Vili Vimer

Kosovo ivi pesak

Pismo koje je poetkom maja 2000. Vili Vimer, tada potpredsednik
Parlamentarne skuptine OEBS, uputio nemakom kancelaru Gerhardu
rederu, danas, nakon samoproglaenja nezavisnosti Kosova i priznanja
te nezavisnosti od kljunih zemalja Zapada, dok se Srbiji i dalje nude
nejasne "evropske perspektive", izgleda gotovo proroki.
Amerika strana, napisao je Vimer, "svesna je i spremna da u globalnom okviru,
zbog ostvarivanja svojih ciljeva, potkopa i ukine meunarodni pravni poredak
nastao u prolom veku kao rezultat Drugog svetskog rata. Tamo gde meunarodno
pravo stoji na putu, treba ga ukloniti."
Gospodin Vimer, ekspert za bezbednost i poslanik Bundestaga vladajue CDU
(Demohrianske stranke Nemake) od 1976. godine, u razgovoru za "Novosti"
istie:
- Time to su SAD i pojedine lanice EU priznale Kosovo nije dobijeno nita osim
novog "severnog Kipra". U ovom sluaju mnogo toga graeno je na politikom
ivom pesku i, pravno gledano, nezavisno Kosovo je mrtvoroene.
* Kako e se priznavanje Kosova odraziti na stabilnost Evrope?
- Zanimljivo je da se ba u bivem finskom predsedniku Ahtisariju naao neko ko
e dovesti do apsurda Zavrni dokument iz Helsinkija. Upravo tom dokumentu i
meunarodnom pravu Evropa moe da zahvali to od 1945. godine nije vodila rat.
Centralna taka ovog dokumenta je zatita teritorijalnog integriteta. Pravo na
samoopredeljenje, svakako na jednom veoma visokom nivou, podreeno je toj
zatiti teritorijalnog integriteta.
Sa tim se moe iveti, kao to potvruju primeri Junog Tirola, Nemake i Belgije,
finskih Olandskih ostrva, nastanjenih vedskim stanovnitvom... Sada je to pravo
na samoopredeljenje nadreeno svemu ostalom, pa je ono postalo - kao to
potvruju primeri irom zemaljske kugle, od Tibeta, preko Tajvana, do Kavkaza,
Indonezije, Afrike i Bolivije - stravino "oruje" u slubi sprovoenja vlastitih
interesa.
* Da li vas iznenauje to je jednostrano proglaenu nezavisnost Kosova
priznao relativno mali broj zemalja? Ili se to i moglo oekivati?
- To se znalo unapred, budui da su pre mogueg glasanja u Savetu bezbednosti
UN zainteresovane strane putovale irom planete. Bilo je savreno jasno da su
nestalne lanice Saveta u veini protiv nezavisnosti Kosova. Treba samo pogledati
granice koje su po geografskoj karti iscrtale kolonijalne sile pa e biti jasno otkud

