progona. Naposletku, u vezi s argumentima optuènog rezimiranim u paragrafu 44(h) i (i) ove odluke, Pretresno ve}e je mi{qewa da su u Optu`nici izneti vaqani navodi u pogledu toga {ta je optuèni navodno planirao, po~inio, naredio ili na drugi na~in
pomagao i podràvao. Primera radi, paragraf 10(e) do 10(g) Optu`nice iznosi dovoqno navoda o u~e{}u optuènog u planirawu i pripremama za preuzimawe vlasti u selima, u pruàwu finansijske, materijalne, logisti~ke
i politi~ke podr{ke, u regrutovawu srpskih dobrovoqaca koji su potom
uzeli u~e{}a u prisilnom uklawawu nesrpskog stanovni{tva. U paragrafu 15 Optu`nice navodi se da je optuèni planirao, naredio, podsticao,
po~inio ili na drugi na~in pomagao i podràvao progon hrvatskog, muslimanskog i drugog nesrpskog civilnog stanovni{tva na izvesnim podru~jima.
U paragrafu 16 Optu`nice konstatovano je da su razne organizacije, ukqu~uju}i dobrovoqa~ke i paravojne jedinice koje je regrutovao i/ili podstrekavao Vojislav [e{eq napadale i preuzimale kontrolu nad gradovima i
selima. U paragrafu 17 Optu`nice govori se o prirodi navodno po~iwenih
175
progona. Sli~no tome, u paragrafima od 19 do 21 Optu`nice iznose se navodi o prirodi krivi~nih dela koja mu se stavqaju na teret, kao i navodi o u~e{}u optuènog u tim krivi~nim delima.
48. Shodno tome, ovi prigovori se odbijaju.
B. Nedovoqni navodi o udruènom zlo~ina~kom poduhvatu
1. Odbrana
49. Optuèni tvrdi da Statut ovog Me|unarodnog suda ne predvi|a koncept udruènog zlo~ina~kog poduhvata i da je Tuìla{tvo iznev{i navod
da je optuèni bio u~esnik u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu, pogre{no
protuma~ilo odredbe ~lana 7 Statuta.72) Optuèni tako|e ulaè prigovor
zbog toga {to Tuìla{tvo nije priloìlo potpun spisak osoba za koje se
moè re}i da su bile povezane sa udruènim zlo~ina~kim poduhvatom, te
zbog toga {to osobe koje su u Optu`nici navedene kao u~esnici u udruènom
zlo~ina~kom poduhvatu nisu poznate optuènom.73) Naposletku, on tvrdi da je
u Optu`nici implicirana nerazumna tvrdwa da su u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu u~estvovali milioni Srba.74)
2. Tuìla{tvo
50. Citiraju}i raniju sudsku praksu ovog Me|unarodnog suda, Tuìla{tvo tvrdi da je vaqano iznelo navode u vezi s teorijom udruènog zlo~ina~kog poduhvata.75) Prema mi{qewu Tuìla{tva, argument optuènog u ovoj
fazi pretpretresnog postupka treba odbiti kao irelevantan.
3. Diskusija
51. Iako odbrana u pogledu slede}eg ne ulaè konkretne prigovore, neophodno je izneti neke napomene u vezi sa slede}om formulacijom iz paragrafa 11 Optu`nice koja se odnosi na individualnu krivi~nu odgovornost optuènog za u~e{}e u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu iz ~lana 7(1): pored
odgovornosti koju po istom ~lanu snosi za to {to je planirao, naredio, podsticao, po~inio ili na drugi na~in pomagao i podràvao planirawe, pripremu i izvr{ewe ovih zlo~ina. Pretresno ve}e ovo smatra nejasnim, budu}i da
je zna~ewe pojma po~initi u Optu`nici ranije bilo ograni~eno na u~e{}e
u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu. Stoga Pretresno ve}e nalaè Tuìla{tvu da to pojasni.
52. Vaqa podsetiti na to da je @albeno ve}e bilo mi{qewa da je koncept
udruènog zlo~ina~kog poduhvata kao vida odgovornosti sau~esni{tva
bio ~vrsto uvreèn u me|unarodnom obi~ajnom pravu i pre nego {to je osnovan ovaj Me|unarodni sud, te da ga, dodatno, omogu}ava Statut Me|unarodnog
suda.76) Optuèni nije izneo nikakve nove argumente koji ve} nisu razmotreni u Odluci o nadle`nosti u predmetu Tadi} ili u Odluci @albenog ve}a u
predmetu Ojdani} koji bi naveli Pretresno ve}e da odstupi od ustaqene
176
prakse Me|unarodnog suda.77) Stoga, Pretresno ve}e odbija prigovor optuènog zasnovan na argumentu da je doktrina udruènog zlo~ina~kog poduhvata
nova i da nema potporu u me|unarodnom humanitarnom pravu.
53. U vezi s prigovorima optuènog po pitawu uslova pravilnog izno{ewa navoda o udruènom zlo~ina~kom poduhvatu, Pretresno ve}e podse}a na
relevantna na~ela izno{ewa navoda optu`nice, izloèna u III delu gore.
Pravna relevantnost iznetih ~iwenica zavisi od bliske povezanosti optuènog lica sa doga|ajima za koji je ono navodno krivi~no odgovorno,78) a u datom predmetu se ne tvrdi da je optuèni li~no po~inio navedene zlo~ine.
Navodi u vezi s udruènim zlo~ina~kim poduhvatom
54. Da bi procenilo da li je Tuìla{tvo vaqano iznelo navode o teoriji udruènog zlo~ina~kog poduhvata, Pretresno ve}e }e se sada pozabaviti
navodima iz Optu`nice u svetlu sva ~etiri elementa na~ela izno{ewa navoda izloènih u predmetu Krnojelac, navedenih u III delu gore.
55. Prvi element iz predmeta Krnojelac ti~e se prirode ili svrhe udruènog zlo~ina~kog poduhvata. U paragrafu 6 Optu`nice, kao svrha udruènog zlo~ina~kog poduhvata navedeno je slede}e: da se (...) ve}ina Hrvata, muslimana i drugih stanovnika nesrpske nacionalnosti silom trajno ukloni sa
otprilike jedne tre}ine teritorije Republike Hrvatske (...) i velikih delova Bosne i Hercegovine, kao i iz nekih delova Vojvodine (...), kako bi ta podru~ja postala deo nove dràve pod dominacijom Srba. Pretresno ve}e se
uverilo da su iznete optu`be obuhva}ene navedenom svrhom udruènog zlo~ina~kog poduhvata, te da se relevantna dela mogu smatrati prirodnom i
predvidivom posledicom sprovo|ewa pomenute svrhe.
56. Kao {to je istaklo Pretresno ve}e u predmetu Krnojelac, udruèni
zlo~ina~ki poduhvat postoji onde gde postoji dogovor ili nagodba koji predstavqaju sporazum dve ili vi{e osoba: Dogovor ili nagodba ne moraju biti
izri~iti, a wihovo postojawe moè se izvesti iz svih okolnosti. Do wegovog
postizawa nije ni moralo do}i prije trenutka izvr{ewa zlo~ina.79) Tuìla{tvo je navelo postojawe takve nagodbe, izme|u ostalog, u slede}im paragrafima Optu`nice: u paragrafu 6 u op{tim crtama, kao {to je navedeno gore,
i u paragrafu 8 (Svaki u~esnik ili saizvr{ilac u sklopu udruènog zlo~ina~kog poduhvata odigrao je svoju ulogu ili vi{e uloga koje su zna~ajno doprinele ostvarewu ciqa ovog poduhvata.). Dodatne pojedinosti navedene su
u raznim paragrafima koji slede, i odnose se, na primer, na: progon(e) hrvatskog, muslimanskog i drugog nesrpskog civilnog stanovni{tva na teritoriji SAO Zapadna Slavonija i SAO SBZS, u paragrafu 15; na istrebqew(e)
i ubistv(o) hrvatskih, muslimanskih i drugih nesrpskih civila, kao [to se
navodi u paragrafima od 19 do 23 ove Optu`nice u paragrafu 18; na zatvarawe u nehumanim uslovima muslimanskih, hrvatskih i drugih nesrpskih civila (na teritorijama ranije navedenim u Optu`nici), u paragrafu 24; na
deportaciju ili prisilno preme{tawe hrvatskih, muslimanskih i drugih
nesrpskih civila iz mesta wihovih zakonskih prebivali{ta u Vukovaru (...)
177
u novembru 1991, u Vo}inu (...) u novembru i decembru 1991, u op{tini Zvornik u Bosni i Hercegovini u periodu od marta 1992. do septembra 1993... u paragrafu 27 i na razarawe i pqa~ku javne i privatne imovine hrvatskih, muslimanskih i drugih nesrpskih stanovnika... u (SAO SBZS, SAO Zapadna
Slavonija i raznim selima u) Bosni i Hercegovini, u paragrafu 31. Pored
toga, u okviru svih gorenavedenih navoda, Tuìla{tvo je iznelo tvrdwu da je
optuèni delovao pojedina~no ili u dogovoru sa drugim poznatim i nepoznatim u~esnicima udruènog zlo~ina~kog poduhvata.
57. Pretresno ve}e se, stoga, uverilo da su izneti dovoqni navodi o prirodi i svrsi udruènog zlo~ina~kog poduhvata.
58. Drugi element iz predmeta Krnojelac ti~e se vremenskog okvira
udruènog zlo~ina~kog poduhvata. U paragrafu 8 Optu`nice izneti su dovoqni navodi o vremenskom okviru tako {to je konstatovano da je udruèni
zlo~ina~ki poduhvat nastao pre 1. avgusta 1991. i trajao najmawe do decembra 1995. Iako je taj vremenski okvir prili~no {irok, Pretresno ve}e u takvom navodu ne vidi neki materijalni nedostatak. Pretresno ve}e se tako|e
uverilo da su svi zlo~ini navedeni u Optu`nici po~iweni unutar vremenskog perioda koji je Tuìla{tvo u woj navelo.
59. Tre}i element iz predmeta Krnojelac ti~e se identiteta u~esnika.
Tuìla{tvo je u op{tim crtama navelo da je optuèni delovao pojedina~no ili u dogovoru sa drugim poznatim i nepoznatim u~esnicima udruènog
zlo~ina~kog poduhvata. Uz to, u Optu`nici su navedena imena jednog broja
navodnih u~esnika u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu, kao {to su Slobodan Milo{evi}, general Veqko Kadijevi}, general Blagoje Ayi}, pukovnik
Ratko Mladi}, Jovica Stani{i} i drugi. U Optu`nici su tako|e navedene
kategorije drugih navodnih u~esnika u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu.80)
Kao {to je istaklo Pretresno ve}e u predmetu Krnojelac, takva praksa je
prihvatqiva ukoliko nije poznat ta~an identitet po~inioca.81) Neki od primera kategorija u~esnika u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu jesu vojska Republike Srpske Krajine, vojska Republike Srpske, snage lokalne srpske policije i policijske snage Republike Srbije i Republike Srpske, Dràvna
bezbednost Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srbije i drugi.
Pretresno ve}e smatra da je zadovoqen uslov da se iznese dovoqno navoda u
vezi s identitetom u~esnika. Eventualni daqi zahtevi optuènog vezani za
imena u~esnika u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu jesu pitawe dokazivawa,
te Tuìla{tvo nije obavezno da ih navede u Optu`nici.82) Isto tako, argument optuènog da se u Optu`nici implicira da je u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu u~estvovalo vi{e miliona pripadnika potpuno je neosnovan, te se stoga odbija.
60. Posledwi element iz predmeta Krnojelac ti~e se prirode u~e{}a
optuènog u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu. Tuìla{tvo je navode o
prirodi wegovog u~e{}a iznelo, izme|u ostalog, u paragrafu 10 od (a) do (g)
i paragrafu 29 Optu`nice. U paragrafu 10 su, izme|u ostalog, izneti navo178
di o pona{awu optuènog u vezi sa slede}im: hu{ka~kim govorima u medijima, kojima je podsticao snage srpskih dobrovoqaca na ~iwewe zlo~ina
kojim se kr{e odredbe (...) Statuta Me|unarodnog suda, planirawem i pripremama za preuzimawe vlasti u selima, u~e{}em u pruàwu finansijske,
materijalne, logisti~ke i politi~ke podr{ke, regrutovawem srpskih dobrovoqaca i wihovom indoktrinacijom putem ekstremne retorike, regrutovawem, formirawem, finansirawem, snabdevawem, pruàwem podr{ke i rukovo|ewem srpskim dobrovoqcima povezanim sa SRS-om, naj~e{}e
zvanim ~etnici ili {e{eqevci. Ti opisi navodnog u~e{}a optuènog u
udruènom zlo~ina~kom poduhvatu izneti su u dovoqnoj meri i primereno
povezani sa svakom od ta~aka Optu`nice. Pretresno ve}e se uverilo da su izneti dovoqni navodi o prirodi u~e{}a optuènog u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu.
61. Iz gorenavedenih razloga, s izuzetkom uputstva Pretresnog ve}a iz
paragrafa 51 gore, prigovori optuènog vezani za navode iznete o udruènom zlo~ina~kom poduhvatu se odbijaju.
VI. DISPOZITIV
62. Iz gorenavedenih razloga, Pretresno ve}e nalaè slede}e:
(1) Tuìla{tvu se nalaè da ukloni nejasno}e iz paragrafa 12 Optu`nice, te da pojasni navode i optu`be ili delove optu`bi koji su na wima
zasnovani, u vezi s Vojvodinom u Srbiji i pitawem oruànog sukoba.83) Ukoliko se Tuìla{tvo opredeli za navod da je u Vojvodini u Srbiji postojao oruàni sukob, ono }e morati da navede i pokaè postoje}i ili novi materijal
u prilog tom navodu.
(2) Tuìla{tvu se nalaè da ukloni nejasno}e iz paragrafa 11 Optu`nice po pitawu zna~ewa pojma po~initi.84)
Osim ovoga, Pretresno ve}e odbija prigovore iznete u Podnesku.
tekst na engleskom.
sudija Carmel Agius,
predsedavaju}i
Dana 26. maja 2004.

U Hagu, Holandija
Fusnote
1)
2)
3)
4)
5)
6)
Stranica 4 Podneska.
Stranice 9 i 13 Podneska.
Stranice 6-8 Podneska.
Stranice 7-8 i 10 Podneska.
179
7) Tuìlac protiv Du{ka Tadi}a, predmet br. IT-94-1-AR72, Odluka po interlokutornoj àlbi odbrane na nadle`nost suda, 2. oktobar 1995. (u daqem tekstu: Odluka
o nadle`nosti u predmetu Tadi}).
8) Stranice 15, 22-24 Podneska.
9) Stranica 14 Podneska.
10) Strnica 15 Podneska.
12) Ibid.
13) Tuìlac protiv Zlatka Aleksovskog, Presuda, predmet br. IT-95-14/1-A, 24. mart
2000. (u daqem tekstu: Drugostepena presuda u predmetu Aleksovski), Tuìlac protiv Delali}a i drugih, Presuda, predmet br. IT-96-21-A, 20. februar 2001. (u daqem
tekstu: Drugostepena presuda u predmetu êlebi}i), Tuìlac protiv Zejnila Delali}a i drugih, Presuda, predmet br. IT-96-21-T, 16. novembar 1998. (u daqem tekstu:
Presuda u predmetu Delali}).
14) Izve{taj generalnog sekretara u skladu sa paragrafom 2 Rezolucije Saveta bezbednosti br. 808 (1993), S/25704, 3. maj 1993.
15) Drugostepena presuda u predmetu Aleksovski, par. 126-127.
16) Odluka o nadle`nosti u predmetu Tadi}, par. 59.
18) Drugostepena presuda u predmetu êlebi}i, par. 596-619.
19) Kao {to je citirano u paragrafu 603 Drugostepene presude u predmetu êlebi}i:
^lan 16(2) Statuta tuìocu nalaè da djeluje nezavisno kao zasebni organ Me|unarodnog suda i zabrawuje mu da traì ili prima upute bilo od koje vlade ili drugog izvora.
20) Tuìlac protiv Mileta Mrk{i}a, predmet br. IT-95-13/1-PT, Odluka o formi optu`nice, 19. juni 2003. (u daqem tekst: Odluka u predmetu Mrk{i}), par. 6-14.
21) Statut, ~lan 21(4)(a).
22) Tuìlac protiv Kupre{ki}a i drugih, predmet br. IT-95-16-A, Presuda, 23. oktobar
2001. (u daqem tekstu: Drugostepena presuda u predmetu Kupre{ki}), par 88.
23) Drugostepena presuda u predmetu Kupre{ki} )gde se poziva na ~lanove 18(4), 21(2) i
21(4)(a) i (b) Statuta i pravilo 47(C); i Tuìlac protiv Hayihasanovi}a, Alagi}a
i Kubure, predmet br. IT-01-47-PT, Odluka o formi optu`nice, 7. decembar 2002.
(u daqem tekstu: Odluka o optu`nici u predmetu Hayihasanovi}), par. 8.
24) Tuìlac protiv Milorada Krnojelca, predmet br. IT-97-25-A, Presuda, 17. septembar 2003. (u daqem tekstu: Drugostepena presuda u predmetu Krnojelac), Drugostepena presuda u predmetu Kupre{ki}, (u daqem tekstu: Pravilnik) koje u su{tini ponavqa ono {to je sadràno u ~lanu 18(4).
25) Drugostepena presuda u predmetu Kupre{ki}, par. 89.
26) Ibid.
27) Odluka o optu`nici u predmetu Hayihasanovi}, par. 10; Tuìlac protiv Br|anina
i Tali}a, predmet br. IT-99-36-PT, Odluka po prigovoru Momira Tali}a na formu izmijewene optu`nice, 20. februar 2001. (u daqem tekstu: Prva odluka u predmetu Br|anin i Tali}), par. 18. Za optuènog je bitno da iz optu`nice sazna kakva je
povezanost na osnovu koje se tereti: Tuìlac protiv Br|anina i Tali}a, predmet br.
IT-99-36-PT, Odluka po prigovoru Radoslava Br|anina na formu izmijewene optu`nice, 23. februar 2001. (u daqem tekstu: Druga odluka u predmetu Br|anin i Tali}), par. 13.
28) Druga odluka u predmetu Br|anin i Tali}, par. 10.
29) Drugostepena presuda u predmetu êlebi}i, par 350. Vidi i Tuìlac protiv Derowi}a, predmet br. IT-02-61-PT, Odluka o formi optu`nice, 25. oktobar 2002. (u daqem tekstu: Odluka u predmetu Derowi}), par. 31.
30) Vidi Drugostepenu presudu u predmetu êlebi}i, par. 351, Drugostepenu presudu u
predmetu Aleksovski, par. 171, fusnota 319 (gde se poziva na predmet Tuìlac pro-
180
31)
32)
33)
34)
34)
35)
36)
37)
38)
39)
40)
41)
42)
43)
44)
45)
46)
47)
48)
49)
50)
51)
52)
53)
tiv Krnojelca, predmet br. IT-97-25-PT, Odluka po preliminarnom podnesku zbog

prigovora na formu izmijewene optu`nice, 11. februar 2000. (u daqem tekstu: Prva odluka u predmetu Krnojelac), par. 59-60).
Na primer, u predmetu u kojem tuìlac iznosi navode da je optuèni li~no po~inio
krivi~na dela, pravno relevantne ~iwenice, kao {to su identitet `rtve, vreme i
mesto doga|aja i sredstvo kojim su dela po~iwena, moraju biti detaqno navedene u
optu`nici (Drugostepena presuda u predmetu Kupre{ki}, par. 89), dok u predmetu u
kojem se radi o udruènom zlo~ina~kom poduhvatu, navodi Tuìla{tva moraju sadràti razli~ite pravno relevantne ~iwenice (vidi i Tuìlac protiv Br|anina i
Tali}a, predmet br. IT-99-36-PT, Odluka o formi dodatno izmijewene optu`nice
i zahtjevu Tuìla{tva za izmjenu optu`nice, 26. juni 2001. (u daqem tekstu: Tre}a
odluka u predmetu Br|anin i Tali}), par. 21, 22).
Vidi drugostepenu presudu u predmetu Aleksovski, fusnota 319 ((u kojoj se citira i
podràva Prva odluka u predmetu Krnojelac, par. 59-60).
Tuìlac protiv Du{ka Tadi}a, predmet br. IT-94-1-A, Presuda, 15. juli 1999. (u daqem tekstu: Drugostepena presuda u predmetu Tadi}), par. 227. Naglasak kao u originalu.
Tuìlac protiv Milorada Krnojelca, predmet br. IT-94-1-A, Presuda, 15. juli 1999.
(u daqem tekstu: Drugostepena presuda u predmetu Tadi}), par. 227. Naglasak kao u
originalu.
Tuìlac protiv Milorada Krnojelca, predmet br. IT-97-25-PT, Odluka o formi
druge izmijewene optu`nice, 11. maj 2000. (u daqem tekstu: Tre}a odluka u predmetu
Krnojelac), par. 16. Vidi Tuìlac protiv Milutinovi}a, Nikole [ainovi}a i Dragoquba Ojdani}a, predmet br. IT-99-37-PT, Odluka po preliminarnom prigovoru
odbrane koji su podneli branioci Nikole [ainovi}a, 27. mart 2003. (u daqem tekstu: Odluka u predmetu Milutinovi}), str. 4, radi sli~nih tvrdwi po pitawu obaveze izno{ewa navoda vezanih za UZP.
Odluka o optu`nici u predmetu Hayihasanovi}, par. 10.
Tre}a odluka u predmetu Br|anin i Tali}, par. 33.
Odluka o optu`nici u predmetu Hayihasanovi}, par. 10; Tuìlac protiv Br|anina
i Tali}a, predmet br. IT-99-36-PT, Odluka o formi ~etvrte izmijewene optu`nice, 23. novembar 2001, par. 12; Prva odluka u predmetu Br|anin i Tali}, par. 48.
Odluka o optu`nici u predmetu Hayihasanovi}, par. 10; Prva odluka u predmetu Br|anin i Tali}, par. 48.
Drugostepena presuda u predmetu Kupre{ki}, par 114.
Ako se do podno{ewa pretpretresnog podneska odbrani uskrate pravno relevantne
~iwenice u vezi sa prirodom odgovornosti optuènog za doga|aje za koje se tereti,
woj je gotovo u potpunosti onemogu}eno da do tada vodi bilo kakvu osmi{qenu istragu za potrebe su|ewa (vidi Drugu odluku u predmetu Br|anin i Tali}, par. 11-13).
Drugostepena presuda u predmetu Kupre{ki}, par. 92.
Ibid.
Ibid.
Ibid, par. 88.
Ibid.
Ibid.
Odluka o nadle`nosti u predmetu Tadi}, par. 70.
Ti razgovori su ozna~eni u Dodatnom odgovoru optu`be od 19. februara 2004.
Tuìlac protiv Dragoquba Kunarca i drugih, predmet br. IT-96-23 i IT-96-23/1-A,
12. juni 2002, par 86.
Optu`nica, par. 12.
Par. 6 Dodatnog odgovora Tuìla{tva. Naglasak dodat.
181
54)
55)
56)
57)
58)
59)
60)
61)
62)
63)
64)
65)
66)
67)
68)
69)
70)
71)
72)
73)
74)
75)
76)
77)
78)
79)
80)
81)
82)
83)
84)
182
Ibid., par. 7 i 9. Naglasak dodat.

Vidi gore, par. 23 ove odluke.
Drugostepena presuda u predmetu Kunarac, par. 83.
Zanimqivo je primetiti da je Pretresno ve}e u predmetu Tuìlac protiv Milomira Staki}a (u daqem tekstu: Presuda u predmetu Staki}), razmatraju}i uslove iz ~lana 3, konstatovalo da Me|unarodni sud ima nadle`nost nad kr{ewima zakona i obi~aja ratovawa, a preduslov za to jeste postojawe oruànog sukoba na teritoriji na
kojoj su zlo~ini za koje se optuùje po~iweni. Tuìlac protiv Milomira Staki}a, predmet br. IT-97-24-T, Presuda, 31. juli 2003, par. 566.
Vidi gore, par. 15-18 ove odluke.
Na primer, str. 30 Podneska. Prigovori u vezi s formom optu`nice ve}im delom su
izloèni na stranicama od 26 do 42.
Ibid.
Ibid.
Stranice 25 i 31 Podneska.
Stranice 29-31 i 34-37 Podneska.
Stranice 27, 37 i 39 Podneska.
Tuìlac protiv Mitra Vasiqevi}a, predmet br. IT-98-32-T, Presuda, 29. novembar
2002, par. 246.
Na primer, stranice 26, 29 i 37 Podneska.
Stranica 28 Optu`nice.
Drugostepena presuda u predmetu Krnojelac, par. 64-123; Drugostepena presuda u
predmetu Tadi}, par. 185-229; Tuìlac protiv Miroslava Kvo~ke i drugih, predmet
br. IT-98-30/1-T, Presuda, 2. novembar 2001, par. 319-321, 398-408, 419, 459-464, 468-470,
497-500, 503-504, 562-566, 571-578, 682-688; Tuìlac protiv Radislava Krsti}a, predmet br. IT-98-33-T, Presuda, 2. avgust 2001, par. 621-646; Tuìlac protiv Blagoja Simi}a i drugih, predmet br. IT-95-9-T, Presuda, 17. oktobar 2003, par. 983-992 i 9941053.
Odluka o nadle`nosti u predmetu Tadi}, par. 220 i 226, potvr|eno u Tuìlac protiv Milutinovi}a, Nikole [ainovi}a i Dragoquba Ojdani}a, predmet br. IT-9937-AR72, Odluka po prigovoru Dragoquba Ojdani}a na nadle`nost Udruèni zlo~ina~ki poduhvat, 21. maj 2003. (u daqem tekstu: Odluka @albenog ve}a u predmetu
Ojdani}), str. 4.
Drugostepena presuda u predmetu Aleksovski, par. 2.
Tuìlac protiv Stanislava Gali}a, Odluka po molbi odbrane za dozvolu za ulagawe àlbe, predmet br. IT-98-29-AR72, 30. novembar 2001, par. 15 (u daqem tekstu:
Odluka u predmetu Gali}).
Tre}a odluka u predmetu Krnojelac, par. 15.
Paragraf 8 optu`nice.
Tre}a odluka u predmetu Krnojelac, par. 18.
Odluka u predmetu Milutinovi}, fusnota 17 (u kojoj je citirana :Odluka po preliminarnom prigovoru odbrane u vezi sa formom optu`nice, Tuìlac protiv Strugara, Joki}a i drugih, predmet br. IT-01-42-PT, 28. juni 2002, par. 18).
Vojislav [e{eq
Ujediwene nacije
zatvorska jedinica
28. maj 2004. godine
Subjekt: îwenice iz Specijalnog dokumenta odbrane
Dragi dr [e{eq,
U pripremama za su|ewe, Tuìla{tvo prema Pravilu 65 ter, posebno 65
ter (D)(iv), (E) i (F) bi èqelo da s Vama u pisanoj razmeni identifikuje ~iwenice i stvari koje nisu sporne.
Tuìla{tvo je pregledalo Specijalnu odbranu, dokument koji ste dostavili prema Pravilu 67(A)(ii). Bazirano na ovom dokumentu, Tuìla{tvo
bi htelo da zna da li se slaète da slede}e ~iwenice nisu sporne:
1. Srpska radikalna stranka, ukqu~uju}i i Vas, ne}e nikada odustati od
ciqa da stvori Veliku Srbiju: ujediwena dràva koja sadrì sve teritorije
isto~no od linije Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica. (Iz Pali, àri, dediwski dizdare, stranice 922-924, Gradona~elnik na desnoj obali Dunava, stranice 123 i 139, Falsifikovana voqa naroda, stranice 862-863,
Vlada nacionalnog jedinstva, stranica 610, Dosmanlijski zulum nad Srbijom, stranice 814-185).
2. U toku rata izme|u 1991. i 1993. godine, regrutovali ste hiqade dobrovoqaca koji su bili slani na rati{ta i dodeqivani jedinicama srpske vojske
i policije. U to vreme ste tako|e posetili mnoga rati{ta u ciqu podizawa
morala trupa i da ohrabrite dobrovoqce. (Iz Dosmanlijski zulum nad Srbijom, stranica 739 Politika kao izazov savesti, stranice 849-850, Na
me|unarodnoj sceni, stranica 320).
3. Verovali ste da Hrvati treba da se isele iz Srbije zato {to je Frawo
Tu|man isterao Srbe iz Hrvatske tokom 1991-1992. godine. Tako ste se zalagali za razmenu srpskog naroda iz Hrvatske sa hrvatskim narodom iz Srbije.
(Iz Poslani~ke besede, stranice 443-444, Civilizacija pquvawa u daq,
stranica 63, Pali, àri, dediwski dizdare, stranice 450-452, 534 i 750-751).
4. Tokom rata 1991. i 1993. godine, u~estvovali ste u ratnoj propagandi na
srpskoj strani. (Iz Radikali se nisu obrukali, stranice 977-978).
Molimo Vas da izvestite Tuìla{tvo {to je pre mogu}e da li se slaète da jedna ili vi{e od ovih ~iwenica nisu sporne.
Sa po{tovawem,
Hildegard Uertz-Retzlaff
Vi{a tuìteqka
183

Datum: 1. juni 2004.
Original: engleski

Nalog od: 1. juna 2004.
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
IZMEWENI NALOG O RASPOREDU

g. Daniel Saxon
Imaju}i u vidu pravilo 65bis (A) Pravilnika o postupku i dokazima
odràna 17. februara 2004;
Imaju}i u vidu da je nalogom od 20. maja 2004. statusna konferencija zakazana za petak 11. juni 2004;
Imaju}i u vidu da, zbog problema u rasporedu su|ewa, datum i vreme statusne konferencije moraju da se izmene;
Ovim zakazuje statusnu konferenciju za ponedeqak, 14. jun 2004, sa po~etkom u 10.00 ~asova.
Carmel Agius,
Dana 1. juna 2004.

U Hagu, Holandija
184
2. juni 2004. godine

Po{tovani dr [e{eq,
Ovim èlim da Vas obavestim da sam primio Va{ dopis od 27. januara
2004. godine, u kojem ste traìli podatke o tome koliko je ovaj Me|unarodni
sud potro{io novca na finansirawe odbrane u svim dosada{wim i teku}im
predmetima vo|enim pred ovim sudom.
Kao prvo, neophodno je ista}i da ovaj me|unarodni sud pla}a tro{kove
timova odbrane samo onih optuènih koji nisu u mogu}nosti da, delimi~no
ili u potpunosti, snose tro{kove branioca. Sekretarijat vr{i procenu podnete izjave o imovnom stawu i, ukoliko je potrebno, pokre}e daqe istrage kako bi doneo odluku o mogu}nosti optuènog da snosi tro{kove svoje odbrane. Podaci o tro{kovima vezanim za finansirawe konkretnih timova odbrane nisu javni. Stoga Sekretarijat ne moè u potpunosti udovoqiti Va{em zahtevu.
Me|utim, mogu da Vas obavestim o tome da je Sekretarijat razvio veoma
podrobno razra|en sistem pravne pomo}i za sve faze postupka (pretpretresnu, pretresnu i àlbenu) u okviru kojeg se, na osnovu sloènosti predmeta,
utvr|uje uobi~ajeni iznos finansijske pomo}i koju tim odbrane dobija za svoj
rad. Sekretarijat trenutno radi na novom sistemu isplate u pretpretresnoj
fazi, koji je sli~an sistemu pau{alne isplate koji se primewuje tokom pretresne faze. Taj sistem se jo{ ne primewuje.
Da biste stekli uvid u sistem pravne pomo}i Sekretarijata, priloìo
sam slede}e dokumente:
Sveobuhvatan izve{taj o radu Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u
Jugoslaviju na reformi svog sistema pravne pomo}i od 12. avgusta 2003.
(A/58/150; Izve{taj generalnog sekretara Ujediwenih nacija upu}en Generalnoj skup{tini, ukqu~uju}i Dodatak I i Dodatak II)
Politika Sekretarijata suda o pla}awu naknade braniocima, s nedavno donetim izmenama i dopunama (pau{alna isplata u pretresnoj fazi).
Ovi dokumenti }e Vam pomo}i da se upoznate s tim koja sredstva se ispla}uju zastupnicima odbrane optuènog.
Ukoliko budete imali nekih pitawa u vezi s ovim, molim Vas da se obratite mojoj slu`bi.
S po{tovawem,
v.d. zamenika {efa
Dostaviti: g. Hansu Holthiusu, sekretaru
Dostaviti: g. Davidu Tolbertu, zameniku sekretara
185

Predmet br. IT-03-67

Poverqivo
ODLUKA
Sekretar suda,
Uzimaju}i u obzir Statut Me|unarodnog suda usvojen Rezolucijom Saveta bezbednosti br. 827 (1993), a posebno ~lan 17 Statuta;
Uzimaju}i u obzir Pravilnik o postupku i dokazima usvojen od strane
Me|unarodnog suda 11. februara 1994, uz kasnije izmene i dopune, a posebno
pravilo 92bis Pravilnika;
Uzimaju}i u obzir da je primena pravila 92bis pitawe koje spada u okvire sudskog pretrasa, te da bi predstavnik Odseka za organizaciju i podr{ku
rada sudnica bio odgovaraju}i slu`benik Sekretarijata da izvr{i taj zahtev;
Imaju}i u vidu zahtev tuìoca od 13. maja 2004. da se, na osnovu pravila
92bis(B)(i)(b), imenuje predsedavaju}i slu`benik;
Odlu~uje da g. Erica Frejabua, predstavnika Odseka za organizaciju i podr{ku rada sudnica, imenuje za predsedavaju}eg slu`benika koji }e, u skladu
sa pravilom 92bis, overiti deklaracije osmoro svedoka u Bosni i Hercegovini u periodu od 14. do 19. juna 2004.
Hans Holthius,
sekretar suda
Dana 3. juna 2004.

U Hagu, Holandija

ODLUKA
Imaju}i u vidu odluku od 7. maja 2004. (u daqem tekstu: Odluka) u vezi s
pravima g. Vojislava [e{eqa (u daqem tekstu: optuèni) na komunikaciju u
Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija (u daqem tekstu: Pritvorska jedinica) i u woj pomenute ranije donete odluke po tom pitawu, u kojima je naloèno da se, tokom perioda od 10. maja 2004. do 13. juna 2004. (z)abrani, ukoli186
ko upravnik pritvorske jedinice ne odredi druga~ije, svaka komunikacija optuènog i drugih osoba, izuzev sa pravnim savetnikom (ukoliko ga ima), diplomatskim ili konzularnim predstavnicima i ~lanovima uè porodice,
pod uslovom da se kontakt sa porodicom nadgleda onako kako odredi upravnik Pritvorske jedinice;
Imaju}i u vidu da }e se predsedni~ki izbori u Srbiji odràti 13. juna
2004. i da postoji mogu}nost da }e se drugi krug izbora odràti 27. juna 2004;
Uzimaju}i, naro~ito, u obzir da postoji velika verovatno}a da }e politi~ka stranka i pristalice optuènog traìti wegovo daqe angaòvawe u
politi~kim aktivnostima vezanim za predstoje}e predsedni~ke izbore u Srbiji sve do o~ekivanog drugog kruga izbora, na primer, tako {to }e svojoj
stranci i wenim pristalicama poslati pismo podr{ke;1)
Imaju}i u vidu da je optuèni, koriste}i prostorije Pritvorske jedinice, ve} davao izjave, {to predstavqa kr{ewe odluka o pravu na komunikaciju;
Uzimaju}i u obzir da optuèni i daqe pokazuje sklonost da prkosi u vezi sa ovom i ranijim odlukama u vezi sa pravima na komunikaciju, te da je to
i daqe razlog za zabrinutost;
za predsedni~ke izbore u Srbiji podrivaju mandat ovog Me|unarodnog suda
da doprinese ponovnom uspostavqawu i odràvawu mira;
Srbiji i stav optuènog;
Uzimaju}i, stoga, u obzir da konkretne okolnosti u ovom predmetu i daqe iziskuju primenu mera kako bi se izbeglo potencijalno {tetno izve{tavawe sredstava javnog informisawa prouzrokovano time {to nisu uvedena
da se tokom perioda od 13. juna 2004. do 1. jula 2004, nakon ~ega }e se ova odluka preispitati, primewuju slede}e mere:
da se zabrani, ukoliko upravnik Pritvorske jedinice ne odredi druga~ije, svaka komunikacija optuènog sa drugim osobama, izuzev sa pravnim savetnikom (ukoliko ga ima), diplomatskim ili konzularnim predstavnicima i
David Tolbert,
zamenik sekretara
Dana 9. juna 2004.

U Hagu, Holandija
187
Fusnota
1) Na primer, 25. maja 2004, novinska agencija TANJUG je javila da je generalni sekretar Srpske radikalne stranke g. Aleksandar Vu~i} izjavio da }e gospodin [e{eq
na}i na~in da po{aqe jo{ jedno pismo podr{ke pre drugog kruga izbora, makar to
razbesnelo pripadnike obezbe|ewa u Hagu.
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
ZAHTEV TU@ILA[TVA ZA ZADR@AVAWE PRAVA NA

TRA@EWE POTVRDE RADI ULAGAWA @ALBE NA
ODLUKU PO PODNESKU VOJISLAVA [E[EQA
KOJIM SE OSPORAVAJU NADLE@NOST I FORMA
OPTU@NICE DO DONO[EWA ODLUKE
TRO^LANOG @ALBENOG VE]A
I. Uvod
1. U skladu s pravilom 72(B) i (C) Pravilnika o postupku i dokazima (u
daqem tekstu: Pravilnik), Tuìla{tvo traì od Pretresnog ve}a odobrewe da zadrì pravo na traèwe potvrde radi ulagawa àlbe na Odluku po
podnesku Vojislava [e{eqa kojim se osporavaju nadle`nost i forma optu`nice (u daqem tekstu: Odluka). Tuìla{tvo namerava da uloì àlbu na
ovu Odluku najkasnije 18. juna 2004, u skladu s pravilom 72(B), (C) i (D). Ukoliko tro~lano @albeno ve}e, na osnovu pravila 72(E), zakqu~i da àlba ne
zadovoqava uslove iz pravila 72(D), Tuìla{tvo traì od Pretresnog ve}a
da ovaj zahtev prihvati kao zahtev za potvrdu radi ulagawa àlbe na Odluku.
U slu~aju da se ovaj zahtev prihvati kao zahtev za potvrdu radi ulagawa àlbe na Odluku, Tuìla{tvo traì dopu{tewe da kasnije iznese dodatne argumente u prilog izdavawu potvrde.
II. Istorijat
2. U paragrafu 12 Optu`nice u predmetnom postupku navodi se slede}e:
Sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica, u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini postojalo je stawe oruànog sukoba. Postojao je neksus izme|u tog
188
3. Dana 31. decembra 2003, optuèni je podneo Prigovor na optu`nicu

(u daqem tekstu: Podnesak) u kojem osporava nadle`nost ovog Me|unarodnog
suda i navodi niz nedostataka u formi Optu`nice. Kad je re~ o pitawu nadle`nosti, optuèni je izneo argument da ovaj Me|unarodni sud nema stvarnu
nadle`nost nad nekim od zlo~ina protiv ~ove~nosti za koje se tereti u ta~kama 10 i 11 Optu`nice. Optuèni je izneo tvrdwu da ovaj Me|unarodni sud
nije nadleàn za zlo~ine protiv ~ove~nosti navodno po~iwene u Vojvodini,
budu}i da tokom perioda na koji se odnosi Optu`nica u Pokrajini Vojvodini, Republika Srbija (u daqem tekstu: Srbija), nije bilo oruànog sukoba.
4. Tuìla{tvo je 29. januara 2004. podnelo odgovor na Podnesak.1) Pozivaju}i se na relevantnu praksu @albenog ve}a,2) Tuìla{tvo je iznelo tvrdwu da ovaj Me|unarodni sud, na osnovu ~lana 5 Statuta, moè da ima nadle`nost nad zlo~inima protiv ~ove~nosti u slu~aju kada se ka`wivo pona{awe optuènog objekitvno moè dovesti u teritorijalnu i vremensku vezu sa
oruànim sukobom. Taj neksus postoji (i primewuje se u me|unarodnom pravu) na celokupnoj teritoriji zara}enih dràva ili, u slu~aju unutra{wih
sukoba, na celokupnoj teritoriji pod kontrolom strane u sukobu, bez obzira
vode li se tamo borbe ili ne.3) Stoga, ovaj Me|unarodni sud moè imati nadle`nost nad zlo~inima protiv ~ove~nosti koji su navodno po~iweni na teritoriji Vojvodine, iako tamo nije bilo neprijateqstava.4) S dopu{tewem
Pretresnog ve}a,5) Tuìla{tvo je 19. februara 2004. podnelo dodatne komentare po ovom pitawu.6)
5. Dana 3. juna 2004, Pretresno ve}e je donelo odluku po Podnesku. U paragrafima 39 i 41 te Odluke, u delu naslovqenom IV. Stvarna nadle`nost,
izme|u ostalog, pi{e slede}e:
39. ... Nadle`nost za zlo~ine iz ~lana 5 koji su, prema navodima Tuìla{tva, po~iweni u Vojvodini, o~ito zavisi od toga da li je u periodu na koji
se odnosi Optu`nica u Vojvodini postojao oruàni sukob.
40. Tuìla{tvu se, shodno tome, nalaè da otkloni nejasno}e u izno{ewu svojih navoda u Optu`nici (kao i u navodima i optu`bama ili delovima
sve optu`be vezane za Vojvodinu mora}e da se izbri{u iz Optu`be. Ukoliko
Tuìla{tvo bude insistiralo na tim optu`bama, mora}e u Optu`nici da
navede da je u vreme po~iwewa navodnih zlo~ina postojao oruàni sukob. (naglasak dodat)
6. Shodno tome, pretresno ve}e je u dispozitivu naloìlo slede}e:
(1) Tuìla{tvu se nalaè da ukloni nejasno}e iz paragrafa 12 Optu`nice, te da pojasni navode i optu`be, ili delove optu`bi koji su na wima
zasnovani, u vezi s Vojvodinom u Srbiji i pitawem oruànog sukoba. Ukoliko se Tuìla{tvo opredeli za navod da je u Vojvodini u Srbiji postojao oru189
àni sukob, ono }e morati da navede i pokaè postoje}i ili novi materijal
u prilog tom navodu.7)
III. Merodavna pravila

7. Pravilo 72(B) predvi|a slede}e:
(B) Na odluke o preliminarnim podnescima ne moè se uloìti interlokutorna àlba, osim
(i) u slu~aju podnesaka kojima se osporava nadle`nost;
(ii) u slu~ajevima kada Pretresno ve}e da potvrdu, a Pretresno ve}e takvu potvrdu moè dati ako se odluka ti~e pitawa koje bi u zna~ajnoj meri uticalo na pravi~no i ekspeditivno vo|ewe postupka ili ishod su|ewa, te ako
bi, po mi{qewu Pretresnog ve}a, promptno re{ewe @albenog ve}a su{tinski pospe{ilo postupak.
8. Pravilo 72(C) predvi|a slede}e:
(B) @albe predvi|ene stavom (B)(i) podnose se u roku od petnaest dana,
a zahtevi za potvrdu iz stava B(ii) podnose se u roku od sedam dana od dana zavo|ewa pobijane odluke. ...
9. Pravilo 72(D) i (E) predvi|a slede}e:
(D) Za potrebe stavova (...) B(i), podnesak kojim se osporava nadle`nost
podrazumeva iskqu~ivo podnesak kojim se osporava optu`nica iz razloga
{to se ona ne odnosi na:
(i) nijednu od osoba navedenih u ~lanovima 1, 6, 7 i 9 Statuta;
(ii) teritorije navedene u ~lanovima 1, 8 i 9 Statuta;
(iii) razdobqe navedeno u ~lanovima 1, 8 i 9 Statuta;
(iv) nijedno od kr{ewa navedenih u ~lanovima 2, 3, 4, 5 i 7 Statuta.
(E) @alba uloèna na osnovu stava (B)(i) ne}e se razmatrati ukoliko
tro~lano @albeno ve}e, koje je imenovao predsednik, zakqu~i da ona ne zadovoqava uslove iz stava (D) i u takvom slu~aju }e se ta àlba odbaciti.
10. U vezi s tim, Tuìla{tvo tvrdi da Podnesak optuènog, u meri u kojoj osporava nadle`nost ovog Me|unarodnog suda nad zlo~inima navodno po~iwenim u Vojvodini, jeste podnesak kojim se osporava nadle`nost u smislu pravila 72(D). Stoga }e Tuìla{tvo, u skladu s pravilom 72(B) i (C),
uloìti àlbu na tu Odluku do 18. juna 2004.
11. Me|utim, ukoliko tro~lano @albeno ve}e, u skladu s pravilom 72(E),
zakqu~i da ovo pitawe ne predstavqa àlbu na odluku po podnesku kojim se
osporava nadle`nost, Tuìla{tvo, uz du`no po{tovawe, iz dolenavedenih
razloga, traì da zadrì svoje pravo da zatraì potvrdu Pretresnog ve}a radi ulagawa àlbe na Odluku. Zahtev se podnosi u roku od sedam dana, propisanim pravilom 72(C).
IV. Diskusija
12. Tuìla{tvo tvrdi da je Pretresno ve}e pogre{no primenilo pravo
zakqu~iv{i u paragrafu 39 da nadle`nost ovog Me|unarodnog suda za zlo~i190
ne protiv ~ove~nosti po~iwene u Vojvodini zavisi od postojawa oruànog

sukoba u Vojvodini. Iz dosada{we prakse @albenog ve}a jasno se vidi da podru~je na kojem se zapravo vode borbe i geografsko podru~je na koje se primewuje humanitarno pravo nisu nu`no u korelaciji.8) Stoga do kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava moè do}i i u vreme i na mestu gde zapravo nema
borbi.9) Kao {to je @albeno ve}e u predmetu Tadi} zakqu~ilo u vezi sa zlo~inima protiv ~ove~nosti: Uslov oruànog sukoba zadovoqen je dokazom da
je postojao oruàni sukob; to je sve {to se prema Statutu zahtijeva, a na taj
na~in Statut zahtijeva vi{e od me|unarodnog obi~ajnog prava.10) Stoga je
Pretresno ve}e pogre{no primenilo pravo zakqu~iv{i da se ~lan 5 moè
primeniti na zlo~ine koji su navodno po~iweni u Vojvodini samo ako je u relevantnom periodu u Vojvodini postojao oruàni sukob.11)
13. Pored toga, pristup Pretresnog ve}a kojim se primena ~lana 5 ograni~ava na situacije kada su zlo~ini protiv ~ove~nosti po~iweni na istom,
konkretnom mestu na kojem je bilo neprijateqstava, predstavqa neprimereno usku primenu standarda vremenskog i teritorijalnog neksusa, ustanovqenog u praksi ovog Me|unarodnog suda u vezi s nadle`no{}u za krivi~na
dela navedena u ~lanu 5 Statuta. Sve do kona~nog re{ewa nekog oruànog
sukoba, me|unarodno humanitarno pravo primewuje se na celokupnoj teritoriji zara}enih dràva ili, u slu~aju unutra{wih sukoba, na celokupnoj
teritoriji pod kontrolom strane u sukobu, bez obzira vode li se tamo borbe
ili ne.12)
14. Pretresno ve}e se nije pozvalo ni na kakav konkretan pravni izvor
kada je u paragrafu 39 zakqu~ilo da nadle`nost ovog Me|unarodnog suda za
zlo~ine protiv ~ove~nosti koji su navodno po~iweni u Vojvodini zavisi
od toga da li je u periodu na koji se odnosi Optu`nica u Vojvodini postojao
oruàni sukob. U fusnoti 57 te Odluke, Ve}e se poziva na praksu iz Presude u predmetu Staki}, u kojoj se konstatuje da Me|unarodni sud ima nadle`nost nad kr{ewima zakona i obi~aja ratovawa, a preduslov za to jeste
postojawe oruànog sukoba na teritoriji na kojoj su zlo~ini za koje se optuùje po~iweni.13) Nije jasno na koji na~in ova formulacija iz predmeta Staki} potkrepquje pravni zakqu~ak Pretresnog ve}a. Tuìla{tvo tvrdi da
izrazu na teritoriji treba pripisati {iroko zna~ewe, tako da se odnosi
na celokupnu teritoriju zara}enih dràva iz gorenavedene odluke @albenog ve}a. Me|utim, ukoliko je Pretresno ve}e u predmetu Staki} imalo
na umu uè zna~ewe ovog izraza, onda, prema tvrdwi Tuìla{tva, Presuda
u predmetu Staki} u tom smislu sadrì gre{ku, jer se kosi sa uvreènom
àlbenom praksom.14)
15. Uz to, Pretresno ve}e je, pozivaju}i se na tu formulaciju iz predmeta Staki}, izgleda donelo pogre{an zakqu~ak pome{av{i zahtevniji standard neksusa koji se primewuje na nadle`nost za kr{ewe zakona i obi~aja ratovawa prema ~lanu 3 Statuta (uslov bliske povezanosti dela optuènog sa
oruànim sukobom) sa {irim standardom koji se primewuje na zlo~ine protiv ~ove~nosti. Uslov postojawa bliskog neksusa izme|u oruànog sukoba i ka`wivog pona{awa, koji vaì za krivi~na dela iz ~lana 3 Statuta,
191
ne odnosi se na zlo~ine protiv ~ove~nosti.15) ^lan 5 Statuta zahteva samo

to da oruàni sukob postoji i da je do krivi~nih dela do{lo u okviru tog
oruànog sukoba.16) U Presudi u predmetu Staki} tako|e je uzet u obzir druga~iji (i {iri) standard nadle`nosti u vezi s optu`bama na osnovu ~lana
5 Statuta.17)
16. Posledice tog zakqu~ka Pretresnog ve}a, ukoliko se ostane pri wemu, zna~ajno }e uticati na ishod ovog, kao i drugih postupaka koji se vode pred
Me|unarodnim sudom. Kad je re~ o postupku koji se vodi protiv optuènog
[e{eqa, kao {to je Pretresno ve}e primetilo u paragrafu 40 Odluke, ukoliko Tuìla{tvo odlu~i da povu~e navod o postojawu oruànog sukoba na teritoriji Vojvodine ili ukoliko ne bude imalo dovoqno dokaza da iznese optu`bu i dokaè tu ~iwenicu, sve optu`be u vezi s Vojvodinom mora}e da se
izbri{u iz Optu`nice. To }e nesumwivo imati zna~ajan uticaj na tezu Tuìla{tva protiv optuènog, na ishod su|ewa i na pravo `rtava navodnih
zlo~ina u Vojvodini da vide da po~inioc(i) tih zlo~ina za wih i snose odgovornost.
17. [to se ti~e ostalih predmeta koji se vode pred ovim Me|unarodnim
sudom, na primer, ukoliko bi se u teku}em su|ewu Milo{evi}u primenilo
usko tuma~ewe standarda ovog Pretresnog ve}a za nadle`nost na osnovu ~lana 5 Statuta, ovaj Me|unarodni sud ne bi bio nadleàn za ka`wivo pona{awe do kojeg je navodno do{lo u Srbiji, a koje je opisano u Optu`nici protiv
Milo{evi}a podignutoj za Hrvatsku.
18. Naposletku, promptno re{ewe ovog pitawa bi su{tinski pospe{ilo ovaj i druge postupke, kao {to je propisano pravilom 72(B)(ii), jer bi se pojasnili primereni uslov(i) vezani za nadle`nost ovog Me|unarodnog suda za
zlo~ine protiv ~ove~nosti.
Fusnote
1) Odgovor Tuìla{tva je zvani~no podnet 10. februara 2004, nakon {to je prvi odgovor preveden na bosanski/hrvatski/srpski (B/H/S).
2) Tuìlac protiv Dragoquba Kunarca i drugih, Presuda (u daqem tekstu: Drugostepena presuda u predmetu Kunarac), predmet br. IT-96-23 i IT-96-23/1-A, 12. jun 2002,
par. 83 i Tuìlac protiv Tadi}a, Odluka po interlokutornoj àlbi odbrane na
nadle`nost suda, (u daqem tekstu: Odluka o nadle`nosti u predmetu Tadi}), predmet br. IT-94-1-AR72, 2. oktobar 1995, par. 70.
3) Odluka o nadle`nosti u predmetu Tadi}, par. 70. Kao {to je nazna~eno u optu`nici,
Tuìla{tvo je S(F)RJ i Srbiju uvek smatralo stranama u predmetnom sukobu.
4) Odgovor, par. 15-17.
6) Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, Dodatni odgovor Tuìla{tva na Prigovor
na optu`nicu optuènog, 23. februar 2004.
7) Pretresno ve}e je tako|e naloìlo Tuìla{tvu da ukloni nejasno}e iz paragrafa
11 Optu`nice po pitawu zna~ewa pojma po~initi. Tuìla{tvo }e ispo{tovati
ovaj nalog, ali }e, u interesu efikasnosti, to u~initi nakon {to se razre{i pitawe nadle`nosti.
8) Ibid, par. 57.
9) Ibid.
10) Tuìlac protiv Du{ka Tadi}a, Presuda (u daqem tekstu: Drugostepena presuda u
predmetu Tadi}), predmet br. IT-94-1, 15. juli 1999, par. 251.
11) Drugostepena presuda u predmetu Kunarac, par. 57.
12) Odluka o nadle`nosti u predmetu Tadi}, par. 70.
13) Odluka, fusnota 57 u kojoj se citira Presuda u predmetu Tuìlac protiv Milomira Staki}a, predmet br. IT-97-24-T (u daqem tekstu: Presuda u predmetu Staki}), 31.
juli 2003, par. 566, (naglasak dodat).
14) Drugostepena presuda u predmetu Tadi}, par. 251, Drugostepena presuda u predmetu
Kunarac, par. 57.
15) Tuìlac protiv Radislava Krsti}a, Presuda, predmet br. IT-98-33-T, 2. avgust 2001,
par. 480.
16) Ibid.
17) Presuda u predmetu Staki}, par. 570.
V. Traèno pravno sredstvo

(i) Da Pretresno ve}e dozvoli Tuìla{tvu da zadrì pravo da zatraì
potvrdu radi ulagawa àlbe na wegovu Odluku, dok tro~lano @albeno ve}e
ne donese odluku o tome da li àlba Tuìla{tva (koja }e biti podneta najkasnije 18. juna 2004) predstavqa àlbu na odluku po podnesku kojim se osporava nadle`nost;
(ii) ukoliko ~tro~lano @albeno ve}e zakqu~i da àlba Tuìla{tva ne
predstavqa àlbu na odluku po podnesku kojim se osporava nadle`nost, da
Pretresno ve}e smatra ovaj podnesak zahtevom za potvrdu radi ulagawa àlbe na Odluku; i
(iii) u slu~aju da Pretresno ve}e bude smatralo ovaj podnesak zahtevom za
potvrdu radi ulagawa àlbe na Odluku, Tuìla{tvo traì dopu{tewe da
kasnije podnese dodatne argumente u prilog izdavawu potvrde.
Dana 9. juna 2004.
U Hagu, Holandija
192
vi{i zastupnik Tuìla{tva
Dr Vojislav [e{eq
Pritvorska jedinica Ujediwenih nacija
Hag
9. juni 2004.
Predmet: Va{ Podnesak br. 30
Po{tovani dr [e{eq,
Odgovaraju}i na dokument naslovqen Podnesak br. 30 koji ste nam podneli, mogu da Vas obavestim o slede}em:
1. Zahtev br. 1
Kao {to se vidi iz dowe tabele, neke od zatraènih presuda nisu dostupne na srpskom jeziku. Neke od wih su trenutno dostupne samo na engleskom i
francuskom.
Presuda:
a) Drugostepena presuda u predmetu Kupre{ki} jo{ uvek nije dostupna
na B/H/S-u, dostupna samo na engleskom i francuskom;
193
b) Prvostepena presuda u predmetu protiv {ama~ke grupe (Simi}) dostupna, tako|e dostupna na engleskom i francuskom;
c) Prvostepena presuda u predmetu protiv Milomira Staki}a dostupna,
tako|e dostupna na engleskom i francuskom
d) Drugostepena presuda u predmetu Krnojelac jo{ uvek nije dostupna na
B/H/S-u, dostupna samo na engleskom i francuskom;
e) Prvostepena presuda izre~ena Momiru Nikoli}u dostupna, tako|e
dostupna na engleskom i francuskom;
f) Prvostepena presuda izre~ena Draganu Nikoli}u dostupna, tako|e
dostupna na engleskom;
g) Prvostepena presuda izre~ena generalu Gali}u dostupna, tako|e dostupna na engleskom i francuskom;
h) Prvostepena presuda izre~ena Obrenovi}u jo{ uvek nije dostupna na
B/H/S-u, dostupna samo na engleskom;
i) Prvostepena presuda izre~ena Banovi}u dostupna, tako|e dostupna na
engleskom i francuskom.
U prilogu se nalaze prevodi na B/H/S koji su trenutno dostupni. Ukoliko èlite da Vam se dostave verzije presuda na engleskom i francuskom jeziku, dok se ne prevedu na B/H/S, moète se slobodno obratiti Odseku za organizaciju i podr{ku rada sudnica.
2. Zahtev br. 2
[to se ti~e Va{eg drugog zahteva, koji se odnosi na iznos koji je ovaj Me|unarodni krivi~ni sud isplatio za finansirawe odbrane u svim predmetima koji su vo|eni ili se jo{ vode pred wim, èlim da Vas uputim na pismo
Slu`be za pravnu pomo} i pitawa pritvora od 2. juna 2004.
3. Zahtev br. 3
Sekretarijat nije u mogu}nosti da se pozabavi ovim zahtevom, budu}i da
on spada u nadle`nost Pretresnog ve}a. On je prosle|en Pretresnom ve}u i
~eka se wegovo re{avawe. Odluka }e biti doneta u dogledno vreme.
4. Zahtev br. 4
Da bi udovoqio ovom zahtevu, Sekretarijat bi morao da Vam dostavi hiqade dokumenata koji bi brojali desetine hiqada stranica. To nije ni prakti~no ni razborito. Me|utim, Sekretarijat bi mo`da mogao da udovoqi zahtevu koji je maweg obima ili konkretniji.
5. Zahtev br. 5
Sekretarijat ne moè da Vam dostavi zatraène àlbe na srpskom jeziku. Strane u postupku su obavezne da podnesu àlbe na presude ovog Me|unarodnog suda na jednom od zvani~nih jezika, odnosno na engleskom ili francuskom, i one se ne prevode na bosanski/hrvatski/srpski. Ukoliko èlite da
Vam se dostave verzije na engleskom ili francuskom jeziku, moète se slobodno obratiti Odseku za organizaciju i podr{ku rada sudnica.
S po{tovawem,
David Tolbert,
zamenik sekretara
194
PRETRESNOM VE]U II
Podnesak broj 31
TU@ILAC
protiv
ZAHTEV OPTU@ENOG ZA DONO[EWE

ODLUKE O URE\IVAWU PRAVA NA KOMUNIKACIJU
I POSETE DOK SE NALAZI U PRITVORU
1. Na osnovu ~lana 21 Statuta Me|unarodnog suda za krivi~no gowewe
lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine (u daqem tekstu: Statut) i pravila 54, 64 i 73 Pravilnika o postopku i dokazima (u daqem tekstu:
Pravilnik), optuèni prof. dr Vojislav [e{eq (u daqem tekstu: optuèni) traì od Pretresnog ve}a II da donese odluku kojom }e da se urede wegova prava na komunikaciju i posete dok se nalazi u pritvoru. Odluka je potrebna da bi optuèni fakti~ki bio u stawu da efikasno koristi prava koja su
mu garantovana odredbama Statuta i Pravilnika.
1. îweni~ni kontekst
2. Optuèni je 24. februara 2003. godine dobrovoqno pristupio me|unarodnom krivi~nom sudu. Optuèni se sam brani, a svi predlozi Tuìla{tva
da se optuènom, mimo wegove voqe, nametne branilac po slu`benoj du`nosti, branilac na ~ekawu ili bilo koji drugi oblik odbrane preko navodno
stru~nog lica koje bi {titilo wegove interese, nisu prihva}eni ili su se
jednostavno raspali, po{to su bili besmisleni. Optuèni Vojislav [e{eq
kao profesor prava, stru~wak i li~no zainteresovano lice, sigurno sebi
predstavqa najboqu mogu}u li~nu i stru~nu odbranu pred Me|unarodnim
krivi~nim sudom.
3. Optuènom je ve} 5 (pet) meseci uskra}eno pravo bilo kakve komunikacije sa ~lanovima porodice, rodbinom, prijateqima, pravnim pomo}nicima i pravnim savetnicima.
Svi koji smatraju da su qudska prava i slobode svetiwe u koje ne sme da
se dira, bez nekog naro~ito velikog i opravdanog razloga, i to uvek u skladu
195
sa zakonom, bili su {okirani odlukom CVO/P.I.S./844-t od 7. maja 2004. godine nekog ~inovnika Sekretarijata Me|unarodnog krivi~nog suda da on, David Tolbert, zamenik sekretara suda, produàva i poo{trava zabranu komunikacije pritvoreniku prof. dr Vojislavu [e{equ. Prethodno je nekoliko
puta izre~ena zabrana komunikacije u trajawu od mesec dana, a ova najnovija
obuhvata zabranu komunikacije od 10. maja 2004. do 13. juna 2004. godine. Kada
je u pitawu Me|unarodni krivi~ni sud i wegove odluke, onda je o~igledno da
se i javnost na sve navikla i ni{ta ne moè da je iznenadi.
Tvrdwa da Me|unarodni krivi~ni sud nije pravi sud i da se pred wim vode postupci koji ~ak i ne li~e na sudske, postala je istinita samom ~iwenicom da se produàvaju pravno besmislene zabrane komunikacije optuènom
koji je u pritvoru i koji se sam brani pred sudom. Tvrdwa da je Me|unarodni
krivi~ni sud nelegitimna institucija koja sve vi{e podse}a na inkviziciju,
kojoj je za krivicu, osudu i egzekuciju bilo potrebno da se samo u nekoga uperi prst, tako|e je potvr|ena navedenom zabranom komunikacije. Upereni
prst i medijska logistika su dovoqni da osumwi~eni postane optuèn i da
bez presude bude upu}en na izdràvawe kazne zatvora, a preko vremenski neograni~enog trajawa pritvora i zabrane bilo kakve komunikacije.
Odluka zamenika sekretara suda Davida Tolberta, od 7. maja 2004. godine, jeste akt jednog ~inovnika, a ne akt suda. To nije ni akt jednog kvazi-suda
osnovanog da po principu selektivnosti izravna i kazni prete`no Srbe, zato {to Srbi nisu pristali na sudbinu koju su im namenili tvorci globalizma. Svi gra|ani Srbije ose}aju da se u Me|unarodnom krivi~nom sudu sprovodi nepravda. Svima je jasno da je prof. dr Vojislav [e{eq trenutno jedini ~ovek na ovoj planeti kome se ne priznaje postojawe qudskih sloboda i
prava. On je jedini ~ovek na planeti kome je sve zabraweno. On je jedini pritvorenik ~iji se inkvizitori i yelati hvale time {to su mu zabranili sve
osim prava da di{e ustajali zatvorski vazduh, da pije vodu i jede zatvorsku
hranu. Da ne bude zabune, qubiteqi Me|unarodnog krivi~nog suda smatraju da je i to mnogo. Oni kao osvedo~eni navodno borci za qudska prava smatraju i èle da prof. dr Vojislav [e{eq nestane, a bili bi izuzetno zadovoqni kada bi to moglo da se uradi makar ~etrnaest puta za redom, po svim
ta~kama izmi{qene optu`nice koju je Tuìla{tvo podiglo protiv wega.
Dakle, optuènom prof. dr Vojislavu [e{equ, koji se 15 meseci nalazi
u pritvoru, zabraweno je da do 13. juna 2004. godine komunicira. Zabrana nije
izre~ena od strane Pretresnog ve}a ili sudije Me|unarodnog krivi~nog suda, ve} od strane zamenika sekretara suda kao obi~nog ~inovnika administracije koja opsluùje Me|unarodni krivi~ni sud. Zabrana nije izre~ena
kao vrsta disciplinske mere prema pritvoreniku, ve} kao mera kojom se ure|uje na~in na koji pritvoreni prof. dr Vojislav [e{eq moè da koristi
pravo na komunikaciju do 13. juna 2004. godine. Sve okolnosti ukazuju da i posle 13. juna 2004. godine skoro svaki, pa i najobi~niji ~inovnik administracije Me|unarodnog krivi~nog suda moè da donese odluku o zabrani komuni196
kacije, ili da i bez odluke po svom naho|ewu uskrati pritvorenom pravo na

komunikaciju. Razlozi gotovo da nisu ni bitni, jer se garantovane slobode i
prava ne priznaju prof. dr Vojislavu [e{equ.
2. Pravni aspekti
4. Odlukom o produèwu zabrane komunikacija prekr{eni su principi
na kojima po~iva sistem me|unarodnog humanitarnog prava. Kao primer navodi se slede}e:
4.1. OP[TA DEKLARACIJA O PRAVIMA ÔVEKA
U uvodu je navedeno: Po{to je priznavawe uro|enog dostojanstva i jednakih prava i neotu|ivih prava svih ~lanova qudske porodice temeq slobode, pravde i mira u svetu; po{to je nepriznavawe i prezirawe prava ~oveka
vodilo varvarskim postupcima, koji su vre|ali savest ~ove~anstva, i po{to
je stvarawe sveta u kojem }e qudska bi}a uìvati slobodu govora i verovawa
i biti slobodna od straha i nesta{ice progla{eno kao najvi{a te`wa svakog ~oveka; po{to je bitno da prava ~oveka budu za{ti}ena pravnim sistemom kako ~ovek ne bi bio primoran da kao krajwem izlazu pribegne pobuni
protiv tiranije i ugwetavawa; po{to su narodi Ujediwenih nacija u Poveqi
ponovo proglasili svoju veru u osnovna prava ~oveka, u dostojanstvo i vrednost ~ovekove li~nosti i ravnopravnost mu{karaca i èna i po{to su odlu~ili da podsti~u dru{tveni napredak i poboq{aju ìvotni standard u ve}oj
slobodi; po{to su se dràve ~lanice obavezale da u saradwi s Ujediwenim
nacijama obezbede op{te po{tovawe i primenu ~ovekovih prava i osnovnih
sloboda; po{to je op{te shvatawe ovih prava i sloboda od najve}e va`nosti
za puno ostvarivawe ove obaveze, Generalna skup{tina progla{ava ovu Op{tu deklaraciju o pravima ~oveka kao op{ti ideal koji treba da postignu
svi narodi i sve nacije da bi svaki pojedinac i svaki organ dru{tva, imaju}i
ovu Deklaraciju stalno na umu, teìli da u~ewem i vaspitawem doprinesu
po{tovawu ovih prava i sloboda i da bi se postepenim nacionalnim i me|unarodnim merama obezbedilo wihovo op{te i stvarno priznawe i primena
kako me|u narodima samih dràva ~lanica, tako i me|u narodima onih teritorija koje su pod wihovom upravom.
^lan 1 Sva qudska bi}a ra|aju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i
pravima. Ona su obdarena razumom i sve{}u i treba jedni prema drugima da
postupaju u duhu bratstva.
^lan 2 Svakome pripadaju sva prava i slobode progla{eni u ovoj deklaraciji bez ikakvih razlika u pogledu rase, boje koè, pola, jezika, religije,
politi~kog ili svakog drugog mi{qewa, nacionalnog ili dru{tvenog porekla, imovine, ro|ewa ili drugih okolnosti.
^lan 3 Svako ima pravo na ìvot, slobodu i li~nu bezbednost.
^lan 5 Niko ne sme biti podvrgnut mu~ewu ili svirepom, ne~ove~nom
ili poniàvaju}em postupku ili kazni.
197
^lan 8 Svako ima pravo da ga nadle`ni nacionalni sudovi efikasno {tite od dela kr{ewa osnovnih prava koja su mu priznata ustavom
ili zakonom.
^lan 9 Niko ne sme biti proizvoqno uhap{en, pritvoren, niti
proteran.
^lan 10 Svako ima potpuno jednako pravo na pravi~no i javno su|ewe
pred nezavisnim i nepristrasnim sudom koji }e odlu~iti o wegovim pravima
i obavezama, i o osnovanosti svake krivi~ne optu`be protiv wega.
^lan 11 Svako ko je optuèn za krivi~no delo ima pravo da bude smatran nevinim dok se na osnovu zakona krivica ne dokaè na javnom pretresu
na kojem su mu obezbe|ene sve garancije potrebne za wegovu odbranu. Niko ne
sme biti osu|en za dela ili propuste koji nisu predstavqali krivi~no delo
po nacionalnom ili me|unarodnom pravu u vreme kada su izvr{eni. Isto tako, ne sme se izricati teà kazna od one koja se mogla primeniti u vreme kada je krivi~no delo izvr{eno.
^lan 19 Svako ima pravo na slobodu mi{qewa, {to obuhvata i pravo
da ne bude uznemiravan zbog svog mi{qewa, kao i pravo da traì, prima i
{iri obave{tewa i ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice.
^lan 20 Svako ima pravo na slobodu mirnog zbora i udruìvawa. Niko ne moè biti primoran da pripada nekom udruèwu.
^lan 21 Svako ima pravo da u~estvuje u upravqawu javnim poslovima
svoje zemqe, neposredno ili preko slobodno izabranih predstavnika. Svako
ima pravo da na ravnopravnoj osnovi stupa u javnu slu`bu u svojoj zemqi. Voqa naroda je osnova dràvne vlasti; ova voqa treba da se izraàva na povremenim i slobodnim izborima, koji }e se sprovoditi op{tim i jednakim pravom glasa, tajnim glasawem ili odgovaraju}im postupkom kojim se obezbe|uje sloboda glasawa.
^lan 28 Svako ima pravo na dru{tveni i me|unarodni poredak u kojem
prava i slobode objavqeni u ovoj Deklaraciji mogu biti potpuno ostvareni.
^lan 29 Svako ima du`nost prema zajednici koja jedino omogu}ava
slobodno i puno razvijawe wegove li~nosti. U vr{ewu svojih prava i sloboda svako moè biti podvrgnut samo onim ograni~ewima koja su predvi|ena zakonom u ciqu obezbe|ewa nu`nog priznawa i po{tovawa prava i
sloboda drugih i u ciqu zadovoqavawa pravi~nih zahteva morala javnog
poretka i op{teg blagostawa u demokratskom dru{tvu. Ova prava i slobode ni u kom slu~aju ne mogu se izvr{avati protivno ciqevima i na~elima
Ujediwenih nacija.
^lan 30 Nijedna odredba ove Deklaracije ne moè se tuma~iti kao pravo za ma koju dràvu, grupu ili lice da obavqa bilo koju delatnost ili da vr{i bilo kakvu radwu usmerenu na poni{tewe prava i sloboda koji su u woj
sadràni.
198
4.2. ME\UNARODNI PAKT O GRA\ANSKIM I

POLITI^KIM PRAVIMA
^lan 7 Niko ne moè biti podvrgnut mu~ewu ili svirepim, nehumanim
ili uniàvaju}im kaznama ili postupcima. Posebno je zabraweno da se neko
lice podvrgne medicinskom ili nau~nom eksperimentu bez wegovog slobodnog pristanka.
^lan 9 Svaki pojedinac ima pravo na slobodu i na bezbednost svoje li~nosti. Niko ne moè biti proizvoqno uhap{en ili pritvoren. Niko ne moè biti li{en slobode, osim iz razloga i shodno postupku koji je predvi|en
zakonom. Svako uhap{eno lice obave{tava se u trenutku hap{ewa o razlozima hap{ewa, kao {to se u najkra}em roku obave{tava pisanim putem o svakoj
optu`bi koja je podignuta protiv wega. Svako lice koje je uhap{eno ili pritvoreno zbog krivi~nog dela bi}e u najkra}em roku predato sudiji ili nekoj
drugoj vlasti zakonom ovla{}enoj da vr{i sudske funkcije, i mora u razumnom roku da bude su|eno ili oslobo|eno. Pritvarawe lica koja ~ekaju na su|ewe nije obavezno, ali pu{tawe na slobodu moè biti uslovqeno garancijama koje obezbe|uju dolazak lica na pretres, kao i svim drugim radwama postupka, a u datom slu~aju radi izvr{ewa presude. Svako lice koje je li{eno
slobode usled hap{ewa ili pritvora ima pravo da podnese àlbu sudu kako
bi ovaj re{avao bez odlagawa o zakonitosti pritvora i naredio wegovo pu{tawe na slobodu ako pritvor nije zasnovan na zakonu. Svako lice koje je `rtva nezakonitog hap{ewa ili pritvora ima pravo na naknadu {tete.
^lan 10 Sa svakim licem koje je li{eno slobode postupa se humano i sa
po{tovawem dostojanstva neodvojivog od ~ove~ije li~nosti.
^lan 14 Svi su jednaki pred sudovima i sudovima pravde. Svako lice
ima pravo da wegov slu~aj bude raspravqen pravi~no i javno pred nadle`nim,
nezavisnim i nepristrasnim sudom, ustanovqenim na osnovu zakona koji odlu~uje o osnovanosti svake optu`be podignute protiv wega u krivi~nim stvarima ili o osporavawu wegovih gra|anskih prava i obaveza. Za svako lice koje je optuèno za krivi~no delo pretpostavqa se da je nevino dok wegova krivica ne bude zakonski ustanovqena. Svako lice koje je optuèno za krivi`no
~delo ima, uz potpunu ravnopravnost, prava bar na slede}e garancije: 1) da bude obave{teno u najkra}em roku na jeziku koji razume i u pojedinostima, o
prirodi i razlozima optu`be koja je podignuta protiv wega; b) da raspolaè
potrebnim vremenom i olak{icama u vezi sa pripremawem svoje odbrane i
da op{ti sa braniocem koga ono bude izabralo; v) da mu bude su|eno bez velikog zaka{wewa; g) da prisustvuje raspravi i da se samo brani ili da ima branioca koga je izabralo; ako nema branioca, da bude obave{teno o svom pravu
da ga ima i, svaki put kad to zahtevaju interesi pravde, da mu se dodeli branilac po slu`benoj du`nosti besplatno, ako nema mogu}nosti da ga nagradi; d)
da saslu{a ili da predloì da drugi saslu{aju svedoke koji terete optuènog i da izdejstvuje dolazak na saslu{awe svedoka odbrane pod istim uslovi199
ma kao i svedoka optu`be; |) da dobije besplatno pomo} tuma~a ako ne razume ili ne govori jezik na kojem se vodi rasprava; e) da ne bude prinu|eno da
svedo~i protiv samoga sebe ili da prizna krivicu.
^lan 26 Sva su lica jednaka pred zakonom i imaju pravo bez ikakve diskriminacije na podjednaku za{titu zakona. U tom smislu, zakon mora da zabrawuje svaku diskriminaciju i da obezbedi svim licima podjednaku i uspe{nu za{titu protiv svake diskriminacije, naro~ito u pogledu rase, boje, pola, jezika, vere, politi~kog ili drugog ube|ewa, nacionalnog ili socijalnog
porekla, imovnog stawa, ro|ewa ili svakog drugog stawa.
4.3. EVROPSKA KONVENCIJA ZA ZA[TITU QUDSKIH
PRAVA I OSNOVNIH SLOBODA
U prvih osam ~lanova ove Konvencije priznaju se prava i slobode koje su
osadràne u Op{toj deklaraciji o pravima ~oveka i Me|unarodnom paktu o
gra|anskim i politi~kim pravima.
4.4. DRUGI ME\UNARODNI AKTI
Evropska konvencija o spre~avawu mu~ewa i nehumanih i poniàvaju}ih
kazni ili postupaka, Kodeks pona{awa lica odgovornih za primenu zakona i
Minimalna pravila o postupawu sa zatvorenicima i pritvorenim osobama
predstavqaju me|unarodne akte koji ne dozvoqavaju nastanak situacije da
pritvorena osoba moè biti putem raznih zabrana, a naro~ito zabranom komunikacije, dovedena i tako dugo dràna fakti~ki u stawu izolacije.
4.5. AKTI ME\UNARODNOG KRIVI^NOG SUDA
A. Statut
^lanom 21. Statuta ure|ena su prava optuènog. Prava priznata pred
Me|unarodnim krivi~nim sudom uìva optuèni i svako lice koje se nalazi u pritvoru, a ta prava su: a) da su sva lica pred Me|unarodnim krivi~nim
sudom jednaka; b) da prilikom utvr|ivawa optu`bi protiv optuènog, on ima
pravo na pravi~nu i javnu raspravu; v) da se optuèni smatra nevinim sve dok
mu se ne dokaè krivica u skladu sa odredbama Statuta; g) da mu se u punoj ravnopravnosti garantuje slede}i minimum prava: da na jeziku koji razume bude detaqno i blagovremeno obave{ten o prirodi i razlozima optu`bi protiv wega, da mu se pruì odgovaraju}e vreme i mogu}nosti za pripremawe
odbrane i da moè da kontaktira sa braniocem po li~nom izboru, da mu se
sudi bez nepotrebnog odugovla~ewa, da se sudski postupak vodi u wegovom
prisustvu, da se brani sam ili uz pomo} pravnog zastupnika po sopstvenom
izboru i da o ovom pravu bude obave{ten ukoliko nema pravnog zastupnika,
da mu se pravni zastupnik dodeli svaki put kada to nalaù interesi pravde, s tim da nije duàn da snosi tro{kove odbrane ako nema dovoqno sredstava, da ispita ili da traì da se ispitaju svedoci koji ga terete, kao i to da
200
se dovedu i svedoci odbrane i ispitaju pod istim uslovima kao i svedoci koji ga terete, da ima besplatne usluge prevodioca ako ne razume ili ne govori jezik koji se koristi na Me|unarodnom krivi~nom sudu, da ne bude primoran da svedo~i protiv samoga sebe ili da prizna krivicu.
B. Pravilnik
U petom delu Pravilnika pod naslovom pretpretresni postupak u
okviru tre}eg odeqka sadràna su pravila koja se odnose na preliminarni
postupak. Pravilom 64 Pravilnika ure|en je pritvor optuènog, a pravilom 65 Pravilnika privremeno pu{tawe optuènog na slobodu. Svrha ovih
pravila je da se obezbedi neophodno prisustvo optuènog u sedi{tu Me|unarodnog krivi~nog suda dok se i sudije Pretresnog ve}a pripremaju za po~etak
glavnog pretresa. To zna~i da je pritvor, kao mera obezbe|ewa prisustva optuènog, ipak vremenski ograni~en, ako ne izri~itom normom o trajawu pritvora, onda svrhom i ciqem zbog ~ega se po zakonu nevina osoba pritvorom
privremeno li{ava slobode. Dakle, optuèni je u pritvoru da bi bio dostupan Me|unarodnom krivi~nom sudu onog momenta kada treba da po~ne postupak pred Pretresnim ve}em, odnosno kada zapo~ne glavni pretres.
Dakle, 24. februara 2003. godine po~ela je faza koja se naziva pretpretresni postupak, odnosno preciznije preliminarni postupak. U ovoj fazi
nema istrage, ve} sagledavawe stawa sudskog predmeta koji se aùrira za postupak koji sledi, odnosno za postupak pred Pretresnim ve}em i glavni pretres. Iz odredaba Pravilnika ne moè da se zakqu~i da preliminarni postupak podrazumeva i obavezni pritvor, a pogotovo ne da je pritvor mogu} kao
vremenski neograni~eno li{avawe slobode lica za koje vaì prezumpcija
nevinosti.
Ako u toku preliminarnog postupka, koji traje od 24. februara 2003. godine do po~etka glavnog pretresa, a on se najavquje od strane sekretara suda
za 2007. godinu, prof. dr Vojislav [e{eq mora da se nalazi u pritvoru, onda
je neko sasvim neovla{}eno, nezakonito i mimo prakse odlu~io da pritvor
traje 5 (pet) godina neprekidno, {to je nonsens jo{ nezabeleèn u sudskoj
praksi. Neodrìvo je da neko za koga vaì prezumpcija nevinosti moè toliko dugo da bude formalno-pravno u pritvoru, a su{tinski na izdràvawu
jo{ uvek neodre|ene i neizre~ene kazne zatvora. Zato se sva pravila preliminarnog postupka moraju krajwe restriktivno tuma~iti, a naro~ito restriktivno pravila o pritvoru. To zna~i da je vreme trajawa pritvora ograni~eno, da ne sme da traje za sve vreme neopravdanog odugovla~ewa sa po~etkom su|ewa, odnosno odlagawa otvarawa glavnog pretresa.
V. Pravilnik o pritvoru
5. Nijedna wegova odredba ne sme biti u suprotnosti, niti nesaglasna sa
odredbama Statuta, Pravilnika i me|unarodnim humanitarnim pravom. Dakle, lice koje se nalazi u pritvoru Me|unarodnog krivi~nog suda ([evenin201
gen), a pogotovo ono koje ~eka na po~etak su|ewa, kao lice za koje niko nije
ni teoretski u stawu da dovede u pitawe zakonsku prezumpciju nevinosti ima
pravo na posete i komunikaciju. Posete i komunikacija obavqaju se na na~in
i u vremenskom trajawu koji je odre|en Pravilnikom o pritvoru. Kako pravila Pravilnika o pritvoru tuma~i i primewuje zamenik seretara suda David Tolbert, najboqe moè da se utvrdi iz teksta odluke koju je doneo 7. maja
2004. godine, kojom je produìo i poo{trio zabranu komunikacije prof. dr
Vojislavu [e{equ.
5.1. Uzimaju}i u obzir da optuèni (prof. dr Vojislav [e{eq) i daqe
pokazuje sklonost da prkosi u vezi sa ovom i ranijim odlukama u vezi sa pravima na komunikaciju, te da je to i daqe razlog za zabrinutost
Optuènom u pritvoru se zamera {to pokazuje sklonost da prkosi u vezi sa odlukama ~inovnika koji mu zabrawuju komunikaciju sa porodicom, rodbinom, prijateqima i pravnim pomo}nicima. Samo bolesni um je mogao da
o~ekuje da neko ko je u pritvoru, a niko ne zna ni zbog ~ega se nalazi u lancima, treba da ska~e od sre}e {to mu je zabrawena komunikacija. Pa svako normalan bi morao da prkosi jednoj takvoj zabrani, a naro~ito ako se 15 meseci
nalazi u pritvoru i ~eka da se inkvizitori smiluju i napokon zakaù glavni
pretres po neosnovanoj optu`nici. Po ovom tekstu ispada da se ~inovnik quti {to pritvoreni u kontinuitetu prkosi fakti~kom stawu nezakonitog i
ni~im ograni~enog trajawa pritvora. Kao dodatak za neizmerenu glupost ~inovnika navodi da ga zabriwava taj prkos pritvorenog. Kao da se ~udi, kako
to da pritvoreni prof. dr Vojislav [e{eq jo{ nije klonuo duhom i èqom
da ~uje i vidi najmilije. ûdi se ~inovnik, zar je mogu}e da pritvoreni prof.
dr Vojislav [e{eq jo{ uvek voli i ~ezne za slobodom.
5.2. Imaju}i, sa zabrinuto{}u, u vidu pismo koje je optuèni 15. aprila
2004. godine uputio Tomislavu Nikoli}u, zameniku predsednika stranke optuènog, objavqeno u {tampi 21. aprila 2004. godine, u kojem optuèni iznosi tvrdwe o nedoli~nom pona{awu slu`benika Me|unarodnog suda, ukqu~uju}i sudije, slu`benike Tuìla{tva i Sekretarijata, od kojih su neki navedeni po imenu
Sasvim je normalno da za potpisivawe ove odluke podmetnuti ~inovnik,
Tolbert, bude zabrinut. Me|utim, interesantno je ublaàvawe re~i prof. dr
Vojislava [e{eqa, jer nedoli~no pona{awe podse}a na nepo{tovawe bontona i drugih pravila lepog i kulturnog opho|ewa, a te vrste primedbi nema
u pismu koje je poslao prof. dr Vojislav [e{eq. On je upozorio javnost na
kriminal u samim strukturama Me|unarodnog krivi~nog suda. Po merilima
tvrdwa o kriminalu prevazilazi zna~aj navodno nedoli~nog pona{awa. Taj
poku{aj minimizirawa pravog zna~aja tvrdwi prof. dr Vojislava [e{eqa
dobro je poznat kao medijski manevar.
Optuèni u pritvoru je nevina osoba i on ima pravo da èli da se brani, ali i obavezu da prijavquje kriminal, kako u pogledu dela, tako i u pogledu izvr{ilaca. Pa sve dràve vape za gra|anima koji obave{tewima po202
maù u suzbijawu kriminala kao planetarne bolesti. Samo slu`benici Me|unarodnog krivi~nog suda imaju neke ~udne kriterijume {ta bi to mogao da
bude kriminal, a naro~ito da su neki slu`benici po funkciji imuni od kriminala.
5.3. Podse}aju}i na to da je Pretresno ve}e II, povodom sli~nih tvrdwi
optuènog na ra~un slu`benika Me|unarodnog suda, u svojoj Odluci o izvesnim tvrdwama iz Podneska broj 23, od 18. novembra 2003. godine, upozorilo
optuènog i izjavilo da s velikim negodovawem gleda na wegovo pona{awe
u ovoj stvari, te da }e eventualni budu}i poku{aji da se javni postupak iskoristi u svrhu nepotkrepqenog optuìvawa slu`benika ili drugih osoba povezanih sa Me|unarodnim sudom najverovatnije biti ka`weni
înovnik negoduje zato {to ~ovek u lancima ne iznosi dokaze. Sve svoje tvrdwe na ra~un tog kriminala prof. dr Vojislav [e{eq je potkrepio
navo|ewem u~esnika, mesta i vremena i to mnogo preciznije i obimnije nego {to je tuìlac uspeo da u~ini verovatnim postojawe bilo kakve sumwe
kada je u pitawu wena optu`nica protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. To moè samo da zna~i da tuìlac Karla del Ponte moè da podiè optu`nicu
i pritvara na osnovu nepotkrepqenih tvrdwi sme{tenih na obi~nom papiru sa pe~atom, a pritvorenik sa najkonkretnijim tvrdwama i navodom gde se
nalaze dokazi i onako vezan u lancima moè samo da izazove negodovawe.
Pa svaki lupe` sa negodovawem gleda kada ga neko proziva. To je verovatno
o~ekivani ose}aj, ali nije normalan, niti je o~ekivan da bude kolektivni
ose}aj qubiteqa Ha{kog tribunala, bez obzira da li se oni nalaze u sudu
ili u Srbiji.
Zar ne deluje ~udno da se pritvorenom u lancima, bez mogu}nosti da 5
(pet) meseci komunicira sa bilo kim izvan Pritvorske jedinice, ponovo
preti da }e biti ka`wen. îme bi to ~inovnici mogli jo{ vi{e i teè da ga
kazne, kad nema nikakva prava, mada je jo{ uvek neivno lice, po prezumpcijama potvr|enim u svim me|unarodnim dokumentima o za{titi qudskih prava?
Zar ova odluka po tekstu i fakti~kom stawu koje stvara ne predstavqa akt
mu~ewa, zlostavqawa, psihi~ke i svake druge vrste torture? Da nije mo`da
to zabraweno? Zar nije zverstvo kada se ~ovek u lancima, mada jo{ uvek nevin, mu~i i tera na pokornost, a svi dobro znaju da se nikada ne}e pokoriti.
Pritvoreni protiv koga jo{ uvek, zbog petnaestomese~nog tragawa za
makar jednim dokazom, nije ni po~eo glavni pretres, pa nije ni mogao da bude
ka`wen, ve} trpi kaznu u vidu zabrane komunikacije i po{to ni to nije dovoqno za inkviziciju, onda mu se vezanom u lancima preti da }e biti ka`wen
i ako poku{a da se brani. Da ironija bude jo{ ve}a, inkviziciju je formirao
Savet bezbednosti Organizacije Ujediwenih nacija koja je proglasila ili
podràla sve me|unarodne dokumente o za{titi qudskih prava.
Profesor dr Vojislav [e{eq se brani sam, tako {to sedi u }eliji okovan lancima, bez mogu}nosti da komunicira i tako priprema dokaze za svoju
odbranu. Za to vreme Tuìla{tvo izmi{qa, stvara neku pri~u koja bi odgovarala nekoj situaciji koja moè opravdati wegovu osudu i prosto se quti
{to pritvoreni nije tolerantan. Zar je mogu}e da pritvoreni jo{ uvek nije
203
po~eo da aplaudira i skandira Me|unarodnom krivi~nom sudu kao vrhunskoj

instituciji za{tite qudskih prava? ûdno im je da prof. dr Vojislav [e{eq ne cvili i moli, ve} i daqe ima èqu da ìvi i bude slobodan.
5.4. Imaju}i u vidu da nepotkrepqeni navodi, posebno tako ozbiqne
prirode, predstavqaju te{ku zloupotrebu olak{ica vezanih za pisanu komunikaciju, u skladu s vaè}im propisima i praksom Pritvorske jedinice u vezi s prijemom i slawem po{te, dodeqenih u Odluci i ranijih odluka u vezi
sa pravom na komunikaciju
[ta bi to trebalo da zna~i zloupotreba olak{ica? Kakve to olak{ice
moè da ima nevina osoba koja se nalazi u nezakonitom pritvoru? Za{to bi
nevina osoba koja se spletom politi~kih okolnosti po voqi qubiteqa Ha{kog tribunala iz Srbije nalazi u pritvoru na svoje pravo na komunikaciju sa porodicom, rodbinom, prijateqima i pravnim savetnicima gledala kao
na neku privilegiju? Zar pravo koje pripada svim pritvorenicima, koji su
jo{ uvek nevina lica, predstavqa olak{icu? Na prvi poziv Me|unarodnog
krivi~nog suda, prof. dr Vojislav [e{eq je dobrovoqno do{ao u Hag i time pokazao da, mada nevin, ose}a obavezu da istinom, pravdom i pravom rasturi sud koji je formiran da osudi Srbe. On je sam na to pristao svestan svih
rizika i ~iwenice da se nije odazvao da bi srpski narod bio izloèn jo{ ve}im sankcijama od dosmanlijske vlasti u Srbiji. Znao je dobro prof. dr Vojislav [e{eq {ta mu sledi i kroz koju }e golgotu sve da prolazi. Znao je da
}e ta borba biti te{ka, prqava i neravnopravna, ali na vreme se pripremio
da, svojim prkosom, uporno{}u i voqom, pre svega, dokaè da srpski narod nije genocidan, izdrì sve nasrtaje i gaèwa.
Slu`benik Me|unarodnog krivi~nog suda, koji je doneo odluku o zabrani komunikacije, smatra da je velika olak{ica ukoliko optuèni poku{a da
razmi{qa o svojoj odbrani. Pravo na odbranu je strahovito velika olak{ica pritvorenika koji je po prezumpciji nevin, a ona moè da se izgubi onog
trenutka kada optuèni pokaze da ima nameru da prikupi dokaze za svoju odbranu. Nije bitno kako, opasno je ako se poku{a i telefonom ili obi~nim pismom. Optuèni moè da se brani samo ako prizna ili prekliwe i moli.
Drugi oblici odbrane u Me|unarodnom krivi~nom sudu (Ha{kom tribunalu), nizu poznati, a to pokazuje i praksa kako je okon~ana ve}ina krivi~nih
postupaka koji su u tom sudu vo|eni protiv Srba.
5.5. Uzimaju}i u obzir da se optuèni u predmetnom pismu intenzivno
zalagao da se ono distribiura sredstvima javnog informisawa i pristalicama wegove stranke, {to je u suprotnosti s Pravilnikom o pritvoru osoba koje ~ekaju na su|ewe ili àlbeni postupak pred Me|unarodnim sudom ili su
iz nekog drugog razloa pritvorene po ovla{}ewu ovog suda (u daqem tekstu:
Pravilnik o pritvoru), te da je objavqivawe tog pisma izazvalo veliku pa`wu sredstava javnog informisawa i izve{taje o tome da je osoba optuèna
za zlo~ine protiv ~ove~nosti i ratne zlo~ine, kao {to je optuèni, u poziciji da bez pote{ko}a pomaè aktuelnu kampawu za predsedni~ke izbore u
Srbiji
204
Profesor dr Vojislav [e{eq se sam brani u postupku i da bi se shvatila wegova prava kao optuènog koja su mu garantovana Statutom, a koja su povre|ena u ovom krivi~nom postupku, treba da se ima u vidu pravilo 2 Poslovnika o postupku i dokazima i pojedine definicije termina koje imaju slede}e zna~ewe tuìlac: tuìlac imenovan u skladu sa ~lanom 16 Statuta; optuèni: lice protiv koga su potvr|ene jedna ili vi{e ta~aka optu`nice u
skladu sa ~lanom 40 Statuta; odbrana: optuèni, i/ili pravni zastupnik optuènog; strane: tuìlac i odbrana.
Dakle, prof. dr Vojislav [e{eq je optuèni koji se nalazi u pritvoru
i istovremeno predstavqa odbranu. On je i jedna od ravnopravnih strana u
postupku. Sve izjave tuìoca Karle del Ponte izazivaju veliku pa`wu sredstava javnog informisawa i to nije problem za ~inovnike Me|unarodnog
krivi~nog suda koji odlu~uju o pravima optuènog. Problem je kada izjave
druge, i to ravnopravne strane, kao {to je odbrana, izazivaju pa`wu sredstava javnog informisawa. Da bi se uspostavila ravnopravnost strana u postupku onda one moraju da imaju ista prava i da ih na isti na~in koriste. To
zna~i ili da se i tuìlac Karla del Ponte smesti u pritvor i da joj se zabrani komunikacija, kao {to se to ~ini prema prof. dr Vojislavu [e{equ,
ili da se prof. dr Vojislav [e{eq pusti na slobodu pa da svojim izjavama
mami pa`wu sredstava javnog informisawa kao {to to ~ini tuìlac Karla del Ponte.
înovnik ove ha{ke inkvizicije je zaprep{}en ~iwenicom da je prof.
dr Vojislav [e{eq navodno u poziciji da bez pote{ko}a pomaè aktuelnu
kampawu za predsedni~ke izbore u Srbiji. Me|utim, jo{ uvek Ha{ki inkvizitori i wihovi ~inovnici nisu uspeli da prona|u propis kojim je zabraweno pritvorenom licu da ima politi~ki stav ili da kao jo{ uvek nevina osoba ne sme da se politi~ki angaùje. Profesoru dr Vojislavu [e{equ nije
sasvim svejedno ko }e da bude izabran za predsednika Srbije.
5.6. Uzimaju}i u obzir da, pri uspostavqawu ravnoteè izme|u prava
optuènog na komunikaciju i posete i prava Me|unarodnog suda da efikasno ostvaruje svoj mandat i funkciju, treba uzeti u obzir predsedni~ke izbore u Srbiji koji se odràvaju 13. juna 2004. godine, i gorenavedeni stav optuènog
înovnik, ~ije se ime nalazi na po~etku ovog podneska, poziva se na neku ravnoteù i qudska prava prof. dr Vojislava [e{eqa stavqa u isti ko{
sa pravom Me|unarodnog krivi~nog suda da efikasno ostvaruje svoj mandat i
funkciju. Zaboravio je da lice za koje vaì prezumpcija nevinosti i koje se
nalazi u pritvoru, da je makar i malo prava i pravde u wegovom sudu, moglo bi
da se brani i sa slobode i da mu ne bude uskra}eno nijedno od osnovnih prava.
Izgleda da ~inovnik nikada nije ni znao da su neka ograni~ewa qudskih prava mogu}a samo na osnovu pravosna`ne sudske odluke, a nikako na osnovu papira sa potpisom slu`benika koji ne vr{i sudsku du`nost.
U predmetu prof. dr Vojislava [e{eqa Me|unarodni sud je dokazao da
ba{ efikasno ostvaruje svoj mandat i funkciju. Ni posle petnaest meseci, a
toliko je prof. dr Vojislav [e{eq u pritvoru, Tuìla{tvo nije obezbedi205
lo validne dokaze da bi mogao da po~ne glavni pretres. Profesor dr Vojislav [e{eq u pritvoru ~eka, a slu`benici najavquju da }e su|ewe po~eti
tek 2007. godine. Dakle, planiraju da prof. dr Vojislav [e{eq pet godina
bude u pritvoru bez ijedne pravno vaqane sudske odluke kojom je odre|eno
trajawe pritvora. [ta se to desilo sa pravom prof. dr Vojislava [e{eqa
da mu se {to pre organizuje su|ewe i to bez nepotrebnog odugovla~ewa? Kao
lice kome se garantuje to pravo on mesecima trpi zabranu komunikacije i
druge kazne, kao nevina osoba, samo zato {to se u Srbiji sprovode izbori. Kakve li to veze pronalaze ~inovnici izme|u su|ewa i izbora u Srbiji?
5.7 Uzimaju}i, stoga, u obzir da konkretne okolnosti u ovom predmetu i
daqe iziskuju primenu mera kako bi se izbeglo potencijalno {tetno izve{tavawe sredstava javnog informisawa prouzrokovano time {to nisu uvedena ograni~ewa prava optuènog na komunikaciju i posete
Sve {to bi prof. dr Vojislav [e{eq saop{tio bilo bi {tetno prema
odluci onog ~inovnika. [tetno u pogledu izbora u Srbiji, jer bi Tomislav
Nikoli} pobedio sa jo{ ve}im brojem glasova i {tetno jer bi jo{ vi{e raskrinkao kriminal u strukturama Me|unarodnog krivi~nog suda. Tako dolazimo do prave su{tine da u stvari ha{ka inkvizicija i nema nameru da po{tuje qudska prava prof. dr Vojislava [e{eqa. Predsednika Republike Srbije izabra}e gra|ani Srbije, a pitawe kriminala u Me|unarodnom krivi~nom sudu re{i}e posebna komisija Saveta bezbednosti i, kao {to moè da se
primeti, nijedna od tih ta~aka nema ni{ta zajedni~ko sa pitawima zbog kojih je prof. dr Vojislav [e{eq u pritvoru.
Sve odluke i nalozi koje optuèni moè da dobije dok se nalazi u pritvoru mogu da se ti~u samo krivi~nog postupka. Dakle, za ~inovnike Me|unarodnog krivi~nog suda predsedni~ki izbori u Srbiji postali su datum do kada se i od kada se ra~unaju sudski rokovi.
6. Da ne bude neke zabune, pravilo 66 Pravilnika o pritvoru glasi:
(A) Tuìlac moè od sekretara, ili u hitnim slu~ajevima od upravnika, zatraìti da zabrani, uredi ili odredi uslove za kontakte izme|u pritvorenika i bilo koje osobe ukoliko tuìlac ima razumne osnove da veruje:
(i) da je svrha tog kontakta poku{aj organizovawa bekstva pritvorenika iz
Pritvorske jedinice; (ii) da bi taj kontakt mogao na{koditi ili na drugi na~in uticati na ishod: (a) postupka protiv pritvorenika; ili (b) bilo koje
druge istrage; (iii) da bi taj kontakt mogao na{tetiti pritvoreniku ili bilo
kojoj drugoj osobi; ili (iv) da bi pritvorenik taj kontakt mogao iskoristiti
da prekr{i nalog za neobelodawivawe kojeg je izdao sudija ili ve} u skladu
sa pravilom 53 ili pravilom 75 Pravilnika o postupku i dokazima.
(B) Ako je iz razloga hitnosti takav zahtev upu}en upravniku, tuìlac
mora odmah obavestiti sekretara o tom zahtevu i o razlozima za wegovo upu}ivawe. Pritvorenik se mora odmah obavestiti o tome da je zahtev podnet.
(V) Pritvorenik moè u svakom trenutku zatraìti od predsednika da
uskrati ili poni{ti zahtev za zabranu kontakta koji je tuìlac podneo u
skladu s ovim pravilom.
206
Kao {to moè da se utvrdi, razlozi za produèwe zabrane komunikacije koje je onaj ~inovnik naveo nikako ne mogu da se podvedu pod razloge koje
sadrì pravilo 66 Pravilnika o pritvoru.
3. Traèni pravni lek
7. Od Pretresnog ve}a se traì da na osnovu pravila 54 i 64 Pravilnika donese odluku:
(i) nalaè se Sekretaru Me|unarodnog krivi~nog suda da optuènom
prof. dr Vojislavu [e{equ, koji se nalazi u pritvoru i priprema odbranu,
omogu}i stalnu komunikaciju (telefonska, po{tom i neposredna) sa ~lanovima porodice, rodbinom, prijateqima i licima koja je angaòvao kao svoje
pravne pomo}nike i savetnike radi pripreme odbrane, i
(ii) optuènom prof. dr Vojislavu [e{equ dok se nalazi u pritvoru i
sam priprema svoju odbranu priznaju se sva prava branioca koji istupa pred
Me|unarodnim krivi~nim sudom utvr|ena Statutom i Pravilnikom za branioca.
P.S. Tekst podneska 31. pripremili su moji pravni savetnici, advokat
Maja Gojkovi} i advokat Slavko Jerkovi}, i ja ga Pretresnom ve}u II podnosim u ~etvrtak, 10. juna 2004. godine.
Advokatska kancelarija Gojkovi}
Podnesak broj 32.
Registar/Sekretarijat suda
Tuìla{tvo protiv Vojislava [e{eqa
Novi Sad, 21. april 2004.
Predmet: Zahtev Sekretarijatu za isplatu tro{kova pripremawa odbrane u predmetu br. IT-03-67 za 2003. godinu
Vojislav [e{eq se nalazi u Pritvorskoj jedinici ovog suda od 24. februara 2003. godine. Na prvoj statusnoj konferenciji po pitawu odbrane izjasnio se da }e se braniti sam, i na svim statusnim konferencijama koje slede u 2003. godini i po~etkom 2004. godine izja{wavao se na isti na~in.
Na ovim konferencijama obavestio je postupaju}e Sudsko ve}e da }e mu
u postupsku odbrane pomagati wegovi pravni savetnici advokat Maja Gojkovi}, iz Novog Sada, i advokat Slavko Jerkovi}, iz Zemuna, kao i ekspertski
tim koji je samostalno oformio. Vojislav [e{eq se nalazi u Pritvorskoj
jedinici ovog suda ukupno 14 meseci. Za to vreme imao je ~etiri statusne konferencije, Sudskom ve}u je upu}eno vi{e podnesaka, te su ura|ene druge brojne pravne radwe za pripremu ovih konferencija i podnesaka koje je zahtevao
da urade wegovi savetnici i ekspertskim tim, sam Vojislav [e{eq.
207
Vojislav [e{eq je podneo Sekretarijatu zahtev za odobrewe tro{kova

odbrane. Pravni savetnici dr Vojislava [e{eqa, advokati Maja Gojkovi} i
Slavko Jerkovi}, podneli su 24. marta 2004. godine zahtev Sekretarijatu za
pla}awe tro{kova nastalih u odbrani Vojislava [e{eqa za 2003. godinu, koji bi obuhvatili istra`ne radwe i sve ura|ene predraspravne radwe, po~ev
od 24. februara 2003. godine.
Gore nazna~enim podneskom opredequjemo tro{kove u visini od 200.000
US$, te zahtevamo od Sekretarijata da na ime tro{kova pripremawa odbrane u 2003. godini ovaj iznos isplati Vojislavu [e{equ.
Pravni savetnici dr Vojislava [e{eqa spremni su da po traèwu Sekretarijata ovoga suda prikaù sve relevantne podatke o radu savetnika i
ekspertskog tima u slu~aju br. IT-03-67 za 2003. godinu.
Pravni savetnici optuènog:
advokat Maja Gojkovi}
advokat Slavko Jerkovi}
Moji pravni savetnici su obra~unali da tro{kovi moje odbrane za 2003.
godinu iznose 200.000 dolara (ameri~kih), pa zahtevam da taj novac odmah isplatite na jedan od wihovih deviznih ra~una ili na moj ra~un u Beogradu, kojim je ovla{}ena da raspolaè moja supruga Jadranka. Broj ra~una moète saznati u direktnoj komunikaciji sa Majom Gojkovi}, ili vam ga ja mogu dostaviti ~im mi omogu}ite normalne telefonske kontakte sa porodicom i pravnim savetnicima. Tada bih naloìo pravnim savetnicima da dostave i kompletnu specifikaciju tro{kova.
11. jun 2004. godine

Podnesak broj 33.
PRETRESNOM VE]U II
TU@ILAC
protiv
ZAHTEV OPTU@ENOG
ZA IZDAVAWE NALOGA O PU[TAWU NA SLOBODU
1. Na osnovu ~lana 21 Statuta Me|unarodnog suda za krivi~no gowewe
lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~i208
wena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine (u daqem tekstu: Statut) i pravila 65 i 73 Pravilnika o postupku i dokazima (u daqem tekstu:
Pravilnik), optuèni prof. dr Vojislav [e{eq (u daqemt ekstu: optuèni) traì od Pretresnog ve}a II da izda nalog o pu{tawu optuènog na slobodu. Ova odluka je potrebna da bi se o~uvala garancija po{tovawa prava optuènog koja mu pripadaju po odredbama Statuta i Pravilnika.
2. Optuèni je 24. februara 2003. godine dobrovoqno pristupio me|unarodnom krivi~nom sudu. Optuèni se sam brani. Svi predlozi Tuìla{tva
da se optuènom, mimo wegove voqe, nametne branilac po slu`benoj du`nosti, branilac na ~ekawu ili bilo koji drugi oblik odbrane preko navodno
stru~nog lica koje bi {titilo interese optuènog, nisu prihva}eni ili su
se jednostavno raspali po{to su bili besmisleni. Optuèni kao profesor
prava, kao stru~wak i li~no zainteresovano lice, sigurno sebi predstavqa
najboqu mogu}u li~nu, apsolutno zaitneresovanu i stru~nu odbranu pred Me|unarodnim krivi~nim sudom.
3. Za 15 meseci pritvora Tuìla{tvo je uspelo samo da obelodani gomilu novinskih ~lanaka, odnosno javno datih izjava optuènog, kao navodno deo
dokaznog materijala koji namerava da izvede tokom pretresa. U ovom krivi~nom predmetu Tuìla{tvo se sasvim o~igledno nalazi u svojevrsnom ~iweni~nom i pravnom haosu, jer za sve ta~ke optu`nice nije u mogu}nosti da prona|e dokazni materijal koji bi mogao makar kao mentalno mogu} da se opravda. Zato je optuèni, mimo svih o~ekivawa i pre nego {to je do{ao u poziciju da se brani, obelodanio deo svog dokaznog materijala odbrane. Optuèni
je obelodawivawem dela svog dokaznog materijala poku{ao da pomogne Tuìla{tvu da ne tro{i vreme i sredstva Me|unarodnog tribunala za bespotrebni i bezuspe{ni poku{aj odràvawa optu`nice protiv optuènog.
4. O~igledno je da Tuìla{tvo nema dokaza kojima bi sa potrebnim stepenom verovatno}e ubedilo Pretresno ve}e II da je optuèni izvr{io bilo
koje ka`wivo delo, u~estvovao, pomagao ili podsticao druge da vr{e zlo~ine i da je odgovoran za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava iz
nadle`nosti Me|unarodnog krivi~nog suda. Zbog toga Tuìla{tvo simulira da je ozbiqno pristupilo ovoj krivi~noj stvari i da 15 meseci navodno
obezbe|uje dokazni materijal. Ova krivi~na stvar je i sa gledi{ta stru~waka i laika toliko jednostavna da svako tvrdoglavo i uporno istrajavawe na
optu`nici samo doprinosi jo{ ve}em devalvirawu ovog i drugih procesa koji se vode pred Me|unarodnim krivi~nim sudom.
5. Dakle, celokupni postupak koji se vodi protiv optuènog gotovo da se
nije pomerio od ni~im potkrepqene obi~ne sumwe, tendenciozne insinuacije, ili preciznije saop{teno, o~igledne mr`we. Neutemeqene optu`be, neupotrebqivi dokazni materijal za krivi~nu odgovornost optuènog i nepostojawe dokaznog materijala kojim bi se dokazalo da je optuèni izvr{io,
209
pomagao, podsticao i doprinosio vr{ewu zlo~ina, ni u jednoj varijanti ne

moè da ishoduje osudu optuènog.
6. Optu`nica koja je sama sebi svrha, ili koja se koristi da se preko wenog postojawa i tvrdoglavog opstajawa pravda ne~ija savest i ostvaruju nedozvoqeni politi~ki interesi ne moè biti akt kojim se kr{e elementarna
qudska prava i slobode. Neke ta~ke optu`be, na koje je optuèni ukazao u
prigovoru na optu`nicu, pravno su nemogu}e i svako prikupqawe dokaznog
materijala radi dokazivawa pravno nemogu}ih ta~aka optu`nice je besmislen posao, osim ako ne postoji neki drugi interes koji ne izvire iz prava i
pravde, ve} iz oblasti ostvarivawa nedozvoqenih politi~kih interesa.
7. Optuènom je ve} pet meseci uskra}eno pravo bilo kakve komunikacije sa ~lanovima porodice, rodibinom, prijateqima, pravnim pomo}nicima i
pravnim savetnicima.
8. Me|unarodni tribunal nema nameru optuènom da naknadi ni deo tro{kova koje je imao u dosada{wem toku priprema odbrane. Optuènom nisu
pla}eni ~ak ni tro{kovi prevoza koje je imao prilikom dobrovoqnog dolaska u Hag.
9. Optuèni koji je 15 meseci u pritvoru po svim statusnim pitawima i
fakti~kom stawu samo formalno se tretira kao da je u pritvoru, ali su{tinski wegov status odgovara statusu osu|enog lica koje je na izdràvawu zatvorske kazne, ~ije }e se vremensko trajawe, po procenama progoniteqa, utvrditi 2007. godine.
2. Pravni apsekti
A. Statut
10. Optuèni ovaj zahtev zasniva na slede}im odredbama Statuta:
^lanom 21 Statuta ure|ena su prava optuènog. Prava priznata pred
Me|unarodnim krivi~nim sudom uìva optuèni i svako lice koje se nalazi u pritvoru, a ta prava su:
a) da su sva lica pred Me|unarodnim krivi~nim sudom jednaka;
b) da prilikom utvr|ivawa optu`bi protiv optuènog, on ima pravo na
pravi~nu i javnu raspravu;
v) da se optuèni smatra nevinim sve dok mu se ne dokaè krivica u skladu sa odredbama Statuta;
g) da mu se u punoj ravnopravnosti garantuje slede}i minimum prava:
da na jeziku koji razume bude detaqno i blagovremeno obave{ten o prirodi i razlozima optu`bi protiv wega,
da mu se pruì odgovaraju}e vreme i mogu}nosti za pripremawe odbrane i da moè da kontaktira sa braniocem po li~nom izboru,
da mu se sudi bez nepotrebnog odugovla~ewa,
da se sudski postupak vodi u wegovom prisustvu,
210
da se brani sam ili uz pomo} pravnog zastupnika po sopstvenom izboru

i da o ovom pravu bude obave{ten ukoliko nema pravnog zastupnika,
da mu se pravni zastupnik dodeli svaki put kada to nalaù interesi
pravde, s tim da nije duàn da snosi tro{kove odbrane ako nema dovoqno
sredstava,
da ispita ili da traì da se ispitaju svedoci koji ga terete, kao i to da
se dovedu i svedoci odbrane i ispitaju pod istim uslovima kao i svedoci koji ga terete,
da ima besplatne usluge prevodioca ako ne razume ili ne govori jezik
koji se koristi na Me|unarodnom krivi~nom sudu,
da ne bude primoran da svedo~i protiv samoga sebe ili da prizna
krivicu.
11. Za utvr|ivawe sadrìne prava koja su garantovana Statutom, a koja
su povre|ena optuènom u ovom krivi~nom postupku, treba da se ima u vidu pravilo 2 Pravilnika i pojedine definicije termina koje imaju slede}e zna~ewe:
tuìlac: tuìlac imenovan u skladu sa ~lanom 16 Statuta,
optuèni: lice protiv koga su potvr|ene jedna ili vi{e ta~aka optu`nice u skladu sa ~lanom 40 Statuta,
odbrana: optuèni, i/ili pravni zastupnik optuènog,
strane: tuìlac i odbrana.
12. Optuèni nije u ravnopravnom poloàju sa ostalim pritvorenicima, odnosno on fakti~ki nije u mogu}nosti da koristi prava koja su wemu i
drugim pritvorenicima priznata, ili najpreciznije samo se wemu uskra}uju
prava. Optuèni ve} pet meseci trpi sankciju zabrane komunikacije sa bilo
kojim licem van Pritvorske jedinice. Ta zabrana nije izre~ena kao neka vrsta disciplinske sankcije, ve} kao li~ni hir sekretara Me|unarodnog krivi~nog suda u Hagu, zato {to je optuèni obelodanio kriminalnu spregu sekretara, slu`benika Sekretarijata i pojedinih branilaca, koje je optuènima dodelio sekretar, u me|usobnoj raspodeli sredstava Ujediwenih nacija
namewenih za pokri}e tro{kova rada Me|unarodnog krivi~nog suda. Dakle,
u Me|unarodnom krivi~nom sudu samo optuèni prof. dr Vojislav [e{eq
ne moè ni na koji na~in da komunicira sa porodicom, rodbinom, prijateqima i pravnim savetnikom i pravnim pomo}nikom koje je angaòvao da mu pomaù u pripremawu odbrane. Na taj na~in se optuènom uskra}uje i kr{i garantovano pravo na jednakost, sa ostalim optuènicima i pritvorenicima,
u pravima po odredbama Statuta i Pravilnika pred Me|unarodnim krivi~nim sudom.
Optuèni koji se sam brani jedna je od strana u postupku koja mora da ima
isti procesni poloàj kao i suprotna strana, odnosno tuìlac. Dakle, ako
optuènom koji se sam brani nisu na raspolagawu sva prava koja ima i suprotna strana, onda on u procesnom smislu kao branilac nije ravnopravan sa tuìocem. O~iglednu neravnopravnost strana (tuìlac i optuèni-brani211
lac), u procesnom smislu pred Me|unarodnim krivi~nim sudom, ne moè da

opravda ni ~iwenica da je kao strana u postupku samo tuìlac snabdeven
ovla{}ewima iz ~lana 16 i 18 Statuta. To su prava koja su samo za wega rezervisana i ona se ostvaruju pre podizawa optu`nice. Dakle, ma koliko bilo teorijski i sa gledi{ta uporedne prakse sporno ovla{}ewe tuìoca da
sprovodi istragu protiv osumwi~enih, on to pravo realizuje i iscrpquje ~inom podizawa i predaje na potvr|ivawe optu`nice. To zna~i da sve aktivnosti, mere i radwe koje tuìlac preduzima prema optuènom koji se nalazi u
pritvoru nisu i ne mogu biti istraga, odnosno posle potvr|ivawa optu`nice predstavqaju procesne radwe na koje je ovla{}ena da ih u istom obimu i
istim sredstvima preduzima i odbrana.
Statusno posmatrano, tuìoca imenuje Savet bezbednosti i to kao lice
koje ima visoke moralne kvalitete, najvi{i stepen stru~nosti, iskustvo u vo|ewu istraga i krivi~nih postupaka (~lan 16, stav 4 Statuta). Statusno posmatrano, optuèni samostalno odre|uje svog branioca, odnosno bira po
svom naho|ewu i kada mu branioca sekretar dodequje, s tim {to mora biti
lice koje je kvalifikovano ako se sekretar uveri da to lice ima dozvolu za
advokatsku praksu u nekoj dràvi ili je profesor prava na univerzitetu, uz
fakultativni uslov da govori jedan od dva slu`bena jezika suda (pravila 44
Pravilnika). Dakle, zvawe profesora prava na univerzitetu je uslov koji ni~im ne moè dodatno da se opovrgne da bi neko lice bilo odre|eno ili dodeqeno da bude branilac optuènom pred Me|unarodnim krivi~nim sudom.
Jedinstveni spoj i dokaz da je ispuwen ovaj uslov je optuèni koji je profesor prava na univerzitetu i sigurno najkvalifikovanija osoba da zastupa
optuène, odnosno da pruà kvalifikovanu odbranu u odnosu na sve advokate i branioce koji su bili ili danas nastupaju kao branioci pred Me|unarodnim krivi~nim sudom.
Jedinstveni spoj nalazi se i u ~iwenici da se optuèni sam brani i kao
najkvalifikovanija osoba za pruàwe odbrane. Zato je bilo besmisleno i
krajwe cini~no kada je Tuìla{tvo poku{avalo da ubedi Me|unarodni krivi~ni sud da optuènom nametne branioca.
U procesnom smislu strane su tuìlac i optuèni, koji se sam kao kvalifikovana osoba brani (profesor prava na univerzitetu), i istovremeno
predstavqa odbranu. Ako je tuìlac i nakon potvr|ivawa optu`nice procesno ovla{}en da u fazi pretresnog postupka prikupqa dokazni materijal i
dodatno potkrepquje optu`nicu (redukuje ili {iri), onda u toj istoj fazi
postupka je i optuèni, koji se sam brani i predstavqa odbranu, ovla{}en da
na isti na~in prikupqa dokazni materijal odbrane, ~iweni~no i pravno
priprema odbranu. Optuèni koji se 15 meseci nalazi u pritvoru i pet meseci ne moè da komunicira sa bilo kojim licem van Pritvorske jedinice, a
zabrawene su mu i posete u Pritvorskoj jedinici, u procesnom smislu kao optuèni koji se sam brani i ima status odbrane, nije u istom procesnom poloàju kao tuìlac.
212
13. To stawe je pravno neodrìvo, a fakti~ki se wime dokazuje da optuènom nije ni obezbe|eno pravo na pravi~nu i javnu raspravu. Nema pravi~ne i javne rasprave, koja mora da se garantuje optuènom, ukoliko je evidentna neravnopravnost strana (tuìlac i odbrana) u preliminarnom postupku,
izno{ewu dokaznog materijala, vanpretresnim iskazima, podnescima, odnosno pripremi i drugim procesnim pravima do otvarawa glavnog pretresa.
Ako je u navedenoj fazi postupka odbrana zatvorena, odnosno pritvorena
bez mogu}nosti bilo kakve komunikacije, osim sa osobqem Pritvorske jedinice, a za to vreme druga strana tuìlac, na slobodi, sa velikim mogu}nostima obezbe|ewa navodnog dokaznog materijala kojim se kreira potrebna istina i sugeri{e èqena pravda, onda televizijski prenos glavnog pretresa moè da predstavqa samo obi~nu farsu za fer i pravi~no su|ewe. Dakle, za pravi~nu i javnu raspravu neophodno da se optuènom koji se sam brani omogu}i
da na isti na~in i istim sredstvima preduzima procesne radwe kao i tuìlac u navedenoj fazi postupka.
Gotovo pet meseci optuèni koji se kao kvalifikovana osoba u smislu
odredaba Statuta i Pravilnika sam brani, zbog zabrane bilo koje komunkacije sa spoqa{wim svetom van Pritvorske jedinice, nije u mogu}nosti da
priprema svoju odbranu. Dakle, odbrana ne postoji, a za to vreme tuìlac
slobodno moè da oblikuje istinu i samovoqno defini{e pravdu. Za me|unarodnu javnost ostaje samo bolno saznawe grubog kr{ewa qudskih prava i
sloboda optuènog i konstatacija da Me|unarodni krivi~ni sud sve to nemo posmatra, bez èqe da ispuni svoju obavezu i pruì elementarnu za{titu optuènom.
14. Ako je Statutom garantovano optuènom da se smatra nevinim (ne samo da on li~no smatra i da se te{i, nego da ga tako moraju tretirati i drugi)
dok mu se ne dokaè krivica u skladu s odredbama Statuta, onda 15 meseci
pritvora i pet meseci zabrane bilo kakve komunikacije, a da jo{ nije ni po~eo postupak pred Pretresnim ve}em ([esti deo pravilnika) predstavqaju stawe da je formalno samo optuèni u su{tini osu|eno lice na izdràvawu kazne zatvora ~ije trajawe jo{ nije odre|eno. Dakle, fakti~ko stawe i
faza ovog krivi~nog postupka samo po sebi predstavqa dokaz da Me|unarodni krivi~ni sud ne po{tuje prezumpcije nevinosti prema optuènom koji je
u pritvoru.
Nekada davno, a danas gotovo nigde u dràvama koje drè do civilizovanog pravnog poretka, u komunisti~kim dràvama bila je praksa da se nevina
osoba koja se vremenski dugo drì u pritvoru, dok se ne nabave dokazi koji bi
navodno izdejstvovali osudu, kao o~igledno nevini nezakonito osu|uju na kaznu zatvora u vremenskom trajawu kojim se pokriva vreme provedeno u pritvoru. Tako se izbegavala naknada {tete zbog neosnovanog i nezakonitog pritvora i za neko vreme eliminisao politi~ki protivnik. Na to danas podse}a pritvor u Me|unarodnom krivi~nom sudu, kao da je komunisti~ko pravosu|e promenilo stranu sveta i sa istoka pobeglo na zapad.
213
Ako tuìlac kao puki eksponent one politike koja finansira wegov rad
i ogroman aparat ima interes da ovim i sli~nim pritvorima opravda svoje
postojawe, onda pretresna ve}a moraju da primene odredbu ~lana 20 Statuta.
Pretresno ve}e je du`no da osigura pravi~no i brzo su|ewe i omogu}i da postupak te~e u skladu sa Pravilnikom uz puno, efektivno i efikasno po{tovawe prava optuènog kao i uz odgovaraju}u brigu o za{titi `rtava i svedoka. Zar su|ewe moè biti pravi~no i brzo ako optuèni, za koga vaì prezumpcija nevinosti, 15 meseci ~eka u pritvoru, a pet meseci mu je zabraweno
da komunicira?
Pravo optuènog da prema wemu dok je u pritvoru vaì prezumpcija nevinosti naru{eno je i ~iwenicom da u smislu ~lana 18, stav 4 Statuta optu`nica sadrì kratke navode ~iwenica i zlo~ina ili zlo~ine za koje se optuèni tereti. Tako skromna optu`nica, li{ena dokaznog materijala i bilo kakvog stepena osnovane sumwe jo{ vi{e potencira obavezu {to brèg i
pravi~nijeg su|ewa. Ako izostane brzo i pravi~no su|ewe, onda se optuèni
na osnovu skromne i pravno jadne optu`nice moè tretirati samo kao nevina osoba koja je zbog politi~kih motiva sme{tena u komunisti~ki gulag, ne
na istoku, nego na zapadu.
15.1. Kao minimum prava svakom optuènom se garantuje pravo da na jeziku koji razume bude detaqno i blagovremeno obave{ten o prirodi i razlozima optu`bi. Na brutalno kr{ewe ovog prava optuèni je vi{e puta upozoravao Me|unarodni krivi~ni sud. Ovo pravo se ne iscrpquje prilikom prvog
pojavqivawa optuènog pred Me|unarodnim krivi~nim sudom, ve} tokom celokupnog postupka utvr|ivawa wegove odgovornosti. Ako se ovo pravo ne
obezbedi, onda optuèni ne zna {ta mu se stavqa na teret, niti za{to se nalazi u pritvoru. Tu ne pomaè ni pantomima, niti bilo koja igra asocijacija, ili naga|awa. Ako optuèni za svaku izgovorenu ili napisanu re~ treba
da prevr}e re~nike da bi utvrdio pravi smisao i zna~aj wemu strane re~i, onda se wegovo u~e{}e u krivi~nom postupku iz prava odbrane pretvara u intenzivno bavqewe prevodila~kom delatno{}u. Oni koji smatraju da dugogodi{wim pritvorom od optuènog koji zna samo srpski jezik mogu da stvore
poliglotu grdno se varaju, po{to u svakoj populaciji uvek ima vi{e onih koji jednostavno nisu talentovani za strane jezike, ili imaju, po prirodi svoje
li~nosti, posebnu odbojnost za sve {to nije wegov materwi jezik. Kada bi se
vremenski neograni~enim pritvorom stvarale poliglote, onda bi verovatno
neko odavno patentirao da je najkorisnije da se studenti filologije po{aqu
na izdràvawe kazne zatvora od pet godina u inostranstvo da zatvorski ~uvari budu mati~ni profesori filologije.
Gotovo 15 meseci optuèni je suo~en sa ovim kr{ewem garantovanog prava. Na silu mu se uru~uju pismena na engleskom jeziku ili na nekom hibridnom jeziku, tako da optuèni moè da prepozna slovne znake i neke re~i koje ne poti~u iz srpskog jezika. Sli~no je i sa podnescima koje upu}uje optuèni. Oni se prevode na strani jezik koji je u slu`benoj upotrebi u Me|unarod214
nom krivi~nom sudu, ili na ovaj hibridni koji je u upotrebi pred Me|unarodnim krivi~nim sudom tako da dobiju sasvim drugi zna~aj i smisao u odnosu na jezik kojim ih optuèni pi{e i saop{tava.
15.2. Optuènom se garantuje i pravo da mu se pruà odgovaraju}e vreme
i mogu}nosti za pripremu odbrane, te da moè da komunicira sa braniocem
po sopstvenom izboru. Problem ovog krivi~nog postupka je {to optuènom
za 15 meseci pritvora nije omogu}eno da koristi nijedan dan za pripremu svoje odbrane, a sve mogu}nosti su iskqu~ene i samim ~inom da pet meseci trpi
neku sankciju zabrana komunikacije. Tome svakako treba dodati i apsolutno
pogre{an i neupotrebqiv dokazni materijal kojim raspolaè tuìlac, a kojim smatra da moè da izdejstvuje osudu. Ovim pritvorom prakti~no se omogu}ava tuìocu da navodno prikupqa dokazni materijal, a da se svi, najvi{e
stru~na javnost, zgraàvaju nad ~iwenicom da Tuìla{tvo navodno predano
i uporno radi, kopa, traga, izmi{qa i na drugi na~in glumi poslove iz delokruga Tuìla{tva i to taman tako da opravdava svoje tro{kove i daqe postojawe. Za to vreme optuèni kao nevino lice po zakonu ~ami u pritvoru
u stawu nemog posmatra~a svakakvih iìvqavawa Tuìla{tva. Kako je to neko zamislio da se optuèni, koji se sam brani, priprema za odbranu i to onu
verovatno najteù protiv neosnovanih i izmi{qenih optu`bi Tuìla{tva
dok ~ami u pritvoru uz zabranu komunikacije? [ta bi to jo{ trebalo da se
desi da bi Me|unarodni krivi~ni sud priznao da se optuènom kr{e elementarna qudska prava i slobode? Kakva je to pravda i fer su|ewe ako se neko
smesti u pritvor uz zabranu bilo kakve komunikacije, kao lice za koje vaì
prezumpcija nevinosti, i to na osnovu papira nazvanog optu`nica u kojoj nema nikakvog stepena logi~ke mogu}nosti za sumwu da postoji zlo~in ili da je
izvr{io zlo~in? Kakve su wegove mogu}nosti da priprema odbranu, a pogotovo odbranu od izmi{qotina i o~iglednih laì? Za proteklih 15 meseci u
svetu su se desile promene koje najboqe pokazuju da je optuèni, prema stavu
Tuìla{tva, kriv samo zato {to je prvi i mo`da pre svih uvideo opasnost
koju predstavqa terorizam za me|unarodni poredak.
15.3. Kao minimum prava svakom optuènom se garantuje pravo da mu se
sudi bez nepotrebnog odugovla~ewa. Da li bi neko mogao da utvrdi, u smislu
odredaba Statuta i Pravilnika, {ta bi to trebalo da budu opravdani razlozi za odugovla~ewe su|ewa optuènom? [ta bi to moglo da opravda stawe da optuèni 15 meseci u pritvoru ~eka da po~ne su|ewe, a pogotovo najavu Sekretarijata da se okon~awe ovog krivi~nog postupka planira za kraj
2007. godinu. Ko ima pravo da planira da }e su|ewe po~eti 2007. godine? Da
li bilo ko u Me|unarodnom krivi~nom sudu ima pravo da se nada i o~ekuje da
}e do po~etka su|ewa svi svedoci odbrane da umru? Sama najava su|ewa u 2007.
godini ukazuje da se namerno odugovla~i sa po~etkom su|ewa i na taj na~in
o~igledno kr{i pravo optuènog koji se za sve vreme nalazi u pritvoru li{en slobode, bez mogu}nosti komunikacije i drugih prava, i to kao lice za
koje vaì prezumpcija nevinosti. Odugovla~ewe po~etka su|ewa pra}enoi
215
dugogodi{wim pritvorom optuènog u svojoj su{tini moè samo da zna~i da

je pritvor u stvari izdràvawe kazne zatvora bez sudske presude, {to je klasi~an primer dokaza negacije prezumpcije nevinostii fakti~ki nezakonitog stvarawa prezumpcije krivice. To je ipak previ{e o~igledno kr{ewe
qudskih prava optuènog i mora}e da bude ìgosano u istoriji prava. Mo`da bi trebalo razmisliti o novim sredstvima kojima se obezbe|uje ova garancija minimuma prava optuènog da mu se sudi bez nepotrebnog odugovla~ewa. To novo sredstvo bi se zasnivala na propisivawu obaveze da se tuìlac
i sudije smeste u pritvor ukoliko u roku od najvi{e {est meseci od stavqawa u pritvor optuènog ne po~ne su|ewe, odnosno glavni pretres. Sigurno
bi tada imali ose}aj {ta predstavqa pritvor i shvatili pravi zna~aj norme
da se zabrawuje nepotrebno odugovla~ewe. Ako Sekretarijat planira da optuènom po~ne sa su|ewem, odnosno glavnim pretresom 2007. godine, onda bi
stvarno bilo interesantno {ta bi o tome mislili tuìlac i sudije kada bi
se nalazili u pritvoru kao garancija da se na taj na~in spre~i nepotrebno
odugovla~ewe postupka.
15.4. Optuènom se kao minimum garantuje pravo da se brani sam. To pravo podrazumeva procesno ista prava koja su rezervisana za branioca optuènog. Optuèni to pravo ne moè da ostvari ve} 15 meseci, a naro~ito u proteklih 5 meseci, kada je vaìla zabrana komunikacije. Kako da se brani ~ovek okovan lancima koji jo{ nekim ~udom ima samo pravo na vodu i hranu u
}eliji. Da bude jo{ ~udnije, tom i takvom optuènom koji se brani sam i predstavqa u procesnom smislu odbranu, navodno se garantuju ista prava kao i
drugoj strani tuìocu. Kada bi u susednoj }eliji kojim slu~ajem i tuìlac
bio u lancima, on bi opet kao strana u postupku bio u neverovatnoj prednosti, ako ni po ~emu drugom, onda po ovla{}ewu da komunicira sa osobqem Tuìla{tva u pripremi zastupawa optu`be. Optuèni u pritvoru, koji se sam
brani, kao za tu vrstu pravnog zastupawa najkvalifikovanija osoba, kome je
zabrawena komunikacija, pravo na odbranu ne moè da koristi, odnosno on
nema to pravo. Tu situaciju ne dozvoqava nijedan me|unarodni akt o qudskim
pravima, a verovatno ni Statut i Pravilnik, jer oni jednostavno ne smeju, niti mogu biti u suprotnosti sa me|unarodnim standardima.
15.5. Optuènom se kao minimum garantuje pravo da ispita ili traì da
se ispitaju svedoci koji ga terete i da se dovedu i svedoci odbrane i ispitaju pod istim uslovima kao i svedoci koji ga terete. Za 15 meseci nezakonitog
pritovra i pet meseci zabrane svih komunikacija optuènom je uskra}eno
pravo da traì i obezbedi saglasnost lica koja bi bila voqna da budu svedoci odbrane, dok je za to vreme tuìlac svakodnevno bio u prilici da kontaktira, traì, ispituje i sva{ta obe}ava svakome ko bi bio voqan da se poajvi
kao svedok optu`be protiv prof. dr Vojislava [e{eqa. Zbog jednakosti
strana u procesnom smislu Statutom se pruà za{tita `rtava i svedoka i to
kako od optuènog, tako i od tuìoca. Ako Tuìla{tvo sasvim logi~no traì za{titu svojih svedoka, to isto pravo ima i odbrana da traì za{titu
svojih svedoka od tuìoca. Optuèni nije u mogu}nosti da efektivno kori216
sti ovo pravo, jer kao svoj branilac koji je u pritvoru i li{en komunikacija nije u mogu}nosti ni da poku{a da obezbedi svedoke za svoju odbranu.
15.6. Minimum prava na besplatne usluge prevodioca su{tinski ni{ta
ne zna~i ako prevodioci koriste hibridni jezik pri prevodu, jer je onda potreban jo{ jedan prevodilac da sa tog hibridnog jezika, kao ve{ta~ke tvorevine koja prevazilazi esperanto, prevodi na materwi jezik optuènog. Ako
garancija nekog prava postoji samo na papiru kao norma koja nikoga ne obavezuje ili kao norma koja dozvoqava neka`wenu samovoqu u tuma~ewu i primeni, onda to pravo ne postoji za optuènog kao efektivno i efikasno pravo. Sa tim problemom je suo~en optuèni.
15.7. Optuènom se kao minimum garantovanih prava obezbe|uje i pravo
da ne bude primoran da svedo~i protiv samoga sebe ili da prizna krivicu.
Ali, ako se optuèni 15 meseci drì u pritvoru i pritom mu je pet meseci
zabraweno da komunicira sa porodicom, rodbinom, prijateqima i svojim
pravnim savetnicima i pomo}nicima, onda lako moè da se zakqu~i da je svrha nezakonitog pritvora, lica za koje vaì prezumpcija nevinosti, upravo
psiholo{ki pritisak i primoravawe da prizna krivicu i da svedo~i sam
protiv sebe kako bi izdejstvovao humanije uslove od ovih koje ima u pritvoru. Dakle, optuènom prof. dr Vojislavu [e{equ se preko pritvora, zabrane komunikacije i najave po~etka su|ewa 2007. godine sugeri{e da je za wega
povoqnije i ìvotno isplativije da prizna sve i sva{ta kako bi na izdràvawu kazne zatvora imao daleko humanije uslove ìvota, boravka i prava na
posete i komunikaciju. Svaki pritvor je presija i psiholo{ko nasiqe ukoliko vreme trajawa pritvora nije vremenski ograni~eno. Kada se tome doda i
prezumpcija nevinosti, onda lako moè da se izvede zakqu~ak da bez ijednog
krivi~no-pravnog razloga optuèni prof. dr Vojislav [e{eq tamnuje i ~eka da se napakuje dokazni materijal ili uspostavi neko novo tuma~ewe kako
bi se krajem 2007. godine utvrdila wegova navodno krivi~na odgovornost za
zlo~ine sa kojima nije u uzro~no posledi~noj vezi.
B. Pravilnik
16. U petom delu Pravilnika pod naslovom pretpretresni postupak, u
okviru tre}eg odeqka, sadràna su pravila koja se odnose na preliminarni
postupak. Pravilom 64 Pravilnika ure|en je pritvor optuènog, a pravilom 65 Pravilnika privremeno pu{tawe optuènog na slobodu. Svrha ovih
pravila je da se obezbedi neophodno prisustvo optuènog u sedi{tu Me|unarodnog krivi~nog suda dok se i sudije Pretresnog ve}a pripremaju za po~etak
glavnog pretresa. To zna~i da je pritvor ipak vremenski ograni~en, ako ne
izri~itom normom o trajawu pritvora onda svrhom i ciqem zbog ~ega se po
zakonu nevina osoba pritvorom privremeno li{ava slobode. Dakle, optuèni je u pritvoru da bi bio dostupan Me|unarodnom krivi~nom sudu onog momenta kada treba da po~ne postupak pred Pretresnim ve}em, sa teì{tem na
glavni pretres.
217
Za ovaj krivi~ni postupak je va`no da je optuèni prof. dr Vojislav

[e{eq, prakti~no od osnivawa Me|unarodnog krivi~nog suda nekoliko puta pozivao i prozivao Tuìla{tvo da jasno saop{ti da li se protiv wega vodi istraga i uvek izraàvao spremnost da se na svaki poziv u svojstvu optuènog odmah pojavi pred Me|unarodnim krivi~nim sudom. Do 15. januara
2004. godine vi{e puta je dolazio odgovor da prof. dr Vojislav [e{eq nije
interesantan Me|unarodnom krivi~nom sudu, jer protiv wega nije pokrenuta istraga, niti postoji bilo kakva sumwa da je po~inio zlo~ine. Dva puta mu
nije odobren ulazak u Holandiju i poseta pritvorenicima.
Kada je na zahtev dosmanlijske vlasti u Beogradu ishodovano podizawe
optu`nice, i to kao oblik eliminacije prof. dr Vojislava [e{eqa iz politi~kog ìvota u Srbiji, bez bilo kakvog razloga i osnova u pogledu wegove krivi~no-pravne odgovornosti, optuèni je dobrovoqno i o sopstvenom
tro{ku pristupio pred Me|unarodni krivi~ni sud u Hagu. Dakle, 24. februara 2003. godine, u postupku protiv optuènog je po~ela faza koja se naziva
pretpretresni postupak, odnosno preciznije preliminarni postupak. U
ovoj fazi nema istrage ve} sagledavawe stawa sudskog predmeta koji se aùrira za postupak koji sledi, odnosno za postupak pred Pretresnim ve}em i
glavni pretres. Iz odredaba Pravilnika ne moè da se zakqu~i da preliminarni postupak podrazumeva i obavezni pritvor, a pogotovo ne da je pritvor
mogu} kao vremenski neograni~en pritvor, odnosno li{avawe slobode osobe za koju vaì prezumpcija nevinosti.
17. Ako u toku ove faze postupka (preliminarni postupak) koja traje od
24. februara 2003. godine do po~etka glavnog pretresa, koji se najavquje od
strane sekretara za 2007. godinu, optuèni prof. dr Vojislav [e{eq mora
da se nalazi u pritvoru, onda je neko sasvim neovla{}eno, nezakonito i mimo prakse odlu~io da pritvor traje pet godina neprekidno, {to je nonsens
jo{ nezabeleèn u sudskoj praksi. Neodrìvo je da neko za koga vaì prezumpcija nevinosti moè toliko dugo da bude formalnopravno u pritvoru, a
su{tinski na izdràvawu jo{ uvek neutvr|ene i neizre~ene kazne zatvora.
Zato se sva pravila koja sadrì Pravilnik moraju krajwe restriktivno tuma~iti, a pogotovo pravila o pritvoru. To zna~i da je vreme trajawa pritvora ograni~eno da ne sme da traje za sve vreme neopravdanog odugovla~ewa sa
po~etkom su|ewa, odnosno otvarawa glavnog pretresa.
U pravilu 65 Pravilnika naveden je osnov i uslovi pod kojima optuèni moè i mora privremeno da se pusti na slobodu. Pretresno ve}e treba da
se uveri, a to zna~i da mu se moraju na osnovu svih ~iwenica i okolnosti ponuditi uverqivi dokazi da }e se optuèni pojaviti na su|ewu u slu~aju pu{tawa na slobodu i da ne}e predstavqati opasnost za `rtvu, svedoka ni bilo koju drugu osobu.
18. îwenice:
da je nekoliko godina pre formalno-pravnog podizawa optu`nice, odnosno pre nego {to je dobio status optuènog, prof. dr Vojislav [e{eq vi218
{e puta traìo da se Tuìla{tvo izjasni da li protiv wega vodi istragu, s

obzirom da su samo neki politi~ari u Srbiji godinama isticali neke insinuacije da se Tuìla{tvo interesuje za optuènog;
da je prof. dr Vojislav [e{eq dva puta pre 24. februara 2004. godine
traìo vizu i da mu je uskra}eno od strane Kraqevine Holancije pravo da poseti pritvorenike u Hagu;
da je optuèni uvek bio dostupan Me|unarodnom krivi~nom sudu u Hagu i da nikada nije izbegavao otvarawe pitawa wegove politi~ke i svake druge vrste odgovornosti;
da je optuèni dobrovoqno na prvi i jedini poziv za prijem optu`nice Tuìla{tva Me|unarodnog krivi~nog suda primio optu`nicu i dobrovoqno pristupio u Hag;
da Tuìla{tvo jo{ uvek nije u~inilo verovatnim postojawe nijednog
krivi~no-pravnog razloga da se optuèni i daqe nalazi u pritvoru;
da se optuèni 15 meseci nalazi u pritvoru i ~eka isto kao i Tuìla{tvo koje ne{to ~eka, jer o~igledno ne postoje nikakve mogu}nosti da se
obezbedi dokazni materijal kojim bi potkrepilo svoju navodno optu`nicu
sastavqenu na molbu dosmanlijske vlasti u Beogradu;
da optuèni sam sebe brani i to kao pravno najkvalifikovanija osoba
koja je ikada bila prisutna u Me|unarodnom krivi~nom sudu u Hagu;
da je optuènom pet meseci i u pritvoru zabrawena svaka vrsta komunikacije sa porodicom, rodbinom, prijateqima i svojim pravnim saradnicima i pravnim pomo}nicima;
da se optu`nica prakti~no tek od 24. februara 2003. godine potkrepquje nekim dokaznim materijalom koji predstavqa plod razli~itih posrednih
konstrukcija kojima se poku{ava odràti i to ne toliko optu`nica, koliko
medijska pa`wa povodom ovog krivi~nog postupka;
da ne postoji nijedna `rtva koja bi se direktno, neposredno, posredno
ili u bilo kakvoj insinuaciji mogla staviti na teret optuènom, te da je i
teorijski iskqu~ena bilo kakva mogu}nost da ima bilo kakve potrebe da se
navodno `rtve {tite od optuènog ako se pusti na slobodu;
da kada se optuèni pusti na slobodu iskqu~ena je svaka mogu}nost da
se optuèni zatekne na istom mestu istovremeno sa licima koje Tuìla{tvo
namerava da predloì da budu svedoci optu`be;
da Me|unarodni krivi~ni sud moè sudskim nalogom da odredi uslove
pu{tawa na slobodu optuènog i to one za koje smatra da su adekvatni i koji mogu da garantuju za{titu `rtava, svedoka i svih drugih lica za koje proceni da bi pu{tawem na slobodu optuènog eventualno mogli biti u nekoj
opasnosti.
19. Da postoje posebne okolnosti koje ~ine sudski nalog za pu{tawe optuènog na slobodu opravdanim dokazuju i slede}e ~iwenice:
da je optuèni po zakonskoj prezumpciji u pritvoru kao nevina osoba,
219
da sam sebe brani pred Me|unarodnim krivi~nim sudom,

da je po svim ta~kama optu`nice optuèn za, kako to Tuìla{tvo navodi, zapaqive govore i politi~ki stav,
da je navodno u~estvovao u zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu, i to sa
licima koja su ga kao politi~kog protivnika, samo zbog politi~kih stavova,
nezakonito hapsili, slali na robiju i to ba{ u periodu kada je na prostoru
bvi{e Jugoslavije vo|en gra|anski rat,
da se gotovo sva lica optuèna za u~e{}e u zajedni~kom zlo~ina~kom
poduhvatu, po osnovu navodno komandne odgovornosti (optuènog Tuìla{tvo ne poziva na odgovornost po osnovu komandne odgovornosti), nalaze u
pritvoru Me|unarodnog krivi~nog suda u Hagu i da su postupci koji se vode
protiv wih u stadijumu glavnog pretresa,
da optuèni bezrazlo`no i bez ijedne procesne potrebe ovog krivi~nog postupka robija u pritvoru, a postupak koji se protiv wega vodi u stadijum glavnog pretresa, po zvani~nim najavama sekretara, dolazi po nekom ~udnom redosledu, koji kr{i zabranu odugovla~ewa postupka, tek po~etkom 2007.
godine,
da je optuèni suprug, otac i deda, i da je wegova porodica potpuno bezrazlo`no li{ena prisustva optuènog u doma}instvu i pomo}i koju jedino
on moè da pruì,
da je najteà priprema odbrane od neosnovanih i la`nih optu`bi koje
su plod raznih konstrukcija, a koje imaju za ciq puko ostvarivawe ne~ijih politi~kih interesa koji su, pri tom u sukobu i kr{e osnovna prava i slobode
optuènog.
3. Traèni pravni lek
20. Od pretresnog ve}a se traì da izda nalog kojim nalaè slede}e:
(i) da se optuèni prof. dr Vojislav [e{eq privremeno pu{ta na slobodu iz pritvora u Pritvorskoj jedinici Me|unarodnog krivi~nog suda, u kome se nalazi od 24. februara 2003. godine, do po~etka glavnog pretresa, pod
uobi~ajenim uslovima koji su se i do sada postavqali optuènima koji su na
slobodi ~ekali po~etak glavnog pretresa;
(ii) da je optuèni prof. dr Vojislav [e{eq duàn da se na svaki poziv
ili sudski nalog Me|unarodnog krivi~nog suda odazove i pristupi do datuma odre|enog u sudskom nalogu radi po~etka glavnog pretresa.
P.S. Tekst ovog zahteva pripremili su moji pravni savetnici advokati
Maja Gojkovi} i Slavko Jerkovi}, a ja ga u svoje ime danas upu}ujem Pretresnom ve}u II na razmatrawe i odlu~ivawe.
14. jun 2004.
220
Dr Vojislav [e{eq
Podnesak broj 34.
15. jun 2004.
Upravniku Pritvorske jedinice Me|unarodnog suda

Povodom va{eg obave{tewa internog memoranduma od 14. juna 2004. godine da }e predstavnici Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta od ponedeqka do ~etvrtka, 14. do 17. juna 2004. godine, posetiti Pritvorsku jedinicu
Ujediwenih nacija, kao i da oni unapred èle da znaju ko s wima traì da razgovara, obra}am vam se sa zahtevom da mi omogu}ite takav razgovor.
Predstavnicima Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta èlim da se poàlim na dugotrajno i sistematsko maltretirawe, {ikanirawe i mu~ewe kome sam izloèn u Pritvorskoj jedinici, nezakonitim odlukama sekretara
Me|unarodnog suda da mi se uskrate svi kontakti sa porodicom, prijateqima i pravnim savetnicima. Li~no se ose}am kao da sam zatvoren u ameri~koj
vojnoj bazi Gvantanamo na Kubi.
Vojislav [e{eq
Dr Vojislav [e{eq
Podnesak broj 35.
15. jun 2004.
Upravniku Pritvorske jedinice Me|unarodnog suda

Na ju~era{woj statusnoj konferenciji sam obave{ten da }e mi u najskorije vreme Tuìla{tvo dostaviti ogromnu koli~inu dokaznog materijala po
pravilu 66, pravilu 68 i pravilu 92, a ujedno sam zahtevao da me Sekretarijat
Me|unarodnog suda {to pre snabde kompletnom dokumentacijom dosada{we
sudske prakse. S obzirom da je standardna }elija u kojoj sam sada sme{ten suvi{e tesna za sme{tawe tolikih dokumenata i wihovo pregledno raspore|ivawe, zahtevam da me preselite u }eliju 103 na istom spratu, koja je nastala
spajawem dve uobi~ajene }elije. Ta }elija je prazna i uop{te se ne koristi od
kada je iz we Biqana Plav{i} upu}ena na izdràvawe zatvorske kazne. Ovim
preme{tajem bili bi do kraja procesa re{eni svi prostorni problemi pripremawa moje odbrane, a vama je verovatno poznato da sam ja odlu~io da se sam
branim i da je moja odluka definitivna, a niko je na pravan na~in ne moè
dovesti u pitawe.
Vojislav [e{eq
221
Dr Vojislav [e{eq
Podnesak broj 36.
16. jun 2004.
Predsedniku Me|unarodnog suda

Obra}am vam se povodom problema s kojima ste, siguran sam, ve} odavno
upoznati, a odnose se na neverovatnu samovoqu koju pokazuju sekretar Me|unarodnog suda Hans Holcijus i wegov zamenik David Tolbert. Posledice wihove samovoqe su sistematsko {ikanirawe, maltretirawe i mu~ewe kome
sam ve} vi{e od {est meseci izloèn onemogu}avawem telefonskih kontakata sa porodicom, prijateqima i pravnim savetnicima, kao i spre~avawem
svih poseta. Iako ste blagovremeno informisani o tim flagrantnim kr{ewima mojih elementarnih qudskih prava u Pitvorskoj jedinici, vi do sada
nikada niste intervenisali da se to protivpravno mu~ewe obustavi, pa ja ni
sada ni{ta naro~ito od vas ne o~ekujem. Obra}am vam se samo zato da bi ostalo zabeleèno da sam podnosio i pismeni podnesak predsedniku Me|unarodnog suda, kako se nikada nikome ne biste mogli pravdati obrazloèwem da
niste znali da me ovako surovo mu~e. [to se mene li~no ti~e, spreman sam da
izdrìm i doìvotnu apsolutnu izolaciju, pa makar ona podrazumevala i
transport u Gvantanamo na Kubi, ali me nikada ne moète slomiti i spre~iti da se odlu~no i argumentovano suprotstavqam onoj la`noj optu`nici,
protiv mene podignutoj iskqu~ivo iz politi~kih razloga, kao {to ne}ete
uspeti da me onemogu}ite u raskrinkavawu kriminalne afere Holcijusa i
Tolberta, koji na krajwe perfidan na~in kradu novac Ujediwenih nacija, me{etare}i s potkupqivim braniocima. Hronologija zbivawa koju }u ovde izloìti, uostalom, predstavqa najboqi dokaz da je Ha{ki tribunal izrazito
politi~ki sud ~iji je osnovni ciq da se ugroze srpski nacionalni interesi,
bar u onoj meri u kojoj su suprotstavqeni interesima zapadnih sila i Vatikana, kao najve}e svetske teroristi~ke i zlo~ina~ke organizacije.
1. Krajem novembra meseca 2003. godine podneo sam uredno, na propisan
na~in, zahtev da mi se omogu}i poseta mojih najbliìh prijateqa i najvi{ih
funkcionera Srpske radikalne stranke, i to Tomislava Nikoli}a, zamenika predsednika, Dragana Todorovi}a, predsednika Izvr{nog odbora i Aleksandra Vu~i}a, generalnog sekretara. Uprava Pritvorske jedinice mi je na
uobi~ajen na~in odobrila tu posetu, pa sam 24. novembra dobio u pisanoj verziji Obavest o poseti i raspored da }e me Nikoli}, Todorovi} i Vu~i} posetiti u ponedeqak 8. decembra od 9 do 13 ~asova u posetila~koj sobi 6, u utorak 9. decembra od 13 do 16,45 ~asova u posetila~koj sobi 2, u sredu 10. decembra 2003. godine od 913 ~asova u posetila~koj sobi 6. Napomiwem da sam, kako bi upravi zatvora u{tedeo termine, u iste te dane zakazao posetu moje supruge Jadranke, pa dolazak Nikoli}a, Todorovi}a i Vu~i}a nikako nije mogao da ugrozi prava drugih pritvorenika, s obzirom na ograni~ene zatvorske
resurse i kapacitete, kako se docnije Sekretarijat suda o tome izrazio.
222
2. Ve} dogovorena i zakazana poseta mojih najbliìh prijateqa spre~ena je bez vaqanog pravnog razloga. Vr{ilac du`nosti zamenika {efa Slu`be za pravnu pomo} i pitawa pritvora, Sebastian van de Vlit, uputio je 3.
decembra pismo Tomislavu Nikoli}u upozoravaju}i ga da zbog ograni~enih
resursa i kapaciteta Sekretarijat moè da dozvoli da me posete samo osobe
koje pokaù legitiman interes za dolazak. Sledi neverovatna re~enica u
kojoj se kaè: Iako je Sekretarijat u principu voqan da delegacija Srpske
radikalne stranke odobri posetu gospodinu [e{equ, on bi èleo da bude siguran da su osobe u sastavu te delegacije zaista ovla{}ene da predstavqaju
Srpsku radikalnu stranku. Za{to bi te osobe trebale da budu zaista ovla{}ene da predstavqaju Srpsku radikalnu stranku, kao da se ja spremam za neke zvani~ne pregovore sa tom strankom, pa su partijskim predstavnicima
neophodni formalni akreditivi. U zahtevu za posetu ja sam Nikoli}a, Todorovi}a i Vu~i}a predstavio kao li~ne i najbliè prijateqe, a tek potom kao
partijske funkcionere, navode}i wihove funkcije kao profesiju. Podrazumeva se da su oni, kao i svi drugi posetioci, du`ni da po{tuju pravila i propise o nadzoru poseta, kao uostalom {to se to podrazumevalo kad su me svojevremeno pose}ivala dva prijateqa iz Berlina, koji nisu strana~ki funkcioneri. Sekretarijat se sada dosetio da me iz Srpske radikalne stranke mogu
pose}ivati samo dva ~lana, a vaqda sad tre}eg treba da odbacim. Za{to nikada pre toga nijednom posetiocu bilo kom drugom pritvoreniku nisu traìli da unapred dostavi pismeno uverewe da }e se pridràvati merodavnih
pravila i propisa. I jo{ se traì moja pismena saglasnost sa posetom, kao
da je ja nisam ve} izrazio u zahtevu da me Nikoli}, Todorovi} i Vu~i} posete. Povrh svega toga, Sekretarijat insistira da mu se dostave detaqne informacije o strukturi i organizaciji Srpske radikalne stranke, ukqu~uju}i partijski Statut ili akt o osnivawu. Kako sad Tomislav Nikoli} moè
da postupi po ovom nalogu kad sam ja kao predsednik stranke, koriste}i svoja statutarna ovla{}ewa, izri~ito zabranio da se bilo kome, ko nije partijski ~lan, dostavqaju Statut, osniva~ki akt i detaqne informacije o strukturi i organizaciji. O~igledno je da je ovo pismo u celini bilo samo neve{t
poku{aj da se maskira ~iwenica da je Sekretarijat odlu~io da mi definitivno spre~i posetu mojih najbliìh prijateqa i najvi{ih funkcionera
Srpske radikalne stranke.
3. Dana 12. decembra 2003. godine zamenik sekretara David Tolbert dostavio mi je odluku koja nije zasnovana na bilo kom vaè}em pravilniku, odnosno konkretnoj pravilni~koj odredbi, pa se zbog toga pozvao na ~iwenicu
da su Ujediwene nacije krajwe odgovorne za sve aspekte pritvora na osnovu
Pravilnika o pritvoru, ali prenebregavaju}i ~iwenicu da nijednim ~lanom
sekretaru suda nije dato pravo da se pona{a samovoqno i me{a u politi~ke
procene ili povla~i politi~ki oportune poteze. Wemu je smetala ~iwenica da sam bio kandidat svoje partije na parlamentarnim izborima u Srbiji i
da sam davao izjave nekim novinarima. Kandidovao sam se sasvim legalno, i
223
regularno sam potpiso saglasnost da se moje ime na|e na izbornoj listi, na

formularu koji mi je u Pritvorsku jedinicu li~no doneo konzul Srbije i
Crne Gore u Holandiji Miroslav Prcovi}. Nijednom odredbom bilo kog
pravilnika optuèniku nije zabraweno da kontaktira sa sredstvima javnog
informisawa, a pogotovo meni to ne moè biti zabraweno imaju}i u vidu da
sam ja sam sebi advokat u svom procesu. Ako moè Me|unarodni sud da ima
svog portparola, kao i Tuìla{tvo, ako sudije i tuìoci mogu slobodno da
daju novinarima izjave u pogledu procesa koji se vode ili pripremaju, za{to
to ne bi mogao optuèni. Uostalom, i mnogi advokati nesmetano daju izjave u
{tampi, a sam Toma Fila do sada je dao vi{e od stotinu intervjua povodom
procesa u kojima se on pojavqivao kao branilac, ili neki drugi advokat iz
wegove kancelarije. Sekretar ima pravo samo da onemogu}i ulazak u Pritvorsku jedinicu posetiocu za koga veruje da mu je ciq pribavqawe informacija, koje bi potom publikovao. Zato iz takve odredbe ne moè da proiza|e
tuma~ewe da se komunikacija izme|u optuènog i drugih lica moè zabraniti ako ima razloga da se veruje da }e takva komunikacija za posledicu imati objavqivawe izjava pritvorenika u sredstvima javnog informisawa, a naro~ito ako je posledica takvih izjava podrivawe mandata ovog Me|unarodnog suda da doprinese ponovnom uspostavqawu i odràvawu mira u biv{oj
Jugoslaviji. Pritvor ne sme da predstavqa dubok bunar iz koga optuèni
ne}e mo}i da ima kontakt sa spoqa{wim svetom. Kao optuènog {titi me
prezumpcija nevinosti, pa niko ne bi smeo da me spre~ava da pomaèm tada
aktuelnu kampawu za parlamentarne izbore u Srbiji. Ne moè se u Pritvorskoj jedinici obezbediti dobrobit optuènog ako se, pored spre~avawa
bekstva ili nezakonitog uticaja na svedoke i dokaze, apsolutno spre~i wegovo bavqewe ìvotnom profesijom, a mogu}nost komunikacije sa novinarima mu je najpotrebnija upravo da bi se efikasnije suprotstavqao sudskoj,
tuìla~koj ili administrativnoj samovoqi. [to je najva`nije, Sekretarijat suda nije nikakva sudska instanca, pa ne moè biti tuma~ izvorne voqe
sudskih osniva~a, ve} tu ulogu tuma~a imaju samo prvostepena i drugostepena sudska ve}a. Predmetnom odlukom Sekretarijat suda mi je zabranio svaku telefonsku komunikaciju, osim sa ~lanovima uè porodice, pravnim savetnikom i diplomatskim predstavnicima. Da ironija bude ve}a, taj isti
Sekretarijat ve} godinu i po dana odbija da registruje pravne savetnike koje sam imenovao, pod obrazloèwem da ne znaju engleski ili francuski jezik, {to je uslov koji pravilnik propisuje iskqu~ivo za branioce, a moji savetnici nisu branioci.
3. Dana 25. decembra 2003. godine nazvao sam sedi{te Srpske radikalne
stranke u Beogradu i telefonski izdiktirao moju predizbornu poruku. U ponedeqak 29. decembra pre podne, zamenik upravnika Pritvorske jedinice
Klaus Hansen pismeno me je obavestio da mi je, prema usmeno izre~enoj naredbi Hansa Holcijusa, do daqweg zabraweno obavqawe bilo kakvih telefonskih razgovora, s obzirom da mi privilegovani nikada nisu ni dozvoqa224
vani, jer mi pravni savetnici jo{ nisu registrovani. Sutradan, 30. decembra,
uru~ena mi je u pisanom obliku odluka Hansa Holcijusa da mi se do 10. januara zabrani svaka telefonska komunikacija sa drugim osobama, osim sa pravnim savetnikom (ukoliko ga imam) i diplomatskim ili konzularnim predstavnicima. S obzirom da je stalno pomiwawe pravnih savetnika u ovim odlukama samo jedna podla ironija i podmukli cinizam Hansa Holcijusa i Davida Tolberta, a da mi kontakti sa konzularnim predstavnicima uop{te nisu zna~ajni, radi u{tede u prostoru u daqem komentarisawu to }u zanemarivati. Dakle, zabrawena mi je bilo kakva komunikacija sa suprugom, moja ~etiri sina, majkom, sestrom, snajom i unu~etom. Na svetu ne postoji nijedan pravni propis kojim se takva komunikacija moè zabraniti, ali se Hans Holcijus i David Tolbert pona{aju kao da su nadzornici i mu~iteqi iz nacisti~kog koncentracionog logora Au{vic.
4. Devetog januara 2004. godine uru~ena mi je nova odluka, s potpisom Davida Tolberta, u ~ijoj se srpskoj verziji ~ak pro{iruje optu`nica podignuta protiv mene, pa se tvrdi da sam optuèn i za genocid, {to je ~ista la`. Uz
to se saop{tava da moje u~e{}e u predizbornoj kampawi predstavqa situaciju koja }e verovatno omesti Me|unarodni sud da doprinese ponovnom uspostavqawu i odràvawu mira u biv{oj Jugoslaviji. Ono {to najvi{e boli i zabriwava Tolberta, jeste ~iwenica da je Srpska radikalna stranka, na ~ijem
se ~elu nalazim, na izborima 28. decembra osvojila 82 od ukupno 250 mesta u
Narodnoj skup{tini Republike Srbije. Uzimaju}i u obzir da }e aktivnosti
u predizbornom periodu verovatno dovesti do toga da politi~ka stranka i
pristalice optuènog zatraè wegovo daqe angaòvawe u postizbornim politi~kim aktivnostima povezanim sa parlamentarnim izborima u Srbiji,
zabrawena mi je i u narednih trideset dana svaka komunikacija sa drugim osobama. Moja supruga je imala zakazanu posetu 13, 14. i 15. januara, o ~emu sam
slu`beno i pismeno izve{ten od strane Uprave Pritvorske jedinice, ali je
upravnik zatvora 10. januara nazvao moju suprugu Jadranku [e{eq i saop{tio joj da je poseta zabrawena, kao i da su zabraweni svi moji telefonski
kontakti sa porodicom.
5. Devetog februara mi je uru~ena nova odluka s potpisom Davida Tolberta, sa gotovo identi~nim obrazloèwem, ali sa ne{to blaòm izrekom,
jer je kontakt sa uòm porodicom dozvoqen pod uslovom da se nadgleda onako kako odredi upravnik Pritvorske jedinice. Upravnik Timoti Mekfaden
mi je tom prilikom rekao da kontakt s porodicom mogu ostvarivati telefonski iz wegove kancelarije dva puta nedeqno po deset minuta. Eventualne posete nije ni pomenuo. S prezirom sam odbio takav poku{aj diskriminacije u
odnosu na druge pritvorenike. Ina~e, u odluci o zabrani stoji kao jedan od
motiva da se zabrane kontakata produè za jo{ trideset dana, da je David Tolbert imao naro~ito u vidu da optuèni i daqe pokazuje sklonost da prkosi
u vezi sa ovim pitawem, te da to i daqe izaziva zabrinutost. Slede}a odluka mi je uru~ena 9. marta za narednih trideset dana restrikcije, s gotovo nepromewenim obrazloèwem.
225
6. Odlukom od 8. aprila obrazloèwe je promeweno, pa se ona donosi za

narednih trideset dana zabrane svake komunikacije, imaju}i u vidu da su
predsedni~ki izbori u Srbiji zakazani za 13. juni 2004, kao i uzimaju}i u
obzir da }e politi~ka stranka i pristalice optuènog verovatno traìti
wegovo direktno ili indirektno angaòvawe u politi~kim aktivnostima
vezanim za predsedni~ke izbore od 13. juna. Hans Holcijus pritom zakqu~uje da velika pa`wa sredstava javnog informisawa i izve{taji o tome da je
optuèni u poziciji da bez te{ko}a pomaè kampawu za predsedni~ke izbore u Srbiji podrivaju mandat ovog Me|unarodnog suda da doprinese ponovnom
uspostavqawu i odràvawu mira u biv{oj Jugoslaviji. Karakteristi~no je
za ovu odluku da sekretar suda i wegov zamenik sada deo odgovornosti prebacuju i na upravnika Pritvorske jedinice odre|ewem da zabrana komunikacija vaì ukoliko upravnik Pritvorske jedinice ne odredi druga~ije. Tu je
napomena da se pri dono{ewu odluke uzima u obzir da se upravnik Pritvorske jedinice 6. aprila 2004. raspitivao o tome {ta optuèni misli o merama
vezanim za pravo na komunikaciju unutar Pritvorske jedinice i da je reakcija optuènog ukazivala na to da on ne èli da sara|uje kad je re~ o navedenim merama i o Pravilniku o pritvoru osoba koje ~ekaju na su|ewe ili àlbeni postupak pred Me|unarodnim sudom ili su iz nekog drugog razloga pritvorene po ovla{}ewu ovog suda. To je najgnusnija la`. Ja sam odbio da sara|ujem u sekretarovoj samovoqi, a Pravilnik o pritvoru nijednom odredbom
ne zabrawuje pritvoreniku kontakt s javno{}u, ~ak i kad je re~ o wegovom
predmetu (osim u pogledu identiteta za{ti}enih svedoka i dokumenata s naznakom da nisu za obelodawivawe), a kamoli o sasvim privatnim ili op{tim
politi~kim pitawima. Uostalom, za ovih godinu i po dana vodila se protiv
mene prava hajka u beogradskim reìmskim i proreìmskim medijima, pa su
me ~ak la`no optuìvali za u~e{}e u ubistvu premijera \in|i}a, a sekretar misli da ja nemam pravo na to da odgovorim. Ne mogu da odgovorim i kad
me je u nekoliko navrata glavni tuìlac Karla del Ponte javno napadala nastupaju}i u {tampi ili daju}i intervju za Hrvatsku televiziju.
7. U odluci koja mi je 7. maja dostavqena s potpisom Davida Tolberta, izraàva se zabrinutost zbog pisma koje je optuèni 15. aprila 2004. uputio
Tomislavu Nikoli}u, zameniku predsednika stranke optuènog, objavqeno u
{tampi 21. aprila 2004. godine, u kojem optuèni iznosi tvrdwe o nedoli~nom pona{awu slu`benika Me|unarodnog suda, ukqu~uju}i sudije, slu`benike Tuìla{tva i Sekretarijata, od kojih su neki navedeni po imenu. Tu smo
dakle. To su pravi motivi ovih kriminalaca i lopova, Hansa Holcijusa i Davida Tolberta, da me spre~e da kontaktiram sa spoqa{wim svetom. Hteli bi
{to pre da zata{kaju veliku aferu sa kra|om novca Ujediwenih nacija koju
sam po~eo da raskrinkavam u oktobru pro{le godine. Dok to pitawe nisam
sna`nim argumentima pokrenuo, nije im smetalo {to dajem izjave za {tampu
i svakodnevno kontaktiram s rukovodstvom Srpske radikalne stranke, sna`no na taj na~in uti~u}i na srpski politi~ki ìvot. David Tolbert je ovom
226
prilikom odlu~io da se svaka komunikacija izme|u mene i drugih osoba zabrani tokom perioda od 10. maja 2004. do 13. juna 2004. godine, kada }e se odràti predsedni~ki izbori, nakon ~ega }e se ova odluka preispitati. O~igledno je da bi se preispitivala u skladu sa izbornim rezultatima.
8. Posledwa odluka te vrste uru~ena mi je 9. juna, tako|e s potpisom Davida Tolberta, a s wom je zabrana komunikacija produèna tokom perioda
od 13. juna 2004. do 1. jula 2004. godine, i to imaju}i u vidu da }e se predsedni~ki izbori u Srbiji odràti 13. juna 2004. i da postoji mogu}nost da }e se
drugi krug izbora odràti 27. juna 2004. godine. I tako }e biti u nedogled
ako neko ne zaustavi ove sadisti~ki nastrojene kriminalce Hansa Holcijusa
i Davida Tolberta. U Srbiji se u septembru mesecu planiraju lokalni i pokrajinski izbori, do decembra se najavquju vanredni parlamentarni, a po~etkom 2005. godine, po Ustavnoj poveqi, moraju se odràti izbori za Skup{tinu Dràvne zajednice Srbija i Crna Gora.
Mada neopisivo veliku du{evnu patwu preìvqavam zbog nedostatka
bilo kakve komunikacije sa porodicom, imam i satisfakciju zbog ~iwenice
da su ovakvim protivpravnim zabranama, pored nastojawa da zata{kaju svoje
kriminalne radwe, Holcijus i Tolbert dokazali da je ovo izrazito politi~ki sud. Ja nisam u Hagu zato {to sam eventualno izvr{io neki ratni zlo~in.
Op{tepoznato je da sam po tom pitawu apsolutno nevin. Doveden sam u Hag i
utamni~en u [eveningenu zato {to sam na srpskoj politi~koj sceni silno
smetao svim srpskim neprijateqima, posebno Sjediwenim Ameri~kim Dràvama, Evropskoj uniji i Severnoatlantskom paktu, koji su u celosti instrumentalizovali Ujediwene nacije, pretvaraju}i ih u represivni aparat
totalitarnog novog svetskog poretka, koji se nemilosrdno, ogwem i ma~em,
gradi pod firmom globalizma. Me|utim, moj politi~ki uticaj na gra|ane
Srbije i srpski narod u celini vi nikako ne moète suzbiti, pa makar me odmah streqali ili obesili. Premnogo je sna`na politi~ka ideologija ~ijem
sam razvoju doprinosio proteklih decenija, da bi je qudi bez karaktera i morala mogli razoriti. Uostalom, do sada su moje brojne kwige {tampane u preko 180 izdawa i ne vredi vam da ih sada od Srba otimate i na loma~ama spaqujete. Globalizam }e uskoro da propadne poput fa{izma, nacizma i komunizma. Ono {to nije uspelo Napoleonu i Hitleru, sigurno ne}e uspeti ni wihovim dana{wim bednim sledbenicima, zvali se oni Bu{, Klinton, @ak
[irak ili Toni Bler. I papa Jovan Pavle Drugi, da tog rimokatoli~kog
zlikovca ne zaboravim.
Kad sam se ve} nakanio da vam pi{em, dugo se kolebaju}i oko procene da
je to za mene ~isto gubqewe vremena, izne}u vam jo{ nekoliko vrlo ozbiqnih problema koji te{ko optere}uju pritvorenike Ha{kog tribunala. O
kra|i novca Ujediwenih nacija koja se vr{i organizovano, pod rukovodstvom
Hansa Holcijusa i Davida Tolberta, ve} su svi u Hagu obave{teni. To nije nikakva tajna, nego notorna ~iwenica. Optuèni nemaju pravo da sebi angaùju advokata po sopstvenoj voqi, nego moraju da traè saglasnost od sekreta227
ra. Ako se neko opredeli za advokata iz svoje zemqe, ~ije se ime nije na{lo
na prethodno utvr|enom sekretarovom registru, sekretar mesecima i godinama oteè sa wegovim imenovawem, vr{e}i pritisak na optuènog da se ipak
opredeli za nekoga koga Sekretarijat ponudi, pod pravilni~kim izgovorom
da branilac, po pravilu, mora da govori engleski ili francuski jezik. Advokati s te liste imaju prethodni dogovor sa Hansom Holcijusom i Davidom
Tolbertom da dele novac od zaista ogromnih honorara. U takvim slu~ajevima, odbrana u nekim predmetima je Me|unarodni sud ko{tala ponekoliko
miliona dolara. îm sam do{ao u Hag, pismeno sam sekretara obavestio da
}u se sam braniti, a da }e mi pravni savetnici, odnosno pravni pomo}nici,
biti advokati Maja Gojkovi} i Slavko Jerkovi}. Sekretar je zvani~no odbio
da ih registruje pod izgovorom da oni ne znaju engleski. A {ta }e mojim pravnim savetnicima znawe engleskog? Ve}e je potom donelo nezakonitu odluku
da mi se odredi stend-baj branilac, pa naloìlo sekretaru da takvog prona|e, pod uslovom da te~no govori sprski jezik. Pro{lo leto Sandi Grubi}, referent Sekretarijata za poslove pravne pomo}i i bliska saradnica Hansa
Holcijusa, letovala je u ku}i Tome File na Ohridskom jezeru u Makedoniji.
Tu su se dogovorili da se za mog branioca u pripravnosti odredi Filin prijateq i nekada{wi pripravnik advokat Aleksandar Lazarevi} iz Beograda.
Ina~e, do sada je iz Filine kancelarije ili wegovim posredstvom u petnaest
sudskih predmeta imenovan 21 advokat. Fila moè sebi da dozvoli da nastupi na raznim televizijama i objavi stotiwak novinskih intervjua, komentari{u}i zbivawa u svojim i tu|im predmetima, a da ga niko u tome nije ni poku{ao da spre~i, jer je on vrlo aùran u isplati Hansu Holcijusu odre|enog
procenta od autorskih honorara. Ja sam 30. oktobra 2003. godine podneskom
broj 23. zahtevao od Pretresnog ve}a II da pokrene krivi~ni postupak protiv
Hansa Holcijusa, Sandi Grubi}, Tome File i Aleksandra Lazarevi}a. Me|utim, kad mi je dostavqena kopija mog podneska s prevodom na engleski, iz obe
verzije neko je protiv moje voqe izbrisao ime Sandi Grubi}. Odlukom Pretresnog ve}a II, od 18. novembra 2003. godine, moj predlog je odbijen jer navodno nisam pruìo ni trunku dokaza kako bi potkrepio svoje izuzetno ozbiqne optu`be. A za{to je onda Sandi Grubi} bila u ku}i Tome File na Ohridskom jezeru? Je li to uobi~ajeni oblik komunicirawa sudskih ~inovnika i
angaòvanih branilaca? Zar nije dovoqan indikator kriminalnih radwi
ve} i sam broj angaòvanih advokata posredstvom Tome File? Za{to je iz
oficijelnog transkripta statusne konferencije od 29. oktobra svuda izba~eno ime Sandi Grubi}, gde god sam ga pomenuo? Kada sam moralno diskvalifikovao advokata Aleksandra Lazarevi}a kao branioca u pripravnosti,
protivno izri~itom uslovu iz odluke Pretresnog ve}a II, od 9. maja 2003. godine, Van der Spul je imenovan za novog stend-baj advokata, iako on uop{te
ne zna srpski jezik. To {to ne ispuwava nezamewivi uslov nije va`no, ali je
presudna ~iwenica {to je Van der Spul li~ni dugogodi{wi prijateq Hansa
Holcijusa, pa mu je sekretar Me|unarodnog suda priu{tio veliki mese~ni
honorar, a da Spul zapravo nema ni{ta da radi, jer ja nikada u ìvotu s wim
228
ne}u ni razgovarati, a kamoli mu poveriti da mi pomaè u mojoj odbrani. Sve

u svemu, vi{e je nego o~igledan li~ni interes Hansa Holcijusa u predmetu u
kome sam jedini optuèni, a nesporna je ~iwenica da on svojim pona{awem
nedvosmisleno pokazuje da s tim predmetom ima ili je imao izvesne veze koje bi mogle uticati na wegovu nepristrasnost, pa ne bi smeo da u~estvuje ni u
jednoj fazi postupka, a pogotovo ne bi mogao da suvereno odlu~uje ho}e li moji pravni savetnici biti registrovani ili ne}e. Da je re~ o sudiji, ja bih mogao na osnovu pravila 15, stav (A) Pravilnika o postupku i dokazima Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju da podnesem zahtev da se u
pretpretresnom postupku u procesu koji se protiv mene vodi, kao i u eventualnom kasnijem prvostepenom i apelacionom postupku, izuzmu sekretar
suda Hans Holcijus i wegov zamenik David Tolbert iz svih poslova pomagawa u radu Pretresnog ve}a II. Nema nikakve sumwe da su obojica flagrantno prekr{ili obavezu iz sve~ane izjave da }e poverene du`nosti izvr{avati odano, poverqivo i savesno, te da }e se u potpunosti pridràvati svih odredbi Statuta i Pravilnika o postupku i dokazima. Naàlost, Pravilnik
nije predvideo mogu}nost podno{ewa zahteva za izuze}e sekretara i wegovog zamenika, ali je va{a nesporna obaveza kao predsednika Me|unarodnog
suda da se ova dva lopova, koja kradu novac Ujediwenih nacija, {to pre strpaju u zatvor.
Na statusnoj konverenciji, odrànoj 29. oktobra 2003. godine, poku{ao
sam da se poàlim na zatvorske uslove i kad sam po~eo da govorim, predsedavaju}i sudija Karmel Agijus me je prekinuo, rekav{i da nemam pravo da iznosim stvari koje se ti~u drugih sudskih predmeta, naloìv{i da se sve ono
{to sam ve} izrekao bri{e iz sudskih transkripata i video zapisa. Me|utim, ja uop{te nisam imao nameru da se me{am u tu|e procese, nego sam hteo
da ukaèm na nepodno{qivu atmosferu u Pritvorskoj jedinici u [eveningenu, gde su zajedno sme{teni po grupama normalni qudi, bez obzira na koje
su zlo~ine osu|eni, kao i moralne nakaze koje ulaze u nagodbe sa Tuìla{tvom, kako bi la`no svedo~e}i protiv drugih postigli za sebe niù kaznu
za zlo~ine koje su priznali. Re~ je o qudima bez ~asti i obraza, poput Milana Babi}a, admirala Miodraga Joki}a, Obrenovi}a, Mr|}e i drugih. Najupe~atqiviji primer svakako je Miroslav Derowi}, veliki zlo~inac, odgovoran za ubistvo 65 muslimana u selu Glogovi kod Bratunca. Derowi} je kao
predsednik ratnog {taba bratuna~ke op{tine garantovao punu bezbednost
tim muslimanima, pod uslovom da predaju oru`je. Kad su muslimani, veruju}i
na re~, predali oru`je, Derowi} je uputio ve}u grupu kriminalaca da pobiju sve ìvo u Glogovi, selo opqa~kaju i spale. Derowi} nikako nije mogao
opovr}i svoju direktnu odgovornost, iako je dugo nastojao da kqu~ne dokaze
prikrije. Kad mu je Tuìla{tvo saop{tilo da je utvr|eno wegovo u~e{}e i
u srebreni~kom masakru, te da mu preti doìvotna robija, Miroslav Derowi} je pristao na nagodbu, da prizna zlo~in u Glogovi i da mu se za taj zlo~in
izrekne kazna od deset godina zatvora, da Tuìla{tvo odustane od wegovog
gowewa za zlo~in u Srebrenici, a zauzvrat da Derowi} pristane da se kao la229
`ni svedok optu`be pojavi u mnogim procesima, posebno da la`no optuì

Radovana Karayi}a. Bio sam mesecima o~evidac i pa`qivi posmatra~ svih
faza Derowi}evog psihi~kog slamawa, a pre nego {to je slomqen poverio mi
se i ispri~ao {ta sve od wega traè, koga sve da optuì neistinito prikazuju}i zbivawa u kojima je u~estvovao. Mada se u javnim nastupima upravnik
Pritvorske jedinice Timoti Mekfaden trudi da situaciju u zatvoru predstavi normalnom i odnose me|u svim pritvorenicima korektnim, u stvarnosti postoji izrazita polarizacija izme|u ~asnih qudi, s jedne strane, i la`nih svedoka i nagodbewaka, s druge, bez obzira na nacionalnu ili versku
pripadnost. Svakodnevni susreti sa la`nim svedocima i denuncijantima meni su bili psihi~ki nepodno{qivi, pa sam hteo na statusnoj konferenciji
da zahtevam razdvajawe, kako bi se nagodbewaci izolovali od normalnih qudi. Mada mi to sudija nije dozvolio do kraja da izrazim, nakon statusne konferencije upravnik me je preselio na zatvorski sprat na kome nema pritvorenika koji su ulazili u prqave nagodbe sa Tuìla{tvom, da bi sopstvenu koù spasavali prebacivawem krivice i la`nim optuìvawem drugih qudi.
Ina~e, mada vam skre}em pa`wu na napetu situaciju, meni li~no je drago {to
sam bio u poziciji da izbliza posmatram, na Derowi}evom slu~aju, kakvim se
pokvarenim, podlim i podmuklim metodama sluì Tuìla{tvo u konstruisawu la`nih optu`bi i postizawu precedenata na osnovu neistina, na koje se
u drugim procesima ukazuje kao na dokazane ili nesporne ~iwenice.
I na kraju, moram da vam skrenem pa`wu na nepodno{qivo pona{awe
uredni{tva TV Sens, koju finansira Ha{ki tribunal, a neposrednu ure|iva~ku politiku kontroli{e Tuìla{tvo. Ta televizija je po neobjektivnosti, pristrasnosti i tendencioznosti ve} uveliko prevazi{la poznate {pijunske radio stanice Glas Amerike, Sloboda i Slobodna Evropa iz najteìh dana hladnog rata. TV Sens je sredstvo vo|ewa specijalnog psiholo{kog rata protiv ha{kih optuènika. Vi{e puta sam se na sopstvenom slu~aju uverio koliko su weni izve{ta~i zlonamerni i maliciozni u izve{tavawu sa mojih statusnih konferencija. Me|utim, vrhunac se desio u Ha{koj
hronici od 12. juna 2004. godine, u bloku koji je bio posve}en poternici za nekada{wim predsednikom Republike Srpske Radovanom Karayi}em. Ne ~udi
me {to je u toj emisiji sam Karayi} vre|an, nipoda{tavan i najnepristojnijim izrazima obasipan. Urednici emisije tom prilikom su vre|ali celi srpski narod, srpska sela, srpsku nacionalnu tradiciju, narodne pesme, ~ak i gusle kao nacionalni instrument i slobodarski simbol. U svrhu tog iìvqavawa angaòvan je najgori srpski {qam i olo{, otpad srpskog naroda, nacionalni izrodi, intelektualne mizerije i moralne nakaze kao {to su Jevrem
Brkovi} i Marko Ve{ovi}. âk su javno Karayi}evu suprugu nazvali karakonyulom, {to je mitsko bi}e, po karakteristikama ne{to izme|u ve{tice
i vampira. Zahtevam da odmah pregledate snimak te emisije, kaznite wene
urednike i prekinete daqe emitovawe.
Vojislav [e{eq
230
Dr Vojislav [e{eq
Podnesak broj 37.
18. jun 2004.
Pretresnom ve}u II
Na posledwoj statusnoj konferenciji, odrànoj 14. juna 2004. godine,
pretpretresni sudija Karmel Agijus sugerisao mi je da u pisanoj verziji dostavim pregled problema s kojima se suo~avam u sklopu priprema sopstvene
odbrane. U ovom podnesku probleme navodim taksativno, po~ev{i od ishoda
mog zahteva u pet ta~aka, podneskom broj 30, upu}enog Sekretarijatu Me|unarodnog suda 27. januara 2004. godine.
1. Jedan od osnovnih problema moje komunikacije sa sudskom administracijom je neverovatna neaùrnost ~inovni~kog aparata, {to se ovde najboqe
moè sagledati iz ~iwenice da na moj kratak podnesak sa oko pola stranice
teksta, zamenik sekretara suda, David Tolbert, odgovara tek devetog juna,
{to zna~i posle ~etiri i po meseca. Ube|en sam da i to predstavqa smi{qeni oblik oteàvawa moje odbrane i ignorisawe mojih optuèni~kih prava.
2. Za ovih godinu i po dana pritvora nastojao sam na razne na~ine da do|em do svih dosada{wih prvostepenih i drugostepenih presuda, kako bih se
blagovremeno upoznao sa pravnom praksom. Sekretarijat je samo delimi~no
udovoqavao mojim pisanim i usmenim zahtevima, pa sam bio prisiqen da tekstove nekih presuda nabavqam u Beogradu, posredstvom mojih pravnih savetnika, a neke da pozajmqujem od osu|enika koji su se slu~ajno sa mnom na{li u
istom zatvorskom bloku. U januaru sam traìo jo{ devet presuda koje su mi
nedostajale, a sudski ~inovnici su mi dostavili samo {est, dok zamenik sekretara, Tolbert, u svom pismu tvrdi da drugostepene presude u predmetima
Kupre{ki} i Krnojelac, kao i prvostepena izre~ena Obrenovi}u, jo{ nisu
dostupne na srpskom jeziku. Mo`da je to zaista ta~no u slu~aju Obrenovi}a i
Krnojelca, koji su nedavno presu|eni, ali je sigurno neistina u predmetu Kupre{ki}, s obzirom da je wima drugostepena presuda izre~ena jo{ pre tri godine. U me|uvremenu su izre~ene drugostepene presude generalu Radoslavu
Krsti}u i Mitru Vasiqevi}u, kao i prvostepene presude Miodragu Joki}u,
Miroslavu Derowi}u, Darku Mr|i i Ranku ê{i}u, ~iji mi tekstovi tako|e
nisu stavqeni na raspolagawe, pa zahtevam da se to {to pre u~ini. Pored toga, insistiram da mi se i ubudu}e, {to je pre mogu}e, dostavqaju sve izre~ene
presude, a da ne moram to posebno ni da traìm, jer se moje pravo na uvid u
wihov sadràj podrazumeva.
3. Povodom mog zahteva da mi se dostave precizni podaci o iznosima koje je ovaj sud isplatio za finansirawe odbrane u svim predmetima koji su vo|eni ili se jo{ vode pred wim, David Tolbert me u svom odgovoru upu}uje na
pismo Slu`be za pravnu pomo} i pitawa pritvora od 2. juna 2004. godine. Me|utim, u tom pismu koje je potpisao vr{ilac du`nosti zamenika {efa Slu`be, Sebastijan van de Vlit, stoji da Sekretarijat ne moè u potpunosti udo231
voqiti mom zahtevu jer, navodno, podaci o tro{kovima vezanim za finansirawe konkretnih timova odbrane nisu javni. Upravo ti podaci moraju biti
dostupni kako bi javnost mogla da kontroli{e kako se tro{i novac Ujediwenih nacija. Te`wa da se ovi oblici finansijskog poslovawa proglase tajnim
najboqi je indikativ da se tu radi o sumwivim radwama i mogu}im nov~anim
mahinacijama i malverzacijama. Zato ja i daqe insistiram da mi se svi traèni podaci u~ine dostupnim, a upozoravam ~lanove Sekretarijata me|unarodnog suda da }e kad-tad morati da javno obrazlaù svaki potro{eni dolar.
Enormne razlike, merene milionima dolara, koje se pojavquju u finansirawu odbrane dva potpuno sli~na slu~aja dovoqan su razlog za pokretawe krivi~ne istrage, pogotovo ako se ima u vidu da je i prethodnik Hansa Holcijusa na sekretarskom poloàju bio ume{an u finansijsku aferu, koja je na jedvite jade zata{kana. Ina~e, Van de Vlit u svom pismu navodi da je priloìo,
u obliku posebnih dokumenata, Sveobuhvatan izve{taj o radu Me|unarodnog
krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju na reformi svog sistema pravne pomo}i od 12. avgusta 2003. i Politiku Sekretarijata suda o pla}awu naknade
braniocima, a nedavno donetim izmenama i dopunama (pau{alna isplata u
pretresnoj fazi). To je bezo~na la`, jer mi ti dokumenti nikada nisu uru~eni, {to sam u obliku primedbe konstatovao na potvrdi o uru~ewu pisma.
4. Povodom mog zahteva da mi se odmah dostave sve izjave svedoka, u svim
predmetima, koji su pomiwali moje ime u bilo kom kontekstu, u toku saslu{awa pred tuìocem ili svedo~e}i pred sudskim ve}em, David Tolbert odgovara da to ne spada u nadle`nost Sekretarijata nego Pretresnog ve}a II.
Odgovaraju}i na taj zahtev, Tuìla{tvo je u podnesku od 13. aprila, pored
isticawa obaveze da se obezbedi za{tita i bezbednost `rtava i svedoka, zahtevalo da se izda nalog kojim se optuèni upu}uje da materijal za obelodawivawe prihvati u elektronskom formatu umesto na papiru ili video-traci. Takvo tuìla~ko insistirawe je potpuno besmisleno i ~ist gubitak vremena, jer ja sigurno nikada ne}u prihvatiti da bilo kakav materijal primim
u elektronskom obliku, i insistiram iskqu~ivo na papiru ili video-trakama. I nema tog naloga koji bi me mogao naterati da promenim stav. Sav materijal mi mora iskqu~ivo biti obelodawen na srpskom jeziku, koji jedino razumem, i uop{te me ne interesuje da li }e se prevo|ewem baviti Tuìla{tvo
ili Sekretarijat. Ja u svoje ruke ne}u primiti ni{ta {to nije na srpskom jeziku i po tom pitawu svaki razgovor smatram zavr{enim.
Pored toga, sama ~iwenica da je moje ime pomenuto u bilo kom kontekstu
u sklopu istrage ili sudskog procesa u nekom drugom predmetu, dovoqan je dokaz da su traèni predmeti od su{tinske va`nosti za pripremu odbrane. A
{to se ti~e lova u mutnom, kako se krajwe nepristojno i primitivno izraàva vi{i zastupnik optu`be Hildegard Uertz-Reclaff, takvom vrstom lova ovde se bave samo tuìoci, a ja nikad nisam. Ni svedoci ni izvori tu ne mogu
biti tako osetqivi, da bi se wihov identitet i adrese mogli od mene sakrivati, jer postoji mogu}nost da neke od wih pozovem i kao svedoke odbrane, a
232
ako }e ih ta mogu}nost da se pred sudom pojave po mom zahtevu obeshrabriti,

onda je to wihov li~ni problem, a ne moj. Ne slaèm se da se u slu~aju insajdera i drugih osetqivih osoba, koje tuìlac ne}e pozivati da svedo~e u mom
procesu, meni obelodane samo oni delovi izjava za koje optu`ba proceni da
li su od su{tinske va`nosti za pripremu odbrane optuènog. [ta je tu zaista od su{tinske va`nosti ja }u procewivati. Tako|e su mi neophodni svi delovi sudskih transkripata sa poluzatvorenih i zatvorenih sednica sa celovitim svedo~ewima, a ne samo oni za koje bi tuìlac to sopstvenim, redovno
malicioznim i zlonamernim, kriterijumima procewivao da su od su{tinske
va`nosti za pripremu moje odbrane. Krajwe je bezobrazno kad tuìlac kaè
da preko interneta ja sam mogu pribaviti svedo~ewa data na javnim sednicama. Meni je svejedno da li }e mi to dostaviti tuìlac ili sekretar, ali insistiram da mi se {to pre dostavi.
Komentar iz ta~ke 13. tuìo~evog podneska svedo~i da je tuìoca ve}
udarila struja, jer se takav bezobrazluk ne bi mogao na drugi na~in razlo`no objasniti. I neka mi se tuìlac vi{e ne jada zbog gubitka vremena i velikih tro{kova, jer }e na kraju ipak morati da mi sve dokumente dostavi na
papiru, jer sam siguran da na celom svetu ne postoji sud koji bi optuènog
prisilio da sudske dokumente i dokazni materijal primi na kompjuterskim
disketama. A {to se ti~e mog prava na ekspeditivno su|ewe, nad kojim tuìlac roni krokodilske suze, neka uop{te ne brine. Preda mnom je jo{ najmawe pedeset godina ìvota i ja imam dovoqno vremena. Pogotovo kad se ima u
vidu cini~na tuìo~eva primedba da bi bilo potrebno mnogo vremena i resursa za prevod svih dokumenata na srpski jezik, pa bi i to ugrozilo ekspeditivno su|ewe. Pa i ja sam siguran da bi su|ewe bilo mnogo ekspeditivnije i
sasvim u skladu s tuìo~evim nastojawem, ako bih ja kao optuèni, koji se definitivno sam branim, bio spre~en da ostvarim uvid u dokumentaciju, jer
ona nije dostavqena na papiru ili prevedena na srpski jezik. E, mora}ete sve
da prevedete i sve da {tampate. Nikakav eventualni nalog da prihvatim materijale koji se obelodawuju na osnovu pravila 65 ter, 66(A)(II), 66(B) i 68. u
elektronskom obliku ili na stranom jeziku ne primam, a usled mog neprihvatawa te varijante optu`ba ne moè biti oslobo|ena nijedne pravilni~ke
obaveze obelodawivawa.
5. Odbijaju}i da udovoqi mom zahtevu da mi se odmah dostave na srpskom
jeziku svi podnesci koje su svi advokati u svim predmetima dosad podnosili,
tuìla~ka reagovawa na te podneske i sudske odluke (a sad bih dodao: i tuìla~ke podneske i replike odbrane), David Tolbert tvrdi da to nije ni prakti~no ni razborito, jer bi Sekretarijat morao da mi dostavi hiqade dokumenata koji bi brojali desetine hiqada stranica. Kada se ima u vidu od kolikog
je zna~aja dosada{wa sudska praksa u svim pretresnim i àlbenim ve}ima,
aktima tuìlaca i branilaca, moj je zahtev krajwe prakti~an i veoma razborit. Kako bih ja mogao sam sebe da branim ako nemam na raspolagawu kompletnu sudsku praksu i mogu}nost samostalnog tragawa za precedentima? Do kra233
ja }u uporno insistirati na ovom zahtevu i on mi mora biti bezuslovno ispuwen, jer u protivnom moja }e odbrana biti sasvim onemogu}ena, a do drasti~nih razmera pove}a}e se nesklad izme|u resursa kojim raspolaù tuìlac i
optuèni.
6. Sekretarijat mi iz istih razloga mora dostaviti sve dosad podnesene
àlbe na prvostepene presude, kao i sve prate}e podneske, i to na srpskom
jeziku, bez obzira na kom su one jeziku podnesene. Uostalom, obaveza strana
u postupku da àlbe na presude podnesu na engleskom ili francuskom jeziku kao zvani~nim, za mene ne vaì, jer vam ja odmah najavqujem da }u àlbu
na prvostepenu presudu podneti na srpskom jeziku i rukom pisanu, a postupaju}e @albeno ve}e mora}e u tom obliku da je primi i savesno razmotri.
Ne mogu mene obavezivati u konkretnom slu~aju neprimenqive pravilni~ke odluke, jer zvu~e tako groteskno kao kad bi me neko terao da po celi dan
dubim na glavi ili gutam ìlete, a glumim da mi ìleti prijaju. I u ovom
slu~aju pitawe prevo|ewa na srpski jezik je problem ovog suda, a ne moj li~ni kao optuènog.
7. Koliko je ve} ozbiqan problem mog nepoznavawa dosada{we sudske
prakse Ha{kog tribunala svedo~i sadràj dosada{wih tuìo~evih podnesaka i sudskih odluka u mom predmetu. U Zahtevu optu`be za izdavawe naloga o
neobelodawivawu propratnog materijala od 10. marta 2003. godine tuìlac
se pozivao na Odluku po zahtevu Tuìla{tva za za{titne mere u predmetu
Br|anin od 2. jula 2000. godine, Odluku po zahtevu tuìoca kojim se traè za{titne mere za svedoka R u predmetu Tadi} od 31. jula 1996. godine, a i pre toga, u Zahtevu optu`be za izdavawe naloga za imenovawe branioca radi pruàwa pomo}i Vojislavu [e{equ u vo|ewu odbrane od 28. februara 2003, pored ukazivawa (sasvim nestru~nog) na ogroman broj primera iz svetske pravne prakse, tuìlac navodi primere iz transkripta su|ewa u predmetu Milo{evi} od 30. avgusta 2001, 20. februara, 28. februara, 8. marta, 14. marta i 9.
aprila 2002. godine. Zatim, u ovom drugom zahtevu sledi pozivawe na Presudu po zahtevu Republike Hrvatske za preispitivawe odluke Pretresnog ve}a
II u predmetu Bla{ki} od 18. jula 1997. godine, dok u Nalogu o prevodu dokumenata od 6. marta 2003, koji je potpisao Volfgang [omburg, sudija se poziva na Odluku po zahtevu za prevod svih dokumenata u predmetu Qubi~i} od 20.
novembra 2002. godine. U Odluci po zahtevu optu`be za izdavawe naloga o
imenovawu branioca radi pruàwa pomo}i Vojislavu [e{equ pri vo|ewu
odbrane, koju je Pretresno ve}e II donelo 9. maja 2003, sudije na vi{e mesta insistiraju na pravnim stavovima iznesenim u predmetu Milo{evi}, ukazuju}i
na transkript su|ewa od 18. decembra 2002. i Obrazloèwe odluke po predlogu tuìoca za dodelu branioca od 4. aprila 2003. godine, Nalog kojim se poziva na odre|ivawe amikus kurie od 30. avgusta 2001. godine i Nalog koji se
odnosi na amici kurie od 11. januara 2002. godine. Odluka po zahtevu za izuze}e sudija koju je doneo Kolegijum 10. juna 2003. sadrì pozivawe na Odluku
Kolegija od 4. maja 1998. u predmetu Kordi} i êrkez, kao i na Odluku po Bla234
gojevi}evom zahtevu za poja{wewe od 27. marta 2003. u predmetu Blagojevi}.

Tuìlac se u Zahtevu da pretresno ve}e odobri prekora~ewe ograni~ewa duìne podnesaka na deset stranica od 25. jula 2003. poziva na Odluku po zahtevu Tuìla{tva za izricawe privremenih za{titnih mera u skladu s pravilom 69. od 19. februara 2002. u predmetu Milo{evi}. Daqe, u Zahtevu optu`be za neobelodawivawe materijala dostavqenog na osnovu pravila
66(A)(II) i 68 i za za{titne mere za svedoke tokom pretrpretresne faze, tuìlac se tako|e poziva na jedan pravni akt iz predmeta Milo{evi}, i to na
odluku po zahtevu Tuìla{tva za izricawe privremenih za{titnih mera na
osnovu pravila 69, od 19. februara 2002. godine, zatim na Odluku po zahtevu
Tuìla{tva za za{titne mere od 3. jula 2000. u predmetu Br|anin i Tali},
Poverqivu odluku po drugom zahtevu Tuìla{tva za izricawe za{titnih
mera od 29. novembra 2000. u predmetu Dragan Nikoli}, Prvu odluku po zahtevu optu`be da se odrede za{titne mere za svedoke koji su osetqivi izvor
informacija od 24. maja 2002. u predmetu Kraji{nik i Plav{i}, Prvu oluku
po zahtevu Tuìla{tva za za{titne mere za svedoke koji su osetqivi izvor
informacija od 3. maja 2002. u predmetu Milo{evi}, kao i jo{ dva naloga iz
predmeta Milo{evi}, Nalog po zahtevu Tuìla{tva za izuzimawe iz naloga Pretresnog ve}a od 21. januara 2002, dones{en 25. januara 2002, i od 26. februara 2002. Nalog za podno{ewe daqih podnesaka u vezi sa zahtevom da se iz
naloga Pretresnog ve}a od 21. januara 2002. izuzmu izjave svedoka.
Odgovorom na moj podnesak broj 23, tuìlac se 10. novembra 2003. kao
na uzore iz dosada{we pravne prakse poziva na Odluku po zahtevu optu`be
za preispitivawe odluke Pretresnog ve}a u vezi sa jednom humanitarnom
organizacijm ili za potvrdu àlbe na odluku od 4. aprila 2003. u predmetu
Milo{evi} i na Odluku o izdavawu potvrde za ulagawe àlbe na odluku
Pretresnog ve}a po zahtevu da se poni{ti poverqiva subpena za svedo~ewe
od 19. juna 2002. u predmetu Br|anin i Tali}. U odgovoru Tuìla{tva na
moju àlbu povodom odluke Pretresnog ve}a II po mom podnesku broj 19, tuìlac se poziva na drugostepenu presudu od 17. septembra u predmetu Krnojelac, koju ni do danas nisam dobio. Izja{wavaju}i se 29. januara 2004. na moj
prigovor na optu`nicu, tuìlac se poziva na izdvojeno mi{qewe sudije
Sidva povodom Odluke po interlokutornoj àlbi odbrane na nadle`nost
suda, zatim na Odluku po preliminarnim prigovorima odbrane u predmetu
Stani{i} i Simatovi} od 14. novembra 2003. godine. îni mi se posebno
va`nim da se u tom podnesku poziva i na Drugostepenu presudu u predmetu
Kupre{ki} od 23. oktobra 2001. godine, do koje ja ve} {esnaest meseci poku{avam da do|em i bezuspe{no se ve} u nekoliko navrata pismeno obra}am sekretaru. Predmet pozivawa na precedentno pravo ovde je i Odluka o
formi optu`nice od 25. oktobra 2002. u predmetu Derowi}, kao i Odluka
po preliminarnim podnescima odbrane o formi optu`nice od 12. aprila
1999. i Odluka po prigovorima odbrane na izmewenu optu`nicu od 8. novembra 1999. u predmetu Kvo~ka i drugi. Sledi ukazivawe na Odluku Ras235
pravnog ve}a I po zahtevu odbrane koji se odnosi na formalne nedostatke optu`nice od 19. juna 1997. u predmetu Aleksovski, Odluku po molbi odbrane za
dozvolu ulagawa àlbe od 30. novembra 2001. u predmetu Gali}, Odluku po
zahtevu optu`be za odobrewe za izmenu i dopunu konsolidovane optu`nice
od 4. marta 2002. u predmetu Kraji{nik i Plav{i}, Odluku po preliminarnom podnesku zbog prigovora na formu izmewene optu`nice od 11. februara
2000. u predmetu Krnojelac, Odluku po preliminarnom podnesku odbrane o
formi izmewene optu`nice od 28. januara 2000. u predmetu Krsti} itd. Odgovaraju}i 13. aprila 2004. na moj podnesak broj 30, i podnose}i zahtev da mi
se izda sudski nalog da prihvatim materijal za obelodawivawe u elektronskom obliku tuìlac ukazuje na pravno mi{qewe iz Odluke po zahtevu optuènog Zejnila Delali}a za obelodawivawe dokaza od 26. septembra 1996. u
predmetu Delali} i drugi, Naloga kojim se odbija zahtev za obelodawivawe
dokumenata od 10. juna 1998. u predmetu Tadi}, Odluke po zahtevu za o~uvawe
i obezbe|ewe dokaza od 22. aprila 1999. u predmetu Delali} i drugi, Odluke
po zajedni~kom zahtevu odbrane za pristup poverqivom propratnom materijalu, podnescima, transkriptima i dokaznim predmetima od 15. septembra
2003. u predmetu Raji}, Odluke po zahtevu odbrane za pristup transkriptima
i dokumentima od 20. oktobra 2003. u predmetu Simatovi} i Stani{i}, Javne
verzije poverqive odluke o navodnoj pravnoj neutemeqnosti pravila 70, od 6.
maja 2002, u predmetu Br|anin i Tali}, Jedinstvene odluke po zahtevima u vezi s dostavqawem dokaznog materijala od 12. decembra 2002. u predmetu Blagojevi} i drugi.
U odluci Pretresnog ve}a II od 26. maja 2004. godine, izme|u ostalog, povodom mog prigovora kojim sam osporavao nadle`nost ovog suda i formu optu`nice, sudije se pozivaju na Odluku o formi optu`nice od 19. juna 2003. u
predmetu Mrk{i} i drugi, Odluku o formi optu`nice od 7. decembra 2002.
u predmetu Hayihasanovi} i drugi, Odluku po prigovoru Momira Tali}a na
formu izmewene optu`nice od 20. februara 2001. u predmetu Br|anin i Tali}, Odluku po prigovoru Radoslava Br|anina na formu izmewene optu`nice od 23. februara 2001. u predmetu Br|anin i Tali}, Odluku o formi optu`nice od 25. oktobra 2002. u predmetu Derowi}, Odluku po preliminarnom
podnesku zbog prigovora na formu izmewene optu`nice od 11. februara
2000. u predmetu Krnojelac, Odluku o formi dodatno izmewene optu`nice i
zahtevu Tuìla{tva za izmenu optu`nice od 26. juna 2001. u predmetu Br|anin i Tali}, Odluku o formi druge izmewene optu`nice od 11. maja 2000. u
predmetu Krnojelac, Odluku po preliminarnom prigovoru odbrane koji su
podneli branioci Nikole [ainovi}a od 27. marta 2003. u predmetu Milutinovi} i drugi, Odluku o formi ~etvrte izmewene optu`nice od 23. novembra
2001. u predmetu Br|anin i Tali}, Odluku po prigovoru Dragoquba Ojdani}a na nenadle`nost udruèni zlo~ina~ki poduhvat od 21. maja 2003. godine
u predmetu Milutinovi} i drugi, Odluku po molbi odbrane za dozvolu ulagawa àlbe od 30. novembra 2001. u predmetu Gali}, Odluku po preliminarnom
236
prigovoru odbrane u vezi sa formom optu`nice od 28. juna 2002. u predmetu

Strugar i drugi. Ovde sam se trudio da ne ponavqam nazive sudskih odluka na
koje su se sudska ve}a ili tuìlac pozivali u vi{e odluka ili podnesaka, kao
ni one na koje se u jednom podnesku nekoliko puta ukazuje. Nisam navodio ni
pozivawe na prvostepene i drugostepene presude u koje sam ve} ostvario uvid,
dobro ih prou~io i pripremio se da ih koristim.
8. Nemogu}nost da ostvarim uvid u ogroman broj kori{}enih sudskih odluka, kojima su raspolagali sudije i tuìoci, a meni su bile nedostupne,
spre~ila me je da podnesem repliku na bilo koji tuìo~ev podnesak, kao i da
najavim i podnosim àlbe na sudske odluke. Ukoliko mi u najkra}em vremenskom roku ne dostavite bukvalno sve podneske tuìlaca i odbrane u svim zavr{enim ili teku}im procesima, me|usobne replike i sudske odluke, àlbe
i presude, i to iskqu~ivo na srpskom jeziku, ozbiqno pripremawe moje odbrane i ravnopravno u~e{}e u pretpretresnim radwama jednostavno nisu mogu}i. Pored toga, primetio sam da se Tuìla{tvo ~esto poziva na sudsku
praksu Me|unarodnog tribunala za Ruandu, kao i na novinske ~lanke, izjave
raznih politi~ara, izve{taje pojedinih nevladinih organizacija. Zahtevam
da sud naloì postupaju}em tuìocu da mi svaki put, u slu~aju takvih pozivawa, u prilogu podneska dostavi kompletan tekst odluke sudskih ve}a za Ruandu, kompletan ise~ak iz novina ili izve{taj, i to sve na srpskom jeziku. U
protivnom, ako je nemogu}e da mi se sve to dostavi, da se Tuìla{tvu zabrani da se poziva na materijal koji ne moè u celosti da priloì, jer istrgnuti citat ~esto moè da stvori la`nu sliku o celini teksta, pogotovo ako je
tendenciozno odabran, {to je ovde radovna praksa. U slu~aju da tuìlac citira neku kwigu ili nau~no saop{tewe iz ~asopisa, zahtevam da mi u prilogu odmah dostavi celu tu kwigu ili ~asopisnih separata, prevedene na srpski, ako su na nekom drugom jeziku objavqeni. Predmet razmatrawa pred ovim
sudom, u procesu koji se protiv mene vodi, ne moè biti ni jedan jedini materijal koji nije meni dostupan na mom materwem jeziku.
9. Vi{i zastupnik optu`be, Hildegard Uertz-Reclaff, u pismu od 4. septembra 2003. godine izrazila je èqu da Tuìla{tvo sa mnom obavi informativni razgovor u vezi navoda iz optu`nice koja je protiv mene podignuta,
ujedno rezervi{u}i termin i pogodnu prostoriju za period od 24. do 26. septembra, dostavqaju}i mi kratak pregled op{tih tema koje bi bile predmet
razgovora. Odgovorio sam 8. septembra podneskom broj 20. da prihvatam razgovor neograni~enog trajawa i da sam spreman da odgovorim na sva pitawa koja mi tuìlac postavi, vezuju}i termin odràvawa razgovora za period nakon hirur{ke operacije koja je upravo trebala da mi bude zakazana. Insistirao sam da celom toku razgovora prisustvuju moji pravni savetnici, advokati Slavko Jerkovi} i Maja Gojkovi}, a da im Tuìla{tvo ili Me|unarodni
sud finansira putne tro{kove, kao i tro{kove wihovog boravka u Hagu, s obzirom da ja nemam mogu}nosti da im to platim. Usledilo je novo pismo Hildegard Uertz-Reclaff od 11. septembra, u kome vi{i zastupnik optu`be saop{ta237
va da Tuìla{tvo ne pristaje na prisustvo Maje Gojkovi} tokom informativnog razgovora, da nema ni{ta protiv da razgovoru prisustvuje Slavko Jerkovi}, ako ga u me|uvremenu Sekretarijat Me|unarodnog suda prizna kao
~lana tima mojih branioca, ali ni u tom slu~aju ne bi platilo wegove putne
tro{kove ni tro{kove boravka u Hagu. Na kraju, kao vrhunski bezobrazluk,
Tuìla{tvo preporu~uje da Va{ pravni savetnik u pripravnosti gospodin Aleksandar Lazarevi} bude prisutan tokom informativnog razgovora. Tuìla{tvo mi je sve te stavove ponovilo i u pismu od 23. sdeptembra.
Na posledwe pismo vi{eg zastupnika optu`be od 1. decembra 2003. godine u
vezi odràvawa informativnog razgovora i predloènih termina ni do danas nisam odgovorio, jer je u wemu ponovqeno neslagawe sa prisustvom Maje
Gojkovi}. Ja vam ponovo saop{tavam da sam spreman na intervju sa tuìocem,
da sam voqan da odgovorim na sva tuìo~eva pitawa, ali se pozivam na moja
prava koja proisti~u iz pravila 63. o ispitivawu optuènog Pravilnika o
postupku i dokazima, u ~ijem prvom stavu stoji: Ispitivawe optuènog od
strane tuìoca, i nakon prvog stupawa pred sud, ne smije se voditi bez prisustva wegovog branioca, osim ako optuèni nije dobrovoqno i izri~ito
pristao na to da se ispitivawe vr{i bez prisustva branioca. Ako optuèni
naknadno izrazi èqu da branilac bude prisutan, ispitivawe se odmah nakon
toga prekida i nastavqa tek kad branilac optuènog bude prisutan. S visokim procentom pouzdanosti ustanovio sam da se ni u jednom dosada{wem slu~aju ispitivawa osumwi~enih, optuènih ili svedoka nije desilo da se Tuìla{tvo suprotstavi da saslu{awu prisustvuje branilac koga potpuno slobodnom voqom izabere ispitivana osoba. O~igledno je, zapravo, da Tuìla{tvo sistematski izbegava intervju sa mnom i da u svrhu izbegavawa izmi{qa nebulozne razloge i konstrui{e nepostoje}e prepreke. Ja u ovom slu~aju samo insistiram da se po{tuje pravilni~ka odredba, jer }u se mnogo prijatnije ose}ati ako ispitivawu prisustvuju meni pouzdani svedoci, kako bi
tuìlac bio blagovremeno osuje}en u eventualnoj nameri da se falsifikuje
video snimak ili transkript saslu{awa. I mojim pravnim savetnicima bi
bilo dragoceno prisustvo tom saslu{awu, jer bi na osnovu toga mogli izvesti preciznije zakqu~ke na ~emu }e se zasnivati koncept moje odbrane i koje
su ~iwenice u opticaju izme|u mene i tuìla~ke strane. Uostalom, ja sam punih osam meseci nedvosmisleno insistirao na takvom razgovoru, a vi{i zastupnik optu`be ga je uporno izbegavala sve do septembra pro{le godine.
10. Na prvom pojavqivawu pred sudom, povodom mog izri~itog zahteva,
sudija [omburg je izjavio da }u sva sudska dokumenta i materijal Tuìla{tva dobijati li~no i ekskluzivno na srpskom jeziku. U to se moète uveriti uvidom u video-snimak ili transkripta mog prvog pojavqivawa od 26. februara. Kako je onda mogu}e, posle tog izri~itog obe}awa i zvani~ne potvrde mojih prava, da Tuìla{tvo ve} skoro godinu i po dana zamajava i Pretresno ve}e II i mene li~no neprekidnim zahtevima da mi se deo materijala do238
stavi na engleskom jeziku i na kompjuterskim diskovima. Uzgred, da napomenem, na tom istom pojavqivawu sudija [omburg mi je decidno obe}ao da }e mi
dostaviti kopiju pravila o ode}i sudskog personala, koja su navodno donesena na plenarnoj sednici ovog suda, ali to obe}awe, uprkos stalnom ponavqawu mog insistirawa, nikada nije ispuweno. Ina~e, Sekretarijat suda je u vi{e navrata poku{avao da mi dostavi materijal na engleskom ili francuskom jeziku, {to sam ja odmah vra}ao natrag po{iqaocu, o ~emu svedo~i sadràj mojih podnesaka, i to broj 2. od 28. februara, broj 3. od 4. marta, broj 4. od
12. marta, broj 5. od 14. marta 2003. godine, kao i nekoliko narednih.
Nekoliko dana po dolasku u Hag obavestio sam Me|unarodni sud da sam
za svog pravnog savetnika imenovao advokata Maju Gojkovi} iz Novog Sada, a
za pravnog pomo}nika advokata Slavka Jerkovi}a iz Beograda. Na primedbu
sudije [omburga, izre~enu na statusnoj konferenciji od 4. jula 2003. godine,
odlu~io sam da wihova zvawa, radi izbegavawa eventualne zabune, izjedna~im, tako da su mi oboje sada pravni savetnici, koji mi pomaù u pripremawu odbrane, zajedno sa ekspertskim timom istraìteqa. Podneskom broj 11,
od 5. maja 2003. godine, zahtevao sam od sekretara Me|unarodnog suda da mi se
omogu}i privilegovana telefonska komunikacija sa Majom Gojkovi} i Slavkom Jerkovi}em, a to je pravo koje imaju svi pritvorenici u [eveningenu. Dostavio sam i brojeve telefona mojih pravnih savetnika. Takva komunikacija
mi je }utke onemogu}ena, o ~emu sam sekretara upozorio 14. maja podneskom
broj 12. Sekretar Hans Holcijum me zatim pismeno izve{tava da je neophodno, kako bih stekao pravo na privilegovanu komunikaciju, da Maja Gojkovi} i
Slavko Jerkovi} sekretaru dostave mojom rukom potpisano punomo}je i sa
svoje strane da potpi{u garanciju da }e postupati u skladu s Profesionalnim kodeksom branilaca koji postupaju pred ovim Me|unarodnim sudom i merodavnim pravilima i odredbama. Usledilo je pismo zamenika {efa Slu`be
za pravnu pomo} i pitawa pritvora Monike Martinez, da moji pravni savetnici moraju ispuwavati uslov o znawu engleskog ili francuskog jezika. Podneskom broj 17, od 15. jula 2003. godine, ukazao sam da moji pravni savetnici
ispuwavaju sve propisane uslove, a da im znawe engleskog i francuskog jezika nije ni potrebno, jer oni nisu branioci koji se pojavquju u sudnici, ili bi
u moje ime kontaktirali sa sudskim organima i primali dokumentaciju. Da
bi mene ispravno savetovali, ne samo da im engleski jezik nije potreban, nego bi im predstavqao smetwu. Dana 8. septembra 2003. vi{i zastupnik optu`be Hildegard Uertz-Reclaff uputila je interni memorandum Slu`bi za pravnu pomo} i pitawe pritvora u kome se izjasnila da optu`ba nema ni{ta protiv toga da Slavko Jerkovi} postane ~lan odbrane u bilo kojoj funkciji, ali
se protivi da Maja Gojkovi} bude ukqu~ena u moj tim odbrane, jer je smatra
osumwi~enim, ~ak mogu}im saizvr{iocem optuènog, s obzirom da je sve inkriminisano vreme bila potpredsednik Srpske radikalne stranke.
Podneskom broj 21, upu}enim 20. oktobra 2003. godine, @albenom ve}u II
zahtevao sam da moji pravni savetnici Maja Gojkovi} i Slavko Jerkovi} pri239
sustvuju pored mene svim pretpretresnim i procesnim radwama u mom predmetu, kako bi na licu mesta mogli da mi pruè pravne savete po bilo kom pitawu. Reaguju}i na taj podnesak, vi{i zastupnik optu`be u svom odgovoru od
23. oktobra izjavquje da se protivi takvom mom zahtevu sve dok sekretar po
pravilu 44 Pravilnika o postupku i dokazima ne imenuje Maju Gojkovi} i
Slavka Jerkovi}a za moje branioce. Kao da sam ja uop{te traìo da oni budu
moji branioci i kao da pravni savetnici ne mogu da prisustvuju pretpretresnim radwama i sudskom procesu, dok tuìla~ku stranu redovno zastupa ~etiri do pet qudi. Tuìla{tvo ovde ponavqa svoj klevetni~ki stav da bi Maja Gojkovi} mogla biti osumwi~eni ili moj mogu}i saizvr{ilac krivi~nih
dela, kao i protivqewe da joj se obelodawuje osetqivi materijal. Zamenik
{efa Slu`be za pravnu pomo} i pitawe pritvora, Monika Martinez, pismom od 31. oktobra izvestila me je da su Maja Gojkovi} i Slavko Jerkovi}
dostavili svoje rezimee i potpisali izjave kojima se obavezuju da }e postupati u skladu sa svim merodavnim pravilima i odredbama Me|unarodnog suda, ukqu~uju}i Profesionalni kodeks branilaca koji postupaju pred Me|unarodnim sudom. Me|utim, ona daqe pi{e da Sekretarijat ne moè da prihvati angaòvawe Maje Gojkovi} kao mog pravnog savetnika i kao pripadnika tima odbrane u bilo kom drugom svojstvu, jer se tome protiv i tuìlac s
obrazloèwem da postoji mogu}nost da se u ovom predmetu Maja Gojkovi} pojavi kao osumwi~eni saizvr{ilac ili da je Tuìla{tvo pozove u nekom trenutku kao svedoka. [to se ti~e Slavka Jerkovi}a, Sekretarijat se ne protivi wegovom angaòvawu u timu odbrane, ali on ne}e imati pravo da sa mnom
razgovara ili da me pose}uje na privilegovanoj osnovi, a wegov pristup poverqivom materijalu zavisi}e od stava Pretresnog ve}a II ili Tuìla{tva.
Apsolutno je sigurno da Tuìla{tvo nema nameru da podiè optu`nicu protiv Maje Gojkovi}, a to {to je tretira kao eventualno osumwi~enu samo je
providna pokvarena igra da se ona elimini{e iz moje odbrane, s obzirom da
u wene moralne i stru~ne kvalitete imam potpuno poverewe. Sama ~iwenica da od vremena podizawa optu`nice do danas Maja Gojkovi} neprekidno sa
mnom kontaktira i u~estvuje u pripremawu odbrane iskqu~uje svaku mogu}nost da se ona u bilo kojoj fazi procesa pojavi kao tuìo~ev svedok. Tuìla{tvo bi to moralo da zna; nije vaqda dotle do{lo da ga ja podu~avam pravnim
principima.
11. Podneskom broj 21, od 20. oktobra 2003. godine, obavestio sam Pretresno ve}e II da nemam dovoqno novca za finansirawe sopstvene odbrane i da
zahtevam da mi Me|unarodni sud stavi na raspolagawe odgovaraju}i iznos, saobraèn teìni i sloènosti mog slu~aja, koji je od istorijskog zna~aja po
saglasnom mi{qewu sudija, tuìlaca i mom li~nom. Pozvao sam se na ~lan
21, stav 4, ta~ku (b) Statuta Me|unarodnog suda za biv{u Jugoslaviju, u kome
stoji da kao na minimalnu garanciju imam pravo na odgovaraju}a sredstva za
pripremu odbrane, s ~im je saglasna i dosada{wa sudska praksa. Sekretaru su240
da sam takav zahtev uputio podneskom broj 24, dana 31. oktobra 2003. godine.
U me|uvremenu sam ispunio propisani upitnik, prijavio uredno svu svoju
li~nu imovinu i obavio razgovor sa slu`benicima Sekretarijata. Ni do danas nikakva odluka po tom pitawu nije dones{ena, a pravni savetnici su mi
ve} ispostavili ra~un u iznosu od dvesta hiqada ameri~kih dolara za svoj rad
na pripremawu moje odbrane u toku 2003. godine. Mada sektretar jo{ nije registrovao wihov status, oni su mi pripremili ve}i broj podnesaka i koncept
moje posebne odbrane, koji sam dostavio Tuìla{tvu na skoro trista gusto
kompjuterski sloènih strana. Pored advokata Maje Gojkovi} i Slavka Jerkovi}a, ~lanovi ekspertskog tima koji priprema moju odbranu su Tomislav
Nikoli}, Zoran Krasi}, Vjerica Radeta, Aleksandar Vu~i}, Elena Boì}Talijan, Ogwen Mihajlovi}, Vesna Mari}, Marina Ragu{, Nikola [e{eq,
Dragan Todorovi}, Gordana Pop-Lazi}, Zlata Radovanovi}, Momir Markovi}, Jadranko Vukovi}, Nemawa [arovi}, Brankica Terzi}, Qiqana Mihajlovi}, Marina Toman, Igor Mirovi}. Kad budem nameravao da im obelodanim poverqivi materijal dostavi}u vam wihove adrese, a po potrebi mogu to
i odmah u~initi, kao i sve ostale podatke o wima.
12. Kad naloìte da mi se dostavi sva neophodna dokumentacija za prou~avawe dosada{we sudske prakse Ha{kog tribunala, moè se pojaviti problem nedovoqnog prostora u mojoj zatvorskoj }eliji. Brzo i jednostavno se taj
problem moè re{iti. Ve} sam se 15. juna 2004. godine, podneskom broj 35, obratio upravniku Pritvorske jedinice Timoti Mekfadenu zahtevom da me
preseli u }eliju 103, na istom spratu na kome se sada nalazim. Ta velika }elija je nastala spajawem dve uobi~ajene, trenutno je prazna i uop{te se ne koristi otkako je iz we Biqana Plav{i} upu}ena na izdràvawe kazne. Ukoliko bi mi upravnik obezbedio jo{ nekoliko ormana za kwige i registratore sa dokumentima, ovim preme{tawem bili bi do kraja procesa re{eni svi
prostorni problemi pripremawa moje odbrane. Preostaje onda da mi se, kao
i svim drugim pritvorenicima, kojima to pravo nikada nije dovo|eno u pitawe, omogu}e privilegovani telefonski kontakti sa ~lanovima ekspertskog
tima odbrane, prvenstveno pravnim savetnicima, kao i razmena poruka faksom. Na kraju ovog podneska ukazao bih vam na jo{ jedan problem. Na moju zatvorsku adresu prispeo je jedan video snimak, sa promocije moje kwige Ideologija srpskog nacionalizma, koji mi je potreban za pripremu odbrane, ali
ga je upravnik zaplenio. Pretpostavqam da je mogu}e da su mi jo{ neke po{iqke zaplewene, pa zahtevam da mi se odmah isporu~i sve ono {to mi je neophodno za odbranu, a da se upravnik obaveè da budem, u slu~aju svake zaplene
po{iqke, pismeno obave{ten o kakvoj je po{iqci re~ i od koga poti~e.
Vojislav [e{eq
241
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
mora da iznese konkretne navode u vezi s oruànim sukobom u Vojvodini.

3. Gre{ka Pretresnog ve}a u primeni prava poti~e od nepravilnog tuma~ewa izraza po~iweni u oruànom sukobu iz ~lana 5 Statuta ovog Me|unarodnog suda. Tuìla{tvo traì od @albenog ve}a da objasni da tom izrazu treba dati {iroko zna~ewe, u skladu s izjavama dràva ~lanica Saveta
bezbednosti Ujediwenih nacija koje daju tuma~ewe, kao i praksom ovog @albenog ve}a.
@ALBA TU@ILA[TVA NA ODLUKU PO PODNESKU

VOJISLAVA [E[EQA KOJIM SE OSPORAVAJU
NADLE@NOST I FORMA OPTU@NICE
I. Uvod
1. Na osnovu pravila 72(B), (C), (D) i (E) Pravilnika o postupku i dokazima (u daqem tekstu: Pravilnik), Tuìla{tvo podnosi àlbu na Odluku
po podnesku Vojislava [e{eqa kojim se osporavaju nadle`nost i forma optu`nice koju je donelo pretresno ve}e (u daqem tekstu: Odluka). Tuìla{tvo tvrdi da je Pretresno ve}e pogre{no primenilo pravo zato {to je u paragrafu 39 Odluke zakqu~ilo da nadle`nost ovog Me|unarodnog suda za zlo~ine protiv ~ove~nosti navodno po~iwene u Vojvodini, Republika Srbija (u
daqem tekstu: Srbija), zavisi od toga da li je u Vojvodini postojao oruàni
sukob.
2. Tuìla{tvo smatra da je Pretresno ve}e pod izrazom oruàni sukob
podrazumevalo postojawe stvarnih neprijateqstava, a ne {iri pravni koncept stawa oruànog sukoba o kojem je bilo re~i u sudskoj praksi Me|unarodnog suda. Pretresno ve}e ne obja{wava {ta podrazumeva pod pojmom oruànog sukoba. Me|utim, po mi{qewu Tuìla{tva, Pretresno ve}e je koristilo izraz oruàni sukob u veoma uskom smislu borbi ili neprijateqstava, a ne u {irem pravnom smislu primene zakona o vo|ewu oruànog sukoba. Ovaj stav poti~e od toga {to je optuèni u svom Prigovoru na optu`nicu (u daqem tekstu: Podnesak) izneo tvrdwu da oruànog sukoba na podru~ju Vojvodine i u Srbiji od 1. januara 1991. godine (...) nikada nije bilo... i
... da mora da se kosntatuje da na podru~ju Vojvodine nije bilo ni oruànog
nasiqa, a pogotovo nasiqa duèg trajawa.1) Stoga, tvrdi optuèni, ne moè
da postoji nadle`nost Me|unarodnog suda za sve ono {to (mu) se stavqa na
teret povodom Vojvodine.2) îwenica da je optuèni konkretno izjedna~io
oruàni sukob s oruànim nasiqem i ~iwenica da su se i optuèni i
Pretresno ve}e usredsredili na teritoriju Vojvodine, ukazuje na to da se
Pretresno ve}e usredsredilo i na direktnu vezu izme|u teritorije na kojoj
je do{lo do borbi i teritorije na kojoj su zlo~ini navodno po~iweni. Pretresno ve}e ne obja{wava niti daje opravdawe za zakqu~ak da Tuìla{tvo
242
II. Istorijat
4. U paragrafu 12 Optu`nice u ovom postupku stoji slede}e:
Sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica, u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini postojalo je stawe oruànog sukoba. Postojao je neksus izme|u tog
5. Dana 31. decembra 2003. optuèni je podneo Podnesak kojim osporava
nadle`nost ovog Me|unarodnog suda i navodi niz nedostataka u formi Optu`nice. [to se ti~e pitawa nadle`nosti, optuèni je izneo tvrdwu da ovaj
Me|unarodni sud nema stvarnu nadle`nost za neke od zlo~ina protiv ~ove~nosti, navedene u ta~kama 10 i 11 Optu`nice. Optuèni je izneo tvrdwu da,
po{to tokom perioda na koji se odnosi Optu`nica u pokrajini Vojvodini
nije bilo oruànog sukoba, ovaj Me|unarodni sud nije nadleàn za zlo~ine
protiv ~ove~nosti koji su tamo navodno po~iweni.
6. Tuìla{tvo je 29. januara 2004. podnelo odgovor na Podnesak.3) Pozivaju}i se na relevantnu praksu @albenog ve}a,4) Tuìla{tvo je iznelo tvrdwu da ovaj Me|unarodni sud, u skladu s ~lanom 5 Statuta, moè da primeni
svoju nadle`nost za zlo~ine protiv ~ove~nosti kad objektivno postoji geografska i vremenska povezanost izme|u krivi~nih dela optuènog i oruànog sukoba. Taj neksus postoji (i me|unarodno humanitarno pravo se primewuje) na celokupnoj teritoriji zara}enih dràva ili, u slu~aju unutra{wih
sukoba, na celokupnoj teritoriji pod kontrolom strane u sukobu, bez obzira
na to da li se na nekom konkretnom podru~ju vode borbe ili ne.5) Stoga ovaj
Me|unarodni sud moè da primeni nadle`nost na zlo~ine protiv ~ove~nosti koji su navodno po~iweni na teritoriji Vojvodine, ~ak i ako tamo nije
bilo neprijateqstava.6) Uz dopu{tewe Pretresnog ve}a,7) Tuìla{tvo je 19.
februara 2004. dostavilo dodatne komentare po ovom pitawu.8)
7. Dana 3. juna 2004. Pretresno ve}e je donelo Odluku. U paragrafima 39
i 41 te Odluke, u okviru odeqka naslovqenog IV.. STVARNA NADLE@NOST, izme|u ostalog, stoji slede}e:
39. ... Nadle`nost za zlo~ine iz ~lana 5 koji su, prema navodima Tuìla{tva po~iweni u Vojvodini, o~ito zavisi od toga da li je u periodu na koji
se odnosi Optu`nica u Vojvodini postojao oruàni sukob.
40. Tuìla{tvu se, shodno tome, nalaè da otkloni nejasno}e u izno{e243
wu svojih navoda u Optu`nici (kao i u navodima i optu`bama ili delovima

sve optu`be vezane za Vojvodinu mora}e da se izbri{u iz Optu`nice. Ukoliko Tuìla{tvo bude insistiralo na tim optu`bama, mora}e u Optu`nici da navede da je u vreme po~iwewa navodnih zlo~ina postojao oruàni sukob. (naglasak dodat)
8. Shodno tome, Pretresno ve}e je u dispozitivu naloìlo slede}e:
(1) Tuìla{tvu se nalaè da ukloni nejasno}e iz paragrafa 12 Optu`nice, te da pojasni navode i optu`be ili delove optu`bi koji su na wima
zasnovani, u vezi s Vojvodinom u Srbiji i pitawem oruànog sukoba. Ukoliko se Tuìla{tvo opredeli za navod da je u Vojvodini u Srbiji postojao oruàni sukob, ono }e morati da navede i pokaè postoje}i ili novi materijal
u prilog tom navodu.9)
III. Pravni osnov za ovu àlbu

9. @albe na odluke pretresnih ve}a po preliminarnim podnescima kojima se osporava nadle`nost Me|unarodnog suda prosle|uju se direktno @albenom ve}u, osim ako Tro~lano àlbeno ve}e zakqu~i da se radi o àlbi na
odluku po podnesku kojim se osporava nadle`nost.10) U pravilu 72(D)(iv) obja{weno je da podnesak kojim se osporava nadle`nost podrazumeva podnesak
kojim se osporava optu`nica iz razloga {to se ona ne odnosi ni na jedno od
kr{ewa navedenih u ~lanovima 2, 3, 4, 5 i 7 Statuta. U ovom slu~aju, Tuìla{tvo tvrdi da Podnesak, u meri u kojoj se wime osporava nadle`nost Me|unarodnog suda za zlo~ine protiv ~ove~nosti navodno po~iwene u Vojvodini,
jeste podnesak kojim se osporava nadle`nost u smislu pravila 72(D). To
{to Odluka u paragrafu 39 govori o nadle`nosti za zlo~ine iz ~lana 5 samo potvr|uje da se radi o pitawu nadle`nosti.11) Stoga je ova àlba vaqana,
u skladu s pravilom 72(B)(i).12)
10. Tuìla{tvo isti~e da je pravilo 72(E) donekle nejasno kada kaè da
se àlba uloèna na osnovu pravila 72(B)(i) ne}e razmatrati ukoliko tro~lano àlbeno ve}e zakqu~i da ona ne zadovoqava uslove iz pravila 72(D).
Konkretno, pravilo 72(E) ne kaè da li àlilac treba da iznese kompletnu
pravnu argumentaciju o meritumu àlbe i traènom pravnom sredstvu u prvobitnom podnesku ili tek nakon {to Tro~lano àlbeno ve}e donese odluku o tome da àlba zadovoqava uslove iz pravila 72(D). U ovom slu~aju, Tuìla{tvo, iz razloga velikog opreza, iznosi pravnu argumentaciju u ovoj fazi. Ukoliko Tro~lano àlbeno ve}e zakqu~i da ova àlba ispuwava uslove
iz pravila 72(D), Tuìla{tvo }e mo`da, uz du`no po{tovawe, zatraìti
priliku da podnese dopunske podneske kojima bi daqe olak{alo rad @albe244
nog ve}a.13)
IV. Standard preispitivawa

11. U skladu s ~lanom 25 Statuta, osnov za ulagawe àlbe ~ine samo gre{ke u primeni prava koje neku odluku Pretresnog ve}a ~ine nevaè}om. Stoga @albeno ve}e moè odluku nekog pretresnog vije}a poni{titi ili izmijeniti samo u slu~aju gre{ke u primjeni prava koja odluku ~ini nevaè}om.14) Stoga, u ovom slu~aju, na Tuìla{tvu leì teret dokazivawa da je
Pretresno ve}e pogre{no primenilo pravo i da je ta gre{ka u~inila Odluku nevaè}om.15)
V. Pregled gre{aka Pretresnog ve}a u primeni prava

12. Prema tvrdwama Tuìla{tva, Pretresno ve}e je napravilo slede}e
gre{ke u primeni prava:
(a) U vezi s optu`bama navedenim prema ~lanu 5 Statuta, Pretresno ve}e je, kad je re~ o nadle`nosti, primenilo pogre{an i neprimereno uzak
standard.
(b) Izraz po~iwena u oruànom sukobu iz ~lana 5 Statuta mogu se
pravno tuma~iti na dva na~ina, od kojih su oba {ira od tuma~ewa koje je primenilo Pretresno ve}e. U svom naj{irem smislu, izraz po~iwena u oruànom sukobu jednostavno zna~i samo da su ti zlo~ini po~iweni negde na teritoriji pod kontrolom neke strane u sukobu u biv{oj Jugoslaviji u vreme dok
je taj sukob bio u toku.
(c) Po{to je Pretresno ve}e u vezi s optu`bama navedenim prema ~lanu
5 Statuta primenilo pogre{an i neprimereno uzak standard kad je re~ o nadle`nosti, ono je pogre{ilo zakqu~iv{i da se ~lan 5 moè primeniti na zlo~ine koji su navodno po~iweni u Vojvodini samo ako je, u relevantnom periodu, u Vojvodini postojao oruàni sukob. Pretresno ve}e je pogre{ilo i zato {to je naloìlo Tuìla{tvu da iznese navode o postojawu oruànog sukoba ({to podrazumeva postojawe neprijateqstava ili borbi) u Vojvodini
ukoliko Tuìla{tvo bude insistiralo na optu`bama prema ~lanu 5 u vezi
sa zlo~inima po~iwenim u Vojvodini.
VI. Diskusija
13. ^lan 5 Statuta glasi:
Me|unarodni sud je nadleàn da krivi~no goni osobe odgovorne za slede}a krivi~na dela kada su po~iwena u oruànom sukobu, bilo me|unarodnog
bilo unutra{weg karaktera, i usmerena protiv civilnog stanovni{tva:
(a) ubistvo;
(b) istrebqivawe;
(c) porobqavawe;
245
(d) deportacija;
(e) zatvarawe;
(f) mu~ewe;
(g) silovawe;
(h) progoni na politi~koj, rasnoj i verskoj osnovi;
(i) druga nehumana dela.16)
A. Uslov oruànog sukoba iz ~lana 5
14. ^lan 5 jednostavno iziskuje da navedeni zlo~ini protiv ~ove~nosti
budu po~iweni u oruànom sukobu. @albeno ve}e u predmetu Tadi} bilo je
mi{qewa da ta formulacija ukqu~uje najop{tije uslove nadle`nosti:
... rije~i po~iweno u oruànom sukobu iz ~lana 5 Statuta ne zahtijevaju ni{ta vi{e od postojawa oruànog sukoba u relevantnom vremenu i mjestu.
Tuìla{tvo je, ~ak {ta vi{e, u pravu kada nagla{ava da je uslov oruànog
sukoba element nadle`nosti, a ne su{tinski element mens rea za zlo~in
protiv ~ovje~nosti: (a ne pravni element subjektivnog aspekta zlo~ina).17)
15. Pri dono{ewu odluke da je Pretresno ve}e u predmetu Tadi} pogre{ilo zakqu~iv{i da zlo~ini protiv ~ove~nosti ne mogu da se po~ine iz iskqu~ivo li~nih pobuda, nevezanih za oruàni sukob, @albeno ve}e u predmetu Tadi} daqe je konstatovalo slede}e:
Me|utim, veza sa djelom optuènog zahtijeva se samo kod napada na bilo koje civilno stanovni{tvo. Veza izme|u djela optuènog i oruànog sukoba se ne zahtijeva, kao {to se navodi u Presudi. Uslov oruànog sukoba zadovoqen je dokazom da je postojao oruàni sukob; to je sve {to se prema Statutu zahtijeva, a na taj na~in Statut zahtijeva vi{e od me|unarodnog obi~ajnog prava.18)
16. U svetlu ovakve prakse, jasno je da se u vezi s elementom postojawa
oruànog sukoba za primenu ~lana 5 postavqa samo pitawe da li je u relevantnom periodu i na relevantnom mestu postojao oruàni sukob.19) @albeno
ve}e u predmetu Kunarac formulisalo je relevantni uslov kao dokaz (... o)
postojawu oruànog sukoba i objektivne veze u geografskom i vremenskom
smislu izme|u djela optuènih i oruànog sukoba.20)
17. Na prvi pogled se ~ini da je u Drugostepenoj presudi u predmetu Kunarac za svrhe ~lana 5 uveden uslov neksusa izme|u oruànog sukoba i dela
optuènog. Me|utim, u ovom odlomku Presude @albeno ve}e u predmetu Kunarac citira gorepomenute paragrefe 249 i 251 iz Drugostepene presude u
predmetu Tadi}, u geografskom i vremenskom smislu samo kako bi ponovilo uslov postojawa oruànog sukoba u relevantnom periodu i na relevantnom mestu iz predmeta Tadi}. To {to je @albeno ve}e u predmetu Kunarac
pomenulo re~ objektivna jeste odraz na~ela da to nije subjektivni uslov
mens rea, ba{ kao {to je konstatovalo @albeno ve}e u predmetu Tadi}.
18. Vaqa primetiti da se u narednom paragrafu Drugostepene presude u
predmetu Kunarac @albeno ve}e vratilo ta~noj formulaciji iz predmeta
246
Tadi} i zakqu~ilo da je na mjestu i u vrijeme relevantno za optu`nicu postojao oruàni sukob...21) Dosledno onoj u predmetu Tadi}, ova formulacija
sugeri{e da se u vezi s uslovom oruànog sukoba iz ~lana 5 postavqa samo jedno pitawe, a to je da li je u relevantnom periodu i na relevantnom mestu postojao oruàni sukob.22) Nije obavezno utvrditi postojawe neksusa izme|u sukoba i dela optuènog.
19. Daqa praksa Me|unarodnog suda na nivou Pretresnog ve}a ukazuje na
nekoliko razli~itih formulacija uslova oruànog sukoba iz ~lana 5, ali se
u wima mahom ogledaju na~ela iz predmeta Tadi} koja imaju {irok delokrug.
Na primer, Pretresno ve}e u predmetu Krsti} bilo je mi{qewa da ... ~lan
5 Statuta zahtijeva samo postojawe oruànog sukoba, uz uslov da je do djela
do{lo u okviru tog oruànog sukoba.23) U predmetu Simi} i drugi, Pretresno ve}e je zakqu~ilo da, na osnovu ~lana 5 Statuta, izvesni zlo~ini spadaju
u nadle`nost Me|unarodnog suda kao zlo~ini protiv ~ove~nosti, onda kada
su po~iweni u oruànom sukobu, bilo me|unarodnog bilo unutra{weg karaktera, i usmjereni protiv bilo kojeg civilnog stanovni{tva.24) U Presudi u
predmetu Staki} konstatovano je da ~lan 5 name}e uslov za nadle`nost kojim je nadle`nost Me|unarodnog suda ograni~ena na zlo~ine protiv ~ovje~nosti kada su po~iweni u oruànom sukobu, bilo me|unarodnog bilo unutra{weg karaktera.25) Citiraju}i Drugostepenu presudu u predmetu Tadi},
Pretresno ve}e u predmetu Gali} bilo je slede}eg mi{qewa:
Da bi se za krivi~no djelo sudilo po ~lanu 5 Statuta (zlo~ini protiv ~ovje~nosti), postoje dva preduslova: da je postojao oruàni sukob i da su se navedena krivi~na djela dogodila za vrijeme tog oruànog sukoba. Ovo potowe
ne zahtijeva(...) ni{ta vi{e od postojawa oruànog sukoba u relevantnom
vremenu i mjestu. Nije nuàn neksus izme|u djela u osnovi i oruànog sukoba.26)
B. Zna~ewe izraza oruàni sukob na relevantnom mestu
[irok standard formulisan u izjavama Saveta bezbednosti Ujediwenih
nacija koje sadrè tuma~ewe
20. Polazi{te za utvr|ivawe zna~ewa izraza postojawe oruànog sukoba na relevantnom mestu jesu izjave ~lanica Saveta bezbednosti Ujediwenih
nacija koje sadrè tuma~ewe, date u vreme kad je usvojen Statut ovog Me|unarodnog suda. Kao {to je istaklo @albeno ve}e u Odluci o nadle`nosti u
predmetu Tadi}, u slu~ajevima kada ~lanice Saveta bezbednosti iznesu svoj
stav vezan za tuma~ewe i nijedna od drugih delegacija te stavove ne ospori,
moè ih se smatrati kao autoratitavno tuma~ewe relevantnih odredbi
Statuta.27)
21. Nekoliko stalnih ~lanica Saveta bezbednosti izjavilo je da, po wihovom mi{qewu, izraz kada su po~iweni u oruànom sukobu iz ~lana 5 Statuta zna~i da su predmetna dela po~iwena tokom perioda oruànog sukoba,
247
pri ~emu su se prvenstveno usredsredile na vreme u kojem je do{lo do neprijateqstva. U meri u kojoj se one odnose na teritorijalna ograni~ewa, te izjave jednoobrazno pokazuju da je uslov zadovoqen ukoliko je negde na teritoriji biv{e Jugoslavije postojao oruàni sukob. Te izjave nisu osporene te se
stoga, u skladu sa sudskom praksom, mogu smatrati autoritativnim tuma~ewem datog dela ~lana 5. Na primer, predstavnik Francuske je rekao slede}e:
... {to se ti~e ~lana 5, on se primewuje na sva dela koja su u wemu navedena, kada predstavqaju kr{ewe zakona, u toku trajawa oruànog sukoba na teritoriji biv{e Jugoslavije, kao deo rasprostrawenog ili sistematskog napada na civilno stanovni{tvo...28)
22. Predstavnik Sjediwenih Dràva izjavio je slede}e:
... podrazumeva se da se ~lan 5 primewuje na sva u wemu navedena dela, kada su po~iwena protiv zakona, u toku trajawa oruànog sukoba na teritoriji biv{e Jugoslavije, kao deo rasprostrawenog ili sistematskog napada na
bilo koje civilno stanovni{tvo na nacionalnoj, politi~koj, etni~koj, rasnoj, polnoj ili verskoj osnovi.29)
23. Predstavnik Ujediwenog Kraqevstva je konstatovao slede}e: ^lan
5 ukqu~uje dela po~iwena u vreme oruànog sukoba.30) Predstavnik Ruske Federacije je upotrebio izraz u toku oruànog sukoba.31)
24. Uz to, u izve{taju generalnog sekretara Ujediwenih nacija uz koji je
priloèn nacrt Statuta MKSJ, u vezi s zlo~inima protiv ~ove~nosti pomiwu se veoma nehumana dela veoma ozbiqne prirode koja su po~iwena u sukobu na teritoriji biv{e Jugoslavije...,32) pri ~emu je re~ u upotrebqena u
istom zna~ewu kao u gorepomenutim izjavama koje daju tuma~ewe. Time je dodatno potkrepqena tvrdwa da izraz u oruànom sukobu iz ~lana 5 Statuta
ne zna~i ni{ta vi{e do u toku oruànog sukoba na teritoriji biv{e Jugoslavije.33)
25. U svetlu tih izjava, Tuìla{tvo tvrdi da formulaciju po~iweni u
oruànom sukobu iz ~lana 5 Statuta treba tuma~iti tako da jednostavno
zna~i u vreme trajawa neprijateqstava na teritoriji biv{e Jugoslavije i
da se ne treba upu{tati u istraìvawe postojawa oruànog sukoba na konkretnom mestu po~iwewa zlo~ina.34)
26. Uvo|ewe ~iwewa u oruànom sukobu kao uslova za krivi~no gowewe za zlo~ine protiv ~ove~nosti na osnovu pravila 5 Statuta ovog Me|unarodnog suda predstavqa restriktivniji pristup od onog koji se u me|unarodnom obi~ajnom pravu primewuje u slu~aju zlo~ina protiv ~ove~nosti.35) U izve{taju generalnog sekretara prihva}eno je da su zlo~ini proitv ~ove~nosti
obi~no usmereni protiv civilnog stanovni{tva i zabraweni su bez obzira
na to da li su po~iweni u me|unarodnom ili unutra{wem oruànom sukobu.36) Shodno tome, nema dovoqno razloga da se taj dodatni element iz ~lana
5 (koji se ne traì u me|unarodnom obi~ajnom pravu) tuma~i restriktivnije
nego {to je to u~iweno u izjavama datim tokom rasprava Saveta bezbednosti.
248
27. Ukoliko se uslov postojawa oruànog sukoba iz ~lana 5 Statuta protuma~i u skladu s gorenavedenim izjavama, jasno je da je Pretresno ve}e pogre{ilo zakqu~iv{i u paragrafu 39 Odluke da Tuìla{tvo mora konkretno da navede da je u Vojvodini postojao oruàni sukob kako bi ovaj Me|unarodni sud mogao da primeni nadle`nost za zlo~ine protiv ~ove~nosti za koje se tvrdi da su tamo po~iweni. Bilo bi dovoqno izneti navod da je negde na
teritoriji biv{e Jugoslavije u relevantno vreme postojao sukob, {to je Tuìla{tvo i u~inilo.
Alternativno, treba primeniti barem standard izloèn u Odluci
o nadle`nosti i predmetu Tadi}.
28. Alternativno, Tuìla{tvo tvrdi da standard koji se primewuje pri
odlu~ivawu o tome da li je ispuwen uslov postojawa oruànog sukoba iz ~lana 5 Statuta treba da bude {irok najmawe koliko i kriterijum utvr|en u Odluci o nadle`nosti u predmetu Tadi}.
29) U paragrafu 70, @albeno ve}e je konstatovalo da oruàni sukob postoji svuda gde se pribeglo oruànoj sili izme|u dràva ili produènom
oruànom nasiqu izme|u vlasti i organizovanih naoruànih grupa, ili pak
izme|u takvih grupa unutar jedne dràve. Me|utim, u Odluci o nadle`nosti
u predmetu Tadi} tako|e se jasno kaè da po pitawu osnova nadle`nosti ovog
Me|unarodnog suda nisu relevantna samo podru~ja na kojima je bilo konkretnih neprijateqstava ili borbi, ve} {ira teritorija (ili teritorije) na
koje se odnose zakoni o vo|ewu oruànog sukoba. Tako je, na primer, u raspravi o nadle`nosti u predmetu Tadi} àlilac osporavao nadle`nost Me|unarodnog suda u pogledu ~lanova 2, 3 i 5 Statuta na temequ toga {to u vreme i
na mestu ~iwewa navodnih zlo~ina nije bilo nikakvog oruànog sukoba.37)
@albeno ve}e je u istom paragrafu istaklo da se àlio~ev argument zasniva na konceptu oruànog sukoba u ta~no odre|enom vremenu i na ta~no odre|enom mestu gde su se desila neprijateqstva.
30. @albeno ve}e je odbacilo tu tvrdwu. Ono je ispitalo domet odredaba
me|unarodnog humanitarnog prava, od kojih se mnoge odnose van svake sumwe
na podru~ja izvan zone neprijateqstava, i zakqu~ilo da se vremenski i geografski raspon definicije i unutra{wih i me|unarodnih sukoba proteè
daqe od ta`nog vremena i mesta neprijateqstava.38) @albeno ve}e je daqe
konkretno razmotrilo geografski raspon kako unutra{wih tako i me|unarodnih oruànih sukoba i zakqu~ilo da taj pojam ima veoma {iroko zna~ewe.39) Ve}e je na kraju zakqu~ilo slede}e:
Me|unarodno humanitarno pravo primewuje se od po~etka takvih oruànih sukoba sve do posle prestanka neprijateqstava, odnosno sve do zakqu~ewa mira ili, u slu~aju unutra{wih sukoba, sve dok se ne prona|e mirno re{ewe. Sve do tog trenutka, me|unarodno humanitarno pravo primewuje se na
celokupnoj teritoriji zara}enih dràva ili, u slu~aju unutra{wih sukoba,
249
na celokupnoj teritoriji pod kontrolom strane u sukobu, bez obzira vode li

se tamo borbe ili ne.40)
31. Tako je u Odluci o nadle`nosti u predmetu Tadi} geografski raspon
oruànog sukoba izjedna~en sa teritorijama na kojima se moè re}i da vaè
odredbe me|unarodnog humanitarnog prava (ili zakona o vo|ewu oruànog
sukoba).
32. @albeno ve}e se nije konkretno bavilo primenom tih na~ela na ~lan
5 zlo~ine protiv ~ove~nosti koji se, kao {to je gore istaknuto, ne temeqi na zakonima o vo|ewu oruànog sukboa. Uprkos tome, kao {to je ve} re~eno, konstatovano je da se argument àlioca iz Odluke o nadle`nosti u predmetu Tadi} odnosi na ~lanove 2, 3 i 5 Statuta ovog Me|unarodnog suda. Naravno, nema osnova za usvajawe restriktivnijeg obima zna~ewa pojma oruàni sukob iz ~lana 5 od onog koji je @albeno ve}e odredilo za ~lanove 2 i 3
(mada, kao {to je gore navedeno, postoje razlozi da mu se prida i {ire zna~ewe). Shodno tome, geografski opseg oruànog sukoba u slu~aju ~lana 5 treba, u najmawu ruku, da bude utvr|en na isti na~in kao u slu~aju ~lanova 2 i 3.
33. Pored toga, nakon {to je doneta Odluka o nadle`nosti u predmetu
Tadi}, primena na~ela iz predmeta Tadi} po pitawu geografskog opsega oruànog sukoba potvr|ena je u Drugostepenoj odluci u predmetu Kunarac, mada
u konkretnom (i, s pravnog aspekta, zahtevnijem) kontekstu ~lana 3. @albeno
ve}e je istaklo slede}e:
Podru~je na kojem se konkretno odvijaju borbe ne poklapa se nu`no sa geografskom zonom na koju se primewuje ratno pravo. Ono se primewuje na ~itavoj teritoriji zara}enih dràva, odnosno, u slu~aju internih oruànih sukoba, na ~itavoj teritoriji pod kontrolom jedne od strana, nezavisno od toga
da li se na tom mjestu stvarno vode borbe, sve do zakqu~ewa mira ili, u slu~aju unutra{wih sukoba, sve dok se ne prona|e mirno rje{ewe. Dakle, kr{ewa zakona i obi~aja ratovawa mogu se po~initi u vrijeme i na mjestu gdje se
ne vode nikakve borbe.41)
34. U svetlu tih na~ela, @albeno ve}e u predmetu Kunarac je potom razmotrilo dokaze iz tog predmeta i zakqu~ilo da je Pretresno ve}e bilo u pravu kad je donelo zakqu~ak da je oruàni sukob postojao u vreme i na mestu na
koje se odnose optu`nice.42) Pored toga, @albeno ve}e je istaklo da tuìla{tvo nije du`no:
... da postojawe oruànog sukoba dokazuje za svaki kvadratni centimetar
tog podru~ja. Postojawe oruànog sukoba nije ograni~eno samo na dijelove
teritorije na kojima se konkretno odvijaju borbe, ve} postoji na ~itavoj teritoriji pod kontrolom zara}enih strana.43)
35. Zanimqivo je da je, u kasnijoj diskusiji o uslovu oruànog sukoba iz
~lana 5, @albeno ve}e u predmetu Kunarac bez zasebne analize konstatovalo da se slaè sa zakqu~kom Pretresnog ve}a da je na mjestu i u vrijeme relevantno za optu`nicu postojao oruàni sukob.44) @albeno ve}e je po svemu
sude}i smatralo da je analiza uslova postojawa oruànog sukoba u kontekstu
250
~lana 3 tako|e dovoqna da se ustanovi uslov oruànog sukoba iz ~lana 5. Tome u prilog ide tvrdwa da je kriterijum za utvr|ivawe relevantnog geografskog opsega za uslov oruànog sukoba iz ~lana 5 {irok bar isto koliko onaj
za ~lan 3, koji je usredsre|en na geografski domet zakona o vo|ewu oruànog
sukoba.45)
36. Stoga, Odluka o nadle`nosti u predmetu Tadi} i Drugostepena presuda u predmetu Kunarac, kao i op{ta na~ela me|unarodnog humanitarnog
prava, pokazuju da se pravo o oruànom sukobu primewuje na celokupnoj teritoriji zara}enih dràva ili, u slu~aju unutra{wih sukoba, na celokupnoj
teritoriji pod kontrolom strane u sukobu. Ako se imaju u vidu ograni~ewa
iz ~lana 1 Statuta Me|unarodnog suda (zlo~ini po~iweni na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine), time Me|unarodni sud sti~e nadle`nost za
zlo~ine protiv ~ove~nosti po~iwenih bilo gde na teritoriji biv{e Jugoslavije po~ev od 1. januara 1991, na svim mestima gde je u relevantno vreme me|unarodno humanitarno pravo bilo primewivo.
37. Tuìla{tvo èli da primeti da je ovaj kriterijum restriktivniji od
kriterijuma koji se prvenstveno odnosi na vreme, formulisanog u izjavama
~lanica Saveta bezbednosti u kojima se daje tuma~ewe vezano za ~lan 5 o kojima je bilo re~i gore. Uprkos tome, ~ak ako se primeni i ovaj restriktivniji kriterijum, koji ukqu~uje teritoriju strana u oruànom sukobu, Pretresno ve}e je pogre{ilo zakqu~iv{i u paragrafu 39 Odluke da nadle`nost
ovog Me|unarodnog suda za zlo~ine protiv ~ove~nosti navodno po~iwene u
Vojvodini zavisi od toga da li je u periodu na koji se odnosi Optu`nica u
Vojvodini postojao oruàni sukob.
38. Pretresno ve}e ne navodi nijedan konkretan pravni izvor za taj zakqu~ak iz paragrafa 39. U fusnoti 57 Odluke Ve}e se poziva na sudsku praksu iz Presude u predmetu Staki} i konstatuje slede}e: Me|unarodni sud ima
nadle`nost nad kr{ewima zakona i obi~aja ratovawa, a preduslov za to jeste
postojawe oruànog sukoba na teritoriji na kojoj su zlo~ini za koje se optuùje po~iweni.46) Nejasno je na koji na~in data formulacija iz predmeta Staki} ide u prilog pravnom zakqu~ku Pretresnog ve}a. Tuìla{tvo tvrdi da
treba smatrati da je Pretresno ve}e u predmetu Staki} upotrebilo izraz
oruàni sukob u smislu {ireg koncepta oruànog sukoba koji je formulisalo @albeno ve}e u predmetu Tadi}, a odnosi se na celokupnu teritoriju
zara}enih dràva.47) Me|utim, ukoliko je Pretresno ve}e u predmetu Staki}
imalo na umu uè tuma~ewe tog izraza, onda, prema mi{qewu Tuìla{tva,
Presuda u predmetu Staki} u tom pogledu sadrì gre{ku, budu}i da je u suprotnosti s ustaqenom praksom àlbenog postupka.48)
39. Uz to, ~ini se da je Pretresno ve}e, pozivaju}i se na tu formulaciju
iz predmeta Staki}, mo`da donelo pogre{an zakqu~ak zato {to je pome{alo zahtevniji standard postojawa neksusa za primenu nadle`nosti za kr{ewe zakona i obi~aja ratovawa prema ~lanu 3 Statuta (uslov da dela optuènog budu u tesnoj vezi sa oruànim sukobom) sa {irim standardom koji se
251
primewuje na zlo~ine protiv ~ove~nosti. Uslov postojawa tesne veze izme|u oruànog sukoba i krivi~nih dela u vezi s optu`bama iz ~lana 3 ne odnosi se na zlo~ine protiv ~ove~nosti.49) ^lan 5 Statuta zahteva samo postojawe
oruànog sukoba, kao i to da je do dela do{lo u okviru tog oruànog sukoba.50)
U Presudi u predmetu Staki} tako|e je uzet u obzir druga~iji (i {iri) standard za primenu nadle`nosti za optu`be na osnovu ~lana 5 Statuta.551)
C. Formulacija paragrafa 12 iz Optu`nice protiv [e{eqa
40. U svetlu gorwe analize, te u skladu s formulacijom iz samog ~lana 5,
uslov za izno{ewe optu`bi za zlo~ine protiv ~ove~nosti iziskuje samo to
da se navede da su predmetni zlo~ini po~iweni u oruànom sukobu. Paragraf 12 Optu`nice protiv [e{eqa, u kojem se navodi postojawe neksusa izme|u stawa oruànog sukoba na teritoriji biv{e Jugoslavije i navodnih zlo~ina protiv ~ove~nosti po~iwenih u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Vojvocini, ide daqe od tog pravnog uslova. Stoga, navodi Tuìla{tva u paragrafu 12 zadovoqavaju uslove za nadle`nost iz ~lana 5.
D. Posledice gre{aka Pretresnog ve}a
41. Pretresno ve}e je u paragrafu 39 Odluke konstatovalo slede}e: Nadle`nost za zlo~ine iz ~lana 5 koji su, prema navodima Tuìla{tva, po~iweni u Vojvodini, o~ito zavisi od toga da li je u periodu na koji se odnosi Optu`nica u Vojvodini postojao oruàni sukob. Pored toga, pretresno ve}e je
u paragrafu 62 naloìlo Tuìla{tvu da iznese konkretne navode o postojawu oruànog sukoba u Vojvodini i da pokaè postoje}i ili novi materijal
u prilog tom navodu.
42. Ova odluka je utemeqena na pogre{nom pravnom tuma~ewu izraza po~iweni u oruànom sukobu iz ~lana 5. U woj je dat previ{e restriktivan
standard primene nadle`nosti ovog Me|unarodnog suda za zlo~ine protiv
~ove~nosti. Stoga ta gre{ka Pretresnog ve}a ~ini Odluku nevaè}om.
43. Posledice tog zakqu~ka Pretresnog ve}a, ukoliko se ostane pri wemu, zna~ajno }e uticati na ishod ovog postupka, kao i drugih predmeta koji se
vode pred ovim Me|unarodnim sudom. Kad je re~ o postupku koji se vodi protiv optuènog [e{eqa, kao {to je Pretresno ve}e istaklo u paragrafu 40
Odluke, ukoliko Tuìla{tvo odlu~i da povu~e navod o postojawu oruànog
sukoba na teritoriji Vojvodine ili ukoliko ne bude imalo vaqane dokaze za
izno{ewe i dokazivawe te ~iwenice, sve optu`be vezane za Vojvodinu mora}e da se izbri{u iz Optu`nice. To }e o~igledno zna~ajno uticati na izvo|ewe dokaza Tuìla{tva protiv ovog optuènog, na ishod su|ewa i na pravo
`rtava zlo~ina koji su navodno po~iweni u Vojvodini da vide da su po~inioci tih zlo~ina izvedeni pred lice pravde.
44. [to se ti~e drugih predmeta koji se vode pred ovim Me|unarodnim
sudom, na osnovu Odluke bi se moglo zakqu~iti da su po~inioci te{kih kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava u biv{oj Jugoslaviji mogli izbe}i
krivi~no gowewe ovog Me|unarodnog suda da su jednostavno najpre prebaci252
li svoje `rtve preko Dunava, iz Hrvatske u Srbiju, ili preko Drine, iz Bosne i Hercegovine u Srbiju, a potom nad wima ~inili zlo~ine. Prema tvrdwi tuìla{tva, to bi se kosilo sa ciqem ovog Me|unarodnog suda da se ti
zlo~ini zaustave i da se preduzmu delotvorne mere da se za wih odgovorne
osobe privedu pravdi.52)
VII. Traèno pravno sredstvo

45. Na osnovu gorenavedenog, Tuìla{tvo traì slede}e pravno sredstvo:
(1) da @albeno ve}e objasni koje je ta~no tuma~ewe uslova iz formulacije po~iweni u oruànom sukobu iz ~lana 5 Statuta;
(2) da @albeno ve}e usvoji ovu àlbu i donese odluku da je Pretresno ve}e pogre{ilo zakqu~iv{i da se ~lan 5 moè primeniti na zlo~ine navodno
po~iwene u Vojvodini samo ako je, u relevantnom periodu, u Vojvodini postojao oruàni sukob (u smislu stvarnih neprijateqstava).
Dana 18. juna 2004.
U Hagu, Holandija
za Hildegard Uertz-Retzlaff,
vi{eg zastupnika Tuìla{tva
Fusnote:
1) Podnesak, str. 19 (naglasak dodat).
2) Ibid.
3) Odgovor tuìla{tva je formalno zaveden 10. februara 2004, nakon {to je prvi odgovor preveden na bosanski/hrvatski/srpski (B/H/S).
4) Tuìlac protiv Dragoquba Kunarca i drugih, Presuda (u daqem tekstu: Drugostepena presuda u predmetu Kunarac), predmet br. IT-96-23 i IT-96-23/1-A, 12. juni 2002,
par. 83 i Tuìlac protiv Tadi}a, Odluka po interlokutornoj àlbi odbrane na
nadle`nost suda (u daqem tekstu: Odluka o nadle`nosti u predmetu Tadi}), predmet br. IT-94-1-AR72, 2. oktobar 1995, str. 70.
5) Odluka o nadle`nosti u predmetu Tadi}, par. 70. Kao {to se vidi iz teksta Optu`nice, Tuìla{tvo je oduvek smatralo (S)FRJ i Republiku Srbiju stranama u predmetnom sukobu.
6) Odgovor, par. 15-17.
8) Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, Dodatni odgovor Tuìla{tva na Prigovor
na optu`nicu optuènog, 23. februar 2004.
9) Pretresno ve}e je naloìlo Tuìla{tvu da otkloni nejasno}e iz paragrafa 11 Optu`nice po pitawu zna~ewa pojma po~initi. Tuìla{tvo }e ispo{tovati taj nalog, ali }e, u interesu efikasnosti, to u~initi nakon {to se razre{i pitawe nadle`nosti.
10) Pravilo 72(B)(i); Tuìlac protiv Envera Hayihasanovi}a, Mehmeda Alagi}a i
Amira Kubure, Odluka o vaqanosti àlbe shodno pravilu 72(E), u daqem tekstu:
Odluka u predmetu Hayihasanovi}), predmet br. IT-01-47-AR72, 21. februar 2003,
par. 9.
11) U praksi ovog Me|unarodnog suda pojam primenqivost koristi se u istom zna~ewu
kao pojam nadle`nost. Na primer, u Prvostepenoj presudi u predmetu Tadi}, Pretresno ve}e je razmatralo uslove nadle`nosti za optu`be navedene na osnovu ~lana
5 u poglavqu naslovqenom Uslovi primjenqivosti. Tuìlac protiv Du{ka Tadi-
253
12)
13)
14)
15)
16)
17)
18)
19)
20)
21)
22)
23)
24)
25)
26)
27)
28)
29)
30)
31)
32)
33)
34)
254
}a zvanog Dule, Mi{qewe i presuda (u daqem tekstu: Prvostepena presuda u predmetu Tadi}), predmet br. IT-94-1-T, 7. maj 1997, str. 235.
Svaka sumwa u vezi s tim da li je osporavana Odluka doneta po podnesku kojim se
osporava nadle`nost u smislu pravila 72(D) treba da se razre{i u korist àlioca,
shodno svakoj eventualnoj odluci @albenog ve}a u punom sastavu. Tuìlac protiv
Milutinovi}a, [ainovi}a i Ojdani}a, Odluka, predmet br. IT-99-37-AR72.2, 27.
februar 2004, str. 3.
Ibid.
Tuìlac protiv Kunarca, Kova~a i Vukovi}a, Presuda, predmet br. IT-96-23 i IT96-23/1-A, 12. juni 2002, par. 38.
Tuìlac protiv Milorada Krnojelca, Presuda, predmet br. IT-97-25-A, 17. septembar 2003, par. 10.
Statut MKSJ, ~lan 5 (naglasak dodat).
Tuìlac protiv Du{ka Tadi}a, Presuda (u daqem tekstu: Drugostepena presuda u
predmetu Tadi}), predmet br. IT-94-1-A, 15. juli 1999, par. 249.
Ibid., par. 251.
Ovo se moè uporediti s uslovom oruànog sukoba za primenu ~lana 3 Statuta. Za
svrhe ~lana 3 Statuta, nije neophodno samo pokazati da je oruàni sukob postojao u
relevantnom periodu i na relevantnom mestu, ve} je neophodno dokazati i to da su dela optuènog u tesnoj vezi s oruànim sukobom. Drugostepena presuda u predmetu
Kunarac, par. 55.
Ibid., par. 83,
Ibid., par. 84.
U Prvostepenoj presudi u predmetu Kunarac konstatovano je slede}e:
Uslov da postoji oruàni sukob ne zahtijeva nikakav bitni odnos izme|u djela optuènog i oruànog sukoba, pri ~emu je optuèni morao imati namjeru da u tom oruànom sukobu sudjeluje. @albeno vije}e je bilo mi{qewa da neksus izme|u djela optuènog i oruànog sukoba nije nuàn. Uslov oruànog sukoba zadovoqen je dokazom
da je oruàni sukob postojao u vrijeme i na mjestu koji su relevantni. Tuìlac protiv Kunarca, Kova~a i Vukovi}a, Presuda, predmet br. IT-96-23-T i IT-96-23/1-T,
22. februar 2001, par. 413, u kojem se citira Drugostepena presuda u predmetu Tadi},
par. 249 i 251.
Tuìlac protiv Radislava Krsti}a, Presuda (u daqem tekstu: Prvostepena presuda u predmetu Krsti}), predmet br. IT-98-33-T, 2. avgust 2001, par. 480.
Tuìlac protiv Blagoja Simi}a i drugih, Presuda, predmet br. IT-95-9-IT, 17. oktobar 2003, par. 36.
Tuìlac protiv Milomira Staki}a, Presuda (u daqem tekstu: Prvostepena presuda u predmetu Staki}), predmet br. IT-97-24-T, 31. juli 2003, par. 567.
Tuìlac protiv Stanislava Gali}a, Presuda i mi{qewe, predmet br. IT-09-29-T,
5. decembar 2003, par. 139.
Provisional Verbatim Recort of the 3,217th Meeting (Privremeni doslovni zapisnik sa
3.217. sednice) U.N. Doc. S/PV.3217 (25. maj 1993), str. 11.
Ibid., str. 16.
Ibid., str. 19.
Ibid., str. 45.
Izve{taj generalnog sekretara, par. 48 (naglasak dodat).
Pretresno ve}e u predmetu Tadi} po ovom istom pitawu je prihvatilo stav Tuìla{tva da je u slu~aju zlo~ina protiv ~ove~nosti dovoqno da je krivi~no delo po~iweno u toku ili za vrijeme trajawa oruànog sukoba. Prvostepena presuda u predmetu Tadi}, par. 633. Zakqu~ak Pretresnog ve}a je delimi~no zasnovan na gorenavedenim komentarima stalnih ~lanica Saveta bezbednosti. Ibid., par. 631.
Ovo tuma~ewe su prihvatili neki komentatori. Vidi VIRGINIA MORRIS & MICHAEL SCHARF, AN INSIDERS GUIDE TO THE INTERNATIONAL CRIMINAL
TRIBUNAL FOR THE FORMER YUGOSLAVIA /Insajderski vodi~ kroz Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju/, 83 (1995) (Ovo ograni~ewe je vremenskog
35)
36)
37)
38)
39)
40)
41)
42)
43)
44)
45)
46)
47)
48)
49)
50)
51)
52)
a ne materijalnog karaktera, {to se vidi iz izraza kada su po~iweni u oruànom sukobu. Taj izraz ne iziskuje nikakvu vezu sa ratnim zlo~inom niti su{tinsku povezanost s nekim oruànim sukobom.)
Iako se u me|unarodnom obi~ajnom pravu vi{e ne traì postojawe veze izme|u zlo~ina protiv ~ove~nosti i oruànog sukoba, namera ~lana 5 jeste da za svrhe ovog Me|unarodnog suda ponovo uvede taj uslov. Odluka o nadle`nosti u predmetu Tadi}, par.
78.
Izve{taj generalnog sekretara, UN Doc. s/25704, par. 47 (naglasak dodat (u daqem
tekstu: Izve{taj generalnog sekretara). Zlo~ini protiv ~ove~nosti u me|unarodnom obi~ajnom pravu stoga mogu biti po~iweni u vreme mira, kao i u oruànom sukobu. (Vidi, izme|u ostalog, Drugostepenu presudu u predmetu Tadi}, par. 251; vidi i
Prvostepenu presudu u predmetu Kunarac, par. 413). Statut Me|unarodnog krivi~nog suda ne sadrì uslov da zlo~ini rotiv ~ove~nosti moraju biti po~iweni u oruànom sukobu. ^lan 7(1).
Ibid., par 67.
Ibid., par. 68-69.
Ibid., par 70 (naglasak dodat).
Drugostepena presuda u predmetu Kunarac, par. 57.
Ibid., par 58-65. Zna~ajno je da je @albeno ve}e u predmetu Kunarac oruàni sukob
nazvalo okruèwem u kojem vaè zakoni oruànog sukoba i nije definisalo taj
koncept uskim geografskim tuma~ewem.
Ibid., par. 64 (naglasak dodat).
Ibid., par. 84.
Jednostavno re~eno, uslov iz ~lana 5 da krivi~no delo bude po~iweno u oruànom
sukobu lako se moè ispuniti tako {to }e se utvrditi da je bilo oruànog sukoba. Simon Chesterman, An Altogether Different Order: Defining the Elements of Crimes
Against Humanity /Sasvim druga~iji poredak: Definisawe zlo~ina protiv ~ove~nosti/, 10 Duke Journal of Comparative and International Law, 307, 314 (2000).
Odluka, fusnota 57, u kojoj se citira Prvostepena presuda u predmetu Staki}, par.
566 (naglasak dodat).
Izraz postojawe oruànog sukoba na teritorji iz Prvostepene presude u predmetu Staki}, Mogao bi da se odnosi i na {iri standard koji su formulisale ~lanice
Saveta bezbednosti, a prema kojem je zna~ajno to da su zlo~ini po~iweni tokom oruànog sukoba.
Drugostepena presuda u predmetu Tadi}, par. 251; Drugostepena presuda u predmetu
Kunarac, par. 57.
Prvostepena presuda u predmetu Krsti}, par. 480.
Ibid.
Prvostepena presuda u predmetu Staki}, par. 570.
Izve{taj generalnog sekretara, par. 26.
PRAVNI IZVORI KORI[]ENI U @ALBI

TU@ILA[TVA NA ODLUKU PO PODNESKU
Sadràj
1. Me|unarodni dokumenti
Provisional Verbatim of the 3,217th Meeting of the United Nations Security
Council (Privremeni doslovni zapisnik sa 3.217. sednice Saveta bezbednosti
Ujediwenih nacija) U.N. Dic. S/PV.3217 (25. maj 1993).
255
Rimski Statut Me|unarodnog krivi~nog suda, ~lan 7(1).

2. Komentari
Morris, Virginia & Scharf, Michael, An Insiders Guide to the International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia: A Documentary
History and Analysis (Insajderski vodi~ kroz Me|unarodni krivi~ni sud
za biv{u Jugoslaviju: Dokumentarna istorija i analiza), tom 1, Transnational
Publishers, Inc, str. 83.
Simon Chesterman, An Altogether Different Order: Defining the Elements of
Crimes Against Humanity, (Sasvim druga~iji poredak: Definisawe elemenata zlo~ina protiv ~ove~nosti) 10 Duke Journal of Comparative and International Law, 307, 314 (2000).
PRIVREMENI DOSLOVNI ZAPISNIK

SA TRI HIQADE DVESTA SEDAMNAESTE SEDNICE
odràne u sedi{tu, u Wujorku, u utorak,
25. maja 1993, u 21.00
S/PV.3217, 25. maj 1993.
Gospodin MERIMEE (Francuska) (prevod sa francuskog):
Kao drugo, {to se ti~e ~lana 5, on se primewuje na sva dela koja su u wemu navedena, kada predstavqaju kr{ewe zakona, u toku trajawa oruànog sukoba na teritoriji biv{e Jugoslavije, kao deo rasprostrawenog ili sistematskog napada na civilno stanovni{tvo iz nacionalnih, politi~kih, etni~kih, rasnih ili verskih razloga.
Gospo|a ALBRIGHT (Sjediwene Ameri~ke Dràve):
Kao drugo, podrazumeva se da se ~lan 5 primewuje na sva u wemu navedena
dela, kada su po~iwena protiv zakona, u toku trajawa oruànog sukoba na teritoriji biv{e Jugoslavije, kao deo rasprostrawenog ili sistematskog napada na bilo koje civilno stanovni{tvo na nacionalnoj, politi~koj, etni~koj,
rasnoj, polnoj ili verskoj osnovi.
Sir David HANNAY (Ujediweno Kraqevstvo):
^lanovi od 2 do 5 nacrta Statuta odnose se na zlo~ine koji spadaju u nadle`nost Me|unarodnog suda. Naravno, tim Statutom se ne stvara novo pravo,
ve} samo odraàva postoje}e me|unarodno pravo u toj oblasti. S tim u vezi,
na{e je mi{qewe da je pozivawe na zakone ili obi~aje ratovawa u ~lanu 3 dovoqno {iroko da obuhvati merodavne me|unarodne konvencije i da ~lan 5
ukqu~uje dela po~iwena u vreme oruànog sukoba.
PREDSEDNIK (prevod s ruskog):
Sada }u dati izjavu u svojstvu predstavnika Ruske Federacije.
256
Iako smatramo da su u tekstu Statuta izloèni zadaci s kojima je Me|unarodni sud suo~en i kao takvog ga podràvamo, smatramo da je primereno ista}i da, prema na{em shvatawu, ~lan 5 Statuta obuhvata krivi~na dela po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije u toku oruànog sukoba i to dela koja su rasprostrawena ili sistematska, usmerena protiv civilnog stanovni{tva i ~iji je povod nacionalna, politi~ka, etni~ka, verska ili neka druga
pripadnost tog stanovni{tva.
S/25704
3. maj 1993
IZVE[TAJ GENERALNOG SEKRETARA NA OSNOVU

PARAGRAFA 2, REZOLUCIJE BR. 808
SAVETA BEZBEDNOSTI (1993)
26. Naposletku, Savet bezbednosti je u Rezoluciji br. 808 (1993) iskazao
uverewe da }e, s obzirom na specifi~ne uslove u biv{oj Jugoslaviji, osnivawe me|unarodnog suda dovesti do ostvarewa ciqa da se ti zlo~ini zaustave i
da se preduzmu delotvorne mere da se za wih odgovorne osobe privedu pravdi,
te time doprineti ponovnom uspostavqawu i odràvawu mira.
47. Zlo~ini protiv ~ove~nosti po prvi put su sankcionisani u Poveqi
i presudi Nirnber{kog suda, kao i u Zakonu br. 10 Kontrolnog ve}a za Nema~ku. Zlo~ini protiv ~ove~nosti usmereni su protiv civilnog stanovni{tva i zabraweni su bez obzira na to da li su po~iweni u me|unarodnom ili
unutra{wem oruànom sukobu.
48. Zlo~ini protiv ~ove~nosti odnose se na nehumana dela veoma ozbiqne prirode kao {to su hotimi~no li{avawe ìvota, mu~ewe ili silovawe
koji su po~iweni kao deo {iroko rasprostrawenog ili sistematskog napada
na bilo koje civilno stanovni{tvo na nacionalnoj, politi~koj, etni~koj, rasnoj ili verskoj osnovi. U sukobu na podru~ju biv{e Jugoslavije takva nehumana dela imala su oblik takozvanog etni~kog ~i{}ewa i {iroko rasprostrawenog i sistematskog silovawa i drugih oblika seksualnog zlostavqawa, ukqu~uju}i i prisilno prostituisawe.
^lan 5.
Zlo~ini protiv ~ove~nosti
Me|unarodni sud je ovla{}en da krivi~no goni osobe odgovorne za slede}a krivi~na dela kada su po~iwena u oruànom sukobu, bilo me|unarodnog
bilo unutra{weg karaktera, i usmerena protiv bilo kojeg civilnog stanovni{tva:
Insajderski vodi~ kroz Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju
Dokumentarna istorija i analiza
1. tom
Virginia Morris i Michael P. SCharf
257
Savet bezbednosti se dosledno pozivao na te{ka kr{ewa me|unarodnog

humanitarnog prava, {to je termin pod kojim se obi~no podrazumeva pravo
koje je primewivo u oruànom sukobu. Shodno tome, nema naznaka da je namera Saveta bezbednosti bila da osnuje me|unarodni sud koji }e krivi~no goniti lica odgovorna za zlo~ine protiv ~ove~nosti po~iwene pre nego {to
su neprijateqstva uop{te izbila. Ovo ograni~ewe je vremenskog, a ne materijalnog karaktera, {to se vidi iz izraza kada su po~iweni u oruànom sukobu: (naglasak dodat). Taj izraz ne iziskuje nikakvu vezu sa ratnim zlo~inom
niti su{tinsku povezanost s nekim oruànim sukobom.
Statut MKS-a
^lan 7.
Zlo~ini protiv ~ove~nosti
(1) Za svrhe ovog Statuta, izraz zlo~in protiv ~ove~nosti zna~i bilo
koje od dole navedenih dela, po~iwenih u sklopu rasprostrawenog ili sistematskog napada usmerenog protiv nekog civilnog stanovni{tva, uz znawe o
tom napadu, kao {to je:
Duke Journal of Compqrative
& International Law
sveska 10
prole}e/leto 2000.
broj 2
Sasvim druga~iji poredak:

Definisawe elemenata zlo~ina protiv ~ove~nosti
Simon Chesterman
III. Op{ti uslovi za zlo~ine protiv ~ove~nosti
A. Da su po~iweni u oruànom sukobu
Kao {to je gore navedeno, uslov iz Statuta MKSJ da delo mora biti po~iweno u oruànom sukobu lako se moè zadovoqiti tako {to }e se utvrditi da je postojao oruàni sukob.
Dr Vojislav [e{eq
Podnesak broj 38.
1. jul 2004.
Tro~lanom apelacionom ve}u
Dana 28. juna 2004. godine uru~ena mi je àlba Tuìla{tva na Odluku po
podnesku Vojislava [e{eqa kojim se osporavaju nadle`nosti i forma optu`nice. U propisanom roku podnosim repliku na tu àlbu i osporavam àl258
bene navode, zahtevaju}i od apelacionog ve}a da àlbu Tuìla{tva odbaci

kao neosnovanu i potvrdi odluku Pretresnog ve}a II kojom se Tuìla{tvu nalaè da, ukoliko ne raspolaè dokazima da je u Vojvodini postojao oruàni
sukob, izbri{e iz optu`nice sve optu`be vezane za Vojvodinu. Na tom mestu
i u to vreme, koje potencira optu`nica, nije bilo nikakvog oruànog sukoba, ni me|unarodnog ni unutra{weg, niti se mogu definisati eventualne zara}ene strane. Sve da su se na teritoriji Vojvodine i desila krivi~na dela
koja tuìlac meni pripisuje, {to tako|e energi~no osporavam, wihovo gowewe apsolutno ne bi bilo u nadle`nosti Me|unarodnog suda za biv{u Jugoslaviju, shodno odredbama iz Statuta koji je usvojio Savet bezbednosti Ujediwenih nacija. U prilog svojim tvrdwama i zahtevu da Tro~lano apelaciono ve}e odbaci àlbu Tuìla{tva kao pravno neutemeqenu, navodim slede}e argumente:
1. Na podru~ju biv{e Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije, u periodu u kome je zasnovana vremenska nadle`nost Me|unarodnog suda,
desilo se pet oruànih sukoba, me|usobno uglavnom potpuno odvojenih. Op{ta im je karakteristika da su se svi ti sukobi vodili u procesu raspada Jugoslavije ili kao direktna posledica tog raspada, pa im je to jedini zajedni~ki imeniteq. Svi ostali elementi tih oruànih sukoba su sasvim specifi~ni.
a) Prvi oruàni sukob desio se u toku 1991. godine na teritoriji Slovenije, a sukobqene strane su bile Jugoslovenska narodna armija kao instrument Savezne vlade i paravojne formacije tada{weg separatisti~ki orijentisanog rukovodstva Socijalisti~ke Republike Slovenije kao jugoslovenske
federalne jedinice. Separatisti su politi~ki, vojno i finansijski potpomagani iz inostranstva, a u ovom sukobu su po~inili te{ke ratne zlo~ine nad
pripadnicima JNA, ubiv{i oko pedeset vojnika, mahom nenaoruànih. Oruàni sukob je re{en sporazumom Savezne vlade i slovena~kog secesionisti~kog rukovodstva o povla~ewu JNA sa teritorije ove federalne jedinice. Nedugo potom Slovenija je proglasila nezavisnost i usledilo je weno me|unarodnopravno priznawe. Indikativno je da Tuìla{tvo Ha{kog tribunala nikada do sada nije podiglo nijednu optu`nicu zbog zverskog ubijawa golorukih vojnika JNA u Sloveniji.
b) Drugi oruàni sukob se desio tako|e 1991. godine na teritoriji Socijalisti~ke Republike Hrvatske kao federalne jedinice, nakon dolaska na
vlast Hrvatske demokratske zajednice, predvo|ene Frawom Tu|manom, kao i
wenim obnavqawem fa{isti~ke usta{ke ideologije i simbolike, kao i otpo~iwawem sistematskog progona srpskog stanovni{tva. Na ve}ini prostora gde su predstavqali ve}insko stanovni{tvo, Srbi su se organizovali i suprotstavili progonu, a ubrzo su sporadi~ni incidenti prerasli u oruàne
sukobe. U sukob je uskoro u{la i JNA, nakon {to su hrvatske paravojne formacije po~ele da blokiraju i napadaju wene kasarne. Na jednoj su strani u tom
oruànom sukobu bili hrvatski separatisti, a na drugoj lokalni Srbi i JNA
259
kao instrument Savezne vlade. Oruàni sukob je okon~an prvih dana januara
1992. godine prihvatawem Vensovog plana o povla~ewu JNA i stavqawu Republike Srpske Krajine pod protektorat Ujediwenih nacija. Usledilo je
raspore|ivawe trupa UNPROFOR-a i me|unarodno priznawe nezavisnosti
Hrvatske.
v) Tre}i oruàni sukob izbio je na teritoriji Socijalisti~ke Republike Bosne i Hercegovine kao federalne jedinice SFRJ, u kojoj je na protivustavan na~in progla{ena nezavisnost, a odmah potom na protivpravan na~in
priznata od strane ve}eg broja zemaqa iako u tom trenutku centralna vlast
nije kontrolisala ni polovinu wene teritorije. Oruàni sukob je izbio izme|u lokalnih Srba, Hrvata i muslimana, u wega je u prvo vreme bila ukqu~ena i JNA, sve dok se u propisanom roku nije povukla sa te teritorije.
g) êtvrti oruàni sukob izbio je na podru~ju Kosova i Metohije, kao
autonomne pokrajine u sastavu Republike Srbije, kada je dugotrajna teroristi~ka delatnost albanskih separatista, uz direktnu podr{ku zapadnih sila,
eskalirala 1998. godine u otvorenu oruànu pobunu. Kada su vladine snage
energi~nom akcijom suzbile oruànu pobunu, do{lo je do nezakonite vojne
intervencije Severnoatlantskog pakta i, posle tromese~nog bombardovawa,
okupacije celog podru~ja ove pokrajine. Simptomati~no je u pogledu ocene
stepena nepristrasnosti, ili, boqe re~eno, otvorene antisrpske pristrasnosti Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju, da je ha{ko Tuìla{tvo do sada podiglo optu`nicu protiv trojice Albanaca skoro bezna~ajne ratne uloge, a da je uop{te odbilo da vodi istragu protiv politi~kih lidera i vojnih komandanata agresorskih zemaqa Severnoatlantske alijanse,
iako su na celoj teritoriji Savezne Republike Jugoslavije sistematski bombardovani civilni ciqevi, izazvane velike civilne `rtve i razarawa, a uz
to je upotrebqavano oru`je koje je striktno zabraweno po me|unarodnom ratnom pravu. Prvenstveno je tu re~ o bombama sa osiroma{enim uranijumom i
kasetnim bombama.
d) Peti oruàni sukob je vo|en na podru~ju biv{e jugoslovenske Republike Makedonije izme|u vojnih i politi~kih snaga legalne i legitimne makedonske vlade i albanskih separatisti~kih bandi. Iako je i u ovom sukobu
izvr{en zna~ajan broj ratnih zlo~ina, interesantno je da me|unarodni tuìlac jo{ nijednu optu`nicu nije podigao i verovatno ne planira da to bilo
kada uradi.
O~igledno je da je ovih pet sukoba odvojeno vo|eno i da me|u wima nema
ni su{tinske ni vremenske podudarnosti. De{avalo se ~ak i to da, dok su se
Srbi i Hrvati konfrontirali, prvo vojno, a posle implementacije mirovnog sporazuma politi~ki, na relaciji izme|u Republike Srpske Krajine i
Republike Hrvatske, na podru~ju Bosne i Hercegovine Srbi iz Republike
Srpske ulazili su u neformalnu, ali vrlo efikasnu borbenu koaliciju sa
Hrvatima iz Hrvatske zajednice Herceg-Bosna, oruàno se konfrontiraju}i sa vojnim snagama bosanskohercegova~kih muslimana.
260
2. Po prirodi stvari, ako ve} u Vojvodini nije bilo oruànog sukoba u

relevantno vreme, treba ispitati da li postoji teritorijalni i vremenski
neksus sa oruànim sukobom na podru~ju biv{e hrvatske federalne jedinice. Taj oruàni sukob se moè iskqu~ivo definisati kao unutra{wi rat, a
nikako ne moè biti me|unarodni. Po dolasku na vlast separatisti~kog
Tu|manovog reìma, sa otvoreno usta{kom ideologijom, koji je odmah otpo~eo sa antisrpskom propagandom i organizovanim progonima srpskog stanovni{tva, Srbi su se suprotstavili i izrazili svoju nepodeqenu voqu da i daqe ìve u Jugoslaviji, koja je sve vreme trajawa odnosnog oruànog sukoba egzistirala kao jedina suverena i me|unarodno priznata dràva. Oruàna dejstva su po~ela u prole}e 1991. godine sukobom teritorijalne odbrane Srpske
Autonomne Oblasti Krajine, Srpske Autonomne Oblasti Zapadne Slavonije i Srpske Autonomne Oblasti Isto~ne Slavonije, Barawe i Zapadnog Srema, s jedne strane, i hrvatske policije i paravojne formacije, protivpravno
obrazovane, Zbora nacionalne garde, s druge strane. U sukob je u toku leta
1991. u{la i Jugoslovenska narodna armija, nakon wenih bezuspe{nih poku{aja posredovawa izme|u zara}enih strana i nemogu}nosti da mirnim putem
odblokira svoje kasarne. U me|uvremenu su se tri srpske autonomne oblasti
ujedinile u Republiku Srpsku Krajinu i od formacija teritorijalne odbrane obrazovale Srpsku vojsku Krajine. Republika Srpska Krajina je bila samoprogla{ena dràva, ali je i Republika Hrvatska u to vreme bila samoprogla{ena dràva, jer nijedna od tih republika nije bila me|unarodno priznata i po Me|unarodnom pravu kompletan prostor koji su zauzimale predstavqao je suverenu teritoriju SFR Jugoslavije.
Kada je oruàni sukob obustavqen potpisivawem Vensovog plana teritorija Republike Srpske Krajine je do{la pod pokroviteqstvo Ujediwenih
nacija i na woj su raspore|ene me|unarodne snage UNPROFOR-a. U januaru
1992. godine Vatikan i Nema~ka su priznali Republiku Hrvatsku kao nezavisnu dràvu, a usledilo je ubrzo posle toga priznawe od strane svih ~lanica
tada{we Evropske zajednice i mnogih drugih dràva. U aprilu 1992. progla{ena je Savezna Republika Jugoslavija sa Srbijom i Crnom Gorom kao federalnim jedinciama, a odmah su je priznale Kina, Rusija i mnoge druge dràve.
Pre}utno su je priznale i zapadne zemqe, jer su wihove ambasade nastavile
da funkcioni{u u Beogradu. Izme|u Savezne Republike Jugoslavije i Republike Hrvatske nikada nije do{lo ni do kakvog oruànog sukoba, pa se ni
nadle`nost Me|unarodnog krivi~nog suda ne moè po pitawu wihovih odnosa zasnivati na periodu wihovog postojawa kao odvojenih i nezavisnih dràva. Ta nadle`nost postoji samo u vremenu unutra{weg oruànog sukoba dok
su Srbija, Crna Gora i Hrvatska bile sastavni delovi SFR Jugoslavije. S obzirom da me|u wima oruànog sukoba nikada nije bilo nakon progla{ewa i
me|unarodnog priznawa nezavisnosti Hrvatske, niti u sferi wenih odnosa
sa Saveznom Republikom Jugoslavijom, nema elemenata za zasnivawe nadle`nosti Ha{kog tribunala, ne moè u optu`nici, koja je protiv mene podignuta, opstati nijedna optu`ba vezana za Vojvodinu.
261
Autonomna Pokrajina Vojvodina je autonomni entitet u sastavu Republike Srbije, ~iji je ustavnopravni poloàj identi~an sa statusom Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije pre okupacije od strane Severnoatlantskog
pakta. U Vojvodini od 1. januara 1991. godine do danas nikada nije bilo oruànog sukoba, niti se mogu identifikovati bilo kakve me|usobno sukobqene strane. Tuìla{tvo poku{ava u optu`nici da inkrimini{e sadràj mog
govora na mitingu Srpske radikalne stranke u selu Hrtkovci, 6. maja 1992. godine, dakle kada nikakvog sukoba nije bilo izme|u Srbije i Hrvatske, niti
bilo kakvog unutra{weg oruànog sukoba u samoj Vojvodini.
Bez obzira na nesumwivu apsolutnu formalnu nemogu}nost opstajawa
optu`bi vezanih za Vojvodinu, ose}am potrebu da ovde navedem da nije bilo
nikakvog mog protivpravnog pona{awa na tom mitingu, nijedan Hrvat nije
deportovan iz Vojvodine, nijednom vojvo|anskom Hrvatu nije oteta imovina.
Izvestan psiholo{ki pritisak je postojao kao spontana posledica ~iwenice da je Tu|manov reìm razli~itim merama {ikanirawa i maltretirawa
proterao nekoliko stotina hiqada Srba, od kojih je ve}i deo uto~i{te potraìo u Vojvodini. To nisu bili Srbi sa podru~ja Republike Srpske Krajine, jer su oni tada jo{ uìvali za{titu me|unarodnih snaga, nego Srbi iz
gradova i sela u dubini Hrvatske, iz Zagreba, Vara`dina, Grubi{nog Poqa
i drugih mesta, koji nikada i nisu imali dodire sa bilo kakvim oruànim sukobom. Ja sam tada, kao opozicioni politi~ar, javno iza{ao sa idejom da se
bar deo tog problema re{i zamenom ku}a i imovine sa vojvo|anskim Hrvatima. Ovde je najva`nije ista}i da nijedna razmena nije obavqena dok se Hrvati nisu uverili da je srpska imovina o~uvana. S obzirom na nesrazmeran broj
proteranih Srba i zate~enih Hrvata, Hrvati su u toj zameni finansijski i
materijalno uvek boqe prolazili. Sve tvrdwe iz optu`nice da su vojvo|anski Hrvati etni~ki ~i{}eni, deportovani, {ikanirani, zastra{ivani,
opqa~kani ili prisiqavani na odlazak, najprqavija su izmi{qotina.
3. Pretresno ve}e II, dakle, u ovom slu~aju nije pogre{ilo u primeni prava, pa se wegova odluka ne bi mogla proglasiti nevaè}om. Navodni zlo~ini
u vezi sa Vojvodinom, koje Tuìla{tvo meni pripisuje, nisu mogli biti po~iweni u oruànom sukobu, s obzirom da nema nikakvog dokaza da su izvr{eni negde na teritoriji pod kontrolom neke strane u sukobu u biv{oj Jugoslaviji u vreme dok je taj sukob bio u toku. Pretresno ve}e II nije primenilo pogre{an i neprimereno uzak standard kad je re~ o nadle`nosti, jer u relevantnom vremenu nije bilo ni unutra{weg oruànog sukoba u samoj Vojvodini, ni
me|unarodnog oruànog sukoba izme|u Hrvatske, s jedne strane, i Savezne Republike Jugoslavije, odnosno Srbije ili Vojvodine, s druge strane. Ne samo
da u ovom slu~aju nije bilo stvarnih neprijateqstava, nego nema stawa oruànog sukoba ni u wegovom naj{irem mogu}em pravnom konceptu. S obzirom
da nikako ne moè dokazati da je u Hrvatskoj sve vreme, na koje se odnosi deo
optu`nice u kom se tretiraju navodna zbivawa u Vojvodini, postojao oruàni sukob, tuìlac ve{ta~ki poku{ava stvoriti neksus sa oruànim sukobom
262
u Bosni i Hercegovini, iako je u to vreme Bosna i Hercegovina bila me|unarodno priznata nezavisna dràva, koje se uop{te ne ti~u me|usobna sporewa
Srbije i Hrvatske, nevezana za bosanskohercegova~ko stanovni{tvo ili teritoriju. Zato àlba Tuìla{tva ne ispuwava uslove iz pravila 72(D) Pravilnika o postupku i dokazima. Ako bi se prihvatio stav Tuìla{tva da je
dovoqan neksus sa oruànim sukobom postojawe oruànog sukoba u relevantno vreme na teritoriji Bosne i Hercegovine, iako ta dràva nema nikakve
veze sa ovda{wim predmetom sporewa, zna~i li to da bi dovoqan neksus postojao i da je re~ o eventualnom oruànom sukobu u Makedoniji ili Sloveniji, da je i on postojao u relevantnom vremenu?!
^lan 5 Statuta je potpuno jasan i precizan i po wemu me|unarodni sud je
nadleàn da krivi~no goni osobe odgovorne za krivi~na dela ubistva, istrebqivawa, porobqavawa, deportacije, zatvarawa, mu~ewa, silovawa, progona
na politi~koj, rasnoj i verskoj osnovi i druga nehumana dela, eventualno izvr{ena u Vojvodini, ako su ona po~iwena u oruànom sukobu, bilo me|unarodnog bilo unutra{weg karaktera, i usmerena protiv civilnog stanovni{tva. Dakle, apsolutno je nemogu}e ustanoviti bilo kakvu objektivnu vezu u
geografskom i vremenskom smislu izme|u navodnog krivi~nog dela izvr{enog u Vojvodini i oruànog sukoba. Uz to, pogotovo, nema ni subjektivnog
uslova, zasnovanog na eventualnom umi{qaju, {to po ovom pitawu nije naro~ito bitno. Ja, dakle, ne insistiram na tome da izme|u krivi~nih dela, koja
mi se optu`nicom pripisuju u odnosu na Vojvodinu, i oruànog sukoba nije
bilo neksusa, nego tvrdim da samog oruànog sukoba u relevantom periodu i
na relevantnom mestu nije bilo.
Zaprepa{}uju}e je koliko uporno Tuìla{tvo poteè pravne argumente koji su, zapravo, direktno suprotni wegovom nastojawu. Nema sporewa po
pitawu primene me|unarodnog humanitarnog prava na celokupnoj teritoriji zara}enih dràva, ali u relevantno vreme Srbija i Hrvatska uop{te nisu
bile u me|usobnom oruànom sukobu. Nema nikakve sumwe da se me|unarodno humanitarno pravo, u slu~aju unutra{wih sukoba, primewuje na celokupnoj teritoriji pod kontrolom strane u sukobu, bez obzira vode li se tamo borbe ili ne. Me|utim, u relevantno vreme nigde u Vojvodini, ni {ire u Srbiji, ni u celoj Saveznoj Republici Jugoslaviji nije bilo nikakvih unutra{wih
oruànih sukoba. Uostalom, da je uop{te postojao bilo me|unarodni, bilo
unutra{wi oruàni sukob, Tuìla{tvo bi bez problema moglo da defini{e zara}ene strane, kao {to je to uradilo u svim drugim optu`nicama, koje
su do sada podizane pred ovim Me|unarodnim sudom. Kad se ne zna koje su to
zara}ene strane, onda se ne moè re}i ni koja je to teritorija bila pod wihovom kontrolom. S obzirom da su u pravnom pogledu ove stvari toliko jasne
i ~iste, o~igledno je da Tuìla{tvo ovakvim àlbenim manevrima èli
{to duè prolongirati po~etak sudskog procesa u postupku koji je protiv
mene pokrenut.
Vojislav [e{eq
263
30. juni 2004.

@eleo bih da Vam skrenem pa`wu na svoju odluku od 11. decembra 2003. i
naknadno donete odluke u vezi s izvesnim merama po pitawu Va{eg prava na
komunikaciju u Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija.
Kao {to se se}ate, u posledwoj odluci, donetoj 9. juna 2004. godine, u okviru tih mera Vam je zabrawena, ukoliko upravnik Pritvorske jedinice ne odredi druga~ije, svaka komunikacija sa drugim osobama, izuzev sa pravnim savetnikom (ukoliko ga imate), diplomatskim ili konzularnim predstavnicima i ~lanovima uè porodice.
@eleo bih da Vas obavestim da se mere vezane za kori{}ewe prava na komunikaciju u Pritvorskoj jedinici ne}e produàvati. Me|utim, svaka zloupotreba prava na komunikaciju koja predstavqa kr{ewe Pravilnika o pritvoru osoba koje ~ekaju na su|ewe ili àlbeni postupak pred Me|unarodnim
sudom ili su iz nekog drugog razloga pritvorene po ovla{}ewu ovog suda (u
daqem tekstu: Pravilnik o pritvoru), ukqu~uju}i svaki direktan ili indirektan kontakt sa sredstvima javnog informisawa, dove{}e do ponovnog uvo|ewa tih ili drugih odgovaraju}ih mera, u skladu s Pravilnikom o pritvoru.
Zamolili bismo Vas za saradwu po ovom pitawu.
Me|utim, mogu da Vas obavestim o tome da je Sekretarijat razvio veoma

podrobno razra|en sistem pravne pomo}i za sve faze postupka (pretpretresnu, pretresnu i àlbenu) u okviru kojeg se, na osnovu sloènosti predmeta,
utvr|uje uobi~ajeni iznos finansijske pomo}i koju tim odbrane dobija za svoj
rad. Sekretarijat trenutno radi na novom sistemu isplate u pretpretresnoj
fazi, koji je sli~an sistemu pau{alne isplate koji se primewuje tokom pretresne faze. Taj sistem se jo{ ne primewuje.
Da biste stekli uvid u sistem pravne pomo}i Sekretarijata, priloìo
sam slede}e dokumente:
Sveobuhvatan izve{taj o radu Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u
Jugoslaviju na reformi svog sistema pravne pomo}i od 12. avgusta 2003.
(A/58/150; Izve{taj generalnog sekretara Ujediwenih nacija upu}en Generalnoj skup{tini, ukqu~uju}i Dodatak I i Dodatak II)
Politika Sekretarijata suda o pla}awu naknade braniocima, s nedavno donetim izmenama i dopunama (pau{alna isplata u pretresnoj fazi).
Ovi dokumenti }e Vam pomo}i da se upoznate s tim koja sredstva se ispla}uju zastupnicima odbrane optuènog.
Ukoliko budete imali nekih pitawa u vezi s ovim, molim Vas da se obratite mojoj slu`bi.
S po{tovawem,

v.d. zamenika {efa
S po{tovawem,
David Tolbert,
Kopiju dostaviti: g. Timothyju McFaddenu, upravniku Pritvorske jedinice Ujediwenih nacija
dostaviti: g. Hansu Holthiusu, sekretaru

dostaviti: g. Davidu Tolbertu, zameniku sekretara
Ujediwene nacije
Savjet bezbjednosti
1. jul 2004.
Po{tovani dr [e{eq,
ovim èlim da Vas obavestim da sam primio va{ dopis od 27. januara
2004. godine, u kojem ste traìli podatke o tome koliko je ovaj Me|unarodni
sud potro{io novca na finansirawe odbrane u svim dosada{wim i teku}im
predmetima vo|enim pred ovim sudom.
Kao prvo, neophodno je ista}i da ovaj Me|unarodni sud pla}a tro{kove
timova odbrane samo onih optuènih koji nisu u mogu}nosti da, delimi~no
ili u potpunosti, snose tro{kove branioca. Sekretarijat vr{i procenu podnete izjave o imovnom stawu i, ukoliko je potrebno, pokre}e daqe istrage kako bi doneo odluku o mogu}nosti optuènog da snosi tro{kove svoje odbrane. Podaci o tro{kovima vezanim za finansirawe konkretnih timova odbrane nisu javni. Stoga Sekretarijat ne moè u potpunosti udovoqiti Va{em zahtevu.
264
Distribucija: op{ta
12. avgust 2003.
Original: engleski
Pedeset osma sednica

*
Ta~ka 134 privremenog dnevnog reda*
Finansirawe Me|unarodnog suda za krivi~no gowewe lica odgovornih
za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine
Sveobuhvatan izve{taj o napretku koji je Me|unarodni krivi~ni sud za
biv{u Jugoslaviju postigao u reformi svog sistema pravne pomo}i
Izve{taj generalnog sekretara
Saètak
Generalna skup{tina je, u svojoj Rezoluciji br. 57/288 od 20. decembra
2002. godine, zatraìla od generalnog sekretara da na pedeset osmoj sednici
265
Skup{tine podnese sveobuhvatni izve{taj o napretku koji je Me|unarodni

krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju postigao u reformi svog sistema pravne
pomo}i, naro~ito u odnosu na racionalizaciju tro{kova zastupnika odbrane i utvr|ivawu slabog materijalnog stawa optuènih.
Ovaj izve{taj se podnosi u skladu sa zahtevom i u wemu su u glavnim crtama navedene reforme koje je Me|unarodni sud sproveo u unapre|ewu svog
sistema pravne pomo}i.
I. Uvod
1. U svojoj Rezoluciji broj 57/288, od 20. decembra 2002. godine, Generalna
skup{tina je zatraìla od generalnog sekretara da za dobar deo 58. sednice
Skup{tine pripremi opseàn izve{taj o napretku koji je Me|unarodni sud
za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine
postigao u reformi svog sistema pravne pomo}i, naro~ito u odnosu na racionalizaciju tro{kova branilaca i utvr|ivawu slabog materijalnog stawa
optuènih.
2. Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju je 1995. ustanovio svoj
sistem pravne pomo}i koji garantuje pravedno su|ewe u skladu sa me|unarodnim krivi~nim pravom i me|unarodnim standardima. Sistem pravne pomo}i
ima svoj pravni osnov u ~lanu 21 Statuta me|unarodnog suda, Pravilniku o
postupku i dokazima, Uputstvu za dodelu branioca po slu`benoj du`nosti i
administrativnoj praksi Tuìla{tva, uspostavqenoj sudskom praksom Me|unarodnog suda.
3. U ~lanu 21 Statuta Me|unarodnog suda navodi se da optuèni ima pravo da mu se... kad god to zahtevaju interesi pravde, dodeli pravni zastupnik, a da
pritom ne snosi tro{kove odbrane ako za to nema dovoqno sredstava.
4. Sistem pravne pomo}i Me|unarodnog suda zasniva se na slede}im
principima:
(a) optuèni ima pravona pravnu pomo} ako delimi~no ili uop{te nije
u mogu}nosti da plati tro{kove svoje odbrane;
(b) nakna|uju se samo neophodni i razumni tro{kovi odbrane u krivi~nom postupku;
(c) sistem pravne pomo}i zahteva od odbrane da efikasno vodi svoje
predmete;
(d) sistem pravne pomo}i treba da bude dovoqno privla~an za vrsne i
ugledne advokate s iskustvom koje odgovara iskustvu vi{ih zastupnika optu`be i zastupnika optu`be koji rade u Tuìla{tvu Me|unarodnog suda;
(e) optuèni i tuìlac treba da budu ravnopravne strane u postupku s
pravom na podjednaku raspodelu resursa.
5. Optuèni, ~iji se tro{kovi odbrane pokrivaju iz sredstava pravne pomo}i, moè da dovede u pitawe bitne aspekte sistema pravne pomo}i Me|u266
narodnog suda ukoliko odbrana smatra da nema na raspolagawu adekvatne resurse, {to negativno uti~e na principe pravi~nog su|ewa i jednakost sredstava u postupku, kao {to je zacrtano Statutom Me|unarodnog suda. Va`no je
zadràti adekvatan nivo resursa pravne pomo}i da bi se garantovalo vaqano sprovo|ewe pravde i odrào kredibilitet me|unarodnog suda.
6. Sekretar od samog po~etka povremeno mewa i dopuwuje sistem. Napravqene su mawe izmene u pogledu specifi~nih pitawa politike suda, kao {to
su pitawa u vezi s isplatom tro{kova braniocima za istraìvawe pravnih
okolnosti i tro{kova putovawa pomo}nicima za pravna pitawa. Sekretarijat je, uz odobrewe sudija, uneo va`ne strukturalne promene, koje se odnose na
utvr|ivawe maksimalnog iznosa naknade koja se ispla}uje braniocima i racionalizaciju tro{kova odbrane.
II. Naknada braniocima

7. Godine 1995. Me|unarodni sud je utvrdio satnicu za rad branioca, koja
se kre}e izme|u 80 i 110 dolara, zavisno od godina iskustva koje je branilac
proveo u svojstvu sudije, tuìoca ili advokata. Taj iznos je pokrivao naknadu za rad branioca i kancelarijske tro{kove. Za naknadu tro{kova, branilac je podnosio detaqnu radnu listu ili neki sli~an dokument u kom je navodio broj sati koje je proveo rade}i na predmetu i opis obavqenih zadataka.
8. U poku{aju da racionalizuje sistem i kontroli{e tro{kove, Sekretarijat je ustanovio maksimalni mese~ni broj dozvoqenih radnih sati za koje dodeqeni advokat moè da traì naknadu. Od septembra 1996, glavni branilac i kobranilac imaju pravo da traè naknadu za najvi{e 175 sati mese~no (ukqu~uju}i vreme provedeno na raspravama), uz uslov da podnesu potrebnu dokumentaciju i da prethodno dobiju odobrewe sekretara. U pozadini odluke o maksimalnom broju dozvoqenih radnih sati stajala je pretpostavka da
se mnoèwem cene sata sa 175 dobija ukupan iznos, koji otprilike odgovara
mese~noj bruto plati vi{eg zastupnika optu`be ili zastupnika optu`be na
Me|unarodnom sudu, plus kancelarijski reìjski tro{kovi. Osim toga, maksimum od 175 dozvoqenih sati bio je u skladu sa normalnim obimom rada
pravnog zastupnika u Tuìla{tvu, kao i sa razumnim brojem ~asova za koje
branilac moè traìti naknadu.
9. Satnica za pomo}nike za pravna pitawa i istraìteqe odbrane odre|ena je na iznos izme|u 15 i 25 evra. Pre 1998. godine nije postojao maksimalni mese~ni iznos naknade za rad pomo}nika za pravna pitawa i istraìteqa.
Godine 1998. maksimalni iznos je utvr|en na 175 sati po osobi mese~no. Godine 1999. taj iznos je smawen na 125 sati po osobi mese~no.
10. Na osnovu odredaba iz Uputstva za dodelu branioca po slu`benoj du`nosti Me|unarodnog suda, Sekretarijat je razvio sistem za obra~un dozvoqenih putnih tro{kova. Braniocu je bilo dozvoqeno putovawe u svrhu konsultacija sa klijentom, ispitivawa svedoka i prisustvovawa raspravama. Is267
traìteqima odbrane se odobravalo putovawe samo u svrhu odlaska na teren,

dok su pomo}nici za pravna pitawa mogli da putuju uglavnom radi istrage o
pravnim pitawima i sastavqawe podnesaka i radi ograni~enog pregleda
predmetnih dosijea u Hagu.
11. Me|utim, sistem koji se primewivao imao je mawkavosti. Timovi odbrane su bili nedovoqno stimulisani da svoje zadatke izvr{avaju efikasno,
po{to se sistem zasnivao na isplatama mese~nog maksimuma sve dok se predmet ne re{i. Sticao se utisak da branioci mogu da zloupotrebe sistem, traè}i naknadu za rad koji nije u direktnoj vezi sa pripremom teze ili za rad
koji nikad nije zavr{en. Osim toga, bilo je primera velikog porasta tro{kova odbrane u predmetima u kojima je pretpretresna faza trajala duè nego
{to je uobi~ajeno. Pored toga, velik deo posla administrativnog osobqa Sekretarijata svodio se na procewivawe u kojoj meri su podneti ra~uni razumni i pronalaèwe ravnoteè izme|u efikasnog pregleda ra~una i nepotrebnog zadirawa u iskqu~iva prava branilaca da donose odluke u vezi sa pripremom odbrane.
12. Da bi u {to ve}oj meri spre~io dodeqene branioce da pribegavaju
taktici ometawa i odugovla~ewa predmeta, Sekretarijat je 1998. odlu~io da
uzme u obzir ona ka{wewa u pretpretresnom i pretresnom postupku za koju
se proceni da predstavqa o~itu posledicu takve taktike. U takvim slu~ajevima su braniocima srazmerno umawivani fakturisani iznosi.
13. U januaru 2001. Sekretarijat je sproveo svoju prvu veliku reformu sistema pravne pomo}i. Reforme su nastale kao rezultat potrebe da se ujedna~e resursi koji se dodequju predmetima razli~itih nivoa sloènosti, da se
stvori atmosfera koja podsti~e efikasan rad branilaca i razmotre mogu}nosti smawewa izdataka.
14. I pravila o postupku i dokazima koja se odnose na nedoli~no pona{awe branilaca izmewena su 2001. kako bi ve}ima omogu}ila da u svojim odlukama i nalozima navedu da li je odbrana svoj podnesak dostavila prekasno.
Sekretarijat je proveravao ra~une na osnovu takvih procena Pretresnog ve}a i sopstvenog pregleda podnesaka odbrane i, u nekim slu~ajevima, odbio da
isplati honorat.
15. Sistem mese~nog maksimuma radnih sati (bez ograni~ewa perioda
pla}awa) izmewen je 2001. uvo|ewem sistema isplate maksimalnog iznosa koji se primewuje tokom cele pretpretresne i àlbene faze postupka. Taj sistem se zna~ajno pribliìo sistemu isplate pau{alnog iznosa za pretresnu fazu postupka, koji je kasnije uveden. On je obuhvatao nekoliko metoda racionalizacije i upro{}avawa sistema, naro~ito uvo|ewem maksimalnog
ukupnog iznosa naknade za svaku pojedinu fazu postupka u zavisnosti od sloènosti predmeta.
16. Dok se ranije isplata vr{ila za sate za koje su branioci ispostavqali fakture bez obzira na trajawe su|ewa, prema izmewenom sistemu, Sekretarijat odre|uje maksimalni broj sati koji se ispla}uju mese~no u pretpretresnoj i àlbenoj fazi postupka na osnovu fakturisanih sati.
268
17. Takav sistem omogu}uje proporcionalnu raspodelu vezivawem isplata za nivo sloènosti predmeta. Sekretar suda klasifikuje predmete prema
teìni teàk (1), veoma teàk (2) i predmet koji se odnosi na lica koja su
bila na rukovode}im poloàjima (3). Na po~etku se svi predmeti klasifikuju kao predmet prvog stepena. Potom se sloènost predmeta utvr|uje u dogovoru s Pretresnim ve}em, po{to ono razmotri neki podnesak branioca.
Uzima se u obzir niz faktora, izme|u ostalog, broj i priroda ta~aka optu`nice, mogu}e izmene i dopune optu`nice, priroda pretpretresnih podnesaka i mogu}nost osporavawa nadle`nosti Me|unarodnog suda, broj optuènih
u istom predmetu, broj svedoka i dokumenata, geografski prostor na koji se
optu`nica odnosi, raniji status optuènog u sklopu vojne ili politi~ke hijerarhije (kada je to primereno) i pravna pitawa koja se o~ekuju da }e iskrsnuti tokom su|ewa.
18. Sistem klasifikacije garantuje timovima odbrane dodelu adekvatnih resursa, dok Sekretarijat suda revizijom ra~una obezbe|uje efikasno kori{}ewe sredstava. Dodatak I pokazuje dodelu sati prema sistemu
klasifikacije koji se jo{ uvek primewuje u pretpretresnoj i àlbenoj fazi postupka.
19. Pored toga, ovaj sistem Sekretarijatu daje odre|enu slobodu da odobri dodatne resurse za rad na izuzetno te{kim predmetima tre}eg stepena
teìne za koje je potrebno neo~ekivano velik broj radnih sati. Klasifikacija se moè u svako doba promeniti zavisno od sloènosti konkretnog predmeta. Osim toga, ako je sekretar suda ube|en da su, zbog neo~ekivanog razvoja
doga|aja van kontrole odbrane (na primer, obelodawivawe dodatnih dokaza
od strane optu`be), potrebni dodatni sati rada, uzima se u razmatrawe mogu}nost dodele dodatnih mawih resursa za rad pod takvim okolnostima, ali
se zadràva postoje}a klasifikacija predmeta. Sekretar donosi ovu odluku
na osnovu procene da li je rad, izvr{en zbog tih okolnosti, neposredno relevantan i nuàn za pripremu teze. S druge strane, zavisno od okolnosti, predmet moè u bilo kom ~asu biti vra}en na niì stepen.
20. Me|utim, uvo|ewe sistema isplate maksimalnog iznosa ima nekih
mawkavosti. Neki timovi odbrane potro{e sve dobijene resurse na po~etku
pretpretresne i àlbene faze, fakturi{u}i velik broj sati u po~etnim fazama postupka. U takvim slu~ajevima nije neuobi~ajeno da se zastupnici odbrane obrate Sekretarijatu suda, a ~esto i ve}ima, i zatraè dodatne resurse. U ve}ini slu~ajeva, Sekretarijat je odlu~no odbijao da odobri takve dodatne resurse, odbrana stalno ulaè prigovor na odluke Sekretarijata.
21. Osim toga, maksimalni broj radnih sati svih pomo}nika za pravna pitawa i istraìteqa u nekom predmetu odre|en je mese~no na 150, {to je znatno mawe nego ranije kada je svaki pomo}nik i istraìteq imao pravo da naplati po 125 sati rada mese~no.
22. Istovremeno je promewen obra~un naknade za rad u pretresnoj fazi
postupka. Glavni branilac i kobranilac imaju na raspolagawu maksimalno
269
115 sati mese~no za pripremu teze. Taj broj se ne odnosi na vreme provedeno
na su|ewu, koje se obra~unava na osnovu stvarnog broja ~asova koje branioci
provedu u sudnici.
23. Sistem isplate maksimalnog iznosa se ~inio pouzdanim kao sredstvo
za ograni~avawe i kontrolu sve ve}ih tro{kova. Na svojoj plenarnoj sednici 2002. godine Me|unarodni sud je zato odlu~io da uvede sistem pau{alnog
iznosa koji je trebalo da stupi snagu 2003. i da se primewuje samo na nove
predmete u pretresnoj fazi.
24. Sistem pau{alnog iznosa ima za ciq slede}e:
(a) da timovima odbrane omogu}i ve}u slobodu i inicijativu da raspoloìvim resursima i vremenom rukovode na {to efikasniji na~in;
(b) da predmete podeli prema teìni i dodeli vi{e resursa izuzeto komplikovanim slu~ajevima;
(c) da pojednostavi postupak, omogu}avaju}i odbrani da dostavqa u ve}oj meri standardizovane fakture, koje se pregledaju pre nego {to se odobri isplata;
(d) da omogu}i odgovorno rukovo|ewe resursima pravne pomo}i Me|unarodnog suda, uvo|ewem sistema koji je mawe podloàn zloupotrebi i koji
omogu}ava pouzdanije planirawe tro{kova.
25. Pretresna faza postupka se deli na fazu izvo|ewa dokaza optu`be
i fazu izvo|ewa dokaza odbrane. Ukoliko se predvi|a da }e ijedna od te dve
faze trajati duè od 12 meseci, taj period se deli u daqe dve faze. Za rad u
svakoj fazi dodequje se pau{alni iznos koji se zasniva na stepenu sloènosti predmeta utvr|enom na osnovu konsultacija sa Pretresnim ve}em (vidi
Dodatak II). Umesto da se oslawa na reviziju mese~ne fakture, Sekretarijat
ispla}uje dve tre}ine pau{alnog iznosa u jednakim mese~nim ratama, izra~unatim na osnovu procene o trajawu su|ewa. Posledwi, tre}i, deo pau{alnog iznosa se ne ispla}uje zbog mogu}nosti da pretresna faza potraje duè
nego {to se ranije predvi|alo, u kom slu~aju se taj iznos koristi za isplatu
dodatnih mese~nih rata. Sekretarijat zadràva tre}i deo iznosa kako bi
podstakao odbranu da efikasno koristi resurse i dodatno motivisao da rad
obavi u zadatom vremenu. Ukoliko se pretresna faza zavr{i pre predvi|enog vremena, zastupnici odbrane i daqe imaju pravo na puni pau{alni iznos
i obratno, ako se su|ewe otegne, zastupnicima odbrane se ne}e isplatiti dodatna naknada. U Dodatku III su prikazane isplate pau{alnog iznosa prema
teìni su|ewa.
26. Novi sistem zadràva odre|enu dozu fleksibilnosti kako bi se reagovalo na nepredvi|ene ~iweni~ne i pravne okolnosti ili doga|aja tokom
su|ewa. Ukoliko pretresna faza postupka uveliko prema{i predvi|eno trajawe zbog nepredvi|enih ili izvanrednih okolnosti koje su van kontrole odbrane, tim odbrane ima priliku da, na kraju te faze ili po{to iscrpi sredstva pau{alnog iznosa, podnese zahtev Sekretarijatu da, u dogovoru sa Pretresnim ve}em, izvr{i potrebna prilago|avawa. U suprotnom slu~aju, ako se
270
postupak zavr{i mnogo ranije, kao {to je to slu~aj kod potvrdnog izja{wavawa o krivici, pau{alni iznos moè, uz odobrewe ve}a, biti srazmerno
smawen.
27. Ta razlika u pristupu obe}ava ve}u efikasnost po{to iskqu~uje raniji problem pregleda faktura i omogu}uje pravosudnim slu`bama Sekretarijata da se posvete va`nijim pitawima. Od timova odbrane se ne}e traìti da podnose vi{e od jedne profakture mese~no, a osobqe suda ne}e morati
da poga|a kakve }e zahteve za naknadu tro{kova zastpunici odbrane podneti.
Uklawawem svake mogu}nosti da branioci traè naknadu za prevelik broj
radnih sati, iskqu~uje se i potreba pregleda faktura. Osim toga, izbegnuto
je i dugotrajno i skupo pravdawe faktura pred ve}im i predsednikom Me|unarodnog suda.
III. Utvr|ivawe slabog imovnog stawa

28. Kako bi se ustanovilo slabo imovno stawe podnosioca zahteva i kako bi mu se dodelila pravna pomo}, podnosilac zahteva za dodelu pravne pomo}i treba da ispuni izjavu o imovnom stawu, koju potvr|uje nadle`ni organ
u mestu stanovawa optuènog ili u nekom drugom mestu koje se u datim okolnostima smatra primerenim, o ~emu odlu~uje sekretar suda.
29. U skladu sa ~lanom 8 Uputstva o dodeli branioca, optuèni koji je zatraìo da mu se dodeli branilac po sluèbnoj du`nosti mora da dostavi dokumentaciju kojom potkrepquje svoju izjavu da nije u mogu}nosti da snosi tro{kove branioca. Prilikom utvr|ivawa da li je podnosilac zahteva za dodelu pravne pomo}i slabog materijalnog stawa, sekretar je uzimao u obzir faktore kao {to su sva sredstva kojima optuèni raspolaè, wegovu imovinu i
relevantne informacije o wemu. Iako za utvr|ivawe slabog imovnog stawa
optuènog nije postojao nikakav poseban prag u vezi sa visinom prihoda ili
imovinom, prema prora~unu Sekretarijata, tim odbrane angaòvan na pripremi ili su|ewu godi{we tro{i otprilike 360.000 dolara.
30. U skladu sa pravilom 45 Pravilnika o postupku i dokazima, sekretar
suda je dodeqivao branioce sa spiska advokata zainteresovanih da zastupaju
osumwi~ene ili optuène slabog imovnog stawa i koji ispuwavaju uslove navedene u Pravilniku Me|unarodnog suda. Sekretar suda je proveravao da izabrani branilac ima odgovaraju}e iskustvo da brani optuènog u nekom predmetu pred Me|unarodnim sudom i da se protiv wega ne vodi disciplinski postupak u wegovoj dràvi. Branilac je morao da ima dozvolu za advokatsku
praksu ili da bude univerzitetski profesor prava, da govori jedan od dva zvani~na jezika Me|unarodnog suda (engleski ili francuski) i da dostavi biografiju. Me|unarodni sud je u odre|enim slu~ajevima ublaìo svoje jezi~ke
zahteve i dozvolio braniocu koji ne govori ni engleski ni francuski da zastupa optuènog. U takvim slu~ajevima Me|unarodni sud obezbe|uje usluge
pisanog i usmenog prevoda u razumnim okvirima.
271
31. Kao {to je navedeno u ~lanu 21 Statuta, optuèni ima pravo na pravnu pomo} jedino ako nije u mogu}nosti da snosi tro{kove svoje odbrane. Pri
proveri imovnog stawa optuènog, Sekretarijat se u po~etku uglavnom morao oslawati na izjave optuènih, overene od strane lokalnih organa vlasti.
Kao {to je navedeno, u situaciji kad prose~ni godi{wi tro{kovi pravnog
zastupawa u predmetu za koji su potrebne intenzivne pripreme prelaze iznos
od 360.000 dolara, do 2000. godine nijedan optuèni nije bio u mogu}nosti da
sam snosi tro{kove svoje odbrane.
32. Prvobitno je ve}ina optuènih raspolagala skromnim finansijskim sredstvima i stoga nije bilo potrebno da se postavi potreban prag za
utvr|ivawe slabog imovnog stawa. Me|utim, hap{ewe i pritvor optuènih
koji su na vi{em poloàju na politi~koj, vojnoj ili nekoj drugoj hijerarhijskoj lestvici i koji, u skladu sa tim, imaju ve}u plate`nu mo} nametnulo je
potrebu uvo|ewa uslova za utvr|ivawe slabog imovnog stawa optuènih.
33. Sekretarijat je ciqano izradio finansijsku formulu koja uzima u
obzir prihod i imovinu optuènog, tro{kove za lica u zajedni~kom doma}instvu, tro{kove i neophodno trajawe pravne pomo}i i druge tro{kove, kao
{to su planirani tro{kovi pravnog zastupawa.
34. Tokom 2004. pravna pomo} se ispla}ivala u punom iznosu ili se uop{te nije odobravala. Me|utim, u poku{aju da realnije utvrdi imovno stawe
optuènog, Me|unarodni sud je uzeo u obzir da su neki optuèni u mogu}nosti da delimi~no plate tro{kove svog zastupawa. Na plenarnoj sednici odrànoj 15. decembra 2000. godine, sudije Me|unarodnog suda su, na inicijativu
sekretara suda, odobrile izmene i dopune Uputstva za dodelu branioca po
slu`benoj du`nosti, na osnovu kojih je Sekretarijatu dozvoqeno da pokriva
samo deo tro{kova zastupawa onih optuènih koji poseduju dovoqno sredstava da delimi~no plate tro{kove svojih branilaca.
35. U svrhu utvr|ivawa sposobnosti optuènog da pla}a branioca, uzimaju se u obzir sva sredstva koja on direktno ili indirektno uìva ili slobodno wima raspolaè, ukqu~uju}i, izme|u ostalog, direktne prihode, bankovne ra~une, nepokretnu i pokretnu imovinu, deonice i obveznice. Tako|e
se uzimaju u obzir sredstva bra~nog druga optuènog, kao i sredstva lica sa
kojima ìvi u zajedni~kom doma}instvu.
36. Tuìla{tvo daqe utvr|uje raspoloìvi mese~ni prihod optuènog.
Raspoloìvi mese~ni prihod se izra~unava na osnovu zvani~ne vrednosti
imovine u posedu optuènog i ~lanova wegove porodice sa kojima ìvi u zajedni~kom doma}instvu, kao i mese~nog prihoda optuènog i ~lanova wegove
porodice. U obzir se uzima i broj ~lanova doma}isntva optuènog i prose~ni tro{kovi tog doma}instva.
37. Doprinos optuènog tro{kovima wegove odbrane izra~unava se prema postoje}oj formuli, u srazmeri sa wegovim raspoloìvim mese~nim prihodom. U skladu s tim, Sekretarijat nekim ~lanovima tima odbrane optuènog ne ispla}uje naknadu za odre|eni broj radnih sati dodeqenih u sklopu sistema pravne pomo}i. Optuèni direktno ispla}uje tro{kove tih radnih sati pod uslovima koje su optuèni i wegovi branioci ranije dogovorili. Se272
kretarijat pri tome vodi ra~una da iznos koji optuèni ispla}uje za svoju odbranu ne prelazi finansijske mogu}nosti wegovog doma}instva, ne iscrpquje sva wegova teku}a sredstva i imovinu ili mu onemogu}uje da izdràva ~lanove svoje porodice.
38. Otkada je Uputstvo izmeweno i dopuweno, sekretar je {est optuènih u pretpretresnoj fazi postupka proglasio sposobnim da delimi~no pokriju tro{kove svoje odbrane. Po{to bi bilo te{ko pravnim putem od optuènog dobiti gotovinu za pokrivawe tro{kova odbrane, a i iziskivalo bi i
znatan utro{ak resursa, taj iznos se odbija od naknade koju mu Sekretarijat
ispla}uje u sklopu sistema pravne pomo}i.
39. Sposobnost optuènog da pla}a deo tro{kova svoje odbrane redovno
se preispituje.
IV. Ostala pitawa u vezi sa sistemom pravne pomo}i

A. Istrage o finansijskom stawu
40. Jedna od najzna~ajnijih mera koje je Me|unarodni sud uveo u martu
2002. godine, da bi obezbedio pravi~nost sistema pravne pomo}i, jeste imenovawe finansijskog istraìteqa, ~iji je zadatak da vr{i procenu sposobnosti optuènog da pokriva deo tro{kova svoje odbrane. Zahvaquju}i tim istragama, Sekretarijat moè da obezbedi da se branioci po slu`benoj du`nosti dodele samo onima koji zaista ne raspolaù sa dovoqno materijalnih
sredstava i da se re{e pitawa vezana za profesionalno pona{awe zastupnika odbrane.
41. Kao {to je ranije pomenuto, na osnovu razgovora i dokaza sakupqenih
na terenu, {estorici optuènika je puni iznos pravne pomo}i smawen na delimi~an iznos. Daqe istrage su u toku i o~ekuju se dodatne u{tede.
42. Finansijske istrage se bave i problemom podele honorara, odnosno
dogovorom izme|u zastupnika odbrane i optuènog da podele advokatski honorar. Osim toga, sekretar suda je pripremio jednu izmenu i dopunu kojom se,
prilikom revidirawa Profesionalnog kodeksa branilaca, izri~ito zabrawuje podela honorara. Ta izmena i dopuna je stupila na snagu u avgustu 2002.
godine.
43. Istraìteq je, u saradwi s advokatima, otkrio i druge finansijske
malverzacije, kao {to je fakturisawe previsokog honorara. Destimulativan
efekat rada istraìteqa nesumwivo }e odvratiti zastupnike odbrane od daqe zloupotrebe sistema.
B. Udruèwe branilaca
44. Na plenarnoj sednici sudija, u julu 2002, usvojena je va`na reforma sistema pravne pomo}i pruàwem podr{ke porfesionalnom Udruèwu branilaca Me|unarodnog suda, koga je priznao sekretar suda. Reforme su bile
273
predmet intenzivne rasprave izme|u Sekretarijata i zastupnika odbrane i

dovele su do izmena i dopuna ~lana 44 (A) Pravilnika o postupku i dokazima kojim se od zastupnika odbrane traì da budu ~lanovi Udruèwa branilaca osnovanog u septembru 2002. godine.
45. Na istoj sednici, sudije su odobrile nacrt dokumenta o osnivawu
Udruèwa branilaca. Sastav Udruèwa je zasnovan na nacrtu dokumenta radne grupe koja se sastojala od dvoje sudija, zastupnika odbrane i pravnih zastupnika u Sekretarijatu. Statutom je Udruèwe dobilo ovla{}ewe da izvr{ava niz va`nih funkcija, ukqu~uju}i obu~avawe i davawe podr{ke zastupnicima odbrane. U sklopu Udruèwa branilaca postoji i disciplinska komisija za re{avawe eti~kih problema u skladu sa Profesionalnim kodeksom branilaca. Ona je ve} neke ~lanove iskqu~ila iz ~lanstva u Udruèwu.
C. Etika i disciplinska reforma
46. Izmene i dopune Profesionalnog kodeksa 2002. imale su za posledicu osnivawe Disciplinskog ve}a, koje se bavi re{avawem eti~kih pitawa.
Ve}e upravo re{ava dve disciplinske prijave jednog branioca protiv drugog.
Ve}e i wegov àlbeni organ, Disciplinski odbor, koji se sastoji od troje sudija, ima zna~ajna ovla{}ewa kojima obezbe|uje da se zastupnici odbrane
pridràvaju Profesionalnog kodeksa. Kao {to je ranije pomenuto, Kodeks
je izmewen i dopuwen tako da se izri~ito zabrane dogovori o podeli honorara. Osim toga, u okviru sistema pravne pomo}i, ~lanovi porodice i prijateqi optuènog vi{e nemaju pravo da budu angaòvani. Ta izmena bi tako|e
trebalo da ograni~i zloupotrebe sistema.
D. Spoqni faktori koji uti~u na tro{kove pravne pomo}i
47. Tro{kovi odbrane u okviru sistema pruàwa pravne pomo}i, kao i
tro{kovi odbrane koji se pokrivaju iz privatnih izvora, zavise od raznih
spoqnih faktora koji su van kontrole Sekretarijata i koji ga ograni~avaju
u spre~avawu rasta tro{kova. Ti faktori, izme|u ostalog, ukqu~uju kontrolu koju ve}a imaju u primeni principa pravi~nog su|ewa, duìnu i sloènost dokaza koje izvodi Tuìla{tvo, spremnost dràva da daju pristup svojim arhivama i saradwu svedoka.
48. U mnogim slu~ajevima, obelodawivawe osloba|aju}ih dokaza i drugog
materijala od strane tuìla{tva moè da igra kqu~nu ulogu u odre|ivawu
trajawa su|ewa i tro{kova povezanih sa tim. U nekim slu~ajevima postoje na
hiqade stranica obelodawenog materijala, {to predstavqa ogroman teret
za odbranu i, shodno tome, uzrokuje velike tro{kove Sekretarijatu. [tavi{e, Tuìla{tvo obelodawuje dokumente tokom celog pretpretresnog, pretresnog, pa i postpretresnog postupka.
49. U neuobi~ajenim i vanrednim okolnostima, optuènom moè da se
odobri da promeni branioca. Nedavno se desio slu~aj u kome je jednom zastupniku odbrane suspendovano pravo na pravno zastupawe u sopstvenoj dràvi
274
mawe od dve nedeqe pre zakazanog po~etka su|ewa. Iako je Sekretarijat

uspeo da na minimum svede tro{kove zamene doti~nog branioca, ima slu~ajeva kada smewivawe zastupnika neizbe`no uzrokuju rast tro{kova odbrane.
50. Na Me|unarodnom sudu re{avaju se dva predmeta u kojima su okrivqeni odlu~ili da iskoriste svoje pravo da se sami brane. Ve}e je smatralo neophodnim da u jednom od ta dva predmeta dodeli amikus kuria, koje pla}a Me|unarodni sud, da bi za{titio prava optuènog. Ostaje da se vidi kako }e te}i su|ewe u drugom predmetu, ali je Ve}e ve} ukazalo na to da namerava da zatraì imenovawe branioca u pripravnosti.
51. U nameri da smawi tro{kove i ka{wewa zbog promene branioca po
slu`benoj du`nosti, Sekretarijat je dozvoqavao optuènima da izaberu novog branioca ukoliko postoje dokazi o postojawu vanrednih okolnosti, na
primer, u slu~aju potpunog prekida odnosa izme|u branioca i klijenta ili u
situaciji kada se branilac mora povu}i iz predmeta iz eti~kih razloga.
E. Razmatrawe budu}ih reformi
52.Sekretarijat }e tokom 2003. godine, u saradwi s Informativno-tehni~kim odeqewem Me|unarodnog suda, uvesti sistem finansijskog pra}ewa
novog plana isplate pau{alnog iznosa u pretresnoj fazi postupka i daqe
primene plana isplate maksimalnog iznosa u pretpretresnoj i àlbenoj fazi postupka. Automatizovani sistem }e omogu}iti Kancelariji za pravnu pomo} i pitawa pritvora u Sekretarijatu da prati tro{kove zastupnika odbrane i blagovremeno i delotvorno predvidi budu}e potrebe buyeta.
53. Me|unarodni sud podsti~e kori{}ewe automatizovanih sredstava u
sudskim postupcima. Takva sredstva omogu}uju racionalizaciju sudske procedure, na primer, automatizacijom izvo|ewa dokumentarnih i video dokaza u
sudnici, omogu}avawem elektronskog obelodawivawa materijala odbrani i
kori{}ewem kompjuterizovanih metoda pretrage za traèwe primera iz
sudske prakse. Na primer, u biblioteci Me|unarodnog suda se nalaze kompjuteri sa bazom podataka koja se moè pretraìvati, uvedenom 2003. godine, koju zastupnici odbrane koriste za pristup javnim podnescima Me|unarodnog
suda. Do kraja 2003. svi podnesci Me|unarodnog suda bi}e uneseni u bazu podataka. Ciq je da zastupnici odbrane jednoga dana imaju pristup bazi podataka na internetu preko svojih kompjutera.
54. Jedan od najve}ih problema pri imenovawu branioca po slu`benoj du`nosti predstavqa pravo optuènog da izabere advokata, a da se pritom
obezbedi da dodeqeni branilac ima odgovaraju}e stru~ne kvalitete. To pravo ne postoji u svim pravnim sistemima, ali je, uz odre|ena ograni~ewa, priznato u sudskoj praksi Me|unarodnog suda. Kao {to je gore obja{weno, sekretar suda je 2001. godine izmenio i dopunio Uputstvo za dodelu branilaca po
slu`benoj du`nosti tako da se sada zabrawuje imenovawe ~lanova porodice
optuènog i branioca u timove odbrane. Me|unarodni sud je nedavno osnovao
radnu grupu, sastavqenu od troje sudija i sekretara suda, koja se bavi drugim
275
pitawima u vezi sa dodelom branilaca, izme|u ostalog, slu~ajevima u kojima

optuèni izabere da ga zastupaju nestru~ni advokati ili advokati sumwivog
moralnog profila.
V. Zakqu~ak
55. Sistemima pravne pomo}i je, po prirodi stvari, te{ko rukovoditi
po{to je potrebno prona}i delikatnu ravnoteù izme|u ponekad kontradiktornih ciqeva. Po{tovawe prava optuènog da izabere branioca moè da
bude u suprotnosti s obavezom Me|unarodnog suda da obezbedi stru~nog i
efikasnog zastupnika. Potreba da se odrì ravnopravnost sredstava strana
u postupku mora da se prilagodi ograni~ewima buyeta.
56. Sistem pravne pomo}i na Me|narodnom sudu je mnogo toga postigao
na re{avawu tih pote{ko}a i pronalaèwu optimalne ravnoteè. Nastavqaju se napori na sprovo|ewu reforme koja bi dodatno racionalizovala
tro{kove i omogu}ila efikasnije upravqawe resursima pravne pomo}i, a da
pritom ne dovede u pitawe principe pravde kojima sistem pravne pomo}i mora da sluì.
DODATAK I
Klasifikacija i dodela resursa
Na dowoj tabeli naveden je maksimalan broj radnih sati glavnog branioca, kobranioca, pomo}nika za pravna pitawa i istraìteqa u pretpretresnoj i àlbenoj fazi postupka. Osim toga, naveden je i maksimalan broj sati
mese~no u pretresnoj fazi postupka.
Faza u predmetu Pretpretresna faza; procena minimalnog broja sati
za pripremu
Predmet 1. stepena (teàk) ~etiri meseca glavni branilac ukupno
1.400 sati, plus sve vreme koje svaki pojedina~ni branilac provede na su|ewu;
pomo}nici za pravna pitawa i istraìteqi ukupno 2.000 ~asova; ukupan broj
sati 3.400.
Predmet 2. stepena (veoma teàk) {est meseci glavni branilac ukupno 2.100 sati, plus sve vreme koje svaki pojedina~ni branilac provede na su|ewu; pomo}nici za pravna pitawa i istraìteqi ukupno 3.000 ~asova; ukupan broj sati 5.100.
Predmet 3. stepena (koji se odnose na lica na rukovode}im poloàjima)
osam meseci glavni branilac ukupno 2.800 sati, plus sve vreme koje svaki
pojedina~ni branilac provede na su|ewu; pomo}nici za pravna pitawa i istraìteqi ukupno 4.000 ~asova; ukupan broj sati 6.800.
Faza u predmetu Su|ewe
Glavni branilac sve vreme provedeno na su|ewu, prose~no vreme koje
branilac provede u pripremama tokom su|ewa: 115 ~asova; kobranilac sve
276
vreme provedeno na su|ewu, prose~no vreme koje branilac provede u pripremama tokom su|ewa: 115 ~asova; pomo}nici za pravna pitawa i istraìteqi
maksimalni prose~ni broj radnih sati tokom su|ewa: 150; ukupan broj sati
nije relevantan.
Faza u predmetu @albena faza; procena minimalnog broja sati za
pripremu
Predmet 1. stepena (teàk) tri meseca, glavni branilac ukupno 1.050 sati, plus sve vreme provedeno na su|ewu; pomo}nici za pravna pitawa i istraìteqi ukupno 450 sati; ukupan broj sati 1.500.
Predmet 2. stepena (veoma teàk) ~etiri meseca, glavni branilac ukupno 1.400 sati, plus sve vreme provedeno na su|ewu; pomo}nici za pravna pitawa i istraìteqi ukupno 600 sati; ukupan broj sati 2.000.
Predmet 3. stepena (koji se odnose na lica na rukovode}im poloàjima)
{est meseci, glavni branilac ukupno 2.100 sati, plus sve vreme provedeno na
su|ewu; pomo}nici za pravna pitawa i istraìteqi ukupno 900 sati; ukupan
broj sati 3.000.
DODATAK II
Trajawe faza su|ewa
1. Su{tinski vaàn element sistema revidiranog 2003. godine je procena trajawa svake faze su|ewa. Po{to odgovornost za vo|ewe postupka leì
na Pretresnom ve}u, trajawe svake faze izra~unava se u konsultaciji sa Pretresnim ve}em kako bi se odredio broj sati koji }e se dodeliti svakoj fazi,
uzimaju}i u obzir slede}e: trajawe glavnog, unakrsnog i dodatnog ispitivawa, pitawa sudija i o~ekivani broj izjava datih u skladu sa pravilom 92 bis
(pisane izjave svedoka).
2. Kada se utvrdi ukupno vreme potrebno za izjave svedoka i proceduralna pitawa, Sekretarijat koristi slede}a merila kako bi utvrdio trajawe
svake faze: broj raspoloìvih radnih dana u sudnici godi{we, kao {to je navedeno u parametrima za utvr|ivawe buyeta Me|unarodnog suda, i predvi|enu dnevnu raspoloìvost sudnice.
3. Trenutno predvi|eno trajawe zasedawa suda iznosi 3,83 ~asa stvarne
rasprave. procesuje se da se, u proseku, 145,5 dana godi{we provede na su|ewu.
Stoga, planirano vreme zasedawa u toku jednog meseca iznosi 46,44 ~asa, a do
tog broja se do{lo na osnovu slede}e jedna~ine: 145,5 12 h 3,83 = 46,44 ~asa.
4. Da bi se utvrdilo prose~no trajawe neke faze su|ewa, ukupan broj rasprava predvi|enih za svaku fazu su|ewa (glavno ispitivawe + unakrsno ispitivawe + dodatno ispitivawe + pitawa sudija + proceduralna pitawa) deli se sa maksimalnim brojem sati koji mese~no stoje na raspolagawu za odràvawe rasprava. Stoga se broj sati izra~unava uzimaju}i u obzir specifi~nosti svakog predmeta i svakog pretresnog ve}a.
277
DODATAK III
Izra~unavawe pau{alnog iznosa za svaku fazu su|ewa
1. Pau{alni iznos za svaku fazu su|ewa izra~unava se mnoèwem dolenavedenih mese~nih iznosa sa predvi|enim brojem meseci trajawa predmeta.
Dobijeni iznosi se zasnivaju na fakturama koje su branioci podnosili za
pretresnu fazu ranijih slu~ajeva pred Me|unarodnim sudom. Dodeqeni iznos prema teìni predmeta je slede}i:
a) Stepen teìne teàk, dodeqeni iznos (u ameri~kim dolarima)
33.200;
b) Stepen teìne veoma teàk, dodeqeni iznos (u ameri~kim dolarima) 36.550;
c) Stepen teìne izuzetno teàk/predmet koji se odnosi na lica na rukovode}im poloàjima, dodeqeni iznos (u ameri~kim dolarima) 40.140.
2. Po{to trajawe predmeta u velikoj meri zavisi od stepena sloènosti,
kona~na razlika ne mora nu`no odgovarati gorenavedenim iznosima. Dowa
tabela stoga pokazuje ukupne resurse dodeqene nekom predmetu prvog stepena u pretresnoj fazi su|ewa za koje se predvi|a da }e trajati ~etiri meseca,
drugog stepena za koje se predvi|a da }e trajati sedam meseci i tre}eg stepena za koje se predvi|a da }e trajati deset meseci. Fiksni iznosi za svaku konkretnu fazu su slede}i:
a) Stepen teìne teàk, dodeqeni iznos (u ameri~kim dolarima)
33.200, proceweno trajawe (u mesecima) 4, fiksni iznos (u ameri~kim dolarima) 132.800;
b) Stepen teìne veoma teàk, dodeqeni iznos (u ameri~kim dolarima) 36.550, proceweno trajawe (u mesecima) 7, fiksni iznos (u ameri~kim dolarima) 255.850;
c) Stepen teìne izuzetno teàk/predmet koji se odnosi na lica na rukovode}im poloàjima, dodeqeni iznos (u ameri~kim dolarima) 40.150, proceweno trajawe (u mesecima) 10, fiksni iznos (u ameri~kim dolarima)
401.500.
3. Mese~ni honorar je isplata pau{alnog iznosa unapred u mese~nim ratama i nije deo isplate za rad u sklopu dodeqenog broja sati. Honorar se izra~unava tako {to se iznos pau{alnog iznosa podeli sa predvi|enim brojem
meseci, a dobiveni iznos pomnoì sa dve tre}ine.
4. Jedna tre}ina pau{alnog iznosa se zadràva kako bi se obezbedilo da
tim odbrane prima honorar tokom cele jedne faze postupka, bez obzira na to
koliko }e ona stvarno trajati. To je u skladu sa vrednosnim sistemom isplate pau{alnog iznosa, odnosno isplate treba da budu vezane za rad obavqen u
odre|enoj fazi postupka, a ne za mese~ni broj sati dodeqen za rad u toku
stvarnog trajawa postupka.
278
5. Na kraju svake faze postupka, tim odbrane dobija puni pau{alni iznos
utvr|en za tu fazu postupka, umawen za eventualni iznos ispla}en u obliku
mese~nih honorara.
Izmewen i dopuwen (od 16. aprila 2004)
Plan isplate naknade braniocima za pretresnu fazu postupka
Ovo pismeno uputstvo je merodavna verzija izmewenog plana isplata za
rad u pretresnoj fazi postupka (sistem 2003.) i, u slu~aju ikakvih razlika izme|u ovog uputstva i ranije distribuisanih informacija, ovo uputstvo ima
prevagu.
A. Odre|ivawe pau{alnog iznosa
1. Sekretar suda }e odrediti pau{alni iznos po{to se posavetuje sa
Pretresnim ve}em i stranama u postupku na osnovu (1) procewenog trajawa
neke faze u postupku (vidi Deo C. infra) i (2) sloènosti te faze (vidi Deo
D. infra).
2. Takve procene je ponekad te{ko dati unapred, naro~ito u ve}im predmetima. Da bi se procena lak{e izvr{ila i bila realisti~nija, pretresna
faza postupka se deli na dve razli~ite podfaze: (a) faza izvo|ewa dokaza Tuìla{tva i (b) faza izvo|ewa dokaza odbrane. U slu~aju da se predvidi da
ijedna od te dve faze traje duè od 12 meseci, ona }e se podeliti u daqe dve
faze. Tada }e se izra~unati zasebni pau{alni iznos koji }e se dodeliti na
po~etku svake zasebne faze su|ewa.
B. Raspodela pau{alnog iznosa
3. Sekretar suda èli da istakne da se ovaj plan zasniva na postojawu pau{alnog iznosa. Za razliku od prethodnog sistema (sistem iz 2001), prema kome je zastupnicima odbrane dodeqivan maksimalni mese~ni broj radnih sati, isplata pau{alnog iznosa je vezana za zavr{etak odre|ene faze u postupku i ne zavisi od broja odra|enih radnih sati mese~no ili stvarnog trajawa
te faze.
4. Sekretar je razmotrio razne doma}e sisteme isplate pau{alnog iznosa ili sisteme obra~unavawa tro{kova u drugim zemqama i uobi~ajena praksa je da se pau{alni iznos ispla}uje po zavr{etku postupka. Me|utim, postupci na MKSJ-u su ~esto dugotrajni i sekretar je mi{qewa da bi bilo neprimereno traìti od branilaca da rade duè periode bez ikakve naknade.
U skladu sa tim, ~lanovima tima odbrane }e se isplatiti predujam, honorar
za svaki mesec pojedine faze postupka automatski }e im se ispla}ivati, a na
kraju su|ewa }e im se isplatiti kona~ni iznos. Predujam i mese~ni honorar
su zapravo rate isplate pau{alnog iznosa unapred i nisu vezani za dodeqeni
broj radnih sati tako da se, nezavisno od toga da li sud ima pauzu u radu ili
zaseda svaki raspoloìvi dan, timu odbrane ispla}uje honorar. Honorar }e
279
nastaviti da se ispla}uje svaki mesec dok traje predvi|ena faza postupka.

Po okon~awu te faze postupka i po{to predaju detaqne obra~une svog rada
tokom te faze postupka, ~lanovima tima odbrane }e se isplatiti puni pau{alni iznos, umawen za pau{alni iznos koji im je unapred ispla}en u vidu
predujma i mese~nih honorara.
Po~etni predujam
5. Sekretar suda je svestan ~iwenice da tim odbrane na po~etku faze postupka, u kojoj Tuìla{tvo izvodi svoje dokaze, moè imati razne tro{kove
u vezi sa preseqewem i otvarawem kancelarije u Hagu. Stoga, sekretar suda
odobrava da se odbrani isplati 10 odsto pau{alnog iznosa na po~etku faze
postupka u kojoj Tuìla{tvo izvodi dokaze na dan po~etka su|ewa kako bi joj
omogu}io da pokrije sve eventualne vanredne tro{kove.
Raspodela mese~nog honorara
6. Kao {to je gore pomenuto, mese~ni honorar je raspodela pau{alnog iznosa u ratama i ne predstavqa isplatu za rad obavqen tokom dodeqenih radnih sati. Honorar se izra~unava tako {to se pau{alni iznos podeli sa predvi|enim brojem meseci, a dobijeni iznos pomnoì sa 65 odsto.
7. Zastupnici odbrane vi{e ne treba da podnose mese~ne fakture. Jedino {to se od wih traì je da podnesu mese~ni obra~un1) sa potpisom glavnog
branioca, kojim obave{tavaju sekretara suda o tome kako da raspodeli honorar ~lanovima tima odbrane. Posle toga se isplata honorara vr{i direktno
na ra~une ~lanova tima odbrane, koje je sekretar suda dodelio po slu`benoj
du`nosti. Tek na kraju te faze postupka }e se od wih traìti da sekretaru
suda dostave obra~un sa ta~nim brojem radnih sati i detaqima o svim izvr{enim poslovima u toj fazi (vidi niè u tekstu).
8. U slu~aju da faza postupka potraje duè nego {to je planirano, timu
odbrane }e se i daqe svaki mesec ispla}ivati deo iznosa za kancelarijske
tro{kove (40 odsto iznosa koji se ispla}uje glavnom braniocu i kobraniocu),2) koji se ne odbija od pau{alnog iznosa. U septembru 2003. godine taj iznos je bio 11.938,80 dolara mese~no.
Isplata na kraju faze u postupku
9. Na kraju faze u postupku, svaki tim odbrane }e Sekretarijatu predati
zvani~ni obra~un radnih sati u toj fazi, kao i detaqan izve{taj o radu. Deo
tog izve{taja ~ine pojedina~ni izve{taji o radu koji je svaki ~lan tima obavio u toj fazi postupka i postignutim rezultatim.
10. Po{to detaqno razmotri obra~un i izve{taj o radu koji je primio
od tima odbrane, Sekretarijat }e odlu~iti o tome da li su sadràne informacije dovoqne i zadovoqavaju}e ili su potrebne jo{ neke pojedinosti. U prvom slu~aju, timu odbrane }e se isplatiti iznos koji se pla}a na kraju svake
faze postupka, a koji se izra~unava tako {to se od pau{alnog iznosa oduzme
10 odsto iznosa ispla}enog na po~etku, uz odbitak iznosa koji je eventualno
280
ispla}en u vidu mese~nih honorara. Ukoliko faza u postupku potraje kao

{to je predvi|eno, isplata na kraju faze }e iznositi 25 odsto pau{alnog iznosa: 10 odsto predujma + 65 odsto u mese~nim honorarima + 25 odsto na kraju
faze = 100 odsto.
11. Sekretarijat zadràva pravo da obustavi isplatu celog ili dela iznosa koji se ispla}uje na kraju faze ukoliko se potvrde sumwe da obra~unati
rad nije obavqen, da tim odbrane optuènog nije zastupao stru~no, da su neovla{}ena lica primala sredstva pravne pomo}i ili da su u radu tima odbrane prime}ene neke eti~ke ili proceduralne nepravilnosti.
C. Procena trajawa faze u postupku
12. Po{to Pretresno ve}e snosi krajwu odgovornost za vo|ewe sudskog
postupka, proceweno trajawe faze u kojoj Tuìla{tvo izvodi svoje dokaze
zasniva}e se na vremenu koje se Tuìla{tvu odobrava za izvo|ewe dokaza, a
koje Pretresno ve}e odre|uje na pretpretresnoj konferenciji u skladu sa
pravilom 73bis (C), i predvi|enog vremena koje je potrebno da se donese odluka na osnovu pravila 98bis po zavr{etku izvo|ewa dokaza Tuìla{tva.
13. Sli~an postupak se primewuje u fazi kada odbrana izvodi svoje dokaze, ~ija duìna zavisi od vremena koje Pretresno ve}e odredi odbrani da iznese svoje dokaze (pravilo 73ter (E)).
D. Procena sloènosti predmeta
14. Sekretar suda }e odrediti sloènost neke faze po{to se posavetuje
sa zastupnicima ve}a, Tuìla{tva i odbrane, na sastanku koji }e se odràti
najkasnije pet dana posle posledwe konferencije u skladu sa pravilom 65ter
za fazu postupka u kojoj Tuìla{tvo izvodi svoje dokaze, a najkasnije pet dana posle dono{ewa odluke u skladu sa pravilom 98bis za fazu izvo|ewa dokaza odbrane i zavisi}e, inter alia, od slede}ih faktora:
poloàja optuènog u politi~koj/vojnoj hijerarhiji, u slu~ajevima u
kojima je to relevantno;
broja ta~aka u optu`nici;
da li predmet pokre}e neka nova pitawa;
da li se predmet odnosi na vi{e op{tina;
sloènosti pravnih i ~iweni~nih argumenata;
broja svedoka i dokumenata.
15. Sloènost predmeta ne mora nu`no biti u vezi sa predvi|enim trajawem postupka u predmetu. Mogu}e je da Pretresno ve}e odobri velik broj
svedoka zato {to u predmetu ima vi{e okrivqenih, {to samo po sebi ne ~ini predmet ~iweni~no ili pravno sloènim, po{to optuèni mogu imati
niì rang ili svaka pojedina~na optu`nica sadrì mali broj ta~aka.
16. Mogu}e je da se predmet u razli~itim fazama svrsta u razli~ite kategorije prema teìni ili od pretpretresne do pretresne faze postupka, po{to klasifikacija odraàva sloènost pravnih i ~iweni~nih pitawa pokrenutih u odre|enoj fazi, a ne tokom postupka uop{te. U skladu sa tim, se281
kretar suda donosi zasebne odluke o sloènosti faze postupka u kojoj Tuìla{tvo izvodi svoje dokaze i faze u kojoj odbrana izvodi svoje dokaze.
17. U svetlu ~iwenice da je ve}e koje postupa u predmetu upoznato sa gorenavedenim kriterijumima i stoga moè na najboqi na~in da donese objektivnu odluku o sloènosti neke faze u postupku, sekretar suda }e sa du`nom
pa`wom da uzme u obzir preporuku ve}a u vezi sa sloèno{}u predmeta. Sekretar }e stoga da saslu{a komentare predsedavaju}eg sudije u tom predmetu,
odnosno predsedavaju}eg sudije u pretpretresnom ve}u za fazu postupka u kojoj Tuìla{tvo izvodi svoje dokaze.
18. Na osnovu gorenavedenih faktora, sekretar suda }e predmete klasifikovati na predmete 1. stepena (te{ki), 2. stepena (veoma te{ki) i 3. stepena (izuzetno te{ki/koji se odnose na lica na rukovode}im poloàjima).
E. Izra~unavawe pau{alnog iznosa
19. Pau{alni iznos za svaki predmet se izra~unava mnoèwem slede}ih
iznosa sa predvi|enim brojem meseci trajawa predmeta. Ti iznosi se ra~unaju na osnovu slede}a tri elementa:
I. bruto li~nog dohotka zaposlenog na Me|unarodnom sudu na radnom mestu P5, 7. nivo, uve}anog za deo kancelarijskih tro{kova u visini od 40 odsto
ukupnog iznosa [ukupno 16.347 dolara na platnoj skali UN od 1. septembra
2003] (za glavnog branioca);
II. bruto li~nog dohotka zaposlenog na Me|unarodnom sudu na radnom mestu P4, 7. nivo, uve}anog za deo kancelarijskih tro{kova u visini od 40 odsto
ukupnog iznosa [ukupno 13.500 dolara u skladu sa platnom skalom od septembra 2003] (za kobranioca); i
III. dela za pomo}no osobqe koje varira u skladu sa sloèno{}u predmeta (vidi dowu tabelu) (za pomo}no osobqe).
Naknada za pomo}no osobqe u predmetu 1. stepena (A)
Teìna 1 (teàk); Iznos naknade za pomo}no osobqe (u evrima) 3.500
Teìna 2 (veoma teàk); Iznos naknade za pomo}no osobqe (u evrima)
8.500
Teìna 3 (izuzetno teàk/koji se odnose na lica na rukovode}im poloàjima; Iznos naknade za pomo}no osobqe (u evrima) 13.500.
20. Ukupan iznos mese~ne naknade (za glavnog branioca, kobranioca i pomo}no osobqe) je slede}i:3)
Teìna 1 (teàk); Mese~na naknada $ 29.847 + E 3.500;
Teìna 2 (veoma teàk); Mese~na naknada $ 29.847 + 8.500 E;
Teìna 3 (izuzetno teàk/koji se odnose na lica na rukovode}im poloàjima; Mese~na naknada $ 29.847 + 13.500 E.
21. U svetlu ~iwenice da se trajawe postupka kod raznih predmeta naj~e{}e razlikuje zavisno od sloènosti, gorenavedeni iznosi ne moraju nu`no
u potpunosti odraàvati krajwu razliku. Na primer, puni iznos sredstava
koji bi se dodelio za predmet 2. stepena sloènosti za koji se predvi|a da }e
trajati 10 meseci iznosio bi ($ 29.847 + 8.500 E h 10). Pau{alni iznos za de282
setomese~nu fazu u postupku bi, stoga, prema deviznom kursu od 2. aprila

2004, iznosio $ 402.128.
F. Naknada koja se ispla}uje na kraju jedne faze u postupku
22. Ako su po zavr{etku jedne faze u postupku neke okolnosti uticale na
razumno potrebnu pripremu odbrane u tolikoj meri da je ve}e odobrilo Tuìla{tvu ili odbrani dodatno vreme za izvo|ewe dokaza, odbrana moè da
podnese zahtev, uz koji }e priloìti detaqan izve{taj o radu, da se dodeqeni pau{alni iznos koriguje.
23. Pri dono{ewu odluke o tome da li je opravdano da se pau{alni iznos pove}a, sekretar suda }e razmotriti da li je rad obavqen zbog promewenih okolnosti bio direktno relevantan i potreban za pripremu teza i da li
je odbrana postupila razumno rade}i pod tim okolnostima. Odlu~uju}i o tome da li da pove}a pau{alni iznos, rezultat rada odbrane, na primer da li
je Pretresno ve}e usvojilo ili odbacilo wen podnesak, ne}e se smatrati
presudnim.
24. Osim toga, u vanrednim okolnostima, kada se, na primer, optuèni izjasni krivim tokom postupka, sekretar suda zadràva pravo da razmotri proprio motu da li je potrebno korigovati pau{alni iznos na kraju te faze u postupku.4) Me|utim, u takvim okolnostima }e pau{alni iznos biti smawen tek
nakon konsultacija sa doti~nim timom odbrane i po{to to odobri Pretresno ve}e.
25. Sekretar ne}e pove}ati pau{alni iznos ako se obim rada potrebnog
u toj fazi postupka pove}ao kao posledica nedoli~nog pona{awa, nehata ili
~ak lo{eg planirawa i organizacije tima odbrane. Me|utim, ako je dodatni
rad potreban zbog opravdanog optu{tawa zatupnika odbrane, novoimenovani branilac ne bi po pravilu trebalo da bude ka`wen zbog nedoli~nog pona{awa prethodnog advokata. Takva pitawa se re{avaju od slu~aja do slu~aja.
26. Po{to sekretar nije aktivno ukqu~en u pravna pitawa u predmetu,
Pretresno ve}e igra kqu~nu ulogu u odlu~ivawu o korekciji pau{alnog iznosa. Ve}e je u poloàju da prati rad i zastupnika Tuìla{tva i zastupnika
odbrane, koji se odraàva u broju podnesaka, obelodawenih dokumenata, pokrenutih pravnih pitawa, itd. Prema pravilima 73 bis i ter, obe strane u postupku moraju zatraìti od Pretresnog ve}a da im odobri dodatno vreme za
izvo|ewe dokaza. U skladu sa tim, Pretresno ve}e }e objektivno obrazloìti uslove koji su doveli do produèwa predvi|enog trajawa postupka. Sekretar }e, stoga, odlu~iti da li da koriguje pau{alni iznos tek po{to se konsultuje sa Pretresnim ve}em.
Fusnote
*) A/58/150.
1) Neka vrsta fakture je potrebna radi kwigovodstvenih propisa UN, ali to moè, u
svrhu obrade, da se re{i profakturom dokumentom na kome ne treba da stoji ni{ta
izuzev datuma i potpisa.
283
2) Me|utim, ovo podleè odredbama pravila 46 (C) Pravilnika o postupku i dokazima, koje predvi|a da Ve}e moè da braniocu izrekne sankcije u slu~aju kada branilac dostavi podnesak, ukqu~uju}i preliminarni podnesak, koji je po mi{qewu tog
Ve}a podnesen obesno ili predstavqa zloupotrebu postupka. Te sankcije mogu da
ukqu~uju nepla}awe, u celosti ili delimi~no, naknade za taj podnesak i/ili s tim
skop~anih tro{kova.
3) Skre}emo pa`wu na ~iwenicu da je pau{alni iznos pove}an za 1.000 evra za svaki
stepen kako bi se pokrili tro{kovi usmenog i/ili pismenog prevo|ewa dokumenat
akoji se ne podnose kao dokazi na sudu i koje prevodi Prevodila~ka slu`ba MKSJ-a.
4) U slu~aju da se optuèni izjasni krivim na po~etku pretresne faze postupka, mo`da
bi bilo neprimereno isplatiti pun pau{alni iznos dodeqen za pretresnu fazu postupka. To bi moglo da donese zna~ajan dobitak zastupnicima odbrane ~iji se klijenti izjasne krivim, {to bi stvaralo nepovoqan utisak da branioci, koji savetuju svojim klijentima da se izjasne krivim, to ~ine iz sopstvenog interesa.

Datum: 2. juli 2004.
Original: engleski

Re{ava: sudija Carmel A. Agius, pretpretresni sudija
Datum podno{ewa: 2. juli 2004.
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
ZAHTEV SEKRETARIJATA ZA NEOBELODAWIVAWE
DOKUMENTA NA OSNOVU ^LANA 30 (5) UPUTSTVA
ZA RAD SEKRETARIJATA, ODSEKA ZA PODR[KU
RADA VE]A SLU@BE ZA ORGANIZACIJU I PODR[KU
RADA SUDNICA I NA OSNOVU PRAVILA 53 (A)
PRAVILNIKA O POSTUPKU I DOKAZIMA
g. Daniel Saxon
284
Ja, David Tolbert, zamenik sekretara Me|unarodnog suda za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava
po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine (u daqem tekstu:
Me|unarodni sud);
Imaju}i u vidu da je Odsek Sekretarijata za organizaciju rada sudnica
22. juna 2004. primio Podnesak br. 37 optuènog dr Vojislava [e{eqa na
bosanskom/hrvatskom/srpskom jeziku;
Uzimaju}i u obzir da dokumenti mogu biti zavedeni samo na jednom od dva
radna jezika ovog Me|unarodnog suda (engleskom ili francuskom);
Imaju}i u vidu da je Odsek za organizaciju rada sudnica istog dana prosledio Podnesak br. 37 na prevod Prevodila~koj slu`bi;
Uzimaju}i u obzir da je Sekretarijat, po prijemu prevoda i zavo|ewu
Podneska br. 37 uvideo da se u wemu pomiwu imena slu`benika Me|unarodnog suda;
Imaju}i u vidu da sekretar i wegov zamenik nemaju ni{ta protiv da se
wihova imena pomiwu u takvim podnescima, ali da se u ovom podnesku pomiwu i drugi slu`benici MKSJ-a, od kojih bar jedan u negativnom svetlu,
te imaju}i u vidu da slu`benici UN-a imaju pravo na to da se wihova imena i funkcije ne obelodawuju javnosti, naro~ito kad se nepravedno omalovaàvaju;
Uzimaju}i u obzir da, pored toga, slu`benici imaju pravo da obavqaju
svoje du`nosti, a da se wihova imena ne pomiwu i omalovaàvaju u javnosti,
te da sekretar smatra da je obavezan da te slu`benike za{titi i da je to u interesu pravde;
Uzimaju}i u obzir da se u ~lanu 30 (5) Uputstva za rad Sekretarijata, Odseka za podr{ku rada ve}a Slu`be za organizaciju i podr{ku rada sudnica
konstatuje da ukoliko sekretar smatra da odre|eni dokument ne treba javno
obelodaniti, on moè da odloì pristup javnosti tom dokumentu i, u roku od
48 sati od podno{ewa dokumenta Sekretarijatu, skrene pa`wu odgovaraju}em sudiji ili ve}u traè}i odluku u skladu s pravilom 53 (A);
Podse}aju}i na to da sam, iz gorenavedenih razloga, odloìo pristup javnosti predmetnom dokumentu u skladu s navedenim ~lanom 30 (5);
Ovim na dato pitawe skre}em pa`wu pretpretresnog sudije u skladu s navedenim ~lanom 30 (5) i traìm da se predmetni dokument ne obelodani javnosti, u skladu sa pravilom 53 (A) Pravilnika o postupku i dokazima.
David Tolbert,
Dana 2. jula 2004.

U Hagu, Holandija
285
Dr Vojislav [e{eq
Zatvorska jedinica Ujediwenih nacija
[eveningen
Predmet: Tuìla{tvo dostavqa izjave svedoka u kojima se spomiwe Vojislav [e{eq

Po{tovani dr [e{eq,
Prema zahtevu broj tri iz va{eg Zahteva broj 3 i usmene naredbe Sudskog ve}a, od 14. juna 2004. godine, Tuìla{tvo vam dostavqa CD ROM koji
sadrì osamdeset i jednu izjavu svedoka u kojima se spomiwe va{e ime. Dvadeset i tri izjave svedoka iz ove grupe su vam predate i na srpskom jeziku. Pored ovih izjava, CD ROM sadrì i ZyFind program, koji omogu}ava elektronsku pretragu ovih izjava i pri tome na najefektivniji na~in identifikuju
izjave svedoka koje }e vama najvi{e pomo}i u va{oj odbrani. Kopije ovih
istih izjava svedoka }e biti dostavqene putem elektronskog dostavnog sistema gospodinu Tjarda van der Spoel, Pomo}ni branilac dodeqen u ovom slu~aju. Primeti}ete da su ove izjave redukovane u ograni~enoj meri. Tuìla{tvo je, prema uobi~ajenoj praksi, redukovalo informacije koje nazna~uju
trenutno prebivali{te svedoka i wihovih familija. Tuìla{tvo nije redukovalo bitne informacije iz izjava svedoka. Ako budete imali bilo kavih
tehni~kih pitawa o na~inu upravqawa i traèwa podataka na ovom CD
ROM-u, Tuìla{tvo je voqno da vam pomogne. Alternativno, moète traìti pomo} i od Kancelarije za pravnu pomo} i zatvorska pitawa (OLAD).
U prilogu vam {aqemo i listu izjava svedoka koje su na CD ROM-u, i indikaciju za svaku izjavu da li spada u javni domen ili nejavni domen. U
isto vreme lista specificira da li je izjava dostupna na srpskom ili engleskom, ili na oba jezika. Kad god Tuìla{tvo bude posedovalo srpsku verziju
izjave svedoka bi}e van dostavqena.
Ovo dostavqawe ne predstavqa sve izjave svedoka koje su dostupne Tuìla{tvu i koje spomiwu va{e ime. Izvestan broj izjava svedoka u kojima se
spomiwe va{e ime su vam ve} dostavqene kao dio dostavqenog materijala od
strane Tuìla{tva, a koje podupiru optu`nicu prema Pravilu 66(A)(i).
Ostale izjave svedoka u kojima se spomiwe va{e ime bi}e vam dostavqene kasnije, kao izjave svedoka koje Tuìla{tvo namerava da pozove da svedo~e na
va{em su|ewu, po Pravilu 66(A)(ii). Tuìla{tvo nastavqa da pretraùje i
pregleda takve izjave u kojima se nalazi va{e ime, i dostavi}e vam ove izjave
svedoka na CD ROM-u u skoroj budu}nosti.
S po{tovawem,
Vi{i zastupnik optu`be
286
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
ODGOVOR TU@ILA[TVA
NA ZAHTEV OPTU@ENOG ZA DONO[EWE ODLUKE
O URE\IVAWU PRAVA NA KOMUNIKACIJU I POSETE
DOK SE NALAZI U PRITVORU
I. Uvod
1. Dana 10. juna 2004. godine, optuèni je podneo Zahtev optuènog za dono{ewe odluke o ure|ivawu prava na komunikaciju i posete dok se nalazi u
pritvoru (u daqem tekstu: Podnesak) u kojem, izme|u ostalog, traì da Pretresno ve}e izda nalog kojim }e sekretaru naloìti da mu omogu}i stalnu
komunikaciju (telefonsku, po{tom i neposrednu) sa ~lanovima porodice,
rodbinom, prijateqima i licima koja je angaòvao kao svoje pravne pomo}nike i savetnike radi pripreme odbrane i da mu se priznaju sv aprava branioca koji istupa pred Me|unarodnim krivi~nim sudom utvr|ena Statutom
i Pravilnikom za branioca. Tuìla{tvo tvrdi da Pretresno ve}e treba da
odbaci dati Podnesak.
II. Forma i zna~ewe Podneska optuènog

2. Tuìla{tvo isti~e da u Podnesku optuènog nije obja{weno {ta on
podrazumeva pod stalnom komunikacijom i pod pravima branioca koji
istupa pred Me|unarodnim krivi~nim sudom utvr|enim Statutom i Pravilnikom za branioca. Stalna komunikacija moè da podrazumeva sva mogu}a
prava na komunikaciju, {to prevazilazi prava data drugim pritvorenicima.
Statutom nisu garantovana nikakva prava branioca. U Pravilniku se branilac naj~e{}e pomiwe zajedno s optuènim i nazivaju se odbranom1) Pravilnik se posebno bavi braniocem mahom u vezi s pravima osumwi~enih ili
optuènih ili s uputstvima o pona{awu i disciplinskim merama. Na osnovu sadràja Podneska optuènog, Tuìla{tvo tvrdi da optuèni osporava
odluku zamenika sekretara kojom se ograni~avaju prava optuènog na komunikaciju i da traì da mu se odobre jednaka prava na komunikaciju kao i drugim pritvorenicima, te }e u tom smislu i odgovoriti.2)
287
3. Pre nego {to se pozabavi pravnim pitawima, Tuìla{tvo èli da

ukaè na uvredqivost Podneska optuènog. Optuèni u svom Podnesku izraàva nepo{tovawe prema ovom sudu, iznosi irelevantne i politi~ke argumente3) i namerno pogre{no tuma~i ograni~ewa prava na komunikaciju.4)
Predsedavaju}i sudija, Kolegijum i Pretresno ve}e su upozoravali optuènog zbog nepotkrepqenih optu`bi, pogre{nog tuma~ewa ~iwenica pred
Pretresnim ve}em i kori{}ewa ovog Me|unarodnog suda za politi~ke tirade.5) Me|utim, optuèni se i daqe neprimereno pona{a.
III. Istorijat postupka

4. Imaju}i u vidu da je optuèni bio jedan od kandidata na parlamentarnim izborima u Srbiji zakazanim za 28. decembar 2003. godine i da je neposredno pre toga davao izjave sredstvima javnog informisawa, koriste}i pritom prostorije Pritvorske jedinice, zamenik sekretara je, u skladu s pravilom 60 i pravilom 63 Pravilnika o pritvoru, 11. decembra 2003. doneo slede}u odluku:
(i) Da se zabrani svaka telefonska komunikacija optuènog i drugih osoba (naro~ito onih vezanih za sredstva javnog informisawa), {to se ne}e odnositi na telefonsku komunikaciju sa ~lanovima uè porodice, pravnim savetnikom (ukoliko ga ima), te diplomatskim ili konzularnim predstavnicima, pod uslovom da se ta olak{ica ni na koji na~in ne koristi za stupawe u
kontakt sa sredstvima javnog informisawa;
(ii) da se prate svi dozvoqeni telefonski razgovori, osim komunikacije sa odobrenim pravnim zastupnicima (ukoliko ih ima) i diplomatskim i
konzularnim predstavnicima, u skladu sa vaè}im propisima Pritvorske
jedinice;
(iii) da se svim osobama (naro~ito onima vezanim za sredstva javnog informisawa) zabrane posete optuènom, {to se ne}e odnositi na uù porodicu, pravnog savetnika (ukoliko ga ima), diplomatske i konzularne predstavnike;
(iv) da se nadgledaju sve odobrene posete onako kako odredi upravnik
Pritvorske jedinice ili slu`benik kojeg on imenuje;
(v) gorenavedena ograni~ewa se ne}e odnositi na pisanu komunikaciju,
za koju }e i daqe vaìti postupak koji je sada na snazi i propisi Pritvorske
jedinice u vezi s prijemom i slawem po{te.6)
5. Dana 29. decembra 2003. sekretar je doneo odluku u kjoj je istakao da je
optuèni flagrantno prekr{io prethodnu odluku. Dana 25. decembra 2003.
optuèni je, koriste}i prostorije Pritvorske jedinice, dao izjave za {tampu pred parlamentarne izbore odràne 28. decembra 2003, koje su potom objavqene velikom broju sredstava javnog informisawa. Sekretar je odlu~io da
zabrani svaku telefonsku komunikaciju izme|u optuènog i svih osoba, osim
branioca (ukoliko ga ima) i diplomatskih i konzularnih predstavnika.7)
288
6. Dana 8. januara 2004. zamenik sekretara je doneo odluku kojom je, tokom
perioda od jo{ 30 dana, zabrawena svaka komunikacija optuènog i drugih
osoba, izuzev sa pravnim savetnikom (ukoliko ga ima), te diplomatskim ili
konzularnim predstavnicima.8)
7. Dana 6. februara 2004. zamenik sekretara je doneo odluku kojom se
to ograni~ewe prava na komunikaciju produàva za jo{ 30 dana, ali je dozvolio komunikaciju izme|u optuènog i ~lanova wegove uè porodice,
pod uslovom da se kontakt sa porodicom nadgleda onako kako odredi upravnik Pritvorske jedinice.9) U odlukama zavedenim 9. marta 2004, 8. aprila
2004. i 7. maja 2004, zamenik sekretara je produìo ta ograni~ewa prava na
komunikaciju.
8. U aprilu 2004. optuèni se ponovo oglu{io o Odluku zamenika sekretara. Dana 15. aprila 2004. uputio je pismo g. Tomislavu Nikoli}u, zameniku
predsednika svoje stranke. U tom pismu optuèni je protiv zvani~nika ovog
Me|unarodnog suda izneo te{ke optu`be za nedoli~no pona{awe, ukqu~uju}i sudije, predstavnike Tuìla{tva i slu`benike Sekrtarijata, od kojih su
neki poimence navedeni. Pismo je 21. aprila 2004. objavqeno u {tampi. Zamenik sekretara je takvo pona{awe optuènog opisao kao sklonost da prkosi u vezi s datom odlukom.10)
9. Dana 9. juna 2004. zamenik sekretara je produìo vaèwe ograni~ewa
prava na komunikaciju, koja su, naposletku, ukinuta 1. jula 2004.11)
10. Dana 30. juna 2004. zamenik sekretara je optuènom poslao pismo u kojem ga obave{tava da se ograni~ewa prava na komunikaciju ne}e produàvati.
IV. Diskusija
Pitawe je irelevantno
11. Na osnovu odluke zamenika sekretara od 9. juna 2004, potvr|ene pismom od 30. juna 2004, ograni~ewa prava optuènog na komunikaciju prestala
su da vaè 1. jula 2004. godine. Stoga optuèni sada uìva ista prava na komunikaciju kao svi drugi pritvorenici. Pretresno ve}e ne treba da se bavi
12) i Tuìla{tvo, stoga, tvrdi da je pitapitawem koje vi{e nije relevantno1
we neva`no te ga treba odbaciti.
Pretresno ve}e nije odgovaraju}e telo
12. Pored toga, Tuìla{tvo isti~e da je osporavana odluka zamenika sekretara o ograni~avawu prava na komunikaciju zasnovana na pravilu 60 i
pravilu 63 Pravilnika o pritvoru osoba koje ~ekaju na su|ewe ili àlbeni
postupak pred Me|unarodnim sudom ili su iz nekog drugog razloga pritvore13) Predne po ovla{}ewu ovog suda (u daqem tekstu: Pravilnik o pritvoru).1
metna odluka ne uti~e na istrage ili na vo|ewe su|ewa. Ona se odnosila iskqu~ivo na uslove pritvora optuènog i ciq joj je bio spre~avawe optuènog da zloupotrebi prava na komunikaciju tako {to }e pred izbore u Srbiji
289
stupiti u kontakt sa sredstvima javnog informisawa i time podriti mandat

ovog Me|unarodnog suda da doprinese ponovnom uspostavqawu i odràvawu
mira u biv{oj Jugoslaviji. Ona je bila na snazi tokom ograni~enog perioda.
13. Pravilnik o pritvoru propisuje postupak podno{ewa àlbi na uslove pritvora14) koji je daqe podrobnije iznet u pravilima àlbenog postupka
pritvorenika. Pritvorenik u svakom trenutku moè da podnese pisanu ili
usmenu àlbu ili zahtev u vezi s uslovima pritvora direktno upravniku
Pritvorske jedinice ili wegovom predstavniku.15) Pritvorenik, tako|e, u
svakom trenutku moè da podnese àlbu sekretaru, pod uslovom da nije pro{lov i{e od dve nedeqe od trenutka incidenta povodom kojeg se àlba ulaè.16) Tuìla{tvo tvrdi da Pretresno ve}e ne treba da razmatra podneske po
pitawima koja spadaju u primarnu nadle`nost sekretara, a naro~ito u slu~aju kada takav podnesak nije podnet sekretaru i on ga nije odbacio.18)
14. Tuìla{tvo daqe tvrdi da, u skladu s pravilom 64 Pravilnika o postupku i dokazima, predsednik suda moè, na zahtev jedne od strana u postupku, da zatraì promenu uslova pritvora za optuènog.19) Stoga, Pretresno ve}e nije odgovaraju}e telo za re{avawe po ovoj àlbi, koju je trebalo uloìti sekretaru i/ili predsedniku suda.
V. Traèno pravno sredstvo

15. Tuìla{tvo, uz du`no po{tovawe, traì da Pretresno ve}e odbaci
Podnesak optuènog.
Fusnote
1) Pravilo 2 Pravilnika o postupku i dokazima.
2) Tuìlac protiv [e{eqa, Zahtev optuènog za dono{ewe odluke o ure|ivawu prava na komunikaciju i posete dok se nalazi u pritvoru, predmet br. IT-03-67-PT, 24.
juni 2004, str. 2, 3 i 8.
3) Vidi, na primer, mesto gde optuèni kaè slede}e: ... MKSJ je nelegitimna institucija koja sve vi{e podse}a na inkviziciju, kojoj je za krivicu, osudu i egzekuciju bilo potrebno da se samo u nekog uperi prst (str. 3). On daqe kaè da je MKSJ kvazisud, osnovan da po principu selektivnosti izravna i kazni prete`no Srbe, zato {to
su Srbi koji nisu pristali na sudbinu koju su im namenili tvorci globalizma (str.
3), kao i sud koji je formiran samo da osudi Srbe (str. 10). Optuèni konstatuje da
je on jedini ~ovek na ovoj planeti kome se ne priznaje postojawe qudskih sloboda i
prava (str. 3) i etiketira zvani~nike MKAJ-a kao inkvizitore i yelate. Optuèni ponovo bez potkrepe optuùje zvani~nike ovog Me|unarodnog suda za krivi~ne radwe (str. 9).
4) Optuèni tvrdi da mu je uskra}eno pravo bilo kakve komunikacije sa ~lanovima porodice, rodbinom, prijateqima, pravnim pomo}nicima i pravnim savetnicima
290
5)
6)
7)
8)
9)
10)
11)
12)
13)
14)
15)
16)
17)
18)
19)
(str. 2). To predstavqa grubu gre{ku u tuma~ewu prirode ograni~ewa prava na komunikaciju. (Vidi par. 4-10 ovog odgovora.)
Vidi Tuìlac protiv [e{eqa, Odluka o izvesnim tvrdwama iz Podneska broj
23, predmet br. IT-03-67-PT, 18. novembar 2003, Tuìlac protiv [e{eqa, Odluka po zahtevu za izuze}e sudija, predmet br. IT-03-67-PT, 11. juni 2003; 17. februar
2004, transkript, str. 173.
Odluka, predmet br. IT-03-67-PT, 11. decembar 2003.
Odluka, predmet br. IT-03-67-PT, 29. decembar 2003.
Odluka, predmet br. IT-03-67-PT, 8. januar 2004.
Odluka, predmet br. IT-03-67-PT, 6. februar 2004.
Odluka sekretara od 7. maja 2004; D3944.
Odluka, predmet br. IT-03-67-PT, 9. mart 2004, Odluka, predmet br. IT-03-67-PT,
8. april 2004; Odluka, predmet br. IT-03-67-PT, 7. maj 2004; Odluka, predmet br.
IT-03-67-PT, 9. juni 2004.
Vidi Tuìlac protiv Br|anina, Odluka po zahtjevu Pretresnom vije}u da na osnovu pravila 73 potvrdi dozvolu za ulagawe àlbe na odluku po prijedlogu za dono{ewe osloba|aju}e presude na osnovu pravila 98 bis od 19. marta 2004, predmet br. IT99-36-R77, 23. april 2003; Tuìlac protiv [e{eqa, Odluka po podnesku broj 28,
predmet br. IT-03-67, 22. decembar 2003; Tuìlac protiv Kvo~ke i drugih, Odluka
po daqem zahtjevu Zorana @igi}a za preispitivawe, predmet br. IT-98-30/1-A, 11.
mart 2003, par. 5; Tuìlac protiv Kordi}a i êrkeza, Odluka po zahtjevu optu`be
za ponovno razmatrawe, predmet br. IT-95-14-2-A, 31. oktobar 2002; Tuìlac protiv Delali}a i ostalih, Nalog po zahtjevu Esada Lanye za ubrzano razmatrawe,
predmet br. IT-96-21-A, 15. septembar 1999.
Odluka, predmet br. IT-03-67-PT, 11. decembar 2003; Odluka, predmet br. IT-0367-PT, 6. februar 2004; Odluka, predmet br. IT-03-67-PT, 9. mart 2004; Odluka,
predmet br. IT-03-67-PT, 8. april 2004; Odluka, predmet br. IT-03-67-PT, 7. maj
2004; Odluka, predmet br. IT-03-67-PT, 9. juni 2004.
Pravila od 84 do 88 Pravilnika o pritvoru.
Pravila o àlbenom postupku pritvorenika, par. 1.
Tuìlac protiv Delali}a i ostalih, Nalog po zahtjevu Esada Lanye za ubrzano razmatrawe, predmet br. IT-96-21-A, 15. septembar 1999.
Pravilo 64 Pravilnika o Postupku i dokazima.

Datum: 6. jul 2004.
Original: engleski

Re{ava: Carmel A. Agius, pretpretresni sudija
Odluka od: 6. jula 2004.
291
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
POVERQIVO
ODLUKA PO ZAHTEVU SEKRETARIJATA ZA
NEOBELODAWIVAWE DOKUMENTA NA OSNOVU
^LANA 30 (5) UPUTSTVA ZA RAD SEKRETARIJATA,
ODSEKA ZA PODR[KU RADA VE]A SLU@BE ZA
ORGANIZACIJU I PODR[KU RADA SUDNICA
I NA OSNOVU PRAVILA 53 (A) PRAVILNIKA
O POSTUPKU I DOKAZIMA
g. Daniel Saxon
Ja, Carmel Agius, sudija Me|unarodnog suda za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na
teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. (u daqem tekstu: Me|unarodni sud) i
pretpretresni sudija u ovom postupku;
Re{avaju}i po Zahtevu Sekretarijata za neobelodawivawe dokumenta
na osnovu ~lana 30 (5) Uputstva za rad Sekretarijata, Odseka za podr{ku rada ve}a Slu`be za organizaciju i podr{ku rada sudnica i na osnovu pravila 53 (A) Pravilnika o postupku i dokazima, koji je 2. jula 2004. podnet na
poverqivoj osnovi (u daqem tekstu: Zahtev Sekretarijata);
Imaju}i u vidu da je u zahtevu Sekretarijata zatraèno da se Podnesak
broj 37 optuènog dr Vojislava [e{eqa (u daqem tekstu: [e{eq) ne obelodawuje javnosti jer su u wemu navedena imena nekada{wih i sada{wih slu`benika ovog Me|unarodnog suda;
Uzimaju}i u obzir da u Zahtevu Sekretarijata stoji da sekretar i wegov
zamenik nemaju ni{ta protiv da se wihova imena pomiwu u takvim podnescima, ali da se u Podneskub roj 37 pomiwu imena nekolicine drugih, nekada{wih i sada{wih slu`benika ovog Me|unarodnog suda;
Uzimaju}i u obzir da [e{eq u Podnesku broj 37 iznosi ozbiqne i nepotkrepqene optu`be na ra~un nekada{wih i sada{wih vi{ih slu`benika
Me|unarodnog suda, uprkos ~iwenici da ga je Pretresno ve}e ve} upozorilo
na to da s velikim negodovawem gleda na wegovo pona{awe u ovoj stvari, te
da }e eventualni budu}i poku{aji da se javni postupak iskoristi u svrhu nepotkrepqenog optuìvawa slu`benika ili drugih osoba povezanih sa Me|unarodnim sudom najverovatnije biti ka`weni;1)
292
Uzimaju}i, daqe, u obzir da [e{eq u Podnesku broj 37 omalovaàvaju}im jezikom govori o drugim slu`benicima ovog Me|unarodnog suda, te da
slu`benici imaju pravo na to da se pri obavqawu du`nosti, wihova imena ne
pomiwu i ne omalovaàvaju u javnosti;
Uzimaju}i u obzir da pravilo 53 (A) predvi|a slede}e: U izuzetnim
okolnostima sudija ili Pretresno ve}e mogu u interesu pravde da naloè da
se bilo koji dokumenti ili informacije do daqeg ne daju javnosti na uvid;
Uzimaju}i u obzir da su ti uslovi, za sada, u datim okolnostima, zadovoqeni potrebom da imena tih slu`benika Me|unarodnog suda ne budu dostupna javnosti;
Iz gorenavedenih razloga na osnovu pravila 53 (A) Pravilnika o postupku i dokazima;
Ovim nalaèm da se Podnesak broj 37 do daqeg ne obelodawuje javnosti.
verzija.
Carmel Agius,
pretpretresni sudija
Dana 6. jula 2004.

U Hagu, Holandija
Fusnota
1) Odluka o izvesnim tvrdwama iz Podneska broj 33 od 18. novembra 2003, zavedena

18. novembra 2003.
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
ODGOVOR TU@ILA[TVA NA ZAHTEV OPTU@ENOG ZA

IZDAVAWE NALOGA O PU[TAWU NA SLOBODU
1. Na osnovu pravila 73 Pravilnika o postupku i dokazima (u daqem tekstu: Pravilnik), Tuìla{tvo ovim podnosi svoj odgovor na Zahtev optuènog za izdavawe naloga o pu{tawu na slobodu (u daqem tekstu: Zahtev), zaveden 24. juna 2004. Na osnovu paragrafa 7 Uputstva o duìni podnesaka i zahteva, Tuìla{tvo traì dozvolu Pretresnog ve}a da prekora~i duìnu od deset stranica, koliko je odre|eno za odgovore na podneske. Tuìla{tvo tvrdi
da po ovom pitawu postoje izuzetne okolnosti koje iziskuju da odgovor bude
pet stranica duì zbog broja pitawa koja je optuèni pokrenuo u Podnesku.
293
I. Uvod u istorijat postupka

2. Dana 14. februara 2003. potvr|ena je optu`nica protiv optuènog u
vezi s wegovim u~e{}em u zlo~inima po~iwenim u Republici Hrvatskoj, Republici Bosni i Hercegovini i Republici Srbiji. Vojislav [e{eq se dobrovoqno predao, te je 24. februara 2003. uhap{en i preba~en u Pritvorsku
jedinicu UN-a.
3. Optuèni sada traì privremeno pu{tawe na slobodu. Tuìla{tvo
se protivi tom zahtevu.
II. Primewivo pravo

4. Pravilo 65(B) predvi|a slede}e:
Pretresno ve}e moè da izda nalog za pu{tawe na slobodu samo nakon
{to zemqi-doma}inu i dràvi u koju optuèni traì da bude pu{ten da priliku da se izjasne, i samo ako se uverilo da }e se optuèni pojaviti na su|ewu i da, u slu~aju pu{tawa na slobodu, ne}e predstavqati opasnost ni za jednu `rtvu, svedoka ni bilo koju drugu osobu.
5. Zadatak Pretresnog ve}a jeste da uspostavi ravnoteù, pri ~emu }e odvagati konkretne okolnosti svakog pojedina~nog predmeta.1) Na optuènom
je teret dokazivawa Pretresnom ve}u da treba naloìti privremeno pu{tawe na slobodu.2) Taj teret je nazvan znatnim.3)
6. Ukoliko se Pretresno ve}e ne uveri da }e se optuèni pojaviti na su|ewu i da ne}e predstavqati opasnost ni po jednu `rtvu, svedoka ni bilo koju drugu osobu, zahtev za privremeno pu{tawe na slobodu mora se odbiti.4)
7. Naposletku, ~ak ako se Pretresno ve}e i uveri da }e se optuèni pojaviti na su|ewu i da ne}e predstavqati opasnost ni po jednu `rtvu, svedoka ni
bilo koju drugu osobu, ono i daqe ima diskreciono pravo da ne odobri privremeno pu{tawe na slobodu. Pretresno ve}e II je slede}im reìma objasnilo prirodu tog diskrecionog prava:
Mora biti jasno da se, op}enito, radi o diskrecionom pravu odbijawa
da to naloì iako je podnosilac zahtjeva dokazao da su dva uslova koja su identificrana u tom pravilu ispuwena. Ne radi se, op}enito, o diskrecionom
pravu da se nalog odobri iako podnosilac zahtjeva nije uspio dokazati da su
oba uslova ispuwena.5)
III. Rezime argumenata

8. Optuèni iznosi niz argumenata (od kojih je neke nazvao ~iwenicama6) u prilog svom Zahtevu za privremeno pu{tawe na slobodu. Nekoliko tih
argumenata su potpuno irelevantni kad je re~ o tome da li Pretresno ve}e
treba da odobri wegov Zahtev za privremeno pu{tawe na slobodu,a) te o wima u ovom Odgovoru ne}e biti re~i. Me|utim, Tuìla{tvo }e se pozabaviti
slede}im argumentima optuènog:
294
(a) optuèni se dobrovoqno predao ovom Me|unarodnom sudu ubrzo nakon {to je protiv wega podignuta optu`nica;7)
(b) ne postoje dokazi u prilog Optu`nici;8)
(c) neke od ta~aka Optu`nice su pravno nemogu}e;9)
(d) nema `rtava koje bi mogle da svedo~e o protivpravnom pona{awu
optuènog;
(e) ne postoji teoretska mogu}nost da }e, ukoliko optuèni bude pu{ten na slobodu, biti potrebno za{tititi svedoke;
(f) ukoliko optuèni bude pu{ten na slobodu, ne postoji mogu}nost da
se na|e u isto vreme i na istom mestu kao svedoci Tuìla{tva;
(g) ovaj Me|unarodni sud moè da odredi odgovaraju}e uslove kako bi garantovao prava `rtava, svedoka i svih drugih osoba kojima bi pretila opasnost ukoliko optuèni bude pu{ten na slobodu;
(h) ovaj postupak se neprimereno odlaè, a su|ewe optuènom ne}e po~eti pre 2007, ~ime }e biti ugroèno pravo optuènog na ekspeditivno su|ewe;10) i
(i) u datim uslovima pritvora, a naro~ito usled ograni~ewa prava na komunikaciju s pravnim savetnicima, optuèni ne moè da pripremi svoju odbranu.11)
9. Tuìla{tvo prilaè ~etiri dodatka koji sadrè (i) spisak pravnih
izvora citiranih u ovom Odgovoru, (ii) izve{taje iz {tampe ili rezimee izve{taja iz {tampe, intervjua i konferencija za novinare, ukqu~uju}i direktne navode samog optuènog, (iii) odlomke transkripata statusnih konferencija i (iv) relevantne primere iz sudske prakse.12) Tvrdimo da je taj materijal od velikog zna~aja za odluku Pretresnog ve}a po datom podnesku.13)
Da li }e se optuèni pojaviti na su|ewu?
Dobrovoqna predaja optuènog
10. Optuèni u svom Zahtevu konstatuje da se dobrovoqno predao, te da
je to dokaz da }e se pojaviti na su|ewu. Iako dobrovoqna predaja moè da bude faktor koji ide u prilog privremenom pu{tawu na slobodu, to ne mora nu`no da bude tako, niti predstavqa pravilo. Pretresna ve}a su i ranije odbijala da puste na slobodu osobe koje su se dobrovoqno predale.14 Postavqa se
pitawe da li to {to se neki optuèni dobrovoqno predao predstavqa dokaz
da nema opasnosti od wegovog bekstva.15 Dobrovoqna predaja jeste jedan od
faktora koje vaqa uzeti u obzir,16 ali sama po sebi ne i garancija da }e se optuèni pojaviti na su|ewu ukoliko bude pu{ten na slobodu. Pored toga, primereno je pozabaviti se pobudama i okolnostima koje su dovele do predaje.17
11. Optuèni se mo`da jeste dobrovoqno predao, ali je u izjavama koje je
dao novinarima i pred ovim Me|unarodnim sudom pokazao je da ne priznaje
vaqanost18) i nepristrasnost ovog Me|unarodnog suda,19) kao ni vaqanost bilo koje od optu`bi kojima ovaj Me|unarodni sud tereti wega20) ili bilo ko295
jeg drugog Srbina.21) Na primer, u svom Prigovoru na optu`nicu optuèni

je izjavio da je osnivawe ovog Me|unarodnog suda nelegitimno i nelegalno,22) te da on, stoga, nije nadleàn da sudi pojedincima.23) Za ovog optuènog,
Statut Me|unarodnog suda je ex post facto krivi~ni zakon za Srbe.24) Pro{log meseca, optuèni je izneo stav da je MKSJ nelegitimna institucija
koja sve vi{e podse}a na inkviziciju, kojoj je za krivicu, osudu i egzekuciju
bilo potrebno da se samo u nekoga uperi prst.25)
12. Na konferenciji za {tampu, odrànoj 9. februara 2003. godine, optuèni je izjavio da ha{ki istraìteqi i tuìoci pribegavaju la`nim svedocima i falsifikovanim dokazima.26 ) U zahtevu koji nije usvojen, a u kojem je traìo izuze}e ~itavog Pretresnog ve}a, optuèni je izneo tvrdwu da
je nemogu}e da mu sude Nemci ili katolici, a da su|ewe bude objektivno i
nepristrasno.27) U samom Zahtevu za privremeno pu{tawe na slobodu optuèni tvrdi da se nalazi u pritvoru dok se protiv wega pakuje dokazni materijal i da je optu`nica protiv wega podignuta da bi se prof. dr Vojislav
[e{eq eliminisao iz politi~kog ìvota u Srbiji.28)
13. Optuèni o svom prisustvu na Me|unarodnom sudu neprestano govori ru`no i hu{ka~ki. Govorio je o prokletstvu onih koji najboqe Srbe
izru~e u Hag.29) U oktobru 2001. javqeno je da je rekao slede}e: Napa{}u Ha{ki tribunal, a holandska kraqica }e biti deo kolateralne {tete.30) Po~etkom 2003. navodno je rekao da }e rado oti}i u Hag kako bi uni{tio Tribunal za ratne zlo~ine ukoliko pokrenu sudski postupak protiv wega.31)
14. Pored toga, otkako je pritvoren, optuèni je dosledno pokazivao prezir prema pravilima ovog Me|unarodnog suda. Na primer, podnosio je ili
poku{avao da podnese podneske duga~ke na stotine stranica, uprkos tome
{to mu je vi{e puta skretana pa`wa na ograni~ewa broja stranica propisano Uputstvom o duìni podnesaka i zahteva.32) Optuèni je mesecima odbijao
da se povinuje pravilima Pritvorske jedinice Ujediwenih nacija (u daqem
tekstu: PJUN) u vezi s pravima na komunikaciju.33)
15. Iz gorenavedenog se s pravom moè izvesti zakqu~ak da predaja optuènog nije motivisana èqom da odgovara pred sudom i pospe{i sudski postupak. Tvrdimo da je optuèni bio motivisan jakom èqom da promovi{e
sebe samoga, opredeqewem da podriva rad ovog Me|unarodnog suda i uverewem da dokazi protiv wega ne}e biti dovoqni. Taj stav potkrepquje i pismo
koje je optuèni 15. aprila 2004. poslao predsedni~kom kanidatu i kolegi Tomislavu Nikoli}u, zajedno s uputstvima da primerke datog pisma distribuira novinarima.34) U tom pismu, optuèni je izrazio èqu da razbesni slu`benike Me|unarodnog suda, a svoju borbu protiv diskriminacije i poniàvawa od strane ovog Me|unarodnog suda navodi uporedo s promovisawem
svojih politi~kih ciqeva. Vaqa ista}i da je optuèni tek sada, nakon {to
se predao, dobio priliku da vidi i proceni teìnu dokaza tuìla{tva protiv wega. Imaju}i u vidu o~igledno i deklarisano nepo{tovawe prema ovom
Me|unarodnom sudu, tvrdimo da se optuèni, nakon {to razmotri dokaze, ka296
da bude pu{ten iz pritvora u PJUN, ne}e smatrati obaveznim da se vrati i

pojavi na su|ewu.
16. Isto tako, tvrdimo da je optuènog na predaju mo`da nagnao i bri`qivo prora~unat li~ni interes, to jest mogu}nost da, u slu~aju dobrovoqne predaje, bude privremeno pu{ten na slobodu. Iz izve{taja sredstava javnog informisawa moè se izvesti zakqu~ak da je prividna spremnost optuènog da se stavi na raspolagawe Me|unarodnom sudu zapravo znak uverewa,
proisteklog iz wegove sopstvene analize, da je izru~ewe skoro neizbe`no.35)
Naravno, optuèni nije oduvek pokazivao spremnost da se pojavi pred Me|unarodnim sudom.36) Me|utim, ve} je konstatovao da }e se opirati hap{ewu.37)
Ostali faktori
17. Analiza ostalih faktora koji su relevantni za razmatrawe prvog
preduslova od strane Pretresnog ve}a dodatno govori protiv pu{tawa na
slobodu.38) Optuèni je javna li~nost koja je, prema Statutu ovog Me|unarodnog suda, optuèna za te{ka krivi~na dela.b) Ako se ima u vidu wegova uloga
u zlo~inima za koje se tereti najverovatnije ga, ukoliko bude osu|en, ~eka dugotrajna kazna zatvora. To je zna~ajan razlog za bekstvo.39) Stoga, jemstva koja
pruà sam optuèni imaju malo ili nimalo zna~aja.40) Tuìla{tvo daqe isti~e da optuèni nije dostavio garancije Republike Srbije i Crne Gore da
}e se, ukoliko bude pu{ten na slobodu, pojaviti na su|ewu. @albeno ve}e u
predmetu Blagojevi} bilo je mi{qewa da je poèqno imati garancije, mada
to nije preduslov.41) Veoma je mala verovatno}a, ako se imaju u vidu nedavni
komentari koje je optuèni dao pred Pretresnim ve}em i novinarima, da }e
bilo kakva garancija biti traèna ili data.42) âk ako optuèni zatraì i
dobije odgovaraju}e garancije Vlade Srbije i Crne Gore, Pretresno ve}e tim
garancijama treba da prida malu teìnu. Pre samo nekoliko dana, tuìlac
je obavestio Savet bezbednosti o tome da tokom posledwih {est meseci vlasti u Srbiji i Crnoj Gori skoro uop{te nisu sara|ivale i da je pomenuta dràva postala uto~i{te za begunce.43) âk ako Vlada Srbije i Crne Gore ubudu}e poboq{a saradwu s MKSJ-om, bi}e veoma te{ko postupiti u skladu s
tim garancijama, uhapsiti optuènog u Srbiji i Crnoj Gori i izru~iti ga u
Hag, budu}i da je on vo|a stranke koja je na posledwim predsedni~kim izborima osvojila skoro 1,5 miliona glasova (45 procenata od ukupnog broja). Ti
faktori umawuju verovatno}u da }e se optuèni pojaviti na su|ewu ako bude
pu{ten na slobodu.c)
18. U svetlu svih gorenavedenih okolnosti, tvrdimo da optuèni nije ispunio obavezu dokazivawa prvog preduslova iz pravila 65(B).d)
Da li }e optuèni predstavqati opasnost po druge?
19. Isto tako, optuèni nije pokazao da ne}e predstavqati opasnost ni
za jednu `rtvu, svedoka ni bilo koju drugu osobu, u skladu s pravilom 65(B).
297
Nema `rtava koje bi mogle da svedo~e protiv optuènog

20. Optuèni iznosi neuverqivu tvrdwu da nema `rtava koje bi pristupile sudu da svedo~e protiv wega. Na osnovu pravila 66(A)(i), Tuìla{tvo je
optuènom dostavilo primerak propratnog materijala koji je priloèn uz
optu`nicu kada je podneta na potvrdu. Taj propratni materijal ukqu~uje izjave velikog broja `rtava ka`wivog pona{awa optuènog, koje su spremne da
svedo~e protiv wega.
Teoretska mogu}nost da optuèni predstavqa opasnost po druge
21. Na konferenciji SRS-a za novinare, odrànoj 9. februara 2003, optuèni je od re~i do re~i pro~itao odlomke iz rezimea beleàka istraìteqa MKSJ-a o razgovoru s jednim svedokom u predmetu Milo{evi}, Nenadom ânkom, i taj saètak podelio prisutnim novinarima.44) Taj svedok je
upravo trebalo da svedo~i u postupku protiv Slobodana Milo{evi}a. Saètak razgovora s wim nije bio obelodawen javnosti, ali je u maju 2002. bio obelodawen Slobodanu Milo{evi}u i amici curiae u tom predmetu.45) Nije bilo razloga da ovaj optuèni do|e do tog poverqivog materijala, na {ta svakako nije ni imao pravo, kao ni na obelodawivawe wegovog sadràja javnosti.
Isto tako, optuèni nije imao drugog razloga da saètak razgovora s ovim
svedokom obelodani javnosti nego da ga zastra{i. Optuèni je tokom konferencije za novinare rekao za ânka da je izdajnik.46) Na istoj konferenciji
za novinare govorio je o svedo~ewu generala Aleksandra Vasiqevi}a koje je
(tada) bilo u toku na su|ewu Milo{evi}u. Za Vasiqevi}a je rekao da je la`ni svedok i da laè.47) Na ra~un generala Vasiqevi}a je izneo razne navode o protivzakonitim aktivnostima.48)
22. Tvrdimo da je na predmetnoj konferenciji za novinare optuèni pokazao da je spreman i kadar da zastra{uje svedoke koji se pojavquju pred ovim
Me|unarodnim sudom, te da je spreman i kadar da preduzme akcije ~iji je ciq
da se svedoci spre~e da svedo~e u postupku koji se vodi protiv wega i/ili drugih optuènih.49)
23. Ne{to skorije, na otvorenoj statusnoj konferenciji na ovom Me|unarodnom sudu, optuèni je zastra{ivao budu}e svedoke Tuìla{tva iznev{i skandaloznu tvrdwu da Tuìla{tvo psiholo{ki slama svedoke i primorava ih da daju la`na svedo~ewa.50) Optuèni je, isto tako, koristio pojavqivawa u sudnici i podneske za izno{ewe neosnovanih optu`bi u kojima govori o akademskom nepo{tewu,51) klevetama,52) o tome da je vlada ume{ana u organizovani kriminal,53) te o onemogu}avawu sprovo|ewa pravde putem podmuklih kriminalnih korupciona{kih radwi ve}eg broja lica, ukqu~uju}i sekretara ovog Me|unarodnog suda54) i papu Jovana Pavla II, kojeg je nazvao najve}im zlo~incem iz ovog posledweg balkanskog rata.55) Jednom prilikom je
to dovelo do pokretawa krivi~nog postupka protiv optuènog u Srbiji.56) Tuìla{tvo tvrdi da takvo pona{awe ukazuje na spremnost optuènog da na298
padne i povredi one koje smatra svojim neprijateqima. Dakle, postoji velika, a ne samo teoretska mogu}nost da }e optuèni predstavqati opasnost za
`rtve svedoke i druge osobe ukoliko Ve}e odobri wegov Zahtev za privremeno pu{tawe na slobodu.
24. Daqe tvrdimo da }e to {to optuèni poseduje neredigovane izjave
svedoka ({to je slu~aj sa ve}im delom do sada obelodawenih izjava svedoka57)
dodatno pove}ati ne samo rizik da }e optuèni opstruirati i zastra{ivati, ve} i rizik da }e predstavqati opasnost po `rtve, potencijalne svedoke ili druge osobe. Tvrdimo da ~iwenice u ovom predmetu i velika mogu}nost da }e zastra{ivati svedoke i vr{iti pritisak na wih zna~e da }e on
to i u~initi.ee)
Ne postoji mogu}nost da se optuèni na|e u isto vreme i na istom mestu
kao svedoci Tuìla{tva
25. Veliki broj svedoka Tuìla{tva i daqe ìvi na teritoriji biv{e
Jugoslavije. Shodno tome, postoji veoma realna mogu}nost da }e se optuèni,
wegovi saradnici i pristalice iz Srpske radikalne stranke i nekada{weg
Srpskog ~etni~kog pokreta na}i istovremeno na istom podru~ju kad i neki
svedok. Ako se ima u vidu sklonost optuènog ka nasiqu, wegova spremnost i
mogu}nost da zastra{uje svedoke Tuìla{tva, ~ak i dok je pritvoren u Hagu
i wegov deklarisani ciq da uni{ti ovaj Me|unarodni sud, Tuìla{tvo
tvrdi da bi bilo nepo{teno i protivno Statutom propisanim pravima `rtava i svedoka izloìti ih takvom riziku.58)
Ovaj Me|unarodni sud moè da odredi odgovaraju}e uslove kako bi garantovao prava `rtava, svedoka i svih drugih osoba kojima bi pretila opasnost ukoliko optuèni bude pu{ten na slobodu
26. Postojawe odgovaraju}ih uslova koje odredi Pretresno ve}e, koji }e
garantovati prava `rtava, svedoka i svih drugih osoba kojima bi pretila
opasnost ukoliko bi optuèni bio pu{ten na slobodu, temeqi se na spremnosti optuènog da ih po{tuje. Iz gorenavedenih razloga, neosnovano je verovati da }e optuèni po{tovati bilo kakve uslove koje ovaj Me|unarodni
sud uvede u vezi s wegovim privremenim pu{tawem na slobodu. Naprotiv, optuèni je re~ima i delom pokazao da se u potpunosti oglu{uje i ne pridràva odluka i naloga ovog Me|unarodnog suda.
27. Pored toga, optuèni se i ranije nasilno pona{ao. Ve} godinama se
beleì i izve{tava o wegovim delima fizi~kog nasiqa, mahawu pi{toqem
u javnosti i tome da je onima nad kojima je imao kontrolu dopu{tao dela neumerenog fizi~kog nasiqa.59) Onima koji se nisu slagali s wegovim mi{qewem uzvra}ao je pretwama i fizi~kim zlostavqawem. U februaru 2000. pretio je novinaru B92 slede}im re~ima:
Pripazite se! Vi sa B2-92 i ostali izdajnici, ne verujete vaqda da }ete
preìveti ako nas smaknu. Gre{ite, opasno gre{ite. Rukavice su skinute. Ko
299
god radi za Amerikance mora da snosi posledice. Kakve posledice? Najgore

mogu}e. Me|u vama koji radite za strane obave{tajne slu`be traìmo ubice.
Vi ste sau~esnici u ubistvu. Isti ste. (prevod s engleskog)60)
28. Tvrdimo da je optuèni sasvim kadar da li~no ostvari svoje pretwe
fizi~kim nasiqem ili da naloì drugima da ih ostvare.f) Od juna 1991. bio
je poslanik u Skup{tini Republike Srbije. Od maja 1992. godine, kao lider
SRS-a, bio je poslanik u Saveznoj skup{tini. Prema toj instituciji, wenim
~lanovima i wihovom fizi~kom integritetu nije pokazivao nikakvo po{tovawe. U oktobru 1994. javqeno je da mu je oduzet poslani~ki imunitet zbog dva
incidenta koje je izazvao u Saveznoj skup{tini.61) U julu 1997. dok je bio predsedni~ki kandidat SRS-a na izborima koji su trebali da se odrè u septembru 1997. godine, navodno je dopustio svom telohranitequ da nogom i pesnicom udari ~lana narodne skup{tine nakon {to mu je javno pretio tokom televizijskog duela u prostorijama BK televizije.62) Taj incident pokazuje u kojoj je meri optuèni spreman i kadar da ostvari svoje pretwe.
29. Date okolnosti pokazuju da optuèni nije pokazao da ne}e predstavqati opasnost po `rtve, svedoke ili druge osobe, ukqu~uju}i potencijalne
svedoke ili druge osobe s kjima je obavqen razgovor ili koje na drugi na~in
pomaù Tuìla{tvu pri vr{ewu istraga. Ve} to je dovoqan razlog da Pretresno ve}e odbije Zahtev za privremeno pu{tawe na slobodu.
Odlagawe postupka ugroàva pravo optuènog na ekspeditivno su|ewe
30. Tuìla{tvo preliminarno tvrdi da do sada nije bilo neprimerenih
ili nerazboritih odlagawa u ovom postupku. Optuèni je stavqen u pritvor
24. februara 2003. godine, a pred sud je prvi put stupio 26. februara 2003. U
skladu s pravilom 66(A)(i), Tuìla{tvo je obelodanilo materijal koji je
priloèn uz Optu`nicu kada je 17. marta 2003. podneta na potvrdu. Tuìla{tvo je nastavilo da ispuwava trajnu boavezu obelodawivawa prema pravilu
66(A)(ii),g) pravilu 68h) i pravilu 66(B).i) Optuèni je podneo Prigovor na
optu`nicu 31. decembra 2003. godine, vi{e od osam meseci nakon isteka roka od trideset dana propisanog pravilom 72(A).63) Nakon {to je Tuìla{tvo
podnelo odgovore, Pretresno ve}e je 26. maja 2004. donelo odluku.64) Po tom pitawu trenutno re{ava @albeno ve}e.65) Tuìlac je pregledao podnesak optuènog na 479 stranica naslovqen Posebna odbrana,66) a 28. maja 2004. Tuìla{tvo je optuènom uputilo pismo u kojem ga pita da li se slaè s tim da
~etiri ~iwenice koje je predloìlo Tuìla{tvo nisu sporne me|u stranama u postupku.67) Nacrti pretpretresnog podneska Tuìla{tva, spisak wegovih svedoka i saètak o~ekivanog svedo~ewa za svakog od svedoka bi}e podneti do sredine oktobra 2004. godine, mada Pretresno ve}e nije odredilo rokove za taj materijal. Ukoliko bude potrebno, Tuìla{tvo bi moglo da bude
spremno za po~etak su|ewa krajem 2004, {to je mawe od dve godine od kako je
optuèni u pritvoru.
300
31. Pri proceni razumnog trajawa pritvora pre su|ewa za navodne te{ke
povrede me|unarodnog humanitarnog prava, pretresna ve}a treba da uzmu u
obzir sloènost predmeta, kao i druge relevantne kriterijume.68) U ovom slu~aju, optuèni se u Optu`nici tereti za krivi~nu odgovornost za zlo~ine
protiv ~ove~nosti i kr{ewa zakona i obi~aja ratovawa po~iwene u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Srbiji. Pravna i ~iweni~na pitawa koja ~ine
su{tinu ovog postupka su brojna i sloèna. Ti zlo~ini se ti~u hiqada `rtava i brojnih pojedina~nih po~inilaca koje je optuèni podstrekivao, nare|ivao im i/ili pomagao i podràvao. U~esnici u udruènom zlo~ina~kom
poduhvatu, kao {to se navodi u paragrafima od 6 do 8 Optu`nice, bile su osobe koje su, poput optuènog, delovale na najvi{em nivou vlasti Republike
Srbije, Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. U takvim okolnostima, trajawe pretpretresnih priprema i pritvora bi}e neizbe`no duè nego
kad je re~ o drugim vrstama zlo~ina u doma}em pravosu|u.
32. Optuèni u ovom predmetu nalazi se u pritvoru 15 meseci. Taj period spada u razumne okvire pritvora pre po~etka su|ewa, prihva}ene od strane istaknutih tela koja se bave pitawima me|unarodnog humanitarnog prava.69) Na primer, Evropska komisija za qudska prava (u daqem tekstu: Komisija) i Evropski sud za qudska prava (u daqem tekstu: ESQP) razmatrali su pitawe razumnog trajawa pritvora pre su|ewa u velikom broju predmeta. Zauzet je stav da je pritvor pre su|ewa u trajawu od tri do pet godina primeren,
u zavisnosti od okolnosti datog predmeta.70) U predmetima u kojima je ESQP
bio mi{qewa da je dugotrajan pritvor pre su|ewa nedopustiv, uzrok je naj~e{}e bilo to {to prvostepeni sudovi nisu izneli relevantne i dovoqne razloge za produèni pritvor (ili su prenebregli dokaze koji govore suprotno)
ili to {to doma}e vlasti nisu pokazale naro~itu revnost u vo|ewu postupka.71) U slu~aju ovog optuènog ne vaì nijedan od tih nedostataka.
33. ^lan 9(3) Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima
(daqe u tekstu: MPGQP) predvi|a da pritvorene osobe imaju pravo da im se
sudi u razumnom roku ili da budu oslobo|ene: Pritvarawe lica koja ~ekaju na su|ewe nije obavezno... Me|utim, u jednom uvaènom pravnom izvoru je
obja{weno da izraz razuman rok treba tuma~iti u svetlu svih okolnosti
datog predmeta.72) Sudovi mogu da vagaju faktore kao {to su opasnost od gubitka dokaznog materijala, daqe ka`wivo pona{awe i bekstvo.73) Pored toga, pretresna ve}a ovog Me|unarodnog suda insistirala su na neophodnosti
tuma~ewa odredaba MPGQP u okviru jedinstvenog konteksta i pravnih
okvira ovog Me|unarodnog suda.74) Stoga, odredbe MPGQP o pritvoru pre su|ewa treba tuma~iti u ovom fleksibilnijem smislu.75)
34. Kao {to je gore pomenuto, optuèni je u pritvoru proveo mawe od godinu i po dana ~ekaju}i po~etak su|ewa. To trajawe pritvora pre po~etka su|ewa jeste u okviru me|unarodno prihva}enih standarda o qudskim pravima,
naro~ito ako se ima u vidu teìna zlo~ina za koje se optuèni tereti, mogu}a opasnost po svedoke i verovatno}a da }e pobe}i, te sloènost istraga i
301
krivi~nog gowewa za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava.j) Svaka eventualna {teta naneta optuènom moè se nadoknaditi prilikom odmeravawa kazne (pod pretpostavkom da optuèni bude progla{en krivim)
budu}i da }e Pretresno ve}e, pri odre|ivawu kazne, verovatno imati u vidu
vreme provedeno u pritvoru pre po~etka su|ewa.
35. Prema tvrdwi Tuìla{tva, svako dosada{we odlagawe u ovom postupku bilo je rezultat opstruktivnog pona{awa optuènog, a ne gre{aka
ili propusta Tuìla{tva ili Pretresnog ve}a. Otkako je pritvoren, optuèni je u vi{e navrata podnosio (ili nastojao da podnese) podneske koji su
bili obesni,76) uvredqivi,77) neblagovremeni78) ili preobimni.79) Svaki od tih
podnesaka iziskuje vreme i trud slu`benika Sekretarijata koji ih prevode,
potom vreme i trud Tuìla{tva koje na wih odgovara i naposletku vreme i
trud pretresnog ve}a, koje po wima donosi odluku. Pored toga, optuèni je
tokom pojavqivawa u sudnici vi{e puta uludo tro{io vreme ovog Me|unarodnog suda, iznose}i obesne, klevetni~ke i uvredqive optu`be na ra~un slu`benika ovog Me|unarodnog suda ili drugih lica.80) Sve strane u postupku,
ukqu~uju}i optuènog, bile bi ranije spremne za po~etak su|ewa kad bi se
optuèni uzdrào od takvog nedoli~nog pona{awa.
36. Naposletku, optuèni iznosi tvrdwu da nije u mogu}nosti da pripremi svoju odbranu dok je u pritvoru, naro~ito zbog ograni~ewa prava na komunikaciju koju mu je odredio Sekretarijat. Tuìla{tvo najpre èli da istakne da su ta ograni~ewa sada ukinuta, tako da ubudu}e ne moè biti re~i o nemogu}nosti optuènog da komunicira sa svojim savetnicima. Uz to, prigovor
optuènog ~ini se prili~no neobi~an, budu}i da su Zahtev, kako se navodi u
wegovom tekstu, sastavili wegovi pravni savetnici.81) Tokom protekle godine, osim dvoje pravnih savetnika, optuèni je na raspolagawu imao i
dvadesetak istraìteqa82) i neutvr|en broj drugih advokata83) angaòvanih na pripremi wegove odbrane. Osim dvoje pravnih savetnika, ekspertski tim koji trenutno radi na pripremi wegove odbrane broji 19 qudi.84) Mese~no se sastavqa i optuènom podnosi po tri podneska u vidu razli~itih
zahteva utemeqenih na Statutu i Pravilniku.85) Ograni~ewa prava na komunikaciju koja je odredio Sekretarijat, stoga, ne ometaju optuènog u pripremi odbrane. Isto tako, ~iwenica da je u pritvoru, sama po sebi, ne spre~ava
optuènog da priprema odbranu. Na primer, Pretresno ve}e u predmetu Milo{evi} je istaklo da optuèni mora da se priprema za odbranu dok je u pritvoru.86) U ovom predmetu, optuèni je pro{le godine podneo dokument od
479 strana naslovqen Posebna odbrana. Stoga daqi pritvor optuènog pre
po~etka su|ewa ne}e ugroziti wegovo pravo na pripremu svoje odbrane u
okviru pravi~nog su|ewa.
IV. Primena diskrecionih prava

37. Tuìla{tvo prvenstveno tvrdi da ovaj podnesak ne}e i ne treba da zavisi od univerzalnog diskrecionog prava Pretresnog ve}a da odbije privremeno pu{tawe na slobodu na osnovu pravila 65(B). Me|utim, ukoliko optu302
èni uveri Ve}e da su zadovoqeni preduslovi propisani ovim pravilom,87)

Tuìla{tvo }e izneti tvrdwu da privremeno pu{tawe na slobodu u svakom
slu~aju treba odbiti. Naro~ito tvrdimo da konferencija za novinare na kojoj je optuèni govorio o Svedoku ânku,88) to {to je dobio i obelodanio javnosti bele{ke o razgovoru s tim svedokom, te javni uvredqivi komentari optuènog o tome kako Tuìla{tvo slama svedoke kako bi la`no svedo~ili,
predstavqaju dokaze ozbiqnog poku{aja optuènog da omete sprovo|ewe
pravde. Pretresno ve}e treba da uzme u obzir ovaj faktor pri primeni svojih diskrecionih prava.89)
38. Odbijawe optuènog da prizna ovaj Me|unarodni sud, neumesni i hu{ka~ki komentari na ra~un ove institucije, nepo{tovawe dru{tvenih organa sopstvene zemqe u kojima je delovao i u ~iji je sastav bio izabran, kao i sve
druge okolnosti, ukazuju na to da }e on, ukoliko bude pu{ten na slobodu, dati sve od sebe da spre~i ili omete svedoke da pristupe i svedo~e pred ovim
Me|unarodnim sudom, ili da na drugi na~in omete sprovo|ewe pravde u ovom
i drugim predmetima koji se vode pred ovim Me|unarodnim sudom. Naro~ito
je velika verovatno}a da }e se tako pona{ati nakon obelodawivawa dokaznog
materijala Tuìla{tva. Imaju}i u vidu sve date okolnosti, Pretresno ve}e
bi trebalo da upotrebi svoje diskreciono pravo da odbije privremeno pu{tawe na slobodu.
V. Odgoda eventualnog naloga o pu{tawu na slobodu

39. Na osnovu pravila 65(E), ukoliko Pretresno ve}e odobri Zahtev, Tuìla{tvo traì odgodu izdavawa naloga Pretresnog ve}a kojim se odobrava
pu{tawe na slobodu do re{avawa àlbe Tuìla{tva na takvu odluku.
VI. Zakqu~ak
40. Iz gorenavedenih razloga, Zahtev treba odbiti.
Dana 7. jula 2004.
U Hagu, Holandija
Fusnote:
a) Na primer, optuèni iznosi bizaran argument da Tuìla{tvo nije navelo nikakve
razloge za daqe trajawe wegovog pritvora, da je optuèni u pritvoru ve} 15 meseci
~ekaju}i da se optu`nica potvrdi; da optuèni sebi predstavqa najboqu mogu}u
stru~nu odbranu pred MKSJ-om, da su optuènom ograni~ena prava na komunikaciju, da se optuèni smatra nevinim, da je optuèni navodno u~estvovao u udruènom
zlo~ina~kom poduhvatu zajedno s drugim osobama koje su optuène pred ovim Me|unarodnim sudom, da je prekr{eno pravo optuènog da bude blagovremeno obave{ten
o optu`bama protiv wega na jeziku koji razume i da ovaj Me|unarodni sud drì optuènog u pritvoru kako bi ga primorao da prizna krivicu. Zahtev. Nijedan od ovih
argumenata nema teìnu kad je re~ o tome da li }e se optuèni pojaviti na su|ewu i
predstavqati opasnost po neku `rtvu, svedoka ili neku drugu osobu ukoliko Pretresno ve}e odobri privremeno pu{tawe na slobodu.
303
b) @albeno ve}e trenutno razmatra da li se opseg nadle`nosti ovog Me|unarodnog suda proteè na zlo~ine koji su navodno po~iweni u pokrajini Vojvodini. Vidi Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, @alba Tuìla{tva na Odluku po podnesku Vojislava [e{eqa kojim se osporavaju nadle`nost i forma optu`nice, predmet br.
IT-03-67-AR72.1, 28. juni 2004. Me|utim, ~ak ako @albeno ve}e i odlu~i da Me|unarodni sud nije nadleàn za krivi~na dela po~iwena u Vojvodini, u preostalim ta~kama Optu`nice optuèni se tereti za izuzetno te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava na osnovu kojih bi, ukoliko se dokaù, optuènom mogla da bude izre~ena dugotrajna kazna zatvora.
c) Odluka po àlbi u predmetu [ainovi}, par. 9, fusnota 3 gore. U prilog svom Zahtevu optuèni tako|e kaè da ne postoje dokazi u prilog optu`bama kojima se tereti
u Optu`nici. Me|utim, optuèni raspolaè celokupnim propratnim materijalom
koji je priloèn uz Optu`nicu kad je traèna wena potvrda. [tavi{e, o tome da li
su dokazi dovoqni treba re{avati tokom su|ewa, a ne u kontekstu Zahteva za privremeno pu{tawe na slobodu. Ukoliko bi vladalo druga~ije mi{qewe, svaka rasprava
o privremenom pu{tawu na slobodu postala bi su|ewe u okviru su|ewa u vezsi s
tim da li su dokazi protiv nekog optuènog dovoqni.
d) Prema standardu tereta dokazivawa za koji se Me|unarodni sud opredeli.
e) Pove}ana mogu}nost maltretirawa uzeta je u obzir u predmetu Tuìlac protiv Miroslava Kvo~ke, Milojice Kosa, Mla|e Radi}a i Zorana @igi}a, Odluka po zahtjevu za privremeno pu{tawe Miroslava Kvo~ke na slobodu, 2. februar 2000. Tuìla{tvo isti~e komentare Pretresnog ve}a u dvema odlukama u predmetu Br|anin,
ibid., od marta 2001. (para. 35 i 36) i jula 2000. (par. 19) o tome da pove}ana mogu}nost
uticaja nakon obelodawivawa, sama po sebi nije dovoqna da se odbije zahtev za privremeno pu{tawe na slobodu. Me|utim, ukoliko, na osnovu ~iwenica, pove}ana mogu}nost uticawa na svedoke ukazuje na to da }e optuèni to i u~initi, to ne zna~i da
to ne treba uzeti u obzir pri re{avawu zahteva za privremeno pu{tawe na slobodu.
f) Teza Tuìla{tva protiv optuènog delom se i odnosi na to {to je on, tokom perioda na koji se odnosi Optu`nica, podsticao i podstrekivao ~iwewe zlo~ina u Vojvodini, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
g) Do danas, Tuìla{tvo nije zna~ajnije napredovalo u obelodawivawu izjava svedoka
koji su osetqiv izvor informacija prema pravilu 66(A)(ii), po{to se ~eka kona~na
odluka Pretresnog ve}a po poverqivom i ex parte Zahtevu optu`be za neobelodawivawe materijala dostavqenog na osnovu pravila 66(a)(ii) i 68 i za{titne mere za
svedoke tokom pretpretresne faze, podnetom 15. septembra 2003. Dana 11. februara
2004. godine, Pretresno ve}e je delimi~no odobrilo taj zahtev i naloìlo Tuìla{tvu da Ve}u dostavi dodatne informacije u vezi sa prirodom zatraènih za{titnih mera za svakog od relevantnih svedoka, kao i razloge za podno{ewe zahteva za
takve mere. Tuìla{tvo je te dodatne informacije dostavilo 15. aprila 2004.
h) Na posledwoj statusnoj konferenciji od 4. juna 2004. optuèni je priznao da mu je
Tuìla{tvo do tada dostavilo veliku koli~inu osloba|aju}eg materijala. Transkript, str. 245.
i) U skladu s pravilom 66(B) i usmenim nalogom Pretresnog ve}a od 4. juna 2003. Tuìla{tvo }e do 14. avgusta 2004. obelodaniti izjave svedoka Tuìla{tva u kojima se pomiwe ime optuènog.
j) Optuèni, izme|u ostalog, tvrdi da je u wegovom slu~aju privremeno pu{tawe na
slobodu opravdano jer wegovo su|ewe (prema wegovim re~ima) ne}e po~eti sve do
2007. Zahtev, par. 9, 15.3, 17 i 19. Kad su pitawa spekulativne prirode ili se ne mogu
predvideti, ne mogu posluìti kao pouzdani faktori pri odlu~ivawu o tome da li
treba odobriti privremeno pu{tawe na slobodu. Tuìlac protiv Kordi}a i êrkeza, Odluka po zahtjevu Marija êrkeza za privremeno pu{tawe na slobodu, predmet br. IT-95-14/2-A, 12. decembar 2003, par. 8. Stoga, predvi|awa optuènog o mogu}em datumu po~etka wegovog su|ewa ne predstavqaju faktor koji ide u prilog privremenom pu{tawu na slobodu.
304
DODATAK A PRAVNI IZVORI

1. Tuìla{tvo se poziva na analizu Pretresnog ve}a u odlukama po zahtevima za privremeno pu{tawe na slobodu Rahima Ademija i Miodraga Joki}a, a naro~ito na pitawe da li je izmenom pravila 65(B) privremeno pu{tawe na slobodu postalo pravilo, a pritvor izuzetak, ili obratno. Vidi
predmet Tuìlac protiv Rahima Ademija, Nalog po zahtjevu za privremeno pu{tawe na slobodu, 20. februar 2002. (u daqem tekstu: Odluka u predmetu Ademi) i predmet Tuìlac protiv Miodraga Joki}a, Nalog po zahtevu za privremeno pu{tawe na slobodu, 20. februar 2002. (u daqem tekstu:
Odluka u predmetu Joki}). U oba slu~aja Pretresno ve}e je bilo mi{qewa
da predmetnom izmenom pritvor nije postao izuzetak, a pu{tawe na slobodu izuzetak.
2. Tuìlac protiv Milana Marti}a, Odluka po molbi za dozvolu ulagawa àlbe, predmet br. IT-95-11-AR65, 18. novembar 2002. (u daqem tekstu:
Odluka u àlbenom postupku u predmetu Marti}), str. 3; Odluka u predmetu
Ademi, par. 18-19; Odluka u predmetu Joki}, par. 17-18. Vidi i Tuìlac protiv Br|anina i Tali}a, predmet br. IT-99-36-PT, Odluka po zahtjevu Radoslava Br|anina za privremeno pu{tawe na slobodu, 25. juli 2000. (u daqem
tekstu: Odluka u predmetu Br|anin), par. 12 i 13.
3. U vezi s izbegavawem opasnosti od bekstva, vidi Odluku u predmetu
Br|anin, par. 18. Isto tako, u vezi s oba preduslova, vidi predmet Br|anin i
Tali}, Odluka po zahtjevu Momira Tali}a za privremeno pu{tawe na slobodu, 28. mart 2001. (u daqem tekstu: Odluka u predmetu Tali}), par. 18. Vidi i odluku Pretresnog ve}a u predmetu Tuìlac protiv Mom~ila Kraji{nika i Biqane Plav{i}, predmet br. IT-00-39 i 40-PT, Odluka po obavijesti Mom~ila Kraji{nika o zahtjevu za privremeno pu{tawe na slobodu, 8.
oktobar 2001. (u daqem tekstu: Odluka u predmetu Kraji{nik), u kojoj je zauzet stav da teret koji po~iva na optuènom ne moè biti malen, par. 16. Iako se ve}ina ~lanova @albenog ve}a u svojoj odluci u predmetu Tuìlac protiv [ainovi}a i Ojdani}a, predmet br. IT-99-37-AR65, Odluka u vezi s privremenim pu{tawem na slobodu, @albeno ve}e, 30. oktobar 2002. (u daqem
tekstu: Odluka po àlbi u predmetu [ainovi}) nije bavila tim pitawem, Tuìla{tvo isti~e da je sudija Shahabuddeen izneo izdvojeno mi{qewe, par.
20-41, kako sledi: Pretresno ve}e mora da se uveri u ove propisane stvari na
osnovu vi{eg standarda nego {to je odmeravawe verovatno}e, a nièg od dokaza van svake razumne sumwe. Smatram da je ovde primeren tekst koji se sastoji u obavezi podnosioca molbe za privremeno pu{tawe na slobodu da Pretresnom ve}u predo~i dobro potkrepqene osnove da bi ga uverilo da }e se on
stvarno pojaviti na su|ewu i da, ako bude pu{ten na slobodu, ne}e predstavqati opasnost ni za jednog svedoka, `rtvu ili drugu osobu. Tuìla{tvo tako|e ukazuje na suprotno mi{qewe sudije Hunta, koji je odbacio taj pristup
i istakao slede}e: [to je ozbiqnija stvar koja se tvrdi, ili {to su ozbiq305
nije posledice koje proisti~u iz konkretnog zakqu~ka, bi}e teè uveriti

nadle`ni sud u to da je ve}a verovatno}a da je ono {to se utvrdi istinito, nego da nije... ali teret dokazivawa je isti: da je verovatnije da je ono {to molilac tvrdi ta~no nego da nije ta~no. U praksi ovog Me|unarodnog suda teret dokazivawa da nema opasnosti po druge, koji snosi optuèni, prihva}en
je skoro kao apsolutan: u predmetu Tuìlac protiv Bla{ki}a, predmet br.
IT-95-14-T, Nalog kojim se odbija zahtjev za privremeno pu{tawe na slobodu, 25. april 1996. str. 5, Pretresno ve}e je zakqu~ilo da ne moè biti sigurno da optuèni, ukoliko bude privremeno pu{ten na slobodu, ne}e predstavqati opasnost po neku `rtvu, svedoka ili drugu osobu u svetlu ~iwenice
da bi zbog znawa koje on, kao optuèni, posjeduje u vezi s dokaznim materijalom koji je predoìo tuìlac, mogao do}i u situaciju da izvr{i pritisak
na `rtve i svedoke, {to bi moglo zna~ajno ugroziti istragu u tom predmetu.
4. Odluka po àlbi u predmetu Marti}, str. 2; Tuìlac protiv Milana
Marti}a, Odluka po molbi za privremeno pu{tawe na slobodu, predmet br.
IT-95-11-PT, 10. oktobar 2002, str. 7; Odluka u predmetu Ademi, par. 21. U Odluci po àlbi u predmetu [ainovi}, par. 6, @albeno ve}e je izloìlo niz
faktora koje Pretresno ve}e mora da ima u vidu prilikom odlu~ivawa o tome da li }e se optuèni pojaviti na su|ewu ukoliko bude privremeno pu{ten
na slobodu. Me|u wima su i slede}i: ~iwenica da su molioci optuèni za te{ka krivi~na dela, ~iwenica da }e im, ukoliko budu osu|eni, verovatno biti izre~ena dugotrajna kazna zatvora; okolnosti u kojima su se predali; stepen saradwe vlasti SRJ i Srbije; ~iwenica da je u SRJ nedavno usvojen Zakon
o saradwi s Me|unarodnim krivi~nim sudom i tako daqe (naglasak dodat).
5. Odluka u predmetu Br|anin, par. 22 (fusnote izostavqene). Vidi i Odluku u predmetu Ademi, par. 22.
6. Zahtev, str. 11-12.
7. Zahtev, par. 2 i par. 18.
8. Zahtev, par. 3-5.
9. Zahtev, par. 6.
10. Podnesak, par. 5, 14, 15.3 i 16-17.
11. Podnesak, par. 12, 13, 15.2 i 15.4-15.5.
12. Dodatak A sadrì pravne izvore koje je Tuìla{tvo citiralo u ovom
Odgovoru. Dodatak B sadrì izve{taje iz {tampe ili wihove rezimee koji
govore o komentarima optuènog. Dodatak C sadrì odlomke iz transkripata statusnih konferencija, a Dodatak D sadrì relevantne primere iz sudske prakse.
13. [to je zakqu~ilo i @albeno ve}e u Odluci po àlbi u predmetu [ainovi}, par. 10. Tuìla{tvo je u dowim paragrafima navelo pitawa za koja
je dati materijal relevantan.
14. Vidi odluke u predmetu Tuìlac protiv Mileta Mrk{i}a, predmet
br. IT-95-13/1, Odluka po zahtevu Mileta Mrk{i}a za privremeno pu{tawe na slobodu, 24. juli 2002, potvr|enu u àlbenom postupku (Odluka po
306
àlbi na odluku o odbacivawu zahteva za privremeno pu{tawe na slobodu,

@albeno ve}e, 8. oktobar 2002); Tuìlac protiv Milana Marti}a, predmet
br. IT-95-11-PT, Odluka po molbi za privremeno pu{tawe na slobodu, 10.
oktobar 2002. (u daqem tekstu: Odluka u predmetu Marti}); Tuìlac protiv
Milana Marti}a, predmet br. IT-95-11-AR65, Odluka po molbi za dozvolu
ulagawa àlbe, 18. novembar 2002. (Molba optuènog za dozvolu ulagawa
àlbe je odbijena.) Pretresno ve}e u predmetu Marti} bilo je mi{qewa da
~iwenica da je optuèni javno i vi{e puta pokazao ozbiqno nepo{tovawe
Me|unarodnog suda tokom posledwih godina predstavqa faktor koji odnosi znatnu prevagu protiv pretpostavke odbrane da ne postoji rizik bekstva
ovog optuènog (Odluka u predmetu Marti}). Tuìlac protiv Dragoquba
Kunarca i Radomira Kova~a, predmet br. IT-96-23-PT, Odluka po zahtjevu
za privremeno pu{tawe Dragoquba Kunarca na slobodu, 11. novembar 1999,
par. 3 i 4; Tuìlac protiv Kupre{ki}a, predmet br. IT-95-16-PT, Odluka
po zahtjevu za privremeno pu{tawe Draga Josipovi}a na slobodu od 21. decembra 1999, 22. decembar 1999, par. 2; Tuìlac protiv Kupre{ki}a, predmet br. IT-95-16-PT, Odluka po zahtjevu za privremeno pu{tawe na slobodu {to su ga podnijeli Zoran Kupre{ki}, Mirjan Kupre{ki}, Drago Josipovi} i Dragan Papi}, 15. decembar 1997, par. 12.
15. Vidi Odluku u predmetu Joki}, par. 22 i 23.
16. Vidi, na primer, Tuìlac protiv Kordi}a i Marija êrkeza, predmet br. IT-95-14/2-T, Povjerqivi nalog po zahtjevu Darija Kordi}a za privremeno pu{tawe na slobodu u skladu s pravilom 65, 17. decembar 1999.
17. U paragrafu 6 Odluke po àlbi u predmetu [ainovi}, @albeno ve}e je zauzelo stav da, pri proceni verovatno}e da }e se neki optuèni pojaviti na su|ewu, treba uzeti u obzir te okolnosti.
18. Vidi intervju Frabce 3 sa [e{eqem od juna 1994: Ja li~no ne priznajem Ha{ki tribunal. Smatram da on nije pravno utemeqen, ali ako me
ikada pozovu u Hag, ja }u rado smesta oti}i. Nikad ne bih propustio takvu
predstavu... Ne nameravam da se branim, ja mogu samo da napadam. (prevod s
engleskog) Vidi intervju za budimpe{tansku televizijsku mreù MTV od
28. januara 1996.
19. Vidi izve{taj agencija SRNA sa konferencije SRS-a za {tampu, od
4. aprila 1996, u kojem optuèni kaè: To {to se Ha{ki tribunal sada obra}a Savetu bezbednosti s ciqem da prikaè SRJ kao zemqu lupeà, posledwa je ucena svetskih sila. (prevod s engleskog)
20. Vidi komentare optuènog tokom okruglog stola televizije SRTSA, verovatno od 14. maja 1993: U Hagu mogu da mi sude samo kao nacionalisti, srpskom nacionalisti. Spreman sam da branim srpski nacionalizam
pred celim svetom i da ukaèm na sve zlo~ine koje je me|unarodna zajednica
izvr{ila nad srpskim narodom. (prevod s engleskog)
21. âk i u vezi s predmetom protiv osu|enog optuènika Du{ana Tadi}a, kako prenosi beogradski dnevnik Na{a borba, optuèni je na konferen307
ciji SRS-a za {tampu, od 10. maja 1996, izjavio da Tribunal nema dokaze ni
protiv jednog jedinog Srbina... sude Tadi}u, pa ga ~ak optuùju za stvari koje
sam, navodno, ja uradio. (prevod s engleskog)
22. Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, Prigovor na optu`nicu, predmet br. IT-03-67-PT, 15. januar 2004, str. 18.
23. Ibid., str. 44.
24. Ibid., str. 16.
25. Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, Zahtev optuènog za dono{ewe odluke o ure|ivawu prava na komunikaciju i posete dok se nalazi u pritvoru, predmet br. IT-03-67-PT, 24. juni 2004, str. 3. Stavovi optuènog se
daqe mogu sagledati u slede}em citatu iz intervjua za SRT: ... Ja sam kategori~ki protiv da se bilo koji Srbin izru~uje Ha{kom tribunalu iz vi{e razloga. Prvo, zato {to mi, Srbi, ne zasluùjemo da imamo dràvu ako }emo nekome drugome na{e dràvqane isporu~ivati. Drugo, Ha{ki tribunal je pokazao da je izrazito antisrpski orijentisan. Tre}e, nema nikakvog realnog
pravnog osnova za postojawe Ha{kog tribunala i zato nema nikakvih razloga da se Srbi isporu~uju. I ~etvrto, {to je najva`nije, Ha{ki tribunal proziva ono najboqe {to je srpska majka u dvadesetom veku rodila i srpska kolevka odwihala, proziva za ratne zlo~ine i traì da im se sudi u Hagu, a to
zaista ni po koju cenu ne smemo prihvatiti. U istom intervjuu optuèni je
izrazio svoju podr{ku optuènima u bekstvu Radovanu Karayi}u i Ratku
Mladi}u: Poku{avaju da uhvate Radovana Karayi}a. Pre dva dana su poku{ali da uhvate ~etni~kog vojvodu i juna~kog branioca Srpskog Sarajeva
Slavka Aleksi}a, ~lana Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne
stranke... Mi one najboqe me|u nama ne damo. Pogotovu ne damo ni Radovana
Karayi}a, ni Milana Marti}a, ni Ratka Mladi}a. Vidi izve{taj SRNE od
7. juna 1996: Na jednom mitingu SRS-a ... [e{eq je rekao da srpski lideri
(Karayi} i Mladi}) nikada ne}e biti izru~eni u Hag. (tekst u zagradi dodat) Daqe, vidi V.I.P. od 4. jula 2001. u kojem se prenose komentari optuènog: Drago nam je da je Slobodan Milo{evi} jak i da se dostojanstveno nosi
sa kriminalnim Ha{kim tribunalom (prevod s engleskog); i daqe: SRS èli da Milo{evi} istraje s takvim stavom, da odbrani interese srpskog naroda i raskrinka Ha{ki tribunal, koji je oru|e NATO-a. (prevod s engleskog) Vidi i govor optuènog koji prenosi Odsek za pra}ewe medija Outreach programa MKSJ-a, od 20. novembra 2002. na mitingu u centru Beograda u
organizaciji udruèwa Sloboda. Navodi se da je optuèni izjavio da su Ha{ki tribunal osnovali neprijateqi srpskog naroda kako bi sudili srpskim
liderima, srpskim borcima za slobodu i srpskim dràvnicima (prevod s engleskog). On daqe kaè slede}e: Ha{ki tribunal ne sudi Milo{evi}u nego
Srbiji i celom srpskom narodu. Milo{evi} u Hagu ne brani sebe, ve} srpski
narod, ~ast, istoriju i dostojanstvo Srbije. (prevod s engleskog)
26. Konferencija za {tampu Srpske radikalne stranke, 9. februar 2003,
Dodatak C, str. 1, gde se govori o su|ewu Slobodanu Milo{evi}u. Tako|e se
308
navodi da je optuèni rekao da je celo su|ewe name{teno i da se radi o politi~kom procesu u kojem se ne sudi Slobodanu Milo{evi}u nego celom srpskom narodu i srpskoj dràvi. (prevod s engleskog)
27. Podnesak br. 13, od 22. maja 2003. Ovaj zahtev je odbijen jer je podnesen obesno i predstavqa zloupotrebu postupka. Tuìlac protiv Vojislava
[e{eqa, Odluka po zahtevu za izuze}e sudija, predmet br. IT-03-67-PT, 10.
juni 2003, str. 3.s
28. Zahtev, str. 10.
29. Vidi ~asopis Velika Srbija od februara 1996.
30. Holandski dnevnik Spits, prenose}i vesti ANP & RK, agencija SRNA, 12. oktobar 2001.
31. Vidi ~lanak Deutsche Press Agentuur (u daqem tekstu: DPA) od 3.
februara 2003. Daqe, vidi ~lanak u crnogorskom dnevniku Publika od 22. januara 2003: Oti}i }u u Hag, ali, kad stignem tamo, ne}u se predati. îm stignem na aerodrom bori}u se protiv wih na svaki mogu}i na~in, {e{irom,
{tapom, jaknom, motkom... (prevod s engleskog)
32. Tokom ponovnog pojavqivawa pred sudom i tokom statusne konferencije odràne 26. februara 2003, pretpretresni sudija Schomburg je obavestio
optuènog da postoji Uputstvo o duìni podnesaka i zahteva (IT/184/Rev. 1),
5. mart 2002. Na toj konferenciji optuèni je dobio primerak datog Uputstva na bosanskom/hrvatskom/srspkom jeziku. Dana 27. maja 2003, u dopisu vi{eg sudskog savetnika Pretresnog ve}a II, optuènom je skrenuta pa`wa na
Uputstvo o duìni podnesaka i zahteva i obave{ten je o tome da Pretresno
ve}e ne}e uzeti u razmatrawe podnesak od 116 stranica. U svom Podnesku br.
16 od 26. maja 2003, optuèni je istakao da odbija da primi dati dopis i obja{wava da je Uputstvo o duìni podnesaka i zahteva najobi~niji akt beskrupulozne samovoqe (str. 1). U dopisu od 27. juna 2003. vi{i sudski savetnik
skrenuo je pa`wu optuènom na Pravilnik o postupku i dokazima Me|unarodnog suda i bojasnio da @albeno ve}e ne}e uzeti u razmatrawe àlbu duga~ku 37 stranica, podnetu bez zatraène potvrde Pretresnog ve}a u skladu
s pravilom 73. Podnesak br. 18 od 24. jula 2003. na 306 rukom pisanih stranica podnet je @albenom ve}u bez zatraène potvrde za ulagawe àlbe. Dana 12. septembra 2003. vi{i sudski savetnik @albenog ve}a poslao je optuènom jo{ jedan dopis kojim odbija tu àlbu i skrenuo mu pa`wu na Uputstvo.
33. Odluka zamenika sekretara na osnovu pravila 60 i pravila 63 Pravilnika o pritvoru, 12. decembar 2003; Odluka sekretara suda na osnovu pravila 60 i pravila 63 Pravilnika o pritvoru, 29. decembar 2003; Odluka zamenika sekretara suda na osnovu pravila 60 i pravila 63 Pravilnika o pritvoru, 9. januar 2004; Odluka zamenika sekretara suda na osnovu pravila 60 i
pravila 63 Pravilnika o pritvoru, 6. februar 2004; Odluka zamenika sekretara suda na osnovu pravila 60 i pravila 63 Pravilnika o pritvoru, 9. mart
2004; Odluka zamenika sekretara suda na osnovu pravila 60 i pravila 63
Pravilnika o pritvoru, 8. april 2004; Odluka zamenika sekretara suda na
309
osnovu pravila 60 i pravila 63 Pravilnika o pritvoru, 7. maj 2004; Odluka

zamenika sekretara suda na osnovu pravila 60 i pravila 63 Pravilnika o
pritvoru, 9. juni 2004.
34. Nedeqni telegraf, Ekskluzivno Integralni tekst pisma Vojislava [e{eqa iz pritvora u Hagu upu}eno Tomislavu Nikoli}u: Sistematski
me psihi~ki mu~e jer sam raskrinkao aferu oko kra|e novca UN u ha{kom sudu, 21. april 2004, str. 6-8.
35. Vidi intervju koji je objavio NIN 6. februara 2003; Motivi su ~isto politi~ki. Jedan od glavnih motiva je nagli rast popularnosti Srpske
radikalne stranke. Ja sam ovde nepodno{qiv \in|i}u, Neboj{i ôvi}u, Goranu Svilanovi}u i Vojislavu Ko{tunici. Apsolutno sam im nepodno{qiv. Ne znam da li je Ko{tunica traìo od zapadwaka da me optuè, ali
\in|i}, Svilanovi} i ôvi} svaki svoj kontakt sa zapadnim politi~arima
su koristili da insistiraju da se bilo {ta protiv mene preduzme, samo da se
maknem.
36. Vidi izve{taj Channel 4 (nema datuma): Najpre morate da me porazite na boji{tu, onda da me uhvatite ìvog, potom da me izvedete pred sud, a
to }e biti te{ko izvesti (prevod s engleskog).
37. Vidi ~lanak iz crnogorskog dnevnika Publika od 22.januara 2003:
Definitivno ne}u ~ekati da me uhapsi DOS-ovska gamad. Oti}i }u u Hag,
ali, kad stignem tamo, ne}u se predati. îm stignem na aerodrom bori}u se
protiv wih na svaki mogu}i na~in, {e{irom, {tapom, jaknom, motkom...
(prevod s engleskog)
38. Vidi Odluku po àlbi u predmetu [ainovi}, fusnota 3 gore.
39. Pro{le godine jedno pretresno ve}e je istaklo da {to je ve}a kazna s kojom je optuèni suo~en, to je ve}i wegov motiv da pobegne. Tuìlac protiv Limaja, Bale i Musliua, Odluka po zahtevu Haradina Bale za
privremeno pu{tawe na slobodu, predmet br. IT-03-66-AR65.2, 31. oktobar
2003, par. 25.
40. O teìni takvog jemstva govorilo je Ve}e u odluci u predmetu Kraji{nik, par. 17.
41. Vidi odluku @albenog ve}a u predmetu Tuìlac protiv Vidoja Blagojevi}a, Dragana Obrenovi}a i Dragana Joki}a, predmet br. IT-02-53-AR65,
Odluka po zahtjevu za privremeno pu{tawe Dragana Joki}a na slobodu, 28.
maj 2002.
42. Optuèni je tokom prvog stupawa pred sudom 26. februara 2003. izjavio slede}e: ... Ne postoji nijedna vlada koja bi za mene mogla da da garancije. Ja uop{te ne postavqam zahtev za pu{tawe na slobodu po{to je nemogu}e
da se na|e vlada koja bi garantovala za mene ako budem privremeno pu{ten na
slobodu. Transkript, str. 64. Vidi i ~lana iz Nacionala od 3. februara 2003:
Moja saradwa s Hagom zavisi samo od mene. Ne trebaju meni \in|i}eve garancije da bih oti{ao u Hag. Ne}u da imam ni{ta s tim govnima (prevod s
engleskog).
310
43. Obra}awe Karle del Ponte, glavnog tuìoca Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju, Savetu bezbednosti Ujediwenih nacija,
29. juni 2004.
44. Vidi gore, par. 14.
45. Razgovor je obelodawen na engleskom jeziku 31. maja 2002, a na b/h/s-u
3. jula 2002.
46. Vidi str. 9 radne verzije prevoda, Dodatak B.
47. Vidi str. 1 radne verzije prevoda, ibid.
48. Vidi str. 5, ibid.
49. Navodi se da je Nenad ânak kao svedok rekao slede}e: Prepoznao
sam tekst koji je [e{eq obelodanio, ukqu~uju}i citate i imena koja sam pomenuo. To pokazuje da je ta~an utisak da nikom ko èli da svedo~i nije garantovana tajnost (prevod s engleskog. Vidi Dodatak B: V.I.P. Daily News Report, 13. februar 2003, str. 7.
50. Transkript, str. 203.
53. Transkript, str. 120-122.
54. Transkript, str. 119, Podnesak br. 23, 6. novembar 2003, str. 1.
55. Podnesak br. 19, 9. septembar 2003, str. 2.
56. Transkript, str. 170-171.
57. U skladu s obavezama Tuìla{tva na osnovu pravila 66(A) Pravilnika.
58. ^lan 20, ~lan 21(2) i ~lan 22.
59. Vidi snimak emisije i komentare optuènog u intervjuu za Studio B,
od 11. juna 1992, u vezi s fizi~kim nasiqem i kori{}ewem pi{toqa na protestnom skupu. Daqe vidi intervju za TV Politika, od 4. juna 1991. tokom kojeg je optuèni izvadio pi{toq i prikazao ga javnosti, kao i snimak okruglog stola na NTV Studio B otprilike od 14. juna 1991.
60. Vidi transkript cele konferencije za {tampu optuènog od 10. februara 2000. Daqe, kao primer reakcije optuènog na druga~ije stavove nekih novinara tokom sukoba, vidi konferenciju za novinare od 6. januara 1993,
na kojoj je rekao: Svuda gde smo na vlasti i gde u~estvujemo u vlasti usledi}e ~istka. ... Ne mogu u administraciji i dràvnim medijima raditi oni koji su se strana~ki eksponirali, a izgubili na izborima, Borba, 7. januar 1993.
61. Vidi izve{taj TANJUG-a od 25. oktobra 1994; V.I.P. od 28. septembra
1994. i izve{taj RTS-a bez navedenog datuma. Prema V.I.P.-u, zbog incidenta koji se odigrao u maju, protiv optuènog i drugih poslanika SRS-a podignuta je krivi~na prijava zbog napada na radnike bezbednosti. Jedan beogradski sud im je u septembru 1994. izrekao uslovnu kaznu.
62. Vidi V.I.P. Daily News Report od 17. jula 1997, u kojem se citira izve{taj TV Studio B, dostupan u elektronskoj verziji.
311
63. Dana 18. novembra 2003. pretresno ve}e je zakqu~ilo da bi u interesu

pravde bilo da se pruì prilika optuènom da na odgovaraju}i naìn pokrene ova pitawa koja spadaju u delokrug pravila 72, Tuìlac protiv Vojislava
[e{eqa, Odluka o potvrdi za ulagawe àlbe i o produèwu roka za podno{ewe izvesnih preliminarnih podnesaka, predmet br. IT-03-67-PT, str. 3.
64. Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, Odluka po podnesku Vojislava
[e{eqa kojim se osporavaju nadle`nost i forma Optu`nice, predmet br.
IT-03-67-PT.
65. Vidi @albu Tuìla{tva na Odluku po podnesku Vojislava [e{eqa kojim se osporavaju nadle`nost i forma optu`nice, predmet br. IT-0367-AR72.1, 28. juni 2004.
66. Tuìlac protiv prof. dr Vojislava [e{eqa, Optuèni prof. dr
Vojislav [e{eq obave{tava tuìoca o svojoj nameri da iznese posebnu odbranu u smislu pravila 67(A)(ii) Pravilnika o postupku i dokazima, predmet br. IT-03-67-PT, septembar 2003. Prevod ovog dokumenta na engleski
brojao je 479 strana.
67. Dana 4. juna 2004. Pretresno ve}e je uputilo optuènog da ne odgovara usmenim putem na pitawe Tuìla{tva jer on nije advokat, te mu je
predloìlo da, po{to jo{ malo razmisli, odgovori usmeno. Transkript,
str. 226-228.
68. Odluka po àlbi u predmetu [ainovi}, fusnoga 3, gore, Izdvojeno
mi{qewe sudije Shahabuddeena, par. 16.
69. U izve{taju Savetu bezbednosti u vezi s osnivawem ovog Me|unarodnog suda, generalni sekretar je istakao da je va`no obezbediti da se na Me|unarodnom sudu u svim fazama postupka po{tuju me|unarodno prihva}eni
standardi o qudskim pravima. Izve{taj generalnog sekretara u skladu sa
paragrafom 2 Rezolucije Saveta bezbednosti 808 (1993), par. 16, U.N. Doc.
S/25704, 3. maj 1993.
70. U predmetu Ventura v. italy, App. No. 7438/76, Comm, Report 15. 12. 80,
Komisija je bila mi{qewa da pritvor pre su|ewa u trajawu od pet godina, sedam meseci i dvadeset sedam dana nije neprimeren. U Predmetu Ferrari-Bravo v. Italy, App. No. 9627/81, Comm. Report 14. 3. 84, Komisija je bila mi{qewa da pritvor pre su|ewa u trajawu od ~etiri godine i 11 meseci nije protivzakonit zbog sloènosti predmeta, opasnosti od bekstva i pona{awa optuènog tokom postupka. U predmetu Bonnechaux v. Switzerland, App. No.
8224/78, Comm. Report 5. 12. 79, Komisija je smatrala da pritvor pre su|ewa u
trajawu od 24 meseca zbog prevara u upravqawu zgradom ne predstavqa kr{ewe qudskih prava optuènog. U Predmetu Schertenleib v. Switzerland, App.
No. 8339/78, Comm. Report 11. 12. 80, Komisija je donela odluku da je pritvor
pre su|ewa u trajawu od dve i po godine u skladu sa zakonom. ESQP je do{ao
do sli~nih zakqu~aka u vezi s tim koliko, u skladu sa zakonom, moè da traje
pritvor pre su|ewa. U predmetu W. v Switzerland, Eur. Court HR, 26. januar
1993, Series A no. 254, ESQP je zakqu~io da pritvor pre su|ewa u trajawu od
~etiri godine spada u okvire prihva}enih standarda, imaju}i u vidu sloènost predmeta i pona{awe optuènog. U predmetu Van der Tang v. Spain, Eur.
312
Court HR, 13. juli 1995, Series A no. 326, ESQP je zakqu~io da pritvor pre su|ewa u trajawu od skoro tri godine ne predstavqa kr{ewe qudskih prava. U
predmetu Grisez v. Belgium, Eur. Court HR, 26. septembar 2002. (podnesak br.
35776/97), ESPQP je doneo odluku da je vi{e od dve godine pritvora pre su|ewa opravdano teìnom optu`bi i brojem pitawa koje treba istraìti. U
predmetu Pantano v. italy, Eur. Court HR, 6. novembar 2003. (podnesak br.
60851/00), ESQP je bio mi{qewa da je pritvor pre su|ewa u trajawu od skoro tri godine dopustiv, naro~ito ako se ima u vidu sloènost predmeta i navodne veze optuènog s organizovanim kriminalom.
71. Na primer, u predmetu Barfuss v. The Czech Republic, 31. juli 2000.
(podnesak br. 35848/97), ESQP je bio mi{qewa da je pritvor od tri i po godine neprimeren, uprkos tome {to su razlozi za pritvor pre su|ewa bili razumni i dovoqni. U tom predmetu, ESQP je potvrdio da se o pitawu razumnog trajawa pritvora ne moè re{avati in abstracto. O tome da li je razumno da neki optuèni ostane u pritvoru mora se re{avati od slu~aja do slu~aja, u zavisnosti od konkretnih osobenosti svakog od wih. Me|utim, u predmetu Barfuss, ESQP je bio mi{qewa da je dolazilo do prevelikih odlagawa
koja nisu bila opravdana. Vidi i predmet Vaccaro v. Italy, 16. novembar
2000. (podnesak br. 41852/98) i predmet Punzelt v. The Czech Republic, 25.
april 2000. (podnesak br. 31315/96).
72. Manfred Novak, U.N. Covenant on Civil and Political Rights:
CCPR Commentary/Pakt UN-a o gra|anskim i politi~kim pravima: Komentar/, (Kehl: N.P. Engel Publisher, 1993), str. 177.
73. Ibid.
74. Predmet Du{ko Tadi}, Odluka po zahtevu tuìoca za za{titne mere za `rtve i svedoke, predmet br. IT-94-1-T, 10. avgust 1995, par. 25, 28, 30 i
36; vidi i predmet Tuìlac protiv Radislava Br|anina, Odluka po Prigovoru na prihvatawe presretnutih razgovora kao dokaza koji je uloìla odbrana, predmet br. IT-99-36-T, 3. oktobar 2003, par. 54 i 62 i str. 23 (gde je zauzet stav da se mora odràti odgovaraju}a ravnoteà izme|u temeqnih prava optuènog i su{tinskih interesa Me|unarodnog suda za krivi~no gowewe osoba optuènih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava).
75. Vidi Odluku po àlbi u predmetu [ainovi}, fusnota 3 gore, izdvojeno mi{qewe sudije Shahabuddeena, par. 16 (u kojem isti~e da pretresna ve}a, pri razmatrawu zahteva za privremeno pu{tawe na slobodu, treba da povedu ra~una o sloènosti predmeta i o drugim kriterijumima relevantnim
za procenu {ta bi bio razuman period pre po~etka su|ewa za velika kr{ewa
me|unarodnog humanitarnog prava koja se terete).
76. Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, Odluka po zahtevu za izuze}e
sudija, predmet br. IT-03-67-PT, 10. juni 2003, str. 3.
77. Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, Odluka o izvesnim tvrdwama
iz Podneska br. 23, predmet br. IT-03-67-PT, 18. novembar 2003, str. 3.
78. Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, Odluka o potvrdi za ulagawe
àlbe i o produèwu roka za podno{ewe izvesnih preliminarnih podnesaka, predmet br. IT-03-67-PT, 18. novembar 2003, str. 2-3.
313
79. Na primer, Podnesak br. 6, Odgovor na zahtev optu`be da mi se nametne branilac protiv moje voqe od 20. marta 2003. imao je 104 stranice pisane rukom.
80. Transkript, str. 83, 3. juli 2003; str. 119-122, 130-131, 29. oktobar 2003;
str. 202-204, 210-211, 17. februar 2004.
81. Vidi rukom pisanu bele{ku na 13. stranici Zahteva ICTR-96-4.
82. Transkript, str. 90, 3. juli 2003.
83. U pismu zameniku predsednika Srpske radikalne stranke Tomislavu
Nikoli}u, od 15. aprila 2004. (dok su ograni~ewa prava na komunikaciju bila na snazi) optuèni je istakao slede}e: [to se ti~e Komiteta za moju odbranu i mojih pravnih savetnika, za mene treba da uradite slede}e stvari:
Da Maja Gojkovi} i Slavko Jerkovi} pripreme i meni dostave podnesak
u obliku zahteva da mi Sekretarijat suda na ime tro{kova pripremawa odbrane u 2003. godini isplati 200.000 dolara. Oko sastavqawa tro{kovnika
neka konsultuju druge advokate.
84. Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, Podnesak br. 37 podnet 2. jula
2004, par. 11.
85. Ibid.
86. Predmet br. IT-02-54-T, 2. septembar 2003, transkript, str. 25947.
87. Drugim re~ima, ako se Pretresno ve}e uveri da }e se optuèni pojaviti na su|ewu i da ne}e predstavqati opasnost ni za jednu `rtvu, svedoka
ili neku drugu osobu; vidi Odluku u predmetu Joki}, par. 20.
88. Vidi paragraf 21 gore.
89. Vidi Odluku u predmetu Joki}, par. 21.
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
REPLIKA TU@ILA[TVA NA PODNESAK

VOJISLAVA [E[EQA KOJIM SE OSPORAVA @ALBA
TU@ILA[TVA NA ODLUKU PO PODNESKU
I. Uvod
1. Dana 18. juna 2004, Tuìla{tvo je podnelo @albu Tuìla{tva na Odluku po podnesku Vojislava [e{eqa kojim se osporavaju nadle`nost i for314
ma optu`nice (u daqem tekstu: @alba). Dana 6. jula 2004. optuèni je dostavio Podnesak broj 38 (u daqem tekstu: Odgovor) kojim se osporava àlba.
Taj Odgovor je zaveden 8. jula 2004. i, u skladu sa paragrafom {est Uputstva
o postupku podno{ewa pismenih podnesaka u àlbenom postupku pred Me|unarodnim sudom,1) Tuìla{tvo dostavqa svoju repliku.
II. Diskusija
2. Optuèni u svom Odgovoru tvrdi da na tom mestu i u to vreme, koje
potencira optu`nica, nije bilo nikakvog oruànog sukoba, ni me|unarodnog
ni unutra{weg.2) Pored toga, optuèni tvrdi da je oruàni sukob u Hrvatskoj okon~an prvih dana januara 1992, posle sprovo|ewa Vensovog plana.3)
3. Prva tvrdwa optuènog je u suprotnosti sa praksom ovog Me|unarodnog suda. U oktobru 1995. @albeno ve}e je zauzelo slede}i stav:
Borbe izme|u raznih skupina unutar biv{e Jugoslavije po~ele su 1991.
godine, nastavile se u leto 1992. kada su navodno po~iweni re~eni zlo~ini, a
traju jo{ i danas. ...4)
4. Tvrdwa optuènog da je oruàni sukob u Hrvatskoj okon~an u januaru
1992. tako|e nije meritorna. Va`no je ukazati na to da je op{te zakqu~ewe
mira u biv{oj Jugoslaviji postignuto tek Dejtonskim sporazumom u decembru 1995.5) Kada je re~ konkretno o teritorijama u Hrvatskoj, Erdutski sporazum o mirnom ponovnom uspostavqawu vlasti Hrvatske nad takozvanom
Srpskom obla{}u Isto~na Slavonija, Barawa i Zapadni Srem (koja se grani~i sa Vojvodinom) potpisan je 12. novembra 1995.6) Time su okon~ana neprijateqstva izme|u hrvatskih snaga i srpskih snaga koje su ~inile policijske i
vojne jedinice iz entiteta hrvatskih Srba, Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Prema tome, argumenti optuènog o u~inku Vensovog plana po~etkom 1992. (koje Tuìla{tvo ne prihvata) ne umawuju ~iwenicu o postojawu
oruànog sukoba na teritoriji biv{e Jugoslavije tokom relevantnih perioda navedenih u optu`nici.
5. âk i pod pretpostavkom, arguendo, da je ta~an argument optuènog da
je oruàni sukob u Hrvatskoj okon~an 1992, takvo stawe stvari ne bi onemogu}ilo primenu me|unarodnog humanitarnog prava na zlo~ine koji su posle toga po~iweni. Jednom kada je ustanovqeno postojawe oruànog sukoba,
me|unarodno humanitarno pravo, ukqu~uju}i i norme prava koje se odnosi na
zlo~ine protiv ~ovje~nosti, nastavqa se primjewivati i nakon prestanka neprijateqstava.7) Shodno tome, Pretresno ve}e je u predmetu Tuìlac protiv
Mladena Naletili}a zvanog Tuta i Vinka Martinovi}a zvanog [tela zakqu~ilo da je kampawa zlo~ina protiv ~ove~nosti protiv muslimanskog
stanovni{tva na tom podru~ju (podru~ju Mostara) dostigla vrhunac nakon
napada na Mostar po~etkom maja 1993. godine, kada je nakon izbijawa neprijateqstava, muslimansko stanovni{tvo uskla|enim djelovawima istjerano
iz zapadnog Mostara.8)
315
6. Pored toga, optuèni tvrdi da ovaj Me|unarodni sud ne moè biti

nadleàn za krivi~na dela koja su po~iwena u Vojvodini, Republika Srbija,
jer su ti zlo~ini po~iweni za vreme unutra{weg oruànog sukoba u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.9) Ovaj Me|unarodni sud, me|utim, stoji na stanovi{tu da su oruàni sukobi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini po svom karakteru bili me|unarodni.10) Sve dok se ne postigne op{te zakqu~ewe mira,
me|unarodno humanitarno pravo primewuje se na celokupnoj teritoriji zara}enih dràva ... bez obzira vode li se tamo borbe ili ne.11)
7. Kona~no, optuèni tvrdi da su se oruàni sukobi u biv{oj Jugoslaviji odvijali nezavisno jedan od drugog i da me|u wima nije bilo ni predmetne ni vremenske podudarnosti. Tuìla{tvo je, me|utim, u toj i drugim optu`nicama,12) navodilo postojawe udruènog zlo~ina~kog poduhvata ~ija je:
... svrha doga|aja na sva tri navedena podru~ja za koje se navodi krivi~na
odgovornost optuènog bila prisilno uklawawe ve}ine nesrpskog civilnog
stanovni{tva sa podru~ja koje su srpske vlasti èlele da dovedu pod srpsku
kontrolu ili da ih zadrè pod srpskom kontrolom izvr{ewem krivi~nih dela za koja se tereti.13)
8. Shodno tome, u predmetu Milo{evi}, @albeno ve}e je zauzelo stav da
optu`be za krivi~na dela u oruànim sukobima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini u periodu 1991-1995. i na Kosovu tokom 1999. ~ine deo iste transakcije.14) Oruàni sukobi u biv{oj Jugoslaviji se, stoga, nisu odigrali nezavisno jedan od drugog. Pored toga, @albeno ve}e je implicitno prihvatilo nadle`nost ovog Me|unarodnog suda nad kr{ewima me|unarodnog humanitarnog
prava u Srbiji:
îwenica da su se neki od ovih doga|aja desili unutar pokrajine koja je
u sastavu Srbije, dok su se drugi dogodili u susednim dràvama ne mewa ~iwenicu da se u svakom predmetu za optuènog navodi da je delovao u ciqu uspostavqawa ili odràvawa srpske kontrole nad podru~jima koja su tada ili
nekada bila u sastavu biv{e Jugoslavije.15)
9. Nijedan od argumenata koje je izneo optuèni ne osporava tvrdwu Tuìla{tva da je Pretresno ve}e pogre{ilo u primeni prava kada je zauzelo
stav da ~lan 5 Statuta moè da se primeni na zlo~ine koji su navodno po~iweni na teritoriji Vojvodine samo ukoliko je, u relevantno vreme, u Vojvodini postojao oruàni sukob.
Dana 12. jula 2004.
U Hagu, Holandija
Fusnote
1)
2)
3)
4)
IT/155 Rev. 1, 7. mart 2002.

Odgovor, str. 1.
Ibid, str. 2.
suda, par. 70 (naglasak dodat).
5) Na primer, povla~ewe svih snaga, ukqu~uju}i paravojne snage, sa podru~ja pod za{titom Ujediwenih nacija u Hrvatskoj nije se dogodilo 1992. Pismo [o akciji u takozva-
316
6)
7)
8)
9)
10)
11)
12)
13)
14)
15)
nim ruì~astim zonama]stalnog predstavnika Hrvatske u Ujediwenim nacijama

upu}eno predsedniku Saveta bezbednosti, 25. januar 1993, (dostavqeno kao Dodatak
1). Prisilno proterivawe nesrba sa delova Hrvatske nastavilo se i 1992. kao deo
zajedni~kih napora da se promeni nacionalni sastav stanovni{tva na tim podru~jima. Izve{taj generalnog sekretara u skladu s Rezolucijom 862 Saveta bezbednosti
(1992), S/24353, 27. jul 1992, par. 14-18 (dostavqen kao Dodatak 2). Borbe su nastavqene u Hrvatskoj i 1993, uprkos prisustvu pripadnika mirovnih snaga Ujediwenih nacija. Izve{taj generalnog sekretara u skladu s Rezolucijom 815 Saveta bezbednosti
(1993), S/23777, 15. maj 1993, par. 3 (dostavqen kao Dodatak 3); Rezolucija 802 (1993)
koju je Savet bezbednosti usvojio na svom 3163. zasedawu, 25. januar 1993. (dostavqena
kao Dodatak 4). Neprijateqstva u Bosni i Hercegovini nastavqena su tokom ~itave
1992. Dodatni izve{taj generalnog sekretara u skladu sa Rezolucijom 743 Saveta
bezbednosti (1992), S/25264, 10. februar 1993, par. 6, 14 i 15 (priloèn kao Dodatak
5).
Osnovni sporazum o podru~ju Isto~na Slavonija, Barawa i Zapadni Srem, 12. novembar 1995. (dostavqen kao Dodatak 6).
Tuìlac protiv Dragoquba Kunarca i drugih, Presuda, predmet br. IT-96-23-T i
IT-96-23/1-T, 22. februar 2001, fusnota 1086, gde se citira Tuìlac protiv Tadi}a,
Odluka po interlokutornoj àlbi odbrane na nadle`nost suda, par. 70.
Prvostepena presuda, predmet br. IT-98-34-T, 31. mart 2003, par. 239 (naglasak dodat).
Odgovor, str. 3 i 5.
U vezi sa Hrvatskom, vidi Tuìlac protiv Slobodana Milo{evi}a, Odluka po
predlogu za dono{ewe osloba|aju}e presude, predmet br. IT-02-54-T, 16. jun 2004,
par. 83-115 (gde je zazet stav da postoji dovoqno dokaza da je Hrvatska bila dràva 8.
oktobra 1991, te da se, prema tome, za svrhe optu`bi i po ~lanu 2, oruàni sukob u
Hrvatskoj moè smatrati me|unarodnim). U vezi sa Bosnom i Hercegovinom, vidi
Tuìlac protiv Du{ka Tadi}a, Presuda, predmet br. IT-94-1-A, 15. jul 1999, par. 8387 (gde je zauzet stav da je oruàni sukob u Bosni i Hercegovini pre 19. maja 1992. bio
me|unarodnog karaktera).
suda, par. 70 (naglasak dodat).
Vidi, na primer, optu`nice protiv Slobodana Milo{evi}a u predmetu br. IT-0254-T.
Tuìlac protiv Slobodana Milo{evi}a, Obrazloèwe odluke po interlokutornoj àlbi tuìoca na odbijawe zahteva za spajawe postupka, predmeti br. IT-99-37AR73, IT-01-50-AR73 i IT-01-51-AR73, 18. april 2002, par. 20.
Ibid, par. 19-21.
Ibid, par. 20. (naglasak dodat)
DODATAK 1
Br. 288
(EZ) DEKLARACIJA O BIV[OJ JUGOSLAVIJI
Kopenhagen i Brisel 1993.
Evropska zajednica i wene zemqe-~lanice sa velikom zabrinuto{}u posmatraju neprijateqstva koja je hrvatska strana zapo~ela nedavno oko Zadra
u Hrvatskoj. U oruànim sukobima je ve} stradalo mnogo `rtava, me|u kojima i jedan pripadnik francuskog kontingenta UNPROFOR-a.
317
Osim {to destabilizuju te{ku situaciju u Hrvatskoj, te akcije ugroàvaju izuzetno va`ne i ozbiqne @enevske pregovore o Bosni i Hercegovini,
koji su nedavno pokazali naznaku napretka. Takav sled doga|aja bi mogao imati ozbiqne posledice.
U trenutnoj situaciji Evropska zajednica i wene zemqe ~lanice, iako
svesne ~iwenice da se srpska strana ne pridràva Vensovog plana, hitno pozivaju sve strane, naro~ito Vladu Hrvatske, da smesta prestanu sa neprijateqstvima oko Zadra. Sve strane u sukobu treba sa po{tenim namerama da
u~estvuju u sprovo|ewu svih aspekata Vensovog plana, ukqu~uju}i i povratak
izbeglica, i da budu spremne da prihvate produèwe mandata UNPROFORa, koji isti~e slede}eg meseca.
Istovremeno, Evropska zajednica i wene zemqe ~lanice, podse}aju}i na
deklaraciju od 13. januara 1993, zahtevaju od svih strana u sukobu da bez odlagawa nastave pregovore u sklopu Ahtisarijevog predloga o Bosni i Hercegovini, koji bi te pregovore mogao dovesti u opasnost.
Br. 289
PISMO (O AKCIJI U TAKOZVANIM
RU@IÂSTIM ZONAMA) STALNOG PREDSTAVNIKA
HRVATSKE U UJEDIWENIM NACIJAMA UPU]ENO
PREDSEDNIKU SAVETA BEZBEDNOSTI
25. januar 1993.
âst mi je, na temequ uputstva moje Vlade i mog pisma od 22. sije~wa 1993.
(S/25145), obavijestiti vas da je po dostizawu ciqeva okon~ala ograni~ena
akcija snaga hrvatske policije i Hrvatske vojske na teritoriji Republike
Hrvatske u sklopu takozvanih ruì~astih zona koja je imala za ciq osigurawe kruga gradili{ta oko Masleni~kog mosta.
Hrvatska Vlada izraàva duboko àqewe zbog tragi~nog gubitka ìvota dva pripadnika Francuskog bataquna UNPROFOR-a uhva}ena u unakrsnoj vatri u re~enom sukobu, i nada se da }e se izvr{iti nezavisna istraga koja }e baciti svjetlo na doga|aje koji su uzrokovali pogibeq ta dva vojnika.
@eqeli bismo obavijestiti ~lanove Vije}a sigurnosti da su jedinice Hrvatske vojske pruìle punu za{titu jedinicama UNPROFOR-a na podru~ju djelovawa i pomogle da se Francuski bataqun premjesti s tog podru~ja.
Hrvatska Vlada je iskreno zabrinuta zbog toga {to su srpske paravojne
jedinice, koje nezakonito djeluju na podru~jima pod za{titom UN-a (UNPA)
i u ruì~astim zonama na teritoriji Republike Hrvatske, zaplijenile te{ko naoruàwe pod za{titom i nadzorom UNPROFOR-a. Smatramo da
ovom akcijom srpski pobuwenici podrivaju jedno od osnovnih na~ela Vensovog plana. Hrvatska vlada ve} mjesecima ponavqa svoj poziv na izvr{ewe odredaba Rezolucije 779 (1992) Vije}a sigurnosti i povla~ewa i razoruàvawa svih snaga, ukqu~uju}i i paravojne snage (S/RES/779, to~ka 4).
318
Budu}i da snage UNPROFOR-a nisu bile u stawu da izvr{e taj zahtjev

Vije}a sigurnosti, nije izvr{en najva`niji element mirovnog plana Ujediwenih naroda dobrovoqni povratak izbjeglica i raseqenih lica. Posqedica toga je sve ve}i broj raseqenih lica u Hrvatskoj (nakon izbacivawa kompletnog hrvatskog stanovni{tva iz tih podru~ja) i stalna nestabilnost podru~ja pod za{titom UN-a i susjednih podru~ja (ruì~aste zone).
Ograni~eni uspjeh mandata UNPROFOR-a i neuspjeh u provo|ewu mirovnog plana Ujediwenih naroda u cijelosti stalno {aqe krivu poruku pobuweni~kim vlastima takozvane Krajine u Kninu i drugim mjestima, kao i
svim srpskim nacionalistima i ekstremnim paravojnim snagama. Oni su pro{irili okupaciju teritorije Republike Hrvatske i neprestano u~vr{}uju
svoje poloàje.
Akcija hrvatskih vlasti izvedena je unutar ruì~aste zone. Moramo
podsjetiti da se pravni i politi~ki status tih entiteta uveliko razlikuje od statusa koji imaju u UNPA zonama. U izvornim odredbama mirovnog
plana Ujediwenih naroda navedenim u Rezoluciji 743 (1992) Vije}a sigurnosti, nigdje se ne spomiwu ruì~aste zone, Vije}e nije za wih pokazalo nikakav interes, niti ih je uzelo u razamtrawe. Me|utim, u Rezoluciji 762
(1992) ti nijesno definirani entiteti dodani su mirovnom planu kao privremena i provizorna mjera. Prema odredbama, ti dijelovi hrvatskog teritorija trebali su biti vra}eni pod nadzor Vlade Republike Hrvatske ~im UNPROFOR preuzme odgovornost u sektorima Jug i Sjever u UNPA zonama, a
hrvatska vlada izda Zakon o amnestiji (S/RES/762, to~ka 5; S/24188, to~ka 16)
{to je davno u~iweno. Me|utim, UNPROFOR, zbog ometawa srpske strane,
nije bio u stawu da postupi u skladu s tim odredbama.
Moja vlada izuzetno cijeni sve mjere za izgradwu povjerewa i akcije koje poduzimaju zvani~nici UNPROFOR-a i drugih agencija Ujediwenih naroda, naro~ito u vezi otvarawa komunikacijskih pravaca na teritoriji Republike Hrvatske. Naàlost, svi ti napori pokazali su se uzaludni, kao {to je
to pokazala situacija u Sektoru zapad u UNPA zoni. U skladu s odredbama
Rezolucije 769 Vije}a sigurnosti, UNPROFOR-u je dodijeqen mandat da uspostavi kontrolu nad me|unarodnim granicama Republike Hrvatske prema
Srbiji i Bosni i Hercegovini. To jo{ nije izvr{eno.
Napokon, moram ponoviti stav moje vlade da se zakonite vlasti jedne dràve ne mogu smatrati agresorima na vlastitoj teritoriji. Ovu akciju izveli su policija i vojne jedinice Hrvatske u skladu s relevantnim odredbama
rezolucija Vije}a sigurnosti ne ugroziv{i ni u jednom trenutku civilno
stanovni{tvo koje ìvi u ruì~astoj zoni Sektora jug. Akcija je bila
ograni~enog karaktera i okon~ana je ~im je postignut opravdani ciq, koji je
o~ito bio u sklopu ostvarivawa potrebnih i bitnih uvjeta za stanovni{tvo
Hrvatske u cjelini.
319
Republika Hrvatska najstroìje osu|uje tvrdwe navedene u pismu dr Radoja Konti}a, potpredsjednika savezne vlade Savezne Republike Jugoslavije (Srbija i Crna Gora) od 24. sije~wa 1993. o okrutnoj hrvatskoj agresiji...
protiv Republike Srpske Krajine. @eqeli bismo vas podsjetiti da je re~ena teritorija u sklopu zakonski i me|unarodno priznatih granica Hrvatske,
dakle, nedjeqivi dio Republike Hrvatske. U pismu se otvoreno pokazuje da
vlasti u Beogradu polaù pravo na teritorij suvereno i me|unarodno priznate dràve ~lanice Ujediwenih naroda. Stoga, ako se koristi izraz agresija, on se moè odnositi samo na militantnu i ekspanzionisti~ku politiku beogradskih vlasti. Smatramo neophodnim da ponovo istaknemo da hrvatski narod i wegova Vlada imaju pravo da {tite i brane cijeli teritorij Republike Hrvatske od agresije bilo koje strane vojske i da su spremni upotrijebiti sva potrebna sredstva kako bi ispunili taj zadatak.
Od najve}eg zna~aja je da se te{ko naoruàwe koje je sad u rukama srpskih
paravojnih vlasti {to ponovo predstavqa opasnost po stabilnost u regiji
i po civilno stanovni{tvo grada Zadra i okolnih podru~ja {to je mogu}e
prije ponovo stavi pod nadzor UNPROFOR-a. To }e biti jedan od najva`nijih kriterija hrvatske Vlade pri preispitivawu mandata operacije Ujediwenih naroda za odràvawe mira koji isti~e krajem veqa~e 1993. godine.
DODATAK 2
Ujediwene nacije
Savet bezbednosti
Raspodela SVIMA
S/24353
27. juli 1992.
Original: engleski
UVOD
1. Ovaj izve{taj se podnosi Savetu bezbednosti u skladu s Rezolucijom
762 (1992) od 30. juna 1992. Svrha mu je da informi{e Savet bezbednosti o
uspehu Za{titnih snaga Ujediwenih nacija (UNPROFOR) u sprovo|ewu
mandata koji mu je dodeqen u Hrvatskoj u sklopu mirovnog plana Ujediwenih
nacija (S/23280, dodatak III). Izvje{taj skre}e pa`wu Saveta na neke od najva`nijih problema sa kojima je UNPROFOR suo~en na za{ti}enim podru~jima Ujediwenih nacija (UNPA zone) i okolnim podru~jima posle preuzimawa svojih du`nosti. U izve{taju su navedene informacije koje su bile raspoloìve 27. jula 1992. do 9.00 ~asova po wujor{kom vremenu.
320
I. UNPROFOR PREUZIMA ODGOVORNOST

A. Za{ti}ena podru~ja Ujediwenih nacija
2. Kao {to sam informisao Savet u mom izve{taju od 15. februara 1992.
(S/23592), tri podru~ja pod za{titom UN-a, na koje se odnosi mirovni plan,
podeqena su u ~etiri sektora, {to se vidi na priloènoj mapi: Sektor istok
(isto~na Slavonija, koja ukqu~uje podru~ja Barawe i zapadnog Srema), Sektor sever (severni deo za{ti}enog podru~ja Ujediwenih nacija Krajina),
Sektor jug (ju`ni deo za{ti}enog podru~ja Ujediwenih nacija Krajina) i
Sektor zapad (zapadna Slavonija). UNPROFOR je 15. maja 1992. preuzeo odgovornost nad Sektorom istok, 20. juna 1992. nad Sektorom zapad i 2. jula 1992.
nad sektorima Sever i Jug.
3. Glavni uspeh koji su od preuzimawa odgovornosti u raznim sektorima
postigli komandant UNPROFOR-a, general potpukovnik Satish Nambiar i
wegove snage, bilo je potpuno otklawawe situacija u kojima se kr{io prekid
vatre, {to podrazumeva upotrebu te{kog naoruàwa, kao {to su artiqerija
i tenkovi. U fazi neposredno posle preuzimawa odgovornosti u svakom sektoru, UNPROFOR je kao prvo sproveo mere simultanog povla~ewa takvog
naoruàwa na udaqenost od 30 kilometara od linije sukoba koje su morale
izvr{iti obe strane. U sva tri podru~ja pod za{titom UN-a napetosti su se
donekle smawile, iako se i daqe povremeno kr{e prekidi vatre, uglavnom
otvarawem vatre iz lakog naoruàwa.
4. Slede}i vaàn uspeh bio je povla~ewe Jugoslovenske narodne armije
(JNA) iz svih sektora, kao {to je navedeno u planu, izuzev jednog pe{adijskog bataqona u Sektoru istok, koji treba da se povu~e za nekoliko dana. U
isto vreme, sa linije fronta povukao se odre|eni broj jedinica hrvatske vojske (HV).
5. Pre nego {to je UNPROFOR preuzeo odgovornost na podru~jima pod
za{titom UN-a, postalo je jasno da JNA predaje veliku koli~inu svog te{kog naoruàwa lokalnim jedinicama teritorijalne odbrane (TO) i paravojnim formacijama osnovanim na tim podru~jima. Komandant snaga me je informisao da su sve jedinice TO-a u sektorima Istok i Zapad predale svoje
te{ko naoruàwe i da je to naoruàwe, koje se sastoji od tenkova, artiqerije, minobaca~a i protivavionskih oruànih sistema, uskladi{teno na nekoliko lokacija pod kontrolom UNPROFOR-a po sistemu dvostruke brave
(vidi S/23592, ta~ka 11). Sli~na akcija je u toku u sektorima Sever i Jug,
ukqu~uju}i ruì~aste zone, i o~ekuje se da }e zavr{iti za nekoliko dana.
6. Slede}i korak u procesu demilitarizacije bi}e povla~ewe pe{adije,
koja je sad zbog demobilizacije naoruàna samo lakim oru`jem, kao {to je to
slu~aj sa jedinicama TO-a, ili povla~ewe na odre|ene lokacije van granica
podru~ja pod za{titom UN-a, kao {to je slu~aj sa JNAS/HV-om. To je ve} postignuto u Sektoru zapad i uskoro }e se izvr{iti u drugim sektorima. Posle
321
potpunog povla~ewa nenaoruàni pripadnici HV-a i JNA (ili TO-a) pod

za{titom UNPROFOR-a izvr{i}e uklawawe mina. Taj proces je upravo po~eo u Sektoru zapad.
7. Me|utim, proces demobilizacije jedinica TO-a u sektorima je oteàn
zbog istovremenog pojavqivawa poja~anih jedinica policije i paravojnih
formacija. Te grupe, ozna~ene kao specijalna policija, grani~na policija i sli~no, opremqene su automatskim pu{kama i, u nekim slu~ajevima, mitraqezima, {to predstavqa kr{ewe odredaba plana (S/23280, dodatak III,
ta~ka 19), koji nalaè da policija bude opremqena samo li~nim naoruàwem. U mnogim slu~ajevima te grupe su od JNA i srpskih jedinica TO-a preuzele odgovornost raspore|ivawa qudstva na linije fronta one }e se morati povu}i i rasformirati. Ta pitawa se stalno postavqaju lokalnim vlastima, ali zasad na wih nema odgovora. Komandant snaga je ozbiqno razmotrio situaciju i, po{to je doti~nim vlastima dao dovoqno vremena da izdaju potrebna uputstva kako bi obezbedile pridràvawe plana, rekao mi je da
predlaè da se uskoro preduzmu potrebni i odgovaraju}i koraci kako bi
strane ispo{tovale odredbe plana.
B. Ruì~aste zone
8. Po{to je Savet bezbednosti prihvatio Rezoluciju 762 (1992), koja se
odnosi na problem ruì~astih zona, obe strane su po~ele da povla~e te{ko
naoruàwe, a po~ele su da se povla~e i snage suprotstavqene na liniji sukoba. Me|utim, na nekim podru~jima i daqe je bilo zastoja u povla~ewu, pri ~emu je svaka strana insistirala na povla~ewu one druge. u tre}em pasusu Rezolucije 762 (1992), Savet poziva Hrvatsku vojsku da se bezuslovno povu~e sa
podru~ja Drni{a na poloàje koje je dràla pre 21. juna 1992. Me|utim, hrvatske vlasti na najvi{em nivou, kao i na terenu, insistiraju na tome da povla~ewe HV-a mora biti uslovqeno istovremenim povla~ewem srpskih snaga teritorijalne odbrane na ranije poloàje. Izve{taji UNPROFOR-a ukazuju na to da, iako je povla~ewe uglavnom postignuto, HV se jo{ uvek nije povukla iz sela Siritovci na drni{kom podru~ju. UNPROFOR poku{ava da
pospe{i to povla~ewe kako bi spre~io daqu eskalaciju napetosti. [tavi{e, hrvatske vlasti su svoju vojsku na tom podru~ju zamenile policijom koju
odbijaju da povuku tvrde}i da odredbe Rezolucije 762 (1992) nalaù samo obavezu povla~ewa wihove vojske.
9. Iako dodatni vojni posmatra~i i policijski posmatra~i Ujediwenih
nacija, ~ije angaòvawe je dozvolio Savet bezbednosti, jo{ nisu stigli na
podru~je, UNPROFOR je u ruì~astim zonama angaòvao posmatra~ki
tim sastavqen od postoje}ih vojnih i policijskih posmatra~a i pokretne timove sastavqene od pripadnika pe{adijskih bataqona angaòvanih na susednim podru~jima. Snage UNPROFOR-a aktivno sara|uju i sa Posmatra~kom
misijom Evropske zajednice (PMEZ). Pove}ano broj~ano stawe i naoruànost pripadnika policije i paravojnih grupa na srpskoj strani i daqe pred322
stavqa problem na tim podru~jima. Isto tako je sa hrvatske strane na drni{kom podru~ju dojavqeno da je ve}i broj dobro naoruànih pripadnika policije stigao na podru~ja sa kojih se povukla Hrvatska vojska.
10. Podse}am Savet da se Rezolucijom 762 (1992) preporu~uje osnivawe
zajedni~ke komisije koja }e pratiti i nadzirati proces ponovnog uspostavqawa hrvatske vlasti u ruì~astim zonama, {to sam pomenuo u svim izve{taju od 26. juna 1992. (S/24188). Zadovoqstvo mi je da obavestim Savet da su,
uprkos prvobitnim rezervama, i hrvatska vlada i srpske vlasti na tom podru~ju prihvatile taj koncept. Sastav komisije je najavqen 17. jula 1992. godine, posle konsultacija sa predstavnicima obe strane i PMEZ-om. O~ekuje se
da }e se prvi sastanak komisije odràti tokom slede}e nedeqe, iako je jedna
strana odbila da u~estvuje dok hrvatske vlasti ne povuku sve svoje qude sa drni{kog podru~ja, a jo{ uvek nije postignut dogovor o mestu odràvawa prvog
sastanka.
C. Podru~je Dubrovnika
11. U mirovnom planu Ujediwenih nacija, koji su prihvatile dràve ~lanice Saveta bezbednosti, kaè se da je JNA, po{to UNPROFOR preuzme odgovornost nad za{ti}enim podru~jima UN-a, obavezna da se povu~e sa svih
drugih podru~ja u Hrvatskoj (S/23280, dodatak III, ta~ka 18). Odre|eni broj
pripadnika JNA povukao se po dolasku UNPROFOR-a, a JNA je po~etkom juna 1992. unilateralno povukla svoje snage s ostrva Vis i Lastovo. Me|utim,
snage JNA su ostale na dubrova~kom podru~ju uprkos ponovqenim poku{ajima UNPROFOR-a da osigura wihovo povla~ewe. Na nedavno odrànim sastancima beogradske vlasti su obavestile komandanta Snaga da }e, u svetlu
strate{ke va`nosti poluostrva Prevlake isto~no od Dubrovnika koji kontroli{e ulaz u Kotorski zaliv, povla~ewe JNA zavisi od demilitarizacije poluostrva Prevlaka i od garancije da te{ko naoruàwe hrvatskih snaga
ne}e biti stacionirano u wegovoj blizini. Beogradske vlasti su zatraìle
od UNPROFOR-a da bude prisutan na podru~ju kako bi obezbedio da se na
wemu izvr{i demilitarizacija dok se u sklopu op{te politi~ke nagodbe ne
re{i slu~aj upu}en Konferenciji Evropske zajednice o Jugoslaviji o utvr|ivawu dràvnih granica na tom podru~ju ili dok Me|unarodni sud pravde
ne donese odluku o tom pitawu. Istakli su da je poluostrvo Prevlaka nenaseqeno podru~je koje se prostire na 93 hektara povr{ine i da ne treba dozvoliti da ono postane uzrok sukoba; po wihovom mi{qewu, to je pitawe o kom
treba govoriti na politi~kim pregovorima na Konferenciji ili u sklopu
sudske nagodbe. (Beogradske vlasti u Wujorku pokrenule su to pitawe u pismu koje su mi poslale 20. jula 1992. (S/24322)
12. Komandant Snaga je odgovorio da plan koji je odobrio Savet bezbednosti ne podrazumeva davawe nikakvih ustupaka i da on ne moè raspravqati o pitawima koja su van mandata UNPROFOR-a. Me|utim, u izvr{avawu
svojih du`nosti za sprovo|ewe plana, UNPROFOR je na pregovorima 14. ju323
la u Zagrebu preneo stav beogradskih vlasti. Hrvatske vlasti su izrazile

spremnost da razmotre mogu}nost da se suzdrè od postavqawa te{kog naoruàwa na tom podru~ju pod uslovom da to u~ine i Srbija i Crna Gora, a da u
oba slu~aja situaciju prate vojni posmatra~i UNPROFOR-a. UNPROFOR
sada vodi hitne razgovore o tome s ciqem re{avawa tog pitawa i obezbe|ivawa {to skorijeg povla~ewe JNA sa dubrova~kog podru~ja. U slu~aju da se
postigne dogovor u skladu sa navedenim, vrati}u se u Savet kako bismo raspravili predloèni produètak mandata UNPROFR-a i u dogovor ukqu~ili te dodatne zadatke.
II. DOGA\AJI KOJI IZAZIVAJU ZABRINUTOST

A. Op{ta situacija
13. O~ito je da su doga|aji koji su u posledwih nekoliko meseci uticali
na situaciju u biv{oj Socijalisti~koj Federativnoj Republici Jugoslaviji
radikalno izmenili mnoge postavke formulisane u mirovnom planu Ujediwenih nacija. U tom kontekstu komandant Snaga me je upoznao sa problemima
koji su glavni razlog wegove zabrinutosti i za ~ije bi uspe{no re{avawe bilo potrebno odobrewe Saveta ili dodatne izmene mandata UNPROFOR-a.
B. Isterivawe, prisila i zastra{ivawe
14. Od samog po~etka UNPROFOR je suo~en sa situacijom u za{ti}enim
zonama UN-a u kojima se teroristi~kim metodima, izme|u ostalog fizi~kim
maltretirawem, prisilom, {ikanirawem, pa ~ak i ubistvima, nesrpske porodice prisiqavaju da napuste svoje domove. U ranijim slu~ajevima, naro~ito pre nego {to je UNPROFOR preuzeo odgovornost nad tim podru~jem, isterivawe se vr{ilo otvoreno; porodice su pod fizi~kom pretwom izvodili
iz wihovih ku}a, odvodili u autobuse i kamione i prevozili na podru~ja izvan podru~ja pod za{titom UN-a. Takva situacija je bila najo~itija u Sektoru istok. Po{to je preuzeo odgovornost nad tim podru~jem, UNPROFOR je
intenzivnim patrolirawem i nadzorom nad kontrolnim punktovima uspeo da
zaustavi masovna isterivawa. Me|utim, zastra{ivawe pojedinaca koji su
prisiqeni da napuste svoje domove nastavqa se i daqe i predstavqa prili~no velik problem.
15. Vojni komandanti UNPROFOR-a i posmatra~i civilne policije su
u Sektoru istok, nad kojim je UNPROFOR pre dva meseca preuzeo odgovornost, napravili detaqnu analizu trenutne situacije. Iz te analize proizlazi da su isterivani naro~ito pripadnici nesrpske nacionalnosti s imovinom, a posebno vlasnici ku}a, vinograda i poqoprivrednih dobara. Takvi qudi su meta pretwi i raznih zastra{ivawa, a posledica toga je da mnogi pripadnici nesrpske nacionalnosti, koji nisu napustili podru~je za vreme sukoba pro{le godine, to sada ~ine. Ranije su ku}e isteranih qudi pqa~kane,
324
spaqivane ili uni{tavane, dok se sada u te ku}e odmah organizovano useqava, {to upu}uje na ume{anost ili barem odobravawe lokalnih vlasti. Posmatra~i civilne policije Ujediwenih nacija primili su dojave o neposrednoj ili posrednoj ume{anosti policije ili paravojnih grupa u te doga|aje. U
drugim slu~ajevima istraìteqi UNPROFOR-a prepoznali su kolovo|e
me|u srpskim izbeglicama sa drugih podru~ja koji su prona{li uto~i{te u
Sektoru istok. Iako je UNPROFOR dostavio kompletan krivi~ni dosije o
11 lica ~iji je identitet utvr|en, koja su sredinom maja na brutalan na~in izvr{ila proterivawe iz sela Tovarnik, jo{ uvek se ~ekaju rezultati obe}ane
istrage.
16. Takve akcije se preduzimaju i na podru~jima Sektora istok koja su pod
kontrolom Srba i, u mawem obimu, u sektorima Zapad i Sever. Istovremeno,
na podru~jima Sektora zapad, koja su pod hrvatskom kontrolom, UNPROFOR
je prijavio mnogobrojne slu~ajeve pqa~ke i uni{tavawa ku}a Srba koji su u
posledwih godinu dana napustili ta podru~ja. Komandant snaga i wegovo osobqe èstoko su protestovali protiv svih sli~nih krivi~nih dela kod vlasti u Zagrebu i Beogradu, kao i kod predstavnika lokalnih vlasti, ali se situacija nije vidno poboq{ala. Bez sna`ne akcije najvi{ih nivoa vlasti,
UNPROFOR ne}e mo}i da iskoreni neprihvatqivu praksu takozvanog etni~kog ~i{}ewa.
17. UNPROFOR smatra da postoji neposredna veza izme|u takve situacije i prisustva velikog broja izbeglica na tim podru~jima. Ne smawuje se
priliv srpskih izbeglica iz drugih delova Hrvatske, a odnedavno i iz Bosne
i Hercegovine, na podru~ja pod za{titom UN-a. Izbeglice iz Hrvatske, od
kojih neke ne vide mogu}nost povratka svojim domovima, naro~ito u zapadnu
i sredwu Slavoniju, navodno su se uselile u ku}e koje su napustili pripadnici nesrpske nacionalnosti. Iako tvrde da imaju pravo da ìve u tim ku}ama
dok god im hrvatske vlasti brane da se vrate u svoje, komandant Snaga se pla{i da su takve akcije deo zajedni~kih mera da se promeni nacionalni sastav
stanovni{tva na tim podru~jima. Kada je general Nambiar izrazio ozbiqnu
zabrinutost u vezi sa tim na sastancima sa beogradskim vlastima, wegovi sagovornici su odgovorili da, iako mogu da spre~e preseqewe stanovni{tva iz
Srbije i Crne Gore na podru~ja pod za{titom UN-a, nisu u poloàju da to
u~ine i u slu~aju izbeglica iz drugih delova Hrvatske ~ije su ku}e ve} uni{tene, kao ni onih iz ratom zahva}enih podru~ja Bosne i Hercegovine koja
direktno ulaze na susedna podru~ja pod za{titom UN-a. To je stalni problem
koji se, prema mi{qewu komandanta Snaga, moè re{iti samo davawem ovla{}ewa osobqu UNPROFOR-a na ulaznim punktovima u zone pod za{titom
UN-a da spre~avaju ulazak lica koja nisu stanovnici podru~ja pod za{titom
UN-a ili koja su zaista privremeni posetioci tog podru~ja.
18. Problem je naro~ito zabriwavaju}i jer, po zavr{enoj demilitarizaciji podru~ja pod za{titom UN-a i uspostavqawa mera stabilnosti na tim
325
podru~jima, plan Ujediwenih nacija predvi|a povratak raseqenih lica ku}i. To je ciq, a da bi se ispunio, potreban je znatan napor Visokog komesarijata UN-a za izbeglice (UNHCR), aktivna podr{ka i pomo} UNPROFOR-a
i vladinih i zainteresovanih lokalnih vlasti. Osobqe UNHCR-a }e morati da uloì velike napore kako bi identifikovalo raseqena lica i utvrdilo jesu li voqna da se vrate u ono {to su, u mnogim slu~ajevima, samo ostaci
wihovih ku}a, dok }e se od svih strana traìti saradwa i razumevawe. Prema proceni komandanta snaga, jo{ ne postoje uslovi za sprovo|ewe plana dobrovoqnog masovnog povratka na podru~ja pod za{titom UN-a.
C. Kontrola me|unarodnih granica
19. Otkad su strane prihvatile mirovni plan Ujediwenih nacija, a Savet
ga odobrio, republike na podru~ju stekle su svojstvo me|unarodnog pravnog
lica, a tri republike su postale dràve ~lanice Ujediwenih nacija. Tokom
sastanaka sa komandantom Snaga u Zagrebu, hrvatske vlasti su u nekoliko navrata postavile pitawe kontrole granica podru~ja pod za{titom UN-a u slu~ajevima kada se one podudaraju sa sada{wim me|unarodnim granicama. Sektor istok deli granicu sa Ma|arskom i Srbijom; ostala tri sektora dele granicu sa Bosnom i Hercegovinom. Ekonomske sankcije koje su Rezolucijom 757
(1992) uvedene Saveznoj Republici Jugoslaviji (Srbiji i Crnoj Gori) dodatno su zakomplikovale situaciju.
20. Hrvatska vlada je prvo predloìla da joj se dozvoli da preuzme kontrolu nad ulaznim grani~nim punktovima i uspostavi carinsku i useqeni~ku proceduru. Me|utim, sloìla se s tim da to ne bi bilo u skladu sa planom
koji, kako sam istakao u svom izve{taju od 4. februara 1992. (S/23513, ta~ka
9), iskqu~uje uspostavqawe hrvatskih zakona i institucija na podru~jima
pod za{titom UN-a sve dok se ne postigne op{ti politi~ki dogovor. U isto
vreme, komandant Snaga izve{tava o velikoj zabrinutosti Vlade Republike
Hrvatske zbog priliva srpskih izbeglica koji je uzrokovao promene demografske strukture na podru~jima pod za{titom UN-a. Hrvatske vlasti su tako|e izrazile zabrinutost zbog mogu}nog preseqewa prirodnih resursa, pa
~ak i demontirane industrijske infrastrukture, iz Barawe i isto~ne Slavonije u Srbiju. Iako razlozi za zabrinutost izgledaju vaqani i opravdani,
Hrvatska bi ponovnim uspostavqawem svojih zakona, useqeni~kih i carinskih vlasti i policije na podru~jima pod za{titom UN-a u sada{wim uslovima postupila protivno planu. [tavi{e, svaki takav poku{aj obezvredio
bi osnovu plana i pove}ao opasnost nastavka neprijateqstva.
21. Mirovnim planom Ujediwenih nacija UNPROFOR dobija izri~ito
ovla{}ewe da iskqu~ivo spre~ava dovoèwe naoruàwa, municije i drugog
ratnog materijala na podru~ja pod za{titom UN-a. Ako se smatralo primerenim da Ujediwene nacije reaguju na zabrinutost Hrvatske u vezi sa grani~nom kontrolom, mandat UNPROFOR-a bi se daqe pro{irio kako bi ukqu326
~io dozvolu da vr{i useqeni~ke i carinske funkcije na me|unarodnim granicama. U slu~aju Sektora istok, ta ovla{}ewa bi ukqu~ivala kontrolu koju zahtevaju sankcije Saveta bezbednosti Saveznoj Republici Jugoslaviji
(Srbiji i Crnoj Gori). Da bi kontrola UNPROFOR-a bila uspe{na, UNPROFOR-u bi tako|e bila potrebna dozvola da odredi ovla{}ene grani~ne prelaze i presre}e sva lica koja poku{avaju da pre|u granicu na drugim
mestima.
22. Prose~na duìna me|unarodnih granica ~etiri sektora je 639 kilometara sa 45 zemqanih prelaza i 21 re~nim prelazom. UNPROFOR je postavio kontrolne punktove na 46 prelaza, a ~estim patrolama kontroli{e ostale. âk kad bi se mogle koristiti dodatne helikopterske patrole, bilo bi
neprakti~no vr{iti potpun nadzor nad celom duìnom granica. Qudstvo
potrebno za kontrolisawe grani~nih prelaza iz gorenavedenih razloga
ukqu~ivalo bi pripadnike policije, slu`benike useqeni~ke i carinske slu`be i vojno osobqe. Ako bi 46 grani~nih prelaza, na kojima UNPROFOR
ve} ima kontrolne punktove, bilo otvoreno 10 sati dnevno, bila bi potrebna jo{ 184 policajaca, 276 pripadnika useqeni~ke slu`be i 276 carinika.
(Ostalih 20 grani~nih prelaza bi se smatralo zatvorenim). Dobar deo zaposlenih u useqeni~koj i carinskoj slu`bi mogao bi da se popuwava iz redova
lokalnog stanovni{tva. Takva promena zahtevala bi pomo} jedinice za specijalisti~ku administrativnu i pravnu podr{ku sastavqenu od otprilike
80 pripadnika koji bi imali podr{ku efikasne baze elektronskih podataka.
D. Humanitarna situacija na podru~jima pod za{titom UN-a
23. Nastavqaju se borbe u delovima Bosne i Hercegovine koji grani~e sa
podru~jima pod za{titom UN-a i izazivaju ozbiqne pote{ko}e u sektorima
Sever i Jug. Iz humanitarnih razloga osobqe UNPROFOR-a u~estvuje u spasavawu i zbriwavawu izbeglica koji beè od borbi u Bosni i Hercegovini,
iako je taj deo posla tehni~ki van mandata UNPROFOR-a i iscrpquje wegova ionako oskudna sredstva. Srbi na podru~jima pod za{titom UN-a sve ~e{}e u~estvuju u sukobu u Bosni i Hercegovini i time oteàvaju UNPROFOR-ov poku{aj da demilitarizuje podru~ja pod za{titom UN-a. Qudstvo
UNPROFOR-a je u nekoliko navrata uhva}eno u unakrsnoj vatri izme|u snaga teritorijalne odbrane Bosne i Hercegovine i srpskih snaga koje su sa podru~ja pod za{titom UN-a otvarale vatru u podr{ci Srbima sa bosanskohercegova~ke strane granice.
24. Sukob u Bosni i Hercegovini je u velikoj meri prekinuo ekonomske
veze koje su ranije postojale izme|u podru~ja pod za{titom UN-a i drugih jugoslovenskih republika. Sa tim u vezi, generalni sekretar je iz raznih izvora primio apele za humanitarnu pomo} stanovni{tvu (kraj teksta).
327
DODATAK 3
Ujediwene nacije
Savet bezbednosti
Raspodela SVIMA
S/25777
15. maj 1993.
UVOD
1. U 3. ta~ki Rezolucije 815 (1993), od 30. marta 1993. godine, kaè se da je
Savet bezbednosti odlu~io da mesec dana posle dono{ewa te rezolucije, ili
u bilo koje vreme kada to zatraì generalni sekretar, ponovo razmotri mandat Za{titnih snaga Ujediwenih nacija (UNPROFOR) u svetlu doga|aja na
Me|unarodnoj konferenciji o biv{oj Jugoslaviji (MKBJ) i situacije na terenu. U 6. ta~ki iste Rezolucije, Savet traì da generalni sekretar odmah javi Savetu kako da se uspe{no sprovede mirovni plan Ujediwenih nacija za
Hrvatsku. U 4. ta~ki Savet je odlu~io da produì privremeni mandat UNPROFOR-a do 30. juna 1993. Ovaj izve{taj upu}en Savetu sadrì privremenu procenu doga|aja koji se odnose na mandat UNPROFOR-a u Hrvatskoj.
I. MIROVNI PLAN UJEDIWENIH NACIJA

ZA HRVATSKU
2. Mandat Ujediwenih nacija u Hrvatskoj nastao je prvenstveno na osnovu slede}ih rezolucija Saveta bezbednosti: Rezolucije 743 (1992) od 21. februara 1992, kojom se osniva UNPROFOR u skladu sa Mirovnim planom
(S/23280, dodatak III) o podru~jima pod za{titom UN-a (UNPA zone) u Hrvatskoj; Rezolucije 762 (1992) od 30. juna 1992, kojom je formirana zajedni~ka
komisija za pra}ewe progresivnog povratka ruì~astih zona pod hrvatsku
kontrolu; Rezolucije 769 (1992) od 7. avgusta 1992, kojom UNPROFOR dobija
ovla{}ewe da vr{i grani~nu kontrolu na me|unarodnim grani~nim prelazima prema podru~jima pod za{titom UN-a; Rezolucije 779 (1992) od 6. oktobra 1992, koja se odnosi na poluostrvo Prevlaka i koja UNPROFOR-u daje
dozvolu da preuzme kontrolu nad branom Peru}a; Rezolucije 802 (1993) od 25.
januara 1993, koja poziva na prekid vatre i druge mere posle oruànog upada
Hrvatske vojske 22. januara 1993; Rezolucije 807 (1993) od 19. februara 1993,
koja sadrì dodatne odredbe u vezi s doga|ajima od 22. januara i kasnijim doga|ajima, kojom se mandat UNPROFOR-a produùje do 31. marta 1993; i Rezolucije 815 (1993) od 30. marta 1993, kojom se privremeni mandat UNPROFOR328
a produùje do 30. juna 1993. Generalni sekretar redovno izve{tava Savet

bezbednosti o tome kako UNPROFOR sprovodi te glavne rezolucije.
3. Mirovni plan za Hrvatsku predvi|a povla~ewe Jugoslovenske narodne armije (JNA) i demilitarizaciju podru~ja pod za{titom UN-a, povratak
izbeglica, ponovno uspostavqawe policijskih snaga i mere normalizacije.
Iz posledweg izve{taja od 10. februara 1993. (S/25264 i ispravka 1) vidqivo je da je UNPROFOR-ovo iskustvo sa tim u vezi dvojako. Odsustvo saradwe
lokalnih srpskih vlasti u mnogim pitawima i kasnije vojne i druge akcije hrvatskih vlasti spre~avaju uspe{no sprovo|ewe plana. Neposredne i posredne posledice upada Hrvatske vojske 22. januara bile su naro~ito pogubne. Generalni sekretar je obavestio Savet bezbednosti da UNPROFOR nije uspeo
da obezbedi uslove mira i bezbednosti za dobrovoqni povratak izbeglica i
raseqenih lica wihovim ku}ama (ibid., ta~ka 13).
4. Osnovna dimenzija tada{weg mirovnog plana bio je wegov privremeni karakter, odnosno to {to je on trebalo da ostane na snazi samo dok se ne
postigne op{te politi~ko re{ewe i {to nije prejudicirao ishod pregovora. Nadaqe se pretpostavqalo da }e te pregovore voditi Konferencija o Jugoslaviji koju je osnovala Evropska zajednica pod predsedavawem Lorda Karingtona. Princip te konferencije, nastale na osnovu sporazuma od 4. oktobra 1991, bio je da ne}e biti unilateralnog prilago|avawa granica (S/23169,
ta~ka 21). Prema tome, u teoriji je postojala mogu}nost da se problem izme|u Republike Hrvatske i srpskog stanovni{tva koje je ìvelo na podru~jima
pod za{titom UN-a i ruì~astim zonama re{i dogovorom o prilago|avawu granica. Me|utim, tokom pregovora o mirovnom planu lokalnom srpskom
vo|stvu na podru~jima koja su kasnije do{la pod za{titu UN-a stalno je isticano da im za postizawe zajedni~kog dogovora prakti~no jedino preostaje da
prihvate hrvatski suverenitet u zamenu za svoja mawinska prava. Oni nikad
nisu prihvatili tu ponudu niti poku{ali prikriti svoju odlu~nost da insistiraju na nezavisnosti od Hrvatske.
5. Ve} u avgustu 1992, kada je Me|unarodna konferencija o biv{oj Jugoslaviji zamenila Konferenciju Evropske zajednice o Jugoslaviji kao forum
za pregovore o dogovoru, niz politi~kih doga|aja promenio je okvir u kojem
bi takav dogovor mogao da se postigne. Prihvatawem Hrvatske kao dràve
~lanice Ujediwenih nacija u maju 1992. godine postalo je sasvim jasno da dogovor treba da se traì bez zahteva za promenom me|unarodno priznatih granica te dràve. To je postalo jasno kada je Savet bezbednosti u 5. ta~ki Rezolucije 815 (1993) odlu~io da podrì kopredsedavaju}e Glavnog odbora Me|unarodne konferencije o biv{oj Jugoslaviji u wihovim poku{ajima da pomogne u definisawu budu}eg statusa teritorija koje sa~iwavaju podru~ja pod za{titom UN-a (UNPA zone) i integralni su deo teritorije Republike Hrvatske... (prevod s engleskog)
6. Kopredsedavaju}i su ionako ve} vodili pregovore imaju}i to u vidu.
Me|utim, Savet bezbednosti je sada slu`beno obznanio da me|unarodna za329
jednica ne}e uzimati u obzir zahtev lokalnih srpskih vlasti da budu priznate kao suvereni entitet (tzv. Republika Srpska Krajina). Te`wa lokalnih
Srba ka suverenitetu je u velikoj meri odredila wihov stav prema prisustvu
UNPROFOR-a i odredbama mirovnog plana. Wihovo dobijawe demilitarizacije zasnovano je na strahu od prisilnog uvla~ewa u Hrvatsku.
7. Lokalni Srbi su odbijali saradwu i u vezi sa sprovo|ewem Rezolucije 769 Saveta bezbednosti (1992), na osnovu koje UNPROFOR dobija ovla{}ewe da uspostavi grani~nu kontrolu na me|unarodnim granicama na podru~jima pod za{titom UN-a. U nedostatku takve grani~ne kontrole, Savet
bezbednosti u 12. ta~ki Rezolucije 820 (1993), kojom se uvode dodatne sankcije Saveznoj Republici Jugoslaviji (Srbiji i Crnoj Gori), uspostavqa sistem
mera prema kojem se dozvoqava uvoz, izvoz i prolaz robe kroz podru~ja pod za{titom UN-a u Republici Hrvatskoj i onim podru~jima Bosne i Hercegovine koja su pod kontrolom snaga bosanskih Srba, izuzev osnovnih humanitarnih potrep{tina, ukqu~uju}i medicinski materijal i hranu koje dele me|unarodne humanitarne organizacije, samo uz propisno ovla{}ewe Vlade Republike Hrvatske ili Vlade Repbulike Bosne i Hercegovine. Dana 27. aprila
1993. odràn je sastanak izme|u predstavnika UNPROFOR-a i srpskih vlasti, tokom kojeg je ponovo poku{ano da se obezbedi wihov pristanak za sprovo|ewe Rezolucije 769 (1992). Na sastanku je srpska strana izjavila da se, uzimaju}i u obzir Rezoluciju 820 (1993), takav dogovor ne moè u tom ~asu uzeti
u obzir i da oni smatraju da je ideja da Hrvatska reguli{e trgovinu u podru~jima pod za{titom UN-a neposredno kr{ewe mirovnog plana.
8. [to se ti~e Rezolucije 802 (1993), predstavnici kopresedavaju}ih u
Wujorku, @enevi i drugde nadugo su pregovarali s obema stranama kako bi
obezbedili saglasnost o sprovo|ewu odredaba o prekidu vatre i ostalih odredaba u vezi sa tim. Dana 6. aprila 1993. potpisan je privremeni sporazum
koji je trebalo da podrè obe strane (S/25555, dodatak). Iako su predstavnici UNPROFOR-a odràli tri duga sastanka sa vlastima lokalnih Srba kako bi im objasnili kako }e operativno sprovesti sporazum i razjasnili ostala pitawa s tim u vezi, srpska strana od 10. maja 1993. nije dala podr{ku tom
sporazumu.
II. USPOSTAVQAWE MIRA

9. Kopredsedavaju}i Glavnog odbora Me|unarodne konferencije o biv{oj Jugoslaviji poku{ali su u posledwih nekoliko nedeqa da vode pregovore s obe strane. Jasno je da je odnos Hrvata i Srba u Republici Hrvatskoj od
osnovnog zna~aja za re{ewe krize. Naàlost, zbog onoga {to se desilo posledwih meseci, smawuju se izgledi za prijateqski saìvot te dve grupe i ako
se trenutni tok doga|aja brzo ne obrne, situacija moè da se pogor{a. Poloàj mawinskih grupa, koji se polako stabilizovao na podru~jima pod za{titom UN-a i izvan wih, pogor{ao se od doga|aja 22. januara 1993. Preostali
330
Hrvati na podru~jima pod za{titom UN-a u mnogim slu~ajevima su bili meta nemilosrdnog progawawa, ubistva, napada, oruàne pqa~ke i paqevine.
UNPROFOR je morao da obebedi za{titu sela i, u krajwim slu~ajevima, da
pomogne pri preselewu nekoliko stotina ugroènih civila na neko bezbedno mesto u Hrvatskoj uz saradwu, a ponekad i na uporno insistirawe hrvatske
Vlade. To je tragi~na humanitarna situacija, koja je potpuno u suprotnosti sa
du`nostima UNPROFOR-a navedenim u mirovnom planu da se poku{aju reintegrisati hrvatske i srpske zajednice.
10. Istovremeno, kancelarija Visokog komesara za izbeglice (UNHCR)
javqa da srpsko stanovni{tvo iz Hrvatske kontinuirano, u velikom broju odlazi iz Hrvatske, naj~e{}e za Srbiju. Prema podacima UNHCR-a od 19. marta 1993, broj srpskih izbeglica i raseqenih lica koji su pobegli iz Hrvatske
u Srbiju i na podru~ja pod za{titom UN-a (otprilike 251.000) sada prema{uje broj Hrvata koji su sa podru~ja pod za{titom UN-a oti{li u Hrvatsku.
11. Jasno je da se za stvarawe razumnih osnova za trajni mir moraju ispuniti tri uslova:
(a) mora se po{tovati suverenitet i integritet dràve Hrvatske;
(b) moraju se o~uvati osnovni interesi ve}inskog hrvatskog stanovni{tva, a istovremeno ih treba uskladiti sa pravima mawine i politi~kom autonomijom Krajine;
(c) treba omogu}iti da se srpsko stanovni{tvo u Hrvatskoj ose}a bezbedno u okviru dràvnih granica kako ne bi traìlo osnovnu bezbednost van
granica (Hrvatske).
12. Da bi se to ostvarilo u trenutnim okolnostima u Hrvatskoj, potreban je veliki napor svih zainteresovanih strana, pod pokroviteqstvom me|unarodne zajednice. Srpske vo|e na podru~jima pod za{titom UN-a i daqe
odbijaju ideju da ta podru~ja budu deo Hrvatske, tvrde}i da im je neprihvatqiv mawinski status u Republici Hrvatskoj. Uprkos tome, razni elementi mirovnog plana i napori kopredsedavaju}ih da pregovorima postignu trajno re{ewe predstavqaju korak u pravom smeru. Me|utim, komandant Snaga
kaè, a ja se slaèm sa wim, da ne treba gajiti iluzije: ni u kom slu~aju nije
jasno da li je ijedna grupa spremna da prihvati traèna samoograni~ewa niti da zauzme tolerantan stav prema nacionalnom ili kulturnom pluralizmu
koji je jedina garancija trajne stabilnosti u dràvi i regiji. Treba istaknuti da bi moglo prote}i dosta vremena dok se postigne takvo re{ewe i dok se
ponovo uspostavi poverewe.
III. TRENUTNA SITUACIJA NA PODRU^JIMA

POD ZA[TITOM UN-a I U RU@IÂSTIM ZONAMA
13. Zbog raznih doga|aja opisanih u prvom delu gore i zastoja u poku{ajima kopredsedavaju}ih da se uspostavi mir, ozbiqno zabriwava trenutna situacija na podru~jima pod za{titom UN-a i u ruì~astim zonama. Nasta331
vak neprijateqstava uprkos Rezoluciji 802 (1993), ukqu~uju}i u~estalo granatirawe iskqu~ivo civilnih ciqeva sa obe strane i dojave o budu}im upadima, prouzrokuju napetosti na podru~jima pod za{titom UN-a koje su, od
osnivawa UNPROFOR-a, dosegli dosad najvi{i stepen. Na primer, granatirawa minobaca~ima, artiqerijom, tenkovima i raketama postala su u~estala pojava u iskqu~ivo civilnim naseqima u Gospi}u, Zadru, [ibeniku,
Benkovcu, Obrovcu i Kistawu, gde je poginulo i stradalo mnogo qudi, a
o{te}ene su bolnice, {kole i ku}e. Dana 21. aprila jedan pripadnik zajedni~kog ~e{ko-slova~kog bataqona UNPROFOR-a poginuo je u granatirawu
Hrvatske vojske dok je vr{io svoje du`nosti. Komandant Snaga je najstroè
protestovao u Zagrebu i Kninu protiv takvih flagrantnih kr{ewa humanitarnog zakona.
14. Pove}avaju se ograni~ewa kretawa UNPROFOR-u koja su nametnule
vlasti lokalnih Srba, naro~ito u sektorima Sever i Jug. To poga|a sve elemente UNPROFOR-a, ali posebno drasti~no uti~e na rad Vojnih posmatra~a UN-a i Civilne policije Ujediwenih nacija (UNCIVPOL). Ponekad ne
mogu da iza|u iz ve}ih gradova, a ozbiqno je smawena i mogu}nost izve{tavawa o prekidu vatre i drugim doga|ajima na podru~jima sukoba u vezi s humanitarnom situacijom. Na drugim mestima, prelazni punktovi su ~esto zatvoreni, {to spre~ava normalan prolaz logisti~kih i humanitarnih konvoja.
Uvedena su ograni~ewa vazdu{nog kretawa UNPROFOR-a, tako da su ~ak i
izvi|a~ki letovi dozvoqeni tek po{to je pregovorima postignut dogovor o
vazdu{nim koridorima.
15. Osim toga, stav Srba prema UNPROFOR-u se znatno pogor{ao. Jednom prilikom, 7. aprila 1993. godine, dva nigerijska vojnika su ubijena, a jedan je rawen na kontrolnom punktu. Bilo je i drugih stradalih (od 27. marta
desilo se 12 napada na pripadnike UNPROFOR-a u kojima je poginuo jedan,
a raweno pet vojnika UNPROFOR-a), pripadnici UNPROFOR-a su svakodnevno izloèni neprijateqstvima, a ~esto se dogodi da su meta pretwi
oru`jem i nasilnog pona{awa na kontrolnim punktovima. Dana 7. i 14. aprila na sastancima odrànim sa ciqem re{avawa tih problema, predstavnici
vlasti lokalnih Srba rekli su zameniku na~elnika misije UNPROFOR-a
da, iako osu|uju takve postupke i incidente i èle da UNPROFOR zadrì
svoju za{titnu ulogu, ne mogu obuzdati svoje stanovni{tvo koje UNPROFOR
vidi kao neprijateqsku silu. Izjavili su da bi hteli da UNPROFOR prihvate kao istinski za{titnu snagu, ali su nedavni doga|aji potpuno poquqali wihovo poverewe u nepristrasnost snaga UNRPOFOR-a. Neprijateqstvo je naro~ito izraèno prema bataqonima koji se sastoje od pripadnika
odre|enih nacionalnosti, koji su prisiqeni da preduzimaju specijalne mere
za{tite. Osim toga, UNPROFOR-u se upu}uju pretwe da }e wihovi pripadnici biti uzeti kao taoci ili da }e se nad wima izvr{iti osveta ako strane
vlade pribegnu upotrebi oruàne sile protiv srpskih vojnika u raznim delovima biv{e Jugoslavije.
332
16. Iako UNPROFOR svakodnevno poku{ava da privoli na saradwu

srpsko vo|stvo na podru~jima pod za{titom UN-a, kqu~ni problem ostaje
wihova nespremnost da prihvate osnovne pretpostavke UNPROFOR-ovog
mandata navedene u rezolucijama Saveta bezbednosti. Dana 30. aprila 1993.
generalni sekretar je primio pismo srpskih vlasti u kom one, izme|u ostalog, traè da objasni da li jo{ uvek postoji originalni mirovni plan, da
premesti UNPROFOR uz liniju sukoba koja je postojala u januaru 1993 i
izjavquju da }e ako ne budu zadovoqeni wihovi zahtevi, neko morati da preuzme odgovornost pred istorijom zbog mogu}eg zao{travawa vojnih sukoba.
17. Kao {to je re~eno u prethodnom kratkom opisu situacije u zoni odgovornosti UNPROFOR-a, UNPROFOR je suo~en sa ozbiqnim pote{ko}ama
u izvr{avawu svojih du`nosti, a wegovi pripadnici su u opasnosti. Pod takvim okolnostima, UNPROFOR trenutno nije u mogu}nosti da ispuni svoj
mandat u Hrvatskoj.
IV. KOMENTAR
18. Savet }e se prisetiti da sam, u izve{taju od 15. februara 1992. godine, u kom sam savetovao da se formira UNPROFOR (S/23592), izrazio zabrinutost o kompleksnosti i opasnostima situacije u Jugoslaviji i naveo da
ostaje niz pitawa na koja nije odgovoreno o obimu u kom }e UNPROFOR u
praksi dobivati potrebnu saradwu (28. ta~ka). Tok dosada{wih doga|aja nije zna~ajno ublaìo moju prvobitnu bojazan. Srpska strana koristi prisutnost UNPROFOR-a da zamrzne postoje}i status kvo pod za{titom UNPROFOR-a i istovremeno formira dràvu Repbuliku Srpsku Krajinu u
zoni odgovornosti UNPROFOR-a. U me|uvremenu, hrvatska strana insistira na tome da je, od dana kada je plan sastavqen, priznawem Hrvatske i wenim
prihvatawem u Ujediwene nacije prona|eno op{te politi~ko re{ewe koje se traìlo u to vreme; Srbi stoga moraju prihvatiti vlast iz Zagreba protiv koje su se ispo~etka i pobunili. U vezi s tim pitawem ove dve strane imaju vrlo malo dodirnih ta~aka, a mo`da nijednu.
19. Iako je UNPROFOR uspeo da obezbedi potpuno povla~ewe JNA, da
odrì mir i smawi zastra{ivawe civila na podru~jima pod za{titom UNa, nije uspeo da ispuni druge aspekte prvobitnog mirovnog plana. Srbi nisu
izvr{ili demilitarizaciju podru~ja pod za{titom UN-a kao {to se traìlo Rezolucijom 743 Saveta bezbednosti (1992), {to je znatno usporilo povratak izbeglica i raseqenih lica na podru~ja pod za{titom UN-a. Osim toga,
odbili su da sara|uju s UNPROFOR-om pri sprovo|ewu Rezolucija 762
(1992) (povratak ruì~astih zona hrvatskim vlastima) i 769 (1992) (kontrola granica na podru~jima pod za{titom UN-a). Nametnuli su ograni~ewe
kretawa UNPROFOR-a, naro~ito u Sektoru jug, {to je ozbiqno ugrozilo
posmatra~ke du`nosti UNPROFOR-a. U drugu ruku, hrvatska strana je pokazala nestrpqivost s Ujediwenim nacijama i tri puta (u junu 1992. i januaru i
333
aprilu 1993) krenula u ofanzivu preko linija sukoba. Stav hrvatske Vlade
(ponovqen posledwi put u dokumentima S/25447, S/25601 i S/25766) jeste da
bi UNPROFOR-u trebalo dati ovla{}ewe da obaveè Srbe da se pridràvaju rezolucija Saveta bezbednosti imaju}i u vidu konkretne ciqeve u ta~no
zadatom roku. U protivnom, hrvatska Vlada je jasno dala do znawa da }e odbiti daqa produèwa mandata UNPROFOR-a.
20. Po mom mi{qewu, uzimaju}i u obzir gotovo nepomirqive stavove
dveju strana, Savet bezbednosti ima tri mogu}nosti:
(a) da mandat proglasi nesprovodivim zbog odbijawa srpske strane da sara|uje i da povu~e svoje snage. Mislim da o tome treba razmisliti, iako me
brine to {to bi takav korak gotovo izvesno uzrokovao nastavak neprijateqstava koji bi Ujediwene nacije ponovo bile pozvane da okon~aju. U vreme kad
pred Ujediwenim nacijama stoje prili~no zna~ajni zahtevi za o~uvawe mira
u celom svetu, nije ispravno to {to nijedna strana nije zadovoqna sada{wim
angaòvawem UNPROFOR-a i niti to {to bi za svaku eventualnu promenu
bilo potrebno vi{e optimizma nego {to ga opravdava situacija na terenu.
Po{to bi obe strane trebalo da daju saglasnost za svaki novi predlog o promeni situacije opisan u 1. i 2. delu ovog izve{taja i po{to je takvu saglasnost
o~ito nemogu}e dobiti, Savet bezbednosti bi mogao da odlu~i da ne tro{i
ograni~ena sredstva me|unarodne zajednice tako {to }e u hrvatskoj zadràti velike snage ~iji se mandat pokazao nesprovodiv. Savet bezbednosti je iz
primera Privremenih snaga Ujediwenih snaga u Libanu (UNIFIL) nau~io
da produètak angaòvawa snaga za odràvawe mira ~iji se mandat ne moè
sprovesti postaje skup i neodre|en zadatak koji povla~i prili~no visok rizik od velikog broja `rtava. Progla{ewem svoje namere da na kraju sada{weg mandata (30. juna) povu~e snage UNPROFOR-a, Savet bezbednosti bi
svim stranama poslao jasnu poruku da samo wihova spremnost da ozbiqno pregovaraju moè da uveri me|unarodnu zajednicu da odrì UNPROFOR na ìvotu. Varijanta istog pristupa podrazumeva dono{ewe odluke da Savet bezbednosti povu~e snage UNPROFOR-a ukoliko obe strane ne naprave pomak
u politi~kim pregovorima pre kraja sada{weg mandata;
(b) da prihvati hrvatski stav i odobri akciju kojom }e prisiliti Srbe
da popuste. To bi bilo ravno ulaèwu UNPROFOR-a u rat sa Srbima na podru~jima pod za{titom UN-a i u ruì~astim zonama. Ni komandant Snaga
ni ja ne smatramo da bi me|unarodna zajednica trebala postati strana u sukobu koja }e koristiti vojnu snagu da nametne re{ewe u onom {to i daqe
ostaje me|unacionalni sukob. Ostim toga, nije jasno da li bi se zemqe koje
{aqu svoje vojnike sloìle da te vojnike stave na raspolagawe u tu svrhu.
Trenutna veli~ina i naoruàwe snaga UNPROFOR-a ne bi ni u kom slu~aju bili dovoqni za izvr{ewe takvog zadatka. Re{ewe da se akcijom izvr{i
prisila zahtevala bi od Saveta bezbednosti da znatno pro{iri snage UNPROFOR-a. âk kad bi i dràve ~lanice stavile dovoqan broj vojnika na
raspolagawe, {to ne smatram verovatnim, ne bih bio u stawu da Savet bez334
bednosti uverim u to da bi to bio ispravan ili hvale vredan na~in kori{}ewa ograni~enih vojnih sredstava Ujediwenih nacija;
(c) da ostavi UNPROFOR na mestu angaòvawa bez promena mandata,
ali s ograni~enim pove}awem wegovih vojnih kapaciteta. Jedino opravdawe
takvog re{ewa je visoki rizik povezan sa prethodna dva. Kratkoro~no bi
UNPROFOR poku{ao da ograni~i neprijateqstva. Dugoro~no bi postojala
nada da }e sankcije nametnute Saveznoj Republici Jugoslaviji (Srbiji i Crnoj Gori) i rastu}i pritisak koji me|unarodna zajednica vr{i na bosanskim
Srbima, kao i u~estali poku{aji kopredsedavaju}ih da uspostave mir, oja~ati one elemente me|u kraji{kim Srbima koji èle da sara|uju u sprovo|ewu
rezolucija Saveta bezbednosti i time dozvoliti UNPROFOR-u da izvr{i
svoj prvobitni mandat.
21. Slabosti tog re{ewa su o~ite. Prvo, UNPROFOR bi, kao i dosad,
vr{io du`nosti uspostavqawa mira, koje zahtevaju odre|eni stepen saglasnosti i saradwe sukobqenih strana koje on trenutno ne uìva i koje sam po
sebi, bez promena u spoqnopoliti~kom okruèwu, vrlo te{ko moè obezbediti. Drugo, to re{ewe bi zahtevalo i promenu stava Vlade Republike Hrvatske po{to bi Savet bezbednosti zapravo traìo od hrvatskih vlasti da i
daqe toleri{u status kvo u o~ekivawu promene u neizvesnoj budu}nosti. Hrvatska Vlada je dosledna svom stavu da nije spremna da beskona~no ~eka ponovnu uspostavu svoje vlasti nad zonom odgovornosti UNPROFOR-a. Ukoliko bi Savet bezbednosti odobrio to re{ewe, bilo bi potrebno dobiti saglasnost Vlade Republike Hrvatske. Ako stav Vlade ostane nepromewen, UNPROFOR bi morao da se povu~e.
22. Prema mi{qewu komandanta Snaga, zadràvawe UNPROFOR-a u
Hrvatskoj posle 30. juna 1993. obavezno bi za sobom povla~ilo pove}awe brojnog stawa UNPROFOR-a na slede}i na~in:
(a) Pove}awe brojnog stawa ~e{kog mini-bataqona do punog sastava
bataqona, tj.d odatnih 400 pripadnika, ukqu~uju}i sve vojnike i oficire;
(b) Upu}ivawe dodatnih 20 oklopnih transportera u svaki od osam bataqona koji dosad nisu imali dovoqan broj oklopnih transportera, tj. ukupno
160 oklopnih transportera kojim bi se poboq{ala odbrambena sposobnost i
pokretqivost Snaga;
(c) Dodatnih 50 vojnih posmatra~a Ujediwenih nacija raspore|enih na
svim sektorima, {to bi doprinelo UNPROFOR-ovoj sposobnosti posmatrawa i izve{tavawa. Vojni posmatra~i UN-a bi koristili oklopna (ali nenaoruàna) patrolna kola.
23. Nakon {to sam pa`qivo razmotrio sve tri mogu}nosti, zakqu~io
sam da trenutno ne bi bilo preporu~qivo da Savetu bezbednosti savetujem
ijedno od tih re{ewa. Politi~ka i vojna situacija, ne samo u Hrvatskoj, ve}
u Srbiji i Crnoj Gori, izuzetno je nestabilna. Osim toga, upravo sam imenovao Torvalda Stoltenberga za novog kopredsedavaju}eg Ujediwenih nacija u
Glavnom odboru Me|unarodne konferencije za biv{u Jugoslaviju i mog spe335
cijalnog izaslanika za biv{u Jugoslaviju. Pre nego {to Savetu bezbednosti

dam preporuku o budu}nosti UNPROFOR-a u Hrvatskoj, hteo bih da sa~ekam
izve{taj g. Stoltenberga posle wegove posete tom podru~ju koja tek predstoji.
24. U okolnostima opisanim u ovom izve{taju od kqu~ne je va`nosti da
se {to pre sprovede sporazum o prekidu vatre koji zahtevaju odredbe Rezolucije 802 (1993). îm srpska strana potvrdi sporazum potpisan u @enevi, UNPROFOR }e ga sprovesti i to tako {to }e prvo razmestiti postoje}e vojne
snage i policiju. Kao {to sam objasnio u ranijem izve{taju (S/25555), takvo
razme{tawe ne moè da se izvr{i bez poja~awa, i to na slede}i na~in:
(a) dva bataqona mehanizovane pe{adije koje se sastoji od otprilike
1.800 pripadnika, ukqu~uju}i sve vojnike i oficire;
(b) dve inèwerijske ~ete od otprilike 300 pripadnika, ukqu~uju}i sve
vojnike i oficire;
(c) pedeset vojnih posmatra~a UN-a.
Sprovo|ewe Rezolucije 802 (1993) nije samo izuzetno va`no, ve} bi ponovo potaknulo proces stvarawa mira i normalizacije ìvota, {to bi UNPROFOR-u pomoglo da izvr{i svoje zadatke. Me|utim, UNPROFOR nema
ni mandat ni sredstva da stranama nametne sprovo|ewe Rezolucije.
25. Dok Savet razmatra gore navedena pove}awa brojnog stawa UNPROFOR-a u Hrvatskoj, zamolio bih ga da, nezavisno od toga, odobri pove}awe
brojnog stawa Francuskog bataqona u Sarajevu za dodatnih 150 pripadnika,
ukqu~uju}i sve vojnike i oficire, {to komandant Snaga smatra neophodnim
na osnovu operativnog iskustva UNPROFOR-a u tom gradu.
26. Sa tim u vezi, moram izraziti ozbiqnu zabrinutost zbog toga {to dràve ~lanice nisu uplatile u potpunosti i na vreme svoja dugovawa za UNPROFOR, zbog ~ega ve} nekoliko meseci kasne isplate zemqama koje {aqu
vojnike. Devet dràva ~lanica koje pe{adijske bataqone stavqaju na raspolagawe UNPROFOR-u zvani~no su se obratile Sekretarijatu i obavestile
ga o pote{ko}ama zbog ka{wewa isplata. Jedna dràva je izjavila da namerava da povu~e svoje vojnike iz snaga UNPROFOR-a, a druge dve, od kojih se traìlo pove}awe broja vojnika, dale su do znawa da bi imale ozbiqne finansijske te{ko}e da ispune taj zahtev. Stoga u ovom trenutku Sekretarijatu nije poznata nijedna dràva ~lanica koja je spremna da po{aqe jedan pe{adijski bataqon snagama UNPROFOR-a, ~ak i ako sprovo|ewe sporazuma o prekidu vatre opisno u ta~ki 24 gore postane izvedivo. Ponovo bih èleo da pozovem dràve ~lanice da ispo{tuju svoje finansijske obaveze prema Organizaciji bez kojih }e uloga Ujediwenih nacija da odraàva mir biti ugroèna.
27. Na kraju bih èleo da ponovim da je od najve}e va`nosti da se, uz rad
snaga za odràvawe mira, {to pre nastavi proces aktivnog pregovarawa pod
pokroviteqstvom Me|unarodne konferencije za biv{u Jugoslaviju kako bi
se prona{la dugoro~na re{ewa koja se odnose na podru~ja pod za{titom UNa i, {to je jo{ va`nije, na odnos izme|u Hrvata i Srba u Hrvatskoj.
28. Procena predvi|enih tro{kova predloga navedenih u ta~kama 22, 23
i 24 gore uskoro }e se dostaviti kao dodatak ovom izve{taju.
336
DODATAK 4
Br. 287
REZOLUCIJA 802 (1993)
koju je usvojio Savet bezbednosti na 316. sednici
25. januar 1993.
Savet bezbednosti,
Potvr|uju}i svoju Rezoluciju 713, od 25. septembra 1991. godine, i sve naredne relevantne rezolucije,
Potvr|uju}i posebno svoju privrènost mirovnom planu Ujediwenih
nacija (tzv. Vensov plan pod brojem S/23280, aneks III),
Duboko zabrinut informacijama dobijenim od generalnog sekretara 25.
januara 1993, o brzom i nasilnom pogor{awu situacije u Hrvatskoj do ~ega je
do{lo usled vojnog napada hrvatskih oruànih snaga na podru~je pod za{titom mirovnih snaga (UNPROFOR),
@estoko osu|uju}i ove napade koji su doveli do `rtava i gubitaka ìvota vojnika iz sastava UNPROFOR kao i me|u civilnim stanovni{tvom,
Duboko zabrinut zbog nedostataka saradwe posledwih meseci sa srpskim
lokalnim vlastima u podru~jima pod za{titom UNPROFOR, wegovim nedavnim prisvajawem te{kog naoruàwa koje je bilo pod kontrolom UNPROFOR, kao i pretwama {irewa sukoba,
1. Zahteva trenutni prekid neprijateqskih aktivnosti od strane hrvatskih oruànih snaga unutar i oko od strane UN za{ti}enih podru~ja i povla~ewe hrvatskih oruànih snaga iz ovih podru~ja;
2. O{tro osu|uje napade od strane tih snaga na UNPROFOR koji obavqa
svoj zadatak za{tite civila na za{ti}enim podru~jima i zahteva wihov trenutni prekid;
3. Zahteva tako|e da se te{ko naoruàwe zapleweno iz skladi{ta koja
kontroli{e UNPROFOR trenutno vrati pod kontrolu UNPROFOR;
4. Zahteva da sve strane u sukobu i druge koje su u pitawu striktno sprovede sporazumni prekid vatre koji je ve} postignut i u punoj meri i bezuslovno primene mirovni plan Ujediwenih nacija (Vensov), ukqu~uju}i raspu{tawe i demobilizaciju jedinica srpske teritorijalne odbrane i drugih jedinica koje imaju sli~nu funkciju;
5. Izraàva sau~e{}e porodicama poginulog osobqa snaga UNPROFOR;
6. Zahteva od svih strana u sukobu i drugih zainteresovanih da u potpunosti po{tuju bezbednost osobqa UN;
7. Poziva Generalnog sekretara da preduzme sve neophodne korake u pravcu bezbednosti osobqa UNPROFOR;
8. Poziva sve strane, kao i druge, u pitawu da sara|uju sa UNPROFOR u
razre{avawu svih ostalih problema vezanih za primenu mirovnog plana,
337
ukqu~uju}i omogu}avawe civilnog saobra}aja slobodnom upotrebom prelaza

Maslenica;
9. Jo{ jednom poziva sve strane u sukobu i druge zainteresovane da u punoj meri sara|uju sa me|unarodnom konferencijom o biv{oj Jugoslaviji i da
se uzdrè od svakih aktivnosti i pretwi koje bi mogle ugroziti sada{we napore usmerene ka postizawu politi~kog re{ewa;
10. Odlu~uje da ostane aktivno ukqu~en u ovaj problem.
DODATAK 5
Izve{taj S/25264, 10. februar 1993.
54. Dodatni izve{taj generalnog sekretara u skladu sa Rezolucijom
743 Saveta bezbednosti (1992)
(S/25264, 10. februar 1993)
UVOD
1. U svojoj Rezoluciji 743 (1992), od 21. februara 1992. godine, Savet bezbednosti je odlu~io da, u skladu sa svojim ovla{}ewem, osnuje Za{titne snage Ujediwenih nacija (UNPROFOR) na po~etni period od 12 meseci prema
izve{taju generalnog sekretara od 15. februara 1992. (S/23592) i mirovnom
planu Ujediwenih nacija (S/23280, aneks III). Svrha ovog izve{taja je da obezbedi bazu na osnovu koje }e Savet bezbednosti preduzeti mere koje se odnose na budu}nost UNPROFOR-a pre nego {to mu 21. februara 1993. istekne
mandat.
I. MANDAT I FUNKCIJE UNPROFOR-a

2. U rezolucijama koje su usledile posle usvajawa Rezolucije 743 (1992)
Savet bezbednosti je UNPROFOR-u dodelio dodatne odgovornosti. Operativni mandat UNPROFOR-a se trenutno odnosi na pet republika biv{e Jugoslavije Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Crnu Goru i Srbiju
dok u {estoj, Sloveniji, UNPROFOR ima oficira za vezu. Daqe u tekstu
navedene su wegove funkcije u tri republike u kojima uglavnom deluje. Tabela op{teg brojnog stawa i razme{taja UNPROFOR-a nalazi se u prilogu
kao dodatak I.
A. Hrvatska
3. Prema uslovima prvobitnog mirovnog plana Ujediwenih nacija, svrha
UNPROFOR-a je da bude privremena organizacija za stvarawe uslova mira
i bezbednosti potrebnih za pregovore o op{tem re{ewu jugoslovenske krize (prevedeno s engleskog) (S/23280, dodatak III, ta~ka 1). U tu svrhu snage su
razme{tene na tri podru~ja pod za{titom Ujediwenih nacija (UNPA zone)
u Hrvatskoj, {to u velikoj meri odgovara podru~jima gde su me|unacionalne
338
napetosti eskalirale u oruàni sukob. Plan koje su prihvatile sukobqene

strane zasnivao se na dva glavna elementa: prvo, povla~ewe Jugoslovenske narodne armije (JNA) iz cele Hrvatske i demilitarizacija podru~ja pod za{titom UN-a; drugo, neprekidno funkcionisawe postoje}ih lokalnih vlasti i policije na privremenoj osnovi pod nadzorom Ujediwenih nacija sve
dok se ne postigne op{te politi~ko re{ewe jugoslovenske krize pod pokroviteqstvom Konferencije Evropske zajednice o Jugoslaviji. Od UNPROFOR-a se traì da obezbedi da podru~ja pod za{titom UN-a ostanu demilitarizovana i da sva lica koja tamo ìve budupo{te|ena straha od oruànog
napada. Osim vojnog osobqa, posmatra~i civilne policije Ujediwenih nacija treba da obezbede da lokalna policija izvr{ava svoje du`nosti bez obzira na nacionalnost wenih pripadnika i uz puno po{tovawe qudskih prava
svih stanovnika podru~ja pod za{titom UN-a. Osim toga, UNPROFOR treba da obezbedi podr{ku kako bi se omogu}io povratak ku}ama svih lica koja
èle da se vrate, a koja su raseqena zbog neprijateqstava (S/23280, dodatak
III, ta~ke 7-20).
4. U svojoj Rezoluciji 762 (1992), od 30. juna 1992. godine, Savet bezbednosti je dodatno ovlastio UNPROFOR da vr{i posmatra~ke du`nosti u ruì~astim zonama Hrvatske, odnosno podru~jima pod srpskom kontrolom van
podru~ja pod za{titom UN-a gde su se neprijateqstva nastavila (S/24188,
ta~ka 16). U toj Rezoluciji se tako|e preporu~uje osnivawe zajedni~ke komisije pod predsedavawem UNPROFOR-a, koja se sastoji od predstavnika Vlade Republike Hrvatske i lokalnih vlasti na podru~ju uz u~e{}e Posmatra~ke misije Evropske zajednice (PMEZ) radi nadgledawa i pra}ewa procesa
ponovnog uspostavqawa vlasti Republike Hrvatske u ruì~astim zonama.
UNPROFOR je, izme|u ostalog, dobio zadatak da kontroli{e neodlo`no
povla~ewe Hrvatske vojske, snaga teritorijalne odbrane i svih neregularnih
jedinica iz ruì~astih zona, naro~ito sa Miqeva~kog platoa, da nadzire
ponovno uspostavqawe ovla{}ewa hrvatske policije i ponovno osnivawe
lokalne policije srazmerno demografskoj strukturi podru~ja pre sukoba, te
da prati odràvawe reda i mira koje sprovode postoje}e policijske snage,
uzimaju}i naro~ito u obzir dobrobit mawina.
5. U Rezoluciji 769 (1992), od 7. avgusta 1992. godine, Savet bezbednosti je
ovlastio UNPROFOR da obavqa useqeni~ke i carinske du`nosti na me|unarodnim granicama odre|enih podru~ja u Hrvatskoj, gde se granice podru~ja pod za{titom UN-a poklapaju sa me|unarodnim granicama. Na kraju, Rezolucijom 779 (1992), od 6. oktobra 1992. godine, Savet bezbednosti je ovlastio
UNPROFOR da preuzme odgovornost za pra}ewe povla~ewa Jugoslovenske
narodne armije sa poluostrva Prevlaka i wegove demilitarizacije. Trenutno za izvr{avawe gorenavedenih zadataka u Hrvatskoj UNPROFOR raspolaè brojnim stawem od ne{to mawe od 14.000 pripadnika, ukqu~uju}i sve vojnike i oficire (vidi dodatak I).
339
6. Mirovni plan koji je Savet bezbednosti odobrio u Rezoluciji 743
(1992) predvi|a da se {tab UNPROFOR-a stacionira u Bosni i Hercegovini i da vojni posmatra~i UNPROFOR-a vr{e patrolne zadatke na odre|enim ograni~enim podru~jima te republike posle demilitarizacije podru~ja
pod za{titom UN-a u Hrvatskoj. U skladu sa Rezolucijom, UNPROFOR je u
martu 1992. osnovao svoj {tab u Sarajevu, koje je izabrano kao neutralna lokacija na koju se nije odrazio sukob koji je izbio u Hrvatskoj. Osim toga, izraèna je nada da }e wegovo prisustvo posluìti kao stabilizuju}i faktor
me|u rastu}im napetostima u Bosni i Hercegovini. Sukob koji je izbio u Bosni i Hercegovini brzo je ugasio tu nadu i vi{a komanda UNPROFOR-a se
na{la ozbiqno onemogu}ena u vr{ewu svog osnovnog mandata koji se odnosi
na podru~ja pod za{titom UN-a. Stoga je 16. i 17. maja 1992. ve}ina {tapskog
qudstva UNPROFOR-a privremeno preme{tena u Beograd. Kasnije je UNPROFOR osnovao {tab u Zagrebu.
7. Uprkos tome {to je preselio svoj {tab, UNPROFOR je iza sebe ostavio otprilike 120 pripadnika u Sarajevu pod komandom glavnog vojnog posmatra~a. Ti pripadnici UNPROFOR-a postali su jedini predstavnici me|unarodne zajednice u Bosni i Hercegovini kada su PME i Me|unarodni komitet Crvenog krsta (MKCK) povukli svoje osobqe koje je postalo meta nasiqa u kom su te organizacije izgubile po jednog pripadnika. To je zavr{ilo tako {to se UNPROFOR na{ao ne samo u ulozi pomaga~a, ve} i u vode}oj ulozi u pregovorima izme|u strana kako o konkretnim ad hok problemima, tako
i o dogovorima o op{tem prekidu vatre, a posredovao je u promovisawu humanitarnih akcija za koje, strogo uzev{i, nije imao mandat Saveta bezbednosti.
Kada je UNPROFOR 5. juna 1992. sklopio sporazum kojim se dozvoqava otvarawe sarajevskog aerodroma pod wegovim pokroviteqstvom, dobio je slu`beni mandat u Bosni i Hercegovini definisan tim sporazumom.
8. Rezolucijom 761 (1992), od 29. juna 1992. godine, Savet bezbednosti je
ovlastio UNPROFOR da preuzme punu operativnu odgovornost za funkcionisawe i bezbednost aerodroma u Sarajevu. To je podrazumevalo neposredno
obezbe|ewe aerodroma i wegovih objekata, pra}ewe rada na aerodromu, kontrolisawe objekata i organizacije, omogu}avawe istovara humanitarnih po{iqaka i obezbe|ewe bezbednog kretawa humanitarne pomo}i i osobqa humanitarnih organizacija (S/24075, ta~ka 4). Osim toga, UNPROFOR je imao zadatak da kontroli{e povla~ewe protivvazdu{nih oruànih sistema izvan
dometa aerodroma i wegovih prilaza i da prati koncentraciju artiqerije,
minobaca~a i raketnih sistema zemqa-zemqa na konkretnim podru~jima, {to
}e se utvrditi do ? (sic) (kao u originalu). Taj zadatak je na po~etku vr{io jedan veliki, a kasnije tri mawa pe{adijska bataqona zajedno s potrebnim elementima podr{ke, ukqu~uju}i vojne posmatra~e i pripadnike civilne policije (ukupno nekih 1.900 pripadnika, ukqu~uju}i sve vojnike i oficire).
340
9. Slede}i brojne izve{taje o napadima na civile, zloupotrebe qudskih

prava i nedostatak hrane i lekova u celoj Republici, Savet bezbednosti je 13.
avgusta 1992. usvojio Rezoluciju 770 (1992), u kojoj se, postupaju}i prema Poglavqu VII Poveqe, dràve pozivaju da preduzmu sve potrebne mere kako bi
omogu}ile pruàwe humanitarne pomo}i gde god je to potrebno u Bosni i
Hercegovini. Me|utim, tokom daqih rasprava odlu~eno je da se taj zadatak
dodeli UNPROFOR-u. Rezolucijom 776 (1992), usvojenom 14. septembra 1992.
godine, kojom se ne pomiwe Poglavqe VII, Savet bezbednosti je ovlastio UNPROFOR da podrì napore Kancelarije Visokog komesara Ujediwenih nacija za izbeglice (UNHCR) u raspodeli humanitarne pomo}i po celoj Bosni
i Hercegovini, a na zahtev UNHCR-a i u pruàwu za{tite tamo i gde UNHCR smatra da je za{tita potrebna (S/24540, ta~ka 5). U Rezoluciji se sa zahvalno{}u pomiwu ponude niza dràva ~lanica da u tu svrhu na sopstveni
tro{ak stave na raspolagawe svoje vojno osobqe. Rezolucijom se tako|e ovla{}uje UNPROFOR da, na zahtev MKSJ-a, {titi konvoje s oslobo|enim zatvorenicima. U sklopu UNPROFOR-a osnovana je posebna komanda za Bosnu
i Hercegovinu za sprovo|ewe Rezolucije 776 (1992), u kojoj se, uz Sektor Sarajevo, nalazi ukupno otprilike 7.800 pripadnika, ukqu~uju}i sve vojnike i
oficire.
10. Rezolucijom 781 (1992), od 9. oktobra 1992. godine, Savet bezbednosti
je uveo zabranu na vojne letove u vazdu{nom prostoru Bosne i Hercegovine i
ovlastio UNPROFOR da prati sprovo|ewe te Rezolucije postavqawem posmatra~a na mesta koja smatra potrebnim na aerodromima na teritoriji biv{e Jugoslavije. Osim toga, Rezolucija nalaè UNPROFOR-u da odgovaraju}im mehanizmima za davawe saglasnosti i inspekciju obezbedi da se svi letovi u Bosnu i Hercegovinu i iz we, izuzev zabrawenih, odvijaju u skladu sa
Rezolucijom 781 Saveta bezbednosti (1992). Rezolucija 786 (1992), od 10. novembra 1992. godine, ponovo potvr|uje uvo|ewe zabrane i gorepomenutih
uslova. Za izvr{ewe tog zadatka odobreno je jo{ ukupno 75 vojnih posmatra~a Ujediwenih nacija.
C. Makedonija
11. Rezolucijom 795 (1992), od 11. decembra 1992. godine, Savet bezbednosti je odobrio uspostavqawe prisustva UNPROFOR-a u biv{oj jugoslovenskoj Republici Makedoniji za pra}ewe i izve{tavawe o svim doga|ajima na
grani~nim podru~jima koji ugroàvaju poverewe i stabilnost u Makedoniji
i prete wenoj teritoriji. Taj zadatak treba da izvede jedan pe{adijski bataqon i grupa od 35 vojnih posmatra~a UN-a koji bi bili raspore|eni na makedonskoj strani granice sa Saveznom Republikom Jugoslavijom (Srbijom i Crnom Gorom) (S/24923, ta~ka 3). Uz saglasnost Vlade, na grani~nim podru~jima
bila bi raspore|ena i mala grupa pripadnika civilne policije Ujediwenih
nacija.
341
II. ISPUWAVAWE MANDATA UNPROFOR-a

A. Hrvatska
12. Iskustvo koje je UNPROFOR stekao u prvih 11 meseci svog postojawa bilo je raznoliko. Wegov najve}i pothvat u Hrvatskoj bilo je uspe{no povla~ewe JNA sa teritorije te republike, ukqu~uju}i i poluostrvo Prevlaka, u skladu sa rezolucijama 743 (1992) i 779 (1992). Moglo bi se re}i da je do
posledwe nedeqe januara 1992. UNPROFOR uspe{no spre~avao ponovno izbijawe neprijateqstava na podru~jima pod za{titom UN-a i u ruì~astim
zonama. Me|utim, kao {to sam istakao u nekoliko ranijih izve{taja Savetu bezbednosti (S/24848, ta~ke 10-20 i 44-45, S/24600, ta~ke 4-22, S/24353, ta~ke 2-10 i S/24188), odsustvo saradwe vlasti doma}ih Srba spre~ava UNPROFOR da izvr{i demilitarizaciju podru~ja pod za{titom UN-a i razoruà
srpsku teritorijalnu odbranu i paravojne snage na tim podru~jima i u ruì~astim zonama. Srpske lokalne vlasti izjavquju da im slu`bene i javne
pretwe hrvatskih vlasti da }e pribe}i sili, ~esta kr{ewa sporazuma o prekidu vatre i stalni oruàni upadi onemogu}avaju potpunu demilitarizaciju.
13. Zbog toga. UNPROFOR nije u stawu da stvori uslove mira i bezbednosti koji bi omogu}ili dobrovoqni povratak izbeglica i raseqenih lica
na ta podru~ja. Osim toga, nije uspeo uspostaviti grani~nu kontrolu u skladu sa Rezolucijom 769 (1992) iako su pregovori o tom pitawu trebali da zapo~nu kada su se zbili doga|aji opisani daqe u tekstu, u 14. ta~ki. Civilni
aspekti delovawa UNPROFOR-a, naro~ito poku{aji civilne policije Ujediwenih nacija da spre~i diskriminaciju i kr{ewe qudskih prava stanovnika podru~ja pod za{titom UN-a, nisu se, uprkos trudu UNPROFOR-a, pokazali u potpunosti uspe{nim. Kao {to sam u nekoliko navrata izvestio Savet bezbednosti, atmosfera straha i zastra{ivawa postojala je u mnogim delovima sva ~etiri sektora, iako se to odnosi na ve}i deo prve godine mandata. Me|utim, od novembra 1992. situacija se popravila na gotovo svim podru~jima. Odràvawe reda i mira postepeno se poboq{avalo kroz reorganizaciju i preraspodelu lokalne policije. No{ewe dugog oru`ja, {to predstavqa kr{ewe dogovorenog plana, uglavnom je prestalo i ve} u januaru 1993.
takvo oru`je su nosili samo pripadnici grani~ne policije. Srpske vlasti
su obavestile UNPROFOR da }e povu}i i to oru`je ~im budu sigurne da UNPROFOR moè da pruì potpunu za{titu od prodora hrvatskih snaga kroz
linije sukoba.
14. Me|utim, 22. januara 1993. Hrvatska vojska je po~ela granatirawe Maslenice i drugih mesta u ju`nom delu Sektora jug i susednih ruì~astih zona i krenula u ofanzivu u kojoj su poginula dva i rawena ~etiri vojnika UNPROFOR-a. Hrvatska vlada je izjavila da je tu akciju preduzela iz nestrpqewa zbog slabog napretka pregovora u vezi sa raznim ekonomskim objektima
342
na podru~jima pod za{titom UN-a i u ruì~astim zonama i u wihovoj blizini. (To pitawe ve} od septembra 1992. postavqaju kopresedavaju}i, koji su
traìli od predsednika ]osi}a, predsednika Vlade Pani}a i predsednika
Milo{evi}a u Beogradu da iskoriste svoj uticaj kako bi razre{ili zastoj
pregovora u vezi s ekonomskim pitawima. Uprkos tome, bilo je te{ko posti}i napredak u pregovorima, ali je posle intenzivnih konsultacija UNPROFOR-a zakazan sastanak o tom pitawu u nedeqi kada je po~ela ofanziva.) Dana 27. januara 1993. Hrvatska vojska je napala i zauzela branu Peru}a. Srbi su
na ofanzivu Hrvatske vojske odgovorili tako {to su izvr{ili upad u niz
skladi{ta koja su bila pod zajedni~kom kontrolom i za{ti}ena sistemom
dvostrukih brava na podru~jima pod za{titom UN-a odstraniv{i iz wih
oru`je, ukqu~uju}i i te{ko naoruàwe.
15. U to vreme borbe su se nastavqale na nekoliko ta~aka du` nove linije sukoba, a obe strane su dovodile poja~awa i oja~avale poloàje. Situacija
je i na drugim sektorima izuzetno napeta. UNPROFOR je upozorio hrvatsku
Vladu i srpske vlasti da ne poku{avaju da izvr{e upad na podru~ja pod za{titom UN-a. Snage UNPROFOR-a tako|e poku{avaju da ograni~e {tetu
nastalu u posledwoj ofanzivi hrvatske strane, a u nekoliko navrata obratile su se Zagrebu, Zadru, Kninu i Beogradu sa ciqem da spre~e zao{travawe
situacije i postignu sporazum o prekidu vatre u skladu sa Rezolucijom 802
Saveta bezbednosti (1993), od 25. januara 1993. [to se ti~e te Rezolucije, hrvatska Vlada je 26. januara obavestila komandanta Snaga da }e, po{to srpska
strana ispo{tuje razne odredbe te Rezolucije, sa podru~ja koja je zauzela povu}i svoju vojsku, ali ne i policiju. Srbi su, sa druge strane, izjavili da pre
nego {to se razmotri sprovo|ewe ostalih odredaba Rezolucije Hrvatska mora da se vrati na svoje poloàje koje je dràla pre 22. januara.
16. Kao {to sam 27. januara obavestio Savet bezbednosti, neprijateqstvo
koje srpska strana pokazuje prema UNPROFOR-u jo{ se vi{e zao{trilo
zbog hrvatske ofanzive, po{to se lokalno srpsko vo|stvo smatra prevarenim zbog neuspeha UNPROFOR-a da za{titi wegovo stanovni{tvo. Naro~ito okrivquje UNPROFOR za srpska stradawa na po~etku ofanzive, po{to je UNPROFOR srpskoj strani oduzeo te{ko naoruàwe u skladu sa mirovnim planom. Ti doga|aji su ozbiqno ugrozili stepen poverewa koji je polagano rastao, a prekinut je i pregovara~ki proces, koji je UNPROFOR razvijao mu~no i uz pote{ko}e.
17. Ti doga|aji su jo{ vi{e ugrozili bezbednost osobqa UNPROFOR-a
na zara}enim podru~jima i na drugim delovima podru~ja pod za{titom UN-a
i u ruì~astim zonama. Komandant snaga i daqe stalno preispituje mogu}e mere za poja~awe za{tite pripadnika snaga UNPROFOR-a od te i drugih
opasnosti koje mogu biti rezultat nepoèqnih doga|awa na celom podru~ju
misije. U me|uvremenu je pozitivno odgovoreno onim vladama ~iji su vojnici pripadnici UNPROFOR-a koje èle poboq{ati opremqenost svojih
kontingenata u svrhu poja~awa wihove sposobnosti za samoodbranu.
343
18. U Bosni i Hercegovini, u kojoj UNPROFOR ima ograni~eniji mandat, sarajevski aerodrom je, zahvaquju}i UNPROFOR-u, bio otvoren uprkos
prekidima uzrokovanih neprijateqskim vojnim dejstvima na avione sa humanitarnom pomo}i. UNHCR je pod za{titom UNPROFOR-a organizovao vazdu{ni most u kojem je u~estvovalo 2.476 aviona, kojima je u periodu od 3. jula 1992. do 31. januara 1993. prevezeno 27.460 tona hrane, lekova i druge robe
za humanitarne potrebe. Operaciji za za{titu humanitarnih konvoja u celoj
republici, koja se sprovodi u skladu sa Rezolucijom 776 (1992), stalno preti
opasnost od ometawa, mina, neprijateqske vatre i odbijawa strana na terenu,
naro~ito (ali ne iskqu~ivo) bosanskih Srba, da sara|uje sa UNPROFORom. Bez obzira na to, otkako su dodatni bataqoni UNPROFOR-a raspore|eni u tu svrhu, od novembra 1992. do januara 1993. godine, ukupno je otprilike
34.600 tona humanitarnog materijala dostavqeno za oko 800.000 koristnika
humanitarne pomo}i na 110 lokacija u celoj Bosni i Hercegovini.
19. Poku{aji UNPROFOR-a u Bosni i Hercegovini propra}eni su àqewa vrednom sklono{}u Vlade doma}ina da ga okrivquje za niz nedostataka, kako stvarnih, tako i izmi{qenih. Kritika rada UNPROFOR-a u republici uglavnom se odnosi na wegov neuspeh da izvr{ava zadatke za ~ije izvr{ewe su mu dodeqeni mandat, ovla{}ewa, oprema, osobqe i sredstva. Snage
Vlade i woj odgovorni elementi vi{e puta su izvr{ili napade na snage UNPROFOR-a javnim izjavama i proglasima ili, {to je mnogo ozbiqnije, nasiqem. U namernim napadima na osobqe UNPROFOR-a ìvot je izgubilo
{est vojnika, a vi{e od 100 ih je raweno u vr{ewu svojih du`nosti u republici. Uprkos slu`benim protestima predstavnika UNPROFOR-a, Vlada Bosne i Hercegovine nije preduzela nikakve mere da prona|e i kazni lica odgovorna za ta nedela. (kraj teksta)
DODATAK 6
OSNOVNI SPORAZUM O PODRU^JU
ISTO^NA SLAVONIJA, BARAWA I ZAPADNI SREM
Strane su se sloìle o slede}em:
1. Utvr|uje se prelazni period od 12 meseci, koji se moè produìti najvi{e za jo{ jedan period istog trajawa, ako to zatraì jedna od strana.
2. Od Saveta bezbednosti UN-a traì se da uspostavi prelaznu upravu,
koja }e u prelaznom periodu rukovoditi tim podru~jem u interesu svih lica
koja tamo ìve ili se tamo vra}aju.
3. Od Saveta bezbednosti UN-a traì se da u prelaznom periodu odobri
razme{taj me|unarodnih snaga koje }e odràvati mir i bezbednost na tom
podru~ju i pomagati u sprovo|ewu ovog sporazuma. Izvr{i}e se demobiliza344
cija podru~ja u skladu sa planom i postupcima me|unarodnih snaga. Demobilizacija }e se izvr{iti najkasnije u roku od 30 dana nakon razme{taja me|unarodnih snaga, a obuhvati}e sve vojne snage, oru`je i policiju, izuzev me|unarodnih snaga i policije koja }e delovati pod nadzorom ili u saglasnosti
sa prelaznom upravom.
4. Prelazna uprava }e obezbediti povratak ku}ama izbeglica i raseqenih lica. Sva lica koja su napustila podru~je ili su na wega do{la, a prethodno su imala stalno prebivali{te u Hrvatskoj, uìva}e ista prava kao i
drugi stanovnici tog podru~ja. Osim toga, prelazna uprava }e odmah preduzeti potrebne korake za ponovnu uspostavu redovnog funkcionisawa svih javnih slu`bi.
5. Prelazna uprava }e pomagati u osnivawu i obuci privremenih policijskih snaga, stvarawu profesionalizma u policiji i izgradwi poverewa
me|u nacionalnim zajednicama.
6. Na podru~ju }e se po{tovati najvi{i nivoi me|unarodno priznatih
qudskih prava i osnovnih sloboda.
7. Sva lica imaju pravo da se slobodno vrate u svoja prebivali{ta na podru~ju i da u wima ìve u uslovima bezbednosti. Na podru~ju imaju pravo da
ìve sva lica koja su napustila podru~je ili su na wega do{la, a prethodno
su imala stalno prebivali{te u Hrvatkoj.
8. Sva lica }e imati pravo na povrat imovine koja im je oduzeta nezakonitim postupcima ili koju su morali da ostave, te na pravednu naknadu za
vlasni{tvo koje im se ne moè vratiti.
9. Sva lica bez obzira na nacionalnu pripadnost ima}e pravo na vra}awe imovine, dobivawe naknade za imovinu koja im se ne moè vratiti, te za
dobivawe pomo}i za obnovu uni{tene imovine.
10. Od zainteresovanih zemaqa i organizacija traì se da preduzmu odgovaraju}e mere kojima se stimuli{e izvr{ewe odredaba ovog sporazuma. Po
isteku prelaznog perioda i u skladu s uobi~ajenom praksom, me|unarodna zajednica }e dugoro~no pratiti i izve{tavati o po{tovawu qudskih prava.
11. Osim toga, od zainteresovanih zemaqa i organizacija traì se da
osnuju komisiju za pra}ewe sprovo|ewa odredaba ovog sporazuma, naro~ito
odredaba koje se odnose na qudska i gra|anska prava, da sprovodi istragu na
osnovu svih izjava o kr{ewima sporazuma, te da daje odgovaraju}u preporuku.
12. Prelazna uprava }e najkasnije 30 dana pre isteka prelaznog perioda
sprovesti izbore za lokalne organe vlasti, ukqu~uju}i op{tine, oblasti i
srezove, te pomo}i srpskoj zajednici da imenuje zajedni~ko ve}e op{tina. Od
me|unarodnih organizacija i ustanova (npr. Organizacija za bezbednost i saradwu u Evropi, Ujediwene nacije), te od zainteresovanih dràva traì se
da nadziru izbore.
13. Vlada Republike Hrvatske }e u potpunosti sara|ivati sa prelaznom
upravom i me|unarodnim snagama. Tokom prelaznog perioda hrvatska Vlada
345
odobrava postavqawe me|unarodnih posmatra~a du` me|unarodne granice

tog podru~ja kako bi se omogu}ila sloboda kretawa preko postoje}ih grani~nih prelaza.
14. Sporazum stupa na snagu po{to Savet bezbednosti usvoji rezoluciju
u kojoj }e se pozitivno odgovoriti na zahteve navedene u ovom sporazumu.
Sastavqeno 12. novembra 1995.
Potpisnici:
(potpisano)
Milan Milanovi}
vo|a srpske pregovara~ke delegacije
(potpisano)
Hrvoje [arini}
vo|a delegacije hrvatske Vlade
Svedoci:
(potpisano)
Peter W. Galbraith
(potpisano)
(potpisano)
(potpisano)
Peter W. Galbraith
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
DELIMI^NO POVERQIVI TRE]I IZVE[TAJ

OPTU@BE U VEZI S OBELODAWIVAWEM
1. Dana 14. juna 2004. godine, a na osnovu pravila 66(B), Pretresno ve}e je
naloìlo optu`bi da obelodani optuènom sve izjave svedoka Tuìla{tva
u kojima se on spomiwe. U ponedeqak, 5. juna, optu`ba je Sekretarijatu predala CD ROM koji sadrì prvi komplet takvih izjava svedoka radi dostave
optuènom. Kad god je bilo mobu}e, optu`ba je dostavila izjave svedoka na
bosanskom/hrvatskom/srpskom. Uz ovaj dokument, kao poverqivi Dodatak A,
priloèn je dopis optuènom u kome se obja{wava sadràj CD ROM-a, te
spisak izjava svedoka koje su sadràne na CD ROM-u.
346
2. Dana 8. jula 2004. godine, Sekretarijat je obavestio optu`bu o tome da

je optuèni odbio da primi CD ROM, ali da je preuzeo dopis i spisak izjava
svedoka.
3. Optu`ba smatra da je, kada je re~ o izjavama svedoka navedenim na
priloènom spisku, ispunila svoju obavezu na osnovu pravila 66(B). U
skladu s nalogom Pretresnog ve}a i na osnovu pravila 66(B) optu`ba }e nastaviti da traì i da dostavqa na CD ROM-u izjave svedoka u kojima se spomiwe optuèni.
Dana 12. jula 2004.
U Hagu, Holandija
Me|unarodni sud za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine
Original: engleski
PREDSEDNIK ME\UNARODNOG SUDA

Nalog od: 14. jula 2004.
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
NALOG O IMENOVAWU SUDIJA
U PREDMETU PRED @ALBENIM VE]EM
g. Daniel Saxon
lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1191. godine;
Imaju}i u vidu Odluku po podnesku Vojislava [e{eqa kojim se osporavaju nadle`nost i forma optu`nice koju je Pretresno ve}e II donelo 26.
maja 2004. godine;
347
Imaju}i u vidu @albu Tuìla{tva na Odluku po podnesku Vojislava

[e{eqa kojim se osporavaju nadle`nost i forma optu`nice podnetu 28. juna 2004. godine;
Uzimaju}i u obzir sastav @albenog ve}a ovog Me|unarodnog suda propisan Dokumentom br. IT/222 ovog Me|unarodnog suda od 17. novembra 2003;
Uzimaju}i u obzir ~lan 12(3) i ~lan 14(3) Statuta ovog me|unarodnog suda i pravilo 72(B)(i) i pravilo 72(E) Pravilnika o postupku i dokazima;
Ovim donosim nalog, koji stupa na snagu odmah, da Tro~lano àlbeno ve}e koje postupa u predmetu br. IT-03-67-AR72.1, Tuìlac protiv Vojislava
[e{eqa, postupa u slede}em sastavu: sudija Theodor Meron, sudija Mohamed
Shahabuddeen, sudija Mehmet Gney.
Sastavqeno na engleskom i francuskom jeziku, s tim {to je merodavan
tekst na engleskom.
predsednik
Dana 14. jula 2004,

U Hagu, Holandija
14. juli 2004. godine

Pritvorska jedinica Ujediwenih nacija,
Hag
Obra}am Vam se u vezi s dopisom od 16. juna 2004. koji ste uputili predsedniku ovog Me|unarodnog suda. U predmetnom dopisu ste se obratili predsedniku, te je on stoga zaveden kao pisani podnesak upu}en predsedniku.
@elela bih da Vas obavestim da se na ovom Me|unarodnom sudu podnesci
moraju podnositi Sekretarijatu, a ne Kabinetu predsednika. Ukoliko èlite da predsednik uzme u razmatrawe neki od navoda koje ste izneli u svom dopisu, morate podneti pisani podnesak Sekretarijatu, u skladu s Pravilnikom o postupku i dokazima i Uputstvom o postupku podno{ewa pismenih podnesaka.
Ukoliko imate bilo kakvih pitawa u vezi s postupkom koji treba primeniti, molim Vas da se obratite Sekretarijatu.
S po{tovawem,
Gabrielle McIntyre,
zamenik {efa Kabineta predsednika
348
Ministarstvo inostranih posloca

[ef Slu`be
za organizaciju i podr{ku rada
sudnica Me|unarodnog krivi~nog suda
za biv{u Jugoslaviju,
David Pimentel
Churchillplein 1
2517 W Hag
Ministarstvo inostranih poslova

Odeqewe protokola
Bezuidenhoutseweg 67
2594 AC Hag
Datum 9. juli 2004.

Kontakt J.P. de Savornin Lohman
Na{ broj DKP-2004/481
Tel. 070-348 62-88
Stranica 1/1
Faks 070-348 52-68
Prilog
Predmet .... Privremeno pu{tawe na slobodu
pieter-de.savoring. Vojislava [e{eqa
lohman@minbua.nl
Dostaviti Pravosu|e/BOZ (g. D. van Lingen),
www.minbuza.nl
Odsek za politi~ka pitawa
Po{tovani gospodine Pimental,
Obra}am Vam se u vezi s Va{im dopisom po pitawu privremenog pu{tawa na slobodu g. Vojislava [e{eqa. U skladu s pravilom 65(B) Pravilnika
o postupku i dokazima Me|unarodnog suda, imam ~ast da Vas obavestim da se
Holandija, kao zemqa doma}in, ne protivi takvom privremenom pu{tawu na
slobodu, u okviru prakti~nih posledica koje ono podrazumeva. Koliko je Holandija razumela, g. Vojislav [e{eq }e po privremenom pu{tawu na slobodu napustiti wenu teritoriju.
Ukoliko bude doneta pozitivna odluka, molio bih Vas da obavestite
Odeqewe pravosu|a (g. D. van Lingena) o pojedinostima putovawa (datum odlaska i, ukoliko je mogu}e, datum povratka, kao i podatke o letu). Odeqewe
pravosu|a }e tako mo}i da se postara za prevoz od PJUN-a do Schipola i nazad.
J.P. de Savornin Lohman
{ef Protokola
za ministra inostranih poslova
Datum: 16. jul 2004.
Original: engleski
349

TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
ODLUKA PO ZAHTEVU OPTU@ENOG ZA PODNO[EWE
ODLUKE O URE\IVAWU PRAVA NA KOMUNIKACIJE
I POSETE DOK SE NALAZI U PRITVORU
g. Daniel Saxon
Ovo Pretresno ve}e Me|unarodnog suda za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. (u daqem tekstu: Me|unarodni sud) i
pretpretresni sudija u ovom postupku;
Re{avaju}i po Zahtevu optuènog za dono{ewe odluke o ure|ivawu
prava na komunikacije i posete dok se nalazi u pritvoru: (u daqem tekstu: Zahtrev optuènog br. 31) podnetom 10. juna 2004. i, nakon {to je preveden, zavednom 24. juna 2004, kojim optuèni Vojislav [e{eq (u daqem tekstu: optuèni) traì da se preispita odluka zamenika sekretara suda od 7. maja 2004.
(u daqem tekstu: Osporavana odluka) kojom se produàvaju odre|ena ograni~ewa prava na komunikaciju i posete izme|u optuènog i drugih lica;
Imaju}i u vidu Odgovor Tuìla{tva na Zahtev optuènog za dono{ewe odluke o ure|ivawu prava na komunikaciju i posete dok se nalazi u pritvoru od 7. jula 2004. godine, u kojem optu`ba tvrdi da je pitawe koje je optuèni pokrenuo akademsko i da Pretresno ve}e nije odgovaraju}e telo za re{avawe po ovoj àlbi optuènog;
Imaju}i u vidu da se i Osporavana odluka i kasnija odluka zamenika sekretara od 9. juna 2004. godine, kojom se produàvaju ograni~ewa prava optuènog na komunikaciju u periodu od 13. juna 2004. do 1. jula 2004. godine, zasnivaju na pravilima 60 i 63 Pravilnika o pritvorskom postupku prema osobama koje ~ekaju na redovni sudski ili àlbeni postupak pred ovim sudom ili
su iz nekog drugog razloga pritvorene po ovla{}ewu ovog suda (IT-38/Rev. 8)
od 22. novembra 1999. (u daqem tekstu: Pravilnik o pritvoru);
350
Imaju}i u vidu da pravila 84 i 85 Pravilnika o pritvoru predvi|aju da

[p]ritvorenik moè u svakom trenutku da uloì àlbu upravniku Pritvorske jedinice ili wegovom predstavniku i da [p]ritvorenik, ukoliko nije zadovoqan odgovorom upravnika, ima pravo da bez cenzure podnese
pismenu àlbu sekretaru koji }e je proslediti predsedniku Suda;
Imaju}i u vidu da je postupak ulagawa àlbi regulisan Pravilima
àlbenog postupka pritvorenika, koja je sekretar suda izdao u aprilu 1995.
(IT/96) (u daqem tekstu: àlbeni postupak) jasno predvi|a u pravilu 4 da
[p]ritvorenik moè sekretaru suda, u bilo kom trenutku, da podnese formalnu àlbu u vezi sa uslovima pritvora, ukqu~uju}i i navodno kr{ewe
Pravilnika o pritvorskom postupku ili bilo koje odredbe donete na osnovu tog Pravilnika;
Imaju}i u vidu, daqe, da pravila 7 i 12 àlbenog postupka predvi|aju:
Sekretar suda }e ispitati uzrok àlbe i odlu~iti da li je u wegovoj nadle`nosti da je razmotri, ukoliko se radi o administrativnim stvarima
ili stvarima od op{teg interesa. Ukoliko se àlba odnosi na navodna kr{ewa prava odre|enog pritvorenika, slu~aj }e se dostaviti predsedniku na
razmatrawe;
Uzimaju}i u obzir da, u svetlu gorenavedenih odredbi i stavova koje je
zauzelo @albeno ve}e,1) odluke koje se odnose na pravo optuènog na komunikaciju i posete spadaju u nadle`nost Sekretarijata ili predsednika, a ne
sudskog ve}a;
Uzimaju}i u obzir, pored toga, da je iz Zahteva optuènog br. 31 o~igledno da optuèni nije koristio postupke koji su gore navedeni;
Nalaze}i, prema tome, da nije pokazano da je Pretresno ve}e nadle`no
za Zahtev optuènog br. 31;
Iz gorenavedenih razloga, na osnovu ~lana 54 Statuta Me|unarodnog
suda;
Ovim odbija Zahtev optuènog br. 31 kao nekompetentan.
Sastavqeno na engleskom i francuskom jeziku, pri ~emu je merodavna
verzija na engleskom.
Dana 16. jula 2004.
Carmel Agius
U Hagu, Holandija
Fusnota
1) Odluka o interlokutornoj àlbi u vezi sa odbijawem zahteva da se optuènom odobri poseta u Pritvorskoj jedinici, 29. januar 2004. (zavedena 3. februara 2004.)
351
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
ZAHTEV TU@ILA[TVA ZA NEOBELODAWIVAWE

IMENA I DRUGIH INFORMACIJA KOJE OTKRIVAJU
IDENTITET SVEDOKA
I. Uvod
1. Dana 14. juna 2004. Pretresno ve}e je, na osnovu zahteva koji je optuèni podneo u skladu s pravilom 66(B) Pravilnika o postupku i dokazima (u daqem tekstu: Pravilnik), naloìlo Tuìla{tvu da do 14. avgusta 2004. obelodani kopije svih izjava svedoka Tuìla{tva u kojima se pomiwe optuèni.
Pored toga, Ve}e je naloìlo Tuìla{tvu da, pre nego {to eventualne izjave svedoka obelodani u redigovanom obliku radi za{tite identiteta svedoka, te izjave u celini dostavi Ve}u kako bi ih ono pregledalo i odobrilo redakcije.1)
2. Na osnovu ~lanova 20, 21(2) i 22 Statuta i pravila 69(A) i 75, Tuìla{tvo dostavqa Ve}u 19 neredigovanih izjava svedoka. Uz svaku neredigovanu
izjavu svedoka prilaè se verzija te iste izjave sa redakcijama kako bi se za{titio identitet svedoka. Tuìla{tvo tvrdi da su te redakcije neophodne
kako bi se za{titili sigurnost, bezbednost i/ili privatnost tih svedoka.
II. Diskusija
3. Prilikom traèwa dozvole da rediguje priloène izjave svedoka, Tuìla{tvo se poziva na ~lanove 20, 21(2) i 22 Statuta Me|unarodnog suda i
pravila 69 i 75. Tuìla{tvo smatra da pretresna ve}a imaju pozitivnu du`nost da obezbede za{titu i privatnost svedoka i da se za{titne mere odre|uju unapred, a ne retroaktivno. Prema tome, odre|eni svedok ne mora prvo
da bude izloèn stvarnom nasiqu, pretwama nasiqem ili nasrtajima na privatnost da bi bilo primereno naloìti za{titne mere.
4. Ovaj zahtev za dozvolu da se rediguju izjave svedoka spada u delokrug,
svrhu i namenu Statuta i Pravilnika Me|unarodnog suda. Pored toga, u skladu je sa deklarisanim stavom generalnog sekretara, izloènim u paragrafu
108 Izve{taja generalnog sekretara od 3. maja 1993, u pogledu za{tite privatnosti i bezbednosti `rtava i svedoka.2)
352
5. Tuìla{tvo tvrdi da }e lica koja mo`da èle da izvr{e odmazdu ili

osvetu nad tim svedocima ili wihovim porodicama biti u mogu}nosti da to
urade ako izjave svedoka ne budu redigovane, kako se traì ovim Zahtevom.
Pored toga, ti svedoci najverovatnije ne mogu da se oslone na lokalne organe vlasti, tako da za za{titu moraju da se obrate Me|unarodnom sudu.
6. Tuìla{tvo tvrdi da redakcije koje se traè ovim zahtevom ne ugroàvaju pravo optuènog na pravi~no su|ewe. Posebno, te redakcije ne uskra}uju optuènom pravo iz pravila 66(B) da pregleda informacije koje mogu
biti pravno relevantne za wegovu odbranu. Predloène redakcije predstavqaju minimalnu meru potrebnu da bi se otklonila legitimna strahovawa i
bojazni svedoka.3) Prema tome, Tuìla{tvo tvrdi da se redigovawem podataka koji otkrivaju identitet svedoka u tim izjavama postiè pravi~na i primerena ravnoteà izme|u o~uvawa prava optuènog i po{tovawa legitimnih interesa svedoka.
Produèwe za{titnih mera odobrenih u ranijim postupcima
7. Neki svedoci Tuìla{tva ranije su svedo~ili pred ovim Me|unarodnim sudom uz za{titne mere. Pravilo 75(E) i (G) predvi|a slede}e:
(F) Kad su u nekom postupku pred Me|unarodnim sudom (u daqem tekstu:
prvi postupak) za neku `rtvu ili svedoka odre|ene za{titne mere, te za{titne mere:
(i) ostaju na snazi, mutatis mutandis, u svakom drugom postupku pred Me|unarodnim sudom (u daqem tekstu: drugi postupak) dok god ne budu ukinute,
izmewene ili poja~ane u skladu sa procedurom predvi|enom ovim pravilom;
ali
(ii) nisu prepreka tuìocu da u drugom postupku ispuni sve obaveze obelodawivawa u skladu s Pravilnikom, uz uslov da tuìlac odbranu kojoj se materijali obelodawuju upozori na karakter za{titnih mera odre|enih u prvom postupku.
(G) Strana u drugom postupku koja èli da se za{titne mere odre|ene u
prvom postupku poni{te, izmene ili poja~aju mora se obratiti:
(i) ve}u koje re{ava u prvom postupku, bez obzira na wegov sastav; ili
(ii) ako u prvom postupku vi{e ne re{ava nijedno ve}e, onda ve}u koje re{ava u drugom postupku.
8. Tuìla{tvo tvrdi da, u slu~ajevima gde je neko pretresno ve}e ranije
odredilo kori{}ewe pseudonima ili druge za{titne mere za svedoke navedene dole u poverqivom i ex parte Dodatku A, te za{titne mere treba da ostanu na snazi, mutatis mutandis, i u ovom postupku. Optuèni je u vi{e navrata zloupotrebio postupak pred Me|unarodnim sudom i poku{ao da zastra{i
svedoke Tuìla{tva.4) Shodno tome, na osnovu pravila 75(F)(ii), ne bi bilo
primereno optuènom jednostavno obelodaniti identitet tih svedoka uz
upozorewe da za te svedoke ostaju na snazi za{titne mere odre|ene u ranijim
predmetima. Prema tome, u ovom slu~aju, primerene su redakcije sa ciqem da
se za{titi identitet tih svedoka.
353
Redigovawe izjava svedoka kojima ranije nisu odre|ene za{titne mere

9. Pravilo 69(A) predvi}a slede}e:
U izuzetnim okolnostima, tuìlac moè zatraìti od sudije ili pretresnog ve}a da naloè da se ne obelodawuje identitet `rtve ili svedoka koji moè biti u opasnosti ili izloèn riziku sve dok se ta osoba ne stavi pod
za{titu Me|unarodnog suda.
10. Pored za{tite svedoka koji ve} podleù za{titnim merama naloènim u ranijim postupcima, Tuìla{tvo, na osnovu pravila 69(A), tako|e
traì dozvolu da za{titi identitet tri svedoka koji su osetqivi izvor informacija, a koji u svojim izjavama datim Tuìla{tvu pomiwu optuènog.
Ti svedoci, zbog prirode tih informacija i/ili funkcija koje su ranije obavqali ili sada obavqaju ili zbog sada{weg mesta boravka, suo~i}e se s
ozbiqnom opasno{}u po svoju i bezbednost ~lanova svojih porodica ako se
sazna da su sara|ivali sa Tuìla{tvom. Iz razloga navedenih u ex parte Dodatku B, Tuìla{tvo traì dozvolu da u wihovim izjavama rediguje podatke
koji otkrivaju wihov identitet.
11. Pored toga, pet svedoka koji pomiwu optuènog u svojim izjavama Tuìla{tva (a kojima ranije nisu odre|ene za{titne mere u postupcima pred
Me|unarodnim sudom) bili su `rtve seksualnog zlostavqawa ili pomiwu
imena `rtava seksualnog zlostavqawa. O tim svedocima se goviri u ex parte
Dodatku C. Jo{ od prvog predmeta pred me|unarodnim sudom prihva}eno je
da su za{titne mere posebno va`ne za `rtve i svedoke seksualnog delikta,
delimi~no zbog posebne prirode strahovawa koja ose}aju `rtve takvih krivi~nih dela.5) Informacije o seksualnom zlostavqawu tih `rtava irelevantne su za optu`be kojima se optuèni tereti. Prema tome, zbog izuzetno
intimne i delikatne prirode tih informacija, Tuìla{tvo na osnovu ~lana 69(A) traì dozvolu da u celini rediguje izjave svedoka navedenih u ex parte Dodatku C, izuzimaju}i one wihove delove u kojima se pomiwe optuèni.
12. Da bi uspe{no potkrepilo zahteve za odre|ivawe za{titnih mera
podnete na osnovu pravila 69(A), Tuìla{tvo mora da pokaè da u slu~aju
svakog svedoka za koga se traì za{tita postoje izuzetne okolnosti.6) U predmetu Tuìlac protiv Br|anina i Tali}a, Pretresno ve}e je postavilo tri
kriterijuma koje treba uzeti u obzir prilikom razmatrawa zahteva na osnovu pravila 69(A) za konkretne za{titne mere za svedoke:
(a) verovatno}u da }e svedoci optu`be biti izloèni pritisku ili zastra{ivawu nakon {to wihov identitet bude otkriven optuènom i wegovom braniocu, ali ne i javnosti;
(b) u kojoj se meri ovla{}ewe za izricawe za{titnih mera moè koristiti ne samo za za{titu pojedina~nih `rtava i svedoka u odre|enom predmetu, nego i kao podr{ka Tuìla{tvu da i ubudu}e pokre}e krivi~ne postupke protiv drugih lica;
(c) u kojem se roku pre po~etka su|ewa identitet `rtava i svedoka mora
obelodaniti optuènom.7)
354
13. U pogledu kriterijuma (a), Tuìla{tvo tvrdi da su razlozi navedeni

u ex parte dodacima B i C dole dovoqni da se utvrdi postojawe verovatno}e
da }e ti svedoci biti izloèni pritisku, zastra{ivawu ili ne~em jo{ gorem
nakon {to wihov identitet bude otkriven optuènom i/ili wegovim pravnim savetnicima, pravnim pomo}nicima i grupi od dvadeset istraìteqa.8)
U pogledu kriterijuma (b), Tuìla{tvo uverava Pretresno ve}e da je osnovna svrha zahteva za odre|ivawe tih za{titnih mera da se obezbede sigurnost,
bezbednost i privatnost tih svedoka. Tuìla{tvo tvrdi da kriterijum (c)
nije primenqiv u ovom slu~aju. Kriterijum (c) odnosi se na izjave svedoka koje podleù pravilu 66(A)(i) ili (ii). Predmet ovog zahteva je, me|utim, materijal koji se optuènom dostavqa na osnovu pravila 66(B), odnosno izjave
svedoka u kojima se samo pomiwe ime optuènog. To nisu izjave lica za koja
se o~ekuje da }e na su|ewu svedo~iti za Tuìla{tvo. Ako optuèni, nakon
{to pregleda taj materijal, bude smatrao da je potrebno da zna ime nekog odre|enog svedoka, on moè da podnese zahtev u kojem }e navesti osnove za takvu tvrdwu.
14. Pored toga, Pretrsno ve}e u predmetu Milo{evi} je u februaru 2002.
postavilo pet preduslova koji se moraju ispuniti da bi Pretresno ve}e odobrio anonimnost svedoka na osnovu pravila 69(A):
(a) prvo i najva`nije, mora postojati stvarna bojazan za bezbednost svedoka i wegove porodice;
(b) drugo, svedo~ewe doti~nog svedoka mora biti va`no za tezu optu`be;
(c) tre}e, Pretresno ve}e mora biti ube|eno da ne postoji prima facie
dokaz da je svedok nepouzdan;
(d) ~etvrto, neefikasnost ili nepostojawe programa za{tite svedoka je
pitawe koje je od velikog zna~aja za dono{ewe odluke o dopu{tawu anonimnosti; i
(e) peto, sve preduzete mere moraju izri~ito biti nu`ne.9)
15. Ve}e u predmetu Milo{evi} izradilo je te kriterijume odgovaraju}i na zahtev za izdavawe dozvole da se rediguje identitet svedoka ~ije su izjave bile deo propratnog materijala uz optu`nicu protiv Milo{evi}a, prilikom wenog podno{ewa na potvrdu. Prema tome, ti kriterijumi ne moraju
obavezno da vaè u ovom slu~aju, gde se radi o redigovawu identiteta svedoka u izjavama datim na osnovu pravila 66(B). U pogledu kriterijuma (a) koji
je postavilo Ve}e u predmetu Milo{evi}, Tuìla{tvo tvrdi da ~iwenice
navedene u dodacima B i C dole svedo~e o stvarnoj bojazni za sigurnost i/ili
privatnost pomenutih svedoka. Kriterijumi (b) i (c) su, po mi{qewu Tuìla{tva, irelevantni za pitawa o kojima je re~, po{to ti svedoci ne}e biti
pozvani da svedo~e protiv optuènog. U pogledu kriterijuma (d), po{to svi
svedoci navedeni u Dodatku B ili ìve u biv{oj Jugoslaviji ili imaju ~lanove porodice koji tamo ìve, odsustvo efikasnog programa za{tite svedoka trebalo bi da ima zna~ajnog uticaja na odluku ovog Pretresnog ve}a o tome da li }e dati dozvolu da se rediguje identitet svedoka.10) Naposletku, u po355
gledu kriterijuma (e) u predmetu Milo{evi}, Tuìla{tvo tvrdi da razlozi

navedeni u dodacima B i C pokazuju da je izri~ito nu`no redigovati identitete tih svedoka Tuìla{tva.

16. Tuìla{tvo uz du`no po{tovawe traì da Pretresno ve}e izda nalog kojim }e dozvoliti obelodawivawe izjava svedoka sadrànih u ex parte
dodacima A, B i C sa redakcijama koje su u wima navedene.
Dana 21. jula 2004.
U Hagu, Holandija
Fusnote
1) Trans. sa su|ewa na str. 250.
2) Paragraf 108 glasi: s obzirom na posebnu prirodu zlo~ina po~iwenih u biv{oj Jugoslaviji, bi}e neophodno da Me|unarodni sud obezbedi za{titu `rtava i svedoka.
Stoga bi u pravilima o postupku i dokazima trebalo predvideti potrebne za{titne mere za `rtve i svedoke, posebno u slu~ajevima silovawa i seksualnog zlostavqawa. Takve mere bi obuhvatale, izme|u ostalog, vo|ewe postupka in camera i za{titu identiteta `rtava. S/25704.
3) Tuìlac protiv Slobodana Milo{evi}a, Odluka po zahtevu tuìoca za izricawe
za{titnih mera za svedoke za su|ewe (Bosna), predmet br. IT-02-54-T, 30. jul 2002,
par. 5.
4) Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, Odluka po zahtevu za izuze}e sudija, predmet
br. IT-03-67-PT, 10. jun 2003. Pored toga, na javnoj statusnoj konferenciji pred Me|unarodnim sudom, optuèni je izneo ne~uvenu tvrdwu da Tuìla{tvo psiholo{ki
slama svedoke i prisiqava ih da la`no svedo~e. Trans. sa su|ewa na str. 203. Osim
toga, kako je Pretresnom ve}u ranije obrazloèno, na konferenciji za novinare
SRS-a odrànoj 9. februara 2003. optuèni je od re~i do re~i pro~itao delove saètih bele{ki koje su istraìteqi MKSJ-a napravili tokom razgovora s Nenadom
ânkom, svedokom u predmetu Milo{evi}, i taj rezime podelio prisutnim novinarima. Taj svedok je trebalo da svedo~i u postupku protiv Slobodana Milo{evi}a.
Rezime razgovora koji je s wim objavqen nije javno obelodawen, ali jeste obelodawen
Slobodanu Milo{evi}u i amici curiae u tom predmetu u maju 2002. Nema razloga
zbog kojeg je ovaj optuèni trebalo da dobije taj poverqivi materijal i on zaista nije imao pravo da ga dobije niti da javnosti obelodani wegov sadràj. Isto tako, nema drugog razloga zbog kojeg je ovaj optuèni obelodanio javnosti rezime razgovora
obavqenog s tim svedokom, osim da zastra{i svedoka. Optuèni je tokom te konferencije za novinare okarakterisao ânka kao izdajnika.
5) Tuìlac protiv Du{ka Tadi}a zvanog Dule, Odluka po zahtevu Tuìla{tva za za{titne mere za `rtve i svedoke, predmet br. IT-94-1-T, 10. avgusta 1995, par. 45 i 50.
6) Tuìlac protiv Slobodana Milo{evi}a, Delimi~no poverqiva i ex parte odluka
po zahtevu tuìoca za privremene za{titne mere na osnovu pravila 69, predmet br.
IT-02-54-T, 19. februar 2002.
7) Tuìlac protiv Br|anina i Tali}a, Odluka po zahtjevu Tuìla{tva za za{titne
mjere, predmet br. IT-99-36-PT, 3. jul 2000, par. 24, 29 i 33.
8) Na statusnoj konferenciji 3. jula 2003, optuèni je obavestio Pretresno ve}e da je
ve} angaòvano dvadesetak istraìteqa. Trans. sa su|ewa na str. 90.
9) Tuìlac protiv Slobodana Milo{evi}a, Delimi~no poverqiva i ex parte Odluka
356
po zahtevu Tuìla{tva za izricawe privremenih za{titnih mera u skladu sa pravilom 69, predmet br. IT-02-54-T, 19. februar 2002,. par. 25.
10) Na primer, vidi dopis od 24. decembra 2003, koji svedo~i o neiskustvu i nemo}i programa za{tite svedoka Vlade Republike Srbije, priloèno kao ex parte Dodatak D.
OBAVEZA ZA POSETIOCE KOJI NISU

PRAVNI SARADNICI
1) Svestan ~iwenice da posete optuènima podleù odredbama Pravilnika o pritvoru osoba koje ~ekaju na su|ewe ili àlbeni postupak pred Me|unarodnim sudom ili su iz nekog drugog razloga pritvorene po ovla{}ewu
ovog suda (IT/38/REV.8), a naro~ito pravilu 63 (koje je priloèno);
2) Obavezujem se da ne}u obelodaniti nijednu informaciju do koje do|em
tokom posete Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija (u daqem tekstu:
PJUN) u vezi sa slede}im:
a) projektom, konfiguracijom i fizi~kim opisom PJUN-a, ukqu~uju}i
lokaciju pritvorenika unutar we;
b) zdravstvenim stawem optuènog, ukqu~uju}i wegovo mentalno zdravqe i fizi~ki izgled;
c) zdravstvenim stawem drugih pritvorenika osim optuènog, ukqu~uju}i wihovo mentalno zdravqe i fizi~ki izgled;
d) sve druge informacije u vezi sa PJUN-om ili bilo kojim pritvorenikom koji nije optuèni do kojih do|em tokom posete PJUN-u.
3) Obavezujem se da gorenavedene informacije ne}u obelodaniti ni u
kom obliku, ukqu~uju}i objavqivawe takvih informacija na internet stranicama, javnim skupovima ili u privatnim razgovorima;
4) Li~no garantujem da ne}u u~initi ni{ta {to }e ugroziti zdravqe,
bezbednost ili dobrobit bilo kog optuènog ili bilo kog sluèbnika Me|unarodnog suda; i
5) Jasno mi je da svako kr{ewe gorenavedenih uslova ili svako drugo kr{ewe pravila i propisa ovog Me|unarodnog suda moè da izazove pokretawe disciplinskih mera, ukqu~uju}i postupak zbog nepo{tovawa suda.
Potpis:
Ime ({tampanim slovima): Velibor Dobri}
Mesto i datum: [eveningen, 23. 7. 2004.
1) Primio sam na znawe gorenavedene garancije i traìm da se sa potpisanim sastanem pod navedenim uslovima; i
2) Jasno mi je da MKSJ ove posetioce nije podvrgao proveri i da ne moè da garantuje za wihovo pona{awe.
Potpis:
Ime ({tampanim slovima): g. Vojislav [e{eq
Mesto i datum: 23. 7. 2004.
357
Dr Vojislav [e{eq
Podnesak br. 39.
23. jul 2004.
Sekretaru Me|unarodnog suda

S obzirom da sam odlu~io da se branim sam, a da po ~lanu 21 Statuta kao
minimalnu garanciju imam pravo na odgovaraju}a sredstva za pripremu odbrane, zahtevam da mi Me|unarodni krivi~ni sud stavi na raspolagawe iznos
od 200.000 USD za proteklu 2003. godinu, {to je u skladu sa teìnom i sloèno{}u mog slu~aja, zbog ~ega sam angaòvao pravne savetnike advokata Maju
Gojkovi} iz Novog Sada i advokata Slavka Jerkovi}a iz Beograda.
Pravni savetnici su mi dostavili tro{kovnik sa specifikacijom aktivnosti po kome za svoje aktivnosti u pripremi odbrane za 2003. godinu od
mene potraùju honorar u iznosu od 11.600.000,00 (jedanaestmiliona{eststotinahiqada dianra) {to prera~unato u dolare iznosi 200.000 USD.
Napomiwem da su mi navedena sredstva neophodna, jer ne raspolaèm
novcem koji bi mogao upotrebiti u svrhu pripreme odbrane.
Prilog: Tro{kovnik pravnih savetnika sa specifikacijom aktivnosti
Dr Vojislav [e{eq
Pravni savetnici
advokati Maja Gojkovi} i Slavko Jerkovi}
Dostavqaju tro{kovnik prof. dr Vojislavu [e{equ
Sa specifikacijom aktivnosti za period
od 17. februara do 31. decembra 2003. godine
Konstituisawe ekspertskog tima za odbranu
dr Vojislava [e{eqa
Prou~avawe statuta MKSJ
Prou~avawe Pravilnika o postupku i dokazima
Prou~avawe optu`nice
Uporedna analiza krivi~nih dela ratnih zlo~ina
i zlo~ina protiv ~ove~nosti sa Krivi~nim zakonom SRJ
Uporedna analiza krivi~nog zakonodavstva
SRJ i pravila MKSJ
Analiza Primene pravila me|unarodnog ratnog prava
u oruànim snagama SFRJ
Pregled video materijala snimqenog u toku perioda
1991-1995. godine od strane vi{e TV ku}a
358
100.200 din.
93.500,00 din.
93.500,00 din.
120.000,00 din.
200.000,00 din.
142.000,00 din.
152.000,00 din.
250.000,00 din.
Prou~avawe optu`nice, prigovora protiv optu`nice

i odluku suda u predmetu Kupre{ki}
i odluka suda u predmetu Lanyo
i odluka suda u predmetu Delali} i Muci}
i odluka suda u predmetu Tadi}
i odluka suda u predmetu Jelisi}
i odluka suda u predmetu Krnojelac
i odluka suda u predmetu Kunarac
i odluka suda u predmetu Kova~
i odluka suda u predmetu Vukovi}
i odluka suda u predmetu Kvo~ka
i odluka suda u predmetu Krsti}
Analiza presude u predmetu Krsti}
Pra}ewe video prenosa izja{wewa o krivici
dr Vojislava [e{eqa putem internet sajta MKSJ
Prou~avawe optu`nice u predmetu protiv
Slobodana Milo{evi}a
Prou~avawe optu`nice u predmetu protiv Mrk{i}a,
[qivan~anina i Radi}a
Prou~avawe i analiza optu`nice i prigovora u predmetu
Simi}, Tadi} i Zari} sa propratnim materijalom
Razgovor sa svedokom A1 vezano za ta~ke optu`nice
Uporedna analiza iskaza svedoka A1 sa iskazom datim
pred Vojnim sudom u Beogradu
Uporedna analiza iskaza svedoka A3 sa iskazom datim pred
Vojnim sudom u Beogradu
62.000,00 din.
62.000,00 din.
62.000,00 din.
62.000,00 din.
62.000,00 din.
62.000,00 din.
62.000,00 din.
62.000,00 din.
62.000,00 din.
62.000,00 din.
62.000,00 din.
75.000,00 din.
93.000,00 din.
92.000,00 din.
92.000,00 din.
92.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.
359

pred vojnim sudom u Beogradu
360
75.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.
65.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.

75.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.
Rad na pripremi Podneska odbrane po pravilu 67
Pravilnika o postupku i dokazima MKSJ
75.000 din.
Analiza svih dokaza i materijala prikupqenih
u prethodnom periodu
182.000,00 din.
Analiza i prou~avawe transkripata iz predmeta
tuìlac protiv Slobodana Milo{evi}a IT-02-54
250.000,00 din.
Analiza @enevskih konvencija o za{titi `rtava rata
sa dopunskim protokolima i prilozima
200.000,00 din.
Analiza i prou~avawe transkripata i presude u predmetu
tuìlac protiv Milana Simi}a IT-95-9/2
92.000,00 din.
Uporedna analiza dokaza prikupqenih u prethodnom
periodu
88.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.
361

75.000,00 din.
75.000,00 din.
75.000,00 din.
Priprema materijala za Prigovor na optu`nicu
350.000,00 din.
Pregled i analiza materijala prikupqenog za sastavqawe
Prigovora na optu`nicu
350.000,00 din.
Uporedna analiza celokupnog materijala prikupqenog
u prethodnom periodu
420.000,00 din.
Rad na pripremi Prigovora na optu`nicu
350.000,00 din.
Priprema dopunskog podneska, kao priloga
Prigovoru na optu`nicu
210.800,00 din.
Pregled i selekcija dokumenata i materijala prikupqenog
od strane tima odbrane u prethodnoj fazi postupka
540.000,00 din.
Analiza dokumenata i materijala prikupqenog od strane
tima odbrane u proteklom periodu
360.000,00 din.
Uporedna analiza i prou~avawe svih dokaza prikupqenih
od strane ekspertskog tima odbrane
500.000,00 din.
Uporedna analiza svih dokaza u predmetu Tuìlac protiv
dr Vojislava [e{eqa
480.000,00 din.
Ukupno
11.600.000,00 din.
(jedanaestmiliona{estotinahiqada dinara)
(ili 200.000 USD (1 USD = 58,00 dinara)
Beograd, 21. jul 2004. godine
Pravni savetnici
Maja Gojkovi}
Slavko Jerkovi}

me|unarodnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
ODLUKA PO ZAHTEVU OPTU@ENOG
ZA PRIVREMENO PU[TAWE NA SLOBODU
Branilac u pripravnosti: Tjarda Eduard van der Spoel
A. îweni~ni kontekst
1. Optu`nica tereti Vojislava [e{eqa za zlo~ine rotiv ~ove~nosti
po ~lanu 5 i za kr{ewa zakona i obi~aja ratovawa po ~lanu 3 Statuta Me|unarodnog suda (u daqem tekstu: Statut), krivi~na dela koja su, kako se tvrdi,
po~iwena od 1. avgusta 1991. do septembra 1993. na teritoriji Hrvatske (SAO
Zapadna Slavonija i SAO SBZS, Vukovar), Bosne i Hercegovine (op{tine
Bosanski [amac i Zvornik), i u delovima Vojvodine, u Srbiji. Optu`nica
je potvr|ena 14. februara 2003. Optuèni se 24. februara 2003. dobrovoqno
predao Me|unarodnom sudu i 26. februara 2003. prvi put je stupio pred sud.
Prilikom prvog stupawa pred sud, optuèni je izjavio da ne}e podnositi zahtev za privremeno pu{tawe na slobodu, po{to je na Me|unarodni sud do{ao
svojom slobodnom voqom i po{to ne veruje da bilo koja vlada moè pruìti
jemstva u wegovo ime.1)
2. Zahtevom od 14. juna 2004. (Zahtev optuènog za izdavawe naloga o
pu{tawu na slobodu), optuèni je zatraìo da bude privremeno pu{ten na
slobodu do po~etka su|ewa. Dana 7. jula 2004. Tuìla{tvo (u daqem tekstu:
optu`ba) je podnelo odgovor kojim se usprotivilo Zahtevu. U dopisu od 15.
jula 2004. zemqa-doma}in je saop{tila da se ne protivi privremenom pu{tawu optuènog na slobodu, pod uslovom da po izlasku iz pritvora napusti Holandiju.
B. Argumenti strana u postupku

Datum: 23. jul 2004.
Original: engleski

U sastavu: sudija Carmel Agius, predsedavaju}i sudija Jean Claude
362
3. U prilog svom Zahtevu za privremeno pu{tawe na slobodu, optuèni

posebno navodi da je nudio da sara|uje sa tuìla{tvom i pre formalno-pravnog podizawa optu`nice i da se dobrovoqno predao Me|unarodnom sudu ubrzo nakon {to je protiv wega podignuta Optu`nica.2) Optuèni iznosi tvrdwu da sam sebe brani u postupku pred Me|unarodnim sudom i da je wegovo procesno pravo da sam sebe brani prekr{eno time {to je u stalnom pritvoru.3)
On iznosi tvrdwu da je po~etak wegovog su|ewa planiran za po~etak 2007. i
da je prekr{eno wegovo pravo na pravi~no i ekspeditivno su|ewe.4) U prilog
svom Zahtevu, optuèni tako|e navodi porodi~ne razloge.5)
363
4. Optu`ba odgovara, izme|u ostalog, da dobrovoqnu predaju optuènog

treba posmatrati u kontekstu wegovih javnih izjava da ne priznaje vaqanost
i nepristrasnost Me|unarodnog suda i da ne prihvata optu`be kojima se tereti, te da predaja optuènog nije motivisana èqom da odgovara pred sudom,
ve} èqom da promovi{e sebe samoga i opredeqewem da podriva rad Me|unarodnog suda.6) Daqe se iznosi tvrdwa da je optuèni javna li~nost optuèna za te{ka krivi~na dela i da ga, ukoliko bude osu|en, ~eka dugotrajna kazna
zatvora, te da optuèni nije dostavio garancije Republike Srbije i Crne Gore da }e se pojaviti na su|ewu.7) Daqe, tvrdi se da, u svetlu dobro dokumentovanog pona{awa optuènog na konferencijama za novinare i tokom postupka pred Me|unarodnim sudom, gde je oeblodawivao poverqivi materijal ili
iznosio uvrede na ra~un svedoka me|unarodnog suda, postoje veliki izgledi
da }e on zastra{ivati svedoke i poku{ati da ih odvrati od toga da svedo~e u
postupku protiv wega, utoliko pre {to sada poseduje wihove neredigovane
izjave.8) Optu`ba daqe tvrdi da veliki broj wenih svedoka i daqe ìvi na teritoriji biv{e Jugoslavije i da se mogu zate}i na istom mestu gde i pristalice optuènog,9) te da je, u svetlu ranijeg pona{awa optuènog, neosnovano
verovati da }e on po{tovati bilo kakve uslove koje ovaj Me|unarodni sud
uvede u vezi s wegovim privremenim pu{tawem na slobodu,10) kao i to da se optuèni i ranije nasilno pona{ao.11)
5. U pogledu tvrdwi optuènog da se postupkom protiv wega kr{i wegovo pravo na ekspeditivno su|ewe, optu`ba tvrdi da nije bilo neprimerenih
ili nerazboritih odlagawa u ovom postupku. Ona tvrdi da Optu`nica protiv optuènog obuhvata odre|eni broj sloènih ~iweni~nih i pravnih pitawa, a da trajawe postupka spada u razumne okvire pritvora pre po~etka su|ewa, prihva}ene od strane istaknutih tela koja se bave pitawima me|unarodnog humanitarnog prava.12) Optu`ba tvrdi da, prilikom primene svog diskrecionog prava, Pretresno ve}e treba da uzme u obzir i dokaze o poku{ajima optuènog da omete sprovo|ewe pravde.13)
C. Diskusija
6. Na osnovu pravila 65 Pravilnika o postupku i dokazima (u daqem tekstu: Pravilnik), Ve}e moè da naloì pu{tawe optuènog na slobodu samo
ako se, izme|u ostalog, uverilo u slede}e:
da }e se optuèni pojaviti na su|ewu, i
da, u slu~aju pu{tawa na slobodu, ne}e predstavqati opasnost ni za jednu `rtvu, svedoka ni bilo koju drugu osobu.
Ve}e moè da naloì privremeno pu{tawe na slobodu samo ako se uverilo da su ispuwena dva gorenavedena uslova. Me|utim, to pravilo ne zna~i
i da Ve}e obavezno mora da odobri pu{tawe na slobodu ako se uverilo da su
ti uslovi ispuweni. U tom slu~aju, pitawe toga da li optuènog treba pri364
vremeno pustiti na slobodu prerasta u pitawe primene diskrecionog prava

Ve}a. To diskreciono pravo se mora primewivati u svetlu svih okolnosti datog predmeta. Iako se priznaje da je pritvor najteà mera koja se moè odrediti optuènom i da ga treba koristiti samo kad nijedna druga mera ne moè da postigne u~inak pritvora, jasno je da to ne iskqu~uje odre|ivawe pritvora kada je to primereno.14)
7.Pretresno ve}e tako|e prime}uje da, za razliku od nacionalnih pravosudnih sistema u kojima postoje utvr|ena sredstva za sprovo|ewe naloga
suda, Me|unarodni sud ne poseduje sopstvene mehanizme za sprovo|ewe zakona, te zavisi od efikasne saradwe i podr{ke vlada i nadle`nih organa dràva. Optuèni koga ve}e privremeno pusti na slobodu prelazi u nadle`nost dràve u koju odlazi po pu{tawu iz pritvora. Prema tome, pitawa
spremnosti te dràve da obezbedi da se optuèni vrati na Me|unarodni sud
i da ne stupa u kontakt sa `rtvama i svedocima optu`be dok je na slobodi,
kao i toga sa koliko sigurnosti se Me|unarodni sud moè pozudati u efikasnu podr{ku te dràve, va`na su da bi se Ve}e uverilo da su zadovoqeni
uslovi iz pravila 65.
8. U ovom predmetu, po mi{qewu Pretresnog ve}a, nijedno obrazloèwe
koje je optuèni naveo ne daje osnov za to da u ovom trentuku bude privremeno pu{ten na slobodu. Pretresno ve}e tako|e prime}uje da Zahtev optuènog ne daje osnova koji bi mogli da uvere Pretresno ve}e da optuèni, ako bude pu{ten na slobodu, ne}e predstavqati nikakvu opasnost za `rtve ili svedoke optu`be. U tom pogledu, Pretresno ve}e tako|e ukazuje na to da u prilog Zahtevu nije priloèno nikakvo jemstvo dràve da }e obezbediti povratak optuènog pred po~etak su|ewa i da ne}e vr{iti pritisak na `rtve ili
svedoke optu`be.
9. Pretresno ve}e daqe ukazuje na to da su optu`be kojima se optuèni
tereti, po svojoj prirodi, izuzetno te{ke. Vrlo je mogu}e da }e, u slu~aju da
optuèni bude osu|en, odgovaraju}a kazna biti stroga. Iako sama ta ~iwenica ne mora obavezno da bude odlu~uju}i faktor za odluku Pretresnog ve}a o
tome da li }e odobriti privremeno pu{tawe na slobodu, ona ostaje relevantan faktor.
10. Pretresno ve}e je svesno ~iwenice da optuèni sam sebe zastupa na
su|ewu. Me|unarodni sud smatra da se pravo optuènog na odgovaraju}e vreme i uslove za pripremu odbrane moè zajam~iti i na druge na~ine, a ne iskqu~ivo privremenim pu{tawem na slobodu.15) U ovom slu~aju, nije dokazano
da se pravo optuènog na pripremu odbrane ne moè efikasno ostvarivati
dok je u pritvoru. I zbog same te ~iwenice wegovo privremeno pu{tawe na
slobodu nije opravdano.
11. Pretresno ve}e konstatuje da trajawe pritvora pre su|ewa predstavqa relevantan faktor koji treba uzeti u obzir pri dono{ewu odluke o da365
qem pritvoru.16) Iako se optuèni ve} 15 meseci nalazi u pritvoru pre su|ewa, imaju}i u vidu pravnu i ~iweni~nu sloènost predmeta, a naro~ito broj
izjava svedoka i koli~inu dokaznog materijala koji optuènom treba da bude
obelodawen, kao i relevantne procesne radwe, taj period nije nerazumno dug
i ne predstavqa osnov per se da se Zahtev usvoji. U svakom slu~aju, ta ~iwenica se mora razmotriti u svetlu svih relevantnih faktora u svakom predmetu. U tom pogledu, pitawa koja je pokrenula optu`ba, navedena u paragrafu 4, dosta ubedqivo govore protiv privremenog pu{tawa na slobodu.
12. Pretresno ve}e se nije uverilo da }e se optuèni, ako bude pu{ten iz
pritvora, pojaviti na su|ewu i da ne}e predstavqati opasnost ni za jednu `rtvu ili svedoka optu`be. Pretresno ve}e nije ube|eno da su, u tom smislu, zadovoqeni uslovi iz pravila 65. Pored toga, pretresno ve}e ni na koji na~in
nije ube|eno da je optuèni pokazao postojawe okolnosti koje bi opravdale
primenu diskrecionog prava radi nalagawa wegovog privremenog pu{tawa
na slobodu.
13. Iz navedenih razloga Zahtev se odbija.
tekst na engleskom.
Carmel Agisu,
Dana 23. jula 2004.

U Hagu, Holandija
Fusnote
1) Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa, predmet br. IT-03-67-PT, Nalog za pritvor,

26. februar 2003.
2) Zahtev, par. 18.
3) Zahtev, par. 18, 19, 12, 14, 15.4, 15.5.
4) Zahtev, par. 19, 15.3, 17.
5) Zahtev, par. 19.
6) Odgovor optu`be, par. 11-15.
7) Odgovor optu`be, par. 17.
14) Vidi, na primer, Tuìlac protiv Ivana êrmaka i Mladena Marka~a, predmet br.
IT-03-73-PT, Odluka po molbama Ivana êrmaka i Mladena Marka~a za privremeno pu{tawe na slobodu, 29. april 2004.
15) Tuìlac protiv Slobodana Milo{evi}a, predmet br. IT-02-54-T, Odluka po zahtevu optuènog za privremeno pu{tawe na slobodu, 6. mart 2002.
16) Vidi, na primer, Tuìlac protiv Rahima Ademija, predmet br. IT-01-46-PT, Nalog
po zahtjevu za privremeno pu{tawe na slobodu, 20. februar 2002, par. 26.
366

Predmet br. IT-03-67-AR.72.1
Original: engleski
PRED @ALBENIM VE]EM

U sastavu: sudija Theodor Meron, predsedavaju}i sudija Mohamed
Shahabuddeen, sudija Mehmet Gney
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
ODLUKA O VAQANOSTI @ALBE NA OSPORAVAWE
NADLE@NOSTI I FORME OPTU@NICE OD STRANE
VOJISLAVA [E[EQA
1. Ovo Ve}e re{ava po @albi Tuìla{tva na Odluku po podnesku Vojislava [e{eqa kojim se osporavaju nadle`nost i forma optu`nice uloènu 18. juna 2004. godine (u daqem tekstu: @alba). @alba je uloèna zbog neslagawa s odlukom Pretresnog ve}a II, od 26. maja 2004, u kojoj stoji da je Tuìla{tvo u prvobitnoj Optu`nici, od 14. februara 2003, teretilo optuènog za
zlo~ine protiv ~ove~nosti prema ~lanu 5 Statuta Me|unarodnog krivi~nog
suda za biv{u Jugoslaviju (u daqem tekstu: Statut), a da nije navelo da li je u
Vojvodini, Srbija, postojao oruàni sukob (u daqem tekstu: Osporavana odluka). Uslov nadle`nosti iz ~lana 5 Statuta iziskuje da Tuìla{tvo pokaè da
su navodni zlo~ini protiv ~ove~nosti po~iweni tokom oruànog sukoba, bilo me|unarodnog bilo unutra{weg karaktera. Stoga je u Osporavanoj odluci
Tuìla{tva, izme|u ostalog, naloèno da otkloni nejasno}e u izno{ewu
svojih navoda u Optu`nici (kao i u navodima i optu`bama ili delovima optu`bi koji su na wima zasnovani) u vezi s Vojvodinom, kao i s pitawem oruànog sukoba.1) U Osporavanoj odluci se daqe kaè da }e, ukoliko Tuìla{tvo
odlu~i da povu~e navod o postojawu oruànog sukoba u Vojvodini, sve optu`be
vezane za Vojvodinu morati da se izbri{u iz Optu`nice.2)
367
2. U @albi se traì da se po woj postupa kao po interlokutornoj àlbi,

pozivaju}i se na pravilo 72(B)(i) Pravilnika o postupku i dokazima ovog Me|unarodnog suda (u daqem tekstu: Pravilnik), u kojem stoji da se na odluke o
preliminarnim podnescima ne moè uloìti interlokutorna àlba osim
u slu~aju podnesaka kojima se osporava nadle`nost.3) Pravilo 72(D) daqe
govori o toj odredbi i kaè da, za potrebe pravila 72(B)(i) Pravilnika, podnesak kojim se osporava nadle`nost podrazumeva iskqu~ivo podnesak kojim
se osporava optu`nica iz razloga {to se ona ne odnosi na nadle`nost ovog
Me|unarodnog suda za lica, teritorije i razdobqe ili ni na jedno od kr{ewa navedenih u ~lanovima 2, 3, 4, 5 i 7 Statuta.
3. U skladu s relevantnim Uputstvom, Tuìla{tvo je trebalo da podnese Repliku na podnesak Vojislava [e{eqa kojim se osporava @alba Tuìla{tva na Odluku po podnesku Vojislava [e{eqa kojim se osporavaju nadle`nost i forma optu`nice (u daqem tekstu: Replika) najkasnije 12. jula
2004.4) Iako je na Replici naveden datum 12. juli 2004, ona je podneta tek 19. jula 2004, za {ta nije dato nikakvo obja{wewe ili dobar razlog. Replika je stoga podneta izvan roka, te se ne}e uzeti u razmatrawe.
4. Ovo @albeno ve}e, na osnovu pravila 72(E) Pravilnika, mora da utvrdi da li @alba zadovoqava uslove iz pravila 72(D) Pravilnika, a ukoliko
ne zadovoqava, mora se odbaciti.
5. Tuìla{tvo tvrdi da se, na osnovu odredaba, po @albi moè postupati, budu}i da se u predmetnom podnesku optuènog Optu`nica osporava zbog
nepostojawa stvarne nadle`nosti. Konkretno, optuèni je izneo argument,
koji je Pretresno ve}e potvrdilo, da se optu`be vezane za Vojvodinu mogu zadràti samo ukoliko Tuìla{tvo iznese navode o postojawu oruànog sukoba u Vojvodini. Pretresno ve}e je donelo taj zakqu~ak na osnovu svog tuma~ewa ospega stvarne nadle`nosti predvi|ene ~lanom 5 Statuta.5) Tuìla{tvo
u @albi tvrdi da je Pretresno ve}e dalo pogre{no i neprimereno usko zna~ewe ~lanu 5 Statuta.
6. Optuèni nije izneo tvrdwu da @alba Tuìla{tva ne zadovoqava
uslove iz pravila 72(D) Pravilnika.6)
7. Iz odluka ovog @albenog ve}a, kao i odluka @albenog ve}a Me|unarodnog krivi~nog suda za Ruandu donetim na osnovu istovetne odredbe Pravilnika o postupku i dokazima tog Me|unarodnog suda, jasno se vidi da àlbe u vezi s pitawem da li neka optu`ba iz optu`nice spada u Statutom utvr|enu nadle`nost zadovoqavaju uslove iz pravila 72(D) Pravilnika, te da se
po wima moè postupati.7) Predmetna @alba zadovoqava uslove iz pravila
72(D)(iv) Pravilnika, te se po woj moè postupati.
8. Iz gorenavedenih razloga, ve}e progla{ava @albu vaqanom.
verzija.
Dana 29. jula 2004.
Theodor Meron
U Hagu, Holandija
368
Fusnote
1)
2)
3)
4)
Osporavana odluka, par. 39.

Ibid., par. 40.
Pravilo 72(B)(i)
Uputstvo o postupku podno{ewa pismenih podnesaka u àlbenom postupku pred Me|unarodnim sudom (IT/155/Rev.1), 7. mart 2002, par. II.3.
5) Osporavana odluka, par. 39.
6) Podnesak br. 38, 8. juli 2004.
7) Vidi, na primer, predmet Tuìlac protiv Hayihasanovi}a i drugih, predmet br.
IT-01-47-AR72, Odluka o vaqanosti àlbe shodno pravilu 72(E), 21. februar 2003;
Tuìlac protiv Milutinovi}a i drugih, predmet br. IT-99-37-AR72, Odluka o vaqanosti àlbe shodno pravilu 72(E), 25. mart 2003; :Odluka po prigovoru Dragoquba Ojdani}a na nenadle`nost Udruèni zlo~ina~ki poduhvat, 21. maj 2003; Tuìlac protiv Rwamakube, predmet br. MKSR-98-44-AR72.4, Odluka o vaqanosti àlbe Andra Rwamakube na odluku o primewivosti udruènog zlo~ina~kog poduhvata
na zlo~in genocida, u skladu s pravilom 72(E) Pravilnika o postupku i dokazima,
23. juli 2004.
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
OBRAZLO@EWE VAQANOG RAZLOGA

I ZAHTEVA ZA RAZMATRAWE
I. Istorijat postupka
1. Dana 29. jula 2004. tro~lano @albeno ve}e je donelo Odluku o vaqanosti àlbe na osporavawe nadle`nosti i forme optu`nice od strane Vojislava [e{eqa (u daqem tekstu: Odluka). Zapravo, Sekretarijat je datu
Odluku zaveo tek 2. avgusta 2004. Wom se @alba Tuìla{tva na Odluku po
podnesku Vojislava [e{eqa kojim se osporavaju nadle`nost i forma optu`nice1) progla{ava vaqanom. Me|utim, u paragrafu 3 Odluke, tro~lano
@albeno ve}e je zakqu~ilo slede}e:
3. U skladu s relevantnim upustvom, Tuìla{tvo je trebalo da podnese
Repliku na podnesak Vojislava [e{eqa kojm se osporava @alba Tuìla{tva na Odluku po podnesku Vojislava [e{eqa kojim se osporavaju nadle`nost i forma optu`nice (u daqem tekstu: Replika) najkasnije 12. jula 2004.
Iako je na Replici naveden datum 12. juli 2004, ona je podneta tek 19. jula 2004,
za {ta nije dato nikakvo obja{ewewe ili dobar razlog. Replika je stoga podneta izvan roka, te se ne}e uzeti u razmatrawe.
369
II. Diskusija
2. Optuèni u ovom predmetu, Vojislav [e{eq, zastupa sam sebe i zahteva da mu se svi podnesci i odluke dostavqaju na srpskom jeziku. Stoga je Sekretarijat u ovom predmetu ustalio praksu da se podnesci ili odluke ne zavode istog dana kad su podneti Sekretarijatu. Naime, Sekretarijat najpre
svaki dokument {aqe na prevod na srpski jezik. Tek kada prevod na srpski bude gotov i spreman da bude uru~en optuènom, Sekretarijat zavodi dati dokument u ovom postupku. Shodno tome, kad je re~ o predmetnom pitawu, iako
je Tuìla{tvo repliku podnelo Sekretarijatu u predvi|enom roku (12. jula
2004), u skladu s paragrafom III.6 Uputstva o postupku podno{ewa pismenih
podnesaka u àlbenom postupku pred Me|unarodnim sudom,2) Sekretarijat je
Repliku zaveo tek 19. jula 2004. Iz istog razloga, iako je tro~lano @albeno
ve}e donelo svoju odluku 29. jula 2004, Sekretarijat je tu odluku nedavno zaveo tek 2. avgusta 2004.
3. Tuìla{tvo tvrdi da ovo obrazloèwe pokazuje postojawe vaqanog
razloga za to {to je Replika zavedena tek 19. jula 2004. Stoga Tuìla{tvo, uz
du`no po{tovawe, traì od @albenog ve}a da, pre nego {to odlu~i po datoj
àlbi, uzme u razmatrawe argumente i sudsku praksu navedene u Replici.

Da @albeno ve}e razmotri argumente i sudsku praksu navedene u replici Tuìla{tva pre nego {to odlu~i po datoj àlbi.
Dana 11. avgusta 2004.
U Hagu, Holandija
vi{eg zastupnika Tuìla{tva
naloìlo Tuìla{tvu da do 14. avgusta 2004. obelodani primerke svih izjava svedoka Tuìla{tva u kojima se pomiwe otpuèni. Pored toga, Ve}e je naloìlo Tuìla{tvu da, pre obelodawivawa verzija tih izjava sa redakcijama ~iji je ciq za{tita identiteta svedoka, najpre Ve}u podnese integralne
verzije tih izjava svedoka, kako bi ih pregledalo i odobrilo redakcije.1)
2. Dana 21. jula 2004. Tuìla{tvo je podnelo poverqivi i delimi~no ex
parte Zahtev Tuìla{tva za neobelodawivawe imena i drugih informacija koje otkrivaju identitet svedoka (u daqem tekstu: Zahtev). U Zahtevu je zatraèna dozvola Pretresnog ve}a da se iz 19 izjava svedoka rediguju podaci
na osnovu kojih se moè utvrditi identitet. Sekretarijat je 27. jula 2004. zaveo Zahtev, nakon {to je preveden s engleskog na srpski jezik. Do sada po tom
Zahtevu nije doneta nikakva odluka.
3. U skladu s ~lanom 20, ~lanom 21(2) i ~lanom 22 Statuta, te pravilom
66(B), pravilom 69(A) i pravilom 75 Pravilnika, Tuìla{tvo, uz du`no po{tovawe, obave{tava Pretresno ve}e i optuènog da }e zavr{etak obelodawivawa svih izjava svedoka u kojima se pomiwe optuèni odgoditi dok ve}e
ne donese odluku po Zahtevu.
Fusnota
Slu~aj broj IT-0

03-6
67-P
PT
19. avgust 2004.
POTVRDA 6
PREDAJA PO PRAVILU 68
Fusnota
1) Zavedena 28. juna 2004.
2) (IT/155 Rev. 1, 7. mart 2002).
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
OBAVE[TEWE TU@ILA[TVA
O ODGODI OBELODAWIVAWA
NA OSNOVU PRAVILA 66(B)
1. Dana 14. juna 2004. Pretresno ve}e je, na zahtev optuènog prema pravilu 66(B) Pravilnika o postupku i dokazima (u daqem tekstu: Pravilnik),
370
vi{eg zastupnika optu`be

U Hagu, Holandija
Po{tovani g. [e{eq,
U skladu s pravilom 68 Pravilnika o postupku i dokazima (Pravilnik),
u prilogu Vam dostavqamo zbirku materijala koji je ranije predat, po Pravilu 68, optuènom Slobodanu Milo{evi}u. Tuìla{tvo veruje da ovi materijali mogu biti izviwavaju}i u odnosu na Vas.
JAVNA DOMENA
Saètak informacija primqenih od osetqivih izvora.
Izviwavaju}i materijal u smislu Pravila 68.
Materijali prema Pravilu 68 koji se odnosi na Hrvatsku.
Najqep{e Vas molimo da potvrdite primitak ovih materijala i potpi{ete kopije lista, te ih po{aqete na adresu na{eg ureda.
Srda~an pozdrav,
371
I Tuìla{tvo je primilo slede}u informaciju:

Nakon {to je rat u Hrvatskoj po~eo, Srbi u Bosni i Hercegovini supo~eli da se pripremaju za odbranu srpskog naroda.
II Tuìla{tvo je primilo slede}u informaciju:
1. U 1997. godini Mirko Pejanovi} je dao intervju Svijetu u kojem je tvrdio da je broj Srba ubijenih u Sarajevu bio 3.000. Pejanovi} je rekao da je ovu
informaciju dobio od predstavnika me|unarodnih organizacija. Zbog ovoga
je bio napadnut od strane sarajevske {tampe i neki novinari su pretili da
}e ga tuìti. Pejanovi} je tvrdio da su ga pogre{no interpretirali. Broj registrovanih slu~ajeva je bio izme|u 500 i 600, i da je celokupan broj verovatno bio ne{to ve}i, zato {to svi slu~ajevi nisu bili registrovani. Ovo se odnosi na {iru teritoriju Sarajeva koje ukqu~uje Hrasnicu, planinu Igman,
Hayi}e i jo{ neka mesta. U procesu procene broja `rtava Pejanovi} je obi~no pravio gre{ke daju}i brojke koje su bile niè od stvarnih, ili (potcewivao) ozbiqnost odre|ene situacije, ~ak i kad je govorio o svom selu.
2. Oko devedeset procenata ubistava Srba u Sarajevu je bio izvr{en u
prvih {est meseci rata. Nekada su pronalaèna samo neidentifikovana
tela. Primer za ovo su i petnaest tela neidentifikovanih Srba koji su na|eni na smetli{tu u blizini sarajevskog porodili{ta. Tela su bila izmasakrirana i, ako se uzme u obzir vreme (incidenta), nisu mogla biti tela
Bo{waka. Da su bili Hrvati, vi|eniji Hrvati u Sarajevu bi oko toga napravili mnogo vi{e buke. Hrvati su u Sarajevu bili boqe organizovani,
ako se govori o za{titi wihovog naroda, od Srba, ali su i bili u mawoj meri ugroèni kao grupa.
3. Slu~aj Josipa Gogole je primer Hrvata koji su protestovali protiv
zlo~ina koji su po~iweni nad Hrvatima u Sarajevu. Ovo je u isto vreme i jedan od najnotornijih slu~ajeva koji se desio u Sarajevu tokom rata. Gogola je
bio Hrvat i video je grupu vojnika Armije BiH koji su kidnapovali jednog
starijeg Srbina, Jovana Popovi}a. Popovi} je bio Gogolin kom{ija i bio je
kod wega u stanu kada su vojnici Armije BiH do{li i odveli ga. Popovi} je
kasnije ubijen. Popovi}eva familija je protestovala zbog incidenta i qudi
koji su bili odgovorni za wega su ustanovili da postoji svedok zlo~ina. Kasnije su ovi qudi ubili i Gogolu. To se desilo krajem 1992. ili po~etkom 1993.
godine. Nakon ubistva Gogole neki od hrvatskih predstavnika su organizovali glasne proteste u Sarajevu. Kao rezultat goga MUP je po~eo istragu Gogolinog ubistva. Ustanovqeno je da su isti po~inioci bili odgovorni za ubistvo oko osam Srba. Istraga je bila prekinuta i stekao se utisak da se po~elo obelodawivati ne{to {to nije bilo ugodno za vlasti, ne{to {to bi moglo ukazati da su qudi na vi{im pozicijama bili umje{ani u zlo~ine. Osam
tela je bilo prona|eno, ali ostali Srbi koji su povezani sa ovim slu~ajem se
jo{ uvek vode kao nestali.
372
4. Hrvat Miro Lasi} je bio ~lan Predsedni{tva Bi H u to vreme. On je

iz Sarajeva, ali sad ìvi i radi u Hrvatskoj. Kasnije je bio zamenik hrvatskog ambasadora u BiH. Lasi} i neki drugi predstavnici katoli~ke crkve u
Sarajevu, ukqu~uju}i kardinala Vinka Puqi}a, javno su protestovali u vezi
sa slu~ajem Gogola.
5. Istraga ovih ubistava Srba je izvedena samo iz obaveze i bila je prekinuta samo iz straha da bi mogla otkriti jo{ vi{e `rtava i imena mnogo
ve}e grupe po~inilaca. U ovakvim slu~ajevima ovo je bilo pravilo, ista
stvar se desila u slu~aju Kazani i u slu~aju porodice Ristovi}.
6. Imena qudi koji su ubili Gogolu i Srbe dobro su poznata. Kasnije su
izvedeni pred sud i osu|eni. Dvojica od wih imaju isto prezime. Po~inioci
su bili ~lanovi 7. brdske brigade 1. sarajevskog korpusa Armije Bosne i Hercegovine. Ova jedinica je delovala na prostoru Vojni~kog poqa, Alipa{ina
poqa i Mojmila. Po~inioci su bili ka`weni kaznama do 15 godina zatvora.
Pu{teni su iz zatvora pre nego {to su odsluìli pet godina. Verovatno su
morali biti ka`weni zato {to su Hrvati insistirali na tome. Kad su bili
ispitivani, dok su bili u pritvoru, ovi qudi su priznali da su po~inili niz
zlo~ina u periodu od nekoliko meseci. âk i posle ovoga i daqe se nastavilo sa ubijawem u drugim delovima Sarajeva, na primer u op{tinama Stari
Grad i Centar. Razne grupe su bile odgovorne za ubistva u razli~itim delovima. Vo|e ovih grupa su se pona{ali kao lokalni {erifi.
7. Jedna od `rtava ove grupe vojnika iz 7. planinske brigade je bila devojka po imenu Jagoda (prezime nije poznato). Bila je silovana nekoliko puta i potom ubijena, a weno telo spaqeno. Radila je u Slu`bi dru{tvenog kwigovodstva. Weno ime je zabeleèno u dokumentima SDK-a. Jagodin mladi} je
jedna od osoba koja se vodi kao nestala u vezi sa slu~ajem grupe vojnika iz 7.
planinske brigade. Wegovo telo nije nikad na|eno, zato {to je istraga bila
otkazana posle nalaska osam tela.
8. Jedan od prvih slu~ajeva ozbiqnog naru{avawa qudskih prava Srba u
Sarajevu se desio u maju 1992. godine. Oko 700 Srba je bilo odvedeno iz wihovih ku}a u op{tini Centar (Sarajevo) koje je ukqu~ivalo Ciglane, Ko{evo
i Ko{evsko brdo. Da Pejanovi} nije intervenisao ovi qudi bi bili suo~eni
sa mnogo gorom sudbinom. Nikada nije potvr|eno da je ijedan od ovih Srba
ubijen, iako se neki jo{ uvek vode kao nestali. Bo{wa~ke vlasti tvrde da su
qudi, koji se vode kao nestali, razmeweni za neke qude iz Republike Srpske,
ali ro|aci nestalih qudi tvrde da to nije istina. Nikada niko nije za ovo ka`wen. Najmawe stotinu qudi je u~estvovalo u ovoj operaciji. Do{li su iz raznih jedinica,ukqu~uju}i specijalnu jedinicu MUP-a. Rajko Mihajlovi} moè o ovome mnogo vi{e re}i, on je bio zamenik komandanta sarajevskog korpusa i bio je zatvoren na (fudbalskom) stadionu.
9. Osoba iza hap{ewa ovih Srba je bio Zoran êgar, zamenik komandanta specijalne brigade MUP-a. Wegov komandant je bio Dragan Viki}. êgarov otac je Srbin, a majka Hrvatica. Uprkos ulozi koju je imao u ovoj opera373
ciji, bilo mu je kasnije dozvoqeno da ode iz Sarajeva i dat mu je posao u obezbe|ewu u jednoj od BiH ambasada. Srbi su bili psihi~ki i fizi~ki maltretirani u toj operaciji. Jedan od Srba, koji su tad bili uhap{eni, bio je pukovnik u biv{oj JNA (Jugoslovenska narodna armija). Bio je Srbin iz Srbije i kada je rat po~eo ostao je u Sarajevu i dobrovoqno se javio u Armiju BiH.
Kasnije je postao pomo}nik komandanta za moral u 1. Korpusu Armije BiH.
Pomo}nik komandanta za moral je tre}a funkcija po rangu u korpusu. Bio je
odre|en za komandanta 7. Korpusa, ali taj korpus u to vreme nije postojao, tako da on nikad nije postavqen na to mesto.
10. Kada su masovna hap{ewa Srba po~ela u 1992. godini izvodila su se u
najelitnijem delu Sarajeva. U operaciji koja je trajala preko tri sata vi{e
od 700 qudi je bilo odvedeno. Sve ovo se desilo na oko 500 metara razdaqine
od zgrade Predsedni{tva i jednostavno je nemogu}e da oni koji su bili u
Predsedni{tvu u to vreme nisu znali {ta se de{avalo. Vlasti su morale znati {ta se de{ava, ali nisu uradile ni{ta da to i spre~e. Na stotine qudi je
bilo ukqu~eno u operaciju. Na desetine vozila su kori{tena, i to sve u vreme kada je bilo te{ko na}i gorivo u Sarajevu i kada su se vozila na ulici mogla videti samo ponekad. Morala je to biti policija i Armija BiH koji su
organizovali logistiku.
11. Na po~etku rata su neki ugledni Srbi bili kidnapovani i ~ak ubijeni. Najpoznatiji su Slavko Leovac, profesor kwièvnosti, i Trifko Guzina, urolog. Drugi ugledni Srbin, profesor Milutin Najdanovi} je bio ubijen i wegovo telo je na|eno na stadionu Ko{evo. Najdanovi} je bio profesor
na Medicinskom fakultetu. U ovim slu~ajevima je Pejanovi} intervenisao
kod najvi{ih organa vlasti i ~esto je uspevao da spasi qude. Po~inioci nisu nikada ka`weni. Najdanovi}eva supruga je opisala qude koji su ga odveli
i rekla je kuda su ga odveli, ali oni nisu nikada bili uhap{eni. îwenica
da su Leovac i Guzina spa{eni upu}uje na to da gde ima voqe ima i na~ina da
se ovi qudi spase. Ovi incidenti su se desili na po~etku rata, kada Armija
BiH nije bila dovoqno organizovana i wene jedinice nisu bile pod punom
kontrolom. Qudi koji su bili odgovorni za ove zlo~ine kasnije su unapre|eni, umesto da su ka`weni, i postali komandiri brigada ili jedinica, ili su
radili u obezbe|ewu. Ovim qudima su dodeqivani stanovi i ulice su nazivane po wima.
12. Drugi te{ki slu~aj je ubistvo porodice Ristanovi}. [est osoba je
ubijeno u vlastitoj ku}i i me|u wima je bilo najmawe jedno dete. Niko iz porodice nije bio ~lan SDS-a, ali su svi bili u SDP-u (Socijaldemokratska
stranka). Jedna devojka je preìvela. Desilo se to negde u maju 1992. godine.
Mladen Milosavqevi} zna vi{e o ovom slu~aju. Vlasti su u radu na ovom slu~aju koristile dupla merila. Jedno je bilo da se slu~aj istraì {to je mogu}e preciznije, a drugo, paralelno, bilo je da se istraga {to je vi{e mogu}e
opstruira. Jovan Divjak je obavestio najvi{e vlasti o ubistvu porodice Ristanovi}. U to vreme je Divjak bio zamenik komandanta Armije BiH. Insi374
stirao je na tome da se ne{to uradi u pogledu toga i ~ak je pretio da }e dati

ostavku. Kao rezultat toga, istraga je bila otvorena. Vlasti su procenile da
bi ostavka drugog ~oveka po rangu u oruànim snagama naudila vi{e nego navodna istraga.
13. Istraga o ubistvu porodice Ristanovi} je bila nu`na. Na primer,
uhapsili su grupu osumwi~enih. Uniforme koje su imali na sebi bile su pokrivene mrqama krvi, ali nikad ih nisu poslali na forenzi~ku analizu.
MUP je tako|e znao koja vozila su po~inioci koristili i wihove registarske tablice, a samo su se pretvarali da vr{e istragu. Tek nedavno je neko osu|en za taj zlo~in. To je bilo pre otprilike dve godine. Presuda nije bila pravosna`na. Neki od optuènih su oslobo|eni. Jedan od u~inioca je ubijenu ratu i svu krivicu su prebacili na wega. Neposredni u~inioci tog zlo~ina su
qudi koji supomogli u izvr{ewu dela, koji su bili u obezbe|ewu visokih
funkcionera partije Stranka demokratske akcije (SDA) u Sarajevu u to vreme. Za vreme su|ewa, sud nije istraìo ovaj aspekat niti je poku{ao da na|e
po~inioce koji su bili u vezi sa tim. U procesu porodicu Ristanovi} je zastupao Du{ko Tomi}, koji vodi De~iju ambasadu u Me|a{ima.
14. Pored ovih incidenata, bila su i mnoga druga masovna ubistava Srba
u Sarajevu. Jedini izuzetak je ubistvo oko osam Srba, ratni zarobqenici, u
Velikom parku.
15. Sedam izmasakriranih tela su bili na|eni blizu restorana Bazeni u
delu Sarajeva koji se zove Bemba{a. Bilo je pet mu{karaca i dve ène, jedna
od èna je bila identifikovana. Ovo se desilo krajem juna 1992.
16. Slu~aj provalije u Kazanima je druga stepenica u te{kim zlo~inima.
Ovo nije bio slu~aj usamqenog masovnog ubistva, to je pre bila serija ubistava izvedena u odre|enom vremenskom periodu, protiv pojedinaca Srba ili
dve ili tri grupe Srba. @rtve su bile ubijene ili pored same provalije u kazanima ili su wihova tela donesena tamo.
17. Alija Izetbegovi} je bio svestan {ta se mesecima de{avalo u Kazanima, iako mo`da nije znao za ta~no mesto. Mirko Pejanovi}, Jovan Divjak i Du{ko Tomi} su ga obavestili o tome. Oni su rekli Izetbegovi}u da
su Srbi bili prisiqavani da kopaju rovove na rati{tu i da su bili maltretirani dok su to radili, i da su neki od wih nestali. Qudi odgovorni za ovo
su bili ~lanovi Armije BiH. Izetbegovi} nije uradio ni{ta, ~ak je i branio komandanta Armije BiH Mu{ana Topalovi}a zvanog Caco, koji je bio
odgovoran za ovo. Izetbegovi} je javno izjavio da je Topalovi} bio wegov
najboqi komandant i da je wegova jedinica 10. brdska brigada bila najboqa
brigada. Izetbegovi} je tako|e i{ao na iftar, ve~era za vrijeme Ramazana,
u bazu kod Topalovi}a.
18. Zamenik Reisa (zamenik predsednika Islamske zajednice) Ismet
Spahi} je uobi~avao re}i na sahranama ABiH vojnika stvari kao: Kada vojnik prolazi pored srpske ku}e trebao bi se suzdràti da ~ak i dodirne ogradu i Ni srpsko uho ne bi trebalo ostati u Bosni. Spahi} je verovao da su
375
samo muslimani bili prisutni na ovim sahranama, ali je pogre{io. Drugi

oficir srpske nacionalnosti koji je ostao na sli~noj poziciji bio je Jovan
Divjak. To je bilo ura|eno uprkos svemu {to su ova dva ~oveka uradila za Armiju BiH.
19. Tokom prvih meseci rata, bilo je mnogo oficirali hrvatske nacionalnosti u Armiji BiH. Onda su vetrovi po~eli da duvaju u drugom smeru, i
qudi koji nisu bili Bo{waci izba~eni su iz Armije BiH, direktno ili indirektno. U stvari, dao im se siguran prolaz da iza|u iz Sarajeva i znali su
vrlo dobro da je to zna~ilo da se nisu trebali vra}ati. Odre|enom broju
uglednih nebo{waka, kao {to je Jovan Divjak, bilo je simboli~no dozvoqeno da ostanu. Ovo je tako|e bio slu~aj sa politi~arima, direktorima i drugim nebo{wacima koji su bili na dobro pla}enim funkcijama.
20. Bilo je na stotine ovakvih slu~ajeva kao {to su ova dva i svi su oni
bili skinuti sistematskim izbacivawem. Sistem je nastavqen da se primewuje posle rata, izbacili bi qude iz ku}a i ne bi im dozvolili da se vrate.
Ovo se de{avalo na sve tri strane i me|unarodna zajednica je to tolerisala.
U ciqu sa~uvawa etni~ki ~iste teritorije vlasti su dovele muslimane iz
Sanyaka i Kosova i dali im dràvqanstvo, iako oni nisu imali ni{ta ni sa
Bosnom ni sa Sarajevom.
21. Negde oko 5. februara 1994. godine Armija Republike Srpske je ubila nekih 70 do 80 qudi kada su granatirali pijacu Markale. Nije bilo iznena|ewe da je ovo imalo za posledicu porast tenzija u Sarajevu. Tokom popodneva tog dana Radio hajat je emitovao pozive na lin~ svih Srba. Svi u Sarajevu su slu{ali ovu radiostanicu, ali vlasti nisu ni poku{ale da zaustave
emitovawe. SDA je bio direktno povezan sa Radio Hajatom, iako to nije bilo zvani~no utvr|eno. Vi{i funkcioneri SDA su bili u upravnom odboru
Radio Hajata.
22. Nekoliko incidenata se desilo u Hrasnici. Ukupno 19 Srba je bilo
ubijeno dok su kopali rovove na rati{tu. Incident koji se desio u Hrasnici
kada su Srbi koji su bili stavqeni u dva ili tri autobusa trebali da napuste
op{tinu. Wihova imena su zvani~no bila registrovana za predaju. Trebali
su i}i preko Zenice i Kiseqaka, koji su bili kontrolisani od strane Hrvata, i da pre|u na srpsku teritoriju na Iliyi. Trebalo je nekoliko dana da se
pripreme za wihov odlazak. Uprkos tome, qudi koji su bili u ovim autobusima bili su uhap{eni i zatvoreni u Hrasnici. Kasnije su bili odvedeni u zatvor u kasarni Viktor Bubaw.
23. Onda se kopao tunel ispod aerodroma, od Dobriwe do Hrasnice. Sa
dobriwske strane tunel su kopali qudi razli~itih nacionalnosti. Sa Hrasni~ke strane su to bili Srbi koji su bili na prinudnom radu. Ove Srbe su
tukli.
24. Jednom je u Komandi 102. motorizovane brigade vojnik Armije BiH
ispri~ao kako je ubio JNA oficira da bi uzeo wegov stan. Rekao je da je pretukao ovog ~oveka, ali nije rekao kako ga je ubio. Prisutni su se smejali i pitali ga {ta je uradio sa oficirom JNA. Vojnik je odgovorio da ga je izveo
376
da mokri, {to je zna~ilo da ga je ubio. Posle rata ime ovog oficira je bilo
na listi MKCK nestalih osoba, Gagovi}. Wegova adresa u Vojni~kom poqu
je odgovarala adresi koju je spomenuo vojnik.
25. Vlasti su tako|e poku{ale da skinu Srbe sa vode}ih mesta u bolnici
Ko{evo. U tome su generalno govore}i uspeli. Dr Dragan Stani} je bio zamenik {efa psihijatrijske klinike. Vlasti su poku{ale da ga smene, ali pejanovi} je intervenisao i Stani} je zadrào mesto. Stani} je bio Srbin i
~lan SGV-a (nepoznata skra}enica). On jeste zadrào svoje mesto, ali je izgubio uticaj. @ena doktor, prezime Milanovi}, bila je {ef o~ne klinike.
Naime, ovog puta Pejanovi}ev pritisak na politi~ke strukture nije po`weo
pozitivne rezultate, pa je Pejanovi} zapretio da }e o tome obavestiti medije. Generalni direktor Ko{evske bolnice je bio visoki funkcioner SDA i
rekao je Pejanovi}u da ne}e smeniti dr Milanovi} zato {to nije hteo da prqa ime. Prvi generalni direktor bolnice Ko{evo je bio Naim Kadi}. Kasnije je profesor Kowhoyi} postao generalni direktor i on je ve}inom bio
kriv za ovakvu politiku. Kadi} je tako|e u~estvovao u tome. Kadi} i Kowhoyi} su bili visoki funkcioneri SDA. Me|u doktorima koji su bili smeweni su Trifko Guzina, Bori{a Stankovi}, Aleksandar Semiz, Jovo Vrani}
i neki drugi. Slu~aj Nade Zjuzin tako|e pripada ovoj vrsti slu~ajeva. Bila je
specijalista i uglavnom je radila sa paraplegi~arima i qudima u invalidskim kolicima. SDA je nagovorio ove qude da protestuju zato {to ih le~i
Srpkiwa. Dr Zjuzin se povukla sa mesta {efa klinike, iako je bila odli~an
stru~wak. Ovim Srbima se pretilo i u isto vreme im se pomoglo da izi|u iz
Sarajeva. Ovo je bilo planirano i vlasti su htele da pokaù da su svi Srbi
isti. U stvari, ve}ina ovih doktora je ostala u Sarajevu zato {to su bili protiv SDS-a.
26. U 1994. godini direktori Srbi su bili otpu{teni iz Energoinvesta i Edib Bukvi} je bio postavqen za generalnog direktora. Bio je zamenik
premijera i visoki funkcioner SDA. Ovo nije mogla biti slu~ajnost.
III Tuìla{tvo je primilo slede}u informaciju:
Jedinice HVO-a i Patriotske lige su bili prisutni u Oyaku u maju 1992.
godine. Pripadnici HVO-a su nosili nove uniforme, dok su pripadnici Patriotske lige nosili raznu ode}u. Vlasti u Oyaku su dràle zatvorenike,
srpske civile, u hangaru u krugu fabrike za proizvodwu metala. Tamo je bilo
zatvoreno oko 400 do 500 qudi. Nijedan od wih nije bio u uniformi. Zatvorenici su izgledali premla}eno i krv se videla na zidovima hangara. Oya~ke vlasti su planirale da razmene ove zatvorenike.
IV Tuìla{tvo je primilo slede}e informacije:
1. U prole}e 1990. godine tenzije u Vukovaru rastu u vreme izbora. Stanovnici Vukovara nisu verovali da bi to moglo da dovede do ikakvog sukoba.
Na izborima za lokalni nivo Ra~anov SDP je dobio izbore. Tenzije su uti377
cale na rad Skup{tine op{tine i bilo je vrlo te{ko posti}i dogovor. Onda su se tenzije pro{irile i na obi~ne qude.
2. Problemi u 1991. godini su po~eli kada su neke od radwi i kioska bile minirane i to je prouzrokovalo strah me|u qudima. Obi~ni qudi nisu znali ko je bio iza toga. Zavisno od nacije vlasnika minirane radwe, qudi su mislili da je suprotna strana iza minirawa objekta. Radwe i kiosci koji su bili dignuti u vazduh bili su mahom vlasni{tvo lokalnih Srba. Me|utim, objekti koji su bili vlasni{tvo Hrvata su samo ponekad bili minirani. Ovo je
bio na~in na koji je podela po~ela.
3. Kad su problemi po~eli, grad Vukovar je bio blokiran. Bilo je nemogu}e iza}i iz grada i prilaz je bio kontrolisan na kontrolnim punktovima.
Blokade su po~ele u junu ili julu 1991. godine. Snage Zbora narodne garde
(ZNG) kontrolisale su kontrolne punktove. [ef te formacije u Vukovaru
je bio Tomislav Mer~ep. Kako je rad Skup{tine op{tine postao nemogu}, hrvatska vlada je raspustila Skup{tinu i postavila upravnika, Marina Vidi}a zvanog Bili. Tomislav Mer~ep je bio zaduèn da vojna pitawa u gradu dok
je Vidi} bio civilni upravnik.
4. Barikade na putu su tako|e postavqane od strane Srba i to u mestima
gde su ve}inom ìveli Srbi. Deo Vukovara koji se zove Petrova gora je na
isti na~in bio blokiran.
5. Kada je grad bio blokiran izlazak iz grada je jedino bio mogu} sa specijalnim dozvolama koje je izdavao ZNG. ZNG je zatvorio grupu qudi koja je
traìla dozvole za izlazak. Najmawe jedan ~ovek je bio mu~en.
6. Slede}i dan je JNA organizovala transport civila iz grada. Koristili su trajket u Borovu da prebace oko 50-70 civila preko reke na drugu obalu, u selo Vajska. Odatle su civili bili slobodni da idu gde god su hteli.
V Tuìla{tvo je primilo slede}u informaciju
od Miodraga Zavi{i}a:
Problemi u Hrvatskoj su po~eli zato {to su usta{e ubijale Srbe. Usta{e su po~inile mnoge zlo~ine protiv Srba. MKSJ bi trebao optuìti sve
ove usta{e, a specijalno Mer~epa i Glava{a koji su bili glavne usta{e u
Slavoniji i Barawi. Srbi su se samo branili. Goran Hayi} nema ni{ta sa
zlo~inima koji su po~iweni u SAO SBZS.
VI Tuìla{tvo je primilo slede}u informaciju
od dr Mladena Hayi}a:
1. Na po~etku 1991. godine bilo je stalnih sukoba sa usta{ama i wihovim
patrolama u Osijeku. Usta{ke patrole su zaustavqale qude koji su se vra}ali iz grada i pretresli su nekoliko qudi. Qudi su ~esto vre|ani za vreme tih
pretresa. Krajem juna 1991. godine ove usta{ke jedinice, koje su okruìvale
Osijek, uhapsile su suprugu dr Hayi}a i bila je ispitivana o nacionalnim
nemirima i bila je zatvorena u stanici milicije tri dana.
378
2. Dr Hayi} je ~uo da je dr Bosanac bila Mengele Vukovara. Srbi su prekinuli kontakte sa wom na po~etku rata. Postala je nacionalista i ~ak je
koristila usta{ke jedinice da kazni kolege u bolnici u Vukovaru. Dr
Hayi} veruje da su qudi koji su se krili u Vukovaru bili Srbi, jer Hrvati
nisu imali razloga da se kriju.
VII Tuìla{tvo je primilo slede}u informaciju
od Borislava Bogunovi}a:
1. Goran Hayi} je bio izabran za predsednika Nacionalnog ve}a SAO
SBZS. Mnogi sastanci Nacionalnog ve}a SAO SBZS su bili posve}eni za{titi nesrba i merama koje su trebale biti poduzete da im se omogu}i da
ostanu na teritoriji. Svi Hrvati i slovaci iz Iloka i okolnih sela su ostali do mirne reintegracije, i nije bilo nekih ve}ih problema. JNA je uverila qude u Iloku da tamo ne}e biti nikakvog nasiqa. Neki nesrbi su odbili
da prihvate ove garancije i radije su oti{li, tako da su srpske vlasti wima
omogu}ile da odu.
2. JNA nije konsultovala Nacionalno ve}e o preuzimawu sela, niti je
JNA obavestila Nacionalno ve}e o tome kad bi ova preuzimawa mogla da se
dese. Niko iz vlade nije u~estvovao, prisustvovao ili bio pozvan na pregovore o Iloku. JNA je do{la da bi oslobodila razna sela u SAO SBZS. Bilo
je nekoliko srpskih sela na tom prostoru i JNA nije mogla oti}i i ostaviti
ta sela izolovana, ukoliko im se ne obezbedi koridor. U tim oslobo|enim
selima, naoruàni Hrvati su kontrolisali na kontrolnim punktovima, i nikom nije bilo dozvoqeno da napusti selo bez da pro|u pored wih. JNA je u
principu do{la da za{titi Srbe u ovim selima. To je osnovni razlog za sve
ono {to se desilo.
3. Ujutro, 20. novembra, Borislav Bogunovi} je bio na sastanku u Veleprometu, Vukovar. Izme|u ostalih, na sastanku su bili Goran Hayi}, Slavko Dokmanovi}, Arkan i oficiri JNA, Mrk{i} i [qivan~anin. Bilo je
mnogo èna i dece u dvori{tu Veleprometa. Ove ène i deca su èleli da
ih se evakui{e u Srbiju {to pre je mogu}e. Mnogo autobusa èna i dece su
oti{li za Srbiju. Major [qivan~anin je bio odlu~an da zatvoreni mu{karci moraju biti poslani u Sremsku Mitrovicu u Srbiji.
VIII Tuìla{tvo je primilo slede}u informaciju
od Birivoja Milinkovi}a:
1. U 1990. godini, kada je HDZ do{ao na vlast, neki te{ki hrvatski kriminalci su bili pu{teni iz zatvora i do{li na prostor oko Daqa. Qudi su
protuma~ili pu{tawe ovakvih kriminalaca kao pretwu. Usta{ki emigranti su se tako|e vratili iz inostranstva. Naoruàvawe Hrvata je po~elo negde u to vreme. Straè su bile postavqene oko hrvatskih sela. Najproblemati~niji qudi su bili primqeni u rezervni sastav hrvatske policije.
2. Borivoje Milinkovi} je postao ~lan Srpskog nacionalnog ve}a.
Svrha Srpskog nacionalnog ve}a je bila da smiri qude. Qudi su ubijani
379
u Daqu. Srpska i hrvatska {tampa su izve{tavale o ovim zlo~inima iz razli~itih perspektiva. Hrvatski mediji su pokazali ove zlo~ine da bi ukazali na hrvatsku mo}, a srpski mediji su opisali ove zlo~ine kao pretwu Srbiji. Film o [pegequ i naoruàvawu Hrvata je emitovan na televiziji.
Ovo je probudilo uspomene na Drugi svetski rat i Jasenovac, koje su upla{ile Srbe.
3. Na po~etku SAO SBZS nije imala jasne ciqeve.
IX Tuìla{tvo je primilo slede}u informaciju
od Dragana \okanovi}a:
1. Milo{evi} i kompletna administracija u Beogradu podràli su uslove ugovora izme|u Srba i muslimana koji je bio predloèn u Zvorniku. Milo{evi} je otvoreno rekao Aliji Izetbegovi}u da izra~una koliko mo}i Srbi imaju u Bosni i Hercegovini toliko bi on imao u federalnoj dràvi. Da
je predsednik Saveznog ve}a Srbin, predsednik u drugom bi bio musliman.
Izetbegovi}u je ponu|eno da bude prvi predsednik te Jugoslavije, a Zulfikarpa{i} bio bi predsednik Ve}a predsedni{tva u Jugoslaviji. Na isti na~in kako bi funkcije bile raspore|ene na saveznom nivou bile bi raspore|ene i na republi~kom nivou, u Bosni. Ova varijanta je odgovarala Srbima.
Ja nisam znao za boqu varijantu ni za Srbe ni za muslimane.
2. Bilo je muslimana u Zvorniku. Stare muslimanke u tradicionalnoj no{wi su i{le prema mostu prema Srbiji. Napu{tale su Zvornik i i{le su u
Srbiju zato {to su mislile da }e se Srbija pobrinuti za wihovu sigurnost.
X Tuìla{tvo je primilo slede}u informaciju
od Radoslava Jani}ijevi}a:
1. Civili nisu hap{eni u Vukovaru, bilo im je dozvoqeno da napuste
grad.
2. Pri~alo se da je dr Bosanac, koja je bila nadle`na za bolnicu u Vukovaru, izvr{avala nepotrebne amputacije nad rawenim JNA vojnicima i srpskim civilima.
3. U 1991. godini Milan Babi} je bio u Ridicama gde se sreo sa grupom
qudi, ukqu~uju}i i Sitni}a koji je posedovao ku}u u â|avici gdje je bilo ~uvano oru`je. Babi} je oti{ao sa grupom qudi u tu ku}u u â|avici. U podrumu je bilo mnogo oru`ja, ukqu~uju}i minobaca~e i pu{ke. Babi} je naredio
da se jedan minobaca~ stavi u wegovo auto, fiat kroma. Na pitawe za{to
mu treba oru`je, Babi} je rekao da u slu~aju da se muslimansko selo u Krajini pobuni mogao bi pucati na to selo.
XI Tuìla{tvo je primilo slede}u informaciju
od Radovana Drakula:
Jednom prilikom, mislim da je to bilo krajem maja ili po~etkom juna
1992. godine, Zoran Vukovi}, komandant bataqona, pro~itao je izjavu, navod380
no je Radovan Karayi} potpisao, grupi vojnika, me|u kojima sam bio i ja, da
vi{e ne pale ni~iju imovinu ili ubijaju bilo koje zatvorenike, itd. od sada
pa nadaqe. Direktiva je pisana u Sarajevu zbog me|unarodne zajednice. Ali,
nezvani~no je rekao mi znamo {ta trebamo raditi. Onda je Vukovi} hteo da
svi vojnici potpi{u da su ~uli ovu izjavu, i pozdravio nas je od komandanta
sa Pala da radimo dobar posao i da nastavimo tako.
XIV Tuìla{tvo je primilo slede}u informaciju
od osumwi~enog svedoka @ivote Pani}a:
1. êtnici1) koji su do{li u ratnu zonu (Vukovar i okolina) su se stavili pod komandu JNA, i zato se vi{e ne mogu smatrati paravojskom. Izvr{avali su zadatke koje su dobijali od OG Jug. [e{eq je poslao jednu ili dve grupe ~etnika u Vukovar. Bili su ukqu~eni u operativne jedinice u OG Jug, ali
su ostali zajedno sa odre|enom grupom u okviru JNA jedinice, nosili oznake
JNA. Pani} je rekao da je naredio Mrk{i}u da naoruà i obu~i dobrovoqce SRS-a koji su do{li u OG Jug (vreme nepoznato). Nikada nije bilo izve{taja o bilo kakvom lo{em pona{awu ovih dobrovoqaca. Beli orlovi nisu nikad bili ukqu~eni u oruàne snage zato {to su bili kriminalci. Pani} je uporno tvrdio da za vreme operacija u Hrvatskoj paravojne grupe nisu
nikad bile ukqu~ene u OG.
2. U vreme kada je Pani} bio komandant 1. MD (nepoznata skra}enica),
nikad nije bilo koordiniranih operacija izme|u 1. MD JNA ili wenih pot~iwenih jedinica i Arkanovih Tigrova ili nekih drugih paravojnih grupa.
3. Za vreme operacije Vukovar Arkanovi Tigrovi su bili na neki na~in pod direktnom komandom armije zato {to je Arkan postao delom policije. Ali, oni nisu nikad bili ukqu~eni ni u jedan borbeni zadatak. Niko
od mojih komandira im nije dao nikakve zadatke/nare|ewa da se ukqu~e u borbene operacije.
4. Milo{evi} nije podnosio paravojne grupe. U stvari, niko ih nije
podnosio.
5. Pani} je ube|en da Milo{evi} nije hteo da forsira trajno iseqavawe nesrba (Hrvata i muslimana) sa velikih delova Hrvatske ili BiH. Pani}
ne veruje da je Milo{evi} imao dovoqno uticaja na lokalno srpsko rukovodstvo da ih natera da to urade. Prema Pani}u, mnogi nesrbi su oti{li svojom
voqom ili zato {to su shvatili da su bili ume{ani u kr{ewe zakona.
6. U vezi ratnih zarobqenika, Pani} je rekao da nijedan zatvorenik nije vra}en iz sabirnog centra vlastima SBZS. On je rekao da su ove stvari bile zata{kavane da bi se izbeglo da se komanda (ukqu~uju}i i wega) obavesti. Pani} je saznao o doga|awima u SBZS kada se pripremao za razgovor sa
osumwi~enim.
7. Uprkos ~iwenici da ih je JNA/VJ pla}ala, JNA/VJ sigurno nije bila odgovorna za vojnu disciplinu VRS-a. Dok je Pani} bio komandant
381
JNA/VJ nije nikad obezbe|ivala oru`je, municiju ili druge potrep{tine za

bosanske Srbe.
8. Za vreme granatirawa Sarajeva, a pre sastanka Skup{tine na Palama
(maj 1993. godine), Milo{evi} je dva puta pitao Pani}a da kontaktira Mladi}a i upotrebi svoj uticaj na wega.
XII Tuìla{tvoje primilo slede}u informaciju:
1. Dana 29. septembra 1991. godine Hrvati su zauzeli kasarnu u Bjelovaru.
Vojnici JNA su ubijeni i hrvatske vlasti nisu dozvolile posmatra~ima EZ
da posete kasarnu. EZPM je bilo dozvoqeno da u|e u kasarnu u slede}i dan
ili dva. Kada je EZPM posetila kasarnu Oficir za vezu JNA je bio sa wima. Tada su na{li tela komandanta Kova~evi}a, druga dva oficira i jednog
vojnika. Ispostavilo se da su bili ubijeni nakon {to je kasarna bila predata. Ovo nikad nije obja{weno. Bilo je sli~nih slu~ajeva u selima u zapadnoj
Slavoniji i ponovo su Hrvati rekli da je bilo bezbedno za EZPM na tom
prostoru.
2. Sukobi izme|u dve strane, ili incidenti kao {to su paqewe zgrada
ili isterivawe civila bila su neka od obave{tewa o kojima se odmah izve{tavalo. Obave{tewe o napadima na jedinice JNA, ubijawe civila, zna~ajne medicinske potrebe, obave{tewe EZPM da se prosledi hrvatskim predstavnicima u vezi sa prekidom vatre je odmah bila prosle|ivana SSNO-u.
3. U oktobru 1991. godine bio je napad na Gospi} gde je ubijeno mnogo Srba.
Hrvati su poslali policiju u Plitvice da bi uspostavili kontrolu nad
Korenicom, koja je imala prete`no srpsko stanovni{tvo. To je bio sukob izme|u ve}inskog srpskog stanovni{tva i hrvatske policije koja je tamo bila
poslana. Jedan srpski civl i jedan hrvatski policajac su bili ubijeni, a nekoliko hrvatskih policajaca je bilo povre|eno.
4. Dana 17. septembra 1991. godine Komandni {tab sa oko 200 qudi u Zagrebu je bio zabarikadiran u kasarni od strane Hrvata i general major Ratko Mili~evi} je bio u komandi ostatka 5. Vojnog odseka.
5. U 1990/91. godini situacija je postala teà za Srbe.
6. JNA u Hrvatskoj nije bila ukqu~ena u organizaciju, naoruàvawe ili
postavqawe paravojske.
XIII Tuìla{tvo je primilo slede}u informaciju od svedoka B-033:
1. Glavni zadatak grupe Opera je bio da kreira pogodnu situaciju za
borbene aktivnosti tako {to }e razdvojiti narode Jugoslavije. Grupa Opera je po~inila teroristi~ka dela i finansirala svoje aktivnosti prevarom. Istraga je pokazala da su general Aleksandar Vasiqevi} i drugi bili
ume{ani u grupu Opera i da su bili otpu{teni. Za vreme slu`bovawa u
KOS-u general Vasiqevi} je prodavao opremu koja je bila namewena wegovim vojnicima i zadràvao novac za sebe. Koliko je svedoku poznato, Milo{evi} nije davao nare|ewa ni KOS-u ni Slu`bi dràvne bezbednosti (SDB)
Republike Srbije. Me|utim, Jovica Stani{i} je bio Milo{evi}eva veza sa
SDB-om.
382
2. Radovan Karayi} nije mogao kontrolisati generala Ratka Mladi}a,

Biqanu Plav{i} ili Mom~ila Kraji{nika, ali Karayi}eve namere su bile dobre. Niko nije mogao da kontroli{e Ratka Mladi}a.
3. Zvani~na politika JNA/VJ je bila da se distancira od svih paravojski. Arkan nije dobio nikakvu pomo} od armije. General Aleksandar Vasiqevi} je bio vrlo blizak sa Arkanom.
XIV Tuìla{tvo je primilo slede}u informaciju od svedoka B-049:
1. Milan Marti} je oti{ao kod Milo{evi}a i rekao mu da }e Hrvati
ubiti sve Srbe u Hrvatskoj. Marti} je traìo pomo}. Situacija iz Drugog
svetskog rata kada je bilo pobijeno 450.000 Srba se ponavqala. Bile su dve
mogu}nosti: 1. Srbi iz Hrvatske su mogli do}i u Republiku Srbiju kao izbeglice, ili 2. Republika Srbija je mogla da za{titi Srbe gde god su ìveli u
tom momentu. Milo{evi} je poku{ao da ovu krizu re{i politi~ki.
2. Po svedokovom mi{qewu, u 1992. godini Radovan Karayi} nije kontrolisao ni vojne i policijske snage u Republici Srpskoj. Stvarawe bilo kakve armije u Republici Srpskoj je bila izmi{qotina. Me|utim, Srbi u Hrvatskoj i Bosni su se morali organizovati da bi se branili.
3. Muslimani su se pripremali za rat. Muslimani su organizovali formaciju od 55.000 qudi, rasporedili ih u jedinice i postavili komandante. Naoruàvali su se brzo i imali su te{ko oru`je, minobaca~e od 80-120 mm.
4. U razgovoru sa komandantima na terenu Radovan Karayi} je ponavqao
potrebu da se `rtve izbegavaju {to je vi{e mogu}e. Ne dirajte civile. Muslimani su bili poznati da su `rtvovali svoje gra|ane da bi impresionirali me|unarodnu zajednicu, kao {to su uradili na Markalama u Sarajevu.
XV Tuìla{tvo je primilo slede}u informaciju od svedoka B-100:
5. U martu 1992. godine Bajina Ba{ta, koja je blizu Drine, i Republika
Srbija bila su granatirane sa bosanske strane.
XVI Tuìla{tvo je primilo slede}u informaciju od svedoka B-107:
Po mi{qewu B-107, Slobodan Milo{evi} nije kontrolisao medije, iako je vr{io ritisak na RTS i dràvni radio. Milo{evi} je vrlo pragmati~na osoba i poku{avao je da se pona{a kao demokrata. Medija opozicije kao
{to su Vreme, Kanal B i novine u vlasni{tvu ]uruvije, postojali su kroz
~itavu Milo{evi}evu eru.
XVII Tuìla{tvo je primilo slede}u informaciju od svedoka B-045:
1. Milo{evi} se nije sloìo sa granatirawem Sarajeva i vo|e Republike Srpske su rekli da ga ne}e granatirati. Radovan Karayi} ga je zaustavio,
ali je Mladi} nastavio granatirawe.
2. Milo{evi} nije bio nacionalista. On je pre bio oprezni nacionalista. Vi{e ga je zanimalo da bude vo|a. Kada su Hrvatska i Slovenija oti{le
383
iz Jugoslavije Milo{evi} je poku{ao da zadrì Bosnu, ali kada se raspala,

on je mislio da bi Srbija na kraju pripojila Republiku Srpsku. Milo{evi}ev ciq nije bila Velika Srbija. Na kraju je uzeo ono {to je mogao dobiti.
Milo{evi} je mislio da ako bi imao Srbiju, Republiku Srpsku, Vojvodinu i
Kosovo, stvari ne bi bile tako lo{e.
XVIII Tuìla{tvo je primilo slede}u informaciju:
1. Transkript telefonskog razgovora od 9. avgusta 1995. godine
Tekst: Izvadak iz razgovora pomo}nika ministra obrane tzv. RSK, Milana Milanovi}a-Mrguda, sa nepoznatim sugovornikom u kojem nepoznati kaè: ... pa je tamo bilo sva|e, oni tuku na{e, na{i tenkovi ulaze u kolonu sa
civilima, na{e rakete ulaze. Oni to tuku, ne tuku oni civile, Mrgude. Civili stradaju od toga, tu padaju granate, jebi ga, izgine. To treba tamo neko narediti da se to radi no}u i da se radi na odre|ene terene, zone.
2. Transkript telefonskog razgovora od 18. septembra 1995. godine
Tekst: Iz razgovora Milana Milanovi}a-Mrguda sa nepoznatim izdvajam:
Milanovi} o~ekuje posjetu ruskog izaslanika u RH, Leonida Keresteyijanca. Nemamo podataka o to~nom vremenu posjete.
Koordinator za civilne poslove UNCRO-a, Jesudas Bell, veliki prijateq Srba po Mrgudovim rije~ima, prenio je Mrgudu poruku da ne bi bilo
dobro za srpsku stranu da sada protjeraju Hrvate sa okupiranog podru~ja RH
u ~ije ku}e su se uselili Srbi sa Korduna. Bell predlaè da se Hrvati vrate
u svoje ku}e, pa makar i ìvjeli sa Srbima koji su se uselili u wihove ku}e.
U svojim ku}ama bi ostali oko mjesec dana do kada bi Bell mogao izorganizirati spajawe porodica preko me|unarodnog komiteta Crvenog krià. Takvim na~inom protjerivawa Hrvata sa okupiranog podru~ja Srbi ne bi bili
ocrwivani u me|unarodnoj zajednici.
3. Transkript telefonskog razgovora od 19. septembra 1995. godine
Tekst: Milan Milanovi}-Mrgud u poluprivatnom razgovoru sa starijim
vodnikom Puzovi}em (Lon~arov a|utant) navodi da danas o~ekuje posjetu ruskog izaslanika (Keresteyijanc?). Tako|er navodi i slu~aj istjerivawa oko
100 Hrvata iz svojih ku}a na okupiranom podru~ju isto~ne Slavonije. Milanovi} se osobno angaìrao na vra}awu istih jer, kako navodi, to bi za vlasti
na okupiranom podru~ju bio veliki minus u o~ima svjetske javnosti.
XIX Tuìla{tvo je tako|e primilo slede}u informaciju
od VRS vojnika:
1. Vojnik je radio u General{tabu komande Republike Srpske. Nikad nije video nijedno nare|ewe koje bi ukqu~ivalo termine izbrisati ili iskoreniti ili da se ubiju qudi.
384
2. Rekao je da se specijalna komanda zvana 10. specijalna jedinica, kasnije zvana Paukovi, sastojala uglavnom od pla}enika iz francuske Legije
stranaca. Ova jedinica je po~inila zlo~ine ukqu~uju}i ubistva. Zvani~no
komandant ove jedinice je bio Milorad Peleni} ali nezvani~no glava jedinice je bio Jugoslav Petru{i} zvani Dominik koji je bio telohraniteq
predsednika Miterana pre rata.
XX Tuìla{tvo je primilo slede}u informaciju
od dr Mladena Hayi}a:
1. U 1991. godini predsednik Vlade SAO SBZS je bio Goran Hayi}. Goran Hayi} nije u rodbinskoj vezi sa dr Hayi}em.
2. Arkanov centar za obuku je bio sme{ten blizu kancelarije dr Hayi}a.
Dr Hayi} nije nikad ~uo ili video zatvorenike u centru, i nikad nije bio pozvan da pruì zatvorenicima medicinsku pomo}. Goran Hayi} i Arkan nisu
nikad imali neke specijalne odnose. Arkan nije imao ni{ta s wima. Samo je
wegova jedinica bila sme{tena u blizini.
3. Jednog dana je jedan od Milovi}evih qudi (psiholog) pozvao dr
Hayi}a u kancelariju i po~eo da mu postavqa pitawa. Psiholog je objasnio
da je testirao dr Hayi}a da vidi da li bi dr Hayi} bio podoban kandidat da
zameni Gorana Hayi}a.
4. Dr Hayi} je izjavio da je ~uo da je dr Vesna Bosanac bila Mengele iz
Vukovara. Od po~etka rata Srbi su prekinuli kontakte sa wom. Postala je
nacionalista i ~ak je koristila usta{ke jedinice da kazni kolege u bolnici
u Vukovaru.
5. Kada je Vukovar preuzet dr Hayi} je video dve ku}e preko puta bolnice sa velikim dvori{tima. Dvori{ta su bila puna le{eva. Iza bolnice bilo je fudbalsko igrali{te, koje je tako|e bilo puno le{eva. Neke gomile su
bile visoke i do tri metra. Iza stadiona je dr Hayi} video vozila puna le{eva. Masovne grobnice pune le{eva su bile iskopane. To su bili prizori
koji su ga {okirali i bilo mu je te{ko gledati ih. Dr Hayi} nije mogao re}i da je gledaju}i mogao odrediti da li su tela bila hrvatska ili srpska. Dr
Hayi} je poku{ao da se drì podaqe, ali je mogao videti neke znakove zlostavqawa i ubijawa. Dr Hayi} je rekao da su qudi koji su se krili u Vukovaru bili Srbi, zato {to je Vukovar oduvek bio srpski grad, ali vi{e ne. Po
wegovom mi{qewu, to su sve bili Srbi zato {to Hrvati nisu imali razloga
da se kriju. âk su i Hrvati komunisti brzo postali usta{e. Kao ~lan Vlade
dr Hayi} je video dokumente o qudima koji su bili ubijeni u bolnici. Kasnije su stru~waci iz Medicinske akademije u Beogradu izvr{ili iskopavawe.
XXI Ambasador Pitar Galbrajt je predao slede}u
informaciju Tuìla{tvu:
1. Frawo Tu|man je ~esto razgovarao sa ambasadorom Galbrajtom o granicama Banovine. Bio je mawe zainteresovan za mesta kao {to je Barawa ko385
ja nije bila deo Banovine. Tu|man je rekao da Bosna ne bi trebala da preìvi kao dràva i da }ejo{ neko vreme postojati. Tu|man je govorio o Hrvatskoj kao o zemqi koja je bila na isto~noj ivici islamske opasnosti i da Bosna nije bila legitimna dràva. U nekoliko prilika Tu|man je pokazao karte koje su predstavqali delewe Bosne. Na sastanku koji je Galbrajt imao sa
ârlsom Redmanom, Tu|man je pred potpisivawe Ugovora o federaciji izvadio kartu i rekao {ta kaète na moju kartu? âk i na sastancima sa generalom Yovlanom posle Dejtona, Tu|man mu je pokazao kartu podele Bosne pitaju}i zar moja nije jednostavnija? Pred operaciju Oluja, Tu|man se {alio u toku ve~ere oko oslobo|avawa vekovnih hrvatskih prestolnica kao
{to su Biha} i Knin.
XXII Tuìla{tvo je primilo slede}u informaciju:
Dana 23. maja 2003. godine, Tuìla{tvo je pokazalo niz fotografija
(ERN 0293-1773-0293-1774) koji je sadràvao fotografiju Milana Luki}a
svedoku VS-027. Svedok VS-27 nije mogao da identifikuje Milana Luki}a u
nizu fotografija.
XXIII Tuìla{tvo je primilo slede}u informaciju od svedoka C046:
1. U oktobru 1993. godine u Beogradu i drugim delovima Srbije je bio
uhap{en ve}i broj ~etnika dobrovoqaca. Mnogi od wih su bili osu|eni na
zatvorske kazne od dve do tri godine. ne znam ta~an broj ~etnika koji su bili
uhap{eni, ali sam siguran da ih je bilo vi{e od 40. Bila je to velika akcija
policije izvedena u Srbiji. Verujem da je operacija izvedena da se pokaè javnosti da je Milo{evi} bio protiv Srpskog ~etni~kog pokreta i da (srpski
~etnici) nisu pripadali nijednoj armiji.
2. Tokom godina sukoba koje sam ja opisao u ovoj izjavi, prisustvo regularne armije nikad nije bilo zna~ajno, ako govorimo o brojevima. Prva linija sukoba i najteà rati{ta su uvek bila dràna od strane dobrovoqaca i TO-a.
JNA je bila prisutna u zapadnoj Slavoniji, ali nije bila ukqu~ena u borbe.
Bilo je op{te poznato da se Slobodan Milo{evi} hteo otarasiti teritorije zapadne Slavonije.
3. U 1993. godini je predsednik Slobodan Milo{evi} promenio svoju politiku i naredio hap{ewa mnogih ~etnika dobrovoqaca. Ja sam tako|e bio
uhap{en za vreme operacije zvana Riba.
4. U 1989. godini Milo{evi} je promenio Ustav i poku{ao da reintegri{e Kosovo i Vojvodinu sa ciqem da ujedini zemqu.
5. Svedok VS-027 je bio ume{an u regrutaciju dobrovoqaca na svojoj teritoriji. VS-027 je bio bezna~ajna li~nost u S^P. Oti{ao je na front na po~etku rata. Otpustili smo ga zato {to smo sumwali da je sara|ivao sa policijom protiv S^P-a. Policija je uhapsila dobrovoqce, pritvorila ih i osudila, pretresla je wihove ku}e i zlostavqala wihove porodice.
386
XXIV Tuìla{tvo je primilo slede}u informaciju:

Za vreme razgovora sa Tuìla{tvom svedok je dao slede}u izjavu:
Sto posto sam siguran da su granatirawe pijace u Sarajevu i incident u
Ra~ku bili montirani. To nisu uradili Srbi.
Fusnote
1) Pani} je tako|e upotrebqavao [e{eqevci, simpatizeri SRS-a i pristalice
SRS-a da identifikuje ove qude.
20. avgust 2004. godine

Po{tovani g. [e{eq,
Obra}am Vam se u vezi s nekoliko zahteva ~lanova Srpske radikalne
stranke da Vas posete u Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija. Kao {to
Vam je verovatno poznato, sekretar ima diskreciono pravo da pritvorenicima uskrati posete ukoliko ima osnova za uverewe da je svrha posete dobijawe informacija koje bi naknadno mogle biti ustupqene sredstvima informisawa. Stoga Sekretarijat do daqweg odbija da odobri posete Tomislava
Nikoli}a zbog toga {to je prekr{io uslove predvi|ene Obavezom za posetioce, konkretno, zbog toga {to je u dnevnim novinama Ve~erwe novosti, od
7. avgusta 2004. godine, obelodanio ime jednog potencijalnog svedoka.
Me|utim, Sekretarijat je voqan da odobri posete ~lanovima Srpske radikalne stranke ukoliko se ispune slede}i uslovi:
da Sekretarijatu dostavite imena dva ~lana stranke za koje ste sigurni da ne}e prekr{iti Pravilnik o nadzoru poseta;
da ta dva predstavnika, pre posete, dostave Sekretarijatu pismene garancije da }e se pridràvati gorepomenutog Pravilnika, a naro~ito da nijednu od informacija dobijenih tokom posete ne}e ustupiti sredstvima javnog informisawa i;
da, pre nego {to Sekretarijat obradi zahteve tih predstavnika, po{aqete svoju pismenu saglasnost u vezi sa tim zahtevima.
Molim Vas da Sekretarijatu dostavite odgovor s imenima dve osobe iz
Srpske radikalne stranke ~ije posete prihvatate.
S po{tovawem,
Hans Holhius,
sekretar
Interni memorandum
Datum: 20. avgust 2004.
Primalac: g. Vojislav [e{eq
Dostavqeno: g. David Pimentel, {ef Odseka za organizaciju i podr{ku
rada sudnica / Slu`ba za pravnu pomo} i pitawa pritvora
387
Po{iqalac: g. Sebastian van de Vliet, vr{ilac du`nosti {efa Slu`be za

pravnu pomo} i pitawa pritvora
Predmet: Zahtev Dmitryja Rogozina
Ovim putem èlim da Vas obavestim da je g. Dmitry Rogozin, ~lan ruske
Dume, poslao dopis predsedniku ovog Me|unarodnog suda u kojem tvrdi da poseduje informacije koje bi mogle biti od su{tinskog zna~aja za Va{u odbranu. Pored toga, on je zatraìo da svedo~i za Vas.
Po{to u predmetu koji se protiv Vas vodi sami sebe zastupate, Sekretarijat je, radi Va{eg informisawa, priloìo dati zahtev.
S po{tovawem,
vr{ilac du`nosti {efa
Nezvani~ni prevod s ruskog

1. juni 2004. godine
Br. 5.4-22/110
Predsednik Me|unarodnog krivi~nog suda

za biv{u Jugoslaviju,
Wegova ekselencija g. Theodor Meron
Uvaèni g. predsedni~e,
Molim Vas da primite izraze mog najdubqeg po{tovawa prema Me|unarodnom krivi~nom sudu za biv{u Jugoslaviju.
@eleo bih da Vas obavestim da sam u periodu od 1994. do 1996. godine u
vi{e navrata posetio zemqe nastale na teritoriji biv{e Jugoslavije Srbiju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, gde sam se sastajao s politi~arima,
ukqu~uju}i one koji su optuèni pred ovim Me|unarodnim krivi~nim sudom.
Stoga posedujem zna~ajne i ekskluzivne informacije o doga|ajima kojima se
bavi MKSJ. Uveren sam da su te informacije od kqu~nog zna~aja za temeqno
i sveobuhvatno istraìvawe svih okolnosti u predmetima koji se vode pred
Me|unarodnim sudom, kao i za dono{ewe pravi~nih presuda.
^lan 21, paragraf 4(e) Statuta Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u
Jugoslaviju predvi|a da i svedoci odbrane i svedoci koji terete optuènog
treba da se dovedu i ispitaju pod istim uslovima. Imaju}i to u vidu, nadam se
da }e sudije uvaènog suda èleti da saslu{aju moje svedo~ewe kako bi obezbedili dono{ewe pravovaqane i osnovane presude. Stoga, uz du`no po{tovawe, traìm Va{u dozvolu da pristupim Me|unarodnom sudu kao svedok od388
brane u predmetima koji se vode protiv biv{eg predsednika Savezne Republike Jugoslavije g. Slobodana Milo{evi}a i predsednika Srpske radikalne stranke g. Vojislava [e{eqa.
Neka sredstva javnog informisawa su nedavno prenela vest da se osobe
protiv kojih je Me|unarodni krivi~ni sud pokrenuo postupak podvrgavajuprinudi i psiholo{kom pritisku, da imaju ograni~en pristup izvorima informacija i da su usled pritvora u }elijama ometene u pripremi odbrane.U
svetlu gorenavedenog, te u skladu s pravilom 63 Pravilnika o pritvoru osoba koje ~ekaju na su|ewe ili àlbeni postupak pred Me|unarodnim sudom
ili su iz nekog drugog razloga pritvorene po ovla{}ewu ovog suda i Pravilniku o nadzoru poseta i komunikacija s pritvorenicima, podnosim na razmatrawe zahtev da posetim gra|ane Srbije i Crne Gore biv{eg predsednika
Savezne Republike Jugoslavije, g. Slobodana Milo{evi}a, i predsednika
Srpske radikalne stranke, g. Vojislava [e{eqa. Ukoliko se ispostavi da su
gorwi navodi ta~ni, te imaju}i u vidu da ~lan 21, stav 3 Statuta Me|unarodnog krivi~nog suda predvi|a da se optuèni smatra nevinim dok se ne dokaè krivica, spreman sam da navedenim osobama pomognem da za{tite svoja
prava na svaki zakonit na~in.
Uvaèni g. predsedni~e,
@eleo bih da Vas obavestim da sam spreman da do|em u Hag kad god to Me|unarodnom sudu bude odgovaralo i da, uz va{e dopu{tewe, ponudim svoju pomo}, kako sudu, tako i gorenavedenim osobama.
U nadi da }ete pozitivno re{iti moj zahtev,
(potpis)
Dmitry Rogozin,
~lan Dràvne dume (skup{tine)
Savezne skup{tine Ruske Federacije,
vo|a parlamentarne grupe Rodina
Original: engleski
PREDSEDNIK ME\UNARODNOG SUDA

Nalog od: 23. avgusta 2004.
389
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
NALOG O IMENOVAWU SUDIJA
U PREDMETU PRED @ALBENIM VE]EM
g. Daniel Saxon
Ja, Theodor Meron, predsednik me|unarodnog suda za krivi~no gowewe
lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine,
Imaju}i u vidu Odluku po podnesku Vojislava [e{eqa kojim se osporavaju nadle`nost i forma optu`nice, koju je Pretresno ve}e II donelo 26.
maja 2004. godine;
Imaju}i u vidu @albu Tuìla{tva na Odluku po podnesku Vojislava
[e{eqa kojim se osporavaju nadle`nost i forma optu`nice podnetu 28. juna 2004. godine;
Imaju}i u vidu Odluku o vaqanosti àlbe na osporavawe nadle`nosti
i forme optu`nice od strane Vojislava [e{eqa, koju je Tro~lano àlbeno ve}e donelo 29. jula 2004. i zakqu~ilo da je ta àlba vaqana;
Uzimaju}i u obzir sastav @albenog ve}a ovog Me|unarodnog suda propisan Dokumentom br. IT/222 Me|unarodnog suda od 17. novembra 2003;
Uzimaju}i u obzir ~lan 12(3) i ~lan 14(3) Statuta Me|unarodnog suda i
pravilo 72(B)(i) i pravilo 72(E) Pravilnika o postupku i dokazima;
Ovim donosim nalog, koji stupa na snagu odmah, da Peto~lano àlbeno
ve}e u predmetu br. IT-03-67-AR72.1, Tuìlac protiv Vojislava [e{eqa,
postupa u slede}em sastavu:
sudija Theodor Meron
sudija Fausto Pocar
sudija Mohamed Shahabuddeen
sudija Mehmet Gney
sudija Ins Mnica Weinberg de Roca
tekst na engleskom.
U Hagu, Holandija
predsednik
390
Interni memorandum
Primalac: g. Vojislav [e{eq
Dostavqeno: g. David Pimentel, {ef Odseka za organizaciju i podr{ku
rada sudnica / Slu`ba za pravnu pomo} i pitawa pritvora
Po{iqalac: g. Sebastian van de Vliet, vr{ilac du`nosti {efa Slu`be za
pravnu pomo} i pitawa pritvora
Predmet: Zahtev g. Sergeia Baburina
Ovim putem èlim da Vas obavestim da je g. Sergei Baburin, ~lan ruske Dume, poslao dopis predsedniku ovog Me|unarodnog suda zahtevaju}i da Vas poseti.
Po{to u predmetu koji se protiv Vas vodi sami sebe zastupate, Sekretarijat je, radi Va{eg informisawa, priloìo dati zahtev.
S po{tovawem,
vr{ilac du`nosti {efa
(zaglavqe zamenika predsednika Dràvne dume Federalne skup{tine
Ruske Federacije)
6. juli 2004.
br. 111-23/179
g. Theodor Meron, predsednik

Me|unarodni krivi~ni sud za gowewe lica
odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog prava
po~iwenih na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991.
Po{tovani g. Meron,
Stawe zdravqa g. Slobodana Milo{evi}a i g. Vojislava [e{eqa, kao i
wihova sposobnost da u potpunosti samostalno vode svoju odbranu predstavqa predmet ozbiqne zabrinutosti poslanika Dràvne dume Federalne
skup{tine Ruske Federacije i ~lanova Parlamentarne skup{tine Unije Rusije i Belorusije.
Relevantni parlamentarni podnesci prosle|eni su Me|unarodnom krivi~nom sudu za gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog prava po~iwenih na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991.
Saznali smo da postupak pred MKSJ-em nije nastavqen 5. jula 2004. zbog
stawa zdravqa g. Slobodana Milo{evi}a, koji je doveden u sudnicu i uprkos
primedbama lekara.
391
U skladu sa Poveqom Ujediwenih nacija i Pravilnikom o pritvoru

MKSJ-a, molio bih za dozvolu da posetim g. Slobodana Milo{evi}a i g. Vojislava [e{eqa u najskorijoj budu}nosti. Spreman sam da odmah krenem za
Hag.
S po{tovawem,
(potpis)
Sergei Baburin
zamenik predsednika
Dràvna duma Federalne skup{tine
Ruske Federacije
Original: engleski
PRED @ALBENIM VE]EM

U sastavu: sudija Theodor Meron, predsedavaju}i sudija Fausto Pocar,
sudija Mohamed Shahabuddeen, sudija Mehmet Gney, sudija Ins
Mnica Weinberg de Roca
Odluka od: 31. avgusta 2004.
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
ODLUKA PO INTERLOKUTORNOJ
@ALBI PO PITAWU NADLE@NOSTI
1. Tuìla{tvo je podnelo àlbu na odluku Pretresnog ve}a kojom se delimi~no prihvata osporavawe nadle`nosti i forme Optu`nice od strane
Vojislava [e{eqa (u daqem tekstu: [e{eq).1) Dana 29. jula 2004. tro~lano
@albeno ve}e je donelo odluku u kojoj je iznelo zakqu~ak da àlba zadovoqava uslove iz pravila 72(A) i da je stoga vaqana.
392
2. Tuìla{tvo u àlbi tvrdi da je Pretresno ve}e pogre{no primenilo pravo zato {to je zakqu~ilo da nadle`nost ovog Me|unarodnog suda za
zlo~ine protiv ~ove~nosti navodno po~iwene u Vojvodini, Republika Srbi2) Tuìla{tvo
ja, zavisi od toga da li je u Vojvodini postojao oruàni sukob.2
tvrdi da gre{ka Pretresnog ve}a u primeni prava poti~e od neta~nog tuma~ewa izraza po~iweni u oruànom sukobu iz ~lana 5 Statuta ovog Me|unarodnog suda.3)
3. U Optu`nici protiv [e{eqa Tuìla{tvo je iznelo slede}e navode:
Sve vreme na koje se odnosi ova Optu`nica, u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini postojalo je stawe oruànog sukoba. Postojao je neksus izme|u tog stawa oruànog sukoba i zlo~ina za koje se ovde navodi da su po~iweni u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i delovima Vojvodine u Srbiji. U Osporavanoj
odluci pretresno ve}e je stalo na stanovi{te da krivi~na odgovornost prema ~lanu 5 za dela koja je navelo Tuìla{tvo zavisi od toga da li je u Vojvodini u predmetno vreme postojao oruàni sukob. Pretresno ve}e je naloìlo Tuìla{tvu da pojasni svoje navode tako {to }e konstatovati da li je u
Vojvodini postojao oruàni sukob i zakqu~ilo slede}e: Ukoliko Tuìla{tvo odlu~i da povu~e navod o postojawu oruànog sukoba u Vojvodini, sve
optu`be vezane za Vojvodinu mora}e da se izbri{u iz Optu`nice. Ukoliko
Tuìla{tvo bude insistiralo na tim optu`bama, mora}e u Optu`nici da
navede da je u vreme po~iwewa navodnih zlo~ina postojao oruàni sukob.4)
Pretresno ve}e je napravilo slede}e gre{ke u primeni prava:
a) U vezi s optu`bama kojima se optuèni tereti prema ~lanu 5 Statuta, Pretresno ve}e je, kad je re~ o nadle`nosti, primenilo pogre{an i neprimereno uzak standard.
b) Izraz po~iwena u oruànom sukobu iz ~lana 5 Statuta mogu se pravno tuma~iti na dva na~ina, od kojih su oba {ira od tuma~ewa koje je primenilo Pretresno ve}e. U svom naj{irem smislu, izraz po~iwena u oruànom sukobu jednostavno zna~i da je do wih do{lo u vreme trajawa neprijateqstava
na teritoriji biv{e Jugoslavije. Alternativno, izraz po~iwena u oruànom sukobu zna~i samo da su ti zlo~ini po~iweni negde na teritoriji neke
strane u sukobu u biv{oj Jugoslaviji u vreme dok je taj sukob bio u toku.
c) Po{to je Pretresno ve}e u vezi s optu`bama kojima se optuèni tereti prema ~lanu 5 Statuta primenilo pogre{an i neprimereno uzak standard kad je re~ o nadle`nosti, ono je pogre{ilo zakqu~iv{i da se ~lan 5 moè primeniti na zlo~ine koji su navodno po~iweni u Vojvodini samo ako je,
u relevantnom periodu, u Vojvodini postojao oruàni sukob. Pretresno ve}e
je pogre{ilo i zato {to je naloìlo Tuìla{tvu da iznese navode o postojawu oruànog sukoba ({to podrazumeva postojawe neprijateqstva ili borbi) u Vojvodini ukoliko Tuìla{tvo bude insistiralo na optu`bama prema
~lanu 5 u vezi s zlo~inima po~iwenim u Vojvodini.5)
5. Tuìla{tvo tvrdi da je op{te poznato da u me|unarodnom obi~ajnom
pravu ne postoji uslov da zlo~ini protiv ~ove~nosti moraju biti po~iweni
393
u oruànom sukobu. U stvari, prema tvrdwi Tuìla{tva, postojawe oruànog sukoba je uslov u vezi s nadle`no{}u koji je uveden u Statutu ovog Me|unarodnog suda. Po{to je uslov nadle`nosti uveden u Statutu Me|unarodnog
suda, pitawe pokrenuto u predmetnoj àlbi ti~e se tuma~ewa Statuta. U
Drugostepenoj presudi u predmetu Tadi} @albeno ve}e je bilo mi{qewa da
je ovaj uslov u vezi s nadle`no{}u zadovoqen ukoliko se dokaè da je u relevantno vreme i na mestu gde su krivi~na dela po~iwena postojao oruàni sukob. Ne postoji dodatni uslov postojawa neksusa izme|u dela optuènog i
oruànog sukoba.6) U Drugostepenoj presudi u predmetu Kunarac @albeno ve}e je zakqu~ilo da Statut zahteva da se dokaè postojawe oruànog sukoba
i objektivne veze u geografskom i vremenskom smislu izme|u djela optuènih i oruànog sukoba.7) Na osnovu tih izvora Tuìla{tvo tvrdi da treba
ustanoviti samo to da li je u relevantno vreme i na relevantnom mestu postojao oruàni sukob.
6. Tuìla{tvo tvrdi da, pri utvr|ivawu zna~ewa izraza relevantno
vreme i relevantno mesto vaqa po}i od izjava ~lanica Saveta bezbednosti
Ujediwenih nacija, datih u vreme kad je usvojen Statut ovog Me|unarodnog suda, koje sadrè relevantno tuma~ewe. Kao i @albeno ve}e u Odluci o nadle`nosti u predmetu Tadi},8) Tuìla{tvo tvrdi da se izjave ~lanica saveta
bezbednosti koje niko ne ospori mogu smatrati autoratitivnim tuma~ewem
relevantnih odredaba Statuta.9) Izjave koje su neke od zemaqa ~lanica dale na sednici Saveta bezbednosti, odrànoj pre usvajawa Statuta ovog Me|unarodnog suda, sugeri{u da se ~lan 5, prema wihovom shvatawu, odnosi na
dela koja su u wemu nabrojana ukoliko su po~iwena tokom oruànog sukoba
na teritoriji biv{e Jugoslavije u kontekstu rasprostrawenog ili sistematskog napada na civilno stanovni{tvo.10) U svetlu izjava datih na toj sednici, Tuìla{tvo tvrdi da uslov nadle`nosti iz ~lana 5 treba tuma~iti
tako da treba dokazati da su u vreme ~iwewa krivi~nih dela iz ~lana 5 na
teritoriji biv{e Jugoslavije neprijateqstva bila u toku, a ne da je na nekom konkretnom mestu na kojem su navodno ~iweni zlo~ini iz ~lana 5 bio
u toku oruàni sukob.11)
8. Alternativno, Tuìla{tvo se poziva na standard utvr|en u Odluci o
nadle`nosti u predmetu Tadi} u kojoj je @alebno ve}e konstatovalo da se
vremenski i geografski raspon definicije i unutra{wih i me|unarodnih
sukoba proteè daqe od ta~nog vremena i mesta neprijateqstava i da se me|unarodno humanitarno pravo primewuje od po~etka takvih oruànih sukoba sve do posle prestanka neprijateqstava, odnosno sve do zakqu~ewa mira
ili, u slu~aju unutra{wih sukoba, sve dok se ne prona|e mirno re{ewe. Sve
do tog trenutka, me|unarodno humanitarno pravo primewuje se na celokupnoj
teritoriji zara}enih dràva ili, u slu~aju unutra{wih sukoba, na celokupnoj teritoriji pod kontrolom strane u sukobu, bez obzira vode li se tamo borbe ili ne.12) Tuìla{tvo tvrdi da, iako se @albeno ve}e nije konkretno bavilo primenom tih na~ela na ~lan 5, nema osnova za usvajawe Trestriktivni394
jeg obima zna~ewa pojma oruàni sukob iz tog ~lana.13) Primewuju}i takvo
tuma~ewe, Tuìla{tvo tvrdi da za zlo~ine protiv ~ove~nosti iz ~lana 5
treba navesti samo to da su predmetni zlo~ini po~iweni u oruànom sukobu. Tuìla{tvo tvrdi da je paragrafom 12 Optu`nice protiv [e{eqa, u kojem se navodi da je postojao neksus izme|u stawa oruànog sukoba na teritoriji biv{e Jugoslavije i zlo~ina protiv ~ove~nosti ~iwenih u Hrvatskoj,
Bosni i Hercegovini i Vojvodini, taj pravni uslov vi{e nego zadovoqen.
9. U svom odgovoru [e{eq iznosi tvrdwu da se u periodu koji spada u
vremensku nadle`nost ovog Me|unarodnog suda odvijalo pet potpuno odvojenih oruànih sukoba. On tvrdi da se svaki od tih sukoba odvijao nezavisno od
ostalih, i da se oni nisu podudarali ni po svojoj prirodi ni vremenski.14) On
tvrdi da u Vojvodini nikada nije bilo oruànog sukoba i da nije postojao nikakav teritorijalni ili vremenski neksus izme|u Vojvodine i bilo kojeg
drugog oruànog sukoba na teritoriji biv{e Jugoslavije.15) On kaè da se oruàni sukob u Hrvatskoj zavr{io u januaru 1992, nakon sprovo|ewa Vensovog plana i da, po{to Tuìla{tvo nije u stawu da dokaè postojawe oruànog sukoba u Hrvatskoj u periodu relevantnom za navedene doga|aje u Vojvodini, ono ve{ta~ki poku{ava stvoriti neksus sa oruànim sukobom u Bosni i Hercegovini, iako je u to vreme Bosna i Hercegovina bila me|unarodno priznata nezavisna dràva, koje se uop{te ne ti~u me|usobna sporewa Srbije i Hrvatske nevezana za bosanskohercegova~ko stanovni{tvo ili teritoriju.16) U zakqu~ku, [e{eq tvrdi da je apsolutno nemogu}e ustanoviti bilo kakvu objektivnu vezu u geografskom i vremenskom smislu izme|u navodnog krivi~nog dela izvr{enog u Vojvodini i oruànog sukoba17) jer u relevantno vreme nigde u Vojvodini, ni u Srbiji, ni u celoj Saveznoj Republici
Jugoslaviji nije bilo nikakvih oruànih sukoba.18)
10. Argumenti koje je [e{eq izneo u svom odgovoru jesu ~iweni~na pitawa o kojima }e Pretresno ve}e presuditi kao instanca koja presu|uje o ~iwenicama. Jedino pitawe koje se ti~e @albenog ve}a jeste to da li je Pretresno ve}e pogre{no protuma~ilo uslov nadle`nosti iz ~lana 5. To je pravno pitawe koje logi~no prethodi ~iweni~nom pitawu da li Tuìla{tvo moè ~iweni~no da zadovoqi dati uslov nadle`nosti, nakon {to se pravni opseg tog uslova vaqano odredi.
11. Tuìla{tvo je podnelo repliku na [e{eqev odgovor, u kojoj se pozabavilo iznetim ~iweni~nim tvrdwama. U odluci @albenog ve}a u kojoj je potvr|eno da je àlba vaqana u skladu s pravilom 72 Pravilnika o postupku i
dokazima, @albeno ve}e je konstatovalo da repliku Tuìla{tva ne}e uzeti
u razmatrawe budu}i da se iz datuma koji je Sekretarijat naveo vidi da je dokument zaveden sedam dana nakon isteka roka i da Tuìla{tvo nije traìlo
produèwe roka niti objasnilo za{to je dokument kasno podnet kako bi pokazalo vaqan razlog. Tuìla{tvo je sada ovom @albenom ve}u podnelo zahtev u kojem traì da se data replika razmotri u àlbenom postupku, budu}i
da za to postoji vaqan razlog.19) U tom Zahtevu Tuìla{tvo obja{wava da ono
395
jeste podnelo repliku u roku, ali da je praksa Sekretarijata da u ovom predmetu formalno zavodi dokumente tek kad se prevedu na jezik kojim [e{eq
govori. Sekretarijat je potvrdio da je praksa takva i da je Zahtev Tuìla{tva podnet u roku. Naàlost, @albeno ve}e tada nije dobilo to obja{wewe od Sekretarijata. Me|utim, po{to se @albeno ve}e sada uverilo da je replika Tuìla{tva blagovremeno podneta, ono }e ga u ovom àlbenom postupku uzeti u razmatrawe.
Analiza
12. @albeno ve}e se slaè da se u ovom àlbenom postupku radi o pitawu tuma~ewa Statuta. Kao {to je konstatovalo @albeno ve}e u Odluci u
àlbenom postupku u predmetu Tadi}, Statut Me|unarodnog suda vaqa tuma~iti u svetlu wegovog ciqa i svrhe.20) U ~lanu 1 Statuta ovog Me|unarodnog
suda definisana je teritorijalna i vremenska nadle`nost i wime se Me|unarodni sud ovla{}uje da krivi~no goni lica odgovorna za te{ka kr{ewa
me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine. Kao {to je konstatovano u Rezoluciji br. 808 (1993), Savet
bezbednosti je osnovao ovaj Me|unarodni sud s ciqem da se okon~aju navodna
rasprostrawena kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava, da se osobe odgovorne za ta kr{ewa privedu pravdi i da se doprinese ponovnom uspostavqawu i odràvawu mira na teritoriji biv{e Jugoslavije. ^lanom 5 Statuta
Me|unarodnog suda i uvo|ewem dodatnog uslova za vr{ewe nadle`nosti da
zlo~ini protiv ~ove~nosti budu po~iweni u oruànom sukobu, Savet bezbednosti je èleo da ograni~i nadle`nost Me|unarodnog suda na zlo~ine koji
su na neki na~in povezani s oruànim sukobom u biv{oj Jugoslaviji. Tokom
sednice Saveta bezbednosti na kojoj je usvojen Statut Me|unarodnog suda,
~lanovi koji su govorili o opsegu ~lana 5 jasno su izneli svoj stav da on ukqu~uje rasprostrawena ili sistematska krivi~na dela ~iwena protiv civilnog stanovni{tva na teritoriji biv{e Jugoslavije tokom oruànog sukoba.21)
13. Kao {to je pokazala praksa ovog Me|unarodnog suda, uslov nadle`nosti iz ~lana 5 iziskuje postojawe oruànog sukoba u vreme i na mestu na koje
se odnosi optu`nica, ali ne traì nikakav materijalni neksus izme|u dela
optuènog i oruànog sukoba.22) Iako ovo tuma~ewe, samo po sebi, prili~no
{turo obja{wava zna~ewe izraza vreme i mesto na koje se odnosi optu`nica, praksa Me|unarodnog suda po pitawu primene ~lana 5 Statuta ukazuje na
{iroko tuma~ewe. Na primer, ne postoji uslov da napad usmeren protiv civilnog stanovni{tva bude povezan s oruànim sukobom. Kao {to je zakqu~ilo @albeno ve}e u Odluci u àlbenom postupku u predmetu Tadi}: Stoga
napad na civilno stanovni{tvo i oruàni sukob moraju biti dva zasebna pojma, mada, naravno, prema ~lanu 5 Statuta, napad na bilo koje civilno
stanovni{tvo moè biti dio oruànog sukoba.23) Isto tako, gorepomenuti na~in na koji je @albeno ve}e u predmetu Tadi} protuma~ilo primenu me|unarodnog humanitarnog prava, ~iji je deo ~lan 5, ide u prilog {irokom tuma~ewu uslova nadle`nosti koji iziskuje da neki zlo~in protiv ~ove~nosti
bude po~iwen u oruànom sukobu.
396
14. @albeno ve}e se ne slaè s tim da uslov nadle`nosti iz ~lana 5 iziskuje da tuìla{tvo pokaè postojawe oruànog sukoba u biv{oj Jugoslaviji (ili nekom wenom delu), gde je navodno po~iwen zlo~in iz ~lana 5. Ima situacija kada se u jednoj dràvi odvija oruàni sukob, pa civili koji pripadaju jednoj od zara}enih strana, a ìve u drugoj dràvi, postaju `rtve rasprostrawenog i sistematskog napada koji je rezultat tog oruànog sukoba. ^lan
5 Statuta iziskuje od Tuìla{tva da pokaè samo to da je oruàni sukob u
dovoqnoj meri povezan sa zlo~inom iz ~lana 5 za koji se optuèni tereti.
Iako u dosada{woj praksi Me|unarodnog suda nije bilo potrebno da Tuìla{tvo pokaè materijalni neksus izme|u dela optuènog i oruànog sukoba, Tuìla{tvo mora da pokaè vezu izme|u samog zlo~ina iz ~lana 5 i oruànog sukoba. Shodno ciqu Statuta Me|unarodnog suda, uslov nadle`nosti
da zlo~ini iz ~lana 5 budu po~iweni u oruànom sukobu iziskuje od Tuìla{tva da pokaè da je tokom oruànog sukoba u Hrvatskoj i/ili Bosni i Hercegovini vr{en rasprostrawen ili sistematski napad na civilno stanovni{tvo. Pitawe da li Tuìla{tvo u ovom predmetu moè da utvrdi takvu vezu
u vezi s zlo~inima protiv ~ove~nosti ~iwenim u Vojvodini treba re{avati
na su|ewu.
15. Iz gorenavedenih razloga, @alba Tuìla{tva se usvaja, a odluka
Pretresnog ve}a se poni{tava.
verzija.
Theodor Meron,
U Hagu, Holandija
Fusnote
1) @alba Tuìla{tva na Odluku po podnesku Vojislava [e{eqa kojim se osporavaju nadle`nost i forma optu`nice, 18. juni 2004. godine (u daqem tekstu: @alba).
2) @alba, par. 2.
3) Ibid., par. 3.
4) Odluka po podnesku Vojislava [e{eqa kojim se osporavaju nadle`nost i forma
Optu`nice, 3. juni 2004. (u daqem tekstu: Osporavana odluka), par. 39-40.
5) @alba, par. 12.
6) Tuìlac protiv Tadi}a, predmet br. IT-94-1-A, 15. juli 1999, par. 249-251.
7) Tuìlac protiv Kunarca, predmet br. IT-96-23, IT-96-23/1-A, 12. juni 2002, par. 55.
8) Tuìlac protiv Tadi}a, predmet br. IT-94-1-72, 2. oktobar 1995, par. 88.
9) @alba, par. 20.
10) Provisional Verbatim Record of the 3,217th Meeting /Privremeni doslovni zapisnik sa
3.217. sednice/, U.N. Doc. S/PV. 3217 (25. maj 1993.)
11) @alba, par. 25.
12) @alba, par. 30.
13) @alba, par. 32.
14) @alba, par. 32.
15) Ibid., par. 2.
397
16)
17)
18)
19)
20)
21)
22)
23)
Ibid., par. 3.
Ibid.
Ibid.
Obrazloèwe vaqanog razloga i zahtev za razmatrawe, 11. avgust 2004. (u daqem
tekstu: Zahtev).
suda, predmet br. IT-94-1-AR72, 2. oktobar 1995, par. 88.
Provisional Verbatim Record of the Three thousand Two Hundred and Seventeenth Meeting
/Privremeni doslovni zapisnik sa 3.217. sednice/, 25. maj 1993, S/PV. 3217, 25. maj 1993.
Drugostepena presuda u predmetu Kunarac, par. 83; Drugostepena presuda u predmetu
Tadi}, par. 249 i 251.
Drugostepena presuda u predmetu Tadi}, par. 251.
Slu~aj broj IT 03-6

67-P
PT
3. septembar 2004. godine
POTVRDA 9
Po{tovani g. [e{eq,
U skladu s Pravilo 68 Pravilnika o postupku i dokazima (Pravilnik),
u prilogu
JAVNA DOMENA
Analiza demografske situacije u Autonomnoj pokrajini Vojvodina
prema popisu iz 2002. godine, priredio Pokrajinski sekretarijat za demografiju, porodicu i dru{tvenu brigu, Republika Srbija, Autonomna pokrajina Vojvodina, Novi Sad, novembar 2003. godine, ERN 0354-9728-0354-9772.
Srda~an pozdrav,
vi{i zastupik optu`be
ANALIZA O DEMOGRAFSKOJ SITUACIJI U AP VOJVODINI
NA OSNOVU POPISA STANOVNI[TVA 2002. GODINE
Najnovija saznawa o broju vojvo|anskog stanovni{tva omogu}uju nam da
posmatramo wegov rast po~ev od 1828. godine (grafikon 1). Vidimo da je broj
stanovnika Vojvodine rastao pravolinijski, a da su na tok linije vidqivije
delovali veliki dru{tveni doga|aji. Srpski narodni pokret, razvoja~ewe
Vojne granice i dva svetska rata samo su privremeno zaustavqali vojvo|anski demografski rast. Maksimalni rezultat ovakvog rasta je 2.034.772 stanovnika popisanih 1981. godine.
398
Kretawe ukupnog stanovni{tva Vojvodine, 1828-2002.