to odbijanje. Tu se nita nije promenilo, mada je, nema sumnje, na ovu ili onu
dravu vren pritisak.
* "Greku" generala Ajzenhauera, iz doba Drugog svetskog rata, zbog koje
ameriki vojnici nisu stacionirani na naem prostoru, pokuao je da ispravi,
kako ste konstatovali, rat protiv SRJ. Koji bi mogao da bude sledei korak u
konanom ispravljanju te "greke"?
- Amerike diplomate poslednjih dana vrlo jasno su isticale da, kad je Rusija u
pitanju, ponovo razmiljaju u kategorijama iz Drugog svetskog rata. Namera je da
se Rusija istisne sa Balkana to je dalje mogue, a ukoliko se u tome ne uspe, onda
e se, prema mom vienju stvari, izai iz okvira sadanjeg reenja za Kosovo, u
nameri da se jednim drugaijim oblikom Albanije (velikom Albanijom?) stvori jai
mehanizam sile na jadranskoj obali. Bie, dabome, teko izvodljivo u tu svrhu jo
jednom upotrebiti "maglu" koja se zove "humanitarna intervencija".
* Kako vidite budunost Srbije, da li e ona biti ostavljena izvan evropskih
razvojnih tokova? Da li je to, zbog njenog geopolitikog poloaja, uopte
mogue?
- Nekadanji kancelar Nemake dr Helmut Kol do kraja svog mandata, a i potom,
uvek je pred oima imao jedan cilj: da otvori novo poglavlje u knjizi istorije i kad
su odnosi Nemake i Srbije u pitanju, poto je to uspeno uinio u odnosu prema
ruskom narodu. Iako se ostali manje trude nego to je to Kol inio, Nemaka - za
razliku od Austrije - to pitanje nee ignorisati. To za nas znai da Srbiju moramo
posmatrati takvu kakva jeste, to znai i njenu ulogu u Evropi, koja se
podrazumeva.
* Da li je vojno prisustvo SAD na ovom prostoru u funkciji trajnog
onemoguavanja jaanja Srbije, kako ste pre osam godina izvestili nemakog
kancelara redera?
- Ameriko prisustvo u regionu ima globalnostrategijski znaaj. U jednom
osetljivom podruju ciljano su stvarani takvi odnosi koji su i jedan "Bondstil"
uinili moguim. To je mnogo vie povezano sa kontrolom puteva iz regiona ka
Kaspijskom i Crnom moru nego sa lokalnim stvarima. Sagovornici iz regiona uvek
su mi potvrivali da razvoj Kosova ima naroitu ulogu, pored ostalog, u konfliktu
izmeu Izraela i Palestine . U tom smislu, mnogo je toga to ukazuje na
zainteresovanost SAD za albansko-muslimanska podruja.
Teko je rei kakav e u takvim okolnostima biti poloaj Srbije u skoroj
budunosti, jer su u igru ukljueni mnogi faktori. Najgore bi bilo kada bi se, u
tekom poloaju u kome se nalazi, Srbija i na unutranjem planu politiki
rasparala.

* Mislite li da je Srbija u prilici da bira izmeu Rusije i Zapada ili treba da

bude "tampon zona"?
- Niko ne moe u ime svoje zemlje da preuzme na sebe takav izbor a da ne pretrpi
teke posledice. Samit NATO ove nedelje u Bukuretu pokazae da li Rusija i
ubudue treba da bude istiskivana iz Evrope. Pri tome bi svako u Evropi morao da
razmilja o tome da e Rusija postojati i kad o NATO vie niko ne bude govorio.
* Smatrate li i danas da se, kako ste pre osam godina konstatovali, "irenjem
NATO, izmeu Baltikog mora i Anadolije, obnavlja teritorijalna slika iz
vremena kad je Rimsko carstvo bilo na vrhuncu svoje moi"?
- I u Bukuretu e se raditi na tome, a i budui prijem Ukrajine i Gruzije u NATO,
kome se ove nedelje utire put, upotpunie takvu sliku.
* Vidite li kraj tenjama SAD da svet prekroje po vlastitim interesima?
- eril bi rekao da "voli Amerikance, ali da do Jenkija ba mnogo ne dri". Dobro
se seam vremena kad se govorilo o "zajednici vrednosti" na Zapadu i pri tome
mislilo na SAD i Evropu, zajedno. A danas? Helmut Kol se sa svojih putovanja iz
Amerike svaki put vraao sve zabrinutiji. U Vaingtonu je uo da je "hladni rat
zavren i dobijen". Kol je govorio da se "sa Rusijom i Rusima ne moe tako". To je
i dalje dinovski problem, a tu je sada i Kina, u sluaju potrebe i Indija. Postoje,
naime, ljudi kojima bi milija bila Kina rasparana na sedam delova nego onakva
kakva je danas.
* Kako danas gledate na svoje pismo upozorenja, crne vizije se ostvaruju...
- eleo bih da je bilo drugaije. Postoji kod nas u Nemakoj pria o tome zato se
ta dogaalo. Da li je uteha u injenici da svako drvo ne raste u nebo, ne znam.
EULEKS BEZ OSNOVE
* Moe li Srbija da se nada lanstvu u EU i NATO?
- Pretpostavke za to mora da stvori EU. Podvlaim ovu reenicu. Upravo s tim u
vezi, meutim, imam najvee sumnje. Misija Euleks za Kosovo jasno stavlja do
znanja da EU u svom delovanju takoe vie ne stoji na jasnim pravnim osnovama.
VIMEROVO PISMO NEMAKOM KANCELARU GERHARDU
REDERU IZ APRILA 2000. GODINE
NAMERA DA SE TRAJNO ISKLJUI SRBIJA
U pismu nemakom kancelaru Gerhardu rederu, nakon konferencije