Posmatraju}i rast stanovni{tva po pojedina~nim me|upopisnim periodima vidimo da je stanovni{tvo Vojvodine samo u dva perioda raslo brè
od jednog procenta godi{we. U svim ostalim periodima stope rasta bile su
osetno niè od jedinice, a u pretposledwem me|upopisnom periodu umesto
stope rasta moèmo govoriti o stopi opadawa brojnosti stanovni{tva, a to
zna~i da nikakvog duplirawa brojnosti ne}e biti (tabela 1).
Promene broja stanovnika u me|upopisnim periodima
Stope rasta niske su i u drugim delovima modernog sveta. Ni u jednoj
evropskoj razvijenoj zemqi krajem dvadesetog veka nije prelazila jedan procenat godi{we, a u Nema~koj i Ma|arskoj stopa rasta bila je negativna (ba{
kao i u Vojvodini u periodu 1981-1991). Demografski rast Vojvodine ve} dugo sledi zapadnoevropski civilizacijski vrednosti sistem i zato svi poku{aji promena stava na lokalnom nivou, kao i na Zapadu, ne daju o~ekivane rezultate.
Lamentirawe nad nepovoqnim trendovima demografskog rasta Vojvodine u drugoj polovini dvadesetog veka nema mnogo osnova, jer je prose~na godi{wa stopa rasta u ovom periodu skoro ista kao i godi{wi prosek za skoro
vek i po. To zna~i da ni novodoseqeno stanovni{tvo u posleratnom periodu
nije popravilo uslove za biolo{ku reprodukciju, a da su kolonizacija (19451948) i izbegli{tvo (1990-1996) samo bitnije doprineli ukupnom porastu
broja stanovnika u Vojvodini (tabela 2).
Doprinos prirodnog prira{taja i migracionog salda demografskom
rastu
Vojvodina je u periodu posle Drugog svetskog rata bila prostor velikih
doseqavawa, ali i velikih odseqavawa. Izgleda da ovaj fenomen traje mnogo duè, a to nagove{tava da ovaj prostor i danas ima tranzitivne odlike,
ba{ kao i u davna vremena kada su ovamo dolazile i odavde odlazile brojne
skupine naroda.
Prirodni prira{taj Od po~etka dvadesetog veka prirodni prira{taj
u Vojvodini kretao se od maksimalnih 13,2 promila zabeleènih 1920. godine, do minimalnih 18,1 promil u 1918. godini. Prirodni prira{taj bio je ve}i od deset promila jo{ samo u sedam godina prve dekade ovog veka i u {est
godina izme|u 1949. i 1955. (izuzimaju}i 1951. godinu). Osim u ~etiri godine
prvog svetskog rata prirodni prira{taj je negativan i u Drugom svetskom radu (za 1941-1944. nema preciznih podataka), kao i u posledwim godinama dvadesetog veka.
Ra|awa i umirawa u Vojvodini od 1990. do 2002. godine
Sve do pred kraj dvadesetog veka ratovi su bili uzroci i maksimalnih i
minimalnih vrednosti prirodnog prira{taja u Vojvodini. Isto tako, tragi~no treba shvatiti ~iwenicu da, po~ev od 1989. godine godi{wi broj umrlih prema{uje broj ìvoro|enih u Vojvodini i taj trend se, iz godine u godinu, pove}ava. Ako se takva tendencija nastavi i ako ne bude osetnijeg dopri399
nosa migracija, u Vojvodini }e se ve} u prvoj dekadi tre}eg milenijuma broj

stanovnika svake godine smawivati za jedan procenat, a u takvim uslovima
stanovni{tvo }e biti prepolovqeno za mawe od 70 godina.
Na grafikonu 2 vidqiva su tri perioda u demografskom razvoju Vojvodine: period pre Prvog svetskog rata, me|uratni period i period posle Drugog svetskog rata. Ukratko, demografski razvitak Vojvodine moèmo opisati slede}om re~enicom: rana faza demografske tranzicije javqa se po~etkom dvadesetog veka u vidu opadawa do tada veoma visoke plodnosti i postojano visoke smrtnosti, u me|uratnom periodu umerena plodnost i visoka
smrtnost opadaju paralelno i brzo, da bi se posle Drugog svetskog rata opadawe plodnosti nastavilo sporijim tempom, a relativno visoka smrtnost za
kasnu tranzicionu fazu zapo~ela da raste. Vojvodinu, dakle, karakteri{e visoka plodnost u sredwoj fazi tranzicije, stalno visoka smrtnost i kao posledica svega toga, usporen pa i negativan prirodni prira{taj.
Vojvodina je tipi~no niskofertilitetno podru~je, a nivo plodnosti ne
samo da je nedovoqan za prostu zamenu generacija, ve} pokazuje i jasnu tendenciju opadawa. Posle vrlo kratkog kompenzacionog perioda, fertilitet stanovni{tva Vojvodine primetno opada, a ve} od 1956. godine je stalno ispod
nivoa koji je neophodan za prostu reprodukciju stanovni{tva. U Vojvodini
je za obezbe|ewe proste reprodukcije, prema trenutnim vrednostima stopa
smrtnosti ènskog fertilnog stanovni{tva, potrebno da u proseku svaka
èna do kraja svog prokreativnog perioda rodi oko 2.1 dete. U Vojvodini je
stopa ukupnog fertiliteta u 1991. godini iznosila 1.72 deteta po èni, {to
je bilo za oko 18 odsto mawe od nivoa ra|awa potrebnog za prosto obnavqawe stanovni{tva. Krajem 1990-tih godina nivo fertiliteta je jo{ niì, a
1999. godine je sa stopom ukupnog fertiliteta od 1.38 deteta po èni dostignut apsolutni minimum u ~itavoj drugoj polovini 20. veka. Po~etkom 2000tih dolazi do izvesne rehabilitacije ra|awa, a nivo stope ukupnog fertiliteta je u 2002. godini iznosio 1.48. I pored odre|enog pove}awa, nivo ra|awa
je u toj godini i daqe zna~ajno ispod (za 29 odsto) onog koji bi obezbe|ivao
prostu reprodukciju stanovni{tva.
U posledwem me|upopisnom periodu zapaàju se promene i u specifi~nim stopama fertiliteta. Dok su po~etkom devedesetih godina najvi{e specifi~ne stope fertiliteta imale ène u starosti 20-24 godine, krajem iste
decenije, kao i po~etkom prve decenije 21. veka, maksimalan fertilitet su
imale ène stare 25-29 godina (grafikon 3). Da je prisutan proces odlagawa
ra|awa ukazuje pove}awe prose~ne starosti prilikom ro|ewa prvog deteta
(sa 24,0 godine u 1991. godini na 26,9 godina u 2002. godini), kao i pove}awe
fertiliteta kod èna starosti 30-34, 35-39 i 40-44. Me|utim, pove}awe fertiliteta èna starih 30-44 godine je, iako relativno zna~ajno, apsolutno bilo mawe od smawewa koje je ostvareno kod fertiliteta èna starih 15-19 (sa
41 promil na 24 promila) i 20-24 godine (sa 131 promila na 88 promila), {to
je i rezultirano niòm stopom ukupnog fertiliteta.
400
Fertilitet po starosti majke, 1991-2002.

Kao posledica takvih promena u starosnom modelu fertiliteta primetan je pove}an udeo ra|awa kod èna starih 25-39 godina u ukupnom fertilitetu (sa 49,2 odsto u 1991. na 60,7 odsto). Ipak, u posledwih desetak godina
prakti~no nije do{lo do promene udela koji u realizaciji ukupnog fertiliteta imaju ène koje najvi{e u~estvuju u ra|awu, a to su u Vojvodini one koje
se nalaze u optimalnoj reproduktivnoj starosti (20-34 godine). Po~etkom
1990-tih kao i po~etkom slede}e dekade, ène te starosti su u~estvovale sa
ne{to preko 83 odsto u ukupnom fertilitetu.
Smrtnost po starosti i polu Krajem 20. i po~etkom 21. veka u pogledu
smrtnosti po starosti i polu stanovni{tvo Vojvodine se odlikuje najva`nijim karakteristikama savremenog modela smrtnosti, ali uz nivo koji ostavqa jo{ uvek zna~ajne mogu}nosti za daqe pribliàvawe zemqama koje su u
evropskim i svetskim razmerama dostigle najve}e rezultate u sniàvawu
smrtnosti.
Ukoliko se analiza ograni~i samo na 1990-te i po~etak 2000-tih godina,
tada se moè re}i da su u posmatranom periodu ostvarene relativno male
promene u smrtnosti po starosti (grafikon 4).
Specifi~ne stope smrtnosti ukupnog stanovni{tva
Vojvodine, 1991-2002.
Krive specifi~nih stopa smrtnosti po starosti i polu (grafikon 5)
ukazuju na relativno visok, ali i stalno opadaju}i mortalitet odoj~adi, zatim na vrlo nisku smrtnost male dece i lica mla|ih od 20 godina, kao i na nisku i nadaqe opadaju}u smrtnost mla|eg sredove~nog stanovni{tva. Po~ev od
starijeg sredove~nog stanovni{tva (stariji od 40 godina) kriva smrtnosti je
na znatno vi{em nivou, da bi maksimum bio dostignut kod najstarijeg stanovni{tva.
Specifi~ne stope smrtnosti po polu, Vojvodina,
1991. i 2002. godine
Relativno najve}e smawewe smrtnosti je zabeleèno kod dece mla|e od
godinu dana (sa 21,8 u 1991, na 11,7 promila u 2001. godini). Time je produèna
dugogodi{wa opadaju}a tendencija u pogledu smrtnosti odoj~adi. Primera
radi, navedimo da je stopa smrtnosti odoj~adi (broj umrle dece mla|e od godinu dana na 1000 ìvoro|enih), koja spada u vrlo osetqive pokazateqe ne samo zdravstvenog stawa dece starosti do navr{ene prve godine ìvota, ve} i
stanovni{tva kao celine, opadala je kontinuirano u periodu nakon Drugog
svetskog rata (grafikon 6). Godine 1971. iznosila je 34,5 promila, a po~etkom
1950-tih preko 100 promila (139,6 promila u 1951. godini). Treba naglasiti
da je u razdobqu u posledwoj deceniji 20. veka smawewe smrtnosti najmla|ih
ostvareno u vrlo nepovoqnim uslovima funkcionisawa zdravstvene za{tite najmla|ih.
Stopa smrtnosti odoj~adi, 1950-2002.
Po~etkom 21. veka stopa smrtnosti odoj~adi se stabilizovala na nivou
od ispod 10 promila (tabela 3). I pored ogromnih rezultata u posleratnom
401
periodu, kao i uglavnom (neo~ekivano) povoqnih kretawa tokom 1990-tih, u

pogledu smrtnosti odoj~adi Vojvodina prili~no zaostaje u pore|ewu sa mnogim evropskim zemqama u kojima je ona svedena na nivo ispod 5 promila.
Umrla odoj~ad na 1000 ìvoro|enih. Vojvodina, 1951-2002.
Opadawe mortaliteta odoj~adi je registrovano u svim starosnim kategorijama. I u Vojvodini najve}i udeo ukupne smrtnosti odoj~adi ~ini smrtnost
novoro|en~adi u prvih mesec dana neonatalna smrtnost (70,2 odsto u 2002.
godini). U okviru neonatalne smrtnosti dominira smrtnost u prvoj nedeqi,
na {ta ukazuju i vrednosti perinatalnog mortaliteta (zbir mrtvoro|enih i
umirawa u prvoj nedeqi tabela 4).
Smrtnost odoj~adi po starosti. Vojvodina, 1990. i 2002. godina
Za 1991. i 1992, a delimi~no i za 1993. godinu vezuje se i nagli porast broja umrlih kod mla|eg sredove~nog stanovni{tva. S obzirom da je pojava u najve}oj meri posledica pove}awa broja nasilnih smrti (uglavnom ubijeni u
oruànim sukobima), razumqivo je da se ona pre svega ti~u lica iz regrutnog
i prvog mobilizacijskog kontingenta (mu{ko stanovni{tvo staro 18 do 34
godine). Tih godina, kada su se najve}om èstinom odvijali ratni sukobi vezani za proces nasilnog ru{ewa biv{e SFRJ, u toj starosnoj grupi zabeleèn je znatno ve}i, a kod pojedinih uzrasta i vi{estruko ve}i broj umrlih, i
to ne samo u odnosu na bilo koju godinu iz prethodne decenije, ve} i u odnosu
na naredne godine (1994-2002). Naglo pove}awe smrtnosti tog, tako mladog
stanovni{tva, svakako predstavqa ogroman gubitak, posebno za porodice poginulih. Me|utim, s demografskog aspekta posmatrano, treba ista}i da se takva nepovoqna kretawa nisu bitnije odrazila na promene u ukupnom broju
umrlih, odnosno na duìnu o~ekivanog trajawa ìvota.
Ako se posmatraju prva i posledwa godina perioda (1991. i 2002. godine) tada se za smrtnost starijeg sredove~nog stanovni{tva (40-59) moè re}i da je
uglavnom ostala na nepromewenom nivou (grafikon 5). Istovetan trend je bio
prisutan i kod starog stanovni{tva (60 ili vi{e), s tim {to je kod najstarijih (75 ili vi{e) nivo smrtnosti lagano opadao (75-84) ili pove}avao (85+).
Ovakvi trendovi mortaliteta starih nisu karakteristi~ni samo za posledwih desetak godina, ve} oni predstavqaju nastavak trenda koji je u Vojvodini bio prisutan od 1970-tih godina. Me|utim, takva kretawa su druga~ija
nego u mnogim razvijenim zemqama u kojima su u posledwih nekoliko decenija postignuti veoma zna~ajni rezultati u sniàvawu smrtnosti starih.
Ukoliko se smrtnost po starosti posmatra i po polu, tada i za Vojvodinu, kao i za ostale zemqe koje se odlikuju savremenim modelom smrtnosti, vaì zakonitost o niòj smrtnosti ènskog stanovni{tva. Tokom ~itavog posmatranog perioda mu{ki su predstavqali preko 50 odsto ukupnog broja umrlih, op{te stope smrtnosti mu{kog stanovni{tva su tako|e bile stalno ve}e, tako|e i sve specifi~ne stope smrtnosti. Ipak, u celini gledano, skora{we promene su uglavnom bile usmerene ka smawivawu razlika u smrtnosti
po polu.
402
Posebno treba naglasiti da su kod starijeg sredove~nog i starog stanovni{tva promene u pogledu smrtnosti bile ne{to povoqnije kod mu{kog nego kod ènskog stanovni{tva. Takva kretawa u izvesnoj meri predstavqaju
preokret u odnosu na kretawa koja su zabeleèna tokom 1980-tih godina.
O~ekivano trajawe ìvota Nivo i smer promena smrtnosti po starosti direktno odre|uju i duìnu o~ekivanog trajawa ìvota. Prema najnovijim skra}enim tablicama smrtnosti, u Vojvodini je o~ekivano trajawe ìvota pri ìvoro|ewu u 2002. godini iznosilo 68,3 godine za mu{karce, a 74,2 godine za ène. Sredinom 20. veka (1950) vrednosti su bile znatno niè, i to
52,8 godina za mu{karce i 57,7 godina za ène, {to zna~i da je u ovom periodu duìna ìvota porasla za 15,5 godina kod mu{karaca, odnosno 16,5 godina
kod èna.
Vojvodinu u posledwoj deceniji dvadesetog veka karakteri{e umereno
produèwe o~ekivanog trajawa ìvota pri ìvoro|ewu kod mu{kog (sa 66,1
na 68,4), i gotovo neznatno produèwe kod ènskog stanovni{tva (sa 73,9 na
74,4 godine tabela 5)
O~ekivano trajawe ìvota pri ìvoro|ewu, po polu.
Vojvodina, 1991. i 2001.
Godina 1991; mu{ko 66,1; ènsko 73,9
Godina 2001; mu{ko 68,4; ènsko 74,4
Promene u zdravstvenom stawu stanovni{tva uo~avaju se i pri analizi
podataka o uzrocima umirawa stanovni{tva, koji se smatra preciznijim indikatorom zdravstvenog stawa stanovni{tva (grafikoni 7-1 i 7-2).
Vode}i uzroci smrti stanovni{tva Vojvodine, 1991.
Vode}i uzroci smrti stanovni{tva Vojvodine, 2002.
Bolesti cirkularnog sistema sa 59,2 odsto zadràvaju prvo mesto u
strukturi uzroka smrti kao i u 2002. godini sa udelom od 55,4 odsto u ukupnom
mortalitetu stanovni{tva Vojvodine. Udeo tumora u ukupnom mortalitetu u
posledwoj dekadi dvadesetog veka porastao je sa 17,3 odsto u 1990. godini na
19,3 odsto u 2002. godini. Patolo{ki, klini~ki i laboratorijski uzroci, kao
i nedovoqno definisana stawa, zauzimaju visoko u~e{}e u ukupnom mortalitetu stanovni{tva Vojvodine.
Seobe Posleratni demografski razvoj vojvo|anskog stanovni{tva
nije karakterisao proces izrazitog naseqavawa, nego, pre svega, smena jednog dela stanovni{tva drugim stanovni{tvom. Na osnovu arhivske gra|e i
popisnih podataka, koriste}i vitalno-statisti~ki metod za utvr|ivawe
migracionog salda, moèmo izdvojiti slede}e tipove spoqnih migracija u
Vojvodini:
Odseqavawe Nemaca,
Kolonizacija,
Povratni{tvo kolonista i emigracije,
Razvojne migracije sa etapom odlaska na privremeni rad u inostranstvo,
Izbegli{tvo 1990-2001.
403
Sve navedene tipove i periode trajawa spoqnih migracija Vojvodine moèmo aproksimirati krivom oko prose~nih godi{wih vrednosti migracionog salda (grafikon 8).
Migracije u Vojvodini posle Drugog svetskog rata
Tabela 6. pokazuje da je u posledwem me|upopisnom periodu ostvaren najve}i pozitivni migracioni saldo, tj. vi{ak doseqenika nad odseqenicima u
odnosu na sve me|upopisne periode posle Drugog svetskog rata, a tome je presudno doprinelo izbegli{tvo u periodu 1990-1996. Posledwi popis izbeglica (iz 2001. godine) beleì 196.068 ovih lica u Vojvodini, ali treba pretpostaviti da su do tog popisa mnogi od wih izgubili izbegli~ki status dobijawem dràvqanstva i ostali, mahom, u Vojvodini i da ih je, po mnogo pouzdanijem i vremenski primerenijem popisu 1996. godine bilo osetno vi{e (tabela 6). Me|u velikim odredi{tima izbegli{tva, Vojvodina se izdvaja po vi{e nego duplo ve}em udelu izbeglica u ukupnom u odnosu na ostala sredi{ta.
Lica pogo|ena ratom po popisu izbeglica 1996.
Od ukupnog broja izbeglica oko 92 odsto ~ine Srbi i naravno da su oni
izbegli u etni~ki i prostorno najbliè op{tine. Me|utim, u obja{wavawu
izuzetno velikog doseqavawa u Vojvodinu potrebno je uzeti u obzir i dodatni faktor: posleratnu kolonizaciju. U periodu 1945-1948. u Vojvodini je kolonizovano 216.306 lica, i oni su pove}ali onda{we pokrajinsko stanovni{tvo za oko 13 odsto (ba{ isto koliko i izbegli~ki talas 1990-1996). Kolonisti su naseqavani u homogenim grupama i uspeli su da odrè zavi~ajni i
kulturni miqe, a i ro|a~ke i prijateqske veze sa starim krajem, te je razumqivo da su izbeglice prvo uto~i{te potraìle kod ro|aka, prijateqa i poznanika, kod zemqaka, itd.
Trajna re{ewa Od svih mogu}ih trajnih re{ewa najboqe bi, nesumwivo, bilo politi~ko re{ewe koje bi omogu}ilo povratak izbeglica wihovim
ku}ama. Desetinama hiqada izbeglica ku}e su ratom o{te}ene ili poru{ene ili su wihovi krajevi pod vla{}u druge strane. Zbog toga se prilikom popisa samo 9,1 odsto izbeglica u Jugoslaviji izjasnilo za dobrovoqnu repatrijaciju kao trajno re{ewe svojih problema. Pote{ko}e povratka predvideo je
i Dejtonski mirovni ugovor, te kao ostala re{ewa dopu{ta i razmenu i prodaju nekretnina.
Privremeni sme{taj u inostranstvu na{lo je oko 600 hiqada lica iz
biv{e Jugoslavije, uglavnom iz biv{e Bosne i Hercegovine. Traìoci azila iz biv{e Jugoslavije ~ine oko 80 odsto svih azilanata u [vedskoj, Danskoj
i Norve{koj, a velik broj zatraìo je azil u Nema~koj i Holandiji. Zbog toga su neke evropske zemqe poo{trile regulativu za prijem azilanata, a neke
od wih ~ak su pove}ale i broj deportacija. Sude}i po dosada{wim deportacijama velik deo traìlaca azila bi}e vra}en.
Razmena imawa tako|e moè re{iti deo izbegli~kog problema. To su, za
vreme ratnih sukoba, u nekim vojvo|anskim selima ve} delimi~no ~inili
Hrvati iz Vojvodine i Srbi iz Hrvatske.
404
Izgradwa stanova, ku}a i naseqa za izbeglice, tako|e moè biti re{ewe za deo izbeglica. Na kraju 1994. godine samo 350 izbeglica uspelo je da na
ovaj na~in re{i svoje probleme. Danas je ovaj proces uhodaniji te treba pomenuti uspe{ne primere, kao {to je op{tina Ba~, gde je lokalna vlast uspostavila uspe{nu saradwu sa me|unarodnim donatorima i tako uspela da skoro potpuno re{i izbegli~ki problem. Naseqavawem izbeglica u pograni~nim selima ogroman broj radno sposobnih izbeglica mogu}e je brzo pretvoriti od potro{a~a u proizvo|a~e.
Ovakva situacija izazivala je nau~nu i stru~nu javnost da ve} godinama
govori o potrebi revitalizacije pograni~nih sela, u kojoj bi glavno dostignu}e bio povratak mladih. I pored nekih poku{aja revitalizacija se nije desila, jer je mladih nedostajalo sve vi{e i u drugim delovima Vojvodine, a nije bilo ni stimulansa za wihov povratak. Sticajem okolnosti ukazuje se mogu}nost istovremenog re{avawa i problema izbegli{tva i problema revitalizacije pograni~nih seoskih podru~ja.
Polna i starosna struktura stanovni{tva Po popisu iz 2002. godine u
ukupnom stanovni{tvu Vojvodine mu{kih je bilo 984.942 (48,5 odsto), a ènskih za oko 62 hiqade vi{e ili ukupno 1.047050 (51,5 odsto). Sve do petogodi{we starosne grupe 30-34 godine, ve}i je broj mu{kog stanovni{tva nad ènskim, zatim, do starosti 45-49 godina dolazi do uravnoteèwa, da bi se kod
starijeg uzrasta disproporcija na {tetu mu{kog stanovni{tva sve vi{e pove}avala. Kod lica starih 60-79 godina na 1.000 mu{karaca dolazilo je 1.355
èna, dok je kod najstarijih (80 ili vi{e godina) broj mu{karaca bio vi{e
nego dvostruko mawi od broja èna (stopa feminiteta je iznosila 2.062).
Na promenu u starosnoj strukturi uti~u natalitet, smrtnost, migraciona kretawa i drugo. Najva`niji uzrok promena u starosnoj strukturi je opadawe stope nataliteta koje je dovelo do demografskog procesa starewa.
Prema podacima iz 2002. godine prose~na starost stanovni{tva Vojvodine za mu{karce je 38,3 godine, a za ène 41,3 godine, i u odnosu na 1948. godinu pove}ana je za desetak dana i kod mu{kog i kod ènskog stanovni{tva, s
tim {to se prose~na starost èna brè pove}ava (tabela 7).
Prose~na starost stanovni{tva Vojvodine, 1948-2002.
Godina 1948; mu{ki 29,7; ènski 31,5
Tako|e i indeks starewa stanovni{tva (odnos stanovni{tva starosti 60
i vi{e godina i uzrasta 0-19 godina) je zna~ajan pokazateq ~ija vrednost ukazuje na demografski proces starewa stanovni{tva. Indeks starewa od 94,7
pokazuje da je stanovni{tvo Vojvodine demografski staro, udeo od 60 godina
starosti nadma{uje uzrast od 0-19 godina (tabela 8).
405
Indeks starewa stanovni{tva Vojvodine, 1948-2002.

Godina 1948; indeks starewa 26,9
U~e{}e stanovni{tva starog 0-19 godina u ukupnom stanovni{tvu Vojvodine u popisu 2002. godine iznosi 18 odsto, dok u~e{}e iste populacije u
popisu 1991. godine iznosi 26 odsto. Stanovni{tvo starije od 60 godina u popisu 2002. godine u~estvuje sa 21 odsto u ukupnom stanovni{tvu, a u popisu
1991. godine u~estvovalo je sa 18 odsto.
Stanovni{tvo po obrazovnim karakteristikama Posmatraju}i podatke posledwih {est popisa stanovni{tva (1953-2002) moè srere}i da je i u
apsolutnom i relativnom smislu udeo nepismenih sve mawi. Podaci popisa
2002. godine pokazuju da je u Vojvodini 2,4 odsto stanovni{tva starog 10 i vi{e godina nepismeno, {to se, prema svetskim standardima moè smatrati iskorewenom nepismeno{}u (svetski standard je 3 odsto i mawe). Opadaju}i
trend nepismenosti karakteristi~an je za oba pola, pri ~emu je nepismenost
kod èna jo{ uvek ve}a i relativno sporije opada nego kod mu{kog stanovni{tva. U 2002. godini udeo nepismenosti ènskog stanovni{tva iznosio je 3,7
odsto, a mu{kog 1,0 (tabela 9).
Stanovni{tvo staro 10 i vi{e godina prema pismenosti i polu,
1953-2002. godine
Podaci o stanovni{tvu starom 15 i vi{e godina u popisu 2002. godine
prema {kolskoj spremi ukazuju da je {kolo-obrazovna struktura znatno boqa
u odnosu na podatke iz prethodnog popisa (1991. godine). Mawi je broj stanovnika bez {kolske spreme i sa nezavr{enom osnovnom {kolom (1-3 i 4-7 razreda), skoro isti broj stanovnika sa osnovnim obrazovawem i znatno ve}im
brojem sa zavr{enom sredwom, kao i sa vi{om i visokom {kolom. I pored zadovoqavaju}e {kolo-obrazovne strukture stanovni{tva Vojvodine, treba
ista}i da je jo{ uvek relativno veliki broj stanovnika bez {kolske spreme.
Stanovni{tvo staro 15 i vi{e godina prema {kolskoj spremi, popis
2002. godine
Nacionalna pripadnost I u popisu 2002. godine, kao i u svim jugoslovenskim popisima posle Drugog svetskog rata, podaci o nacionalnoj ili etni~koj pripadnosti rezultat su slobodnog izja{wavawa stanovnika, odnosno
roditeqa (staraoca) kada su u pitawu deca mla|a od deset godina (1984, 1953.
i 1961), odnosno od 15 godina (1971, 1981, 1991. i 2002).
Vojvodina ima vrlo heterogen nacionalni sastav stanovni{tva i u pogledu nacionalne ili etni~ke pripadnosti predstavqa izrazito vi{enacionalnu zajednicu.
406
U popisu 2002. godine do{lo je do promena u odnosu na popis iz 1991. godine u strukturi stanovni{tva prema nacionalnoj pripadnosti, {to je posledica u najve}oj meri migracionih kretawa izazvanih politi~kom situacijom posle 1991. godine, a koja je uticala i na mewawe subjektivnog stava pojedinaca prilikom izja{wavawa, ali i diferenciranog prirodnog prira{taja odre|enih nacionalnosti u zavisnosti od wihove starosne strukture.
Posledwi popis je pokazao da su u strukturi stanovni{tva Vojvodine prema
nacionalnoj pripadnosti najzastupqeniji Srbi (65,05 odsto), Ma|ari (14,28
odsto), Slovaci (2,79 odsto), Hrvati (2,78 odsto), Jugosloveni (2,45 odsto),
Crnogorci (1,75 odsto), Rumuni (1,50 odsto) i drugi. U odnosu na 1991. godinu
najve}e promene su zabeleène kod izja{wenih Jugoslovena. Udeo Jugoslovena 1991. godine iznosio je 8,65 odsto, a 2002. godine 2,45 odsto. Promene su i
kod udela drugih nacionalnosti, a posebna specifi~nost je pove}an, i to
znatno, udeo neopredeqenih (sa 0,27 odsto na ~ak 2,71 odsto).
Stanovni{tvo Vojvodine prema nacionalnoj ili etni~koj pripadnosti, 1991. i 2002. godine
Regionalni aspekti Pored op{teg stava o homogenosti vojvo|anskog
demografskog prostora, moè se govoriti i o prisustvu odre|enih regionalnih specifi~nosti. Jednim delom, one su rezultat istorijskog, socio-ekonomskog i kulturnog nasle|a. Drugim delom, moè se re}i da su korenite promene u dru{tvu koje su ostvarene tokom 1990-tih godina, odnosno u posledwem
me|upopisnom periodu (1991-2002) u izvesnoj meri uticale na produbqavawe
regionalno-demografskih razlika. Ova konstatacija se uglavnom odnosi na
demografska kretawa koja su bila pod dominantnim uticajem politi~kih
zbivawa (raspad SFRJ, ogroman talas izbeglica, intenzivno iseqavawe, ekonomska kriza, naglo osiroma{ewe naj{irih slojeva stanovni{tva...).
Uticaj turbulentnih doga|aja iz 1990-tih se nije podjednako osetio u
svim delovima Pokrajine, {to se najupe~atqivije moè sagledati kroz vrlo
neujedna~ene stope porasta stanovni{tva okruga i op{tina (karta 1). Tako
su, u pore|ewu sa prose~nom vojvo|anskom godi{wom (pozitivnom) stopom
rasta stanovni{tva od 3.0 promila, u periodu 1991-2002. stope demografskog
rasta u ~etiri okruga bile negativne (kretale su se u rasponu od 6.1 promil
u Severnobanatskom do 0.1 promil u Ju`nobanatskom okrugu), a u tri okruga pozitivne (od 1.6 promila u Zapadnoba~kom do 9.5 promila u Sremskom
okrugu). Posmatrano na nivou op{tina, u periodu 1991-2002, negativna stopa
rasta zabeleàna je u 23, a pozitivna u 22 op{tine. Konkretne vrednosti su
se kretale u intervalu od 10.3 promila (Nova Crwa) do 17.4 promila (Stara Pazova). Ipak, u ve}ini op{tina (24) prose~ne godi{we stope rasta su bile znatno umerenije i nalazile su se u intervalu od 5.0 do +5.0 promila.
Tako zna~ajne regionalne razlike u pogledu vrednosti stopa rasta stanovni{tva su u najve}oj meri uslovqene razlikama u stopama migracionog
salda (karta 2), ~emu je najvi{e doprineo neravnomeran razme{taj izbeglica (karta 3). [to se ti~e migracionog salda, situacija je, regionalno posma407
trano, znatno druga~ija. U analiziranom me|upopisnom periodu, osim u Severnobanatskom, gde je zabeleèn negativan migracioni saldo (po vrlo niskoj godi{woj stopi od 0.2 promila), u svim ostalim okruzima saldo preseqavawa je bio pozitivan (vi{e doseqenih nego odseqenih), a prose~na godi{wa stopa je iznosila od 2.9 (Sredwebanatski) do 12.1 promil (Sremski). Do
preokreta u pogledu odnosa doseqenih i odseqenih (u prethodnom me|upopisnom periodu 1981-1991. Vojvodina je imala negativan migracioni saldo) je
do{lo kskqu~ivo zbog ogromnog broja izbeglica, najvi{e iz Hrvatske. Prema podacima popisa izbeglica iz 2001. godine, udeo tih lica u ukupnom stanovni{tvu je bio najve}i upravo u okruzima i op{tinama u kojima je registrovan najve}i migracioni saldo. Ina~e, 2001. godine izbeglice su predstavqale pribli`no jednu desetinu (9.65 odsto) ukupnog stanovni{tva Vojvodine. Me|utim, karakteristi~no je da je u preko dve tre}ine op{tina (31) udeo
tih lica u ukupnom stanovni{tvu bio ispod pokrajinskog proseka, a da je u
pet op{tina on bio ispod 3 odsto. Relativno najmawe izbeglica je registrovano u op{tinama Senta (0.6 odsto), Kawià (0.7 odsto) i Ada (1.4 odsto) koje su sve redom imale i negativan migracioni saldo. Istovremeno, u 13 op{tina izbegla i raseqena lica su predstavqala preko 10 odsto ukupnog stanovni{tva, a u op{tinama [id i Irig wihovo u~e{}e je prelazilo 20 odsto.
Na regionalne razlike znatno mawi uticaj imale su prose~ne stope prirodnog prira{taja (karta 4).
Najnoviji podaci vitalne statistike ukazuju da se u pogledu prirodnog
kretawa stanovni{tva Vojvodine, stawe u 2002. godini bitnije ne razlikuje
u odnosu na me|upopisno razdobqe 1991-2002, kao celinu kada je prirodni
prira{taj bio negativan u svim op{tinama osim u Novom Sadu i Beo~inu
(tabela 12). Ako je bilo nekih promena, tada su se one manifestovale kroz daqe pove}awe razlike izme|u broja ìvoro|enih i umrlih. Prema zvani~nim
statisti~kim podacima, negativan prirodni prira{taj je ostvaren u 44 op{tine (karta 5). Jedino je u Novom Sadu broj umrlih (3.406) bio mawi od broja ro|enih (3.411), ali je ta razlika minimalna (svega 5 lica). Iste godine, op{tina Nova Crwa je bila rekorder u pogledu visine negativnog prirodnog
prira{taja (-13.2 promila), ali i negativan rekorder u pogledu visine stopa
nataliteta (6.6 promila karta 6), kao i stope mortaliteta (19.8 promila
karta 8). U 2002. godini u toj op{tini je broj umrlih (251) bio tri puta ve}i
od broja ìvoro|enih (84). Na aktuelne razmere fenomena negativnog prirodnog prira{taja ukazuje i podatak da je iste godine u pet op{tina (Novi
Kneèvac, Plandi{te, ôka, @iti{te i Nova Crwa) broj umrlih bio najmawe dvostruko ve}i od broja ìvoro|ene dece. Ujedno, u 31 op{tini broj
umrlih lica je za barem 50 odsto bio ve}i od broja ìvoro|enih.
Prirodni prira{taj, 1991-2002.
Nizak natalitet je direktna posledica niskog fertiliteta i, s aspekta
ra|awa, veoma nepovoqne starosne strukture (nizak udeo èna u fertilnom
dobu) (15-49), a naro~ito u optimalnom reproduktivnom dobu (20-34). Moè
408
se re}i da su u Vojvodini, ve} duè od pola veka, niske reproduktivne norme

prihva}ene od ve}ine stanovni{tva. Da to sada predstavqa osnovni vid reproduktivnog pona{awa ogromne ve}ine stanovni{tva, ukazuje i podatak da
krajem 1990-tih i po~etkom 2000-ih u nijednom okrugu, kao i u nijednoj op{tini, ène nisu ra|ale dovoqno za obezbe|ivawe proste reprodukcije stanovni{tva (2,1 dete po èni karta 7). Naime, u trogodi{wem periodu 19992001. vrednosti stope ukupnog fertiliteta (broj dece po èni) su se po okruzima kretale u razmaku od 1.37 (Sremski) do 1,48 deteta po èni (Severnobanatski), a po op{tinama od 1,26 (Nova Crwa) do 1,81 (@abaq). Ipak, u najve}em broju op{tina (32) vrednost ovog pokazateqa je bila iznad pokrajinskog
proseka (1,43), ali i daqe zna~ajno ispod nivoa potrebnog za prosto obnavqawe stanovni{tva.
Situacija nije mnogo povoqnija ni u pogledu druge komponente prirodnog kretawa. Prema podacima za 2002. godinu, op{ta stopa mortaliteta je u
svim vojvo|anskim op{tinama bila umereno ili veoma visoka (kretala se u
intervalu od 10,5 promila u Staroj Pazovi, do 19,8 promila u op{tini Nova Crwa karta 8). U ve}ini op{tina ona je iznosila oko 15 promila. Posmatrano po okruzima razlike su mawe nagla{ene, a broj umrlih na 1.000 stanovnika (od 13,0 u Sremskom i Ju`noba~kom do 16,7 u Severnobanatskom) se
uglavnom kre}e oko pokrajinskog proseka (14,5 promila). Tako visoke stope
smrtnosti su direktna posledica nepovoqne situacije u pogledu smrtnosti
stanovni{tva po starosti, posebno kod sredove~nog i starog stanovni{tva,
ali, i u ovom slu~aju, veoma nepovoqne starosne strukture ukupnog stanovni{tva.
Podaci o duìni o~ekivanog trajawa ìvota pri ìvoro|ewu za period 1999-2001. ukazuju da je i u tom domenu Vojvodina jedno prili~no homogeno
podru~je (karte 9 i 10). Posmatrano po okruzima, sredwe trajawe ìvota se
za mu{ke nalazi u intervalu od 66,6 godina (Severnoba~ki) do 69,0 godina (Ju`noba~ki), a za ènske od 73,3 (Sredwebanatski okrug) do 75,0 (Ju`no-ba~ki
okrug). Na nivou op{tina razlike su nagla{enije, ali se mora voditi ra~una da je o~ekivano trajawe ìvota vrlo suptilan indikator smrtnosti kod
koga u znatnoj meri mogu da se osete varijacije koje su ~esto prisutne kod malih podru~ja (ovo ograni~ewe je delimi~no izbegnuto izra`~navawem trogodi{weg proseka). Kao ekstremi mogu se izdvojiti Nova Crwa i Plandi{te,
za koje je izra~unato najkra}e o~ekivano trajawe ìvota, i Novi Sad i Sremski Karlovci koji se odlikuju najduìm ìvotnim vekom stanovni{tva. Op{tina Nova Crwa se prema duìni o~ekivanog trajawa ìvota za mu{ko
stanovni{tvo nalazi na posledwem mestu (64,7 godina), a za ènsko na pretposledwem (71,6 godina). Plandi{e je i za mu{ko i ènsko stanovni{tvo na
43. mestu. S druge strane, Sremski Karlovci i Novi Sad su prema sredwem
trajawu ìvota za mu{ke na prvom (72,0), odnosno drugom mestu (70,3), a za
ènske na drugom (76,1), odnosno tre}em mestu (75,8 godina).
409
Ina~e, u svim op{tinama je sredwe trajawe ìvota duè kod èna nego
kod mu{karaca. U proseku, o~ekivano trajawe ìvota èna je duè za 6,1 godinu (74,0 prema 67,9), a razlike po op{tinama se kre}u u intervalu od 4,1 godine (Sremski Karlovci) do 8,7 godina (Irig).
Treba ista}i da je stawe u pogledu nivoa smrtnosti odoj~adi, koji predstavqa jo{ jedan vrlo vaàn indikator smrtnosti stanovni{tva, u ve}ini
op{tina znatno povoqnije. Naime, u svakoj ~etvrtoj op{tini (ukupno 11)
stopa smrtnosti odoj~adi je bila veoma niska (ispod 6 na 1.000 ìvoro|ene
dece karta 11). Po~etkom 2000-ih su niske stope smrtnosti odoj~adi (od 6 do
10 promila) ostvarene u jo{ 15 op{tina, ali su istovremeno u {est op{tina zabeleène, za evropske norme, vrlo visoke stope (preko 15 promila). U
periodu 2000-2002, u dve op{tine stopa smrtnosti odoj~adi je prevazilazila
20 promila (Opovo 23,5 i Kovin 24,4).
Ve} je ukazano na nepovoqnu starosnu strukturu stanovni{tva Vojvodine i weno dejstvo na ispoqavawe nepoèqnih trendova u domenu mortaliteta i nataliteta. Podaci posledweg popisa stanovni{tva, tako|e ukazuju da je
Pokrajina, i u pogledu starosne strukture, jedno vrlo homogeno, ali ve} decenijama demografski staro podru~je (karta 12). Tako se, na primer u vreme
posledweg popisa od 31. marta 2002. godine, stanovni{tvo svih sedam okruga
nalazilo u stadijumu duboke demografske starosti (sa prose~nom staro{}u
od 39,1 do 40,5 godina, udelom mla|ih od 20 godina od 22,0 odsto do 23,1 odsto
i udelom starih 60 ili vi{e godina od 20,3 odsto do 23,3 odsto). Na nièm teritorijalnom nivou stawe je ne{to povoqnije, ali samo u {est op{tina, ~ije bi stanovni{tvo prema svom starosnom sastavu moglo da se svrsta u stadijum demografske starosti (peti od sedam stadijuma). To su op{tine @abaq,
Temerin, Vrbas, Beo~in, Stara Pazova i Titel. Osim op{tine Plandi{te,
~ije se stanovni{tvo nalazi u posledwem, tzv. stadijumu najdubqe demografske starosti, stanovni{tvo svih ostalih vojvo|anskih op{tina je u stadijumu duboke demografske starosti.
Pored starosne strukture, posebnu pa`wu javnosti privla~e i popisni
rezultati o sastavu stanovni{tva prema nacionalnoj pripadnosti.1) Rezultati popisa iz 2002. potvr|uju da je tokom posledweg me|upopisnog perioda nastavqen trend homogenizacije, ina~e i daqe, etni~ki veoma heterogenog prostora Vojvodine. Ukoliko se posmatra samo u~e{}e najbrojnije nacionalnosti (karta 14), tada Srbi predstavqaju ve}inu, i to apsolutnu, u pet okruga,
dok u preostala dva (Severnobanatski i Severnoba~ki) Ma|ari predstavqaju ve}inu. Me|utim, u slu~aju Ma|ara se radi o relativnoj ve}ini (wihovo
u~e{}e je mawe od 50 odsto).
Posmatrano po op{tinama, etni~ka slika Vojvodine je bitno druga~ija.
Srbi su u vreme popisa predstavqali ve}inu u 35 op{tina, od toga su samo
dve sa relativnom ve}inom (Vrbas i Ba~). Od ukupno 33 op{tine u kojima je
udeo Srba iznosio preko 50 odsto, u 19 oni su ~inili preko 75 odsto ukupnog
stanovni{tva, a u sedam preko 85 odsto. Najve}i udeo Srba je bio registro410
van u Pe}incima (93,3 odsto). Od preostalih 10 op{tina, u dve su ve}inu

predstavqali Slovaci u Kova~ici (41,2 odsto) i Ba~kom Petrovcu (67,2 odsto), a u osam Ma|ari (u 2 op{tine sa relativnom, a u {est sa apsolutnom).
Najve}e u~e{}e pripadnika ma|arske nacionalnosti je u op{tinama Senta
(80,6 odsto) i Kawià (86,75 odsto).
U pore|ewu sa stawem u vreme popisa iz 1991. godine, ni u jednoj op{tini nije do{lo do promene nacionalnosti koja ima ve}insko u~e{}e u ukupnom stanovni{tvu. Promene koje su ostvarene ti~u se samo konkretnog obima procentnog u~e{}a ve}inske nacionalnosti. Tako je, u odnosu na 1991. godinu, broj op{tina gde su Srbi predstavqali relativnu ve}inu smawen sa 3
na 2, a ujedno pove}an broj u kojima je ova nacionalnost ~inila apsolutnu ve}inu (sa 32 na 33). Istovremeno, zna~ajno je pove}an broj op{tina u kojima su
Srbi predstavqali preko 75 odsto ukupnog stanovni{tva (sa 7 na 19). Tako|e, vi{estruko je uve}an i broj op{tina u kojima su pripadnici srpske nacionalnosti predstavqali izrazitu ve}nu (preko 85 odsto) i to od jedne na sedam op{tina. [to se ti~e Ma|ara i Slovaka, wihovo procentno u~e}e u
ukupnom stanovni{tvu op{tina u kojima predstavqaju ve}inu je smaweno, i
to u svim op{tinama, bez izuzetka.
KONSTATACIJE
Na osnovu analiziranih demografskih podataka moè se konstatovati
da su najva`nije osobenosti vojvo|anskog stanovni{tva:
usporen demografski rast;
malobrojna ra|awa i mnogobrojna umirawa, odnosno negativan prirodni prira{taj;
povremena masovna doseqavawa i stalna odseqavawa;
sve ve}i udeo ostarelih lica;
sve ra{ireniji sama~ki ìvot;
jo{ uvek veliko u~e{}e seoskog stanovni{tva;
vrlo heterogen nacionalni sastav stanovni{tva;
prihvatawe niskih reproduktivnih normi kod ve}ine stanovni{tva i;
vrlo izgledna depopulacija u budu}nosti.
Ve}ina ovih osobenosti, bez obzira na wihove vrednosne ocene, deo je
evropskog modernog sveta, kao izraz, iste dugoro~ne razvojne tendencije.
Vojvodina je tipi~no niskonatalitetno podru~je, gde nivo plodnosti ne
samo da je nedovoqan za zamenu generacija, ve} pokazuje i jasnu tendenciju
opadawa.
U Vojvodini je prisutan i proces odlagawa ra|awa.
Stope smrtnosti po starosti ukazuju na relativno visok, ali i stalno
opadaju}i mortalitet odoj~adi, zatim na vrlo nisku smrtnost male dece i lica mla|ih od 20 godina, kao i na nisku i nadaqe opadaju}u smrtnost mla|eg
sredove~nog, ali jo{ uvek relativno visoku smrtnost starijeg sredove~nog i
starog stanovni{tva.
411
Sada{wu zdravstvenu situaciju Vojvodine karakteri{e dominacija bolesti iz grupe masovnih nezaraznih bolesti. Struktura uzroka i u~e{}e uzroka smrti stanovni{tva Vojvodine identi~na je sa stawem u visoko razvijenim zemqama.
U posledwem me|upopisnom periodu (1991-2002) ostvaren je najve}i pozitivni migracioni saldo (vi{ak doseqenih nad odseqenim), u odnosu na sve
me|upopisne periode posle Drugog svetskog rata, pre svega zbog talasa izbeglog stanovni{tva u periodu 1991-1996. Pronalaèwe trajnih re{ewa problema izbegli{tva aktuelna su i nadaqe.
Poznata demografska obele`ja kojima se karakteri{e Vojvodina kao
celina, uglavnom su prisutna i kod mawih teritorijalno-administrativnih
jedinica kakvi su okruzi i op{tine. Tako se i za stanovni{tvo ovih teritorijalnih jedinica moè re}i da se odlikuje negativnim prirodnim prira{tajem, niskim natalitetom i fertilitetom, visokom stopom mortaliteta
i relativno nepovoqnom smrtno{}u po starosti i polu, kao i veoma odmaklim procesom demografskog starewa (stanovni{tvo svih 45 op{tina nalazi se u stadijumu duboke demografske starosti).
U ciqu pove}awa fertiliteta vojvo|anskog stanovni{tva, planirawe
porodice mora biti tako formulisano da uzima u obzir mehanizam dejstava
mnogobrojnih faktora. Potrebna je dru{tvena akcija koja podrazumeva posebno istraìvawe problema, mera i iskustava kod sli~nih populacija u svetu, kao i pra}ewe ostvarenih rezultata. U ovakvoj dru{tvenoj i ekonomskoj
situaciji nije se zahvalno zalagati za ve}a izdvajawa, ali dràva, s obzirom
na vrlo negativnu demografsku situaciju i nepovoqne izglede za budu}nost,
svakako mora jednim delom da u~estvuje u pokrivawu tro{kova roditeqstva.
Sude}i po iskustvima evropskih zemaqa koje imaju sli~ne probleme,
Vojvodina bi mogla da dostigne nultu stopu rasta stanovni{tva sa nivoom
fertiliteta koji je dovoqan za zamenu generacija (2,1 dete po èni). U prilog ovom zakqu~ku idu i stavovi vojvo|anskih èna o idealnom broju dece koji je i ne{to vi{i od potrebnog nivoa za zamenu generacije.
Pokrajinski sekretarijat za demografiju,
porodicu i dru{tvenu brigu o deci
Autonomne Pokrajine Vojvodina
Fusnote
1) Republi~ki zavod za statistiku je, do novembra 2003. godine, pored podataka o starosnoj strukturi, objavio i kwige popisa u kojima su dati podaci o strukturi stanovni{tva po tipu naseqa (karta 13), nacionalnoj i verskoj pripadnosti, obrazovawu i
pismenosti (karta 15), kao i podaci o bra~nosti stanovni{tva.
412
Dr Vojislav [e{eq
Podnesak broj 41.
6. septembar 2004.

Povodom va{eg dopisa od 20. avgusta, obave{tavam vas da sam odredio dva
~lana Srpske radikalne stranke koji}e me pose}ivati u odre|enim vremenskim rasponima kako bih wihovim posredstvom odràvao vezu sa tom politi~kom partijom. To su Gordana Pop Lazi}, potpredsednik Centralne
otaybinske uprave, i Dragan Todorovi}, predsednik Izvr{nog odbora. Oboje su ~lanovi Prededni~kog kolegijuma Srpske radikalne stranke. Uz to, Gordana Pop Lazi} je potpredsednik Narodne skup{tine Republike Srbije, a
Dragan Todorovi} je narodni poslanik Skup{tine Dràvne zajednice Srbija i Crna Gora i poslanik Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope. Siguran sam da ti strana~ki predstavnici ne}e prekr{iti Pravilnik o poseti
i saglasan sam da Sekretarijatu dostave pisane garancije da }e se pridràvati tog Pravilnika, a naro~ito da nijednu od informacija dobijenih tokom
posete ne}e ustupiti sredstvima javnog informisawa. A ako i prekr{e odredbe tog Pravilnika, to me ne}e mnogo potresti, jer taj va{ Pravilnik smatram protivpravnim sredstvom ugroàvawa elementarnih qudskih prava
pritvorenika ovog nelegalnog Ha{kog tribunala. Pre mesec dana Draganu
Todorovi}u sam uredno, preko zatvorskih vlasti, zakazao posetu za 9, 10. i 11.
septembar, u iste dane kada dolazi moja supruga Jadranka i sin Mihailo. Gordani Pop Lazi} sam zakazao posetu za 7, 8. i 9. oktobar, u iste dane kada }e sa
mojom suprugom Jadrankom do}i i moj sin Vladimir. Takav raspored poseta
mi je neophodan zato {to su moja deca uglavnom jo{ mala, pa bi moji partijski prijateqi u~estvovali u wihovom ~uvawu.
Tomislav Nikoli} me nije pose}ivao u svojstvu partijskog predstavnika
Srpske radikalne stranke. On je, pre svega, moj kum, {to zna~i ~lan porodice, jer je ven~ao mog najstarijeg sina Nikolu i snahu Milicu, a uz to je krstio
moje unuke Vojislava i Qubomira. Tomislav Nikoli} je predsednik Komiteta za odbranu Vojislava [e{eqa, kao nevladine organizacije neprofitnog
karaktera koja je uredno registrovana u Beogradu, i {ef ekspertskog tima
moje odbrane, koji pomaè u radu mojim pravnim savetnicima advokatu Maji
Gojkovi} i advokatu Slavku Jerkovi}u, o ~ijem sastavu sam vas ve} obavestio.
Zato Tomislav Nikoli}, kao ~lan tima moje odbrane, ima pravo da se obra}a
javnosti, u najmawu ruku u onoj meri u kojoj to ~ine angaòvani branioci
ostalih optuènika, ~ije pravo na komunikaciju sa javno{}u u vezi predmeta na kome rade vi nikad dosad niste osporavali.
I Aleksandar Vu~i} je ~lan ekspertskog tima za moju odbranu, ali ste mi
wegovu posetu zabranili u toku avgusta meseca. Vu~i}a sam, kao dokazanog
eksperta za takve poslove, angaòvao da mi uradi specijalni film na osnovu video-dokumentacije kojom raspolaèm i koju sam blagovremeno sklonio
413
na sigurno mesto. Ta dokumentacija predstavqa izvorno svedo~anstvo o mom

angaòvawu u ratovima na prostoru biv{e Jugoslavije, sluì}e mi za osporavawe svih ta~aka optu`nice, i u ure|enoj verziji nameravam da je prikaèm u sudnici u toku izlagawa moje odbrane. Zato je neophodno da me Aleksandar Vu~i} nekoliko puta poseti pre po~etka su|ewa, radi preciznih
uputstava koja treba da mu izdam i konsultacija o toku izrade filma.
Zahtevam da mi omogu}ite posetu gospodina Dimitrija Rogozina, poslanika Dràvne dume Rusije i {efa Parlamentarne frakcije Otaybina, koji vam se obratio pismom i tvrdi da poseduje informacije koje bi mogle biti od su{tinskog zna~aja za moju odbranu.
Zahtevam da mi omogu}ite posetu gospodina Sergeja Baburina, zamenika
predsednika Dràvne dume Rusije.
Gospodu Dimitrija Rogozina i Sergeja Baburina spreman sam da primim
u bilo kom terminu koji wima odgovara, kao i sva lica koja eventualno s wima doputuju.
Vojislav [e{eq
Dr Vojislav [e{eq
Podnesak broj 40.
31. avgust 2004.
Upravniku Pritvorske jedinice

S obzirom da dva problema, povodom kojih vam se obra}am, nisam mogao
re{iti u redovnoj komunikaciji sa zatvorskim osobqem, podnosim vam slede}e zvani~ne zahteve:
1. U novembru pro{le godine operisan sam u zatvorskoj bolnici. Na
svim kontrolnim pregledima nakon operacije lekari su mi preporu~ivali
intenzivne ve`be radi ja~awa stoma~ne muskulature. Slede}i to uputstvo, ja
sam svakodnevno po vi{e od jednog sata koristio ma{inu za brzo hodawe. S
obzirom da je ta ma{ina ve} skoro mesec dana pokvarena i neupotrebqiva,
zahtevam da mi omogu}ite da putem naruybe kupim spravu koja se na holandskim televizijama reklamira pod nazivom AB KING PRO i ko{ta 120 evra
plus po{tarina. Sprava je namewena upravo ja~awu trbu{nih mi{i}a, drào bih je u svojoj }eliji, ni po ~emu nije opasna i ne bi smetala ostalim pritvorenicima i zatvorskom osobqu. Potreban nov~ani iznos platio bih sa
svog ra~una. Napomiwem da mi ostale sportske sprave, koje ve} postoje u zatvoru, nisu pogodne, jer sam svojevremeno operisao ki~mu.
2. Predsedni~ki kolegijum Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke zamolio me da za potrebe narodnih poslanika te politi~ke
partije napi{em stru~ni komentar Nacrta Ustava Republike Srbije koji je
Vlada Srbije dostavila Narodnoj skup{tini. Ja sam svoje primedbe i sugestije napisao na deset strana i zahtevam da mi omogu}ite da taj tekst faksom
dostavim u sedi{te Srpske radikalne stranke.
414
Vojislav [e{eq
Dr Vojislav [e{eq
Predsednik Srpske radikalne stranke
Hag, 1. septembar 2004.
Predsedni~kom kolegijumu
Srpske radikalne stranke
Beograd
Predsedni~ki kolegijum Srpske radikalne stranke slu`beno je od mene
zatraìo stru~ni komentar Nacrta Ustava Republike Srbije, koji je Vlada u
junu ove godine dostavila Narodnoj skup{tini. Koliko je to mogu}e, u uslovima u kojima nemam na raspolagawu odgovaraju}u literaturu, nastojao sam da
formuli{em neke kqu~ne primedbe i sugestije, veruju}i da }e biti korisni
Centralnoj otaybinskoj upravi i poslani~koj grupi srpskih radikala u predstoje}im parlamentarnim i javnim debatama.
1. Na~elna pitawa
Nema nikakve sumwe da je Ustav Republike Srbije iz 1990. godine zreo za
zna~ajne promene. Naàlost, nijedan dràvni organ ili skup{tinsko radno
telo u pripremnoj proceduri nisu napravili kompletan elaborat o pravnim
nedostacima sada{weg ustavnog teksta, mada ih ima poprili~no. Bez takvog
elaborata preti opasnost da pitawe revizije postoje}eg ili dono{ewe novog
ustava postane puko ideolo{ko ili ~isto politi~ko pitawe prestià partija koje su trenutno na vlasti, a u predizbornoj kampawi su svojim bira~ima
novi ustav isticali kao kqu~no izborno obe}awe i okosnicu kampawe.
Osnovne slabosti postoje}eg ustavnog teksta sadràne su u ostacima neadekvatne komunisti~ke terminilogije, na primer kori{}ewu termina narodnosti za ozna~avawe pojma nacionalne mawine; ne odre|ivawu glavnih dràvnih znamewa; termin srpskohrvatski kao oznaka za srpski jezik; formulacija da dràvno jedinstvo Srbije izraàva predsednik Republike; ostavqawu mogu}nosti izricawa smrtne kazne; garantovawu ravnopravnog statusa ve{ta~koj komunisti~koj kategoriji dru{tvene svojine; propisivawu u~e{}a u upravqawu zaposlenih u dru{tvenim preduze}ima, ali i u drugim vrstama preduze}a; ustanovqavawu dràvnog i dru{tvenog svojinskog monopola nad gradskim gra|evinskim zemqi{tem, prirodnim bogatstvima, dobrima u op{toj upotrebi i dobrima od op{teg interesa; ograni~ewu svojine
nad {umskim zemqi{tem; nezgrapnom formulisawu naslova ~etvrtog poglavqa kao Prava i du`nosti Republike Srbije; propisivawu u~e{}a sudija
porotnika u su|ewima; formulaciji o razlozima osnivawa autonomnih pokrajina; izostavqawa kategorije lokalna samouprava kod regulisawa pravnog poloàja op{tine u teritorijalnoj organizaciji vlasti, pa se tuma~e415
wem ~lana 113 moè pretpostaviti da je sistem lokalne samouprave ne{to

{to je ispod ranga op{tine; referendumsko mewawe ustava; formulisawa
odnosa prema odavno nepostoje}oj SFRJ itd. Pored toga, postoje}e ustavne
norme nedovoqno preciziraju demokratski princip podele vlasti, jedinstva
unutar svake grane vlasti i pojedina~nog funkcionisawa zakonodavne, izvr{ne i sudske vlasti. Argumenata za promenu postoje}eg ustavnog teksta ima
vi{e nego dovoqno. Me|utim, ovde je potrebno razmotriti dva prethodna
problema: da li je sada{wi Ustav legitiman i treba li ga u celini mewati
ili samo amandmanima popravqati.
a) Problem legitimnosti postoje}eg ustavnog akta
Nesporno je da je sada{wi Ustav Republike Srbije donela, 1990. godine,
nelegitimna Skup{tina SR Srbije, kao institucija iz vremena komunisti~ke diktature, ~iji ~lanovi (delegati) nisu birani na demokratski na~in.
Me|utim, taj ustavni tekst je demokratsku legitimaciju stekao na referendumu, odrànom iste godine, na kome se apsolutna ve}ina gra|ana izjasnila
za wegovo prihvatawe. Regularnost tog referendumskog izja{wavawa nikada niko nijednom re~ju nije dovodio u pitawe, jer je tada{wa voqa naroda bila o~igledna. Po odredbama tog Ustava dosad su {est puta odràvani demokratski parlamentarni izbori u okviru vi{epartijskog sistema. Sa aspekta
elementarnih demokratskih principa, izbornoj proceduri i pona{awu vlasti u kampawi i prebrojavawu glasova mogu se izre}i brojne kritike, ali demokratska su{tina sporadi~nim nedemokratskim pojavama nije dovedena u
pitawe. Sadrìna ustavnog teksta tako|e je nesporno demokratska i zato nisu dovoqni argumenti za wegovu promenu ~iwenica da ga je Milo{evi} doneo i da ga se vlast proteklih godina nije dosledno pridràvala. Danas, u
nesumwivo demokratskom ustavnom sistemu Velike Britanije, i daqe su
osnovni ustavni akti Magna karta libertatum i Bil o pravima, stari po nekoliko vekova i doneseni na nedemokratski na~in. Dakle, problematizacija
legitimnosti sada{weg srpskog Ustava, uz sve ove ~iwenice, ne moè biti
dovoqan razlog da se po svaku cenu insistira na potpuno novom ustavnom projektu. Dràvna zajednica Srbija i Crna Gora nije na legitiman na~in konstituisana, jer je pogaèn tada vaè}i Ustav Savezne Republike Jugoslavije, a
parlamenti Srbije i Crne Gore takozvanu Ustavnu povequ usvajali su apsolutnom, a ne dvotre}inskom ve}inom, kako bi moralo da se mewa ustavno
ure|ewe, pa sadràj te poveqe ne moè biti nikakav obavezuju}i faktor za
mewawe Ustava Srbije. I kad bi bio, on samo nalaè ustavne promene u ~lanicama ove nakaradne kvazi-dràvne zajednice, ne upu{taju}i se u to da li }e
se ustavne norme prilago|avati amandmanima ili potpuno novim ustavnim
tekstom. Dakle, u obrazloèwu Vladinog nacrta ne postoji nijedan vaqan
razlog za dono{ewe novog Ustava, pa ~ak i da je ta~na konstatacija, koja tako
glupo zvu~i, da vaè}i Ustav nije stvorio osnove za sveobuhvatnu demokratizaciju Srbije. Pametnije bi bilo pitati ~ime je to vaè}i Ustav spre~a416
vao ili sputavao demokratizaciju? Moglo bi se navesti ~itav niz primera da

su razli~ite vladaju}e garniture, u proteklih ~etrnaest godina, kr{ewem
ustavnih normi spre~avale demokratizaciju, a te{ko da bi se moglo dokazati da je dosledna primena wegovih normi ometala demokratizaciju.
b) Problem racionalnosti dono{ewa potpuno novog ustava
Da li je racionalno donositi potpuno novi ustav u uslovima okupacije
zna~ajnog dela teritorije Republike Srbije od strane trupa Severnoatlantskog pakta uz politi~ku podr{ku Ujediwenih nacija? Da li bi dono{ewe novog ustava bez u~e{}a bilo kog politi~kog predstavnika Albanaca i bez izlaska pripadnika albanske nacionalne mawine na referendum predstavilo
na{ srpski, svesni ili nesvesni, doprinos nastojawima da se Kosovo i Metohija otcepe u potpunosti od Srbije, da steknu punu nezavisnost ili status
ravnopravan statusu Srbije i statusu Crne Gore u eventualnoj improvizovanoj konfederaciji po stranom diktatu? To su dva kqu~na pitawa koja me optere}uju otkad su prve ideje o dono{ewu novog ustava plasirane u srpskoj javnosti. Srpska radikalna stranka ne sme, ne moè i ne}e u~estvovati u bilo
kom poslu ~iji bi rezultat olak{ao realizaciju nastojawa albanskih separatista. Zato insistiramo na ozbiqnoj stru~noj raspravi o mogu}im negativnim reperkusijama dono{ewa novog ustava. Mo`da je moja bojazan neopravdana ili preterana, ali je zato va`no ~uti stru~no mi{qewe uglednih srpskih
pravnika koji nisu ideolo{ki ili partijski eksponirani. Pri tome, zaista
me ne interesuje {ta }e o tome re}i intelektualne olupine i moralne nakaze poput Slobodana Vu~eti}a, Vojina Dimitrijevi}a, Radeta Stojanovi}a
ili Biqane Kova~evi} Vu~o.
U dono{ewu sada{weg Ustava Srbije u~estvovali su kakvi-takvi albanski politi~ki predstavnici, nelegitimni u meri u kojoj je legitimnost nedostajala i srpskim, s obzirom da su ih komunisti~ki partijski komiteti delegirali da glume parlamentarce. Me|utim, referendum je odràn na celoj
teritoriji Srbije, bukvalno na svakom bira~kom mestu, a s obzirom da mu se
odazvala ve}ina gra|ana, ubedqiva ve}ina, deplasirano je postavqati pitawe kako se u tome pona{ala glavnina glasa~a unutar bilo koje nacionalne
mawine. Ni kod eventualnog budu}eg referenduma uop{te nije va`no da li
}e Albanci na wemu u~estvovati i u kom broju. Wihovo je gra|ansko pravo da
glasaju po svojoj voqi ili da bojkotuju. Ali je veoma va`no da imena svih punoletnih Albanaca, dràvqana Srbije, budu unesena u bira~ke spiskove i da
se referendumska bira~ka mesta otvore u svim delovima Srbije, pogotovo na
Kosovu i Metohiji u sredinama gde ìve iskqu~ivo pripadnici albanske nacionalne mawine. Mislim da sada{wa Vlada Srbije nije u mogu}nosti da taj
uslov ostvari. Ako novi ustav donesemo na referendumu koji }e ukqu~iti
glasawe na vrlo malom delu kosovskometohijske teritorije, srpski neprijateqi }e to, dosta uverqivo, predstaviti svetskom javnom mwewu kao na{e odustajawe od punog srpskog dràvnog suvereniteta nad Kosovom i Metohijom.
417
Zato srpski radikali treba oprezno i konstruktivno da pristupe ovoj ustavotvornoj inicijativi vladaju}e ve}ine, li{eni bilo kakvih ideolo{kih
predrasuda, ali potpuno posve}eni za{titi nacionalnih i dràvnih interesa, a oprezni u odnosu na mogu}e podvale i podmetawa.
Svestan sam da se sli~an problem moè stvoriti i u slu~aju izmena postoje}eg ustava usvajawem ustavnih amandmana, ali sve primedbe ove vrste tada bi imale neuporedivo mawu pravno-politi~ku teìnu, pogotovo ako se ne
mewaju odredbe kojima se reguli{e ustavno-pravni poloàj autonomnih pokrajina. Mada bi, i u slu~aju usvajawa ustavnih amandmana putem referenduma, bilo va`no da se prethodno sa~ini jedinstven bira~ki spisak za celu Srbiju, koji bi ukqu~io imena bar onih gra|ana albanske nacionalnosti ~ije je
pravo na dràvqanstvo Republike Srbije bilo regulisano do momenta okupacije Kosova i Metohije, pa glasali oni ili ne glasali na referendumu. U
tom slu~aju, Vlada Srbije bi morala insistirati da otvori glasa~ka mesta na
svim delovima kosovskometohijske teritorije, pa ako to u praksi ne bude mogu}e, vredio bi argument opravdawa vi{om silom. Ako albanskih imena ne
bude u jedinstvenom bira~kom spisku nikakvi argumenti ne}e vredeti. U slu~aju postizawa parlamentarnog konsenzusa o ustavnim promenama ne treba se
bojati referenduma, jer }e biti ve}i broj glasa~a u odnosu na parlamentarne izbore, zato {to }e se na jedinstveni poziv vlasti i opozicije verovatno
odazvati ubedqiva ve}ina gra|ana sa aktivnim bira~kim pravom.
2. Konkretne primedbe na predloèni nacrt novog ustava
Preambula postoje}eg ustavnog teksta je lep{e i sadràjnije formulisana od preambule u predloènom nacrtu, pa sam mi{qewa da svaka formulacija ili preformulisawe postoje}eg treba da svojim kvalitetom dokaè
svrsishodnost mewawa sada{weg ustavnog teksta. Ostale primedbe iznosim
grupisane na osam delova podnesenog nacrta ustavnog teksta.
a) Ustavna na~ela
U celini je ova problematika boqe formulisana nego u postoje}em tekstu. Grb, zastava i himna, kao najva`niji dràvni simboli, morali bi biti
normirani neposredno ustavnim tekstom, a ne organskim zakonom, s tim {to
bi se uneo kompletan tekst himne Boè pravde u verziji koja ne pomiwe
kraqa. Ovo je pitawe uglavnom ve} re{eno konsenzusom svih relevantnih politi~kih faktora, pa ustavotvorac nema razloga da ga odlaè, kao {to je to
bio slu~aj 1990. godine. Postoji problem stilizacije {tita na kome se pojavquje dràvni grb. Smatram da je suvi{e ru`no kad taj {tit asocira na latini~no slovo V. On bi se morao stilizovati po uzoru na beograski grb ili
policijsku zna~ku.
Nedopustivo je da Ustav, kao najvi{i pravni akt, propisuje bilo kakvu
diskriminaciju, pa makar to bila pozitivna diskriminacija nacionalnih
mawina, {to se pomiwe u ~lanu 19, a potom precizira ~lanom 20. Svaka dis418
kriminacija je pozitivna za onoga za koga je korisna, a negativna po onoga kome neku {tetu nanosi. Ako èlimo istinsku vladavinu prava, onda nijedan
gra|anin ili dru{tvena grupa ne smeju biti ni negativno ni pozitivno
diskriminisani, nego u potpunosti ravnopravni u okviru razvijene gra|anske dràve.
b) Qudska i mawinska prava i slobode
^lan 20, kojim se, u kontradikciji sa ~lanom 19 o zabrani svake diskriminacije, promovi{e pozitivna diskriminacija koja se ~udnim sunovratom elementarne logike ne smatra diskriminacijom, mora se potpuno izbaciti. U ~lanu 25, koji tretira zabranu ropstva, poloàja sli~nog ropstvu i
prinudnog rada, mora se izri~ito zabraniti prinudni rad pravosna`no osu|enih lica i wihov eventualni radni anga`man bazirati na principu dobrovoqnosti, uz nov~anu nadoknadu. Nedopustivo je da Republika Srbija prihvata me|unarodne obaveze, kako se to predvi|a ~lanom 36, na osnovu kojih bi izru~ivala bilo kome svoje dràvqane. Pogotovo ako je re~ o obavezama koje su
prihva|ene nakon izvr{avawa krivi~nih dela za koja se weni gra|ani terete, ili kad preti opasnost da neka nelegalna me|unarodna sudska instanca ka`wava dràvqane Srbije za dela koja, pre nego {to su u~iwena, zakonom ili
drugim propisom nisu bila predvi|ena kao ka`wiva, odnosno kazne koje se
izri~u nisu bile odre|ene po propisu koji je vaìo u vreme kad je delo u~iweno. Nedopustivo je da ~lan 36 su{tinski bude u koliziji sa ~lanom 32.
Ve} samim tekstom Ustava trebalo bi registrovati sedam tradicionalnih verskih zajednica, s obzirom da je ve} postignut konsenzus da su to Srpska pravoslavna crkva, rimokatoli~ka, islamska, jevrejska, slova~ka evangelisti~ka i dve ma|arske protestantske crkve, koliko me se}awe sluì, luteranska i augsbur{ka. Sve ostale verske zajednice registrovao bi, po zakonom
propisanom postupku, Ustavni sud. Po regulisawu takozvanog prigovora savesti ve} smo poprili~no preterali, pa bi ga trebalo svesti na pravo da se
ne nosi oru`je u toku sluèwa vojnog roka, {to ne bi podrazumevalo i pravo
da se ne obu~e uniforma. Sada{wi koncept civilne slu`be pretvoren je u
svojevrsno ruglo. Vojska treba da formira radne jedinice u kojima bi sluìla lica koja, rukovode}i se svojom verom ili ube|ewima, odbijaju upotrebu
oru`ja. Ustavni sud bi, u okviru svojih nadle`nosti, imao pravo zabrane delovawa pojedinih verskih zajednica asocijalnog karaktera.
Pogre{no je ustavnim normama propisivati bira~ko pravo srpskih dràvqana koji se zateknu ili ìve u inostranstvu. Nedavni izborni eksperiment pokazao je koliko je to apsurdno. Ne moè na{a zemqa imati diplomatska predstavni{tva u svim dràvama sveta niti otvoriti dovoqan broj bira~kih mesta, a uvek }e postojati neke dràve koje }e na{im gra|anima zabrawivati da glasaju na wihovoj teritoriji. Zato je jedino ispravno da se aktivno i pasivno bira~ko pravo moè koristiti iskqu~ivo na teritoriji Republike Srbije, gde je mogu}a adekvatna kontrola svih elemenata izbornog
procesa.
419
Kategorija sudijaporotnika je preìvela, suvi{na i besmislena, pa je

treba ukinuti, jer zakonito i pravi~no su|ewe u sistemu slobodnog i nezavisnog sudstva mogu ostvariti samo profesionalne sudije. Ili da se sudije porotnici biraju na neposrednim izborima na teritoriji za koju je odre|ena
sudska instanca nadle`na.
Nedopustivo je da organi izvr{ne vlasti, poput Ministarstva pravde
ili Ministarstva unutra{wih poslova, vode registar politi~kih organizacija, odnosno udruèwa gra|ana. Mi{qewa sam da i te registre mora da vodi Ustavni sud, s obzirom da je on jedini nadleàn za wihovu zabranu. U protivnom, postoji mogu}nost prikrivenog vida zabrane odbijawem ili odugovla~ewem registracije od strane izvr{ne vlasti.
Neverovatno je da se posle ~lana 20, s op{tijom odredbom o takozvanoj
pozitivnoj diskriminaciji, ~lanom 75 propisuje pozitivna diskriminacija
nacionalnih mawina privremenim merama dràvnih organa, i to u ekonomskom, socijalnom, kulturnom i politi~kom ìvotu. I koji su to izrazito nepovoqni uslovi ìvota pripadnika nacionalnih mawina koji bi iziskivali
wihovu pozitivnu diskriminaciju u vidu bilo kakvih privremenih mera?
Ovaj ~lan treba u celosti izbaciti iz teksta nacrta.
v) Ekonomsko ure|ewe i javne finansije
^lan 84 treba preformulisati tako da se organskim zakonom reguli{e
na~in raspolagawa dràvnom imovinom od strane autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, a ne da one imaju neku posebnu imovinu u odnosu
na dràvnu, {to je pravno besmisleno.
Uvo|ewe nekakvog ra~unskog suda radi nadzirawa izvr{avawa svih
buyeta je besmisleno. To pravo mora imati Ministarstvo finansija i vladin
organ koji kontroli{e poslovawe svih ministarstava, a u slu~aju zloupotreba, odnosno krivi~nih dela nadleàn je redovni sud. Ono {to se ~lanom 94
propisuje kao nadle`nost Ra~unskog suda kao samostalnog i nezavisnog organa sudske vlasti, koji nadzire izvr{ewe svih buyeta u Republici Srbiji,
upravqawe dràvnom imovinom, imovinom autonomnih pokrajina i jedinica
lokalne samouprave, pregleda wihove ra~une i obavqa druge poslove odre|ene Ustavom i zakonom mogla bi biti nadle`nost nekog parlamentarnog ili
vladinog organa, ali nikako suda, jer se sud bavi sporovima, a ne nadzorom. Uz
to je potrebno naglasiti pravo centralne vlasti na utvr|ivawe osnovnih
buyetskih okvira autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, uz
striktnu kontrolu raspolagawa wihovih eventualnih samostalnih prihoda.
g) Organizacija vlasti
êtvrti deo teksta nacrta tretira pitawe organizacije dràvne vlasti,
{to se naziva ure|ewem vlasti. On se mora preraditi tako da se ustavnim
normama naglasi princip podele vlasti i me|usobne kontrole wene tri grane; parlamentarne, upravne i sudske. Svaki dràvni organ mora biti jasno
420
definisan u pogledu pripadnosti jednoj od tri grane vlasti, pa bi ovaj deo

Ustava trebalo klasifikovati na tri odeqka, {to podrazumeva ukidawe sedmog dela i preno{ewe normi o ustavnom sudstvu u odeqak koji jedinstveno
tretira sudsku vlast.
U odeqku kojim se reguli{e na~in izbora, nadle`nost i delovawe Narodne skup{tine treba odustati od dosada{we prakse da novoizabrani narodni poslanici sami sebi verifikuju poslani~ki mandat. Tu neprekidno
preti opasnost da skup{tinska ve}ina zlonamerno odbije verifikaciju mandata nekog opozicionog poslanika, makar pasivno, tako {to }e spre~iti postizawe kvoruma za odlu~ivawe. Mi{qewa sam da bi Ustavni sud trebalo da
u svojoj nadle`nosti ima verifikaciju poslani~kih mandata i konstatovawe
prestanka mandata, s tim {to bi mu ustavnim normama trebalo propisati da
to radi po hitnom postupku. Dobro je {to je predvi|ena neophodnost odlu~ivawa apsolutnom ve}inom kod ve}eg broja va`nih pitawa, posebno kod izbora najvi{ih funkcionera ostale dve grane vlasti, odlu~ivawa o vanrednom
i ratnom stawu i pitawima imuniteta, kao i kod usvajawa buyeta i organskih
zakona itd. To je krupan demokratski korak napred u odnosu na postoje}e stawe. Kod pitawa raspu{tawa Narodne skup{tine, u ~lanu 106, dobro je {to se
parlament ne moè raspustiti ako je podnet predlog za izglasavawe nepoverewa Vladi, ali zato treba precizirati da se novi predlog za izglasavawe
nepoverewa nakon neuspeha prethodnog na skup{tinskom glasawu, ne moè
podneti dok ne istekne rok bar od 24 ~asa, kako bi u tom momentu predsednik
Republike na obrazloèn predlog Vlade mogao da raspusti Narodnu skup{tinu. U protivnom, poslanici bi stalnim podno{ewem predloga za izglasavawe nepoverewa Vladi prakti~no mogli spre~iti da se parlament raspusti sve do okon~awa redovnog mandata.
S obzirom da je predvi|eno uvo|ewe nove funkcije, takozvanog ombudsmana, mi{qewa sam da je sam termin neprimeren srpskom jeziku i wegovim
glasovnim mogu}nostima, pa }e qudi naj~e{}e pogre{no da ga izgovaraju.
Prema predvi|enim nadle`nostima, za ovu instituciju bi mnogo adekvatniji naziv bio narodni tribun. Tako|e ga treba locirati kao deo zakonodavne
vlasti u okviru wene kontrolne funkcije, mada po nekim segmentima funkcija i po nadle`nostima podse}a na tuìla~ku.
Institucije predsednika Republike, Vlade i guvernera Narodne banke
treba u pogledu na~ina izbora i nadle`nosti normativno grupisati kao tri
pododeqka unutar odeqka, u kome su pravno regulisani organi izvr{ne vlasti. Pri tome se jasno nagla{ava da je re~ o tri potpuno samostalne i u pogledu nadle`nosti me|usobno nezavisne institucije. Neuki politi~ari i
neobrazovani novinari ~esto u javnosti nastupaju s tezom da je neposredni izbor {efa dràve od strane gra|ana demokratskiji od wegovog izbora u parlamentu. Ko se iole razume u modernu demokratsku politi~ku teoriju uop{te
ne sumwa u ~iwenicu da je parlamentarni sistem demokratskiji od predsedni~kog, a u ~istom parlamentarnom sistemu najprirodnije je da narodni po421
slanici biraju {efa dràve. Naime, s obzirom da se tri grane vlasti moraju me|usobno kontrolisati, pokazalo se u praksi da je najteà kontrola izvr{ne vlasti koja rukovodi upravnim aparatom dràve. Tu su i potencijalno
najve}e zloupotrebe. Kada predsednika izaberu gra|ani on prakti~no postaje nesmewiv. Pisci ovog nacrta predvideli su da ga moè razre{iti Ustavni sud ako je povredio Ustav, ali ga niko ne moè smeniti zbog pogre{nih politi~kih odluka. Zato bi mnogo primerenije re{ewe bilo da predsednika
Republike bira apsolutnom ve}inom glasova i smewuje dvotre}inskom ve}inom Narodna skup{tina. Teè smewivawe od izbora garantuje dovoqan stepen stabilnosti institucije, a predsednik dràve koji ne uìva poverewe
dve tre}ine narodnih poslanika trebalo bi i sam da se povu~e sa funkcije.
Kod poveravawa mandata za sastav Vlade, predsednika Republike treba
normativno striktnije vezati za predlog politi~ke stranke ili parlamentarne koalicije koja raspolaè skup{tinskom ve}inom. Bilo bi nedopustivo da predsednik odbije predlagawe kandidata iza koga stoji ve}inska stranka, nego insistira na nekom licu po sopstvenoj voqi iz te iste stranke. Ovde je potrebno sankcionisati i pitawe predsednikove krivi~ne odgovornosti ako namerno predlaè kandidata za koga se unapred zna da ne}e dobiti
poverewe Narodne skup{tine. U srpskoj politi~koj istoriji imamo primer
da je, nakon izbora 1993. godine, predsednik Republike Srpske Krajine grubo prenebregao stav parlamentarne ve}ine i za mandatara odredio lice iza
koga prvobitno nije stajala nijedna partija. ^lanovi 120 i 121 u koliziji su
sa ~lanom 117 u pogledu prekluzivnih rokova za izbor nove Vlade nakon izglasavawa nepoverewa ili uskra}ivawa poverewa. Logi~no bi bilo da u tom
slu~aju predsednik Republike otpo~ne istu proceduru kao {to to ~ini nakon izbora.
Normirawe na~ina obrazovawa, organizacionu strukturu i nadle`nosti sudske vlasti treba koncentrisati u jedinstvenom pododeqku, drè}i se
principa jedinstvenog pravosudnog sistema. To zna~i da bi u Srbiji postojali samo redovni sudovi, a nikako ne specijalni ili specijalizovani, kao {to
su to bili vojni, privredni, upravni, ra~unski itd. Ne moè se u slu~aju sudske vlasti mnogo vi{e normativnih elemenata prepu{tati organskom zakonu nego {to je to ura|eno kod zakonodavne i izvr{ne vlasti. Neophodno je odrediti poziciju prvostepenih i drugostepenih sudova i razre{iti dilemu da
li jedan isti sud u jednom slu~aju moè postupati kao prvostepeni, a u drugom
kao drugostepeni. To je, svakako, anomalija. Prirodno bi bilo da postoje
osnovni sudovi koji }e uvek suditi u prvom stepenu, a od teìne spora bi zavisilo da li sudi sudija pojedinac, tro~lano ili peto~lano ve}e, sastavqeno
iskqu~ivo od profesionalnih sudija. Apelacioni sudovi bi po svim sporovima predstavqali drugostepene sudske organe, a Vrhovni sud ne bi vi{e mogao biti drugostepena sudska instanca po redovnim pravnim lekovima. On bi
postupao samo po vanrednim pravnim lekovima i obavqao druge ustavne i zakonske nadle`nosti. S obzirom da se na ovaj na~in Vrhovnom sudu zna~ajno
422
smawuje obim poslova, smawio bi se i broj wegovih sudija, a mogle bi mu se

u potpunosti poveriti sada{we nadle`nosti Vrhovnog saveta pravosu|a,
kao institucije koja je i sada nespretno formulisana po postoje}im zakonskim re{ewima, a pisci teksta nacrta novog Ustava kao da su poku{avali
posti}i jo{ vi{i nivo nespretnosti, me{aju}i i najvi{e nosioce izvr{ne
vlasti, poput ministra pravde u ne{to {to je striktna nadle`nost sudske
vlasti.
Javni tuìlac bi i daqe na raznim nivoima trebalo da bude inokosni
organ sa odre|enim brojem zamenika. Ako se na jednoj tuìla~koj instanci u
odre|enom teritorijalnom delokrugu bira vi{e javnih tuìlaca, ravnopravnih u wihovom statusu, preti opasnost od blokade rada i me|usobno suprotstavqenog delovawa. I praksa svetskih vrlo ure|enih pravnih sistema
prevashodno insistira na inokosnosti. Kompletna problematika ratnog i
vanrednog stawa treba da bude preme{tena u pododeqak koji reguli{e pravni poloàj institucija zakonodavne vlasti.
Poseban problem sada se stvara po pitawu Ustavnog suda. Iako ga pisci
nacrta defini{u samostalnim i nezavisnim sudskim organom, namenili su
mu neke striktno pravosudne funkcije, poput su|ewa najvi{im funkcionerima izvr{ne vlasti, optuènim za krivi~na dela. Mo`da je to dobra inovacija, ali se utoliko pre Ustavnom sudu mora odrediti hijerarhijsko mesto
u jedinstvenom pravosudnom sistemu kako on ne bi funkcionisao kao svojevrsni specijalizovani sud. I kad je re~ iskqu~ivo o poslovima za{tite
ustavnosti i zakonitosti, ve}ina demokratskih zemaqa nema ustavne sudove,
nego taj posao poveravaju vrhovnim sudovima. I kod nas bi Vrhovni sud mogao
u potpunosti izvr{avati sve nadle`nosti koje su predvi|ene za Ustavni ili
bi trebalo Ustavni sud, kao prvostepeni u krivi~nopravnim procesima optuènim dràvnim funkcionerima, podrediti Vrhovnom sudu kao drugostepenom organu, jer ni optuèni ministri i eventualno predsednik republike
ne bi smeli biti li{eni prava na àlbeni postupak u okviru dvostepenog
procesa. Mo`da je optimalno re{ewe da se u okviru Vrhovnog suda, pored
krivi~nopravnog, gra|anskopravnog, upravnopravnog. itd. odeqewa, uvede i
odeqewe za ustavnopravne sporove, a u slu~aju su|ewa ministrima prvostepeno tro~lano i drugostepeno peto~lano ve}e.
Nacrtom predvi|eni na~in izbora, odnosno imenovawa sudija Ustavnog
suda vrlo je komplikovan i prili~no besmislen. Besmislenost se ogleda ve}
u ~iwenici da se deo sudija bira, a deo imenuje. Na{a dosada{wa praksa
funkcionisawa ustavnih sudova pokazala je da se pre~esto za sudije biraju istro{eni politi~ari, a neretko i univerzitetski asistenti, tako da je kadrovska struktura ovih sudova, po stvarnoj stru~nosti, daleko zaostajala iza
Vrhovnog suda. Ja pri tom ne gubim iz vida da smo i u Vrhovnom sudu ~esto
imali krajwe kompromitantne li~nosti, poput, recimo, Zorana Ivo{evi}a
423
ili Leposave Karamarkovi}. Jednostavan pravosudni sistem u kome postoje

osnovni, apelacioni i Vrhovni sud bitno bi doprineo unapre|ewu kvaliteta rada pravosu|a i stvarnoj samostalnosti sudske vlasti. Jedinstvena sudska
vlast jedino tako moè uspostaviti uravnoteèn odnos sa zakonodavnom i
sudskom u smislu me|usobnog kontrolisawa. Dosad su institucije sudske vlasti prili~no nipoda{tavane u odnosu na izvr{ne, a sudija Vrhovnog suda morao bi, u pravom smislu re~i, da uìva ~inovni~ki rang ministra. Ovakvo
ustavnopravno preustrojstvo sudskog sistema podrazumeva neophodnost da se
nakon usvajawa novog Ustava i potom odràvawa parlamentarnih izbora i
konstituisawa izvr{ne vlasti, pristupi ponovnom izboru sudija u sve tri
pravosudne instance, odnosno u osnovnim, apelacionim i u Vrhovnom sudu.
Podnesenim nacrtom novog Ustava solidno je normirana ustavnopravna
problematika pokrajinske autonomije i lokalne samouprave. Tu bih imao samo nekoliko sitnijih primedbi. Na primer, povodom ~lana 160, u kome stoji
da predsednik op{tine predsedava sednicama skup{tine op{tine i izvr{nog odbora, nu`na je preformulacija, jer po pravilu predsednik izvr{nog
odbora predsedava sednicama izvr{nog odbora, a moè se uneti mogu}nost da
im predsedava predsednik op{tine ako prisustvuje sednici izvr{nog odbora koja je sazvana na wegov zahtev.
U delu koji se odnosi na ustavnost i zakonitost, neodrìva je formulacija prema kojoj izuzetno, samo pojedine odredbe zakona ili pokrajinskog zakona mogu imati povratno dejstvo, ako to nalaè op{ti interes utvr|en pri
dono{ewu zakona, ako joj se kumulativno ne doda: i pod uslovom da se povratnim dejstvom zakona ne name}u nove materijalne i finansijske obaveze
gra|anima i pravnim licima povodom wihovog statusa i delovawa u pro{losti, odnosno da se ne oteàva pravni poloàj okrivqenog u krivi~nom postupku u pogledu ka`wivosti odre|enog dela i visine zapre}ene kazne. Ne
sme nam se vi{e nikada desiti da se donose retroaktivni poreski zakoni ili
da se qudima sudi za radwe koje nisu bile sankcionisane kao krivi~no delo
u vreme izvr{ewa.
îni mi se da bi va`no bilo da se novim Ustavom precizno defini{e
pitawe zastarelosti krivi~nog gowewa i materijalnih potraìvawa. Smatram da je razuman rok od 20 godina za apsolutnu zastarelost za krivi~na dela ili materijalnu od{tetu, s tim {to bi se uvela i odredba o nezastarivosti gowewa za ratne zlo~ine. Tako|e je potrebno izbrisati odredbu po kojoj
se na zahtev 150.000 bira~a usvojena promena Ustava iznosi na referendum.
Na osnovu dosada{we prakse, jasno nam je da je svako masovno prikupqawe
potpisa krajwe nepouzdano, osim u slu~aju da se svaki potpis sudski overava.
Mislim da je neophodno Ustavom precizirati da se i pokrajinski i lokalni
izbori odràvaju na proporcionalnom principu, kao i parlamentarni, kako
bi cela Srbija imala jedinstven izborni sistem.
Vojislav [e{eq
424

Predmet br. IT - 03 - 67 - PT
Tuìla{tvu Me|unarodnog suda

Podnesak broj 52
Sudije : Carmel A. Agius, predsedavaju}i Jean-Claude Antonetti,
Kevin Parker
Sekretar : g. Hans Holthuis
Datum : 12. novembar 2004. godine
TU@ILAC
protiv
OBAVE[TEWE OPTU@ENOG DA NAMERAVA DA
IZNESE POSEBNU ODBRANU U SKLADU SA
PRAVILOM 67(A)(ii)(b) PRAVILNIKA O POSTUPKU
I DOKAZIMA OSPORAVAWEM UDRU@ENOG
ZLOÎNA^KOG PODUHVATA KAO POSEBNOG
OBLIKA POÎWEWA KOJI JE I PRAVNO TEORIJSKI
NEMOGU]A TVOREVINA
Tuìla{tvo: Hildegard Uertz - Retzlaff, Ulrich Massemayer, Daniel Saxon
UDRU@ENI ZLOÎNA^KI PODUHVAT

TEORIJA HA[KOG TRIBUNALA
UVOD
Kriminalitet je dru{tveno opasna pojava. Istorija qudske civilizacije nam je ostavila tragove koji nam dokazuju da ni dana{wa, savremena dru{tva, nisu uspela da iskorene ili zna~ajno ograni~e ovu dru{tveno opasnu
pojavu.
Verovatno je sasvim jasno da kriminalitet u su{tini predstavqa jednu
specifi~nu dimenziju qudskog pona{awa. To je uvek dimenzija pona{awa pojedinca.
Kriminalitet je pojava koja optere}uje sva dru{tva, odnosno dràve i
zato predstavqa, bez obzira na razlike u obi~ajima, kulturi, sistemu vrednosti dru{tva i drugim specifi~nostima pojedinih dru{atva, globalni problem. Odavno dràvne granice i razli~iti politi~ko pravni sistemi u pojedinim dràvama nisu smetwa kriminalitetu.
425
Na pojavu organizovanog kriminaliteta, kao posebnog oblika vr{ewa

kriminalnih aktivnosti nijedna dràva, odnosno dru{tvo nisu imuni. Mada
organizovani kriminalitet predstavqa sufisticirani oblik u~e{}a ve}eg
broja lica u izvr{ewu krivi~nih dela, sve pojave u~e{}a dva ili vi{e lica,
wihovog udruìvawa, radi kolektivnog delovawa u ostvarivawu zajedni~kih
ciqeva, koji se moè odrediti kao uspeh u kriminalnom delovawu nazivaju se
sau~esni{tvo.
Sau~esni{tvo kao zajedni~ko delovawe vi{e lica pretpostavqa odre|enu povezanost svih u~esnika u ostvarivawu i doprinos svakog pojedina~no
izvr{ewu krivi~nog dela. To je kombinovana saradwa u kojoj svakom od u~esnika je dato posebno mesto, odre|ena funkcija i odgovaraju}a uloga. Zato se
obi~no kaè da je sau~esni{tvo posebna forma kriminalnog pona{awa, a
koja je zbog postojawa organizacione forme opasnija od kriminaliteta koji
se ostvaruje delovawem jednog lica (pojedinca).
Me|usobno isprepletani qudski odnosi, li~ni interesi, suprotnost
grupa i wihovo spajawe, socijalne prilike i drugi dru{tveni odnosi (nedostaci i slabosti) i ukupnost dru{tvenog ìvota omogu}avaju nastanak, opstanak i promenu oblika povezivawa qudi. U takvom ambijentu ili okruèwu, pod uticajem raznih motiva qudi se povezuju da bi ostvarili ili za{titili neki svoj interes. Putevi i sredstva kojima idu ili ih koriste qudi koji su na{li neki interes u udruìvawu mogu biti mogu}i i dozvoqeni, ali
~esto se de{ava i da do|e do promene smera. Ako je povezivawe i zajedni~ko
delovawe usmereno na nesporno vr{ewe jednog ili vi{e krivi~nih dela, onda je ta grupa qudi u kriminalnoj zoni, a forma wihovog kriminalnog pona{awa sau~esni{tvo.
Ako je osnovna ideja udruìvawa qudi da udruìvawem i zajedni~kim
delovawem mogu posti}i ve}i efekat (kao kvalitet za grupu) ili efikasnije (brzo i sa mawe napora) vr{ewe jednog ili vi{e ka`wivih dela, onda imamo sau~esni{tvo u krivi~no pravnom smislu. Sau~esni{tvo, kao nesumwivo
{tetna dru{tvena pojava, mora da se posmatra kao celina, odnosno kao me|usobno povezani sistem me|usobno povezanih elemenata koji defini{u i oblikuju u biti kriminalno pona{awe ve}eg broja lica u odre|enom krivi~nom delu. Sau~esni{tvo je u su{tini u~e{}e vi{e lica u jednom krivi~nom
delu, a javqa se kao saizvr{ila{tvo, podstrekavawe, pomagawe i kao nejteì
oblik organizovawe zlo~ina~kog udruèwa.
Problem sau~esni{tva verovatno dobija na teìni i na zna~aju kada su
u pitawu ka`wiva dela koja se nazivaju te{ke povrede me|narodnog humanitarnog prava. Neke specifi~nosti koje u su{tini ne mogu bitnije da dovedu
u pitawe teoretske postavke problema su~esni{tva verovatno moraju da postoje kada su u pitawu ka`wiva dela te{ke povrede me|unarodnog humanitarnog prava, ali one mogu samo da doprinesu boqem razumevawu tog oblika sau~esni{tva, a nikako da promene ili izvitopere osnovni pogled na problem
sau~esni{tva.
426
Pred Me|unarodnim krivi~nim sudom za krivi~ni progon lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humaniratnog prava po~iwena na teritorji biv{e Jugoslavije od 1991. godine ( u daqem tekstu: Ha{ki tribunal)
vode se krivi~ni postupci po optu`nicama Tuìla{tva u kojima se na vrlo
specifi~an, i do sada u praksi nezabeleèn na~in, aktuelizuje problem zavere i zlo~ina~kog delovawa vi{e lica kao navodno nove forme koja se naziva zajedni~ki ili udruèni zlo~ina~ki poduhvat. Na taj na~in se ponovo
otvara pitawe sau~esni{tva i to mo`da {ire i dubqe nego {to je do sada bio
slu~aj sa organizovawem zlo~ina~kog udruèwa u onom delu koji nazivamo
organizovani kriminal. Ha{ki tribunal u svojim presudama promovi{e teoriju udruènog zlo~ina~kog poduhvata, pa imaju}i u vidu da se prosto izbegava ozbiqna krivi~no pravna analiza ove teorije, ova studija ima za ciq da
prikaè jedan kriti~ki pogled i zakqu~ak da tako ne{to ne sme da postoji.
Zato ova studija tematski ima nekoliko delova koji razra|uju problem
sau~esni{tva, ali sa osvrtom na me|unarodno humanitarno pravo, praksu Ha{kog tribunala i posebno krivi~ni postupak koji se u Hagu vodi protiv
prof. dr Vojislava [e{eqa.
I
TEORIJSKI STAVOVI O SAUÊSNI[TVU
OSNOVA ZA DEFINISAWE POJMA UDRU@ENOG
ZLOÎNA^KOG PODUHVATA
1. Pojam sau~esni{tva
Sau~esni{tvo (concursus plurim ad delictum) je u~estvovawe vi{e lica
u ostvarivawu jednog krivi~nog dela. To je slu~aj kada krivi~no delo pod odre|enim uslovima predstavqa rezultat delovawa vi{e lica. Lica ~ijim je
delovawem ostvareno krivi~no delo su sau~esnici. Dakle, jedno lice ne moè da proizvede sau~esni{tvo. To zna~i da sau~esni{tvo postoji samo ako
istovremeno postoje i poznati su sau~esnik i glavni izvr{ilac. Ako postoji glavni izvr{ilac, a nema sau~esnika, onda ne postoji sau~esni{tvo, kao
{to je nemogu}e da postoji sau~esnik, a da se istovremeno ne zna ili ne postoji glavni izvr{ilac.
Sau~esni{tvo zna~i da dva ili vi{e lica sjediwuju svoju delatnost u
istom pravcu i prema zajedni~kom ciqu, radi postizawa tog zajedni~kog ciqa izvr{ewe krivi~nog dela. Sau~esni{tvo podrazumeva da dva ili vi{e
lica svojom delatno{}u doprinose zajedni~kom ciqu koji je fokusiran u izvr{ewe krivi~nog dela. Dakle, sau~esnici sauzrokuju, odnosno svako od wih
pojedina~no uzrokuje i doprinosi u odre|enom delu nastanku {tetne posledice (posledica krivi~nog dela). Kada jedno krivi~no delo izvr{i vi{e lica onda se nesporno mewa karakter dru{tvene opasnosti izvr{ene radwe.
427
U savremenom pravu je zauzet jedinstven stav da sau~esni{tvo predstavqa institut koji se reguli{e u Op{tem delu krivi~nog zakona. U najve}em
broju zakonodavstava nema op{te definicije sau~esni{tva, ve} se pribegava definicijama sau~esnika: podstreka~, pomaga~.
Veliki broj teoreti~ara krivi~nog prava poku{ao je da defini{e
sau~esni{tvo. Kao primer navode se slede}i poku{aji definisawa sau~esni{tva:
Sau~esni{tvo je voqno u~e{}e u radwi izvr{ewa krivi~nog dela zapo~etog ili zavr{enog od nekog drugog (Garao).
Sau~esni{tvo je odnos nekoliko lica prema jednoj posledici pri kome
svako na vini na~in uslovqava ovu posledicu putem izvesne pozitivne radwe
(Kolokov).
Zajedni~ko ~iwewe je sporazumno, skrivqeno delovawe vi{e osoba
pri izvr{ewu jednog ka`wivog dela, tako da svaka od tih osoba preduzima
radwu ka`wivog dela ili ma koju drugu u okviru i u vreme izvr{ewa dela
(S.Franko).
Odavno je zapostavqen stav o potrebi postojawa dve definicije sau~esni{tva, i to: prva, koja bi obuhvatila obele`ja koja su karakteristi~na
svim formama zajedni~ke umi{qajne radwe i druga, koja bi se odnosila na sau~esnika koji podsti~e ili pruà pomo} glavnom izvr{iocu. Ovaj stav se zasnivao na podeli sau~esni{tva na sau~esni{tvo u uèm i {irem smislu. Ako
se ima u vidu da i danas ne postoje dve zemqe koje su na doktrinarnom planu
pitawe sau~esni{tva, wegovu prirodu i karakter uredile na istovetan na~in, onda je potrebno utvrditi {ta im je u principu zajedni~ko.
Sau~esni{tvo je oblik zajedni~ke aktivnosti i bez obira kako se pojavquje, svi ti oblici moraju da imaju jednu op{tu karakteristiku: da se mogu ~initi samo namerno i da zato ne moè biti sau~esni{tva kod nehatnih
krivaca.
Izvr{ilac krivi~nog dela je neposredni, fizi~ki autor krivi~nog dela, on neposredno ostvaruje bi}e dru{tveno-opasnog dela, a sau~esnik je uvek
saautor krivi~nog dela. Sau~esnik, bez obzira u kakvoj se ulozi pojavquje
uvek prouzrokuje svojim doprinosom zabrawenu posledicu. Zato mora da se
pravi razlika izme|u radwi sau~esni{tva od radwi koje se nazivaju doticajem. Ove radwe nisu sau~esni{tvo jer ne predstavqaju uzrok zabrawene posledice, osim ako prikrivawe i neprijavqivawe nisu obe}ani u~iniocu i na
taj na~in te radwe u{le u op{ti plan, koji je uslovio nastupawe zabrawene
posledice.
Prikrivawe i neprijavqivawe mogu biti samo samostalna krivi~na dela koja spadaju u grupu ka`wivih dela kojima se ometa vr{ewe pravosu|a.
Popustqivost je ne~iwewe koje se izraàva u nespre~avawu nastupawa
zabrawenih posledica. Po logici stvari popustqivost obuhvata samo slu~ajeve nespre~avawa krivi~nog dela za vreme wegovog izvr{ewa. Odgovornosti za popustqivost nema kada je takva intervencija bila nemogu}a ili je bi428
la skop~ana sa opasno{}u koja stvara stawe krajwe nu`de. Da bi popustqivost postojala potrebna je umi{qajnost (svest da se vr{i ili da se moè izvr{iti krivi~no delo), izv{ewe samog krivi~nog dela, ili wegov pokua{aj
i mogu}nost intervencije koja je u stawu da spre~i krivi~no delo. Popustqivost kao vrsta ne~iwewa, odnosno nespre~avawa izuzetno je va`na za krivi~nu odgovornost slu`benog lica, s tim {to se slu`beno lice moè pojaviti
u ulozi izvr{ioca samostalnog krivi~nog dela koje je u vezi za vr{ewem slu`bene du`nosti, a ako je ta vrsta ne~iwewa u{la u op{ti plan za izvr{ewe
krivi~nog dela od strane drugog lica i kao vrsta sau~esni{tva (pomagawe).
2. Oblici sau~esni{tva
U zavisnosti od kriterijuma koji se zasnivaju na nekim specifi~nostima pojave sau~esni{tva za teoriju i sudsku praksu zna~ajne se podele sau~esni{tva. Te razlike u ispoqavawu sau~esni{tva pokazuju da se ono moè pojaviti u razli~itim oblicima.
Davno je napravqena podela prema kriterijumu vremenske osnove, na:
1. sau~esni{tvo koje prethodi radwama izvr{ioca (concursus antecedens),
2. sau~esni{tvo u trenutku izvr{ewa krivi~nog dela (concursus concomintas),
3. sau~esni{tvo posle izvr{ewa krivi~nog dela (concursus subseqens
i unapred obe}ano prikrivawe).
Postoji deoba sau~esni{tva na aktivno i pasivno (concursus positivus
concursus negativus), a prema kriterijumu da li se sau~esni{tvo zasniva na
~iwewu ili ne~iwewu.
Neki autori su sau~esni{tvo delili na fakultativno i neophodno. Ova
podela je u su{tini bila nemogu}a, jer neophodno sau~esni{tvo ne moè da
postoji, po{to negira samo postojawe sau~esni{tva.
S obzirom na karakter i stepen subjektine povezanosti sau~esnika mogu
da se utvrde tri oblika sau~esni{tva, i to:
1. obi~no sau~esni{tvo,
2. sau~esni{tvo po prethodnom sporazumu,
3. sau~esni{tvo svoje vrste (sui generis).
Savremene teorije krivi~nog prava i skoro sva zakonodavstva prave razliku i vr{e podelu na ~etiri oblika sau~esni{tva:
1. saizvr{ila{tvo (saizvr{ilac kao sau~esnik),
2. podstrekavawe (podstreka~ kao sau~esnik),
3. pomagawe, (pomaga~ kao sau~esnik) i
4. organizovawe zlo~ina~kog udruèwa (organizator zlo~ina~kog udruèwa kao sau~esnik).
Postoje slu~ajevi kada se u svojstvu slepog oru|a u rukama stvarnog u~inioca pojavquje ~ovek, pa se stvara slika da je vi{e lica u~estvovalo u izvr{ewu krivi~nog dela. To je slu~aj prividnog sau~esni{tva. To su slu~ajevi
429
izvr{ewa krivi~nog dela pomo}u nepunoletne osobe, pomo}u du{evno bolesnog lica i pomo}u psihi~kog nasiqa.
U situaciji postojawa podstrekavawa na pomagawe ili pomagawa podstrekavawa, odnosno sau~esni{tva koje se ne manifestuje direktno prema izvr{iocu, ve} prema drugim sau~esnicima, onda se govori o sloènom sau~esni{tvu.
Za pitawe utvr|ivawa mesta i vremena izvr{ewa krivi~nog dela od
strane sau~esnika je va`no mesto i vreme izvr{ewa zabrawenih radwi od
strane sau~esnika. Ovo pravilo se proteè i kod takozvanih trajnih (krivi~no delo koje se vr{i neprekidno i u svakom momentu) i produènih (krivi~no delo se ponavqa) krivi~nih dela.
2.1. Podstrekavawe
Podstrekavawe je delatnost jednog ili vi{e lica koja je upravqena na
izazivawe kod podstrekavanog lica odluke da izvr{i odre|eno krivi~no delo. To je umi{qajno navo|ewe jednog lica na izvr{ewe krivi~nog dela. Postreka~ se prakti~no javqa kao intelektualni autor krivi~nog dela. Podstreka~ je onaj koji gura drugo lice da izvr{i krivi~no delo, poku{avaju}i
da sam ostane po strani. Oblik podstrekavawa i wegove metode mogu biti
razli~iti. Obi~no se podstreka~ sluì ugovarawem, obe}awima, podmi}ivawem, zastra{ivawem i drugim sli~nim sredstvima i metodama. Lista metoda podstrekavawa sadrì:
1. prinudu,
2. nare|ewe,
3. navo|ewe,
4. preporuke,
5. savet,
6. molba,
7. ube|ivawe,
8. obe}awe i davawe nagrada,
9. izazivawe zablude kod drugog ili iskori{}avawe zablude u kojoj se
drugi nalazi, i
10. pohvala.
Pojmu podsticawa sli~ni su pojmovi propaganda i agitacija. Oba pojma
predstavqaju poziv na delatnost. Propagandom se nakalemquje ideja, a agitacijom se neposredno poziva na rad. Oru|e propagande je ube|ivawe, a oru|e
agitacije potsticawe slu{alaca.
Ma koliko da propaganda i agitacija nasa|uju sistem ideja ili iznose
plan akcija i onda kada sadrè poziv na vr{ewe krivi~nih dela, one ipak ne
sadrè poziv na izvr{ewe odre|enog, konkretnog krivi~nog dela.
Za razliku od propagande i agitacije, podstrekavawe je uvek konkretno.
Ne moè se podstrekavawem neko navoditi na izvr{ewe krivi~nih dela
uop{te, bez ozna~avawa realnog objekta napada, s tim {to konkretnost
krivi~nog dela ne moè da zna~i konkretnost subjekta krivi~nog dela. Konkretnost krivi~nog dela je individualno odre|ivawe krivi~nog dela.
430
2.2. Pomagawe
Pomagawe je umi{qajno doprino{ewe jednom licu da izvr{i odre|eno
krivi~no delo. Podrazumeva se preduzimawe takve radwe kojom se s umi{qajem doprinosi izvr{ewu protivpravne radwe drugog lica. Doprino{ewe
podrazumeva delatnost pomaga~a koja je upravqen da omogu}i radwe izvr{ewa krivi~nog dela ili na stvarawe uslova da se preduzetom radwom od strane izvr{ioca ostvari posledica krivi~nog dela. Dakle, pruàwe pomo}i u
jednom krivi~nom delu ne sme predstavqati ni delimi~no direktno u~estvovawe u izvr{ewu krivi~nog dela.
2.3. Organizovawe zlo~ina~kog udruèwa
Organizovawe zlo~ina~kog udruèwa je stvarawe ili iskori{}avawe
organizacije, zavere, bande, grupe ili drugog oblika udruèwa radi vr{ewa
jednog ili vi{e krivi~nih dela.
2.4. Nu`nost podele oblika sau~esniu{tva
Podela i utvr|ivawe razli~itih oblika sau~e{}a neophodna je da bi se
napravila razlika izme|u izvr{ila{tva i saizvr{ila{tva, odnosno razlu~ila i napravila jasna razlika izme|u pomaga~a i izvr{ioca, odnosno saizvr{ioca, a naro~ito radi razgrani~ewa podstreka~a od izvr{ioca. êsto
se u praksi de{ava situacija da je vrlo te{ko napraviti razliku da li delatnost i radwe jednog lica u jednom krivi~nom delu predstavqaju saizvr{ila{tvo ili pomagawe. Tako|e se pojavquje u zavisnosti od mnogih okolnosti i
dilema da li se izvr{iocem moè smatrati samo neposredni izvr{ilac ili
se pod odre|enim uslovima moè usvojiti i pojam posrednog izvr{ioca.
S obzirom na delatnosti koje se preduzimaju moè da se napravi jasna
razlika i izvr{i podela na dve kategorije sau~esnika. Lica koja preduzimaju radwe koje ulaze u sastav radwe izvr{ewa krivi~nog dela, kojima se prouzrokuje posledica krivi~nog dela (izvr{ioci i saizvr{ioci) i lica koja
preduzimaju takvu delatnost, ili delatnosti koje ne ulaze u sastav radwe izvr{ewa krivi~nog dela i kojima se ne prouzrokuje posledica tog dela, ali
kojima se doprinosi ostvarewu krivi~nog dela tako {to se omogu}ava da radwa bude {to uspe{nije izvr{ena i posledice {to sigurnije sprovedene (podstreka~i, pomaga~i i organizatori zlo~ina~kog udruèwa).
Prema delatnosti koja obuhvata podstrekavawe, pomagawe i organizovawe zlo~ina~kih udruèwa sau~esni{tvo se naziva sau~esni{tvo u uèm smislu, a sau~esni{tvo koje pored navedenih delatnosti obuhvata i izvr{ila{tvo ili saizvr{ila{tvo naziva se sau~esni{tvo u {irem smislu.
3. Elementi sau~esni{tva
Po{to svako prisustvo dva ili vi{e lica u nekom poduhvatu, koji je za
rezultat imao zabrawenu posledicu, nije sau~esni{tvo, na planu utvr|ivawa
elemenata sau~esni{tva bila su prisutna dva dijametralno suprotna stava.
Prvi koji zanemaruje unutra{wu, odnosno subjektivnu vezu izme|u lica koja
deluju, svode}i sau~esni{tvo na slu~ajan sticaj u~inioca koji ne moraju ~ak
431
ni da se poznaju, niti da imaju predstavu o doprinosu izvr{ewu krivi~nog dela i drugi koji sau~esni{tvo pronalazi samo u prethodnom dogovoru sau~esnika. Ovi stavovi kao pojedina~ni i iskqu~ivi odavno su napu{teni. Savremena teorija postojawe sau~esni{tva vezuje za ispuwewe odre|enih uslova koji ~ine elemente sau~esni{tva. Izme|u sau~esnika je potrebno je da postoji objektivna veza i odre|ena subjektivna veza.
3.1. Objaktivna veza
Objektivna veza podrazumeva da je u izvr{ewu u~estvovalo vi{e lica i
da je krivi~no delo rezultat rada svih sau~esnika, da svaki u~esnik preduzima neku delatnost koja ma koliko posebna i odvojena od delatnosti drugih zajedno sa wima predstavqa jednu celinu, a u pogledu ostvarivawa krivi~nog
dela sve te delatnosti zajedno doprinose realizaciji odre|enog krivi~nog
dela. Delatnosti koje preduzimaju sau~esnici moraju da doprinose i vode
istom rezultatu prouzrokovawu zabrawene posledice. Delatnosti sau~esnika ne moraju biti preduzete u isto vreme i na istom mestu, jer za sau~esni{tvo je va`no da ono doprinosi i omogu}ava izvr{ewe krivi~nog dela kao
rezultat sjediwavawa delatnosti vi{e lica. Dakle, imamo sticaj radwi i
sticaj lica. Zato se radwom krivi~nog dela smatra svaka delatnost svakog od
ovih lica koja u~estvuju u realizaciji odre|enog krivi~nog dela. Moè se
re}i da ta objektivna veza mora da postoji kao uslov i da je ona uzro~na veza
izme|u posledica krivi~nog dela i svake od preduzetih radwi. Zato se kao sau~esnik javqa samo ono lice ~ije je pona{awe, odnosno preduzeta delatnost
u kauzalnoj vezi sa kona~nim rezultatom odre|enog krivi~nog dela.
Kauzana veza mora biti takva da do izvr{ewa krivi~nog dela, odnosno
nastupawa posledica krivi~nog dela ne bi ni do{lo u konkretnom obliku.
Dakle, kauzalna veza se uspostavqa i mora biti u odnosu na konkretni oblik
izvr{ewa krivi~nog dela.
3.2. Subjektivna veza
Subjektivnu vezu predstavqa svest pojedinih u~esnika da zajedni~kim
angaòvawem doprinose prouzrokovawu {tetne posledice. Sau~esni{tvo
moè da postoji samo ako je sau~esnik svestan da spaja svoju delatnost sa protivpravnom delatno{}u drugog lica. To zna~i da saizvr{ioci moraju da znaju jedan za drugog, a da sau~esnici znaju za izvr{ioca.
Svest o zajedni~koj saradwi nije vinost. Vinost je subjektivni element
i mora da postoji kod svakog sau~esnika nezavisno od wegove svesti o zajedni~oj saradwi. Zato se kod sau~esnika vinost moè pojaviti u razli~itom
obliku.
êsto je mogu}e da dva ili vi{e lica veruju zajedni~ki i pomaù se me|usobno, a da toga nisu svesni. U tom slu~aju nema sau~esni{tva zato {to ne
postoji svest o zajedni~koj saradwi.
3.3. Postojawe sau~esni{tva
Sau~esni{tvo, kao vrsta zajedni{tva, mora da sadrì objektivni i subjektivni momenat (veze). Ako jednog od wih nema onda jedno lice ne moè
432
biti sau~esnik, pa ~ak i ako je imalo u~e{}a u nano{ewu {tete objektu koji {titi zakon.
Sau~esni{tvo uvek predstavqa aktivnu radwu. Ne~iwewe ne moè da
prouzrokuje sau~esni{tvo, ali moè biti ka`wivo samo kao samostalno
krivi~no delo. Ne~iwewe treba razlikovati od sau~esni{tva u krivi~nom
delu koje je izraèno kroz propu{tawe da se izvr{i neka obaveza na ~iwewe, a time u stvari daje pozitivan doprinos nastupawu posledice krivi~nog
dela.
Za sau~esni{tvo je karaktristi~no da lice umi{qajno u~estvuje u delu
~ije zakonsko bi}e ostvaruje drugo lice kao wegov izvr{ilac (glavni izvr{ilac) i to delo bude stvarno izvr{eno. Sau~esni{tva nema bez umi{qaja
i to ne kao oblika vinosti, ve} kao psiholo{kog fakta.
To zna~i da je za sau~esni{tvo na objektivnom planu potrebna uzro~na
veza, a na subjektivnom planu svest o zajedni~koj saradwi mora biti umi{qajna.
4. Pravna priroda sau~esni{tva
Povodom pitawa odre|ivawa pravne prirode sau~esni{tva u savremenoj
nauci su prisutna dva shvatawa: monisti~ka teorija i pluralisti~ka teorija. Najve}i broj pristalica imaju monisti~ke teorije teorije o akcesornoj
prirodi sau~esni{tva, a mawe pristalica zastupa pluralisti~ke teorije
teorije o samostalnoj prirodi sau~esni{tva.
Op{teprihva}eno stanovi{te u teoriji i zakonodavstvu je da se sau~esni{tvo kao zajedni~ko u~e{}e vi{e lica u jednom krivi~nom delu u pogledu odgovornosti i ka`wivosti sau~esnika moè najboqe urediti ako se u~ini zavisnim (akcesornim) od ne~ega {to mora postojati na strani izvr{ioca, odnosno od postojawa krivi~nog dela.
Garo: Radwa sau~esnika u sebi ne sadrì nijedan konstitutivni element
krivi~nog dela, ali je ona krivi~na samo po svojoj tendenciji, po svom ciqu,
a ne moè biti ka`wena kao specijalni delikt.
4.1. Teorija akcesornosti
Ka`wivost sau~esni{tva se izvodi iz ka`wivosti u~iwenog krivi~nog
dela. Akcesornost izvire iz samog sau~esni{tva i ono je po prirodi stvari
jedino mogu}e i pravo. Radwe sau~esni{tva se ne mogu smatrati samostalnim,
ne mogu se odvojeno i nezavisno tretirati od postojawa krivi~nog dela izvr{ioca. Sau~esnikova radwa je akcesorijum neke druge koja se razlikuje, jer je
ta druga radwa izvr{ewa, ali tek uz tu drugu radwu predstavqa pravno relavantnu radwu. Radwa sau~esnika je indiferentan akt koji dobija svoj smisao
i zna~aj tek u vezi sa izvr{enim krivi~nim delom u~inioca. Ovo ne umawuje ka`wivost za poku{aj.
Radwe sau~esnika, ili wegove delatnosti su pomo}ne ili akcesorne i nemaju zna~aj uzroka, ali su i moraju biti uslov koji doprinosi nastupawu zabrawene posledice, odnosno posledice izvr{ewa krivi~nog dela. Zato akce433
sornost pretpostavqa i su{tinski zna~i: postojawe stalne i bezuslovne zavisnosti odgovornosti sau~esnika od odgovornosti glavnog izvr{ioca. Akcesornost ujedno zna~i i da odgovornost sau~esnika zavisi od postojawa glavnog dela, odnosno izvr{ewa krivi~nog dela.
Gradaciju u okviru akcesornosti sau~esni{tva izvr{io je M.E.Majer, i
to:
1. Minimalna akcesornost, gde se krivi~na odgovornost sau~esnika vezuje samo za preduzimawe radwe izvr{ewa krivi~nog dela.
2. Limitirana akcesornost, gde se krivi~na odgovornost sau~esnika ~ini zavisnim da li je izvr{ilac izvr{io protivpravnu radwu za koju krivi~ni zakon predvi|a odre|enu kaznu (glavni izvr{ilac ostvario zakonsko bi}e krivi~nog dela i da je postupao protivpravno).
3. Ekstremna akcesornost, za krivi~nu odgovornost sau~esnika potrebno je da krivi~no delo u kome je sudelovao ostvareno u celini, sa svim svojim
obele`jima (izvr{ilac ostvario zakonsko bi}e krivi~nog dela, da je postupao protivpravno i skrivqeno). Krivi~na odgovornost je pozajmqena od krivi~ne odgovornosti glavnog izvr{ioca. Zato {to u praksi ima slu~ajeva da
neko lice koje ne podleè krivi~noj odgovonosti izvr{i krivi~no delo, a
sau~esnici ne bi bili tako|e krivi~no odgovorni, ovo stawe se koriguje uvo|ewem principa posrednog izvr{ioca.
4. Hiperekstremna akcesornost, gde krivi~na odgovornost sau~esnika
zavisi od krivi~ne odgovornosti izvr{ioca i svih okolnosti objektivne i
subjektivne prirode koji postoje kod izvr{ioca.
Koncepcija limitirane akcesornosti je prisutna u ve}ini savremenih
krivi~nih zakonodavstava. Zna~ajna je konstatacija da je pojam limitirane
akcesornosti rastegqiv, odnosno elasti~an pojam. Zato se posebna pa`wa
mora usmeriti pojedinim tendencijama da se u okviru teorije o akcesornosti
(gde ako nema glavne radwe nema ni sau~esni{tva) ide toliko daleko da se
priznaje krivi~na odgovornost sau~esnika i u onim slu~ajevima kada uop{te
nije bilo izvr{ioca krivi~nog dela.
4.2. Teorija o nezavisnoj prirodi sau~esni{tva
Ova teorija se zasniva na pretpostavci da su sve radwe svih u~esnika u
jednom krivi~nom delu od istog kauzalnog zna~aja. Kako su sve radwe uzro~ne, a uzroci su jednake vrednosti onda nema potrebe da se pravi razlike izme|u izvr{ioca i ostalih u~esnika, jer su svi oni izvr{ioci krivi~nog dela u
{irem smislu. Prakti~no su svi sauzrokovali zabrawenu posledicu i ostvarili bi}e krivi~nog dela. Zato u pogledu krivi~ne odgovornosti svaki u~esnik u izvr{ewu jednog odre|enog krivi~nog dela odgovoran je na osnovu svoje radwe kao da je sam izvr{io krivi~no delo. Radwa svakog u~esnika se prosu|uje individualno i samostalno, nezavisno od radwe glavnog izvr{ioca.
Krivi~na odgovornost se zasniva na samom u~estvovawu u izvr{ewu krivi~nog dela, odnosno sau~esnici odgovaraju za svoje delo, a ne za tu|e delo. Tako
bi se sau~esni{tvo javilo kao delo specijalne vrste (delictum sui generis).
434
Prakti~no se svaka radwa u~esnika tretira kao radwa izvr{ewa. Samo

krivi~no delo nije jedinstveno, ve} ima onoliko krivi~nih dela koliko ima
u~esnika (krivi~no delo izvr{ioca, krivi~no delo pomaga~a, krivi~no delo podstreka~a, krivi~no delo organizatora zlo~ina~kog udruèwa). Osim
{to negira sau~esni{tvo ova teorija zadire toliko duboko da negira jedinstvenost krivi~nog dela. Ubistvo jedne osobe je jedno i jedinstveno krivi~no delo, a prema ovoj teoriji bilo bi onoliko krivi~nih dela koliko ima sau~esnika. Nemogu}e je postojawe deset krivi~nih dela ubistva nad jednom
istom osobom.
Ova teorija je napu{tena jer negira institut sau~esni{tva, ali pod wenim uticajem u zakonodavstvima je, u zavisnosti od stepena dru{tvene opasnosti, prisutan i institut sau~esni{tva kao samostalnog krivi~nog dela
koje se nalazi obi~no u Posebnom delu krivi~nog zakona.
5. Krivi~na odgovornost i ka`wivost sau~esnika
Sau~esni{tvo je forma zajedni~kog izvr{ewa krivi~kog dela u kojoj se
pretpostavqa odre|eno zajedni{tvo u~esnika u ostvarivawu jednog krivi~nog dela. To nije izvo|ewe radwe izvr{ewa i ostvarewa posledica, ve} doprino{ewe sau~esnika izvr{ewu tog dela. Dakle, u pitawu je participacija, u~e{}e koje ne predstavqa izvr{ewe krivi~nog dela.
Sau~esni~ka radwa u realizaciji odre|enog krivi~nog dela mora da
predstavqa odre|eni doprinos toj realizaciji. Sau~esni~kom radwom se
podupire, podràva, olak{ava ili ~ini realnijim realizacija odre|enog
krivi~nog dela. Taj doprinos realizaciji krivi~nog dela u pogledu ukupnosti realizacije krivi~nog dela moè biti razli~itog intenziteta. Moè
biti u pitawu neposredna akcija, ali i posredno u~e{}e preko radwi i kroz
radwe sau~esnika koje su vrlo udaqene i tako malog zna~aja da su prosto zanemarqive za celokupni proces izvr{ewa odre|enog krivi~nog dela.
5.1. Gde je granica krivi~ne odgovornosti i ka`wivosti sau~esnika
Konstrukcija osnova krivi~ne odgovornosti kod zajedni~kog u~e{}a vi{e lica u ostvarivawu jednog krivi~nog dela ista je kao kod individualnog
izvr{ewa krivi~nog dela. Objektivna veza uzro~nost, i subjektivna veza
vinost. Dakle, odgovornost se utvr|uje na osnovu ura~unqivosti i vinosti, i
to vaì i za sau~esnike. Pomagawe mora biti uzro~no za povredu ili za ugroàvawe. U protivnom bi postojalo samo poku{aj pomagawa, koji jo{ uvek nije ka`wiv. Sau~esnik moè biti krivi~no odgovoran samo ako je u vreme izvr{ewa krivi~nog dela bio ura~unqiv i vin. Dakle, sau~esnik odgovara za
krivi~nu posledicu ne po posebnim, ve} po op{tim osnovama krivi~ne odgovornosti. Osobenosti koje se javqaju kod sau~esni{tva koje su mogu}e i neophodne ne izraàvaju se u posebnim osnovima, nego u posebnoj formi krivi~ne odgovornosti. Ta posebnost za sau~esnike ogleda se u tome {to oni mogu
biti krivi~no odgovorni samo ako su sudelovali u delu sa umi{qajem.
435
5.2. Umi{qaj je jedini oblik vinosti koji povla~i odgovornost za

podstrekavawe, pomagawe i organizovawe zlo~ina~kih udruèwa
Sau~esnik mora biti svestan da sudeluje, u~estvuje, vr{i neku delatnost
u izvr{ewu ka`wivog dela ~ije zakonsko bi}e ostvaruje druga osoba kao izvr{ilac. Sau~esnik mora biti svestan svoje uloge i doprinosa u izvr{ewu
ka`wivog dela. Dakle, potrebna je svest o samom delu u ~ijoj realizaciji u~estvuje i istovremeno da ho}e wegovu realizaciju ili da se barem sagla{ava
sa tim. Zna~i da (direktni ili eventualni) umi{qaj je jedini oblik vinosti
koji povla~i krivi~nu odgovornost i ka`wivost sau~esnika.
Nema nehatnog podstrekavawa ni pomagawa.
U odnosu na opredeqewe zakonodavca da li èli da suzi ili pro{iri
kriminalnu zonu sau~esni{tva propisuje se oblik vinosti (direktni ili
eventualni) koji je neophodan za krivi~nu odgovornost sau~esnika. Zato sud,
tribunal i onaj ko vr{i sudsku vlast moè samo da tuma~i voqu zakonodavca, ali ne sme da je mewa.
Organizator zlo~ina~kog udruèwa nikada ne moè da postupa nehatno.
Zato se u konstrukciji organizovawa zlo~ina~kog udruèwa javqa samo umi{qaj kao osnovni i jedino mogu}i oblik vinosti.
5.3. Sau~esni{tvo u nehatnom delu glavnog izvr{ioca
Sau~esni{tvo se u su{tini zasniva na odnosu sau~esnik izvr{ilac
krivi~nog dela. Mogu}a je situacija da sau~esnik postupa sa umi{qajem, a
glavni izvr{ilac iz nehata.
Najve}i broj teoreti~ara smatra da ukoliko kod glavnog izvr{ioca ne
postoji umi{qaj, ta situacija iskqu~uje postojawe sau~esni{tva.
5.4. Krivi~na odgovornost sau~esnika je li~ne prirode
Krivi~na odgovornost sau~esnika je nezavisna i posebno se utvr|uje za
svako lice koje je sudelovalo u izvr{ewu odre|enog krivi~nog dela. To zna~i da krivi~na odgovrnost sau~esnika ne zavisi od odgovornosti izvr{ioca, niti od odgovornosti drugih sau~esnika, odnosno lica koja doprinose
realizaciji krivi~nog dela. Individualno odre|eni sau~esnik odgovara za
svoje postupke prema stepenu svoje (li~ne) krivice, a nezavisno od postupaka drugih.
Ostvarewem protivpravne radwe za koju zakon predvi|a odre|enu kaznu
(ili ka`wivi poku{aj) krivi~na odgovornost sau~esnika se odvaja od krivi~ne odgovornosti izvr{ioca i postaje potpuno autonomna.
5.5. Problem jednake ka`wivosti sau~esnika
Sau~esnici ne deluju jednako, jer se wihove uloge i funkcije me|usobno
razlikuju, pa je i dru{tvena opasnost sau~esnika nijansirana. Izjedna~avawe
sau~esnika bilo bi u suprotnosti sa osnovama krivi~nog prava koje polazi{te nalazi u individualnoj odgovornosti, te su nezaobilazne svojstva li~nosti i uloga svakog u~esnika.
5.6. Razgrani~ewe ka`wivosti pojedinih sau~esnika
U teoriji i praksi pojedinih zemaqa prisutna su tri sistema. Prvi, o
obaveznoj jednakoj ka`wivosti, drugi o obaveznom ublaàvawu i tre}i o fa436
kultativnom ublaàvawu kazne. Savremeni krivi~ni zakoni prihvataju tre}i stav, kao rezultat kompromisa. KZ Nema~ke (~lan 27. stav 2.) propisuje da
kazna pomaga~u moè biti ublaèna.
5.7. Problem jedinstvenog umi{qaja
Ako je krivi~no delo zajedni~ko delo sau~esnika sa izvr{iocem, onda
zajedni~ko ostvarewe odre|enog krivi~nog dela podrazumeva da kod sau~esnika i izvr{ioca postoji i jedinstveni umi{qaj u odnosu na to ka`wivo delo. Jedinstveni umi{qaj nije neophodan, odnosno on se ne moè tretirati
kao pretpostavka, jer dolazi do relativnog neslagawa izme|u umi{qaja sau~esnika i umi{qaja izvr{ioca (ekces izvr{ioca). Pravilo je da sau~esnik
krivi~no odgovara za posledicu koju je prouzrokovao u~inilac samo onda kad
je ona obuhva}ena wegovim (sau~esnikovim) umi{qajem i to u onom obliku
kako ju je on predvideo. Ako je izvr{ilac u~inio teè krivi~no delo od onoga koje je bilo obuhva}eno umi{qajem sau~esnika, sau~esnik ne}e biti odgovoran za teè krivi~no delo, ve} samo za ono koje je obuhva}eno wegovim umi{qajem. Sau~esnik je umi{qajno doprinosio izvr{ewu jednog dela, a izvr{ilac je izvr{io drugo i teè krivi~no delo.
Ako izvr{ilac u~ini krivi~no delo sa teòm posledicom, onda je sau~esnik krivi~no odgovoran i to po istom pravilu za odgovornost u~inioca
takvog dela (~lan 15. KZ SFRJ). Sau~esnik je odgovoran za teù posledicu iz
osnovnog krivi~nog dela, ukoliko se teà posledica moè pripisati nehatu
sau~esnika. Dakle, uslov je nehat sau~esnika.
Ovo pravilo se posebno odnosi na krivi~na dela koja su kvalifikovana
naro~itim okolnostima, ali samo pod uslovom ako je saizvr{ilac bio svestan postojawa takve okolnosti.
U slu~aju kada glavni izvr{ilac izvr{i blaì oblik krivi~nog dela
ili neko istovrsno delo koje je lak{e od onog na koje je bio podstaknut ili
pomognut, onda }e sau~esnik biti ka`wen za delo koje je izvr{ilac izvr{io (ili poku{ao da izvr{i), a ne za delo koje je obuhva}eno umi{qajem
sau~esnika.
U slu~aju kada je umi{qaj podstreka~a ili pomaga~a upravqen na jedno
krivi~no delo, a glavni izvr{ilac izvr{i sasvim drugo delo, odnosno delo
druge vrste (kvalitetativni ekces), onda }e za to delo odgovarati samo izvr{ilac, a ne i sau~esnici. U ovoj situacija prakti~no nema zajedni~kog delovawa vi{e lica za ostvarivawe odre|enog krivi~nog dela, odnosno ne moè
ni da postoji sau~esni{tvo.
5.8. Ekces izvr{ioca
Ekces izvr{ioca obuhvata slu~ajeve kada izvr{ilac ~ini takve zabrawene radwe, ili ih vr{i na takav na~in, ili u takvom obimu koji nisu predvideli podstreka~ i pomaga~. Pitawe odgovornosti sau~esnika za ekces izvr{ioca re{ava se na osnovu op{teg u~ewa o sau~esni{tvu i s obzirom na
konkretne osobine date kategorije. Naime, za odgovornost su potrebni objektivni i subjektivni osnovi krivi~ne odgovornosti. U slu~aju ekcesa izvr{i437
oca po pravilu postoji objektivni osnov odgovornosti, ali nema subjektivnog osnova odgovornosti za krivi~no delo koje je izvr{io glavni izvr{ilac,
jer u slu~aju ekcesa na~inom izvr{ewa krivi~nog dela glavni izvr{ilac moè da stvori drugi kvalitet krivi~nog dela.
6. Uticaj li~nih odnosa, svojstava i okolnosti na
krivi~nu odgovornost sau~esnika
Li~nim odnosima podrazumevaju se odre|ena stawa u koja stupa ~ovek
svojom voqom ili sticajem okolnosti (odnos slu`benog lica, odnos vojnog
lica, odnos srodstva).
Li~na svojstva predstavqaju stawe u kome se ~ovek trajno ili privremeno nalazi (stawe neura~unqivosti, maloletstva)
Li~ne okolnosti su objektivne ~iwenice vezane za li~nost ~oveka koje
mogu biti pravno relevantne (vi{e puta osu|ivan, nagra|ivan, biran i dr.)
Sa aspekta krivi~nog prava postoje dva mesta i dve grupe gde se li~ni odnosi, li~na svojstva i li~ne okolnosti pojavquju i da od wih zavisi krivi~na odgovornost.
Prvo mesto je kada od li~nih odnosa, svojstva i okolnosti zavisi samo
postojawe krivi~nog dela. To su okolnosti li~ne prirode i predstavqaju
stvarne okolnosti krivi~nog dela koje samim tim ulaze u elemente bi}a krivi~nog dela. Imaju konstitutivno zna~ewe za postojawe dela. Kao element
odre|enog krivi~nog dela one se proteù na krivi~nu odgovornost i ka`wivost svih u~esnika, pa se moraju ura~unati i podstreka~u i pomaga~u.
Krivi~no delo ~iji pojam sadrì kakvo li~no svojstvo, odnos ili okolnost, koje su stvarne okolnosti, naziva se posebnim krivi~nim delom (delicta propria). To su pre svega slu`bena i vojna krivi~na dela.
Da li kao sau~esnici mogu da budu ona lica koja nemaju ona posebna svojstva koja se kod odre|enih dela traè za u~inioca? U savremenoj teoriji krivi~nog prava prisutan je stav da sau~esnici mogu biti i ona lica koja nemaju
ona posebna svojstva koja se kod odre|enih dela traè za u~inioce, a koja postoje jedino kao takva (prava delicta propria), po{to te li~ne okolnosti zasnivaju ka`wivost ona se kao takva odnosi i na sve u~esnike.
Neprava delicta propria je situacija koja prouzrokuje da sau~esnik odgovara za osnovno delo, a osoba sa posebnim svojstvima za kvalifikovani oblik tog dela.
Drugo mesto je da li~ni odnosi, svojstva i okolnosti koje uti~u i od kojih zavisi krivi~na odgovornost i ka`wivost samo onog sau~esnika kod koga
se takve okolnosti na|u. Neki autori i sudska praksa u nekim zemqama poku{ali su da pobude (motiv) obi~no naveden u konkretnom krivi~nom delu (u
Posebnom delu krivi~nog zakona) smeste u li~ne odnose, svojstva i okolnosti iz Op{teg dela krivi~nog zakona.
438
7. Pomagawe kao oblik sau~esni{tva

7.1. Pojam i elementi pomagawa
Pomagawe je umi{qajno doprino{ewe jednom licu da izvr{i odre|eno
krivi~no delo. Podrazumeva se preduzimawe takve radwe kojom se s umi{qajem doprinosi izvr{ewu protivpravne radwe drugog lica. Doprino{ewe
podrazumeva delatnost pomaga~a koja je upravqena da omogu}i radwe izvr{ewa krivi~nog dela ili na stvarawe uslova da se preduzetom radwom od strane izvr{ioca ostvari posledica krivi~nog dela. Dakle, pruàwe pomo}i u
jednom krivi~nom delu ne sme predstavqati ni delimi~no direktno u~estvovawe u izvr{ewu krivi~nog dela u~inioca. Pomagawe nije deo radwe izvr{ewa krivi~nog dela. Pomagawe ne sme da bude ni navo|ewe na izvr{ewe
krivi~nog dela, niti sudelovawe u radwi izvr{ewa.
Definicija pomagawa data je i na VII kongresu Me|unarodnog udruèwa
za krivi~no pravo, i ona glasi:
Smatra se pomaga~em onaj koji glavnom izvr{iocu, koji je ve} stvorio
odluku, pruì sa umi{qajem dopunsku pomo} u ciqu da se izvr{i krivi~no
delo. Ta se pomo} moè sastojati u prethodnoj radwi, u istovremenoj ili naknadnoj radwi ako proizilazi iz prethodnog dogovora.
Pri odre|ivawu radwe pomagawa mora se imati u vidu da je delatnost pomagawa upravqena na omogu}avawe glavnom izvr{iocu da izvr{i delo i da
je to uticaj u smislu podr{ke ili podupirawa tu|eg dela i doprino{ewe delu ~ije zakonsko bi}e ostvaruje drugo lice kao wegov izvr{ilac. Pomagawem
se stvaraju uslovi, odnosno pretpostavke za istinsko ostvarewe krivi~nog
dela i pove}avaju {anse na uspeh kriminalnog poduhvata.
Za pomagawe je karakteristi~no da se ono ogleda u tome {to se pomo} ~ini u vreme kada je glavni izvr{ilac ve} doneo ~vrstu odluku o izvr{ewu dela. Dakle, radwa pomaga~a ne izaziva odluku o delu, ona samo potpomaè realizovawe odluke o delu, re~ju i delom omogu}ava ili olak{ava izvr{ewe
zlo~ina ili prestupa (Bauman). Pomagawem se doprinosi na neki na~in
ostvarivawu krivi~nog dela, pod uslovom da kod lica kome se pomaè ve} postoji ~vrsto formirana odluka da izvr{i ba{ to krivi~no delo.
Pripremne radwe koje po prethodnom dogovoru za izvr{ewe krivi~nog
dela preduzima jedan od potencijalnih saizvr{ilaca i koji posle nezavisno
od kojih razloga ne u~estvuje u izvr{ewu pripremanog (krivi~nog) dela mogu predstavqati pomagawe ukoliko to lice nije manifestovalo svoj odustanak i u odnosu na te radwe u kojima je u~estvovalo (prijavqivawe potencijalnih izvr{ilaca ili preduzimawe drugih mera da se izvr{ewe spre~i).
To zna~i da se radwa pomagawa preduzima pre izvr{ewa krivi~nog dela
(prethodno pomagawe) i u vreme kada je preduzeta sama radwa izvr{ewa krivi~nog dela. Bitno je da se radwa pomagawa moè preduzeti pre nastupawa
posledica krivi~nog dela. Sva radwe pruàwa neke pomo}i koje bi se preduzele posle nastupawa posledica krivi~nog dela ne mogu biti pomagawe kao
oblik sau~esni{tva.
439
Danas u teoriji i skoro svim zakonodavstvima ta vrsta pomo}i nakon izvr{ewa krivi~nog dela inkrimini{e se kao samostalno krivi~no delo.
Izuzetak od ovih pravila, koji postoji i svrstava se u pomagawe kao oblik sau~esni{tva, jeste pomagawe glavnog izvr{ioca po{to je delo izvr{eno pod uslovom da je ono ranije obe}ano. Opravdawe za ovaj stav nalazi se u
~iwenici {to je obe}ana pomo} omogu}ila i olak{ala glavnom izvr{iocu
da izvr{i krivi~no delo, po{to se on oslawao i ra~unao na tu pomo} kada je
pristupio izvr{ewu krivi~nog dela. Ova obe}ana pomo} je u~vrstila re{enost glavnog izvr{ioca da izvr{i krivi~no delo.
Pomagawe se moè pojaviti u raznim oblicima doprino{ewa u izvr{ewu krivi~nog dela. Pomagawe moè da se sastoji u fizi~koj ili psihi~koj podr{ci da u~inilac izvr{i krivi~no delo (fizi~ko i psihi~ko pomagawe).
Pomagawe moè da bude i posredno, onda kada se pomaè pomaga~u.
Pomagawe moè da se izvr{i i ne~iwewem, a ono se sastoji u propu{tawu jednog lica da postupa u skladu sa svojim du`nostima, ako tim propu{tawem olak{ava drugom licu izvr{ewe krivi~nog dela.
Ako jedno lice na vi{e na~ina pomaè glavnog izvr{ioca u izvr{ewu
jednog istog krivi~nog dela onda postoji samo jedno pomagawe. Ako jedno lice jednom radwom pomaè u izvr{ewu vi{e krivi~nih dela na strani pomaga~a postoji idealni sticaj. Ako vi{e lica pomaè izvr{ewe jednog krivi~nog dela onda postoji sapomagawe.
Za postojawe pomagawa nije neophodno da izvr{ilac krivi~nog dela zna
za delatnost pomaga~a, a jo{ mawe je potreban sporazum ili prethodni sporazum o pomagawu.
Pomagawe se uvek vr{i odre|enom licu i za odre|eno krivi~no delo.
Pomaga~ mora biti svestan da pomaè drugom licu u izvr{ewu krivi~nog dela. Pomaga~ ne mora poznavati glavnog izvr{ioca, a jo{ mawe po imenu i
prezimenu. Sasvim je dovoqno da je pomaga~u poznat krug lica iz koga }e se
regrutovati izvr{ilac.
Pomagawe mora biti upravqeno na izvr{ewe jednog odre|enog krivi~nog dela. Zato svest pomaga~a mora da obuhvati sve one okolnosti koje ~ine
stvarna obele`ja krivi~nog dela u kojem pomaè.
7.2. Vrste pomagawa
Savremeno krivi~no pravo poznaje slede}e vrste pomagawa:
1. fizi~ko i psihi~ko pomagawe,
2. neposredno i posredno pomagawe,
3. pozitivno i negativno pomagawe
4. prethodno i istovremeno pomagawe..
7.2.1. Fizi~ko i psihi~ko pomagawe
Prema na~inu, odnosno karakteru dejstva delatnosti pomaga~a pomagawe
moè biti fizi~ko (materijalno) i psihi~ko (intelektualno).
Fizi~ko pomagawe je preduzimawe delatnosti koje su fizi~kog karaktera, odnosno fizi~ke prirode.
440
Psihi~ko pomagawe zna~i delovawe na svest i voqu izvr{ioca, s ciqem

da se ovaj u~vrsti u odlu~nosti za izvr{ewe krivi~nog dela, odnosno realizaciju i ostvarivawe posledica krivi~nog dela. Te delatnosti mogu biti: davawe uputstava i saveta kako da se izvr{i krivi~no delo; predo~avawe koristi koja }e se posti}i izvr{ewem krivi~nog dela; hrabrewe glavnog izvr{ioca u odluci da izvr{i krivi~no delo. Psihi~ko pomagawe je i obe}awe pomo}i posle izvr{ewa krivi~nog dela i svaka radwa, delovawe ili re~i kojima se oja~ava re{enost da se krivi~no delo izvr{i. Ima slu~ajeva i da neiskori{}eno fizi~ko pomagawe predstavqa psihi~ko pomagawe, ako se glavni izvr{ilac zbog toga ose}ao psihi~ki oja~anim da izvr{i krivi~no delo
(ako se prijatequ da alat za obijawe, a ovaj ga ne upotrebi, jer su vrata bila
otkqu~ana).
Ova podela pomagawa su{tinski i nije bitna, jer za pomagawe je potrebno da pomaga~ ne èli da u~estvuje u radwi izvr{ewa krivi~nog dela, ve} da
drugom bude od pomo}i.
7.2.2. Neposredno i posredno pomagawe
Podela se vr{i u zavisnosti od na~ina pruàwa pomo}i. Neposredno
pomagawe je kada pomaga~ direktno ukazuje pomo} glavnom izvr{iocu. To je
direktna umi{qajna pomo} u~iniocu u izvr{ewu krivi~nog dela.
Posredno pomagawe se naziva jo{ i indirektno pomagawe, a sastoji se u
tome {to pomaga~ pruà pomo} glavnom izvr{iocu preko drugog lica (posrednog pomaga~a).
Posredni pomaga~ je onaj koji pruà pomo} neposrednom pomaga~u ili
neposrednom podstreka~u. Posredno pomagawe je i podstrekavawe na pomagawe.
Neposredno i posredno pomagawe mogu se izvr{iti aktivnom radwom
~iwewem, a vrlo retko posredno pomagawe ne~iwewem.
7.2.3. Pozitivno i negativno pomagawe
Prema na~inu izvr{ewa same radwe pomagawa, odnosno vrsti radwe pomagawa izvr{ena je ova podela. U osnovi je podela da li je radwa pomaga~a
~iwewe ili ne~iwewe. Ovde se ne~iwewe izraàva u propu{tawu jednog lica da postupi u skladu sa svojim du`nostima, a tim propu{tawem olak{ava
glavnom izvr{iocu izvr{ewe krivi~nog dela. Du`nost ne treba usko tuma~iti samo na slu`bena lica i wihovu du`nost, ve} na sve du`nosti koje gra|ani imaju, a koje proizilaze iz wihovog statusa, stawa ili okolnosti (bra~ni drug, ~uvar, o~evidac). Na ovaj na~in se ne dovodi u pitawe krivi~na odgovornost za radwu koja nesumwivo predstavqa pomagawe, ali je u zakonu izvedena i predvi|ena kao samostalno krivi~no delo.
7.2.4. Prethodno i istovremeno pomagawe
Ako je radwa pomagawa u~iwena pre izvr{ewa krivi~nog dela to je
prethodno pomagawe, a ako je u~iwena u toku samog izvr{ewa krivi~nog dela onda je to istovremeno pomagawe. Bitno je da se delatnost pomaga~a ne pojavquje kao sastavni deo radwi izvr{ewa krivi~nog dela, jer tada bi to bio
441
slu~aj saizvr{ila{tva, i da se pomagawe ~ini nakon {to je glavni izvr{ilac doneo odluku da izvr{i krivi~no delo, jer bi u protivnom ta radwa bila podstrekavawe.
Problem koji se javqa pri utvr|ivawu vrste pomagawa je utvr|ivawe momenta kada je krivi~no delo okon~ano. Krivi~no delo je realnost, a inkriminacija, to je apstraktnost. Dovr{ewe krivi~nog dela treba tuma~iti u materijalnom smislu, odnosno do ostvarivawa zlo~ina~ke namere (kod iznude
pomaga~ je onaj koji iznu|enu korist donosi od `rtve do iznu|iva~a). Dakle,
pomagawe kao oblik sau~esni{tva je mogu} sve do dovr{ewa krivi~nog dela
u materijalnom smislu.
7.3. Obe}ana pomo}
Pomagawe kao oblik sau~esni{tva nije mogu}e posle izvr{ewa krivi~nog dela, ali je mogu}e da bude ka`wivo kao samostalno krivi~no delo utvr|eno krivi~nim zakonom. Ta vrsta pomagawa izvr{iocu krivi~nog dela moè biti pomagawe kao oblik sau~esni{tva samo pod uslovom da je unapred
obe}ana (pre nego {to je zapo~eto izvr{ewe krivi~nog dela ili u toku izvr{ewa krivi~nog dela). To je naj~e{}e slu~aj obe}awa da }e sakriti izvr{ioca ili ukloniti tragove krivi~nog dela i sl. Va`no je da je glavni izvr{ilac ra~unao na tu vrstu pomo}i.
Kao radwa obe}awa pomo}i ne pojavquje se samo izjava ili saglasnost pomaga~a, ve} i svako drugo pona{awe kojim se izraàva saglasnost i spremnost,
a na osnovu koga glavni izvr{ilac razume izraènu spremnost pomaga~a.
7.4. Sapomagawe
Ako pomagawe pruàju dva ili vi{e lica onda postoji sapomagawe, s tim
{to ona pomo} moraju da pruàju istovremeno, da svesno zajedni~ki pomaù
i da se nalaze u me|usobnom odnosu sapomaga~a. Ako se ovi uslovi ne ostvare
onda }e svako lice odgovarati samostalno kao pomaga~.
7.5. Pomagawe u odnosu na odre|eno lice
Radwa pomagawa pretpostavqa postojawe odre|enog odnosa izme|u pomaga~a i pomognutog, kao i izme|u pomaga~a i krivi~nog dela ~iju realizaciju pomaè. Pomaga~ mora biti svestan da svojom delatno{}u pomaè individualno odre|enom licu ili odre|enom krugu lica kome pripada glavni izvr{ilac, jer pomagawe moè da se izvr{i samo sa umi{qajem.
7.6. Pomagawe u odnosu na odre|eno krivi~no delo
Pomagawe pretpostavqa individualno odre|eno delo kome se pomaè.
Zato kada se odvojeno sudi pomaga~u u presudi kojom se okrivqeni ogla{ava
krivim mora se utvrditi krivi~no delo koje je izvr{io glavni izvr{ilac,
da bi se na osnovu toga moglo utvrditi da su radwe pomagawa doprinele izvr{ewu krivi~nog dela, zato {to od postojawa ovog doprinosa zavisi krivi~nopravna relevantnost pomagawa. Doprinos pomaga~a u izvr{ewu krivi~nog
dela je fakti~ko pitawe zbog ~ega se mora utvrditi kakav je odnos izme|u
radwi koje predstavqaju pomagawe i samog izvr{ewa krivi~nog dela, odnosno da li su radwe pomagawa doprinele izvr{ewu krivi~nog dela ili ne.
442
Svest pomaga~a mora da obuhvati sve stvarne okolnosti krivi~nog dela

u kome pomaè, moraju mu biti poznata osnovna obele`ja krivi~nog dela
(radwa, posledice, uzro~na veza me|u wima), a ne i ostale pojedinosti dela
(vreme, mesto, na~in izvr{ewa).
Svest pomaga~a o vremenu i mestu potrebni su samo ako su oni konstitutivni elementi bi}a krivi~nog dela. Osim toga kod pomaga~a mora postojati i voqa da se svojom radwom doprinese izvr{ewu krivi~nog dela i voqa da
ono bude dovr{eno, da se ostvare posledice krivi~nog dela.
Nema pomagawa u uèm smislu ako krivi~no delo nije konkretno odre|eno ili se optu`ba za pomagawe odnosi na vr{ewe krivi~nih dela uop{te.
Nema pomagawa ni ako se radwa ili delatnost pomaga~a odnosi na jedno krivi~no delo i kada pomaga~ ima u vidu to krivi~no delo, a pomognuti kao glavni izvr{ilac izvr{i sasvim drugo krivi~no delo.
7.7. Umi{qaj kod pomagawa
Pravilo je da se pomagawe sastoji u umi{qajnom pruàwu pomo}i drugom licu u izvr{ewu krivi~nog dela. Za slu~ajeve nehatnog pomagawa ne postoji krivi~na odgovornost.
Kada kod pomaga~a postoji svest i voqa, odnosno pristajawe da se doprinese izvr{ewu odre|enog krivi~nog dela od strane drugog lica, onda je pomagawe izvr{eno sa umi{qajem. Direktni umi{qaj postoji ukoliko je pomaga~ hteo da svojom radwom doprinese izvr{ewu krivi~nog dela glavnog izvr{ioca, a eventualni umi{qaj pomaga~a postoji ako je pomaga~ bio svestan
mogu}nosti da }e svojom radwom koja predstavqa pomagawe doprineti glavnom izvr{iocu u izvr{ewu konkretnog krivi~nog dela, pa je na te radwe doprino{ewa pristao.
Dakle, umi{qaj pomaga~a treba da sadrì svest o svim stvarnim okolnostima i obele`jima krivi~nog dela ~ijem izvr{ewu doprinosi. To bi podrazumevalo da pomaga~ ima:
1. svest o stvarnim okolnostima zlo~ina izvr{enog wegovim sadejstvom,
2. svest o tome da ukazuje pomo} odre|enom licu,
3. predvi|awe op{teg kriminalnog rezultata,
4. voqu ili htewe tog rezultata.
Umi{qaj kod pomagawa sastoji se i iz voqe da se doprinese ostvarivawu
tu|eg krivi~nog dela i mora biti upravqen na izvr{ewe krivi~nog dela.
Od pomaga~a se traì da wegov umi{qaj obuhvati svest o radwi, posledici i uzro~nom odnosu radwe i posledice. Od pomaga~a se ne traì svest o
protivpravnosti delovawa izvr{ioca, osim ako je svest o protivpravnosti
konstitutivno obele`je bi}a krivi~nog dela. Tako|e, od pomaga~a se ne traì svest o li~nim svojstvima, wegovim odnosima i okolnostima, vremenu i
mestu izvr{ewa konkretnog krivi~nog dela, osim ako ona predstavqaju elemente bi}a krivi~nog dela.
Umi{qaj kao psiholo{ki odnos prema delu izraàva se kroz intelektualni (svest) i voqni (htewe) elemenat koje prati kompleks emocija i drugih
psiholo{kih procesa. Umi{qaj i namera su dva razli~ita pojma.
443
Namera je upravqenost radwe ka ostvarivawu ciqa i ~ija predstava deluje kao pokreta~ radwe. Namera zato moè biti samo konstitutivni element bi}a nekog krivi~nog dela i ona ne ulazi u obele`je koje odre|uje pojam
umi{qaja. Ako je namera ili neki drugi subjektivni elemenat obele`je bi}a krivi~nog dela, onda namera i svi ti drugi subjektivni elementi ne moraju da postoje i kod pomaga~a.
Umi{qaj pomaga~a nije wegova svest o saradwi. Svest o saradwi je samo
svest o zajedni~koj akciji. Svest o saradwi i vinost (koja se posebno utvr|uje u odnosu na svakog u~esnika) ~esto se prepli}u i u tome naj~e{}e sudovi
gre{e kada odlu~uju o odgovornosti sau~esnika.
U pogledu vinosti u odnosu pomaga~a i glavnog izvr{ioca mogu}e su ~etiri kombinacije:
1. pomaga~ i izvr{ilac postupaju sa umi{qajem (pomaga~ krivi~no odgovoran),
2. pomaga~ postupa sa umi{qajem, a izvr{ilac sa nehatom (pomaga~ krivi~no odgovoran),
3. pomaga~ postupa sa nehatom, a izvr{ilac sa umi{qajem (iskqu~uje se
ka`wivost pomaga~a),
4. pomaga~ i izvr{ilac postupaju nehatno (iskqu~uje se ka`wivost pomaga~a).
7.8. Krivi~na odgovornost i ka`wivost pomaga~a
Osnov odgovornosti i ka`wavawa pomaga~a zavisi od primarnih aspekata za postojawe sau~esni{tva, a to su svakako pitawa: zajedni{tva, participacije i akcesornosti. Povezivawe pomaga~a sa izvr{iocem, usmerenost delovawa pomaga~a (doprinos izvr{ewu dela) i okolnost da je sve ovo imalo
rezultat u vidu ostvarewa krivi~nog dela. Iz teorije limitirane akcesornosti proizilazi da je pomaga~ krivi~no odgovoran pod uslovom da je glavni
izvr{ilac na protipravan na~in ostvario zakonsko bi}e krivi~nog dela.
Zakonska osnova za odgovornost i ka`wavawe pomaga~a je uvek kombinacija
odredbi iz Posebnog dela krivi~nog zakona (koji sadrì opis odre|enog
krivi~nog dela) i iz Op{teg dela na kojima je zasnovano sau~esni{tvo (pomagawe) i odre|eni uslovi za wegovu odgovornost. Mada je osnovno pravilo
da se pomaga~ ka`wava kao da je i on sam glavni izvr{ilac, po pravilu se dosu|uje blaà kazna, jer pomaga~ nije ni intelektualni ni fakti~ki autor
krivi~nog dela.
Pomagawe je blaì vid sau~esni{tva u odnosu na ostale oblike sau~esni{tva, a to se posebno odnosi u odnosu na podstrekavawe.
7.9 Pomagawe i saizvr{ila{tvo
Na VII kongresu Me|unarodnog udruèwa za krivi~no pravo, 1957. godine u Atini usvojena je definicija saizvr{ila{tva:
Saizvr{ioci su oni koji su zajedni~ki izvr{ili radwu izvr{ewa u nameri da zajedni~ki izvr{e krivi~no delo.
444
Za saizvr{ila{tvo su potrebna dva uslova: objektivni i subjektivni.

Prvi uslov je da su svi u~esnici sudelovali u izvr{ewu krivi~nog dela. U su{tini svi oni su pojedina~ni izvr{ioci krivi~nog dela, a svi zajedno kao
saizvr{ioci. Drugi uslov se odnosi na postojawe svesti kod svih izvr{ilaca da zajedni~ki izvode radwe izvr{ewa krivi~nog dela. Za saizvr{ila{tvo je potrebno da postoji sporazum i to izri~it ili pre}utan.
Svest o zajedni~koj saradwi je svest o zajedni~koj akciji. Ako ne postoji
svest o zajedni~koj saradwi, onda nema saizvr{ila{tva, ve} svaki od izvr{ilaca odgovara kao izvr{ilac. To je paralelno izvr{ila{tvo, gde izvr{ilac
nema svest o delovawu drugih.
7.10. Pomagawe i podstrekavawe
Pomagawe podrazumeva umi{qajno doprino{ewe ili omogu}avawe jednom licu da izvr{i odre|eno krivi~no delo. Podstrekavawe podrazumeva
umi{qajno navo|ewe jednog lica na izvr{ewe krivi~nog dela, odnosno uticaj na drugog da formira odluku o izvr{ewu odre|enog krivi~nog dela.
Podstreka~ je inicijator, odnosno psihi~ki uzro~nik ka`wivog dela drugog u~esnika.
Pomagawe i podstrekavawe, sami za sebe, ne prouzrokuju posledice krivi~nog dela, ali doprinose wenom nastajawu. U pogledu uzro~nog odnosa pomagawe i podstrekavawe se pojavquju kao uslov koji je doprineo nastupawu
posledica (izvr{ewu) krivi~nog dela, odnosno izvr{ewu krivi~nog dela
~ije zakonsko bi}e ostvaruje drugo lice kao izvr{ilac (glavni izvr{ilac).
Pomaga~ i podstreka~ su u~esnici u ostvarivawu dela koji svesnom i voqnom
akcijom daju odre|eni doprinos.
Pomagawe se razlikuje od podstrekavawa po tome {to je glavni izvr{ilac ve} doneo odluku o izvr{ewu krivi~nog dela. Dakle, za utvr|ivawe ove
razlike je va`no da se utvrdi ta~no vreme kada je glavni izvrp{ilac doneo
odluku da izvr{i krivi~no delo. Psihi~ko pomagawe moè biti i podstrekavawe u zavisnosti od toga da li je glavni izvr{ilac doneo odluku o izvr{ewu krivi~nog dela kada je primao savete i uputstva kako da izvr{i krivi~no delo.
Neka zakonodavstva ta~no navode radwe pomagawa i podstrekavawa. Ima
zakonodavstava koja navode samo radwe pomagawa. U svakom slu~aju broj radwi kojima se vr{i podstrekavawe znatno je mawi od radwi pomagawa i mogu
se svesti na:
1. nagovarawe,
2. davawe ili obe}awe poklona,
3. molba u ciqu izvr{ewa krivi~nog dela,
4. pretwa.
Podstrekivawe je svaki postupak koji je podesan da se kod podstreknutog
stvori odluka za izvr{ewe krivi~nog dela na koje se podstrekava. Tu naro~ito dolazi stavqawe predloga ili ponude.
445
Pomagawe moè da se izvr{i ~iwewem ili ne~iwewem, a podstrekavawe samo ~iwewem, odnosno aktivnom radwom podstreka~a.
Podstrekavawe u pomagawu, pomagawe u podstrekavawu i pomagawe u pomagawu moè da se tretira samo kao pomagawe.
Pomaga~ i podstreka~ su krivi~no odgovorni ako su postupali sa umi{qajem. Kod pomagawa umi{qaj treba da sadrì svest o svim obele`jima bi}a krivi~nog dela ~ijem se ostvarivawu doprinosi. Umi{qaj podstreka~a
pored svesti o navo|ewu drugog na izvr{ewe krivi~nog dela treba da obuhvati i svest o svim onim konstitutivnim obele`jima krivi~nog dela na koje se
podstrekava u pogledu kojih se zahteva svest izvr{ioca kad ga ostvaruje sa
ovim oblikom vinosti. Umi{qaj je kod pomaga~a i podstreka~a prirodni oblik krivice.
Pomaga~ i podstreka~ odgovaraju u granicama svog umi{qaja. Neuspelo
pomagawe nije ka`wivo, osim ako nije predvi|eno kao posebno krivi~no delo. Neuspelo podstrekavawe se uvek ka`wava kaznom koja je predvi|ena za poku{aj krivi~nog dela na koje se podstrekavawe odnosi.
Pomagawe i podstrekavawe moraju da budu upravqeni na vr{ewe konkretnog krivi~nog dela. Ako krivi~no delo nije konkretno odre|eno ili se
pomagawe i podstrekavawe odnosi na vr{ewe krivi~nih dela uop{te, onda
nema ni pomagawa, niti podstrekavawa.
Pomagawe i podstrekavawe treba da se odnose na sasvim odre|eno lice.
Izme|u razli~itih formi sau~esni{tva nema sticaja. Po pravilu lak{i oblik sau~esni{tva je sadràn u teèm obliku sau~esni{tva. Po{to je
podstrekavawe teì oblik sau~esni{tva, onda se u wemu nalazi i pomagawe
kada se na delu utvrdi da postoji sticaj ovih oblika sau~esni{tva.
7.11 Pomagawe i organizovawe zlo~ina~kih udruèwa
Organizator je osoba koja je stvorila zlo~ina~ko udruèwe, organizovala zlo~ina~ki kolektiv, odredila ciqeve udruèwa, plan i program wegove
dru{tveno opasne delatnosti. On je sposoban da stvori organizaciju u kojoj
se mikrob zla lako razvija, a mikrob dobra gotovo umire, jer se dobre osobine pojedinca u woj ne spajaju, ve} elimini{u. Organizator je sposoban da
proizvede krivi~no delo iako pojedini ~lanovi udruèwa sami za sebe po
svom karakteru ne bi bili sposobni da ga izvr{e. Na relaciji odnosa organizator ~lanovi zlo~ina~ke grupe, ne moè se re}i da organizator pruà
pomo} ~lanovima, ili obratno, zato {to wihova celokupna delatnost predstavqa sastavni deo zlo~ina~kog plana.
8. Organizovawe zlo~ina~kog udruèwa kao oblik sau~esni{tva
Organizovani kriminalitet postoji ako su ispuweni odre|eni uslovi,
odnosno ako se moè utvrditi postojawe slede}ih elemenata:
1. trajno udruèwe ve}eg broja osoba,
2. ciq kriminalne delatnosti, koji podrazumeva ostvarivawe ogromnih
profita, odnosno pribavqawa {to ve}e dobiti,
446
3. hijerarhijska organizaciona struktura, subordinacija i nadre|enost,

4. plansko postupawe obeleèno vr{ewem krivi~nih dela po na~elima
podele rada i specijalizacije,
5. savitqivo, prilagodqivo bavqewe ilegalnim poslovima koji su uvek
prilago|eni tra`wi od strane stanovni{tva,
6. fleksibilna kriminalna tehnologija i raznovrsnost u izboru kriminalnih metoda u vr{ewu brojnih krivi~nih dela (reket, prostitucija, kocka,
krijum~arewe droge, iznude, ucene, ubistva i telesne povrede, teror, podmi}ivawe i dr.)
7. internacionalizacija i obavezna mobilnost,
8. sprega organizovanog kriminaliteta sa dràvnim i wenim politi~kim vrhom (ovaj uslov je odlu~uju}i, neophodni uslov za aktivnosti organizovanog kriminaliteta).
U tom kontekstu organizovana zlo~ina~ka udruèwa predstavqaju poseban fenomen. Organizovawe zlo~ina~kog udruèwa, kao oblik sau~esni{tva, predstavqa i podrazumeva stvarawe ili iskori{}avawe organizacije,
zavere, bande, grupe ili drugog oblika udruèwa radi izvr{ewa jednog ili
vi{e krivi~nih dela.
8.1. Elementi organizovawa zlo~ina~kog udruèwa
Za organizovawe zlo~ina~kog udruèwa, kao posebne forme sau~esni{tva, potrebno je da postoje odre|eni elementi, odnosno da su ispuweni odre|eni uslovi. Uslovi su:
1. stvarawe novog ili iskori{}avawe nekog, ve} postoje}eg udruèwa
radi vr{ewa krivi~nih dela,
2. postojawe zlo~ina~kog plana,
3. da je izvr{eno jedno ili vi{e krivi~nih dela koja proizilaze iz zlo~ina~kog plana ili da bar postoji poku{aj izvr{ewa nekog od tih dela,
4. da je organizovawe izvr{eno sa umi{qajem.
8.2. Stvarawe ili iskori{}avawe zlo~ina~kih udruèwa
za vr{ewe krivi~nih dela
Organizovawe zlo~ina~kog udruèwa kao vrsta sau~esni{tva je radwa
kojom se stvara organizacija i ta radwa ne predstavqa radwu izvr{ewa krivi~nog dela, ve} radwu kojom se stvaraju uslovi za izvr{ewe krivi~nih dela.
To je radwa stvarawa zlo~ina~kog udruèwa ~iji }e ~lanovi vr{iti krivi~na dela u skladu sa zlo~ina~kim planom. Lice koje organizuje zlo~ina~ko
udruèwe po pravilu ne u~estvuje u radwi izv{ewa krivi~nog dela, ili krivi~nih dela, ve} doprinosi wenom (radwi izvr{ewa krivi~nih dela) uspe{nom ostvarivawu od strane jednog ili vi{e izvr{ilaca krivi~nog dela koji su ~lanovi zlo~ina~kog udruèwa.
Radwom organizatora osniva se i organizuje zlo~ina~ko udruèwe. Zato
se organizovawe zlo~ina~kog udruèwa javqa kao uslov i ono vremenski
prethodi radwi izvr{ewa krivi~nog dela.
447
Organizovawe zlo~ina~kog udruèwa podrazumeva stvarawe zlo~ina~kog udruèwa ili iskori{}avawe postoje}eg udruèwa za vr{ewe krivi~nih dela. U tom kontekstu stvarawe zlo~ina~kog udruèwa zna~i preduzimawe takvih aktivnosti (delatnosti) kojima se me|usobno nepovezani pojedinci dovode u vezu, konkreno upoznaju, uspostavqa se sprega me|u wima i okupqaju se u jedan qudski aparat zlo~ina~ko udruèwe. To podrazumeva delatnost, aktivnost i radwe:
1. pronalaèwe i vrbovawe lica za kriminalnu aktivnost,
2. me|usobno povezivawe ili odvojeno povezivawe samo sa organizatorom,
3. wihovo usmeravawe na vr{ewe krivi~nih dela predvi|enih zajedni~kim dogovorom ili koncepcijom organizatora.
Pronalaèwe i vrbovawe lica je su{tinski pitawe uticaja organizatora na lica kao potencijalne ~lanove zlo~ina~kog udruèwa. Uticaj se
vr{i neposredno razgovorom ili putem sredstava komunikacije, pismenim
putem, podsticawem, predo~avawem i obe}awem koristi od udruìvawa,
obe}awem nagrade, povezivawem pojedinaca istih politi~kih ili ideolo{kih pogleda.
Potreban broj lica je najmawe tri, odnosno da pored organizatora postoje jo{ najmawe dva lica (organizator i jo{ jedno lice je podstrekavawe, a
ne organizovawe zlo~ina~kog udruèwa).
Za organizovawe zlo~ina~kog udruèwa nije neophodno da postoji udruèwe sa formalnim pripadawem, odnosno obavezno ~lanstvo u tom udruèwu, ali kao minimum se javqa da nu`no postoji organizovan skup qudi. Organizovanost ne mora biti celovita i ukupna u pogledu aktivnosti ~lanova
zlo~ina~kog udruèwa, ali je nu`no da se organizovanost odnosi na wihovu
kriminalnu aktivnost, odnosno da postoji samo u pogledu zlo~ina~ke delatnosti pripadnika ~lanova zlo~ina~kog udruèwa. To povezivawe kroz pripadnost zlo~ina~kom udruèwu mora biti me|usobno, ali ima slu~ajeva i kada se wihova me|usobna veza ostvaruje preko pojedina~nih veza i odnosa sa organizatorom, a kao dokaz me|usobne veze i zavisnosti se pojavquju krivi~na
dela u ~ijem izvr{ewu u~estvuju.
Ta veza ~lanova zlo~ina~kog udruèwa za organizaciju (pripadnost,
podre|enost) ostvaruje se jedino i samo preko zlo~ina~kog plana.
Stvarawe organizacije zna~i da se radi o novoj organizaciji koja do tada nije postojala.
Iskori{}avawe postoje}eg udruèwa podrazumeva iste delatnosti i aktivnosti kao i kod stvarawa zlo~ina~kog udruèwa, s tim {to su aktivnosti
usmerene na neko udruèwe koje ve} postoji. Postoje}e udruèwe moè biti
neko legalno, ali i ilegalno udruèwe, odnosno udruèwe koje je stvorilo
neko drugo lice, radi postizawa nekog drugog zakonitog ciqa. Obi~no organizator zlo~ina~kog udruèwa, prilikom iskori{}avawa postoje}eg udruèwa, koristi okolnosti, metode i sredstva da bi izvr{io transformaciju
448
i usmeravawe postoje}eg udruèwa u pravcu vr{ewa krivi~nih dela predvi|enih posebnim zlo~ina~kim planom. To zna~i da se delatnost i aktivnosti
gotovog qudskog aparata (organizacija, zajednica) individualno objediwenih lica usmerava u pravcu vr{ewa krivi~nih dela.
Stvarawe ili iskori{}avawe nekog udruèwa podrazumeva i radwe i
aktivnosti kojima se zlo~ina~ko udruèwe reorganizuje: delimi~no mewa
sastav, pro{irewe delatnosti kroz nove inicijative, razrada ili dono{ewe
novog zlo~ina~kog plana, korekcije, inovacije, pronalaèwe i vrbovawe novih ~lanova i svaka druga aktivnost na planu efikasnosti po{to je zlo~ina~ko udruèwe formirano.
Organizovawe zlo~ina~kog udruèwa se pojavquje kao: banda, zavera,
grupa, kriminalna gomila, sekta, ali i kao svako drugo udruèwe za vr{ewe
krivi~nih dela. Tako, zlo~ina~ko udruèwe u su{tini podrazumeva svaku
organizaciju dva ili vi{e lica radi zajedni~kog izvr{ewa odre|enih krivi~nih dela koja su predvi|ena posebnim planom.
8.2.1. Nastanak zlo~ina~kog udruèwa
Zlo~ina~ko udruèwe ìvi i egzistira iza legalne scene. Zato se razgranata i jedinstvena mreà me|usobno povezanih lica nalazi i deluje u
uslovima ilegale. Kaè se obi~no da su ~lanovi zlo~ina~kog udruèwa odmetnuti od vlasti i da se su{tinski skrivaju, ako ne kao osobe onda svakako
skrivaju svoju delatnost i aktivnosti koje bi mogle da ih odaju da pripadaju
nekom zlo~ina~kom udruèwu. Zbog toga postoji jasna razlika u pogledu
osnivawa zlo~ina~kih i drugih udruèwa. Zlo~ina~ka udruèwa su obi~no,
mawe ili vi{e, tajna udruèwa, jer ilegalnost je bitan element prikrivawa
prave delatnosti tog udruèwa. Nastanak zlo~ina~kog udruèwa prolazi
kroz nekoliko etapa me|uuticaja organizatora i ~lanstva, izme|u samih ~lanova, izme|u ovog sistema i zlo~ina~kog vr{ewa krivi~nih dela. Etape su:
me|usobno povezivawe nepovezanih osoba,
me|usobno upoznavawe, ispitivawe i saznawe raspoloèwa za obavqawe zlo~ina~ke delatnosti,
konkretno dogovarawe radi zajedni~kog vr{ewa krivi~nih dela (precizno formulisawe ciqeva i programa zlo~ina~kog udruèwa).
Posledwa etapa nastanka zlo~ina~kog udruèwa obi~no podrazumeva da
jedno od lica koja se udruùju u pogodnoj formi (na na~in da ga shvate drugi
~lanovi) iznosi ostalim licima svoj plan za vr{ewe zlo~ina~ke delatnosti,
a ostali ~lanovi ga ili prihvataju ili uz odgovaraju}e izmene i dopune defini{u. Smatra se da je aktom dogovarawa, odnosno sporazumevawa radi zajedni~kog realizovawa ciqa postavqenog kriminalnim planom stvoreno
zlo~ina~ko udruèwe. Dakle, sporazum o zajedni~koj zlo~ina~koj aktivnosti, odnosno dogovor o vr{ewu odre|enih krivi~nih dela ozna~ava momenat
nastanka zlo~ina~kog udruèwa.
Postignuta saglasnost udruènih lica kroz sporazumevawe, odnosno dogovarawe o me|usobnom udruèwu i o ciqu tog udruèwa predstavqa dokaz
449
nastanka zlo~ina~kog udruèwa.

Forma sporazuma, odnosno dogovora moè biti:
1. izri~iti sporazum,
2. sporazum putem konkludentnih radwi (pre}utno sporazumevawe).
Pre}utno sporazumevawe je sporno, jer od mnogih okolnosti zavisi da
li konkludentne radwe mogu biti podobne da jasno stave do znawa postizawe me|usobnog sporazuma osniva~a zlo~ina~kog udruèwa. U praksi je vrlo te{ko dokazati da radwe i pona{awe predstavqaju pouzdani dokaz nastanka zlo~ina~kog udruèwa na na~in koji je razumqiv svim u~esnicima
zlo~ina~kog udruèwa kao da je sporazum postignut re~ima. Pre}utno sporazumevawe je mogu}e samo ako su konkludentne radwe jasne i prepoznatqive licima koji su stru~waci sa specifi~nim svojstvima (kriminalcima,
osu|ivanim licima i sl.). Zato se ova forma nastanka zlo~ina~kog udruèwa javqa vrlo retko.
Zlo~ina~ka udruèwa sa velikim brojem ~lanova, ~iji zlo~ina~ki plan
predvi|a za svoj ciq vr{ewe ve}eg broja raznovrsnih dela za jedan duì vremenski period, po prirodi stvari nikada ne mogu da nastanu pre}utnim sporazumevawem.
U momentu nastanka zlo~ina~kog udruèwa potreban je odgovaraju}i
broj lica. Sporazum ili dogovor po prirodnom toku stvari zna~i da objediwuje u~esnike zlo~ina~kog udruèwa i da istovremeno u naznakama odre|uje
svakome od wih pojedina~no mesto u sistemu zlo~ina~kog delovawa. Iz toga
sledi zakqu~ak da jedno lice ne moè da formira zlo~ina~ko udruèwe,
odosno da su za nastanak i ìvot i funkcionisawe tog udruèwa potrebna
najmawe dva lica, mada veliki broj autora smatra da je za zlo~ina~ko udruèwe kao oblik organizovawa pored organizatora potrebno jo{ najmawe dva
lica..
8.2.2. Delovawe zlo~ina~kog udruèwa
Da bi zlo~ina~ko udruèwe postojalo i moglo da deluje potrebno je da
su ispuweni slede}i uslovi:
1. postojawe odre|enog stepena organizovanosti izme|u ~lanova zlo~ina~kog udruèwa,
2. postojawe zlo~ina~kog plana, kao zajedni~ke platforme, odnosno programa wihovog zlo~ina~kog delovawa,
3. potreban broj qudi sa odre|enim fizi~kim, intelektualnim i stru~nim sposobnostima,
4. neophodna oprema, odnosno sredstva za sprovo|ewe zlo~ina~ke delatnosti,
5. teritorija zlo~ina~kog delovawa.
Organizovanost
Me|usobna povezanost ~lanova zlo~ina~kog udruèwa koja je neophodna
da bi zlo~ina~ko udruèwe kao organizovani zlo~ina~ki kolektiv mogao da
realizuje zlo~ina~ki poduhvat predstavqa organizovanost zlo~ina~kog
450
udruèwa. U zavisnosti od oblika zlo~ina~kog udruèwa mewa se i stepen

organizovanosti, tako da moè postojati jednostavna i labava organizovanost, ali i vrlo kompleksna i stabilna.
Po{to kriminalne organizacije nisu prost zbir kriminalaca, wihova
organizacija }e uvek zavisiti od strukture i dinamike zlo~ina~kog udruèwa. I kriminalna organizacija je socijalni sistem, pa zato i ona mora da ima
organizacionu strukturu, jer ciq koji wene ~lanove drì na okupu zahteva
da zlo~ina~ko udruèwe ima racionalne, strate{ke i takti~ke planove aktivnosti koji treba da budu trajni i da se sprovode sa uporno{}u. Zato pojedina zlo~ina~ka udruèwa prosto zahtevaju visikospecijalizovane pojedince i podelu uloga koja se ostvaruje u nekom obliku organizovanosti.
Socijalni miqe i okruèwe zna~ajno uti~u na pojavu organizovawa zlo~ina~kog udruèwa, pa se uvek mora voditi ra~una i o potrebama stanovni{tva, i birawe vrste zlo~ina koji }e da se vr{e uz najmawi mogu}i rizik, a
sa velikim profitom. Logi~na potreba zlo~ina~kog udruèwa je i neutralizacija instanci socijalne kontrole (policija, sud i dr.). êsto postoji potreba i izolovawa rukovodstva zlo~ina~kog udruèwa od ~lanova koji vr{e
krivi~na dela, uspostavqawe discipline sa sistemom ka`wavawa i nagra|ivawa, poku{aj korumpirawa vlasti, propaganda i preru{avawe u neku drugu
socijalnu formu.
Za vr{ewe najteìh krivi~nih dela i uspe{nu realizaciju praksa je pokazala da zlo~ina~ko udruèwe mora da ima ~vrstu i stabilnu organizacionu strukturu (tesni odnosi izme|u ~lanova), koja je ure|ena strogo hijerarhijski po vojni~kom stepenu organizovawa, sa gvozdenom disciplinom i drasti~nim merama ka`wavawa prema neposlu{nim i nedisciplinovanim ~lanovima udruèwa. U organizacionoj strukturi takvih zlo~ina~kih udruèwa mora da se uvede red, poredak i vlast, kao zajedni~ka pravila pona{awa
koja odstupaju od op{tih pravila vrednosti u dru{tvu.
Prema sistemu organizovanosti mogu}a je podela na:
sistem trojki,
sistem dvojki,
sistem }elija,
rezidentni sistem,
lan~ani sistem,
sistem jednostavne povezanosti,
sistem povezanosti koji se sre}e kod lopovskih udruèwa.
Pitawe organizacione strukture zlo~ina~kog udruèwa prosto zahteva, kao nezaobilazne, i odgovore na slede}a pitawa:
ko vlada zlo~ina~kim udruèwem,
ko donosi kqu~ne odluke i pravila pona{awa,
{ta i koliko se dobija zahvaquju}i zlo~ina~kom delovawu.
Za zlo~ina~ke organizacije je karakteristi~na ra{~lawena struktura,
koja u su{tini zna~i da kriminalci nièg, a de{ava se i sredweg ranga ne451
maju uvid u pregled rukovode}e vrhu{ke, jer se de{ava da sa rukovode}om vrhu{kom obi~no nemaju ni li~ne kontakte. Kriminalitet je u organizovawu
zlo~ina~kog udruèwa ra{~lawen i podse}a na strukturu privrednog preduze}a, mada prili~no li~i i na administrativnu strukturu. Ra{~lawena
struktura se po pravilu javqa kao oblik unutra{we organizacije izuztetno
organizovanih zlo~ina~kih udruèwa i kod onih koji imaju veliki broj ~lanova, a samim tim i zastupqenost wenog delovawa na velikoj teritoriji.
Po pravilu tip zlo~ina~kog udruèwa name}e organizaciju, a samim tim
i na~in rukovo|ewa.
Kod zlo~ina~kih udruèwa sa tzv. upro{}enom strukturom, gde su svi
~lanovi jednostavno me|usobno povezani i sa malim brojem ~lanova, po pravilu se ne bira rukovode}e telo. Na ~elu, zlo~ina~ke organizacije nalazi se
onaj koga izaberu ili zlo~ina~kim udruèwem rukovodi onaj koji je najsposobniji i koji se prosto nemetnuo da bude vo|a.
Kod ve}ih zlo~ina~kih udruèwa postoji rukovode}e telo, ili organizator okruèn pomo}nim telom koje ima funkciju savetodavnog tela.
Izbor rukovode}eg tela moè da se izvr{i neposrednim ili posrednim
izborima, mada se izbor rukovode}eg tela moè izvr{iti i upotrebom sile.
Teritorija
Veli~ina zlo~ina~kog udruèwa name}e podelu rada, odnosno raspodelu zadataka, precizna uputstva, maksimalno po{tovawe konspirativnosti.
Podela rada predstavqa neophodni uslov za jasnu hijararhiju, po kojoj je ta~no odre|eno ko nare|uje, a ko izvr{ava ta nare|ewa.
Od strukture zlo~ina~kog udruèwa, zlo~ina~kog plana i drugih okolnosti zavisi radijus kretawa, odnosno pokretqivosti zlo~ina~kog udruèwa.
8.2.3. Prestanak zlo~ina~kog udruèwa
Sa aspekta krivi~ne odgovornosti organizatora, kao sau~esnika vaàno
je i precizno utvr|ivawe momenta prestanka zlo~ina~kog udruèwa. S obzirom da vr{ewe jednog ili vi{e krivi~nih dela predstavqa uzrok na kome se
postiè saglasnost i vr{i udruìvawe lica, da zlo~ina~ka organizacija
moè da pretrpi promene u pogledu sastava lica, ili da se usmeri na vr{ewe drugih krivi~nih dela, momenat nastanka i prestanka zlo~ina~kog udruèwa predstavqaju va`ne detaqe za utvr|ivawe krivi~ne odgovornosti.
Ako zlo~ina~ko udruèwe nastaje postizawem sporazuma, odnosno dogovora, ono i prestaje onog trenutka kada wegovi ~lanovi postignu saglasnost
da sporazumno, odnosno dogovorno prestane da postoji zlo~ina~ko udruèwe.
Kao {to dogovor o nastanku moè biti izri~it ili pre}utan, tako i dogovor
o prestanku zlo~ina~kog udruèwa moè biti izri~it ili pre}utan, ali u
svakom slu~aju jasan i poznat ~lanovima zlo~ina~kog udruèwa da vi{e ne
èle da to udruèwe postoji.
Zlo~ina~ko udruèwe moè da prestane da postoji rasturawem wegovog
~lanstva, nastupawem okolnosti koje onemogu}avaju zlo~ina~ko udruèwe
da u duèm vremenskom periodu vr{i kriminalnu delatnost, spajawem sa
452
drugim zlo~ina~kim udruèwem, a ima slu~ajeva i ispuwavawem zlo~ina~kog plana.

8.3. Oblici organizovawa zlo~ina~kih udruèwa
Oblici organizovawa zlo~ina~kih udruèwa nisu jednobrazni. Uz uvaàvawe svih specifi~nosti zlo~ina~ka udruèwa prema obliku organizovawa mogu da se podele na ~etiri osnovna i to:
1. Zavera (komplot),
2. Banda, grupa ili organizacija,
3. Krivi~na gomila ili skupina ,
4. Krivi~na sekta.
8.3.1. Zavera (komplot)
Zavera je dogovor vi{e lica za zajedni~ko izvr{ewe jednog ili vi{e odre|enih krivi~nih dela. Pravilo je da se ne ka`wava zavera koja nije pra}ena izvr{ewem krivi~nog dela, ili bar poku{ajem (ako se po zakonu i poku{aj ka`wava). Zavera je su{tinski pripremna radwa koja se kao takva odre|uje kao neka`wiva faza, i u toj fazi zavera se ne ka`wava.
Za ka`wivost u~esnika u zaveri je va`no da li je posle dogovora usledilo izvr{ewe krivi~nog dela i da li je dogovor ipak ostao samo na nivou planirawa. U~esnici u zaveri smatraju se saizvr{iocima krivi~nog dela, a ako
izostane krivi~no delo onda saizvr{ioci, odnosno sva lica koja u~estvuju u
zaveri i ne mogu da odgovaraju, jer nema posledice krivi~nog dela, po{to nema ni krivi~nog dela.
U zavisnosti od aktivnog ili pasivnog u~e{}a u zaveri postavqa se i pitawe krivi~ne odgovornosti u~esnika u zaveri. Pasivnost u~esnika u zaveri
pri realizaciji krivi~nog dela ne osloba|a ga odgovornosti, ali ta ~iwenica name}e potrebu ka`wavawa kao za poku{aj krivi~og dela. U tom smislu je
va`no da li je pasivnost u~esnika u zaveri manifestovana dobrovoqnim odustankom svih u~esnika zavere ili odustankom pojedinih ~lanova. Pri tom
dobrovoqni odustanak od plana zavere svih u~lesnika zavere ne prouzrokuje
ka`wavawe, a za odustajawe pojedinih ~lanova je va`no da li je odustanak izvr{en izjavom o odustanku od dogovorenog plana (izri~ito) ili ~lan nije dao
nikakvu izjavu, ali se moè zakqu~iti da je to u~inio pre}utno.
Po pitawu krivi~ne odgovornosti najva`nijih u~esnika u zaveri (podstreka~, vo|a, kolovo|a) oni dele sudbinu ostalih u~esnika, a sve u zavisnosti da li je krivi~no delo izvr{eno ili je do{lo do odustanka.
Posebna pravna situacija nastaje u slu~aju prekora~ewa plana zavere.
Krivi~na odgovornost u~esnika (onih koji su u~estvovali u izvr{ewu i onih
koji nisu u~estvovali u izvr{ewu) vezuje se za wihov psihi~ki odnos prema
tom delu. Da li su predvideli to delo (kojim je prekora~en plan), da li su mogli da ga predvide, ili ga nisu predvideli. U zavisnosti od toga oni mogu da
se kazne, ali i da budu neka`weni.
U slu~aju kada jedan od u~esnika zavere u~ini i drugo delo pored dogovorenog, to delo }e se uzeti u obzir svim u~esnicima zavere, samo ako se to delo pokazuje kao sredstvo za za ostvarivawe plana zavere.
453
Kod zavere dogovor treba da zna~i da se odnosi na odre|eno ili odre|ena krivi~na dela. Dogovor se tuma~i kao dogovarawe, sporazumevawe, stvarawe plana sa drugim za izvr{ewe odre|enog krivi~nog dela. Pod pojmom odre|enog krivi~nog dela podrazumeva se da krivi~no delo obuhva}eno dogovorom mora da bude konkretno odre|eno po vrsti i objektu, a eventualno po mestu, vremenu i drugim okolnostima koje u svojoj ukupnosti konkretizuju odre|eno krivi~no delo.
Dogovor i sporazum mogu se posti}i usmeno ili pisanim putem, a i konkludentnim radwama. Postojawe dogovora moè da se utvrdi i posredno, a to
je situacija kada su u~esnici u zaveri zajedno preduzeli odre|ene pripremne
radwe koje su nesumwivo usmerene na izvr{ewe krivi~nog dela.
Dogovor je mogu} izme|u najmawe dva lica, a taj dogovor mora da ispuwava slede}e uslove:
1. da se odnosi na izvr{ewe odre|enog krivi~nog dela,
2. u odnosu na okolnosti koje karakteri{u to krivi~no delo,
3. u odnosu na uslove za wegovo izvr{ewe (na~in, mesto, vreme).
Kod krivi~nih dela u Posebnom delu krivi~nog zakona gde se ka`wava
postizawe dogovora za izvr{ewe krivi~nog dela u trenutku postizawa dogovora smatra se da je ovo krivi~no delo svr{eno, a su{tinski je pripremna
radwa koja je ka`wiva po zakonu.
Zavera u Op{tem delu krivi~nog zakona javqa se kao osnivawe zavere,
kao jednog od oblika zlo~ina~kog udruèwa.
8.3.2. Banda, grupa ili organizacija
Banda (~eta, druìna, {ajka) je zlo~ina~ko udruèwe osnovano sa ciqem
vr{ewa krivi~nih dela koja nisu unapred pojedina~no odre|ena. Za bandu je
karakteristi~na izuzetna organizovanost (plansko obavqawe delatnosti uz
apsolutnu podelu rada), kao i da ona predstavqa trajnije udruìvawe ve}eg
broja lica sa naro~ito izraènom hijerarhijskom organizacionom strukturom. Za bandu je karakteristi~no da ona deluje odmetnuto od vlasti, da weni
~lanovi razvijaju akcije kriminalne delatnosti otvoreno, a na terenu i sa
oru`jem se suprotstavqaju vlasti.
Zato se obi~no za razlikovawe u odnosu na druge forme zlo~ina~kih
udruèwa za bandu kaè da ima sna`nu strukturu zlo~ina~ke organizacije
koja teì da postoji trajno, da je karakteri{e velika solidarnost ~lanova
bande, posedovawe sopstvenog morala, grupne svesti, mesna povezanost i nepokolebqiv stav da se vr{e krivi~na dela.
Ne retko se de{ava da bande imaju formalnu organizaciju koja je sli~na
dràvnoj. U okviru organizacione forme javqaju se bande koje se mogu svrstati u demokratske, aristokratske i monarhisti~ne bande.
Za sve bande je karakteristi~an ose}aj solidarnosti, odre|eni moral
i ose}aj pripadnosti bandi. One su organizovane hijerarhijski, imaju lestvicu vi{ih i niìh poloàja, a na vrhu se nalazi vo|a (izabran ili postavqen). Vo|a bande je poznat ve}em krugu ~lanova bnade, nego {to je to
slu~aj kod zavere.
454
8.3.3. Krivi~na gomila ili skupina

Krivi~na gomila ili skupina je neorganizovan i heterogen skup prostorno povezanih lica koja, pod izvesnim okolnostima, iznenadnim doga|ajem ili usled uzbu|ewa, izvr{e jedno ili vi{e krivi~nih dela. Krivi~na gomila deluje pod okolno{}u iznenadne kolektivne psihoze, i ono {to je naro~ito va`no, bez unapred odre|enog kriminalnog ciqa. To je oblik udruèwa
koga ~ine najmawe pet lica.
Krivi~na gomila ne predstavqa organizovano udruèwe vi{e lica okupqenih zajedni~kim zlo~ina~kim ciqem. U~esnici kriminalne gomile pristupaju izvr{ewu jednog ili vi{e krivi~nih dela pod dejstvom uzbu|ewa i
strasti koje ima karakter inducirane kolektivne psihoze.
U krivi~noj gomili je ostvorena simbioza li~ne i kolektivne destruktivne prirode i ona je svakako psiholo{ka, ali i sociolo{ka ~iwenica.
Psihi~ka interakcija pripadnika gomile prouzrokovana je odre|enim inicijalnim doga|ajem (psiholo{ki {ok) usled koga se u~esnici gomile prosto
prese~eni novim (i iznenadnim) stawem nalaze u zajedni~koj psihozi neraspoloèwa i napetosti prema nekome i ne~emu. Dakle, doga|aj je uzrokovao
stvarawe psihoze gomile. Psihoza gomile kod pojedinih pripadnika gomile
budi gnev i srybu koja se indukuje me|u ostalim u~esnicima gomile i ponekad
dobija zastra{uju}u mo}. U ovoj razaraju}oj snazi iscrpquje se sav zlo~ina~ki sadràj pona{awa wenih pripadnika. Pripadnici skupine deluju sa suènom sve{}u, ali to ne smawuje wihovu ura~unqivost.
Krivi~na dela koja se obi~no javqaju nisu izraz karaktera pojedinih wenih ~lanova, ve} posebnog karaktera psihoze same gomile. S obzirom da krivi~nu gomilu odlikuje neorganizovanost, za krivi~nu odgovornost je va`na
podela na kolovo|e i ostale u~esnike koji su vo|eni, i posebno razlika izme|u aktivnih i pasivnih ~lanova gomile. Kolovo|a se po pravilu spontano
name}e na ~elo skupine i predstavqa lice koje svojim uticajem ili primerom predvodi i upravqa gomilom. U slu~aju krivi~ne gomile ne moè se govoriti o pravom saizvr{ila{tvu, niti o sau~esnila{tvu u pravom smislu te
re~i.
U~e{}e u krivi~noj gomili sankcionisano je Posebnim delom krivi~nog zakona i odnosi se na krivi~na dela kao sui generis krivi~na dela, a krivi~na odgovornost na osnovu Op{teg dela krivi~nog zakona je iskqu~ena zato {to je vrlo te{ko primeniti odredbe o saizvr{ila{tvu i sau~esni{tvu,
po{to krivi~na gomila ne predstavqa oblik organizacije lica za vr{ewe
krivi~nih dela, niti krivi~na gomila moè da ima unapred poznat plan za
vr{ewe krivi~nih dela. Ona je u pogledu ciqa kriminalne delatnosti neodre|ena.
8.3.4. Krivi~na sekta
Krivi~na sekta je skup lica povezanih izvesnim religijskim ili politi~kim, ali socijalno anormalnim (nastranim) ube|ewem kao ure|eno udruèwe za sprovo|ewe tog ube|ewa, ~ije ih izvo|ewe ili samo ispoqavawe kao
455
socijalno anormalno, dovodi u inkriminisani sukob s pravnim poretkom.

Za ~lanove krivi~ne sekte je karakteristi~no da oni krivi~na dela ne
vr{e pod dejstvom kolektivne psihoze (pod dejstvom strasti i masovne sugestije), ve} krajwe svesno, u ime svoje odanosti religijskim nazorima ili politi~kim idejama koje se kose sa osnovnim principima dru{tvenog i pravnog poretka. Za puno razumevawe krivi~nih sekti va`no je imati u vidu da
religijske i politi~ke ideje za mnoge postaju ìvotne tendencija, inspiracija za delovawe ili pokreta~ka snaga nekih wihovih akcija.
8.4. Zlo~ina~ki plan
Zlo~ina~ki ili kriminalni plan je drugi bitan uslov za postojawe sau~esni{tva u obliku organizovawa zlo~ina~kog udruèwa. Zlo~ina~ki plan
predstavqa sintezu kriminalne delatnosti i wime se u ve}oj ili mawoj meri postavqaju, utvr|uju i razra|uju ciqevi zbog kojih je i do{lo do formirawa zlo~ina~kog udruèwa. Zlo~ina~ko sau~esni{tvo ima svoj program rada. Taj program i ne mora biti od{tampan i podeqen, niti razmatran od strane svih u~esnika zlo~ina~kog udruèwa. Dovoqno je da on bude postignut i
usmeno, u vidu zajedni~kog dogovora, ili saop{tavawa od strane organizatora ~lanovima i prihvatawa od strane drugih u~esnika.
Zlo~ina~ki plan ne mora da sadrì sve pojedinosti. Dovoqan je sporazum o karakteru kriminalne aktivnosti. Zato se obi~no od zlo~ina~kog plana traì da ozna~i i izrazi ono {to je op{te za zalo~ina~ko udruèwe. Zlo~ina~ki plan obuhvata:
1. krivi~na dela kojima se neposredno ostvaruje zlo~ina~ki ciq udruèwa ili krivi~na dela koja se izri~ito predvi|aju, i
2. krivi~na dela kojima se doprinosi indirektno ostvarivawu zlo~ina~kog ciqa, ili krivi~na dela koja proizilaze iz zlo~ina~kog plana.
Bez obzira na mogu}nost da se zlo~ina~kim planom obuhvate mnogobrojna i razli~ita krivi~na dela, to ne zna~i da za pripadnike zlo~ina~kog udruèwa ne postoji granica. Zlo~ina~ki plan odre|uje koordinate i zato ono
krivi~no delo koje nema nikakve veze sa zlo~ina~kim ciqem ne moè da se
smatra da je obuhva}eno kriminalnim planom, a samim tim i da proizilazi
iz tog plana. Onaj ko stvara zlo~ina~ko udruèwe (organizator) obi~no donosi kriminalni plan, a ~lanovi tog zlo~ina~kog udruèwa taj plan prihvataju kao princip rukovo|ewa u postizawu zlo~ina~kog ciqa. Zato je karakteristi~na veza izme|u organizatora i ~lana zlo~ina~kog udruèwa koji izvr{ava krivi~na dela.
Na zlo~ina~ki plan treba posmatrati uvek i samo sa perspektive wegovog ciqa. Tako se ciq pojavquje kao centralna ta~ka pri tuma~ewu i primeni zlo~ina~kog plana. Ciq zlo~ina~kog plana oblikuje delatnost aktivnih
u~esnika zlo~ina~kog udruèwa u merama (radwama) koje vode realizovawu.
Postoje situacije kada je zlo~ina~kim planom predvi|ene ostvarivawe
zlo~ina~kog ciqa koji je udaqen spletom okolnosti od vremena dono{ewa
zlo~ina~kog plana. Tada se po pravilu donose posebni planovi (kada i kako)
456
koji su konkretni sa dovoqno pojedinosti i konkrentim akcijama kojima se

stvaraju uslovi za ostvarewe zlo~ina~kog ciqa. Bez obzira koliko ovi pojedina~ni planovi uticali na promenu op{teg zlo~ina~kog plana oni se ocewuju sa pozicija zlo~ina~kog ciqa.
8.5. Vr{ewe krivi~nih dela od strane ~lanova
zlo~ina~kog udruèwa
Tre}i element za postojawe sau~esni{tva u obliku organizovawa zlo~ina~kog udruèwa je da je u ostvarivawu zlo~ina~kog plana izvr{eno barem
jedno krivi~no delo (ili poku{aj, ako se po zakonu ka`wava i poku{aj) koje
je predvi|eno zlo~ina~kim planom ili proizilazi iz zlo~ina~kog plana.
Sau~esni{tvo je nesamostalna radwa i za krivi~nu odgovornost sau~esnika
je neophodno postojawe krivi~nog dela na strani izvr{ioca, a to predstavqa
op{ti objektivni li~ni uslov krivi~ne odgovornosti u pojmu krivice kod
sau~esni{tva. U~inilac koji je ostvario kriminalno pona{awe (objektivni element) i wegov odre|eni subjektivni odnos prema u~iwenom delu (subjektivni element). Krivi~na odgovornost sau~esnika zavisi od krivi~ne
odgovornosti izvr{ioca.
Sau~esni{tvo u varijanti organizovawa zlo~ina~kog udruèwa zavisi
od ostvarene kriminalne delatnosti u okviru zlo~ina~kog plana i to od
strane pripadnika zlo~ina~kog udruèwa u ma kom obliku organizovanosti.
Dakle, uslov je da su izvr{ioci krivi~nog dela pripadnici zlo~ina~kog
udruèwa.
Organizator moè odgovarati kao sau~esnik samo ako je neko od krivi~nih dela koja su predvi|ena zlo~ina~kim planom izvr{eno, a u ~ijem izvr{ewu on nije u~estvovao. Va`no je da se nikada ne moè ostvariti sticaj izme|u organizovawa zlo~ina~kog udruèwa kao oblika sau~esni{tva i organizovawa zlo~ina~kog udruèwa kao samostalnog krivi~nog dela, jer kao oblik sau~esni{tva ono postoji tek kada je do{lo do izvr{ewa krivi~nog dela u okviru zlo~ina~kog plana i od strane ~lanova zlo~ina~kog udruèwa.
Svako krivi~no delo koje je obuhva}eno zlo~ina~kim planom i izvr{eno od strane nekog od ~lanova udruèwa je zajedni~ko krivi~no delo organizatora i ~lana udruèwa koji je izvr{io krivi~no delo. Ako je organizator
i neposredno u~estvovao u izvr{ewu krivi~nog dela onda }e odgovarati kao
saizvr{ilac, a ako se javio kao podstreka~ ili pomaga~ odgovara}e kao sau~esnik u obliku organizovawa zlo~ina~kog udruèwa (organizovawe zlo~ina~kog udruèwa kao najteì oblik u sebi konzumira podstrekavawe i pomagawe kao lak{e oblike sau~esni{tva).
8.6. Vinost organizatora
Vinost organizatora se razlikuje od vinosti podstreka~a i pomaga~a,
mada se svi oblici sau~esni{tva mogu izvr{iti samo na osnovu umi{qaja.
Umi{qaj organizatora morao bi da se sastoji od:
1. svesti da ujediwuje,
2. svesti o karakteru zlo~ina~kih radwi koje izvr{avaju drugi sau~esnici pod wegovim rukovodstvom,
457
3. predvi|awe op{teg zlo~ina~kog rezultata,

4. htewe takvog rezultata.
Organizator je tvorac zlo~ina~kog plana, vo|a zlo~ina~kog udruèwa,
najva`nija li~nost koja rukovodi zlo~ina~kim udruèwem, drì i usmerava
celokupnu aktivnost da bi posredstvom stvorenog zlo~ina~kog udruèwa
sproveo u delo zlo~ina~ki plan. Kod organizatora mora da postoji htewe tih
krivi~nih dela ili barem pristajawe na wih.
Vinost organizatora ne moè da zavisi od li~nog poznavawa ~lanova
udruèwa, on ne mora da zna ko je od ~lanova zlo~ina~kog udruèwa neposredni izvr{ilac krivi~nog dela, ne mora da zna ni za ostale u~esnika u izvr{ewu krivi~nog dela. Za vinost organizatora nije potrebno da on ima
svest o obliku konkretno izvr{enog krivi~nog dela, ali je bitno da ima
svest da udruèwe deluje u pravcu ostvarivawa onog ciqa zbog koga je stvorio ili iskoristio postoje}e udruèwe. Za vinost organizatora je potrebna
svest da je zlo~ina~kim planom obuhva}eno takvo krivi~no delo i da }e ga izvr{iti neko od ~lanova zlo~ina~kog udruèwa. Istovetan ciq kome teè
organizator i ~lan zlo~ina~kog udruèwa koji je izvr{io krivi~no delo
predstavqa ono na osnovu ~ega se utvr|uje vinost organozatora zlo~ina~kog
udruèwa. Ako organizator i ~lan zlo~ina~kog udruèwa koji je izvr{io
krivi~no delo poznaju kriminalni ciq (koji je zajedni~ki) onda moè da se
govori o umi{qaju u posebnom zna~ewu koji je potreban za ovu vrstu sau~esni{tva.
U pogledu radwe umi{qaj organizatora je uvek direktan.
II
SAUÊSNI[TVO I ORGANIZOVAWE
ZLOÎNA^KIH UDRU@EWA
U ZAKONODAVSTVU BIV[E JUGOSLAVIJE
Krivi~no zakonodavstvo biv{e Jugoslavije sadrì koncepciju limitirane akcesornosti u odredbama ~l. 23 i 24 KZ SFRJ. Potrebno je da postoji
u~inilac koji je ostvario neko kriminalno pona{awe time {to je ostvario
krivi~no delo (objektivni elemenat) i odre|eni subjektivni odnos prema
u~iwenom delu koji se oslikava u samoj dru{tvenoj opasnosti u~inioca (subjektivni elemenat). Ka`wavawe glavnog izvr{ioca je bez zna~aja.
Krivi~nu odgovornost sau~esnika uslovqava samo izvr{ewem krivi~nog dela (ka`wivi poku{aj), ali ne i sa krivi~nom odgovorno{}u izvr{ioca. To ne zna~i da je mogu}e postojawe sau~esni{tva ako se ne zna ili ne postoji glavni izvr{ilac. Dakle, krivi~na odgovornost izvr{ioca podrazumeva postojawe, da je poznat, individualno prepoznatqiv i odre|en glavni izvr{ilac. Dosledno se priznaje princip samostalne odgovornosti sau~esnika tako da je on odgovoran u granicama svog umi{qaja.
U krivi~nom zakonodavstvu biv{e Jugoslavije zavera postoji kada je organizovawe izvr{eno u ciqu vr{ewa krivi~nih dela protiv naroda i drà458
ve (politi~ka krivi~na dela), a komplot u ciqu vr{ewa ostalih krivi~nih

dela koja su obuhva}ena pojmom op{ti kriminalitet. Zato se obi~no podrazumeva da je kod zavere povezanost ~vr{}a, jer se ne zasniva samo na postojawu jedinstvenog politi~kog ciqa, ve} i na istim ili sli~nim ideolo{kim
koncepcijama zaverenika. Zato se kaè da zavera podrazumeva ~vrstu povezanost izme|u zaverenika, konspirativnost u radu, detaqan dogovor o izvr{ewu pojedinih akcija, striktnom ulogom za svakog zaverenika i druga organizaciona pitawa koja se razvijaju do savr{enstva.
III
U STATUTU HA[KOG TRIBUNALA
Statut ne sadrì izri~ite odredbe o sau~esni{tvu i organizovawu zlo~ina~kih udruèwa, ali se na osnovu odredbi ~lanova 2 do 5 Statuta kojima
su propisana krivi~na dela i odredbe ~lana 7 o pojedina~noj krivi~noj odgovornosti (a sve te odredbe kao i druge su pravno nedogra|ene i po wima nikome ne bi smelo ni da se sudi) moè zakqu~iti da je Statut neprimenqiv.
Zato Ha{ki tribunal na razli~ite na~ine tuma~ewem odredbi Statuta pronalazi, pa i {iri voqu nelegitimnog zakonodavca Saveta bezbednosti.
Za ovu studiju je vaàn udruèni zlo~ina~ki poduhvat koji u Statutu ne
postoji. Na koji na~in, kojim sve metodama i kakvim tuma~ewima Ha{ki tribunal pronalazi udrèni zlo~ina~ki poduhvat i {ta sve predstavqa u~e{}e
u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu, bi}e analizirano i obuhva}eno poglavqima koja slede. Me|utim, ovde mora da se istakne da se obi~no sau~esni{tvo i organizovawe zlo~ina~kih udruèwa, kao klasi~ni krivi~no pravni
instituti, sa jasnom pravnom prirodom i osnovom krivi~ne odgovornosti izbegavaju, a sve {to bi sa ovim institutima imalo makar i neku dodirnu ta~ku seli u udrèni zlo~ina~ki poduhvat.
Tako se poznati instituti zamewuju novim teorija udruènog zlo~ina~kog poduhvata, koja vi{e omogu}ava da se nevina osoba osudi, zato {to to
traì Tuìla{tvo, nego da se jedan krivi~ni doga|aj rasvetli u pogledu svih
aspekata dela i pona{awa vi{e lica.
IV
U RIMSKOM STATUTU
Na me|unarodnoj konferenciji odrànoj u Rimu, 17. jula 1998. godine,
usvojen je Rimski statut Me|unarodnog krivi~nog suda. Savezna skup{tina
Savezne Republike Jugoslavije je na sednicama Ve}a gra|ana, od 22. juna 2001.
godine i sednici Ve}a republika, 22. juna 2001. godine, donela je Zakon o po459
tvr|ivawu Rimskog statuta Me|unarodnog krivi~nog suda. Veliki broj dràva je tako|e ratifikovao Rimski statut.
Me|unarodni krivi~ni sud osnovan Rimskim statutom nadleàn je da vodi krivi~ne postupke povodom najteìh krivi~nih dela, koja su kao takva
progla{ena od strane celokupne me|unarodne zajednice u skladu sa Statutom, s tim {to su u ~lanu 5. navedena slede}a krivi~na dela:
1. krivi~no delo genocida,
2. krivi~na dela regulisana kao zlo~ini protiv ~ove~nosti,
3. krivi~na dela regulisana kao ratni zlo~ini,
4. Agresija, ~iji }e elementi bi}a krivi~nog dela tek da se odrede u skladu sa Poveqom Ujediwenih nacija.
Odredbama ~lanova 6, 7 i 8 Rimskog statuta propisana su kao krivi~na
dela genocid, zlo~ini protiv ~ove~nosti i ratni zlo~ini, odredbom ~lana 9.
Rimskog statuta da }e elementi bi}a ovih krivi~nih dela za potrebe tuma~ewa i primene navedenih ~lanova biti usvojeni dvotre}inskom ve}inom glasova ~lanova Skup{tine dràva ~lanica. O~igledno je da Rimski statut, pored drugih odredbi, i ovom pokazuje ozbiqnost dràva ~lanica, wihovu brigu i veliku predostro`nost po pitawu po{tovawa osnovnog principa zakonitosti i da one ne prihvataju proizvoqnost, aqkavost, nejasno}u i voluntarizam sa kojim bi svako poku{avao da odre|uje, utvr|uje, tuma~i i iznosi stavove {ta su i {ta sve predstavqaju elementi bi}a nekog od konkretnih krivi~nih dela iz nadle`nosti Me|unarodnog krivi~nog suda. Dràve ~lanice
su se upla{ile kada su saznale kako radi Ha{ki tribunal, kako tuma~i i primewuje svoj Statut i pravila me|unarodnog humanitarnog prava. Upla{ile
su se pri pomisli {ta bi sve Ha{ki tribunal mogao da proglasi te{kim zlo~inom i da svako moè da se krivi~no goni zbog li~nog i politi~kog stava,
izgovorene re~i, mi{qewa, pa ~ak i ako kao pojedinac (gra|anin, nau~nik,
umetnik i dr.) javno iznese emocionalni stav kojim se poziva i priziva na
pravdu i istinu.
O~igledno je da su sasvim opravdani strah od samovoqe najmo}nijih dràva i potreba da se potencira sve ono {to nema i ne krasi Ha{ki tribunal, a pogotovo ono {to besomu~no gazi Ha{ki tribunal, primorali u~esnike Me|unarodne konferencije u Rimu da u Statut ugrade odredbe kojima se
ponovo, radi potrebe stalnog prise}awa, promovi{e, priznaje i garantuje
po{tovawe principa zakonitosti u svim svojim aspektima (~lanovi 10, 11,
12, 20, 21, 22, 23, 24 i druga Rimskog statuta).
Imaju}i u vidu osnovnu temu ove studije pitawe sau~esni{tva i organizovawa zlo~ina~kog udruèwa va`no je da se na po~etku napomenu standardi
koje je prihvatio Rimski statut. Imaju}i u vidu jo{ uvek porisutnu rezervu
u pogledu elemenata bi}a krivi~nih dela iz nadle`nosti Me|unarodnog
krivi~nog suda moè da se zakqu~i da Me|unarodni sud primewuje standardno normativno re{ewe kontinentalnog prava. Naime, sau~esni{tvo u uèm
smislu tretira pre svega kao osnov krivi~ne odgovornosti, odnosno ne opi460
suje niti pojmovno defini{e radwe (~iwewa i ne~iwewa) i uop{te pona{awe koje predstavqa sau~esni~ki doprinos, ve} nakon nabrajawa oblika sau~esni~kog doprinosa propisuje individualnu krivi~nu odgovornost.
[to se ti~e organizovawa zlo~ina~kog udruèwa kao oblika sau~esni{tva koji moè imati u pogledu radwi elemenata saizvr{ila{tva i sau~esni{tva u uèm smislu, Rimski statut propisuje u okviru zajedni~ke odredbe o individualnoj krivi~noj odgovornosti poseban osnov sau~esni~ke odgovornosti za u~e{}e i pruàwe doprinosa za krivi~na dela iz kojih stoji grupa. Po formulaciji proizilazi da se pod grupom podrazumeva zlo~ina~ko
udruèwe, odnosno organizovani oblik zlo~ina~kog udruèwa za vr{ewe
krivi~nih dela. Pojedine odredbe Rimskog statuta koje zahtevaju odgovaraju}u nadgradwu na osnovu dvotere}inske saglasnosti dràva ~lanica u ovom
trenutku ne dozvoqavaju kompletno sagledavawe dometa postoje}ih odredbi
koje se odnose na sau~esni{tvo u {irem smislu, ali sasvim je o~igledna velika razlika u odnosu na odredbe Statuta Ha{kog tribunala.
Rimski statut posebnu pa`wu posve}uju i tzv. komandnoj odgovornosti i
kao poseban osnov krivi~ne odgovornosti ure|uje je ~lanom 28 Odgovornost
komandanata i ostalih vojnih zapovednika.
Sagledavawe i analiza odredbi Rimskog statuta u pogledu individualne
krivi~ne odgovornosti morala bi da po~ne od stava 9 preambule koji glasi:
Isti~u}i s tim u vezi da nijedna odredba ovog Statuta ne sme biti protuma~ena u smislu davawa prava bilo kojoj dràvi da se ume{a u oruàni
konflikt ili unutra{we stvari bilo koje dràve.
Na ovaj na~in je potvr|en princip zabrane me{awa i osnaèn princip
suverenosti dràve kao uslov pod kojim su drève u~esnice Me|unarodne
konferencije u Rimu pristale na odredbe Rimskog statuta. Mada se iz ovog
stava moè nepogre{ivo utvrditi odsustvo svakog legitimiteta i legaliteta Ha{kog tribunala i to ne samo kao ad hok navodno suda, ovaj stav ne dozvoqava nijednoj dràvi da svoju dominaciju iskoristi preko sistema me|unarodnih organizacija. Ovaj stav potvr|uje veliki broj principa me|unarodnog prava i zahteva da stalno bude prisutan pri tuma~ewu odredbi Rimskog
statuta.
U ~lanu 7 Rimskog statuta koristi se pojam {iri ili sistematski napad uperen protiv civilnog stanovni{tva, da bi se ukazalo da je u pitawu
najteè krivi~no delo iz nadle`nosti Suda, u smislu ~lana 5, stav 1 Rimskog
statuta. Da bi postojao taj najteì oblik zlo~ina protiv ~ove~nosti u Statutu se defini{e {ta se smatra pod napadom usmerenim protiv civilnog
stanovni{tva. Smatra se delovawe koje se zasniva na izvr{ewu vi{e radwi
preciziranih u stavu 1 ovog ~lana, a koje se preduzimaju protiv civilnog stanovni{tva, kao takvog, pri ~emu je ovakvo delovawe proisteklo na osnovu
ili povodom politi~kog programa dràve ili kakve druge organizacije koja
je svojim programom podstrekavala da se takvo delo izvr{i.
461
U istom kontekstu, kao najteè krivi~no delo ratni zlo~ini ~lanom 8

Riskog statuta utvr|ena je nadle`nost Suda u odnosu na ratne zlo~ine posebno kada su oni po~iweni kao deo plana ili politike ili ako je ovo krivi~no
delo po~iweno u velikom broju slu~ajeva.
Za ovu studiju i sagledavawe osnova krivi~ne odgovornosti prof. dr Vojislava [e{eqa, a i svih optuènih kojima se stavqa na teret u~e{}e u
udruènom zlo~ina~kom poduhvatu koji i prema tvrdwama Tuìla{tva nisu neposredni izvr{ioci krivi~nog dela, va`na je odredba ~lana 8, stav 3
Rimskog statuta koja se odnosi na krivi~no delo ratni zlo~ini, a koja glasi:
Nijedna od odredbi iz stava 2 (c) i (d) ne odnosi se na pravo vlade da odrì ili ponovo uspostavi red i zakon u dràvi ili da brani weno jedinstvo i
teritorijalni integritet svim legitimnim sredstvima koja joj stoje na raspolagawu.
Za ovu studiju naro~ito su va`ne selede}e odrebe Rimskog statuta:
^lan 25. Individualna krivi~na odgovornost
1. Sud je, u skladu sa ovim Statutom, nadleàn za vo|ewe krivi~nog postupka iskqu~ivo protiv fizi~kih lica.
2. Lice koje izvr{i krivi~no delo iz nadle`nosti Suda li~no je odgovorno i bi}e ka`weno u skladu sa ovim Statutom.
3. U skladu sa ovim Statutom, Sud moè voditi krivi~ni postupak i kazniti izvr{ioca krivi~nog dela samo ako je isti krivi~no odgovoran i ukoliko je krivi~no delo iz nadle`nosti Suda:
(a) Izvr{io li~no ili u sau~esni{tvu sa drugim licima ili posredstvom drugog lica, bez obzira da li je to drugo lice krivi~no odgovorno;
(b) Naredio, nagovorio ili podstrekao na izvr{ewe krivi~nog dela, a
koje krivi~no delo potom bude u~iweno ili poku{ano;
(c) U ciqu olak{avawa izvr{ewa krivi~nog dela, pomaè, podsti~e
ili na drugi na~in doprinese wegovom izvr{ewu ili poku{aju izvr{ewa,
ukqu~uju}i ovde i stavqawe na raspolagawe sredstva za izvr{ewe krivi~nog
dela;
(d) Na bilo koji drugi na~in doprinese izvr{ewu ili poku{aju izvr{ewa krivi~nog dela iza koga stoji grupa lica koja deluje sa zajedni~kim ciqem. Takav doprinos mora biti nameran i mora biti:
(i) u~iwen sa ciqem omogu}avawa daqeg vr{ewa krivi~ne aktivnosti
ili daqeg ostvarivawa ciqa te grupe, kada aktivnost i ciq te grupe imaju za
posledicu izvr{ewe krivi~nog dela iz nadle`nosti Suda, ili
(ii) u~iwen sa znawem o namerama grupe da po~ini zlo~in.
(e) U vezi sa krivi~nim delom genocida, direktno ili javno podsti~e
druge na izvr{ewe genocida;
(f) Poku{a krivi~no delo zapo~iwu}i radwe koje uzrokuju izvr{ewe
tog krivi~nog dela, ili ga ne dovr{i usled okolnosti koje nastupe nezavisno
od wegove namere. Me|utim, lice koje odustane od izvr{ewa krivi~nog dela
ili spre~i nastupawe posledica preduzete radwe krivi~nog dela, ne}e se,
462
prema odredbama ovog Statuta, kazniti za poku{aj izvr{ewa krivi~nog dela , pod uslovom da je od krivi~nog dela odustalo u potpunosti i da je odustanak bio dobrovoqan.
4. Nijedna odredba ovog Statuta koja se odnosi na individualnu krivi~nu odgovornost ne uti~e na odgovornost dràve po me|unarodnom pravu.
U stavu 3. navedenog ~lana koriste se re~i kazniti izvr{ioca krivi~nog dela, ali sa prepoznatqivim smislom da se odnosi na lice, osobu ili pojedinca, odnosno fizi~ko lice u smislu stava 1 istog ~lana, bez namere da se
prejudicira da je svako ko se navodi u ostalim odredbama neposredni izvr{ilac krivi~nog dela. Da bi se napravila razlika koriste se re~i moè voditi krivi~ni postupak protiv lica. Ovo je zna~ajno da se ima u vidu, jer se u
slede}im odredbama istog ~lana pravi razlika izme|u lica koja u~estvuju u
jednom kriminalnom poduhvatu i jasno moè da se utvrdi ko je izvr{ilac, a
ko sau~esnik. Dakle, kazniti ivr{ioca krivi~nog dela ozna~ava isti osnov
ka`wavawa vi{e lica, a ne da su sva lica koja se navode izvr{ioci krivi~nog dela.
Da je to pravi smisao stava 3 moè da se utvrdi na osnovu odrebi koje slede.
Pod (a) nesporno se ima u vidu izvr{ilac, saizvr{ilac, obi~ni sau~esnik i posredni izvr{ilac,
Pod (b) nesporno se ima u vidu nalogodavac i podstreka~ kao sau~esnici
u uèm smislu, ali samo pod uslovom da nije do{lo do ekcesa izvr{ioca.
Pod (c) nesporno se ima u vidu obi~no sau~esni{tvo u uèm smislu.
Pod (d) nesporno se ima u vidu obi~no sau~esni{tvo usmereno na pruàwe pomo}i grupi, odnosno organizovanoj zlo~ina~koj organizaciji, s tim
{to se postavqaju dva alternativna uslova. Prvi, iz formulacije daqe vr{ewe i daqe ostvarivawe podrazumeva kao osnov odgovornosti da je najmawe dva puta taj sau~esni~ki doprinos pruèn grupi. Prvi put pruèn sau~esni~ki doprinos verovatno zbog sklopa okolnosti i situacije koja prati
oruàne sukobe ne mora da zna~i i obavezno saznawe sau~esnika da pomaè
zlo~in. Zato se re~i daqwe mogu tuma~iti kao vi{estruki, ili vi{e puta
ponovqeni sau~esni~ki doprinos koji je stvorio uslove za izvr{ewe zlo~ina od strane gru{pe.
Drugi uslov je kada sau~esnik zna za namere i kriminalni ciq grupe.
Za ovu studiju je va`no da u ovim odredbama nema preciznih navoda o krivi~noj odgovornosti u~esnika kriminalne grupe. To je zbog principa individualne li~ne krivi~ne odgovornosti, konkretnih radwi, u~e{}a i doprinosa svakog pojedinca i li~nog umi{qaja. Zato se odgovornost u~esnika zlo~ina~kog udruèwa mora sagledavati vi{eslojno, a polaze}i od organizacije, strukture, podele rada unutar grupe i konkretnog doprinosa, odnosno delatnosti svakog ~lana kriminalnog udruèwa.
U stavu 3 pod (e) jasno se navodi krivi~na odgovornost podstreka~a kod
krivi~nog dela genocida, kao samostalni osnov krivi~ne odgovornosti. Iz
463
ovoga se zakqu~uje da kod ostalih krivi~nih dela iz nadle`nosti Suda ne moè da postoji direktno i javno podsticawe (podstrekavawe) na izvr{ewe krivi~nog dela zlo~in protiv ~ove~nosti i ratni zlo~ini. Kada bi bilo druga~ije onda bi se verovatno u stavu 3. pod (e) navela i druga krivi~na dela, ili
ne bi postojao neki razlog da se samo krivi~no delo genocida izdvoji.
^lan 28. Odgovornost komandanata i ostalih vojnih zapovednika
Pored drugih osnova krivi~ne odgovornosti propisanih odredbama
ovog Statuta, nadle`nost Suda se proteè i na:
1. Vojne zapovednike ili lica koja deluju u svojstvu vojnog zapovednika,
koja su odgovorna za krivi~na dela iz nadle`nosti suda , a koja krivi~na dela su izvr{ile snage pod wihovom neposrednom komandom i kontrolom,
i/ili ukoliko su snage pod wihovom neposrednom komandom i kontrolom izvr{ile krivi~no delo usled wegovog/wenog propu{tawa da obavqa odgovaraju}u kontrolu nad tim snagama, kada je:
(a) taj vojni zapovednik ili lice koje deluje u svojstvu vojnog zapovednika znalo ili je prema okolnostima slu~aja moralo da zna da su snage izvr{ile ili da su spremne da zapo~nu izvr{ewe takvog krivi~nog dela; ili kada
(b) vojni zapovednik ili odgovorno lice, koje deluje u svojstvu vojnog zapovednika, propustilo da preduzme sve neophodne i razumne mere u wegovoj
mo}i kako bi spre~ilo izvr{ewe tih krivi~nih dela ili je propustilo da
predmet prepusti organima ovla{}enim za pokretawe istrage i vo|ewe krivi~nog postupka.
2. Kada je re~ o odnosu naredbodavac-izvr{ilac, a koji nisu obuhva}eni
odredbama stav 1 ovog ~lana, neredbodavac je odgovoran za krivi~na dela iz
nadle`nosti Suda koje su izvr{ila lica pod wegovom/wenom neposrednom
komandom i kontrolom a do ~ijeg izvr{ewa je do{lo usled wegovog propusta
u obavqawu komande i kontrole nad tim licima i to, kada je:
(a) Naredbodavac znao ili je prema okolnostima slu~aja morao znati da
su lica pod wegovom komandom izvr{ila ili se spremaju da izvr{e krivi~no delo iz nadle`nosti Suda;
(b) Krivi~na aktivnost je preduzeta pod neposrednom kontrolom i naredbom naredbodavca; i
(c) Vojni zapovednik je propustio da preduzme sve neophodne i razumne
mere u wegovoj/wenoj mo}i kako bi spre~io ili predupredio izvr{ewe krivi~nog dela ili je propustio da predmet prepusti nadle`nim organima za
sprovo|ewe istrage i vo|ewe krivi~nog postupka.
S obzirom da se prof. dr Vojislav [e{eq krivi~no ne goni po osnovu
~lana 7 stav (3) Statuta Ha{kog tribunala, ~lan 28 Rimskog statuta je naveden samo kao pore|ewe da bi se utvrdila jasna razlika o komandnoj odgovornosti izme|u ova dva statuta.
Za ovu studiju je zna~ajno re{ewe pitawa vinosti koje se nalazi u ~lanu
30 Rimskog statuta, a vinost je utvr|ena na slede}i na~in:
^lan 30. Vinost
1. Ukoliko nije druga~ije predvi|eno, lice je krivi~no odgovorno i moè se kazniti kaznom propisanom za krivi~no delo iz nadle`nosti Suda, sa464
mo pod uslovom da je okrivqeni ostvario sva posebna obele`ja predmetnog

krivi~nog dela i da je prilikom izvr{ewa krivi~nog dela postupao svesno
i voqno.
2. U smislu ovog ~lana, lice postupa voqno ukoliko voqa postoji u odnosu na:
(a) Radwu izvr{ewa lice èli izvr{ewe krivi~nog dela;
(b) Posledicu lice èli nastupawe posledice krivi~nog dela ili je
svesno da usled wegovog ~iwewa ili ne~iwewa zabrawena posledica moè
nastupiti, pa pristaje na weno nastupawe.
3. U smislu ovog ~lana svest u~inioca krivi~nog dela obuhvata spoznaju
svih posebnih obele`ja krivi~nog dela kao i svest o posledici koja }e nastupiti ako se ostvari ostali elementi bi}a krivi~nog dela. Izrazi svesttan
i svesno tuma~e se na isti na~in.
Upotreba pojmova namera, s jedne strane, i pojmova svesno i voqno, s druge strane, upu}uje na zakqu~ak da je za pravilno i potpuno sagledavawe dometa i tuma~ewa odredbi Rimskog statuta neophodno sa~ekati i dogradwu na koju upu}uje Rimski statut.
Za ovu studiju je va`no da Rimski statut nema nijednu odredbu koja bi
uputila na zakqu~ak o postojawu krivi~ne odgovornosti za udruèni zlo~ina~ki poduhvat, i to ne samo pojmovno, nego i su{tinski. U Rimskom statutu
i kada se pomiwe grupa podrazumeva se individualna krivi~na odgovornost
prema li~nom u~e{}u u izvr{ewu krivi~nog dela ili sau~esni~kom doprinosu. Kada se u odredbama ~lanova 7 i 8 Rimskog statuta odre|uju pojmovi i
odre|uju krivi~na dela opet se potencira individualna krivi~na odgovornost, jer kao izvr{ioci se pojavquju pojedinci.
Ono {to bi moglo pod nekim uslovima da li~i na ono {to Ha{ki tribunal smatra udruènom zlo~ina~kom poduhvatu nalazi se u odrebi ~lana 25,
stav 3 pod (d) Rimskog statuta, ali sau~esni~ka pomo} grupi postavqena je na
nivo obi~nog sau~esni{tva, odnosno sau~esni~kog doprinosa pojedinca nekoj krimionalnoj grupi. To upu}uje na zakqu~ak da se postojawe zlo~ina~kog
udruèwa, kriminalni plan, sastav, podela rada zaduèwa i drugi elementi
zlo~ina~kog udruèwa moraju nesumwivo utvrditi da bi se radilo o specifi~nom obliku u~e{}a ve}eg broja lica u izvr{ewu krivi~nih dela. Dakle,
moè da se zakqu~i da i Rimski statut ne vidi udruèni zlo~ina~ki poduhvat i ne tretira u~e{}e vi{e lica kao oblik po~iwewa krivi~nog dela.
V
UDRU@ENI ZLOÎNA^KI PODUHVAT
U PRESUDAMA HA[KOG TRIBUNALA
U ovom delu izvr{i}e se analiza pojedinih presuda Ha{kog tribunala
sa teì{tem na:
utvr|ivawe pravne prirode i osnova krivi~ne odgovornosti u~esnika
u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu,
465
utvr|ivawe zna~ewa pojedinih pojmova.

Svaki stav Ha{kog tribunala bi}e komentarisan i u kontekstu po{tovawa osnovnih principa krivi~nog prava.
A. Presude
1. Presuda Pretresnog ve}a II u predmetu Tuìla{tvo
protiv Milomira Staki}a
1.1. U presudi postoji posebno poglavqe pod naslovom: B. Vidovi u~e{}a: ~lanovi 7(1) i 7(3) Statuta:
Optuèni dr Milomir Staki} tereti se u svim ta~kama Optu`nice na
osnovu celog ~lana 7(1) Statuta. Pretresno ve}e podse}a na svoju Odluku po
predlogu za dono{ewe osloba|aju}e presude na osnovu pravila 98bis utoliko {to je optuèni oslobo|en optu`be za podsticawe iz ta~aka 3 do 8. Uz
krivi~nu odgovornost prema ~lanu 7(1) Statuta, optu`ba tvrdi da dr Milomir Staki} u odnosu na sve ta~ke Optu`nice snosi i krivi~nu odgovornost
nadre|enog u smislu ~lana 7(3) Statuta.
1. Merodavno pravo - (a) Po~iwewe
S obzirom na ~iwenicu da tuìlac svoje optu`be temeqi prvenstveno
na konceptu udruènog zlo~ina~kog poduhvata kao jedne od definicija po~iwewa, Pretresno ve}e }e se prvo osvrnuti na udruèni zlo~ina~ki poduhvat.
Pretresno ve}e ima na umu nedavnu odluku @albenog ve}a u predmetu Ojdani} u vezi s pitawem udruènog zlo~ina~kog poduhvata. U toj odluci @albeno ve}e je konstatovalo da Me|unarodni sud ima ovla{}ewe ratione personae ako svaki vid odgovornosti ispuwava ~etiri preduslova:
mora biti predvi|en Statutom, eksplicitno ili implicitno;
morao je u relevantno vreme postojati u me|unarodnom obi~ajnom pravu;
merodavno pravo koje predvi|a takvu vrstu odgovornosti moralo je u
relevantno vreme biti u dovoqnoj mjeri dostupno svakom ko je tako postupao;
i takva osoba morala je biti u mogu}nosti da predvidi da bi mogla krivi~no odgovarati za svoje postupke ako bude uhva}ena.
@albeno ve}e u predmetu Tadi} primetilo je da ~lan 7(1):
Pre svega pokriva fizi~ko po~iwewe krivi~nog dela od strane samog
prekr{ioca, ili ka`wivi propust da se u~ini delo obavezno po pravilima
krivi~nog prava. Me|utim, po~iwewe jednog od krivi~nih dela predvi|enih
~lanovima 2, 3, 4 i 5 Statuta moè se tako|e odigrati kroz u~estvovawe u
ostvarewu zajedni~kog plana ili ciqa.
U odluci u predmetu Ojdani}, @albeno ve}e je nedvosmisleno konstatovalo da udruèni zlo~ina~ki poduhvat vaqa smatrati oblikom po~iwewa
u smislu ~lana 7(1) Statuta, a ne oblikom odgovornosti sau~esnika. Budu}i
da udruèni zlo~ina~ki poduhvat predstavqa oblik po~iwewa u smislu da
u~esnik ima isti ciq kao i drugi u~esnici tog poduhvata, za razliku od pu466
kog znawa da poduhvat postoji, u~esnik se ne moè smatrati tek pomaga~em i

podràvaocem krivi~nog dela koje se planira.
Povodom ovog stava moè da se zakqu~i slede}e:
Mada naslov ~lana 7 Statuta jasno ozna~ava da se navedenim ~lanom ure|uje Pojedina~na krivi~na odgovornosti to: 7(1) kao individualna i 7(3)
kao komandna, Tuìla{tvo i Ha{ki tribunal poku{avaju da upotrebe drugi
jezik i nadomeste sve ono {to im smeta, jer Savet bezbednosti nije u navedenu odredbu udahnuo, za potrebe Tuìla{tva, potrebne elemente bi}a zlo~ina iz ~lanova 2 do 5. Statuta. Naime, Tuìla{tvo se na{lo pred velikim
problemom da postoje}e konvencije me|unarodnog humanitarnog prava i obi~ajno pravo, pa i poku{aj traqavog kodifikovawa u odredbama ~lanova 2 do
5 Statuta, ne pruàju pouzdan pravni osnov da se pred Ha{ki tribunal izvedu i osude ona lica koja su medijski ozna~ena da stoje iza svih zlo~ina na prostoru biv{e Jugoslavije. Zato se raznim poku{ajima pravnih bravura poku{ava udahnuti drugi jezik zna~ewa krivi~nih normi. Tako na delu imamo svojevrsnu konfuziju, odnosno poku{aj da se novim pojmovima stvaraju sinonimi
za ne{to {to je u krivi~noj teoriji odavno poznato.
Dokaz za ovaj neuspeli poku{aj definisawa udruènog zlo~ina~kog poduhvata nalazi se u odredbama Rimskog statuta Me|unarodnog krivi~nog suda (u daqem tekstu: Rimski statut). Ako postoji neka veza i korelacija sa ~lanom 7 (1) i 7(3) Statuta Ha{kog tribunala onda se ona moè prona}i u Rimskom statutu u odredbama ~lanova 25 (Individualna krivi~na odgovornost)
i 28 (Odgovornost komandanata i ostalih vojnih zapovednika). Kompletnost
i jasno}a ovih odrebi Rimskog statuta potvr|ena je i odredbama ~lanova 9
(Elementi bi}a krivi~nog dela), 5 (Krivi~na dela u nadle`nosti suda), 6 (Genocid), 7 (Zlo~ini protiv ~ove~nosti) i 8 (Ratni zlo~ini). Va`no je napomenuti da Rimski statut ne dozvoqava ovakve poku{aje, kao {to to ~ine Tuìla{tvo i Ha{ki tribunal.
Oblik, na~in i sredstva izvr{ewa nekog krivi~nog dela po pravilu su
odre|eni, odredivi i determinisani odrebama krivi~nog zakona kojima se
propisuju pojedina~na i konkeretna krivi~na dela. Vrlo precizno se moè
utvrditi na~in izvr{ewa, odnosno radwa izvr{ewa (~iwewe ili ne~iwewe
ukoliko je ono ka`wivo). Uvek se na~in izvr{ewa odre|enog krivi~nog dela posmatra i utvr|uje u kontekstu uzro~osti izme|u radwe nekog lica i nastupawa zabrawenih posledica u vremenu i prostoru. Sredstva kojima se
preduzima zabrawena radwa mogu da se razlikuju, ali nikada se prilikom
utvr|ivawa odgovornosti ne sme zanemariti uzro~no-posledi~ni odnos kao
objektivna veza koja je uzrok realizacije posledica odre|enog krivi~nog dela. Ovaj princip se proteè i na ka`wive poku{aje i ka`wive pripremne
radwe.
U tom smislu Rimski statut pravi jasnu i teoretski prihvatqivu razliku izme|u izvr{ewa, saizvr{ewa i svih oblika sau~esni{tva, odnosno
ne dozvoqava da se radwa doprinosa, bez obzira u kom obliku, svrsta u radwu izvr{ewa.
467
Tuìla{tvo i Ha{ki tribunal ove osnovne postupalte zaobilaze uvo|ewem pojma udruèni zlo~ina~ki poduhvat kao svojevrsni sinonim za radwu izvr{ewa krivi~nog dela. Naime, mada bi gramati~ko i logi~ko tuma~ewe re~i udruèni zlo~ina~ki poduhvat asociralo na organizovawe zlo~ina~kog udruèwa (bez obzira na vrstu) kao oblik sau~esni{tva, Ha{ki tribunal u ovoj presudi jasno isti~e da je udruèni zlo~ina~ki poduhvat oblik
po~iwewa.
Re~ po~initi, bez obzira kako je shvataju Tuìla{tvo i Ha{ki tribunal, ne moè ni{ta drugo da zna~i osim radwe izvr{ewa, a radwa izvr{ewa
je uvek ~iwewe ili ne~iwewe koje je uzrok realizacije posledica odre|enog
krivi~nog dela. Dakle, po~initi moè i mora da zna~i samo da je izvr{ena
odre|ena radwa (~iwewe ili ne~iwewe) koja dovodi do krivi~ne odgovornosti, jer je pored ostalih osnova krivi~ne odgovornosti, nesumwivo u uzro~no posledinoj korelaciji sa realizacijom posledica odre|enog krivi~nog
dela.
U ovoj presudi Tuìla{tvo i Ha{ki tribunal prave jo{ nekoliko katastrofalnih gre{aka koje mogu imati nesagledive {tetne posledice za me|unarodno krivi~no pravo. Oni nedvosmisleno tvrde da udruèni zlo~ina~ki poduhvat nije oblik odgovornosti, ve} da udruèni zlo~ina~ki poduhvat
predstavqa oblik po~iwewa u smislu da u~esnik ima isti ciq kao i drugi u~esnici tog poduhvata, za razliku od pukog znawa da poduhvat postoji, u~esnik se ne moè smatrati tek pomaga~em i podràvaocem krivi~nog dela koje se planira. Opasnost je {to na ovaj na~in svako moè da se izvede pred sud,
jer je po~inio, odnosno izvr{io ka`wivo delo samo zato {to ima isti ciq
kao i drugi, a ti drugi ~ak i ne moraju da budu izvr{ioci krivi~nog dela. Tako ne{to je postojalo samo u totalitarnim reìmima kao delikt mi{qewa,
stava, pa za{to ne re}i i emocija.
Da se ne bi protuma~ilo da se na ovaj na~in neprimereno devalvira pojam odgovornosti za povrede humanitarnog prava, zlo~ini i obi~na krivi~na dela iz oblasti op{teg kriminaliteta su ka`wiva dela koja se principijelno bitno ne razlikuju, osim onih uobi~ajenih i prirodnih razli~itosti
koje se odnose na elemente bi}a krivi~nog dela, vrstu i stepen dru{tvene
opasnosti. Dakle, razlike postoje ali one ne mogu da ugroze osnovne i na~elne postavke koje vaè za sva krivi~na dela, od postojawa dela, izvr{ioca i
drugih u~esnika, do osnova odgovornosti.
Po{to se po~iwewe koristi kao sinonim za izvr{ewe, odnosno radwu
izvr{ewa zlo~ina (~iwewe ili ne~iwewe) sledi zakqu~ak da je ta prepoznatqiva karakteristika po~iwewa, odnosno radwe izvr{ewa da u~esnik ima
isti ciq kao i drugi u~esnici tog poduhvata. To je stra{no. Zar je mogu}e da
istovetnost ciqeva moè da predstavqa radwu? Istovetnost ciqeva ako je
radwa izvr{ewa, ili kako to Tuìla{tvo i Ha{ki tribunal èle da predstave oblik kao po~iwewa, onda moèmo da konstatujemo da ta radwa, pa i u
sferi razmi{qawa, da bi zadovoqila uobi~ajene kriterijume krivi~nog
468
prava moè da bude u poku{aju ili da bude u pripremi. Naravno da je ovo apsurdno i besmisleno ali na takvoj definiciji udruènog zlo~ina~kog poduhvata, kao oblika izvr{ewa krivi~nog dela, insistiraju Tuìla{tvo i Ha{ki tribunal. Kao da se promovi{e oblik izvr{ewa u formi crne misli koje su obuzele nekog pojedinca. Zbog crnih misli u sferi nekog zami{qenog
ciqa, koji se ne moè posmatrati odvojeno od emocija, samo monasi idu da se
ispovedaju, ali ni tada se ne ka`wavaju.
Uostalom, po svim definicijama ciq je posledwa upori{na ta~ka kojoj
stremi jedan pojedinac. Istovetnost ciqeva je gotovo nemogu}a kategorija,
kao {to ni dva o~evidca nekog doga|aja ne mogu u potpunosti identi~no da
interpretiraju doga|aj kome su prisustvovali. Opasno je {to se kao ka`wiva radwa promovi{e istovetnost ciqeva, a do pune i prave sadrìne tog ciqa dolazi raznim konstrukcijama. Posedovawe ili jo{ preciznije ako vi{e
lica ima pribli`no isto ili sli~no mi{qewe o nekoj upori{noj ta~ci po
shvatawima Tuìla{tva i Ha{kog tribunala predstavqa radwu izvr{ewa,
odnosno oblik izvr{ewa koji dobija naziv udruèni zlo~ina~ki poduhvat.
Ako je to radwa (~iwewe ili ne~iwewe) onda se pred me|unarodno krivi~no pravo postavqa problem kako da se uhvati i u prostoru i vremenu, kako da se odredi i defini{e ta radwa (isti ciq), wena objektivna i subjektivna veza sa nastupawem posledica krivi~nog dela, a kako je to mogu}e da
se ne~iwewem (ciqa) do|e do istih ciqeva sa drugim osobama koje se i ne
poznaju.
Ova konstrukcija u pogledu udruènog zlo~ina~kog poduhvata, kao oblika izvr{ewa, morala je da bude toliko besmislena, zato {to za lica koja je
Tuìla{tvo namerilo da izvede pred Ha{ki tribunal i da traì wihovu
odgovornost, s obzirom da su ih svetski mediji ve} osudili, nije moglo da prona|e upori{te u stavovima o sau~esni{tvu.
Na to nedvosmisleno ukazuje i odre|ena razlika u stavovima u predmetu
Tuìla{tvo protiv Tadi}a. Tu se jasno navodi da po~iwewe jednog od krivi~nih dela, predvi|enih ~lanovima 2, 3, 4 i 5 Statuta, moè se tako|e odigrati kroz u~estvovawe u ostvarewu zajedni~kog plana ili ciqa. Po~iwewe se odigrava {to upu}uje na zakqu~ak da je u pitawu radwa (~iwewe ili ne~iwewe) izvr{ewa krivi~nog dela i poja~ava jasnom naznakom u~e{}a u
ostvarivawu zajedni~kog plana. Dakle, nedvosmisleno se navodi da je u pitawu radwa izvr{ewa krivi~nog dela, da ona moè biti izvr{ila{tvo, saizvr{ila{tvo i radwa sau~esni~kog doprino{ewa, a sve ih povezuje zajedni~ki plan. Me|utim, zajedni~ki plan sam po sebi nije ka`wiva radwa ukoliko
nije odre|ena kao element bi}a konkretnog krivi~nog dela, ona nije ni uzrok
realizacije posledica krivi~nog dela, ve} uslov koji doprinosi realizaciji krivi~nog dela. Ovaj stav je iznet na po~etku rada Ha{kog tribunala i moè da mu se prona|e upori{te u teoriji krivi~nog prava o sau~esni{tvu, ali
pod jo{ nekim dodatnim uslovima, jer u~estvovawe doprinosom u ostvariva469
wu krivi~nog dela je svakako radwa koja moè da dovede do izvr{ewa krivi~nog dela i po osnovu sau~esni{tva zahteva i krivi~nu odgovornost.
U presudi u predmetu Tuìla{tvo protiv Ojdani}a i problemati~ni
stav iz presude Tadi}u nije mogao da zadovoqi èqe Tuìla{tva i Ha{kog
tribunala pa je do{lo do svojevrsne inovacije koja je pravno-logi~ki neodrìvo pro{irivawe. U Tadi}evom slu~aju po~iwewe je (nedvosmisleno) utvr|eno kao radwa koja je uzrok nastupawa posledica krivi~nog dela, a zajedni~ki plan uslov koji doprinosi realizaciji posledica krivi~nog dela. U Ojdanovi}evom slu~aju udruèni zlo~ina~ki poduhvat je radwa izvr{ewa i po
logici stvari treba da predstavqa uzrok nastupawa posledica krivi~nog dela, a ta radwa je utvr|ena kao istovetnost ciqeva. Proizilazi da istovetnost ciqeva, kao svojevrsna radwa izvr{ewa, predstavqa uzrok prouzrokovawa posledica krivi~nog dela. Da su istovetni ciqevi sagledavani u kontekstu preduzimawa radwe koja je u~e{}e u realizaciji zlo~ina~kog plana kao
uslov koji predstavqa kauzalni doprinos izvr{ewu krivi~nog dela situacija bi se mogla pravno-logi~ki opravdati u svetlu sau~esni{tva u uèm smislu, ali to o~igledno ne zadovoqava èqe Tuìla{tva i Ha{kog tribunala.
1.2. U navedenoj presudi Ha{ki tribunal iznosi i slede}i stav:
Pretresno ve}e nagla{ava da se udruènim zlo~ina~kim poduhvatom
ne moè smatrati ~lanstvo u nekoj organizaciji, jer bi to bilo novo krivi~no delo koje nije predvi|eno Statutom, {to bi stoga predstavqalo flagrantno naru{avawe na~ela nullum crimen sine lege. To se uvek mora imati
na umu kada se operi{e ovom definicijom termina po~iwewe.
Ovaj stav Ha{kog tribunala u su{tini potvr|uje op{teprihva}ene teoretske postavke o organizovawu zlo~ina~kog udruèwa kao obliku sau~esni{tva. Me|utim, postoji potreba da se komentari{e zato {to sam ~in ~lanstva i pripadnosti nekoj organizaciji podrazumeva preduzimawe radwe, odnosno neko ~iwewe kada je u pitawu organizovawe ili pristupawe. Dodu{e,
~lanstvo je mogu}e i bez radwe ~iwewa u situaciji kada se postoje}a organizacije iskori{}ava. Ove opaske u pogledu ~ina, odnosno radwe (~iwewe ili
ne~iwewe) prosto se name}u jer otvaraju pitawe statusa nekog pojedinca.
Podsetimo se da je Ha{ki tribunal u predmetu Ojdani} izneo stav da udruèni zlo~ina~ki poduhvat predstavqa oblik po~iwewa (izvr{ewa), odnosno svakako neku radwu koji defini{e kroz istovetnost ciqeva jednog poduhvata, tako da se istovetnost ciqeva, kao uzrok nastupawa posledica odre|enog krivi~nog dela, {iri prema neodre|enom broju lica, kojima ~ak i ne mora biti poznato da postoji neko ko sa wima ima istovetni ciq.
Verovatno da ve}a besmislica nije mogla da se smisli. Ovako ne{to nije moglo ni da se zamisli kod zlo~ina genocida kao najteè povrede me|unarodnog humanitarnog prava. Svaki pravni stav da bi bio odrìv i verno tuma~io jezik zakonodavca morao bi da ima makar jednu dodirnu ta~ku sa ne~im
{to bi se nazvalo logi~ki tok, a da pri tom ne ugrozi zahteve mentalnog zdra470
vqa i prirodne mogu}nosti da tako ne{to postoji. Sve {to je nemogu}e ono
ne postoji, a kada ne postoji niko se ni~im ne moè, ne samo obavezati, nego
i pozvati na odgovornost.
Princip individualne krivi~ne odgovornosti ne dozvoqava da se osnov
krivi~ne odgovornosti poistove}uje samo radwom za koju se navodno tuma~ewem dolazi do zakqu~ka da predstavqa izvr{ewe krivi~nog dela. Do te kobne gre{ke obi~no dolazi kada se eventualni uslov koji doprinosi da neko
drugi izvr{i krivi~no delo, predstavqa radwom koja uzrokuje posledicu
krivi~nog dela. Kao {to se iz ~iwenice pukog ~lanstva u nekoj organizaciji ne izvla~i zakqu~ak o obaveznoj krivi~noj odgovornosti, tako se i iz emocija i puke ~iwenice posedovawa istovetnog ciqa sa nekim drugim licem ne
moè izvesti zakqu~ak da je samo posedovawe ciqa akt ili fakat krivi~ne
odgovornosti. Sam tok ovih re~enica koje se odnose na osnovne postulate
krivi~nog prava name}e zakqu~ak da treba da usledi re~enica kojom se skida maska sa ponu|ene definicije i konstrukcije pojma udruèni zlo~ina~ki
poduhvat, da on pod odre|enim uslovima potrebnim za sau~esni{tvo moè
biti samo osnov krivi~ne odgovornosti sau~esnika, kao indivudualno odgovornog lica za pruèni doprinos realizaciji posledica krivi~nog dela.
Sude}i po besmislenim stavovima Ha{kog tribunala proizilazi da su
se medijatori ovog suda upla{ili da intervenciju zvanu udruèni zlo~ina~ki poduhvat na uobi~ajene pojmove krivi~nog prava prenesu i na ~iwenicu
~lanstva u nekoj organizaciji, zato {to je sau~esni{tvo, bez obzira na teoretsku istraènost, u prkasi poznat i re{iv problem i zato {to velikim zahvatom u pogledu sau~esni{tva individualna krivi~na odgovornost prerasta su{tinski u kolektivnu po sistemu serijski i {alterski izru~enih presuda. Osim toga, zakqu~ili su da je efikasnije i da zadovoqava potrebe pripremqenog i negovanog auditorijuma o samo Srpskim zlo~inima, da se intervencija izvr{i na pojmovima: izvr{ewe, u~estvovawe i da uobi~ajeni uslov
radwe doprino{ewa pretvore u stawe ciqa kao uzroka nastupawa posledica
krivi~nog dela.
1.3. U presudi se iznosi stav o udruènom zlo~ina~kom poduhvatu
kao obliku po~iwewa na slede}i na~in:
Postoje tri kategorije udruènog zlo~ina~kog poduhvata, kaè optu`ba u svojoj argumentaciji.
Da bi pokazala individualnu krivi~nu odgovornost u okviru udruènog
zlo~ina~kog poduhvata, optu`ba mora za sve tri kategorije dokazati postojawe zlo~ina~kog plana zajedni~kog dvema ili vi{e osoba u kojem je optuèni bio u~esnik. Postojawe sporazuma ili dogovora ne mora biti izri~ito,
nego se o wemu moè izvesti zakqu~ak na osnovu svih okolnosti. îwenica
da dve ili vi{e osoba zajedno u~estvuju u po~iwewu odre|enog krivi~nog dela moè ve} sama za sebe biti dokaz pre}utnog dogovora ili pogodbe koja se
moè smatrati na licu mesta stvorenim sporazumom da se po~ini to konkret471
no krivi~no delo. U~estvovawe u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu mogu}e

je na vi{e na~ina, odnosno:
ako neko li~no, kao glavni po~inilac, po~ini dogovoreno krivi~no delo;
ako, kao saizvr{ilac koji poseduje zajedni~ku nameru u okviru udruènog zlo~ina~kog poduhvata, pomaè ili ohrabruje glavnog po~inioca u po~iwewu dogovorenog krivi~nog dela;
ako svojim radwama pomaè odre|eni sistem u kojem je krivi~no delo
po~iweno, zahvaquju}i rukovode}em poloàju ili funkciji optuènog, i uz
postojawe svesti o karakteru tog sistema i namere da se pomaè taj sistem.
Ako je dogovoreno krivi~no delo po~inio jedan od u~esnika udruènog
zlo~ina~kog poduhvata, svi u~esnici u tom poduhvatu jednako su krivi za to
krivi~no delo, bez obzira na to kakvu je ulogu koji od wih u imao wegovom po~iwewu.
Uslov za osnovnu kategoriju udruènog zlo~ina~kog poduhvata jeste dokaz da je optuèni posedovao zajedni~ku nameru koja je konkretno potrebna
za odre|eno krivi~no delo te da je dobrovoqno u~estvovao u tom poduhvatu.
[ira varijanta udruènog zlo~ina~kog poduhvata je ona u kojoj je u~esnik
koji nije fizi~ki po~inio optuèna krivi~na dela ipak odgovoran za krivi~no delo koje izlazi iz okvira dogovorenog ciqa tog poduhvata, ako je.:
to krivi~no delo bilo prirodna i predvidiva posledica izvr{ewa poduhvata, te
ako je optuèni bio svestan da je to krivi~no delo mogu}a posledica
izvr{ewa poduhvata i s tom je sve{}u u wemu u~estvovao. Kao {to je ocenilo @albeno ve}e u predmetu Tadi}:
Me|utim, da bi se odgovornost npr. za smrti koje su iza{le iz okvira
prvotnog poduhvata mogla pripisati i drugima, svako u grupi morao je biti u stawu predvideti takav rezultat. Moramo primetiti da se traì vi{e
od nehata. Ono {to se traì je stawe svesti u kome je neka osoba, iako nije
nameravala prouzro~iti izvesni rezultat, bila svesna da }e akcije grupe
najverovatnije dovesti do tog rezultata, a ipak je svojom voqom pristala na
taj rizik.
Ha{ki tribunal utvr|uje da u~e{}e u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu moè da se ostvari:
1. Kada osoba li~no bude glavni po~inilac i po~ini dogovoreno krivi~no delo. To podrazumeva da je u~esnik udruènog zlo~ina~kog poduhvata jedno lice kao izvr{ilac, a da se najmawe jo{ jedno pojavquje kao sau~esnik u
uèm smislu koji je postigao sporazum sa glavnim izvr{iocem o izvr{ewu
konkretnog krivi~nog dela. Ova situacija je zakonski i teoretski poznata
kao odnos glavnog izvr{ioca i najmawe jo{ jednog sau~esnika, a postojawe zajedni~kog zlo~ina~kog plana moè dovesti do tako|e poznatog pojma zavere.
Dakle, i kada bi se ovo sve konkretno ostvarilo najmawe dva lica bi bila
472
krivi~no odgovorna i to: prvo, kao izvr{ilac krivi~nog dela i drugo, kao sau~esnik, a to drugo pod odre|enim uslovima i kao u~esnik u zaveri.
Ako se pretpostavi i prenagla{eni zna~aj prethodnog dogovora o zajedni~kom u~e{}u u izvr{ewu konkretnog krivi~nog dela (ne uzima se u obzir
ekces izvr{ioca) ova pravna situacija ima jasan osnov krivi~ne odgovornosti za oba lica i stvarno se ne vidi potreba da se ovaj vid izvr{ewa krivi~nog dela i sau~esni~kog doprinosa naslovqava u~e{}em u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu.
Ovo naro~ito dolazi do izraàja u pojedinim presudama Ha{kog tribunala kada se za ovu relaciju odnosa izme|u glavnog izvr{ioca i sau~esnika,
sau~esnik poziva na krivi~nu odgovornost i ka`wava, a da se pri tom ne navodi da je u pitawu u~e{}e u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu. Ovo je zastupqeno u presudama Ha{kog tribunala protiv op{tuènih Hrvata i muslimana, a gotovo kod svih optuènih Srba se potencira u~e{}e u udruènom
zlo~ina~kom poduhvatu. Ako se smatra da se ova razlika pravi u zavisnosti
od stava Ha{kog tribunala o karakteru oruànog sukoba, statusa strana u
oruànom sukobu i onih elemenata koji odre|uju navodno postojawe nekog zajedni~kog plana koji je zlo~ina~ki, onda mora da se potencira da se u ovom delu analiziraju na~elni stavovi Ha{kog tribunala o primeni odredaba Statuta koje iznosi na jedan op{ti na~in i koji se odnosi na radwe, doprinos i
sve {to bi se moglo podvesti pod u~e{}e i na~elno u pogledu osnova krivi~ne odgovornosti.
Da bi se imao potpuni uvid u pogre{an stav Ha{kog tribunala treba navesti da ovaj slu~aj udruènog zlo~ina~kog poduhvata (izvr{ilac i najmawe
jedan sau~esnik), na koji se poziva Ha{ki tribunal, kao oblik zavere je pod
odre|enim uslovima mogu} samo kod krivi~nih dela zlo~in genocida. Ha{ki
tribunal se o~igledno ne zadovoqava ovim pravilom pa klasi~no sau~esni{tvo i klasi~no organizovawe zlo~ina~kog udruèwa, preko termina po~iwewe, pretvara u izvr{ewe krivi~nog dela i na tome zasniva krivi~nu odgovornost velikog broja lica za koja se ne traì ni objektivna niti subjektivna veza sa izvr{ewem konkretnog krivi~nog dela.
2. Kada kao saizvr{ilac koji poseduje zajedni~ku nameru u okviru udruènog zlo~ina~kog poduhvata, pomaè ili ohrabruje glavnog po~inioca u po~iwewu dogovorenog krivi~nog dela. Ovde Ha{ki tribunal ~ini namerno
gre{ku jer ne èli da primeti da postoji razlika izme|u saizvr{ila{tva i
sau~esni{tva. Zato ovaj stav zapo~iwe konstatcijom da je u~esnik u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu saizvr{ilac, a wegova radwa ili preciznije delatnost koja predstavqa doprinos ne predstavqa se sau~esni~kom delatno{}u. Ovo je stav koji vidi samo subjektivnu vezu sau~esni{tva i wu predstavqa subjektivnim elementom bi}a konkretnog krivi~nog dela, a pri tom se
namerno zapostavqa uslov da sau~esnik nikada ne ostvaruje posledicu konkretnog krivi~nog dela. Ovo je namerna gre{ka koja se de{ava sudovima kada doprinos izvr{ewu predstavqa radwom izvr{ewa, a zasniva se na poisto473
ve}ivawu uzroka i uzgredne aktivnosti i pona{awa koje samo pod odre|enim

uslovima kauzalnog odnosa mogu biti sau~esni~ki doprinos stvarawu uslova.
Ako se za ovaj primer navodnog u~e{}a u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu napravi test zasnovan na ekcesu izvr{ioca, koji je jedan od saizvr{ilaca i uslovno re~eno glavni izvr{ilac, onda polazni stav o svakom drugom
u~esniku u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu kao saizvr{iocu postaje krajwe besmislen, jer je po ovom stavu neko lice saizvr{ilac po osnovu namere
u okviru udruènog zlo~ina~kog poduhvata, pomo}i i ohrabrewa. Ako izuzmemo krivi~na dela zlo~in genocida, onda proizilazi da Ha{ki tribunal
uspostavqa nadle`nost i za nova krivi~na dela koja bi se zasnivala na planirawu i pripremnim radwama i kada konkretno krivi~no delo nije ostvareno. Dakle, Ha{ki tribunal izmi{qa krivi~na dela.
Ako se smatra da nije mogu} ekces izvr{ioca kada su pitawu krivi~na
dela koja predstavqaju te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava, jer
stawe oruànog sukoba sva krivi~na dela prenominuje u me|unarodna krivi~na dela, onda Ha{ki tribunal ne priznaje postojawe izolovanih i odvojenih slu~ajeva, niti krivi~nih dela koja po svim elementima bi}a krivi~nog dela pripadaju krivi~nim delima op{teg kriminaliteta.
Osim toga, ovaj stav Ha{kog tribunala u slu~aju testa izri~itog i pre}utnog odustanka od izvr{ewa krivi~nog dela, zbog stava o saizvr{ila{tvu
faktom zajedni~ke namere, pomo}i i ohrabrewa tako|e pokazuje organsku besmislenost. Kako bi to neko mogao da se odrekne i odustane od zajedni~ke namere u okviru udruènog zlo~ina~kog poduhvata?
Na osnovu ovih testova moè da se utvrdi da je namera element udruènog zlo~ina~kog poduhvata kao oblika po~iwewa, ~ime se potvr|uje da Ha{ki tribunal formira novo krivi~no delo u~e{}e u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu koje, pored navedenih elemenata, u svom bi}u sadrì i elemente bi}a svih krivi~nih dela iz ~lanova 2 do 5 Statuta. Formalno pravno ovo
novo krivi~no delo moè da se shvati i kao kvalifikovani oblik postoje}ih krivi~nih dela, s tim {to se teà kvalifikacija ne nalazi u odredbama
~lanova 2 do 5 Statuta, ve} kvalifikacija raznim tuma~ewima pronalazi u
odredbi ~lana 25, stav 3 pod (d) Rimskog statuta na osnovu koga do danas nije
doneta ni jedna jedina presuda.
3. Kao radwa u~e{}a u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu smatra se radwa jednog lica koje svojim radwama pomaè odre|eni sistem u kojem je krivi~no delo po~iweno, zahvaquju}i rukovode}em poloàju ili funkciji optuènog, i uz postojawe svesti o karakteru tog sistema i namere da se pomaè taj sistem. Ako se prihvati to {to Ha{ki tribunal utvrdi kao sistem zasnovan na zlo~ina~kom planu, onda svi sa bilo kakvim slu`benim ovla{}ewem postaju u~esnici u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu, a radwa po~iwewa je ~ak ispod zahteva koji se traè za sau~esni{tvo u uèm smislu. Ma koliko da se nazire element kauzalnog odnosa on se ne vezuje za izvr{ewe kon474
kretnog krivi~nog dela, nego za prisustvo i u~e{}e u ne~emu {to se naziva

sistem zlo~ina~kog poduhvata.
Po{to je u~e{}e oblik po~iwewa onda je svako sa obi~nom motkom na
ku}nom pragu potencijalni u~esnik udruènog zlo~ina~kog poduhvata, s tim
{to wegov krivi~nopravni status zavisi samo od voqe Tuìoca da li }e Ha{kom tribunalu da preda papir naslovqenom sa Optu`nica.
2. U predmetu Tuìla{tvo protiv Blagojevi}a Ha{ki tribunal
je povodom predloga za dono{ewe osloba|aju}e presude izneo
slede}e stavove koji se na neki na~in doti~u pojma i definicije
udruènog zlo~ina~kog poduhvata:
2.1. Ha{ki tribunal iznosi stavove o materijalnom pravu i u tom kontekstu analizira: Pravo u vezi sa ~lanom 7 Statuta
U ~lanu 7(1) Statuta se kaè:
Osoba koja je planirala, poticala, naredila, po~inila ili na drugi na~in pomogla i podràla planirawe, pripremu ili izvr{ewe krivi~nog dela navedenog u ~lanovima 2 do 5 ovog Statuta individualno je odgovorna za to
krivi~no delo.
Planirawe zna~i da jedna ili vi{e osoba smi{qaju izvr{ewe krivi~nog dela, u pripremnoj fazi kao i u fazi sprovo|ewa.
Poticawe zna~i navo|ewe druge osobe da po~ini krivi~no delo.
Nare|ivawe podrazumeva osobu na poloàju vlasti koja taj poloàj
koristi da prisili drugu osobu da po~ini krivi~no delo;
Da bi se govorilo o planirawu, poticawu i nare|ivawu potrebno je da je
optuèni imao nameru po~initi zlo~in, bilo direkno bilo indirektno.
Po~iwewe pretpostavqa da je optuèni, fizi~ki ili na neki drugi
direktan na~in, izvr{io actus reus zlo~ina, bilo da je to izveo sam ili zajedno s drugima. Saizvr{ila{tvo i teorija udruènog zlo~ina~kog poduhvata vidovi su zajedni~kog delovawa prihva}eni u praksi Me|unarodnog suda.
U prvostepenoj presudi u predmetu Staki} po~iwewe je definisano na slede}i na~in:
Optuèni je, bilo fizi~ki, bilo na neki drugi neposredan, odnosno posredan na~in, svojim pozitivnim radwama, odnosno ako postoji obaveza delovawa propustima, u~estvovao individualno ili zajedno s drugima u materijalnim elementima krivi~nog dela za koje se tereti. Sm optuèni ne mora u~estvovati u svim aspektima inkriminisanog pona{awa.
U ovom delu presude Ha{ki tribunal daje svoje vi|ewe merodavnog prava, odnosno analizira jezik zakonodavca sadràn u ~lanu 7 Statuta. Interesantan je stav da se u pojmovima planirawa, poticawa i nare|ivawa kao sastavni deo radwe, koja nesumwivo predstavqa doprino{ewe nastupawa posledica krivi~nog dela, zahteva i postojawe namere da se zlo~in izvr{i. Mada je sam pojam namere vrlo diskutabilan u teoriji krivi~nog prava, ono {to
475
teorija priznaje kao op{teprihva}eni stav je da mora postojati vinost u obliku umi{qaja u pogledu radwi sau~esni{tva (planirawe, poticawe, nare|ivawe), koje samostalno posmatrane nisu krivi~na dela. Zabriwava ~iwenica da Ha{ki tribunal svest i voqu zamewuje namerom, sa neskrivenom te`wom da radwe koje bi mogle biti sau~esni{tva predstavi nezavisnim i samostalnim krivi~nim delima i to tuma~ewem odredbe ~lana 7 Statuta.
Za ovu presudu je karakteristi~no da Ha{ki tribunal ponovo {iri zna~aj pojma po~iwewa, odnosno nastoji da uzro~no-posledi~nu radwu, koja
ostvaruje nastupawe ili realizaciju zabrawene posledice odre|enog krivi~nog dela, odredi kao izvo|ewe radwe ili neke druge aktivnosti ili pona{awa koje bliè odre|uje da direktno predstavqa objektivnu vezu, odnosno
element krivi~nog dela. To se ~ini na pogre{an na~in, pa se logi~ki nedostaci jednog takvog stava dopuwuju obja{wewem da se to zasniva na saizvr{ila{tvu i teoriji udruènog zlo~ina~kog poduhvata. Saizvr{ila{tvo i teorija udruènog zlo~ina~kog poduhvata predstavqaju se kao vidovi zajedni~kog delovawa.
O~igledno je da Ha{ki tribunal ima problema da se precizno izjasni
{ta podrazumeva pod definicijom udruènog zlo~ina~kog poduhvata. U presudi Tuìla{tvo protiv Ojdani}a udruèni zlo~ina~ki poduhvat je predstavilo oblikom po~iwewa, a koji se odre|uje prema istovetnosti ciqa kod
vi{e u~esnika. U presudi Tuìla{tvo protiv Blagojevi}a Ha{ki tribunal
poku{ava da sakrije zna~ewe pojma udruèni zlo~ina~ki poduhvat pa potencira da po~iwewe predstvqa ipak radwu (~iwewe ili ne~iwewe), s tim {to
je opisuje kao aktivnu ili propust kojim se u~estvuje u materijalnim elementima krivi~nog dela. Jasno se nagla{ava da je u pitawu izvr{ewe, saizvr{ewe i neki oblik sau~esni{tva. Problem je {to materijalne elemente krivi~nog dela mogu da ostvare izvr{ilac i saizvr{ilac, a sau~esnik nikada ne
ostvaruje te elemente, jer sau~esni{tvo se zaustavqa na neophodnom doprino{ewu i {ire posmatrano na stvarawu uslova za realizaciju posledica odre|enog krivi~nog dela. Teorija krivi~nog prava jasno je napravila razliku
izme|u radwi saizvr{wa i radwi sau~esni{tva, na relaciji razgrani~ewa
uzroka i uslova, a naro~ito kojom od ovih radwi se ostvaruju elementi bi}a
odre|enog krivi~nog dela, a kojim radwama ili pona{awem se doprinosi realizaciji posledica odre|enog krivi~nog dela.
O~igledno je da Ha{ki tribunal ima veliki problem kako jednu radwu
ili pona{awe koje bi moglo da bude blisko sa radwama sau~esni{tva, kao posebnim oblikom stvrawa uslova i doprino{ewa da drugi realizuje krivi~no
delo, predstavi saizvr{ila{tvom. Taj problem Ha{ki tribunal neuspe{no
poku{ava da re{i uvo|ewem teorije udruènog zlo~ina~kog poduhvata po
kojoj jedno pona{awe moè biti radwa izvr{ewa krivi~nog dela, ali istovremeno i radwa doprino{ewa, odnosno klasi~no sau~esni{tvo. Zato se kao
element radwe sugeri{e namera.
476
Precizno{}u odredbi Rimski statut ne dozvoqava ovakav oblik brkawa

pojmova i definicija. Rimski statut beì od kori{}ewa pojma namere, jer
opseg pravnog zna~ewa ovog pojma vi{e {teti nego {to doprinosi jasnom
razgrani~ewu objektivnih i subjektivnih elementa zna~ajnih za krivi~nu odgovornost izvrp{ioca, odnosno objektivne i subjektivne veze koja se zahteva
za krivi~nu odgovornost sau~esnika u uèm smislu. Ova konstatacije se ne
odnosi na samo definisawe i odre|ivawe elemenata bi}a konkretnih krivi~nih dela propisanih Rimskim statutom. Sva krivi~na zakonodavstva beè i od pomisli da nameru pripi{u bilo kom osnovu krivi~ne odgovornosti.
Odgovornost za krivi~na dela koja predstavqaju te{ke povrede me|unarodnog humanitarnog prava ne moè biti taj specifikum koji negira ili zaobilazi postoje}a znawa i praksu.
Namera je subjektivno obele`je bi}a krivi~nog dela. Ona predstavqa
ciq ~ijem ostvarewu u~inilac krivi~nog dela teì. Pojam namene razlikuje se od pojma motiv. Motiv je ono {to je uticalo na u~inioca da teì ostvarewu ba{ tog zabrawenog ciqa. Dakle, namera kao pojam ima mesta samo u materijalnim odredbama kojima se defini{e subjektivno bi}e odre|enog krivi~nog dela i zato kada se utvr|uje krivi~na odgovornost u~inioca za ba{ to
konkretno krivi~no delo, kod koga je namera jedan od zakonskih elemenata
krivi~nog dela, onda se pored postojawa umi{qaja mora dokazati i postojawe namere. Po{to se ~lan 7 Statuta odnosi na osnove krivi~ne odgovornosti (individualna, komandna), i da se mogu}e radwe izvr{ewa i sau~esni{tva samo nabrajaju da bi se napravila veza radwi izvr{ewa i sau~esni{tva
sa osnovom krivi~ne odgovornosti i izveo zakqu~ak o odgovornosti, onda
pri tuma~ewu dometa tog ~lana ne sme da mu se pridodaje nijedno subjektivno
i objektivno obele`je bi}a bilo kog konkretnog krivi~nog dela.
2.2. U presudi Ha{ki tribunal iznosi i slede}i stav:
Definicija udruènog zlo~ina~kog poduhvata ukqu~uje tri objektivna
elementa:
prvo, moralo je biti ukqu~eno vi{e osoba;
drugo, morao je postojati zajedni~ki plan, ili ciq koji predstavqaju
ili ukqu~uju krivi~no delo;
i, tre}e, optuèni je morao u~estvovati u tom zajedni~kom planu.
To u~e{}e ne mora ukqu~ivati izvr{ewe odre|enog zlo~ina, ve} se moè sastojati od pomo}i ili doprinosa izvr{ewu zajedni~kog plana ili postizawu zajedni~kog ciqa.
Jasno je da Ha{ki tribunal ima nameru da preko izuzetno fluidnog pojma udruèni zlo~ina~ki poduhvat, koji namerava predstaviti jednim od oblika po~iwewa, oglasi krivi~no odgovornim pojedince po izboru Tuìla{tva. Dakle, udruèni zlo~ina~ki poduhvat je oblik po~iwewa, koji se u
predmetu Tuìlac protiv Ojdani}a defini{e kao istovetni ciq, a u predmetu Tuìla{tvo protiv Staki}a on moè biti radwa saizvr{ewa krivi~nog dela i istovremeno radwa doprino{ewa kao oblik sau~esni{tva.
477
U presudi Tuìla{tvo protiv Blagojevi}a, koja se ovde komentari{e

Ha{ki tribunal poku{ava da odredi elemente udruènog zlo~ina~kog poduhvata i to ~ini preko uobi~ajenih elemenata za sau~esni{tvo kao oblika odgovornosti za odlu~uju}i i neophodni doprinos realizaciji posledica krivi~nog dela koje izvr{ava neko drugo lice. Nesporno je da mora da postoji
vi{e lica, zlo~ina~ki plan i u~e{}e u zajedni~kom planu, kao {to se verovatno i pretpostavqa da je utvr|eno postojawe krivi~nog dela, odnosno da je
krivi~no delo izvr{eno, da postoji glavni izvr{ilac ili saizvr{ioci. Za
neko lice se zahteva da je wegovo u~e{}e bilo ta neophodno potrebna pomo}
ili doprinos izvr{ewu zlo~ina~kog plana. Ovaj stav kome se mo`da i ne treba zna~ajno prigovarati sugeri{e da u krajwem krivi~na odgovornost nekog
pojedinca moè da zavisti od procene Tuìla{tva i Ha{kog tribunala da
li je mi{qewe tog pojedinca, manifestovano radwama, aktima, govorom, izno{ewem politi~kih stavova, pa ~ak i wegovim statusom dovoqan osnov krivi~ne odgovornosti.
Tako se stvaraju pretpostavke da se utvr|uje i procewuje mi{qewe i politi~ki stav pojedinca koji mogu da predstavqaju po~iwewe krivi~nog dela
i bez uzro~nosti i bez bilo kakve objektivne i subjektivne veze sa nastupawem posledica krivi~nog dela. Radwa, delo, ~in koji treba da budu stvarni,
da postoje istinski i objektivno, a nezavisno od mi{qewa okoline i drugih
mogu se lako protuma~iti kao neophodni element udruènog zlo~ina~kog poduhvata. Sli~na situacija moè i da se desi sa mislenim duhom, razumom,
shvatawem i smislom i to onim koji stvarno postoji, koji je istinski, a koji
moè lako da se protuma~i kao element udruènog zlo~ina~kog poduhvata.
Naime, ovi stavovi Ha{kog tribunala dozvoqavaju da se svako razmi{qawe
i stav pojedinca prosto predstave da su po ciqu zlo~ina~ki ili da se uguraju u navodno zlo~ina~ki plan, pa makar i po, kako to sugeri{e Ha{ki tribunal, istovetnosti ciqeva, a da se pri tom i ne obrati pa`wa na domete razmi{qawa i na {ta ono pledira, a pogotovo za{to je izneto i ~emu objektivno moè da sluì.
2.3. U ovoj presudi Ha{ki tribunal iznosi stav da se u pogledu vinosti
moè izvr{iti podela udruènog zlo~ina~kog poduhvata, na slede}i na~in:
@albeno ve}e, na osnovu potrebne mens rea, razlikuje tri kategorije
udruènog zlo~ina~kog poduhvata.
U prvoj kategoriji, svi po~inioci imaju istu zlo~ina~ku nameru; optuèni mora dobrovoqno u~estvovati u najmawe jednom vidu zajedni~kog plana
- ~ak i ako li~no ne izvr{i zlo~in, mora nameravati taj rezultat.
Druga kategorija se odnosi na takozvane koncentracione logore i ne
moè se primeniti na ovaj predmet.
U tre}oj kategoriji, u~esnik udruènog zlo~ina~kog poduhvata podleè odgovornosti za krivi~na dela koja su po~inili drugi u~esnici kada su ta
dela, iako nisu bila obuhva}ena zajedni~kim planom, prirodna i predvidiva
posledica izvr{ewa tog zajedni~kog plana.
478
Pomagawe i podràvawe zna~i pruàwe zna~ajne podr{ke po~iwewu

krivi~nog dela. Pomaga~ i podràvalac mora znati da svojim delima pomaè izvr{ewu krivi~nog dela.
Na ovaj na~in Ha{ki tribunal prakti~no izmi{qa nove oblike vinosti ne samo za saizvr{ioce nego i za sau~esnike pozivaju}i se na teoriju
udruènog zlo~ina~kog poduhvata.
Op{teprihva}eno pravilo o vinosti doslovno je preneto u Rimski statut koji predstavqa sublimaciju obi~ajnih pravila i ugovornog prava u oblasti odgovornosti za povrede me|unarodnog humanitarnog prava. Izvr{ilac
i saizvr{ilac ostvaruju posebna obele`ja odre|enog krivi~nog dela i oni
su, pod uslovom postojawa nesporne ura~unqivosti, krivi~no odgovorni samo ako su prilikom izvr{ewa krivi~nog dela postupali svesno i voqno.
Voqa izvr{ioca i saizvr{ioca mora da postoji u odnosu na:
1. radwu izvr{ewa (èli izvr{ewe krivi~nog dela);
2. posledicu (èli nastupawe posledice krivi~nog dela ili je svesno da
usled wegovog ~iwewa ili ne~iwewa moè nastupiti zabrawena posledica
krivi~nog dela pa pristaje na weno nastupawe).
Svest izvr{ioca i saizvr{ioca obuhvata spoznaju svih posebnih obele`ja odre|enog krivi~nog dela i svest o posledicama koje }e nastupiti ako
se ostvare ostali elementi bi}a krivi~nog dela.
Prema stavu Ha{kog tribunala (prva kategorija), dovoqno je da svi po~inioci (izvr{ilac, saizvr{ilac i sau~esnici) imaju istu zlo~ina~ku nameru. Mora da se primeti da se svaka namera vrlo ve{to moè predstaviti
zlo~ina~kom. Zato se namera kao pojam nikada ne unosi u op{te odredbe o odgovornosti, a odreba ~lana 7 Statuta se odnosi na krivi~nu odgovornost, a ne
na radwe izvr{ewa krivi~nih dela. Mada namera nije eksplicitno uneta u
odredbu ~lana 7 Statuta u tuma~ewu te odredbe Ha{ki tribunal, pod pritiskom Tuìla{tva, mewa jezik zakonodavca pa nameru kao mo`da potrebni
element bi}a nekog konkretnog krivi~nog dela sme{ta u oblik krivi~ne odgovornosti, pa preko toga jo{ i predstavqa radwom po~iwewa. To je ta po~etna zamena teza, svojevrsno iskrivqavawe gde se ne zna gde po~iwe, a gde se
zavr{ava oblik i vrsta inkriminisane radwe, a gde po~iwe i {ta moè biti osnov odgovornosti.
Mora da se primeti da bez obzira koliko se qubiteqi Ha{kog tribunala trudili da prikaù da je Statut merodavno materijalno pravo, Ha{ki
tribunal ovim stavovima o pravnom dejstvu ~lana 7 Statuta najboqe priznaje da, u popuwavawu praznina i mawkavosti voqe zakonodavca (ako se uop{te
o Savetu bezbednosti moè i govoriti kao zakonodavcu), fakti~ki prekora~uje sva ovla{}ewa i konstitu{e nova krivi~na dela. Ha{ki tribunal slobodnim tuma~ewem ~lana 7 Statuta i s pozivom na obi~ajno pravo i iskustva
primene postoje}ih me|unarodnih konvencija prakti~no uvodi nova objektivna i subjektivna obele`ja krivi~nih dela. Samo tako moè da se shvati
479
stav Ha{kog tribunala da optuèni mora dobrovoqno u~estvovati u najmawe jednom vidu zajedni~kog plana ~ak i ako li~no ne izvr{i zlo~in, mora
nameravati taj rezultat. Nameravati rezultat zlo~ina~kog plana nije ni{ta drugo nego namera predstavqena kao ciq ~ijem ostvarewu teì izvr{ilac krivi~nog dela, a ona je subjektivno obele`je nekog konkretnog krivi~nog dela. Za sau~esnika koji doprinosi realizaciji krivi~nog dela svest i
voqa potrebni za wegovu krivi~nu odgovornost ne vezuju se za nastupawe posledica krivi~nog dela kao {to je to potrebno za izvr{ioca i saizvr{ioca
i zato Ha{ki tribunal, da bi izveo na odgovornost unapred odabrane pojedince koji se nisu povinovali voqi mo}nika, pribegava uklawawu bilo kakve razlike u pravnoj prirodi izme|u izvr{ewa i sau~esni{tva. Za to se koristi izvedena navodno teorija udruènog zlo~ina~kog poduhvata na osnovu
koje misao, razmi{qawe i politi~ki stva pojedinca po potrebi moè biti
saizvr{ila{tvo i sau~esni{tvo, gde namera, istovetni ciq, pa i sli~an politi~ki stav mogu biti progla{eni za zlo~ina~ki plan. Tako se misao i stav
samim ~inom saop{tavawa pretvaraju u radwu izvr{ewa ili sau~esni{tva i
ne pruà prostor za utvr|ivawe individualne krivi~ne odgovornosti gde
svako treba da odgovara za svoje delo.
Na ovaj na~in se devalvira zna~aj akcesornosti, jer ~ak i weno odsustvo
ne spre~ava krivi~nu odgovornost. U zavisnosti od procene Ha{kog tribunala mi{qewe i politi~ki stav dve ili vi{e osoba mogu biti progla{eni
za zlo~ina~ki plan i oni nezavisno od svoje voqe mogu biti krivi~no odgovorni, ako delo glavnog izvr{ioca moè biti prirodna i predvidiva posledica izvr{ewa tog navodno zajedni~kog plana.
2.4. U presudi Ha{ki tribunal iznosi stav o udruènom zlo~ina~kom
poduhvatu kao obliku po~iwewa u smislu ~lana 7(3) Statuta na slede}i
na~in:
U ~lanu 7(3) Statuta se kaè:
îwenica da je neko od dela navedenih u ~lanovima 2 do 5 ovog Statuta
po~inio podre|eni ne osloba|a wegovog nadre|enog krivi~ne odgovornosti
ako je nadre|eni znao ili je bilo razloga da zna da se podre|eni sprema po~initi takva dela ili da ih je ve} po~inio, a nadre|eni nije poduzeo nu`ne
i razumne mere da spre~i takva dela ili kazni po~inioce.
U praksi se pobliè utvrdilo da optuèni podleè odgovornosti prema ~lanu 7(3) ako:
su optuèni i po~inioc(i) u odnosu nadre|eni-podre|eni;
je optuèni znao ili je bilo razloga da zna da se sprema izvr{ewe krivi~nog dela, ili da je krivi~no delo ve} po~iweno;
optuèni nije preduzeo nu`ne i razumne mere da spre~i takva dela ili
kazni po~inioce.
Ovaj deo presude je posebno izvu~en jer predstavqa obik krivi~ne odgovornosti po osnovu komandne funkcije. Naime, optuèni je nadre|ena osoba
480
u vojnoj hijararhijskoj strukturi, a podre|eni je glavni izvr{ilac ili saizvr{ilac krivi~nog dela. Taj izvr{ilac i saizvr{ilac, po shvatawu Ha{kog tribunala, su po~inioci, odnosno jasno odre|eni kao izvr{ilac ili
saizvr{ioci konkretnog krivi~nog dela. Osnov komandne odgovornosti, kao
svojevrsna objektivna odgovornost za naredbu, nare|ewe ili propust slu`benog lica, bez obzira koliko se {iroko posmatrao, pa i zloupotrebqavao, ne
dozvoqava da se udruèni zlo~ina~ki poduhvat tretira oblikom izvr{ewa
krivi~nog dela. Ha{ki tribunal je stavom u ovoj presudi prosto bio primoran da prizna da po~iwewe predstavqa izvr{ewe i saizvr{ewe. Preciznije, teorija udruènog zlo~ina~kog poduhvata ne moè da se primeni ni kod
individualne, niti komandne odgovornosti, a ako Tuìla{tvo traì osudu
nekog lica koje nije glavni izvr{ilac, onda je krivi~na odgovornost mogu}a
samo po pravilima za sau~esni{tvo kao vidom doprino{ewa koji se zasniva
na teoriji limitirane akcesornosti za sve oblike sau~esni{tva.
2.5. Po{to se stav Ha{kog tribunala o udruènom zlo~ina~kom poduhvatu, kao vrsti po~iwewa, pokazao besmislenim u predmetu Tuìla{tvo
protiv Blagojevi}a, teorija udruènog zlo~ina~kog poduhvata namewena samo za primenu prema odabranim pojedincima doìvela je svoju negaciju i samoosporavawe koje se ogleda u slede}em:
Navodna odgovornost Vidoja Blagojevi}a prema ~lanu 7 Statuta: Pretresno ve}e, ipak, zakqu~uje da postoje dokazi koji bi razumnog presuditeqa
o ~iwenicama mogli navesti na zakqu~ak da je masovno ubijawe bosanskih
muslimana bilo deo organizovane i uspe{no izvr{ene operacije. Me|utim,
malo je dokaza za u~e{}e optuènog u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu s
ciqem da se pogube hiqade mu{karaca bosanskih muslimana. Optu`ba je predo~ila vrlo malo dokaza o direktnim kontaktima izme|u optuènog i drugih navodnih u~esnika udruènog zlo~ina~kog poduhvata.
Mada se jasno ne navodi ko su to u~esnici udruènog zlo~ina~kog poduhvata iz ovog stava Ha{kog tribunala moè da se zakqu~i da je za postojawe udruènog zlo~ina~kog poduhvata potrebno da postoje kontakti izme|u u~esnika udruènog zlo~ina~kog poduhvata. Dakle, malo dokaza o direktnim kontaktima moè da se tuma~i da je potrebno da se dokaè da je bilo najmawe dva direktna kontakta. Osim toga, formulacija drugih navodnih u~esnika prevashodno asocira da se odnosi na glavnog izvr{ioca i saizvr{ioce, a ne na one koji bi eventualno prema nekim aktivnostima li~ili na sau~esnike.
Ovo mora da se primeti jer Ha{ki tribunal ovim stavom prakti~no poziva u pomo} teoriju limitirane akcesornosti, kako bi o~uvao svoje vrlo
specifi~no vi|ewe teorije udruènog zlo~ina~kog poduhvata koja je neprihvatqiva po{to u centar osnova krivi~ne odgovornosti postavqa miso i
stav manifestovan preko navodno istovetnog ciqa. Podsetimo se da je u
predmetu Tuìla{tvo protiv Ojdani}a Ha{ki tribunal oti{ao jo{ daqe
481
pa je udruèni zlo~ina~ki poduhvat tretirao i oblikom po~iwewa. Ovaj deo

navedene presude, bez obzira {to asocira na osnove iz ~lana 7(1) i 7(3) Statuta, jasno pokazuje da je i Ha{ki tribunal uvideo da osnov krivi~ne odgovornosti ne moè tako jednostavno predstaviti radwom izvr{ewa.
2.6. U presudi se imaju}i u vidu i komandni poloàj optuènog u pogledu udruènog zlo~ina~kog poduhvata iznosi i slede}i stav:
Teì{te velikog dela tih dokaza je na u~e{}u jedinica Bratuna~ke
brigade u napadu na Srebrenicu i aktivnostima koje su usledile nakon pada
Srebrenice, poput ~uvawa zato~enih bosanskih muslimana. Optu`ba tvrdi
da su ti dokazi, zajedno s Blagojevi}evim poloàjem u VRS-u, te wegovim u~e{}em u vojnim akcijama koje su dovele do pada Srebrenice, dovoqni da se dokaè da je delio nameru ubijawa bosanskih muslimana. Pretresno vije}e se
ne slaè s tom tvrdwom. Dokazi koji pokazuju da su pripadnici Bratuna~ke
brigade u~estvovali u napadu na Srebrenicu i u krivi~nim radwama koje su
usledile nakon pada Srebrenice, a od kojih se neke mogu smatrati doprinosom udruènom zlo~ina~kom poduhvatu, sami po sebi nisu dovoqni da bi na
osnovu wih razumni presuditeq o ~iwenicama mogao zakqu~iti da je Blagojevi} delio nameru tog udruènog zlo~ina~kog poduhvata.. Isto tako, dokazi
da se Blagojevi} u periodu na koji se odnosi Optu`nica nalazio u zoni odgovornosti ne smatraju se dovoqnim da bi na osnovu wih razumni presuditeq o
~iwenicama mogao zakqu~iti da je Blagojevi} nameravao rezultate tog udruènog zlo~ina~kog poduhvata. Tom zakqu~ku idu u prilog i dokazi da su isturena komandna mesta, dakle komandi nadre|enih Bratuna~koj brigadi,
Glavnog {taba VRS-a i Drinskog korpusa, bila na istoj lokaciji na kojoj se
nalazila i komanda Bratuna~ke brigade, te dokazi da je bilo slu~ajeva kada
su vi{i nivoi izdavali nare|ewa snagama Bratuna~ke brigade bez ovla{tewa komandanta brigade.
Mada se u ovom stavu jasno ne potencira da se odgovornost optuènog
utvr|uje u smislu ~lana 7 (3) Statuta ovaj stav je zna~ajan jer pokazuje neprimenqivost teorije udruènog zlo~ina~kog poduhvata. Namera, pa posredno i
motiv, su u domenu subjektivnog obele`ja bi}a krivi~nog dela i oni se utvr|uju, a namera samo dokazuje da postoji, kada je u pitawu individualna krivi~na odgovornost izvr{ioca i saizvr{ilaca. Ona nikakvu ulogu ne igra kada
je u pitawu krivi~na odgovornost sau~esnika. Zato je ova presuda morala da
odrazi i kod problemati~ne komandne odgovornosti, pa i po pitawu propu{tawa ~iwewa od strane slu`benog lica, da ni pronalaèwe subjektivnog
obele`ja krivi~nog dela u vidu istovetnosti ciqa ni kod glavnog izvr{ioca, ni kod sau~esnika, pa ni kod nadre|enog u komandnom lancu ne mogu ni misao ni politi~ki stav da pretvore u bilo koji oblik u~e{}a. Kada ovde, gde
se kao osnov odgovornosti nazire komandni poloàj nadre|enog, prosto kapitulira teorija udruènog zlo~ina~kog poduhvata, onda je sasvim besmislena i pomisao da se poziva opozicioni politi~ar na krivi~nu odgovornost
zbog svog politi~kog stava i mi{qewa.
482
2.7. U presudi se iznosi jo{ jedan interesantan stav koji skida masku sa
definicije udruènog zlo~ina~kog poduhvata:
Stoga Pretresno ve}e ne smatra dokaze o u~e{}u jedinica Bratuna~ke
brigade u kriminalnim aktivnostima dovoqnima da bi na osnovu wih razumni presuditeq o ~iwenicama mogao zakqu~iti da je Blagojevi} u~estvovao u
udruènom zlo~ina~kom poduhvatu s ciqem pogubqewa mu{karaca bosanskih muslimana. Premda postoje dokazi koji bi mogli navesti razumnog presuditeqa o ~iwenicama na zakqu~ak da je optuèni znao za operaciju ubijawa, ti dokazi se ne smatraju dovoqnim da bi na osnovu wih razumni presuditeq o ~iwenicama mogao zakqu~iti da iz wih proizlazi da je optuèni u~estvovao u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu s ciqem pogubqewa mu{karaca
bosanskih muslimana.
Iz formulacije u~e{}e u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu s ciqem
name}e se zakqu~ak da udruèni zlo~ina~ki poduhvat kao oblik po~iwewa
koga defini{e posedovawe i deoba ciqa sa jo{ najmawe jednim licem istovetnog ciqa zahteva jo{ jedan ciq. Proizlazi da Ha{ki tribunal saop{tava da namera mora imati jo{ najmawe jednu nameru, odnosno da se namera zahteva kod oblika krivi~ne odgovornosti. Strahovite besmislice proizvodi
èqa Tuìla{tva da krivi~nu odgovornost traì tamo gde ni teoretski ne
moè da postoji. Ni saznawe optuènog o postojawu operacije ubijawa nije
bio osnov za utvr|ivawe krivi~ne odgovornosti po osnovu komandne odgovornosti, jer je Ha{ko tuìla{tvo u{lo u svojevrsnu kontradikciju uzroka
i posledice sa uslovima, radwe izvr{ewa i sau~esni{tva sa osnovima krivi~ne odgovornosti, namere i motiva sa umi{qajem, kao vrstom vinosti, objektivnih i subjektivnih obele`ja konkretnog dela sa objektivnom i subjektivnom vezom eventualnog sau~esnika. Sve to zbog nametnute potrebe da
udruèni zlo~ina~ki poduhvat bude oblik po~iwewa koje defini{e puka
istovetnost ciqeva.
Name}e se zakqu~ak da Ha{ki tribunal ima potrebu da se u svakoj presudi demantuje i u nastojawu da o~uva svoju teoriju udruènog zlo~ina~kog
poduhvata, neprincipijelno je {iri i samim tim formira posebna krivi~na
dela i posebne osnove krivi~ne odgovornosti.
2.8. U presudi se iznos i stav kojim se odre|uje i jo{ jedan element udruènog zlo~ina~kog poduhvata i to:
U Optu`nici se za operaciju ponovnog pokapawa kaè da je bila prirodna i predvidiva posedica plana pogubqewa i primarnog pokapawa zami{qenog u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu u kojem su Blagojevi} i Joki}
navodno u~estvovali. U vezi s tim, @albeno ve}e je preciziralo da, kako bi
se neko krivi~no delo smatralo prirodnom i predvidivom posledicom udruènog zlo~ina~kog poduhvata, svako u grupi mora da je bio u stawu predvideti takav rezultat. @albeno vije}e dodaje: ono {to se traì je stawe svesti u kome je neka osoba, iako nije nameravala prouzro~iti izvesni rezultat,
483
bila svesna da }e akcije grupe najverovatnije dovesti do tog rezultata, a ipak

je svojom voqom pristala na taj rizik.
Stav da krivi~no delo treba da bude prirodna i predvidiva posledica
udruènog zlo~ina~kog poduhvata zalazi u pitawe vinosti u~esnika, a po
stavu Tuìla{tva i Ha{kog tribunala, udruènog zlo~ina~kog poduhvata.
To ne bi ni trebalo da bude posebno sporno kada su u pitawu izvr{ilac i saizvr{ilac, ali kada je u pitawu osoba za koju se sumwa da je sau~esnik onda
ima mesta primeni pravila o ekcesu izvr{ioca. Me|utim, po poku{ajima
Tuìla{tva i Ha{kog tribunala da se defini{e udruèni zlo~ina~ki poduhvat preko namere rezultata i istovetnog ciqa, koje se tretiraju kao navodno oblik po~iwewa u ovoj presudi, dolazimo do poznatog stava o odgovornosti ~lanova organizovanog zlo~ina~kog udruèwa kao sau~esnika i pojave
odgovaraju}eg ekcesa glavnog izvr{ioca i saizvr{ilaca. Mada bi se ovaj
stav iz presude mogao prihvatiti kao stav koji ima upori{te u teoriji i
praksi nacionalnih sudova i daqe ostaje sporna pravna priroda udruènog
zlo~ina~kog poduhvata kao oblika po~iwewa.
Naime, poznati stav o ekcesu izvr{ioca vezuje se za pitawe pravne prirode i pre svega pravnog osnova krivi~ne odgovornosti sau~esnika, a kod
udruènog zlo~ina~kog poduhvata Ha{ki tribunal ne izlazi iz okvira oblika po~iwewa i pitawa izvr{ewa i u~e{}a vi{e lica u realizaciji krivi~nog dela. Na ovom primeru se najboqe oslikava nedostatak teoreske i za
praksu primenqive principijelnosti sa kojom se moè braniti pravni stav
o udruènom zlo~ina~kom poduhvatu. Zato Ha{ki tribunal unosi nepotrebnu zbrku i me{a u pravnoj teoriji raspravqene pravne pojmove i su{tinski
stvara nova krivi~na dela, zadràvaju}i postoje}e nazive, tako da kada bi se
po do sada poznatim kriterijumima izvr{ila podela ona bi mogla i besmisleno da zvu~i:
u~esnik udruènog zlo~ina~kog poduhvata koji podstrekava, a da ne postoje ili da se ne znaju izvr{ioci krivi~nog dela,
u~esnik udruènog zlo~ina~kog poduhvata koji pomaè a da ne postoje
objektivna i subjektivna veza sau~esni{tva,
i brojne kombinacije izvr{ila{tva, saizvr{ila{tva i sau~esni{tva
a da optuèni, navodno u~esnik zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata, nije
preduzeo nijednu radwu.
Najjednostavnije saop{teno imamo na delu promovisawe jednog potpuno
novog krivi~nog dela, po svemu sude}i sui generis, koje u osnovi sankcioni{e mi{qewe i politi~ki stav, jer radwa izvr{ewa koja se preimenuje u po~iwewe moè da bude i izvr{ewe a da u zakonima ne postoji propisano nijedno obele`je tog krivi~nog dela, s tim {to se moè tretirati i kao pro{ireni oblik sau~esni{tva koji do sada nije zabeleèn u teoriji i praksi.
2.9. Ovom presudom se otvara i pitawe {ta Tuìla{tvo i Ha{ki tribunal smatraju okvirom udruènog zlo~ina~kog poduhvata i to na slede}i
na~in:
484
Pretresno ve}e zakqu~uje da nijedan razumni presuditeq o ~iwenicama ne bi mogao do}i do zakqu~ka da se operacija ponovnog pokopavawa, izvr{ena nekoliko meseci nakon pogubqewa, mogla predvideti. Nisu predo~eni
dokazi koji bi dopu{tali zakqu~ak da je operacija ponovnog pokapawa bila
predvidiva posledica udruènog zlo~ina~kog poduhvata. Dokazi, naprotiv,
pre ukazuju na to da je odluka o toj operaciji doneta kao reakcija na pa`wu
me|unarodne zajednice u vezi s doga|ajima koji su usledili po zauzimawu Srebrenice, dakle, kao posledica ~iwenice koja izlazi van okvira udruènog
zlo~ina~kog poduhvata. Pretresno vije}e stoga zakqu~uje da bi razumni presuditeq o ~iwenicama poku{aja da se zlo~ini prikriju nekoliko meseca nakon wihovog izvr{ewa mogao okarakterisati samo kao pomagawe i podràvawe planirawa, pripreme ili izvr{ewa operacije ubijawa ex posto facto.
Ovaj stav predstavqa vezu kojom Ha{ki tribunal poku{ava da pokaè
kako uvaàva stavove teorije i prakse o li~noj odgovornosti ~lanova organizovanog zlo~ina~kog udruèwa koji su prisutni u razmatrawima o oblicima klasi~nog sau~esni{tva. Tako se stvara utisak da je udruèni zlo~ina~ki poduhvat ne{to drugo i sasvim novo, te se zato proizvode novi pravni stavovi o obliku saizvr{ila{tva, a izvode preko odredbe ~lana 7 Statuta koje
se odnose na osnov odgovornosti. U stvari, preko osnova krivi~ne odgovornosti izvla~i se novi oblik izvr{ewa kao po~iwewe na na~in da svaki zlo~in kao te{ka povreda me|unarodnog humanitarnog prava ima aspekt izvr{ila{tva i potpuno novi aspekt udruènog zlo~ina~kog poduhvata.
To ne samo da je zabraweno da se radi, nego zakonski elementi za takvo
bi}e krivi~nog dela ne mogu ni da postoje. Ako izvr{ioci ostvaruju sve elemente krivi~nog dela, a sau~esnik svojim pona{awem doprinosi glavnim izvr{iocima i tako stvara uslove, a wegova se odgovornost izvla~i na osnovu
limitirane akcesornosti i odgovornosti za konkretni doprinos u granicama svog umi{qaja, onda za u~esnika udruènog zlo~ina~kog poduhvata kao ne{to novo u pogledu radwe izvr{ewa ni u jednom propisu ne postoji osnov za
krivi~nu odgovornost.
2.10. Po{to je stvarno te{ko pripisati izvr{ewe i sau~esni{tvo optuènom, pa i prona}i neki osnov za komandnu odgovornost, a da bi se o~uvao
pojam udruènog zlo~ina~kog poduhvata, Ha{ki tribunal je izneo slede}i
stav:
U Optu`nici je oportunisti~ko ubijawe prikazano kao prirodna i
predvidiva posqedica zajedni~kog plana. Me|utim, kao {to je ve} re~eno,
Pretresno ve}e zakqu~uje da nijedan razumni presuditeq o ~iwenicama ne
bi mogao zakqu~iti da je Blagojevi} u~estvovao u udruènom zlo~ina~kom
poduhvatu kako je to opisano u Optu`nici u vezi sa zlo~inima istrebqivawa i ubistva. U vezi s wegovom eventualnom odgovornosti za oportunisti~ko ubijawe, Pretresno ve}e je zakqu~ilo da bi predo~eni dokazi, ako budu
prihva}eni, mogli navesti razumnog presuditeqa o ~iwenicama da zakqu~i
485
kako je optuèni kriv prema ~lanu 7(3) Statuta za oportunisti~ko ubijawe

iz paragrafa 45 a), c), d) i f). Me|utim, u vezi s oportunisti~kim ubijawem
u paragrafu 43 od a) do d), paragrafu 47.1, 47.3, 47.4 i 47.6, te paragrafu 48 Optu`nice, dokazi ne sadrè konkretne informacije o tome koje snage VRS-a
ili MUP-a su po~inile ta ubijawa. Prema mi{qewu Pretresnog ve}a, dokazi da su ta ubistva po~iwena u zoni odgovornosti Bratuna~ke brigade nisu
dovoqni za zakqu~ak da bi razumni presuditeq o ~iwenicama mogao zakqu~iti da je optuèni kriv za ta ubistva prema ~lanu 7(3) Statuta. Stoga, u vezi s Vidojem Blagojevi}em, odbacuju se svi ~iweni~ni navodi o oportunisti~kom ubijawu, osim navoda sadrànih u paragrafu 45 a), c), d) i f).
U odnosu na zauzete stavove o u~e{}u u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu i ranije presude ova presuda Ha{kog tribunala, na prvi pogled moè da
iznenadi. Ovaj stav Ha{kog tribunala je namerno prikazan u delu gde se iznose na~elni stavovi Ha{kog tribunala o udruènom zlo~ina~kom poduhvatu da bi se jednostavno uvidele gre{ke i nedostaci iznete teorije udruènog
zlo~ina~kog poduhvata po shvatawu Ha{kog tribunala i istovremeno pokazalo da se na kraju ne moè utvrditi na ~emu se ona u su{tini zasniva.
Teorije o sau~esni{tvu, sa posebnim osvrtom na organizovawe zlo~ina~kih udruèwa, koje defini{u pravnu prirodu i osnov krivi~ne odgovornosti su ne{to {to Ha{ki tribunal izbegava, jer im postoje}a teorijska i zakonodavna re{ewa ne daju èqenu {irinu za krivi~ni progon. Zato Ha{ki
tribunal ima potrebu da prakti~no formira novu teoriju kako bi izbegao
rizik dokazivawa i sagledavawa da li postoji zlo~ina~ka organizacija, kako
je nastala, kada, gde, {ta je wen zlo~ina~ki plan i druge elemente zna~ajne za
organizovawe zlo~ina~kih udruèwa, a samim tim i utvr|ivawe krivi~ne
odgovornosti u~esnika zlo~ina~ke organizacije. U tom ciqu, ne samo terminolo{ki nego i su{tinski, organizovawe zlo~ina~kog udruèwa i delatnost zlo~ina~kog udruèwa se bacaju na stranu i formira nova teorija u kojoj se prenagla{ava zna~aj pojma poduhvata. Na taj na~in pojam poduhvata moè da dobije uvek èqeno zna~ewe, a iz dosada{wih presuda Ha{kog tribunala jasno se prepoznaje da politi~ki, pa i ìvotni zahtevi Srba postaju zlo~ina~ki plan kao odraz interesa, èqa, htewa i postojawa srpskog naroda.
Zato su apsolutno u pravu svi koji tvrde da je Ha{ki tribunal kvazi sudska forma za sprovo|ewe osude Srpskog naroda koji se u vrtlogu oruànih
sukoba i gra|anskog rata na teritoriji biv{e Jugoslavije branio i borio
protiv fa{izma koji se povampirio. O~igledno je da pravna lakrdija u vidu
novotarije zvane udruèni zlo~ina~ki poduhvat poprima razli~ite forme
u tuma~ewu Ha{kog tribunala, tako da se formira ~as kao globalni zlo~ina~ki plan svih Srba, ili Srba iz Republike Srpske krajine i Republike
Srpske, a ~esto se zlo~ina~ki plan iznosi i u obliku zlo~ina~kih podsistema prema odre|enim mikrolokacijama od mesta, sela, do objekata. Ha{ki
tribunal smatra da kori{}ewem re~i poduhvat izraàva su{tinu, sadrìnu
i sveobuhvatnu sliku o doga|ajima jednog gra|anskog rata.
486
Zato ~esto moè da se primeti da sudije Ha{kog tribunala prave svojevrsnu barijeru prema mnogim aspektima koje ~ak i tretiraju}i kao prethodno pitawe u pogledu okolnosti, konteksta i razli~itih uticaja iz inostranstva prihvata kao svr{enu stvar na koju se ne moè uticati. U ovome
se prepoznaje preventivno prejudicirawe mnogih pitawa koja se ne ti~u samo individualne krivi~ne odgovornosti, ve} i me|udràvnih odnosa koji
se moraju otvoriti, ako ne zbog optuènih pred Ha{kim tribunalom onda
zbog odgovornosti za NATO bombardovawe Savezne Republike Jugoslavije
1999. godine.
Zato }e biti vrlo interesantno upore|ivawe i primena stavova Ha{kog
tribunala o u~e{}u u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu prema onim licima koja su naredila i 1999. godine u~estvovala u bombardovawu Savezne Republike Jugoslavije. Ovim stavovima i stvarawem teorije udruènog zlo~ina~kog poduhvata Ha{ki tribunal uni{tava ~elnike NATO-a i sve one koji izazivaju oruàne sukobe {irom sveta, a pitawe eventualnih postupaka protiv
tih lica, ve} sada nije iskqu~ivo u rukama Tuìla{tva.
3. Presuda @albenog ve}a u predmetu Tuìla{tvo protiv Tadi}a
povodom razli~itih aspekata presude po àlbi i protivàlbi sadrì, u
odnosu na drugi osnov za protivàlbu Tuìla{tva (nalaz da nema dovoqno
dokaza za u~estvovawe u ubistvima u Jaski}ima), slede}e stavove:
3.1. Prvo se iznose stavovi o individualnoj krivi~noj odgovornosti àlioca za ubistva u svetlu ~lana 7(1) Statuta i koncept zajedni~kog ciqa kao
udruènog zlo~ina~kog poduhvata, a sve sa namerom da se predstavi merodavno pravo:
Prema tome, postavqa se pitawe da li se prema me|unarodnom krivi~nom pravu àlilac moè smatrati krivi~no odgovornim za ubistvo petorice mu{karaca u Jaski}ima, iako nema dokaza da je on li~no ubio bilo kojeg
od wih. Dva glavna pitawa su:
1. da li dela jednog lica mogu dovesti do krivi~ne odgovornosti drugog
kada obojica u~estvuju u izvr{ewu zajedni~kog zlo~ina~kog plana; i
2. koji stepen mens rea je potreban u tom slu~aju.
Osnovna pretpostavka mora da bude da je u me|unarodnom pravu, ba{ kao
i u nacionalnim sistemima, osnova krivi~ne odgovornosti princip li~ne
vinosti: niko se ne moè smatrati krivi~no odgovornim za dela ili transakcije u koja on nije bio li~no ukqu~en ili u kojima nije u~estvovao na neki
drugi na~in (nulla poena sine culpa). U nacionalnim pravnim sistemima ovaj
princip ustanovqen je ustavima, zakonima ili sudskim odlukama. U me|unarodnom krivi~nom pravu ovaj princip ustanovqen je, me|u ostalim, u ~lanu
7(1) Statuta Me|unarodnog suda koji navodi:
Osoba koja je planirala, poticala, naredila, po~inila ili na drugi na~in pomogla i podràva planirawe, pripremu ili izvr{ewe krivi~nog dela navedenog u ~lanovima 2 do 5 ovoga Statuta smatra se individualno odgovornom za to krivi~no delo.
487

U odnosu na prethodno analizirane i komentarisane presude Ha{kog
tribunala ovde se jasno odre|uje domet i materija koju ure|uje ~lan 7 Statuta. Dakle, u pitawu je osnov krivi~ne odgvornosti, a ne odredba kojom se odre|uje sadràj pojedinih radwi izvr{ewa i sau~esni{tva. Ovo je va`no da se
ponovi zato {to Ha{ki tribunal ima i stavove po kojima udruèni zlo~ina~ki poduhvat predstavqa oblik po~iwewa, odnosno da se pod po~iwewem
smatra i udruèni zlo~ina~ki poduhvat.
Drugi, tako|e interesantan stav, odnosi se na tvrdwu da se princip li~ne vinosti nalazi u ~lanu 7 (1) Statuta, kao i u drugim konvencijama koje ure|uju oblast me|unarodnog humanitarnog prava. Mada bi po pravnoj logici bilo ispravnije da se navede da su nacionalna zakonodavstva i oblast krivi~ne odgovornosti za povrede me|unarodnog humanitarnog prava prihvatila
nakon pristupawa i ratifikacije Ha{kih i @enevskih konvencija. No to je
drugo pitawe, ali Ha{ki tribunal ima nekoliko razloga da prvo potencira
odredbu svog Statuta. Ono {to zabriwava je svakako poziv na princip li~ne
vinosti, kao ne{to samostalno, a koje ne moè da postoji bez principa zakonitosti. Baz ulaska u elaborirawe koji bi od ova dva principa bio stariji,
ono oko ~ega se svi slaù jeste da oni zajedno ~ine jednu celinu, odnosno da se
ne mogu odvojeno posmatrati. Mawkavost, nepostojawe i nepo{tovawa jednog
principa neminovno povla~i isti pravnu sudbinu i drugog principa, a to
zna~i da nije mogu}a konsolidacija i zakonito utvr|ivawe ne~ije krivi~ne
odgovornosti pred Ha{kim tribunalom.
Iznose}i ovaj stav Ha{ki tribunal je upao u jo{ jednu veliku zamku, da
priznaje i nepostojawe svoje nadle`nosti. Mo`da i nesvesno prave}i upore|ewa, pa i navo|ewem op{tih akata koji sadrè princip li~ne vinosti (nacionalni i me|unarodni) otvorio je i pitawe da li je mogu}e razli~ito interpretirawe ovog principa? Ovo posebno dobija na teìni kada se ima u
vidu da se ovaj princip po pravilu ure|uje op{tim delom krivi~nog zakonodavstva, a i ~lan 7 Statuta pripada toj oblasti.
3.2. U presudi se iznosi stav i kako odredbu ~lana 7 Statuta tuma~i Ha{ki tribunal:
Ovu odredbu vrlo dobro obja{wava Izvje{taj Generalnog sekretara o
osnivawu Me|unarodnog suda u kojem se navodi slede}e:
Jedan vaàn elemenat u vezi sa nadle`no{}u rationae personae (nadle`nost nad osobama) Me|unarodnog suda je princip individualne krivi~ne
odgovornosti. Kao {to je gore re~eno, Savet bezbednosti je u ve}em broju
rezolucija potvrdio da su osobe koje su po~inile te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava u biv{oj Jugoslaviji individualno odgovorne
za ta kr{ewa.
^lan 7(1) tako|e ustanovqava parametre individualne krivi~ne odgovornosti prema Statutu. Svako delo koje spada u jednu od pet kategorija sadrànih u toj odredbi moè za sobom povla~iti krivi~nu odgovornost po~ini488
oca i svakoga ko je u~estvovao u krivi~nom delu na jedan od na~ina specificiranih u toj istoj odredbi Statuta.
Imaju}i u vidu gore navedene op{te postavke, mora se utvrditi da li
krivi~na odgovornost za u~estvovawe u zajedni~kom kriminalnom ciqu spada u sferu ~lana 7(1) Statuta.
Ova odredba, pre svega, pokriva fizi~ko po~iwewe krivi~nog dela od
strane samog prekr{ioca, ili ka`wivi propust da se u~ini delo obavezno po
pravilima krivi~nog prava. Me|utim, po~iwewe jednog od krivi~nih dela
predvi|enih ~lanovima 2, 3, 4 i 5 Statuta moè se tako|e odigrati kroz u~estvovawe u ostvarewu zajedni~kog plana ili ciqa.
Dakle, jasno je da ~lan 7 Statuta ure|uje osnove krivi~ne odgovornosti
za po~inioce (glavni izvr{ilac i saizvr{ioci) i sve druge u~esnike (sau~esnici) koji su u~estvovali u krivi~nom delu na na~in koji je naveden u tom
~lanu. Na po~etku se isti~e delo koje spada u jednu od pet kategorija i jedan od na~ina specificiranih. Pa`qivom analizom, u stvari, dolazi se do
zakqu~ka da su upotrebqene re~i koje obja{wavaju, odnosno koje se odnose na
isti pojam na radwe koje mogu biti ~iwewe ili ne~iwewe. Sadràj tih radwi je definisan odredbama koje propisuju inkriminaciju (~lan 2 do 5 Statuta), a u ~lanu 7 Statuta samo se navode, bez namere da im se tim ~lanom odredi sadràj. Iza tuma~ewa ove odredbe krije se u su{tini ona prava namera
Ha{kog tribunala. Da je u pitawu neka posebna namera moè da se zakqu~i
na osnovu op{teprihva}enih principa o li~noj krivi~noj odgovornosti. Naime, izvr{ilac, saizvr{ioci i sau~esnici uvek odgovaraju u granicama svog
umi{qaja, a kod udruènog zlo~ina~kog poduhvata, kao oblika po~iwewa, na
~emu insistira Ha{ki tribunal, prakti~no se neosnovano {ire inkriminacije iz ~lanova 2 do 5 Statuta, odnosno propisuju nova krivi~na dela.
3.3 U presudi se tuma~ewem {iri odredba ~lana 7. Statuta i to na slede}i na~in:
Tuma~ewe Statuta zasnovano na wegovom ciqu i svrsi dovodi do zakqu~ka da je namera Statuta da se nadle`nost Me|unarodnog suda protegne
na sve one koji su odgovorni za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog
prava po~iwena u biv{oj Jugoslaviji (~lan 1). Kao {to je o~ito iz formulacije kako ~lana 7(1) tako i odredbi u kojima se navode krivi~na dela nad
kojima Me|unarodni sud ima nadle`nost (~lanovi 2 do 5), takva odgovornost
za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava nije ograni~ena tek na
one koji zapravo izvr{e actus reus nabrojanih krivi~nih dela, nego se izgleda proteè i na druge prekr{ioce (vidi posebno ~lan 2 koji pomiwe po~iwewe ili nare|ivawe da se po~ine te{ke povrede @enevskih konvencija, i
~lan 4 koji navodi razne vrste krivi~nih dela u vezi sa genocidom, ukqu~uju}i zaveru, podsticawe, poku{aj i sau~esni{tvo).
Ha{ki tribunal, tuma~e}i ~lan 7 Statuta dolazi do zakqu~ka da se Statut izgleda proteè i na sve druge, one koji su odgovorni za te{ka kr{ewa
489
me|unarodnog humanitarnog prava. Iz same formulacije proizlazi da ti za

koje se smatra da su odgovorni i ne moraju da budu krivi~no odgovorni po propisima koji su vaìli od 1991. godine do dana izvr{ewa krivi~nih dela koja im se stavqaju na teret. Verovatno je ovakva formulacija bila potrebna da
bi se opravdalo prerastawe jedne vrste odgovornosti u neku drugu, a po potrebi i krivi~nu odgovornost.
Ako materijalne odredbe me|unarodnog humanitarnog prava, koje se nalaze u brojnim konvencijama, ne predvi|aju niti dozvoqavaju mogu}nost ovog
i ovakvog {irewa, onda se s pravom osporava pravo Saveta bezbednosti da
Statutom moè da {iri i propisuje nova krivi~na dela. Neke nove inkriminacije u oblasti me|unarodnog humanitarnog prava mogu da nastanu samo na
na~in na koji su nastale ili delimi~no izmewene odredbe brojnih konvencija. Po{to to nije slu~aj koji moè da zadovoqi tvorce Ha{kog tribunala, onda su odlu~ili da pribegnu varijanti da tuma~ewem pro{ire voqu zakonodavca, pa se odgovornost pojavquje kao osnov iz koga se izvla~i i postojawe
krivi~ne odgovornosti.
3.4. U presudi se iznosi stav generalnog sekretara pri dono{ewu
Statuta:
Treba napomenuti da je ovaj koncept eksplicitno izre~en u Izve{taju
generalnog sekretara, prema kojem:
Generalni sekretar veruje da su sve osobe koje u~estvuju u planirawu,
pripremi ili izvr{ewu te{kih kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava
u biv{oj Jugoslaviji individualno odgovorne za ta kr{ewa.
Prema tome, svi oni koji su se upustili u te{ka kr{ewa me|unarodnog
humanitarnog prava, bez obzira na na~in na koji su oni mo`da po~inili, ili
u~estvovali u po~iwewu tih kr{ewa, moraju se privesti pravdi. Ako je tako,
razumno je zakqu~iti da se Statut ne ograni~ava na tome da pruì nadle`nost nad osobama koje planiraju, podsti~u, nare|uju, fizi~ki po~iwavaju
zlo~in ili na drugi na~in pomaù i podràvaju u wegovo planirawe, pripremu ili izvr{ewe. Statut ovde ne staje. On ne iskqu~uje one modalitete u~estvovawa u po~iwewu zlo~ina do kojih dolazi kada nekoliko osoba sa zajedni~kim ciqem preduzima zlo~ina~ku aktivnost koju onda izvode bilo svi zajedno, bilo neki ~lanovi te grupe osoba. Ko god doprinosi po~iwewu zlo~ina od strane grupe osoba ili nekih ~lanova te grupe, u izvr{ewu zajedni~kog
kriminalnog ciqa, moè se smatrati krivi~no odgovornim, uz izvesne uslove koji su niè navedeni.
To {irewe odredbi i osnova za izvla~ewe zakqu~ka o ne~ijoj krivi~noj
odgovornosti vr{i se tako {to po potrebi princip zakonitosti dobija razli~ite forme. Jednom se isti~e da Statut predstavqa svojevrsnu kodifikaciju inkriminacija koje su postojale i pre dono{ewa Statuta, te da ih on i
ne propisuje, a drugi put da se Statutom pro{iruje krug lica koja treba da
budu krivi~no odgovorna. U su{tini radi se o neuspelom prikrivawu ~iwe490
nice da je Statut jedino materijalno pravo koje se retroaktivno primewuje

pogotovo prema onima koji po nacionalnom zakonodavstvu ne mogu biti krivi~no odgovorni. Radi se o unapred pripremqenom spisku okrivqenih za koje Ha{ki tribunal treba da prona|e odgovaraju}u i prikladnu pravno-tehni~ku varijantu pozivawa na krivi~nu odgovornost, a naro~ito kada su u pitawu ona lica za koja bi krivi~na odgovornost bila mogu}a samo na osnovu
u~e{}a u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu. Tako se dolazi do posebnog interesa Ha{kog tribunala da defini{e udruèni zlo~ina~ki poduhvat.
3.5. U presudi se pronalaze razlozi koji bi opravdali nezakonito {irewe osnova krivi~ne odgovornosti, i to:
Gorwe tuma~ewe ne diktiraju samo ciq i svrha Statuta, nego opravdava
i sama priroda mnogih me|unarodnih krivi~nih dela koja se naj~e{}e po~iwavaju u ratnim situacijama. Ve}ina tih krivi~nih dela nisu posledica zlo~ina~ke sklonosti pojedinaca, nego predstavqaju manifestaciju kolektiktivnog kriminaliteta: zlo~ine ~esto izvr{avaju grupe pojedinaca koji deluju sprovode}i zajedni~ki kriminalni plan. Iako samo neki od ~lanova grupe
mogu fizi~ki po~initi krivi~no djelo (ubistvo, istrebqewe, bezobzirno
razarawe gradova, naseqa i sela, itd.), u~estvovawe i doprinos drugih ~lanova grupe ~esto je kqu~no u omogu}avawu izvr{ewa tog krivi~nog dela. Iz
ovoga sledi da moralna teìna takvog u~estvovawa ~esto nije nimalo mawa zapravo nimalo razli~ita od moralne teìne onih koji izvr{e navedena
dela.
U tim okolnostima smatrati krivi~no odgovornom kao izvr{ioca samo
osobu koja fizi~ki izvodi krivi~no delo zna~ilo bi zanemariti saizvr{ila~ku ulogu svih onih koji su na neki na~in omogu}ili po~iniocu da fizi~ki izvr{i to krivi~no delo. Istovremeno, ovisno o okolnostima, smatrati
ove druge odgovornim samo kao pomaga~e i podràvateqe moglo bi potceniti stepen wihove krivi~ne odgovornosti.
Ovo tuma~ewe, zasnovano na Statutu i inherentnim karakteristikama
mnogih zlo~ina po~iwenih u doba rata, opravdava zakqu~ak da me|unarodna
krivi~na odgovornost obuhvata akcije koje je po~inila zajednica osoba sprovode}i zajedni~ki kriminalni plan. Moè se tako|e primetiti kao {to }e
biti niè spomenuto da su me|unarodna krivi~na pravila o zajedni~koj nakani su{tinski ukorewena, i u velikoj meri odraàvaju, stav koji su zauzele
mnoge dràve sveta u svojim nacionalnim pravnim sistemima.
Pored navoda da se te{ke povrede me|unarodnog humanitarnog prava mogu pojaviti i kao manifestacija kolektivnog kriminaliteta interesantan je
stav da se svi koji daju bilo kakav doprinos izvr{ewu krivi~nih dela odre|uju kao osobe koje imaju saizvr{ila~ku ulogu. Koristi se termin saizvr{ila{tva, a doprinos nekog lica glavnom izvr{iocu opisuje klasi~nim terminima za sau~esni{tvo. Dilemu krajwe re{ava konstatacija da pomaga~i i podràvaoci tako|e moraju biti krivi~no odgovorni. Op{teprihva}eni sta491
vovi o sau~esni{tvu, a naro~ito o wihovoj krivi~noj odgovornosti i ovo pitawe re{avaju, te nije postojala posebna potreba da se ovo potencira. Me|utim, Ha{ki tribunal ima potrebu da one radwe koje bi mogle da predstavqaju doprinos sau~esnika, kod kojih bi se mo`da i prona{la objektivna veza sa
delom glavnog izvr{ioca osposobi i subjektivnom vezom i to ne radi utvr|ivawa odgovornosti po osnovu eventualnog sau~esni{tva, ve} radi dokazivawa saizvr{ila{tva.
Ha{ki tribunal ima potrebu da makar utvrdi jednu vezu, objektivnu ili
subjektivnu, i da neko lice oglasi krivi~no odgovornim. Zato kao svojevrsno
pokri}e i osnovu za tu operaciju koristi pojam udruènog zlo~ina~kog poduhvata pod koji gura oblik po~iwewa, osnov krivi~ne odgovornosti, istovetnost ciqeva, zlo~ina~ki plan i druge pojmove za koje traì jednu od objektivnih i subjektivnih veza. Na tome se Ha{ki tribunal ne zaustavqa, ve}
ide i daqe pa defini{e u~e{}e u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu i pod
pojmom u~e{}e ubacuje misao, razmi{qawe i svako pona{awe koje je predstavqalo nepot~iwavawe politi~kim èqama i interesima najmo}nijih.
Prakti~no, ako se ne povinuje{ voqi Amerike odmah si u~esnik u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu, a u~e{}e moè da se utvrdi i dokaè svime i
sva~ime. Za to postoji Ha{ki tribunal koji {iri nadle`nost u pogledu lica, dela i sve moè da protuma~i na na~in kako da uklopi u svoju misiju koju
su mu odredili finansijeri tribunala.
3.6. U presudi Ha{ki tribunal poku{ava da do|e do svoje nadle`nosti
i obezbedi neki minimum zakonitosti postupaka i za to koristi slede}e
stavove:
Me|utim, Statut Me|unarodnog suda ne specificira (niti izri~ito
niti implikacijom) objektivne i subjektivne elemente (actus reus i mens
rea) ove kategorije kolektivnog kriminaliteta. Da bi se identifikovali ti
elementi moramo se okrenuti me|unarodnom obi~ajnom pravu. Obi~ajna pravila o toj stvari mogu se nazreti na osnovu raznih elemenata: uglavnom su to
sudska praksa i nekoliko slu~ajeva me|unarodnog zakonodavstva.
Ha{ki tribunal priznaje da ne postoje objaktivni i subjektivni elementni ne samo krivi~nog dela u~e{}e u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu,
nego i posebne kategorije kolektivnog kriminaliteta koju naziva u~e{}e u
udruènom zlo~ina~kom poduhvatu. Logi~ki moè da se zakqu~i da ako nema
onda i ne moè neko po tom osnovu, a pogotovo kako ga Ha{ki tribunal tretira, da se neko poziva na krivi~nu odgovornost. Za ovaj stav je karakteristi~no da Ha{ki tribunal u su{tini ne zna {ta su objaktivni i subjektivni elementi.
Skup posebnih elemenata obele`je jednog krivi~nog dela po definiciji predstavqaju bi}e, uostalom na osnovu i po osnovu tih elemenata jedno
krivi~no delo se razlikuje od svih drugih krivi~nih dela. Oni predstavqaju obja{wewe jedne inkriminacije.
492
Obavezna obele`ja bi}a svakog krivi~nog dela su radwa i posledica.

Pored wih krivi~no delo se odre|uje i drugim okolnostima objektivnog (na~in, sredstvo, vreme, mesto izvr{ewa krivi~nog dela, li~na svojstva, li~ni
odnosi, li~ne okolnosti) i subjektivnog karaktera (namera, pobuda).
Problem Ha{kog tribunala je {to neuspelo poku{ava da uredi ne{to
{to ni teorija nije prihvatila, jer za to ne moè da prona|e upori{te.
@eqa je da se osnov krivi~ne odgovornosti izmisli, da radwa izvr{ewa ili
sau~esni~kog doprinosa bude tako postavqena da se krivi~na odgovornost
svede na mi{qewe ili stav koji dokazuju u~e{}e u udruènom zlo~ina~kom
poduhvatu i da se prakti~no dograde novi elementi bi}a krivi~nog dela, a da
se ne diraju postoje}e inkriminacije. Dakle, potrebno je novo tuma~ewe ne
normi, ve} me|unarodnog obi~ajnog prava. Na taj na~in Ha{ki tribunal jasno stavqa do znawa da on nema nameru da tuma~i voqu svog zakonodavca, ve}
da pravi nove norme, a samim tim i da retroaktivno uspostavqa nova krivi~na dela.
Zato ne moè sa punom precizno{}u da se utvrditi {ta bi to mogao sve
da bude udruèni zlo~ina~ki poduhvat, koja je wegova pravna priroda i da li
uop{te moè imati pravnu prirodu ako se od po~etka ne krije da se do udruènog zlo~ina~kog poduhvata dolazi gaèwem principa zakonitosti i principa li~ne vinosti.
3.7. U presudi Ha{ki tribunal izvodi zakqu~ak o postojawu tri kategorije kolektivnog kriminaliteta:
Mnogi predmeti iz razdobqa nakon Drugog svetskog rata koji se bave
ratnim zlo~inima zasnivaju se na principu da kad dve ili vi{e osoba deluju
zajedni~ki u sprovo|ewu zajedni~kog kriminalnog ciqa, krivi~na dela koja
po~ini bilo ko od wih povla~e za sobom krivi~nu odgovornost svih ~lanova
grupe. Pa`qivo i{~itavawe relevantne sudske prakse pokazuje da, uop{teno govore}i, koncept zajedni~koog ciqa obuhvata tri razli~ite kategorije
kolektivnog kriminaliteta.
Prvu takvu kategoriju predstavqaju predmeti u kojima svi saoptuèni,
deluju}i u skladu sa zajedni~kim planom, poseduju istu zlo~ina~ku nameru; na
primer, formulisawe plana me|u saizvr{iocima da se ubije, kada, sprovode}i u ìvot taj zajedni~ki plan (~ak i ako svaki od saizvr{ilaca izvr{ava
razli~itu ulogu u okviru plana), oni svi ipak imaju nameru da ubiju. Objektivni i subjektivni preduslovi za pripisivawe krivi~ne odgovornosti u~esniku koji nije, ili se ne moè dokazati da je, izvr{io ubistvo su slede}i:
optuèni mora dobrovoqno u~estvovati u jednom aspektu zajedni~kog
plana (na primer, izvr{iti nefatalni nasilni ~in nad `rtvom, ili pruìti presudnu pomo} saizvr{iocima ili pomagati wihove aktivnosti);
optuèni, ~ak i ako li~no ne izvr{i ubistvo, mora ipak nameravati
taj rezultat.
Kad je re~ o toj kategoriji, moè se pomenuti predmet predmet Almelo.
Tamo je britanski sud zakqu~io da su tri Nemca koji su ubili jednog bri493
tanskog ratnog zarobqenika krivi u skladu sa doktrinom zajedni~kog poduhvata. Bilo je jasno da su svi imali nameru da ubiju britanskog vojnika, iako je svaki od wih igrao razli~itu ulogu. Zato su svi oni bili saizvr{ioci
krivi~nog dela ubistva. Sli~no, u predmetu Hoelzer et al. pred kanadskim
vojnim sudom, pravni savetnik suda je u svom rezimeu govorio o zajedni~kom
poduhvatu kad je re~ o ubistvu kanadskog ratnog zarobqenika od strane trojice Nemaca, i naglasio da su sva trojica znali da je svrha odvo|ewa Kana|anina na jedno mesto da se on ubije.
Ha{ki tribunal izvla~i zakqu~ak o krivi~noj odgovornosti svih ~lanova grupe ako zajedni~ki deluju u sprovo|ewu zajedni~kog kriminalnog
plana, ako krivi~no delo izvr{i bilo ko od ~lanova grupe. Dakle, potreban je zajedni~ki kriminalni plan, zajedni~ko delovawe u sprovo|ewu zajedni~kog kriminalnog plana. Po{to to nije dovoqno za primenu principa li~ne odgovornosti, pravi se razlika izme|u tri kategorije kolektivnog kriminaliteta.
Prva kategorija bi predstavqala neki op{ti oblik, koji ne bi bio sporan za slu~aj izvr{ewa i saizvr{ewa. Me|utim, o~igledno je da postoji problem kod onih ~lanova grupe koji nisu saizvr{ioci, a ne moè im se utvrditi ni sau~esni{tvo kada je u pitawu konkretno krivi~no delo. Za utvr|ivawe krivi~ne odgovornosti koriste se objektivni i subjektivni preduslovi.
Po{to se ne radi o saizvr{iocu, ostaje jedino mogu}nost da je navedeno lice
sau~esnik, a to {to se navodi kao preduslov mogla bi da bude objektivna i subjektivna veza iz teorije limitirane akcesornosti. Me|utim, ovi preduslovi su postavqeni na najniù lestvicu, tako da akcesornost i ne mora da bude
ostvarena, jer se krivi~na odgovornost izvla~i iz ~iwenice da je jedno lice
dobrovoqno u~estvovalo u makar jednom aspektu zajedni~kog plana i da je nameravalo taj rezultat. Na ovaj na~in bi se moglo desiti da krivi~no odgovara i ~lan kriminalne skupine koji nije kolovo|a, i da plan koji nije ni postojao, a koji se prosto nametnuo kao emotivna reakcija na neki uticaj koji je
isprovocirao odre|eno pona{awe, bude dovoqan osnov za ka`wavawe.
Dobrovoqno u~e{}e i nameravani rezultat ne mogu ni iz daleka da ukaù na sve aspekte pona{awa kriminalne grupe, a ako je u pitawu neki
drugi oblik organizovawa zlo~ina~kog udruèwa, onda ova dva uslova nikako ne mogu da budu objektivna i subjektivna veza na osnovu koje bi se utvrdilo da postoji radwa sau~esni{tva. Problem krivi~ne odgovornosti sau~esnika je {to wegov umi{qaj nikada nije isti kao kod izvr{ioca i saizvr{ilaca, {to je wegov umi{qaj usmeren na radwe stvarawa uslova i pruàwa doprinosa i {to vrlo oprezno treba da se utvrdi objektivni domet
wegove delatnosti.
Svi imali nameru i svi znali su formulacije koje Ha{ki tribunal namerava da koristi kao zamenu za vinost u~esnika udruènog zlo~ina~kog poduhvata. Rat i oruàni sukob su, naàlost, forme u kojima se jedan dru{tve494
ni konflikt re{ava silom i upotrebom oru`ja, kada pravna i politi~ka

sredstva postanu nemo}na, zbog zloupotreba i nametawa samo jednog interesa. U toku oruànog sukoba stvaraju se, pre svega, emotivne sitacije kao odgovor kojim se traè sredstva za za{titu nekog dobra. Pod uticajem razli~itih faktora, a pre svega kao rezultat nediscipline, javqaju se zlo~ini.
Naravno, ne treba zaboraviti kada se u pomo} pozove i istorija da je na teritoriji biv{e Jugoslavije bilo zlo~ina i koji su planirani i nare|eni i koji su bili deo zlo~ina~ke politike prema srpskom narodu. Kada prestanu
oruàni sukobi onda se po pravilu utvr|uje na kojoj od sukobqenih strana je
bio prisutan zlo~ina~ki plan. Samo su Srbi morali da napuste svoja rodna
ogwi{ta, a i danas im se oteàva ili zabrawuje povratak. Ova ~iwenica nepogre{ivo dokazuje da se zlo~ina~ki plan ne nalazi na srpskoj strani i da
sve zlo~ine za koje postoje dokazi da ih je izvr{io neki Srbin treba tuma~iti kao li~ni ~in tog pojedinca koji za to treba i da odgovara pred nacionalnim sudom.
Dakle, barem kada je u pitawu srpska strana, tu ne treba traìti udruèni zlo~ina~ki poduhvat, zlo~ina~ki plan, niti tro{iti vreme radi utvr|ivawa da li je postojao nivo kolektivne svesti o zlo~inima kao rezultatu
kome su Srbi teìli. Ne treba zbog nametnute obaveze osude Srba mewati
dosada{wa teorijska saznawa o saizvr{ila{tvu i sau~esni{tvu. Ne treba
{iriti pojmove i fakti~ki odre|ivati nova krivi~na dela, kao {to ne treba nastojawe Srba da ìve u jednoj dràvi gde su im domovi u startu progla{avati zlo~ina~kim planom.
Svi primeri iz kojih Ha{ki tribunal poku{ava da do|e do stava me|unarodnog obi~ajnog prava ne doti~u se situacije gra|anskog rata na teritoriji biv{e Jugoslavije. A ovi primeri, koji su navedeni u okviru prve kategorije, ne daju definiciju udruènog zlo~ina~kog poduhvata, ve} najdirektnije dodiruju saizvr{ila{tvo i nesporno sau~esni{tvo koje je mo`da i na
granici da bude saizvr{ila{tvo.
U gotovo svim primerima preko kojih Ha{ki tribunal ima nameru da do|e do stava me|unarodnog obi~ajnog prava u pogledu udruènog zlo~ina~kog
poduhvata zaboravqa se osnovna crta na kojoj se vr{i podela na izvr{ila{tvo i sau~esni{tvo. Izvr{ila{tvo je radwa kojom se ostvaruju elementi
bi}a krivi~nog dela, a sau~esni{tvo u uèm smislu predstavqa onaj neophodni doprinos za realiaciju konkretnog krivi~nog dela. Svaki poku{aj me{awa ovih pojmova, da bi se dobilo ne{to novo kao radwa i osnov za krivi~nu odgovornost, predstavqa hod izvan okvira koje je postavio zakonodavac.
Osim toga, Ha{ke i @enevske konvencije poti~u iz 1949. godine i predstavqaju rezultat kompromisa dràva koje su ih usvojile ili naknadno pristupawem prihvatile, a ovi pozivi na sudske predmete posle Drugog svetskog rata predstavqaju pozive na ne{to {to je prethodilo ovim konvencijama. Ako
to {to je prethodilo konvencijama ne postoji u konvencijama, onda niko nema pravo da povodom primene konvencija za krivi~na dela iz tih konvencija
495
me|unarodno obi~ajno pravo traì u sudskim predmetima pre dono{ewa

konvencija. Ako Ha{ki tribunal ne bi bio, i u pronalaèwu stavova me|unarodnog obi~ajnog prava, vremenski limitiran, onda bi moglo da se postavi pitawe, a za{to nije uzeo nekoliko sudskih predmeta iz perioda od 1100 do
1900 godine?
3.8. Ha{ki tribunal poku{ava da defini{e udruèni zlo~ina~ki poduhvat i drugim primerima preko me|unarodnog obi~ajnog prava, na slede}i na~in:
Drugi primer saizvr{ila{tva ove prirode daje predmet Jepsen i drugi. Britanski sud morao je presuditi o odgovornosti Jepsena (jednog od nekoliko optuènih) za smrt interniraca iz koncentracionog logora koji su u
nekoliko sedmica pre kapitulacije Nema~ke 1945. bili u tranzitu u drugi
koncentracioni logor. U vezi s time tuìlac je ustvrdio (a pravnik savetnik vojnog suda to nije osporio) da:
Ako se Jepsen pridruìo tom dobrovoqnom klawu oko osamdeset qudi,
pomaù}i drugima tako {to je izvr{io svoj deo ubistava, svih otprilike
osamdeset ubistava mogu se staviti wemu na du{u, kao i na du{u svakog pojedinca koji je na bilo koji na~in pomagao tom delu.
U sli~nom tonu, pravni savetnik vojnog suda primetio je u predmetu
Schonfeld da:
Ako se nekoliko osoba udruì za neku protivzakonitu svrhu ili za izvr{ewe zakonite svrhe protivzakonitim sredstvima, i jedan od wih prilikom postizawa te svrhe ubije ~oveka, to je ubistvo za sve koji su prisutni (...)
ukoliko je smrt izazvo ~lan grupe u okviru svojih napora da se postigne zajedni~ka svrha grupe.
Drugi primer se odnosi na situaciju saizvr{ila{tva kada postoji dogovor, sporazum ili neki plan. Prvi primer je situacija kada svako od tih lica ostvaruje elemente bi}a konkretnog krivi~nog dela, a drugi primer, u nedostatku konkretnih navoda moè biti saizvr{ila{tvo, pa ~ak i sau~esni{tvo, ali ono {to je zajedni~ko je prisutnost okrivqenog na mestu i u vremenu kada se izvr{ava krivi~no delo. Radi se o situaciji kada prisustvo izvr{ewu krivi~nog dela, u zavisnosti od ostalih ~iwenica koje se ti~u okolnosti konkretnog slu~aja, moè biti ohrabrewe, sigurnost ili na drugi na~in delovawe kojim se stvaraju uslovi za realizaciju posledica konkretnog
krivi~nog dela.
Ova situacija je u pogledu pravne prirode sau~esni{tva u uèm i {irem smislu poznata, ali ni ovaj primer nema nikakvih dodirnih ta~aka sa
onim {to je naumio Ha{ki tribunal da objasni kao udruèni zlo~ina~ki
poduhvat.
3.9. U presudi se prepoznaje da Ha{ki tribunal svoj stav o udruènom
zlo~ina~kom poduhvatu crpi iz sudske prakse Ameri~kog suda, ali i da Ha{ki tribunal ide i daqe od tog stava koji je namerio da prihvati kao praksu
me|unarodnog obi~ajnog prava:
496
Moè se primetiti kako izgleda da neki predmeti uop{teno uzev{i

povezuju koncept zajedni~kog ciqa sa konceptom uzro~nosti. S tim u vezi
moè se pomenuti predmet Ponzano, gde se radilo o ubistvu ~etvorice britanskih ratnih zarobqenika u suprotnosti sa pravilima ratovawa. Ovde je
pravni savetnik vojnog suda usvojio pristup koji je predloìo tuìlac i
naglasio:
(...) zahtev da optuèni, pre nego {to se moè proglasiti krivim, mora
biti ukqu~en u krivi~no delo. Biti ukqu~en u izvr{ewe krivi~nog dela (...)
ne zna~i samo da si ti osoba koja je zapravo nanela fatalnu ozledu i direktno uzrokovala smrt, bilo pucawem bilo nekim drugim nasilnim sredstvom;
to tako|e zna~i i jedan indirektan stepen u~e{}a (...). Drugim re~ima, on mora biti {arafi} u to~ku doga|aja koji dovode do rezultata koji se i dogodio.
On moè pomo}i ostvarivawu tog ciqa ne samo izdaju}i nare|ewe da se izvr{i krivi~no delo, nego i raznim drugim sredstvima (...). Nadaqe, pravni
savetnik vojnog suda ustvrdio je da iako ume{anost brawenika u krivi~na dela mora tvoriti vezu u lancu uzro~nosti, nije nu`no da wegovo u~e{}e bude
sine qua non, ili da se krivi~no delo ne bi dogodilo da nije bilo wegovog
u~e{}a. Me|utim, saglasno dvostrukom zahtevu za krivi~nu odgovornost u
ovoj kategoriji pravni savetnik vojnog suda je naglasio nu`nost znawa optuènih o nameravanoj svrsi zlo~ina~kog poduhvata.
Posledwi predmet koji je vredan pomena u vezi sa prvom kategorijom je
predmet Einsatzgruppen. U vezi sa zajedni~kim planom, Tribunal Sjediwenih Dràva, koji je zasedao u Nirnbergu, primetio je da:
mora imati na umu elementarni princip da niti prema Zakonu br. 10
Kontrolnog saveta, niti prema bilo kojem poznatom sistemu krivi~nog prava krivica za ubistvo nije ograni~ena na ~oveka koji povu~e obara~ ili zakopa le{. U skladu sa priznatim principima koji su zajedni~ki svim civilizovanim pravnim sistemima, stav 2 ~lana II Zakona br. 10 Kontrolnog saveta specificira vi{e vrsta veza sa zlo~inom koje su dovoqne da se ustanovi krivica. Prema tome, nisu krivi samo glavni po~inioci nego i sau~esnici, oni koji sa pristankom u~estvuju u po~iwewu zlo~ina ili su povezani sa
planovima i poduhvatima povezanim sa po~iwewem, ili oni koji narede ili
podrè zlo~in, i oni koji pripadaju organizaciji ili grupi ukqu~enoj u po~iwewe zlo~ina. Ove odredbe ne otelovquju nikakve drakonske ili nove
principe krivi~ne odgovornosti (...).
Treba primetiti da su u mnogim su|ewima nakon Drugog svetskog rata,
odrànim u drugim zemqama, sudovi usvojili isti pristup slu~ajevima zlo~ina u kojima su u~estvovale dve ili vi{e osoba sa razli~itim stepenom ume{anosti. Me|utim, oni se nisu oslawali na koncept zajedni~kog ciqa ili zajedni~kog plana, nego na koncept saizvr{ila{tva. Ovo se posebno odnosi na
italijanske i nema~ke predmete.
Navodi se primer (prvi) u kojem se kao uslov javqa pruàwe pomo}i i
znawe okrivqenog sa jasnim naglaskom na istovremenost i spoj zajedni~kog
497
zlo~ina~kog plana sa uzro~no{}u i drugi koji sasvim o~igledno i kada navodi sau~esni{tvo to ~ini da bi ukazao na saizrv{ila{tvo. Dakle, ni tada se
nije uspelo sa ustanovqavawem koncepta udruènog zlo~ina~kog poduhvata
koji bi po u~e{}u i radwama svih lica koja su ukqu~ena u konkretni zlo~in
prevazi{ao zna~aj i bio ne{to drugo od saizvr{ila{tva.
3.10. U presudi se navodi druga kategorija udruènog zlo~ina~kog poduhvata:
Druga razli~ita kategorija premeta je umnogome sli~na onome gore navedenom i obuhvata tzv. predmete koncentracionih logora. Koncept zajedni~kog ciqa primewen je u slu~ajevima gde se teretilo za krivi~na dela za
koja se tvrdilo da su ih po~inili pripadnici vojnih ili administrativnih
jedinica, poput onih koje su upravqale koncentracionim logorima, to jest
grupe osoba koje su delovale na osnovu organizovanog plana. Ilustrativni
predmeti za ovu kategoriju su Koncentracioni logor Dahau, u kojem je sudio
sud Sjediwenih Dràva, koji je zasjedao u Nema~koj, i Belsen, u kojem je sudio
britanski vojni sud, koji je zasjedao u Nema~koj. U tim predmetima optuèni
su bili na poloàjima vlasti unutar hijerarhije koncentracionih logora.
Uop{teno govore}i, oni su bili optuèni da su delovali prema zajedni~kom
planu da ubijaju i zlostavqaju zatvorenike i stoga ~ine ratne zlo~ine. U
svom rezimeu u predmetu Belsen, pravni savjetnik vojnog suda je usvojio tri
uslova koje je optu`ba identifikovala kao potrebne da bi se u svakom slu~aju ustanovila krivica:
1. postojawe organizovanog sistema zlostavqawa zato~enika i izvr{ewa raznih zlo~ina za koje se tereti;
2. svest optuènog o prirodi tog sistema; i
3. ~iwenica da je optuèni na neki na~in aktivno u~estvovao u sprovo|ewu tog sistema, to jest da je ohrabrivao, pomagao i podràvao ili u svakom
slu~aju u~estvovao u ostvarewu zajedni~kog zlo~ina~kog plana.
Izgleda da je nekoliko optuènih progla{eno krivim izri~ito na
osnovu tih kriterijuma.
Ova kategorija predmeta (koja o~ito nije primewiva na ~iwenice iz na{eg predmeta) je zapravo jedna varijanta prve kategorije koja je gore razmotrena. Optuèni su, prilikom progla{avawima krivim, smatrani saizvr{iocima krivi~nog dela zlostavqawa zbog wihovog objektivnog poloàja vlasti unutar sistema koncentracionog logora i zato jer su imali ovla{}ewa
da nadziru zatvorenike i u~ine wihov ìvot zadovoqavaju}im, a nisu to
u~inili. îni se da je u tim predmetima traèni aktus reus bilo aktivno
u~e{}e u sprovo|ewu sistema represije, kao {to se moè zakqu~iti iz poloàja vlasti i konkretnih funkcija koje je imao svaki od optuènih. Element
mens rea sadràvao je:
znawe o karakteru sistema i
namera da se sprovodi zajedni~ki stvoren plan zlostavqawa logora{a
498
Va`no je primetiti da se u tim predmetima potrebna namera tako|e moè zakqu~iti iz poloàja vlasti na kojima je bilo osobqe logora. Odista,
gotovo da i nije bilo potrebno dokazati nameru tamo gde su visoki ~in ili
poloàj vlasti nekog pojedinca sami po sebi sugerirali svest o zajedni~kom
planu i nameri da se u wemu u~estvuje. Svi koji su osu|eni progla{eni su krivim za ratni zlo~in zlostavqawa, iako je naravno kazna varirala u skladu sa
stepenom u~e{}a svakog od optuènih u po~iwewu ratnog zlo~ina.
Ova kategorija, koja se navodi kao druga, predstavqa klasi~an oblik organizovawa zlo~ina~kog udruèwa. Kod ove kategorije lako moè da se utvrdi i razlu~i odgovornost saizvr{ilaca i sau~esnika u uèm smislu, jer plan
postoji, postoji sistem, postoji kauzalni odnos i akcesornost kod sau~esnika. Zlo~ina~ki plan izvire iz naredbe, nare|ewa, lako mogu da se utvrde izvr{ioci, saizvr{ioci i sau~esnici koji stvaraju uslove i doprinose realizaciji posledica konkretnih krivi~nih dela. Radwa i delo saizvr{ioca postoje, ali unutar sistema postoji i podela posla naro~ito va`na za sau~esnike u uèm smislu.
Ova kategorizacije je verovatno mogla da se lako izvede iz karaktera nacisti~kog sistema vlasti i javno proklamovane ideologije eliminacije, odnosno zlo~ina. Me|utim, osnovni problem Ha{kog tribunala je u tome {to
ovaj primer, a samim tim i kategorizacija, ne mogu da posluè kao me|unarodno obi~ajno prava kada su u pitawu sabirna mesta na teritoriji Republike Srpske. Podsetimo se da je pijani obave{tajac, kome su bile potrebne pare za novu koli~inu alkohola, izmislio pri~u o logorima i ponudio je kao
ekskluzivnu vest novinaru od karijere, koji je na la`noj pri~i dobio Pulicerovu nagradu za ùrnalistiku. Dakle, pokvarena namera je stvorila jo{ pokvareniju pri~u da bi se skrenula pa`wa onog dela javnosti kome je bila potrebna vest za fabrikovawe la`ne slike o Srbima.
U nacisti~koj Nema~koj nesporno je postojao sistem za realizaciju zlo~ina~kog plana i analogija tog sistema i plana ne moè da se primeni, niti
da se Republika Srpska poistoveti sa stawem u Nema~koj. Sistem u nacisti~koj Nema~koj bio je takvih dimenzija i dometa da je prosto pravo ~udo da je
neko preìveo koncentracione logore, dok u Republici Srpskoj nije ni postojao zlo~ina~ki plan, niti sistem za wegovu realizaciju i iz centara za
sme{taj zarobqenika se izlazilo na slobodu, a ako se kojim slu~ajem i pojavio neki zlo~in nad zarobqenikom to je bio pre izolovani slu~aj i odraz nediscipline koja bi mogla da dovede do individualne krivi~ne odgovornosti
ta~no odre|enog pojedinca ili nekoliko pojedinaca. Prosto upore|ivawe
ukazuje na ogromnu ~iweni~nu razliku, razli~ite okolnosti i situaciju i samim tim da je svako pore|ewe radi poistove}ivawa nepodobno, jer nema ni
pribli`no sli~nu ~iweni~nu osnovu.
Za Srpski narod koji je, istorijski posmatrano, uvek bio `rtva i to ne
zna se da li ve}a kad gubi ili dobija svoje, uvek oslobodila~ke, ratove delu499
je izuzetno uvredqivo i sama pomisao da neko poku{ava putem me|unarodnog

obi~ajnog prava, na primerima pre dono{ewa @enevskih i Ha{kih konvencija da tuma~i me|unarodno humanitarno pravo u onom delu koji je ure|en zato {to to nije po voqi finansijera Ha{kog trubunala.
Na ovom mestu vaqa ista}i da su Ha{ke i @enevske konvencije donete
1949. godine, odnosno nakon Drugog svetskog rata i da one sadrè sve (mogu}e) inkriminacije iz oblasti me|unarodnog humanitarnog prava. Sve ono
{to se desilo u pogledu povreda i naru{avawa me|unarodnog humanitarnog
prava nakon 1949. godine do danas moè se tuma~iti samo kao dogradwa u pogledu sredstava i na~ina izvr{ewa krivi~nih dela koja je uzrokovana novim
tehnolo{kim dostignu}ima i razvojem posebnih sistema komunikacija i medija. Principijelno u pogledu elemenata bi}a ka`wivih dela gotovo da se
nije pojavila potreba za uvo|ewem novih inkriminacija. Dakle, problem i
fenomen koncentracionih logora i izvr{ila{tvo i sau~esni{tvo, kada su
u pitawu krivi~na dela koja po nekom elementu imaju dodirnih ta~aka sa situacijom ve}eg broja za{ti}enih osoba na jednom mestu, obra|en je u odgovaraju}im konvencijama i Ha{ki tribunal realno nema potrebu da {iri i dodatno tuma~i ~lan 7 Statuta, a pogotovo da se poziva na me|unarodno obi~ajno pravo ukoliko ne moè da dobije odgovor na pitawe koje ne izvire iz voqe zakonodavca, ve} iz golog interesa i èqa za osudom po prohtevima finansijera Ha{kog tribunala. O~igledno je da dodatni interes nalaè da se
individualna krivi~na odgovornost za delo i radwu sau~esni{tva putem
udruènog zlo~ina~kog poduhvata na zahtev finansijera Ha{kog tribunala
pro{iri na sve koji im smetaju.
3.11. U presudi se defini{e i tre}a kategorija udruènog zlo~ina~kog
poduhvata, kao stav me|unarodnog obi~ajnog prava:
Tre}a kategorija obuhvata predmete u kojima je postojao zajedni~ki
plan da se sledi jedan na~in pona{awa gde jedan od izvr{iteqa po~ini delo
koje je, iako van zajedni~kog plana, ipak prirodna i predvidiva posledica izvr{ewa tog zajedni~kog ciqa. Primer za to bio bi zajedni~ka namera koju deli cela grupa da se pripadnici neke etni~ke grupe prisilno uklone iz wihovog grada, sela ili regije (da se izvr{i etni~ko ~i{}ewe) sa posledicom
da se, u toku izvr{ewa toga, jedna ili vi{e `rtava ustreli i ubije. Iako ubistvo mo`da nije bilo izri~ito priznato kao deo zajedni~kog plana, ipak je
bilo predvidivo da bi prisilno odvo|ewe civila pred ni{anima oru`ja moglo rezultirati smr}u jednog ili vi{e tih civila. Krivi~na odgovornost
moè se pripisati svim u~esnicima zajedni~kog poduhvata kada je rizik da
bi moglo do}i do smrti bio predvidiva posledica izvr{ewa zajedni~kog plana i da se istovremeno optuèni prema tom riziku odnosio bilo bezobzirno
bilo indiferentno.
Drugi primer je zajedni~ki plan da se civili odre|ene etni~ke grupe
prisilno isteraju paqewem wihovih ku}a; ako neki od u~esnika u tom planu
prilikom wegovog izvr{avawa ubiju civile tako {to zapale wihove ku}e,
500
svi drugi u~esnici u planu su krivi~no odgovorni za ubistva ako su smrti bile predvidive.
Sudska praksa u ovoj kategoriji bavila se pre svega slu~ajevima nasiqa
razularene svetine, dakle situacijama nereda u kojoj vi{e prekr{ilaca deluje po zajedni~koj nakani, kada svaki od wih po~ini neko krivi~no delo nad
`rtvom, ali kad je nepoznato ili je nemogu}e ustanoviti koja je ta~no dela izvr{io koji po~inilac, ili kada je uzro~na veza izme|u svakog dela i kona~ne {tete nanete `rtvama na sli~an na~in neodrediva. Predmeti koji ilustriraju ovu kategoriju su Esensko lin~ovawe i Ostrvo Borkum.
Kao {to je detaqnije izloèno u nastavku, uslovi uspostavqeni u ta dva
pravna izvora su dvojake prirode: kriminalna namera da se u~estvuje u zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu i predvidivost da }e u~esnici u zajedni~kom
planu verovatno po~initi i druga krivi~na dela osim onih predvi|enih zajedni~kim zlo~ina~kim planom.
Predmet Essensko lin~ovawe (tako|e poznat pod nazivom Essen West) su|en je pred britanskim vojnim sudom iako, kao {to je to sud naveo, to nije bilo su|ewe po britanskom pravu. S obzirom na va`nost ovog predmeta, vredno ga je pobliè pogledati. Tri britanska ratna zarobqenika lin~ovana su
13. decembra 1944. od strane razularene nema~ke svetine u gradu Essen-West.
Sedam osoba (dva vojna lica i pet civila) optuèno je za izvr{ewe ratnog
zlo~ina time {to su bili ukqu~eni u li{avawe ìvota trojice ratnih zarobqenika. Me|u wima je bio i nema~ki kapetan Heyer koji je trojicu britanskih vazduhoplovaca predao u pratwu nema~kog vojnika koji je zarobqenike trebao odvesti u jednu jedinicu Luftwaffe na ispitivawe. Dok je pratwa sa
zarobqenicima odlazila, kapetan je naredio da se pratwa ne me{a ako nema~ki civili budu zlostavqali zarobqenike, dodaju}i da bi oni trebali biti ustreqeni, ili da }e biti ustreqeni. Ovo nare|ewe dano je pratwi sa stepenica kasarne, i to glasno, tako da je svetina koja se okupila to mogla ~uti
i znala je ta~no {ta }e da se dogodi. Prema rezimeu Komisije Ujediwenih nacija za ratne zlo~ine:
Dok su ratni zarobqenici vo|eni jednom od glavnih ulica u Esenu, svetina oko wih postajala je sve ve}a i ve}a, i po~ela ih je udarati i bacati palice i kamewe na wih. Jedan neidentifikovani wema~ki desetar ~ak je pucao iz revolvera na jednog vazduhoplovca i ranio ga u glavu. Kad su do{li na
most, vazduhoplovci su na kraju ba~eni preko ograde. Jedan od wih je poginuo
prilikom pada. Drugi su ostali ìvi nakon pada ali su ih ubili hici ispaqeni s mosta i qudi iz svetine koji su ih {utirali i pretukli na smrt.
Odbrana je naglasila potrebu da se dokaè da je svaki od optuènih imao
nameru da ubije. Optu`ba je zauzela suprotan stav. Major Tayleur, tuìlac,
rekao je slede}e:
Moj kolega (zastupnik odbrane) govorio vam je o nameri koja je potrebna
i on kaè da vam nisu predo~eni nikakvi dokazi o nameri da se ubije. Po mom
mi{qewu, bilo je dosta dokaza o nameri da se ubije, ali ~ak i da nije, ja tvr501
dim da za dokazivawe ove optu`be nije potrebno dokazati nameru da se ubije.

Ako dokaète nameru da se ubije, dokazali biste ubistvo. Ali, moè postojati protivpravno li{avawe ìvota, {to je ubistvo iz nehata, gde ne postoji namera da se ubije, nego tek ~iwewe jednog protivpravnog ~ina nasiqa. Neko moè nekoga pqusnuti u lice bez ikakve namere da ga ubije ali ako zbog
nekakve nesretne okolnosti, na primer, ako ta osoba ima slabu lobawu, ona
umre, tvrdim da bi osoba koja je zadala udarac bila kriva za ubistvo iz nehata, a to bi bilo li{avawe ìvota koje spada unutar formulacije ove optu`be. Ja, dakle, tvrdim da se vi morate uveriti a teret dokazivawa je naravno na optu`bi da je svaki pojedini optuèni, pre nego {to ga moète proglasiti krivim, bio ukqu~en u oduzimawe ìvota ove trojice neidentifikovanih vazduhoplovaca u okolnostima koje bi po britanskom pravu predstavqale ili ubistvo ili ubistvo iz nehata.
Tuìlac je zatim jo{ rekao:
Optu`ba tvrdi da je svaka osoba koja je, nakon podsticawa svetine da ubije te qude, dobrovoqno preduzela agresivnu akciju protiv bilo kojeg od te
trojice vazduhoplovaca, kriva utoliko {to je ukqu~ena u ubistvo. Nemogu}e
je odvojiti bilo koga od wih od drugih. Oni svi zajedno tvore ono {to je poznato kao lin~ovawe. Tvrdim da su, od momenta kad su iza{li iz kasarne, ti
qudi bili osu|eni na propast i svetina je to znala i svaka osoba iz svetine
koja je zadala udarac, i moralno i krivi~no odgovorna je za smrt te trojice
qudi.
Budu}i da je Heyer progla{en krivim, moè se pretpostaviti da je sud
primenio argumente optu`be o krivi~noj odgovornosti Heyera (u tom predmetu nije bio imenovan pravni savjetnik suda). [ta se ti~e vojnika koji je
pratio vazduhoplovce, wegova je du`nost bila ne samo da spre~i bekstvo zarobqenika, nego i da se pobrine da ne budu zlostavqani. On je osu|en na pet
godina zatvora (iako je tuìlac sugerisao da on nije krivi~no odgovoran).
Prema Izvje{taju Komisije Ujediwenih nacija za ratne zlo~ine tri civila progla{eni su krivim za ubistvo, jer je svaki od wih na ovaj ili onaj na~in u~estvovao u zlostavqawu koje je na kraju dovelo do smrti `rtava, iako
niti za jednog optuènog nije bilo ta~no dokazano da je upravo on pucao ili
zadao udarce koji su uzrokovali smrt.
îni se da je opravdano iz argumenata strana i presude suda zakqu~iti
da je sud potvrdio koncept da su svi optuèni koji su progla{eni krivim u~estvovali u li{avawu ìvota u razli~itim stepenima; nisu svi od wih nameravali ubiti, ali su svi oni nameravali u~estvovati u zlostavqawu ratnih
zarobqenika. Oni su ipak svi progla{eni krivim za ubistvo zato jer su svi
bili ukqu~eni u li{avawe ìvota. Prema tome, ~ini se opravdanim zakqu~iti da je sud pretpostavio da su one osobe progla{ene krivim koje su jednostavno zadale udarac ili implicitno podsticale na ubistvo mogle predvideti da }e drugi ubiti zarobqenike zato su i oni progla{eni krivim za
ubistvo.
502
Sli~an stav zauzeo je i vojni sud Sjediwenih dràva u predmetu Kurt Goebell et al. (zvan i predmet Ostrvo Borkum). Dana 4. avgusta 1944. jedna lete}a
tvr|ava Sjediwenih Dràva prisilno je sletela na nema~ki otok Borkum.
Wenih sedam ~lanova posade su zarobqeni i zatim prisiqeni da pod vojnom
pratwom pro|u ulicama Borkuma. Prvo su morali pro}i izme|u pripadnika
Radne slu`be Rajha koji su ih tukli lopatama po nare|ewu nema~kog oficira Reicharbeitsdiensta. Zatim su ih tukli civili na ulici. Kasnije, dok su
prolazili kroz jednu drugu ulicu, gradona~elnik Borkuma vikao je na wih
podsti~u}i svetinu da ih ubije kao pse. Zatim su ih tukli civili dok straàri iz pratwe ne samo da ih nisu za{titili, nego su poticali napad i u~estvovali u premla}ivawu. Kad su vazduhoplovci do{li do gradske ve}nice
jednoga od wih je ustrelio jedan nema~ki vojnik, a nakon nekoliko minuta nema~ki vojnici ustrelili su i ostale. Me|u optuènima su bili nekoliko vi{ih oficira, neki vojnici, gradona~elnik Borkuma, neki policajci, jedan
civil i vo|a Radne slu`be Rajha. Svi su optuèni za ratne zlo~ine, i to konkretno, i za hotimi~no, namerno i protivpravno ohrabrivawe, pomagawe,
podràvawe i u~estvovawe u ubistvu vazduhoplovaca, i za hotimi~no, namerno i protivpravno ohrabrivawe, pomagawe, podràvawe i u~estvovawe u
napadima na vazduhoplovce. U svojoj uvodnoj rije~i tuìlac je razvio doktrinu zajedni~kog plana. Naveo je slede}e:
Kako ja vidim stvari, va`no je utvrditi krivicu svakog od optuènih u
svetlu konkretne uloge koju je on igrao. Oni nisu svi u~estvovali na ta~no
isti na~in. Pripadnici razularene svetine retko to ~ine. Jedan preduzima
jednu posebnu ili odre|enu akciju, a drugi izvodi drugu odre|enu akciju. Skup
akcija svih tih qudi rezultira po~iwewem krivi~nog dela. E sada, svi pravni izvori slaù se da tamo gde postoji zajedni~ki plan svetine i gde je svetina sprovela svoju nameru, ne moè se povu}i razlika izme|u ~oveka s prstom
i ~oveka s obara~em (sic). Nema razlike izme|u onoga koji je svojim delima
uzrokovao da se `rtve predaju na voqu razularenoj svetini, onoga koji je svetinu podsticao i onih koji su zadali fatalne udarce. Ovo pravilo prava i
zdravog razuma mora postojati. Ina~e, mnogi pravi podstreka~i zlo~ina nikada ne bi bili ka`weni.
Ko moè da kaè koje je konkretno delo bilo najodgovornije za to {to
su ti leta~i na kraju ustrijeqeni? Zar se ne moè odista ustvrditi da je bilo koje delo bilo kojeg od optuènih mogli biti upravo ono delo koje je dovelo do kona~nog rezultata? Iako je kona~no delo moglo biti ne{to u ~emu
prvotni akter nije direktno u~estvovao, svaki puta kada pripadnik razularene svetine preduzme bilo kakvu akciju koja nagiwe prema tome da ohrabri,
koja nagiwe prema tome da se obodri neko drugi ko je tamo prisutan da uzme
u~e{}a, onda je ta osoba pomogla postizawu kona~nog rezultata.
Ukratko, primetio je tuìlac, optuèni su bili zupci u kota~u zajedni~kog plana, svaki od wih jednako vaàn, svaki zubac obavqao je wemu dodeqenu ulogu. A kota~ masovnog ubistva nije se mogao okretati bez svih zuba503
ca. Shodno tome, prema tuìocu, ako se dokaè van razumne sumwe da je svaki od optuènih igrao svoju ulogu u nasiqu razularene svetine, koje je dovelo do protivpravnog li{avawa ìvota sedmorice ameri~kih leta~a, (...) onda je pravno gledano svaki od optuènih kriv za ubistvo.
Treba naglasiti da je, usvojiv{i gore navedeni pristup, tuìlac ~vrsto
iznio predlog doktrine zajedni~kog ciqa koja pretpostavqa da su svi u~esnici u zajedni~kom ciqu imali istu zlo~ina~ku nameru, to jest, da po~ine ubistvo. Drugim re~ima, tuìlac se priklonio doktrini zajedni~kog ciqa pomenutoj gore u vezi sa prvom kategorijom predmeta. Interesantno je primetiti da su razni zastupnici odbrane zanekali primewivost ove doktrine zajedni~kog plana, ali ne principijelno, nego na osnovu ~iwenica predmeta.
Na primer, neki od wih su zanekali postojawe zlo~ina~ke namere da se u~estvuje u zajedni~kom planu ustvrdiv{i da puko prisustvo nije dovoqno da se
utvrdi postojawe namere da se u~estvuje u li{avawu ìvota.
Drugi zastupnici odbrane tvrdili su da nema dokaza da je postojao sporazum me|u nema~kim oficirima, ili su tvrdili da, ~ak i da je takav plan postojao on ne bi ukqu~ivao ubijawe vazduhoplovaca.
Niti u ovom predmetu nije bilo pravnog savetnika vojnog suda da navede
pravne odredbe. Me|utim, opravdano je pretpostaviti da je sud potvrdio doktrinu zajedni~kog plana, ali u razli~itom obliku, jer je neke brawenike proglasio krivim i po optu`bama za li{avawe ìvota i po optu`bama za napad,
dok su drugi progla{eni krivim zamo za napad.
Iz ovog predmeta moè se izvu}i zakqu~ak da su svi oni optuèni koji
su progla{eni krivim smatrani odgovornim za sprovo|ewe zajedni~kog zlo~ina~kog plana, a namera je bila da se napadnu ratni zarobqenici. Me|utim,
neki od wih su tako|e progla{eni krivim za ubistvo ~ak i kad nije bilo dokaza da su oni odista ubili zarobqenike. Moè se pretpostaviti da je to ura|eno na osnovu toga {to su optuèni bili u poloàju da, bilo zbog svog statusa, uloge ili pona{awa, predvide da }e taj napad dovesti do ubijawa `rtava od strane nekih od u~esnika u napadu.
Sada se moraju pomenuti neki predmeti su|eni pred italijanskim sudovima nakon Drugog svjetskog rata, koji se ti~u ratnih zlo~ina koje su po~inili civili i vojna lica koja su pripadala oruànim snagama takozvane Repubblica Sociale Italiana (RSI), de facto vlade pod nema~kom kontrolom koju
je fa{isti~ko vodstvo uspostavilo u centralnoj i sjevernoj Italiji nakon
{to je Italija objavila rat Nema~koj 13. oktobra 1943. Nakon rata, nekoliko osoba dovedeno je pred sud zbog zlo~ina po~iwenih izme|u 1943. i 1945. nad
ratnim zarobqenicima, italijanskim partizanima i pripadnicima italijanske vojske koja se borila protiv Nemaca i RSI. Neka od tih su|ewa bavila su se pitawem krivi~ne odgovornosti za dela po~iwena od strane grupa
osoba kada je samo jedan pripadnik grupe zapravo po~inio sam zlo~in.
U DOttavio et al., u àlbenom postupku na odluku Porotnog suda u Teramu, Kasacijski sud je 12. marta 1947. donio odluku o jednom od tih predmeta.
504
Neki naoruàni civili protivpravno su progonili dva ratna zarobqenika

koji su pobegli iz koncentracionog logora kako bi ih uhvatili. Jedan pripadnik grupe pucao je na zarobqenike bez namere da ih ubije, ali jedan je zarobqenik rawen i kao rezultat toga je kasnije umro. Prvostepeni sud smatrao je da su svi pripadnici grupe odgovorni ne samo za protivpravno ograni~ewe slobode (sequestro di persona) nego i za ubistvo iz nehata (omicidio
preterintenzionale). Kasacioni sud potvrdio je taj nalaz. On je smatrao da je za
postojawe te vrste krivi~ne odgovornosti nu`no da postoji ne samo materijalno va`ni, nego i psiholo{ki uzro~ni neksus izme|u rezultata kojeg su
svi pripadnici grupe nameravali posti}i i razli~itih akcija koje su izveli individualni pripadnici grupe. Sud je zatim istaknuo da:
Odista, odgovornost u~esnika (concorrente) (...) nije zasnovana na konceptu objektivne odgovornosti (...), nego na fundamentalnom principu sticaja me|uzavisnih uzroka (...) ; kao rezultat tog principa, svi u~esnici odgovorni su za zlo~in i kada ga direktno uzrokuju i kada ga indirektno uzrokuju, u skladu sa dobro poznatim kanon causa causae est cause causati.
Sud je zatim izjavio da je u tom predmetu:
Postojao neksus materijalno va`ne uzro~nosti, budu}i da su svi u~esnici direktno sara|ivali u krivi~nom delu poku{aja protivpravnog ograni~ewa slobode(...)time {to su, naoruàni pi{toqem i pu{kom, opkolili i
progonili dva ratna zarobqenika u begu s namerom da ih protivpravno uhvate. To krivi~no delo bilo je indirektan uzrok jednog drugog doga|aja koji je
usledio, to jest pucawa na jednog od begunaca ({ta je uradio samo DOttavio),
{ta je rezultiralo rawavawem i smr}u. Nadaqe, postojala je i psiholo{ka
uzro~nost, budu}i da su svi u~esnici imali nameru da po~ine i znawe o stvarnom po~iwewu poku{aja protivpravnog ograni~avawa slobode, i predvideli
su mogu}e po~iwewe razli~itog krivi~nog djela. To predvi|awe (previsione)
nu`no sledi iz upotrebe oru`ja: predvidivo je (dovendo prevedersi) da bi jedan od u~esnika mogao pucati na begunce kako bi postigao zajedni~ku nakanu
(lo scopo comune) wihovog hvatawa.
U jednom drugom predmetu (Aratano et al.) Kasacioni sud bavio se slede}im okolnostima: grupa pripadnika milicije RSI planirala je uhapsiti
neke partizane, bez namere da ih ubiju, me|utim, da bi zapla{io partizane,
jedan od pripadnika milicije ispalio je nekoliko metaka u zrak. Kao rezultat toga, partizani su uzvratili vatru, nastala je op{ta pucwava i na kraju je
jedan pripadnik milicije RSI ubio jednog partizana. Sud je smatrao da je prvostepeni sud pogre{io kad je sve pripadnike milicije proglasio krivim za
ubistvo. Po wegovom mi{qewu, budu}i da je prvostepeni sud zakqu~io da
pripadnici milicije nisu nameravali ubiti partizane:
Bilo je jasno da je (ubistvo jednog od partizana) bilo nenameravani doga|aj (evento non voluto) i da se prema tome ne moè pripisati svim u~esnicima: krivi~no delo koje je po~iweno bilo je teè od onoga koje je nameravano
i potrebno je pribe}i drugim kategorijama od kategorije hotimi~nog li{a505
vawa ìvota. Ovaj Vrhovni sud ve} je imao priliku izre}i taj isti princip,
i primetio je da je, da bi se neka osoba mogla smatrati odgovornom za li{avawe ìvota po~iweno tokom operacije ~i{}ewa koju sprovodi vi{e osoba,
nu`no ustanoviti da je, u~e{}em u toj operaciji, do{lo i do hotimi~ne aktivnosti vezane za li{avawe ìvota (fosse stata spiegata unàttivit? volontaria in relazione anche allòmicidio) (presuda od 27. avgusta 1947. u re: Beraschi).
Drugi predmeti ti~u se primewivosti zakona o amnestiji donesenog
Predsedni~kim ukazom od 22. juna 1946, broj 4. Amnestija se izme|u ostaloga
odnosila na krivi~na djela kolaboracije sa nema~kim okupatorom ali su
krivi~na dela vezana za ubistvo bila iskqu~ena. U predmetu Tossani pitawe
je bilo da li zakon o amnestiji obuhvata osobu koja je u~estvovala u operaciji ~i{}ewa civila za vreme koje je jedan nema~ki vojnik ubio jednog partizana. Kasacioni sud je zakqu~io da se amnestija mora primeniti. Naglasio je
da àlilac koji je u~estvovao u toj operaciji nije u woj uzeo aktivnog u~e{}a
i da nije nosio oru`je. Osim toga, zakqu~eno je da je to ubistvo bilo izuzetan i nepredvi|en (imprevisto) doga|aj jer je tokom jednog pretresa jedan civil pobegao kako bi izbegao zato~ewe a nema~ki vojnik ga je ubio. Isti sud
je sli~an stav zauzeo u predmetu Ferrida. @alilac je u~estvovao, samo u svojstvu bolni~ara, u operaciji ~i{}ewa tokom koje su ubijeni neki partizani.
Sud je zakqu~io da on nije kriv za ubistvo i zakon o amnestiji se na wega mogao primeniti. U predmetu Bonati et al. àlilac je tvrdio da je krivi~no
delo ubistva, koje ta grupa osoba nije predvidela, po~inio jedan drugi pripadnik te grupe. Kasacioni sud je odbio àlbu smatraju}i da je àlilac tako|e kriv za ubistvo. Iako je to krivi~no delo bilo teè nego ono koje su neki od u~esnika (concorrenti) nameravali, bila je to ipak posledica, mada indirektna, wegovog u~e{}a.
U tim predmetima sudovi su neosporno primenili koncept prema kojem
se neku osobu moè smatrati krivi~no odgovornom za krivi~no delo koje je
po~inio neki drugi pripadnik grupe i koje nije bilo predvi|eno zlo~ina~kim planom. Istina, u nekim predmetima nije jasno navedeno koja je mens rea
potrebna da bi se pripadnika grupe smatralo odgovornim za takvu akciju.
Me|utim, u svetlu drugih presuda donesenih u isto vreme o istoj materiji, iako ne u vezi sa ratnim zlo~inima, ipak se moè pretpostaviti da su sudovi
traìli da doga|aj bude predvidiv. Sa tim u vezi dovoqno je pomenuti presudu Kasacionog suda, od 20. jula 1949, u predmetu Manelli, gde je sud ovako objasnio traèni uzro~ni neksus:
Odnos materijalno va`ne uzro~nosti putem koje pravo neke od u~esnika
~ini odgovornim za zlo~in koji nije bio predvi|en mora se ispravno shvatiti sa stajali{ta logike i prava i strogo razlikovati od uzgrednog odnosa
(rapporto di occasionalita). Odista, uzrok, bio on direktan ili indirektan,
neposredan ili posredan, simultan ili sukcesivan, ne moè se nikada pome{ati sa pukom koincidencijom. Da bi postojao odnos materijalno va`ne
uzro~nosti izme|u krivi~nog dela koje je htio jedan od u~esnika i razli~i506
tog krivi~nog dela koje je po~inio drugi, nu`no je da ovo drugo krivi~no delo predstavqa logi~an i predvidiv razvoj prvog (il logico e prevedibile svilupo del primo). Nasuprot tome, kada postoji potpuna nezavisnost izme|u dva
krivi~na dela, moè se zakqu~iti, u ovisnosti o konkretnim okolnostima,
da postoji tek uzgredni odnos (un rapporto di mera occasionalita), ali ne i
uzro~ni odnos. U svetlu ovih kriterijuma, onaj koji od nekoga traì da rani
ili ubije ne moè odgovarati za pqa~ku koju je po~inila ta druga osoba, jer
to krivi~no delo ne predstavqa logi~an razvoj nameravanog krivi~nog dela,
ve} novu ~iwenicu koja ima svoju uzro~nu autonomiju i povezana je sa postupawem koje je htio podstreka~ (mandante) tek pukim uzgrednim odnosom (naglasak dodan).
Da bi se celovito sagledao problem udruènog zlo~ina~kog poduhvata
bilo je potrebno da se citira navedena presuda u kompletnom delu kao dokaz
kako Ha{ki tribunal poku{ava da utvrdi stav me|unarodnog obi~ajnog prava. Mada se analiziraju sudske presude i preko wih dolazi do tuma~ewa pravne prirode kolektivnog kriminaliteta, kao dru{tveno opasne pojave, i pri
tom ne navodi ni jedan materijalni propis kojim je odre|ena inkriminacija,
{to ove analize ~ini nekompletnim, moè se primetiti da su uzeti primeri iz perioda Drugog svetskog rata, odnosno pre dono{ewa @enevskih i Ha{kih konvencija, a koje su relevantno materijalno pravo za sve sudske postupke koji se danas vode pred Ha{kim tribunalom.
Kolektivni kriminalitet je zastupqen u Ha{kim i @enevskim konvencijama i me|unarodnom humanitarnom pravu, ali samo kao oblik i osnova individualne krivi~ne odgovornosti, te se ne vidi potreba za pozivawem na
praksu me|unarodnog obi~ajnog prava. To {to postoje}e odredbe o krivi~noj
odgovornosti skupine ne zadovoqavaju potrebe Ha{kog tribunala ne daje mu
za pravo da nezakonito {iri i izmi{qa nova krivi~na dela preko dogradwe
pojma udruènog zlo~ina~kog poduhvata.
Vaqa napomenuti da sve navedene sudske odluke u okviru tre}e kategorije, kako to voli da istakne Ha{ki tribunal, predstavqaju odavno poznate stavove o krivi~noj odgovornosti zasnovane na teoriji sau~esni{tva i saizvr{ila{tva. Ono {to posebno zabriwava je potreba Ha{kog tribunala da dogradi i pro{iri navedene stavove, jer u postoje}im ne nalazi prostor za pozivawe na odgovornost lica koje èli Tuìla{tvo da okrivi po svaku cenu.
O~igledno je da Ha{ki tribunal u toj tre}oj kategoriji udruènog zlo~ina~kog poduhvata pronalazi osnov odgovornosti za ekces izvr{ioca, odnosno, pored zajedni~kog zlo~ina~kog plana odgovornost zasniva i na ~iwenici da su krivi~na dela izvan zlo~ina~kog plana prirodna i predvidiva posledica izvr{ewa tog zajedni~kog plana. To bi se prema stavovima Ha{kog
tribunala moglo svesti na:
postojawe kriminalne namere da se u~estvuje u zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu, i
507
predvidivost da }e u~esnici u zajedni~kom planu verovatno po~initi i druga krivi~na dela osim onih predvi|enih zajedni~kim zlo~ina~kim
planom.
Mada se pojam namere ovde pogre{no interpretira vaqa ista}i da se u
ovim analizama ne pravi ona neophodna razlika u pogledu radwi sau~esni{tva i saizvr{ila{tva i osnova krivi~ne odgovornosti, ve} ~as objektivna
ili subjektivna veza akcesornosti svega {to bi se moglo podvesti pod u~e{}e u zlo~inu selektivno potencira ili umawuje, kako bi se i{~upalo ono
{to moè zadovoqiti potrebe Ha{kog tribunala. Tako se formira odre|ena slika da se sve i sva{ta moè prosto ugurati u pojam udruènog zlo~ina~kog poduhvata.
Tako se u jednom primeru daje zna~aj i potencira da su svi bili ukqu~eni u li{avawe ìvota, odnosno znawe i puko podràvawe zlo~ina~kog plana je navodno dovoqan osnov za krivi~nu odgovornost.
U drugom primeru se potencira da se ~ini opravdanim zakqu~iti da je
sud pretpostavio da su one osobe progla{ene krivim koje su jednostavno zadale udarac ili implicitno podsticale na ubistvo mogle predvideti da }e
drugi ubiti zarobqenike. Proizlazi da je za krivi~nu odgovornost svakoga
u skupini, koja je tek izvr{ewem krivi~nog dela mogla da postane krivi~na
skupina, bilo dovoqno samo prisustvo da bi se zakqu~ilo da su oni mogli
pretpostaviti ili predvideti da }e se izvr{iti neko drugo krivi~no delo.
Na ovom primeru se vidi da Ha{ki tribunal gomila primere i iz wih po potrebi, nekriti~ki i neprincipijelno, izvla~i ono {to mu je potrebno da bi
formirao pojam udruènog zlo~ina~kog poduhvata. Sve {to se u ovoj zbrci
osnova, vinosti, u~e{}a i okolnosti polako promovi{e je stav o prirodnoj
i predvidivoj posledici u slu~aju ekcesa izvr{ioca.
Tako se potencira da postoji doktrina zajedni~kog plana, delovawa i
u~e{}a, koja se zasniva na pretpostavci da su svi u~esnici u zajedni~kom poku{aju imali istu zlo~ina~ku nameru. U predmetu Tuìlac protiv Tadi}a
ova zlo~ina~ka namera se ne postavqa kao jedini uslov, odnosno element krivi~ne odgovornosti sau~esnika u uèm smislu, ali se zato u predmetu Tuìlac protiv Ojdani}a u kombinaciji osnova iz ~lana 7(1) i 7(3) Statuta prakti~no zlo~ina~ka namera formuli{e kao isti ciq, odnosno posedovawe i
deoba istog ciqa smatra oblikom po~iwewa. Dakle, vi{e se ne tretira kao
osnov krivi~ne odgovornosti, ve} isti ciq kao sau~esni~ki doprinos.
Na kraju se navodi primer koji liniju razgrani~ewa u pogledu prirodne
i predvidive posledice realizacije zajedni~kog zlo~ina~kog plana nalazi u
razlici da li ekces izvr{ioca predstavqa uzgredni ili uzro~ni odnos. S obzirom da se ovaj stav zasniva na teoriji limitirane akcesornosti kada je u
pitawu osnov krivi~ne odgovornosti sau~esnika u uèm smislu, ~emu i nema
potrebe ni{ta zna~ajnije prigovarati, jer iskqu~uje mogu}nost objektivne
odgovornosti i odgovornost svodi na doprinos kao neophodni uslov i za ekces izvr{ioca, va`no je ista}i slede}e. Su{tina odgovornosti sau~esnika u
508
uèm smislu uz uvaàvawe doktrinarnih stavova osnova odgovornosti prakti~no i za slu~aj ekcesa izvr{ioca se svodi na utvr|ivawe da li postoji zlo~ina~ki plan, za{to je neki plan zlo~ina~ki i koje sve radwe pojedinca mogu biti taj neophodni sau~esni~ki doprinos kojim se stvaraju uslovi za izvr{ewe konkretnog krivi~nog dela.
3.12. Nakon analize pojedinih sudskih predmeta Ha{ki tribunal je zakqu~io u pogledu udruènog zlo~ina~kog poduhvata slede}e:
Ukratko, @albeno ve}e je mi{qewa da je koncept zajedni~kog plana,
kao oblik sau~esni~ke odgovornosti, ~vrsto ukorewen u me|unarodnom obi~ajnom pravu i da ga pored toga potvr|uje, iako u implicitnom obliku, Statut Me|unarodnog suda. Kad je re~ o objektivnim i subjektivnim elementima
krivi~nog dela, sudska praksa pokazuje da se taj koncept primewuje na tri
razli~ite kategorije slu~ajeva.
Prvo, za slu~ajeve saizvr{ila{tva, kada svi u~esnici u zajedni~kom
planu poseduju istu zlo~ina~ku nameru da po~ine krivi~no delo (a jedan ili
vi{e wih odista i po~ine krivi~no delo, sa namerom).
Drugo, u takozvanim predmetima koncentracionih logora gde se potrebna mens rea sastoji od znawa o prirodi sistema zlostavqawa i namere da
se sprovede zajedni~ki plan zlostavqawa. Ta namera moè se dokazati bilo
direktno ili izvla~ewem zakqu~ka iz karaktera ovlasti optuènog unutar
logora ili organizacione hijerarhije.
[to se ti~e tre}e kategorije slu~ajeva, primena koncepta zajedni~kog
ciqa umesna je samo kad su ispuweni slede}i uslovi u vezi mens rea:
1. namera da se u~estvuje u zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu i da se
individualno i zajedni~ki sprovede zlo~ina~ki ciq tog poduhvata;
2. predvidivost mogu}eg po~iwewa, od strane drugih pripadnika grupe,
krivi~nih dela koja ne predstavqaju ciq zajedni~kog zlo~ina~kog ciqa.
Zna~i, u~esnici moraju imati na umu nameru, na primer da se zlostavqaju ratni zarobqenici (~ak i ako je takva namera improvizovana na licu mesta) i jedan ili neki pripadnici grupe su ih odista i ubili. Me|utim, da bi
se odgovornost za smrti mogla pripisati i drugima, svako u grupi mora da je
bio u stawu predvideti takav rezultat. Moramo primetiti da se traì vi{e
nameravala prouzro~iti izvesni rezultat, bila svesna da }e akcije grupe najverovatnije dovesti do tog rezultata, a ipak je svojom voqom pristala na taj
rizik. Drugim re~ima, traì se takozvani dolus eventualis.
Povodom prve kategorije udruènog zlo~ina~kog poduhvata, koja predstavqa saizvr{ila{tvo gotovo da nema spornih pitawa u pogledu objektivnih i subjektivnih elemenata bi}a konkretnog krivi~nog dela, jer svaka osoba neposredno ostvaruje rezultate krivi~nog dela.
Kod druge kategorije udruènog zlo~ina~kog poduhvata osnovna primedba se sastoji u svojevrsnoj zbrci koju nepotrebno unosi Ha{ki tribunal. U
509
predmetima koji se nazivaju koncentracioni logori Ha{ki tribunal objektivne i subjektivne elemente konkretnog krivi~nog dela pronalazi i kod
lica koja prema sau~esni~kom doprinosu izvr{ewa konkretnog krivi~nog
dela ne ostvaruju objektivne i subjektivne elemente konkretnog krivi~nog
dela. Gre{ka Ha{kog tribunala je {to prelazi preko ~iwenice da se sau~esni~kim doprinosom stvaraju uslovi drugima, odnosno izvr{iocu i saizvr{iocima, a taj doprinos ne moè biti uzrok ostvarewa konkretnog krivi~nog dela. Osnov krivi~ne odgovornoste sau~esnika je u akcesornosti, objektivnim i realnim dometima sau~esnikovog doprinosa u kauzalnom smislu, a
ne u doprinosu u uzgrednom smislu kao propratne pojave. Dakle, Ha{ki tribunal je poku{ao da prona|e i defini{e ono {to teorija naziva objektivnom i subjektivnom vezom izme|u sau~esnika u uèm smislu i saizvr{ilaca.
Pri tom se zadovoqio znawem za neki sistem i namerom da se pomogne. Ovde
bi namera trebala da objasni umi{qaj sau~esnika u pogledu zlo~ina~kog plana i ciqa za izvr{ewe odre|enih krivi~nih dela, a ne namera kao zakonski
element nekog konkretnog krivi~nog dela.
Kod ove kategorije udruènog zlo~ina~kog poduhvata kao okolnost se javqaju ovla{}ewa i hijerarhijsko pozicionirawe neke osobe. Me|utim, prava i pravedna slika o krivi~noj odgovornosti lica koje se optuùje za sau~esni{tvo moè da bude kompletna samo ako se pravilno razlu~i {ta je sistemati~nost i rasprostrawenost u odnosu na pojedina~ne slu~ajeve koji dovode do zlo~ina kao rezultat nediscipline. Dakle, utvr|ivawe sistemati~nosti i raspostrawenosti moè potvrditi i dokazati postojawe zlo~ina~kog
plana, ali opet prilikom utvr|ivawa individualne krivi~ne odgovornosti
lica za koje se sumwa da su sau~esnici u uèm smislu mora se utvrditi wihov
umi{qaj.
Tre}a kategorija udruènog zlo~ina~kog poduhvata predstavqa koncept
zajedni~kog ciqa. Ona je tako labavo postavqena da se po pravilu ciq pretpostavqa i da se na isti na~in svaki ciq moè proglasiti zlo~ina~kim. Po{to }e ova kategorija udruènog zlo~ina~kog poduhvata biti najvi{e eksplatisana prilikom utvr|ivawa krivi~ne odgovornosti srpskih politi~ara o woj i wenim dometima bi}e vi{e re~i u nastavku ove strudije.
3.13 .U presudi se primer koji bi mogao da bude praksa Me|unarodnog
obi~ajnog prava za udruèni zlo~ina~ki poduhvat navodi i slede}e:
Osim gorepomenute sudske prakse, koncept zajedni~kog plana potvr|uju i barem dva me|unarodna ugovora. Prvi je Me|unarodna konvencija za spre~avawe teroristi~ke bomba{ke aktivnosti, koju je konsenzusom usvojila Generalna skup{tina Ujediwenih nacija rezolucijom 52/164, od 15. decembra
1997, i koja je otvorena za potpisivawe od 9. januara 1998. Prema ~lanu 2(3)(c)
te Konvencije, krivi~na dela predvi|ena Konvencijom moè po~initi bilo
koja osoba koja:
Na bilo koji drugi na~in (osim u~estvovawem kao sau~esnik, ili organizovawem i upu}ivawem drugih da po~ine krivi~no delo) doprinese po~i510
wewu jednog ili vi{e krivi~nih dela navedenih u stavovima 1 ili 2 ovog ~lana od strane grupe osoba koje deluju sa zajedni~kim ciqem; taj doprinos mora
biti nameran i u~iwen, ili sa ciqem da se sprovede op{ta zlo~ina~ka aktivnost ili ciq grupe, ili uz znawe o nameri grupe da se po~ini relevantno
krivi~no delo ili dela.
Pregovara~ki proces ne baca nikakvo svetlo na razloge u pozadini usvajawa ovog teksta. îni se da je ta Konvencija zna~ajna jer potvr|uje koncept
zajedni~kog zlo~ina~kog ciqa kao ne{to razli~ito od pomagawa i podràvawa (formulisano u smislu u~estvovawe kao sau~esnik (u) krivi~nom
delu). Iako ta Konvencija jo{ nije na snazi, ne sme se potceniti ~iwenica
da su je sve ~lanice Generalne skup{tine usvojile konsenzusom. Stoga se moè smatrati da predstavqa zna~ajan dokaz o pravnim pogledima velikog broja dràva.
ûdno je razmi{qawe da se kao praksa me|unarodnog obi~ajnog prava
pronalazi u konvenciji koja jo{ nije ni stupila na snagu? Me|utim, za sve postupke pred Ha{kim tribunalom mora biti va`no da je ovaj primer neuporediv sa primerima iz nadle`nosti Ha{kog tribunala. Terorizam kao pojava
se razlikuje od te{kih povreda me|unarodnog humanitarnog prava, jer da nema razlike verovatno bi se koristio samo jedan pojam. Stawe oruànog sukoba je uslov, okolnost i uzrok dru{tveno opasnih i kao takvih inkriminisanih dela koje tretira me|unarodno humanitarno pravo. Dodu{e, mogu}e su situacije i preplitawa i organske sprege, ali za predmete pred Ha{kim tribunalom svako pore|ewe je pogre{no i necelishodno.
U citiranoj odredbi Konvencije u~e{}e u zajedni~kom zlo~ina~kom ciqu je propisano kao nekoliko nezavisnih krivi~nih dela, kao krivi~no delo
organizovawa, kao krivi~no delo pripreme i druga, ali sva me|usobno odvojena krivi~na dela. To nije slu~aj sa me|unarodnim humanitarnim pravom, odnosno sa inkriminacijama iz @enevskih i Ha{kih konvencija.
Dakle, Ha{ki tribunal upore|uje dve razli~ite situacije. Zajedni~ki
zlo~ina~ki ciq (kao element) i doprinos u wegovoj realizaciji kao nezavisno krivi~no delo sa zakonom propisanim objektivnim i subjektivnim elementima krivi~nog dela, upore|uje sa u~e{}em ili doprinosom nekog lica
izvr{ewu te{kih povreda me|unarodnog humanitarnog prava. U prvom slu~aju po formi sau~esni~ka radwa je izvedena i izdignuta u nezavisno krivi~no delo, a u predmetima pred Ha{kim tribunalom udruèni zlo~ina~ki poduhvat se formuli{e kao izvedena forma saizvr{ila{tva i sau~esni{tva
i to na osnovu odredbe o individualnoj krivi~noj odgovornosti. Upore|ivawem neuporedivih pojmova Ha{ki tribunal izlazi izvan svih okvira i, mada èli da sakrije, u su{tini izmi{qa novo krivi~no delo udruèni zlo~ina~ki poduhvat, ili najmawe ~etiri nova krivi~na dela ~iji se nazivi zavr{avaju sa re~ima u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu.
511
3.14. U gomilawu stavova koji mogu posluìti kao opravdawe za svoj koncept udruènog zlo~ina~kog poduhvata Ha{ki tribunal se u okviru me|unarodnog obi~ajnog prava poziva i na:
Jedan su{tinski sli~an koncept kasnije je utvr|en ~lanom 25. Statuta
Me|unarodnog krivi~nog suda koji je, 17. jula 1998, usvojila Diplomatska konferencija u Rimu (Rimski statut). U stavu 3(d) ova odredba potvr|uje doktrinu koju razmatramo na slede}i na~in:
(U skladu s ovim Statutom, neka osoba je krivi~no odgovorna i podleè
ka`wavawu za krivi~no djelo iz nadle`nosti Suda ako ta osoba ...)
(d) Na bilo koji drugi na~in osim pomagawem i podràvawem ili na
drugi na~in pomagawem u izvr{ewu ili poku{aju izvr{ewa krivi~nog dela
doprinese izvr{ewu ili poku{aju izvr{ewa tog krivi~nog dela od strane
grupe osoba koje deluju sa zajedni~kom ciqem. Takav doprinos mora biti nameran i mora biti ili:
u~iwen sa ciqem da se sprovede zlo~ina~ka aktivnost ili zlo~ina~ki
ciq grupe, kada ta aktivnost i ciq ukqu~uje izr{ewe krivi~nog dela iz nadle`nosti ovog Suda; ili
u~iwen uz poznavawe namere grupe da po~ini krivi~no delo.
Pravnu teìnu koju sada treba pridati odredbama Rimskog statuta ispravno je utvrdilo Pretresno ve}e II u predmetu Furunyija. Tamo je Pretresno ve}e istaklo da je Statut jo{ uvek neobavezuju}i me|unarodni ugovor jer
jo{ nije stupio na snagu. No, on ipak poseduje zna~ajnu pravnu vrednost. Statut je usvojila golema ve}ina dràva koje su prisustvovale Rimskoj diplomatskoj konferenciji i u zna~ajnoj meri ga je potvrdio [esti komitet Generalne skup{tine Ujediwenih nacija. To pokazuje da tekst podràva veliki broj
dràva i moè se uzeti da on predstavqa pravno stajali{te, to jest opinio
juris tih dràva. To je u skladu sa pogledom da je onaj modalitet sau~esni~ke
odgovornosti o kojem se ovde govori uvreèn u me|unarodnom pravu i razli~it od pomagawa i podràvawa.
Problem Ha{kog tribunala je {to on predstavqa nelegitimnu i nelegalnu tvorevinu, pa onda sasvim razumqivo da bi prikazao makar i najmawi
deli} zakonitosti svog rada mora da se poziva na sve i sva{ta da bi makar i
po adhezionom osnovu i premisama zadovoqio svoje nelegalne potrebe. Dokaz
za to nalazi se upravo u ovom stavu koji je citiran. Ha{ki tribunal bez bilo kakvih skrupula poziva se i na odredbe Rimskog statuta da bi bacio u zaborav ~iwenicu da Ha{ki tribunal radi po svom Statutu koji je donet pet
godina ranije. Ovome treba dodati svakako i animozitet Me|unarodnog krivi~nog suda prema Ha{kom tribunalu.
Ono {to poku{ava Ha{ki tribunal jeste da se odredba ~lana 7 wegovog
Statuta prikaè kao da sadrì i odredbe koje su navedene u ~lanu 25. Rimskog statuta. Po{to to nije tako onda se pribegava tuma~ewu, odnosno pozivawu na praksu me|unarodnog obi~ajnog prava i to ne iz sudske odluke, ve} iz
512
~iwenice da je u kasnijem op{tem aktu propisano ne{to {to ne postoji u op{tem aktu koji primewuje Ha{ki tribunal. Sve bi to nekako moglo da se prikrije i uvije u pogodnu ambalaù, ali nikako ne moè da se prenebregne ~iwenica da Me|unarodni krivi~ni sud, koji je osnovan i radi po Rimskom statutu, nema ni sudsku praksu, jer nema nijedan predmet ni u radu, niti je doneo
neku presudu. Tako dolazimo do ~iwenice da Ha{ki tribunal pozivawem na
Rimski statut ne poziva se na sudsku praksu, ve} daje svoje tuma~ewe odredbe
~lana 25 Rimskog statuta.
Ako bi se ovaj stav Ha{kog tribunala prihvatio o pravnom dejstvu Rimskog statuta i iz wegovog rada izvla~ilo odgovaraju}e iskustvo, onda s pravom moèmo utvrditi da se Ha{ki tribunal poziva na ni{ta.
Ako se ima u vidu da se prof. dr Vojislavu [e{equ stavqa na teret pona{awe iz perioda 1991. do septembra 1993. godine, onda mora da se konstatuje da Rimski statut tada nije bio ni u za~etku. Prof. dr Vojislavu [e{equ
je poznata ova pojava i manir da se ~esto po pitawu wegove odgovornosti primewuje i nacrt nekog op{teg akta koji jo{ nije ni usvojen, ili koji jo{ nije
ni primewen. Tako dolazimo do zakqu~ka da Ha{ki tribunal ne zna {ta je
princip zakonitosti. U stvari Ha{ki tribunal poku{ava da aktuelizuje pitawe krivi~ne odgovornosti prof. dr Vojislava [e{eqa na osnovu odredbe
~lana 7 Statuta, ali da predstavi da u tom ~lanu pi{e ono {to je navedeno u
~lanu 25 Rimskog statuta.
Naime, Ha{ki tribunal poku{ava da ubedi publiku kako to {to je napisano u ~lanu 25 Rimskog statuta je uvek i bilo, odnosno da je uvek postojalo
kao me|unarodno obi~ajno pravo, a da je dono{ewem Rimskog statuta preto~eno u zakonsku normu prilago|enu me|unarodnom krivi~nom pravu. Da je
Ha{ki tribunal na pogre{nom putu i zakqu~ivawu moè lako da se dokaè
i slede}im ~iwenicama:
1. ^lan 7 Statuta i ~lan 25 Rimskog statuta ure|uju pojedina~nu krivi~nu odgovornost, odnosno individualnu krivi~nu odgovornost. Pojedina~na
bi mogla da zna~i da se teì{te stavqa na pojedinca kao izvr{ioca ili sau~esnika, a da se individualna odnosi na sve osobe koje su li~no odgovorne.
U prvom slu~aju je jedinka predmet krivi~nog progona, a u drugom individua
kao otelotvorewe mnogih okolnosti i situacija. Mogu}e je da se ova razlika
prime}uje kao rezultat razli~itog prevoda za isto, ili upotreba razli~itih
sinonima, ali ono {to svakako treba da bude prisutno to je ~itav proces individualizacije kada je u pitawu krivi~ni postupak. Ta individualizacija je
jasna i prisutna u Rimskom statutu, dok kod Statuta Ha{kog tribunala moè
da se nazire, ili pretpostavqa. Dobro bi bilo da je ova prime}ena razlika
posledica kori{}ewa re~i, ali praksa i tuma~ewa od strane Ha{kog tribunala pokazuju suprotno.
2. ^lan 7 Statuta utvr|uje krivi~nu odgovornost izvr{ioca, saizvr{ioca i sau~esnika na op{ti krivi~no pravni na~in svojstven op{tem delu
krivi~nog zakonodvstva, dok ~lan 25 Rimskog statuta pravi razliku u osno513
vama krivi~ne odgovornosti posebno za izvr{ioce, saizvr{ioce, sau~esnike i posebno za slu~aj organizovawa zlo~ina~kog udruèwa, s tim {to jasno
odre|uje osnove ka`wivosti za poku{aj i pripremne radwe.
3. Razlika izme|u dva statuta je o~igledna i u pogledu prava koje se primewuje. Statut Ha{kog tribunala je izgledom, sadrìnom i brojem odredbi
kvazi-legalni op{ti akt, donet od strane nenadle`nog organa, i da bi se koliko-toliko primenio i li~io na ne{to zakonito kompletno je oslowen na
me|unarodne konvencije, te se s pravom moè re}i da u hijararhiji op{tih
akata dolazi na drugo mesto posle me|unarodnih konvencija. [to se ti~e
Rimskog statuta, odredbom ~lana 21 jasno je propisano da se najpre primewuje Rimski statut, a pod uslovom svrsishodnosti i drugi me|unarodni ugovori.
To je zato {to odredbama ~lanova od 5 do 9 Rimski statut propisuje elemente bi}a krivi~nih dela iz nadle`nosti suda i tako manifestuje princip zakonitosti da nema ni dela ni kazne bez Rimskog statuta.
4. Postoji jo{ sijaset razloga koji dokazuju da u tragawu za me|unarodnim obi~ajnim pravom Ha{ki tribunal ima nagon da poteè i da se poziva
na sve i sva{ta, pa i ono {to ne moè da se uporedi ni po jednom kriterijumu. Tako Ha{ki tribunal izvla~i zakqu~ke o opravdanosti svog nauma da
kroz udruèni zlo~ina~ki poduhvat predstavi sve {ta mu je voqa, a da bi
opravdao svoje postojawe i ka`wavawe srpskog naroda po svaku cenu za primer drugima koji se drznu da razmi{qaju o svojoj slobodi. Ovakvim tuma~ewima i konstrukcijama Ha{ki tribunal ne promovi{e individualnu krivi~nu odgovornost, ve} pokazuje snala`qivost potkrepqenu silom da se preko odabranih pojedinaca i wihove navodno krivi~ne odgovornosti kazne za
neki navodno zajedni~ki ciq po{to se prethodno proglasi da je ciq zlo~ina~ki. Lako se zakqu~uje da je sve zlo~ina~ko {to se ne uklapa u interese finansijera Ha{kog tribunala. Tako se podgrejava madijska floskula da su Srbi zlo~inci.
Verovatno da nije mnogo te{ko da se zakqu~i da ~lan 25 Rimskog statuta ni{ta ne zna~i ako se ne tuma~i u kontekstu odredbi ~lanova 22 i 23 Rimskog statuta. êsto se u tuma~ewima Ha{kog tribunala pojavquje veliki
problem zbog koga studenti prava nikada ne bi mogli da upi{u drugu godinu Pravnog fakulteta. Onaj ko ne zna i ne razume {ta je napisano u ~lanovima 22 i 23 Rimskog statuta nikada ne bi smeo da do|e u priliku ili poziciju da sudi i da se poziva na ~lan 25 Rimskog statuta. Ha{ki tribunal nam
upravo to demonstrira. On bi da utvr|uje ne~iju krivi~nu odgovornost mada ne zna (ili mu nije jasno) {ta je krivi~no delo, u kom zakonu je propisano da je inkriminisano, a pogotovo {to ne moè da prona|e gde se nalazi
kazna za to krivi~no delo. Zato Ha{ki tribunal luta, navodno tuma~e}i
voqu svog zakonodavca, a u stvari propisuje krivi~na dela i kazne op{irnim presudama, ~ija op{irnost ima samo jednu funkciju da se iz navodno
brige za po{tovawe me|unarodnog humanitarnog prava izvu~e zakqu~ak o
opravdanosti ka`wavawa.
514
Zbog sudske prakse koja se formira u Ha{kom tribunalu, a koja je u suprotnosti sa principom zakonitosti u svim wegovim aspektima, dràve koje su usvojile Rimski statut morale su kao svojevrsni odgovor i branu od sluèwa interesima najmo}nijih da u okviru ~lana 22. Rimskog statuta posebno
ugrade stavove 2 i 3 koji glase:
2. Propisi kojima je odre|eno bi}e krivi~nog dela tuma~e se restriktivno i wihovo zna~ewe se ne sme odre|ivati primenom analogije. U slu~aju
dvosmislenih odredbi, propis se tuma~i uvek u korist lica protiv koga se
sprovodi istraga, lica protiv koga se vodi krivi~ni postupak ili lica kome se izri~e presuda
3. Ovaj ~lan ne sme se tuma~iti kao inkriminacija bilo kog pona{awa
kao krivi~nog dela po me|unarodnom pravu, a nezavisno od odredbi ovog
Statuta.
Po{to primena ~lana 25 Rimskog statuta (individualna krivi~na odgovornost) nije mogu}a bez po{tovawa odredbi ~lanova 22 i 23 Rimskog statuta (nema dela, niti kazne bez zakona) sledi da je odredba ~lana 25 Rimskog statuta tako|e odraz prakse koja je prisutna u me|unarodnom pravu i nacionalnim zakonodavstvima, te da je ne samo zbog vremenske distance, nego jo{ vi{e zbog problema po{tovawa principa zakonitosti Ha{ki tribunal opet
napravio pore|ewem pogre{nu konstrukciju. Ako je ve} imao nameru da svoj
koncept udruènog zlo~ina~kog poduhvata izvede do kraja prema voqi svojih
finansijera bilo je boqe da se Ha{ki tribunal nije ni pozivao na Rimski
statut kao sintetizovani i kodifikovani odraz me|unarodnog obi~ajnog
prava.
Da se ne bi i na ovom mestu ponovo otvaralo pitawe zakonitosti postojawa i odluka jednog ad hok suda namewenog za osudu Srba, smatramo da je dovoqno i upozorewe da istrgnuti ~lan 25 Rimskog statuta ni po jednom kriterijumu ne moè biti validni argument kojim bi Ha{ki tribunal opravdao
svoj poduhvat ka`wavawa Srba.
3.15 U presud Ha{ki tribunal poku{ava da rezimira svoj poziv na praksu koja bi se upodobila tuma~ewu ~lana 7. Statuta i stavovima me|unarodnog
obi~ajnog prava na slede}i na~in:
Ukratko, objektivni elementi actus reus ovog na~ina u~estvovawa u jednom od krivi~nih dela predvi|enih Statutom (u vezi sa svakom od tri kategorije slu~ajeva) navedeni su kako sledi:
1. Vi{e osoba. One ne moraju biti organizovane u vojnu, politi~ku ili
upravnu strukturu, kao {to jasno pokazuju predmeti Esensko lin~ovawe i
Kurt Goebell.
2. Postojawe zajedni~kog plana, zamisli ili ciqa, koja predstavqa ili
ukqu~uje po~iwewe krivi~nog dela predvi|enog Statutom. Nema potrebe da
taj plan, zamisao ili ciq budu prethodno dogovoreni ili formulisani. Zajedni~ki plan ili ciq moè biti improvizovan na licu mesta, a izvodi se iz
~iwenice da vi{e osoba deluje zajedno kako bi sproveli u delo zajedni~ki
zlo~ina~ki poduhvat.
515
3. U~estvovawe optuènog u zajedni~kom planu koji ukqu~uje po~iwewe

jednog od krivi~nih dela predvi|enih Statutom. To u~e{}e ne mora ukqu~ivati izvr{ewe nekog konkretnog krivi~nog djela iz jedne od tih odredbi (na
primjer, ubistvo, istrebqewe, mu~ewe, silovawe, itd.), nego se moè sastojati u pomo}i ili doprinosu izvr{ewu zajedni~kog plana ili ciqa.
Nasuprot tome, element mens rea razlikuje se zavisno od kategorije zajedni~kog plana o kome se radi.
[to se ti~e prve kategorije, traì se umi{qaj da se izvr{i odre|eno
krivi~no djelo (a taj umi{qaj dele svi saizvr{ioci).
[to se ti~e druge kategorije (koja je, kao {to smo gore primetili, zapravo varijanta prve), traì se li~na svest o sistemu zlostavqawa (dokazana bilo eksplicitnim svedo~ewem bilo izvla~ewem razumnog zakqu~ka na osnovu poloàja vlasti optuènog), kao i namera da se sprovede taj zajedni~ki dogovoren sistem zlostavqawa.
[to se ti~e tre}e kategorije, traì se namera da se u~estvuje i sprovodi zlo~ina~ka aktivnost ili zlo~ina~ki ciq grupe i da se doprinese zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu ili u svakom slu~aju izvr{ewu krivi~nog dela od strane grupe. Nadaqe, do odgovornosti za krivi~no delo razli~ito od
onog koje je dogovoreno zajedni~kim planom dolazi samo ako je, u uslovima tog
slu~aja, bilo predvidivo da }e jedan ili drugi pripadnici grupe po~initi takvo krivi~no delo i optuèni je hotimi~no pristao na taj rizik.
Da je Ha{ki tribunal na putu poku{aja stvarawa jednog novog krivi~nog dela koje ne postoji u materijalnom pravu moè da se utvrdi iz zavr{nog
komentara ove presude. Bez obzira na razlike u pravnim sistemima nacionalnih zakonodavstava, teorija je odavno re{ila pitawa objektivnih i subjektivnih elemenata bi}a krivi~nog dela i vinosti kao osnova krivi~ne
odgovornosti. Zbrka ili me{awe ovih krivi~nopravnih termina nisu dozvoqeni, jer se onda oslikava nepoznavawe elementarnih principa krivi~ne odgovornosti.
Kada se, uslovno re~eno, neki zahtevi koji moraju biti ispuweni predstavqaju objektivnim ili subjektivnim elementima, onda se nalazimo na terenu bi}a krivi~nog dela. Preciznije, pomo}u tih elemenata se utvr|uje krivi~no delo, propisuje inkriminacija i pona{awe pojedinca ili ve}eg broja
lica upore|uje sa datim elementima da bi se utvrdilo da li uop{te postoji
krivi~no delo, ili je neka posledica rezultat slu~aja.
To je pravilo koje se primewuje kada se osoba optuùje kao izvr{ilac
ili saizvr{ilac, po{to ona, odnosno one ostvaruju elemente bi}a konkretnog krivi~nog dela. Svi drugi mogu da se pojave kao sau~esnici, ali oni ne
ostvaruju elemente bi}a krivi~nog dela i wihova delatnost ne stvara posledice konkretnog krivi~nog dela. Oni doprinose svojom delatno{}u i wihove radwe (~iwewe ili ne~iwewe) ne moraju da budu u kriminalnoj zoni.
516
Dakle, kada se utvr|uje krivi~na odgovornost neke osobe koja nije glavni izvr{ilac, kod tog lica se ne traì namera kao subjektivno obele`je bi}a krivi~nog dela. Kod druge i tre}e kategorije udruènog zlo~ina~kog poduhvata (po{to prva nije sporna jer se radi o saizvr{ila{tvu) koje Ha{ki
tribunal predstavqa oblikom po~iwewa, odnosno izvr{ewa krivi~nog dela, kao subjektivni element bi}a tog krivi~nog dela pojavquje se namera (da
se sprovodi, namera da se u~estvuje). Iz te konstatacije jedino moè da se zakqu~i da je Ha{ki tribunal tuma~ewem odredbe ~lana 7 Statuta o pojedina~noj krivi~noj odgovornosti proizveo novo krivi~no delo, koje nije postojalo i kojeg nema u relevantnim konvencijama me|unarodnog humanitarnog
prava. To novo krivi~no delo moglo bi da se nazove u~e{}e u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu. Svi koji bi tvrdili da je Ha{ki tribunal do{ao do zakqu~ka da je potrebno utvrditi neki novi na~in izvr{ewa nekog od postoje}ih krivi~nih dela iz ~lanova 2 do 5 Statuta grdno se varaju, jer primarni
ciq tuma~ewa ~lana 7 Statuta Ha{kom tribunalu nije bilo jasno utvr|ivawe osnova krivi~ne odgovornosti i pravne prirode saizvr{ila{tva i sau~esni{tva, ve} konstituisawe krivi~nog dela kako bi se opravdalo krivi~no gowewe onih Srba za koje su finansijeri Ha{kog tribunala zakqu~ili
ili poèleli da su odgovorni, a naro~ito krivi~no odgovorni kako bi se
opravdali zbog zlo~ina koje su izvr{ili nad srpskim narodom.
Verovatno ima potrebe razmotriti i teorijsko neprihvatawe stavova
Ha{kog tribunala u pogledu udruènog zlo~ina~kog poduhvata i sa gledi{ta terminologije. Naime, vi{e lica, grupa i organizovana grupa nikada u
pravu ne mogu da se koriste kao sinonimi za isti pojam, ili ~iweni~no stawe. Kada se navodi da vi{e lica onda to zna~i da je u jednom kriminalnom doga|aju u~estvovalo najmawe dva lica. Najmawe jedan je izvr{ilac krivi~nog
dela, s tim {to i drugi moè biti izvr{ilac krivi~nog dela, kada imamo saizvr{ila{tvo. Ako vi{e lica u~estvuje na razne na~ine u jednom kriminalnom doga|aju onda imamo najmawe jednog izvr{ioca krivi~nog dela i najmawe jo{ jednog sau~esnika u uèm smislu.
Kada se kaè grupa, onda se misli na kriminalnu grupu, skupinu, gomilu,
bandu, zaveru, ili krivi~nu sektu u kojoj imamo razli~ite osnove krivi~ne
odgovornosti po osnovu podele na u~e{}e kao sau~esnika u uèm ili sau~esnika u {irem smislu. Tada je mogu}e ka`wavawe ~lanova grupe kao u~esnika u grupi koja vr{i krivi~na dela, ali samo do nivoa pojedina~nog u~e{}a
svakog od wih u realizaciji krivi~nog dela. Tada se osnov krivi~ne odgovornosti nalazi u krivi~noj odgovornosti po pravilima o sau~esni{tvu, osim
ako nije slu~aj sa grupom ~ije samoorganizovawe, vr{ewe pripremnih radwi
ili poku{aj posebnim delom krivi~nog zakona nisu propisani kao posebna
i nezavisna krivi~na dela.
Prosto zbuwuje da je Ha{ki tribunal morao da pristane i da u ~lanu 7
Statuta prona|e i pro~ita re~ grupa, jer samo ako je tu re~ prona{ao u ~lanu 7 Statuta, onda je mogao da pravi neku mentalnu analogiju sa ~lanom 25
517
stav 3 (d) Rimskog statuta na koji se poziva kao primer me|unarosnog obi~ajnog prava.
Dokazi za krivi~nopravni feler tuma~ewa i stava Ha{kog tribunala u
pogledu udruènog zlo~ina~kog poduhvata su slede}i:
1. Namera je subjektivno obele`je bi}a krivi~nog dela. To je ciq ~ijem
ostvarewu u~inilac krivi~nog dela teì. Dakle, ona se traì od izvr{ioca krivi~nog dela, a ako se traì od u~esnika u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu, koji nije glavni izvr{ilac, onda poziv na nameru dokazuje da je u pitawu novo krivi~no delo ~iji je subjektivni element bi}a namera.
2. Propisivawem namere kao subjektivnog elementa bi}a krivi~nog dela prosto se name}e i konstatacija da je Ha{ki tribunal imao u vidu i motiv, kao faktor koji je uticao na u~inioca da da teì ostvarivawu ba{ tog
ciqa (namere). Motiv za nameru je u tuma~ewu ~lana 7 Statuta stalno prisutan kod Ha{kog tribunala. Ne kao motiv Ha{kog tribunala koji ga goni da
posegne za tuma~ewem ~lana 7 Statuta, nego motiv kao faktor nemere koja se
propisuje kod u~esnika u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu. To stalno prisustvo motiva tako|e dokazuje da je Ha{ki tribunal u formi tuma~ewa formirao novo krivi~nom delu te{ke povrede me|unarodnog humanitarnog prava. Tako dolazimo do su{tine operacije u koju se Ha{ki tribunal upustio da
svaku re~ i misao moè proglasiti zlo~ina~kom motivom, namerom, ciqem
ili planom. Za to tuma~ewe i formirawe novog krivi~nog dela Ha{ki tribunal nema ovla{}ewe, niti moè da ga ima po{to svaki sud tuma~i voqu zakonodavca u kontekstu propisane norme, a ne sme da propisuje i stvara materijalno pravo. To {to Ha{ki tribunal navodi da se bavi tuma~ewem ni{ta
ne zna~i, jer su{tina i sadrìna wegove operacije koju moè nazvati i tuma~ewem posledweg ~lana Statuta dokazuje da je na delu obrazovawe novog
kribvi~nog dela.
3. Pravilo da kod svih krivi~nih dela kod kojih je namera jedan od zakonskih elemenata bi}a krivi~nog dela, pored postojawa umi{qaja mora da se
dokaè i postojawe namere, u stavovima Ha{kog tribunala o udruènom zlo~ina~kom poduhvatu dokazuje da se radi o potpuno novom krivi~nom delu, tim
pre {to i eventualni sau~esni~ki doprinos predstavqa izvr{ewem krivi~nog dela kod koga elementi bi}a krivi~nih dela iz ~lana 2 do 5 Statuta se su{tinski pojavquju kao dopunski elementi bi}a odre|enog krivi~nog dela
koji treba da se ispune na starani glavnog izvr{ioca. Dodu{e u pogledu dopunskih elemenata (kvalifikatorna i privileguju}a obele`ja) situacija po
potrebi moè biti i obrnuta, odnosno da se krivi~no delo udruèni zlo~ina~ki poduhvat i neko od krivi~nih dela iz ~lana 2 do 5 Statuta me|usobno
prepli}u ili mewaju mesta u redosledu i time opravdava razlika u izricawu
kazni. Lako moè da se zakqu~i da je stra{no to {to Ha{ki tribunal poku{ava tuma~ewem da ugura u inkriminaciju i osnov krivi~ne odgovornosti.
4. S obzirom da je Ha{ki tribunal izveo zakqu~ke o udruènom zlo~ina~kom poduhvatu na osnovu tuma~ewa ~lana 7 Statuta, koji se odnosi na po518
jedina~nu krivi~nu odgovornost, onda je pored objektivnih i subjektivnih

elemenata za izvr{ioca i saizvr{ioce koji verovatno teoretski nisu sporni, morao da se promeni pogled na objektivnu i subjektivnu vezu kod klasi~nog sau~esni{tva da bi stvorio udruèni zlo~ina~ki poduhvat kao krivi~no delo sui generis, a po potrebi i osnov krivi~ne odgovornosti sau~esnika
u uèm smislu.
5. Za razumervawe ove opasnosti koju name}e Ha{ki tribunal treba iskoristiti odre|enu razliku u shvatawima anglosaksonskog i kontinentalnog prava. Actus reus je termin iz anglosaksonskog prava koji odgovara pojmu
objektivni element bi}a odre|enog krivi~nog dela. Na wemu se zasniva objektivna pretpostavka krivi~ne odgovornosti. Mens rea je termin iz anglosaksonskog prava koji odgovara pojmu vinosti. U anglosaksonskom pravu oba
elementa moraju biti ostvarena da bi jedno lice bilo krivi~no odgovorno.
Actus reus i mens rea imaju nekog smisla samo ako su zasnovani na striktnom
po{tovawu principa zakonitosti. Ako je naru{en princip zakonitosti onda nijedno tuma~ewe ili na drugi na~in pronalaèwe objektivnog i subjektivnog elementa bi}a krivi~nog dela nema nikakvog smisla, jer krivi sliku
i ne zadovoqava pravdu kao objektivnu vrednost.
Kontinentalno pravo gotovo bez izuzetka barata sa skupom elemenata
jednog odre|enog krivi~nog dela na osnovu kojih ne samo da se utvr|uje krivi~no delo, nego i omogu}ava pravqewe razlike u odnosu i od svih drugih krivi~nih dela. Obavezna obele`ja svakog krivi~nog dela su radwa i posledica,
ali pored ovih obaveznih obele`ja pojedina krivi~na dela mogu biti odre|ena i drugim okolnostima objektivnog (na~in, sredstvo, vreme, mesto izvr{ewa krivi~nog dela, li~na svojstva, li~ni odnosi, li~ne okolnosti) i subjektivnog karaktera (namera, pobuda). Pored osnovnih elemenata bi}a konkretnog krivi~nog dela mogu postojati i dopunski elementi na osnovu kojih
se propisuju teì i lak{i oblici osnovnog krivi~nog dela. Osnovna obele`ja, elementi objektivnog i subjektivnog karaktera i dopunski elementi
predstavqaju onaj sadràj koji utvr|uje zakonodavac i samo zakonodavac, jer
princip zakonitosti nalaè da nema krivi~nog dela, niti krivi~ne sankcije bez zakona.
U tom delu, a odnosi se na elemente bi}a konkretnog krivi~nog dela, ni
jedan sud nema ovla{}ewe da tuma~ewem materijalne odredbe mewa elementne bi}a krivi~nog dela, da pronalazi neke nove i da ih predstavqa kao obavezne, kao elemente osnovnog bi}a krivi~nog dela ili kao dopunske elementne sa namerom da budu teì ili lak{i oblik osnovnog krivi~nog dela. U anglosaksonskom pravu, koje je u startu zasnovano i na dozvoqenim presedanima koje vr{i sud u tuma~ewu voqe zakonodavca, mogu}e su situacije da se presedanu da obavezna snaga, kao odraz da je ba{ na to mislio zakonodavac, ali u
normi nije pokazao doslednost i odgovaraju}u preciznost. Mada je u anglosaksonskom pravu po{tovawe principa zakonitosti ~esto sporno, sa gledi{ta po{tovawa zakonitosti kao nu`nosti u krivi~nom pravu, moè se, sob519
zirom na tradiciju takvog pravnog sistema, izvu}i zakqu~ak da je takav na~in stvarawa i interpretacije materijanog krivi~nog prava poznat svim licima (dràvqanima i licima koja su na toj teritoriji izvr{ila krivi~no
delo) prema kojima se konstitui{e nadle`nost anglosaksonskih sudova.
Problem svih optuènih pred Ha{kim tribunalom je {to i sa gledi{ta
zna~aja i primene principa po{tovawa zakonitosti svi oni pripadaju kontinentalnom pravu koje ne dozvoqava sudske presedane kao izvor materijalnog prava, jer presedani i ne mogu imati zna~aj izvora materijalnog krivi~nog prava. Princip zakonitosti u kontinentalnom pravu podrazumeva da
krivi~no delo i kazna budu odre|eni zakonom i da se poznavawe obaveza i zabrana svodi na postojawe i poznavawe zakona, bez obaveze uvaàvawa sudskih
presuda, po{to se presudama ne formira pravo nego po{tuje i primewuje.
Dakle, kori{}ewe pojmova actus reus i mens rea, wihovo pojmovno i
prakti~no razlikovawe, u odnosu na elemente bi}a konkretnog krivi~nog dela u kontinentalnom pravu, sadrìna i po{tovawe principa zakonitosti u
kontinentalnom pravu i naro~ito dometi sudskog tuma~ewa voqe zakonodavca u kontinentalnom pravu i praksa presedana u anglosaksonskom pravu dokazuje da se dva sistema prava ne mogu pomiriti, da kompromis ne moè biti
ne{to izme|u, a naro~ito da Ha{ki tribunal nema to ovla{}ewe da odre|uje nova krivi~na dela pored onih utvr|enih relevantnim konvencijama me|unarodnog humanitarnog prava. Mo`da po navici i dominaciji sudija koji
pripadaju i dolaze iz anglosaksonskog prava oni predstavqaju najpodobniji
sastav koji nema ose}aj za svojevrsno prekora~ewe mandata suda, ili su najpodobniji da ispune èqe finansijera Ha{kog tribunala, pa da se pozivaju i
koriste presedane. Bez obzira na motive niko nema pravo da konstitui{e nova krivi~na dela i da u formi tuma~ewa ~lana 7 Statuta odre|uje elemente
bi}a tog novog krivi~nog dela.
U kontinentalnom pravu ima slu~ajeva da se odredbama krivi~nog zakona odre|uju kao krivi~na dela u kojima iz elemenata bi}a konkretnog krivi~nog dela proizlazi da ih vr{i grupa lica, ili da su odre|ena kao krivi~na i samo udruìvawe ve}eg broja lica, pa i da se kao krivi~no delo odre|uju pripremne radwe organizovane grupe i poku{aj izvr{ewa krivi~nog dela
od strane grupe. Wihova ka`wivost se zasniva na po{tovawu principa zakonitosti, odnosno kao takva su predvi|ena zakonom i zakonom je propisana
krivi~na sankcija. Dodu{e ima i slu~ajeva da se kao sau~esnici pozivaju na
odgovornost lica za wihov li~ni doprinos ostvarewu krivi~nog dela od
strane glavnog izvr{ioca, s tim {to se osnov krivi~ne odgovornosti, nakon
utvr|ivawa objektivne i subjektivne veze, nalazi u op{tem delu krivi~nog
zakona o krivi~noj odgovornosti. Ono {to nikada i nigde nije postojalo u~inio je Ha{ki tribunal, koji je u formi tuma~ewa prona{ao krivi~no delo
koje kao takvo nije odre|eno nijednim zakonom.
6. Ha{ki tribunal i u ovoj presudi u predmetu Tuìla{tvo protiv Tadi}a demonstrira sklonost da od slu~aja do slu~aja i u zavisnosti od slu~aja
520
pojam vinosti razli~ito interpretira. Ma koliko da se poku{ava da se vinost (umi{qaj i nehat) predstavi da je zakonski pojam, ona je poznati teorijski pojam. O samom pojmu vinosti postoji razli~iti pristup:
Psiholo{ko shvatawe: vinost odre|uje kao psihi~ki odnos u~inioca prema delu, {to podrazumeva postojawe svesti u~inioca o sopstvenom pona{awu
kao doga|aju u realnosti i unutra{wi stav u~inioca prema tom pona{awu (da
li ga ho}e ili ne) i wegovom dru{tvenom zna~aju, ali bez zahteva za postojawe svesti o protivpravnosti i nedopu{tenosti preduzetog pona{awa.
Normativno-psiholo{ko shvatawe: koje pored unutra{weg odnosa prema odre|enom ~iweni~nom sadràju, koji ~ini bi}e krivi~nog dela zahteva
i postojawe svesti o protivpravnosti preduzetog pona{awa.
Normativno shvatawe: po kome je potrebno da se utvrdi da li je u~inilac
mogao da se pona{a na drugi, dru{tveno prihvatqiv i pravno dopu{ten na~in, usled ~ega ga je mogu}e prekoriti za u~iweno delo (sud o u~inio~evom
pona{awu se zasniva na objektiviziranoj vrednosnoj proceni).
Za krivi~nu odgovornost zbog te{kih povreda me|unarodnog humanitarnog prava vaàn je umi{qaj.
Umi{qaj je teì oblik vinosti koji se sastoji od intelektualne komponente, koja treba da obuhvati stvarni i dru{tveni zna~aj preduzetog pona{awa i voqne komponente kojom treba da bude obuhva}eno delo u celini. On se
pojavquje kao direktni ili eventualni.
Direktni umi{qaj: postoji kod u~inioca koji je bio svestan svog dela i
hteo wegovo izvr{ewe. U~inilac je svestan svog dela kada je svestan svih realno postoje}ih okolnosti koje ~ine zakonsko bi}e krivi~nog dela (radwa,
posledica, svest o uzro~noj vezi i potrebnom posebnm svojstvu). Svest o protivpravnosti se ne traì.
Eventualni umi{qaj: kada je u~inilac nastupawe posledica predvideo
kao mogu}nost i pristao na tu i takvu posledicu. Svest o mogu}nosti nastupawa posledice, odnosno svest o rizi~nosti situacije, zna~i da je u~inilac u
ve}em ili mawem stepenu bio svestan mogu}nosti da iz wegovog pona{awa
(~iwewa ili ne~iwewa) nastupi zabrawena posledica, ali da je ni u jednom
trenutku nije predvideo kao izvesnu u protivnom bi postojao direktan umi{qaj. Pristajawe na posledicu zna~i da se u~inilac i kada realno ne èli
zabrawenu posledicu, sagla{ava sa wenim nastupawem ako je ona nu`ni produkt dovr{ewa wegove delatnosti to zna~i da je u~iniocu ostvarewe èqenog ciqa (koji moè biti dozvoqen ili nedozvoqen) i uz eventualno realizovawe zabrawene posledice va`nije nego odustajawe od izvr{ewa preduzete delatnosti. Za to se obi~no kaè da kod u~inioca preovladava egoizam, a
ne lakomislenost.
Svest: to je psihi~ka funkcija koja pojedincu omogu}ava da pravilno
primi ono {to se de{ava oko wega i u wemu, uz neposredno doìvqavawe da
reakcija na primqene utiske pripada sopstvenom Ja. Ukoliko je jedinka
svesna sebe i sveta koji je okruùje, moè pravilno da reaguje na primqene
utiske.
521
Voqa: to je psihi~ki proces koji obuhvata odlu~ivawe izbor izme|u

dve ili vi{e mogu}nosti (ciqeva), uz razmatrawe razloga za i protiv svakog
od mogu}ih ciqeva i pona{awe u skladu sa donetom odlukom ulagawe napora da bi se ostvario postavqeni ciq.
Prilikom odre|ivawa krivi~nih dela svako ko se pojavquje kao nacionalni ili me|unarodni zakonodavac (nacionalni organ, dràve potpisinice me|unarodne konvencije) mora da poseduje elementarna znawa o osnovama
krivi~nog prava. To zna~i da se prilikom odre|ivawa inkriminacije u formulaciji samog teksta propisa ili norme koja sadrì inkriminaciju vodi
ra~una o aspektima vinosti, svesti, voqe i svim drugim elementima na osnovu kojih }e sud da sprovodi zakonitu pravdu. Sve te nu`ne aspekte imale su
vidu dràve prilikom dono{ewa relevantnih konvencija koje se ti~u me|unarodnog humanitarnog prava. Dokaz za to i izraz èqe dràva da prihvataju obaveze iz konvencija u ~ijem su dono{ewu u~estvovale ili su im naknadno pristupile nalazi se u wihovim nacionalnim zakonodavstvima gde su
ugra|ene norme o inkriminaciji. Ovo se mora imati u vidu ne samo zbog po{tovawa i utvr|ivawa dometa principa zakonitosti, ve} i zbog toga {to se
u odnosu na to zakonodavstvo utvr|uje protivpravnost i nedozvoqenost nekog
pona{awa pojedinca i s pravom spre~ava aktuelizacija pitawa stvarne i
pravne zablude.
Kada Ha{ki tribunal tuma~ewem odredbe svog Statuta fakti~ki odredi novo krivi~no delo i utvrdi inkriminaciju za pona{awe koje je realizovano u pro{losti, onda imamo na delu problem retroaktivnosti koja je zabrawena i aktuelizaciju svih pitawa po{tovawa principa zakonitosti. To
{to radi Ha{ki tribunal nametawem anglosaksonskog stava o pravu i pravdi prema licima koja ìve u dràvama kontinentalnog prava, gde zakon ima
primat u odnosu na sudsku praksu i presedane, ne moè da zna~i po{tovawe
univerzalnih vrednosti i univezalne pravde. U tom kontekstu treba tuma~iti i pozive na sudsku praksu dràva pobednica posle Drugog svetskog rata
(1945) koje su primenom anglosksonskog pogleda na pravo vr{ile sudsku vlast
i obogatile me|unarodno obi~ajno pravo. Na sli~an na~in treba imati u vidu i ~iwenicu da je sve to prethodilo dono{ewu relevantnih me|unarodsnih
konvencija iz oblasti humanitarnog prava (1949) na koje se poziva Ha{ki
tribunal.
7. Ako se vinost sagledava u kontekstu me|unarodnog humanitarnog prava, onda tuma~ewe i odre|ivawe tog pojma ne bi smelo da bude ispod nivoa
pojma koji je odre|en ~lanom 30 Rimskog statuta kojim se precizno odre|uje
stepen i domet u kome se odre|uje i utvr|uje postojawe svesti i voqe kod nekog lica da bi bilo okrivqeno za konkretno krivi~no delo. Poziv i navo|ewe ovog ~lana Rimskog statuta ne vr{i se radi poziva na vinost kao zakonski pojam, jer Rimski statut i nije zakon za optuène pred Ha{kim tribunalom, ve} da bi se ukazalo na teorijsku postavku pojma vinosti koju je prihva522
tila ve}ina dràva. Naravno, ovome treba dodati da SAD, mada su formalno prihvatile Rimski statut, ne prihvataju da se wegove odredbe primewuju
prema wenim dràvqanima, pa u tom ciqu vode akciju da bilateralnim sporazumima sa velikim brojem dràva izbegnu primenu Rimskog statuta. Ova
~iwenica sama po sebi govori mnogo i dokazuje cinizam da prihvataju da se
Rimski statut primeni prema drugima, ali ne i prema wenim dràvqanima.
To zna~i da SAD prihvata eventualnu korist za sebe i sigurnu {tetu za druge. Kao da postojawe te{ke povrede humanitarnog prava zavisi od dràvqanstva u~inilaca? A da se ne komentari{e svojevrsna arogancija da SAD mogu
sve i da ih ni{ta ne obavezuje osim svog interesa i voqe.
Po{to je tako onda niko nema moralno pravo da stavi sudijsku odoru
preko ramena i pozivaju}i se adhezionu nadle`nost suda, svesno deli selektivnu pravdu zasnovanu na izmi{qawu krivi~ne odgovornosti za krivi~na
dela koja nisu ni postojala da bi se prognali i omalovaìli oni pojedinci
koji nisu po voqi ili su bili dovoqno hrabri da podignu glas preotiv onih
koji sprovode samovoqu. Sud nikada ne sme da bude sau~esnik zakonodavca, a
jo{ mawe onih koji se predstavqaju da su navodno legitimni zakonodavci.
3.16. U presudi se iznosi stav i o izvesnim razlikama koje prime}uje i
primewuje Ha{ki tribunal:
Sada je, u svetlu prethodnog izlagawa, prikladno uo~iti razliku izme|u delovawa prilikom sprovo|ewa zajedni~kog ciqa ili plana da se po~ini
krivi~no delo, i pomagawa i podràvawa.
1) Pomaga~ i podràvalac je uvek sau~esnik u krivi~nom delu koje je po~inila druga osoba, glavni po~inilac.
2) U slu~aju pomagawa i podràvawa nije potreban dokaz o zajedni~kom
dogovorenom planu, a pogotovo ne prethodno postojawe takvog plana. Nije potreban nikakav plan niti dogovor; naime, glavni po~inilac ne mora ni da zna
za doprinos sau~esnika.
3) Pomaga~ i podràvalac izvr{ava dela konkretno usmerena na pomagawe, ohrabrivawe ili davawe moralne podr{ke po~iwewu nekog konkretnog krivi~nog dela (ubistva, istrebqewa, silovawa, mu~ewa, bezobzirna razarawa civilne imovine, itd.), i ta podr{ka ima zna~ajan u~inak na po~iwewe krivi~nog dela. Nasuprot tome, u slu~aju delovawa prilikom sprovo|ewa
zajedni~kog ciqa ili plana, dovoqno je da u~esnik izvr{i dela koja su na neki na~in usmerena sprovo|ewu zajedni~kog plana ili ciqa.
4) U slu~aju pomagawa i podràvawa, traèni element svesti je znawe da
dela koja ~ini pomaga~ i podràvalac pomaù po~iwewu konkrenog krivi~nog dela od strane glavnog po~inioca. Nasuprot tome, u slu~aju zajedni~kog
ciqa ili plana traì se vi{e (to jest, ili umi{qaj da se po~ini krivi~no
delo ili umi{qaj da se sprovede zajedni~ki zlo~ina~ki plan plus predvi|awe da }e se verovatno po~initi krivi~na dela van zajedni~kog zlo~ina~kog
ciqa), kao {to je gore navedeno.
523

U ovom delu presude Ha{ki tribunal direktno priznaje da je formu tuma~ewa iskoristio za stvarawe novog krivi~nog dela. Naime, Ha{ki tribunal navodi da radwe u~esnika u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu i radwe pomagawa i podràvawa, bez obzira da li su ~iwewe ili ne~iwewe,
predstavqaju wihovu delatnost, odnosno delawe, aktivnost. U pravnoj teoriji delatnost nekog lica, kojom ono stvara uslove i doprinosi realizaciji konkretnog krivi~nog dela koje izvr{ava drugo lice, smatra se radwom
sau~esni{tva.
Delatnost i pona{awe sau~esnika moè biti radwa izvr{ewa nezavisnog konkretnog krivi~nog dela, ali onda nije u pitawu sau~esni~ka delatnost i doprinos nego izvr{ewe nezavisnog, ali odre|enog krivi~nog dela
koje je kao takvo odre|eno materijalnim odredbama krivi~nog zakona. To nije slu~aj sa u~e{}em u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu koji nije odre|en
kao krivi~no delo odredbama ~lanova 2 do 5 Statuta. Dodu{e, Ha{ki tribunal ga i ne pronalazi u navedenim ~lanovima, ve} u ~lanu 7 Statuta koji
ne propisuje krivi~na dela, a ne propisuje ih jer ~lan 7 Statuta ne sadrì
nijedan termin kojim bi se odredili objektivni ili subjektivni elementi
u~e{}e u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu, ve} osnove krivi~ne odgovornosti izvr{ilaca, saizvr{ilaca i sau~esnika za krivi~na dela od ~lanova
2 do 5 Statuta.
Kako Ha{ki tribunal isti~e da je udruèni zlo~ina~ki poduhvat oblik
po~iwewa, a time sugeri{e da je tuma~ewem odredio i utvrdio objektivne i
subjektivne elemente krivi~nog dela, onda udruèni zlo~ina~ki poduhvat
ne vidi kao oblik sau~esni{tva, ve} kao krivi~no delo sui generis i to u
~lanu o pojedina~noj krivi~noj odgovornosti koji se odnosi samo na pravne
osnove krivi~ne odgovornosti.
Ha{ki tribunal to dokazuje i upore|ewem pojmova koji su navedeni u
~lanu 7 Statuta udruènog zlo~ina~kog poduhvata sa pomagawem i podràvawem. Upore|ewem Ha{ki tribunal ne èli da utvrdi razliku izme|u pojedinih oblika sau~esni{tva, ve} da pomagawe i podràvawe odredi kao sau~esni~ki doprinos, a udruèni zlo~ina~ki poduhvat potpuno nezavisnim
krivi~nim delom. Na ovu konstataciju ne moè da uti~e ~iwenica da Ha{ki
tribunal udruèni zlo~ina~ki poduhvat deli na kategorije, pa se za prve dve
mogu na}i opravdawa i zakonski osnov za krivi~nu odgovornost, ali tre}a zasnovana na zajedni~kom ciqu prevazilazi sva dosada{wa saznawa o odgovornosti po osnovu saizvr{ila{tva i sau~esni{tva u organizovawu zlo~ina~kog udruèwa.
Verovatno je ovo mesto na kome treba potencirati da osnov ka`wivosti
pojedinaca kao ~lanova organizacije za vr{ewe krivi~nih dela, odnosno po
osnovu zavere postoji samo kada je u pitawu neko od krivi~nih dela zlo~ina
genocida. Uostalom, i Savet bezbednosti je prilikom dono{ewa nezakonitog
Statuta Ha{kog tribunala imao u vidu da se zavera predvi|a kao element bi524
}a krivi~nih dela samo kod zlo~ina genocida. Taj stav je ponovqen i u odredbama Rimskog statuta.
To zna~i da elemente zavere ne treba ni traìti kod krivi~nih dela iz
~lana 2, 3 i 5 Statuta. To zna~i da u ~lanu 7 Statuta postoji osnov krivi~ne
odgovornosti za sau~esni{tvo u uèm i {item smislu, ali ne i za krivi~nu
odgovornost po osnovu u~e{}a u zlo~ina~kom udruèwu kao obliku sau~esni{tva za krivi~na dela iz ~lana 2, 3 i 5 Statuta.
Sve ovo {to teoretski nije sporno predstavqa veliku smetwu da Ha{ki
tribunal ispuni misiju koja mu je nametnuta da preko su|ewa pojedinim Srbima na najodgovornijim politi~kim i dràvnim funkcijama sprovedu postupak protiv srpskog naroda. Tako se ose}aji, htewa i ono {to Srbima pripada, kao {to pripada svakom narodu na planeti, u Ha{kom tribunalu, zahvaquju}i i nemogu}im tuma~ewima me|unarodnog humanitarnog prava, pretvara u zlo~ina~ki ciq i udruèni zlo~ina~ki poduhvat. Tako se relavitizira
individualna krivi~na odgovornost i uvodi novo krivi~no delo koje naro~ito u tre}oj kategoriji udruènog zlo~ina~kog poduhvata postaje delikt
mi{qewa, delikt politi~kog stava i delikt politi~kog statusa koji i nema
neke dodirne ta~ke sa komandnom odgovornos{}u. Neko }e biti kriv za objektivno stawe na koje nije ni mogao da uti~e, zato {to mu se pripisuje posedovawe zlo~ina~kog ciqa ili znawe za neki zlo~ina~ki plan.
Odredbama i pravilima o osnovu sau~esni~ke krivi~ne odgovornosti
o~igledno se ne pruà mogu}nost Ha{kom tribunalu da pozove na odgovornost najzna~ajnije politi~are u Srbiji iz vremena NATO bombardovawa Srbije 1999. godine i zato se nem}e novo krivi~no delo u~e{}e u udruènom
zlo~ina~kom poduhvatu koje se ve{to prikriva istovremenim pozivom na
jednu od odredbi ~lanova 2, 3 i 5 Statuta i ~lana 7 Statuta. Ma koliko se to
prikrivalo, kod tre}e kategorije udruènog zlo~ina~kog poduhvata zajedni~ki zlo~ina~ki ciq a eventualni sau~esni~ki doprinos se tuma~i radwom izvr{ewa krivi~nog dela sa tako malim zahtevima u pogledu elemenata
bi}a krivi~nog dela i osnova krivi~ne odgovornosti, da se na taj na~in svaki Srbin moè osuditi pred Ha{kim tribunalom.
Zahtev uzro~nosti gotovo i da ne postoji, a nije te{ko i nehat pretvoriti u eventualni umi{qaj, tim pre {to vinost nije zakonski ve} pre svega teoretski pojam.
3.17. Na kraju Ha{ki tribunal iznosi zakqu~ak o krivi~noj odgovornosti i potvr|uje tezu da ve{ta~ki stvara novo krivi~no delo, naro~ito
kada je u pitawu tre}a kategorija udruènog zlo~ina~kog poduhvata zajedni~ki ciq:
Vinost àlioca u ovom predmetu, Pretresno ve}e je zakqu~ilo da je àlilac u~estvovao u oruànom sukobu koji se izme|u maja i decembra 1992. odigrao na podru~ju Prijedora. Jedan aspekt tog sukoba bila je politika po~iwavawa ne~ove~nih dela nad nesrpskim civilnim stanovni{tvom tog podru~ja u okviru poku{aja stvarawa Velike Srbije. Zakqu~eno je tako|e da su,
525
tokom sprovo|ewa te politike, po~iwena ne~ove~na dela nad brojnim `rtvama i to u skladu sa prepoznatqivim planom. Napadi na Sivce i Jaski}e, 14. juna 1992, bili su deo tog oruànog sukoba koji je divqao u regionu
Prijedora.
@alilac je aktivno u~estvovao u zajedni~kom zlo~ina~kom ciqu da se iz
regiona Prijedora ukloni nesrpsko stanovni{tvo time {to je ~inio ne~ove~na dela. Zajedni~ki zlo~ina~ki ciq nije bio da se ubiju svi nesrpski mu{karci; iz dokaza koji su izvedeni i prihva}eni jasno se vidi da je u okviru
napora da se iz regiona Prijedora ukloni nesrpsko stanovni{tvo ~esto dolazilo do ubistava. Van svake je sumwe da je àlilac bio svestan ubistava koja su pratila po~iwewe ne~ove~nih dela nad nesrpskim stanovni{tvom. To
je kontekst u kome treba gledati napad na Jaski}e i wegovo u~e{}e u tom napadu, kao {to je zakqu~ilo Pretresno ve}e i @albeno ve}e u ranijem tekstu.
To {to niko nije ubijen u napadu na Sivce istog dana ne predstavqa promenu
zajedni~kog zlo~ina~kog ciqa.
@alilac je bio naoruàni pripadnik naoruàne grupe koja je, u kontekstu sukoba u regionu Prijedora, 14. juna 1992, napala Jaski}e. Pretresno ve}e zakqu~ilo je slede}e:
[to se ti~e ubistva petorice mu{karaca u Jaski}ima, svedokiwe Draguna Jaski}, Zemka [ahbaz i Senija Elkasovi} videle su pet mrtvih tela kako leè u selu kad su ène mogle iza}i iz ku}a nakon {to su naoruàni qudi oti{li; Senija Elkasovi} videla je da su ~etiri le{a ustreqena u glavu.
Ona je ~ula pucwavu nakon {to su mu{karci iz wene ku}e odvedeni.
@alilac je aktivno u~estvovao u tom napadu time {to je sakupqao i pretukao neke od mu{karaca iz Jaski}a. Kao {to je Pretresno ve}e daqe konstatovalo:
Nema sumwe da su se naoruàni qudi pona{ali nasilni~ki, budu}i da su
mnogima od svedoka naoruàni qudi pretili smr}u dok su mu{karci odvo|eni iz sela. Osim toga, daqwi dokaz wihovog nasilni~kog pona{awa je i to
{to su pretukli mu{karce iz sela, neke od wih do besvesti.
Prema tome, jedini mogu}i zakqu~ak koji se moè izvu}i jeste da je àlilac imao nameru sprovesti zlo~ina~ki ciq uklawawa nesrpskog stanovni{tva iz regiona Prijedora izvr{avawem ne~ove~nih dela nad wima. Da su
nesrbi mogli biti ubijeni u sprovo|ewu ovog zajedni~kog ciqa, bilo je predvidivo u okolnostima ovog predmeta. @alilac je bio svestan da akcije grupe
kojoj je pripadao mogu verovatno dovesti do takvih ubistava, ali je ipak hotimi~no pristao na taj rizik.
Nalaz @albenog ve}a je da je Pretresno ve}e pogre{ilo kada je zakqu~ilo da se, na osnovu predo~enih mu dokaza, ne moè uveriti van razumne sumwe da je àlilac na bilo koji na~in u~estvovao u ubistvu petorice mu{karaca iz sela Jaski}i. @albeno ve}e zakqu~uje da je àlilac u~estvovao u ubistvima petorice mu{karaca u Jaski}ima koja su po~iwena za vreme oruànog
sukoba kao deo rasprostrawenog ili sistematskog napada na civilno stanov526
ni{tvo. @albeno ve}e stoga smatra da je Pretresno ve}e, na osnovu odredbi

~lana 7(1) Statuta, moralo àlioca proglasiti krivim.
@albeno ve}e zakqu~uje da ovaj osnov protivàlbe stoji.
Zakqu~ak: U svetlu nalaza @albenog ve}a da je ~lan 2 Statuta primewiv, àlilac se progla{ava krivim po ta~ki 29 (te{ko kr{ewe u smislu
~lana 2(a) Statuta (hotimi~no li{avawe ìvota) i ~lana 7(1) Statuta.
Nalaz Pretresnog ve}a po ta~ki 30 ukida se. @alilac se progla{ava
krivim po ta~ki 30 (kr{ewe ratnog prava i obi~aja u smislu ~lana 3(1)(a)
Statuta (ubistvo) i ~lana 7(1) Statuta.
Nalaz Pretresnog ve}a po ta~ki 31 ukida se. @alilac se progla{ava
krivim po ta~ki 31 (zlo~in protiv ~ove~nosti u smislu ~lana 5(a) Statuta
(ubistvo)) i ~lana 7(1) Statuta.
Ha{ki tribunal ovom presudom dokazuje osnovnu tezu da je stvarawem
pojma udruèni zlo~ina~ki poduhvat Ha{ki tribunal prekora~io ovla{}ewe tuma~a zakona i na prvi pogled ve{tim skrivawem odvla~i pa`wu sa u~e{}a u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu kao samostalnom krivi~nom delu.
Ha{ki tribunal u skoro svim presudama samo pravno-tehni~ki navodi kao
osnov krivi~ne odgovornosti pojedinca, ~lan 7 Statuta, za krivi~no delo i
samo delo navo|ewem jedne od odredaba ~lanova 2 do 5 Statuta i time navodno pokazuje individualizaciju, s tim {to elementi za u~e{}e u udruènom na
zlo~ina~kom poduhvatu ne sadrè, niti mogu da se porona|u u odredbama ~lanova 2 do 5 Statuta. Tako samo deluje da su sve presude Ha{kog tribunala
standardizovane i pored poziva na osnov krivi~ne odgovornosti sadrè
oznaku dela, ~emu i ne bi moglo pravno-tehni~ki da se prigovori, ali kada se
pro~ita obrazloèwe i utvrde razlozi presude sa zaprepa{}ewem moè da
se utvrdi da se presudom ne utvr|uje krivi~na odgovornost, niti ka`wava izvr{ilac, saizvr{ilac ili sau~esnik, ve} navodno po~inilac koji je u~esnik
u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu koji i ne zna glavnog izvr{ioca, pa ~ak
ni Ha{ki tribunal nije uspeo da utvrdi glavnog izvr{ioca.
Da situacija bude jo{ ~udnija, izvedena do skandala i apsurda Ha{ki
tribunal se u tuma~ewu ~lana 7 Statuta u pogledu u~e{}a u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu, gde se nigde ne pomiwe grupa poziva na ~lan 25 stav 3
(d) Rimskog statuta u kome se kao element osnova krivi~ne odgovornosti pomiwe grupa. Iz neuporedivih odredbi Ha{ki tribunal izvla~i wima zajedni~ku supstancu, koje nema i koja ne moè da postoji ~ak ni po voqi Saveta bezbednosti kao nezakonitog donosioca Statuta.
4. U predmetu Tuìla{tvo protiv Vasiqevi}a, Ha{ki tribunal
iznosi slede}i stav o udruènom zlo~ina~kom poduhvatu:
Tuìlac u Optu`nici navodi da je, {to se ti~e dela istrebqewa, progona, ubistva, nehumanih dela i nasiqa protiv ìvota i tela, optuèni delovao u dogovoru sa Milanom Luki}em, Sredojem Luki}em i drugim nepo527
znatim licima. Na pretpretresnoj konferenciji, 20. jula 2002, od optu`be je

zatraèno da se izjasni o tome {to podrazumijeva pod izrazom u dogovoru.
Optu`ba je isprva izjavila da se tim izrazom èli re}i samo to da optuèni nije radio sam i da krivi~na djela nije po~inio sam od sebe, da bi se vremenom utvrdilo da se tuìlac poziva na udruèni zlo~ina~ki poduhvat. Optu`ba se nije pozvala na {iri oblik udruènog zlo~ina~kog poduhvata, karakteristika kojeg je da ~lan predmetnog poduhvata koji nije li~no i fizi~ki po~inio krivi~na djela ipak snosi krivi~nu odgovornost za zlo~in koji
prelazi okvir dogovorenog ciqa tog poduhvata ako je
(i) predmetno krivi~no delo bilo prirodna i predvidiva posledica izvr{ewa tog poduhvata, te ako je
(ii) optuèni bio svestan da je to krivi~no delo mogu}a posledica izvr{ewa doti~nog poduhvata i u tom poduhvatu je u~estvovao sa sve{}u o tome.
Zaista, zastupnik optu`be je na pitawe o tome izri~ito negirao bilo
kakvu nameru da na tome gradi svoju tezu. Stoga }e Pretresno ve}e razmotriti samo prvu i drugu kategoriju udruènog zlo~ina~kog poduhvata.
Prva i druga kategorija su osnovni oblici udruènog zlo~ina~kog poduhvata. I za jednu i za drugu zahteva se dokaz da je optuèni imao zajedni~ku
nameru sa glavnim po~iniocima dela. Razlika izme|u te dve kategorije ti~e
se samo sadràja, tj. druga kategorija se povezuje sa predmetima u kojima se radi o koncentracionim logorima i sli~nim situacijama.
Da bi se u vezi sa udruènim zlo~ina~kim poduhvatom moglo teretiti
po osnovu individualne krivi~ne odgovornosti, optu`ba mora da dokaè
da je postojao udruèni zlo~ina~ki poduhvat i da je optuèni bio u~esnik
u wemu.
Optu`ba mora da dokaè da su postojali dogovor ili saglasnost koji doseù stepen sporazuma izme|u dve ili vi{e osoba o po~iwewu konkretnog
krivi~nog dela. Dogovor ili saglasnost ne moraju biti izri~iti, o wihovom
postojawu moè se indirektno zakqu~iti na osnovu ukupnih okolnosti. îwenica da dve ili vi{e osoba zajedno u~estvuju u po~iwewu odre|enog krivi~nog dela moè sama za sebe biti dokaz pre}utne saglasnosti ili dogovora koji se mogu smatrati na licu mesta stvorenim sporazumom da se po~ini
to konkretno krivi~no delo.
Osoba postaje u~esnikom udruènog zlo~ina~kog poduhvata ako je li~no,
kao glavni po~inilac, po~inila dogovoreno krivi~no delo, ili ako je kao saizvr{ilac glavnom po~iniocu pruàla pomo} u po~iwewu dogovorenog krivi~nog dela (preduzimaju}i radwe koje omogu}uju po~iwewe krivi~nog djela
od strane glavnog po~inioca), ili ako je svojim radwama pomagala odre|eni
sistem u kojem je krivi~no delo po~iweno zahvaquju}i rukovode}em poloàju ili funkciji optuènog, i uz postojawe svesti o karakteru tog sistema i
namere da se pomaè taj sistem. Kada dogovoreno krivi~no delo po~ini bilo ko od u~esnika udruènog zlo~ina~kog poduhvata u smislu kako je ve} raz528
motreno, svi u~esnici u tom poduhvatu jednako su krivi za predmetno krivi~no delo, bez obzira na to kakvu je ulogu koji od wih u wegovom po~iwewu
imao.
Optu`ba mora da dokaè i to da je optuèni posedovao istu svest o tome da zlo~in iz optu`nice treba da se izvr{i, kao i osoba koja je li~no po~inila delo za koje se optuùje (glavni po~inilac), odnosno da je posedovao stawe svesti koje se zahteva za to krivi~no delo. Ako optu`ba stawe svesti dokazuje zakqu~ivawem, taj zakqu~ak mora da bude jedini razumni zakqu~ak izvediv iz dokaza koji su na raspolagawu.
Ako se nije uverilo da je optu`ba dokazala da je optuèni posedovao zajedni~ko stawe svesti, koje se traì za po~iwewe bilo kojeg od krivi~nih dela za koje se navodi da je u wima u~estvovao na osnovu udruènog zlo~ina~kog
poduhvata, Pretresno ve}e zatim moè razmotriti da li je ipak dokazano da
optuèni snosi krivi~nu odgovornost za neko od tih krivi~nih dela po osnovi pomagawa i podràvawa po~iwewa tih dela.
Kad se primeti sva apsurdnost optu`bi Tuìla{tva, onda Ha{ki tribunal u teoriji udruènog zlo~ina~kog poduhvata navodno pronalazi razloge kojima se iskqu~uje odgovornost po osnovu u~e{}a u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu. Me|utim, mora da se primeti da se doprinos, delatnost i aktivnost pojedinaca ne tretira kao oblik po~iwewa, odnosno saizvr{ila~ka
radwa, ve} se u~e{}e u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu tretira osnovom
individualne krivi~ne odgovornosti. Verovatno je i ova presuda dokaz nekozistentnosti teorije udruènog zlo~ina~kog poduhvata. Naro~ito kada su u
pitawu lica koja nisu neposredni izvr{ioci krivi~nog dela i kada se wihova aktivnost kao doprinos ili u~e{}e ni~im ne moè smestiti u ostvarivawe ili realizaciju, odnosno ispuwavawe bilo kog elementa bi}a konkretnog
krivi~nog dela.
S obzirom da se u teoriji udruènog zlo~ina~kog poduhvata svaka aktivnost lica tretira u~e{}em u izvr{ewu krivi~nog dela, pa ~ak i kod lica koja ne ostvaruju elemente bi}a konkretnog krivi~nog dela, onda i svako osloba|awe od krivi~ne odgovornosti bi moralo da se zasniva na ~iwenici da
radwa tog lica nije u sastavu objektivnih i subjektivnih elemenata konkretnog krivi~nog dela. Dakle, i kada osloba|a od krivi~ne odgovornosti lice
koje nije neposredni izvr{ilac krivi~nog dela, to Ha{ki tribunal moè da
~ini samo pozivom na osnov eventualno zlo~ina~kog poduhvata {to svaku aktivnost predstavqa {rafom jednog sistema koji stvara posledice konkretnog krivi~nog dela, odnosno zup~anikom kriminalnog to~ka, a radwa i pona{awe nikako ne mogu biti niti {raf, niti zup~anik, jer da su {raf i zup~anik pa nedostaju, krivi~nog dela nikada ne bi ni bilo.
529
B
UTVR\IVAWE ZNAÊWA POJEDINIH POJMOVA
KOJE KORISTI HA[KI TRIBUNAL
1. Po~iwewe
1.1 U predmetu Tuìla{tvo protiv Blagojevi}a Ha{ki tribunal je po~iwewe definisao na slede}i na~in:
Po~iwewe pretpostavqa da je optuèni, fizi~ki ili na neki drugi
direktan na~in, izvr{io actus reus zlo~ina, bilo da je to izveo sam ili zajedno s drugima. Saizvr{ila{tvo i teorija udruènog zlo~ina~kog poduhvata vidovi su zajedni~kog delovawa prihva}eni u praksi Me|unarodnog suda.
U prvostepenoj presudi u predmetu Staki} po~iwewe je definisano na slede}i na~in:
Optuèni (je), bilo fizi~ki, bilo na neki drugi neposredan, odnosno
posredan na~in, svojim pozitivnim radwama, odnosno ako postoji obaveza
delovawa propustima, u~estvovao individualno ili zajedno s drugima u materijalnim elementima krivi~nog dela za koje se tereti. Sm optuèni ne
mora u~estvovati u svim aspektima inkriminisanog pona{awa.
1.2. U predmetu Tuìla{tvo protiv Staki}a Ha{ki tribunal je pojam
po~iwewa definisao na slede}i na~in:
Pretresno ve}e nagla{ava da je udruèni zlo~ina~ki poduhvat samo
jedno od nekoliko mogu}ih tuma~ewa termina po~iwewe u skladu s ~lanom
7(1) Statuta i da u obzir vaqa uzeti i druge definicije saizvr{ewa. Osim
toga, pre no {to pre|emo na razmatrawe odgovornosti u smislu pravnog termina udruènog zlo~ina~kog poduhvata, vaqalo bi se ne{to direktnije pozabaviti po~iwewem u tradicionalnom smislu te re~i.
Pretresno ve}e prednost daje definiciji po~iwewa u smislu zna~ewa
da optuèni, bilo fizi~ki, bilo na neki drugi neposredan, odnosno posredan na~in, svojim pozitivnim radwama, odnosno ako postoji obaveza delovawa propustima, u~estvuje individualno ili zajedno s drugima u materijalnim elementima krivi~nog dela za koje se tereti. Sm optuèni ne mora u~estvovati u svim aspektima inkriminisanog pona{awa.
Pretresno ve}e smatra da je u vezi s gore navedenom definicijom po~iwewa potrebno podrobnije analizirati pojam saizvr{ewa. Za saizvr{ewe je
dovoqno da je postojao izri~it sporazum ili pre}utna saglasnost da se postigne zajedni~ki ciq koordiniranom saradwom i zajedni~kom kontrolom nad
krivi~nim pona{awem. Za ovu vrstu saizvr{ewa tipi~no je, mada ne i obavezno, da jedan od po~inilaca poseduje sposobnosti ili ovlasti kojima drugi po~inilac ne raspolaè. To se moè opisati kao zajedni~ke radwe kojima se, kada se one dovedu u vezu, postiè zajedni~ki ciq na osnovu istog stepena kontrole nad izvr{ewem zajedni~kih radwi. Ili, kako bi to rekao Roksin:
530
Saizvr{ilac ni{ta ne moè posti}i sam ... Plan funkcioni{e samo

ako sau~esnik deluje zajedno s drugom osobom.
Dakle, oba su po~inioca u istom poloàju. Roksin daqe poja{wava:
Oni svoj plan mogu ostvariti samo utoliko ukoliko deluju zajedno, no
svaki posebno moè celi plan upropastiti ako ne izvr{i svoj deo. U tom
smislu on ima kontrolu nad delom.
Roksin nastavqa: Ovaj tip kqu~nog poloàja svakog saizvr{ioca ta~no
opisuje strukturu udruène kontrole nad delom. Na kraju, Roksin nudi slede}i veoma tipi~an primer:
Ako dvoje qudi zajedno upravqa nekom zemqom ako su udruèni vladari u doslovnom smislu re~i uobi~ajena posledica toga jeste da dela svakog
od wih dvoje zavise od saizvr{ewa onog drugog. Druga strana medaqe je neizbe`na ~iwenica da svaka osoba pojedina~no moè osujetiti delovawe ukoliko odbije da u~estvuje.
Pretresno ve}e je svesno da je kona~ni ishod wegove definicije saizvr{ila{tva blizak gore pomenutom udruènom zlo~ina~kom poduhvatu, s kojim se ~ak delomi~no i preklapa. Me|utim, Pretresno ve}e smatra da je ova
definicija blià shvatawu po~iwewa u ve}ini pravnih sistema, ~ime se
izbegava zbuwuju}i utisak da se na mala vrata uvodi novo krivi~no delo koje
nije obuhva}eno Statutom Me|unarodnog suda.
[to se pak elementa mens rea ti~e, Pretresno ve}e ponovo nagla{ava da
vidovi odgovornosti ne mogu promeniti ni zameniti obele`ja krivi~nih dela definisanih u Statutu, te da se tako|e traì da je optuèni delovao uz
svest da postoji znatna verovatno}a da }e usled koordinirane saradwe, koja
se zasniva na jednakom stepenu kontrole nad sprovo|ewem zajedni~kih dela,
do}i do ka`wivog pona{awa. Osim toga, optuèni mora biti svestan da je
wegova uloga od bitne va`nosti za postizawe zajedni~ke svrhe.
U definisawu pojma po~iwewe Ha{ki tribunal pribegava kori{}ewu
jednog mi{qewa, jednog autora, za koje se moè re}i da pripada tzv. pluralisti~koj teoriji, odnosno teoriji o samostalnoj prirodi sau~esni{tva. Ta teorija se naziva i teorija o nezavisnoj prirodi sau~esni{tva, a polazi od
istog kauzalnog zna~aja radwi svih u~esnika (izvr{ilac, sau~esnici) u jednom krivi~nom delu. Ova teorija je odavno napu{tena, jer negira institut sau~esni{tva, ali pod wenim uticajem zakonodavstva su prihvatila da institut sau~esni{tva u uèm smislu moè biti i samostalno krivi~no delo. Ova
krivi~na dela se obi~no nalaze u Posebnom delu krivi~nog zakona. Sau~esni{tvo kao posebno krivi~no delo je kao takvo jasno i nedvosmisleno odre|eno i propisano od strane zakonodavca. Od dràve do dràve mogu}e su razlike, ali u zavisnosti od stepena dru{tvene opasnosti. Me|utim u svim dràvama se jasno isti~e po{tovawe principa zakonitosti, tako da nema mesta, niti prostora da sud raznim tuma~ewima dolazi do nekih konstrukcija
531
kako bi {irio ovo krivi~no delo koje po sadràju zabrawuje ne{to {to bi
se nazvalo klasi~ni sau~esni~ki doprinos.
Ono {to svakako zabriwava je ~iwenica da se Ha{ki tribunal poziva
na jedno mi{qewe iz okvira napu{tene teorije o pravnoj prirodi sau~esni{tva, a koja je napu{tena i zbog notorne nelogi~nosti da su svi u~esnici, odnosno izvr{ilac kao glavni izvr{ilac i svi sau~esnici u uèm smislu, ma
koliko ih ima, u~inili toliko krivi~nih dela koliko ukupno u~esnika ima.
Tako je glavni izvr{ilac izvr{io krivi~no delo ubistva, ali i svi drugi sau~esnici, koliko ih ima su izvr{ili isto krivi~no delo, pa proizlazi da je
jedna {tetna posledica krivi~nog dela predstavqena kao deset {tetnih posledica, s obzirom da je svako posebno izvr{io nezavisno krivi~no delo. Jedan ~ovek stradao, a ima deset krivi~nih dela ubistva, jedne iste osobe. Kao
da je dest puta ubijen. Sau~esni{tvo u uèm smislu je po u~ewu ove {kole izjedna~eno sa saizvr{ila{tvom, odnosno da svaki sau~esnik ostvaruje nezavisno krivi~no delo, tako da se pitawe akcesornosti i ne postavqa po{to se
radi o sau~esni{tvu kao delu specijalne vrste (deliktum sui generis).
Zato je ova teorija odavno odba~ena, jer su druge teorije i zakonodavstva
napravila jasnu razlika izme|u glavnog izvr{ioca, ili vi{e saizvr{ilaca
koji ostvaruju sve elemente bi}a krivi~nog dela u odnosu na sau~esnike koji
stvaraju uslove za realizaciju posledica krivi~nog dela.
Verovatno pojam po~initi treba vezati za pojam izvr{ewa, odnosno radwu izvr{ewa krivi~nog dela, pa samim tim i za situaciju kada vi{e lica vr{e radwu izvr{ewa krivi~nog dela. Me|utim, u okviru pojma po~initi nema mesta delatnosti koja se klasi~no naziva sau~esni{tvom u uèm smislu
Svako izjedna~avawe u okviru pojma po~iwewa, izvr{ila{tva i saizvr{ila{tva, sa sau~esni{tvom u uèm smislu na osnovu kriterijuma da svi oni
deluju zajedno, da imaju kontrolu nad delom i da je to tip kqu~nog poloàja
svakog od wih (izvr{ioca i sau~esnika u uèm smislu) kao saizvr{ioca koji ta~no opisuje strukturu udruène kontrole nad delom, krajwe su besmislene, jer i besprekorno ~ist u pravu poznat pojam slu~aj se pretvara u kqu~ni
doprinos na osnovu pretpostavke o nezavisnosti krivi~nog dela svakog od
u~esnika.
Ovim stavovima Ha{ki tribunal sugeri{e da udruèni zlo~ina~ki poduhvat postoji u svim dràvama kao oblik po~iwewa, ali da se on ne moè
uvek prihvatiti samo kao oblik saizvr{ila{tva. Tako nas Ha{ki tribunal
uvodi u svoju temu da i napu{tenu {kolu o nezavisnoj prirodi sau~esni{tva
u pogledu pravne prirode i osnova sau~esni~ke odgovornosti dodatno {iri
tako {to pod pojmom po~iwewe podrazumeva saizvr{ila{tvo i sve oblike
sau~esni{tva u uèm smislu. Po~iwewe je postao sintetizovani pojam za izvr{ewe krivi~nog dela, odnosno svaka radwa, pa i stawe, predstavqa izvr{ewe krivi~nog dela, jer sve one ~ine organsku celinu koja dovodi do posledica nekog krivi~nog dela.
532
1.3. U predmetu Tuìla{tvo protiv Vasiqevi}a Ha{ki tribunal je pojam po~iwewa definisao na slede}i na~in:
Po~iwewe: Optuèni krivi~no odgovara po ~lanu 7(1) samo onda kada
se dokaè da je li~nim fizi~kim izvr{ewem predmetne krivi~ne radwe, odnosno li~nim propustom da ne{to u~ini, prekr{io me|unarodno humanitarno pravo.
Ovde Ha{ki tribunal iznosi stav da je po~iwewe aktivnost, odnosno
radwa izvr{ewa krivi~nog dela, s tim {to radwa moè biti ~iwewe ili ne~iwewe. Krivi~na radwa je prekr{aj me|unarodnog humanitarnog prava. Interesantno je da je Ha{ki tribunal samo ovu re~enicu u celoj presudi naveo
u posebnom poglavqu koje je naslovio po~iwewe. Obi~no se koristi duà
elaboracija svih modaliteta po~iwewa, ali u ovoj presudi je navedena samo
jedna re~enica kao tuma~ewe odredbe ~lana 7(1) Statuta.
2. Planirawe
2.1. U predmetu Tuìla{tvo protiv Staki}a Ha{ki tribunal je planirawe definisao na slede}i na~in:
Pretresno ve}e se pridràva ustaqene jurisprudencije i smatra da planirawe zna~i da jedna ili vi{e osoba, kako u pripremnoj fazi, tako i u fazi sprovo|ewa, smi{qaju po~iwewe krivi~nog dela. Pretresno ve}e se slaè da, kada je neki optuèni progla{en krivim za izvr{ewe krivi~nog dela, on ne moè biti osu|en za planirawe tog istog krivi~nog dela, mada se
wegovo sudelovawe u planirawu moè smatrati oteàvaju}om okolno{}u.
2.2. U predmetu Tuìla{tvo protiv Blagojevi}a Ha{ki tribunal je dao
slede}u definiciju planirawa:
Planirawe zna~i da jedna ili vi{e osoba smi{qaju izvr{ewe krivi~nog dela, u pripremnoj fazi kao i u fazi sprovo|ewa.
U ovim definicijama Ha{ki tribunal sasvim nedvosmisleno iznosi
stav da planirawe obuhvata odre|enu aktivnost.
U predmetu Staki} planirawe zna~i da jedna ili vi{e osoba, kako u
pripremnoj fazi, tako i u fazi sprovo|ewa, smi{qaju po~iwewe krivi~nog
dela.
U predmetu Blagojevi} planirawe zna~i da jedna ili vi{e osoba
smi{qaju izvr{ewe krivi~nog dela, u pripremnoj fazi kao i u fazi
sprovo|ewa.
Kao {to moè da se primeti definicije planirawa su sli~ne. Bez upu{tawa u razmatrawe da li je samo smi{qawe izvr{ewa krivi~nog dela dovoqno da bi svako takvo planirawe predstavqalo ka`wivu radwu, za razumevawe zna~ewa izvedenog pojma udruèni zlo~ina~ki poduhvat je va`no da je
re~ i pojam po~iwewa uneta u odgovaraju}i kontekst kao da je u pitawu ~ist
sinonim za re~ i pojam izvr{ewe. Na ovaj na~in Ha{ki tribunal manifestu533
je svojevrsnu teoretsku konfuziju. Naime, sve analize presuda Ha{kog tribunala pokazuju da nema jedinstvenog pravnog stava koji bi bio objektivno tuma~ewe normi me|unarodnog humanitarnog prava. Stavovi se mewaju od predmeta do predmeta sa tendencijom da kada se pojavi optuèni koji se ne moè
optuìti kao neposredni izvr{ilac nekog konkretnog krivi~nog dela, onda
na scenu stupaju primeri sudskih presedana iz anglosaksonskog pravnog sistema na osnovu kojih se {ire osnovi i pretpostavke za krivi~nu odgovornost, a kao forma i okvir koji dozvoqava neslu}ene mogu}nosti korsti se pojam udruènog zlo~ina~kog poduhvata koji sadrì saizvr{ila{tvo i sau~esni{tvo u uèm smislu.
Pitawe definisawa pojma po~iwewa tako|e dobija nova zna~ewa, jer jedino tako Ha{ki tribunal moè da ublaì nedostatak dokaza za matricu koju name}e, a naro~ito nemogu}nost dokazivawa u okviru razumnog zakqu~ivawa. Zato se pretpostavke i izvedeni sled doga|aja i postupaka predstavqaju
razumnim zakqu~ivawem van svake sumwe sa zadatkom da se to mora uklopiti
u medijski pripremqenu sliku o kolektivnoj krivici u gra|anskom ratu po
procenama CIA.
3. Nare|ivawe
3.1. U predmetu Tuìla{tvo protiv Staki}a Ha{ki tribunal je dao slede}u definiciju nare|ivawa:
Optu`ba tvrdi da se u vezi s nare|ivawem zahteva dokaz da su jedna
ili vi{e osoba u svojstvu po~inioca izvr{ile aktus reus predmetnog krivi~nog dela, i to sa ili bez u~estvovawa optuènog. Takav dokaz, po mi{qewu optu`be, ukqu~uje ~iwenicu da je po~inilac delovao sprovode}i ili na
drugi na~in doprinose}i sprovo|ewu izri~itog ili implicitnog nare|ewa
koje je optuèni izdao po~iniocu kao svom podre|enom ili kao osobi nad kojom je raspolagao de jure ili de fakto ovla{}ewima da izdaje nare|ewa. Nije nu`no da postoji formalni odnos nadre|eni podre|eni. Dovoqno je da je
i optuèni raspolagao ovla{}ewima da izdaje nare|ewa i da se moè razumno izvesti zakqu~ak o postojawu tih ovla{}ewa. I kona~no, tuìlac u vezi s
nare|ivawem tvrdi da optuèni mora ispuwavati relevantni uslov mens
rea predmetnog krivi~nog dela, te da je morao biti svestan znatne verovatno}e da }e po~iweno krivi~no delo biti posledica sprovo|ewa datog nare|ewa.
Pretresno ve}e smatra da se nare|ivawe odnosi na osobu na poloàju vlasti koja taj poloàj koristi da bi uverila drugu osobu da po~ini krivi~no delo. Osoba koja nare|uje mora imati mens rea traènu za krivi~no delo za koje se tereti, pri ~emu je morala biti svesna znatne verovatno}e
da }e izvr{ewe ili neki drugi oblik doprinosa izvr{ewu tog nare|ewa za
posledicu imati po~iweno krivi~no delo. Pretresno ve}e, me|utim, smatra
da dodatna osuda za izdavawe nare|ewa u vezi s nekim konkretnim krivi~nim
delom nije primerena kada se utvrdi da je optuèni to isto delo i po~inio.
534

U ovom predmetu Ha{ki tribunal iznosi stav kojim ne prihvata stav Tuìla{tva o pojmu nare|ivawe. Naime, Tuìla{tvo smatra da postoji nare|ivawe, ako je jedna osoba izdala naredbu drugim kao podre|enima ili osobama nad kojima de jure i de fakto ima ovla{}ewa da izdaje naredbe. Ha{ki
tribunal nare|ivawe tuma~i da osoba na poloàju vlasti taj poloàj koristi da bi uverila drugu osobu da po~ini krivi~no delo. Dakle, naredba se ne
tretira kao obavezuju}i nalog nadre|enog podre|enom {ta on mora ili treba da uradi, ve} kao akt kojim se jedna osoba kao podre|eni uverava, odnosno
uti~e da podre|eni donese odluku da je potrebno da izvr{i krivi~no delo.
To bi se moglo protuma~iti i kao obi~no podstrekavawe. Dakle, podstrekavawe kao oblik sau~esni{tva metodom nare|ivawa kojom se uti~e na glavnog
izvr{ioca da donese odluku da izvr{i odre|eno krivi~no delo.
Za odgovornost lica koje je izdalo nare|ewe kao oblik podstrekavawa
potrebna je objektivna veza, odnosno da do izvr{ewa konkretnog krivi~nog
dela ne bi ni do{lo da nije bilo podstrekavawa, odnosno da ne bi ni do{lo
do konkretnog oblika izvr{ewa konkretnog krivi~nog dela da nije bilo
podstrekavawa. Ovo ne prime}uje Ha{ki tribunal, ali zato u ovom stavu daje jo{ vi{e elemenata za odre|ivawe pojma po~iwewa.
Tvrdi se da je lice koje nare|uje moralo biti svesno znatne verovatno}e
da }e izvr{ewe ili neki drugi oblik doprinosa izvr{ewu tog nare|ewa za
posledicu imati po~iweno krivi~no delo. U ovoj re~enici se po~iwewe tretira kao izvr{ewe krivi~nog dela.
3.2. U predmetu Tuìla{tvo protiv Staki}a Ha{ki tribunal je povodom pojma nare|ivawe izveo i slede}i zakqu~ak:
Op{ta pitawa u vezi s ~lanom 7(3) u ovom predmetu - Civilna osoba s
funkcijama nadre|enog: zvani~nici kao nadre|eni
Na osnovu ~lana 7(3) Statuta i u skladu s praksom ovog Suda, civilna
osoba s funkcijama nadre|enog moè biti krivi~no odgovorna za krivi~na
dela svojih podre|enih.
Osude i po ~lanu 7(1) i po ~lanu 7(3)?
U okviru prakse ovog Suda u pravnom je smislu dopustivo neku osobu
proglasiti krivom za jedno krivi~no delo i po ~lanu 7(1) i po ~lanu 7(3).
Iako je bilo predmeta u kojima je osu|uju}a presuda po istoj ta~ki optu`nice izre~ena i na osnovu ~lana 7(1), i na osnovu ~lana 7(3), postoje i druge
presude u kojima je Pretresno ve}e iskoristilo svoje diskreciono ovla{}ewe da osudu izrekne po samo jednoj osnovi krivi~ne odgovornosti, ~ak i kada se uverilo da su pravni uslovi za izricawe osude na temequ druge osnove
odgovornosti ispuweni. U takvim situacijama pretresno ve}e je osudu izreklo po onoj osnovi odgovornosti koja najta~nije opisuje inkriminisano pona{awe optuènog.
Pretresno ve}e se slaè sa stanovi{tem Pretresnog ve}a u predmetu
Bla{ki} da bi bilo nelogi~no nekog komandanta smatrati krivi~no odgo535
vornim zato {to je planirao, podsticao ili naredio po~iwewe krivi~nih

dela, a istovremeno ga teretiti {to ih nije spre~io ili kaznio. Pretresno ve}e podràva i Prvostepenu presudu u predmetu Krnojelac, gde stoji
slede}e:
Nije primereno donositi osu|uju}u presudu po osnovi obe odgovornosti
za istu ta~ku koja se zasniva na istim radwama. Kada optu`ba u jednoj ta~ki
tereti po osnovi obe odgovornosti, a ~iwenice su takve da podupiru zakqu~ak o postojawu obe odgovornosti, Pretresno ve}e ima diskreciono pravo da
odlu~i koja od tih osnova odgovornosti je najprimerenija u kontekstu pripisivawa krivi~ne odgovornosti optuènom.
I na kraju, ovo Pretresno ve}e tako|e smatra da, uop{teno gledaju}i,
osu|uju}a presuda i po ~lanu 7(1) i po ~lanu 7(3) za isto krivi~no pona{awe
nije mogu}a.
^lan 7(3) sluì prvenstveno kao okvirna klauzula u situacijama gde se
ne moè primeniti primarna osnova odgovornosti. U predmetima gde neko
pretresno ve}e na temequ dokaza do|e do zakqu~ka da konkretna dela ispuwavaju uslove ~lana 7(1) i da je optuèni delovao kao nadre|eni, ovo Pretresno ve}e deli stav Pretresnog ve}a u predmetu Krnojelac da osudu vaqa izre}i samo po ~lanu 7(1), a da nadre|eni poloàj optuènog treba u obzir uzeti kao oteàvaju}i faktor.
Zbog toga u na~elu nije nu`no da se u interesu pravde i iscrpnog opisa
individualne odgovornosti donese zakqu~ak po ~lanu 7(3) Statuta ako se Ve}e ve} osvedo~ilo, van razumne sumwe, da je dokazana odgovornost po ~lanu
7(1) kao i to da je optuèni bio na funkcijama s vla{}u nadre|enog. Funkcije nadre|enog na kojima se nalazio optuèni pri ~emu se va`nost tih
funkcija ne èli umawiti predstavqale bi u tom slu~aju samo oteàvaju}i faktor, a teìna koja }e mu se pridati zavisila bi od ta~nog statusa nadre|enog koji je optuèni imao nad svojim podre|enima. Funkcije nadre|enog
na kojima je bio optuèni vaqa detaqno utvrditi i dovesti u vezu s konkretnim pona{awem utvr|enim po ~lanu 7(1). Takav pristup u odnosu na odgovornost po ~lanu 7(3) ne odstupa od pristupa u odnosu na npr. nare|ivawe ili
planirawe kada je po~iwewe ve} utvr|eno. Obiter: ulaziti sada u debatu o
~lanu 7(3) predstavqalo bi rasipawe sudskih resursa s obzirom na to da znamo da je odgovornost po ~lanu 7(3) supsumirana u odgovornosti po ~lanu 7(1).
Me|utim, iz ove diskusije jasno sledi da, kada je utvr|eno da neki optuèni u odnosu na jednu konkretnu optu`bu nije kriv po ~lanu 7(1), vaqa razmotriti vid individualne odgovornosti iz ~lana 7(3).
Zakqu~ci Pretresnog ve}a
Pretresno ve}e konstatuje da vid odgovornosti opisan kao saizvr{ila{tvo najta~nije opisuje u~estvovawe dr Staki}a u krivi~nim delima koja su
1992. po~iwena u op{tini Prijedor. Ve}e }e stoga izneti bitne elemente tog
u~estovovawa koji se mogu primeniti na sva krivi~na dela za koja se dr Staki} tereti kao krivi~no odgovoran, {to }e posluìti kao temeq za zakqu~536
ke Ve}a u odnosu na svaku ta~ku Optu`nice. Me|utim, to nije ni u kom slu~aju restriktivno, tako da }e se u odnosu na pojedine ta~ke razmatrati i drugi
vidovi odgovornosti.
(a) Actus reus Saizvr{ioci
Me|u saradnicima optuènog bili su nosioci vlasti samoprogla{ene
Skup{tine srpskog naroda op{tine Prijedor, SDS, prijedorski Krizni
{tab, Teritorijalna odbrana te policija i vojska. Naro~ito je dr Staki} delovao zajedno s na~elnikom policije Simom Drqa~om, istaknutim pripadnicima vojske poput pukovnika Vladimira Arsi}a i majora Radmila Zeqaje,
predsednikom Izvr{nog odbora op{tine Prijedor dr Milanom Kova~evi}em, te sa Slobodanom Kuruzovi}em, koji je bio i komandant op{tinskog
{taba Teritorijalne odbrane i komandant logora Trnopoqe.
Zajedni~ki ciq
Ciq konsolidovawa srpske kontrole u op{tini Prijedor, u kojoj su ve}insko stanovni{tvo bili muslimani (op{tina koja ulazi u varijantu B) po
prvi puta je artikulisan u Uputstvu koje je Glavni odbor Srpske demokratske
stranke Bosne i Hercegovine izdao 19. decembra 1991. U Uputstvu se iznosi
plan za srpski narod u Bosni i Hercegovini da ìvi u jedinstvenoj dràvi.
Taj ciq prihvatio je Op{tinski odbor SDS-a Prijedor, koji je zapo~eo sa
sprovo|ewem prvog stepena priprema za op{tine iz varijante B. Uspostavom
samoprogla{ene Skup{tine srpskog naroda u op{tini Prijedor, 7. januara
1992. plan je na op{tinskom nivou poprimio vidqivi oblik. Odluka srpske
skup{tine od 17. januara 1992, o pripajawu Autonomnoj regiji Krajini (daqe
u tekstu: ARK) dodatno potkrepquje pretpostavku da se htelo na op{tinskom
nivou uspostaviti teritorija pod srpskom dominacijom i kontrolom.
Zajedni~ki ciq na nivou Prijedora upe~atqivo je izraèn u {est strate{kih ciqeva vodstva bosanskih Srba u Bosni i Hercegovini koje je formulisao Radovan Karayi}, a me|u kojima je prvi ciq bilo odvajawe Srba od
druge dve nacionalne zajednice. Karayi} je iznio opasku da }e se postignu}em wegovih ciqeva kona~no i definitivno zavr{iti posao za borbu, za
slobodu srpskog naroda. U trenutku kad je Karayi} formulisao te ciqeve,
u op{tini Prijedor ve} su bile u toku pripreme za sprovo|ewe prvog ciqa.
Sporazum ili pre}utna saglasnost
Dana 29. aprila 1992, kako na sastanku koji je dr Staki} sazvao u kasarni
JNA u Prijedoru, tako i na skupu u îrkin Poqu, postignut je kona~ni dogovor izme|u onih koji su bili voqni da u~estvuju, konkretno policije i naoruànih Srba, da }e te no}i u Prijedoru biti sprovedeno preuzimawe vlasti. To je bio ~in koji je pokrenuo ~itavu lavinu doga|aja i prvi u nizu dogovora koji su bili potrebni da se postigne zajedni~ki ciq. Nije bio nuàn
formalni sporazum, a svi u~esnici su znali kamo vodi odluka o preuzimawu
vlasti.
Preuzimawe vlasti od strane srpskih organa, 30. aprila 1992, bilo je
kulminacija planova koje je SDS kovao mesecima. SDS je tada ve} sara|ivao
537
s policijom na tome da se, kao priprema za pu~, oja~aju snage bezbednosti u op{tini. Nakon preuzimawa vlasti, dr Staki} i drugi lideri SDS-a preuzeli
su kqu~ne funkcije u op{tinskoj vlasti, a legalno izabrani muslimanski i
hrvatski politi~ari su prisilno smeweni. Drugi vode}i ~lanovi SDS-a postavqeni su na strate{ka mesta po ~itavoj op{tini. Simo Drqa~a je postao
na~elnik policije.
Nakon preuzimawa vlasti, srpsko vodstvo je nastojalo u op{tini Prijedor posti}i stawe spremnosti za rat, {to je stajali{te koje je potkrepio vojni vje{tak optu`be Ewan Brown. Iz redovnog borbenog izve{taja Komande
5. korpusa, od 3. maja 1992, upu}enog Komandi 2. vojne oblasti, sledi da je izvr{eno preme{tawe jedne haubice 105 mm i jedne topovske protivavionske
baterije iz 343. motorizovane brigade u rejon Prijedora radi oja~avawa jedinica na {irem rejonu Prijedor Qubija Kozarac. Jedinice su posele rejon
za upotrebu.
Prijedorski Krizni {tab je po~eo da uvodi ograni~ewa za stanovnike
Prijedora koji nisu bili Srbi. Naro~ito su izdavani proglasi da treba predati svo oru`je. Stvarawe atmosfere prisile za stanovnike op{tine Prijedor nesrpske nacionalnosti u skladu je sa ciqem saizvr{ilaca da se konsoliduje srpska vlast u op{tini prisiqavawem nesrba da beè ili budu deportovani, ~ime je su{tinski promewena nacionalna ravnoteà u op{tini.
Propagandna kampawa pridonela je polarizaciji stanovni{tva Prijedora po nacionalnoj osnovi i stvorila atmosferu straha. Dr Staki} se tokom
leta 1992. ~esto pojavqivao u sredstvima informisawa, seju}i me|unacionalno nepoverewe. List Kozarski vjesnik postao je propagandno sredstvo za izraàvawe stavova srpskih vlasti. Stanovni{tvo je onemogu}eno u primawu
signala stanice TV Sarajevo i moglo je gledati iskqu~ivo televizijski program iz Beograda ili Baweluke. U govoru koji je prenio Kozarski vjesnik,
dr Staki} je izjavio: Do{li smo do stawa u kome Srbi sami crtaju granice
svoje nove dràve. Na to tako|e ukazuje ~iwenica da je izdawe Slu`benog
glasnika op{tine Prijedor, od 20. maja 1992. nosilo oznaku Godina 1.
Stvarawe atmosfere straha u op{tini Prijedor kulminiralo je dogovorom ~lanova Kriznog {taba da se oruàne snage upotrebe protiv civilnog
stanovni{tva i da uspostave logore Omarska, Keraterm i Trnopoqe. Nalog
o osnivawu logora Omarska, od 31. maja 1992, koji je potpisao Simo Drqa~a,
izdan je u skladu sa Odlukom Kriznog {taba ~iji je predsednik bio dr Staki}. Pretresno ve}e ne vidi razloga da posumwa u autenti~nost izjave dr
Staki}a, koju je on dao u televizijskom intervjuu, da su Omarska, Keraterm
i Trnopoqe bili nu`nost u datom trenutku, kao ni wegove potvrde da su ti
logori formirani po odluci wegove civilne vlasti u Prijedoru.
Koordinirana saradwa
Slobodan Kuruzovi}, koji je intenzivno sudelovao u neposrednim pripremama za preuzimawe vlasti 30. aprila 1992, potvrdio je da je to obavqeno
uz dobro koordiniranu i usku saradwu izme|u srpskih civilnih vlasti, vojske, TO-a i policije.
538
U razdobqu koje je usledilo odmah nakon preuzimawa vlasti, dr Staki}

je, u saradwi s na~elnikom policije Simom Drqa~om i najvi{im vojnim stare{inom u Prijedoru, pukovnikom Vladimirom Arsi}em, radio na ja~awu i
objediwavawu vojnih snaga pod srpskom kontrolom. Reakcija na incidente u
Hambarinama i Kozarcu, krajem maja 1992, bila je prva u nizu mera koje je
Krizni {tab, u saradwi s vojskom i policijom, preduzeo kako bi op{tinu
o~istio od nesrba.
Simo Drqa~a je u Kriznom {tabu predstavqao policiju. Dr Staki} je
predloìo da u Kriznom {tabu bude i predstavnik vojske, ali je taj prijedlog
odba~en. Ipak, sastancima prijedorskog Kriznog {taba povremeno su u ime
vojske prisustvovali ili Arsi} ili Zeqaja. Odmah nakon preuzimawa vlasti, civilne vlasti naru~ile su vojne uniforme za civilne rukovodioce, me|u kojima je bio i dr Staki}, koji je u junu i augustu 1992. nosio vojnu uniformu i oru`je.
Iako je odbrana energi~no pobijala tezu o uticaju dr Staki}a na vojsku,
Pretresno ve}e konstatuje da je izme|u dr Staki}a i vojske postojala ~vrsta
saradwa. Na primjer, 5. maja 1992. Savet za narodnu odbranu Skup{tine op{tine Prijedor, pod predsedavawem dr Staki}a, usvojio je zakqu~ke u vezi s
op{tom mobilizacijom i predajom nelegalnog naoruàwa.
Zahvaquju}i svom poloàju predsednika i Kriznog {taba i Saveta za narodnu odbranu, dr Staki} je omogu}avao koordinaciju vojske i policije me|usobno i sa civilnim vlastima. Centar za obave{tavawe nalazio se ispod
kancelarije dr Staki}a u podrumu zgrade Skup{tine op{tine i dr Staki} je
~esto bio deùran. Zeqaja i Drqa~a redovito su navra}ali po informacije
u vezi s doga|ajima u Prijedoru. Razna tela kojima je dr Staki} bio na ~elu
tako|e su pruàla logisti~ku i finansijsku pomo} vojsci. Savet za narodnu
odbranu traìo je od nadle`nih op{tinskih organa da obezbede prioritetne komunikacije i osnovne potrep{tine, npr. hranu i naftu, te da o tome izve{tavaju prijedorski Izvr{ni odbor. Iz dokumentarnih dokaza sledi da je
Krizni {tab osnovao Pozadinsku bazu u îrkin Poqu, koja je dostavqala obroke za policiju na kontrolnim punktovima i straàre u logorima, gorivo
za prevoz zato~enika u logore i iz jednog logora u drugi, te municiju za policiju i vojsku. Osim toga, Ve}e se oslawa i na dva dokumenta, od kojih se prvim
od Komande garnizona Prijedor i Stanice javne bezbednosti traì da utvrde potrebe za angaòvawem materijalno tehni~kih sredstava (MTS) i opreme, dok se drugim Simi Drqa~i, Ranku Travaru i Radovanu Rajli}u daje zadatak da celovito sagledaju mogu}nosti i utvrde kriterije za predlog Kriznom
{tabu u vezi s na~inom pla}awa i ishrane vojske i milicije na podru~ju op{tine Prijedor.
Instruktivan je jedan dokument Pozadinske baze îrkin Poqe, od 17. juna 1992, pod naslovom Izve{taj o preduzetoj mobilizaciji motornih vozila
u Pozadinskoj bazi îrkin Poqe. U izve{taju se nabrajaju vozila mobilizovana u {tabu pozadinskog obezbe|ewa u skladu sa, izme|u ostalog, odlu539
kom Kriznog {taba Srpske op{tine Prijedor. U izve{taju se nadaqe navodi da se neka od popisanih vozila koriste u Pozadinskoj bazi îrkin Poqe
za obavqawe slede}ih poslova: distribucija hrane za miliciju Centar,
Prijedor II, jedinice vojske Prijedor II, (...), na punktove Trnopoqa, Keraterma. U izve{taju se navodi jo{ jedan od anga`mana Kriznog {taba:
Pozadinska baza îrkin Poqe, od 1. 5. 1992., sa celovitim pozadinskim
obezbe|ewem snabdevala je sve pripadnike milicije Centar, Milicije
Prijedor II i sve pripadnike reonskih {tabova: Palan~i{te, Omarska, Rakeli}i, Prijedor II, Qeskare, Brezi~ane, Gorwu Qubiju, Tukove. Snabdevawe je vr{eno u skladu sa Odlukom Kriznog {taba Srpske op{tine Prijedor, pa je po tom osnovu ura|en izve{taj i dostavqen Kriznom {tabu i komandi garnizona.
U tom dokumentu postoji jo{ jedan odlomak koji i vi{e nego dovoqno pokazuje razmere saradwe i me|uzavisnosti Kriznog {taba kojim je predsedavao dr Staki}, vojske i policije, u vezi s operacijama policije i vojske koje
su se odvijale u op{tini i logorima. Tu se govori o sastanku ~lanova Kriznog {taba i vojske, kojem su prisustvovali i predstavnici Pozadinske baze
îrkin Poqe. Nakon sastanka doti~ni predstavnici preduzeli su mere u
smislu celovitog materijalnog obezbe|ewa pripadnika jedinica Srpske
vojske na podru~ju op{tine, pripadnika milicije i obezbe|ewa hranom zatvora u Keratermu i Omarskoj. U relevantnom delu stoji slede}e:
Na sastanku Kriznog {taba Srpske op{tine Prijedor i komande Garnizona 10. 6. 1992. godine u kom su pored komandanta {taba Srpske vojske majora Kuruzovi}a Slobodana prisustvovali: pomo}nik komandanta za pozadinu
Mudrini} Mirko i intendant pozadine Nikoli} Stevan i svi komandanti
reonskih {tabova, prihva}ene su sve upute komande Garnizona i Kriznog
{taba u vezi preobraàja teritorijalne odbrane u vojsku Srpske Republike
Bosne i Hercegovine. U tom pravcu preduzeli smo niz mera i aktivnosti u
saradwi sa Pozadinom komande Garnizona na planu celovitog materijalnog
obezbe|ewa pripadnika jedinica Srpske vojske na podru~ju op{tine, pripadnika milicije i obezbe|jewa hranom zatvora u Keratermu i Omarskoj.
U jednom drugom dokumentu, od 17. juna 1992, Krizni {tab nare|uje prijedorskoj Stanici javne bezbednosti i Regionalnoj komandi Prijedor (tj. policiji i vojsci) da formiraju jedinstveni interventni vod. U dokumentu se
navodi da Krizni {tab mora dati saglasnost na predloèno qudstvo (...) za
sastav voda, a osim toga Regionalna komanda i Stanica javne bezbednosti du`ne su da u roku od sedam dana Kriznom {tabu Op{tine podnesu pismenu informaciju o aktivnosti i rezultatima rada interventnog voda. Taj jedinstveni interventni vod spomiwe se i u dokumentima SJB-a, u kojima se izve{tava o primeni akata Kriznog {taba.
Iz drugih akata Kriznog {taba proizlazi da je Krizni {tab, kojem je na
~elu bio dr Staki}, sara|ivao u obezbe|ivawu logisti~ke podr{ke (tj. goriva i tehni~ke opreme) za vojsku i policiju. Na primer, u jednoj naredbi Kri540
znog {taba, od 6. juna 1992, stoji da se vojsci u kasarni @arko Zgowanin treba dostaviti nafta. Zakqu~kom Kriznog {taba, od 9. juna 1992, zaduùje se
komanda Regije da se MTS materijalno-tehni~ka sredstva Kozaraputevi
prebace na sabirni centar.
U dokumentu od 4. augusta 1992, koji je sastavio Simo Drqa~a, na~elnik
SJB-a Prijedor, raspravqa se, izme|u ostalog, o paravojnim aktivnostima u
prijedorskoj op{tini. Kaè se da su zahvaquju}i sinhronizovanim dejstvima srpske vojske i policije velikim delom uni{tene paravojne formacije.
Sli~no tome, u ~lanku iz Kozarskog vjesnika, od 13. novembra 1992, izve{tava se o pojedinostima sa zatvorene sednice Skup{tine op{tine. Navodi
se da je Simo Drqa~a, kao na~elnik Stanice javne bezbednosti, izjavio da je
situacija stabilna {to se ti~e dejstava muslimanskih paravojnih formacija po{to su one razbijene efikasnom akcijom vojske i milicije.
Izme|u Kriznog {taba, kasnije Ratnog predsedni{tva, i pripadnika policije i vojske postojala je koordinirana saradwa u upravqawu logorima.
Uloga Kriznog {taba sastojala se u nadgledawu bezbednosti u logorima, dono{ewu odluka o produèwu pritvora gra|anima Prijedora, obezbe|ivawu
prevoza (i potrebnog goriva) za preme{tawe zatvorenika iz logora u logor
ili van teritorije pod srpskom kontrolom, te koordinirawu dostave hrane
za zato~enike.
Dr Staki} je provodio dosta vremena druè}i se s Drqa~om i Arsi}em. Kao {to je Slavko Budimir rekao u svom iskazu: Ja sam u svom prethodnom iskazu rekao da su se g. Drqa~a i g. Staki} i g. Arsi} ~esto druìli. Ja nisam bio prisutan tim doga|ajima, ali smo imali spoznaja da se druè. Pretresno ve}e je uvereno da su oni zacelo u takvim situacijama raspravqali o razvoju svojih zajedni~kih ciqeva. Stoga se na temequ te uzajamne razmene informacija moè izvesti zakqu~ak da su postojali neformalni vidovi saradwe.
Zajedni~ka kontrola nad kriminalnim pona{awem
Zajedni~ki ciq nije se mogao posti}i bez zajedni~ke kontrole nad kona~nim ishodom i upravo taj element me|uzavisnosti karakteristi~an je za
ovo kriminalno pona{awe. Nijedan u~esnik nije mogao sam posti}i zajedni~ki ciq, iako je svaki u~esnik za sebe mogao taj plan osujetiti odbiv{i
da obavi svoj deo posla ili prijaviv{i zlo~ine. Da su, na primer, organi politi~ke vlasti koje je predvodio dr Staki} uskratili svoje u~e{}e, to bi
osujetilo zajedni~ki plan. Dr Staki} je to znao. Da to nije bilo tako, ne bi
bilo potrebe da se smeni profesor êhaji}.
Atmosfera neka`wivosti svih onih koji su u~estvovali u pu~u, koji je
predvodio dr Staki}, kao i op{te bezakowe koje je vladalo u Prijedoru, omogu}ili su sprovo|ewe zajedni~kog ciqa.
Zajedni~ka svest o znatnoj verovatno}i da }e do}i do zlo~ina
Pretresno ve}e je uvereno da su dr Staki} i wegovi saizvr{ioci delovali sa sve{}u da }e, kao direktna posledica wihovog sprovo|ewa zajedni~541
kog ciqa, biti po~iweni zlo~ini. Saizvr{ioci su pristali na uklawawe

muslimana iz Prijedora svim potrebnim sredstvima, te su ili pristali na
posledicu da }e do}i do zlo~ina ili su aktivno sudelovali u wihovom po~iwewu. îwenica da je dr Staki} smatrao potrebnim da smeni profesora êhaji}a i druge koji o~ito ne bi bili u~estvovali u sprovo|ewu zajedni~kog
ciqa pokazuje da je dr Staki} bio svestan da, bez radwi koje su preduzeli on
i wegovi saizvr{ioci, krajwi ciq stvarawa srpske dràve ne bi mogao biti ostvaren.
Samo je Ha{ki tribunal mesto gde je mogu}e da ve}a imaju takva diskreciona ovla{}ewa da se u okviru jedne iste ta~ke optu`nice optuèni osudi
za istu kriminalnu radwu i po osnovu ~lana 7 (1) i 7 (3) Statuta, i da se od
strane drugog pretresnog ve}a zauzme potpuno druga~iji stav. Verovatno da
nema suda sa takvim diskrecionim ovla{}ewima. Barem ih nema u dràvama
kontinentalnog prava.
Verovatno bi u skladu sa principom zakonitosti moglo da se zakqu~i da
osu|uju}a presuda i po ~lanu 7(1) i po ~lanu 7(3) za isto krivi~no pona{awe
nije mogu}a, ali kao logi~ni nastavak bi mogao da se izvede i zakqu~ak da za
isto pona{awe ne bi mogao da se izvede zakqu~ak o postojawu nekoliko nezavisnih krivi~nih dela, kao {to to ~ini Ha{ki tribunal suprotno svim teoretskim i zakonodavnim re{ewima o sticaju.
Kao {to moè da se primeti, Ha{ki tribunal olako utvr|uje postojawe saizvr{ila{tva na osnovu odba~ene teorije o nezavisnoj prirodi sau~esni{tva u uèm smislu. Da stvar bude ~udnija, ovo Ha{ki tribunal iznosi u obrazloèwu presude koja se odnosi na odgovornost po osnovu ~lana 7
(3) Statuta.
Zajedni~ki ciq, sporazum ili pre}utna saglasnost, koordinirana saradwa, zajedni~ka kontrola nad kriminalnim pona{awem (u okviru koje je posebno interesantan stav da je svako mogao da osujeti plan odbijawem da obavi svoj deo posla ili da prijavi zlo~ine kome?), a posebno konstatacija o
atmosferi naka`wivosti svih koji su u~estvovali u pu~u, op{te bezakowe i
zajedni~ka svest o znatnoj verovatno}i da }e do}i do zlo~ina navedeni su kao
elementi koji uti~u na odgovornost u smislu ~lana 7 (3) Statuta. Tako je iznet stav o odgovornosti nadre|ene osobe za krivi~na dela koja je izvr{ila
podre|ena osoba, s tim {to je nadre|eni jasno odre|en kao saizvr{ilac krivi~nog dela. Ne ulaze}i u sve detaqe koji se ~iweni~no vrlo lako mogu opovrgnuti, {to i nije primarni ciq ove studije, posle ovakvog stava nije jasno
da li je za Ha{ki tribunal optuèni organizator kriminalnog udruèwa,
da li je u~esnik kriminalnog udruèwa, da li je lice koje nare|uje i tako uverava druge osobe da izvr{e krivi~na dela.
Ako je primarni ciq Ha{kog tribunala da za sva krivi~na dela prona|e lica koja bi bila krivi~no odgovorna i na taj na~in konsolidovao savest
onih koji su izazvali gra|anski rat na pojedinim teritorijama biv{e Jugo542
slavije, onda osnovne teoretske postavke krivi~ne odgovornosti i nisu mu

potrebne. To se najupe~atqivije demonstrira na konstrukciji pojma udruèni zlo~ina~ki poduhvat.
3.3. U predmetu Tuìlac protiv Blagojvi}a Ha{ki tribunal je povodom
nare|ivawa izneo slede}i stav:
Nare|ivawe podrazumeva osobu na poloàju vlasti koja taj poloàj koristi da prisili drugu osobu da po~ini krivi~no delo.
U ovom predmetu nare|ivawe je drugi naziv za prinudu i prisiqavawe
kao metod podstrekavawa. Ovde je naredba sredstvo kojim se uti~e na neposrednog izvr{ioca krivi~nog dela da sam donese odluku da izvr{i konkretno krivi~no delo.
3.4 U predmetu Tuìlac protiv Delali}a Ha{ki tribunal je izneo slede}i stav:
Odnos nadre|eni-podre|eni Diskusija i zakqu~ak
Uslov da postoji odnos nadre|enipodre|eni, koji po re~ima Komentara Dopunskog protokola I treba promatrati u sklopu hijerarhije koja obuhvata pojam kontrole, postaje naro~ito problemati~an u situacijama kao
{to je bila ona u biv{oj Jugoslaviji tokom predmetnog perioda, tj. u situacijama gde dolazi do raspada dotada{wih formalnih struktura i gde, u prelaznom periodu, nove, mo`da i improvizovane, strukture kontrole i komande mogu biti nedore~ene i nedefinisane. Zakqu~ak je Pretresnog ve}a, na
osnovu razloga koji su izloèni u nastavku, da se lica koja su efektivno komanduju}a u takvim vi{e-mawe neformalnim strukturama, i koja su imala
vlast da spre~e i kazne zlo~ine lica koja su zaista pod wihovom kontrolom,
mogu pod odre|enim okolnostima smatrati odgovornima za to {to to nisu
u~inila. Stoga Pretresno ve}e prihvata tvrdwu Tuìla{tva da pojedinci
na poloàju vlasti, bez obzira da li je re~ o civilnim ili o vojnim strukturama, mogu snositi krivi~nu odgovornost koja proizilazi iz doktrine o
komandnoj odgovornosti na osnovu svog de fakto kao i de jure nadre|enog poloàja. Prosta ~iwenica da nisu imali formalnopravna ovla{}ewa da
kontroli{u postupke podre|enih ne bi se trebala shvatiti kao prepreka
takvoj odgovornosti.
Odgovornost nadre|enih koji nisu vojna lica
Pre nego {to se pozabavi su{tinom potrebnog odnosa nadre|enipodre|eni, Pretresno ve}e smatra za shodno da najpre izloì svoje razmi{qawe o
pitawu primene principa koji je sadràn u ~lanu 7(3), na lica koja su na poloàju vlasti koji nije vojnog karaktera.
Iz teksta ove odredbe vidqivo je da se ovaj vid odgovornosti ne ograni~ava izri~ito na vojne komandante ili situacije do kojih dolazi pod vojnom
komandom. Naprotiv, upotreba op{teg termina nadre|eni u ovoj odredbi,
zajedno sa potvrdom pojedina~ne krivi~ne odgovornosti {efa/{efova dràva ili vlada ili odgovornih vladinih funkcionera u ~lanu 7(2), jasno
543
pokazuje da se wena primenqivost proteè i daqe od vojnih komandanata, i

obuhvata politi~ke vo|e i druge civilne nadre|ene osobe na poloàju vlasti. To tuma~ewe potkrepquje obrazloèwe rezultata glasawa, koje je dao
predstavnik Sjediwenih Dràva nakon usvajawa Rezolucije 827 Saveta bezbednosti o osnivawu Me|unarodnog suda. Sjediwene Dràve su izrazile svoje shvatawe da krivi~na odgovornost pojedinca nastaje u slu~aju kada nadre|ena osoba bilo politi~ki ili vojno ne preduzme razumne korake da bi
spre~ila ili kaznila takve zlo~ine koje su po~inila lica pod wenom vla{}u. Ta tvrdwa nije osporena. Isti je stav zauzelo Pretresno vije}e I kad je
razmatralo optu`nicu u postupku vo|enom po pravilu 61 u predmetu Tuìlac protiv Milana Marti}a, gde je istaklo da:
Me|unarodni sud ima posebno vaqane osnove za vr{ewe svoje nadle`nosti nad osobama koje, zbog svog poloàja politi~ke ili vojne vlasti, mogu narediti da se po~ine zlo~ini koji su ratione materiae u wegovoj nadle`nosti
ili koje se svesno suzdrè od spre~avawa tih zlo~ina ili ka`wavawa wihovih po~inilaca.
Ovakvo tuma~ewe dometa ~lana 7(3) u skladu je sa doktrinom komandne
odgovornosti u obi~ajnom pravu. Kao {to je u svom Kona~nom izve{taju istakla Komisija stru~waka, mada se u ve}ini sudskih predmeta u kojima se
razmatrala doktrina komandne odgovornosti radilo o optuènicima iz vojnih ili paravojnih snaga, politi~ke vo|e i javni funkcioneri su se u odre|enim okolnostima tako|e smatrali odgovornima u skladu s ovom doktrinom. Tako se Me|unarodni vojni sud za Daleki istok (u daqem tekstu: Tokijski sud) oslawao na ovaj princip pri utvr|ivawu krivice vi{e civilnih politi~kih vo|a koji su optuèni da su namerno i bezobzirno zanemarili svoju zakonsku du`nost da preduzmu odgovaraju}e korake kako bi zagarantovali
po{tivawe ratnih zakona i obi~aja i spre~ili wihovo kr{ewe. Na primer,
mada je taj sud proglasio generala Iwanea Matsuija krivi~no odgovornim za
zloglasno Pusto{ewe Nankinga, rekav{i da je on imao mo}, ba{ kao i du`nost, da kontroli{e svoju vojsku i za{titi zlosretne gra|ane Nankinga.
Mora se smatrati krivi~no odgovornim za to {to nije izvr{io svoju du`nost, on je tako|e bio spreman da takvu odgovornost pripi{e i tada{wem
japanskom ministru spoqnih poslova, Kokiju Hiroti. Proglasiv{i ga krivim za zanemarivawe zakonske du`nosti da preduzme odgovaraju}e korake koji bi zagarantovali po{tivawe i spre~ili kr{ewe ratnog prava, sud je naveo
slede}e:
Kao ministar spoqnih poslova, on je primao izve{taje o tim zverstvima odmah nakon ulaska japanskih snaga u Nanking. Po dokazima koje je izvela
odbrana, ti su izve{taji smatrani ta~nima i o toj se stvari raspravqalo sa
Ministarstvom rata. Prihva}ene su garancije Ministarstva rata da }e zverstva prestati. Nakon {to su date te garancije, bar jo{ mesec dana su stizali
izve{taji o zverstvima. Sud je mi{qewa da je Hirota zanemario svoju du`nost kad nije pred kabinetom insistirao da se preduzmu hitne mere kako bi
544
se zaustavila zverstva, nakon {to nijedna druga mera koja mu je bila na raspolagawu nije urodila tim rezultatom. Zadovoqio se time {to je prihvatio
garancije za koje je znao da se ne po{tuju, dok su svakodnevno na stotine qudi
ubijane, ène silovane, te po~iwavana i druga zverstva. To {to nije ni{ta
u~inio predstavqa krivi~ni nehat.
Sli~no tome, taj sud je proglasio premijera Hidekija Toju i ministra
spoqnih poslova Mamorua Shigemitsua krivi~no odgovornima zato {to su
propustili spre~iti ili kazniti krivi~na dela japanske vojske. [to se ti~e
ovog drugog, sud je ustvrdio slede}e:
Ne nanosimo Shigemitsuu nikakvu nepravdu kada smatramo da je zbog
okolnosti, kakve su wemu bile poznate, posumwao da se sa zatvorenicima ne
postupa kako treba. [tavi{e, jedan od svedoka je o tome svedo~io. Nakon toga on nije preduzeo nikakve odgovaraju}e korake da tu stvar istraì, iako je
kao ~lan vlade imao najvi{u odgovornost za dobrobit zatvorenika. Trebao je
insistirati na tome, ako treba podneti i ostavku, kako bi sa sebe skinuo odgovornost za koju je sumwao da je ne izvr{ava.
U predmetu Sjediwene Dràve protiv Friedricha Flicka i ostalih, {estorica optuènih, koji su svi bili vode}i civilni industrijalci, tere}eni su za ratne zlo~ine i zlo~ine protiv ~ove~nosti zato {to se tvrdilo da
su bili glavni po~inioci, sau~esnici, da su naredili, potpomagali, dobrovoqno sudelovali ili bili ume{ani u planove i pothvate koji su ukqu~ivali porobqavawe i deportaciju civila s okupiranih teritorija kao robovske
radne snage, porobqavawe zato~enika koncentracionih logora i kori{}ewe
ratnih zarobqenika za rad koji je direktno povezan sa ratnim dejstvovawima. Konkretniji navodi su bili da su optuèni traìli i koristili se tim
programima robovskog rada time {to su desetine hiqada radnikarobova koristili u industrijskim postrojewima koja su bila u wihovom vlasni{tvu,
pod wihovom kontrolom ili uticajem.
Iako je ~etvoricu od optuènih oslobodio krivice, sud je optuène
Flicka i Weissa proglasio krivima, po{to su dokazani primeri Weissovog
dobrovoqnog u~estvovawa u programu robovskog rada. [to se ti~e Flicka, kao
osobe koja je kontrolisala doti~no industrijsko postrojewe, i koja je bila
Weissov nadre|eni, u presudi se spomiwe samo wegovo znawe i odobravawe
Weissovih postupaka. Primetiv{i to nepostojawe eksplicitnog obrazloèwa, Komisija Ujediwenih nacija za ratne zlo~ine napomiwe da se ~ini jasnim da ga je sud proglasio krivim na osnovu primene odgovornosti nadre|enog za dela koja po~ine wegovi podre|eni, a koje je on duàn spre~iti.
Sli~no tome, civilne nadre|ene osobe progla{ene su krivi~no odogornima za zlostavqawe radnika na prisilnom radu u nema~koj industriji u drugostepenoj odluci Vi{eg suda vojnih vlasti u francuskoj okupacionoj zoni u
Nema~koj, u predmetu Roechling. U tom su predmetu bila petorica optuènih, koji su svi imali visoke poloàje u èqezari i ~eli~ani Roechling u
Voelklingenu. êtvorica wih tere}ena su, izme|u ostalog, za to {to su pri545
silno zaposlili dràvqane zemaqa koje su u to vrijeme bile pod okupacijom,

ratne zarobqenike i deportirane osobe, koje su bile zlostavqane bilo po
wihovim nare|ewima, bilo uz wihovo odobrewe. U svojoj je presudi sud pojasnio ovu optu`bu na slede}i na~in:
Herman Roechling i drugi optuèni ~lanovi uprave fabrike u Voelklingenu nisu optuèni da su naredili takve uàsne postupke, ve} da su ih dozvolili, {tavi{e i podràvali, te da, osim toga, nisu u~inili sve {to je u wihovoj mo}i da ta zlostavqawa zaustave.
Zakqu~iv{i da su trojica optuènih imala dovoqna ovla{}ewa da interveni{u kako bi postigli da se poboq{a postupawe sa deportircima, sud
ih je proglasio krivima na osnovu toga {to nisu ni{ta u~inili.
Tako se mora zakqu~iti da se primenqivost principa odgovornosti nadre|enog u ~lanu 7(3) proteè ne samo na vojne komandante, ve} i na pojedince koji imaju nadre|eni poloàj nevojne prirode.
Koncept nadre|ene osobe
Pretresno ve}e }e se sada pozabaviti pitawem koje leì u su{tini koncepta komandne odgovornosti za ne~iwewe, odnosno potrebnim karakterom
odnosa nadre|enipodre|eni.
Kao {to je gore pomenuto, odbrana tvrdi da je temeqna razlika koja se sa
tim u vezi mora istaknuti ona izme|u komandanata sa jedne i drugih tipova
nadre|enih osoba (ukqu~uju}i i osobe koje nisu komandanti a imaju vi{i poloàj od osoba koje su po~inile prvobitna krivi~na dela) sa druge strane.
Razliku obja{wava pomo}u slede}eg citata:
Komandanti su osobe koje mogu samostalno izdavati i potpisivati nare|ewa vojnicima u jedinicama kojima komanduju, bilo da se radi o ve}im jedinicama (divizija, korpus) ili mawim (vod, ~eta). No, osim u vrlo malim jedinicama, komandant ne moè delotvorno funkcionisati bez pomo}nika koji mu dostavqaju informacije o stawu wegovih vojnika, lokaciji i ciqevima
neprijateqa, te o drugim okolnostima koji ~ine osnovu za wegove odluke i
nare|ewa. Ti oficiri pomaga~i predstavqaju {tab, a ako je jedinica velika, pa tako i {tab, na ~elu mu je na~elnik {taba. Taj oficir moè imati
visok ~in i wegova funkcija moè biti vrlo va`na, ali on ne moè izdavati nare|ewa (osim svojim vlastitim podre|enima u {tabu) osim po ovla{}ewu i u ime komandanta jedinice.
Ovo moèmo uporediti sa definicijom poloàja i du`nosti na~elnika
{taba koja je data u predmetu Visoka komanda:
[tabni oficiri, osim u ograni~enim podru~jima, nemaju komandna
ovla{}ewa. Podre|eni {tabni oficiri obi~no deluju kroz na~elnike {tabova. Na~elnik {taba je u svakoj komandi oficir koji je najbliì komanduju}em oficiru, barem zvani~no. Wegova je funkcija da se pobrine da se izvr{e èqe komanduju}eg oficira. Wegova je du`nost da informi{e komanduju}eg oficira o aktivnostima koje se odvijaju na podru~ju pod wegovom komandom. Wegova je funkcija da se pobrine da se komanduju}i oficir oslobo546
di bavqewa detaqima i rutinskim poslovima, te da se kad se proglasi odre|ena politika adekvatnim metodama i procedurama obezbedi weno propisno
sprovo|ewe. Wegova sfera i li~ne aktivnosti zavise od prirode i interesa
wegovog komanduju}eg oficira, a opseg im se pove}ava shodno poloàju i odgovornostima tog komandanta.
U skladu sa tim pogledima, ameri~ki vojni tribunali su u predmetima
Taoci i Visoka komanda zauzeli stav da se na~elnike {tabova ne moè smatrati krivi~no odgovornima po osnovu komandne odgovornosti iako ih moè smatrati krivi~no odgovornima za ono {to su sami u~inili. U predmetu
Visoka komanda je tako zakqu~eno da su:
[tabni oficiri preko potrebna karika u lancu kona~nog izvr{ewa.
Ako je osnovna zamisao kriminalna po me|unarodnom pravu, {tabni oficir
koji je tu zamisao oblikovao u vojno nare|ewe, bilo sam ili putem svojih podre|enih, ili li~no preduzimao mere da bi se pobrinuo da se ona na adekvatan
na~in oda{aqe onim jedinicama gde se sprovodi, po~inio je krivi~no delo
po me|unarodnom pravu..
Po{to na~elnik {taba nema komandnu odgovornost u lancu komandovawa, nare|ewe ispod kojeg je wegov potpis nema izvr{nu snagu za podre|ene u
lancu komandovawa.... Na~elnik {taba nije odgovoran za neadekvatno provo|ewe komandnih ovla{}ewa.
Ukoliko nije u~estvovao u izdavawu kriminalnih nare|ewa ili wihovom izvr{ewu u okviru komande, na~elnik {taba ne postaje krivi~no odgovoran za krivi~na dela koja se u woj vr{e. Nema komandnih ovla{}ewa nad
podre|enim jedinicama. On u takvim slu~ajevima moè samo da na te stvari
ukaè svom komanduju}em generalu. Komandna ovla{}ewa i odgovornost za
wihovo izvr{avawe definitivno leè na wegovom komandantu.
Dok ova dva predmeta idu u prilog stavu da je posedovawe komandnih
ovla{}ewa neophodni preduslov za nametawe komandne odgovornosti, moglo
bi se smatrati da taj pravni stav postaje mawe jasan kad se u obzir uzme presuda kojom je Tokijski sud proglasio krivim general-potpukovnika Akira
Mutu. Muto je bio {tabni oficir koji je sluìo pod generalom Iwaneom
Matsuijem u vrijeme Pusto{ewa Nankinga, a kasnije je bio na~elnik {taba generala Yamashite na Filipinima. Analizirav{i wegovu odgovornost
dok je bio na prvom od ta dva poloàja, sud je zakqu~io da iako nema sumwe da
je Muto znao za zverstva, u svom podre|enom poloàju nije mogao preduzeti
nikakve korake da ih spre~i, te se dakle ne moè smatrati krivi~no odgovornim za wihovo izvr{ewe. No, Sud je zauzeo druga~iji stav {to se ti~e wegove odgovornosti dok je bio na poloàju na~elnika {taba Yamashite:
Wegov je poloàj sada bio vrlo razli~it od poloàja na kojem je bio za
vreme takozvanog Pusto{ewa Nankinga. Sada je bio u poziciji da je mogao
uticati na politiku. Dok je bio na poloàju na~elnika {taba, japanska vojska je nad civilnim stanovni{tvom provodila kampawu masakrirawa, mu~ewa i drugih zverstava, a ratni zarobqenici i civilni internirci izgladwi547
vani su, mu~eni i ubijani. MUTO deli odgovornost za te te{ke povrede ratnog prava. Odbacujemo wegovu odbranu da nije uop{te znao za ta zbivawa. Ta
je odbrana posve neuverqiva.
U ovom je slu~aju dakle na~elnik {taba koji nije imao formalnih komandnih ovla{}ewa, ~ini se, smatran odgovornim na osnovu doktrine komandne odgovornosti. Bar se jedan istaknuti komentator ovog pitawa oslawa na taj predmet kako bi wime potkrepio stav da se osobe koje su na poloàjima bez komandnih ovla{}ewa, kao {to su savetnici u vojnim jedinicama,
mogu smatrati krivi~no odgovornima po osnovu komandne odgovornosti. Sa
tog stanovi{ta, takva je osoba, mada nema ovla{}ewa da kontroli{e pona{awe doti~nih snaga, ipak du`na iskoristiti sva sredstva koja su joj na raspolagawu kako bi spre~ila po~iwavawe ratnih zlo~ina (me|u tim su sredstvima upu}ivawe prosveda komandantu jedinice, obavje{tavawe slede}eg
vi{eg nivoa komandovawa, ili, na kraju, podno{ewe molbe da se li{i funkcije u jedinici).
Mada, dakle, ovo pitawe nije nesporno, mi{qewe je Pretresnog vije}a
da je komandni poloàj svakako neophodni preduslov za nametawe komandne
odgovornosti. No, ova se tvrdwa mora kvalifikovati tako {to }e se u obzir
uzeti ~iwenica da se postojawe takvog poloàja ne moè utvrditi samo pozivawem na formalni status. Naprotiv, faktor kojim se utvr|uje odgovornost za ovaj tip krivi~ne odgovornosti jeste stvarno posedovawe, odnosno neposedovawe mo}i kontrole nad postupcima podre|enih. Shodno tome, formalni naziv komandanta ne bi se smeo smatrati neophodnim preduslovom za
komandnu odgovornost, po{to se takva odgovornost moè nametnuti bilo po
osnovu de fakto ili de jure poloàja komandanta.
Iako nam Statut ne daje mnogo smernica u vezi s ovim pitawem, jasno da
je termin nadre|eni dovoqno {irok da bi obuhvatio poloàj vlasti koji
se zasniva na postojawu de fakto mo}i kontrole. Isti se termin koristi u
~lanu 86 Dopunskog protokola I, koji u ~lanu 87 nadaqe odre|uje da se du`nost vojnog komandanta da spre~i kr{ewa @enevskih konvencija ne proteè samo na wegove podre|ene, ve} i na druge osobe pod wegovom kontrolom.
Taj je tip odnosa nadre|enipodre|eni opisan u Komentaru Dopunskih protokola kori{}ewem pojma indirektna podre|enost, za razliku od veze koju nalazimo kod direktne podre|enosti, za koju se kaè da povezuje takti~kog komandanta i wegove vojnike. Me|u primerima takve indirektne podre|enosti, u Komentaru se prime}uje da:
Ako je civilno stanovni{tvo na svom sopstvenom teritoriju neprijateqski nastrojeno prema ratnim zarobqenicima i preti im zlostavqawem,
vojni komandant koji je odgovoran za te zarobqenike ima obavezu da interveni{e i da preduzme neophodne mere, ~ak i ako to stanovni{tvo nije zvani~no pod wegovom vla{}u.
Pregled postoje}ih sudskih presedana pokazuje da su komandanti redovnih vojnih snaga u nekim slu~ajevima bili smatrani krivi~no odgovornim za
548
to {to nisu spre~ili ili kaznili krivi~na dela koja su po~inile osobe koje nisu formalno bile pod wihovom vla{}u po lancu komandovawa. Tako je
na su|ewima u predmetima Taoci i Visoka komanda prihva}eno da se komandanti nadle`ni za okupiranu teritoriju mogu smatrati odgovornima za ratne zlo~ine koje nad civilima i ratnim zarobqenicima na tom podru~ju po~ine vojnici koji nisu pod wihovom komandom. Kao {to je naveo Sud u predmetu Taoci:
Pitawe subordinacije jedinica kao osnov za utvr|ivawe krivi~ne odgovornosti postaje va`no u slu~aju vojnog komandanta koji ima samo takti~ku
komandu. No, kada je re~ o generalu koji ima pod svojom komandom okupiranu
teritoriju i koji je zaduèn za odràvawe javnog reda i mira, ka`wavawe
zlo~ina i za{titu ìvota i imovine, subordinacija je relativno neva`na.
Wegova je odgovornost op{te naravi i nije ograni~ena na kontrolu jedinica koje su direktno pod wegovom komandom.
Isto tako, zakqu~ak u predmetu Visoka komanda da se komandant moè
smatrati krivi~no odgovornim za to {to nije spre~io izvr{ewe protivzakonitog nare|ewa koje su izdali wegovi nadre|eni, a koje je izdano wegovim
podre|enima mimo wega, pokazuje da se pravno ovla{}ewe za upravqawe postupcima podre|enih ne smatra apsolutnim preduslovom za nametawe komandne odgovornosti. Sli~no tome, moè se smatrati da zakqu~ak u predmetu Toyoda, gde je sud odbacio navodnu va`nost onoga {to je nazvao teoretskom podelom izme|u operativne i administrativne vlasti, ide u prilog
gledi{tu da su komandanti obavezni da preduzmu mere kako bi spre~ili da
vojska pod wihovom komandom po~ini ratne zlo~ine uprkos nepostojawu
formalnih ovla{}ewa za to. Oficir koji ima samo operativna, a ne i administrativna ovla{}ewa nema formalnih ovla{}ewa da preduzme administrativne mere da bi odrào disciplinu, no po mi{qewu suda u predmetu
Toyoda, odgovornost za disciplinu u situaciji sa kojom se suo~ava trupni
komandant ne moè se, po mi{qewu aktivnih vojnih lica, nametnuti nikome
osim wemu.
S druge strane, na su|ewu u predmetu Pohl, najboqe je tuma~ewe da je optuèni Karl Mummenthey (oficir Waffen SS i poslovni direktor velikog
industrijskog konglomerata koji je koristio radnu snagu iz koncentracionih
logora) progla{en krivim na osnovu toga {to je posedovao de fakto mo}
kontrole. Mummentheya se teretilo za odgovornost za uslove u kojima su
radnici radili, a svoju je odbranu djelom zasnivao na tvrdwi da su zatvorenike zlostavqali straàri koncentracionog logora nad kojima on nije imao
nikakve kontrole (pa se implicira da on za to ni ne moè odgovarati). Sud
je tu tvrdwu odbacio re~ima:
Mummenthey je zamislio da }e se predstaviti kao privatni poslovni
~ovek koji ni na koji na~in nije bio povezan sa strogo}om i rigorozno{}u
discipline SS-a, i koji je bio posve odvojen od svakodnevice koncentracionog logora. Ta je slika neuverqiva. Mummenthey je posve sigurno bio inte549
gralna i va`na figura u celoj strukturi koncentracionog logora, te je kao

oficir SS-a, imao vojna komandna ovla{}ewa. Ako je u industrijskim postrojewima pod wegovom kontrolom do{lo do ekscesa, on je bio u poziciji ne
samo da za wih zna, ve} i da ne{to preduzme. Sa vremena na vreme prisustvovao je sastancima upravnik koncentracionog logora gde su se pretresale sve
stvari vezane za svakodnevno funkcionisawe koncentracionog logora kao
{to je podela radnih zadataka, hrana, odje}a, sme{taj, tretman zatvorenika,
ka`wavawe itd.
Sli~no tome, kao {to je gore napomenuto, to {to je Tokijski sud proglasio krivim generala Akiru Mutu za dela koja su po~iwena za vreme dok je on
bio na~elnik {taba generala Yamashite pokazuje da je sud smatrao da uticaj
koji ne predstavqa formalna komandna ovla{}ewa ipak daje dovoqne osnove za nametawe komandne odgovornosti.
Predmeti u kojima je odgovornost za ne~iwewe nametnuta civilima na
poloàjima vlasti tako|e ukazuju da takve osobe mogu odgovarati za zlo~ine
koje su po~inile osobe nad kojima je wihova formalna vlast, po doma}em zakonodavstvu, ograni~ena ili je uop{te nemaju. Tako vaqa ista}i da je Tokijski sud osudio Kokija Hirotu, ministra spoqnih poslova, na osnovu komandne odgovornosti za ratne zlo~ine, iako on, po doma}im zakonima, nije imao
pravna ovla{}ewa da kazni za te zlo~ine. Sud je utvrdio da je Hirota zanemario svoju du`nost kad nije insistirao pred kabinetom da se smesta preduzmu mere kako bi se zaustavili zlo~ini; pri ~emu se koriste re~i koje ukazuju na mo} nagovarawa, a ne na formalno ovla{}ewe da se naredi preduzimawe mera. Nadaqe, predmet Roechling najboqe je tuma~iti kao primer nametawa odgovornosti nadre|enog na osnovu de fackto mo}i kontrole koju su
imali civilni industrijski vo|e. Iako su optuèni u tom predmetu progla{eni krivima, izme|u ostalog i zato {to nisu ni{ta preduzeli protiv zlostavqawa prisilne radne snage od strane pripadnika Gestapoa, nigde se ne sugeri{e da su optuèni imali ikakva formalna ovla{}ewa da izdaju nare|ewa osobqu pod komandom Gestapoa. Umesto toga, u presudi se koristi fraza
dovoqna ovla{}ewa, re~ koja se obi~no ne koristi u vezi sa formalnim komandnim ovla{}ewima, ve} za opisivawe odre|enog stepena (neformalnog)
uticaja. Taj stav jo{ vi{e potvr|uje obrazloèwe u presudi prvostepenog suda u tom predmetu, gde se u odgovoru na tvrdwu jednog od optuènih da nije mogao izdavati nare|ewa policiji u tvornici i osobqu koje je radilo u kaznenom logoru, po{to je wima nare|ewa izdavao Gestapo, navodi da je on bio zet
Hermana Roechlinga a to mu je o~ito davalo samo de fakto uticaj kao faktor koji je uticao na wegovu mo} da postigne poboq{awe tretmana radnika
od strane tvorni~ke policije.
Dok je dakle zakqu~ak Pretresnog ve}a da se nadre|ena osoba, bilo vojna, bilo civilna, moè smatrati odgovornom po na~elu odgovornosti nadre|enog na osnovu svog de fakto poloàja vlasti, moraju se imati na umu temeqne postavke na kojima po~iva nametawe takve odgovornosti. Doktrina ko550
mandne odgovornosti je kona~no zasnovana na mo}i nadre|enog da kontroli{e postupke svojih podre|enih. Nadre|enom se name}e du`nost da tu svoju
mo} koristi kako bi spre~io i kaznio zlo~ine koje ~ine wegovi podre|eni,
a ako to ne u~ini na revan na~in sankcioni{e se nametawem pojedina~ne
krivi~ne odgovornosti u skladu sa tom doktrinom. Iz toga sledi da postoji
prag nakon kojeg osobe vi{e nemaju neophodnu mo} kontrole nad onima koji
su u stvari po~inili krivi~na djela te se prema tome ne mogu smatrati u pravom smislu wihovim nadre|enima u smislu ~lana 7(3) Statuta. Dok Pretresno ve}e uvek mora uzimati u obzir konkretne ~iwenice svake situacije
i biti spremno da prodre kroz velove formalizma iza kojih se mo`da kriju
pojedinci koji snose najve}u odgovornost za grozne ~ine, mora se jako paziti
da se ne po~ini nepravda prema qudima koji se proglase odgovornim za dela
koja su po~inili drugi u situacijama gde te veze kontrole nema ili je previ{e udaqena.
Shodno tome, stav je Pretresnog ve}a da je za primenu principa odgovornosti nadre|enog neophodno da nadre|ena osoba ima efektivnu kontrolu nad
osobama koje su po~inile prvobitna kr{ewa me|unarodnog humanitarnog
prava, u smislu da je imala stvarnu mogu}nost da spre~i i kazni izvr{ewe tih
prekr{aja. Uz ogradu da takva mo} moè biti i de fackto i de jure po karakteru, Pretresno ve}e shodno tome deli stav koji je izrekla Komisija za me|unarodno pravo da doktrina odgovornosti nadre|enog obuhvata civilne nadre|ene osobe samo u onoj meri u kojoj one kontroli{u svoje podre|ene u stepenu sli~nom onome koji imaju vojni komandanti.
Element svesti: znao je ili imao razloga da zna Diskusija i zakqu~ak
Doktrina odgovornosti nadre|enog ne uspostavqa kriterijum striktne
odgovornosti nadre|enih zato {to su propustili spre~iti ili kazniti zlo~ine koje su po~inili wihovi podre|eni. Umesto toga, ~lan 7(3) predvi|a da
se nadre|eni moè smatrati odgovornim samo ako je znao ili imao razloga
da zna da se wegovi podre|eni spremaju po~initi dela koja se navode u ~lanovima 2 do 5 Statuta, ili su ih po~inili. Tuma~ewe ove odredbe u svetlu sadràja pomenute doktrine u obi~ajnom pravu navodi Pretresno ve}e na zakqu~ak da nadre|eni moè imati mens rea potrebnu za nastanak krivi~ne odgovornosti onda kada je:
(1) imao stvarno znawe, koje se utvr|uje na osnovi direktnih dokaza ili
indicija, da wegovi podre|eni ~ine ili su se spremali da po~ine zlo~ine navedene u ~lanovima 2 do 5 Statuta, ili
(2) imao u svom posedu informacije koje su bile takve prirode da je u najmawu ruku mogao biti upozoren na rizik izvr{ewa takvih krivi~nih dela
jer su ukazivale na potrebu dodatne istrage kako bi se utvrdilo da li su wegovi podre|eni po~inili takve zlo~ine ili su se spremali da ih po~ine.
Stvarno znawe
[to se ti~e kriterijuma stvarnog znawa, Tuìla{tvo tvrdi da postoji
pravilo presumpcije onda kada su zlo~ini podre|enih op{tepoznati u javno551
sti, brojni, po~iweni tokom duèg vremenskog perioda ili na {irem geografskom podru~ju. No, pravni izvori koje u tom smislu citira Tuìla{tvo
nisu dovoqni da bi potkrepili primenu takvog pravila. Tuìla{tvo se u
ovom pogledu, izme|u ostalih predmeta, poziva i na predmet generala Yamashite. Ukoliko se razmotre zakqu~ci Vojne komisije, vidi se da oni ne potvr|uju ovu tvrdwu. U stvari, priroda mens rea koja je pripisana generalu Yamashiti u ovom predmetu nije neposredno vidqiva u odluci te komisije. Komisija Ujediwenih nacija za ratne zlo~ine komentari{e da su:
Zlo~ini koje su dokazano po~inili Yamashitini vojnici bili tako rasprostraweni, kako u vremenu tako i u prostoru, da se mogu smatrati bilo kao
prima facie dokaz da je optuèni znao za wihovo izvr{ewe, bilo kao dokaz
da je svakako propustio izvr{iti svoju du`nost da utvrdi kako se pona{aju
wegovi vojnici.
U Komentaru Dopunskih protokola, na koji se Tuìla{tvo oslawa, sa
tim u vezi se navodi i predmet Visoka komanda, te presuda Tokijskog suda.
Nijedan od wih, me|utim, ne donosi jasnu odluku o postojawu ikakvog takvog
op{teg pravila presumpcije. Dok je u predmetu Visoka komanda sud u slu~aju
optuènog von Kuechlera smatrao da se mora pretpostaviti da mu je skrenuta pa`wa na brojne izve{taje o protivzakonitim pogubqewima podnesene
wegovom {tabu, ovaj predmet ipak ne potvr|uje postojawe nekog op{tijeg
pravila presumpcije koje navodi Tuìla{tvo. Upravo suprotno, sud je u tom
predmetu eksplicite odbacio argument da se, u svetlu razmera zverstava i
sredstava veze koje su imali na raspolagawu, moglo smatrati da su svi optuèni morali imati saznawa o nezakonitim aktivnostima koje su vr{ene u
podru~ju pod wihovom komandom. Sud je ustvrdio da takva op{ta pretpostavka ne moè postojati, te da se pitawe toga {to su komandanti znali mora
utvrditi na osnovu dokaza koji se odnose na svakog pojedinog optuènog.
Stoga je stav Pretresnog ve}a da se u nedostatku direktnih dokaza o tome da je nadre|eni znao za krivi~na dela podre|enih, takvo znawe ne moè
pretpostaviti, ve} se mora utvrditi putem indicija. Pri utvr|ivawu da li
je nadre|eni, uprkos tome {to tvrdi suprotno, zapravo svakako morao imati
potrebna saznawa, Pretresno ve}e moè izme|u ostalih uzeti u obzir i slede}e indicije, koje navodi Komisija stru~waka u svom Zavr{nom izve{taju:
Broj nezakonitih dela; tip nezakonitih dela; razmere nezakonitih dela;
vreme tokom kojeg su izvr{ena nezakonita dela; broj i vrstu vojnika koji su
sudelovali; logistiku, ukoliko je postojala; geografsku lokaciju dela; rasprostrawenost dela; takti~ki tempo operacija; modus operandi sli~nih nezakonitih dela; upletene oficire i osobqe; mesto gde se u to vreme nalazio
komandant.
Imao razloga da zna
[to se ti~e kriterijuma stawa svesti imao razloga da zna, Pretresno
ve}e kre}e od principa da nadre|eni ne sme namerno da za`miri na dela svojih podre|enih. Nema nikakve sumwe da nadre|eni koji jednostavno ignori552
{e informacije koje de fackto poseduje, a koje neizbe`no navode na zakqu~ak da su wegovi podre|eni izvr{ili, ili }e izvr{iti krivi~na dela, krajwe ozbiqno zanemaruje svoju du`nost, za {to se moè smatrati krivi~no odgovornim po doktrini o odgovornosti nadre|enog. Za razliku od toga, stvari postaju neizvesne kad nadre|eni takvih informacija nema zbog toga {to
ne nadgleda svoje podre|ene na adekvatan na~in.
U tom pogledu, mora se primetiti da je sudska praksa iz perioda neposredno nakon Drugog svetskog rata potvrdila da su komandanti du`ni da se
informi{u o aktivnostima svojih podre|enih. [tavi{e, ako se prou~e te
odluke, dolazi se do principa da se neznawe ne bi smelo uzeti nekome u odbranu ako je, da citiramo Tokijsku presudu, nadre|eni bio odgovoran zato
{to nije pribavio takva saznawa.
Na primer, u predmetu Taoci, sud je smatrao da je komandant okupirane
teritorije:
zaduèn za to da se informi{e o zbivawima na toj teritoriji. On moè
zahtevati da mu se podnose odgovaraju}i izve{taj o svim zbivawima koja su u
okviru wegovih nadle`nosti, te, ako su ti izve{taji nepotpuni ili na drugi
na~in neodgovaraju}i, on je obavezan da zatraì dodatne izve{taje kojima }e
se informisati o svim relevantnim ~iwenicama. Ukoliko on ne zatraì i
ne pribavi potpune informacije, zanemario je svoju du`nost i ne moè se na
to svoje zanemarivawe du`nosti pozivati u svoju odbranu.
Sli~no tome, na su|ewu admiralu Toyodi, sud je utvrdio da se princip
komandne odgovornosti primewuje na komandanta koji je znao, ili je trebao
znati, postupaju}i sa du`nom revno{}u o zverstvima koja su po~inili wegovi podre|eni. Sli~no tome, sud je u predmetu Pohl, opisuju}i Mummentheyev
stav kao la`nu ili kriminalnu naivnost, smatrao da ga wegove tvrdwe da
nije znao {ta se doga|a u logorima za prisilni rad i preduze}ima pod wegovom nadle`no{}u ne osloba|aju odgovornosti, te je dodao: Wegova je du`nost bila da zna. Zatim, u predmetu Roehling, sud je pod naslovom Odbrana pozivawem na neznawe utvrdio slede}e:
nijedan se nadre|eni ne moè u nedogled pozivati na ovu odbranu, jer wegova je du`nost da zna {ta se doga|a u wegovoj organizaciji, te neznawe moè
stoga biti posledica samo kriminalnog nehata.
Dok se shodno tome moè smatrati da ovaj korpus presedana ide u prilog
stavu Tuìla{tva, Pretresno ve}e mora primeniti obi~ajno pravo kakvo je
bilo u vreme izvr{ewa navodnih krivi~nih dela. Shodno tome, uz gore navedene presedane, Pretresno ve}e mora u tuma~ewu ~lana 7(3) u potpunosti uzeti u obzir kriterijum koji utvr|uje ~lan 86 Dopunskog protokola I.
^lan 86 znatno je mewan u toku sastavqawa Protokola, a Pretresno ve}e isti~e da su sastavqa~i eksplicitno odbacili predloèno uvo|ewe kriterijuma stawa svesti po kojem bi nadre|eni bio krivi~no odgovoran za dela svojih podre|enih u situacijama u kojima je trebalo da zna za wihove postupke. Dakle, ne samo da je odba~en predloèn nacrt MKCK-a, po kojem bi
553
nadre|eni bili odgovorni za nezakonita dela svojeg pot~iwenog ako su znali ili su trebali znati da je po~inio ili }e po~initi takvu povredu, te ako
nisu preduzeli korake u svojoj mo}i da spre~e ili kazne povredu, ve} nije
prihva}ena ni izmewena verzija, koju su predloìle Sjediwene Dràve, sa
formulacijom ako su znali ili su imali razloga da znaju u datim okolnostima u to vrijeme.
Pri razmatrawu teksta ove odredbe u wenom kona~nom, prihva}enom obliku, javqaju se problemi interpretacije kad se uporede engleska i francuska verzija. Dok engleski tekst sadrì formulaciju informacije koje su im
trebale omogu}iti da zakqu~e, u francuskoj verziji, {to doslovno zna~i,
informacije koje im omogu}uju da zakqu~e. Izneta je teza da ta diskrepancija predstavqa razliku izme|u engleskog teksta, za koji se kaè da sadrì dva
uslova, od kojih je jedan objektivan (da je nadre|eni imao odre|ene informacije), a drugi subjektivan (da je na osnovu tih informacija kojima je raspolagao nadre|eni trebao da izvu~e odre|ene zakqu~ke), i francuskog teksta, koji sadrì samo objektivni element. Pretresno ve}e ipak navodi da je ta jezi~ka diskrepancija razmatrana dok se Protokol sastavqao, te su se delegati izri~ito izjasnili da razliku ne treba smatrati su{tinskom.
Tuma~ewe termina koje nalazimo u ovoj odredbi u wihovom uobi~ajenom
zna~ewu tako navodi na zakqu~ak, koji potvr|uju travaux preparatoires, da se
nadre|eni moè smatrati krivi~no odgovornim samo ako je stvarno imao na
raspolagawu konkretne informacije koje bi ga upozorile na krivi~na dela
koje su po~inili wegovi podre|eni. Te informacije ne moraju biti takve da
su same po sebi dovoqne da nagnaju na zakqu~ak o postojawu takvih zlo~ina.
Dovoqno je da su informacije nadre|enog navele na daqe istrage, ili drugim
re~ima, da su ukazale na potrebu dodatne istrage, kako bi se utvrdilo da li
su wegovi podre|eni po~inili ili se spremaju po~initi krivi~na dela. Taj
se kriterijum, za koji se mora smatrati da odraàva stav obi~ajnog prava u
predmetno vreme optu`nice, stoga primewuje na tuma~ewe kriterijuma za
mens rea iznesen u ~lanu 7(3). Pretresno ve}e tako ne donosi nikakav zakqu~ak o trenutnom sadràju obi~ajnog prava o tom pitawu. Moè se ipak primetiti da odredba o odgovornosti vojnih komandanata po Rimskom statutu
Me|unarodnog krivi~nog suda predvi|a da komandant moè krivi~no odgovarati za to {to je propustio delovati u situacijama u kojima je znao ili je
trebalo da zna za krivi~na dela koja su po~inile ili su se spremale po~initi snage pod wegovom efektivnom komandom i kontrolom, ili efektivnom
vlasti i kontrolom.
Neophodne i razumne mere
Zakonska du`nost koji imaju svi pojedinci na poloàju nadre|ene vlasti od wih zahteva da preduzmu sve neophodne i razumne mere kako bi spre~ili izvr{ewe krivi~nih dela od strane svojih podre|enih, ili, ako su takvi
zlo~ini po~iweni, da po~inioce kazne. Stav je Pretresnog ve}a da je u svrhu
utvr|ivawa da li je nadre|eni izvr{io svoju du`nost svaka procena mera ko554
je je on preduzeo toliko neraskidivo povezana sa ~iwenicama svake pojedine

situacije da bi svaki poku{aj formulisawa op{teg kriterijuma in abstracto
bio besmislen.
Mora se ipak uzeti u obzir da me|unarodno pravo ne moè nadre|enoj
osobi nametnuti obavezu da uradi nemogu}e. Zato se nadre|eni moè smatrati krivi~no odgovornim jedino za to {to je propustio preduzeti one mere koje su u wegovoj mo}i. Tada se postavqa pitawe koje su to mere za koje se smatra da su u mo}i nadre|enog u ovom smislu. Kao prirodna posledica kriterijuma koje je Pretresno ve}e prihvatilo o konceptu nadre|ene osobe, zakqu~ujemo da se nadre|eni treba smatrati krivi~no odgovornim za to {to nije
preduzeo one mere koje su u granicama wegovih materijalnih mogu}nosti.
Pretresno ve}e shodno tome ne prihvata stav koji je o ovom pitawu zauzela
KMP, i zakqu~uje da nepostojawe formalnih, pravnih nadle`nosti za preduzimawe mera neophodnih da se spre~i ili kazni doti~ni zlo~in ne iskqu~uje nu`no krivi~nu odgovornost nadre|enog.
Uzro~no-posledi~na veza
Kao {to je navedeno u pododeqku, odbrana tvrdi da postoji zaseban uslov
kauzalnosti i kaè da se komandant ne moè smatrati krivi~no odgovornim
za dela svojih podre|enih ukoliko to {to je nadre|eni propustio ne{to u~initi nije prouzrokovalo izvr{ewe krivi~nih djela. Odbrana iznosi argument da to vaì i za propust komandanta da kazni nekog za prekr{aj, ako bi
se tvrdilo da je komandantovo ne~iwewe, u vidu propusta da kazni, uzrok budu}ih prekr{aja.
U svom odgovoru, Tuìla{tvo odbacuje tvrdwu da kauzalni odnos predstavqa jedan od elemenata doktrine odgovornosti nadre|enog. Tuìla{tvo
smatra da se nadre|ene moè smatrati odgovornima ako propuste preduzeti
odgovaraju}e korake u okviru svojih ovla{}ewa kako bi spre~ili ili kaznili kr{ewa, te obja{wava da taj uslov ne povla~i za sobom dokazivawe da je
propust nadre|enog direktno uzrokovao svako pojedino kr{ewe. Tuìla{tvo iznosi argument da ovaj stav potkrepquje ~iwenica da se mnogi nadre|eni na raznim nivoima mogu smatrati odgovornima, u okviru svoje nadle`nosti, za nezakonita dela istih podre|enih, bez obzira na to ~iji je propust
(kojeg nadre|enog) mo`da rezultirao izvr{ewem kr{ewa. Nadaqe se kaè da
bi uslov uspostave kauzalnog odnosa potkopao komponentu odgovornosti nadre|enog koja obuhvata propust da se kazni, a koja se, kako oni ukazuju, moè
pojaviti tek nakon izvr{ewa krivi~nog dela. Prime}uje se da se logi~ki
gledano nadre|eni ne moè smatrati odgovornim za prethodna kr{ewa koja
su po~inili podre|eni ako je izme|u takvih kr{ewa i toga {to nadre|eni
nije kaznio po~inioce potrebno uspostaviti kauzalni odnos.
Bez obzira na centralnu ulogu koju u krivi~nom pravu ima princip uspostave kauzalnog odnosa, on nije tradiconalno postuliran kao conditio sine
qua non za nametawe krivi~ne odgovornosti nadre|enima zato {to nisu
spre~ili ili kaznili krivi~na dela koja su po~inili wihovi podre|eni.
555
Shodno tome, Pretresno ve}e ne nalazi potkrepe postojawu uslova da se kao

zasebni element odgovornosti nadre|enog dokaè kauzalni odnos bilo u postoje}em korpusu sudske prakse, formulaciji tog principa u postoje}em pravu me|unarodnih ugovora, ili, uz jednu iznimku, u pozama{noj literaturi koja postoji o tom pitawu.
Time se ne èli re}i da konceptualno gledano princip kauzaliteta nema primene kod doktrine komandne odgovornosti u onoj mjeri u kojoj se ti~e
odgovornosti nadre|enih zato {to nisu spre~ili zlo~ine svojih podre|enih.
U stvari, moè se smatrati da je prihvatawe neophodnog kauzalnog odnosa inherentno uslovu za zlo~ine koje su po~inili podre|eni i propustu nadre|enog da preduzme mere u okviru svojih ovla{}ewa da ih spre~i. U ovoj situaciji, moè se smatrati da je uspostavqena kauzalna veza izme|u nadre|enog i
krivi~nog dela, zbog toga {to, da on nije propustio izvr{iti svoju du`nost
da preduzme mere, wegovi podre|eni ne bi po~inili dela.
Za razliku od toga, dok je kauzalna veza izme|u propusta komandanta da
kazni pro{le zlo~ine koje su po~inili wegovi podre|eni i vr{ewa takvih
zlo~ina u budu}nosti ne samo mogu}a, ve} i verovatna, Tuìla{tvo ispravno prime}uje da takva kauzalna veza nipo{to ne moè postojati izme|u krivi~nih dela koja je po~inio podre|eni i kasnijeg propusta nadre|enog da kazni po~inioca tog istog prekr{aja. Samo postojawe principa odgovornosti
nadre|enog za propust ka`wavawa, koju priznaju ~lan 7(3) i obi~ajno pravo,
pokazuje da ne postoji uslov kauzaliteta kao zasebni element doktrine odgovornosti nadre|enog.
Elementi krivi~nog dela
Pretresno ve}e mora se osloniti na me|unarodno obi~ajno pravo kako
bi utvrdilo elemente krivi~nih dela koja se terete u ovom predmetu, onakve
kakvi su bili u vremenskom periodu na koji se odnosi optu`nica. Krivi~na
dela su razvrstana pod slede}im naslovima: hotimi~no ubistvo i ubistvo;
krivi~na dela zlostavqawa; protivzakonito zato~avawe civila; i pqa~ka.
Ha{ki tribunal komandnu odgovornost {iri i za to koristi ~ak i me|usobno suprostavqene presude i pravne stavove iz sudskih presuda sudova
koji su sudili posle Drugog svetskog rata. Mora da se primeti, a u kontekstu
teorije udruènog zlo~ina~kog poduhvata koja je tema ove studije, da se nare|ivawe kao nesumwiva radwa nekog lica pojavquje vi{eslojno. Nare|ivawe
kao radwa nesumwivo vojnog lica kao komandanta i vojnog lica na nièm nivou operativnih i administrativnih ovla{}ewa, ali i kao radwa (~iwewe
ili ne~iwewe) od strane lica koje nije u komandnim strukturama, a na osnovu neke pozicije u sistemu vlasti se izvla~i zna~aj, teìna i obaveznost naredbi civilnog lica.
Mada su navedene presude koje su donete pre Drugog svetskog rata i ta iskustva su verovatno ugra|ena u relevantne konvencije iz 1949. godine i dodatne protokole, mora da se primeti da Ha{ki tribunal po potrebi primewuje
556
Statut, konvencije ili sudsku praksu. Zato se odluke @albenog ve}a ~esto
svode na izbor i opredeqivawe izme|u vi{e alternativa koje su zastupqene
u presudama pretresnih ve}a, a pretresna u odsustvu svake forme povodom
svake forme povodom svake ta~ke optu`nice mogu u nedogled da iznose alternative. Ovi stavovi su navedeni da bi se imao pravi uvid u to ~ime se sve sluì Ha{ki tribunal i da se dokaè da izme|u sudskog i tuìla~kog dela Ha{kog tribunala postoji jedinstvo sudske funkcije, odnosno da Tuìla{tvo
i nije jedna od ravnopravnih strana u krivi~nom postupku.
4. Podsticawe
U predmetu Tuìla{tvo protiv Blagojevi}a Ha{ki tribunal je podsticawe definisao:
Podsticawe zna~i navo|ewe druge osobe da po~ini krivi~no delo.
Ha{ki tribunal ovim stavom podsticawe defini{e na uobi~ajen na~in.
Podsticawe je navedeno kao delatnost, odnosno aktivnost. O stavovima Ha{kog tribunala povodom pravne prirode podsticawa i krivi~noj odgvornosti podstreka~a bi}e vi{e re~i na posebnom mestu. Za ovo poglavqe je va`no
da se navede da ovu delatnost uvek treba posmatrati kao aktivnu delatnost,
da svaka re~ ili konkludentna radwa ne moè da predstavqa navo|ewe ili
uticaj, da ta delatnost u krivi~nopravnom smislu moè biti razli~itog intenziteta, a naro~ito moraju da se imaju u vidu okolnosti gra|anskog rata.
5. Pomagawe i podràvawe
5.1. U predmetu Tuìla{tvo protiv Staki}a Ha{ki tribuna je povodom
pomagawa i podràvawa izneo i slede}i stav:
Pretresno ve}e uzima na znawe argumentaciju strana u vezi s pomagawem i podràvawem, no smatra da diskusija o ovom tipu odgovornosti nije
relevantna za zakqu~ke Ve}a u ovom predmetu.
5.2. U predmetu Tuìla{tvo protiv Blagojevi}a Ha{ki tribuna je povodom pomagawa i podràvawa izneo i slede}i stav:
Pomagawe i podràvawe zna~i pruàwe zna~ajne podr{ke po~iwewu
krivi~nog dela. Pomaga~ i podràvalac mora znati da svojim delima pomaè izvr{ewu krivi~nog dela.
U predmetu Staki} pomagawe i podràvawe nije bilo va`no za Ha{ki
tribunal jer je za optuènog utvr|eno da je saizvr{ilac zlo~ina u okviru
udruènog zlo~ina~kog poduhvata, te pomagawe i podràvawe nije hteo da
razmatra kao obi~an sau~esni~ki doprinos glavnom izvr{iocu.
U predmetu Blagojevi} pomagawe i podràvawe se tretira kao obi~na
sau~esni~ka delatnost koja mora biti zna~ajna i umi{qajna aktivnost optuènog.
557
5.3. U predmetu Tuìla{tvo protiv Furunyije Ha{ki tribunal je povodom pomagawa i doprino{ewa izneo slede}i stav:
Gorwa analiza navodi Pretresno ve}e na zakqu~ak da nije nu`no da sau~esnik deli po~inio~evu mens rea u smislu pozitivne namere da po~ini
krivi~no delo. Umesto toga, u velikoj ve}ini predmeta jasan je uslov to da sau~esnik mora znati da wegove radwe pomaù po~iniocu u izvr{ewu krivi~nog dela. To je naro~ito vidqivo iz svih predmeta u kojima su osobe osu|ene
zbog toga {to su odvezle `rtve i po~inioce do mesta smaknu}a. U tim slu~ajevima optu`ba nije dokazala da je voza~ vozio u svrhu pomagawa ubistvu, tj. s
namerom da ubije. Ono {to je voza~a u~inilo odgovornim kao pomaga~a i doprinosioca bilo je wegovo znawe o kriminalnoj nameri egzekutora. Shodno
tome, kad ne bi bilo dokazano da je razumno za o~ekivati da je voza~ mogao znati da je svrha vo`we nezakonito smaknu}e, on bi bio oslobo|en krivice.
[tovi{e, nije nu`no da pomaga~ i doprinosilac zna ta~no krivi~no delo koje je bilo nameravano i na kraju po~iweno. Ako je svestan da }e neko od
vi{e krivi~nih dela verovatno biti po~iweno, a onda se jedno od tih krivi~nih dela i po~ini, on je nameravao da pomogne izvr{ewu tog krivi~nog
dela i kriv je kao pomaga~ i doprinosilac.
Znawe je tako|e uslov prema Nacrtu kodeksa Komisije za me|unarodno
pravo koji po svoj prilici odraàva uslov mens rea u me|unarodnom obi~ajnom pravu. To je standard koji je ovaj Sud usvojio u Presudi u predmetu Tadi},
iako se ponekad nespretno koristi izraz namera koji moè dovesti u zabludu.
Izuzetak ovom preduslovu znawa je predmet Rohde, u kojem postojawe
mens rea izgleda nije uop{te bilo nu`no. Me|utim, taj predmet se temeqi na
engleskom pravu i postupku prema Kraqevskom nalogu /Royal Warrant/. Nadaqe, on se razlikuje od drugih britanskih predmeta u kojima znawe jeste bilo
nu`ni uslov. Na drugom kraju lestvice je odluka àlbenog suda u predmetu
Hechingenske deportacije u kojem je nuàn uslov bio da sau~esnik deli po~inio~evu mens rea. Me|utim, drugi predmeti nisu prihvatili visoke standarde koje je postavio ovaj predmet.
Ukratko, Pretresno ve}e smatra da su u me|unarodnom krivi~nom pravu
pravni elementi pomagawa i doprino{ewa slede}i:
Actus reus sastoji se od prakti~ne pomo}i, ohrabrivawa ili moralne
podr{ke koji bitno uti~u na izvr{ewe zlo~ina.
Mens rea koja je potrebna jest znawe da te radwe pomaù izvr{ewu krivi~nog dela.
Ovaj koncept pomagawa i doprino{ewa vaqa razlikovati od koncepta
zajedni~kog ciqa, gde se actus reus sastoji od u~estvovawa u zajedni~kom kriminalnom poduhvatu, a potrebna mens rea je namera da se u~estvuje....
U tim slu~ajevima, oni koji pomaù i doprinose izvr{ewu mu~ewa mogu
se smatrati sau~esnicima u krivi~nom djelu. Nasuprot ovome, barem u slu~aju koji sada razmatramo, svi drugi razli~iti oblici direktnog u~e{}a u mu558
~ewu trebaju se smatrati slu~ajevima saizvr{ewa krivi~nog dela i te saizvr{ioce treba smatrati glavnim po~iniocima. Bez obzira na to, razli~iti stepen wihovog direktnog u~e{}a kao glavnih po~inilaca moè se ipak
uzeti u obzir prilikom odmeravawa kazne.
I tako, da sumiramo gore navedeno:
(i) da bi bio kriv za mu~ewe kao izvr{ilac (ili saizvr{ilac), optuèni mora u~estvovati u integralnom delu mu~ewa i u~estvovati u krajwoj svrsi mu~ewa, to jest nameri da se pribavi informacija ili priznawe, da se kazni ili zastra{i, ponizi, prinudi ili diskrimini{e `rtva ili tre}e lice.
(ii) da bi bio kriv za mu~ewe kao pomaga~ ili doprinosilac, optuèni
mora asistirati na neki na~in koji ima bitan uticaj na po~iwewe krivi~nog
dela i sa znawem da se odigrava mu~ewe.
U ovoj presudi Ha{ki tribunal je izneo stavove o nekoliko va`nih pitawa. Prvo, elemente na osnovu kojih se utvr|uje da li je neka delatnost pomagawe i doprinos izvr{ewu krivi~nog dela kao oblik obi~nog sdau~esni{tva. Druge, kriterijume na osnovu kojih se pravi razlika izme|u saizvr{ila{tva i obi~nog sau~esni{tva. I tre}e, da za udruèni zlo~ina~ki poduhvat vaè druga pravila, odnosno da su potrebni drugi elementi.
Ono {to je zajedni~ko za sva ova pitawa koja se otvraju je svakako priznawe Ha{kog tribunala da ~esto ne zna i da nije u stawu da napravi jasnu razliku izme|u pojmova koje koristi, kao {to su: svest, namera i znawe. Tome
treba dodati i manir da se pravila me|unarodnog obi~ajnog prava pronalaze
u nacrtima me|unarodnih akata i dokumentima koji nisu jo{ ni stupili na
snagu.
Za sada je bitno da Ha{ki tribunal ne prime}uje i ne prihvata postojawe ekcesa izvr{ioca i drugo da ukoliko je uslov samo znawe da onda prakti~no ne postoji mogu}nost odustanka od sau~e{}a u uèm smislu. Barem na teoretskom i pojmovnom nivou kada se implementira jedan institut ili stav onda u teoretskom smislu mora da se pruì mogu}nost institutu sau~esni{tva
da realno moè da ostvari i onu situaciju koja se barem teoretski pruà, dozvoqava ili uvaàva da moè nastupiti, kao {to je slu~aj sa odustankom. Ako
se samo znawu daje ovaj zna~aj onda bi se odustanak od sau~esni{tva, barem na
strani subjektivne veze sau~esni{tva, manifestovao kao neznawe ili zaboravnost ili na neki drugi na~in. Bitno je da Ha{ki tribunal ne vidi ono
{to teorija poznaje kao doticaj (prikrivawe i neprijavqivawe krivi~nih
dela i popustqivost). Neprijavqivawe i popustqivost mogu biti delatnosti sau~esni{tva samo ako su unapred obe}ane, ali ove situacije Ha{ki tribunal ne èli da vidi.
Bez obzira koga Ha{ki tribunal priznaje za vlast ili socijalnu kontrolu na odre|enoj teritoriji, wegovi stavovi su ~esto krajwe besmisleni barem kada je u pitawu obi~no sau~esni{tvo. Kome da se prijavi krivi~no delo? Gde ~ovek da se udaqi kada ne zna iza koga grma ili }o{ka vreba opasnost
559
po ìvot? Da li znawe da se vr{i krivi~no delo moè biti teritorijalno

ograni~eno na jednu ulicu, jednu zgradu, jednu {umu, kada isto znawe postoji
da se krivi~na dela jo{ masovnije vr{e u susednoj ulici, u susednoj zgradi,
ili susednoj {umi? Gde su u svemu tome slu`bene i fakti~ke du`nosti? Lako je iz udobne foteqe dràti predavawa o moralu i humanosti. Lako je glumiti objektivnost na osnovu ve} formirane medijske slike o stranama u sukobu, po kojoj ne moè da se pogre{i ako se osudi samo jedna strana, ili ubedqivo i prete`no samo jedna strana. Ako se pri tom namerno zaboravi {ta
je neposredno prethodilo, ko je doprineo i raznim obe}awima gurnuo kom{ije u gra|anski rat i pri tom potisne istorijsko iskustvo usta{kog genocida
iz Drugog svetskog rata, onda te okolnosti tako|e predstavqaju ZNAWE.
5.4. U predmetu Tuìla{tvo protiv Vasiqevi}a Ha{ki tribunal je povodom pomagawa i podràvawa izneo slede}i stav:
Optuèno lice snosi individualnu krivi~nu odgovornost za pomagawe
i podràvawe krivi~nog dela po ~lanu 7(1) onda kada se dokaè da je optuèni izvr{io radwu koja se sastoji u konkretnoj pomo}i, ohrabrewu ili moralnoj podr{ci glavnom po~iniocu krivi~nog dela. Radwa pomagawa ne mora
biti uzrok radwe glavnog po~inioca, ali mora da bitno doprinosi po~iwewu krivi~nog dela od strane glavnog po~inioca. Radwa pomagawa moè biti
izvr{ena ~iwewem i ne~iwewem, a moè da prethodi radwi glavnog po~inioca ili da sa wom bude istovremena. Puko prisustvo na mestu krivi~nog dela nije dovoqan osnov za zakqu~ivawe o pomagawu i podràvawu, samo ako se
dokaè da je ono imalo zna~ajan efekt ohrabrewa na glavnog po~inioca.
Da bi se dokazala mens rea pomagawa i podràvawa, vaqa pokazati da je
lice koje je pomagalo i podràvalo znalo (u smislu da je toga bio svestan) da
svojim radwama doprinosi tome da glavni po~inilac po~ini konkretno krivi~no delo o kojem se radi. Pomaga~ mora da bude svestan bitnih obele`ja
krivi~nog dela koje je po~inio glavni po~inilac, dakle, i wegovog stawa svesti. Me|utim, nije potrebno da pomaga~ ima istu nameru kao glavni po~inilac. Zbog ~iwenice da pomaga~ nema nameru koja bi bila zajedni~ka i wemu
i glavnom po~iniocu, wegova se vinost obi~no smatra mawom od vinosti optuènog koji deluje na osnovu udruènog zlo~ina~kog poduhvata i ima zajedni~ku nameru sa glavnim po~iniocem.
U ovoj presudi Ha{ki tribunal jasno iznosi stav o pomagawu kao sau~esni~kom doprinosu da je to aktivna radwa nekog lica: konkretna pomo}, ohrabrewe ili moralna podr{ka, koja je nesumwivo usmerena prema glavnom po~iniocu krivi~nog dela. Reklo bi se da se Ha{ki tribunal vra}a na osnovne teoretske postavke osnova krivi~ne odgovornosti sau~esnika insistiraju}i da je sau~esni~ki doprinos upu}en i usmeren prema glavnom izvr{iocu.
U tom kontekstu treba tuma~iti i stav o pukom prisustvu na mestu izvr{ewa krivi~nog dela (doticawe: neprijavqivawe i popustqivost).
560
Me|utim, interesantan je stav u kome se zahteva znawe, kao stawe svesti, odnosno svest kod sau~esnika da doprinosi izvr{ewu krivi~nog dela i
da je svestan bitnih elemenata bi}a krivi~nog dela. Od sau~esnika se ne traì namera kao {to mora biti prisutna kod glavnog izvr{ioca. Ujedno se
pravi razlika u pogledu vinosti u odnosu kod pomaga~a i podràvaoca koji
nastupa kao u~esnik udruènog zlo~ina~kog poduhvata koji mora da ima zajedni~ku nameru sa glavnim izvr{iocem.
Interesantna je ~iwenica da su do sada analizirani op{ti stavovi Ha{kog tribunala o pojedinim pitawima, gde se iznose tuma~ewa normi merodavnog prava, odnosno odrebi Statuta. U ovoj analizi su konkretni primeri
navedeni samo kao putokaz gde treba da se traè stavovi Ha{kog tribunala.
6. Rasprostrawenost i sistemati~nost
U predmetu Tuìla{tvo protiv Staki}a Ha{ki tribunal je povodom
uslova da je napad bio rasprostrawen ili sistematski izneo slede}i stav:
Imaju}i na umu da uslov da napad bude rasprostrawen ili sistematski
jeste disjunktivan, Pretresno ve}e je ipak uvereno van razumne sumwe da se
taj napad mora okarakterisati i kao rasprostrawen i kao sistematski.
Ve}e je uvereno da je napad usmeren protiv civilnog stanovni{tva pripreman od 7. januara 1992, kada je osnovana Skup{tina srpskog naroda u Prijedoru. Plan za odstrawivawe nesrba i drugih koji nisu bili lojalni srpskim
vlastima iz op{tine Prijedor aktiviran je 30. aprila 1992. preuzimawem
vlasti od strane Srba. Nakon toga se, u skladu s planom, poja~anim intenzitetom krenulo u napad usmeren protiv civilnog stanovni{tva, {to je kulminiralo napadima na Hambarine i Kozarac krajem maja 1992. Usledili su napadi na prete`no muslimanska podru~ja, me|u kojima je bilo i Brdo, pri ~emu su ubijene stotine nesrba, a srpske vlasti su jo{ mnogo vi{e wih uhapsile i zato~ile, pored ostalih mesta, i u objektima za zato~ewe.
Budu}i da je utvr|eno da je napad bio sistematski, nije nu`no, strogo
uzev{i, razmatrati uslov da napad mora biti rasprostrawen. Uprkos tome,
Pretresno ve}e konstatuje da je napad na nesrpsko stanovni{tvo Prijedora
bio i rasprostrawen. Napadi su se, kao takvi, de{avali {irom op{tine
Prijedor, i to prvo u Hambarinama i Kozarcu, a zatim su se pro{irili na celo podru~je Brda. Pored toga, hiqade gra|ana op{tine Prijedor pro{le su
kroz barem jedan od tri glavna zato~eni~ka logora, Omarsku, Keraterm i Trnopoqe, koji su osnovani u Omarskoj, Prijedoru, odnosno Trnopoqu.
Kod svih strana u sukobu, ako se oruàni sukob posmatra samo sa gledi{ta da su svi pucali na sve, svi napadi su bili {iroki, rasprostraweni i sistemati~ni. Kada u vrtlogu jednog gra|anskog rata postoje dve ili tri me|usobno sukobqene strane, onda nema principijelne razlike u napadima pojedina~no svake od strana u sukobu. Svi napadi su identi~ni. Problem Ha{kog
tribunala je {to ako se u nekom od tih napada izvr{i neko krivi~no delo
561
neodgovornog pojedinca ili nastane kao rezultat vojni~ke nediscipline, on

ima potrebu da odmah to individualno krivi~no delo pripi{e da poti~e iz
zajedni~kog plana strane u sukobu, a to odmah sluì i kao dokaz da postoji neki udruèni zlo~ina~ki poduhvat. Dakle, to je na nivou povoda koji se koristi kao dokaza za optuìvawe i drugih lica koja nemaju nikakvih dodirnih
ta~aka sa kokretnim krivi~nim delom.
Od takvih krivi~nih doga|aja pravi se mozaik zlo~ina~kog poduhvata,
pa se izvla~i zakqu~ak za ~itav niz pruzimpcija o postojawu nekog zlo~ina~kog sitema upotrebe oru`ja da bi vr{ila samo krivi~na dela. Tako se individualna krivi~na odgovornost u stvari posmatra kao deo neke zlo~ina~ke
celine, odnosno negira individualna krivi~na odgovornost, jer ta osoba gotovo da i nema neku specifi~nost. Naime, zlo~ini postaju redovna pojava
strane u sukobu. Verovatno da oruàni sukobi u vrtlogu gra|anskog rata zasluùju poseban pogled i odre|enu restriktivnost, jer za razliku od me|unarodnih odruànih sukoba u gra|anskom ratu i li~ni odnosi predstavqaju poseban faktor, pa je i rasprostrawenost koju koristi Ha{ki tribunal uslovqena li~nim odnosima doju~era{wih kom{ija.
U tom smislu napadi i dela uvek treba da se restriktivno posmatraju, jer
mogu da dovedu do pogre{ne slike o postojawu zajedni~kog zlo~ina~kog plana ili ciqa.
7. Paravojska
U predmetu Tuìla{tvo protiv Delali}a, Ha{ki tribunal je izneo
stav o paravojnim jedinicama koji glasi:
Paravojne grupe Razne paravojne jedinice su tako|e odigrale zna~ajnu
ulogu u sukobu u Bosni i Hercegovini, kao i u Hrvatskoj. Pretresno ve}e nije dobilo dovoqno informacija o tim grupama, mada je jasno da su funkcionisale na svim stranama u sukobu i imale odre|ene veze sa vladama na ~ijoj su
strani bile. Komisija eksperata u svom Zavr{nom izve{taju identifikuje
bar 45 takvih formacija koje su delovale u Bosni i Hercegovini. Naro~ito
vaqa pomenuti srpske paravojne grupe kao {to su Tigrovi koje je predvodio
@eqko Ra`watovi} (poznatiji kao Arkan) i Beli orlovi koje je predvodio Vojislav [e{eq. Na strani Hrvata su formirane Hrvatske obrambene
snage (u daqem tekstu HOS) kao paravojno krilo Hrvatske stranke prava koje su delovale {irom Bosne i Hercegovine, u saradwi sa jedinicama HVO-a
i drugim paravojnim grupama. Zelene beretke su bile jo{ jedna paravojna
organizacija, koju su stvorili muslimanski lideri 1991. Pored toga, na strani bosanske vlade aktivne su bile snage Patriotske lige, a tako|e ima izvje{taja o grupama kao {to su muyahedini koje su slale woj naklowene islamske zemqe.
Da bi se opravdalo kori{}ewe termina udruèni zlo~ina~ki poduhvat
u presudama Ha{kog tribunala se koristi i pogre{no ozna~avawe pojedinih
562
jedinica i tendenciozno svrstavawe u oblik paravojne formacije. Optuèni prof. dr Vojislav [e{eq nikada nije imao bilo kakve veze se nekom organizacijom koja se naziva Beli orlovi. Osim toga, sama upotreba re~i da
je optuèni predvodio bilo kakvu jedinicu moè da se tuma~i kao zloupotreba, odnosno kori{}ewe jedne nedokazane i nedokazive ~iwenice. U tom kontekstu se nastavqa pa se za HOS tvrdi da je delovao u saradwi sa HVO, a {to
se ti~e muslimanskih jedinica koje se nabrajaju da su bile na strani bosanske
vlade.
Dobrovoqci koji su se na poziv prof. dr Vojislava [e{eqa odazvali da
pomognu odbranu, bez obzira kako su raspore|eni i u kojoj jedinici da su ispuwavali svoju patriotsku du`nost uvek su bili u sastavu regularnih jedinica Republike Srpske. Ti dobrovoqci nikada nisu bili pripadnici bilo koje i bilo kakve paravone formacije. Oni su uvek bili u sastavu i ~inili su
regularni sastav oruànih snaga Republike Srpske.
8. Tuma~ewe zakona
U predmetu Tuìla{tvo protiv Delali}a Ha{ki tribunal je objasnio
metode kojima se sluìo prilikom tuma~ewa zakona i to na slede}i na~in:
Ostali kanoni tuma~ewa: Pretresno ve}e èli ovde podsetiti na neke
druge kanone tuma~ewa koji su tako|e ilustrativni u tuma~ewu zakonskih
tekstova. Pet naj~e{}ih kanona su slede}i:
(a) i{~itavawe teksta kao celine;
(b) davawe stru~nog zna~ewa stru~nim izrazima;
(c) i{~itavawe re~i u wihovom kontekstu noscitur a sociis;
(d) pravilo ejusdem generis i pravilo ranga;
(e) pravilo expressio unius est exclusio alterius.
Osim gorenavedenoga, presumpcije i presedani mogu biti vredna pomagala pri tuma~ewu. Pravni status re{enih predmeta kao sudskih presedana i
pomagala tuma~ewu jo{ uvek nije ustaqen. Pitawe je da li su prethodne odluke u kojima se javqaju re~i za koje postoji pravosudno tuma~ewe obavezuju}e za tuma~ewe istih re~i u razli~itom zakonu. Op{te je pravilo da nisu. To
se vi|ewe zasniva na ~iwenici da je u svakom predmetu ratio decidendi specifi~an i ograni~ava se na konkretni zakonski tekst koji se razmatra. Logika
primewena pri tuma~ewu re~i koje se javqaju u nekom zakonu moè se primeniti na predmete koji se re{avaju po istom zakonu. Ona nije nu`no primewiva na drugi zakon. îni se da bi odluke @albenog ve}a Me|unarodnog suda o
istim odredbama Statuta trebale biti obavezuju}e za Pretresno ve}e, budu}i da to predstavqa fundamentalnu osnovu àlbenog postupka. Me|utim, odluke istih ili drugih jurisdikcija koje u svojim odlukama nisu tuma~ile istu
odredbu o kojoj je re~ u predmetu koji se razmatra ima}e samo persuazionu
vrednost.
Razlike u tuma~ewu zakona izme|u sistema: Uprkos sli~nostima izme|u
pojedinih sistema, vaqa pomenuti neke od zna~ajnih razlika u stavovima pra563
vosu|a prema kori{}ewu presedana kao pomagala u tuma~ewu zakona. Te se

razlike odnose na:
(i) materijale koji se koriste za argumentaciju;
(ii) kori{}ewe travaux prparatoires;
(iii) stilovi sastavqawa sudskih mi{qewa;
(iv) stilovi opravdawa;
(v) stepeni apstrakcije;
(vi) metode obrazlagawa.
Materijali koji se koriste za argumentaciju mogu biti autoritativni i
neautoritativni, {to odgovara pojmu obavezuju}ih i neobavezuju}ih materijala. Autoritativni tekstovi, koji su obavezuju}i, ukqu~uju zakon o kojem je
re~, povezane instrumente i op{te principe prava ili obi~ajnog prava, dok
se re~nici, stru~ni leksikoni i drugi faktori koji su mogli uticati na dono{ewe zakona smatraju neautoritativnim.
Pretresnom ve}u ~ini se da se pri tuma~ewu potencijalno dvosmislenih
odredbi ne mogu ignorisati travaux prparatoires; odnosno mi{qewa o tuma~ewu ~lanova Statuta Me|unarodnog suda izneta kako od strane ~lanova Savjeta bezbednosti prilikom glasawa o relevantnim rezolucijama tako i mi{qewe Generalnog sekretara Ujediwenih nacija u wegovom izvje{taju. Na
gorenavedene izvore oslawa se velika ve}ina ~lanica me|unarodne zajednice pri tuma~ewu me|unarodnih instrumenata.
Zakqu~ak: Me|unarodni sud predstavqa ad hok me|unarodno sudi{te sa
specifi~nom i ograni~enom nadle`no{}u. On je sui generis, sa sopstvenom
àlbenom strukurom. Tuma~ewe odredbi Statuta i Pravilnika mora stoga
uzeti u obzir ciqeve Statuta i dru{tvene i politi~ke obzire koji su doveli do wegove uspostave. U mnogim delovima sveta i daqe dolazi do ozbiqnih
kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava kakva su bila motiviraju}i faktor za ustanovqewe Me|unarodnog suda, i ta kr{ewa stalno poprimaju nove
oblike i permutacije. Jedini na~in na koji se me|unarodna zajednica moè
nositi sa stoglavom hidrom qudskog pona{awa jeste razumno i ciqno tuma~ewe postoje}ih odredbi me|unarodnog obi~ajnog prava. Stoga, tuma~ewe
primenom doslovnog i{~itavawa, zlatnog pravila i pravila slabe ta~ke
vra}a uloèn trud.
Verovatno i u ovim stavovima Ha{kog tribunala treba traìti ne samo dokaz, ve} i priznawe nepo{tovawa principa zakonitosti. Ovaj zakqu~ak
ne moè promeniti ni umetawe nekoliko lepih re~i koje plene humano{}u
i brigom za civilizovano ili {to civilizovanije ~ove~anstvo, a {to podrazumeva i odlu~nu borbu protiv kriminala. O~igledno je da neligitmni zakonodavac zasluùje i odgovaraju}e tuma~ewe wegove voqe. Legalitet se ne moè uspostaviti ni pozivima na razne metode tuma~ewa, a pogotovo ne novim
tuma~ewem me|unarodnog obi~ajnog prava.
564
9. Genocid i sau~esni{tvo
9.1. Ha{ki tribunal suo~en sa problemom da stavovi o konstruisanom
pojmu udruènog zlo~ina~kog poduhvata ukoliko iza|u iz okvira dostignu}a
pravne teorije postaju besmisleni u predmetu Tuìla{tvo protiv Staki}a
morao je povodom optu`bi za genocid u kontekstu sau~esni{tva da navede i
slede}e:
Vidovi odgovornosti U odluci @albenog ve}a u predmetu Ojdani} iznosi se zakqu~ak da udruèni zlo~ina~ki poduhvat predstavqa vid ~iwewa iz ~lana 7(1) Statuta. @albeno ve}e je konstatovalo da, budu}i da u~esnik deli ciq udruènog zlo~ina~kog poduhvata (jer ga mora deliti), i nije
dovoqno da samo zna za wega, ne moè se smatrati da je on samo pomaga~ i podràvalac krivi~nog dela koje se planira.
îwewe je {iroko prihva}en vid odgovornosti, a udruèni zlo~ina~ki poduhvat daje jednu od definicija ~iwewa. @albeno ve}e u predmetu êlebi}i okarakterisalo je ~iwewe kao primarnu odgovornost.
Osim toga, kao {to stoji u Prvostepenoj presudi u predmetu Kunarac, krivi~no delo se moè po~initi individualno ili zajedno s drugima, odnosno,
moè postojati nekoliko po~initeqa u vezi s istim krivi~nim delom, gde
pona{awe svakog od wih ispuwava nu`ne elemente definicije materijalnog krivi~nog dela.
Optu`ba odgovornost za genocid prema ~lanu 4(3)(a) zasniva na saizvr{ila{tvu u okviru udruènog zlo~ina~kog poduhvata, u kojem je zajedni~ki
ciq ukqu~ivao genocid ili je eskalirao do te mere da obuhvata genocid, odnosno na saizvr{ila{tvu u okviru udruènog zlo~ina~kog poduhvata, u kojem je genocid bio prirodna i predvidiva posledica ostvarewa zajedni~kog
ciqa. Optu`ba tvrdi da se dolus specialis traì i za pojedina~ne po~inioce
i za one koji nare|uju, planiraju ili poti~u na genocid. Me|utim, prema navodima optu`be, u usko shva}enoj odgovornosti za udruèni zlo~ina~ki poduhvat u skladu s tre}om varijantom nije nu`no dokazati dolus specialis.
Prema mi{qewu ovog Pretresnog ve}a, primena nekog vida odgovornosti ne moè zameniti osnovno obele`je krivi~nog dela. Optu`ba brka vidove odgovornosti i sama krivi~na dela. Me{awe tre}e varijante udruènog
zlo~ina~kog poduhvata i zlo~ina genocida dovelo bi do toga da se dolus specialis u tolikoj meri razvodni da bi potpuno nestao. Stoga Pretresno ve}e
konstatuje da za po~iwewe genocida moraju biti zadovoqena obele`ja tog
krivi~nog dela, ukqu~uju}i i dolus specialis. Ideja prerastawa dela u genocid ili genocida kao prirodne i predvidive posledice nekog poduhvata koji nije usmeren konkretno na genocid nije spojiva s definicijom genocida
prema ~lanu 4(3)(a).
Polazi{te Ha{kog tribunala je da udruèni zlo~ina~ki poduhvat
predstavqa vid, oblik i na~in, kao to isti~u, ~iwewa. [to zbog prevoda i
565
zna~aja koji ima neka re~, pojam ~iwewe, koji upotrebqava Ha{ki tribunal,
treba tuma~iti da se odnosi na qudsku aktivnost, delatnost, pona{awe, odnosno radwu koja uzrokuje nastupawe posledica krivi~nog dela. Dakle, to je
u svakom pogledu zabrawena radwa ~iwewa ili zabrawena radwa ne~iwewa,
koja se naziva i propu{tawe preduzimawa radwe (na koju je neko lice obavezno, pre svega zbog posebnih slu`benih du`nosti).
I nesumwivo, taj kontekst radwe izvr{ewa krivi~nog dela Ha{ki tribunal udruèni zlo~ina~ki poduhvat posmatra dvoslojno. Tako u predmetu
Tuìla{tvo protiv Ojdani}a potencira da optuèni deli zajedni~ki ciq
udruènog zlo~ina~kog poduhvata, a ne samo da zna za udruèni zlo~ina~ki
poduhvat, i iz toga izvla~i zakqu~ak o optuènom kao saizvr{iocu. Naime,
Ha{ki tribunal iskqu~uje mogu}nost da jedno lice moè biti pomaga~ ili
podràvalac krivi~nog dela koje se planira, jer ono deli zajedni~ki ciq.
Kada neko lice deli ciq udruènog zlo~ina~kog poduhvata Ha{ki tribunal
utvr|uje da to lice u~estvuje u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu kao saizvr{ilac. Dodu{e u drugim predmetima Ha{ki tribunal pod u~esnikom u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu podrazumeva i obi~ne sau~esnike. Pitawa
zlo~ina~kog ciqa i oblika zlo~ina~kog udruèwa u ovom delu presude za
Ha{ki tribunal nisu primarna, jer se izvodi konstrukcija o odgovornosti.
Zbog te konstrukcije iznose se stavovi da je ~iwewe vid primarne odgovornosti i da krivi~no delo moè biti izvr{eno od strane nekoliko lica,
s tim {to pona{awe svakog od wih ispuwava nu`ne elemente definicije materijalnog krivi~nog dela.
Kako je optu`ba u ovom predmetu zahtevala utvr|ivawe krivi~ne odgovornosti na osnovu saizvr{ila{tva u okviru udruènog zlo~ina~kog poduhvata (to je smatrala u~e{}em u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu) u kome
je zajedni~ki ciq ukqu~ivao genocid ili je eskalirao do te mere da obuhvata genocid, odnosno na saizvr{ila{tvo u okviru udruènog zlo~ina~kog poduhvata, u kojem je genocid bio prirodna i predvidiva posledica ostvarewa
zajedni~kog ciqa, sa gledi{ta vinosti Tuìla{tvo smatra da nije potreban
direktni umi{qaj. Po{to saizvr{ila{tvo uvek zna~i da najmawe dva ili
vi{e lica ostvaruju elementne bi}a krivi~nog dela, onda i za izvr{ewe genocida moraju biti zadovoqeni elementi tog krivi~nog dela, a jedan od elemenata je direktni umi{qaj. Mada je u osnovi stava @elbenog ve}a bilo pitawe svojevrsnog prerastawa dela u genocid ili genocida kao prirodne i
predvidive posledice nekog poduhvata koji nije usmeren konkretno na genocid, koje nije spojivo sa definicijom genocida prema ~lanu 4(3)(a) Statuta,
ono je va`no, jer ukazuje na neodrìvost tako {irokog pristupa Tuìla{tva
udruènom zlo~ina~kom poduhvatu.
Posebno je zna~ajno {to kod krivi~nog dela genocida gde postoji zavera
(grupa, organizacija, plan) kao element bi}a krivi~nog dela, Ha{ki tribunal i znawe za i deobu zajedni~kog ciqa koji je u osnovi zlo~ina~kog poduhvata vezuje za vinost optuènog.
566
Na ovom mestu vaqa podsetiti da je na VII kongresu Me|unarodnog udruèwa za krivi~no pravo, 1957. godine u Atini, usvojena definicija saizvr{ila{tva koja glasi:
Za saizvr{ila{tvo su potrebna dva uslova: objektivni i subjektivni.
Prvi uslov je da su svi u~esnici sudelovali u izvr{ewu krivi~nog dela. U su{tini, svi oni su pojedina~ni izvr{ioci krivi~nog dela, a svi zajedno kao
saizvr{ioci. Drugi uslov se odnosi na postojawe svesti kod svih izvr{ilaca da zajedni~ki izvode radwe izvr{ewa krivi~nog dela. Za saizvr{ila{tvo je potrebno da postoji sporazum i to izri~it ili pre}utan.
Svest o zajedni~koj saradwi je svest o zajedni~koj akciji. Ako ne postoji
svest o zajedni~koj saradwi, onda nema saizvr{ila{tva, ve} svaki od izvr{ilaca odgovara kao izvr{ilac. To je paralelno izvr{ila{tvo, gde izvr{ilac
nema svest o delovawu drugih.
9.2. U istoj presudi u predmetu Tuìla{tvo protiv Staki}a Ha{ki tribunal je morao da navede i slede}e:
Sau~esni{tvo u genocidu Pretresno ve}e se odnosom izme|u ~lana
7(1) i sau~esni{tva u genocidu prema ~lanu 4(3) pozabavilo u svojoj Odluci
po predlogu za dono{ewe osloba|aju}e presude na osnovu pravila 98bis. Uo~iv{i da izme|u ~lanova 7(1) i 4(3) postoji preklapawe, Pretresno ve}e je
zakqu~ilo da su mogu}a dva pristupa. Na ~lan 4(3) moè se gledati kao na
leks specijalis u odnosu na ~lan 7(1) (leks generalis); alternativno, kategorije u~e{}a iz ~lana 7(1) mogu se u~itati u ~lan 4(3). Kao {to je naglasilo
Pretresno ve}e u predmetu Semanza, ne postoji materijalna razlika izme|u
sau~esni{tva u genocidu i {iroke definicije pomagawa i podràvawa.
Pretresno ve}e je ve} definisalo izvr{ioce ili saizvr{ioce genocida kao one koji na najvi{em nivou osmisle genocidni plan i preduzmu najkrupnije korake da se isti ostvari. Izvr{ilac ili saizvr{ilac je onaj koji
vr{i kqu~nu ulogu kao koordinator, a ~ije je u~estvovawe izuzetno bitno
i odvija se na nivou rukovo|ewa. Ovo Pretresno ve}e smatra da se genocid
prema ~lanu 4(3)(a) naj~e{}e ograni~ava na izvr{ioce odnosno saizvr{ioce.
Sau~esnik u nekom krivi~nom delu moè se opisati kao neko ko je, izme|u ostalog, povezan s krivi~nim delom koje je po~inio neko drugi. Pomagawe
i podràvawe genocida odnosi se na sva dela kojima se pruà podr{ka ili
ohrabrewe, a koja su zna~ajno doprinela izvr{ewu zlo~ina genocida ili su
na wega imala znatan uticaj. Sau~esni{tvo stoga nu`no upu}uje na postojawe po~iwewa glavnog krivi~nog dela. Drugim re~ima, sau~esni{tvo u genocidu je mogu}e samo ako je genocid po~iwen ili se ~ini. Me|utim, Pretresno
ve}e je svesno da se neko moè krivi~no goniti za sau~esni{tvo i onda kada
po~iniocu nije su|eno, pa ~ak i kad nije identifikovan, te da po~inilac i
sau~esnik jedan drugog ne moraju poznavati.
567
Optuèni se stoga u odnosu na alternativnu optu`bu za sau~esni{tvo u

genocidu moè smatrati odgovornim samo ako Pretresno ve}e van razumne
sumwe utvrdi da je po~iwen genocid kao takav. Pretresno ve}e smatra da za
svrhu ovog predmeta nije potrebno daqe razmatrati actus reus i mens rea za
delo sau~esni{tva u genocidu.
Ha{ki tribunal o~igledno insistira na {irokoj definiciji pomagawa
i podràvawa i to ne samo kada je u pitawu obi~no sau~esni{tvo, ve} i kada
se taj doprinos tuma~i oblikom saizvr{ila{tva. Kao grani~nik na kome deli lica koja navodno u~estvuju u zlo~inu, na sau~esnike u uèm slislu i saizvr{ioce, Ha{ki tribunal koristi kriterijum da li je lice imalo kqu~nu
ulogu kao koordinator, da li je wegovo u~estvovawe izuzetno bitno i da li
se odvija na nivou rukovo|ewa.
Kao {to je sau~esni{tvo u genocidu mogu}e samo ako je genocid izvr{en
ili se ~ini, tako je sau~esni{tvo mogu}e i kod drugih krivi~nih dela, ako su
izvr{ena ili se izvr{avaju. Me|utim, stav Ha{kog tribunala da se neko moè krivi~no goniti za sau~esni{tvo i onda kada izvr{iocu nije su|eno, kada nije identifikovan ili kada se izvr{ilac i sau~esnik me|usobno i ne poznaju zasluùje preispitivawe. Preispitivawe bi svakako moralo da obuhvati dva aspekta. Prvi, utvr|ivawe objektivne veze i drugi, utvr|ivawe subjektivne veze.
Objektivna veza svakako predstavqa kauzalni odnos izme|u radwi sau~esnika i radwi izvr{ioca konkretnog krivi~nog dela. Radwa sau~esnika je
doprinos kojim se stvaraju uslovi glavnom izvr{iocu da izvr{i krivi~no
delo. To zna~i da mora kao minimum da postoji krivi~no delo, a ono se utvr|uje ne samo prema posledicama, ve} i prema elementu protivpravnosti. Mora da nastupi zabrawena posledica na protivpravan na~in. Posledicu mora
da ostvari izvr{ilac, odnosno neko lice. Bez obzira {to se na kraju moè
ustanoviti da izvr{ilac nije krivi~no odgovoran, da je u pitawu nehat ili
je posledica nastupila kao rezultat slu~aja, postojawe krivi~nog dela i izvr{ioca nikada ne moè da se pretpostavqa. Samo delo i izvr{ilac predstavqaju uslove bez kojih nema krivi~ne odgovornosti sau~esnika, bez obzira na oblik i formu sau~esni{tva.
Svaki mrtav civil, koji se prona|e na teritoriji gde se odvija oruàni
sukob ne moè da se predstavi da je lice koje je ubijeno i nad kojim je izvr{en
zlo~in. Zlo~in nikada ne moè da bude pretpostavka, ili da se podrazumeva
Po istom principu ne moè se svaka `rtva pripisati kao posledica sau~esni~ke pomo}i nekog lica koje se optuùje ukoliko se ne utvrdi neophodni
kauzalni odnos, odnosno objektivna veza. U tom kontekstu postojawe krivi~nog dela i precizno utvr|ivawe izvr{ioca mogu da daju neophodnu sliku o
tome da li je optuèni kao sau~esnik imao sau~esni~ki doprinos i koliki je
wegov bio doprinos, da bi kao sau~esnik mogao krivi~no da odgovara. Objektivna veza je neophodna ne samo kod obi~nog sau~esni{tva u uèm smislu, kod
568
sau~esni{tva u vidu aktivnog u~e{}a u zlo~ina~kom udruèwu, ve} vaqda i

kod u~e{}a u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu kao verovatno naj{iroj kategorije mogu}eg u~e{}a i doprinosa realizaciji posledica nekog krivi~nog dela.
Objektivna veza uslovqava i to da ona mora da bude takva, da kojim slu~ajem we nije bilo, ne bi ni do{lo do nastupawa posledice krivi~nog dela u
konkretnom obliku. Objektivna veza se uspostavqa u odnosu na konkretni oblik izvr{ewa krivi~nog dela. Po{to su to elementi objektivne veze, onda
postojawe dela, poznati izvr{ilac i me|usobni odnos izvr{ioca i sau~esnika moraju biti ~iwenice koje su nesporne, a ne mogu biti ~iwenice koje se
pretpostavqaju. Zna~aj i odnos sau~esni~ke radwe treba da se posmatra na na~in da se utvrdi da li je ta aktivnost krivi~na po svojoj tendenciji, po svom
ciqu, jer sau~esni~ka delatnost sama po sebi nije specijalni delikt. Ta tendencija i ciq ne mogu da se utvr|uju kao krivi~ne ukoliko se ne utvrdi postojawe krivi~nog dela, glavni izvr{ilac i utvrdi me|usobni odnos optuènog sau~esnika i glavnog izvr{ioca. Krivica se nikada ne pretpostavqa, ona
se uvek dokazuje i zato je neophodno da se dokaè postojawe objektivne veze
koja sau~esni~ki doprinos, radwu ili pona{awe neraskidivo vezuje za konkretni oblik izvr{ewa krivi~nog dela. Ukoliko se ne utvrdi objektivna veza onda svaka aktivnost, stawe, pa i poloàj odred|enog pojedinca moè da se
pretpostavi da je ba{ u tom obliku bila neophodna da se realizuje krivi~no
delo u konkretnom obliku.
Drugi element je subjektivna veza. To bi se moglo definisati kao postojawe svesti kod u~esnika u jednom krivi~nom doga|aju da zajedni~kim angaòvawem doprinose prouzrokovawu {tetne posledice. Od sau~esnika se zahteva da poseduje svest da svoju delatnost spaja sa protivpravnim aktom drugog
lica, ili drugih lica koja vr{e krivi~no delo. Ovaj element omogu}ava jasno razlikovawe izme|u sau~esni{tva u uèm i {irem smislu. Naime, saizvr{ioci moraju da znaju jedan za drugoga, a sau~esnik mora da zna za glavnog
izvr{ioca, dok glavni izvr{ilac ne mora da zna sau~esnika. Za postojawe subjektivne veze potrebna je svest o zajedni~koj saradwi koja sau~esni~ku delatnost pokazuje u punom zna~aju.
Svest o zajedni~koj saradwi nije vinost. Svest o zajedni~koj saradwi ne
moè da se pretpostavqa, jer vi{e lica mogu zajedni~ki da veruju i da se me|usobno pomaù i da toga nisu svesni, pa da nema krivi~nopravnog sau~esni{tva.
Obi~no se gre{i pri interpretaciji umi{qaja kod sau~esni{tva. Naime, za krivi~nu odgovornost sau~esnika je neophodno da se ostvari i objektivna i subjektivna veza. Ako jedna od ovih veza ne postoji onda nema ni sau~esni{tva. Umi{qaj se ovde javqa kao psiholo{ki fakt, odnosno umi{qajno se u~estvuje u jednom krivi~nom delu ~ije zakonsko bi}e ostvaruje drugo
lice glavni izvr{ilac i da to delo bude stvarno izvr{eno. Dakle, na objektivnom planu je potrebna uzro~na veza, a na subjektivnom svest o zajedni~koj saradwi mora biti umi{qajna.
569
Ove u teoriji nesporne stavove o sau~esni{tvu Ha{ki tribunal mewa

pozivom na u~e{}e u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu. Ako se jednom licu
preko medija saop{ti da je situacija u wegovom mestu takva da ukoliko èli
da sa~uva ìvot, svoju porodicu, imovinu i spre~i zverstva koja dolaze sa one
iste strane kao i pre 50 godina kada su ima poklali najmilije, i potvrdi neophodnost da se sa pu{kama u ruci, koje su pre informacije na medijima ve}
uzeli, brane od zlotvora, pa neko od tih lica i izvr{i neko krivi~no delo,
onda ne moè da se prona|e objektivna, niti subjektivna veza koja bi tu izjavu objavqenu na medijima pretvorili u sau~esni{tvo. U toj izjavi nema ni
poziva na konkretno krivi~no delo, niti svesti o zajedni~koj saradwu u prouzrokovawu krivi~nog dela, ve} ponavqawa stava o neophodnosti nu`ne odbrane i poziva da se qudi za{tite.
Na ovaj na~in Ha{ki tribunal ukazuje da su zna~ajna dva momenta. Da
iste re~i i pribli`no ista delatnost dva lica, u zavisnosti od wihovog statusa, moè biti saizvr{ila{tvo, ali i obi~no sau~esni{tvo. I drugo, da bi
se neko optuìo za sau~esni{tvo u zlo~inu potrebno je da se dokaè postojawe zlo~ina. Ako se ima u vidu da svako krivi~no delo koje se ostvari na teritoriji gde se izvode oruàni sukobi nije zlo~in iz nadle`nosti Ha{kog
tribunala i to: ne samo {to ne bi bio te{ka povreda me|unarodnog humanitarnog prava, ve} i zato {to izolovani slu~aji i slu~ajevi krivi~nih dela iz
zone op{teg kriminaliteta nisu u nadle`nosti me|unarodbnog suda, onda
pitawa postojawa i kvalifikacije jednog dela ne mogu da se pretpostavqaju
kao {to ne moè ni alternativno da se izvodi osnov odgovornosti.
VI
TEORIJA O UDRU@ENOM ZLOÎNA^KOM
PODUHVATU KAO TVOREVINA
HA[KOG TRIBUNALA
Obi~nom analizom stavova Ha{kog tribuna iz presuda u navedenim
predmetima moè da se utvrdi razli~iti pristup samom pojmu udruènog
zlo~ina~kog poduhvata. Na po~etku ove vrste analize vaqa primetiti da su
navedene presude, i to one u kojima su optuèni osu|eni, a izvestan broj i
oslobo|eni, po onim ta~kama optu`nice koje se odnose na odgovornost po
osnovu u~e{}a u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu. Ta ~iwenica da se analiziraju oba tipa presuda garantuje objektivniji pristup analizi stavova
Ha{kog tribunala o udruènom zlo~ina~kom poduhvatu.
Pre samog definisawa ovog pojma vaqa ista}i slede}e:
ovaj pojam se ne nalazi u Statutu,
nema ga ni u Rimskom statutu,
kao izveden sklop re~i moè da se posumwa da postoji u presudama koje su donete u postupcima koji su vo|eni 1945. godine, neposredno nakon Drugog svetskog rata.
570
Analiza navedenih presuda ne omogu}ava izno{ewe nijedne sloène re~enice kojom bi se dala definicija udruènog zlo~ina~kog poduhvata. Do
zna~ewa pojma udruèni zlo~ina~ki poduhvat moè da se do|e samo komparativnom analizom presuda i stavova Ha{kog tribunala, s tim {to mora da se
primeti da svaka slede}a presuda {iri pojam udruènog zlo~ina~kog poduhvata. U tom smislu i ovu analizu treba shvatiti samo kao presek koji vaì
u ovom trenutku, jer diskreciona ovla{}ewa sudskih ve}a Ha{kog tribunala su apsolutno bezgrani~na, pa stav u presudi od ju~e moè da se desi da ne
vaì za presudu koja }e se doneti sutra. Ta ovla{}ewa su navodno ograni~ena samo ose}ajem sudija za pravdu, ali i taj ose}aj je postao tako promenqiva
kategorija da imamo slu~ajeva kada povodom istih pitawa sudije zauziumaju
dijametralno razli~ite, pa i suprotne stavove. Bez obzira na suprotnost jasno izraèna antisrpska orijentacija je prisutna kao konstanta, jer izgleda
da sudije odlu~uju vi{e na osnovu medijske slike o Srbima koja im je usa|ena,
nego na osnovu ~iwenica, zakona i op{teprihva}enih pravnih pravila. To se
verovatno najboqe vidu u definisawu pojma udruèni zlo~ina~ki poduhvat.
Da nigde ne postoji udruèni zlo~ina~ki poduhvat kao pojam odre|en zakonom ili aktima koje primewuje, Ha{ki tribunal izri~ito priznaje, ali
istovremeno pronalazi i neke izgovore kako bi se predstavio da se u radu
pridràva principa zakonitosti. Zato je interesantan jedan wihov stav koji glasi:
Me|utim, Statut Me|unarodnog suda ne specificira (niti izri~ito
niti implikacijom) objektivne i subjektivne elemente (actus reus i mens
rea) ove kategorije kolektivnog kriminaliteta. Da bi se identifikovali ti
elementi moramo se okrenuti me|unarodnom obi~ajnom pravu. Obi~ajna pravila o toj stvari mogu se nazreti na osnovu raznih elemenata: uglavnom su to
sudska praksa i nekoliko slu~ajeva me|unarodnog zakonodavstva.
Dakle, Ha{kom tribunalu ostaje da nazire, navodno tuma~i, a u su{tini
jedino da izmi{qa na koji na~in da izvede i kazni one koji nisu po voqi onoj
sili koja je najvi{e insistirala na formirawu ad hoc tribunala. Priznawem
da gazi po svemu poznatom Ha{ki tribunal demonstrira silu koja nije u funkciji o~uvawa i po{tovawa zakonitosti. Nepravom se nikada nije sprovela
pravda i za{titilo pravo, ali to Ha{ki tribunal ne èli ni da primeti.
Sudska praksa, na koju se poziva Ha{ki tribunal, tako|e ne moè da zadovoqi wegove potrebe. U tom smislu je va`na konstatacija i svojevrsno priznawe Ha{kog tribunala da izmi{qa. Taj stav glasi:
Mnogi predmeti iz razdobqa nakon Drugog svetskog rata koji se bave
ratnim zlo~inima zasnivaju se na principu da kad dve ili vi{e osoba deluju
zajedni~ki u sprovo|ewu zajedni~kog kriminalnog ciqa, krivi~na dela koja
po~ini bilo ko od wih povla~e za sobom krivi~nu odgovornost svih ~lanova
grupe. Pa`qivo i{~itavawe relevantne sudske prakse pokazuje da, uop{teno govore}i, koncept zajedni~koog ciqa obuhvata tri razli~ite kategorije
kolektivnog kriminaliteta...
571
Treba primetiti da su u mnogim su|ewima nakon Drugog svetskog rata

odrànim u drugim zemqama sudovi usvojili isti pristup slu~ajevima zlo~ina u kojima su u~estvovale dve ili vi{e osoba sa razli~itim stepenom ume{anosti. Me|utim, oni se nisu oslawali na koncept zajedni~kog ciqa ili zajedni~kog plana, nego na koncept saizvr{ila{tva. Ovo se posebno odnosi na
italijanske i nema~ke predmete.
Da bi Ha{ki tribunal promovisao ovaj pojam i poku{ao da dokaè da on
postoji iskoristio je priliku da istakne da za svaki vid odgovornosti moraju da postoje ~etiri preduslova:
mora biti predvi|en Statutom, eksplicitno ili implicitno;
morao je u relevantno vreme postojati u me|unarodnom obi~ajnom pravu;
merodavno pravo koje predvi|a takvu vrstu odgovornosti moralo je u
relevantno vreme biti u dovoqnoj meri dostupno svakom ko je tako postupao;
i takva osoba morala je biti u mogu}nosti da predvidi da bi mogla krivi~no odgovarati za svoje postupke ako bude uhva}ena.
Na ovaj na~in se poku{ava uspostaviti legalitet presuda Ha{kog tribunala. Naime, ovim putem se izbegava i zaobilazi odgovor na pitawe da li
je mogu}e suditi po odredbama Statuta koji je donet maja 1993. godine za dela,
radwe i pona{awa koja su u~iweni pre dono{ewa Statuta. Osim toga relevantno me|unarodno obi~ajno pravo, na koje se Ha{ki tribunal ovde poziva
datira od 1949. godine, a sudski presedani iz 1945. godine, neposredno nakon
Drugog svetskog rata ne mogu biti relevantni. Sva pravila, stavovi, iskustva
i na~ela koja su bila prisutna u krivi~nim postupcima posle Drugog svetskog rata ugra|eni su u konvencije iz 1949. godine, te svako izbegavawe ovih
konvencija i davawe primata presudama iz 1945. godine ne moè da zna~i ni{ta drugo nego izbegavawe me|unarodnog prava.
Osim toga, su|ewa 1945. godine, posle Drugog svetskog rata organizovali su saveznici, odnosno dràve pobednice. One su formirale sudove i donele materijalno pravo. Svako pore|ewe tih su|ewa sa ovim u Ha{kom tribunalu je neprihvatqivo, po{to Ha{ki tribunal nije tvorevina dràva pobednica, jer takva ne postoji i oruàni sukobi na teritoriji biv{e Jugoslavije prestali su sporazumom strana u sukobu, a posredstvom me|unarodnih
faktora i verifikacijom od strane Saveta bezbednosti.
Ha{ki tribunal ima problem {to nema i ne zna merodavno pravo koje
treba da primeni. S obzirom da Ha{ki tribunal ima manir da se vrlo ~esto
poziva i na Rimski statut, kada traga za me|unarodnim obi~ajnim pravom,
prosto ~udi da se nikada bez ulaska u su{tinu nije pozvao na ~lan 21 Rimskog
statuta, kojim je propisano pravo koje se primewuje. Prosto je neverovatno
da Ha{ki tribunal ne zna za kategoriju ugovori, principi i na~ela me|unarodnog prava, op{ti pravni principi i nacionalni zakoni. Ma koliko da se
insistira na tome da je Ha{ki tribunal ad hok sud to mu ne daje za pravo da
propisuje materijalno pravo preko tuma~ewa koja su u suprotnosti sa propisima i praksom nacionalnih sudova.
572
Dostupnost merodavnog prava svakome ko je postupao deluje kao vrhunnski cinizam. Na odgovornost se lica pozivaju na osnovu Statuta iz 1993. godine i na osnovu tuma~ewa wegovih odrebi formira se su{tinski novo materijalno pravo i stvara fikcija da je sve to nastalo nakon 1993. godine bilo dostupno prilikom doga|aja iz 1991. godine. I kroz navodnu dostupnost
materijalnog prava pojedincima razvija se gen retroaktivnosti. Kao da su
lica 1991. godine morala da imaju u vidu {ta }e Ha{ki tribunal, posle 1993.
godine, tuma~ewem toliko da pro{iri i predstavi krivi~nim delom iz 1991.
godine?
êtvrti preduslov je postavqen tako da se prividno zasniva na odgovornosti pojedinca koji brine i razmi{qa o svojim delima i pona{awu, a su{tinski na potrebi da je neko upla{en, jer nad wim lebdi opasnost da moè
biti uhap{en. Za{to bi se pla{io onaj ko brani svoju dràvu i ko ima obavezu, pre svega, da zna materijalno pravo svoje dràve? Ovim komentarom se
ne pledira prikrivawe zlo~ina, ali ispravqa koordinatni sistem na kome
Ha{ki tribunal izvodi krivi~nu odgovornost. Vaqda treba da se pla{i onaj
ko je podigao oru`je na svoju dràvu, na vlast i onaj koji poku{ava sa oru`jem da rasturi jednu dràvu. Kod ovog uslova prime}uje se u praksi Ha{kog
tribunala svojevrsna zamena osnovnih postulata. Naime, od osobe se traì
da bude u stawu da predvidi da li }e Ha{ki tribunal nakon 1993. godine da
zakqu~i da li je po~etkom 1991. godine wegovo legalisti~ko pona{awe u odnosu na propise nacionalnog zakonodavstva biv{e Jugoslavije merodavno
pravo ili je to mo`da to pravo koje priznaje Ha{ki tribunal secesionisti~ke odluke i fakti~ka anarhija pobuwenika? Dakle, od jednog lica se zahteva
da predvidi mogu}nost krivi~ne odgovornosti, ako ga uhvate, a da to lice ne
zna {ta }e u selektivnom pozivawu na legalitet Ha{ki tribunal da prihvati od propisa biv{e Jugoslavije. Na Ustav SFRJ se i Ha{ki tribunal poziva kada je recimo bilo vreme da se izabere Stipe Mesi} za predsednika Predsedni{tva SFRJ. To je onaj koji je prilikom stupawa na du`nost izjavio da
}e biti posledwi predsednik Predsedni{tva, jer je do{ao sa ciqem da uni{ti SFRJ. Me|utim, taj isti Ustav SFRJ se ne prihvata kada je u pitawu zabrana secesije i pravo JNA da se {titi od napada pobuwenih usta{a. Kao vrhunac cinizma i zloupotrebe diskrecionog ovla{}ewa jednog sudije javqa se
zahtev da su Srbi morali da predvide krivi~nu odgovornost, a da se ono u odnosu na {ta se utvr|uje odgovornost, i iz ~ega nastaje protivpravnost i ka`wivost, formuli{e kao materijalno pravo nakon nekoliko godina od doga|aja, kao da su Srbi morali da budu i proroci i neko ko moè da predvidi da
}e za sve biti krivi najmawe 70 odsto.
O~igledno je da Ha{ki tribunal ne moè da ispuni svoj zadatak klasi~nim podelama i definicijama, pa zato posebno tuma~i pojam po~iwewa, na
na~in da on pre svega pokriva fizi~ko po~iwewe krivi~nog dela od strane
samog prekr{ioca, ili ka`wivi propust da se u~ini radwa obavezno po pravilima krivi~nog prava. To bi bili klasi~ni izvr{ioci, ili saizvr{ioci,
573
a radwa izvr{ewa bi bila ~iwewe ili ne~iwewe. Me|utim, Ha{ki tribunal pojam po~iwewa {iri tako da on, osim izvr{ila{tva i saizvr{ila{tva
u jednom od krivi~nih dela predvi|enih ~lanovima 2, 3, 4 i 5 Statuta, smatra
da se po~iwewe moè tako|e odigrati kroz u~estvovawe u ostvarewu zajedni~kog plana ili ciqa.
To se kombinuje i stavom da ~lan 7(1) Statuta udruèni zlo~ina~ki poduhvat tretira oblikom po~iwewa, a ne oblikom odgovornosti sau~esnika.
Mada je jasno i po nazivu ispod ~lana 7 Statuta koji glasi:
Pojedina~na krivi~na odgvornost
da se tim ~lanom propisuju osnovi krivi~ne odgovornosti i da se po
standardnoj nomenklaturi na taj na~in u svim nacionalnim zakonodavstvima
izraàva osnov odgovornosti u Op{tem delu krivi~nog zakona, Ha{ki tribunal je imao potrebu da za pojam po~iwewa tuma~ewem do|e do zakqu~ka da
je to sinonim za udruèni zlo~ina~ki poduhvat.
Logika tuma~ewa Ha{kog tribunala je vrlo jednostavna. Naime, u ~lanovima 2, 4 i 5 Statuta navodi se re~ po~iwewe i to je dovoqna veza da se pod
po~iwewem smatra sve i sva{ta, a polaze}i od diskutabilne i u praksi mogu}e situacije pre{irokog shvatawa pitawa sau~esni{tva u uèm i {irem
smislu. U prilog tom {irokom pristupu ide i ~iwenica da odredbama ~lanova 2, 3, 4 i 5 Statuta su{tinski i nisu utvr|eni elementi bi}a navedenih krivi~nih dela.
Tako {irewem i pogre{nim tuma~ewem zna~aja ~lana 7 Statuta pravi
se neka veza sa odredbama ~lanova od 2 do 5 Statuta i otvara prostor za po~etni i uvek obnovqeni stav da zakon i nije potreban. Kao rezultat odsustva
po{tovawa principa zakonitosti i svega {to iz tog principa izvire, Ha{ki tribunal promovi{e udruèni zlo~ina~ki poduhvat kao novo krivi~no delo ~ije elemente potpuno neovla{}eno propisuje tuma~ewem.
Zato Ha{ki tribunal ima smelosti da nastavi daqe i opet tuma~ewima
do|e do nove konstatacije:
Budu}i da udruèni zlo~ina~ki poduhvat predstavqa oblik po~iwewa
u smislu da u~esnik ima isti ciq kao i drugi u~esnici tog poduhvata, za razliku od pukog znawa da poduhvat postoji, u~esnik se ne moè smatrati tek pomaga~em i podràvaocem krivi~nog dela koje se planira.
Dakle, dovoqno je da u~esnik u ne~emu {to Ha{ki tribunal naziva udruènim zlo~ina~kim poduhvatom ima isti ciq kao i drugi u~esnici, pa da se
smatra da je po~inilac.
Da se ne bi desilo da su sva lica koja imaju isti ciq samo po tom osnovu
krivi~no odgovorni, a verovatno ih isti ciq pribliàva da budu u istoj organizaciji, Ha{ki tribunal poku{ava da prona|e neku liniju razgrani~ewa
kako bi izbegao kritike o kolektivnom ka`wavawu. Zato se ubacuje i slede}i stav:
Udruènim zlo~ina~kim poduhvatom se ne moè smatrati ~lanstvo u
nekoj organizaciji, jer bi to bilo novo krivi~no delo koje nije predvi|eno
574
Statutom, {to bi stoga predstavqalo flagrantno naru{avawe na~ela nullum crimen sine lege. To se uvek mora imati na umu kada se operi{e ovom definicijom termina po~iwewe.
Ako Ha{ki tribunal neku organizaciju (formalnu ili fakti~ku) proglasi da je zlo~ina~ka onda svi ~lanovi te organizacije (po logici stvari su
ba{ weni ~lanovi zbog istovetnih ciqeva), nisu kolektivno odgovorni zbog
pukog ~lanstva, ali su uvek odgovorni, jer ih Tuìla{tvo, po svom naho|ewu,
moè uvek da izvede pred Ha{ki tribunal. Pripadnost i ~lanstvo nekoj organizaciji i istovetnost ciqeva dovoqni su za krivi~nu odgovornost, tako
da je puko ~lanstvo kao spoqna manifestacija za Ha{ki tribunal u stvari
neobavezni putokaz.
Zajedni~ko delovawe vi{e lica u ostvarewu posledica krivi~nog dela
Ha{ki tribunal posmatra kao saizvr{ila{tvo preko teorije udruènog
zlo~ina~kog poduhvata. Kao saizvr{ila{tvo nudi se definicija da je:
Optuèni bilo fizi~ki, bilo na neki drugi neposredan, odnosno posredan na~in, svojim pozitivnim radwama, odnosno ako postoji obaveza delovawa propustima, u~estvovao individualno ili zajedno s drugima u materijalnim elementima krivi~nog dela za koje se tereti. Sm optuèni ne mora u~estvovati u svim aspektima inkriminisanog pona{awa.
Ova definicija saizvr{ila{tva bitno se razlikuje od definicije koja
je utvr|ena na VII kongresu Me|unarodnog udruèwa za krivi~no pravo, 1957.
godine u Atini. Ta definicija glasi:
Dakle, jasno je da za saizvr{ila{tvo treba da postoje dva uslova: objektivni i subjektivni. Objaktivni koji odraàva kauzalni odnos, da su svi u~esnici sudelovali u izvr{ewu krivi~nog dela, odnosno da su svi oni pojedina~ni izvr{ioci krivi~nog dela, a svi zajedno kao saizvr{ioci. Subjektivni uslov se odnosi na postojawe svesti kod svih izvr{ilaca da zajedni~ki izvode radwe izvr{ewa krivi~nog dela. Dakle, za saizvr{ilatvo je potrebno
da postoji sporazum i to izri~it ili pre}utan.
Svest o zajedni~koj saradwi je svest o zajedni~koj akciji koja ima za ciq
izvr{ewe krivi~nog dela. Ako ne postoji svest o zajedni~koj saradwi, onda
nema saizvr{ila{tva, ve} svaki od izvr{ilaca odgovara kao izvr{ilac. To
je paralelno izvr{ila{tvo, gde izvr{ilac nema svest o delovawu drugih.
Po{to i naj{irim mogu}im tuma~ewem eventualni sau~esni~ki doprinos ili delatnost jednog pojedinca na osnovu postoje}ih pravnih pravila me|unarodnog prava ne moè da se kazni, Ha{ki tribunal ima potrebu da sve to
prevede u saizvr{ila{tvo i zato izmi{qa teoriju udruènog zlo~ina~kog
poduhvata.
Da bi pokazao neku ozbiqnost i prikrio nalog pod kojim radi, Ha{ki
tribunal insistira na podeli unutar udruènog zlo~ina~kog poduhvata.
Tvrdi da postoje tri kategorije udruènog zlo~ina~kog poduhvata i da ako je
575
dogovoreno krivi~no delo po~inio jedan od u~esnika udruènog zlo~ina~kog poduhvata, svi u~esnici u tom poduhvatu jednako su krivi za to krivi~no
delo, bez obzira na to kakvu je ulogu koji od wih imao u wegovom po~iwewu.
1. Jezi~ko zna~ewe re~i
u~e{}e u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu
Da bi se utvrdio smisao i zna~aj novog termina, odnosno oznake koju koristi Ha{ki tribunal potrebno je utvrditi zna~ewe upotrebqenih re~i u
srpskom jeziku. U svakom izdawu srpskog re~nika moè da se prona|e slede}e:
Re~ udruèni u srpskom jeziku zna~i: spojen, zdruèn, ujediwen, zajedni~ki, skupni, kolektivni.
Re~ poduhvat u srpskom jeziku zna~i: posao kojeg se neko poduhvatio da
ostvari.
Mada Ha{ki tribunal izri~ito ne koristi, ali u tesnoj vezi sa pojmom
u~esnika je re~ u~esni{tvo i wemu sli~na u~e{}e koja u srpkom jeziku
zna~i: udeo nekog pojedinca u zajedni~koj akciji s nekim.
2. Jezi~ka razlika u odnosu
na uobi~ajene pojmove krivi~nog prava
S obzirom da se u naslovu teorije koju primewuje Ha{ki tribunal (udruèni zlo~ina~ki poduhvat) koriste poznati krivi~nopravni pojmovi potrebno je utvrditi u ~emu se ogleda ta terminolo{ka razlika? [ta je to novo zbog ~ega se napu{taju stari i op{tepoznati pravni termini?
S obzirom da se insistira na u~e{}u u udruènom i u~esnik udruènog, uz op{teprihva}eno zna~ewe da se re~ju u~esnik ozna~ava lice koje
preduzima neku aktivnost, odnosno delatnost u ne~emu, da je on deo ne~ega, da
wegova aktivnost predstavqa deo ne~ega i da se ta wegova aktivnost ozna~ava sa u~e{}em, re~ udruèni nedvosmisleno prikazuje kolektivitet, odnosno zajedni{tvo. Dakle, ne samo da se asocira na ve}i broj lica sa udelima u
ne~emu, na nekom mestu ili oko ne~ega, nego asocira i na zajedni{tvo po kome su ta lica prepoznatqiva i razlikuju se od drugih oblika zajedni{tva i
drugih kolektiviteta. U~e{}e u udruènom treba da predstavi pojedinca
kao deo ne~ega u ~emu on ima aktivnu ulogu.
Zlo~ina~ki poduhvat treba da zna~i da se kolektivitet prihvatio zlo~ina~kog posla, odnosno sve {to pojedinci rade u okviru tog kolektiviteta
je zlo~ina~ki posao. Dakle, celokupna aktivnost, delatnost, rad i radwe koje mogu biti ~iwewe i ne~iwewe izraàvaju taj posao koji je zlo~ina~ki. Na
ovaj na~in se prakti~no samim izgovorom ovog naslova teorije jasno saop{tava da je vi{e lica, odnosno jedan kolektivitet ili zajedni{tvo lica posebna vrsta kriminalnog udrèwa.
Prema zna~ewu re~i koje se koriste u nazivu ove teorije asocira se na
zlo~ina~ko udruèwe, kao pojam poznat u teorijama o sau~esni{tvu. Zlo~ina~ko udruèwe predstavqa naziv za svaki oblik organizovawa vi{e li576
ca radi vr{ewa jednog ili vi{e krivi~nih dela. Zbog ove sli~nosti postavqa se pitawe za{to je bio potreban novi naziv pored postoje}eg?
Analizom navedenih presuda dolazi se do zakqu~ka da razlozi mogu biti slede}i:
re~ poduhvat svojim {irokim zna~ewem da obuhvata sve poslove koje
preduzme pojedinac koji pripada nekom kolektivitetu potencira zlo~ina~ku sklonost kolektiviteta, dok se kod zlo~ina~kih udruèwa potencira
sklonost pojedinca da vr{i i u~stvuje u krivinom delu ili krivi~nim delima sa wemu sli~nim i po kriminalnoj sklonosti srodnim pojedincima, a organizacija kao oblik udruìvawa predstavqa formu ispoqavawa te vreste
kriminaliteta,
mada i jedan i drugi naziv asociraju na kolektivni kriminalitet udruèni poduhvat se tretira kao kriminalna osobenost i sklonost kolektiviteta, a svaki u~esnik u poduhvatu predstavqa samo primerak koji je uhva}en
ili jo{ preciznije koji je odabran da bi se za sve zlo~ine prona{ao odgovorni pojedinac,
kod zlo~ina~kih udruèwa, kao tipa zajedni{tva, bez obzira na broj
~lanova ili pripadnika, kriminalni kolektivitet je broj~ano mawi,
kod udruènog zlo~ina~kog poduhvata vr{ewe zlo~ina se pretpostavqa, odnosno ono se predstavqa kao prezumpcija, dok se kod zlo~ina~kih
udruèwa svi aspekti kriminaliteta dokazuju.
Pri analizi elemenata udruènog zlo~ina~kog poduhvata i organizovawa zlo~ina~kih udruèwa nave{}e se sve druge razlike u pogledu pravne
prirode, osnova krivi~ne odgovornosti, a i mogu}nosti dokazivawa. Na ovom
mestu se vr{i terminolo{ko i jezi~no upore|ivawe i na osnovu toga moè
da se dokaè odgovaraju}a prethodna priprema promovisawa pojma udruèni
zlo~ina~ki poduhvat.
Neminovno se postavqaju pitawa ~emu, za{to novi termini i {ta to ne
mogu da obuhvate postoje}i termini sa poznatim teorijskim i zakonodavnim
zan~ewem?
Odgovor je jednostavan. U pitawu je nastojawe da se krivi~no odgovornim oglase oni pojedinci za koje je glavni finansijer Ha{kog tribunala odlu~io da ih kazni zbog neposlu{nosti. Na vi{e mesta ove studije navedeno je
pozivawe Ha{kog tribunala na besedu Genaralnog sekretara Ujediwenih nacija prilikom dono{ewa rezolucije Saveta bezbednosti o usvajawu Statuta
Ha{kog tribunala. Po{to u Statut nije mogla da se ugradi zavera kao element bi}a krivi~nih dela iz navodne nadle`nosti Ha{kog tribunala, osim
kod krivi~nog dela genocida, onda je bilo potrebno novo tuma~ewe da se
udruèni zlo~ina~ki poduhvat smatra oblikom po~iwewa i tako stvori prostor za neograni~eno {irok zahvat po kome Tuìla{tvo ima samo zadatak da
probere, odnosno izabere pojedinca i taj pojedinac, zahvaquju}i teoriji
udruènog zlo~ina~kog poduhvata, moè biti ka`wen za svako delo koje se
desilo na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine. Tamo gde nema glav577
nog izvr{ioca ili je on nepoznat, zahvaquju}i ovoj teoriji svi, a prvo nosioci odgovornih politi~kih i dràvnih funkcija, mogu biti navodno saizvr{ioci po osnovu u~e{}a u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu.
Obi~nim uvidom u postupke koji se vode pred Ha{kim tribunalom lako
se dolazi do one srazmere krivi~ne odgovornosti, po kojoj 70 odsto zlo~ina
su izvr{ili Srbi. Nacionalna pripadnost je odlu~uju}a u odre|ivawu gde
treba da se traì zlo~ina~ki poduhvat.
Ako je postojao razlog da se pojmovno i terminolo{ki druga~ije naslovi zajedni~ki kriminalitet vi{e lica, kada su u pitawu te{ke povrede me|unarodnog humanitarnog prava, a imaju}i specifi~ne okolnosti oruànog
sukoba, onda za zlo~ina~ko udruìvawe je mogao da se koristi termin zavera, grupa ili drugi naziv za oblik zlo~ina~kog udruèwa u oruànom sukobu, s tim da se ni na jedan na~in, pa ni tuma~ewem, ne sme dovesti u pitawe ni
jedan element bi}a postoje}ih krivi~nih dela koji predstavqaju te{ke povrede me|unarodnog humanitarnog prava.
3. Elementi udruènog zlo~ina~kog poduhvata
Ha{ki tribunal isti~e da definicija udruènog zlo~ina~kog poduhvata ukqu~uje tri objektivna elementa actus reus ovog na~ina u~estvovawa u
jednom od krivi~nih dela predvi|enih Statutom. Radi se o objektivnim elementima koji su zajedni~ki za sve tri kategorije udruènog zlo~ina~kog poduhvata, i to:
vi{e osoba;
postojawe zajedni~kog plana, zamisli ili ciqa koja predstavqa ili
ukqu~uje po~iwewe krivi~nog dela predvi|enog Statutom; i
u~estvovawe optuènog u zajedni~kom planu.
Pre bilo kakve analize i utvr|ivawa definicije udruènog zlo~ina~kog poduhvata i utvr|ivawa {ta bi sve moglo da predstavqa u~e{}e u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu mora da se ima u vidu i slede}e:
za utvr|ivawe i odre|ivawe pravne prirode jednog krivi~nopravnog
instituta potreban je pristup koji bi obuhvatio objektivne i subjektivne
elemente, odnosno imaju}i u vidu stavove Ha{kog tribunala povodom udruènog zlo~ina~kog poduhvata ispravnije bi bilo da se utvr|uje objektivna i
subjektivna veza koja karakteri{e odnose izme|u vi{e lica koja navodno
u~estvuju u jednom zlo~inu,
a kod utvr|ivawa osnova krivi~ne odgovornosti u~esnika u udruènom
zlo~ina~kom poduhvatu, koji nije i neposredni izvr{ilac krivi~nog dela, i
pitawe wegove vinosti.
Po{to se analizira pravna priroda i osnov krivi~ne odgovornosti, pre
svega u~esnika u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu koji nije neposredni izvr{ilac krivi~nog dela, elementni bi}a krivi~nih dela iz ~lanova 2 do 5
Statuta bi}e navedeni samo u onoj meri u kojoj su neophodni kao veza koja moè da uputi na neki kauzalni odnos.
578
3.1. Vi{e osoba