posveene Balkanu i proirenju NATO, koju su krajem aprila 2000. godine u

Bratislavi organizovali Stejt department i ameriki Enterprajz institut, Vili
Vimer, tadanji potpredsednik Parlamentarne skuptine OEBS (pre toga
dravni sekretar u nemakom ministarstvu odbrane), izmeu ostalog je
napisao:
"1. Organizatori konferencije su zahtevali da se u krugu saveznikih drava
to je mogue bre izvri meunarodno priznavanje nezavisne drave Kosovo.
2. Organizatori su izjavili da se Savezna Republika Jugoslavija nalazi van
svakog pravnog poretka, a pre svega izvan zavrnog dokumenta iz Helsinkija.
3. Evropski pravni poredak predstavlja smetnju za sprovoenje planova
NATO. U tom smislu, znatno je pogodniji ameriki pravni poredak za
primenu i u Evropi.
4 . Rat protiv Savezne Republike Jugoslavije voen je da bi se ispravila
pogrena odluka generala Ajzenhauera iz doba Drugog svetskog rata. Zbog
toga se iz stratekih razloga tamo moraju stacionirati ameriki vojnici, te da
se tako nadoknadi ono to je proputeno godine 1945.
5. Evropski saveznici su uestvovali u ratu protiv Jugoslavije da bi de fakto
prevazili prepreku i dilemu koja je nastala posle usvajanja "Koncepta nove
strategije" Alijanse u aprilu 1999. godine, odnosno nastojanje Evropljana da
se prethodno dobije mandat UN ili KEBS.
6. Ne umanjujui vanost naknadne legalistike interpretacije Evropljana da
je, naime, kod irenja zadataka NATO preko granica zakonski dogovorenog
podruja u ratu protiv Jugoslavije bila re samo o izuzetku, ipak je jasno da
je u pitanju presedan na koji se u svako doba svako moe pozvati, i tako e
mnogi ubudue i da postupaju.
7. Valjalo bi da se prilikom sadanjeg irenja NATO ponovo uspostavi
teritorijalna situacija na prostoru izmeu Baltikog mora i Anadolije kakva je
postojala u vreme Rimskog carstva i to u doba kada je ono bilo na vrhuncu
moi i zauzimalo najvee teritorijalno prostranstvo.
8. Zbog toga Poljska mora da bude okruena sa severa i juga demokratskim
dravama kao susedima, a Rumunija i Bugarska da obezbede kopnenu vezu
sa Turskom. Srbija (verovatno zbog obezbeivanja nesmetanog vojnog
prisustva SAD) trajno mora da bude iskljuena iz evropskog razvoja.
9. Severno od Poljske treba da se ostvari potpuna kontrola nad prilazima
Sankt Peterburga Baltikom moru.
10. U svakom procesu pravu naroda na samoopredeljenje treba dati prednost
nad svim drugim odredbama ili pravilima meunarodnog prava.
11. Tvrdnja da je NATO prilikom napada na Saveznu Republiku Jugoslaviju

prekrio sva meunarodna prava, a naroito sve odgovarajue odredbe

meunarodnog prava - nije osporavana.
...Amerika strana, izgleda, svesna je i spremna da u globalnom okviru, zbog
ostvarivanja svojih ciljeva, potkopa i ukine meunarodni pravni poredak koji je
nastao kao rezultat Drugog svetskog rata u prolom veku. Sila ima da stoji iznad
prava. Tamo gde meunarodno pravo stoji na putu, treba ga ukloniti. Kada je
slinu sudbinu doivelo Drutvo naroda, Drugi svetski rat nije vie bio daleko.
Nain razmiljanja koji vodi rauna samo o sopstvenim interesima moe da se
nazove samo totalitarnim."
Ovako je Vili Vimer pre osam godina upozorio svog kancelara nakon skupa kojem
su prisustvovali i Danijel Frid (tada ameriki ambasador u Poljskoj, a danas
pomonik amerikog dravnog sekretara za evropska pitanja), Brjus Dekson (tada
predsednik amerikog NATO komiteta, a danas spoljnopolitiki savetnik
predsednikog kandidata Mekejna), Kameron Manter (danas ameriki ambasador u
Beogradu, a tada direktor Centra za centralnu i istonu Evropu pri Savetu za
nacionalnu bezbednost), Dimitrij Rupel (ministar spoljnih poslova Slovenije),
Muhamed airbej (tada ambasador BiH u UN)...
Izvor: Veernje Novosti