Povodom ovog elementa koji bi mogao da se opi{e i samo da je u jednom
kriminalnom doga|aju u~estvovalo vi{e lica, interesantno je da Ha{ki
tribunal ne insistira na jasnom zahtevu, odnosno uslovu da se radi o kriminalnoj organizaciji, zlo~ina~kom udruèwu ili nekom drugom obliku kolektiviteta i zajedni{tva koji participira delatnost vi{e lica. Jednostavno se navodi da je potrebno da je bilo ukqu~eno vi{e osoba.
U predmetu Blagojevi} ovaj uslov se navodi kao:
Prvo, moralo je biti ukqu~eno vi{e osoba.
Prisetimo se da je minimalni broj lica za zlo~ina~ka udruèwa tri lica (organizator i dva ~lana), odnosno najmawe dva za zaveru i najmawe pet za
krivi~nu gomilu ili skupinu.
U predmetu Tadi} ovaj uslov se navodi kao:
One (vi{e osoba) ne moraju biti organizovane u vojnu, politi~ku ili
upravnu strukturu, kao {to jasno pokazuju predmeti Esensko lin~ovawe i
Kurt Goebell.
Ovaj stav jo{ boqe obja{wava element vi{e lica. Dakle, ne zahteva se
da ta lica pripadaju nekoj organizacionoj formi udruìvawa, ili zajedni{tva vi{e lica, ili kolektivitetu, koja ima svoju organizacionu strukturu.
Zato {to nema zahteva da se kao uslov pojavi neka forma organizacije jasno
je koje su potrebe bile da se prona|e nov naziv (udruèni zlo~ina~ki poduhvat) sa zna~ewem koji se razlikuje od do sada poznatih. Zna~i da ne postoje
jezi~ke nedoumice, ve} jasan stav da je stvoren novi pojam koji treba da omogu}i optuìvawe velikog broja lica zato {to su bili u skupini ili gomili.
Dovoqno je da se jedan pojedinac na{ao na nekom mestu, odnosno da postoje
svedoci koji su ga videli na mestu gde je kasnije prona|en le{, pa da bude optuèn da je u~estvovao u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu, bez obzira {to
se ne zna ko je izvr{io ubistvo. Smatra se da je svakom razumnom presuditequ o ~iwenicama dovoqno vi{e lica i da je u mogu}nosti da posredno do|e
do zakqu~ka da, ako nije niko drugi, onda je onaj ko je tu vi|en, a ako nije ni
on, onda je ba{ on odgovoran jer se tu desio udruèni zlo~ina~ki poduhvat, a
ba{ taj pojedinac je u~estvovao u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu.
Ve}i broj lica na jednom mestu, pa ~ak i ako svi oni i ne doprinose izvr{ewu krivi~nog dela, zbog kolektivnog {oka i stawa koje je indukovano nekim doga|ajem, a svakako je stawe oruànog sukoba ono {to uti~e na kolektivnu psihu, predstavqa sasvim dovoqnu ~iwenicu da Ha{ki tribunal zakqu~i da se radi o udruènom zlo~ina~kom poduhvatu. U teoriji i praksi
obi~no se za krivi~no delo koje je rezultat delovawa krivi~ne skupine ka`wava glavni izvr{ilac dela, a kolovo|a, pomaga~ i podstreka~ retko, iz
prostog razloga, zato {to je te{ko primeniti pravila o saizvr{ila{tvu i
obi~nom sau~esni{tvu, po{to gomila nije organizacija, a i ciq kriminalne delatnosti skupine je neodre|en. Verovatno zbog ovog stava teorije i nacionalnih zakonodavstava Ha{ki tribunal ne insistira na organizacionoj
579
strukturi kojoj pripada vi{e lica, ve} svaki skup vi{e lica predstavqa
pre}utnom saglasno{}u o pripadnosti skupini koja se i u tom trenutku formira da bi izvr{ila zlo~in.
Na prvi pogled ove tvrdwe mogu da se demantuju ve}im brojem presuda Ha{kog tribunala u kojima su kao u~esnici u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu osu|ena lica koja su pripadala nekoj organizaciji (vojna, administrativna i sl.). Me|utim, ovde se analizira element vi{e lica koji je tako predstavqen, bez bilo kakvog drugog dodatnog uslova. Ovde se vr{i analiza kako bi
se do{lo do zna~ewa i pravne prirode udruènog zlo~ina~kog poduhvata i
neophodno je da se naprave odgovaraju}e paralele i izvr{i upore|ivawa sa
do sada u teoriji i zakonodavstvu poznatim sli~nim pojavama.
U teoriji je odavno poznato da se kao oblik sau~esni{tva (u~e{}a vi{e osoba u jednom krivi~nom delu) pojavquje organizovawe zlo~ina~kih
udruèwa. Dakle, vi{e lica se pretpostavqa kao neizbeàn uslov sau~esni{tva u uèm i {irem smislu. Ve}i broj lica mogu biti obi~ni sau~esnici,
saizvr{ioci, ali i u~esnici u jednom od oblika zlo~ina~kog udruèwa. Po{to je udruèni zlo~ina~ki poduhvat najbliì nekoj od formi zlo~ina~kih udruèwa, onda prvi element vi{e lica zahteva odgovor na pitawe za{to se ne pojavquje kao element ili dodatak elementa vi{e lica i stvarawe novog ili iskori{}avawe nekog ve} postoje}eg udruèwa radi vr{ewa
krivi~nih dela, a upravo on je prvi zajedni~ki element za sve oblike zlo~ina~kog udruèwa?
Iz presuda Ha{kog tribunala moè da se utvrdi da stvarawe i iskori{}avawe postoje}ih udruèwa za u~e{}e u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu nije potrebno zbog slede}ih razloga:
a) taj element bi vezao ruke Ha{kom tribunalu, jer bi za utvr|ivawe
krivi~ne odgovornosti svakog u~esnika u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu kao obliku organizacione forme i na~inu ispoqavawa kolektivnog kriminaliteta, Tuìla{tvo moralo da dokaè:
kako je stvoreno ili iskori{}eno neko postoje}e udruèwe,
ko su organizatori, ko su ~lanovi,
kada je nastalo, ko je pronalazio i vrbovao budu}e pripadnike,
da li postoji organizacija i kako su ~lanovi me|usobno povezani,
ko ih je usmeravao da vr{e krivi~na dela,
kako je funkcionisao zlo~ina~ki poduhvat u okviru organizacije,
stepen organizovanosti,
teritorija na kojoj su u~esnici udruènog zlo~ina~kog poduhvata delovali u okviru organizacije,
da li je prestao, kako i kada udruèni zlo~ina~ki poduhvat u okviru
organizacije;
b) ovako je dovoqno da se samo utvrdi da je vi{e lica bilo prisutno ili
u ne~emu u~estvovalo;
580
v) ako bi bio neophodan uslov postojawa neke organizacije, onda imaju}i

u vidu da su svi optuèni fakti~ki i de jure bili u nekom obliku organiozovawa (Vojska RS, organi vlasti RS i sli~ne organizacije u MH federaciji)
Tuìla{tvo bi moralo da dokazuje da su sve te organizacije zlo~ina~ke, da
se preko wih (i kroz) ostvarivao zlo~ina~ki plan i ciqevi, a imaju}i u vidu da su sve strane u oruànom sukobu imale organe i institucije koje se mogu upodobiti nekoj organizaciji, proizilazi da su svi koji su se na{li na toj
teritoriji potencijalni u~esnici u zlo~ina~kim poduhvatima i da taj status
svakog lica zavisi samo od voqe Tuìla{tva;
g) osim toga vojne jedinice i administrativni organi, bez obzira na organizacioni nivo, predstavqaju organizacionu strukturu novonastalih dràva, koje su nastale u periodu brutalnog razbijawa biv{e Jugoslavije i
predstavqaju faktore koji su u~estvovali u sporazmevawu oko prekida oruànih sukoba, a na neki na~in i u sklapawu mira, pa je za glavne finansijere
Ha{kog tribunala neprijatno da ba{ za sve strane u oruànom sukobu posredno name}e zakqu~ak da su nastale zahvaquju}i zlo~ina~kim organizacijama u svom sastavu;
d) ako bi se postavio uslov za u~e{}e u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu da vi{e lica pripada nekoj organizaciji, onda bi po mi{qewu Ha{kog
tribunala izvan svake organizacije ostala lica za koja finansijeri Ha{kog
tribunala imaju poseban interes da ih osude i neko vreme elimini{u iz javnog ìvota;
|) bez uslova bilo kakvog postojawa organizacije Ha{ki tribunal je u
mogu}nosti da neksus {iri bezgrani~no, da postojawe vi{e lica ne uslovqava teritorijom i da svaki (mo`da i navodno sau~esni~ki) doprinos moè
slobodno da predstavi saizvr{ila{tvom, jer pripadnost organizaciji nije
uslov.
Imaju}i u vidu karakter oruànog sukoba na odre|enoj teritoriji biv{e Jugoslavije i ~iwenicu da su pre formalnog priznawa Hrvatske i Bosne
i Hercegovine na toj teritoriji delovale paravojne formacije, kao pobuweni~ke oruàne snage u funkciji razbijawa biv{e Jugoslavije i stvarawa novih secesionisti~kih nezavisnih dr`va na teritorijama biv{ih republika SFRJ, element organizovanosti zlo~ina~kog udruèwa neminovno bi pokazao i ulogu stranog faktora u razbijawu SFRJ. Zato se samo na osnovu elementa vi{e lica otvara veliki prostor za samovoqni pristup podizawu optu`nica po osnovu u~e{}a u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu. Osim toga
element organizacije i postojawa organizacione strukture, ve{to i po potrebi moè da se pretpostavi i tako dopuni element vi{e lica, ili uvek
prikaè i predstavi, a da se organizacionom strukturom u kojoj se moè
ostvariti me|usobni odnos vi{e lica ne zahteva kao element.
Tome treba dodati i da zna~ewe re~i poduhvat u okviru termina udruèni zlo~ina~ki poduhvat ukazuje na razliku u odnosu na zlo~ina~ko udruèwe. Naime poduhvat je posao kojeg su se vi{e lica latili da urade (koji je zlo581
~ina~ki tek pod nekim uslovima), dok kod zlo~ina~kih udruèwa se zahteva
organizovawe za (radi) vr{ewe krivi~nih dela. Tako Ha{ki tribunal svaki
posao koji preduzimaju lica moè da smesti u zlo~ina~ku aktivnost, bez potrebe utvr|ivawa neke organizacije i wene unutra{we strukture, po{to samo postojawe oruànog sukoba po stavu Ha{kog tribunala pretpostavqa masovno ostvarivawe zlo~ina, koji se javqaju kao posledica stawa sukoba, a ne
kao posledica sklonosti organizovanih udruènih pojedinaca. Nepotrebno je da se dokazuje da u tom po~etnom stavu o prvom elementu udruènog zlo~ina~kog poduhvata Ha{ki tribunal pravi veliku pravnu gre{ku. Naravno,
jasno je da nije u pitawu pravna gre{ka i pogre{no tuma~ewe. Radi se o namernom konceptirawu novog pojma koji treba da zadovoqi odre|ene èqe, s
tim da se stvori privid da nije pregaèn princip zakonitosti.
Re~ udruèni, kao pojam sa preciznim jezi~kim zna~ewem, mora da zna~i
i odgovaraju}e organizaciono povezivawe vi{e lica, jer organizovani kriminalitet predstavqa najteì oblik kriminala. Vi{e lica koja vr{e krivi~na dela, bez obzira na ulogu u konkretnom krivi~nom delu, ne mogu da u~estvuje u jednom ili vi{e zlo~ina ukoliko nisu u nekom me|usobnom odnosu,
ukoliko ne komuniciraju i nisu podre|eni nekom obliku organizacije, ili
ne znaju za postojawe organizacije. Ako nema organizacionog udruìvawa onda vi{e lica koja u~estvuju u jednom kriminalnom doga|aju mogu biti saizvr{ioci, ili nekoliko wih kao saizvr{ioci, a svi drugi kao obi~ni sau~esnici. Problem Ha{kog tribunala je {to je ta situacija teoretski i zakonodavno odavno re{ena kada je u pitawu utvr|ivawe krivi~ne odgovornosti svih
lica koja zajedni~ki u~estvuju u jednom kriminalnom doga|aju, pa za tu situaciju nije potrebno da se pronalazi neki novi termin.
Druga situacija koja bi mogla da podseti na postojawe neke sli~nosti je
situacija zavere, gde se kao na elementu ne insistira na organizaciji, ve} na
dogovoru i sporazumu vi{e lica. Ali, ta situacije ne moè da zadovoqi Ha{ki tribunal po{to zavera podrazumeva jedno ili vi{e odre|enih krivi~nih dela koja su posebno dogovorena. Ako bi se po{lo od postojawa zavere Tuìla{tvo ne bi moglo da dokaè postojawe dogovora, pogotovo kada su u pitawu lica koja nisu imala bilo kakve veze sa nekim konkretnim krivi~nim
doga|ajem, niti su pak mogla da pretpostave da }e se desiti. Dakle, vi{e lica i bez izri~itog uslova postojawa neke organizacije, osim dogovora, mogla
bi da zadovoqi, kada su u pitawu neposredni izvr{ioci i lica koja pruàju
obi~an sau~esni~ki doprinos, ali to ne zadovoqava èqe finansijera Ha{kog tribunala u pogledu onih lica koja se moraju oglasiti krivim iako sa
konkretnim krivi~nim delom nemaju nijednu dodirnu ta~ku, ni direktno, ni
posredno.
Osim toga, pravila o zaveri ne bi zadovoqila apetite Ha{kog tribunala, jer bi Tuìla{tvo bilo pred poslom da dokaè ne{to {to je nemogu}e.
Stvarno bi bilo interesantno kako bi se u nekoj izgovorenoj re~i preko lokalnog medija na 800 kilometara od mesta oruànog sukoba mogao prona}i do582
prinos podstrekavawa ili pomagawa za konkretno krivi~no delo, kada izgovorene re~i verovatno nije ni ~uo, niti je za izjavu mogao da sazna glavni izvr{ilac. A ako se tome doda i da se za neke zlo~ine ne zna ko je glavni izvr{ilac, onda se Ha{ki tribunal nalazi pred dilemom kako da u okviru neke
minimalne pravne forme zadovoqi èqe onih koji ga finansiraju.
Po{to se u ovom delu iznosi analiti~ki i kriti~ki stav prema prvom
objektivnom elementu vi{e lica, u pogledu nepostojawa u okviru ovog elementa i uslova stvarawa ili iskori{}avawa nekog postoje}eg udruèwa sa
nekom organizacionom strukturom, ovo treba tuma~iti samo kao najavu detaqnije elaboracije ovog nedostatka i u okviru drugih elemenata.
Organizovani kriminalitet nikada ne predstavqa prosti skup vi{e lica. Bez obzira kako Ha{ki tribunal posmatra vi{e lice princip individualne odgovornosti nalaè odgovaraju}u kauzalnu vezu, participaciju svakog
od pojedinaca u okviru zajedni{tva i to onaj doprinos pojedinca u odnosu na
konkretno krivi~no delo. Dakle, da nije doprinosa tog (jednog) pojedinca,
onda ne bi ni bilo konkretnog krivi~nog dela. Zato se prosto name}e zakqu~ak da prvi objektivni element mora da bude organizacija i organizovano delovawe vi{e lica pri izvr{ewu konkretnog krivi~nog dela.
Ovako postavqen element vi{e lica neminovno dovodi u pitawe i druge elemente udruènog zlo~ina~kog poduhvata i to ne samo u pogledu delatnosti, radwe, aktivnosti i uop{te na~ina participacije svakog pojedinca,
nego i razli~itih nivoa na kojima se pojavquje vi{e lica, a samim tim i postojawe i {ta bi sve mogao da obuhvati zajedni~ki plan udruènog zlo~ina~kog poduhvata.
Iz stavova Ha{kog tribunala o ovom objektivnom elementu moè da se
izvede zakqu~ak da se ima u vidu {iri, ili preciznije, naj{ire mogu}i oblik postojawa vi{e lica u odnosu na do sada poznate oblike zavere i krivi~ne skupine. Naime, kao uslov se ne traì nijedna forma sporazuma o postojawu ne~im uokvirenog me|usobnog odnosa vi{e lica da vr{e krivi~na dela.
U tome se ogleda i verovatno najve}a kontradiktornost u teoretskim postavkama udruènog zlo~ina~kog poduhvata.
Udruèni zlo~ina~ki poduhvat kao oblik po~iwewa zlo~ina u stawu
oruànog sukoba, pa jo{ sa svim karakteristikama gra|anskog rata, podrazumeva u~e{}e velikog broj lica. Po prirodi stvari za sve zlo~ine, ukoliko
proizlaze iz nekog prethodnog plana i dogovora vi{e lica, neminovno se name}e postojawe neke organizacione forme iz koje proizlazi podela posla
koja moè sva delovawa da integri{e da bi se ostavrilo krivi~no delo. Nemogu}a je situacija velikog broja zlo~ina koje izvr{ava skupina lica, koji
su se prihvatili posla koji je zlo~ina~ki, a da ne pripadaju nekoj od organizacionih formi, ili nekom obliku zlo~ina~kog udruèwa. Veliki broj u~esnika u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu moè da zna~i samo veliki broj
aktivnih pripadnika nekog od oblika zlo~ina~kih udruèwa. To Ha{ki tribunal ne prihvata kao uslov ili element, ali u skoro svim presudama uvek ko583
risti priliku da na ovaj pristup istakne neke razloge, vi{e kao pokri}e i
insinuaciju, svestan ~iwenice da izmi{qa ne{to novo (udruèni zlo~ina~ki poduhvat).
Vi{e lica koja su, bez obzira na koji na~in, ukqu~ena u izvr{ewe jednog
krivi~nog dela uvek moraju, na neki na~in, da postignu sporazum o zajedni~kom delovawu. Taj sporazum ili dogovor moè biti izri~it ili pre}utan.
Pre}utan sporazum o zajedni~kom delovawu moè da se postigne konkludentnim radwama. Problem Ha{kog tribunala je {to ne moè da dokaè pre}utni sporazum o zajedni~kom kriminalnom delovawu, jer takav dogovor mogu da
postiù samo ona lica kojima su radwe prepoznatqive kao stru~wacima, a
finansijeri Ha{kog tribunala imaju nameru da oglase krivim i ona lica koja nemaju dodirnih ta~aka ni sa konkludentnim radwama drugih lica. Zbog nemogu}nosti dokazivawa postizawa dogovora o zajedni~kom kriminalnom delovawu, jer nije postojao ni izri~iti, niti pre}utni sporazum (po{to konkludentne radwe na razdaqini od 800 kilometara ni{ta ne zna~e) Ha{ki
tribunal se zadovoqava naj{ire postavqenim elementom samo vi{e lica.
Na ovaj na~in Ha{ki tribunal sporazum ili dogovor vi{e lica da zajedni~ki kriminalno deluju i imaju ose}aj pripadnosti nekoj organizaciji, gura u sastavni deo zlo~ina~kog plana kao drugi element udruènog zlo~ina~kog poduhvata. Tako se izbegava uslov delovawe u~esnika udruènog zlo~ina~kog poduhvata u okviru koga mora da se utvrdi vremenska duìna trajawa
zajedni~kog delovawa, organizovanost kao ono {to se podrazumeva ako ne{to
dugo traje od strane vi{e lica, potreban broj qudi, specijalnosti i podela
posla, neophodna oprema, teritorija i drugo. Ako se smatra da se ovi uslovi
mogu tretirati kao okolnosti pod kojima se odigrava oruàni sukob, onda je
u~e{}e vi{e lica pitawe koje se re{ava po pravilima koja se primewuju na
kriminalne skupine ili gomile, gde imamo u~e{}e u kriminalnoj skupini, a
ne udruìvawe. A, ako se insistira na udruìvawu u kriminalnu skupinu, onda se Ha{ki tribunal uhvatio nemogu}eg posla, jer kriminalna skupina je
neorganizovana i heterogena po sastavu i ne nastaje udruìvawem, ve} faktom iznenadnog doga|aja kao kolektivnog {oka, sa jasnim teoretskim i zakonodavnim principima o odgovornosti izvr{ilaca krivi~nog dela. Naravno,
ni to ne moè da zadovoqi èqe finansijera Ha{kog tribunala, jer nema racionalnog obja{wewa kako bi to neko sa razdaqine od 800 kilometara mogao
da bude u~esnik navodno udruène kriminalne skupine koja je impulsivno reagovala na nasrtaj koji je prouzrokovao reakciju, koja je mo`da ishodovala i
izvr{ewe nekog krivi~nog dela.
Na kraju vaqa primetiti da se element vi{e lica u stavovima Ha{kog
tribunala defini{e kao ne{to {to je izme|u krivi~ne skupine i zavere. Ne
insistira se na postojawu organizacije i sporazumu o zajedni~kom delovawu
({to se uzima iz krivi~ne skupine), ali se preko istovetnosti ciqeva i navodno postojawa zlo~ina~kog plana insistira na krivi~noj odgovornosti navodno organizatora, vo|a, kolovo|a i podstereka~a kriminalne skupine, kao
saizvr{ioca po pravilima koja vaè za zaveru.
584
Ono {to predstavqa karakteristiku svih oblika zlo~ina~kih udruèwa ne iznosi se kao obavezni element udruènog zlo~ina~kog poduhvata. To
prili~no zbuwuje ne samo u pogledu elementa vi{e lica, nego jo{ vi{e u pogledu preostala dva objektivna elementa. Naime, za sva zlo~ina~ka udruèwa je karakteristi~no da predstavqaju trajna udruèwa, odnosno da im je tendencija da traju {to duè, po{to je vi{e lica prona{lo neki zajedni~ki interes da udruèni vr{e krivi~na dela. Izme|u ostalog i zato {to kao udruèwe, odnosno udruèni pojedinci èle da traju duè u wihovoj kriminalnoj delatnosti izrazito je zastupqena konspirativnost (osim kod bande).
Ako udruèni zlo~ina~ki poduhvat podrazumeva kriminalno u~e{}e
vi{e lica po osnovu zlo~ina~kog plana ili ciqa, onda je barem za sve vreme
trajawa oruànog sukoba o~ekivano, pa i nu`no da vi{e lica (kao udruèna
lica) funkcioni{u kao zlo~ina~ka ma{ina. Po{to samo tako moè da se
odredi vremensko trajawe udruìvawa vi{e lica, proizlazi da u tom periodu sve {to je uradila ta udruèna skupina vi{e lica mora da predstavqa vr{ewe zlo~ina. Ovo je va`no da se istakne, jer Ha{ki tribunal je sve proglasio zlo~ina~kim organizacijama. Zlo~ina~ka je JNA, TO i sve jedinice, odnosno ovo se zakqu~uje po{to se samo prividno navode pojedinci ili pripadnici ovih jedinica, ali su{tinski se podrazumeva da su sve oruàne snage u
kojima su Srbi zlo~ina~ke. Ako su optuèni svoju zlo~ina~ku aktivnost ispoqili unutar ovih oruànih jedinica, a obele`je ovih jedinica je da objediwuju vi{e lica i da se iz tog korpusa izvla~e optuèni po osnovu udruènog zlo~ina~kog poduhvata, onda se element vi{e lica samo prividno i navodno za potrebe individualizacije krivi~ne odgovornosti pojedinca locira na nekoliko lica ({to je dovoqno za element vi{e lica) iz celokupnog
sastava jedinice (koji tako|e zadovoqava element vi{e lica). Puka pripadnost i u~e{}e u nekoj oruànoj jedinici nije osnov krivi~ne odgovornosti,
po stavu Ha{kog tribunala, ali ni to ne moè da promeni po~etni stav da su
sve oruàne jedinice u kojima su Srbi zlo~ina~ke.
Nije ovde mesto da se komentari{e i analizira ovaj po~etni stav Ha{kog tribunala, ali se mora primetiti da su za Tribunal te jedinice zlo~ina~ke po svom ciqu!?
Vi{e lica kada se udruì da vr{i kriminalnu delatnost onda se podrazumeva da konspirativno deluju i da se na sve na~ine skrivaju od vlasti. Ovo
nije karakteristi~no za bande, kao oblik organizovanog zlo~ina~kog udruèwa koja kao organizovana grupa kriminalaca otvoreno ulazi u sukob sa organima vlasti. Po{to iz svih presuda Ha{kog tribunala, u kojima se optuèni terete za u~e{}e u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu element vi{e
lica nije predstavqen sa uslovom konspirativnosti, jer nije ni utvr|eno
skrivawe, proizlazi da se u pojmu udruènog zlo~ina~kog poduhvata ne nalazi uslov konspirativnosti i otvorenog sukoba sa organima vlasti. U tom
kontekstu moè, daqe, da se zakqu~i da u~esnici u udruènom zlo~ina~kom
poduhvatu, kao skupina vi{e lica, kriminalnu delatnost ostvaruje otvoreno,
585
javno uz znawe organa vlasti, i po{to su skoro svi optuèni po osnovu udruènog zlo~ina~kog poduhvata iz struktura vlasti, ali na razli~itim nivoima (pripadnici vojske i civilnih struktura vlasti), onda je kompletna srpska strana u oruànom sukobu, na svim teritorijama biv{e Jugoslavije, sa
svim svojim institucijama, zadojena zlo~ina~kim ciqem.
To ne skriva Ha{ki tribunal, ve} jasno potencira u skoro svim optu`nicama gde se kao osnov krivi~ne odgovornosti pojavquje u~e{}e u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu oblik po~iwewa, gde se optuèni ne terete kao
neposredni izvr{ioci zlo~ina, ve} kao lica koja su doprinela na neki na~in izvr{ewu zlo~ina. Potenciraju se kao u~esnici u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu skoro sve organizacije i institucije srpskog naroda, a obi~no
nabrajawe zavr{ava sa kao i druge politi~ke li~nosti iz S(F)RJ, Republike Srbije, Republike Crne Gore i iz rukovodstva bosanskih i hrvatskih Srba. Verovatno u istoriji pravosu|a nije zabeleèn slu~aj da se kao zlo~inci ozna~ava ve}i skup vi{e lica. Ako se zlo~instvo nalazi u tako {irokom krugu lica, onda stvarno ~udi ~iwenica za{to se protiv svih koji su optuèni pred Ha{kim tribunalom za u~e{}e u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu i protiv novih koje Tuìla{tvo namerava da progawa, ne vodi jedinstveni krivi~ni postupak zbog krivi~nog dela genocida koje verovatno na
naj{iroj mogu}oj osnovi moè da sublimira sve stavove Ha{kog tribunala o
udruènom zlo~ina~kom poduhvatu?
Da je u pitawu svojevrsna konstrukcija pojma i definicije u~e{}a u
udruènom zlo~ina~kom poduhvatu proizlazi i iz ~iwenice da tako velike
kriminalne skupine, koje obuhvataju jedan narod, ne mogu svoju kriminalnu
delatnost da izvode uspe{no bez organizacije i planskog postupawa. Plansko postupawe je karakteristi~no za oblike organizovanih zlo~ina~kih
udruèwa, a ukoliko se udruèni zlo~ina~ki poduhvat od strane vi{e lica ne odvija po nekom planu, onda imamo situaciju krivi~ne odgovornosti
vo|a, kolovo|a i aktivnih u~esnika kriminalne skupine, ili gomile, a nikako kriminalno postupawe prema kriminalnom planu. Ovu konstataciju ne
moè da promeni ni naj{ire shva}en pojam re~i poduhvat.
Bez namere da se detaqnije na ovom mestu analizira drugi element udruènog zlo~ina~kog poduhvata (zajedni~ki plan) va`no je ista}i da se za element vi{e lica u skoro svim presudama Ha{kog tribunala, kao element zajedni{tva (plan, ciq) definisalo ne{to zlo~ina~ko, karakteristi~no i izraèno na razli~itim nivoima. To zna~i da je po potrebi Ha{ki tribunal
za element vi{e lica pronalazio razli~ite zlo~ina~ke ciqeve. Tako je za
vi{e lica u jednoj ulici kriminalni ciq plan jedno, za vi{e lica u drugoj
ulici kriminalni ciq plan ne{to drugo. Na sli~an na~in moè da se utvrdi i prema drugim lokalitetima i teritorijama. Za tribunal je bilo va`no
samo da vi{e lica stavi u neki odnos sa zlo~ina~kim planom ciqem i navede da je ba{ to bio deo zajedni~kog i {ireg plana ciqa. Ta vrsta ra{~lawenosti, heterogenosti, pa i promenqivosti elementa vi{e lica (uz koji mo586
gu da se stave dodatni uslovi po èqi Tuìla{tva) u konstrukciji u~e{}a u

udruènom zlo~ina~kom poduhvatu bila je potrebna Ha{kom tribunalu da
bi dobio neograni~ene mogu}nosti da zahvati {to ve}i broj lica, i to: ne da
bi mogao pitawe krivi~ne odgovornosti pojedinca da utvrdi u pogledu svih
mogu}ih aspekata, ve} da bi Tuìla{tvo po svom naho|ewu moglo svakoga iz
korpusa srpskog naroda (imaju}i u vidu nezastarevawe krivi~ne odgovornosti), po potrebi da proziva, izvla~i i optuùje.
Osim navedenog, element vi{e lica nije uslovqen ni prema teritoriji,
niti prema vremenu. Na bazi postoje}ih presuda Ha{kog tribunala moè da
se zakqu~i da se pod teritorijom u kontekstu elementa vi{e lica pojavquju
nekoliko situacija. Prva je neposredno prisustvo vi{e lica na odre|enom
mestu i u odre|enom vremenu u trenutku izvr{ewa krivi~nog dela. Druga je
da su vi{e lica odgovorni po osnovu u~e{}a u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu kao obliku po~iwewa, a da se sva ta lica nikada u ìvotu nisu ni videla, niti znaju jedan za drugoga. Ova situacija ozna~ena kao druga pokazuje da
Ha{ki tribunal pronalazi osnov krivi~ne odgovornosti jednom licu koje ne
samo da ne zna, nego i licu koje nije u mogu}nosti ni da pretpostavi da }e se
na nekom mestu desiti zlo~in i da }e ga izvr{iti neko lice, ili vi{e lica,
i to ne samo u pogledu konkretnog oblika krivi~nog dela, nego i uop{te u pogledu bilo kog krivi~nog dela. Za taj stav Ha{ki tribunal pronalazi kauzalni osnov u naj{irem mogu}em zna~ewu re~i poduhvat, odnosno u svakom poslu kojeg se prihvatio neki pojedinac, ili svakoj delatnosti (pa i re~ima) koja ima makar i minimalnu, ili mo`da u prenosnom smislu neku dodirnu ta~ku sa ne~im {to se de{ava, ne samo na nekoj teritoriji, nego unutar nacionalnog korpusa kome to lice makar po ro|ewu pripada.
Ako se izuzme predmet Erdemovi} u gotovo svim postupcima pred Ha{kim tribunalom, gotovo u onom procentu koji je odredila CIA, element
vi{e lica je predstavqen kao skup, zajedni{tvo i udruìvawe po nacionalnoj osnovi. Tako se moè primetiti da su vi{e lica, sve Srbi, ~lanovi, pripadnici i u~esnici u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu. Podela po verskoj
pripadnosti i po drugim osobenostima moè da se pronalazi, ali se ne moè
promeniti osnovni stav Ha{kog tribunala da su u elementu vi{e lica zastupqeni pojednici koji pripadaju istoj nacionalnosti. U tom pogledu Ha{ki
tribunal je prevazi{ao sve dosada{we ad hok tribunale. Obi~no kori{}eni kriterijum dràvqanstvo ili populisti~ko zna~ewe re~i narod ustupili su mesto nacionalnosti.
Me|utim, i u tom pogledu Ha{ki tribunal ne èli da pogleda u o~i ~iwenicama. U toku 1991. godine i najkasnije do dana povla~ewa JNA nije bila
jednonacionalna organizacija. Nije bila jednonacionalne u pogledu komandnog kadra, niti u pogledu sastava pripadnika jedinica. Setimo se da je, prema
ovom elementu vi{e lica, JNA progla{ena zlo~ina~kom skupinom vi{e lica i da svaki wen pripadnik moè biti optuèn za u~e{}e u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu.
587
Oko 30 odsto stanovnika Republike Srbije nisu Srbi, a svi su se odazivali na poziv JNA i tako manifestovali voqu da po{tuju Ustav SFRJ i savezne zakone i da se ne mire sa secesijom i jednostranim aktima koji stvaraju konflikte, ne samo podse}awem na istorijsko iskustvo, ve} i konkretnim
potezima secesionista koji dovode u pitawe pravo na ìvot.
3.1.2. Element vi{e u lica u optu`nici protiv prof. dr Vojislava
[e{eqa
Ovaj element je naveden u paragrafu 8 optu`nice gde se navodi da je
prof. dr Vojislav [e{eq na ostvarivawu ciqa udruènog zlo~ina~kog poduhvata radio u dogovoru sa vi{e pojedinaca. Svi oni su bili u~esnici ili
saizvr{ioci u sklopu udruènog zlo~ina~kog poduhvata i svako je odigrao
svoju ulogu ili vi{e uloga koje su zna~ajno doprinele ostvarewu ciqa ovog
poduhvata. U nastavku se element vi{e lica iznosi sa imenima i prezimenima ve}eg broja pojedinaca, ali i kao pripadnici gotovo svih mogu}ih oruànih formacija, pa ~ak i kao politi~ke li~nosti iz SFRJ, Republike Srbije,
Republike Crne Gore i iz rukovodstva bosanskih i hrvatskih Srba.
U optu`nici se navodi postojawe dogovora izme|u ovih lica, ali bez
konkretnih podataka, kada, gde, izme|u koga, oko ~ega. Tako|e se ne navodi ni
uloga koju je svako od wih imao. Prema na~inu nabrajawa svih individualno
odre|enih navodno u~esnika u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu moè da
se primeti da su svi prikazani kao ~lanovi zlo~ina~kog udruèwa sa pretpostavqenom podelom posla u okviru zlo~ina~kog udruèwa. Po{to su nabrojani kao u~esnici lica koja su dràvni i politi~ki predstavnici srpskog naroda, onda je poruka jasna, odnosno Ha{ki tribunal se prihvatio posla da denacifikuje srpski narod. U tom smislu moè da se povu~e jasna paralela izme|u postupaka koji su vo|eni pred prekim vojnim sudom 1945. godine posle Drugog svetskog rata protiv nema~kih nacista i ovog i ovakvog
Ha{kog tribunala i postupaka koji se vode protiv politi~kih predstavnika srpskog naroda.
O~igledno je da se èle izjedna~iti nacisti~ki zlo~ini iz Drugog svetskog rata, koji su proistekli iz jednog godinama negovanog i najavqenog sistema i zlo~ina koji su se desili na teritoriji biv{e Jugoslavije pripisuju}i krivicu i odgovornost Srbima, tako {to je svaki eventualno zlo~in koji
se desio rezultat plana ili ciqa svih Srba. Zato se izmi{qa udruèni zlo~ina~ki poduhvat kao dogovoreni ili postignuti sistem delovawa koji u
osnovi ima ~iwewe zlo~ina od strane Srba protiv nesrba. Udruèni zlo~ina~ki poduhvat, kao oblik po~iwewa koji se ne nalazi ni u jednoj odredbi
Statuta niti ugovorom i pravilima me|unarodnog obi~ajnog prava.
U ovoj optu`nici je element vi{e lica tako nabacan da dovodi u sumwu
mentalno stawe autora teksta optu`nice i mogu}nost Tuìla{tvaa da prepozna elementarne ~iwenice. Od svih navedenih lica samo je prof. dr Vojislav [e{eq zagovornik koncepta Velike Srbije, kao oblika preure|ewa koji se pojavquje kao nu`nost u skladu sa me|unarodnim standardima o pravima
588
naroda i pravu svakog pojedinca da ìvi kao i svaki pripadnik nekog drugog
naroda, da ispuwava obaveze i koristi se pravom da brani svoju dràvu, da ~uva i neguje svoju vojsku u kojoj su mu deca.
Da li bi neko ko se iole razume u prilike i okolnosti koje su postojale
u SFRJ mogao da pretpostavi da su prof. dr Vojislav [e{eq i recimo Titovi generali Blagoje Ayi} i Veqko Kadijevi} imali makaar ne{to zajedni~ko {to bi makar bila i obi~na insinuacija da jedan zagovornik Velike
Srbije ima isti ciq kao i Titovi generali. Da li je mogu}e da srpski nacionalista i Titovi generali, kao slepi i poslu{ni zastupnici Titovog koncepta bratstva i jedinstva, mogu biti udruèni u nekom poduhvatu ili da svako od wih pojedina~no doprinosi ispuwewu istog i zajedni~kog plana. Verovatno Tuìla{tvo namerava da u postupku pred Ha{kim tribunalom poku{a da dokaè da izme|u koncepta Velike Srbije i koncepta jugoslovenskog
tipa bratstva i jedinstva ne postoji nikakva razlika, osim terminolo{ke.
Dodu{e na raaspolagawu im stoji i druga mogu}nost, odnosno da Tuìla{tvo
poku{a da dokaè kako je jedan opozicioni politi~ar, srpski nacionalista
i zagovornik koncepta Velike Srbije, koji je stalno progawan, bio organizator jednog zlo~ina~kog udruèwa, a da su ~lanovi tog wegovog zlo~ina~kog
udruèwa Titovi generali i politi~ari na vlasti koji stalno progawaju organizatora svog zlo~ina~kog udruèwa.
3.2. Postojawe zajedni~kog plana, zamisli ili ciqa koji predstavqa
ili ukqu~uje po~iwewe krivi~nog dela predvi|enog Statutom
Zajedni~ki plan, zamisao ili ciq predstavqaju drugi objektivni element udruènog zlo~ina~kog poduhvata. Plan, zamisao ili ciq treba da budu zajedni~ki, {to predstavqa vezu sa prvim elementom vi{e lica i zlo~ina~ki, jer mora da se odnose na izvr{ewe krivi~nih dela predvi|enih u
Statutu. Kao minimalne uslove za postojawe ovog elementa Ha{ki tribunal navodi:
U predmetu Tadi}: Nema potrebe da taj plan, zamisao ili ciq budu prethodno dogovoreni ili formulisani. Zajedni~ki plan ili ciq moè biti improvizovan na licu mesta, a izvodi se iz ~iwenice da vi{e osoba deluje zajedno kako bi sproveli u delo zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat.
U predmetu Blagojevi}: Drugo, morao je postojati zajedni~ki plan, ili
ciq koji predstavqaju ili ukqu~uju krivi~no delo.
Da bi se utvrdilo {ta sve Ha{ki tribunal pod ovim elementom podrazumeva potrebno je utvrditi zna~ewe re~i kojima se izraàva postojawe zajedni~kog plana. Ovo je potrebno ne samo radi otklawawa evidentnog problema prevo|ewa sa engleskog na hibridni BHS jezik, koji je po odluci Tribunala zajedni~ki u Bosni i Hercegovini, ve} i sa tog hibridnog jezika na
materwi srpski jezik koji koristi najve}i broj optuènika u Ha{kom tribunalu. Ako se ne utvrdi pravo zna~ewe re~i i pojmova koji se koriste, onda
nisu stvorene pretpostavke za fer i po{teno su|ewe, ukoliko moè da se govori da se takva su|ewa vode pred Ha{kim tribunalom. Obi~no se koriste
589
re~i plan, zamisao, nakana i ciq koje u srpskom jeziku imaju precizno odre|eno zna~ewe.
Ciq je re~ kojom se ozna~ava upori{na ta~ka ili granica do koje se èli do}i. Iz ove osnovne re~i nastale su i druge poput ciqati koja bi zna~ila smerati, nastojati. Re~ ciq ima i druga zna~ewa, ali ovde se daje ovo zna~ewe koje najvi{e odgovara kontekstu u kome je uprotrebqava Ha{ki tribunal.
Nakana je re~ kojom se ozna~ava namera, ali moè da zna~i i odluka. U
odnosu na ovu re~ treba imati u vidu da re~ hotimi~no zna~i namerno. Dakle,
re~ju nakana stavqa se do znawa da neko ima nameru i da je odlu~io, a re~ju hotimi~no da je neko ne{to uradio namerno i da to {to je uradio ne mora da
ima nikakve dodirne ta~ke sa onim {to je nameravao ili odlu~io da uradi.
Zamisao je re~ kojom se ozna~ava ono {to se za~ne u mislima {to se misli. U nauci i umetnosti ozna~ava umetni~ku ili nau~nu osnovu, ideju, a moè ozna~avati i nameru i plan. Iz ove osnovne re~i nastala je re~ zamisliti koja zna~i za~eti, zasnovati ne{to u mislima, u ma{ti, smisliti, ushteti,
predstaviti ne{to u mislima, u ma{ti.
Plan je re~ kojom se ozna~ava unapred utvr|en sistem mera koje predvi|aju ostvarewe odre|enih zadataka, radove i vreme u koje ti zadaci i radovi
treba da se izvr{e, ali i zamisao o radwama koje treba izvr{iti da se postigne èqeni ciq.
3.2.1. Uslov zajedni~ki
Ovaj (drugi) element bi mogao da se predstavi i kao zajedni~ki zlo~ina~ki plan, zamisao ili ciq. Zajedni~ki plan, zamisao ili ciq mora da bude vezivno tkivo, odnosno ono oko ~ega se vi{e lica okupqaju i sjediwuju svoje pojedina~ne aktivnosti u jednu ili vi{e kriminalnih, odnosno sau~esni~ki
doprinos i radwe izvr{ewa krivi~nih dela. Zajedni~ki plan, zamisao ili
ciq vezuje vi{e qudi i od wih pravi ma{inu za izvr{ewe zlo~ina. Plan, zamisao ili ciq da bi odrazili vezu izme|u nekoliko lica, da bi se sa sigurno{}u moglo tvrditi da je wihov, zajedni~ki, da odraàva interese vi{e lica mora biti poznat svakom od tih lica pojedina~no. Nelogi~no je tvrditi
da jedno lice ima isti, sli~an ili drugim re~ima ozna~en zajedni~ki plan,
zajedni~ku zamisao ili zajedni~ki ciq, kao ne{to zajedni~ko za vi{e lica,
pa makar i kao ideja, sa nekim drugim licima ako to lice ne zna da i drugi
imaju istovetan plan, zamisao ili ciq. Ne{to je zajedni~ko samo ako su se
svi koji to smatraju zajedni~kim prethodno dogovorili oko toga {ta je to
{to bi mogli da predstavqaju zajedni~kim.
U svim do sada poznatim slu~ajevima, pre osnivawa Ha{kog tribunala,
i za sve slu~ajeve u~e{}a vi{e lica u jednom kriminalnom doga|aju, ako ima
elementa organizovawa kriminalnog udruèwa, trenutak postizawa sporazuma vi{e lica o zajedni~kom delovawu na ostvarivawu kriminalnog plana
i formulisawe zajedni~kog kriminalnog plana bio je trenutak nastanka
kriminalnog udruèwa. Forma sporazuma o zajedni~kom delovawu i forma
590
kriminalnog plana mogla je da bude: izri~iti usmeni dogovor ili pisani

sporazum, odnosno dogovor i pre}utni sporazum. Uvek je moralo da se utvrdi
postojawe sporazuma o zajedni~kom delovawu i postojawe sporazuma o kriminalnom plana. To je zahtevalo i utvr|ivawe ~iwenice izme|u kojih lica je
postignut sporazum i koja su se lica obavezala da se rukovode kriminalnim
planom u svom delovawu. Prakti~no od utvr|ivawa ovih ~iwenica je zavisilo da li su sva ta lica u jednom kriminalnom doga|aju u~estvovala kao saizvr{ioci ili sau~esnici u uèm smislu.
Da bi se neko lice moglo pozvati na krivi~nu odgovornost, ako ne kao izvr{ilac, a onda kao saizvr{ilac ili sau~esnik bilo je neophodno da se utvrdi wegov kauzalni odnos prema jednom kriminalnom doga|aju i svim licima
koja su u tom kriminalnom doga|aju u~estvovala. Odnos vi{e lica prema jednom kriminalnom doga|aju, sa gledi{ta pojedina~nog u~e{}a i individualne krivi~ne odgovornosti, mogu}e je utvrditi samo ako se pronikne u wihov
me|usobni odnos, odnosno da li se poznaju, da li su se sporazumevali i dogovarali, i da li su usvojili kriminalni plan, kao zajeni~ki plan kriminalne
akcije koji ih sve rukovodi.
Ma koliko da se pribegava pretpostavkama i prezumpcijama sporazum o
zajedni~kom delovawu i zajedni~ki kriminalni plan su uvek ~iwenice koje
moraju da se dokaù, odnosno mora da se dokaè wihovo postojawe.
Dakle, da bi postojao sporazum o zajedni~kom kriminalnom delovawu vi{e lica, onda mora ta~no da se utvrdi koja su lica postigla takav sporazum,
kada i kako je postignut sporazum. Da li izri~ito ili pre}utno?
Bez potrebe za {irom elaboracijom na ovom mestu je gotovo neizbe`no
primetiti da prvi element vi{e lica (koji nije uslovqen postojawem bilo
kakve organizacije izme|u tih lica) u odnosu na ovaj drugi element zajedni~ki plan, zamisao ili ciq (bez uslova postizawa sporazuma o zajedni~kom kriminalnom delovawu i sporazuma o zajedni~kom zlo~ina~kom planu, zamisli
ili ciqu) predstavqa dokaz nejedinstvenosti ovih elemenata. Sti~e se utisak kao da se u me|usobni odnos elementa vi{e lica i elementa zajedni~ki plan ne stavqa ni{ta, da izme|u wih nema nikakve veze, odnosno kao da
ne{to nedostaje {to bi povezalo ove elemente u logi~nu celinu. Ako se smatra da je to onaj tre}i objektivni element, onda ovde mora da se skrene pa`wa
da }e pri analizi tre}eg objektivnog elementa detaqnije da se pokaè da je
i taj element u praksi Ha{kog tribunala poprili~no samostalan i da sa prva dva ne mora da ima nikakvu direktnu vezu, osim pretpostavke do koje se dolazi posrednim dokazima ili zakqu~ivawem da stawe oruànog sukoba sve to
povezuje. Za krivi~nu odgovornost svakog pojedinca potrebni su dokazi i to
oni koji dovode do razumnog zakqu~ivawa, a ne pretpostavke i prezumpcije.
Na ovaj stav ne uti~e ~iwenica da se Ha{ki tribunal potrudio da u skoro svakoj presudi gde se javqalo u~e{}e u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu ova dva elementa povezuje nekom konstatacijom da je postojala neka od organizacionih formi kojoj su pripadali optuèni, ali organizaciji nije po591
sve}ivao pa`wu kao uslovu nekog od ova dva elementa, ve} ih je navodio vi{e
kao izgovor da se vodilo ra~una i o nekim pravnoteoretskim stavovima o organizovawu zlo~ina~kih udruèwa. Svako ko je poku{ao da se brani tvrdwama da organizaciono, pa ~ak ni po osnovu poznanstva ne pripada toj grupi, ili
da nije jedno od vi{e lica, gotovo da nije uspeo, jer je uslov zajedni~ki prosto izvirao iz ~iwenice da li optuèni pripada odre|enom nacionalnom
korpusu kome se sudi.
Zajedni~ka zamisao, ciq ili plan da bi bili svojstveni ve}em broju lica, da bi predstavqali ne{to iza ~ega stoje sva ta lica ne mora da zna~i da
su sva ta lica u~estvovala u formulisawu tog plana, zamisli ili ciqa, ali
u svakom pogledu zajedni~ki plan, zamisao ili ciq bi morali da budu prihva}eni od svakog od tih lica. U tom pogledu Ha{ki tribunal nije ni poku{ao
da utvr|uje, ve} je saglasnost svakog od lica za zajedni~ko delovawe i sporazum o zajedni~kom zlo~ina~kom planu pronalazio u posebnoj formulaciji
{iroki, rasprostraweni i sistematski napadi. Tako se iz jedne posredne
okolnosti izvla~io zakqu~ak, odnosno opet posredno zakqu~ivalo da su sva
lica delila zajedni~ki plan, zamisao ili ciq. Dakle, navodno je utvr|ivana
~iwenica {irokog, rasprostrawenog i sistematskog napada koji ~esto nisu
izlazili izvan okvira stawa oruànog sukoba, ali su predstavqani kao
osnov za objektivnu odgovornost nekih pojedinaca i to ne samo lica na nekim
administrativnim ili vojnim funkcijama, ve} i za lica koja nisu snabdevena slu`benim du`nostima i nisu funkcioneri.
U okviru termina udruèni Ha{ki tribunal nije zahtevao postojawe
sporazuma o zajedni~kom delovawu, ne zahteva se da je optuèni u~estvovao i
da je postigao sporazum sa drugima. Ista je situacija i sa zajedni~kim planom,
zamisli i ciqem. Od optuènog se ne zahteva da je formulisao zajedni~ki
plan, da je u~estvovao u formulisawu, ali se uvek pravi prezumpcija, barem
ako je Srbin, da mu je bio poznat i da je delio zajedni~ki plan, zamisao ili
ciq.
Zajedni~ki plan, zamisao ili ciq nikada ne mogu da budu fikcija, ili
ne{to {to se pretpostavqa. Bez zajedni~kog sporazuma o zajedni~kom delovawu i bez postizawa zajedni~kog plana, zamisli ili ciqa nije mogu}e utvrditi da vi{e lica poseduju jedan isti plan, zamisao ili ciq.
3.2.2. Zlo~ina~ki plan, zamisao ili ciq
Iz presuda Ha{kog tribunala moè da se zakqu~i i slede}e:
da se ~esto ne moè utvrditi da li su re~i ciq, plan i zamisao sinonimi za isti pojam, ili svaka od ovih re~i ima druga~ije zna~ewe;
da se ciq, plan ili zamisao postavqaju kao isti i jedinstveni na svim
nivoima, ako ne moè da se utvrdi bilo kakav konkretni dogovor vi{e lica
o vr{ewu zlo~ina, ali i da se prime}uje odre|ena razlika kod u~e{}a u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu kod optuènih koji nisu neposredni u~esnici po~iwewa.
592
Ako je zajedni~ki ciq posledwa upori{na ta~ka do koje vi{e lica èli do}i, onda ta upori{na ta~ka ili granica treba da izrazi zlo~in kao ciq.
Za sve zajedni~ke zlo~ina~ke ciqeve karakteristi~na je nedopustivost ciqa, a to bi zna~ilo protivpravnost u odnosu na me|unarodno humanitarno
pravo, odnosno upori{na ta~ka i granica do koje se ide je zlo~in. Shodno postupcima koji se vode pred Ha{kim tribunalom, zajedni~ki zlo~ina~ki ciq
vi{e lica treba da bude neko od krivi~nih dela iz ~lanova 2 do 5 Statuta.
Zajedni~ki zlo~ina~ki ciq bi onda morao da se svede na to da je vi{a lica
sklopilo sporazum da }e vr{iti ratne zlo~ine, zlo~ine protiv ~ove~nosti
i genocid da bi zadovoqili svoje potrebe i interese, ali i da je to prilago|eno i tra`wi stanovni{tva, pod uslovom da se u okviru pojma stanovni{tva
tako|e ne nalaze sve sami u~esnici udruènog zlo~ina~kog poduhvata.
Sude}i po {irini sa kojom se pristupa definiciji udruènog zlo~ina~kog poduhvata nije te{ko zakqu~iti da u stvari Ha{ki tribunal svojim presudama, u okviru primene elemenata vi{e lica i zajedni~ki ciq, prakti~no
ka`wava samo jedan mali broj navodno aktivnih lica unutar ~itavog korpusa
lica koja poseduju zajedni~ki ciq. Ova konstatacija ne treba da zbuni, jer Ha{ki tribunal od presude do presude, barem kada su u pitawu ka`weni Srbi,
vrlo ~esto potpuno istovetni zajedni~ki ciq postavqa na razli~ite nivoe.
Tako Ha{ki tribunal kao zajedni~ki kriminalni ciq predstavqa i legitimne, ~isto politi~ke zahteve jednog naroda, a sve zahvaquju}i svojoj
praksi da zloupotrebqava diskreciono ovla{}ewe, koje navodno poseduje
kao da je u pitawu neki legalni sud. Ha{ki tribunal jedan isti oruàni sukob, u zavisnosti od ~istog naho|ewa i procene potrebnih uslova za osudu,
predstavqa ~as unutra{wim, ali i me|unarodnim, odnosno unutra{wim koji je prerastao u me|unarodni i me|unarodni koji je postao unutra{wi.
To sledi kao zakqu~ak i na osnovu prakse Ha{kog tribunala da se ~itavom korpusu politi~kih zahteva Srba pridaje zna~aj javnog poziva na kriminalnu aktivnost. Srbi koji su bili konstitutivni narod i dolaskom Frawe
Tu|mana na vlast izba~eni iz Ustava Socijalisti~ke Republike Hrvatske
postali su kolektivni vlasnici zajedni~kog zlo~ina~kog plana onog trenutka kada su saop{tili da to ne mogu da prihvate. Ne mogu i ne smeju da prihvate da se Tu|manova Hrvatska otcepi i iza|e iz sastava SFRJ, jer nova vlast
koja nije ni poku{ala da glumi da se razlikuje od NDH Ante Paveli}a ni{ta drugo i nije mogla da zna~i za Srbe osim novog Jasenovca i novih jama u
koje }e se ponovo bacati Srbi. Kako bi to Srbi u Hrvatskoj mogli da prihvate da se wihovim poslanicima u Saboru Socijalisti~ke Republike Hrvatske
ne dozvoqava da govore, da ih ga|aju torbama ~im iza|u za govornicu i da stalno trpe pretwe i nasiqe od strane novih usta{kih poslanika.
Ista je situacija i sa tronacionalnom Bosnom i Hercegovinom. Konsenzus naroda je pregaèn i ono {to bi Srbima sledovalo je ono isto {to su nekako uspeli da preìve od 1941. do 1945. godine. Kada istaknu politi~ke zahteve, brigu za ìvot i budu}nost i neslagawe sa otvorenim cepawem SFRJ,
onda Srbi manifestuju svoj zajedni~ki zlo~ina~ki ciq.
593
Dakle, sve {to je politi~ki zahtev Srba Ha{ki tribunal u jednoj re~enici predstavqa zajedni~kim zlo~ina~kim ciqem. Do tog ciqa su Srbi do{li tako {to je politi~ka elita koju su Srbi sami sebi izabrali za vlast iznela politi~ke zahteve koji izraàvaju pravo i voqu jednog naroda. U ovome
se ogleda i najve}i nedostatak teorije udruènog zlo~ina~kog poduhvata, jer
Ha{ki tribunal ceni da ima toliko diskreciono pravo da zakqu~uje i procewuje da li se u politi~kom programu koji se zasniva na pruàwu za{tite
ìvotu i po{tovawu prava jednog naroda, a koji je op{teprihva}en kod Srba, nalazi ne{to zlo~ina~ko {to poprima zlo~ina~ku karakteristiku jednog celog naroda. U tom smislu provejava da, ma koliko Ha{ki tribunal vodi ra~una o nekoj preciznosti i na sve na~ine poku{ava da ne u|e u kontradikciju, kod definisawa elementa zajedni~ki plan, zamisao ili ciq, ide sa
tolikom {irinom da je u stawu da sve i sva{ta proglasi zlo~ina~kim.
Mada u svemu {to su politi~ki zahtevi srpskog naroda ne postoji nijedan poziv na vr{ewe zlo~ina, niti bilo koji politi~ki zahtev pretpostavqa
da se do wega do|e vr{ewem zlo~ina, Ha{ki tribunal u odre|ivawu stawa
oruànog sukoba po svim elementima namerno zaboravqa da su na svim teritorijama biv{e Jugoslavije, na kojima je bilo oruànih sukoba, svi oni po~eli po jednom istom scenariju. Prvo se politi~ki dezavui{u i progawaju
Srbi. Zatim se navodno nova vlast (secesionisti~ka) ustremi da pokori Srbe, pa po{to im to ne uspe, onda ta ista nova navodno vlast jasno manifestuje da je predvodnik pobuwenika. Na poziv secesionisti~e vlasti (ako je to
uop{te vlast) odmah po~iwe oruàna pobuna protiv legalnih institucija
SFRJ, a na prvom mestu protiv JNA. Onda se uz posredstvo predstavnika navodno me|unarodne zajednice koji nude samo dobre usluge, nove usta{e i
muyahedini naoruàju, uz pomo} ili pristanak te iste me|unarodne zajednice, da bi oruàni sukob jo{ vi{e eskalirao i Srbi, po ko zna koji put u svojoj istoriji, krenuli u zbegove. Onda bez bilo kakvog politi~kog re{ewa koje bi se zasnivalo na me|unarodnom pravu usledi jednostrano priznawe jedne
od najzainteresovanijih sila koja je sponzor pobune, a to jo{ vi{e osokoli
usta{e i muyahedine. I kao kapa na sve to pojavquje se Ha{ki tribunal koji
pronalazi zajedni~ki zlo~ina~ki ciq kod Srba.
Dakle, ~iwenice postojawa, postizawa i {ta sve sadrì taj navodno zajedni~ki zlo~ina~ki ciq su u rukama samo jedne strane. Tuìla{tvo moè
da traì za sve i sva{ta da se utvrdi da predstavqa zajedni~ki zlo~ina~ki
ciq ili plan. Uslov da je zajedni~kim ciqem ili planom predvi|eno vr{ewe krivi~nih dela iz Statuta tako|e se pretpostavqa. Za tu pretpostavku je
dovoqan i jedan jedini slu~aj postojawa zlo~ina bilo kog pojedinca sa strane Srba, jer odmah se izvla~i zakqu~ak da su svi oni koji mogu da se, bilo kako i bez obzira na koji kriterijum, smeste u prvi element vi{e lica odmah
postali u~esnici u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu.
Za skoro sve u~esnike u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu koji nisu neposredni izvr{ioci nekog krivi~nog dela iz ~lanova 2 do 5 Statuta, Ha{ki
594
tribunal je izneo stav da zajedni~ki plan ili ciq moè biti improvizovan
na licu mesta. Dakle, u okviru pojma udruèni zlo~ina~ki poduhvat stawe
oruànog sukoba pretpostavqa da sve strane u sukobu, kao jedinu nit koja povezuje sve pripadnike unutar jedne od strana u oruànom sukobu, ima zajedni~ki zlo~ina~ki plan ili ciq. Do ovog zakqu~ka se dolazi obi~nom analizom
pojmova koji se koriste. Naime, za re~i plan ili ciq obi~no se vezuje re~ zajedni~ki, a za vi{e lica koja deluju zajedno obi~no se navodi da sprovode u
delo zajedni~ki zlo~ina~i poduhvat. Ako po|emo od zna~ewa ovih pojmova
onda dolazimo do zakqu~ka ciq i/ili plan su u ustvari poduhvat.
Kao {to smo naveli poduhvat je posao koga se neko prihvatio da ostvari.
Taj posao moè da bude zlo~ina~ki samo kao aktivna radwa izvr{ewa krivi~nog dela, ila sau~esni~ki doprinos u uèm smislu, odnosno pasivna, u vidu propu{tawa od strane slu`benog lica koje ne vr{i svoja ovla{}ewa. Lako moè da se zakqu~i da sastavni deo tog i takvog poduhvata nikako ne moè biti radwa navodno podstrekavawa ili radwa navodno podràvawa ili
neko pona{awe nekog drugog lica sa 800 kilometara udaqenosti, bez bilo kakvog li~nog kontkata ili poznavawa bilo kog izvr{ioca krivi~nog dela i
drugih sau~esnika koji su na licu mesta postigli zajedni~ki ciq ili plan za
koji se tek kasnije saznalo da je bio zlo~ina~ki.
Po{to izme|u ciqa ili plana i poduhvata, po stavu Ha{kog tribunala
moè lako da se postavi znak jednakosti, a u okviru optu`bi po osnovu udruènog zlo~ina~kog poduhvata javili su se i slu~ajevi kada se nije moglo ignorisati zdravorazumsko rasu|ivawe ~oveka prose~ne inteligencije, do{lo
je do svojevrsnog fakti~kog prizemqewa teorije udruènog zlo~ina~kog poduhvata i weno vra}awe na poznate op{teteorijske principe krivi~nog prava. Naime, u nekoliko slu~ajeva Ha{ki tribunal je odbio ta~ke optu`be po
osnovu u~e{}a u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu zato {to zajedni~ki zlo~ina~ki ciq nije nikako mogao da se pripi{e da su ga delili optuèni sa
drugim licima koja su izvr{ila krivi~no delo.
U predmetu Blagojevi} Ha{ki tribunal je naveo:
Navodna odgovornost Vidoja Blagojevi}a prema ~lanu 7 Statuta: Pretresno ve}e, ipak, zakqu~uje da postoje dokazi koji bi razumnog presuditeqa
o ~iwenicama mogli navesti na zakqu~ak da je masovno ubijawe bosanskih
muslimana bilo deo organizovane i uspe{no izvr{ene operacije. Me|utim,
malo je dokaza za u~e{}e optuènog u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu s
ciqem da se pogube hiqade mu{karaca bosanskih muslimana. Optu`ba je predo~ila vrlo malo dokaza o direktnim kontaktima izme|u optuènog i drugih navodnih u~esnika udruènog zlo~ina~kog poduhvata...
Stoga Pretresno ve}e ne smatra dokaze o u~e{}u jedinica Bratuna~ke
brigade u kriminalnim aktivnostima dovoqnima da bi na osnovu wih razumni presuditeq o ~iwenicama mogao zakqu~iti da je Blagojevi} u~estvovao u
udruènom zlo~ina~kom poduhvatu s ciqem pogubqewa mu{karaca bosanskih muslimana. Premda postoje dokazi koji bi mogli navesti razumnog pre595
suditeqa o ~iwenicama na zakqu~ak da je optuèni znao za operaciju ubijawa, ti dokazi se ne smatraju dovoqnim da bi na osnovu wih razumni presuditeq o ~iwenicama mogao zakqu~iti da iz wih proizlazi da je optuèni u~estvovao u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu s ciqem pogubqewa mu{karaca
bosanskih muslimana...
U Optu`nici se za operaciju ponovnog pokapawa kaè da je bila prirodna i predvidiva posedica plana pogubqewa i primarnog pokapawa zami{qenog u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu u kojem su Blagojevi} i Joki}
navodno u~estvovali. U vezi s tim, @albeno ve}e je preciziralo da, kako bi
se neko krivi~no delo smatralo prirodnom i predvidivom posledicom udruènog zlo~ina~kog poduhvata, svako u grupi mora da je bio u stawu predvideti takav rezultat. @albeno ve}e dodaje: ono {to se traì je stawe svesti
u kome je neka osoba, iako nije nameravala prouzro~iti izvesni rezultat, bila svesna da }e akcije grupe najverovatnije dovesti do tog rezultata, a ipak je
svojom voqom pristala na taj rizik...
Pretresno ve}e zakqu~uje da nijedan razumni presuditeq o ~iwenicama ne bi mogao do}i do zakqu~ka da se operacija ponovnog pokopavawa, izvr{ena nekoliko meseci nakon pogubqewa, mogla predvideti. Nisu predo~eni
dokazi koji bi dopu{tali zakqu~ak da je operacija ponovnog pokapawa bila
predvidiva posledica udruènog zlo~ina~kog poduhvata. Dokazi, naprotiv,
pre ukazuju na to da je odluka o toj operaciji doneta kao reakcija na pa`wu
me|unarodne zajednice u vezi s doga|ajima koji su usledili po zauzimawu Srebrenice, dakle, kao posledica ~iwenice koja izlazi van okvira udruènog
zlo~ina~kog poduhvata. Pretresno ve}e stoga zakqu~uje da bi razumni presuditeq o ~iwenicama poku{aje da se zlo~ini prikriju nekoliko meseci nakon wihovog izvr{ewa mogao okarakterisati samo kao pomagawe i podràvawe planirawa, pripreme ili izvr{ewa operacije ubijawa ex posto facto.
U predmetu Vasiqevi} Ha{ki tribunal je izneo slede}i stav:
Optu`ba tvrdi da optuèni, kao u~esnik u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu da se li{e ìvota odnosno zlostavqaju muslimanski civili zato~eni u navedenoj ku}i, podleè individualnoj krivi~noj odgovornosti za wihovo ubistvo odnosno zlostavqawe, za {ta ga optu`nica tereti na osnovu ~lana 7(1) Statuta. Da bi se utvrdila odgovornost optuènog po ovom osnovu, optu`ba mora dokazati da je optuèni bio u sporazumu sa grupom Milana Luki}a da se ti qudi ubiju odnosno zlostavqaju, te da su svi u~esnici, ukqu~uju}i optuènog, imali istu nameru, da po~ine ovaj zlo~in. Pretresno ve}e se
nije uverilo da je optu`ba dokazala da je optuèni u{ao u takav sporazum,
niti da je imao nameru ove osobe li{iti ìvota odnosno izvr{iti nehumana dela nad wima.
Pretresno ve}e odbacuje tvrdwu optu`be da je plan o ubijawu odnosno
zlostavqawu grupe za koji tereti optu`nica smi{qen tek onda kada se optuèni obratio grupi traè}i od qudi da ostanu na okupu u ku}ama Memi}a u
Pionirskoj ulici. Ta tvrdwa sugeri{e da je plan smislio optuèni, a ne Mi596
lan Luki}. Dokazi ne daju osnova za takvu tvrdwu. Ona je ~ista spekulacija.
Teza optu`be je da je optuèni, svim onim {to je rekao grupi, hteo namamiti grupu da ostane u ku}ama Memi}a kako bi on mogao dovesti Milana Luki}a i druge sau~esnike da po~ine zlo~ine nad `rtvama koje je on odredio i odabrao. Optu`ba tvrdi da se zlo~ina~ka namera optuènog jasno vidi iz ~iwenice da je optuèni bio taj kome je bilo stalo do toga da grupa ostane na okupu, i da se to ne moè objasniti ni~im drugim do time da je optuènom na umu
bilo ubistvo. Jo{ jednom, radi se o ~istoj spekulaciji od strane optu`be.
Ovi primeri su zna~ajni jer su obojica optuènih po osnovu udruènog
zlo~ina~kog poduhvata lica koja nisu u~estvovala u neposrednom izvr{ewu
krivi~nog dela, a optu`nicom je traèna wihova krivi~na odgovornost kao
saizvr{ilaca. Jedan je bio aktivno vojno lice, a drugi obi~an gra|anin pod
oru`jem.
Za ovu analizu zajedni~kog plana, zamisli ili ciqa va`no je da Ha{ki
tribunal pogre{no, ~esto i konfuzno dolazi do zna~ewa ovih pojmova. Reklo
bi se da manifestuje i svojevrsnu zamenu zna~ewa ovih pojmova. êsto se zlo~in kao ciq pronalazi u politi~kim stavovima koji ni eksplicitno ni implicitno ne sadrè ni insinuaciju da bi se odre|eni politi~ki stav povodom konflikta mogao re{avati planirawem zlo~ina. Prema svim do sada poznatim definicijama zlo~ina~kog plana proizilazi da on predstavqa:
sintezu kriminalne delatnosti,
u wemu se postavqaju, utvr|uju i razra|uju ciqevi zbog kojih se (vi{e)
lica ukqu~uju ili udruùju radi vr{ewa kriminalnih dela,
ciqevi moraju biti kriminalni zlo~ina~ki.
Po{to je ovo zajedni~ko za sve kriminalne planove, a to je sigurno i za
zlo~ina~ki plan, kao mo`da poseban naziv za kriminalni plan u stawu oruànog sukoba, onda se prosto name}e kao uslov da ciq mora biti jasno i prepoznatqivo zlo~ina~ki. Pri tom se mora postupati sa velikim oprezom, jer
svaki sporazum ili dogovor, bilo da je izri~it ili pre}utan da bi bio zlo~ina~ki mora da ima jasno izraèno udruìvawe i u~estvovawe sa razli~itim doprinosima svakog pojedinca da se vr{e krivi~na dela iz ~lanova 2 do
5 Statuta. U tom smislu je potrebno primetiti da je Ha{ki tribunal pokazao sklonost da skoro svaki ciq, odnosno i ne{to {to smatra da je navodno
ciq, ve{to predstavqa da je zlo~ina~ki, a tu vrstu prezumpcije pogotovo
stvara ako to jasno ne proizilazi iz same formulacije navodno ciqa. Za svaki ciq koji se javqa kao zajedni~ki zlo~ina~ki za optuène Srbe, bez obzira od koga poti~e i na kom nivou je navodno formiran ili prema kojoj je eventualno grupi interesno usmeren, Ha{ki tribunal izraàva sumwu, a onda
pribegavaju}i pretpostavkama i posrednom zakqu~ivawu utvr|uje da je to neka varijanta zlo~ina~kog ciqa.
Po{to je Ha{ki tribunal na taj na~in uspevao da prona|e postojawe
zlo~ina~kog ciqa na razli~itim nivoima, a svestan ~iwenice da razumnog
prosuditeqa moè ubediti jedino ako manifestuje neke kriterijume za ta597
kvo zakqu~ivawe, prime}uje se da su se kao kriterijumi koristili vreme, mesto i teritorija. U tom smislu se tako|e zakqu~uje da je sve te i tako prona|ene ciqeve uklapao u posebno formiranu okolnost, kojom se obja{wava stawe oruànog sukoba, a koju je naslovio sa {iroki, rasprostraweni ili sistematski napad. Zlo~ina~ki ciq za koji je Ha{ki tribunal utvrdio da je predstavqao zlo~ina~ki program delovawa nekoliko lica kada su u pitawu optuèni Srbi po pravilu je odre|ivan i opisivan kao sastavni deo jednog {ireg
i jedinstvenog zlo~ina~kog plana.
Na ovaj na~in Ha{ki tribunal pokazuje da je prekora~io sva ovla{}ewa
koja bi imao kada bi bio verni tuma~ odredbi Statuta. Ha{ki tribunal je sebi dao ovla{}ewe da sve {to predstavqa nacionalni interes srpskog naroda predstavi kao op{ti zlo~ina~ki plan ili ciq koji je karakteristi~an i
predstavqa program rada, delovawa, pa i ìvota svakog Srbina. Iz tog op{teg i {irokog zajedni~kog zlo~ina~kog plana ili ciqa Ha{ki tribunal
izvla~i, pronalazi i formuli{e zajedni~ki zlo~ina~ki ciq po teritoriji,
po vremenu i prema ~ak nekoliko lica srpske nacionalnosti i to tuma~i da
predstavqaju razradu generalnog srpskog zlo~ina~kog plana. Sti~e se utisak
da Ha{ki tribunal polazi sa prezumpcijom da je srpski narod jedan opasno
zlo~ina~ki narod, da je svaki Srbin zlo~inac jer emotivno i na drugi na~in
deli, ili pripada jednom tako {iroko formulisanom zlo~ina~kom planu.
Verovatno samo zato {to ne postoji zatvor koji bi imao kapacitet od 10
miliona osu|enika, Ha{ki tribunal pribegava odgovaraju}oj selekciji pa
pojedina~nim presudama elimini{e samo najopasnije. Kao najopasniji prepoznaju se odre|eni pojedinci koji imaju nekih dodirnih ta~aka sa zlo~inima (kao izvr{ioci, saizvr{ioci i obi~ni sau~esnici), a kao druga grupa pojedinci koji pripadaju politi~koj i dru{tvenoj eliti koja mora da se kazni
zato {to nije pristala da sprovede traèno samouni{tewe srpskog naroda.
Imaju}i u vidu osnovne principe krivi~nog prava, a pre svega principe zakonitosti i individualizacije krivi~ne odgovornosti, Ha{ki tribunal nije pokazao ni elementarnu opreznost prilikom utvr|ivawa zajedni~kog zlo~ina~kog ciqa.
Opreznost je potrebna zato {to se ~esto li~ne pobude i motivi jednog
pojedinca koji se fakti~ki nalazi u nekoj grupi (vi{e lica), koji predstavqaju samo wegovu karakteristiku, sklonost, pa i slabost u novonastaloj i
neredovnoj situaciji izbijawa oruànog sukoba, sa te{kim posledicama koje se svakodnevno ose}aju i najdirektnije poga|aju tog pojedinca, uzimaju kao
stawe ili okolnost koja se preslikava na sve druge. To se ve{to preslikava
i pripisuje ne samo svim drugim licima koja su mo`da bila na datom mestu i
u relevantnom vremenu, ve} i prema drugima, samo zato {to su iz wegovog nacionalnog korpusa. Na taj na~in se pobude i motivi jednog lica koriste kao
faktor kojim se dokazuje da je pre}utno na licu mesta formulisan zajedni~ki zlo~ina~ki ciq kome pripadaju i drugi koji i ne dele svest o zajedni~kom
delovawu, niti znaju za neki ciq, niti bi mogli da daju bilo kakvu podr{ku
realizaciji navodno zlo~ina~kog plana za koji i ne znaju da postoji.
598
Za zlo~ina~ka udruèwa je karakteristi~na sposobnost preru{avawa u

neku drugu socijalnu strukturu, odnosno da se ispostavqaju legitimni zahtevi i postavqaju dozvoqeni ciqevi, a da se po metodu i na~inu ostvarivawa
tih ciqeva za udruèwe moè utvrditi da deluje zlo~ina~ki. Kako ovaj uslov
podrazumeva dokazivawe organizovanosti i postojawe zlo~ina~kog udruèwa, a Ha{ki tribunal postoji da bi ceo srpski narod proglasio zlo~ina~kim, onda je morao da se izmisli pojam udruènog zlo~ina~kog poduhvata, kao
naj{ira forma saizvr{ila{tva i sau~esni{tva, pri ~emu se svi legitimni
zahtevi i interesi jednog naroda lako mogu odrediti kao oblik preru{avawa osnovnog ciqa, a to je zlo~ina~ki ciq svih Srba. Zato se u skoro svim presudama protiv Srba jasno stavqa do znawa da iz op{teg zlo~ina~kog plana
izviru pojedina~ni, lokalni, parcijalni i sporadi~ni, pa ~ak i na licu mesta pre}utno formulisani zajedni~ki zlo~ina~ki ciq i planovi.
Po{to je Ha{ki tribunal uspeo da navodno uspostavi nadle`nost, da
prona|e povrede me|unarodnog humanitarnog prava, da prihvati da su to te{ke povrede, da osudi nekoliko desetina pojedinaca, onda je zakqu~io da su
nastupile okolnosti, odnosno da je pre svega finansijer Ha{kog tribunala,
publika i godinama negovano (da su samo Srbi krivi i da su svi Srbi zlo~inci) javno mwewe pripremqeno, da u slede}im postupcima olako moè da optuùje i osu|uje pojedince koji pripadaju politi~koj i dru{tvenoj eliti srpskog naroda kao idejne inspiratore svih zlo~ina na teritoriji biv{e Jugoslavije. U ovim postupcima pokaza}e se sva pravno teorijska, mentalna i logi~ka protivure~nost pojma udruèni zlo~ina~ki poduhvat kao navodno nove terminolo{ke kovanice sa krivi~no pravnim zna~ajem, koja je navodno
uvek postojala.
Ako se uzmu u obzir i ove ~iwenice, onda se name}e zakqu~ak da zajedni~ki zlo~ina~ki ciq ne mogu biti politi~ki zahtevi srpskog naroda. Na ovaj
stav ne moè da uti~e {irina, rasprostrawenost ili sistemati~nost napada u oruànom sukobu, iz ~ega bi neko izvla~io zakqu~ke o zlo~ina~koj sklonosti jednog celog naroda. Dakle, zajedni~ki zlo~ina~ki plan mora uvek da
se utvr|uje samo sa perspektive wegovog ciqa, koji mora biti jasno, nedvosmisleno, otvoreno i precizno odre|en pozivom da se vr{e zlo~ini iz ~lanova 2 do 5 Statuta. Ciq mora da bude suprotan nacionalnom i ma|unarodnom pravu. Srbi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini nikada nisu uspostavili
nijedan ciq koji je suprotan normama nacionalnog prava, niti pravilima me|unarodnog prava, te bez obzira na koji na~in Ha{ki tribunal pribegava
utvr|ivawu zajedni~kog zlo~ina~kog plana, bez obzira na sklonost progla{avawa {irih i uìh planova i programa, ne moè ni da postoji zlo~ina~ki ciq. Jedino se u glavama nekih koji imaju nesumwivo interes da se za sve
okrive i osude Srbi, da bi se tako pitawe zlo~ina protiv mira koje su izvr{ili mo}nici iz inostranstva nad biv{om Jugoslavijom i srpskim narodom
gurnulo na stranu, moè prona}i zajedni~ki zlo~ina~ki ciq kao kolektivna
karakteristika jednog celog naroda. Jedino se metodom koju primewuje Ha599
{ki tribunal moè izvr{iti svojevrsna konverzija politi~kog zahteva u zajedni~ki zlo~ina~ki plan ili ciq.
Analizom izjava, stavova, zahteva i nastojawa svih koji su na neki na~in
ukqu~eni u re{avawe dru{tvenog konflikta koji je eskalirao na teritoriji biv{e Jugoslavije 1991. godine, i to ne samo onih koji poti~u sa ove teritorije, nego i onih koji su delovali zvani~no iz inostranstva, ili u ime navodno me|unarodne zajednice, moè da se utvrdi da se ista re~, stav, zahtev,
razmi{qawe i nastojawe razli~ito tuma~i. Ako to (isto) poti~e sa uslovno
re~eno srpske strane, ono je u startu osu|eno da je zlo~ina~ko. Dakle, u stavovima Ha{kog tribunala povodom zajedni~kog zlo~ina~kog ciqa ili plana
kada su u pitawu Srbi primewuju se prezumpcije i pretpostavke. Ne dozvoqava se prostor ~iwenicama, zakqu~ivawu i rasu|ivawu, a sve to omogu}ava
stav Ha{kog tribunala o udruènom zlo~ina~kom poduhvatu.
Pri odre|ivawu {ta bi sve mogao da bude zlo~ina~ki plan i utvr|ivawu izme|u koga je postignut sporazum o zajedni~kom delovawu Ha{ki tribunal namerno gre{i i svuda gde ne moè da prona|e izri~iti sporazum o zajedni~kom zlo~ina~kom delovawu vi{e lica pribegava utvr|ivawu da ne{to
postoji pre}utno, a da se ne rukovodi utvr|enim ~iwenicama o eventualnom
postojawu, ve} stawem oruànog sukoba i stawem svesti optuènih. Lako moè da se utvrdi da postojawe sporazuma o zajedni~kom delovawu i zajedni~ki
zlo~ina~ki ciq, kao nesporno ~iwenice koje predstavqaju objektivni element udruènog zlo~ina~kog poduhvata koje se utvr|uju na osnovu dokaza,
predstavqa oblikom vinosti. Dakle svest vi{e lica o zajedni~kom delovawu
predstavqa vino{}u i na osnovu toga iskrivquje ~iweni~no stawe.
Da se ova vrsta zamene i pogre{nog rada Ha{kog tribunala ne bi primetila, gotovo da je formirana praksa da se name}e stav o odgovornosti za zlo~in kao prirodnoj i predvidivoj posledici delovawa vi{e lica. Tako se raznim i razli~itim navodno pomo}nim elementima prikriva su{tina, odnosno da Ha{ki tribunal ima diskreciono ovla{}ewe da u svemu moè da prona|e zlo~ina~ki ciq.
Za sve kriminalne planove je karakteristi~no da oni obuhvataju:
krivi~na dela kojima se neposredno ostvaruje zajedni~ki ciq i koja se
izri~ito predvi|aju,
krivi~na dela kojima se indirektno doprinosi ostvarivawu zajedni~kog zlo~ina~kog ciqa ili krivi~na dela koja proizilaze iz zlo~ina~kog
plana.
Ovo se navodi ne kao primer {ta sve mora da se prona|e da bi se jasno zakqu~ilo da li postoji zajedni~ki zlo~ina~ki plan. Naime, iz presuda Ha{kog tribunala moè da se utvrdi da on ne zna za slu~aj ekscesa izvr{ioca,
a kada se desi i da iznese neki stav koji bi mogao da se odnosi na eksces, on to
izbegava da utvrdi ve} sve i svaki doga|aj uklapa u deo zlo~ina~kog plana. Na
taj na~in dolazimo do zakqu~ka da Ha{ki tribunal ama ba{ svako krivi~no
delo koje se izvr{i u stawu oruànog sukoba tretira nekim od krivi~nih de600
la iz ~lanova 2 do 5 Statuta, pa ne samo da za svaku radwu pronalazi sticaj

najmawe dva krivi~na dela iz navedenih ~lanova, ve} se i ne trudi da utvrdi
da li postoji razlika izme|u izri~ito predvi|enih i uzgrednih ili onih koja proizilaze iz jednog zlo~ina~kog plana. Iz formulacije prirodna ili
predvidiva posledica dolazi do svojevrsnog stavqawa svega i sva~ega u isti
ko{. Na taj na~in se manifestuje gotovo patolo{ka èqa da se zlo~in i kriminal veè za Srbe.
Zato se de{ava da jedno isto krivi~no delo bude istovremeno izri~ito
predvi|eno zlo~ina~kim planom, ali da istovremeno bude i indirektno, koje proizilazi i koje je prirodna i predvidiva posledica. Mada bi se ovaj stav
te{ko mogao prihvatiti i kada su u pitawu navodno niì nivoi i na tim nivoima navodno formulisani zajedni~ki zlo~ina~ki ciq do koga je vi{e lica pre}utno do{lo, zabriwava mentalni nivo kako bi se sve ovo moglo predstaviti onim generalnim zajedni~kim zlo~ina~kim planom. Ne samo zbog pitawa odgovornosti pojedinaca koji pripadaju politi~koj i dru{tvenoj eliti
srpskog naroda i kojima se u ovom stadijumu vo|ewa krivi~nih postupaka
pred Ha{kim tribunalom sudi, nego i zbog svih drugih. Naime, svi optuèni, bez obzira na primetnu podelu na nivoe koju vr{i Ha{ki tribunal, morali bi da dele zajedni~ki zlo~ina~ki plan, kao zajedni~ki program za sve
kriminalne aktivnosti.
Preko odsustva bilo kakvog sporazuma vi{e lica, odnosno svih lica koja su osu|ena, kojima se sudi i protiv kojih eventualno slede nove optu`nice,
o zajedni~kom delovawu ne moè se do}i ni do zajedni~kog zlo~ina~kog plana. To Ha{kom tribunalu o~igledno nije potrebno i zato se name}e navodno
teorija udruènog zlo~ina~kog poduhvata koja u su{tini na pretpostavkama
i prezumpcijama dolazi i do zajedni~kog zlo~ina~kog plana. Preko fikcije
zlo~ina~kog plana dolazi se do nove fikcije, zlo~ina~kog ciqa, pa ako se
plan ne prepoznaje, jer ga nema, onda umesto plana stupa na scenu fikcija zlo~ina~kog ciqa. U ovom svojevrsnom svesnom brkawu pojmova i redosleda popuwavaju se rupe za najobi~niji stav ili pretpostavku da bi neko mogao biti
odgovoran.
Ciq zlo~ina~kog plana oblikuje delatnost. Iz zlo~ina~kog ciqa proizilazi zlo~ina~ki plan koji determini{e pona{awe vi{e lica. Samo zlo~ina~ki ciq moè svako pona{awe i aktivnost vi{e lica koja imaju izri~iti ili pre}utni sporazum o zajedni~kom zlo~ina~kom delovawu da inkrimini{e. To zna~i da je mogu}a situacija da postoji zlo~ina~ki ciq, ali da
nema plana kojim bi se utvrdile radwe, pojedinci, izvr{ila podela aktivnosti i planiralo generalno ili pojedina~no vr{ewe krivi~nog dela ili krivi~nih dela. Mogu}e su i druge situacije. Ali, da bi se shvatilo {ta sve Ha{ki tribunal podrazumeva da se nalazi u okviru elementa zajedni~ki plan,
treba imati u vidu i slede}e:
U~esnici zajedni~kog zlo~ina~kog plana su sva lica koja po nacionalnosti pripadaju korpusu Srbi, bez obzira na teritoriju gde se nalaze (ne sa601
mo teritorija gde se de{ava oruàni sukob), jer neksus je pro{iren i obuhvata celu teritoriju biv{e Jugoslavije. Dakle, u~esnici u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu su pripadnici jedne nacionalne grupe, odnosno zajednice.
Zajedni~ki zlo~ina~ki plan ne pojavquje se kao izri~iti sporazum vi{e lica, ve} se skoro uvek utvr|uje pre}utno postizawe sporazuma. Skoro svaka radwa ovako jednostrano definisanih u~esnika udruènog zlo~ina~kog
plana je konkludentna radwa kojom se dokazuje postojawe zajedni~kog plana.
Po{to ne moè da se prona|e izri~iti dogovor ili sporazum o vr{ewu krivi~nih dela iz ~lanova 2 do 5 Statuta, onda se svako izvr{ewe jednog
od navedenih krivi~nih dela predstavqa da je ba{ ono obuhva}eno kriminalnim planom, samo zato {to je izvr{eno od strane pojedinca koji pripada narodu iz koga poti~u svi u~esnici udruènog zlo~ina~kog poduhvata, {to je
izvr{eno u stawu oruànog sukoba i zato {to predstavqa prirodnu i predvidivu posledicu pona{awa jednog naroda u oruànom sukobu. Celokupna
konstrukcija se zasniva na pretpostavkama.
Svako krivi~no delo predstavqa realizaciju pojedina~nog kriminalnog plana, a svi planovi izviru iz jednog op{teg, koji sublimi{e sve kriminalne ciqeve. To se utvr|uje zakqu~ivawem na osnovu pretpostavki koje
stvaraju i stalno reprodukuju nove pretpostavke. Kao pomo} koriste se {iroki, rasprostraweni ili sistemati~ni napadi, prirodna i predvidiva posledica, deo zajedni~kog plana, a ~esto da je i jedno lice delilo zajedni~ki
plan. Na ovaj na~in se ne zna za izolovane i pojedina~ne slu~ajeve koji se nalaze u razlozima nastanka op{teg kriminaliteta, ve} se sve predstavqa zajedni{tvom vi{e lica.
3.2.3. Postojawe zlo~ina~kog plana ili ciqa
Ha{ki tribunal u presudama pokazuje da do postojawa zlo~ina~kog plana ili ciqa dolazi na osnovu pretpostavki, jer motive, pobude, razloge i
okolnosti koje su primorale jedan narod da brani svoja ogwi{ta predstavqa
zlo~inom. Zato s pravom moè da se konstatuje da pojam udruènog zlo~ina~kog poduhvata sluì da zadovoqi te zahteve Ha{kog tribunala. Me|utim, i
kada bi se po{lo od te pretpostavke, zajedni~ki zlo~ina~ki plan ili ciq ne
bi mogao da bude fikcija, pretpostavka ili prezumpcija, jer zajedni~ki plan
u konceptu krivi~ne odgovornosti mora uvek da bude ~iwenica. Po{to Ha{ki tribunal ne moè da dokaè postojawe te ~iwenice (zajedni~ki plan
ili ciq) i na tome zasnuje pozivawe na krivi~nu odgovornost pojedinaca kao
~lanova neke grupe, ili vi{e lica kao ~lanova i u~esnika zlo~ina~kog udruèwa, a kao u~esnike prema zajedni~kom ciqu podrazumeva celi jedan narod,
onda pribegava konstituisawu udruènog zlo~ina~kog poduhvata sa u krivi~nopravnom smislu neverovatnom {irinom obuhvata lica.
Ta konstrukcija mora da padne, jer je istorijski, pravno, logi~ki i mentalno nemogu}a, jer je za krivi~nu odgovornost potrebna samo deoba zajedni~kog ciqa, pripadnost jednom nacionalnom korpusu i bilo koja radwa u bilo
kom kontekstu da bi se izvela konstrukcija krivi~ne odgovornosti prema
602
planu ili ciqu. Pri tom je dovoqno da Ha{ki tribunal svaki navodno plan
ili ciq samo proglasi da je zlo~ina~ki. Ovde mora ponovo da se iznese konstatacija da se analizira i daje vi|ewe objektivnog zna~ewa pojma udruèni
zlo~ina~ki poduhvat u svetlu stavova Ha{kog tribunala za ~iju primenu ne
postoji osnov, niti kao pojam moè da postoji.
Zajedni~ki zlo~ina~ki plan ili ciq moè biti element, ali samo u situaciji kada se ~lanovi jedne organizovane grupe kriminalaca i zlo~inaca
pojavquju kao izvr{ioci krivi~nih dela i kada ima osnova svako krivi~no
delo predstaviti delom svih aktivnih u~esnika organizovane grupe. Dakle,
zajedni~ki zlo~ina~ki plan ili ciq, da bi postojao, mora da se veè za organizovanu grupu vi{e lica sa unapred odre|enim programom zlo~ina~kog delovawa, da su ~lanovi te grupe utvrdili i saglasili se sa zajedni~kim zlo~ina~kim planom, da po logici stvari svi ti pojedinci dolaze iz kriminalne
zone ili su bliski tom na~inu ìvota i pona{awa, {to se moè utvrditi iz
ranijeg ìvota i pona{awa tih lica. Ha{ki tribunal nije ni poku{ao da u
tom smislu utvrdi postojawe grupe, wenu organizaciju i postojawe zajedni~kog zlo~ina~kog plana ili ciqa. Zato se kao u~esnici u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu pred Ha{kim tribunalom pojavquju i lica sa visokim moralnim i qudskim vrednostima, kriva samo zato {to je Ha{ki tribunal
utvrdio da pripadaju jednoj nacionalnoj grupi i imaju legitimni stav povodom konflikta koji je neko drugi pretvorio u oruàni sukob kao oblik re{avawa dru{tvenog konflikta.
Dakle, koncepcija udruènog zlo~ina~kog poduhvata u pogledu drugog
elementa postojawe zajedni~kog zlo~ina~kog plana ili ciqa je neprihvatqiva, jer se iz ~iwenice da su krivi~na dela u~iwena u stawu oruànog sukoba nelogi~no pro{iruje odgovornost na veliki broj lica po osnovu prezumpcije da postoji zajedni~ki zlo~ina~ki plan ili ciq svih lica koja su na
jednoj strani u oruànom sukobu. Postojawe zajedni~kog plana ili ciqa ne
moè da se pretpostavqa, kao {to ne moè da se pretpostavqa da su sva lica
koja pripadaju jednoj strani u sukobu znala za zlo~ina~ki plan ili ciq. Zlo~ina~ki plan ili ciq ima krivi~nopravnog osnova i smisla samo ako se ta~no odredi koja lica su u~estvovala u izradi, koja su ga usvojila i koja su se obavezala da ga sprovedu. Postojawe zajedni~kog zlo~ina~kog plana ili ciqa
mora da se utvrdi u odnosu:
na autora, onoga koji je izradio, ko je predloìo, ko je usvojio i lica
koja obavezuje,
na lica koja znaju za plan ili ciq, a pogotovo u odnosu na ona lica koja ga prihvataju kao vodiqu u kriminalnoj aktivnosti i pona{awu,
na krivi~na dela koja su obuhva}ena (izri~ito ili pre}utno) i ona koja proizilaze iz zlo~ina~kog plana ili ciqa a u funkciji su ostvarivawa izri~ito dogovorenih krivi~nih dela zbog kojih i postoji plan ili ciq,
na krivi~na dela koja predstavqaju rezultat radwi i delovawa vi{e
lica koja pripadaju zlo~ina~kom udruèwu i da li su to krivi~na dela koja
su dogovorena.
603
Ne moè se za svako krivi~no delo izvr{eno u stawu oruànog sukoba

stvarati prezumpcija da proizilazi iz zlo~ina~kog plana. U tom kontekstu
je interesantan stav Ha{kog tribunala da preko udruènog zlo~ina~kog poduhvata negira osnove individualne krivi~ne odgovornosti pojedinca i da za
to pronalazi pokri}e u razli~itim vrstama prezumpcija o postojawu zajedni~kog zlo~ina~kog plana ili ciqa.
Ovaj, prezumpcijama i reprodukovawem ~itavog niza pretpostavki stvoren koncept utvr|ivawa postojawa zajedni~kog zlo~ina~kog plana ili ciqa
u krivi~no pravnom smislu ispoqava najve}u protivure~nost i nelogi~nost
kada je u pitawu individualna odgovornost pojedinca za radwe ili pona{awe koje ne predstavqaju izvr{ewe krivi~nog dela. Besmislenost se ogleda u
tome {to se jedno lice moè smatrati sau~esnikom u uèm smislu ili saizvr{iocem na ime u~e{}a u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu, a da to lice
nije ~ak ni pasivni u~esnik u kriminalnom doga|aju ili da se poziva na odgovornost, a da ne zna ni da je krivi~no delo u~iweno.
Zajedni~ki zlo~ina~ki plan ili ciq nije vezan za organizaciju, za grupu vi{e lica, za svest o zajedni~kom doprino{ewu, za istovetnost ciqeva, za
sporazum o zajedni~kom delovawu, za saglasnost o krivi~nim delima koja }e
se izvr{iti, niti za bilo koji drugi uslov koji bi ukazivao na sporazumevawe i dogovarawe vi{e lica. Zato Ha{ki tribunal, koriste}i samo prezumpcije i pretpostavke, poku{ava da predstavi da postoji navodno nacionalni
program i plan srpskog naroda da se putem izvr{ewa zlo~ina ostvare politi~ki interesi.
Svako nastojawe, èqu, napor, stav i mi{qewe Srba koji su na osnovu nacionalnog zakonodavstva i pravila me|unarodnog prava nastojali da o~uvaju
dràvu predstavqa se zajedni~kim zlo~ina~kim planom ili ciqem i zato se
koristi udruèni zlo~ina~ki poduhvat kao pojam koji po {irini i svemu
{to mu se pridaje nikada ne}e biti pravi izraz za individualnu krivi~nu odgovornost pojedinca, ve} sredstvo osude jednog naroda. Sa ovom postavkom
udruènog zlo~ina~kog poduhvata u pogledu drugog elementa za Ha{ki tribunal gotovo da nije bitno da li }e kazniti jednog ili 10 miliona Srba. Zato se svaki ka`weni Srbin pojavquje samo kao primer i jo{ jedan dokaz za postojawe zajedni~kog zlo~ina~kog plana ili ciqa, koji se ~ak i ne mora jasno
odre|ivati kao zlo~ina~ki. Dovoqno je navesti da je u pitawu srpski plan
ili ciq i svaki Srbin je u~esnik u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu.
Pojedine presude u kojima je utvr|eno da se odbijaju pojedine ta~ke optu`nice, jer se ne radi o delima koja su obuhva}ena zajedni~kim zlo~ina~kim
planom ili ciqem najboqe dokazuju da se zajedni~ki plan ili ciq pre{iroko pretpostavqa kao program jednog naroda, a odbijawe optu`bi po navedenim ta~kama dokazuje da udruèni zlo~ina~ki poduhvat ne moè biti oblik
po~iwewa, ve} osnov krivi~ne odgovornosti pojedinca.
604
3.2.4. Zlo~ina~ki plan u optu`nici protiv prof. dr Vojislava

[e{eqa
U paragrafu 6. optu`nice navodi se svrha udruènog zlo~ina~kog poduhvata:
Da se ~iwewem zlo~ina koji predstavqaju kr{ewe odredbi ~lanova 3 i
5 Statuta ve}ina Hrvata, muslimana i drugih stanovnika nesrpske nacionalnosti silom trajno ukloni sa otprilike jedne tre}ine teritorije Republike
Hrvatske i velikih delova Bosne i Hercegovine, kao i iz nekih delova Vojvodine, kako bi ta podru~ja postala deo nove dràve pod dominacijom Srba.
Ta podru~ja srpske vlasti nazivaju Srpske autonomne oblasti (SAO Krajina,
SAO Zapadna Slavonija, SAO Slavonija, Barawa i zapadni Srem), a od 19.
decembra 1991. godine, odnosno 26. februara 1992. godine se pojavquju pod nazivom Republika Srpska Krajina. Ubraja se i Dubrova~ka republika, a u Bosni i Hercegovini taj deo nove dràve pod dominacijom Srba obuhvatio bi
Bosanski [amac i Zvornik.
Mada nije do kraja jasno {ta sve Tuìla{tvo podrazumeva pod pojmom
dominacija, potrebno je ista}i da su SAO nastale kao izraz brige, straha i
èqe Srba da ìve u svojim ku}ama i da ne dozvole da se pojavi neki novi Jasenovac ili jame i da se ne ostvari ona poruka sve Srbe na vrbe ili plan
re{avawa srpskog pitawa koji se zasniva na sistemu tre}inu pokatoli~iti,
tre}inu proterati, a tre}inu ubiti.
Osim toga, Republika Srpska Krajina je bila priznata kao, ako ni{ta
drugo, onda kao teritorija pod za{titom Ujediwenih nacija. Treba se podsetiti da je teritorija Republike Srpske Krajine okupirana, da je izvr{ena
agresija na wenu teritoriju i da je secesioniosti~ka vlast u Hrvatskoj izvr{ila oruàni napad na Ujediwene nacije. Neverovatno je da i posle tih tragi~nih doga|aja i kolektivnog proterivawa Srba sa teritorije Republike
Srpske Krajine jo{ uvek neko ima hrabrosti ili ludosti da iznese tvrdwu o
udruènom zlo~ina~kom poduhvatu koji obuhvata ~iwewe zlo~ina protiv ve}ine Hrvata, muslimana i drugih nesrba, da se silom trajno uklone sa teritorija koje bi postale podru~ja nove dràve pod dominacijom Srba.
Socijalisti~ka Republika Hrvatska je po Ustavu imala dva ravnopravna
konstitutivna naroda, Hrvate i Srbe. Ako je nova secesionisti~ka, odnosno
usta{ka vlast Frawe Tu|mana izbacila Srbe iz Ustava i krenula sa pretwama, silom i zverstvima koji su istovetni sa doga|ajima iz perioda 1941 1945.
godine, onda sva nastojawa Srba sa tih teritorija nisu èqa za dominacijom
nego za elementarnom za{titom.
Tvrdwe o zlo~inima kao ciqu koji je bio u biti navodno udruènog zlo~ina~kog poduhvata, odnosno da se putem zlo~ina trajno ukloni nesrpsko stanovni{tvo i tako do|e do teritorije koja bi bila ukqu~ena u neku novu dràvu pod dominacijom Srba predstavqa najpodliju konstrukciju onih koji
finansiraju Ha{ki tribunal. Naime, nikada Srbi u svojoj istoriji, a niti u
periodu od 1991. godine do danas, i od danas pa u budu}nosti nisu imali poli605
ti~ki ili bilo koji drugi program koji se zasniva na zlo~inima, niti na nacionalnoj dominaciji. Samo neznalice i cinici koji svoje zlo~ine prema
srpskom narodu treba da prikriju mogu tako ne{to monstruozno da pripi{u
srpskom narodu.
Pored navodne svrhe udruènog zlo~ina~kog poduhvata u paragrafu 7.
optu`nice navodi se da su svi zlo~ini navedeni u optu`nici bili deo ciqa
udruènog zlo~ina~kog poduhvata. Dakle, 14 ta~aka optu`nice predstavqaju zlo~ine koji su deo ciqa udruènog zlo~ina~kog poduhvata. U ovoj igri re~i i pojmova svrha i ciq se prepli}u tako da se samo na bazi pojedinih presuda Ha{kog tribunala moè zakqu~iti da u optu`nici navedena svrha treba da predstavi zajedni~ki zlo~ina~ki plan, a zajedni~ki zlo~ina~ki ciq je
~iwewe zlo~ina iz ~lana 3 i 5 Statuta. Tako dolazimo do saznawa da je zlo~ina~ki ciq (vr{ewe zlo~ina) postavqen kao sredstvo ostvarewa zajedni~kog plana koji je naveden kao svrha udruènog zlo~ina~kog poduhvata.
Ako se tome doda {ta Tuìla{tvo u optu`nici navodi da zna~e pojmovi po~initi i podsticati, onda paragraf 5. optu`nice precizno glasi: da je
optuèni prof. dr Vojislav [e{eq individualno krivi~no odgovoran za
zlo~ine koji su navedeni u ~lanovima 3 i 5 Statuta, koje je on planirao, naredio, podsticao (svojim govorima, izjavama, radwama i/ili propustima doprineo da se kod izvr{ilaca stvori odluka da po~ine navedena krivi~na dela), po~inio (u~estvovao u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu) ili ~ije je
planirawe, pripremu ili izvr{ewe na drugi na~in pomagao i podràvao.
Posle ove igre re~i i pojmova te{ko da moè sa sigurno{}u da se utvrdi {ta je zlo~ina~ki plan, a {ta zlo~ina~ki ciq. Zlo~ina~kim planom se
utvr|uje, predvi|a i vr{i raspodela posla izme|u vi{e lica da bi se realizovao ciq koji predstavqa zlo~in, a zlo~ina~ki ciq je ta posledwa upori{na ta~ka kojoj se teì. [to se ti~e optu`nice koja je podignuta protiv
prof. dr Vojislava [e{eqa, o~igledno je da Tuìla{tvo nastoji da zajedni~ki zlo~ina~ki plan i/ili zajedni~ki zlo~ina~ki ciq ni~im ne u~ini verovatnim. Ono nema ~ak ni nameru da prikaè objektivnu vezu koja je neophodna izme|u krivi~nih dela, izvr{ilaca i prof. dr Vojislava [e{eqa, ve}
da zna~ewem termina poduhvat obuhvati i pokrije sve {to nedostaje.
Na primeru i ove optu`nice prime}uje se da se i objektivni elementi i
objektivna veza ne nalaze u faktima, ~iweni~nom stawu, krivi~nom delu,
radwi koja bi bila u~e{}e, izvr{ewe ili doprinos, nego u subjektivnim elementima. Na taj na~in se pokazuje pravna besmislenost uspostavqawa teorije udruènog zlo~ina~kog poduhvata kao oblika saizvr{ila{tva.
3.3. U~estvovawe optuènog u zajedni~kom planu
Kao tre}i element zahteva se da je optuèni u~estvovao u zajedni~kom
planu. Radi preciznosti treba navesti da se zahteva u~e{}e u zajedni~kom
zlo~ina~kom planu ili ciqu. Po{to se navodno teorija udruènog zlo~ina~kog poduhvata zasniva na elementima: vi{e lica (bez potrebe pripadnosti nekom od organizovanih oblika) i na zajedni~kom zlo~ina~kom planu ili
606
ciqu (koji po~iva na pretpostavci postojawa), onda se tre}i element zahteva u vidu u~e{}a u zajedni~kom planu. Ha{ki tribunal taj element odre|uje
na slede}i na~in:
U predmetu Tadi}: Koji ukqu~uje po~iwewe jednog od krivi~nih dela
predvi|enih Statutom. To u~e{}e ne mora ukqu~ivati izvr{ewe nekog konkretnog krivi~nog dela iz jedne od tih odredbi (na primer, ubistvo, istrebqewe, mu~ewe, silovawe, itd.), nego se moè sastojati u pomo}i ili doprinosu izvr{ewu zajedni~kog plana ili ciqa.
U predmetu Blagojevi}: I tre}e, optuèni je morao u~estvovati u tom
zajedni~kom planu. To u~e{}e ne mora ukqu~ivati izvr{ewe odre|enog zlo~ina, ve} se moè sastojati od pomo}i ili doprinosa izvr{ewu zajedni~kog
plana ili postizawu zajedni~kog ciqa.
Iz navedenih stavova moè da se utvrdi da se u~estvovawe jednog lica posmatra u celokupnom kontekstu aktivnosti i pona{awa tog lica. U~estvovawe se {iroko postavqa tako da podrazumeva svaku radwu, ali i ne samo radwu, ve} svaku vrstu navodno pomo}i ili doprinosa u izvr{ewu zajedni~kog
zlo~ina~kog plana. Prakti~no se iz postojawa zajedni~kog zlo~ina~kog plana ili ciqa izvodi sve, odnosno da svaka aktivnost pojedinca predstavqa navodno pomo} ili doprinos. Ha{ki tribunal ovaj element ne opisuje u~e{}em
optuènog u izvr{ewu krivi~nog dela koje je proisteklo iz zajedni~kog zlo~ina~kog plana, niti kao aktivnost ili pona{awe aktivnog pripadnika kriminalne grupe.
Prakti~no nije ni potrebna ni najmawe mogu}a kauzalna veza izme|u optuènog i zajedni~kog zlo~ina~kog plana ili ciqa. Ne zahteva se nikakva veza izme|u konkretnog krivi~nog dela i optuènog, ili optuènog i glavnog
izvr{ioca. Traì se samo u~e{}e u zajedni~kom zlo~ina~kom planu u vidu
radwe i bilo koje aktivnosti koja moè biti navodno pomo} ili doprinos.
Ako se ima u vidu da je drugi element (zajedni~ki zlo~ina~ki plan) tako|e
{iroko postavqen i da se izme|u vi{e lica ne zahteva gotovo nikakva objektivna veza, onda svaka aktivnost, pa i stawe u kome se nalazi neki pojedinac,
lako moè da se protuma~i da predstavqa pomo} ili doprinos.
Logikom Ha{kog tribunala pojedinac je odgovoran i ako ne zna da se vr{e krivi~na dela, odnosno on je saizvr{ilac i u nekom konkretnom krivi~nom delu za koje nije mogao ni da pretpostavi da }e se izvr{iti, a saizvr{ilac je jer je imao neku aktivnost ili pona{awe koje predstavqa navodno pomo} ili doprinos u izvr{ewu zajedni~kog zlo~ina~kog plana. Po toj logici
sva krivi~na dela proizilaze iz zajedni~kog zlo~ina~kog plana ili ciqa,
odnosno da jedno lice deli, pripada ili ~ak u zamisli ima na umu neki kriminalni ciq u stawu oruànog sukoba. Jasno moè da se utvrdi da se iz fikcije zajedni~kog zlo~ina~kog plana po sistemu fikcija u kontinuitetu svaka aktivnost i stawe mogu predstaviti da predstavqaju navodno pomo} ili
doprinos izvr{ewu zajedni~kog plana.
607
Ovako shva}en tre}i objektivni element udruènog zlo~ina~kog poduhvata zasluùje o{tru kritiku, jer negira princip individualne krivi~ne
odgovornosti. Naime, i u pogledu ovog elementa je prisutan i prepoznatqiv
princip prezumpcija i pretpostavki, odnosno beskona~ni kontinuitet pravnih fikcija. Beskona~ni kontinuitet fikcija za osobu koja nije slu`beno
lice zna~i krivi~nu odgovornost na osnovu objektivnog stawa, a ne individualnu odgovornost pojedinca. Ne treba tro{iti re~i i dokazivati da je ovako postavqeni tre}i, navodno objektivni, element suprotnost i gaèwe
principa individualne krivi~ne odgovornosti. Fikcije nikada ne mogu da
izraze individualnu sliku i jasno prikaù li~ni doprinos pojedinca u jednom kriminalnom doga|aju.
Ma koliko da se Ha{ki tribunal trudio da ovaj tre}i element predstavi objektivnim odnosom, ili objektivnom vezom pojedinca i konkretnog krivi~nog dela, on se gotovo ne doti~e kauzalnog odnosa, ve} je postavqen kao insinuacija koja opredequje subjektivni odnos i vezu koja je potrebna za krivi~nu odgovornost. Da bi jedan element bio objektivan i jasno pokazao kauzalni odnos, kao uslov za ne~iju krivi~nu odgovornost, on mora biti takvog
zna~aja da kada se on ne bi ostvario u aktivnostima jednog lica, ne bi ni do{lo do krivi~nog dela. Dakle, pona{awe i aktivnost jednog lica i pod uslovom da navodno izvire iz fiktivno postavqenog zajedni~kog zlo~ina~kog
plana ili ciqa mora da bude takva i tog zna~aja da bez tih aktivnosti ne bi
ni bilo u konkretnom obliku krivi~nog dela. Jedino tako u krivi~nopravnom smislu ima osnova da se uspostavi objektivna veza izme|u radwi pojedinca koje nisu neposredno izvr{ewe krivi~nog dela i krivi~nog dela. Ovaj
krivi~nopravni standard name}e obavezu sudu da utvrdi postojawe zajedni~kog zlo~ina~kog plana ili ciqa, prona|e autora i sva lica koja pripadaju
tom zlo~ina~kom planu, utvrdi postojawe me|usobnog sporazuma o zajedni~kom delovawu, utvrdi krivi~no delo koje je izvr{io makar jedan od pripadnika zajedni~kog zlo~ina~kog sporazuma (ako se izbegava upotreba re~i grupa, zavera, ili zlo~ina~ko udruèwe), pa na osnovu toga prona|e objektivnu
vezu na osnovu koje bi moglo da se utvr|uje da li je aktivnost nekog pojedinca pomo} ili doprinos izvr{ewu zajedni~kog plana ili ciqa.
Radwa pomo}i ili doprinosa, prema formulaciji koja se upotrebqava,
treba da predstavqa svr{enu radwu, odnosno da je pojedinac pruìo pomo}
ili dao doprinos koji se od wega o~ekivao. Iz karaktera navedene radwe proizilazi da je pomo} ili doprinos dogovoren i da je to lice ispunilo svoju
obe}anu obavezu. Ovaj stav obuhvata po unapred zakqu~enom sporazumu obe}anu pomo} izvr{iocu krivi~nog dela posle izvr{ewa krivi~nog dela. Iz
karaktera navedene radwe pomo}i ili doprinosa proizilazi da u pojmu udruèni zlo~ina~ki poduhvat nema mesta za re~ poduhvat kao naj{iri oblik koji obuhvata gotovo svaku qudsku aktivnost koju preduzima jedno lice. Ne moè svaki posao koga se jedno lice latilo u vreme oruànog sukoba da bude pomo} ili doprinos izvr{ewu krivi~nog dela, kao i {to ne moè svaka aktiv608
nost u oruànom sukobu da bude dokaz postojawa zajedni~kog kriminalnog

plana ili ciqa.
Da bi neka aktivnost ili pona{awe jednog lica bila wegova pomo} ili
doprinos izvr{ewu zajedni~kog plana, ta aktivnost bi morala biti predvi|ena zajedni~kim planom i to: kako kao radwa (~iwewe ili ne~iwewe), tako
i kao aktivnost u odnosu na krivi~na dela predvi|ena zajedni~kim planom.
Bez unapred planirane podele posla i aktivnosti izme|u vi{e lica koja realizuju zajedni~ki zlo~ina~ki plan ne bi mogla da se ostvari objektivna veza izme|u aktivnosti jednog lica i izvr{ewa odre|enog krivi~nog dela koje
proizilazi iz navodno zajedni~kog plana. Ove konstatacije su potrebne, jer
tre}i element koji je {iroko postavqen kao pomo} ili doprinos u kontinuitetu sa prethodna dva elementa negira sve stavove o sau~esni{tvu u uèm
smislu.
Neposredno prisustvo na mestu izvr{ewa odre|enog krivi~nog dela
utvr|eno je kao u~e{}e u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu, jer i samo prisustvo predstavqa oblik pomo}i i doprinosa izvr{ewu krivi~nog dela, a na
osnovu navodno na licu mesta postignutog sporazuma o zajedni~kom planu i
zajedni~kom delovawu. S obzirom da su zajedni~ki zlo~ina~ki planovi i ciqevi postavqeni na razli~itim nivoima, onda se kao pomo} i doprinos pojavquje pona{awe i objektivno stawe u kome se na{ao pojedinac, a koje i ne
mora da ima objektivnu vezu sa konkretnim krivi~nim delom ili glavnim izvr{iocem.
Ako se traì objektivna veza izme|u jednog lica i kriminalnog doga|aja u kome ono nije neposredno u~estvovalo, onda princip individualne krivi~ne odgovornosti nalaè da se utvrdi wegov li~ni doprinos, odnosno radwa koju je izvr{io i koja je bila dogovorena ili na osnovu prethodnog sporazuma o~ekivana i da je ta radwa bila uslov da se ostavari u konkretnom obliku odre|eno krivi~no delo. Dakle, u~estvovawe u navodno zlo~ina~kom planu mora imati kauzalni odnos sa konkretnim krivi~nim delom.
Te op{teprihva}ene stavove o objektivnoj vezi koja je nu`na za krivi~nu odgovornost pojedinca, odnosno istovremenu odgovornost vi{e lica povodom jednog krivi~nog doga|aja Ha{ki tribunal ne prihvata, ve} iz ~iwenice {to sve i sva{ta moè proglasiti zajedni~kim zlo~ina~kim planom,
po istoj logici i svaku aktivnost pojedinca moè predstaviti u~estvovawem
u zajedni~kom planu. Jasno je da se aktivnost kao pomo} ili doprinos pojavquje samo kao opis postojawa navodno neke radwe, a u stvari i ovaj objektivni element svodi na puko postojawe zajedni~kog zlo~ina~kog plana ili ciqa.
Dakle, dovoqno je da se za jedno lice navodno utvrdi da je u zajedni~kom zlo~ina~kom planu ili ciqu, da pripada, da deli taj plan, a onda Ha{ki tribunal svaku wegovu aktivnost ili pona{awe moè upodobiti radwom pomo}i
ili doprinosa zajedni~kom planu. Kod ovog elementa radwa se navodno tuma~i i odre|uje u odnosu na zajedni~ki zlo~ina~ki plan, odnosno da li je u
funkciji realizacije tog plana ili ciqa. Svaka radwa moè biti obuhva}e609
na pre{irokim zna~ewem pojma poduhvat i to je za Ha{ki tribunal dovoqno da stvara pretpostavku o navodno u~e{}u pojedinca u vidu pomo}i ili doprinosa zajedni~kom planu.
Ako se radwa pojedinca vezuje za zajedni~ki plan i ona predstavqa wegovo u~e{}e u krivi~nom doga|aju, onda mora da se navede da je ta situacija
pravnoteorijski i zakonodavno ure|ena i da nije potreban novi pravni pojam. Doprinos i aktivnost svakog u~esnika u zaveri je osnov krivi~ne odgovornosti. Sli~na je situacija i sa ~lanovima zlo~ina~kog udruèwa. Naime,
dovoqno je da krivi~no delo u~ini pripadnik zlo~ina~kog udruèwa i da je
to delo obuhva}eno kriminalnim planom pa da krivi~no odgovaraju izvr{ilac i organizator zlo~ina~kog udruèwa.
Po{to se Ha{ki tribunal ne moè zadovoqiti ovim op{teprihva}enim stavovima, on preko teorije udruènog zlo~ina~kog poduhvata odre|uje
neke nove elemente bi}a postoje}ih krivi~nih dela, i to pro{iruju}i sva saznawa o zaveri i zlo~ina~kim udruèwima. Za tako ne{to ne postoji osnov
u me|unarodnom obi~ajnom pravu, niti u Statutu Ha{kog tribunala. To se ne
moè prikriti ni novim stavovima o oblicima po~iwewa krivi~nih dela.
Apsurdnost ovog tre}eg objektivnog elementa posebno dolazi do izraàja
kod optuènih koji se terete za navodno u~e{}e u vidu pomo}i i doprinosa
nekom fiktivnom zajedni~kom planu sa 800 kilometara razdaqine.
3.3.1. U~e{}e u zajedni~kom planu u optu`nici prof. Dr Vojislava
[e{eqa
U optu`nici protiv prof. dr Vojislava [e{eqa kao wegovo u~e{}e u
udruènom zlo~ina~kom poduhvatu u odnosu na tre}i objektivni element navedene su slede}e radwe:
u~estvovao u regrutovawu,
u~estvovao u formirawu,
u~estvovao u finansirawu,
u~estvovao u snabdevawu,
u~estvovao u pruàwu podr{ke,
u~estvovao u rukovo|ewu srpskim dobrovoqcima povezanim sa Srpskom radikalnom strankom (~etnici ili {e{eqevci). Za srpske dobrovoqa~ke jedinice Tuìla{tvo tvrdi da su bile osnovane i podràvane da bi
pomogle u izvr{ewu udruènog zlo~ina~kog poduhvata putem ~iwewa zli~ina iz ~lanova 3 i 5 Statuta.
Optu`nicom je obuhva}en vremenski period pre avgusta 1991. godine do
septembra 1993. godine. Uvek, a pogotovo u tom periodu, srpski dobrovoqci
su bili u sastavu regularnih jedinica. Nikada nisu predstavqali niti delovali kao paravojna formacija. Osim toga, u skoro svim predmetima pred Ha{kim tribunalom, barem kada su u pitawu postupci protiv Srba, vi{e puta
je ponovqeno da su srpski dobrovoqci (~etnici ili {e{eqevci) bili u sastavu regularnih vojnih jedinica.
S obzirom da je pitawe statusa dobrovoqaca u okviru regularnih jedinica jedne od strana u sukobu ure|eno relevantnim konvencijama iz 1949. godi610
ne, ovde se ne}e {ire elaborirati to pitawe, ali pa`wu zasluùje tvrdwa da
su dobrovoqci ~iwewem zlo~ina pomogli u izvr{ewu udruènog zlo~ina~kog poduhvata. Srpski dobrovoqci koje je regrutovao prof. dr Vojislav [e{eq su pomaga~i izvr{ewa udruènog zlo~ina~kog poduhvata do tog zakqu~ka je do{lo Tuìla{tvo. Oni su naknadno pristupili nekom zlo~ina~kom poduhvatu. Taj poduhvat je zlo~ina~ki bez obzira na u~e{}e srpskih dobrovoqaca. I tako dolazimo do zakqu~ka da jedna fikcija o zajedni~kom zlo~ina~kom planu na strani svih Srba lebdi kao fatamorgana.
Ako je ~iwewe zlo~ina osnov za individualnu krivi~nu odgovornost, onda je kod udruènog zlo~ina~kog poduhvata ~iwewe zlo~ina pomo}. Vaqda
~iwewe zlo~ina predstavqa integrativni faktor zlo~ina~kog udruèwa?
Ovde se ~iwewe zlo~ina pojavquje kao pomo}.
Po toj logici svi koji su u~estvovali u regrutaciji, snabdevawu i pruàwu pomo}i srpskim dobrovoqcima su u~esnici u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu. Ne uzimaju}i kao osnov za podelu neki datum u periodu od pre avgusta 1991. godine do po~etka septembra 1993. godine kao u~esnici udruènog
zlo~ina~kog poduhvata pojavquju se sva ona lica koja su bilo {ta uradila u
pogledu popune jedinica, i to samo zato {to je neko zamislio da su sve aktivnosti, pona{awe, stawe, pa i ìvot svih Srba prekriveni zajedni~kim zlo~ina~kim planom kao jednim ogromnim pla{tom koji se nalazi iznad svakog
Srbina na kugli zemaqskoj.
Kao u~e{}e prof. dr Vojislava [e{eqa u zajedni~kom zlo~ina~kom
planu navodi se da je drào hu{ka~ke govore u medijima, na javnim nastupima i prilikom posete dobrovoqa~kim jedinicama i drugim srpskim snagama
podsti~u}i te snage na ~iwewe zlo~ina. Izme|u re~i kao oblik podsticawa,
agitacija, propaganda i izno{ewe politi~kih stavova postoji ogromna razlika. Ovi pojmovi su obja{weni, ali ovde treba dodati da podsticawe u krivi~nopravnom smislu predstavqa uticaj na glavnog izvr{ioca da on donese
odluku o potrebi izvr{ewa krivi~nog dela.
Da bi se jedan govor, izgovorena re~ ili iznet li~ni stav mogao tuma~iti u krivi~nopravnom smislu radwom podsticawa, va`no je imati u vidu {ta
objektivno zna~i saop{tena re~ ili izneti stav. Po{to se u optu`nici re~
prikazuje kao hu{ka~ki govor, da bi ona bila radwa podsticawa potrebno je
da je usmerena odre|enom krugu lica iz koga se o~ekuje izvr{ilac krivi~nog
dela. Po tekstu optu`nice hu{ka~ki govor je bio usmeren prema svim Srbima koji su imali oru`je u rukama, a nalazili su se na teritorijama biv{ih
republika Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Ti navodno hu{ka~ki govori koji bi morali da imaju dejstvo, uticaj i da predstavqaju podstrekavawe generalno svih lica sa oru`jem u pogledu krivi~ne odgovornosti prof. dr Vojislava [e{eqa ograni~eni su na nekoliko lokacija (Vo}in, Vukovar, Bosanski [amac, Zvornik) i to samo zato {to Tuìla{tvo smatra da tu moè prona}i neku vezu.
611
Kod ove radwe navodnog u~e{}a prime}uje se da Tuìla{tvo ne moè da

se pouzdano izjasni o dimenzijama i dometima re~i koje predstavqa hu{ka~kim govorom kao oblikom podsticawa. Kao pretpostavqeni izvr{ilac krivi~nog dela navode se snage, odnosno verovatno jedinica ili jedinice. Ako se
hu{ka~ki govor u medijima, na javnim nastupima i na drugim mestima predstavqa kao oblik podsticawa, onda se postavqa pitawe za{to taj isti hu{ka~ki govor nije bio istovremeno sredstvo podsticawa za snage koje su se
nalazile na drugim lokacijama. Kako je to Tuìla{tvo utvrdilo da su pripadnici jedinica samo na ovim lokacijama ~uli hu{ka~ki govor i on ih je
podstakao da ~ine zlo~ine? Za{to snage na drugim lokacijama koje su ~ule
hu{ka~ki govor nisu bile podstaknute da izvr{e neki zlo~in?
Kao u~estvovawe prof. dr Vojislava [e{eqa u zajedni~kom zlo~ina~kom planu navodi se da je zagovarao i podsticao stvarawe homogene Velike
Srbije koja bi obuhvatila podru~ja navedena u optu`nici putem sile i time
u~estvovao u {irewu ratne propagande i raspirivawu mr`we prema nesrpskom stanovni{tvu. Verovatno je nemogu}e smisliti ve}u glupost i la`.
Koncept Velike Srbije se ne zasniva na sili, niti nacionalnoj diskriminaciji. Uostalom, ~iwenica je da su pripadnici raznih nacionalnih mawina bili pripadnici JNA i drugih oruànih snaga koje su bile na strani
o~uvawa Jugoslavije, a kasnije i u sastavu regularnih jedinica koje Tuìla{tvo predstavqa srpskom stranom. Po{to je tako, postavqa se kao osnovno
pitawe na koje Tuìla{tvo ne moè da prona|e racionalni odgovor, a za{to bi pripadnici nacionalnih mawina bili srpski dobrovoqci na poziv
onoga koji zagovara koncept za koji Tuìla{tvo tvrdi da je usmeren protiv
nesrpskog stanovni{tva? Ako se radi o tom stepenu èqe za homogenizacijom u konceptu Velike Srbije sa silom prema nesrpskom stanovni{tvu, a koji mimo ~iwenica i svake logike name}e Tuìla{tvo i tu homogenizaciju
prebacuje da obuhvata i teritorije preko Drine, svako razuman bi morao da
upozori Tuìla{tvo da taj stepen homogenizacije zasnovan na sili i diskriminaciji nesrba nije postojao, niti danas postoji u Republici Srbiji.
Kada bi eksperti koje koristi Tuìla{tvo makar malo znali o srpskom
narodu, verovatno ne bi bili u prilici da elementarno neznawe guraju i name}u kao podlogu na osnovu koje se dolazi do iskrivqenih ~iwenica. U tom
kontekstu za Tuìla{tvo je sve ratna propaganda i raspirivawe mr`we
prema nesrpskom stanovni{tvu. Ako se Srbi isteruju iz rodnih ku}a, izbacuju kao konstitutivni narod iz ustava, ne mire sa secesijom i rasturawem
dràve u kojoj ìve i za ~ije osnivawe su im preci ginuli, i u potezima secesionisti~kih vlasti prepoznaju onu katastrofu koja ih je zadesila 1941.
godine, onda svaki poziv na za{titu ìvota i dostojanstva ne moè biti
ratna propaganda. Kako neko moè da tvrdi da je u pitawu raspirivawe mr`we prema nesrpskom stanovni{tvu? Proizilazi da su Srbi uvek mrzeli
nesrbe, a da ih je prof. dr Vojislav [e{eq podsetio na tu mr`wu i uticao
da se ona obnovi.
612
Ti stavovi Tuìla{tva su u sukobu sa istorijom. Ako se kaè da Srbi ne

smeju da zaborave genocid koji je nad wima izvr{en od 1941. do 1945. godine i
da se priprema novi, onda je to raspirivawe mr`we. Proizilazi da je svako
se}awe na holokaust raspirivawe mr`we prema Nemcima. Svaki Vijetnamac
koji podseti na zlo~ine SAD u Vijetnamu raspiruje mr`wu. Da li treba re|ati primere gde saop{tavawe istorijskih ~iwenica predstavqa raspirivawe mr`we?
Stvarno cini~no zvu~i tvrdwa Tuìla{tva o homogenizaciji kao sastavnom delu zajedni~kog zlo~ina~kog plana, a sve ~iwenice ukazuju da su
1991. godine, a i danas, samo Srbi izba~eni iz svojih rodnih ku}a. Ako neko
silom i suprotno me|unarodnim aktima poku{a da uni{ti jednu dràvu, onda se po svim me|unarodnim aktima otvara pitawe prava jednog naroda. Ko
koristi oru`je protiv institucija jedne dràve ne moè da uìva za{titu,
jer kada bi uìvao za{titu onda ne bi ni postojali termini terorizam, secesija, pobuna i zlo~in.
Kao radwu u~e{}a prof. dr Vojislava [e{eqa u zajedni~kom zlo~ina~kom planu navodi se i da je pozivao na proterivawe hrvatskih civila iz delova pokrajine Vojvodine i tako podsticao svoje sledbenike i lokalne vlasti da uzmu u~e{}e u kampawi progona lokalnog hrvatskog stanovni{tva. Po
toj logici Tuìla{tva proterivawe Hrvata iz Vojvodine je sastavni deo zajedni~kog zlo~ina~kog plana. Kada bi se i to uzelo kao da je navodno u~e{}e
prof. dr Vojislava [e{eqa, te{ko da bi se po tom pitawu kao delu zajedni~kog zlo~ina~kog plana mogla prona}i makar i jedna jedina dodirna ta~ka sa
svim drugim licima koja su navedena kao u~esnici u udruènom zlo~ina~kom
poduhvatu.
Zbog iznetog politi~kog stava Dobrice ]osi}a i Frawe Tu|mana optuùje se prof. dr Vojislav [e{eq. Razmena imovine uz posredovawe Katoli~ke crkve je proterivawe, pa jo{ i te{ka povreda me|unarodnog humanitarnog prava iz nadle`nosti navodno Ha{kog tribunala, a sva sporna pitawa povodom razmene imovine su pravnosna`no okon~ana bez ijednog dokaza o
postojawu plana ili nekog sistema. Jedan izolovan slu~aj krivi~nog dela koje nema ama ba{ nikakvih dodirnih ta~aka sa bilo ~im {to je u ìvotu uradio prof. dr Vojislav [e{eq poprima u tvrdwama i èqama Tuìla{tva
monstruozne razmere.
Kao u~e{}e u zajedni~kom zlo~ina~kom planu navodi se i da je prof. dr
Vojislav [e{eq u~estvovao u planirawu i pripremawu preuzimawa vlasti
u selima u dve SAO u Hrvatskoj i op{tinama Bosanski [amac i Zvornik i
prisilnom uklawawu ve}ine nesrpskog stanovni{tva sa tih podru~ja. Kada
je planirao, s kim i {ta su se sporazumeli? [ta je to vlast u dva sela u SAO?
Ko je bio na vlasti u Vukovaru? Ko je skinuo tu vlast i kako? Ko je planirao
i pripremio skidawe vlasti u Kninu? [ta je to vlast u selu, vlast u op{tini, vlast u SAO, vlast u secesionisti~kim republikama, vlast u SFRJ? Tuìla{tvo pojam vlasti mewa po svom naho|ewu i kako mu odgovara.
613
Zar gra|anin kome je stalo do dràve ~iji je dràvqanin, nema pravo da

brani svoju dràvu? Zar se SFRJ ne priznaje pravo da je weni dràvqani
brane? Zar se gra|aninu ne dozvoqava da brani svoj ku}ni prag? Za{to svaki gra|anin SAD moè vatrenim oru`jem da brani svoj dom, ìvot i imovinu, a to isto pravo nema i svaki Srbin?
Kao u~e{}e navodi se finansijska, materijalna, logisti~ka i politi~ka podr{ka za preuzimawe vlasti (ona ~etiri mesta) koju je obezbedio od Srba sa svih strana kao podr{ku ostvarivawu ciqa udruènog zlo~ina~kog poduhvata. Ako je posredi finansijska podr{ka, onda je elementarno da se navede makar neki nov~ani iznos. Toga nema. Ako je u pitawu materijalna i logisti~ka podr{ka onda je neophodno da se navede u ~emu se ona sastoji. Toga
nema. Ako je u pitawu politi~ka podr{ka za nasilno preuzimawe vlasti u ta
~etiri mesta, onda mora da se barem navede u ~emu se ogleda ta vrsta podr{ke.
Toga nema, ali se ostavqa mesto za pretpostavke da iz politi~kog stava o Velikoj Srbiji kao obliku preure|ewa jedne dràve koja se rastura spoqa i iznutra (od snaga koje podse}aju na one koje su i 1941. godine razbile Kraqevinu Jugoslaviju) sledi zakqu~ak da onaj ko zastupa politi~ki stav Velike Srbije pod tim podrazumeva i potrebu vr{ewa zlo~ina.
Kao u~e{}e se uzima regrutovawe i ekstremna nacionalisti~ka retorika kojom su indoktrinirani sledbenici. Nacionalisti~ka retorika se
podrazumeva kao oblik podsticawa. Verovatno u ovom delu gde se u okviru
optu`nice protiv prof. dr Vojislava [e{eqa analizira, pronalazi i tuma~i {ta bi sve to mogao da bude tre}i objektivni element navodno udruènog zlo~ina~kog poduhvata nije mesto da se iznesu drugi i op{tepoznati
primeri ekstreme retorike. Me|utim, mora da se primeti da sve {to se navodi kao navodno oblik ili vrsta u~e{}a prof. dr Vojislava [e{eqa u zajedni~kom zlo~ina~kom planu sadrì ozna~ewe da je u pitawu nacionalisti~ko. Tako po stavu Tuìla{tva sve {to bi se moglo okarakterisati kao
nacionalno, odnosno srpsko istovremeno je i zajedni~ko zlo~ina~ko po{to
je nacionalisti~ko.
Kao {to tvrdwa jednog lica da je srpski nacionalista ne moè da zna~i da je {ovinista, tako i Tuìla{tvo i Ha{ki tribunal moraju da imaju u
vidu da Srbi svoj nacionalizam kao qubav, privrènost i po{tovawe prema svom narodu ne izraàvaju mr`wom prema drugim narodima. Bez obzira
na odrednice koje se navode uz re~ nacionalizam, Ha{ki tribunal u gotovo
svim presudama protiv Srba manifestuje da se odnos, koli~ina i intenzitet qubavi i mr`we javqaju u obrnutoj srazmeri. Naime, polazi{te im je da
qubav, naklonost i privrènost svom narodu neminovno sadrì i istu koli~inu mr`we prema svim drugim narodima. Kao da, ako voli{ svoje dete,
ti mora{ istovremeno i da mrzi{ tu|u decu. Ako brani{ svoj narod onda se
podrazumeva da istovremeno napada{ i neki drugi narod. Kao da qubav ne
moè bez mr`we.
614
Problemi Tuìla{tva i Ha{kog tribunala nisu tako jednostavni u

shvatawu srpskog nacionalizma. Oni to ne samo da ne èle da shvate, nego od
presude do presude manifestuju i nemogu}nost, odnosno odsustvo spremnosti
i mentalne sposobnosti da se to shvati. Naime, od 1945. godine pa sve do 1990.
godine, zna~i u vreme SFRJ, nametnuta je podela i istovremeno i svojevrsna
jednakost izme|u srpskog i hrvatskog nacionalizma. To je bio interes Saveza komunista i Tita kao vlastodr{ca koji je seju}i strah èleo da o~uva svoju vlast po svaku cenu. Bez ulaska u su{tinu i sve gre{ke te vrste izjedna~avawa dva navodno nacionalizma, ono {to stoji kao nepobitna istorijska ~iwenica je slede}e: u tom periodu kao prepoznatqivi hrvatski nacionalisti
bili su samo usta{e u inostranstvu. To su oni koji su stvorili NDH, bili nema~ki saveznici u Drugom svetskom ratu i oni nad ~ijim zverstvima su se
zgraàvali i SS oficiri. Oni su u tom periodu svoj, hrvatski nacionalizam, odnosno nacizam izraàvali i teroristi~kim napadima na SFRJ, i to
kako na teritoriji SFRJ tako i u inostranstvu (Radu{a, bioskop u Beogradu,
DKP SFRJ u inostranstvu). U tom istom periodu, nametnuto navodno oli~ewe srpskog nacionalizma bili su ~etnici u inostranstvu, koji nikada i nigde nisu organizovali, niti sproveli i jedan jedini teroristi~ki ili bilo
koji drugi napad.
Dakle, kada Ha{ki tribunal ulazi u raspravu o srpskom nacionalizmu,
pa jo{ kao odrednicu koristi re~ ekstremni, onda bi morao barem neko da
upozori te sudije da re~ ekstremni etimolo{ki zna~i preterivawe i preuveli~avawe. Kada se re~i preterivawe i preuveli~avawe stave u kontekst
zna~ewa koje u Srbiji i me|u svim Srbima vaì za srpski nacionalizam, onda se dolazi do gradacije lepih ose}awa pripadnosti jednom narodu, a nikako
do termina koji bi mogao da zna~i mr`wa prema svemu {to nije srpsko.
4. Na~in u~e{}a u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu
Prema na~inu u~e{}a jednog lica u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu
Ha{ki tribunal je izvr{io svojevrsnu kategorizaciju udruènog zlo~ina~kog poduhvata. U presudama se potencira da postoje tri kategorije.
4.1. Prva kategorija
U okviru prve kategorije, kao na~in u~e{}a jednog lica u udruènom
zlo~ina~kom poduhvatu, Ha{ki tribunal iznosi slede}e stavove:
Ako neko li~no, kao glavni po~inilac, po~ini dogovoreno krivi~no
delo uslov je da je optuèni posedovao zajedni~ku nameru koja je konkretno
potrebna za odre|eno krivi~no delo te da je dobrovoqno u~estvovao u tom
poduhvatu.
Svi po~inioci imaju istu zlo~ina~ku nameru, a optuèni mora dobrovoqno u~estvovati u najmawe jednom vidu zajedni~kog plana ~ak i ako
li~no ne izvr{i zlo~in, mora nameravati taj rezultat.
Predmeti u kojima svi saoptuèni, deluju}i u skladu sa zajedni~kim
planom, poseduju istu zlo~ina~ku nameru; na primer, formulisawe plana me615
|u saizvr{iocima da se ubije, kada, sprovode}i u ìvot taj zajedni~ki plan

(~ak i ako svaki od saizvr{ilaca izvr{ava razli~itu ulogu u okviru plana),
oni svi ipak imaju nameru da ubiju. Objektivni i subjektivni preduslovi za
pripisivawe krivi~ne odgovornosti u~esniku koji nije, ili se ne moè dokazati da je izvr{io ubistvo su slede}i:
optuèni mora dobrovoqno u~estvovati u jednom aspektu zajedni~kog
plana (na primer, izvr{iti nefatalni nasilni ~in nad `rtvom, ili pruìti presudnu pomo} saizvr{iocima ili pomagati wihove aktivnosti);
optuèni, ~ak i ako li~no ne izvr{i ubistvo, mora ipak nameravati
taj rezultat.
Kao uslov javqa se prethodno dogovoreno krivi~no delo, posedovawe zajedni~ke namere koja je potrebna za konkretno krivi~no delo i da dobrovoqno u~estvuje u zlo~ina~kom poduhvatu. Kao uslov javqa se i da svi u~esnici u
udruènom zlo~ina~kom poduhvatu imaju istu zlo~ina~ku nameru, dobrovoqno u~estvovawe u najmawe jednom vidu zajedni~kog plana i da se namerava taj
rezultat, odnosno zlo~in.
Zajedni~ka namera za konkretno krivi~no delo pojavquje se za vi{e lica kao ista zlo~ina~ka namera koja se odnosi na konkretno krivi~no delo.
Ako se ima u vidu neprecizno i {iroko postavqen element vi{e lica i da
jedna radwa moè predstavqati razlog za optuèwe za vi{e krivi~nih dela
i da Ha{ki tribunal to maksimalno koristi, onda se uslov konkretno krivi~no delo u praksi pojavquje kao bilo koje krivi~no delo iz ~lanova 2 do 5
Statuta.
Namera je upravqenost radwe ka ostvarivawu ciqa i ~ija predstava deluje kao pokreta~ radwe. Zajedni~ka namera, da bi bila ista za vi{e lica, mora da predstavqa rezultat dogovora vi{e lica kojim oni upravqaju svoje radwe, delatnost ili aktivnosti ka ostvarivawu ciqa, a sama predstava o radwi
deluje kao pokreta~ svih aktivnosti. Ako se ima u vidu da je, prema teoriji
udruènog zlo~ina~kog poduhvata, svaki u~esnik saizvr{ilac krivi~nog dela, onda zajedni~ka i istovetna namera nije mogu}a ukoliko se ne utvrdi postojawe sporazuma, dogovora, odnosno zavere ili nekog oblika zlo~ina~kog
udruìvawa vi{e lica. Poduhvat kao naj{iri izraz za posao koga se neko latio ne moè da izrazi istovetnost i zajedni~ko posedovawe iste namere.
Zato jednostavno mora da se zakqu~i da bi vi{e lica bila saizvr{ioci
u jednom istom krivi~nom delu, onda wihova zajedni~ka namera, kao upravqenost radwe moè biti samo konstitutivni element bi}a nekog krivi~nog dela i zajedni~ka namera ne ulazi u obele`je koje odre|uje pojam umi{qaja.
Ako je namera ili neki drugi subjektivni elemenat obele`je bi}a krivi~nog dela, onda namera i svi ti drugi subjektivni elementi moraju da postoje kod izvr{ioca i saizvr{ilaca, ali se ne traè za pomaga~a koji ne
uzrokuje krivi~no delo, ve} samo stvara uslove.
Slede}i zajedni~ki uslov je postavqen kao dobrovoqno u~estvovawe u
zlo~ina~kom poduhvatu i delovawe u skladu sa zajedni~kim planom. Ovo mo616
gu biti uslovi samo kod zavere i nekog od oblika zlo~ina~kih udruèwa, gde
se kao saizvr{ilac pojavquje i lice koje nije neposredni izvr{ilac krivi~nog dela ali u~estvuje prema sporazumu ili dogovoru i preduzima onaj deo posla koji je prihvatio svestan ~iwenice da zajedni~ki deluje sa drugim licima, a me|u wima i neposrednim izvr{iocem krivi~nog dela. Ovde se javqa
problem {to Ha{ki tribunal ~esto fikcijom o postojawu zajedni~kog zlo~ina~kog plana prosto pretpostavqa dobrovoqnost i delovawe u skladu sa
tim istim planom, a na sve na~ine izbegava da utvrdi da li postoji organizovana zlo~ina~ka grupa vi{e lica sa jasnom unutra{wom podelom posla. To
se ~ini iz prakti~nih razloga, jer se udruèni zlo~ina~ki poduhvat predstavqa oblikom po~iwewa, odnosno izvr{ewa krivi~nog dela, a ne osnovom
krivi~ne odgovornosti. Tako se beì od klasi~ne individualne krivi~ne
odgovornosti, odnosno ona {iri na veliki broj lica kao saizvr{ioce, mada
ta ista lica ne ostvaruju materijalne elemente bi}a konkretnog krivi~nog
dela. Na ovaj na~in se skoro svaki eventualni sau~esni~ki doprinos preme{ta u saizvr{ila{tvo.
Ovome, a sve u okviru ove kategorije, treba dodati i uslov da je lice nameravalo zlo~in kao rezultat.
Na osnovu ove analize uslova i zahteva koji su navedeni da bi postojala
prva kategorija udruènog zlo~ina~kog poduhvata mora da se primeti da je
svako lice saizvr{ilac krivi~nog dela. To je sa gledi{ta osnova krivi~nog
prava neprihvatqivo, jer ne izraàva individualnu krivi~nu odgovornost
svakog lica. Naime, ako je svako lice saizvr{ilac u smislu ostvarewa elemenata bi}a konkretnog krivi~nog dela, onda nije potrebna posebna teorija
udruènog zlo~ina~kog poduhvata. Da bi sva lica koja na neki na~in u~estvuju u jednom kriminalnom doga|aju mogla da odgovaraju kao saizvr{ioci, onda
je to mogu}e pod uslovima koji vaè za zaveru ili neki od oblika zlo~ina~kog udruìvawa. Zna~i, neophodan je dogovor vi{e lica, voqa kod svakog od
wih u pogledu radwe izvr{ewa i posledice i svest koja obuhvata spoznaju
svih posebnih obele`ja konkretnog krivi~nog dela i svest o posledici koja
}e nastupiti ako se ostvare i ostali elementi bi}a konkretnog krivi~nog
dela.
Ako se krivi~no delo pojavquje kao rezultat kriminalne aktivnosti nekog od oblika zlo~ina~kog udruèwa, koji nije zavera, onda imamo razli~iti osnov krivi~ne odgovornosti u skladu sa doprinosom svakog ~lana zlo~ina~kog udruèwa. Onda se pravi jasna razlika izme|u glavnog izvr{ioca i
ostalih sau~esnika. Kao elementi pojavquju se stvarawe ili iskori{}avawe
postoje}eg udruèwa, kriminalni plan i vr{ewe krivi~nih dela od strane
~lanova zlo~ina~kog udruèwa, svest o zajedni~kom delovawu, splet saizvr{ilaca i sau~esnika i posebno krivi~na odgovornost organizatora. Dok je
kod saizvr{ilaca vinost usmerena prema radwi i posledici i moè biti
razli~ita, vinost organizatora je uvek umi{qajna i obuhvata svest da ujediwuje, svest o karakteru zlo~ina~kih radwi, predvi|awe op{teg zlo~ina~kog
617
rezultata i htewe takvog rezultata u okviru zajedni~kog zlo~ina~kog plana.

Nametawem u~e{}a u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu Ha{ki tribunal sniàva ispod svake razumne mere pitawe osnova krivi~ne odgovornosti
i predstavqa ga oblikom izvr{ewa krivi~nog dela u kome u~estvuje vi{e lica po osnovu navodno zajedni~ke namere, a svaka aktivnost ve{to moè da se
predstavi poduhvatom u okviru nekog zajedni~kog plana koji se pretpostavkama u stawu oruànog sukoba progla{ava zlo~ina~kim. Voqa u odnosu na
konkretnu radwu izvr{ewa krivi~noig dela i voqa u odnosu na posledicu
konkretnog krivi~nog dela javqa se kao fikcija, jer sve to navodno postoji u
poduhvatu i zajedni~kom planu, pa gotovo da se i ne zahteva kod lica koje se
optuùje za u~e{}a u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu. Ako je sve i svaka
aktivnost poduhvat i navodno deo nekog plana, onda se individualna krivi~na odgovornost pojavquje samo kao svaki, pa i slu~ajan izbor Tuìla{tva.
Ono {to svakog stru~waka mora da zabrine, to je da se Ha{ki tribunal
ne zadovoqava ni poznatim pravnim stavovima o krivi~noj odgovornosti po
osnovu obi~nog sau~esni{tva. Dakle, ni obi~no sau~esni{tvo, gde kod svakog
lica pojedina~no i kod svih zajedno dolazi do izraàja svest da sudeluju, da
u~estvuju u vr{ewu neke delatnosti u izvr{ewu krivi~nog dela, da je svako
svestan svoje uloge i da imaju svest o samom krivi~nom delu i da preduzima
radwu sa umi{qajem ne moè da do|e do izraàja.
Saizvr{ila{tvo je Ha{ki tribunal namerno postavio na pogre{nim
temeqima da bi svaki zlo~in predstavio kao da on izvire iz zajedni~kog zlo~ina~kog plana ili ciqa, kao da se nijedan zlo~in u stawu oruànog sukoba
ne pojavquje kao individualni i li~ni odnos jednog ili vi{e lica koja su
u~estvovala u krivi~nom doga|aju.
4.1.2 Prva kategorija u optu`nici protiv prof. dr Vojislava
[e{eqa
Osnov pozivawa prof. dr Vojislava [e{eqa na krivi~nu odgovornost
nalazi se u ~lanu 7(1) Statuta. U pitawu je pojedina~na krivi~na odgovornost. U paragrafu 7. optu`nice Tuìla{tvo je alternativno opisalo umi{qaj optuènog. U okviru prve kategorije udruènog zlo~ina~kog poduhvata verovatno pripada prva alternativa opisa umi{qaja koja je navedena i
glasi:
Zlo~ini navedeni u ovoj optu`nici su deo ciqa ovog udruènog zlo~ina~kog poduhvata, a Vojislav [e{eq je imao svest i nameru potrebnu za po~iwewe svakog tog zlo~ina.
To zna~i da Tuìla{tvo ima nameru da dokaè da je prof. dr Vojislav
[e{eq za svako od 14 krivi~nih dela postupao voqno, odnosno da je èleo
svako od navedenih krivi~nih dela u pogledu radwe izvr{ewa da je èleo
tu radwu i svaku od tih radwi pojedina~no (koju je preduzeo neko drugi, za koga optuèni i ne zna da postoji i nije ni znao da }e se preduzeti ta radwa) i
u pogledu posledica da je èleo nastupawe posledica navedenih krivi~nih
dela ili pristao da one nastupe. Da bi ovaj oblik umi{qaja postojao, Tuì618
la{tvo mora da poku{a da dokaè i da su sva navedena krivi~na dela dogovorena izme|u wega i drugih lica, me|u kojima je i neposredni izvr{ilac krivi~nog dela, da je imao zajedni~ku i istu nameru kao i druga lica koja su u~estvovala u izvr{ewu krivi~nog dela i da je dobrovoqno u~estvovao u zajedni~kom zlo~ina~kom planu koji obuhvata kao ciq izvr{ewe svih ovih krivi~nih dela.
Tuìla{tvo tako|e treba i da dokaè postojawe svesti kod optuènog
koji se tereti kao saizvr{ilac, koja obuhvata spoznaju svih posebnih elemenata bi}a svakog od navedenih 14 krivi~nih dela i svest o posledicama koje
}e nastupiti ako se ostvare ostali elementi bi}a svakog od navedenih konkretnih krivi~nih dela.
O~igledno je da se preko navodno zlo~ina~kog ciqa poku{ava do}i do
objektivnih i subjektivnih elemenata. Umi{qaj se po tom konceptu pretpostavqa ili pojavquje kao fikcija zato {to se udruèni zlo~ina~ki poduhvat
predstavqa oblikom izvr{ewa krivi~nog dela od strane vi{e lica, a krivi~na odgovornost ne vezuje za grupu, zaveru, pa ~ak ne i za obi~no sau~esni{tvo. Zlo~ina~ki plan i ciq se tako|e pretpostavqaju pa se na osnovu ~itavog spleta pretpostavki dolazi do prezumpcija i primene napu{tene teorije o nezavisnoj prirodi sau~esni{tva.
Ovome svakako treba dodati da se u Ha{kom tribunalu raznim tuma~ewima mewaju i izmi{qaju elementi bi}a navedenih krivi~nih dela i da se
eventualni sau~esni~ki doprinos u uèm smislu ne pojavquje kao oblik odgovornosti jednog lica nego kao oblik izvr{ewa krivi~nog dela. Jasno je da
Ha{ki tribunal sudi na osnovu propisa materijalnog prava koje sam stvara.
4.2. Druga kategorija
U okviru druge kategorije udruènog zlo~ina~kog poduhvata kao na~in
u~e{}a Ha{ki tribunal navodi slede}e:
Ako svojim radwama pomaè odre|eni sistem u kojem je krivi~no delo
po~iweno, zahvaquju}i rukovode}em poloàju ili funkciji optuènog, i uz
postojawe svesti o karakteru tog sistema i namere da se pomaè taj sistem;
Druga razli~ita kategorija predmeta je umnogome sli~na onome gorenavedenom i obuhvata tzv. predmete koncentracionih logora. Koncept
zajedni~kog ciqa primewen je u slu~ajevima gde se teretilo za krivi~na dela za koja se tvrdilo da su ih po~inili pripadnici vojnih ili administrativnih jedinica poput onih koje su upravqale koncentracionim logorima, to
jest grupe osoba koje su delovale na osnovu organizovanog plana. Ilustrativni predmeti za ovu kategoriju su Koncentracioni logor Dahau, u kojem je sudio sud Sjediwenih Dràva koji je zasjedao u Nema~koj, i Belsen, u kojem je
sudio britanski vojni sud koji je zasedao u Nema~koj. U tim predmetima optuèni su bili na poloàjima vlasti unutar hijerarhije koncentracionih
logora. Uop{teno govore}i, oni su bili optuèni da su delovali prema zajedni~kom planu da ubijaju i zlostavqaju zatvorenike i stoga ~ine ratne zlo~ine. U svom rezimeu u predmetu Belsen, pravni savjetnik vojnog suda je usvo619
jio tri uslova koje je optu`ba identifikovala kao potrebne da bi se u svakom slu~aju ustanovila krivica:
1. postojawe organizovanog sistema zlostavqawa zato~enika i izvr{ewa raznih zlo~ina za koje se tereti;
2. svest optuènog o prirodi tog sistema; i
3. ~iwenica da je optuèni na neki na~in aktivno u~estvovao u sprovo|ewu tog sistema, to jest da je ohrabrivao, pomagao i podràvao ili u svakom
slu~aju u~estvovao u ostvarewu zajedni~kog zlo~ina~kog plana.
Izgleda da je nekoliko optuènih progla{eno krivim izri~ito na
osnovu tih kriterijuma.
Ova kategorija predmeta je zapravo jedna varijanta prve kategorije koja
je gore razmotrena. Optuèni su, prilikom progla{avawa krivim, smatrani
saizvr{iocima krivi~nog dela zlostavqawa zbog wihovog objektivnog poloàja vlasti unutar sistema koncentracionog logora i zato jer su imali
ovla{}ewa da nadziru zatvorenike i u~ine wihov ìvot zadovoqavaju}im,
a nisu to u~inili. îni se da je u tim predmetima traèni actus reus bilo aktivno u~e{}e u sprovo|ewu sistema represije, kao {to se moè zakqu~iti iz
poloàja vlasti i konkretnih funkcija koje je imao svaki od optuènih.
Element mens rea sadràvao je:
znawe o karakteru sistema i
namerauda se sprovodi zajedni~ki stvoren plan zlostavqawa logora{a.
Va`no je primetiti da se u tim predmetima potrebna namera tako|e moè zakqu~iti iz poloàja vlasti na kojima je bilo osobqe logora. Odista,
gotovo da i nije bilo potrebno dokazati nameru tamo gde su visoki ~in ili
poloàj vlasti nekog pojedinca sami po sebi sugerisrali svest o zajedni~kom
planu i nameri da se u wemu u~estvuje. Svi koji su osu|eni progla{eni su krivim za ratni zlo~in zlostavqawa, iako je, naravno, kazna varirala u skladu
sa stepenom u~e{}a svakog od optuènih u po~iwewu ratnog zlo~ina;
[to se ti~e druge kategorije (koja je, kao {to smo gore primetili, zapravo varijanta prve):
Traì se li~na svest o sistemu zlostavqawa (dokazana bilo eksplicitnim svedo~ewem bilo izvla~ewem razumnog zakqu~ka na osnovu poloàja
vlasti optuènog), kao i namera da se sprovede taj zajedni~ki dogovoren sistem zlostavqawa;
Drugo, u takozvanim predmetima koncentracionih logora gde se potrebna mens rea sastoji od znawa o prirodi sistema zlostavqawa i namere da
se sprovede zajedni~ki plan zlostavqawa. Ta namera moè se dokazati bilo
direktno ili izvla~ewem zakqu~ka iz karaktera ovlasti optuènog unutar
logora ili organizacione hijerarhije.
4.2.1. Druga kategorija u optu`nici protiv prof. dr Vojislava
[e{eqa
Ta~ke 5 do 9 optu`nice sadrè optu`be za krivi~na dela: zatvarawe
zlo~in protiv ~ove~nosti; mu~ewe zlo~in protiv ~ove~nosti; nehumana de620
la zlo~in protiv ~ove~nosti; mu~ewe kr{ewe zakona i obi~aja ratovawa;

okrutno postupawe kr{ewe zakona i obi~aja ratovawa. U~e{}e prof. dr
Vojislava [e{eqa u ovim delima je navedeno u paragrafima 24 do 26 optu`nice na slede}i na~in:
Od avgusta 1991. do septembra 1992. godine optuèni deluju}i pojedina~no ili u dogovoru s drugim poznatim i nepoznatim u~esnicima udruènog
zlo~ina~kog poduhvata, planirao je, naredio, podsticao, po~inio ili na drugi na~in pomagao i podràvao planirawe, pripremu ili izvr{ewe zatvarawa u nehumanim uslovima muslimanskih, hrvatskih i drugih nesrpskih civila na gorepomenutim teritorijama.
Srpske vojne snage koje su se sastojale od jedinica JNA (i kasnije VJ-a),
TO-a hrvatskih i bosanskih Srba (koje su kasnije transformisane u vojsku
RSK (SVK) i vojsku Republike Srpske (VRS)), dobrovoqa~kih i paravojnih
jedinica, ukqu~uju}i dobrovoqa~ke jedinice koje je regrutovao i/ili podstrekivao optuèni, deluju}i u saradwi sa pripadnicima lokalne policije
i lokalnim srpskim vlastima, zarobile su i zato~ile stotine hrvatskih, muslimanskih i drugih nesrpskih civila. Ti civili su dràni u kra}em ili duèm zato~eni{tvu u slede}im zato~eni~kim objektima: (zatim se navode
objekti, broj zato~enih civila, period u kome su bili zato~eni, a za neke
objekte i ko je vodio objekat).
Na ovaj na~in Tuìla{tvo poku{ava da dokaè da je prof. dr Vojislav
[e{eq ukqu~en i da je u~estvovao u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu.
U~estvovao je sam, odnosno pojedina~no, ali i u dogovoru sa drugim poznatim
ili nepoznatim licima. Poznata lica se ne navode, a {to se ti~e nepoznatih
lica interesantno je kako je Tuìla{tvo moglo da do|e i na pomisao da je optuèni delovao u dogovoru sa nepoznatim licima. Ovde su nepoznati navedeni ne u odnosu na Tuìla{tvo, nego i u odnosu na optuènog. Dakle, Tuìla{tvo tvrdi da je postignut sporazum ili dogovor, ali se ne zna s kim. Sporazum i dogovor je mogu} samo izme|u vi{e lica koja su individualno odre|ene
osobe. Ako se ne zna to drugo lice, onda je nemogu}e da postoji sporazum. Vaqda u takvoj situaciji dogovor i ne moè da postoji ni na nivou zamisli, jer
dogovor sa samim sobom ne postoji.
U kontinuitetu se javqaju tvrdwe koje Tuìla{tvo iznosi da je optuèni planirao (u dogovoru sa nepoznatim), da je naredio (opet nepoznatom),
da je podsticao (naravno, nepoznatog) i po~inio (sa nepoznatim) delo zatvarawa u nehumanim uslovima nesrpskih civila. Ako toga nema, onda Tuìla{tvo smatra da je dovoqno da navede da je optuèni na drugi na~in pomagao i podràvao sve ono za {ta se optuùje da je uradio u dogovoru sa nepoznatim.
Objektivnu vezu izme|u optuènog i eventualno radwi drugih lica koja
su izvr{ila navedena dela Tuìla{tvo pronalazi u tvrdwi da je optuèni
regrutovao i/ili podstrekavao one koje je regrutovao, i to ne kao pojedince,
ve} kao jedinice, odnosno vojnu snagu. Zarobqavawe, zatvarawe, zato~avawe,
621
mu~ewe, nehumana dela i okrutno postupawe nad nesrpskim civilima stavqaju se na teret prof. dr Vojislavu [e{equ kao saizvr{iocu za sve objekte koji su navedeni. Na sve objekte u kojima su bila sme{tena lica (nesrbi) Ha{ki tribunal primewuje pravila koja se odnose na drugu kategoriju udruènog zlo~ina~kog poduhvata, koje naziva predmeti koncentracionih logora.
Zatvarawe u nehumanim uslovima, zlostavqawe, mu~ewe, premla}ivawe
i seksualno zlostavqawe nesrpskih civila verovatno treba da se prikaè
kao zajedni~ki zlo~ina~ki plan u kome je optuèni prof. dr Vojislav [e{eq u~estvovao kao jedno od vi{e lica u~esnika u udruènom zlo~ina~kom
poduhvatu. Zatim je potrebno da Tuìla{tvo dokaè da je prof. dr Vojislav
[e{eq pomagao taj sistem mu~ewa i zlostavqawa, da je imao svest o kategoriji tog sistema, da je zdu{no u~estvovao, odnosno da je stalno imao nameru
da pomaè taj sistem i da je imao rukovode}i poloàj u tom sistemu ili makar po funkciji ovla{}ewa koja su u neposrednoj vezi sa tim sistemom zlostavqawa. Sude}i ~ak i po sudskim presedanima iz postupaka koji su vo|eni
posle Drugog svetskog rata na kojima zasniva ovu koncepciju krivi~ne odgovornosti u predmetima koncentracioni logori Tuìla{tvo se prema tekstu optu`nice upustilo u nemogu} posao. Naime, kao radwe optuènog navode se regrutovawe i /ili podstrekavawe dobrovoqa~kih jedinica. Zna~i da i
Tuìla{tvo nije sigurno koja bi to radwa optuènog mogla da bude wegovo
navodno u~e{}e u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu u okviru druge kategorije.
Ako se kao radwa ili delatnost uzme regrutovawe onda je to aktivnost
dopuwavawa novim snagama, uzimawe novih vojnika, vrbovawe i pridobijawe.
Regrutovawe je popuwavawe kadra novim vojnicima, odnosno uzimawe novajlija za vojsku. Po{to je u svim do sada vo|enim postupcima pred Ha{kim tribunalom nesporna ~iwenica da su sva lica koja je, kako to optu`nica navodi,
optuèni regrutovao, bili pripadnici oruànih snaga srpske strane u oruànim sukobima, u sklopu vojne organizacije i komande, onda je polazi{te
Tuìla{tva u krivi~nom progonu prof. dr Vojislava [e{eqa na nivou krivi~nog progona referenta koji u vojnom odseku upu}uje pozive za pregled i
upu}uje regrute u neku od vojnih jedinica ili prema mobilizacionim planovima upu}uje poziv rezervistima da se jave u neku vojnu jedinicu. Ako se kod
referenta za regrutaciju moè prona}i neka objektivna veza sa sistemom koji Tuìla{tvo naziva predmeti koncentracionih logora onda se i izme|u
prof. dr Vojislava [e{eqa i zatvarawa i mu~ewa moè prona}i ista takva
objektivna veza. Jasno je da ne postoji nijedan uslov i da su ove ta~ke optu`be
najobi~nije i providne spekulacije.
Kada bi se kao radwa prof. dr Vojislava [e{eqa uzelo podsticawe, onda mora da se ima u vidu {ta predstavqa podsticawe, kako se vr{i i drugi
elementi koji su u ovom tekstu predstavqeni teorijski, zakonski i u pravnoj
praksi. Da se ne bi sve ponavqalo vaqa samo napomenuti da se radwom podsticawa uti~e i da je taj uticaj bio odlu~uju}i da glavni izvr{ilac donese
622
odluku da izvr{i konkretno krivi~no delo, kao i da je podsticawe izvr{eno u okviru sistema zlostavqawa sa namerom podstreka~a da se realizuje
taj sistem. Samo navo|ewe elemenata i {ta sve Tuìla{tvo mora da dokaè do nivoa koji bi bio razumqiv i prihvatqiv za obi~nog presuditeqa o
~iwenicama deluje za Tuìla{tvo zastra{uju}e, jer mora da promeni i
prirodne zakone.
O~igledno je da }e se Ha{ki tribunal baviti i nemogu}im poslovima!
4.3. Tre}a kategorija
U okviru tre}e kategorije udruènog zlo~ina~kog poduhvata kao na~in
u~e{}a Ha{ki tribunal navodi slede}e:
Ako, kao saizvr{ilac koji poseduje zajedni~ku nameru u okviru udruènog zlo~ina~kog poduhvata, pomaè ili ohrabruje glavnog po~inioca u po~iwewu dogovorenog krivi~nog dela to je {ira varijanta udruènog zlo~ina~kog poduhvata u kojoj je u~esnik koji nije fizi~ki po~inio optuèna krivi~na dela ipak odgovoran za krivi~no delo koje izlazi iz okvira dogovorenog ciqa tog poduhvata, ako je:
a) to krivi~no delo bilo prirodna i predvidiva posledica izvr{ewa
poduhvata,
b) ako je optuèni bio svestan da je to krivi~no delo mogu}a posledica
izvr{ewa poduhvata i s tom je sve{}u u wemu u~estvovao.
Dakle, traì se zajedni~ka namera u okviru udruènog zlo~ina~kog poduhvata (vi{e lica, zajedni~ki zlo~ina~ki plan i li~ni doprinos kao u~e{}e u realizaciji zajedni~kog zlo~ina~kog plana). To bi trebalo, verovatno, da zna~i da optuèni koji nije glavni izvr{ilac ima svest o zajedni~koj
saradwi i delovawu sa licima koja izvr{avaju konkretno krivi~no delo. U
tome se pronalazi voqa optuènog u odnosu na krivi~no delo i u odnosu na
posledicu, odnosno oba aspekta voqe. Opet udruèni zlo~ina~ki poduhvat
predstavqa konglomerat svega i sva~ega. Ako se on ne zasniva na istovetnosti voqa ili, kako to Ha{ki tribunal isti~e, zajedni~koj nameri, onda iz
udruènog zlo~ina~kog poduhvata proisti~e pretpostavka o postojawu zajedni~ke namere.
Iz same formulacije ove kategorije udruènog zlo~ina~kog poduhvata
proizilazi da su oba aspekta voqe i svest o zajedni~kom delovawu obuhva}eni pukim postojawem udruènog zlo~ina~kog poduhvata, kao ciqa. Radwa optuènog je pomagawe i ohrabrivawe glavnog izvr{ioca u izvr{ewu dogovorenog krivi~nog dela. Dogovoreno krivi~no delo se ovde pojavquje kao pretpostavka koja proizilazi iz navodno dogovorenog ciqa.
U tre}oj kategoriji nalazi se i ekces izvr{ioca, ali tako postavqen da
ne postoji ni teoretska mogu}nost krivi~ne neodgovornosti sau~esnika u
uèm smislu. Pomo}nik i podràvalac su saizvr{ioci, odnosno saizvr{ilac je i onaj u~esnik u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu koji nije glavni izvr{ilac, jer su sva krivi~na dela izvr{ena u stawu oruànog sukoba prakti~no prirodna i predvidiva posledica ovog poduhvata. Naime, zajedni~ki
623
zlo~ina~ki plan, ciq ili zamisao tako su postavqeni da obuhvataju i situaciju da i ako dva ili vi{e lica i nemaju me|usobni sporazum ili bilo kakav
dogovor za zajedni~ko u~e{}e u vr{ewu krivi~nih dela, svako delo koje izvr{i neko od tih lica za koje Ha{ki tribunal smatra da su u~esnici udruènog zlo~ina~kog poduhvata predstavqa}e delo u ~ijem izvr{ewu je u~estvovalo vi{e saizvr{ilaca.
Vinost u~esnika u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu koji nije glavni
izvr{ilac, ve} pomaga~ i lice koje ohrabruje glavnog izvr{ioca, ne bi smela da se zasniva samo na nameri ostvarewa navodno zajedni~kog ciqa. Pogotovo ako se ima u vidu da Ha{ki tribunal tvrdi da je udruèni zlo~ina~ki
poduhvat oblik saizvr{ila{tva. Ako je udruèni zlo~ina~ki poduhvat oblik saizvr{ila{tva u kome nije potrebno da se pomaga~ i glavni izvr{ilac
poznaju, ili nije potrebno da zajedni~ki deluju, ili nije potrebno da imaju bilo kakvu vezu u pogledu objektivnog i subjektivnog odnosa povodom konkretnog krivi~nog dela, onda je i namera, pa jo{ i zajedni~ka, za ostvarewe zlo~ina~kog ciqa, obi~na fikcija. Ako se ima u vidu da je i dogovoreno krivi~no delo pretpostavka koja se izvla~i iz navodno zajedni~kog zlo~ina~kog ciqa, onda vinost pomaga~a i podràvaoca glavnog izvr{ioca mora da bude samo direktni umi{qaj, i to samo u pogledu sau~esni~kog osnova krivi~ne odgovornosti, ali nikako kao za saizvr{ila{tvo.
Te{ko je iz ~itavog niza fikcija i pretpostavki do}i do pravog smisla
ove kategorije udruènog zlo~ina~kog poduhvata. Saizvr{ilac odgovara u
granicama svog umi{qaja, ali i wegov umi{qaj bi morao da obuhvati sve
aspekte. To zna~i da i saizvr{ilac u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu koji nije glavni izvr{ilac mora da ima svest o svim posebnim obele`jima bi}a konkretnog krivi~nog dela, bez obzira {to ono nije navodno dogovoreno
krivi~no delo, i svest o posledicama koje }e nastupiti ako se ostvare ostali elementi bi}a konkretnog krivi~nog dela. Umesto da to utvr|uje, Ha{ki
tribunal daje novo vi|ewe vinosti. O krivi~nom delu se izja{wava kao prirodnoj i predvidivoj posledici izvr{ewa poduhvata i da je optuèni svestan
da je krivi~no delo mogu}a posledica izvr{ewa poduhvata.
Te{ko je tvrditi da bilo ko nije svestan da su krivi~na dela mogu}a u
stawu oruànog sukoba. îm se pojave pu{ke, odnosno primeti da se nose o
ramenu i ~uju pucwi u stawu dru{tvenog konflikta {irih razmera i do|e do
oruànog sukoba, svaki normalan ~ovek moè da pretpostavi da }e se tu pojaviti i krivi~na dela. Uostalom, krivi~na dela su uvek prirodna i predvidiva posledica svakog oruànog sukoba. Ona mogu biti pojedina~ni slu~ajevi, ali i ~esta pojava. No, bez obzira na koli~inu, krivi~na dela su uvek o~ekivana, jer istorija oruànih sukoba potvr|uje, a i svaki gra|anin na planeti Zemqi ima saznawe iz {kolskog predmeta istorije da se u oruànom sukobu de{avaju krivi~na dela koja izlaze iz okvira oruàne strategije strana u
sukobu. Sve strane oruànog sukoba su u nekoj vrsti ili varijanti poduhvata,
gde se poduhvatom smatra skup poslova kojih su se prihvatila lica koja na ne624
ki na~in u~estvuju u oruànom sukobu na jednoj od strana. Ako se krivi~no

delo glavnog izvr{ioca predstavqa prirodnom i predvidivom posledicom
izvr{ewa poduhvata u stawu oruànog sukoba, onda je taj uslov ispuwen za
svako krivi~no delo, s tim {to bi po logici Ha{kog tribunala za jedno lice to bilo u~e{}e iz prve kategorije udruènog zlo~ina~kog poduhvata, a za
neko drugo lice iz tre}e kategorije udruènog zlo~ina~kog poduhvata.
Lako moè da se zakqu~i da samo svrstavawe na jednu od strana u oruànom sukobu moè da bude radwa pomo}i, podràvawa i ohrabrivawa, {to je
sasvim dovoqno da se svako optuì, jer prakti~no svi imaju svest da }e svako
krivi~no delo koje nastupi biti posledica izvr{ewa poduhvata.
Ako se ima u vidu da element vi{e lica ne zahteva postojawe organizacije i neki me|usobni odnos koji bi se zasnivao na sporazumu o zajedni~kom
delovawu, onda su prakti~no u okviru tre}e kategorije i sva lica koja su u~esnici kriminalne skupine ili gomile, pa ~ak i ona lica koja su ponudila ~a{u vode, ili uputila pohvalu nekom borcu koji im je spasio ìvot, za koga se
kasnije utvrdilo da je bio glavni izvr{ilac. Ovaj pogre{an stav o vinosti
zasniva se, ne samo na teoriji udruènog zlo~ina~kog poduhvata koja se bez
bilo kakvog krivi~nopravnog osnova forsira, ve} i na ~iwenici da Ha{ki
tribunal u svemu pronalazi zlo~ina~ki ciq ili zamisao. Na osnovu toga daqe razlaè pa pronalazi i dogovorena krivi~na dela u okviru poduhvata, a
kao poduhvat se javqa oruàna akcija ili stawe u kome je neko ~inio pojedina~no krivi~no delo, koje sluì kao povod da se i svi drugi optuè za zajedni~ko u~e{}e. Na ovaj na~in se namerno iskrivquje krivi~nopravna slika o
jednom doga|aju, po{to individualne radwe postaju deo dogovorenog pona{awa jednog kolektiviteta.
Na ovaj na~in sva krivi~na dela, bez obzira da li su stvarno dogovorena, ili predstavqaju prirodnu i predvidivu posledicu, postaju te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava iz navodno nadle`nosti Ha{kog
tribunala.
Kao {to svi koji u~estvuju u oruànom sukobu nemaju isti doprinos, tako i svi koji pomaù ili ohrabruju borce koji brane ku}ni prag ne mogu biti krivi~no odgovorni za eventualni zlo~in nekog pojedinca s kim nisu u nekom odnosu koji bi doveo do izvr{ewa krivi~nog dela.
Posebnu pa`wu zasluùju slede}i stavovi o tre}oj kategoriji udruènog zlo~ina~kog poduhvata, koji glase:
U tre}oj kategoriji, u~esnik udruènog zlo~ina~kog poduhvata podleè odgovornosti za krivi~na dela koja su po~inili drugi u~esnici kada su
ta dela, iako nisu bila obuhva}ena zajedni~kim planom, prirodna i predvidiva posledica izvr{ewa tog zajedni~kog plana.
Tre}a kategorija obuhvata predmete u kojima je postojao zajedni~ki
plan da se sledi jedan na~in pona{awa gde jedan od izvr{iteqa po~ini delo
koje je, iako van zajedni~kog plana, ipak prirodna i predvidiva posledica izvr{ewa tog zajedni~kog ciqa. Primer za to bio bi zajedni~ka namera koju de625
li cela grupa da se pripadnici neke etni~ke grupe prisilno uklone iz wihovog grada, sela ili regije (da se izvr{i etni~ko ~i{}ewe) sa posledicom
da se, u toku izvr{ewa toga, jedna ili vi{e `rtava ustreli i ubije. Iako ubistvo mo`da nije bilo izri~ito priznato kao deo zajedni~kog plana, ipak je
bilo predvidivo da bi prisilno odvo|ewe civila pred ni{anima oru`ja moglo rezultirati smr}u jednog ili vi{e tih civila. Krivi~na odgovornost
moè se pripisati svim u~esnicima zajedni~kog poduhvata kada je rizik da
bi moglo do}i do smrti bio predvidiva posledica izvr{ewa zajedni~kog plana i da se istovremeno optuèni prema tom riziku odnosio bilo bezobzirno
bilo indiferentno.
Dakle, zajedni~ki plan i zajedni~ki ciq opredequju sve, pa ~ak i pitawe
vinosti. Zajedni~ki plan da se sledi jedan na~in pona{awa je jo{ jedna od
formulacija kojom se sve i sva{ta progla{ava zajedni~kim zlo~ina~kim
planom i sve predstavqa u~e{}em u poduhvatu. Zajedni~ki plan je karakteristika organizovanih zlo~ina~kih udruèwa i posebnog oblika sau~esni{tva koji se naziva zavera. Kako je zavera iskqu~ena u okviru odredbi o krivi~nim delima te{kog kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava, onda vi{e lica mogu individualno krivi~no da odgovaraju kao u~esnici u zaveri
ili pripadnici organizovanog zlo~ina~kog udruèwa. Po{to to ne zadovoqava Ha{ki tribunal, onda je morao da izmisli ne{to novo, {to bi izbeglo
sau~esni~ku odgovornost u uèm smislu, a potenciralo postojawe sau~esni{tva u {irem smislu, odnosno saizvr{ila{tvo na potpuno novim osnovama krivi~ne odgovornosti.
Kod ove kategorije udruènog zlo~ina~kog poduhvata ~esto se pojavquje
krivi~na odgovornost optuènog za radwe i dela nekog drugog lica, a da optuèni nije pruìo ama ba{ nikakav li~ni doprinos ni glavnom izvr{iocu, niti je neposredno stvarao uslove da se realizuje konkretno krivi~no delo. Pitawe vinosti ~esto se tretira u odnosu na oruàni sukob, a ne u odnosu na konkretno krivi~no delo. Kada se voqa i svest pojedinca stave u kontekst postojawa oruànog sukoba, wegovu li~nu ulogu koja je ~esto i puko pitawe stawa u kome se na{ao, a na koje gotovo da i ne moè da uti~e, pa na osnovu toga, ili kada samo to posluì kao povod za zakqu~ivawe, onda tre}a kategorija udruènog zlo~ina~kog poduhvata gubi svaki smisao.
U tom smislu je interesantan primer u predmetu Tadi}, da se jedan svedok musliman (golubar) u jeku oruànog sukoba vratio u svoje selo da nahrani golubove i me|u vojnicima prepoznao Tadi}a. To je kasnije bilo dovoqno
da Ha{ki tribunal zakqu~i kako je Tadi} u~estvovao u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu, pa je ubistvo nekoliko civila bilo prirodna i predvidiva posledica poduhvata, za {ta je odgovoran Tadi} iako on nije li~no izvr{io
krivi~no delo.
U stvari, tre}a kategorija udruènog zlo~ina~kog poduhvata predstavqa neuspeli poku{aj promovisawa teorije o nezavisnoj prirodi sau~esni{tva, po kojoj je svaki sau~esnik u uèm smislu posebno krivi~no odgovoran
626
zato {to je èleo da nastupe posledice konkretnog krivi~nog dela, a u izvr{ewu ga je prakti~no neko drugo lice preduhitrilo. Ako se tome doda i da
svako pona{awe, ~iwewe, ne~iwewe, pa ~ak i objektivno stawe u kome se na{ao neki pojedinac moè prema stavovima Ha{kog tribunala biti pomo} i
ohrabrivawe kao vid saizvr{ila{tva, onda me|unarodno humanitarno pravo gotovo da i ne postoji, kao {to ne postoji ni princip individualne krivi~ne odgovornosti. U teoriji udruènog zlo~ina~kog poduhvata nema mesta
utvr|ivawu individualne krivi~ne odgovornosti, ve} se individualna krivi~na odgovornost serijski pronalazi kod svakog u~esnika u oruànom sukobu po osnovu navodno zajedni~kog zlo~ina~kog plana, ciqa ili zamisli.
Moè da se primeti da se re~ grupa ovde pojavquje samo kao na~in identifikacije u kojoj skupini treba traìti u~esnike udruènog zlo~ina~kog
poduhvata. Ovde se ne zahteva da je pojedinac pomagao kriminalnu grupu, ve}
se svaki pojedinac predstavqa da je u sastavu grupe i da deli zajedni~ku nameru, a da je konkretno krivi~no delo eksces izvr{ioca, tako|e ~lana grupe.
Prime}uje se da nema jasne podele i razlike izme|u s jedne strane krivi~nih dela kojima se neposredno ostvaruje zlo~ina~ki ciq i kojima se indirektno doprinosi ostvarewu zajedni~kog ciqa i, s druge strane, ostalih
krivi~nih dela. Sva krivi~na dela su prirodna i predvidiva posledica poduhvata i ona proizlaze iz zlo~ina~kog ciqa. To se pravda stawem oruànog
sukoba i sve{}u predvidivosti te posledice koja tako|e izvire iz stawa oruànog sukoba.
Taj po~etni stav Ha{ki tribunal izraàva i na slede}i na~in:
[to se ti~e tre}e kategorije, traì se namera da se u~estvuje i sprovodi zlo~ina~ka aktivnost ili zlo~ina~ki ciq grupe i da se doprinese zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu ili u svakom slu~aju izvr{ewu krivi~nog
dela od strane grupe. Nadaqe, do odgovornosti za krivi~no delo razli~ito
od onog koje je dogovoreno zajedni~kim planom dolazi samo ako je, u uslovima
tog slu~aja, bilo predvidivo da }e jedan ili drugi pripadnici grupe po~initi takvo krivi~no delo i optuèni je hotimi~no pristao na taj rizik.
Ovde se potencira namera optuènog da u~estvuje i sprovodi zlo~ina~ku aktivnost ili zlo~ina~ki ciq grupe. Iz ove formulacije proizilazi da
je aktivnost, pona{awe i delovawe optuènog u~estvovawe i sprovo|ewe
zlo~ina~ke aktivnosti. Ta aktivnost, da bi bila zlo~ina~ka, mora sadràvati element protivpravnosti. Me|utim, Ha{ki tribunal to ne zahteva, ve}
aktivnost i pona{awe progla{ava zlo~ina~kim samo na osnovu utvr|ivawa
postojawa zajedni~kog zlo~ina~kog ciqa. Svakoga mora da zabrine ~iwenica da sve poznate krivi~nopravne institute Ha{ki tribunal baca pod noge
kori{}ewem teorije udruènog zlo~ina~kog poduhvata.
Ako je u~e{}e u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu oblik po~iwewa,
odnosno na~in u~e{}a vi{e lica u izvr{ewu jednog krivi~nog dela i ako iz
toga proizilazi zakqu~ak da je svaki u~esnik u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu saizvr{ilac, onda su granice uzro~nosti i vinosti saizvr{ilaca
627
odre|ene su odredbom o elementima bi}a konkretnog krivi~nog dela. To i

u okviru tre}e grupe udruènog zlo~ina~kog poduhvata ne zahteva Ha{ki
tribunal.
Svi saizvr{ioci ostvaruju elemente bi}a konkretnog krivi~nog dela pa
i wihova vinost, odnosno svest i voqa moraju biti u odnosu na radwu i posledicu. U okviru tre}e grupe udruènog zlo~ina~kog poduhvata do vinosti u~esnika koji nije glavni izvr{ilac dolazi se na osnovu pretpostavke u odnosu
na konkretno krivi~no delo. Sve radwe saizvr{ilaca su protivpravne, a naro~ito kod tre}e kategorije udruènog zlo~ina~kog poduhvata protivpravnost radwe u~esnika u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu najverovatnije i
ne postoji u odnosu na konkretno krivi~no delo. Dakle, ako jedno lice nije
glavni izvr{ilac i u pogledu karaktera radwe za koju se optuùje nije ni saizvr{ilac, a wegova radwa ili pona{awe nisu usmereni prema delu, niti
`rtvi, te nema protivpravnosti u smislu nekog drugog nezavisnog krivi~nog
dela, onda se s pravom postavqa pitawe za{to se to lice poziva na krivi~nu
odgovornost.
Daqe, ako radwa i pona{awe nisu protivpravni, nemaju dodirnih ta~aka sa glavnim izvr{iocem, wegovim delom i `rtvom, odnosno posledicama
konkretnog krivi~nog dela, onda je najbliè {to bi moglo da bude u odnosu
na kriminalni doga|aj eventualno neka vrsta sau~esni~kog doprinosa stvarawu uslova da neko drugo lice ostvari posledice konkretnog krivi~nog dela. U tom slu~aju imamo obi~no sau~esni{tvo, a vinost pomaga~a moè da se
zasniva samo:
a) na svesti o stvarnim okolnostima zlo~ina izvr{enog wegovim sadejstvom,
b) na svesti o tome da ukazuje pomo} odre|enom licu koje je glavni izvr{ilac,
v) da je u mogu}nosti da predvidi op{ti kriminalni rezultat,
g) i da èli ostvarewe kriminalnog rezultata koji ispuwava drugo lice.
Ako se eventualni pomaga~ kao sau~esnik u uèm smislu tretira saizvr{iocem u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu, onda se elementi wegove vinosti moraju utvrditi na isti na~in i u pogledu istih uslova kao i kod glavnog
izvr{ioca. Problem tre}e kategorije udruènog zlo~ina~kog poduhvata je
{to se svaki navodno ~lan grupe koja vr{i krivi~na dela predstavqa aktivnim ~lanom grupe, odnosno preko aktivnosti, radwe ili pona{awa svrstava
u grupu sa prepoznatqivim zajedni~kim zlo~ina~kim planom i iz toga izvla~i namera (pogre{no), odnosno wegova voqa i svest da pristaje na rizik. Dakle, eksces izvr{ioca ne moè ni da postoji, jer svaki eventualno sau~esni~ki doprinos je saizvr{ila{tvo koje proizilazi iz poduhvata i navodno zajedni~kog plana.
Tre}a kategorija ne daje pravedan odgovor na pitawe krivi~ne odgovornosti lica koje nije neposredni izvr{ilac krivi~nog dela, jer se individualna krivi~na odgovornost pretpostavqa i ona fakti~ki postaje objektivna
po{to se zasniva na predvidivosti pona{awa nekog drugog lica.
628
Saizvr{ilac uvek odgovara u granicama svog umi{qaja u odnosu na delo

koje je izvr{io, odnosno svoju radwu i posledicu koja je nastupila wegovom
radwom. Za krivi~nu radwu glavnog izvr{ioca mogu odgovarati i druga lica, kao obi~ni sau~esnici u uèm smislu ili kao aktivni ~lanovi nekog od
oblika zlo~ina~kog udruèwa pod uslovom da postoji objektivna i subjektivna veza. Namera da se u~estvuje i namera da se doprinese realizaciji zajedni~kog zlo~ina~kog plana, bez konkretne radwe koja je neophodna za realizaciju konkretnog krivi~nog dela ne moè da zameni svest i voqu koja se
traì kod glavnog izvr{ioca u odnosu na konkretno krivi~no delo.
Taj stav Ha{ki tribunal iznosi i na slede}i na~in:
U~esnik udruènog zlo~ina~kog poduhvata podleè odgovornosti za
krivi~na dela koja su po~inili drugi u~esnici kada su ta dela, iako nisu bila obuhva}ena zajedni~kim planom, prirodna i predvidiva posledica izvr{ewa tog zajedni~kog plana.
[to se ti~e tre}e kategorije slu~ajeva, primena koncepta zajedni~kog
ciqa umesna je samo kad su ispuweni slede}i uslovi u vezi mens rea:
1. namera da se u~estvuje u zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu i da se, individualno i zajedni~ki, sprovede zlo~ina~ki ciq tog poduhvata;
2. predvidivost mogu}eg po~iwewa od strane drugih pripadnika grupe,
krivi~nih dela koja ne predstavqaju ciq zajedni~kog zlo~ina~kog ciqa.
Zna~i, u~esnici moraju imati na umu nameru, na primer da se zlostavqaju ratni zarobqenici (~ak i ako je takva namera improvizovana na licu mesta) i jedan ili neki pripadnici grupe su ih zaista i ubili. Me|utim, da bi
se odgovornost za smrt mogla pripisati i drugima, svako u grupi mora da je
bio u stawu predvideti takav rezultat. Moramo primetiti da se traì vi{e
nameravala prouzrokovati izvesni rezultat, bila svesna da }e akcije grupe
najverovatnije dovesti do tog rezultata, a ipak je svojom voqom pristala na
taj rizik. Drugim re~ima, traì se takozvani dolus eventualis.
Prema na~inu na koji je ovde formulisan stav o tre}oj kategoriji udruènog zlo~ina~kog poduhvata, saizvr{ilac kao u~esnik u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu koji nije glavni izvr{ilac pojavquje se kao u~esnik u zaveri, s tim {to nije ispuwen objektivni element za postojawe zavere. Zavera je pripremna radwa, a tek sa izvr{ewem dogovorenog krivi~nog dela postaje ka`wiva sau~esni~ka radwa koja sve u~esnike u zaveri tretira saizvr{iocima krivi~nog dela. Pojedine elemente zavere Ha{ki tribunal unosi
u udruèni zlo~ina~ki poduhvat, s tim {to neophodni me|usobni dogovor
u~esnika u zaveri pronalazi pretpostavkom o zajedni~kom planu i zajedni~kom zlo~ina~kom ciqu i u okviru toga izvla~i svest i voqu o postojawu predvidivosti svih krivi~nih dela, tako da svako krivi~no delo predstavqa krivi~no delo obuhva}eno poduhvatom po osnovu predvidivosti u stawu oruànog sukoba i prakti~no negira mogu}nost postojawa krivi~nog dela koje bi
predstavqalo prekora~ewe plana zavere.
629
I na ovaj na~in se pojavquje zajedni~ki zlo~ina~ki ciq kao nit koja sve
povezuje i za sve pronalazi neki osnov krivi~ne odgovornosti.
4.3.1. Tre}a kategorija u optu`nici protiv prof. dr Vojislava
[e{eqa
Tuìla{tvo u paragrafu 7. navodi osnov na kome temeqi individualnu
krivi~nu odgovornost prof. dr Vojislava [e{eqa u smislu ~lana 7(1) Statuta. To je paragraf (isti) u kome je navedeno da je prof. dr Vojislav [e{eq
krivi~no odgovoran u okviru prve grupe udruènog zlo~ina~kog poduhvata,
s tim {to je kao alternativa navedena tre}a kategorija udruènog zlo~ina~kog poduhvata, na slede}i na~in.
Alternativno, zlo~ini navedeni u ta~kama od 1 do 9 i od 12 do 15 ove optu`nice bili su prirodne i predvidive posledice ostvarewa ciqa ovog
udruènog zlo~ina~kog poduhvata Vojislav [e{eq je bio svestan da su takvi
zlo~ini mogu}i ishod ostvarewa udruènog zlo~ina~kog poduhvata.
Dakle, svako krivi~no delo je predvidiva posledica zlo~ina~kog ciqa
kome pripada prof. dr Vojislav [e{eq. To zna~i da je sa ovom formulacijom prof. dr Vojislav [e{eq mogao da bude optuèn za svako krivi~no delo koje se desilo na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine, jer je wegovo u~e{}e u zlo~ina~kom planu i zajedni~kom zlo~ina~kom ciqu izraèno:
a) u regrutovawu, jer je morao da pretpostavi da }e svako od tih lica koja su se iz najdubqih patriotskih razloga dobrovoqno prijavilo da u sastavu
regularnih oruànih snaga brane svoje ro|ake i domove svojih predaka mo`da biti potencijalni izvr{ilac nekog krivi~nog dela u stawu oruànog
sukoba,
b) u saop{tavawu legitimnog politi~kog stava, jer je morao da pretpostavi da }e neko taj stav da shvati kao poziv na ~iwewe krivi~nih dela,
v) u obezbe|ewu materijalne pomo}i u vidu hrane i lekova, jer je morao
da pretpostavi da }e obezbe|ewem hrane i lekova da pomaè i ona lica koja
bi mo`da mogla da izvr{e neko krivi~no delo u stawu oruànog sukoba,
g) u ohrabrivawu, jer je morao da pretpostavi da bi wegove re~i da Srbi
~uvaju svoje ku}e i ìvote najmilijih neko mo`da mogao da shvati kao poziv
da se napakosti kom{iji iz susednog sela,
d) u podsticawu, jer je morao da pretpostavi da bi re~i da Srbi kao konstitutivni narod ne smeju da dozvole da budu proterani sa vekovnih ogwi{ta,
da svoje politi~ke stavove moraju da formuli{u u skladu sa me|unarodnim i
unutra{wim pravom i da imaju pravo na odbranu, neko mogao da shvati kao
podsticawe i da taj neko donese odluku o izvr{ewu nekog krivi~nog dela,
|) u podràvawu, jer je morao da pretpostavi da }e izjave u kojima je pledirao na jedinstvo i Srbima davao za pravo da se brane, neko shvatiti kao podr{ku u izvr{ewu nekog krivi~nog dela.
Po toj logici udruènog zlo~ina~kog poduhvata, sve i sva{ta je prof.
dr Vojislav [e{eq morao da pretpostavi, ali sasvim nebulozno deluje da je
morao ne samo da pretpostavi, nego i da deli ose}aj zajedni~kog delovawa sa
630
ostalim u~esnicima udruènog zlo~ina~kog poduhvata, a naro~ito kada su u

pitawu wegovi quti ideolo{ki protivnici.
VII
ZAKQUÂK
Na kraju ove analize pojma udruèni zlo~ina~ki poduhvat, a ona je samo
jedna od mogu}ih analiza pojma udruèni zlo~ina~ki poduhvat, koji se provla~i u radu Ha{kog tribunala, treba dati rezime koji mora da izrazi ne samo zna~ewe ovog pojma, nego i da nam pruì odgovore na pitawa:
da li moè da postoji ovaj pojam,
da li se preko wega mogu utvrditi svi aspekti krivi~ne odgovornosti
lica koja navodno u~estvuju u nekom krivi~nom delu, i
~ime se pruà za{tita licu da nevino ne bude ka`weno.
Naime, u pojmu udruèni zlo~ina~ki poduhvat mogu da se prepoznaju mnogi elementi koji su prisutni u teorijskim postavkama i zakonodavnim re{ewima kolektivnog kriminaliteta, a koji se koriste da bi se sagledale radwe,
u~e{}e vi{e lica u jednom kriminalnom doga|aju i utvrdila individualna
krivi~na odgovornost svakog od wih. To {to se u okviru teorije udruènog
zlo~ina~kog poduhvata koriste poznati pojmovi pokazalo se da predstavqa
samo terminolo{ku vezu ili preciznije samo naznaku da udruèni zlo~ina~ki poduhvat li~i na neke poznate krivi~no pravne institute, ali da je prisutna i odgovaraju}a specifi~nost. Ta specifi~nost navodno uzrokuje novi
pogled i stvarawe jedne nove teorije udruènog zlo~ina~kog poduhvata koja
bi dala kompletan uvid u stawe kolektivnog kriminaliteta u stawu oruànog sukoba.
Oruàni sukob i doga|aji koji prate ovaj oblik dru{tvenog konflikta,
posebna psihoza, strah i ~iweni~no stawe koje je suprotno ustaqenom i uobi~ajenom stawu su specifi~nosti koje su i dovele do kodifikacije zlo~ina
koji se nazivaju te{kim povredama me|unarodnog humanitarnog prava. Dakle,
specifi~nost je ve} sadràna u materijalnim odredbama kojima se odre|uju
elementi bi}a konkretnih krivi~nih dela. Po{to je specifi~nost u odnosu
na op{ti kriminalitet ve} izraèna, onda ne samo da nema potrebe, nego i
u suprotnosti je sa principom zakonitosti da se tuma~ewem poznatih materijalnih odredbi formira nova teorija.
Osnovni i poznati krivi~nopravni instituti daju odgovore na sva pitawa individualne krivi~ne odgovornosti i kada je u pitawu me|unarodno humanitarno pravo. Statut Ha{kog tribunala i sva wegova tuma~ewa ne daju
mogu}nost da se nekim novim navodno teorijama pregaze poznati krivi~ni
instituti.
Prema na~inu izvr{ewa, krivi~na dela koja se vr{e u oruànom sukobu mogu biti:
rezultat delovawa, odnosno radwi jednog lica,
631
rezultat delovawa vi{e lica u kome sva lica ostvaruju elemente bi}a
konkretnog krivi~nog dela klasi~no saizvr{ila{tvo,
rezultat radwe jednog lica uz sau~esni~ku pomo} jednog ili vi{e lica
kao pomaga~a ili podstreka~a, odnos glavni izvr{ilac i obi~ni sau~esnik,
rezultat radwe vi{e lica kao saizvr{ilaca i radwe jednog ili vi{e
lica kao obi~nih sau~esnika, ukoliko se ovaj odnos i zajedni{tvo ne zasniva
na prethodno postignutom sporazumu,
rezultat radwe vi{e lica kao ~lanova nekog od oblika organizovanog
zlo~ina~kog udruèwa zavera, grupa, kriminalna skupina.
Prema izvr{iocu, krivi~na dela mogu da izvr{e lica iz sastava oruànih snaga strana u sukobu, ali i civili.
Prema na~inu formirawa odluke o izvr{ewu krivi~nog dela moè da
se izvr{i podela tako:
da je izvr{ilac samostalno (li~ne pobude, neki li~ni interes, nedisciplina) doneo odluku o izvr{ewu konkretnog krivi~nog dela,
da je lice podstaknuto od strane drugog lica (obi~no podstrekavawe
ili naredba vojnog komandanta) da donese odluku o izvr{ewu konkretnog
krivi~nog dela,
da je na odluku lica o izvr{ewu konkretnog krivi~nog dela delovalo
stawe uzrokovano nekim iznenadnim doga|ajem u kome se pojedinac na{ao,
da je u~e{}e pojedinca u vr{ewu krivi~nih dela deo unapred dogovorenog zlo~ina~kog plana nekog od oblika organizovawa zlo~ina~kih udruèwa ~iji je on ~lan ili im pripada.
Podela moè da se izvr{i i na krivi~na dela koja su izvr{ena u toku
oruànog dejstva i na ona krivi~na dela u okviru relevantnog vremena trajawa oruànog sukoba kada nije bilo neposrednih vojnih dejstava.
U relevantnom vremenu trajawa oruànog sukoba mogu}e su situacije da
se vr{e i krivi~na dela iz okvira op{teg kriminaliteta koja to uvek i ostaju, jer je okolnost stawa oruànog sukoba od strane kriminalaca iskori{}ena kao splet povoqnih okolnosti za vr{ewe krivi~nih dela, a ta dela bi ta
lica ionako po~inila, ali im je stawe oruànog sukoba omogu}ilo da jednostavnije i efikasnije vr{e kriminalnu delatnost. Ta krivi~na dela nikada
ne mogu biti te{ke povrede me|unarodnog humanitarnog prava. U stawu oruànog sukoba mogu}e su situacije da se izvr{e krivi~na dela koja predstavqaju te{ke povrede me|unarodnog humanitarnog prava, ali da prema svim
okolnostima predstavqaju pojedina~ne i izolovane slu~ajeve iz nale`nosti
nacionalnih sudova.
Ovi primeri mogu}ih podela krivi~nih dela navedeni su zato {to teorije krivi~nog prava, nacionalna zakonodavstva i me|unarodno humanitarno pravo za svaku od navedenih vrsta podela krivi~nih dela ima jasne odgovore u pogledu krivi~ne odgovornosti pojedinca i vi{e lica. Dakle, osnovi
krivi~ne odgovornosti su jasni. Svako lice koje u~estvuje u jednom krivi~nom doga|aju snosi li~nu odgovornost za svoje delo, odnosno radwu u granica632
ma svog umi{qaja. To je bilo poznato i mora se ista}i da je bilo prisutno i

prilikom dono{ewa Statuta Ha{kog tribunala. To {to se insistiralo na
pozivawu na odgovornost ne zna~i da se svaka vrsta odgovornosti moè smatrati krivi~nom.
[ta se to desilo pa je Ha{ki tribunal morao u svojim presudama da promovi{e u~e{}a u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu? Ma koliko da se u
osnovi odgovora na ovo pitawe nalaze politi~ki razlozi, ovde se mora primetiti da za promovisawe ove teorije ne postoji ni jedan jedini pravni razlog. Odsustvo pravnih razloga i zakonitog osnova name}e zakqu~ak da se preko teorije udruènog zlo~ina~kog poduhvata optuùju i osu|uju i ona lica
koja u krivi~nopravnom smislu ne mogu biti odgovorna.
Teorija udruènog zlo~ina~kog poduhvata ne daje ni pravno teorijski
odgovor na pitawe u~e{}a i doprinosa, niti pronalazi zakoniti osnov krivi~ne odgovornosti lica koje nije izvr{ilac konkretnog krivi~nog dela.
Ona sluì da se svakom osumwi~enom koji nije glavni izvr{ilac instalira
krivi~na odgovornost po osnovu navodno zajedni~kog i istovetnog zlo~ina~kog plana ili ciqa. Sluì kao sredstvo politi~kog pritiska da se svako
upozori da moè biti optuèn ako ne sara|uje i ne ispuwava tu|e interese.
Nesporno je da u~e{}e vi{e lica u jednom istom kriminalnom doga|aju
predstavqa kvalifikovani oblik dru{tvene opasnosti. Taj oblik se naziva
sau~esni{tvom, a moè da se manifestuje u dva vida: u uèm i u {irem smislu. Kao sau~esni{tvo u uèm smislu pojavquje se u vidu podstrekavawa, pomagawa i jednom od oblika organizovawa zlo~ina~kog udruìvawa. Kao sau~esni{tvo u {irem smislu pojavquje se u vidu klasi~nog saizvr{ila{tva.
Udruèni zlo~ina~ki poduhvat ne postoji ni kao pojam, ni kao definicija, niti kao bilo kakva naznaka, ne samo u Statutu, nego i u bilo kom izvoru me|unarodnog humanitarnog prava. Ha{ki tribunal ga predstavqa oblikom po~iwewa, odnosno kao vid svih aktivnosti, pona{awa, delovawa, radwi i posla vi{e lica koja su se latila jednog posla koji se naziva kriminalnim poduhvatom. Po{to se radi o obliku saizvr{ila{tva vi{e lica onda bi
ovaj pojam morao da sadrì jasne elemente koji ukazuju da svi u~esnici ostvaruju elemente odre|enog krivi~nog dela. U sudskim predmetima koji su vo|eni pred Ha{kim tribunalom po osnovu u~e{}a u udruènom zlo~ina~kom
poduhvatu ima malo (ili nema) elemenata o istovremenom i zajedni~kom delawu vi{e lica u smislu ostvarivawa elemenata bi}a konkretnog krivi~nog
dela. To bi morale biti situacije klasi~nog saizvr{ila{tva.
Za Ha{ki tribunal je karakteristi~no da i u tim jasnim krivi~nopravnim situacijama ima potrebu da pro{iri krug lica koja bi bila krivi~no odgovorna za konkretno krivi~no delo u toku oruànog sukoba, pa nepotrebno
uvodi pravno neodrìvu teoriju udruènog zlo~ina~kog poduhvata. Na taj na~in se i ona lica koja ne mogu biti saizvr{ioci, mada je sporno i da li su podstreka~i i pomaga~i, ubacivawem elemenata sau~esni{tva u uèm smislu preko teorije udruènog zlo~ina~kog poduhvata prosto prevode u saizvr{ioce.
633
Da bi se zahvatio {iri krug lica koja bi mogla biti krivi~no odgovorna, i to kao saizvr{ioci, koriste se neki elementi karakteristi~ni za zaveru, kriminalnu skupinu ili gomilu, grupu i drugi elementi poznati za druge
oblike organizovawa zlo~ina~kih udruèwa. Ti elementi se predstavqaju,
odnosno daje im se zna~aj saizvr{ila{tva u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu. U tom smislu se koriste elementi kojima treba da se u~ini verovatnom, odnosno poja~a pretpostavka da postoji objektivna veza izme|u glavnog
izvr{ioca i nekog drugog lica koje se optuùje, koje nije neposredni izvr{ilac zlo~ina.
Ti elementi koji se koriste iz teorija o sau~esni{tvu u uèm smislu su:
vi{e lice,
zajedni~ki zlo~ina~ki plan ili ciq, odnosno zamisao, i
u~e{}e (radwa, delovawe, pona{awe, aktivnost, doprinos) u ostvarivawu zajedni~kog zlo~ina~kog plana.
Bez ulaska u detaqniju analizu da li je organizovanost, hijerarhija, podela posla, saradwa, sporazum o zajedni~kom delovawu i svi drugi uslovi na
osnovu kojih bi se pouzdano utvrdilo da vi{e lica zajedni~ki kriminalno
deluje u okviru elementa vi{e lica ili zajedni~ki zlo~ina~ki plan, mora se
primetiti slede}e:
Uslov izri~iti ili pre}utni sporazum vi{e lica o zajedni~kom kriminalnom delovawu toliko se potiskuje, da se s pravom postavqa pitawe da li
postoji neko razuman koji bi mogao dva lica da stavi u uzro~no-posledi~ni
odnos povodom jednog krivi~nog dela, ako se ne poznaju, nikada nisu komunicirali, nikada se ni o ~emu nisu dogovarali, ne znaju ni gde se ko nalazi i izme|u wih nema nikakve me|usobne veze, osim {to pripadaju istom narodu. Da
li takva lica mogu me|usobno da imaju neku objektivnu, pa jo{ i krivi~nopravnu vezu? Kako vi{e lica mogu da budu saizvr{ioci ako se ne poznaju,
nikad se nisu videli, nemaju nikakav dogovor, ne samo o nekom budu}em krivi~nom delu, nego nemaju ni dogovor oko poslova koje }e svako od wih da radi
ili ne mogu da imaju ni predstavu o mogu}em pona{awu drugog?
Vi{e lica na jednom mestu gde se desio kriminalni doga|aj mo`da bi mogao da bude element zna~ajan za krivi~nopravnu odgovornost, ali nikada ne}e biti jasno kako to moè da se desi da element vi{e lica bude ispuwen u
odnosu na navodnog u~esnika u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu kada to lice: nikada nije ni bilo na mestu gde je izvr{eno krivi~no delo, ili je krivi~no delo izvr{eno od nekog koga navodni u~esnik nikada nije ni video, pa
~ak i kada je mo`da prolazio kroz mesto u kome se posle nekoliko meseci desio jedan kriminalni doga|aj. Da li je mogu}e da neko lice bude saizvr{ilac
krivi~nog dela mada nije neposredni izvr{ilac krivi~nog dela, a da pri tom
nije utvr|eno da postoji wegovo u~e{}e u zaveri, niti da pripada nekom od
oblika zlo~ina~kog udruèwa? Vi{e lica koja nemaju jasno izraènu pripadnost nekom organizacionom obliku zajedni{tva koji postoji radi vr{ewa krivi~nog dela (me|usobno, pojedina~no prema organizaciji, ili pojedi634
na~no prema nekom pripadniku organizacije u sklopu sistema funkcionisawa organizacije), kao navodno element u krivi~no pravnom smislu, ne moè
ni{ta da zna~i. Vi{e lica bez bilo kakve uzro~ne veze, bez me|usobne veze,
bez znawa da deluju ili uop{te wihovo pona{awe nije u funkciji kriminala, moè da predstavqa samo prosti zbir lica.
Vi{e lica kao element, postavqen je ispod poznatog nivoa uslova vi{e
lica u pojmu kriminalne skupine ili gomile. Za skupinu ili gomilu je zna~ajno da se vi{e lica nalazi na istom mestu u istom trenutku, a za navodno
element vi{e lica u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu ne samo da se ne zahteva istovremenost prisustva vi{e lica, ve} se na osnovu drugog i tre}eg
elementa posredno zakqu~uje da je wihov me|usobni odnos prona|en u navodno zajedni~kom zlo~ina~kom planu i ~iwenici da je svako od wih preduzeo
neku aktivnost, odnosno do nivoa elementarne ìvotne aktivnosti.
Sa tom i tolikom {irinom postavqeni element vi{e lica prakti~no
zna~i da obuhvata sve pojedince koji su se u oruànom sukobu svrstali voqno
ili ~inom ro|ewa na jednu od strana u sukobu. Tako se dolazi do zakqu~ka da
element vi{e lica u teoriji udruènog zlo~ina~kog poduhvata koju primewuje samo Ha{ki tribunal zna~i svi Srbi. Kada bi svi Srbi i bili genetski predodre|eni kao zlo~ina~ki narod, opet bi moralo da se ima u vidu da
takve kvalifikacije ne dozvoqava ni me|unarodno humanitarno pravo, jer
princip individualne krivi~ne odgovornosti ne dozvoqava da se jedan kolektivitet u krivi~nopravnom smislu (kao vi{e lica) tako tretira. Krivi~na odgovornost je uvek individualna, a to tako|e zna~i i da se ne sme obrnutim putem, odnosno preko odre|enih i odabranih pojedinaca kojima bi se
nametnula individualna krivi~na odgovornost izvla~iti zakqu~ak da je potrebna teorija udruènog zlo~ina~kog poduhvata da bi se i ostali pripadnici tog naroda, makar po {irini zahvata smatrali zlo~incima, samo da bi se
zadovoqila ne~ija potreba da se u jednom korpusu pronalaze zlo~inci za krivi~na dela koja su izvr{ena u vreme nametnutog oruànog sukoba i gra|anski rat u koji su gurnuti oni koji se bune i diù oru`je protiv dràve i oni
koji èle da ìve u dràvi koju su napravili wihovi preci.
Dakle, element vi{e lica u teoriji udruènog zlo~ina~kog poduhvata je
postavqen kao uvek mogu}i prosti zbir vi{e lica, bez uslova nekog me|usobnog odnosa povodom konkretnog krivi~nog dela, bez potrebe postojawa nekog
oblika organizacije, sistema rada i delovawa, {to ne daje pouzdan osnov da
su sva ta lica saizvr{ioci konkretnog krivi~nog dela. Ovako postavqen
element je u suprotnosti sa osnovnim stavom da u~e{}e vi{e lica u jednom
krivi~nom doga|aju nikada ne predstavqa prosti skup lica, pa makar svi oni
i bili sa kriminalnom pro{lo{}u. Uostalom, povodom ovog elementa pravna teorija je odavno zauzela stavove, pa se uslov vi{e lica uvek saop{tava i
podrazumeva kroz neku od organizacionih formi zajedni~kog zlo~ina~kog
organizovawa radi kriminalnog delovawa. Zato se u teoriji insistira na
pojmovima grupa, banda, zavera i kriminalna sekta sa odgovaraju}om organi635
zacionom strukturom i podelom posla u okviru sporazuma o zajedni~kom delovawu, i na krivi~noj skupini ili gomili koja nije oblik organizovawa.
Drugi element zajedni~ki zlo~ina~ki plan, ciq ili zamisao je centralni element teorije udruènog zlo~ina~kog poduhvata. Do saznawa, odnosno
obi~nih tvrdwi o postojawu zajedni~kog plana Ha{ki tribunal dolazi nizom prezumpcija i pretpostavki, a naro~ito o:
karakteru oruànog sukoba,
stranama u sukobu, i
drugim aspektima oruànog sukoba sa jasno unapred formiranim stavovima koji su vi{e odraz medijske pripreme i prezentacije oruànog sukoba nego ~iwenica i fakti~kog stawa.
Va`no je da se prime}uje da se samo na osnovu pretpostavki {ta bi mogao biti ciq prakti~no dolazi do zlo~ina~kog ciqa. Zato se legitimni politi~ki i nacionalni ciqevi lako pretvaraju, prikazuju i tuma~e kao zlo~ina~ki ciqevi, mada se nikada jasno ne utvr|uje i prepoznaje {ta je to zlo~in
ili zlo~ina~ko u tim ciqevima.
Zlo~in je pojedina~no kriminalno pona{awe koje moè biti i sinonim
za krivi~no delo kao pojedina~nu i individualnu pojavu. Zajedni~ki plan morao bi biti jasno i nedvosmisleno program ili projekat ~itavog niza me|usobno povezanih mera, aktivnosti i radwi koje se projektuju, odnosno planiraju radi ostvarewa krivi~nog dela kao ciqa. Zajedni~ki ciq mora biti
konkretno krivi~no delo. Tako se dolazi do uslova ili elemenata koji moraju da budu sadràni da bi se jedan plan okarakterisao kao zlo~ina~ki. Preciznije, to zna~i da zajedni~ki ciq mora biti protivpravan.
Da bi neki ciq bio protivpravan, to zna~i da mora biti protivan nekoj
zabrani, naredbi ili zapovesti koja je sadràna u nekoj vaè}oj normi, odnosno propisu. U presudama Ha{kog tribunala ovo se ve{to izbegava, pa se ~esto èqa i nastojawe Srba koji èle da ìve u SFRJ, kao jednoj dràvi koja
je me|unarodno priznata i kao takva osniva~ Ujediwenih nacija progla{avaju zlo~ina~kim ciqem. Zaboravqa se obaveza sagledavawa u ~emu se sastoji protivpravnost. Ta èqa i nastojawe je istinski izraz najdubqeg po{tovawa principa legaliteta, odanosti, brige i nastojawa da se za{titi dràva koja je najgrubqe napadnuta. U tome nema protivpravnosti, jer je sve u saglasnosti sa Ustavom SFRJ i ostalim propisima nacionalnog zakonodavstva
i pravilima me|unarodnog prava sadrànim u Poveqi Ujediwenih nacija,
dokumentima KEBS-a, Pariske poveqe i ostalih dokumenata o nepromenqivosti granica u Evropi.
Za kompletan uvid u problem protivpravnosti kao elementarnog uslova
koji odre|uje da li je ciq zlo~ina~ki mora da se navede i da svaka protivpravnost ne povla~i po automatizmu da je jedno pona{awe krivi~no delo.
Naime, samo ono protivpravno pona{awe koje je izri~itom zakonskom odredbom prethodno predvi|eno kao krivi~no delo i za koje je propisana vrsta
i mera sankcije za wegovog izvr{ioca predstavqa krivi~no delo. Dakle, je636
dan ciq se i putem pona{awa moè sagledavati da bi se utvrdio element protivpravnosti. U tom smislu nedostatak svih presuda kojima je obuhva}ena odgovornost po osnovu u~e{}a u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu je {to, i
kada navode da postoji zajedni~ki plan i zlo~ina~ki ciq o protivpravnosti
ne navode, kao {to ne navode u odnosu na koju normu ili propis postoji protpivpravnost. Sve {to se eventualno u tom smislu i navodi u pojedinim presudama ne predstavqa utvr|ene ~iwenice u pogledu materijalnog pravnog
konteksta krivi~ne stvari u odnosu na protivpravnost, ve} neuspele insinuacije.
Karakteristika ovih presuda Ha{kog tribunala je da (eventualnu) protivpravnost nekog ciqa pretpostavqaju na bazi fakti~kog stawa naklonosti stranih medija i interesa zainteresovanih iz inostranstva, a ne na osnovu unutra{weg zakonodavstva i me|unarodnog prava. Zato se ~esto de{ava da
jedan isti sukob po~ne kao me|unarodni, a zavr{i kao unutra{wi ili zapo~ne kao unutra{wi, a zavr{i kao me|unarodni. U tom smislu vaqa navesti i
da je situacija sa za{ti}enim licima sli~na. Tako Srbin iz Hercegovine lako postaje pripadnik agresorske vojske strane dràve, a wegov kom{ija musliman za{ti}eno lice.
Ko se pobunio, ko je oru`jem napao, ko je izazvao oruàni sukob, ko je
odbio politi~ko re{ewe konflikta i ostala pitawa zlo~ina~kog i teroristi~kim sredstvima prouzrokovanog sukoba, to ne interesuje Ha{ki tribunal. Za{to se prikriva zlo~ina~ki ciq koji izvire na protivpravnosti
pona{awa koja su krivi~na dela? Zar se stawe oruànog sukoba ne moè
izazvati zlo~ina~kim ciqem pokreta~a oruànog sukoba? Zar naoruàvawe paravojnih formacija Hrvata i muslimana u vreme postojawa SFRJ, samim ~inom ilegalnog prebacivawa oru`ja, nije zlo~ina~ki ciq? Zar to nije protivpravno? Zar je zlo~in ako dràva svojim aparatom fizi~ke prinude uspostavqa Ustavom i zakonima propisano stawe? Zar je vra}awe legaliteta zlo~in?
Slede}i veliki nedostatak ove teorije je {to ne pravi razliku izme|u
zlo~ina~kog plana i zlo~ina~kog ciqa, i {to gotovo od predmeta do predmeta pronalazi razli~ite planove i ciqeve unutar jedne iste strane u sukobu.
Namerno se potencira unutar jedne strane u sukobu zbog prvog elementa vi{e lica. Po{to se ovom analizom tretira samo pojam, odnosno preciznije
fenomen udruèni zlo~ina~ki poduhvat kao teorijska tvorevina Ha{kog
tribunala, ovde nije mesto za sadràjniju elaboraciju {ta sve u presudama
Ha{kog tribunala figurira kao zajedni~ki plan i zlo~ina~ki ciq, pa i zajedni~ka zlo~ina~ka zamisao ili namera. U tom pogledu mogla bi da se izradi posebna studija o svim modalitetima pretvarawa polit~kih, li~nih i
drugih ciqeva koji i nisu protivpravni u krivi~nopravnom smislu u zlo~ina~ki ciq.
Dakle, element zajedni~ki plan, zlo~ina~ki ciq, namera ili zamisao
pojavquje se kao ~ista improvizacija, naro~ito u onim predmetima gde se li637
ce koje nije neposredni izvr{ilac krivi~nog dela optuùje za u~e{}e u

udruènom zlo~ina~kom poduhvatu. Ne zahteva se sporazum o zajedni~kom
delovawu vi{e lica, ne zahteva se izri~ito poznavawe, odnosno saznawe lica da deluje u skladu sa planom i ne zahteva se da je wegovo delovawe bilo
ba{ ono koje je neophodno da se izvr{i konkretno krivi~no delo. Pri tom
mora da se istakne da se i pitawe krivi~nog dela ne posmatra kao konkretno krivi~no delo sa svim wegovim elementima bi}a, ve} kao bilo koje krivi~no delo.
Verovatno je Ha{ki tribunal jedini navodno sud koji u jednom pona{awu pronalazi ~itav niz istovremenog sticaja istorodnih i drugih krivi~nih
dela po~ev od ~lana 2 do 5 Statuta. Svaki zlo~ina~ki plan je prepoznatqiv
upravo po tome {to se ne odnosi na sva krivi~na dela, ve} na ta~no odre|ena
ili odrediva krivi~na dela. Zato stav Ha{kog tribunala o zajedni~kom zlo~ina~kom planu ne dozvoqava mogu}nost nastanka ekscesa izvr{ioca ili
prekora~ewe plana. Zato ne moè ni da postoji podela na aktivne i pasivne
~lanove, odnosno lica koja u~estvuju u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu.
Preko zajedni~kog zlo~ina~kog plana uspostavqa se u stvari odavno napu{tena torija o nezavisnoj prirodi sau~esni{tva, a da za to ne postoji osnov
u onome na {ta se Ha{ki tribunal poziva da predstavqa merodavno (materijalno) krivi~no pravo. U odnosu na napu{tenu teoriju o nezavisnoj prirodi
sau~esni{tva teorija udruènog zlo~ina~kog poduhvata ide jo{ daqe jer ~ak
i eventualno sau~esni~ki doprinos u uèm smislu smatra saizvr{ila{tvom
kao oblikom izvr{ewa krivi~nog dela. Naime, napu{tena teorija o nezavisnoj prirodi sau~esni{tva bavila se samo pronalaèwem osnova krivi~ne
odgovornosti, dok teorija udruènog zlo~ina~kog poduhvata jednu radwu ili
pona{awe defini{e saizvr{ila{tvom mada ne postoji ili je bleda objektivna i subjektivna veza sa glavnim izvr{iocem i konkretnim krivi~nim delom i pronalazi radwu saizvr{ewa krivi~nog dela.
Ove naznake dovoqno ubedqivo govore da se teorija udruènog zlo~ina~kog poduhvata mora napustiti. Do sli~nog zakqu~ka se do{lo i u predmetima koji su vo|eni nakon Drugog svetskog rata, kada je teorija udruènog
zlo~ina~kog poduhvata napu{tena, a na weno mesto se vratili poznati krivi~nopravni instituti o sau~esni{tvu. Da je teorija udruènog zlo~ina~kog
poduhvata napu{tena kao nepouzdana teorija koja ne pruà pravednu sliku o
kriminalnom pona{awu lica koje nije glavni izvr{ilac, mo`da najboqe dokazuju @enevske i Ha{ke konvencije iz 1949. godine, koje nemaju ni naznaku
ove teorije. Sli~no je i sa Rimskim statutom.
Kod tre}eg elementa kao saizvr{ila~ka radwa u okviru udruènog zlo~ina~kog poduhvata, odnosno u~e{}a u realizaciji zajedni~kog zlo~ina~kog
plana navode se gotovo sve qudske aktivnosti po~ev od pona{awa, radwe (~iwewa i ne~iwewa), re~i i konkludentnih radwi kao mogu}ih oblika podsticawa, pomagawa, ohrabrivawa, regrutovawa, prikupqawa i slawa pomo}i, pa
~ak i do namere koja nije opredme}ena nekom aktivno{}u. U~e{}e se toliko
638
{iroko posmatra da ~esto zahvata i samo stawe u kome se na{ao pojedinac,

~ak i ne svojom voqom.
Po{to je pravilo da svako odgovara za svoju radwu u granicama svog umi{qaja, onda u~e{}e u jednom kriminalnom doga|aju izneto kao u~e{}e tog
pojedinca koje se sastoji da se on prihvatio vr{ewa nekog posla, bez izri~itog zahteva protivpravnosti tog posla, odnosno u ukupnosti poslova kojih se
latio, deluje kao optuìvawe svakog ko se na neki na~in na|e u vrtlogu oruànog sukoba. Proizilazi da se u osnovi svakog oruànog sukoba nalazi zlo~in, da je zlo~in ciq, a ne nemogu}nost ostvarewa nekih interesa povodom
kojih je izbio ovaj specifi~ni dru{tveni konflikt koji se re{ava primenom sile. Vaqda se zlo~in prevashodno posmatra kao individualna zakonom
zabrawena radwa, a ne kao stawe konstantnih i kontinuiranih zlo~ina gde
radwa koja nije zlo~in predstavqa izuzetak.
Dakle, ne zahteva se izri~ita protivpravnost radwe u~esnika u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu koji nije neposredni izvr{ilac krivi~nog dela.
U krivi~nopravnom smislu mogu}a je odgovornost i za radwu koja kao samostalni akt i nije protivpravna, ali samo pod uslovom da predstavqa jasan sau~esni~ki doprinos stvarawa uslova da glavni izvr{ilac ostvari posledice konkretnog krivi~nog dela. Tome treba dodati da se ne zahteva ni postojawe sporazuma o zajedni~kom delovawu u realizaciji zajedni~kog zlo~ina~kog plana. Lako moè da se zakqu~i da odsustvo ove neophodne uzro~no posledi~ne veze izme|u vi{e lica i konkretnog krivi~nog dela ne pruà pouzdane osnove, odnosno ne garantuje nijedan razumni razlog za zakqu~ivawe da je
lice koje nije neposredni izvr{ilac krivi~nog dela u~estvovalo u nekom
krivi~nom delu, a jo{ mawe da je saizvr{ilac.
Mora da se primeti i da stawe oruànog sukoba ne daje za pravo postojawu pretpostavke da je svaki zlo~in rezultat nekog prethodnog ili na licu
mesta stvorenog dogovora kome bi pripadala ~ak jedna cela nacionalna grupa, kao jedna od strana u oruànom sukobu. Tako|e, stawe oruànog sukoba ne
moè da zna~i da su svi zlo~ini koji su se desili te{ke povrede iz navodno
nadle`nosti Ha{kog tribunala, a pogotovo ne moè da zna~i da je svako
krivi~no delo deo jednog smi{qenog sistema za vr{ewe krivi~nih dela. U
shvatawu Ha{kog tribunala gotovo da ne postoji prostor niti mogu}nost da
se u stawu oruànog sukoba mogu desiti i izolovana, neplanirana i pojedina~na krivi~na dela iz oblasti op{teg kriminaliteta. To ne samo da zabriwava, nego ne pruà pravu sliku, a omogu}ava da se krivi~no gone lica koja,
i kada bi htela, ne bi zbog postojawa svog alibija mogla da doprinesu vr{ewu zlo~ina.
U tom smislu mora da se primeti da ima presuda Ha{kog tribunala u kojima je neposredni izvr{ilac krivi~nog dela predstavqen kao u~esnik udruèwnog zlo~ina~kog poduhvata. Dakle, wegovo krivi~no delo kao li~ni ~in
predstavqeno je kao vid saizvr{ila{tva u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu koji se zasniva na zajedni~kom zlo~ina~kom ciqu. Za{to se u tim krivi~639
nopravno lakim predmetima gde se kao neposredni izvr{ilac koji ostvaruje

sve elemente bi}a konkretnog krivi~nog dela moè utvrditi individulna
krivi~na odgovornost tog pojedinca za izvr{ewe insistira na tom krivi~nom delu kao sastojku zajedni~kog zlo~ina~kog ciqa?
Tako|e nije jasno za{to se na sau~esni~kom doprinosu pojedinca koji je
mo`da stvorio uslove da neko drugo lice ostvari posledicu konkretnog krivi~nog dela, pitawe radwe, odnosno wegove delatnosti i osnova sau~esnikove individualne krivi~ne odgovornosti ne re{ava po pravilima za obi~no
sau~esni{tvo nego sau~esni{tvo prevodi u saizvr{ila{tvo u okviru udruènog zlo~ina~kog poduhvata? Za{to se izbegava utvr|ivawe postojawa zavere ili grupe, ve} elementi zavere i organizovanog oblika zlo~ina~kog
udruìvawa toliko devalviraju u okviru udruènog zlo~ina~kog poduhvata?
Svi odgovori na ova pitawa i na ona pitawa koja se neminovno moraju postaviti u kontinuitetu daju jedan jasan odgovor, da udruèni zlo~ina~ki poduhvat kao pojam i definicija treba da bude pokri}e da se sudi srpskom narodu
kao kolektivitetu, a preko su|ewa licima koja su bila najistaknutiji politi~ki, vojni i dràvni predstavnici srpskog naroda.
U tom smislu treba tuma~iti i podelu na tri kategorije udruènog zlo~ina~kog poduhvata, gde se namera i vinost prepli}u i to kako u pogledu konkretnog krivi~nog dela, tako i u pogledu zlo~ina~kog ciqa, sporazuma o zajedni~kom delovawu i zajedni~kom planu. Istovetna situacija je i sa motivima, pobudama i namerom. Tome treba dodati da se zahvaquju}i ovoj pogre{noj
teoriji ~esto ne zna {ta su elementi bi}a konkretnog krivi~nog dela, pa se
usled toga od lica koje nije izvr{ilac krivi~nog dela, niti klasi~ni saizvr{ilac pronalazi neka namera u odnosu na zlo~ina~ki ciq i time dolazi do
pretpostavki da je aktivnost ili pona{awe tog lica deo nekog neplaniranog
programa koji se naziva poduhvatom, odnosno nedogovorenom zaverom, da bi
se za to lice prikazalo da treba da odgovara kao saizvr{ilac. Ovo je monstruozna konstrukcija zasnovana na ~itavom nizu pretpostavki preko kojih
se navodno dolazi do individualne krivi~ne odgovornosti svakog Srbina koji je podesan za eliminaciju, a preko wega i za svojevrsnu desrbifikaciju. Verovatno ve}a uvreda za srpski narod i nije mogla da bude smi{qena.
Ova teorija iskrivquje ~ak i enciklopedijsko znawe osnovnih krivi~nih instituta. Kao primer navode se slede}i:
1. Actus rea je radwa izvr{ewa krivi~nog dela. To je delatnost koja je zakonom izri~ito odre|ena alternativno ili kumulativno, kojom u~inilac
konkretnog krivi~nog dela ostvaruje wegovu posledicu u smislu povrede ili
ugroàvawa za{ti}enog dobra. Ovo se posebno isti~e zato {to se radwa u~e{}a u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu u presudama Ha{kog tribunala
predstavqa oblikom po~iwewa, a s obzirom da se radi o saizvr{ila{tvu, onda bi u~e{}e moralo da predstavqa i radwu izvr{ewa u vidu delatnosti koje preduzimaju lica. Ovo naro~ito dolazi do izraàja u onim predmetima gde
se u~e{}e u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu pronalazi i kod lica koji nisu neposredni izvr{ioci konkretnog krivi~nog dela.
640
Prazninu i nedore~enost u pogledu preciznog odre|ewa radwe u~e{}a

kao navodno specifi~nog oblika saizvr{ewa krivi~nog dela u teoriji udruènog zlo~ina~kog poduhvata Ha{ki tribunal pokriva elementima actus rea,
i to na na~in da se radwa pretpostavqa, a i u pretpostavqawu manifestuje
izbegavawe utvr|ivawa radwe u krivi~nopravnom smislu. Tako ova teorija
negira sve teorijske stavove o radwi krivi~nog dela. Radwa krivi~nog dela
je svesno i voqno pona{awe ~oveka kojim se ostvaruje krivi~no delo, odnosno posledice krivi~nog dela. Samo ono svesno i voqno pona{awe koje je manifestovano, ispoqeno u spoqnom svetu smatra se radwom krivi~nog dela.
To je psihofizi~ki akt ~oveka koji se manifestuje u spoqnom svetu. Bez
preduzimawa radwe nema uop{te ostvarenog krivi~nog dela. Od radwe u krivi~nopravnom smislu treba razlikovati posledicu krivi~nog dela koja je
nastala kao rezultat refleksnih pokreta ili delatnosti koje su preduzete
pod uticajem apsolutne ili vi{e sile.
Ove teorijske postavke su va`ne zato {to je radwa u~e{}a lica koje nije neposredni izvr{ilac krivi~nog dela po teoriji udruènog zlo~ina~kog
poduhvata saizvr{ila~ka radwa, a da se u svim podelama radwi krivi~nog dela ne moè prona}i u koju bi se mogla smestiti od mogu}ih radwi u~e{}a u
udruènom zlo~ina~kom poduhvatu od strane lica koje nije neposredni izvr{ilac krivi~nog dela. îwewe je svesno i voqno preduzimawe telesnog pokreta. Ne~iwewe je svesno i voqno propu{tawe telesnog pokreta. U zavisnosti od broja i vrste preduzetih delatnosti u okviru radwe krivi~nog dela, ona moè biti prosta i sloèna.
Radwa krivi~nog dela moè biti odre|ena na dva na~ina: kao alternativno odre|ena radwa, za postojawe krivi~nog dela dovoqno je da je preduzeta makar jedna radwa, i to bilo koja od vi{e zakonom predvi|enih delatnosti, ili kao kumulativno odre|ena radwa, za postojawe krivi~nog dela je potrebno ispuwewe odnosno preduzimawe svih zakonom predvi|enih delatnosti jer sve one u svom jedinstvu ~ine jednu radwu krivi~nog dela. Zna~aj radwe krivi~nog dela dolazi do izraàja u pogledu kvalifikacije krivi~nog
dela, odre|ivawa mesta i vremena izvr{ewa krivi~nog dela.
Po{to teorija udruènog zlo~ina~kog poduhvata svako u~e{}e pojedinca tretira saizvr{ewem, ne u pogledu osnova krivi~ne odgovornosti, ve} kao
oblika po~iwewa, odnosno izvr{ewa krivi~nog dela, ona predstavqa pogre{an poku{aj i sa gledi{ta teorijskih saznawa o radwi krivi~nog dela, pa i
radwama krivi~nih dela iz oblasti te{kih povreda me|unarodnog humanitarnog prava. Za ovu teoriju su bez zna~aja elementi bi}a krivi~nog dela, pogotovo {to se i eventualni obi~ni sau~esni~ki doprinos tretira saizvr{ila~kom radwom krivi~nog dela, mada se u woj ne moè prona}i nijedan objektivni element konkretnog krivi~nog dela.
2. Teorija udruènog zlo~ina~kog poduhvata ne prihvata postojawe na~ela zakonitosti, kao jednog od temeqnih na~ela na kojima po~iva savremeno
krivi~no pravo. Da bi jedno dru{tveno opasno i protivpravno delo vinog
641
~oveka moglo biti krivi~no delo, ono mora kao takvo biti odre|eno u zakonu. To zna~i da je odre|enost krivi~nog dela u zakonu op{ti ili osnovni element pojma krivi~nog dela. Karakteristika ovog na~ela je da:
nema dela koje je krivi~no delo ako pre nego {to je izvr{eno nije u zakonu bilo odre|eno kao krivi~no delo i za koje je bila predvi|ena krivi~na
sankcija,
za krivi~no delo moè se izre}i samo ona vrsta i mera kazne koja je
propisana krivi~nim zakonom koji je vaìo u vreme kada je krivi~no delo izvr{eno i to na osnovu pravila o odmeravawu krivi~ne sankcije,
delo koje je u posebnom delu krivi~nog zakona odre|eno kao krivi~no
delo po svojim obele`jima (elementima bi}a) mora biti tako precizno i vidqivo odre|eno.
Ovim na~elom se, pored za{titne i socijalno-eti~ke funkcije, obavqa
i garantovana funkcija, odnosno za{tita od samovoqe i arbitrernosti sudskih organa. Zato se obi~no isti~u ~etiri elementa na~ela zakonitosti:
a. Iskqu~ena je primena nepisanih, a pre svega obi~ajnog prava kroz na~elo - nulla poena sine lege scripta;
b. Zabrawena je retroaktivnost (povratna primena krivi~nog zakona,
sem u slu~aju blaè primene zakona) kroz na~elo nulla poena sine lege praevia;
v. Odre|enost krivi~nopravnih normi kroz na~elo nulla poena sine lege
certa;
g. Zabraweno je stvarawe prava putem analogije (tuma~ewa po sli~nosti)
kroz na~elo nulla poena sine lege scripta.
Teorija udruènog zlo~ina~kog poduhvata grubo ignori{e postojawe na~ela zakonitosti, a to izvire iz nelegitimnosti i nelegalnosti Ha{kog tribunala.
3. Nu`no saizvr{ila{tvo je ono saizvr{ila{tvo koje je kao i sau~esni{tvo fakultativni institut krivi~nog prava. Naime, postoje krivi~na dela u ~ijem izvr{ewu, odnosno u preduzimawu radwe izvr{ewa nu`no mora da
u~estvuje vi{e lica da bi uop{te postojalo ovo krivi~no delo. Nijedno krivi~no delo koje se predstavqa te{kom povredom me|unarodnog humanitarnog
prava nije odre|eno kao nu`no saizvr{ila{tvo, a teorija udruènog zlo~ina~kog poduhvata u nekim stavovima li~i, odnosno moè da se primeti da
asocira na neki automatizam saizvr{ila{tva sli~an nu`nom saizvr{ila{tvu. Dosledno po{tovawe principa zakonitosti daje sasvim jasan odgovor
da nu`no saizvr{ila{tvo ne moè da se na|e u teoriji udruènog zlo~ina~kog poduhvata.
4. Nullus videtur dolo facere qui suo iure utitur je princip da niko ne ~ini
protivpravno delo ko koristi svoje pravo. Teorija udruènog zlo~ina~kog
poduhvata grubo kr{i ovaj op{teprihva}eni princip, naro~ito u onom delu
gde utvr|uje zajedni~ki plan ili zajedni~ki zlo~ina~ki ciq. Ovo se posebno
odnosi na lica koja su optuèna za u~e{}e u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu, i to ne kao neposredni izvr{ioci, ve} kao lica ~iji se doprinos svo642
di na pomagawe i podràvawe u okviru zajedni~kog zlo~ina~kog ciqa. Ta lica su navodno saizvr{ioci po osnovu zajedni~kog ciqa, mada ni~im nije dokazana protivpravnost wihove radwe doprino{ewa, a pogotovo {to se ciq
vrlo ~esto nalazi u okviru kori{}ewa ili za{tite svog prava.
Dakle, ako radwa doprinosa, ili u~e{}a, kako to voli da istakne Ha{ki
tribunal, nije protivpravna i predstavqa kori{}ewe svog prava, onda ona
ne moè da bude izraz postojawa zajedni~kog zlo~ina~kog ciqa, pa iz toga
sledi zakqu~ak da nema saizvr{ewa, niti sau~esni~kog doprinosa.
5. Objekat radwe je pojam kojim se odre|uje predmet na kome se preduzima radwa izvr{ewa krivi~nog dela. To zna~i da se kod svakog krivi~nog dela radwa izvr{ewa mora da preduzme na odre|enom objektu radwe ili predmetu napada. U svakom slu~aju objekat radwe predstavqa element bi}a odre|enog krivi~nog dela. Postoje dve vrste objekta radwe: napadni objekat je
predmet protiv koga je upravqena radwa izvr{ewa krivi~nog dela i gramati~ki objekat je predmet na kome se radwa izvr{ewa neposredno preduzima,
vr{i.
Bez obzira da li se poklapaju ili pravi razlika izme|u napadnog i gramati~kog objekta, u~e{}e u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu kao vrsta radwe, ili doprinosa koja se predstavqa oblikom po~iwewa i vrstom saizvr{ila{tva i u odnosu na lice koje nije neposredni izvr{ilac krivi~nog dela za
teoriju udruènog zlo~ina~kog poduhvata je karakteristi~no da ne prime}uje objekat radwe. Ovaj propust teorije udruènog zlo~inal~kog poduhvata nije slu~ajnost, ve} jo{ jedan dokaz da ona ne moè da postoji. Naime, kako bi
se prona{ao objekat radwe u krivi~nim delima koje je kao saizvr{ilac u~inio prof. dr Vojislav [e{eq kada sve radwe koje je preduzeo i koje se smatraju po~iwewem kao oblikom u~e{}a nisu odre|ene kao element bi}a nijednog krivi~nog dela.
Da ne bude zabune, ovo se isti~e u kontekstu saizvr{ila{tva i radwe saizvr{ila{tva koja je navodno preduzeta, a u smislu objekta radwe kao elementa bi}a nekog od krivi~nih dela. Lako moè da se zakqu~i besmislenost
i neodrìvost teorije udruènog zlo~ina~kog poduhvata.
5. Grupa kao krivi~nopravni pojam kojim se obja{wava oblik organizovawa zlo~ina~kog udruèwa, kao oblika ili vida sau~esni{tva. Mada teorija udruènog zlo~ina~kog poduhvata crpi neke elemente koji su potrebni za
grupu, samo nepostojawe uslova organizovanosti, organizacije, podele posla
i drugih elemenata pokazuje da se neodgovorno, bezrazlo`no i pogre{no ova
teorija {iri i izvan logi~kih i kauzalnih osnova kojima bi se moglo opravdati weno postojawe.
6. Lex loci delicti, princip da vaì zakon mesta izvr{ewa krivi~nog dela.
Ovaj princip se isti~e zbog dva razloga. Naime, teorija udruènog zlo~ina~kog poduhvata zasniva se na shvatawu legitimiteta i legaliteta Ha{kog
tribunala, te o~igledna i svakim danom sve vi{e op{tepoznatija nelegitimnost i nelegalnost Ha{kog tribunala pokazuje da zakon mesta izvr{ewa kri643
vi~nog dela ne moè biti Statut Ha{kog tribunala, ve} nacionalno zakonodavstvo biv{e SFRJ. Osim toga, prema zakonu mesta izvr{ewa krivi~nog dela utvr|uju se elementi bi}a krivi~nog dela, a naro~ito da li je neka radwa
protivpravna i da li ona moè biti saizvr{ewe, sau~esni{tvo ili ne{to
drugo. Po{to se teorija udruènog zlo~ina~kog poduhvata bazira na saizvr{ila{tvu, onda mora da se primeti da sve {to se stavqa na teret kao saizvr{ila{tvo, odnosno oblik po~iwewa u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu
licu koje nije glavni izvr{ilac prema zakonu mesta izvr{ewa nije saizvr{ila{tvo. Dakle, nije samo u pitawu karakter radwe eventualnog u~e{}a,
ve} i pitawe mogu}nosti postojawa zajedni~kog plana ili zajedni~kog zlo~ina~kog ciqa.
7. Lex posterior ad priora trahi nequit, princip da kasniji zakon nema primenu na ranije odnose. Statut Ha{kog tribunala je usvojen 25. maja 1993. godine,
a ve}ina optuènih se goni za dela u~iwena pre dono{ewa ovog Statuta. Mada je i daqe sporno da li je Statut uop{te i donet ili samo postoji rezolucija Saveta bezbednosti sa datumom 25. maj 1993. godine, ~ak i kada bi svi morali pod pretwom sile (oruàne, politi~ke, ekonomske, medijske, mentalne
i druge) da prihvate da je Statut Ha{kog tribunala zakon koji vaì za teritoriju biv{e Jugoslavije, opet ovaj Statut ne bi mogao da se primeni na odnose pre 25. maja 1993. godine. Odredbe Statuta o vremenskom dejstvu su ni{tave, jer su u suprotnosti sa ovde navedenim principom koji odre|uje zakon
koji mora da se primeni.
Svuda u svetu po{tuje se princip krivi~nog prava o zabrani retroaktivne primene krivi~nog zakona sem jednog izuzetka a to je slu~aj primene blaèg zakona. Mada je kr{ewe ovog principa zna~ajnije u pogledu po{tovawa
principa zakonitosti, ono je pregaèno i teorijom o udruènom zlo~ina~kom poduhvatu. Ta teorija nigde nije bila prisutna do 25. maja 1993. godine, a
nema je i od tog datuma s obzirom da je nastala kao plod ma{te i pogre{nog
tuma~ewa oblika po~iwewa.
8. Mala in se, predstavqa pojam kojim se ozna~avaju pona{awa koja predstavqaju zlo sama po sebi. To su takva pona{awa koja su protivna moralnim
shvatawima i pravnim normama dru{tva i predstavqaju krivi~na dela u skoro svim dru{tvima i krivi~no pravnim sistemima. Mada se izri~ito na ovaj
pojam Ha{ki tribunal ne poziva, prime}uje se da u pogledu zajedni~kog plana ili zajedni~kog zlo~ina~kog ciqa teorija udruènog zlo~ina~kog poduhvata sve i sva{ta {to na srpskoj strani pronalazi progla{ava zlom koje je
to samo po sebi, samo zato {to poti~e od Srba.
Verovatno }e neke budu}e analize zajedni~kog plana ili zajedni~kog
zlo~ina~kog ciqa kao elementa u teoriji udruènog zlo~ina~kog poduhvata
koju primewuje Ha{ki tribunal i upore|ivawa u odnosu na svakodnevne oruàne sukobe {irom sveta da potvrde pogre{nu primenu pojma zlo samo po sebi u predmetima gde se sudi Srbima.
644
Mo`da ovde nije pravo mesto, ali prosto mora da se istakne da teorija
udruènog zlo~ina~kog poduhvata koristi i svojevrsnu divergentnost kada
su u pitawu elementi vi{e lica i zajedni~ki plan. Naime, kao u~esnici u
udruènom zlo~ina~kom poduhvatu pojavquju se lica koja imaju suprotne i
suprotstavqene interese, a Ha{ki tribunal ih prikazuje kao nu`ne saizvr{ioce. Po{to se ka`wivost za saizvr{ila{tvo vi{e lica pronalazi u zajedni~kom zlo~ina~kom planu ili ciqu, a kao u~esnici pojavquju lica sa suprotnim i suprotstavqenim interesima, onda udruèni zlo~ina~ki poduhvat prerasta u posebno krivi~no delo, nalik na divergentno krivi~no delo,
kao {to je slu~aj sa u~estvovawem u tu~i i kockawu.
9. Mesto izvr{ewa krivi~nog dela. Odre|ivawe mesta izvr{ewa krivi~nog dela od posebnog je zna~aja kod distancionih dela, odnosno dela kod
kojih je radwa izvr{ewa preduzeta u jednom mestu, a posledica je nastupila u
drugom mestu u jednoj istoj dràvi ili u drugoj dràvi. Utvr|ivawe mesta izvr{ewa krivi~nog dela ima krivi~nopravni zna~aj, jer od toga zavisi: primena krivi~nog zakonodavstva, mesne nadle`nosti suda i kvalifikovawe
krivi~nog dela kada se mesto izvr{ewa javqa kao element osnovnog ili kvalifikovanog oblika krivi~nog dela.
Teorija delatnosti kao mesto izvr{ewa krivi~nog dela smatra mesto
gde je u~inilac preduzeo delatnost ili propustio odre|enu delatnost.
Teorija posledice, odnosno teorija uspeha kao mesto izvr{ewa smatra
mesto gde je nastupila posledica krivi~nog dela, bez obzira gde je preduzeta
radwa izvr{ewa.
Teorija jedinstva, odnosno teorija ubikviteta kao mesto izvr{ewa smatra kako mesto gde je u~inilac preduzeo radwu izvr{ewa, tako i mesto gde je
posledica krivi~nog dela nastupila.
U pogledu mesta izvr{ewa krivi~nog dela u situacijama kada se optuùje lice koje nije neposredni izvr{ilac krivi~nog dela, a po osnovu u~e{}a
u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu je saizvr{ilac sa glavnim izvr{iocem,
teorija udruènog zlo~ina~kog poduhvata pokazuje nemo}. Sama pomisao da
Ha{ki tribunal u predmetu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa treba da
utvrdi mesto izvr{ewa krivi~nog dela, odnosno wegovog saizvr{ewa kao
u~esnika u navodno udruènom zlo~ina~kom poduhvatu pokaza}e mentalno
pogre{ne postavke teorije udruènog zlo~ina~kog poduhvata. Bez obzira koje se mesto bude odredilo, kauzalni odnos, objektivna i subjektivna veza,
ostvarivawe elemenata bi}a konkretnih krivi~nih dela, pa ~ak i postizawe
zajedni~kog plana ili zajedni~kog zlo~ina~kog ciqa, a sve sa pozicija saizvr{ila{tva bi}e zbuwuju}e za svakog razumnog presuditeqa. I u pogledu
ovog aspekta pokaza}e se da krivi~nopravni razlozi ne dozvoqavaju postojawe teorije udruènog zlo~ina~kog poduhvata.
Pri utvr|ivawu mesta izvr{ewa krivi~nog dela mora da se vodi ra~una
i o principu debet quis iuri ubi delinquit, odnosno gde je zlodelo u~iweno, tu
treba i da se odgovara za isto.
645
Dakle, ova teorija je toliko nepouzdana i pogre{na da se mora zabraniti wena primena, ne samo zato {to je u suprotnosti sa principom zakonitosti u svim aspektima, nego zato {to omogu}ava sistemsku zloupotrebu. Ona
ne treba da se primewuje kad je u pitawu radwa izvr{ewa konkretnog dela i
pod nekim uslovima sticaj krivi~nih dela, jer za krivi~nu odgovornost izvr{ioca postoji teorijsko pokri}e i zakonski osnov u nacionalnom zakonodavstvu. Ona ne treba da se primewuje kada je u pitawu klasi~no saizvr{ila{tvo u skladu sa me|unarodno priznatom definicijom saizvr{ila{tva. Ona
ne treba da se primewuje kada je u pitawu osnov krivi~ne odgovornosti sau~esnika u uèm smislu. Ona ne treba da se primewuje kada je u pitawu odgovornost u~esnika grupe ili bilo kog drugog oblika sau~esni{tva preko organizovanih zlo~ina~kih udruèwa, jer je prihva}ena teorija limitirane
akcesornosti.
Dakle, za sve oblike ispoqavawa kolektivnog kriminaliteta teorija
i zakonodavstvo imaju adekvatne stavove koji su op{teprihva}eni. Teorija
udruènog zlo~ina~kog poduhvata u krivi~nopravnom smislu nepotrebno i
pogre{no svaku aktivnost, pona{awe i delatnost prevodi u radwu po~iwewa, tako da se i nevine osobe mogu krivi~no goniti. Ova teorija o~igledno
predstavqa gaèwe, pa ~ak i negaciju principa zakonitosti i to u pogledu
osnovnih instituta: krivi~no delo, krivi~na odgovornost i krivi~na
sankcija.
Teorija udruènog zlo~ina~kog poduhvata koju zastupa Ha{ki tribunal
suprotna je i u~ewima umerene struje Me|unarodnog pokreta dru{tvene odbrane od 1949. godine. U nabrajawu sa ~ime je sve suprotna teorija udruènog
zlo~ina~kog poduhvata mora se navesti slede}e:
a) U suprotnosti je sa teorijom vlasti nad delom:
Saizvr{ila{tvo postoji u slu~aju preduzimawa odre|ene delatnosti u
ciqu ostvarewa posledica krivi~nog dela u skladu sa prethodno donetim
sporazumom. Da bi se neko lice smatralo saizvr{iocem, potrebno je da to lice preduzima onu radwu koja ima ve}i zna~aj, ve}i uticaj na ostvarewe celokupnog plana izvr{ewa krivi~nog dela, odnosno da ima vlast nad procesom
ostvarewa dela, da ima prioritetan karakter na ostvarewe posledice i wenu prirodu.
b) U suprotnosti je sa Teorijom kvalitativnog razlikovawa uslova: ovo
je vrsta teorije uzro~nosti. Izme|u uzroka i uslova postoji su{tinska kvalitativna razlika. Samo uzroci (koji imaju neposrednu snagu i uticaj na nastanak posledice) mogu da budu uzrok nastupele posledice, a ne i uslovi.
Uslovi samo na posredan na~in, u sadejstvu sa drugim okolnostima zajedno doprinose stvarawu posledice, ali nikada prete`no. Na tome se i temeqi su{tinska razlika izme|u saizvr{ila{tva i sau~esni{tva.
v) U suprotnosti je i sa teorijama o vinosti. Zbog sklonosti Ha{kog
tribunala da se poziva i da pronalazi mens rea, odnosno da ~esto pogre{no
upotrebqava pojam vinosti kao svojevrsni dokaz ove suprotnosti navodi se
646
me{ovita, psiholo{ko-normativna teorija: vinost se ispoqava u svesti i

voqi u~inioca prema izvr{enom delu, ali i u svesti u~inioca da je wegovo
delo zabraweno, protivpravno, asocijalno, pa prema tome i dru{tveno nedozvoqeno.
g) U suprotnosti je i sa teorijom podele rada: saizvr{ila{tvo postoji u
zajedni~kom preduzimawu radwi, odnosno delatnosti od strane vi{e lica
kojima se ostvaruje zabrawena posledica krivi~nog dela. Sva ta lica pristupaju svojim delatnostima upravo na osnovu prethodno usvojenog sporazuma o
podeli rada, o podeli delatnosti, pri ~emu svako od izvr{ilaca preduzima
svoju delatnost upravo pri realizaciji prethodno zakqu~enog sporazuma.
Sporazum prakti~no zna~i dogovor vi{e lica ili dono{ewe zajedni~ke odluke o izvr{ewu odre|enog krivi~nog dela, pri ~emu se ta~no utvr|uju pojedina~ne uloge za svako lice u preduzimawu izvr{ewa konkretno odre|enog
krivi~nog dela.
Ova teorija i naknadnom dogradwom, a to je skoro svakodnevni slu~aj da
se novim presudama ona {iri, ne moè da se osnaì, pa ~ak i ako se kao fakti~ko stawe sile i prinude name}e ad hok preki sud, Ha{ki tribunal. Ako
sud obrazovan Rimskim statutom ikada bude u prilici da uspostavi nadle`nost i bude doneo presudu, ono {to je sasvim sigurno, taj sud nikada se ne}e
pozvati na teoriju udruènog zlo~ina~kog poduhvata i presude Ha{kog tribunala. Ova teorija, osim {to gazi princip zakonitosti, nikada ne}e omogu}iti po{tovawe presuda Ha{kog tribunala, a naro~ito u onim predmetima
gde se po osnovu u~e{}a u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu progawaju lica
koja nisu glavni izvr{ioci, niti obi~ni sau~esnici ili sau~esnici u okviru nekog od oblika organizovawa zlo~ina~kog udruèwa.
Mora se primetiti da teorija udruènog zlo~ina~kog poduhvata prevazilazi i pojam prividnog saizvr{ila{tva. Kod prividnog saizvr{ila{tva
vi{e lica sudeluje u izvr{ewu krivi~nog dela, odnosno preduzimaju delatnosti koje u svom ukupnom dejstvu ostvaruju odre|eno krivi~no delo, ali bez
odluke o zajedni~kom delovawu. Izme|u ovih lica ne postoji subjektivna veza, ne postoji svest o zajedni~kom delovawu i nema voqe ili htewa da se zajedni~ki preduzetim delatnostima ostvari krivi~no delo kao wihovo zajedni~ko delo. Ovo se isti~e samo u kontekstu nepostojawa saizvr{ila{tva kada nema sporazuma vi{e lica, niti odluke o zajedni~kom delovawu i kada ne
postoji svest o zajedni~kom kriminalnom delovawu, niti èqa da se ostvari
krivi~no delo.
Va`no je ista}i da teorija udruènog zlo~ina~kog poduhvata ne moè da
ima zajedni~kih dodirnih ta~aka ni sa sukcesivnim saizvr{ila{tvom. To je
slu~aj kada saizvr{ioci preduzimaju radwe u fazama, s tim {to delatnost
pojedinca mora da bude radwa koja ulazi u zakonski opis radwe izvr{ewa
konkretnog krivi~nog dela i sve radwe saizvr{ilaca po fazama kao krajwi
rezultat daju u ukupnom dejstvu ostvarewe posledica konkretnog krivi~nog
dela.
647
Osim toga vaqa napomenuti da teorija udruènog zlo~ina~kog poduhvata omogu}ava razne bravure na temu prividnog sticaja, odnosno da iako nema
sticaja krivi~nih dela, koristi se sticaj propisa da bi se predstavio idealni i realni sticaj, a su{tinski mo`da bi pod nekim uslovima moglo da postoji samo jedno krivi~no delo.
Po{to teorija udruènog zlo~ina~kog poduhvata kao polazi{te ima novi pogled na oblik po~iwewa konkretnog krivi~nog dela u ~ijem izvr{ewu
u~estvuje vi{e lica, s tim {to su svi saizvr{ioci (po radwi, a ne po osnovu
krivi~ne odgovornosti), navo|ewem poznatih krivi~nopravnih instituta
samo se argumentovano i analiti~ki dokazuje da je ova teorija pravno nemogu}a. Ona moè da egzistira samo kod Ha{kog tribunala kao o~igledno politi~ke institucije kojoj je potreban navodno pravni osnov, a u stvari politi~ki izgovor da se preko zajedni~kog plana i zlo~ina~kog ciqa svojstvenog
jednom kolektivitetu opravda agresija i bombardovawe Savezne Republike
Jugoslavije koji su izvr{eni 1999. godine i spre~i ili devalvira tu`ba pred
Me|unarodnim sudom pravde.
U tom smislu, za sada jo{ u fazi poku{aja primene pogre{ne teorije
udruènog zlo~ina~kog poduhvata, u predmetu protiv prof. dr Vojislava
[e{eqa, ova teorija svakog razumnog prosuditeqa moè samo da dovede do
besa. Zato nije ni ~udo {to najzna~ajniji i najugledniji teoreti~ari krivi~nog prava stalno kritikuju rad i argumentovano dovode u pitawe legitimitet i legalitet Ha{kog tribunala. U tom kontekstu gotovo da ne moè da se
prona|e nijedan krivi~nopravni razlog koji bi opravdao postojawe teorije
o udruènom zlo~ina~kom poduhvatu.
Postojawe i rad Ha{kog tribunala mora da se posmatra i u odnosu na
koncept globalizacije. Globalizacija kao proces, navodno koncept nadnacionalnog dru{tva i nadvladine vlasti, ali i stvarnost sa posledicama koje donosi zasniva se na negirawu suvereniteta dràva i dominaciji jedine
preostale supersile nakon okon~awa hladnoratovske polarizacije. Globalizaciji smeta postoje}i me|unarodni poredak i zato se bez promene Poveqe ujediwenih nacija fakti~ki stvara nadvlada izvan ili podjarmqivawem
Ujediwenih nacija. U tom procesu gaze se dràve i narodi i prividno mirnim sredstvima vodi najagresivniji rat, a ~esto i izazivaju oruàni sukobi
kao dokazi postojawa tog procesa. Od globalizacije danas verovatno nema
ve}eg i ja~eg sredstva ugroàvawa mira i kr{ewa humanitarnog prava i zato se Ha{ki tribunal pojavquje kao instrument koji treba da kazni sve koji su pomislili da daju prednost dràvnim i nacionalnim interesima jednog malog naroda.
Primenom teorije udruènog zlo~ina~kog poduhvata od strane nekog
drugog tuìoca i pred nekim drugim ad hok obrazovanim tribunalom verovatno ne bi mogao da se obezbedi tako veliki zatvor za sme{taj barem aktivnih u~esnika poduhvata zvanog globalizacija. Verovatno }e i o tome neko da
povede ra~una, kao i o ~iwenici da su najuporniji zagovornici osnivawa Ha648
{kog tribunala danas quti protivnici i na samu pomisao da bi wihovi gra|ani za te{ke povrede humanitarnog prava mogli da odgovaraju pred Me|unarodnim krivi~nim sudom osnovanim Rimskim statutom.
Ako se u bilo kojoj radwi ili izgovorenoj re~i prof. dr Vojislava [e{eqa pronalazi u~e{}e u navodno udruènom zlo~ina~kom poduhvatu, onda
citati javno objavqenih izjava politi~ara i javnih li~nosti name}u pitawe
za{to protiv wih nije podignuta optu`nica koja bi se temeqila na u~e{}u
u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu. Kao primer se navode izjave koje se tako|e ti~u teritorije biv{e Jugoslavije od 1991. godine. Izjave su objavqene
kao citati u kwizi pod naslovom Uni{titi srpski virus, u kojoj su sinhronizovane izjave pojedinih ameri~kih i zapadnoevropskih mo}nika izre~enih
za vreme (kolonijalnog, gra|anskog) rata u Bosni i Hercegovini. Pisac kwige, Zoran Petrovi} Piro}anac, prikupio je izjave koje prvo portretiraju same autore izjava, a zatim i wihove moralne vrednosti koje su svukli u blato.
1. Trebalo bi da bombardujete Srbe. Papa Jovan Pavle II, re~i upu}ene predsedniku Klintonu povodom javnog pojavqivawa u Denveru;
2. Srbi su narod bez zakona i bez vere. To je narod razbojnika i terorista. Izjava @aka [iraka, predsednika Francuske Republike na ru~ku predstavnika EU, juna 1995. godine;
3. [to se Srba ti~e, to je jedan bolestan narod. General @an Kot, biv{i komandant UNPROFOR-a u Bosni, objavqeno u Defence nacional, vojnom
mese~niku, Pariz, juna 1997. godine;
4. Srbi nisu naro~ito pametni: srpska deca se vi{e ne}e smejati. Lorens Iglberger, biv{i dràvni sekretar SAD;
5. Srbi trguju qudskim organima svojih `rtava kako bi obezbedili novac za svoj rat.Trebalo bi da |avolski bombardujemo Beograd. Pol Yekson,
urednik lista Calgary Sun u izjavi za Phoenix Star, 13. oktobar 1997. godine;
6. Trebalo bi da Srbiju osudimo na karantin, sve dok se virus koji ona
nosi ne uni{ti. Dejvid Gompert, stariji direktor za Evropu u Savetu za nacionalnu bezbednost u vreme Bu{ove administracije, u ~asopisu Foreign Affairs, juli/avgust;
7. Srbe treba baciti na kolena. Klaus Kinkel, nema~ki ministar
spoqnih poslova u izjavi 27. maja 1992. godine;
8. Srbi su zlo~ina~ki dupeglavci. Ri~ard Holbruk, Klintonov emisar
u SRJ, u izjavi The Newyorker, 06. novembar1995. godine;
9. Zaustavite Srbe. Odmah. Zauvek. Margaret Ta~er, biv{i britanski
premijer, The New York Times, 4. maj 1994. godine;
10. Hrvatska ne èli da u woj ìve qudi koji pripadaju drugom narodu.
Bosiqka Miseti}, potpredsednik Vlade Republike Hrvatske na sednici avgusta 1995. godine;
11. Nema mira dok Srbija ne bude vojno poraèna. Sr|a Popovi}, advokat, potpisnik zahteva svetskih intelektualaca za bombardovawe Beograda,
u izjavi za zagreba~ki Globus, oktobar 1994. godine;
649
12. Su{tinski uzrok sukoba je ideologija etni~kog ~i{}ewa, koju je obnovio gospodin ]osi}, predsednik Srbije, koji je jo{ 1990. godine objavio
Memorandum. @ak Delor, biv{i predsednik EU, u izjavi Francuskoj televiziji maja 1994. godine;
13. Uostalom, bosanski Srbi su za nas uvek bili i ostali samo banda razbojnika i ubica. Johan Fric, direktor be~kog dnevnika Di Prese;
14. Srbija je nesumwivi agresor, trebalo bi da bude prisiqena rezolucijom UN da snosi ~itav teret reparacija. Josif Brodski, ruski jevrejski
pesnik, disident i nobelovac, u dnevniku International Herald Tribune, 5.maj
1993. godine;
15. Srbi su dvodimenzionalni narod sa te`wom ka prostakluku.... @ivotiwe koriste svoje resurse znatno sre}nije nego ovi naopaki stvorovi ~ija
pripadnost qudskoj rasi je u velikom zaka{wewu. Ser Piter Justinov, glumac, ambasador UNESK-a, u ~asopisu The European, 10. jun 1993. godine;
16. Predlaèm da se srpskoj deci zabrani u {kolama u~ewe srpske nacionalne poezije. Ralf Diter Kluge, profesor univerziteta u Tibingenu,
SR Nema~ka, 1997. godine;
17. Na nesre}u, nisam pobio sve Srbe. Tomislav Mer~ep, u govoru na
Kongresu Hrvatske pu~ke stranke, Feral Tribjun, Split, 1995. godine;
18. Nek se Srbi podave u sopstvenom smradu. Helmut Kol, nema~ki
kancelar.
19. Vodi}emo rat protiv Srba diplomatski, ekonomski, politi~ki,
propagandno i psiholo{ki... . Yejms Bejker, dràvni sekretar SAD na
ameri~koj televiziji, juni 1992. godine;
20. Srbi sporovode teror i siluju albansku decu. Bil Klinton, ameri~ki predsednik na proslavi pedesetogodi{wice NATO, 23-25. aprila1999. godine;
21. NATO-Desrbizator, rasisti~ka antisrpska reklama za sprej koji
uni{tava gamad, kanal francuske televizije Horizonti, april 1999. godine;
22. Srbe treba spokojno bombardovati, jer }e se sve brzo zaboraviti,
Yejmi [ej, portparol NATO, marta 1999. godine;
23. Pro{le nedeqe imali smo devetoro ubijenih Srba. Ove nedeqe
osmoro. To je jasan napredak. Bernar Ku{ner, francuski {ef civilne misije UN na Kosovu i Metohiji u izjavi za TV Francuske, mart 2000. godine.
VIII
CIQ IZNO[EWA POSEBNE ODREDBE
U skladu sa pravilom 67 (A) (ii) (b) Pravilnika o postupku i dokazima
izno{ewem ove posebne odbrane kojom se osporava udruèni zlo~ina~ki
poduhvat kao oblik po~iwewa, a koji se u optu`nici koristi kao nezaknita i
pravno teorijski nemogu}a tvorevina Teoriji udruènog zlo~ina~kog poduhvata, optuèni prof. dr Vojislav [e{eq od Pretresnog ve}a II traì da:
650
odbaci optu`nicu koju je Tuìla{tvo podiglo protiv prof. dr

Vojislav [e{eq, ili
da pri utvr|ivawu individualne krivi~ne odgovornosti odbaci primenu nezakonite Teorije udruènog zlo~ina~kog poduhvata i odbije
optu`nicu po svim ta~kama.
Stru~ni tim koji pomaè odbranu
Tomislav Nikoli}
Maja Gojkovi}
Slavko Jerkovi}
Gordana Pop-Lazi}
Aleksandar Vu~i}
Dragan Todorovi}
Zoran Krasi}
Vjerica Radeta
Zlata Radovanovi}
Elena Boì}-Talijan
Ogwen Mihajlovi}
Marina Ragu{
Vesna Mari}
Nikola [e{eq
Momir Markovi}
Jadranko Vukovi}
Igor Mirovi}
Qiqana Mihajlovi}
Marina Toman
Branko Nadoveza
Brankica Terzi}
Nemawa [arovi}
Dodatak B Odgovoru Tuìla{tva na Zahtev optuènog za izdavawe
naloga o pu{tawu na slobodu, 7. jula 2004. (D 75-23/4269 ter.)
izve{taji iz {tampe.
Meni dostavqeno na srpskom jeziku 10. septembra 2004. godine
Komentari koje je optuèni dao novinarima u vezi s MKSJ
(Onde gde je to bilo mogu}e, priloène su kopije pisanih izve{taja iz
kojih su pravqeni rezimei ili preuzeti dati odlomci, kao i kompletni transkripti relevantnih video snimaka. Ukoliko su bili dostupni, priloèni
su i prevodi).
Datum: verovatno 14. maj 1993. godine; referentni broj V000-0710.
Citat/rezime: Ja èqno o~ekujem tu`bu tuìoca Goldstouna i sa nestrpqewem ~ekam putovawe u Hag. Milo{evi} se najvi{e boji mog odlaska u
651
Hag. Prvo, ja nikada nikakav ratni zlo~in nisam po~inio, niti sam bio sau~esnik u ratnim zlo~inima. Dobrovoqci Srpske radikalne stranke su uvek
vaìli kao najdisciplinovaniji borci. Nikada nisu maltretirali i ugwetavali civile, to nije uop{te karakteristika srpskih vojnika bila u ovom ratu. Dakle, nemamo ~ega da se bojimo. U Hagu mi se moè suditi iskqu~ivo zbog
srpskog nacionalizma, kao srpskom nacionalisti, a ja sam spreman da tamo
pred o~ima celokupne svetske javnosti branim postavke srpskog nacionalizma i ukaèm na sve zlo~ine koje je me|unarodna zajednica po~inila protiv
srpskog naroda.
Izvor: 02:04:02; SRT-Sa (Srpska radio-televizija): Okrugli sto ~iji su
u~esnici Vojislav [e{eq, Tomislav Nikoli}, Aleksandar Vu~i} i Nikola
Popla{en.
Datum: juni 1994. godine; referentni broj V000-3148.
Citat/rezime: Novinar: U {tampi se sve vi{e pi{e o me|unarodnom
pravosu|u koje }e omogu}iti da se sudi ratnim zlo~incima.
[e{eq: Ja li~no ne priznajem taj sud u Hagu. Smatram da on nema nikakvih pravnih temeqa, ali ako mene pozovu na sud u Hagu, ja }u dobrovoqno odmah oti}i. Takav cirkus nikada ne bih mogao da propustim.
Novinar: Kako }ete se braniti?
[e{eq: Nemam {ta da se branim. Ja mogu da napadam. Mi Srbi nismo
èleli ovaj rat. Ovaj rat je nama nametnut. Ovo je rat zapadne Evrope i
Amerike.
Izvor: France 3: La Marche du Siecle Speciale Etats DUrgence Yugoslavie Crimes et Crimineles (specijalno izdawe emisije U korak s vekom vanredno stawe u Jugoslaviji Zlo~ini i zlo~inci).
Citat/rezime: Pa, ratni zlo~inac se moè biti u bilo kakvim ratnim
uslovima. Naravno, ako je ~ovek zaista ~inio ratne zlo~ine, ili nare|ivao
drugima, ili podsticao druge da to ~ine. Me|utim, na srpskoj strani su to bili zanemarqivi slu~ajevi, rekao bih. Ne mogu da kaèm da nikad nijedan Srbin nije po~inio nikakav ratni zlo~in, ali ti ratni zlo~ini sa srpske strane nisu sistematski nalagani, ~iweni, organizovani i tako daqe, nisu zata{kavani. Ako se otkrije da je neko zaista vr{io ratne zlo~ine onda wemu
treba da se sudi tamo gde je te zlo~ine vr{io, zna~i u Republici Srpskoj.
[to se mene li~no ti~e, ja tu nisam nimalo zabrinut. U decembru pro{le godine tri puta sam telefonom zvao Ha{ki tribunal i rekao: Neki me tamo
optuùju za ratne zlo~ine, evo, ja sam odmah spreman da do|em, samo me pozovite. Nisu hteli da me pozovu.
Pa sam podnosio holandskoj ambasadi zahtev za vizu. Hteo sam dobrovoqno da putujem za Hag. Nisu mi dali vizu. Dakle, boje se mog dolaska u Hag. Ali
sam protiv toga, kategori~ki sam protiv da se bilo koji Srbin izru~uje Ha652
{kom tribunalu, iz vi{e razloga. Prvo, zato {to mi, Srbi, ne zasluùjemo
da imamo dràvu ako }emo nekome drugome na{e dràvqane isporu~ivati.
Drugo, Ha{ki tribunal je pokazao da je izrazito antisrpski orijentisan.
Tre}e, nema nikakvog realnog pravnog osnova za postojawe Ha{kog tribunala i zato nema nikakvih razloga da se Srbi isporu~uju. I ~etvrto, {to je najva`nije, Ha{ki tribunal ono najboqe {to je srpska majka u dvadesetom veku
rodila i srpska kolevka odwihala, proziva za ratne zlo~ine i traì da im se
sudi u Hagu, a to zaista ni po koju cenu ne smemo prihvatiti.
Izvor: 01:53:17; SRT (televizija bosanskih Srba), intervju sa [e{eqem.
Citat/rezime: Niko ne moè da slomi voqu srpskog naroda. Traè od Republike Srpske da isporu~i svoje lidere Ha{kom tribunalu. Prete sankcijama, kao da mi nismo navikli na sankcije. Traè neke oficire iz Srbije.
Poku{avaju da uhvate Radovana Karayi}a. Pre dva dana su poku{ali da uhvate ~etni~kog vojvodu i juna~kog branioca srpskog Sarajeva Slavka Aleksi}a,
~lana Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke. Traè Amerikanci i drugi zapadwaci da ono najboqe {to je srpska majka u dvadesetom
veku rodila i srpska kolevka odwihala isporu~e pred Ha{ki tribunal; da
nas kao narod uni{te, ponize, posrame, da vi{e nikad ne budemo Srbi. To ponièwe mi ne prihvatamo. Mi one najboqe me|u nama ne damo. Pogotovo ne
damo Radovana Karayi}a, ni Milana Marti}a, ni Ratka Mladi}a.
Izvor: 01:23.00; SRT
Datum: 4. juli 2001. godine
Citat/rezime: Drago nam je da je Slobodan Milo{evi} jak i da se dostojanstveno nosi sa kriminalnim Ha{kim tribunalom, izjavio je [e{eq na
konferenciji za novinare u Skup{tini SRJ. Dodao je da Srpska radikalna
stranka èli da Milo{evi} istraje s takvim stavom, da odbrani interese
srpskog naroda i raskrinka Ha{ki tribunal, koji je oru|e NATO-a. (prevod
s engleskog)
Izvor: Odsek za pra}ewe medija Outreach programa MKSJ-a, 4. juli 2001,
V.I.P. Daily News Report
Datum: 12. oktobar 2001. godine
Napa{}u Ha{ki tribunal, a holandska kraqica }e biti deo kolateralne {tete. (prevod s engleskog)
Izvor: Holandski dnevnik Spits u kojem se citira Nederlandse algemene
Persbureau (ANP) i novinska agencija SRNA iz Republike Srpske.
Datum: 20. novembar 2002. godine; referentni broj: Outreach program
MKSJ-a.
Citat/rezime: Nekoliko stotina pristalica biv{eg predsednika SRJ
Slobodana Milo{evi}a okupilo se u utorak u centru Beograda traè}i da
653
ga puste iz Pritvorske jedinice Ha{kog tribunala radi le~ewa u Jugoslaviji, javqaju beogradska sredstva javnog informisawa. Skupu koji je organizovalo udruèwe Sloboda za odbranu Slobodana Milo{evi}a obratio se i
lider Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq. [e{eq je izjavio da su
Ha{ki tribunal osnovali neprijateqi srpskog naroda da bi sudili srpskim liderima, srpskim borcima za slobodu i srpskim dràvnicima. U Ha{kom tribunalu ne sudi se Milo{evi}u ve} Srbiji i celom srpskom narodu.
Milo{evi} u Hagu ne brani sebe ve} srpski narod, ~ast, istoriju i dostojanstvo Srbije, rekao je [e{eq. Skupu se obratio i episkop Srpske pravoslavne crkve Filaret, koji je rekao da Milo{evi} u Hagu brani Srbiju i srpski
narod, dodav{i da se Milo{evi} brani herojski, mudro i ponosno. (prevod s engleskog)
Izvor: Odsek za pra}ewe medija Outreach programa MKSJ-a, 20. novembar 2002. Odlomak iz V.I.P. Daily News Report.
Datum: 22. januar 2003. godine
Citat/rezime: Definitivno ne}u ~ekati da me uhapsi dosovska gamad.
Oti}i }u u Hag, ali, kad stignem tamo, ne}u se predati. îm stignem na aerodrom bori}u se protiv wih na svaki mogu}i na~in, {e{irom, {tapom, jaknom, motikom... (prevod s engleskog).
Izvor: Crnogorski dnevnik Publika, autor S. Nikoli}, str. 6.
Datum: 3. februar 2003. godine
Citat/rezime: Moja saradwa s Hagom zavisi samo od mene. Ne trebaju meni \in|i}eve garancije da bih oti{ao u Hag. Ne}u da imam ni{ta s tim govnima. (prevod s engleskog)
Izvor: Beogradski dnevnik Nacional
Citat/rezime: [e{eq je izjavio da }e rado oti}i u Hag da uni{ti
Me|unarodni sud za ratne zlo~ine ukoliko pokrene sudski postupak protiv wega.
Izvor: Deutche Presse Agentuur (DPA)
Citat/rezime: (1) Novinar: da se vratimo na motive podizawa optu`nice.
[e{eq: Motivi su ~isto politi~ki. Jedan od glavnih motiva je nagli
rast popularnosti Srpske radikalne stranke. Ja sam ovde nepodno{qiv \in|i}u, Neboj{i ôvi}u, Goranu Svilanovi}u, Vojislavu Ko{tunici, apsolutno sam im nepodno{qiv. Ne znam da li je Ko{tunica traìo od zapadwaka
da me optuè, ali \in|i}, Svilanovi} i ôvi} svaki svoj kontakt sa zapadnim politi~arima su koristili da insistiraju da se bilo {ta protiv mene
preduzme, samo da se maknem odavde.
654
(2) Novinar: Ako je Hag politi~ki sud, za{to bi podizao optu`nice protiv onih koji su im, prema va{im tvrdwama, pomogli da sru{e Milo{evi}ev
reìm?
[e{eq: Jeste, ali Amerikanci nemaju toliko obzira. Kada smo smewivali Jovicu Stani{i}a, Milo{evi} je dao dokumenta da Jovica Stani{i}
radi za ameri~ku obave{tajnu slu`bu. To je bilo interno obrazloèwe za
wegovu smenu, 1998. godine.
Izvor: NIN br. 2719, 6. februar 2003. Intervju s Vojislavom [e{eqem,
naslov: Spreman sam za Hag, autor Bati} Ba~evi}.
Datum: bez datuma; referentni broj V000-1506.
Citat/rezime: OKane: Kad se ovaj rat zavr{i, vi ste jedna od navedenih
osoba kojima }e se suditi za ratne zlo~ine. [ta moète da kaète na to, kao
~ovek koji je lansirao doktrinu me|unacionalne mr`we koja je doprinela da
se qudi isteraju iz svojih domova?
[e{eq: Mora}ete prvo da me pobedite na bojnom poqu, pa da me onda ìvog uhvatite, pa tek onda na sud izvedete, a to }ete malo teè sve izvesti.
Izvor: 01:42:00; CHANNEL 4
Datum: 14. juli 1994. godine
Citat/rezime: [e{eq je potvrdio da je spreman da se pojavi u Hagu ukoliko bude optuèn za ratne zlo~ine, uprkos tome {to ne priznaje taj sud.
Izvor: Tanjug.
Datum: 9. novembar 1995. godine
Citat/rezime: Bez komentara u vezi s optu`bama protiv tri biv{a oficira JNA. Rekao je da je Ha{ki sud ... politi~ka institucija, organizovana
pod okriqem SAD i drugih zapadnih sila s ciqem satanizacije srpskog naroda. Rekao je da taj sud nije legitiman i da nije u skladu s me|unarodnim pravom, te ako podignu optu`nicu protiv nas, i}i }emo u Hag da se branimo.
Izvor: Izve{taj agencije SRNA iz Beograda o konferenciji za novinare Srpske radikalne stranke.
Citat/rezime: U ovom intervjuu datom u Beogradu [e{eq kaè da je
spreman da ode u Hag iako MKSJ nije legitiman sud. On brani Karayi}a i
Mladi}a i kaè da oni nisu mogli da izdaju direktna nare|ewa srpskim snagama u Republici Srpskoj, ve} da je samo Milo{evi} iz Beograda mogao da izdaje direktna nare|ewa.
Rekao je da u ovom ratu ne postoje nikakve srpske paravojne formacije.
Mo`da tu i tamo postoje mawe oruàne grupe, ali da je ve}ina srpskih dobrovoqaca sluìla u redovima biv{e JNA, srpskih snaga s druge strane Drine
655
ili snaga policije Srbije. Ono {to je Arkan izveo, tako|e je u~iweno iskqu~ivo po nalogu Ministarstva unutra{wih poslova u Beogradu. Arkan u ovom
ratu nije napravio ni jedan jedini nezavisan korak. (prevod s engleskog)
Izvor: Intervju za budimpe{tansku televizijsku mreù MTV.
Datum: februar 1996. godine
Citat/rezime: Polemi{u}i s Vukom Dra{kovi}em, [e{eq pi{e o
hrabrosti koju je pokazao na raznim rati{tima u Bosni i Hercegovini, o
svom snu o Velikoj Srbiji, antisrpskom Ha{kom tribunalu i prokletstvu
onih koji najboqe Srbe izru~e Hagu.
Izvor: Velika Srbija.
Datum: 4. april 1996. godine
Citat/rezime: [e{eq je danas izjavio da to {to se Ha{ki tribunal sada obra}a Savetu bezbednosti s ciqem da prikaè SRJ kao zemqu lupeà, posledwa je ucena svetskih sila. On tvrdi da je taj zahtev do{ao u nezgodno vreme za srpski narod i reìm u Beogradu, jer ~ak ni Milo{evi}u ne odgovara
kad se pokrenu pitawa kao {to su suverenost SRJ, progoni na{ih gra|ana na
Kosovu i Metohiji, Sanyaku i Vojvodini. Skrenuo je pa`wu na to da Milo{evi} traì poslu{nike na politi~koj sceni Republike Srpske koji }e do}i na mesto Radovana Karayi}a, tako da moè da pro{iri svoju mo} i svoju
politiku. (prevod s engleskog)
Izvor: Izve{taj agencije SRNA iz Beograda o konferenciji za novinare Srpske radikalne stranke.
Datum: 10. maj 1996. godine
Citat/rezime: [e{eq je podrào ni{ke {trajka~e i kritikovao su|ewe Du{anu Tadi}u u Ha{kom tribunalu, rekav{i da Tribunal ... nema dokaze ni protiv jednog jedinog Srbina... Sude Tadi}u, pa ga ~ak optuùju za stvari koje sam, navodno, ja uradio. (prevod s engleskog)
Izvor: Izve{taj Na{e borbe o konferenciji za novinare Srpske radikalne stranke, Beograd.
Datum: 7. juni 1996. godine
Citat/rezime: Na mitingu Srpske radikalne stranke nazvanom Za slobodu Republike Srpske, odrànom u Bawaluci, 15.000 okupqenih qudi je iskazalo svoju podr{ku Radovanu Karayi}u i Ratku Mladi}u. [e{eq im se
obratio rekav{i da srpski lideri nikada ne}e biti izru~eni u Hag.
Izvor: SRNA.
02:04:02
Setite se kad je Tu|man udario na (nerazumqivo) i Divoselo. Mi smo za
dva dana tri i po hiqade dobrovoqaca odmah uputili preko Republike Srp656
ske da odbrane Srpsku Krajinu. Na{i bi dobrovoqci, ako treba, plivali

preko Drine. Do{li bi da pomognu svojoj bra}i.
@eqno o~ekujem tu`bu tuìoca Goldstouna i sa nestrpqewem ~ekam putovawe u Hag. Milo{evi} se najvi{e boji odlaska u Hag. Prvo, ja nikada nikakav ratni zlo~in nisam po~inio, niti sam bio sau~esnik u ratnim zlo~inima. Dobrovoqci Srpske radikalne stranke su uvek vaìli kao najdisciplinovaniji borci. Nikada nisu maltretirali i ugwetavali civile, {to nije uop{te bila karakteristika srpskih vojnika u ovom ratu. Dakle, nemamo
~ega da se bojimo. U Hagu mi se moè iskqu~ivo suditi zbog srpskog nacionalizma, kao srpskom nacionalisti, a ja sam spreman da tamo pred o~ima celokupne svetske javnosti branim postavke srpskog nacionalizma i ukaèm na
sve zlo~ine koje je me|unarodna zajednica po~inila protiv srpskog naroda.
Datum: juni 1994. godine; ERN V000-3148.
Snimak ~etnika u Vukovaru koji pevaju: Slobo, Slobo, {aqi nam salate, bi}e mesa, kla}emo Hrvate, [e{eqev telohraniteq se qubi s êletom,
Mirkom Blagojevi}em i jo{ nekolicinom vojvoda.
Novinar: U {tampi se sve vi{e pi{e o me|unarodnom pravosu|u koje }e
omogu}iti da se sudi ratnim zlo~incima.
[e{eq: Ja li~no ne priznajem taj sud u Hagu. Smatram da on nema nikakvih pravnih temeqa, ali ako mene pozovu na sud u Hag, ja }u dobrovoqno odmah oti}i. Takav cirkus nikada ne bih mogao da propustim.
Novinar: Kako }ete se braniti?
[e{eq: Nemam {ta da se branim, ja mogu da napadam. Mi Srbi nismo
èleli ovaj rat. Ovaj rat je nama nametnut. Ovo je rat zapadne Evrope i
Amerike.
SRNA; Srpska radikalna stranka: Ciq Ha{kog tribunala je satanizacija Srba
LD0911220195 SRNA na srpskohrvatskom, 1822 GMT, 9. novembar 1995.
(/redigovano/prevod) Beograd, 9. novembar (SRNA) Vojislav [e{eq,
predsednik Srpske radikalne stranke (SRS) danas nije imao komentara na
nedavne optu`be Ha{kog suda (Me|unarodni krivi~ni sud za ratne zlo~ine)
protiv trojice oficira Jugoslovenske narodne armije jer ne zna da li su te
optu`be osnovane (prevod s engleskog).
Srpska radikalna stranka smatra da je Ha{ki tribunal o~igledno politi~ka institucija, organizovana pod okriqem SAD i drugih zapadnih sila s ciqem satanizacije srpskog naroda. Sjediwene Dràve ratuju protiv
srpskog naroda i stoga ne mogu da sude (prevod s engleskog), rekao je agenciji Beta.
Lider Srpske radikalne stranke je rekao da taj sud nije legitiman i da
nije ni utemeqen u me|unarodnom pravu, te da stoga s pravnog aspekta nije
odrìv (prevod s engleskog).
657
Ako podignu optu`nicu protiv nas, i}i }emo u Hag da se branimo (prevod s engleskog), dodao je [e{eq na dana{woj redovnoj konferenciji za novinare Srpske radikalne stranke.
Isto~na Evropa; nije poverqivo; ma|arski, 960128
Budimpe{ta, televizijska mreà MTV; SRJ: [e{eq spreman da brani
Karayi}a u Hagu
Dopisnik iz Beograda kojem nije navedeno ime; LD2801234969
Budimpe{tanska televizijska mreà MTV na ma|arskom, 18:00 po Grini~u, 28. januar 1996. (Intervju dopisnika iz Beograda kojem nije navedeno
ime sa predsednikom Srpske radikalne stranke Vojislavom [e{eqem; datum
nije naveden zabeleèn, [e{eq govori na srpskohrvatskom uz nasnimqen
prevod na ma|arski) (odlomak u prevodu FBIS) (voditeq iz studija)
([e{eq) Uveren sam da nema pravnih temeqa za osnivawe Me|unarodnog suda u Hagu. Jednostavno, nema pravnih na~ela i normi koji idu u prilog
tom ~inu. Ako me|unarodna zajednica namerava da poziva neke qude na odgovornost i u tu svrhu osniva jedan me|unarodni tribunal, onda najpre mora da
se sudi glavnim liderima Slobodanu Milo{evi}u, Frawi Tu|manu i Aliji Izetbegovi}u (odlomak izostavqen) (prevod s engleskog).
Evropa; nije poverqivo; srpskohrvatski 960404; Beograd
SRNA, Srbija: Lider Srpske radikalne stranke kritikuje Ha{ki
tribunal
LD0404202496 Beograd, SRNA, na srpskohrvatskom, 16:51 po Grini~u, 4.
april 1996.
(redigovano) Beograd, 4. april (SRNA) Vojislav [e{eq, predsednik
Srpske radikalne stranke, izjavio je danas da to {to se Ha{ki tribunal sada obra}a Savetu bezbednosti s ciqem da prikaè SRJ kao zemqu lupeà, posledwa je ucena svetskih sila (prevod s engleskog).
Srpski radikali su predvideli da }e do toga do}i, jer smo znali da se velike sile ne}e zaustaviti kod dejtonske kapitulacije, ve} }e na svaki na~in
nastojati da spre~e ostvarewe srpskih nacionalnih interesa (prevod s engleskog), izjavio je [e{eq na konferenciji za novinare u Beogradu.
Na{a borba, Srbija: [e{eq podràva ni{ke {trajka~e, kritikuje
ha{ka su|ewa
AU1305130296, Beograd, Na{a borba, na srpskohrvatskom, 10. maj 1996.
str. 4
(redigovano) (prevod) Beograd Podr{ka zahtevima ni{kih radnika i
kritika su|ewa Du{anu Tadi}u u Hagu bili su glavna tema ju~era{we konferencije za novinare Srpske radikalne stranke.
[to se ti~e su|ewa Tadi}u, [e{eq je ocenio da je Tribunal osnovan da
bi se sudilo srpskom narodu u celini, kao i da ta institucija nema dokaze
ni protiv jednog jedinog Srbina (prevod s engleskog).
658
Sude Tadi}u, pa ga ~ak optuùju za stvari koje sam, navodno, ja uradio

(prevod s engleskog), rekao je [e{eq i dodao da se skoro dve godine sam nudio Tribunalu, ali da nije uspeo da dobije holandsku vizu. Smatra da Jugoslavija ne bi trebalo da izru~i Tribunalu nijednog svog gra|anina jer bi to zna~ilo odricawe sopstvenog suvereniteta. Amerikanci sad primewuju Bre`wevqevu doktrinu ograni~enog suvereniteta, i mi se tome moramo suprotstaviti (prevod s engleskog).
Beograd SRNA; BiH: Lider Srpske radikalne stranke: Karayi} i Mladi} nikad ne}e biti izru~eni
LD0706193896 Beograd, SRNA na srpskohrvatskom, 17:33 po Grini~u, 7.
juni 1996.
(odlomak u prevodu FBIS) Bawaluka, 7. juni (SRNA) Na skupu odrànom u Bawaluci (najve}em gradu na teritoriji Republike Srpske) pod parolom Za slobodu Republike Srpske, 15.000 okupqenih qudi iz grada i okoline izrazili su svoju podr{ku predsedniku Republike Srpske dr Radovanu Karayi}u i generalu Ratku Mladi}u.
Skup je organizovao op{tinski odbor Srpske radikalne stranke (SRS),
a jedan od govornika je bio lider srpskih radikala Vojislav [e{eq.
[e{eq je odbio da prihvati odgovornost Karayi}a i Mladi}a, kao i
Milana Marti}a, predsednika Republike Srpske Krajine, za navodne ratne zlo~ine za koje ih optuùju Sjediwene Dràve i Zapad, i sloìo se sa
svima prisutnima rekav{i da srpske vo|e nikada ne}e biti izru~ene Ha{kom tribunalu.
Karayi} i Mladi} su najboqe {to je srpska majka u dvadesetom veku rodila i srpska kolevka odwihala, rekao je [e{eq. Dodao je slede}e: Mi one
najboqe me|u nama ne damo i ne}emo izru~iti ni jednog jedinog Srbina.
Datum: juni 1996. godine
[e{eqev govor o tome kako su Srpska demokratska stranka i Srpska radikalna stranka oduvek imale sli~ne platforme i bili potencijalni koalicioni partneri; (Zapad) ho}e da podrije srpske interese; ne}e predati Karayi}a, Mladi}a, Marti}a (Ha{kom tribunalu); ne prihvata Dejtonski mirovni sporazum; muslimani poku{avaju da navedu Srbe da se bore izme|u sebe. [e{eq: Niko ne moè da slomi voqu srpskog naroda. Traè, traè od
Republike Srpske da isporu~i svoje lidere Ha{kom tribunalu. Prete sankcijama, kao da mi nismo navikli na sankcije. Traè neke oficire iz Srbije.
Poku{avaju da uhvate Radovana Karayi}a. Pre dva dana su poku{ali da uhvate ~etni~kog vojvodu i juna~kog branioca srpskog Sarajeva Slavka Aleksi}a,
~lana Centralne otaybinske uprave Srpske radikalne stranke. Traè Amerikanci i drugi zapadwaci da ono najboqe {to je srpska majka u dvadesetom
veku rodila i srpska kolevka odwihala, isporu~e pred Ha{ki tribunal. Da
nas kao narod uni{te, ponize, posrame, da vi{e nikad ne budemo Srbi. To po659
nièwe mi ne prihvatamo. Mi one najboqe me|u nama ne damo. Pogotovo ne

damo Radovana Karayi}a, ni Milana Marti}a, ni Ratka Mladi}a.
Datum: juni 1996. godine
01:53:17 Ratni zlo~inac se moè biti u bilo kakvim ratnim uslovima.
Naravno, ako je ~ovek zaista ~inio ratne zlo~ine, ili nare|ivao drugima,
ili podsticao druge da to ~ine. Me|utim, na srpskoj strani su to bili zanemarqivi slu~ajevi, rekao bih. Ne mogu da kaèm da nikad nijedan Srbin nije po~inio nikakav ratni zlo~in, ali ti ratni zlo~ini sa srpske strane nisu
sistematski nalagani, ~iweni, organizovani i tako daqe.
...
Dakle, boje se mog dolaska u Hag. Ali sam protiv toga, protiv sam kategori~ki da se bilo koji Srbin izru~uje Ha{kom tribunalu, iz vi{e razloga.
Prvo, zato {to mi, Srbi, ne zasluùjemo da imamo dràvu ako }emo nekome
drugome na{e dràvqane isporu~ivati. Drugo, Ha{ki tribunal je pokazao
da je izrazito antisrpski orijentisan. Tre}e, nema nikakvog realnog pravnog
osnova za postojawe Ha{kog tribunala i zato nema nikakvih razloga da se
Srbi isporu~uju. I ~etvrto, {to je najva`nije, Ha{ki tribunal ono najboqe
{to je srpska majka u dvadesetom veku rodila i srpska kolevka odwihala, proziva za ratne zlo~ine i traì da im se sudi u Hagu, a to zaista ni po koju cenu ne smemo prihvatiti.
Pra}ewe sredstava javnog informisawa, Outreach program MKSJ-a
4. juli 2001. godine
V.I.P.
Reakcije srpskih politi~ara na Milo{evi}evo pojavqivawe pred Tribunalom
Lider ekstremne desni~arske Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav
[e{eq, veli~ao je u utorak Milo{evi}evo dràwe pred MKSJ-om.
Drago nam je da je Slobodan Milo{evi} jak i da se dostojanstveno nosi
sa kriminalnim Ha{kim tribunalom, izjavio je [e{eq na konferenciji za
novinare u Skup{tini SRJ. Dodao je da Srpska radikalna stranka èli da
Milo{evi} istraje s takvim stavom, da odbrani interese srpskog naroda i
raskrinka Ha{ki tribunal, koji je oru|e NATO-a. (prevod s engleskog)
21. oktobar 2001. godine, Spits
[e{eq preti kraqici Beatriks i Tribunalu
Podgorica Srpski politi~ar ekstremne nacionalisti~ke struje Vojislav [e{eq, prete}i je govorio o Me|unarodnom sudu za Jugoslaviju i kraqici Beatriks. Do toga je do{lo nakon vesti da je sud UN u Hagu u vezi s wim
otpo~eo istrage o ratnim zlo~inima u Hrvatskoj. Napa{}u Ha{ki tribunal, a holandska kraqica }e biti deo kolateralne {tete, izjavio je [e{eq,
660
kako javqa novinska agencija bosanskih Srba SRNA. Kolateralna {teta je

eufemizam koji je NATO tokom bombardovawa 1999. koristio za nenamerne
civilne `rtve. (ANP)
Pra}ewe sredstava javnog informisawa, Outreach program MKSJ-a
20. novembar 2002. godine
V.I.P naslovi
Protest Milo{evi}evih pristalica
Nekoliko stotina pristalica biv{eg predsednika SRJ Slobodana Milo{evi}a okupilo se u utorak u centru Beograda traè}i da ga puste iz Pritvorske jedinice Ha{kog tribunala radi le~ewa u Jugoslaviji, javqaju beogradska sredstva javnog informisawa.
Skupu koji je organizovalo udruèwe Sloboda za odbranu Slobodana Milo{evi}a obratio se i lider Srpske radikalne stranke Vojislav
[e{eq.
[e{eq je izjavio da su Ha{ki tribunal osnovali neprijateqi srpskog
naroda da bi sudili srpskim liderima, srpskim borcima za slobodu i srpskim dràvnicima. U Ha{kom tribunalu ne sudi se Milo{evi}u ve} Srbiji i celom srpskom narodu. Milo{evi} u Hagu ne brani sebe ve} srpski narod, ~ast, istoriju i dostojanstvo Srbije, rekao je [e{eq.
Skupu se obratio i episkop Srpske pravoslavne crkve Filaret koji je
rekao da Milo{evi} u Hagu brani Srbiju i srpski narod, dodav{i da se
Milo{evi} brani herojski, mudro i ponosno. (prevod s engleskog)
Izvor: Publika
Preda}u se, ali ne bez borbe srpski nacionalisti~ki lider
Tekst ~lanka S. Nikoli}a: Bori}u se protiv wih {e{irom, {tapom,
jaknom, motkom, objavqenog u crnogorskom dnevniku Publika 22. januara.
Komentari{u}i {ta }e da u~ini ukoliko protiv wega bude pokrenut
krivi~ni postupak, lider radikala je rekao da }e da spakuje kofere i ukrca
se na prvi avion.
Definitivno ne}u ~ekati da me uhapsi dosovska gamad. Oti}i }u u Hag,
ali kad stignem tamo, ne}u se predati. îm stignem na aerodrom bori}u se
protiv wih na svaki mogu}i na~in, {e{irom, {tapom, jaknom, motkom... (izostavqen tekst kao u objavqenom tekstu) (prevod s engleskog).
Deutsche Presse Agentuur
3. februar 2003. godine, ponedeqak
Ha{ki tribunal }e mo`da podi}i optu`nicu protiv ekstremnog srpskog politi~ara
Beograd, 3. februar Tuìla{tvo Me|unarodnog suda za ratne zlo~ine
u Hagu priprema optu`nicu protiv ekstremnog srpskog politi~ara Vojisla661
va [e{eqa, javio je u ponedeqak beogradski dnevnik Danas, pozivaju}i se

na izvore bliske srpskoj vladi.
Miodrag Isakov, jedan od lidera vladaju}e koalicije Demokratska opozicija Srbije (DOS) rekao je ovog vikenda da je u razgovoru s diplomatama
Saveta Evrope saznao da je glavni tuìlac Ha{kog tribunala, Karla del
Ponte, ve} potpisala optu`nicu protiv [e{eqa. [e{eq je aktivno u~estvovao u mobilizaciji dobrovoqa~kih paravojnih snaga koje su po~etkom
1990-ih slane na rati{te u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
Wegova Srpska radikalna stranka podràvala je politiku nekada{weg jugoslovenskog lidera Slobodana Milo{evi}a i bila deo wegovog
reìma tokom posledwe tri godine wegove vladavine, kad je do{lo do rata
na Kosovu.
[e{eq je izjavio da }e rado oti}i u Hag da uni{ti Me|unarodni sud
za ratne zlo~ine ukoliko pokrene sudski postupak protiv wega.
SRT (Televizija Republike Srpske)
Datum: 1996, 1997. godine
OKane: Zaista mi je te{ko da razgovaram s vama jer mi se ~ini da ste zadovoqni samim sobom u vezi sa svim ovim. Bila sam u Bosni i videla sam {ta
je nus-proizvod va{ih dela i doktrine me|unacionalne mr`we koju ste propagirali, a vi ovde sedite i sme{ite se.
[e{eq: Sme{no mi je va{e licemerje. Sme{an mi je va{ nedostatak
morala. Va{a zemqa je kriva {to je do{lo do rata u Bosni i Hercegovini,
jer ste priznali Bosnu i Hercegovinu kao nezavisnu dràvu, a ona ne moè
postojati kao nezavisna dràva, jer mi Srbi to ne}emo.
OKane: Dobrim delom se radi o ratu protiv civila i to je ono {to je te{ko svariti kad je re~ o va{im qudima, to {to vode prqav rat.
[e{eq: Ako imate problema sa stomakom, ja nisam lekar. Naàlost, ne
mogu vam pomo}i.
OKane: Nemam ja problema sa stomakom, nego moj stomak vas te{ko podnosi. Dovi|ewa.
Ona potom intervjui{e Milana Pani}a, koji govori o tome kako korumpirano rukovodstvo stvara me|unacionalne probleme.
Nedeqni telegraf
21. april 2004. godine
str. 6, 7 i 8
Ekskluzivno integralni tekst pisma koje je Vojislav [e{eq iz pritvora u Hagu uputio Tomislavu Nikoli}u.
Sistematski me psihi~ki mu~e jer sam raskrinkao aferu oko kra|e novca UN u Ha{kom sudu
Tomislav Nikoli}: Pismo doneo golub pismono{a
662
Pismo koje je lider Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq uputio

iz ha{kog pritvora zameniku predsednika radikala Tomislavu Nikoli}u odjeknulo je u ponedeqak, 19. aprila, kao medijska senzacija u Beogradu. Iako je
[e{equ, po odluci Ha{kog tribunala, odre|ena mera stroge izolacije, u
okviru koje mu je onemogu}en ~ak i privatni kontakt sa porodicom, on je
ipak, i pored rigorozne kontrole, uspeo da se obrati svojim strana~kim saradnicima, traè}i da se wegove poruke iz pritvora prenesu srpskoj javnosti, i to ba{ u trenutku kada po~iwe izborna kampawa.
[e{eqevo pismo stiglo mi je preko goluba pismono{e na{alio se
Tomislav Nikoli}, odbijaju}i da komentari{e detaqe o komunikaciji na liniji Hag Beograd.
Pismo objavqujemo u celosti.
***
Tomislavu Nikoli}u Beograd
Dragi Tomo,
Posle tri i po meseca potpune izolacije ukazala mi se prilika da Ti po{aqem ovo pismo, nadaju}i se da }e ono sti}i do Tvojih ruku. Slobodno ga moè{ dati novinarima, {to }e moje tamni~are dodatno razbesneti, a mene sigurno obradovati, jer se u zatvoru najprijatnije ose}am kad posmatram sudije, tuìoce, ~lanove Sekretarijata i zatvorsko osobqe, prepune mr`we i nemo}ne zlobe {to ne mogu da me slome i ubace u sopstvenu ma{inu za lomqewe svesti i voqe. Uz ovo pismo dostavqam Ti i tekst moje predizborne poruke. Poruku prekucajte, a pretpostavqam da jo{ ima{ listova sa mojim blanko potpisom. Prekucanu poruku moète dati novinarima i ~itati na mitinzima, kao {to ste to radili u prethodnom izbornom turnusu.
Meni svakog meseca produàvaju zabranu bilo kakvog kontakta sa spoqnim svetom. Ovog puta to je izri~ito obrazloèno opasno{}u mog uticaja na
predstoje}e predsedni~ke izbore. Uz to poku{avaju da me ponize nude}i mi
da se iz upravnikove kancelarije, pod strogim nadzorom samo ku}i javim. Iako me mnogo mu~i nedostatak bilo kakvog kontakta sa porodicom, na takvo
ponièwe sigurno nikad ne}u pristati, niti prihvatiti bilo kakvu diskriminaciju u odnosu na ostale ha{ke robija{e, pa makar me deset godina dràli izolovanog. Uostalom, vreme mi ne prolazi uzaludno, jer neprekidno ne{to ~itam i pomalo pi{em.
Uveren sam da }e{ pobediti na predstoje}im predsedni~kim izborima,
jer je srpski narod ve} shvatio ko su mu iskreni i odani sinovi, a ko izdajnici i strani pla}enici. Tvoji glavni konkurenti, Mar{i}anin i Tadi}, nisu
Ti politi~ki, intelektualno i moralno ni do kolena, a o patriotizmu da se
i ne govori. Mada sama po sebi ne donosi posebno zna~ajna ustavna ovla{}ewa, predsedni~ka funkcija bi Ti omogu}ila da jo{ efikasnije kritikuje{
vladu, koja }e se verovatno uskoro i raspasti.
663
Pre ne{to vi{e od mesec dana premestili su me u zatvorski blok u kome je sme{ten Slobodan Milo{evi}. Svakog dana se druìmo i razgovaramo
o najraznovrsnijim temama. Milo{evi} se odli~no brani, pun je entuzijazma
i svestan da se bori za interese otaybine i Srpstva. Psihi~ki ga samo poga|a orkestrirana hajka protiv wegove porodice. Srpski neprijateqi smatraju da ga upravo tako mogu slomiti. Vrhunac se desio ju~e kada su RTS i BK objavili da je neki kriminalac u ulozi za{ti}enog svedoka izjavio da je Milo{evi}ev sin Marko nudio pet miliona maraka za \in|i}evo ubistvo. Takvu
vest je policija lansirala jo{ pre nekoliko godina, ali su \in|i}a nesumwivo ubili oni isti koji su ga doveli na vlast. Bilo bi dobro da se jo{ odlu~nije u Narodnoj skup{tini i preko medija suprotstavite progonu Milo{evi}eve porodice.
[to se ti~e Komiteta za moju odbranu i mojih pravnih savetnika, za mene treba da uradite slede}e stvari:
1. Da Maja Gojkovi} i Slavko Jerkovi} pripreme i meni dostave podnesak u obliku zahteva da mi Sekretarijat suda na ime tro{kova pripremawa
odbrane u 2003. godini isplati 200.000 dolara. Oko sastavqawa tro{kovnika
neka konsultuju druge advokate.
2. Treba da mi mese~no pripremate po tri podneska u vidu najrazli~itijih zahteva, sa osloncem na Statut i pravilnike i obima deset strana. Sve mi
podneske dostavqajte u dva primerka.
3. Glavni razlog sistematskog psihi~kog mu~ewa kojem me podvrgavaju je
taj {to sam krajem pro{le godine raskrinkao veliku kriminalnu aferu oko
kra|e novca Ujediwenih nacija. Zapravo sam samo dodirnuo vrh ledenog brega. Glavni kriminalci su sekretar suda Hans Holcijus, wegov zamenik Dejvid
Tolbert, ali su im sau~esnici mnoge sudije, tuìoci i slu`benici. Dobro bi
bilo da jednom nedeqno po tom pitawu pravite saop{tewe od 2-3 strane, delite novinarima i preko Interneta upu}ujete na razne inostrane institucije, i da u tome ne zaboravite lopovsku ulogu Tome File, Sendi Grubi} i drugih. Stalnim potencirawem tog problema natera}ete nekog iz Ujediwenih
nacija da se ozbiqnije pozabavi ha{kim lopovlukom.
Kad dobije{ ovo pismo, javi Jadranki i deci da sam dobro, ali da jo{ zadugo ne}emo mo}i da se vidimo niti razgovaramo telefonom. Nagrdi Dramli}a {to kasni sa {tampawem kwiga. Poùri Marinu da {to pre u Srpskoj slobodarskoj misli objavite kompletne stenograme prvog dela Milo{evi}evog su|ewa. Nadam se da }e{ sada imati vi{e mogu}nosti za {tampawe Velike Srbije. Pozdravi sve na{e prijateqe, uveren sam da }e Srpska
radikalna stranka i daqe ostati ~vrsta, jedinstvena i odana svojoj izvornoj
ideologiji.
U Hagu, 15. aprila 2004. godine
664
Vojislav [e{eq
P.S. Ako je Ogwen zavr{io pripreme, neka {tampa kwigu 53. i u wu ubaci one ~etiri fascikle tuìo~evog materijala. Ako ima praznog prostora,
neka ga popuni novinskim ise~cima.
Nikome nemoj da kaè{ na koji na~in je ovo pismo stiglo do tebe. Vi svi
moète da mi pi{ete neograni~eno, jer ova ha{ka govna spre~avaju da ja na
bio koga mogu vr{iti ideolo{ki uticaj. Kad drugi na mene uti~u ni{ta im
ne smeta, pa mi pisma stiù sa raznih strana sveta. Ogwen neka mi pi{e koje su kwige spremne za {tampu, a koje jo{ priprema. Qiqa neka mi po{aqe
kwigu Zadu`bina Kosova i 11, 12.i 13. tom Isidorinih dela, a neka temeqito prikupi sve tekstove Vladimira Jovanovi}a (otac Slobodana Jovanovi}a). Ako je Igor Mirovi} skupio sva dela Ja{e Tomi}a, moè odmah da mi
{aqe. Jadranki dostavi ova pisma za wu i decu.
Obra}awe Karle del Ponte, glavnog tuìoca Me|unarodnog krivi~nog
suda za biv{u Jugoslaviju Savetu bezbednosti Ujediwenih nacija
U nastavku sledi integralni tekst izjave gospo|e Karle del Ponte, glavnog tuìoca Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju Savetu bezbednosti Ujediwenih nacija od 29. juna 2004. godine.
[...]
Prvi kqu~ni izazov predstavqa to {to relevantne vlasti, a naro~ito
vlasti Republike Srpske u Bosni i Hercegovini i vlasti Srbije i Crne Gore, nisu uhapsile ili navele na predaju, bilo dobrovoqno ili uz primenu mera prisile, dvadeset optuènih lica koja su i daqe na slobodi. U tu brojku
nisu ukqu~ena dva optuèna lica za koja su optu`nice i nalozi za hap{ewe
zape~a}eni.
To {to ti begunci nisu uhap{eni ima ~itav niz posledica po strategiju okon~awa rada suda. To onemogu}ava Me|unarodni sud da spoji predmete za
koje bi moglo da se vodi zajedni~ko su|ewe. Stoga smo primorani da vodimo
odvojena su|ewa za istu bazu zlo~ina, {to ima za posledicu veliki gubitak
vremena. Na primer, da je po~etkom godine uhap{en Radovan Karayi}, bilo
bi mogu}e spojiti wegov postupak s postupkom koji se vodi protiv Kraji{nika i jo{ jednog nekada{weg visokog funkcionera bosanskih Srba, protiv kojeg je su|ewe trenutno u toku. U tom konkretnom predmetu najverovatnije smo
izgubili vi{e od godinu dana vremena u sudnici. Mogu}nost da sprovedemo
druga spajawa postupaka je ograni~ena ne samo pote{ko}ama s kojima smo suo~eni u vezi s blagovremenom predajom, ve} i pukom veli~inom sudnica, koja
onemogu}ava da se su|ewa vode protiv vi{e od {est ili sedam optuènih.
To {to ti begunci nisu uhap{eni, odnosno {to se nisu predali, u velikoj meri uti~e na strate{ko planirawe Tuìla{tva. Mi smo stoga suo~eni
s dilemom da li da se usredsredimo samo na optuène koji su ve} pritvoreni
od strane Me|unarodnog suda, ili da planiramo su|ewe optuènima koji su
bili na visokim poloàjima, kao {to su Karayi}, Mladi}, Gotovina i drugi
za koje se, naàlost, ne zna koliko }e jo{ biti u bekstvu. Jedna od neplanira665
nih posledica strategije za okon~awe rada suda jeste to {to begunci i sistemi wihove za{tite poku{avaju da odugovla~e do 2008. godine, u nadi da }e
uma}i pravdi, po{to smatraju da }e uskoro iste}i rok za wihovo su|ewe u Hagu. Imaju}i to u vidu, bilo bi u interesu pravde ista}i da }e MKSJ nastaviti da radi sve dok se ne obezbedi da se osobe u bekstvu, navedene u Rezoluciji
br. 1503 i Rezoluciji br. 1534 Saveta bezbednosti ne izvedu pred sud.
[...]
Tre}i glavni izazov s kojim je suo~en MKSJ jeste pitawe pune saradwe
svih dràva. Saradwa dràva biv{e Jugoslavije ne samo {to predstavqa
pravnu obavezu, ve} je i od kqu~nog zna~aja za uspe{no sprovo|ewe strategije okon~awa rada suda. Osim da hapse optuène po~inioce krivi~nih dela,
dràve imaju obavezu da omogu}e pristup svedocima i dokumentima. Pisana
procena statusa saradwe dràva biv{e Jugoslavije i daqe odraàva pravo
stawe stvari.
Hrvatske vlasti trenutno u potpunosti sara|uju s mojom slu`bom. Ta saradwa mora da se nastavi i ja o~ekujem da }e Hrvatska prona}i Gotovinu i
prebaciti ga u Hag {to je pre mogu}e, {to }e se, nadam se, dogoditi pre nego
{to vam se slede}i put ovako obratim.
Vlasti Srbije i Crne Gore od decembra skoro da nisu uop{te sara|ivale, a ta dràva je postala uto~i{te za osobe u bekstvu. Najmawe 15 optuènika koji su na slobodi, me|u kojima je Ratko Mladi}, mahom su tamo. Prema nedavno dobijenim informacijama, begunci za koje se veruje da ìve u Republici Srpskoj prebegli su preko granice. Sada ~ak oklevam da srpskim vlastima dam ikakve podatke o tim beguncima, jer su mi, kad sam posledwi put dala
precizne informacije o jednom beguncu optuènom za genocid u Srebrenici, koji je bio na visokom poloàju, rekli da usled politi~kih okolnosti nije zgodno da ga uhapsim. Saznala sam da je nakon toga nestao.
Nema napretka ni po drugim pitawima koja iziskuju saradwu Srbije i
Crne Gore. Tokom proteklog meseca je izdat mali broj garancija na osnovu
kojih svedoci mogu da do|u da svedo~e pred MKSJ-om, ali se mahom radilo o
svedocima odbrane, a ne Tuìla{tva. Jo{ uvek nije odgovoreno na vi{e od
50 zahteva za izdavawe garancija. Od zvani~nika s vrha u nekoliko navrata se
~ulo da }e se saradwa obnoviti nakon predsedni~kih izbora koji su odràni
13. i 27. juna. Stoga }emo u bliskoj budu}nosti mo}i da procenimo da li su te
vlasti ozbiqne ili jednostavno poku{avaju da dobiju na vremenu. Ako tokom
narednih nedeqa ne do|e do prebacivawa zna~ajnijeg broja begunaca, mora}u
da zakqu~im da Srbija i Crna Gora i daqe nije voqna da ispo{tuje svoje me|unarodne pravne obaveze.
Gospodine predsedni~e, ekselencije,
Podr{ka me|unarodne zajednice u celini, kao i svih dràva ~lanica
UN, i daqe je od kqu~nog zna~aja za obezbe|ivawe saradwe dràva biv{e Jugoslavije. Isto tako, neke me|unarodne institucije, kao {to je SFOR u Bosni i Hercegovini, treba da odigraju zna~ajnu ulogu u hap{ewu i prebaciva666
wu begunaca. SFOR je posledwi put uhapsio nekog begunca u Bosni i Hercegovini u julu 2002. godine. Nadam se da }e nove strategije koje se trenutno razra|uju u vezi sa budu}no{}u me|unarodnih snaga u toj zemqi biti efikasnije u potrazi za optuènim po~iniocima krivi~nih dela i wihovom hap{ewu.
Ukoliko neka dràva ne po{tuje svoje obaveze, jedino {to ja, kao tuìlac, mogu da u~inim, jeste da o tome izvestim predsednika MKSJ-a, koji }e na
to skrenuti pa`wu Saveta bezbednosti. Dana 4. maja 2004. godine predsednik
Meron je uputio Savetu izve{taj o tome da Srbija i Crna Gora nikako ne ispuwava svoje pravne obaveze. Apelujemo na Savet da stane na put tom obrascu
nepruàwa saradwe. Ukoliko se dopusti da takva situacija potraje, to }e
ugroziti ne samo strategiju okon~awa rada Me|unarodnog suda, ve} i ono {to
}e on ostaviti u nasle|e.
Gospodine predsedni~e, ekselencije,
Poruka koju {aqu `rtve najgorih zlo~ina poznatih ~ove~anstvu i daqe
je ista, bez obzira na to odakle su one. Za wih je va`no ostvarewe pravde, ne
samo zato da bi se uverile da su zlo~inci ka`weni, ve} i zato {to shvataju
da stabilnost i mir u wihovim zemqama zavisi od sudskog postupka. Pribliàvaju}i se desetogodi{wici genocida u Srebrenici i potpisivawa Dejtonskog sporazuma, pribliàvamo se jo{ jednom jubileju: Radovan Karayi} i Ratko Mladi} su na slobodi ve} skoro deset godina. Dokle }e se tolerisati to
{to ove vo|e uspevaju da umaknu pravdi? Dokle }e se tolerisati to {to oni
prave parodiju na ra~un pravde i na ra~un toga {to Savet bezbednosti neprestano nastoji da se oni uhapse i izvedu pred sud?
V.I.P. Daily News Report
êtvrtak, 13. februar 2003.
Ha{ki tribunal
Gospo|a Del Ponte u ponedeqak u Beogradu
Nema optu`nice protiv [e{eqa
Glavni tuìlac Ha{kog tribunala, Karla del Ponte, poseti}e u ponedeqak Beograd tokom redovne radne posete, javio je u ~etvrtak Glas
javnosti.
Gospo|a Del Ponte }e se sastati sa predsednikom Vlade Srbije Zoranom
\in|i}em i {efom savezne diplomatije Goranom Svilanovi}em, s kojima }e
razgovarati o pitawima saradwe i hap{ewa osoba u bekstvu koje se nalaze na
ha{kom spisku, a smatra se da se nalaze na teritoriji savezne dràve.
Portparol Tuìla{tva Florens Artman izjavila je za Tanjug da gospo|a Del Ponte ne dolazi s novim optu`nicama.
Tokom redovne konferencije za novinare odràne u sredu, gospo|a Artman je saop{tila da }e se u Beogradu razgovarati o saradwi i osobama u bekstvu, to jest o osumwi~enima koji su i daqe na slobodi.
667
Glas javnosti prenosi izjavu Gorana Svilanovi}a da Karla del Ponte

ne dolazi u Beograd zbog optu`nice protiv Vojislava [e{eqa, lidera Srpske radikalne stranke (SRS).
Pomo}nik saveznog ministra pravde Neboj{a [arki}, izjavio je da ne
poseduje nikakve informacije o ha{koj optu`nici protiv Vojislava [e{eqa, jer Ministarstvo pravde vi{e nije nadle`no za ha{ke optu`nice, rekao je [arki}.
Nakon Beograda, gospo|a Del Ponte }e posetiti Podgoricu, gde }e se 18.
februara sastati s premijerom Crne Gore Milom \ukanovi}em. Kako kaè
gospo|a Artman, gospo|a Del Ponte }e zavr{iti balkansku turu 19. februara u Skopqu, gde }e se sastati sa makedonskim premijerom Brankom Crvenkovskim.
Vasiqevi}: [e{eqeva jedinica u~estvovala u egzekucijama u Ov~ari
Svedok Tuìla{tva, nekada{wi na~elnik Slu`be bezbednosti Jugoslovenske narodne armije (JNA) Aleksandar Vasiqevi}, rekao je u sredu tokom
su|ewa biv{em jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Milo{evi}u u Ha{kom tribunalu da su neki pripadnici paravojne jedinice Srpske radikalne stranke (SRS) u~estvovali u egzekuciji 260 hrvatskih zatvorenika na poqoprivrednom dobru Ov~ara kod Vukovara u novembru 1991. godine, javqaju
beogradska sredstva javnog informisawa.
Lider ekstremne Srpske radikalne stranke, Vojislav [e{eq, posledwe
dve nedeqe tvrdi da se Ha{ki tribunal sprema da otpe~ati optu`nicu protiv wega. Najavio je da }e dobrovoqno oti}i u Hag ako mu holandske vlasti
odobre vizu.
Vasiqevi} je rekao da je ta jedinica nazivana [e{eqevom jedinicom
ili ~etni~kom jedinicom. Taj svedok je izjavio da se u dokumentima ta jedinica vodila kao odred, i to ne kao odred u okviru snaga Teritorijalne odbrane (TO), {to zna~i da je delovala kao paravojna formacija.
Vasiqevi} je rekao da je aktivnostima srpskih paravojnih jedinica i Jugoslovenske narodne armije tokom napada na Vukovar koordinisao Radovan
Stoj~i} Baya, visoki funkcioner Ministarstva unutra{wih poslova Srbije (MUP). Stoj~i} je ubijen u aprilu 1997. godine u Beogradu, dok je bio na
funkciji vr{ioca du`nosti ministra unutra{wih poslova.
Biv{i na~elnik Slu`be bezbednosti JNA tako|e je rekao da je vojna
linija MUP-a Srbije po~etkom 1990. godine formirala paravojne formacije i usmeravala ih na rati{te.
U sredu je godinu dana otkako je po~elo su|ewe Milo{evi}u. Do sada je
saslu{ano 149 svedoka. Zbog Milo{evi}evih zdravstvenih problema su|ewe
je bilo odloèno za ukupno 25 dana.
Milutinovi}, [ainovi} i Ojdani} pojavi}e se zajedno pred sudom u
~etvrtak
Biv{i predsednik Srbije Milan Milutinovi}, biv{i zamenik predsednika Vlade Nikola [ainovi} i biv{i na~elnik General{taba Vojske Jugo668
slavije Dragoqub Ojdani} zajedno }e se po prvi put pojaviti pred Pretresnim ve}em Ha{kog tribunala (MKSJ) u ~etvrtak na statusnoj konferenciji u vezi sa spajawem wihovih postupaka, javqa Tanjug.
Milutinovi}, [ainovi} i Ojdani} su odvojeno izjavili da nisu krivi ni
po jednoj od ta~aka optu`nice kojom se, zajedno s biv{im predsednikom Jugoslavije Slobodanom Milo{evi}em i biv{im ministrom unutra{wih poslova Srbije Vlajkom Stojiqkovi}em, terete za zlo~ine po~iwene na Kosovu
1999. godine.
[ainovi} i Ojdani} su se dobrovoqno predali Ha{kom tribunalu pro{log prole}a, a Milutinovi} je to isto u~inio u januaru, nakon {to mu je istekao mandat predsednika Srbije. Vlade Srbije i Jugoslavije ponudile su garancije za wihovo privremeno pu{tawe na slobodu pre po~etka su|ewa. U julu 2002. sudsko ve}e MKSJ-a odlu~ilo je da prihvati garancije za [ainovi}a i Ojdani}a i pusti na slobodu do po~etka su|ewa, ali je, po àlbi Tuìla{tva, preina~ilo tu svoju odluku.
Zajedni~ka optu`nica protiv Milo{evi}a i wegovih saradnika podignuta je 24. maja 1999. i dopuwena 29. oktobra 2001. godine.
ânak: Zabrinut zbog toga {to je [e{eq do{ao do dokumenata MKSJ
Predsednik Skup{tine Vojvodine Nenad ânak, u sredu je izjavio da su
tvrdwe lidera ekstremne Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislava [e{eqa, zapravo bele{ke sa wegovog (ânkovog) susreta sa istraìteqima Ha{kog tribunala od pre godinu dana, ta~nije 27. februara 2001. u wegovom stanu, javqaju beogradska sredstva javnog informisawa.
ânak je za novosadski dnevni list Dnevnik izjavio da moè samo da zakqu~i da je razgovor bio prislu{kivan ili, {to je tako|e mogu}e ali i opasnije, da je dokumentacija sa tog susreta iskopirana direktno iz Ha{kog
tribunala.
[e{eq je u nedequ novinarima podelio primerke teksta za koji tvrdi
da predstavqa bele{ke razgovora ha{kih istraìteqa sa ânkom.
Prepoznao sam tekst koji je [e{eq obelodanio, ukqu~uju}i citate i
imena koja sam pomenuo. To pokazuje da je ta~an utisak da nikom ko èli da
svedo~i nije garantovana tajnost, upozorio je ânak.
[ef Outreach programa Tribunala u Beogradu, Matijas Helman, izjavio
je u ~etvrtak za dnevnik Nacional da nema komentara na ânkove sumwe.
Helman je istakao da se poverqivosti svih postupaka tokom istrage pridaje
velika pa`wa i da se posebno vodi ra~una o poverqivosti svih dokumenata,
kako ne bi pali u ruke pogre{nim osobama.
ânak je potvrdio da je spreman da, ukoliko bude pozvan, svedo~i pred
Ha{kim tribunalom u vezi sa zlo~inima i etno-politi~kim ~i{}ewem u
Vojvodini.
Nad narodom u Vojvodini je po~iwen zlo~in genocida, jer su gra|ani mahom hrvatske, ali i druge nacionalnosti, kao i politi~ki suparnici progo669
weni, (isterani) iz svojih sela fizi~kom silom. Dvadeset sedam sela u Vojvodini bilo je direktno izloèno progonu, izjavio je ânak.
Rekao je da u Vojvodini ima nerazre{enih ubistava i da je bilo slu~ajeva da su qudi zadavqeni ìcom u svojim dvori{tima, da su deci prislawali
pu{ke na ~ela, a u dvori{ta ubacivano na desetine bombi.
ânak tvrdi da ima informacije o tim pitawima, koje je spreman da ponudi pravosudnim organima, i to ne samo u Hagu.
Primeri fizi~kog i/ili verbalnog nasiqa ovog optuènog
(Onde gde je to bilo mogu}e, priloène su kopije pisanih izve{taja iz kojih
su pravqeni rezimei ili preuzeti dati odlomci, kao i kompletni
transkripti relevantnih video snimaka. Ukoliko su bili dostupni,
priloèni su i prevodi.)
Citat/rezime:
Voditeq: Da li ima{ telohraniteqe?
[e{eq: Pa {ta }e mi telohraniteq kad sam ja najja~i!?
Voditeq: Dobro. Jesi li ve~eras do{ao ovde u studio bez telohraniteqa
ili sa?
[e{eq: Bez telohraniteqa.
Voditeq: Je l ima{ neko oru`je kod sebe?
[e{eq: Imam. Imam pi{toq (vadi pi{toq i pokazuje ga publici).
Voditeq: Qudi, je l vi verujete? Dobro, dobro, dobro, u redu, verujem.
Dobro, a zbog ~ega ga nosi{? Je l se ose}a{ nesigurno ili...?
[e{eq: Ne, pa tako, prija mi. Lepo mi stoji, i tako.
Izvor: Originalna traka; 01:18:55: TV Politika; Minimaksovizija
(popularni zabavni program u Srbiji)
Datum: otprilike 14. juni 1991. (ili 13. ili 16. juni 1991)
Referentni broj: V000-2184
Citat/rezime: Voditeqka neprestano traì od [e{eqa da odgovori da
li kod sebe ima pi{toq. Traì od wega da ga stavi na sto ukoliko ga ima, jer
ne èli da razmi{qa o tome koja pitawa sme da mu postavi u strahu da }e on
da reaguje nasilno. On wu neprestano pita za{to insistira na tome da pri~a
o pi{toqu. To se razvija u diskusiju me|u svim u~esnicima okruglog stola.
Izvor: 00:04:00; NTV Studio B Okrugli sto u vezi s izborom odbornika op{tine Rakovica za gradsku skup{tinu Beograda.
670
Citat/rezime: Nemontirani snimak [e{eqa okruènog taksistima,

nakon ~ega jedan od [e{eqevih telohraniteqa ispaquje hitac u vazduh;
Napomena: [e{eqeve i novinareve izjave su samo rezimirane.
[e{eq: Kad sam se pojavio (...) neki su me pozdravili, a onda se za~ula
grupa pripadnika Srpskog pokreta obmane, koji su po~eli da vre|aju (...) i do{lo je do tog verbalnog duela. (...) Oni su to vre|awe nastavili onako sa neke pristojne udaqenosti, toliko da mogu da dobace, da opsuju. (...) Opsovao mi
je jedan od wih majku. (...) Udario sam ga. Do{lo je do nekog ko{kawa. (...) Onda je ta ruqa krenula prema nama i jedan iz mog obezbe|ewa je pucao iz pi{toqa u vazduh (...). Meni je ào {to na snimku nismo videli i ono skandirawe
Svi, svi, svi (slogan SPO-a).
Potom je govorio o udruèwu taksista koje je organizovalo protest taksista. Tim udruèwem rukovode Nemci i Amerikanci; jedan od organizatora
je Milan Nikoli}, Hrvat iz Imotskog, gde su svi Hrvati usta{e. Novinar ga
prekida.
Du{ko Peji} (taksista) opisuje kako je [e{eq pre{ao ulicu (iza{av{i iz Skup{tine) i napao jednog od wegovih kolega Sko~io je na wega i udario ga rukom, {to je ovaj uzvratio, pa ga je [e{eq {utnuo. Zatim su prisko~ili telohraniteqi i po~eli da {utiraju na{eg kolegu. Telohraniteqi su
zatim potegli oru`je: pi{toqe i automate, a jedan od wih je ispalio hitac
pored moje glave i govorio mi da prestanem. Zatim je [e{eq naredio telohranitequ da prestane da puca: êr~ile, nemoj da puca{! Nije ta~no saop{tewe policije da je pucala nepoznata osoba. [e{eq je potegao pi{toq, a
kad smo krenuli ka wemu sklonio ga je iza le|a.
[e{eq: Da l neko smatra da ima pravo da psuje koga god. (...) Oni koji su
bili malo bliì, pa su psovali, vre|ali, ti su morali da dobiju batine i to
}e se uvek ponoviti. (...) Sme{ne su ove tvrdwe da su va|eni automati. Izva|eni su samo pi{toqi i jedan automatski pi{toq. (...) [to se ti~e ovih pi{toqa koje imamo, svaki od nas ima dozvolu za svoj pi{toq, a automatski pi{toq je vlasni{tvo Srpske radikalne stranke i koristi se iskqu~ivo kad
treba iz razloga bezbednosti. (...) Jedan je metak ispaqen (...). On je pucao (...)
u trenutku kad mu je zapretila opasnost. (...) Po{to pretpostavqamo da bi
mogla da mu preti opasnost (...), mi smo ga za neko vreme sklonili iz Beograda. [to se ti~e tog nekog êr~ila, nikoga nisam oslovio tim imenom. (Prikazan je [e{eq kako se udaqava, a odmah iza wega ~ovek s automatskim pi{toqem u ruci). [to se ti~e tog ~oveka, on je ~lan mog obezbe|ewa i moj li~ni voza~, a nosio je automatski pi{toq, vlasni{tvo Srpske radikalne
stranke.
Novinar: Pomiwe se da ste i vi u trenutku izvadili oru`je.
[e{eq: Pa naravno, za{to da ne. Vaqda biste i vi izvadili oru`je da
na vas krene sto, sto pedeset razularenih qudi.
Potom govori o tome kako mu prete i o nevezanim temama.
Izvor: 02:2-:00; Studio B.
671

Citat/rezime: Svuda gde smo na vlasti i gde u~estvujemo u vlasti usledi}e ~istka, obe}ao je na ju~era{woj konferenciji za {tampu Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke. Ne mogu u administraciji i dràvnim medijima raditi oni koji su se strana~ki eksponirali, a izgubili na
izborima, objasnio je [e{eq, dodaju}i da se taj sistem primewuje i u zemqama sa razvijenim demokratskim sistemom, kao {to je Amerika.
Izvor: Borba.
Datum: 14. maj 1993. godine
Citat/rezime: Poslanik Srpske radikalne stranke u Ve}u gra|ana, Dra{ko Markovi}, prosuo je ~a{u vode u pravcu predsednika Ve}a. Po zavr{etku sednice [e{eq je pri{ao predsednikovom stolu i pokidao mu mikrofone. Potom su drugi skup{tinski poslanici Srpske radikalne stranke zapo~eli ko{kawe s obezbe|ewem zgrade. [e{eq postaje nasilan. Izjave Svetozara Marovi}a iz Demokratske partije socijalista Crne Gore, Dragoquba
Mi}unovi}a iz Demokratske stranke, Nedeqka [ipovca i Gorana Per~evi}a iz Socijalisti~ke partije Srbije, Momira Vojvodi}a iz Nezavisnog saveza Crne Gore i Radomira Uro{evi}a iz DEPOS-a.
Izvor: 01:08:21; Vesti RTS-a (B1).
Datum: 28. septembar 1994. godine
Citat/rezime: Lider Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq u utorak je napao i pqunuo predsednika Ve}a gra|ana Skup{tine Jugoslavije Radomana Boòvi}a tokom pauze sednice Skup{tine, javila je u sredu beogradska {tampa.
Novinari nisu prisustvovali incidentu od utorka(...). [e{eq (...) se zatim vratio u salu, pqunuo Boòvi}a i poku{ao da ga napadne, javila je u utorak TV Politika(...) [e{eq je, posle incidenta, novinarima rekao slede}e:
Upozorio sam ga da ne izaziva daqe incidente, pqunuo ga i potom iza{ao,
javila je Borba u sredu. Ovo je najnovija sva|a u nizu incidenata koje su izazvali [e{eq i drugi poslanici Srpske radikalne stranke. Tokom jedne sednice odràne ovog prole}a, [e{eq je polio Boòvi}a ~a{om vode i po~upao mikrofone iz uti~nica, {to je dovelo do tu~e sa radnicima obezbe|ewa.
[e{eq i drugi poslanici Srpske radikalne stranke koji su u~estvovali u
ovom okr{aju, optuèni su za nasrtaj na obezbe|ewe, za {ta im je jedan beogradski sud pro{le nedeqe izrekao uslovne kazne.
Izvor: V.I.P.
Datum: 25. oktobar 1994. godine
Citat/rezime: Nakon {to mu je ukazana lekarska pomo}, s vidnim povredama nosa i oka, Nikola Barovi} je za TV Studio B izjavio da ga je [e{eqev
telohraniteq udario nogom u glavu, a potom jo{ nekoliko puta pesnicama,
672
nakon ~ega ga je [e{eq prekinuo rekav{i: Mislim da je dosta, moèmo da

idemo.
Telohraniteq lidera Srpske radikalne stranke Vojislava [e{eqa u
sredu uve~e je u prostorijama BK Televizije pretukao beogradskog advokata
Nikolu Barovi}a, nakon televizijskog duela izme|u [e{eqa i Barovi}a, javila je TV Studio B. Barovi} i [e{eq su bili u~esnici u TV duelu povodom izbacivawa gra|ana nesrpske nacionalnosti iz wihovih stanova u beogradskoj op{tini Zemun, u kojoj je [e{eq imao lokalnu vlast. Tokom TV duela [e{eq je vre|ao Barovi}evog pokojnog oca, rekav{i da je bio usta{ki
{pijun. Izgubiv{i ìvce, Barovi} je izneo nekoliko uvreda na ra~un [e{eqeve majke i polio ga ~a{om vode. [e{eq je ostao nepomi~an, ali je zapretio Barovi}u. Emisija je nakon tog incidenta prekinuta, ali je ne{to kasnije jedan od [e{eqevih telohraniteqa u prostorijama BK Televizije pretukao Barovi}a. Barovi} je odveden u bolnicu, a policija je izvr{ila istragu. (Vidi i paragraf u koloni Izjave.) Barovi}ev pokojni otac je bio advokat i branio je [e{eqa pro bono u vreme stare komunisti~ke Jugoslavije, kad
je [e{eq progla{en za disidenta. [e{eq je predsedni~ki kandidat Srpske
radikalne stranke na predstoje}im izborima u Srbiji, zakazanim za septembar 1997.
Izvor: V.I.P. Daily News Report, br. 1035, 17. juli 1997.
Citat/rezime: (1) Pripazite se! Vi sa B2-92 i ostali izdajnici, ne verujete vaqda da }ete preìveti ako nas smaknu. (2) Gre{ite, opasno gre{ite.
Rukavice su skinute. Ko god radi za Amerikance mora da snosi posledice. Kakve posledice? Najgore mogu}e. (3) Me|u vama koji radite za strane obave{tajne slu`be traìmo ubice. Vi ste sau~esnici u ubistvu. Isti ste. (prevod s engleskog)
Izvor: B-92; Transkript cele [e{eqeve konferencije za {tampu odràne 10. februara 2000. Odlomci [e{eqevih odgovora na pitawa novinara
B-92.
Citat/rezime:
Voditeq: Da li ima{ telohraniteqe?
[e{eq: Pa {ta }e mi telohraniteq kad sam ja najja~i!?
Voditeq: Je l ima{ neko oru`je kod sebe?
[e{eq: Imam. Imam pi{toq (vadi pi{toq i pokazuje ga publici).
Izvor: 01:18:55; TV Politika.
Vojislav [e{eq: Na insistirawe voditeqa govori o svom pi{toqu.
II grupa
Traka 198 zelena (datum: verovatno 13. mart, 7-10. april i 12. juni 1992)
673
Datum: 1993. i 1994. godina

Citat/rezime: Poslanik Srpske radikalne stranke u Ve}u gra|ana, Dra{ko Markovi}, prosuo je ~a{u vode u pravcu predsednika Ve}a. Po zavr{etku sednice [e{eq je pri{ao predsednikovom stolu i pokidao mu mikrofone. Potom su drugi skup{tinski poslanici Srpske radikalne stranke zapo~eli ko{kawe s obezbe|ewem zgrade. [e{eq postaje nasilan. Izjave Svetozara Marovi}a iz Demokratske partije socijalista Crne Gore, Dragoquba
Mi}unovi}a iz Demokratske stranke, Nedeqka [ipovca i Gorana Per~evi}a iz Socijalisti~ke partije Srbije, Momira Vojvodi}a iz Nezavisnog saveza Crne Gore i Radomira Uro{evi}a iz DEPOS-a.
Izvor: 01:08:21; RTS (B1).
[e{eq u novom okr{aju
Lider Srpske radikalne stranke, Vojislav [e{eq, u utorak je napao i
pqunuo predsednika Ve}a gra|ana Skup{tine Jugoslavije Radomana Boòvi}a tokom pauze sednice Skup{tine, javila je u sredu beogradska {tampa.
Sednica Skup{tine je prekinuta nakon incidenta. Boòvi} je novinarima rekao da ne}e biti daqih sednica dok nadle`ne dràvne vlasti ne
obezbede normalne uslove za nastavak rada Skup{tine, javio je u utorak
NTV Studio B.
Izvori bliski srpskim vlastima kaù da su spremni da u bliskoj budu}nosti uhapse [e{eqa, mo`da ve} u sredu.
Novinari nisu prisustvovali incidentu od utorka, ali su ~uli viku iz
kancelarije predsednika i samog Boòvi}a kako uzrujanim glasom kaè: Vodite tog divqaka odavde, javila je Politika u sredu.
[e{eq, koji je tada izlazio iz prostorije, okrenuo se i rekao: Da vidim
ko }e da me izbaci! Zatim se vratio u kancelariju, pqunuo Boòvi}a i nasrnuo na wega, javila je u utorak TV Politika.
[ef poslani~kog kluba Socijalisti~ke partije Srbije (SPS) Nedeqko [ipovac, intervenisao je tako {to je stao izme|u [e{eqa i Boòvi}a.
[e{eq je, nakon incidenta, novinarima rekao slede}e: Upozorio sam
ga da ne izaziva daqe incidente, pqunuo ga i potom iza{ao, javila je Borba u sredu.
O~evici su ~uli da su poslanici SPS-a Goran Per~evi} i Radmilo Bogdanovi} rekli: Ovi }e se pobiti, javila je Politika.
Ovo je najnovija sva|a u nizu incidenata koje su izazvali [e{eq i drugi poslanici Srpske radikalne stranke. Tokom jedne sednice odràne ovog
prole}a, [e{eq je polio Boòvi}a ~a{om vode i po~upao mikrofone iz
uti~nica, {to je dovelo do tu~e sa radnicima obezbe|ewa. [e{eq i drugi
poslanici Srpske radikalne stranke koji su u~estvovali u ovom okr{aju optuèni su za nasrtaj na obezbe|ewe, za {ta im je jedan beogradski sud pro{le
nedeqe izrekao uslovne kazne.
674
Boòvi} (SPS) je sazvao {efove poslani~kih klubova nakon {to je objavio pauzu usred obra}awa Maje Gojkovi}, poslanika Srpske radikalne
stranke, koja je zahtevala da se u okviru dnevnog reda raspravqa o deportaciji 36 poslanika Srpske radikalne stranke iz Crne Gore u avgustu ove godine.
Radikali nisu bili zadovoqni predloènim dnevnim redom i traìli
su da se u wega unese i rasprava o inostranoj politici Jugoslavije, Boòvi}evoj smeni i spornim mandatima pojedinih poslanika Srpske radikalne
stranke iz Crne Gore, ali nijedan od tih predloga nije prihva}en.
Sednica je prekinuta nakon samo jednog sata i danas nije nastavqena, tako da predsednik Vlade Jugoslavije Radoje Konti} nije imao priliku da podnese najavqeni izve{taj o ekonomskoj politici.
Na po~etku sednice Boòvi} je pro~itao odluku skup{tinskog Odbora
za mandatno-imunitetska pitawa o suspenziji mandata jedanaest poslanika
DEPOS-a, na ~elu sa Slobodanom Rakiti}em, ali je Ve}e nije usvojilo, te je
vra}ena odboru.
Strahiwa Kastratovi}, jedan od poslanika DEPOS-a, rekao je u utorak
novinarima u Beogradu da }e tih jedanaest poslanika ostati u Skup{tini.
Izjavio je da su oni postali `rtve politi~kih nagodbi lidera Srpskog pokreta obnove (SPO) Vuka Dra{kovi}a, ~elnika Nove demokratije (ND) Du{ana Mihajlovi}a i vladaju}e stranke, javila je u sredu Politika. Taj
dnevnik navodi da je Kastratovi} rekao da SPS i DPS (Demokratska partija socijalista Crne Gore) ve} izvesno vreme traè koalicionog partnera u
Skup{tini Jugoslavije kako bi obezbedili stabilnu ve}inu od 70 poslani~kih mesta (sada ih imaju 64).
Potpredsednik Reformske demokratske stranke Vojvodine (RDSV) Bla{ko Kopilovi}, rekao je u utorak novinarima da }e se koalicija wegove i Demokratske stranke (DS) najverovatnije raspasti, javila je TV Politika.
Kopilovi} je izjavio da su tome razlog nedavna odluka DS da smeni {efa svog poslani~kog kluba Dragoquba Mi}unovi}a i neslagawa u stavovima
o ratu i miru, javila je u sredu Politika. Izvori opozicije kaù da se Mi}unovi} sprema da osnuje novu frakciju te stranke, ~ime bi umawio {anse
lidera DS Zorana \in|i}a na izborima.
Dra{kovi} je za novinare izjavio da wegova stranka ne}e podràti Konti}evu vladu i da SPS ne}e stupiti u koaliciju s vladaju}im SPS-om.
SPO }e samostalno iza}i na slede}e savezne izbore, i to pod svojim
imenom, rekao je Dra{kovi}.
Nakon prekida sednice Savezne skup{tine u utorak, ~elnici SPS-a i
DPS-a zahtevali su od vlasti da preduzmu mere kako bi se obezbedio normalan rad Skup{tine, javio je NTV Studio B.
Ta stanica je javila da nema podataka o tome kada }e se sednica nastaviti.
Iz izvora bliskih saveznim vlastima saznaje se da }e, nakon incidenta
od utorka, Savezna skup{tina biti raspu{tena zbog skup{tinske blokade i
prevremenih izbora zakazanih za novembar.
675
Beograd; Tanjug, redakcija za vesti iz zemqe; Lideru Srpske radikalne

stranke Vojislavu [e{equ oduzet imunitet
LD2510134794 Beograd, Tanjug, redakcija za vesti iz zemqe na srpskohrvatskom, 13:15 po Grini~u
25. oktobar 1994. (redigovano) (prevod) Beograd, 25. oktobar (Tanjug)
Ve}e gra|ana Savezne skup{tine danas je oduzelo poslani~ki imunitet Vojislavu [e{equ, {efu poslani~kog kluba radikala i lideru Srpske radikalne stranke (SRS).
Razlog suspenzije imuniteta bila su dva incidenta koje je [e{eq izazvao u Saveznoj skup{tini. Prvi se odigrao 18. maja, kada su se poslanici radikala potukli s radnicima obezbe|ewa Skup{tine.
Zbog toga, te da bi se omogu}io daqi tok sudskog postupka protiv grupe
poslanika Srpske radikalne stranke, skup{tinski imunitet oduzet je i Filipu Stojanovi}u, Miloradu Jevri}u i Slobodanu Petri~evi}u.
Drugi razlog za oduzimawe imuniteta [e{equ jeste incident izme|u
[e{eqa i Radomana Boòvi}a, predsednika Ve}a gra|ana, usled kojeg je pre
mesec dana prekinuta sednica tog Ve}a.
Vojislav [e{eq, potpredsednik Vlade Srbije i lider Srpske radikalne stranke, na konferenciji za novinare odrànoj 10. februara 2000. optuìo je novinare nekoliko beogradskih medijskih ku}a za ume{anost u ubistvo saveznog ministra odbrane Pavla Bulatovi}a:
B2-92: (...) Kakve }e mere dràva preduzeti protiv terorizma zapadnih
dràva?
[e{eq: Odgovori}emo na adekvatan na~in, u skladu s Ustavom i zakonom, koriste}i sva raspoloìva sredstva za odbranu na{e zemqe.
B2-92: Od koga?
[e{eq: Od svih u slu`bi zapadnih zemaqa. Od svih wih. Mo`da i protiv va{ih novina. Vi ste iz Novosti, je li tako?
B2-92: Iz B2-92.
[e{eq: A, iz B-92! [ta je to? Nisam ~uo za to. Je li registrovan? Ministre, postoji li tako ne{to? Od svih koji deluju po uputstvima Zapada, koji dobijaju pare od Amerike i wenih saveznika da bi delovali protiv Jugoslavije; i to na adekvatan na~in. Iskusi}ete taj adekvatan na~in u praksi. Rukavice su skinute. Sada je kristalno jasno: ko se ma~a la}a, od ma~a i gine i
to svi vi treba da imate na umu. Nemojte da mislite da }emo da vas pustimo da
nas poubijate kao ze~eve ili da }emo da vas mazimo i pazimo kao ukrasne biqke. Pripazite se. Vi sa B2-92 i ostali izdajnici, ne verujete vaqda da }ete
preìveti ako nas smaknu. Veoma gre{ite. Imate li jo{ pitawa?
B2-92: Otkako se dogodilo to sa gospodinom Bulatovi}em ta tragedija
i zlo~in da li se vi li~no pla{ite, imaju}i u vidu ono {to ste rekli o dràvnom terorizmu koji trenutno sprovode druge zemqe? Vi ste istaknut politi~ar.
676
[e{eq: Do sada je trebalo da shvatite da se ja ne bojim ni~ega, apsolutno ni~ega.

B2-92: Pre nekoliko nedeqa su se ~ule glasine da ste povre|eni u saobra}ajnoj nesre}i.
[e{eq: Vidite da nisam povre|en. Za{to bih se pla{io? Vi treba da
se pla{ite. Vi radite za izdajni~ki medij.
B2-92: Nije to izdajni~ki medij.
[e{eq: Je l? Nije izdajni~ki? Dobro. Posle moète da dokaète da
nije.
B2-92: Posle ~ega?
[e{eq: Posle ne~ega, vide}ete ~ega. Rukavice su skinute. Ubijate dràvne funkcionere kao ze~eve i mislite da ste bezbedni. Gre{ite, opasno
gre{ite. Rukavice su skinute. Ko god radi za Amerikance mora da snosi posledice. Kakve posledice? Najgore mogu}e. Vi radite protiv sopstvene zemqe; dobijate ameri~ki novac da uni{tite svoju zemqu. Vi ste izdajnici najgore vrste! Nema ni~eg goreg od vas! Gori ste od svakog kriminalca!
B2-92: Gospodine [e{eq, to nije ta~no.
[e{eq: To je i te kako ta~no, apsolutno ta~no. Vi ste izdajnici jer vas
pla}a Amerika, {to je oduvek ~inila. Isti ste, oni koji su bili pla}eni da
ubiju ministra odbrane i vi koji ste pla}eni da {irite propagandu protiv
sopstvene zemqe. Isti ste, isti kriminalci. U to sam sasvim uveren, jer postoje zvani~ni izve{taji o tome koliko vam se novca daje. Isti ste.
B2-92: Da li me|u novinarima traìte ubice?
[e{eq: Ubice traìmo me|u vama koji radite za strane obave{tajne
slu`be. Vi ste sau~esnici u tom ubistvu. Vi ste isti. Vi novinari mislite
da ste nekakve svete krave. Dobro, neki od vas jesu krave, ali ne svete. Vi ste
ubice. Vi ste ubice sopstvenog naroda i potencijalne ubice svoje zemqe. Jeste, vi koji radite za Amerikance: vi iz Danasa, iz B-92, iz Glasa javnosti,
iz Novosti, iz Blica. Vi ste izdajnici srpskog naroda. Vi namerno radite u interesu ubica srpske dece. Namerno to radite. Prodane du{e, to ste vi!
(...)
Vidi http://archiv.medienhilfe.ch./News/Archiv/2000/attack.htm
2:15:50 2:47:30
TV Politika: Snimak protesta taksista i intervjua sa [e{eqem.
Odlomci (datum verovatno 12. juni 1992): Snimak [e{eqa kako izlazi
iz zgrade Skup{tine (SFRJ ili SRJ), okruèn telohraniteqima i masom, i
udara taksistu (protesti takstita). ûju se pucwi. (Na snimku je prikazan
razgovor s jednim taksistom i jo{ nekoliko o~evidaca; policija hapsi qude,
sukobi). U jednom kratkom kadru vidi se [e{eq kako posmatra taj doga|aj,
verovatno iz studija. Intervju sa [e{eqem u vezi s tim doga|ajima (snimak).
Intervju s taksistom (snimak).
677
Napomena: [e{eqeve i novinareve izjave su samo rezimirane.

[e{eq: Kad sam se pojavio (...) neki su me pozdravili, a onda se za~ula
grupa pripadnika SPO-a koji su po~eli da vre|aju (...) i do{lo je do tog verbalnog duela. (...) Oni su to vre|awe nastavili sa neke pristojne udaqenosti,
toliko da mogu da dobace, da opsuju. (...) Opsovao mi je jedan od wih majku. (...)
Udario sam ga. Do{lo je do nekog ko{kawa. (...) Onda je ta ruqa krenula prema nama i jedan iz mog obezbe|ewa je pucao iz pi{toqa u vazduh (...). Meni je
ào {to na snimku nismo videli i ono skandirawe Svi, svi, svi (slogan
SPO-a).
Potom je govorio o udruèwu taksista koje je organizovalo protest taksista. Tim udruèwem rukovode Nemci i Amerikanci; jedan od organizatora
je Milan Nikoli}, Hrvat iz Imotskog, gde su svi Hrvati usta{e (postoji
transkript). Novinar ga prekida.
Du{ko Peji} (taksista) opisuje kako je [e{eq pre{ao ulicu (iza{av{i iz Skup{tine) i napao jednog od wegovih kolega: Sko~io je na wega i udario ga rukom, {to je ovaj uzvratio, pa ga je [e{eq {utnuo. Zatim su prisko~ili telohraniteqi i po~eli da {utiraju na{eg kolegu. Telohraniteqi su
zatim potegli oru`je: pi{toqe i automate, a jedan od wih je ispalio hitac
pored moje glave i govorio mi da prestanem. Zatim je [e{eq naredio telohranitequ da prestane da puca: êr~ile, nemoj da puca{! Nije ta~no saop{tewe policije da je pucala nepoznata osoba. [e{eq je potegao pi{toq, a
kad smo krenuli ka wemu sklonio ga je iza le|a.
[e{eq: Da li neko smatra da ima sasvim pravo da psuje koga god (...) Oni
koji su bili malo bliì, pa su psovali, vre|ali, ti su morali da dobiju batine i to }e se uvek ponoviti. (...) Sme{ne su ove tvrdwe da su va|eni automati.
Izva|eni su samo pi{toqi i jedan automatski pi{toq. (...) [to se ti~e ovih
pi{toqa koje imamo, svaki od nas ima dozvolu na svoj pi{toq, a automatski
pi{toq je vlasni{tvo Srpske radikalne stranke i koristi se iskqu~ivo u
ovim prilikama kad treba iz razloga bezbednosti. (...) Jedan je metak ispaqen
(...) On je pucao (...) u trenutku kad mu je zapretila opasnost. (...) Po{to pretpostavqamo da bi mogla da mu preti opasnost (...), mi smo ga za neko vreme
sklonili iz Beograda. [to se ti~e tog nekog êr~ila, ja nikoga nisam oslovio tim imenom. (Prikazan je [e{eq kako se udaqava, a odmah iza wega ~ovek s automatskim pi{toqem u ruci). [to se ti~e tog ~oveka, on je ~lan mog
obezbe|ewa i moj li~ni voza~, a nosio je automatski pi{toq, vlasni{tvo
Novinar: Pomiwe se da ste i vi u trenutku izvadili oru`je.
[e{eq: Pa naravno, za{to da ne. Vaqda biste i vi izvadili oru`je da
na vas krene sto, sto pedeset razularenih qudi.
Potom govori o tome kako mu prete i nevezanim temama (trebalo bi da
postoji transkript celog intervjua).
678
Konferencija za novinare Srpske radikalne stranke

Nedeqa, 9. februar 2003. godine
Na vanrednoj konferenciji za novinare Srpske radikalne stranke, odrànoj u nedequ 9. februara 2003. godine, dr Vojislav [e{eq, predsednik
Srpske radikalne stranke, dao je novinarima slede}u izjavu:
Dr Vojislav [e{eq: Brojevi 20 i 21 sadrè kompletne stenograme sa su|ewa Slobodanu Milo{evi}u od avgusta pa do negde oktobra. Mi i daqe prikupqamo sve transkripte sa su|ewa i objavi}emo ih u svojim novinama, jer
smatramo da je to od velikog istorijskog i pravnog zna~aja za ceo srpski narod i srpsku dràvu.
Iz tih stenograma se jasno vidi da je celo su|ewe name{teno, da se radi
o politi~kom procesu u kojem se ne sudi Slobodanu Milo{evi}u nego celom
srpskom narodu i srpskoj dràvi. Ha{ki istraìteqi i tuìoci o~igledno
pribegavaju la`nim svedocima i la`nim dokazima. Posledwi u nizu la`nih
svedoka dovedenih pred taj sud bio je general Aleksandar Vasiqevi}, biv{i
na~elnik Slu`be bezbednosti JNA.
...
Aleksandar Vasiqevi} je o~ito bio primoran da laè u vezi s isto~nom
Slavonijom, jer je bio ucewen, i to zato {to je Aleksandar Vasiqevi} u~estvovao u svemu {to se tamo de{avalo i {to je ukrao punu vre}u novca iz Vukovarske banke. Kad je vojska konfiskovala novac Vukovarske banke, taj novac je u vre}ama poslat u Narodnu banku Jugoslavije. Aleksandar Vasiqevi}
je za sebe ukrao punu vre}u para.
...
E, sada, kad smo kod name{tawa, Aleksandar Vasiqevi} je u~estvovao u
svim prqavim radwama tokom rata, pripremi terena za ubistva, uzimawu talaca, pqa~kama, kra|ama i tako daqe, namerno. Nekad je to radio iz politi~kih razloga, a nekad iz ~isto kriminalnih. Savez komunista pokret za Jugoslaviju osnovao je takozvanu [estu li~ku diviziju. Ona je imala status jedinice JNA, mada je bila sastavqena od najgoreg mogu}eg {qama, tu su bili sakupqeni kriminalci najgore vrste, i to mali broj, tako da zvu~i groteskno
nazivati ih divizijom. Savez komunista pokret za Jugoslaviju naoruàvao je
muslimane po~etkom rata. Naoruàli su celu Jawu, a to oru`je su kasnije, kad
su po~ele operacije, zaplenili Mauzerovi i Arkanovi qudi.
...
Toliko o Aleksandru Vasiqevi}u. Naravno, postoji jo{ niz drugih detaqa u vezi s wegovim vezama s Alijom Delimustafi}em, raznim prevarama,
finansijskim skandalima i tome sli~no. On je o~ito bio la`ni svedok. Za{to ga nijedan istraìteq nije pitao za skandal Opera ili za aferu Labrador? Za{to nije sprovedena istraga u vezi s tim ko je naredio da se minira jevrejsko grobqe? Zato {to je to naredio Savez komunista pokret za Jugoslaviju.
...
679
Dame i gospodo, do{ao sam do rezimea bele{ki istraìteqa MKSJ sa

razgovora s Nenadom ânkom. Pro~ita}u vam ga. Ovo je prevod s engleskog
originala, ali ga je slu`beni prevodilac obeleìo brojem. Ako vas zanima,
mogu da vam podelim fotokopije posle konferencije. A mo`da vas i ne zanima. Prvo }u vam pokazati o ~emu se radi.
Dana 27. februara 2002. istraìteq William R. Hardin i vi{i zastupnik
Tuìla{tva Hildegard Uertz-Retzlaff, nema~ki javni tuìlac kojeg je ambasada angaòvala da radi u MKSJ-u, sastali su se sa Nenadom ânkom u wegovom
stanu u Novom Sadu. Prisutni su bili prevodilac Darja Flere, koja je u srodstvu sa Sergejem Flereom i advokat/pravni savetnik gospodina ânka, gospodin Milan \uki}.
Gospodin ânak je trenutno predsednik Skup{tine Vojvodine. Vrlo dobro govori engleski i voqan je da svedo~i. Misli da je za su|ewe Milo{evi}u i za budu}nost Jugoslavije najboqe da Srbi iza|u da svedo~e.
Gospodin ânak je mi{qewa da je to {to se dogodilo na teritoriji biv{e Jugoslavije jednostavno nastavak Milo{evi}eve politike od pre rata
(rat je nastavak politike). To je Klauzelova izjava, ali to istraìteqi
o~ito ne znaju, pa su mislili da je ânak veliki vojni strateg. To je moj komentar.
Razlozi u pozadini te politike nisu ni etni~ka ni nacionalisti~ka
strast, nego puka borba za vlast.
Gospodin ânak je izjavio da se 13 godina suprotstavqao Milo{evi}evoj politici i zbog toga postao meta Milo{evi}a i DB-a Srbije, iako je i
sam Srbin.
Gospodin ânak je naglasio da je razlog {to je stupio u kontakt sa Tuìla{tvom bila Milo{evi}eva primedba iz wegove uvodne re~i da iz Srbije
nije isteran nijedan nesrbin. Gospodin ânak kaè da to nije istina. Tokom
1991. i 1992. godine iz Srema, u Vojvodini, prognan je znatan broj Hrvata.
U novembru 1991. godine, gospodin ânak je vodio kampawu protiv rata
u Hrvatskoj. Dana 8. novembra 1991. uhapsila ga je vojna policija i stavila u
zatvor u kasarni JNA u Novom Sadu. Pre hap{ewa nije dobio nikakav poziv
za mobilizaciju. Rekao je da su mu qudi iz Dràvne bezbednosti tek nakon
hap{ewa pokazali vojni poziv i tvrdili da se nije odazvao. Mobilisali su
ga u Novosadski korpus i poslali u Ilok.
Kad je gospodin ânak stigao u Ilok, mesto je ve} bilo napu{teno. Isterivawe Hrvata iz Iloka dogodilo se pre wegovog dolaska, a on je za to saznao iz sredstava informisawa. Napomiwe da je, dok je boravio u Iloku, na
radiju nekoliko puta ~uo da se oko Iloka vode borbe, {to nije bila istina.
Kaè da je ta propaganda delovala na qude na terenu i navodi primer kako su
neki vojnici pucali na ne{to {to je plutalo po reci, jer se govorilo o podmornicama. Novosadski korpus je delovao u okviru okupacionih snaga i imao
je uputstvo da nikoga ne pu{ta da u|e. Komandant za celi region bio je general Andrija Bior~evi}. Dok je bio na rasporedu u Iloku, pao je Vukovar, a
680
vojnici su bili u toku sa svim {to se doga|alo, tako da su znali i za ubistvo

qudi iz vukovarske bolnice. Rekao je da je za ta ubistva ~uo oko deset dana nakon {to su se dogodila.
Na pitawe o proterivawu qudi iz Vojvodine, gospodin ânak odgovara
da na Ma|are nije vr{en pritisak, nego samo na Hrvate. Pomiwe da su za proterivawe kori{}ene paravojne snage. Naro~ito isti~e Bele orlove Mirka Jovi}a i [e{eqa. Pomiwe da su on i jo{ neki 1992. organizovali grupu za
za{titu tih qudi. Ispri~ao nam je kako je u wegovu kancelariju do{ao gospodin Aleksa Peji} iz sela Hrtkovci i traìo od wega pomo}. Peji}eva supruga bila je Hrvatica. Peji} je informisao ânka da je negde oko 1. maja (o~igledno 1992. godine) [e{eq organizovao miting u Hrtkovcima na kojem je
javno pro~itao imena 18 porodica koje treba da se uhapse i prognaju. To nije ta~no. Miting je odràn 6. maja, na \ur|evdan. Pro~itao sam spisak qudi
iz Hrtkovaca za koje sam saznao da su pripadnici Zbora narodne garde, hrvatske vojske i da su tu ostali i da ih je mobilisao Zbor narodne garde. To je bio
spisak tih qudi.
ânak je oti{ao u Hrtkovce i zatekao vrlo napetu situaciju. Hrvate su
{ikanirali i ìvoti su im bili u opasnosti. Hrvati su stvarno i oterani,
u ~emu je u~estvovala policija. ôspodin ânak je izneo primer dosluha sa
policijom u slu~aju gospodina Marka Fumi}a. Neko je tog ~oveka poku{ao da
ubode noèm, a oni koji su za to bili odgovorni, kasnije su vi|eni kako piju
kafu sa policajcima.
Gospodin ânak procewuje da je iz regije Srema od 1991. do 1993. godine
isterano oko 20.000 Hrvata. Godine 1995, u vreme operacije Oluja, za 48 ~asova isterano je oko 1.000 qudi. U ku}e isteranih Hrvata uselile su se izbeglice iz Krajine i isto~ne Slavonije. Gospodin ânak taj proces razmene
stanovni{tva naziva etni~kim inèweringom.
Ovo je najobi~nija la`, jer nije isteran ni jedan jedini Hrvat. Mo`da su
podsticani da mewaju stanove sa Srbima, ali nijedan Hrvat nije bio primoran da napusti svoj dom i ode. Posredstvom katoli~ke crkve su razmewivali
nekretnine sa proteranim Srbima, i to samo sa onima koji su preko katoli~ke crkve dokazali da su im te nekretnine neo{te}ene. Prvo su proveravali
da li je srpska ku}a koja je bila predvi|ena za razmenu spaqena. Tek kad bi se
utvrdilo da je netaknuta, da se u woj moè stanovati, izvr{ili bi razmenu i
uvek su u tim razmenama Hrvati boqe prolazili nego Srbi. Uvek su na podru~ju s kojeg su Srbi proterani dobijali ve}u ku}u od one iz koje su odlazili. Nema nijednog slu~aja da je neki Hrvat dao ve}u ku}u od one koju je dobio
na podru~ju s kojeg su isterani Srbi.
Gospodin ânak izjavquje da je stalno sara|ivao sa katoli~kom crkvom
u Vojvodini koja je beleìla sve {to se doga|alo u regiji. Za{to to onda javno ne objavi, za{to javno ne iznese svoju ulogu u tome, neka na|u jednu jedinu
porodicu koja je proterana a da nije prethodno razmenila nekretnine. Pomiwe da je jedna katoli~ka crkva u Vojvodini, u Novom Slankamenu, dignuta
681
u vazduh dinamitom, da su svi tamo{wi Hrvati oterani, a svo drve}e pose~eno. Moète smesta da odete u Slankamen, i u novi i u stari deo, i da se uverite da tamo i daqe ima puno Hrvata, mnogi su razmenili nekretnine sa Srbima, ali nema napu{tenih hrvatskih ku}a. Veliki broj wih je ostao tu da
ìvi, a vide}ete i da drve}e nije pose~eno, vide}ete da je Slankamen pun starog drve}a. ânak, kad laè, on ne zna za granice, laè bez oklevawa.
U vezi sa isterivawem gospodin ânak dodaje da su lokalno hrvatsko
stanovni{tvo obi~no zastra{ivali naoruàni qudi. Nakon toga bi Hrvati
èleli da odu da bi spasli glavu. Zatim su im izdavani nekakvi dokumenti i
tako su odlazili za Hrvatsku. Pre nego {to bi im to bilo dozvoqeno, morali su da plate taksu za preseqewe. Nije zabeleèn nijedan slu~aj pla}awa
takse za preseqewe. Koliko on zna, to se dogodilo nekim vojvo|anskim Hrvatima, misli da se oni jo{ uvek nalaze u Hrvatskoj i da neki od wih jo{ imaju te dokumente. Jedina taksa koja se pla}ala jeste ona za odricawe od dràvqanstva. Ako èlite da se odreknete dràvqanstva u Srbiji, a ranije i u
Saveznoj Republici Jugoslaviji, morali ste da podnesete zahtev i platite izvesnu taksu. Ta taksa je bila oko deset puta ve}a od takse koja se pla}a za primawe u dràvqanstvo i to je jedina taksa koja se eventualno pla}ala.
[to se ti~e talasa etni~kog inèweringa 1995. godine, se}a se da je to
bila dobro organizovana akcija. Srbi koji su pristizali iz Hrvatske znali
su u kojim ku}ama su ìveli Hrvati. Hrvati su bili izba~eni, a u ku}e su se
useqavali Srbi iz Krajine. U tom kontekstu, gospodin ânak pomiwe organizaciju Matica i Branu ê~evi}a (Crn~evi}a).
Gospodin ânak procewuje da je tokom i posle operacije Oluja u Srbiju do{lo oko 400.000 izbeglica, oko 100.000 iz isto~ne Slavonije, 200.000 iz
Krajine, a ostali sa bosanskih teritorija. Mnogi su na kraju ostali u Vojvodini. Kaè da se u Vojvodini oko 2 odsto srpskih izbeglica smestilo u dràvnim objektima, a ostatak je sme{taj na{ao kod rodbine ili drugde. Kaè
da je postojala ideja da se prido{le izbeglice po{aqu na Kosovo, ali to nije u~iweno jer je bilo naprosto nemogu}e. Izbeglice su se usprotivile, pa
~ak i blokirale saobra}ajnice vlastitim telima.
Gospodin ânak kaè da je uvek protestovao protiv isterivawa Hrvata
iz Vojvodine. Godine 1992. napisao je jedan ~lanak o tim isterivawima i ubijawu, a objavio ga je list Vreme. Tajna slu`ba, ovde niko ne ~ita wegove tekstove, ali ga Amerikanci i daqe izda{no pla}aju.
âk je i telefonirao gospodinu Zoranu ]etkovi}u, tada{wem ministru
pravde SRJ, i gospodinu Varadiju, ministru pravde Srbije (ne se}am se da je
Varadi bio ministar pravde Srbije. ]etkovi} je bio ministar pravde Srbije, a Varadi je bio savezni ministar, je li tako, mora da je pome{ao) i protestovao protiv tih isterivawa. Oni nisu ni{ta u~inili. Pomiwe da nikad
nije sreo Milo{evi}a, ali da mu je poslao sve kwige koje je napisao. I on
682
svedo~i protiv Milo{evi}a jer Milo{evi} ima sve kwige koje je napisao.
Ako neko od vas do|e do neke od ânkovih kwiga, zbog toga bi mogli da vas optuè za ratne zlo~ine.
Uru~io nam je primerak rezimea na engleskom kwige koju je napisao
1993, sa naslovom Ratovi tek dolaze. U toj kwizi je objasnio uzrok, tih ratova i politiku Velike Srbije. Tako|e je pomenuo kwigu Godine raspleta
napisanu 1996, govore}i o Tu|manovom i Milo{evi}evom planu za podelu
Bosne.
Gospodin ânak je izjavio da je Milo{evi} kontrolisao sredstva javnog
informisawa. Gospodin ânak je pomenuo i to da je {tampa otvoreno pozivala na rat i na ~iwewe zlo~ina.
Gospodin ânak kaè i da je bila op{tepoznata stvar da se vojska bosanskih Srba i vojska RSK pla}aju iz Beograda. Rekao je da se to, {to se ti~e
VRS-a, ~inilo do 2000. godine. Se}a se da je u jednom trenutku bila pokrenuta istraga o tome, tokom koje je VJ to porekla.
Govore}i o Velikoj Srbiji, kaè da se Milo{evi} pozivao na ~uvenog
~etnika Stevana Moqevi}a. Da sam ikada ~uo Milo{evi}a da se poziva na
Stevana Moqevi}a, proglasio bih ga ~etni~kim vojvodom, to je moj komentar.
[to se ti~e teritorije Velike Srbije, uputio nas je na geografske karte
prikazane u wegovoj kwizi. Gospodin ânak je izneo jedan interesantan detaq o tim teritorijama. Rekao je da su sredstva informisawa neprestano poturala ideju Velike Srbije kroz geografske karte za vremensku prognozu.
Meteorolo{ke karte u dràvnim medijima stalno su prikazivale celu teritoriju, bez granica izme|u srpskih teritorija i Hrvatske, odnosno izme|u
Bosne i Srbije. Centralizovana srpska dràva bila je na taj na~in neprestano prisutna u svesti qudi. Ako se se}ate, granice su bile ozna~ene druga~ijim bojama. Istina je da se davala vremenska prognoza i za Srpsku Krajinu i
Republiku Srpsku, ali su bile obeleène nijansom druga~ijom od Srbije i
Crne Gore. Dakle, ovde se vidi kakvim se on dokazima koristi da bi svedo~io
u Hagu. Gospodin ânak je izneo jednu zanimqivu ~iwenicu o tome kako je
Milo{evi} uspeo da odrì svoj uticaj i kontrolu. Glavna baza wegove mo}i
bila je partija. On je manipulisao partiju pla{e}i ~lanstvo ultra-desni~arskim radikalnim partijama. Naveo je primer [e{eqa koji je 1989. godine u
Vojvodini odrào govor o ru{ewu vlade. Ja 1989. godine nisam odrào nikakav govor u Vojvodini, ali sam u Novom Sadu predvodio demonstracije
1988. godine. Novi Sad me je, kao jednog od vo|a, optuìo, prozivao me zajedno s Matijom Be}kovi}em, ali ja tada nisam odrào govor. Vojvo|ani su se
tako upla{ili te radikalne grupe da su podràli Milo{evi}a. Drugim re~ima, vojvo|anski Srbi su podràvali Milo{evi}a iz straha od mene i Srpske radikalne stranke. ânak se se}a kako je Milo{evi} znao re}i da mu je
[e{eq najmilija opozicija. Svi znate da je to stra{na la` koja je ovde ve}
neko vreme kruìla u prozapadwa~kim antisrpskim sredstvima javnog informisawa. Govorimo o intervjuu koji je Milo{evi} dao za Ilustrovanu
683
politiku 1992. godine. Kad ga je novinar direktno pitao kojeg politi~ara iz

opozicije najvi{e ceni, Milo{evi} je rekao da najvi{e ceni [e{eqa jer
se wegova stranka ne finansira iz inostranstva, a sam [e{eq ne mewa politiku svakodnevno. To je skoro doslovno ono {to je Milo{evi} rekao. Rekao je da je Milo{evi} stalno primewivao istu taktiku. îtam daqe. Gospodin ânak pomiwe i metode zastra{ivawa koje je Dràvna bezbednost
primewivala protiv disidenata, ukqu~uju}i i wega. Insistira na tome da
Milo{evi} nikad nije dao ostavku na funkciju predsednika SPS-a nego da
je ona zamrznuta, a da je Jovi} vr{ilac du`nosti. [to se ti~e Milo{evi}eve tesne veze sa srpskim DB-om, gospodin ânak isti~e da su se uvek mogli videti zajedno na televiziji, kao da nije postojao nikakav ministar unutra{wih poslova.
ânak kaè da Milo{evi} nije nacionalista, naprotiv, okruìvao se
qudima raznih nacionalnosti kao {to je Kertes. Nacionalizam je Milo{evi}u bio samo put prema vlasti. Gospodin ânak pomiwe da je sve vreme sukoba i doga|aja koji su doveli do wega, Kosovo bila stalna tema. Kosovo, se u
svim periodima koristilo kako bi se pove}ala nacionalna napetost i eliminisale tolerantne struje. Kad je na Kosovu vladala velika napetost, tvrdilo se da Srbija ne moè ni{ta da uradi zbog autonomnog statusa Kosova kako bi se pripremila baza za oduzimawe te autonomije. Napetost na Kosovu iskori{}ena je kao sredstvo za ukidawe autonomije obeju pokrajina. Pomiwe
da su le{evi mnogih albanskih `rtava spaqeni u termocentrali u Obili}u
(Obiliq) na Kosovu. Kaè da su te pri~e ~uli wegovi telohraniteqi i da }e
poku{ati da o tome sazna vi{e. Gospodin ânak je tako|e svestan propagande u vezi sa Kosovom. Se}a se da je televizija jednom prilikom emitovala da
su Albanci otvorili krematorijume za Srbe na Kosovu. Gospodin ânak je na
Kosovu boravio 1998. godine. Ovo je izjava koju je Nenad ânak dao istraìteqima MKSJ, rezime istraìteqa. Sada vidite kolika je èqa tog ~oveka
da bude izdajnik, iako nema pojma o doga|ajima o kojima èli da svedo~i. Ali
wegov unutra{wi nagon da postane izdajnik je tako jak da je spreman da se upusti ~ak i u to.
Danas imam jo{ interesantnog materijala. Moj ~ovek u rukovodstvu
BIA (Bezbednosno informativna agencija) kojeg nisu uspeli da otkriju,
obavestio me je o aferi razotkrivawa fabrike sinteti~kih droga.
Vlasnik fabrike je doktor Zarubica, ~uveni mason, koji na taj na~in, zajedno s jo{ jednim ~lanom masonske loè, vlasnikom apoteke Prima, Damirom Isakovi}em, na drogama zara|uje milione evra. Pri~a postaje jo{ interesantnija ako se ima u vidu da su ova dva kriminalca ~lanovi masonske loè u kojoj je i Jovica Stani{i}. Stani{i} je inicirao ceo posao, a glavni
operativac u celoj stvari je bio Frenki Simatovi}. Droga se proizvodila
ovde, a zatim je Stani{i}evim i Simatovi}evim kanalima {vercovana u
Evropu. Doktor Zarubica, poznati farmaceut, sluìo je ovoj dvojici kao paravan za wihov visokoprofitni kriminalni biznis.
684
Novcem od droge se finansirao Zoran \in|i}. On sada zatvara fabriku koja ga je hranila i zata{kavala stvar, jer {titi glavne aktere. Prema informacijama kojima raspolaèm, nema sumwe da je Zarubica sve to radio.
Ako se se}ate, postojao je jo{ jedan ~ovek koji se prezivao Zarubica, vlasnik hotela Sveti Nikola koji se bavio {vercom qudi i, iako su oni u
srodstvu i ta porodica poti~e iz istog mesta, iz Nik{i}a, okoline Nik{i}a, ti poslovi nisu povezani.
Novinar: Jedan od wih je iz Medve|e, Sijarinska bawa.
Vojislav [e{eq: Ovi su s podru~ja Nik{i}a, oni su u srodstvu, nisam
rekao da su bra}a, nego samo da su ro|aci. Ali poslovi im nisu povezani. Prvi je povezan s crnogorskom mafijom koja se bavi {vercom belog robqa i
prostitucijom, a bio je ume{an i u slu~aj one Moldavke. Zato ga pomiwem,
ali ta ~iwenica ne predstavqa argument u vezi s drugim, koji se bavio proizvodwom sinteti~kih droga.
Veliki broj crnogorskih politi~ara je bio ume{an u tu aferu. U Sigurnoj ènskoj ku}i su tvrdili, tu informaciju sam dobio direktno od Sigurne ènske ku}e, da je Milo \ukanovi} spavao s tom Moldavkom, koja je
tek nedavno oti{la ku}i. Milo \ukanovi} je nije zlostavqao, ali wegovi
prijateqi jesu. Isto tako, imam informaciju iz Sigurne ènske ku}e, vidite koliko su sigurne informacije iz Sigurne ènske ku}e, da je Mi{ko
Vukovi} gasio opu{ke na preponama te Moldavke. @ene su dovo|ene iz Albanije u Podgoricu, a posle kra}eg zadràvawa veliki broj wih je slan daqe
u Beograd, u Republiku Srpsku i u Federaciju BiH. Taj Zarubica, koji je bio
vlasnik sru{enog hotela, bio je zaduèn za distribuciju belog robqa u Beogradu. Pri~am o dve zasebne afere i puka je koincidencija da su dvojica inicijatora u srodstvu i da su ro|aci. Da nastavim, ho}u da vam kaèm da su farmaceutskom kompanijom Lane-farm upravqali Marija Krstaji} i Toma
Jankovi}. To jo{ nije objavqeno kao vest, zna~i, to je ekskluzivna vest za vas.
Pitawe koje se postavqa jeste za{to policija nije s tim u vezi pokrenula detaqnu istragu. Bilo bi otkriveno jo{ mnogo toga. Nije dovoqno otkriti fabriku i uhapsiti one koji su direktno rukovodili. Nama je u interesu da se
otkriju glavne zvezde. Zna~i, toliko o ovoj novoj aferi.
Pruì}u vam jo{ neke informacije u vezi s ubistvom Momira Gavrilovi}a. Verovatno se se}ate da sam, odmah nakon ubistva, direktno optuìo tada{weg na~elnika Udbe Gorana Petrovi}a i wegovog zamenika Zorana Mijatovi}a za organizovawe i inicirawe tog ubistva. Taj ~in je direktno izvr{io Qubi{a Buha zvani ûme. ûmetova èna je o tome dala izjavu. Sve {to
je izjavila je ta~no, ali nije ta~no da je porekla svoju izjavu u vezi s posetom
Zorana \in|i}a i drugih dràvnih zvani~nika u Sur~inu.
...
Novinar: Jo{ jedno pitawe: {ta se de{ava s optu`nicom MKSJ-a?
Vojislav [e{eq: Naàlost, jo{ uvek ni{ta. Ponovo }u kontaktirati
kancelariju u sredu. Ve} se pribojavam da je uop{te ne}e ni biti, pa bih è685
leo da iskoristim ovu priliku da ih javno, putem vas, zamolim da poùre. Bi}u nesre}an ako 24. februara ne odem u Hag. Radujem se tome i pripremam se
i ne znam {ta bih uradio od tuge ako ne odem.
...
Novinar: Da se na kratko vratim na pitawe MKSJ-a: ukoliko vam optu`nica ne bude uru~ena do 24. februara i ukoliko ne dobijete vizu, rekli ste
da }ete svakako kupiti kartu i pojaviti se na aerodromu u 06:00 ~asova.
Vojislav [e{eq: Ako mi zakazujete sastanak na aerodromu rado }u prihvatiti. Ja }u to verovatno u~initi. Jo{ uvek ~ekam vizu, ali ne bih èleo
da kalkuli{em {ta }e biti ako je ne dobijem. O~ekujem poziv, optu`nicu.
Ponovo }u ih kontaktirati u sredu. Razgovarao sam s wima u petak, sa Dejanom Vikovim (Mihovim), koji je drugi u hijerarhiji posle Matijasa Helmana, ili su mo`da istog ili sli~nog ranga, i rekao mi je da nije stiglo i da se
~ujemo u sredu.
Novinar: Ne daj Boè, ako vas optuè i strpaju u zatvor.
Vojislav [e{eq: Za{to?
Novinar: Ako vas, ne daj Boè, optuè, kakva bi bila va{a reakcija?
Vojislav [e{eq: Za{to ne daj Boè? Da li bi vam bilo ào?
Novinar: Bilo bi.
Vojislav [e{eq: Stvarno? Mislite da }u da vam poverujem?
Novinar: Ne, ali, bez obzira...
Vojislav [e{eq: Ako me optuè, osude, {ta?
Novinar: To je u redu?
Vojislav [e{eq: Ne bih bio ni prvi ni posledwi koji bi zavr{io u zatvoru i tamo skon~ao, za{to?
Novinar: Da li to radite iz ideolo{kih razloga?
Vojislav [e{eq: Da, iz ideolo{kih razloga. Smatram da je Ha{ki tribunal izuzetan teren za odbranu i za{titu srpskih nacionalnih interesa i
spreman sam da u svako doba `rtvujem svoj ìvot za srpsku nacionalnu ideju.
Novinar: U redu, ali rekli ste da }ete se vratiti nakon {to tamo provedete od dvadeset dana do tri godine.
Vojislav [e{eq: Samo sam pretpostavqao da }u tamo provesti izme|u
dvadeset dana i tri godine. Mo`da }e odmah da me ubiju; ko zna {ta stavqaju
u hranu ili ~ime prskaju vazduh.
Novinar: Kako }ete svedo~iti u predmetu Milo{evi}?
Vojislav [e{eq: Govori}u istinu.
Novinar: Brani}ete Srbiju zajedno s wim?
Vojislav [e{eq: Da, i raskrinka}u sve te la`ne svedoke. Imam mnogo
toga da kaèm. Uzmimo za primer Veqka Yakulu. Veqko Yakula je zajedno s
Aleksandrom Vasiqevi}em i wegovim saradnicima organizovao dolazak
Belih orlova. Kako se kasnije saznalo, Veqko Yakula je bio predsednik
Narodne skup{tine Zapadne Slavonije. Kasnije se saznalo da je radio za hrvatsku obave{tajnu slu`bu i za vojnu obave{tajnu slu`bu. Uhap{en je ovde, u
686
Beogradu, zbog sumwe da radi za hrvatsku obave{tajnu slu`bu. Da kaèm jo{

jednu stvar u vezi s Vo}inom. Nemogu}e je da vojna obave{tajna slu`ba nema
imena qudi koji su po~inili te konkretne zlo~ine, jer se ne radi o tako velikom broju zlo~ina. Ubijeno je petoro qudi plus jo{ jedan ~ovek. (prevod s
engleskog)
Slu~aj broj IT 03-6
67-P
PT
9. februar 2003. godine
POTVRDA 6
U skladu s Pravilom 68 Pravilnika o postupku i dokazima (Pravilnik),
Tuìteqstvo Vam u prilogu {aqe slede}e dokumente:
JAVNA DOMENA
1. Dokumenat pod naslovom Rat kako sam ga ja video, navodno napisao
Manojlo Milovanovi}, biv{i {ef [taba Vojske Republike Srpske, 19921995; datum: 28. januar 2004; BCS ERN: 0343-2857-0343-2895.
2. Diskreditovawe Srpske radikalne stranke, ~lanak objavqen u Borbi 6. novembra. 1993/7. novembar 1993; [e{eq: Milo{evi} pokazuje nervozu, ~lanak objavqen u Politici 5. novembra. 1993; [e{eq: Hayi} sprema
podelu Krajine, ~lanak objavqen u Politici 15. oktobra 1993; BCS ERN:
0063-5367-0063-5367.
3. îtav niz ujdurmi, ~lanak objavqen u Borbi 26. novembra 1993; datum: 12. novembar 1993. godine; [e{eq: U @enevu neka ide Konti}, ~lanak
objavqen u Politici 26. novembra 1993; Na meti i Arkan, ~lanak objavqen u Politici ekspres 12. novembra 1993; BCS ERN: 0063-5368-0063-5368.
4. ^lanak objavqen 19. maja 1993. u Borbi pod nazivom [e{eq izgubio
mo} rasu|ivawa; datum: 19. maj 1993; ~lanak objavqen 19. maja 1993. u Borbi
pod nazivom Optu`be bez ijednog dokaza; ~lanak {tampan }irilicom od 21.
maja 1993, objavqen u Politici pod nazivom [e{eq: Me{etarewe na Kosovu sase}i u korenu; ~lanak {tampan }irilicom od 27. maja 1993, objavqen
pod nazivom Srbi ne}e na kolena; BCS ERN: 0087-7387-0087-7387.
5. ^lanak {tampan }irilicom od 18. februara 1992, objavqen u Borbi
pod nazivom Nema vi{e kockawa; datum: 18. februar 1992; ~lanak {tampan
}irilicom od 21. februara 1992, objavqen u Borbi pod nazivom Federacija ili krv; ~lanak {tampan }irilicom od 23. februara 1992, objavqen u
Borbi pod nazivom SPO èli haos u Srbiji; ~lanak {tampan }irilicom
od 28. februara 1992, objavqen u Borbi pod nazivom Za rad, a ne haos; BCS
ERN: 0087-7334-0087-7334.
6. Krivi~na prijava vezana za doga|aje iz novembra 1991. na farmi u Ov~ari, podne{ena od strane Ministarstva unutra{wih poslova Srbije 23. maja 2003. godine; BCS ERN: 0299-2167-0299-2174.
687
7. Slu`bena bele{ka saslu{awa Vujovi} Miroqub; BCS ERN: 02992234-2399-2237.

Najlep{e Vas molimo da potvrdite primitak ovih materijala i potpi{ete kopije lista, te ih po{aqete na adresu na{e kancelarije.
Srda~an pozdrav,
Potpis: ______________________
Datum: ______________________
KAKO SAM VIDEO RAT U BOSNI I HERCEGOVINI

OD 1992. DO 1995. GODINE
Posleratni period u BiH obiluje politi~kim, vojnim, pravnim, ekonomskim i drugim analizama minulog rata, pri ~emu se, uglavnom, analiziraju stradawa civilnog stanovni{tva i vojski, a delom i materijalna razarawa
naseqenih mesta {irom biv{e BiH. Kao grad sa najve}om gustinom naseqenosti, infrastrukturom, koncentracijom vojski, organa vlasti zara}enih
strana i me|unarodnih institucija, koje su posredovale u sukobu i svega drugog, grad Sarajevo je, normalno, u centru pa`we navedenih analiza. Naro~ito su izraène pravne analize koje vr{i Tribunal za ratne zlo~ine u Hagu
i, u posledwe vreme, nacionalni sudovi novostvorenih dràva i dràvica,
nastalih posle raspada Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije
(SFRJ), ukqu~uju}i i sastavne delove dejtonske BiH RS i FBiH. Ostale
analize (politi~ke, vojne, ekonomske i druge) su u senci pravnih analiza, a
sve se svode na to ko je kriv i ko je prvi po~eo. Politi~ari i vojnici, uglavnom, podràvaju ili pobijaju ono {to sudski istraìoci (tuìla{tva) zastupaju kao ta~no ili mogu}e ta~no, zavisno od toga koja biv{a zara}ena strana se okrivquje. U krajwem, sve se, bar do sada, svodi na zakqu~ke da su Srbi,
recimo u Sarajevu, pobili toliko i toliko muslimana i Hrvata, a dosta stidqivo i skromno i obrnuto. Malo qudi je zvani~no optuèno od Ha{kog tribunala i nacionalnih sudova zemaqa biv{e SFRJ za ubistva desetak hiqada
Srba u tom gradu i progon sa rodnih ogwi{ta blizu 150.000 Srba, samo iz Sarajeva. Sigurno nisu svi mrtvi izvr{ili samoubistva, a ako neki i jesu za{to, a proterani nisu dobrovoqno napustili svoje ku}e i oti{li u sabirne
centre {irom RS i Savezne Republike Jugoslavije (SRJ). Iako je posledwi
progon izvr{en sporazumom iz Dejtona, pod pritiskom me|unarodne zajednice, ipak je to etni~ko ~i{}ewe, odnosno zlo~in, bez obzira {to ga je nametnula tzv. me|unarodna zajednica. Broj poginulih i proteranih muslimana i
Hrvata se i ne saop{tava, ~ak ni u onome oko. Tu se uzimaju proizvoqne
brojke, zavisno od toga kako kom tuìocu ili braniocu treba. Nepravedno je
688
sve muslimanske `rtve minulog rata pripisivati samo Srbima ili Hrvatima, kada je poznato i dokazano da su se muslimani, u znatnoj meri, i sami
me|usobno ubijali, pa ~ak i ratovali izme|u sebe (okolina Velike Kladu{e), {to se za Srbe ne moè ni slu~ajno re}i. I na kraju, sudovi uzimaju sebi za pravo da, od optuènog do optuènog, odre|uju karakter ratova na
prostorima biv{e SFRJ, a to je iskqu~iva nadle`nost Ujediwenih nacija
(UN), bar po @enevskoj konvenciji iz 1949. godine, sa wenim prvim i drugim protokolom.
Me|utim, vi{e ne bi trebalo biti tako. Istina o uzrocima, toku i posledicama krvoproli}a na prostorima biv{e SFRJ sve vi{e postaje dostupna svetu. Dokazano je da Srbi nisu jedini krivci za ratove na Balkanu, a pouzdano znam da nisu ni glavni krivci. Zbog toga nau~ni, politi~ki, vojni i
pravni subjekti, a posebno istori~ari Republike Srpske, Srbije i Crne Gore, pa i Makedonije, treba da izvr{e stru~ne analize mesta i uloge pojedinih
naroda i podru~ja i odgovore na pitawa u politi~kom i vojnom smislu, kako
i za{to je do{lo do tolikih stradawa stanovni{tva i razarawa materijalnih dobara ko, gde, kada i za{to je po~eo, ko je ne{to uradio, a nije morao,
koji su te 1992. godine bili ciqevi zara}enih strana u BiH, kakve su bile
strategije wihovih vojski i ko je i kako upravqao tim vojskama, u kom stepenu su generali i oficiri tih vojski bili stru~no osposobqeni za vo|ewe rata, da li su bili disciplinovani ili samovoqni, koga i za{to je podràvala i podsticala, ili mu opra{tala tzv. me|unarodna zajednica i, na kraju,
za{to i koja strana je kr{ila odredbe @enevske konvencije od 12. avgusta
1949. godine, kao i drugih pozitivnih regulativa UN, vezanih za Me|unarodno ratno pravo i obi~aje ratovawa. Detaqnom, iskrenom i nepristrasnom
analizom navedenih pitawa, do}i }e se do realne slike uzroka, toka i posledica ratnih zbivawa, kako u BiH, tako i na ostalim prostorima biv{e SFRJ,
Balkana, ali i jugoisto~ne Evrope. Tek tada }e sudovi mo}i pravedno suditi
optuènima i izbe}i sada{wi karakter politi~kih sudova. Nave{}u svoje vi|ewe odgovora na postavqena pitawa.
Po~etak oruànih akcija u Bosni i Hercegovini i nosioci
O organizovanom ru{ewu biv{e SFRJ, spoqa i iznutra, ve} je dosta re~eno, ali ne i dore~eno. Naime, kreatori razbijawa SFRJ, odnosno planeri
i izvr{ioci svetske globalne politike su u tom poslu primenili prostu
{emu razbijawa druge Jugoslavije, stvarawem na wenim prostorima vi{e jednonacionalnih dràva i dràvica. U takvoj ra~unici zaboravqena je nacionalna komplikovanost i izme{anost stanovni{tva u BiH. Slovenija je
mogla urediti nacionalnu dràvu, jer je imala preko 90 procenata Slovenaca, Hrvatska oko 75 procenata Hrvata i Makedonija oko 66 procenata Makedonaca (tesna dvotre}inska ve}ina za referendum). Srbija i Crna Gora su, u
po~etku, prepu{tene same sebi. Bilo je dovoqno ove dve biv{e republike
odvojiti od ostalih sastavnih delova biv{e SFRJ. Postavqa se pitawe {ta
689
bi bilo sa Crnom Gorom da se i ona tada odvojila od Srbije, ili {ta }e se doga|ati ako se u budu}nosti odvoji, s obzirom na nacionalnu strukturu wenog
stanovni{tva. Imaju negativne primere Kosova i Makedonije, pa neka analiziraju svoje Albance i muslimane. Istorija im je pruìla priliku da se
ne u~e na svojim gre{kama. Koncept stvarawa nacionalnih dràva u 1991. i
prvoj polovini 1992. godine tekao je kako-tako uredno, ukqu~uju}i i wihovo
preuraweno me|unarodno priznavawe. Slovenija je imala kra}i rat, mada je
mogla i bez wega, Hrvatska ne{to duì nepotreban rat, Makedonija se
odvojila mirnim putem, a Srbija i Crna Gora obrazuju tre}u Jugoslaviju
SRJ. Dakle, sve se poravnalo po èqama i razbija~a i razbijenih, izuzev BiH.
Bosna i Hercegovina je i svet i sebe samu sa~ekala u zasedi. Naime, {ema stvarawa jedinstvene dràve u BiH, zbog nepovoqne nacionalne strukture stanovni{tva ne prolazi. Muslimani ho}e, pa ne}e da ostanu u sastavu
tre}e Jugoslavije, Srbi uporno ho}e, a Hrvati nikako ne}e. Nacionalno {arenilo u BiH zahteva ili konfederaciju nacionalnih subjekata (tri najbrojnija naroda muslimani, Srbi i Hrvati), ili ostanak u sastavu SRJ, ili podelu BiH po nacionalnim grupacijama i stvarawe tri nacionalne dràvice.
I tu nastaje ~vor. Nijedan od tri naroda ne èli ono {to èle druga dva, a
nijedan nema dvotre}insku ve}inu da stvori svoju nacionalnu dràvu na celoj teritoriji BiH. Procentualno, muslimansko, srpsko i hrvatsko stanovni{tvo u 1991. godini iznosi 43,7 odsto muslimana, 31,3 odsto Srba i 17,5 odsto Hrvata, a preostalih 7,5 odsto ~ine ostali, od kojih oko 5 odsto ~ine Jugosloveni, gde je opet najvi{e Srba. Na slobodnim izborima, koji su ozna~ili i kraj komunisti~kog idealizma, u novembru 1990. godine, izborno telo u
BiH se podelilo na muslimane, Srbe i Hrvate. Od ukupno 240 poslani~kih
mesta u Skup{tini BiH, muslimani su dobili 86 ili 35,8 odsto, Srbi 72 ili
30 odsto i Hrvati 44 ili 18,35 odsto mesta. Tih 202 poslani~ka mesta, u stvari, dobile su nacionalne stranke, i to Stranka demokratske akcije (SDA)
muslimanska, Srpska demokratska stranka i Hrvatska demokratska zajednica
(HDZ), a preostalih 38 ili 15,83 odsto mesta dobile su ostale vi{enacionalne stranke, kao {to su reformisti i drugi. Ove posledwe su zagovarale ostanak BiH u Jugoslaviji, {to zna~i da su bile saglasne sa idejama SDS. Prema
ovome, demokratski izbori te, 1990. godine, u BiH bili su samo etni~ki popis stanovni{tva. Istorija se ponavqa. Tako se doga|alo uvek kada propada
vi{a dràvna institucija u ~ijem sastavu se nalazila BiH, kao {to je slom
Austro-ugarske monarhije 1918. godine, slom prve Jugoslavije (kraqevine)
1941. godine, i evo sada, raspad SFRJ. Na osnovu takvih rezultata izbora,
formirana je koaliciona vlada u BiH, sa 10 ministara muslimana, 7 Srba i
5 Hrvata, dok se ~lanovi trojnog predsedni{tva me|usobno smewuju (rotiraju) jednom godi{we na mestu predsedavaju}eg. Ali, unutar republi~kih upravnih organa i mnogih lokalnih uprava, nacionalne stranke na vlasti stvaraju
uslove za ~istke qudi koji nisu iz wihove etni~ke grupe, odnosno iste veroispovesti, pa ~ak i iz svoje etni~ke grupe, ako nisu iz pobedni~ke stranke.
690
Srbi su bili ne{to tolerantniji, pa su u organima vlasti zadràvali Srbe,

pripadnike i drugih stranaka.
Izbijawem rata u BiH, aprila 1992. godine, zemqu je zahvatila ista agonija kao i biv{u SFRJ prethodne godine. Socijalisti~ka Republika BiH
u{la je u proces ustavnog sloma koji je doveo do raspada dràve i izazvao me|unacionalni oruàni sukob, duì i krvaviji nego na bilo kom drugom prostoru biv{e SFRJ. Dotada{wa BiH se po~ela raspadati 15. oktobra 1991. godine, kada su 142 ili 59,16 odsto poslanika muslimanske i hrvatske nacionalnosti (nema dvotre}inske ve}ine), bez prisustva srpskih poslanika, usvojili
Memorandum o suverenitetu BiH. Ovim je prekr{en vaè}i Ustav BiH, jer
se takve odluke donose dvotre}inskom ve}inom. Tim memorandumom su, protiv voqe srpskog naroda, predstavnici BiH iza{li iz saveznih organa Jugoslavije, {to su ranije u~inile Slovenija, Hrvatska i Makedonija. Drugo kr{ewe Ustava BiH bilo je sprovo|ewe poznatog referenduma o nezavisnosti
BiH 29. februara i 1. marta 1992. godine, o ~emu je odluku donela Skup{tina BiH, iako je prestala da funkcioni{e mesec dana ranije 25. januara 1992.
godine. Na referendum Srbi su odgovorili plebiscitom, a Badinterova komisija obmanula je me|unarodnu javnost, tvrde}i u svom izve{taju da je rezultat referenduma izrazio voqu svih naroda u BiH da osnuju republiku BiH,
kao jedinstvenu i nezavisnu dràvu. Srbi nisu ura~unati kao konstitutivni
narod u toj dràvi. Me|unarodna zajednica se oglu{ila o tu neistinu i priznala nezavisnu BiH, 6. aprila 1992. godine, ~ime je srpski narod u~iwen nepriznatim i nepostoje}im. Sarajevo, kao glavni grad biv{e BiH, bilo je u
centru zbivawa u BiH i to vi{e u politi~kom, nego u teritorijalnom smislu. Sve {to se doga|alo u BiH, prvo se lomilo u Sarajevu, pa je jasno i za{to
su prve oruàne akcije po~ele upravo u tom gradu.
Prve oruàne akcije naoruànih civila ili paravojnih organizacija
Patriotske lige, Zelenih beretki, Hrvatskih obrambenih snaga
(HOS) i hrvatskog Zbora narodne garde (ZNG), iz sastava muslimansko-hrvatske koalicije, protiv Srba na teritoriji BiH, po~ele su u Sarajevu (krvava svadba), selu Sijekovac i u kupre{kim selima. Prve ratne sukobe u BiH
po~ela je regularna vojska Republike Hrvatske, tokom marta 1992. godine, napadima na teritoriju BiH u rejonima Bosanskog Broda, Kupresa i doline Neretve. Naàlost, ni zvani~na vlast BiH ni me|unarodna zajednica nisu ni{ta u~inile da se hrvatska agresija zaustavi. Ostale su bez odjeka i molbe
srpske strane da se priznavawe nezavisnosti BiH odloì dok se ne izvr{i
demokratska transformacija vlasti u duhu po~etnih sporazuma postignutih
u Lisabonu, Briselu i Sarajevu u okviru Konferencije o BiH.
Pogor{awe situacije u BiH i neposredni povod za rat predstavqa odluka muslimansko-hrvatskog dela Predsedni{tva od 4. aprila 1992. godine, o
op{toj mobilizaciji i, vezano za to, zavo|ewe najgoreg oblika dràvnog
terora nad Srbima na teritorijama koje kontroli{e muslimansko-hrvatska
vlast, posebno u Sarajevu. Ovo su istorijske ~iwenice, a ostaje da se izu~i
691
protiv koga je okrenuta ta novomobilisana muslimansko-hrvatska vojska u

BiH? Protiv SRJ nije, jer ova nastaje tek 27. aprila 1992. godine, a ostaci Jugoslovenske narodne armije (JNA) u BiH dobijaju zadatak da se, pre dogovorenog petogodi{weg roka, sami povuku iz BiH u toku idu}eg meseca, maja.
Tre}i na udaru su mogli biti samo Srbi u BiH, {to su i postali u Sarajevu
za prvomajske praznike 1992. godine, napadima na: (1) komandu 2. vojne oblasti
(VO) u kojoj su ostali samo oficiri Srbi, (2) istovremeni napad na Dom JNA
u Sarajevu, gde su tako|e ostali samo Srbi, (3) mu~ki napad na kolonu komande 2. VO u Dobrovoqa~koj ulici u Sarajevu, i (4) isti takav napad na kolonu
vojnika JNA u toku dogovorenog izvla~ewa iz Tuzle, 15. maja 1992. godine. Direktni krivci za navedene pokoqe srpskih pripadnika JNA u Sarajevu su muslimansko-hrvatski ~lanovi predsedni{tva BiH na ~elu sa Alijom Izetbegovi}em i Ejupom Gani}em, a u Tuzli gradona~elnikom Selimom Be{lagi}em. Navedena lica su direktno i neposredno komandovala ubijawem, zarobqavawem i uni{tavawem qudi, vozila i objekata infrastrukture.
Napad na kolonu u Tuzli }e biti posebno obra|en u ovoj kwizi, kada za
to do|e vreme, a sada }emo ukratko obraditi napade u samom Sarajevu. Preostali deo komande 2. VO napadnut je u 12,00 ~asova, 2. maja, o ~emu jedan od u~esnika odbrane, potpukovnik @ivko Do{en, kaè: Komanda 2. VO se nalazila u objektu na Bistriku, na po~etku Dobrovoqa~ke ulice, a preko puta mosta Gavrilo Princip. Prvi put smo napadnuti minobaca~kom vatrom iz pivare, 22. aprila 1992. godine. Najve}u {tetu su pretrpela vozila stare{ina.
Kona~no, 2. maja jednovremeno su napadnuti komanda 2. VO i Dom JNA. Komanda je napadnuta sa svih strana i iz svih oru`ja (streqa~ko, trombloni,
ru~ni baca~i, ose, zoqe, minobaca~i, bestrzajni topovi, ru~ne bombe i
sli~no). Vo|ena je ogor~ena i bespo{tedna borba. Protivnik najokoreliji zlikovci, bio je neuporedivo brojniji od preostalih pripadnika komande.
Upotrebqen je suzavac protiv branilaca i iskqu~eni su struja i telefoni.
Prema zgradi komande gurnut je kombi pun eksploziva, verovatno sa ciqem
da nas dignu u vazduh. Sre}om, zaglavio se izme|u dva drveta. Ciq neprijateqa, usta{a (misli na Hrvate primedba autora) i Zelenih beretki (misli na muslimane primedba autora) je najverovatnije da zarobi ili uni{ti
qudstvo komande, kako bi se obezglavio sistem rukovo|ewa i komandovawa.
Borba je vo|ena u parku izme|u kompleksa zgrada komande i reke Miqacke.
Pod pritiskom zlo~inaca bili smo prinu|eni da se povu~emo u zgradu. Tada
je neprijateq po~eo da demolira zgradu protivoklopnim sredstvima i da
snajperima ga|a branioce na prozorima. Li~no sam toga dana tri puta izbegao smrt. Jednom od granate i dva puta od snajpera. Borba je vo|ena i po mraku, negde do oko 20,00 ~asova, kada je neprijateq prekinuo vatru iz meni nepoznatih razloga. No} niko u komandi nije prespavao, niti smo {ta jeli, jer je
objekat demoliran, ulazi razvaqeni i o~ekivan je ponovni napad neprijateqa. Osvanuo je i 3. maj, nedeqa, dan kojeg }u pamtiti ~itavog ìvota. U 7,00
~asova po~eli su pregovori izme|u Alije Izetbegovi}a, koji se nalazio u ka692
sarni u Lukavici, gde se skrasio po dogovoru sa komandantom 2. VO, jer sino},

kada se vratio iz Lisabona, niko nije do{ao po wega od wegove vrhu{ke (quti na wega {to je potpisao sporazum primedba autora), izuzev predstavnika UN, Evropske zajednice (EZ) i komandanata 2. VO i 4. korpusa. Centralna pitawa na pregovorima su slu~aj Alije Izetbegovi}a i evakuacija preostalog dela komande VO iz Sarajeva. Alija u Lukavici, a komandant VO u
zgradi komande na Bistriku. Pregovori su mu~ni i vlada velika neizvesnost.
Ipak, okon~ani su oko 15,00 ~asova, kada u komandu stiè Alija sa k}erkom i
generalom Luisom Mekenzijem, komandantom snaga UN za BiH.
O istom doga|aju, pod ta~kom c, na tre}oj strani, komandant 2. VO, general-pukovnik Milutin Kukawac, iz komande 4. korpusa (Lukavica), aktom
strogo poverqivo broj 75-1, od 7. maja 1992. godine, obave{tava pot~iwene komandante o slede}em: S obzirom da je ve}i deo qudstva i materijalno-tehni~kih sredstava (MTS) ranije izvu~en na nove lokacije, na{ plan bio je da
se sa preostalim qudstvom i MTS, zgrada komande definitivno napusti u jutarwim ~asovima, 3. maja 1992. godine. Zbog {pijunaè i izdaje stare{ina muslimanske i hrvatske nacionalnosti, za ovu odluku znao je samo mali broj stare{ina. No, i pored toga, neko je, verovatno, dojavio rukovodstvu BiH da }e
komanda Oblasti definitivno napustiti zgradu 3. maja. Preostali deo komande imao je samo dva izlaza. Jedan je, da se uz garanciju i pratwu snaga Un i
EZ, izmesti na novu lokaciju, i drugi, da u zgradi komande budemo svi ubijeni. Naravno, opredelili smo se za prvu varijantu, jer ona je u ovom trenutku
bila jedina i najoptimalnija varijanta i garancija. Negde u isto vreme kada
je napadnuta kolona koja se kretala ka Domu JNA, izvr{en je i brutalan, ru{ila~ko-fa{isti~ki napad na sve ~etiri zgrade kompleksa komande VO. Taj
napad trajao je od 12,00 do 20,00 ~asova, 2. maja 1992. godine. Stare{ine i vojnici komande Oblasti, pruìli su snaàn otpor, napad je odbijen, a napada~ima HOS i Zelenim beretkama naneti znatni gubici. U toku tih borbi
imali smo dva mrtva i {est rawenih. Zbog dejstava neprijateqa bestrzajnim
topovima, minobaca~ima, tromblonima, protivavionskim mitraqezima 12,7
mm, zoqama, osama i svim vrstama streqa~kog naoru`wa, zgrada komande
je znatno o{te}ena i demolirana. Jedan broj motornih vozila, natovaren
MTS, uni{ten je. Komanda 2. VO je oko 18,00 ~asova, 2. maja 1992. godine, od
strane aerodroma Butmir obave{tena da se predsednik Predsedni{tva BiH,
Alija Izetbegovi}, vratio iz Lisabona i sleteo na aerodrom. Po{to je to za
nas bilo iznena|ewe i na bazi obave{tewa da ga na aerodromu niko nije do~ekao, na{li smo se u dilemi, da li ga pustiti da se sam snalazi oko napu{tawa aerodroma, ili da ga privremeno smestimo u komandu 4. korpusa u Lukavici, odakle bi uspostavio kontakt sa Predsedni{tvom i drugim licima. Da
smo ga pustili da se sam snalazi, verovatno bi bio zarobqen ili ubijen i za
to bi JNA sigurno bila okrivqena. Odlu~ili smo da ga bezbedno dovedemo u
komandu 4. korpusa i da mu obezbedimo sme{taj dok ne prestanu oruàni sukobi (napad na komandu 2. VO jo{ traje primedba autora). Znali smo da }e
693
oko wegovog privo|ewa biti raznih {pekulacija, ali bi i to bilo podno{qivije nego da je ubijen. Pored ishrane, sme{taja i ostalih ugodnosti, imao
je na raspolagawu i lekara, dakle, nije se radilo ni o kakvom hap{ewu, iako
je on to zasluìo hiqadu puta zbog wegovog odnosa prema JNA. [iri interesi i eventualne komplikacije na me|unarodnom planu oko privo|ewa
Izetbegovi}a zahtevali su ovakav tretman. Prema tome, svaka kritika i osuda za{to nije ubijen, za{to ga nismo zadràli u zatvoru itd. neosnovane
su. Da smo tako ne{to uradili, moèmo zamisliti {ta bi se sa nama sve doga|alo. Posebno nagla{avamo da je u vreme wegovog sletawa u Sarajevu i oko
wega besneo pravi rat. Pored napada na komandu Oblasti, neprijateq je brutalno nasrnuo i na Dom JNA, Vojnu bolnicu, Centar vojnih {kola kopnene
vojske i druge vojne objekte. Vodile su se èstoke borbe izme|u Alijine vojske i srpskih teritorijalaca. Prema tome, nije postojala ni minimalna {ansa da se Izetbegovi} uputi u grad. Neka mu sluè na ~ast wegove i izjave drugih, vezano za ovaj slu~aj.
Napad na Dom JNA odvijao se u isto vreme kada i napad na komandu 2. VO,
o ~emu, u ve} pomenutom aktu pod ta~kom b, komandant Oblasti obave{tava pot~iwene: Oko 12,00 ~asova, navedenog dana, komanda Oblasti je obave{tena da je od HOS-a i Zelenih beretki napadnut Dom JNA i da je na~elnik Doma te{ko rawen, uz napomenu da su prethodnih dana izvu~ena zna~ajna
MTS na sigurno mesto van Sarajeva. Nakon ovog saznawa, nare|eno je delu jedinica 65. za{titnog motorizovanog puka (dva oklopna borbena transportera i tri vozila puh) da krenu ka Domu JNA i pre pristizawa na odredi{te,
ova kolona je napadnuta sa svih strana i iz svih oru`ja. Naneti su gubici u
qudstvu i MTS. Nakon saznawa da je ova kolona napadnuta, nare|en je pokret
oklopnog bataqona sa Grbavice u pomo} napadnutoj koloni. Me|utim, kod
mosta Vrbawa tenkovska jedinica je sa~ekana i napadnuta brojnim i raznovrsnim protivoklopnim sredstvima (jedan tenk uni{ten i dva o{te}ena). Nakon toga, komandant bataqona je odlu~io da obustavi pokret ka Skenderiji.
Po{to je o~ito da ima mrtvih i rawenih, Vojnoj bolnici je nare|eno da se,
uz pratwu vojnika iz protivdiverzantskog odreda, angaùju na pruàwu pomo}i ostalima u borbi. Me|utim, ovo qudstvo je napadnuto jakim snagama u
rejonu Marin Dvor i spre~eno da do|e do ciqa. Po{to ova intervencija nije uspela, a drugih mogu}nosti vi{e nije bilo, kolona patrola, koja je upala u zasedu, bila je primorana da se bori sama, a u jutarwim ~asovima, 3. maja
1992. godine, ista je zarobqena.
Doga|aji u Dobrovoqa~koj ulici u Sarajevu, u kasnim ve~erwim ~asovima, tog 3. maja 1992. godine, pokazali su sve lo{e namere muslimana i Hrvata
o budu}nosti BiH, licemerje i la`qivost muslimansko-hrvatske sprege u
predsedni{tvu tzv. Republike BiH, svu brutalnost muslimanskih fundamentalista i èqu da se drugi narodi u BiH podjarme, pot~ine i obesprave. Za
po~etak, trebalo je da to budu Srbi, a Hrvati kada se zavr{i sa Srbima, {to
se i poku{alo ve} po~etkom idu}e godine. Me|utim, da unapred ne izvla~i694
mo zakqu~ke, pogledajmo {ta o tome kaè komandant 2. VO, general Kukawac

u pomenutom aktu od 7. maja 1992. godine: S obzirom da su u vreme dolaska
Izetbegovi}a u komandu 4. korpusa izvo|ena intenzivna dejstva na vojne
objekte, od wega je zatraèno da odmah naredi prekid ovih fa{isti~kih napada. Naravno, on je tu preduzeo neke korake i u toku no}i vatra je obustavqena, ali je nastavqena blokada svih vojnih objekata. U toku 3. maja 1992. godine otpo~ele su razne igre oko pu{tawa Alije Izetbegovi}a, oko susreta komandanta 2. VO sa wim i otpo~iwawu pregovora o ispuwewu na{ih zahteva
za osloba|awe zarobqenika, izvla~ewe mrtvih i rawenih, koji su nastradali 2. maja i o nizu drugih problema. Na{ zahtev bio je da misija EZ i komanda snaga UN u Sarajevu budu garancija za sve to, naro~ito za sigurno izvla~ewe preostalog dela komande na novu i sigurniju lokaciju... Nakon beskona~nih i mu~nih pregovora sa Alijom Izetbegovi}em, generalom Mekenzijem ispred UNPROFOR-a, Antonijom Santosom ispred EZ i izaslanikom lorda
Karingtona Kolom Dojlom, dogovorena je optimalna i jedino mogu}a opcija za izme{tawe komande Oblasti na drugu lokaciju u tom trenutku. Dogovoreno je da se sva vojna i gra|anska lica, koja su se tog dana na{la u kompleksu zgrada komande Oblasti, izmeste na novu lokaciju sa svim MTS, koja su spakovana i pripremqena. Alija Izetbegovi} se suprotstavqao ovome, traè}i
da se komanda iseqava po delovima... i uvek je isticao da se kolone prate patrolama Ministarstva unutra{wih poslova (MUP), a ne snagama UNPROFOR-a. Naravno, ovaj predlog je odbijen od svih u~esnika u razgovorima.
Predloèna varijanta je usvojena i sa kolonom od 20 motornih vozila, iz Lukavice u komandu Oblasti, do{li su Alija Izetbegovi}, general Mekenzi ispred UNPROFOR-a sa tri vozila, predstavnik EZ i drugi. Kolona je pristigla oko 15,30 ~asova, a utovar MTS i sme{taj qudi u vozila zavr{eni su
oko 18,00 ~asova. Prema dogovoru, na ~elu kolone se kretao general Mekenzi,
u drugom vozilu (oklopnom transporteru) vozili su se komandant 2. VO i
Alija Izetbegovi}. Predstavnici UN su smatrali da je ovo velika sigurnost
da ne bi do{lo do nekih neèqenih scena prema komandantu 2. VO i prema
Aliji Izetbegovi}u. Iza ovog vozila kretalo se tre}e vozilo UN, a zatim
vojna motorna vozila u koloni. U toku kretawa od komande Oblasti do Skenderije, kolona je od Zelenih beretki, HOS-ovaca i MUP-a dva puta zaustavqana sa dosta neèqenih scena, {to je kod qudi izazivalo sumwu da }e se sve
ovo dobro zavr{iti. Intervencijom Alije Izetbegovi}a ta ruqa je nekako
smirena i pokret je nastavqen ka Grbavici.
Uslov Ujediwenim nacijama i EZ za sigurno i bezbedno vo|ewe kolone
bio je da po dolasku na Skenderiju komandant 2. VO pre|e u vozilo generala
Mekenzija, a da Alija Izetbegovi} krene ka Predsedni{tvu, {to je do kraja
po{tovano. Nastavqen je pokret kolone i po pristizawu ~ela na most Vrbawa, utvr|eno je da je ta kolona na Skenderiji prekinuta. Komandant Oblasti
je zahtevao od generala Mekenzija da stane i da se vrati sa pukovnikom Slobodanom Jakovqevi}em i utvrdi {ta se dogodilo, {to je on i prihvatio. Vra695
tio se i rekao da je nai{ao na barikadu i da su ga Zelene beretke udaqile.

Prema izrazu lica navedenog generala i mlazevima dima u Dobrovoqa~koj,
videlo se da je usta{ko-fa{isti~ka horda nasrnula oru`jem na vojnike, stare{ine i gra|anska lica u koloni. Kada smo do{li do navedenog saznawa,
prvi deo kolone od 15 motornih vozila je, velikom brzinom, nastavio put do
kasarne Slobodan Princip Seqo u Lukavici, gde je potvr|ena pretpostavka da je drugi deo kolone napadnut. Prve vesti su ukazivale da ima mrtvih i rawenih, da je drugi deo zarobqen i da su sva motorna vozila opqa~kana. Situacija je zahtevala brze reakcije. Prva je mu~ni razgovori i zahtevi Dojlu i Mekenziju da obrazloè ovu bruku i da odmah idu u rukovodstvo
BiH, da se ovaj zlo~in prekine, da se odmah izvuku mrtvi i raweni, da nam se
odmah vrate i predaju zarobqeni, motorna vozila i sva ostala opqa~kana
sredstva. Naravno, oni su bili zbuweni i u tom trenutku nemo}ni da ne{to
ozbiqnije u~ine, zvali su Wujork, Beograd, sedi{te misije UN i EZ u Sarajevu, rukovodstvo BiH, ali ih nisu mogli dobiti itd. Ogor~ewe qudi je bilo toliko da je pretila opasnost stranim predstavnicima, {to smo te{kom
mukom smirili.
Druga mera reakcija sastojala se u tome da smo sa prostora Lukavice
pokrenuli jedan bataqon iz 216. brdske brigade ka mostu Vrbawa i Skenderiji, radi intervencije u Dobrovoqa~koj ulici, gde je ovaj napad izvr{en. Neprijateq je, znaju}i za to, vrlo brzo odveo zarobqenike i rawene u nepoznatom pravcu. Od momenta kada je kolona napadnuta, pa do 7. maja 1992. godine,
traju pregovori o vra}awu zarobqenih i rawenih, identifikaciji poginulih, vra}awu zaplewenih vozila i druge opreme... Poseban zahtev komande 2.
VO je da se pod hitno i bezuslovno obezbedi izme{tawe Centra vojnih {kola, kao i drugih sastava iz kasarne Mar{al Tito, izme{tawe ostalih kasarni iz uèg dela grada, deblokada objekata u Kowicu i Travniku... Posebna
tema razgovora }e biti vojna bolnica Sarajevo i garnizon Zenica.
O istom doga|aju, ve} pomenuti o~evidac, potpukovnik @ivko Do{en,
izme|u ostalog iznosi: ... Izdato je nare|ewe da se hitno ukrcaju MTS i da
se za 60 do 90 minuta krene ka kasarni Lukavica pravcem: komanda Dobrovoqa~ka ulica Skenderija most Vrbawa Grbavica Vrace Lukavica.
Normalno je da je rok kratak malo je vremena za pripreme i utovar MTS i
qudstva. Formirana je kolona na kratkom i tesnom prostoru. Moje vozilo
TAM, nalazilo se na kraju druge tre}ine kolone, ispred pozadinskih elemenata. Ve} prilikom izlaska iz kruga objekata komande, primetio sam, desno
i ispred objekata, grupe neuniformisanih qudi, naoruànih oru`jem, vaqda
od Prvog svetskog rata, pa naovamo. Odmah mi je pala na pamet poruka koju
smo uhvatili preko radio veze da }e kolona biti napadnuta... Ukqu~ili smo
se u kolonu na po~etku Dobrovoqa~ke i stigli do jugozapadnog krila komande. Neprekidno sam gledao pretr~avawe zlo~inaca od Miqacke prema koloni sa osama i zoqama i drugim sredstvima za protivoklopnu borbu.
696
Kolona je stala, gusto sabijena. Vozilo uz vozilo. Iznenada se prolomilo. Uàsna vremena, galama, vriska, pucwi i detonacije. Iza zadweg desnog
dela kamiona uperena mi je pu{~ana cev u ~elo uz povike daj oru`je i izlazi! Krici lezi, qubi beton, diì se, pre|i ulicu! Jedni brane, drugi maltretiraju i ubijaju. Tipi~no za sarajevsko podzemqe trojka i desetina. Re~nik uàsan. Urnebes traje pet do sedam minuta. Iz kolone, uz tu~u i ubijawe,
izgone nas na poqanicu izme|u Dobrovoqa~ke i Miqacke. Ja sam dobio udarac kundakom u vilicu sa leve strane polui{~a{ewe. Formiraju kolonu
napred stare{ine, a iza nas vojnici. Ve} se zna ko komanduje. Sredove~ni ~ovek, dosta fer. Vode nas preko mosta Gavrila Principa, pa kroz centar, namerno krivudavo, radi hvale i pokazivawa. Sprovode nas sa pu{kama na gotovs, kao da smo mi ratni zlo~inci. Prvi {ok, jo{ uvek je sve`. Sarajevske
ulice uske, prozori na~i~kani nanama, koje uzvikuju kuda vodite okupatore, {to to ne poubijate? Javio mi se strah od vrele vode.
Dolazimo pred Dom sportova. Hvata se suton. Nare|uju da sve {to imamo odbacimo, jer ako se kod nekoga ne{to na|e, sa tim }e biti likvidiran. Sa
mene neko skida bluzu. Krupan ~ovek, zakrvavqenih o~iju, obilazi nas i udara nogama. Specijalitet cevanica, tur i noga me|u noge. Mene udari me|u
noge, uz cini~no pitawe {ta }e{ ovde. Eskiviram, ali nepotpuno. On }e
nas pratiti i obra|ivati do izlaska na slobodno... Sprovodnik se gubi, a
preuzima nas kabadahija i uvodi u sportsku dvoranu Doma sportova. Razdvojeni smo. Stare{ine na struwa~e, ispod kojih je veliki sloj spu`ve, a vojnici
na parketu. Dovode drugu kolonu, verovatno preko mosta Vrbawa. U sali isti
postupak. Neko mi skide ko{uqu, kaè treba wemu, a ja ostadoh u potko{uqi.
Nastaju novi problemi maltretirawe i iìvqavawe. Na parketu premla}uju nekog mladi}a u civilnom odelu, koji o~ito nije iz Dobrovoqa~ke, ali
neka se vidi. Izdvajaju pojedine vojnike i odvode ih. Pretpostavqam da su muslimani i Hrvati. Oko 22,00 ~asova izdvajaju vi{e oficire i vode nas nekuda. Svaki ima pratioca. Mene prati krezubica u osamnaestoj godini, drè}i
mi cev pi{toqa na desnoj slepoo~nici. Kaè mi poku{aj bjeàti }etni}e, da te ubijem. Odgovaram mani se }orava posla, od koga da beìm i za{to, jer ni{ta nisam kriv.
Do{li smo u Glavni {tab Teritorijalne odbrane (TO) BiH. Primio nas
je pukovnik Vehbija Kari}, do pre desetak dana ~lan komande 2. VO, referent
u odeqewu za politi~ki rad. Ponudio nas je kafom. Odnekud se pojavio Goran
Mili}, direktor Televizije JUTEL, sa ~a{om viskija u ruci. Kari} kaè da
smo mi ratni zarobqenici i da }emo sutra biti oslobo|eni. Pitam ga kako ratni zarobqenici i ko je kome objavio rat. Odgovara ne}emo o tome i
nastavqa da }e nama pre osloba|awa biti ponu|ene tri varijante ko ho}e
ku}i, ko ho}e u TO BiH i ko ho}e u kasarnu u Lukavici. Na kraju, Kari} podvla~i da su oni formirali vojsku, da su dobro naoruàni i da }e sigurno pobediti. I jo{ re~e mi smo partizani.
697
Vra}amo se u Dom sportova. Do izlaza iz {taba TO ja ostadoh i bez pantalona. Pri ulasku u sportsku salu vidim da je hodnik prema sanitarnom ~voru i izlaz pun Zelenih beretki, koji su, prete}i, mahali oru`jem. Ina~e,
bahato su, neoprezno i pogibeqno baratali oru`jem. Sutradan, 4. maja, dva puta su nas po istom postupku vodili na saslu{awa u {tab TO. U nedostatku
stvarnih elemenata, saslu{avawe je primitivno i bezna~ajno. Uglavnom, interesuju se da li je iz kruga komande dejstvovao minobaca~ i {ta je radio general Kukawac, koliko je imao stanova itd... Kada sam se vratio sa drugog saslu{awa, negde izme|u 14,00 i 15,00 ~asova, u sali sam zatekao generale Mekenzija i Milana Aksentijevi}a koji su do{li da nas oslobode. êkawe se
mu~no oteglo, ili se to meni samo ~ini zbog napetosti. I kona~no, oko 17,00
~asova, posle saop{tavawa da idemo u kasarnu, izlazimo u koloni po jedan, a
na{ obra|iva~ ima pune ruke posla. U{li smo u pet do {est autobusa i kre}emo. Neko otvara vatru po autobusima, pa moramo le}i na pod....
Po{to odgovaramo na pitawe kada i kako su po~ele oruàne akcije me|u narodima u BiH i u samom Sarajevu i ko su nosioci, pored prethodnog
teksta, potrebno je ukratko nabrojati i politi~ke i vojne doga|aje koji se
pojavquju kao posledica opisanih doga|aja. Ti doga|aji mogu se saèti po
slede}em:
a) 20. novembar 1990. godine prvi vi{estrana~ki izbori u Socijalisti~koj Republici BiH, pri ~emu su pobedile nacionalne stranke Srba, muslimana i Hrvata (SDS, SDA i HDZ),
b) 20. decembar 1990. godine konstituisana vi{estrana~ka Skup{tina
BiH, kada su tri nacionalne stranke, na osnovu partnerstva u vlasti, formirale nove organe vlasti u BiH,
v) 24. oktobar 1991. godine po{to je muslimansko-hrvatska koalicija, u
ciqu izglasavawa dokumenta o istupawu iz SFRJ, prekr{ila Ustav dotada{we BiH, poslanici SDS i nekoliko poslanika Srba iz drugih stranaka
formirali su u Sarajevu Skup{tinu srpskog naroda u BiH. Na plebiscitu,
odrànom 9. i 10. novembra 1991. godine, srpski narod u BiH, ogromnom ve}inom glasova, potvrdio je da èli ostati u Jugoslaviji,
g) 9. januar 1992. godine Skup{tina srpskog naroda u BiH donela je Deklaraciju o progla{ewu Srpske Republike u BiH (SR BiH),
d) 28. februar 1992. godine usvojen Ustav SR BiH i izabrani predsednik i vlada SR BiH,
|) 18. mart 1992. godine predstavnici tri nacionalne zajednice postigli sporazum u Briselu o demokratskoj transformaciji BiH. Karta teritorijalnog razgrani~ewa po nacionalnim kriterijumima (Kutiqerova karta),
{to su muslimanski predstavnici odbili po povratku u Sarajevo,
e) 4. april 1992. godine Alija Izetbegovi} proglasio op{tu mobilizaciju i po~eo rat protiv Srba u BiH, sa ciqem da spremno do~eka priznavawe
nezavisnosti BiH,
698
`) 6. april 1992. godine Evropska zajednica priznala nezavisnost BiH

na osnovu pogre{nog izve{taja Badinterove komisije o rezultatima referenduma u BiH, odrànog 29. februara i 1. marta 1992. godine, na kome Srbi
nisu u~estvovali. Nisu pomogla upozorewa srpske strane da to vodi u rat.
Posle toga, oruàni sukobi u BiH se rasplamsavaju,
z) 27. april 1992. godine Srbija i Crna Gora donose Ustav i progla{avaju stvarawe SRJ, ~ime i prakti~no prestaje da postoji SFRJ, a srpski narod u BiH i Hrvatskoj ostaje bez za{tite,
i) 2. maj 1992. godine Alija Izetbegovi} potpisao ugovor u Lisabonu,
kojim je pristao na etni~ku podelu BiH, {to je u ostatku muslimansko-hrvatskog rukovodstva do~ekano sa ogor~ewem, a bes se iskaquje u Sarajevu, ve}
opisanim napadima na Dom JNA, komandu Druge vojne oblasti, Vojnu bolnicu, Centar vojnih {kola i druge vojne objekte. Dok su to radili, nisu znali
da je Alija, na nagovor ambasadora Sjediwenih Ameri~kih Dràva (SAD),
Vorena Cimermana, povukao potpis, te u nameri da ga se re{e, niko od rukovodstva, niti UNPROFOR-a, ne sa~ekuje ga na aerodromu. Saglasno odlazi u
komandu 4. korpusa JNA u Lukavicu i kada mu je uspostavqena veza sa Ejupom
Gani}em bezobrazno izjavquje da je zarobqen,
j) 12. maj 1992. godine Narodna skup{tina SR BiH u Bawaluci donosi
odluku da formira Vojsku SR BiH i da na silu odgovori silom. Istog dana
Skup{tina donosi i odluku o strate{kim ciqevima srpskog naroda u BiH,
a to su: (1) dràvno razgrani~ewe od druge dve nacionalne zajednice, (2) koridor izme|u Semberije i Krajine, (3) uspostavqawe koridora u dolini Drine, odnosno eliminisawe Drine kao granice izme|u srpskih dràva, (4) uspostavqawe granice na rekama Uni i Neretvi, (5) podela grada Sarajeva na srpski i muslimanski deo i uspostavqawe u svakom od delova efektivne dràvne vlasti i (6) izlaz SR BiH na more,
k) 20. maj 1992. godine povu~en i posledwi vojnik JNA iz BiH,
l) 26. maj 1992. godine u Lisabonu, u posledwem momentu, propao ve} usagla{eni i inovirani Kutiqerov plan zbog muslimanskog napu{tawa pregovora. Dan kasnije, muslimani su u ulici Vase Miskina Crnog izvr{ili masakr nad civilima u redu za hleb, pripisuju}i to Srbima, a u stvari, hteli su
opravdawe za napu{tawe pregovora i
q) 30. maj 1992. godine Savet bezbednosti UN donosi Rezoluciju kojom
se uvode sveobuhvatne sankcije protiv SRJ.
Iz svega iznetog vidi se da su oruàne akcije (rat) u BiH po~eli Hrvati iz Hrvatske, a preuzeli muslimani i kasnije bili vode}i na ~elu sa tzv.
Predsedni{tvom BiH.
Ciqevi rata naroda u Bosni i Hercegovini i ostvarewe tih ciqeva
Ustaqeno mi{qewe da je do rata u Jugoslaviji do{lo u ciqu ru{ewa komunizma, nije ta~no. Komunizam je sru{en u celoj Isto~noj Evropi i raspao
se sloèni Sovjetski Savez i wihov vojni savez Var{avski ugovor, pa nig699
de nije do{lo do takvih i toliko krvavih oruànih sukoba, kao {to je to bilo na jugoslovenskom tlu, a posebno u BiH. Pravi uzrok rata leì u na~inu
na koji su me|unarodni i pojedini unutra{wi faktori odlu~ili da razbiju
dràvu koja je postojala 73 godine i za ~itavo vreme svog postojawa, a posebno posledwih 40 godina, sluìla kao tampon ili siva zona, odnosno zona
razgrani~ewa izme|u Zapada i Istoka i wihovih vojnih saveza. Nije za zanemariti i vode}u ulogu te dràve u tzv. Tre}em svetu Pokretu nesvrstanih,
koji je uvek balansirao odnose izme|u ove dve grupacije.
Nestankom Var{avskog ugovora nestala je i potreba razgrani~ewa NATO pakta sa wim, a ukazala se potreba opravdavawa wegovog daqeg postojawa
i {irewa na istok. Tu je SFRJ smetala, pa je istu trebalo razbiti na sitnije delove, raspiruju}i me|unacionalne sukobe, oprobano balkansko oru`je.
Zapad se postavio kao za{titnik svih ostalih nacija na Balkanu, izuzev
Srba i Crnogoraca. Problem ~ini nastojawe Srba da svi ìve u jednoj, a ne
u tri dràve na Balkanu, pa se Zapad dosetio da ih razdvoji, u po~etku balkanskim oru`jem me|unacionalnom mr`wom i gurawem drugih naroda na
Srbe, pa kada je to i{lo te{ko, upotrebio je silu angaùju}i snage NATO-a,
prvo na Srbe u BiH, a zatim i napadom na SRJ. Bila je to najve}a politi~ka
i vojna bruka u istoriji ~ove~anstva, koja se, samo donekle, moè porediti sa
Krsta{kim ratovima, opet Zapada na Bliskom istoku.
Ako su pojedini od {est konstitutivnih naroda u SFRJ Srbi, Hrvati,
Slovenci, Makedonci, Crnogorci i muslimani slovenskog porekla, ocenili
da im se zajedni~ki ìvot u SFRJ ne isplati, onda su svoje nacionalno pravo na samoopredeqewe mogli i po Ustavu bili du`ni ostvariti kroz demokratsku proceduru u Skup{tini SFRJ. Upravo takav uslov za miran razlaz je
i postavqao srpski narod. Zna~i, jednako pravo svakom narodu da napusti
SFRJ, ili ostane u nekoj novoj zajednici sa nekim od drugih naroda koji to,
tako|e, èli. Ali, ~etiri od {est sastavnih republika (Slovenija, Hrvatska, Makedonija i BiH) htele su izlazak iz SFRJ (secesiju) i osamostaqewe.
Makedonija nije posegla za ratom, zahvaquju}i razumevawu dela rukovodstva
dotada{we SFRJ i pripadnika JNA i trezvenoj politici makedonskog rukovodstva. Ostale tri republike nisu ~ekale to razumevawe i brzopleto i nerazumno su `rtvovale mir radi ubrzavawa politi~kih ciqeva. Sila je upotrebqena protiv zajedni~ke federativne armije JNA i protiv ostalih federalnih institucija. Obi~no, agresor je onaj ko prvi po~ne oruàno nasiqe
nad nekim, a pogotovo ako je nasiqe u~iweno na teritoriji `rtve. Ovoga puta, nasiqe je izvr{eno nad institucijama SFRJ, na wenoj teritoriji i ne
treba vi{e pametovati ko je agresor u minulom ratu u Jugoslaviji, a samim
tim i u BiH, gde su sukobi bili najduì, najè{}i i najkrvaviji.
Zbog ovih secesija, vi{e od 2,500.000 Srba u BiH i Hrvatskoj, do tada
konstitutivni narod u ove dve republike, postaju nacionalne mawine, prakti~no gra|ani drugog reda. Odluka zapadnog dela me|unarodne zajednice o
priznavawu nezavisnosti otcepqenim dràvama, dovela je do besmislenosti,
700
pri ~emu je izvan tre}e Jugoslavije ostalo vi{e Srba nego Slovenaca
(1,900.000), Makedonaca (1,300.000), ili muslimana slovenskog porekla u BiH
(1,900.000). Ovima je, na osnovu Me|unarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima ~lan prvi, priznato pravo da slobodno odre|uju
svoj politi~ki status i osiguraju svoj ekonomski, socijalni i kulturni razvoj. Srpskom narodu je to pravo ukinuto u biv{im republikama Hrvatskoj i
BiH. To je u~iweno i pored toga {to su Srbi, po tada vaè}em Saveznom ustavu, bili konstitutivan narod u Hrvatskoj zajedno sa Hrvatima, a u BiH zajedno sa muslimanima i Hrvatima.
Posle provedenih vi{estrana~kih izbora u BiH, nacionalne stranke
pobednice (SDS, SDS i HDZ), preuzele su vlast u BiH kao ravnopravni
partneri, {to je u po~etku izgledalo kao da }e rat biti izbegnut. Politi~ke platforme nacionalnih stranaka tako|e su obe}avaju}e, a u su{tini glase: (1) SDS je za demokratski transformisanu Jugoslaviju i u woj BiH, kao
ravnopravnu federalnu jedinicu, (2) SDA vidi BiH u Jugoslaviji kao jedinicu u modernoj federaciji i (3) HDZ je za BiH kao samostalnu dràvu u konfederalnoj Jugoslaviji. Dakle, Srbi i muslimani su na sli~nim pozicijama,
a Hrvati se pona{aju u skladu sa politikom Republike Hrvatske. Me|utim,
skoro godinu dana rasprave o budu}em ure|ewu BiH ne dovodi do saglasnosti
tri naroda. Naprotiv, dolazi do radikalizacije suprotnosti i u oktobru
1991. godine dolazi do suprotstavqawa dve iskristalisane protivre~nosti,
i to: (1) predstavnici srpskog naroda, pozivaju}i se na pravo svakog naroda
na samoopredeqewe, traè da Srbi u BiH ostanu u Jugoslaviji, odnosno da
BiH bude i daqe federalna jedinica u Jugoslaviji i (2) muslimansko-hrvatska strana zalaè se za samostalnost i suverenost BiH. Ostanak BiH u Jugoslaviji ova koalicija uslovqava ostankom i Hrvatske i Slovenije, {to je politi~ki cinizam i besmislenost, jer su ove republike ve} iza{le iz sastava
Jugoslavije. Bilo bi to isto kao da su traìli i da Teksas iza|e iz SAD i u|e
u sastav Jugoslavije.
I pored dijametralno suprotstavqenih ciqeva, Skup{tina BiH, na zajedni~koj sednici 14. oktobra 1991. godine, ipak jednoglasno usvaja na~ela o
re{avawu jugoslovenske krize, ~ija su{tina je: a) po{tovawe demokratske
skup{tinske procedure, b) o~uvawe mira i v) nenaturawe voqe jednom od druga dva naroda. Opet mir u BiH dobija {ansu, ali... Nekoliko dana posle toga,
krwa Skup{tina, krwe Predsedni{tvo i krwa Vlada BiH, bez srpskih predstavnika, usvajaju Deklaraciju o suverenosti i samostalnosti BiH, a protiv
izri~ite voqe srpskih legalnih predstavnika. Takva Skup{tina, Vlada i
Predsedni{tvo BiH usvajaju i Memorandum (pismo o namerama), kojim se
BiH, kod EZ, kandiduje za nezavisnost. Ve} pomenuta Badinterova komisija
predlaè odràvawe referenduma, {to muslimansko-hrvatska sprega odmah
prihvata i sprovodi 29. februara i 1. marta 1992. godine. Za nezavisnost BiH
izjasnilo se 63 odsto onih koji su iza{li na referendum. Ni tu nije obezbe|ena dvotre}inska ve}ina. Srbi ne izlaze na referendum, {to ne spre~ava
701
Badinterovu komisiju da ga ozna~i kao referendum svih gra|ana BiH, iako

se radi o izja{wavawu samo muslimana i Hrvata, bez Srba. Tako laàn izve{taj odlazi u EZ i UN i donosi se zlokobna odluka o priznawu suverenosti
i samostalnosti BiH. îsta politi~ka prostitucija Zapada u ostvarewu svoje globalne politike.
Navedene dve suprotstavqene pozicije u BiH, u stvari su i budu}i politi~ki ciqevi rata. I pored uslovne polarizacije u BiH na muslimansko-hrvatsku koaliciju, sa jedne, i srpsku nacionalnu grupaciju sa druge strane, ulaskom u rat svaka nacionalna grupacija imala je svoje ciqeve rata, pa ~ak i koalicija muslimani i Hrvati }e, pojedina~no, postaviti svoje ciqeve. Tako
}emo dobiti tri zara}ene strane i trojake ciqeve rata. Ti ciqevi rata u
BiH, bez obzira da li ih neko priznao ili ne, bili su:
a) Za Srbe: ostati u sastavu Jugoslavije kako Srbi u BiH, ali i oni u Hrvatskoj, ne bi postali nacionalne mawine, odnosno da bi svi Srbi ìveli u
jednoj dràvi na Balkanu kao konstitutivni narod. Po{to raznim podmetawima, podvalama i obmanama muslimansko-hrvatska koalicija (tu su jedino
slo`ni), uz blagoslov me|unarodne zajednice to nije dozvolila, Srbi su pribegli jedinom {to im je preostalo, da se sami brane na teritorijama gde ~ine ve}inu. S obzirom da je otpalo spajawe sa Jugoslavijom, Narodna skup{tina SR BiH odlu~uje se, 12. maja 1992. godine u Bawaluci, da se brane ve} zaokruène srpske celine, kao jedinstvena srpska teritorija u BiH. Onaj ko se
brani ne moè biti agresor, jer ne sprovodi oruàno nasiqe na tu|oj teritoriji. Iz takve odluke usledilo je i onih {est strate{kih (vojnih) ciqeva
srpskog naroda. Nije ostvaren posledwi ciq izlazak na more. Sem sopstvene oruàne sile i diplomatije, Srbi nisu koristili druga sredstva u dostizawu svojih ciqeva.
b) Za muslimane: prvo pristaju da ostanu u Jugoslaviji, pa su se posle osamostaqewa Slovenije, Hrvatske i Makedonije predomislili sa ciqem da,
u saradwi sa Hrvatima, stvore jedinstvenu i nezavisnu BiH, gde bi oni bili
odlu~uju}i faktor na osnovu brojnosti svojeg stanovni{tva. Ukratko, ciq
muslimana bio je stvoriti islamsku dràvu na tlu Evrope, odnosno u BiH.
Smatraju da }e ciq posti}i osloncem na novonastalu hrvatsku dràvu, ~ije
su vojne jedinice ve} u BiH (Brod, Kupres i dolina Neretve), ali i uz svestranu pomo} Zapada. Me|unarodna zajednica, iako zna za ciq muslimana i
uop{te islamskih zemaqa, pravi se neve{ta ili ne èli u to da veruje i, zajedno sa Hrvatskom, ili preko we, pruà im svestranu politi~ku podr{ku i
materijalnu pomo}. Islamske zemqe i Hrvatska pruàju im pomo} i u qudstvu u vidu muyahedina i regularnih jedinica Hrvatske vojske (HV). Hrvati
tek posle godinu dana, po~etkom 1993. godine, uvi|aju svoje zablude i stvarne
namere muslimana u BiH i pruàju im oruàni otpor u centralnoj Bosni i
u Hercegovini, ali, naàlost, kasno, jer wihova matica Hrvatska vi{e ne
vodi i politiku Hrvata u BiH, ve} se bori za svoj me|unarodni status.
702
Ovaj sukob dovodi do toga da u BiH ratuje svako protiv svakoga, {to me|unarodna zajednica godinu dana kasnije (mart 1994. godine), re{ava va{ingtonskim Sporazumom, nasilno izmiruju}i muslimane i Hrvate u BiH i
stvaraju}i ve{ta~ku tvorevinu F BiH. Hrvatska je aminovala tu tvorevinu i time svoje sunarodnike Hrvate u BiH, stavila u ~equsti muslimanima u BiH. Pre toga, za ostvarewe svojih ciqeva, muslimani i Hrvati, 4. aprila 1992. godine, zajedno progla{avaju op{tu mobilizaciju u BiH, ali stvaraju dve odvojene vojske muslimansku, tzv. Armiju Republike BiH (A RBiH) i
vojsku Hrvata u BiH Hrvatsko ve}e obrane (HVO). Nikada u ratu, pa ni sada, u miru, nisu ostvarili jedinstvene borbene aktivnosti i komandovawe.
Borbene aktivnosti su delimi~no koordinirane iz Hrvatske, samo kada je u
pitawu borba protiv ve}ih grupacija Vojske SR BiH, kasnije Vojske RS
(VRS). Muslimani nisu stvorili islamsku dràvu u BiH, a time nisu ni postigli ciqeve rata.
v) Za Hrvate: osamostaqewem Republike Hrvatske, Hrvati u BiH potpuno napu{taju bilo kakvu mogu}nost opstanka u Jugoslaviji, nadaju}i se pripajawu Hrvatskoj i u potpunosti preuzimaju wene ciqeve rata, a to je izbijawe na Drinu. Savez sa muslimanima ubrzo puca i 4. marta 1993. godine prerasta u najkrvaviji sukob u BiH, gori od onoga koji oni, zajedno, vode protiv Srba. Nosilac vojnih operacija u BiH, sa hrvatske strane, nije HVO, ve} regularna vojska Republike Hrvatske, ~ije jedinice su dovo|ene iz Hrvatske i nisu mobilisane u BiH. U toku rata u BiH, stalno je u~estvovalo od 12 do 14
brigada Hrvatske vojske, sa brojnim stawem od oko 35.000 qudi, a u zavr{noj
operaciji Oluja i do 53.000 vojnika. Kao ilustraciju, treba navesti angaòvawe hrvatskih jedinica u Hercegovini protiv srpskih snaga u novembru
1992. godine: (1) na pravcu Mostar Podvele`je, samostalna bojna (bataqon)
Bruno Bu{i} i jo{ jedna neidentifikovana bojna, (2) na pravcu îtluk
Nevesiwe, tri samostalne bojne iz 156. brigade HV-e, 115. brigada HV-e i artiqerijski puk HV-e i (3) iz raznih pravaca sa juga ka Trebiwu napadaju 1, 2,
4, 102, 114, 116. i 163. brigada i dva artiqerijska puka HV-e. Tih dana, protiv
Hercegova~kog korpusa VRS angaòvano je i sedam brigada HVO, kao sadejstvuju}e snage. Kada se uzme u obzir i angaòvawe HV-e u centralnoj Bosni
(@ep~e, Bugojno, Jajce i drugi prostori), u Posavini (Derventa, Brod i
Ora{je), a posebno u zavr{noj operaciji Oluja ka Bawaluci, 1995. godine,
nije te{ko zakqu~iti ko je agresor u BiH.
Daqe opisivawe ko je {ta i sa ~ime radio u ostvarivawu svojih ciqeva,
u ovom uvodu, odvelo bi nas daleko. To }e biti hronolo{ki obra|eno u ovoj
kwizi, a za sada je dovoqno da o ovom pitawu izvu~emo slede}e zakqu~ke:
1) Osnovni uzrok ratnog sukoba u BiH leì u nastojawu muslimansko-hrvatske koalicije da srpski narod u BiH nasilno izvede iz Jugoslavije i nad
wim, na dràvni na~in, uspostavi dominaciju. Otcepqewe biv{e federalne
Republike BiH od SFRJ sprovedeno je protiv voqe srpskog naroda, a nezavisnost je, tako|e, traèna protiv na{e voqe, iako je do toga, po tada vaè}im
703
republi~kom i Saveznom ustavu, moglo do}i samo dobrovoqnim pristankom

(konsenzusom) sva tri suverena i ravnopravna naroda u BiH.
2) Op{ta mobilizacija od 4. aprila 1992. godine, nare|ena od tada{weg
Predsedni{tva Socijalisti~ke Republike BiH, ina~e bez punog dràvnog
kapaciteta, dovela je do otpora Srba, koji je prerastao u otpor srpskog naroda, odnosno u wegovu borbu za opstanak. Pou~en istorijom, ovaj narod nije
smeo ~ekati novo sistematsko uni{tavawe (genocid), koji je muslimansko-hrvatska sprega pripremala od po~etka 1991. godine. Vi{evekovna vladavina
Turaka na ovim prostorima i sva zlostavqawa te vlasti nad Srbima, te Prvi i Drugi svetski rat, doneli su ovom narodu velika stradawa. Samo u Drugom svetskom ratu, hrvatsko-muslimanske usta{e pobili su oko pola miliona Srba, svih uzrasta i polova, a najmawe naoruànih. Upravo strah od ponavqawa istorije naterao je Srbe u BiH da se samoorganizuju i pruè otpor.
3) U osnovi svih genocidnih radwi protiv Srba i srpskog odgovora na
wih stoje verske, civilizacijske, kulturne i istorijske razlike izme|u tri
naroda u BiH. Razlike su, tokom istorije, politi~ki produbqivane i u~inile su da zajedni~ki ìvot ova tri naroda, istorijski i qudski, nije mogu}, a
moralno je neodrìv. Srbi, muslimani i Hrvati u BiH do sada su dobrovoqno ìveli samo pod stranom okupacijom (Turska i Austro-ugarska), ili pod
diktaturom vi{ih dràvnih institucija (prva i druga Jugoslavija). Kada nestanu institucije prisile, po~iwe me|usobno svo|ewe vi{evekovnih ra~una, do sada uvek na {tetu srpskog naroda.
4) Srpski narod u biv{oj BiH izvukao je, pou~en istorijom i prinu|en
momentalnom tada{wom situacijom, jedino mogu}, po{ten i politi~ki ispravan zakqu~ak da se svaki od tri suverena i ravnopravna naroda u BiH
pojedina~no dràvno organizuju i da, potom, kao dobre kom{ije, ìve jedni
pored drugih. Bili su spremni, a i danas su, da se zadrè spoqne granice biv{e BiH, ali da se unutra{wi ìvot organizuje tako da Srbi imaju svoj dràvni suverenitet u BiH, a muslimani i Hrvati svoju dràvnost urede i organizuju kako wima odgovara, ali opet u okviru BiH.
5) I pre izbijawa rata u biv{oj BiH postojale su, u dobroj meri formirane, dve celine Srpska republika i zajednica hrvatskog naroda, kasnije nazvana Herceg Bosna. Muslimanska nacionalna zajednica ostala je nedore~ena zbog te`we muslimanskog rukovodstva da zagospodari celom BiH (mnogo hteo...). Ta te`wa muslimana i danas izaziva politi~ko-bezbednosne krize u BiH.
Nacionalne armije u Bosni i Hercegovini i upravqawe wima
Ustavom iz 1974. godine, odbrambeni sistem SFRJ organizovan je u dve
komponente JNA i TO. Prva je zajedni~ka, operativna i manevarska oruàna sila savezne dràve, a druga ~ini prostornu odbrambenu komponentu niìh dru{tveno-politi~kih zajednica republika, autonomnih pokrajina
(AP) i op{tina. Komandovawe je objediweno na saveznom nivou. Predsedni704
{tvo SFRJ kolektivni je vrhovni komandant svih oruànih snaga (JNA, TO,
policija i civilna za{tita). Savezni sekretarijat za narodnu odbranu
(SSNO) ujedno je i {tab Vrhovne komande u ratu i nadleàn je za vojnu strukturu odbrane JNA i TO. General{tab JNA je operativno-organizacijska jedinica u sastavu SSNO, nadle`na za borbeno osposobqavawe i upotrebu
JNA i samo borbeno osposobqavawe TO. Pod neposrednom komandom General{taba su Vojne oblasti, i to: (1) Prva beogradska, nadle`na za odbranu
prostora uè Srbije (izuzev podru~ja op{tine Vrawe) i AP Vojvodine, (2)
Tre}a skopska, nadle`na za odbranu Makedonije, Crne Gore, AP Kosova i
Metohije i op{tine Vrawe, ju`na Srbija, (3) êtvrta vojno-pomorska, odgovorna za odbranu obalnog pojasa, ostrva i teritorijalnog mora SFRJ sa sedi{tem u Splitu, (4) Peta zagreba~ka, nadle`na za Sloveniju i Hrvatsku,
bez Slavonije i primorja i (5) Sedma sarajevska, nadle`na za teritoriju
BiH i Slavonije. Neposredno pred izbijawe rata u BiH, a posle povla~ewa
JNA iz Slovenije i Hrvatske, a zatim i iz Makedonije, 3. VO se izvla~i u
Ni{, zadràva obaveze prema ju`noj Srbiji, Crnoj Gori i Kosovu i preuzima obaveze za odbranu dela [umadije, a 7. VO u Sarajevu se preimenuje u 2. VO
i u svoj sastav prihvata delove JNA, izvu~ene iz Slovenije i Hrvatske. Ratna mornarica iz sastava Splitske VO deli se, pri ~emu ne{to brodova pripada Hrvatskoj, a ne{to ostaje u sastavu JNA. Pored vojnih oblasti, pod neposrednom komandom General{taba je i Ratno vazduhoplovstvo i protivvazdu{na odbrana (RV i PVO), dok su trupna PVO i Re~na ratna flotila
(RRF) pod komandom vojnih oblasti.
Na nivou socijalisti~kih repubika postojali su republi~ki {tabovi
TO (R[TO), na nivou autonomnih pokrajina Kosova i Metohije i Vojvodine pokrajinski {tabovi TO (P[TO) i na nivou op{tina op{tinski
{tabovi TO (O[TO). Ovi {tabovi bili su nadle`ni za opremawe i upotrebu jedinica TO prostorne strukture. Isti~em jedinice prostorne strukture, jer su po republikama i pokrajinama postojale i tzv. partizanske jedinice (brigade i divizije), koje su bile u sastavu JNA, odnosno pod komandom General{taba, a ne R[TO. U miru, imale su delimi~no razvijene samo komande i uskladi{tenu svu potrebnu opremu, ra~unaju}i i ubojna sredstva. Jedinice TO prostorne strukture nisu bile u sastavu JNA, ve} pod komandom odgovaraju}ih {tabova TO.
Mo`da ustavotvorac i nije imao nameru da kroz TO stvori nacionalne
armije po republikama i pokrajinama, ali ispalo je tako. Slovenija, Hrvatska, Srbija, Crna Gora i Makedonija imaju ve}insko stanovni{tvo svoje nacionalnosti i kada mobili{u jedinice TO i partizanske jedinice, s obzirom na ve}inski broj vojnih obveznika jedne nacionalnosti, takve jedinice,
igrom slu~aja, postaju slovena~ke, hrvatske, srpske, crnogorske ili makedonske. Sli~na gre{ka napravqena je i mikrorejonizacijom mobilizacije rezervnog sastava JNA, pa su brigade, ali i pojedini korpusi, mobilisani sa
uèg, prete`no jednonacionalnog podru~ja. U BiH, taj problem se uve}ava
705
time {to se na teritoriji jedne republike pojavquju muslimanske, srpske i

hrvatske, ali i nacionalno me{ovite jedinice. Tu specifi~nost nisu imale
druge republike, o ~emu planeri i izvr{ioci razbijawa SFRJ nisu vodili
ra~una, ili su namerno zaboravili. Prostorne jedinice TO ukrupwavane
su u tzv. grupe brigada, dostiù}i brojna stawa divizija.
Navedena samostalnost R[TO i P[TO u komandovawu jedinicama TO
dovela je do paralelizma u komandovawu, {to je, po meni, pucawe jednopartijske ideologije na nivou savezne dràve i udaqavawe JNA od republi~kih
teritorijalnih odbrana. Tako je, po meri narastawa nacionalizama u republikama i te`wi za otcepqewem od SFRJ (neki to zovu bu|ewe nacionalne sveti), JNA kao savezna institucija dobijala svoje protivnike upravo u
republi~kim TO. Ustavna obaveza JNA bila je da o~uva celokupnost SFRJ
(imale su to i republi~ke TO, ali...) i po{to je raspore|ena po svim republikama u SFRJ, morala se sukobqavati sa TO svake republike, koja nastoji
da se nasilno osamostali.
Kao i u politi~kim pitawima, BiH je i po vojnim (odbrambenim) pitawima sa~ekala SFRJ u zasedi. Niko od tri ravnopravna naroda u BiH nije
imao apsolutnu nacionalnu ve}inu, tako da TO i rezervni sastav JNA u BiH
nisu mogli biti ni srpski, ni muslimanski, ni hrvatski, ali, naàlost, ni zajedni~ki. Prema gustini jednonacionalnog stanovni{tva u jednoj op{tini i
brigada TO, ili ratna jedinica JNA iz te op{tine nosile su nacionalni
sastav Srba, muslimana ili Hrvata, a grupe brigada su dobijale nacionalnost koja dominira u regiji sa koje su mobilisane. Me{ovite jedinice, bez izraène nacionalne prevage, bile su u rubnim podru~jima, tamo gde se dodiruju srpske, muslimanske i hrvatske grupacije stanovni{tva. Treba napomenuti da i planovi mobilizacije biv{e SFRJ nisu bili u dovoqnoj meri eksteritorijalni, {to je samo olak{alo nacionalno grupisawe, kako TO, tako i
JNA. Uzmimo samo primer 5. bawalu~kog korpusa JNA, koji je prete`no bio
sastavqen od vojnih obveznika Srba, pa kada je SSNO u prole}e 1991. godine
izvr{io mobilizaciju ovog korpusa, neodazivawe muslimana i Hrvata nije
mnogo umawilo borbenu gotovost korpusa, pa je stvorena slika da se to srpski korpus JNA bori za ostanak Hrvatske, a kasnije i BiH, u sastavu Jugoslavije.
Prema tome, i predratna vojno-teritorijalna podela BiH, u dobroj meri
je prouzrokovala je nacionalnu podelu vojske, odmah posle izbora 1990. godine, za koje sam ve} rekao da su predstavqali samo nacionalni razbroj stanovni{tva. Jedinice JNA najduè su se zadràle u BiH, ~ak mesec dana po zvani~nom nestanku JNA (27. april 1992. godine), odnosno posle progla{ewa
SRJ i wene Vojske Jugoslavije (VJ). Upravo zbog bosansko-hercegova~ke nacionalne razli~itosti, biv{a savezna JNA imala je pogodne uslove za duì opstanak u BiH. To je uslovilo i da se krwe Predsedni{tvo preostalog dela
SFRJ (Slovenija i Hrvatska su ve} iza{le), dogovori sa Predsedni{tvom
706
BiH da delovi JNA ostanu ovde za narednih pet godina, odnosno do 1997. godine, kao faktor mira izme|u tri naroda.
Me|utim, dogovor prvo kr{i muslimansko-hrvatska koalicija upotrebom oru`ja protiv JNA i progla{ewem mobilizacije svojih sastavnih naroda, a zatim i SRJ, odlukom o povla~ewu Srbijanaca i Crnogoraca iz sastava
jedinica JNA, sa rokom izvr{ewa do 19. maja 1992. godine. Zna~i, Srbe u BiH,
kako civile, tako i vojnike, izdale su obe strane. Muslimansko-hrvatska
sprega je tu izdaju u~inila objavom rata, a SRJ nas je ostavila bez za{tite.
Istina, SRJ tokom rata nastoji ublaìti greh pruàju}i Srbima u BiH svestranu materijalnu pomo} i zbriwavaju}i rawene i proterane. Ali, na to
gledam kao kad vas neko ostavi u vreloj pe}nici, pa vas povremeno okrene, da
ne izgorite samo sa jedne strane. Takva odluka donesena je zbog intenzivnih
napada muslimanskih i hrvatskih paravojski i regularne HV-e u martu, aprilu i maju 1992. godine. Iz Slovenije, Hrvatske i Makedonije, JNA se povukla
sporazumno, a iz BiH jednostranom odlukom vlasti Jugoslavije. Nisu ta~na
hvalisawa rukovodilaca Slovenije i Hrvatske, pa kasnije i F BiH da je JNA
vojni~ki poraèna, jer u tim dràvama JNA nije ni ratovala, ve} samo branila ìvote i opremu svojih pripadnika svih nacionalnosti, tamo gde su bili napadnuti. Najè{}i napadi paravojski na JNA u BiH odvijali su se u Sarajevu, Tuzli i Mostaru, gde su bili i najve}i garnizoni JNA, ali i ve}insko
muslimansko i hrvatsko stanovni{tvo, za razliku od Bawaluke, gde je tako|e
veliki garnizon, ali Srbi ~ine ve}insko stanovni{tvo.
Imaju}i sve to u vidu, razboriti qudi ne mogu o JNA govoriti kao o
agresoru u otcepqenim republikama, jer ona nikoga nigde nija napala i, u to
vreme, posebno u Hrvatskoj i BiH, imala je zadatak da razdvaja sukobqene nacionalne grupacije, odnosno kako se tada govorilo, da igra ulogu tampona
izme|u wihovih paravojski. Sa druge strane, JNA u te, sada otcepqene republike, nije nasilno u{la, ve} je tamo raspore|ena po zakonskim propisima
SFRJ i po voqi i zakonima i samih tih republika. Oruàni otpor morala je
pruìti radi za{tite ìvota svojih pripadnika, koji nisu krivi {to su se
na{li na du`nosti u mestima nasilno otcepqenih republika. Slovenci su u
toj JNA, pored Srba, ubijali i Hrvate, muslimane, Crnogorce, Makedonce,
Albance, pa i svoje Slovence. Hrvati su ubijali sve nacionalnosti, izuzev
Slovenaca (ranije iza{li iz JNA). Prva `rtva hrvatskog divqawa bio je
Makedonac, vojnik Sa{a Ge{ovski. Muslimani u Sarajevu i Tuzli ubijali su
sve {to se na{lo u kolonama JNA, pa i muslimane. @ivot u invalidskim kolicima u Beogradu nastavio je pukovnik Enes Taso (musliman), tada operativac u komandi 2. VO, koji je od Zelenih beretki zahtevao u Dobrovoqa~koj
ulici da ubiju wega umesto nedu`nih vojnika. Kaznili su ga rafalom preko
nogu, kako bi ih pamtio do kraja ìvota. Federalna armija se u tim republikama na{la u svojim prostorima, pa se postavqa pitawe ko je stvarni agresor. Za{to vo|e tih naroda nisu htele da pregovaraju pre povla~ewa obara~a, kako je to u~inilo rukovodstvo Makedonije i sa~uvalo i svoje i qudstvo
707
JNA, a zemqu za{titilo od ratnih razarawa? Da je u pitawu ìvotiwski nagon za ubijawem, govori i podatak da su ubijali i pripadnike svog naroda, {to
Srbi u minulom ratu nisu ~inili ni slu~ajno.
Sada bi trebalo sagledati kako su nastajale nacionalne vojske u BiH.
Karakteristi~no za sve novonastale vojske na teritoriji SFRJ je da su one
nastale iz ve} obja{wenog sistema odbrane savezne dràve. Slovenci su, jednostavno, TO Slovenije preimenovali u Armiju Slovenije. Qudstvo vojnike i oficire TO i JNA, Slovence, ve} su imali, a oru`je, municiju, energente i drugu opremu nasilno su oteli ili zadràli od JNA. Teritorijalnoj odbrani su prikqu~ili i policiju koja je i ranije, po Ustavu SFRJ, bila wihova i samo su je o~istili od drugih nacionalnosti. U Hrvatskoj je sli~no, s
tim {to je kod wih po~elo od policije i raznih dobrovoqaca, ranijih srbomrzaca, koje su nazvali Zbor narodne garde (ZNG), u ~ije redove ukqu~uju i
svoju TO. Po izvla~ewu nehrvatskog dela JNA, sav preostali konglomerat,
ukqu~uju}i i ne{to Albanaca, preimenuje se u Hrvatske oruàne snage, odnosno stvara se Hrvatska vojska (HV). Ucenom pripadnika JNA, wihovim ìvotima i ubistvom nekoliko oficira Srba u Bjelovaru, 25. septembra 1991.
godine zarobqavaju skoro svu borbenu tehniku i opremu Vara`dinskog korpusa JNA, {to je ~inilo i okosnicu budu}e HV-e. Za razliku od Slovenije i
Hrvatske, Makedoniji, putem pregovora, ostaju sve stare{ine makedonske i
drugih nacija na dobrovoqnoj osnovi, kao i svo naoruàwe i oprema jedinica TO i partizanskih jedinica i znatan deo opreme JNA.
Bosna i Hercegovina, u toku 1991. i prvoj polovini 1992. godine, bila je
sabirali{te ostataka JNA, koji su se legalno na{li u woj, kao i onih izvu~enih iz drugih republika. Po{to su muslimani i Hrvati ranije dezertirali iz JNA, u tim ostacima jedinica ostali su samo Srbi iz BiH i Srbi i Crnogorci iz SRJ. Vojnici i stare{ine Makedonci, sporazumno su povu~eni
u svoju zemqu. Tok formirawa nacionalnih vojski u BiH tekao je ovako:
a) Muslimanska vojska Jo{ dok je JNA 1990. i 1991. godine bila u punoj
snazi na prostoru BiH, a posebno posle prvih vi{estrana~kih izbora u novembru 1990. godine, od dezertiralih vojnika, oficira i policajaca i raznih
kriminalnih bandi, po~ela su okupqawa borbeno sposobnih u dve paravojne
skupine, kao {to su Patriotska liga i Zelene beretke i nekoliko mawih
militantnih paravojnih grupa (Yamijski golubovi, Laste, [eve, Gazije, Yihad ratnici i drugi). Sve te grupe i grupice predvo|ene su propalim
oficirima JNA i lokalnim besposli~arima i kriminalcima tipa Juke
Prazine, ]ele, Cace i drugih, zadojenih mr`wom prema svemu {to nije muslimansko. Ideologija im je islam, a metod yihad, odnosno ubijawe svakoga
ko nije musliman. Najkra}e re~eno, navedene muslimanske paravojske u BiH
po~ele su rat za uni{tewe, ne porobqavawe, ve} nestanak drugih vera. Otuda ovaj rat u BiH ima i dobre primese verskog sukoba. Naàlost, politi~ko
rukovodstvo muslimana i program vladaju}e SDA veoma {iroko eksploati{u verska ose}awa i takvu ideologiju ugra|uju u tzv. A RBiH. Progla{ewem
708
op{te mobilizacije, 4. aprila 1992. godine, prakti~no je i formirana tzv. A

RBiH, koja od vladaju}e stranke dobija zadatak da silom stvori jedinstvenu i
suverenu BiH.
Po{to Srbi nisu hteli u takvu dràvu iz ve} obja{wenih razloga, postali su i prva meta za uni{tewe, pa po{to to nije i{lo, ciq je ublaèn i
postali smo ciq za podjarmqivawe. Hrvati u BiH su u po~etku lak{e pro{li, jer su se solidarisali sa muslimanima protiv Srba i u{li u poznatu muslimansko-hrvatsku koaliciju. Me|utim, i oni su naredne godine do{li pod
udar, pa su ih Srbi spasavali, izvla~e}i ih iz centralne Bosne i iz Hercegovine preko svojih teritorija i svojim vozilima. Hrvati nikada nisu bili
u sastavu tzv. A RBiH, ni u organizacijskom, niti u komandnom smislu. Muslimanska armija bila je organizovana po principu JNA, mada to nikada nisu priznali. Vrhovno komandovawe je u rukama nelegalnog i nepotpunog
Predsedni{tva BiH (predsednik vrhovni komandant). Formiran je {tab
Vrhovne komande (General{tab) sa uobi~ajenim nadle`nostima, vezanim za
vojno-stru~nu upotrebu oruànih snaga. Vojska je formirana u korpuse, ~ije
komande su vezane za {tab Vrhovne komande, i to: 1. korpus sarajevski, 2.
korpus tuzlanski, 3. korpus zeni~ki, 4. korpus hercegova~ki, 5. korpus
biha}ki, 6. korpus mostarski i 7. korpus travni~ki.
Paravojne jedinice nisu bile pod komandama korpusa, sa retkim izuzecima po mestu i vremenu. Prividno, direktno su bile vezane za {tab Vrhovne
komande, ali samo kada je to wima (paravojskama) trebalo radi snabdevawa
ili obra~una sa drugom muslimanskom paravojskom. Borbena dejstva protiv
Srba su i po~ele te paravojske u dolini Drine, na dodirnim ta~kama sa Srbijom i Crnom Gorom (Bijeqina, Zvornik, Bratunac, Vi{egrad, Fo~a), gde je
srpski narod u BiH trebalo da bude fizi~ki odvojen od ovih republika. Me|utim, najvi{e su stradali Srbi u Sarajevu, jer su gusto naseqeni na malom
urbanom prostoru, ali me|usobno razdvojeni po stanovima, ku}ama, ustanovama i sli~no, a bilo ih je vi{e od 150.000 du{a. Muslimani im nisu dozvolili izlazak iz Sarajeva, kako bi ih imali za taoce, iskaqivawe besa, iìvqavawe, osvetu itd. Komanda 1. muslimanskog korpusa masovno ih je koristila
kao ìvi {tit i za ure|ivawe prvih linija rovova. Ceni se da je uni{teno
ubijeno i na drugi na~in nestalo oko 10.000 sarajevskih Srba. Ra~una se da je,
pored muslimanske vojske i paravojski, u borbu protiv Srba bilo ukqu~eno
i vi{e od 10.000 muyahedina (sveti ratnici) iz skoro svih islamskih zemaqa.
Imali su zadatak uni{tewe hri{}ana, {to je muslimansko vojno i politi~ko rukovodstvo svesrdno prihvatalo, koristilo i pomagalo. U BiH je u
toku rata strancima izdato oko 11.000 paso{a. Srbi nisu mogli izdavati nikome paso{e, jer do dejtonskog mirovnog sporazuma Republika Srpska nije
bila priznata. Mnogi od tih muyahedina ostaju u F BiH i po prestanku rata,
gde sluè za obuku novih nara{taja i kao baza svetskim uspavanim i aktivnim teroristima.
709
b) Hrvatska vojska Vojsku Hrvata u BiH, pod nazivom Hrvatsko vije}e

obrane (HVO), stvorila je, organizovala, opremila i wome komandovala regularna Vojska Republike Hrvatske, kao svoju produènu ruku i kao svoj organizacijski deo u BiH. [ema rukovo|ewa i komandovawa bila je sli~na kao
i kod muslimana (moè i obrnuto), s tim {to je Glavni stoèr ({tab) HVO
bio zajedno sa politi~kim rukovodstvom hrvatske nacionalne zajednice
Herceg Bosna u mestu Grude u Hercegovini. Razlika u odnosu na muslimane
je u tome {to politi~ki vrh Herceg Bosne nije komandovao jedinicama
HVO, ve} je to direktno ~inio Glavni stoèr HV-e iz Zagreba. Po uzoru na
HV-u, HVO je organizovano u dva Zborna podru~ja, ne{to sli~no korpusima
kopnene vojske. Jedno zborno podru~je je u centralnoj Bosni, a drugo u Hercegovini. Zborna podru~ja su prividno (samo na papiru) pot~iwena Glavnom
stoèru HVO, a stvarno im je komandovano iz Zagreba. [to se ti~e hrvatskih paravojski u BiH, sve su one, pod nazivima Jastrebovi, Domoqubi,
Usta{e i druge, formirane, obu~avane i izdràvane u Hrvatskoj, a po potrebi ubacivane u BiH, podjednako za potrebe Hrvata i muslimana. Tako su,
u vremenu od 11. do 15. decembra 1992. godine, od 140 diverzanata, uba~enih u
{iri rejon Han Pijeska, radi likvidacije G[ VRS, wih 36 bili Hrvati i
sluìli kao instruktori, vo|e grupa i patrola, odnosno bili su glavna udarna snaga te grupacije. Odvojeno, po tri meseca, obu~avani su u Egiptu i Makedoniji (Mavrovo), a zatim zajedno jo{ mesec dana u Tuzli.
Ina~e, u toku ~itavog rata i protiv Srba i protiv muslimana, HVO nije nikada samostalno niti planiralo, niti izvelo nijednu vojnu operaciju. To
je radila regularna HV, a snage HVO su sluìle kao pomo}ne snage, drugi
e{eloni, ili ~uvari dostignutih linija. Kori{}eni su u BiH za obavqawe
prqavih poslova, kao {to su likvidacija civilnog stanovni{tva, zarobqenika, logora{a, pqa~ku i razarawe materijalnih dobara, prvo Srba, sredinom rata i muslimana i na kraju, pred prestanak rata, opet samo Srba. Takve zadatke su dobijali od Glavnog stoèra HVO, politi~kog rukovodstva
Herceg Bosne, ali sve sa znawem Zagreba.
Za HVO se ne moè re}i da je vodilo verski rat u BiH, poput muslimana. Borili su se za ratne ciqeve Republike Hrvatske, a to je izbijawe na Drinu, odnosno uspostava dràvne granice sa Srbijom i Crnom Gorom, o~ekuju}i
da }e, posle toga, sa ostalim delovima BiH, u}i u sastav Hrvatske kakva je na
ovim prostorima, iako kratko, postojala u Drugom svetskom ratu od 1941. do
1945. godine, pod nazivom NDH (Nezavisna dràva Hrvatska). Tada{wa NDH
stvorena je pod okupatorskom ~izmom nema~kog Vermahta i ìvela koliko i
on. Ovog puta, ulogu Vermahta odigrala je EZ na ~elu sa Nema~kom i, opet u
saradwi sa muslimanima, odnosno islamskim zemqama, a pod pokroviteqstvom Amerike.
Kada je u 1993. godini izgledalo da }e se to mo}i ostvariti, zbog ogromne ekonomske blokade i iznurivawa SRJ, RS i Republike Srpske Krajine
(RSK), koalicioni partneri muslimani i Hrvati, u borbi za presti` i
710
eventualne budu}e zasluge, okre}u se jedni protiv drugih. Me|utim, zbog prisnih ekonomskih interesa sa islamskim zemqama, Zapad na ~elu sa Amerikom ne da muslimane i rat izme|u koalicionih partnera se, u martu 1994.
godine, naglo prekida i stvara se ve{ta~ka i neprirodna dràvna zajednica
muslimana i Hrvata pod nazivom Federacija BiH. Ta tvorevina se, opet zajedno, okre}e protiv srpskog naroda kao i na po~etku rata. Ipak, Srbi su i
ovog puta uspeli da opstanu, dokazuju}i oruànim otporom da je podela BiH
po nacionalnim zajednicama jedino mogu}e re{ewe vekovnih sukoba. E sada,
{to izme|u muslimana i Hrvata i daqe traju i nastaju novi sukobi, nije vi{e problem Republike Srpske, ve} wihov i onih koji su ih takvim stvorili.
c) Vojska Republike Srpske Ova vojska je posledwa nacionalna oruàna sila, formirana na tlu biv{e SFRJ. Ostale su ve} nabrojane i obja{wen
je wihov nastanak, od Slovenije do Makedonije. Za{to su Srbi u BiH posledwi formirali svoju vojsku? Za{to to nismo uradili po~etkom aprila 1992.
godine, kada je tzv. Predsedni{tvo BiH proglasilo op{tu mobilizaciju muslimana i Hrvata? Razloga je mnogo, a stvarni uzrok samo jedan nastojawe
politi~kog rukovodstva i uop{te srpskog naroda da se prevazi|e me|usobni
oruàni sukob tri naroda u BiH. Ako ne moèmo zajedno u Jugoslaviji, onda
moèmo jedni pored drugih u BiH, uz puni suverenitet, konstitutivnost i teritorijalnu celovitost svakog od tri naroda.
Da su Srbi bili u pravu, pokazao je tok rata i Dejtonski mirovni sporazum, kojim je rat i prekinut, uglavnom po srpskoj {emi. No, da se vratimo
razlozima zbog kojih smo posledwi odlu~ili da stvorimo svoju vojsku. Posle
izvla~ewa JNA iz Slovenije, Hrvatske i Makedonije, Predsedni{tvo SFRJ,
u dogovoru sa Predsedni{tvom BiH (tada legalno funkcionisalo u punom
sastavu predstavnika sva tri naroda), odlu~ili su da JNA ostane u BiH za narednih pet godina, odnosno do 1997. godine, do kada bi trebalo izna}i politi~ko re{ewe za BiH. Ti delovi JNA trebalo je da nastave funkciju podjednake za{tite sva tri naroda u BiH i teritorijalnog integriteta BiH u avnojevskim granicama. Me|utim, nekoliko doga|aja onemogu}avaju dogovoreno, kao {to su: (1) krajem 1991. godine regularna HV, u sajedstvu sa naoruànim muslimanima i Hrvatima iz BiH, vr{i agresiju na avnojevsku BiH, okupiraju}i podru~ja Broda, Kupresa, doline Neretve i obalnog pojasa BiH u
rejonu Neuma, uz istovremeni progon etni~ko ~i{}ewe Srba iz zapadne
Slavonije i Moslavine (18 bilogorskih sela) i proteruje ih u BiH i Srbiju,
(2) progla{ewe mobilizacije od strane muslimansko-hrvatske koalicije nije izazvalo isti potez kod Srba, jer su o~ekivali obe}anu za{titu od JNA za
narednih pet godina, mada je celom svetu, pa i Srbima, bilo jasno protiv koga je usmerena mobilisana vojska muslimana i Hrvata i (3) najva`niji razlog
za{to ranije nismo formirali svoju vojsku jesu doga|aji u Srbiji i Crnoj Gori. Ti doga|aji su nas, u posledwi momenat, primorali da formiramo samostalnu vojsku srpskog naroda u BiH, pa ih je potrebno ne{to {ire objasniti.
711
Naime, poznato je da je 27. aprila 1992. godine usvojen Ustav SRJ, ~ime je
i formalno prestala da postoji SFRJ, a Srbija i Crna Gora obrazuju Tre}u
Jugoslaviju. Pripadnike JNA Srbijance i Crnogorce, pozivaju da se vrate
sa drugih prostora biv{e SFRJ u novu SRJ i od wih, i onih koji su se tamo
zatekli, formiraju Vojsku Jugoslavije. Tako je, sada ve} i prakti~no, prestala da postoji JNA, a VJ preuzima neke wene obaveze na me|unarodnom i unutra{wem planu. Nare|ewem General{taba nove VJ, pripadnici JNA, rodom
iz SRJ, vra}aju se u VJ do 19. maja 1992. godine (izvr{eno 20. maja). Pripadnici drugih nacija mogu oti}i u svoje novostvorene dràve (vojske) ili po sopstvenoj èqi ostati u VJ. Pripadnici JNA Srbi, poreklom iz Hrvatske i
BiH, mogu do}i u VJ ili ostati na svojim rodnim prostorima. Ukoliko se odlu~e da ostanu na svojim prostorima, VJ se obavezuje da wih i wihove porodice zbrine u materijalnom (plate) i stambenom smislu. Tako se i dogodilo
da su se podoficiri, oficiri i civilna lica na slu`bi u vojsci naknadno
formirane VRS na{li na platnim spiskovima VJ, {to je i verifikovano
Dejtonskim mirovnim sporazumom (dogovoreno 21. novembra u Dejtonu
SAD, a potpisano 14. decembra 1995. godine u Parizu). Ostalo je 52 odsto stare{inskog kadra biv{e JNA, ro|enih u BiH, {to je i najve}i procenat jedne profesije koja je ostala da se bori za prava Srba u BiH.
Bilo kako bilo, tog 27. aprila, Srbi u BiH i Hrvatskoj prepu{teni su
sami sebi da se bore i izbore za svoju suverenost. Poku{aji SRJ da nam pomogne skoro su iskqu~eni 30. maja 1992. godine, kada su UN uvele svestrane
ekonomske, vojne i politi~ke sankcije. Sve ovo uticalo je da Narodna skup{tina Srpske Republike BiH (kasnije RS), 12. maja 1992. godine, u Bawaluci,
donese odluku o formirawu VRS i o strate{kim ciqevima oruàne borbe
srpskog naroda u BiH (navedeni ranije). Odluka je donesena toga dana, a VRS
se moè smatrati formiranom tek 23. juna 1992. godine, kada je Predsedni{tvo Srpske Republike BiH proglasilo mobilizaciju srpskog naroda u
BiH.
Dan uo~i dono{ewa ove odluke 11. maja 1992. godine, u Crnoj Rijeci, nedaleko od Han Pijeska, okupila se grupa od 12 oficira ~etiri generala i
osam pukovnika i potpukovnika iz cele biv{e JNA, kao jezgro budu}eg G[
VRS. Pristupili smo formirawu VRS, vode}i ra~una o bitnim karakteristikama nove savremene vojske, kao {to su: (1) iskoristiti sve potencijale u
qudstvu i MTS, zaostale od JNA i TO na na{im prostorima i u~initi ih
okosnicom budu}e vojske, (2) sve paravojne formacije, zate~ene na teritoriji RS ukqu~iti u organizacijske jedinice VRS, a one koje to odbiju razbiti i proterati, (3) iskqu~iti ve} oìvelu ~etni~ku ideologiju i strategiju
ratovawa, ali ne dozvoliti ni te`we pojedinih oficira ka partizanskom
na~inu ratovawa, odnosno ni ~etnici ni partizani, ve} srpski borci, (4) ne
izmi{qati novu ratnu ve{tinu taktika, operativa i strategija, ve} svojim
potrebama prilagoditi borbena pravila biv{e JNA, (5) metode ratovawa
sprovoditi iskqu~ivo u duhu Me|unarodnog ratnog prava i regulativa UN,
712
kojima se reguli{u postupci zara}enih strana, (6) u vojsci imati stroge principe subordinacije, a stare{ine na komandne du`nosti postavqati sistemom
odozgo, a ne izborom odozdo, (7) VRS mora biti depolitizovana, a dotada{we krizne {tabove po regionima i op{tinama iskqu~iti iz sistema komandovawa vojnim jedinicama i (8) moral VRS graditi i razvijati na na{oj
pro{losti tradiciji, patriotizmu, svesti za{to se borimo, veri, stru~nosti komandnog kadra i boraca i ose}awu pravednosti, humanom odnosu prema
rawenim, poginulim i zarobqenim borcima i wihovim porodicama.
Organizacijsko formacijsko ustrojstvo VRS odgovaralo je savremenoj
vojnoj organizaciji u svetu, prilago|eno materijalnim mogu}nostima, pona{awu neprijateqa i zahtevima teritorije RS. Ofanzivnim namerama VRS
moè se smatrati jedino {esti strate{ki ciq izbijawe na more kojeg, naàlost, VRS nije mogla ostvariti.
Na ~elu VRS bio je dobro organizovan G[ VRS. Nikada nije popuwavan
sa vi{e od 36 odsto qudstva po predvi|enoj formaciji, ali dobro je funkcionisao, jer su pojedinci obavqali po vi{e srodnih zadataka. Radili smo neprekidno svih 24 ~asa u toku 1.687 dana, koliko je postojao G[ VRS. Ne{to
kasnije, u jesen 1992. godine, Predsedni{tvo RS formira Vrhovnu komandu
(VK) oruànih snaga RS, u ~iji sastav ulaze samo politi~ki funkcioneri
~lanovi Predsedni{tva, predsednici Skup{tine i Vlade i ministri odbrane i unutra{wih poslova. Niko iz VRS nije u{ao u sastav VK, {to je besmisleno, jer svugde u svetu, {ef vojnog {taba automatski je i ~lan VK. U na{em
slu~aju to je trebalo da bude komandant G[ VRS. Nisu pomogle ni intervencije G[-a, niti komandi korpusa i bora~kog sastava. Drugog razloga nema, izuzev preterane samouverenosti u svoje svestrane sposobnosti uskog kruga
politi~kih rukovodilaca RS.
Me|utim, takva glupost, u praksi, stvorila je stawe da G[ nije mogao, po
automatizmu, biti i {tab Vrhovne komande (jedinstven slu~aj u svetu), ve} je
prinu|en da bude stru~ni kriti~ar i analiti~ar vojni~kih odluka iste.
Zna~i, sistemom smo pretvoreni u opoziciju republi~kom rukovodstvu, jer
kao vojni stru~waci nismo mogli pri}i izvr{avawu svih odluka VK, s obzirom da iza na{ih postupaka, vi{e ili mawe, padaju qudske glave. Taj nedostatak, kao i vi{e vojni~ki nestru~nih odluka Vrhovne komande, G[ je ublaàvao jednostranom, sopstvenom zavisno{}u od VK. Moè se slobodno re}i da
je G[ dobrovoqno slu{ao VK, sve u èqi da se dostignu postavqeni strate{ki ciqevi rata i spre~i unutarsrpski sukob, u ~emu se i uspelo. Ovakav sastav VK naneo je vi{estruku {tetu VRS, pa i samoj RS. Glavni {tab ~esto
nije znao politi~ke ciqeve nekih odluka VK u odnosu na druge zara}ene strane u BiH i me|unarodnu zajednicu. Sa druge strane, VK nije mogla ili nije
znala da politi~ki i diplomatski koristi uspehe VRS na bojnom poqu, ili
da ublaàva eventualne neuspehe. Kratko re~eno, ginulo se i kad nije bilo
potrebe. Ipak, uporno{}u, istrajno{}u i stru~no{}u VRS, proma{aji VK
maksimalno su ublaàvani.
713
Za G[ direktno su bile vezane komande {est korpusa kopnene vojske

(KoV), komanda ViPVO, Centar vojnih {kola (CV[), pri{tapske jedinice
(Za{titni puk, Gardijska brigada i Puk veze) i komande ~etiri pozadinske
baze (bawalu~ka, bijeqinska, sarajevska i hercegova~ka). Ve}ina korpusa nastalo je osloncem na prethodne komande korpusa biv{e JNA koje su se zatekle na srpskoj teritoriji. Jo{ u miru, u SFRJ, postojali su ratni planovi,
kojima je predvi|eno izvla~ewe komandi i jedinica iz gradova i posedawe
bezbednijih lokacija, kako bi se za{titili pripadnici vojske, ali i da civilno stanovni{tvo ne bi bilo izloèno gubicima zbog dejstava neprijateqa po vojnim ciqevima. Tako su i ostaci komande 2. VO, izvu~eni u Crnu Rijeku, u ~ijim objektima je i formiran G[. Komanda 5. korpusa JNA preimenovana je u komandu 1. kraji{kog korpusa i nije morala napu{tati Bawaluku,
jer vojni objekti u ovom gradu nisu napadani. Me|utim, zbog ranijih dejstava
JNA u zoni ovog korpusa (zapadna Slavonija) i ova komanda je izme{tena u
Staru Gradi{ku, gde ju je i zateklo formirawe VRS.
Drugi kraji{ki korpus nastaje spajawem delova 9. korpusa JNA, izvu~enog iz Knina (Vensov plan) i 10. korpusa JNA, izvu~enog iz Zagreba. Komanda 2. kraji{kog korpusa privremeno se razme{ta u selu Krweu{a, na Grme~u,
zatim u Drvaru, gde ostaje do 1995. godine, kada se pod pritiskom hrvatske vojne operacije Oluja preme{ta na O{treq, a zavr{ava u Sanskom Mostu, gde
korpus prestaje i da postoji. Po~etkom napada muslimana na vojne objekte na
podru~ju Tuzle, komanda 17. korpusa JNA izvla~i se u Ugqevik, a formirawem VRS preme{ta se u Bijeqinu, gde ostaje do prestanka rata. Preimenovana je u komandu Isto~no-bosanskog korpusa i to je jedina jedinica koja je ~itav rat imala atribut bosanski. Komanda 4. korpusa JNA je, zbog ve} opisanih napada muslimana i Hrvata na vojne objekte po Sarajevu, privremeno izvu~ena u selo Tvrdimi}i na Trebevi}u, a po formirawu VRS vra}ena je u Lukavicu, preimenovana u komandu Sarajevsko-romanijskog korpusa, gde ostaje
~itav rat. Komanda 13. korpusa JNA sa delom svojih jedinica, sporazumno, izvu~ena je iz Rijeke (Hrvatska) i razme{tena u Bile}i. Preimenovana je u komandu Hercegova~kog korpusa i tu ostaje do prestanka rata, a i nekoliko godina kasnije. Za potrebe neposrednijeg komandovawa na ju`nom (dubrova~kom) frontu, formira se istureno komandno mesto (IKM) u nasequ Lastva
kod Trebiwa.
Zbog stalnih napada muslimanskih paravojski i jedinica tzv. A RBiH na
sela, gradove i komunikacije sredweg Podriwa, ukazala se potreba da se na
ovom prostoru formira jo{ jedan [esti korpus KoV. Tako je 1. novembra
1992. godine formiran Drinski korpus VRS, sa sedi{tem u Vlasenici, gde
ostaje do prve posleratne reorganizacije Vojske 1996. godine, kada se gasi.
Komanda ViPVO formirana je i ceo rat ostala u Bawaluci. Avijacija, helikopteri i avio baze locirani su na aerodromima Mahovqani kod Lakta{a
i Zaluàni kod Bawaluke. Centar vojnih {kola formiran je u jesen 1993. godine, radi obu~avawa podoficirskog i nièg oficirskog kadra, koji u ovom
714
ratu trpi velike gubitke. Neke analize G[ pokazuju da smo od ukupnih gubitaka u VRS izgubili ~ak 38 odsto stare{inskog kadra, a neke svetske iskustvene norme iznose oko 8 odsto. Izgubili smo tri generala i 29 pukovnika
i potpukovnika komandanata brigada.
Da bi se dobila potpunija slika ratne VRS, potrebno je objasniti i mesto i ulogu srpskih paravojski u BiH. Uo~i prvih vi{estrana~kih izbora, na
prostorima cele biv{e SFRJ ubrzano se formira veliki broj paravojski raznih nacionalnosti, politi~kih stranaka i ideologija. Jedinstveno opredeqewe im je ru{ewe ve} propalog komunizma i nekakvo osloba|awe, a u stvari dovo|ewe sopstvene nacije u dominiraju}i poloàj u odnosu na ostale na
Balkanu. Razlike u metodama ostvarewa tih ciqeva proizvele su i razli~ite nazive i politi~ke programe novih antikomunisti~kih i nacionalno
oslobodila~kih stranaka. Po{to je militantnost (vojnizirawe) politi~ke
stranke najefikasniji i najbrì na~in za osvajawe politi~ke vlasti u dru{tvu koje je u previrawu ili raspadu, to su ve}ina strana~kih vo|a, pozivaju}i se na mitologiju, veru, pa i tradiciju, pristupili prvo pretwama, a zatim
i formirawu raznih nezakonitih naoruànih grupa (paravojski). Svi su se,
bez izuzetka, nastojali dokopati politi~ke vlasti, uglavnom putem povratka na staro, a neki (Srbi) i jo{ daqe, u vreme i pre prve Jugoslavije.
U Sloveniji oìvqavaju pokreti neslovenstva, belogardizma odnosno
nacizma, u Hrvatskoj povratak usta{kom pokretu, odnosno fa{izaciji zemqe kao u Drugom svetskom ratu, a u Makedoniji se ide jo{ daqe u istoriju,
pa se zloupotrebqavaju oslobodila~ke ideje Goce Del~eva, izjedna~avaju}i
SFRJ sa nekada{wom Otomanskom imperijom.
U Srbiji i kod Srba u Hrvatskoj i BiH opet je druga pri~a. Razvijaju se
neki pokreti, uglavnom sa predznakom ~etni{tva, koji prete da }e oru`jem
osloboditi potla~ene Srbe na Kosovu, u Vojvodini, Makedoniji, BiH i
Hrvatskoj. Na teritoriji Srbije, Crne Gore i Makedonije nisu upotrebili oru`je, izuzev mawih ru{ila~kih nasiqa, kao {to je u~inio vo|a srpskih radikala, Vojislav [e{eq 1988. godine, razbijaju}i spomen plo~u na
ulazu u manastir Prohor P~iwski na makedonsko-srbijanskoj granici.
Osnovni na~in borbe bila su srbovawa po kojekakvim va{arima i mitinzima po Kosovu, Vojvodini, Slavoniji, kninskoj Krajini i bosanskom Podriwu i Posavini.
Naàlost, ekstremisti u Sloveniji i Hrvatskoj uspeli su osvojiti vlast
i odvojiti se od SFRJ, {to je ostalima ulilo nadu. Nacionalisti~ke i verske tenzije pred izbore 1990. godine, dignute su do neslu}enih razmera, tako
da su organizovane snage u biv{im republikama, koje èle osamostaqewe (secesiju) i izlazak iz SFRJ, prakti~no uzele vlast sa ulica, trgova i sportskih
stadiona. Te i sli~ne tenzije navele su muslimanske politi~are u BiH da posegnu za islamskom dràvom na tlu Evrope, kroz formulu jedinstvene i gra|anske (multietni~ke) BiH, gde bi oni bili vode}i narod.
715
Izbijawem me|unacionalnih sukoba u Hrvatskoj, a zatim i u BiH, srpski

nacionalisti, èqni slave iz starih vremena (vlast u Srbiji i Crnoj Gori
nisu osvojili), u mawim i ve}im grupama prelaze u Hrvatsku i BiH, gde podbuwuju lokalne Srbe na oruàno nasiqe. Kada u nekom kraju do|e do oruànih sukoba, oni se povla~e, pqa~kaju}i usput sve {to im do|e pod ruku, ukqu~uju}i i srpsku imovinu, prelaze na drugi prostor, a uznemirene i bespomo}ne lokalne Srbe ostavqaju ma~u osvete, progona, pqa~ke i uni{tewa. Obi~no takve vo|e nasle|uju, odnosno zamewuju neki lokalni mo}nici koji, opet,
vo|eni nekom sopstvenom te`wom za slavom i materijalnom kori{}u, terori{u lokalno stanovni{tvo drugih nacionalnosti. Karakteristi~no je
da su pripadnici tih paravojski, parapolicija, pa i parapolitika regrutovani od qudi bez zaposlewa i poznatih vlastima i javnosti kao qudi sa one
strane zakona. Jo{ dugo po prestanku rata, novostvorene dràve na Balkanu,
u kojima su regrutovani ti qudi ima}e posla sa wima, pri ~emu }e pasti i
mnoge `rtve onih koji se, sa zaka{wewem, bore protiv wih. Velika gre{ka
JNA i wenog tada{weg rukovodstva je {to su wene jedinice trpele, pa ~ak i
pomagale takve grupe, kao {to su Arkanovi Tigrovi u isto~noj Slavoniji,
Bijeqini i Zvorniku, Kninye samozvanog kapetana Dragana u Kninu i kod
Zvornika, nekakvi Jovi}evi i [e{eqevi ~etnici u Srbiji i mnogi drugi.
Prakti~no, srpske paravojske nisu ni{ta uradile za dobro srpskog naroda u
Hrvatskoj i BiH, izuzev produbqivawa me|unacionalne mr`we, a za JNA i
Srbe ostavile su naziv agresora.
Formirawem VRS pozvane su vo|e svih tih paravojski i ranije formiranih op{tinskih jedinica TO u BiH (ove posledwe su formirane od strane SDS, kao izraz nu`de u samoodbrani srpskog naroda) i postavqen im je
uslov: ili ulazite u sastav VRS i pod komandu G[, ili napustite prostore
Srpske Republike! Izuzev Arkanovih Tigrova, Kninyi, grupe od sedamdesetak samozvanih diverzanata nekog Du{ana Vu~kovi}a Repi}a i dve do
tri mawe grupe oko Sarajeva, ostali su prihvatili komandu G[, odnosno
VRS i nastavili da se bore u sastavu korpusa, kao legalne organizacijskoformacijske jedinice. Mnoge od tih jedinica postale su udarne i slavne jedinice, kao {to su Mauzerovi Panteri, Vukovi sa Vu~jaka, Vukovi sa
Drine, te Rogati~ka, Gata~ka, Gradi{ka, Mrkowi}ka, Glamo~ka, Drvarska,
Srba~ka, Dubi~ka i Vogo{}anska brigada i mnoge druge, koje su se borile na
svim frontovima RS. Paravojske, koje nisu u{le u sastav VRS, odmah su proterane iz RS, a Repi}i su razbijeni. U okolini Sarajeva ostali su neki Vasketovi i Aleksi}evi ~etnici, koji nisu ometali dejstva VRS, a bili su u
nadle`nosti policije i politi~kih struktura pojedinih sarajevskih op{tina. Ostaje da se istraì za{to je Vrhovna komanda RS ponovo pozvala Arkanove Tigrove u jesen 1995. godine u zapadnu Bosnu, bez znawa G[, pa kada ih
je ovaj ponovo proterao, organizovan im je sve~ani ispra}aj u Bijeqini od
strane vrhovnog komandanta. I na kraju razmatrawa nastanka vojski u BiH,
716
umesto zakqu~aka, treba navesti osnovne karakteristike sve tri nacionalne vojske u BiH.
1. Vojska Republike Srpske formirana je kao odgovor na formirawe tzv.
A RBiH, HVO i prelazak regularne HV na prostore BiH. To je vojska odbrambenog karaktera i imala je zadatak da za{titi srpski narod u BiH od
progona, podjarmqivawa i uni{tewa i odbranu vekovnih srpskih teritorija. Poznato je da 66 odsto prostora BiH katastarski pripada Srbima. U toku
rata lomila su se kopqa, a politi~ari nadmudrivali, kako 32 odsto Srba poseduje toliki prostor, a 68 odsto muslimana, Hrvata i ostalih imaju samo
34 odsto teritorije. Odgovor je jednostavan. Muslimani i ve}ina Hrvata ìve u urbanim celinama (gradovima), a Srbi prete`no u ruralnim prostorima (po {umama i gorama...).
Sada se vidi koliko nam je teritorije oteto Dejtonskim mirovnim sporazumom. Ovo treba da bude pouka sada{wim i budu}im vlastima RS, kada se
radi o sprovo|ewu imovinskih zakona u BiH. Isto se odnosi i na deo Jadranske obale duìne 24 kilometra u rejonu Neuma. Ako je BiH ve} podeqena izme|u RS i F BiH u odnosu 49:51 posto, onda i Srbima pripada 11,6 kilometara morske obale. U svom ratovawu VRS izvodila je, uglavnom, odbrambene
operacije, a ofanzivne samo onda kada je izazvana, odnosno kao odgovor na ne{to {to su u~inile tzv. A RBiH, HVO i HV. Primeri su: (1) operacija Koridor-92 kao povod imala je smrt 12 bawalu~kih beba zbog nedostatka kiseonika za inkubatore, a uzrok je fizi~ka odse~enost Krajine od ostalog sveta, (2) operacija Podriwe-93 bila je odgovor na pokoqe Srba u Kamenici,
Cerskoj, Kravicama, Bratuncu, Skelanima, nekoliko napada na sam G[, selo
Mesi}e i planinu Sjeme~, blokada vi{egradskih tunela, stalna pretwa hidrocentrali i sli~no, (3) operacija Lukavac-93 kao odgovor na okupaciju
Trnova, Rogoja, ju`nih padina Jahorine i planine Kova~ i pokoqe Srba u selima Miqevine, oko Fo~e i Trnova, kao i presecawe komunikacija koje povezuju srpsku Hercegovinu sa ostalim delom RS i (4) protivudar VRS ka Biha}u u novembru 1994. godine bio je odgovor na napad muslimanskog 5. korpusa iz bezbednosne zone Biha}, progon Srba sa Grme~a i okupaciju oko 250
kvadratnih kilometara srpske teritorije itd.
2. Takozvana A RBiH formirana je iskqu~ivo kao ofanzivna vojska sa
jedinim zadatkom da stvori jedinstvenu dràvu BiH, a razbije i uni{ti one
koji ne èle u takvu tvorevinu. Karakteri{e se dodvoravawem me|unarodnoj zajednici, ~esto `rtvuju}i i ubijaju}i sopstveni narod u Sarajevu, Kladu{i, Podriwu itd. Ni{ta im nije sveto, ni dogovori, potpisani sporazumi, deklaracije UN i sli~no, a bezo~no laù kada god od toga mogu priu{titi i najmawu vojnu i politi~ku korist. Hrabri su samo onda kada se izme{aju sa sopstvenim civilnim stanovni{tvom, izlaù}i ga uni{tewu i
protivni~ke i sopstvene vatre. Paravojsku i strane pla}enike (muyahedine) nisu nikada odstranili. Naprotiv, sluìli su im kao primer i izvor
morala. Svet, a prvenstveno Amerika i islamske zemqe, nikada nije kod
717
wih sproveo zabranu uvoza oru`ja i ubojnih sredstava, ve} su im to stalno

doturali, naj~e{}e bez naknade.
3. Hrvatsko ve}e obrane formirano je kao pomo}no krilo regularne HV
i sluìlo je i radilo u interesu Republike Hrvatske u otvorenoj agresiji na
srpske delove BiH. Sopstvenu paravojsku nisu imali, ve} su potrebne poslove obavqale paravojske dovo|ene i ubacivane iz Hrvatske. Treba ista}i da su
Hrvati iz BiH, u toku 1991. godine, a i kasnije, masovno angaòvani u regularnoj HV, gde su mahom izginuli i osaka}eni na prvim linijama fronta i,
normalno je da je hrvatski narod o~ekivao da mu Hrvatska o~uva suverenitet
u BiH. Umesto toga, gurnuli su ih u ~equsti muslimanima u sklopu F BiH.
Masovna stradawa stanovni{tva u Sarajevu
Te{ko je re}i ne{to {to o Sarajevu u minulom ratu nije ve} re~eno. Te
Sarajevo je granatirano, snajperisano, razru{eno, odse~eno od sveta, nema
struje, plina, vode, hrane, te puno je bodqikave ìce, mina, rovova, barikada,
logora, zatvora i svega najgoreg {to se moè dogoditi stanovni{tvu jednog
grada kakav je ovaj. Te strahote se prikazuju i opisuju u meri u kojoj je jednoj
od zara}enih strana, ili wihovim za{titnicima potrebno da u {to gorem
svetlu prikaù onu drugu stranu. Po{to Srbi nisu imali belosvetske za{titnike, za sve su pre, u toku i posle nekog krvavog doga|aja, odmah progla{avani krivima. A kada se ne{to detaqnije naknadno ispitivalo i analiziralo, skoro redovno je zakqu~ivano da to nisu u~inili Srbi. Kada se dokaè
da ne{to nisu u~inili Srbi, istrage naglo prestaju i vi{e Sarajlijama, BiH
i svetu nije va`no ko je po~inio zlo~in.
Jo{ nigde se u svetskoj i {tampi muslimansko-hrvatske koalicije Srbi
ne pomiwu kao `rtve, ve} samo jadni muslimani i ponekad Hrvati. [ta je
onda sa oko blizu 150.000 Srba koji su Sarajevo napustili glavom bez obzira,
sa oko 10.000 onih za koje je dokazano da su pobijeni i sa onih pet do sedam hiqada o kojima se ni{ta ne zna. Ove tragedije Srbima se nisu dogodile zbog
dobrog ìvota u multietni~kom gradu, ve} zbog muslimanskog nasiqa i solidarnosti Zapada sa wihovim zlo~inima. Ta~no je da su se u Sarajevu doga|ali
zlo~ini i kr{ewe Me|unarodnog ratnog prava i da su svi narodi stradali.
Prema tome, u Sarajevu nema bezgre{nih, kakvim muslimani sebe nastoje
prikazati, ali je ta~no i da Srbi nisu jedini, pa ~ak nisu ni glavni krivci.
Ko bude imao strpqewa da do kraja pro~ita ovu kwigu, na}i }e dosta konkretnih dokaza o tome. âk ako ho}emo istinu, muslimani su sami sebi naneli
{tete u krvi, ako ne vi{e no {to su im Srbi u~inili, ali nisu ni{ta mawe.
Sada je ve} poznato i dokazano da su na mnogo mesta podmetali sopstveno stanovni{tvo da gine, kako bi od sveta iznudili ovu ili onu olak{icu, ili da
bi neka wihova ideja mogla pro}i na {tetu Srba na nekom od me|unarodnih
skupova o BiH.
U raznim tu`bama i drugim pisawima o masovnim stradawima civilnog
stanovni{tva pomiwu se i analiziraju doga|aji u ulici Vase Miskina Cr718
nog, stradawe dece na sankawu, pijaca Markale jedan i dva, stradawa u sredstvima gradskog prevoza itd. Nigde se ne analiziraju krvava svadba, Dobrovoqa~ka ulica, Pofali}i, Vojkovi}i, Iliya, Stup, Kazani, Silos, tuzlanska kolona i mnoga druga strati{ta Srba, a bogme i Hrvata. Svetska sredstva
informisawa u toku rata, a po wegovom prestanku i Ha{ki tribunal, bili
su zatrovani antisrpstvom i svojim i muslimanskim dezinformacijama i samo su produbqivali me|uversku i me|unacionalnu mr`wu. A pozitivni propisi UN, ~iji su oni zastupnici u BiH, obavezuju ih na ne{to drugo. Obavezuju ih na smirivawe tenzija me|u zava|enim narodima u BiH, a to mogu samo
istinom. Sada, sa ove vremenske udaqenosti, postaje jasno da je svet uzgajao
guju u nedrima. Tek sada se postavqa pitawe ko im je omogu}io i {ta je u BiH
radilo desetak hiqada stranih pla}enika muyahedina. âk su i pripadnici tzv. A RBiH sebe rado nazivali svetim ratnicima, a poginuli muslimanski borci dobijaju naziv {ehidi (po~asni naziv za poginule borce protiv
nemuslimana, ili nagrada za smrt svetom ratniku). Na mestima navedenih
tragedija i u sredstvima gradskog prevoza nisu ginuli i saka}eni samo muslimani, ve} i ostali narodi, jer granata, mina, eksploziv, pa ~esto i snajper, ne
biraju nacionalnost.
Interesantno je i to da su se masovna stradawa muslimana doga|ala neposredno pred, ili u toku samog trajawa neke me|unarodne konferencije, gde
se odlu~uje o BiH, ili kada je trebalo od sveta iznuditi neko ka`wavawe Srba, kao {to su zlo~ina~ka bombardovawa od strane snaga NATO-a i sli~no.
No, da se vratimo analizama pojedinih masovnih stradawa stanovni{tva u
Sarajevu.
1. Ulica Vase Miskina Crnog 27. maja 1992. godine. U prepodnevnim ~asovima do{lo je do ~udne eksplozije, pri ~emu je vi{e qudi poginulo i raweno, ~ekaju}i u redu za hleb. Za eksploziju je odmah optuèna VRS, iako tog dana u i oko Sarajeva nije ispalila ni metak, jer je tih dana trajalo dogovoreno primirje zbog pregovora koji se vode u Lisabonu o preure|enom Kutiqerovom planu o ure|ewu BiH. Ta eksplozija je opravdawe da muslimani napuste Konferenciju, jer su Srbi prihvatili te popravqene Kutiqerove mape, koje muslimanima nisu odgovarale samo zato {to su ih Srbi prihvatili
i {to bi one zna~ile prestanak rata. Treba napomenuti da se tih dana intenzivno razgovara u Savetu bezbednosti UN o uvo|ewu sankcija Jugoslaviji i
RS. Tim povodom, dan pre eksplozije 26. maja, u Lukavici boravi ministar
spoqnih poslova Rusije, gospodin Andrej Kozirjev i razgovara sa predsednikom Narodne skup{tine RS i komandantom i na~elnikom G[ VRS. Nekoliko minuta pre sletawa wegovih helikoptera, tu~en je prostor ispred zgrade
gde treba da slete helikopteri, kako bi se omelo sletawe, odnosno spre~ilo
da Kozirjev razgovara sa Srbima.
Izuzev {to je dokazano da ta ~udna eksplozija nije rezultat dejstva srpske artiqerije, ve} neke eksplozivne naprave koja je eksplodirala na zemqi,
daqa istraga je obustavqena, jer muslimani su postigli ciq. Opravdali su
719
svoje neprihvatawe i nepotpisivawe Kutiqerovog novog plana, posledwe

mogu}nosti da se izbegne krvoproli}e u BiH. Nikada nije ni ukinuta optu`ba protiv Srba, a Ha{ki tribunal je svestrano koristi kao dokazni materijal protiv optuènih srpskih komandanata i politi~ara!
Sem poznatih obostranih granatirawa i dejstava snajperima, do kraja
1992. godine, kao i ~itave naredne 1993. godine, u Sarajevu nije bilo ve}ih
masovnih jednovremenih stradawa stanovni{tva. To je zbog toga {to su muslimani u tom periodu bili zauzeti ratom i protiv Hrvata, a polovinom
1993. godine, tzv. A RBiH na{la se pred potpunim porazom, izbijawem na{ih
snaga u Trnovo i na planine Treskavicu, Viso~icu, Igman i Bjela{nicu.
Istovremeno, uspe{no dejstvo hrvatskih jedinica protiv muslimana na prostorima Zenice, @ep~a, Visokog i Breze, muslimanske i vojska i teritorija,
razbijene su na dva dela, tako da je Sarajevo, sa centralnom Bosnom, odvojeno
od Kowica i gorweg toka Neretve. Me|utim, Zapad ne da muslimane i preko snaga UN, skra}eno nazvanih UNPROFOR, prisiqava Srbe da napuste
Igman i Bjela{nicu, a Hrvate da prekinu rat sa muslimanima. Tom gre{kom
me|unarodne zajednice spasena je tzv. A RBiH, izvr{eno weno kadrovsko
prestrojavawe (promewen glavnokomanduju}i) i, umesto da se rat zavr{i tada, produèn je jo{ za dve godine i tri meseca. Po{to su stali na noge, muslimani po~etkom 1994. godine nastavqaju sa podmetawem masovnih stradawa u Sarajevu, sada sa jasnim i jedinim ciqem, da iznude uplitawe NATO-a u
sukob i bombardovawe Srba.
2. Dana 22. januara 1994. godine, jedna granata eksplodira u Alipa{inom
poqu, gde su se deca igrala na snegu. Komanda sarajevsko-romanijskog korpusa
VRS izvestila je da se ne moè ta~no utvrditi odakle je granata ispaqena.
Jednostavno, Srbi su optuèni, a nikakva daqa istraga i dokazivawe optu`be nisu vo|eni. I ova optu`ba je merodavna u Hagu.
3. Dana 4. februara 1994. godine, u kasnim popodnevnim ~asovima, na~elnik G[ VRS telefonom je obave{ten od na~elnika {taba UNPROFOR-a
za BiH, generala Agnusa Remzija, da su snage VRS jednom minom iz minobaca~a kalibra 82 milimetra, na sarajevskoj pijaci Markale, ubile 96 i ranile 213 muslimanskih civila. Kasnije, ove brojke su mewane, zavisno od potreba raznih optu`nica, ali navedene su prve koje je izgovorio jedan me|unarodni zvani~nik. Na~elnik G[ VRS odgovorio mu je da ne tvrdi da Srbi
nisu pucali, ali i da je nemogu}e da takva mina pobije toliko qudi i zahtevao da sutradan na lice mesta iza|u general Remzi i na~elnici {tabova
VRS i tzv. A RBiH i da, sa balisti~arima, utvrde {ta je od toga ta~no. Zahtev je prvo prihva}en, a zatim u toku no}i odbijen, {to treba razumeti, jer
istina je druga~ija.
Prvo, trebalo je odgovoriti na pitawa {ta je vi{e od 400 qudi traìlo na tako maloj pijaci (blizu ~etiri ~oveka na jedan kvadratni metar) u kasno zimsko popodne, {ta su kupovali kad na tezgama nema robe, kako jedno sanitetsko vozilo prihvata rawene, a drugo ih iskrcava pred bolnicama, otkud
720
tolike kamere za snimawe, po~ev od same eksplozije, pa do hirur{ke intervencije u bolnicama i, na kraju osnovno pitawe, za{to su lokalni i muslimanski i komandant UNPROFOR-a dozvolili toliko grupisawe civilnog
stanovni{tva, kada su muslimani proglasili ratno stawe, a i jedni i drugi
tvrde da se grad svakodnevno besomu~no granatira. I UNPROFOR i muslimanska Vrhovna komanda, logi~no, o~ekivali su takva pitawa, pa po{to
bi odgovori bili nepovoqni, lak{e je otkazati uvi|aj drugih po rangu u vojskama zara}enih strana i onih koji posreduju u sukobu. Kasnije su radile
odvojene komisije muslimanska, UNPROFOR-ova i srpska na rasvetqavawu zlo~ina. Na{a komisija je dokumentom strogo poverqivo broj 2-37, od 14.
februara 1994. godine, izvestila G[ VRS da se uop{te ne radi o minobaca~koj mini, ve} o eksplozivnoj napravi ve}ih razmera i da udaqenost srpskih
vatrenih poloàja ne omogu}ava potreban domet. Sli~an izve{taj dostavila
je i komanda UNPROFOR-a sa balisti~kom ekspertizom koju je sa~inio ruski pukovnik Demurenko, na~elnik {taba UNPROFOR-a za sektor Sarajevo. I ovim izve{tajem potvr|eno je da Srbi nisu izvr{ili masakrirawe qudi na Markalama. Oba izve{taja primio je tada{wi visoki predstavnik UN
za BiH, gospodin Jasu{i Aka{i i potvrdio ih kao ta~ne. Zna~i, ubijawe sopstvenog stanovni{tva na pijaci izvr{ili su muslimani. Za{to su oni to
uradili, moè se samo naga|ati. Naime, tih dana vo|ena je èstoka debata u
me|unarodnoj zajednici, NATO-u i izme|u zara}enih strana o prekidu rata u
Sarajevu i oko wega, demilitarizaciji grada, ili bar uklawawu artiqerije
i snajperskih gnezda iz grada i okoline. Srbi su bili voqni za prvu i drugu
varijantu jednovremeno, ali je nametnuta tre}a, koja je najvi{e odgovarala
muslimanima. Me|unarodna zajednica je pretila upotrebom snaga NATO-a
protiv one strane koja ne prihvati jedan od tri ponu|ena uslova. Muslimani
su hteli da ka`weni budu Srbi, pa su, sa namerom da ih optuè, pobili sopstveni narod.
3. Sli~an doga|aj na Markalama ponovio se i 28. avgusta 1995. godine, sre}om sa mnogo mawe `rtava. Samo su optuèni Srbi, a o nekoj posebnoj istrazi G[ VRS nije imao podataka. To je vreme posle neuspele muslimanske
ofanzive za zauzimawe celokupnog Sarajeva, kao i vreme intenzivnih priprema zara}enih strana za mirovne pregovore u Dejtonu, pa je i ovaj incident
trebalo pripisati Srbima. Sutradan je po~elo dvonedeqno bombardovawe
Republike Srpske od strane NATO snaga.
5. Kao dokaz koliko se u Sarajevu divqalo, govori i eksplozija minobaca~ke mine od 120 milimetara na aerodromu u Sarajevu, dana 18. avgusta 1994.
godine, ta~no u 16,58 ~asova. Novi na~elnik {taba UNPROFOR-a za BiH,
general Van Bal zahteva od na~elnika G[ VRS da se formira komisija i ispita slu~aj. Izve{taj komisije, strogo poverqivo broj 20.15 454, od 19. avgusta, u zakqu~ku glasi: (1) nije dejstvovano sa poloàja VRS, (2) na pravcu odakle je mina doletela nemamo na{ih minobaca~a tog kalibra, (3) mina je strane proizvodwe i (4) mina je, najverovatnije, ispaqena iz rejona Koturine, â721
iri, isto~ne padine Igmana, gde muslimani imaju artiqeriju, a ne dozvoqavaju pristup UNPROFOR-u. Muslimani za ovo nisu ni opomenuti, a sumwa
se da ovaj izve{taj nije ugledao svetlost dana. Re~ je o lo{em pona{awu UNPROFOR-a koji traì razlog da Srbe optuì i kazni, a muslimanima uvek
opra{ta, pa i onda kada podme}u zlo~ine.
Bio je ovo samo kratki pregled doga|aja u Sarajevu za koje se ~ulo u svetu. Sve nesre}e Sarajlija poticale su od granata i snajpera. Artiqerijom i
snajperima po gradu dejstvovali su i Srbi i muslimani, pa i Hrvati, a gubici odgovaraju brojnoj zastupqenosti stanovni{tva pojedinih naroda u Sarajevu. Srbi su na~elno dejstvovali po otkrivenim vatrenim poloàjima artiqerije i snajpera neprijateqa (bar tako im je nare|ivano), kao i drugim vojnim ciqevima, kao {to su komandna mesta, centri veze, osmatra~nice itd.
Ciqevi se najlak{e otkrivaju u momentu dejstva, pa je G[ VRS, polovinom
februara 1994. godine, izdao naredbu po kojoj se po Sarajevu moè uzvra}ati
vatra samo u odnosu jedan prema jedan, {to zna~i granata za granatu i snajper
za snajper. Snajperisawe sredinom rata postaje veliki problem za obe zara}ene strane, jer se izmaklo bilo kakvoj kontroli. Moè se slobodno re}i da
je snajperisawe postalo neka vrsta zabave za nezaposlene i nemobilisane
qude. ôvek ne moè u lov, ribolov, sedeqke, izlazak u kafanu, {etwu i
sli~no i, iz dosade, uzima pu{ku i kroz prozor ili sa terase lovi prolaznike i vozila po ulicama. Svako je imao oru`je kod ku}e, a delove uniforme nosili su svi vojnici i civili, mu{karci i ène, starci i odraslija deca i bilo je te{ko raspoznati vojnika i civila, pa se po svakome pucalo za
svaki slu~aj.
Sporazumom o izvla~ewu artiqerije na 20 kilometara od Sarajeva, od 9.
februara 1994. godine, granatirawe grada naglo je splasnulo. Komanda Sarajevsko-romanijskog korpusa predlaè zakqu~ivawe antisnajperskog sporazuma, a kao dokaz ozbiqnih namera, sama likvidira tridesetak sopstvenih snajperskih gnezda. Me|utim, UNPROFOR i muslimani to prihvataju kao ideju,
ali do zakqu~ivawa sporazuma nikada nije do{lo. Za sva snajperisawa, na
isti na~in, optuìvani su samo Srbi.
U martu 1994. godine odràno je vi{e sastanaka sa predstavnicima UNPROFOR-a, ali se, sem optuìvawa Srba, daqe nije odmaklo. Konkretno, na
razgovorima sa generalom Van Balom, 27. marta 1994. godine, optuèni smo
za dejstvo snajperom po tramvaju punom putnika, na Marin Dvoru. Ina~e, pravoslavna crkva na Marin Dvoru uzeta je za centar Sarajeva. Pitali smo generala koji to snajper dejstvuje na udaqenosti od 5,5 kilometara, jer muslimani kontroli{u centralni deo Sarajeva. Kontrolisani prostor grada ima
oblik elipse duìne 22, a {irine 11 kilometara. Po{to je tramvaj bio u centru elipse, najbliì srpski poloàj (vojnik), odatle je udaqen 5,5 kilometara. Naravno, ostali smo bez odgovora. I na tom razgovoru, kao i na bezbroj ranijih i kasnijih, traìli smo da se muslimani u Sarajevu pridràvaju Prvog
protokola @enevske konvencije o za{titi civilnog stanovni{tva, odnosno
722
da zabrane okupqawe stanovni{tva na pijacama, trgovima, ulicama i sli~no,

kao i da iskqu~e gradski saobra}aj, jer su u ratnom stawu. Mi smo tako radili i u Bawaluci, po kojoj nije dejstvovano, ali smo preduzimali mere predostro`nosti. Na{i apeli ostali su bez odjeka.
Sigurno je da bi `rtve u Sarajevu bile daleko mawe, odnosno minimalne, da se muslimansko vojno i politi~ko rukovodstvo pridràvalo odredbi
@enevske konvencije od 12. avgusta 1949. godine. S obzirom da su proglasili
ratno stawe (Srbi nisu) i da se smatraju ~lanicom UN, to su morali ~initi.
Poseban problem je i to koliko su `rtava naneli sami sebi, sa ciqem da nanesu medijsku {tetu Srbima, a sebe prikaù jedinim `rtvama nasiqa i izmole razne olak{ice za sebe, a za Srbe kaznu i avio-udare NATO-a. Naàlost,
u takvoj me|unarodnoj zajednici i uspevali su u tome. Istina o zlu i nepravdi }e vremenom biti poznata i, nadamo se, ka`weni stvarni krivci, ali uzaludne `rtve, naàlost, ne}e se mo}i vratiti.
Me|unarodno-pravni aspekti rata u Bosni i Hercegovini
Rat kao dru{tvenu pojavu reguli{e i pravo, i to: (1) Me|unarodno pravo, (2) Me|unarodno ratno pravo i (3) unutra{wi pravni propisi svake pojedina~ne dràve. Poveqa UN iz 1945. godine definitivno zabrawuje rat kao
sredstvo za re{avawe me|unarodnih sukoba i nacionalne politike. Kada je
ta Poveqa zabranila rat, smatralo se da }e UN raspolagati oruànim snagama koje }e biti u stawu da interveni{u ako neko nezakonito upotrebi silu. Po{to UN jo{ uvek nemaju tu silu, ili je formiraju od slu~aja do slu~aja kao mirovne misije, tu funkciju, u posledwoj deceniji 20. veka, uporno poku{ava da preuzme NATO, vo|en proameri~kom politikom. Rastere}en je nestankom suparnika iz perioda hladnog rata Var{avskog ugovora i traì
opravdawe za svoje daqe postojawe. Na àlost ~ove~anstva, uspeva da preuzme
ulogu svetskog policajca, prvo u malim zemqama i sukobima malih naroda,
a zatim se {iri na regione, dràve, grupe dràva i kontinente, a ciq mu je
planeta Zemqa (na{ primer BiH, Balkan, jugoisto~na Evropa). Me|utim,
to radi bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN i uz politi~ke i ekonomske
prinude Amerike, ~ime svesno ili nesvesno (pre svesno), kr{i Povequ UN
i dovodi se u situaciju izvr{ewa zlo~ina protiv mira. Rat je me|unarodni
zlo~in i onaj ko `rtvuje mir radi postizawa svojih ciqeva dominacije nad
drugim, treba da odgovara i za me|unarodni zlo~in. To su muslimani u BiH.
Ratom se bavi i me|unarodno ratno pravo, koje odre|uje me|usobna prava i du`nosti zara}enih strana, kao i wihov odnos prema neutralnim zemqama, posrednicama u sukobu i obratno. Ovo pravo razlikuje rat, odnosno oruàni sukob me|unarodnog karaktera od unutra{weg oruànog sukoba u jednoj
zemqi (oruàna pobuna, ustanak, revolucija i sli~no). Nauka u RS treba da
odgovori na pitawe {ta smo mi radili u toku minulog rata pobunili se, digli ustanak, izveli revoluciju, ili {ta drugo? Ima tu svega pomalo. Pravila me|unarodnog ratnog prava ne primewuju se u unutra{wem sukobu, izuzev
723
kada je u~esnicima u sukobu priznat status zara}ene strane (nama je to priznato naknadno, u Dejtonu). U neprijateqstvima gde jedna strana nije priznata kao zara}ena, primewuju se propisi unutra{weg prava zemqe u kojoj se ratuje, s tim {to se kao minimum u svakom slu~aju moraju po{tovati osnovna
pravila ~ove~nosti, utvr|ena @enevskom konvencijom iz 1949. godine, sa
wenim naknadnim protokolima. To zna~i da se rat u BiH morao voditi po
zakonima biv{e SFRJ, odnosno predratne BiH. Po{to Srbi nisu po~eli,
niti proglasili rat i nisu bili priznati kao zara}ena strana, pitawe je koliko smo podlegli i tim unutra{wim zakonima, dok me|unarodnim sigurno jesmo.
Me|unarodno ratno pravo ne ispituje karakter rata. Za wega je bezna~ajno da li se radi o pravno zabrawenom ratu, pravednom ili nepravednom, o individualnim ili kolektivnim merama samoodbrane, odnosno o prinudnim
merama UN. Ono sa svakim ratom ra~una kao sa ~iwenicom i nastoji da ublaì ratne strahote, ukoliko je to u konkretnim uslovima mogu}e i spre~i suvi{na varvarstva. Iako je u sistemu UN rat pravno zabrawen, to ne mewa sistem pravila ratnog prava. Taj sistem ostaje isti, kako u odnosu na agresora,
tako i na `rtvu agresije. Ocenu o karakteru svakog rata daje me|unarodna zajednica kroz politi~ke institucije UN, dok Me|unarodno javno pravo osu|uje rat kao najteì me|unarodni zlo~in. Me|unarodno ratno pravo predstavqa minimum humanosti koga su du`ne da po{tuju sve zara}ene strane. Do sada je karakter minulog rata u BiH, samo povremeno, ocewivalo Tuìla{tvo
Ha{kog tribunala, zavisno od potrebe iznalaèwa oteàvaju}ih okolnosti
za optuène i pitawe je koliko su te ocene pravovaqane. Prema tome, i svaka presuda izre~ena bez me|unarodne ocene karaktera rata moè se staviti
pod sumwu o objektivnosti.
Nama ostaje da u duhu re~enog analiziramo ko i gde je u BiH, teì{no u
Sarajevu, kr{io odredbe @enevske konvencije od 12. avgusta 1949. godine, zajedno sa wenim naknadnim protokolima. Glava ~etiri iz Prvog protokola
(mere predostro`nosti), ~lan 58 (predostro`nosti protiv posledica napada) glasi: Strane u sukobu, u najve}em stepenu du`ne su da: (1) ... nastoje ukloniti civilno stanovni{tvo, pojedine civile i civilne objekte pod wihovom
upravom iz okoline vojnih objekata, (2) izbegavaju locirawe vojnih objekata
u okviru ili blizu gusto naseqenih podru~ja i (3) preduzmu ostale potrebne
mere predostro`nosti da za{tite civilno stanovni{tvo, pojedine civile i
civilne objekte pod wihovom upravom od opasnosti koje proizilaze iz vojnih operacija. Da bi se lak{e odredilo ko je gde u BiH gre{io u citiranom
~lanu, treba imati na umu dve ~iwenice. Prvo, muslimansko-hrvatska koalicija u BiH je 4. avgusta 1992. godine proglasila rat i zavela ratno stawe, a regularna HV ranije, nasilno je u{la na teritoriju Avnojevske BiH. Drugo,
Srbi u BiH, po{tuju}i Povequ UN iz 1945. godine nikada nisu proglasili
rat i uveli ratno stawe, a kao odgovor muslimanima i Hrvatima, zaveli su
neposrednu ratnu opasnost. Zbog neprogla{ewa ratnog stawa, Srbi su imali
724
unutra{wih pravnih problema, jer ipak, ratovali su, ali po mirnodopskim

zakonima, pa su i sankcije za nedela bile takve. To su ~iwenice koje potvr|uju da je muslimansko-hrvatska koalicija u sprezi sa Republikom Hrvatskom
po~ela nepravedni rat protiv Srba u BiH. Srbi su morali da se brane i da
na silu odgovore silom. U tom smislu treba posmatrati sva ratna zbivawa na
celokupnom rati{tu u BiH. S obzirom da je to tako, analiza pojedinih stavki navedenog ~lana iz Poveqe UN pokaza}e obostranu krivicu, pa ~ak i to
da Srbi nisu glavni krivci za stradawa u BiH, a najmawe u Sarajevu. Pogledajmo gde je ko gre{io po navedenom ~lanu.
1. Muslimani nisu mogli skloniti svo civilno stanovni{tvo iz Sarajeva, izuzev {to je deo srpskog stanovni{tva i ne{to Jevreja pobeglo iz grada.
Kontrolisali su ve} pomenutu elipsu u gradu, a tu im je bila Vrhovna komanda sa pri{tapskim jedinicama, kompletan Prvi muslimanski korpus, za koga
je mali prostor 22 puta 11 kilometara (odgovara rasporedu jedne mawe brigade), te kompletna upravna i izvr{na vlast tzv. Republike BiH, vlasti grada
Sarajeva i svih wegovih op{tina, kao i sve me|unarodne institucije koje su
posredovale u ratu u BiH. Ako je ve} u gradu vladao takav uàs od granatirawa, snajperisawa i razne neima{tine, kako su onda sve ove institucije, a
posebno me|unarodne, na{le uto~i{te u tom paklu? Sav taj krkqanac u Sarajevu neminovno je doveo do toga da borbeni rasporedi jedinica budu izme{ani sa civilima po ulicama, trgovima, stambenim zgradama, bolnicama,
preduze}ima, {kolama itd. Na jednom spratu stambene zgrade je komanda jedinice, na drugom stanuju civili, na slede}em spava vojska, a na ravnim krovovima su minobaca~i, bestrzajni topovi, mitraqeska gnezda, snajperi i druga
borbena sredstva. Zna~i, muslimanski komandanti nisu mogli, a nisu ni hteli, odvajati civile od vojske, a civilne objekte koriste, jer druge i nemaju u
urbanim sredinama. Srbi su svoje borbene rasporede mogli razvla~iti u dubinu, jer su frontovi okrenuti prema gradu, a iza sebe su imali velike slobodne prostore Romanije, Jahorine i druge, te nisu morali, niti hteli me{ati vojnike i civile.
Iako su muslimanski komandanti bili u takvoj situaciji, ne mogu se time pravdati, jer oni su proglasili ratno stawe, a da nisu osmislili kako voditi rat u Sarajevu kad ve} nisu pristali na pravednu podelu istog, na ~emu
su Srbi stalno insistirali. Bilo bi najpametnije da su Sarajevo proglasili
otvorenim ili nebrawenim gradom, bar onu svoju elipsu. Me|utim, i pored
sku~enog prostora, muslimanski komandanti su i namerno me{ali vojsku sa
civilima iz vi{e razloga. Prvo, civili su im sluìli kao ìvi {tit, jer
bez obzira na sve optu`be, VRS je izbegavala da tu~e civile, ako ni{ta drugo, bar zbog toga {to nisu znali ko je u gradu Srbin, a ko musliman, Hrvat ili
drugi. Kona~no, ve} je istaknuto i na~elo jedan prema jedan po otkrivenom
vatrenom poloàju neprijateqa. Drugo, novostvorene vojne objekte (rovovi,
osmatra~nice, vatreni poloàji i sli~no), gradili su civili, bilo u vidu
radne obaveze, bilo zarobqeni Srbi, koji su kasnije zadràvani radi odrà725
vawa tih objekata i sluìli kao ìvi {tit muslimanskoj vojsci. Tre}e, mentalitet muslimanskog vojnika je takav da se pravi vaàn, a to ne moè ako civili nisu u blizini. I na kraju, muslimanske stare{ine su bili totalno vojni~ki neobrazovani. Izuzev drugog po redu glavnokomanduju}eg tzv. A RBiH
(postavqen u septembru 1993), niko drugi u wihovoj vojsci nije imao zavr{enu Ratnu {kolu, a i on je u{ao u rat sa ~inom potpukovnika. Vrlo brzo su, kao
i Hrvati, stvorili ve{ta~ke generale, bez potrebnog vojnog obrazovawa.
Kriterijumi, i kod jednih i kod drugih, bili su brzina na noù i izraèni
stepen mr`we prema Srbima. Glavnu vojni~ku re~ u gradu vodili su kojekakve Uke, Cace, ]ele i drugi odmetnici. Ti odmetnici bili su pod neposrednom komandom politi~kog vrha, pa im i ono po{tenih komandanata nisu mogli ni{ta. Vojska RS, u samom po~etku, imala je pet generala iz biv{e JNA,
a ve}ina pukovnika i potpukovnika komandanata tako|e su imali Ratnu
{kolu, a svi od majora pa navi{e Komandno-{tabnu {kolu taktike ili Visoku politi~ku {kolu JNA. U svim tim {kolama izu~avali smo Me|unarodno ratno pravo kroz predmet Me|unarodni odnosi.
2. [to se ti~e mogu}nosti sklawawa vojnika i vojnih objekata od civila
i civilnih objekata, muslimani u po~etku nisu imali nikakve vojne objekte,
jer su po kasarnama jo{ uvek bili blokirani i izloèni vatri naoruànih
muslimana vojnici, stare{ine, pitomci vojnih {kola i MTS biv{e JNA,
koji su nekako izvu~eni tek u maju i junu 1992. godine. Da bi mogli tu}i te zato~enike, morali su graditi nove vojne objekte oko wih, a to je moglo biti samo u gusto naseqenim stambenim blokovima, jer su kasarne i bile tako razme{tene. Muslimanski vojnici nisu imali ni èqu da se odvajaju od civila,
jer su se tako ose}ali sigurnijim, a udobnije su i ìveli. Sli~no, ili jo{ gore pona{awe muslimanskih stare{ina, bilo je po mawim gradovima i selima u unutra{wosti rati{ta, gde su iz okolnih sela grupisali civilno stanovni{tvo pod vidom za{tite, tako da je stanovni{tvo u nekim gradovima i
selima uve}avano za nekoliko puta, pa zbog prebukirawa, gradska infrastruktura nije mogla izdràti (voda, kanalizacija, prehrana, zdravstvo i
sli~no). Neki od tih gradova i ve}ih sela pretvarani su u svojevrsne koncentracione logore sopstvenog naroda (@epa, Srebrenica, Gora`de, Biha} i
drugi). Pored svega, tu strpaju i vojsku koja ima prednost u snabdevawu, a civili trpe. Tako se u Srebrenici svojevremeno na{lo oko 64.000 lica na prostoru od kilometar i po sa kilometar, ili u Biha}u 180.000 du{a, u @epi
32.000 itd. êsto je brojno stawe izbeglica preuveli~avano (la`no prikazivano), kako bi se dobilo {to vi{e humanitarne pomo}i, a vi{kom je izdràvana vojska. Naàlost, za sve te smicalice znali su me|unarodni posrednici, a posebno UNPROFOR, ali su to tolerisali i pospe{ivali. Srbi, kada
su morali beàti sa svojih ogwi{ta, nisu beàli u gradove, ve} po brdima,
{umama i pe}inama, kako bi bili {to mawa meta i kako ne bi smetali svojoj
vojsci.
726
3. Posebna pri~a, ili boqe re~eno poseban greh muslimanskog komandovawa i politike u Sarajevu bilo je nepreduzimawe mera za{tite civilnog
stanovni{tva. âk, navedeni primeri masovnih stradawa u gradu govore o tome da su te mere za{tite namerno propu{tane i namerno izazivane `rtve radi postizawa vojnih i politi~kih ciqeva. Jer, kako objasniti sva ona pitawa vezana za pijacu Markale, o kojima smo govorili u prethodnom tekstu. Odgovor na ta pitawa moè biti samo jedan namerno pobiti sopstveno stanovni{tvo, a za to optuìti Srbe, kako bi se izazvalo saàqewe sveta i postigli neki politi~ki poeni. Sli~no je i sa {etwama stanovni{tva, radom zabavnih parkova, igrali{ta, {kola, gradskog prevoza, pa i otvorenih ponuda
ameri~ke administracije tipa one: Ako u Srebrenici, ili u Biha}u, pa i u
Sarajevu, budete imali toliko i toliko `rtava, NATO }e tu}i Srbe. Zna~i, muslimansko vojno i politi~ko rukovodstvo, a dobrim delom i Zapad, ne
samo da nisu po{tovali navedeni ~lan @enevske konvencije, ve} je sve u~iweno da se radi suprotno od toga, sa namerom da se civilno stanovni{tvo
{to vi{e izloì stradawu. Za ovakve postupke ta rukovodstva trebalo bi da
odgovaraju prvo svom narodu, pa onda Srbima i me|unarodnim institucijama
pravde.
I na kraju, nije u Sarajevu bilo sve tako pakleno kao {to je u medijima i
glasinama plasirano. Nije ta~no da je Sarajevo neprekidno gorelo od srpske
artiqerije i snajpera. Da je to bilo tako, onda u gradu ne bi mogle opstati i
skoro normalno raditi vojno-politi~ke institucije tzv. RBiH i sve posredni~ke institucije me|unarodne zajednice, po~ev od UNPROFOR-a, pa do raznih nevladinih organizacija.
Kada su u pitawu Me|unarodno ratno pravo i @enevska konvencija i wihovo po{tovawe ili nepo{tovawe, potrebno je analizirati i stavove 1, 3, 6
i 7 ~lana 60 (demilitarizovane zone) iz Pete glave (mesta i zone pod posebnom za{titom), Prvog protokola @enevske konvencije, koji glase:
1. Stranama u sukobu zabraweno je da pro{ire svoje vojne operacije na
zone o kojima su se sporazumom dogovorile da imaju status demilitarizovane
zone, ukoliko je to u suprotnosti sa odredbama tog sporazuma...
3. Predmet takvog sporazuma treba da budu normalno svaka zona koja ispuwava slede}e uslove: a) svi borci, pokretno oru`je i pokretna vojna oprema treba da budu evakuisani, b) nikakve nepokretne vojne instalacije ili
ustanove ne smeju se koristiti za akte neprijateqstva, v) vlasti ili stanovni{tvo ne smeju preduzimati nikakve neprijateqske akte, g) svaka aktivnost
vezana za vojne napore mora prestati...
6. Ako se borba primakne blizu demilitarizovane zone i ako se strane u
sukobu tako sporazumevaju, nijedna od wih ne moè da koristi tu zonu za svrhe vezane za vo|ewe vojnih operacija ili, jednostavno, ukinuti wen status.
7. Ako jedna strana u sukobu u~ini materijalnu povredu odredaba stavova 3. ili 6, druga strana }e biti oslobo|ena svojih obaveza iz sporazuma ko727
jim se zoni daje status demilitarizovane zone. U tom slu~aju zona gubi svoj
status...
[to se ti~e ~lana 60, treba znati da je stvarawe bezbednosnih zona, u su{tini, bilo proizvod me|unarodne zajednice, odnosno UNPROFOR-a, u ciqu spasavawa muslimanske vojske od poraza u pojedinim podru~jima. Kad god
je muslimanska vojska u tim podru~jima bila pred slomom, UNPROFOR vr{i pritisak na zara}ene strane da postignu sporazum o demilitarizaciji
ugroène zone. Bilo je tako u Srebrenici i @epi u maju 1993. godine, na Igmanu i Bjela{nici avgusta iste godine, u Gora`du aprila i Biha}u novembra
1994. godine. Sva ta mesta bila su pred padom u ruke VRS, a spasavali su ih ti
sporazumi, pretvaraju}i ih u izolovana muslimanska podru~ja (enklave). Za
Srebrenicu, @epu, Igman i Gora`de obostrano su i potpisani nekakvi sporazumi, a za Sarajevo, Tuzlu i Biha} jednostrano su, od strane UNPROFORa, takvi sporazumi nametnuti. Za bezbednosnu zonu Biha} ~ak nisu postojale ni ozna~ene granice zone, ve} je to, navrat-nanos, u~iweno 24. novembra
1994. godine, kako bi se opravdalo bombardovawe srpskih snaga koje su se opasno pribliìle Biha}u, iz kojeg su nedavno napadnute. Me|utim, bombarderi NATO-a su ve} dan ranije (23. novembra) izvr{ili svoju zlo~ina~ku misiju protiv VRS.
Komanda UNPROFOR-a, na ~elu sa svojim tada{wim komandantom (Filip Morion), u februaru 1993. godine poku{ala je spasiti muslimansku vojsku iz Podriwa evakuacijom (~itaj etni~kim ~i{}ewem) stanovni{tva iz
Srebrenice i okolnih sela u Tuzlu. Preba~eno je oko 12.500 muslimana od
ukupno 64.000, koliko se cenilo da ih ima u Srebrenici. Prevoz je izvr{en u
organizaciji UNPROFOR-a, vozilima UN-a, a VRS je obezbedila siguran
prolaz (koridor) od Srebrenice, preko sela Capardi ka Tuzli. Akcija je obustavqena, jer trebalo je iz Tuzle prebaciti u Srebrenicu oko 17.500 Srba
koji su odbili da napuste Tuzlu. U stvari, me|u onih 12.500 du{a, izvu~ena
je glavnina muslimanske vojske, pa vi{e nije bilo interesa da se evakuacija
nastavi, a VRS je iskoristila to povla~ewe muslimanske vojske iz Podriwa
i veoma brzo i lako u{la u sela Kamenicu, Cersku i Kowevi} poqe, ~ime je
otkqu~ala sredwe Podriwe.
Ciq stvarawa bezbednosnih zona u BiH samo je jedan za{tititi muslimanske jedinice i komande od dejstava VRS po wima. Po odredbama citiranog ~lana Konvencije, Srbi nisu bili du`ni da to po{tuju, ali je UNPROFOR time stvorio ve{ta~ke uslove da ka`wava (bombarduje) Srbe. U jednostrano nametnutim zonama, a kasnije i u onim za koje su potpisani sporazumi,
tzv. A RBiH i UNPROFOR nisu ispunili svoju obavezu, jer nisu demilitarizovali te zone. Po{to su prvi ciqevi uspostave tih zona postignuti i muslimanska vojska spasena, UNPROFOR kao sila koja garantuje demilitarizovanost zona, nije izvr{avao svoje obaveze iz ~lana 60. Jer, kako je mogu}e da
u Tuzli ceo rat funkcioni{e komanda 2. muslimanskog korpusa sa pri{tapskim jedinicama i jedinicama sa fronta koje su u gradu odmarane; u Sarajevu
728
Vrhovna komanda i 1. muslimanski korpus. U Biha}u i oko wega stvaraju se

dve me|usobno suprotstavqene muslimanske vojske 5. korpus odan Aliji
Izetbegovi}u i vojska Autonomne pokrajine Zapadna Bosna, pod upravom
Fikreta Abdi}a. Taj 5. korpus, na o~igled UNPROFOR-a u demilitarizovanoj zoni izrasta u snagu od 22.000 savremeno naoruànih boraca. U Gora`du u zoni pre~nika od samo tri kilometra formira se 81. muslimanska divizija, u @epi jedna pe{adijska brigada, a u Srebrenici 28. muslimanska divizija. Kako i ko je u te zone propustio ili doturio oru`je, municiju, uniforme i drugu opremu? To su pitawa na koja generali UNPROFOR-a i politi~ari Zapada moraju odgovoriti po mestu i vremenu. Tu leè uzroci obostranih zlo~ina u tim zonama. Pred prestanak rata i posle wega, za bezbednosne zone, odoma}io se naziv za{ti}ene zone, {to su me|unarodni faktori rado prihvatili, jer u za{ti}enoj zoni {titi se sve {to je unutra naoruàno ili ne. Me|utim, bio je to pogrdan naziv, dat od pripadnika VRS
({tite ih kao bele medvede) i nema nigde zvani~nog dokumenta, niti to
predvi|a bilo koji me|unarodni pozitivni propis, po kojem bi se u ratu neka oblast proglasila za{ti}enom. Srpska duhovitost i ovog puta nam se
razbila o glavu.
Ubrzo po stvarawu bezbednosnih zona iz wih su po~eli razbojni~ki ispadi, prvo mawih grupa, prema okolnim srpskim selima, a zatim i ve}ih vojnih sastava prema jedinicama VRS. Snage UNPROFOR-a omogu}avaju u Srebrenici i Gora`du formirawe komandi divizija, u @epi komande brigade, a
u Sarajevu, Tuzli i Biha}u ostaju komande muslimanskih korpusa. Tim komandama se omogu}ava veza i sve vrste komunikacije sa vi{im komandama tzv. A
RBiH, a helikopteri UNPROFOR-a ~esto prevoze wihove kurire i stare{ine na sastanke ili u kontrole. Vojni~ki ispadi iz bezbednosnih zona postaju sve obimniji, {to neminovno izaziva i protivmere VRS. Tako je u martu 1994. godine iz Gora`da iza{la jedna kompletna brigada i poharala srpska sela na planini Sjeme~ i na levoj obali Drine. Progone}i wu, VRS se, u
aprilu iste godine, pribliàva bezbednosnoj zoni i bili smo, prvi put, tu~eni od NATO avijacije. Iako se NATO lo{e proveo, izgubiv{i nekoliko
aviona, to niko u svetu ne tuma~i kao ulazak Zapada u rat protiv Srba i kr{ewe Poveqe UN, odnosno me|unarodni zlo~in. Oktobra iste godine, 5. muslimanski korpus izlazi iz bezbednosne zone Biha}, koja je tako|e trebalo da
bude demilitarizovana, okupira, progoni i ubija stanovni{tvo i razara oko
250 kvadratnih kilometara srpske teritorije na prostoru planine Grme~.
Srbi se suprotstavqaju i protivudarom se pribliàvaju Biha}u u novembru
iste godine, ali su opet bili tu~eni od NATO-a i zaustavqeni politi~kim
merama Zapada, ~ime je poraèni 5. korpus spasen od uni{tewa. Sli~no je i
u junu 1995. godine, kada snage 28. muslimanske divizije iz Srebrenice, u ciqu vezivawa snaga VRS u sredwem Podriwu, prave ispade i vr{e pokoq srpskog stanovni{tva u selu Vi{ica i napadaju G[ VRS u Crnoj Rijeci. Vezivawe na{ih snaga na ovom prostoru vr{e po nare|ewu muslimanske Vrhovne
729
komande, kako ne bismo pruìli pomo} na{im snagama u borbama protiv velike muslimanske ofanzive u Sarajevu, zapo~ete 16. juna 1995. godine. Odgovor VRS na ove ispade muslimana doveo je do poznate srebreni~ke tragedije,
gde su srpske snage u~inile i ono {to nije trebalo i vojni~ki nije bilo
opravdano.
U me|uvremenu, posle uspe{no izvedene operacije VRS Lukavac-93 i
potpunog poraza muslimanske vojske, kako od strane VRS, tako i od HVO, 14.
avgusta 1993. godine, pod pritiskom me|unarodne zajednice, na Igmanu i Bjela{nici stvorena je jedna od najneverovatnijih i najprqavijih bezbednosnih
zona u istoriji ratovawa. Trajala je onoliko koliko je tzv. A RBiH trebalo
da vaskrsne, odnosno do kraja septembra iste godine. Tada su muslimani, iskqu~ivom gre{kom i lopovlukom UNPROFOR-a ubili 37 i ranili 35 srpska vojnika, pri povla~ewu iz te zone. Ina~e, u toj nametnutoj bezbednosnoj
zoni UNPROFOR je trebalo da nadzire demilitarizovanost sa 13 kontrolnih ta~aka, o ~emu }e se detaqno kasnije govoriti u ovom {tivu. Snage UNPROFOR-a nisu ni trepnule na ovaj zlo~in i pored nekoliko pisanih upozorewa, pa ~ak i pretwi na~elnika G[ VRS. Naprotiv, u toku septembra muslimanske jedinice su posele celokupnu zonu, UNPROFOR se kukavi~ki povukao, a wihov komandant, general Majkl Rouz, bespomo}no je slegao ramenima i kolutao zamu}enim o~ima gre{nika. Ipak je to, bar naknadno, priznao
kao penzioner u svojoj kwizi Misija u Bosni.
Kako su pravqeni propusti sa bezbednosnim zonama, tako su neka`weno
muslimani kr{ili i dogovorene prekide vatre i primirja, kako u Sarajevu,
tako i na ostalim prostorima, kad god im je to odgovaralo. Evo samo nekih
prikaza iz te oblasti. U toku ~itavog rata samo u na{em Sarajevsko-romanijskom korpusu poginulo je 1.249, raweno 3.947 i nestalo 55 boraca. Od ~ega, ako
su muslimani bili tako nevini, kakvim se prikazuju? U odre|enom vremenu
naru{ili su dogovoreno primirje ili prekid vatre u toku rata, samo u Sarajevu 782 puta, {to je zabeleèno, i to 253 puta od 12. novembra do 31. decembra 1992. godine, 15 puta od 3. do 6. marta 1993. godine, 196 puta od 28. marta do
1. jula iste godine i 318 puta od 10. februara do 27. aprila 1994. godine. U izve{taju komande Sarajevsko-romanijskog korpusa, strogo poverqivo broj
20.151274 od 5. novembra 1993. godine, kaè se da muslimanske snage u Sarajevu nisu po{tovale primirje, potpisano 31. avgusta 1993. godine (primirje
potpisano u prilog demilitarizovanoj zoni Igmana i Bjela{nice), te su za
tri naredna meseca (septembar, oktobar i novembar), po srpskom delu Sarajeva ispalili 1.426 granate i veliki broj streqa~ke municije, posebno snajpera, pri ~emu su poginula 24 srpska vojnika, a 37 teè i 251 lak{e raweno.
Granate su ispaqene po prostorima Grbavice 101, Dobriwe 53, Lukavice
41, Vojkovi}a 44, Rajlovca 250, Vogo{}e 280, Iliye 135, Ne|ari}a
179, Mrkovi}a 190, Ilija{a 108 i Hayi}a 45 granata. Bili su to dogovoreni prekidi vatre, kada srpska artiqerija i snajperi nisu dejstvovali, ili
bar nisu imali pravo da dejstvuju. Na kraju ovog, uslovno uzev{i, uvoda u kwi730
gu, ili svojevrsne skra}ene vojne analize minulog rata u BiH, mogu se izvu}i
slede}i zakqu~ci:
1. Oruàne akcije, odnosno rat u BiH po~ele su regularne oruàne snage Republike Hrvatske, nasilnim prelaskom na teritoriju avnojevske BiH,
krajem 1991. i po~etkom 1992. godine, kao i oruàne snage muslimansko-hrvatske koalicije u BiH progla{avawem op{te mobilizacije 4. aprila i uvo|ewem ratnog stawa 4. avgusta 1992. godine. Ovim su naru{ili Povequ UN iz
1945. godine, po~iniv{i zlo~in protiv mira.
2. Ciqevi rata nacionalnih grupacija u BiH bili su: a) muslimani
stvoriti jedinstvenu islamsku dràvu na teritoriji BiH i ostvariti politi~ku, moralnu, kulturnu, versku i ekonomsku dominaciju nad druga dva naroda, b) Hrvati odvojiti hrvatski narod od druga dva naroda i prikqu~iti se
Republici Hrvatskoj, a zatim, zajedno sa wom, izbiti na granicu preko SRJ
(Dunav i Sava) i celu BiH ukqu~iti u sastav Hrvatske. Ukqu~ewe poku{ati
prvo politi~kim sredstvima, pa ako ne ide, onda osvaja~kim ratom, pod vidom oslobo|ewa Hrvata u BiH. U po~etku koriste muslimane kao partnere, a zatim, sredinom rata, okre}u se protiv wih, ra~unaju}i da sami mogu posti}i krajwi ciq i v) Srbi nastoje ostati u sastavu SRJ, a kad to ne uspeva,
odvajaju se od ostala dva naroda u BiH i stvaraju svoju nacionalnu dràvu
Republiku Srpsku.
3. Vojska Republike Srpske posledwa je nacionalna armija stvorena na
tlu biv{e SFRJ kao odgovor na stvarawe regularne HV, tzv. A RBiH i HVO.
Nada da }e JNA za{tititi Srbe u BiH za narednih pet godina propala je
stvarawem VJ i povla~ewem JNA iz BiH pre dogovorenog roka. To je odbrambena vojska, dok su ostale dve u BiH stvorene radi nasilne dominacije nad
druga dva naroda.
4. Masovna stradawa civilnog stanovni{tva u Sarajevu i drugim gradovima rezultat su obostranog nepridràvawa @enevske konvencije iz 1949.
godine, kao i neselektivnih dejstava po gradovima artiqerijom i snajperima. Muslimani su na to dodali jo{ dve gre{ke, pove}avaju}i broj civilnih
`rtava. Prvo, nisu preduzeli ni minimalne mere za{tite civilnog stanovni{tva. Drugo, nisu odvojili vojnike od civila i vojne od civilnih objekata,
i tre}e, sami su ubijali sopstvene civile, podme}u}i to Srbima, izazivaju}i
saàqewe me|unarodne zajednice, radi dobijawa odre|enih politi~kih
olak{ica i nano{ewa politi~ke i moralne {tete Srbima. Sve navedene
gre{ke podleù sankcijama po me|unarodnom ratnom pravu, kako wih, tako i
me|unarodnih posrednika koji su to znali, tolerisali, podstrekavali i odobravali. Ovome treba dodati i namerne gre{ke svetskih medija, {to su takve
propuste muslimana i me|unarodnih predstavnika popularizovali, a Srbe
satanizovali, ~ime su politi~ke faktore u svetu, ukqu~uju}i i UN, navodili na pogre{ne zakqu~ke i dono{ewe pogre{nih odluka o ratu u BiH.
5. Jugoslovenska narodna armija nije, niti je mogla, biti agresor ni u jednoj republici biv{e SFRJ, jer je na te prostore raspore|ena po vaè}em
731
Ustavu i zakonima savezne dràve i po voqi naroda i ustavima i zakonima

svih republika i pokrajina te biv{e dràve. Prema tome, nije nasilno u{la
na tu|e teritorije, ali je nasilno proterana sa svih teritorija, izuzev Makedonije. Weno u~e{}e u ratu svodi se na odbranu ìvota i materijalnih dobara wenih pripadnika.
6. Rat u BiH bio je unutra{weg karaktera, vo|en izme|u tri nacionalne
grupacije po sistemu svi protiv svih, s tim {to su muslimani hteli da dominiraju nad druga dva naroda, Srbi da se odbrane od te dominacije, a Hrvati da teritorijalno i demografski uve}aju Republiku Hrvatsku. Vo|en je
frontalni rat sa preterano izraènim verskim motivima u razvijawu me|unacionalne i verske mr`we i jednostrano medijski podràn, prvenstveno u
korist muslimana i ne{to mawe Hrvata. Zapadni deo me|unarodnog faktora u svim segmentima, do pred prestanak rata, bio je pristrasan, podràvaju}i muslimane iz obzira prema ekonomskim povlasticama koje mu pruà
islamski svet. Rusija, Kina i druge ve}e zemqe drè se neutralno, zbog svoje
ekonomske zavisnosti i od Zapada i od islamskog sveta. To su najboqe pokazale bezbednosne zone, koje su od zona mira pretvorene u zone ratnih àri{ta i, uz podr{ku UNPROFOR-a, sluìle muslimanima kao vojne baze na
teritoriji RS (narastaju}e desantne prostorije). Snage NATO-a nasilno i
bez saglasnosti UN, preuzimaju nadle`nosti UNPROFOR-a u BiH, vr{e
agresiju na RS i time politi~kom diverzijom ukopavaju UN kao me|unarodni faktor mira.
7. Ciqeve rata delimi~no su postigli Srbi stvarawem Republike Srpske, a ostala dva naroda su izgubila rat i prinu|eni su da ìve u neprirodnom zajedni{tvu zvanom Federacija BiH, koje ne odgovara ni muslimanima
ni Hrvatima.
Manojlo Milovanovi}
Politika, 15. oktobar 1993. godine
[e{eq: Hayi} sprema podelu Krajine
Srpski radikali ponovo skre}u pa`wu javnosti da se velike i mutne
igre igraju oko Republike Srpske Krajine, {to pokazuje i nedavno odràna
skup{tina u Belom Manastiru. Goran Hayi}, predsednik RSK, kako se ~ulo
na ju~era{woj konferenciji za novinare Srpske radikalne stranke, sprema
podelu Krajine na tri provincije. Prvu bi ~inile isto~na Slavonija i Barawa, drugu Kordun, Banija i zapadna Slavonija, dok bi se tre}a sastojala od
Like i Dalmacije.
Lider srpskih radikala, dr Vojislav [e{eq, smatra da Hayi} namerava da razbije RSK kako bi lak{e trgovao sa Zapadom, ali i Hrvatskom.
Wemu se mora stati na put, a rok za to je slede}a subota, kad bi Hayi} morao da bude smewen. Uostalom, on vi{e i nema {ta da traì u Krajini, jer
je zajedno sa porodicom jo{ odavno nastawen u Novom Sadu, rekao je dr [e732
{eq i dodao da }e, ukoliko se podlegne manevrima Hayi}a, posledice biti

katastrofalne.
U izbore, koje je za 21. novembar najavio Goran Hayi}, [e{eq sumwa, jer
bi, veli, to mogao da bude i izgovor kako bi ostao na vlasti.
Isti~u}i da su oni stranka koja uvek izlazi sa argumentima, [e{eq je
ju~e novinarima pro~itao deo poverqivog izve{taja u kome pi{e da je, u dogovoru sa novoustoli~enim general-majorom Aleksandrom Dimitrijevi}em,
pukovnik Milo{ Krneta organizovao i realizovao uklawawe minskih poqa
oko Medaka. To se, kao i blokada Bawaluke, ~inilo u organizaciji SK pokreta za Jugoslaviju, koji je, ina~e, u Vojsci SRJ mnogo ja~i od SPS, dodao je
[e{eq.
Srpski radikali su zadovoqni ostavkom guvernera Narodne banke Jugoslavije Borisava Atanackovi}a koji, po [e{equ, mo`da jo{ i ne zna da je to
u~inio. No, to je, dodaje, unutra{wa stvar SPS koja ga je i postavila i smenila, a koja je i te kako dobro znala za wegove korupciona{ke afere. Ostavka Atanackovi}a, me|utim, ne}e u~initi da poslanici Srpske radikalne
stranke u Saveznoj skup{tini odustanu od rasprave o korupciona{kim aferama u koje su ume{ani qudi iz NBJ, zatim SPS i reìma, kao i o poslovawu privatnih banaka koje su opqa~kale narod, smatra lider Srpske radikalne stranke.
Kad su ostavke u pitawu, [e{eq je rekao da bi bilo boqe da ju je ponudio i Nikola [ainovi}, ali izgleda da je predsednik Republi~ke vlade mazohista.
Odgovaraju}i na pitawe {ta misli o zahtevu Milana Mikovi}a iz SPO
da ministar unutra{wih poslova Zoran Sokolovi} podnese ostavku, [e{eq
je rekao da oni, poslanici Srpske radikalne stranke, traè smenu ~itave
Vlade, a na to {ta }e druge stranke da rade i kako }e da glasaju, oni se ne obaziru. Mi idemo do kraja i ne prebrojavamo glasove, ukqu~io se Tomislav
Nikoli}, {ef poslani~ke grupe Srpske radikalne stranke.
Mislite li da }e Slobodan Milo{evi} i}i na prevremene izbore?
usledilo je pitawe.
Ne verujem da }e SPS insistirati na tome, jer istraìvawa pokazuju
da joj rejting opada. No, do prevremenih izbora }e do}i, ali kad, jo{ se ne zna.
[to se nas ti~e, mi ih kategori~ki ne}emo traìti, ali i nemamo ni{ta
protiv wih. Spremni smo odgovorio je [e{eq.
Politika, 5. novembar 1993. godine
[e{eq: Milo{evi} pokazuje nervozu
Ekonomska i socijalna politika je kqu~no nacionalno pitawe rekao
je na ju~era{woj konferenciji za novinare dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke, uz napomenu da vi{e nije vreme za velike nacionalne debate. Srpski narod, naglasio je, izvojevao je sve bitke na
frontovima...
733
Najavquju}i da }e radikali u predstoje}oj kampawi davati prednost socijalnim i ekonomskim pitawima, lider radikala je optuìo reìm da na
tom planu nije ni{ta u~inio, a Republi~ku vladu da nijednu meru nije sprovela. Podsetio je da je Vlada svojevremeno utvrdila raspon plata u dràvnim
i dru{tvenim preduze}ima na jedan prema ~etiri, ali je ubrzo od toga odustala dopu{taju}i da razlika najvi{ih i najniìh primawa bude jedan prema
dvadeset i vi{e.
[e{eq je optuìo vladaju}u stranku i za enormno pove}awe plata svih
saveznih funkcionera koje su vi{e od deset puta ve}e od uobi~ajenih radni~kih plata. Socijalisti su blokirali rad Savezne skup{tine. Hteli su
da raspuste i Saveznu skup{tinu da se ne vodi rasprava o staroj deviznoj
{tedwi i o aferama sa Jugoskandikom i Dafiment bankom... Mi u Saveznoj Skup{tini ni{ta ne radimo a primamo plate. Pre nekoliko dana primio sam poslani~ku platu koja je vredela blizu 200 maraka, rekao je [e{eq.
Bilo bi sme{no i demago{ki da mi odbijemo da primimo tu platu, ali
je na{a patriotska du`nost da to saop{timo javnosti.
[e{eq je prokomentarisao i razgovor predsednika Slobodana Milo{evi}a sa glavnim urednicima javnih glasila: Milo{evi} vrlo uspe{no
koristi dràvne medije za predizbornu kampawu svoje partije, ali Milo{evi} pokazuje veliku neodgovornost i nervozu, izjavio je [e{eq.
[e{eq je dodao da je Milo{evi}eva partija kriva {to nije donet krivi~ni zakon, optuùju}i pri tome predsednika Republike, jer o~ekuje da }e i
budu}i skup{tinski saziv zastupati interese SPS-a. On nije odgovorio na
pitawe {ta ako opozicija do|e na vlast. Bilo je veoma va`no da garantuje da
}e po{tovati voqu naroda. [to se ti~e nacionalne politike, prema re~ima
[e{eqa, Milo{evi} je bio za mnoge stvari koje zastupa i Srpska radikalna stranka, nagla{avaju}i da je od toga odstupio kada je potpisao Vens-Ovenov plan. Umesto svog komentara, predsednik Srpske radikalne stranke je rekao da ne èli vi{e da komentari{e Milo{evi}eve stavove, jer Milo{evi} ne komentari{e wegove.
Borba, 6/7. novembar 1993. godine
Diskreditovawe Srpske radikalne stranke
Hap{ewe ~lanova Srpske radikalne stranke, koje je otpo~elo prekju~e,
nastavqeno je i ju~e u Vojvodini i na jugu Srbije. Prekju~era{we saop{tewe MUP-a Srbije, izgleda, samo je po~etak o~ekivane hajke na dobrovoqce i
pripadnike Srpske radikalne stranke.
U beogradskom sedi{tu radikala, me|utim, imaju i druga~ije podatke:
Jedina istina iz saop{tewa MUP-a je da su ti qudi pohap{eni, nekoliko
wih jesu ~lanovi Srpske radikalne stranke, ali najve}i broj nije, tvrdi Vojislav [e{eq, predsednik stranke. Radikali prikupqaju informacije o
prekju~era{wim doga|ajima, proveravaju spiskove ~lanova i spremaju detaqan izve{taj.
734
Po dosada{wim podacima, radikali tvrde da u ~etvoro~lanoj grupi

uhap{enoj u [idu, zbog ubistva jedne hrvatske porodice, nema nijednog ~lana Srpske radikalne stranke ni S^P i da su sva wihova eventualna priznawa u tom smeru iznu|ena. Isto to tvrde i za dvojicu uhap{enih iz Malog
Zvornika, dok su im uhap{eni Beogra|ani potpuno nepoznati.
Milenko Petri}, me|utim, jeste ~lan Srpske radikalne stranke (predsednik za [id), ali radikali wegovo hap{ewe nazivaju neosnovanim. Automatska pu{ka koja je na|ena kod Petri}a je reversno zaduèna od lokalnih
nadle`nih organa. On je to oru`je zaduìo kao gra|anin pograni~ne oblasti, a to se radi i u Sremu, i u Ba~koj, i na Kosovu i Sanyaku, kaè [e{eq.
Prema podacima radikala, od {estorice uhap{enih ju~e ujutro u Leskovcu, dvojica su iz Srpske radikalne stranke izba~eni na prole}e 1992. godine i od tada su bliski Dragoslavu Bokanu, dok su Dragan Mihajlovi}, Sa{a Jovi}, Dragan Ili} i Mili} Ili} ~lanovi Srpske radikalne stranke koji nisu u~estvovali u oruànom napadu na izbegli~ki kamp u Kole{nici (za
{ta su optuèni) jer su tada bili angaòvani kao dobrovoqci na rati{tu.
Radikali to potkrepquju navodnim potvrdama iz jedinice pukovnika Gu{i}a iz Nevesiwa.
Radikali ne demantuju osnovanost krivi~ne prijave protiv Branislava
Vaki}a (poslanik SRS), zbog neovla{}enog posedovawa oru`ja, tvrde da je
pomenuta pu{ka zaduèna na rati{tu i da su nakon tog slu~aja izdali naredbu svojim ~lanovima da se odreknu svakog oru`ja za koje nemaju dozvolu.
Vojislav [e{eq, kaè da je ceo ovaj slu~aj deo predizborne kampawe
Slobodana Milo{evi}a, koji }e se zavr{iti Milo{evi}evim potpunim politi~kim slomom. Ja sam jo{ pre nedequ dana znao {ta }e se desiti i o tome sam obavestio javnost, kaè [e{eq, i dodaje: SPS }e nastaviti sa poku{ajima da diskredituje Srpsku radikalnu stranku, a ako im to ne uspe, poku{a}e da nam zabrane stranku.
Mnogi u rukovodstvu Srpske radikalne stranke ve} o~ekuju da im MUP
uru~i poziv na informativni razgovor, neki ve} nose i ~etkice za zube u
yepu i pripremaju nao~are umesto so~iva, zbog odràvawa u zatvoru. Ali,
kako kaè Maja Gojkovi}, niko se u stranci nije upla{io niti pokolebao,
rukovodstvo je jedinstveno i ako su socijalisti spremni da idu do kraja,
spremni smo i mi. Za to vreme Vojislav [e{eq sve novinare koji se pojave
u sedi{tu radikala pita da li znaju da se u Beogradu peva pesma Brankovi}
je ustao iz groba, sad se zove Milo{evi} Sloba.
Politika ekspres, 12. novembar 1993. godine
Na meti i Arkan
Predsednik Srpske radikalne stranke, dr Vojislav [e{eq, ju~e je krajwe negativno ocenio posledwe ekonomske mere Savezne vlade i izrekao niz
optu`bi na ra~un predsednika Srbije.
735
Na konferenciji za {tampu [e{eq je podsetio da su u avgustu Savezna

i dve republi~ke vlade obe}avale da }e u decembru inflacija iznositi 50 odsto, dok sada govore o 500 procenata. Lider radikala rekao je da je Savezna
vlada sastavqena od kriminalaca, profitera i finansijske mafije.
[e{eq je potom izneo niz optu`bi na ra~un predsednika Srbije, tvrde}i pritom da se, kako je precizirao, kra|e na visokom nivou ne bi mogle odvijati bez Milo{evi}evog znawa i saglasnosti, javqa Tanjug.
Lider radikala istakao je da }e Srpska radikalna stranka nastaviti akciju borbe protiv kriminala i dodao da u ovoj zemqi nema dovoqno zatvora
za sve srpske radikale.
Osvrnuo se, zatim, i na @eqka Ra`natovi}a Arkana, uz ocenu da svi znaju da je Arkan glavni kriminalac u Beogradu i Srbiji, ali on deluje pod visokim pokroviteqstvom reìma. Wegov glavni {ef je Radmilo Bogdanovi},
tvrdi [e{eq.
Na novinarsko pitawe da li je sve to znao i ranije, [e{eq je rekao da je
Milo{evi} na pro{lim izborima vodio iskrenu patriotsku politiku,
dok sada, smatra on, vodi kapitulantsku politiku.
Borba, 26. novembar 1993. godine
îtav niz ujdurmi
Zbog zata{kavawa kriminalne afere u takozvanom slu~aju @ivote Pani}a, Slobodan Milo{evi} }e morati i krivi~no da odgovara, izjavio je na
ju~era{woj konferenciji za {tampu Vojislav [e{eq, predsednik Srpske
radikalne stranke i potom podelio novinarima fotokopirani izve{taj Dràvne komisije upu}en jo{ letos Vrhovnom savetu odbrane.
Taj izve{taj, kaè [e{eq, potvr|uje sve optu`be radikala o korumpiranosti vojnog i dràvnog vrha. [e{eq tvrdi da je Milo{evi}, nezadovoqan izve{tajem, traìo wegovu dopunu, a kako je i dopuna potvrdila nepravilnosti poslovawa vojske, Milo{evi} je stvar zata{kao spre~avaju}i usvajawe izve{taja i zabrawuju}i da se on pojavi u javnosti.
Izve{taj je nastao po~etkom leta povodom optu`bi radikala da tada{wi na~elnik General{taba @ivota Pani} u~estvuje u kriminalnim radwama omogu}avaju}i privatnoj firmi svog sina Gorana da posluje sa vojskom.
Dràvna komisija je te optu`be uglavnom potvrdila. Ustanovqeno je da su
poslovi firme Kentaur (Gorana Pani}a) sa Prvom armijskom obla{}u otpo~eli u vreme dok je wom komandovao Pani} senior.
Da bi se napravio prostor za robu koju je nudio Kentaur raskinuti su
ugovori sa Vojnom ustanovom Kara|or|evo i PIK Takovo. Dràvna komisija je utvrdila da je tako na~iwena {teta vojsci u pribli`noj vrednosti
15 tona krompira, 9 tona meda, dve tone deteryenta, 300 hiqada paketi}a toalet papira... Komisija je tako|e utvrdila da firma Gorana Pani}a nije
uredno pla}ala porez, zbog ~ega je protiv wega podneta krivi~na prijava. In736
teresantno je da je Kentaur jedina privatna firma koja je u 1993. godini poslovala sa vojskom.
Ostatak konferencije za {tampu radikali su posvetili predizbornim
i strana~kim temama. Najavili su potpisivawe zahteva za zakazivawe sednice Ve}a gra|ana Savezne skup{tine. Rasprava o finansijskoj mafiji mora
biti nastavqena makar i posle izbora, osim ako socijalisti ukinu Skup{tinu, tvrdi [e{eq.
Lider radikala se ju~e izjasnio protiv u~e{}a Slobodana Milo{evi}a
i Momira Bulatovi}a na novim pregovorima o BiH: Milo{evi} je morao
ostati dosledan i odbiti pregovore do ukidawa sankcija, a ne da tr~i kao ku~e na svaki poziv sa Zapada, kaè [e{eq. Uz tvrdwu da su mirovni pregovori stvar Republike Srpske, on je dodao da je RS danas priznatija od SRJ, jer
ima sposobnije i pametnije rukovodstvo.
Odgovaraju}i na pitawe novinara {ta SPS sprema pred izbore, [e{eq je rekao da ne zna ta~no, ali da neki udar sigurno sledi. Po wegovim informacijama mogu} je neki incident na skupovima @eqka Ra`natovi}a, koji bi opravdao uvo|ewe vanrednog stawa.
Predsednik Srpske radikane stranke je nagovestio da }e, ako do|e na
vlast, dati aboliciju Jezdimiru Vasiqevi}u kako bi {ef Jugoskandika do{ao da svedo~i o finansijskim mahinacijama u SRJ.
Po{to je rekao da je Izve{taj dràvne komisije klasifikovan kao dràvna tajna sa oznakom strogo poverqivo, pitali smo Vojislava [e{eqa
da li mu sada preti hap{ewe zbog odavawa tajne.
Moraju mi prvo oduzeti imunitet, a za to moraju sazvati sednicu
Skup{tine. Po{to je krivi~no delo i nepokretawe postupka, dovedeni su
u te{ku situaciju. Mi ih prakti~no izazivamo da pokrenu tu proceduru, kaè [e{eq.
[e{eq: U @enevu neka ide Konti}
Srpski radikali se protive u~e{}u Slobodana Milo{evi}a i Momira
Bulatovi}a na novoj konferenciji o krizi u biv{oj Bosni i Hercegovini.
Uostalom, ako neko i treba da ide u @enevu onda su to predstavnici Savezne
Republike Jugoslavije dr Radoje Konti}, predsednik Savezne vlade i Vladislav Jovanovi}, savezni ministar za spoqne poslove, re~eno je na ju~era{woj konferenciji za novinare Srpske radikalne stranke.
Lider Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq prigovorio je Slobodanu Milo{evi}u, predsedniku Republike Srbije, {to nije ostao dosledan
svom stavu, koji je izrekao u nedavnom intervjuu datom urednicima doma}ih
medijskih ku}a, da vi{e ne}e u~estvovati na me|unarodnim konferencijama,
dok se ne skinu sankcije nametnute SRJ, odnosno Srbiji i Crnoj Gori. Ovako
ispada, dodaje dr [e{eq, da je predsednik Milo{evi} jedva do~ekao da ga
posle mesec dana ponovo pozovu, pa da poslu{no potr~i u @enevu.
737
Milo{evi}a i Bulatovi}a, po [e{equ, evropski pregovara~i zovu samo da bi preko wih i uz wihovu pomo} vr{ili dodatni pritisak na dr Radovana Karayi}a. U vezi sa tim, srpski radikali pozivaju rukovodstvo Republike Srpske da ne popu{ta nikakvim pritiscima, pogotovo ne onim iz Beograda i Podgorice.
Na pomenutoj me|unarodnoj konferenciji srpsku stranu }e, smatra [e{eq, i daqe ucewivati da pruì nove teritorijalne koncesije, uz obe}awe
da }e se navodno razmotriti suspenzija svih sankcija na odre|eno vreme.
Srpska radikalna stranka, odnosno weni poslanici u saveznom parlamentu, potpisali su zahtev u kome se traì nastavak sednice Ve}a gra|ana,
koja bi trebalo da se zakaè za 1. decembar. Naravno, ovaj zahtev, koji }e biti podnet danas u podne, potpisan je zajedno sa ostalim parlamentarnim opozicionim strankama.
Srpska radikalna stranka je, rekao je u razgovoru sa novinarima dr Vojislav [e{eq, do{la u posed izve{taja o slu~aju Pani}. Prema ovim dokumentima koje je [e{eq pro~itao, preduze}e Gorana Pani}a (sina @ivote
Pani}a) Kentaur zakqu~ilo je {est ugovora sa organima nabavke Prve armije. Prvi ugovor je zakqu~en u vreme kad je @ivota Pani} bio komandant
Prve vojne oblasti. Isplate prema pomenutom preduze}u imale su prioritet, a ono nije po{tovalo rokove iz ugovora... U dopunskom izve{taju komisije, govori se da na uvid nisu dostavqena dokumenta o zapleni novca i drugih hartija od vrednosti iz finansijskih i drugih ustanova u Vukovaru, zatim
da je pomenuti novac Gardijska brigada zadràla vi{e od mesec dana, pa ga
tek onda predala Trezoru Narodne banke Jugoslavije... Nema dokumenata ni o
zaplewenih 450, odnosno 150 (brojke se razli~ito navode) vozila...
ûvawe pomenutog izve{taja pod dràvna tajna je krivi~no delo, ono
govori o ume{anosti Slobodana Milo{evi}a u zata{kavawe korupciona{ke afere, zbog ~ega bi on morao i krivi~no da odgovara, tvrdi dr [e{eq.
Moè li se dogoditi da vi odete i na sud zbog otkrivawa dràvne tajne
i te{kih optu`bi upu}enih predsedniku Milo{evi}u? usledilo je pitawe.
Oni sad mogu protiv mene da pokrenu krivi~nu prijavu. No, pre toga bi
morali da mi skinu poslani~ki imunitet, a za to je neophodna sednica Ve}a
gra|ana. Sumwam, me|utim, da }e je sazvati.
Politika, 18. februar 1992. godine
Nema vi{e kockawa
Ponavqaju}i uglavnom svoje poznate stavove o najaktuelnijim politi~kim, ekonomskim i drugim doga|ajima u Jugoslaviji i Srbiji, dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke, na ju~era{woj tribini u Beloj
Crkvi istakao je da je najve}a na{a pobeda u svemu {to se proteklih meseci zbivalo {to smo izgubili svaku {ansu da ikada vi{e ìvimo u zajedni~koj dràvi sa Hrvatima i Slovencima.
738
Za Bosnu i Hercegovinu, kao i za Srpsku Krajinu, }emo se, ako bude ustrebalo, boriti do zadweg daha. Istovremeno, na{a stranka je i protiv povla~ewa JNA iz Makedonije, ali kao kompromisno re{ewe vidimo zadràvawe kopnene granice sa Gr~kom, koju }emo, razume se, ostvariti kroz dolinu Vardara, kao srpskim delom Makedonije. Istovremeno, dozvoqavamo muslimanima da na 18 odsto svoje teritorije u Bosni, gde predstavqaju ve}insko
stanovni{tvo, formiraju svoju yamahiriju, naravno, samo mirnim putem i
bez krvoproli}a. [to se suène ili nove Jugoslavije ti~e, po nama, ona }e
ponovo imati {est federalnih jedinica, i to: Srbiju, Crnu Goru, srpske krajine, srpsku Bosnu i Hercegovinu, srpsku Makedoniju i Dubrova~ku republiku, koje se mi nikada ne}emo odre}i naglasio je dr [e{eq, poimence nabrajaju}i prvake ostalih opozicionih stranaka koji bi kao izdajice srpskog naroda, kako re~e, teritoriju Srbije sveli i na Adu Ciganliju samo da se domognu vlasti i ostvare svoje bolesne ambicije.
Ina~e, tvrde}i da vi{e nema kockawa sa Srbijom sa bilo koje i bilo ~ije strane, [e{eq je upozorio srpski narod, a pogotovo srpsku mladost da se
ne prikqu~uje izdajicama koji bi da organizuju reprizu devetomartovskog krvoproli}a, koji su naumili da nasiqem, ulicom i oruànom pobunom svrgnu
legalno, od ve}ine naroda, izabranu vlast.
Mandat predsednika Republike od 5 godina treba po{tovati i ako on
ne napravi u me|uvremenu nikakvu ozbiqnu gre{ku, onda zaista ne vidim razloga da ga smewujemo. Pogotovo {to sada{wa vlast nije do sada ni{ta zata{kavala. To govorim bez obzira {to smo mi protiv sada{weg reìma u Srbiji i {to se samo demokratskim metodama borimo za osvajawe vlasti napomenuo je dr Vojislav [e{eq, ponavqaju}i da narod ima najistan~anije ~ulo, da ga niko ne moè obmanuti i da }e uvek na izborima glasati za najboqe.
Koji }e to po narodnoj voqi biti na slede}im legalnim izborima ostaje da
se vidi.
Borba, 21. februar 1992. godine
Federacija ili krv
Za Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju je najboqe da budu federalne jedinice u sastavu skra}ene Jugoslavije, a ako budu insistirale na svojoj suverenosti, moè im se desiti da budu raspar~ane u krvi, rekao je Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke na ju~era{woj konferenciji za
{tampu. [e{eq je Jugoslovenskoj armiji predloìo da obori separatisti~ku vlast u Makedoniji, obja{wavaju}i da, ako za to ne postoje mogu}nosti, onda ovu republiku treba podeliti izme|u Srbije, Gr~ke, Bugarske i Albanije.
Bosna }e se pre kupati u krvi nego biti suverena i nezavisna dràva,
rekao je [e{eq, zahtevaju}i od wenog stanovni{tva da bojkotuje predstoje}i
referendum. Lider radikala je dodao da je ~lanstvo wegove stranke na svim
srpskim teritorijama dobro naoruàno i spremno za eventualno ratovawe.
739
Uz tvrdwu da se Srpska radikalna stranka zalaè za iskqu~ivo institucionalne i parlamentarne pritiske na vlast, radikali su optuìli Demokratsku stranku i SPO da rade u suprotnosti sa nacionalnim interesima.
Posebno su te{ke re~i upu}ene Srpskom pokretu obnove za organizaciju devetomartovskih demonstracija, dok je za peticiju DS (smewivawe Milo{evi}a) re~eno da je pokrenuta bez ikakvih argumenata.
Kritikuju}i srpsku vladu zbog poku{aja da {to ve}i deo privrede stavi
pod svoju kontrolu, [e{eq je izneo i tri predloga za spas i procvat srpske
ekonomije: dugoro~no iznajmqivawe Velikog ratnog ostrva, formirawe bescarinske zone na obalama Dunava i izgradwu kanala Dunav Morava Vardar Solun.
Jugoslovenska narodna armija je skinula ideolo{ke oznake i odstranila izdajnike iz svojih redova, tako da se na{a stranka sada zalaè za jedinstvene oruàne snage. Okolnosti koje su nas naterale da formiramo samostalne dobrovoqa~ke jedinice sada su se promenile.
Ovako je Vojislav [e{eq obrazloìo pojavqivawe Qubi{e Petkovi}a, na~elnika ratnog {taba Srpske radikalne stranke u uniformi sa novim
oznakama JNA, na ju~era{woj konferenciji za {tampu.
SPO èli haos u Srbiji
Danas je u Majdanpeku obavqena promocija Srpske radikalne stranke.
Predsednik dr Vojislav [e{eq kasnio je vi{e od sata, ali je oko 1.000 ~lanova stranke i gra|ana u Domu kulture strpqivo ~ekalo. Dr [e{eq je izneo
program stranke i osvrnuo se na aktuelna zbivawa u Srbiji.
Tako je o penzijama izneo stav da se moraju ujedna~iti, jer je u ovim uslovima nedopustivo da neko ko je radio na ru{ewu zemqe ima penziju od 150
hiqada dinara. Po proceni [e{eqa, niko u Srbiji sa ujedna~enim penzijama ne bi imao primawa mawa od 20 hiqada dinara, a i u ovom slu~aju Vlada
previ{e kasni.
O 9. martu stav je jasan: SPO èli da unese haos u Srbiju, da time oslabi na{u dràvu pred dolazak plavih {lemova i daqe pregovore o miru. Najboqi dokaz: podr{ka koja stiè od Mesi}a i hrvatskih vrhovnika.
Dr [e{eq se posebno osvrnuo na namere Demokratske stranke u skupqawu potpisa za ostavku predsednika Republike i sazivawu ustavotvorne skup{tine. Po wegovoj oceni, DS radi po diktatu stranih slu`bi kojima nije u
interesu jaka Srbija. Demokratska stranka }e u predstoje}im doga|ajima ponuditi alternativu srpskom narodu izme|u SPO i SPS smatra [e{eq,
ali to }e ponovo biti maska tu|em interesu. I na kraju, [e{eq tvrdi da
nije ta~no kako je posle 9. marta u Srbiji sve bitno razli~ito. Ukoliko neko poku{a da ponovo ru{i Beograd, mora da ra~una na snaàn otpor naroda
i ove stranke.
740
Ve}i broj ~lanova SPO, prisutnih na promociji, poku{ali su da ometu

dr [e{eqa, ali u tome nisu uspeli, jer na svaki zvi`duk se odgovaralo sna`nim aplauzom.
Za rad, a ne haos
Srpska radikalna stranka smatra da je u Srbiji nastupilo vreme kada se
moramo okrenuti re{avawu ekonomskih problema, odnosno ozdravqewu i
preporodu srpske privrede. Morala bi srpska vlada, odnosno dràva, {to
pre da stvori stabilan poredak, koji bi bio stimulans ne samo za doma}e privrednike, ve} i za strane finansijere. Ovo je, izme|u ostalog, re~eno na ju~era{woj konferenciji za {tampu Srpske radikalne stranke.
Srpska vlada bi, po re~ima dr Vojislava [e{eqa, predsednika stranke,
{to hitnije trebalo da krene sa realizacijom projekta bescarinske zone, koja bi se kretala celom duìnom Dunava. Zatim, Veliko ratno ostrvo bi trebalo dati u zakup makar na 30 godina. Tu su i projekti u vezi sa izgradwom kanala Dunav Morava Vardar Solun, kao i povezivawe puteva Ni{ Solun i Ni{ Crnogorsko primorje. Svi pomenuti projekti bili bi, po dr [e{equ, i te kako primamqivi za strane finansijere, a za Srbiju bi bili od
vi{estruke koristi. Naime, re{ila bi se time dobrim delom nezaposlenost
u Srbiji, uposlila bi se gotovo besposlena srpska gra|evinska operativa.
No, za sve to, Srbija bi prethodno morala da stvori uslove. Reìm bi morao
da se oslobodi ideolo{kih predrasuda, zatim, Vlada bi morala da donese stabilne i dugoro~ne zakone, i to takve koji, bez obzira na bilo kakve izmene,
ne bi zadirali u ste~ena imovinska prava. Daqe, dràvna taksa bi trebalo
da bude nià nego bilo gde u svetu, koncesije bi trebalo davati jeftino i to
makar na 20 godina. Ukoliko se stvore takvi uslovi i ako se raspi{e me|unarodni konkurs, smatram da bi se javio znatan broj stranih finansijera, pogotovo {to su prilike u Srbiji dosta stabilne, rekao je dr [e{eq.
Odgovaraju}i na pitawe novinara {ta misli o ekspozeu koji je predsednik Republike Slobodan Milo{evi} izneo u Narodnoj skup{tini Srbije, dr
[e{eq je rekao da je izlagawe predsednika dobro i prihvatqivo i da se u nekim ocenama (koje se ti~u politi~kih prilika) poklapa sa stavovima Srpske
radikalne stranke.
Srpska radikalna stranka apeluje na srpski narod da se ne odazove pozivima da se 9. marta prikqu~i demonstracijama, jer one mogu da izazovu samo
haos i krvoproli}e, a toga je u zemqi bilo i previ{e.
Borba, 19. maj 1993. godine
[e{eq izgubio mo} rasu|ivawa
General{tab Vojske Jugoslavije ju~e je povodom niza neistina i najgrubqih kleveta koje se posledwih dana mogu ~uti od gospodina [e{eqa, a od741
nose se na li~nost na~elnika General{taba Vojske Jugoslavije general-pukovnika @ivote Pani}a, ali i na Vojsku Jugoslavije u celini izdao saop{tewe, koje u celini prenosimo:
Gubitak mogu}nosti obave{tajne dojave o doga|ajima unutar General{taba Vojske Jugoslavije, ali i Vojske Jugoslavije u celini, prouzrokovan
najnovijim kadrovskim promenama u vrhu Vojske Jugoslavije, po svemu sude}i
kod lidera srpskih radikala gospodina Vojislava [e{eqa, izazvao je i gubitak mogu}nosti racionalnog rasu|ivawa. U tom smislu neophodno je i razmatrati posledwi niz nekontrolisanih javnih istupa lidera srpskih radikala.
Mesto, uloga, kao i na~in rukovo|ewa i komandovawa Vojskom Jugoslavije precizno su odre|eni Ustavom Savezne Republike Jugoslavije. Poku{aji
pojedinih stranaka i wihovih lidera da na izvestan na~in ostvare svoj uticaj na Vojsku Jugoslavije i potom je upotrebe u svoje strana~ke i politi~ke
ciqeve, duboko su nerealni, ali i u suprotnosti sa postoje}im ustavnim re{ewima.
Neprestani i {aroliki napadi na Vojsku Jugoslavije imaju za ciq destabilizaciju dràve i wene oruàne sile i time stvarawe pretpostavki za nesmetano sprovo|ewe odre|enih ideja i namera, bilo da su one komponovane
spoqa ili iznutra, kao i ova posledwa gospodina [e{eqa.
Vojska Jugoslavije do sada je uspe{no onemogu}avala sve takve poku{aje,
a {to se ti~e davawa ocena o li~nostima na najodgovornijim funkcijama u
Vojsci Jugoslavije, za wih je meritoran jedino Vrhovni savet odbrane Savezne Republike Jugoslavije.
Posledwi poku{aji vo|e srpskih radikala da, na wemu svojstven na~in,
s odgovornih funkcija u dràvi i vojsci ukloni one qude ~ije se mesto ro|ewa nalazi duboko unutar granica Republike Srbije, sigurno je, ne mogu imati realnog utemeqewa, a ponajmawe podr{ku gra|ana Srbije, ali i Crne Gore, kao i Vojske Jugoslavije u celini.
Vojska Jugoslavije uvek je bila i bi}e i ubudu}e otvorena za sve dobronamerne kontakte sa svim ozbiqnim politi~kim partijama i wihovim liderima. Takve kontakte General{tab Vojske Jugoslavije smatra obostrano korisnim, {tavi{e neophodnim.
To svakako vaì i za Srpsku radikalnu stranku ~iji lider, naàlost, u
posledwe vreme intenzivno radi na opstruisawu nacionalnog jedinstva Srba. Mada je to po svojoj su{tini duboko tragi~no, donekle je razumqivo, s obzirom da bi po~etak mira na prostorima biv{e Jugoslavije zna~io i verovatni kraj politi~kog angaòvawa gospodina Vojislava [e{eqa, kaè se u saop{tewu General{taba Vojske Jugoslavije.
Optu`be bez ijednog dokaza
Na~elnik General{taba Vojske Jugoslavije, general-pukovnik @ivota
Pani}, izjavio je ju~e da su ga duboko pogodile neke klevete koje je na wegov
ra~un i ra~un wegove porodice, ne potkrepquju}i svoje napade nijednim argumentom, izrekao lider Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq.
742
Te{ke klevete izre~ene na moj ra~un, ali i na ra~un cele moje porodice, duboko su me pogodile kao ~oveka i kao oca porodice. Ostra{}ene napade na mene, moju suprugu i posebno na moju decu, gospodin [e{eq nije potkrepio niti jednim argumentom, kaè se u izjavi generala Pani}a dostavqenoj
Tanjugu.
Povod za ovakve, po svojoj bestijalnosti nezabeleène napade, sigurno
ne moè biti niz nedavno osvanulih falsifikata u jednom novinskom tekstu.
Gospodinu [e{equ bi moralo biti poznato da se javne negativne kvalifikacije pojedinih li~nosti iz vojnog vrha, u prvom redu mene, kao i aktuelnih
zbivawa u Vojsci Jugoslavije moraju potkrepiti utemeqenim dokazima.
Bez wih, sve podse}a na duh nekada{wih boq{evi~kih diskvalifikacija kojima su se sluìle mnoge iracionalne li~nosti u momentima svoje politi~ke dezorijentacije, a zarad ostvarivawa odre|enih, naj~e{}e primitivnih li~nih interesa.
U tom smislu posmatram i nastojawe dr Vojislava [e{eqa za direktnim me{awem u kadrovska re{ewa unutar Vojske Jugoslavije, ali i ne samo u
wih, isti~e general Pani}.
Govore}i sve ovo, posebno èlim da istaknem da nemam nameru da svoju
li~nost poistove}ujem sa interesima i sudbinom Vojske Jugoslavije. Me|utim, èlim da kaèm i to da sam toj vojsci posvetio ~itav svoj ìvot. Moja
porodica do skora nije imala supruga i oca, a niti ja suprugu i decu. U napredovawu sam bio stopiran, a da sam pri tome postizao najboqe rezultate. Nikada se nisam àlio.
Onda je do{ao Vukovar i ne samo on. Sa svojim generalima, koje tako olako pquju, sa svojim oficirima, sa svojim golobradim vojnicima, sa rezervistima patriotama i malim brojem dobrovoqaca, sa stravi~nim problemima
koji su duboko iza na{ih le|a pratili napredovawe moje armije, u{ao sam u
Vukovar i ne samo u Vukovar. Postavili smo zastavu. Dug prema otaybini za
mene je bio i ostao svetiwa. Bi}e to i kada umrem. Tako sam vaspitao i svoju
porodicu.
Gomila kleveta jedne frustrirane li~nosti ve} je ostavila dubok trag
na ~itavu moju porodicu. Moja deca su iskrene patriote i jo{ vi{e ~asni gra|ani ovog dru{tva. Ponosan sam na wih, kaè se na kraju izjave na~elnika
General{taba Vojske Jugoslavije generala @ivote Pani}a.
Politika, 21. maj 1993. godine
[e{eq: Me{etarewe na Kosovu sase}i u korenu
Srpski radikali najodlu~nije pozivaju reìm u Beogradu da svim silama reaguje i u korenu sase~e svaki poku{aj albanskih separatista da izazovu
nemire na Kosovu ili ~ak secesiju ove na{e ju`ne pokrajine. Albanske separatiste, pak, upozoravaju da }e svim sredstvima braniti suverenitet Savezne
743
Republike Jugoslavije, odnosno Srbije. Ovo se ~ulo na ju~era{woj konferenciji za {tampu.

Zapad je, prema informacijama kojima raspolaù radikali, ve} po~eo da
hu{ka albanske separatiste da ostvare svoj èqeni san republiku Kosovo.
No, od toga, poru~uju srpski radikali, ne}e biti ni{ta.
Lider srpskih radikala, dr Vojislav [e{eq, rekao je da ~lanovi wegove stranke pozdravqaju odluku srpskog naroda Republike Srpske iskazanu referendumom. Srpski narod je, dodaje on, za mir, ali se mir moè posti}i samo ukoliko se uvaè granice koje prate linije fronta.
Ukoliko Republika Srpska proglasi samostalnost, odnosno nezavisnost, poslanici Srpske radikalne stranke }e, po dr [e{equ, u saveznom
parlamentu podneti zahtev da SRJ bude prva dràva koja }e priznati takvu
Republiku Srpsku. Za sada, kaè, treba stvarati uslove za ujediwewe RS i Republike Srpske Krajine.
Kako komentari{ete mogu}nost da Dobrica ]osi} i Slobodan Milo{evi} dozvole stacionirawe stranih trupa na kriznim ta~kama u Republici
Srpskoj, odnosno na obodnim podru~jima sa Srbijom ~ulo se pitawe.
Niko to ne sme da u~ini bez saglasnosti Skup{tine SRJ odgovorio je
[e{eq.
Zamoqen da odgovori {ta misli o pregovorima izme|u Srba i Hrvata u
Topuskom, [e{eq je rekao da treba razgovarati i pregovarati, ali samo na
ravnopravnoj osnovi. U vezi s tim, re}i }u, srpski narod RSK niko ne}e mo}i da natera da se vrati u okvire Hrvatske.
Prilikom ju~era{weg susreta sa novinarima, [e{eq je rekao i to da je
Goran Pani}, sin @ivote Pani}a, i{ao naruku srpskim radikalima, jer je
samo potvrdio sve korupciona{ke afere u koje je bio ume{an, a sa kojima su
radikali iza{li u javnost. Dodu{e, otkrio nam je i jedan veoma vaàn podatak da od raka ne boluju samo qudi, ve} i krompiri, rekao je [e{eq. No,
{alu na stranu, dodaje on, srpski radikali se nadaju da se ovo ne}e zavr{iti
samo smewivawem general-pukovnika @ivote Pani}a ili, pak, wegovim slawem u penziju. I ne samo to. Radikali traè hitno krivi~no gowewe @ivote Pani}a. Uostalom, kaè [e{eq, nema te zemqe na svetu koja bi dozvolila da sin wenog na~elnika General{taba bude vojni liferant. Korumpirani general je najopasniji upravo za vojsku, dodaje.
Zamoqen da prokomentari{e {ta misli o dràvnoj komisiji koja bi
trebalo da ispita ceo slu~aj, [e{eq je rekao da se u wen rad ne}e me{ati,
ali da od we o~ekuje objektivnost.
Ju~e su, re~eno je na konferenciji, poslanici Republi~ke skup{tine iz
redova Srpske radikalne stranke, podneli Predlog zakona o izmenama Zakona o Radio-televiziji Srbije. U wemu se, izme|u ostalog, traì da se promene ~lanovi 23 i 28, odnosno da ~lanove upravnog i nadzornog odbora RTS imenuje Republi~ka vlada, i to na predlog poslani~kih klubova stranaka u Na744
rodnoj skup{tini. A ~lanovi bi se, kaù, birali srazmerno broju poslanika

koje poslani~ki klubovi imaju u republi~kom parlamentu.
Srbi ne}e na kolena
Uz zvuke himne Boè pravde, pod parolom Dok je Srba Kosovo }e biti srpsko, u Domu Boro i Ramiz u Pri{tini ju~e je odràn veliki zbor
Srpske radikalne stranke posve}en Kosmetu i odràwu srpskog naroda na
ovim prostorima. Ovom mitingu je prisustvovalo vi{e hiqada qudi. Minutom }utawa odata je po{ta milicionarima poginulim u teroristi~kom napadu kod Glogovca. Na zboru su govorili Milorad Jevri}, Maja Gojkovi},
Dragan Todorovi}, Dragomir Bakra~, Rade Leskovac, Nikola Popla{en i
Vojislav [e{eq.
Srpska radikalna stranka stoji kao garant u situaciji u kojoj neki u
ilegalnim razgovorima ve} poku{avaju da dele Kosmet. Takva opcija se nikada ne}e ostvariti rekao je Milorad Jevri}.
Da li }e [iptari da ginu rekao je Dragan Todorovi} neka odlu~e
sami. Ja im u ime Srpske radikalne stranke i Srpskog ~etni~kog pokreta
obe}avam, ako u|u u rat, za 24 sata sti}i }e desetina hiqada ~etnika proverenih u ratovima u Bosni i Hrvatskoj, da pomognu Srbima na Kosovu. Ja znam da
je [iptarima srce u Tirani, glava u Va{ingtonu, a zadwica ovde, pa neka vode ra~una {ta rade.
Nadamo se da }e se reìm u Srbiji vratiti u ~vrsti patriotski blok
rekao je Rade Leskovac. Kosmet dodao je Leskovac nije jedan, sve su srpske
zemqe preko Drine kosmeti, zato ne sme biti granica. Jer, ako izgubimo i jedan Kosmet, sve smo ih izgubili.
Svaki pucaw u Srbina na Kosmetu pucaw je u ~itav srpski narod, a ako
izazovu rat, [iptari protiv sebe ne}e imati komuniste, ve} srpske borce iz
Krajine rekao je Leskovac.
Na zboru je govorio i predsednik Srpske radikalne stranke, dr Vojislav
[e{eq.
Srpski narod je pokazao besprimernu snagu, jer je pod najteìm me|unarodnim okolnostima uspeo da sa~uva sve srpske zemqe po 70 odsto svojih
teritorija u biv{im federalnim jedinicama Hrvatskoj i Bosni, i to u najgorim mogu}im uslovima. To pokazuje vitalnost srpstva i ponos da o~uva ono
{to je wegovo. Kada je Zapad video da }e srpski narod sru{iti ~itavu Hrvatsku, uprkos izdajnicima u vojsci kojom je komandovao najve}i izdajnik Veqko
Kadijevi}, izmi{qen je Vensov plan. Srpski narod nije dozvolio ni stvarawe nove yamahirije u Bosni. A 3.200 dobrovoqaca Srpske radikalne stranke
je pomoglo svojoj bra}i u najè{}im borbama. Ponovo su nam ponudili VensOvenov plan da bi Srbi kapitulirali i palo srpstvo. Zapretili su reìmu
u Beogradu. Amerikanci su blefirali, kao i ko zna koliko puta do tada. Ni745
su uspeli da upla{e Srbe u Bosni, ali su se u Beogradu upla{ili, pa sada

Vens-Ovenov plan zagovara samo reìm u Beogradu. A mi se nadamo da ne}e
dugo, jer je to boqe i za wega.
Mi smo za mir u Bosni, ali ko to iskreno èli, mora prihvatiti fakti~ko stawe u woj. Niko nema pravo u ime srpskog naroda da se odri~e delova srpskih teritorija. Plan je bio i da se rat pro{iri na Ra{ku oblast, Kosmet i Vojvodinu. Kada se videlo kako Srbi reaguju, i pored intervencija dve
ameri~ke delegacije koje su branile [iptare ovde, sve se promenilo. Odustalo se od republike, separatizma, pa i vra}awa na Ustav iz 1974. godine. Nema
ni{ta ni od autonomije Kosmeta i Vojvodine rekao je dr Vojislav [e{eq.
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala
Broj: Ku 30/03
Beograd
OKRU@NOM JAVNOM TU@IOCU

Novi Sad
Na osnovu ~lana 226, stav 11. Zakonika o krivi~nom postupku, podnosi se
krivi~na prijava protiv:
1. Vujovi} Miroquba, od oca Luke, ro|enog 8. 3. 1963. godine, u Vukovaru,
sa prijavqenim prebivali{tem u Novom Sadu, ulica Unska br. 17, JMBG
0803963303217, imalac li~ne karte broj 511342, izdate dana 12. 1. 2001. godine
u Novom Sadu,
2. Vujanovi} Stanka, od oca Branka, ro|enog 30. 11. 1959. godine, u Vukovaru, sa prijavqenim prebivali{tem u Zemunu, ulica Lazara Mamuzi}a br.
21, JMBG 3011959303226, imalac li~ne karte broj T 56268, izdate dana 15. 8.
2000. godine u Beogradu,
3. Peri} Jovice, od oca Ratka, ro|enog 20. 1. 1965. godine, u Vukovaru, sa
prijavqenim prebivali{tem u Novom Sadu, ulica Sajlovo IX br. 20, JMBG
2001965303204, imalac li~ne karte broj 551387, izdate dana 29. 7. 2002. godine
u Novom Sadu,
4. Dragovi} Predraga zvanog Ceca i Kapetan, od oca Milo{a, ro|enog
20. 10. 1956. godine, sa prijavqenim prebivali{tem u Sremskoj Mitrovici,
ulica Fru{kogorska broj 169 i boravi{tem u Sremskoj Mitrovici, ulica
Fru{kogorska br. 173a, JMBG 2010956890058, imalac li~ne karte broj
143209, izdate dana 28. 11. 1997. godine u Sremskoj Mitrovici.
5. Vojnovi} Mirka zvanog ]apalo,
6. Husnik Ivice zvanog Iko,
746
zbog osnovane sumwe da su izvr{ili krivi~no delo: ratni zlo~in protiv

ratnih zarobqenika iz ~lana 144 KZ SRJ.
Dana 19. 11. 1991. godine, u mestu Ov~ara, op{tina Vukovar, Republika
Hrvatska, pripadnici Teritorijalne odbrane Vukovara, kojima su komandovali Miroqub Vujovi} i Stanko Vujanovi}, a u ~ijem sastavu su bili Jovica
Peri}, Mirko Vojnovi} zvani ]apalo i Ivica Husnik zvani Iko, kao i jedan broj dobrovoqaca me|u kojima je bio Predrag Dragovi} zvani Ceca, izvr{ili su ubistvo vi{e lica, koja su prethodno zarobqena u Vukovarskoj
bolnici.
Navednog dana, oko 13-14 ~asova, iz Vukovarske bolnice u kasarnu u Vukovaru dovezeni su zarobqenici u 5-6 autobusa. Autobusi su parkirani u krugu kasarne, u neposrednoj blizini ulaza za teretna vozila. Oko autobusa u kasarni okupio se veliki broj me{tana Vukovara, pripadnika Teritorijalne
odbrane i dobrovoqaca, koji su zahtevali da se lica iz autobusa predaju wima. Od pripadnika Teritorijalne odbrane u kasarni su bili: Miroqub Vujovi}, Stanko Vujanovi}, Goran Mugo{a zvani Ku{tro, Milan Buli} zvani Buliya, Damir Sireta zvani Si}o, Mirko Vojnovi} zvani ]apalo, Marko Crevar, Boò Latinovi}, Miroslav Peranovi} zvani \ani, Goran Ivankovi},
Milo{ Vukas, Jovica Kresovi} i drugi.
Nakon 1-2 sata, autobusi iz kasarne, u pratwi vojnih vozila, uputili su
se u koloni na poqoprivredno dobro Ov~ara, mesto udaqeno 3-4 kilometara
od kasarne. Na ~elu kolone, u vozilu marke jugo bili su Goran Mugo{a zvani Ku{tro, Milan Buli} zvani Buliya i Mirko Vojnovi} zvani ]apalo, a
iza autobusa krenuo je ve}i broj vozila u kojima su bili me{tani Vukovara,
pripadnici Teritorijalne odbrane i dobrovoqci. Nakon 15-20 minuta autobusi su stigli na Ov~aru i parkirani su ispred jednog hangara, dimenzija oko
40 h 15 metara. U blizini hangara nalazilo se desetak pripadnika Vojne policije Osamdesete motorizovano-mehanizovane brigade iz Kragujevca. Oni
su prethodnog dana obezbe|ivali jednu grupu zarobqenika na Ov~ari koja je
odvezena za Sremsku Mitrovicu.
Zarobqenicima je nare|eno da iza|u iz autobusa i u|u u hangar. U tom
trenutku, na Ov~aru je svojim automobilom zastava 101, sivomaslinaste boje, stigao Jovica Kresovi}. Istovremeno, ispred prvog autobusa stali su Goran Mugo{a zvani Ku{tro i Milan Buli} zvani Buliya koji su zarobqenike pretresali prilikom izlaska i oduzimali im li~ne stvari koje su stavqali na gomilu. Tom prilikom Goran Mugo{a zvani Ku{tro i Milan Buli}
zvani Buliya prepoznali su me|u zarobqenicima slede}a lica: Ayaga Jozu,
Bajnrajh Tomislava, Bajnrajh Ivana, Baketa Gorana, Dari} Tihomira, \u|ar
Sa{u, Gudeq Draga, Koùl Josipa, Perkovi} Damira, Veber Sini{u, Vuli}
Zvonimira, Mayar Ivana, Horvat Ivicu, Horvat Viktora, Hincak Zvonimira, [arek Stjepana zvanog Braco, Pap Tomu, âleta Zvonimira, Markoba{i} Ruìcu, Perko Aleksandra, Buovac Ivana, Grejza Milana, Ivan Zlatka,
Jurela @eqka, Magdi} Mileta, Varenica Zvonka, Samaryija Damjana, Prav747
di} Tomu i Zeqka Josipa. U me|uvremenu su se pripadnici Teritorijalne odbrane i dobrovoqci, me|u kojima su bili Mirko Vojnovi} ]apalo, Simo Samaryija, Miroslav Peranovi} zvani \ani, Boò Latinovi}, Duki} Nikola
zvani Giya, Sireta Damir zvani Si}a, Darko Fot, Neboj{a Uvali} i drugi,
pore|ali sa obe strane prolaza od autobusa do ulaza u hangar, a izme|u wih su
prolazili zarobqenici koji su izlazili iz autobusa. Tom prilikom jedan
broj zarobqenika fizi~ki je maltretiran od strane pripadnika Teritorijalne odbrane i dobrovoqaca. Nakon sme{tawa zarobqenika u hangar, pripadnici Teritorijalne odbrane i dobrovoqci ulazili su u hangar i tukli zarobqenike. Tom prilikom Milan Buli} zvani Buliya tukao je Tomu Pravdi}a i Josipa Zeqka. U tom trenutku, na Ov~aru je kombijem marke reno ili
sitroen bele boje, do{ao Mile Baki}, koji je video Milana Buli}a zvanog
Buliya kako zarobqenike tu~e palicom.
U to vreme ispred hangara je do{lo i nekoliko vojnika JNA, me|u kojima je bio Jovan Novkovi} zvani Joca kafi}, pripadnik Lakog artiqerijskog
raketnog diviziona PVO u sastavu Osamdesete motorizovano-mehanizovane
brigade, ~ija je komanda bila u ku}i koja se nalazila na oko 200-300 metara
udaqena od hangara. U to vreme komandant raketnog diviziona i ujedno komandant mesta Ov~ara bio je kapetan prve klase Jan Mar~ek.
Nakon {to su zarobqena lica iza{la iz autobusa i u{la u hangar, Jovan
Novkovi} zvani Joca kafi} i jo{ jedan vojnik iz wegove jedinice, zapo~eli
su popisivawe zarobqenika sme{tenih u hangaru. Na sredini hangara postavqen je sto i zarobqenici su prilazili stolu, govorili svoje ime, godinu ro|ewa i da li su bili pripadnici Hrvatske vojske. Vojnik koji je sedeo za stolom zapisivao je identifikacione podatke, a pored wega su stajali pripadnici Teritorijalne odbrane koji su ukazivali da li zarobqenici govore ta~ne podatke. U hangar je sme{teno oko dve stotine zarobqenika.
U toku popisivawa lica, pripadnici Teritorijalne odbrane i dobrovoqci izveli su jednu grupu zarobqenika iz hangara. Ispred ulaza u hangar
bio je parkiran traktor marke bjelorus, crvene boje, sa kabinom i sa prikolicom koja je bila pokrivena ceradom. Zarobqenici su izlazili iz hangara i peli se u traktorsku prikolicu pomo}u merdevina koje su se nalazile sa
zadwe strane prikolice. Nakon {to je odre|eni broj zarobqenika sme{ten
u traktorsku prikolicu, traktor je krenuo asfaltnim putem, levo od ulaza u
hangar prema selu Grabovo. Za wim je krenulo vi{e pripadnika Teritorijalne odbrane, me|u kojima su bili Miroqub Vujovi} i Stanko Vujanovi}, dok
su na udaqenosti od oko 100-200 metara za traktorom i{li Jovica Kresovi}
i Nikola Duki} zvani Giya. Za traktorom su tako|e krenuli komandant dobrovoqa~ke jedinice Leva Supoderica, Milan Lan~uànin zvani Kameni,
kao i pripadnici wegove jedinice Predrag Milojevi} zvani Kinez, Predrag
Dragovi} zvani Ceca i Marko Quboja zvani Mare, koji su na Ov~aru do{li
u vreme dok su se zarobqenici peli na traktorsku prikolicu. Nakon 5-10 minuta vo`we, traktor sa prikolicom je skrenuo levo na zemqani put. Milan
748
Lan~uànin zvani Kameni, Predrag Milojevi} zvani Kinez i Marko Quboja zvani Mare stali su kod skretawa na zemqani put i nisu oti{li za traktorom, dok je Predrag Dragovi} zvani Ceca nastavio da ide za traktorom.
Traktor sa zarobqenicima parkiran je pored jedne rupe i zarobqenici
su izvo|eni i postrojavani ispred rupe u grupama od po 5-6 qudi. Jovica Kresovi} je zajedno sa Nikolom Duki}em zvanim Giya stajao u blizini rupe i video je da su u postrojene zarobqenike pucali Stanko Vujanovi}, Predrag Dragovi} zvani Ceca, Ivica Husnik zvani Iko i dobrovoqac sa nadimkom Cetiwe, dok su pored wih bili teritorijalci i dobrovoqci sa nadimcima Pero
Cigan, Slavko Cigan, Major Kati}, Mali Yo i [tuka ili [quka. Zarobqenici su ispred rupe postrojavani i streqani u 5-6 grupa. Jovica Kresovi} je
video da je jedan zarobqenik ubijen na taj na~in {to ga je vi{e lica izbolo
noèvima. Nakon {to su svi zarobqenici streqani, traktor sa prikolicom
je odvezen prema hangaru.
Jovica Kresovi} je na mestu na kom je vr{eno streqawe ostao jo{ oko 15
minuta, a zatim je oti{ao prema hangaru. Dok je i{ao prema hangaru video je
da se traktor sa prikolicom vra}a na mesto gde se zarobqena lica streqaju.
Oko 17,00 18,00 ~asova, na Ov~aru je sa jo{ dvojicom dobrovoqaca do{ao Jovica Peri}, koji je me|u zarobqenicima u hangaru prepoznao slede}a
lica: Zlatka Blaèvi}a, Antu Bodroì}a, Zeqka Josipa i Damjana zvanog
Veliki bojler.
U me|uvremenu, po nare|ewu potpukovnika Milorada Vojnovi}a, komandanta Osamdesete motorizovano-mehanizovane brigade iz Kragujevca, na Ov~aru je stigao deo ~ete Vojne policije kojom je komandovao kapetan Dragan
Vezmarovi} koji se tog dana vratio iz Sremske Mitrovice (prva grupa zarobqenika je u pratwi vojne policije odvezena u Okru`ni zatvor u Sremskoj
Mitrovici). Kapetan Vezmarovi} je naredio pripadnicima Teritorijalne
odbrane i dobrovoqcima da napuste hangar i sa svojom jedinicom preuzeo
obezbe|ewe zarobqenih lica sme{tenih u hangaru. Jedan od pripadnika ove
jedinice, Novica Trifunovi}, bio je zaduèn da stoji na vratima hangara i
da ne dozvoqava pripadnicima Teritorijalne odbrane da u|u unutra. Ne{to
kasnije, na Ov~aru je do{ao rezervni kapetan prve klase Dragi Vukosavqevi}, na~elnik organa bezbednosti Osamdesete motorizovano-mehanizovane
brigade.
Po{to se upoznao sa situacijom na Ov~ari, Dragi Vukosavqevi} je oti{ao u komandu brigade u selo Negoslavce i izvestio potpukovnika Vojnovi}a, komandanta brigade, o situaciji na Ov~ari. Tada mu je potpukovnik Vojnovi} izdao nare|ewe da se ~eta Vojne policije, pod komandom kapetana Vezmarovi}a, povu~e sa Ov~are. Dragi Vukosavqevi} se vratio na Ov~aru da bi
preneo ovaj nalog Draganu Vezmarovi}u, koji je ve} bio povukao svoju jedinicu sa obezbe|ewa hangara i pripremio je za odlazak sa Ov~are. Kapetan Vezmarovi} je nalog za povla~ewe svoje jedinice sa Ov~are dobio od kapetana
Bor~e Karanfilova, oficira bezbednosti u Gardijskoj brigadi.
749
Nakon odlaska ~ete Vojne policije, traktor sa prikolicom ponovo je dovezen do ulaza u hangar. U tom trenutku, na Ov~aru su do{li Milan Vojnovi}
zvani Mi}o Medowa i Rade Baki}. Po nare|ewu Miroquba Vujovi}a i Stanka Vujanovi}a iz hangara je izvedena grupa od 30-40 zarobqenika i sme{tena
u prikolicu, nakon ~ega je sa zadwe strane prikolice spu{tena cerada i zavezana konopcem. Tada je Miroqub Vujovi}, ili Stanko Vujanovi}, naredio
Jovici Peri}u da u|e u kombi koji je vozio Mile Baki} i da krenu za traktorom i paze da neko od zarobqenika ne pobegne iz traktorske prikolice, {to
su i u~inili. Nakon toga, Stanko Vujanovi} ili Dragan Cvijanovi} zvani Gaga naredili su pripadnicima Teritorijalne odbrane, me|u kojima su bili
Milan Vojnovi} zvani Mi}o Medowa i Rade Baki}, da krenu za traktorom i
da treba da smene straù, {to su oni i u~inili. Zajedno sa wima, za traktorom su krenuli Stanko Vujanovi}, Pero Cigan, Mirko Vojnovi} zvani ]apalo, Stevo Zori} zvani ]evo, Milan Buli} zvani Buliya, Miroslav Peranovi} zvani \ani i Igor Crnomat zvani Crv.
Traktor se ponovo uputio asfaltnim putem prema selu Grabovo i kada je
posle 5-10 minuta skrenuo na zemqani put, Stanko Vujanovi} i Dragan Cvijanovi} zvani Gaga naredili su Milanu Vojnovi}u zvanom Mi}o Medowa i Radetu Baki}u da stanu pored puta i da ~uvaju straù, dok su ostali nastavili
daqe da idu za traktorom.
Iza traktora, u pratwi, i{ao je kombi bele boje, koji je vozilo lice sa
nadimkom \avo, telohraniteq Miroquba Vujovi}a, a u kombiju su bili Mile Baki}, Jovica Peri} i \uro Balaban. Kada je traktor sa prikolicom
skrenuo na zemqani put, kombi je upao u blato i zaglavio se, pa su qudi iz
kombija, me|u kojima je bio Jovica Peri}, iza{li i nastavili pe{ice za
traktorom, prate}i wegovu siluetu u mraku. U tom trenutku Jovica Peri} je
~uo pucwavu iz pravca u kome je odvezen traktor.
Kada su stigli do kraja {umarka, Jovica Peri} je video traktor sa prikolicom koji je bio parkiran na udaqenosti od desetak metara od velike rupe, dimenzija oko 10h4,5 metara. Pored rupe je bila iskopana zemqa, a u samoj
rupi nalazio se ve}i broj le{eva.
U blizini traktora stajali su Mirko Vojnovi} zvani ]apalo, Milan
Vojnovi} zvani Mi}o Medowa i Ivica Husnik zvani Iko. Zarobqenici su
silazili sa prikolice u grupi od 7-8 qudi i postrojavani su ispred rupe. Po
nare|ewu jednog pripadnika Teritorijalne odbrane, formiran je streqa~ki
vod sastavqen od teritorijalaca i dobrovoqaca koji su po komandi pucali u
zarobqenike. Nakon toga, teritorijalac koji je komandovao streqawem prilazio je rupi i iz pi{toqa pucao u tela onih zarobqenika za koje je mislio
da su preìveli. Odmah zatim, ispred rupe je postrojena jo{ jedna grupa zarobqenika i formiran je streqa~ki vod u kojem su bili Jovica Peri}, Mirko Vojnovi} zvani ]apalo i jo{ tri ili ~etiri lica. Teritorijalac koji je
izdao nalog za streqawe tada je Jovici Peri}u rekao da u|e u streqa~ki vod
ili }e biti ubijen. Po izdatom nare|ewu, Jovica Peri} i Mirko Vojnovi}
750
zvani ]apalo pucali su u pravcu zarobqenika koji su stajali pored rupe. Jovica Peri} je video da je u zarobqenike pucao i Ivica Husnik zvani Iko. Nakon toga, teritorijalac koji je izdavao komandu pri{ao je rupi i ponovo pucao u tela, a zatim je rekao Jovici Peri}u i ostalima da poru~e Miroqubu
Vujovi}u i Stanku Vujanovi}u da im ponestaje municije.
U me|uvremenu, Milan Vojnovi} zvani Mi}o Medowa je po ne~ijem nare|ewu napustio straàrsko mesto i uputio se ka mestu gde je traktor odvezen.
Kada je stigao, video je traktor sa prikolicom parkiran pored rupe, dok je
pored traktora primetio Peru Cigana, Damira Siretu zvanog Si}o, Miroslava Peranovi}a zvanog \ani, Mihajla Katalinu zvanog Pahuq i jednu ènu koja je tako|e pripadala Teritorijalnoj odbrani. Ubrzo nakon toga, Milan Vojnovi} zvani Mi}o Medowa, Rade Baki} i Boò zvani Staklar u{li
su u traktorsku prikolicu i vratili se do hangara. Jovica Peri} je tako|e
oti{ao do hangara i preneo poruku Miroqubu Vujovi}u i Stanku Vujanovi}u da ponestaje municije. Ubrzo je iz hangara izvedena nova grupa zarobqenika i uvedena u traktorsku prikolicu. Zarobqenici iz hangara su na streqawe odvo|eni istim traktorom sa prikolicom u 5 do 6 tura, u vremenskom periodu od predve~erja do nekoliko sati iza pono}i. Desetak zarobqenika, za
koje se pri~alo da su stare{ine ZNG-a i policije, na kraju je izvedeno iz hangara i postrojeno na oko dvadesetak metara preko puta hangara. Miroqub Vujovi} je tada rekao da }e im oni sada suditi. Nakon {to su zarobqenici postrojeni, Miroqub Vujovi}, Stanko Vujanovi}, Pera Cigan i \avo izvr{ili su streqawe istih. Narednog dana, u ranim jutarwim ~asovima, Novica
Trifunovi} i Predrag [api}, pripadnici ~ete Vojne policije Osamdesete
motorizovano-mehanizovane brigade iz Kragujevca, koji su celu no} ostali u
komandi diviziona PVO, do{li su do hangara i videli da je hangar prazan.
Ispred hangara, sa druge strane puta, videli su da je jedan rov koji je ranije
sluìo za ukopavawe nekog artiqerijskog oru|a bio zatrpan zemqom i da iz
wega viri jedna noga sa ùtom ~izmom i qudska ruka.
***
S obzirom da je mesto izvr{ewa krivi~nog dela van teritorije Republike Srbije, nije bilo mogu}e izvr{iti uvi|aj, niti kriminalisti~ko-tehni~ku obradu lica mesta. Tako|e, ovo Ministarstvo ne raspolaè zvani~nom dokumentacijom o identifikaciji lica ekshumiranih na Ov~ari.
U skladu sa ~lanom 5 Zakona o merama za slu~aj vanrednog stawa (Sl. glasnik RS br. 19/91), ~lana 8 Zakona o unutra{wim poslovima (Sl. glasnik RS
br. 44/91), a na osnovu ta~ke 2. Naredbe o posebnim merama koje se primewuju
za vreme vanrednog stawa (Sl. glasnik RS br. 22/03), dana 21. 3. 2003. godine
doneto je re{ewe o zadràvawu do 30 dana (Br.: Ku 7007/01) za Miroquba Vujovi}a, od oca Luke, ro|enog 8. 3. 1963. godine u Vukovaru, sa prebivali{tem
u Novom Sadu, ulica Unska br. 17. Dana 20. 4. 2003. godine, zbog krivi~nog de751
la iz ~lana 144 KZ SRJ, a na osnovu ~lana 15g, stav 1 Zakona o izmenama i dopunama zakona o organizaciji i nadle`nosti dràvnih organa u suzbijawu organizovanog kriminala (Sl. glasnik broj 39 od 11. 4. 2003. godine), doneto je
re{ewe o zadràvawu imenovanog do 30 dana (Br.: L.S. 80/03). Dana 19. 5. 2003.
godine, ministar unutra{wih poslova Republike Srbije doneo je re{ewe 01
Broj: 2958/2003, kojim se Miroqubu Vujovi}u produàva zadràvawe za jo{
30 dana i to do 19. juna 2003. godine, u 19,00 ~asova, u prostorijama Okru`nog
zatvora u Novom Sadu.
doneto je re{ewe o zadràvawu do 30 dana (11 Broj: LS 27/03) za Stanka Vujanovi}a, od oca Branka, ro|enog 30. 11. 1959. godine u Vukovaru, sa prebivali{tem u Zemunu, ulica Lazara Mamuzi}a br. 21/3. Dana 22. 4. 2003. godine, zbog
krivi~nog dela iz ~lana 144 KZ SRJ, a na osnovu ~lana 15g, stav 1 Zakona o izmenama i dopunama zakona o organizaciji i nadle`nosti dràvnih organa u
suzbijawu organizovanog kriminala (Sl. glasnik broj 39 od 11. 4. 2003. godine), doneto je re{ewe o zadràvawu imenovanog do 30 dana (Br.: L.S. 79/03).
Dana 19. 5. 2003. godine, ministar unutra{wih poslova Republike Srbije doneo je re{ewe 01 Broj: 3144/2003, kojim se Stanku Vujanovi}u produàva zadràvawe za jo{ 30 dana i to do 21. juna 2003. godine, u 16,20 ~asova, u prostorijama Okru`nog zatvora u Beogradu.
doneto je re{ewe (11 Broj: LS 87/03) o zadràvawu do 30 dana Jovice Peri}a,
od oca Ratka, ro|en 20. 1. 1965. godine u Vukovaru, sa prebivali{tem u Novom
Sadu, ulica Sajlovo IX. br. 20. Dana 22. 4. 2003. godine, zbog krivi~nog dela iz
~lana 144 KZ SRJ, a na osnovu ~lana 15g, stav 1 Zakona o izmenama i dopunama zakona o organizaciji i nadle`nosti dràvnih organa u suzbijawu organizovanog kriminala (Sl. glasnik broj 39 od 11. 4. 2003. godine), doneto je re{ewe o zadràvawu imenovanog do 30 dana (Br.: L.S. 122/03). Dana 19. 5. 2003.
godine, ministar unutra{wih poslova Republike Srbije doneo je re{ewe 01
Broj: 2789/2003, kojim se Jovici Peri}u produàva zadràvawe za jo{ 30 dana i to do 21. juna 2003. godine, u 16,00 ~asova, u prostorijama Okru`nog zatvora u Beogradu.
Dana 16. 5. 2003. godine, Okru`ni sud u Sremskoj Mitrovici doneo je re{ewe Posl. br. Kv-155/03, kojim se produàva pritvor okrivqenom Predragu Dragovi}u zvanom Ceca i Kapetan, do nove odluke suda, s tim {to po ovom
752
re{ewu pritvor ne moè trajati duè od dva meseca. Protiv imenovanog

Okru`no javno tuìla{tvo u Sremskoj Mitrovici je dana 21. 2. 2003. godine
podiglo optu`nicu br. Kt 14/03, zbog krivi~nog dela iznude iz ~lana 180, stav
3, u vezi stava 2 i 1 KZS.
Ovla{}ena slu`bena lica:
Major Obrad Milo{evi}
Kapetan Ra{ko Stepanovi}
Poru~nik Aleksandar Kosti}
Potporu~nik Sr|an Novkovi}
Potporu~nik Milan Vasovi}
Zapisnik o saslu{awu svedoka
Sastavqen dana 24. 6. 2003. godine pred istra`nim sudijom Okru`nog suda u Novom Sadu u krivi~nom postupku protiv Vujovi} Miroquba i drugih,
zbog krivi~nog dela iz ~lana 144 OKZ.
Istra`ni sudija Miroslav Alimpi}, zapisni~ar Slavica Goji}, svedok
Predrag Milojevi}, javni ùtilac Tatjana Lagunyija.
Branioci advokat Milan Zaklan, advokat Sandra [kogor \uri}, pripravnik Andrej Vuleti}, advokat Dragana Hu{ar, advokat Zoran Jevri},
advokat \or|e Kalaw, advokat Marija Miloradov, pripravnik Igor Vrawe{ i advokat Sreto Ka~ar.
Svedok je opomenut da je duàn da govori istinu i da ne sme ni{ta pre}utati, upozoren je na posledice davawa la`nog iskaza, kao i da nije duàn
da odgovara na pojedina pitawa, ako je verovatno da bi time izloìo sebe ili
svog bliskog srodnika te{koj sramoti, znatnoj materijalnoj {teti ili krivi~nom gowewu (~lan 229 ZKP), pa na op{ta pitawa svedok daje odgovore:
1) Ime i prezime: Predrag Milojevi}
2) Ime oca: Jovan
3) Zanimawe: konobar
4) Boravi{te: Ruma, Grobqanska br. 67
5) Mesto ro|ewa: Sremska Mitrovica
6) Godina ro|ewa 27. 9. 1957.
7) Odnos sa okrivqenim i o{te}enim: poznajem
Svedok propisno upozoren u smislu ~lana 100, 102 i 106 ZKP-a, izjavquje:
Ja sam 1991. godine, u maju mesecu, mobilisan u Mitrova~ki puk, pa posle
izvesnog vremena, kad smo pre{li u Hrvatsku, pristupio sam u Negoslavce u
Teritorijalnu odbranu i bio sam tamo otprilike do septembra 1991. godine.
Posle toga sam se vratio u Rumu i ~ekao formirawe dobrovoqa~ke jedinice,
kako je to najavqeno, sa kojom bih se vratio u Vukovar. Negde po~etkom oktobra se to i desilo, formirana je ta dobrovoqa~ka jedinica Leva Supoderica
kojom je komandovao Milan Lan~uànin zvani Kameni.
753
Znam da je 15. 10. 1991. godine stigla naredba da se jedinice stave pod komandu tada{we JNA, pa je tako Leva Supoderica pripala Gardijskog motorizovanoj brigadi, a neposredne stare{ine su bile kapetan Radi} ispred tre}e
~ete i ~ini mi se major Te{i} kao komandant bataqona. Kapetani Zorjevi}
i Bojkovski, koji je promenio prezime u Bojovi}, komandovali su sa ostale
dve ~ete. Pored moje jedinice, u sastavu Radi}eve ~ete bili su i pripadnici
Teritorijalne odbrane Vukovara, a znam da je ranije tom Teritorijalnom odbranom komandovao kapetan Jak{i}, a ~ini mi se krajem Miroqub Vujovi}.
ûo sam da je zamenik Miroquba Vujovi}a bio \ani, ne mogu da kaèm ime, a
prakti~no je Vujovi}a kad nije bio tu zamewivao Vujanovi} Stanko, pa je \ani wemu bio zamenik.
Zamenik Kamenog bio je Slobodan Kati}, a ja sam bio komandir borbene
grupe. Na terenu sam bio glavni, jer sam formirao borbene grupe.
Ho}u da kaèm da nakon ove naredbe od 15. 10. znam da su ishrana i municija i{le preko Gardijske motorizovane brigade.
Predaja hrvatske vojske i policije u Vukovaru bila je 18. 11. ujutro, a da
na{oj jedinici to uop{te nije javqeno. Znam da je na Veleprometu bilo zbirno mesto, gde su skupqani zarobqenici. Ja sam tamo video i Arkana i jednog
od wegovih komandanata sa nadimkom Cope.
U odnosu na moj boravak na Ov~ari, ho}u da kaèm da ne mogu da se ta~no
setim datuma, ali znam da je bilo negde predve~e kada je Kameni rekao da se
navodno na Ov~ari dele neka auta, a ja i momci koji su bili sa nama, prakti~no smo i{li kao obezbe|ewe Kamenog. Tom prilikom bio je i Ceca, Quboja
Mare, i sada ne mogu sa potpunom sigurno{}u da kaèm da li Yo ili Qubi{i} Mirko. U svakom slu~aju, nas petorica smo krenuli kolima i kada smo
stigli pred Ov~aru videli smo jako puno qudi ispred hangara. Bilo je tu vojnika, Vojne policije i dosta qudi sa strane koje nikada nisam video, iako sam
dosta dugo bio u Vukovaru. Znam da je Mare ulazio u hangar u kojem su bili zatvorenici, zato mogu da kaèm da nije bilo nekog posebnog sukoba izme|u vojske i teritorijalaca, znam da su Ceca i taj Mirko i Yo bili tu negde oko 15
metara u masi qudi, a video sam da je Kameni u dru{tvu sa Miroqubom i
Stankom i sa jo{ nekim teritorijalcima. Video sam da je razgovor izme|u
Kamenog i wih bio, kako da kaèm, malo temperamentniji, videla se ìva gestikulacija. Mada moram priznati da su oni i ranije imali neke takve temperamentnije razgovore, ne znam o ~emu su pri~ali. Posle izvesnog vremena
video sam da su zarobqenici iz hangara po~eli da ulaze u traktorsku prikolicu koja je bila parkirana ispred ulaza. Tada mi je pri{ao Kameni i rekao
da idemo odavde, jer ovde ne{to ne vaqa.
Ja sam u{ao u auto, Kameni je auto okrenuo, a zatim je auto vratio i oti{ao po Mareta, a ve} su u kola do{li i Ceca i peti koji je bio sa nama, pa kada smo ponovo krenuli, ta traktorska prikolica je odlazila.
Bio je neki razgovor i u kolima kada smo bili svi, u tom kontekstu da tu
ne{to ne vaqa, i da treba da beìmo odavde. Ho}u da dodam da Kameni nije
754
bio od onih qudi koji vole da pri~aju, nije ni{ta rekao {ta tu ne vaqa, mo`da je tu bila neka sumwa ili intuicija... Bilo je neke stalne netrpeqivosti
izme|u na{e jedinice i jedinice Miroquba, odnosno Stanka.
Par dana posle ovog doga|aja znam da je Stanko rekao Kamenom da je pizda, da je izvukao svoje qude, u tom smislu, ja sam to ~uo svojim u{ima kada je
Stanko to rekao Kamenom. Kameni na to nije ni{ta odgovorio.
Kasnije se {u{kalo da su na Ov~ari pobijeni ti zatvorenici... bilo je
tu vi{e pri~a da su ih na{i pobili, tajna policija, da su pobijeni Srbi i
sli~no.
Topola je bio pripadnik na{e jedinice, ali ne samo na{e, on je bio takav da je ~esto mewao jedinice, a ~ini mi se da je sklowen iz jednice 14. 11.
1991. godine. Te ve~eri kada sam bio na Ov~ari nisam ga video, tako|e tamo
nisam video [qivan~anina, video sam nekog oficira, potpukovnika.
Kada me pita istra`ni sudija da li su na Ov~ari bili oni sa belim oprta~ima, ne mogu da se setim. Ponavqam da smo mi bili na Ov~ari ne{to oko
pola sata.
Mi smo se ina~e svi tamo zvali po nadimcima, mene su zvali Kinez. Ja jesam na Ov~ari video i Miroquba i Stanka, ali ne znam ta~no gde sam ih video. Ne mogu da se setim da li su bili ba{ pored onih zatvorenika koji su ulazili u traktor.
Kada je taj traktor krenuo, Kameni i ja smo jedno vreme i{li za wim, jedno 100 ili 300 metara, mo`da i mawe, pa smo se onda okrenuli i vratili, zaustavili, i onda je Kameni oti{ao po Mareta, Cecu i onog petog. Nije mogao
Kameni odmah tamo da okrene auto gde se nalazio.
Kada me pita sudija da li je mogu}e da nisam uop{te pomislio u toj situaciji u kojoj sam bio, da je no}, da zarobqenici ulaze u traktor, da traktor odlazi, da ima Vojne policije, zato mi je neshvatqivo da se u takvoj situaciji
moè izvr{iti streqawe.
Znam da onog momenta kada smo mi, mislim na Kamenog i mene, krenuli
kolima, izme|u nas nije bilo drugih vozila, ali da li je iza nas bilo drugih
vozila ili pe{aka, to ne mogu da kaèm, bilo je puno automobila parkiranih i puno qudi tamo.
Znam Gorana Mugo{u zvanog Ku{tro, on je bio u TO Vukovar, ali ne mogu da se setim da li je on bio na Ov~ari.
Ja sam tada imao kod sebe automatsku pu{ku, i svi ostali iz vozila u kojem sam bio imali su automatske pu{ke. Znam da je u to vreme Mare imao povredu leve ruke, mogao je da nosi pu{ku i ja mislim da jeste, a Dragovi} je u
to vreme bio rawen.
Znam da je Miroqub rawen nekoliko dana pre ovog doga|aja na Ov~ari i da ga je ranio neki pripadnik neke jedinice, i znam da je po nadimku
\avo, a mislim da su ga Miroqubu dodelili da radi na obezbe|ewu. Napomiwem da se u to vreme, sredinom novembra, pojavio ve}i broj nepoznatih
boraca, kojih nije bilo dok su se vodile borbe, ve} su do{li kad se videlo
755
da }emo pobediti. Ja Arkana i wegove borce nisam video u Vukovaru, a video sam ga pri kraju.
Mislim da je Miroqub rawen u gorwi deo tela iz {korpiona.
Jo{ jednom ho}u da objasnim da nakon {to smo Kameni i ja krenuli da
okrenemo auto, Dragovi} je bio tu negde u masi, i kada se Kameni vratio sa
Maretom mi smo ~ekali jedno 5 do 7 minuta dok se nisu pojavili Ceca i taj
peti.
Napomiwem da znam da je Husnik Ivica do{ao u moju jedinicu negde 13.
ili mo`da dan-dva ranije iz Borova Sela zajedno sa Qubi{i} Mirkom. Nisam video na Ov~ari one ve~eri Husnika.
To je sve {to imam da izjavim, a zapisnik sam slu{ao prilikom diktirawa, ne traìm da mi se pro~ita niti da ga pro~itam, te ga potpisujem kao svoju izjavu.
Slu~aj broj IT 03-6
67-P
PT
2. jula 2003. godine
POTVRDA 3
U skladu s Pravilom 68 Pravilnika o postupku i dokazima (Pravilnik),
u prilogu {aqemo Vam materijale s priloène liste.
JAVNA DOMENA
1. Velika Srbija, novine Srpskog ~etni~kog pokreta broj 4, 15. septembar 1990. godine; datum: 15. septembar 1990. godine; ERN (BCS) 0064-45210064-4527.
2. Tri ~lanka u vezi [e{eq Vojislava pod naslovima: 1) Izbori bez
iluzija, 2) Vojvoda [e{eq opet na slobodi, 3) Pritiskom do slobode;
datum: 19. oktobar 1990. godine; ERN (BCS) 0087-7295-0087-7295.
3. Novinsko izdawe broj 10 iz jula 1991. godine, pod nazivom Velika Srbija, objavio Vojislav [e{eq, }irilica; datum: 31. juli 1991. godine; ERN
(BCS) 0041-3229-0041-3234.
4. Tri ~lanka pod naslovima: Ko od dràve dobija platu ne moè da pi{e protiv dràve, Zna se srpski interes, Hap{ewe mafija{a; datum: 8.
decembar 1992. godine; ERN (BCS) 0063-5432-0063-5432.
5. Tri ~lanka u vezi [e{eq Vojislava: 1) ^lanak na }irilici od 11. juna 1993. godine objavqen u Politici pod naslovom [e{eq: Protiv zabrane SPO u vezi konferencije za {tampu Srpske radikalne stranke; 2) ^lanak na }irilici od 21. juna 1993. godine pod naslovom Srpska radikalna
stranka destabilizuje Crnu Goru; 3) ^lanak na }irilici od 24. juna 1993. godine pod naslovom Ipak atak na stranku; datum: 24. juni 1993. godine; ERN
(BCS) 0087-7388-0087-7388.
756
6. êtiri ~lanka, pod naslovima Razjasnimo se pred kamerama, Krivci su negde drugde, Socijalisti ne mogu pobediti, SPS je ve} svesna izbornog poraza; datum: 19. novembar 1993. godine; ERN (BCS) 0063-54300063-5430.
7. Tri ~lanka u vezi [e{eq Vojislava pod naslovima: 1) îtav niz ujdurmi, 2) [e{eq: U @enevu neka ide Konti}, 3) Radikali strahuju od
atentata; datum: 26. novembar 1993. godine; ERN (BCS) 0087-7368-0087-7368.
8. êtiri ~lanka pod naslovima: [e{eq: Srpska radikalna stranka i
SPS zastupaju srpski nacionalni interes, Bliskost Srpske radikalne
stranke i SPS, [e{eq: Izbori demokratski, Narod je rekao; datum: 17.
mart 1995. godine; ERN (BCS) 0063-5410-0063-5410.
9. ^lanak iz ~asopisa Intervju Rat i mir Gorana Hayi}a objavqen
24. marta 1995. godine; datum: 24. mart 1995. godine; ERN (BCS) 0207-43940207-4397.
10. ^lanak objavqen u Svijetu 15. avgusta 1996. godine pod naslovom
Drugi ~in Opere; datum: 15. avgust 1996. godine; ERN (BCS) 0048-00860048-0087.
11. ^lanak objavqen u tjedniku Duga pod naslovom Milo{evi} i ja sa
dijelovima velikog intervjua sa [e{eq Vojislavom; datum: 28. maj 2001. godine; ERN (BCS) 0089-0266-0089-0270.
12. 125. sjednica Predsjedni{tva SFRJ 12. jula 1991. godine; datum: 12. juli 1991. godine; ERN (BCS) 0201-7935; 0201-8169-0202-8171.
13. Pismo komandantu odreda Leva Supoderica u vezi stavqawa dobrovoqaca pod wegovu komandu; datum: 9. novembar 1991. godine; ERN (BCS) 01169457-0116-9458.
14. Naredba da se svi dobrovoqci u Zapadnoj Slavoniji stave pod TO; datum: 18. novembar 1991. godine; ERN (BCS) 0116-9418-0116-9419.
15. Ovla{tewe za pregled svih dobrovoqaca u Zapadnoj Slavoniji; datum: 10. decembar 1991. godine; ERN (BCS) 0116-9420-0116-9420.
16. Izvje{taj broj 55/91 o situaciji na frontu 11/12. decembra 1991. godine; datum: 12. decembar 1991. godine; ERN (BCS) 0116-9422-0116-9423.
17. Ovla{}ewe za prijem dobrovoqaca u RBiH; datum: 13. decembar 1991.
godine; ERN (BCS) 0116-9425-0116-9435.
18. Naredba broj 636-1 da se sprije~e aktivnosti paravojnih grupa u RSK;
datum: 18. juni 1992. godine; ERN (BCS) 0202-9316-0202-9317.
19. Razvoj doga|aja u Zapadnoj Slavoniji i razlozi neuspjeha; bez datuma;
ERN (BCS) 0216-3264-0216-3280.
20. Izvje{taj Ministarstva za narodnu obranu Sarajevo, RBiH; bez datuma; bez potpisa; ERN (BCS) 0031-6393-0031-6395.
21. Video kaseta broj 1 pod naslovom Slobodan Milo{evi} i drugi srpski politi~ari; javni nastupi od oktobra 1993. koji se odnose na Republiku
Bosnu i Hercegovinu; datum: 1. oktobar 1993. godine; ERN (BCS) V000-0580.
757
22. Izjava Sre}ka Borisavqevi}a; datum: 26. novembar 2002. godine; ERN
(BCS) 0115-2270-0115-2277.
23. Razgovor s osumwi~enikom Miroqubom Vujovi}em (4 video kasete);
datum: 21. januar 2003. godine; ERN (BCS) V000-4271-V000-4274.
24. Razgovor s osumwi~enikom Vujanovi} Stankom (4 kasete); datum: 4.
februar 2003. godine; ERN (BCS) V000-4275-V000-4278.
Srda~an pozdrav,
Ovde potvr|ujem primitak navedenih dokumenata.
Potpis:
Datum: 3. 7. 2003.
Velika Srbija, 15. septembar 1990. godine, broj 4.
Boq{evi~ko jednoumqe i politi~ka netolerancija ponovo na delu
Pokret za za{titu qudskih prava u Jugoslaviji najo{trije osu|uje nedavnu odluku Republi~kog sekretarijata za pravosu|e Srbije o odbacivawu
prijave Srpskog ~etni~kog pokreta za upis u registar politi~kih organizacija, pod providnim, neubedqivim i neosnovanim obrazloèwem da ime (naziv) ove stranke vre|a javni moral, te da se ovo re{ewe zasniva na zvani~nim (dakle, komunisti~kim sa kojima se, eto, ovaj na{ zvani~ni dràvnopravosudni organ u potpunosti poistovetio) podacima o zlo~inima koje su u
Drugom svetskom ratu po~inili ~etnici, predvo|eni Draòm Mihailovi}em. To sve iako su pripadnici ovog srpskog ~etni~kog pokreta, predvo|eni
svojim predsednikom i osniva~em, gospodinom Vojislavom [e{eqom, ve} vi{e puta jasno i otvoreno u {tampi, pa i svom listu Velika Srbija, koji se
slobodno {tampa i rastura, izneli da su oni potpuno samostalna politi~ka
organizacija (stranka) koja se naslawa i nadovezuje na ideale Ravnogorskog
pokreta za vreme rata, i jo{ vi{e, na sve tradicije i ideale starog srpskog
~etni~kog (komitskog) pokreta 1903-1918. godine, ~iju dru{tvenu i politi~ku pozitivnost, ogromne zasluge i doprinos u borbama i ratovima za oslobo|ewe i ujediwewe Srbije i Jugoslavije, 1912-1918, i brojnim gerilskim (komitskim) akcijama pre toga, niko ne spori, pa ni sami komunisti, sada{wi,
odnedavno, socijalisti.
Kona~no, nije va`no ime (naziv) stranke, ve} wena su{tina, ono za {ta
se ta stranka sada zalaè, politika, ideologija koju zastupa i kakvim sredstvima i na~inima misli doti~na stranka (politi~ki pokret) da se bori za
ostvarewe tih svojih ciqeva. Srpski ~etni~ki pokret i gospodin Vojislav
[e{eq stalno su isticali i isti~u da je (i) wihov politi~ki ciq i kredo
758
dobro, sre}a i prosperitet ~itavog srpskog naroda, sada i ubudu}e, kao i da

}e se za te svoje ciqeve i ideale boriti i zalagati, uvek, samo i u potpunosti
mirnim, demokratskim, nenasilnim, parlamentarnim putem i sredstvima i
do sada, re~ju i delom, nisu ni najmawe od toga odstupili, niti u~inili bilo
{ta {to se kosi sa zakonom. Zato smatramo, premda se na{i i na{eg Pokreta stavovi u prili~noj meri razlikuju od politi~kih i ideolo{kih postavki Srpskog ~etni~kog pokreta, ali to ovde ne igra nikakvu ulogu, da se, pod
ovim uslovima, treba i mora dopustiti puna sloboda politi~kog delovawa,
organizovawa i registrovawa (upisa u registar) i Srpskog ~etni~kog pokreta i svih drugih politi~kih stranaka i pokreta na ~itavoj teritoriji Srbije i Jugoslavije, bez ikakvih izuzetaka.
Po tim pitawima, stav na{eg Pokreta za za{titu qudskih prava u Jugoslaviji, sasvim je principijelan i jasan: mi smo o{tro protiv svih administrativnih zabrana, neuno{ewa ili brisawa iz registra bilo koje politi~ke stranke, udruèwa ili pokreta samo i jedino zbog wenog politi~kog ideolo{kog predznaka, ili stvarnog ili nabe|enog istorijskog nasle|a, imena (naziva) i bilo ~ega drugog, osim, naravno, u jednom jedinom slu~aju ako
se ta stranka (pokret) dokazano bavi, ili konkretno i nedvosmisleno zagovara, poziva na nasiqe, genocid, teror... {to naravno, nijedna dràva ne moè
trpeti, pa ni Srbija (Jugoslavija). Tako|e smatramo da dokle god postoji Jugoslavija kao dràvna celina, a mi se nadamo da }e se ona kao takva i odràti, treba da vaì pravilo da stranka koja je registrovana u Srbiji, ili bilo
kojoj drugoj republici, bude kao takva priznavana i legalizovana na teritoriji ~itave Jugoslavije. Savez komunista odnedavno Socijalisti~ka partija Srbije, kao {to je poznato, nedavno je promenio ime, ali da svoju staru, dobro poznatu komunisti~ku boq{evi~ku }ud nije su{tinski i radikalno
izmenio (Vuk dlaku mewa, ali }ud nikada), vidi se i po ovoj sada administrativnoj zabrani registrovawa (da li }e kao slede}i korak do}i zabrana
delovawa?) Srpskog ~etni~kog pokreta, bez ikakvog vaqanog i opravdanog
razloga, koju je ova u Srbiji jo{ uvek vladaju}a partija izvela preko jednog od
svojih izvr{nih dràvnih organa: Republi~kog sekretarijata za pravosu|e,
{to je kod nas, naàlost, jo{ uvek jedno te isto (partija, reìm i dràva, odnosno dràvni organi) i tako }e ostati do prvih slobodnih, vi{epartijskih
izbora u Srbiji. Da li je sada, posle svega, razlo`no upitati se, i pribojavati: koja je politi~ka stranka (pokret) u Srbiji (Jugoslaviji) slede}a na redu
da se zabrani i kakva }e onda biti motivacija. Izgovor je uvek lako na}i.
Bilo kako bilo, ovom zabranom je, smatramo, u~iwen jedan opasan i zabriwavaju}i presedan, koji moè ubudu}e postati ~esta praksa vladaju}e
partije u Srbiji Socijalisti~ke partije i wima jo{ uvek, sasvim podlo`nih organa vlasti, za zabranu, spre~avawe rada, neupisivawe u registar (legalizaciju), rasturawe i progon wima nepoèqnih (stvarno ili samo potencijalno), politi~ki opasnih, konkurentskih politi~kih stranaka i pokreta
i wihovih ~lanova; mo`da je, opet ponavqamo, ovo samo prvi korak u tom
759
pravcu?! Mnoge nove stranke u Srbiji i ~itavoj Jugoslaviji, znamo, sada obnavqaju rad, osnivaju se, vaskrsavaju iz pepela posle }utawa, pauze od skoro
pola veka zbog, u ratu i neposredno posle rata silom nametnutog (prvo, kratko, fa{isti~kog, a zatim dugog komunisti~ko-boq{evi~kog) jednoumqa,
pod istim ili vrlo sli~nim nazivima kao i stare, predratne gra|anske
stranke (Demokratska, Radikalna i druge), i oslawaju}i se, razume se, mawe
ili vi{e stvarno, ili vi{e samo deklarativno, na wihove tradicije; neke od
ovih, pomenutih i drugih takvih stranaka, pokreta, organizacija, opet pod
istim ili vrlo sli~nim imenima, u ~itavom ovom ratnom i poratnom periodu, sve do sada, postojale su i delovale, istina, ~esto u jednom dosta redukovanom obliku, sa relativno malim ~lanstvom, u inostranstvu, gde su jedino
mogle slobodno da deluju, jer im je to, kao {to znamo, ovde u zemqi, sve do najskorijeg vremena bilo u potpunosti onemogu}eno. Neke od ovih i ovakvih na{ih politi~kih stranaka iz inostranstva (emigracije) sada se prebacuju u
Jugoslaviju (Srbiju) gde im jeste, i gde im je uvek bilo mesto i nastavqaju ovde daqe da deluju, kao {to je, recimo, poznata Socijalisti~ka stranka Jugoslavije ~lanica Socijalisti~ke internacionale sa sedi{tem u Londonu
(Engleska) pod predsedni{tvom Vilija Branta, koja je nedavno premestila
svoje sedi{te iz [vedske, odnosno [panije, gde se sada jo{ uvek nalazi generalni sekretar ove stranke, gospodin Marko Milunovi} Piper, ovde u Beograd, i pokrenula svoje vrlo interesantno i kvalitetno glasilo, list: Socijaldemokrat. Druge od ovih i ovakvih srpskih i (op{te) jugoslovenskih
emigrantskih stranaka i politi~kih pokreta sjediwuju se sada sa doma}im,
novoosnovanim strankama i pokretima istog ili sli~nog imena i programa,
koje su se nezavisno od wih, ili u mawoj ili ve}oj saradwi sa wima, od wihovih pristalica u zemqi, ili drugih qudi, ovde u zadwe vreme oformile, kao
{to je, recimo, uskoro, krajem ove 1990. godine, i formalno predstoje}e spajawe Demokratske stranke u zemqi i Saveza Oslobo|ewe pod rukovodstvom
gospodina Desimira To{i}a u inostranstvu u jedinstvenu Demokratsku
stranku Jugoslavije, sa sedi{tem u Beogradu, pod predsedni{tvom gospodina
Dragoquba Mi}unovi}a i gospodina Koste âvo{kog, dok druge i nadaqe, za
sada bar, nastavqaju da postoje, kao samostalne, u inostranstvu, mada i takve,
sve ili gotovo sve, gledaju da se, {to je mogu}e pre, prebace u zemqu, gde im je
i mesto i gde wihovo postojawe i delovawe, jedino ima smisla.
Dobro je poznato da je sve do sada, a i sada je isti slu~aj premda se u zadwe vreme iz takti~ko-politi~kih razloga ovaj momenat mawe javno isti~e,
zvani~na, vladaju}a, komunisti~ka istorijska nauka i represivna nedemokratska politi~ka (i sudsko-policijska) praksa, sve ovakve i druge politi~ke stranke, pokrete i organizacije i wihove ~lanove i simpatizere razume
se, pau{alno i bez razlike, smatrala i javno ìgosala kao nenarodne i antinarodne, reakcionarne, fa{isti~ke, izdajni~ke, ~ak zlo~ina~ke,
kolaboratske, kapitulantske, neprijateqske, buròaske, emigrantske (razume se, u negativnom i pogrdnom, peòrativnom smislu) i ko zna ka760
ko sve ne jo{, i pod tim i takvim izgovorima i etiketima svima wima odmah
posle rata prvo veoma ograni~ila, a ubrzo potom i sasvim zabranila, i sve do
najnovijeg vremena u potpunosti onemogu}avala svaku delatnost u zemqi, a
wihove ~lanove, aktiviste i pristalice na sve na~ine otvoreno i brutalno
progonila i zatvarala. Osnovano je na osnovu svega toga upitati se: ne}e li,
jo{ uvek vladaju}i, na{i doju~era{wi, a u du{i svakako jo{ i danas, komunisti, sada pod firmom novoosnovane, wihove, Socijalisti~ke partije Srbije, a sutra verovatno i, ve} se osniva, jedinstvene Socijalisti~ke partije
Jugoslavije, nekakvog Saveza reformskih snaga i ko zna kako se sve ne zovu,
ako ne ba{ sada odmah punom parom, a ono prvom pogodnom prilikom, ~im uzmognu i tako ne{to im se bude u~inilo korisnim, i nadaqe nastaviti sa starom i poznatom praksom onemogu}avawa svih koji druga~ije misle, u istom
ili mo`da nekom ublaènom i osavremewenom, ali u su{tini istom obliku, represirawa, onemogu}avawa i ru{ewa i drugih konkurentskih, opozicionih, nekomunisti~kih (nesocijalisti~kih, kako bi sada mo`da bilo pravilnije re}i?!) i antikomunisti~kih (antisocijalisti~kih) stranka i pokreta, sve do wihove formalne administrativne zabrane, odnosno, {to je naravno jedno te isto, onemogu}avawa da se registruju, legalno postoje i deluju,
kao {to je sada u~iweno sa [e{eqevim Srpskim ~etni~kim pokretom?
Na{i komunisti/socijalisti pritom izgleda i ne pomi{qaju da bi im se
na prvim slobodnim vi{epartijskim izborima u Srbiji i drugim jugoslovenskim republikama gde takvi izbori jo{ nisu odràni, vrlo lako moglo dogoditi da izgube, pa da oni moraju pre}i u opoziciju, a wihovi dotada{wi politi~ki protivnici, neprijateqi, reakcionari kako su ih oni do ju~e na
sav glas javno nazivali i ìgosali, a najverovatnije ih i dan-danas intimno, u du{i takvima smatraju do|u na vlast! Pa da bi onda mogao neko, po
toj istoj, wihovoj, logici, i wih i wihovu tu novu socijalisti~ku partiju
progawati i zabrawivati, brisati ih iz registra i terati u podzemqe i
ilegalu... kao logi~ne i stvarne naslednike i nastavqa~e tradicija pogubnog komunisti~kog jednoumqa (ili bezumqa, svejedno), izaziva~e gra|anskog rata sa svim wegovim posledicama i ogromnim i brojnim zlo~inima
na svim zara}enim stranama, pa razume se i na wihovoj partizansko-komunisti~koj, krivce za staqinisti~ke ~istke i pogrome, procese, pre, za vreme i
neposredno posle rata (poznati, tzv. Dahauski procesi u Sloveniji 1947), pre
i posle dolaska Josipa Broza na ~elo partije, pogubqewa tolikih nevinih
qudi tokom tzv. levih skretawa za vreme NOB-a, ratna i posleratna masovna ubijawa ratnih zarobqenika (i krivih, a i sasvim nedu`nih), bez redovnog, a u mnogim slu~ajevima i bez ikakvog suda; sirovo i okrutno postupawe
sa vrlo velikim brojem jugoslovenskih i, posebno, srpskih gra|ana i seqaka
tokom posleratne nacionalizacije, prinudnog otkupa i terawa silom u seqa~ke radne zadruge (praksa koja je odmah potom bila od strane samih komunista, politi~ki osu{ena i odba~ena kao pogre{na, ali, naravno, unesre}ene i o{te}ene svim ovim merama niko nije ni najmawe materijalno obe761
{tetio, niti je bilo ko od neposrednih ili posrednih krivaca za sve ove zloupotrebe i nasiqa, pred sudom odgovarao), i svih brojnih i velikih pqa~ki,
zloupotreba, nepravdi koje su se tom prilikom de{avale i, po pravilu, poga|ale potpuno nedu`ne, tzv. male qude; Goli otok i druge brojne, izrazito
surove progone stvarnih i nabe|enih, wihovih onda{wih politi~kih protivnika s leva, informbirovaca i tako daqe, jo{ mnogo {to{ta {to nije vaqalo, sve do najnovijeg vremena, a i sada jo{ uvek, ~emu svemu su iskqu~ivo
oni krivci.
Naravno, na{i doju~era{wi komunisti, sada socijalisti, jo{ uvek u Srbiji partija koja drì punu i apsolutnu vlast, sada, post-faktum, na re~ima
osu|uju sve te i takve devijacije, deformacije i gre{ke svojih (daqih i bliìh) prethodnika, ali naàlost, sve ostaje i zavr{ava se samo na tome, na zakasneloj i neefikasnoj verbalnoj osudi i kritici, kada se ve} vi{e ni{ta ne
moè izmeniti i ispraviti, {to se ukupne, globalne, vrlo lo{e situacije u
na{em dru{tvu ti~e, za{ta su opet krivi samo komunisti i wihovo poluvekovno neodgovorno apsolutisti~ko vladawe, dok o nekom eventualnom materijalnom, nov~anom obe{te}ewu o{te}enih i napa}enih, krivicom (dosada{we) komunisti~ke vlasti, ili ~ak zakonske, krivi~ne odgovornosti, izvo|ewa na sud i ka`wavawa wihovih jo{ ìvih i aktivnih mu~iteqa i krivaca za na{e mnogobrojne dru{tvene, politi~ke, ekonomske, privredne i druge
proma{aje, naravno jo{ uvek nema ni govora, ni jedne jedine re~i! Kako onda
moèmo, sada i ubudu}e, verovati na{im komunistima socijalistima kad
nam govore da i oni od sada misle ozbiqno (a sve {to je bilo-bilo je, bilo
pa pro{lo, i sada vaqda, po wima, sve to treba, {to kaè narod baciti u vodu i zaboraviti, kao da nikad nije ni bilo?!), da su se, odjednom i iz osnova
promenili, demokratizovali, humanizovali, popravili u potpunosti jednom
re~ju, ali ne daju nikakve garancije da je sve to zaista tako, da sli~ne i druge
proma{aje i gre{ke ne}e i nadaqe ~initi u istom ili nekom drugom, novom, blaèm obliku, ve} naprotiv, opet po~iwu sa starom i neslavnom praksom administrativnih restrikcija i zabrana drugih politi~kih stranaka i
pokreta koji im se, ma zbog ~ega, ne svi|aju?! Zar misle da se nekom drugom ne
moè tako|e u~initi da naziv wihove stranke vre|a javni moral, pa ih
zbog toga zabraniti, izbrisati iz registra, kao {to su oni sada u~inili sa
Srpskim ~etni~kim pokretom? I kao da preuzimawe jednog novog, slavnog,
neokaqanog, dopadqivog socijalisti~kog imena (Socijalisti~ka partija
Srbije, a sutra verovatno i Jugoslavije) moè tek tako, jednim potezom izbrisati sve ono {to su oni i wihovi neposredni prethodnici i uzori, jugoslovenski komunisti, pod svojim doju~era{wim starim nazivom radili...
Pa kad i ovo sada{we socijalisti~ko ime, svojim postupcima okaqaju
i do kraja kompromituju, oni }e ga mo`da isto tako lako i jednostavno odbaciti kad ocene da im vi{e nije za upotrebu, pa }e da izmisle ili, {to je jo{
verovatnije, jer za{to bi se sami trudili da tako ne{to smi{qaju, kad je na
ovaj drugi na~in to mnogo lak{e, od nekog drugog, preuzmu, preotmu neko dru762
go, novo ime/naziv za svoju stranku, koji im u datom trenutku bude najvi{e odgovarao, i sve tako redom, do u beskraj? Ali ipak, nema nikakve bojazni da }e
na{im socijalistima komunistima bilo kada na ovim na{im prostorima
bilo ko zabrawivati rad, brisati ih iz registra stranaka i bilo {ta sli~no tome, zbog wihove i wihovih prethodnika politi~ke pro{losti, ideologije politike koju zastupaju, na {ta uostalom imaju puno pravo kao i svako
drugi, jer opozicija u Srbiji nije isto {to i oni.
[to se odbacivawa prijave Srpskog ~etni~kog pokreta za upis u registar politi~kih organizacija ti~e, Republi~ki sekretarijat za pravosu|e
formalno-pravno poziva se na ~lan 10 republi~kog Zakona o politi~kim organizacijama (Srbije), odnosno na drugi (2.) stav tog ~lana koji glasi: Nadle`ni organ odbaci}e re{ewem prijavu (za upis u registar politi~kih organizacija stranaka) u slu~aju kad nisu podneti akti, odnosno dokazi iz stava 1. ovog ~lana, kao i kada je prijavqen naziv politi~ke organizacije kojim
se vre|a javni moral ili obi~aji, odnosno kada je u registar upisana politi~ka organizacija sa istim nazivom. Predlog ovog zakona o politi~kim organizacijama, zajedno sa nacrtima/predlozima jo{ nekih zakona, relevantnim
za multipartijnost i vi{estrana~ko organizovawe i konstituisawe, kao
{to je, recimo, Zakon o javnom informisawu ({tampa, radio i televizija) i
jo{ neki, i{ao je na raspravqawe i diskusiju na okrugli sto susretima i
razgovorima vlasti i opozicije predstavnika politi~kih stranaka, pokreta i organizacija u Srbiji koji su se tokom juna, i po~etkom jula ove, 1990. godine jednom nedeqno, svakog utorka, odràvali u Republi~kom izvr{nom ve}u u Beogradu, u kojima su u~estvovali i predstavnici na{eg Pokreta za za{titu qudskih prava u Jugoslaviji. Svi mi, predstavnici srbijanskih opozicionih politi~kih stranaka i pokreta tom prilikom glasali smo i sloìli
se da se ovo o odbacivawu prijave politi~ke organizacije zbog naziva kojim
se vre|a javni moral ili obi~aji (kakvi i ~iji obi~aji) u potpunosti bri{e, izbaci iz stava 2, ~lana 10 (predloga) Zakona o politi~kim organizacijama, ili makar u Zakonu jasno precizira {ta se smatra, konkretno, pod vre|awem javnog morala ili obi~aja kada su politi~ke stranke i wihovi nazivi u pitawu, i u kojim ta~no slu~ajevima, pod kojim uslovima se politi~kim strankama moè odbaciti prijava za upis u registar politi~kih organizacija, ili ih se izbrisati iz tog registra, ako su ve} unete, pod ovim ili bilo kojim drugim izgovorom i motivacijom?! U tom smislu upu}en je na{ predlog, odnosno zahtev Skup{tini Srbije, odnosno wenoj Zakonodavnoj komisiji (u kojoj, naàlost, uop{te nema predstavnika opozicije), ali eto, kao {to
se vidi, uop{te nije uzet u obzir, kao da nismo ni{ta ni govorili.
U kra}em novinskom ~lanku: Iz Republi~kog sekretarijata za pravosu|e Srbije (odba~ena prijava Srpskog ~etni~kog pokreta), objavqenom u beogradskoj Politici dana 10. avgusta ove godine, kaè se jo{: Drugi osnov po
kome registracija stranke moè biti odba~ena je u slu~aju da su weni ~lanovi krivi~no goweni. I onda se, s tim u vezi, kaè da je predsednik S^P-a
763
Vojislav [e{eq bio osu|ivan i vi{e od godinu dana proveo u zatvoru, ali
da wegova stranka po tom osnovu nije zabrawena (nije, ali moglo bi!), jer je
[e{eq podneo vi{e od sto potpisa svojih sledbenika koji nisu krivi~no goweni. Prof. dr Vojislav [e{eq jeste bio osu|ivan, ali pre vi{e godina, i
samo i jedino za verbalni nenasilni politi~ki delikt, takozvani delikt mi{qewa, kao i mnogi drugi srpski i ostali jugoslovenski politi~ki opozicionari, nekomformisti i borci za qudska prava i demokratske slobode u ovoj
zemqi, u ~itavom posleratnom razdobqu sve do najnovijeg vremena, samo do
pre dve-tri godine, kada je verbalni delikt po~eo pod pritiskom sve ja~e demokratske doma}e, a i svetske javnosti, da nestaje kod nas, prvo u praksi, a zatim, u posledwih pola godine, i formalno, iz zakona. Mnogi od ovih qudi ranije osu|ivanih zbog verbalnih nenasilnih politi~kih krivi~nih dela, po
Srbiji i ~itavoj Jugoslaviji, sada su ~lanovi, a neki, kao recimo dr [e{eq,
i osniva~i, predsednici ili funkcioneri u upravi raznih politi~kih stranaka, a izvesni me|u wima posle nedavnih prvih posleratnih vi{epartijskih
izbora u Hrvatskoj i Sloveniji, dogurali su tamo do visokih i najvi{ih dràvnih i politi~kih poloàja, isto kao i u nekim drugim, do ju~e komunisti~kim, isto~noevropskim zemqama. Tamo su, tako|e, na mnogo mesta do{li
na vlast biv{i disidenti i politi~ki osu|enici, i vrlo je verovatno da }e
se to isto dogoditi uskoro i ovde u Srbiji, odmah posle prvih slobodnih vi{epartijskih izbora.
Zar onda sada kada se postepeno, ali sigurno, u ~itavoj Jugoslaviji uspostavqa i u~vr{}uje vi{epartijski sistem, i u nekim na{im republikama
(Sloveniji i Hrvatskoj) se ve} uspostavio i na vlast do{li nekomunisti, te
je gotovo sasvim sigurno da }e se u veoma skoroj budu}nosti i u ostalim isto
ili sli~no desiti, i kada se, u isto vreme, verbalni delikt kona~no i u potpunosti izbacuje ne samo iz prakse, nego i iz zakona, a predstavnici sada{we
vladaju}e stranke u Srbiji, makar i samo deklarativno, pa mo`da i neiskreno, kriti~ki se osvr}u na donedavnu, vrlo {iroko rasprostrawenu praksu
krivi~nog (i prekr{ajnog) gowewa ba{ zbog razli~itih oblika tog verbalnog delikta, qudima koji su, neki i pre mnogo godina, odnosno bilo kada, goweni i su|eni zbog tih i takvih prestupa mi{qewa, u ono mra~no doba apsolutnog, vladaju}eg komunisti~kog jednoumqa, zakonski oduzimati pravo da
budu predsednici, osniva~i, ili pak registratori, zakonski verifikatori,
zastupnici politi~kih stranaka kojima pripadaju, koje su mo`da i sami pokrenuli, osnovali, te ih na taj na~in, iako su ve} davno svoje te i takve kazne
po{teno i po zakonu odleàli, sada i ubudu}e, u pluralizmu i demokratiji jo{ i dodatno, mo`da i doìvotno, na ovaj perfidan i jezuitski na~in,
progawati, poniàvati i diskriminisati?! Na{e je iskreno i ~vrsto mi{qewe da to nije ni najmawe ni pravo ni po{teno, niti legalno i legitimno, te da to nikako (jo{ dugo) niti moè niti sme da opstane u na{em zakonu i ìvotnoj, dru{tvenoj i politi~koj praksi. Ako nikako ne moè pre,
zahvaquju}i mo`da samo sada (jo{) vladaju}oj politi~koj stranci kod nas,
764
ova se skroz-naskroz nepravedna, besmislena i diskriminatorska odredba

obavezno mora izbaciti iz Zakona o politi~kim organizacijama, i svih drugih zakonskih i tzv. podzakonskih akata i odredbi, ako jo{ negde postoji ma
u kom obliku, najdaqe odmah posle prvih slobodnih, vi{estrana~kih izbora
u Srbiji i uspostavqawa jedino legitimnog i kompetentnog da re{ava o ovim
i svim drugim pitawima od narodnog, dràvnog i dru{tvenog interesa, iz
svih oblasti pa i pravno-zakonodavne, vi{estrana~kog parlamenta!
Tu se radi o stavu 2, ~lan 5 pomenutog Zakona o politi~kim organizacijama (Srbije) koji glasi: Osniva~i politi~ke organizacije (stranke) ne mogu biti lica prema kojima je izre~ena mera bezbednosti zabrane javnog istupawa (razume se, samo dok ta mera traje; ovu dopunu je trebalo uneti u tekst
zakona, da se jasno zna na{ta se misli), ni lica osu|ena za krivi~na dela, ili
na odre|ene kazne koje imaju za pravnu posledicu osude zabranu u~estvovawa
u osnivawu organizacije, odnosno udruèwa dok ta mera, odnosno posledica
traje. Mi smo se na jednom od okruglih stolova u RIV-u u ve}ini bili sloìli, i Skup{tini Srbije u tom smislu zahtev uputili zajedno, razume se, sa
drugim svojim predlozima i zahtevima u vezi nacrta ovog i drugih zakona koji su nam bili ponu|eni na razmatrawe, da se iz pomenutog stava 2, ~lana 5
(Predloga) Zakona o politi~kim organizacijama u potpunosti izbaci ono:
... ni lica osu|ena za krivi~na dela... (... ne mogu biti osniva~i politi~ke
organizacije...). Ili makar, ako nikako ne moè (da se usvoji) to da u ovaj zakonski ~lan (stav) u|e preko potrebna i neophodna dopuna da se ovo izuze}e
(restrikcija) nikako ne odnosi na lica koja su bila osu|ivana zbog verbalnih, nenasilnih (politi~kih) delikata, mada uop{te nije jasno za{to i lice
koje je nekad ranije u ìvotu bilo osu|eno na zatvorsku kaznu za neko tzv.
obi~no, neverbalno i nepoliti~ko krivi~no delo, i koje je svoju kaznu ve}
odleàlo, ne bi, tako|e po zakonu, moglo biti osniva~ politi~ke organizacije (stranke), jedan od stotinu, pored jo{ 99 drugih, koliko je neophodno potrebno za registraciju; zar ga treba uskra}ivawem tog prava jo{ i dodatno,
ve~ito, doìvotno anatemisati i diskriminisati i (davno) posle izdràne kazne? Razume se da ne treba. Lice koje se, pak, u trenutku registracije nalazi u zatvoru na izdràvawu kazne ma zbog ~ega, razume se da fizi~ki ne}e
biti u mogu}nosti da u svemu tome u~estvuje, da bude jedan od osniva~a politi~ke organizacije (stranke), pa to posebno u zakon nije trebalo ni unositi.
Ono, pak, lice koje je uop{te sklono ~estom sukobqavawu sa zakonom, vr{ewu krivi~nih dela i prekr{aja, i uop{te koje je po svom pona{awu i svojim
karakteristikama negativno, izgubi}e, odnosno ne}e ni imati potreban li~ni ugled i autoritet, pa ga nijedna politi~ka organizacija (stranka) ne}e nikada ni izabrati za jednog od svojih osniva~a da ih ne bi sramotio, pa ni tu
mogu}nost (ograni~ewe) ne treba posebno unositi u zakon, jer se samo po sebi podrazumeva.
Na ovom na{em predlogu, zahtevu u vezi stava 2, ~lana 5 (Predloga) Zakona o politi~kim organizacijama, naro~ito je insistirao gospodin Milan
765
Nikoli}, osniva~ i predsednik Socijaldemokratskog saveza Srbije (u okviru Socijaldemokratskog saveza Jugoslavije) sa sedi{tem u Beogradu. To je sasvim razumqivo, jer on je, kako i sam javno isti~e, do sada ~ak tri puta su|en
i osu|ivan zbog politike, uvek zbog verbalnih nenasilnih politi~kih delikata i u zatvoru proveo nekoliko godina, pa ga stoga ba{ ovo specijalno i
li~no tangira, kao i mnoge druge, razume se. Me|utim, sve je bilo uzalud, jer
ni ovaj na{ zahtev, kao {to se vidi, nije usvojen, kao ni bilo {ta drugo, gotovo ba{ ni{ta od svega od na{ih mnogobrojnih predloga i zahteva, koje smo
mi, legitimni predstavnici srbijanske politi~ke opozicije, sasvim opravdano i na mestu, i sa najboqim namerama, iznosili u vezi (nacrta i predloga)
ovog i drugih zakona, a {to bi, da je usvojeno, a moglo je i trebalo da se tako
uradi, po na{em ~vrstom uverewu zna~ajno unapredilo i demokratizovalo i
same te zakone, a preko wih i na{ dru{tveni i politi~ki ìvot u celini.
Kada smo, kona~no, najzad uvideli i uverili se da se ni{ta, ili gotovo
ni{ta, ni{ta va`nije, od na{ih opravdanih i kosntruktivnih predloga i
zahteva ne prihvata, ne ulazi u slovo zakona, i da uop{te, kao opozicija, i pored formalne wihove proceduralne korektnosti i u~tivosti nismo, naàlost, ravnopravno i kako treba prihva}eni i tretirani od one druge strane oficijelnih vlasti i vladaju}e stranke uop{te, a i wihovih, tamo prisutnih predstavnika, te da je daqe na{e u~e{}e tamo li{eno svakog smisla,
nije nam ostalo ni{ta drugo nego da, nakon samo nekoliko odrànih sastanaka (skupova), slo`no i kolektivno, dana 10. jula ove 1990. godine, otkaèmo
svoje daqe u~e{}e u radu Okruglog stola u RIV-u, koji je onda i prekinut, i
do danas vi{e nije nastavqen. Za Pokret za za{titu qudskih prava.
Prekrajawe istorije
U Politici Slobodana Milo{evi}a, od 10. februara ove godine, u rubrici Kulturni ìvot, na petnaestoj strani, objavqen je tekst pod naslovom Makedonske freske na sarajevskoj zimi. Evo tog teksta: U sklopu kulturne manifestacije Sarajevska zima u glavnom gradu Bosne i Hercegovine, otvorena je, kako javqa Tanjug, izlo`ba makedonskih fresaka, nastalih u
12. i 13. veku. Freske su izloène u Muzeju ~etrnaestih zimskih olimpijskih
igara. Na slici je jedna od izloènih fresaka.
O~igledno je da se na ovaj na~in gube iz vida freske srpskih manastira
u Makedoniji iz ovog doba blistave epohe Nemawi}a, a bez wih se taj period
ne moè objektivno ni verno osvetliti, jer bi bila nepotpuna istina o tom
vremenu. Zapravo, nemawi}ki period svojom sadràjno{}u daje pe~at kulturi celog srpskog bi}a i biser je u zlatnom lancu kulturne ba{tine sveta. Jasno je da je ovo svojevrstan vandalizam i da se ovim ~inom vr{i nasilni poku{aj asimilacije srpskog freskopisa iz sredweg veka na ovom podnebqu i
time ~ini zlo~in prema umetnosti i kulturi i istoriji uop{te. Ovako iskrivqeno i izvitopereno osvetqavawe duhovne ba{tine nemawi}ke epohe
jasno ukazuje na aktivnu prisutnost negativne politike u kulturi danas, weno usmeravawe, tako da se ~esto unapred mora sluìti zadatim ciqevima ko766
ji su obojeni lokalizmima, jednostrano prizemnim posmatrawima, sekundarnim interesima, tako gaze}i ~iwenice i istinu, a sve zarad vi{ih ciqeva,
{to je naro~ito karakteristi~no za posleratni period. Ilustrova}u sa nekoliko karakteristi~nih primera da srpski manastiri postoje na tlu Makedonije, ne samo u 12. i 13. veku, ve} su ovde zastupqeni u celoj epohi Nemawi}a, a o tome neumitno svedo~e brojne kwige, istorijski dokumenti, kao i same freske srpskih vladara na zidovima hramova u Makedoniji i da je ovde Nemawina epoha ostavila svoje trajne tragove.
Manastir Staro Nagori~ino posve}en Sv. Georgiju kraq Milutin,
poznata freska Tajna ve~era;
Manastir Sv. Nikite kod Skopqa kraq Milutin na severnom zidu
portreti kraqa Milutina i Simonide;
Sv. bogorodica Perivlepta isto manastir Matei~ kod Kumanova,
gra|en za vreme cara Du{ana, dovr{en za vreme carice Jelene i Uro{a, ~iji se portreti tu nalaze;
U blizini bugarske granice manastir Psa~a vlastelin Vlatko od
polovine 14. veka metoh Hilandara; likovi kraqa Vuka{ina, Uro{a (severni zid);
Manastir Lesnovo zadu`bina Du{anovog o~uha, srpskog Despota,
Jovana Olivera;
Za vreme sredwevekovnih srpskih vladara Kratovo, vaàn industrijski centar, u kome se nalazi nekoliko crkava knez Dimitrije Pepi}, ktitor;
Crkva Zahumska u Ohridu }esar Grgur, brat Vuka Brankovi}a;
Markov manastir zadu`bina Marka Kraqevi}a;
Manastir Andrija{ na reci Treski zadu`bina Andrija{a, sina
kraqa Vuka{ina i mnogi drugi.
Napisah ovih nekoliko redova zarad istine i ~italaca, da se ubudu}e
mo`da kojim slu~ajem ne pojave hrvatske, bosanske ili mo`da ma|arske freske na Skopskoj zimi.
Verujem da }e se ova gre{ka ispraviti i tako omogu}iti da istina zauzme svoje mesto, kao i to da }e ovaj pragmati~ni primer posluìti kao alarm,
signal i opomena da se srpska duhovna istorija pravilno za{titi, kojoj sad
vreme nije saveznik i prijateq. (Milorad Sredojevi}, sve{tenik)
Borba, 19. oktobar 1990. godine
Pritiskom do slobode
Posle {esnaest dana provedenih u zatvoru u Padinskoj Skeli, vojvoda
srpskih ~etnika, dr Vojislav [e{eq, iznenada se na{ao na slobodi, iako je
po prvobitnoj odluci SUP-a u ovoj ustanovi trebalo da ostane ~ak osamdeset
dana.
767
Da podsetimo, [e{eq je uhap{en posle nemira u Hrvatskoj, kada je u

Knez Mihailovoj ulici u Beogradu upisivao dobrovoqce za odlazak u Knin
da se pokoqemo sa na{om bra}om Hrvatima.
Uhapsili su me i odveli u SUP i tamo dràli ~itav dan. U stvari obja{wava [e{eq uhapsio me je li~no Slobodan Milo{evi}.
(prekid)
Va`no je bilo da me uhapse, a onda su smislili dve prijave, druga je bila
da sam ja bio organizator mitinga ispred Skup{tine, {to su, naravno, u~inili qudi Vuka Dra{kovi}a. Svedoci su bili tri konobara iz Ruskog cara
koji nisu imali pojma o ~emu se radi, ali ja sam ipak dobio ukupno osamdeset
dana zatvora.
Dakle, Slobodan Milo{evi} je smislio da me drì u zatvoru dok ne pro|u izbori. Moj advokat je bezuspe{no poku{avao da me poseti, i tako su mi
onemogu}ili da...
(prekid)
... specijalnim tretmanom nastavqa daqe svoju ispovest [e{eq. Bez
dodira sa ostalim robija{ima, a kada mi je pri{ao jedan slu`benik, ve} sutradan je bio suspendovan.
Na pitawe kako je do{lo do iznenadne osloba|aju}e presude, [e{eq je
rekao da ni on sam nije o~ekivao da }e ga pustiti.
Onog trenutka kada su redakcije koje su izvan Milo{evi}eve {ape
objavile da sam kandidovan za predsednika Republike Srbije, jednostavno,
bilo im je neugodno da predsedni~kog kandidata drè u zatvoru.
(prekid)
Vest o mom hap{ewu objavile su sve svetske agencije. Pritisak su ~inili i mnogi ugledni intelektualci, a Helen Deli}-Bentli je li~no od Milo{evi}a telefaksom traìla moje osloba|awe. Demokratska stranka je tako|e uputila zvani~an zahtev za moje osloba|awe.
U toku razgovora vojvodi su prilazili mnogi simpatizeri S^P-a i ~estitali slobodu, a on im je odgovarao: Slede}i koji }e robijati je Slobodan
Milo{evi}, koji je toliko kompromitovan da, ube|en sam,...
(prekid)
Vojvoda [e{eq opet na slobodi
Posle dvadeset i {est dana provedenih na robiji, vojvoda dr Vojislav
[e{eq, nezavisni predsedni~ki kandidat, ponovo je uslovno na slobodi. Zanimqivo je da je [e{eq do{ao do slobode na predlog Uprave zatvora zbog
primernog pona{awa. On sam, me|utim, smatra da je isto kao {to je i uhap{en na nezakonit na~in, nezakonito i pu{ten, s obzirom da u prekr{ajnom
postupku nema uslovnog otpusta.
768
Traìli su od mene da napi{em molbu za prekid kazne, ja sam to odbio

po{to od komunista ne èlim milost, onda su oni sami odlu~ili da me puste.
Na nekoj vrsti improvizovane konferencije za {tampu, [e{eq je rekao
da izbori ne}e biti demokratski i da predstavnici S^P-a nigde ne}e podràti kandidate SPS-a, da }e uglavnom podràti kandidate Demokratske
stranke, a po proceni i druge kandidate. Ube|en je da je smi{qeno onemogu}en da vodi predizbornu kampawu, i da }e, ukoliko u srpski parlament u|e jedan ili dva predstavnika srpskih ~etnika; to biti velika stvar za demokratiju u Srbiji.
Izbori bez iluzija
Nemamo iluzije o rezultatima predstoje}ih izbora u Srbiji, ali u wima u~estvujemo samo zato da bi zadali nov udarac komunisti~kom reìmu.
Istovremeno, ove skupove koristimo za promociju Srpskog ~etni~kog pokreta koji komunisti~ka vlast nije registrovala.
Ovo je istakao dr Vojislav [e{eq, vojvoda Srpskog ~etni~kog pokreta i jedan od kandidata za predsednika Srbije na sino}noj promociji u Ni{u pred oko 300 qudi u sali Skup{tine op{tine. Skup je po~eo intonirawem Boè pravde. Izlagawe vojvode [e{eqa ~esto je prekidano odobravawem, aplauzom i ovacijama, a skup je zavr{en poklikom Ravna gora pobediti mora.
Po{to je podsetio na ~iwenicu da je mesec i po dana proveo u zatvoru,
umesto da za to vreme kao predsedni~ki kandidat vodi predizbornu kampawu,
[e{eq je izrazio nadu da }e prava promocija i uspeh wegove stranke uslediti tek u narednim izborima, koje ina~e brzo o~ekuje, kao i dono{ewe novog
ustava Srbije, odnosno izbore za ustavotvornu skup{tinu i narodnu odluku o
tome da li }e Srbija biti republika ili monarhija. Sada{wa Srbija, po wemu, nije prava republika, ve} obi~na komunisti~ka despotija i tiranija.
[e{eq je naglasio da su jugoslovenstvo i komunizam dve opake bolesti
koje su zadesile srpski narod, a po wemu, upravo sada dva nova zla nadnose se
nad Srbijom. Prvo zlo je Savez reformskih snaga Ante Markovi}a, a drugo,
novoosnovani SK pokret za Jugoslaviju, koji je nazvao generalskom partijom.
Samo najve}i izdajnici srpskog naroda tu pristupaju upozorio je lider, ali je potom izrazio i zadovoqstvo {to }e bar imati gotove spiskove
onih kojima }e kao narodnim neprijateqima suditi narodni sudovi.
Po wegovim re~ima, nema nikakve {anse za bilo kakav gra|anski rat u
Jugoslaviji, po{to nema nijednog sposobnog i dostojnog naroda koji bi mogao
da se suprotstavi srpskom, ukoliko prethodno ne bi ra~unao na nekakvu spoqnu pomo} i intervenciju. Jedina prava opasnost bila bi, ukoliko bi se Srbi
me|u sobom poklali, rekao je, {to svakako treba spre~iti, tako da se ~ak i
borba sa komunistima vodi iskqu~ivo politi~kim, miroqubivim sredstvi769
ma kako bi se spre~ilo da se srpska krv prolije. êsto je isticao da revan{izma ne}e biti, ali je odmah potom naglasio da, na primer, opro{taj nikada
ne}e zadesiti dvadesetak, kako je rekao, najve}ih izdajnika srpskog naroda,
me|u kojima je nabrojao: Milovana \ilasa, Milo{a Mini}a, Ko~u Popovi}a, Peka Dap~evi}a, Svetozara Vukmanovi}a Tempa, Bo{ka Kruni}a, Draù
Markovi}a, Nikolu Qubi~i}a, Todu Kurtovi}a i druge.
Vojislav [e{eq je, uz burno odobravawe prisutnih, ponovo upozorio
novog usta{kog poglavara, kako je nazvao Frawu Tu|mana, da }e srpski ~etnici do}i u Zagreb po wegovu glavu, ukoliko u Hrvatskoj padne i jedna srpska
glava. Generala Veqka Kadijevi}a je tako|e okarakterisao kao izdajnika srpskog naroda, isti~u}i da su do generalskog ~ina u JNA mogli da stignu samo
oni Srbi koji su bili protiv svog naroda. [iptari }e u kraqevini Srbiji
biti slobodni, naglasio je [e{eq, samo ukoliko prihvataju wene zakone. Iz
grani~nog pojasa wih treba raseliti, i to na podru~ja Hrvatske i Slovenije,
gde, ukoliko èle i mogu, neka formiraju svoju dràvu, po{to ih tamo, rekao
je on, ionako vole i podràvaju.
Izrazio je nadu da }e svetska javnost vrlo brzo saznati za pravu istinu o
Drugom svetskom ratu i Jugoslaviji, za ulogu generala Draè Mihailovi}a i
za ~asni ~etni~ki barjak koji u toj borbi nije okrvavqen nevinim `rtvama.
Velika Srbija, juli 1991. godine, broj 10
Srpska mi truba zatrubi iz toga sela Borova
êtvrtak 2. maj. U podne, u 12 ~asova i 15 minuta, sve je stalo: vreme, slike, qudi. Usta{ki poglavnik Frawo Tu|man je, sa svojim pla}enicima, nasrnuo na svetu zemqu Srbiju!
Ovo je u svom ratnom dnevniku zapisao zamenik komandanta êtni~kog
dobrovoqa~kog odreda stacioniranog u Borovu Selu, kapetan Oliver Denis
Baret, u~esnik bitke u kojoj je, posle skoro 50 godina, nebeskim sjajem bqesnulo srpsko oru`je.
êtni~ki dobrovoqa~ki odred, formiran odlukom Centralne otaybinske uprave Srpskog ~etni~kog pokreta i potrebom da se srpski ìvoti i interesi za{tite svuda gde su ugroèni, upu}en je u Zapadni Srem 2. aprila
1991. godine.
Samo mesec dana kasnije, odbijaju}i napad katoli~kih srbomrznika i najamnika i ispuwavaju}i zavet dat otaybini, êtni~ki dobrovoqa~ki odred se
vazneo na nebo, na presto pobednika, u istoriju, u pesmu koju }e srpske svirale prenositi kroz vreme i vekove, kroz sve srpske zemqe do srpskog kraja.
Sa srpskim nazirejima, voqom i rukom Boga Pravde sa~uvanih u vatri i
meteù, koji su u Borovu Selu stali na beleg brojnijem i boqe naoruànom
neprijatequ, razgovaramo kako je bilo, osvetqavamo i analiziramo pobedu
izvojevanu u peto~asovnoj juna~koj borbi.
770
Na{ prvi sagovornik je Miladin Todosijevi}, posle bitke odlikovan

majorskim ~inom, ~etni~ki ratnik, komandant dobrovoqa~kog odreda, stamen kao stena sa Jelice koja mu je natkrilila ku}u u Trnavi.
Gospodine majore, dozvolite da vam se obratimo. Vi ste prvi ~etnik koji je posle Drugog svetskog rata unapre|en u oficirski ~in. To odli~je ste
stekli oru`jem, gde, kada i na koji na~in?
Ukazom vojvode Mom~ila \uji}a, 9. maja na proslavi Tre}eg srpskog
ustanka, na Ravnoj Gori, unapre|en sam u ~in majora, nedequ dana posle bitke u Borovu Selu gde sam bio komandant êtni~kog dobrovoqa~kog odreda.
Za mene je to velika ~ast i zahvalan sam gospodinu vojvodi \uji}u i srpskom narodu.
Ho}ete li sada da se predstavite i opi{ete istorijske doga|aje u kojima ste u~estvovali?
Ro|en sam 21. marta 1955. godine u selu Trnavi kod â~ka. Imam roditeqe i dve udate sestre. Neoèwen sam. (Ovaj podatak nije ta~an jer se Miladin sredinom jula oènio). Slavim svetog Nikolu i veoma sam religiozan. U
crkvu idem od kad znam za sebe.
U srpsko Borovo Selo, mesto od desetak hiqada stanovnika, sme{teno
na dunavskoj obali, do{ao sam 2. aprila. Postavqen sam za komandanta êtni~kog dobrovoqa~kog odreda i radio sam na organizovawu poslova vezanih
za sme{taj, ìvot i aktivnost ~etni~kih dobrovoqaca od kojih su neki do{li zajedno sa mnom. Mi smo srpska vojska i ìveli smo i pona{ali se u
skladu sa vojni~kim zakonima.
Bili smo sme{teni u bioskopskoj sali i u jednoj prostoriji mesne zajednice gde je bila improvizovana kuhiwa. Me{tani su obezbe|ivali hranu, a
svakodnevno je deùralo po pet èna koje su je pripremale, ~istile prostorije i prale nam ve{. Imali smo sve obezbe|eno, osim alkohola, ~ija je upotreba bila iskqu~ena.
[ta je bila va{a du`nost?
ûvali smo selo. Davali smo straè na ~etiri mesta. Na ulazu od Daqa i na ulazu od Vukovara, na Crepuqama, i na jo{ dva mesta sa druge strane.
Straàrili smo no}u, na barikadama, a dawu smo uglavnom spavali i odmarali se.
Koliko qudi je bilo u sastavu dobrovoqa~kog odreda?
U trenutku napada bilo je nas 14 ~etnika vojvode [e{eqa, dva pripadnika Jovi}evog odreda Du{an Silni i {est me{tana. Meni podre|eni vojnici su bili disciplinovani i bez pogovora su izvr{avali svaki zadatak.
Red, rad i odnos sa me{tanima su bili na visini. Nije bilo nijednog nesporazuma. Po{tovali smo se me|usobno, a zbliàvali su nas isti ciqevi i ista
opredeqewa.
Gde ste bili u trenutku napada?
Bio sam u kafani gde sam svratio na kafu i po cigarete. Bilo je podne
i bio sam nenaoruàn. Gre{ku je napravio {tab odbrane sela koji je povero771
vao usta{kim obe}awima i prethodnih dana uklonio barikade. Uàsnuli su

me prizori koji su usledili posle wihovog iznenadnog upada i besomu~ne
pucwave.
U trenutku napada |aci iz obli`we {kole su izlazili. ûv{i prve rafale unezverene majke su dotr~ale bose, uplakane, kako se koja zatekla. ûpale su kosu i bacale se preko dece {tite}i ih svojim telima. Nikada ne}u zaboraviti te scene.
Usta{e su pucale u sve {to se kre}e. U tom prvom napadu pao je i brat
Vojislav Mili} iz Stare Pazove. Ubijen je na moje o~i. Bio je na straì, ispred {taba, kada je pogo|en. Onesvestio se, a kada je do{ao sebi i od bola jauknuo bio je bezdu{no, rafalom sa le|a, sase~en. Pored wega je leào i Bora Pajkovi}, rawen u ruku, koji se pretvarao da je mrtav. To ga je spaslo.
Po{to sam bio zate~en i nenaoruàn, nisam mogao da im pomognem. Kada me je Vojin ubica ugledao, okrenuo je kala{wikov i pripucao na mene. Bio
je udaqen oko 30 metara i da nisam pravovremeno reagovao, verovatno danas
ne bi razgovarali. Utr~ao sam u obli`wu piceriju koju je on rafalima demolirao. Jedan metak me je zaka~io, u stvari samo okrznuo, po ruci. Isko~io sam
kroz prozor i prikqu~io se braniocima koji su se, posle prvih trenutaka iznena|ewa, konsolidovali.
[ta se daqe de{avalo i kako je bitka okon~ana?
Bio je pravi pakao, haos. Kada je na usta{ki poziv stigla vojska, preìveli su se predali. Vojska ih je spasla, ina~e bi bili dotu~eni.
Kako obja{wavate ~iwenicu da su boqe naoruàni i opremqeni specijalci pretrpeli poraz u sukobu sa, brojno i oruàno, slabijim braniteqima Borova Sela?
Nema tu nikakve tajne. Oni su bili pla}eni~ka vojska skupqena na brzinu i sastavqena od problemati~nih tipova koje je okupio zajedni~ki motiv
novac. U prvom ozbiqnijem isku{ewu pobacali su oru`je, zakukali i predali se. Nasuprot wima, mi smo bili re{eni da za odbranu srpskih ìvota i
imawa damo i ìvot. Mi smo branili svoje, branili smo onu decu kojima je
{kolski ~as, umesto zvona, prekinuo rafal kala{wikova.
Da li je êtni~ki dobrovoqa~ki odred raspu{ten?
Ne, nije. Ni govora. Ja sam trenutno na odsustvu. Ako bude zatrebalo,
odazva}u se u svako doba. To mi je du`nost. Zaboravili ste da sam ja ~etni~ki
major.
Imate li, za kraj, neku poruku ~itaocima?
Poru~ujem im da se ne zamajavaju nikakvom Jugoslavijom. Jugoslavija je
najve}a gre{ka srpskog naroda i apsurdno je da se mi Srbi za wu zalaèmo.
Srpski narod ne sme vi{e nikome da veruje, ni vojsci ni politi~arima. Srpski narod mora da se okrene sebi i da na ru{evinama i zgari{tu ove suène
Srbije gradi novu za svoje potomke. Nova i jaka Srbija je na{a jedina perspektiva.
Oliver Denis Baret, ~etni~ki kapetan, star 22 godine, iz Beograda.
772
Kakvo je to ~etni~ko ime i prezime, Olivere?

To je duga pri~a, nego da pri~amo mi o onome o ~emu treba da se pri~a.
U Borovu Selu sam od 2. aprila. Organizovali smo ~etni~ku komandu i
{tab i prihvat dobrovoqaca koji su svakodnevno dolazili. Bilo je puno posla, a svakodnevno smo davali i straè.
Tih dana, uo~i bitke, napeta situacija je popustila, tako da su ~ak i barikade bile uklowene, {to se pokazalo vrlo pogre{nim. Nasev{i na la`na obe}awa i pri~e o referendumu me{tani su raskr~ili puteve, {to je
omogu}ilo usta{kim specijalcima da bez ikakvih problema do|u u sam
centar sela.
Bili smo zate~eni pojavom jakih usta{kih snaga koje su, koriste}i se
faktorom iznena|ewa i ubistvom na{eg straàra Vojislava Mili}a, stekle
izvesnu prednost i imale je samo prvih pola sata.
Koliko dugo je trajala bitka?
Bitka je trajala pet sati. Posle prvih pola sata, kada su oni imali
prednost, iz minuta u minut situacija se mewala u na{u korist. Oni su bili ube|eni da }e se samo pro{etati kroz neza{ti}eno Borovo Selo. Mislili su da }e brzo zavr{iti posao za koji su bili iznajmqeni. Utoliko je
bilo ve}e wihovo razo~arewe, a posle izvesnog vremena po~ela je da ih hvata panika. Imamo tonske zapise koji svedo~e kako su se pani~no dovikivali u stilu: [ta nas sna|e i Kom{o, jesi li ìv?. Prolazilo je vreme,
mnogo ih je poginulo, a nadali su se pomo}i iz Osijeka. Kada su preko telefona obave{teni da im pomo} ne moè biti upu}ena, bili su sasvim demoralisani i jedina nada im je bila JNA. Molili su se da vojska {to pre u|e
u selo i da ih za{titi.
Zna~i, ishod bitke je bio odlu~en posle samo pola sata.
Da, toliko nam je trebalo da se konsolidujemo i da situaciju preokrenemo u na{u korist. Kada su bili opkoqeni pokazali su svoj kukavi~luk i
beskrupuloznu spremnost na sve. U domu zdravqa, gde ih je bilo mnogo sakrivenih, uhvatili su prisutne pacijente: ène i decu i dràli ih kao taoce. Neki Darko Majdani}, ime smo kasnije saznali iz HTV programa jer ga je Tu|man odlikovao zbog hrabrosti, uzeo je dete, stavio ga na prozor, a pored wega postavio bombu. Psovao je da }e ga razneti ako budemo pucali. Iz doma
zdravqa nisu smeli da izvire i poku{aju proboj.
Moète li da napravite bilans poginulih i rawenih?
Sa na{e strane jedan je pao, a dvoje je bilo raweno. Bora Pajkovi} je
bio rawen u ruku i oporavqa se u Gorwem Milanovcu. Sa wihove strane, iz
pri~awa o~evidaca i mog zapaàwa, zakqu~ujemo da je bilo ubijenih 12 Hrvata, legalnih specijalaca koji su morali biti prijavqeni, 15 Hrvata zatvorenika ili skitnica bez porodice ~iji nestanak niko nije prijavio. Bilo je
dosta pripadnika nekakve milicije sa Kosova, nekog Ja{arija. Bilo je emigranata sa stranim paso{ima, pla}enika pokupqenih u evropskom podzemqu.
Ja{arijevih [iptara je poginulo 20. Najmawe 60 qudi je poloìlo ìvote
773
za ne{to {to nema smisla, za neku zemqu koja nije wihova i koju bi hteli da
otmu na silu.
Jesu li u tu brojku ura~unati i postradali na Savuqi?
Ne zna se ta~an broj poginulih na Savuqi. To je ìtno poqe koje su
obezbe|ivali me{tani, doseqenici sa Ozrena. Postavili su zasedu i desetkovali usta{e. Vojska i danas, 20 dana posle, pronalazi naduvene le{eve, zove osje~ki MUP, ali vi{e niko ne dolazi po te emigrante i besku}nike. Qude obeleène brojevima niko ne traì! Ta~an broj poginulih znaju samo Bog
i Tu|man koji ih je poslao u smrt.
Gde ste vi bili u trenutku napada?
Za napad nismo bili pripremqeni. Ve}ina nas, straàra, imala je prepodnevni odmor. Oni su imali {pijune koji su pratili na{e svakodnevno
kretawe i koji su znali kada je na{a mobilnost najmawa. Ja sam bio u spavaoni, na drugom spratu mesne zajednice. Pucwava me je zatekla u krevetu. U sobu je utr~ao jedan me{tanin, Milan, biv{i milicioner, koji je alarmirao
napad. Istr~ao sam iz spavaone i sa pole|ine zgrade, spustiv{i se na me|usprat, isko~io kroz prozor. Svuda se pucalo. Kroz glavu mi je proletelo da
smo izdani. Mislio sam da su u to bili ume{ani Hrvati me{tani koji su imali svu slobodu kretawa.
Sko~iv{i sa prozora, dosko~io sam ba{ ispred jednog usta{e. Na sebi
sam imao automat. Usta{a je, kao i ja, bio zate~en, pa me je wegov nekontrolisani rafal proma{io. Bog je tu imao velikog udela. On me je proma{io, ja
sam se dokopao zaklona, u~estvovao u bici i dao neke rezultate.
Da li ste imali razra|en plan odbrane u slu~aju napada i kako je on
funkcionisao 2. maja u podne?
Naravno da smo imali. Kakva bi mi bili vojska bez toga. Posle po~etne konfuzije koju je izazvao wihov iznenadni dolazak, za vrlo kratko vreme
svi smo bili na svojim, planom predvi|enim mestima, i dali svoj doprinos u
uni{tewu napada~a. Zar bi bez plana i neorganizovani mogli da pobedimo.
Upravo plan i dobra organizacija su nadoknadili na{e slabije naoruàwe.
Kada ste se vratili iz rata?
Desetog maja smo, u organizaciji na{ih qudi, pre{li Dunav. Nismo to
uradili odmah posle bitke, jer je postojala mogu}nost nekog novog napada. Izbezumqeni Tu|man je stalno preko HTV pretio osvetom. Po{to nije imao
petqu da ponovo udari, a te{ko da }e je i ubudu}e imati i po{to je vojska zauzela selo i kontrolisala ga, mi smo se povukli, ostavqaju}i ipak ne{to svojih qudi da, zbog svake eventualnosti, budu tamo prisutni.
Na kraju, zavr{avaju}i ovaj razgovor, hteo bih da se zahvalim na{im dragim doma}inima i saborcima iz Borova Sela na pa`wi kojom su nas okruìvali. Mi }emo opet, u slu~aju potrebe, do}i i rame uz rame sa wima pruìti
otpor i zadati smrtni udarac pomahnitaloj usta{koj zveri.
Zahvaqujem se i slavnom komandantu ~etni~ke Dinarske divizije, legendarnom vojvodi Mom~ilu \uji}u, i obe}avam da }emo u svakom trenutku braniti svaki deo svete zemqe Srbije!
774
Mom~ilo Grkovi}, 28 godina, komandant Vaqevskog korpusa, ~etni~ki

poru~nik iz Vaqeva:
U Borovo Selo, Zoran Milivojevi} i ja do{li smo 17. aprila. Prve no}i smo bili slobodni, a ve} sutradan smo bili na barikadi, ispred mesne
zajednice.
U komunisti~koj vojsci, koju ina~e ne priznajem, bio sam padobranac. U
Borovu Selu sam se borio pod kokardom i ubudu}e }u priznavati samo taj simbol, jer sam potomak ~etnika. Deda mi je bio ~etnik i ne mogu se boriti pod
petokrakom i za petokraku.
Gde vas je zatekao po~etak napada?
Zatekao sam se u kafani gde sam bio na kafi sa komandantom Miladinom. Kada smo ~uli pucwe istr~ali smo. Do~ekao nas je rafal koji je meni
prosvirao izme|u nogu. Bio sam bez oru`ja pa sam ponovo uleteo u kafanu. U
tom trenutku je jedan raweni me{tanin tako|e do{ao, ali, po{to je bio nesposoban za borbu, dao mi je redenik sa patronama i lova~ku pu{ku. Vatra iz
lova~ke pu{ke im nije na{kodila, sa~ma se kao zrna gra{ka odbijala od pancira. Sa~ma moè samo da obori i ni{ta vi{e. Kasnije su im me{tani pucali samo u noge i prebijali ih. U toku borbe dokopao sam se ruskog karabina.
Moète li da nam kaète kako su do{li i koliko je bilo napada~a?
U{li su u selo sa pet civilnih kola, jednim landroverom, a oko 50 ih
je iza{lo iz nekih prikolica iz kojih se objavqivalo da je stigao neki internacionalni cirkus. Bilo ih je i ranije uba~enih u civilnim odelima, koje je
u svojoj kafani prikrivao jedan me{tanin musliman. Kasnije, kada je po~ela
pucwava, pristigla su jo{ dva autobusa, dva landrovera i jedan mini-bus.
Ukupno ih je, po mojoj proceni, bilo oko 300.
Od prvih metaka je pao na{ straàr Vojislav Mili}. Ubio ga je wihov
komandant Bo{wak. Razglasom su pozvali gospodina [o{ko}anina da se sa
me{tanima izdvoji u mesnu zajednicu, a nas ~etnike su pozvali da poloìmo
oru`je i da sa uzdignutim rukama iza|emo i predamo se.
Da li ih je neko poslu{ao?
Taman posla! Niko nije ni pomi{qao. Iza}i sa podignutim rukama
svojstveno je kukavicama. Pravi ~ovek se bori do posledweg metka. Mi ~etnici smo prvi prihvatili borbu. Ko zna {ta bi bilo da u samom po~etku nisu nai{li na na{ otpor. Kasnije su nam se pridruìli me{tani naoruàni
uglavnom lova~kim pu{kama. Bilo je i karabina, a na{ao se i neki tompson.
Rezultati na{e akcije su poznati. Tu|man je na HTV izjavio da je 2000 do zuba naoruànih ~etnika u dobro osmi{qenoj i postavqenoj zasedi sa~ekalo
pripadnike MUP-a koji su bili samo u prolazu kroz Borovo Selo. Morao je
da opravda sebe.
Ceo ìvot }u pamtiti tu borbu. To se ne moè izbrisati. Vi|ao sam nastradale u saobra}ajnim nesre}ama, vi|ao sam `rtve pojedina~nih ubistava,
ali ovako ne{to je neopisivo. Desetine tela u lokvi krvi, na jednom mestu.
Pakao u pitomoj ravnici. Mi ih nismo zvali da do|u. Po{li su u lov na Sr775
be i mislili su da }e opet pro}i neka`weno. Nikad vi{e, ko digne ruku na

Srbe, ne}e pro}i neka`weno! Ponovo }emo ih do~ekati, ma gde se u srpskim
zemqama budu pojavili.
Zoran Milivojevi}, poru~nik Vaqevskog ~etni~kog korpusa, neoèwen,
31 godinu star:
Kao i svi ~lanovi Dobrovoqa~kog ~etni~kog odreda, i ja sam u Borovu
Selu svakodnevno od 1 do 5 ujutru bio na nekoj barikadi. Straàrili smo i
~uvali Srbiju.
Danu o~i usta{kog napada, 1. maja ujutru oko dva sata, uhvatili smo dvojicu specijalaca, bliskih saradnika Branimira Glava{a. Jedan se zvao Dalibor Kriàni}, a drugi Zvonimir, ne znam kako se prezivao. Uhvatili smo ih
izme|u usta{ke kafane Slon i mesta gde smo ~uvali straù. Me{tani
Slavko Arbutina, Neboj{a Popov i @eqko Krwaji} iz Lovasa, u~estvovali
su u wihovom hvatawu. Usta{e su uhva}eni kada su hteli da skinu na{u, srpsku, zastavu.
Zar se usta{ki funkcioneri bave skidawem zastava?
Da, bave se. Bave se oni svim i sva~im. Sproveli smo ih do {taba, vratili se oko pet sati i oti{li na odmor. O~ekivao sam neke neprijatnosti,
provokacije i sli~no, ali nisam pretpostavqao da }e odmah u 12 i 15 po~eti
masovan napad svim raspoloìvim sredstvima.
Zna~i, napad je po~eo zbog wihovog zarobqavawa?
Da, ali u stvari to je bio samo povod. U 11 i 15 usta{e su javile da, ako
se ta dvojica puste, ne}e biti napada. Doktor Jovi}, komandant odbrane sela,
mislio je da je to neka wihova provokacija i nije objavio uzbunu, tako da smo
bili zate~eni. Napad je po~eo sat kasnije i pokazao je da su srpski ~etnici
najboqa vojska na svetu!
Kada je po~eo okr{aj nalazio sam se u spavaoni. Radenko Stani} iz Loznice i ja imali smo jedan ruski karabin i 30 metaka ispred nas. Tu smo izvesno vreme pucali na usta{e, a onda smo se probili do {taba.
Da li moète da procenite koliko je bilo mrtvih?
Ovde kod trafike, u centru sela, bilo ih je najmawe 20. Ja sam tu bio i
mogu da tvrdim da ih je na tom mestu toliko stradalo. Do{li su pored ambulante iz ku}e jednog Ma|ara i iz kafi}a San Marino, gde su ranije bili
uba~eni. [ta se de{avalo u drugim sektorima znam samo iz pri~e. Najvi{e
su stradali na Savuqi, u ìtu koje su opoganili.
Kako se okon~ala bitka?
Posle skoro pet sati borbe sve je bilo zavr{eno. U Borovo Selo je
u{la vojska i za{titila preostale preìvele usta{e. Oni su za napad na nas
dobili 7-8 milijardi u markama, a tim novcem nisu mogli da kupe hrabrost i
ratnu sre}u.
Radenko Stani}, poru~nik êtni~kog dobrovoqa~kog odreda iz Loznice, 32 godine.
776
Mi{qewa sam da mla|i i ne treba da idu i stradaju u borbi. Starosno

doba treba da se ograni~i od 25 do 40 godina. Srpsku mladost treba sa~uvati
za obnovu ove na{e, ekonomski postradale, otaybine.
Jeste li sluìli vojsku i da li ste imali neku specijalnu obuku?
Sluìo sam je kao obi~an vojnik. Ovde u Borovu Selu sam dejstvovao
kao ~etni~ki specijalac samouk! Mi iz Vukovog kraja smo talentovani samouci.
Prvi napad me je, kao ve}inu nas, umornih od neprospavane no}i, zatekao
u spavaoni. Po{to je vatra dolazila sa strane vrata, nismo mogli da se probijemo. Dvojica usta{a koji su bili ispod prozora pala su posle 20 minuta,
pa sam iza{ao kroz prozor i prikqu~io se {tabu koji je zaposeo liniju iza
mesne zajednice.
Imao sam ruski karabin M43 sa ~etiri preostala metka. U toku borbe
sam do{ao do drugog oru`ja: uzeo sam ga od mupovca.
Da li je bio ìv pa vam ga je dobrovoqno ustupio? (Poku{avamo da se
na{alimo, na {ta se ratnik osmehnuo.)
Ne moè biti ìv. Pao je. Tako sam do{ao do automatske Zastavine
pu{ke. Verovatno su je ukrali iz nekog vojnog magacina, a mo`da su je preko
nekih svojih veza u JNA dobili.
Da li ste, u toku borbe, osetili strah?
Jesam. Prvih pola sata osetio sam uàsan, do sada nedoìvqeni, strah.
Nisam se pla{io mogu}nosti da budem pogo|en. Pla{io sam se samo da im
ìv ne padnem u ruke. Posle je svakog straha nestalo i mi smo borbu okon~ali na, po nas, najboqi na~in.
Dragoqub Vlastelica, poru~nik êtni~kog dobrovoqa~kog odreda iz
Loznice, oèwen, otac jednog deteta.
Ro|en sam u selu Straà, ali ìvim u Loznici. Oèwen sam i imam
trogodi{wu k}er.
Ostavili ste svoje dete da bi u Borovu Selu branili tu|u decu?
Ne mogu da prihvatim da su to tamo bila tu|a deca. Da, sve sam ostavio
i oti{ao tamo da branim taj srpski narod od usta{ke kame, usta{kog zlo~ina. O Borovu Selu ne treba mnogo pri~ati. Ono {to je pisano u {tampi je jedan mali, mo`da hiqaditi deo prave istine. Pravu istinu ne moète re~ima
opisati, moète je samo doìveti.
U ~etvrtak, 2. maja, u podne, usta{ki specijalci, redarstvenici, mupovci, kako ih sve ne zovu, naoruàni najsavremenijim oru`jem: kala{wikovima, suzavcem, zbrojevkama, pi{toqima 2h15 metaka, bombama, bajonetima prodrli su u centar Borova Sela. Bili su to pla}enici, prete`no [iptari i
Ma|ari, bilo je i Rumuna, a najmawe je bilo Hrvata. Mislim da je to bio wihov najambiciozniji projekat kojim su hteli da povrate poquqani moral iz
Pakraca i sa Plitvica, ali im je od strane srpskih dobrovoqaca i me{tana
zadan najve}i udarac.
777
Kada je po~elo, spavao sam. Probudila me je pucwava i glasni povici. Dograbio sam tompson, sa kojim sam stalno spavao, i izleteo napoqe. Na{ao sam
se pored jedne ve} izgorele trafike. Rafal, koji mi je bio namewen, proma{io me je. Utr~ao sam u kuhiwu gde me je do~ekao snajperista i ispalio dva
metka na mene. Imao sam sre}e, pa sam i to izbegao. U kuhiwi sam na{ao {est
èna, jedno dete i jednog starijeg ~oveka. Kasnije sam probio plafon i preko krova prebacio tu neja~ na sigurnije mesto.
Kog detaqa }ete se se}ati celog ìvota?
Onaj sa kala{wikovom i snajperista koji su me proma{ili bili su na
samo oko 20 metara od mene.
Da li ste im videli lica?
Ne, lica im nisam video; nosili su kacige sa vizirom preko o~iju. Bila su to dva mra~na predstavnika prqave ideologije koja su tu, pored trafike, i zavr{ila. Sasekli su ih na{i.
Moète li ne{to da nam kaète o zarobqenicima, koliko ih je bilo i
kada su zarobqeni?
Kada su shvatili da nemaju izgleda da svoju akciju okon~aju pobedom,
prite{weni kao u stupici, u nekoliko ku}a i domu zdravqa, na po~etku bitke osione, usta{e je zahvatila panika. Strah od smrti ili pada u ~etni~ke ruke uni{tio im je svako dostojanstvo. Sve koji su se zatekli u domu zdravqa,
zadràli su kao taoce. Sakrivali su se iza dece. Da se nije pojavila vojska,
mi bi ih do zadweg dotukli. Pojavu vojnih transportera iz kojih je zvu~nicima ponavqano da se prekine vatra, ina~e }e vojska napasti one koji budu pucali, do~ekali su kao spasewe. Kada je vatra prekinuta, iza{li su sa podignutim rukama i pobacali oru`je.
Koliko ih je bilo i kako su se dràli?
Bilo ih je preko 70, a dràli su se kao posledwe qudske bede. Plakali
su, ne preterujem, to svi prisutni ~inu wihove predaje znaju, vri{tali i govorili da imaju decu i da se druè sa Srbima. Molili su da ne pucamo, da vi{e niko ne puca. Neki su na nervnoj bazi dobili spontani izliv koji nisu mogli da zadrè. Pored toga {to su izgledali qigavo i jadno, zaista su zaudarali. Vojska ih je pokupila u transportere i odvezla, kao otpad, prema Vinkovcima.
Da li ste vi imali kontakata sa vojskom?
Ne, oni su radili svoj posao, a mi svoj. Vojska je izme|u wih i nas formirala jednu tampon-zonu koja ih je spasla.
Ho}ete li, ako zatreba, opet u neko Borovo Selo?
Sigurno, sasvim sigurno, u svakom momentu sam spreman da odem tamo
gde je to potrebno. Moramo da shvatimo ozbiqnost situacije. Sve srpske zemqe su ugroène. Deca su prestravqena, ène nisu slobodne, starci nemo}ni. Moramo ih za{tititi. Moramo {tititi srpsku zemqu koja je zadu`bina
na{ih predaka.
778
êtni~kom akcijom u Borovu Selu zadan je definitivni udarac usta{koj

politici sile i poku{aju da se ogwem i ma~em zadrè srpske zemqe koje su,
nelegitimnom avnojevskom odlukom, pripojene Hrvatskoj. êtni~kom akcijom u Borovu Selu slomqena su krila usta{kom le{inaru koji ne}e vi{e
slobodno leteti iznad srpskih podru~ja, stra{iti neja~ i demonstrirati
svoju silu i la`nu veli~inu.
êtni~kom akcijom i srpskom, pobedni~kom trubom, svetu su ogla{eni
postojawe i neuni{tivost dela srpskog naroda, ~uvara imena i nacionalnih
vrednosti, suprotstavqenih svim neprijateqima srpstva, juna~kih ~etnika
Ravne Gore.
Srpska truba je, za istoriju i budu}e nara{taje, zatrubila radosnu vest
iz Borova Sela.
Kroz razgovor sa u~esnicima bitke razjasnili smo najsvetliji trenutak
nove srpske nacionalne istorije. Sa u~esnicima bitke, ~etnicima Borom
Pajkovi}em, Predragom Savi}em, Zoranom Radivojevi}em, Mirkom Milanovi}em, Markom Markovi}em, Jovanom [tulom, Petrom Jovanovi}em, Dejanom Vuksanovi}em nismo mogli da obavimo razgovor, jer su bili na poloàju, na srpskoj straì, u nekom od ugroènih delova otaybine.
Borba, 3. mart 1995. godine
Zna se srpski interes
Dan mitinga jo{ nije odre|en, jer ~ekamo slede}i potez reìma rekao
je ju~e na konferenciji za {tampu Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke (SRS), i nastavio: Ali miting u Kragujevcu, zakazan za sredinu marta, bi}e uvertira. On smatra kako je krajwe vreme da se protest nezadovoqnih udruì, a da je za to najboqa prilika miting koji spremaju Srpska radikalna stranka, DS i DSS. Vo|a radikala usvajawe novog Zakona o deviznom poslovawu ocenio je protivzakonitim i jo{ jednim u nizu koraka koji na{ finansijski sistem udaquju od kapitalisti~kog razvoja. [e{eq je, tako|e, ko zna po koji put izrazio sumwu u na{u monetarnu jedinicu, rekav{i
da su joj dani davno izbrojani.
Radikali smatraju da RS i RSK mogu najboqe da se odbrane ako se ujedine sa Srbijom i zato su radikali u RSK inicirali smenu Mikeli}a. Radikali se slaù sa Marti}em, a Babi}a pozivaju da se vrati prirodnim saveznicima jer je Srpska radikalna stranka spremna za obnovu koalicije sa svima
koji misle identi~no o srpskim nacionalnim interesima. [e{eq je najavio
da }e u subotu, 4. marta, u sedi{tu stranke biti odràn sastanak Izvr{nog
odbora Srpske radikalne stranke RSK, kom }e prisustvovati 16 poslanika i
svi predsednici odbora da bi se pokazalo da se niko, osim ~etvorice minornih qudi, nije odvojio od mati~ne stranke.
Komentari{u}i Otvoreni studio RTS, [e{eq je rekao da su socijalisti zakazali emisiju kako bi zavadili Dra{kovi}a i \in|i}a, ali su se
779
prevarili i gorko pokajali, i da on ([e{eq) ne o~ekuje sli~ne emisije u

budu}nosti.
Na pitawe novinara Borbe, da li misli da je stvoren novi razdor u
opoziciji jer je na konferenciji za {tampu SPO re~eno kako se javio tre}i
blok stranaka koje su za mir, [e{eq odgovara:
Ne moèmo sve izjave SPO da cenimo jednako, jer je najva`nije {ta kaè Dra{kovi}. Vrata sporazumevawa sa SPO nizu zatvorena, ve} ostaje saradwa na lokalnim nivoima i u praksi }emo to pokazati. Besmisleno je deliti stranke na one za mir i one koje to nisu, jer smo svi za mir, ali je sloboda
va`nija od mira. Nemogu}e je da se stvori tre}i blok, po{to postoje samo ~etiri opozicione stranke, a svima nam je zajedni~ki aspekt unutra{wa politika. Ali, nacionalna, a spoqna ne.
Borba, 17. mart 1995. godine
Ko od dràve dobija platu ne moè da pi{e protiv dràve
Srpska radikalna stranka smatra da fondaciju Soros treba napadati,
ali mi smo protiv bilo kakve zabrane. Mi }emo i daqe napadati sve one politi~ke subjekte na politi~koj sceni sa ~ijom se politikom ne slaèmo. Su{tina demokratije je napadawe politi~kih protivnika, naravno, na civilizovan na~in i sa relevantnom argumentacijom, ali ovo {to se sada vodi protiv Sorosa je kampawa sa ciqem da mu se zabrani rad rekao je Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke na ju~era{woj redovnoj konferenciji za {tampu.
Na{av{i se u rascepu izme|u svojih ranijih izjava, u kojima je za wega
Soros bio neprijateqski element i ju~era{wih izjava wegova dva potpredsednika (Vi{wi}a i Jevri}a) koji to jo{ uvek misle, i svoje sada{we potrebe da podràva nezavisne medije koje finansira inostranstvo, odnosno Soros, vo|a radikala je poku{ao da izgladi situaciju i prona|e stav koji ne bi
bio u suprotnosti sa pro{lo{}u, sada{wo{}u i budu}no{}u.
Mi osu|ujemo Sorosa, pre svega zbog wegove izjave da treba bombardovati Srbe i Srbiju rekao je [e{eq. Smatramo da se Soros fondacija redovno angaòvala na antisrpskim pozicijama, ali mi moramo nau~iti da ìvimo i sa takvim politi~kim faktorima koji }e biti na drugoj strani barikade, ali ne smemo traìti ni~ije uni{tewe.
S obzirom da se Soros zalaè za srpsko uni{tewe, pitali smo gospodina [e{eqa kako to da on, pravi srpski nacionalista, nije za zabranu takve
organizacije koja direktno ugroàva wegov narod.
Moramo a priori iskqu~iti svaku mogu}nost zabrane. Iako bismo mi
intimno preàlili zabranu rada neke marginalne politi~ke stranke, ali }e
do}i na red i na{a stranka, po istoj toj logici, ustvrdio je Vojislav [e{eq.
Qudi sa dobrim pam}ewem se, me|utim, se}aju da je lider radikala ne tako davno insistirao na zabrani rada stranke SK PJ, kao i da stalno preti sa
780
famoznim listama nepodobnih novinara kojima }e zabraniti rad kada do|e

na vlast. Na ovo podse}awe on kaè slede}e:
To nije ta~no. Mi nikada nismo rekli da }emo bilo kom novinaru zabraniti rad, ali ako do|emo na vlast otpusti}emo ih iz dràvnih slu`bi.
Onda oni mogu da izdaju svoju novinu ili pre|u u drugu redakciju i pi{u {ta
im je voqa, ali ne mogu dobijati od dràve platu ako pi{u ne{to {to je protiv dràve, u smislu na koji }emo mi tuma~iti dràvne interese kada do|emo na vlast. Mi i daqe pravimo spiskove novinara, kada do|emo na vlast oni
}e izgubiti posao. Ne zaboravite, sve stranke u Srbiji su pravile spiskove
novinara i nemojte da prozivate samo Srpsku radikalnu stranku. Setite se
da su i 9. marta opozicione stranke imale spisak novinara.
Kada su u pitawu dràvne novine i mogu}nost da ih kupi neko iz inostranstva, [e{eq kaè:
Soros fondacija se ne finansira iz dràvnog buyeta SRJ da bismo mi
sada traìli da se oni ukinu i zabrani finansirawe, isto kao {to nismo
protiv prodaje na{ih novina po inostranstvu. Ako neko ho}e da kupi Politiku za pola milijarde maraka, neka da novac i odmah je kupi, a kakva }e posle biti politi~ka orijentacija nije bitno. Srpska radikalna stranka je
ube|ena u superiornost svojih politi~kih ideja i programa pa se ne boji monopola u sferi informisawa. Mi smo uvek bili otvoreni za saradwu i sa redakcijama sa kojima smo bili u najve}im sukobima.
Srpska radikalna stranka je odjednom dobila prostor u tzv. nezavisnim
medijima, {to je bilo nezamislivo pre, recimo, samo {est meseci. Danas ti
mediji uìvaju za{titu Srpske radikalne stranke. Na na{u pretpostavku da
to mo`da ima neke veze sa stavom protiv zabrane Sorosa, ta~nije da li je
vo|a radikala protiv zabrane rada fondacije Soros zato {to finansira medije u kojima on ima dosta prostora, [e{eq odgovara:
To nije na{ motiv, jer }emo se mi i daqe sukobqavati sa fondacijom
Soros i tim medijima.
Izjave dva potpredsednika Srpske radikalne stranke, A}ima Vi{wi}a
i Milorada Jevri}a da Soros fondaciju treba zabraniti i da podràvaju sve
one koji su protiv ovakvih dobrotvora, [e{eq komentari{e:
Naravno da i u Srpskoj radikalnoj stranci postoje qudi koji misle da
Soros treba zabraniti. Mi smo stranka izrazito demokratskog karaktera i
ne moèmo svim na{im ~lanovima nametnuti odre|eni politi~ki stav. Zvani~an stav Srpske radikalne stranke je protiv zabrane bilo koga, da li je re~
o politi~koj partiji, fondaciji, udruèwu gra|ana ili nekog drugog pravnog
subjekta, sve dok se ne lati oru`ja da bi postigao svoje ciqeve, mi smo protiv zabrane, ali }emo paralelno napadati sve {to smatramo lo{im u ovoj
fondaciji.
Na pitawe kako komentari{e to {to wegova dva potpredsednika misle
da se fondacija Soros latila oru`ja pomaù}i na Kosmetu separatisti~ki
pokret, [e{eq je odgovorio:
781
Ja, prvo, ne znam da li su to wihove originalne izjave ili im je stavqeno u usta ne{to {to nisu rekli Borbi. Ali, oni imaju pravo na svoje izjave. Te izjave nisu u ime stranke. U ime stranke je ono {to je saop{teno na zvani~noj konferenciji za {tampu.
Na na{e insistirawe da nam kaè {ta }e se dogoditi sa potpredsednicima, jer to su zaista wihove izjave, i da li }e se izvaditi wihove blanko
ostavke iz fioke, [e{eq je odgovorio:
Ne, ne}emo wihove ostavke, jer to nije ozbiqno razilaèwe u programskoj politici stranke da bi podrazumevalo preduzimawe nekih mera koje sadrè u sebi sankcije.
Srpska radikalna stranka o~ekuje da }e se srpski oficijelni faktori u
RS i RSK odupreti podvali da snage UN promene namenu i postanu zamena
hrvatske regularne vojske i milicije. Delegacija Srpske radikalne stranke
}e otputovati u RS i RSK, da bi posetila prvu liniju fronta i u gradovima
odràla mitinge. Srpska radikalna stranka je ukqu~ena u rad Srpskog pokreta otpora sa Kosmeta, odràvaju sastanke sa wima i u~estvova}e na velikom mitingu u Gra~anici, zajedno sa ~elnicima DS i DSS.
NIN, 7. april 1995. godine
Hap{ewe mafija{a
Da je Srpska radikalna stranka formirala vladu, prvo bismo do kraja
sproveli borbu protiv kriminala; pohapsili sve dràvne funkcionere za
koje bi se moglo utvrditi da su se bavili kriminalnim radwama, a posebno
glavne kriminalce Radomana Boòvi}a, Radmila Bogdanovi}a, Nikolu [ainovi}a, Mirka Marjanovi}a, kapetana Dragana, Arkana i sli~ne mafija{e.
Slomili bismo spregu izme|u dràvne vlasti i mafije.
U ekonomskoj sferi radikali bi intenzifikovali proces privatizacije dràvne imovine, i to svega {to nije neophodno za funkcionisawe dràvne vlasti. Prodaja imovine bi se obavila pomo}u javne licitacije. Potpuno
bismo oslobodili privatni sektor, propisali umerene poreze da podsti~u
privatnike na ekspanziju i otvarawe radnih mesta. Obuhvataju}i ve}i broj
poreskih obveznika u dràvni buyet slili bismo vi{e sredstava nego SPS
smawewem broja obveznika i pove}awem poreza. Staru deviznu {tedwu vratili bismo prodajom reprezentativnih objekata, dràvnih stanova, zgrada,
placeva... Novac koji su socijalisti pokrali preko takozvanih privatnih banaka vratili bismo tako {to bismo na javnoj licitaciji prodali svu imovinu SPS-a i izvr{ili konfiskaciju imovine pripadnika dràvno-finansijske mafije, nakon {to bi sudski bilo utvr|eno da su po~inili konkretna
krivi~na dela.
(prekid)
782
Pobjeda, 21. juni 1993. godine

Srpska radikalna stranka destabilizuje Crnu Goru
Sve ono {to se de{ava u posledwe vreme je te`wa pojedinih grupa da destabilizuje odnose u Crnoj Gori i ozbiqno dovedu u pitawe funkcionisawe
pravnog poretka i dràve. Otkriveni po~inioci krivi~nih djela nasilni~kog pona{awa u Pqevqima i Nik{i}u isti~u da su pripadnici Srpske radikalne stranke izjavio je u Pobjedi nedjeqom Vlado [u{ovi}, dràvni tuìlac Crne Gore.
[u{ovi} konstatuje da od nasiqa u ne{to mawem obimu nije imuna nijedna sredina u Crnoj Gori, ali zabriwavaju}e razmjere je dostigla u Pqevqima i Nik{i}u, a po odre|enoj vrsti krivi~nih djela u Bijelom Poqu i
Podgorici. Prema rije~ima dràvnog tuìoca Crne Gore, nasilni~ko pona{awe i teroristi~ke aktivnosti izazvale su op{tu nesigurnost gra|ana u
Pqevqima, jer je skoro postala praksa svakodnevna nasilni~ka aktivnost,
naro~ito upotrebom eksplozivnih sredstava u ru{ewu ve}eg broja objekata,
dodaju}i da je veoma mali broj po~inilaca ovih krivi~nih djela otkriven, a
samo u dva slu~aja izre~ena je presuda.
Nasiqe u Pqevqima je eskaliralo u avgustu 1992. godine, kada je okrivqeni Milina Da~evi}, sa grupom naoruànih lica blokirao sve vitalne
objekte u gradu kaè [u{ovi}, dodaju}i da je krivi~ni postupak protiv
ovih lica u toku pred Vrhovnim sudom RCG. Taman kad smo pomislili da }e
nasilni~ko pona{awe u Pqevqima prestati, ono je ponovo po~elo. Posledwa dva mjeseca imamo nove slu~ajeve nasilni~kog pona{awa, kome na ~elu ponovo stoji Milika Da~evi} êko.
Svi otkriveni izvr{ioci krivi~nih djela u Pqevqima su pripadnici
Srpske radikalne stranke i to niko od wih ne spori, a Da~evi}, koji je po
mom mi{qewu nosilac i organizator nasiqa, poslanik je te stranke u Skup{tini SRJ i ~lan Odbora za odbranu i bezbjednost Vije}a gra|ana i ja drugi
komentar nema potrebe da dajem rekao je Vlado [u{ovi}.
Politika, 11. juni 1993. godine
[e{eq: Protiv zabrane SPO
Strpqewe na{eg naroda je na izmaku, vi{e nije u stawu da podnese ekonomske i socijalne neda}e koje su ga sna{le. Najteè je, svakako, penzionerima i radnicima, s druge strane, vlade, kako Savezna, tako i Republi~ka,
kao da toga nisu svesne. Neshvatqivo i neopravdano kasne sa dono{ewem,
odnosno primenom radikalnih mera koje bi pomogle da se lak{e izdrì u
periodu blokade. Srpski radikali }e zbog toga, ~ulo se na ju~era{woj konferenciji za novinare, obe vlade pozvati na odgovornost. Naravno, u parlamentima.
Da li to zna~i da }ete uskratiti poverewe vladi Nikole [ainovi}a
usledilo je pitawe.
783
Poslanici na{e stranke èstoko }e kritikovati Republi~ku vladu.

No, da li }emo joj uskratiti poverewe ili ne, odlu~i}e Izvr{ni odbor
stranke, koji }e se sastati pred izglasavawe odgovorio je dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke.
Povodom lo{ih vesti koje stiù iz Republike Srpske Krajine, poput
onih da se Tu|man opet sprema da udari na srpski narod, Srpska radikalna
stranka poziva svoje dobrovoqce, ~ulo se ju~e, da budu pripravni i odbrane
svoju bra}u, ukoliko zatreba.
Zamoqen da odgovori na pitawe da li }e poslanici Srpske radikalne
stranke u saveznom parlamentu da traè za{titu RSK, dr [e{eq je rekao da
}e to u~initi ako zatreba. Uostalom, dodaje on, Savezna Republika Jugoslavija je du`na da {titi i brani RSK, bar dok se ne razre{i ovaj na{ politi~ki ~vor.
Srpski radikali smatraju da nema razloga za zabranu rada Srpskog pokreta obnove. Treba insistirati na individualnoj odgovornosti, odnosno
morali bi da se na|u krivci za sva po~iwena zlodela ubistvo milicionara, rawavawa, skrnavqewa zastave, za po~iwenu materijalnu {tetu... Zna~i,
zlo~ince uhvatiti i kazniti. Imaju}i u vidu ~iwenicu da su zlodela po~inili pojedinci iz rukovodstva stranke, smatramo da ne bi trebalo da se zabrani ~itava stranka. Jer, ukoliko bi se to dogodilo, na politi~koj sceni Srbije bi ostale psihopate i ekstremi. Mnogo bi pametnije bilo da se SPO zadrì i da mu se omogu}i da se sluì parlamentarnim sredstvima. Tada bi, verujem, u SPO preovladala mirnija struja, rekao je [e{eq.
Nisu srpski radikali ni za generalizovawe krivice kad su nacionalne
mawine u pitawu. Ako je jedan Ma|ar po~inio zlo~in nad vojnikom, ne zna~i to istovremeno da su svi Ma|ari zlo~inci. Ako bismo tako gledali, onda
bismo danas-sutra do{li u situaciju da se i srpski narod, zbog pojedinaca
zlikovaca, proglasi genocidnim, smatra [e{eq.
Da li to zna~i da vi{e niste protiv nacionalnih mawina u Srbiji?
Mi nikad nismo bili protiv lojalnih predstavnika nacionalnih mawina. Naprotiv, za to smo da oni uvaàvaju sva gra|anska prava, ali i da po{tuju svoje obaveze. Nismo traìli da se (ne)Srbi izbace iz Srbije, ve} smo
se zalagali za civilizovanu razmenu Hrvata za Srbe, koje je Tu|man proterao
iz Hrvatske odgovorio je [e{eq.
Srpski radikali smatraju da nije pametno da se organizuju demonstracije ispred Centralnog zatvora u Beogradu, gde je uhap{eni Vuk Dra{kovi}.
No, dodaju, kad se zna ko ga organizuje (Dragan Veselinov), nisu, kaù, mnogo
iznena|eni. Osu|uju i me{awe inostranstva u slu~aj Dra{kovi}. Gde su
bili kad su nam umirale bebe i rawenici. Kud se dela tada wihova demokratska, pa i obi~na, qudska savest?, upitao je [e{eq.
Odgovaraju}i na pitawe da li zna ko je ubio milicionara ispred Savezne skup{tine i da li je mo`da ~lan wihove stranke [e{eq je rekao da to
nije u~inio ~lan Srpske radikalne stranke i da ~lanovi wegove stranke uop784
{te nisu u~estvovali u pomenutim demonstracijama. Zbog takvih laì koje

protura SPO mi smo tu stranku i nazvali Srpski pokret obmane. No, bez obzira na sve, nadamo se da }e nadle`ni organi {to pre na}i ubicu i razjasniti sve, izri~it je dr [e{eq.
Na inicijativu Srpske radikalne stranke, gospodin Gradimir Gligorijevi}, biznismen iz Kalifornije, nabavio je aparat koji se koristi za najteè operacije oka. Uz pomo} @eqka Kuzmanovi}a, direktora Jugopetrola,
aparat je ju~e uru~en o~nom odeqewu Vojnomedicinske bolnice u Beogradu.
Borba, 24. juni 1993. godine
Ipak atak na stranku
Na po~etku razgovora za Borbu, Ilija Darmanovi}, potpredsjednik
Srpske radikalne stranke u Crnoj Gori i savezni i republi~ki poslanik,
negirao je navode iz policijskog saop{tewa, izdatog povodom najnovijeg
hap{ewa Milike Da~evi}a-êka, savesnog poslanika Srpske radikalne
stranke.
Gospodin Darmanovi}, dodu{e, napomiwe da on nije izvorno upoznat sa
~iwenicama, ve} da je o incidentu posredno informisan preko predsjednika
SRS u CG, Radovana Vuk~evi}a. Tako|e posredno, saznao je da su Da~evi} i
wegovi saputnici fizi~ki maltretirani od strane policije i da su tom prilikom povrije|eni, a da je na Da~evi}a i pucano.
Darmanovi} ocjewuje da je ovaj incident, na neki na~in, i atak na Srpsku
radikalnu stranku u Crnoj Gori, koja dobija sve ve}i broj pristalica u Crnoj Gori. On, pritom, napomiwe da se iz razgovora sa predstavnicima vlasti
u Republici ne bi mogao ste}i utisak da je rije~ o obra~unu sa radikalima u
Crnoj Gori. On smatra da je logi~no da to ne}e niko javno da kaè, ali isti~e da se prema pona{awu odre|enih organa takav utisak moè ste}i. Darmanovi} konkretno misli na izjavu republi~kog tuìoca Vlada [u{ovi}a, datu podgori~koj Pobjedi, u kojoj on, na odre|en na~in, poku{ava da satanizuje Srpsku radikalnu stranku. Pritom Darmanovi} takav [u{ovi}ev odnos prema radikalima dovodi u vezu sa wegovim neizborom za saveznog tuìoca, kome su, navodno, presudno doprinijeli radikalski poslanici u saveznom parlamentu. Negiraju}i da su ba{ radikali onemogu}ili [u{ovi}a da
postane savezni tuìlac (Nijesu ga glasali ni svi iz DPS-a), potpredsjednik SRS u Crnoj Gori upozorava da [u{ovi} ima mnogo felera, ne samo
kao tuìlac, nego i kao ~ovjek, te da ne bi bilo dobro po wega kada bi se objelodanilo sve ono {to Srpska radikalna stranka zna o wemu.
Darmanovi} sumwa da, ipak, postoji namjera da se odre|enim radwama
izazove Srpska radikalna stranka, da bude nemir u Crnoj Gori, i da joj se zabrani rad. Taj negativan odnos prema radikalima osje}a se i u crnogorskoj
Skup{tini, kaè Darmanovi} i dodaje da, mo`da, nekome smeta {to wihovi
poslanici nastupaju ne{to o{trije od drugih. Nijesmo ba{ toliko naivni
785
da bismo dozvolili sebi takav luksuz da sad neki ministar pravde, koji nas i
onako ne voli, donese rje{ewe o zabrani rada stranke, a na zahtjev tuìoca,
kaè Darmanovi}. âk i da prihvatimo da je Da~evi} ~inio neke prekr{aje, to nije razlog da stranka bude zabrawena.
Na pitawe da li neki ~lanovi Srpske radikalne stranke svojim ekscesnim pona{awem kvare imiy stranke i da li je mogu}e da Da~evi} bude opozvan, Darmanovi} je odgovorio da Srpska radikalna stranka nema ~lanova u
Crnoj Gori koji prave nered, te da, prema onome {to on zna, to ne moè da
se odnosi ni na Da~evi}a. Ukoliko bi se, pak, dokazala konkretna Da~evi}eva krivica u posledwem doga|aju, Darmanovi} ne odbacuje mogu}nost da on bude opozvan iz saveznog parlamenta, ali nije èlio da unaprijed o ne~em takvom donosi svoj sud. Kada odbacuje optu`be da u Srpskoj radikalnoj stranci
ima ekscesnih pojedinaca, Darmanovi} navodi i to da nije ta~na tvrdwa policije da su vinovnici napada na muslimanske barake u Nik{i}u ~lanovi
Srpske radikalne stranke. Mogu}e je da oni tako ne{to izjave, smatra on, ali
radi toga da bi olak{ali svoj poloàj. Darmanovi} tako|e tvrdi da Srpska
radikalna stranka nema nikakve veze sa ekscesnim doga|ajima u Zeti, iako su
i za to optuèni od strane vlasti.
Razjasnimo se pred kamerama
Izazivam predsednika Srbije Slobodana Milo{evi}a na TV duel, jer je
to najboqi na~in da direktno, pred milionskim auditorijumom, ukrstimo
stavove o svim politi~kim, ideolo{kim i strana~kim pitawima, izjavio je
Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke, na ju~era{woj konferenciji za {tampu.
Predizborno su~eqavawe lidera vladaju}e i najja~e opozicione stranke
je pravilo u ~itavom demokratskom svetu i Milo{evi} ne bi trebalo da odbijawem ovog duela pokaè da ne ceni svetske demokratske tekovine, poru~io je
[e{eq ~oveku koji ga je do skoro drào za omiqenog lidera opozicije.
[e{eq je i ju~e nastavio rafalnu paqbu po socijalistima. Rekao je da
SPS nema nikakvih izbornih aduta, da weni ~elnici izbegavaju svako javno
su~eqavawe sa liderima Srpske radikalne stranke, da ih je uhvatila panika
koja je dostigla takav nivo da Neboj{a ôvi} krivi opoziciju za sneg koji
pada u Beogradu.
Radikali su posebno o{tro osudili posetu Vladislava Jovanovi}a Libiji, nazvav{i je najve}im proma{ajem spoqne politike SRJ i Slobodana
Milo{evi}a.
Ko se solidari{e sa Libijom, zemqom koja je organizovala obarawe civilnih aviona, taj direktno radi protiv interesa srpskog naroda, rekao je
[e{eq i zatraìo smenu Savezne vlade, ministra Jovanovi}a i Radomana
Boòvi}a.
786
Pri~aju}i o saradwi sa ostalim opozicionim partijama, [e{eq je rekao da su nekada{wi sukobi bili iz principijelnih razloga, ali da sada
ima otopqavawa, i da je o~igledno da }e u budu}nosti biti i saradwe. [e{eq je tako|e pozdravio ~astan i po{ten stav Vojislava Ko{tunice povodom hajke na radikale i rekao da je DSS jedna od stranaka sa kojom je saradwa mogu}a.
Radikali su i daqe optimisti u vezi ishoda izbora u Srbiji i ne veruju
da }e SPS osvojiti ve}inu, jer ko bi sada glasao za wih ako do sada nije?
[e{eq tako|e smatra da nijedan glas Srpske radikalne stranke ne}e oti}i
Arkanovoj partiji: Niko normalan ne}e glasati za mafija{e, kaè on.
Odgovaraju}i na pitawe stranog novinara da li }e biti `rtva reìma,
[e{eq je rekao da on ne moè biti `rtva jer mu je pozicija tako povoqna da
mu sve ide u prilog. Ispekli smo politi~ki zanat, a na{ zavr{ni udarac
}e biti skidawe Slobodana Milo{evi}a sa vlasti, sada samo ~ekamo najpovoqniji trenutak, tvrdi vo|a radikala.
Obe}avaju}i da }e u slu~aju pobede Srpske radikalne stranke na izborima pomo} krajinama biti ve}a nego sada (i humanitarna i vojna), [e{eq
je pripretio socijalistima: [to budu teì udari reìma na Srpsku radikalnu stranku, to }e se reìm Slobodana Milo{evi}a raspasti sa ve}im
treskom.
Krivci su negde drugde
Dobrovoqci Srpske radikalne stranke nikada nisu bili paravojna formacija, jer su se uvek borili pod komandom i u sadejstvu sa jedinicama teritorijalne odbrane i vojske, a u nekim slu~ajevima i policije, tvrdi Vojislav
[e{eq, naj~e{}e apostrofiran politi~ar na temu organizovawa paravojnih formacija.
Na{ je deo posla bio da animirano qudstvo, naoruàwe je obavqala
vojska, komandovawe TO ili oficiri RS i RSK. Kao i u svakom ratu, i u
ovom je nesumwivo bilo ratnih zlo~ina i pqa~ke, ali dobrovoqci Srpske
radikalne stranke to nisu radili sistematski, organizovano, odnosno nije
postojala takva naredba sa na{e strane. Neke druge formacije dobrovoqaca,
koje su bile pod direktnom kontrolom srpskih vlasti, sistematski su iznosile ratni plen, ~ak i {leperima i to svi znaju, kaè [e{eq.
Ako je neki na{ dobrovoqac ne{to uzeo, to je bio pojedina~ni incident i za to se mora snositi individualna odgovornost. Za eventualne ratne
zlo~ine i sistematske pqa~ke odgovornost je na onima koji su komandovali:
na vojski i policiji, kaè vo|a radikala, najavquju}i da }e dokaze svojih optu`bi blagovremeno obelodaniti ako bude bilo potrebno. Srpski Sokolovi su formirani avgusta 1990. godine, jo{ od postavqawa balvana na granicama srpske zemqe i fa{isti~ke Hrvatske. Sokolovi su sastavqeni od gru787
pe studenata, koja je sa mnom na ~elu inicirala okupqawe rojalisti~ki i patriotski nastrojene omladine sa ciqem odbrane srpskog naroda, tvrdi Sini{a Vu~ini}, vo|a ove formacije, koji se nedavno okitio i titulom ~etni~kog vojvode.
Prema wegovim re~ima, Srpski Sokolovi su naoruàni uglavnom samoinicijativno, a najvi{e zaplewenim automatskim i poluautomatskim pu{kama; dok je oru`je zaduèno od TO bilo vra}ano u magacine po isteku smene. Od konstituisawa vojske RSK i RS Sokolovi su se, navodno, stavili pod
wihove jedinstvene komande.
Osim JNA, jedina paravojna formacija je bila posebna grupa u okviru
S^P, koju je oformio Vojislav [e{eq, bez znawa ve}ine funkcionera svoje stranke. Te grupe navodnih ~etnika, a zapravo kriminalaca i pqa~ka{a,
koji su po frontu prvili zlo~ine iz pqa~ka{kih pobuda, [e{eq je naterao
da wemu donose sav plen, optuùje Vu~ini}. Sukob ove dvojice vojvoda traje
ve} vi{e od godinu dana.
Ja li~no nikada nisam sara|ivao sa MUP-om Srbije, niti sa nekim od
dràvnih funkcionera. Za to nisam imao interesa, a i za{to bih kad se rat
nije vodio u Srbiji. Mislim da MUP Srbije nije sara|ivao ni sa jednom dobrovoqa~kom formacijom, a najmawe sa [e{eqem, jer smatram da u MUP-u
rade ~asni i po{teni qudi, pa bi mi bilo neshvatqivo da sara|uju sa kriminalcem, kaè Vu~ini}.
Borba, 7. decembar 1993. godine
Socijalisti ne mogu pobediti
Predsednik Srpske radikalne stranke, dr Vojislav [e{eq, izjavio je ju~e na tribini Gost Tanjuga da nakon izbora 19. decembra ne o~ekuje ve}e
promene u odnosima snaga u parlamentu Srbije.
Socijalisti ne mogu pobediti, rekao je [e{eq, i dodao da ne o~ekuje
ni ve}e odstupawe kada je re~ o broju poslanika Srpske radikalne stranke.
Lider SRS izjavio je da je opozicija dobila izbore 1992. godine, ali da
radikali tada nisu imali s kim da sara|uju, jer je, po wegovim re~ima, Demokratska stranka bila isuvi{e slaba, a radikalima nije odgovarao stav DEPOS-a o nacionalnom pitawu.
On je precizirao da bi radikali nakon izbora mogli da sara|uju sa DS i
Demokratskom strankom Srbije zbog, rekao je, radikalne promene wihovog
stava po nacionalnom pitawu, ali je iskqu~io saradwu sa socijalistima,
Strankom srpskog jedinstva i DEPOS-om.
[e{eq je napomenuo da je ciq Srpske radikalne stranke oduvek bio
obarawe Slobodana Milo{evi}a. Ako imamo dovoqno snaga u Skup{tini,
obori}emo Milo{evi}a parlamentarnim putem, ali ne damo da to radi neko
iz inostranstva i da radi na silu, istakao je.
788
Borba, 10. decembar 1993. godine

SPS je ve} svesna izbornog poraza
Vanredno stawe u Srbiji ve} postoji, institucije odlu~ivawa su paralisane, dokaz za to je i ono {to se desilo u Saveznoj skup{tini, izjavio je Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke, na ju~era{woj konferenciji za {tampu.
Potezi SPS-a u posledwe vreme dokazuju na{u tvrdwu da su socijalisti u panici, da su svesni izbornog poraza koji im predstoji i da stoga prave
mnoge pogre{ne korake, dodaje [e{eq.
Lider radikala je izjavio da optu`be SPS na ra~un radikala nisu proizvele nikakvu {tetu po Srpsku radikalni stranku, jer srpski narod zna ko
su kriminalci, a ko ne. [e{eq tako|e tvrdi da su sve optu`be socijalista
la`ne i dodao da je od svih uhap{enih ~lanova Srpske radikalne stranke sada samo jedan u zatvoru, dok su ostali pu{teni zbog nedostatka dokaza.
Komentari{u}i rad Stranke srpskog jedinstva i wihov izborni slogan
Mi drìmo re~, [e{eq je rekao da niko u Srbiji ne veruje da Arkan drì
re~, ali svi znaju da drì reket. Wegovi qudi su nedavno oteli nekoliko
cisterni sa naftom koju su uvezli privatnici i sada tu naftu Arkan mirno
prodaje kao da je wegova, a policija ni{ta ne preduzima, tvrdi [e{eq.
Odgovaraju}i na novinarsko pitawe {ta o~ekuje od susreta Milo{evi}
Oven i Milo{evi} Tu|man, lider radikala je rekao da u su{tini ne o~ekuje ni{ta, jer takvi razgovori ni do sada nisu dali nikakav pozitivan rezultat. Kad god Milo{evi} ode na neke pregovore situacija se pogor{a, uvek
je boqe kada se time bavi neko iz Savezne vlade. Kakav god da je recimo Radoje Konti}, on boqe radi svoj posao, objasnio je [e{eq.
Na pitawe stranog novinara da li veruje u ujediwewe srpskih zemaqa,
[e{eq je odgovorio da je takav razvoj situacije neposredna budu}nost i da
}e Srbija, Crna Gora, RS i RSK uskoro biti jedinstvena dràva.
Politika, 4. decembar 1992. godine
Radikali strahuju od atentata
Srpska radikalna stranka pozdravqa kandidaturu saveznog premijera
Milana Pani}a za predsednika Srbije. Lider stranke, dr Vojislav [e{eq,
zato traì od Republi~ke izborne komisije da Pani}u prihvati nominaciju
za predsedni~ki presto, iako nema dokaza da je prebivali{te prijavio pre
vi{e od godinu dana.
Na ju~era{woj redovnoj konferenciji za novinare Srpske radikalne
stranke, [e{eq je objasnio da je premijer ro|en u Beogradu, tu mu je prebivali{te, odlaskom u inostranstvo on se nije odjavio jer je pobegao iz zemqe. Treba mu prihvatiti kandidaturu, jer je daleko ve}a politi~ka {teta
ako mu se uskrati mogu}nost da u|e u predsedni~ku trku, smatra predsednik
789
Ako je neko u prvi mah pomislio kako su srpski radikali u~inili ogroman zaokret prema Milanu Pani}u, naravno, debelo se prevario. Iza, uslovno re~eno, podr{ke srpskih radikala Pani}evoj kandidaturi za predsedni~ku fotequ, leè sasvim drugi motivi. [e{eq je to ovako obrazloìo.
Pani}evom kandidaturom bi}e stavqena ta~ka na sve wegove dosada{we izdajni~ke napore, jer }e biti poraèn do nogu.
Na pitawe novinara ima li i kakve uloge predsednika Dobrice ]osi}a,
da li je wegova ideja da se Pani} kandiduje za predsednika Srbije, [e{eq je
odgovorio da u to ne veruje. ]osi} je patriota, nije izdajnik, ali u posledwe
vreme pravi velike politi~ke propuste, kao da je izgubio glavu, smatra [e{eq. Vo|a radikala za to optuùje predsednikove specijalne savetnike.
Vojislav [e{eq optuìo je ju~e premijera Pani}a i da, kako je rekao,
me{etari na Kosovu i Metohiji poku{avaju}i da [iptare nagovori da iza|u na izbore, a vrbuje qude i po Crnoj Gori.
Na ju~era{woj konferenciji za novinare, [e{eq je izneo stav da Srpska radikalna stranka nastavqa kampawu, ali odustaje od javnih skupova i mitinga. Za{to radikali ne}e mitingovati? Predsednik stranke kaè da su
obave{teni kako neke kriminalne bande, strane obave{tajne slu`be u dosluhu sa ministrom pravde pripremaju niz teroristi~kih akcija i napada na
pripadnike Srpske radikalne stranke, posebno wene ~elnike.
Atentati su posebno bili planirani za na{e promotivne skupove u
Nik{i}u i Beranama, veli [e{eq, dodaju}i da ~ak ima pouzdanih informacija kako su u tu svrhu dobavqeni specijalni katapulti za ru~ne bombe, dometa do 300 metara. Imamo mo}no obezbe|ewe, ali se pla{imo straha civila
i, da bismo to spre~ili, mi }emo odràvati mitinge.
îtav niz ujdurmi
Zbog zata{kavawa kriminalne afere u takozvanom slu~aju @ivote Pani}a, Slobodan Milo{evi} }e morati i krivi~no da odgovara, izjavio je na
ju~era{woj konferenciji za {tampu Vojislav [e{eq, predsednik Srpske
radikalne stranke, i potom podelio novinarima fotokopirani izve{taj Dràvne komisije upu}en jo{ letos Vrhovnom savetu odbrane.
Taj izve{taj, kaè [e{eq, potvr|uje sve optu`be radikala o korumpiranosti vojnog i dràvnog vrha. [e{eq tvrdi da je Milo{evi}, nezadovoqan izve{tajem, traìo wegovu dopunu, a kako je i dopuna potvrdila nepravilnosti poslovawa vojske, Milo{evi} je stvar zata{kao spre~avaju}i usvajawe izve{taja i zabrawuju}i da se on pojavi u javnosti.
Izve{taj je nastao po~etkom leta povodom optu`bi radikala da tada{wi na~elnik General{taba @ivota Pani} u~estvuje u kriminalnim radwama omogu}uju}i privatnoj firmi svog sina Gorana, da posluje sa vojskom.
Dràvna komisija je te optu`be uglavnom potvrdila. Ustanovqeno je da su
790
poslovi firme Kentaur (Gorana Pani}a) sa Prvom vojnom obla{}u otpo~eli u vreme dok je wom komandovao Pani} senior.
Da bi se napravio prostor za robu koju je nudio Kentaur raskinuti su
ugovori sa Vojnom ustanovom Kara|or|evo i PIK Takovo. Dràvna komisija je utvrdila da je tako na~iwena {teta vojsci u pribli`noj vrednosti
15 tona krompira, 9 tona meda, dve tone deteryenta, 300 hiqada paketi}a toalet papira... Komisija je tako|e utvrdila da firma Gorana Pani}a nije
uredno pla}ala porez, zbog ~ega je protiv wega podneta krivi~na prijava. Interesantno je da je Kentaur jedina privatna firma koja je u 1993. poslovala
sa vojskom.
Ostatak konferencije za {tampu radikali su posvetili predizbornim
i strana~kim temama. Najavili su potpisivawe zahteva za zakazivawe sednice Ve}a gra|ana Savezne skup{tine. Rasprava o finansijskoj mafiji mora
biti nastavqena makar i posle izbora, osim ako socijalisti ukinu Skup{tinu, tvrdi [e{eq.
Lider radikala se ju~e izjasnio protiv u~e{}a Slobodana Milo{evi}a
i Momira Bulatovi}a na novim pregovorima o BiH: Milo{evi} je morao
ostati dosledan i odbiti pregovore do ukidawa sankcija, a ne da tr~i ko ku~e na svaki poziv sa Zapada, kaè [e{eq. Uz tvrdwu da su mirovni pregovori stvar Republike Srpske, on je dodao da je RS danas priznatija od SRJ, jer
ima sposobnije i pametnije rukovodstvo.
Odgovaraju}i na pitawe novinara {ta Srpska radikalna stranka sprema pred izbore, [e{eq je rekao da ne zna ta~no, ali da neki udar sigurno
sledi. Po wegovim informacijama, mogu} je neki incident na skupovima
@eqka Ra`natovi}a, koji bi opravdao uvo|ewe vanrednog stawa.
Predsednik Srpske radikalne stranke je nagovestio da }e, ako do|e na
vlast, dati aboliciju Jezdimiru Vasiqevi}u kako bi {ef Jugoskandika do{ao da svedo~i o finansijskim mahinacijama u SRJ.
Po{to je rekao da je izve{taj Dràvne komisije klasifikovan kao dràvna tajna sa oznakama strogo poverqivo, pitali smo Vojislava [e{eqa
da li mu sada preti hap{ewe zbog odavawa tajne.
Moraju mi prvo oduzeti imunitet, a za to moraju sazvati sednicu Skup{tine. Po{to je krivi~no delo i nepokretawe postupka, dovedeni su u te{ku situaciju. Mi ih prakti~no izazivamo da pokrenu tu proceduru, kaè
[e{eq.
[e{eq: U @enevu neka ide Konti}
Srpski radikali se protive u~e{}u Slobodana Milo{evi}a i Momira
Bulatovi}a na novoj konferenciji o krizi u biv{oj Bosni i Hercegovini.
Uostalom, ako neko i treba da ide u @enevu, onda su to predstavnici Savezne
Republike Jugoslavije dr Radoje Konti}, predsednik Savezne vlade, i Vla791
dislav Jovanovi}, savezni ministar za spoqne poslove, re~eno je na ju~era{woj konferenciji za novinare Srpske radikalne stranke.
Lider SRS, dr Vojislav [e{eq, prigovorio je Slobodanu Milo{evi}u,
predsedniku Republike Srbije, {to nije ostao dosledan svom stavu koji je
izrekao u nedavnom intervjuu datom urednicima doma}ih medijskih ku}a da
vi{e ne}e u~estvovati na me|unarodnim konferencijama, dok se ne skinu
sankcije nametnute SRJ, odnosno Srbiji i Crnoj Gori. Ovako ispada, dodaje
dr [e{eq, da je predsednik Milo{evi} jedva do~ekao da ga posle mesec dana ponovo pozovu, pa da poslu{no potr~i u @enevu.
Milo{evi}a i Bulatovi}a, po [e{equ, evropski pregovara~i zovu samo da bi preko wih i uz wihovu pomo} vr{ili dodatni pritisak na dr Radovana Karayi}a. U vezi sa tim, srpski radikali pozivaju rukovodstvo Republike Srpske da ne popu{taju nikakvim pritiscima, pogotovu ne onim iz Beograda i Podgorice.
Na pomenutoj me|unarodnoj konferenciji srpsku stranu }e, smatra [e{eq, i daqe ucewivati da pruì nove teritorijalne koncesije, uz obe}awe
da }e se navodno razmotriti suspenzija svih sankcija na odre|eno vreme.
Srpska radikalna stranka, odnosno weni poslanici u saveznom parlamentu, potpisali su zahtev u kome se traì nastavak sednice Ve}a gra|ana,
koja bi trebalo da se zakaè za 1. decembar. Naravno, ovaj zahtev, koji }e biti podnet danas u podne, potpisan je zajedno sa ostalim parlamentarnim opozicionim strankama.
Srpska radikalna stranka je, rekao je u razgovoru sa novinarima dr Vojislav [e{eq, do{la u posed izve{taja o slu~aju Pani}. Prema ovim dokumentima koje je [e{eq pro~itao, preduze}e Gorana Pani}a (sina @ivote
Pani}a) Kentaur zakqu~ilo je {est ugovora sa organima nabavke Prve armije. Prvi ugovor je zakqu~en u vreme kad je @ivota Pani} bio komandant
Prve vojne oblasti. Isplate prema pomenutom preduze}u imale su prioritet, a ono nije po{tovalo rokove iz ugovora. U dopunskom izve{taju komisije, pak, govori se da na uvid nisu dostavqena dokumenta o zapleni novca i drugih hartija od vrednosti iz finansijskih i drugih ustanova u Vukovaru, zatim
da je pomenuti novac Gardijska brigada zadràla vi{e od mesec dana, pa ga
tek onda predala Trezoru Narodne banke Jugoslavije... Nema dokumenata ni o
zaplewenih 450, odnosno 150 (brojke se razli~ito navode) vozila...
ûvawe pomenutog izve{taja pod dràvna tajna je krivi~no delo, ovo
govori o ume{anosti Slobodana Milo{evi}a u zata{kavawu korupciona{ke afere, zbog ~ega bi on morao i krivi~no da odgovara, tvrdi dr [e{eq.
Moè li se dogoditi da vi odete i na sud zbog otkrivawa dràvne tajne
i te{kih optu`bi upu}enih predsedniku Milo{evi}u? usledilo je pitawe.
Oni sad mogu protiv mene da pokrenu krivi~nu prijavu. No, pre toga bi
morali da mi skinu poslani~ki imunitet, a za to je nophodna sednica Ve}a
gra|ana. Sumwam, me|utim, da }e je sazvati.
792

[e{eq: SRS i SPS zastupaju srpski nacionalni interes
Predsednik Srpske radikalne stranke, Vojislav [e{eq, izjavio je ju~e
na tribini Gost Tanjuga da, od opozicionih stranaka, jedino SRS zastupa
srpski nacionalni interes.
On je dodao da Socijalisti~ka partija Srbije tako|e zastupa taj interes,
naro~ito kad se, kako je rekao, pribliàva stavovima Srpske radikalne
stranke o re{avawu srpskog nacionalnog pitawa.
[e{eq je definisao srpski nacionalni interes u nekoliko ta~aka: da
svi Srbi koji su ìveli u biv{oj SFRJ budu u jednoj dràvi, zatim, da se srpska politika kreira iskqu~ivo u Srbiji, da se obnovi moderna ekonomija i
da se izgradi pravna dràva koja }e se bazirati na socijalnoj pravdi.
Prema [e{eqevim re~ima, Srpska radikalna stranka nema svog kandidata za predsedni~ke izbore u Srbiji, jer smatra da wihov kandidat ne bi
imao {anse da dobije vi{e od 50 odsto glasova.
Osim toga, srpski radikali su protiv toga da se bira novi predsednik
Srbije pre isteka mandata sada{weg predsednika.
Lider Srpske radikalne stranke je naglasio da wegova stranka ima
ozbiqne kriti~ke primedbe na pona{awe predsednika SRJ Dobrice ]osi}a,
a da premijera Milana Pani}a, kako je rekao, smatra izdajnikom.
[e{eq je ocenio da }e ]osi} posle izbora, ako Pani} ode, morati da
podeli wegovu sudbinu, jer mu daje podr{ku.
Vo|a radikala je rekao da Srpska radikalna stranka nema paravojne
formacije. ^lanovi te stranke, kao dobrovoqci, u~estvuju u vojsci i policiji Republike Srpske Krajine i Republike Srpske i pod wihovom su komandom, objasnio je [e{eq.
Po wegovim re~ima, ako me|unarodne snage interveni{u u Bosni, Srpska radikalna stranka ne}e ostaviti Srbe. Svet }e imati novi Vijetnam.
Upitan {ta misli o tome {to su ga neke me|unarodne organizacije stavile na liste ratnih zlo~inaca [e{eq je odgovorio da su te organizacije
u slu`bi ameri~ke vlade, nagla{avaju}i da se ponosi {to se na{ao na tim
listama, zajedno s drugim borcima za srpski narod, kao {to su Radovan Karayi} i general Mladi}.
Skup{tina Srbije donela je odluku da se za narodnog poslanika dr Vojislava [e{eqa primewuje imunitet u postupku po krivi~noj tu`bi privatnog tuìoca dr @arka Gavrilovi}a kod êtvrtog op{tinskog suda u
Beogradu.
Gavrilovi} je protiv [e{eqa podneo tu`bu zbog klevete. Naime, [e{eq je rekao da je Gavrilovi} srebroqubac, tako da novac za Svetosavsku
stranku prikupqa u inostranstvu, a zadràva ga za sebe. Pored ove prve tu`be, Gavrilovi} je podneo i drugu zbog [e{eqevih izjava u novinama u nameri da na{kodi ~asti i ugledu tuìoca.
793

Bliskost SPS i SRS
Predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq, izjavio je na
tribini Gost Tanjuga da, ako se neko nekome pribliàvao, onda se Socijalisti~ka partija Srbije (SPS) pribliàvala Srpskojr adikalnoj stranci, a
ne srpski radikali vladaju}oj stranci u Srbiji, javqa Tanjug.
[e{eq je naglasio da se Srpska radikalna stranka razlikuje od SPS-a
po svim ta~kama politi~kog, ekonomskog i socijalnog programa, ali da je dodirna ta~ka u sli~nim, podudarnom stanovi{tu o nacionalnom pitawu.
Srpska radikalna stranka jedina od opozicionih stranaka zastupa srpski nacionalni interes, smatra [e{eq i dodaje da SPS tako|e zastupa taj
interes, naro~ito kad se, kako je rekao, pribliàva stavovima Srpske radikalne stranke o re{avawu nacionalnog pitawa.
[e{eq je definisao srpski nacionalni program u nekoliko ta~aka: da
svi Srbi koji su ìveli u biv{oj SFRJ ìve u jednoj dràvi, zatim da se srpska politika kreira iskqu~ivo u Srbiji, da se obnovi moderna ekonomija zasnovana na privatnoj svojini i da se uspostavi pravna dràva koja polazi od
na~ela socijalne pravde.
Lider Srpske radikalne stranke kaè da nema ni{ta protiv toga se se
socijalisti neprekidno i javno ogra|uju od Srpske radikalne stranke.
Samo kada uporedite na{ program, kakav je bio u startu, vide}ete da smo
ostali dosledni onome za{ta su neki svojevremeno i u zatvor i{li, rekao je
[e{eq.
Prema re~ima [e{eqa, Srpska radikalna stranka nije predloìla
svog kandidata za predsednika Srbije, jer procewuje da (ne~itko) mogao dobiti vi{e od (ne~itko) glasova. Drugi, mo`da jo{ va`niji razlog, jeste taj {to
stranka smatra da do predsedni~kih izbora nije ni trebalo da do|e.
O tome kojeg predsedni~kog kandidata }e javno podràti, Srpska radikalna stranka }e ovih dana odlu~iti na Izvr{nom odboru stranke, rekao je
[e{eq, i dodao da to sigurno ne}e biti Milan Pani}.
Na pitawe o eventualnoj koaliciji nakon izbora, [e{eq je napomenuo
da Srpska radikalna stranka ne bi pristala da u|e u koaliciju sa strankom
koja ima dovoqan broj poslani~kih mesta da moè sama da formira vladu.
Mi bismo u{li u koaliciju samo onda ako bez nas ta vlada ne bi bila
mogu}a, istakao je [e{eq.
[e{eq smatra da su, kako je rekao, pored Srpske radikalne stranke,
Srpski pokret obnove ili DEPOS i Demokratska stranka ozbiqne opozicione stranke.
Ostale stranke, osim stranaka nacionalnih mawina, po wegovim re~ima,
povremeno samo na papiru i na medijima otimaju prostor ostalim politi~kim faktorima.
794
On je precizirao da Srpska radikalna stranka nema neke posebne kontakte ni sa vladaju}om, ni sa opozicionim strankama.
Od kada je formirana Srpska radikalna stranka nikada se nismo sastajali sa rukovodstvom bilo koje politi~ke stranke, istakao je [e{eq.
[e{eq: Izbori demokratski
Lider Srpske radikalne stranke, dr Vojislav [e{eq, u izjavi za Radio
Beograd, u ju~era{woj emisiji Novosti dana, ocenio je protekle izbore
kao demokratske, u kojoj su gra|ani imali prilike da iskaù svoj sud o programima stranaka.
Ocewuju}i uspeh koji su radikali postigli na izborima, [e{eq je izme|u ostalog rekao: O~ekivali smo takve rezultate. Stranka je stekla stabilno bira~ko telo.
Komentari{u}i prigovore iz izbornog {taba Milana Pani}a na regularnost izbora za predsednika Republike Srbije i wegov neuspeh na izborima, prema prvim objavqenim rezultatima, predsednik Srpske radikalne
stranke, dr Vojislav [e{eq, izjavio je da to i nije neko veliko iznena|ewe,
s obzirom da se radi o ~oveku koji ho}e okupaciju Jugoslavije. Gospodin Pani} bi hteo izbore svake nedeqe, sve dok ne pobedi, dodao je on.
Dr Vojislav [e{eq je izrazio nadu da }e skup{tine biti konstituisane u zakonskom roku, a na pitawe novinara {ta }e se desiti ako DEPOS ostane pri svom stavu da su izbori neregularni, on je rekao: Neka se wihovi poslanici povuku iz Skup{tine, neka ukinu stranku i neka prestanu da se bave
politikom.
24. decembar 1992. godine
Narod je rekao
êstitam vam na ponovnom izboru za predsednika Srbije i èlim svako dobro, odli~no zdravqe i uspeh u poverenom radu ovako po~iwe prva ~estitka koja je stigla Slobodanu Milo{evi}u ju~e iz Amerike, a koju je uputio prota Stojiqko Kajevi}, {iroj javnosti Srbije poznat po nastupu na Televiziji Beograd u emisiji Razgovor s povodom.
U poduèm tekstu ~estitke kaè se da je srpski narod opet rekao da niko i nikada ne}e mo}i da mu nametne gospodara sa strane, uprkos pretwi naci-fa{isti~kih sila ovog sveta.
Vi ste izabrani i odneli pobedu uprkos i, naàlost, poruci srpskog arhijereja narodu da ne glasa za bezbo`nike. Oni nisu rekli ko su bezbo`nici
i da li ih ima i u wihovim redovima. Umesto da se mole Bogu za vas, iako ne
verujete (oprostite ako gre{im), jer oni veruju (ne svi), oni se upli}u u poslove Cezarove prirode kao da su inkvizitori. Mislim da je na{ srpski na795
rod vi{e verovao glasu svoje savesti, nego apelima onih koji nisu sveznaju}i,
niti bezgre{ni, kaè se u ~estitki.
Na kraju ~estite, prota Kajevi} moli predsednika Milo{evi}a da {to
pre donese zakon ili rezoluciju kojom }e pozvati sve stare i nove politi~ke
i ekonomske emigrante da se slobodno vrate u Srbiju.
Intervju, 24. mart 1995. godine
[eici iz Slavonije
U Republici Srpskoj Krajini je ponovo vru}e. Krajinske vojvode biju
bitku izme|u sebe u Kninu, dok se drugo oko u glavi Slavonija, Barawa i zapadni Srem bave prizemnijim stvarima. Vukovar je postao Havana pre Kastrove revolucije. Kriminalci svih profila osetili su mogu}nost da vr{qaju ovde kako im je voqa. Ima mnogo ovih iz Srbije, Vojvodine i Beograda posebno, ali i dosta Rusa. Doda{ li tome ove doma}e i one iz Knina, j.... mu
mater ako rat nije bio boqi. Idite u policiju, pitajte ko su U~a, Profesor,
Jovica, kriminalci koje dràva ne hapsi. Pitajte za firme Korleone,
Predrag i Nenad i kako je izvesni Jovica Vu~enovi} digao 32 miliona maraka od nafte..., pri~aju mi qudi na vukovarskoj pijaci koja se po ponudi i
cenama ni po ~emu ne razlikuje od Bajlonove.
Qudi zastra{eno pri~aju o teroru ovda{wih mo}nika i kaù boje se najvi{e Leskov~evih radikala. Taj Leskovac koji samo {to nije davao dobrovoqne priloge HDZ-u danas mi glumi velikog Srbina, pitaj ga kako je sa Bakrenim vaqao bakar, kaè dobrovoqac iz Pa~etina. Ovde qudi nerado govore, jer, kaù, glava moè za~as da odleti. Samoubistva i mu~ka ubistva, nalik na ona iz Verèsovih Krvoloka, postala su deo vukovarske svakodnevice, ali oni koji su se vratili u ovaj sablasni grad tvrde da je i tu boqe nego u
Srbiji gde su im kao posledwim bednicima udeqivali litru uqa i kilogram
pra{ka.
U vukovarskoj policiji tako|e }ute i nevoqno sleù ramenima. Preporu~uju mi da idem u Knin i pitam o kriminalu. Ovde se ne krije animozitet
prema Kninu jer, kaù, opqa~kali su ih, a sada im je i to malo, pa wihovi emisari dolaze u Vukovar i osnivaju fantomske firme.
ôvek koji je proveo gotovo dve godine, s jednom nogom u Kninu, a drugom
u Pa~etinu (selu sa oko 200 doma}instava izme|u Vinkovaca i Osijeka i oko
200 metara od prvih hrvatskih rovova kod mesta Nu{tar) svakako je Goran
Hayi}, biv{i prvi ~ovek Republike Srpske Krajine, danas predsednik SDS
Svih srpskih zemaqa. Nedavni boravak Hayi}a u @enevi ponovo ga je izvukao u javnost, pa su neki listovi objavqivali kalkulacije o tome da li je
Hayi}eva misija u najve}em {vajcarskom gradu bila tempirana u vreme naj~e{}e sva|e Marti}a i Mikeli}a i da je ona ozna~ila wihov ponovni povratak u politiku prekodunavskih Srba.
796
Goran Hayi} ìvi, tvrdi, u svom rodnom mestu i isti~e da je la` stan koji mu se pripisuje u Novom Sadu. Do biv{eg prvog ~oveka RSK vodi me wegov biv{i {ef protokola gospodin Zoran Mandi}, novosadski biznismen,
koji je jednom bio i hap{en zbog bliskih veza sa rukovodstvom RSK. O tom
incidentu smo se prethodno informisali kod advokata gospodina Mandi}a,
Dragana Gojkovi}a: U avgustu 1993. Mandi} je prilikom jedne rutinske policijske kontrole razoruàn, uhap{en i zadràn u pritvoru, bez obzira na to
{to je imao uredne papire. Ovim je, u stvari, RSK stavqena, iako je i de fakto i de jure bila priznata od SRJ, u poloàj ostalih evropskih dràva, a Goran Hayi} tretiran je neadekvatno. Sud je usvojio moje primedbe i Mandi} je
bio pu{ten, ali je tuìlac gonio do Vrhovnog suda Srbije, gde je morao da
svedo~i i sam Hayi}. Kada je Mandi} oslobo|en, kabinet predsednika RSK
pisao je tada{wem predsedniku Vlade Nikoli [ainovi}u da se zapleweno
oru`je vrati, po{to je ono vlasni{tvo kabineta predsednika RSK. Nikad
nije dobijen odgovor.
Nekada{wi prvi ~ovek Republike Srpske Krajine poseduje belu, u{orenu, tipi~nu slavonsku ku}u. Ovde sam sa Arkanom bio svaki dan, bombe su
praskale na sve strane, ako ni zbog ~ega drugog, a ono zbog svoje li~ne hrabrosti, zbog toga je @eqko sedeo na sednicama Vlade. Za razliku od svog novog
imiya baziranog na Armanijevim i Versa}eovim kreacijama koje je nosio dok
je bio dràvnik, Goran Hayi} me prima u kapinoj trenerci sa obaveznim
pejyerom za pasom, opravdavaju}i u potpunosti konstataciju novinara Veniti fera Pij Yej Altmana koji mu ga je sretnuv{i ga jednom prilikom u Interkontinentalu opisao kao ~oveka kose i brade crne kao gavranovo krilo, raspu}inskog izgleda i grozni~avog sjaja u o~ima, daleko zagledanih u maj~icu Rusiju... Uz obilate koli~ine koka kole iz limenki razgovor moè da
po~ne.
Moj nedavni boravak u @enevi nikakve veze nema sa kalkulacijama oko
nekog eventualnog come baka u politiku RSK. Uostalom, nikada se nisam
ni povukao iz politike. U [vajcarsku sam bio pozvan od strane nevladine
organizacije Svetske srpske zajednice i wenog predsednika Mi{e Milo{evi}a. Oni su i sponzorisali moj boravak tamo. Ciq je bio da ukaèm na
opasnost koja bi nastala u slu~aju otkazivawa mandata UNPROFOR-u, ali i
na stalno kr{ewe qudskih prava u nekada{woj jugoslovenskoj republici Hrvatskoj. Nisu mi dozvolili da se pojavim za govornicom na sednici Konferencije o qudskim pravima, iako sam poku{ao da govorim preko Svetskog
udruèwa federalista, jer je predsedavaju}i bio iz Malezije, velike islamske dràve. Me|utim, moj boravak u @enevi nije bio bez rezultata. Razgovarao sam sa predstavnicima nama prijateqskih zemaqa kao ~lanica Kontakt
grupe, i to sa Kinezima, Rusima, Grcima i Italijanima. Odrào sam konferenciju za {tampu koja je bila odli~no pose}ena, bio gost na {vajcarskom radiju... Znate, dok sam se bavio politikom na najvi{em nivou, uvek sam se rukovodio zlatnim pravilom da nikad svoju zemqu i sebe ne dovedem pred politi797
ku svr{enog ~ina. Kada je stigao plan Z-4 u Knin i mi ga odbili, to je katastrofa. Trebali smo pre toga da idemo u @enevu, Wujork da kaèmo {ta ho}emo, a {ta ne, i da se to spre~i u startu... Li~no, ne verujem da }e se UNPROFOR-u otkazati mandat, ali mi ne}emo prihvatiti ni promenu mandata mirovnih snaga, kao ni izlazak UNPROFOR-a na granicu priznate Republike
Hrvatske i Srbije. Nadam se da je i moja malenkost spre~ila da se mandat na
takav na~in promeni, ali jo{ se sva{ta moè o~ekivati.
[ta vi li~no o~ekujete?
Kona~na odluka svetske zajednice bi}e nepovoqna po srpski narod,
{to verovatno zna~i krajem godine ratni rasplet na{e drame.
Kako komentari{ete nedavne doga|aje u Kninu i sukobe na relaciji
Marti} Mikeli}?
Nisu uputna takva razra~unavawa. Li~e mi na onu staru dok ku}a gori
baba ~e{qa kosu. Ovo nije prvi put da je jedan od te dvojice u sva|i sa svima.
Evo sada, u ovom mandatu sa qudima koji su ga doveli na to mesto. Ne smemo
da dozvolimo da na{e sva|e iza|u pred narod, a kamoli pred svet. Ukoliko su
se problemi nagomilali treba da se sastanemo i kaèmo: Brate, ovo zasad
ne}e i}i u javnost, ali kad se sve ovo zavr{i, odgovara}e{ i ne}e{ se provu}i. Ina~e, mislim da gospodina Mikeli}a prili~no neargumentovano optuùju po{to je dosta u~inio na sre|ivawu ekonomskog stawa u RSK koje je do
wegovog dolaska u svakom pogledu bilo u kolapsu. Ju~e je, uostalom, bila
Skup{tina i koliko je Marti} bio u pravu pokazalo je glasawe, jer je za Mikeli}evo razre{ewe bilo svega 13 poslanika, iako je bilo 20 potpisnika za
Marti}ev zahtev. Ne slaèm se da je Bora eksponent beogradske politike.
Sva|a izme|u wega i Marti}a traje ve} mesecima i dosta je u~inio, s obzirom na sve pritiske. îni mi se da i nije mogao boqe.
Na posledwim izborima u RSK u~estvovali ste kao predsedni~ki kandidat zajedno sa Marti}em, Babi}em, Leskovcem... Mnogi tvrde da je u izboru
za predsednika Krajine bilo mnogo nepravilnosti.
Sigurno je da su izbori u~vrstili na{u dràvnost i RSK je sada mnogo vi{e dràva nego pre wih. S obzirom na to da sam i ja bio u~esnik tih izbora, bilo bi nekorektno bilo {ta negativno da pri~am o svojim konkurentima. Po broju poslanika u Skup{tini jasno je da je gospodin Babi} imao najvi{e simpatija naroda od svih nas. Drugi krug za izbor predsednika ne bih
komentarisao, ali mi znamo kako je bilo i moèmo o tome privatno da pri~amo. Od svih qudi koji su nosili dràvotvorni pokret srpskog naroda,
ostao je samo Babi} sa nekolicinom svojih saradnika, a svi drugi su odba~eni, tu ra~unam i sebe, pred naletom, kako kaè Bala{evi} nekih novih klinaca. Kada se Kara|or|e spremao na u stanak govorio je vojvodama da zaborave svoja me|usobna trvewa i ~arke, jer imaju zajedni~ki ciq osloba|awe
od Turaka. Osnovni ciq mog bavqewa politikom jeste borba da u dogledno
vreme RSK postane sastavni deo Srbije sa glavnim gradom Beogradom. Sad li
}u to ostvariti kao borac u rovu ili na nekoj funkciji nema veze. Mislim da
798
je i Babi} bio dosledan u svojoj politici, s tim {to je on napravio kardinalnu gre{ku ne prihvataju}i Vensov plan, isti ovaj {to sada afirmi{e i pozdravqa. Ovo mu zameram kao prijateq, po{to smo ostali u odli~nim odnosima i posle mog izbora za predsednika RSK u Borovu Selu. Ina~e, na predsedni~kim izborima Babi} je imao oreol mu~enika, Milan Marti} patronat iz Beograda, Leskovac podr{ku [e{eqa. Narod nije glasao za li~nosti,
ve} za one koji su stajali iza wih. Meni su oni koji su za vreme mog mandata
dobili posao zamerali {to nisu dobili boqi, oni kojima sam dao auto {to
nije luksuzniji i sli~no.
Pa, i vi ste po mnogima igra~ vlasti u Beogradu.
Mediji koji su agitovali za predsednika Marti}a u~inili su svoje, ali
moj stav prema zvani~nom Beogradu nije se ni za dlaku promenio. Igra~ sam
koji ostaje dosledan na svom putu i ne mewa lako klupske boje. Li~no, kao mali Perica mogu da budem zbog ne~eg nezadovoqan, ali nemam prava da se àlim, jer su verovatno pametni qudi procenili da tako treba da bude.
Mislite li da }e predsednik Srbije, prite{wem pretwom, odnosno novim sankcijama, da prizna Hrvatsku, kako tvrde neki beogradski politi~ari?
Iz svega ovoga je ta~no da je predsednik Milo{evi} pritisnut neopravdanim sankcijama zbog za{tite Srba izvan Srbije. Ako bih ja svega jedan
posto sumwao da }e predsednik da nas izda, ne bih radio ovo {to radim. Iz
svega {to je u~inio, a u~inio je mnogo, Milo{evi} nas nikad ne}e izdati, ve}
samo traì put da srpskom narodu olak{a muke i da pro|emo sa {to mawe
`rtava. Milo{evi} da je hteo da nas izda to bi u~inio ranije i za{to bi sada od cara Lazara i Milo{a Obili}a pre{ao na stranu Brankovi}a. I da ga
je rukovodstvo Republike Srpske vi{e slu{alo brè bi i lak{e ostvarili
svoju dràvu.
Za vreme va{eg mandata kao predsednika RSK objediwena su ministarstva odbrane Krajine i RSK.
Ta~no, a nedavno formirawe Vrhovnog saveta odbrane je samo formalni ~in. Ta~no je i da sam kao predsednik rekao na Skup{tini RS u Bawaluci
da ako padne jedna granata na Bawaluku ili Pale da }e se smatrati kao da je
pala na Knin i da }emo zajedno stati u odbranu.
Kako onda doìvqavate rampe na Drini?
Bio sam prisutan kada je visoki funkcioner RS, blizak Radovanu Karayi}u, rekao da su se pre{li {to su ulazili u Gora`de, i da je trebalo poslu{ati Slobodana Milo{evi}a, pa ne ulaziti u taj grad, {to je bilo jasno
i po politi~kim i po vojnim procenama. Ulazak u Gora`de vratio nas je na
po~etak krize u Bosni. Normalno je da rampe na Drini te{ko doìvqavam,
ali izgleda da su one neminovnost. Znate, za mene je najsrpskiji deo Republike Srpske potez od Bawaluke do Knina, zna~i Grahovo, Petrovac, Drvar... Tamo je narod doìveo velike progone posle posledwe muslimanske ofanzive.
Ovo znam jer sam u stalnom kontaktu sa na{im generalom Savom Stuparom
koji je tamo. Narod se odande masovno iseqava i {ta }e nam vredeti srpska
799
zemqa, ako se spale ku}e i ne ostane nijednog Srbina. Da nije bilo rampe na
Drini verovatno bi sada Beograd bio u situaciji Grahova, Petrovca i Knina i zato Beograd treba da istraje. Narod u RS nije dobro informisan. Mi
nemamo stanovnika za 70 odsto teritorije Bosne. Kao Srbin ne èlim da dobijemo Sarajevo koje }e biti neka Jugoslavija u malom. Za Sarajevo smo svojevremeno dobijali koridor i Tuzlu... [to ne afirmi{emo Bawaluku kao
srpski centar? Nije Bawaluka periferija kako tvrde neki u RS, Pale su periferija.
Nedavno vas je {ibenski sud, naravno u odsustvu, osudio na 20 godina zatvora zbog terorizma.
Moram da se vratim na po~etak stvarawa SDS kada smo u na{em kraju
Boro Savi} i ja i{li bukvalno od ~oveka do ~oveka mole}i da se u~lane u
Srpsku demokratsku stranku. Verujte, malo wih je smelo i da uzme pristupnicu. Se}am se kada smo Savi}, Bukarica Milan i ja i{li u Knin kod pokojnog
dr Jovana Ra{kovi}a i moje fascinacije tim ~ovekom koja traje i danas. No,
ti prvi dani stvarawa SDS su bili zaista te{ki. U Slavoniji je bilo dosta
jugoslovenski orijentisanih Srba, mnogo me{ovitih brakova... [to se ti~e
te presude, najpre su me na 15 godina osudili u Osijeku, pa su to sada preina~ili na 20 godina u [ibeniku. Su|eno mi je posle Maslenice zbog bombardovawa [ibenika po{to sam ja onda bio vrhovni komandant RSK. Onaj incident na Plitvicama nema nikakve veze sa tom presudom. îtao sam pre neki
dan u Politici ~lanak prenet iz hrvatske {tampe u kojem se biv{i hrvatski ministar pravosu|a osvr}e na moje hap{ewe i kaè da je jedan od glavnih
razloga zbog kojih je podneo ostavku na funkciju bio taj {to sam ja bio pu{ten, jer je navodno na parafinskoj rukavici bilo tragova baruta. Ta wegova tvrdwa je sme{na, jer Plitvice su bile 31. marta, a ja sam posledwi put pucao 13. januara na Srpskoj Novoj godini. Mo`da su baruta na prstima imali
mupovci koji su me tukli, a oni su sigurno pucali.
Ipak, vi ste za vreme va{eg mandata bili prili~no nepopularni u
Kninu.
Slu{ajte, u Kninu je kada je bilo najgu{}e odziv na mobilizaciju bio
svega osam odsto. Ovo ne kaèm prvi put. Marti}eva policija je i{la bukvalno od ku}e do ku}e i hapsila one koji se nisu odazvali mobilizaciji. Ovo
niko ne moè da demantuje, jer je pukovnik Stojan [panovi}, tada{wi ministar Vojske RSK, do{ao u pet ujutro da mi podnese raport da se pozivu na mobilizaciju odazvalo osam posto vojno sposobnih mu{karaca. A od tih osam
posto ve}inu su ~inili pomo}ni vesovi, {oferi, kuvari i sli~no. Tada sam
naredio da sirene objave op{tu opasnost i da policija krene po ku}ama i tada je mobilisano oko 70 odsto. Knin nikad nije bio direktno napadnut, za razliku od Drni{a, Benkovca, Obrovca, ~iji su ìteqi stalno na prvim linijama. I kod wih sam primetio neki animozitet prema Kninu. Vratio bih se
na davno ispri~anu pri~u o ~etnicima i partizanima, kako su se pona{ali
kninski ~etnici poznato je, imali su jako malo okr{aja.
800
Jeste li vi ~etnik ili partizan?

Ako mislite na moju bradu, ona nije ni ~etni~ka ni partizanska, ona je
deo mog imiya. Pustio sam je na po~etku rata i sada ne smem da je obrijem. No,
{alu na stranu, protivnik sam tih podela na ~etnike i partizane, mada su meni svi u porodici bili partizani.
Da li ste i vi, po uzoru na Milana Babi}a, zabranili rad SK pokretu
za Jugoslaviju, kada ste bili predsednik AO Slavonije, Barawe i zapadnog
Srema?
To sam u~inio pre nego {to je to Babi} u~inio u Kninu. No, danas nemam ni{ta protiv wih. Napravili su neke promene, pozitivne u JUL-u, doveli mlade qude sa kojima imam dosta zajedni~kog. Daqe, re{ili su se nekih
qudi koji su nam ovde pravili probleme i koji su simbolisali ne{to mra~no, negativno i bili propali oficiri koji su nam 1991. pri~ali o bratstvu
i jedinstvu dok su nam usta{e klale ène i decu.
Pri~a se da su vam ti propali oficiri pomogli da se naoruàte?
Ne oni. Takve pri~e lansira gospodin [e{eq kome bi bilo pametnije da }uti. Jer od svih laì koje je izgovorio, najgora je ona da je on sa svojim
~etnicima oslobodio Borovo Selo. On je rekao da je on li~no naoruàvao
narod i to je isto la`. [e{eq je prvi pi{toq dobio u avgustu 1991. i preneo
ga preko Dunava ne u Krajinu, nego iz Krajine. Oru`je je dobio od mog tada{weg ministra Ilije Koji}a sa mojim odobrewem. [e{eq je bio samo slu~ajni, neèqeni gost u Krajini koji ni metka ovde nije ispalio i koji je sa
prvim mrakom odlazio u Beograd. Ta~no je da su neki oficiri, patriote, ne
znam da li su bili ~lanovi SK PJ preko svojih veza pomagali i dozvolili
oru`je. Ipak, glavnina oru`ja je do{la od drugih qudi, a o tome gospodin
[e{eq ne zna ni{ta, jer mu nismo smeli re}i.
Za Vukovar se govori da je leglo zlo~ina i da ste vi na ~elu organizovanog kriminala.
To da sam ja ovde neki mafija{ki bos ne}u da komentari{em. Ta~no je,
me|utim, da je Vukovar postao Eldorado za kriminalce svih profila. Recimo, otvaraju se firme koje nestaju preko no}i, bave se cigaretama i naftom,
a navodni vlasnici tih preduze}a su neki pijanci, nesretnici koji nemaju ni{ta i {ta bi se dogodilo i da ih uhapse.
Najnoviji primer jasno pokazuje spregu takvih kriminalaca sa qudima
bliskim kninskom rukovodtvu. Direktor robnih rezervi dao je nalog carini
da se sve cigarete iz robnih rezervi koje su uvezene, nekih 19 {lepera, prodaju preko firme Korleone. Ta firma je uzela cigarete i nestala preko no}i, a niko nije uhap{en. Imali smo skoro sastanak op{tinskog aktiva kojim
je predsedavao gradona~elnik Vukovara Slavko Dokmanovi}, ina~e ~lan moje stranke, vrlo ambiciozan i po{ten ~ovek. On bi, kao i svi mi, èleo da
stane na put kriminalu, ali su mu ruke vezane. Konkretno, direktor robnih
rezervi je u Kninu, Vrhovni sud tako|e, iako nema ni sudija ni adekvatnog
prostora. Od formalnog braka sa Kninom danas smo do{li u situaciju da
801
uop{te ne izlazimo iz kreveta. Ako se ovde dodaju i militantni poslanici

iz Srpske radikalne stranke, koji su se krajem rata, a ve}ina posle rata, setili da su Srbi, situacija se jo{ vi{e komplikuje.
[ta kaète na veliki broj nerazja{wenih ubistava u RSK u posledwe
vreme?
Dok sam bio predsednik, nije se desilo nijedno politi~ko ubistvo u
Slavoniji, Barawi i zapadnom Sremu. Zabeleèno je samo jedno i to posle
pisma Milana Marti}a sa koridora koje je uputio nekim politi~kim organizacijama Korduna. Ubijen je predsednik op{tine Vrgin Most Dmitar Obradovi}, za koga se pri~alo da je navodno bio blizak SK pokretu za Jugoslaviju. Od ubistava u novije vreme ima dosta samoubistava, ali kada su radikali do{li posle izbora na vlast ovde, vladalo je pravo rasulo i Vukovar je
podse}ao na îkago dvadesetih.
Pri~aju qudi da ste sa @eqkom Ra`natovi}em Arkanom {vercovali
slavonsku naftu.
Arkana sam upoznao pre tri godine na obali Dunava, kada je dovodio dobrovoqce u RSK. Nisam ga poznavao pre rata i wegova pro{lost me ne zanima. Znam samo da je mnogo pomogao ovaj narod ovde, li~no vodio sve akcije svojih tigrova. Oti{ao je odavde ~ist po svim pitawima. [to se ti~e te slavonske nafte, bili smo u poziciji da uzmemo sve, a nismo uzeli ni litru goriva.
Arkan je odbijao i da uzme ono {to mu je pripadalo, jer su se wegovi tigrovi
borili u sastavu vojske RSK. âk je i televizor koji su imali u Erdutu, Arkan doneo iz Beograda. Neki su mi zamerali da je Arkan prisustvovao sednicama Vlade RSK. Po{tovao sam wegovo vojno znawe i on je kao takav i prisustvovao sednicama. Znate, ja ne mogu da opstanem jer sam dosledan i u politici i u izboru i vernosti mojim prijateqima. Direktno mi je sugerisano da
se odreknem nekih qudi i da ostanem na vrhu, {to nisam u~inio i daqe sledim istu politiku i imam iste prijateqe. Pripisivano mi je i za one balvane {to se posle pokazalo da nema veze sa zdravom pame}u. Sav novac koji smo
dobili od prodaje balvana utro{ili smo na kupovinu uniformi i opreme za
na{e vojnike.
Lako je vama kada ste dobili pare od Dafine Milanovi}.
Nemojte, od Dafine nisam dobio ni dinara ni marku. Ona je nedavno u
Telegrafu demantovala da smo Karayi} i ja yakovima iznosili pare iz wene banke. Sa gospo|om Dafinom upoznala me je na jednoj ve~eri Klara Mandi}, a drugi put kada sam se video sa gospo|om Milanovi} ona mi je poklonila pejyer. Naravno, ja sam platio pretplatu. Od tada nisam nijednom video
vlasnicu Dafimenta.
Srpska opozicija vam zamera {to ste 9. marta 1991. ispri~ali onu pri~u o zlatu koje se prodavalo na osije~koj pijaci.
Imam za tu tvrdwu pouzdane dokaze. Naravno da je na{im neprijateqima Hrvatima i [iptarima odgovaralo da se Srbi koqu u Beogradu. Iz Osijeka su zato krenuli autobusi usta{a sa zadatkom da lome izloge i stvore ha802
os na{oj prestonici. Srpska opozicija se bori za vlast {to ja pozdravqam,

jer kakva bi bila opozicija da to ne radi. Samo, oni moraju nas da shvate. U
celoj RSK nema vi{e od 300.000 stanovnika. Normalno je da mi gravitiramo
prema matici i ako je 5-6 miliona qudi u Srbiji izabralo SPS i Slobodana Milo{evi}a mi to moramo da po{tujemo. Jednom sam izjavio da su za nas
usta{e svi oni koji smatraju da Krajina mora da ostane u Hrvatskoj. Neki iz
srbijanske opozicije su se tu prepoznali i rekli mi da pretim. Ho}u samo da
naglasim da ja protiv srpske opozicije nemam ni{ta, osim onih ~iji su stavovi bliski Tu|manovim. Mi smo vezani za vlast koja nam je mnogo u~inila i
zaduìla nas i to su ~iwenice koje se ne mogu osporiti.
Svijet, 15. avgust 1996. godine
Drugi ~in Opere
Bauk kruì Hrvatskom, bauk Krajinske oslobodila~ke armije. Prvo
potiho, a potom sve glasnije, pa i putem {tampe, Hrvatskom se pro{irila vijest po kojoj je negdje u Srbiji osnovana teroristi~ka grupa ~iji je krajwi
ciq povratak srpskih paravojnih snaga na, do pro{le godine, okupirana hrvatska podru~ja. Koliko u tim pri~ama, zapravo, ima istine? Premda su neki
politi~ki pa i novinarski krugovi skloni tvrdwama da je Krajinska oslobodila~ka armija smi{qena zapravo u kuhiwi Hrvatske demokratske zajednice u ciqu podizawa temperature, me|u Hrvatima zbog obnavqawa poprili~no naru{ene homogenosti, cijela je stvar mnogo ozbiqnija. [to vi{e, zabrinuti bi se trebale ne samo hrvatske slu`be sigurnosti, nego i takve slu`be u Bosni i Hercegovini, Sloveniji pa i Makedoniji.
Pri~a o Krajinskoj oslobodila~koj armiji (KOA) nije po~etak tek
prije desetak dana. Pouzdani izvori, bliski beogradskom vojnom vrhu, navode da je sve po~elo jo{ 1992. godine, kada je u tajnosti i pod okriqem obavje{tajne slu`be pri komandi Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva osnovana
grupa Opera ~ije su aktivnosti bile obavje{tajno-subverzivne prirode.
Premda je u Hrvatskoj ta grupa predstavqana kao teroristi~ka organizacija ~ije su aktivnosti bile usmjerene iskqu~ivo rotiv Hrvatske, stvari stoje ne{to druk~ije. Grupa, osnovana pod vo|stvom generala Nedeqka Bo{kovi}a i pukovnika Branka [ovagovi}a i nezadovoqna kapitulantskom politikom General{taba VJ i pojedinih srbijanskih politi~ara je, osim planiranih diverzija u Hrvatskoj, intenzivno prislu{kivala i srbijanske generale i politi~are, te pripremala dosijee koji bi u odgovaraju}em trenutku trebali posluìti za wihovu, prvo politi~ku, a potom u nekim slu~ajevima
i fizi~ku likvidaciju.
U toj organizaciji ~ije je sjedi{te bilo u sjedi{tu JRV u Zemunu nalazili su se i kadrovi koji su do{li iz Hrvatske: Radenko Radoj~i}, Branko
Traìvuk i drugi. Wihove nezakonite aktivnosti trajale su sve dok u wihove redove nije uba~en agent-provokator, ina~e pukovnik obavje{tajne slu803
`be VJ koji je poslije hap{ewa ve}ine ~lanova grupe na|en ubijen negdje na
Ko{utwaku. I tu prestaje prvi dio pri~e o Operi. Weni glavni osniva~i
ostali su netaknuti, ~ak su s vremenom dobili zna~ajnije poloàje u Vojsci
Jugoslavije.
Opera se nikada nije raspala, ali je wena aktivnost stavqena u stawe
mirovawa. Tako je bilo sve do maja 1995. godine, kada je, na zaprepa{tewe Milana Marti}a i grupe beogradskih generala, Hrvatska vojska za nepuna dva dana slomila otpor srpskih pobuwenika u Zapadnoj Slavoniji. Ve} dva dana kasnije, u Knin je do{ao Vuk Obradovi}, biv{i portparol VJ i stru~wak za
propagandne i obavje{tajne aktivnosti u dru{tvu jo{ nekoliko obavje{tajaca. Ve} tada, Milan Marti} zahtijevao je organizirawe teroristi~kih aktivnosti u slobodnom dijelu Hrvatske, kako bi se me|u hrvatsko stanovni{tvo unijela panika. Obradovi} je ve} pokrenuo pripreme u koje su bili
ukqu~eni i pripadnici jedinica Arkana, [e{eqa i famoznog kapetana
Dragana. Samo nekoliko dana prije prvog bomba{kog napada, koji je trebao
biti izveden u robnoj ku}i Nama u strogom centru grada, akcija je intervencijom iz Beograda zabrawena, a Vuk Obradovi} vra}en iz Knina.
Ali, samo tri mjeseca kasnije uslijedila je hrvatska Oluja i totalni
poraz Vojske Srpske Krajine.
Po~etkom septembra, mjesec dana poslije Oluje, u Bawaluci su se sastali Milan Marti}, Vuk Obradovi}, @eqko Ra`natovi}, [e{eq i nekoliko obavje{tajaca iz Vojske Jugoslavije, te Milan Gvero kao predstavnik
Republike Srpske. Na tom je sastanku, koji je potrajao skoro cijeli dan, izre~eno mnogo te{kih optu`bi na ra~un jugoslavenskog vo|stva, VJ i pogotovo
Slobodana Milo{evi}a koji je, prema Marti}evim rije~ima, zabranio bilo
kakvu pomo} tzv. Krajini. Ni{ta boqe nije pro{ao ni Gvero, sve dok nije
uspio objasniti da je Mladi}u Milo{evi} zaprijetio ozbiqnim posqedicama ako se umije{a u sukob u Hrvatskoj. Tom prilikom, zakqu~eno je da se
srpski narod koji je prognan sa vjekovnih ogwi{ta vi{e ne moè i ne smije
pouzdati u pomo} mati~ne dràve, nego mora sam ostvariti uslove za povratak, ako nije mogu}e mirnim putem, onda ili otvorenim ratnim sukobom koji je u dogledno vrijeme rizi~an, ili diverzantsko-gerilskim akcijama.
Ova druga varijanta je ocijewena pogodnijom i efikasnjom jer demorali{e protivnika i izaziva stawe op}e nesigurnosti, te time slabi odbrambenu mo} i uop}e voqu za otporom. Tada je, prakti~no, osnovana famozna
KOA. Obuka wenih pripadnika po~ela je u oktobru pro{le godine, a poligoni za obuku nalaze se na Pe{terskoj visoravni (izme|u Sanyaka i Crne Gore), kod \akovice u blizini karaule Deva, te kod Bubaw-potoka u Srbiji.
Najve}i dio pripadnika je iz sastava Arkanovih [korpiona (biv{i Tigrovi), te tzv. Kninya koje je vodio, i jo{ vodi, Dragan Vasiqkovi}, poznatiji kao kapetan Dragan. Izvjestan broj budu}ih terorista regrutiran je i iz
redova Belih orlova Dragoslava Bokana (za kojeg je, svojedobno, urednik
jednog zagreba~kog tira`nog tjednika tvrdio da je potpuno bezopasan i da
804
nema blage veze sa ~etnicima). Za teroristi~ke akcije uvje`bava se i izvjestan broj pla}enika, me|u kojima ima i Rusa i Albanaca, te Rumuwa.
Osim obuke kako izvr{iti neku diverziju, oni se osposobqavaju, navodi
na{ izbor, i za preìvqavawe u uvjetima izolacije, pravqewe zemunica i dugotrajan boravak u wima. Kako sve to nije besplatno, bilo je potrebno osigurati i zna~ajna finansijska sredstva. Bra}a Kari}, koja su nedavno ponudila
da }e za Srbe otkupiti Barawu u tu svrhu dozna~ila su ~ak 450 hiqada wema~kih maraka koja se upla}uju na ra~un Fonda kapetana Dragana i ra~un
tvrtke Jugo-Arab na Kipru. Drugi dio je u iznosu od pribli`no 250.000
USD do{ao od ~etni~kih organizacija u SAD i Kanadi koje kontrolira ratni zlo~inac Mom~ilo \uji}, dok tre}i, otprilike isti dio, dolazi od trgovine drogom i organizirane maloqetni~ke prostitucije u Srbiji, ê{koj,
Rumuwskoj i tzv. Republici Srpskoj, ali i nekim hrvatskim gradovima.
Na{ izvor navodi da je na ~elu ove teroristi~ke organizacije formalno Dragan Vasiqkovi}, a stvarno ga podràva Mom~ilo Peri{i}, koji je ve}
nekoliko puta obi{ao navedene poligone.
Akcije koje planira Krajinska oslobodila~ka armija su, po rije~ima
na{eg izvora, {irokog spektra. Od podmetawa {umskih poàra polako se
planira prelaziti na podmetawe bombi u turisti~ki zna~ajnim mjestima, te
privrednim objektima i vitalnim cestovnim i èqezni~kim pravcima. Ne
samo u Hrvatskoj, nego i u Bosni i Hercegovini. Kako na linijama razgrani~ewa, tako i podru~jima pod kontrolom oruànih snaga Federacije BiH.
Ciq je izazivawe napetosti i sukoba izme|u Hrvata i Bo{waka koji bi jedni druge optuìvali za podmetnute bombe. Postoje naznake da se tako ne{to
dogodilo nedavno u Bugojnu. Tu su, tako|e, i atentati na ugledne Hrvate, Bo{wake, ali i Srbe koji se nisu priklonili Marti}evoj i Karayi}evoj stvari ili koji su potpisivali sporazume o miru s vekovnim neprijateqima.
Zbog svega toga, malo ~udno i nerealno zvu~i izjava hrvatskog predstavnika u Beogradu, Zvonimira Markovi}a, da srpski terorizam ne treba uzeti za ozbiqno. Svojedobne eksplozije na Zriwevcu kod ambasade SAD, pred
@idovskom op}inom i na @idovskom grobqu te raketirawe Zagreba u maju
pro{le godine, ali i granatirawa grupe civila u Sarajevu i drugim BH gradovima trebale su biti dovoqno upozorewe.
Duga, 28. maj 2001. godine
Vojislav [e{eq: Milo{evi} i ja
(Intervju, razgovarala Mirjana Bobi}-Mojsilovi})
Za{to je posle dolaska predsednika Milo{evi}a na vlast u Srbiji, ne
samo u na{oj {tampi, nego i u svetskoj {tampi, Milo{evi} ve} imao odijum
oko sebe?
U to vreme jo{ uvek nije bio neki veliki odijum. Me|utim, kada je do{lo do wegovog sukoba sa Stamobli}em, tek se tada u javnosti u svom svetlu
805
pokazala wegova snaga. Wegova sposobnost manipulisawa, wegov politi~ki

talenat koji nikako ne treba potcewivati. On je ipak politi~ar velikog
formata, kakav se retko pojavquje. Tu su u wemu i Hrvati i Slovenci, a onda
i Zapad prepoznali opasnost. Tu su u wemu videli ~oveka koji moè ne{to
ozbiqno predstavqati. Tada kre}u ofanzivno protiv wega. Oni koji su do ju~e mrzeli Stamboli}a i najvi{e napadali Stamboli}a i sputavali Stamboli}ev izbor za predsednika Savezne vlade, odjednom su postali saveznici
Stamboli}u. A Stamboli} je tada doìveo fijasko i vi{e mu nije bilo spasa, politi~kog spasa. Jer Milo{evi} je po~eo da meqe, on je uspeo i Stipu
[uvara jedno vreme da obrlati i da ga upregne u svoja kola. Dok se [uvar nije upla{io. Dok nije video {ta izrasta ispod Milo{evi}a.
U {ta je, po va{em mi{qewu, izrastao predsednik Milo{evi}?
Izrastala je jedna mo}na politi~ka figura kojoj okolina nije bila dorasla i utoliko su se vi{e pla{ili. Znate, u stawu jedne prose~nosti, prose~nih politi~kih li~nosti, koje su politi~ki tuwave i koje su po principu
negativne selekcije do{le do va`nih dràvnih poloàja, kada se pojavi i izraste, ipak, jedna grandioznija politi~ka figura kakav je Milo{evi}, onda
se svi drugi upla{e. Pojavquje se vo|a. Pojavquje se ~ovek sa elementima vo|e, sa atributima vo|e koji se ne mogu osporiti. Oni su svi ~eznuli da u svom
narodu predstavqaju ono u {ta je Milo{evi} izrastao u Srbiji. Niti su imali pameti, niti sposobnosti, niti je bilo objektivnih uslova.
Kako ste vi tada gledali na predsednika Milo{evi}a?
Podrào sam ga od Kosova Poqa, pa kroz demonstracije po Vojvodini.
Ja sam se ukqu~io u to. I{ao sam na prve demonstracije u Novom Sadu.
Za{to, ako je on bio komunista?
Bez obzira!
Ali vi ste bili antikomunista!
Jeste. Ali ovo je bila {ansa da se re{e neka srpska nacionalna pitawa.
Da li je komunista, i jedan, ikada mogao da re{i nacionalno pitawe?
Mogao je da ne{to uradi u tu svrhu. A sa druge strane, ja polazim od toga, ako sam se ja izle~io od komunizma moè i svako drugi. Mislim da je Milo{evi} imao {ansu.
Kada ste se prvi put sreli sa predsednikom?
Tek 1992. godine pred savezne izbore. Kada je ve} bilo jasno, sreli smo
se prethodno u Narodnoj skup{tini, a to je bilo upoznavawe konvencionalno, dve-tri re~i i tako. Ali, prvi put kada smo razgovarali bilo je u wegovom kabinetu 1992. godine u maju mesecu, kada su ve} sve ove druge opozicione
stranke objavile bojkot, pa smo mi odlu~ili da idemo na izbore, onda je do{lo do tog na{eg prvog razgovora.
I kakav je utisak kao ~ovek i kao li~nost on tada ostavio na vas?
Milo{evi} se nikako ne sme potcewivati. On je veoma obrazovan ~ovek. Veoma inteligentan ~ovek i veoma politi~ki talentovan ~ovek. I takav
je utisak na mene ostavio, i nikada ga nisam potcewivao, ni danas ga ne pot806
cewujem.
Jeste li bili o~arani wime?
Ne, mene je te{ko o~arati, mene moè jedino neka lepa èna o~arati.
Dobro, kako ste se ose}ali sada kada je predsednik Milo{evi} sve opozicione lidere pozvao na viski i ~aj, na kafu, a samo vas nije?
Vrlo sam se lepo ose}ao. U stvari, ve}i poklon od wega nisam mogao
o~ekivati. Jeste li i vi to tako procenili?
Sada }u da vam kaèm!
On mi je i nehote}i napravio uslugu.
Vuk Dra{kovi} je sa razgovora sa Milo{evi}em iza{ao o~aran. To je
poznato svima: izjavio je sve najlep{e o predsedniku, nije mogao da sakrije
svoju o~aranost i svoje odu{evqewe predsednikom Milo{evi}em. Me|utim,
vi ste delili sli~no odu{evqewe predsednikom Milo{evi}em, kao figurom koja je postojala u Srbiji?
Odu{evqewe ne, nikada odu{evqewe! Ja sam uvek govorio da mi je Milo{evi} politi~ki protivnik i te 1992. godine. Ja sam bio u wegovim zatvorima, a ako ja jednog dana osvojim vlast, mo`da }u i ja wega uhapsiti, ali ne
dam da ga ru{e Amerikanci! To je ~uvena moja izjava za nema~ki [pigl iz
1992. godine.
Ne, ali jedno vreme ste, izvinite...
To je vama izgledalo, mnogo su ga mrzeli i napadali, izgledalo je kao da
sam ga ja posebno voleo.
Ne, ne! Jedno vreme ste u Srbiji slovili kao pokretni dràvni komitet za za{titu imena i dela predsednika Milo{evi}a!
Ma, to sam slovio kod vas koji ste pisali u novinama, koje su ga mrzele
i napadale svim mogu}im sredstvima. Tako sam slovio kod onih koji su bili
pristalice 9. marta, vidovdanskog saborovawa, tzv. studentskih demonstracija itd. Me|utim, ja sam te 1992. godine rekao, ako do|em na vlast mo`da }u
i ja wega uhapsiti, ali ne dam da ga ru{e. I taj stav je i danas kod mene. Sutra, ako se Amerikanci okrenu da ga ru{e, ja im opet ne}u dati.
Vuk Dra{kovi} je sada, povodom ovih najnovijih va{ih replika, oko va{e tribine u Ra`wu, izjavio da vi prema predsedniku Milo{evi}u imate odnos kao ostavqeni qubavnik. Da ne moète da podnesete, da vam je krivo, zapravo, {to sa wim niste u odnosima i daqe?
Dra{kovi} je naleteo na jednu podvalu Politike. Politika je izvestila {ta jo{ nije...
Dobro, ne}u sada da pri~amo o tom slu~aju, nego o va{em odnosu prema
predsedniku Milo{evi}u.
Prvo, ja nisam nikakav razo~arani qubavnik, jer nikada nisam bio ni
u qubavi sa Milo{evi}em, nikada! Druga stvar, ja sam procenio kada }u otvoriti sukob sa Milo{evi}em, a ne Milo{evi}. Tre}e...
A, zar nije bilo obrnuto?
807
Nije bilo obrnuto! Ja sam krenuo u sukob sa wime u maju 1993. godine,
povodom Vens-Ovenovog plana. I posle toga su bili samo sukobi me|u nama.
Nismo se li~no me|usobno napadali, ali sve su bili sukobi, generalska afera, ministarska afera, o guverneru Narodne banke Jugoslavije, Jugoskandik
i Dafiment banka, primarna emisija. Se}ate se {ta smo sve otvarali u Narodnoj i u Saveznoj skup{tini.
Se}am se.
Pa onda bawalu~ki pu~, ja sam raskrinkao wegove najbliè qude, wegovu ènu. Radmila Bogdanovi}a i Kontraobave{tajnu slu`bu, wihovu ulogu
oko Bawalu~kog pu~a. A tek onda je bio juri{ na Vladu Nikole [ainovi}a.
I posle svega toga ide saop{tewe Socijalisti~ke partije Srbije.
Zbog ~ega?
Ja pucam svom te{kom artiqerijom nekoliko meseci, dok se oni opsete da su napadnuti.
êkajte, rekli ste iz va{eg...
Samo malo, da jo{ za Dra{kovi}a kaèm. Milo{evi}eva najve}a gre{ka {to jo{ 1990. godine nije primio Dra{kovi}a. Nego da ga je primio 1990.
godine, Dra{kovi} bi, kao na krilima, radio sve {to mu Milo{evi} kaè.
Zvonimir Trajkovi} je bio savetnik u kabinetu Slobodana Milo{evi}a, a
posle je tamo otpu{ten i u~lanio se u Srpsku radikalnu stranku. Bio je ~lan
na{eg Izvr{nog odbora. On je bio veza izme|u Slobodana Milo{evi}a i
Vuka Dra{kovi}a. Vuk Dra{kovi} je bio instrumentalizovan 1990. godine.
Predsedni{tvo Srbije je zasedalo u leto 1990. godine i procenilo, nakon na{eg razlaza sa Vukom Dra{kovi}em, da smo mi mnogo opasnija varijanta. Milo{evi} je jo{ 1989. godine imao izve{taj o mojoj turneji po Americi, Kanadi, Australiji i Zapadnoj Evropi. Kakav sam odu{evqen prijem tamo imao,
kako sam grandiozne skupove tamo imao. Wihova je procena bila da smo mi
neuporedivo ozbiqnija varijanta. Da smo najve}a opasnost za reìm i da treba podràti Dra{kovi}evu opciju. Mi smo Dra{kovi}a smenili sa funkcije predsednika, a on je formirao novu stranku kojoj je dao isto ime, kao na
Srpski pokret obnove, pa je jedno vreme bilo dve stranke pod tim nazivom.
To je meni Kertes posle pri~ao {ta je bilo u Predsedni{tvu Srbije, on je
bio ~lan, da su oni procenili da se sa Dra{kovi}em uvek moè obra~unati,
da nikada ne moè imati veliku partiju, da }e ga uvek sase}i ako oja~a. Da smo
mi opasnost i da nas treba u startu onemogu}iti.
A za{to je vama to Kertes pri~ao, ako ste bili opozicija?
Pri~ao je kada su se popravili odnosi me|u nama, kako smo se ve} i vi|ali, kada je me|u nama bila prijateqska atmosfera, kada smo sara|ivali oko
rata u Slavoniji, kada smo od wega naoruàwe dobijali za dobrovoqce itd.
Kada se to ve}, me|u nama, otoplilo do kraja. Zbog toga su odlu~ili da nas
potpuno potisnu, a da Dra{kovi}u daju ogroman publicitet. Dra{kovi} je
onda u javnosti dokazivao kako nije smewen, kako se on nas otarasio. Glasawe
je bilo, imamo fonogram, objavio sam taj fonogram u prvom delu Velike Sr808
bije. Kada smo smewivali Dra{kovi}a ukupno je bilo 17 ~lanova na sednici na ukupno 31 ~lana Centralne uprave, devet je glasalo za smewivawe, pet
je bilo protiv, i tri uzdràna, me|u tri uzdràna i Dra{kovi}. Tesna ve}ina, ali ve}ina. Imali smo ukupno 3.500 ~lanova stranke, oko 2.000 je ostalo
sa nama. A onda je dobio ogroman publicitet. Setite se tog vremena kako su
krenule na{e akcije. Imali smo parastos Draì Mihailovi}u, pa mitinge
po Srbiji, pa obra~un sa muslimanima.
Taj je publicitet davao SPS i Slobodan Milo{evi}, to ho}ete da
kaète?
Da.
To je stvarno neverovatno i nau~no fantasti~no.
Dra{kovi}u je obe}ano da }e biti potpredsednik Vlade Srbije posle
prvih izbora.
Ko mu je to obe}ao?
Obe}ala mu je vlast. Milo{evi} preko Zvonimira Trajkovi}a, li~no.
Trajkovi} se sada naqutio na nas, jer smo ga ostavili bez poslani~kog mesta,
ali on li~no je bio veza. Trajkovi} se posle ne{to razo~arao i razi{ao sa
Milo{evi}em, i onda se u~lanio, u znak protesta, u na{u stranku. E, gledajte sada ovo. Udruèwe RAS za septembar mesec zakazalo je (moja je nevoqa
{to mnogo pamtim, {to ni{ta ne zaboravqam), to su sve brojevi Velike Srbije iz 1990. godine, miting u Novom Pazaru. Onda je Milo{evi} odlu~io,
vidite, tu je Jova Glamo~anin u~estvovao i Udruèwe RAS Novi Pazar, Jugoslovenski savez udruèwe za pomo} Kosovu solidarnosti, Jova Glamo~anin je bio predsednik Solidarnosti. Oni su organizovali ovaj miting u ovom
terminu, u ovo vreme.
Devetog septembra 1990?
Devetog septembra, i onda je Milo{evi} naloìo da se ova dva udruèwa povuku iz organizacije, a da se organizacija poveri Vuku Dra{kovi}u,
da on iza|e tamo i dobije kona~ni oreol nacionalisti~ke varijante u obra~unu sa muslimanima. Milo{evi} mu tamo {aqe specijalnu jedinicu koja je
premlatila neke najbu~nije muslimane, {to pi{e ovde u tekstu.
Zna~i, tvrdite da je Milo{evi} poslao Vuka Dra{kovi}a u Novi Pazar, kada je rekao da }e se}i ruke muslimanima?
Da, Milo{evi} ga je poslao. I tada je, ve}, me|u wima bilo sporno, posle izbora da Dra{kovi} bude potpredsednik Vlade Srbije.
êkajte, tada se oni jo{ uvek nisu sreli?
Nisu se oni sreli sve do ove godine, nikako. Milo{evi} nije hteo da se
sretne ni sa Mi}unovi}em, ni sa Mi}unovi}em se nije sreo te godine. Ni sa
jednim opozicionim liderom.
A posle prvih izbora?
Pa to je bilo 1990. godine. U oktobru mesecu, Dana Vuku kaè budalo
jedna, ho}e da te iskoriste, da te izmanipuli{u, vidi kako nam je krenulo, dobi}e{ svu vlast u Srbiji, ne}e{ mrvicama da se zadovoqi{. I tada me|u wi809
ma puca, i tek u oktobru Vuk po~iwe da napada Milo{evi}a. Nudio se da pod

wegovim barjakom ide u rat, na mitinzima. Mi smo Vuka zbog toga napadali!
Dobro, i vi ste se trudili da pod wegovim barjacima idete u rat?
Nikada, tako nikada! Mi jesmo to u praksi uradili, ali javno nikada se
nismo nudili.
êkajte, ali vi ste rekli sada, pre nekoliko dana, da ste u vi{e navrata pred predsednikom Milo{evi}em branili Vuka Dra{kovi}a. Koji su to
navrati bili?
To je bilo sve posle Vukovog hap{ewa. To je bilo u tri na{a susreta kada je Vuk uhap{en, kada sam traìo da pusti Vuka na slobodu.
[ta je on tada govorio?
On se tome suprotstavqao, rekao da mora da se kazni, da se to vi{e nikada ne ponovi, u tom smislu. A ja sam poku{ao da ga nagovorim da ga pusti na
slobodu jer ovako mu pravi veliku uslugu. Ja sam tako poku{ao Milo{evi}u,
on }e sada ste}i popularnost, pa sam se pozivao na moj primer, da nisam bio
u zatvoru, da nisam bio osu|en na osam godina, da verovatno nikada ne bih ni
bio neki ozbiqniji politi~ar. Da mi je to dalo krila i tako ne{to. Tri puta sam traìo, pa je dolazio Danin ro|eni brat Veselin Bo{kovi} da me moli da interveni{em, pa sam se javno suprotstavqao na konferenciji za {tampu da se zabrani SPO, kada je krenula inicijativa. I verovatno je to bilo
presudno da oni od toga odustanu, da ne idu daqe. Krenuli su sa inicijativom,
pa stali. Eto, to je bilo tada, tri smo razgovora imali, svaki put sam traìo
da se pusti. U javnosti prvi put nagovestio da bi ga trebalo abolirati. Milo{evi} je tvrdio da sigurno ide na su|ewe, pa sam ja traìo aboliciju posle su|ewa. I onda mu je dao odmah aboliciju. Ja sam prvi taj termin abolicije izrekao u javnosti. Hteo sam da idem da ga posetim. Pa nije dao okru`ni
javni tuìlac.
Dobro, koliko ~esto ste se vi|ali sa predsednikom Milo{evi}em?
Mo`da je to u proseku bilo jednom mese~no, ne mogu ta~no sada da se
setim svih susreta. Ja nisam to zapisivao. Nisam to smatrao istorijskim
susretima.
Mislili ste da }ete se ve~no vi|ati sa predsednikom?
Nisam mislio da }u se ve~no vi|ati, nisam mnogo èleo da se vi|am.
âk sam nekada slao Tomu (Nikoli}a) da ne idem ja. Oko Vens-Ovenovog plana, nisam hteo ni da odem, rekao sam Tomi, dao sam mu stav, da se suprotstavi
i nisam hteo ni da razgovaram. Toma se se}a toga.
Kako je reagovao predsednik Milo{evi} tada, kada ste mu se suprotstavili oko Vens-Ovenovog plana?
U razgovoru nije pokazivao ni{ta, mogao je nekim pokretom da pokaè
bes, ali ~uvao je vaqda onu hladnokrvnost, poku{ao je da me ubedi nekoliko
puta.
Prvo, na razgovoru kod wega u kabinetu. Pa drugi put, nisam hteo ni da
odem, nego je oti{ao Toma. Pa tre}i but, u Sava centru, tamo u onom kako se
810
to zove, tamo ima neki salon gde se, tako, najvi{e zvanice prikupe posle velikih skupova, pre ili u pauzi. Tamo je poku{ao da me obrlati. Pa onda je i
Bulatovi} poku{ao.
Dobro, mislim, ono {to je utisak u javnosti, to je da je va{e me|usobno
po{tovawe bilo uzajamno, Milo{evi}a i vas. Vi ste jedini politi~ar koga
je predsednik Milo{evi} pohvalio, odnosno pohvalio je va{u doslednost. E
sada, zar niste i sami u predgovoru kwige Akreditivi usta{kog konzula Vuka Dra{kovi}a pokazali puno razumevawe za tu|u nedoslednost. Napisali
ste: Svaki ~ovek ima sopstveni prag izdr`qivosti, ta~ku na kojoj vi{e nije u stawu da podnese ìvotna isku{ewa, na kojoj po~iwe da pravi gre{ke kakve u redovnim prilikama nikada ne bi napravilo. I okolina ima za to razumevawe i spremna je da ga opravda, jer je zbog toga i toga bio prinu|en da uradi to i to ina~e ne bi. Da li ste tu mislili, kada ste taj uvod pisali, i na neke svoje poteze u ìvotu?
Ne.
Da li ste bili nedosledni?
Ne.
Da li je va{e obru{avawe na predsednika Milo{evi}a izraz va{e nedoslednosti ili ograni~enosti va{eg praga izdr`qivosti? Osta}e zapam}eno da ste vi predsednika Milo{evi}a nazivali najpogrdnijim imenima,
izme|u ostalog, da je najve}i kriminalac u ovoj dràvi.
Da. Na{a je strana~ka taktika bila ne dirati Milo{evi}a, a raspaliti svim sredstvima po Socijalisti~koj partiji. Jer smo znali da u narodu ima
mnogo qudi koji cene i po{tuju Milo{evi}a kao patriotu zbog ranijih zasluga. A ne podnose Socijalisti~ku partiju. Mi smo ra~unali na wihove glasove. I nama je to donelo mnogo glasova 1992. godine. Mi smo hteli 1993. godine tako, i ja kada sam bio u sukobima sa Milo{evi}em nisam ga na najdirektniji na~in napadao. Kada sam povodom Vens-Ovenovog plana dao intervju za NIN rekao sam ào mi je, bio bih najsre}niji da se vrati na staru opciju, to je objavqeno u NIN-u. Pa, oko generalske i ministarske afere nikada nisam poimeni~no wega prozivao. Uvek smo terali aferu kao aferu, ali
to je sukob, u su{tini, bio sa wim. Imao sam sa wim verbalne duele povodom
tih afera u wegovom kabinetu, ali ga javno nisam prozivao. Pa, oko ovih drugih afera bawalu~kog pu~a, devizne {tedwe, stare {tedwe itd. Nikada wega
li~no. Pa, kada smo napali Vladu Nikole [ainovi}a u Skup{tini, {est dana je trajala debata, nijedan na{ poslanik nije ni pomenuo Milo{evi}a. Kada bi ga pomenuo neki socijalista, u nedostatku bilo kakvog argumenta, izlazio je Toma Nikoli} i govorio ne dirajte predsednika, on je predsednik svih
Srba, nemojte da ga me{ate u ovaj sukob. Ali, mislili smo da istrajemo na
toj opciji. I na narednim izborima, kada je zakazao izbore, ja sam rekao, jedina kriti~ka primedba je bila kr{ewe Ustava. Ja sam tada obrazloìo zbog
~ega. I opet ga nismo dirali! Napali smo ga direktno onda kada je po~eo da
hapsi na{e ~lanove bez ikakvog razloga. Onda i nije bilo drugog na~ina da
811
spasemo na{e ~lanove, nego da wega ga|amo u ~elo. I to se pokazalo krajwe

efikasnim. Odmah je sve pustio na slobodu. Posle dvadesetak dana svi su bili pu{teni.
On je doveo i Avramovi}a.
Avramovi}a je doveo da bi imao `rtvenog jarca kada program propadne. Avramovi} se u po~etku neprekidno pozivao da uìva Milo{evi}evu podr{ku. Da je Milo{evi} stao iza toga, mada je to Milo{evi}eva koncepcija,
tada ga je Milo{evi} zvao u kabinet i naloìo mu da wegovo ime vi{e nikada ne sme pomenuti. Jer, nije Milo{evi} planiran kao `rtva kada propadne
program, nego Avramovi}.
Mislite da predsednik Milo{evi} stoji iza osnivawa Dafiment
banke i malverzacija oko novca. Mislim, moète li da kaète da je li~no i
on uzeo neke pare?
E, to ne mogu da kaèm. Ali da je nalagao da se novac izvla~i iz Srbije,
da se sme{ta u stranke banke i da se stavqa na privatne ra~une, to je sigurno.
Imate li dokaza za to?
Ima ova èna koja je stalno na Kipru koja tamo raspore|uje te pare. Sve
je po privatnim ra~unima i ve} su izgubili i evidenciju na ~ije je sve privatne ra~une oti{ao novac. Jer, wihova je bila varijanta, kada se blokira dràvni ra~un da sankcijama ne mogu dirati privatne ra~une. Pa }e mo}i da koriste sa tih privatnih ra~una sredstva. Me|utim, te{ko je kontrolisati kada vi na ne~ije ime stavite to. Kako }ete imati maksimalno poverewe, jer su
to qudi koji u principu vole da ukradu?
Zna~i, ho}ete da kaète da postoji varijanta ako je predsednik Milo{evi} u~estvovao u tome da je izigran?
Ja ne mogu da kaèm da je on imao nameru da li~no to pokupi.
Kako ste ga onda nazvali kriminalcem?
To je kriminal samo po sebi. Kriminal je i ako vi koristite ne{to
{to je zakonom zabraweno, da biste omogu}ili da se drugi obogati.
Kako ste ga onda nazvali kriminalcem?
To je kriminal samo po sebi. Kriminal je i ako vikoristite ne{to {to
je zakonom zabraweno, da biste omogu}ili da se drugi obogati.
Posle svega, zar ne mislite da je on, u su{tini, jedan blag i dobar ~ovek, ~im vas, posle svega {to ste vi izgovorili o wemu, nije dirao?
Ne. Ja ne mislim da je blag ~ovek i on se najozbiqnije nosio mi{qu
da i mene uhapsi i da pohapsi jo{ neke iz najuèg rukovodstva Srpske radikalne stranke. I za dlaku je od toga odustao u samoj predizbornoj kampaqi.
On je li~no obe}ao ûrkinu da mi ne}emo postojati do izbora, kao stranka.
To je ûrkin rekao, to je procurilo iz diplomatskih izvora u Beogradu.
A za{to je ûrkin traìo da vi ne postojite kao stranka?
Zato {to im smetamo, {to wima smetamo. Zato {to smo udarili na
Jeqcina, zato {to sam jedini ovde priznao zvani~no Ruckoja kao predsednika Rusije itd.
812
Dobro, da ostanemo jo{ malo na predsedniku Milo{evi}u, i na pri~i

o doslednosti. Izgleda da je on najdosledniji politi~ar u ovoj zemqi bar u
jednoj stvari. Nikada do sada nije odgovorio ni na jedan napad na sebe.
To nije neka doslednost. Da li je to neki princip odgovoriti ili ne odgovoriti na neki napad. Ima ne{to drugo {to je kod wega izraèno, on izbegava nastupe u javnosti. On se i toga boji. âk mu to nanosi politi~ku {tetu. On bi mnogo vi{e postizao da je ~esto u javnosti, u narodu. Ja mislim da je
to kod wega, a ne doslednost. On se boji javnog suo~avawa. Da sam ja na wegovom mestu ne bih mogao da ne iza|em bar 10 puta godi{we u neke javne televizijske duele. Meni bi to bio izazov, a on ne sme nijedan da prihvati.
Jo{ jedna stvar koja je za wega karakteristi~na. Nije u stawu da podnese
polemiku. To se, recimo, o~itavalo u na{im razgovorima. On odmah izbegne,
promeni temu razgovora kada vidi da mu se direktno suprotstavqa sagovornik. To je za wega karakteristi~no. On je navikao da ga svi oko wega samo slu{aju kao boga i...
Da se vratimo na to kako ste na Milo{evi}a gledali od 1987. godine do
danas? Je li tada bilo osnova da se Milo{evi} uop{te proglasi za nacionalistu?
êkajte, vi polazite od pretpostavke da je ne{to lo{e biti nacionalista.
Ne.
Ja polazim od pretpostavke da je to ne{to najpozitivnije, da je to najpozitivnija pozicija.
Ja ne polazim od pretpostavke da li je lo{e ili dobro biti nacionalista, ja samo ho}u da defini{em ta~ku u kojoj Milo{evi}, za komuniste iz drugih delova Jugoslavije, biva progla{avan za nacionalistu. Bez obzira da li
je on to stvarno bio, u tom momentu.
Nije bilo nacionalista, po mom mi{qewu. Ali, oni ga satanizuju kao
nacionalistu, jer su navikli da je svaki komunista po definiciji najve}i
protivnik srpskog naroda. Svaki srpski komunista. To je bilo ure|eno u
praksi komunisti~kog pokreta kod nas. Pa ~ak onaj koji bi se neutralnije i
objektivnije malo postavio po nekim nacionalnim pitawima benevolentnije prema srpskom nacionalnom pitawu, odmah je progla{avan za nacionalistu.
Da, kao na primer, Ivan Stamboli}, koga smo pomiwali.
I Draù Markovi}a recimo, i druge. Kada je Draà Markovi} drào
onaj svoj poznati govor u decembru 1981. godine na sednici Centralnog komiteta Srbije, sa svih strana su ga napali za nacionalizam, samo zato {to je rekao mi srpski komunisti. To je jedino bilo nacionalisti~ko kod wega, i ni{ta vi{e.
Je li, po va{em mi{qewu, semanti~ki nespojiva ta sintagma srpski
komunisti?
813
Sa aspekta prakse ideologije komunisti~kog pokreta treba re}i: sve

vreme komunisti~ki pokret na na{im prostorima imao je izrazito antisrpsku politiku. A sa druge strane, potpomagao je hrvatski, slovena~ki nacionalizam itd. Najvi{e hrvatski nacionalizam. U osnovi, poznati su paktovi
komunista i usta{a pre Drugog svetskog rata. Jedan od takvih paktova su potpisali Mo{a Pijade i Mile Budak u sremsko-mitrova~koj kaznioni. Zatim,
ja sam u jednoj svojoj kwizi citirao kwigu jednog usta{kog autora koji opisuje druèwe komunista i usta{a u zatvorima, wihovo solidarisawe itd. Sve
{to je bilo protiv reìma u staroj Jugoslaviji, komunisti su podràvali
svesrdno i u svima su traìli saveznike. U ovom slu~aju, Milo{evi} nije u
pravom smislu re~i bio nacionalista. Wega su u stvari doga|aji zaticali i
preticali. I on im se uglavnom post festum prilago|avao. Milo{evi} je
imao {ansu koja se verovatno nikada nikome nije ukazala u istoriji na{eg
naroda, i nije znao da je iskoristi. Da je shvatio kuda ide objektivni istorijski proces, ka ru{ewu komunizma, ka obnovi demokratije itd. On je imao
{ansu da u tome predwa~i. Kao takav da bude zapam}en u istoriji. To bi ga toliko u~vrstilo u vlasti da ga vi{e niko nikada ne bi mogao ugroziti. Recimo 1989. godine, kada su ortodoksni komunisti hteli da ga obore, kada je partijska organizacija u vojsci htela da ga obori, vojska je sva bila protiv wega.
Koji su to ortodoksni generali, na primer. Da li mislite na uticaj Nikole Qubi~i}a?
Qubi~i} je ve} tada bio u ofsajdu. To je bio Kadijevi}, to je bio Mamula, to je bila ta garnitura. I na inicijativu Komiteta saveza komunista u
JNA, zakazana je sednica Centralnog komiteta Jugoslavije krajem jula, za wu
je [uvar pripremio uvodno izlagawe. Me|utim, izme|u tog uvodnog izlagawa i kasnije diskusije, bila je ogromna disproporcija. Oni su spremali politi~ku likvidaciju Milo{evi}a. U me|uvremenu su se upla{ili da ne}e
uspeti to da izvedu ba{ kako su zamislili, pa su reterirali. To je bila najopasnija faza, od Milo{evi}evog dolaska na vlast, po pitawu wegovog opstanka na kqu~noj politi~koj funkciji. On je kao odgovor na taj poku{aj wegovog
smewivawa trebalo da lansira ideju o vi{estrana~koj demokratiji i da se
spremi za vi{estrana~ke izbore. A nije to uradio.
Dobro, zna~i vi ste tada bili obave{teni da se ne{to doga|a. Da je
film o [pegequ objavqen. Da li ste tada znali, pretpostavqali ili imali
neke konkretne podatke da se sprema rat?
Sama ~iwenica da se Hrvati naoruàvaju o tome najboqe svedo~i.
Ne, ~iwenica da je to Jugoslovenska narodna armija objavila na beogradskoj televiziji, {ta je vama govorila?
Govorila je da se Hrvati spremaju na otcepqewe i gra|anski rat.
I da }e to biti skoro?
I da }e to biti skoro.
Dobro, ali {ta je sa vama?
814
Mi se vra}amo u zemqu. Ujediwujemo se 23. februara. Posle desetak dana su nam odobrili registraciju stranke.
Opet je Srpska radikalna stranka.
Srpska radikalna stranka. Drìmo jo{ jedne demonstracije na Trgu Republike pre 9. marta. Kada su na U{}u zakazala neka udruèwa, neke organizacije, na startu smo se bili dogovorili sa Udruèwem Srba iz Hrvatske, i
jo{ nekim udruèwima da drìmo demonstracije na Trgu Republike. Socijalisti~ka partija je traìla da se to prebaci na U{}e. Mi nismo hteli i sami smo, mi radikali, demonstrirali na Trgu Republike. To nisu bile velike
demonstracije, bilo je, tako, nekoliko hiqada qudi. I onda dolazi delegacija Srba iz Slavonije, i pozivaju me u Slavoniju. Odlazim tamo 9. marta, nedeqa je bila.
Deveti mart je bila subota.
Da, subota je bila, idemo tamo i drìmo mitinge u sedam sela, u Boboti, Borovom Selu, Trpiwi, Mirkovcima i u drugim. Bukvalno, dièmo narod
na ustanak. Pozivamo narod na otpor Tu|manovom reìmu.
Molim vas, da li ste se tada ve} bili sreli sa Radmilom Bogdanovi}em?
Ne. Prvi put sam se sreo sa Radmilom Bogdanovi}em kada sam izabran
za poslanika u Skup{tini Srbije.
êkajte, zar niste izjavili nedavno negde, da vam je oru`je za Borovo
Selo dao Radmilo Bogdanovi}?
Da, dala nam je policija oru`je. A ne neposredno Radmilo Bogdanovi},
nego neki tamo 76-ti po hijerarhiji, ali oru`je smo dobili od wih.
Dobro, u redu, i?
Bitka u Borovu Selu je bila 2. maja.
Da, 2. maja je bila subota, isto? Nije ni bitno, uglavnom vi ste se vratili u Beograd i rekli da ste vi sa va{im ~etnicima odbranili Borovo Selo, da ste vi u~estvovali u tome?
Ne. Mi smo u aprilu po~eli da {aqemo dobrovoqce u Borovo Selo.
U dogovoru sa kime?
Polako! Sa Vuka{inom [o{ko}aninom.
Koji je bio {ta? Politi~ar?
Nije, on je bio komandant Teritorijalne odbrane Borova Sela. I wemu je oru`je dato. Na{i dobrovoqci su oti{li goloruki tamo, i na licu mesta naoruàni. Mi smo, negde od polovine aprila, pa na daqe, neprekidno
imali posadu u Borovu Selu, 15, 16 qudi i tako.
U dogovoru sa kim odavde?
Ni sa kim odavde. Neposredan kontakt sa policijom dolazi kasnije, oko
upu}ivawa, kada smo po~eli masovno da {aqemo qude. Ovoga puta je bilo samo 14 na{ih, u bici su u~estvovala i dva dobrovoqca iz stranke Mirka Jovi}a, i {est me{tana. Pa se posle podiglo ~itavo selo. U trenutku kada je po~ela borba, samo su 22 srpska borca u~estvovala. A to je Mirko Jovi} posle
pri~ao da je bilo 700 wegovih, pa su posle bajke ispredane. Ja sam jedini sa815
op{tio javnosti istinu. Vuka{in [o{ko}anin je dobio prve koli~ine

oru`ja.
Od JNA?
Ne, od policije! Armija je jo{ po strani stajala. I Armija je tu intervenisala da spasi usta{e pri kraju bitke. Kada se videlo da su oni poraèni
do nogu, Armija je jo{ imala lo{u ulogu u svemu tome. U trenutku bitke u Borovu Selu, ja sam bio na Plitvicama, predvodio mar{ na Plitvice, sa Milanom Babi}em, Qubicom [olaja, i drugima. Ja sam bio glavni operativni rukovodilac tog mar{a. Opkolio sam {tab generala.
U dogovoru sa kim?
Sa Babi}em. Babi} me je li~no zvao. Imao sam televizijsku emisiju na
TV Politici, negde oko pono}i i posle emisije sam krenuo za Knin. I najavio u toj emisiji razgovor sa Rajkom \ur|evi}em, da idem za Knin i da sam pozvan da u~estvujem u tom mar{u. Organizator mar{a je bio Babi}. Sa Babi}em sam ve} ranije imao kontakte i sara|ivali smo. I tako. I glavni sam operativac u rukovo|ewu tim demonstracijama, opkolio sam {tab generala, posluìo sam se lukavstvom, nije bilo dovoqno vojske da nas spre~i, sedam vojnih kordona smo probijali. Pokazali smo neverovatnu drskost i neverovatnu snala`qivost.
Da li ovim {to govorite potvr|ujete tezu da su Srbi po~eli rat?
Ne, Srbi nisu po~eli rat. U Borovu Selu su ìveli gotovo iskqu~ivo Srbi, a Hrvati {aqu 300 usta{a da osvoje Borovo Selo, Srbi su se
samo branili.
Ali, pre toga ste vi i{li na Plitvice da diète narod?
I{ao sam na Plitvice bez oru`ja. Mar{ je bio nenaoruàn. Mar{ je
bio kao demonstracije.
Da, da provocirate!
Na Plitvicama nije bilo Hrvata, na Plitvicama je bila samo Armija.
Nekih je sukoba i ko{kawa bilo, Armija je intervenisala i zauzela Plitvice. Onda je ovo bio srpski mar{ na Plitvice. Hrvatski novinari su tome
prisustvovali, hrvatska televizija, pravog rata jo{ nije bilo.
Kada ste odlazili na Plitvice, ko vam je odavde davao podr{ku, ako moète da kaète?
Niko. Kako ja sada vas da ubedim u to?
Ne, ja pitam, je li neko poku{avao da vas spre~i da odete tamo?
Ne.
Zna~i da je to bila stvar koja je u datom momentu odgovarala srpskom
rukovodstvu, to vas pitam?
Ja mislim da srpsko rukovodstvo nikada nije predvi|alo kako }e se doga|aji daqe odvijati. Oni su dali ne{to oru`ja Srbima za golu odbranu i to
zastarelo oru`je koje vi{e nije bilo ni za {ta. Automate tomson, automate {pagwi, koji su se ~esto zaglavqivali, to su oni stari ruski automati sa
dobo{em, ako se se}ate kako to izgleda. To se vi{e nigde ne vi|a.
816
Dobro, ja ne znam ba{ mnogo o oru`ju, moète da mi ispri~ate {ta god

ho}ete na tu temu.
Najstarije naoruàwe. To je davala policija iz svojih skladi{ta, i iz
skladi{ta teritorijalne odbrane. Jer teritorijalna odbrana je bila u nadle`nosti Republike, a ne savezne vlasti. U Borovu Selu, bitka je izvojevana
~isto spontano.
A otkud ste vi znali da }e do}i usta{e? Zna~i, morali ste da imate
neke podatke da biste tamo dràli svoje qude?
Da }e do bitke do}i, ne. Nismo imali podatke, nismo ni znali da }e biti bitka!
Za{to ste onda imali svoje zasede?
Nisu to zasede. Bile su barikade na putevima.
Imali ste, kako kaète, svoje qude tamo?
To je bilo i po Kninskoj Krajini, to je takozvana balvan revolucija.
Zna~i, niste znali da }e usta{e do}i?
Nismo znali, tog dana smo ih najmawe o~ekivali. Tada je ve} pala napetost. Mi smo imali ve}u posadu, komandovao je Baki}, pa smo je povukli. Preko 1. maja hteli smo da qudi idu ku}i da se odmore, da se ispavaju itd. Do{lo
je do nekog sporazuma izme|u Srba i Hrvata i popustila je napetost. Uklowene su barikade. Na{i qudi su ~ak nespremni bili za taj napad, niko to nije
o~ekivao. Komandant ove grupe ~etnika se zatekao u kafani bez oru`ja, u trenutku napada. Ovaj straàr, koji je bio pred zgradom gde su na{i borci spavali, iznena|en je, sase~en jer nije imao oru`je u rukama. To je ovaj Mili} koji je prvi poginuo. Apsolutno nije bilo nikakvog znaka da }e do}i do napada.
Do napada je do{lo sasvim neo~ekivano. Usta{e su znale da je na{a pa`wa
popustila, da su barikade uklowene, jer da nisu uklowene barikade nikada autobus ne bi stigao u centar sela. Oni su autobusom do{li u centar sela, i odmah paqbu osuli. Neki sporazum je bio.
Kako je onda mogu}e, koliko je ubijeno tada hrvatskih vojnika?
Oni su priznali da je ubijeno vaqda 13 ili 11, ne mogu ta~no da se setim. Mi ra~unamo da je bilo vi{e od 30 ubijenih, da nisu sve priznali. Jer,
mnoge su posle izvla~ili tamo iz p{eni~nih poqa, iz kukuruzi{ta i {ta ja
znam.
U redu. Kada ste se vratili u Beograd, evidentno da je aktuelna vlast
bila zadovoqna sa tim va{im potezom.
Nije nikada pokazala to zadovoqstvo, ali }utala je, uglavnom.
]utala je?
Kada sam se vratio u Beograd, da.
Da li je to, po va{em mi{qewu, zna~ilo po~etak rata, po{to po mi{qewu mnogih qudi ovde, ba{ je taj doga|aj u Borovu Selu, bitka za to Borovo Selo, ozna~ilo, zapravo, da je rat po~eo?
Rat je mo`da po~eo neki dan ranije sa sukobima na zapadu Krajine. Jer,
tamo je ve} bilo sukoba.
817
Arkan je ve} tada bio uhap{en?

Arkan je bio uhap{en jo{ u jesen 1990. godine.
Arkan, u Hrvatskoj?
Da, ja mislim da sam bio u zatvoru u Padinskoj Skeli kada je on bio
uhap{en u Hrvatskoj. Kada je bio u Zagrebu u zatvoru. Wega su dràli sve negde do leta 1991. godine, ne mogu se ta~no setiti.
On je, koliko se se}am, i{ao tamo da nosi oru`je, i da organizuje ustanak u Krajini. Zna~i, ipak dolazimo stalno do istog: mene zanima ne da bih
optuìvala Srbe, nego da do|emo do neke istine o genezi tog rata. Bez obzira na to {ta su Hrvati radili, jer mi to znamo delimi~no, i preko filma o
[pegequ itd. I Srbi su se za taj rat pripremali?
Ne toliko intenzivno kao Hrvati.
U redu, ~ak i to mogu da prihvatim, ali evidentno je da su i oni taj rat
èleli.
Ko?
Srpska vlast.
Nisu ga èleli. Oni su hteli da spre~e samo novi genocid. Kada se Hrvati masovno naoruàvaju, kada u ogromnim koli~inama uvoze oru`je, {ta je
trebalo, ostaviti Srbe goloruke? Da im se ponovi Jasenovac, da im se ponove kra{ke jame? Ili bi svi Srbi pobegli iz Hrvatske, ili im je trebalo dati oru`je. Jer, kada ~ovek ima pu{ku, onda je to ve} izvesna sigurnost. Setite se, Srbi su se naoruàli u Kninu, i uzeli su oru`je iz teritorijalne odbrane. Pa je postignut sporazum sa Hrvatima da se oru`je vrati, da se Srbi
razoruàju. Sve je to prethodilo ratu, ali Hrvati su mislili da obmanu Srbe. Da ih ostave bez oru`ja i da ih u jednom trenutku sve zaposednu i pomlate. Naoruàvawe Srba je bio ~isto patriotski ~in. I ova bi vlast bila zlo~ina~ka da Srbima nije dala oru`je (...)
Strogo poverqivo
Stenografske bele{ke sa 125. sednice
Predsedni{tva Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije,
odràne 12. jula 1991. godine, sa po~etkom u 10,30 sati
Prisutni: Stjepan Mesi}, predsednik Predsedni{tva SFRJ; dr Branko
Kosti}, potpredsednik Predsedni{tva SFRJ; dr Vasil Tupurkovski, dr Borisav Jovi}, mr Bogi} Bogi}evi}, Jugoslav Kosti}, Sejdo Bajramovi} ~lanovi Predsedni{tva SFRJ; Slobodan Gligorijevi}, predsednik Skup{tine
SFRJ; Ante Markovi}, predsednik SIV-a; Veqko Kadijevi}, savezni sekretar za narodnu odbranu; Budimir Lon~ar, savezni sekretar za inostrane poslove; Petar Gra~anin, savezni sekretar za unutra{we poslove; Stane Brovet, zamenik saveznog sekretara za narodnu odbranu; @ivojin Jazi}, ambasador u SSIP-u; Anton Stari, generalni sekretar Predsedni{tva SFRJ;
818
Ivan Bla{kovi}, zamenik na~elnika Vojnog kabineta; Pavle Jevremovi},

Sre}ko Medi}, Ratko Slijep~evi}, Lazar Vra~ari}, Nikola Ta{i}, Ranka
Matija{evi}, Jelena Stupar, Danica Nogo iz slu`bi Predsedni{tva
SFRJ.
(Stenografisali: Jordan @ivanovi} i Stana Gapi}, vi{i debatni stenografi-redaktori i Dragana Stambolija i Olga Jovanovi}, stenografi u
Predsedni{tvu SFRJ)
Stjepan Mesi}: Sve vas pozdravqam. Otvaram 125. sjednicu Predsjedni{tva SFRJ. Dobili ste prijedlog dnevnog reda, kao i materijale. Konstatujem da su svi pozvani prisutni, osim ~lana Predsjedni{tva Janeza Drnov{eka i predsjednika SIV-a, koji }e do}i, jer je najavio da }e uskoro do}i.
Prelazimo na utvr|ivawe dnevnog reda.
Da li se neko javqa po predlogu dnevnog reda?
Re~ ima general Kadijevi}.
...
Stjepan Mesi}: Ne vrijedi {to ja govorim.
Borisav Jovi}: Vrhovna komanda oruànih snaga je obavezna po zakonu i
Ustavu, nezavisno od toga {ta koja republika misli.
Stjepan Mesi}: Zna~i, svako moè do}i u Hrvatsku, napasti policijsku
stanicu i kada je napadnuta policijska stanica u Glini, 90 odsto su bili Srbi u policijskoj stanici; dolaze uqezi, koji napadnu tu policijsku stanicu;
MUP {aqe pomo} da se to rije{i; dolazi Armija i zatvori krug oko policijske stanice. [ta sada? To je me|unacionalni sukob? Kako je me|unacionalni sukob, kada su 90 odsto policajci u Glini Srbi? Ali, uostalom, za{to to govorim?
Jugoslav Kosti}: Ali, Stipe, tamo niko nije seo da se dogovori i razgovara, kao {to mi sada razgovaramo; da razre{i, nego su odmah uzeli pu{komitraqeze, i jedni i drugi.
Stjepan Mesi}: Da li si slu{ao ono {to govorim? On napada policijsku stanicu. Kako }u sjesti s wim za sto, kad on puca iz pu{komitraqeza i
tromblona na policijsku stanicu; pa pobije te policajce unutra? A, on vi~e
nemoj pucati, idemo sjesti za sto.
Mi i kaèmo treba sjesti za sto, ali, kako da sjedne{, kad ovaj napada?
Jer, ~isti se prostor, da se to sutra pripoji Srbiji. Mislim da sam ja vama rekao {ta se radi. Priprema se prostor, koji se treba amnestirati Srbiji.
Borisav Jovi}: Pripojiti kako?
Stjepan Mesi}: Ti zna{!
Borisav Jovi}: Kroz celu Bosnu da se pro|e?
Stjepan Mesi}: Javite samo da se ovi vrate ku}i sve }e se rije{iti.
Borisav Jovi}: Vratilo se 20 hiqada do sada, nijedan nije iz na{e republike, nego iz va{e.
Stjepan Mesi}: Da nema nikakvih bijelih orlova, boùra, vi kao da
ne ~ujete {ta [e{eq govori da on ratuje u Boboti. On kaè mi tamo ra819
tujemo; mi smo poslali svoje qude. Ali, vi wemu ne vjerujete, a izaberete ga u

parlament. ôvjek istinu kaè ja ratujem tamo. General Peki} izdaje nare|ewa.
Borisav Jovi}: Da li zna{ za{to je on ([e{eq) pobedio na izborima?
Zato {to smo mi prili~no neefikasni u za{titi srpskog naroda u Hrvatskoj, a on wima obe}ava ve}u za{titu i narod mu daje podr{ku. Nama je ào
{to smo izgubili, borili smo se koliko smo god mogli.
Stjepan Mesi}: Vidio sam.
Borisav Jovi}: Ali, to je vrlo jasna perspektiva. Ukoliko se za{tita ne
obezbedi, sigurno je da }emo izgubiti na izborima i do}i }e vam oni. Pa, s
wima }ete lak{e.
Stjepan Mesi}: Da ja vama kaèm va{u ra~unicu, mo`da ti ne zna{ da
ne uzmete Vuka, nego da uzmete onoga ko je jo{ desniji od wega.
Sejdo Barjamovi}: Ho}emo li usvajati taj dokumenat, ili ne}emo?
Borisav Jovi}: Ovde pi{e da ga je potpisao predsednik Predsedni{tva
Stipe Mesi}.
Stjepan Mesi}: Da, ali ja }u potpisati ako izglasate.
Borisav Jovi}: Moèmo izglasati, to nije problem, nego je problem da
se i ti sloì{.
Stjepan Mesi}: Ne mogu se sloìti, jer vidim daqi scenarij. Ne mogu
potpisivati ne{to, da mi scenarij prolazi.
Borisav Jovi}: Ne dopada se tebi {to iz ovoga proizilazi da treba da se
demobili{u ovi sastavi. Kaì po{teno to se tebi ne dopada.
Stjepan Mesi}: Nema nikakve potrebe ako prestaje ova destabilizacija
Hrvatske. Nema potrebe, ide ku}i, raditi. Ja sam za to da se demobilizira. Ja
odmah glasam za prvu to~ku treba se demobilizirati.
Kaù, oni imaju lova~ko oru`je u Kninu. On je s topovima i{ao, Marti},
na vje`bu u Drvar. Ne}ete mi re}i da je to kupio topove od Abesinije.
Borisav Jovi}: Bar nije kupovao iz inostranstva, kao {to ste vi.
Stjepan Mesi}: Pa nije, znam ja odakle je on dovezao topove.
Ratni {tab
Beograd, Ohridska br. 1
Tel: 011/547-745
Komandantu odreda Leva Supoderica
Gospodine komadante!
Svi dobrovoqci koje vam je Srpska radikalna stranka uputila stavqaju
se pod va{u komandu i za{titu TO Vukovar. Ratni {tab SRS za komandanta
dobrovoqaca u Vukovaru imenovao je hrabrog i iskusnog borca Kati} Slobodana iz Beograda.
820
Molim vas da u zajedni~koj saradwi odredite i imenujete komandire odelewa, uz preporuku da se Vaki} Branislav iz Ni{a imenuje za komandira voda dobrovoqaca Ni{a, Leskovca i okoline.
Komandantu dobrovoqaca, kao i komandirima voda i odeqewa, ne odobravaju se samostalne akcije bez saglasnosti komandanta odreda.
Ratni {tab SRS obavezuje komandanta odreda da svim dobrovoqcima izda potvrdu o vremenu provedenom na rati{tu i nagradi ih sa po dva dana.
Svim borcima izdati po dve potvrde; jedna odmah prilikom stupawa u jedinicu na kojoj se uvodi datum dolaska sa datumom do daqweg, a druga prilikom povratka do odre|enog datuma. Napomiwemo da su samo va{e potvrde merodavne za pravdawe odsustva s radnog mesta. Za borce koje ste vratili zbog nediscipline ili bilo kog drugog razloga, kao i za borce koji su pokazali izuzetnu hrabrost, molim vas da nas pismeno obavestite. Svi borci redovno }e primati pisma od rodbine, a isti to mogu u~initi preko na{ih veza.
Svim borcima èlimo dobro zdravqe i povratak, kada oslobodite Vukovar, prestonice srpske oblasti Slavonije, Barawe i zapadnog Srema.
Beograd, 9. 11. 1991. godine
Na~elnik
Qubi{a Petkovi}
Napomena:
Pismo pro~itati pred svim borcima
Br: slu`beno
Beograd, 18. 11. 1991. godine
NARE\EWE
Nare|ujem da se svi dobrovoqci upu}eni u Zapadnu Slavoniju stave pod
komandom Nova~i} Radovana iz Loznice, a u sastavu Teritorijalne odbrane.
Dobrovoqci koji samostalno napuste jedinicu ili otkaù komandu tretira}e se kao odmetnici, a Srpska radikalna stranka ne}e ih uzimati u za{titu.
Ovo nare|ewe pro~itati svim borcima i odmah izvr{iti.
Na~elnik Ratnog {taba
Petkovi} Qubi{a
Ratni {tab
Tel: 011/456-745
OVLA[]EWE
Radi uspostavqawa reda i mira kao i kontrole na podru~ju Zapadne Slavonije ovla{}uje se Milan Dobrilovi} iz Beograda, Pere ]etkovi}a br. 40,
821
ro|en 13. januara 1963. godine u Beogradu, l.k. broj H-12698 SUP Beograd, da
u saradwi sa komandantom Teritorijalne odbrane, pukovnikom Jovanom Trbojevi}em, moè vr{iti nadzor nad svim dobrovoqcima.
Beograd, 10. 12. 1991.
U Beogradu, 13. 12. 1991. godine
Na~elnik
Qubi{a Petkovi}
(Izve{taj Ratnog {taba Srpske radikalne stranke o stawu na rati{tu,

fotokopija, ne~itko)
Ministarstvo za veze sa Srbima izvan Srbije
Ratni {tab SRS
Dana 11. i 12. decembra 1991. godine kolona izbjeglica na traktorima
kre}e se iz Zapadne Slavonije od Oku~ana prema Bawaluci.
Izbjeglice se nalaze na traktorima.
Na cijeloj duìni fronta koji drì Bawalu~ki korpus stawe je veoma
te{ko.
Posebno je ovo stawe te{ko na dijelu od Novske prema Bijeloj Stijeni
i Pakracu.
Na svim dijelovima pritisak usta{kih snaga je veoma jak.
Bosanska Gradi{ka, 12. 12. 1991. godine
Ratni {tab
Tel: 011/457-745
OVLA[]EWE
Radi brèg, lak{eg i efikasnijeg upu}ivawa dobrovoqaca na krizna
podru~ja, ovla{}ujem Nikodina âvi}a iz Bawaluke, sa stanom u ulici Drvarska broj 6, da moè bez posebne saglasnosti vr{iti upis i upu}ivawe dobrovoqaca iz Republike Bosne i Hercegovine, a na osnovu pismenih zahteva
i potpisa ovla{}enih lica, odnosno komandanata teritorijalnih odbrana.
Imenovani je obavezan da vr{i selekciju prijavqenih i da u dobrovoqce prijavqene za upu}ivawe na front ne {aqe qude sklone raznim marketin{kim sredstvima, kra|i, alkoholu, kao i lica koja nisu odsluìla vojnu obavezu.
Nare|ujem da se o svim dobrovoqcima vodi evidencija (kartice kako o
li~nim podacima o datumu i mestu upu}ivawa, tako i o karakteristikama sa
kojim raspolaète).
822
Ratnom {tabu dostaviti sve podatke u roku od 7 (sedam) dana.

Ovo ovla{}ewe stupa na snagu odmah.
Na~elnik
Qubi{a Petkovi}
Republika Srpska Krajina

Glavni {tab Teritorijalne odbrane
str. pov. br. 636-1
Knin, 18. 6. 1992. godine
Preduzimawe mera na spre~avawu delovawa raznih
paravojnih grupa na teritoriji RSK
Nare|ewe
Dostavqa
2, 3, 4, 5, 8 ZNSTO
Na osnovu naredbe predsednika RSK br. 01-1-5/92, od 18. juna 1992. godine,
i izve{taja legalnih organa vlasti, komandanata ZNSTO i li~nog uvida u
stawe na teritoriji RSK, indikativno je da se ne po{tuje legalno izabrana
vlast RSK.
Ovo je posebno karakteristi~no za isto~nu Slavoniju, zapadni Srem i
posebno Barawu, na ~ijoj teritoriji su se pojavile grupe koje ne priznaju legalnu vlast, ve} zavode bezakowe i nasiqe nad stanovni{tvom.
U ve}ini slu~ajeva ovo su naoruàne grupe koje nisu pod komandom TO i
MUP-a, {to zna~i da su nelegalne.
Po{to ove grupe vr{e nasiqe, pqa~kaju i uni{tavaju privatnu i dràvnu imovinu, naru{avaju javni red i mir, postale su izuzetno opasne. Da bi se
stalo na put ovakvom pona{awu i da bi se spre~ilo delovawe ovakvih grupa
i za{titilo stanovni{tvo, neophodno je da se odmah ove grupe razoruàju i
uspostavi legalna vlast. Svi organi vlasti na teritoriji RSK moraju znati
da postoji GSTO RSK koji je jedini kompetentan da postavqa komandante
ZNSTO, {to je i u~inio. Za komandanta ZNSTO Severna Dalmacija postavqen je pukovnik \ilas Milan; Lika, pukovnik Suput Milan; Kordun, pukovnik Bulat êdo; Banija, pukovnik Vukajlija Rade; Zapadna Slavonija, pukovnik ûbri} Jovo; i isto~na Slavonija, zapasni Srem i Barawa, pukovnik
Sladojevi} Bogdan. Ovi komandanti su legalno postavqeni i imaju puno pravo da komanduju u svojim zonama odgovornosti i da pruàju pomo} legalnim
organima na uspostavqawu vlasti, pri ~emu su du`ni da ostvare maksimalnu
saradwu sa tim organima.
Pored {tabova TO u zonama odgovornosti, postoje i brigade PJM koje
imaju zadatak da {tite stanovni{tvo od upada snaga neprijateqa, a ne da oba823
vqaju poslove ~uvawa reda i mira. Komandanti tih brigada su: Kninske brigade major Radi} Milorad, Benkova~ke potpukovnik Bogunovi} Mom~ilo,
Koreni~ke potpukovnik Cveti~anin Milo{, Vojni~ke pukovnik Novakovi}
Mile, Petriwske pukovnik Leti} Stanko, Oku~anske major Babi} Milenko,
Vukovarske potpukovnik Ko{uti} Boìdar i Belog Manastira potpukovnik Novakovi} Rajko.
Da bi se spre~ilo delovawe nelegalnih formacija i grupa i osiguralo
funkcionisawe ustanovqenog pravnog sistema i pravne dràve, te obezbedila maksimalna sigurnost gra|ana i imovine, nare|ujem:
1. Paravojne formacije koje deluju na teritoriji RSK odmah razoruàti, raspustiti i onemogu}iti wihovo daqwe delovawe, a protiv pojedinaca
iz tih formacija koji su se ogre{ili o pravni sistem RSK moraju se preduzeti zakonom predvi|ene mere i postupci.
2. Za izvr{ewe ove naredbe odgovorni su mi komandanti ZNSTO, i komandanti brigada PJM. Pri izvr{ewu ovog zadatka izvr{ioci naredbe du`ni su sara|ivati sa organima vlasti u op{tinama.
3. Rok za izvr{ewe ovog zadatka 29. juni 1992. godine.
4. Pismeni izve{taj mi dostaviti do 1. jula 1992. godine u 12,00 ~asova.
Komandant
general-potpukovnik
Milan Torbica
Prepis
Razvoj doga|aja u Zapadnoj Slavoniji i uzroci neuspeha
Pre odgovora na odabrana pitawa, nalazim za potrebno da navedem u
kratkim crtama {ta se doga|alo ranije.
Jo{ u toku predizbornih aktivnosti, a naro~ito posle pobede HDZ u Hrvatskoj, jasno se dalo zakqu~iti da se jedinica ne moè mobilisati po dosada{wem uputstvu i elaboratu (sekretarijati u ve}ini op{tina u rukama vladaju}e stranke, ve}i deo v/o pre{ao na stranu HDZ).
U takvoj situaciji, uz konsultaciju sa delom stare{ina (komandanti
partbr i N[) odlu~io sam da organizujem mobilizaciju prikupqawe na
principu dobrovoqnosti, bez poziva od strane sekretarijata i komande, ve}
tz. {tafetni sistem. Takvo nare|ewe i uputstva dobili su komandanti partbr i partb (pojedini).
Na referisawima u komandi korpusa sumwi~avo je to slu{ano, ~ak je sugerisano da }e na taj na~in dobiti ~isto nacionalne jedinice, na {to sam uz
komentar potvrdno odgovorio. Nakon izvesnog vremena do{la je neka vrsta
nare|ewa ili uputstva od strane 5.VO da se upravo tako radi. Posle ~ega je
moj rad od strane komandanta korpusa istican kao primer.
824
Po{to se situacija pogor{avala, na referisawima sam traìo, a zatim

u nekoliko navrata i u pismenoj formi, da se komanda 28. partd i 1. partbr sa
pri{tabskim jedinicama zajedno sa SRT premesti u garnizon Daruvar. Razloge sam naveo (ne~itko) lak{e i brè spoj naoruàwa sa qudima (90 odsto
qudstva na osnovu dobrovoqnosti bilo je sa teritorije Pakrac, Daruvar,
Grubi{no poqe). Li~no sam mislio na formirawe divizije i brigada. U tom
ciqu sa grupom stare{ina izvr{io sam izvi|awe radi razme{taja u garnizon Daruvar uz malo pomerawe nekih jedinica 4.AO (skladi{ta i 288. br.),
razme{taj se mogao izvr{iti. Izve{taj sam poslao komandi korpusa. Odgovora nisam dobio, na moju urgenciju komandant korpusa general Trifunovi}
mi je rekao da je ceo moj zahtev poslan komandi 5.AO. Nakon izvesnog vremena, general Trifunovi} mi je saop{tio da se preselewe iz politi~kih razloga ne dozvoqava. Situacija se i daqe pogor{avala (usta{e su po~ele izme|u ostaloga da postavqaju prepreke na putevima).
Predloìo sam i zahtevao da se u garnizon Daruvar prebaci jedna mehanizovana ~eta, a na poligon Gakovo (po{to sam za wega odgovarao u bezbedonosnom smislu) jedan me{oviti sastav okl. transp. i tenkova, razlog obezbe|ewe formirawa divizije i izvla~ewe tehnike (to je niz rez. div.).
Postoje uslovi sme{taja i obuke, u stvari sam imao u vidu blokadu i èleo da se deo jedinice 265. mbr izvu~e na slobodan manevarski prostor, o ~emu je bio saglasan pokojni komandant brigade pukovnik Kova~evi} Rajko.
Ovaj moj zahtev nije usvojen uz obrazloèwe da je takva jedinica ukoliko bude potrebna meni pomo}, u stawu da stigne do Gakova za 2-3 ~asa. Ispostavilo se da, naàlost, nikada nije stigla, ~ak smo mi uputili jednu jedinicu iz
Bilogorskog part. odreda (koji je bio formiran) da pomogne izvla~ewe iz napadnute kasarne u Bjelovaru, ali se ispostavilo da iz kasarne nije iza{ao deo
jedinice za koju smo obezbe|eni. (obave{teni)
Obave{ten sam da se nalazim na spisku MUP-a Bjelovar, odre|en kao
zlo~inac za hap{ewe ili likvidaciju. Sa jednim stare{inom i dva pratioca odlazim u Daruvar radi obilaska 21. partbr. Sutradan sam se javio komandantu korpusa, dao kratko obrazloèwe i dobio odobrewe za ostanak u
Daruvaru.
Posle dva dana helikopterom je preba~en moj {ifrant sa sredstvima veze.
U Daruvaru je od ranije radi poja~awa odbrane preba~ena baterija BOVa iz 288. brigade.
Pre polaska iz Bjelovara dao sam zadatke N[, a naro~ito komandantu 1.
partbr potpukovniku Glu{ac. Sa wima sam odràvao stalne veze, tako je u
stvari komanda divizije delovala u dva odvojena dela.
Deo u Daruvaru na daqoj podeli naoruàwa i stalnoj vezi sa {tabom i
jedinicama TO Zapadna Slavonija, a deo iz Bjelovara na stalnoj vezi sa komandom korpusa.
825
1. Organizacija pruàwa otpora

Po ovom, kao i drugim pitawima, pisao sam u mojem izve{taju odmah po
proboju na slobodnu teritoriju. Ovde }u neke stvari pojasniti ili eventualno dopuniti. Organizacija otpora u Zapadnoj Slavoniji, po mojem mi{qewu,
javila se ranije od mog ukqu~ivawa, tj. po~ela je od predizborne aktivnosti
i nastavqena u toku izbora da bi posle izbora postala jo{ aktivnija.
Dosta dugo se odvijala, stidqivo, tajno, sa dosta nepoverewa u qude. U to
vreme javilo se vi{e aktivista pojedinaca, grupa i partija (SDS, Pokret za
Jugoslaviju, Partija Jugoslovena i sl.).
Aktivnosti su provodili paralelno, uz retku saradwu, bilo je ~ak i protiv optu`bi. To je sigurno negativno uticalo na blagovremenost, jedinstvo
i organizovanost kako politi~ku, tako i vojnu.
Ja sam u to vreme i{ao na ~isto vojni~ku organizovanost i formirawe
jedinica jugoslovenski opredeqenih, za odbranu Jugoslavije, za odbranu srpskog naroda od usta{kog pokoqa.
Od strana~kih aktivnosti najdaqe je oti{la SDS. Imala je najvi{e
pristalica kod srpskog naroda. Weni aktivisti bili su uporniji i konkretniji u realizaciji. Stvoreni su odbori {tabovi po selima, a uporedo i neka vrsta vojnih formacija.
Prema mom uvidu, negde od maja, po~eli su se toj stranci prikqu~ivati
raniji pripadnici drugih stranaka. U julu je, naro~ito u avgustu mesecu, postala jedinstvena organizacija pruàwa otpora, ali sa vode}om ulogom SDS.
Svima je bio problem naoruàwa, tako da su se meni, kao i mojim komandantima partbr, obra}ali pojedina~no ili kao predstavnici pojedinih stranaka.
2. Naoruàvawe naroda
Cene}i situaciju, gledaju}i naoruàvawe pripadnika HDZ i pretwe
vladaju}e stranke srpskom narodu, skoro svakodnevno sam se nalazio na terenu, poznavao situaciju i zahteve srpskog naroda, koji su proizilazili iz straha od genocida. Odlu~io sam da naoruàwe moram podeliti. Po{to sam imao
zabranu za to od strane pretpostavqene komande, izvr{io sam organizaciju
od najpoverqivijih stare{ina i 3. juna 1991. godine po~eo sa izdavawem.
Odlu~io sam da najpre izdajem naoruàwe TO koje se za 5 (pet) op{tina
~uvalo u kasarni Daruvar. Pored ose}aja da to moram u~initi, smislio sam
jo{ jednu utehu. Hrvatska kupuje naoruàwe iz vana i kaè to je narodni novac, mislim i Srbi su narod koji su godinama ulagali novac za TO. Ti Frawo kupuj vani i deli HDZ-usta{ama, a ja }u delili Srbima iz magacina. Oba
izvora su narodna, on ih kupuje.
Po{to je SDS bila najaktivnija u to vreme, ve} javno proklamovala borbu protiv usta{luka, naoruàwe je deqeno kao da je SDS nabavila raznim kanalima, ali ne od vojske, po{to se JNA u to vreme ogra|ivala od tih radwi.
826
Prvo je otvoren magacin TO Grubi{no Poqe (po{to je rukovaoc bio

Srbin i sloìo se sa tim) iz wega su prva dva kamiona (vojna) odvezena na poligon Gakovo, gde je podeqeno u ve} formiranom Bilogorskom odredu (tj. 1.
partb 1.partbr), zatim su slede}e dve ture po dva kamiona odvezena u obli`we selo Peratovicu, tako da je taj bataqon bio uglavnom naoruàn sa lakim naoruàwem. Naoruàwe je preuzeo i potpisao ârmak Rade, komandant
bataqona. Na isti na~in otvoren je magacin TO Pakrac, a ostali otvarani
rezervnim kqu~evima ili nasilno.
Za op{tinu Daruvar naoruàwe je voèno u selo Borke, selo Koreni~ani i selo Miokovi}evo, odakle je deqeno po selima. Prevoèno je v/m, civilnim kamionima, cisternama, haladwa~ama i sl. Organizatori preuzimawa,
odre|ivawa mesta dovoèwa i daqe podele bili su rezervni kapetan prve
klase Mi{~evi} Stojan, komantant bataqona, i Uskokovi} êdo, zamenik
predsednika SDS koji je sve isporuke i potpisao. (Do po~etka dejstva oko
1900 cevi, dosta municije, bombi i pribora).
Na isti na~in je mawa koli~ina odvezena u Alaginac za Podravsku Slatinu, preuzeo rezervni kapetan Boro Luki}, komandant odreda, koji je saop{tio da }e daqe snabdevawe nastaviti iz garnizona Na{ice.
Za op{tinu Pakrac tri kamiona odvezao je poru~nik Vuji} Marko, zastavnik Prodanovi} Stevo i vojnik voza~ Goran (moj voza~). Naoruàwe je
istovareno u selo Brusnik, mislim da je deo iz toga kontingenta dat op{tini Oku~ani, ali sam obave{ten da se oni snabdevaju iz Bawaluke i Slavonske Poège. Za op{tinu Novska dva kamiona je odvezao poru~nik Vuji} Marko i vodnik Vuji} Milan.
Za vreme prevoèwa naoruàwa ve} su bile uspostavqene usta{ke policije u Pakracu, Daruvaru i Grubi{nom Poqu, kao i kontrola na putevima. Svaki transport je bio dobro obezbe|en od strane pripadnika TO, a v/m
obezbe|ena pratwom i propisnom dokumentacijom. Nijedna po{iqka nije
otkrivena, osim zadweg poku{aja da sa dva v/m prevezemo preko sila Sira~
naoruàwe za TO u selo Borke. U Sira~u su zaustavqena od strane naoruànih me{tana i patrole MUP-a, poku{ali pretres, {to vod. Vuji} Milan i
gl. Mi{~evi} Mi{o nisu dozvolili, i vozila su vra}ena sa naoruàwem u
kasarnu.
Po{to su kontrole postale rigoroznije i putevi blokirani preostalo
naoruàwe iz magacina TO, 21. partbr i delimi~no skladi{ta 5.AO izvezeno je poqskim putevima, traktorima, a zadwa tura i kowima sa samarima.
Naoruàwe iz magacina TO i 21. partbr sve je izvu~eno, osim oko 450 pu{aka, koje su bile pripremqene za transport, nisu izvu~ene, ali su, po mom
saznawu, prilikom povla~ewa uni{tene.
Iz magacina je ukupno izvu~eno oko 5000 cevi, dosta municije, ru~nih
bombi, zoqa, RB i sl. Po pri~ama sam saznao da je dosta naoruàwa izvu~eno
iz kasarni u Slavonskoj Poègi i Na{icama, o tom detaqe ne znam, tako|e
se naoruàvalo iz Srbije i Bosne, {to je i{lo raznim kanalima.
827
Iz svega proizilazi da je narod Zapadne Slavonije koncem avgusta

meseca bio boqe i kvalitetnije naoruàn od HDZ (sve do pada pojedinih
kasarni).
Ve} tada se po~elo pri~ati da od vojske dobijaju staro naoruàwe, iako
to nije ta~no, naoruàwe je bilo uglavnom automatsko i poluautomatsko, tiho je po~ela antiarmijska propaganda i osuda AVL (smi{qeno ili slu~ajno).
3. Formirawe jedinica i {tabova
U izve{taju od 20. septembra delimi~no sam opisao stvarawe jedinica u
okviru divizije. U ovom delu po~iwem od sastanka u A... koji je odràn 15. jula pored jo{ uvek mojih k-t partb prisustvovali su: Vukeqi} Veqko, Vurdeqa Nenad i jo{ neki kojih se ne se}am. Tu je, pored ostalog, razmatrano pitawe daqeg RiK-a. Postojale su dve varijante: 1. Da partb, kao jezgra budu}ih
brigada ostaju i daqe pod komandom 28. partd, koja }e u odnosu na razvoj situacije bez obzira na odobrewe pretp. iza}i na Papuk ili Bilogoru, ovu varijantu sam ja zastupao, i druga, da se bataqoni stave pod komandu {taba Zapadne Slavonije, koji je pred formirawem.
U selu G. Borci 26. jula odràn je sastanak, gde je formiran {tab TO Zapadne Slavonije. Sastanku nisam prisustvovo, a po kasnijem saznawu bili su
prisutni: Vukeli} Veqko, Mileti} Milenko, Petkovi} Milan, Ga}e{a êdo, Vurdeqa Nenad i Vuki} Veqko.
Mislim da su svi ~lanovi SDS i predstavnici op{tina. [ta je na sastanku odlu~eno ne znam, po{to za isti do skora nisam ni znao.
Pozvan sam 2. ili 3. avgusta na sastanak navodno radi formirawa {taba u mesto Cikotina Rijeka, ja sam pozvao 4-k-t partb. Po dolasku u mesto
re~eno je da oni nisu pozvani, ali kad su ve} do{li neka prisustvuju. Sastanak je otvorio Petkovi} Milan, predstavio se kao koordinator do dolaska
komantanta.
Pored ostalog, na sastanku je dogovoreno o stalnim vezama sa G[ JNA i
Vladom Srbije. [to se ti~e RiK-a, odlu~eno je da se bataqoni stavqaju pod
komandu {taba TO, jer je takvo nare|ewe uputstvo iz Srbije i General{taba. Na moju intervenciju da mi se kaè koja je ta veza, odgovoreno mi je da jo{
uvek nije vreme da se imenuje. Tako|e je govoreno o imenovawu N[, dok ne do|e grupa oficira iz Beograda. Predloèn je rezervni potpukovnik Lon~ar
Milan, komandant brigade TO Jan @i{ka, poznavaju}i Lon~ara kao ~oveka i vrlo dobrog ovicira, ja sam se sloìo, ili sam ga mo`da ja i predloìo
(ne se}am se). Posle razgovora ~lanova {taba sa potpukovnikom Lon~arom,
isti je do{ao kod mene u Bjelovar i pitao {ta da radi, rekav{i da mu to ne
li~i na {tab. Savetovao sam ba{ upravo radi toga da ide i vojni~ki da oformi, dok ne stignu iz Beograda.
Tako|e je odlu~eno da {tab 6-7 dana iza|e na ratnu lokaciju i ne vra}a
se vi{e ku}ama. Po{to je sa partb ve} postojala veza, a Slatinski odred iza{ao na ratnu lokaciju, logor Sekulinski, dogovoreno je da 4. avgusta svi ve828
zisti iz bataqona i {taba do|u u selo Brusnik radi obuke i dobijawa planova rada, koji }e izraditi zastavnik Prodanovi} Stevo, {ifrer u 28. parta. U
sastav bataqona u{le su i ostale do tada formirane jedinice po op{tinama.
Tako su stvorene prve RJ i {tab u Zapadnoj Slavoniji.
Na sastanku u selu Oègovi}i (gde je bilo sedi{te {taba) tako|e sam
prisustvovao, to je bio pro{ireni sastanak, gde se govorilo pored daqeg naoruàvawa da komandu nad partb preuzmu op{tinski {tabovi. Nisam se sa
tim sloìo smatraju}i da ti {tabovi nisu dovoqno vojni~ki osposobqeni,
a slabije }e biti i planirawe zajedni~kih akcija, moja sugestija nije prihva}ena i partb su pripali op{tinama.
Prisustvovao sam skoro svim sastancima {taba, na jednom od wih re~eno je da je Vukeli} Veqko imenovan kao v.d. komandanta dok ne do|u oficiri
iz Beograda, mislio sam da je to imenovawe iz Beograda. Na nekoliko sastanaka pitao sam sa kim je konkretno ta veza i nikad nisam dobio odgovor.
Pretpostavqenu komandu nisam mogao pitati (jer ne zna ni za moj rad). Jednom prilikom sam pitao NSB u Vara`dinu kako da me spoji sa gospodinom
Vasiqevi}em ili Negovanovi}em, to nisam uspeo, i tako sam i daqe naivno
verovao u te veze i uputstva. Pravu istinu saznao sam u oktobru mesecu da je
veza sa Vladom Srbije bila u stvari veza sa R SUP-om, a veza sa G[ preko nekih penzionisanih generala, na ~elu sa Radojicom Nenezi}em, koji su navodno davali velika obe}awa u tom smislu sam ja pone{to tuma~ioobe}avao.
Obe}awa nikada nisu ispuwena, a posledice jasne.
Na jednoj od sednica je re~eno da za komandanta dolazi jedan major i grupa oficira stru~waka. (major Vu~kovi})
Napomiwem da sam nekoliko puta rekao ukoliko smatrate da sam potreban za dva dana }u do}i, po{to imam naredbu o penzionisawu, mogu predati
du`nost i do}i. Mi{qewa u {tabu su bila podeqena, ali je zakqu~ak uvek
bio, {to mi je li~no Vukeli} saop{tio, da sam potrebniji gde jesam, a kad bude vreme pozva}e me.
Tako je {tab ìvotario, bez ve}eg izgleda da preraste u {tab sposoban
za vo|ewe oruàne borbe. Obe}ani oficiri nikada nisu do{li. Vojno organizovawe bilo je na niskom nivou, a RiK slabo. Tako su formirani i op{tinski {tabovi, pojedini sa ve}om stru~no{}u u vojnom pogledu, sistem subordinacije nije po{tovan. Kod takvog postavqawa {tabova ni od formiranih
jedinica nije se moglo o~ekivati ni{ta boqe. Op{tinski {tabovi od ranije koliko-toliko formiranih bataqona, formirali su seoske ~ete i vodove. Postavqali komandire ~eta i vodova uglavnom po partijskoj pripadnosti
bez obzira na vojno-stru~no znawe. Od po~etka se kao osnovni ciq postavio
odbrana srpskih sela od usta{a. Ciq se delimi~no mogao prihvatiti, ali na~in, da svako selo to radi za sebe, bio je neprihvatqiv. Svaki od tih novoimenovanih komandira, postepeno su postojali male pa{e u svojim malim pa{alucima. Retko su dolazili me|u borce, da im ne{to kaù ili obu~e (jer to
nisu znali), jedino ako su se na{li sa wima, to je momenat kada se pilo i je829
lo. Tako su se uglavnom formirale ve}ina jedinica koje je u kasnijim okr{ajima bilo te{ko pokrenuti iz svoga sela. Jedinice su retko ili nikada bile
postrojene (pa i mawi sastavi). Ovde je izuzetak Slatinski i Bilogorski odred koji su od po~etka po~eli vi{e organizovati vojni~ki ìvot i najduè
ostali tako organizovani. Dakle, manevarskih jedinica uop{te nije bilo.
Uvidev{i to, na jednom od sastanaka {taba TO Zapadne Slavonije predloèno je i usvojeno da se pri|e formirawu ja~e jedinice, u prvo vreme odreda 400-500 qudi sa sedi{tem u Zve~evu i specijalna jedinica izvi|a~ko-diverzantska, policijska ili sli~no, uglavnom namewena za dejstva u najkriti~nijim borbama kao celina ili specijalni zadaci po delovima.
Formiran je odred ~ije jezgro ~ini Slatinski odred, a u wega ulaze borci iz svih op{tina. Komandant odreda rezervni kapetan prve klase Boro Luki}, sa sedi{tem na Zve~evu. U po~etku je odred izvr{avao zadatke za {ta je
i namewen. U nekoliko akcija to se i dobro pokazalo.
Za kratko vreme, da li zbog potrebe odbrane prve linije ili op{te neaktivnosti, odred je prakti~no izgubio svoju prvobitnu namenu.
Prakti~no ga rasformira pukovnik Trbojevi} kada je do{ao za komandanta [TO, sa namerom da formira brigadu koja nikada nije ni formirana,
po{to su ~ete iz odreda oti{le u op{tinske {tabove TO.
Specijalna jedinica sa 60-70 odabranih boraca tako|e je formirana na
~elu sa Krstom @arkovi}em, izvela je nekoliko vrlo uspe{nih akcija. Iz we
su formirana tri samostalna voda kojima su komandovali Zoran (\edovica),
Goran Mi{~evi} (Zve~evo) i Krawac (Dragovi}i). Ovi vodovi su ~itavo
vreme borbi odva`no, uspe{no i hrabro izvodili samostalno akcije. Isti su
pod komandom {taba delovali do rasformirawa {taba, posle ~ega ostaje Zoran sa svojim vodom, koga oja~ava i ulazi u sastav 5. Kozara~ke brigade.
Kao zakqu~ak po ovom pitawu sledi:
Nestru~ni i slabo funkcionalno organizovani {tabovi,
Komandiri osnovnih jedinica sa malo vojni~kog znawa i ume{nosti za
rad sa qudima (~ast iznimkama),
Nepo{tivawe principa subordinacije,
Nedisciplina.
4. Formirawe Vlade i Skup{tine Zapadne Slavonije
Odvajawe {taba TO kao zasebnog organa,
Rad Vlade,
Odjek kod stanovni{tva i boraca,
Rad {taba, sastav i stru~nost za obavqawe funkcija.
U oktobru mesecu formirana tzv. velika skup{tina Zapadne Slavonije
i valada sa sedam resorskih ministara i izvr{ni organi Skup{tine.
Predsednik Skup{tine postao je Vukeli} Veqko, dotada{wi komantant {taba, predsednik Vlade Yakula Veqko. Ministri i svi organi uglavnom su pripadali SDS. Na Skup{tini je odlu~eno da se {tab izdvoji kao po830
seban organ. Radi stalnog i boqeg kontakta sa organima u Beogradu, kao i svetom, otvoren je biro Zapadne Slavonije u Beogradu, direktor [impraga, koji }e tamo stalno raditi, kao i [a{i}, ministar spoqnih poslova.
Na Skup{tini nismo prisustvovali potpukovnik Lon~ar, N[, poru~nik Vurdeqa, ~lan, i ja. Po zavr{etku skup{tine, wen predsednik nas trojicu je upoznao sa odlukama, tada je imenovan za komandanta {taba TO rezervni potpukovnik Lon~ar Milan, za N[ rezervni poru~nik Vurdeqa Nenad.
Meni je u razgovoru rekao da mene kao AVL ne moè imenovati, ali da trebam ako to èlim u svakom slu~aju ostati u {tabu. Po{to je ve}i deo {taba
izabran za ministre ili neke druge organe vlasti, u {tabu su ostali komandant, N[ i ja. U prvo vreme, povremeno ministar NO Petkovi} Milan, a kasnije stalno kao pomo}nik za moralno vaspitawe.
[tab u ovako krwem sastavu nije mogao ispoqiti neki bitniji uticaj
kod pot~iwenih jedinica, tj. op{tinskih [TO, koji su mnoge odluke, pa i
kqu~ne, donosili samoinicijativno. Kontakti i veze postojale su sa svim jedinicama. U {tabu su vr{ene procene i jedan od zakqu~aka bio je da je najkriti~nija situacija na teritoriji Bilogore, ali slobodnih snaga za poja~awe nismo imali, jedino snage O[TO Daruvar su upu}ivane u sadejstvo kod izvo|ewa akcija.
[tab u ovom sastavu ostao je do kraja oktobra, tj. do po~etka novembra,
kada je do{ao pukovnik Trbojevi} za komandanta, nakon nekoliko dana jo{
tri AVL.
[to se ti~e rada Vlade i Skup{tine, mogu samo re}i da mi kao {tab nismo imali mnogo koristi. ^lanovi Vlade vrlo retko su i{li me|u borce i
narod. Mnogi su ve}inu vremena provodili u Bawaluci i Beogradu. Najvi{e
na terenu bio je predsednik Vlade Veqko Yakula, u zadwe vreme skoro stalno. Narod i borci Vladu, a naro~ito ministre, u tom obimu uop{te nisu prihvatili kao svoju, {to je u svakom slu~aju negativno uticalo na borbeni moral i celokupno stawe na teritoriji.
5. Tok borbenih dejstava
Borbena dejstva nisu po~ela jednovremeno niti po nekom jedinstvenom
planu za ceo prostor Zapadne Slavonije. Akcije su izvo|ene maweg obima i
uglavnom na nivou op{tina, pa i niè.
Za op{tinu Pakrac prakti~no nisu ni prestajala od marta meseca. U
ostalim op{tinama akcije su izvo|ene po meri narastawa jedinica i podeli
naoruàwa. Akcije su uglavnom bile sa ciqem za{tite srpskih sela i pro{irewe teritorije.
U po~etku uspe{na akcija bila je napad na Pakrac, ali slaba zavr{nica
(izostalo sadejstvo i RiK). Vrlo dobro je izvedena akcija napada i izvla~ewe SRT iz magacina [areni mostovi (kod Virovitice), koju je samostalno
izveo Bilogorski odred. Neuspe{no je izvedena akcija napada na Daruvar i
831
selo Doqane i Sira~ u dva navrata (nepotpuni podaci o neprijatequ, lo{e

planirawe, slabo sadejstvo i RiK). Pored toga, bilo je dosta aktivnih dejstava, naro~ito od strane Slatinskog i Bilogorskog odreda.
Do konca oktobra na{e jedinice dràle su dosta veliku teritoriju navesti sela u to vreme u Zapadnoj Slavoniji (ne ra~unaju}i Oku~ane bilo je
oko 6000 naoruànih boraca).
Pro{irivawem teritorije u ciqu odbrane iste skoro sve jedinice su bile u prvoj liniji. Manevarskih jedinica nije bilo. Pre{lo se, u stvari, na neku vrstu pozicione odbrane, uz vrlo male aktivnosti. Ovaj na~in vo|ewa borbe je jedinice umrtvio jo{ vi{e, i tako postale vi{e seoske straè nego borbene jedinice. Sa na{e strane to nije kori{}eno ni za obuku, niti za utvr|ivawe. Linije odbrane bile su slabe i kod svakog ja~eg i organizovanijeg napada od strane neprijateqa iste su probijane i teritorija smawivana, umesto
da je planski brawena, na uzastopnim poloàjima sa aktivnim dejstvima, za
{ta je bilo mogu}nosti.
Osnovni uzroci neuspeha: slabo planirawe, nestru~no RiK, nepoznavawe obave{tajno bezbednosne situacije, nedovoqno obja{wen ciq borbe, nepo{tivawe principa subordinacije, slabe analize posle svake borbe.
6. Ukqu~ivawe AVL u borbu
U toku naoruàwa i priprema angaòvano je nekoliko stare{ina, a
stalne aktivnosti i veze odràvali smo zastavnik Stevo Prodanovi} i ja.
Posle proboja iz kasarne i izlaska na slobodnu teritoriju 14 AVL javilo se
dobrovoqno da nastavi borbu u sastavu jedinica TO. Dve no}i smo prespavali u hotelu Zve~evo, gde je bio sme{ten i odred TO, kojim je komandovao rezervni kapetan prve klase Boro Luki}. Ve} prve no}i na vratima nekih od
nas pisalo je: Izdajice srpskog roda, napustite hotel za 24 ~asa, koqemo, u
potpisu Crna ruka, nacrtana mrtva~ka glava i sa svake strane 4 S.
Pozvao sam komandanta odreda i sa wim li~no to skinuo. Mislim da je
jo{ netko od mojih stare{ina to primetio, iako jo{ do sada nisam sa nekim
o tome komentarisao.
U me|uvremenu (posle dva dana), stiglo je i nare|ewe od komandanta 5.
AO da se sve stare{ine jave u komandu 5. K, {to je i u~iweno. Mi{qewa sam
da je ovo rezultat antiarmijske propagande, mo`da je ve{to protureno od
strane neprijateqa, a mo`da je bojazan tada{weg rukovodstva u TO Zapadna
Slavonija da }e AVL preuzeti komandu i oni ostati bez funkcije.
Verujem da nije do{lo do toga i niz drugih izmi{qenih pri~a za AVL,
a naro~ito za mene. Dobar deo AVL bi ostao i stvari bi se verovatno druga~ije odvijale. Obe}avane AVL iz Beograda nisu dolazile. Nedostatak AVL
i stru~nog vo|ewa borbe sve vi{e je uvi|alo i politi~ko rukovodstvo, a naro~ito borci.
832
7. Dolazak komandanta pukovnika Trbojevi}a i formirawe {taba

[tab u starom sastavu u to vreme se nalazio u selu Brusnik. Po dolasku,
pukovnik Trbojevi} se predstavio i rekao da je naredbom odre|en za komandanta da ima ovla{tewa da postavqa ostale ~lanove {taba, {to je i u~inio.
Zamenik rezervni potpukovnik Lon~ar Milan; N[ pukovnik Mari} Nikola; PKPo rezervni major Marovi} Marko; obave{tajac rezervni poru~nik
Vurdeqa Nenad, pomo}nik za MV rezervni kapetan prve klase Petkovi} Milan; na~elnik bezbednosti rezervni poru~nik Pero Pe{i}.
Trbojevi} nas je upoznao da uskoro dolazi ve}a grupa oficira za popunu
{taba i jedinica. Sve smo ovo sa zadovoqstvom primili, smatraju}i da }e se
sada mo}i stru~no planirati i akcije izvoditi. Napomiwem da smo jo{ uvek
dràli celokupnu teritoriju, osim Bilogore. Jedinice su dràle odre|ene
poloàje, ali je ve} bilo pojava nesuglasica izme|u pojedinih komantanata i
O[TO, {to je naro~ito bilo izraèno u Pakracu, a kasnije i Podravskoj
Slatini.
Pukovnik Trbojevi} je sa pojedinim ~lanovima {taba, uglavnom sa potpukovnikom Lon~arem, obilazio teren, upoznao jedinice i qude. Ja sam sa
preostalim delom radio {tapske poslove i planirao daqe akcije i reorganizaciju jedinica. [tab je po~eo organizovano raditi, procewuju}i i planirati. Komandant je sam odlazio na teren, u {tabu se vrlo malo zadrào, za nas
obi~no nije imao vreme, ponekad 5-10 minuta.
Na{a mi{qewa bi saslu{ao, pa ne{to prokomentarisao, ali nikada nije bilo onoga tako potrebnog odlu~io sam.
Tako smo stvarali dokumentaciju, predvi|ali akcije, reagovali na momentalne doga|aje i sli~no. Nakon nekoliko dana stigao je kapetan prve klase Mihalovi} Boro, postavqen za komandanta nepostoje}e brigade, kapetan
prve klase Juras Milivoje, postavqen je za NI i ujedno referenta za diverzantska dejstva. Pred sam kraj stigao je i potpukovnik Cvetkovi} za pomo}nika za pozadinu, koji je nastojao da pozadinsko obezbe|ewe postavi u funkciju. Svi oni, iako su kratko vreme proveli u {tabu, mogu dati svoje mi{qewe o radu komande.
U {tabu smo uglavnom bili potpukovnik Lon~ar, poru~nik Vurdeqa i
ja, naj~e{}e jedan od wih dvojice i ja. Osnovna pitawa gde se komandant pukovnik Trbojevi} nije sloìo sa mi{qewem {taba su: upornija odbrana
osnovnog pravca Miokovi}evo Daruvar; na~in formirawa TO brigade, kao
manevarske jedinice; dolazak i RiK sa radikalima (~etnicima); iseqavawe
stanovni{tva.
Mislim da su ova ~etiri pitawa bitno uticala na daqi razvoj situacije, koji je kona~no doveo do napu{tawa teritorije i rasformirawa {taba
TO Zapadna Slavonija. Nakon 1-2 dana po dolasku pukovnika Trbojevi}a, stigao je autobus sa 40-50 dobrovoqaca iz Novog Sada, na ~elu grupe bio je kapetan prve klase Kuli} Jovan, poru~nik Mi{el (legionar) i potporu~nik Mi833
{~evi}. Trbojevi} nas je upoznao da su oni uglavnom stigli zbog wega, da su

to hrabri borci sa fronta u isto~noj Slavoniji. Duè vremena smo mislili
da je Kuli} AVL.
Odmah su po odluci komandanta uba~eni u selo Miokovi}evo (gde su toga dana napustile jedinice TO Daruvar).
U wihov logor nisam dolazio, ali po izve{tajima koji su stizali, kao i
pri~e ~lanova {taba, pojedinih pripadnika TO, a naro~ito potvrdi komandanta da su se ovi borci vrlo dobro borili na tom terenu. Kod naroda i boraca pronet je glas da je to jedinica novosadskog korpusa.
Zadwi su pod borbom napustili Miokovi}evo, a zatim dobili zadatak
odbrana sela Kamensko, gde su odbili nekoliko napada usta{a. Sa jednom od
tih borbi li~no sam rukovodio (po{to sam ostao sam u {tabu) uz pomo} avijacije i sadejstvo dva voda TO napad je uspe{no odbijen, uz nano{ewe dosta
gubitaka usta{ama. U vezi wihovog nedoli~nog pona{awa nisam upoznat, iako sam kasnije ~uo razne pri~e koje nisam imao {anse da proverim.
8. Dolazak dobrovoqaca (radikala)
Prva grupa oko 60-70 radikala [e{eqevi, stigla je (mislim da je to bilo pre dolaska pukovnika Trbojevi}a) u organizaciji predsednika Skup{tine Veqka Vukeli}a. Komandant grupe bio je Radovan, pomo}nik za pozadinu
Profesor, a ostalih imena se ne se}am. Sme{teni su u logor Sekulinski.
Ova grupa bila je vrlo hrabra, primerno disciplinovana i izvr{avala zadatke uglavnom u saglasnosti i po nare|ewu {taba, odnosno komantanta koji
je uglavnom sa wima kontaktirao, a kasnije i ja.
U drugoj grupi do{ao je prili~an broj (po mom mi{qewu pripadnici
~etnika Vuka Dra{kovi}a) ~ije pona{awe, disciplina, ozna~avawe, pa i izvr{ewe zadataka nije bilo u duhu ranijih dogovora. U tre}oj grupi najve}i
broj je bio upravo sa takovim pona{awem. U to vreme locirani su pored Sekulinca (lager) u selu MarkovacBjela O[TO Daruvar, deo u selu Grahovqani i predvi|en deo u O[TO Slavonska Poèga.
Svojim pona{awem negativno su uticali na borce TO; pa i na stanovni{tvo u celini. [tab TO Zapadne Slavonije reagovao je na to predo~avaju}i
komandantu da nam ovakvi ne trebaju i da }emo kad-tad imati sa wima muke sa
negativnim posledicama. Na{u sugestiju komandant nije prihvatio, sa obrazloèwem trebaju nam qudi za borbu. Kod podele naoruàwa i opreme wima je davano sve {to smo najboqe primali (motorolke, prigu{iva~i, snajperi, PM M-84 i sl.).
Pred sam kraj dotada{wi kapetan Radovan oti{ao je u Beograd, na dopust
7 (sedam) dana (vi{e se nije ni vratio), zamenio ga neki Bata (mislim pripadnik Dra{kovi}a).
Vi{e nije bilo ni kod wih jedinstvenog komandovawa, uglavnom su dejstvovali svaka grupa za sebe. Povla~ili su se odlazili samoinicijativno i
834
u ve}im graupama, jedna ve}a grupa oko 70-100 oti{la je 18. decembra navodno
u Beograd da slave krsnu slavu svetog Nikolu.
O wihovom delovawu prilikom pojedinih akcija, a naro~ito prilikom
povla~ewa, nisam detaqno upoznat, ali tvrdim da su negativno uticali (zadwa grupa) i delom uzrokovali povla~ewe i napu{tawe teritorije od strane
boraca TO.
9. Poku{aj stvarawa manevarskih jedinica i organizovawe aktivnih
dejstava za povratak teritorije
Formirawe odreda na Zve~evu sam opisao, kao i wegovo angaòvawe na
kraju ~isto pozicionu ulogu.
U {tabu smo na osnovu procene i raspoloìvih snaga do{li do zakqu~ka da imamo mogu}nosti da uz maksimalnu pomo} JNA idemo u akciju za povratak nekih izgubqenih teritorija. Plan smo sa~inili za zauzimawe Pakraca, Bagqevine, Sira~a i Daruvara i izbijawe na reci Ilova u rejon sela
Tur~evi} Poqe i \akovac. Za ovakav plan potrebno je izvr{iti reorganizaciju jedinica u prvom redu stvarawe manevarskih jedinica.
U tom smislu sa~inio sam predlog po kojem je trebalo formirati od postoje}eg odreda, koji je u to vreme brojao oko 450-500 qudi, brigadu odredskog
sastava. êtiri odreda po 130 qudi i jedan me{oviti odred za podr{ku, sa
pri{tabskim jedinicama. Dva odreda dràli bi postoje}e poloàje, a ostale snage bile bi manevarske. Pod komandom {taba da i daqe ostanu: izvi|a~ki vod stacioniran na \edovici (Zoran); inìwerijsko-diverzantski vod
stacioniran na Zve~evu (Goranov); dobrovoqci iz Novog Sada pod komandu
kapetana prve klase Kuli}a stacionirani u Miokovi}evom; dobrovoqci
radikali iz Srbije.
Tako|e je predloèno da se pri O[TO formira jedan odred kao manevarska jedinica (Daruvar je imao ~etu stacioniranu u selu Koreni~ani) i
Pakrac vod. Krawca stacioniran u s. Dragovi}u.
Ovakav predlog je u {tabu razmatran i usvojen. Kod preformirawa odreda Zve~evo u TO br. nije se radilo po predlogu, ve} po odluci kapetana pukovnika Trbojevi}a, koja je glasila: postoje}e ~ete odreda popunile su op{tinske {tabove uglavnom Slavonsku Poègu i Podravsku Slatinu. Formiran je {tab brigade, pri{tabske jedinice i jedinice za podr{ku (oko 70 qudi). Lokacija brigade odre|eno je selo Grahovqani.
Po toj odluci u sastav brigade trebao je u}i 1-2 odreda iz O[TO Pakrac, a po meri dejstva i odred iz O[TO Daruvar.
Komanda brigade sa uìm delom preselila se u selo Grahovqane, uspe{no
je izvr{ila razme{taj i po~ela sa organizacijom. Odred Zve~evo je rasformiran, izvr{ena predislokacija ({to je kod pojedinaca izazvalo negativne
komentare) brigada u zami{qenoj org. for. strukturi nije formirana.
Do{lo je do iseqavawa stanovni{tva, naglo osipawe boraca i prakti~no nestanka ve} postoje}ih jedinica.
835
Planovi dejstva za povratak teritorija nije ni zapo~eta, zapravo izgubqena je do tada dràna.
10. Iseqavawe stanovni{tva
Prvo masovno iseqavawe stanovni{tva desilo se sa prostora Bilogore.
Na Bilogori je bio vrlo dobro organizovan odred, dosta dobro naoruàn.
Pre povla~ewa imao je dosta uspeha u borbi sa usta{ama. Izveo je i nekoliko uspe{nih aktivnih dejstava. Predo~avano je na opasnost koja preti toj teritoriji ukoliko bude prese~ena cesta Miokovi}evo Daruvar.
Prilikom napada ja~ih usta{kih snaga sa kru`ne osnovice na prostor
Bilogore, postoje}e snage TO nisu mogle izdràti i odbraniti vrlo {iroku teritoriju.
Komanda O[TO Grubi{no Poqe nije poslu{ala sugestiju i nare|ewe
[TO Zapadna Slavonija da suzi front, pruà otpor na uzastopnim poloàjima, a ène, decu i starce da organizovano izvuku prema Papuku.
Prvi poloàji su izgubqeni, organizovan je zbeg, ali sa wim (ne~itko).
Poku{aj da se borci vrate nije uspeo. Kolona je pro{la kroz celu slobodnu teritoriju i pre{la reku Savu za Bosnu, {to je vrlo negativno uticalo na sve stanovni{tvo i borce.
Moram re}i da je u toku borbe za Bilogoru, u nekoliko navrata, traèno dejstvo avijacije, koja nije do{la. Dejstvo avijacije, pa i minimalno, sasvim je sigurno da bi u potpunosti izmenilo situaciju u na{u korist, {to bi
se pozitivno odrazilo u daqim dejstvima u Zapadnoj Slavoniji.
Posle izvesnog vremena situacija se stabilizovala, ali jo{ uvek je kod
naroda vladala neizvesnost, {ta daqe, kuda i sl. Bilogorci su privremeno
dobili imawa u isto~noj Slavoniji, propaganda sa svih strana ne prestaje.
Usta{ki genocid u srpskim selima se pove}ava. Na{e suprotstavqawe propagandi nikakvo, vojni~ka organizovanost slaba. Pomo} JNA (osim rejona
Pakraca) neblagovremena i nedovoqno efikasna. Na{a dejstva svodila su se
na odbranu teritorije sa vrlo malo aktivnosti. Sve je ovo uticalo da borci,
pojedinci u O[TO, pa ponekad i celi {tabovi, vi{e razmi{qaju kako se izvu}i preko Save nego kako uspe{no suprotstaviti usta{koj najezdi.
Posle svakog primirja (koje je obi~no nastupalo kada smo mi bili u prednosti) usta{e su se pregrupisale, dovele nove snage i zauzeli nekoliko na{ih sela, gde su po obi~aju palili, klali i ubijali zate~eno stanovni{tvo.
Posledica ovoga stawa je organizovano napu{tawe teritorije od strane
naroda i sa wim wegova narodna vojska. Prvo sa teritorije op{tine Daruvar,
odmah sa wima Slatina i Slavonska Poèga, a zatim i Pakrac.
Nastojawe {taba TO Zapadne Slavonije i pojedinih ~lanova Vlade u prvom redu wenog predsednika Veqka Yakule da zaustave borce i organizuju daqu borbu nije uspeo, po{to je to posledica svih slabosti od samog po~etka
organizovawa i toka dejstava.
836
Republika Bosna i Hercegovina

Ministarstvo za narodnu odbranu
[tab Teritorijalne odbrane
Sarajevo
Broj:
1. Na regiji Doboj
Pukovnik Sto{i} Sreten, komandant 11. part. divizije u sastavu 17. K,
koji je preko potpukovnika Bosanac Veqka (sada komandant garnizona u Doboju, a stan ima nov u Sarajevu i tu mu radi supruga), potpukovnik Oègovi}
(iz Beograda) u vremenu oktobar 1991. godine mart 1992. godine, podijelio
oko 5.000 AP 7,62 mm, znatan broj RB M57, zoqa, osa, PM, RB M75,42 MB
120 mm sa 3 b/k municije, dobrovoqcima po selima srpskim u op{tinama Tesli}, Doboj, Maglaj, Gra~anica, Modri~a, Oyak, Derventa i Bosanski Brod,
dakle predao qudima na ruke (to su danas tzv. teritorijalci koji potpomognuti biv{om JNA ru{e Bosanski Brod, Derventu, Doboj, Bosanski [amac,
Modri~a). Plan Drina je prvi put vidjela javnost na fotokopiji wegove naredbe za pokret tenkova iz Doboja u Bosanski Brod objavqen u Slobodnoj
Bosni, gdje se ta~no vidi {tambiq i pe~at formacijski 11. part. divizije.
Isti pukovnik je uzeo bataqon tenkova iz 6.pmbr od potpukovnika Hayi}
]azima. Napomiwem da je sve ovo naoruàwe dato samo Srbima, jer su oni
podobni, tj. za JNA su, iako su se u Tesli}u muslimani prijavqivali u dobrovoqce, potpukovnik Bosanac ih nije èlio primiti.
Potpukovnik Hayi} ]azim, komandant 6.pmtbr, sa stanom u Sarajevu koji je u istom vremenu podijelio oko 3.000 AP i sva ostala ubojna sredstva brigade po srpskim selima dobrovoqa~kim odredima u op{tini Doboj, Gra~anica, Maglaj i Te{aw sa teì{tem na planini Ozren, koji danas potpomognuti biv{om JNA bjesomu~no ru{e Doboj i hrvatska i muslimanska sela oko
Doboja i koji su pokrenuli u izbjegli{tvo prema Te{wu i @ep~u oko 20.000
qudi muslimana i Hrvata.
Major Stankovi} Milovan, samozvani komandant samozvani dobrovoqa~kog odreda Preslica na Ozrenu, ina~e u sastavu 6.pmtbr, tj. odavde se naoruàvao i jo{ uvijek hrani. To je heroj koji je sa nepoznatim naoruànim
qudima zauzeo RTV SA repetitor na Brecunu brdo kod Doboja, i preusmjerio signal na RTV Srbije.
Sve hajdu~ije u vremenu od oktobra do marta na pravcu Bosanski Brod
Maglaj i Tesli} Tuzla, kao i diverzije na mostovima na Savi i Spre~i izvr{ili tako naoruàni dobrovoqci sa ~arapama na glavi.
2. Na regiji Tuzla
Generalmajor Savo Jankovi}, komandant 17.K, koji je za vrijeme rata u
Slavoniji izgubio u \akovu kompletnu 158.mpoabr i u Vinkovcima 12.thp, pa
837
da bi spasio ~ast i obraz krenu u formirawe divqih jedinica od Bijeqine

do Bosanskog Broda po dubini do [ekovi}a. Princip formirawa jedinica
je bio teritorijalni, dakle, dobrovoqci su kod ku}e, dobijaju kompletno naoruàwe do minobaca~a.
Nosioci ovih aktivnosti su: potpukovnik Nikoli} Stevan, koji je u rejonu Br~ko, Bosanski Brod, Srnice iskqu~ivo od Srba i naoruàwa iz
454.mpoabr iz Dervente koja je sada predislocirana u slu`bu (samo komanda)
formirao neku divqu mje{ovitu jedinicu sa kojom danas ru{i Bosanski
Brod, Oyak, Bosanski [amac, Modri~u, Br~ko. Isti~em da je ovaj starje{ina u \akovu izgubio predao kompletnu 158.mpoabr i sada da bi popravio
visoki raniji ugled sva je zlodjela u stawu da u~ini, {to i ~ini, u Bosanskom Brodu, Bosanskom [amcu i Br~kom.
Potpukovnik Ta~i} Radovan, komandant Okbr u Tuzli, naoruàvao je
srpske teritorijalce, a potom sa tenkovima pomagao razbijawe Kalesije,
Zvornika, sela [epak, sela Sapna, tako su ìteqi Zvornika i okolnih sela
masovno napu{tali rodnu grudu. Iako je u Zvorniku, Srebrenici, Bratuncu
i Vlasenici ve}insko muslimansko stanovni{tvo zavedena je ~ista srpska
vlast i informacije RTV Srbije.
Potpukovnik Mili~i}, komandant 38.part.d, u Bijeqini isto je naredio
{to i pukovnik Sto{i} u Doboju. Dakle, naoruào iz magacina divizije samo srpska sela oko Bijeqine (koja su ina~e ve}inska), a za vrijeme napada srpskih teritorijalaca, s obzirom da su u ve}ini i da je do{la pomo} iz Srbije
(Arkan, [e{eq) armija ne}e da se petqa, neka to oni sami rije{e, tako da
je do{lo do masovnog pokoqa nedu`nog muslimanskog naroda koji ìvi samo
u gradu Bijeqini. Danas je u Bijeqini prakti~no zavedena ~isto srpska
vlast, jezik, natpisi i sl. Samo se prati informativni program RTV Srbije, jer je RTV SA na Majevici zauzet i preusmjeren na RTV signal Srbije. Wegov zamjenik, potpukovnik Mustafi} Meho, danas se drì u stanu prakti~no
zato~en vi{e od 40 dana.
3. Na regiji Sarajeva
Generalmajor \ur|evac Vojislav, komandant 4.K, sa klikom: Pukovnik
Gagovi}, pukovnik \ukanovi} Ratko, potpukovnik Cvetkovi} Radislav, major To{i} Dragojlo svi artiqerci, svi imaju stanove u Sarajevu, svi porodice smjestili na sigurno u Srbiju ili Pale, odgovorni su za naoruàvawe,
obezbje|ewe municije, obuku posluìlaca i snabdjevawe hranom srpskih teritorijalaca sa Romanije i sve `rtve i materijalna razarawa u gradu Sarajevu, za pla~ i neprospavane no}i, za prekid veza sa svijetom, za blokadu privrede, saobra}aja i ìvota uop{te u gradu Sarajevu.
S obzirom da mi nemamo artiqeriju, jedino rje{ewe je napad na VP wegove artiqerije i prekid snabdjevawa municijom i za{tita qudstva.
838
Me|unarodni sud za krivi~no gowewe osoba odgovornih za te{ka

kr{ewa me|unarodnog prava po~iwena na teritoriji
biv{e Jugoslavije od 1991. godine
Podaci o svedoku
Prezime: Borisavqevi}
Ime: Sre}ko
Ime oca: Milija
Datum ro|ewa: 16. januar 1954. godine
Mesto ro|ewa: Zagreb
Nacionalnost: srpska
Veroispovest: nema
Jezici koje govori: srpski, makedonski
Jezici kori{}eni tokom informativnog razgovora: srpski, engleski
Trenutno zanimawe: potpukovnik, oficir Jugoslovenske armije (VJ)
Prethodno zanimawe: ma{inski tehni~ar
Datum i mesto odràvawa informativnog razgovora: Beograd, dana 14,
18. i 26. novembra 2002. godine
Informativni razgovor vodili: Vladimir Dzuro, Paolo Pastore-Stocchi
(samo 14. 11. 2002)
Prevodilac: Marijan Frawi}
Imena svih lica prisutnih tokom informativnog razgovora: Sre}ko
Borisavqevi}, Vladimir Dzuro, Paolo Pastore-Stocchi, Marijan Frawi}, Mihajlo Mojsilovi} (sekretar Komisije Saveznog ministarstva odbrane i Oruànih snaga Jugoslavije za saradwu sa Ha{kim tribunalom).
Potpis
(Svedok)
Parafi
(Ostali prisutni)
IZJAVA SVEDOKA
Ja sam Srbin, ro|en 1954. godine u Zagrebu, Hrvatska. Oèwen sam i
imam dvoje dece. Zavr{io sam sredwu ma{insku {kolu u Beogradu 1973. godine i nakon toga radio deset meseci u fabrici IMT Zemun, Srbija. Prijavio
sam se za Vojnu akademiju JNA. Poloìo sam sve potrebne ispite i testove i
primqen 1974. godine. U toku studija u~io sam i specijalizovao se za Kopnenu vojsku (KoV), protivavionska artiqerija i raketne jedinice. Diplomirao
sam 1978. godine.
Jasno mi je da se od mene traì da opi{em stvari za koje znam, po{to sam
ih video, a ja }u jasno navesti u svojoj izjavi ~iwenice koje sam saznao od drugih.
Dajem ovu izjavu dobrovoqno i opisa}u sve {to znam prema svom najboqem saznawu.
839
Nakon nekoliko prethodnih radnih zadataka, 20. avgusta 1991. godine raspore|en sam u Gardijsku motorizovanu brigadu GMB, Vojna po{ta VP 4795
u Beogradu. Naimenovan sam za referenta Organa bezbednosti Gardijske motorizovane brigade. Se}am se da je komandant brigade u to vreme bio pukovnik Mile Mrk{i}, na~elnik {taba bio je potpukovnik Miodrag Pani}, moj
direktni pretostavqeni oficir u Organu bezbednosti bio je major Veselin
[qivan~anin (na~elnik Organa bezbednosti u Gardijskoj brigadi), a zamenik majoru [qivan~aninu bio je major Qubi{a Vuka{inovi}.
Pre no {to nastavimo sa mojom izjavom, èleo bih da istaknem da sam 17.
februara 1999. godine svedo~io pred Vojnim sudom u Beogradu u slu~aju protiv nepoznatih po~inilaca u vezi sa navodnim ratnim zlo~inima protiv ratnih zarobqenika u Vukovaru i Ov~ari u novembru 1991. godine. Istraìteq
Vladimir Dzuro mi je pokazao kopiju moje izjave koju sam dao pred Vojnim sudom u Beogradu (ova kopija je imala {ifru 0218-8191-0218-8195). Pa`qivo
sam pro~itao ovaj dokument i mogu da potvrdim da je to verna kopija moje izjave. U saglasnosti je sa onim {to sam izjavio pred Vojnim sudom u Beogradu
i ta~na je prema mom najboqem sanzawu i se}awu. Prona{ao sam nekoliko veoma sitnih gre{aka u ovom dokumentu i ja }u ih ispraviti u svojoj izjavi koju }u danas dati istraìteqima Tuìla{tva.
Nadaqe, èleo bih da istaknem da me je 2001. godine kontaktirao pukovnik Petar Kova~evi}, koji je tada bio na~elnik Organa bezbednosti u Gardijskoj motorizovanoj brigadi.On je traìo da do|em u kancelariju i da dam
izjavu svedoka u vezi sa doga|ajem u Vukovaru i Ov~ari. @eleo bih da napomenem da se dugo vremena nalazim na bolovawu zbog ozbiqnog zdravstvenog
problema, ali sam se saglasio i dao izjavu. Istraìteq Vladimir Dzuro mi
je tako|e pokazao primerak te izjave. Ja sam je pa`qivo pro~itao i mogu da
potvrdim da je taj dokument verna kopija moje izjave svedoka koju sam dao Organu bezbednosti Gardijske brigade. Ja sam u ovoj izjavi tako|e naveo sve prema svom najboqem znawu i se}awu. Jedan mladi oficir bezbednosti, ~ijeg se
imena ne se}am, kucao je ovu izjavu. Kopija moje izjave koju mi je pokazao istraìteq Dzuro sad ima {ifru 0218-8535-0218-8536. Danas dok sam ~itao svoju izjavu, primetio sam da je pomenuti oficir bezbednosti stavio pogre{an
datum na taj dokument. Umesto 2001. on je otkucao 1991. Ovu gre{ku nisam primetio kad sam ga potpisivao.
Kao {to sam ranije naveo, bio sam na poloàju referenta u Organu bezbednosti Gardijske motorizovane brigade. Bio sam na istom poloàju u septembru 1991. godine, kad je na{a jedinica dobila borbeni zadatak da deblokira kasarnu JNA u Vukovaru u Hrvatskoj. Kasarna je duè vreme bila pod
opsadom hrvatskih snaga. Ne znam nikakve podatke u vezi sa sastavom hrvatskih snaga, ali znam da su bile pod komandom hrvatske vlade i politi~ke
stranke HDZ. Oficiri JNA i vojnici u kasarni nisu imali vodu, struju niti snabdevawe hranom. Se}am se da smo poslati u Vukovar 30. septembra 1991.
godine.
840
Kad smo oslobodili kasarnu JNA u Vukovaru (otprilike 4. ili 5. oktobra 1991. godine), u{li smo u borbene sukobe sa hrvatskim snagama u samom
gradu, jer su Hrvati nastavili da napadaju jedinice JNA koje su bile raspore|ene u tom podru~ju.
Uskoro po mom dolasku u Vukovar shvatio sam da su neke jedinice srpske
Teritorijalne odbrane (TO) ve} bile ukqu~ene u borbene aktivnosti i da su
se borile zajedno sa JNA na deblokirawu kasarne JNA. Saznao sam da se jedinica TO, koja je bila aktivna u Vukovaru, zvala TO Petrova Gora i da je
wome u to vreme komandovao izvesni Du{an Jak{i}. Znam da je on bio ~astan
~ovek. U toku druge polovine oktobra 1991. godine wega su zamenili Stanko
Vujanovi} i Miroqub Vujovi}, jer wih dvojica nisu bili zadovoqni wegovim
radom. Nakon toga on nije u~estvovao u vojnom i politi~kom ìvotu. Se}am
se da je tamo tako|e bilo nekih dobrovoqaca u podru~ju koje je bilo pod komandom TO Petrova Gora. Neki od tih pripadnika TO i dobrovoqaca nosili su standardne uniforme JNA, dok neki nisu imali kompletne uniforme; oni su nosili delove uniformi u kombinaciji sa delovima civilne ode}e. Koliko se se}am, mi (Gardijska motorizovana brigada) nismo obezbe|ivali uniforme niti oru`je za te jedinice.
ûo sam da je Vojislav [e{eq posetio zonu na{ih operacija u Vukovaru u neko doba u oktobru 1991. godine. Ja ga li~no nisam video tamo, ali su me
o wegovoj poseti informisali neki pripadnici TO Petrova Gora koji su
ga videli tamo. Vojislav [e{eq je navodno izvr{io pregled dobrovoqaca u
Vukovaru ali, koliko ja znam, on nije posetio jedinice JNA. Mi, aktivni
oficiri JNA, nismo imali nikakva posla s wim. Ne verujem da mu je JNA
obezbedila pratwu, ali nisam siguran u to.
Za vreme borbenih aktivnosti u Vukovaru, ja sam bio zaduèn za operativni rad kao referent bezbednosti Drugog juri{nog odreda u okviru Operativne grupe Jug. Koliko ja znam, ovim Drugim juri{nim odredom prvo je
komandovao major Adem Baji}, a kasnije major ili potpukovnik Branislav
Luki}. Znam da je pukovnik Mile Mrk{i} bio u tom podru~ju kao komandant
Gardijske motorizovane brigade, ali ne znam da li je on imao jo{ neke druge
du`nosti. Wegovo komandno mesto bilo je u selu Negoslavci, dok je moje (nakon {to je oslobo|ena kasarna JNA, oko 4. oktobra 1991) bilo u kasarni.
Verujem da je oficir bezbednosti za Prvi juri{ni odred bio Bor~e Karanfilov, a komandant je bio major Te{i} ~ije mi je ime nepoznato. Ne znam
ni{ta o Tre}em juri{nom odredu. Jedinica TO Petrova Gora nije imala
pravo komandno mesto, ve} se nalazila u jednoj privatnoj ku}i u podru~ju Petrove Gore. Ja sam to mesto posetio jednom ili dva puta.
Se}am se da sam jednom oti{ao tamo kad sam traìo onog Topolu. Koliko ja znam, niko iz Gardijske brigade nije bio raspore|en u {tab ove jedinice TO.
Ne znam ko je naredio da jedinice TO i dobrovoqci budu angaòvani u
operacijama u Vukovaru zajedno sa JNA. Ja li~no nisam video takvu naredbu
841
i ne znam da li je ikad postojala. Me|utim, ~iwenica je da su oni (TO i dobrovoqci) u~estvovali u borbenim dejstvima pod komandom JNA. Znam da su
jedinice JNA tako|e bile stacionirane na drugoj obali reke Dunav (u Vojvodini), i pruàle podrku jedinicama koje su bile angaòvane u borbenim operacijama u Vukovaru i oko wega, ali ja ne znam nikakve podatke o wihovom sastavu ili komandnim strukturama, po{to nisam imao nikakvih kontakata s
wima. Kad govorimo o dobrovoqcima, znam da su neki od wih bili simpatizeri Srpske radikalne stranke Vojislava [e{eqa, a neki su bili simpatizeri drugih politi~kih stranaka. Neki od tih dobrovoqaca nisu bili ~lanovi nijedne od tih stranaka.
Po dolasku u kasarnu u Vukovaru i tako|e kasnije, pose}ivao sam kompleks Velepromet u Vukovaru. On se nalazio u operativnom podru~ju Drugog juri{nog odreda, tako da je bilo logi~no da ja brinem o pitawima bezbednosti koja se odnose na ovu lokaciju. Video sam nekoliko qudi koji su dràni u Veleprometu (oko 20-40 mu{karaca, nekoliko èna, ali nisam video
nijedno dete me|u wima). Saznao sam da ti qudi nisu hteli da u~estvuju u borbenim aktivnostima ni na jednoj od zara}enih strana. To su bili Hrvati,
Slovaci i pripadnici nekih drugih nacionalnosti, ali nisam video nijednog Srbina me|u wima. Oni su bili sme{teni u Veleprometu, kompleksu
zgrada koji se nalazio oko 400-500 metara od kasarne u pravcu Negoslavaca.
Koliko se se}am, svi ti qudi su bili civili. Sa wima se izuzetno korektno
postupalo. Obezbe|ivali smo im istu hranu kao i za na{e jedinice. Imali su
~ak boqi sme{taj i hranu nego na{i vlastiti vojnici u kasarni, jer je podru~je oko kasarne jo{ uvek bilo izloèno dejstvima neprijateqskih jedinica. Me|utim, u taj objekat Veleprometa nije bilo mogu}e smestiti mnogo
qudi. ûo sam da je taj centar u Veleprometu formirala komanda TO u Vukovaru otprilike mesec dana pre na{eg dolaska u Vukovar. U tom objektu su
postojali naoruàni straàri i se}am se da je u to vreme komandant centra
Velepromet bio izvesni Qubinko Stojanovi}.
Posetio sam tu lokaciju nekoliko puta da bih video {ta se doga|a i prilikom mojih poseta uglavnom sam kontaktirao sa Qubinkom Stojanovi}em,
ali tako|e i sa nekim drugim qudima, na primer Ninom Uglikom (Hrvatom,
pripadnikom TO) i Qubi{om Vukosavqevi}em. JNA je pomagala da se obezbedi medicinska nega i hrana za qude koji su bili sme{teni tamo. Koliko ja
znam, taj objekat nije bio kamp za zarobqenike, ve} neka vrsta prihvatnog
centra.
Tako|e bih èleo da navedem da sam po mom dolasku u Vukovar, po~etkom oktobra 1991. godine, zatekao (pored tih qudi koje sam ranije pomenuo
koji su se nalazili u centru Velepromet) otprilike {est hrvatskih zatvorenika koji su bili pritvoreni u kasarni JNA. Jasno se se}am jednog slu~aja, kojim sam morao da se bavim u toku prve nedeqe oktobra 1991. godine. Jedan od zarobqenika, izvesni Miladin Miqkovi}, priznao mi je da je ubio
dvoje srpske dece pred wihovim majkama u atomskom skloni{tu u Olajnici.
842
On je tako|e priznao da je u aprilu 1991. godine ubio jednu trudnicu srpske

nacionalnosti. On je preba~en u Beograd i na kraju ga je Vojni sud u Beogradu osudio na smrt. Me|utim, on nije pogubqen, jer je kasnije razmewen nakon
sporazuma koji je postignut izme|u tada{weg premijera Milana Pani}a i
hrvatske vlade.
Kad sam stigao u Vukovar nisam imao nikakvih informacija da }e pripadnici paravojnih jedinica, dobrovoqci i pripadnici jedinica TO dolaziti u centar Velepromet i terorisati civile. Me|utim, jednom prilikom
kad sam posetio centar u Veleprometu, sreo sam izvesnog Petrovi}a, zvanog Topola, ~ije mi je ime nepoznato. Mogu ga opisati kao ~oveka koji je bio
visok preko dva metra, imao crnu bradu, bio jake gra|e i koji je imao oko 30
godina u to vreme. On je bio o~igledno pijan i navodno je pre mog dolaska traìo od straàra TO da mu daju nekoliko civila iz Veleprometa da ih ubije. Po mom dolasku, izvesni Petrovi}, zvani Topola, ~ije mi je ime nepoznato, traìo je od mene da odobrim tu nezakonitu operaciju. Naravno, ja mu nisam dozvolio da bilo koga ubije. Po{to je bio jako pijan, dva ili tri straàra su ga izvela iz centra Velepromet. Te ve~eri se ni{ta nije dogodilo
onim civilima koji su bili sme{teni u Veleprometu.
Kasnije, po~etkom novembra 1991. godine, obavestio me je jedan pripadnik TO Petrova Gora, izvesni Pe|a, prezime nepoznato, da su neki pijani
pripadnici jedinice TO Leva Supoderica do{li u Velepromet da bi
pretukli i ubili neke od lokalnih Hrvata koji su bili u centru. îm sam dobio ovu informaciju, naredio sam da se ti civili prebace u kasarnu JNA u
Vukovaru. Ovo prebacivawe je izvr{eno u toku no}i oko 24,00 ~asova. Ti qudi su ostali u kasarni do ve~eri narednog dana, a onda sam ih ja vratio u Velepromet. Morali smo da ih po{aqemo nazad, jer nismo imali nikakve uslove da drìmo te civile u kasarni.
U me|uvremenu sam traìo one qude koji su navodno dolazili u Velepromet da terori{u civile kao {to mi je rekao taj Pe|a, ~ije mi je prezime
nepoznato. Me|utim, nisam uop{te mogao da ih na|em i zato nisam uspeo da
ih uhapsim. Razgovarao sam sa Milanom ili Miodragom Lan~uàninom, zvanim Kameni (tek sam posle rata saznao da je Milan Lan~uànin, zvani Kameni, u stvari bio ~etni~ki vojvoda. Tada to nisam znao.). Prigovorio sam Milanu Lan~uàninu, zvanom Kameni, i rekao mu da drì svoje vojnike pod kontrolom. Se}am se da je najekstremniji od tih qudi bio izvesni Petrovi}, zvani Topola, ~ije mi je ime nepoznato (mislim da je on bio ~lan Srpske radikalne stranke), i izvesni Kinez, ~ije su mi ime i prezime nepoznati. Tamo je
bilo jo{ nekoliko takvih momaka, ali ja ne znam wihova imena. Nakon {to
sam rekao Lan~uàninu, zvanom Kameni, da traìm te qude, oni su nestali i
ja nisam video nijednog od wih do kraja operacije u Vukovaru. @ao mi je {to
nisam uspeo da ih uhapsim. Jedinica kojom je komandovao Milan Lan~uànin,
zvani Kameni, bila je poznata kao Leva Supoderica i ona je stalno imala u
sastavu nekih 80 do 100 dobrovoqaca.
843
Ta dva drasti~na incidenta koje sam upravo opisao bili su jedini incidenti za koje sam ja ~uo. Verovatno ne bih saznao za ovaj drugi da mi to nije
rekao taj izvesni Pe|a ~ije mi je prezime nepoznato. Uspeo sam da prebacim
te qude iz Veleprometa u kasarnu JNA da bi ih za{titio od mogu}eg maltretirawa, iako ja nisam bio komandant centra Velepromet. Pripadnici
TO koji su bili na du`nosti u to vreme saglasili su se sa mojom odlukom da
premestimo civile. Oni nisu pripadali tim ekstremisti~kim grupama koje
sam opisao. Verujem da smo imali isti interes u to vreme, tj. da za{titimo
te civile.
Nakon oslobo|ewa Vukovara 18. novembra 1991. godine, JNA je zapo~ela
evakuaciju stanovni{tva po{to su uslovi za ìvot u Vukovaru bili veoma
te{ki. JNA je evakuisala civile, ali tako|e i zarobqene pojedince (Hrvate) za koje se sumwalo da su po~inili zlo~ine. Mislim da je to bilo 19. novembra 1991. godine, kad sam sreo izvesnog @eqka Ra`natovi}a, zvanog Arkan, u krugu Veleprometa. On je bio tamo sa nekoliko svojih naoruànih
qudi. Rekao mi je da JNA treba da mu preda sve zarobqenike koje smo imali
u Veleprometu. Rekao sam mu da nemam nameru da to u~inim. Bio sam veoma
kategori~an u vezi s tim. Izgleda da ga je to iznenadilo, pa mi je rekao: Da,
da}ete ih, kapetane, da}ete ih, i ovaj narod ovde treba da im sudi! Tako|e mi
je rekao da bismo mi te zarobqenike i civile pustili ako bi ostali kod JNA.
Se}am se da je Arkan naveo nekoliko slu~ajeva u kojima su wegovi qudi zarobili neke qude, a JNA ih oslobodila iako on (Arkan) nije bio saglasan s tim.
Mislim da je tog dana trebalo da se u Veleprometu odrì sednica Vlade takozvane SAO Zapadne Slavonije i Srema kojoj je predsedavao Goran
Hayi}. Nisam siguran koji je bio ta~an naziv te vlade, ali se se}am da je do{ao Goran Hayi} i jo{ neki qudi iz wegove vlade, ukqu~uju}i izvesnog Grahovca ili Graovca (ne znam ta~no kako mu je bilo ime). Oni su hteli da odrè sednicu te vlade u Veleprometu, ali ja sam se suprotstavio tome, jer ih
nisam poznavo. Me|utim, ukratko posle mog razgovora s wima, u Velepromet je do{ao major Natko Petrovi} iz komande brigade i rekao mi da je komanda brigade dozvolila da se sastanak vlade odrì u prostorijama Veleprometa. Moj zakqu~ak je bio da je to naredio pukovnik Mile Mrk{i}, ali
to je mogao tako|e da naredi i potpukovnik Miodrag Pani} ili neki drugi
visoki oficir iz komande brigade. Meni nije bilo mnogo va`no ko je to posebno naredio, sve dok je naredba dolazila iz komande brigade. Traìli su od
mene da prisustvujem tom sastanku wihove vlade, ali ja sam odbio da to u~inim. Ja jednostavno nisam èleo da u~estvujem u radu te sednice. Ja sam bio
oficir JNA i nisam imao nikakve veze sa sednicom te vlade. Pored toga, svi
ti qudi iz te vlade, naro~ito Goran Hayi}, pona{ali su se veoma lo{e prema oficirima JNA i prema jedinicama JNA uop{te. Govorili su razne lo{e stvari o nama.
Me|utim, primetio sam da su tri pukovnika i dva potpukovnika iz komande Prve armije do{la u Velepromet. Jedan od wih, pukovnik Bogdan Vu844
ji}, po sopstvenoj inicijativi (koliko ja znam) prisustvovao je tom sastanku.

ûo sam da je on ve} bio penzionisan pre no {to je rat po~eo, ali je ponovo
aktiviran. Se}am se da je on bio ~ovek niskog rasta, tamne puti i sede kose.
Ne znam imena drugih oficira Prve amrije koji su bili do{li. U stvari,
znam ne{to u vezi sa sastankom vlade samo zato {to sam razgovarao sa Bogdanom Vuji}em po zavr{etku sastanka. On mi je rekao da je boqe {to nisam bio
prisutan. Kad sam ga pitao za{to, on je odgovorio ne{to u smislu da: Ne samo da su nas ispquvali, ve} su tako|e govorili razne lo{e stvari o nama,
oficirima JNA, i o JNA u celini. Vi{e nisam pitao o detaqima {ta je re~eno tamo na sednici vlade, po{to me to nije interesovalo, i tako|e u tom
momentu mislio sam da to zaista nije bilo va`no. Bogdan Vuji} mi je rekao
da je odlu~eno da predamo zarobqenike vladi Gorana Hayi}a. Ja sam ga pitao
ko je to odlu~io, a on je odgovorio: Oni su odlu~ili, oni gore. Ja nisam znao
ko su bili oni gore koje je on pomiwao. Pretpostavqam da je mislio na vladu Gorana Hayi}a. To sam zakqu~io jer nisam dobio nikakva nare|ewa od komande brigade u tom smislu. Rekao sam mu: Pa, ne}e mo}i da to urade kao {to
su planirali, i to sam rekao veoma qutito. Mislim da je pukovnik Bogdan
Vuji} imao isto mi{qewe kao i ja u vezi sa ovim pitawem.
Taj incident se dogodio oko 14,15 ~asova. Rekao sam pukovniku Bogdanu
Vuji}u da nemam nameru da se raspravqam i oti{ao sam u svoju kancelariju u
kasarni JNA i ostao tamo do podne narednog dana. Ne znam ni{ta o tome {ta
se dogodilo onim civilima i zatvorenicima koji su bili zarobqeni i sme{teni u Velepromet. ûo sam od jednog vi{eg oficira JNA koji je bio zajedno sa pukovnikom Bogdanom Vuji}em da su uzeli neke zarobqenike i civile, ali nisam znao koje i koliko. Neki su od wih navodno odvezeni u sabirni
centar u Sremskoj Mitrovici, ali nisam siguran u to. JNA je organizovala
ovaj prevoz qudi autobusima i kamionima. Mislim da je tada odvezeno oko 500
qudi iz Vukovara u Sremsku Mitrovicu.
Narednog dana, mogu}e 20. novembra 1991. godine, ène i deca koji su jo{
uvek bili u Veleprometu pitani su kuda èle da idu. Izvestan broj wih èleo je da ide u [id, a odatle u druga mesta u Srbiji gde su imali ro|ake i prijateqe. Neki od tih èna i dece evakuisani su u Hrvatsku po{to su èleli
da tamo odu. Ja nisam imao nikakve posebne zadatke u organizaciji te evakuacije. U stvari, moj zadatak u toj operaciji bio je da osiguram evakuaciju, tj. da
se oni bezbedno ukrcaju u autobuse i odvezu u Hrvatsku.
Istog dana, mislim 20. novembra 1991. godine, popodne, bio sam u Veleprometu. Pri{ao mi je jedan rezervista i rekao da treba da poùrim, da
odem do kasarne JNA ili }e oni pobiti one u kasarni. Nisam poznavao
tog rezervistu, samo se se}am da je bio veoma niskog rasta. Odmah sam otr~ao
dole prema kasarni da vidim {ta se de{ava. Pomislio sam da neko ho}e da
ubije neke od mojih vojnika u kasarni. Kad sam stigao tamo, video sam dva ili
tri autobusa parkirana u krugu kasarne. Video sam da se u tim autobusima nalaze qudi, neki su imali zavoje.
845
Video sam oko 50 ili 60 pripadnika TO Petrova Gora i nekoliko dobrovoqaca okupqenih oko tih autobusa. Ti naoruàni civili i dobrovoqci
bili su uglavnom pripadnici TO Petrova Gora i dobrovoqa~kog odreda
Leva Supoderica (kojom je komandovao Miodrag Lan~uànin, zvani Kameni). Poznavao sam iz vi|ewa neke od tih dobrovoqaca; neki od wih su bili
simpatizeri Srpske radikalne stranke iz Vukovara. Svi su bili naoruàni
do zuba. Tr~ali su oko autobusa i psovali one unutra. Nekoliko pripadnika
Vojne policije obezbe|ivalo je te autobuse. Me|utim, wih je bilo tako malo
da oni ne bi mogli da u~ine ni{ta da za{tite one unutra ako bi ovi bili napadnuti. Kad sam se pribliìo autobusima, neko mi je rekao da je potpukovnik Miodrag Pani}, koji je bio na~elnik {taba Gardijske brigade, bio u kasarni. Ja sam poslao jednog vojnika da ga dovede na to mesto. On je uskoro do{ao u pratwi majora Branislava Luki}a. Rekao sam Pani}u: Vidite {ta moète da u~inite u vezi sa ovim qudima ovde, jer ja ni{ta ne mogu da u~inim.
Nakon toga potpukovnik Pani} je poku{ao da smiri situaciju s tim pripadnicima lokalne TO. Ja sam li~no oti{ao odatle i ne znam {ta se dogodilo
posle toga.
Tada nisam video nijednog pripadnika jedinice @eqka Ra`natovi}a,
zvanog Arkan, oko tog podru~ja. @eleo bih da istaknem da sam u svojoj izjavi
koju sam dao Vojnom sudu u Beogradu prona{ao jednu re~enicu koja nije ta~na. U woj se navodi da sam tamo video neke pripadnike Arkanove jedinice.
Nije mi jasno kako se dogodilo da se ova re~enica na|e u mojoj izjavi, ali je
bez sumwe pogre{na. Video sam nekoliko pripadnika drugih jedinica koje
sam pomenuo u svojoj izjavi koju sam danas dao istraìteqima Tuìla{tva,
ali nisam video nijednog pripadnika Arkanove jedinice.
@eleo bih da napomenem da su pripadnici TO Petrova Gora i dobrovoqci pod komandom Lan~uànina, zvanog Kameni, prakti~no bili nezavisni u svojim akcijama i aktivnostima nakon prestanka borbenih dejstava. Kad
su prestala borbena dejstva, nije bilo potrebe da JNA ima veze sa tim qudima. Primetio sam da su za vreme ratnih dejstava oni dolazili do nas da se
snabdu hranom i drugim stvarima, i ni{ta vi{e.
S druge strane, znam da su Stanko Vujanovi} i Miroqub Vujovi} komandovali jedinicom TO Petrova Gora. Poznavao sam ih jer su dolazili u komandno mesto u kasarni JNA. Nisam siguran za{to su tamo dolazili, ali je
~iwenica da sam ih tamo video. Me|utim, ja nikad nisam video Lan~uànina, zvanog Kameni, u komandnom mestu u Vukovaru.
Se}am se da je Stanko Vujanovi} povremeno nosio uniformu, ali je ~e{}e bio u civilnoj ode}i, nekoj kombinaciji uniforme (maskirne pantalone, ko`na jakna i veliki crni {e{ir sa komardom). Ja sam insistirao u to
vreme da vojnici TO treba da nose crvenu petokraku na svojim kapama po{to
su bili u okviru JNA, a to je bio zvani~ni simbol JNA. Pripadnici TO i
dobrovoqci ~esto su koristili ovu kokardu.
846
Ne znam ni{ta posebno o zarobqenicima iz vukovarske bolnice i Ov~are, jer niti sam tada i{ao do bolnice niti sam imao ikakvog saznawa {ta se
tamo dogodilo. Samo sam kasnije ~uo da su neki od tih zarobqenika navodno
ubijeni. ^vrsto verujem da vojnici JNA ni vi{i oficiri iz na{ih jedinica
apsolutno nisu imali nikakve veze s tim ubistvima. Ja to znam jer sam razgovarao sa nekim svojim kolegama kad sam saznao za taj incident, ali niko od
wih nije znao ni{ta o tome. Mislim da Miroslav Radi} posebno nije imao
nikakve veze sa tim incidentom i potpuno sam uveren u to. On je bio komandir ~ete koji, prema mom saznawu, nije imao nikakve veze sa ratnim zarobqenicima. Tako|e mislim da Veselin [qivan~anin nije imao nikakve veze sa
onima koji su navodno ubijeni u Ov~ari.
Mogu samo pretpostaviti da su ta ubistva mogli po~initi oni pripadnici jedinica TO, dobrovoqci Srpske radikalne stranke, i eventualno Arkanovi qudi. Ovo je potvrdio i jedan rezervista iz Vukovara, izvesni Lazar
Savi}, koji je meni li~no rekao te kriti~ne no}i, pani~no i zbuweno: Izgleda da ovi ludaci odvode ove qude i ubijaju ih. Wegova konstatacija mogla
se odnositi na one qude koje su pripadnici TO i dobrovoqa~kih jedinica
preuzeli i na one koji su na|eni i uhva}eni u vukovarskoj bolnici. Ne znam
kako je on to eventualno mogao da zna. Kad je rekao ovi ludaci, ja sam zakqu~io da je on mislio na one pripadnike TO i dobrovoqce. Ja sam bio veoma iznerviran zbog ukupnog pona{awa pripadnika TO i dobrovoqa~kih jedinica
i ~esto sam bio rezigniran i u sukobu s wima. Tada nisam mogao da proverim
tu informaciju od Lazara Savi}a, a ~ak nisam ni èleo da mislim na to.
Pored toga, nisam ni bio u prilici da bilo {ta u~inim u vezi s tim. Nisam bio siguran da li je ta informacija ta~na i da se odnosi na ono {to se
eventualno dogodilo u Ov~ari. Niko me zvani~no nije pitao o ovom incidentu sve dok nisam dao svoju prvu izjavu.
Se}am se da sam jednom nezvani~no razgovarao o ovom pitawu sa tada ve}
penzionisanim generalom Aleksandrom Vasiqevi}em. Slu~ajno sam ga sreo
na pijaci u Beogradu 1993. godine. On me je pitao {ta se tamo dogodilo. Sude}i po onim pitawima koja mi je postavqao, zakqu~io sam da ni on sam nije
znao {ta se dogodilo u Ov~ari.
Tako|e sam se kasnije raspitivao me|u nekim vi{im oficirima Gardijske motorizovane brigade koji bi eventualno mogli da znaju ne{to odre|enije o onome {to se dogodilo u Ov~ari te no}i. Prilikom ovih razgovora saznao sam da nijedan od vi{ih oficira iz na{e jedinice (posebno Adem Baji}, Branislav Luki}, Slavi{a Antonijevi}, Veselin [qivan~anin, Miroslav Radi}, Qubi{a Vuka{inovi} i neki drugi) nisu imali nikakve veze s
ovim slu~ajem. Se}am se da mi je Miroslav Radi} rekao da nikad nije bio na
farmi Ov~ara. Veselin [qivan~anin mi je rekao da je on bio na Ov~ari s
nekim oficirima u toku tog dana, ali nije imao nikakve veze s ubistvima koja su se navodno dogodila tamo u toku te no}i. Kraj izjave.
847
Potvrda svedoka
Ova izjava koja se sastoji od ** strana mi je pro~itana na srpskom jeziku
i ta~na je koliko je meni poznato i koliko se se}am. Dao sam ovu izjavu dobrovoqno i svestan sam da moè biti upotrebqena u zakonskim postupcima pred
Me|unarodnim sudom za krivi~no gowewe osoba odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991.
godine, i da mogu biti pozvan da javno svedo~im pred ovim sudom.
Datum i potpis: 26. 11. 2002.

Datum: 14. septembar 2004.
Original: engleski
Pred Pretresnim ve}em II
Re{ava: sudija Karmel Agius, pretpretresni sudija
Sekretar: gospodin Hans Holthius
Nalog od: 14. septembra 2004.
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
NALOG O RASPOREDU
g. Daniel Saxon
Ja, Karmel Agius, sudija Me|unarodnog suda za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na
teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine (u daqem tekstu: Me|unarodni
sud);
Imenovan 7. oktobra 2003. za pretpretresnog sudiju u ovom predmetu;
Imaju}i u vidu pravilo 65 bis (A) Pravilnika o postupku i dokazima
odràna 14. juna 2004. godine;
848
Ovim zakazujem statusnu konferenciju za ponedeqak, 4. oktobar 2004. godine, sa po~etkom u 10,00 ~asova.
Dana 14. septembra 2004.
Karmel Agius,
U Hagu, Holandija
pretpretresni sudija
Dr Vojislav [e{eq
Podnesak broj 42.
23. septembar 2004. godine

S obzirom da sam definitivno odlu~io da se sam branim u procesu koji
se protiv mene vodi u ovom sudu, neophodno mi je da hitno angaùjem administrativnog pomo}nika koji bi bio zaposlen u Sekretarijatu i puno radno
vreme radio na poslovima koje bih mu ja odredio, iskqu~ivo iz domena mog
predmeta, a pored toga bi predstavqao oficira za vezu izme|u mene i administrativnih sudskih organa. U tom smislu odlu~io sam da angaùjem Jovanu
Todorovi}, ro|enu 1981. godine u Beogradu, sa zavr{enom gimnazijom, sredwa
stru~na sprema, koja dobro govori engleski jezik i solidno rukuje kompjuterom, a {to je najva`nije, u potpunosti uìva moje poverewe, pa moè biti
~lan tima moje odbrane.
Zahtevam da Jovanu Todorovi} odmah zaposlite u Sekretarijatu Me|unarodnog suda, sa svim pravima iz radnog odnosa, kako bi ona mogla po~eti da u
moje ime elektronski pretraùje zbirke predmetnog materijala koje tuìlac ima u svom posedu, na osnovu odgovaraju}eg kompjuterskog programa, shodno novoizmewenom pravilu 68, ta~ka 2. Pravilnika o postupku i dokazima.
Po{to se ja li~no ne sluìm kompjuterom i do kraja ìvota nemam nameru
da se time bavim, ovo je jedini na~in da svoje procesno pravo samostalnog
pretraìvawa tuìo~evih zbirki realizujem.
Podneskom broj 41, od 6. septembra, obavestio sam vas da sam odredio
Dragana Todorovi}a i Gordanu Pop Lazi} da me pose}uju kao predstavnici
Srpske radikalne stranke. Zahtevam da se u skladu s tim prva poseta Draganu Todorovi}u omogu}i 7, 8. i 9. oktobra 2004. godine, u istim terminima koji su ve} odre|eni za posetu moje supruge Jadranke i sina Vladimira, o ~emu
sam ve} obavestio zatvorsku upravu.
Vojislav [e{eq
849
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
ÊTVRTI IZVE[TAJ TU@ILA[TVA

U VEZI S OBELODAWIVAWEM
1. Dana 14. juna 2004, na osnovu pravila 66(B), Pretresno ve}e je naloìlo Tuìla{tvu da obelodani optuènom sve izjave svedoka Tuìla{tva u
kojima se pomiwe wegovo ime.1 Dana 5. jula 2004, Tuìla{tvo je Sekretarijatu na CD ROM-u dostavilo 81 (osamdeset jednu) izjavu svedoka radi obelodawivawa optuènom. Od toga su 23 (dvadeset tri) izjave na srpskom jeziku.
Uz to, ponu|ena je i tehni~ka pomo} u vezi s rukovawem CD ROM-om i pretragom podataka koje on sadrì. Dana 7. jula 2004. optuèni je odbio da primi taj materijal.
2. Dana 20. jula 2004, Tuìla{tvo je Sekretarijatu na CD ROM-u dostavilo drugi komplet od 70 (sedamdeset) izjava radi obelodawivawa optuènom. Od toga su 32 (trideset dve) izjave na CD ROM-u bile na srpskom jeziku.
I ovaj put je ponu|ena tehni~ka pomo} u vezi s rukovawem CD ROM-om i pretragom podataka koje on sadrì. Dana 9. avgusta 2004. Sekretarijat je obavestio Tuìla{tvo da je optuèni odbio da primi taj materijal.
3. Optu`ba smatra da je, kad je re~ o izjavama svedoka u kojima se pomiwe
optuèni, ispunila svoju obavezu na osnovu pravila 66(B).
4. Me|utim, jo{ uvek nije obelodaweno devetnaest (19) dodatnih izjava
svedoka u kojima se pomiwe optuèni. U podnesku od 21. jula 2004. Tuìla{tvo je zatraìlo odobrewe Pretresnog ve}a da te izjave obelodani uz izvesne redakcije. Pretresno ve}e do danas nije donelo odluku o tome. Tuìla{tvo }e tih devetnaest izjava obelodaniti ~im Pretresno ve}e donese odluku.
5. Dana 19. avgusta 2004. Tuìla{tvo je Sekretarijatu, radi obelodawivawa optuènom, poslalo zbirku potencijalnog materijala na osnovu pravila 68 (na papiru) koji sadrì rezimirane informacije dobijene od osetqivih izvora, a u vezi s delom predmeta koji se odnosi na Hrvatsku. Materijal
na osnovu pravila 68 dostavqen je na engleskom i srpskom jeziku. Optuèni
je prihvatio da primi te dokumente 20. avgusta 2004. godine.
6. Dana 3. septembra 2004. Tuìla{tvo je Sekretarijatu, radi obelodawivawa optuènom, dostavilo sedam CD ROM-ova s potencijalnim materijalom na osnovu pravila 68. Na tih sedam CD ROM-ova nalazio se materijal
u vezi s protivni~kim snagama u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, Armi850
jom BiH, ministrom odbrane BiH, ministrom unutra{wih poslova BiH, Ministarstvom odbrane BiH, Ministarstvom unutra{wih poslova BiH, Zelenim beretkama, ZNG-om (Zborom narodne garde), HV-om (Hrvatskom vojskom), MUP-om Hrvatske, poznatim i kao policijske snage Hrvatske ili
Specijalna policija, HOS-om i mer~epovcima, to jest milicijom. Na srpskom jeziku je dostavqeno obja{wewe sadràja tih CD ROM-ova. Dana 6. septembra 2004. optuèni je odbio da primi CD ROM-ove, izjaviv{i da }e primiti samo materijal na papiru.
7. Tuìla{tvo smatra da je ispunilo svoje obaveze na osnovu pravila 68
kad je re~ o materijalu po pitawu protivni~kih snaga sadrànom na predmetnih sedam CD ROM-ova.
8. Dana 3. septembra 2004. Tuìla{tvo je Sekretarijatu, radi obelodawivawa optuènom, dostavilo primerak dokumenta na srpskom jeziku Analiza demografske situacije u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini na osnovu
popisa stanovni{tva iz 2002. godine, koji je u novembru 2003. dobilo od Pokrajinskog sekretarijata za demografiju, porodicu i dru{tvenu brigu o deci, Republika Srbija, Autonomna Pokrajina Vojvodina. Optuèni je prihvatio da primi taj demografski izve{taj.
Dana 27. septembra 2004.
U Hagu, Holandija
Fusnota
1) Statusna konferencija od 14. juna 2004, transkript na engleskom jeziku, str. 230.
28. septembar 2004.

U vezi s Va{im Zahtevom za posetu od 27. septembra 2004, èlim da Vas
obavestim da je Sekretarijat pristao na to da Vas poseti g. Todorovi}, kao i
navedeni ~lanovi porodice. Me|utim, Sekretarijat ne dozvoqava zajedni~ku posetu, budu}i da }e Vas g. Todorovi} posetiti u svojstvu ~lana Srpske radikalne stranke.
Imaju}i to na umu, Sekretarijat bi Vas zamolio da izmenite zahtev tako da bude jasno da se radi o odvojenim posetama. Uzgred, Sekretarijat je danas od SRS-a primio obave{tewe da }e g. Todorovi} biti u mogu}nosti da se
sa Vama sastane na pola dana 8. oktobra 2004. i na jo{ pola dana 9. oktobra
2004. godine.
Hvala na saradwi po ovom pitawu.
S po{tovawem,
zamenik {efa
851
30. septembar 2004.

Obra}am Vam se u vezi s Va{im dopisom od 6. septembra 2004. godine, u
kojem ste, na zahtev Sekretarijata, imenovali gospo|u Gordanu Pop Lazi} i
gospodina Dragana Todorovi}a kao ~lanove Srpske radikalne stranke (SRS)
koji }e vas povremeno pose}ivati kako biste odràli kontakt s tom politi~kom strankom.
@eleo bih da Vas obavestim da je Sekretarijat voqan da gospo|i Pop
Lazi} i gospodinu Todorovi}u odobri posete pod slede}im uslovima:
1) da se izri~ito obaveù da ne}e obelodaniti nijednu informaciju do
koje do|u tokom posete Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija, ukqu~uju}i:
a) projekat, konfiguraciju i fizi~ki opis PJUN-a, ukqu~uju}i lokaciju pritvorenika unutar we;
b) Va{e zdravstveno stawe, ukqu~uju}i Va{e mentalno zdravqe i fizi~ki izgled;
c) zdravstveno stawe bilo kog drugog pritvorenika, ukqu~uju}i wihovo
mentalno zdravqe i fizi~ki izgled;
d) sve druge informacije u vezi sa PJUN-om ili bilo kojim drugim pritvorenikom do kojih eventualno do|u tokom svoje posete PJUN-u;
e) sve informacije u vezi s odbranom optuènog ili drugih pritvorenika u PJUN-u do kojih do|u tokomposete PJUN-u, ukqu~uju}i, izme|u ostalog,
imena za{ti}enih i drugih svedoka u bilo kom predmetu koji se vodi na ovom
sudu, dokazni materijal i sudske spise ni u kom obliku, ukqu~uju}i objavqivawe takvih informacija u novinama, ~asopisima, na internet stranicama,
javnim skupovima ili u privatnim razgovorima;
2) da li~no garantuju da ne}e u~initi ni{ta {to }e ugroziti zdravqe,
bezbednost ili dobrobit bilo kog optuènog ili bilo kog slu`benika Me|unarodnog suda;
3) da prihvataju da vreme i uslovi posete mogu biti ograni~eni u skladu
s logisti~kim ograni~ewima, propisima Pritvorske jedinice i politikom
Sekretarijata; i
4) da im je jasno da svako kr{ewe gorenavedenih uslova ili svako drugo
kr{ewe pravila i propisa ove Pritvorske jedinice moè da ima za posledicu uskra}ivawe prava na posetu.
Od gospo|e Pop Lazi} i gospodina Todorovi}a zatraì}emo da u vezi s
navedenim potpi{u pismenu obavezu.
Ukoliko budete imali eventualnih pitawa s ovim u vezi, molim Vas da
se obratite mojoj slu`bi.
S po{tovawem,
John Hocking,
zamenik sekretara
852
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
Predmet br. IT-0367-PT
DRUGI ZAHTEV OPTU@BE

ZA ZA[TITNE MERE ZA SVEDOKE TOKOM
PRETPRETRESNE FAZE
I. Uvod
1. Na osnovu ~lanova 20, 21(2) i 22 Statuta i pravila 60, 75 i 79 Pravilnika o postupku i dokazima (u daqem tekstu: Pravilnik), tuìlac traì da
se izda nalog kojim bi se odobrile konkretne za{titne mere za jednog svedoka za ~iju bezbednost postoje krajwe ozbiqne bojazni, a te mere ukqu~uju dodelu pseudonima i obelodawivawe izjave svedoka optuènom u kasnijem roku. Ove mere su neophodne da bi se za{titile svedokova privatnost i bezbednost, kao i integritet dokaza i sudskog postupka.
II. Proceduralni kontekst
1. Dana 15. septembra 2003. godine, optu`ba je podnela Zahtev optu`be
za neobelodawivawe materijala dostavqenog na osnovu pravila 66(A)(ii) i 68
i za za{titne mere za svedoke tokom pretpretresne faze (u daqem tekstu:
Prvi zahtev). Dana 11. februara 2004. godine, Pretresno ve}e je donelo Odluku po zahtevu optu`be za neobelodawivawe materijala dostavqenog na
osnovu pravila 66(A)(ii) i 68 i za za{titne mere za svedoke tokom pretpretresne faze (u daqem tekstu: Odluka). Odlukom je delimi~no odobren Prvi
zahtev i optu`bi je naloèno da Pretresnom ve}u dostavi dodatne informacije u vezi sa prirodom zatraènih za{titnih mera za svakog od relevantnih svedoka, kao i razloge za podno{ewe zahteva za za{titne mere. Dana 23.
aprila 2004. godine, optu`ba je podnela svoj Poverqiv i delimi~no ex parte
Podnesak optu`be s dodatnim informacijama o za{titnim merama za osetqive svedoke (u daqem tekstu: Podnesak s dodatnim informacijama). Pretresno ve}e do ovog trenutka nije donelo odluku po Prvom zahtevu.
III. Diskusija
3. Tuìlac upu}uje na pravnu diskusiju i analizu sadrànu u paragrafima od 1 do 26 Zahteva, kao i u paragrafima od 1 do 15 Podneska s dodatnim informacijama, te ih, obuhvativ{i ih na taj na~in, ovde ne}e ponavqati.
4. Za svedoka VS-015 optu`ba se prvi put zainteresovala nakon {to je
ve} podnela svoj Prvi zahtev. Optu`ba je na ovom Me|unarodnom sudu sa sve853
dokom VS-015 razgovarala o konkretnim za{titnim merama koje mu stoje na

raspolagawu, ali je svedok odbio da zatraì upotrebu pseudonima i/ili obelodawivawe u kasnijem roku svoje izjave i identiteta optuènom. Me|utim,
~iwenica da svedok kaè da mu nisu potrebne za{titne mere nije presudna
za to da li takve mere treba odobriti.1 Kako obavezuje Statut, kona~ne odluke o nametawu za{titnih mera za svedoke treba da donese Pretresno ve}e,
a ne svedok. Stoga optu`ba navodi da je wena du`nost da u ime svedoka VS015 zatraì dodelu pseudonima i obelodawivawe izjave i identiteta svedoka u kasnijem roku. Iz razloga navedenih u ex parte Dodatku A, optu`ba veruje da bi sigurnost i bezbednost svedoka VS-015 bila ozbiqno ugroèna ukoliko bi se wegov identitet odbrani otkrio znatno pre po~etka su|ewa i svedo~ewa ovog svedoka. S obzirom na konkretne okolnosti u vezi sa svedokom
VS-015, tuìlac, uz du`no po{tovawe, tvrdi da Ve}e treba da naloì upotrebu pseudonima i obelodawivawe izjave i identiteta svedoka u kasnijem
roku.
IV. Traèno pravno sredstvo
(i) Da Pretresno ve}e izda nalog sa slede}im uputstvima:
(ii) da se svedoku navedenom u Poverqivom i ex parte dodatku A dodeli
pseudonim VS-015 i da se taj pseudonim koristi za vreme celog pretpretresnog postupka, sve do svedo~ewa doti~nog svedoka;
(iii) da se optu`bi dozvoli da identitet i neredigovane izjave i relevantne dokazne predmete svedoka VS-015 obelodani braniocu u pripravnosti
trideset dana, a optuènom deset dana pre o~ekivanog svedo~ewa svedoka; i
(iv) da, po{to se optuènom, eventualnim pravnim savetnicima, pomo}nicima i braniocu u pripravnosti obelodane neredigovane izjave i relevantni dokazni predmeti svedoka VS-015, optuèni, wegovi pravni savetnici, pomo}nici i branilac u pripravnosti ove dokumente i u wima sadràne
informacije (ukqu~uju}i i identitet svedoka) smeju da obelodane tre}im
stranama samo u onoj meri u kojoj je to obelodawivawe direktno i konkretno
neophodno za pripremu i izvo|ewe dokaza odbrane. Branilac u pripravnosti
ove izjave i informacije sadràne u wima (ukqu~uju}i i identitet doti~nih
svedoka) sme obelodaniti samo u onoj meri u kojoj je Pretresno ve}e prethodno uverio da je to neophodno za obavqawe wegove funkcije. U oba slu~aja,
preduslov za ovo obelodawivawe jeste da optuèni, wegovi pravni savetnici, pomo}nici i branilac u pripravnosti od tre}e strane kojoj }e obelodaniti te izjave ili informacije prethodno zatraè da potpi{e sporazum o
neobelodawivawu koji }e biti dostavqen optuènom, wegovim pravnim savetnicima, pomo}nicima i braniocu u pripravnosti, ukoliko su takvi imenovani.
Dana 5. oktobra 2004.
U Hagu, Holandija
854
Fusnota
1) Tuìlac protiv Dragana Nikoli}a, Povjerqiva odluka po drugom zahtjevu Tuìla{tva za izricawe za{titnih mjera, predmet br. IT-94-2-PT, 29. novembar 2000,
par. 12.
6. oktobar 2004.
@eleo bih da Vam skrenem pa`wu na prethodno pismo zamenika sekretara od 30. juna 2004. u vezi s Va{im pravom na komunikaciju u Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija (PJUN).
Kao {to ste ve} upoznati, u pomenutom pismu jasno je navedeno da su Vam
prava na kori{}ewe prostorija za komunikaciju u Pritvorskoj jedinici Ujediwenih nacija ponovo odobrena, s tim da svaka zloupotreba prava na komunikaciju koja predstavqa kr{ewe Pravilnika o pritvoru osoba koje ~ekaju
na su|ewe ili àlbeni postupak pred Me|unarodnim sudom ili su iz nekog
drugog razloga pritvorene po ovla{}ewu ovog suda (u daqem tekstu: Pravilnik o pritvoru), ukqu~uju}i svaki direktan ili indirektan kontakt sa sredstvima javnog informisawa, dove{}e do ponovnog uvo|ewa tih ili drugih odgovaraju}ih mera, u skladu s Pravilnikom o pritvoru.
S tim u vezi, odre|eni listovi (u prilogu) objavili su ~lanke iz kojih se
vidi da su izvor wihovih izve{taja predstavqala pisma koja ste poslali iz
PJUN-a.
Pravilnik o pritvoru je jasan kada se radi o komunikacijama koje dovode do toga da se izjave pritvorenika pojavquju u sredstvima javnog informisawa. Ponovo Vam skre}emo pa`wu na Odluku zamenika sekretara od 11. decembra 2003. godine, kao i na kasnije relevantne odluke.
Molim Vas da imate u vidu da }e Sekretarijat pa`qivo pratiti sve budu}e slu~ajeve objavqivawa u sredstvima javnog informisawa kako bi se
obezbedilo po{tovawe Pravilnika o pritvoru i podse}am da je strogo zabrawen svaki direktni ili indirektni kontakt sa sredstvima javnog informisawa koji proizilazi iz zloupotrebe prava na komunikaciju u PJUN-u. Nepo{tovawe ove zabrane dove{}e do primene odgovaraju}ih mera.
Zamolili bismo Vas za saradwu po ovom pitawu.
S po{tovawem,
John Hocking,
Kopiju dostaviti: g. Timothyju McFaddenu, upravniku Pritvorske jedinice Ujediwenih nacija
855
Nedeqni telegraf, 22. septembar 2004. godine

[e{eqeve primedbe dostavqene Ko{tunici
Novi ustav Srbije pi{e se i u Hagu! Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke, kako saznaje Nedeqni telegraf, uputio je 11. septembra pismo Predsedni~kom kolegijumu ove stranke, sa svojim primedbama i sugestijama u vezi budu}eg najvi{eg zakonodavnog akta zemqe, a stranka ga je
prosledila direktno premijeru Vojislavu Ko{tunici.
U pismu [e{eq razmatra Vladin nacrt novog ustava Srbije. Tomislav
Nikoli}, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, kaè o tome za
Nedeqni telegraf:
Kada sam se pro{log meseca sastao sa Vojislavom Ko{tunicom preneo
sam mu usmeno na{e osnovne primedbe na Vladin predlog. Tada sam mu obe}ao
da }u mu, ~im stignu, dostaviti i pisane primedbe na{eg predsednika. To sam
i u~inio. Pitao sam ga, tom prilikom, za{to nas, iako ve} mesec dana znaju
za na{u èqu da se ukqu~imo u izradu ustava, niko jo{ uvek ne zove na sednicu Odbora za ustavna pitawa! Nisam dobio odgovor rekao je da je ustavno
usagla{avawe za wega najva`nije, da }e da vidi za{to nas ne zovu...
Nedeqni telegraf ekskluzivno objavquje najzanimqivije izvode iz
pisma, koje je, iz potpune izolacije u kojoj [e{eq boravi, ipak dospelo do
Beograda.
[e{eq na po~etku skre}e pa`wu da preti opasnost da pitawe revizije postoje}eg ili dono{ewe novog ustava postane puko ideolo{ko ili ~isto
politi~ko pitawe prestià partija koje su trenutno na vlasti. Navodi i
dve kqu~ne dileme koje ga optere}uju, kako pi{e, od kada su prve ideje o dono{ewu novog ustava plasirane u javnosti:
Da li je racionalno donositi ustav u uslovima okupacije zna~ajnog dela teritorije Republike Srbije?
Da li bi dono{ewe novog ustava bez u~e{}a bilo kog politi~kog predstavnika Albanaca i wihovog izlaska na referendum predstavqalo srpski
doprinos nastojawima da se Kosovo i Metohija otcepe u potpunosti od Srbije, da steknu punu nezavisnost ili status ravnopravan statusu Srbije i statusu Crne Gore u eventualnoj improvizovanoj konfederaciji po stranom diktatu?
Mo`da je moja bojazan neopravdana ili preterana, ali je zato va`no ~uti stru~no mi{qewe uglednih srpskih pravnika koji nisu ideolo{ki ili
partijski eksponirani, nastavqa predsednik Srpske radikalne stranke.
U pismu insistira da, ako se krene u postupak dono{ewa novog ustava,
imena svih punoletnih Albanaca, dràvqana Srbije, budu unesena u bira~ke
spiskove, kao i da se referendumska mesta otvore u svim delovima Srbije,
pogotovo na Kosovu i Metohiji u sredinama gde ìve iskqu~ivo pripadnici albanske nacionalne mawine.
856
Mislim da sada{wa Vlada Srbije nije u mogu}nosti da taj uslov ostvari, tvrdi [e{eq, i kaè da }e u suprotnom srpski neprijateqi to predstaviti kao odustajawe od suvereniteta nad Kosovom i Metohijom.
[e{eq navodi i konkretne primedbe na Vladin predlog novog ustava:
Grb, zastava i himna: Treba da budu normirani neposredno ustavnim tekstom, da u ustav treba uneti i re~i himne Boè pravde (u verziji koja ne pomiwe kraqa). Ukazuje na problem stilizacije {tita na kome se pojavquje dràvni grb, jer je suvi{e ru`no kad taj {tit asocira na latini~no slovo
V, i smatra da je najboqe da on bude ura|en po uzoru na beogradski grb ili
policijsku zna~ku.
Nacionalne mawine: Nedopustivo je, smatra [e{eq, da ustav propisuje
bilo kakvu diskriminaciju, makar i tzv. pozitivnu diskriminaciju nacionalnih mawina, jer ako èlimo istinsku vladavinu prava, onda nijedan gra|anin ili dru{tvena grupa ne smeju biti ni negativno ni pozitivno diskriminisani, nego u potpunosti ravnopravni u okviru razvijene gra|anske
dràve.
Osu|enici: Traì da ustavom bude zabrawen prinudni rad osu|enika, i
da mogu da rade samo dobrovoqno uz nov~anu naknadu.
Izru~ewa: Nedopustivo je izru~ivawe na{ih gra|ana bilo kome, pi{e
lider radikala, pogotovo ako je re~ o obavezi izru~ewa koja je prihva}ena nakon izvr{avawa krivi~nog dela ili ako u trenutku izvr{ewa ta dela nisu
bila predvi|ena kao ka`wiva.
Verske zajednice: Samim tekstom ustava, pi{e [e{eq, treba registrovati sedam tradicionalnih verskih zajednica: SPC, rimokatoli~ku, islamsku, jevrejsku, slova~ku evangelisti~ku i dve ma|arske protestantske crkve.
Sve ostale zajednice, ako ispuwavaju uslove, registrovao bi Ustavni sud.
Civilno sluèwe vojnog roka: Moralo bi da ukqu~uje i no{ewe uniforme, u okviru radnih jedinica, bez no{ewa oru`ja.
Dijaspora: Vojislav [e{eq se protivi da se u ustav unose odredbe o glasawu na{ih dràvqana u inostranstvu, isti~u}i da je nedavni izborni eksperiment pokazao koliko je to apsurdno. Zato se zalaè da se bira~ko pravo moè koristiti iskqu~ivo na teritoriji Srbije, gde je mogu}a adekvatna kontrola.
Sudija-porotnik: Ova kategorija je, smatra [e{eq, preìvela, suvi{na i besmislena, pa je treba ukinuti, jer zakonito i pravi~no su|ewe u sistemu slobodnog i nezavisnog sudstva mogu ostvariti samo profesionalne
sudije.
Politi~ke organizacije: Nedopustivo je da organi izvr{ne vlasti (Ministarstvo pravde ili MUP), vode registar politi~kih organizacija i udruèwa gra|ana, jer postoji opasnost prikrivenog vida zabrane odbijawem ili
odugovla~ewem wihove registracije. Registar mora da vodi Ustavni sud.
Narodni poslanici: Novoizabrani poslanici ne bi trebalo da sami sebi verifikuju mandate, jer preti opasnost da skup{tinska ve}ina zlonamer857
no odbije verifikaciju mandata nekog opozicionog poslanika, makar pasivno, tako {to }e spre~iti postizawe kvoruma za odlu~ivawe. [e{eq predlaè da ta nadle`nost pre|e u ruke Ustavnog suda.
Ombudsman: [e{eq je mi{qewa da je sam termin neprimeren srpskom
jeziku i wegovim glasovnim mogu}nostima, pa }e qudi naj~e{}e pogre{no da
ga izgovaraju. Predlaè termin narodni tribun.
Predsednik dràve: [e{eq se zalaè za izbor predsednika u Skup{tini, jer je najteà kontrola izvr{ne vlasti koja rukovodi upravnim aparatom
dràve: Kada predsednika izaberu gra|ani on prakti~no postaje nesmewiv.
Pisci ovog nacrta predvideli su da ga moè razre{iti Ustavni sud ako je povredio Ustav, ali ga niko ne moè smeniti zbog pogre{nih politi~kih odluka. Zato bi mnogo primerenije re{ewe bilo da predsednika Republike bira
apsolutnom ve}inom glasova i smewuje dvotre}inskom ve}inom Narodna
skup{tina.
Mandatar: Kod izbora mandatara za sastav vlade, predsednik Republike
mora da predloì ono lice za koje se zalaè skup{tinska ve}ina, a ne lice
po sopstvenoj voqi. [e{eq predlaè uvo|ewe krivi~ne odgovornosti predsednika Republike ako namerno predlaè kandidata za koga se unapred zna da
ne}e dobiti poverewe skup{tinske ve}ine.
Autonomija i pokrajina: Predlogom ustava solidno je normirana i pokrajinska autonomija i lokalna samouprava, smatra [e{eq.
Zastarevawe krivi~nog dela: Razuman je rok od 20 godina za apsolutnu
zastarelost za krivi~na dela ili materijalnu od{tetu, ali da treba uvesti
odredbu o nezastarivosti gowewa za ratne zlo~ine.
Izbori: [e{eq se zalaè da se pokrajinski i lokalni izbori odràvaju po proporcionalnom principu, kao i parlamentarni, kako bi cela Srbija imama jedinstven izborni sistem.
Svoje primedbe na nacrt ustava Vojislav [e{eq je izloìo na 10 gusto
kucanih strana.
Internacional, 14. septembar 2004. godine
[e{eq pozvao Beogra|ane: Glasajte za radikale i Vu~i}a
Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke, pismom upu}enim iz ha{kog pritvora pozvao je Beogra|ane da na lokalnim izborima podrè SRS i Aleksandra Vu~i}a, kandidata za gradona~elnika.
Nacional objavquje [e{eqevo pismo u celosti:
Beogra|ani, izbori za organe lokalne samouprave koji se odràvaju 19.
septembra zna~ajniji su od svih prethodnih, ne samo zbog ve}ih nadle`nosti
gradona~elnika i predsednika op{tina, ve} i zbog ~iwenice da se odràvaju u prelomnom trenutku za celu Srbiju.
Dosmanlijska vlast, kao i wihov saveznik Bogoqub Kari}, izigrali su
poverewe naroda, vi{estruko ga obmanuli i prevarili, opqa~kali zemqu i
858
ojadili gra|ane, te narod Srbije jedinu nadu polaè u pobedu srpskih radikala. Sva obe}awa reìma da }e, u slu~aju Tadi}eve pobede, otvoriti hiqade
novih radnih mesta, da }e skidati lance i katance sa kapija srpskih fabrika, da }e penzionerima obezbediti ve}a primawa, bila su obi~na la` i manipulacija. Jedina ozbiqna snaga danas u Srbiji, jedina stranka koja zemqu moè da pokrene i podigne iz u~malosti i àbokre~ine, jedina stranka koja nikada nije u~estvovala u kriminalnim radwama, u pqa~ki gra|ana, jedina
stranka koja moè da mewa stvari u zemqi jeste Srpska radikalna stranka i
ja sam zbog toga, i ovde u Ha{kom kazamatu, veoma ponosan.
Ipak, izbori u Beogradu su posebno zna~ajni. Poraz neformalne i nemoralne koalicije DOS Kari} u Beogradu, predstavqao bi, ne samo najve}i
uspeh srpskih radikala, ve} i veliki podstrek i ohrabrewe za sve one koji ho}e pobedu po{tenih, odgovornih i sposobnih qudi, za sve one koji èle da
ìve boqe i koji se bore za budu}nost svoje dece.
êtiri godine dosovske vlasti u Beogradu obeleìle su afere, java{luk
i nerad. Od kula i gradova koje su obe}avali Beogra|anima, ostale su kule i
gradovi za nosioce vlasti, wihove saradnike i najbliè prijateqe. Provizije, procenti, mito i korupcija postali su za{titni znak gradske uprave Beograda. Naravno, ova vlast, domi{qatija i lukavija od prethodne vlasti koju je u Beogradu tvorio SPO, svoje kriminalne tragove ve{tije prikriva.
Naravno da nema stanova, ku}a i vila na wihova imena, ali ih ima na imena
wihovih ro|aka, posebno ujaka, da se Beogra|ani ne bi dosetili srodni~kih
veza, jer u tom stepenu srodstva ne postoji istovetno prezime.
Po deset puta su raskopavali iste ulice, podizali i vra}ali iste betonske plo~e po tri puta, navodno {minkali Beograd, a u stvari za Beograd i Beogra|ane nisu uradili ama ba{ ni{ta od strate{kog zna~aja. Jo{ 2000. i
2001. obe}ali su Beogra|anima mostove, metro, obilaznice, a novac su tro{ili na sitne popravke i rekonstrukcije, jer na taj na~in se najlak{e peru
pare i zgr}u ogromno bogatstvo za svoje privatne yepove. Nije nimalo slu~ajno {to se u izgradwi komunalne infrastrukture nisu pomerili sa mrtve
ta~ke. Wih Beogra|ani i ne interesuju. Oni vole svoje udobne foteqe u komfornim kabinetima, debele nov~anike i velike provizije, a za svaki slu~aj,
kroz kontrolu medija, poku{avaju sebi da obezbede podr{ku gra|ana za godine nove pqa~ke, korupcije i bezakowa.
Siguran sam da je vreme prevara pro{lo. Siguran sam da je svima jasno da
onaj ko u ~etiri godine upravqawa Beogradom jednom ili nijednom ne poseti svaku od prigradskih op{tina ne zasluùje poverewe gra|ana, jer on time
nije u~inio ni{ta ni za one qude koji ìve u centralnim beogradskim op{tinama, jer su im ti qudi i te op{tine sluìli samo kao poligon za lopovluke i zgrtawe ogromnih provizija.
Legalizacija je dosovskoj vlasti sluìla kao nastavak pqa~ke Beogra|ana. Jo{ u novembru pro{le godine uzeli su narodu novac za, kako su govorili, projektnu dokumentaciju i ko zna jo{ koje papirolo{ke zavrzlame, a od
859
re{ewa, koja su morala da budu gotova za mawe od dva meseca, gra|ani nisu dobili ni{ta. Platili su reket gradskoj upravi, a odgovora nije ni bilo. Ni
danas ga nema u najavi. Tih para koje su morale, po zakonu, da budu utro{ene u
izgradwu komunalne infrastrukture vi{e nema. Beogra|ani su jo{ jednom
pokradeni. Niko zbog toga ne mora da odgovara. Kao i za decu koja su trovana
po gradskim obdani{tima. Izbori su prava prilika za to. Posle toga mo}i
}e da se napravi jasan ra~un za sve ono {to je vlast prethodnih godina ~inila.
Beogradu su potrebne promene, temeqne i sveobuhvatne. Takve promene
mogu da obezbede samo po{teni, nekorumpirani, nepotkupqivi i sposobni
qudi, oni qudi koji imaju viziju razvoja Beograda i koji ga imaju u srcu. Tim
srpskih radikala za Beograd ima znawe, èqu, motiv, ali, pre svega, moral i
po{tewe da mewa stvari u glavnom gradu.
Na ~elu tog tima nalazi}e se generalni sekretar Srpske radikalne
stranke Aleksandar Vu~i}.
Vu~i} je energi~an, sposoban, obrazovan i, pre svega, po{ten ~ovek. Imaju}i u vidu velika ovla{}ewa budu}eg gradona~elnika, najva`nije osobine
prvog ~oveka Beograda moraju da budu moral i po{tewe. Dobro ga poznajem,
znam da Vu~i} nikada i ni po koju cenu ne}e prihvatiti bilo kakvu i bilo ~iju ideju o kr{ewu zakonskih, a posebno moralnih normi. Bi}e ~uvar principa, zakonitosti i ~estitosti svega {to je u direktnoj suprotnosti s onim {to
je dosada{wa gradska vlada uradila.
Aleksandar Vu~i} je vredan, po`rtvovan i potpuno posve}en poslu koji
obavqa. Znam da }e gradona~elni~ki posao vr{iti marqivo i u svakom trenutku dana ili no}i. Ima dovoqno iskustva, ali i ubedqivo najvi{e ideja,
energije i snage da mewa stvari u Beogradu. Znam da ima voqe da se uhvati u
ko{tac sa svim problemima koje jedna metropola nosi, znam da ima hrabrosti da gradi strate{ke objekte i radi na razvojnim projektima grada. Vu~i}
to moè, ho}e i zna. On je, zapravo, jedini izbor za dana{wi Beograd.
S timom eksperata srpskih radikala siguran sam da }e Aleksandar Vu~i} od Beograda stvoriti pravu metropolu i mesto za boqi ìvot svih Beogra|ana poru~io je Vojislav [e{eq, vo|a Srpske radikalne stranke.
15. oktobar 2004.
Gospodine [e{eq,
U zadwih nekoliko dana neobi~no veliki broj stranica faksanog materijala je stigao za vas preko faks ma{ine u Pritvorskoj jedinici Ujediwenih
nacija. Materijal koji je stigao izgleda kao kompilacija novinskih ~lanaka
koji se bave uglavnom izborima u Srbiji i Bosni i Hercegovini i koji nisu
ni u kakvoj vezi sa va{im pritvorom. Molimo da imate u vidu da je faks ma{ina Pritvorske jedinice Ujediwenih nacija sprava za obavqawe poslova
Pritvorske jedinice Ujediwenih nacija, a ne za upotrebu za pritvorenike.
860
Pravilnik Pritvora vam dozvoqava komunikaciju po{tom i telefonom, ali vam ne odobrava upotrebu ove faks ma{ine. Ovaj put }ete dobiti
faksane stranice koje su vam poslane, ali ubudu}e, novinski ~lanci i ostali materijal koji nije hitan za slawe vam ne}e biti proslije|en. Po{ta vam
moè biti poslana na ovu adresu:
UN Detention Unit
Pompstationsweg 32,
P.O. Box 87810,
2508 DE The Hague.
Netherlands
Ubudu}e, ako èlite dobiti materijal preko faksa, a koji je vrlo urgentne prirode, molimo ispunite formular zahtjev za faks i obavezno navedite razloge za urgentno slawe, koji vas spre~avaju da koristite usluge po{tanske slu`be.
Pozdrav,
Timothy McFadden,
Upravnik Pritvorske jedinice
Ujediwenih nacija
Kopija: dosije
ODLUKA
Sekretar suda,
Uzimaju}i u obzir Statut Me|unarodnog suda usvojen Rezolucijom Saveta bezbednosti br. 827 (1993), a posebno ~lan 17 Statuta;
Uzimaju}i u obzir Pravilnik o postupku i dokazima usvojen od strane
Me|unarodnog suda 11. februara 1994, uz kasnije izmene i dopune, a posebno
pravilo 92bis Pravilnika;
Uzimaju}i u obzir da je primena pravila 92bis pitawe koje spada u
okvire sudskog pretresa, te da bi predstavnik Odseka za organizaciju i podr{ku rada sudnica bio odgovaraju}i slu`benik Sekretarijata da izvr{i
taj zahtev;
Imaju}i u vidu zahtev tuìoca da se, na osnovu pravila 92bis (B)(i)(b),
imenuje predsedavaju}i slu`benik;
Odlu~uje da g. Rama Doraiswamyja, predstavnika Odseka za organizaciju
i podr{ku rada sudnica, imenuje za predsedavaju}eg slu`benika koji }e, u
861
skladu sa pravilom 92bis, overiti deklaracije osam (8) svedoka u Sarajevu i

Mostaru, u Bosni i Hercegovini, u periodu od 30. oktobra 2004. do 2. novembra 2004.
za Hansa Holthiusa,
sekretara suda

U Hagu, Holancija
Me|unarodno krivi~ni sud za biv{u Jugoslavihu

PRETRESNOM VE]U II
Sudije : Carmel A. Agius, predsedavaju}i, Jean-Claude Antonetti, Kevin Parker
Datum : 26. oktobar 2004. godine
TU@ILAC
protiv
ZAHTEV OPTU@ENOG DA SE OBELODAWIVAWE
MATERIJALA TU@ILA[TVA
VR[I U PISANOM OBLIKU I NA SRPSKOM JEZIKU
Tuìla{tvo: Hildegard Uertz - Retzaff, Ulrich Massemayer, Daniel Saxon
Na Sedmoj statusnoj konferenciji odrànoj 4. oktobra 2004. godine sudija Carmel A. Agius odlu~io je: optuènom prof. dr Vojislavu [e{equ daje
se rok od tri sedmice da podnese pismeni podnesak u okviru parametara koji
su odre|eni Pravilnikom o postupku i dokazima u kojem }e se baviti pravnim pitawima koja se ti~u obelodawivawa u elektronskom obliku i prevoda
dokumenata i materijala koji je obelodawen u skladu sa pravilom 68a.
I. îweni~ni kontekst
U ovoj fazi postupka Tuìla{tvo je poku{alo 5. jula 2004. godine, 20.
jula 2004. godine i 3. septembra 2004. godine da svoju obavezu obelodawivawa
dokaza izvr{i tako {to bi optuènom prof. dr Vojislavu [e{equ dostavilo CD romove na kojima se u elektronskom obliku nalaze izjave svedoka na
862
srpskom i drugim jezicima. Optuèni prof. dr Vojislav [e{eq je odbio da

primi ove CD romove, jer smatra da na taj na~in i u toj formi Tuìla{tvo
ne moè da ispuni svoju obavezu obelodawivawa. Sve {to se obelodawuje, a
naro~ito kada su u pitawu dokazi koje Tuìla{tvo namerava da izvede u slede}oj fazi krivi~nog postupka, moraju biti na materwem jeziku optuènog,
odnosno onom jeziku koji optuèni koristi i koji razume.
Optuèni prof. dr Vojislav [e{eq je prilikom svakog pojavqivawa jasno, nedvosmisleno i vi{e puta istakao da je jezik koji on razume samo srpski jezik. Dakle, srpski je wegov materwi jezik i to varijanta ~ist srpski
kwièvni jezik, a kada su u pitawu uobi~ajeni, pa i komplikovani pravni pojmovi i termini, onda je to srpski jezik sa kovanicama i modifikovanim re~ima, ali sa preciznim re~ni~kim zna~ewem u srpskom jeziku. Ovo pitawe se
provla~i gotovo na svim statusnim konferencijama, a kao dokaz su i ~este
primedbe prof. dr Vojislava [e{eqa u pogledu simultanog prevoda na statusnim konferencijama kada prevodioci upotrebe neku re~ u okviru hibridne varijante jezika BHS koji se koristi u Ha{kom tribunalu, a da ta re~ ne
postoji u srpskom jeziku.
Na po~etku ovog postupka prof. dr Vojislav [e{eq je vi{e puta istakao da nije u mogu}nosti da koristi sredstva koja reprodukuju bilo koji podatak u elektronskom obliku. Radi podse}awa navodi se da je prof. dr Vojislav [e{eq odbio da primi ponu|eni lap top, jer bi mu samo smetao po{to
ne zna kako se koristi i nema nameru da gubi vreme da u~i kako se taj ure|aj
koristi. Naime, Tuìla{tvo optuènog prof. dr Vojislava [e{eqa prosto zatrpava obimnim materijalima koji treba da se prou~e i pripremi odgovaraju}a odbrana. Osim toga Ha{ki tribunal kao varijanta ad hok navodno
suda ima sudsku praksu koja prevazilazi okvire po{tovawa na~ela zakonitosti, pa je za uspe{nu pripremu odbrane potrebno da prof. dr Vojislav [e{eq obradi kompletan materijal kako bi do{ao do adekvatnih pravnih stavova koje primewuje i koji bi morali da obavezuju Ha{ki tribunal. Za to je
potrebno vreme i prou~avawe obimne dokumentacije.
Dakle, elektronska forma je iskqu~ena i kao mogu}nost kada je u pitawu prof. dr Vojislav [e{eq. To zna~i da kada se neki materijal u elektronskoj formi dostavi prof. dr Vojislavu [e{equ, onda je fakti~ka situacija
kao i da ni{ta nije dostavqeno, a onaj ko ima obavezu obelodawivawa moè
da bude samo siguran da svoju obavezu nije ispunio niti u formalnom, niti u
materijalnom smislu. To {to se nalazi u elektronskom zapisu na CD romu za
prof. dr Vojislava [e{eqa ne postoji, jer za wega je to obi~no par~e plastike, a ne dokumentacija na kojoj se nalaze izjave svedoka, kao {to to tvrdi
Tuìla{tvo. Jasno je, ako se nekome u ruke gura par~e plastike, da niko razuman ne moè da poveruje da su mu uru~ene izjave ili neki drugi pisani materijal koji je podoban da bude dokaz u nekom postupku pred nekim sudom.
Lice koje se razume u tehniku, koje koristi personalni ra~unar i koje je
osposobqeno da pouzdano koristi to sredstvo komunikacije verovatno u tom
863
par~etu plastike pronalazi ono {to Tuìla{tvo tvrdi da se nalazi na, kako to oni kaù CD romu. Li~na osposobqenost im je garancija takvog oblika komunikacije i razumevawa i verovatno zbog toga mogu i da pristanu da im
se obelodawivawe dokaza izvr{i uru~ewem par~eta plastike, kako ga zovu,
CD roma. Optuèni prof. dr Vojislav [e{eq nije u mogu}nosti da to prihvati, jer ne bi ni znao {ta da radi sa tim par~etom plastike.
Dakle, ove okolnosti daju za pravo prof. dr Vojislavu [e{equ da odbije prijem CD roma, ali i svakog razumnog prosuditeqa primoravaju da zakqu~i da on ne odbija prijem materijala koji se obelodawuje, ve} insistira da mu
se obelodawivawe izvr{i na na~in koji omogu}ava makar elementarno upoznavawe sa materijalom Tuìla{tva koji ono namerava da izvede u slede}oj
fazi postupka. Svako razuman }e shvatiti da nema fer su|ewa ako se ispuwavawe obaveze Tuìla{tva obavqa na na~in da optuèni ne zna sve pojedinosti po ta~kama optu`nice, a pogotovo ako ne razume i ne moè da se izjasni.
Uostalom, kako je to neko zamislio da se prof. dr Vojislav [e{eq izjasni
o dokaznom materijalu na CD romu, kada ne zna {ta on sadrì? Kako optuèni da pripremi odbranu i neke druge dokaze kojima bi opovrgao izjave svedoka, a po tvrdwi Tuìla{tva na CD romu se nalaze izjave svedoka? Da li predaja CD roma optuènom moè da zna~i da je Tuìla{tvo ispunilo svoju
obavezu na na~in kojim se ne ugroàva i Statutom garantovano pravo optuènog? Da li bi dostavom CD roma koji optuènom ne predstavqa ni{ta,
jer ne zna ni {ta bi mogao sa wim da radi, neko kao razuman presuditeq mogao da zakqu~i da su optuènom predo~eni i da razume u svim aspektima optu`nicu i sve ta~ke optu`nice? Da li moè da postoji pretpostavka da su
svi optuèni du`ni da znaju engleski jezik, kao jezik kojim treba da se slede
uputstva i koji omogu}ava upotrebu i kori{}ewe personalnih ra~unara? Koja su prava optuènog koji ne zna engleski jezik i/ili ne zna da rukuje personalnim ra~unarom, pa u su{tini i ne zna {ta zna~i CD rom, koje su mu mogu}nosti i ~emu koristi? Da li se dokumenta u elektronskom obliku mogu koristiti u ovoj fazi postupka koji se vodi protiv optuènog prof. dr Vojislava [e{eqa, suprotno voqi i mogu}nostima optuènog, i da svako razuman
moè da se uveri da su po{tovana prava optuènog na obelodawivawe dokaznog materijala, a naro~ito da je Tuìla{tvo u skladu sa Statutom i Pravilnikom ispunilo obavezu obelodawivawa?
Na sva ova, ali i druga pitawa koja se logi~ki name}u, odgovor do koga bi
do{ao svaki razumni presuditeq glasi da Tuìla{tvo nije ispunilo svoju
obavezu, ve} da je poku{alo da dostavqawem CD roma poku{a da predstavi da
je izvr{ilo obelodawivawe dokaza. Imaju}i u vidu da se optuèni prof. dr
Vojislav [e{eq sam brani svako razuman ovaj potez, pa i insistirawe Tuìla{tva mora da protuma~i samo kao potez kojim se onemogu}ava i oteàva priprema odbrane.
Na kraju izno{ewa argumentacije u okviru ~iweni~nog konteksta svako
razuman moè da utvrdi slede}e:
864
da prof. dr Vojislav [e{eq ne upotrebqava, odnosno ne koristi personalni ra~unar kao tehni~ko pomagalo, jer nije osposobqen i ne zna kako se
rukuje ure|ajima,
da prof. dr Vojislav [e{eq ne moè da utvrdi {ta se sve nalazi kao
dokaz u elektronskoj formi na CD romu,
da prof. dr Vojislav [e{eq kao jedini jezik koji razume i na kome moè biti detaqno obave{ten o prirodi i razlozima optu`be koristi srpski
jezik,
da bi u skladu sa Statutom i Pravilnikom Tuìla{tvo ispunilo obavezu obelodawivawa dokaza i drugog materijala, ono to mora izri~ito da radi u pisanom obliku (bez obzira na koli~inu strana) i na srpskom jeziku,
bez obzira {to se materijal koji se obelodawuje u izvornom obliku
(originalu) nalazi u nekom drugom pismu ili na nekom drugom jeziku, prilikom obelodawivawa i dostavqawa optuènom prof. dr Vojislavu [e{equ
Tuìla{tvo i Sekretarijat imaju obavezu da taj materijal dostave u pisanom
obliku i na srpskom jeziku i da tako mogu da ispune obavezu obelodawivawa
u skladu sa Statutom i Pravilnikom.
II. Pravni kontekst
Odredbama Statuta i Pravilnika ure|en je postupak obelodawivawa
dokaza i drugog materijala koji se upotrebqava u postupku pred Ha{kim tribunalom i propisana prava optuènog. Jedno od tih prava koje je odre|eno
kao apsolutno, odnosno pravo koje ne trpi bilo kakve improvizacije, naru{avawe i dovo|ewe u pitawe je pravo optuènog da se koristi svojim materwim jezikom, odnosno jezikom koji razume.
U tom smislu treba imati u vidu odredbu ~lana 21. stav 4. pod (a) (f) Statuta, koja glasi:
4. Pri utvr|ivawu bilo koje optu`be protiv optuènog u skladu s ovim
Statutom, optuènom se, u punoj ravnopravnosti, garantuje slede}i minimum
prava:
(a) da na jeziku koji razume bude detaqno i blagovremeno obave{ten o
prirodi i razlozima optu`bi protiv wega;
(f) da ima besplatne usluge prevodioca ako ne razume ili ne govori jezik koji se koristi na Me|unarodnom sudu;
Ovo pravo optuènog je tako postavqeno da predstavqa minimum ispod
koga se ne moè i}i, {to zna~i da ne trpi improvizacije, pretpostavke i bilo kakve bravure i dosetke. Nema fer i pravednog su|ewa ako se podvalama u
pogledu jezika stvara slika da je optuèni navodno obave{ten o svim detaqima postupka koji se protiv wega vodi. Mada Statut ure|uje pravo, ova odredba ne dozvoqava da se na~inom kori{}ewa dovede u pitawe samo pravo.
Ako bi se prihvatilo obelodawivawe putem CD roma i/ili obelodawivawe
u pisanoj formi na nekom drugom jeziku, koji nije jezik optuènog, onda se s
pravom postavqa pitawe pa zar nije moglo su|ewe da se organizuje preko in865
terneta? Jo{ efikasnije bi bilo da optuèni u jednom mestu pored personalnog ra~unara, Tuìlac u nekom drugom, pa i svaki sudija iz svog stana, budu povezani preko interneta i za nekoliko ~asova obave me|usobnu komunikaciju dok se na ekranu ne pojavi presuda. To bi bilo stvarno efikasno i
jeftino. Optuèni dostavi podnesak na srpskom jeziku, Tuìla{tvo svoje
podneske i dokaze na engleskom, a sudije svoju odluku na {panskom jeziku.
Sve bi bilo efikasno, ali bez i jedne jedine dodirne ta~ke sa pravdom i fer
su|ewem.
Dakle, pravo optuènog je da celokupni materijal koji mu se dostavqa i
koji mu je potreban tokom postupka bude na wegovom jeziku, odnosno jeziku koji on razume, a u predmetu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa to mora biti
tako da zadovoqava najmawe dva uslova:
u pisanoj formi, bez obzira na broj strana, i
na srpskom jeziku kao jedinom jeziku koji razume, da bi odbrana koju
priprema sam mogla da bude adekvatna.
U tom smislu treba tuma~iti i sve odredbe Pravilnika o postupku i dokazima. U ovoj fazi postupka to je odredba pravila 66 (A) Pravilnika, koja
po~iwe re~ima:
Osim ako pravilima 53 i 69 nije predvi|eno druga~ije, tuìlac }e odbrani staviti na raspolagawe, na jeziku koji optuèni razume: ......
Dakle sve {to se optuènom stavqa na raspolagawe mora biti na jeziku
koji optuèni razume, odnosno na srpskom jeziku. U tom smislu vaqa primetiti da je jezik koji pomaè rad i upotrebu personalnog ra~unara tako|e
strani jezik optuènom prof. dr Vojislavu [e{equ, kao i da elektronska
forma CD roma kao sredstva na kome su sa~uvani neki podaci tako|e predstavqa jezik koji optuèni ne razume. CD rom kao oblik i sredstvo komunikacije, odnosno nosa~ podataka, tako|e funkcioni{e na nekom jeziku, a tim
se jezikom optuèni prof. dr Vojislav [e{eq ne sluì.
S obzirom da je Tuìla{tvo poku{alo da navodno obelodani dokaze u
smislu pravila 68 Pravilnika obelodawivawe osloba|aju}eg materijala,
tako|e preko CD roma u elektronskoj formi i u originalnoj verziji u pogledu jezika, svaki razumni prosuditeq bi morao da zakqu~i da i to Tuìla{tvo treba da uradi u pisanom obliku i na srpskom jeziku. Osloba|aju}i materijal nikako ne treba da se tuma~i kao materijal koji nije relevantan za
ovaj krivi~ni postupak. Taj materijal moè da posluì kao indicija ili kao
neka druga vrsta pomo}i koja }e optuènom koji se sam brani da pomogne da
se priseti nekih doga|aja i detaqa, a to moè biti od koristi da se prona|u
mo`da u ovom trenutku i na nekoj drugoj strani dokazi odbrane koji bi anulirali vrednost, zna~aj i smisao dokaza otu`be. Zato je va`no da se odredbe
Statuta i Pravilnika u svim aspektima koji se ti~u komunikacije optuènog sa Tuìla{tvom i sudijama obavqa na jeziku koji optuèni razume. Sloì}emo se da je obelodawivawe osloba|aju}eg materijala tako|e vid komuni866
kacije i da optuèni ima garantovano pravo da i te informacije dobije na

jeziku koji razume.
Mada odlukom sudije od 4. oktobra 2004. godine optuèni nije obavezan
da van ova dva pitawa (forma i jezik) {iri temu jezika komunikacije, neminovno se kao pitawe celine problema koji treba da se re{i postavqa i pitawe dostavqawa drugih materijala, bez obzira da li on poti~e od Tuìla{tva
ili Sekretarijata. Kako je pravo optuènog da bude detaqno i blagovremeno obave{ten na svom jeziku (srpskom), kao jeziku koji razume priznato Statutom, to zna~i da i presude i ostali materijali Tuìla{tva i Me|unarodnog suda koji su potrebni za kvalitetnu pripremu odbrane tako|e moraju da
se dostavqaju u pisanoj formi (bez obzira na broj strana) i na srpskom jeziku. Ne bi bilo u~tivo da se o~ekuje da optuèni u pritvoru re{ava ko treba
ovu obavezu da ispuni, odnosno da li Tuìla{tvo ili Sekretarijat. Ako oni
ne mogu da se dogovore to je druga stvar, ali zbog toga optuèni ne sme da bude ograni~en u kori{}ewu prava na detaqno i blagovremeno obave{tavawe
na svom jeziku.
Zato je i citirana odredba ~lana 21. stav 4. pod (f) Statuta da ne bi neko zakqu~io da, kada se optuènom dostavqa dokumentacija u originalu koja
nije na srpskom jeziku, ne postoji obaveza prevo|ewa, odnosno da ne postoji
obaveza Tuìla{tva kada on dostavqa ta dokumenta. Takav zakqu~ak nije mogu} i zato se ovim podneskom ukazuje i traì odluka Pretresnog ve}a koja
treba da onemogu}i Tuìla{tvo i Sekretarijat da po svom naho|ewu tuma~e
na~in ostvarivawa prava optuènog. Niko nema pravo da u formi na~ina ispuwavawa svojih obaveza onemogu}ava ostvarivawe prava druge strane. To
zna~i da Tuìla{tvo i Sekretarijat ne smeju svoje obaveze prema optuènom u pogledu jezika da ispuwavaju proforme, ve} da moraju da ih ispuwavaju
na na~in koji ne dovodi u pitawe pravo garantovano Statutom kao minimum.
Vaqda nije potrebno da se u ovom podnesku navode odredbe me|unarodnih
konvencija o qudskim pravima koja garantuju minimume ispod kojih niko ne
sme da ide kada odlu~uje o slobodama i pravima ~oveka i gra|anina. Za ovaj
predmet je karakteristi~no i to da se pravo na upotrebu svog jezika uskra}uje optuènom koji se sam brani, pa povreda ovog prava ima dve neraskidive
veze, u odnosu na optuènog kao fizi~ko lice koje je li{eno slobode i u odnosu na procesni institut odbrane kao jedne od ravnopravnih strana u postupku. Istovremeno kr{ewe ovog prava u pogledu oba aspekta najdirektnije uti~e na postojawe uslova da li jedno su|ewe moè biti fer i pravedno su|ewe. Svaki iole razuman presuditeq o ~iwenicama lako }e da zakqu~i da
ako se ovo pravo optuènog i odbrane kr{i, su|ewe koje sledi ne moè biti
fer i pravedno.
Za ovaj podnesak je tako|e va`no da se istakne i da hibridni jezik BHS
optuènom prof. dr Vojislavu [e{equ predstavqa prepreku, po{to u pisanom materijalu na tom jeziku postoji veliki broj re~i koje nisu iz srpskog
jezika, te prakti~no prevo|ewe oduzima dragoceno vreme. Samo radi podse867
}awa navodimo neke primere tih re~i: nakana, hotimi~no, po~initi... Ako se
ovim jezi~kim mukama doda i stalno, tvrdoglavo i uporno insistirawe Tuìla{tva i Sekretarijata da prosto uguraju u ruke optuènom neki materijal
na stranom jeziku, onda moè da se zakqu~i da je u pitawu tendenciozno, svesno i namerno oteàvawe pripreme odbrane.
Optuèni prof. dr Vojislav [e{eq vi{e nije u mogu}nosti da trpi
ovaj vid torture i zato ovim podneskom zahteva od Pretresnog ve}a da svojom
odlukom ovo pitawe u pogledu na~ina obelodawivawa i sredstava odlu~i u
skladu sa Statutom, vode}i ra~una da optuèni razume i koristi samo srpski jezik i da ne razume jezik elektronske forme podataka na CD romu ili
na nekom drugom sredstvu komunikacija, osim u pisanoj formi, bez obzira na
broj stranica materijala.
Dakle, ovim podneskom se traì odluka Pretresnog ve}a koja bi pre svega obavezala Tuìla{tvo, a verovatno, mada se implicitno ne traì samo
zbog ograni~ewa sadrànog u odluci koju je sudija doneo 4. oktobra 2004. godine i kojom je optuènog uputio na ovaj podnesak, i Sekretarijata, da svoje
obaveze prema optuènom u pogledu dostave materijala (dokazi i drugi materijal) izvr{avaju u pisanom obliku, bez obzira na broj strana, i na srpskom
jeziku, po mogu}nosti bez ili sa {to mawe bravura u pogledu navodno slu`benog, odnosno hibridnog BHS jezika.
Tom odlukom Pretresno ve}e, pored toga {to treba da manifestuje odanost pravdi i po{tovawe odredaba Statuta, istovremeno treba i da obezbedi efikasno kori{}ewe minimuma prava koja se garantuju svakom optuènom i svakom ko se istovremeno brani sam. Va`no je ista}i i da ovo pravo optuènog ne moè da bude dovedeno u pitawe bilo kakvim razlozima efikasnosti, ekonomi~nosti ili bilo kojim drugim razlogom. U Ha{kom tribunalu se sasvim o~igledno nelegitimno i nelegalno formira neko novo pravo,
ali i to kvazi pravo ne bi smelo da ide ispod minimuma koji je garantovan
svim me|unarodnim dokumentima o qudskim pravima. U nacionalnim zakonodavstvima i kada se na~in ostvarivawa, uìvawa ili kori{}ewa nekog od
ustavom garantovanih prava ure|uje propisima, uvek se vodi ra~una da se ne
ugrozi ili dovede u pitawe postojawe garantovanog prava. Ovo se isti~e da
bi sudije shvatile, kao i razumni presuditeqi da se na~inom ispuwavawa
obaveza jedan organ ne moè izdi}i izvan okvira koji su propisani. To zna~i
da Tuìla{tvo i Sekretarijat nemaju apsolutnu slobodu, niti su ovla{}eni
da samostalno procewuju na koji }e na~in da ispune svoju obavezu prema optuènom, a da pri tom izaberu onaj na~in i sredstvo, pa jo{ i da budu sigurni da su izabrali na~ine kojima se sputavaju, ograni~avaju i negiraju prava
optuènog.
Zato se uvek optuèni prvo pita za jezik komunikacije. Prof. dr Vojislav [e{eq je u pogledu jezika bio jasan: to je srpski jezik, a dokumentaciju, dokaze i propratni materijal moè da primi i ose}a se obaveznim da preuzme samo ako je u pisanoj formi. To izja{wewe u pogledu odredaba Statuta
868
i Pravilnika nije ni na nivou zahteva optuènog. To je wegovo pravo koje svi

drugi moraju da po{tuju. To zna~i da je sudija na Statusnoj konferenciji 4. oktobra 2004. godine morao da upozori i da naloì Tuìla{tvu i Sekretarijatu da sve {to dostavqaju optuènom prof. dr Vojislavu [e{equ mora da
bude u pisanoj formi i na srpskom jeziku, jer se jedino tako u ovom predmetu
mogu protuma~iti odredbe Statuta i Pravilnika.
Da bi se shvatio zna~aj ovog prava optuènog koje permanentno kr{e Tuìla{tvo i Sekretarijat to je isto kao da se u sudnici protiv optuènog
postupak vodi na jednom jeziku, a da optuènom nije obezbe|eno prevo|ewe
onoga {to iznose Tuìla{tvo i sudije. Verovatno da bi se za takav postupak
i su|ewe moglo re}i da nije fer i pravedno. Gotovo istovetna je situacija i
kada se optuènom, koji ima pravo, i to kao minimum ispod koga ne moè da
se ide, dostavqa dokumentacija ili sa wim uspostavqa kontakt samo na jeziku koji optuèni ne razume i pri tom su predstavnici Tuìla{tva, Sekretarijata i sudije svesni ~iwenice da ih optuèni ne razume.
Ovde mora da se istakne da se sve to de{ava pred o~ima javnosti koja prati snimak Statusne konferencije i svaki razumni presuditeq lako zakqu~uje da je na delu sinhronizovana akcija uskra}ivawa, oteàvawa, a u pojedinim
situacijama i brutalnog kr{ewa prava optuènog. Ako Ha{ki tribunal ima
nameru da se predstavi makar i fakti~ki da je fer i pravedan navodno pravosudni organ, onda ne samo da ne sme da se desi, nego mora biti iskqu~ena
mogu}nost da neko posumwa da li je optuènom dovedeno u pitawe pravo da
na jeziku koji razume bude detaqno i blagovremeno obave{ten. O ovome Ha{ki tribunal mora da vodi ra~una kao o pravu optuènog, a u predmetu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa koji se sam brani i kao o procesnom pravu
jedne od strana u postupku.
Kao procesna strana, optuèni ne sme biti u neravnopravnom poloàju
u odnosu na tuìoca. Podsetimo se da tuìocu stoje na raspolagawu neograni~ena sredstva i da je on deo sistema Ha{kog tribunala. Optuèni prof. dr
Vojislav [e{eq brani se sam, za sada jo{ uvek iz pritvora, a do pre nekoliko meseci i bez mogu}nosti komunikacije sa svojim stru~nim timom koji mu
pomaè u pripremi odbrane, i ako se na sve te i sijaset drugih oteàvaju}ih
okolnosti doda i problem da se ne po{tuju wegova prava garantovana Statutom, onda se s pravom postavqa pitawe ~emu su|ewe. Zar je mogu}e da je Georgi Dimitrov kao optuèni imao ve}a prava u postupku koji je vo|en protiv
wega u Hitlerovoj Nema~koj?
Ako Ha{ki tribunal nije u mogu}nosti da efikasno obezbedi po{tovawe minimuma prava optuènog koje je garantovano Statutom, onda takva tvorevina i ne treba da postoji. Ako se tome doda i sistematsko uskra}ivawe
prava optuènog prof. dr Vojislava [e{eqa da i na statusnim konferencijama da saop{ti u ~emu se sve ogleda sistematsko kr{ewe wegovih prava, a dobrovoqno je do{ao u Hag kada je podignuta optu`nica, i da sve {to se ti~e
869
wegovog statusa optuènog mora da re{ava i ovakvim podnescima, onda i ne

treba da se organizuje su|ewe.
III. Traèni pravni lek
U skladu sa pravilom 73 Pravilnika o postupku i dokazima i odlukom
sudije od 4. oktobra 2004. godine od Pretresnog ve}a II traìm da donese odluku kojom }e da odredi na~in na koji }e Tuìla{tvo da vr{i obelodawivawe, i to:
1. Tuìla{tvo je du`no da prilikom obelodawivawa dokaza i drugog materijala u predmetu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa to ~ini tako {to }e
sve dokaze i materijale da dostavqa u pisanoj formi, bez obzira na broj stranica, i na srpskom jeziku, kao jedinom jeziku koji optuèni razume.
2. Ako Tuìla{tvo dostavi materijal u elektronskoj formi na CD romu ili nekom drugom sli~nom sredstvu, smatra}e se da dokazi i drugi materijal nisu obelodaweni optuènom na jeziku koji on razume i da Tuìla{tvo
nije ispunilo obaveze iz pravila 66, 67, 68, 69 i 70 Pravilnika.
3. U svrhu po{tovawa prava optuènog prof. dr Vojislava [e{eqa da
bude detaqno i blagovremeno obave{ten o prirodi i razlozima optu`bi
protiv wega u postupku pred Me|unarodnim krivi~nim sudom u skladu sa
~lanom 21. stav 4. Statuta utvr|uje se da je srpski jezik onaj jezik koji optuèni razume i da sva sredstva putem kojih se obave{tava moraju biti u pisanoj formi, bez obzira na broj strana.
P.S. Ovaj podnesak pripremili su ~lanovi ekspertskog tima koji
pomaè moju odbranu. Po{tom je dostavqeno zatvoru 22. oktobra, ali je meni
uru~eno tek 26. oktobra.
26. oktobar 2004. godine
Tomislav Nikoli}
Maja Gojkovi}
Slavko Jerkovi}
Gordana Pop-Lazi}
Aleksandar Vu~i}
Dragan Todorovi}
Zoran Krasi}
Vjerica Radeta
Zlata Radovanovi}
Elena Boì}-Talijan
Ogwen Mihajlovi}
Marina Ragu{
Vesna Mari}
870
Vojislav [e{eq
Nikola [e{eq
Momir Markovi}
Jadranko Vukovi}
Igor Mirovi}
Qiqana Mihajlovi}
Marina Toman
Branko Nadoveza
Brankica Terzi}
Nemawa [arovi}
Predsedniku Me|unarodnog suda
Predsednik suda: g. Theodor Meron
TU@ILAC
protiv
ZAHTEV OPTU@ENOG
ZA IZUZE]E TU@IOCA
ME\UNARODNOG KRIVI^NOG SUDA
KARLE DEL PONTE
Optuèni prof. dr Vojislav [e{eq dobrovoqno se predao Me|unarodnom krivi~nom sudu za biv{u Jugoslaviju (u daqem tekstu: Me|unarodni krivi~ni sud) 24. februara 2003. godine, iako optu`nica protiv wega sadrì
mnogo nejasno}a i dvosmislenosti koji su proizvod proizvoqnog i nestru~nog uop{tavawa pojmova od strane tuìoca Me|unarodnog krivi~nog suda
Karle del Ponte.
Postoji bezbroj dokaza u prilog ~iwenici da je Karla del Ponte podlo`na raznim politi~kim i finansijskim uticajima i da na osnovu wih preduzima poteze, a ne u interesu pravde, {to bi trebalo da joj bude ciq. Ona je
najboqi primer instrumentalizacije pravosu|a u politi~ke svrhe.
871
Me|unarodni krivi~ni sud osnovan je sa namerom da krivi~no goni lica odgovorna za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine u skladu sa odredbama Statuta. Dakle, namera onih koji su osnovali ovaj sud trebalo je da bude nepristrasno i fer su|ewe. Ali od samog po~etka, jo{ prilikom ustanovqewa organa suda, Pravilnikom o postupku i dokazima, obaveze tuìoca su date samo
u dva ~lana: pravilo 37 i pravilo 38, ~ime je ovom organu suda data mogu}nost
za proizvoqna tuma~ewa i preduzimawe koraka na li~nu inicijativu, a ~esto
i veoma pristrasno, imaju}i u vidu, ne interes pravde i pravi~nosti, ve} dodvoravawe politi~kim mo}nicima iz me|unarode zajednice.
Pravilom 37 predvi|eno je da tuìlac obavqa sve du`nosti predvi|ene Statutom, i to u skladu sa Pravilnikom i propisima koje je sam doneo...
Nelogi~no je i potpuno suprotno svim pravnim standardima da neko sam sebi donosi pravila po kojima radi, ~ime se samo potvr|uje stav o potpunom odsustvu kontrole nad radom tuìoca. Generalno uzev{i, Tuìla{tvo je do sada pokazalo apsolutno pristrasan stav u doga|ajima u biv{oj Jugoslaviji, a
posebno u tome, nametawem selektivne pravde, predwa~i Karla del Ponte,
sada{wi vr{ilac du`nosti glavnog tuìoca. Do sada su optu`nice od wene
strane podnete protiv svih relevantnih li~nosti politi~kog ìvota biv{e
Jugoslavije, Srbije, Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, kao i
protiv najvi{ih vojnih komandanata iz srpskih redova. Nijedan od ~elnika
federacije Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije nije optuèn, iako je
o~igledno da su nasilnom secesijom svojih republika oni bili krivi za izbijawe gra|anskog rata. Glavni tuìlac kao eksponent jednog me|unarodnog
tela kao {to je Me|unarodni krivi~ni sud, mora da vodi ra~una o primeni
osnovnih na~ela i standarda me|unarodnog javnog prava. U svim konvencijama i pravnim izvorima, u svim uybenicima me|unarodnog javnog prava, secesija je zabrawena sa stanovi{ta me|unarodnog prava. Zato je bilo logi~no da
tuìlac ovog Me|unarodnog suda pokrene optu`nice protiv onih koji su zapo~eli nasilnu secesiju, a samim tim su i najodgovorniji za zlo~ine koji su
se desili na prostoru biv{e Jugoslavije u toku gra|anskog rata koji je usledio. Sa secesijom, i to oruànom, prva je otpo~ela Slovenija, kada je u toku
nekoliko dana ubijeno, i to najvi{e s le|a, oko 80 regruta koji su sluìli redovni vojni rok i nalazili su se po rasporedu u Sloveniji. Ni protiv jednog
politi~kog ili vojnog lidera iz Slovenije nije podignuta optu`nica, a vi{e od 80 o~eva i majki ubijenih vojnika uzaludno o~ekuje pravdu od me|unarodne zajednice.
U slu~aju politi~kih vo|a Hrvatske i Bosne i Hercegovine izostale su
optu`nice Karle Ddel Ponte, iako su oni javno na skupovima u Trogiru i Sarajevu, kao i svojim pisanim dokumentima jasno govorili da im je ciq stvarawe etni~ki ~istih dràva i proterivawe Srba sa wihovih vekovnih ogwi{ta. Kao rezultat genocidne politike prema Srbima usledilo je proterivawe vi{e od 1.000.000 Srba sa teritorija sada{we Hrvatske i Bosne i Herce872
govine. Uz to, treba napomenuti da su Hrvati napali Srbe u Srpskoj Krajini

koji su se nalazili u tzv. UNPA zonama, dakle u zonama pod za{titom Ujediwenih nacija, {to je bilo predvi|eno i Rezolucijom Saveta bezbednosti. Ni
ovo nije bilo dovoqno Karli del Ponte da podigne optu`nicu protiv predsednika Hrvatske Frawe Tu|mana, iako postoje brojni dokumenti koji dokazuju da se radi o planiranom genocidu, a ~ak i o napadu na zone Ujediwenih
nacija.
Karla del Ponte nije podigla optu`nicu ni protiv Alije Izetbegovi}a, zbog masakra u Dobrovoqa~koj ulici u Sarajevu, gde je ubijeno prilikom
povla~ewa vi{e od 100 vojnika Jugoslovenske narodne armije, o ~emu postoje video i tonski zapisi sa komandom pomenutog muslimanskog lidera, a na
osnovu ~ega bi, da je imala imalo profesionalnog i moralnog integriteta,
svakako podigla optu`nicu.
Interesantna je i uloga Karle del Ponte u doga|ajima nakon NATO
agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju tokom 1999. godine. Odmah na po~etku agresije koja je izvedena protivno svim normama me|unarodnog prava i
protivno Poveqi Ujediwenih nacija, Karla del Ponte je podigla optu`nicu protiv politi~kih i vojnih rukovodilaca Jugoslavije i Srbije. O~igledno je zadatak Karle del Ponte bio da da opravdawe zlo~incima NATO za
bombardovawe Savezne Republike Jugoslavije. Ovakvo pona{awe tuìoca
suprotno je svim pravnim na~elima i svim me|unarodnim standardima.
Ako joj je ciq bio pravda i pravi~nost, kako je moglo da se desi da se na
celoj optu`nici ne na|e nijedan vojnik NATO-a, a da ne govorimo o liderima tih zemaqa, iako se zna da je prilikom bombardovawa ubijeno i raweno vi{e od 2500 civila i uni{teno na hiqade civilnih objekata, bolnica
i {kola.
Poznato je da je krajem 1999. godine prof. Mandel iz Kanade sa jo{ 14 poznatih li~nosti i stru~waka me|unarodnog prava uputio zahtev Karli del
Ponte da podigne optu`nice protiv lidera i vojnika NATO-a za agresiju na
Saveznu Republiku Jugoslaviju, pri ~emu su ta~no navedeni objekti i `rtve
nasiqa.
Ovih 14 potpisnika Zahteva akcenat je stavilo iskqu~ivo na bombardovawe civilnih ciqeva, kolona izbeglica, vozova i autobusa, zgrade Radio-televizije Srbije. Zahtev je bio temeqno obrazloèn i precizno dokumentovan, a tih dana su objavqene i Bela kwiga I i Bela kwiga II Ministarstva inostranih poslova Savezne Republike Jugoslavije u kojima je detaqno obra|en
svaki napad na civilne ciqeve, a uz to je i priloèna dokumentacija o izvr{enom uvi|aju, fotografije, obdukcioni nalazi.
Dakle, radilo se o preciznoj i vaqanoj dokumentaciji na osnovu koje bi
bilo koji nepristrasni tuìlac mogao da podigne optu`nicu, bilo protiv
lidera koji su naredili agresiju (po na~elu komandne odgovornosti), bilo
protiv vojnika NATO-a koji su po~inili konkretne zlo~ine.
873
Me|utim, na op{te iznena|ewe usledilo je obja{wewe Karle del Ponte pisano na 44 strane, u kojem ona obja{wava da nema dokaza da su na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije prilikom agresije NATO po~iwena bilo kakva krivi~na dela iz nadle`nosti Me|unarodnog krivi~nog suda. Umesto da prona|e krivce, imenuje ih i podigne optu`nice zbog ubistava, proterivawa stanovni{tva i ru{ewa civilnih objekata, Karla del Ponte je imala samo jedan zadatak, da opravda i elimini{e odgovornost pojedinih ~elnika NATO-a za strahovite zlo~ine u Jugoslaviji, ~ime je po~inila dve stvari
zbog kojih nikako ne moè da bude tuìlac. Pokazala je maksimalnu pristrasnost i postala sau~esnik u zlo~inima NATO-a po~iwenim nad nedu`nim
stanovnicima Savezne Republike Jugoslavije.
Obja{wewe za ovakvo neprofesionalno pona{awe Karle del Ponte
preneto je u beogradskim dnevnim novinama Internacional u broju od 1-3.
maja 2004. godine.
Karla del Ponte se sa \in|i}em sastala najmawe ~etiri puta u periodu od dve sedmice u centrali kantonalne policije u Vijale Fran~ini u Belinconi. Kako saznaju Nacionalovi izvori u @enevi i Frankfurtu, Karlu del Ponte i \in|i}a su spojili stru~waci za procenu i upotrebqivost
razli~itih profila li~nosti Nema~ke tajne slu`be BND, koji su ideju prosledili u NATO i Stejt Department.
Dokumentarni film u produkciji Sense, u kojem se glavnom tuìocu
Ha{kog tribunala Karli del Ponte implicitno pripisuje zasluga za vrbovawe i animirawe Zorana \in|i}a u operaciji svrgavawa Slobodana Milo{evi}a, pro{ao je gotovo nezapaèno. Iako se radi o mo`da prelomnim momentima novije srpske istorije, verovatno iz pijeteta prema pokojnom srpskom premijeru, pri~a o Del Ponteovoj i \in|i}u nije se razvijala na na~in
i u pravcu kojem bi to pod normalnim okolnostima bilo o~ekivano.
Tragom filmskog priznawa Del Ponteove da se neposredno po izboru za
glavnog tuìoca Ha{kog tribunala avgusta 1999. (na du`nost stupila 15. septembra te godine) u gradskoj policijskoj stanici u {vajcarskom gradu Luganu sastala sa tada{wim liderom srpske opozicije Zoranom \in|i}em i sa
wim razgovarala o budu}nosti srpske demokratije i Milo{evi}a li~no,
Nacional se raspitao u {vajcarskim politi~kim krugovima i saznao da je
to ta~no, ali ne i dovoqno.
Naime, ne treba zaboraviti da se sve doga|alo neposredno posle bombardovawa SRJ u reìji NATO (koje je \in|i} dobrim delom proveo van zemqe,
pretpostavqa se u Nema~koj i [vajcarskoj ). Svetski gospodari mira i rata
procenili su tada da bi bilo korisno povezati dve stvari: najavqeno povla~ewe ionako kompromitovanog tada{weg glavnog tuìoca Ha{kog tribunala, Kana|anke Luiz Arbur, i ~iwenicu, ta~nije odluku, da reìm u Srbiji mora da bude uklowen po svaku cenu. Kako saznaju Nacionalovi izvori u
@enevi i Frankfurtu, Karlu del Ponte i \in|i}a nije spojio slu~aj, nego
profajleri (stru~waci za procenu i upotrebqivost razli~itih profila
874
li~nosti ) nema~ke tajne slu`be BDN, koji su ideju prosledili u NATO i

Stejt department.
Odluka da aktivni pregovora~ na strani me|unarodne zajednice bude
ba{ Karla del Ponte doneta je zahvaquju}i wenoj novijoj biografiji. Naime, rigidna i samosvojna, Del Ponteova se, u svojstvu glavnog dràvnog tuìoca [vajcarske (od 1994), pokazala veoma upotrebqivom u tipi~no revolvera{kim procesima protiv bra}e biv{eg meksi~kog predsednika Karlosa
Salinasa zbog afere prawa novca i u istrazi o korupciji u dràvnom vrhu
Rusije. îni se, me|utim, da pri tom nije ostala sasvim imuna na ogromnu koli~inu korupcije i novca kojim se beskompromisno bavila, pa je i sama zaradila najavu optu`be za u~e{}e u korupciona{koj aferi, i to od ameri~ke administracije.
Slu~aj Karle del Ponte bio je jedno vreme, tokom 1999, ~ak i ekskluzivan segment na nekim sajtovima ameri~ke administracije, ali je polovinom
avgusta preko no}i povu~en i vi{e se nikad nije pojavio. Isto tako, slu~ajno
ili ne, o potencijalnim gresima Del Ponteove prestalo je da se govori onog
momenta kad je postala ha{ki tuìlac, dakle neposredan i fantasti~no pla}en eksponent wenog dosijea.
Do komplementarne li~nosti na srpskoj strani nije bilo te{ko do}i,
jer je \in|i} svojim profajlerskim karakteristikama i tako|e politi~kopolitikantskom biografijom uveliko prevazilazilo i najboqi fotorobot
nema~kog BND.
Izvor Nacionala tvrdi da se Karla del Ponte sa \in|i}em, tako|e u
Luganu, u istoj policijskoj stanici, ta~nije centrali kantonalne policije u
Vijale Fran~ini u Belinconi, sastala najmawe ~etiri puta u periodu od dve
sedmice, ali detaqi razgovora ipak pripadaju samo Karli del Ponte. Pouzdano se zna da su svim razgovorima prisustvovala jo{ dva lica, ali su za dobro obave{ten izvor Nacionala ostala anonimna, {to zna~i da se najverovatnije radi o niìm ~inovnicima, emisarima ili kontrolorima neke od
vlada, pretpostavqa se ameri~ke, koje su stvar i tehni~ki dràle pod kontrolom.
U antrfileu ovog teksta Nacional objavquje:
Zanimqivo je i da je neposredno posle toga ameri~ka vlada ~ak i javno
izdvojila oko 70 miliona dolara za tehni~ku pomo} snagama u Srbiji koje su
bile protiv Milo{evi}a, prvenstveno preko kase koju je direktno kontrolisao \in|i}.
Jo{ oko polovine te sume ubrzano su pribavile jo{ neke zapadne zemqe,
pa je po~etak svrgavawa Milo{evi}a po~eo sa solidnim kapitalom od ( javno priznatih ) oko 105 miliona dolara.
Vrlo upe~atqivo je Karla opisivala prve susrete sa srpskim premijerom u Luganu:
Zoran \in|i} je bio moj li~ni prijateq i on je ozna~en kao demokratski lider i vo|a srpske opozicije u borbi za svrgavawe Milo{evi}evog re875
ìma! Se}am se, u policijskoj stanici u Luganu obavili smo prve razgovore
i dogovore. Nije bilo problema jer ga tamo niko ìvi nije poznavao, tako da
nismo imali problema s diskrecijom! Razgovarali smo puna ~etiri sata...
Ministarstvo pravde Republike Srbije prosledilo je Karli del Ponte
obiqe dokaza i materijala o zlo~inima takozvane oslobodila~ke vojske Kosova protiv civila i slu`benih lica Srbije i Jugoslavije. Tre}i i ~etvrti
tom Belih kwiga Ministarstva inostranih poslova Savezne Republike Jugoslavije posve}eni su zlo~inima ove teroristi~ke organizacije. U tre}em tomu Bele kwige dat je spisak ubijenih gra|ana i pripadnika vojske i policije, a ciq je bio da se me|unarodnoj javnosti prezentuju dokazi o teroristi~kom delovawu albanskih secesionista u periodu od 1. januara 1998. godine do
10. juna 1999. godine. U ovoj kwizi data je kompletna dokumentacija za ubistvo
375 civila i kidnapovawe 189, kao i ubistvo 121 pripadnika Vojske Jugoslavije i 241 pripadnika Ministarstva unutra{wih poslova koje su po~inili
teroristi takozvane oslobodila~ke vojske Kosova. Uz spiskove ubijenih dati su i osnovni biografski podaci, kratak opis doga|aja i prate}a dokumentacija. Naro~ito je zna~ajno 9. poglavqe, koje sadrì poternice raspisane za
vo|ama albanskih terorista i po~iniocima te{kih krivi~nih dela. Karla
del Ponte nije iskoristila pravilo br. 39 (iii) Pravilnika o postupku i dokazima po kojem tuìlac moè da: zatraì u tu svrhu pomo} od relevantnih
dràvnih organa vlasti i me|unarodnih tela, ukqu~uju}i i Interpol Me|unarodnu organizaciju kriminalisti~ke policije. Iako se optu`nice
protiv Ha{ima Ta~ija i Ramu{a Haradinaja nalaze na listi Interpola,
Karla del Ponte do sada nije zahtevala saradwu sa ovom me|unarodnom organizacijom niti naloìla privo|ewe pomenutih osoba, iako je to mogla da
u~ini po Pravilima suda i op{tim na~elima pravde i pravi~nosti.
IV tom Bele kwige sadrì dokaze o zlo~inima na Kosovu i Metohiji od
10. juna 1999. godine, u kojoj se nalazi vi{e od 300 izjava svedoka, spisak sa
vi{e hiqada ubijenih i kidnapovanih Srba i pripadnika drugih nealbanskih zajednica, kao i dokumentacija sa vi{e od 100 spaqenih i sru{enih srpskih crkava i manastira. U ~lanu 4 Statuta Me|unarodnog krivi~nog suda
podvu~eno je da Me|unarodni sud ima ovla{}ewa da krivi~no goni osobe
koje su po~inile genocid, definisan u stavu 2 ovog ~lana, ili koje su po~inile bilo koje od dela nabrojanih u stavu 3 ovog ~lana. Genocid je...ubijawe
pripadnika grupe... a u ~lanu 5 navedeno je da sud ima ovla{}ewa da krivi~no goni osobe odgovorne za: ubistvo, istrebqewe, porobqavawe, deportovawe, zato~ewe... progawawe na politi~koj, rasnoj ili verskoj osnovi.
Dakle, u nadle`nosti suda su o~igledno i zlo~ini koje su po~inili pripadnici takozvane oslobodila~ke vojske Kosova i umesto da Karla del Ponte
podigne optu`nice protiv lidera takozvane oslobodila~ke vojske Kosova,
da zatraì saradwu sa Interpolom, ona uvek daje jedno jedino obja{wewe
da nema dovoqno dokaza, da ne moè da na|e adekvatne svedoke i sl. O~igled876
no je da dokaza ima i vi{e nego {to je potrebno, u pitawu je samo nedostatak

voqe tuìoca da lidere takozvane oslobodila~ke vojske Kosova privede
pravdi. Do danas to nije u~iweno upravo zahvaquju}i pristrasnosti Karle
del Ponte, ~ime se ona deklari{e ne kao neko ko deli pravdu, ve} kao sau~esnik u prikrivawu najmonstruoznijih zlo~ina po~iwenih nad srpskim
narodom i wegovim svetiwama.
Postoji jo{ jedan razlog zbog ~ega je va`no izuze}e Karle del Ponte u
slu~aju prof. dr [e{eqa. U vreme kada je Petar Joji} kao ministar pravde
u Vladi Savezne Republike Jugoslavije napisao pismo tuìteqki ovog suda,
glavni inicijator upotrebqavawa uvredqivih izraza u pismu bio je prof.
dr Vojislav [e{eq, koji je prepravio delove pisma upotrebqavaju}i izraze
koji su posebno naqutili Karlu del Ponte. Prof. dr [e{eq je od Petra Joji}a, kao wegov nadre|eni u Srpskoj radikalnoj stranci, traìo da Karlu del
Ponte oslovi sa Kurva del Ponte. Logi~no je {to je to Karlu del Ponte naqutilo, ali tu qutwu moè da izraàva samo privatno, a ne kao ha{ki tuìlac. Zato smatramo da mora da do|e do izuze}a pomenutog tuìoca, po{to je
o~igledno da ona u procesu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa koristi svoju funkciju za li~ni obra~un sa wim. U ovom slu~aju, kao direktno zainteresovana, logi~no je o~ekivati da }e osveta, a ne pravda biti wen moto.
Karla del Ponte ne ispuwava uslove iz ~lana 16 Statuta Me|unarodnog
krivi~nog suda u pogledu moralnih kvaliteta, stru~nosti i iskustva u vo|ewu istraga i krivi~nog gowewa u krivi~nom postupku.
U listu Vesti, od 4. septembra 2004. godine, objavqen je intervju sa Grejemom Bluitom koji je govorio o li~nosti Karle del Ponte. Pored pristrasnosti i li~nog pristupa, koji ne bi smeli da budu karakteristike tuìoca,
Karla del Ponte je podlo`na politi~kim i finansijskim uticajima. Dovoqno je pogledati intervju Grejema Bluita, biv{eg zamenika glavnog tuìoca, koji je optuìo Karlu del Ponte da preduzima poteze u zavisnosti od interesa i politi~kih i finansijskih uticaja. îwenica da tuìlac Me|unarodnog krivi~nog suda nije podigla optu`nicu protiv lidera i vojnika NATO-a kao i lidera takozvane oslobodila~ke vojske Kosova, potvr|uju izjave
Grejema Bluita da Karlu Ddl Ponte rukovodi na~elo interesa, a ne pravde.
Takva li~nost niti zasluùje, niti moè biti tuìlac ovog suda.
Intervju Grejema Bluita objavqen je pod naslovom Politika i pare
kroje ha{ke tu`be:
Glavni tuìlac u Hagu Karla del Ponte sve vi{e podleè politi~kim
pritiscima, dovode}i u pitawe rad celog Tribunala. Veliki broj istraga
stavqen je, jednostavno, u arhive i ne}e biti nastavqen. Poku{aj da zemqe
biv{e Jugoslavije nastave nedovr{ene slu~ajeve kompromitova}e procese
jer nijedna od wih nema efikasne za{tite svedoka. Ako se cela stvar ne obavi kako treba, seme zla ne}e biti uni{teno.
877
Ovo su tvrdwe iznesene u emisiji Dejtlajn Es-Bi-Es televizije u razgovoru sa Grejemom Bluitom, koji se vratio u Sidnej nakon {to je, posle deset i po godina, podneo ostavku na mesto zamenika tuìoca u Ha{kom tribunalu. Iz razumqivih razloga, donosimo ve}i deo ovog priloga Irene Ulman.
Od ~asa kada je Tribunal ustanovqen postoji debata o dometu wegovih
snaga i trajawa. Po Bluitu, neki od kriti~ara Tribunala su oduvek èleli
da se ovaj posao brzo okon~a.
Wima bi se svi|alo da su mogli da dobiju jedno lepo, malo pakovawe u
kome bi jedna ili dve osobe bile optuène i gowene i gotovo, do vi|ewa sa
svim. Nama je dat zadatak da istraìmo sukob koji se dogodio u biv{oj Jugoslaviji i dovedemo pred lice pravde one koji su najodgovorniji. Ne morate da
budete veliki pametwakovi} da biste shvatili da li bi presuda jednoj ili
dvema osobama s vrha svake sukobqene partije donela taj rezultat. To bi bio
privid od su|ewa. Od po~etka, otkad smo dobili zadatak da osnujemo Tribunal, nisam imao ose}aj da svet o~ekuje prividno su|ewe. U su{tini, imao sam
suprotan utisak. Qudi su èleli da vide kako se me|unarodni propisi za
borbu protiv kriminala primewuju na me|unarodnoj sceni. Hteli su da vide
da takva vrsta zlo~ina ne prolazi neka`weno.
Autor priloga zatim podse}a da su istra`ni postupci u sudu svakako
oteàni nakon {to su mu neke zemqe donatori srezale buyet.
Bilo je nekoliko zemaqa koje su vodile inicijativu da se to ukine,
ukqu~uju}i i Australiju. @ao mi je {to to kaèm veli Bluit. Ostale su bile Kanada, Japan, Velika Britanija i SAD. Wihova sugestija je bila da bi to
mo`da moglo, a da se ne naudi nezavisnosti optu`be, a na{ argument bi u
ovom slu~aju bio protivan. Ali mislim da je, u posledwe vreme, gospo|a Del
Ponte spremnija nego ranije da slu{a i radi po takvim sugestijama.
Bluit strahuje da je ve}i deo poslova Tribunala (milioni procesuiranih dokumenata, veliki broj slu~ajeva) danas ugroèn.
Kako smo se bliìli kraju 2004. godine, kada je krajwi rok za nove optu`nice, a po{to wihov broj nije bio sveden na o~ekivanu meru, do{lo je do
jednostranih odluka. Ako se ne bi radilo o osobama na vrlo, vrlo visokim poloàjima, Karla del Ponte ne bi podizala optu`nicu. Kao posledica toga,
nije bila spremna ni da uloì vi{e sredstava da bi ti slu~ajevi bili istraèni u potpunosti, tako da bi ih neko drugi preuzeo.
Ostalo je, dakle, mnogo nezavr{enog posla, u nekim slu~ajevima istrage su trajale niz godina i, u su{tini, to je upropa{ten posao. Qudi su
ozbiqno radili da bi dostigli profesionalni rezultat, samo zato da bi
bili prekinuti pre vremena. Mislim da je to veoma neprofesionalno isti~e Bluit.
Da bi posao ubrzao, postoji pritisak na Tribunal da nezavr{ene slu~ajeve preda dràvama biv{e Jugoslavije. Ali, Bluit kaè da nijedna od tih zemaqa nema dobar sistem za{tite svedoka. Osumwi~eni ratni zlo~inci tako
878
lako mogu da ih zastra{e, kako bi izbegli izvo|ewe pred sud, a to bi, veli on,
bila prava propast.
U slu~aju kada `rtve koje o~ekuju da pravda pobedi vide da se sve pretvorilo u debakl i da pravda nije do{la na svoje, tada vi niste, na prvom mestu, otklonili bazi~ne uzroke sukoba, na primer cikli~no nasiqe. A ta vrsta nasiqa je vrlo prisutna na Balkanu. Dakle, ja verujem da, ako pravda ne pobedi sada, u odnosu na zlo~ine koji su po~iweni u posledwim sukobima, onda
ni osnovno seme nasiqa nije otkloweno.
Biv{i vo|a bosanskih Srba Radovan Karayi} jedan je od onih koji su sejali nasiqe, veli autor priloga, i navodi da Bluit kaè da ima istinskih te{ko}a da objasni za{to je on jo{ na slobodi. Navodi se zatim da wegove nade da }e ovaj iza}i pred sud blede, uprkos stalnim uveravawima Amerikanaca i NATO-a da su mu dani odbrojani.
Imati na raspolagawu toliko politi~ke voqe, za mene je zaista misterija za{to je Karayi} jo{ u bekstvu. Postojala je politi~ka voqa da se uhvati Sadam Husein, osigurana su sredstva da se taj rezultat postigne i Sadam
Husein je sada u zatvoru. Za{to Karayi} nije u zatvoru? pita on.
Bluit kaè da Del Ponte podleè politi~kom pritisku, ugroàvaju}i
rad suda.
Verovao sam da stvari treba da budu ra|ene kako treba da bi se ostvario rezultat koji bi bio prihvatqiv za me|unarodnu zajednicu, ali kako su
godine prolazile, uvideo sam da je ona sve vi{e motivisana politi~kim obzirima, u odnosu na ono {to svet o~ekuje da vidi kao rezultat koji treba da
se postigne. Na tom stepenu, mislim da je dovela u pitawe neka va`na na~ela i to je razlog {to nisam bio zadovoqan odlukama donesenim u posledwe
vreme.
Na osnovu iznetih argumenata, o~igledno je da se radi o tuìocu koji
je pristrasan, antisrpski nastrojen i prema izjavama wenih najbliìh saradnika podloàn finansijskim i politi~kim uticajima. U slu~aju prof.
dr Vojislava [e{eqa postoji i li~ni interes Karle del Ponte za osvetom.
Zato se ne sme dozvoliti, u interesu pravde i po{tovawa pravnih standarda, da neko ko je pristrasan, li~no zainteresovan i niskih moralnih kvaliteta, moè da i daqe obavqa funkciju tuìoca u slu~aju prof. dr Vojislava [e{eqa.
B. Traèni pravni lek
Od predsednika Me|unarodnog krivi~nog suda traì se da donese odluku o izuze}u glavnog tuìoca Me|unarodnog krivi~nog suda Karle del Ponte u slu~aju prof. dr Vojislav [e{eq.
879

Predsedniku Me|unarodnog krivi~nog suda
TU@ILAC
protiv
Predmet br. IT 03 67 PT
DOPUNA ZAHTEVA OPTU@ENOG

ZA IZUZE]E TU@IOCA
ME\UNARODNOG KRIVI^NOG SUDA
KARLE DEL PONTE
Optuèni prof. dr Vojislav [e{eq podneo je 26. oktobra 2004. godine
predsedniku Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju (u daqem
tekstu: Me|unarodni krivi~ni sud), zahtev za izuze}e tuìoca Me|unarodnog krivi~nog suda Karle del Ponte sa puno relevantnih dokaza koji ukazuju
da je Karla del Ponte li~nost bez morala, koristoqubiva i osvetoqubiva, u
svom poslu vo|ena niskim pobudama, podlo`na finansijskim i politi~kim
uticajima.
^lan 16, ta~ka 4. Statuta Me|unarodnog krivi~nog suda predvi|a da: tuìoca predlaè generalni sekretar, a imenuje Savet bezbednosti. Tuìlac
mora biti lice visokih moralnih kvaliteta koje poseduje najvi{i stepen
stru~nosti i iskustva u vo|ewu istraga i krivi~nog gowewa u krivi~nim
predmetima. Tuìlac ima mandat od ~etiri godine i moè biti ponovo izabran. Uslovi slu`be tuìoca odgovaraju uslovima slu`be podsekretara Ujediwenih nacija.
Postoji bezbroj dokaza da je Karla del Ponte instrumentalizovana u
politi~ke svrhe, o ~emu sve vi{e otvoreno pi{u, pored srpskih, i svetski
mediji.
U broju od 25. oktobra 2004. godine Internacional je preneo pisawe
novinara Yefrija Kuhera u Va{ington tajmsu pod naslovom: Bu{: Zatvaram sud u Hagu.
Bu{ova administracija zahteva da Karla del Ponte {to pre privede
kraju sve procese koji se vode pred tribunalom. Yory Bu{ na tom insistira,
pi{e dana{wi Va{ington tajms, prenose}i stav aktuelnog ameri~kog
predsednika. List obja{wava da Bu{ insistira da svi slu~ajevi za ratne zlo~ine, vezani za balkanske ratove od 1990. godine, budu preba~eni na doma}e
880
sudove ili da se optu`nice aboliraju. Yefri Kuher je li~no razgovarao.

Ovaj pomak politike Bele ku}e je dramati~na promena u ameri~koj politici prema Hagu. âk i vi{e od toga, pi{e Tajms, ocewuju}i da }e to biti fatalan udarac na mo} i kredibilitet Del Ponteove.
Podsekretar Yon Bolton, novinaru Va{ington tajmsa, autoru teksta,
preneo je Bu{ovu zabrinutost da Hag ne promovi{e etni~ko pomirewe, ve}
da postaje pretwa za stabilnost u regionu.
Bu{ veruje da Hag stvara ogroman rizik i da ne}e razre{iti situaciju
na Balkanu, ve} }e stvoriti nove animozitete koji }e produbiti sukobe i
otvoriti nove probleme na Balkanu.
Bolton podvla~i da svi slu~ajevi koji se procesuiraju u Hagu moraju biti prosle|eni doma}im sudovima. On i kqu~ni qudi Stejt departmenta kona~no su shvatili, pi{e Tajms, da Karla del Ponte i weni saradnici, levi~ari globalisti, odbijaju da prihvate istinu, a to je, da se Hag degenerisao u
politi~ki tribunal koji je zastranio od originalnog mandata. Naime, Klintonova administracija stvorila je Hag, za koji sad priznaje da je umesto suda
napravio Franken{tajn ~udovi{te. To vi{e nije nepristrasan organ koji }e
kazniti nalogodavce i po~inioce zlo~ina. Tribunal je postao sredstvo kojim Del Ponteova èli ponovo da napi{e istoriju balkanskih ratova, i to
prema svom mi{qewu.
Zvani~ni Va{ington saop{tava da je glavna tuìteqka zloupotrebila
poloàj objaviv{i izve{taj pun gre{aka i izdavawem poternica bez osnova.
O~igledan primer je fal{-poternica za Antom Gotovinom.
Jedan od najve}ih problema, po Boltonu, jeste {to sud u Hagu ne polaè
nikome ra~una. Niko ne moè da zaustavi pove}awe mo}i koju je Karla sama
sebi dala. Bu{ je odlu~io da je zaustavi, procese obustavi i da zatvori Hag.
Na{a strategija prema Hagu je da zaustavimo su|ewa i vratimo slu~ajeve Srbiji, Hrvatskoj i drugim nacijama. Posle svega, zlo~ini su po~iweni u
ime tih naroda. Neka se onda sami suo~e sa tim. Pomenute zemqe moraju da odlu~e, da li }e da osude Srbe ili Hrvate rekao je podsekretar.
Bolton smatra da odgovornost mora da bude na savesti tih qudi, kao i odluke koje }e doneti. To je ujedno i stav ameri~kog predsednika.
Amerika opravdano veruje da je Hag, ne samo nedemokratska ustanova, ve}
i neposredna pretwa razvoju demokratije u celoj biv{oj Jugoslaviji.
Najve}a falinka Haga je to {to nisu nikome odgovorni, te {to spre~avaju nezavisnost pravosu|a, nepristrasnost sudova u Hrvatskoj, Srbiji i Bosni. Da bi se demokratija razvijala i pustila korene u kamenu neophodno je
da negujemo funkcionisawe legalne ustanove.
Zakqu~ak je o~igledan, kaè Bolton, Hag je katastrofalan proma{aj.
Su|ewe Slobodanu Milo{evi}u razvla~i se do besmislenosti, a kraj mu
se ne nazire. General Ratko Mladi} i Radovan Karayi} ostaju jo{ uvek u bekstvu. Poternica protiv Gotovine preti da destabilizuje Hrvatsku.
881
Karla del Ponte uspela je u onom {to do sada nikome nije: ujedinila je
sva tri naroda. Bela ku}a tvrdi: Del Ponteova je beskrupulozna osoba koja
traì samo svoje unapre|ewe i ìvi u iluziji da je va`na li~nost. Va{ington je uveren da tuìteqka robuje svojoj veli~ini i kao lejdi Makbet, poùda ju je odvela u propast. Bu{ i Va{ington su u pravu kad èle da je gurnu
sa bine. Za osam dana .... ako Bu{ pobedi...
Ve} narednog dana, 26. oktobra, Internacional je objavio i intervju sa
Yefrijem Kuherom u Va{ington tajmsu, pod naslovom: Karla del Ponte je
opijena vla{}u.
Vlasnik Internacionala Vladimir Valter Mihailovi} razgovarao
je sa Yefrijem Kuherom, ekskluzivnim novinarom Va{ington tajmsa, povodom teksta u kojem Bu{ navodi da }e Ha{ki tribunal biti zatvoren.
Gospodine Kuher, da li gospodin Bolton zaista navodi re~i predsednika Bu{a kad tvrdi da }e Ha{ki tribunal biti zatvoren?
To je ube|ewe predsednika Bu{a i Stejt departmenta da bi tribunal morao uskoro da se zatvori. Hag je ameri~ka kreacija iz 1993. godine. Bio je
potpuni proma{aj. Kona~no, mi se suprotstavqamo ovoj istini, ali tek nakon {to su ameri~ki poreski obveznici izdvojili vi{e od milijarde dolara za finansirawe te travestije, ili boqe re~eno za unapre|ewe ega Karle
del Ponte tokom 12 godina. Va{ington razume da mora da ispravi gre{ku
koju je stvorio. Bolton je samo izgovorio ono {to je sada osnovno uverewe
Bu{ove administracije, ube|ewe koje se u~vrstilo u mislima qudi iz Stejt
departmenta.
Gde je u svemu tome Kolin Pauel?
Pauel podràva predsednika u ovoj odluci da zatvori Hag i podràva
Yona Boltona u wegovim kritikama Karle del Ponte. Me|utim, Pauel traì neki na~in da se iz svega ovoga izvu~emo ~ista obraza. Nema sumwe da mnogi u Va{ingtonu smatraju da je jedan od najve}ih propusta Bu{ove administracije to {to je Karli del Ponte i Tribunalu dozvoqeno da se gnoje protekle ~etiri godine. Pauel veruje da predsednik mora da zatvori Hag ali na
miran, bezbolan na~in. Me|utim, Bu{ zna da mu posle ~etiri godine Karla
del Ponte ne}e pruìti tu mogu}nost. Ona }e se suprotstaviti. Zato }e predsednik preduzeti agresivnije korake da bi zatvorio Tribunal. Biv{i ambasador Sjediwenih Ameri~kih Dràva u Srbiji i Crnoj Gori Vilijem Montgomeri je tako|e agresivno kritikovao Del Ponteovu. Ostali su to radili
malo ti{e, ~ekaju}i formalno odobrewe od Stejt departmenta.
Kad mislite da bi se Tribunal mogao zatvoriti? I {ta ako pobedi
Keri?
Ako slede}e nedeqe pobedi Bu{, to }e se desiti veoma brzo. Moram vam
re}i da je on ve} preduzeo korake za zatvarawe tribunala. Sam tribunal je
ve} pokrenuo proces da se pojedini slu~ajevi prepuste doma}im sudovima.
Pored toga, Bu{ je ve} traìo da se odustane od pojedinih slu~ajeva jer nemaju osnova, nisu utemeqeni. Zato moèmo o~ekivati da se Hag zatvori po882
~etkom 2005. godine, ako Bu{ ponovo bude izabran. Ali, mogu vam re}i da }e
se isto dogoditi ako pobedi Keri, {to samo pokazuje koliko je jako ube|ewe
protiv Haga i Karle del Ponte. Ako Keri pobedi, Hag }e biti zatvoren u januaru 2006. godine.
Otkud ta iznenadna odlu~nost?
Hag je dosegao ta~ku u kojoj je postao destruktivan za zemqe s kojima ima
posla. Karla del Ponte i wena zloupotreba poloàja je pretvorila tribunal u glavni razlog za odugovla~ewe s uvo|ewem demokratije, a tu je i porast
nacionalizma na Balkanu. Hag je zasenio svaku vitalnu aktivnost ovih krhkih demokratskih vlada. Ne moè biti postignut napredak, institucije su
neefikasne, odnosi me|u biv{im republikama ne mogu da se razvijaju, sve dok
Hag bude prisutan i dok ona bude prisutna. Ona mora da preuzme odgovornost
za to i za veliki deo neuspeha oko uspostavqawa demokratije na Balkanu.
Bu{ shvata da svaki dan rada Tribunala bez kontrole zna~i jo{ jedan dan u
kojem Srbija, Hrvatska i Bosna nastavqaju da propadaju. Bu{ ne}e dozvoliti
da se to nastavi. U Bosni i na Kosovu postoje }elije Al Kaide. To je jo{ jedno pitawe koje se povezuje sa ameri~kim nacionalnim interesima.
Za{to Bu{ smatra da je li~no Karla del Ponte krivac?
Bu{ je zakqu~io da je ona opijena vla{}u. Da je ispolitizovala tribunal. Osim toga, ono {to zabriwava predsednika, jeste da je wen mandat neodre|en i da ni ona ni tribunal ne snose nikakvu odgovornost. Ali, nema sumwe da bi ona trebalo da preuzme krivicu za sve ovo. Del Ponteova je uklowena sa svega {to bi moglo imati veze sa sudom za Ruandu. Za{to je smatraju nekompetentnom i destruktivnom za sud za Ruandu, ali u isto vreme podobnom
za sud za biv{u Jugoslaviju? To je veoma opasan dvostruki standard. Ona je
problem. Bu{ to zna, ostali lideri evropskih zemaqa to znaju. âk i qudi u
Hagu to znaju. Ona i tamo ima gomilu neprijateqa i jedino je ona kriva za to.
Ona mora da ode, a Bu{ }e se pobrinuti da se to desi brzo, pre nego {to bude
u~iwena jo{ ve}a {teta.
Istog dana objavqena su reagovawa srpskih politi~ara na vest o ukidawu Me|unarodnog krivi~nog suda i optu`bi na ra~un Karle del Ponte, koja
je ozna~ena kao glavni krivac za negativan rejting ovog suda. Vesti koje su
gra|ani Srbije primili sa odu{evqewem nije se obradovao samo predsednik
Republike Srbije Boris Tadi}. Reagovawa politi~ara u Srbiji objavqena su
pod naslovom Kao da se nisu odu{evili...
Doma}i politi~ari uglavnom su s optimizmom do~ekali najavu predsednika Sjediwenih Ameri~kih Dràva o ukidawu Ha{kog suda i prebacivawu
slu~ajeva na nacionalne sudove. Ipak, ima onih koji smatraju da je re~ samo o
predizbornoj kampawi, ali i onih koji smatraju da je to lo{e.
Neboj{a Bakarec, Demokratska stranka Srbije Nadam se da to nije samo predizborna kampawa. Ima velikih promena u odnosima Sjediwenih Ameri~kih Dràva prema Srbiji i Balkanu, stvari idu naboqe i takva politika nam vi{e odgovara, {to je stav i srpskih udruèwa u Americi. Ovakav
883
stav je sjajan! U Srbiji treba da se organizuju su|ewa. Mi imamo sudstvo koje

je sposobno da organizuje takva su|ewa.
Tomislav Nikoli}, Srpska radikalna stranka Sudbina Ha{kog tribunala je u rukama Sjediwenih Ameri~kih Dràva. Amerika ga je osnovala i
ona }e ga zatvoriti. Nadam se da Bu{ to govori iskreno. Mo`da je Hag za wih
postao preskup za finansirawe ili politi~ki preskup jer se odmetnuo od
wihove kontrole. [e{eq }e se ubrzo vratiti u Srbiju, a da je bilo pravde ne
bi ni bio tamo.
Vladan Bati}, Demohri{}anska stranka Srbije To je pomalo kucawe na
otvorena vrata, jer Tribunal sve istrage mora da zavr{i do kraja ove godine,
sve presude u prvom stepenu moraju da se donesu do 2007. godine, dok bi sud morao da zavr{i sa radom do 2010. godine. To je projekcija Ujediwenih nacija i
Saveta bezbednosti.
Bogoqub Bjelica, Sloboda To zna~i da su Sjediwene Ameri~ke Dràve sagledale sve nedostatke Ha{kog tribunala i odlu~ile da stanu u za{titu qudskih prava na{ih qudi, pritvorenih tamo. Takvu odluku su doneli
jer sigurno raspolaù informacijama da su suvi{e jaki argumenti na strani
predsednika Slobodana Milo{evi}a da bi on bio osu|en.
Milorad Vu~eli}, Socijalisti~ka partija Srbije Kona~no je progovorio glas razuma iz Amerike. Gotovo je neverovatno koliko je precizna wihova dijagnoza Ha{kog tribunala u kojoj su ukazali na sve nedostatke toga suda.
To bi zna~ilo da }e Slobodan Milo{evi} uskoro biti u Srbiji. Mislim da
se tome ne}e obradovati svi u Socijalisti~koj partiji Srbije, ali nas 99
odsto ho}e.
Ivica Da~i}, Socijalisti~ka partija Srbije To je o~ekivana odluka
jer je Amerika glavni finansijer toga suda nad kojim nema kontrolu i zbog
toga trpi {tetu. Ipak, mislim da }e se su|ewa koja traju zavr{iti tamo, a da
se ove izjave odsnose samo na nove procese. Svi bismo mi voleli da se optuèni Srbi vrate u Srbiju, ali ne verujem da }e se to i desiti.
Boris Tadi}, predsednik Srbije Komentari{u}i poziv Yorya Bu{a
Karli del Ponte da okon~a sudske procese u Hagu i prebaci ih lokalnim
sudovima, Boris Tadi} je ocenio da bi to mogao da bude dodatni problem
za Srbiju.
O~igledno je da je i stav onih koji su formirali Me|unarodni krivi~ni sud da Karla del Ponte mora da preuzme odgovornost za neuspeh oko uspostavqawa demokratije na Balkanu. I sam Yon Bolton je ocenio da je Karla
del Ponte beskrupulozna osoba i da je, uglavnom, zbog we Me|unarodni krivi~ni sud dosegao ta~ku u kojoj je postao destruktivan za zemqe zbog kojih je
osnovan. A Yon Bolton prenosi stavove Bele ku}e, jer je on, kako prenosi
Internacional, ~ovek va`niji od Kolina Pauela. On, u o~ima Stejt departmenta predstavqa Yorya Bu{a i upravo on sprovodi odluke koje donese
ameri~ki predsednik. Tvrdwe iznete u Va{ington tajmsu da je Me|unarodni krivi~ni sud kao ispolitizovana institucija za ameri~ku administraci884
ju postao pretwa stabilnosti regiona, kao i da Karla del Ponte samo èli
da prekroji istoriju ratovawa na Balkanu, komentarisane su 26. oktobra ove
godine i u listu Politika, pod naslovom Va{ingtonu dosta i Haga i Karle del Ponte.
Administracija predsednika Sjediwenih Ameri~kih Dràva Yorya
Bu{a upozorava da se Ha{ki tribunal pretvorio u pretwu stabilnosti regiona i da traì da glavni ha{ki tuìlac Karla del Ponte privede kraju
slu~ajeve pred tim sudom, prenela je ju~e agencija SRNA pisawe Va{ington
tajmsa. U (senzacionalnoj) vesti navodi se da u komentaru Yefrija Kuhera,
direktora za komunikacije pri udruèwu Ripon, republikanskom istraìva~kom centru, stoji da Va{ington sada insistira na tome da su|ewa za ratne zlo~ine, po~iwene tokom ratova na Balkanu, budu preba~ena u sudove balkanskih zemaqa.
Sjediwene Ameri~ke Dràve veruju da je Tribunal postao ne samo nedemokratska institucija, ve} i direktna pretwa razvoju demokratije na prostorima SFRJ. Ova promena ne zna~i samo dramati~an zaokret u politici
Sjediwenih Ameri~kih Dràva prema Tribunalu ve}, {to je jo{ va`nije,
fatalan udarac mo}i i kredibilitetu Karle del Ponte navodi Kuher.
Autor ~lanka tvrdi i da mu je u nedavnom intervjuu podsekretar Sjediwenih Ameri~kih Dràva za kontrolu naoruàwa Yon Bolton rekao da postoji veliki rizik da tuìoci Tribunala ne}e re{iti situaciju na Balkanu,
ve} stvoriti nove animozitete koji }e u budu}nosti voditi u daqe tenzije.
List navodi da Bolton i drugi zvani~nici Stejt departmenta kona~no uvi|aju ono {to Karla del Ponte nije htela da prizna, a to je da se Ha{ki tribunal degenerisao u jednu ispolitizovanu instituciju koja nije uspela da
ostane u okviru prvobitnog mandata.
Umesto da bude nepristrasno telo kome je ciq da kazni one koji su po~inili ili naredili ratne zlo~ine, Tribunal je postao sredstvo kojim
Karla del Ponte èli da prekroji istoriju ratova na Balkanu, navodi se u
komentaru.
Ukoliko je vest ta~na, to je sigurno jedan od mogu}ih pogleda Sjediwenih
Ameri~kih Dràva na Tribunal i na~in su|ewa, kaè za Glas Bogoqub
Milosavqevi} iz Centra za antiratnu akciju. On podse}a da na~in rada suda
ne zadovoqava nikoga, ni ovda{we vlasti, ni one koji finansiraju wegov rad
i da prakti~no svi imaju rezerve prema Hagu.
Nije nepoznato da Va{ington ni do sada nije bio zadovoqan radom suda
i pitawe je da li je sada re~ o naglom zaokretu administracije ili o naknadnoj pameti. Tako|e, bilo je mnogo primedbi na rad Karle del Ponte, jer je sigurno da jedan tuìlac ne treba ba{ tako arogantno da se pona{a. Ipak, da
se sud i ukine, sumwam da bi se optu`nice poni{tavale, kao i dosad izre~ene kazne. Tako|e, neko bi trebalo da nastavi te procese, a su|ewa na Balkanu
bila bi te{ko izvodqiva, jer niko ne}e da hapsi i sudi svojim gra|anima koliko god se vlade klele da su u stawu da to u~ine, setite se samo farse sa su885
|ewem u Hrvatskoj za zlo~ine u luci Lora. Takvi procesi sigurno bi destabilizovali balkanske zemqe i zato ne verujem da }e su|ewa uop{te biti, zakqu~io je Milosavqevi}.
Goran Buyak, politi~ki analiti~ar, smatra da tamo gde ima dima, ima
i vatre, ali i da treba sa~ekati da se vidi {ta se iza brda vaqa.
Interes republikanaca sigurno je druga~iji od demokrata, a Bu{ovoj administraciji sigurno ne odgovara ovakav rad tribunala, naro~ito ne pred izbore. Oni insistiraju da se problemi re{e, ali tribunal s tim oteè, su|ewa se pretvaraju u farsu, a sve to i ko{ta i sasvim je logi~no da Va{ington
èli da to i prese~e, kaè Buyak.
Tvrdwe Va{ington tajmsa da bi Me|unarodni krivi~ni sud mogao biti zatvoren i optu`be iznete na ra~un tuìoca Me|unarodnog krivi~nog
suda Karle del Ponte, izazvale su polemike i u srpskoj javnosti. Gra|ani
Srbije su ovu vest primili odu{evqeno, ali su se prijateqi Karle del
Ponte zabrinuli za sudbinu svoje prijateqice i politi~kog mentora. Prvi se oglasio predsednik Srbije Boris Tadi} iznose}i li~ne pretpostavke
koje nemaju utemeqewa u Ustavu Republike Srbije. Politika je 26. oktobra prenela Tadi}evu izjavu pod naslovom: Lokalna su|ewa na Balkanu
jo{ gora od Haga.
Predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je ju~e da bi, ukoliko Tribunal u Hagu odlu~i da prebacuje slu~ajeve iz svoje nadle`nosti doma}im sudovima, to u ovom trenutku za Beograd mogao da bude veliki problem, javqa Beta.
U ovom trenutku prebacivawe predmeta na lokalne sudove zna~i prebacivawe na sud u Sarajevu i Zagrebu, {to bi zna~ilo da bi na{im qudima moglo da bude su|eno u Sarajevu ili Zagrebu, rekao je Tadi} u izjavi novinarima posle razgovora sa dràvnim sekretarom u britanskom Ministarstvu
inostranih poslova, Denisom Mek{ejnom. Prema Tadi}evim re~ima, takav
razvoj doga|aja bi bio katastrofalan i mogao bi da destabilizuje situaciju u Srbiji.
Da bismo se izborili za prebacivawe slu~ajeva iz Haga u Beograd, mi
moramo prvo da sara|ujemo sa tim sudom, istakao je predsednik Srbije.
Srpski politi~ari o{tro su kritikovali ovu nebuloznu izjavu Borisa
Tadi}a, a wihove izjave preneo je Internacional 27. oktobra u ~lanku pod
naslovom Tadi} brani Hag vi{e od Karle.
Nisu se svi u Srbiji obradovali vesti da bi Ha{ki tribunal uskoro mogao biti zatvoren, a su|ewa prepu{tena doma}im sudovima. Jedan od razo~aranih je i predsednik Boris Tadi}, koji kaè da bi prebacivawe ha{kih procesa na lokalne sudove za Srbiju bio jo{ jedan, ve}i problem.
U tom slu~aju moglo bi se desiti da se optuènim Srbima sudi u Sarajevu ili u Zagrebu, {to je apsolutno neprihvatqivo, bio je Tadi}ev argument.
Mnogima nije jasno na ~emu Tadi} zasniva te svoje tvrdwe.
886
Ne znam {ta je Boris Tadi} èleo time da kaè, jer ne postoji obaveza
Srbije i Crne Gore da isporu~uje svoje dràvqane drugim dràvama, ve} samo Ha{kom tribunalu kao nacionalnom sudu. Ne vidim kako bi se onda Srbima sudilo u Zagrebu ili Sarajevu. Me|utim, sve ovo je prazna pri~a jer su|ewa koja traju ne}e biti predata u nadle`nost doma}ih sudova, kaè biv{i
ministar pravde i lider Demohri{}anske stranke Srbije Vladan Bati}.
Predsednik Glavnog odbora Socijalisti~ke partije Srbije Ivica Da~i} kaè da su Tadi}evi argumenti neozbiqni.
Kad bi se dozvolilo su|ewe pred nacionalnim sudovima, na{im dràvqanima bi se sudilo u zemqi, prestala bi izru~ewa i ne vidim kako to moè da bude lo{e. Mo`da Tadi} misli na Srbe koji su dràvqani Hrvatske
ili Bosne i Hercegovine? Hrvatska je ve} pohapsila sve te Srbe optuène
za ratne zlo~ine, pa ne vidim kako bi ovakva odluka pogor{ala situaciju,
obja{wava Da~i}.
U Demokratskoj stranci Srbije nisu èleli da komentari{u izjave
predsednika Srbije.
Nemam komentar. Mislim da Tadi} nije razumeo najboqe to o ~emu je
pri~ao, tako da ne bi to trebalo komentarisati, smatra portparol Demokratske stranke Srbije Andreja Mladenovi}.
Generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vu~i} bio je
veoma revoltiran Tadi}evim re~ima.
ôvek govori gluposti! Pri~a o ne~emu o ~emu ne zna ba{ ni{ta! Ne
znam kako li je samo protuma~io koji }e sudovi biti nadle`ni!?
Boris Tadi}, izgleda, mora da brani Ha{ki tribunal vi{e i od Karle
del Ponte. On ne bi imao {ta da radi ni {ta da pri~a da nema Ha{kog suda.
Gluposti! qut je Vu~i}.
Na famoznom ru~ku koji su u ~ast Karle del Ponte pripremili weni beogradski prijateqi Vuk Dra{kovi} i Boris Tadi} iza zatvorenih vrata napravqene su prave bahanalije. Karla del Ponte je najomraèniji gost za sve
gra|ane Srbije i javnost se zgraàvala nad detaqima skandaloznog pona{awa Karle del Ponte i wenih saradnika oko egzoti~ne trpeze u Palati federacije. Detaqe je objavio beogradski Internacional u broju od 18. oktobra
pod naslovom Rukama kidali fazane, odvajali komade srnetine...
Nedavna poseta Karle del Ponte Beogradu, pored packi koje je uputila
na{im dràvnicima, osta}e upam}ena i po prebogatoj trpezi koja je woj i wenim saradnicima pripremqena, ali i na~inu na koji su `drali divqa~ i
ostale |akonije, zalivaju}i sve to skupocenim vinima...
Jeli su i prstima, kao gladna godina, kao da nisu jeli danima..., preneo
nam je utiske jedan od prisutnih. Rukama su odvaqivali komade srnetine, ze~etine, lomili butkice fazana... Tiskali se oko stola, a onako masnim rukama hvatali su ~a{e napuwene skupim vinom don Periwon i nekim na{im...
Nisu imali vremena ni da me|usobno i{ta progovore, ve} su se, s punim ustima divqa~i, samo me|usobno zadovoqno zgledali i nasla|ivali...
887
Na{ sagovornik tvrdi da je trpeza bila neuobi~ajeno rasko{na i da je

iznenadila sve prisutne...
Da li su time zvani~nici dràvne zajednice, posebno Srbije, èleli
stra{nu Karlu del Ponte da odobrovoqe ovakvom klopom, pa su woj u ~ast u
Palati federacije pripremili veoma egzoti~an ru~ak koji }e, naravno, gra|ani platiti iz svog yepa?
Jer, na trpezi, prepunoj lova~kih specijaliteta, bilo je ba{ svega, od pe~enih fazana, srnetine, ze~eva, do raznih umaka koji idu uz ova jela... Samo je
falilo jo{ od tice mleko. Zbog Karle del Ponte sluìo se iskqu~ivo
don Periwon, mada je bilo i na{ih najkvalitetnijih vina.
[ta je za tu delegaciju Tribunala pripremqeno od hrane, verujte mi,
to ni Tito nikada nije zahtevao- kaè na{ izvor iz Palate federacije.
Ne znam ~ime su oni to zasluìli, ali takva trpeza dosad ni za jednog
gosta, niti delegaciju, nije pripremana. Mnogo to ko{ta i ba{ me zanima ~ija je ideja bila da tolike pare damo za ru~ak Karle del Ponte.
Izvor Nacionala posebno isti~e osvaja~ki apetit Del Ponteove i ostalih ~lanova delegacije za fazane...
Znate {ta, imao sam utisak da nikada u ìvotu nisu jeli. Navalili su
ko gladna godina i pona{ali su se krajwe bahato. Nisam siguran da se tako
pona{aju u svojim zemqama, ali to {to su radili za stolom u Palati federacije vrhunac je nekulture. Svi smo bili zgranuti wihovim pona{awem
zakqu~uje na{ izvor.
Veza Tuìla{tva Me|unarodnog krivi~nog suda i albanske mafije
ozna~ena je u ~asopisu Princip kao elitni kriminal. A o kriminalnom delovawu Karle del Ponte u ovom tuìla{tvu Princip je 2. februara objavio ~lanak pod naslovom Dvoglava a`daja koja je progutala Kosovo.
Kada su Amerikanci insistirali da Karla del Ponte postane tuìlac
Ha{kog tribunala, evropska {tampa postavila je pitawe za{to, i konstatovala da je to zagonetka kojoj se ne zna re{ewe. Novinari tada nisu znali
za tajni sastanak Karle del Ponte i ameri~kog dràvnog sekretara Madlen
Olbrajt, na londonskom aerodromu Hitrou. Karla i Madlen razgovarale su o
aferi te{koj dve milijarde dolara, u koju je bila ume{ana albanska mafija,
Jeqcin i wegove dve k}eri, rusko tuìla{tvo, {vajcarsko tuìla{tvo, ruska mafija... A ulog je bio odustajawe Rusije od Kosova!
Felipe Turover je bio glavni svedok optu`be u aferi Mabeteks, koja
je svojevremeno progla{ena za Rusija-Gejt, aludiraju}i na aferu Votergejt, koja je ameri~kog predsednika Ri~arda Niksona ko{tala poloàja i
funkcije, ~asti i obraza. O ~emu je tada bilo re~?
Firma kontroverznog kosovsko-albanskog biznismena Bexet Pacolija,
Mabeteks, sa sedi{tem u [vajcarskoj, devedesetih godina je dobila posao
gra|evinskog sanirawa sedi{ta ruske vlade i ruskog predsednika, u vrednosti od dana{wih dve milijarde evra. Ispostavilo se vrlo brzo, me|utim, da
su tom prilikom milijarde prqavog novca kri{om transferisane iz Rusi888
je na zapad, kao i da su za podmi}ivawe ruskog politi~kog establi{menta

utro{eni milioni i milioni dolara. Pacoli je, pored ostalog, li~no garantovao kod ugledne {vajcarske banke Banca di Gottardo, da bi Boris Jeqcin i
wegove dve }erke do{le u posed zlatnih bankovnih kartica ovog uglednog finansijskog instituta.
Karla del Ponte se pojavquje na pozornici kada, u svojstvu glavnog dràvnog tuìoca [vajcarske, 1997. otvara oficijelnu istragu zbog prawa
novca, korupcije i organizovanog kriminala. Ona zahteva od Felipe Turovera da, kao insajder, svedo~i i time pomogne istragu. Turover pristaje i wegov jedini uslov je da mu se se identitet tretira kao stroga tajna, jer svi prisutni znaju da on, svojim pristankom da pomogne pravdi, po~iwe da nosi glavu u torbi.
Karla del Ponte, naravno, pristaje na taj vi{e nego normalni i vi{e nego uobi~ajeni preduslov i dobija èqene podatke. Neposredno potom, ona daje italijanskom listu Corriere dela Serra puno ime Turovera i wegovu zvani~nu funkciju u ruskoj vladi (to potvr|uju obojica novinara/autora ~lanka
u ovom listu) i po~iwe lov na krunskog svedoka.
To bi bilo isto, kao kad bih ja sedeo u Medelinu i ameri~kim policijskim organima za borbu protiv zloupotrebe droge dao dokaze protiv medelinskog klana Eskobar, a Amerikanci, potom, sve podatke o meni objavili u
Wujork tajmsu! Samo momentalno bekstvo iz Moskve mi je spasilo glavu i
od tada, ve} godinama, se krijem. Zbog toga se zahvaqujem Karli del Ponte
ona je ubicama ukazala na put koji vodi ka meni, kaè Felipe Turover.
On potvr|uje uske veze Bexeta Pacolija sa kosovsko-albanskom OVK i svim
ostalim separatisti~kim grupacijama Kosova i Metohije i logi~no je pitawe reportera lista Konkret da li je mo`da mito kosovsko-albanskog lobija korumpirao i naveo Borisa Jeqcina da ostavi na cedilu Srbe i prepusti NATO-u da iste onako bezo~no uceni u Rambujeu, odnosno da ih razori i
kona~no baci na kolena, kako je svojevremeno nema~ki ministar inostranih poslova, Klaus Kinkel, javno zahtevao? Turover ostavqa tu mogu}nost
otvorenom, me|utim, gde je tu sada Karla del Ponte?
U [vajcarskoj se istraga povodom Afere Mabeteks obustavqa a svi
dokumenti o tome, koje Karla del Ponte dobija od javnog tuìoca iz Rusije,
Jurija Skuratova, zavr{avaju na stolu kosovskog Albanca Pacolija i, sledstveno, u rukama wegovih prijateqa u Moskvi. Skuratov, naravno, biva smewen i istraga se i u Rusiji obustavqa.
Me|utim, indicije govore da dana{wi glavni tuìlac Ha{kog tribunala nije imala primarno na umu da isporu~i nesre}nog Turovera bilo kakvim
profesionalnim ubicama ne, i on sam u su{tini smatra da je bio samo jedan
mali, beskrupulozno `rtvovani pion u jednoj mnogo ve}oj igri: Treba se samo setiti, kada je ono Del Ponte iza{la u javnost sa podacima o Aferi Mabeteks, naime, u avgustu 2000. Prethodno su, kako je poznato, ruski vojnici zaposeli aerodrom u Pri{tini i zahtevali svoju za{ti}enu zonu na Kosovu i
889
Metohiji, gde bi oni, naravno, vrlo efikasno spre~ili posledi~no etni~ko

~i{}ewe Srba skoro da je tada, kako je potvrdio britanski komandant
KFOR-a, general Majkl Yekson, do{lo do Tre}eg svetskog rata. Tim objavqivawem, dakle, trebalo je dezavuisati ruskog predsednika Jeqcina i oslabiti wegovu poziciju a ja sam samo bio sporedni otpadni produkat.
Poznato je da se tada{wi ameri~ki ministar inostranih poslova, Madlen Olbrajt, sre}e i razgovara u julu 1999. sa Karlom del Ponte na londonskom aerodromu Hitrou i, potom, del Ponte objavquje podatke o aferi u Korijere dela Sera. Madlen Olbrajt pove}ava pritisak u septembru, jednim
intervjuom na Si-En-En televiziji o korupciji u ruskom politi~kom vrhu.
Jeqcin se bori za sopstveno politi~ko preìvqavawe, a NATO ima potpuno odre{ene ruke na Balkanu. Jedna od posledica je i da Karla del Ponte, na
predlog Va{ingtona, postaje glavni tuìlac Ha{kog tribunala, iako se na
primer, Weltwoche iz Ciriha ~udom ~udi: Za{to, dakle, Amerikanci insistiraju da ba{ Karla del Ponte postane glavni tuìlac Ha{kog tribunala, to ostaje zagonetka!
Dodu{e, i pristalice svetske zavere protiv Srba }e i posle svih ovih
otkri}a verovatno ostati razo~arani Turover smatra da su i Srbi, u su{tini isto kao i on, bili samo pioni za `rtvovawe u jednoj globalnoj politi~koj, ekonomskoj i kriminalnoj igri. On to podupire svojim mi{qewem, da
Karla del Ponte nije nikada primarno zastupala interese bilo koje mafije
i bilo kog politi~kog establi{menta, ve} samo i iskqu~ivo sopstvene (karijeristi~ke), kao i interese svoje [vajcarske (mesto najintenzivnijeg prawa novca na svetu). Kao primer u prilog tom svom mi{qewu, on navodi i slu~aj kada je del Ponte, jo{ samo kao dràvni tuìlac {vajcarskog kantona Tesin, trebalo da vodi postupak protiv jednog akcionarskog dru{tva u mestu
]iaso, preko koga je italijanska mafija prala novac i - ona je odmah zaustavila i obustavila taj postupak!
Felipe Turover je u martu 2001. uputio zvani~nu prijavu protiv Karle
del Ponte, pored ostalog i zbog poku{aja ubistva (tentato assassinio) nad
wim, i nije bio isuvi{e iznena|en kad je naslednik Karle del Ponte, Valentin Ro{aher, odbio da sledi tu prijavu. Sledila je prijava protiv samog Ro{ahera zbog pomagawa u zata{kavawu krivi~nog dela i ovog puta je ne samo otvoren istra`ni postupak, ve} je i {vajcarski Bundestag imenovao jednog svog specijalnog istraìteqa, Artura Hublarda, koji paralelno sa normalnim istra`nim postupkom poku{ava da do|e do istine u ovoj yungli prqavog novca i ne mawe prqavih politi~kih i ekonomskih interesa. Pored
toga, Turover je uputio i àlbu protiv [vajcarske Evropskom sudu za qudska prava u Strazburu. Stoga se on sa pravom pita zar je mogu}e da se u Hagu
ne zna da je {vajcarska vlada po~ela istragu protiv Karle del Ponte? Kako
je mogu}e da je Glavni tuìlac Ha{kog tribunala jedna èna, protiv koje najvi{e sudske instance vode istragu zbog te{kih kriminalnih postupaka?!
Pitawe je vrlo legitimno i, mada to nama nije nikakva uteha, kada Karla del Ponte slede}i put podigne svoj mo}ni, svoj pravno i moralno potko890
vani glas i zahteva od srpske dràve daqa momentalna izru~ewa sa nepregledno duga~ke liste srpskih ratnih i genocidalnih zlo~inaca - normalno je da sa velikim interesovawem pratimo daqi razvoj afere. Ne sme se, naravno, sumwati ni u bukvalno vitalni interes Felipe Turovera, koji se jo{
krije i strahuje za svoj ìvot, da pravda, i to {to pre, pobedi, jer, kako on
kaè: Ve} se pet va`nih svedoka fere Mabeteks na vrlo ~udan na~in
oprostilo od ìvota.
Svima nama, {irom sveta, i naravno ne samo Srbima, ostaje jedna mala
nada, jedna si}u{na uteha da, naime, generalni sekretar Ujediwenih nacija
Kofi Anan mo`da ipak nije mislio na Karlu del Ponte, kada je izjavio:
Pravda je jedna èna.
Veoma je indikativno da su politi~ki protivnici prof. dr Vojislava
[e{eqa prijateqi Karle del Ponte. Pored Borisa Tadi}a, Karlin prijateq je i Vuk Dra{kovi}, kojem je to prijateqstvo veoma va`no zbog materijala kojim raspolaè Tuìla{tvo Me|unarodnog krivi~nog suda o ratnoj delatnosti Srpske garde koju je od beogradskih kriminalaca formirao Vuk
Dra{kovi} i Srpski pokret obnove. Vuk Dra{kovi} kao ministar spoqnih
poslova Zajednice Srbija i Crna Gora u stvari vodi i sprovodi svoju li~nu
politiku i na {tetu Srbije i srpskog nacionalnog interesa se dodvorava
osvedo~enom srbomrscu Karli del Ponte.
Beogradska {tampa je 5. oktobra pisala o obelodawivawu prijateqstva
Karle del Ponte i Vuka Dra{kovi}a. Novosti su objavile ~lanak pod naslovom Karla najzad zadovoqna.
Karla del Ponte iz Beograda odlazi zadovoqna. Kaè, dobila je obe}awa svih, pa i premijera Srbije Vojislava Ko{tunice da se sve obaveze Srbije i Crne Gore prema Ha{kom tribunalu moraju po{tovati.
Posle ove posete i razgovora o~ekujemo i konkretne rezultate. Naravno, jedan od prioriteta je hap{ewe begunaca. Obratila sam se vlastima da
obezbede sva izru~ewa nakon dobrovoqne predaje generala koji su ovde i slobodni, kao i da svi ostali koji se slobodno kre}u, budu uhap{eni. O~ekujemo
hap{ewe i izru~ewe Mladi}a, a sve to bi}e zapravo test da li, zaista, postoji politi~ka voqa za saradwom. Krajem novembra obrati}u se Savetu bezbednosti Ujediwenih nacija, {to zna~i da Srbija i Crna Gora, a pre svega Srbija, ima dva meseca da pokaè spremnost na realnu i konkretnu saradwu sa Tribunalom rekla je glavni tuìlac Ha{kog tribunala Karla del Ponte posle ju~era{weg, posledweg u nizu, razgovora sa predsednikom Srbije i Crne
Gore Svetozarom Marovi}em.
Naglasiv{i da je premijer Vojislav Ko{tunica preuzeo obavezu saradwe, Del Ponteova je ponovila da to podrazumeva i hap{ewa.
Rezultate o~ekujem odmah jer za to postoji mogu}nost. Vide}u {ta }e se
desiti za nekoliko dana, za nekoliko nedeqa. Optimista sam i mislim da je
premijer Ko{tunica shvatio obaveze navela je ona.
Onaj ko je protiv saradwe sa Tribunalom vodi rat protiv evropske budu}nosti Srbije i Crne Gore, vodi borbu protiv demokratskih i sporazum891
nih odnosa Srbije i Crne Gore u dràvnoj zajednici. Ako se neko odlu~i da
je boqe da vodi rat protiv Evrope, a ne za Evropu i protiv Zajednice Srbije i Crne Gore, onda }u sa zadovoqstvom mesto predsednika Srbije i Crne Gore prepustiti drugom, ko }e voditi nazad u podele, a ne napred u evropske integracije rekao je predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marovi}.
Nakon razgovora sa {efom diplomatije Srbije i Crne Gore Vukom Dra{kovi}em Del Ponte se obratila novinarima:
Nismo pri~ali o Ratku Mladi}u, ali moje mi{qewe se nije promenilo: smatram da se on nalazi u Srbiji i niko jo{ nije uspeo da me demantuje.
Stavove sam prenela i predsedniku Borisu Tadi}u, ali ni on ni Dra{kovi}
nemaju politi~ku snagu ni ovla{}ewa da ostvare zahteve Tribunala. Za hap{ewe i isporuke odgovara jedino Vojislav Ko{tunica i wegova Vlada.
Dra{kovi} je ponovio stav da je bezuslovna i potpuna saradwa sa Tribunalom prvorazredna obaveza Srbije.
Na novinarsko pitawe da li je Del Ponte u Beograd donela i nove optu`nice, Dra{kovi} je odgovorio da o tome ne zna ni{ta.
Predsednik Tadi} je nakon razgovora sa Del Ponte, u pismenom saop{tewu, istakao da je saradwa sa Hagom preduslov za sve politi~ke, ekonomske i
bezbednosne integracije na{e zemqe.
U antrfileu pod naslovom Saveznik objavqeno je:
Posle razgovora sa ministrom Dra{kovi}em, tuìlac Del Ponte mu je,
pred novinarima ~vrsto stegla ruke i uz osmeh rekla:
Drago mi je da sam se sastala sa prijateqem i saveznikom, i posebno sam
sre}na {to uop{te imam saveznike u Beogradu. Nadamo se da }ete uskoro do}i u zvani~nu posetu Hagu i da }emo se videti.
Nema sumwe da je Karla del Ponte pristrasna i podlo`na finansijskim
i politi~kim uticajima i zbog toga se ne sme dozvoliti, u interesu pravde i
po{tovawa pravnih standarda da ona i daqe obavqa funkciju tuìoca u slu~aju prof. dr Vojislava [e{eqa
Od predsednika Me|unarodnog krivi~nog suda traì se da donese odluku o izuze}u glavnog tuìoca Me|unarodnog krivi~nog suda Karle del Ponte u slu~aju prof. dr Vojislav [e{eq.
Tomislav Nikoli}
Maja Gojkovi}
Slavko Jerkovi}
Gordana Pop-Lazi}
Aleksandar Vu~i}
Dragan Todorovi}
892
Zoran Krasi}
Vjerica Radeta
Zlata Radovanovi}
Elena Boì}-Talijan
Ogwen Mihajlovi}
Marina Ragu{
Vesna Mari}
Nikola [e{eq
Momir Markovi}
Jadranko Vukovi}
Igor Mirovi}
Qiqana Mihajlovi}
Marina Toman
Branko Nadoveza
Brankica Terzi}
Nemawa [arovi}
Me|unarodni sud za biv{u Jugoslaviju
PRETRESNOM VE]U II
Sudije : sudija Carmel A. Agius, predsedavaju}i sudija Jean-Claude Antonetti,
sudija Kevin Parker
TU@ILAC
protiv
ZAHTEV OPTU@ENOG
DA SE PREISPITA ODLUKA PRETRESNOG VE]A
DA SE OPTU@ENOM
DODELI BRANILAC U PRIPRAVNOSTI
Optuèni prof. dr Vojislav [e{eq dobrovoqno se predao Me|unarod893
nom sudu 24. februara 2003. godine, dok je dana 25.februara 2003. godine, u
skladu sa pravilom 45(g) Pravilnika o postupku i dokazima (u daqem tekstu:
Pravilnik), pismom obavestio Sekretara o svojoj odluci da se sam brani,
{to je potvrdio i 26. februara 2003. godine, prilikom svog prvog stupawa
pred sud, istakav{i da je wegova odluka da se sam brani kona~na.
Na zahtev Tuìla{tva, Pretresno ve}e II Me|unarodnog suda za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog
prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine (u daqem
tekstu: Me|unarodni sud), 9. maja 2003. godine, na osnovu pravila 54, donelo je
odluku da Sekretarijat sa spiska koji sekretar vodi na osnovu pravila 45, optuènom prof. dr Vojislavu [e{equ dodeli branioca u pripravnosti, uz
uslov da dodeqeni branilac mora te~no govoriti B/H/S i jedan od zvani~nih
jezika Me|unarodnog suda. Uloga branioca u pripravnosti za potrebe ovog
postupka definisana je paragrafom 30, u kome je navedeno da je funkcija branioca u pripravnosti: da pomaè optuènom u pripremi odbrane u pretresnoj fazi kad god to optuèni zatraì; da pomaè optuènom u pripremi i
vo|ewu wegove odbrane na su|ewu kad god to optuèni zatraì; da prima kopije svih sudskih dokumenata, podnesaka i obelodawenog materijala koje optuèni primi ili koji mu budu dostavqeni; da prisustvuje su|ewu tokom postupka; da se aktivno angaùje na temeqnoj pripremi odbrane i uzme u~e{}a
u postupku, kako bi uvek bio spreman da tokom su|ewa preuzme odbranu od
optuènog; da se obra}a sudu kad god to zahtevaju optuèni ili ve}e; da se savetuje ili daje predloge optuènom prema svom naho|ewu, naro~ito u vezi
sa pitawima dokaza i postupka; da u slu~aju uvredqivog pona{awa optuènog, kao vid za{titne mere, u ime optuènog ispituje svedoke, naro~ito osetqive ili za{ti}ene svedoke, ukoliko tako naloì Pretresno ve}e, pri ~emu optuèni ne}e biti li{en prava da kontroli{e sadràj ispitivawa; da
u izuzetnim okolnostima od optuènog tokom su|ewa preuzme vo|ewe odbrane ukoliko Pretresno ve}e, nakon upu}enog upozorewa, zakqu~i da pona{awe optuènog ometa rad ili iziskuje da se on udaqi iz sudnice na osnovu
pravila 80.
B. Pravni kontekst
Optuèni, nezadovoqan navedenom odlukom, predlaè da Pretresno ve}e preispita ovu odluku jer smatra da je ona, kako necelishodna, tako i suprotna ~lanovima 20 i 21 Statuta ovog me|unarodnog suda (u daqem tekstu:
Statut), ~lanu 44 i 45 Pravilnika, ~lanu 7, 11 i 14 Uputstva za dodelu branioca po slu`benoj du`nosti, ~lanu 6 Evropske konvencije o qudskim pravima,
kao i ~lanu 14 Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima.
Navedena odluka Pretresnog ve}a necelishodna je iz vi{e razloga. Najpre, zato {to je optuèni prof. dr Vojislav [e{eq, dana 25. februara 2003.
godine, u skladu sa svojim pravom da se sam brani koje mu garantuje ~lan 21
Statuta, a na osnovu pravila 45(g) Pravilnika, pismom obavestio Sekretara
894
o svojoj odluci da se sam brani, {to je potvrdio i prilikom svog prvog stupawa pred sud 26. februara 2003. godine, kada je istakao da je wegova odluka da
se sam brani kona~na i precizirao da je mogu}e da }e angaòvati pomo}nika
i pravnog savetnika koji se nikada u wegovo ime ne}e pojavqivati u sudnici,
ve} da ekskluzivitet pojavqivawa u sudnici sa strane optuènog zadràva za
sebe. Da }e se sam braniti i da se u tom stavu do kraja postupka ni{ta ne}e
promeniti, optuèni je konstatovao i na statusnoj konferenciji odrànoj
25. marta 2003. godine. Identi~an stav optuèni je i do danas zadrào, jasno
u vi{e navrata istakav{i da sa braniocem nametnutim mimo wegove voqe od
strane suda apsolutno nema nameru da kontaktira ni na koji na~in, a upravo
je saradwa optuènog sa dodeqenim braniocem u pripravnosti, koja }e u
ovom konkretnom slu~aju izvesno izostati, prvi i apsolutno neophodan uslov
(condicio sine qua non) za ispuwewe uloge branioca u pripravnosti, onakve kakva je proklamovana od strane suda u paragrafu 30. Tako|e, ako se ima u vidu
da je optuèni prof. dr Vojislav [e{eq profesor prava na univerzitetu,
da ima veliki broj objavqenih stru~nih radova, te da ispuwava sve uslove
propisane ~lanom 45 Pravilnika da bi se smatralo da je kvalifikovan da
kao branilac zastupa druge osumwi~ene ili okrivqene pred Me|unarodnom
sudom, jasno je da optuèni i kao stru~wak i kao li~no zainteresovano lice,
svakako sebi predstavqa najboqu mogu}u li~nu, apsolutno zainteresovanu i
stru~nu odbranu pred Me|unarodnim sudom, kao i da mu imenovani branilac
u pripravnosti ni u kom pogledu, niti u profesionalnom niti u intelektualnom, ne moè parirati. Jedina svrha ovakvog imenovawa branioca u pripravnosti je li~na korist koju }e imenovani branilac ostvariti napla}ivawem naknada koje se ispla}uju dodeqenom braniocu, ne obaziru}i se pri tom
na ~iwenicu da prihvatawem uloge nametnutog branioca ne samo da ni na koji na~in ne}e doprineti odbrani optuènog, {to bi, da se radi o ~asnom ~oveku koji drì do osnovnih advokatskih eti~kih principa, bio vi{e nego dovoqan razlog da se ovakav anga`man odbije, ve} i na ~iwenicu da }e na ovaj
na~in Me|unarodni sud biti doveden u situaciju da izdvaja znatna sredstva za
pla}awe tro{kova nametnutog branioca, iako je unapred jasno da }e uticaj
wegovog eventualnog angaòvawa na za{titu prava optuènog, {to bi trebao biti wegov osnovni zadatak, i na poboq{awe ekspeditivnosti su|ewa
biti ravan nuli.
Odluka o imenovawu Tjarda Edvarda van der Spula za branioca u pripravnosti optuènom prof. dr Vojislavu [e{equ mora biti ukinuta i iz
razloga {to je wegovim imenovawem Sekretarijat prekr{io odluku Pretresnog ve}a o dodeli branioca u pripravnosti, jer g. Van der Spul ne ispuwava nijedan od dva kriterijuma za imenovawe branioca u pripravnosti
predvi|ena navedenom odlukom.
Prvi kriterijum koji nije ispuwen je da branilac u pripravnosti mora
te~no govoriti bosanski/hrvatski/srpski, kako Pretresno ve}e pogre{no
naziva materwi jezik optuènog, jer je materwi jezik optuènog prof. dr
895
Vojislava [e{eqa srpski jezik, kako ga i on naziva i pod kojim ga nazivom,

uostalom, jedino i poznaje lingvisti~ka nauka. îwenica je da g. Van der
Spul ne samo da ne govori te~no srpski jezik, ve} da srpski jezik uop{te ne
poznaje, {to samo po sebi predstavqa dovoqan razlog da Pretresno ve}e stavi odluku o imenovawu branioca u pripravnosti van snage, posebno ako se
ima u vidu da je ovakav uslov Pretresno ve}e upravo i postavilo imaju}i u vidu da se prof. dr Vojislav [e{eq osim svojim materwim, nijednim drugim
jezikom ne sluì u meri dovoqnoj da se tim jezikom koristi prilikom vo|ewa svoje odbrane, odnosno kako bi izme|u optuènog i branioca u pripravnosti moglo do}i do bilo kakve komunikacije, {to nepoznavawe materweg jezika optuènog, ve} u startu, u potpunosti onemogu}ava.
Drugi kriterijum iz odluke Pretresnog ve}a, prekr{en odlukom zamenika sekretara suda Davida Tolberta od 16. februara 2004. godine, da g. Van
der Spul bude imenovan za branioca u pripravnosti prof. dr Vojislavu [e{equ je da branilac mora biti izabran sa liste branilaca koju vodi sekretar u skladu sa pravilom 45, {to tako|e izri~ito predvi|a i ~lan 11 Uputstva za dodelu branioca po slu`benoj du`nosti, ne ostavqaju}i bilo kakvu
mogu}nost imenovawa za branioca lica koje se u tom trenutku ve} ne nalazi
na listi sekretara. Istovremeno, prekr{en je i ~lan 14 Uputstva za dodelu
branioca po slu`benoj du`nosti, koji izme|u ostalog propisuje da za branioca po slu`benoj du`nosti moè biti imenovana svaka osoba za koju se sekretar uveri da je uvr{tena u popis branilaca predvi|en pravilom 45 Pravilnika, u {ta se u slu~aju imenovawa g. Van der Spula sekretar nikako nije mogao uveriti, jer imena Tjarda Edvarda van der Spula u trenutku imenovawa
na popisu branilaca nije ni bilo. Da g. Van der Spul nije bio na listi mogu}ih branilaca, ve} da je u trenutku dono{ewa odluke samo ispuwavao uslove da bude stavqen na tu listu, {to je tako|e sporno jer u odluci nije navedeno niti da li g. Van der Spul govori jedan od dva jezika suda, niti kakve kvalifikacije i iskustvo ima u krivi~nom odnosno me|unarodnom pravu, odnosno da je g. Van der Spul najpre imenovan za branioca optuènom, a tek nakon
toga unet u popis branilaca, jasno je re~eno i u samoj odluci zamenika sekretara. Tako|e, na ve} ionako preduga~ku listu pravila brutalno prekr{enih
odlukom kojom je g. Van der Spul imenovan za branioca u pripravnosti prof.
dr Vojislavu [e{equ, moramo dodati i odredbe ~lana 44 Pravilnika, koje
izri~ito predvi|aju uslov da branilac, da bi se smatrao kvalifikovanim za
zastupawe osumwi~enog ili optuènog, mora biti ~lan udruèwa advokata
koji deluju pred Me|unarodnim sudom priznatog od strane sekretara suda, a
nesporno je da g. Van der Spul, u trenutku imenovawa, nije bio ~lan pomenutog udruèwa advokata, {to je ve} u startu moralo diskvalifikovati svaku
mogu}nost wegovog imenovawa za branioca ne samo prof. dr Vojislavu [e{equ, ve} i svakom drugom osumwi~enom ili optuènom pred Me|unarodnim
sudom.
Odluka o imenovawu g. Van der Spula za branioca u pripravnosti prof.
896
dr Vojislavu [e{equ neodrìva je zbog ~iwenice da je prihvatawem da optuènog zastupa u svojstvu branioca u pripravnosti Tjarda Edvarda van der
Spula prekr{io ~lan 5 profesionalnog kodeksa branilaca koji se pojavquju pred Me|unarodnim sudom (u daqem tekstu: Kodeks), kojim su propisana
osnovna na~ela na kojima se Kodeks zasniva, i gde je kao prvo, a samim tim i
najva`nije profesionalno, moralno i eti~ko na~elo koga se apsolutno moraju pridràvati svi branioci koji pretenduju da se pojavquju pred Me|unarodnim sudom, ustanovqeno pravo klijenata da imaju pravo na pravnu pomo}
po sopstvenom izboru. Obave{tavawem Sekretarijata da pristaje da umesto
advokata Aleksandra Lazarevi}a zastupa optuènog kao branilac u pripravnosti, iako je unapred bio upoznat sa nepromenqivim stavom prof. dr Vojislava [e{eqa da se sam brani, kao i sa ~iwenicom da }e se optuèni na svaki pravno dozvoqen na~in boriti da za{titi svoje osnovno qudsko pravo na
li~nu odbranu, g. Van der Spul, zarad svojih li~nih materijalnih interesa,
na najgrubqi mogu}i na~in prekr{io je najsvetije pravilo profesionalnog
kodeksa branilaca koji se pojavquju pred Me|unarodnim sudom, da klijenti
imaju neotu|ivo pravo na pravnu pomo} po sopstvenom izboru. Ovakvim postupkom, g. Van der Spul pokazao je da ne}e po{tovati ni odredbe ostalih
~lanova Kodeksa, kao na primer ~lana 7 Kodeksa koji izme|u ostalog branioca obavezuje da po{tuje odluke klijenta u vezi sa ciqevima zastupawa, da
traì i prihvati samo uputstva koja poti~u od klijenta i koja nisu posledica uticaja neke osobe, organizacije ili dràve; ili ~lana 10 Kodeksa koji pored ostalog propisuje obavezu branioca da deluje sa osnova stru~nosti, iskustva, brige za klijenta, iskrenosti i lojalnosti, kao i da mora ~uvati vlastiti integritet i integritet cele pravni~ke profesije. Kada se sve navedeno
uzme u obzir, jasno je ne samo da odluka o imenovawu g. Van der Spula za branioca u pripravnosti prof. dr Vojislava [e{eqa ne sme vi{e ni trenutka
opstati u pravnom prometu, ve} i da, nezavisno od ukidawa ove odluke, u skladu sa Kodeksom mora biti pokrenut disciplinski postupak protiv g. Van der
Spula, u kome }e mu biti izre~ena sankcija zabrane bavqewa zastupawem
pred sudom.
dr Vojislava [e{eqa, neodrìva je i iz razloga {to je Tjarda Edvard van der
Spul dràvqanin Holandije, koja je, pored toga {to je tokom svoje istorije
u~estvovala u kreirawu politike aparthejda i na najgori na~in ugwetavala
pripadnike drugih rasa i nacionalnosti, u~estvovala i u bombardovawu SR
Jugoslavije 1999. godine i vr{ewu genocida nad srpskim narodom, dok su pripadnici oruànih snaga Holandije po~inili brojne zlo~ine nad srpskim narodom, zbog ~ega je Holandija jedna od zemaqa pripadnica NATO-a tuènih
od strane SR Jugoslavije pred Me|unarodnim sudom pravde. Negativan odnos
holandske dràve prema srpskom narodu nastavqa se i nakon zavr{etka bombardovawa, o ~emu postoje brojna svedo~ewa od kojih su neka, koja se odnose na
pona{awe pripadnika holandskog kontingenta KFOR-a na Kosovu i Meto897
hiji posle 10. juna 1999. godine, zabeleèna u IV tomu Bele kwige o zlo~inima na Kosovu i Metohiji izdate od strane Ministarstva inostranih poslova
SR Jugoslavije, gde postoje brojne izjave svedoka Srba koji su izri~ito tvrdili da ih iz wihovih domova nisu proterali pripadnici teroristi~ke organizacije U^K, ve} vojnici holandskog kontingenta KFOR-a, tako {to su
im naredili da napuste ku}e. Srpskim civilima nije dozvoqeno ~ak ni da se
prebace u srpsku enklavu [trpce, ve} su ih suprotnim putem odvezli u pravcu administrativne linije sa centralnom Srbijom. Da ni{ta ne}e u~initi
kako bi za{titili srpsko i nealbansko civilno stanovni{tvo na teritoriji Kosova i Metohije, pripadnici holandskog kontingenta KFOR-a po ko zna
koji put dokazali su i tokom divqawa albanskih terorista 17, 18. i 19. marta
2004. godine, kada je pred wihovim o~ima zapaqeno desetine vi{e vekova starih manastira, kada je spaqeno i poru{eno stotine srpskih ku}a, i kada je vi{e desetina civila ubijeno, a vi{e stotina povre|eno. Treba ista}i i to da
su predstavnici dràve Holandije prema optuènom prof. dr Vojislavu [e{equ u vi{e navrata ispoqili krajwe diskriminatorski stav, najpre tako
{to su godinama, bez ikakvog osnova, uz nebulozno obja{wewe da predstavqa
opasnost po nacionalnu bezbednost kraqevine Holandije, odbijali da mu izdaju vizu kako bi posetio srpske patriote zato~ene u Ha{kom tribunalu.
Svojevrstan presedan predstavqa i ~iwenica da je holandska ambasada u Beogradu odbijawem da istaknutom arhijereju Srpske pravoslavne crkve, wegovom preosve{tenstvu vladici Filaretu izda vizu za posetu prof. dr Vojislavu [e{equ, optuènom uskratila svaku mogu}nost kako ispuwewa wegovih verskih du`nosti ispovedawem grehova, tako i zadovoqewa duhovnih potreba kroz zajedni~ku molitvu i pri~e{}e.
Svi argumenti koji su navedeni jasno pokazuju da g. Van der Spul kao Holan|anin ne moè uìvati poverewe dovoqno da mu se dodeli uloga branioca prof. dr Vojislava [e{eqa, da dosada{we pona{awe Holandije kao dràve izaziva opravdanu sumwu da imenovawe Holan|anina za branioca nema
za ciq utvr|ivawe istine, ve} da Holandija kao tuèna zemqa pred Me|unarodnim sudom pravde u sporu SR Jugoslavija NATO, ima izuzetno veliki
interes i ~ini sve da se {to vi{e Srba proglasi krivim pred Me|unarodnim krivi~nim sudom za biv{u Jugoslaviju, kako bi se te presude koristile
kao argumenti u postupcima pred Me|unarodnim sudom pravde. Jedan od na~ina za ostvarewe tog ciqa je i dovo|ewe optuènih u situaciju da ne mogu
adekvatno da pripreme i iznesu svoju odbranu, pa je jasno da u konkretnom slu~aju postoji sukob interesa izme|u prof. dr Vojislava [e{eqa i g. Van der
Spula koji bi mu trebao biti branilac.
dr Vojislavu [e{equ neodrìva je i zbog ~iwenice da je jedini razlog za wegovo imenovawe to {to je li~ni prijateq sekretara suda, Hansa Holcijusa
koji mu je zarad prijateqstva, a sve u ciqu ostvarivawa astronomskih honorara, namestio imenovawe za branioca pred Me|unarodnim sudom, ne intere898
suju}i ga {to }e na taj na~in, sa jedne strane ugroziti odbranu optuènog a

sa druge strane naneti veliku materijalnu {tetu Me|unarodnom sudu. Vi{e
je nego o~igledno da je do imenovawa Tjarda Edvarda van der Spula do{lo mahinacijama g. Holcijusa kada se ima u vidu da je g. Van der Spul obavestio Sekretarijat da pristaje da umesto Aleksandra Lazarevi}a zastupa optuènog
kao branilac u pripravnosti 13. februara 2004. godine, a da je za branioca i
zvani~no imenovan samo tri dana kasnije, 16. februara 2004. godine. Da se radi o anga`manu unapred dogovorenom izme|u sekretara suda g. Holcijusa i g.
Van der Spula, odnosno da je Tjarda Edvard van der Spul unapred znao ne samo da }e od strane Sekretarijata biti angaòvan ba{ u slu~aju protiv prof.
dr Vojislava [e{eqa, vidi se i iz toga {to je g. Van der Spul Sekretarijat
obavestio da pristaje da bude branilac u pripravnosti upravo optuènog
prof. dr Vojislava [e{eqa, a ne, kako to predvi|a ~lan 14 Uputstva za dodelu branioca po slu`benoj du`nosti, da pristaje da ga Me|unarodni sud
imenuje za branioca po slu`benoj du`nosti bilo kom osumwi~enom ili optuènom slabog imovinskog stawa, iako unapred nije mogao znati da li }e, kada i pogotovo u odbrani kog osumwi~enog ili optuènog biti angaòvan.
Neprihvatqiv je stav Tuìla{tava da u me|unarodnom obi~ajnom pravu
ne postoji pravna norma kojom se zabrawuje nametawe branioca optuènom
koji èli da se sam brani, te da je samim tim nametawe branioca optuènom
koji èli da se sam brani dozvoqeno, jer nepostojawe takve norme u me|unarodnom obi~ajnom pravu upravo predstavqa izraz op{teprihva}enog na~ela,
kako u anglosaksonskom tako i u kontinentalnom pravu, da okrivqeni ima
pravo na odbranu kao jedno od temeqnih qudskih prava, dok pravo optuènog
da mu se dodeli branilac u slu~aju da on nema dovoqno sredstava za angaòvawe branioca, odnosno takozvano siroma{ko pravo, po svojoj su{tini predstavqa pro{irewe prava na odbranu optuènog, kao osnovnog i univerzalno
priznatog qudskog prava, i moè biti iskori{}eno samo ukoliko to optuèni èli, jer bi svako nametawe pomo}i optuènom samo po sebi predstavqalo represivnu meru uperenu ka optuènom i potpunu negaciju davno osvojenog prava na odbranu.
Neumesno je i pozivawe Tuìla{tva na praksu koja je normirana u sistemima kontinentalnog prava, po kojoj zakonodavstvo ~esto zahteva da se optuènom nametne branilac, posebno ukoliko je optuèn za te{ko krivi~no delo, kakav je slu~aj i u DZ SCG kada optuènom moè biti izre~ena kazna zatvora od deset i vi{e godina. Me|utim, tuìla{tvo namerno prenebregava
~iwenicu da je i u sistemima kontinentalnog prava u kojima se moè imenovati branilac po slu`benoj du`nosti, branilac duàn da sledi koncepciju
odbrane optuènog, da optuènom zbog imenovawa branioca u samom procesu ne moè biti oduzeto nijedno procesno pravo, te da se nijedan sudski dokument ne moè uru~iti braniocu umesto optuènom ve} da oni paralelno
primaju sve sudske dokumente. Branilac, dakle, moè da pomogne ali ne moè da odmogne. Kako to u praksi izgleda, redovni profesor Pravnog fakul899
teta u Beogradu u uybeniku Krivi~no procesno pravo, Beograd 1998, obja{wava slede}im re~ima: Prava koja branilac okrivqenog ima u postupku
nisu izvorna. Ona u stvari pripadaju okrivqenom, a branilac je tu samo da
pomogne okrivqenom da lak{e zadovoqi pravne zahteve odbrane. Op{tom
normom branilac je ovla{}en da u korist okrivqenog preduzime sve radwe
koje moè preduzeti okrivqeni, ali ovo op{te pravo branioca, po zakonu,
ograni~eno je voqom optuènog, pa tako branilac ne moè uprkos voqi
okrivqenog niti podneti prigovor protiv optu`nice, niti moè uloìti
pravni lek na presudu prvostepenog suda. U pogledu prve zabrane nema izuzetaka, a u pogledu druge postoji izuzetak kada branilac i druga ovla{}ena lica mogu i protiv voqe okrivqenog uloìti àlbu protiv presude kojom mu
je izre~ena smrtna kazna. Dosledno po{tovawe voqe optuènog ogleda se i u
tome {to on moè odustati od àlbe koju je izjavio wegov branilac ili drugo ovla{}eno lice, osim ako je izjavqena àlba zbog izre~ene smrtne kazne.
Zajedni~ki racio legis oba instituta je da se sa~uva autenti~nost voqe optuènog u krivi~nom postupku, kao jednog od najva`nijih wegovih prava.
Pravo na odbranu ne zna~i da }e uvek i u svakom konkretnom slu~aju optuèni izbarati da se sam brani, ve} on svoje pravo na odbranu moè koristiti i tako {to }e izabrati branioca koji }e ga po wegovom mi{qewu na
najboqi na~in odbraniti od optu`bi, ali ukoliko optuèni odlu~i da izabere branioca, to nikako ne zna~i da sam optuèni gubi bilo koje pravo vezano za svoju odbranu, ve} naprotiv, optuèni i daqe u potpunosti zadràva
pravo da odre|uje i na~in i tok svoje odbrane, pravo da se u bilo kom trenutku i sam ukqu~i ili u potpunosti preuzme vo|ewe odbrane, pravo da izabranom braniocu daje instrukcije koje ovaj mora po{tovati, kao i pravo da, ukoliko oceni da je to u wegovom interesu, izabranog branioca zameni drugim.
Nesporno je da bi se u ve}ini krivi~nih gowewa tuèna strana mogla boqe braniti uz smernice dobijene od pravnog zastupnika nego {to bi to sama
mogla neve{to u~initi. Me|utim, tamo gde optuèni ne èli dobrovoqno
da prihvati da ga brani pravni zastupnik, potencijalna prednost stru~nosti
i iskustva advokata se ne moè realizovati, a ako uop{te barem delimi~no
moè, svakako ne na savr{en na~in. Pored toga, sigurno je da u odre|enim
slu~ajevima optuèni moè svoj slu~aj predstaviti efektnije tako {to }e
sam sebe braniti, posebno u izuzetno kompleksnim slu~ajevima kakav je sigurno slu~aj prof. dr Vojislava [e{eqa, u kome bi bilo kojoj osobi, advokatu ili profesoru univerziteta, ~ak i u slu~aju da raspolaù najvi{im stru~nim i intelektualnim kvalitetima, bile neophodne decenije da pro~ita, ~uje i vidi makar deo onoga {to je pro~itao, ~uo, video, napisao ili izgovorio
optuèni, kako bi se sa celokupnim slu~ajem, pri tom misle}i na sve wegove
~iweni~ne, pravne, istorijske, kulturne i druge aspekte, upoznali barem
pribli`no onoliko dobro koliko ga poznaje prof. dr Vojislav [e{eq, ~ije je iskustvo, s obzirom na to da je on dobrom delu doga|aja o kojima }e se raspravqati prisustvovao a neke od wih ~ak i kreirao, nemerqivo i nezamen900
qivo kako za interese odbrane tako i za interese pravde. Li~ne slobode nisu ukorewene u zakonu proseka. Pravo na odbranu je li~no. Optuèni }e, a ne
wegov advokat ili dràva, snositi li~no posledice osude. Zbog toga optuèni mora biti taj ko ima li~nu slobodu da odlu~i da li }e u wegovom konkretnom slu~aju pravni zastupnik predstavqati prednost. I mada on moè voditi odbranu tako da to na kraju bude na wegovu {tetu, wegov se izbor mora po{tovati iz onog po{tovawa {to se ukazuje pojedincu, {to je ìvotna krv
prava...
U predmetu Karter protiv Ilinoisa, sud je jo{ jezgrovitije potvrdio
ovo neotu|ivo pravo: Ni istorijska koncepcija propisanog procesa ni vitalnost koju on izvla~i iz progresivnih standarda pravde ne oduzima nekom
licu pravo da samo sebe brani ili da prizna krivicu. Pod odgovaraju}im
okolnostima Ustav zahteva da pravni zastupnik bude ponu|en; on ne traì da
pod svim okolnostima pravni zastupnik bude nametnut optuènom. Jo{
1777. godine, Ustav Yoryije je regulisao da wegove odredbe kojima se zabrawuje neovla{}eno bavqewe pravom nemaju za ciq da oduzmu bilo kom ~oveku
tu privilegiju koja je svojstvena svakom slobodnom ~oveku, slobodu da brani
svoj slu~aj. Re~ je jednostavno o prirodnom pravu svakog ~oveka, o ~emu je pisao 1777. godine Tomas Pejn, podràvaju}i Deklaraciju o pravima Pensilvanije: I jedna i druga strana ima prirodno pravo da brani sopstveni slu~aj;
ovo je pravo konzistentno sa bezbedno{}u, zbog toga je zadràno; me|utim,
strane mo`da ne}e biti u stawu da to ~ine; zbog toga je gra|ansko pravo na
odbranu preko opunomo}enika, t.j. pravnog zastupnika, dodatak prirodnom
pravu na sopstveno zastupawe. Nikada se nije desilo da se imenovawe pravnog zastupnika desilo nasuprot protivqewu optuènog. U predmetu Yems
protiv Strenya sud je smatrao, 1974. godine, da svaki optuèni, u svakom
krivi~nom postupku, moè insistirati da sam sebe brani, bez obzira koliko
izgleda da su|ewe moè biti sloèno, a bez obzira i na to koliko povr{na
moè biti motivacija optuènog.
[to se ti~e glavnih izvora me|unarodnog prava o ovom pitawu, Me|unarodni pakt o gra|anskim i politi~kim pravima u ~lanu 14, izme|u ostalog
propisuje da svako lice koje je optuèno za krivi~no delo ima garantovano
pravo da prisustvuje raspravi i da se samo brani ili da ima branioca koga
je izabralo; ako nema branioca, da bude obave{teno o pravu da ga ima i, svaki put kad to zahtevaju interesi pravde, da mu se dodeli branilac po slu`benoj du`nosti besplatno, ako nema mogu}nosti da ga nagradi. O~igledno je da
se branilac dodequje samo onda ako optuèni to èli, a nema novca da plati branioca po sopstvenom izboru. Sli~na formulacija stoji i u Evropskoj
konvenciji za za{titu qudskih prava i osnovnih sloboda, kao i Ameri~koj
konvenciji o qudskim pravima, ~iji ~lan 8, pored ostalog, tako|e kao minimalnu garanciju, najpre garantuje pravo optuènog da se brani li~no ili uz
pomo} kvalifikovanog branioca koga sam odabere, kao i da slobodno i nasamo bude u vezi sa svojim braniocem, a zatim i neotu|ivo pravo na branioca
901
koga obezbe|uje dràva, pla}enog ili nepla}enog, a prema odredbama doma}eg zakona, ukoliko se optuèni ne brani li~no, ili ako nije angaòvao svog
branioca u roku odre|enom u zakonu.
V. Traèni pravni lek
Od Pretresnog ve}a traì se da donese odluku kojom se ukida odluka
Pretresnog ve}a od 9. maja 2003. godine, da se optuènom prof. dr Vojislavu
[e{equ dodeli branilac u pripravnosti.
Tomislav Nikoli}
Maja Gojkovi}
Slavko Jerkovi}
Gordana Pop-Lazi}
Aleksandar Vu~i}
Dragan Todorovi}
Zoran Krasi}
Vjerica Radeta
Zlata Radovanovi}
Elena Boì}-Talijan
Ogwen Mihajlovi}
Marina Ragu{
Vesna Mari}
Nikola [e{eq
Momir Markovi}
Jadranko Vukovi}
Igor Mirovi}
Qiqana Mihajlovi}
Marina Toman
Branko Nadoveza
Brankica Terzi}
Nemawa [arovi}
TU@ILAC
protiv
ZAHTEV OPTU@ENOG
ZA NORMALIZACIJU USLOVA
ZA PRIPREMU ODBRANE
Na osnovu ~lana 21. Statuta Me|unarodnog suda za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine (u daqem tekstu: Statut)
optuèni prof. dr Vojislav [e{eq (u daqem tekstu: optuèni) traì od
Pretresnog ve}a II da donese odluku kojom }e se normalizovati uslovi za pripremu odbrane optuènog tako {to }e se registrovati stru~ni tim koji }e
pomagati optuènom u pripremi odbrane. Odluka je potrebna da bi optuèni mogao dostavqati poverqivi materijal i ostvarivati nesmetane kontakte sa svojim timom koji mu pomaè u odbrani.

Pretresnom ve}u II
Sudije : sudija, Carmel A. Agius, predsedavaju}i sudija Jean-Claude
902
Dobrovoqno sam pristupio Me|unarodnom krivi~nom sudu za krivi~no

gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine (u daqem tekstu: Me|unarodni krivi~ni sud) 24. februara 2003. godine i do sada sam u vi{e navrata u pismenim podnescima i na statusnim konferencijama saop{tio svoj stav da }u se braniti sam u procesu koji se protiv mene vodi pred
Me|unarodnim krivi~nim sudom. Naglasio sam da }e mi u pripremi odbrane
pomagati stru~ni tim koji sam oformio. U tom smislu isti~em da nikada nisam zahtevao da se advokati Maja Gojkovi} i Slavko Jerkovi} imenuju za moje
branioce, ve} za pravne savetnike, jer je moja odluka da se branim sam kona~na. Ponavqam da ispuwavam sve uslove propisane za branioca koga angaùje
osumwi~eni ili optuèni, u smislu kvalifikacija iz pravila 44(A) Pravilnika o postupku i dokazima (u daqem tekstu: Pravilnik), koji glasi: Branilac koga angaùje osumwi~eni ili optuèni dostavi}e svoju punomo} sekretaru {to je mogu}e pre. Smatra}e se da je branilac kvalifikovan da zastupa osumwi~enog ili optuènog ako se sekretar uveri da on ima dozvolu za
advokatsku praksu u nekoj dràvi ili da je profesor prava na univerzitetu,
i ako govori jedan od dva slu`bena jezika suda.
Kako sam profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, ne
903
postoje ni formalne ni materijalne smetwe da se branim sam, da pripremim

i organizujem svoju odbranu, a imaju}i u vidu da sam u pritvoru, logi~no je da
u pripremi odbrane moram angaòvati odre|eni broj lica, {to sam i u~inio
formiraju}i stru~ni tim. Normalno je da prilikom angaòvawa odre|enih
lica vodim ra~una da to budu ona koja, prema mojim kriterijumima, mogu najkvilitetnije da slede moja uputstva, da mi obezbe|uju i pripremaju podatke,
dokumentaciju i sve {to mi je neophodno za {to kvalitetniju pripremu odbrane, a prema mojim zahtevima i konceptu koji nameravam da primenim u postupku pred Me|unasrodnim krivi~nim sudom. Pravilnim i jedino mogu}im
tuma~ewem odredbe pravila 44 Pravilnika ja ispuwavam uslove da mogu biti branilac i ostalim licima koja su optuèna pred Me|unarodnim krivi~nim sudom. Fakti~ko stawe u pogledu uslova koje imam za pripremu odbrane
daleko su ispod minimalnih uslova predvi|enih me|unarodnim konvencijama o qudskim pravima, Statutom i Pravilnikom Me|unarodnog krivi~nog
suda.
Pravo da se sam branim izri~ito mi je zagarantovano, kao pravo koje ne
trpi promene, ograni~ewa, smawivawe obima ili bilo kakvo uslovqavawe i
Statutom Me|unarodnog krivi~nog suda, koji je navodno usvojen od strane Saveta bezbednosti i Pravilnikom Me|unarodnog krivi~nog suda.
Pretresno ve}e II Me|unarodnog krivi~nog suda treba da ima u vidu da
sam dobrovoqno do{ao u Hag kako bih izneo istinu o doga|ajima u biv{oj Jugoslaviji. Zato je neshvatqivo da se uslovi odbrane, umesto da se normalizuju, dovedu u red i stawe saglasno sa me|unarodnim konvencijama, prate}im
pravilima i Statutom, svakim danom sve vi{e se oteàvaju i pogor{avaju,
~ime se potvr|uje teza da na uslove pripremawa moje odbrane neposredno uti~e li~ni stav nekih iz Tuìla{tva prema meni. Zato sam prinu|en da se
obratim Pretresnom ve}u II Me|unarodnog krivi~nog suda, kako bi se nepravilnosti, nesaglasnost sa relevantnim dokumentima o mojim pravima kao optuènom i razli~iti, a po pravilu nedozvoqeni uticaji Tuìla{tva koji se
ti~u mog prava da se sam branim i organizujem pripremu odbrane otklonili
u postupku pred Me|unarodnim krivi~nim sudom. Nadam se da i Me|unarodni krivi~ni sud mora da vodi ra~una o primeni me|unarodnih standarda i op{tih pravnih na~ela priznatih od strane prosve}enih naroda u skladu sa
~lanom 38. Statuta Me|unarodnog suda pravde.
Da bih fakti~ki i efikasno ostvario pravo da se sam branim, u svim fazama postupka pred Me|unarodnim krivi~nim sudom u Hagu, na prvom mestu
je moj zahtev za registraciju stru~nog tima koji }e mi pomagati u pripremawu odbrane, jer sam do sada izrazio spremnost i dokazao sposobnost da se branim sam. Spremnost i sposobnost da se sam branim dovodi se u pitawe ako nisam u mogu}nosti da pripremim odbranu. Za pripremu odbrane u delu poslova koji ne mogu da se obave iz pritvorske jedinice u [eveningenu, odnosno za
pomo} u pripremi odbrane potreban mi je stru~ni tim sastavqen od lica u
koje imam najvi{e poverewa i koji }e u saradwi i koordinaciji sa mnom na
najboqi mogu}i na~in da mi omogu}e i pomognu da Me|unarodnom krivi~nom
904
sudu dostavim sve dokaze kojim se utvr|uje istina, a za koje procewujem da mi

idu u korist.
îwenica je da sam najobespravqeniji pritvorenik u [eveningenu. Sa
gledi{ta mogu}nosti koje mi stoje na raspolagawu da se branim sam nalazim
se u poziciji da nijedan navod i navodno dokaz Tuìla{tva ne mogu proveriti. Osim se}awa i kwiga koje mi stoje na raspolagawu gotovo da nemam nijedno drugo sredstvo da proverim i ponudim kao kontraargumentaciju na obiman
materijal koji je Tuìla{tvo obelodanilo kao dokaze koje }e upotrebiti
protiv mene. Tome treba dodati i da mescima nisam mogao da imam ni telefonsku komunikaciju sa porodicom i licima koja bi mi pomagala u pripremi odbrane. Upisom mog stru~nog tima u kwigu evidencija i odgovaraju}e registre koje vodi sekretar imao bih mogu}nosti da se maksimalno skoncentri{em na odbranu i da ra~unam na fakti~ku i efikasnu pomo} u pripremi odbrane, a time bi se omogu}ilo da, kao optuèni koji se brani sam, postignem
bar neku pribli`nu ravnopravnost kao strana koja u~estvuje u postupku oko
dostupnosti i mogu}nosti kori{}ewa svojih procesnih prava. Napomiwem
da za mene kao optuènog koji se neprekidno nalazi u pritvoru tokom sudskog
postupka vaì prezumpcija nevinosti, i to sve vreme dok mi se eventualno ne
dokaè krivica i ne budem osu|en u skladu sa odredbama Statuta. Dakle, kao
optuèni ja samo fakti~ki mogu biti li{en slobode kretawa i, samo u tom
delu, zbog privremene nemogu}nosti slobodnog kretawa, ne mogu se u potpunosti koristiti svim pravima i ovla{}ewima koja su na raspolagawu stranama u postupku pred Me|unarodnim krivi~nim sudom. Odredbom pravila 2
Pravilnika propisano je da je odbrana: optuèni i/ili pravni zastupnik optuènog, a strane: tuìlac i odbrana (optuèni i/ili pravni zastupnik optuènog). Dakle, kao jedna strana u postupku pred Me|unarodnim krivi~nim
sudom nisam ravnopravan sa drugom stranom, tuìocem. Po{to se tuìocu
verovatno ne}e uskratiti sloboda kretawa i ne}e se po odluci suda smestiti u drugu }eliju, pored one u kojoj sam sme{ten, da bi se na taj na~in postigla ravnopravnost strana, a obezbe|ewe ravnopravnosti strana je obaveza
Me|unarodnog krivi~nog suda, odnosno da bi se tuìocu omogu}ili isti
uslovi kao i meni u toku ovog postupka, jedino {to preostaje, da bi se makar
po{tovala jednakost strana u postupku, to je da se prihvati, odobri i registruje moj stru~ni tim koji }e mi pomagati dok pripremam odbranu za sve vreme dok se nalazim u pritvoru.
Ovaj fakti~ki nedostatak u pogledu priznatih prava optuènog mogu}e
je re{iti jedino registrovawem stru~nog tima koji bi mi pomagao u pripremi odbrane, pri ~emu bi se i formalno otklonila smetwa da nesmetano
ostvarujem kontakte i vodim razgovore sa ~lanovima tima, kojima bi u tom
slu~aju bio dostupan i poverqivi materijal krivi~nog predmeta.
2. Pravni aspekti
Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija broj 827, od 25. maja
905
1993. godine, usvojen je Statut i osnovan je Me|unarodni krivi~ni sud. Za

osnivawe Me|unarodnog suda, Savet bezbednosti je osnov prona{ao u glavi
VII Poveqe Ujediwenih nacija (u daqem tekstu: Poveqa). Sa usvajawem Poveqe Ujediwenih nacija, usvojen je i Statut Me|unarodnog suda pravde koji
~ini wen sastavni deo.
Osnivawem Me|unarodnog krivi~nog suda u okviru koga deluje i Tuìla{tvo, javno je proklamovano da je wegova svrha o~uvawe mira na teritoriji biv{e Jugoslavije i da je taj sud nepristrasan i nezavisan, te da ne podleè uticaju nijedne dràve ili vlade. U izve{taju generalnog sekretara Ujediwenih nacija od 3. maja 1993. godine u odeqku prava optuènog (paragraf
106) optuènom su zagarantovana prava koje sadrì Me|unarodni pakt o gra|anskim i politi~kim pravima. U ovom paragrafu izri~ito stoji da je op{tepriznato na~elo da Me|unarodni sud mora u potpunosti po{tovati me|unarodno prihva}ene standarde o pravima optuènih u svim fazama postupka. Po mi{qewu generalnog sekretara, ti me|unarodno prihva}eni standardi posebno su sadràni u ~lanu 17 Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima.
Odredbom ~lana 14(B) Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim
pravima izme|u ostalog je propisano da se optuènom garantuje: da raspolaè potrebnim vremenom i olak{icama za pripremawe svoje odbrane i op{ti
sa svojim braniocem koga on sam izabere. Odredbom ~lana 14(D) je predvi|eno: da prisustvuje raspravi i da se sam brani ili da ima branioca koga je
izabrao, a ~lanom 14 (E) je predvi|eno pravo optuènog: da saslu{a ili da
predloì da drugi saslu{aju svedoke koji terete optuènog i da izdejstvuje
dolazak i saslu{awe svedoka pod istim uslovima kao i svedoka optu`be.
U nizu postupaka koji su vo|eni pred Komitetom za qudska prava podvu~eno je da su qudska prava na najgrubqi na~in povre|ena uvek kada optuèni
ne moè da kontaktira sa braniocima ili savetnicima. Tako je Komitet za
qudska prava istakao da je povre|en ~lan 14. stav 3. B. Pakta o gra|anskim i
politi~kim pravima u slu~aju (Marrais protiv Madagaskara, 1983, Selected
Decisions, II str. 82) kada je jednom pravnom savetniku uhap{enog ju`noafri~kog dràvqanina Maraisa bilo zabraweno da kontaktira sa optuènim, a
drugom savetniku je to bilo dozvoqeno dva puta. Ograni~ewe ili zabrana
kontakta sa braniocem ili timom odbrane smatra se najgrubqim kr{ewem
osnovnih qudskih prava, a to se upravo prema meni ~ini na taj na~in {to Me|unarodni krivi~ni sud odbija registraciju stru~nog tima u sastavu koji sam
ja preloìo, a koji treba da mi pomaè u pripremi odbrane.
Imenovawem bilo kojeg, navodno, branioca bez moje saglasnosti, ili suprotno mojim èqama i interesima, Me|unarodni krivi~ni sud mi name}e
branioca {to, tako|e, predstavqa najgrubqe kr{ewe osnovnih qudskih prava. Branilac koga name}e bilo kakvo sudsko ve}e protiv voqe optuènog ne
moè da odgovori svojoj osnovnoj funkciji, a to je da {titi i zastupa interese optuènog, jer nije u mogu}nosti ni da kontaktira sa optuènim, po{to
906
optuèni i ne èli da ~uje za ime nametnutog branioca, a pogotovo ne èli

da ostvari ni kontakt sa tim navodno braniocem. Naime, Me|unarodni krivi~ni sud ne samo da nema prava, ovla{}ewa i sredstva, nego ni~im ne moè
ni da nametne ili uti~e na optuènog da mora odràvati kontakte sa na silu nametnutim navodno braniocem.
Zato se s pravom moè tvrditi da postupak izlazi iz svih okvira po{tovawa minimuma prava koja pripadaju svakom optuènom u pritvoru. To je grubo kr{ewe osnovnih qudskih prava optuènog koji je pritvoru, a ono se kr{i i nametawem branioca i onemu}avawem kontakta izme|u optuènog pritvorenika koji se brani sam sa wegovim stru~nim timom koji mu pomaè u
pripremi odbrane. U tom kontekstu treba tuma~iti odluke Komiteta za qudska prava koji je ograni~ewa i zabranu kontakta optuènom pritvoreniku sa
stru~nim timom, koji mu pomaè u pripremi odbrane utvrdio grubim kr{ewem osnovnih qudskih prava.
Da bi potkrepio ovo stanovi{te, podseti}u na jo{ jedan primer iz prakse Komiteta za qudska prava (Grant protiv Jamajke, 1994, GAOR, 49 Sess, Suppl.
40.), gde je Komitet istakao da se radi o povredi qudskih prava po{to je u pomenutom slu~aju povre|eno pravo na odbranu optuènog. Naime, radilo se o
slu~aju da je branilac imenovan po slu`benoj du`nosti propustio izvesne
procesne radwe i nije obavestio optuènog. Komitet je stao na stanovi{te
da je u tom slu~aju povre|en ~lan 14. stav 3.D. Pakta o gra|anskim i politi~kim pravima, po{to branilac nije kontaktirao sa optuènim. Kako ja ne èlim nikakav kontakt sa nametnutim braniocem, Me|unarodni krivi~ni sud
}e u slu~aju imenovawa istog prekr{iti Pakt o gra|anskim i politi~kim
pravima i time pogaziti odredbe svog Statuta koji propisuje pravo da se optuèni sam brani i da mu se olak{aju uslovi za odbranu u skladu sa vaè}im
me|unarodnim regulativama.
Ma koliko da je izvorni Pravilnik o postupku i dokazima Me|unarodnog krivi~nog suda regulisao krivi~ni postupak, to je moglo da se uradi samo u skladu sa svim pravnim instrumentima za{tite qudskih sloboda i prava. U uvodnom delu Op{te deklaracije o pravima ~oveka je navedeno: Po{to
je priznavawe uro|enog dostojanstva i jednakih prava i neotu|ivih prava
svih ~lanova qudske porodice temeq slobode, pravde i mira u svetu; po{to
je nepriznavawe i prezirawe prava ~oveka vodilo varvarskim postupcima,
koji su vre|ali savest ~ove~anstva i po{to je stvarawe sveta u kojem }e qudska bi}a uìvati slobodu govora i verovawa i biti slobodna od straha i nesta{ice progla{ena kao najvi{a te`wa svakog ~oveka; po{to je bitno da
prava ~oveka budu za{ti}ena pravnim sistemom kako ~ovek ne bi bio primoran da kao krajwem izlazu pribegne pobuni protiv tiranije i ugwetavawa;
po{to su narodi Ujediwenih nacija u Poveqi ponovo proglasili svoju veru
u osnovna prava ~oveka, u dostojanstvo i vrednosti ~ovekove li~nosti i ravnopravnosti mu{karaca i èna i po{to su odlu~ili da podsti~u dru{tveni
napredak i poboq{avaju ìvotni standard u ve}oj slobodi; po{to su se dr907
àve ~lanice obavezale da u saradwi s Ujediwenim nacijama obezbede op{te

po{tovawe i primenu ~ovekovih prava i osnovnih sloboda; po{to je op{te
shvatawe ovih prava i sloboda od najve}e va`nosti za puno ostvarivawe ove
obaveze, Generalna skup{tina progla{ava ovu Op{tu deklaraciju o pravima ~oveka kao op{ti ideal koji treba da postignu svi narodi i sve nacije da
bi svaki pojedinac i svaki organ dru{tva, imaju}i ovu Deklaraciju stalno na
umu, teìli da u~ewem i vaspitawem doprinesu po{tovawu ovih prava i sloboda i da bi se postepenim nacionalnim i me|unarodnim merama obezbedilo
wihovo op{te i stvarno priznawe i primena, kako me|u narodima samih dràva ~lanica, tako i me|u narodima onih teritorija koje su pod wihovom
upravom.
Univerzalna deklaracija o qudskim pravima iz 1948. godine i dva me|unarodna pakta o qudskim pravima iz 1966. godine: Me|unarodni pakt o gra|anskim i politi~kim pravima i Me|unarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima mogu se barem normativno prepoznati na vi{e na~ina u Statutu i Pravilniku. Kao osnovno, za optuènog vaì pretpostavka
nevinosti, teret dokazivawa je na Tuìla{tvu, a krivica se mora dokazati
izvan svake razumne sumwe. Garantuje se jednakost strana: optu`ba i odbrana
se nalaze u jednakom procesnom poloàju. Pravo na odbranu je neprikosnoveno, ukqu~uju}i i pravo na pravnog zastupnika o tro{ku Me|unarodnog krivi~nog suda ukoliko okrivqeni sam ne moè snositi tro{kove odbrane. Kao
osnovno na~elo savremenog kaznenog postupka, pravo na fer i nepristrasno
su|ewe je predvi|eno u Univerzalnoj deklaraciji (~l. 10), Me|unarodnom
paktu (~l.14) i EKP^ (~l.6), prema kojoj pretpostavka za pravi~no (fer) su|ewe pred nezavisnim sudom je i pravo okrivqenog da bez odlagawa bude informisan o prirodi i razlozima optuìvawa, da raspolaè sa dovoqno vremena za pripremu odbrane uz pomo} branioca, pravo na podjednako uvaàvawe iskaza svedoka i optu`nice i odbrane, kao i obezbe|ivawe tuma~ewa ako
okrivqeni ne razume jezik na kojem se vodi postupak. U neposrednoj vezi sa
pravom odbrane su i druga prava koja garantuju ravnopravni poloàj okrivqenog u postupku, kao {to je pravo na javnost, koje je u funkciji kontrole
javnosti nad vr{ewem sudske funkcije, a precizno su regulisani i izuzeci od
prava na javno su|ewe. Ovim dokumentima su garantovana i druga prava: na
li~nu odbranu, na odbranu }utawem, na ispitivawe svedoka i izvo|ewe drugih dokaza itd.
Odredbe Pakta o gra|anskim i politi~kim pravima, koje garantuju pravo optuènog na odbranu su gotovo u identi~nim formulacijama ugra|ene u
Statut, posebno u ~lanu 21, kao prava optuènog. Pored jednakosti, prava na
pravi~nu i javnu raspravu, prezumpcije nevinosti, optuènom se u punoj ravnopravnosti garantuje minimum prava iz ~lana 21 (4) Statuta koja su za ovaj
zahtev zna~ajna: a) da na jeziku koji razume bude detaqno i blagovremeno obave{ten o prirodi i razlozima optu`bi protiv wega; b) da mu se pruì odgovaraju}e vreme i mogu}nosti za pripremu odbrane te da moè da kontaktira
908
sa braniocem po sopstvenom izboru; c) da mu se sudi bez nepotrebnog odugovla~ewa; d) da se sudski postupak vodi u wegovom prisustvu, da se brani sam
ili uz pomo} pravnog zastupnika po sopstvenom izboru; da o ovom pravu bude
obave{ten ukoliko nema pravnog zastupnika; da mu se pravni zastupnik dodeli svaki put kada to nalaù interesi pravde, s tim da nije duàn da snosi tro{kove odbrane ako nema dovoqno sredstava; e) da ispita ili traì da se ispituju svedoci koji ga terete, kao i to da se dovedu i svedoci odbrane i ispitaju pod istim uslovima kao i svedoci koji ga terete; f) da ima besplatne
usluge prevodioca ako ne razume ili ne govori jezik koji se koristi na Me|unarodnom sudu; g) da ne bude primoran da svedo~i protiv samog sebe ili da
prizna krivicu.
Pravilnim tuma~ewem odredbe ~lana 21 Statuta dolazi se do zakqu~ka
da se optuènom ne moè uskratiti mogu}nost da sam, neposredno u~estvuje u
sudskom postupku, a u tom slu~aju registrovawe odre|enog broja istraìteqa koji }e delovati kao stru~ni tim u pripremi odbrane moè biti dragocen, jer }e postupaju}i po mojim nalozima doprineti kvalitetnijoj odbrani.
Podse}am da sam i ranije upozoravao da ovaj sud ne sme da gazi Me|unarodni
pakt o gra|anskim i politi~kim pravima, jer to nije ~inio ni sud u hitlerovskom nema~kom reìmu. Iako je sam Adolf Hitler bio li~no zainteresovan
da se la`no okrivqeni Georgi Dimitrov osudi za paqevinu Rajhstaga, koju su
nacisti podmetnuli, Dimitrov je imao mogu}nost da se brani i briqantno
odbrani pred nacisti~kim sudom. Smatram da ciq Me|unarodnog krivi~nog
suda nije da u pravnoj istoriji ostane zapam}en kao mnogo gori od hitlerovih
nacisti~kih sudova.
Pravo optuènog da se sam brani je apsolutno i kao takvo ga treba tuma~iti. Izraz interes pravde sadrì dva osnovna, primarna elementa. Prvi
je individualno pravo optuènog kao ravnopravnog ~lana dru{tvene zajednice na pravilno su|ewe. U procesnu ovoga tipa to podrazumeva pravo da se
optuèni sam brani i adekvatno parira Tuìla{tvu, a uz to da uìva tretman na principu prezumpcije nevinosti sve dok se krivica ne dokaè i pravosna`nom presudom ne utvrdi. Drugi element je kolektivno pravo dru{tva
da se za{titi od kriminalnog pona{awa kao najteè vrste socijalne destruktivnosti tako {to }e na pravno regulisan na~in goniti izvr{ioce
krivi~nog dela i primereno ih kazniti. Nametawe branioca u pripravnosti
ne predstavqa na~in da se o~uvaju moja prava kao optuènog i istovremeno
zadovoqavawe interesa pravde, ve} predstavqa metod da se ometa moja odbrana i da se ona u krajwem ishodu onemogu}i. Moje pravo da se sam branim bitno je ugroèno samom ~iwenicom tro{ewa vremena i energije u suprotstavqawu namerama da mi se protiv moje voqe nametne branilac. Branilac u
pripravnosti koji se nametne optuènom ne moè delovati u interesu optuènog. Imaju}i u vidu da je 23. jula 2004. godine Pretresno ve}e II donelo odbijaju}u odluku po mom zahtevu za privremeno pu{tawe na slobodu u kojoj se
pod C (10) Diskusija navodi da je Pretresno ve}e svesno ~iwenice da optuè909
ni sam sebe zastupa na su|ewu, te da Me|unarodni sud smatra da se pravo optuènog na odgovaraju}e vreme i uslove za pripremu odbrane moè zajam~iti i na druge na~ine, a ne iskqu~ivim privremenim pu{tawem na slobodu i
da u ovom slu~aju nije dokazano da se pravo optuènog na pripremu odbrane
ne moè efikasno ostvariti dok je u pritvoru. O podnetom zahtevu za privremeno pu{tawe na slobodu Tuìla{tvo je dana 7. jula 2004. godine dalo odgovor kojim je zatraìlo odlagawe izdavawa naloga Pretresnog ve}a kojim
se odobrava pu{tawe na slobodu, s predlogom da se zahtev odbije. Razloge za
ovaj svoj predlog Tuìla{tvo je obrazloìlo u ta~ki 36, gde je, izme|u ostalog, navelo da su ograni~ewa prava na komunikaciju ukinuta, tako da ubudu}e
ne moè biti re~i o nemogu}nosti optuènog da komunicira sa svojim savetnicima. Tuìla{tvo daqe navodi da sam na raspolagawu imao i dvadesetak
istraìteqa, te da se mese~no sastavqa i podnosi optuènom po tri podneska u vidu razli~itih zahteva utemeqenih na Statutu i Pravilniku i da ~iwenica {to sam u pritvoru sama po sebi ne spre~ava optuènog da priprema
odbranu. Moram da priznam da je Tuìla{tvo dobro informisano, navodi su
ta~ni. Ja sam oformio stru~ni tim koji mi pomaè u pripremi odbrane pre
mog dobrovoqnog dolaska i pojavqivawa pred sudom. Tim odbrane sa~iwavaju lica od mog posebnog poverewa, koja iskqu~ivo rade po mom nalogu i koja
su razli~itih profesija, ali me|u wima najvi{e ima istaknutih pravnih
stru~waka. Pretresno ve}e II i Tuìla{tvo pravilno zakqu~uju da postoji
tim koji mi pomaè u pripremi odbrane, da su do sada prihva}eni svi podnesci koje je ovaj stru~ni tim uradio, o zahtevima se odlu~ivalo i ne postoje
opravdani razlozi da se tim i formalno ne registruje kod Sekretarijata.
Me|utim, namera Tuìla{tva je da se ometa sprovo|ewe pravde u predmetu koji se vodi protiv mene, jer je do sada u svojim podnescima, stavovima i
radwama dokazalo neprimerenu istrajnost da se onemogu}i moje pojavqivawe
u sudnici. Tuìla{tvo bi èlelo nametnuti branioca po sopstvenom izboru, kako bi se meni onemogu}ilo kori{}ewe elementarnih prava na sopstvenu odbranu i u tom kontekstu smi{qen je sistem dezavuisawa svakog ko bi se
pojavio kao moj i po mom izboru odre|en pravni savetnik. Tuìla{tvo nije
imalo ovla{}ewa niti je kompetentno da podnosi zahtev da se izda nalog o
imenovawu branioca, posebno zbog ~iwenice da bi uloga branioca bila u
pruàwu pomo}i oko vo|ewa odbrane, a ne da mi u tome odmaè, oteàva ili
onemogu}ava odbranu. U Statutu i Pravilniku nigde nije navedeno da se optuènom moè nametnuti branilac, ~ak i kad bi interesi pravde zaista tako nalagali. [iroko formulisan pojam interes pravde u konkretnom slu~aju se zloupotrebqava. Jasno mi je da se iz nepredvi|enih razloga moè pojaviti potreba da se za{tite interesi optuènog i obezbedi pravi~an i ekspeditivan postupak, ali se u mom slu~aju takve nepredvi|ene okolnosti ne}e
pojaviti. Do sada sam garantovao da sa moje strane nepredvi|enih okolnosti
ne}e biti ako odustanete od ometawa odbrane. Ni~im se ne}e naru{iti moja
sposobnost da donosim promi{qene odluke u vezi sa zastupawem. Prema Me910
|unarodnom krivi~nom sudu }u nastaviti da budem kriti~an, bespo{tedno }u

koristiti sve raspoloìve pravne argumente, ali bez ometawa su|ewa. Svojim postupcima mogu samo da doprinesem ekspeditivnosti u radu suda, tako da
vi sa svoje strane ne smete dozvoliti Tuìla{tvu i sekretaru suda da usporavaju moju pripremu odbrane. Uskra}uje mi se i oteàva pravo da se branim
sam uz stru~nu pomo} tima po mom izboru. Odbrana bez mog aktivnog i direktnog u~e{}a ne}e biti nikakva odbrana, jer ja apsolutno zabrawujem da
bilo ko pred ovim sudom nastupa ili govori u moje ime, da preduzima bilo kakve radwe umesto mene, ili da sudu podnosi àlbe i predloge. Pravo na samozastupawe ne iskqu~uje pravo optuènog na tim koji }e mu pomagati u odbrani, zbog ~ega sam sekretaru suda dostavio 23. jula 2004. godine podnesak broj
39 sa specifikacijom aktivnosti, kojim sam zatraìo odgovaraju}a sredstva
za pripremu odbrane u iznosu od 200.000 USD za 2003. godinu, {to je u skladu
sa teìnom i sloèno{}u mog slu~aja. Napomenuo sam da su mi sredstva neophodna, jer ne raspolaèm novcem koji bi mogao upotrebiti u svrhu pripreme odbrane. Svi ~lanovi tima odbrane upoznati su sa Statutom i Pravilnikom, {to su do sada i dokazali pripremaju}i ve}i broj podnesaka saglasnih sa
konceptom moje odbrane.
3. Traèno pravno sredstvo
Da Pretresno ve}e II izda nalog sekretaru Me|unarodnog krivi~nog suda da izvr{i upis Tomislava Nikoli}a, Maje Gojkovi}, Slavka Jerkovi}a,
Gordane Pop-Lazi}, Aleksandra Vu~i}a, Dragana Todorovi}a, Zorana Krasi}a, Vjerice Radeta, Zlate Radovanovi}, Elene Boì}-Talijan, Ogwena Mihajlovi}a, Marine Ragu{, Vesne Mari}, Nikole [e{eqa, Momira Markovi}a, Jadranka Vukovi}a, Igora Mirovi}a, Qiqane Mihajlovi}, Marine Toman, Branka Nadoveze, Brankice Terzi} i Nemawe [arovi}a u Registar Sekretarijata, kao ~lanove stru~nog tima odbrane koji pomaù u pripremi odbrane optuènom prof. dr Vojislavu [e{equ koji se sam brani pred Me|unarodnim krivi~nim sudom u Hagu.
Tomislav Nikoli}
Maja Gojkovi}
Slavko Jerkovi}
Gordana Pop-Lazi}
Aleksandar Vu~i}
Dragan Todorovi}
Zoran Krasi}
Vjerica Radeta
Zlata Radovanovi}
Elena Boì}-Talijan
911
Ogwen Mihajlovi}
Marina Ragu{
Vesna Mari}
Nikola [e{eq
Momir Markovi}
Jadranko Vukovi}
Igor Mirovi}
Qiqana Mihajlovi}
Marina Toman
Branko Nadoveza
Brankica Terzi}
Nemawa [arovi}
Me|unarodni krivi~ni sud za buv{u Jugoslaviju
PRETRESNOM VE]U II
Sudije : sudija , Carmel A. Agius, predsedavaju}i sudija Jean-Claude
TU@ILAC
protiv
ZAHTEV OPTU@ENOG
DA SE ZATRA@I SAVETODAVNO MI[QEWE
ME\UNARODNOG SUDA PRAVDE O LEGALNOSTI
USTANOVQEWA ME\UNARODNOG KRIVI^NOG SUDA
ZA BIV[U JUGOSLAVIJU
Optuèni prof. dr Vojislav [e{eq zahteva da Pretresno ve}e II Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju u skladu sa ~l. 65 Statuta
Me|unarodnog suda pravde i ~l. 102 Pravilnika suda zatraì:
Savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde o legalnosti
ustanovqewa Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju.
Specifi~nost na~ina osnivawa, forma i ustrojstvo Me|unarodnog kri912
vi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju (u nastavku Tribunal), daju nam za

pravo da ovu me|unarodnu instituciju posmatramo kao ne{to novo u pravnom
iskustvu. Ona ni u kom slu~aju ne predstavqa prostu kopiju starijeg, nirnber{kog modela, ve} model sui generis, kome nema presedana u istoriji me|unarodnih odnosa i u sistemu me|unarodne krivi~nopravne za{tite.
Pokazalo se, me|utim, mnogo puta u istoriji me|unarodnih odnosa, da sve
{to nosi inovacijsku etiketu ne mora da ozna~ava i kvalitet odnosno progresivni napredak. Iskustvo iz pro{losti nas u~i i upozorava da nekada takvi presedani, boqe re}i revolucionarni izleti u delikatne oblasti dru{tvenog ìvota me|unarodne zajednice (a oblast me|unarodnog krivi~nog
prava i me|unarodnog sudstva to uistinu jeste) dovode do, svesno ili nesvesno izazvanih, pravnopoliti~kih turbulencija i retrogradnih efekata po
ukupni razvoj me|unarodnog prava i odnosa me|u dràvama. O tim stranputicama organizovane me|unarodne zajednice iz pro{losti napisani su tomovi
kwiga i nije nam ciq da ih {ire elaboriramo. @elimo samo da skrenemo intelektualnu pozornost pravni~koj i {iroj stru~noj i nadasve politi~koj javnosti, na brojne razloge koji Ha{kom tribunalu, blago je re}i osporavaju,
oreol pravne avangardnosti i dovode u sumwu uvaàvawe velikih civilizacijskih tekovina pravne doktrine i prakse od strane wegovih istinskih
idejnih konstruktora. Od trenutka osnivawa, Me|unarodni krivi~ni sud
za biv{u Jugoslaviju po~eo je da vr{i ulogu politi~ke a ne pravne institucije i postao mehanizam pritiska, pre svega na srpski narod. Od oko sedamdeset qudi koji se trenutno nalaze u pritvorskoj jedinici u [eveningenu, 80
odsto je Srba, ~ime se prejudicira krivica jednog naroda za gra|anski rat na
teritoriji biv{e Jugoslavije. Usled lo{eg tretmana, u zatvoru, ili po izlasku iz wega umrla su trojica Srba, a jedan je pod nerazja{wenim okolnostima na|en obe{en u svojoj }eliji. Prilikom hap{ewa od strane SFOR-a u
BiH ubijeno je sedmoro Srba, a nekoliko je ostalo sa trajnim invaliditetom,
{to govori dovoqno o namerama i pravim ciqevima Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju. Nijedan pripadnik druge nacionalnosti do sada nije izgubio ìvot osim pripadnika srpske nacionalnosti.
Dok se na listi optuènih nalaze svi funkcioneri i lideri Republike
Srbije, SR Jugoslavije i Republike Srpske, i to i iz vojnog i politi~kog vrha, ostali narodi sa podru~ja biv{e Jugoslavije su zastupqeni sa li~nostima nièg politi~kog i vojnog ranga.
Ovaj sud ima jo{ mnogo nepravilnosti i mawkavosti, po~ev od takozvanih tajnih optu`nica, do prevelikih ovla{}ewa tuìoca pa do ~iwenice da
se u istom sudu odvija i osnovni postupak i postupak po àlbama, {to nije zabeleèno u praksi modernog sudstva nigde u svetu. Uz to, Tuìla{tvo ovog
suda je odbilo zahtev za podizawe optu`nice protiv lidera i vojnika zemaqa ~lanica NATO, uz obrazloèwe da oni nisu po~inili nikakve zlo~ine,
{to je apsolutno neistina, jer je u toku agresije na SRJ ubijeno i raweno 2.500
civila, uni{tena infrastruktura zemqe, a sa Kosova i Metohije proterano
913
280.000 Srba, {to su o~igledni akti genocida.
Tuìla{tvo tako|e odbija da podigne optu`nice protiv lidera U^K

(Oslobodila~ke vojske Kosova) uz obrazloèwe da nema dovoqno dokaza iako III i IV tom Bele kwige Ministarstva za inostrane poslove Jugoslavije
pruàju vi{e nego dovoqno argumenata za otvarawe krivi~nog postupka.
Uz to, u Me|unarodnom krivi~nom sudu ~esto je prisutna praksa nametawa branioca po slu`benoj du`nosti, spre~avawe komunikacije branilaca i
klijenata, zabrana korespondencije i kontakata optuènih ~ak i sa najuòm
porodicom, ukqu~uju}i i maloletnu decu, ~ime se kr{e sve relevantne konvencije o qudskim pravima.
Da bismo dokazali ovu na{u tvrdwu i opravdali inicijativu za pokretawe postupka davawa savetodavnog mi{qewa o legalnosti Ha{kog tribunala
od strane Me|unarodnog suda pravde, u najkra}im crtama }emo izloìti najzna~ajnije pravne, ali i argumentovane politi~ke primedbe na legalnost na~ina osnivawa Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju.
A. Politi~ka platforma formirawa suda
Mnogi su naivno poverovali da }e posle sloma isto~nog bloka nastupiti gotovo idili~ni odnosi u me|unarodnoj zajednici, u najmawu ruku da }e zavladati ve~iti mir. Me|utim, kao {to to obi~no biva kada su u pitawu èqe malih, obi~nih qudi, vreme i doga|aji demantovali su takva nerealna idealisti~ka predvi|awa.
Revizija dru{tveno-ekonomskih i ideolo{kih vrednosti blokovskog
sveta i wegova transformacija u unipolarni me|unarodni poredak dovela je
do velikih poreme}aja u konstelaciji snaga glavnih ~inilaca svetske politike. Tendencija efektuirawa pobede, kroz preuzimawe uloge vrhovnog arbitra u me|unarodnim odnosima, od strane Sjediwenih Ameri~kih Dràva,
sna`no se odrazila na kqu~ne globalne doga|aje u posthladnoratovskom periodu razvoja me|unarodne zajednice. Naru{ena petodecenijska globalna
ravnoteà izbacila je u orbitu nove-stare sadràje teorija o ostvarivawu
univerzalne mo}i, zaodenute u mawe-vi{e sli~ne floskule o novom svetskom poretku mira i tolerancije. U tom javno proklamovanom konceptu svojevrsne panamerikanizacije predvi|eno neko zna~ajno mesto za male dràve
i nacije, pogotovo one neposlu{ne i istrajne na o~uvawu sopstvenog kulturnog i nacionalnog identiteta.
[irewe teritorije i sfere uticaja SAD u postmodernom svetu rezultat
je svesne strategije, koju su proklamovali jo{ o~eviosniva~i anticipiraju}i u novooslobo|enim kolonijamadràvama embrion jednog velikog carstva. To carstvo slobode {irilo se, i jo{ uvek se {iri, kako silom tako
i na osnovu shvatawa da ameri~ki ciq predstavqa ciq celog ~ove~anstva.
U ostvarivawu tog ciqa koriste se sva sredstva, od onih sofisticiranih,
tehno-medijskih, elektronskih, parapsiholo{ko-propagandnih, pa do sredstava koja, grubo i transparentno, demonstriraju imperijalne aspiracije.
Svest o globalnoj misiji ja~a ameri~ko shvatawe o nemo}i Evrope da primewuje logiku sile i da je previ{e otvorena prema logici razuma.
914
915
Novi militaristi~ki humanizam, promovisan na Balkanu, u stvari je

preobraèni oblik imperijalne politike SAD. Zavisno od spoqnopoliti~kih prioriteta jedine globalne sile, lokalni zlo~ini se pre}utkuju ili
medijski satanizuju na globalnom nivou. Medijske manipulacije su postale
bitnije od istorijske istine i me|unarodnopravnih procedura. SAD se pona{aju kao da je me|unarodno pravo ono {to {titi wihova oruàna sila. Takvo nesankcionisano pona{awe otvorilo je mogu}nost da SAD, po svojoj potrebi i meri svojih interesa, vr{e, na unilateralnoj osnovi, reviziju samog
koncepta UN baziranog na Poveqi.
Osnivawe Tribunala u Hagu jedan je od egzemplarnih putokaza koji vode
pravnopoliti~kom demontirawu zajedni~ke ku}e nacija na Ist Riveru. Savet
bezbednosti, transparentno ozna~en kao osniva~ Tribunala, samo je paravan (NATO agresija na Saveznu Republiku Jugoslaviju i invazija na Irak pokazuju da nekad ne koristi ni~emu) za davawe formalno-pravnog pokri}a instalirawu sredstva politi~kog pritiska u ciqu disciplinovawa nekooperativnih reìma. U slede}im tezama izloì}emo pravne nedostatke i primedbe kojima }emo osnaìti sumwu u legalnost Tribunala.
B. Pravnopoliti~ke primedbe i argumenti koji ih potkrepquju
Razmatraju}i, u svom Izve{taju od 3. maja 1993. godine problem pravnog
osnova formirawa Tribunala za biv{u Jugoslaviju, generalni sekretar UN
je utvrdio da bi taj sud trebalo da bude osnovan odlukom Saveta bezbednosti.
Obrazlaù}i ovaj svoj predlog, on je istakao da bi Savet bezbednosti, kao
prisilnu meru, formirao, shodno glavi VII Poveqe UN, pomo}ni organ u
okvirima pojmova ~l. 29 Poveqe, ali koji bi bio sudske prirode, te da taj organ ne bi bio podvrgnut uticaju vlasti i kontroli Saveta u pogledu vr{ewa
svoje sudske funkcije. Wegov prvenstveni zadatak, po stavu generalnog sekretara, bio bi primena me|unarodnog humanitarnog prava. Prihvataju}i
Izve{taj generalnog sekretara Savet bezbednosti je, Rezolucijom 827 od 25.
maja 1993. godine, ustanovio Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju, pozivaju}i se na svoje ovla{}ewe iz glave VII Poveqe, uz ocenu da uspostavqawe tog supsidijarnog organa UN ulazi u red mera koje treba da doprinesu ponovnom uspostavqawu mira i bezbednosti na prostorima nekada{we Jugoslavije. Istom rezolucijom usvojen je i Statut Tribunala.
Savet bezbednosti nije imao nadle`nost ni po kojem od navedenih osnova, da obrazuje bilo koji sudski, pa ni organ krivi~ne nadle`nosti. Kao {to
se i wegovi osniva~i pozivaju na odredbe Poveqe UN, nalaze}i u wihovoj sadrìni pravno utemeqewe svoje odluke, i na{a je intencija da kroz analiti~ku elaboraciju tih pravila dokaèmo neosnovanost odluke o formirawu
Tribunala i prekora~ewe ovla{}ewa Saveta u datom slu~aju.
U Savetu bezbednosti postignutoj saglasnosti prilikom usvajawa Rezolucije 827-1993 nije prethodila jednoglasnost i saglasnost po pitawu pravnog osnova.
916
Glasaju}i za Rezoluciju 808, kojom je Me|unarodni tribunal osnovan, kao

i Rezoluciju 827, kojom je usvojena fizionomija i Statut Tribunala, kineski
predstavnik u Savetu bezbednosti je izrazio rezervu svoje zemqe na ovakvo
re{ewe pravnog osnova. Stav kineske delegacije je bio da Me|unarodni tribunal mora da bude osnovan zakqu~ewem jednog multilateralnog ugovora, te
da Statut Me|unarodnog tribunala, koji je upravo prihva}en... treba da bude efektivan samo posle pregovarawa o zakqu~ewu izme|u suverenih dràva, i ratifikovawem od strane wihovih nacionalnih zakonodavnih organa, u
skladu sa unutra{wim pravom. Kineska delegacija je konstatovala da Tribunal ustanovqen na sada{wi na~in, moè da bude jedan ad hok aran`man,
pogodan samo za specijalne okolnosti koje vladaju u biv{oj Jugoslaviji, ali
ne moè da predstavqa bilo kakav presedan za ubudu}e.
Stalna misija Meksika pri UN, u noti dostavqenoj generalnom sekretaru UN, 16. marta 1993. godine, iznela je stav o nepostojawu izri~ite odredbe
u Poveqi UN, na koju bi se moglo pozvati da daje Savetu bezbednosti ili Generalnoj skup{tini ovla{}ewe da osniva specijalni sud sa obavezuju}om jurisdikcijom.
Brazil je bio jo{ jasniji i rezolutniji u kritikama prilaza koji je predloèn za osnivawe Me|unarodnog tribunala. U dopisu upu}enom generalnom
sekretaru, 6. aprila 1993. godine, stalni predstavnik Brazila pri UN-u, zalaù}i se za zakqu~ewe vi{estranih ugovora, kao metodu osnivawa suda, istakao je, izme|u ostalog, da je u me|unarodnom sistemu, baziranom na postojawu pluralizma jednako suverenih dràva, prihvatawe i vr{ewe krivi~ne jurisprudencije bitan atribut nacionalne dràvnosti, te, kao rezultat toga,
ne moè se pretpostaviti da krivi~na jurisdikcija postoji potencijalno,
ili stvarno, na me|unarodnom planu. Potvr|uju}i negativan stav prema opciji osnivawa tribunala iskqu~ivo kroz odluku Saveta, u memorandumu koji je cirkulisao u dokumentu UN C255400, Brazil je upozorio da wegov pozitivan glas Rezoluciji 827-93 treba da bude shva}en kao politi~ki izraz osude zlo~ina ... a ne kao izraz op{te podr{ke pravnim formulama ugra|enim u
osnivawe ... Me|unarodnog tribunala.
Tribunal je osnovan na bazi {irokog tuma~ewa ovla{}ewa Saveta bezbednosti
iz
glave
V
I
I
Poveqe UN, uz potpuno ignorisawe voqe involviranih dràva.
U me|unarodnim odnosima ugovor predstavqa osnovni instrument oblikovawa me|unarodnog poretka. Na wemu po~ivaju sve me|unarodne institucije, pa i me|unarodno pravosu|e (Me|unarodni sud pravde, Stalni arbitra`ni sud). U slu~aju biv{e Jugoslavije, me|utim, u~iwen je istorijski preokret. Po prvi put jednostranim aktom, a ne ugovorom, stvara se jedna me|unarodna sudska institucija i predvi|a se wena obavezna a ne fakultativna nadle`nost. Ovim su prekr{ena neka od fundamentalnih na~ela me|unarodnog
917
pravnog poretka, i to: 1. na~elo suverene jednakosti dràva i 2. na~elo podele nadle`nosti izme|u izvr{nih i zakonodavnih organa.
Postupak Saveta bezbednosti predstavqa prekora~ewe i zloupotrebu
wegovih ovla{}ewa iz Poveqe UN.
Iako se u principu zalaèmo za ka`wavawe lica odgovornih za povrede me|unarodnog i humanitarnog prava na prostorima biv{e Jugoslavije,
Tribunal u Hagu, takav kakav jeste i na~in na koji je nastao, ne vidimo kao legalan put ostvarewa pravde. Rezolucija 827-1993 duboko je protivpravna i doneta u prekora~ewu nadle`nosti Saveta bezbednosti. Savet ima na osnovu
~l. 29 Poveqe neosporno pravo da ustanovqava pomo}ne organe koje smatra
potrebnim za obavqawe svojih zadataka. Ali, takvi organi, po samoj prirodi
nisu i ne mogu biti nezavisni, ne deluju autonomno, ve} strogo po uputstvima i u okviru poverenog mandata. Priroda Tribunala ni na koji na~in ne odgovara ulozi pomo}nog organa Saveta. S obzirom da je Savet bezbednosti
glavni izvr{no-politi~ki organ OUN-a, ~ija je nadle`nost precizno ograni~ena na oblast obezbe|ewa mira u svetu, on nema pravo da osniva sudove, niti se Tribunal koji je proiza{ao iz Rezolucije 827 moè tretirati kao sudska institucija u punom zna~ewu te re~i. Postavqa se hipoteti~ko ali i
prakti~no-pravno pitawe da li i kako pomo}ni sudski organ, kao {to je
Ha{ki tribunal, uop{te moè pomo}i Savetu u ostvarivawu wegovih zadataka, ako obezbe|ivawe ostvarivawa individualizacije krivi~ne odgovornosti nije u nadle`nosti samog Saveta. Ako je ta~no, a ne vidimo relevantan
pravni argument koji bi to osporio, da Tribunal niti moè niti vr{i funkcije Saveta bezbednosti, onda ne moè biti sporno da Savet nije imao mandat da osnuje to telo. Sve u skladu sa op{tepriznatim na~elom nemo plus iuris ad alium transfere poteste quam ipse habet.
Poveqa UN je strogo razdvojila politi~ke od pravosudnih funkcija i
detaqno utvrdila nadle`nost u sferi delovawa politi~kih, odnosno pravosudnih organa.
Prema ~l. 39 Poveqe Savet je ovla{}en da preduzima politi~ke, ekonomske ili vojne mere, koje su utvr|ene ~lanovima 41 i 42 Poveqe UN, ali ne
i zakonodavne i sudske. Taj poredak moè i mora biti mewan iskqu~ivo putem revizije Poveqe ili usvajawem amandmana, {to u konkretnom slu~aju nije u~iweno.
Savet bezbednosti donosi obavezuju}e odluke ali ne moè da donosi zakone
Nijedan organ OUN-a nema stvarna zakonodavna ovla{}ewa. On moè
samo da primewuje neka pravila me|unarodnog prava na konkretan slu~aj. Savet nije ovla{}en da osniva tela za stvarawe ili primenu prava, pa ni sudove, jer se ona mogu osnivati samo op{tim aktima. Savet bezbednosti je svoju
nepostoje}u zakonodavnu nadle`nost delegirao svom pomo}nom organu, Ha{kom tribunalu. Suprotno uveravawu generalnog sekretara da Tribunal ne}e stvarati, ve} da }e primewivati postoje}e me|unarodno humanitarno pra918
vo (~l. 29. Izve{taja), pomenuti sud je stekao mogu}nost, ~lanom 15 Statuta,

da u materiji krivi~no-procesnog prava sam sebi bude zakonodavac. Ovaj poduhvat je bez presedana na me|unarodnom planu, kao {to je bez premca u novijoj istoriji, daqa devolucija ove nadle`nosti, odnosno preno{ewe nepostoje}e zakonodavne nadle`nosti na tuìoca, kao stranku u sporu koja bi
trebalo da bude ravnopravna, a ne povla{}ena stranka, u svakom ozbiqnom
sudskom sporu i pred svakim ozbiqnim sudom.
Stvarawe pravosudnog organa u sklopu prinudnih mera izlazi iz okvira naj{ireg tuma~ewa teksta Poveqe, saglasno pravilima o tuma~ewu ugovora po Be~koj konvenciji od 1969. godine.
Bez obzira {to Poveqa u VII glavi ovla{}uje Savet da preduzima mere
za o~uvawe mira i bezbednosti, redaktori Poveqe iz 1945. godine nisu
striktno, a ni u naznaci, predvideli mogu}nost da se po osnovu wenih odredaba mogu osnivati me|unarodni sudovi. Prinudne mere o kojima je tu re~ mogu imati iskqu~ivo politi~ki, vojni, ekonomski ili diplomatski karakter,
dok obrazovawe me|unarodnog krivi~nog suda izlazi iz tog okvira i van je
usvojene strukture OUN. Ekstenzivnom tuma~ewu odredaba glave VII nije se
smelo pristupiti, jer to predstavqa instalirawe prakse pravnog voluntarizma, gde se to najmawe moè dopustiti. Radi se, naime, o veoma delikatnoj
oblasti me|unarodnog ìvota koja zahteva uspostavqawe restriktivnih i
preciznih kriterijuma kod tuma~ewa i primene propisa.
Argument da treba kazniti krivce ne moè biti dovoqan za pravnika,
kao iskqu~ivo pokri}e za pojavu Saveta bezbednosti u ulozi nadnacionalnog
zakonodavnog organa. To bi najvi{em politi~kom organu svetske zajednice
dalo za pravo da i u budu}nosti, sa istom ili sli~nom motivacijom i identi~nim tuma~ewem normativnog poretka, pripisuje sebi ovla{}ewa koja mu
po Poveqi ne pripadaju. Veliki autoritet Saveta koji on, zbog svojih ogromnih kompetencija i odgovornosti, ima u svetu, ne moè biti pokri}e za kr{ewe jednog od osnovnih pravnih postulata, koji korene vu~e jo{ iz Starog
Rima, da se iz zloupotrebe i prekora~ewa prava ne moè stvarati pravo.
Privremeni karakter i ograni~ena nadle`nost Tribunala duboko su
u koliziji sa dostignutim stepenom materijalnopravnog razvoja me|unarodnog krivi~nog prava i jedinstvom postignutim u okviru sistema UN u
oceni potrebe konstituisawa jednog stalnog suda me|unarodne krivi~ne
nadle`nosti.
Uz porast me|unarodne osetqivosti na me|unarodne delikte pojavquju
se odre|ene ta~ke interesa koje pribliàvaju stavove dràva o izvesnim
krivi~nopravnim pitawima. Pitawe osnivawa stalnog me|unarodnog krivi~nog suda u samom je centru tih interesovawa i napori za realizaciju tog
idejnog projekta konstantno su prisutni u teoriji i praksi me|unarodnih odnosa vi{e od jednog veka. U tom periodu stvoreni su solidni materijalnopravni temeqi za krivi~nosudsku nadogradwu sistema me|unarodne za{tite.
Me|utim, na putu wegovog idejnog razvoja i prakti~nog ostvarewa bilo je ve919
likih pravnopoliti~kih prepreka. Stagnacija u razvoju institucionalnih i

materijalnih okvira me|unarodnog krivi~nopravnog progona najduè je trajala i vremenski se poklapala sa trajawem tzv. hladnog rata u odnosima antagonisti~ki suprotstavqenih vojno-politi~kih saveza, NATO-a i Var{avskog ugovora.
Usvajawem definicije agresije 1974. godine stvorili su se normativni
uslovi da Komisija UN za me|unarodno pravo nastavi prekinuti rad na izradi Nacrta Kodeksa zlo~ina protiv mira i bezbednosti ~ove~anstva, odnosno
na sagledavawu mogu}nosti osnivawa stalnog me|unarodnog krivi~nog suda.
S druge strane, slom blokovskog sveta po~etkom devedesetih, i kraj hladnog
rata, otvorili su realnu dru{tvenu perspektivu izgradwi jednog solidnog
sistema krivi~nopravne za{tite, koji bi po~ivao na stalnom me|unarodnom
sudu krivi~ne nadle`nosti. U novonastaloj situaciji bilo je za o~ekivati da
nosioci nekada{wih suprotnosti u svetu postignu saglasnost u pogledu jedinstvenog stava koji bi rezultirao kona~nim ostvarewem tog epohalnog
projekta. Komisija za me|unarodno pravo je jo{ 1982. godine imenovala specijalnog izvestioca za tu problematiku D. Tijama, na bazi ~ijih devet izve{taja 1991. godine, ona prihvata Nacrt Kodeksa i preko Generalne skup{tine UN prosle|uje ga ~lanicama na primedbe i sugestije. U decembru 1991. godine Generalna skup{tina je zatraìla od Komisije da se nezavisno od Nacrta Kodeksa pozabavi pitawem osnivawa me|unarodnog krivi~nog suda. Komisija je oformila specijalnu radnu grupu za prou~avawe relevantne problematike. Na bazi wenog izve{taja donetog 1993. godine izra|en je nacrt
Statuta Me|unarodnog krivi~nog suda u kojem je predvi|eno da sud bude osnovan vi{estranim ugovorom a da se wegova nadle`nost odnosi na me|unarodne delikte odre|ene u pojedinim vaè}im me|unarodnim ugovorima, ukqu~uju}i tu i budu}i Kodeks zlo~ina protiv mira i bezbednosti ~ove~anstva. Ne
treba ponavqati da je sud predvi|en kao sud stalnog karaktera i univerzalne nadle`nosti.
Suprotno rezultatima vi{edecenijskog rada institucija OUN i specijalizovanih pravni~kih asocijacija na formirawu stalnog me|unarodnog suda krivi~ne nadle`nosti, izvesni krugovi u me|unarodnoj zajednici izdejstvovali su politi~ku podr{ku za formirawe jednog ad hok sudskog tela za
prostor biv{e Jugoslavije. Takav sled doga|aja anahron je i retrogradan u odnosu na raspoloèwe ve}ine ~lanica UN-a i dostignuti stepen doktrinarnog jedinstva oko najbitnijih pitawa konstituisawa me|unarodnog krivi~nog suda. Sve institucije i pojedinci iz oblasti me|unarodnog prava sloìle su se da je samo stalnost suda i wegova univerzalna nadle`nost garancija
objektivnog i nezavisnog delovawa u interesu ~ove~anstva. Ipak se na jedan,
dosada{woj teoriji nepoznat na~in, dolazi do konstituisawa suda ograni~ene nadle`nosti i privremenog ad hok karaktera. Uveravawa da su razlozi
hitnosti opredelili ovako specifi~an put osnivawa Tribunala, ne mogu biti od nekog zna~aja ako se podvedu pod lupu brojnih sukoba i povreda ratnog
920
i humanitarnog prava, koja su u pro{losti, a i danas, ostala sudski neprocesuirana. Odbojan stav stalnih ~lanica Saveta bezbednosti prema Statutu
Stalnog me|unarodnog krivi~nog suda (tzv. Rimski statut 1998. god.) odnosno
mogu}nosti stavqawa pod nadle`nost tog suda pripadnika wihovih oruànih formacija, govori u prilog teze o neprincipijelnosti i neuvaàvawu
univerzalnih interesa, koji se opet na sva usta brane i name}u na uèm
prostoru, kakav je Balkan.
Stoga, smatramo da pravni osnov konstituisawa Tribunala ne moè zadobiti afirmativni kvalifikativ, u smislu pravnih vrednosnih kriterijuma. U osnovi nastanka ovog suda, {to je i praksa selektivnog pristupa pravdi i kr{ewu osnovnih qudskih prava i potvrdila, primarno mesto zauzimaju razlozi politi~ke celishodnosti usmerene na nametawa grube politi~ke
voqe najmo}nijih ~lanica me|unarodne zajednice, a ne realna pravna utemeqenost u Poveqi UN.
Imaju}i u vidu pravne argumente koje smo izneli, smatramo da ima dovoqno osnova da se potraì savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde o legalnosti ustanovqewa Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju, te predlaèmo da Pretresno ve}e II u skladu sa ~l. 65 Statuta Me|unarodnog suda pravde i ~l. 102 Pravilnika Me|unarodnog suda pravde zatraì preko Saveta bezbednosti ili Generalne skup{tine:
Savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde o legalnosti osnivawa Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju na osnovu Rezolucija
Saveta bezbednosti UN br. 827 i 808, imaju}i u vidu nabrojane pravne argumente.
Tomislav Nikoli}
Maja Gojkovi}
Slavko Jerkovi}
Gordana Pop-Lazi}
Aleksandar Vu~i}
Dragan Todorovi}
Zoran Krasi}
Vjerica Radeta
Zlata Radovanovi}
Elena Boì}-Talijan
Ogwen Mihajlovi}
Marina Ragu{
Vesna Mari}
Nikola [e{eq
Momir Markovi}
Jadranko Vukovi}
921
Igor Mirovi}
Qiqana Mihajlovi}
Marina Toman
Branko Nadoveza
Brankica Terzi}
Nemawa [arovi}
Re{avaju: sudija Carmel A. Agius, predsedavaju}i sudija Kevin Parker,
sudija Jean-Claude Antonetti
Datum: 22. oktobar 2004.
TU@ILAC
protiv
VOJISLAVA [E[EQA
ZAHTEV TU@ILA[TVA ZA DOPU[TEWE DA IZMENI
OPTU@NICU UZ POVERQIVI I EX PARTE
PROPRATNI MATERIJAL
Branilac u pripravnosti: Tjarda van der Spoel
1. Na osnovu pravila 50 Pravilnika o postupku i dokazima i Odluke po
podnesku Vojislava [e{eqa kojim se osporavaju nadle`nost i forma Optu`nice koju je donelo Pretresno ve}e (u daqem tekstu: Odluka), Tuìla{tvo
od Pretresnog ve}a traì dopu{tewe za izmenu Optu`nice.
I. Izmene u skladu s Odlukom Pretresnog ve}a
2. U Odluci donetoj 26. maja 2004. godine, Pretresno ve}e je naloìlo Tuìla{tvu da ukloni nejasno}e iz paragrafa 11 Optu`nice po pitawu zna~ewa pojma po~initi.1
3. U Izmewenoj optu`nici Tuìla{tvo je pojasnilo zna~ewe termina
po~initi tako {to je dodalo slede}i tekst u paragrafu 5, gde je termin po~initi prvi put upotrebqen u kontekstu individualne krivi~ne odgovornosti optuènog:
Navodi o fizi~kom ~iwewu su izneti samo po pitawu optu`bi za progon (ta~ka 1) vr{en putem direktnog i javnog etni~kog omalovaàvawa (paragrafi 15 i 17(k)), a u vezi s govorima optuènog u Vukovaru, Malom Zvor922
niku i Hrtkovcima, putem deportacije i prisilnog preme{tawa (paragrafi

15 i 17(i)), a u vezi s govorom optuènog u Hrtkovcima, te po pitawu optu`bi
za deportaciju i ne~ove~ne postupke (prisilno preme{tawe (ta~ke 10-11, paragrafi 31-34), a u vezi sa govorom optuènog u Hrtkovcima.
4. Tuìla{tvo tvrdi da je optuèni fizi~ki po~inio krivi~no delo
progona, kori{}ewem protivzakonitog govora mr`we.
5. Pored toga, da bi tekst bio jasniji, Tuìla{tvo je naglasilo re~ sve
u drugoj re~enici paragrafa 5. Tuìla{tvo je u pretposledwoj re~enici paragrafa 5 tako|e dodalo izraz u svojstvu sapo~inioca. Naposletku, Tuìla{tvo je u posledwoj re~enici paragrafa 11 ispred re~i po~inio dodalo
re~ fizi~ki. Te izmene bi trebalo da pojasne upotrebu re~i po~initi, u
skladu s nalogom Pretresnog ve}a.
II. Izmene na~iwene iz drugih razloga
6. Radi doslednosti s novim tekstom paragrafa 5 u vezi s re~ju po~initi, Tuìla{tvo je odeqku nazvanom Ta~ka 1, progoni dodalo novi paragraf 17(k):
Direktno i javno omalovaàvawe hrvatskog, muslimanskog i drugog nesrpskog stanovni{tva u Vukovaru, Zvorniku i Hrtkovcima putem govora mr`we, a na osnovu wihove nacionalne pripadnosti.
7. Ove dopune u vezi s izvr{ewem progona putem govora mr`we zasnovane su na sudskoj praksi MKSR-a. U decembru 2003. jedno pretresno ve}e
MKSR-a zakqu~ilo je slede}e:
... govor mr`we uperen protiv nekog stanovni{tva zbog wegove etni~ke pripadnosti ili druge diskriminatorne pobude ... predstavqa progon ...
(...) Govor mr`we jeste diskriminatorni vid agresije koji uni{tava dostojanstvo pripadnika grupe protiv koje je usmeren. Wime se stvara ose}aj niè
vrednosti ne samo me|u pripadnicima grupe, ve} i me|u onima koji ih smatraju bi}ima niè vrste, te tako s wima i postupaju. Omalovaàvawe osoba
na temequ wihovog etni~kog identiteta ili druge vrste pripadnosti samo po
sebi, kao i zbog svojih posledica, moè biti uzrok nenadoknadive {tete.2
8. Shodno tome, Tuìla{tvo sada u paragrafu 17(k) izmewene Optu`nice tvrdi da je optuèni fizi~ki po~inio delo progona upotrebom govora mr`we u Vukovaru, Hrvatska, novembra 1991, u Malom Zvorniku, Srbija, marta
1992. i u Hrtkovcima, u Vojvodini, Srbija, maja 1992.
9. Uz to, radi doslednosti s novim tekstom paragrafa 5 u vezi s tim da je
optuèni u Hrtkovcima fizi~ki po~inio delo deportacije i prisilnog preme{tawa, Tuìla{tvo je u paragrafu 33 (prethodno paragraf 29) dodalo
slede}u re~enicu:
Usled tog govora, izvestan broj Hrvata odlu~io je da ode iz sela Hrtkovci.
10. Pored toga, @albeno ve}e je nedavno do{lo do slede}eg zakqu~ka:
... poticawe je zaseban vid u~e{}a prema pravilu 7(1), tako da optu`ba
pri izno{ewu takve teze mora precizno navesti djela poticawa i poticane
grupe ili osobe.3)
11. Shodno tome, u skladu s zakqu~kom iz predmeta Bla{ki}, Tuìla{tvo je preina~ilo paragraf 33. U Izmewenoj optu`nici se preciznije navo923
di ko je ~inio podsticanu grupu, kad je re~ o navodima vezanim za Hrtkovce.
924
12. Peta re~enica paragrafa 33 u vezi s doga|ajima u Hrtkovcima sada

glasi ovako:
Nakon tog govora, pristalice i saradnici optuènog, ukqu~uju}i ~lanove SRS i S^P, u Hrtkovcima su zapo~eli kampawu etni~kog ~i{}ewa
usmerenu protiv nesrba, a naro~ito Hrvata.
13. Isto tako, kad je re~ o navodima vezanim za Hrtkovce, u prvoj i posledwoj re~enici paragrafa 31 (prethodno paragraf 27) navodi se da su zlo~ini u Hrtkovcima ~iweni u maju 1992. U prvoj i posledwoj re~enici paragrafa 31 sada je taj period ta~nije naveden i u wima stoji da se radi o periodu od maja do avgusta 1992. Taj tekst je u skladu s tekstom paragrafa 33 (prethodno paragraf 29) u kojem stoji da su tokom slede}a tri meseca nakon govora optuènog u Hrtkovcima 6. maja 1992, nesrbi bili {ikanirani, zastra{ivani i prisiqavani na odlazak s tog podru~ja.
14. Uz to, Izmewena optu`nica sadrì dodatne navode, utemeqene na dokazima do kojih je Tuìla{tvo nedavno do{lo, o tome da je optuèni odgovoran za zlo~ine po~iwene u op{tinama poznatim kao {ire podru~je Sarajeva, Bijeqina, Mostar, Nevesiwe i Br~ko u Bosni i Hercegovini. Ti dodatni navodi pomiwu se u paragrafima 6, 10(e), 15, 17(a), (b), (e), (g) i (j), 18, 24,
25, 26, 27, 29(g)-(k), 31 i 34.
15. Pored toga, radi jasnosti po pitawu doga|aja u Zvorniku, Bosna i
Hercegovina, Tuìla{tvo je izbrisalo mesta gde se pomiwu doga|aji u zgradi Novi izvor u paragrafima 22 i 29(e) (prethodno paragraf 25(e)). Zgrada Novi izvor i Ciglana odnose se na istu lokaciju. Stoga je dovoqno pomenuti Ciglanu. Paragraf 22 sada odraàva dokaze Tuìla{tva o tome da
je u junu ili julu 1992. u Ciglani ubijen jedan zato~enik nesrpske nacionalnosti, a ne dva. Da bi slika o doga|ajima u Zvorniku bila potpunija, Tuìla{tvo je u istom paragrafu dodalo navode o doga|ajima u Domu kulture u Driwa~i. Te izmene ne}e dovesti do pro{irewa spiska svedoka Tuìla{tva, te
stoga ne}e uticati na duìnu su|ewa. Pored toga, kad je re~ o navodima vezanim za Zvornik, Tuìla{tvo je paragrafu 29(e) dodalo lokacije Dom kulture u Driwa~i, Tehni~ka {kola u Karakaju i Gerina klanica. Nakon tih izmena, tekst paragrafa 29(e) je uskla|en s tekstom paragrafa 22.
16. U paragrafu 18(a) Izmewene optu`nice sada se pomiwe istrebqewe
ili ubistvo dece. Dodavawe re~i deca u ovom paragrafu odgovara dokazima
koji idu u prilog novim navodima u paragrafima 27 u vezi s Nevesiwem.
17. Na osnovu nedavno dobijenih dokaza, paragraf 34 je izmewen kad je
re~ o razarawu objekata posve}enih veri i obrazovawu u Zvorniku.
18. Naposletku, u Izmewenoj optu`nici je korigovano nekoliko {tamparskih gre{aka iz prvobitne Optu`nice. Na primer, u paragrafu 7 i u naslovu paragrafa 34 (prethodno paragraf 30) sada se pomiwu ta~ke od 12 do
14, a ne ta~ke od 12 do 15. U paragrafu 34 se vi{e ne govori o protivpravnim napadima na civilne objekte. U paragrafu 21 je ispravno napisan naziv
Sremska Mitrovica. Brojevi paragrafa su uskla|eni s izmenama unetim u
Optu`nicu.
925
19. Priloèni Dodatak A je primerak ove Izmewene optu`nice. Priloèni Dodatak B je primerak iste Izmewene optu`nice u kojem su, radi
lak{eg snalaèwa Ve}a, crvenim obeleène sve izmene. Tako|e priloèn
Dodatak C je tabela u kojoj su navedene sve izmene Optu`nice i razlozi za
te izmene. Ex parte Dodatak D sadrì materijal koji potkrepquje izmene
Optu`nice koje je predloìlo Tuìla{tvo, kao i spisak tog propratnog materijala radi lak{eg snalaèwa Pretresnog ve}a i optuènog (ako se izmene prihvate). Ex parte Dodatak E je koverta sa spiskom pravih imena svedoka kojima je dodeqen pseudonim, navedenih na spisku propratnog materijala.
Budu}i da taj spisak imena trenutno sluì samo kao smernica Ve}u, Tuìla{tvo traì da Ve}e, ukoliko odobri izmenu Optu`nice, naloì da se taj
spisak ne uvrsti u propratni materijal u skladu s pravilom 66(A)(i). Tuìla{tvo, uz du`no po{tovawe, traì od Pretresnog ve}a dopu{tewe da u Optu`nicu unese navedene izmene.
Da Pretresno ve}e dopusti izmenu Optu`nice.
U Hagu, Holandija
Fusnote
1) Vidi paragrafe 51 i 62 Odluke.
2) The Prosecutor v. Ferdinand Nahimana, Jean-Bosco Barayagwiza and Hassan Ngeze, Presuda, predmet br. ICTR-99-52-T, 3. decembar 2003, par. 1072. Vidi i predmet The Prosecutor v. Georges Ruggiu, Presuda i kazna, predmet br. ICTR-97-32-I, 1. juni 2000, par.
22.
3) Tuìlac protiv Tihomira Bla{ki}a, Presuda, predmet br. IT-95-14-A, 29. juli
2004, par. 226, gde se citira predmet Tuìlac protiv Derowi}a, Odluka o formi
optu`nice, predmet br. IT-02-61-PT, 25. oktobar 2002, par. 6.
DODATAK A
IZMEWENA OPTU@NICA
TU@ILAC ME\UNARODNOG SUDA

protiv
VOJISLAVA [E[EQA
IZMEWENA OPTU@NICA
Tuìlac Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju, u skladu sa
svojim ovla{}ewima iz ~lana 18 Statuta me|unarodnog krivi~nog suda za
926
biv{u Jugoslaviju (u daqem tekstu: Statut Me|unarodnog suda), optuùje Vojislava [e{eqa za zlo~ine protiv ~ove~nosti i kr{ewa zakona i obi~aja
ratovawa, kako sledi:
OPTU@ENI
1. Vojislav [e{eq, sin Nikole [e{eqa, ro|en je 11. oktobra 1954. godine u Sarajevu, u Republici Bosni i Hercegovini (u daqem tekstu: Bosna i
Hercegovina). Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Sarajevu. Fakultetsku diplomu stekao je 1976, zvawe magistra 1978, a doktora nauka
1979. godine. Od 1981. do 1984, predavao je politi~ke nauke kao asistent na Sarajevskom univerzitetu.
2. Mada je po~eo kao komunista, Vojislav [e{eq je na kraju postao kriti~ar komunisti~kog reìma u biv{oj Jugoslaviji, a po~etkom osamdesetih
godina sklopio je bliske veze sa grupom srpskih nacionalista. Godine 1984.
osu|en je za kontrarevolucionarnu delatnost i izre~ena mu je kazna od
osam godina zatvora. Nakon {to mu je Vrhovni sud Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije (u daqem tekstu: SFRJ) smawio kaznu, pu{ten je
iz zatvora 1986. godine.
3. Kad je pu{ten na slobodu, Vojislav [e{eq se nastanio u Beogradu i
nastavio da se bavi nacionalisti~kom politikom. Godine 1989. otputovao je
u SAD i upoznao predsednika êtni~kog pokreta u slobodnom svetu Mom~ila \uji}a, koji ga je na dan 600. godi{wice Kosovske bitke 28. juna 1989. godine imenovao za ~etni~kog vojvodu, {to zna~i vo|u. Nakon {to mu je dodeqena ta titula, Vojislav [e{eq je putovao po SAD, Kanadi, Australiji i
Zapadnoj Evropi sakupqaju}i sredstva kojima }e finansirati svoju nacionalisti~ku delatnost. Dana 23. januara 1990. godine, Vojislav [e{eq je postao
vo|a Srpskog slobodarskog pokreta, a 14. marta 1990. u{ao je u koaliciju sa
Vukom Dra{kovi}em, tako|e srpskim nacionalistom, i osnovao Srpski pokret obnove (u daqem tekstu: SPO).
4. U junu 1990. godine, Vojislav [e{eq je osnovao stranku Srpske narodne obnove, koja je kasnije preimenovana u Srpski ~etni~ki pokret. Na izborima u decembru 1990. godine, wegova stranka je osvojila skoro 100.000 glasova. Ubrzo nakon toga, vlasti SFRJ su zabranile Srpski ~etni~ki pokret. Dana 23. februara 1991. godine, Vojislav [e{eq je izabran za predsednika novoosnovane Srpske radikalne stranke (u daqem tekstu: SRS). U junu 1991. godine postao je ~lan Skup{tine Republike Srbije. Na gotovo svakodnevnim
mitinzima i tokom predizborne kampawe, pozivao je na jedinstvo Srba i na
rat protiv istorijskih neprijateqa Srbije, odnosno protiv stanovni{tva
hrvatske, muslimanske i albanske nacionalnosti na teritoriji biv{e Jugoslavije. Vi{e relevantnih istorijskih i politi~kih ~iwenica iznosi se u
Dodatku I ove optu`nice.
927
INDIVIDUALNA KRIVI^NA ODGOVORNOST

^lan 7(1) Statuta Me|unarodnog suda
5. Vojislav [e{eq snosi individualnu krivi~nu odgovornost za zlo~ine koji se navode u ~lanovima 3 i 5 Statuta Me|unarodnog suda i koji su opisani u ovoj optu`nici, koje je on planirao, naredio, podsticao, po~inio ili
~ije je planirawe, pripremu ili izvr{ewe na drugi na~in pomagao i podràvao. Kad u ovoj optu`nici koristi re~ po~initi, tuìlac nema nameru da
sugeri{e da je optuèni fizi~ki po~inio sve zlo~ine za koje se tereti kao
li~no odgovoran. Navodi o fizi~kom ~iwewu su izneti samo po pitawu optu`bi za progon (ta~ka 1), vr{en putem direktnog i javnog etni~kog omalovaàvawa (paragrafi 15 i 17(k)), a u vezi s govorima optuènog u Vukovaru,
Malom Zvorniku i Hrtkovcima, putem deportacije i prisilnog preme{tawa
(paragrafi 15 i 17(i)), a u vezi s govorom optuènog u Hrtkovcima, te po pitawu optu`bi za deportaciju i nehumana dela (prisilno preme{tawe) (ta~ke 10-11, paragrafi 31-33), a u vezi sa govorom optuènog u Hrtkovcima. Re~
po~initi u ovoj optu`nici ukqu~uje u~estvovawe Vojislava [e{eqa u
udruènom zlo~ina~kom poduhvatu u svojstvu sapo~inioca. Kad u ovoj optu`nici koristi re~ podsticao, optu`ba optuènog Vojislava [e{eqa tereti da je svojim govorima, izjavama, radwama i/ili propustima doprineo da
se kod izvr{ilaca stvori odluka da po~ine navedena krivi~na dela.
6. Vojislav [e{eq je u~estvovao u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu.
Svrha tog udruènog zlo~ina~kog poduhvata bila je da se, ~iwewem zlo~ina
koji predstavqaju kr{ewe odredbi ~lanova 3 i 5 Statuta Me|unarodnog suda, ve}ina Hrvata, muslimana i drugih stanovnika nesrpske nacionalnosti
silom trajno ukloni sa otprilike jedne tre}ine teritorije Republike Hrvatske (u daqem tekstu: Hrvatska) i velikih delova Bosne i Hercegovine, kao
i iz nekih delova Vojvodine u Republici Srbiji (u daqem tekstu: Srbija), kako bi ta podru~ja postala deo nove dràve pod dominacijom Srba. U Hrvatskoj su ta podru~ja obuhvatala oblasti koje su srpske vlasti nazivale SAO
Krajina (odnosno Srpska autonomna oblast Krajina), SAO Zapadna Slavonija i SAO Slavonija, Barawa i zapadni Srem, (nakon 19. decembra 1991,
SAO Krajina se pojavquje pod nazivom RSK (Republika Srpska Krajina), a
dana 26. februara 1992, SAO Zapadna Slavonija i SAO Slavonija, Barawa i
zapadni Srem u{le su u sastav RSK), te Dubrova~ku republiku. U Bosni i
Hercegovini, ta podru~ja su obuhvatala Bosanski [amac, Zvornik, pet op{tina poznatih pod imenom {ire podru~je Sarajeva (Ilija{, Vogo{}a,
Novo Sarajevo, Iliya i Rajlovac), Bijeqinu, Mostar, Nevesiwe i Br~ko.
7. Zlo~ini navedeni u ovoj optu`nici bili su deo ciqa ovog udruènog
zlo~ina~kog poduhvata, a Vojislav [e{eq je imao svest i nameru potrebne
za ~iwewe svakog tog zlo~ina. Alternativno, zlo~ini navedeni u ta~kama od
1 do 9 i od 12 do 14 ove optu`nice bili su prirodne i predvidive posledice
928
ostvarewa ciqa ovog udruènog zlo~ina~kog poduhvata, a Vojislav [e{eq

je bio svestan da su takvi zlo~ini mogu}i ishod ostvarewa udruènog zlo~ina~kog poduhvata.
8. Gorenavedeni udruèni zlo~ina~ki poduhvat nastao je pre 1. avgusta
1991. i trajao najmawe do decembra 1995. Vojislav [e{eq je u~estvovao u
ovom udruènom zlo~ina~kom poduhvatu do septembra 1993, kad je do{ao u sukob sa Slobodanom Milo{evi}em. Vojislav [e{eq je na ostvarewu ciqa
udruènog zlo~ina~kog poduhvata radio u dogovoru sa vi{e pojedinaca. Svaki u~esnik ili saizvr{ilac u sklopu udruènog zlo~ina~kog poduhvata odigrao je svoju ulogu ili vi{e uloga koje su zna~ajno doprinele ostvarewu ciqa ovog poduhvata. Me|u ostalim pojedincima koji su u~estvovali u ovom
udruènom zlo~ina~kom poduhvatu bili su Slobodan Milo{evi}, general
Veqko Kadijevi}, general Blagoje Ayi}, pukovnik Ratko Mladi}, Jovica
Stani{i}, Franko Simatovi} zvani Frenki, Radovan Stoj~i} zvani Baya,
Milan Marti}, Goran Hayi}, Radovan Karayi}, Mom~ilo Kraji{nik, Biqana Plav{i}, @eqko Ra`natovi} zvani Arkan i drugi pripadnici Jugoslovenske narodne armije (u daqem tekstu: JNA), kasnije Vojske Jugoslavije (u daqem tekstu: VJ), novoformirane srpske Teritorijalne odbrane (u daqem tekstu: TO) u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini, vojske Republike Srpske Krajine (u daqem tekstu: VSK), vojske Republike Srpske (u daqem tekstu: VRS),
TO-a Srbije i Crne Gore, snaga lokalne srpske policije i policijskih snaga
Republike Srbije i Republike Srpske (u daqem tekstu: snage MUP-a), ukqu~uju}i Dràvnu bezbednost (u daqem tekstu: DB) Ministarstva unutra{wih
poslova Republike Srbije i specijalnih snaga srpske policije u SAO Krajini i u RSK-u koje su se obi~no nazivale Marti}eva policija, marti}evci,
Policija SAO Krajine ili Milicija SAO Krajine (u daqem tekstu:
Marti}eva policija), te pripadnici paravojnih snaga iz Srbije i Crne Gore, paravojnih snaga bosanskih Srba i hrvatskih Srba i dobrovoqa~kih jedinica kao {to su ~etnici ili {e{eqevci (u daqem tekstu, zajedno: srpske
snage), kao i druge politi~ke li~nosti iz S(F)RJ, Republike Srbije, Republike Crne Gore i iz rukovodstva bosanskih i hrvatskih Srba.
9. Vojislav [e{eq, kao predsednik Srpske radikalne stranke (SRS),
bio je istaknuta politi~ka li~nost u SFRJ/SRJ u periodu na koji se odnosi
ova optu`nica. Zagovarao je politiku ujediwewa svih srpskih zemaqa u homogenu srpsku dràvu. Takozvanu liniju Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica ozna~io je kao zapadnu granicu te nove srpske dràve (o kojoj je govorio kao o Velikoj Srbiji) koja ukqu~uje Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju i
znatne delove Hrvatske i Bosne i Hercegovine.
10. Vojislav [e{eq, deluju}i sam i u dogovoru s drugim u~esnicima
udruènog zlo~ina~kog poduhvata, u~estvovao je u udruènom zlo~ina~kom
poduhvatu na slede}e na~ine:
a) U~estvovao je u regrutovawu, formirawu, finansirawu, snabdevawu,
pruàwu podr{ke i rukovo|ewa srpskim dobrovoqcima povezanim sa SRS929
om, naj~e{}e zvanim ~etnici ili {e{eqevci. Ove dobrovoqa~ke jedinice su bile osnovane i podràvane da bi pomogle u izvr{ewu ovog udruènog
zlo~ina~kog poduhvata putem ~iwewa zlo~ina kojim se kr{e odredbe ~lanova 3 i 5 Statuta Me|unarodnog suda.
b) Drào je hu{ka~ke govore u medijima, na javnim nastupima i prilikom svojih poseta dobrovoqa~kim jedinicama i drugim srpskim snagama u
Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, podsti~u}i te snage na ~iwewe zlo~ina
kojim se kr{e odredbe ~lanova 3 i 5 Statuta Me|unarodnog suda.
c) Zagovarao je i podsticao stvarawe homogene Velike Srbije, koja bi
konkretno obuhvatala podru~ja navedena u ovoj optu`nici, putem sile, te na
taj na~in u~estvovao u {irewu ratne propagande i raspirivawu mr`we prema nesrpskom stanovni{tvu.
d) U svojim javnim govorima pozivao je na proterivawe hrvatskih civila iz delova pokrajine Vojvodine u Srbiji, i tako podsticao svoje sledbenike i lokalne vlasti da uzmu u~e{}a u kampawi progona lokalnog hrvatskog
stanovni{tva.
e) U~estvovao je u planirawu i pripremama za preuzimawe vlasti u gradovima i selima u dve srpske autonomne oblasti u Hrvatskoj i u op{tinama
Bosanski [amac, Zvornik, na {irem podru~ju Sarajeva, te u op{tinama
Bijeqina, Mostar, Nevesiwe i Br~ko u Bosni i Hercegovini, te kasnije prisilno uklawawe ve}ine nesrpskog stanovni{tva sa tih podru~ja.
f) U~estvovao je u pruàwu finansijske, materijalne, logisti~ke i politi~ke podr{ke potrebne za takvo preuzimawe vlasti. Tu podr{ku, uz pomo} Slobodana Milo{evi}a, obezbedio je od srpskih vlasti i Srba iz inostranstva, gde je prikupqao sredstva za podr{ku ostvarewu ciqa udruènog
zlo~ina~kog poduhvata.
g) Regrutovao je srpske dobrovoqce povezane sa Srpskom radikalnom
strankom i indoktrinisao ih svojom ekstremnom nacionalisti~kom retorikom kako bi uzeli u~e{}a u prisilnom uklawawu nesrpskog stanovni{tva sa
odabranih podru~ja putem ~iwewa zlo~ina iz ove optu`nice na naro~ito nasilan i brutalan na~in.
11. Vojislav [e{eq je svesno i hotimi~no u~estvovao u ovom udruènom
zlo~ina~kom poduhvatu, imaju}i istu nameru kao i drugi u~esnici ovog udruènog zlo~ina~kog poduhvata ili svest o predvidivim posledicama wihovih
postupaka. Po tom osnovu, on za ove zlo~ine snosi individualnu krivi~nu odgovornost po ~lanu 7(1) Statuta Me|unarodnog suda, pored odgovornosti koju po istom ~lanu snosi za to {to je planirao, naredio, podsticao, fizi~ki
po~inio ili na drugi na~in pomagao i podràvao planirawe, pripremu i izvr{ewe ovih zlo~ina.
OP[TI PRAVNI NAVODI
12. Sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica, u Hrvatskoj i u Bosni i
Hercegovini postojalo je stawe oruànog sukoba. Postojao je neksus izme|u
930
tog stawa oruànog sukoba i zlo~ina za koje se ovde navodi da su po~iweni u

Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i delovima Vojvodine u Srbiji.
13. Sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica, Vojislav [e{eq je bio
duàn da se pridràva zakona i obi~aja koji reguli{u vo|ewe oruànih
sukoba.
14. Pona{awe za koje se optu`nicom tereti kao za zlo~ine protiv ~ove~nosti bilo je deo rasprostrawenog ili sistematskog napada usmerenog
protiv hrvatskih, muslimanskih i drugih nesrpskih civila na {irokim podru~jima Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Vojvodine u Srbiji.
OPTU@BE:
TA^KA 1
(PROGONI)
15. Od 1. avgusta 1991. ili pribli`no od tog datuma pa najmawe do septembra 1993. godine, Vojislav [e{eq, deluju}i pojedina~no ili u dogovoru sa
poznatim i nepoznatim u~esnicima udruènog zlo~ina~kog poduhvata, planirao je, naredio, podsticao, po~inio ili na drugi na~in pomagao i podràvao planirawe, pripremu ili izvr{ewe progona hrvatskog, muslimanskog i
drugog nesrpskog civilnog stanovni{tva na teritoriji SAO Zapadna Slavonija i SAO SBZS (Slavonija, Barawa i zapadni Srem), u op{tinama Bosanski [amac, Zvornik, na {irem podru~ju Sarajeva, te u op{tinama Bijeqina, Mostar, Nevesiwe i Br~ko u Bosni i Hercegovini i u delovima Vojvodine u Srbiji.
16. Tokom ~itavog tog perioda, srpske snage, koje su se sastojale od jedinica JNA (i zatim VJ), lokalnih jedinica srpskog TO-a (koje su kasnije transformisane u vojsku RSK (SVK) i vojsku Republike Srpske (VRS)), te jedinica TO-a iz Srbije i Crne Gore, jedinica lokalne srpske policije i MUPa Republike Srbije, te dobrovoqa~kih i paravojnih jedinica, ukqu~uju}i dobrovoqce koje je regrutovao i/ili podstrekavao Vojislav [e{eq, napadale
su i preuzimale kontrolu nad gradovima i selima na tim podru~jima. Nakon
preuzimawa vlasti, ove srpske snage, u saradwi sa lokalnim srpskim vlastima, uspostavile su reìm progona smi{qen da se nesrpsko civilno stanovni{tvo istera sa tih podru~ja.
17. Ovi progoni su ~iweni na politi~koj, rasnoj i verskoj osnovi, a obuhvatali su:
a) Istrebqewe ili ubistvo mnogih hrvatskih, muslimanskih i drugih nesrpskih civila, ukqu~uju}i ène, decu i starije osobe, u op{tini Vukovar i
selima Vo}in, Hum, Bokane i Kraskovi} u Hrvatskoj, u op{tinama Bosanski
[amac, Zvornik, na {irem podru~ju Sarajeva, te u op{tinama Bijeqina,
Mostar i Nevesiwe u Bosni i Hercegovini, o ~emu se detaqi iznose u paragrafima od 18 do 27 ove optu`nice.
931
b) Dugotrajno i rutinsko zatvarawe i zato~ewe hrvatskih, muslimanskih

i drugih nesrpskih civila u zato~eni~kim objektima u Hrvatskoj i Bosni i
Hercegovini, ukqu~uju}i zarobqeni~ke logore u Vukovaru, u Vo}inu i okolini, te u Bosanskom [amcu, Zvorniku, na {irem podru~ju Sarajeva, te u
Bijeqini, Mostaru, Nevesiwu i Br~kom, o ~emu se detaqi iznose u paragrafima od 28 do 30 ove optu`nice.
c) Uspostavqawe i odràvawe nehumanih ìvotnih uslova za hrvatske,
muslimanske i druge nesrpske civile u pomenutim zato~eni~kim objektima.
d) Stalno mu~ewe, premla}ivawe i ubijawe zato~enih civila hrvatske,
muslimanske i druge nesrpske nacionalnosti u pomenutim zato~eni~kim
objektima.
e) Dugotrajan i ~est prisilni rad hrvatskih, muslimanskih i drugih nesrpskih civila zato~enih u pomenutim zato~eni~kim objektima ili drànih u ku}nom pritvoru u wihovim domovima u Vukovaru, Vo}inu, Bosanskom
[amcu, Zvorniku, na {irem podru~ju Sarajeva, te u Bijeqini, Mostaru i
Br~kom. Prisilni rad obuhvatao je kopawe grobova, utovarivawe municije
za srpske snage, kopawe rovova, te druge vidove fizi~kog rada na frontu.
f) Seksualno zlostavqawe hrvatskih, muslimanskih i drugih nesrpskih
civila od strane srpskih vojnika prilikom zarobqavawa i u zato~eni~kim
objektima.
g) Uvo|ewe restriktivnih i diskriminacionih mera uperenih protiv
hrvatskog, muslimanskog i drugog nesrpskog civilnog stanovni{tva, ukqu~uju}i osobe u Vo}inu u Hrvatskoj i Bosanskom [amcu, Zvorniku, na {irem
podru~ju Sarajeva, te u Bijeqini, Mostaru i Nevesiwu u Bosni i Hercegovini, ali i u delovima Vojvodine u Srbiji, kao {to su ograni~avawe slobode
kretawa; uklawawe sa poloàja vlasti u lokalnim institucijama dràvne
vlasti i u policiji; otpu{tawe sa posla; uskra}ivawe prava na zdravstvenu
za{titu i samovoqni pretresi ku}a.
h) Mu~ewe, premla}ivawe i pqa~kawe hrvatskih, muslimanskih i drugih
nesrpskih civila.
i) Deportacija ili prisilno preme{tawe desetina hiqada hrvatskih,
muslimanskih i drugih nesrpskih civila sa gorenavedenih teritorija i iz delova Vojvodine u Srbiji, kao {to se detaqnije opisuje u paragrafima od 31
do 33.
j) Namerno uni{tavawe domova i druge javne i privatne imovine, kulturnih ustanova, istorijskih spomenika i verskih objekata hrvatskog, muslimanskog i drugog nesrpskog civilnog stanovni{tva u op{tini Vukovar i u
Vo}inu u Hrvatskoj, te u op{tinama Bosanski [amac, Zvornik, na {irem
podru~ju Sarajeva i u op{tinama Bijeqina, Mostar i Nevesiwe u Bosni i
Hercegovini, kao {to se detaqnije opisuje u paragrafu 34.
k) Direktno i javno omalovaàvawe hrvatskog, muslimanskog i drugog
nesrpskog stanovni{tva u Vukovaru, Zvorniku i Hrtkovcima putem govora
mr`we, a na osnovu wihove nacionalne pripadnosti.
932
Ovim delima i propustima, Vojislav [e{eq je po~inio:

Ta~ka 1: Progone na politi~koj, rasnoj ili verskoj osnovi, zlo~in
protiv ~ove~nosti, ka`wiv po ~lanovima 5(h) i 7(1) Statuta Me|unarodnog suda.
TA^KE OD 2 DO 4
(ISTREBQEWE I UBISTVO)
18. Od 1. avgusta 1991. ili pribli`no od tog datuma pa do juna 1992. godine, na teritoriji SAO SBZS u Vukovaru, a na teritoriji SAO Zapadna Slavonija u Vo}inu, od 1. marta 1992. ili pribli`no od tog datuma pa najmawe do
septembra 1993. u op{tinama Bosanski [amac, Zvornik, na {irem podru~ju Sarajeva, te u op{tinama Bijeqina, Mostar i Nevesiwe u Bosni i Hercegovini, Vojislav [e{eq, deluju}i pojedina~no ili u dogovoru sa drugim poznatim i nepoznatim u~esnicima udruènog zlo~ina~kog poduhvata, planirao je, naredio, podsticao, po~inio ili na drugi na~in pomagao i podràvao
planirawe, pripremu ili izvr{ewe istrebqewa i ubistva hrvatskih, muslimanskih i drugih nesrpskih civila, kao {to se navodi u paragrafima od 19
do 27 ove optu`nice.
HRVATSKA
SAO ZAPADNA SLAVONIJA

19. Po~ev od avgusta 1991. godine, srpske snage, ukqu~uju}i dobrovoqa~ke jedinice zvane {e{eqevci, imale su kontrolu nad Vo}inom. U novembru
1991. godine, Vojislav [e{eq je posetio Vo}in i obratio se dobrovoqcima.
Podstaknute govorima Vojislava [e{eqa, dobrovoqa~ke jedinice, posebno
{e{eqevci, po~ele su da pale ku}e hrvatskih gra|ana i da ubijaju hrvatske
civile u selima Vo}in, Hum, Bokane i Kraskovi} sve dok se 13. decembra
1991. godine nisu povukle sa tog podru~ja. I{li su od ku}e do ku}e i ubijali
svakog kog su na{li, a ukupno ~etrdeset tri civila. Neki od onih koji su se
sakrili uspeli su da preìve. Imena `rtava daju se u Dodatku II u prilogu
ove optu`nice.
SAO SBZS VUKOVAR
20. U novembru 1991. godine, u toku borbi koje su srpske snage vodile da
bi zauzele Vukovar, Vojislav [e{eq je obi{ao grad i javno izjavio da nijedan usta{a ne sme ìv da iza|e iz Vukovara, podsti~u}i na taj na~in ubijawe Hrvata. Dana 20. novembra 1991. ili pribli`no tog datuma, kao deo op{te
kampawe progona, srpske vojne snage, u ~ijem sastavu su bili pripadnici JNA
i TO-a, te dobrovoqa~kih i paravojnih jedinica pod komandom, kontrolom
ili uticajem JNA, TO-a SBZS i drugih u~esnika udruènog zlo~ina~kog poduhvata, ukqu~uju}i dobrovoqce koje je regrutovao i/ili podstrekavao Vojislav [e{eq, odvele su oko ~etiri stotine Hrvata i drugih nesrba iz vukovarske bolnice nakon {to su Srbi preuzeli vlast u tom gradu. Oko tri sto933
tine tih nesrba preba~eno je u kasarnu JNA, a zatim na poqoprivredno dobro Ov~ara, oko pet kilometara ju`no od Vukovara. Tu su pripadnici srpskih snaga satima tukli i mu~ili `rtve. Tokom ve~eri 20. novembra 1991. godine, vojnici su `rtve u grupama od 10-20 qudi prevozili na jedno udaqeno
strati{te izme|u poqoprivrednog dobra Ov~ara i Grabova, gde su iz vatrenog oru`ja ubili oko dve stotine pedeset i pet nesrba iz vukovarske bolnice. Wihova tela zakopana su u masovnu grobnicu. Imena `rtava ovog ubistva
navode se u Dodatku III u prilogu ove optu`nice.
21. Nakon {to su srpske snage preuzele kontrolu nad Vukovarom 18. novembra 1991. godine, u Veleprometu se okupilo vi{e od hiqadu civila. Neke su na to mesto poterale srpske snage, a drugi su i{li dobrovoqno, traè}i za{titu. Do 19. novembra 1991, u Veleprometu se okupilo oko dve hiqade qudi. JNA je otprilike osam stotina okupqenih lica smatrala ratnim zarobqenicima. Uve~e tog 19. novembra 1991, ubrzo nakon {to je JNA po~ela
da prebacuje navodne ratne zarobqenike u svoj zatvorski objekat u Sremskoj
Mitrovici u Srbiji, srpske snage, me|u kojima su bili dobrovoqci koje je regrutovao i/ili podstrekavao Vojislav [e{eq, izdvojile su odre|eni broj
pojedinaca iz te grupe navodnih ratnih zarobqenika. Te izdvojene pojedince
izveli su iz Veleprometa i ubili. Tela nekih od tako ubijenih `rtava preba~ena su na poqoprivredno dobro Ov~ara i pokopana u masovnu grobnicu, a
tela {est `rtava ostavqena su da leè na zemqi iza Veleprometa. Imena
ovih {est `rtava navode se u Dodatku IV ove optu`nice.
BOSNA I HERCEGOVINA
ZVORNIK
22. U martu 1992, Vojislav [e{eq je odrào govor na mitingu u Malom
Zvorniku, koji se nalazi na drugoj obali reke Drine preko puta Zvornika. Vojislav [e{eq je rekao: Draga bra}o ~etnici, naro~ito vi sa druge strane
reke Drine, vi ste najve}i junaci. O~isti}emo Bosnu od pagana i pokaza}emo
im put koji vodi na istok, gde im je i mesto, podsti~u}i tako progon nesrba
u Zvorniku. U aprilu 1992. godine, srpske snage, ukqu~uju}i dobrovoqce zvane {e{eqevci i Arkanove tigrove, napale su i preuzele kontrolu nad
gradom Zvornikom i okolnim selima. U tom napadu, srpske snage su ubile
mnogo nesrpskih civila. Dana 9. aprila 1992. godine ili pribli`no tog datuma, pripadnici Arkanove jedinice pogubili su dvadeset mu{karaca i mladi}a, bosanskih muslimana i bosanskih Hrvata, u gradu Zvorniku. Nakon preuzimawa vlasti, nesrbi su rutinski zato~avani, premla}ivani, mu~eni i ubijani. Stotine nesrpskih civila bilo je zato~eno u Zvorniku ili okolini
Zvornika od aprila do jula 1992. godine, i to u fabrici obu}e Standard, u
Ciglani, na Ekonomiji, u Domu kulture u Driwa~i i u Domu kulture u êlopeku. Dana 12. maja 1992. godine ili pribli`no tog datuma, na Ekonomiji,
srpske snage, me|u kojima je bio vo|a jedne grupe {e{eqevaca, pretukle su
na smrt zato~enika Nesiba Dautovi}a. U junu ili julu 1992. godine, srpske
934
snage, ukqu~uju}i dobrovoqce poznate kao {e{eqevci, ubile su jednog zato~enog mu{karca nesrpske nacionalnosti u Ciglani. Od 30. do 31. maja
1992. godine, srpske znage, ukqu~uju}i grupu {e{eqevaca, mu~ile su i ubile 88 mu{karaca bosanskih muslimana u Domu kulture u Driwa~i. U periodu
od 1. do 5. juna 1992, srpske snage su ubile vi{e od 150 mu{karaca bosanskih
muslimana u Tehni~koj {koli u Karakaju. U periodu od 7. do 9. juna 1992, srpske snage su ubile vi{e od 150 zato~enika u Gerinoj klanici. Srpske snage su
od 1. do 26. juna 1992. godine ubile vi{e od ~etrdeset zato~enih mu{karaca
nesrpske nacionalnosti u Domu kulture u êlopeku. Imena `rtava iz Ciglane, Doma kulture u Driwa~i, Tehni~ke {kole u Karakaju, Gerine klanice i Doma kulture u êlopeku, ~iji identitet je utvr|en, navode se u Dodatku V ove optu`nice.
BOSANSKI [AMAC
23. U aprilu 1992. godine, srpske snage, ukqu~uju}i dobrovoqce zvane
{e{eqevci, napale su i preuzele kontrolu nad gradom Bosanskim [amcem
i okolnim selima. Nakon preuzimawa vlasti, stotine nesrba je rutinski zato~avano, premla}ivano i mu~eno u glavnoj policijskoj zgradi (SUP-u), zgradi Teritorijalne odbrane (TO-u), u zgradi osnovne i sredwe {kole, kao i u
skladi{tu poqoprivredne zadruge u Crkvini, jugozapadno od grada Bosanskog [amca, a desetine ih je ubijeno. Dana 7. maja 1992. ili pribli`no tog datuma, dvojica vo|a jedne jedinice {e{eqevaca ubile su iz vatrenog oru`ja
osamnaest mu{karaca i mladi}a u skladi{tu poqoprivredne zadruge u Crkvini. Imena `rtava iz Crkvine navode se u Dodatku VI ove optu`nice.
[IRE PODRU^JE SARAJEVA
24. Po~ev od aprila 1992. godine, srpske snage, ukqu~uju}i dobrovoqce
zvane {e{eqevci, napale su i preuzele kontrolu nad gradovima i selima
na {irem podru~ju Sarajeva, ukqu~uju}i mesto Ilija{ i selo Qe{evo u op{tini Ilija{, selo Svrake u op{tini Vogo{}a i naseqe Grbavica u op{tini Novo Sarajevo. Nakon preuzimawa vlasti, nesrbi su redovno zato~avani,
premla}ivani, mu~eni i ubijani. Dana 5. juna 1992. ili pribli`no tog datuma, pripadnici jedne jedinice {e{eqevaca ubili su 22 civila nesrpske nacionalnosti u selu Qe{evo. Tokom leta 1993, pripadnici jedinice {e{eqevaca odsekli su glavu jednom civilu i ubili ~etiri ratna zarobqenika
na podru~ju Crne Rijeke u op{tini Ilija{. Tokom leta 1993, pripadnici jedne jedinice {e{eqevaca ubili su u @u~i, u op{tini Vogo{}a, dvadeset
pet mu{karaca nesrpske nacionalnosti kori{}enih kao ìvi {tit i dvojicu mu{karaca nesrpske nacionalnosti koji su odbili da budu upotrebqeni
kao ìvi {tit. Dana 17. jula 1993, pripadnici jedne jedinice {e{eqevaca
na Igmanu u op{tini Iliya ubili su dva ratna zarobqenika: @ivka Kraji{nika i Rusmira Hamaluki}a. Imena `rtava ubistva/istrebqewa u Qe{evu
i @u~i, ~iji identitet je utvr|en, navedena su u Dodatku VII ove optu`nice.
935
BIJEQINA
25. U martu 1992. godine, Vojislav [e{eq je posetio ~lanove Srpske radikalne stranke u gradu Bijeqini kako bi razradili plan o zauzimawu op{tine Bijeqina od strane Srba i kampawi progona nesrba koja je usledila.
Dana 31. marta 1992. godine, srpske snage, ukqu~uju}i dobrovoqce zvane {e{eqevci, napale su i preuzele kontrolu nad gradom Bijeqinom i selima u
op{tini Bijeqina. Tokom zauzimawa grada Bijeqina, srpske snage, ukqu~uju}i dobrovoqce zvane {e{eqevci, pogubile su {est civila. Nakon preuzimawa vlasti, nesrbi su redovno zato~avani, premla}ivani, seksualno zlostavqani, mu~eni i ubijani. U periodu od aprila 1992. do septembra 1993, u
zgradi SUP-a u gradu Bijeqini i u logoru Batkovi} nadomak Bijeqine bilo
je zato~eno na stotine nesrba. Skoro stotinu zato~enika je umrlo usled zlostavqawa i ne~ove~nih uslova u logoru Batkovi}. Imena `rtava ubistva/istrebqewa u Bijeqini i logoru Batkovi}, ~iji identitet je utvr|en, navedena su u Dodatku VIII ove optu`nice.
MOSTAR
26. U periodu od aprila 1992. do juna 1992. godine, srpske snage, ukqu~uju}i dobrovoqce zvane {e{eqevci, napale su i preuzele kontrolu nad gradom Mostarom i okolnim selima. Nakon napada, nesrbi su redovno zato~avani, premla}ivani, mu~eni i ubijani. Dana 13. juna 1992. ili pribli`no tog datuma, srpske snage, ukqu~uju}i dobrovoqce zvane {e{eqevci, zarobile su
osamdeset osam civila nesrpske nacionalnosti iz naseqa Zalik i sela Potoci, Kuti Liva~, Vrap~i}i i drugih okolnih sela i prebacile ih na fudbalski stadion u selu Vrap~i}i, tamo ih zatvorile u svla~ionici i potom ubile. Tela tih nesrba prona|ena su na deponiji u Uborku. Uz to, 13. juna 1992. ili
pribli`no tog datuma, osamnaest civila nesrba iz Zalika zarobqeno je i
preba~eno u gradsku mrtva~nicu u Sutini. Nakon toga su ubijeni u Sutini, u
blizini gradske mrtva~nice, a potom ba~eni u jednu jamu pored Neretve. U
tom zato~avawu i ubijawu u~estvovali su {e{eqevci. Imena `rtava ubistva/istrebqewa u Uborku i Sutini, ~iji je identitet utvr|en, navedena su u
Dodatku IX ove optu`nice.
NEVESIWE
27. U junu 1992. godine, srpske snage, ukqu~uju}i dobrovoqce zvane {e{eqevci, preuzele su kontrolu nad gradom Nevesiwem i napale muslimanska sela u toj op{tini. Tokom tog perioda nesrbi su redovno zato~avani, premla}ivani, mu~eni i ubijani. Dana 22. juna 1992, ili pribli`no tog datuma,
srpske snage, ukqu~uju}i dobrovoqce zvane {e{eqevci, su u {umi na podru~ju Veleà zarobile sedamdeset {est civila muslimana i odvele ih u
osnovnu {kolu u selu Dnopoqe u dolini Zijemqe. Mu{karci su odvojeni od
èna i dece. Ti mu{karci su ubijeni. Wihova tela su prona|ena na mestu po
imenu Tele}a Lastva. @ene i deca su preba~eni u toplanu u Kilavcima, Ne936
vesiwe, i tamo zato~eni. êtrdeset ~etvoro wih je ubijeno u jami na deponiji u Lipova~i. [e{eqevci su u~estvovali u wihovom zato~avawu i ubijawu. Pet èna iz toplane je potom zato~eno u odmarali{tu na Bora~kom jezeru u op{tini Kowic, koje su srpske snage, ukqu~uju}i {e{eqevce, koristile kao vojnu bazu. Od pet èna zato~enih na toj lokaciji, dve su kasnije ubijene. Dana 26. juna 1992. ili pribli`no tog datuma, jedanaest civila muslimana s podru~ja Hru{te i Kqune zarobqeno je u Tele}oj Lastvi. Zato~eni su i
mu~eni u osnovnoj {koli u Zijemqu. Sedmoro ih je odvedeno i potom ubijeno.
Wihova tela su prona|ena u jednoj jami u Zijemqu. U tim ubistvima su u~estvovali i {e{eqevci. Isto tako, u junu 1992, srpske snage, ukqu~uju}i
{e{eqevce, zarobile su dvadeset civila muslimana iz Lakta i zato~ile ih
u odmarali{tu na Bora~kom jezeru, a potom devetnaestoro wih ubile na planini Bora{nici u Nevesiwu. Imena `rtava ubistva/istrebqewa u jami Lipova~a i na planini Bora{nica ~iji je identitet utvr|en, kao i imena `rtava ubistva/istrebqewa ~iji je identitet utvr|en i ~ija su tela prona|ena
u Tele}oj Lastvi i u jami u Zijemqu, navedena su u Dodatku H ove optu`nice.
Svojim u~e{}em u ovim delima, Vojislav [e{eq je po~inio:
Ta~ka 2: Istrebqewe, zlo~in protiv ~ove~nosti, ka`wiv po ~lanu 5(b)
i 7(1) Statuta Me|unarodnog suda.
Ta~ka 3: Ubistvo, zlo~in protiv ~ove~nosti, ka`wiv po ~lanu 5(a) i 7(1)
Statuta Me|unarodnog suda.
Ta~ka 4: Ubistvo, kr{ewe zakona i obi~aja ratovawa, sankcionisano zajedni~kim ~lanom 3(1)(a) @enevskih konvencija iz 1949, ka`wivo po ~lanu 3
TA^KE OD 5 DO 9
(ZATVARAWE, MUÊWE, DRUGA NEHUMANA DELA
I OKRUTNO POSTUPAWE)
28. Od avgusta 1991. do septembra 1993. godine, Vojislav [e{eq, deluju}i pojedina~no ili u dogovoru s drugim poznatim i nepoznatim u~esnicima
udruènog zlo~ina~kog poduhvata, planirao je, naredio, podsticao, po~inio
ili na drugi na~in pomagao i podràvao planirawe, pripremu ili izvr{ewe zatvarawa u nehumanim uslovima muslimanskih, hrvatskih i drugih nesrpskih civila na gorenavedenim teritorijama.
29. Srpske vojne snage, koje su se sastojale od jedinica JNA (i kasnije VJ),
jedinica, ukqu~uju}i dobrovoqa~ke jedinice koje je regrutovao i/ili podstrekavao Vojislav [e{eq, deluju}i u saradwi sa pripadnicima lokalne policije i lokalnim srpskim vlastima, zarobile su i zato~ile stotine hrvatskih, muslimanskih i drugih nesrpskih civila. Ti civili su dràni u kra}em
ili duèm zato~eni{tvu u slede}im zato~eni~kim objektima:
937
a) Skladi{te Veleprometa, Vukovar, SAO SBZS, novembar 1991, objekat je vodila JNA, oko hiqadu dvesta zato~enika.
b) Poqoprivredno dobro Ov~ara, okolina Vukovara, SAO SBZS, novembar 1991, objekat je vodila JNA, oko tri stotine zato~enika.
c) Podrum zgrade banke u Vo}inu u oktobru 1991, nekoliko zato~enika.
d) Lager Sekulinci kod Vo}ina u avgustu 1991, tri zato~enika.
e) Fabrika obu}e Standard, Ciglana, Ekonomija, Dom kulture u Driwa~i, Tehni~ka {kola u Karakaju, Gerina klanica i Dom kulture u êlopeku, Zvonik, Bosna i Hercegovina, od aprila do jula 1992, stotine zato~enika.
f) Glavna policijska zgrada (SUP), zgrada Teritorijalne odbrane (TO),
zgrada osnovne i sredwe {kole u Bosanskom [amcu i skladi{te poqoprivredne zadruge u Crkvini, u okolini Bosanskog [amca, Bosna i Hercegovina, od aprila do septembra 1992, stotine zato~enika.
g) Stovari{te Iskra u selu Podlugovi, op{tina Ilija{, Plawina
ku}a u selu Svrake, op{tina Vogo{}a, Sowina ku}a u op{tini Vogo{}a,
kasarna u selu Semizovac, op{tina Vogo{}a, i vulkanizerska radionica na
raskrsnici u Vogo{}i, op{tina Vogo{}a, u periodu od aprila 1992. do septembra 1993, desetine zato~enika.
h) Zgrada SUP-a u gradu Bijeqini i zato~eni~ki logor Batkovi} blizu grada Bijeqine u periodu od aprila 1992. do septembra 1993, stotine zato~enika.
i) Logor Luka u op{tini Br~ko u periodu od maja do jula 1992, stotine
zato~enika.
j) Gradska mrtva~nica u Sutini, Mostar, i stadion u Vrap~i}ima, op{tina Mostar, tokom juna 1992, vi{e od stotinu zato~enika.
k) Podrum toplane u Kilavcima, Nevesiwe, odmarali{te na Bora~kom
jezeru, Nevesiwe, osnovna {kola u Zijemqu, Nevesiwe, i zgrada SUP-a u
Nevesiwu tokom juna 1992, vi{e od stotinu zato~enika.
30. @ivotni uslovi u tim zato~eni~kim objektima bili su surovi i
obeleèni ne~ove~nim postupawem, pretrpano{}u, gladovawem, prisilnim radom, neadekvatnom lekarskom negom i sistematskim fizi~kim i psihi~kim zlostavqawem koje je ukqu~ivalo mu~ewe, premla}ivawe i seksualno nasiqe.
Ta~ka 5: Zatvarawe, zlo~in protiv ~ove~nosti, ka`wiv po ~lanovima
5(e) i 7(1) Statuta Me|unarodnog suda.
Ta~ka 6: Mu~ewe, zlo~in protiv ~ove~nosti, ka`wiv po ~lanovima 5(f)
Ta~ka 7: Nehumana dela, zlo~in protiv ~ove~nosti, ka`wiv po ~lanovima 5(i) i 7(1) Statuta Me|unarodnog suda.
Ta~ka 8: Mu~ewe, kr{ewe zakona i obi~aja ratovawa, sankcionisano zajedni~kim ~lanom 3(1)(a) @enevskih konvencija iz 1949, ka`wivo po ~lanovima 3 i 7(1) Statuta Me|unarodnog suda.
938
Ta~ka 9: Okrutno postupawe, kr{ewe zakona i obi~aja ratovawa, sankcionisano zajedni~kim ~lanom 3(1)(a) @enevskih konvencija iz 1949, ka`wivo po ~lanovima 3 i 7(1) Statuta Me|unarodnog suda.
TA^KE 10 I 11
(DEPORTACIJA, PRISILNO PREME[TAWE)
31. Od 1. avgusta 1991. ili pribli`no od tog datuma do maja 1992. godine
u srpskim autonomnim oblastima u Hrvatskoj i RSK-u, a od 1. marta 1992. ili
pribli`no od toga datuma pa najmawe do septembra 1993. u Bosni i Hercegovini, te od maja do avgusta 1992. u delovima Vojvodine u Srbiji, Vojislav [e{eq, deluju}i pojedina~no ili u dogovoru sa drugim poznatim i nepoznatim
u~esnicima udruènog zlo~ina~kog poduhvata, planirao je, podsticao, po~inio ili na drugi na~in pomagao i podràvao planirawe, pripremu ili izvr{ewe deportacije ili prisilnog preme{tawa hrvatskih, muslimanskih i
drugih nesrpskih civila iz mesta wihovih zakonskih prebivali{ta u Vukovaru (SAO SBZS) u novembru 1991, a u Vo}inu (SAO Zapadna Slavonija) u
novembru i decembru 1991, u op{tini Zvornik u Bosni i Hercegovini u periodu od marta 1992. do septembra 1993, u op{tini Bosanski [amac u Bosni
i Hercegovini u periodu od aprila 1992. do septembra 1993, na {irem podru~ju Sarajeva u Bosni i Hercegovini u periodu od aprila 1992. do septembra 1993, u op{tini Bijeqina u Bosni i Hercegovini u periodu od marta
1992. do septembra 1993, u op{tini Nevesiwe u Bosni i Hercegovini u periodu od juna 1992. do septembra 1993, te u delovima Vojvodine, Srbija, ukqu~uju}i selo Hrtkovci, u periodu od maja do avgusta 1992. godine.
32. Da bi ostvarile ovaj ciq, srpske snage koje su se sastojale od JNA (i
kasnije VJ), lokalnih jedinica TO-a hrvatskih i bosanskih Srba (koje su kasnije transformisane u vojsku RSK (SVK) i vojsku Republike Srpske
(VRS)) i onih iz Republike Srbije i Crne Gore, te dobrovoqaca i paravojnih jedinica, me|u kojima su bili Beli orlovi i Du{an Silni, kao i od
dobrovoqaca koje je regrutovao i/ili podstrekavao Vojislav [e{eq, deluju}i u saradwi sa lokalnom policijom i policijom Srbije, opkolile su hrvatske i bosanske gradove i sela i zahtevale da stanovnici predaju oru`je,
ukqu~uju}i i svoje lova~ke pu{ke koje su legalno posedovali. Nakon toga su
ti gradovi i sela bili napadnuti ili zauzeti na neki drugi na~in, ~ak i ona
mesta u kojima su se stanovnici povinovali zahtevima. Namera ovih napada
bila je da se stanovni{tvo natera da beì. Nakon {to bi preuzele kontrolu nad tim gradovima i selima, srpske snage su u nekim mestima sakupqale
preostalo hrvatsko, muslimansko i drugo nesrpsko stanovni{tvo i pod
pretwom sile ga prevozile do lokacije u Hrvatskoj ili Bosni i Hercegovini koje nisu bile pod srpskom kontrolom, ili ih deportovale na lokacije
van Hrvatske ili Bosne i Hercegovine, a naro~ito u Srbiju i Crnu Goru. U
drugim mestima, srpske snage u saradwi sa lokalnim srpskim vlastima uvodile su restriktivne i diskriminacione mere za nesrpsko stanovni{tvo i
939
u~estvovale u kampawi terora ~iji ciq je bio da se oni proteraju sa te teritorije. Ve}ina nesrba koji su ostali kasnije je deportovana ili prisilno
preme{tena iz svojih domova.
33. U maju 1992. godine, Vojislav [e{eq je do{ao u Vojvodinu i sastao se
sa svojim saradnicima iz Srpske radikalne stranke. Vojislav [e{eq je svoje saradnike uputio da kontaktiraju nesrbe i da im zaprete smr}u ako ne odu
sa tog podru~ja. Dana 6. maja 1992, Vojislav [e{eq je odrào hu{ka~ki govor
u selu Hrtkovci, u Vojvodini, u kojem je pozivao na proterivawe Hrvata sa
tog podru~ja i pro~itao spisak sa imenima pojedinih me{tana Hrvata koji
bi trebalo da odu u Hrvatsku. Usled tog govora, izvestan broj Hrvata odlu~io
je da ode iz sela Hrtkovci. Nakon tog govora, pristalice i saradnici optuènog, ukqu~uju}i ~lanove Srpske radikalne stranke i S^P, u Hrtkovcima
su zapo~eli kampawu etni~kog ~i{}ewa usmerenu protiv nesrba, a naro~ito
Hrvata. Tokom slede}a tri meseca, mnogi nesrbi bili su {ikanirani, pretilo im se smr}u i zastra{ivalo, prisiqavaju}i ih na odlazak. Ku}e Hrvata su
opqa~kane i u wih su se uselili Srbi. êsto su se u ku}e nesrba koji su bili
naterani na odlazak useqavale srpske porodice raseqene iz drugih delova
biv{e Jugoslavije.
Ta~ka 10: Deportaciju, zlo~in protiv ~ove~nosti, ka`wiv po ~lanovima
5(d) i 7(1) Statuta Me|unarodnog suda.
Ta~ka 11: Nehumana dela (prisilna preme{tawa), zlo~in protiv ~ove~nosti, ka`wiv po ~lanovima 5(i) i 7(1) Statuta Me|unarodnog suda.
TA^KE OD 12 DO 14
(BEZOBZIRNO RAZARAWE I PQA^KA JAVNE ILI
PRIVATNE IMOVINE)
34. Od 1. avgusta 1991. ili pribli`no od tog datuma do maja 1992, u srpskim autonomnim oblastima u Hrvatskoj i RSK-u, a od 1. marta 1992. ili pribli`no od tog datuma pa najmawe do septembra 1993. godine u op{tinama Bosanski [amac, Zvornik, na {irem podru~ju Sarajeva, te u op{tinama Bijeqina, Mostar i Nevesiwe u Bosni i Hercegovini, Vojislav [e{eq, deluju}i pojedina~no ili u dogovoru sa drugim poznatim i nepoznatim u~esnicima
ili na drugi na~in pomagao i podràvao planirawe, pripremu ili izvr{ewe bezobzirnog razarawa i pqa~ke javne i privatne imovine hrvatskih, muslimanskih i drugih nesrpskih stanovnika, koji nisu bili opravdani vojnom
nu`dom. To namerno i bezobzirno razarawe i pqa~ka obuhvatali su pqa~ku
i uni{tavawe domova i verskih i kulturnih objekata, a dogodili su se u slede}im gradovima i selima:
SAO SBZS: Vukovar (uni{tene su stotine domova)
SAO Zapadna Slavonija: Vo}in i Hum (uni{tene su desetine domova i
katoli~ka crkva) i
940
Bosna i Hercegovina: Bosanski [amac (uni{tene su stotine domova i

jedna yamija), Zvornik (uni{tene su stotine domova, ~etiri yamije i verska
dokumentacija), {ire podru~je Sarajeva (u op{tini Ilija{ uni{tene su
ku}e, yamije i katoli~ka crkva; u op{tini Vogo{}a uni{tene su ku}e, yamije i katoli~ka crkva); Bijeqina (u gradu Bijeqini je oskrnavqena katoli~ka crkva, a pet yamija je uni{teno; u selu Jawa su uni{tene dve yamije i jo{
~etiri yamije u drugim selima); Mostar (uni{tene su stotine domova i nekoliko yamija) i Nevesiwe (uni{tene su desetine domova i sedam yamija).
Ta~ka 12: Bezobzirno razarawe sela ili pusto{ewe koje nije opravdano
vojnom nu`dom, kr{ewe zakona i obi~aja ratovawa, ka`wivo po ~lanovima
3(b) i 7(1) Statuta Me|unarodnog suda.
Ta~ka 13: Uni{tavawe ili hotimi~no nano{ewe {tete ustanovama namewenim religiji ili obrazovawu, kr{ewe zakona i obi~aja ratovawa, ka`wivo po ~lanovima 3(d) i 7(1) Statuta Me|unarodnog suda.
Ta~ka 14: Pqa~ku javne ili privatne imovine, kr{ewe zakona i obi~aja
ratovawa, ka`wivo po ~lanovima 3(e) i 7(1) Statuta Me|unarodnog suda.
Karla del Ponte,
tuìlac

U Hagu, Holandija
(pe~at Tuìla{tva)
DODATAK I
DODATNE ISTORIJSKE I POLITI^KE ÎWENICE
Hrvatska
1. U o~ekivawu izbora 1990. godine u Kninu je osnovana nacionalisti~ka Srpska demokratska stranka (u daqem tekstu: SDS) koja je zagovarala autonomiju, a kasnije i otcepqewe ve}inskih srpskih podru~ja od Hrvatske. Vojislav [e{eq je odràvao kontakt sa vo|ama SDS-a. Dolazio je na sastanke
SDS-a i u~estvovao u politi~kim doga|ajima koje je organizovao SDS.
2. Dana 25. jula 1990. godine, grupa vo|a SDS-a osnovala je Srpsko nacionalno ve}e (u daqem tekstu: SNV), usvojiv{i Deklaraciju o autonomiji i poloàju Srba u Hrvatskoj i o suverenosti i autonomiji srpskog naroda.
3. Dana 30. jula 1990. godine, na prvoj konstitutivnoj sednici SNV-a, raspisan je referendum na kojem }e biti potvr|ena autonomija i suverenitet
srpskog naroda u Hrvatskoj.
4. Dana 17. avgusta 1990. godine, Srbi u Kninu su podigli barikade nakon
{to je hrvatska vlast referendum proglasila nelegalnim.
5. U periodu od 19. avgusta do 2. septembra 1990. godine, Srbi u Hrvatskoj
odràli su referendum o pitawu suverenosti i autonomije srpskog naroda
u Hrvatskoj. Glasawe je odràno u onim oblastima Hrvatske u kojim su Srbi
941
bili u ve}ini i bilo je ograni~eno na srpske glasa~e. Hrvatima koji su ìveli u tom regionu nije bilo omogu}eno da u~estvuju na referendumu. Rezultati referenduma pokazali su da se velika ve}ina glasa~a izjasnila za srpsku autonomiju. Dana 30. septembra 1990. godine, SNV je proglasio autonomiju srpskog naroda na nacionalnim i istorijskim teritorijama na kojima
ìvi, a koje su unutar sada{wih granica Republike Hrvatske kao federalne
jedinice Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije.
6. Dana 21. decembra 1990. godine u Kninu, hrvatski Srbi su proglasili
ustanovqewe Srpske autonomne oblasti Krajina (SAO Krajina) i posle
toga proglasili weno otcepqewe od Hrvatske.
7. Dana 7. januara 1991, u [idskim Banovcima je formirano Srpsko nacionalno ve}e za Slavoniju, Barawu i zapadni Srem (u daqem tekstu: SBZS).
8. Tokom celog prole}a 1991. godine izbijali su sukobi izme|u naoruànih Srba i hrvatske policije.
9. Okr{ajima u Pakracu i na Plitvicama sukob se u martu 1991. godine
poja~ao. Na Plitvicama su 31. marta 1991. Srbi napali autobus koji je prevozio hrvatske policajce, pa je i tamo do{lo do borbe. JNA je razmestila svoje trupe na tom podru~ju i izdala ultimatum hrvatskoj policiji da se povu~e
sa Plitvica. U doga|ajima kod Plitvica u SAO Krajini u~estvovali su Vojislav [e{eq i deo wegovih dobrovoqaca. U razgovorima sa oficirima
JNA predstavqao se kao vojvoda. Drào je ekstremisti~ke nacionalisti~ke govore, podsti~u}i lokalno stanovni{tvo da uzme u~e{}a u nasiqu nad hrvatskim policajcima.
10. Dana 1. aprila 1991. godine, Izvr{no ve}e SAO Krajine usvojilo je
odluku o prisajediwewu SAO Krajine Republici Srbiji. SAO Krajina je
tom prilikom priznala ustav i zakone Srbije, kao i ustavno-pravni sistem
SFRJ-a, odlu~iv{i da se na celoj wenoj teritoriji primewuju zakoni i propisi Srbije.
11. Krajem aprila 1991. godine, naoruàni me{tani Srbi pomogli su
{e{eqevcima i drugim srpskim dobrovoqcima da podignu barikade u Borovom Selu kod Vukovara. Dana 1. maja 1991. godine, ti naoruàni Srbi su
uzeli za taoce vi{e hrvatskih policajaca koji su bili poslati sa zadatkom
da ponovo uvedu red i mir u Borovom Selu. Dana 2. maja, hrvatska policija iz
Osijeka poslala je u Borovo Selo ve}u grupu te{ko naoruànih policajaca
da oslobode taoce. Naoruàni me{tani Srbi pomagali su {e{eqevcima
i drugim srpskim dobrovoqcima da postave zasedu toj grupi policajaca. U
borbi je poginulo dvanaest hrvatskih policajaca, a dvadeset ih je raweno.
12. Dana 12. maja 1991. godine, odràn je referendum u SAO Krajini, Slavoniji, Barawi i zapadnom Sremu o prisajediwewu tih oblasti Srbiji i konsolidovawu tih delova Jugoslavije sa Srbijom, Crnom Gorom i drugima koji
èle da o~uvaju Jugoslaviju. Za prisajediwewe se izjasnilo 99,8% glasa~a koji su iza{li na referendum.
942
13. Dana 19. maja 1991, Hrvatska je odràla referendum na kojem se glasa~ko telo velikom ve}inom opredelilo za nezavisnost od SFRJ. Dana 25. juna 1991. godine, Hrvatska i Republika Slovenija proglasile su nezavisnost
od SFRJ. Dana 25. juna 1991. godine, JNA je pokrenula trupe u nameri da spre~i odvajawe Slovenije.
14. Dana 25. juna 1991, u Ba~koj Palanci u Srbiji, osnovana je Velika narodna skup{tina SBZS, na zasedawu na kojem su bili predstavnici svih srpskih sela u SBZS. Velika narodna skup{tina donela je odluku da se SBZS
konstitui{e kao SAO SBZS i otcepi od Hrvatske. Goran Hayi}, dotada{wi
predsednik SNV-a, izabran je za mandatara vlade.
15. Evropska zajednica nastojala je da posreduje u sukobu. Dana 8. jula 1991,
postignut je dogovor da Hrvatska i Slovenija suspenduju implementaciju odluke o nezavisnosti do 8. oktobra 1991. Evropska zajednica je na kraju priznala Hrvatsku kao nezavisnu dràvu 15. januara 1992.
16. Dana 18. jula 1991, Savezno predsedni{tvo, uz podr{ku srpske i crnogorske vlade i generala Kadijevi}a, izglasalo je povla~ewe JNA iz Slovenije, ~ime je pristalo na otcepqewe Slovenije i raspad SFRJ.
17. Srbi na podru~ju Kninske Krajine, u isto~noj Slavoniji i u zapadnoj
Slavoniji po~eli su dobijati sve ve}u podr{ku od Vlade Republike Srbije i
JNA. U avgustu 1991. lokalnu srpsku Teritorijalnu odbranu, dobrovoqa~ke i
policijske snage na tim podru~jima snabdevali su, obu~avali, a delimi~no
wima i rukovodili JNA i funkcioneri iz MUP-a Srbije. Tokom avgusta i
septembra 1991, velika podru~ja Hrvatske do{la su pod srpsku kontrolu nakon akcija srpskih vojnih snaga, me|u kojima su bili {e{eqevci, Beli orlovi i policijske snage.
18. U tom periodu, Vojislav [e{eq se neprekidno obra}ao javnosti pozivaju}i je da se ukqu~i u ratna nastojawa. U vi{e navrata je odlazio na liniju fronta i sastajao se sa lokalnim srpskim vo|ama.
19. Na podru~jima pod srpskom okupacijom u Krajini, Slavoniji, Barawi i zapadnom Sremu, sistematski je proterivano hrvatsko i drugo nesrpsko stanovni{tvo, a ta podru~ja su u{la u sastav raznih gorenavedenih
srpskih autonomnih oblasti. JNA je ostala razme{tena na podru~jima
gde su srpski pobuwenici preuzeli kontrolu, obezbe|uju}i tako podru~ja
koja su oni osvojili.
20. Dana 13. avgusta 1991, ~lanovi Predsedni{tva SDS-a iz Zapadne Slavonije odràli su u Pakracu sednicu na kojoj je doneta odluka da se proglasi
osnivawe Srpske autonomne oblasti (SAO) Zapadna Slavonija. Kao kriterijum pomo}u kojeg je definisana teritorija SAO Zapadna Slavonija kori{}ena je nacionalna struktura stanovni{tva. U SAO Zapadnu Slavoniju
u{le su op{tine ~iji su predstavnici prisustvovali gorenavedenoj sednici
Regionalnog odbora SDS-a: Pakrac, Daruvar, Grubi{no Poqe, Podravska
Slatina, Oku~ani, te delovi op{tina Slavonska Poèga i Orahovica. Na
tim podru~jima su Srbi ~inili 50 i vi{e posto stanovni{tva.
943
21. U avgustu 1991. srpske snage, pod vo|stvom JNA, preduzele su operacije protiv gradova u isto~noj Slavoniji, {to je rezultiralo wihovom okupacijom. Hrvatsko i drugo nesrpsko stanovni{tvo tih podru~ja proterano je
pod pretwom sile. Krajem avgusta, srpske snage su zapo~ele opsadu grada Vukovara. Do sredine oktobra 1991. srpske snage su zauzele sve druge gradova u
isto~noj Slavoniji sa ve}inskim hrvatskim stanovni{tvom, osim Vukovara.
Nesrbi su podvrgnuti surovom okupacijskom reìmu progona, ubistva, mu~ewa i drugih oblika nasiqa. Veliki deo nesrpskog stanovni{tva je na kraju
ubijen ili silom isteran sa okupiranih podru~ja.
22. Opsada Vukovara trajala je do 18. novembra 1991, kada je grad pao u ruke srpskih snaga. Tokom tromese~ne opsade grad je u velikoj meri razoren granatirawem JNA, a poginulo je na stotine lica. Kad su srpske snage zauzele
grad, pripadnici srpskih snaga su pobili stotine Hrvata. Ve}ina nesrpskog
stanovni{tva proterana je iz grada za samo nekoliko dana nakon {to je on
pao pod kontrolu Srba.
23. U @enevi su 23. novembra 1991. Slobodan Milo{evi}, savezni sekretar za narodnu odbranu Veqko Kadijevi} i Frawo Tu|man sklopili sporazum, koji su potpisali pod pokroviteqstvom specijalnog izaslanika Ujediwenih nacija Sajrusa Vensa. Sporazumom se traìlo da hrvatske snage deblokiraju kasarne JNA, a da se snage JNA povuku iz Hrvatske. Obe strane obavezale su se da }e jedinice pod wihovom komandom, kontrolom ili politi~kim
uticajem odmah sprovesti prekid vatre u celoj Hrvatskoj, a obavezale su se
i da }e obezbediti da sve paravojne ili neregularne jedinice povezane sa wihovim snagama tako|e po{tuju prekid vatre.
24. Dana 19. decembra 1991, SAO Krajina se proglasila Republikom Srpskom Krajinom (u daqem tekstu: RSK), a Milan Babi} je postao wen prvi
predsednik. Dana 26. februara 1992, SAO Zapadna Slavonija i SAO SBZS
u{le su u wen sastav na osnovu unilateralnih odluka koje su o tome donele.
25. Prema Vensovom planu, na podru~jima koja su okupirale srpske snage
stvorene su tri zone pod za{titom Ujediwenih nacija (u daqem tekstu:UNPA) (Krajina, Zapadna Slavonija, SZBS) koje su se poklapale sa ~etiri sektora (Jug, Sever, Zapad i Istok). Vensovim planom traìlo se povla~ewe
JNA iz Hrvatske, povratak raseqenih lica u svoje domove na podru~jima UNPA i demilitarizovawe ovih podru~ja UNPA. Mada se JNA zvani~no povukla iz Hrvatske u maju 1992, veliki delovi wenog naoruàwa i qudstva ostali su na podru~jima koja su bila u rukama Srba i bili predati policiji
RSK. Raseqenim licima nije bilo dozvoqeno da se vrate u svoje domove, a tokom slede}ih meseci i godina proterano je i ono malo Hrvata i drugih nesrba koji su ostali na podru~jima pod srpskom okupacijom.
26. Srpske oblasti u RSK ostale su pod srpskom kontrolom do po~etka
maja, odnosno do po~etka avgusta 1995. godine. Po~etkom maja 1995, hrvatske
snage su operacijom Bqesak ponovo uspostavile kontrolu nad podru~jem
944
Zapadne Slavonije. Po~etkom avgusta 1995, politi~ko i vojno rukovodstvo

Srba napustilo je najve}i deo teritorije u Hrvatskoj tokom masovne hrvatske operacije. Tom operacijom, poznatom pod nazivom Oluja, ponovo je uspostavqena hrvatska kontrola nad najve}im delom RSK. Preostala podru~ja
pod srpskom kontrolom u isto~noj Slavoniji, Barawi i zapadnom Sremu mirnim putem su reintegrisana u Hrvatsku 1998. godine.
Bosna i Hercegovina
27. U novembru 1990, u Bosni i Hercegovini su odràni vi{estrana~ki
izbori. Na republi~kom nivou, SDA (Stranka demokratske akcije), stranka
bosanskih muslimana, osvojila je 86 mesta; SDS, stranka bosanskih Srba,
osvojila je 72 mesta, a HDZ (Hrvatska demokratska zajednica) osvojila je 44
mesta u Skup{tini.
28. Centralna ideja politi~kog programa SDS-a, onako kako su ga formulisale vo|e stranke, izme|u ostalih Radovan Karayi}, Mom~ilo Kraji{nik i Biqana Plav{i}, bilo je ujediwewe svih Srba u jednoj dràvi. SDS
je izdvajawe Bosne i Hercegovine iz SFRJ smatrao pretwom srpskim interesima.
29. Rezultati izbora odrànih u novembru 1990. zna~ili su da SDS, kako
vreme bude odmicalo, ne}e mo}i mirnim putem da zadrì Bosnu i Hercegovinu u onome {to je postajalo Jugoslavija pod srpskom dominacijom. Zbog toga je na odre|enim podru~jima Bosne i Hercegovine, gde je postojala srpska
ve}ina, srpski narod po~eo da se organizuje u formalne regionalne strukture koje su nazvali zajednicama op{tina. U aprilu 1991. godine formirana
je Zajednica op{tina Bosanske Krajine, sa sedi{tem u Bawaluci.
30. U jesen 1991. JNA je po~ela da povla~i svoje snage iz Hrvatske. Snage
pod kontrolom JNA po~ele su da se razme{taju u Bosni i Hercegovini. Mnogo tog qudstva razme{teno je na podru~ja na kojima nije bilo garnizona ni
drugih objekata JNA.
31. Dok je rat u Hrvatskoj trajao, postajalo je sve verovatnije da }e i Bosna i Hercegovina proglasiti nezavisnost od SFRJ. Uvi|aju}i da ne}e mo}i
da spre~i otcepqewe Bosne i Hercegovine od SFRJ, SDS je po~eo da stvara
zasebni srpski entitet u Bosni i Hercegovini. U periodu od septembra do
novembra 1991, formirano je nekoliko srpskih autonomnih oblasti (SAO),
od kojih su neke nastale na osnovu gorepomenutih zajednica op{tina.
32. Dana 12. septembra 1991, progla{ena je Srpska autonomna oblast
Hercegovina. Dana 16. septembra 1991, Skup{tina Zajednice op{tina Bosanske Krajine proglasila je Autonomnu regiju Krajina. Do 21. novembra 1991,
srpske autonomne oblasti i autonomne regije postale su Autonomna regija
Krajina, SAO Hercegovina, SAO Romanija-Bira~, SAO Semberija i SAO
Severna Bosna.
945
33. Dana 15. oktobra 1991, na sednici strana~kog saveta SDS-a, doneta je
odluka o formirawu odvojene skup{tine pod nazivom Skup{tina srpskog
naroda u Bosni i Hercegovini koja je trebala da {titi srpske interese.
34. Dana 24. oktobra 1991, Skup{tina srpskog naroda u Bosni i Hercegovini, u kojoj je dominirao SDS, donela je odluku o raspisivawu plebiscita
srpskog naroda u Bosni i Hercegovini na kome }e se odlu~iti o ostajawu u
zajedni~koj dràvi Jugoslaviji sa Srbijom, Crnom Gorom, Srpskom autonomnom oblasti Krajina, SAO Zapadnom Slavonijom i SAO Isto~nom Slavonijom, Barawom i zapadnim Sremom.
35. Dana 9. i 10. novembra 1991, bosanski Srbi su odràli taj plebiscit.
Rezultat je velikom ve}inom glasova pokazao da bosanski Srbi èle da ostanu u Jugoslaviji.
36. Dana 11. decembra 1991, Skup{tina srpskog naroda obratila se JNA
sa zahtevom da svim raspoloìvim sredstvima, kao integralni deo dràve
Jugoslavije za{titi ona podru~ja u Bosni i Hercegovini u kojima je sproveden plebiscit srpskog naroda i drugih gra|ana o ostajawu u zajedni~koj jugoslovenskoj dràvi.
37. Dana 9. januara 1992. Skup{tina srpskog naroda u Bosni i Hercegovini usvojila je deklaraciju o progla{ewu Srpske Republike Bosne i Hercegovine. Progla{eno je da teritorija te republike obuhvata podru~ja srpskih
autonomnih regija i oblasti i drugih srpskih etni~kih celina u Bosni i
Hercegovini, ukqu~uju}i podru~ja na kojima je srpski narod ostao u mawini
zbog genocida koji je nad wim izvr{en u Drugom svetskom ratu, te da ostaje
u sastavu savezne dràve Jugoslavije. Dana 12. avgusta 1992, republika bosanskih Srba promenila je naziv u Republika Srpska.
38. Od 29. februara do 2. marta 1992, Bosna i Hercegovina je odràla referendum o nezavisnosti. Na poziv SDS-a, ve}ina bosanskih Srba je ovo glasawe bojkotovala. Na referendumu je ve}ina glasala za nezavisnost.
39. Dana 27. marta 1992, na Palama je zvani~no progla{ena Srpska Republika Bosna i Hercegovina.
40. Po~ev od marta 1992. nadaqe, srpske regularne i neregularne snage
po~ele su da preuzimaju kontrolu nad podru~jima u Bosni i Hercegovini,
ukqu~uju}i i teritorije koje se navode u ovoj otpu`nici.
41. Dana 6. aprila 1992, Sjediwene Ameri~ke Dràve i Evropska zajednica zvani~no su priznale nezavisnost Bosne i Hercegovine.
42. Dana 27. aprila 1992, Srbija i Crna Gora su proglasile novu Saveznu
Republiku Jugoslaviju, koju su proglasile dràvom naslednicom Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije.
43. Dana 15. maja 1992, Savet bezbednosti Ujediwenih nacija je u Rezoluciji broj 752 zahtevao da odmah prestanu svi oblici spoqnog me{awa u Bosni i Hercegovini od strane jedinica JNA i elemenata Hrvatske vojske (u daqem tekstu: HV) i da se te jedinice povuku, stave pod kontrolu republi~ke
vlade ili raspuste i razoruàju.
946
44. Vojislav [e{eq je dolazio u Bosnu i Hercegovinu i pre i tokom oruànog sukoba da bi podsticao moral u~esnika u sukobu. U oktobru 1991. godine, obi{ao je srpske vojnike u Trebiwu, gde su se okupili za napad na Dubrovnik. U maju i avgustu 1992. godine obi{ao je Gacko, odnosno Zvornik. U maju
1993. godine, odrào je govor u Bawaluci.
45. U septembru 1993. godine, Vojislav [e{eq je do{ao u sukob sa Slobodanom Milo{evi}em, osporavaju}i Milo{evi}evo rukovodstvo i pozivaju}i na to da mu se izglasa nepoverewe u srpskoj vladi. Tokom oktobra i novembra 1993, desetine ~etni~kih dobrovoqaca Vojislava [e{eqa uhap{eno
je u Srbiji, gde su optuèni za ratne zlo~ine i druga dela.
DODATAK II
DODATAK KOJI SE ODNOSI NA @RTVE IZ
VO]INA, HUMA, BOKANA I KRASKOVI]A
Paragraf 19
Vo}in, decembar 1991. godine
@rtve: [imi{ Jaga, 1929/ènski; Matan~i Marija, 1939/ènski; Per{i} Franca, 1928/ènski; Medi} Branko, 1959/mu{ki; Matan~i Stjepan,
1932/mu{ki; Jurmanovi} Stjepan, 1933/mu{ki; [timac Jakob, 1911/mu{ki;
[timac Angelina, 1915/ènski; Buqevac Ante, 1907/mu{ki; Tomola Rozalija, 1921/ènski; Per{i} Alojzije, 1922/mu{ki; Volf Dragutin, 1922/mu{ki;
Ivankovi} Marica, 1930/mu{ki; Matan~i Frawo, 1926/mu{ki; Matan~i Marija, 1927/ènski; Medved Mirko, 1929/mu{ki; Dori} Paulina, 1911/ènski;
[imi} Julka, 1932/ènski; Pajtl Josip, 1964/mu{ki; [imi} Ivan, 1932/mu{ki; [imi} Marija, 1934/ènski; Ament Veronika, 1914/ènski; [timac
Stjepan, 1959/mu{ki; Ba~i} Mirjana, 1963/ènski; Majdan~i} Marija,
1919/ènski; Maji} Stipan, 1909/mu{ki; Maji} Ana, 1919/ènski; Bon Ivica, 1954/mu{ki; Sala} Goran, 1972/mu{ki; Supan Vlado, 1959/mu{ki; Ivankovi} Drago, 1960/mu{ki.
Hum, decembar 1991. godine
@rtve: Vukovi} Marko, 1934/mu{ki; Duzel Marijan, 1931/mu{ki; Ridl
Roman, 1932/mu{ki; Banovac Ivo, 1943/mu{ki.
Bokane, decembar 1991. godine
@rtve: Nenadovi} Stojan, 1914/mu{ki; Martinovi} Tomislav, 1939/mu{ki; Martinkovi} Katica, 1936/ènski.
Kraskovi}, decembar 1991. godine
@rtve: Kovac Zlatko, 1966/mu{ki; Kovac Duro, 1922/mu{ki; Kovac Ana,
1927/mu{ki; Kovac Pista, 1953/mu{ki.
947
DODATAK III
@RTVE SA POQOPRIVREDNOG DOBRA OVÂRA
(VUKOVARSKA BOLNICA)
Paragraf 20
Ov~ara, 20. novembar 1991. godine
@rtve: Ayaga Jozo, 1949/mu{ki; Andrijani} Vinko, 1953/mu{ki; Ani}Anti} Jadranko, 1959/mu{ki; Arnold Kre{imir, 1958/mu{ki; Asa|anin
Ilija, 1952/mu{ki; Babi} Draèn, 1966/mu{ki; Bainrauh Ivan, 1956/mu{ki;
Bajnrauh Tomislav, 1938/mu{ki; Baketa Goran, 1960/ mu{ki; Bala{ Stjepan,
1956/mu{ki; Balog Dragutin, 1974/mu{ki; Balog Josip, 1928/mu{ki; Balog
Zvonimir, 1958/mu{ki; Balvanac \uro, 1952/mu{ki; Banoì} Boris,
1967/mu{ki; Barawaji Pero, 1968/mu{ki; Barbari} Branko, 1967/mu{ki;
Barbir Lovro, 1935/mu{ki; Bari~evi} @eqko, 1965/mu{ki; Bari{i} Frawo, 1946/mu{ki; Barta An|elko, 1967/mu{ki; Batarelo Josip, 1947/mu{ki;
Batarelo @eqko, 1955/mu{ki; Baumgertner Tomislav, 1972/mu{ki; Beg~evi} Marko, 1968/mu{ki; Begov @eqko, 1958/mu{ki; Bingula Stjepan,
1958/mu{ki; Bjelanovi} Ringo, 1970/mu{ki; Bla{kovi} Miroslav, 1959/mu{ki; Blaèvi} Zlatko, 1964/mu{ki; Bodroì} Ante, 1953/mu{ki; Bosak
Marko, 1967/mu{ki; Bosanac Dragutin, 1919/mu{ki; Bosanac Tomislav
1941/mu{ki; Bo{wakov Josip, 1960/mu{ki; Boàk Ivan, 1958/mu{ki; Bra~i}
Zvonimir, 1970/mu{ki; Bradari} Josip, 1949/mu{ki; Brajdi} Josip, 1950/mu{ki; Buovac Ivan, 1966/mu{ki; Buì} Zvonko, 1955/mu{ki; Crwac Ivan,
1966/mu{ki; âleta Zvonimir, 1953/mu{ki; ôlak Ivica, 1965/mu{ki; ûpi} Mladen, 1967/mu{ki; Dali} Tihomir,1966/mu{ki; Doli{ni Ivica,
1960/mu{ki; Do{en Ivan, 1958/mu{ki; Do{en Martin, 1952/mu{ki; Do{en
Tadija, 1950/mu{ki; Dragun Josip, 1962/mu{ki; Duvwak Stanko, 1959/mu{ki;,
\u|ar Sa{a, 1968/mu{ki; \uki} Vladimir, 1948/mu{ki; Ebner Vinko-\uro,
1961/mu{ki; Firi Ivan, 1915/mu{ki; Fitu{ Karlo, 1964/mu{ki; Fri{~i}
Dragutin, 1958/mu{ki; Furunyija Petar, 1949/mu{ki; Gajda Robert, 1966/mu{ki; Gali} Milenko, 1965/mu{ki; Gali} Vedran, 1973/mu{ki; Garvanovi} Borislav, 1954/mu{ki; Ga{par Zorislav, 1971/mu{ki; Gavri} Dragan, 1956/mu{ki; Glava{evi} Sini{a, 1960/mu{ki; Gojani Jozo, 1966/mu{ki; Golac Krunoslav, 1959/mu{ki; Graf Branislav, 1955/mu{ki; Grani} Dragan, 1960/mu{ki; Grejza Milan, 1959/mu{ki; Gruber Zoran, 1969/mu{ki; Gudeq Drago,
1040/mu{ki; Hegedu{i} Tomislav, 1953/mu{ki; Hegedu{i} Mario, 1972/mu{ki; Herceg @eqko, 1962/mu{ki; Herman Ivan, 1969/mu{ki; Herman Stjepan, 1955/mu{ki; Hlevwak Nedeqko, 1964/mu{ki; Hoqevac Nikica, 1955/mu{ki; Horvat Ivica, 1958/mu{ki; Horvat Viktor, 1949/mu{ki; Huswak Nedjeqko, 1969/mu{ki; Ile{ Zvonko, 1941/mu{ki; Imbri{i} Ivica, 1957/mu{ki; Ivan Zlatko, 1955/mu{ki; Ivezi} Aleksandar, 1950/mu{ki; Jajalo Marko, 1957/mu{ki; Jakubovski Martin, 1971/mu{ki; Jal{ovec Qubomir,
948
1957/mu{ki; Jambor Tomo, 1966/mu{ki; Jani} Mihael, 1939/mu{ki; Jawi} Borislav, 1956/mu{ki; Jantol Boris, 1959/mu{ki; Jarabek Zlatko, 1956/mu{ki;
Jeziyi} Ivica, 1957/mu{ki; Jovan Zvonimir, 1967/mu{ki; Jovanovi} Branko,
1955/mu{ki; Jovanovi} Oliver, 1972/mu{ki; Julari} Goran, 1971/mu{ki; Jurela Damir, 1969/mu{ki; Jurendi} Drago, 1966/mu{ki; Juri{i} Marko,
1946/mu{ki; Juri{i} Pavao, 1966/mu{ki; Juri{i} @eqko, 1963/mu{ki; Ka~i} Igor, 1975/mu{ki; Kapusti} Josip, 1965/mu{ki; Kelava Kre{imir,
1953/mu{ki; Kiraq Damir, 1964/mu{ki; Kiraq Damir, 1959/mu{ki; Kiti}
Goran, 1966/mu{ki; Kneì} \uro, 1937/mu{ki; Kolak Tomislav 1962/mu{ki;
Kolograni} Du{ko, 1950/mu{ki; Komorski Ivan, 1952/mu{ki; Kostenac Bono, 1942/mu{ki; Kostovi} Borislav, 1962/mu{ki; Ko{ir Boìdar, 1957/mu{ki; Kova} Ivan, 1953/mu{ki; Kova} Mladen, 1958/mu{ki; Kova~evi} Zoran,
1962/mu{ki; Kova~i} Damir, 1970/mu{ki; Koùl Josip, 1968/mu{ki; Krajinovi} Ivan, 1966/mu{ki; Krajinovi} Zlatko, 1969/mu{ki; Krasi} Ivan,
1964/mu{ki; Krezo Ivica, 1963/mu{ki; Kristi~evi} Kazimir, 1959/mu{ki;
Kriàn Drago, 1957/mu{ki; Krune{ Branimir, 1966/mu{ki; Len|el Tomislav, 1957/mu{ki; Len|el Zlatko, 1949/mu{ki; Leroti} Zvonimir, 1960/mu{ki; Lesi} Tomislav, 1950/mu{ki; Let Mihajlo, 1956/mu{ki; Lili Dragutin,
1951/mu{ki; Qubas Hrvoje, 1971/mu{ki; Lon~ar Tihomir, 1955/mu{ki; Lovri} Joko, 1968/mu{ki; Lovri} Jozo, 1953/mu{ki; Luci} Marko, 1954/mu{ki;
Lukenda Branko, 1961/mu{ki; Luki} Mato, 1963/mu{ki; Magdi} Mile,
1953/mu{ki; Mago~ Predrag, 1965/mu{ki; Maji} Robert, 1971/mu{ki; Major
@eqko, 1960/mu{ki; Mandi} Marko, 1953/mu{ki; Mari~i} Zdenko, 1956/mu{ki; Marijanovi} Martin, 1959/mu{ki; Maàr Ivan, 1934/mu{ki; Me|e{i
Andrija, 1936/mu{ki; Me|e{i Zoran, 1940/mu{ki; Meri} Ohran, 1956/mu{ki; Mihovi} Tomislav, 1952/mu{ki; Mikleti} Josip, 1952/mu{ki; Mikuli} Zdravko, 1961/mu{ki; Mikuli} Zvonko, 1969/mu{ki; Mili} Slavko,
1955/mu{ki; Miqak Zvonimir, 1950/mu{ki; Mi{i} Ivan, 1968/mu{ki; Mlinari} Mile, 1966/mu{ki; Moko{ Andrija, 1955/mu{ki; Molnar Aleksandar,
1965/mu{ki; Mutvar Antun, 1969/mu{ki; Na| Darko, 1965/mu{ki; Na| Frawo, 1935/mu{ki; Neja{mi} Ivan, 1958/mu{ki; Nicollier Jean Michael, 1966/mu{ki; Omerovi} Mersad, 1970/mu{ki; Ore{ki Ivan, 1950/mu{ki; Pap Tomislav, 1963/mu{ki; Patari} @eqko, 1959/mu{ki; Pavli} Slobodan, 1965/mu{ki; Pavlovi} Zlatko, 1963/mu{ki; Perak Mato, 1961/mu{ki; Perko Aleksandar, 1967/mu{ki; Perkovi} Damir, 1965/mu{ki; Perkovi} Josip, 1963/mu{ki; Petrovi} Stjepan, 1949/mu{ki; Pinter Nikola, 1940/mu{ki; Plav{i}
Ivan, 1939/mu{ki; Polhert Damir, 1962/mu{ki; Polovina Branimir,
1950/mu{ki; Posavec Stanko, 1952/mu{ki; Pothorski Jawa, 1931/ènski;
Pravdi} Tomo, 1934/mu{ki; Prpi} Tomislav, 1959/mu{ki; Pucar Dmitar,
1949/mu{ki; Ragu` Ivan, 1955/mu{ki; Ra{i} Milan, 1954/mu{ki; Ratkovi}
Kre{imir, 1968/mu{ki; Ribi~i} Marko, 1951/mu{ki; Rimac Salvador,
1960/mu{ki; Roha~ek Karlo, 1942/mu{ki; Roha~ek @eqko, 1971/mu{ki; Saiti ]erman, 1960/mu{ki; Samaryi} Damjan, 1946/mu{ki; Savanovi} Tihomir,
949
1964/mu{ki; Sen~i} Ivan, 1964/mu{ki; Sotinac Stipan, 1939/mu{ki; Spudi}

Pavao, 1965/mu{ki; Stani} Marko, 1958/mu{ki; Stani} @eqko, 1968/mu{ki;
Stefanko Petar, 1942/mu{ki; Stojanovi} Ivan, 1949/mu{ki; Stubi~ar Qubomir, 1954/mu{ki; [ajtovi} Davor, 1961/mu{ki; [ajtovi} Martin, 1914/mu{ki; [arik Stjepan, 1955/mu{ki; [a{kin Sead, 1960/mu{ki; [indiq Vjekoslav, 1971/mu{ki; [renk \uro, 1943/mu{ki; [tefuq Draèn, 1963/mu{ki;
Taba~ek Antun, 1958/mu{ki; Tadi} Tadija, 1959/mu{ki; Tarle Dujo, 1950/mu{ki; Terek Antun, 1940/mu{ki; Ti{qari} Darko, 1971/mu{ki; Tivanovac
Ivica, 1963/mu{ki; Toma{i} Tihomir, 1963/mu{ki; Tordinac @eqko,
1961/mu{ki; Tot Tomislav, 1967/mu{ki; Traqi} Tihomir, 1967/mu{ki; Turk
Miroslav, 1950/mu{ki; Turk Petar, 1947/mu{ki; Tustowi} Dane, 1959/mu{ki; Tu{kan Draèn, 1966/mu{ki; U{ak Branko, 1958/mu{ki; Vagenhofer
Mirko, 1937/mu{ki; Varenica Zvonko, 1957/mu{ki; Veber Sini{a, 1969/mu{ki; Vido{ Goran, 1960/mu{ki; Vilenica @arko, 1969/mu{ki; Virges Antun, 1953/mu{ki; Vlaho Mate, 1959/mu{ki; Vlaho Miroslav, 1967/mu{ki; Voloder Zlatan, 1960/mu{ki; Von Basingger Harllan, 1971/mu{ki; Vujevi} Zlatko, 1951/mu{ki; Vukojevi} Slaven, 1970/mu{ki; Vukovi} Rudolf, 1961/mu{ki; Vukovi} Vladimir, 1957/mu{ki; Vukovi} Zdravko, 1967/mu{ki; Vuli}
Ivan, 1941/mu{ki; Vuli} Vid, 1941/mu{ki; Vuli} Zvonko, 1971/mu{ki; Zera
Mihajlo, 1955/mu{ki; Zeqko Josip, 1953/mu{ki; @eravica Dominik, 1959/mu{ki; @ivkovi} Damir, 1970/mu{ki; @ivkovi} Goran, 1960/mu{ki; @ugec
Borislav, 1963/mu{ki.
DODATAK IV
@RTVE IZ VELEPROMETA, VUKOVAR
Paragraf 21
Vukovar, Velepromet, novembar 1991. godine
@rtve: Crk Antun, 1942/mu{ki; Golac Veqko, 1959/mu{ki; Matou{ek
Ivan, 1958/mu{ki; Mihaqevi} Nikola, 1950/mu{ki; Sluganovi} Petar,
1938/mu{ki; Vladisavqevi} Deno, 1971/mu{ki.
DODATAK V
@RTVE IZ DOMA KULTURE U ÊLOPEKU,
OP[TINA ZVORNIK
Paragraf 22
êlopek, Dom kulture, 1. jun 26. jun 1992. godine
@rtve; Hayi} Izet, 1936; Atli} Alija, 1938; Salihovi} Husein, 1950; Zahirovi} Salih, 1946; Halilovi} Hasan, 1954; \ihi} Sead, 1960; Pezerovi}
Zaim, 1959; Biki} [aban, 1957; Atli} Hasan, 1952; Okanovi} Omer, 1936;
Aliho|i} Bewanin, 1969; Aliho|i} Ahmet, 1965; Pezerovi} Senaid, 1957;
Atli} Abdulah.
950
@RTVE IZ TEHNI^KE [KOLE U KARAKAJU,

OP[TINA ZVORNIK
Paragraf 22
Karakaj, Tehni~ka {kola, 1. jun 5. jun 1992. godine
@rtve: Sinanovi} Ramiz, 1956; Ja{arevi} Nurija, 1961; Ja{arevi} Avdo, 1950.
@RTVE IZ GERINE KLANICE, OP[TINA ZVORNIK

Paragraf 22
Gerina klanica, 7. jun 9. jun 1992. godine
@rtve: Hasanovi} Sejdo, 1956; Hasanovi} Muradif, 1957.
@RTVA IZ CIGLANE, ZVORNIK

Paragraf 22
Ciglana, tokom juna ili jula 1992. godine
@rtva: îrak Ismet, selo Grbov}i ili Grbavaca
@RTVE IZ DOMA KULTURE U DRIWAÎ, ZVORNIK

Paragraf 22
Dom kulture u Driwa~i, 30. maj 31. maj 1992. godine
@rtve: Beriz Abidovi}, mu{ki; Hariz Abidovi}, mu{ki; Muriz Abidovi}, mu{ki; Ramo Abidovi}, mu{ki; Asim Ahmetovi}, mu{ki; Fahro Ahmetovi}, mu{ki; Hasan Ahmetovi}, mu{ki; Hrusto Ahmetovi}, mu{ki; Mihrudin Ahmetovi}, mu{ki; Ramiz Ahmetovi}, mu{ki; Ramo Ahmetovi}, mu{ki; Senad Ahmetovi}, mu{ki; Venis Ahmetovi}, mu{ki; Hasan Ali}, mu{ki; Ibrahim Ali}, mu{ki; Ibrahim Ali}, mu{ki; Kadrija Ali}, mu{ki;
Mehmedalija Ali}, mu{ki; Mujo Ali}, mu{ki; Zahid Ali}, mu{ki; Asim
Avdi}, mu{ki; Muradif Avdi}, mu{ki; Sinan Ba{i}, mu{ki; Edin Baru~i}, mu{ki; Hakija Baru~i}, mu{ki; Hazim Baru~i}, mu{ki; Mehmedalija
Baru~i}, mu{ki; Mirsad Baru~i}, mu{ki; Suad Baru~i}, mu{ki; Vehid Baru~i}, mu{ki; Zulfo Baru~i}, mu{ki; Osman Be~i}, mu{ki; Demal Beganovi}, mu{ki; Esed Beganovi}, mu{ki; Mehmed Beganovi}, mu{ki; Mustafa
Beganovi}, mu{ki; Nezir Beganovi}, mu{ki; Smajo Beganovi}, mu{ki; Reyo
Bjeli}, mu{ki; Aqo ôhodarevi}, mu{ki; Beriz Dautovi}, mu{ki; Esad Dautovi}, mu{ki; Hasan Dautovi}, mu{ki; Husein Dautovi}, mu{ki; Huso Dautovi}, mu{ki; Idriz Dautovi}, mu{ki; Mirsad Dautovi}, mu{ki; Mirzet
Dautovi}, mu{ki; Nezir Dautovi}, mu{ki; Omer Dautovi}, mu{ki; Ragib
Dautovi}, mu{ki; Ramo Dautovi}, mu{ki; Mevludin Fejzi}, mu{ki; Nuko
Fejzi}, mu{ki; Muriz Huseinovi}, mu{ki; Velid Huseinovi}, mu{ki; Ah951
met Ibrali}, mu{ki; Amil Ibrali}, mu{ki; Nezir Ibrali}, mu{ki; Mustafa Kari}, mu{ki; Haso Memi{evi}, mu{ki; Ramiz Memi{evi}, mu{ki;
Ramo Memi{evi}, mu{ki; Senaid Memi{evi}, mu{ki; Zaim Memi{evi},
mu{ki; Azem Muratovi}, mu{ki; Bajro Muratovi}, mu{ki; Mehmed Muratovi}, mu{ki; Hasib Mustafi}, mu{ki; Juso Mustafi}, mu{ki; Salko Mustafi}, mu{ki; [aban Osmanovi}, mu{ki; [abanija Osmanovi}, mu{ki; Yemail Osmanovi}, mu{ki; Bajro Osmanovi}, mu{ki; Juso Osmanovi}, mu{ki;
Mehmedalija Osmanovi}, mu{ki; Meho Osmanovi}, mu{ki; Mejo Osmanovi},
mu{ki; Muhamed Osmanovi}, mu{ki; Muhamed Osmanovi}, mu{ki; Mujo
Osmanovi}, mu{ki; Mujo Osmanovi}, mu{ki; Ramo Osmanovi}, mu{ki; Reyo
Osmanovi}, mu{ki; Sefer Osmanovi}, mu{ki; Smajo Osmanovi}, mu{ki;
Mujo [abanovi}, mu{ki.
DODATAK VI
@RTVE IZ POQOPRIVREDNE ZADRUGE
U CRKVINI, OP[TINA BOSANSKI [AMAC
Paragraf 23
Crkvina, maj 1992. godine
@rtve: Agati} Ivan, mu{ki; Antuni} Jozo, mu{ki; Bartoli} Ivan, mu{ki; Blazanovi} Luka, mu{ki; Brandi} Niko (1), mu{ki; Gregurevi} Luka,
mu{ki; Hoyi} Ruzmir (Suma), mu{ki; Hoyi} Suad, mu{ki; Hurti} Sead (Batan), mu{ki; prezime nepoznato, Ermin, mu{ki; prezime nepoznato, Hilmo,
mu{ki; prezime nepoznato, Ivica, mu{ki; Mandi} Frawo, mu{ki; Mati}
Ilija, mu{ki; Miji} Ivo, mu{ki; Orsoli} Josip, mu{ki; Tuzlak Ivo, mu{ki; neidentifikovani de~ak, mu{ki.
DODATAK VII
@RTVE SA [IREG PODRU^JA SARAJEVA
Paragraf 24
Qe{evo, jun 1992. godine
@rtve: Fazli} Suqo, 1933/mu{ki; Fazli} Munira, 1936/ènski; Fazli}
Hasan, 1945/mu{ki; Fazli} Arif, 1958/mu{ki; Fazli} Safet, 1963/mu{ki;
Fazli} Ibrahim, 1948/mu{ki; Fazli} Huso, 1928/mu{ki; Fazli} Amir,
1964/mu{ki; Masnopita Munir, 1945/mu{ki; Masnopita Fadil, 1933/mu{ki;
Masnopita Mehmed, 1940/mu{ki; Masnopita Husnija, 1921/ènski; Masnopita Mujo, 1951/mu{ki; Masnopita Jasmin, 1955/mu{ki; Masnopita Mensur,
1947/mu{ki; Suqi} Zubejda, 1930/ènski; Nuhi} Nijaz, 1961/mu{ki; Avduki}
]amil, 1935/mu{ki; Avduki} Izet, 1963/mu{ki; Karavdi} Asim, 1936/mu{ki; Omanovi} Arif, 1949/mu{ki; Fazli} Meho, 1923/mu{ki.
952
@u~, leto 1933. godine

@rtve: Tiri} Avdo, mu{ki; Skendo Nermin, mu{ki.
DODATAK VIII
@RTVE IZ BIJEQINE
Paragraf 25
Bijeqina, 31. mart 1922. godine
@rtve: [abanovi} Reyep, mu{ki; [abanovi} Admir, mu{ki; [abanovi} Tifa, ènski; Kom{i} Mustafa, mu{ki; Kom{i} Adnan, mu{ki; Kom{i} Rijad, mu{ki.
Logor Batkovi}, april 1992septembar 1993. godine
@rtve: Bul~evi} Smail, 1922/mu{ki; âu{evi} Muhamed, mu{ki; ûdi} Edhem, mu{ki; ]urti} Husejin, mu{ki; Deli} Sead, mu{ki; Yihi} Suad,
mu{ki; Hayiomerovi} Zulfo, mu{ki; Juki} Rasim, 1917/mu{ki; Kavazba{i}
Alija, mu{ki; Memi} Yemal, mu{ki; Muji} Salko, 1930/mu{ki; Muminovi}
Fahrudin, mu{ki; Pa{i} Ahemt, mu{ki; Reyepovi} Nurudin, mu{ki; Smaji} Ejub, mu{ki; Top~i} Idriz, mu{ki; Ze~evi} Ferid, 1937/mu{ki.
DODATAK IX
@RTVE IZ MOSTARA
Paragraf 26
Uborak, jun 1992. godine
@rtve: ]ori} Bajro, 1956/mu{ki; Benca Neyad, 1970/mu{ki; Smaji} Hajdo, 1938/mu{ki; Osmanovi} Enver, 1955/mu{ki; Delagi} Admir, 1970/mu{ki;
Kelecija Salko, 1953/mu{ki; [akrak Ferid, 1954/mu{ki; Ali} Meho,
1962/mu{ki; Ko{po Asim, 1934/mu{ki; Nuhi} Mujo, 1931/mu{ki; Mezet Enes,
1960/mu{ki; ]ori} Himzo, 1958/mu{ki; Kanià Jusuf, 1928/mu{ki; Mrkowi} [emsudin, 1947/mu{ki; Sal~in Neyad, 1953/mu{ki; Zadro Petar,
1916/mu{ki; Rahimi} Meho, mu{ki; Kordi} Qubo, 1921/mu{ki; Mawura Mehmed, 1938/mu{ki; Jazvin Salih, 1924/mu{ki; Sinanovi} Bego, 1943/mu{ki;
Sal~in Osman, 1922/mu{ki; Mihaq Stjepan, 1925/mu{ki; Mihaq Marko,
1929/mu{ki; Pehiq Mujo, 1945/mu{ki; Juri} Jelka, 1940/ènski; Hasi} Omer,
1953/mu{ki; Sal~in Enver, 1947/mu{ki; Jur~i} Kre{imir, 1930/mu{ki; ]ori} Smajo, 1930/mu{ki; Simiyija Muhamed, 1955/mu{ki; Juri} Danica,
1949/ènski; Pol~i} Be}ir, 1941/mu{ki; [kegro Sofija, 1940/ènski; ûqak [tefa, 1932/ènski; Omanovi} Alija, 1928/mu{ki; Japalak Salko,
1927/mu{ki; Delali} Fadil, 1936/mu{ki; Bubalo Husein, 1936/mu{ki; Zuki}
Mehmed, 1938/mu{ki; Hayihajri} Hamdija, 1937/mu{ki; Rahimi} Semir,
1953/mu{ki; Turki} Salko, 1934/mu{ki; Duèvi} Mile, 1926/mu{ki; Blaèvi} Stjepan, 1944/mu{ki; Hajrizaj Bajram, 1940/mu{ki; Mikuli} Dragica,
953
1938/ènski; Kelecija Ibro, 1932/mu{ki; Puce Mustafa, 1961/mu{ki; Dumpor Omer, 1958/mu{ki; Mari} Ramo, 1966/mu{ki; Prskalo Ivan, 1936/mu{ki;
Hasi} Tiya, 1957/mu{ki; Puzi} Sead, 1949/mu{ki; Kokotovi} @eqko,
1968/mu{ki; Klepo Ferid, 1949/mu{ki; ârapina Petar, 1926/mu{ki; Kuko
Ibro, 1956/mu{ki; Bu{i} Stipe, 1948/mu{ki; Japalak Ibrahim, 1939/mu{ki;
Omanovi} Bajro, 1945/mu{ki; Brekalo Hava, 1914/ènski; Kuko Ramo,
1930/mu{ki; Gubeqi} Zaim, 1933/mu{ki; Kordi} Mara, 1923/ènski; Karabeg
Salih, 1943/mu{ki; Alibegovi} Yafer, 1941/mu{ki; Kasalo Hasan, 1929/mu{ki; Kasalo Aid, 1961/mu{ki; Kasalo Adis, 1963/mu{ki; Slipi~evi} Esad,
1950/mu{ki; [esti} Miralem, 1952/mu{ki; Juri} Mario, 1968/mu{ki; Juklo
Mirzo, 1965/mu{ki; Juklo Enes, 1968/mu{ki; Juklo Jasmin, 1975/mu{ki; Isi}
Safet, 1953/mu{ki; Kremo Husein, 1925/mu{ki; Sefi} Edin, 1952/mu{ki;
Sefi} Sa{a, 1976/mu{ki; Deli} Fuad, 1946/mu{ki.
DODATAK X
@RTVE IZ NEVESIWA
Paragraf 27
Lipova~a, jun 1992. godine
@rtve: Aliba{i} Emina, 1965/ènski; Aliba{i} Senada, 1968/ènski;
Aliba{i} Habiba, 1939/ènski; Ali~i} Saja, 1968/ènski; Ali~i} Fadila,
1960/ènski; Ali~i} Nefa, 1927/ènski; Ali~i} Mejra, 1958/ènski; Ali~i} Habiba, 1953/ènski; Ali~i} Mejra, 1956/ènski; Ali~i} Husein,
1984/mu{ki; Ali~i} Merima, 1987/ènski; Ali~i} Nazika, 1981/ènski;
Ali~i} Lejla, 1985/ènski; Ali~i} Saudin, 1987/mu{ki; Brajevi} \ulsa,
1935/ènski; Kasunovi} Ti|a, 1924/ènski; Mahini} Lejla, 1985/ènski; Mahini} Omer, 1982/mu{ki; Mahini} Ibrahim, 1980/mu{ki; Mahini} Ajla,
1991/ènski; Mahini} Hava, 1923/ènski; Mahini} Munira, 1956/ènski;
Mahini} Fata, 1922/ènski; Mahini} Fehma, 1934/ènski; Omerika Hasinija, 1950/ènski; Oerika Amina, 1990/ènski; Ploski} Agan, 1991/mu{ki;
Ploski} Samra, 1988/ènski; Ploski} Amra, 1986/ènski; Ploski} Ajla,
1991/ènski; Ploski} Amar, 1987/mu{ki; Ploski} Hajra, 1964/ènski; Ploski} Mejra, 1936/ènski; Ploski} Emin, 1991/mu{ki; Ploski} Sehija,
1961/ènski; [ipkovi} Ferida, 1965/ènski; [ipkovi} Nura, 1938/ènski;
[ipkovi} Huso, 1988/mu{ki; [ipkovi}, novoro|en~e, 1992; ôpeq Zejna,
1930/ènski; ôpeq Alka, 1937/ènski; ôpeq Nermina, 1968/ènski.
Planina Bora{nica, jun 1992. godine
@rtve: Demi} Salko, 1929/mu{ki; Demi} Alija, 1921/mu{ki; Demi}
Osman, 1929/mu{ki; Kajan Omer, 1935/mu{ki; Golo{ Halil, 1935/mu{ki; Hrwi~i} Ahmet, 81 godina/mu{ki; Kajan Ibro, 55-60 godina/mu{ki; Demi}
Emina, 1924/ènski; Demi} Mejra, 1921/ènski; Demi} Emina, 1935/ènski;
Demi} Emina, 1925/ènski; Demi} Ramiza, 40 godina/ènski; Golo{ Hurija,
954
80 godina/ènski; Kajan Hana, 55 godina/ènski; Kajan Merka, 50 godina/ènski; Nurkovi} Alka, 80 godina/ènski; Kajan Zejna, 80 godina/ènski; Hrwi~i} Zineta, 80 godina/ènski; Demi} Haska, 1928/ènski.
Tele}a Lastva, jun 1992. godine
@rtve: Aliba{i} Salih, 1975/mu{ki; Aliba{i} Mustafa, 1934/mu{ki;
Ali~i} Halil, 1956/mu{ki; Ali~i} Alija, 1923/mu{ki; Ali~i} Mujo,
1929/mu{ki; Ali~i} Alija, 1952/mu{ki; Ali~i} Mehmed, 1975/mu{ki; Ali~i} Be}ir, 1954/mu{ki; Brajevi} Alija, 1971/mu{ki; Brajevi} Kasim,
1963/mu{ki; Brajevi} Mustafa, 1932/mu{ki; ôpeq [erif, 1959/mu{ki; ôpeq Mustafa, 1937/mu{ki; ôpeq Dervo, 1927/mu{ki; ôpeq Esad, 1972/mu{ki; ôpeq Ibrahim, 1970/mu{ki; Kasunovi} Ibro, 1955/mu{ki; Kasunovi}
âmil, 1953/mu{ki; Mahini} Alija, 1928/mu{ki; Mahini} Adem, 1955/mu{ki; Mahini} Hajdar, 1933/mu{ki; Omerika Mujo, 1931/mu{ki; Ploski} Mustafa, 1962/mu{ki; Ploski} Hasan, 1958/mu{ki; Ploski} Huso, 1956/mu{ki;
Ploski} Avdo, 1937/mu{ki; [ipkovi} Asim, 1974/mu{ki; [ipkovi} Habib,
1962/mu{ki; [ipkovi} Hasan, 1921/mu{ki.
Zijemqe, jun 1992. godine
@rtve: Baralija Hamid, mu{ki; Brajevi} Jusuf, mu{ki; Cati} Mujo, mu{ki; Cati} Ibro, mu{ki; Cati} \ulsa, mu{ki; Cati} Ema, mu{ki.
DODATAK B
IZMEWENA OPTU@NICA
S NAZNAÊNIM IZMENAMA
TU@ILAC ME\UNARODNOG SUDA

protiv
VOJISLAVA [E[EQA
IZMEWENA OPTU@NICA
Tuìlac Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju, u skladu sa
svojim ovla{}ewima iz ~lana 18 Statuta me|unarodnog krivi~nog suda za
biv{u Jugoslaviju (u daqem tekstu: Statut Me|unarodnog suda), optuùje Vojislava [e{eqa za zlo~ine protiv ~ove~nosti i kr{ewa zakona i obi~aja
ratovawa, kako sledi:
955
OPTU@ENI
1. Vojislav [e{eq, sin Nikole [e{eqa, ro|en je 11. oktobra 1954. godine u Sarajevu, u Republici Bosni i Hercegovini (u daqem tekstu: Bosna i
Hercegovina). Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Sarajevu. Fakultetsku diplomu stekao je 1976, zvawe magistra 1978, a doktora nauka
1979. godine. Od 1981. do 1984, predavao je politi~ke nauke kao asistent na Sarajevskom univerzitetu.
2. Mada je po~eo kao komunista, Vojislav [e{eq je na kraju postao kriti~ar komunisti~kog reìma u biv{oj Jugoslaviji, a po~etkom osamdesetih
godina sklopio je bliske veze sa grupom srpskih nacionalista. Godine 1984.
osu|en je za kontrarevolucionarnu delatnost i izre~ena mu je kazna od
osam godina zatvora. Nakon {to mu je Vrhovni sud Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije (u daqem tekstu: SFRJ) smawio kaznu, pu{ten je
iz zatvora 1986. godine.
3. Kad je pu{ten na slobodu, Vojislav [e{eq se nastanio u Beogradu i
nastavio da se bavi nacionalisti~kom politikom. Godine 1989. otputovao je
u SAD i upoznao predsednika êtni~kog pokreta u slobodnom svetu Mom~ila \uji}a, koji ga je na dan 600. godi{wice Kosovske bitke 28. juna 1989. godine imenovao za ~etni~kog vojvodu, {to zna~i vo|u. Nakon {to mu je dodeqena ta titula, Vojislav [e{eq je putovao po SAD, Kanadi, Australiji i
Zapadnoj Evropi sakupqaju}i sredstva kojima }e finansirati svoju nacionalisti~ku delatnost. Dana 23. januara 1990. godine, Vojislav [e{eq je postao
vo|a Srpskog slobodarskog pokreta, a 14. marta 1990. u{ao je u koaliciju sa
Vukom Dra{kovi}em, tako|e srpskim nacionalistom, i osnovao Srpski pokret obnove (u daqem tekstu: SPO).
4. U junu 1990. godine, Vojislav [e{eq je osnovao stranku Srpske narodne obnove, koja je kasnije preimenovana u Srpski ~etni~ki pokret. Na izborima u decembru 1990. godine, wegova stranka je osvojila skoro 100.000 glasova. Ubrzo nakon toga, vlasti SFRJ su zabranile Srpski ~etni~ki pokret. Dana 23. februara 1991. godine, Vojislav [e{eq je izabran za predsednika novoosnovane Srpske radikalne stranke (u daqem tekstu: SRS). U junu 1991. godine postao je ~lan Skup{tine Republike Srbije. Na gotovo svakodnevnim
mitinzima i tokom predizborne kampawe, pozivao je na jedinstvo Srba i na
rat protiv istorijskih neprijateqa Srbije, odnosno protiv stanovni{tva
hrvatske, muslimanske i albanske nacionalnostina teritoriji biv{e Jugoslavije. Vi{e relevantnih istorijskih i politi~kih ~iwenica iznosi se u
Dodatku I ove optu`nice.
INDIVIDUALNA KRIVI^NA ODGOVORNOST
^lan 7(1) Statuta Me|unarodnog suda
5. Vojislav [e{eq snosi individualnu krivi~nu odgovornost za zlo~ine koji se navode u ~lanovima 3 i 5 Statuta Me|unarodnog suda i koji su opi956
sani u ovoj optu`nici, koje je on planirao, naredio, podsticao, po~inio ili

~ije je planirawe, pripremu ili izvr{ewe na drugi na~in pomagao i podràvao. Kad u ovoj optu`nici koristi re~ po~initi, tuìlac nema nameru da
sugeri{e da je optuèni fizi~ki po~inio sve zlo~ine za koje se tereti kao
li~no odgovoran. Navodi o fizi~kom ~iwewu su izneti samo po pitawu optu`bi za progon (ta~ka 1), vr{en putem direktnog i javnog etni~kog omalovaàvawa (paragrafi 15 i 17(k)), a u vezi s govorima optuènog u Vukovaru,
Malom Zvorniku i Hrtkovcima, putem deportacije i prisilnog preme{tawa
(paragrafi 15 i 17(i)), a u vezi s govorom optuènog u Hrtkovcima, te po pitawu optu`bi za deportaciju i nehumana dela (prisilno preme{tawe) (ta~ke 10-11, paragrafi 31-33), a u vezi sa govorom optuènog u Hrtkovcima. Re~
po~initi u ovoj optu`nici ukqu~uje u~estvovawe Vojislava [e{eqa u
udruènom zlo~ina~kom poduhvatu u svojstvu sapo~inioca. Kad u ovoj optu`nici koristi re~ podsticao, optu`ba optuènog Vojislava [e{eqa tereti da je svojim govorima, izjavama, radwama i/ili propustima doprineo da
se kod izvr{ilaca stvori odluka da po~ine navedena krivi~na dela.
6. Vojislav [e{eq je u~estvovao u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu.
Svrha tog udruènog zlo~ina~kog poduhvata bila je da se, ~iwewem zlo~ina
koji predstavqaju kr{ewe odredbi ~lanova 3 i 5 Statuta Me|unarodnog suda, ve}ina Hrvata, muslimana i drugih stanovnika nesrpske nacionalnosti
silom trajno ukloni sa otprilike jedne tre}ine teritorije Republike Hrvatske (u daqem tekstu: Hrvatska) i velikih delova Bosne i Hercegovine, kao
i iz nekih delova Vojvodine u Republici Srbiji (u daqem tekstu: Srbija), kako bi ta podru~ja postala deo nove dràve pod dominacijom Srba. U Hrvatskoj su ta podru~ja obuhvatala oblasti koje su srpske vlasti nazivale SAO
Krajina (odnosno Srpska autonomna oblast Krajina), SAO Zapadna Slavonija i SAO Slavonija, Barawa i zapadni Srem, (nakon 19. decembra 1991,
SAO Krajina se pojavquje pod nazivom RSK (Republika Srpska Krajina), a
dana 26. februara 1992, SAO Zapadna Slavonija i SAO Slavonija, Barawa i
zapadni Srem u{le su u sastav RSK), te Dubrova~ku republiku. U Bosni i
Hercegovini, ta podru~ja su obuhvatala Bosanski [amac, Zvornik, pet op{tina poznatih pod imenom {ire podru~je Sarajeva (Ilija{, Vogo{}a,
Novo Sarajevo, Iliya i Rajlovac), Bijeqinu, Mostar, Nevesiwe i Br~ko.
7. Zlo~ini navedeni u ovoj optu`nici bili su deo ciqa ovog udruènog
zlo~ina~kog poduhvata, a Vojislav [e{eq je imao svest i nameru potrebne
za ~iwewe svakog tog zlo~ina. Alternativno, zlo~ini navedeni u ta~kama od
1 do 9 i od 12 do 14 ove optu`nice bili su prirodne i predvidive posledice
ostvarewa ciqa ovog udruènog zlo~ina~kog poduhvata, a Vojislav [e{eq
je bio svestan da su takvi zlo~ini mogu}i ishod ostvarewa udruènog zlo~ina~kog poduhvata.
8. Gorenavedeni udruèni zlo~ina~ki poduhvat nastao je pre 1. avgusta
1991. i trajao najmawe do decembra 1995. Vojislav [e{eq je u~estvovao u
ovom udruènom zlo~ina~kom poduhvatu do septembra 1993, kad je do{ao u su957
kob sa Slobodanom Milo{evi}em. Vojislav [e{eq je na ostvarewu ciqa

udruènog zlo~ina~kog poduhvata radio u dogovoru sa vi{e pojedinaca. Svaki u~esnik ili saizvr{ilac u sklopu udruènog zlo~ina~kog poduhvata odigrao je svoju ulogu ili vi{e uloga koje su zna~ajno doprinele ostvarewu ciqa ovog poduhvata. Me|u ostalim pojedincima koji su u~estvovali u ovom
udruènom zlo~ina~kom poduhvatu bili su Slobodan Milo{evi}, general
Veqko Kadijevi}, general Blagoje Ayi}, pukovnik Ratko Mladi}, Jovica
Stani{i}, Franko Simatovi} zvani Frenki, Radovan Stoj~i} zvani Baya,
Milan Marti}, Goran Hayi}, Radovan Karayi}, Mom~ilo Kraji{nik, Biqana Plav{i}, @eqko Ra`natovi} zvani Arkan i drugi pripadnici Jugoslovenske narodne armije (u daqem tekstu: JNA), kasnije Vojske Jugoslavije (u daqem tekstu: VJ), novoformirane srpske Teritorijalne odbrane (u daqem tekstu: TO) u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini, vojske Republike Srpske Krajine (u daqem tekstu: VSK), vojske Republike Srpske (u daqem tekstu: VRS),
TO-a Srbije i Crne Gore, snaga lokalne srpske policije i policijskih snaga
Republike Srbije i Republike Srpske (u daqem tekstu: snage MUP-a), ukqu~uju}i Dràvnu bezbednost (u daqem tekstu: DB) Ministarstva unutra{wih
poslova Republike Srbije i specijalnih snaga srpske policije u SAO Krajini i u RSK-u koje su se obi~no nazivale Marti}eva policija, marti}evci,
Policija SAO Krajine ili Milicija SAO Krajine (u daqem tekstu:
Marti}eva policija), te pripadnici paravojnih snaga iz Srbije i Crne Gore, paravojnih snaga bosanskih Srba i hrvatskih Srba i dobrovoqa~kih jedinica kao {to su ~etnici ili {e{eqevci (u daqem tekstu, zajedno: srpske
snage), kao i druge politi~ke li~nosti iz S(F)RJ, Republike Srbije, Republike Crne Gore i iz rukovodstva bosanskih i hrvatskih Srba.
9. Vojislav [e{eq, kao predsednik Srpske radikalne stranke (SRS),
bio je istaknuta politi~ka li~nost u SFRJ/SRJ u periodu na koji se odnosi
ova optu`nica. Zagovarao je politiku ujediwewa svih srpskih zemaqa u homogenu srpsku dràvu. Takozvanu liniju Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica ozna~io je kao zapadnu granicu te nove srpske dràve (o kojoj je govorio kao o Velikoj Srbiji) koja ukqu~uje Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju i
znatne delove Hrvatske i Bosne i Hercegovine.
10. Vojislav [e{eq, deluju}i sam i u dogovoru s drugim u~esnicima
udruènog zlo~ina~kog poduhvata, u~estvovao je u udruènom zlo~ina~kom
poduhvatu na slede}e na~ine:
a) U~estvovao je u regrutovawu, formirawu, finansirawu, snabdevawu,
pruàwu podr{ke i rukovo|ewa srpskim dobrovoqcima povezanim sa SRSom, naj~e{}e zvanim ~etnici ili {e{eqevci. Ove dobrovoqa~ke jedinice su bile osnovane i podràvane da bi pomogle u izvr{ewu ovog udruènog
zlo~ina~kog poduhvata putem ~iwewa zlo~ina kojim se kr{e odredbe ~lanova 3 i 5 Statuta Me|unarodnog suda.
b) Drào je hu{ka~ke govore u medijima, na javnim nastupima i prilikom svojih poseta dobrovoqa~kim jedinicama i drugim srpskim snagama u
958
Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, podsti~u}i te snage na ~iwewe zlo~ina

kojim se kr{e odredbe ~lanova 3 i 5 Statuta Me|unarodnog suda.
c) Zagovarao je i podsticao stvarawe homogene Velike Srbije, koja bi
konkretno obuhvatala podru~ja navedena u ovoj optu`nici, putem sile, te na
taj na~in u~estvovao u {irewu ratne propagande i raspirivawu mr`we prema nesrpskom stanovni{tvu.
d) U svojim javnim govorima pozivao je na proterivawe hrvatskih civila iz delova pokrajine Vojvodine u Srbiji, i tako podsticao svoje sledbenike i lokalne vlasti da uzmu u~e{}a u kampawi progona lokalnog hrvatskog
stanovni{tva.
e) U~estvovao je u planirawu i pripremama za preuzimawe vlasti u gradovima i selima u dve srpske autonomne oblasti u Hrvatskoj i u op{tinama
Bosanski [amac, Zvornik, na {irem podru~ju Sarajeva, te u op{tinama
Bijeqina, Mostar, Nevesiwe i Br~ko u Bosni i Hercegovini, te kasnije prisilno uklawawe ve}ine nesrpskog stanovni{tva sa tih podru~ja.
f) U~estvovao je u pruàwu finansijske, materijalne, logisti~ke i politi~ke podr{ke potrebne za takvo preuzimawe vlasti. Tu podr{ku, uz pomo} Slobodana Milo{evi}a, obezbedio je od srpskih vlasti i Srba iz inostranstva, gde je prikupqao sredstva za podr{ku ostvarewu ciqa udruènog
zlo~ina~kog poduhvata.
g) Regrutovao je srpske dobrovoqce povezane sa Srpskom radikalnom
strankom i indoktrinisao ih svojom ekstremnom nacionalisti~kom retorikom kako bi uzeli u~e{}a u prisilnom uklawawu nesrpskog stanovni{tva sa
odabranih podru~ja putem ~iwewa zlo~ina iz ove optu`nice na naro~ito nasilan i brutalan na~in.
11. Vojislav [e{eq je svesno i hotimi~no u~estvovao u ovom udruènom
zlo~ina~kom poduhvatu, imaju}i istu nameru kao i drugi u~esnici ovog udruènog zlo~ina~kog poduhvata ili svest o predvidivim posledicama wihovih
postupaka. Po tom osnovu, on za ove zlo~ine snosi individualnu krivi~nu odgovornost po ~lanu 7(1) Statuta Me|unarodnog suda, pored odgovornosti koju po istom ~lanu snosi za to {to je planirao, naredio, podsticao, fizi~ki
po~inio ili na drugi na~in pomagao i podràvao planirawe, pripremu i izvr{ewe ovih zlo~ina.
OP[TI PRAVNI NAVODI
12. Sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica, u Hrvatskoj i u Bosni i
Hercegovini postojalo je stawe oruànog sukoba. Postojao je neksus izme|u
tog stawa oruànog sukoba i zlo~ina za koje se ovde navodi da su po~iweni u
Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i delovima Vojvodine u Srbiji.
13. Sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica, Vojislav [e{eq je bio
duàn da se pridràva zakona i obi~aja koji reguli{u vo|ewe oruànih
sukoba.
959
14. Pona{awe za koje se optu`nicom tereti kao za zlo~ine protiv ~ove~nosti bilo je deo rasprostrawenog ili sistematskog napada usmerenog
protiv hrvatskih, muslimanskih i drugih nesrpskih civila na {irokim podru~jima Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Vojvodine u Srbiji.
OPTU@BE:
TA^KA 1
(PROGONI)
15. Od 1. avgusta 1991. ili pribli`no od tog datuma pa najmawe do septembra 1993. godine, Vojislav [e{eq, deluju}i pojedina~no ili u dogovoru sa
poznatim i nepoznatim u~esnicima udruènog zlo~ina~kog poduhvata, planirao je, naredio, podsticao, po~inio ili na drugi na~in pomagao i podràvao planirawe, pripremu ili izvr{ewe progona hrvatskog, muslimanskog i
drugog nesrpskog civilnog stanovni{tva na teritoriji SAO Zapadna Slavonija i SAO SBZS (Slavonija, Barawa i zapadni Srem), u op{tinama Bosanski [amac, Zvornik, na {irem podru~ju Sarajeva, te u op{tinama Bijeqina, Mostar, Nevesiwe i Br~ko u Bosni i Hercegovini i u delovima Vojvodine u Srbiji.
16. Tokom ~itavog tog perioda, srpske snage, koje su se sastojale od jedinica JNA (i zatim VJ), lokalnih jedinica srpskog TO-a (koje su kasnije transformisane u vojsku RSK (SVK) i vojsku Republike Srpske (VRS)), te jedinica TO-a iz Srbije i Crne Gore, jedinica lokalne srpske policije i MUPa Republike Srbije, te dobrovoqa~kih i paravojnih jedinica, ukqu~uju}i dobrovoqce koje je regrutovao i/ili podstrekavao Vojislav [e{eq, napadale
su i preuzimale kontrolu nad gradovima i selima na tim podru~jima. Nakon
preuzimawa vlasti, ove srpske snage, u saradwi sa lokalnim srpskim vlastima, uspostavile su reìm progona smi{qen da se nesrpsko civilno stanovni{tvo istera sa tih podru~ja.
17. Ovi progoni su ~iweni na politi~koj, rasnoj i verskoj osnovi, a obuhvatali su:
a) Istrebqewe ili ubistvo mnogih hrvatskih, muslimanskih i drugih nesrpskih civila, ukqu~uju}i ène, decu i starije osobe, u op{tini Vukovar i
selima Vo}in, Hum, Bokane i Kraskovi} u Hrvatskoj, u op{tinama Bosanski
[amac, Zvornik, na {irem podru~ju Sarajeva, te u op{tinama Bijeqina,
Mostar i Nevesiwe u Bosni i Hercegovini, o ~emu se detaqi iznose u paragrafima od 18 do 27 ove optu`nice.
b) Dugotrajno i rutinsko zatvarawe i zato~ewe hrvatskih, muslimanskih
i drugih nesrpskih civila u zato~eni~kim objektima u Hrvatskoj i Bosni i
Hercegovini, ukqu~uju}i zarobqeni~ke logore u Vukovaru, u Vo}inu i okolini, te u Bosanskom [amcu, Zvorniku, na {irem podru~ju Sarajeva, te u
Bijeqini, Mostaru, Nevesiwu i Br~kom, o ~emu se detaqi iznose u paragrafima od 28 do 30 ove optu`nice.
960
c) Uspostavqawe i odràvawe nehumanih ìvotnih uslova za hrvatske,

muslimanske i druge nesrpske civile u pomenutim zato~eni~kim objektima.
d) Stalno mu~ewe, premla}ivawe i ubijawe zato~enih civila hrvatske,
muslimanske i druge nesrpske nacionalnosti u pomenutim zato~eni~kim
objektima.
e) Dugotrajan i ~est prisilni rad hrvatskih, muslimanskih i drugih nesrpskih civila zato~enih u pomenutim zato~eni~kim objektima ili drànih u ku}nom pritvoru u wihovim domovima u Vukovaru, Vo}inu, Bosanskom
[amcu, Zvorniku, na {irem podru~ju Sarajeva, te u Bijeqini, Mostaru i
Br~kom. Prisilni rad obuhvatao je kopawe grobova, utovarivawe municije
za srpske snage, kopawe rovova, te druge vidove fizi~kog rada na frontu.
f) Seksualno zlostavqawe hrvatskih, muslimanskih i drugih nesrpskih
civila od strane srpskih vojnika prilikom zarobqavawa i u zato~eni~kim
objektima.
g) Uvo|ewe restriktivnih i diskriminacionih mera uperenih protiv
hrvatskog, muslimanskog i drugog nesrpskog civilnog stanovni{tva, ukqu~uju}i osobe u Vo}inu u Hrvatskoj i Bosanskom [amcu, Zvorniku, na {irem
podru~ju Sarajeva, te u Bijeqini, Mostaru i Nevesiwu u Bosni i Hercegovini, ali i u delovima Vojvodine u Srbiji, kao {to su ograni~avawe slobode
kretawa; uklawawe sa poloàja vlasti u lokalnim institucijama dràvne
vlasti i u policiji; otpu{tawe sa posla; uskra}ivawe prava na zdravstvenu
za{titu i samovoqni pretresi ku}a.
h) Mu~ewe, premla}ivawe i pqa~kawe hrvatskih, muslimanskih i drugih
nesrpskih civila.
i) Deportacija ili prisilno preme{tawe desetina hiqada hrvatskih,
muslimanskih i drugih nesrpskih civila sa gorenavedenih teritorija i iz
delova Vojvodine u Srbiji, kao {to se detaqnije opisuje u paragrafima od
31 do 33.
j) Namerno uni{tavawe domova i druge javne i privatne imovine, kulturnih ustanova, istorijskih spomenika i verskih objekata hrvatskog, muslimanskog i drugog nesrpskog civilnog stanovni{tva u op{tini Vukovar i u
Vo}inu u Hrvatskoj, te u op{tinama Bosanski [amac, Zvornik, na {irem
podru~ju Sarajeva i u op{tinama Bijeqina, Mostar i Nevesiwe u Bosni i
Hercegovini, kao {to se detaqnije opisuje u paragrafu 34.
k) Direktno i javno omalovaàvawe hrvatskog, muslimanskog i drugog
nesrpskog stanovni{tva u Vukovaru, Zvorniku i Hrtkovcima putem govora
mr`we, a na osnovu wihove nacionalne pripadnosti.
Ovim delima i propustima, Vojislav [e{eq je po~inio:
Ta~ka 1: Progone na politi~koj, rasnoj ili verskoj osnovi, zlo~in
protiv ~ove~nosti, ka`wiv po ~lanovima 5(h) i 7(1) Statuta Me|unarodnog suda.
961
TA^KE OD 2 DO 4
(ISTREBQEWE I UBISTVO)
18. Od 1. avgusta 1991. ili pribli`no od tog datuma pa do juna 1992. godine, na teritoriji SAO SBZS u Vukovaru, a na teritoriji SAO Zapadna Slavonija u Vo}inu, od 1. marta 1992. ili pribli`no od tog datuma pa najmawe do
septembra 1993. u op{tinama Bosanski [amac, Zvornik, na {irem podru~ju Sarajeva, te u op{tinama Bijeqina, Mostar i Nevesiwe u Bosni i Hercegovini, Vojislav [e{eq, deluju}i pojedina~no ili u dogovoru sa drugim poznatim i nepoznatim u~esnicima udruènog zlo~ina~kog poduhvata, planirao je, naredio, podsticao, po~inio ili na drugi na~in pomagao i podràvao
planirawe, pripremu ili izvr{ewe istrebqewa i ubistva hrvatskih, muslimanskih i drugih nesrpskih civila, kao {to se navodi u paragrafima od 19
do 27 ove optu`nice.
HRVATSKA
SAO ZAPADNA SLAVONIJA

19. Po~ev od avgusta 1991. godine, srpske snage, ukqu~uju}i dobrovoqa~ke jedinice zvane {e{eqevci, imale su kontrolu nad Vo}inom. U novembru
1991. godine, Vojislav [e{eq je posetio Vo}in i obratio se dobrovoqcima.
Podstaknute govorima Vojislava [e{eqa, dobrovoqa~ke jedinice, posebno
{e{eqevci, po~ele su da pale ku}e hrvatskih gra|ana i da ubijaju hrvatske
civile u selima Vo}in, Hum, Bokane i Kraskovi} sve dok se 13. decembra
1991. godine nisu povukle sa tog podru~ja. I{li su od ku}e do ku}e i ubijali
svakog kog su na{li, a ukupno ~etrdeset tri civila. Neki od onih koji su se
sakrili uspeli su da preìve. Imena `rtava daju se u Dodatku II u prilogu
ove optu`nice.
SAO SBZS VUKOVAR
20. U novembru 1991. godine, u toku borbi koje su srpske snage vodile da
bi zauzele Vukovar, Vojislav [e{eq je obi{ao grad i javno izjavio da nijedan usta{e ne sme ìv da iza|e iz Vukovara, podsti~u}i na taj na~in ubijawe Hrvata. Dana 20. novembra 1991. ili pribli`no tog datuma, kao deo op{te
kampawe progona, srpske vojne snage, u ~ijem sastavu su bili pripadnici JNA
i TO-a, te dobrovoqa~kih i paravojnih jedinica pod komandom, kontrolom
ili uticajem JNA, TO-a SBZS i drugih u~esnika udruènog zlo~ina~kog poduhvata, ukqu~uju}i dobrovoqce koje je regrutovao i/ili podstrekavao Vojislav [e{eq, odvele su oko ~etiri stotine Hrvata i drugih nesrba iz vukovarske bolnice nakon {to su Srbi preuzeli vlast u tom gradu. Oko tri stotine tih nesrba preba~eno je u kasarnu JNA, a zatim na poqoprivredno dobro Ov~ara, oko pet kilometara ju`no od Vukovara. Tu su pripadnici srpskih snaga satima tukli i mu~ili `rtve. Tokom ve~eri 20. novembra 1991. godine, vojnici su `rtve u grupama od 10-20 qudi prevozili na jedno udaqeno
strati{te izme|u poqoprivrednog dobra Ov~ara i Grabova, gde su iz vatre962
nog oru`ja ubili oko dve stotine pedeset i pet nesrba iz vukovarske bolnice. Wihova tela zakopana su u masovnu grobnicu. Imena `rtava ovog ubistva
navode se u Dodatku III u prilogu ove optu`nice.
21. Nakon {to su srpske snage preuzele kontrolu nad Vukovarom 18. novembra 1991. godine, u Veleprometu se okupilo vi{e od hiqadu civila. Neke su na to mesto poterale srpske snage, a drugi su i{li dobrovoqno, traè}i sa{titu. Do 19. novembra 1991, u Veleprometu se okupilo oko dve hiqade qudi. JNA je otprilike osam stotina okupqenih lica smatrala ratnim zarobqenicima. Uve~e tog 19. novembra 1991, ubrzo nakon {to je JNA po~ela
da prebacuje navodne ratne zarobqenike u svoj zatvorski objekat u Sremskoj
Mitrovici u Srbiji, srpske snage, me|u kojima su bili dobrovoqci koje je regrutovao i/ili podstrekavao Vojislav [e{eq, izdvojile su odre|eni broj
pojedinaca iz te grupe navodnih ratnih zarobqenika. Te izdvojene pojedince
izveli su iz Veleprometa i ubili. Tela nekih od tako ubijenih `rtava preba~ena su na poqoprivredno dobro Ov~ara i pokopana u masovnu grobnicu, a
tela {est `rtava ostavqena su da leè na zemqi iza Veleprometa. Imena
ovih {est `rtava navode se u Dodatku IV ove optu`nice.
BOSNA I HERCEGOVINA
ZVORNIK
22. U martu 1992, Vojislav [e{eq je odrào govor na mitingu u Malom
Zvorniku, koji se nalazi na drugoj obali reke Drine preko puta Zvornika. Vojislav [e{eq je rekao: Draga bra}o ~etnici, naro~ito vi sa druge strane
reke Drine, vi ste najve}i junaci. O~isti}emo Bosnu od pagana i pokaza}emo
im put koji vodi na istok, gde im je i mesto, podsti~u}i tako progon nesrba
u Zvorniku. U aprilu 1992. godine, srpske snage, ukqu~uju}i dobrovoqce zvane {e{eqevci i Arkanove tigrove, napale su i preuzele kontrolu nad
gradom Zvornikom i okolnim selima. U tom napadu, srpske snage su ubile
mnogo nesrpskih civila. Dana 9. aprila 1992. godine ili pribli`no tog datuma, pripadnici Arkanove jedinice pogubili su dvadeset mu{karaca i mladi}a, bosanskih muslimana i bosanskih Hrvata, u gradu Zvorniku. Nakon preuzimawa vlasti, nesrbi su rutinski zato~avani, premla}ivani, mu~eni i ubijani. Stotine nesrpskih civila bilo je zato~eno u Zvorniku ili okolini
Zvornika od aprila do jula 1992. godine, i to u fabrici obu}e Standard, u
Ciglani, na Ekonomiji, Domu kulture u Driwa~i i u Domu kulture u êlopeku. Dana 12. maja 1992. godine ili pribli`no tog datuma, na Ekonomiji, srpske snage, me|u kojima je bio vo|a jedne grupe {e{eqevaca, pretukle su na
smrt zato~enika Nesiba Dautovi}a. U junu ili julu 1992. godine, srpske snage, ukqu~uju}i dobrovoqce poznate kao {e{eqevci, ubile su jednog zato~enog mu{karca nesrpske nacionalnosti u Ciglani. Od 30. do 31. maja 1992.
godine, srpske znage, ukqu~uju}i grupu {e{eqevaca, mu~ile su i ubile 88
mu{karaca bosanskih muslimana u Domu kulture u Driwa~i. U periodu od 1.
do 5. juna 1992, srpske snage su ubile vi{e od 150 mu{karaca bosanskih musli963
mana u Tehni~koj {koli u Karakaju. U periodu od 7. do 9. juna 1992, srpske snage su ubile vi{e od 150 zato~enika u Gerinoj klanici. Srpske snage su od 1. do
26. juna 1992. godine ubile vi{e od ~etrdeset zato~enih mu{karaca nesrpske
nacionalnosti u Domu kulture u êlopeku. Imena `rtava iz Ciglane, Doma kulture u Driwa~i, Tehni~ke {kole u Karakaju, Gerine klanice i Doma
kulture u êlopeku, ~iji identitet je utvr|en, navode se u Dodatku V ove optu`nice.
BOSANSKI [AMAC
23. U aprilu 1992. godine, srpske snage, ukqu~uju}i dobrovoqce zvane
{e{eqevci, napale su i preuzele kontrolu nad gradom Bosanskim [amcem
i okolnim selima. Nakon preuzimawa vlasti, stotine nesrba je rutinski zato~avano, premla}ivano i mu~eno u glavnoj policijskoj zgradi (SUP-u), zgradi Teritorijalne odbrane (TO-u), u zgradi osnovne i sredwe {kole, kao i u
skladi{tu poqoprivredne zadruge u Crkvini, jugozapadno od grada Bosanskog [amca, a desetine ih je ubijeno. Dana 7. maja 1992. ili pribli`no tog datuma, dvojica vo|a jedne jedinice {e{eqevaca ubile su iz vatrenog oru`ja
osamnaest mu{karaca i mladi}a u skladi{tu poqoprivredne zadruge u Crkvini. Imena `rtava iz Crkvine navode se u Dodatku VI ove optu`nice.
[IRE PODRU^JE SARAJEVA
24. Po~ev od aprila 1992. godine, srpske snage, ukqu~uju}i dobrovoqce
zvane {e{eqevci, napale su i preuzele kontrolu nad gradovima i selima
na {irem podru~ju Sarajeva, ukqu~uju}i mesto Ilija{ i selo Qe{evo u op{tini Ilija{, selo Svrake u op{tini Vogo{}a i naseqe Grbavica u op{tini Novo Sarajevo. Nakon preuzimawa vlasti, nesrbi su redovno zato~avani,
premla}ivani, mu~eni i ubijani. Dana 5. juna 1992. ili pribli`no tog datuma, pripadnici jedne jedinice {e{eqevaca ubili su 22 civila nesrpske nacionalnosti u selu Qe{evo. Tokom leta 1993, pripadnici jedinice {e{eqevaca odsekli su glavu jednom civilu i ubili ~etiri ratna zarobqenika
na podru~ju Crne Rijeke u op{tini Ilija{. Tokom leta 1993, pripadnici jedne jedinice {e{eqevaca ubili su u @u~i u op{tini Vogo{}a dvadeset pet
mu{karaca nesrpske nacionalnosti kori{}enih kao ìvi {tit i dvojicu
mu{karaca nesrpske nacionalnosti koji su odbili da budu upotrebqeni kao
ìvi {tit. Dana 17. jula 1993, pripadnici jedne jedinice {e{eqevaca na
Igmanu u op{tini Iliya ubili su dva ratna zarobqenika: @ivka Kraji{nika i Rusmira Hamaluki}a. Imena `rtava ubistva/istrebqewa u Qe{evu i
@u~i ~iji identitet je utvr|en navedena su u Dodatku VII ove optu`nice.
BIJEQINA
25. U martu 1992. godine, Vojislav [e{eq je posetio ~lanove Srpske radikalne stranke u gradu Bijeqini kako bi razradili plan o zauzimawu op{tine Bijeqina od strane Srba i kampawi progona nesrba koja je usledila.
Dana 31. marta 1992. godine, srpske snage, ukqu~uju}i dobrovoqce zvane {e964
{eqevci, napale su i preuzele kontrolu nad gradom Bijeqinom i selima u

op{tini Bijeqina. Tokom zauzimawa grada Bijeqina, srpske snage, ukqu~uju}i dobrovoqce zvane {e{eqevci, pogubile su {est civila. Nakon preuzimawa vlasti, nesrbi su redovno zato~avani, premla}ivani, seksualno zlostavqani, mu~eni i ubijani. U periodu od aprila 1992. do septembra 1993, u
zgradi SUP-a u gradu Bijeqini i u logoru Batkovi} nadomak Bijeqine bilo
je zato~eno na stotine nesrba. Skoro stotinu zato~enika je umrlo usled zlostavqawa i ne~ove~nih uslova u logoru Batkovi}. Imena `rtava ubistva/istrebqewa u Bijeqini i logoru Batkovi}, ~iji identitet je utvr|en, navedena su u Dodatku VIII ove optu`nice.
MOSTAR
26. U periodu od aprila 1992. do juna 1992. godine, srpske snage, ukqu~uju}i dobrovoqce zvane {e{eqevci, napale su i preuzele kontrolu nad gradom Mostarom i okolnim selima. Nakon napada, nesrbi su redovno zato~avani, premla}ivani, mu~eni i ubijani. Dana 13. juna 1992. ili pribli`no tog datuma, srpske snage, ukqu~uju}i dobrovoqce zvane {e{eqevci, zarobile su
osamdeset osam civila nesrpske nacionalnosti iz naseqa Zalik i sela Potoci, Kuti Liva~, Vrap~i}i i drugih okolnih sela i prebacile ih na fudbalski stadion u selu Vrap~i}i, tamo ih zatvorile u svla~ionici i potom ubile. Tela tih nesrba prona|ena su na deponiji u Uborku. Uz to, 13. juna 1992. ili
pribli`no tog datuma, osamnaest civila nesrba iz Zalika zarobqeno je i
preba~eno u gradsku mrtva~nicu u Sutini. Nakon toga su ubijeni u Sutini, u
blizini gradske mrtva~nice, a potom ba~eni u jednu jamu pored Neretve. U
tom zato~avawu i ubijawu u~estvovali su {e{eqevci. Imena `rtava ubistva/istrebqewa u Uborku i Sutini ~iji je identitet utvr|en navedena su u
Dodatku IX ove optu`nice.
NEVESIWE
27. U junu 1992. godine, srpske snage, ukqu~uju}i dobrovoqce zvane {e{eqevci, preuzele su kontrolu nad gradom Nevesiwem i napale muslimanska sela u toj op{tini. Tokom tog perioda nesrbi su redovno zato~avani, premla}ivani, mu~eni i ubijani. Dana 22. juna 1992. ili pribli`no tog datuma,
srpske snage, ukqu~uju}i dobrovoqce zvane {e{eqevci, su u {umi na podru~ju Veleà zarobile sedamdeset {est civila muslimana i odvele ih u
osnovnu {kolu u selu Dnopoqe u dolini Zijemqe. Mu{karci su odvojeni od
èna i dece. Ti mu{karci su ubijeni. Wihova tela su prona|ena na mestu po
imenu Tele}a Lastva. @ene i deca su preba~eni u toplanu u Kilavcima, Nevesiwe, i tamo zato~eni. êtrdeset ~etvoro wih je ubijeno u jami na deponiji u Lipova~i. [e{eqevci su u~estvovali u wihovom zato~avawu i ubijawu. Pet èna iz toplane je potom zato~eno u odmarali{tu na Bora~kom jezeru u op{tini Kowic, koje su srpske snage, ukqu~uju}i {e{eqevce, koristile kao vojnu bazu. Od pet èna zato~enih na toj lokaciji, dve su kasnije ubije965
ne. Dana 26. juna 1992. ili pribli`no tog datuma, jedanaest civila muslimana s podru~ja Hru{te i Kqune zarobqeno je u Tele}oj Lastvi. Zato~eni su i
mu~eni u osnovnoj {koli u Zijemqu. Sedmoro ih je odvedeno i potom ubijeno.
Wihova tela su prona|ena u jednoj jami u Zijemqu. U tim ubistvima su u~estvovali i {e{eqevci. Isto tako, u junu 1992, srpske snage, ukqu~uju}i
{e{eqevce, zarobile su dvadeset civila muslimana iz Lakta i zato~ile ih
u odmarali{tu na Bora~kom jezeru, a potom devetnaestoro wih ubile na planini Bora{nici u Nevesiwu. Imena `rtava ubistva/istrebqewa u jami Lipova~a i na planini Bora{nica ~iji je identitet utvr|en, kao i imena `rtava ubistva/istrebqewa ~iji je identitet utvr|en i ~ija su tela prona|ena
u Tele}oj Lastvi i u jami u Zijemqu, navedena su u Dodatku H ove optu`nice.
Ta~ka 2: Istrebqewe, zlo~in protiv ~ove~nosti, ka`wiv po ~lanu 5(b)
Ta~ka 3: Ubistvo, zlo~in protiv ~ove~nosti, ka`wiv po ~lanu 5(a) i 7(1)
Statuta Me|unarodnog suda.
Ta~ka 4: Ubistvo, kr{ewe zakona i obi~aja ratovawa, sankcionisano zajedni~kim ~lanom 3(1)(a) @enevskih konvencija iz 1949, ka`wivo po ~lanu 3
TA^KE OD 5 DO 9
(ZATVARAWE, MUÊWE, DRUGA NEHUMANA DELA
I OKRUTNO POSTUPAWE)
28. Od avgusta 1991. do septembra 1993. godine, Vojislav [e{eq, deluju}i pojedina~no ili u dogovoru s drugim poznatim i nepoznatim u~esnicima
ili na drugi na~in pomagao i podràvao planirawe, pripremu ili izvr{ewe zatvarawa u nehumanim uslovima muslimanskih, hrvatskih i drugih nesrpskih civila na gorenavedenim teritorijama.
29. Srpske vojne snage, koje su se sastojale od jedinica JNA (i kasnije VJ),
jedinica, ukqu~uju}i dobrovoqa~ke jedinice koje je regrutovao i/ili podstrekavao Vojislav [e{eq, deluju}i u saradwi sa pripadnicima lokalne policije i lokalnim srpskim vlastima, zarobile su i zato~ile stotine hrvatskih, muslimanskih i drugih nesrpskih civila. Ti civili su dràni u kra}em
ili duèm zato~eni{tvu u slede}im zato~eni~kim objektima:
a) Skladi{te Veleprometa, Vukovar, SAO SBZS, novembar 1991, objekat je vodila JNA, oko hiqadu dvesta zato~enika.
b) Poqoprivredno dobro Ov~ara, okolina Vukovara, SAO SBZS, novembar 1991, objekat je vodila JNA, oko tri stotine zato~enika.
c) Podrum zgrade banke u Vo}inu u oktobru 1991, nekoliko zato~enika.
d) Lager Sekulinci kod Vo}ina u avgustu 1991, tri zato~enika.
966
e) Fabrika obu}e Standard, Ciglana, Ekonomija, Dom kulture u

Driwa~i, Tehni~ka {kola u Karakaju, Gerina klanica i Dom kulture u êlopeku, Zvornik, Bosna i Hercegovina, od aprila do jula 1992, stotine zato~enika.
f) Glavna policijska zgrada (SUP), zgrada Teritorijalne odbrane
(TO), zgrada osnovne i sredwe {kole u Bosanskom [amcu i skladi{te poqoprivredne zadruge u Crkvini, u okolini Bosanskog [amca, Bosna i Hercegovina, od aprila do septembra 1992, stotine zato~enika.
g) Stovari{te Iskra u selu Podlugovi, op{tina Ilija{, Plawina
ku}a u selu Svrake, op{tina Vogo{}a, Sowina ku}a u op{tini Vogo{}a, kasarna u selu Semizovac, op{tina Vogo{}a, i vulkanizerska radionica na raskrsnici u Vogo{}i, op{tina Vogo{}a, u periodu od aprila
1992. do septembra 1993, desetine zato~enika.
h) Zgrada SUP-a u gradu Bijeqini i zato~eni~ki logor Batkovi} blizu grada Bijeqine u periodu od aprila 1992. do septembra 1993, stotine zato~enika.
i) Logor Luka u op{tini Br~ko u periodu od maja do jula 1992, stotine
zato~enika.
j) Gradska mrtva~nica u Sutini, Mostar, i stadion u Vrap~i}ima, op{tina Mostar, tokom juna 1992, vi{e od stotinu zato~enika.
k) Podrum toplane u Kilavcima, Nevesiwe, odmarali{te na Bora~kom
jezeru, Nevesiwe, osnovna {kola u Zijemqu, Nevesiwe, i zgrada SUP-a u
Nevesiwu tokom juna 1992, vi{e od stotinu zato~enika.
30. @ivotni uslovi u tim zato~eni~kim objektima bili su surovi i
obeleèni ne~ove~nim postupawem, pretrpano{}u, gladovawem, prisilnim radom, neadekvatnom lekarskom negom i sistematskim fizi~kim i psihi~kim zlostavqawem koje je ukqu~ivalo mu~ewe, premla}ivawe i seksualno nasiqe.
Ta~ka 5: Zatvarawe, zlo~in protiv ~ove~nosti, ka`wiv po ~lanovima
5(e) i 7(1) Statuta Me|unarodnog suda.
Ta~ka 6: Mu~ewe, zlo~in protiv ~ove~nosti, ka`wiv po ~lanovima 5(f)
Ta~ka 7: Nehumana dela, zlo~in protiv ~ove~nosti, ka`wiv po ~lanovima 5(i) i 7(1) Statuta Me|unarodnog suda.
Ta~ka 8: Mu~ewe, kr{ewe zakona i obi~aja ratovawa, sankcionisano zajedni~kim ~lanom 3(1)(a) @enevskih konvencija iz 1949, ka`wivo po ~lanovima 3 i 7(1) Statuta Me|unarodnog suda.
Ta~ka 9: Okrutno postupawe, kr{ewe zakona i obi~aja ratovawa, sankcionisano zajedni~kim ~lanom 3(1)(a) @enevskih konvencija iz 1949, ka`wivo po ~lanovima 3 i 7(1) Statuta Me|unarodnog suda.
967
TA^KE 10 I 11
(DEPORTACIJA, PRISILNO PREME[TAWE)
31. Od 1. avgusta 1991. ili pribli`no od tog datuma do maja 1992. godine
u srpskim autonomnim oblastima u Hrvatskoj i RSK-u, a od 1. marta 1992. ili
pribli`no od toga datuma pa najmawe do septembra 1993. u Bosni i Hercegovini, te od maja do avgusta 1992. u delovima Vojvodine u Srbiji, Vojislav [e{eq, deluju}i pojedina~no ili u dogovoru sa drugim poznatim i nepoznatim
u~esnicima udruènog zlo~ina~kog poduhvata, planirao je, podsticao, po~inio ili na drugi na~in pomagao i podràvao planirawe, pripremu ili izvr{ewe deportacije ili prisilnog preme{tawa hrvatskih, muslimanskih i
drugih nesrpskih civila iz mesta wihovih zakonskih prebivali{ta u Vukovaru (SAO SBZS) u novembru 1991, a u Vo}inu (SAO Zapadna Slavonija) u
novembru i decembru 1991, u op{tini Zvornik u Bosni i Hercegovini u periodu od marta 1992. do septembra 1993, u op{tini Bosanski [amac u Bosni
i Hercegovini u periodu od aprila 1992. do septembra 1993, na {irem podru~ju Sarajeva u Bosni i Hercegovini u periodu od aprila 1992. do septembra 1993, u op{tini Bijeqina u Bosni i Hercegovini u periodu od marta
1992. do septembra 1993, u op{tini Nevesiwe u Bosni i Hercegovini u periodu od juna 1992. do septembra 1993, te u delovima Vojvodine, Srbija, ukqu~uju}i selo Hrtkovci, u periodu od maja do avgusta 1992. godine.
32. Da bi ostvarile ovaj ciq, srpske snage koje su se sastojale od JNA (i
kasnije VJ), lokalnih jedinica TO-a hrvatskih i bosanskih Srba (koje su kasnije transformisane u vojsku RSK (SVK) i vojsku Republike Srpske
(VRS)) i onih iz Republike Srbije i Crne Gore, te dobrovoqaca i paravojnih jedinica, me|u kojima su bili Beli orlovi i Du{an Silni, kao i od
dobrovoqaca koje je regrutovao i/ili podstrekavao Vojislav [e{eq, deluju}i u saradwi sa lokalnom policijom i policijom Srbije, opkolile su hrvatske i bosanske gradove i sela i zahtevale da stanovnici predaju oru`je,
ukqu~uju}i i svoje lova~ke pu{ke koje su legalno posedovali. Nakon toga su
ti gradovi i sela bili napadnuti ili zauzeti na neki drugi na~in, ~ak i ona
mesta u kojima su se stanovnici povinovali zahtevima. Namera ovih napada
bila je da se stanovni{tvo natera da beì. Nakon {to bi preuzele kontrolu nad tim gradovima i selima, srpske snage su u nekim mestima sakupqale
preostalo hrvatsko, muslimansko i drugo nesrpsko stanovni{tvo i pod
pretwom sile ga prevozile do lokacije u Hrvatskoj ili Bosni i Hercegovini koje nisu bile pod srpskom kontrolom, ili ih deportovale na lokacije
van Hrvatske ili Bosne i Hercegovine, a naro~ito u Srbiju i Crnu Goru. U
drugim mestima, srpske snage u saradwi sa lokalnim srpskim vlastima uvodile su restriktivne i diskriminacione mere za nesrpsko stanovni{tvo i
u~estvovale u kampawi terora ~iji ciq je bio da se oni proteraju sa te teritorije. Ve}ina nesrba koji su ostali kasnije je deportovana ili prisilno
preme{tena iz svojih domova.
968
33. U maju 1992. godine, Vojislav [e{eq je do{ao u Vojvodinu i sastao se

sa svojim saradnicima iz SRS-a. Vojislav [e{eq je svoje saradnike uputio
da kontaktiraju nesrbe i da im zaprete smr}u ako ne odu sa tog podru~ja. Dana 6. maja 1992, Vojislav [e{eq je odrào hu{ka~ki govor u selu Hrtkovci,
u Vojvodini, u kojem je pozivao na proterivawe Hrvata sa tog podru~ja i pro~itao spisak sa imenima pojedinih me{tana Hrvata koji bi trebalo da odu u
Hrvatsku. Usled tog govora, izvestan broj Hrvata odlu~io je da ode iz sela
Hrtkovci. Nakon tog govora, pristalice i saradnici optuènog, ukqu~uju}i
~lanove SRS i S^P, u Hrtkovcima su zapo~eli kampawu etni~kog ~i{}ewa
usmerenu protiv nesrba, a naro~ito Hrvata. Tokom slede}a trimeseca, mnogi nesrbi bili su {ikanirani, pretilo im se smr}u i zastra{ivalo, prisiqavaju}i ih na odlazak. Ku}e Hrvata su opqa~kane i u wih su se uselili Srbi. êsto su se u ku}e nesrba koji su bili naterani na odlazak useqavale srpske porodice raseqene iz drugih delova biv{e Jugoslavije.
Ta~ka 10: Deportaciju, zlo~in protiv ~ove~nosti, ka`wiv po ~lanovima
5(d) i 7(1) Statuta Me|unarodnog suda.
Ta~ka 11: Nehumana dela (prisilna preme{tawa), zlo~in protiv ~ove~nosti, ka`wiv po ~lanovima 5(i) i 7(1) Statuta Me|unarodnog suda.
TA^KE OD 12 DO 14
(BEZOBZIRNO RAZARAWE I PQA^KA JAVNE ILI
PRIVATNE IMOVINE)
34. Od 1. avgusta 1991. ili pribli`no od tog datuma do maja 1992. u srpskim autonomnim oblastima u Hrvatskoj i RSK-u, a od 1. marta 1992. ili pribli`no od tog datuma pa najmawe do septembra 1993. godine, u op{tinama Bosanski [amac, Zvornik, na {irem podru~ju Sarajeva, te u op{tinama Bijeqina, Mostar i Nevesiwe u Bosni i Hercegovini, Vojislav [e{eq, deluju}i pojedina~no ili u dogovoru sa drugim poznatim i nepoznatim u~esnicima
ili na drugi na~in pomagao i podràvao planirawe, pripremu ili izvr{ewe bezobzirnog razarawa i pqa~ke javne i privatne imovine hrvatskih, muslimanskih i drugih nesrpskih stanovnika, koji nisu bili opravdani vojnom
nu`dom. To namerno i bezobzirno razarawe i pqa~ka obuhvatali su pqa~ku
i uni{tavawe domova i verskih i kulturnih objekata, a dogodili su se u slede}im gradovima i selima:
SAO SBZS: Vukovar (uni{tene su stotine domova)
SAO Zapadna Slavonija: Vo}in i Hum (uni{tene su desetine domova i
katoli~ka crkva) i
Bosna i Hercegovina: Bosanski [amac (uni{tene su stotine domova i
jedna yamija), Zvornik (uni{tene su stotine domova, ~etiri yamije i verska
dokumentacija), {ire podru~je Sarajeva (u op{tini Ilija{ uni{tene su
ku}e, yamije i katoli~ka crkva; u op{tini Vogo{}a uni{tene su ku}e, yami969
je i katoli~ka crkva); Bijeqina (u gradu Bijeqini je oskrnavqena katoli~ka crkva, a pet yamija je uni{teno; u selu Jawa su uni{tene dve yamije i jo{
~etiri yamije u drugim selima); Mostar (uni{tene su stotine domova i nekoliko yamija) i Nevesiwe (uni{tene su desetine domova i sedam yamija).
Ta~ka 12: Bezobzirno razarawe sela ili pusto{ewe koje nije opravdano
vojnom nu`dom, kr{ewe zakona i obi~aja ratovawa, ka`wivo po ~lanovima
3(b) i 7(1) Statuta Me|unarodnog suda.
Ta~ka 13: Uni{tavawe ili hotimi~no nano{ewe {tete ustanovama namewenim religiji ili obrazovawu, kr{ewe zakona i obi~aja ratovawa, ka`wivo po ~lanovima 3(d) i 7(1) Statuta Me|unarodnog suda.
Ta~ka 14: Pqa~ku javne ili privatne imovine, kr{ewe zakona i obi~aja
ratovawa, ka`wivo po ~lanovima 3(e) i 7(1) Statuta Me|unarodnog suda.
Karla del Ponte,
tuìlac

U Hagu, Holandija
(pe~at Tuìla{tva)
5
11
Nema
Izmena
Razlog
za izmenu
Poja{wewe pojma po~initi

Poja{wewe pojma po~initi
Poja{wewe pojma po~initi; sudska praksa novijeg datuma
29
33
Dodata re~enica
Uskla|ivawe s paragrafom 5
29
33
Dodat tekst
Sudska praksa novijeg datuma
27
31
Izmewen tekst
Uskla|ivawe s paragrafom 33
6, 10(e), 15,
isto Dodati navodi o {irem
Uskla|ivawe s
17(a),(b),(e), (g)
podru~ju Sarajeva,
nedavno
i (j) i 18
Bijeqini, Mostaru,
dobijenim dokazima
Nevesiwu i Br~kom
Nema
24, 25, 26, 27
Dodati navodi o {irem
Uskla|ivawe
i 29(g)-(k)
podru~ju Sarajeva, Bijeqini,
s nedavno
Mostaru, Nevesiwu i Br~kom
dobijenim
dokazima
27 i 31
31 i 34 Dodati navodi o
Uskla|ivawe
970
5
Dodat tekst
11
Dodat tekst
17(K) Dodat paragraf
17(a)
31
7 i 34
21
DODATAK C
IZMENE OPTU@NICE
Broj paragrafa Broj paragrafa
u Optu`nici
u izmewenoj
Optu`nici
22 i 25(e)
{irem podru~ju Sarajeva,

s nedavno dobijenim
Bijeqini, Mostaru i Nevesiwu
dokazima
22 i 29(e)
Brisawe re~i Novi
Ta~an prikaz
izvor; smawen broj
dokaza i doga|aja
slu~ajeva ubistva u
u vezi s Zvornikom;
Ciglani; dodati
uskla|ivawe teksta
navodi o ubistvima u
iz paragrafa 29(e)
Domu kulture
sa paragrafom 22
Driwa~i
17(a) Dodavawe re~i decu
Uskla|ivawe s
paragrafom 27
34
Izmena broja uni{tenih
Uskla|ivawe s
yamija u Zvorniku
dokazima
7 i 30 Izbrisan tekst ta~ka 15
[tamparska gre{ka
i protivpravni napadi
na civilne objekte
21
Ispravqen naziv mesta
[tamparska gre{ka
Sremska Mitrovica
Dr Vojislav [e{eq
Podnesak broj 48.
3. novembar 2004. godine
Pretresnom ve}u II
Dana 2. novembra 2004. godine uru~en mi je Zahtev Tuìla{tva za dopu{tewe da izmeni optu`nicu uz poverqivi i eks parte propratni materijal,
datiran 22. oktobra 2004. Me|utim, eks parte i poverqivi propratni materijal iz nerazumqivih razloga jo{ mi nije dostavqen.
Po pravilu 50, stav (A), podstav (1), ta~ka (c), pre nego {to Pretresno
ve}e II donese odluku o tom zahtevu, du`no je da saslu{a strane.
S obzirom da sam odlu~io da se sam branim, da bih mogao da se izjasnim
o ovom zahtevu Tuìla{tva, neophodno je da se prethodno upoznam u celini
i na srpskom jeziku sa slede}im dokumentima, na koje se Tuìla{tvo u svom
zahtevu poziva:
1. Presuda u predmetu Tuìlac protiv Ferdinanda Nahimana, @an-Boska Barajagvica i Hasana Ngeze pred Me|unarodnim sudom za Ruandu, broj
ICTR-99-52-T, od 3. decembra 2003.
2. Presuda i kazna u predmetu Tuìlac protiv Yorya Rugiua pred Me|unarodnim sudom za Ruandu, broj ICTR-97-32-I, od 1. juna 2000.
3. Presuda u predmetu Tuìlac protiv Tihomira Bla{ki}a pred Me|unarodnim sudom za biv{u Jugoslaviju, broj IT-95-14-A, od 29. jula 2004.
971
4. Odluka o formi optu`nice u predmetu Tuìlac protiv Derowi}a

pred Me|unarodnim sudom za biv{u Jugoslaviju, broj IT-02-61-PT, od 25. oktobra 2002.
Tri dana po primitku ova ~etiri dokumenta bi}u u mogu}nosti da se izjasnim o zahtevu Tuìla{tva.
Vojislav [e{eq
Prof. dr Vojislava [e{eqa
11080 Zemun, Save Kova~evi}a 28
Srbija i Crna Gora
ADVOKATSKOJ KOMORI HOLANDIJE

Predmet: Pokretawe postupka i preduzimawe mera iz nadle`nosti Komore protiv va{eg ~lana Tjarda Eduarda van der Spoela, zahtev.
U pritvorskoj jedinici Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju u [eveningenu nalazi se prof. dr Vojislav [e{eq, koji je dobrovoqno
i na li~ni zahtev oti{ao u sud kako bi izneo istinu o doga|ajima u biv{oj
Jugoslaviji i pokazao da su bespredmetne optu`be koje se stavqaju na teret
wemu i srpskom narodu kome pripada.
Me|utim, uprkos ~iwenici da se stavio na raspolagawe sudu, uslovi za
pripremu odbrane prof. dr Vojislava [e{eqa su daleko od minimalnih
standarda predvi|enih me|unarodnopravnim dokumentima. Pretresno ve}e
II, kao deo jedne me|unarodne institucije kao {to je Me|unarodni krivi~ni
sud za biv{u Jugoslaviju, moralo je da vodi ra~una o primeni me|unarodnih
standarda i op{tih pravnih na~ela priznatih od strane prosve}enih naroda
u skladu sa ~l. 38 Statuta Me|unarodnog suda pravde. Umesto da se prof. dr
Vojislavu [e{equ stvore uslovi za normalnu odbranu, da mu se omogu}i komunikacija sa stru~nim timom koji pomaè odbranu, da mu se omogu}i da se u
skladu sa pravilom 45g Pravilnika suda brani sam, Pretresno ve}e je donelo odluku da se u ovom slu~aju imenuje Tjard Eduard van der Spoel za branioca
u pripravnosti, suprotno odredbama Pravilnika suda i uz izri~ito protivqewe prof. [e{eqa.
U ovom zahtevu podseti}emo se na doktrinu, me|unarodne konvencije, jurisprudenciju i praksu Komiteta za qudska prava koji govore o pravu optuènog da se brani i izabere svoje branioce.
Institucija branioca je poznata jo{ u najstarijim pravnim sistemima i
predstavqa bitan elemenat krivi~nog postupka. U nizu me|unarodnih dokumenata podvu~eno je pravo svakog lica u krivi~nom postupku da raspolaè
vremenom i olak{icama u vezi sa pripremawem odbrane. Tako u Me|unarodnom paktu o gra|anskim i politi~kim pravima u ~lanu 14, stav 3/b izri~ito
972
stoji da svako lice koje je optuèno ima pravo da: optuèni raspolaè potrebnim vremenom i olak{icama u vezi sa pripremawem svoje odbrane i da
op{ti sa braniocem koga ono bude izabralo.
Tako|e u ~lanu 14 3/d isti~e se da svako optuèno lice ima pravo da prisustvuje raspravi i da se samo brani ili da ima branioca koga je izabralo; ako
nema branioca, da bude obave{teno o svom pravu da ga ima...
I Evropska konvencija o pravima ~oveka stavqa akcenat na ovo osnovno
pravo ~oveka.
Osvrnu}emo se i na slu~ajeve iz prakse u vezi sa nametawem branioca. U
praksi Komiteta za qudska prava zabeleèno je vi{e slu~ajeva nametawa
branioca ili oteàvawa komunikacije izme|u branioca i optuènog. Takvi
slu~ajevi se de{avaju jer je velika razlika u krajwem ishodu su|ewa ako je
branilac izabran po èqi optuènog ili je nametnut od strane suda. Svako
nametawe branioca bilo koje vrste od strane suda pokazuje da kona~ni ciq
su|ewa nije pravda, ve} neki drugi interes. Nametawu branioca pribegavali
su diktatorski reìmi i vojne hunte, kako bi prilikom su|ewa politi~kim
protivnicima, preko nametnutog branioca kontrolisali strategiju odbrane
optuènog i imali uvid u budu}e zahvate, a ~esto su preko branioca usmeravali odbranu u pogre{nom pravcu. Tako je npr. Komitet za qudska prava u svojim izve{tajima u vi{e navrata ukazao da su urugvajske vlasti na najgrubqi
na~in povredile sve odredbe relevantnih me|unarodnih konvencija o pravima optuènog na odbranu, na taj na~in {to su pred urugvajskim vojnim sudovima optuène mogli da brane samo zvani~no odre|eni oficiri (Estrela
protiv Urugvaja 1983, Selected Decisions, II, str. 93)
Kona~no, i Pravilnik Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju u Pravilu 44 govori o imenovawu branioca, podrazumevaju}i da optuèni ima pravo da imenuje branioca ako on ispuwava formalne uslove.
Upis u Registar i imenovawe stru~nog tima koji pomaè u odbrani, koji
je predloìo dr Vojislav [e{eq, obaveza je Me|unarodnog krivi~nog suda
za biv{u Jugoslaviju na osnovu svih me|unarodnih konvencija. Imenovawem
Tjarda Eduarda van der Spoela za branioca prof. dr Vojislava [e{eqa na najgrubqi na~in je prekr{en ovaj osnovni standard u pravu, predvi|en svim me|unarodnim dokumentima i primewen u svim pravnim sistemima. Obrazloèwe Ve}a da je to u~iweno u skladu sa pravilom 45 je bez ikakvog pravnog
osnova. Pravilom 45b predvi|eno je da se branilac moè postaviti po slu`benoj du`nosti od strane suda, i to sa liste koju unapred sastavqa sekretar
suda. Gospodin Tjard Eduard van der Spoel nije se nalazio na pomenutoj listi,
pa samim tim ne moè biti postavqen za branioca prof. dr Vojislava [e{eqa. Odredbe ~lana 44 Pravilnika izri~ito predvi|aju uslov za branioca.
Da bi se smatrao kvalifikovanim za zastupawe osumwi~enog ili optuènog,
mora biti ~lan udruèwa advokata koji deluju pred Me|unarodnim krivi~nim sudom, priznatog od strane sekretara suda, a nesporno je da g. Van der Spoel u trenutku imenovawa nije bio ~lan pomenutog udruèwa advokata, {to je
973
ve} u startu moralo diskvalifikovati svaku mogu}nost wegovog imenovawa

za branioca, ne samo prof. dr Vojislavu [e{equ, ve} i svakom drugom osumwi~enom ili optuènom pred Me|unarodnim krivi~nim sudom.
Pravilom 45c predvi|eno je da se izuzetno branilac moè dodeliti i
ako se ne nalazi na listi koju sastavqa sekretar suda. Me|utim, to se moè
u~initi samo ako to zahteva optuèni, {to u ovom slu~aju nema osnova, po{to prof. dr Vojislav [e{eq ne zahteva dodelu branioca po ovom osnovu,
ve} insistira na ~iwenici da se registruje stru~ni tim koji mu pomaè u odbrani u koga on ima poverewe, dok }e odbranu voditi sam, {to mu omogu}ava
i Pravilnik ovog suda, pravilom 45g: Osumwi~eni ili optuèni koji odlu~i da se sam brani o tome odmah pismeno obave{tava sekretara, {to je prof.
dr Vojislav [e{eq i u~inio prilikom prvog pojavqivawa pred Me|unarodnim krivi~nim sudom za biv{u Jugoslaviju.
Prof. dr Vojislav [e{eq ne èli nikakav kontakt sa nametnutim braniocem i nema nikakvu nameru da sa wim u budu}nosti kontaktira, tako da
imenovawe pomenutog branioca nema nikakve svrhe, osim ako je namera suda
da oteà odbranu ili je u potpunosti onemogu}i.
Imenovawe Tjarda Eduarda van der Spoela za branioca kosi se i sa osnovnim elementima advokatske etike. Svrha i osnovni zadatak branioca je da
ostvari {to bliì kontakt sa optuènim, kako bi i odbrana predstavqala
rezultat zajedni~ke saradwe i nastupa branioca i optuènog. îwenica da
se ulaè ovaj zahtev govori o odsustvu èqe prof. dr Vojislava [e{eqa da
sara|uje i kontaktira sa nametnutim braniocem, ali govori i o moralnoj
strani pomenutog branioca. Ispod svake je ~asti i etike i protivno svakom
moralnom kodeksu da gospodin Tjard Eduard van der Spoel prihvati imenovawe u ovom slu~aju. Najmawe {to je mogao da u~ini, to je da odbije imenovawe,
kada je video reakciju prof. dr Vojislava [e{eqa. Imenovawe branioca koji èli da zastupa optuènog bez saradwe sa wim, a u ovom slu~aju i pored èstoke reakcije prof. dr [e{eqa ukazuje i ra|a sumwu da je posredi ne{to
drugo, a ne interes pravde i utvr|ivawe istine. Zatim, tu je i tehni~ko pitawe kako }e se odvijati postupak ukoliko nema saradwe branioca i optuènog, {ta ako branilac ima jednu a optuèni drugu strategiju.
Na kraju bismo istakli jo{ jedan argument protiv imenovawa Tjarda
Eduarda van der Spoela za branioca u pripravnosti dr Vojislava [e{eqa.
Poznato je da je g. Van der Spoel li~ni prijateq sekretara suda Hansa
Holcijusa, koji je izvr{io navedeno imenovawe apsolutno iz li~nih razloga i jakih finansijskih motiva, po{to sekretar suda u skladu sa pravilom 45e
u dogovoru sa stalnim sudijama utvr|uje kriterijume za pla}awe usluga.
Ako neko zloupotrebqava ovla{}ewa pa prvo imenuje branioca a tek zatim
ga stavi na listu, {to je suprotno Pravilu 45b jo{ vi{e ra|a sumwu u motive imenovawa branioca Tjarda Eduarda van der Spoela.
Prof. dr Vojislav [e{eq je i dobrovoqno i na li~ni zahtev otputovao
u Hag i apsolutno je spreman i sposoban da se sam brani. Uz to, kao profesor
974
Univerziteta ispuwava i formalni uslov da bude branilac u skladu sa pravilom 44, stav a, Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju.
Prihvatawem odluke da se zastupa optuèni, Tjarda Eduard van der Spoel
prekr{io je ~lan 5 Profesionalnog kodeksa branilaca koji se pojavquju
pred Me|unarodnim krivi~nim sudom, kojim su propisana osnovna na~ela na
kojima se Kodeks zasniva i gde je kao prvo, a samim tim i najva`nije profesionalno, moralno i eti~ko na~elo koga se apsolutno moraju pridràvati
svi branioci koji pretenduju da se pojavquju pred Me|unarodnim krivi~nim
sudom, ustanovqeno pravo klijenata na pravnu pomo} po sopstvenom izboru.
U Prilogu I Profesionalnog kodeksa branilaca koji se pojavquju pred
Me|unarodnim sudom u ~l 4/2 stoji da zastupaju}i klijenta branilac mora
po{tovati odluke klijenta vezano za ciqeve zastupawa, a u ~lanu 7 izri~ito je podvu~eno da branilac mora stalno informisati klijenta o statusu
stvari koja se nalazi pred sudom. Kako prof. dr Vojislav [e{eq ne èli
nikakvu komunikaciju sa imenovanim braniocem Tjardom Eduardom van der
Spoelom, imenovani branilac ne moè da odgovori osnovnom ciqu iz ~lanu
7 Kodeksa da mora stalno informisati klijenta. U konkretnom slu~aju izosta}e instrukcije od strane prof. dr Vojislava [e{eqa po kojima branilac
treba da postupa. Pristajawe g. Van der Spoela na wegovo formalno imenovawe omogu}ilo je ometawe odbrane optuènog jer je svojim pristajawem da bude advokat u pripravnosti onemogu}io registrovawe stru~nog tima koji pomaè odbranu optuènog, formiranog iskqu~ivo po èqi i voqi prof. dr
Vojislava [e{eqa i pre odlaska optuènog u Hag.
Zbog svega napred iznetog stru~ni tim koji pomaè odbranu prof. dr Vojislava [e{eqa traì od Advokatske komore Holandije da se pokrene postupak protiv Tjarda Eduarda van der Spoela zbog povrede Kodeksa profesionalne etike advokata i da o preduzetim merama izvesti stru~ni tim odbrane.
U Beogradu, 25. oktobra 2004. godine
[ef stru~nog tima koji pomaè
odbranu optuènog prof. dr Vojislava [e{eqa
Tomislav Nikoli}
KOLEGIJUMU ME\UNARODNOG KRIVI^NOG SUDA

Podnesak broj 49.
975
TU@ILAC
protiv
ZAHTEV OPTU@ENOG DA KOLEGIJUM IZUZME
PREDSEDNIKA ME\UNARODNOG KRIVI^NOG SUDA
TEODORA MERONA OD SU\EWA I ODLUÎVAWA U
PREDMETU TU@ILA[TVO PROTIV
PROF. DR VOJISLAVA [E[EQA
Tuìla{tvo: Hildegard Uertz-Retzlaff, Ulrich Massemayer, Daniel Saxon
I. Uvod
Na [estoj statusnoj konferenciji, predsednik Pretresnog ve}a II uputio je (pou~io i preporu~io) optuènog prof. dr Vojislava [e{eqa da se
pisanim podneskom obrati predsedniku Me|unarodnog krivi~nog suda za
biv{u Jugoslaviju, da konkretno objasni sve nepravilnosti na koje je poku{ao da ukaè na toj statusnoj konferenciji, a ti~u se uslova i odnosa koji su
zna~ajni za ostvarivawe wegovog prava da se sam brani pred sudom. Postupaju}i po nalogu i obave{tewu predsednika Pretresnog ve}a II, dana 16. juna
2004. godine, prof. dr Vojislav [e{eq predao je podnesak broj 36, koji je uputio predsedniku suda.
Umesto da usledi odluka predsednika suda povodom ovog podneska, prof.
dr Vojislav [e{eq je od straàra dobio dopis sa datumom 14. jul 2004. godine, potpisan od strane zamenika {efa Kabineta predsednika Gabrielle
McIntyre slede}e sadrìne:
Po{tovani g. [e{eq, obra}am Vam se u vezi s dopisom od 16. juna 2004.
godine, koji ste uputili predsedniku ovog Me|unarodnog suda. U predmetnom
dopisu ste se obratili predsedniku, te je on stoga zaveden kao pisani podnesak upu}en predsedniku.
@elela bih da Vas obavestim da se na ovom Me|unarodnom sudu podnesci
moraju podnositi Sekretarijatu, a ne Kabinetu predsednika. Ukoliko èlite da predsednik uzme u razmatrawe neki od navoda koje ste izneli u svom dopisu, morate podneti pismeni podnesak Sekretarijatu, u skladu s Pravilnikom o postupku i dokazima i Uputstvom o postupku podno{ewa pismenih podnesaka. Ukoliko imate bilo kakvih pitawa u vezi s postupkom koji treba primeniti, molim Vas da se obratite Sekretarijatu.
Siguran sam da ovaj dopis svako razuman moè jedino da tretira kao najobi~niji papir kojim se poku{ava prona}i neki izgovor za neometani nastavak kr{ewa osnovnih sloboda i prava prof. dr Vojislava [e{eqa dok se na976
lazi u nezakonitom pritvoru na neodre|eno vreme. Za ovo je odgovoran i

predsednik suda, sudija Teodor Meron. Imaju}i u vidu odredbe Statuta i
Pravilnika moè da se zakqu~i da je Kolegijum Me|unarodnog suda telo koje je nadle`no da odlu~i o izuze}u sudije, pa i predsednika suda.
II. îweni~ni kontekst

Pravilo je da se od sudijske du`nosti izuzimaju ona lica (sudija i sudsko
osobqe) koja u konkretnom predmetu imaju li~ni interes i/ili ako je izvesno
da ne mogu biti objektivni i nepristrasni pri vr{ewu sudijske du`nosti, i
to ne samo zbog izraènog li~nog interesa, ve} i zato {to su nestru~ni, maliciozni, pod uticajem sa strane i ako prihvataju intervencije koje imaju za
ciq nezakonito su|ewe. Dokaz za postojawe li~nog interesa i odsustvo elementarne objektivnosti i nepristrasnosti kod predsednika suda, sudije Teodora Merona, nalazi se u navedenom dopisu koji je poslat iz wegovog Kabineta. îweni~ni navodi su slede}i:
U podnesku broj 36, od 16. juna 2004. godine, optuèni prof. dr Vojislav
[e{eq je na deset gusto pisanih strana objasnio sa kojim je sve problemima
suo~en u ovoj fazi postupka. Radi se o op{tepoznatim ~iwenicama, koje su dobro poznate i predsedniku suda, sudiji Teodoru Meronu, a ako mu nisu poznate, onda bi morao za wih da zna po slu`benoj du`nosti. Samo podse}awa radi, ovde se navodi da je u podnesku broj 36 od predsednika suda traèno da za{titi prava pritvorenika, da Sekretarijat preko sekretara Hansa Holthiusa, wegovog zamenika Davida Tolberta i drugih ~inovnika Sekretarijata uskra}uje, oteàva i zabrawuje prof. dr Vojislavu [e{equ da prima posete, da
komunicira sa stru~nim timom koji mu pomaè u pripremi odbrane, da se
oteàvaju uslovi pritvora razli~itim vrstama pritisaka i odràvawem nepodno{qivog stawa u pritvoru, da se zloupotrebqavaju mediji kako bi se
umawila prava optuènog u pritvoru i da je sve to skop~ano sa zloupotrebom
nov~anih sredstava namewenih za rad Me|unarodnog suda. Sve to do detaqa je
izneto u podnesku broj 36. Sistemati~no je izloèno ~iweni~no stawe, modaliteti i na~in nezakonitog delovawa sekretara i drugih lica iz Sekretarijata, a naro~ito zloupotreba i na~in prisvajawa sredstava preko organske
sprege sa pojedinim advokatima.
Taj podnesak, upu}en predsedniku suda, sudiji Teodoru Meronu, prof. dr
Vojislav [e{eq je dostavio na daqi postupak na uobi~ajeni i uvek primeweni na~in, kako je dostavio i prethodnih 35 podnesaka. Naime, prof. dr Vojislav [e{eq je uvek, kada je imao obavezu ili potrebu da preda neki podnesak, to ~inio tako {to pozove straàra i preda mu podnesak. Na isti na~in,
ali preuzimawem od deùrnog straàra, prof. dr Vojislav [e{eq prima
podneske i drugi materijal koji mu upu}uju Tuìla{tvo ili sudska ve}a. Dakle, straàr koji se nalazi u smeni je slu`beno lice koje dostavqa optuènom, ali i slu`beno lice koje je, kao ovla{}eno, do tada 35 puta primilo
977
podneske optuènog prof. dr Vojislava [e{eqa. Straàr je fakti~ki dostavqa~ pismena upu}enih optuènima u pritvoru, ali fakti~ki i lice
ovla{}eno da u ime Sekretarijata primi podneske i pismena koja podnose
optuèni u pritvoru. Dakle, deùrni straàr je prete`no i naj~e{}e najvi{i i jedini predstavnik sudske vlasti koji se nalazi ispred }elija. Za optuène u pritvoru deùrni straàr je sudska vlast u obliku sudske uprave, Sekretarijata i slu`beno lice koje fakti~ki uti~e, kreira, dozvoqava ili zabrawuje sve aktivnosti pritvorenika. Od voqe straàra zavisi sve, jer svako lice u pritvoru okruèwe jedino vidi u straàru.
Ovome treba dodati da se ~esto de{ava da dok optuèni pritvorenik
nije u }eliji, odmah po povratku u }eliju moè da primeti neku promenu, tako da i na krevetu moè da zapazi neko pismeno upu}eno preko Sekretarijata. Ovo se navodi samo kao dokaz da jedino straàr moè da bude to lice koje otvara }eliju i predaje, stavqa na krevet, odnosno mawe ili vi{e zakonito uru~uje podneske i druga pismena optuènom u pritvoru.
Predsednik suda, sudija Teodor Meron, odgovoran je za rad svojih saradnika, a naro~ito za rad lica koja se nalaze u Kabinetu predsednika. Gotovo je nemogu}e da neki ~inovnik koji radi u Kabinetu predsednika moè
samoinicijativno i bez prethodnog obave{tavawa predsednika da dopisom
vrati neki podnesak s pozivom da je dostava predsedniku morala da se obavi
preko Sekretarijata. Ovo se navodi samo zato {to je fakti~ki nemogu}a situacija da predsednik suda nije znao za podnesak broj 36, kao {to je nemogu}a i situacija da je prof. dr Vojislav [e{eq pogre{no naslovio i predao
navedeni podnesak.
Statut i Pravilnik ne predvi|aju ~ak ni kao mogu}u situaciju da optuèni u pritvoru, koji se sam brani, moè da pogre{i prilikom dostave svojih podnesaka. Naime, pritvoreno lice po pitawu podneswaka, ali i elementarnih ìvotnih aktivnosti, moè da komunicira sa organima i drugim licima samo preko straàra, odnosno uz pomo} straàra, jer sve {to bi bio
predstavnik neke vlasti za pritvoreno lice je straàr (kao konkretno oli~ewe neke vlasti), koji se nalazi ispred wegove }elije. Dakle, predsednik suda, sudija Teodor Meron, poku{ao je ovim dopisom da glumi kao da je zaboravio da se pritvor izdràva u }elijama pravog zatvora. Kao da smatra da je
pritvor u [eveningenu vikend zatvor, u kome osu|eni dobrovoqno rade poslove od javnog zna~aja. On smatra da su pritvorena lica u mogu}nosti da po
svom naho|ewu iza|u iz }elije i potraè Sekretarijat, ne{to sli~no kao da
su pritvorenici gosti nekog hotela koji iz hotelske sobe slobodno dolaze do
recepcije. Sekretarijat nije recepcija hotela.
Da li je mogu}e da predsednik suda moè da glumi kao da on nema ni{ta
sa pritvorenim licem i da za probleme i primedbe tog lica u pritvoru moè samo formalno i formalisti~ki da pristupa i postupa, tim pre ako zna
da je optuèni u pritvoru podneo podnesak na koji ga je uputio predsednik
Pretresnog ve}a II. Zar je mogu}e fakti~ko odbijawe, ~ak i upu{tawa u raz978
matrawe sadrìne podneska pritvorenog lica, zbog formalisti~kog pristupa, a zna se da pritvoreno lice nikako ne moè da uti~e na neposrednu predaju podneska. Kada bi optuèni u pritvoru traìo da neposredno preda podnesak na pisarnici, opet bi bio onemogu}en od strane straàra, i po mi{qewu, ali i èqi, predsednika suda sve bi bilo u najboqem redu, jer bi bila
uklowena svaka prepreka da pritvoreni moè nekoga obavestiti o kr{ewu
prava. Dakle, wegov o~igledni li~ni interes je i da se na {alteru daju presude, a pritvor po sili zakona preraste u izdràvawe vremenski neograni~ene kazne zatvora.
Iz dopisa koji je do{ao iz Kabineta predsednika suda moè da se utvrdi da sama konstatacija ukoliko èlite da predsednik uzme u razmatrawe
neki od navoda koje ste izneli u svom dopisu, morate podneti pismeni podnesak Sekretarijatu, u skladu s Pravilnikom o postupku i dokazima i Uputstvom o postupku podno{ewa pismenih podnesaka, ukazuje da predsednik vi{e razmatra kako mu je pristigao podnesak pritvorenog lica, nego na {ta se
àli pritvorenik. Dakle, wemu ni{ta ne predstavqa li~no saznawe za kr{ewe prava pritvorenika, a to saznawe je priznato u dopisu, jer wega interesuje kako je zavedeno i signatirano.
Tako ne{to je nezamislivo i kada je u pitawu predsednik bilo kog suda,
pa ~ak i najmaweg i najzaba~enijeg, ako mu se obrati neko lice koje je pritvoreno po re{ewu ili nalogu sudije wegovog suda. To nije sebi mogao da dozvoli ni onaj sudija na Divqem zapadu, koji je donosio samo presude da se qudi
ve{aju. Svaki predsednik suda zna da pritvoreno lice ima ograni~ene ili,
preciznije, da nema nikakve mogu}nosti da svojevoqno komunicira i korespondira. To dobro zna i predsednik suda Teodor Meron, jer nije mogu}a situacija da ne zna, a ako bi se stvarno dokazalo da ove elementarne stvari i
pravne principe ne zna, onda sigurno ne zasluùje da se bavi ovim poslom u
Hagu i wegovoj domovini.
U okviru ~iweni~nog konteksta mora da se istakne da je kod sudije Teodora Merona izraèn li~ni interes, ali da postoje i druge okolnosti koje
mu ne dozvoqavaju objektivnost i nepristrasnost. Li~ni interes se nalazi u
~iwenici da nije hteo da razmatra podnesak broj 36, zato {to se u tom podnesku iznosi, i po ko zna koji put ponavqa, kritika na rad sekretara Hansa Holthiusa i wegovu spregu sa advokatima u pogledu deobe sredstava Ujediwenih nacija namewenih za pla}awe tro{kova odbrane i uop{te za rad ad hok, navodno suda u Hagu. Da li je taj li~ni interes Teodora Merona izraèn u potrebi besprekorne za{tite sekretara ili eventualno za{tite sekretara kao
svog sau~esnika u ovim poslovima, ili su mo`da u pitawu istovremeno oba
interesa, za ovaj zahtev nije od presudnog zna~aja, ali sama ~iwenica da nije
èleo da se ukqu~i, odnosno da je odbio i da primi podnesak broj 36, dovoqno ukazuje da je li~ne interese stavio u prvi plan i wima podredio prava koja optuèni u pritvoru ima prema odredbama me|unarodnih dokumenata o
qudskim pravima i op{tim aktima suda.
979
Zar je mogu}a situacija da ako podnesak do|e u ruke predsednika suda preko Sekretarijata, onda on moè da ga uzme u razmatrawe, a ako ga neko u Sekretarijatu direktno zavede kao podnesak upu}en predsedniku suda, onda to
nije dokaz da je do{ao preko Sekretarijata, s tim {to se mora imati u vidu
da na to kako }e, kojim putem i kada predsednik suda da primi podnesak, optuèni u pritvoru kao podnosilac podneska nema nikakav uticaj. Zar zbog mo`da nekog propusta u slu`bi moè da trpi podnosilac podneska? Dakle, kod
wega postoji li~ni interes da javnost ne sazna, ne samo za malverzacije, nego
da javnost ne sazna da je pitawe finansijskih i drugih malverzacija sekretara bilo predmet o kome je re{avao predsednik suda. Sigurno je da i predsednik suda dobro zna za ove malverzacije, pa i ovim dopisom poku{ava da sti{a buku koja se pojavila povodom ove afere.
dakle, predsednik suda je pokazao pristrasnost, jer je iz ~isto formalisti~kih razloga odbio da re{ava po podnesku i sve eventualne nedostatke u
dostavi svalio je na optuènog u pritvoru, po{to je fakti~ki odbacio podnesak kao da je za neurednost ili neku nepravilnost kriv optuèni. Ako je ta
eventualna nepravilnost u pitawu, onda je to nepravilnost koju je u~inio sekretar i zbog toga ne moè da trpi optuèni u pritvoru. Kako je mogu}e da
ako se postupi na isti na~in u 36 slu~ajeva, da su 35 slu~ajeva bili u skladu sa
pravilima, a da je samo ovaj 36 pogre{an? Ako se time rukovodi jedan predsednik suda, onda optuèni u pritvoru nema nikakvih mogu}nosti da {titi
svoja prava, jer da neposredno pristupi Sekretarijatu nije u mogu}nosti, a
kada u skladu sa ku}nim redom dostavi podnesak straàru ispred }elije, to
se smatra nepravilnim podno{ewem podnesaka sudu. Zar je predsednik suda
o~ekivao od pritvorenika da prilikom predaje podneska straàru treba da
mu da i uputstvo {ta da radi, kome da preda, kako da se zavede i u koliko sati
da se preda predsedniku suda ili da zamoli straàra da se raspita u koliko
sati je predsednik raspoloèn da mu se podnesak stavi na sto. Po mi{qewu
predsednika suda, svi optuèni moraju te~no da govore i pi{u engleskim jezikom, jer ako to nisu u mogu}nosti, onda nemaju nijedno pravo. Ko bi rekao
da je on stru~wak za qudska prava? Da nije mo`da to bio uslov prilikom izbora za sudiju?
Da li je predsednik suda bio predmet nedostojnih uticaja, podsticawa,
pritisaka, pretwi ili intervencija neposrednih ili posrednih od strane sekretara, tuìoca, bilo koga i iz bilo kojih razloga treba da utvrdi Kolegijum, a ako on to nije u mogu}nosti, onda o tome treba da obavesti Savet bezbednosti, kako bi se prona{li izvori nedozvoqenih uticaja, otklonili i
omogu}io makar onaj minimum potreban za nepristrasno vr{ewe sudijske du`nosti. Vaqda je du`nost svakog sudije da se sudski postupci vode pravedno
i da prava svih stranaka budu po{tovana. Kolegijum treba da obavesti predsednika suda, po{to on to ne zna ili da ga podseti ako je zaboravio pritisnut
od strane onih koji mu finansiraju sud.
980
Vaqda je jasno da je predsednik suda obi~nim dopisom (iz wegovog Kabineta) prekr{io obavezu da je duàn da se pona{a tako da ~uva dostojanstvo
svog poziva i nepristrasnog i nezavisnog sudstva. Ovo posebno dobija na teìni ako se ima u vidu da ovim dopisom sudija Teodor Meron samo potkrepquje i dokazuje ta~nost navoda optuènog prof. dr Vojislava [e{eqa da je
Me|unarodni krivi~ni sud u Hagu supsidijarni organ Saveta bezbednosti iz
~lana 29 Poveqe, kome je nezakonito dodeqen ad hok sudski karakter, odnosno da nije institucija koja vr{i sudsku vlast. verovatno bi morali i oni koji su Teodora Merona postavili na mesto predsednika suda da razmisle da li
je on u mogu}nosti da vr{i sudijsku, pa i kvazisudijsku du`nost, ako nije sposoban da se suo~i sa jednim podneskom optuènog koji je u pritvoru na neodre|eno vreme.
III. Pravni kontekst

U okviru pravnog konteksta va`no je napomenuti da ne postoji nijedna
odredba koja predvi|a mogu}nost da optuèni koji se nalazi u pritvoru ima
obavezu, ili da mu se priznaje fakti~ka mogu}nost, da neposredno preda
podnesak ili bilo koje drugo pismeno sekretarijatu. Optuèni u pritvoru
nikada nije u mogu}nosti da samostalno odlu~i da li }e podnesak da preda
nadle`nom ili nenadle`nom organu, jer sve dostave idu preko straàra koji se nalazi ispred }elije. Nema nijedne odredbe u Statutu i Pravilniku
kojom bi optuèni u pritvoru bio u mogu}nosti da uti~e na to kako }e slu`benik Sekretarijata da zavede jedan podnesak, po{to je zavo|ewe podneska i wegova signatura u nadle`nosti Sekretarijata. Ako je neki podnesak
pogre{no adresiran od strane optuènog koji je u pritvoru, onda se podnesak po slu`benoj du`nosti prosle|uje nadle`nom organu, a optuèni u pritvoru o tome obave{tava. U ovom konkretnom slu~aju nije u pitawu pogre{no adresirawe podneska, jer je adresu odredio, pa neka bude i preporu~io,
na statusnoj konferenciji predsednik Pretresnog ve}a II. Kada pritvorenik postupi po preporuci, obave{tewu i pravnoj pouci sudije, onda nikada
ne moè da pogre{i.
Predsednik suda (a isto je i sa licima koja rade u wegovom Kabinetu, za
~iji rad predsednik snosi odgovornost), nije mogao da odgovori dopisom zato
{to je odlu~ivawe o podnesku broj 36 u wegovoj nadle`nosti. Na to ukazuju
odredbe Statuta i Pravilnika. ^lanom 11, pod (c) Statuta, u okviru propisivawa organizacije suda, navedeno je da je Sekretarijat telo koje opsluùje
ve}a i tuìoca, a ~lanom 17(a) da je Sekretarijat odgovoran za administraciju i opsluìvawe suda. Pravilnik o postupku i dokazima sadrì slede}e
odredbe:
1. Pravilo 19(A): Predsednik predsedava svim plenarnim sednicama suda. Predsednik koordinira rad sudskih ve}a i nadzire rad Sekretarijata, te
vr{i sve druge funkcije koje su mu poverene Statutom i Pravilnikom.
981
2. Pravilo 33(A): Sekretar pomaè u radu ve}a, plenarnih sednica Me|unarodnog suda, sudija i tuìoca. On je odgovoran za administraciju i pruàwe usluga sudu, i sluì kao wegov komunikacijski kanal, pri ~emu je u nadle`nosti predsednika.
S obzirom da se u podnesku broj 36. navode konkretne primedbe na rad sekretara, wegovog zamenika i osobqe Sekretarijata, i ukazuje na sistematsko
kr{ewe qudskih prava i sloboda, onda dopis koji je poslat iz Kabineta predsednika suda jedino dokazuje da predsednik suda ne èli da u okviru svojih
nadle`nosti odlu~i o podnesku i spre~i kr{ewe qudskih prava i sloboda
optuènog prof. dr Vojislava [e{eqa. Dopis je su{tinski samo forma (i
farsa) kojom predsednik suda jasno saop{tava da ne èli ni da ~uje za kriminalne aktivnosti sekretara i brutalno gaèwe prava optuènog u pritvoru.
Po{to predsednik suda ne èli u okviru svojih nadle`nosti da postupi, a
prema odredbama Statuta i Pravilnika je li~no odgovoran za rad Sekretarijata, jedini zakqu~ak je da je i on sau~esnik u ovom prqavom poslu.
Na ovaj na~in predsednik suda je sam sebe diskvalifikovao iz predmeta
Tuìla{tvo protiv prof. dr Vojislava [e{eqa, i zato mora da se izuzme
(iskqu~i, odstrani, udaqi, elimini{e, odvoji, otera) od sudijske i svake druge du`nosti u ovom predmetu. Iz sadrìne dopisa proizilazi da predsednik
suda ne èli i navodno ne moè zbog formalnih razloga da odlu~uje o podnesku zato {to ga nije primio preko Sekretarijata, ve} neposredno, a u podnesku se iznose kritike i ukazuje gde se nalaze dokazi za kriminalne aktivnosti sekretara. Tako predsednik suda priznaje da je zaboravio na standarde koji ga obavezuju kao predsednika jednog suda i time dokazuje da je u ovom predmetu pristrasan, da ne moè biti objektivan, da je li~no zainteresovan da se
sa~uva sekretar za ~iji rad odgovara kao predsednik i umesto da bude zahvalan {to ga optuèni u formi podneska, kojim se bori za svoja qudska prava,
ujedno obave{tava o kriminalu ~inovnika za ~iji rad je odgovoran, on nalazi neke formalne i krajwe irelevantne razloge kako bi svima stavio do znawa da on ~ak i ne zna za sadrìnu podneska. To je stvarno vrhunski cinizam
koji se vi{e i ne krije.
Sudija koji ne zna da postoji Me|unarodni pakt o gra|anskim i politi~kim pravima ne moè da vr{i sudijsku du`nost. U tom paktu su navedeni kao
garantovani minimum standardi prava i sloboda koji se priznaju svakom licu i to:
^lan 2, stav 3. Dràve ~lanice (a to se odnosi i na me|unarodne institucije, pa makar nelegalne i nelegitimne kao {to je Ha{ki tribunal, koji je
navodno supsidijarni organ Saveta bezbednosti iz ~lana 29 Poveqe koji, kao
meru za uspostavqawe mira i bezbednosti, obavqa poslove sudskog karaktera) se obavezuju:
a) da garantuju da se svako lice ~ija su prava i slobode priznati ovim
paktom povre|eni, moè koristiti pravom àlbe, ~ak i ako su ih povredila
lica u vr{ewu svojih zvani~nih du`nosti; b) da garantuje da }e nadle`ne sud982
ske, upravne ili zakonodavne vlasti ili svaka druga nadle`na vlast prema
propisima dràve, re{avati o pravima lica koje podnese àlbu, i da pro{ire mogu}nosti podno{ewa àlbe pred sudom; v) da garantuju da }e nadle`na
vlast povoqno re{iti svaku àlbu koja bude smatrana opravdanom.
Obi~nim dopisom predsednik suda Teodor Meron u stvari ne priznaje
optuènom prof. dr Vojislavu [e{equ, koji je u pritvoru i pravni subjektivitet. Dakle, predsednik suda ne zna za Osnovna na~ela vezana za nezavisnost sudstva, a verovatno ga jo{ niko nije obavestio ni da postoji Skup minimalnih pravila o postupawu sa zatvorenicima, i to sve kao op{ti akti
Ujediwenih nacija. Kako to misli neko da vr{i sudijsku du`nost, a toliko
stvari ne zna da postoje, ili dobro zna, ali prihvata da glumi predsednika suda i sa tog mesta sau~estvuje sa sekretarom i drugim ~inovnicima u kr{ewu
osnovnih prava i sloboda jednog lica koje je u pritvoru. êga se to pla{i Teodor Meron, kada rad, pona{awe i kriminalne aktivnosti sekretara Hansa
Holthiusa vi{e ne mogu da se sakriju. Odavno je to javna stvar koja je i predmet
interesovawa Saveta bezbednosti. Mo`da onim dopisom i predsednik suda
Teodor Meron èli da se izuzme iz ovog predmeta i stavi do znawa da on nema ni{ta li~no i zajedni~ko sa sekretarom za ~iji rad je on odgovoran?
Uostalom, optuèni koji je u pritvoru, kao {to ne moè da uti~e na to
kako }e slu`benik da zavede podnesak pritvorenika, kome }e da ga prosledi,
kada i kako, i kao {to ne moè da uti~e (na) i utvr|uje da li je straàr ispred }elije ovla{}en za prijem podnesaka i za predaju podnesaka, tako isto
pritvorenik ne moè da uti~e ili doprinosi dovo|ewu u neki elementarni
red odnose izme|u predsednika suda i sekretara. Ovim zahtevom optuèni
prof. dr Vojislav [e{eq nema nameru da pomiri sekretara i predsednika
suda, ve} da uveri sud i, naravno, javnost da Teodor Meron mora da se izuzme
iz predmeta Tuìla{tvo protiv prof. dr Vojislava [e{eqa, po{to je
obi~nim dopisom pokazao da nije sposoban da vr{i sudijsku du`nost, da je
li~no zainteresovan u ovom predmetu, da ne moè biti objektivan i da je toliko pristrasan da je u stawu i da ne zna, i da ne vidi, i da ne ~uje, a naro~ito da glumi kako je sve u redu i u skladu sa nekim pravilima, samo da bi uspe{no okon~ao svoju misiju sau~esnika u kriminalu i kr{ewu elementarnih
prava i sloboda jednog lica koje se nalazi u lancima.
U okviru pravnog konteksta mora se imati u vidu i pravilo 2 Pravilnika o pritvoru da: Ujediwene nacije snose krajwu odgovornost za sve aspekte
pritvora na osnovu ovog Pravilnika o pritvoru. Svi pritvorenici podleù
jedino nadle`nosti Me|unarodnog suda za ~itavo vreme dok su pritvoreni,
~ak i ako su fizi~ki odsutni iz Pritvorske jedinice, sve do kona~nog pu{tawa ili transfera u drugu instituciju. Dakle, Ujediwene nacije prakti~no
preko predsednika suda Teodora Merona optuènom prof. dr Vojislavu [e{equ, koji se nalazi u pritvoru, ne dozvoqavaju da postupaju}i po pravnoj pouci predsednika Pretresnog ve}a II podnese podnesak, jer ne èle ni da ~uju
da neko u wihovo ime kr{i prava i ne po{tuje slobode lica koje je jo{ uvek
983
nevino u pritvoru. Ako Ujediwene nacije treba da trpe i ovu bruku koju im
name}e Teodor Meron, onda i na ovaj zahtev moè da se odgovori obi~nim dopisom, ali makar sa inteligentnijim odgovorom da ba{ ovaj straàr ispred
}elije u kojoj se nalazi prof. dr Vojislav [e{eq nije ovla{}en za prijem
podnesaka pritvorenika. Stvarno, za{to bi Kolegijum uop{te razmatrao
ovaj zahtev za izuze}e predsednika suda kada ne postoje nikakva mogu}nost da
optuèni u pritvoru preda podnesak, kada Sekretarijat i nije klasi~na sudska uprava. Dodu{e, mo`da Sekretarijat i jeste sudska uprava, ali {ta to
vredi kada predsednik suda wu ne doìvqava i ne tretira tako, ve} kao pijanog po{tara ili kurira koji razbacuje podneske po kancelarijama.
IV. Zakqu~ak
Kolegijum Me|unarodnog suda je nadleàn u skladu sa pravilom 15 Statuta da odlu~uje o izuze}u sudija. Predsednik suda je sudija i predsednik @albenog ve}a, ali i najodgovorniji za administraciju, sudsku upravu i druge
aspekte koji se ti~u statusa i prava optuènog u pritvoru. Li~ni interes Teodora Merona je toliko izraèn da on nije u stawu ~ak ni da prihvati kao mogu}nost situaciju da treba da odlu~i u okviru svoje nadle`nosti i podnesku
prof. dr Vojislava [e{eqa, te da bi prikrio postojawe tog interesa i sau~estvovao u kr{ewu prava optuènog i omogu}io daqe sau~esni{tvo sa sekretarom u nesmetanom kr{ewu prava i kriminalnim aktivnostima sekretara, pristao je da obi~nim dopisom iznese gotovo nemogu}e razloge zbog kojih ne èli ni da vidi podnesak. On ne moè u ovom predmetu da bude objektivan i nepristrasan i zato je potrebno da ga Kolegijum izuzme kao sudiju iz
ovog predmeta, kako bi sudija Teodor Meron u svom pogledu i povodom svakog
pitawa u ovom predmetu bio obavezno zaobilazan.
Dakle, od Kolegijuma se traì da donese odluku kojom }e izuzeti sudiju
Teodora Merona od vr{ewa sudijske i svake druge du`nosti koju bi imao kao
predsednik suda u predmetu Tuìla{tvo protiv prof. dr Vojislava [e{eqa, zato {to ima li~ni interes koji bitno uti~e na wegovu nepristrasnost
u vr{ewu du`nosti i funkcija u Me|unarodnom sudu. Verovatno bi kao logi~ki sled morala da usledi i odre|ena aktivnost Kolegijuma, pa makar i da
obavesti Savet bezbednosti o ovom vidu sau~esni{tva i jedinstva u poduhvatu sekretara i predsednika suda da se optuènom kr{e elementarna prava i
skriva kriminal u pogledu sredstava Ujediwenih nacija. Slaba je korist ako
se samo izuzme sudija Teodor Meron, a i daqe prikriva pitawe kriminala koje je detaqno navedeno u podnesku broj 36.
Tomislav Nikoli}
Maja Gojkovi}
Slavko Jerkovi}
Gordana Pop-Lazi}
984
Aleksandar Vu~i}
Dragan Todorovi}
Zoran Krasi}
Vjerica Radeta
Zlata Radovanovi}
Elena Boì}-Talijan
Ogwen Mihajlovi}
Marina Ragu{
Vesna Mari}
Nikola [e{eq
Momir Markovi}
Jadranko Vukovi}
Igor Mirovi}
Qiqana Mihajlovi}
Marina Toman
Branko Nadoveza
Brankica Terzi}
Nemawa [arovi}
PRETRESNOM VE]U II
Podnesak broj 50.
Sudije: Carlmel A. Agius, predsedavaju}i, Jean-Claude Antonetti,
Kevin Parker
Sekretar: g. Hans Holthuis
TU@ILAC
protiv
ZAHTEV OPTU@ENOG DA PRETRESNO VE]E II PREKO SAVETA
BEZBEDNOSTI ILI GENERALNE SKUP[TINE ZATRA@I
SAVETODAVNO MI[QEWE ME\UNARODNOG SUDA PRAVDE O
LEGALNOSTI OSNIVAWA ME\UNARODNOG KRIVI^NOG
SUDA ZA BIV[U JUGOSLAVIJU NA OSNOVU REZOLUCIJA
SAVETA BEZBEDNOSTI UN br. 827 i 808
Tuìla{tvo: Hildegaard Uertz Retzaff, Ulrich Massemayer, Daniel Saxon
985
I. Uvod
U skoro svim krivi~nim postupcima koji se vode pred Ha{kim tribunalom postavqa se kao nezaobilazno pitawe wegovog legitimiteta i legaliteta. Ovo pitawe su sudska ve}a (pretresna i àlbena) Ha{kog tribunala re{avala izno{ewem stavova samo u pogledu stvarne i mesne nadle`nosti, ali uvek u okviru Statuta. U vi{e odluka ve}a su razmatrala svoju adhezionu nadle`nost, ali su skoro sva ve}a potencirala da nisu ovla{}ena
da se bave pitawem legitimiteta i legaliteta, a to pitawe se postavqa kao
centralno pitawe da li je mogu}e da postoji Ha{ki tribunal kao ad hok (samo za ovaj slu~aj) sud.
U tom smislu je i prof. dr Vojislav [e{eq vi{e puta u podnescima upu}enim ve}ima Ha{kog tribunala potencirao da ne priznaje ovaj sud, jer je nelegitiman i nelegalan organ navodno sudske vlasti. Po{to pitawe legitimnosti i legalnosti lebdi i sasvim je izvesno da }e jo{ dugo, odnosno uvek biti sporno pitawe, pa ~ak i kada Ha{ki tribunal kao ad hok (samo za ovaj slu~aj) sud okon~a svoju misiju, onda se kao neminovno prosto name}e potreba da
Me|unarodni sud pravde u Hagu, kao glavni sudski organ Ujediwenih nacija u
skladu sa ~lanovima 92 i 96 Poveqe Ujediwenih nacija da savetodavno mi{qewe u pogledu legalnosti osnivawa Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju na osnovu rezolucija Saveta bezbednosti br. 827 i 808.
II îweni~ni kontekst
Rezolucijom Saveta bezbednosti broj 808 od 22. februara 1993. godine odlu~eno je da se osnuje Me|unarodni sud za krivi~no gowewe lica odgovornih
za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava izvr{ena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine. U paragrafu 2. Rezolucije generalni sekretar je zaduèn da najkasnije u roku od 60 dana preda Savetu bezbednosti
izve{taj o svim aspektima ovog pitawa, ukqu~uju}i specifi~ne predloge, i
gde je primereno, opcije za delotvornu i brzu primenu ove odluke uzimaju}i
u obzir sugestije koje u tom pogledu budu dale zemqe ~lanice.
Rezolucijom Saveta bezbednosti br. 827, od 25. maja 1993. godine, osnovan
je Me|unarodni sud sa iskqu~ivim zadatkom da krivi~no goni lica odgovorna za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava izvr{ena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1. januara 1991. godine do datuma koji odredi Savet
bezbednosti nakon ponovnog uspostavqawa mira, te je u tom ciqu usvojio
Statut Me|unarodnog krivi~nog suda koji je priloèn uz izve{taj generalnog sekretara. U ovoj Rezoluciji Savet bezbednosti je izrazio zabrinutost
zbog daqih izve{taja o {iroko rasprostrawenim i flagrantnim kr{ewima
me|unarodnog humanitarnog prava koji se de{avaju na teritoriji biv{e Jugoslavije, a posebno u Republici Bosni i Hercegovini. U tom kontekstu Savet bezbednosti je imao u vidu i izve{taje o masovnim ubistvima, masovnom
organizovanom i sistematskom zato~ewu i silovawu èna, nastavak prakse
986
etni~kog ~i{}ewa ~iji je ciq, pored ostalog, bio i osvajawe i zadràvawe teritorija. Savet bezbednosti je tada bio odlu~an da zaustavi takve zlo~ine i da preduzme efektivne mere da se privedu pravdi lica koja su za wih
odgovorna.
U Rezoluciji je iznet i stav o uverewu da bi u konkretnim okolnostima
koje vladaju u biv{oj Jugoslaviji, kao ad hok mera Saveta bezbednosti, osnivawe me|unarodnog suda i krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava omogu}ilo postizawe tog ciqa (privo|ewe odgovornih) i doprinelo ponovnom uspostavqawu i odràvawu mira,
kao i da bi se osiguralo obustavqawe takvih kr{ewa i wihovo efikasno
sankcionisawe.
Tom Rezolucijom je odlu~eno i da sve dràve u punoj meri sara|uju sa Me|unarodnim krivi~nim sudom u skladu sa Rezolucijom i Statutom. Ujedno su
pozvane dràve i me|uvladine i nevladine organizacije da daju doprinos Me|unarodnom sudu u vidu nov~anih sredstava, opreme i usluga, ukqu~uju}i i
stru~no osobqe.
Peto~lana komisija stru~waka je iznela zakqu~ak da su na teritoriji
biv{e Jugoslavije izvr{ene te{ke i druge povrede me|unarodnog humanitarnog prava i u izve{taju navela da bi, u slu~aju da Savet bezbednosti ili neko drugo nadle`no telo Ujediwenih nacija odlu~e da osnuju ad hok Me|unarodni sud, takva odluka bila u skladu sa pravcem wenog rada.
Savet bezbednosti je izneo i stav da ovakva situacija predstavqa pretwu
me|unarodnom miru i bezbednosti i izjavio da je odlu~an da zaustavi takve
zlo~ine i preduzme odgovaraju}e mere, kako bi se za wih odgovorna lica privela pravdi. Kao li~no odgovorna lica vi|ena su ona koja izvr{e ili su izvr{ili takva dela, kao i oni koji nare|uju ili su naredili wihovo izvr{avawe. Odluka o osnivawu me|unarodnog suda, prema izve{taju generalnog sekretara na osnovu koga je i doneta Rezolucija, ima definisan obuhvat i ciq,
s tim {to je jasno istaknuto da se ne odnosi na zasnivawe me|unarodne krivi~ne nadle`nosti u op{tem smislu, niti na stvarawe stalnog me|unarodnog
krivi~nog suda, po{to su za ta pitawa nadle`ne i aktivno ih razmatraju Komisija za me|unarodno pravo i Generalna skup{tina.
U izve{taju generalnog sekretara konstatuje se da je Rezolucijom br. 808
(22. februar 1993. godine) navedeno da }e se osnovati Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju, ali nije navedeno kako }e takav me|unarodni sud
biti osnovan ili na kojem pravnom osnovu. Kao redovan put osnivawa jednog
me|unarodnog krivi~nog suda generalni sekretar je naveo:
Put kojim bi se krenulo kod osnivawa Me|unarodnog suda u normalnoj
situaciji bio bi zakqu~ivawe me|unarodnog ugovora kojim bi ugovorne strane osnovale sud i saglasile se sa wegovim statutom. Taj bi ugovor sastavilo
i usvojilo odgovaraju}e me|unarodno telo (na primer, Generalna skup{tina
ili specijalno sazvana konferencija), nakon ~ega bi ga te dràve potpisale
987
i ratifikovale. Ovakav postupak imao bi tu prednost da omogu}i detaqno

ispitivawe i razradu svih pitawa koja se odnose na osnivawe Me|unarodnog
suda. On bi tako|e omogu}io dràvama koje u~estvuju u pregovorima i zakqu~ivawu me|unarodnog ugovora da iskaù svoju suverenu voqu, posebno u pogledu toga da li èle ili ne èle postati ugovorne strane u tom ugovoru... No
~ak ni tada ne bi postojale garancije da }e sve one dràve koje bi trebale postati ugovornim stranama ratifikovale ugovor kako bi on zaista bio pravosnaàn.
Od ovog legitimnog i legalnog puta osnivawa me|unarodnog krivi~nog
suda generalni sekretar je odustao, a to u izve{taju opravdava slede}im
stavom:
Dobijen je veliki broj sugestija (dràva ~lanica Ujediwenih nacija) u
kojima se predlaè kako bi Generalna skup{tina kao najreprezentativniji
organ Ujediwenih nacija trebalo da odigra kqu~nu ulogu u osnivawu Me|unarodnog suda, a ne da bude ograni~ena samo na re{avawe wegovog administrativnog i buyetskog aspekta. No, ukqu~ivawe Generalne skup{tine u izradu nacrta ili revidirawe Statuta me|unarodnog suda kosilo bi se sa zahtevom za hitnost koji je izrazio Savet bezbednosti na osnovu poglavqa VII
Poveqe Ujediwenih nacija. Takva odluka predstavqala bi meru za odràvawe, odnosno ponovno uspostavqawe me|unarodnog mira i bezbednosti, a usledila bi kao reakcija na utvr|eno postojawe pretwe miru, naru{avawu mira
ili ~inu agresije.
Me|u prednostima ovakvog, o~igledno nelegalnog, puta osnivawa jednog
me|unarodnog suda, generalni sekretar je naveo omogu}avawe hitnosti i delotvornosti, jer bi sve dràve bile du`ne da preduzmu sve potrebne korake
da bi se sprovela odluka doneta kao mera pritiska u okviru poglavqa VII. Generalni sekretar je ponovo istakao uverewe Saveta bezbednosti iz Rezolucije br. 808 da }e osnivawe me|unarodnog suda dovesti do ostvarivawa ciqa
da se zlo~ini zaustave i da se preduzmu delotvorne mere da se za wih odgovorne osobe privedu pravdi, te time doprinese ponovnom uspostavqawu i odràvawu mira. U izve{taju se navodi i da je i ranije u skladu sa poglavqem VII
radi ponovnog uspostavqawa i odràvawa me|unarodnog mira i bezbednosti
Savet bezbednosti donosio odluke o osnivawu supsidijarnih organa raznih
namena.
Prema izve{taju generalnog sekretara, Savet bezbednosti kao meru prinude u smislu poglavqa VII osniva jedan supsidijarni organ (Me|unarodni
krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju) u smislu ~lana 29 Poveqe, ali sudskog karaktera. Me|utim po{to je taj me|unarodni sud koncipiran kao mera prinude u okiviru poglavqa VII, trajawe wegovog rada bilo bi vezano za ponovno
uspostavqawe i odràvawe me|unarodnog mira i bezbednosti na teritoriji
biv{e Jugoslavije i za odluke Saveta bezbednosti koje se na wih odnose. Va`na je i konstatacija da Savet bezbednosti ne stvara i nema nameru da stva988
ra legislativu za me|unarodno humanitarno pravo, jer smatra da je zadatak

Me|unarodnog suda da primeni postoje}e me|unarodno humanitarno prav.
Kao dodatak Rezolucije generalni sekretar je ponudio i Statut.
U okviru ~iweni~nog konteksta mora se navesti i slede}e:
1. Na me|unarodnoj konferenciji u Rimu, 17. jula 1998. godine, usvojen je
Rimski statut Me|unarodnog krivi~nog suda u postupku koji se primewuje
pri zakqu~ivawu me|unarodnih ugovora i osnovan je Me|unarodni krivi~ni
sud u skladu sa navedenim statutom, kao legitimni i legalni organ sudske vlasti, a Savezna Republika Jugoslavije je preko nadle`nog organa ovaj Statut
ratifikovala 21. juna 2001. godine.
2. Sjediwene Ameri~ke Dràve su dràva ~lanica Rimskog statuta, ali
od dana osnivawa Me|unarodnog krivi~nog suda ne obaziru}i se na proteste
u me|unarodnoj javnosti i nezadovoqstvo drugih dràva vode akciju da bilateralnim sporazumima sa drugim dràvama postignu sporazum kojim bi se garantovalo dràvqanima SAD da krivi~no ne odgovaraju pred ovim Me|unarodnim sudom.
3. Na ovaj na~in istovremeno imamo dva odvojena sistema, prvi nelegitimni i nelegalni kao ad hok Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju, sa ograni~enim trajawem koje nikako da istekne i nakon toliko godina
od uspostavqawa mira i bezbednosti i drugi legitimni i legalni kao Me|unarodni krivi~ni sud osnovan Rimskim statutom kao sudski organ na neodre|eno vreme, a u okviru ovog drugog se razvija i svojevrsni podsistem iskqu~ewa krivi~ne odgovornosti samo za gra|ana SAD, naravno za te{ke povrede me|unarodnog humanitarnog prava.
4. Dok se u Ha{kom tribunalu prete`no sudi Srbima (70%), a kao svojevrsni izuzetak Hrvatima (20%) i muslimanima (10%), u Me|unarodnom krivi~nom sudu osnovanom Rimskim statutom moè da se sudi svima, osim gra|anima SAD.
5. Mada je Ha{ki tribunal navodno sud nadleàn za su|ewe svima koji su
na teritoriji biv{e Jugoslavije po~ev od 1991. godine izvr{ili te{ke povrede me|unarodnog humanitarnog prava, praksa Tribunala je da nije podignuta nijedna optu`nica protiv nekog Slovenca, pa i Makedonca, a i na teritorijama tih biv{ih republika je bilo oruànih sukoba sa registrovanim
te{kim povredama me|unarodnog humanitarnog prava. Ovome treba dodati
nespornu ~iwenicu da je nekoliko stotina hiqada izbeglica u Srbiji, a ako
se ura~unaju i oni koji se nalaze kao izbeglice u inostranstvu, onda oko
1.000.000 Srba nije u mogu}nosti da se vrati svojim ku}ama u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
6. Pripadnici {iptarske teroristi~ke OVK, obu~avani i finansirani
u inostranstvu, koji su sprovodili teroristi~ke napade na teritoriji AP
Kosovo i Metohija gotovo da nisu predmet interesovawa Tuìla{tva Ha{kog tribunala. Ovome treba dodati da je vi{e od 280.000 Srba i drugih nealbanaca proterano sa teritorije AP Kosovo i Metohija.
989
7. Predmet interesovawa Ha{kog tribunala nisu ni pojedinci iz struktura NATO koji su naredili i izvr{ili agresiju i okupaciju AP Kosovo i
Metohija 1999. godine, a tokom napada koji je trajao 78 dana ubili su preko
2.500 nedu`nih lica na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije.
8. Na optuèni~koj klupi i u dugotrajnom pritvoru, u i{~ekivawu po~etka su|ewa, nalazi se najvi{e Srba, a me|u wima i onih koji nisu izvr{ili nijedan zlo~in, ali su kao dràvni, politi~ki i vojni predstavnici srpskog naroda optuèni za u~e{}e u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu, odnosno u nekom poslu koji samo zato {to poti~e od Srba se smatra da je i zlo~ina~ki.
Spisak razloga i ~iwenica kojima se potvr|uje antisrpsko ustanovqavawe ovog ad hok, navodno Me|unarodnog suda, je neiscrpan. Osnivawem ovog
Me|unarodnog suda kao supsidijarnog organa Saveta bezbednosti, ali sudskog karaktera, fakti~ki je stvorena situacija koju nisu mogli ni da predvide tvorci i protagonisti civilizovanog sudskog postupka. Me|unarodni
krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju ima tri dela: Tuìla{tvo, sudska ve}a i
Sekretarijat. Tuìla{tvo vodi istragu, a sudska ve}a me|usobno preispituju svoje odluke. Sudije su ovla{}ene da donose pravila postupka, pa se u toku
konkretnog krivi~nog postupka mewaju pravila. Za sada je 30 puta mewan
Pravilnik o postupku i dokazima. Optuènima se name}u branioci, mimo
wihove voqe, a kao lica prema kojima vaì prezumpcija nevinosti oni godinama ~ekaju, u pritvoru, po~etak su|ewa, a za to vreme pojedinim pritvorenicima je zabraweno da komuniciraju i da primaju posetu najbliìh ro|aka i
drugih lica koja pomaù u pripremi odbrane.
U svom radu Ha{ki tribunal je samo uspeo da potvrdi da iz wegove organske nelegitimnosti i nelegalnosti kao posledica moè da se pojavi najgrubqe kr{ewe principa zakonitosti i to u svim aspektima ovog principa.
U okviru ovog konteksta va`no je napomenuti i slede}e:
Sredinom 20. veka javqale su se ideje o uspostavqawu posebnog Me|unarodnog krivi~nog suda ili nadnacionalnog sudskog organa koji bi imao nadle`nost da utvr|uje postojawe krivi~nog dela, krivi~nu odgovornost i da izri~e krivi~ne sankcije u~iniocima konkretnih me|unarodnih krivi~nih
dela ~ije bi odluke bile obavezne u pogledu primene za sve dràve. Prvi po~eci osnivawa ovog nadnacionalnog sudskog organa nalaze se u ~lanu 227.
Versajskog ugovora kojim je predvi|eno osnivawe specijalnog, posebnog suda
za su|ewe nema~kom kajzeru Vilhemu II, ali ta ideja nikada nije realizovana.
Posle zavr{etka Prvog svetskog rata prilikom izrade statuta Stalnog suda me|unarodne pravde (koji nije imao nadle`nost za postupawe u krivi~nim
predmetima) postojao je i predlog za osnivawe jednog posebnog Visokog suda
me|unarodne pravde koji bi bio nadleàn za su|ewe i presu|ivawe u~iniocima zlo~ina protiv me|unarodnog prava. Ni ovaj predlog nije bio realizovan jer je ocewen kao preurawen. Izme|u dva svetska rata i daqe se u stru~nim i nau~nim krugovima razmatrala ideja o osnivawu jednog posebnog Me990
|unarodnog krivi~nog suda. Pri tome dolaze do izraàja dve osnovne koncepcije. Prema prvoj, Me|unarodni krivi~ni sud treba formirati kao samostalni sudski organ, a prema drugoj koncepciji, Me|unarodni krivi~ni sud
bi bio formiran u okviru Stalnog suda me|unarodne pravde.
Po zavr{etku Drugog svetskog rata na osnovu posebnog sporazuma izme|u zemaqa pobednica donet je Statut Me|unarodnog vojnog suda, ~ija je nadle`nost su|ewe za zlo~ine protiv ~ove~nosti u~iwene u toku rata i to prvenstveno zlo~ine koji nemaju teritorijalnu opredeqenost, zlo~ine protiv
mira i ratne zlo~ine. Na bazi ovog Statuta formiran je Me|unarodni sud u
Nirnbergu, koji je 1. oktobra 1946. godine prvi put u istoriji ~ove~anstva izrekao presudu u~iniocima me|unarodnih krivi~nih dela sa veoma strogim
vrstama i merama kazni koje su i izvr{ene. Ne{to kasnije je formiran i Me|unarodni sud u Tokiju za su|ewe ratnim zlo~incima i u~iniocima drugih
me|unarodnih krivi~nih dela na Dalekom istoku koji je 1948. godine, tako|e,
izrekao presude sa veoma strogim kaznama.
Daqi razvoj me|unarodnog krivi~nog prava odvijao se kroz delatnost
Organizacije Ujediwenih nacija i wenih pojedinih organa. Tako je posebno
ustanovqen Komitet za kodifikaciju povrede mira i bezbednosti ~ove~anstva dobio zadatak da pripremi Statut Me|unarodnog krivi~nog suda jo{
1951. godine. Kao rezultat celokupnog delovawa 1998. godine je usvojen Rimski statut.
Od trenutka osnivawa Ha{ki tribunal je po~eo da vr{i ulogu politi~ke, a ne pravne institucije i postao mehanizam pritiska pre svega na srpski
narod. Od oko sedamdeset qudi koji se trenutno nalaze u Pritvorskoj jedinici u [eveningenu, 80 odsto su Srbi, ~ime se prejudicira krivica jednog naroda za gra|anski rat na teritoriji biv{e Jugoslavije. Usled lo{eg tretmana, u zatvoru su, ili po izlasku iz wega, umrla trojica Srba, a jedan je pod nerazja{wenim okolnostima na|en obe{en u svojoj }eliji. Prilikom hap{ewa
od strane SFOR-a u BiH ubijeno je sedmoro Srba, a nekoliko je ostalo sa
trajnim invaliditetom, {to govori dovoqno o namerama i pravim ciqevima
Ha{kog tribunala. Nijedan pripadnik druge nacionalnosti do sada nije izgubio ìvot osim pripadnika srpske nacionalnosti. Dok se na listi optuènih nalaze svi dràvni, vojni i politi~ki funkcioneri i lideri Republike Srbije, Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srpske, ostali narodi sa podru~ja biv{e Jugoslavije su zastupqeni sa li~nostima nièg politi~kog i vojnog ranga.
III Pravni kontekst

Pravni argumenti koji su zna~ajni za ovaj podnesak, a koji su istovremeno i relevantni i nalaù da se od Me|unarodnog suda pravde traì savetodavno mi{qewe, su slede}i:
991
a) Rezolucije Saveta bezbednosti 827 i 808 utvr|uju da }e Me|unarodni

krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju biti ustanovqen, ali se ne govori na kojoj
zakonskoj osnovi.
U obrazloèwu Rezolucije ni jednom jedinom re~ju se ne pomiwe na osnovu ~ega je Savetu bezbednosti dato pravo da osniva jedno sudsko telo, ~ime je
Savet bezbednosti prekora~io svoju nadle`nost. Tuma~ewe, da Savet bezbednosti moè to da uradi na osnovu glave VII Poveqe UN je pre{iroko shva}en, jer se u glavi VII Poveqe tako|e nijednom re~ju ne pomiwe takva mogu}nost. Treba podvu}i da Savet bezbednosti poseduje atribute iz glave VII samo ako se radi o postojawu pretwe po mir, povrede mira ili akta agresije.
Mada se u izve{taju generalnog sekretara isti~e da Ha{ki tribunal treba
da bude supsidijarni organ, sudskog karaktera, u smislu ~lana 29. Poveqe, navedena odredba i poglavqe VII ne sadrè to ovla{}ewe, a pogotovo ne sadrè ovla{}ewe da Savet bezbednosti moè ustanovqavati sudove, pa makar
oni bili i ad hok (samo za ovaj slu~aj) sudovi.
b) Rezolucijom Saveta bezbednosti o osnivawu Ha{kog tribunala
povre|en je jedino mogu}i legitimni i legalni ugovorni pristup u ovom
slu~aju.
Normalnim tokom stvari, po{tuju}i Povequ, Generalna skup{tina Ujediwenih nacija bi trebalo da preko svojih pomo}nih organa Pravnog komiteta i Komisije za Me|unarodno pravo napravi Nacrt ugovora o ustanovqewu Me|unarodnog krivi~nog suda koji bi glasawem u Generalnoj skup{tini
u skladu sa ~lanom 18 Poveqe bio usvojen, a zatim upu}en ~lanovima Ujediwenih nacija na ratifikaciju.
Ugovor bi stupio kada bi predvi|en broj ~lanova Ujediwenih nacija ratifikovao ovaj ugovor o osnivawu suda. Dakle, u ovom slu~aju je zaobi|ena
procedura iz Poveqe ~ime je izvr{ena povreda najvi{eg akta me|unarodne
zajednice. Treba podsetiti da je ustanovqewe Stalnog krivi~nog suda pro{lo ovu proceduru predvi|enu Poveqom, {to pokazuje da je u istom slu~aju
postupqeno na dva razli~ita na~ina. U prvom slu~aju, Ha{ki tribunal je
ustanovqen i osnovan Rezolucijom Saveta bezbednosti, a u drugom slu~aju se,
prilikom osnivawa Stalnog krivi~nog suda i{lo preko Generalne skup{tine kako je i predvi|eno procedurom Poveqe.
v) Ako bi se Savetu bezbednosti dalo pravo da formira novo telo Ujediwenih nacija (u ovom slu~aju Me|unarodni sud) to bi u stvari bila revizija Poveqe, {to se ne moè u~initi pozivom na glavu VII Poveqe, ve} na osnovu ~lana 109 Poveqe koji govori o reviziji.
g) Osnovna na~ela vezana za nezavisnost sudstva koja su usvojena na Sedmom kongresu Ujediwenih nacija za spre~avawe zlo~ina i postupawe prema
prestupnicima u Milanu, 26. avgusta do 6. septembra 1985. godine, i potvr|ena od strane Generalne skup{tine u wenim rezolucijama 40/32 od 29. novembra 1985. godine i 40/146 od 13. decembra 1985. godine i gotovo sve me|unarodne konvencije, deklaracije i paktovi o qudskim pravima nedvosmisleno propisuju minimalne standarde koji garantuju nezavisnost sudstva. Ova na~ela
se odnose i na me|unarodne sudske organe. Nezavisnost sudstva ne moè da po992
stoji ako se iz privatnih izvora finansira sud, a to je slu~aj sa Ha{kim tribunalom.

Nezavisnost sudstva se garantuje Ustavom ili zakonom donetim na osnovu ustava, a sudovi se ustanovqavaju i osnivaju samo zakonom. U pogledu sudske grane vlasti na nivou me|unarodne zajednice nemogu}e je da se rezolucijom Saveta bezbednosti kao izvr{nog organa ustanovqava jedan sud, pa makar
mu se pridavao i zna~aj ad hok (samo za ovaj slu~aj) suda. Verovatno da nema
potrebe podse}ati na broj, rasprostrawenost i sve povrede me|unarodnog humanitarnog prava koje su se desile od 1945. godine do danas, pa niko nije smeo
ni da pomisli da ustanovi ad hok (samo za te pojedina~ne slau~ajeve) sud na
na~in koji ne bi bio saglasan Poveqi.
Imaju}i u vidu pravne argumente koje sam izneo smatram da ima dovoqno osnova da se potraì savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde o
legalnosti osnivawa Ha{kog tribunala, te zato traìm da se inicira postupak u skladu sa ~lanom 65 Statuta Me|unarodnog suda pravde i ~lanom 102
Pravilnika suda, odnosno zatraì preko Saveta bezbednosti ili Generalne
skup{tine: Savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde o legalnosti
osnivawa Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju na osnovu Rezolucija Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija br. 827 i 808, imaju}i u vidu
nabrojane pravne argumente.
IV Traèni pravni lek

U skladu sa ~lanom 73 Pravilnika o postupku i dokazima ovim zahtevom
od Pretresnog ve}a II traìm da donese odgovaraju}u odluku kojom }e se omogu}iti da se definitivno pred jedino nadle`nim Me|unarodnim sudom pravde razre{i pitawe legitimnosti osnivawa Ha{kog tribunala, tako {to }e
Pretresnog ve}a II da donese odluku da zahteva od svog osniva~a Saveta bezbednosti i Generalne skup{tine Ujediwenih nacija da u skladu sa ~lanom 65
Statuta Me|unarodnog suda pravde i ~lanom 102 Pravilnika Me|unarodnog
suda pravde, zatraè:
Savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde o legalnosti osnivawa Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju na osnovu Rezolucija Saveta bezbednosti UN br. 827 i 808, a imaju}i u vidu nabrojane pravne argumente.
Tomislav Nikoli}
Maja Gojkovi}
Slavko Jerkovi}
Gordana Pop-Lazi}
Aleksandar Vu~i}
Dragan Todorovi}
Zoran Krasi}
993
Vjerica Radeta
Zlata Radovanovi}
Elena Boì}-Talijan
Ogwen Mihajlovi}
Marina Ragu{
Vesna Mari}
Nikola [e{eq
Momir Markovi}
Jadranko Vukovi}
Igor Mirovi}
Qiqana Mihajlovi}
Marina Toman
Branko Nadoveza
Brankica Terzi}
Nemawa [arovi}
KOLEGIJUMU ME\UNARODNOG KRIVI^NOG SUDA

Podnesak broj 51.
Sekretar: g. Hans Holthuis
TU@ILAC
protiv
ZAHTEV OPTU@ENOG
ZA IZUZE]E @ALBENOG VE]A
Sudija Theodor Meron, predsedavaju}i, sudije Fausto Pocar, sudija Mohamed Shahabudden, sudija Mehmet Gmey, sudija Ins Mnica Weinberg de
Roca
Tuìla{tvo: Hildegaard Uertz Retzaff, Ulrich Massemayer, Daniel Saxon
Optuèni prof. dr Vojislav [e{eq dobrovoqno se predao Me|unarod994
nom krivi~noms udu za biv{u Jugoslaviju (u daqem tekstu: Me|unarodni krivi~ni sud) 24. februara 2003. godine, iako svestan da je optu`nica protiv wega potpuno besmislena i pravno neutemeqena, konstruisana u ciqu politi~kog progona.
Optu`nica u slu~aju prof. dr Vojislava [e{eqa je pravni presedan
koji bi morao biti odstrawen iz pravnog prometa. Ovo se posebno odnosi na
deo optu`nice za navodne zlo~ine protiv ~ove~nosti na podru~ju Vojvodine. U Vojvodini, kao autonomnom entitetu u sastavu Republike Srbije, od
1991. godine nikada nije bilo rata niti bilo kakvog drugog oruànog sukoba, niti postoje me|usobno sukobqene strane. Ne postoji nikakva uzro~na
veza sa sukobom izme|u Republike Srpske Krajine i Republike Hrvatske, s
obzirom da su me|u wima neprijateqstva obustavqena Vensovim planom u januaru 1992. godine, a odmah posle toga Nema~ka i Vatikan su priznale nezavisnost Hrvatske.
Doga|aji i postupci koji se pripisuju prof. dr Vojislavu [e{equ odnose se na mesec maj 1992. godine, vreme kada je Republika Srpska Krajina bila
pod za{titom Ujediwenih nacija i kada nije bilo nikakvih oruànih sukoba. Srbi, koje je Tu|manov reìm proterao iz Hrvatske, èleli su da svoju
imovinu zamene sa vojvo|anskim Hrvatima. Po{to tu nije bilo ni rata ni
oruànih sukoba, ne moè biti ni nadle`nosti navedenog Me|unarodnog
krivi~nog suda, a ako je i bilo nekih krivi~nih dela, ona bi morala biti
predmet unutra{weg pravosudnog sistema. Teritorijalna nadle`nost Me|unarodnog krivi~nog suda na teritoriji Vojvodine mogla bi se uspostaviti samo ako bi bili utvr|eni elementi stvarne nadle`nosti ovog suda.
U ~lanu 5 Statuta Me|unarodnog krivi~nog suda propisano je da je Me|unarodni sud ovla{}en da krivi~no goni lica odgovorna za krivi~na dela
koja su po~iwena u oruànom sukobu, bilo me|unarodnog, bilo unutra{weg
karaktera, i usmerena protiv bilo kojeg civilnog stanovni{tva:...
Nesporno je, dakle, da se nadle`nost Me|unarodnog krivi~nog suda odnosi iskqu~ivo na teritoriju na kojoj je bilo oruànih sukoba, a u Vojvodini nijedan takav sukob nije zabeleèn niti ga je bilo. ^lan 1 Statuta Me|unarodnog krivi~nog suda tretira nadle`nost tog suda i propisuje da je: Me|unarodni sud ovla{}en da krivi~no goni lica odgovorna za te{ke povrede
Me|unarodnog humanitarnog prava po~iwene na teritoriji biv{e SFR Jugoslavije od 1991. godine u skladu sa odredbama ovog Statuta. Po{to je o~igledno da stvarna nadle`nost Me|unarodnog krivi~nog suda ne moè da se
bazira ni na jednom elementu, i da nema pravnog osnova u Statutu Me|unarodnog suda, bilo kakvo pomiwawe Vojvodine u tom kontekstu i navodno kr{ewe bilo ~ijih prava u woj moralo je biti odstraweno iz optu`nice protiv
prof. dr Vojislava [e{eqa. To bi bilo u skladu sa Me|unarodnim obi~ajnim pravom u celosti, a posebno u skladu sa @enevskom konvencijom koja je
glavni izvor krivi~nog prava, a odgovaralo bi i dosada{woj praksi Me|unarodnog krivi~nog suda. U skladu sa ovakvim stavovima bila je i pravno ispravna odluka Pretresnog ve}a II kojom je Tuìla{tvu Me|unarodnog krivi~nog suda naloèno da mora pruìti dokaze da je u Vojvodini postojao
995
oruàni sukob i da, ukoliko ne raspolaù takvim dokazima, moraju iz optu`nice izbaciti sve optu`be protiv prof. dr Vojislava [e{eqa vezane za
Vojvodinu.
Tuìla{tvo Me|unarodnog krivi~nog suda nije moglo pruìti dokaze
da je u Vojvodini postojao bilo kakav ratni sukob, jer takvih sukoba zaista
nije ni bilo niti je bilo mogu}e definisati eventualno zara}ene strane. Zato je Tuìla{tvo podnelo àlbu na Odluku Pretresnog ve}a kojom je delimi~no prihva}eno osporavawe nadle`nosti i forme Optu`nice po àlbi
prof. dr Vojislava [e{eqa.
@albeno ve}e u sastavu sudija: Theodor Meron, sudija Fausto Pocar, sudija
Mohamed Shahabuddeen, sudija Mehmet Gney, sudija Ins Mnica Weinberg de
Roca, pokazalo je elementarno neznawe i nepo{tovawe Me|unarodnog krivi~nog prava prilikom dono{ewa Odluke po interlokutornoj àlbi po pitawu nadle`nosti. Tuma~ewe Statuta Me|unarodnog krivi~nog suda od strane ovog Ve}a pokazuje, pored elementarnog neznawa, zlonamernost u odnosu
na prof. dr Vojislava [e{eqa i otvoreno stavqawe na stranu Tuìla{tva
Me|unarodnog krivi~nog suda prihvatawem argumenata Tuìla{tva i usvajaju}i ih kao svoje: citiramo ta~ku 3 Odluke po interpolarnoj àlbi po pitawu nadle`nosti:
a) u vezi sa optu`bama kojima se optuèni tereti prema ~lanu 5 Statuta Pretresno ve}e je, kada je re~ o nadle`nosti, primenilo pogre{an i neprimereno uzak standard;
b) izraz po~iwena u oruànom sukobu iz ~lana 5. Statuta mogu se pravno tuma~iti na dva na~ina, od kojih su oba {ira od tuma~ewa koje je primenilo Pretresno ve}e. U svom naj{irem smislu izraz po~iwena u oruànom sukobu jednostavno zna~i da je do wih do{lo u vreme trajawa neprijateqstava
na teritoriji biv{e SFR Jugoslavije. Alternativno, izraz po~iwena u oruànom sukobu zna~i samo da su ti zlo~ini po~iweni negde na teritoriji neke strane u sukobu u biv{oj SFR Jugoslaviji dok je taj sukob bio u toku;
c) po{to je Pretresno ve}e u vezi s optu`bama kojima se optuèni tereti prema ~lanu 5 Statuta primenilo pogre{an i neprimereno uzak standard
kada je re~ o nadle`nosti, ono je pogre{ilo zakqu~iv{i da se ~lan 5 moè
primeniti na zlo~ine koji su navodno po~iweni u Vojvodini samo ako je u relevantnom periodu, u Vojvodini postojao oruàni sukob. Pretresno ve}e je
pogre{ilo i zato {to je naloìlo Tuìla{tvu da iznese navode o postojawu oruànog sukoba ({to podrazumeva postojawe neprijateqstava ili borbi) u Vojvodini ukoliko Tuìla{tvo bude insistiralo na optu`bama prema
~lanu 5 u vezi s zlo~inima po~iwenim u Vojvodini.
5. Tuìla{tvo tvrdi da je op{te poznato da u me|unarodnom obi~ajnom
pravu ne postoji uslov da zlo~ini protiv ~ove~nosti moraju biti po~iweni
u oruànom sukobu. U stvari, prema tvrdwi Tuìla{tva, postojawe oruànog sukoba je uslov u vezi sa nadle`no{}u koji je uveden u Statutu ovog Me|unarodnog suda. Po{to je uslov nadle`nosti uveden u Statutu Me|unarodnog suda, pitawe pokrenuto u predmetnoj àlbi ti~e se tuma~ewa Statuta. U
Drugostepenoj presudi u predmetu Tadi} @albeno ve}e je bilo mi{qewa da
996
je ovaj uslov u vezi s nadle`no{}u zadovoqen ukoliko se dokaè da je u relevantno vreme i na mestu gde su krivi~na dela po~iwena postojao oruàni sukob. Ne postoji dodatni uslov postojawa neksusa izme|u dela optuènog i
oruànog sukoba.
6) U drugostepenoj presudi u predmetu Kunarac @albeno ve}e je zakqu~ilo da Statut zahteva da se dokaè postojawe oruànog sukoba i objektivne veze u geografskom i vremenskom smislu izme|u dela optuènih i oruànih sukoba.
7) Na osnovu tih izvora Tuìla{tvo tvrdi da treba ustanoviti samo to
da li je u relevantno vreme i na relevantnom mestu postojao oruàni sukob.
6. Tuìla{tvo tvrdi da, pri utvr|ivawu zna~ewa izraza relevantno
vreme i relevantno mesto vaqa po}i od izjava ~lanica Saveta bezbednosti
Ujediwenih nacija, datih u vreme kad je usvojen Statut ovog Me|unarodnog suda, koje sadrè relevantno tuma~ewe. Kao i @albeno ve}e u Odluci o nadle`nosti u predmetu Tadi}, 8) Tuìla{tvo tvrdi da se izjave ~lanica Saveta
bezbednosti koje niko ne ospori mogu smatrati autoritativnim tuma~ewem
relevantnih odredaba Statuta. 9) Izjave koje su neke od zemaqa ~lanica dale
na sednici Saveta bezbednosti, odrànoj pre usvajawa Statuta ovog Me|unarodnog suda, sugeri{u da se ~lan 5, prema wihovom shvatawu, odnosi na dela
koja su u wemu nabrojana ukoliko su po~iwena tokom oruànog sukoba na teritoriji biv{e Jugoslavije u kontekstu rasprostrawenog ili sistematskog
napada na civilno stanovni{tvo. 10) U svetlu izjava datih na toj sednici, Tuìla{tvo tvrdi da uslov nadle`nosti iz ~lana 5. treba tuma~iti tako da
treba dokazati da su u vreme ~iwewa krivi~nih dela iz ~lana 5 na teritoriji biv{e Jugoslavije neprijateqstva bila u toku, a ne da je na nekom konkretnom mestu, na kojem su navodno ~iweni zlo~ini iz ~lana 5, bio u toku oruàni sukob. 11)
8. Alternativno, Tuìla{tvo se poziva na standard utvr|en u Odluci o
nadle`nosti u predmetu Tadi} u kojoj je @albeno ve}e konstatovalo da se
vremenski i geografski raspon definicije i unutra{wih i me|unarodnih
sukoba proteè daqe od ta~nog vremena i mesta nepriajteqstava i da se me|unarodno humanitarno pravo primewuje od po~etka takvih oruànih sukoba sve do posle prestanka neprijateqstava, odnosno sve do zakqu~ewa mira
ili, u slu~aju unutra{wih sukoba, sve dok se ne prona|e mirno re{ewe. Sve
do tog trenutka, me|unarodno humanitarno pravo primewuje se na celokupnoj
teritoriji zara}enih dràva ili, u slu~aju unutra{wih sukoba, na celokupnoj teritoriji pod kontrolom strane u sukobu, bez obzira vode li se tamo
borbe ili ne. 12) Tuìla{tvo tvrdi da, iako se @albeno ve}e nije konkretno bavilo primenom tih na~ela na ~lan 5, nema osnova za usvajawe restriktivnijeg obima zna~ewa pojma oruàni sukob iz tog ~lana, 13) Primewuju}i takvo tuma~ewe, Tuìla{tvo tvrdi da za zlo~ine protiv ~ove~nosti iz
~lana 5 treba navesti samo to da je paragrafom 12 Optu`nice protiv [e{eqa, u kojem se navodi da je postojao neksus izme|u stawa oruànog sukoba
na teritoriji Jugoslavije i zlo~ina protiv ~ove~nosti ~iwenih u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Vojvodini, taj pravni uslov vi{e nego zadovo997
qen, kraj citata.

Prosto je neverovatno da je peto~lano @albeno ve}e Teodora Merona
prihvatilo sve ove napred citirane navode Tuìla{tva Me|unarodnog krivi~nog suda i pogazilo Me|unarodno krivi~no pravo i sam Statut Me|unarodnog krivi~nog suda, koji bi, vaqda, trebalo da se temeqi na Me|unarodnom krivi~nom pravu i uspostavqenoj pravnoj praksi.
S druge strane, argumenti koji je izneo prof. dr Vojislav [e{eq nemaju zna~aja za ovo peto~lano ve}e, jer wih ne interesuju istina i pravda ve} èqa da udovoqe Karli del Ponte i wenim finansijsko-politi~kim lobijima.
Da nije tako, ovo veliko peto~lano ve}e bi moralo prihvatiti argumente
prof. dr Vojislava [e{eqa koji su u odluci citirane.
Citiramo Odluku po interlokutornoj àlbi po pitawu nadle`nosti:
9. U svom odgovoru [e{eq iznosi tvrdwu da se u periodu koji spada u vremensku nadle`nost ovog Me|unarodnog suda odvijalo 5 potpuno odvojenih
oruànih sukoba. On tvrdi da se svaki od tih sukoba odvijao nezavisno od
ostalih, i da se oni nisu podudarali ni po svojoj prirodi ni vremenski. 14)
On tvrdi da u Vojvodini nikada nije bilo oruànog sukoba i da nije postojao
nikakav teritorijalni ili vremenski neksus izme|u Vojvodine i bilo kojeg
drugog oruànog sukoba na teritoriji biv{e Jugoslavije. 15) On kaè da se
oruàni sukob u Hrvatskoj zavr{io u januaru 1992. godine, nakon sprovo|ewa Vens-Ovenovog plana i da, po{to, Tuìla{tvo nije u stawu da dokaè
postojawe oruànog sukoba u Hrvatskoj u periodu relevantnom za navedene
doga|aje u Vojvodini, ono ve{ta~ki poku{ava stvoriti neksus sa oruànim
sukobom u Bosni i Hercegovini, iako je u to vreme Bosna i Hercegovina bila me|unarodno priznata nezavisna dràva, koje se uop{te ne ti~u me|usobna sporewa Srbije i Hrvatske nevezana za bosanskohercegova~ko stanovni{tvo ili teritoriju. 16) U zakqu~ku [e{eq tvrdi da je apsolutno nemogu}e ustanoviti bilo kakvu objektivnu vezu u geografskom i vremenskom smislu izme|u navodnog krivi~nog dela izvr{enog u Vojvodini i oruànog sukoba 17) jer u relevantno vreme nigde u Vojvodini niti u Srbiji ni u celoj
Saveznoj Republici Jugoslaviji nije bilo nikakvih oruànih sukoba. 18)
10. Argumenti koje je [e{eq izneo u svom odgovoru jesu ~iweni~na pitawa o kojima }e Pretresno ve}e presuditi kao instanca koja presu|uje o ~iwenicama. Jedino pitawe koje se ti~e @albenog ve}a jeste to da li je Pretresno ve}e pogre{no protuma~ilo uslov nadle`nosti iz ~lana 5. To je pravno pitawe koje logi~no prethodni ~iweni~nom pitawu da li Tuìla{tvo
moè ~iweni~no da zadovoqi dati uslov nadle`nosti nakon {to se pravni
opseg tog uslova vaqano odredi.
11. Tuìla{tvo je podnelo repliku na [e{eqev odgovor, u kojoj se pozabavilo iznetim ~iweni~nim tvrdwama. U odluci @albenog ve}a u kojoj je potvr|eno da je àlba vaqana u skladu sa pravilom 72 Pravilnika o postupku
i dokazima, @albeno ve}e je konstatovalo da repliku Tuìla{tva ne}e uzeti u razmatrawe budu}i da se iz datuma koji je Sekretarijat naveo, vidi da je
dokument zaveden sedam dana nakon isteka roka i da Tuìla{tvo nije traìlo produèwe roka niti objasnilo za{to je dokument kasnije podnet kako bi
998
pokazalo vaqan razlog. Tuìla{tvo je sada ovom @albenom ve}u podnelo

zahtev u kojem traì da se data replika razmotri u àlbenom postupku, budu}i da za to postoji vaqan razlog. 19) U tom Zahtevu Tuìla{tvo obja{wava
da ono jeste podnelo repliku u roku, ali da je praksa Sekretarijata da u ovom
predmetu formalno zavodi dokumente tek kada se prevedu na jezik kojim [e{eq govori. Sekretarijat je potvrdio da je praksa takva i da je zahtev Tuìla{tva podnet u roku. Naàlost, @albeno ve}e tada nije dobilo to obja{wewe od Sekretarijata. Me|utim, po{to se @albeno ve}e sad uverilo da je replika Tuìla{tva blagovremeno podneta, ono }e ga u ovom àlbenom postupku uzeti u razmatrawe, kraj citata.
Ovo peto~alno ve}e Teodora Merona citiralo je navode prof. dr Vojislava [e{eqa, ali o~igledno nije uvaìlo, {to i nije neko veliko iznena|ewe ako se zna koliko je Meron lo{ i nemoralan ~ovek i koliko mu nije
stalo ni do pravde ni do pravi~nosti, ukoliko se ne poklapaju sa politi~kim interesima wegovih mentora. Moralo bi da ga bude sramota {to je prihvatio da u~estvuje u politi~kim procesima i da pod noge baci Me|unarodno krivi~no pravo i utvr|enu pravnu praksu. Suprotno je zdravoj pameti da
u Me|unarodnom krivi~nom sudu sude sudije poput Teodora Merona i wegovog peto~lanog ve}a koji nisu mogli sakriti svoj animozitet prema prof. dr
Vojislavu [e{equ i koji su pokazali da su prave pravne neznalice. Da nije
tako, ovo ve}e bi moralo uvaìti ~iwenicu da u Vojvodini 1991. godine, u
periodu koji je Statutom odre|en kao po~etak roka delovawa Me|unarodnog
krivi~nog suda, nije bilo nikakvih ratnih niti bilo kakvih neprijateqskih dejstava ni sukoba. Neshvatqivo je da se ovo ve}e moglo oglu{iti o ovu
notornu ~iwenicu, kao i ~iwenicu da na podru~ju biv{e Socijalisti~ke
Federativne Republike Jugoslavije, u periodu u kome je zasnovana vremenska nadle`nost Me|unarodnog krivi~nog suda, bilo je pet oruànih sukoba
me|usobno potpuno odvojenih. Op{ta karakteristika ovih sukoba je da su se
vodili u procesu raspada Jugosalvije, ili su direktna posledica tog raspada, {to im je jedini zajedni~ki imeniteq. Svi ostali elementi tog sukoba
su potpuno specifi~ni.
Iako je o~igledno da i po Statutu Me|unarodnog krivi~nog suda (~lan
5), ni po Pravilniku o postupku i dokazima i po dosada{woj sudskoj praksi
iz optu`nice protiv prof. dr Vojislava [e{eqa moraju biti izbrisane sve
optu`be vezaqne za Vojvodinu, ovo peto~lano ve}e je podleglo politi~kim
pritiscima i iskqu~ivo iz politi~kih razloga vratilo Vojvodinu u optu`nicu. Ovo ve}e mora biti iskqu~eno iz svih daqih postupaka koji se ti~e
prof. dr Vojisalva [e{eqa, jer su pokazali da su instrumentalizovani u politi~ke svrhe i da su se otvoreno prikqu~ili inscenirawu navodno me|unacionalnih sukoba u Vojvodini. Odluka ovog ve}a o vra}awu optu`bi za Vojvodinu u optu`nicu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa je u sklopu zapadnog
politi~kog pritiska na Vojvodinu i poku{aju internacionalizacije u re{avawu navodnih sukoba sa Ma|arima i ohrabrivawu separatisti~kih politi~ara u Vojvodini koji su spremni da izdaju srpske nacionalne interese. Iza
ove pravno neutemeqene i proizvoqne Odluke @albenog ve}a stao je predse999
davaju}i ve}aTeodor Meron, koji je samo potvrdio da nema ni morala, ni ~asti, ni obraza, ni pravni~kog znawa. Da nije tako, bilo bi ga bar sramota {to
ru{i temeqe me|unarodnog krivi~nog prava.
Teodor Meron i ostali ~lanovi @albenog ve}a, ~ije izuze}e se traì,
trebalo bi da se podsete da su, vaqda, dali sve~anu izjavu potpisanu pravilom
14 Pravilnika o postupku i dokazima: Sve~ano izjavqujem da }u ~asno, verno, nepristrasno i savesno vr{iti svoje du`nosti i koristiti svoja ovla{}ewa kao sudija Me|unarodnog suda za krivi~no gowewe lica odgovornih
za te{ka kr{ewa Me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na podru~ju
biv{e Jugoslavije od 1991. Svakog moralnog i ~asnog ~oveka ovakva izjava bi
obavezivala, ali ne i Merona i wegove istomi{qenike u ne~asnom, pristrasnom i nesavesnom vr{ewu du`nosti sudije Me|unarodnog krivi~nog suda.
Kakav sud, takve i sudije!
Pravilo 15 Pravilnika o postupku i dokazima posve}eno je izuze}u
sudija:
A) Sudija koji ima li~ni interes u predmetu, ili koji s tim predmetom
ima ili je imao bilo kakvu vezu koja bi mogla uticati na wegovu nepristrasnost, ne sme da u~estvuje u su|ewu ili àlbenom postupku u tom predmetu.
On }e se u takvom slu~aju povu}i, a predsednik }e imenovati drugog sudiju, koji }e ga zameniti u postupku.
B) Svaka od strana moè zatraìti od predsedavaju}eg sudije Pretresnog ve}a da se sudija tog ve}a izuzme i povu~e iz prvostepenog ili àlbenog
postupka iz gorenavedenih razloga. Predsedavaju}i sudija }e saslu{ati mi{qewe sudije ~ije izuze}e se traì, te }e, ako je potrebno, odluku o tome doneti Kolegijum. Ako Kolegijum prihvati zahtev, predsednik imenuje drugog
sudiju umesto sudije koji je izuzet.
C) Sudija Pretresnog ve}a, koji pregleda optu`nicu protiv optuènog u skladu sa ~lanom 19 Statuta i pravilima 47 ili 61, nije izuzet iz
~lanstva u Pretresnom ve}u koje sudi tom optuènom. Taj sudija, tako|e nije izuzet iz ~lanstva u @albenom ve}u, ili tro~lanom @albenom ve}u na
osnovu pravila 65 (D), 72(B)(ii) ili 73 (B) da raspravqa o eventualnim àlbama u tom predmetu.
D) (i) Nijedan sudija ne moè da odlu~uje ni o jednoj àlbi, niti da bude
~lan tro~lanog @albenog ve}a imenovanog u skladu sa pravilom 65 (D), pravilom 72 (B) (ii) ili pravilom 73 (B) u predmetu u kojem je bio ~lan Pretresnog ve}a.
(II) Nijedan sudija ne moè da odlu~uje o zahtevu dràve za preispitivawe u skladu sa pravilom 108 bis o stvari o kojoj je taj sudija bio ~lan Pretresnog ve}a ~ija odluka se preispituje.
O~igledno je da sudijaTeodor Meron, i ostale sudije ovog @albenog ve}a, imaju poseban politi~ki (naru~en) interes i da wihov odnos prema prof.
dr Vojislavu [e{equ nije nepristrasan i objektivan i da su oni, kao nemoralni qudi, pristali da budu instrument u rukama zapadnih neprijateqa Srbije koji èle da izazovu me|unarodne sukobe u Vojvodini i zato im je u interesu da se u Optu`nicu protiv prof. dr Vojislava [e{eqa vrate optu`be
1000
za Vojvodinu, iako za takve optu`be nema utemeqewa ni u aktima Me|unarodnog krivi~nog suda, ni u Me|unarodnom krivi~nom pravu uop{te, jer u Vojvodini od 1991. godine nije bilo nikakvih ratnih sukoba.
Od Kolegijuma Me|unarodnog krivi~nog suda traì se da donese odluku
o izuze}u @albenog ve}a u sastavu: sudija Teodor Meron, predsedavaju}i, sudija Fausto Pocar, sudija Mohamed Shahabuddeen, sudija Mehmet Gney, sudija
Ins Monica Weinberg de Roca, iz svih daqih postupaka koji se ti~u prof. dr
Vojislava [e{eqa.
Tomislav Nikoli}
Maja Gojkovi}
Slavko Jerkovi}
Gordana Pop-Lazi}
Aleksandar Vu~i}
Dragan Todorovi}
Zoran Krasi}
Vjerica Radeta
Zlata Radovanovi}
Elena Boì}-Talijan
Ogwen Mihajlovi}
Marina Ragu{
Vesna Mari}
Nikola [e{eq
Momir Markovi}
Jadranko Vukovi}
Igor Mirovi}
Qiqana Mihajlovi}
Marina Toman
Branko Nadoveza
Brankica Terzi}
Nemawa [arovi}
1001
Sadràj
Predgovor .......................................................................................... 3
I Sudska prepiska .............................................................................. 5
1002

Genocidni Izraelski Diplomata Teodor Meron

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Genocidni Izraelski Diplomata Teodor Meron

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Dr Vojislav [e{eq

Srpska radikalna stranka

izazvali krvoproli}e na prostoru biv{e Jugoslavije. Ne odgovara niko ni

Sastav delegacije mo`e se promeniti samo u izuzetnim okolnostima, uz

Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa

Uzimaju}i u obzir pravilo broj 2 Pravilnika o pritvoru koje predvi|a

braniti ako ima razloga da se veruje da }e takva komunikacija za posledicu

za koju }e i daqe va`iti postupak koji je sada na snazi i propisi Pritvorske

Dana 11. decembra 2003.

Predsednik Me|unarodnog suda

Pred Pretresnim ve}em II

Pretresno ve}e II (u daqem tekstu: Pretresno ve}e) Me|unarodnog suda

Hag, 23. decembar 2003.

Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju

Individualna krivi~na odgovornost paragrafi 6 i 10(d),

ili odlu~uje koje }e se mere preduzeti u skladu sa ~lanovima 41 i 42 Poveqe

Sama ~iwenica privremenog karaktera kvazi-sudskog organa dovodi u

vqen i osnovan suprotno zakonu, a navodno sa jedinim ciqem da bi sprovodio

Ako sam krivi~no odgovoran po odredbama Statuta Me|unarodnog suda,

Dokaz za to je da u skoro svakoj sudskoj odluci Me|unarodni sud pronalazi i

Dakle, zakqu~ak do koga se dolazi na osnovu pravnih postulata koji su

^iwenica je da se u jednom delu optu`nice koji se odnosi na Vojvodinu,

rodni sud predstavqa instalisanu i organsku nezakonitost. Onda se `rtva ne

II. FORMALNI NEDOSTACI OPTU@NICE KAO PRAVNI

nema nekoliko optu`nica protiv nekoliko Hrvata i muslimana i formalno

Tek na osnovu toga bi mogla da se utvrdi eventualno li~na odgovornost

Na bazi takvih optu`nica ~iwenica je da pritvor i istraga prerastaju

silno preme{tawe desetine hiqada nesrpskih civila iz delova Vojvodine i

Nadam se da je sada jasno da tvrdwa da sam do{ao u Vojvodinu maja 1992.

III. OSPORAVAWE NADLE@NOSTI ME\UNARODNOG

podignutoj protiv mene nigde ne navodi ko su te me|usobno suprostavqene

Optu`nica u paragrafima od 5 do 11 sadr`i navode Tu`ila{tva o mojoj

Dakle, formulacija u~estvovawe u udru`enom zlo~ina~kom poduhvatu,

U~e{}e, saizvr{ila{tvo, podstrekavawe, pomagawe i sve drugo {to

navod, tvrdwu i eventualne dokaze kojim se dokazuje da je na teritoriji

ma, i po tekstu optu`nice, apsolutno irelevantna za postojawe optu`bi iz

nacija, ne}e biti u mogu}nosti da u skladu sa zakonom ustanovqava i osniva

Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju

Predmet br. IT-03-67-PT

Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa

Predmet br. IT-03-67-PT

Tu`ilac protiv Vojislava [e{eqa

nikom (ukoliko ga ima) i diplomatskim ili konzularnim predstavnicima u

nica da je neki pritvorenik u Pritvorskoj jedinici komunicirao koriste}i

Dana 8. januara 2004.

1) U Odluci od 29. decembra 2003. navodi se da je utvr|eno da je optu`eni 25. decembra

Me|unarodni sud za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa

PREDSEDNIKU ME\UNARODNOG SUDA

ODGOVOR TU@ILA[TVA NA @ALBU OPTU@ENOG

pak pred Me|unarodnim sudom ili su iz nekog drugog razloga pritvorene po

III. Tra`eno pravno sredstvo

III. Tra`eni pravni lek

Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju

ZAHTEV OPTU@BE ZA PREKORA^EWE

Sekretarijatu Me|unarodnog suda

Me|unarodni sud za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa

PRED @ALBENIM VE]EM

jom je Pretresno ve}e, izme|u ostalog, optu`enom dalo potvrdu za ulagawe

Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju

ODGOVOR TU@ILA[TVA NA PRIGOVOR NA

II. Sa`etak argumenata optu`enog

b) tvrdi da optu`nica sadr`i formalne nedostatke na osnovu pravila

stiv{i Me|unarodni sud da postupa u vezi s doga|ajima koji su se odigrali

na celokupnoj teritoriji pod kontrolom strane u sukobu, bez obzira vode li